ovek i ivotna sredina

1. DEFINISANJE POJMOVA OVEK I IVOTNA SREDINA

- OVEK Pojam ovek ne podrazumeva plemena i narode kao to su Pigmeji, Aboridini, Bumani, Indijanci i ostali koji ive u savrenom skladu sa prirodom, ve se misli na savremenog, urbanog oveka sa svim civilizacijskim tekovinama, eljama i bolesnim ambicijama da prirodu podredi svojim potrebama i da od toga profitira. Savremeni ovek predstavlja kosmopolitsku vrstu koja se otrgla prirodnim mehanizmima kontrole rasta populacije. Univerzalni je potroa koji zaboravlja da je ivotna sredina konkretan ekosistem sa svojim ogranienjima. Svojim delatnostima izaziva posledice ije se manifestacije sve vie uoavaju na globalnom nivou. Shvativi da je vrag odneo alu oveanstvo postaje zabrinuto za sopstveni opstanak (ljudski egocenrizam) i poinje da deluje u razliitim pravcima. O ekologiji i zatiti ivotne sredine piu i govore mnogi. Svakodnevno se osnivaju ekoloke asocijacije, dravna ministarstva i sekretarjati za zatitu ivotne sredine, ekoloka drutva i druge institucijalne i vaninstitucijalne, vladine i nevladine organizacije. Politike stranke u svoje programe uvode segmente posveene ekologiji i zatiti ivotne sredine. Trite je preplavljeno ekolokim proizvodima u najirem smislu rei eko hrana, eko kozmetika, eko sredstva za higijenu, eko pei, eko pepeljare..., ali ovo predstavlja samo sporedne staze u reavanju problema jer nagomilani problemi pre svega zahtevaju angaovanje strunjaka. Problematikom ekologije i zatite danas se bavi mnogo ljudi i mogu se podeliti na: ekologe strunjaci ekologiste nestruna lica sa neosporno dobrim namerama (ekonomisti, politiari, geografi...); ima ih mnogo vie nego ekologa i nalaze se u centrima odluivanja gde u prolosti i sadanjosti esto povlae loe poteze i donose loa reenja zbog kojih svi trpimo Ekologija i zatita ivotne sredine nisu sinonimi ekolologija predstavlja nauku koja prouava odnose ivih bia i uslove sredine koja ih okruuje zbog ega se esto definie i kao nauka opstanka. Danas ekologija sve vie postaje svest oveavstva i njeno poznavanje neophodno je da bi se pravilno pristupilo zatiti ivotne sredine. Odnos ivih bia i spoljanje sredine je dvosmeran, esto apstraktan i nije lako vidljiv. iva bia na ivotnu sredinu i njene faktore poseduju itav niz adaptacija i tek kada se to spozna mogue ih je dovesti u odnos. Adaptacija moe biti na hiljade i javljaju se na razliitim nivoima telesne organizacije, ali i na populacionom, biocenolokom, ekosistemskom... Ekologija je multidisciplinarna i interdisciplinarna nauka, podrazumeva i trai irok spektar znanja iz drugih disciplina (geologija, pedologija, geografija, tehnologija...). Poto je ivo bie u centru istraivanja to ekologiju odreuje prevashodno kao bioloku nauku zbog ega na mestima gde se donose vane odluke treba da budu ekolozi biolozi ekolokog opredeljenja. Ekologija predstavlja nauku XXI veka ouvanje i zatita biodiverziteta, biotehnologija... Problema je dosta, samo je pitanje da li smo kao naunici dovoljno spremni da se sa njima uhvatimo u kotac. Savremeni ovek je biotiki faktor izuzetne snage zbog ega se izdvaja kao antropogeni faktor. Ima mogunosti da osvoji i naseli najnepristupanije delove Zemlje. Za sopstvene potrebe prirodu ne koristi ve je iskoriava. Od ostalih organskih vrsta oveka izdvaja nekoliko karakteristika:

-1-

kosmopolitizam jedina vrsta koja se sve vie pribliava ekolokom kosmopolitizmu (kod drugih kosmopolita javlja se tzv. geografski kosmopolitizam) univerzalni potroa koristi veliki broj resursa i lako prelazi sa jednog na drugi sve mu treba, sve hoe i sve moe otrgao se prirodnim mehanizmima kontrole rasta populacije i brojnost raste eksponencijalno - IVOTNA SREDINA -

Pojam ivotna sredina je iri i terminoloki opravdaniji od ivotna okolina (npr. riba ivi u vodenoj sredini, ne u vodenoj okolini). Unutar svakog ekosistema postoji nekoliko vrsta odnosa: akcije - delovanja ivotne sredine na ivo bie reakcije delovanje ivih bia na ivotnu sredinu; neophodne su i dokazane oslobaanje kiseonika, stvaranje zemljita... koakcije uzajamni odnosi meu ivim biima (predatorsvo, simbioza, komensalizam) Da bi ekosistem bio u ravnotei neophodno je da materija krui (jer je ograniena), a energija protie. KRUENJE MATERIJE I PROTICANJE ENERGIJE PREDSTAVLJA OSNOVNI PRINCIP FUNKCIONISANJA PRIRODNOG EKOSISTEMA. Kada u takav ekosistem dospe ovek dolazi do promena jer esto blokira odvijanje osnovnog principa dovodei do poremeaja. Uticaj antropogenog faktora na ekosisteme se odraava na sledei nain: akcije su u velikoj meri ublaene, amortizovane i neutralisane; reakcije su jake i oigledne; koakcije su takoe snane, ali na tetu drugih bia. Vie slinih (srodnih ) ekosistema ini biom koji se, ako zauzima vei prostor, oznaava kao zonobiom. Biosfera predstavlja vrhovno jedinstvo ive i neive prirode, veoma je ranjiva i esto se uporeuje sa tankom emulzijom na filmu. Dopire tamo gde ima ivota. Svojim delovanje ovek zagauje ivotnu sredinu. Zagaivanja se gubo mogu podeliti na: fiziko buka, temperatura, otpatci hemijsko organskim i neorganskim, razgradivim i nerazgradivim materijama bioloko mikroorganizmima, biolokim otrovima, alohtonizacijom radioaktivno izvueno iz fizikog Problem dananjice je unitavanje ekosistema na velikim povrinama. Svaki ekosistem ima svoju meru i kapacitet (kapacitet za prijem otpada, turista, pecaroa...) i raunanjem istih bave se najvee svetske organizacije. Do problema dolazi jer se kapacitet i mera ekosistema ne potuju. Problemi koji se javljaju na globalnom nivou su pojaan efekat staklene bate, ozonske rupe, kisele kie...; na lokalnom nivou su iezavanje flore i faune... Iako se izuavaju posebno sve ivotne sredine (voda, vazduh i zemljite) meusobno su povezane i predstavljaju jedinstvo tako da se posledice zagaivanja svake osea u svim ostalim IVOTNA SREDINA JE NEDELJIVA, PODELA JE VETAKA I POSTOJI SAMO ZBOG METODIKOG PRISTUPA. Zagaujue materije imaju sinergistiko delovanje ime se dodatno pojaava negativan efekat svake od njih. Zagaivai su svi emiteri zagaujuih materija. U najvee spadaju: industrija apsolutno na prvom mestu poljoprivreda saobraaj svi vidovi

-2-

vojska potencijalno (sve vie i realno) najvei zagaiva nuklearno oruje, bojni otrovi, razaranje predela... energetika termo, hidro i nuklearne elektrane umarstvo eksploatacija uma i pogreno poumljavanje turizam krenje uma i ostale vegetacije radi izgradnje turistikih objekata za jednu od niza posledica ima i eroziju ekstenzivno stoarstvo urbanizacija grad na malom prostoru sumira sve oblike zagaivanja.

2. POREKLO OVEKA I EKOLOGIJA OVEKOLIKIH PREDAKA

ovek svojim delovanjem stie do svih delova Zemlje, direktno dolazi do veine predela, a u nepristupanim mu regionima je indirektno prisutan iako ga nema preko promena svog okruenja deluje i na ove predele. Danas se biosfera sve ee naziva neosfera (sfera razuma) upravo zbog prisustva oveka kao razumnog bia. Saglasnost izmeu oveka i prirode danas je posebno izraena kod primitivnih naroda kao to su Indijanci, Bumani (Juna Afrika), Pigmeji (tropske kine ume)... koji ive u savrenom skladu sa prirodom i njenim resursima iz prirode uzimaju samo onoliko koliko im je potrebno. Adaptacije oveka na uslove sredine: Crnci = tamna boja koe visoko UV zraenje; kovrdava kosa vazduni sloj koji titi od sunca; izdueno telo, debele usne, ogoljene desni termoregulacija Eskimi = zdepasta graa velika povrina, a mala zapremina efikasno zadravaju toplotu i imaju visoku produkciju energije Mongoloidi = epikantus (kose oi) zadebljanje koe gornjeg kapka tj. masni nabor iznad gornjeg kapka suava proreze zenice i titi oi od jakih vetrova Arapi = podui, savijen nos titi sluzokou nosa od pustinjskih vetrova * pripadaju Kavkazoidima beloj rasi ljudi * Steotopigija povean glutealni deo tela, posebno izraen kod ena, u funkciji rezervoara hrane i vode Adaptacijama kod ljudi bavi se ekologija oveka. - POREKLO OVEKARekonstrukcija porekla oveka predstavlja mozaik baziran na fragmentarnim fosilnim ostacima kome jo uvek nedostaje velika koliina podataka fale itavi periodi i veliki broj fosilnih nalaza. Kada je u pitanju razvoj oveka meu paleoantropolozima postoje velika neslaganja najee vezana upravo za periode siromane podacima, ali isto tako postoje segmenti istorije oko kojih su svi meusobno saglasni. Ono oko ega se svi naunici slau je da OVEK I MAJMUN (PRIMATI) IMAJU ZAJEDNIKOG PRETKA KOJI JE IEZAO odn. da OVEK NIJE NASTAO OD MAJMUNA. Postoje dva pristupa prouavanju i rekonstrukciji porekla oveka: aktualizam istorija se tumai na osnovu sadanjih saznanja posmatraju se dananji primati istoricizam sadanjost se objanjava dogaajima iz istorije

-3-

Kao vrsta ovek je mlad ako bi se itava istorija oveka prevela u njegov prosean ivotni vek savremeni ovek je u pubertetu, zbog ega je Nikola Panti govorio da ga brine nedozrelost savremenog oveka u odnosu prema prirodi. Psiholoko sazrevanje oveka vodie promeni njegovog odnosa prema ivotnoj sredini. Odvajanje Hominida desilo se u miocenui vezuje se za period od pre 25 12 miliona godina (proseno pre oko 20 moliona godina). Prva izvorna linija bile su Diopithecinae, fam. Pongidae,superfam. Hominoidea. Odlikovali su se malim dimenzijama, arborealnim nainom ivota (iveli su u kronjama drvea sa koga su silazili samo u potrazi za hranom ); naseljavali su tropsku klimatsku zonu; ishrana im se sastojala od plodova i insekata. Po ponaanju su podseali na veverice. Ova linija je bila veoma razgranata, neke grane su se vremenom ugasile dok su druge dale linije koje evode do dananjeg Homo sapiens-a. Jedna od poznatih grana je Gigantopithecus iji fosili su stari oko 15 miliona godina. Naseljavao je Istonu Aziju odakle je iezao i danas se smatra slepom granom evolucije. Druga linija nije precizno definisana i oznaena u evoluciji, od nje su se podvojili primati sa jedne i pretee Hominida sa druge strane. Ramapithecus predstavlja najdaljeg pretka Hominida odn. predstavlja taku razilaenja puteva oveka i viih majmuna. Pojavljuje se u donjem pliocenu (pre 15-8 miliona godina). Fosili su pronaeni u starom svetu (Evropa, Azija, Afrika; prvi fosil je pronaen u Indiji i ime mu je dato u ast boga Rame). Bio je herbivor, mada neki naunici smatraju da se kod njega naziru zaeci karnivorije; kretao se kvadripedalno (etvoronoke) sa tendencijom ka bipedalizmu. Kako je tokom pliocena dolo do zahlaivanja travnate zejednice poinju da se ire na utrb umskih ekosistema koji se povlae, Ramapithecus naseljava ivice tropske ume i delom ulazi u savanu gde mu bipedalno kretanje daje prednost zbog ega ga sve vie favorizuje. Meso poinje da dominira u ishrani izvor mesa su strvinarstvo i lov i smatra se da je upravo karnivorna ishrana krucijalna za dalju evoluciju hominida. Od Ramapithecus-a nastaju Australopithecinae (juni majmuni) predstavljaju izvorni tip Hominida. Naen u Africi, najbogatija nalazita uz reku Nil i izmeu Somalije i Etiopije. Neki naunici govore da nalaza ima i u Indiji, dok drugi smatraju da nikada nisu naputali Afriku. Pojavili su se pre oko 5,5 miliona godina, a najstariji fosili datiraju iz perioda pre oko 1 5 miliona godina. Izmeu Australopithecus-a i Ramapithecus-a postoji rupa od 3 miliona godina. Danas se smatra da je ekoton savane i tropske ume mesto nastanka Australopithecus-a. Zato???? Tropska kina uma ne predstavlja izazov za evoluciju to je hranom bogato okruenje gde postoji efikasna zatita od predatora, klima je relativno stabilna. Posmatranjem primata ume i ekotona utvreno je da je kod onih koji naseljavaju ekoton meso procentualno zastupljenije u ishrani (gorila i impanza su preteno biljojedi, u ishrani koriste stotinak biljnih vrsta, animalna hrana zauzima samo 10% i to su jaja i insekti; orangutan i gibon su striktni herbivori). Savana prua raznovrsniju ishranu, ali je hrana tee dostupna; klima je promenjiva (smena kinih i sunih perioda) i uslovljava migracije ivotinja; ovde postoji vei broj predatora od kojih je tee pobei i sakriti se sve ovo daje vei selekcioni pritisak i vei izazov za evoluciju u smislu reavanja problema. Australopithecus koristi ruke za veliki broj funkcija lov, hvatanje, noenje, to ima ogroman znaaj za razvoj mozga ima vei volumen lobanje od svih dananjih primata. Uveanje lobanje nije samo kvantitativno ve i kvalitativno poveava se unutranja povrina mozga. Osobaanje ruku je posledica bipedalizma koji im daje prednost u smislu boljeg pregleda terena i lakeg uoavanja redatora i plena. Vid je bifokalni. Dolazi do molarizacije (ujednaavanja zuba) kutnjaci se smanjuju zbog smanjenja herbivorizma, a onjaci jer se hrana vie ne kida. Stalno je u pokretu, lovi sitne ivotinje i skuplja plodove. Pokazuje organizovanost pri kretanju prvo idu mukarci koji love, a za njima ene sa decom koje skupljaju biljke i plodove. Postojale su dve grupe Australopithecina:

-4-

robusna odlikovala se visinom do 1,5m, teine oko 70 kg, bili su iskljuivi herbivori i nestali su. gracilna visine oko 1m, teine oko 30 kg, grupa koja je opstala Smatra se da je za karnivorna ishrana krucijalna za dalji razvoj oveka, jer BEZ IVOTINJSKIH PROTEINA NEMA RAZVOJA MOZGA. Gracilni Australopithecus-i bili su lovci, lovili su organiovano i delili plen; posle jela su odmarali to je po evolucionim biolozima bilo vano za razvoj socijalne organizacije bez koje ne bi bilo daljeg razvoja oveka. Izraivali su orua i oruja od ivotinjskih kostiju; pokazivali naznake verbalne komunikacije (rika i krici u poetku, a kasnije glasovni znakovi). Odnos prema mrtvima nije bio razvijen to neki naunici smatraju znakom da svest jo uvek nije razvijena ve samo nagon za preivljavanjem i reprodukcijom. Drutvo je organizovano majka je vezana za mlade, mukarci love dok ene skupljaju i brinu o potomstvu. Neki paleoantropolozi smatraju da su bili leinari i kao dokaz za to uzimaju Heda pleme iz Afrike koje se i danas hrani na ovaj nain. Gracilna grupa se disperzno iri u donjem pleistocenu; pravac migracije ide du reke Nil do Bliskog Istoka odakle jedna grana preko June Azije dolazi do Jugoistone Azije. Druga grana ide do Evrope. Oko migracija postoji neslaganje meu naunicima mnogi smatraju da nikada nisu napustili Afriku. Homo habilis (spretni ovek) iji fosili su naeni u Africi smatra se intermedijernom formom izmeu oveka i majmunolikog bia. Nalazita ove vrste imaju status arheolokih. iveo je krajem tercijera u subtropskoj klimatskoj zoni. Bio je lovac, sakuplja i leinar. Izraivao je oruja i orua sloenija u odnosu na Australopithecus-a i imao sloeniju drutvenu organizaciju. Ekspanzija njegovog areala bila je vezana sa razliitim problemima: I zona ekspanzije pustinja i polupustinja nepovoljne za ivot zbog ega je nisu naselili * Dananji Bumani imaju slian nain ivota, ali su ove pustinje sekundarno naselili * II zona ekspanzije Mediteran znaajan za ekspanziju, ali ne i za evoluciju jer blaga klima i bogatstvo resursa ne vodi velikim selekcionim pritiscima i evoluciji III zona ekspanzije umereni pojas listopadnih uma gde su klimatske promene izraene vodi velikom selekcionom pritisku. Zimski period je posebno znaajan sa aspekta evolucije. KOLEVKA SAVREMENOG OVEKA JE SAVANSKE AFRIKA !!! Zato??? Jer je od tercijera pretrpela najmanje klimatske promene. Socijalna svest i drutvo daje sigurnost i poveava stopu preivljavanja pojedinci, posebno mladi su veoma slabi kao samostalne jedinke. Razvoj socijalne svesti vodi porastu brojnosti populacija. Kljuni momenat za evoluciju bio je poetak kotienja ruku kada se razvija sistem ruka oko mozak. Opozicija palca oveku daje izuzetne mogunosti korienja ruke kao orua. Poveava se kapacitet lobanje to je posledica poveanja modane mase i kvaliteta funkcija mozga, a to za posledicu ima da 10 000 g.p.n.e ovek poinje kompletno da vlada Zemljom. U umerenom pojasu Homo habilis biva zamenjen Homo erectusom. Homo erectus (uspravni, uspravljeni ovek) podrazumeva nekoliko tipova: Pitecathropus (Javanski ovek, ovekomajmun) ranije smatran za kariku koja nedostaje izmeu oveka i majmuna. Nije bitan za dalju evoluciju jer je iveo u zoni tropske kine ume Sinanthropus (Pekinki ovek) H. Erectus umerene zone i znaajna karika u evoluciji. Postoje podaci da su vodili rauna da se ne ukrtaju u srodstvu.

-5-

panski ovek savreniji i razvijeniji od Pekinkog. Arheoloka nalazita su na Mediteranu, izmeu Madrida i Saragose i datiraju od pre 300 000 godina, iz perioda pribliavanja ledenog doba. Smatra se da je ovek u umerenu zonu doao pre oko milion godina; najstariji tragovi pripadaju Sinathropus-u i datiraju od pre 500 000 godina. Za razliku od savane gde postoji samo smena kinog i sunog perioda u umerenoj zoni smenjuju se etiri godinja doba sa najveom koliinom padavina u prolee i jesen. Listopadne ume su bogati ekosistemi, od drvea dominira hrast, bukva,javor, lipa, grab i brest; zastupljeni su divlji preci dananjeg voa i raznovrsan ivotinjski svet jeleni, divlje svinje, zeevi, neke tropske vrste kao to su slonovi, antilope, nosorozi... Krajem tercijera klima i ivotinjske vrste postaju sline dananjim. H. erectus gradi skolonita u peinama, pravi odeu i obuu od ivotinjskog krzna i koe, koristi vatru kao izvor toplotne energije. Jo uvek nije ovladao umeem paljenja vatre ve je samo pronalazi u prirodi i odrava. Anatomski podsea na savremenog oveka visine je 150 170 cm., ima vei kapacitet lobanje u odnosu na H. habilis-a kranijalni kapacitet H. erectusa iznosi oko 2/3 kapaciteta H. sapiensa. Koa mu je tamna, nos spljoten i povijen, elo i brada iskoeni. Nema krzno, od insolacije ga titi melanin (tamna boja koe). Kod H. erectusa se prvi put pojavljuju znojne lezde. Podela posla je izraena mukarci love, ene sakupljaju i brinu o potomstvu. Pojavljuje se komunikacija. Na osnovu skeletnih ostataka pronaenih u peinama ustanovilo se da mu je jelen glavna hrana, a osim jelena u ishrani je koristio 70% sisara prisutnih u tom periodu. U peinama su nalaene kosti peinskih medveda i hijena sa kojima je bio u prostornoj kompeticiji i koje je pobedio zahvaljujui visokoj socijalnoj organizovanosti. Obrauje kamen i izrauje sekire, strele i koplja. Upotrebom oruja i organizovanou postaje jedan od najveih predatora. Orue pravi od kvarca jer je lako obradiv. Od biljne hrane dosta je upotrebljavao plodove divljeg voa. Jedan od dosta upotrebljavanih plodova bio je celtis iji plodovipostepeno zriju zbg ega ostaju dogo na granama i mogu se nai i tokom zime. * Celtis danas u ishrani upotrebljavaju Irokezi * Favorizovao je vakanje, a korienje vatre mu je omoguilo termiku obradu mesa. Proces molarizacije je zavren. Prosena starost bila je 40 godina; ene su u proseku raale po 4 deteta. Populacija je odravala stabilnu brojnost od oko 25 lanova. H. erectus se zbog nepovoljne klime nije irio u severne oblasti i ovi delovi planete su osvojeni relativno skoro. U periodu ledenih doba Evropa i Severna Amerika bivaju okovane ledom, a tundra i tajga zamenjuju listopadne ume, pa Mediteran postaje jedino povoljno mesto za ivot. U Aziji ledena doba ne zahvataju Kinu i okolne delove. U toku ledenih doba dolazi do glacijacija izmeu kojih su periodi interglacijacija kada je mogue iriti areal prema severu. * Do sada su se desile tri glacijacije, a danas ivimo u etvrtoj interglacijaciji.* Dalji razvoj razuma vodi evoluciji H. erectus-a u H. sapiensa. Homo sapiens (razumni ovek) obuhvata veliki broj razliitih tipova i meu naunicima vlada neslaganje treba li ih posmatrati kao zasebne vrste ili kao podvrste i varijetete u okviru jedne vrste. H. neandertalensis ( Neandertalac) razvio se pre 100 40 000 godina, tokom tree interglacijacije i iveo je tokom poslednjeg ledenog doba. Bio je miiav, rasprostranjen u Evropi i moda u Aziji i Africi gde su pronaeni ostaci kulture. Imao je razvijene nadone lukove, iskoeno elo i bradu, jako razvijenu donju vilicu i sekutie koje koristi kao orue. * Slino razvijena vilica i sekutii postoji kod dananjih Aboridina * Levi nadoni luk je jae razvijen od desnog to ukazuje na to da je bio denjak tj. da je imao bolje razvijenu levu hemisferu mozga.

-6-

Glavni izvor mesa bili su irvasi, mamuti, dlakavi nosorozi i peinski medvedi. Za vreme ledenog doba Centralna Evropa je pod tundrom koja je nepovoljna za ivot i primoran je da migrira na poluostrva gde se listopadne ume zadravaju. Karika izmeu H. erectusa i H. neandertalensisa nije pronaena. H. sapiens neandertalensis var krapinensis (Krapinski ovek) iveo je krajem treeg ledenog doba, pre 100 50 000 godina. Naunici ga smatraju kanibalom zbog manjka hrane i tekih uslova ivota. H. sapiens fossilis (Kromanjonac po prvom nalazitu, peini Kromanjon u Francuskoj) iveo je izmeu tundre i tajge na ta ga je nateralo ledeno doba. Smatra se da vodi poreklo od vanevropskih neandertalskih rasa koje su ulaskom u Evropu potisnule evropskog Neandertalca. iveo je u peinama, bio je lovac, glavna mesna hrana bili su irvas, mamut, stepska antilopa i polarni zeevi. Od biljne hrane posebno mesto zauzimale su borovnice koje su inae indikator borealnog podruja; tragovi umskog voa nisu pronaeni. Svi lokaliteti su u blizini reka to ukazuje na ishranu ribom, prvenstveno lososom koje su lovili harpunima napravljenim od ivotinjskih kostiju. Poznat po ukraavanju peina crteima. Orue i oruje je savrenije u odnosu na prethodne to je uslovilo smanjenje miine mase. Migrirali su pratei ivotinje slino dananjim Tunguzima, Laponcima i Eskimima. U odnosu na prethodne imao je isturenije eone kosti, a graom lobanje i zuba podseao je na savremenog oveka. Dostizao je visinu do 1,80 2m. Govor je bio artikulisan; iskustva je prenosio na mlade. Koa je bele boje, od sunca se titi odeom. Postoje nalazi koji ukazuju na korienje magije i razvijene religijske obiaje. Mrtve sahranjuje i veruje u zagrobni ivot. Kod Kromanjonca se prvi put pojavljuje igla sa uicom napravljena od riblje kosti. Od Kromanjonca poinje nagli razvoj oveka i osvajanje Zemljine kugle. H. sapiens sapiensis (savremeni ovek) iji nastanak se vezuje za sve oevidnije delovanje oveka na okruenje u smislu menjanja i prilagoavanja njegovim potrebama jer je sve manje nomad, a sve vie postaje stacionaran. Osim pravljenja zaliha za zimu kree u domestifikaciju biljaka, ivotinja i zemljita, a ovo vodi poetku urbanizacije. PRETHODNI NISU BILI URBANIZOVANI. Sa urbanizacijom se razvijaju civilizacije i to se prvo deava na Bliskom Istoku, Balkanu i Mediteranu. Kultura se naglo razvija i sve ovo ga odvaja od ivotinja. Danas je kod savremenog oveka prisutan rasni diverzitet koji se ogleda u postojanju etiri osnovna rasna tipa: kavkazoidi, negroidi, mongoloidi i australo-vedoidi. U poslednje vreme izbegava se termin rasa i umesto njega koristi adaptivni tip.

- OSNOVNE PRIVREDNE DELATNOSTI Osnovna etiri rasna tipa ljudi: Kavkazoidi (bela rasa), Negroidi (crna rasa), Mongoloidi (uta i crvena rasa) i Australo-Vedoidi. Danas je sve vie u upotrebi termin adaptivni tipovi. Postojanje adaptivnih tipova dalo je i daje ansu oveanstvu da naseli i preivi u razliitim uslovima sredine. Dem je dao osnovne privredne delatnosti arhainog, primitivnog, oveka i pokuao da objasni koliko je koja zastupljena danas po rasnim oblicima: SAKUPLJAI sakupljaju plodove, korenove, rizome, med, insekte, sitnu divlja... NE LOVE !!! Kulturna i materijalna baza je siromana i primitivna (odnosi se na odeu, mesta i uslove stanovanja, stvari koje koriste u domainstvu...). Predstavljaju prvu delatnost kojom je ljudsko drutvo poelo da se bavi, a danas se nalaze najnie na lestvici delatnosti. Po rasama:

-7-

N: Bumani lov im je sporedna delatnost M: Indijanci Ognjene zemlje danas potpuno iezli A-V: Aboridini koji danas predstavljaju iskljuive i prave sakupljae. K: nema sakupljaa, mada se smatra da su se neka drutva u mezolitu bavila ovom aktivnou. LOVCI I RIBOLOVCI javili se se paralelno sa sakupljima. Ovoj grupi pripadali su ljudi paleolita (starije kameno doba) i mezolita (srednjeg kamenog doba). ive od ulova, postavljaju zamke. Uslovi ivota su bolji nego kod sakupljaa. Dems govori o pojavi grnarstva, tkanja... Po rasama: N: Pigmeji sakupljanje im je sporedna delatnost i sakupljaju sve i svata jer okuenje obiluje plodovima, oruje za lov su strele premazane otrovom (kurari i strihinin su njihov izum) i zamke, za 20 30cm su nii od proseka za oveanstvo, ive u malim zajednicama, na odreenom mestu borave neko vreme nakon ega se sele kre umu samo za potrebe stanovanje i nakon odlaska vegetacija se uspostavlja vrlo brzo, jako su vezani za prirodu, smatraju se najboljim alternativnim lekarima; neki narodi zapadne Afrike M: Eskimi foke i tuljani su osnovni lovni resurs; Indijanci Severne Amerike danas postoje po rezervatima, nekada su lovili bizone i naseljavali prerije koje su danas potpuno unitene. K - neka drutva srednjeg kamenog doba. PASTIRI I STOARI gaje krupnu, rogatu stoku ovce, koze, goveda... Grade dobre i vrste stambene objekte. Lov i obrada zemljita su prisutni samo kao sporedna delatnost. Pojava stoarstva vezana je za domestifikaciju ivotinja koja je poela davno, jo u neolitu (u periodu pre 11 do pre 2,5 000 deava se intenzivna domestifikacija biljaka, ivotinja i zemljita; od Hrista do danas nita novo nije domestifikovano, savremeni oveek je samo napravio nove rase i sorte). Po rasama: N:Bantu, Hotentoti i Masai Mara K: neki nordojski narodi kamenogdoba M: neki narodi June Mandurije STOARI NOMADSKOG TIPA (KOEVNICI) imaju migratorni nain ivota i sa mesta na mesto se premetaju u potrazi za paom. Po rasama: N: narodi Nila i Sahare koji svojim nomadskim stoarenjem doprinose irenju pustinje K: Tuarezi (Tunis, Alir i Maroko) i Beduini. Vezani su za pustinjske krajeve, a stoku sa kojom nomade prvenstveno predstavlja kamila. Danas je kamila sve vie prevozno sredstvo, a delatnost ovih naroda postala je trgovina i verc. Laponci severni narodi iju glavnu stoku predstavlja irvas. M: Mongoli i Tunguzi stoare sa irvasom. PRIMITIVNI ZEMLJORADNICI se bave batovanstvom i povrtarstvom oko kue. Njihova pojava vezana je za domestifikaciju biljaka, a pripadaju im drutva neolitske epohe. Lov i sakupljanje plodova javlja se kao dopunska delatnost. Sporadino gaje stoku i sitnu ivinu. Narodi neolita su poeli da se bave ovom delatnou. Po rasama: N: Bantu i narodi Nove Gvineje M: Malajci i Juni Mongoli A-V : Melanezijci K: postoje na slajdu, ali nisu imenovani ZEMLJORADNICI NA VIEM STUPNJU RAZVOJA kojima je poljoprivreda

-8-

glavna ivotna aktivnost. Shvataju znaaj i neophodnost ouvanja plodnosti zemljita i znaaj plodoreda (smene useva) na tom istom zemljitu. Vode rauna o zadravanju vlage u zemljitu, o njegovom navodnjavanju. Po rasama: N: Narodi zapadne Afrike M: Maje, Inke i Asteci kulture koje su nam ostavile domestifikovan krompir, paradajz, papriku, kukuruz... Indonezijci JI Azija A-V: Polinezijci K: narodi Sredozemlja - odakle potie najvei broj domestifikovanih biljaka Svaki pojedinani kopneni zonobiom predstavlja odgovarajui resurs za oveka u pogledu hrane, uslova stanovanja, klimatskih uslova i odnosi se pre svega na primitivne narode. Za savremenog oveka, Homo sapiens urbanicus, bez obzira na rasni tip nita ne vai, za njega nema prepreka u pogledu razvoja delatnosti u bilo kom od navedenih zonobioma. Bez obzira na sve veza izmeu oveka i ekosistema odn. zonobioma jo uvek postoji i veoma je jaka i vidljiva golim okom moe se videti pre svega izmeu tipa naselja i zonobioma u kome je ono podignuto (Mediteran kamene kue, umska zona drvene kue, oblik kua zavisi od uslova sredine kosi krov tamo gde pada mnogo snega, iglo od leda...) Ekologija oveka (humana ekologija) bavi se ovekom i njegovim adaptacijama na sredinu u kojoj ivi.

3. PREGLED OSNOVNIH ZONOBIOMA NA ZEMLJI

ZONOBIOM skup ekosistema sline strukture i fiziognomije (izgleda) koji zauzimaju neko, uglavnom ire, prostranstvo odn. iru zonu na Zemlji. Zonobiomi su obino vezani za odreene zone zbog ega su kontinualno rasporeeni i te zone se esto pokalapaju sa klimatskim zonama. U osnovi svakog zonobioma na Zemlji nalazi se vegetacija kao strukturna i funkcionalna osnova (baza) svakog kopnenog bioma i svaki zonobiom ini fiziognomski prepoznatljivim (izgledom prepoznatljiv na prvi pogled). Postoji veliki broj razliitih podela zonobioma, ovde e se koristiti Dejmsova podela na 10 razliitih tipova. Dejms ne samo to je zonobiome podelio na tipove ve je teritoriju koju oni zauzimaju kvantifikovao, definisao povrinu koju zauzimaju, dao naseljenost ljudi u svakom od njih relativnu gustinu naseljenosti kao i osnovne privredne delatnosti. TROPSKE KINE UME zauzimaju 13% teritorije. Rasprostranjene su uSrednjoj Americi, severnim delovima June Amerike gde se Amazonija jasno izdvaja, oko Ekvatora na Afrikom kontinentu, Jugoistona Azija oko Indije i Severna Australija. Merenja na Novoj Gvineji pokazala su da prosena godinja temperatura vazduha iznosi 26,7C i veoma malo se menja tokom godine, a ukupna godinja koliina padavina 3616mm vlana klima ugodna za ivi svet zbog ega tropske kine ume predstavljaju najrazvijenije i najkompleksnije kopnene ekosisteme.Vegetacija je veno zelena. Nadzemna struktuiranost je veoma izraena, ali se spratovi ne mogu jasno ouiti i prepoznati ve je sve isprepleteno. Na relativno malom prostoru ima mnogo drvenastih vrsta (na Javi npr. na hektar povrine postoji 80 razliitih vrsta drvea) izuzetno izraen diverzitet dendroflore. Gornji obris, gledano iz daljine, nije ravna ve cik-cak linija i za ove ume se popularno kae da imaju strah od praznog prostora - unutar ume postoji bezbroj ekolokih nia i sve su popunjene.Obrt materije je neverovatno brz neverovatno brzo kruenje supstance, zemljite je tanko i sva materija koja se u tropskoj

-9-

kinoj umi nalazi sadrana je u biomasi (i biljkama i ivotinjama) mrtvi delovi biljaka i ivotinja bivaju gotovo potpuno razloeni dok stignu do zemljita i odmah ulaze u ciklus kruenja bez perioda akumulacije. Tanko zemljite tropsku kinu umu ini jako ranjivom zbog plitkog korenovog sistema stabla se lako obaraju i uma se lako kri.U prizemnim slojevima je mrak; glavna ekoloka strategija svih ivih bia je borba za svetlo zbog ega lijane (puzavice) predstavljaju izraenu ivotnu formu. Osim lijana dosta prisutne su i epifite meu kojima dominiraju orhideje. Stabla drvenastih biljaka su mona, debela, dinovskih razmera (visina preko 60m) sa daskastim korenovima koji im omoguavaju odravanje na izuzetno tankom zemljitu.Naseljavaju ih Pigmeji, relativno primitivan narod koji se tu sekundarno naselio. Urbanog oveka u samoj umi nema nema. MONSUNSKE UME (TROPSKE UME I BUNOVI po Demsu) -monsunska uma je ekotonski, prelazni zonobiom sa umama koje su varijabilne u pogledu strukture to zavisi od koliine i uestalosti padavina. Naslanjaju se na tropske kine ume. Klima: velika koliina padavina ukupna godinja koliina izmerena u Kalkuti (J.Z. Indija) iznosi 3080mm, prosena godinja temperatura 26C; padavine nisu konstantne ve postoje dva perioda u toku godine kini u trajanju od 8 meseci i suni od 4 meseca. U kinom periodu lii na tropsku kinu umu, ali nije toliko gusta i pristupanija je. Od sue se brani odbacivanjem lia monsunska uma je sezonski listopadna.Tropske kine ume i monsunske ume zajedno zauzimaju 15% ukupne teritorije kopna. U ove dve zone ivi 28% ljudske populacije, ali ne u samoj umi ve se ovako veliki broj dobija jer ovim zonama pripadaju najmnogoljudnije zemlje sveta (Brazil, Indija, Indonezija...). Relativna gustina naseljenosti ova dva zonobioma iznosi 1,9. TROPSKE SAVANE (po Demsu TROPSKE STEPE I SAVANE) zauzimaju10% teritorije. Suni period je mnogo izraeniji i traje po 6 meseci. Padavina je mnogo manje nego u prethodnom zonobiomu, u Tanzaniji je izmereno 588mm godinje dok je na istom mestu prosena godinja temperatura 22,6C. Od vegetacije dominira travna formacija i zeljaste vrste, travni pokriva je bujan. Meu drvenastim biljkama dominira ambrelasta (kiobran) forma kakvu imaju akacije i baobab (Adansonia digitata). Biljni svet buja u kinom periodu dok se u sunom delu godine zeljasta vegetacija sui, a drvee odbacuje listove. ivotinjski svet je izuzetno bogat. U toku sunog perioda najvei broj ivotinja migrira prelazei tada velike udaljenosti.Ovaj zonobiom zauzima velika prostranstva tropske i suptropske zone i odlikuje se bogatim i sve vie ugroenim ivotinjskim svetom. SUPTROPSKE PUSTINJE tople i suve pustinje. Zauzimaju 18 - 19% teritorije i ire se dalje - proces dezertifikacije godinje uzme 100 000 hektara zemljita. Ima ih u Meksiku, na padinama Anda prema Tihom okeanu, Saharska kao najmonija pustinja, Arabijska, Namibi i Kalahari na jugu Afrike, andor i Gobi u centralnoj Aziji i pustinje centralne Australije.Klima (prema podacima iz Sahare): prosena godinja temperatura 22,5C, godinja koliina padavina 8mm.; u januaru i decembru temperatura pada malo ispod nule.Voda je limitirajui faktor za razvoj ivog sveta i ekoloki uslovi koji ovde vladaju su ekstremno nepovoljni sa veoma izraenim temperaturnim ekstremima velike dnevno-none temperaturne varijacije - danju je izuzetno toplo, preko noi izuzetno hladno. Biljni i ivotinjski svet postoji, ali je veoma oskudan i mogu opstati samo specijalno adaptirane vrste. Meu biljkama dominiraju kserofite sa sukulentskim tipom, tipine kserofite (kaktusi i mleike kao prva asocijacija na pustinju), veliko je uee i biljaka sa terofitnom ivotnom formom (jednogodinje, kratkoivee biljke koje oslobaaju semena pred nepovoljni period godine, od semena do semena neke vrste mogu doi u roku od nekoliko nedelja, onda kada pada kia; semena klijavost zadravaju jako dugo vremena), hemikserofite (biljke sa mezofitnom graom i dugakim korenovim sistemom koji dolazi do podzemne vode).Naseljava ih 4% ljudske populacije relativna gstina naseljenosti iznosu 0,2.* Sahara je nekada, u doba graenja piramida, bila savanski ekosistem*

- 10 -

TVRDOLISNE UME MEDITERANSKOG TIPA zauzima 1 - 3% teritorije i podrazumeva umsku i bunastu vegetaciju koja zauzima uzak pojas oko Sredozemnog mora, Kaliforniju, relativno ogranieno podruje na padinama Anda prema Tihom okeanu, jug Afrike Kapska oblast (mali deo) i jugistona i jugozapadna Australija.Klima (podaci sa Gibraltara): u letnjim mesecima (jun, jul i avgist) izraen suni period kada kriva padavin drastino pada ispod temperaturne; jesen, zima i prolee su izuzetno kioviti; godinja koliina padavina iznosi 845mm., a prosena godinja temperatura iznosi 17,3C. Vegetacija je venozelena tvrdolisna umska i naalost vie ne postoji jer ju je savremeni ovek opustoio civilizacije su nastajale upravo u ovom zonobiomu, posebno na podruju Mediterana (Vavilon, Stari Egipat, Grka, Rim...) zbog bogtastva prirodnih resursa. Od originalnih vrsta mogu se izdvojiti: hrast crnika (Quercus ilex) karakteristian za istoni deo Mediterana, hrast plutnjak (Quercus suber) u zapadnom delu, maslina kao simbol Mediterana - njeno prirodno (originalno) rasprostranjenje u zoni eumediterana tj. Mediteran je sve dokle maslina prirodno raste. Danas su prisutni degradacioni stadijumi. Makija je u odnosu na umu po strukturi od nje potpuno razliita, ali po floristikom sastavu ista; to je gusta, bunasta, gotovo neprohodna vegetacija. Danas je i makija skoro u potpunosti unitena tako da u ovom zonobiomu dominira sledei degradacioni stadijum gariga proreena, lako prohodna bunasta vegetacija. Degradacioni stadijumi nakon garige su travnate zajednice posle koji dolazi antropogeni kamenjar (antropogena pustinja). Od biljaka prisutne su kserofite dobro adaptirane na suni period, listopadno i venozeleno drvee i binovi (pitomi kesten, pomenuti hrastovi, lovor, mirta...). ivotinjski svet je siromaan u kvantitativnom, a bogat u kvalitativnom smislu jer je raznovrsnost ivih bia itekako prisutna.Naseljava ih 4% populacije relativna gustina naseljenosti iznosi 4. LISTOPADNE UME UMERENOG POJASA irokolisne liarske ume Zauzimaju 7 - 8% teritorije i rasprostranjene su u u zapadnoj i srednjoj Evropi do Urala, na Dalekom Istoku i istoni deo Severnoamerikog kontinenta.Klima (podaci iz Nemake): srednja minimalna temperatura najhladnijeg meseca iznosi -2,3C; apsolutni minimum na merenom mestu iznosi -25,5C; godinja doba su jasno izraena i postoji smena etiri godinja doba.umska vegetacija je jasno struktuirana sa izraenom spratovnou od prizemnog sprata, preko sprata bunova, niskog drvea do visokog drvea. Bogati ekosistemi. Osnovni graditelji ovih ekosistema su vreste roda Quercus (hrast), Fagus (bukva), Acer (javor), Tilia (lipa), Ulmus (brest), Carpinus (grab). Vegetacija se na severu granii sa tajgom, na jugu sa maditeranskom, na zapadu, prema obali Atlantika, sa posebnim tipom vegetacije vrisinama (vresitima) koje izgrauju prvenstveno bunaste vrste (Erica cinerea npr.), na istoku, prema Aziji, sa stepama i polupustinjama.ume ovog zonobioma su danas u velikoj meri unitene. ivotinjski svet je bogat i raznovrstan.Naseljava ga 40% ljudske populacije i ima najveu relativnu gustinu naseljenosti 5,6. Razlog ovako velike naseljenosti lei u tome to ovom zonobiomu pripadaju Kina, Srednja Evropa, Severna Amerika... TRAVNATA (STEPSKA) VEGETACIJA KONTINENTALNE STEPE ruske iukrajinske stepe koje prodiru duboko u azijski kontinent (prave stepe), deo Panonske nizije i Vlaka nizija kod nas, severnoamerike prerije sa drugaijim tipom vegetacije, ali fiziognomski iste, papmpasi June Amerike. Zauzimaju 13% teritorije.Klima (podaci iz Ukrajine): leto je umereno suni i suni period, jako su duga, topla i suva; zime su due i otrije u odnosu na prethodni zonobiom, sneg dugo lei; duvaju jaki vetrovi. Ovakvi uslovi su izuzetno nepovoljni za fanerofite kao najluksuzniju ivotnu formu svi pupoljci koji nisu u visini zemlje bivaju uniteni mrazom.U stepi dominiraju trave i to vrste roda Stipa (kovilje) ruske stepe, Festuca (vijuci), Poa (livadarka), Keleria, Hrisopolum (ip). Od ivotinja karakteristina je stepska tekunica danas jedna od ugroenih vrsta jer su same stepe, kao biom, izuzetno ugroene zbog pretvaranja u agroekosisteme jer se stepa odlikuje najmonijim i najrazvijenijim zemljitem, ermnozemom. Humusno akumulacioni horizont ovog

- 11 -

zemljita iznosi 70 -80cm jer zbog duge izime i dugotrajnog zadravanja snenog pokrivaa i naravno bogatog i monog biljnog pokrivaa ima dovoljno vremena za akumulaciju. Mrtva organska materija se lagano raspada, mineralizuje i humificira. TAJGAETINARSKE UME moni zonobiom sa najkontinualnijimrasprostranjenjem. Zauzima 10% teritorije. Ima cirkumborealno rasprostranjenje i zahvata Severnu Evropu, Severnu Aziju (Sibir npr.), severni deo Severne Amerike (Kanada).Klima (podaci iz Sibira): prosena godinja temperatura iznosi 0,4C, ukupna godinja koliina padavina 466mm; temperatura se ispod nule ne sputa samo tokom dva meseca to znatno skrauje vegetacioni period i sredinu ini izuzetno nepovoljnom za liarske vrste.Dominiraju etinari smra, jela, beli bor i ari; javljaju se i frigorifilni liari breza, topola, bukva.Moan zonobiom, nepregledan, sa neverovatnim resursima. Bogat je movarama, tresavama, jezerima.Samo 1% ljudske populacije naseljava tajgu relativna gustina naseljenosti iznosi 0,1. TUNDRA POLARNA OBLAST poinje na severnoj granici tajge. Poetak je ekotonski najpre se javlja umotundra, zatim tundrouma idui ka severu drvee postaje sve nie i nie da bi na kraju ostala samo prava tundra zeljasti pokriva izgraen uglavnom od liajeva i mahovina uz koje idu jastuaste forme biljaka posebno adaptiranih na date uslove sredine. Zauzima 16% teritorije.Klima (podaci sa Aljaske): prosena godinja temperatura 6,7C, ukupna godinja koliina padavina 172mm. Hladno prolee traje 2-3 meseca, u ostalim godinjim dobima zemlja je zaleena; odnos dana i noi je drugaiji nego u bilo kom drugom zonobiomu smena perioda stalnog dana i stalne noi. Nema meseca bez niskih temperatura. Uslovi su ekstremno nepovoljni za ivi svet.ivotinjski svet je bogat u kvantitativnom smislu. Od ivotinja javlja se irvas, kao simbol tundre. Tundru naseljavaju Eskimi i u njoj se nalazi manje od 1% ljudske populacije. Relativna gustina naseljenosti je ubedljivo najmanja i iznosi 0,06.Ima dosta movara, jezera, tresava. PLANINSKO PODRUJE zauzima 12% teritorije. Ima disjunktan areal i preteno zahvata planine preko 3000m nadmorske visine Himalaji, Kilimandaro, Kavkaz, Alpi, Stenovite planine (S. Amerika) i Andi. Na ovim visinama uslovi su izuzetno nepovoljni za ivot oveka.Vegetacija je tipa alpijske tundre nakon koje ide veiti led. Pravilo o zoniranju vegetacije na vertikalnom profilu: TO JE PLANINA JUNIJE POZICIONIRANA
ONA E U SVOM VERTIKALNOM PROFILU PONAVLJATI SVE VEGETACIJSKE ZONE KOJE SE U HORIZONTALNOM PROFILU NALAZE SEVERNO OD NJE. Primer za ovo je planina Atlas u severnoj

Africi (pripada mediteranskom zonobiomu): podnoje tvrdolisna, venozelena mediteranska vegetacija; na veoj nadmorskoj visini nalazi se zona listopadnih uma umerene zone; na veoj visini se meaju liarske i etinarske ume; sledea zona je tajga (tzv. planinska tajga) nakon koje dolazi tundra (planinska tundra); iznad tundre nalaze se gleeri zona venog leda. Razlog za ovo lei u tome to na svakih 100m visine temperatura opada za 0,5C. Naseljava ga 12% ljudske populacije relativna gustina naseljenosti iznosi 1. Ljudi naseljavaju zone ispod 3000m nadmorske visine. Zonobiomi savane i kontinentalne stepe zajedno zauzimaji 21 23 % teritorije kopna i naseljava ih 12% ljudske populacije relativna gustina naseljenosti ova dva zonobioma iznosi 0,6. Pregled zonobioma i njihove naseljenosti znaajan sa aspekta naseljavanja i prilagoavanja manje pristupanih zonobioma u blioj i daljij budunosti. Postavlja se pitanje da li perspektiva lei u naseljavanju tundre, ozelenjavanju pustinje ili se treba okrenuti, za sada sferi naune fantastike i razmiljati o nainima naseljavanja mora i svemira.

- 12 -

4. ZAGAIVANJE I ZATITA VAZDUHA (ATMOSFERE)

ATMOSFERA najjednostavnije reeno predstavlje tanak sloj vazduha koji okruuje planetu Zemlju. Bez boje, mirisa i ukusa je, tano odreenog sastava i od ivotne vanosti je za opstanak na ovoj planeti. Tana debljina nije poznata, mada se u literaturi esto pominje da iznosi 970km od povrine Zemlje. Procenjena ukupna masa atmosfere iznosi 5,1 x 1018; 99% od te ukupne mase nalazi se u prvih 90-ak kilometara. Tih 90 kilometara predstavlja neto malo vie od 1% ukupnog prenika Zemlje odn 10-8 ukupne mase Zemlje radi se o izuzetno tankom sloju vazduha i koliko je taj sloj tanak moe se videti iz poreenja sa ljuskom luka od strane astronauta. Atmosfera ima veoma vanu ulogu i znaaj u postanku i opstanku ivota na Zemlji snabdeva ivi svet kiseonikom i omoguava dominaciju aerobnog ivota (O2 u dananjoj atmosferi je biogenog porekla); zelene biljke snabdeva ugljen-dioksidom, konstitutivnim elementom u proizvodnji organskih materija; ozonskim slojem titi ivi svet od razornog delovanja UV zraka bez njega ivot na kopnu ne bi bio mogu; obezbeuje kruenje vode (najvaniji ciklus) i biogeohemijske cikluse upote; izoluje i titi planetu Zemlju od hladnog svemira i kosmikog zraenja. Glavni elementi atmosfere (istog vazduha) su: elementarni azot (78%), kiseonik (20 21%), argon (1%), ugljen-dioksid (0,03%, ali se za poslednjih 250 godina poveala i pribliava se vrednosti od 0,04% sa tendecijom daljeg porasta); ostatak (0,5 - 1%) ine neon, heliju, metan, kripton, sumpor-dioksid, azotni oksidi (NO X), ozon, jod, amonijak, ugljenmonoksid... Upravo ovi gasovi zastupljeni u tragovima imaju najvei uticaj na kvalitet vazduha i ivotne sredine uopte. Njihov nivo u atmosferi zavisi od mnogo ega- od fizikih kretanja, biolokih, hemijskih i geolokih procesa, interakcija izmeu litosfere, hidrosfere i atmosfere... Svi sastojci atmosfere su dobro izmeani i tek iznad 90km visine mogue je difuzno odvajanje gasova u viim slojevima vazduha mogua je dominacija nekog od konstituenata (He ili H2 npr.). Atmosfera ima svoj termiki reim i mogue ju je podeliti u slojeve u vertikalnom smislu, a prema promeni temperaturnog reima idui od povrine Zemlje prema najviim slojevima temperatura atmosfere se menja po vertikalnom profilu. TROPOSFERA sloj najblii povrini Zemlje. Prosena debljina iznosi oko 12km i razlikuje se od geografske irine i duine (deblja na nivou polutara, tanja na nivou polova) zbog ega se kae da debljina varira izmeu 9 i 17 km. Sadri oko 90% ukupne mase atmosfere. Sva klimatska deavanja i procesi deavaju se u ovom sloju jer postoji meanje vazduha. Temperatura opada sa visinom na kilometar opada 6C i na gornjim slojevima iznosi oko -60C. TROPOPAUZA meusloj u kome temperatura prestaje da opada sa visinom. STRATOSFERA sloj u kome temperatura raste sa visinom. Ide od kraja troposfere do 50-og kilometra visine. Vazduh u ovom sloju je razreeniji, pritisci su nii, vertikalno meanje je sporo i slabo i predstavlja stabilan deo atmosfere - temperatura raste sa visinom topao vazduh (laki) je gore, a hladan (tei) dole upravo onako kako im zakoni fizike nalau. Zbog izuzetne stabilnosti zagaujue materije se u stratosferi jako dugo zadravaju. Izmeu 22-gog i 27-og kilometra nalazi se ozonski omota i taj deo stratosfere se oznaava kao OZONOSFERA. * OZONSKI OMOTA SE SAMO NALAZI IZMEU 22gog I 27-og KILOMETRA I NIJE DEBEO 5KM VE JE MNOGO TANJI !!! * MEZOSFERA izmeu 50-og i 85-og kilometra. U ovom sloju temperatura opada sa poveanjem visine i dostie -80C. Predstavlja prelazni sloj. TERMOSFERA od 85-og do 500-tog kilometra. Temperatura u ovom sloju naglo

- 13 -

raste i dostie 1600C. Zbog visoke temperature u ovom sloju dolazi do jonizacije glavnih hemijskih elemenata (O2 ili N npr.) zbog ega se jo naziva i JONOSFERA. EGZOSFERA od 500-tog do 970-og kilometra (do gornje granice atmosfere). Odlikuje se jako velikom razreenou vazduha. MAGNETOSFERA se po nekima nastavlja na egzosferu i debljine je oko 3km. Termiki reim atmosfere ima veliki znaaj za distribuciju zagaujuih materija i za shvatanje lokalnih i globalnih efekata zagaivanja. Objanjava formiranje vazdunih struja, formiranje klime, odnos severne i june hemisfere, turbulencije, konvekcije, temperaturne inverzije... sve ono ime se bave meteorologija i klimatologija. Nije sluajno da je ouvanje klime zajedno sa ouvanjem biodiverziteta osnovni svetski strateki proces u poslednjih nekoliko decenija - deklaracija iz Ria (1992) definie ova dva globalna problema. ovek svojom aktivnou menja sastav atmosfere samim tim menjajui i klimu na itavoj planeti; ovo otvara pitanja posledica, perspektiva i scenarija budunosti same planete i ivog sveta koji je naseljava. Kratkotalasno sunevo zraenje prilazi atmosferi, deo (1/3) se odbija o njene gornje slojeve, deo se apsorbuje pri prolasku kroz nju, a deo dolazi do povine zemlje kao direktno ili kao difuzno zraenje. Mesto na povrini Zemlje gde ti kratkotalasni zraci padnu naziva se aktivna apsorpciona povrina i na njoj se to kratkotalasno zraenje transformie u dugotalasno (toplotno, infracrveno) i tek tada se dobija toplota. Osloboena toplota se sjedne strane odbija i odlazi u atmosferu zagrevajui je, a sa drzuge strane zagreva litosferu odn. hidrosferu. Aktivna povrina je najtoplije mesto. Poto je atmosfera gusta temperatura se vraa na Zemlju u vidu kontraizraivanja efekat staklene bate (ime potie jer je ispod stakla izuzetno toplo i vlano staklo ne dozvoljava izlazak dugotalasnog zraenja i ono se vraa). EFEKAT STAKLENE BATE JE PRIRODAN EFEKAT I BEZ NJEGA NE BI BILO IVOTA NA ZEMLJI. Glavni izazivai ovog efekta nisu i glavni konstituenti atmosfere to je vodena para, CO2, metan, oksidi azota i ozon. Prirodni izvori gasova i estica koji atmosferu ine gustom su vulkani i udari meteorita. Vetaki izvori su fosilna goriva koja ljudi besomuno sagorevaju poveavajui tako gustinu atmosfere i pojaavajui efekat staklene bate. CO2 je broj jedan na listi pojaivaa efekta staklene bate (55%) i postoje podaci da ljudi godinje emituju 6 milijardi tona CO2 u atmosferu. Na drugom mestu je metan (15%) svaki molekul metana apsorbuje dugotalasno zraenje kao 30 molekula CO2 ; poreklom je od metanogenih bakterija i spaljivanja deponija, iz rudnika, vetakih ubriva (poljoprivreda i stoarstvo jako doprinose poveanju efekta staklen bate, posebno su za to krivi preivari). Sledei krivac su oksidi azota (6%); poreklom su iz fosilnih goriva, produkt su delovanja mikroorganizama, posledica su razlaganja hemijskih ubriva... Poslednja na listi su CFCL jedinjenja hloro-fluorougljenici (freoni) krivi za 20-24% pojaanja efekta staklene bate. Pored pojaavanja efekra staklene bate odgovorni su i za unitavanje ozonskog omotaa. Iskljuivo su industrijska jedinjenja. Ako se pogleda istorija planete Zemlje uoava se da je nekada, pre 2 milijarde godina, CO2 inio 75% atmosfere. Dva scenarija budunosti planete Zemlje: to je atmosfera gua efekat staklene bate je vei i temperatura e sve vie i vie rasti TEORIJA GLOBALNOG ZAGREVANJA. O tome koliko e ona rasti postoje razliite predikcije po nekima 1 3C, dok druge govore o porastu od 1,5 5,8C do 2100-te godine. TEORIJA GLOBALNOG HLAENJA gua atmosfera vodi veem odbijanju suneve radijacije to vodi hlaenju.

- 14 -

Globalno zagrevanje je na delu trenutno i za posledicu ima otapanje lednika (arktikoantarktikih ledenih masa), gleera na visokim planinama, porasta nivoa mora i potapanje velikog dela kontinenata pretvaranje velikog dela teritorije u akvatorije. Danas je poveanje nivoa mora u toku, za sada se meri u centimetrima, ali su projekcije za period do 2100-te vrlo dramatine - podizanje nivoa mora za 100m dovelo bi do potpunog potapanja Rima, Atine, Londona...; to se Beograda tie vratilo bi se Panonsko more i bili bi potopljeni svi delovi na nadmorskoj visini nioj od 100m.. Po nekim predikcijama do 2030-te godine nivo svetskog mora e se podii za 8-25cm; u sluaju udvostruenja koncentracije CO2 nivo svetskog mora e se do iste godine podii za 1m to bi dovelo do potapanja 1% teritorije Egipta, 6% teritorije Holandije i 18% teritorije Bangladea. Realno stanje je da e, zbog aktivnosti oveka, temperatura i dalje rasti to e dovesti do porasta evaporacije sa vodenih povrina. Poveanje gustine atmosfere vodie sve teem prolasku sunevih zraka kroz nju to e za posledicu imati globalno zahlaenje nakon globalnog zagrevanja nastupie period globalnog zahlaenja. Da je globalno zagrevanje na delu vidi se na konkretnom primeru prosena globalna temperatura nije varirala vie od 2C za poslednjih 12 000 godina, od Virmske glacijacije. Tokom te, poslednje, glacijacije nivo mora je bio 120m nii od dananjeg, nedostajua voda bila je zarobljena u lednicima i gleerima i poveanje globalne temperature za samo 2C bilo je dovoljno da se nivo svetskog mora podigne na dananju vrednost. Na svetskoj klimatolokoj konferenciji u Kjotu (Japan, 1997) konstatovano je da od kada se meteroloki parametri organizovano mere (poslednjih 100 godina) globalna temperatura je porasla za 0,51C to na globalnom nivou predstavlja jako mnogo i od tada poinju predikcije posledica. Potpisivanjem Kjoto protokola zemlje (njih oko 160) su se obavezale da e u periodu imeu 2008 i 2012 godine smanjiti emisiju gasova staklene bate za oko 6% u odnosu na 1990-tu godinu. Amerika nije potpisala Kjoto protokol Klinton se zalagao za potpis, ali nova vlast na elu sa Buom ne eli, Kina, Indija, Australija. Kjoto protokol ne bi ni zaiveo da Rusija nije pristupila. Naa zemlja je potpisala i ratifikovala 2000 ili 2001-ve godine. Kjoto protokol mnogo kota zemlju potpisivaa prorauni kau da na godinjem nivou kota 150 milijardi dolara zbog ega mnogi ugledni ekonomisti smatraju da Kjoto protokol nije prioritet planete Zemlje i da bi sa takvim budetom oveanstvo moglo da rei problem snabdevanja pijaom vodom, bilo bi mogue suzbijanje malarije u velikoj meri, reio bi se problem HIV-a i drugih virusnih oboljenja, kancerogeneze, omoguila zdravstvena zatita i obrazovanje ljudima u siromanim i nerazvijenim zemljama. Po istim ekonomistima sam Kjoto protokol (i eventualni Kjoto II posle 2012) e do kraja veka doprineti smanjenju globalne temperature za svega 0,1C to je zanemarljivo malo u odnosu na predvianja o njenom poveanju za 5 do ak 7C. Procene na nivou Ujedinjenih Nacija govore takoe o malim efektima Kjoto protokola, ali se ipak zalau za njegovo potpisivanje, ali i za izdvajanje po 0,1% iz bruto linog dohodka svake zemlje lanice za pronalaenje alternativnih izvora energije. Kao jedna od posledica pojaanog efekta staklene bate javlja se El Ninjo i La Ninja fenomeni uraganski fenomeni na amerikom kopnu koji se danas formiraju deset puta vie nego pre 50 odn. 100 godina; sa Azijske strane pojaan je fenomen tajfuna; u porastu su i tornada vrtloni vetrovi. Svi ovi vetrovi razorne snage posledica su nejednakog zagrevanja kopna i mora. Reenje lei u pronalaenju i korienju alternativnih, obnovljivih resursa, a naftu, ugalj i zemni gas treba uvati za dogrevanje planete u periodu naredne glacijacije iji dolazak predvia veliki broj klimatologa. Postoji miljenje da su ovo normalna geoloka klimatska kolebanja, a da je pojaan efekat staklene bate nuklearni lobi da doskoi termo lobiju nuklearni lobi je potisnut zbog

- 15 -

velike opasnosti odlaganja nuklearnog otpada i katastrofalnih posledica usled greaka i gubi veliki novac. ovek je, za sada, najvie uplaen zbog unitavanja ozonskog omotaa, dok se problemi vezani za poveanje temperature ne shvataju onoliko ozbiljno koliko bi trebalo. CO2 u fosilnim gorivima je zarobljen i ne ulazi u cikluse kruenja. Kada se oslobodi dolazi do njegove deblokade i ubacivanja nove materije u kruenje i to bi bila pozitivna stvar kada bi bilo dovoljno biljaka da taj ugljen dioksid preradi do sloenih komponenti nije problem samo u sagorevanju fosilnih goriva ve je problem u smanjivanju biljnog pokrivaa na zemlji i zagaenju mora. I pored velikog zagaenja okean i dalje predstavlja veliku ansu za reavanje problema poveane koncentracije CO2. - UNITAVANJE OZONSKOG OMOTAA U procesu sagorevanja fosilnih goriva osom CO2 oslobaaju se i drugi gasovi kao to su SO2, NOx ... koji deluju nepovoljno na ivotnu sredinu. Azotni oksidi, pored ostalog, unitavaju ozonski omota glavnu zatitu od UV zraenja. Ozon (O3) je alotropska modifikacija kiseonika, veoma je otrovan, reaktivan, jak je oksidans i udisanje dovodi do nagrizanja plua. U stratosferi ozon obrazuje sloj razliite debljine i predstavlja JEDINU ZATITU OD UV ZRAENJA. Ukupna koliina ozona u stratosferi, prema podacima iz NASA-e procenjuje se na 3000 x 106 T i ta koliina je rasporeena u vidu tankog ekrana debljine svega 3mm. Ozbiljnije smanjenje ozona u stratosferi dovelo bi do velikih negativnih efekata na ivi svet ekspanzija melanoma, katarakta, smanjivanje prinosa na poljoprivrednim povrinama, smanjenje ukupne biomase, smanjenje fito i zoo planktona u svetskom moru, manji ulov ribe, poveanje globalne temperature... to se danas i deava. Od UV zraenja titi tako to UV zraci pri udaru o ozonski sloj O3 cepaju na O2 i elementarni kiseonik (O) pri emu gubi snagu. O2 i O se vrlo brzo ponovo sjedinjavaju gradei O3 ozon stalno nestaje i ponovo nastaje. Bez ozonskog omotaa ivi svet nije mogao divergirati na kopno i period izlaska iz mora vezuje se upravo za obrazovanje ovog sloja. Velika pretnja ozonskom omotau su supersonini avioni (Konkord je upravo zbog toga i zabranjen za upotrebu) koji kao pogonsko gorivo koriste niskooktanske bentine (kerozin). Poto lete u gornjim slojevima troposfere ili u donjim slojevima stratosfere sagorevanjem kerozina na licu mesta oslobaa se dosta vodene pare, poveava se temperatura to pogoduje formiranju NO. NO reaguje sa O3 gradei NO2 i O2 i ova lanana reakcija bukvalno cepa ozonski omota. Podaci govore da svakog trenutka u atmosferi ima 10 000 civilnih letilica; podatak o broju vojnih se ne zna. Vojne letilice predstavljaju veu opasnost po ozonski omota nego civilne jer lete na veim visinama AVAX npr. leti u donjim slojevima stratosfere. Druga, takoe velika, moda i vea nego to su to supersonini avioni, pretnja su hidrokarboni CFCl (hlorofluorougljenici poznatiji kao freoni). To su vetaki prizvodi, ljudskom rukom stvoreni, koriste u proizvodnji rashladnih ureaja (friideru, zamrzivai, klima ureaji...), njima se pune dezodoransi, lakovi za kosu i sl. Od perioda kada su pronaeni, pa do danas veoma su popularni jer nisu otrovni, nisu zapaljivi i veoma su stabilni mogu da ostanu nepromenjeni 50 100 godina. Dnevno izbacivanje freona na svetskom nivou meri se u stotinama miliona tona. U stratosferi, pod uticajem UV zraenja otkida se hlor i samo jedan atom hlora je u stanju da lananom reakcijom uniti 100 000 molekula ozona Cl sa O3 gradi hlor monoksid (ClO) i O2 ; ClO u reakciji sa O ponovo oslobaa Cl i reakcija se lanano ponavlja. Prema procenama NASA-e freoni su do sada unitili 10% ozonskog omotaa.

- 16 -

Godinje smanjenje ozonskog omotaa iznosi 1% (opet podaci iz NASA-e). Najkritinije je na prostoru izmeu Antarktika i June Amerike do Patagonije gde se svake godine u prolee otvara rupa veliine SAD-a. Ozonske rupe se otvaraju i etaju po razliitim mestima na svetu. Velika upotreba azotnih ubriva predstavlja novootkrivenu veliku opasnost jer intenzivnom mikrobiolokom aktivnou dolazi do oslobaanja NO. Za unitavanje ozona najodgovorniji je hlor i njegovi prirodni izvori, vulkani se ne smeju zanemariti. Iz vulkana Cl se emituje mnogo vie nego to se doskoro mislilo. 1985-te godine u Beu je potpisana tzv. Beka konvencija o odbrani ozonskog omotaa. Dve godine kasnije, 1987-me u Montrealu potpisan je Montrealski protokol koji je potvrdio Beku konvenciju i definitivno dogovorio da e zemlje potpisnice (njih 31, najrazvijenije zemlje sveta) proizvodnju freona zamrznuti na tom nivou od 1986-te, a da e njegovu proizvodnju prepoloviti do 2000-te. Konvencija se potuje; Amerika je jedan od prvih potpisnika. Kod oveanstva postoji mnogo vei strah od unitenja ozonskog omotaa nego og globalnog zagrevanja verovatno zbog toga to za direktnu i vidljivu posledicu ima naruavanje ljudskog zdravlja. Nije dobro ako se ozon javi u troposferi. Prirodno se u ovom sloju javlja leti, posle oluja, ali u tom obliku nije opasan jer jako brzo dolazi do njegove razgradnje. Problem pojave u troposferi je usled formiranja fotosmoga koji nastaje u atmosferi velikih gradova sa suvom klimom, velikim sunevim zraenjem i nedostatkom vetra. Prvi put je uoen u Los Anelesu (LA smog). Taj O3 direktno deluje na biljke i ivi svet uopte primeeno je da progoreva listove biljaka npr. Za razliku od LA smoga klasian (londonski) smog nastaje iznad gradova sa velikom koliine vlage. Londonski smog je prvi put definisan i otkriven 1952-ge godine kada je u jednom danu od njega stradalo 4000 ljudi. * re SMOG potie od engl. rei SMOKE i FOG * U Beogradu tokom jeseni i zime postoji londonski smog, dok leti imamo fotosmog. Meksiko Siti ima fotosmog. Fotosmog se prepoznaje kao modrikasto ruiasto staklo preko grada koje se uoava kada se popne na veu nadmorsku visinu. Kozmetiki tretmani na bazi ozona takoe ne valjaju. Ozonizacija vode je nala iroku primenu kao faza njenog preiavanja jer O3 ubija apsolutno sve bakterije.

- ACIDIFIKACIJA (ZAKIELJAVANJE) ATMOSFERE Podrazumeva pojavu kiselih kia za ta su krivi NOx i SO2. NOx u vazduhu reaguju sa vodenom parom formirajui prvo azotastu, pa onda azotnu kiselinu. SO2 u vazduhu sa vodenom parom formira prvo sumporastu, pa onda sumpornu kiselinu. Ove kiseline se izluuju na kopno i more u obliku kiselih kia dovodei do velikih poremeaja. Termin kisela kia (acid rain) uveo je Robert mit 1872-ge godine vezano za kie koje su pale u okolini Manestera (tada jedan od najveih industrijskih centara Velike Britanije). Efekat kiselih kia osea se u svim ekosistemima, a osim na povrinske vode znaajno je da deluju i na podzemne vode. Na umsku vegetaviju deluju dvojako direktno progorevajui biljne delove i indirektno zakieljavajui zemljite. Prirodni izvori sumpora su vulkani. Sumpor sam po sebi u atmosferu ulazi na razne naine u obliku SO2, sulfata, sulfida... preko H2S npr. u atmosferu ue oko 5X106T godinje. Ukupna emisija sumpora iz prirodnih izvora iznosi 147x106T godinje.

- 17 -

Antropogenim doprinosom (sagorevanje fosilnih goriva, ruda, metala...) ovoj koliini dodaje se jo 62x106T godinje. Posledice kiselih kia: suenje uma na velikim prostranstvima unazad nekoliko decenije (najvea koncentracija suenja je na teritoriji eke, Slovake, Nemake...) za suenje uma jesu krive kisele kie, ali one ne predstavljaju jedinog krivca za ovu pojavu nauka jo uvek nije uspela da pronae adekvatno objanjenje ove pojave odn. primarni razlog jo uvek niko nije uspeo da argumentovano potvrdi. Kisele kie vie ugroavaju etinarske nego liarske ume jer je tlo u etinarskim umama samo po sebi prirodno kiselo. Treina uma Srbije smatra se ozbiljno ugroenom, 28% su liarske; kod nas je relativno srena okolnost to dominira krenjaka podloga bazna podloga koja neutralie kiselost koju donose kisele kie. umari pod opravdanjem da vre sanitarne see (proreivanje) uma obaraju zdrava stabla. Zakieljavanje zemljita smanjuje dostupnost vode biljci i one se sue; kao posledica pustoenja vegetacije dolazi do poremeaja vodnog balansa podzemne i nadzemne vode, kao i balansa izmeu vode i vazduna; nivo podzemne vode se smanjuje; umska vegetacija je getuizirana; umski ivi svet ulazi u te male populacije. Jedan od glavnih uzronika suenja uma, vei od kiselih kia, je testera, patogeni organizmi i poasti dolaze kasnije, na oslabljena stabla. pH kisele kie iznosi izmeu 3 i 5. pH normalnih kia iznosi izmei 5 i 6. Tokom bombardovanja Srbije i Crne Gore bilo je 30 000 avio naleta i 365x106 litara kerozina - najvei doprinos unitavanju ozonskog omotaa posle zalivskog rata. Kada su gaane azotara i petrohemija u Panevu kia je bila crne i imala pH vrednost 2.

5. ZAGAIVANJE I ZATITA KOPNENIH VODA

Hidrobiom predstavlja sastavni i neodvojivi deo ivotne sredine voda je bitan ekoloki faktor i bez nje ivot ne bi postojao. ivot je nastao u vodi. Voda prekriva 2/3 povrine Zemlje hidrobiom zauzima 1,6x109 km3 i podeljen je na hidrobiom kopnenih voda i hidrobiom svetskog mora. Najvea koliina vode na planeti Zemlji sadrana je u svetskom moru 97%, 2% slatke vode zarobljena je u lednicima Arktika i Antarktika i gleerima na visokim planinama, 0,5-1% od ukupne planetarne vode sadrano je u kopnenim vodama kada bi se sve vode Zemlje stavile u bure od 100l kopnene vode bi stale u pivsku flau. Voda tenost bez boje, mirisa i ukusa; kljua na 100C, mrzne na 0C; najgua je na 4C; javlja se u tri agregatna stanja tenom, vrstom i gasovitom; led je laki od tene vode i pliva po njenoj povrini; skoro je univerzalni rastvara; zauzima najvei procenat svih ivih bia ak i najsuvlja semena sadre 15% vode; metabolizam je nezamisliv bez vode zbog ega je ona islov ivota bez hrane se moe, ali bez vode ne. Apolutno iste vode u prirodi nema. ak ni destilovana i redestilovana voda nisu apsolutno iste. Najistija voda u prirodi je kinica, ali pre nego to proe kroz zaprljane slojeve atmosfere. O postojanju slanih i slatki voda postoji vie teorija veina govori da je to posledica spiranja mineralnih materija sa kopna i njihov odlazak rekama u more gde se vri akumulacija tih soli. Kruenje vode podrazumeva da voda isparava sa povrine okeana,u vidu vodene pare odlazi u atmosferu gde se hladi i kondenzuje i na Zemlju vraa u vidu padavina i u okean vraa renim tokovima. Energiju za kruenje obezbeuje Sunce.

- 18 -

U odnosu na sadraj mineralnih materija kopnene vode se dele na: slatke najvei procenat kopnenih voda pripada ovoj grupi slane mrtvo more npr. predstavljaju ostatke bivih mora ili zaslanjene ostatci bivih slatinskih podruja termalne mineralne termomineralne u Srbiji je zabeleeno 130 izvora ovih voda banje.

Slatke vode se dele prema razliitim kriterijumima na: povrinske i pozemne Povrinske vode se prema pokretljivosti dele na: mobilne (tekue) ukupna koliina kompaktne mase se u nekom pravcu kree odreenom brzinom. Po mestu nastanka one su podeljene na: izvore reokreni, limnokreni i halokreni zavisno od tipa izviranja sublakustrike izvore izviru sa dna nekog jezera (Crno jezero npr.) vrulje izvori koji izbijaju sa morskog dna (u Boki Kotorskoj) osveavaju vodu Od izvora tekua voda pravi potoke, reice i reke. stacionarne (stajae) vode ritovi, tresave, movare, bare i jezera. Stacionarnost ne treba shvatiti bukvalno i bezuslovno svaka stajaa voda ima vertikalna kretanja, talase i struje; svaka stajaa voda se vodom napaja sa jedne i odaje vodu sa druge strane. Po poreklu jezera se dalje mogu podeliti na: krako-tektonska (Skadarsko jezero npr.) udubljivanje litosfere uslovili su tektonski poremeaji i kraki reljef. glacijalna (lednika) visokoplaninska jezera, tzv. gorske oi Durmitor, ar planina, Bjelasica... rena bivi rukavci nekih reka koji je vremenom izgubio kontakt sa glavnim tokom reke Obedska i Carska bara, Ada ciganlija nastalo delovanjem oveka eolska (Paliko jezero) Svako jezero ima odreeni upliv vode za Skadarsko jezero npr. su Moraa sa severa, Zeta sa istoka, Reka Crnojevia sa Zapada; odliv vode ide rekom Bojanom do Jadranskog mora. Kopnene vode, iz ugla gledanja oveka, nisu pravilno rasporeene postoje ogromna prostranstva koja sadre malo ili su potpuno bez vode (pustinje, Arktik i Antarktik gde je voda zarobljena u ledu). Ideje ozelenjavanja pustinja postoje u Libiji, Saudijskoj arabija, Egipat, Izrael i podrazumevaju dovlaenje santi leda sa Arktika i Antarktika i korienje te vode za navodnjavanje pustinja. Srbija je relativno bogata vodama da bi se za neku zemlju reklo da je bogata kopnenim vodama treba da ima 3000 kubika vode po glavi stanovnika u toku jedne godine; Srbija ima 1500 po ovom podatku smo siromani. Srbija je po mnogima izuzetno bogata, ak jedna od najbogatijih, povrinskim i podzemnim vodama jer ovako mala teritorija pripada trima slivovima Crnomorskom (80%), Jadranskom (Beli Drim) i Egejskom (Lepenac, Pinja) i na planini Crnoljeva nalazi se hidrografsko vorite ova tri sliva; ima mone reke (Dunav, Sava-206km, Juna Morava, Zapadna Morava, Velika Morava, Ibar, Drina, Tami, Tisa...) i bogatu hidroloku mreu. Nedostatak vode u Srbiji vie je posledica zagaenja vode nego njenog nedostatka. Po prostornom planu Republike Srbije do 2011-te predvieno je pravljenje 29 akumulacionih jezera u klisurama i kanjonima, prebacivanje reka iz sliva u sliv... Od tih 29 samo 1 ili 2 akumulaciona jezera su u postupku realizacije.

- 19 -

Juno od Save i Dunava 63% korienja voda u domainstvu je iz podzemnih resursa u sekundi se koristi 25-30m3 podzemnih voda, a potencijal za njihovo korienje je 110 - 115m3 u sekundi koristimo samo 30% potencijala. Podzemna voda je relativno ista i loijeg je kvaliteta samo u Vojvodini, ali se preiavanjem i ovaj problem moe reiti. Kopnena voda se nemilosrdno zagauje. Zagaivanje vode podeljeno je na hemijsko, fiziko, bioloko i radioaktivno. Smanjivanje kopnene vode na zemlji posledica je pre svega unitavanja vegetacije koja dovodi do erozije zemljita, gubi se biosuner koji vodu zadrava na jednom mestu i ona otie velikom brzinom, remeti se vodni blans na tom mestu ime se pomae proces dezertifikacije. Poljoprivredna zemljita zauzimaju velike prostore i evaporacija sa ovih povrina je strahovita, posebno posle etve. Urbanizacija takoe utie na smanjenje kopnenih voda i njihovo zagaivanje. Globalno zagrevanje pridodato ovim faktorima dodatno doprinosi poveanju problema. Prevelika potronja vode od strane oveka u mnogim delovima sveta (kod nas npr.) ne vodi njenom troenju ve pojaanom zagaenju. Kada govorimo o prekomernoj potronji vode id strane oveka treba razlikovati komunalne i industrijske vode. Komunalne vode su vode koje se koriste u domainstvu. to je zemlja razvijenija troi vie komunalne vode svaki graanin Srbije proseno troi 100l vode dnevno; Beograd je po novim podacima dostigao potronju od 300l po glavi stanovnika dnevno veliki gubici vode su na zastareloj i dotrajaloj mrei; voda je kod nas jako jeftina za razliku od zapadnih zemalja, zbog ega se ulice i automobili peru i cvee zaliva pijaom vodom. * Beograd se snabdeva vodom iz Save (Maki) i podzemnom vodom iz reni bunara * SAD dnevno troe 1700x109l dnevno. to je zemlja razvijenija njeni stanovnici potrebuju vie vode. Industrijska voda Vie od oveanstva pati od nedostatka vode za ta je vezana pojava zaraznih bolesti, smrt od ei... Ujedinjene Nacije su 2005-te godine donele odluku da se period izmeu 2005-te i 2015-te proglasi za meunarodnu dekadu nazvanu VODA ZA IVOT. 22-gi mart je svetski dan zatite vode. - OSNOVNE KARAKTERISTIKE VODENIH EKOSISTEMA Prema fiziko henijskim karakteristikama i biolokim osobinama koje se posebno odnose na prisustvo hranljivih materija (mineralnih soli - fosfati i nitrati pre svega i organskih materija) i stim u vezi sa produktivnou dele se na etiri osnovne grupe: oligotrofni (maloproduktivni) raspolau malim koliinama hranljivih materija i odlikuju se malom potronjom kiseonika (PPK bioloka potronja kiseonika je mala) tako da je voda njime zasiena u slojevima blizu dna gde se inae obavlja anaerobna respircija. Koliina fito i zoo planktona je mala voda je bistra plave do zelene boje. Dubina je po pravilu velika, ali postoje izuzeci kao to su to neka glacijalna jezera. eutrofni visoko produktivni, bogati hranljivim biogenim materijama, u njima ivot buja prisutna je velika koloina fito i zooplanktona, prisutne su alge i vie biljke, bogata ihtiofauna... Biohemijski procesi su intenzivni odigravaju se itavom dubinom vodenog sloja ak i na samom dnu. Organske materije se ovde intenzivno razlau, naroito na dnu i za ove procese troi se velika koliina kiseonika zbog ega je koncentracija kiseonika, naroito u dubljim slojevima, relativno mala (PPK je velika). Boja je zelenkasto-mrka. Veinom su to male i plitke vode koje se ravnomerno i brzo zagrevaju. mezotrofni prelazni tip izmeu oligotrofnih i eutrofnih distrofni (politrofni) predstavljaju movarni (humusni) tip jezera karakteristina za

- 20 -

severne predele. Organska produkcija je velika (materijal koji dolazi u ove vode preteno je alohtonog porekla), a razgradnja je vrlo slaba ili je uopte nema zbog ega im je boja utobraon i vrlo brzo dolazi do njihovog zatrpavanja. Kiselost je izraena pH iznosi 4-5. Kiseonik nedostaje ve u povrinskim slojevima. Kod nas postoje u sklopu Obedske bare. Ova kategorizacija je uslovna i samo oznaava krajnje stadijume dok u prirodi dominiraju prelazni oblici oligo do mezotrofne, eu do mezotrofne, mezo do eutrofne, eu do distrofne. Svaki vodeni basen ima svoje zone i to se lepo moe predstaviti na primeru jednog jezera. Linija dna jezera, to se kopna tie, deli se u tri zone: litoral obalski pliak i obalna zona sublitoral fotina zona koja se prostire do one dubine do koje svetlost prodire do dna dubinska (profundal) mrana zona u kojoj svetlost ne dopire do dna. Slobodna voda oznaava se kao pelagijal i moe biti pelagijal iznad litorala, iznad sublitorala i iznad profundala. iva bia vezana za dno, bez obzira na zonu, nazivaju se bentalna; ona koja naseljavaju slobodnu vodu dele se na: plankton (pasivno se kreu noeni vodenim strujama), nekton (aktivno se kreu) i pleuston (slobodno plivaju na povini vode). Jako je teko tano odrediti kojoj grupi pripada neko ivo bie jer su ona tokom rasta i razvoja najee vezana za razliite delove vodenog basena zbog ega se pripadnost ivotnoj formi odruje prema adultu. Biljke naseljavaju samo litoral i sublitoral, u profundalu primarnih prizvoaa nema, tu su prisutni samo sekundarni prizvoai, potroai i razlagai. Razlika izmeu jezera i bare bare proglaene za jezera su Ada Ciganlija (8m dubine), Skadarsko jezero (prosena dubina je 7m)... Ako se posmatra tok jedne reke u izvorinom toku one su oligotrofne. Razlika u trofinosti postoji na nivou mora sever Jadrana je eutrofan, a jug oligotrofan. Skadarsko jezero je eutrofno, Ohridsko je oligotrofno, Dojransko je eutrofno. Sava i Dinav su hipereutrofne.

- ZAGAIVANJE KOPNENIH VODA Poslednjih 100 200 godina, a naroito u 20-om veku, ovek nemilosrdno zagauje vodu. Zagaivanje vode moe biti fiziko, hemijsko, bioloko i radioaktivno. HEMIJSKO ZAGAIVANJE podrazemeva isputanje hemijskih materija i jedinjenja u kopnene vode i nije svejedno gde se te materije isputaju da li se isputaju u oligotrofan ili eutrofan vodeni ekosistem, kao to nije svejedno ni ta se od hemijskih polutanata isputa. Hemijske materije se grubom podelom mogu svrstati u nekoliko kategorija: nerazgradive (nedegradabilne) i teko razgradive fenoli, pesticidi, DDT, teki metali (olovo, iva, cink npr.). Ekosistemi se sa njima teko bore i izazivaju relativno trajno zagaenje. Preko ekolokih akumulacija, trofikih lanaca (lanaca ishrane) akumuliraju i prenose od fitoplanktona na zooplankton odatle na ribe, pa na ptice, a preko riba i ptica do oveka. tetnost DDT-ja otkrivena je tek kada se desio pomor divljih pataka u Severnoj Americi do kojih je stigao upravo preko lanca ishrane, a kod kojih se postepeno akumulirao u masnom tkivu odakle je krenuo u razgradnju izazivajui toksikaciju. razgradivi iva bia mogu da ih razgrade, iskoriste i ubace u svoje metabolike procese preiavajui na taj nain zagaeni ekosistem

- 21 -

autopurifikacija (samopreiavanje) vode i mogua je do izvesne mere. U ovu grupu pre svega spadaju organske materije, mineralne soli, nutrijenti. Klasina posledica zagaivanja vode zagaivanja organskim materijama i mineralnim materijama je ubrzavanje inae prirodnog procesa eutrofizacije. Eutrofizacija kao prirodan proces deava se usled geolokog starenja svakog zatvorenog vodenog basena, neumitno tee i potrebne su desetine hiljada godina da bi se zavrila. ema eutrofizacije: oligotrofni basen mezotrofni basen eutrofni basen politrofni basen potpuno zatrpavanje i zarastanje. Nastaje kao posledica laganog uzdizanja dna, produkcije unutar samog ekosistema. Sa smenom stanja dubina postepeno opada, javlja se sve vie i vie biljaka, smanjuje se vodeno ogledalo i ekosistem od jezerskog prelazi u movarni tip ekosistema. Laganim zarastanjem movare lagano prelaze u vlane livade u koje se dalje ubacuju bunaste forme obrazujui otvorene bunjake. bunjaci se postepeno zatvaraju i na na njihovo mesto dolazi prvo niska, a nakon nje visoka uma na kraju se na mestu nekog jezera dobija uma koja to jezero okruuje odn. VREMENOM SVAKI VODENI EKOSISTEM POSTAJE TERESTRINI EKOSISTEM KOJI GA OKRUUJE !!! Istu sudbinu imaju i reni tokovi ija korita imaju tendenciju izravnavanja, a reka mora da otvori tok na nekom drugom mestu. Svaki vodeni ekosistem sam sebe negira, dostie svoj antiklimaks sutinski se manjajui i prelazei iz vodenog u kopneni. Primer za ovo je Barno jezero na Durmitoru koje je danas tresava. Sutina ovog procesa lei u tome to je u fotinom sloju (epilimnionu) oligotrofnog jezera bioloka produktivnost u porastu, ostaci padaju u hipolimnion gde se razlau. Procesi razlaganja troe kiseonik i dno hipolimniona postaje anaerobno. Na anaerobnom dnu se usporavaju aerobni procesi razgradnje, materije se taloe i dno se polako uzdie. Leti su svi procesi ubrzaniji zbog poviene temperature. ivi svet buja osim algi uslovi su povoljni i za bujanje makrofita (viih biljaka) koje postepeno preuzimaju ekosistem pretvarajui ga u movaru i proces se dalje nastavlja do dostizanja antiklimaksa. Ubacivanjem hranljivih materija (pre svega nitrata i fosfata) u vodeni ekosistem proces eutrofizacije se ubrzava ovek svojim delovanjem drastino poveava koliinu ovih materija u ekosistemu. Nitrati i fosfati su poreklom od detrdenata, mineralnih ubriva (prirodna - stajska i vetaka NPK tipa). Kulminacija ubrzanog procesa eutrofizacije je cvetanje vode bujno razvijanje algi i u poetku ivot buja do potronje zaliha jednog ili vie gradivnih elemenata kada alge poinju da propadaju i njihovi ostaci padaju na dno. Procesi redukcije sada preuzimaju dominaciju nad procesima produkcije, potronja kiseonika se naglo poveava to vodi uginuu svih ivih bia u tom vodenom basenu POZNATA MANIFESTACIJA KOJA PRATI CVETANJE VODE JE MASOVNO UGINUE RIBA !!! Alge koje su pale na dno sada sa njega isplivavaju ispunjene gasovima pojava tzv. abokreine. Zagaivanjem eutrofnih voda proces eutrofizacije se jo vie ubrzava i na taj nain ak i izuzetno velika jezera mogu postati mrtva udbeniki primer za to je jezero Iri u Severnoj Americi u periodu od 1900-te do 1970-te bilo je zagaivano od strane brojnih gradova koji ga okruuju sve do potpune eutrofizacije i smrti; ogroman novac je bio uloen za praznjenje jezera i isenje ogromnih naslaga mulja i ponovno vraanje vode. Mulj koji se vadi iz ovih jezera koristi se kao ubrivo. Kod nas slina sudbina zadesila je Paliko jezero (bara u stvari, zbog dubine od oko 4m) koje je pre 20-ak godina doivelo kolaps i revitalizovano je. Razlog kolapsa je izlivanje kompletne kanalizacione mree Subotice u njega. Danas postoje usavreni sistemi za preiavanje, radi se monitoring na razliitim mestima; sada su jedini problem farme koje se nalaze po obodima jezera, a koje bi trebalo iseliti jer nutrijnti do jezera dolaze preko podzemnih voda ili na razliite druge naine.

- 22 -

Savsko jezero eutrofno jezero (tj. bara). Procesi eutrofizacije uoeni par godina po formiranju, peruzimani su razliiti projekti kao to je ienje jezera od makrofitske flore (podvodne livade Potamogeton-a). Razlog eutrofizacije je taj to je Savsko jezero kupalite na koje tokom leta svakodnevno dolazi veliki broj ljudi koji jezero zagauju urinom i fekalijama. Savsko jezero je industrijski nezagaeno, Maki iz njega uzima vodu. Od biljaka treba istiti samo priobalnu zonu, submerzne biljke treba zadrati u zoni van domaaja kupaa zbog odravanja kiseonikog balansa i doprinosa autopurifikaciji jezera. Problem ianja livada je u tome to svaki odseeni deo regenerie novu biljku nije dovoljno samo isei ve sve iseeno treba izvaditi iz vode. Eutrofizacija zahvata i mora i okeane, pre svega zatvorenije i manje zalive koji imaju manju komunikaciju sa otvorenim morem Kotorski, Rosanski, Tivatski... Reenja su u korienju detrdenata bez fosfata i nitrata. Na osnovu stepena zagaenosti organskim materijama i nutrijentima vode se dele u etiri osnovne grupe za merenje stepena zagaenosti kopnenih voda mineralnim i organskim materijama postoje tzv. indeksi saprobnosti prema kojima se vode dele: katarobne (ksenosaprobne) iste vode prva kategorija oligosaprobne (malozagaene) relativno iste istoe voda mezosaprobne srednje zagaene sa dve podgrupe mezosaprobne II kategorija zagaenosti voda mezosaprobne III kategorija zagaenosti voda polisaprobne (jakozagaene) IV kategorija organskog zagaenja. Kod nas mali broj reka i to samo u izvoritu i prvom delu toka pripadaju katarobnim vodama. Sava je mezosaprobna, mada su joj pojedini delovi polisaprobni. Dunav je mezosaproban sa polisaprobnim delovima. Velika Morava do mezosaprobna. Vetaka jezera su mezosaprobna. Topiderska i Borska reka kao i Sitnica su polimezosaprobne jer predstavljaju kolektore otpadnih voda. U sutini jednu reku je jako teko svrstati u samo jednu grupu jer ona svojim tokom prolazi i kroz naseljena i nenaseljena mesta, industrijske zone i sl. O isputanju kanalizacije postoji uredba, koja se kod nas jo uvek ne potuje, da se kanalizacioni ispust uvek isputa uzvodno od grada ime se gradske vlasti i komunalna preduzea teraju na preiavanje tih otpadnih voda ime se smanjuje stepen organskog zagaenja reke. BIOLOKO ZAGAIVANJE podrazumeva isputanje patogenih mikroorganizama i namerno ili sluajno uvoenje alohtonih vrsta (alohtonizacija vodenog ekosistema). Sluajeva alohtonizacije kod nas je jako mnogo ihtiofauna Srbije i Crne gore broji 127 vrsta riba od ega je 45 - 55% alohtonog porekla. Ohridsko jezero autohtona i endemina vrsta je ohridska pastrmka. Ubacivanjem kalifornijske pastrmke koja je kompetitivno jaa dolo je do regresije ohridske pastrmke. Skadarsko alohtona vrsta je takoe kalifornijska pastrmka. krko, Crno i Zmijinje jezero na Durmitoru u jezera je, u cilju poribljavanja i to veeg pecanja, ubaena ogromna koliina mlai pastrmke, mnogo veu nego to oligotrofna jezera mogu da prime. Pastrmke su prvo pojele alpskog mrmoljka (Triturus alpestris), vrstu sa evropske crvene liste. Kako im kapacitet sredine ne dozvoljava adekvatnu ishranu pastrmke su gladne, javljaju se degenerisani oblici... Savsko jezero alohtone vrste su beli amur i tolstolobik ubaene kao bioloki nain borbe protiv makrofitske vegetacije. Jako su prodrljive ribe u stanju da pojedu 130 140% svoje teine. Ono to se javilo kao problem je to da njihov crevni sistem ne moe da svari svu hranu koju unesu u pravoj meri i na pravi nain tako da veinu toga to su pojele izbacuju kao polusvareno na potezu od 1ha povrine dna jezera jedna populacija belog amura ili

- 23 -

tolstolobika godinje izbaci 700 - 1000kg nutrijenata ubrzavajui na taj nain proces eutrofizacije. FIZIKO ZAGAIVANJE obuhvata, pre svega, vrst otpad. Koliina vrstog otpada koji pliva rekom je posebno uoljiva na branama hidroelektrana, oko splavova, sidrita gde se taj otpad zaustavlja. Pored reka postoji veliki broj deponija. oveku je najlake da otpad baca u vodu jer se vodi sistemom voda sve nosi nosi zaista, ali donekle. erdap predstavlja kloaku Evrope jer se sav otpad koji Dunav vue tu zaustavlja; taj problem je na Dunavu relativno dobri reen saradnjom zemalja kroz koje protie postoji veliki broj projekata koji ukljuuju ienje ove reke du njenog toka; pohvalno je to je Srbija tu aktivno ukljuena. Drina je tekua deponija po njoj pliva desetine tona otpada - pet ambalaa, poreti, nametaj, krupne uginule ivotinje i sve se to zaustavlja na brani hidroelektrane Peruac. Za ienje se koriste specijalni brodovi i sve to skupo kota, a kada se oisti postavlja se pitanje kuda sad sa tim otpadom. vrsti otpad je i poreklom sa zemlje kada reka poplavi ona skuplja sav otpad baen na njene obale, ali isto tako na obalama ostavlja veliki deo otpada kada se voda povue. U fiziko zagaivanje spada i termalno zagaivanje (zagaivanje temperaturom). Najizraenije je pored termoelektrana (Kostolac, Nikola Tesla I i II), nuklearnih elektrana i raznih drugih industrijskih postrojenja smetenih pored reka, a koje je potrebno hladiti vodom iz tih istih reka. Za hlaenje se uzima voda iz reke, koristi se za hlaenje turbina nakon ega se tako zagrejana vraa u reni tok tako zagrejana voda drastino poveava temperaturu vodotoka na mestu izbacivanja i utie na porast temperature vode nizvodno od mesta izbacivanja (podaci kau da je Sava na uu u Dunav 2C toplija nego to bi trebala da bude, a uzronik su Nikola Tesla I i II u Obrenovcu). Termalnog zagrevanje je problem i zimi i leti. Zimi kada se u vodu prosene temperature do 4 - 7C ubaci voda zagrejana do temperature 25 - 30C to dovodi do biocenotikih poremeaja; nagli porast temperature prvenstveno prija bakterijama, ali i nekim vrstama riba (pecanje cveta u zoni isputanja tople vode); drugim organizmima naglo poveanje temperature ne prija i dolazi do masovnog stradavanja pre svega juvenilnih jedinki i adulata u manjoj meri i kao krajnji rezultat nastaje poremeaj sistema. Leti dodatno zagrevanje ve tople vode vodi dodatnom smanjenju rastvorljivosti kiseonika u vodi (rastvorljivost O2 u vodi opada sa poveanjem temperature) uz istovremeno ubrzavanje metabolikih procesa u tom vodenom ekosistemu koncentracija kiseonika se drastino smanjuje i vremenom moe se ekosistem moe dovesti u stanje hipoksije ili anoksije. Reenje je uspostavljanju zatvorenih ciklusa vode u postrojenjima pre vraanja zagrejana voda mora da se ohladi.

6. ZAGAIVANJE I ZATITA SVETSKOG MORA

Najvea koliina vode na planeti Zemlji sadrana je u morima i okeanima (97%) svetsko more zauzima 2/3 (70%) ukupne povrina nae planete. Predstavlja jedan od najvanijih bioma Zemlje u kome se ostvaruju i od koga zavise biogeohemijski ciklusi osnovnih elemenata i jedinjenja koji izgrauju ivot na ovoj planeti pre svega vode, zatim i kiseonika, ugljen dioksida, azota, fosfora, ugljenika, vodonika... DA NEMA SVETSKOG MORA SAV IVI SVET BI SE VRLO BRZO UGUIO USLED NEDOSTATKA KISEONIKA!!! Mora su ne samo najvaniji producenti kiseonika ve i ukupne biomase na Zemlji 0,4ha njive pod penicom godinje produkuje 1,5T biomase, ista ta povrina mora godinje produkuje 10T biomase; tropske kine ume po prodoktivnosti bi mogle da se porede sa morem ako bi im povrine bile jednako zastupljene.

- 24 -

Osnovne karakteristike svetskog mora su: povezanost - svetsko more ine etiri okeana: Tihi, Atlantski, Indijski i Severni Ledeni i 56 mora razliite veliine. Kaspijsko more je u stvari jezero jer je sa svih strana zatvoreno kopnom; Mrtvo more nije more ve slana kopnena voda iz istog razloga. salinitet koji nastaje spiranjem mineralnih materija sa kopna i njihove akumulacije u moru. Varira od mora do mora u tropskim oblastima je vei nego u polarnim oblastima; zavisi od topljenja leda, dotoka velikih reka... Crno more npr. zbog velikog uticaja Dunava ima daleko manji salinitet u odnosu na istoni Mediteran. Prosena vrednost saliniteta svetskog mora iznosi 35 . ivi svet svetskog mora prema naini ivota moe se podeliti na: bentalne (bentosne) sva iva bia koja ive na dnu ili u neposrednoj blizini dna pelagijalne svaiva bia koja naseljavaju slobodnu vodu i prema ivotnim formama se dele na: plankton psivno lebde u vodi nekton aktivno se kreu pleuston plivaju po povrini vode Prema vertikalnoj zonaciji morsko dno (bental) moe se podeliti na sledee zone (nivoe): supralitoral zona izmeu granice najvie plime do granice dosezanja kapljica koje nastaju udarom talasa zona bez vegetacije (zona mlata) litoral (mediolitoral) zona izmeu najvie plime i najnie oseke; dosta dinamina zona koja je u jednoj polovini dana pod vodom, a u drugoj van vode sublitoral od zone najnie oseke do najvee dubine na koju svetlost prodire do dna; to je fotina zona ija se dubina razlikuje od mora do mora i zavisi od njegove produktivnosti u hladnim morima sa veom produktivnou je manja nego u toplim morima. Stalno je u vodi. Donja granica sublitorala ujedno pretstavlja i donju granicu vertikalnog rasprostiranja biljaka u moru. Prosena dubina je 250m i ide do granice kontinentalne padine. U sastav ove zone ulaze dve podzone: cirkalitoral 60 80 m dubine infralitoral od donje granice cirkalitorala do donje granice sublitorala U sublitoralu je najvea produkcija biomase. Svetlost prolazei kroz fotinu zonu menja kvalitet to uslovljava pojavu tzv. hromatske adaptacije i ogleda se u distribuciji, pre svega, algi najdublje su rasprostranjene crvene alge, najblie povrini su zelene alge. Supralitoral, litoral i sublitoral se jednim imenom oznaavaju kao kontinentalni plato (kontinentalni elf). kontinentalna padina ije dno se oznaava kao batijal. Predstavlja granicu pruanja kontinenata u moru. abisal zona dna iza granice kontinentalne padine od 3000 6500m dubine. Dno ove zone se esto oznaava kao abisalna ravnica i zauzima 80% morskog dna. Nije ravnica u bukvalnom smisli rei ve se lagano sputa. hadal zona najveih morskih dubina. Sporadian je i najee predstavlja kotline i jarke; najvee do sada izmerene dubine su 11033m kotlina elender u Pacifiku, i rascep izmeu Amerike i Japana od 12000m. Horizontalna zonacija slobodne vode obuhvata: nerit obuhvata zone kontinentalnog elfa; neproziran, naseljava ga najvei broj morskih organizama i tu su glavne zone ribolova okean obuhvata sve od kontinentalne padine do hadalnih dubina; plava pustinja

- 25 -

gde planktona ima samo na mestima vertikalnih strujanja i generalno je siromaan ivim svetom. Po karakteru dna svaka od ovih zona moe biti kamenita, ljunkovita, muljevita, glinovita i peskovita. Po pravilu flora i fauna je po diverzitetu i ukupnoj biomasi najbogatija tamo gde je podloga kamenita. ivim svetom najsiromanija je zona supralitorala i nju naseljavaju krajnje specifine biljke, posebno adaptirane na ivot u jako zaslanjenom stanitu. Zona mediolitorala ekoloki posmatrano je takoe vrlo specifina i naseljena posebno adaptiranim organizmima prilepak se moe posmatrati kao simbol ivog sveta ove zone. Sublitoral predstavlja najbogatiju zonu gde najvea organska produkcija. Batijal, abisal i hadal ne sadre primarne producente ve samo sekundarne producente potroae i razlagae odn. samo zoocenozu. ivot postoji u svim zonama bentosa i u zonama pelagijala koje se iznad dna nalaze. Pelagijal se diferencira na nekoliko zona: epipelagijal fotina zona mezopelagijal do 800 1000m dubine batipelagijal 800 (1000) 3000m dubine; temperatura u ovoj zoni je uvek ispod 10C abisopelagijal temperature 4C i nie hadopelagijal Sa poveanjem dubine ekoloki uslovi se drastino menjaju temperatura se sniava, smanjuje se koliina svetlosti do potpunog mraka, poveava se pritisak (na svakih 10m dubine raste za po 1 atmosferu; na 5000m dubine npr. pritisak iznosi 500kg po cm2 povrine) i prisutni organizmi moraju biti posebno adaptirani ribe grabljivice bizarnih oblika sa svetleim organima; rakovi, puevi i koljke bez ljutore jer nema ljuture koja moe da podnese ovako velike pritiske; morske zvezde, rae, morski psi...; krije se mnogo neotkrivenog. ovek je siao u abisalnu ravnicu i polako osvaja morsko dno. ivi svet abisala i hadala zavisi od fotine zone uginuli plankton i drugi organski otpad nastao u epipelagijalu sputa se na morsko dno u vidu tzv. planktonskih kia i taloi se na dnu. Dno na tako velikim dubinama je preteno muljevito, puno detritusa, materija se tu sporo razlae i to sporo razlaganje vodi blokiranju te organske materije i da ne postoje vertikalne morske struje svi procesi kruenja bi se na morskom dnu zaustavili. Vertikalne struje sz spore, ali konstantne i rganske i mineralne materije, naroito fosfate i nitrate, vraaju u povrinske slojeve odakle se one po moru distribuiraju u razliitim pravcima horizontalnim morskim strujama. Severni ledeni okean i Baltiko more spadaju u najproduktivnija mora zbog golfske struje (izvire u Meksikom zalivu, nastavlja istonom obalom Severne Amerike, ide preko Atlantika do Grenlanda odakle nastavlja ka Britanskim ostrvima, see ih u gornjoj treini i ulazi u Baltiko more), tople, ivotno vane, struje koja vue veliku koliinu hranljivih materija inei tako ova mora visoko produktivnim u smislu biomase. Nasuprot golfskoj u Atlanskom okeanu postoji hladna Labradorska struja. Visokoproduktivna mora su zelene do ukaste i slabije providna u odnosu na niskoproduktivna. Mora tropske i suptropske oblasti su uglavnom oligotrofna, plave boje i velike prozranosti. Po produktivnosti mora se dele u nekoliko kategorija: I kategorija najsiromanija mora produkuju manje od 100mg ugljenika na m2 dnevno Sargasko more npr. II kategorija III kategorija - produkuju 150 200mg ugljenika na m2 povrine dnevno. IV kategorija

- 26 -

V kategorija najproduktivnija mora produkuju preko 500 mg ugljenika po m2 dnevno severni Atlantik. Spiranje fosfata i nitrata sa kopna i njihova ukupna akumulacija u morima je prorodan proces. Putevi vraanja mineralnih materija na kopno je lokalno preko ekskremenata ptica (ilska alitra) na Foklandskim ostrvima postoje ogromne koliine ilske alitre; korienjem morskih resursa od strane oveka ishrana plodovima mora je perspektiva oveanstva. Geoloka slika planete Zemlje se menjala, menja se i menjae se i to je globalni i glavni put vraanja materije sa mora na kopno sedimentne stene mnogih krenjakih planina nastale su od ljuturica morskih ivotinja. Endemizam u vodi je tee pronai nego na kopnu jer voda izjednaava ekoloke uslove. O zatiti svetskog mora postoji jako razvijena i obimna zakonska regulativa, u pravnom smislu jedna od najrazvijenijih ali se istovremeno najmanje potuje jer velike povrine koje ne pripadaju nikome. - ZAGAIVANJE SVETSKOG MORA Negativni uticaj oveka na more osea se mnogo manje od negativnog uticaja na kopnene vode zbog toga to more ima mnogo vei kapacitet u odnosu na kopnene vode. Kapacitet mora u smislu samopreiavanja jeste velik, ali nije neogranien; mora se razlikuju po veliini; u okviru mora postoje zalivi malih dimenzija i uske komunikacije sa puinom, a oko kojih se esto nalaze veliki gradovi i luke. Samopreiavanje mora, isto kao i kod kopnenih voda, mogue je samo u sluaju organskog zagaivanja. zagaivanja hemijskim jedinjenjima organskog porekla i nutrijentima (fosfati i nitrati) za klasinu posledicu ima eutrofizaciju. Krajnja manifestacija eutrofizacije plitkih, ve eutrofnih mora i njegovih delova je cvetanje mora primeri su: zaliv San Dijego u Kaliforniji, njujorki zaliv 1965-te godine usled velikog broja farmi pataka u njegovoj blizini. zagaivanje nerazgradivim hemijskim materijama (teki metali iva, olovo, bakar, cink, kadmijum...; pesticidi) posebno je opasno jer se akumuliraju u trofikim lancima i najveu koncentraciju dostiu na nivou oveka. Primer za ovo je pronalazak pesticida u masnom tkivu pingvina na Antarktiku. zagaivanje naftom predstavlja i fiziki i hemijski oblik zagaivanja mora i vrlo je esto vieno. Nafta u svetsko more dospeva na tri naina: havarije tankera koji prevoze naftu svetom plovi oko 300 tankera sa kapacitetom preko 200 000 T, a postoji i nekoliko megatankera sa kapacitetom od preko 500 000 000 T. Havarija tankera sa 10 000 T nafte dovoljna je da potpuno uniti najproduktivnije more. ispiranje tankova za naftu pogotovo ako se radi o megatankerima tanker ne moe da plovi prazan ve kada isprazni naftu tankove puni vodom radi stabilnosti (balastna voda). Pri ponovnom prijemu nafte balastnu vodu izbacuje u more spirajui tako i zaostalu naftu. Zbog toga je 1975-te u Londonu doneta deklaracija po kojoj svi tankeri kapaciteta preko 70 000 T moraju da imaju posebne rezervoare za balastnu vodu. havarije naftovoda kojima je more u velikoj meri ispresecano, rafinerija i buotina smetenih u moru ili pored mora. Nafta se ne moe smatrati ni isto hemijskim, ni isto fizikim zagaivaem. Laka je od vode, pa pliva po njenoj povrini i rasprostire se po ogromnom prostoru. Zbog tamne boje menja svetlosni reim u vodenim slojevima, spreava rastvaranje kiseonika iz atmosfere i razmenu gasova izmeu atmosfere i hidrosfere. Naftno zagaenje ugroava ne samo sve marinske (juvenilni (neto vie) i adultni, biljke i ivotinje...) organizme ve i organizme koji

- 27 -

su vezani za more i zavisni od njega ptice pre svega jer jednom umrljane osuene su na smrt zbog toga to nafta razlae masni sloj za perje bez koga ne mogu da lete i ne pomae nikakvo kupanje i tuiranje. Naftne mrlje noene talasima, vetrovima i strujama dospevaju na kopno pri emu su peane i muljevite obale najugroenije i na takvim obalama, zbog njihove poroznosti, prodire u supstrat i podzemnim tokovima se ubacuje u bentos sve do abisala. Prirodno razlaganje nafte je teko i dugotrajno. Postoje naftne bakterije i gljivice, ukupno stotinak vrsta koje razlau naftu i produkte razlaganja koriste za dobijanje energije. Od gljivica to su vrste roda Aspergilus i Penicilium; od bakterija to su Bacterium album, Pseudomonas desmoliticum. Biotehnologija pronalaenja i konstruisanja sojeva bakterija i gljivica razlagaa nafte koji e taj proces obavljati mnogo bre nego divlji sojevi danas je jako zastupljena. Za sada mora se pre svega iste fizikim i hemijskim putem. Fiziko ienje podrazumeva brodove koji naftu sakupljaju sa povrine. Hemijsko ienje podrazumeva upotrebu posebnih pena i detrdenata koji naftu emulguju i time olakavaju njeno sakupljanje; upotrebu prakaste krede Francuzi su tako uspeno oistili Laman. Postavlja se pitanje koliko uptreba hemijskih sredstava zaista ini po pitanju ienja kreda npr. ini da emulgovana nafta potone odn. samo je sklanja sa povrine, a ne iz mora; detrdenti i pene dovode do hemijskog zagaenja... radioaktivno zagaivanje deava se usled odlaganja nuklearnog otpada na morsko dno posebno u meunarodnim vodama. Ako se otpad pakuje u posebne, za to predviene kontejnere tada nema uticaja na ivi svet. Nije retko da se ti kontejneri bacaju na velike dubine gde je seizmika morskog dna nestabilna zbog ega se deava da kontejneri puknu i da se sadraj izlije u vodu. Havarije podmornica na nuklearni pogon predstavljaju nain radioaktivnog zagaenja. Podvodne i vazdune nuklearne probe takoe podvodna nuklearna proba unitava kompletan ivi svet na velikim udaljenostima. - MEDITERAN I JADRANSKO MORE Mediteran Mediteran (Sredozemno more) predstavlja malo, zatvoreno more. Ime mu potie odatle to deli tri kontinenta (Evropu, Afriku i Aziju) nalazi se u sred Zemlje. Veza sa Atlantikom je preko uskog Gibraltarskog moreuza. Obala je u velikoj meri razuena, ta razuenost je posebno izraena u Egejskom i Jadranskom moru. Predstavlja kolevku savremene civilizacije tu je nastala zapadna kultura, a sve to je uticalo i i dalje utie na zagaivanje ovog mora. Na njegovim obalama smeten je veliki broj milionskih i viemilionskih gradova (Atina, Barselona, Alir, Aleksandrija...). Ovi gradovi generiu zagaujue materije koje pre ili kasnije dospevaju u more. Takoe velika je koncentracija industrijskih postrojenja rafinerije nafte (Bliski Istok), elezare, hemijska industrija... Obalna linija Mediterana iznosi 46000km prostor koji naseljava 130x106 stanovnika, a svake godine ga poseti jo 100x106 turista. U Mediteran se uliva veliki broj reka - Nil, Po, Tibar, Dunav (jer Crno more pripada Mediteranu)... i sve ove reke prolaze kroz velike gradove primajui tako zagaujue materije i nosei ih do mora godinji izliv kanalizacionih voda u ovo more je 500x106T. Koliina ulja i nafte koji na godinjem nivou uu u Mediteran iznosi 1x106T i najveim delom potiu od ispiranja tankova. Od tekih metala u ovo more godinje dospe 3800T olova i 100T ive. Derdenata godinje dospe 60000T. Najvei zagaivai su panija, Franciska i Italija zagaujuih materija potie iz ove tri zemlje. Mrea kretanja tankera je veoma gusta. Morske struje iz Atlantika ulaze kroz Gibraltarski moreuz idu severnom obalom Afrike kroz zapadni deo Mediterana, prolaze ispod Sicilije, ulaze u istoni deo Mediterana i u

- 28 -

Jadran ulaze sa istone strane kroz Otranska vrata, kreu se istinom obalom Jadrana, a naputaju ga zpadnom obalom povoljna situacija jer na otpad ide Italiji. U ovako zatvorenim morima itava masa vode se zameni za 50-60 godina. Sredozemno i sva mora koja mu pripadaju spadaju u kategoriju kontinentalnih mora za koja je karakteristino da je temperatura vode, ak i najveim dubinama, mnogo via nego u okeanu. Srednja temperatura pri samom dnu iznosi 13 13,6C, uzrok ovome je plitak podvodni prag u Gibraltaru (300m dubine) koji spreava upliv hladnih atlantskih voda u Sredozemno more. Salinitet varira i najvei je u istonom, a najmanji u zapadnom delu. Odlikuje se sa preko 10 000 razliitih biljnih i ivotinjskih vrsta. Zagaivanje Mediterana deava se istim sredstvima i na isti nain kao i svetsko more stim da postoji jo jedan, najnoviji, oblik zagaivanja - bioloko zagaivanje algom Caulerpa taxifolia (tumor Mediterana) koja se izuzetno brzo iri, prekriva morsko dno i spreava rast drugih algi i biljaka. Dola je iz nemakih akvarijuma u francuske odakle se ispiranjem sluajno oslobodila i dospela u more. Jedini nain kontrole je da se odgovarajue mere preduzmu na vreme, dok jo ne uzme maha; danas je toliko zauzela Sredozemno more da se vie nita po tom pitanju ne moe uraditi. Intnzivna su istraivanja biolokih mera borbe protiv ove alge i postoji podatak da je jedna vrsta morskog pua izuzetno pogodna za korienje u borbi protiv Caulerpa-e. Za sada jedini nain borbe je prekrivanje morskog dna tamnim folijama. Jadransko more Jadransko more predstavlja zaliv Sredozemnog mora, severno je eksponirano, najsevernije posle Crnog mora. Ukupna duina iznosi 780km, prosena irina je 250km kod Bara je najire (355km). Po morfometrijskim karakteristikama jadranskog basena i na osnovu ekolokih kriterijuma deli se na tri glavna podruja: severni Jadran granica predstavlja zamiljenu liniju koja spaja Ankonu i Zadar i koja ide ivicom jabuke kotline; dubina na ovoj liniji iznosi 50 60m. Idui od linije na sever, ka transkom zalivu dno se postepeno uzdie i u samom zalivu dubina iznosi 23 - 25m severni jadran je jako plitak (sublitoralan) prosena dubina iznosi 40m. srednji Jadran od linije Ankona Zadar, zahvata jabuku kotlinu i ide do zamiljene linije koja spaja rt Gargano i ostrvo Mljet. Prosena dubina iznosi 240m, najdublji je u jabukoj kotlini gde dubina iznosi 243m. juni Jadran od linije Gargano Mljet do Otranskih vrata; duboki Jadran jer obuhvata podruje od palagrukog praga (ostrvo Palagrua) do Otranta gde je najvea izmerena dubina 1330m. Pripada Crnoj Gori, Albaniji i Italiji. Proseni volumen junog Jadrana zahvaza 80% volumena itavog Jadrana 80% vode itavog Jadrana je sadrano u njegovom junom delu. Otranska vrata Jadran dele od Jonskog mora dubina ovog dela iznosi 850m. Abisal i hadal ne postoje. Istona obala, naroito, severnog i srednjeg Jadrana izuzetno je razuena za razliku od zapadne. Zapadna obala je peskovita i ravna, rt Gargano praktino predstavlja jedino odstupanje od te ravne linije. Prosean salinitet iznosi 38,3 i nalazi se izmeu vrednosti saliniteta istonog i zapadnog dela Mediterana. Spada u najslanija mora na svetu. Voda je slabo alkalna i njena pH vrednost iznosi 8,1 8,25 i ulazi u okvire vrednosti svetskog mora. Voda je bogata kiseonikom oko 6ml O2 po litru vode u gornjim slojevima i 4,5ml O2 po litru na dubinama preko 1000m.

- 29 -

Oligotrofan je srednja koncentracija fosfata u povrinskim slojevima je oko 10 puta manja nego u severnom Atlantiku. Slina situacija je sa amonijakom, nitritima, nitratima... sa izuzetkom severnog dela i nekih zaliva (Bokokotorski npr.) jadran spada u kategoriju niskoproduktivnih mora. Amplitude plime i oseke su male od 25cm u Otrantu do 80 (100)m u severnom delu. * Plima i oseka se mere po vertikali tako da u horizontali iznosi mnogo vie. Najvea amplituda plime i oseke registrovana je u Kanadi 19,6m; Engleska - 17,8m; Francuska 16,1m * Pravac strujanja vode ulazak kroz Otranska vrata istona obala zapadna obala izlazak kroz Otranska vrata. Na strujanja vode delom utiu i vetrovi itava lepeza od kojih dominiraju: severoistoni (bura) duva sa kopna na more, severoistoni (jugo) sa mora na kopno, severozapadni (maestral). Ukupna obalna linija iznosi 7860km od ega na kontinentalnu liniju otpada 3700km, a na ostrvsku 4160km. Crna Gora ima kontinentalnu liniju od 262 (300)km; ostrvska linija iznosi 11km Sv. ore, Sv. Marko, Sv. Nikola, Gospa od krpjele, Mamula. Obala crnogorskog primorja najveim delom je stenovita, ali postoje i veliki delovi peskovitog tla, posebno na jugu gde je vei uticaj slatkih voda. Jadran se, kao i sva toplija mora, odlikuje velikim biolokim diverzitetom, ali niskom organskom produktivnou i malom biomasom (po produkciji spada u III kategoriju) kvalitativno bogat, kvantitativno siromaan. to se biodiverziteta tie smatra se da flora i fauna, posebno bentalna, jo uvek nije dovoljno istraena. Po broju vrsta je malo siromaniji od Sredozemnog mora oko 6000 biljnih i ivotinjskih vrsta. Broj vrsta opada od juga ka severu (opada diverzitet stanita jer se dubina smanjuje) i sve to ivi u Jadranu postoji u junom delu uz neke dubinske vrste kojih u srednjem i severnom nema uz istovremeno povenje produktivnosti. Bez sumnje juni Jadran je centar faunistikog diverziteta; postoji jedna endemina vrsta jadranska jesetra (Acipenser nacalis). Tokom poslednjih tridesetak godina uoava se smanjenje indeksa diverziteta naroito srednjeg i severnog dela; produkcija fitoplanktona neprekidno raste, a sa njom i ukupna masa pelagijala; kulminacija ovog procesa desila se krajem 80-ih i poetkom 90-ih cvetanjem mora. Cvetanje se desilo uz vee gradove u severnom Jadranu, u transkom i venecijanskom zalivu pre svega i u kotorskom zalivu na jugu. Severni Jadran je zbog eutrofinosti, male dubine i upliva reke Po koja vue otpad iz velikog dela Italije izuzetno pogodan za cvetanje. Zagaenje tekim metalima je prisutno i posebno je izraeno u severnom delu, na teritoriji Slovenije gde je glavni zagaiva rudnik ive Idrija pojedine zone bentosa su potpuno mrtve. Ugroenost ivog sveta simbol je jadranska medvedica (Monacus monacus) vrsta morske vidre koja je potpuno iezla sa podruja Jadrana; ugroene vrste: sve vrste jesetarskih riba, morske kornjae (3 vrste), od koljaka najugroenija je velika paltura (Pina nobilis). Na promenu biodiverziteta utie i neracionalno izlovljavanje (prelov) ekonomski znaajnih grupa ribe, rakovi, koljke i glavonoci. Ouvanje biodiverziteta junog Jadrana lei u principu odrivosti korienja resursa koje nudi, a prema pravilima, uputstvima i direktivama organizacija HAO i organizacije UN-a UNEP i striktnog potovanja propisa i zakona o zatiti mora. Ovo podrazumeva ogranienu eksploataciju morskih plodova, razvoj metoda njihovog intenzivnog proizvoenja u kontrolisanim uslovima u marikulturi (kavezi sa ribama, koljkama i rakovima zahvaljujui kojima se ne napadaju prirodne populacije) potencijal Crne Gore je 20 000T ribe u marikulturi, realno se u ovim uslovima proizvede svega 20T ribe i 40T koljki; Boka kotorska je idealna za ovakav uzgoj morskih plodova. Marikultura sama po sebi zagauje more isto kao agrikultura zemljite hrana, preparati... Zabranjene su koe (mrea sa tegovima koja se sa zadnje palube broda sputa na dno i vue po dnu; okca su sitna, strogo propisanog dijametra

- 30 -

da bi juvenilni oblici ihtiofaune mogli da pobegnu; neselektivno kupi sve sa dna) osim u istraivake svrhe propisana su 23 koa broda godinje na koridorima koji su dalje od obale i koji jo uvek nisu toliko optereeni, izdaju se posebne dozvole Ministarstva za zatitu ivotne sredine republike Crne gore i obavlja se u prisustvu inspektora. U ilegalno koarenje se ide nou, marinske inspekcijske slube su korumpirane. Velika ekonomska ansa Crne Gore lei u njenim portencijalima za marikulturu. U odnosu na republike bive SFRJ Crna Gora je u ukupnom ulovu plodova mora uestvovala sa samo 1,84% (400T) to je doprinelo ouvanju biodiverziteta u ovom delu Jadranskog mora.

7. ZAGAIVANJE I ZATITA ZEMLJITA Zemljite predstavlja trei sastavni i neodvojivi deo ivotne sredine od izuzetne vanosti za oveka. Odlikuje se itavim nizom specifinosti koje, po nekima, ga izdvajaju u poseban ekosistem. Zbog svoje specifinosti, kompleksnosti i uslovljenosti raznim stvarima moe se shvatiti kao kompleks ekolokih faktora. Predstavlja najkonzistentniji deo ivotne sredine tako da njegovo zagaivanje ima pre svega lokalni karakter mada posledice mogu biti i globalne. Globalne posledice zagaivanja zemljita oseaju se preko lanaca ishrane i trofikih piramida. Zemljitem se bavi pedologija obimna nauna disciplina. Zemljite predstavlja tanak povrinski rastresiti sloj zemljine kore (litosfere). Od matine stene na kojoj lei i od koje vodi poreklo razlikuje se po plodnosti. Nastaje od geoloke podloge (litosfere) ueem klimatskih faktora i kompleksa ivih bia. U njemu se dodiruju, proimaju, litosfera, atmosfera, hidrosfera i biosfera. Plodnost je kljuna re za definisanje neega kao zemljita i izraena je u njegovoj sposobnosti da zadovolji potrebe biljaka u pogledu vode i mineralnih materija. Matina stena nije u stanju da to obezbedi. Zemljite ima strukturu koja se razlikuje od strukture matine stene, fiziko-hemijski sastav razliit od sastava matine stene i bioloka svojsva specifian bioloko-ekoloki kompleks. Abiogen i biogen zemljita se u toj meri meusobno uslovljavaju i proimaju da zajedno predstavljaju jedan dinamian sistem celinu koju neki izdvajaju kao samostalan ekosistem. Izmeu klime, vegetacije i zemljita postoji tesna veza klima utie na formiranje zemljita, zemljite utie na formiranje vegetacije, vegetacija utie na formiranje zemljita, klima direktno utie na vegetaciju, vegetacija direktno utie na klimu. BIOGENO ABIOGENO (BIOGENO KLIMATSKO) POREKLO ZEMLJITA dokaz za to je Mesec ima klimu i geoloku podlogu, ali nema iva bia = nema zemljita. Pedogeneza proces formiranja zemljita. Veoma je sloena, spora i dugotrajana. Poinje povrinskim raspadom matine stene (njenim usitnjavanjem) usitnjavanje je osnovni preduslov za stvaranje bilo kakve rezerve vode i mineralnih materija. Isitnjavanje je praeno akumulacijom vode i neorganskih materija. Za ovu fazu glavna je klima na visokoj temperaturu stene se ire, na niskoj temperaturi se skupljaju; smena dana i noi, godinjih doba i sl. utie na irenje i skupljanje koje vremenom vodi vodi pucanju. U procesu pedogeneze postoje tri osnovne faze KOJE TEKU SINHRONO: usitnjavanje matine stene koncentracija organskih materija pre svega biljnog porekla i njegovog postepenog pretvaranja u humus - humifikacija novonastale podloge. migracija rastvorenih koloidnih elemenata (rastvoreni su u vodi sa kojom zajedno

- 31 -

migriraju) po vertikalnom profilu iz gornjih u donje slojeve to uslovljava pojavu zemljinih slojeva (zemljinih horizonata). Tokom migracije gornji slojevi osiromauju, dubinski se obogauju. Kao rezultat ovih procesa u zemljitu se mogu prepoznati slojevi tzv. genetiki (generiki) horizonti rasporeeni du vertikalnog zemljinog profila. *** OVO NIJE DOVOLJNO, OBAVEZNO POGLEDATI EKOLOGIJU BILJAKA *** Razlikuju se etiri osnovna zemljina horizonta: humusno akumulativni (A1) smea humusnih i mineralnih materija eluvijalni (A2) kroz njega se vri ispiranje materija iz gornjeg sloja iluvijani (B) u kome se vri akumulacija materija ispranih iz gornjih slojeva razdrobljena matina stena (C) kompaktna matina stena (D) Iznad humusno akumulativnog horizonta nalazi se stelja (A0) umska ili livadska sastavljena od manje ili vie razloenih delova biljaka i ivotinja stepen razlaganja je sve vei idui ka niim slojevima stelje. Jako je vana jer se iz nje vri akumulacija materija u A1 sloju. Geneza zemljita uslovljena je itavim nizom faktora od kojih su najvaniji: matina stena kao najvaniji faktor od prirode stene u velikoj meri zavisi brzina pedogeneze. Tipovi matinih stena: magmatske ohlaena lava; pokrivaju 95% kopna; granit i bazalit najpoznatije magmatske stene sedimentne nastale slepljivanjem mineralnih delova matine stene sa ostacima ivih bia; krenjake (peari), dolomitske i lesne su najpoznatije sedimentne stene metamorfne sedimentne stene nastale pod posebnim uslovima kao to su visok pritisak ili visoka temperatura; najpoznatija stena je mermer serpentiniti omesto Ca imaju Mg nadmorska visina ekspozicija (strana sveta i nagib) tip vegetacije koji se razvija na tom stanitu klima vreme jako spor proces za formiranje 2,5cm zemljita potrebno je 300-1000 godina Prema razvijenosti i debljini zemljinih horizonata postoji itava lepeza tipova Zemljita. Krajnje take ove lepeze su: plitka (nerazvijena, skeletogena) zemljita gde se geoloka podloga moe videti po povrini duboka (jako razvijena) zemljita koja se esto oznaavaju kao crnica; u okviru ovog tipa zemljita najrazvijeniji je ermnozem - najplodnije zemljite na Zemlji debljina ovo zemljita moe ii do 120cm od ega samo A1 horizont dostie debljinu 40cm, karakteristino je za biom kontinentalne stepe kod nas ga ima u Panonskoj niziji. podzolasta (podzoli) gde je A1 horizont slabo izraen, a A2 dobro razvijen. arenzine pararenzine glejina semiglejina

- 32 -

Sastav zemljita mineralnih materija ima najvie (45%), organske materije 5-10%, vazduha 25% i vode 25% ovo je opta ema sastava primenljiva za dobro i srednje razvijena zemljita; varijacije naravno postoje. Svojstva zemljita: FIZIKA odnose se na: mehaniki (granulometrijski) sastav veliinu estica od kojih je zemljite sastavljeno odn. veliina i zastupljenost frakcija u granulometrijskom sastavu odreuje fizike karakteristike zemljita. Po veliini i sastavu estice mogu biti: koloidne - najsitnije (manje od 0,0001mm) mulj (0,002mm) glina pesak (preko 0,02mm) ljunak (2 20mm) Aerisanost koliina vazduha u porama zemljita. Jako je bitna za ivi svet. Vodni kapacitet sadraj vode. Voda u zemljitu moe biti: gravitaciona nema znaaja za biljke kapilarna od najveeg znaaja za biljke higroskopno vezana mogu da je uzmu samo posebno adaptirane biljke kserofite npr. Toplotni kapacitet Poroznost Boja od koje zavisi toplotni kapacitet; crnica, crvenica... HEMIJSKE odnose se na: zastupljenost hemijskih elemenata - u zemljitu su prisutni gotovo svi elementi periodnog sistema. Prema zastupljenosti moemo ih podeliti na mikro i makro elemente. Nisu tu samo prisutni elementi ve i jedinjenja (soli npr.) koja oni grade. Po zastupljenosti elemenata: O - 49% (iz vazduha, vode, razliitih jedinjenja), Si 33%, Al - 7,1%, Fe - 3,8%, C - 2%, Ca 1,4%, K 1,4%, N - 0,1%, , Mg 0,6%, Na 0,6%, P 0,08% ... pH ima najvei znaaj. Zavisi od metine stene pre svega, ali iod vegetacije koja se povrh te stene razvija zemljita na kojima se razvijaju etinarske ume (pre svega bora i smre) su kisela, liarske ume bazno, osim kestena gde je zemljite kiselo. krenajka bazna pH = 89 silikatna kisela pH = 3-6 serpentintska ultrabazna pH preko 9 meutralna pH 6-7 Zbog biogenoklimatogenog porekla, specifinog fizikohemijskog sastava, sloenog biolokog kompleksa zemljite se izdvaja u poseban ekoloki faktor EDAFSKI FAKTOR. Bioloki kompleks zemljita obezbeuje procese redukcije, humifikaciju i mineralizaciju, jednom rei obezbeuje procese kruenja supstance u prirodi, kada su kopneni ekosistemi u pitanju U ZEMLJITU SVE POINJE I U NJEMU SE SVE ZAVRAVA. ivot u zemljitu je velika znanica, ali u isto vreme i velika nepoznanica. Gruba podela bi bila na biljni (floru) i ivotinjski (faunu) svet. flora makoflora i mikroflora makroflora vie biljke zona rizosfere; za zemljite je najznaajnija u kvantitativnom smislu. Obuhvata ne samo korenove ve i rizome, lukovice, krtole... i predstavlja bioarmaturu koja zemljite dri na jednom mestu. mikroflora bakterije, gljive i alge (zelene i modrozelene; najmanje zastupljene i to samo u povrinskim slojevima). Bakterije su izuzetno brojne i zastupljene i veoma vane; veliki broj rodova i vrsta jo uvek nije opisan; prva asocijacija na

- 33 -

bakterijsku mikrofloru su azotofiksatori (Rizobium i Azotobacter koji atmosferski azot fiksiraju u zemljitu), amonifikatori (belanevine razlau do amonijaka), celulozne (razlau celulozu), aktinomicete (prelaz od bakterija ka gljivama ???). Gljive - najznaajniji mineralizatori i tu se misli i na mikroskopske i na makroskopske vrste. Fauna mikrofauna, mezofauna i makrofauna. mikrofauna dimenzija 1 -100m -protozoe, nematode esti biljni paraziti, rotatorije... mezofauna - 100 m 2mm Colembola (vani u stelji gde su i najbrojniji), Rotifera, Protura, krpelji... makrofauna sve preko 2mm Anelida, Miriapoda, Formicidae, Rizopoda, Diplopoda, Opiliones, Diptera. Arachnida, Molusca, Grilotalpa, neki sisari (krtica, slepo kue...)... odnosi se na fosorijalne vrste koje itav ivot provode u zemljitu, nizom adaptacija su prilagoeni takvom nainu ivota i retko izlaze na povrinu. - UNITAVANJE ZEMLJITA -

Sa gledita humane ekologije i ekonomije zemljite predstavlja jedan od osnovnih prirodnih resursa i od posebnog je znaaja jer se glavna proizvodnja hrane odvija upravo na njemu. Kao resurs predstavlja ogranieno dobro u prirodnom i ekonomskom pogledu nije u stanju da uveava svoju povrinu i kada govorimo o njegovoj obnovljivosti slobodno meemo rei da je NEOBNOVLJIVO teorijski je obnovljivo, ali zbog sporosti pedogeneze za resurs se govori da je neobnovljiv. Kupite zemlju, vie se ne proizvodi Mark Tven Potrebe za ziratnim (obradivim) zemljitem sve vie rastu. Da bi do obradivog zemljita doao ovek uklanja vegetaciju (prirodne ekosisteme) koji su to zemljite stvorili. Antropogeni faktori unitavanja zemljita su brojni i postoji sedam glavnih grupa: POLJOPRIVREDA (NERACIONALNO I NEADEKVATNO ISKORIAVANJE ZEMLJITA U POLJOPRIVREDNE SVRHE) odnosi se na savremenu, ekstenzivnu poljoprivredu. U Srbiji 65% (5 600 000ha) teritorije je pod poljoprivredno zemljite (ekstenzivno i intenzivno obradivo zemljite) to je mnogo vie nego to je Srbiji potrebno. Glavni faktor poljoprivrednog unitavanja zemljita je iznoenje supstance iz procesa kruenja svake godine se vri etva (jedna ili vie), etva se iznosi (ispoavanje zemljita) i ono ostaje golo, bez materije koja e ui u procese kruenja. Da bi se izneta materija nadoknadila vri se ubrenje prirodnim i vetakim ubrivima koja se nemilice bacaju zbog zablude da to je ubriva vie i prinos e biti vei. Velika koliina ubriva se sliva do vodotokova gde izaziva eutrofizaciju. Viak ubriva izuzetno prija korovima (nitrofilne biljke). Savremene agrotehnike mere devastiraju zemljite maine su teke i sabijaju zemljite remetei mu kompletan reim, kvare mu strukturu i sastav, a samim tim i plodnost zbog ega su u mnogim zemljama poljoprivredne maine proizvedene od lakih materijala na veoj ceni. Pesticidi herbicidi, insekticidi, akaricidi, rodenticidi, fungicidi...; glavni problem je njihova neselektivnost i unitavanje polovine biolokog kompleksa koji je to zemljite stvorio. Komasacije (ukrupnjavanje poljoprivrednih povrina) otkup njiva od malih poljoprivrednika, uklanjanje mea meu njima. Ove mee predstavljaju jako vane biokoridore, poslednje refugijume biljnog i ivotinjskog sveta koji kasnije mogu da doprinesu u progradaciji i sukcesiji agroekosistema u autohtoni ekosistem, a ujedno su i veoma vani u biolokoj borbi protiv tetnih organizama. Uklanjanje mea sa ekoloke take gledita je apsolutni promaaj i u zapadnim zemljama se vlasnicima velikih njiva plaa da odreene delovima daju dravi za projekte reintrodukcije autohtone vegetacije.

- 34 -

Stoarstvo ekstenzivnog tipa u brdsko-planinskim oblastima - hiljade i desetine hiljada grla koje se putaju da idu planinom frontalno. Dovodi do erozije (nije mnogo izrana), zabarivanja (utabavanja zemljita) i nitrifikacije ekskrementima ivotinjskog porekla. Sampas kao jedan oblik stoarstva putanje stoke da sama pase. Posledica je negativna zoogena (zooantropogena) selekcija stoka bitra travu koji jede jede samo mlade, meke i sone biljke, a ono to joj ne prija ispljune. Trava tvrdaa (tipac, Nardus stricta) je zauzela livade i panjake planinskog tipa. Vraanje na ishodno stanje znailo bi preoravanje, ubrenje i ne diranje dugo godina i predstavlja jako teak problem. Prema podacima UNEP-a prekomernim stoarenjem ugroeno je preko 34% svetskog zemljita. UMARSTVO (NERACIONALNO ISKORIAVANJE UMSKOG POKRIVAA) dovodi do pojave erozije odnoenja zemljita sa jednog mesta na drugo. Erozija postoji kao prirodni proces,a li je zanemarljivo mala u odnosu na onu koja nastaje kao posledica dejstva oveka. Smatra se da su pojedine stare civilizacije nestale zbog preteranog iskoriavanja uma (Mesopotamija, Egipat, Vavilon, Grka, Rim). U osnovi erozivnih procesa lei unitavanje prirodnih oblika vegetacije, naroito uma, na strmim brdskim i planinskim, ali i ravniarskim terenima.Osnovni tipovi erozije: vodna (erozija vodom) dve podgrupe: fluvijalna (tekuom vodom) i pluvijalna (kinim kapima). Preduslov za vodnu eroziju je izraen kini period, stvaranje bujinih tokova, proleno topljenje snega. Na prostoru Balkana izraena je od Mediterana do Vojvodine. U Srbiji vodnom erozijom zahvaeno je 86 - 87%; intenzitet nije svuda podjednak. Pet kategorija erozije: V veoma slaba kod nas 41% IV slaba kod nas 18% III srednja kod nas 12% II jaka kod nas 14% I veoma jaka (ekcesivna, jaruasta) kod nas 2% U Vojvodini vodna erozija je najmanje izraena; najizraenija je na Kosovu i Metohiji, jugu i jugoistoku Srbije. SAD - 59% zemljita je pod erozijom nacionalna nesrea br.1 to je i logino jer su se razvili na raun masovnog korienja prorodnih resursa. Turska 74% teritorije Prema podacima meunarodne organizacije FAO iz 1952-ge godine 6x106 ha svetskog zemljita je pod jeruastom erozijom povrina dovoljna da nahrani stanovnitvo polovine gradova. Spreiti se moe poumljavanjem Grdelika klisura je posle II svetskog rata bila jedno od najintenzivnije bujino podruje; danas je ozelenjena bagremom, bujice su zaustavljene, a zemljite zadrano eolska (erozija vetrom) razvija se pre svega u ravnicama, ali se moe javiti i u brdsko-planinskom podruju svuda gde je zemljite ogoljeno i gde duva vetar. Naroito je izraena za vreme dugotrajnih sua i jakih vetrova kod nas se to deava u Vojvodini jer su poljoprivredne kulture koje tu dominiraju slaba zatita od erozije etva je uglavnom pred suni period i zemljite ostaje ogoljeno. Ne moe se spreiti, ali se moe ublaiti podizanjem umskih pojaseva (poljozatitni, vetrozatitni pojasevi) upravno na pravac duvanja dominantnog vetra u periodu kada je zemljite suvo u sluaju Vojvodine jugoistoni vetar (koava). Pri podizanju ovih pojaseva obavezno se konsultuje rua vetrova. U sastav pojaseva ulaze brzorastue vrste vrbe, topole, bagremi, javori. Pojas treba da bude to vii i deblji i treba da sadri red visokog drvea, pa red niskog drvea, red visokih bunova, pa red niskih bunova barijera u koju kad vetar udari treba

- 35 -

da oslabi i promeni pravac. Jedan pojas visine 10m titi 100-300m dubine teritorije zemljita. umari su sjajni u pogledu zatite i po Prostornom planu Republike Srbije planirano je da do 2011-te planirano da poumljena teritorija Vojvodine popne na 14% (sada je oko 7%). nivalna (erozija snegom) lavine glacijalna (erozija ledom) Nivalna i glacijalna erozija karakteristine su za visoke planine i kod nas ih nema. Za oveanstvo erozija je opasnija od nuklearnog rata oveanstvo je od svoje propasti udaljeno onoliko koliko iznosi debljina zemljita po njegovim nogama. Odbrana od erozije lep primer u pustinjama je nanoenje granja na dine ime se kompenzuje nedostatak vegetacije i usporava dezertifikacija. Posledice erozije avolja varo npr. URBANIZACIJA gubici zemljita prilikom podizanja gradova su neminovni, ali mogu biti racionalniji ljudska naselja ne treba podizati na najplodnijem zemljitu ovo je bilo poznato jo u doba Marije Terezije puteve ukopavala u brda, u neplode krajeve. Prof. Dimitrije Perii je priznao da je grad aak udbeniki primer katastrofalnog prostornog planiranja ovaj grad od 80 000 stanovnika zauzima teritoriju najplodnije zapadnomoravske crnice koliko je potrebno za prehranjivanje jednog milionskog grada. INFRASTRUKTURA putevi, pruge, kanali, dalekovodi i direktno je vezana za urbanizaciju. Najvie napada plodne rene doline i ravnice. 2,5% teritorije (teritorija veliine bive SFRJ) SAD je pod infrastrukturom. Infrastruktura u Srbiji zauzima teritoriju veliine Beograda. HIDROTEHNIKA izgradnja akumulacionih jezera koja podrazumeva potapanje klisura i kanjona u cilju vodosnabdevanja ili izgradnje hidrocentrala (snabdevanje strujom). Potapa se zemljite i vegetacija, esto se unitavaju stanita endeminih i reliktnih biljaka. Po novom zakonu pre potapanja mora se skloniti sva vegetacija i odvojiti i evakuisati plodno zemljite; zakon se ne potuje i nepotovanje zakona za jednu od posledica ima i ubrzanu eutrofizaciju jezera i njegovo zatrpavanje. Izgradnja nasipa pored reka Kanali za navodnjavanje i odvodnjavanje na teritoriji PKB kompleksa u panevakom ritu postoji mrea kanala od 950km (veliine kanala Dunav-Tisa-Dunav) na 25ha ZAGAIVANJE moe biti direktno i indirektno direktno zagaivanje podrazumeva deponije komunalnog otpada i deponije industrijskog otpada (jalovita i pepelita). U Srbiji postoji 130 zvanino registrovanih deponija komunalnog otpada od ega samo zrenjaninska ima status sanitarne sa sistemima za ??? vode da ne idu u reke, sistemima za degradaciju (hvatanje, otplinjavanje) metana. Na deponijama metanogene bakterije intenzivno rade, stvara se velika koliina metana koji je lako zapaljiv i gorenjem se oslobaa u atmosferu gde doprinosi poveanju efekta staklene bate; uhvaeni metan moe se koristiti za zagrevanje gradova. Neminovno je, samo je pitanje ta se moe uraditi da se smanji indirektno preko vazduha i vode sve ime zagadimo vodu i vazduh pre ili kasnije doe do zemljita EKSPLOATACIJA RUDA IZ POVRINSKIH KOPOVA uglja pre svega, ali i drugih ruda. Ovo je najdirektniji mogui vid unitavanja zemljita mehanikim putem. Smatra se da se u svetu 40x106T plodnog zemljinog suptrata godinje uniti na ovaj nain. Ovaj nain unitavanja zahvata bez razlike sve regione Zemlje. Ruda se nalazi ispod geoloke podloge na razliitoj dubini odnos uglja i jalovine (geoloka podloga) je 1:4. Do uglja se kopa bagerima koji kopaju kroz zemljite, a bez prethodnog sklanjanja plodnog dela mea

- 36 -

se plodno zemljite i jalovina i sve se to odlae na neko drugo plodno zemljite (spoljanje odlagalite) menjajui reljef tog terena (u ravnici se prave brda npr.) unitena su dva plodna zemljita prvo na mestu kopanja i drugo na mestu spoljanjeg odlagalita. Ugalj se vadi, sagoreva u termoelektrani i kao nusprdukt tog sagorevanja dobija se pepeo (1/3 sagorelog uglja ide u pepeo) koji se odlae preko zemljita pored termoelektrane gde se pravi pepelite. Pepelita u Srbiji zauzimaju 1800ha kostolako npr. je veliine 250ha, obrenovaka su od 600ha i dva od po 200ha; godinje se u Srbiji produkuje 5-8x106T pepela od ega se samo 40000T godinje upotrebljava za prizvodnju graevinskih blokova, nasipanje puteva i sl. Pepeo ima povan fond radioaktivnosti zbog ega graevinski inspektori i zatitari ne daju da se koristi za gradnju stambenih objekata. Perspektiva korienja je u izgradnji puteva npr. Postoji eolska erozija pepela vetar raznosi pepeo ime se zagauju druga plodna zemljita. Osim pepela kao nusproizvod sagorevanja dobija se SO2, NOx koji izazivaju kisele kie i njima se vraaju u zemljite i vode. Revitalizacija (povratak ivota jalovini) i rekultivacija na jalovinama ne treba odmah ii u rekultivaciju i podizati agroekosisteme jer je takvo zemljite bogato tekim mtalima (bor npr.). Revitalizacija podrazumeva prvo nivelaciju (poravnavanje) terena. Sledei korak je bacanje krea (CaCO3) u cilju neutralisanja kiselosti zemljita. Nakon toga se baca u fabrikama specijalno prizveden humus radi vraanja i poboljanja organo-mineralnog kompleksa. Prve biljke koje se na ovakvo zemljite sade su lucerke simbioza sa azotofiksirajuim bakterijama zemljite obogauje azotom; lucrka se ne kosi ve se zaorava nekoliko puta. Nakon lucerke na red dolaze zahtevnije biljke i drvee na kraju. Od drvea jalovine i pepelita se odlino vezuju topolama, bagremom i tamariksom i ove biljke je mogue odmah posaditi. Rekultivacija dolazi na kraju, kada se ispotuju sve ove faze. U smislu emitovanja zagaujuih materija u atmosferu Beograd se nalazi u okruenju velikih povrinskih kopova. REIK Kolubara je juno u kolubarskim leitima Srbija ima 2,5x109T rezervi. Na istoku je Kostolac sa rezervama od 400x106T sa planom eksploatacije ice koja ide ispod Dunava; godinje Kostolac prizvede 10x106T za 40 godina je zavrio. Kosovski ugljenokopi prema zvaninim podacima imaju 12x109T bilansiranih rezervi lignita. Godinje Srbija troi 40x106T kada bi zaposlila sve termoenergetske kapacitete do maksimuma troila bi 70x106T godinje. Za 25 godina potroie 1x109T i po procenama uz takvu potronju sa ugljem zavravamo izmeu 2050-te i 2090-te godine, zavisno od intenziteta potronje. Ako zadri kosovske ugljenokope lignita ima za narenih 300 godina. Sagorevanje u termoelektranama predstavlja najgluplji nain potronje fosilnih goriva u uglju je hrana koriste ga petrohemija i farmaceutska industrija.

8. KOROVI
Prva asocijacija na pojam korova se biljne vrste, ovde takoe spadaju i ivotinje odn. svi ivi organizmi koji nanose tetu agrikulturama. Tema je veoma aktuelna danas, opte je poznata, ali i kontroverzna. Problematika korova vezuje se za ogromne povrine kopna koje su pod poljoprivrednim kulturama Srbija npr. 5 600 000 5 700 000 ha zemljita (65% teritorije); 57% teritorije Beograda je poljoprivredno zemljite, ovome se jo dodaj 6% na livade i panjake i 6% na vonjake i vinograde = ukupna povrina Beograda pod obradivim povrinama iznosi preko 70%. Problem korova je do skora bila privilegija agronomije. Ekolozi i biolozi se zalau da korovi ne budu privilegija agronomije ve da se i oni ukljue i daju doprinos reavanju ovog problema ako ni zbog ega drugog onda zbog ekolokih implikacija do kojih suzbijanje

- 37 -

korova dovodi. Koliko je problematika korova velika govori postojanje nauke koja se bavi njihovim prouavanjem HERBOLOGIJA sa obimnom literaturom koja podrazumeva atlase, asopise, ikustracije, udbenike, simpozijume i kongrese. Izuava se kao dvosemestralni predmet na Poljoprivrednom fakultetu. Pojam korova je izveden pojam i nije do kraja jasan. Ono to je jasno, a tie se ovog pojma je da ima negativan predznak, a da ekolokog predznaka nema. Prva asocijacija vezana za korove su biljke, ali osim biljaka u ovu grupu spadaju gljive i ivotinje SVAKO IVO BIE
KOJE SE JAVLJA NA POVRINI GDE SE GAJI KULTIVISANA VRSTA I KOJE JE U KOMPETICIJI SA TOM KULTIVISANOM VRSTOM svako ivo bie koje gajenoj vrsti oduzima vodu, mineralne

materije i prostor svako ivo bie koje je ovek definisao kao nepoeljno; ak ni sami herbolozi nemaju jedinstveno gledite ta je zapravo korov. Mogu biti vodeni biljne vrste koje se razvijaju u vodenim ekosistemima (bare, movare, kanali, ritovi...), riblji ihtiofaunistike vrste, umski biljne vrste u umskim (prirodnim i vetakim) ekosistemima, livadsko-panjaki. U prirodnim ekosistemima kompeticija je normalan odnos izmeu ivih bia i bez nje ovi ekosistemi ne bi postojali. U agroekosistemima ona je nepoeljna ovek je ne eli i na sve naine se trudi da je eliminie; ovo je prihvatljivo kod tzv. intenzivnih ratarskih, voarskih i vinogradarskih kultura (segetalna stanita), u tom sluaju se govori o korovima u uem smislu rei i takvi korovi se oznaavaju kao segetalna flora (vegetacija) ako se radi o biljkama. Situacija je drugaija kod trajnih kultura umske (zasadi belog bora, plantae evroamerike topole), livadske, panjake... gde se kao korov u najirem smislu rei pojavljuju sve kompetitorske vrste, makar one bile i endemiti, relikti, ugroene i zatiene. U ovakvom egoistinom i antropocentrinom ponaanju lei opasnost ovek stvara monokulture i eli to vei prinos. Da bi ovo ostvario mora da ulae ogromne napore i finansijska sredstva zbog ega mu kompetitorske vrste ne trebaju. Oznaivi neku vrstu kao korovsku ovek je osuuje na istrebljenje. Jedan od najdrastinijih primera je Ilustrovana korovska flora Jugoslavije u kojoj je kao korovsko oznaeno 1300 vrsta vaskularnih biljaka od ukupno 5500 vrsta koliko je zabeleeno na prostoru bive SFRJ (svaka etvrta vaskularna biljna vrsta je osuena na istrebljenje) sledei ovu logiku intenzivnijom poljoprivrednom delatnou sve biljke osim gajenih treba da budu osuene na istrebljenje. Osim ovog postoji jo veliki broj slinih drastinih (nonsence) primera gde su u korove svrstane biljke iz crvenih knjiga, endemiti, relikti... (Fritilaria meleagris koutica ugroena biljna vrsta; Ruscus hipoglosus kostrika reliktna vrsta; Ruscus acuaratus reliktna; Adonis vernalis golocvet relikt kseroterma, ugroena, a korov je jer sadri alkaloidne supstance dovodi do gastrointestinalnih problema; Pingvicula vulgaris insektivorna biljka sa tresava retka, ugroena kod nas zbog nedostatka stanita, u severnim zemljama je rairena i predstavlja korovsku vrstu dok je kod nas tu titulu dobila prepisivanjem herboloke literature severnoevropskih zemalja; Gentiana lutea lincura prirodna retkost Republike Srbije, zakonom zatiena; Potentila palustris barska petoprsnica naseljava tresave i to samo na Kopaoniku - Jankova bara i Pajino preslo, Durmitor Barno jezero). Biolozi i ekolozi se zalau da se u popis ukljuuju samo korovi u uem smislu rei, a da se stanita sa trajnim kulturama iz ovog popisa iskljue ne bi li se autohtona flora sauvala od pogibeljnih delovanja sredstava za unitavanje. Problem shvatanja korova je u tome to ovek sebi daje za pravo da neku organsku vrstu proglaava korisnom ili tetnom. U agrobiocenozama odnos korisno-tetno je prihvatljiv, ali u ruderalnim stanitima (satnita koja se formiraju u okviru urbanih ekosistema, pod uticajem su oveka, ali ne u smislu stvaranja poljoprivrednih povrina ve je tu delovanje oveka haotino (neto se gradi, pali, zapoinje, pa ostavlja, gazi...)) situacija je potpuno drugaija jer su tu korovske vrste vie nego korisne. Problem jasnog definisanja odnosa korisno-tetno najbolje se vidi na primeru kukolja (Agrostema gitago - tipina

- 38 -

segetalna vrsta ekoloki pozicionirana na useve strnih ita (penica pre svega). Iz kukolja je ekstrahovan AGROSTEMIN, bioloki preparat sa biostimulativnim efektom na poveanu produktivnost ita - tretiranjem agrosteminom produktivnost se poveala za 20 30%; preparat je patentirala Danica Gaji. Domaa nauna javnost je osporavala patent i uspela je tek u inostranstvu u Junoj Americi je imala ogroman proboj. - KARAKTERISTIKE KOROVA Korovi imaju veliki broj bioloko ekolokih karakteristika: IZRAENA SPOSOBNOST SAMOODRAVANJA sposobnost samoodranja je izraenija nego kod kultivisanih vrsta. Ogleda se na vie nivoa fiziolokom, ekolokom, morfoanatomskom... na svim nivoima organizacije ivog bia. Korovi imaju produeno vreme klijanja (mogu klijati u prolee, pred poetak etve, seme se donosi pred poetak ili kraj etve...), duina ivota varira, vreme plodonoenja i sazrevanja je razliito, razlikuju se po nainu razmnoavanja samo vegetativno ili kombinacija vegetativnog i generativnog... SPOSOBNOST PRILAGOAVANJA U ODNOSU NA KULTURU udbeniki primer za ovo je lanak (Camelina sativa) segetalna vrsta koja se iskljuivo javlja u usevima lana i izmeu lanka i lana postoji velika morfoloka slinost ak i na nivou semena nastala dugotrajnom selekcijom. Drugi primeri su: Agrostema gitago; Consolida regalis avornjak koja prati agroekosisteme, mada se pojavljuje i u ruderalnim; Centaurea cyanus itni razliak i itav red dobio je naziv Centauretalia cyani. VISOKA PLASTINOST (MORFOANATOMSKA VARIJABILNOST) veliki broj primera zubaa (Cynodon taxilon) kada se razvija u nekom zasadu sa gustim sklopom razvija pojedinane busenovima dok su u otvorenijem sklopu busenovi bujni; Setalia glauca; Capsela bursa pastoris na maloj udaljenosti uoavaju se velike morfoloke razlike meu jedinkama niske sa par ljuica do preko pola metra visokih jedinki razlika zavisi od stanita gde je ugaeno tu rastu niske, a gde je netaknuto postoje visoke jedinke; pepeljuga (Chaenopodium album) ruderalna vrsta koja u uslovima sue razvija neotenine oblike (niski, sa par semenki), a na sveim stanitima je jako visoka, do 3m i robusna sa 700 000 semenki po biljci. IROKE EKOLOKE VALENCE U ODNOSU NA KULTIVISANU BILJKU korovske biljke su adaptirane na stanita stvorena od strane oveka, a svi agroekosistemi, bez obzira u kom delu sveta se nalaze su slini - u svim agroekosistemima uslovi su izjednaeni iroka ekoloka valenca je posledica ove slinosti. Meu korovima stenovalentne vrste su retke i to su pre svega segetalne vrste. KOSMOPOLITIZAM iroko su rasprostranjeni i meu njima nisu poznati endemiti to opet proizilazi iz izjednaavanja agroekosistema. r SELEKCIONISTI (REPRODUKTOVNI SELEKCIONISTI) produkuju veliku koliinu semena i ulau veliki reproduktivni napor u cilju preivljavanja stalnih promena koje se u agroekosistemu deavaju. Proseno produkuju od nekoliko stotina do nekoliko hiljada semenki po biljci; drastian primer je pepeljuga sa 700 000 semenki ili bunika sa 1000000 semenki po individui. POLIPLOIDIJA neke vrste su zahvaljujui poliploidiji postale korovske. Primeri su: krpiguz (Galium aparine), palamida (Cirsium arvense), Poa anua, Solanum nigrum ove vrste se javljaju kao diploidne i poliploidne. Samo poliploidne vrste su: maslaak (Taraxacum officinale), Poligonum aniculare ptiji troskot, popovac (Condevulus arvensis), miljakinja (Stelaria media), Senetio vulgaris, pirevina (Agropirum reptans)... DOMINACIJA TEROFITA meu korovima dominiraju jednogodinje biljke koje nepovoljne uslove preivljavaju u obliku semena dobra strategija posebno kada je u kombinaciji sa velikom produkcijom semena. Uee terofita ide od 40 do 75% od ukupne

- 39 -

flore stanita i zavisi od intenziteta obrade povrina slabiji intenzitet 40% zastupljenost terofita, jak intenzitet do 75%. - PODELA KOROVA Kriterijumi za podelu korova su razliiti, pe se prema tome i sami korovi dele na vie naina. KOROVI U UEM I IREM SMISLU REI gde se biolozi i ekolozi zalau da se kao korovi tretiraju samo korovi u uem smislu rei. NA OSNOVU USEVA U KOJIMA SE RAZVIJAJU korovi penice, kukuruza, rai, jema, eerne repe. Jednostavnije se mogu podeliti na korove strnih ita (penica, ra, jeam...) i korovi okopovine (kukuruz, eerna repa...) ova dva stanita se meusobno razlikuju kako na ekolokom tako i na vegetacijskom planu NA OSNOVU HEMIJSKIH MATERIJA KOJE SADRE otrovni i neotrovni, tetni i manje tetni, a sve na osnovu toga da li i u kojoj meri sadre alkaloide. NA OSNOVU ZAHTEVA U POGLEDU KVALITETA ZEMLJITA da li preferiraju zemljite bogato azotom, kalcijumom, natrijumom... BIOLOKA PODELA podeljeni su prema nainu ivota na tri grupe: autotrofni monokarpni (razmnoavaju se samo semenom i plodonose samo jednom) polikarpni (razmnoavaju se vegetativno i generativno i plodonose vie puta) parazitski kradu sintetisanu organsku materiju stablovi Cuscuta (vilina kosica) koja moe parazitirati i korove korenovi - Orobanchia poluparazitski od domaina uzimaju samo vodi i mineralne materije, a sami vre fotosintezu. stablovi - bela imela (Viscum album) i uta imela (Lotanthus europeus) korenski Melampirum, Pedicularis (usljivac) jako lepe biljke PREMA NAINU RASPROSTIRANJA autohorni sami se rasprostiru; retki su anemohorni rasprostiru se vetrom Asteraceae npr. hidrohorni koji koriste vodu; retki su zoohorni koriste ivotinje i zavisno od naina prenoenja mogu biti endozoohorni rasejavaju se izmetom epizoohorni kae se na krzno antropohorni jedan od najbitnijih naina rasejavanja zbog egamnoge korovske vrste su alohtone iz druge flore. Introdukcija moe biti sluajna i namerna, pa se prema tome korovske vrste dele na boiletofite svesno introdukovane aboiletofite sluajno, nenamerno introdukovane Svesna introdukcija podrazumeva unoenje neke vrste pre svega zbog estetike. Ako se takva vrsta oslobodi moe se velikom brzinom rairiti po okolnim ekosistemima nanosei im velike tete. Naini sluajne introdukcije su razliiti nedovoljno preieno seme (dananji kriterijumi su strogi i svako seme koje ulazi u promet mora biti savreno preieno i proi karantin), upotreba stajnjaka koji je prepun semena korovskih biljaka, obrada zemljita kojima se seckaju rizomi i svako parence

- 40 -

moe regenerisati novu biljku, industrija vune, saobraaj (svi oblici) danas se semena u kratkom roku prenose na interkontinentalne distance. PREMA STEPENU NATURALIZACIJE odnosi se na to kako se alohtone vrste odravaju u novoj sredini. Za jednu vrstu se moe rei da je naturalizovana kada proe geografske, ekoloke i reproduktivne barijere i tada vie ne moraju biti vezane samo za agroekosisteme ve se mogu iriti i dalje. arheofite drevni korovi koje su introdukovane od paleolita i neolita peleofite introdukovane u starom i srednjem veku do otkria Amerike. Dobro naturalizovane neofite introdukovane od otkria Amerike do poetka II svetskog rata. Brojna grupacija meu kojima je dosta invazivnih vrsta. neotofite od poetka II svetskog rata do danas. Meu njima ima dosta invazivnih vrsta Ambrozija npr. Na podruju Beograda od 130 alohtonih vrsta koje se spontano i subspontano ire 31 ima status invazivnih vrsta. U zavisnosti od stanita alohtone vrste su podeljene na: epekofite kolonisti ogranieni samo na vetaka stanita efemerofite privremene biljke koje nisu uspele da probiju ekoloku i reproduktivnu barijeru vegetiraju, ali ne mogu da se razmnoavaju i ire. Nema ni vegetativnog razmnoavanja kod njih. ovek menjanjem ekolokih uslova ini tlo pogodnim za ubacivanje alohtonih vrsta ovek raskri prostor i sada na tom prostoru nema kompeticije autohtonih vrsta to alohtonoj vegetaciji prija. U umi alohtone vrste se javljaju kada se otvore staze, baca ubre... Kada se ekosistem ne bi dirao alohtone vrste ne bi mnogo dugo opstale. 2000-ita godina je bila proglaena godinom invazivnih vrsta u smislu njihovog istrivanja. BIOLOKE MERE BORBE PROTIV TETNIH ORGANIZAMA Podrazumeva bioloku kontrolu tetnih organizama sa naglaskom na agroekosisteme pre svega. U pogledu ouvanja i zatite ekosistema uopte insistira se na 3B - BIODIVERZITET, BIOMONITORING I BIOLOKE MERE BORBE PROTIV TETOINA (BIOTEHNOLOGIJA U IREM SMISLU REI) Ekosistemi su podeljeni na autonomne, poluautonomne i autonomne. Agroekosistemi priradaju kategoriji poluautonomnih imaju samostalnu organsku produkciju, ali bez pomoi i uticaja oveka takvi ne mogu ostati zbog ega ovek ulae trud i materijalna sredstva u njihovo odravanje i ostvarivanje ti veeg prinosa kultivisanih biljaka. Posledice formiranja agroekosistema su mnogobrojne, neke su: favorizovanje fitofagnih i fitopatogenih organizama posledica remeenja prirodnog ekosistema i kompetitivnih odnosa koji u njemu vladaju to dovodi do eksplozije populacije tetnih organizama smanjeno bogatstvo vrsta i stanita favorizovanje jedne vrste gajene kulture razliitim merama zatite eliminiu se prirodni neprijatelji ovek na tom stanitu hoe samo kultivisanu biljku u to veem prinosu. U agroekosistemu tetni organizmi se mogu klasifikovati na: tetoine insekti, nematode, grinje, glodari, puevi, stonoge patogeni virusi, bakterije, fitoplazme i gljive parazitske cvetnice korovi Metode zatite agroekosistema:

- 41 -

preventivne (pasivne, indirektne) u koje spadaju: stvaranje i gajenje rezistentnih sorti sadanjost i budunost prevencije; ulazi u domen genetiki modifikovanih organizama agrotehnike mere prostorna izolacija odnosi se na setvu, njivu, useva, kulture uklanjanje biljnih ostataka treba ih to pre ukloniti da bi se sklonila arita tetnih organizama primena rokova setve setva se usklauje (neusklauje) sa pontogenetskim razvojem korova i u velikoj meri moe da eliminie posledice delovanja tetnih organizama ienje semena i sadnica od tetoina seme ne moe da se proda dok nije apsolutno isto, ali se ipak provue po neto zbog ega se danas primenjuje karantin sistem obrade zemljita dubokim oranjem se semena korovskih biljaka guraju duboko pod zemlju odakle ne mogu da isklijaju ubrenje plodored na jednoj poljoprivrednoj povrini ne treba stalno saditi istu kulturu ve ih treba menjati na godinjem nivou; znaajno jer tetoine koje su vezane za jednu kulturu ne mogu sa se razviju naredne sezone. zakonske (karantinske) mere svaka ozbiljna drava propisuje otre zakonske mere kada su tetne vrste u pitanju kurativne (aktivne, direktne): fizike (mehanike) bioloke hemijske biotehnoloke i/ili biotehnike proizvodi poreklom od ivih bia koji se koriste u borbi protiv drugih tetnih organizama.

Fizika borba protiv tetnih organizama podrazumeva itav serijal naina i metoda od kojih su neki: sakupljanje insekata i njihovih legala najtee postavljane lepljivih pojaseva, lovnih biljaka (ne insektivorne biljke ve zamke na biljci koja privlai insekte), lovnih stabala, lovnih posuda, kopanje aneva postavljanje svetlosnih klopki korienje forosenzitivnosti insekata upotreba rentgenskih i infracrvenih zraka, elektrine struje, ultrazvuka i radioaktivnog zraenja INEP (Institut za primenu nuklearne energije u poljoprivredi) u Beogradu upotreba pregrejane vode i vodene pare promena temperature smanjenje vlanosti Hemijske metode su danas najee upotrebljavane jer su hemijska sredstva jaka, deluju brzo, efikasna su, standardizacija je laka u poreenju sa drugim metodama. U zatiti agroekosistema kljunu ulogu preuzima od II svetskog rata; pre toga, od 19-og veka(od 1860ih godina) do II svetskog rata bioloki koncept borbe je bio jedini. Nakon II svetskog rata hemijska industrija poinje sa naglim razvojem i primena hemijskih sredstava u spreavanju, suzbijanju, unitavanju i odbijanju tetnih organizama potpuno potiskuje bioloke metode. Sva hemijska sredstva koja se koriste u borbi protiv tetnih organizama objedinjena su jednim imenom PESTICIDI (pestis = bolest, kuga; cedere = ubiti). Prema nameni pesticidi se dele na fungicide, herbicide, akaricide, nematocide, molusicide, rodenticide... Najvee grupe pesticida su fungicidi i insekticidi.
- 42 -

U okviru upotrebe fungicida postoji nekoliko era koje obeleavaju upotrebu odreenog fungicida sumporna do 1882-ge, bakarna do 1934-te i organska traje od 1934-te godine do danas. Insekticidi koji su se koristili do 1940-te bili su na prirodnoj bazi: nikotin (rastvaranje dve-tri cigarete u ai hladne vode i nakon dva do tri dana time se prskaju biljke) piretrum (biljka buha koja raste kao ruderalna biljka na Mediteranu sadri piretrin efikasan bioloki insekticid u upotrebi i danas) jedinjenja arsena. Tokom 50-ih godina razvijaju se etiri grupe insekticida razliitog stepena perzistentnosti (postojanosti koliko dugo postoje dok se prirodnim putem ne razloe) i toksinosti: organohlorni organofosfatni karbamatni piretroidi DDT, jedan od iroko upotrebljavanih insekticida, sintetisao je Othmar Zeigler 1873-e godine, a insekticidna svojstva su otkrivena tek 1939-te od strane Paul-a Mller-a koji je za ovo otkrie dobio Nobelovu nagradu i od tada je iroko upotrebljavan za suzbijanje vai izazivaa tifusa. Prednosti su mu da je veoma efikasan, jeftin i slabo toksian. Nedostaci akumulacija u masnom tkivu sisara, nedegradabilnost u prirodi, perzistentnost u zemljitu 430 godina i poloivot u zemljitu od 3 do 10 godina i to aldrina 1 - 4, a diealdrina 1 - 7 godina. Pre par godina u Botanikoj bati raena je studija uticaja na ivotnu sredinu izgradnje staze, klupa i hidrantske mree kada je uzet profil zemljita i dat na analizu. U zemljitu su pronaene ogromne koliine DDT-ja koji u bati nije korien najmanje 10 godina. Kao posebni problemi upotrebe hemijskih sredstava javljaju se: ogromni trokovi razvoja novih pesticida 50 hemiara radi na sintezi 10 000 jedinjenja godinje; na svake dve do tri godine izbaci se jedan novi preparat, testiranje svakog potencijalnog preparata traje 5 8 godina pre dobijanja dozvole. unitavanje ozonskog sloja problem fumiganata (metilbromid) u atmosferi se od njih stvaraju gasovi koji unitavaju ozonski sloj razvoj rezistentnosti kod ciljnih grupa multipla i ukrtena i poveava se iz godine u godinu 1948 samo 14 insekatskih vrsta je rezistentno, 1966 366, a 1974 447 rezistentnih vrsta. Upotreba hemijskih sredstava za sobom vue itav niz negativnih ekolokih posledica i bioloki koncept borbe ponovo izlazi na povrinu potiskujui hemijska sredstva.

9. GRAD KAO EKOLOKI SISTEM PROBLEMATIKA URBANE EKOLOGIJE 10. PREGLED I EKOLOGIJA URBANIH STANISTA
Urbana ekologija predstavlja posebnu ekoloku disciplinu koja prouava ivot u specifinim uslovima sredine koji vladaju u gradskim i industrijskim naseljima. Pod specifinim uslovima sredine ne misli se samo na oveka kao dominantno ivo bie u ovom tipu ekosistema, ve i na floru i faunu koja naseljava ove sredine. Na temu urbane ekologije
- 43 -

napisan je veliki broj knjiga i izuava se kao jednosemestralni predmet na smeru ekologija i zatita ivotne sredine. Veina oveanstva (48% svetske populacije) danas je skoncentrisana u manjim ili veim gradovima. ivotom u gradu ovek postaje sve vie odvojen i otuen od iskonske prirode. irenje gradova i intenzivna urbanizacija i industrijalizacija dostigle su fantstine razmere tokom XX veka, a naroito u njegovoj drugoj polovini. Ekspanzija se nastavlja i itava planeta postaje neka vrsta megalopolisa zbog ega je oveanstvo danas spunim pravom zabrinuto za svoj opstanak u tim specifinim uslovima sredine. Prema podacima od pre 10 godina u svetu postoji 12 gradova sa preko 10x106 stanovnika (Tokijo, Kairo, Meksiko Siti npr. imaju preko 20x106 stanovnika), 33 grada sa preko 5x106 stanovnika i 281 grad sa preko milion stanovnika. Neke zemlje (Japan npr.) bukvalno postaju megapolisi gde se gradovi naslanjaju jedan na drugi, njihove spoljne zone se meusobno proimaju dovodei tako do stratekih problema sa prostorom i kvalitetom ivota u njemu Japanaca ima 125x106, sam Tokijo ima preko 26x106 stanovnika. Ekoloki otisak na bazi anketa, matematikih formula i statistike obrade izraunavanje potreba koje svako od nas ima u pogledu resursa; na bazi ekolokog otiska izraunato koliko je koje vrste hrane, vode i energije je potrebno svakom oveku, to se preraunava na jedinicu povrine i dolazi se do podatka koliko teritorije je potrebno da bi se zadovoljile optimalne potrebe svekog oveka od 3 do 5 ha povrine je poptrebno svakom oveku. Na 125x106 stanovnika Japana i teritoriju koju ova zemlja zauzima, sa izuzeem visokoplaninskih i drugih oveku potpuno nepristupanih oblasti dolazi se do zakljuka da Japancima za zadovoljenje ekolokog otiska fali 3,6 puta vea teritorija od one koji trenutno naseljavaju ratovi sa Kinom, Korejom... i uee u II svetskom ratu proistekli su upravo iz potrebe za irenjem prostora. Urbana ekologija je u ovoj zemlji na prvom mestu, prostor je maksimalno iskorien po horizontali i vertikali. Danas se o vrsti Homo sapiens se sve vie moe govoriti kao o H. sapiens urbanicusu i sve vie se postavlja pitanje hoe li se oveanstvo jednog dana u potpunosti preseliti u grad. Sve aktuelnija su pitanja poboljanja i unapreivanja ivota u gradu. ivi svet urbanih ekosistema je karakteristian i posebno adaptiran na ivot u ovakvij sredini. Grad predstavlja parazitski ekosistem (parazit biosfere). Za razliku od prirodnih ekosistema koji su u stanju da sami sebe odravaju i da se kao takvi ponavljaju u dugom vremenskom periodu grad nema samostalnost predstavlja neautonomni ekosistem i kao takav bez stalnog uticaja oveka ne moe da opstane. Ova neautonomnost otvara pitanje kako se onda grad uopte moe smatrati ekosistemom? Po Odumu koji je ekosisteme klasifikovao u 3 osnovne kategorije: autonomni (prirodni), poluautonomni (agroekosistemi) i neautonomni (grad) postoji osnova da se grad smatra ekosistemom. Osnovni zakon na kome poiva stabilnost ekosistema i biosfere u celini je ZAKON KRUENJA SUPSTANCE I PROTICANJA (PRENOSA) ENERGIJE supstanca sobzirom da je nema dovoljno mora stalno da krui od neorganske do organske i obrnuto; energije zahvaljujui Suncu ima u izobilju i ona samo protie bivajui vezana u obliku hemijskih jedinjenja i koristei se preko trofikih lanaca na svim stupnjevima ekosistema. Za pravilno odvijanje ovog procesa u svakom ekosistemu je neophodan pravilan balans izmeu producenata, potroaa i razlagaa. U GRADU UMESTO DA KRUI SUPSTANCA PROTIE; NI MATERIJA (SUPSTANCA) NI ENERGIJA SE U GRADSKOM EKOSISTEMU NE STVARAJU JER SU ZELENE BILJKE OVDE NEDOVOLJNO PRISUTNE primarna produkcija postoji u gradu, ali je nedovoljna da zadovolji potrebe brojnih potroaa (ovek kao potroa br.1). RAZLAGAI SU U GRADU TAKOE NEDOVOLJNO ZASTUPLJENI. Zbog toga se u grad sintetisana organska materija mora dovlaiti iz okolnih autonomnih i poluautonomnih ekosistema da bi zadovoljila enormne potrebe brojnih stanovnika grad parazitira okolne ekosisteme. Ovo je glavni razlog zato su blokade gradova bile esto koriene strategije u osvajakim pohodima (blokada

- 44 -

Lenjingrada za vreme II svetskog rata, Kabula Avganistan od strane ruske vojske, Sarajeva za vreme rata u Bosni...). Da bi imao dovoljne koliine hrane ovek na raun prirodnih stvara posebne, poluautonomne, ekosisteme agroekosisteme. Prosene dnevne potrebe milionskog grada za hranom iznosi 2000T. Svaki grad ima svoj agroekosistem za Beograd to je PKB osnovan 1945-te godine kao glavna hranidbena osnova (proizvodnja hrane biljnog i ivotinjskog porekla) ne samo Beograda ve i velikog dela teritorije Srbije. Da bi se izgradio dolo je do isuivanja ogromnih movarno-ritskih podruja u junom Banatu i njihovog pretvaranja u plodno zemljite. Zahvata teritoriju od 25 000ha od ega je 17 000ha od osnivanja do danas pod intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom zbog ega se postavlja pitanje koliko jo PKB moe da uzdri. Osim hrane gradski ekosistem zahteva ogromne koliine vode i energije koje takoe doprema iz svoje okoline. Po jednom, moda malo preteranom, proraunu dnevne potrebe milionskog grada za vodom iznose 625x106 litara vode, 4000T uglja, 280T nafte, 2700T prirodnog gasa i 1000T auto goriva (benzin). U ivotnu sredinu grad dnevno vraa (izbacuje) 500 000T otpadnih voda, 2000T apsolutnih otpadaka (preterano za nae uslove, ali ne i za razvijene zemlje U Srbiji svako dnevno izbaci po 600 grama vrstog otpada Beograd ubedljivo vodi sa koliinom od 1300T dnevno i sav otpad se odlae na Vinansku deponiju), u atmosferu emituje 150T estica, 100T azotnih oksida, 430T CO... grad da bi opstao iz ivotne sredine uzima sve, a ivotnoj sredini uglavnom vraa samo otpad. Specifinost grada se ogleda na klimatskom (mezoklimatskom) nivou klima u gradu nije ista kao na njegovoj periferiji. Prosena godinja temperatura vazduha u gradu je za 0,51,3C via u odnosu na periferiju zbog ega su klimatolozi uveli novi termin GRAD SE PONAA KAO TOPLOTNO OSTRVO. Sa viom temperaturom smanjuje se reltivna vlanost vazduha i u proseku je za 20% nia od relativne vlenosti vazduha na periferiji. Osunamost je manja u gradu. Oblanost i padavine su vee iznad grada estice koje grad emituje u atmosferu se ponaaju kao kondenzaciona jezgra zbog ega se na grad padavine izlivaju bre i lake bilo bi bolje da je obrnuto jer su padavine potrebnije obradivim povrinama koje grad hrane. Kada bi se napravila rua vetrova grada bi se jako razlikovala po delovima grada graevine i ulice razliite irine i duine menjaju pravac vetrova u klimatologiji grada postoji fenomen BETONSKIH KLISURA (Geneks kula npr. gde vetar stalno cirkulie bez obzira da li u ostatku grada duva ili ne). iva bia koja naseljavaju grad (SINURBANA (SINANTROPNA) FLORA I FAUNA) su veoma interesantna sa aspekta ekologije i mnoga od njih se koriste kao bioindikatori. U faunu grada spadaju sinantropne i hemisinantropne ivotinje koje su jako dobro prilagoene ivotu sa ovekom i u ovako izmenjenim uslovima su nali savrena stanita. Prva asocijacija na grad su pacovi (Ratus ratus i R. norvegicus) i postoje zvanini podaci o tome koliko koji veliki grad ima pacovaa po glavi stanovnika (Njujork 6 npr.), kompletan precizan monitoring sistem koji daje podatke o prenamnoavanju, aritima, teti i javne i privatne slube za deratizaciju. Osim pacova grad naseljavaju psi i make poreklom pre svega od odbaenih kunih ljubimaca u Beogradu postoji oko 200 400 hiljada pasa lutalica, a optimalno bi bilo 30 000; jedan od problema vezanih za preveliki broj pasa je taj to potamane veliki broj maaka lutalica koje dre pacovsku populaciju pod kontrolom. Golubovi su takoe jako zastopljeni na zapadu ih smatraju leteim pacovima jer su akumulatnti stotinak virusnih i bakterijskih oboljenja koja mogu preneti na oveka; brojnost ne treba da bude prevelika NE TREBA HRANITI GOLUBOVE !!! Ornitofauna Beograda broji oko 150 (moda i 200) razliitih vrsta u koje spadaju i stanarice i sezonski prisutne ptice (u Botanikoj bati registrovano je 50 vrsta) gaci, vrane, vrapci, senice, svrake, sove, laste... ;

- 45 -

vrane gradu prave veliki problem jer se hrane na deponijama, a u gradu spavaju i prave probleme. Od sinurbanih vrsta kao dominantne i jako dobro prilagoene su buba vaba (Blata orientalis) i buba rus (Blata germanica), kao i pacovi ive na mranim, vlanim i hranom bogatim stanitima. * Komarci ne pripadaju sinurbanoj fauni * Gradski sekretarijat za zatitu zdravlja najvei deo novca iz godinjeg budeta daje za prskanje komaraca, veliki deo novca ide na saniranje problema pasa lutalica. Generalno gledano sinurbana fauna se deli na reliktnu i adventivna (alohtonu, introdukovana). Reliktna fauna podrazumeva ivotinje koje su grad naselile pre srednjeg veka kuni cvrak, posteljna stenica. Adventivna podrazumeva neke Medioteranske vrste koje se u gradu ponaaju kao epilitne (epi lithos = na steni) u gradu pronalaze stanita slina prirodnim golub i lasta u gradu pronalaze stanita slina klisurama i kanjonima, avke, slepi mievi. Sinantropi i hemisinantropi su preadaptirani na urbane uslove sredine. Biljni svet grada oznaava se kao sinurbana flora (vegetacija).

Grad kao ekosistem podeljen je na podsisteme: stan (ekologija stanovanja) vodi se kao posebna subdisciplina u okviru urboekoloke nauke u stanu ovek provodi polovinu svog ivota i stanovi predstavljaju ivotno vaane prostore koji se meusobno drastino razlikuju. Ekologija stanovanja bavi se samim prostorom (da li je u pitanju stan ili kua), veliinom tog prostora, njegovom lokacijom (deo grada u kome se nalazi, pozicija u okviru stambenog kompleksa); da li, koliko i kakve prozore ima i kako su ti prozori orijentisani; da li ima grejanja i kakva je njegova vrsta; koliko je toplo; da li je izloen buci, aerozagaivanju; broj, raspored i veliina prostorija; komiluk... svim onim to formira ekoloke uslove stanovanja radno mesto (ekologija radnog mesta) radno mesto je podjednako vaan prostor koji se odlikuje kompleksom ekolokih faktora koji variraju od situacije do situacije u zavisnosti od samog opisa radnog mesta. Nije svejedno gde se radi i u kakvim uslovima se radi. esto je skopana sa zagaivanjem, bukom, vibracijama koje prate buku. slobodan prostor (ekologija slobodnog prostora) - - ulica, park i sl. Moe biti utoite od zagaujuih materija, ali isto tako u njemu se moe biti izloen razliitim vidovima zagaenja moralnom i fizikom zagaenju. bolniki prostor (klinika ekologija) uslovi gde se lee bolesnici, higijena, hrana. Po studijama bela boja je najgori izbor za kreenje bolnica jer deluje depresivno na psihu zbog ega se klinika ekologija i psihologija zalau da zidovi budu okreeni pastelnim bojama sa slikama, ako je to mogue, prijatnom muzikom u pozadini to deluje oputajue. Postoji itav niz studija o nainima leenja. prostori za dodatne aktivnosti kulturoloki prostori (muzeji, bioskopi, pozorita, klubovi, kafii...) gde treba voditi rauna o nivou buke, koliini duvanskog dima, tetnim svetlosnim efektima, moralnom zagaenju... ovek se u toku jednog dana suoava sa najrazliitijim ekolokim situacijama koje se na malom prostoru brzo menjaju i sve ove promene predstavljaju stres kome smo svi svesno i nesvesno izloeni. Za razliku od grada u prirodnim ekosistemima, bez uticaja oveka, situacija je manje-vie stabilna. Izlaz iz ove situacije je u filterima kojima se smanjuje nivo zagaenja, izmetanje industrije na periferiju grada, reciklaa otpada, primarna selekcija otpada na izvoru a ne na deponiji, reavanje problema manjka zelenih povrina, ienje obala reka (240km obale Save i Dunava u Beogradu), reavanje problema vodosnabdevanja, izmetanje kanalizacionih izvoda iznad

- 46 -

grada (U Beogradu se trenutno gradi podzemni kolektor otpadnih voda koji e ove vode nositi do Velikog Sela gde e se fabriki preraivati i tako preraene isputati u Dunav).

11. OUVANJE I ZATITA BIODIVERZITETA IN SITU ZATITA

Pre vie od dvadesetak godina termin bioloka raznovrsnost ili biodiverzitet uao je u standardizovanu upotrebu u okviru globalne, regionalne i lokalne teorijske i aplikativne ekologije i zatite ivotne sredine. Danas je ovaj termin opte prihvaen u nauci, praksi i svakodnevnom ivotu i njime je, u irokom smislu, obuhvaena problematika ouvanja i korienja biolokih resursa Zemlje u celini. Konstituisanjem Konvencije o ouvanju biodiverziteta u Rio de aneiru 1992. godine, koju je potpisalo 168 zemalja (drava) sveta, meu njima i Srbija i Crna Gora (nekada SR Jugoslavija), naglaen je znaaj ouvanja bioloke raznovrsnosti u globalnim razmerama. Pod pojmom biodiverzitet ili bioloka raznovrsnost podrazumeva se sveukupnost gena, vrsta i ekosistema na Zemlji. Dakle, biodiverzitet obuhvata ukupnu razliitost i variranje gena i svih vrsta mikroorganizama, gljiva, biljaka i ivotinja, kao i svu raznolikost ekosistema u kojima su iva bia aktivni izvrioci ekolokih procesa. Reju, biodiverzitet je sve oko nas, od gena do biosfere. Ekosistemski diverzitet oznaava ukupnu raznovrsnost stanita i biocenoza, kao i ekolokih procesa kojima se ostvaruje funkcionalnost ekosistema posredstvom realizatora miliona ivih bia na Planeti. Faktori koji uslovljavaju i omoguavaju formiranje velikog ekosistemskog diverziteta na teritoriji Srbije i Crne Gore su sledei: KLIMA Teritorija Srbije i Crne Gore, u klimatskom pogledu, veoma je kompleksna i heterogena zahvaljujui svom geografskom poloaju u jugoistonoj Evropi i otvorenosti razliitim uticajima. Ipak, u naoj zemlji se mogu razlikovati 3 osnovna tipa zonalne klime: mediteranska, tipina umereno-kontinentalna i suva umereno-kontinentalna (HORVAT et al. 1974). Takoe, zbog planinskog reljefa i ispoljenih fenomena visinskog zoniranja klimatskih inilaca, u planinsko-visokoplaninskim regionima nae zemlje, izraena je planinska klima. Ovi osnovni tipovi klime, zbog meusobnih i u razliitom stepenu intenzivnih uticaja, pokazuju niz prelaznih oblika ili varijanti. Naravno, variranje u okviru osnovnih tipova klime uslovljeno je ne samo njihovim meusobnim uticajima, ve i orografijom, tipom geoloke podloge, i karakterom vegetacijskog pokrivaa. U tom pogledu mogue je uoiti znaajne klimatske (mezo- i mikroklimatske) razlike, uslovljene direktnim ili indirektnim abiogenim faktorima. Osnovni oblici zonalne klime na teritorije Srbije i Crne Gore: 1. Mediteranska klima 2. Tipina umereno-kontinentalna klima 3. Kontinentalna (aridno-semiaridna umereno-kontinentalna) klima 4. Planinska klima u okviru prvog i drugog tipa zonalne klime Svi osnovni tipovi klime su znaajno modifikovani makro- i mikro orografijom, tako da se na relativno malim prostorima mogu konstatovati ponekad izuzetno velike mezo- i

- 47 -

mikroklimatske razlike. Usko lokalizovane klimatske i orografske posebnosti u kombinaciji sa drugim abiotikim faktorima, odreuju, u znatnoj meri, prirodni okvir pojedinanih organskih vrsta, a sa tim u vezi i biodiverziteta u celini. OSNOVNE FIZIKO-GEOGRAFSKE I GEOLOKE KARAKTERISTIKE TERITORIJE SRBIJE I CRNE GORE RELJEF - u makroreljefu Srbije i Crne Gore izdvajaju se tri osnovne tektonske celine: 1) Panonski basen (ravniarski regioni panonske nizije) Koji junim delom pripada Srbiji, obuhvata sledee geomorfoloke celine: a) Aluvijalne ravni i rene terase du velikih reka (Dunav, Tisa) b) Lesne zaravni (Banatska, Titelska, Teleka i Sremska) visine izmeu 100 i 140 m c) Brdsko-planinska uzvienja, odnosno ostrvske planine (Fruka Gora i Vrake planine)

2) Brdsko-planinska oblast centralnog podruja zemlje Brdsko-planinska (Planinsko-kotlinska) oblast Srbije i Crne Gore u orografskom i geomorfolokom pogledu je izvanredno heterogena i sloena, u osnovi je sainjavaju 5 planinskih (masa) sistema razliite starosti: a) Rodopske planine, odnosno ogranci rodopskog sistema u severnoj, centralnoj i junoj Srbiji, razlomljen u Tercijaru na gromadne planine i kotline b) Karpatske mlae venane planine iji juni ogranci dopiru do severoistone Srbije i prirodno se nastavljaju na planine Balkanskog sistema c) Balkanski planinski sistem (mlae venane planine) u istonoj i jugoistonoj Srbiji d) Dinarske mlae venane planine Crne Gore i Metohije (Prokletije i ogranci), zapadne Srbije, Starog Vlaha i Rake oblasti e) Skardo-pindska mlaa venana planinska masa koja obuhvata ar-planinu i njene ogranke, Koritnik i Patrik na Kosovu i Metohiji. 3) Jadransko primorje u Crnoj Gori (primorski - priobalni region junog dela Jadranske obale u Crnoj Gori) Odlikuje se slabo razuenom obalom u kojoj se izdvajaju dve celine: a) Duboki zaliv fjordovskog tipa (Boka Kotorska) sa preteno kamenitom obalom izuzev Tivatskog zaliva, gde ima sedimenata i movarnih slatina b) Plitki zalivi i malobrojna ostrva (Patroviko-Ulcinjsko priobalje) sa peskovitim i ljunkovitim plaama iji je kontinuitet razbijen kamenitim hridima i klifovima. Ove tri geomorfoloki dobro izdiferencirane celine meusobno su povezane nizom postepenih prelaza, reljefnim oblicima kao to su iroke rene doline, prostrana i blago zatalasana pobra, nizije i upe izmeu planinskih sistema. GEOLOKA PODLOGA Osnovni oblici: 1) Silikatne stene kisele do neutralne reakcije a) magmatske stene b) metamorfne stene c) sedimentne stene

- 48 -

2) Silikatne stene bazne i ultrabazne reakcije a) ultrabazne eruptivne stene (serpentiniti i peridotiti) b) ofiolitski pojas 3) Karbonatne stene neutralne do bazne reakcije a) klastine stene b) sedimentne stene 4) Les i pleistocenski nevezani sedimenti i nanosi a) peskovi b) aluvijalni nanosi ZEMLJITE Zemljite je relativno tanak povrinski sloj litosfere Zemlje, sloeni koloidno-bioloki sistem nastao dugotrajnim uzajamnim delovanjem matine stene (geoloke podloge), klime (makro-, mezo- i mikroklime) i ivih bia (pre svega biljaka, mikroorganizama i gljiva). Zemljite se odlikuje plodnou izraenom kroz razliito prisustvo neophodnih mineralnih supstanci, vode i gasova. Matina stena i mineralni sastav su osnova na kojoj se zemljita stvara i razvija zahvaljujui ivotnoj aktivnosti brojnih organizama uz neprestani protok vode i vazduha. Tokom nastajanja zemljita, odnosno tokom pedogeneze odvijaju se procesi raspadanja matinog supstrata, mineralizacije i humifikacije organskih materija, izluivanja i ispiranja mineralnih elemenata. Na osnovu toga se, po vertikalnom profilu podloge i zemljita, formiraju i menjaju genetski horizonti (A-akumulativni, B-iluvijalni, C-matina stena), oblikujui osnovne tipove zemljita, evolucione stadijume, od genetski mladih (inicijalnih) do genetski razvijenih tipova zemljita. Zemljite je biogenog porekla, od izuzetnog znaaja za sva iva bia, ekosisteme i biosferu u celini. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ZEMLJITA SRBIJE I CRNE GORE U mozaiku razliitih zemljita Srbije i Crne Gore, koja se na malim prostorima smenjuju i dopunjuju, stvarajui veliki broj prelaza i valera, mogue je razlikovati osnovne tipove zemljita svrstane manje-vie na slian nain od strane naih brojnih pedologa: 1) automorfna zemljita koja nastaju dugotrajnim prirodnim pedogenetskim procesima u uzajamnoj zavisnosti sa klimom, vodnim reimom, fiziko-hemijskim osobinama matine stene, i tipom vegetacije, odnosno njenim razliitim varijantama; to su, po pravilu, zonalna, klimatogena zemljita, razliito razvijena i razliito plodna; 2) higromorfna zemljita koja nastaju dejstvom bliske podzemne vode ili neposrednim uticajem vodenih tokova, odnosno plavljenjem. Najee, to su azonalni tipovi zemljita, razliito razvijena i razliito plodna; 3) halomorfna zemljita koja nastaju pod dejstvom velikih koliina soli u podlozi. Ova zemljita su kod nas, u najveem procentu, intrazonalnog karaktera, vezana za suvu kontinentalnu stepsku ili mediteransku (submediteransku) klimatsku zonu, razvijena, slabo plodna; 4) subhidrina zemljita koja nastaju na dnu sporotekuih ili stajaih voda, slabo razvijena i slabo plodna. U okviru navedenih osnovnih tipova zemljita razlikuje se nekoliko podtipova i varijanti.

- 49 -

U hidrografskom pogledu tekue kopnene vode na teritoriji Srbije i Crne Gore pripadaju: 1) Crnomorkom slivu koji obuhvata reke koje se ulivaju u Dunav, kao glavnu arteriju ovog sliva u jugoistonoj Evropi. Vee reke koje se ulivaju u Dunav na podruju Srbije i Crne Gore su: Sava (sa Drinom), Tisa (sa Begejom), Tami, Velika Morava (sa Junom i Zapadnom Moravom), Timok kao i veliki broj manjih pritoka. 2) Jadranskom slivu koji obuhvata pojas arsko-Pindskog planinskog masiva i Metohije sa bogatom hidrografskom mreom Belog Drima i Plavske reke. Na krakom terenu ima relativno malo reka sa povrinskim oticanjem kao to su npr. Moraa (sa Zetom i Cijevnom), Rijeka Crnojevia, Crmnica, Karatuna i Bojana. 3) Egejskom slivu kojem pripada relativno malo reka kao npr. Lepenac, Pinja i Dragovitica (sa Boikom i Ljubatskom rekom). Hidrografsko vorite Srbije i Crne Gore nalazi se na Kosovu, na planini Crnoljevi Drmanska glava, 1364 m.n.v., odakle vode odlaze prema trima slivovima Srbije i Crne Gore. STAJAE VODE podrazumevaju kopnene vode kod kojih vodeni pokreti nisu takvi da postoji kontinuirani tok u jednom pravcu, ve samo talasi i strujanja. Tu spadaju: JEZERA (Paliko, Ludoko, Skadarsko, Crno jezero, Biogradsko, Plavsko, Jainako), BARE (Obedska, Carska), MOVARE, RITOVI (Petrovaradinski, Gardinovaki, Panevaki), TRESAVE - kao poseban tip movarnih ekosistema (Vlasinska, Daika, Crvena bara). Pored prirodnih stajaih voda postoje i vetake, nastale kao rezultat ovekove aktivnosti. Tu spadaju: akumulacije, ribnjaci, razni iskopi... OSNOVNE KARAKTERISTIKE VEGETACIJSKOG DIVERZITETA SRBIJE I CRNE GORE Potencijalna (primarna) vegetacija Srbije i Crne Gore tipoloki je raznovrsna i sainjena od velikog broja zajednica i viih vegetacijskih jedinica. Primera radi, na karti potencijalne vegetacije SFRJ, odnosno bive Jugoslavije, koja je uraena u razmeri 1:1.000.000 (Fukarek, P., Jovanovi, B., 1983) na kojoj su prikazane klimatogene, klimazonalne, klimaregionalne ili oroklimaksne zajednice, oznaene su ukupno 74 vie sintaksonomske jedinice, od kojih je 49, ili blizu 70%, zastupljeno i na teritoriji Srbije i Crne Gore. Dakle, teritorija Srbije i Crne Gore odlikuje se velikom raznovrsnou stanita i, uopte raznolikim ekolokim prilikama, pa prema tome i raznovrsnim biljnim zajednicama, u odnosu na ostale delove bive Jugoslavije, te predstavlja jedan od najznaajnijih evropskih centara vegetacijskog diverziteta. Slino potencijalnoj i realna (recentna) vegetacija Srbije i Crne Gore karakterie se visoko izraenim diverzitetom. Prema Prodromus-u fitocenoza SFR Jugoslavije (Jovanovi, B., et al. 1986), od ukupno 750 vegetacijskih jedinica (32 klase, 63 reda, 157 sveza, 19 podsveza i 479 asocijacija) zabeleenih na teritoriji bive Jugoslavije, na podruju Srbije i Crne Gore ima 459 razliitih vegetacijskih jedinica ili 61% vegetacijske raznovrsnosti bive SFRJ. Od ukupno 459 vegetacijskih jedinica karakteristinih za teritoriju Srbije i Crne Gore, na podruju Srbije prisutno je 372, dok je na podruju teritorije Crne Gore zabeleeno 130 vegetacijskih jedinica, pri emu su 43 vegetacijske jedinice zajednike. Daleko realniju sliku o vegetacijskoj raznovrsnosti na podruju Srbije i Crne Gore prua pregled pojedinanih Prodromus-a biljnih zajednica Srbije i Crne Gore. U Prodromus-u biljnih zajednica Srbije (Jovanovi, B., Jovanovi-Dunji, R., 1976) navodi se 360 razliitih biljnih zajednica za teritoriju Srbije bez pokrajina. Ako se pri tome ima u vidu da je na prostorima Vojvodine i Kosova i Metohije (prema Prodromus-u biljnih zajednica SFRJ) konstatovano jo 138 biljnih zajednica specifinih samo za ova podruja. Pored toga, u periodu od 1976. godine do danas opisano je ili zabeleeno za itavo podruje Srbije (sa

- 50 -

pokrajinama) oko 50 novih fitocenoza. Prema tome, ukupan vegetacijski diverzitet teritorije Srbije ini 550 do 600 razliitih biljnih zajednica. U Prodromus-u biljnih zajednica Crne Gore (Blei, V., Lakui, R., 1976) navedene su 454 vegetacijske jedinice, tanije 37 klasa, 53 reda, 97 sveza i 267 asocijacija. Valja napomenuti da su autori u ovaj Prodromus uvrstili i vegetaciju ruderalnih i segetalnih stanita, priobalnih podruja kopnenih voda, primorskih slatina, makrofitsku flotantnu vegetaciju, submerznu vegetaciju slatkih, boatih voda i Jadranskog mora. Bogatstvo i specifinosti ekosistemske raznovrsnosti teritorije Srbije i Crne Gore najbolje se mogu sagledati kroz pregled osnovnih tipova stanita (vegetacije ovog podruja).

TIPOVI STANITA NA TERITORIJI SRBIJE I CRNE GORE U pregledu tipova stanita izloena je meunarodna standardizovana klasifikacija predeonih tipova CO(o)R(diantion of)IN(formation on)E(nvironment) Habitat Codes CORINE, (1990), svedena tj. dopunjena za teritoriju Srbije i Crne Gore. Ovom klasifikacijom svaki tip stanita ima svoj internacionalni kod (ifru) i naziv tipa stanita, to omoguava brzu i laku identifikaciju predeonih tipova. 1. MORSKA I PRIMORSKA (OBALNA) STANITA 1.1. 1.2. 1.3. 1.4. 1.5. Otvorene vode mora: Puina okeana i mora, kao i more iznad kontinentalnog elta Zatvorene vode mora: Zalivi i morski kanali, uvale i zatoni "fjordovi" i morski prolazi (Boka Kotorska) Plimna ua reka: Rukavci i tokovi reka nii od nivoa plime, ukljuujui vodu i korito rukavaca, tj. toka (npr. Ulcinj, Ada, delta Bojane) Muljevite i peane oseine: Mediolitoralne, preteno ravne povrine uglavnom bez vegetacije koje bar delimino plavi plima (npr. zaliv Solila u Tivatskom zalivu) Slane i slatinske movare, slane i slatinske utrine i slane i slatinske stepe: Stanita periodino plavljena plimnim vodama (Tivatski zaliv, Ulcinjske solane), kao i obalska i kontinentalna halofilna vegetacija (Slano Kopovo) Obalske peare i peana ala: Sve peane obale i primorske peare nastale dejstvom vetra naseljene i vezane zajednicama maritimnih biljaka (Velika Ulcinjska plaa, toj, Jaz) ljunkovita ala: Pokrivena sitnim kamenom, nastala dejstvom talasa (Petrovac na moru, plaa u Baru, anjica) Morski klifovi i kamenite obale: Izloeno vertikalno stenje uz samo more, kao i niske kamenite obale (ostrvo Sv. Nikola kod Budve, obala izmeu Jaza i Budve, Petrovac). Ostrvca, kolji i hridi: U moru ili usred veih vodenih povrina (Ulcinj, hrid eran)

1.6.

1.7. 1.8. 1.9.

2. KOPNENA VODENA STANITA 2.1. 2.2. 2.3. Stajae vode (slatke): Prirodna i vetaka (ukljuujui i akumulaciona) slatkovodna jezera, blata, bare, ribnjaci i vetaki kanali Stajae vode (boate): Slana jezera, poikilohaline bare i kanali na slatinama (npr. Melenci: jezero Rusanda; Ulcinj: Zogajsko blato) Tekue vode: Sve reke, reice i potoci

3. BUNASTA I TRAVNA STANITA

- 51 -

3.1.

3.2.

3.3.

3.4.

3.5.

3.6.

3.7. 3.8.

ibljaci, ikare, vritine i klekovine: Na teritoriji Srbije i Crne Gore mogue je razlikovati dva osnovna, jasno izdiferencirana tipa a) ibljaci kontinentalnih brdsko-planinskih delova Srbije i Crne Gore - ibljaci jorgovana istone Srbije, ibljaci ruja, gloga i trnjine, otre kleke, kao i bunaste formacije i ikare koje nisu trajni stadijum vegetacije. b) subalpijske vritine i klekovina borovnice i sibirske kleke na visokim posebno silikatnim planinama Srbije i Crne Gore, klekovina bora preteno na krenjakim planinama, klekovina bukve, itd. Tvrdolisno grmlje, gariga i makija: Mediteranska i submediteranska venozelena, tvrdolisna vegetacija (makija, pseudomakija, buljici), ikare i stadijumi prirodne obnove i degradacije ovih uma (poluostrvo Lutica, ostrvo Sv. Nikola) Frigana: (neadekvatan naziv za nae podruje) obuhvata vegetaciju jastuastih, miriljavih, bodljikavih termomediteranskih venozelenih ili listopadnih niskih bunia (vegetacija kamenjara na padinama Primorskih Dinarida i submediteransko zalee) Suva travna stanita na krenjacima i pseudostepa: Suva termofilna nizinska i brdska travna stanita na preteno krenjakim podlogama, peskovima ili kamenjarima, kao i rubne formacije termofilnih uma (npr. emovsko polje) Suva travna stanita na silikatima: Travna stanita na jako zakieljenim podlogama; travna stanita na dekalcifikovanim peskovima, kao i na ultrabaznim silikatima (serpentinska stanita zapadne i jugozapadne Srbije, silikatna stanita u pobru june Srbije) Visokoplaninska i borealna travna stanita: Visokoplaninska (alpijska) i predplaninska (subalpijska) travna stanita (rudine), obino iznad gornje umske granice (iznad 1800 m.n.v.) na razliitim geolokim podlogama Vlane livade i visokotravne zajednice: Prirodne ili blago meliorirane vlane ili zamovarene dolinske livade Mezofilna travna stanita: Panjaci i nizinske, brdske, predplaninske i planinske livade-koanice, ukljuujui i one na ubrenim i odvodnjavanim podlogama.

4. UME 4.1. 4.2. 4.3. 4.4. irokolisne listopadne ume: ume i umarci od autohtonog listopadnog drvea sa ili bez venozelenog irokolisnog drvea Prirodne etinarske ume: ume i umarci od autohtonog etinarskog drvea (ume smre, smre-jele, omorike, belog i crnog bora, munike i molike) Meovite ume: Meovite ume i umarci od listopadnog i etinarskog drvea (ume bukve i jele na skoro svim naim viim planinama) Aluvijalne i vrlo vlane ume i ikare: umske formacije na aluvijalnim podlogama u poplavnim zonama reka, u movarama i ritovima (poplavne ume vrbe i topole, poljskog jasena, crne johe, itd.) irokolisne venozelene ume: Mediteranske ume u kojima preovlauje irokolisno venozeleno tvrdolisno drvee, pre svega hrast crnika (npr. zaliv Trate i Lutica u Boki Kotorskoj), crnikine ume na severnim stranama Rumije i u kanjonu Cijevne, lovorove ume na ostrvima Skadarskog jezera

4.5.

5. TRESAVE I MOVARE 5.1. Visoke tresave: Jako zakieljena stanita, sa mahovinama tresetnicama na kojima se javlja i ratrkano krljavo grmlje. Nekadanja Vlasinska tresava pripadala je ovom

- 52 -

5.2.

5.3.

5.4.

tipu, ali je danas potopljena, dok je Crno jezero na Durmitoru prelaznog tipa izmeu visokih i niskih tresava Ravne tresave: Tip vegetacije na ravnom ili blago nagnutom zemljitu koje se slabo cedi; u depresijama ili na mestima nekadanjih planinskih jezera (npr. tresave oko Daikog, Goveeg, Visitorskog jezera, evarite lokve, itd.) Barska rubna vegetacija: Traci, vei evari i amkovi uz rubove jezera, reka i potoka, kao i uz bare i eutrofne movare (Obedska bara, Carska bara, Ludako jezero, Koviljski rit, itd.) Ostale tresave i pitoljine: Manje tresave oko planinskih potoka, vegetacija oko pitoljina i izvora. Javlja se na svim naim planinama, ali najee na silikatnim

6. STENOVITA, SIPARSKA I PESKOVITA KOPNENA STANITA 6.1. Sipari, osuljine i toila: Goli ili retko obrasli esto pokretni kamenjari od izlomljenih i oburvanih komada kamenja razliitih dimenzija, na strmim padinama, obino ispod okomitih stena u planinama i klisurama. Ovaj tip stanita javlja se u visokoplaninskim regionima krenjakih planina Srbije i Crne Gore Stene i litice: Okomiti klifovi, blokovi kompaktnih stena i terasaste litice karakteristini kako za visokoplaninska podruja iznad gornje umske granice, tako i za klisure i kanjone Veiti sneg i led: Ovaj tip stanita je izuzetno redak i javlja se samo na Durmitoru (lednik Veliki Namet) i minijaturni lednici na Prokletijama. Visokoplaninski sneanici mogu se shvatiti kao zamena ovog tipa stanita na teritoriji Srbije i Crne Gore Kontinentalne peare: Pearska vegetacija u kontinentalnim krajevima na tipino dinskom reljefu (npr. Deliblatska peara, Subotiko-Horgoka i Kladovska peara) Peine: Na teritoriji Srbije i Crne Gore peine, jame i ponori naroito su brojni u karstnim predelima

6.2.

6.3.

6.4. 6.5.

7. POLJOPRIVREDNA I POTPUNO VETAKA STANITA Predeli na kojima je prirodna vegetacija potpuno zamenjena radi poljoprivrede, urbanizacije i industralizacije. 7.1. Jako ubrene, vetaki sejane 7.2. Njive 7.3. Vonjaci, gajevi, zasadi i plantae topola ili egzotinog drvea 7.4. Drvoredi, ivice, mali gajevi i zabrani 7.5. Gradski parkovi i vei vrtovi 7.6. Gradske i industrijske zone 7.7. ubrita, ruderalni i narueni (raskopani) tereni 7.8. Rudarska okna i druga vetaka podzemna stanita CENTRI EKOSISTEMSKOG DIVERZITETA SRBIJE I CRNE GORE U skladu sa znaajem ekosistemske raznovrsnosti kao sistema povezanih izvornih ekosistema i prirodnih (ali i vetaki stvorenih) ekotona, kao najznaajniji centri ekosistemskog diverziteta u SR Jugoslaviji mogu se oznaiti predeli sa izraenom orografijom, dakle raznovrsnim abiogenim a sa tim u vezi i heterogenim ekolokim karakteristikama. To su, na prvom mestu, planinske oblasti nae zemlje koje se odlikuju velikim dijapazonom nadmorskih visina i manje vie pravilnom smenom razliitih ekosistema du visinskog gradijenta, od podnoja do najviih planinskih vrhova. Dakle planinski masivi

- 53 -

kao to su Prokletije, ar-planina, Kopaonik, Durmitor, Komovi, Bjelasica, Orjen, Stara planina, Tara, itd. mogu se oznaiti ne samo u regionalnim i nacionalnim, ve i u globalnim razmerama kao najvei centri bioloke raznovrsnosti na teritoriji Srbije i Crne Gore. Naravno, ne treba izgubiti iz vida i predele, prostorno relativno male i ograniene kao to su npr. Deliblatska peara, Obedska i Carska bara, Koviljski rit, Slano Kopovo, itd. koji predstavljaju skup ekosistema i ekotona od posebnog znaaja za ouvanje flore i faune, a samim tim i kao centara ekosistemskog diverziteta nae zemlje. OSETLJIVI - FRAGILNI EKOSISTEMI SRBIJE I CRNE GORE Posebna grupa ekosistema kojima se danas sve vie poklanja panja, su tzv. fragilni ekosistemi. To su ekosistemi koji pod uticajem razliitih negativnih antropogenih uticaja trpe trajne, a esto ireverzibilne promene koje dovode do menjanja floristikog i faunistikog sastava, poremeaja cenotikih odnosa i sa tim u vezi funkcionisanja datog ekosistema. Jednom reju, takvi ekosistemi gube svoje prirodne odlike i pretvaraju se u razliite degradacione stadijume, ime se trajno gubi izvorna bioloka raznovrsnost koja ih je karakterisala. To znai da u procesima degradacije fragilnih ekosistema nestaju mnoge, po pravilu ugroene biljne i ivotinjske vrste znaajne za regionalni ali i globalni genofond i biodiverzitet. U grupu fragilnih ekosistema SRJ ulaze sledei tipovi: 1) Visokoplaninski ekosistemi iznad gornje umske granice koji obuhvataju izvorne alpijske stene, kamenjare, rudine i sneanike 2) Subalpijska zona ekosistema klekovine (bora krivulja) 3) Gornja granica umskih ekosistema 4) Planinski i visokoplaninski ekosistemi tresetita 5) Oligotrofna glacijalna jezera 6) Stepski ekosistemi 7) Mali vodeni ekosistemi eutrofnog tipa (bare, movare, pitoljine, lokve) 8) Ekosistemi morskih peanih obala 9) Ekosistemi sedrenih naslaga (du oligotrofnih renih tokova u brdskim i planinskim tokovima) STANJE I UGROENOST Bez obzira na izuzetno visok stepen ekosistemskog diverziteta, recentna vegetacija, a samim tim i ekosistemi Srbije i Crne Gore, danas su u velikoj meri ugroeni. Naravno, stepen ugroenosti pojedinih vegetacijskih oblika (ekosistema) nije isti i zavisi pre svega od vrste i intenziteta antropozoogenog pritiska, prostornog poloaja (pristupanosti) i ekonomskog interesa oveka za njihovu eksploataciju. U tom pogledu najugroenija je, bez sumnje, umska vegetacija, kako liarskog, tako i etinarskog tipa iz vegetacijskih klasa: Quercetea ilicis, Querco-Fagetea, Vaccinio-Picetea i Erico-Pinetea. Inae, poznata je injenica da bi ovi vegetacijski tipovi, zajedno sa ostalim, manje zastupljenim tipovima higrofilne vegetacije iz klasa Alnetea glutinosae i Salicetea purpurae, kao i umo-stepskom vegetacijom iz sveze Aceri tatarici-Quercion, zauzimali po potencijalu 85% ukupne teritorije Srbije i Crne Gore. Meutim, usled intenzivne i esto nerazumne i neplanske eksploatacije u daljoj i blioj prolosti, umska vegetacija je danas svedena na jedva 27% od ukupne povrine nae zemlje, sa uoljivom tendencijom daljeg smanjivanja i progresivne degradacije.

- 54 -

Pri tome su naroito mediteranske tvrdolisne venozelene ume hrasta crnike iz klase Quercetea ilicis u tolikoj meri unitene, degradovane i pretvorene u vegetaciju makije, garige i kamenjara, da danas predstavljaju pravu retkost u mediteranskom pojasu Crne Gore. Ouvanih uma hrasta crnike danas praktino nema, sem nekoliko preostalih grupa stabala ili umaraka. Zahvaljujui posleratnoj zabrani kozarstva neke submediteranske ume su se obnovile, tako da danas niske ume i ikare dominiraju naim primorjem, sa ohrabrujuim naznakama progradacije ka pravim umama. Nizijske ume hrasta lunjaka iz sveze Quercion roboris, verovatno su najvie eksploatisan tip listopadnih uma u naoj zemlji. Danas ih ima u nekoliko malobrojnih rezervata i zabrana (alinaki lug), kao kompleksima relativno ouvanih starih uma. Meutim, njihovo podmlaivanje i obnova su danas u velikoj meri oteani zbog razliitih melioraciono-irigacionih radova ili izgradnje nasipa uz same obale reka. Takoe je velika ugroenost prirodnih poplavnih uma koje se zamenjuju plantaama brzorastuih vrsta (kanadska topola) koje ni izdaleka ne mogu da zamene autohtone plavne ume. umska zona hrastova sladuna i cera pobra Srbije i Crne Gore iz sveze Quercion frainetto dugo je bila izloena totalnim seama i pretvaranju u obradive povrine. Prirodna obnova ovih uma tee sporo zbog nepovoljnih klimatskih uslova koji se karakteriu sunim ili polusunim periodom. etinarska zona vegetacijske sveze Vaccinio-Piceion Srbije i Crne Gore je ograniena na planinsko-subalpijske regione, a u najveem procentu etinarske ume ine gornju umsku granicu na naim visokim planinama. Ove su ume izuzetno osetljive na eksploataciju i nemogue ih je obnavljati. To su tamne etinarske smeve ili jelovo-smreve ume. Najbolji pokazatelji njihove naruenosti i osetljivosti su velike povrine pod panjacima koji su nastali na raun ovih uma, kao i visokoplaninske goleti i erozivna podruja ispod gornje umske granice. Daleko je tea situacija sa etinarskim umama subalpijske zone i gornje umske granice koju izgrauju endemoreliktni etinari Pinus peuce i Pinus heldreichii. Ove ume se razvijaju u subalpijskim regionima Srbije i Crne Gore na planinama koje su pod uticajem mediteranske klime (Prokletije, ar-planina, Durmitor, Orjen, Rumija). Posle see ovih uma, obnova je nemogua uglavnom zbog nepovoljnih klimatskih uslova. Pored umske, izuzetno visok stepen ugroenosti uoljiv je u stepskoj vegetaciji iz klase Festucetea vaginatae ije se malobrojne preostale povrine, kao svojevrsni refugijumi kserotermnih relikata i panonskih endemita, nalaze pod velikim udarom poljoprivredne proizvodnje ili neracionalnog i ekoloki neopravdanog poumljavanja. Svedeni samo na male fragmente obodnih delova Fruke Gore, Deliblatske peare i Vrakog brega, ovi ekosistemi se danas nalaze na granici potpunog iezavanja sa podruja Srbije i Crne Gore. Vegetacija kontinentalnih (pre svega Vojvoanskih) slatina iz klasa TheroSalicornietea i Festuco-Puccinellietea dovedena je danas na granicu iezavanja jer su stanita na kojima se nalaze ovi tipovi vegetacije, sem toga to su i prostorno ograniena na veoma male fragmente, ugroena meliorativnim zahvatima, prekomernom ispaom i izgradnjom ribnjaka ili saobraajnica. Ovi izuzetno retki i specifini ekosistemi panonskog tipa imaju neznatan ekonomski, ali veliki nauni (ekoloki) znaaj kao poslednji preostali kontinentalni refugijumi halofitske flore na teritoriji Srbije i Crne Gore. Hidrofilna i higrofilna vegetacija, odnosno ekosistemi bara, movara i ritova obuhvaena klasama Phragmitetea, Lemnetea, Potametea, spada u kategoriju najugroenijih oblika vegetacije SRJ. Dalje isuivanje, nitrifikacija, eutrofizacija i melioracija malobrojnih preostalih "oaza" sa ovim tipovima vegetacije preti da ozbiljno i nepovratno ugrozi i redukuje izuzetan floristiki, faunistiki i ekosistemski diverzitet kojim se ova stanita odlikuju. Vegetacija, odnosno ekosistemi planinskih tresava iz klase Scheuchzerio-Caricetea fuscae kao jedan od najznaajnijih refugijuma borealnih relikata na Balkanskom poluostrvu, predstavlja tipian primer fragilnih ekosistema na podruju Srbije i Crne Gore. Ugroava ih,

- 55 -

pre svega, legalna i nelegalna eksploatacija treseta, razvoj planinskog turizma, melioracija i irigacija, kao i nitrifikacija odnosno eutrofizacija usled zagaivanja organskim otpadom. ZATITA PRIRODNIH DOBARA NA NACIONALNOM NIVOU Zakonom o zatiti ivotne sredine Srbije (Slubeni glasnik RS, br. 66/91) definisane su kategorije zatienih Prirodnih dobara, koje su usklaene sa kategorijama koje propisuje IUCN - Meunarodna Unija za Zatitu Prirode. Prema ovom Zakonu u Srbiji se utvruju sledee kategorije zatienih prirodnih dobara: 1) NACIONALNI PARK je vee podruje sa prirodnim ekosistemima visoke vrednosti u pogledu ouvanosti, sloenosti grae i biogeografskih obeleja, sa raznovrsnim oblicima izvorne flore i faune, reprezentativnim fiziko-geografskim objektima i pojavama i kulturno-istorijskim vrednostima i predstavlja izuzetnu prirodnu celinu od nacionalnog znaaja. a) Na teritoriji Srbije do sada je proglaeno 5 Nacionalnih parkova: TARA, KOPAONIK, AR PLANINA, FRUKA GORA, ERDAP. b) Na teritoriji Crne Gore do sada je proglaeno 4 Nacionalna parka: DURMITOR, BIOGRADSKA GORA, LOVEN, SKADARSKO JEZERO. 2) PARK PRIRODE je podruje dobro ouvanih prirodnih svojstava voda, vazduha i zemljita, preovlaujuih prirodnih ekosistema i bez veih degradacionih promena predeonog lika i u celini predstavlja znaajan deo ouvane prirode i zdrave ivotne sredine.Na teritoriji Srbije do sada je proglaeno 13 Parkova prirode, od kojih su najpoznatiji: STARA PLANINA, SIEVAKA KLISURA, VRAKE PLANINE, GORNJE PODUNAVLJE, PALI, itd. 3) PREDEO (PREDEO NAROITE PRIRODNE LEPOTE I PREDEO IZUZETNIH ODLIKA) je relativno manje podruje, ivopisnih pejsanih obeleja, nenaruenih primarnih vrednosti predeonog lika sa prisustvom oblika tradicionalnog naina ivota i kulturnih dobara, a takoe i zatiena okolina nepokretnih kulturnih dobara. Do sada je na teritoriji Srbije proglaeno 13 predela i to su npr.: DOLINA PINJE, MIRUA, KLISURA REKE GRADAC.

4) REZERVAT PRIRODE (OPTI) je izvorni ili neznatno izmenjeni deo prirode, osobitog sastava i odlika biljnih i ivotinjskih zajednica, kao delova ekosistema, namenjenih prvenstveno odravanju genetskog fonda. REZERVAT PRIRODE (SPECIJALNI) je predeo u kome je posebno izraena jedna ili vie prirodnih vrednosti koje treba posebno tititi ili prirodnih pojava koje treba pratiti ili usmeravati. Od ukupno 73 rezervata prirode, naveemo samo neke: ALINAKI LUG, DELIBLATSKA PEARA, OSTROZUB, RTANJ, RUGOVSKA KLISURA, DAJIKO JEZERO, JELANIKA KLISURA, LUDAKO JEZERO, STARI BEGEJ-CARSKA BARA, OBEDSKA BARA, KOVILJSKO-PETROVARADINSKI RIT, ZASAVICA, SELEVENJSKE PUSTARE, KLISURA REKE UVAC, KLISURA REKE TRENJICE. 5) SPOMENIK PRIRODE je prirodni objekat ili pojava, fiziki jasno izraen i prepoznatljiv, reprezentativnih geomorfolokih, geolokih, hidrografskih, botanikih i drugih obeleja, po pravilu atraktivnog i markantnog izgleda ili neobinog naina pojavljivanja kao i ljudskim radom formirana botanika vrednost (pojedinana stabla, drvoredi, parkovi, arboretumi, botanika bata i dr.), ukoliko ona ima poseban znaaj.

- 56 -

Takvih objekata na teritoriji Srbije do sada ima 256 i to su npr.: BOTANIKA BATA "JEVREMOVAC", BANJIKA UMA, STABLO KOD MILOEVOG KONAKA, PETNIKA PEINA, RESAVSKA PEINA, AVOLJA VARO, VRELO MLAVE, KANJON LAZAREVE REKE, PRIZRENSKA BISTRICA, itd. 6) PRIRODNE RETKOSTI su biljne ili ivotinjske vrste, ili njihove zajednice kojima je ugroen opstanak u prirodnim stanitima ili im populacije brzo opadaju, a podruje rasprostranjenja se smanjuje, ili su retke po rasprostranjenju, kao i vrste koje imaju poseban znaaj sa ekolokog, biogeografskog, genetskog, privrednog, zdravstvenog i drugog stanovita. Na osnovu Uredbe o zatiti prirodnih retkosti (Slubeni glasnik republike Srbije br. 50/93), lista vrsta koje uivaju potpunu zatitu broji 215 vrsta vaskularnih biljaka, kao i 427 vrsta ivotinja. Na osnovu Uredbe o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divlje flore i faune (Glasnik republike Srbije od 8. aprila 2005 god. Br 31), lista biljaka koje uivaju deliminu zatitu broji 157 biljnih vrsta. VANIJI MEUNARODNI PROGRAMI I INICIJATIVE ZA ZATITU I OUVANJE BIODIVERZITETA, ODNOSNO PRIRODNIH VREDNOSTI OD ZNAAJA ZA NJEGOVO OUVANJE GLOBALNE INICIJATIVE: Pored meunarodnih konvencija i sporazuma, koji sadre spiskove vrsta, jedan broj meunarodnih inicijativa takoe je od znaaja za ouvanje bioloke raznovrsnosti na globalnom nivou prilagoen je i razvijen 1994. od strane Komisije IUCN za nacionalne parkove i zatiena podruja: PROGRAM: OVEK I BIOSFERA (UNESCO's Man and Biosphere Programme), skr. MAB, UNESCO, (Pariz, 1970.), razvija prirodnjaku i socioloku osnovu za racionalno korienje i ouvanje resursa biosfere, kroz posebne mere, kao to je stvaranje svetske mree rezervata biosfere. U ovaj program za sada je sa teritorije Crne Gore uvrten DURMITOR SA KANJONOM REKE TARE. U okviru ovog programa, koji objedinjava zatitu biodiverziteta, kulturnih vrednosti i ekonomskog razvoja odreenog podruja, Zavod za zatitu prirode Republike Srbije je izradio strunu osnovu i predlog na osnovu kojeg je 2001. godine Park prirode Golija upisan u listu rezervata biosfere kao "GOLIJA - STUDENICA". U okviru istog programa, Zavod je pripremio predlog projekta Potencijalna mrea rezervata u Srbiji sa naznaenih deset podruja. Za rezervate biosfere predloeni su: 1. NACIONALNI PARK ERDAP 2. NACIONALNI PARK AR PLANINA, 3. PARK PRIRODE STARA PLANINA 4. SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE OBEDSKA BARA 5. SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE DELIBLATSKA PEARA 6. PROKLETIJE 7. KUAJSKE PLANINE dok su u postupku proglaenja: 1. NACIONALNI PARK TARA 2. GORNJE PODUNAVLJE.

- 57 -

KONVENCIJA O SVETSKOJ BATINI (Convention concerning the Protection of the World Cultural and Natural Heritage - World Heritage Convention) 1975, UNESCO, Pariz, titi kulturno i prirodno naslee od izuzetne svetske vrednosti kroz, izmeu ostalog, popisivanja mesta svetske batine (World Heritage Sites). U okviru konvencije o svetskoj prirodnoj batini, u listu je do sada ukljuen samo KANJON REKE TARE. Zavod za zatitu prirode Republike Srbije je pripremio strunu osnovu predloga za nominaciju pet zatienih dobara u Srbiji za upis u listu svetske prirodne batine: 1. NACIONALNI PARK ERDAP 2. NACIONALNI PARK AR PLANINA 3. NACIONALNI PARK TARA 4. SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE DELIBLATSKA PEARA 5. SPOMENIK PRIRODE AVOLJA VARO KONVENCIJA O PODRUJIMA VODENIH STANITA OD MEUNARODNOG ZNAAJA NAROITO KAO STANITA PTICA (Convention on Wetlands of International Importans Especialy as Waterfowl Habitat - Ramsar Convention) 1975, Gland, obezbeuje ouvanje podruja vodenih stanita, naroito onih koja su od meunarodnog znaaja, podstiui izmeu ostalog, mudro korienje, meunarodnu saradnju i stvaranje rezervata. To je jedna od retkih meunarodnih konvencija koju je Srbija i Crna Gora ratifikovala (odran je kontinuitet SR Jugoslavije kao zemlje lanice), a od specifinog je znaaja za ouvanje biodiverziteta (ne samo ptica). U Srbiji i Crnoj Gori do sada u ovaj program su uvrtena sledea podruja:

1. SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE LUDAKO JEZERO (OD 1977) 2. SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE OBEDSKA BARA (OD 1977) 3. SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE STARI BEGEJ-CARSKA BARA (OD 1996) 4. SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE SLANO KOPOVO (OD 2004) 5. NACIONALNI PARK SKADARSKO JEZERO U toku je priprema dokumentacije za nominaciju sledeih podruja: 1. LABUDOVO OKNO 2. PETERSKO POLJE Takoe, pokrenuta je inicijativa za nominaciju sledeih zatienih prirodnih dobara kao novih Ramsarskih podruja: 1. SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE GORNJE PODUNAVLJE 2. SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE KOVILJSKO-PETROVARADINSKI RIT 3. SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE ZASAVICA SVETSKA STRATEGIJA ZA ZATITU I TRAJNU ODRIVOST IVLJENJA (BRIGA ZA ZEMLJU: World Conservation Strategy, and the subsequent Strategy for Sustainable Living - Caring for the Earth) u zajednikoj organizaciji IUCN, UNEP i WWF, stara se o strategiji mree za ouvanje prirodnih vrednosti i praksu, radi (1) odravanja osnovnih ekolokih procesa i sistema koji omoguuju ivljenje; (2) ouvanja genetikog diverziteta i (3) obezbeivanja trajno odrivog korienja vrsta i ekosistema.

- 58 -

KONVENCIJA O BIOLOKOJ RAZNOVRSNOSTI (Convention on Biological Diversity) 1993, ima za cilj ouvanje bioloke raznovrsnosti, trajno odrivo korienje njegovih komponenata i pravednu i ravnopravnu raspodelu koristi od upotrebe genetikih resursa.

NEOPHODNE MERE ZATITE EKOSISTEMSKOG DIVERZITETA SRBIJE Imajui u vidu sve navedene pokazatelje o raznovrsnosti, specifinostima, kao i znaaju flore i vegetacije Srbije, kao i uoene negativne tendencije u pogledu njene sve vee ugroenosti, namee se potreba za hitno definisanje i striktno sprovoenje novih mera u cilju njihove zatite i ouvanja. Predlog novih mera za zatitu flore, vegetacije i ekosistema Srbije moe se definisati na sledei nain: 1) Sainiti i publikovati "Crvenu listu Flore Srbije" i "Crvenu listu Faune Srbije" sa meunarodno definisanim kategorijama ugroenosti za svaku pojedinanu vrstu. 2) Nastaviti i intenzivirati rad na projektu "Crvena knjiga Flore Srbije", pokrenuti rad na projektu "Crvena knjiga Faune Srbije". 3) Kartirati vrste flore, faune, mikoloke, itd. oblasti koje su od meunarodnog znaaja, ili su globalno, regionalno ili lokalno ugroene. 4) Definisati parametre za formiranje jedinstvenog informacionog sistema o ugroenoj flori, fauni i vegetaciji Srbije. 5) Po hitnom postupku predloiti za zakonsku zatitu itav niz vrsta flore, faune i gljiva sa podruja Srbije za koje se pouzdano zna da su ozbiljno ugroene ili su pred iezavanjem, a istovremeno nisu do sada bile obuhvaene postojeom Zakonskom zatitom. 6) Definisati objekte, parametre i lokalitete za uspostavljanje dugoronog monitoring sistema praenja ugroenih i znaajnih organskih vrsta u Srbiji. 7) Hitno organizovati i zapoeti sprovoenje programa "ex situ" zatite floristikog i faunistikog diverziteta (botanike bate i vrtovi, zooloki vrtovi, banke gena i semena, kultura tkiva, itd.). 8) Razvijati i nauno usavravati ve postojee i definisati nove programe i konkretne akcije reintrodukcije biljnih i ivotinjskih vrsta na prirodna stanita sa kojih su iezle. 9) Doneti propise kojima se regulie uvoenje alohtonih vrsta u prirodne ekosisteme Srbije. 10) Jasno definisati i beskompromisno sprovoditi najstrou kaznenu politiku prema svim oblicima unitavanja i eksploatacije zatienih prirodnih retkosti. 11) Zaustaviti "plansku" i sankcionisati "neplansku" seu uma na itavoj teritoriji Srbije. 12) Intenzivirati akcije i hitno pripremiti nove programe poumljavanja i sanacije erodiranih podruja. 13) Pokrenuti postupak za reaktiviranje i zavretak projekta vegetacijske karte Srbije. 14) Intenzivirati rad na predlaganju i konkurisanju za ukljuenje prirodnih dobara Srbije u meunarodne programe zatite. ZATITA PRIRODNIH DOBARA NA NACIONALNOM NIVOU

- 59 -

SRBIJA NACIONALNI PARK PARK PRIRODE PREDEO REZERVAT PRIRODE SPOMENIK PRIRODE PODRUJA OD KULTURNOG I ISTORIJSKOG ZNAAJA PRIRODNE RETKOSTI - BILJNE VRSTE PRIRODNE RETKOSTI - IVOTINJSKE VRSTE UKUPNO ZATIENIH PRIRODNIH DOBARA U SRBIJI UKUPNO ZATIENIH PRIRODNIH DOBARA U CRNOJ GORI UKUPNO ZATIENIH PRIRODNIH DOBARA U SCG UKUPAN PROCENAT ZATIENE TERITORIJE UKUPAN PROCENAT ZATIENE TERITORIJE U SVETU 5 13 13 73 256 31 215 427 1033

CRNA GORA 4 / / 4 51 / 57 314 430

1463 (3,3) (6,2) 8,0% 6,6% 3,0%

12. Ocuvanje i zastita biodiverziteta - ex situ zastita

13. BIOLOKI MONITORING ZAGADJENOSTI VAZDUHA

MONITORING predstavlja sistem sukcesivnih osmatranja elemenata ivotne sredine u prostoru i vremenu. Cilj je prikupljanje podataka kvantitativne i kvalitativne prirode o prisustvu i distribuciji zagaivaa, preenje emisija i imisija, izvora zagaenja i njihovog rasporeda, transporta polutanata i odreivanje njihovih koncentracija na odreenim mernim takama (Munn, 1973). Jedan od najorganizovanijih i najsavrenijih monitoring sistema je METEOROLOKI MONITORING koji je uspostavljen jo u prolom veku i pokriva mreu ogromnog broja meteorolokih stanica (I, II, III reda) irom Planete. Meteoroloki monitoring obuhvata sukcesivno praenje, osmatranje i beleenje velikog broja klimatskih parametara (vlanost vazduha, temperaturu, padavine, vazduni pritisak, itd.). Nezaobilazni segment monitoring

- 60 -

sistema je BIOLOKI MONITORING koji podrazumeva primenu ivih organizama kao BIOINDIKATORA promena u ivotnoj sredini u prostoru i vremenu. Termin BIOINDIKATORI prvi je upotrebio Clements, 1920. godine da bi oznaio organizme koji svojim prisustvom na stanitu jasno ukazuju na ekoloke uslove stanita. Fiziko-hemijske metode monitoringa su nezaobilazni segment ovog sistema, s obzirom da pruaju egzaktne podatke o prisustvu i distribuciji zagaivaa i praenju emisija i imisija zagaivaa. Meutim, one nisu dovoljne same po sebi, niti mogu iskljuiti bioloki monitoring. BIOINDIKACIJU je mogue izvoditi na svim nivoima organizacije ivih sistema, poevi od molekularnog, preko biohemijsko-fiziolokog, celularnog, individualnog, populacionog, specijskog, biocenolokog (ekosistemskog), biomskog zavrno sa biosfernim. Prednost bioloke indikacije u odnosu na fiziko-hemijske metode praenja zagaivanja ivotne sredine lei u injenici da ivi organizmi mogu da pokazuju EFEKAT AKUMULACIJE ZAGAUJUIH MATERIJA u toku dueg vremenskog perioda. S druge strane, fiziko-hemijske motode istina daju egzaktnije podatke, ali su oni dostupni samo u tano odreenom trenutku vremena. MDK - MAKSIMALNO DOZVOLJENA KONCENTRACIJA je ona koncentracija zagaujuih materija koja ne dovodi do promena u zdravstvenom stanju ljudi. Ove maksimalno dozvoljene koncentarcije definiu i propisuju najee zdravstvene organizacije koje u ii interesovanja imaju samo ljudsku populaciju. To naravno ne znai da su to istovremeno i MDK za ostale ive organizme. Liajevi kao bioindikatori Do danas je u svetu opisano negde oko 17.000-25.000 vrsta liajeva.Tek 1867. godine konstatovano je da se radi o specijalnom i specifinom ivom biu kojeg ine dva potpuno razliita simbiontska organizma: gljiva (veoma esto iz filuma Ascomycotina) i alga (iz filuma Cyanobacteriophyta i Chlorophyta). Danas je poznato da je liaj kao organizam u sutini specifian vid simbioze shvaen u najirem smislu ENDO-PARAZITOSAPROFITIZAM. GLJIVA je kao graditelj ovog simbiontskog organizma dobila stalan i siguran izvor organskih materija sintetisanih od strane alge u procesu fotosinteze. ALGA je kao uesnik u simbiozi dobila vee i ire mogunosti za osvajanje razliitih manje ili vie nepovoljnih uslova spoljanje sredine. Osnovne odlike: 1. Liajevi su organizmi koji imaju talus i pripadaju niim biljkama TALOFITAMA 2. U odnosu na prethodnu injenicu, oni vodu sa mineralnim materijama (ali istovremeno i zagaujuim materijama) upijaju celom povrinom tela. 3. Dogoveni su, ive 30-80 godina i ne odbacuju stare i manje funcionalne delove talusa. Na taj nain mogu da akumuliraju tetne materije tokom dueg perioda vremena (kumulativni efekat). Tu se pre svega misli na SO2, CO2, okside azota, jedinjenja fluora, a, prainu, itd. 4. Rastu veoma sporo (u proseku rastu 3-8 mm godinje). 5. Odlikuju se razliitim morfolokim tipovima: Korasti tip liajeva Listasti tip liajeva bunasti tip liajeva 6. Imaju specifian tip razmnoavanja (putem SOREDIJA, SORUSA i IZIDIJA). 7. Imaju poseban tip metabolizma koji im omoguava da fotosintetiu i na veoma niskim temperaturama (ak i do -25 C).

- 61 -

8. Proizvode samo za njih karakteristine i specifine materije (prema nekim podacima sintetiu preko 700 razliitih sekundarnih metabolita meu kojima su i tzv. LIAJSKE KISELINE. Liajevi kao simbiotski organizmi veoma su pogodni za bioloku indikaciju zagaenosti vazduha poto su stenovalentni u izboru podloge koju naseljavaju, kao i u odnosu na koncentraciju zagaujuih materija (posebno SO2), dok su istovremeno eurivalentni u odnosu na neki drugi ekoloki faktor (npr. na temperaturu vazduha). Fizioloke (nizak sadraj hlorofila i odsustvo ekskrecije) i morfoloke (odsustvo kutikule na povrini talusa) karakteristike liajeva ine ih senzitivnijim (osetljivijim) na aero zagaenje u odnosu na vie biljke. Smanjenju brojnosti vrsta liajeva kao i individua, pored visoke koncentracije zagaujuih materija, doprinosi i injenica da liajevi mogu biti aktivni i tokom zime kada je u gradu neto via vlanost vazduha. S obzirom da im niska temperatura ne ograniava proces fotosinteze, liajevi su u prilinoj meri "aktivni" i tokom zimskog perioda. Nepovoljna injenica je ta to je tokom zime u gradovima najvia koncentracija zagaujuih materija, a pre svega izduvnih gasova, to i dovodi do propadanja liajeva i smanjenja njihove brojnosti. Prva istraivanja uradio je Nylander je 1866. godine koji je zapazio da je flora liajeva u Luksemburkom parku u Parizu siromanija u odnosu na iru okolinu grada. Ovo zapaanje je potvreno istraivanjima lihenoflore u XX veku u veim gradovima kao to su Njujork, Oslo, Berlin, Stokholm, Minhen, London itd. Primeeno je da je, po pravilu, u centru grada brojnost individua i vrsta liajeva zanemarljivo mala u odnosu na okolinu, dok u nekim industrijskim zonama liajevi potpuno odsustvuju. Ta injenica je dovedena u vezu sa velikim zagaenjem vazduha, a posebno sa visokom koncentracijom SO2. Eksperimentalno je dokazano da SO2, ve u koncentraciji od 0,08-0,1 mg/m3 vazduha poinje da deluje negativno na liajeve, jer dovodi do stvaranja mrkih polja u hloroplastima alge to posle izvesnog vremena izaziva nekrozu i propadanje itavog liaja. Mogui odgovor liaja na stres izazvan aero zagaenjem ugljuuje razaranje (degradaciju) hlorifila, promene u fotosintezi i disanju (respiraciji), poremeaje u fiksaciji azota, poremeaje u funkciji membrana, akumulaciju toksinih elemenata kao i izvesne promene u morfologiji samog talusa, u razmnoavanju i konano u strukturi liajskih zajednica. U biolokoj indikaciji zagaenosti vazduha pomou liajeva, koriste se pre svega EPIFITSKI LIAJEVI (korasti, listasti i bunasti). EPILITSKI LIAJEVI su manje pogodni s obzirom da oni naseljavaju podlogu koja je najee karbonatnog porekla i koja delimino neutralie negativni efekat izduvnih gasova koji su po svojoj pH vrednosti kisele reakcije. ANALIZA LIAJSKE FLORE (FLORISTIKA ANALIZA) 1. FAZA UZORKOVANJE I KARTIRANJE LIAJEVA 2. FAZA - DETERMINACIJA LIAJEVA 3. FAZA - KORIENJE REZULTATA MERENJA FIZIKO-HEMIJSKIH PARAMETARA ZAGAENJA 4. FAZA - UPOREDNA ANALIZA REZULTATA KARTIRANJA I KONKRETNIH PODATAKA O KONCENTRACIJI SO2 5. FAZA - IZDVAJANJE LIAJSKIH ZONA U GRADU

Neke vrste liajeva koje su indikatori razliitog nivoa zagaenja

- 62 -

Visoko zagaenje Hypogymnia physodes

Umereno zagaenje Evernia prunastri

Neznatno zagaenje

Minimalno zagaenje

Parmelia caperata Usnea subfloridana Parmelia perlata Degelia plumbea

Xanthoria parietina Foraminella ambigua Graphis scripta Lecanora dispersa Lecanora chlarotera Bryoria fucescens

Diploicia canescens Ramalina farinacea Lepraria incana Lecidella elaeochroma

Physconia distorta Ramalina fraxinea Opegrapha varia Teleoschistes flavicans

LIAJSKE ZONE U GRADU I ZONA - ZONA LIAJSKE PUSTINJE II ZONA - ZONA VRLO ZAGAENOG VAZDUHA III ZONA - ZONA SREDNJE ZAGAENOG VAZDUHA - "ZONA BORBE" IV ZONA - ZONA RELATIVNO ISTOG VAZDUHA Mahovine kao bioindikatori Izdvajanje zona u gradu na osnovu mahovina: I ZONA - najvia koncentracija SO2 - konstatovano samo 7 vrsta mahovina koje su tolerantne na poviene koncentracije SO2 i ai u vazduhu kao to su Tortula murali, Funaria hygrometrica, Bryum argenteum... II ZONA neto nia koncentracija SO2 - Bryum capillare, Eurhynchium, Brachytecium salebrosum... III ZONA jo nia koncentracija SO2 relativno ist vazduh konstatovana 21 vrsta mahovina. Manja koncentracija sumpor-dioksida u ovoj zoni omoguava i prisustvo vrstama koje su osetljive na prisustvo visokih koncentracija SO2. Amblystegium serpens, Tortula ruralis... IV ZONA najnia koncentracija SO2 ist vazduh. Konstatovano 48 vrsta mahovina i obuhvata one delove Beograda koji se nalaze uglavnom na perifernim delovima istraivanog podruja. Meu njima se posebno istiu vrste koje se smatraju indikatorima istog vazduha Grimmia pulvinata, Orthotrichum anomalum, Orthotrichum diaphanum...

14. Bioloki monitoring zagadjenosti vodenih ekosistema

15. BIOLOKI MONITORING ZAGADJENOSTI ZEMLJITA I BIO(FITO)REMEDIJACIJA

Nezaobilazni segment monitoring sistema je BIOLOKI MONITORING koji podrazumeva primenu ivih organizama kao BIOINDIKATORA promena u ivotnoj sredini u prostoru i vremenu. BIOINDIKACIJU je mogue izvoditi na svim nivoima organizacije ivih sistema, poevi od molekularnog, preko biohemijsko-fiziolokog, celularnog,
- 63 -

individualnog, populacionog, specijskog, biocenolokog (ekosistemskog), biomskog zavrno sa biosfernim. U biolokom monitoringu zagaenosti zemljita najee se koriste VASKULARNE BILJKE (vrste, njihove populacije i fitocenoze) kao FITOINDIKATORI. Potencijalno, svaka biljna vrsta moe biti upotrebljena kao bioindikator stanja ivotne sredine. Neophodan preduslov za to je poznavanje kako biologije, tako i ekologije (idioekologije) svake pojedinane vrste koja se koristi kao bioindikator. Potrebno je takoe poznavati i irinu ekoloke valence vrste za svaki pojedinaan faktor spoljanje sredine (temperaturu, vlanost, svetlost, pH zemljita, itd.). Ekoloka valenca svake organske vrste za bilo koji faktor spoljanje sredine moe biti ua ili ira. Taj princip se moe primeniti i za koncentraciju zagaujuih materija u ivotnoj sredini. TENOVALENTNI ORGANIZMI su oni koji imaju uu ekoloku valencu, a u smislu zagaujuih materija pogodniji su za bioloku indikaciju jer se koriste za kvalitativnu analizu promena u ivotnoj sredini. URIVALENTNI ORGANIZMI su oni koji imaju iru ekoloku valencu, a u smislu zagaujuih materija manje su pogodni za bioloku indikaciju jer se koriste za kvantitativnu analizu promena u ivotnoj sredini (koliina, odnosno brojnost organizama, gustina, itd.). VASKULARNE BILJKE KAO BIOINDIKATORI Kao stanovnici svih delova ivotne sredine (voda, vazduh, zemljite) vaskularne biljke mogu precizno ukazati na ekoloke uslove ivotne sredine. U odnosu na osnovne abiotike faktore stanita (kao npr. vlanost, kiselost zemljita, koliina azota u zemljitu, svetlost, temperatura) sve populacije bilo koje biljne vrste mogu se grupisati u 5 osnovnih grupa (Landolt, 1977, Koji et al., 1994). Na svaki abiotiki faktor ivotne sredine biljne vrste odgovaraju specifinim kompleksom biohemijsko-fiziolokih, morfo-anatomskih adaptacija, kao i optim izgledom (habitusom), to uslovljava postojanje itavog niza prelaznih oblika i formi u smislu ekolokih grupa biljaka u fitoindikaciji stanja ivotne sredine. Zbog toga su uvedeni BIOLOKI INDEKSI za 5 NAJOSNOVNIJIH ABIOTIKIH FAKTORA ivotne sredine i definisani su EKOLOKI INDEKSI (brojane vrednosti) za svaki navedeni faktor. Na osnovu indikatorskih vrednosti biljke su grupisane u kategorije (5-7) koje obuhvataju raspon od "najniih" do "najviih" oblika (adaptivnih tipova) u smislu odgovora na pojedini abiotiki faktor spoljanje sredine.

VASKULARNE BILJKE KAO INDIKATORI I HIPERAKUMULATORI TEKIH METALA U ZEMLJITU Vaskularne biljke mogu precizno ukazati na prisustvo i intenzitet raziitih zagaujuih materija (teki metali, hemijske materije, itd.) u vazduhu i zemljitu, kako u prirodnim ekosistemima, tako i u urbanim sredinama. U biomonitoringu tekih metala najee se analiziraju listovi i kora drvea, ali je takoe preporuljiva primena korenova i rizoma u proceni zagaenja. Akumulacija tekih metala u biljkama, u veim koncentracijama ukazuje na relativno poveanje i irenje zagaenja na stanitu. Teki metali se definiu kao oni hemijski elementi koji imaju karakteristike metala i koji imaju atomski broj vei od 20. Najei teki metali koji se javljaju kao zagaivai i kontaminanti zemljita su: KADMIJUM (Cd), HROM (Cr), BAKAR (Cu), IVA (Hg), OLOVO (Pb), i CINK (Zn). Primena viih biljaka u indikaciji zagaenosti zemljita zasniva se na njihovoj sposobnosti da "absorbuju" metale (posebno teke metale) i druge toksine supstance iz

- 64 -

zemljita, transportuju ih kroz svoj organizam ili ih, na odreenom mestu akumuliraju. Pojedini od tekih metala su ak neophodni biljkama kao mikroelementi (mangan, cink, bakar, molibden). Veina biljaka je osetljiva i na minimalne koliine tekih metala u podlozi, ali znaajan broj vrsta opstaje na stanitima koji se odlikuju velikim koliinama tekih i toksinih metala. Takve biljke su, tokom evolucije, razvile brojne adaptivne mehanizme na osnovu kojih savladavaju nepovoljne uslove stanita. Sposobnost biljaka da razviju otpornost na teke metale u zemljitu je genetiki odreena, a u posebnim situacijama u prirodi, moe da bude adaptivno stimulisana. Zemljita bogata tekim metalima javljaju se kao rezultat geolokih i klimatskih promena tokom pedogeneze. U prirodnim uslovima, na ovakvim mestima, naroito iznad rudnih leita, razvijaju se specijalizovane vrste ili genetiki diferencirani "hemoekotipovi", koji specifino ukazuju na prisustvo tekih metala ili nekog posebnog hemijskog elementa u podlozi. Generalno, biljke adaptirane na ovakva zemljita bogata razliitim metalima su oznaene kao metalofite i mogu biti indikatori tano odreenih mineralnih, odnosno rudnih naslaga na razliitim mestima na Zemlji. U dananjim uslovima civilizacijskog i tehnolokog razvoja, vrste prilagoene opstanku na zemljitima bogatim tekim metalima mogu se nai i na mestima gde su sline situacije nastale antropogenom kontaminacijom. U ovom sluaju, indikatorske vrste mogu da budu veoma pogodne i za saenje i revitalizaciju prostora oko rudnika i industrijskih postrojenja ili na mestima gde je zemljite zagaeno tekim metalima. Indikatori tekih metala su one vrste (mahovine, kopnene i vodene biljke, itd.) koje svojim prisustvom ukazuju na postojanje, a eventualno i poveane koncentracije, pojedinih tekih metala u zemljitu. Tako na primer, vrste indikatori serpentinistskih stanita, ukazuju na tla siromana KALCIJUMOM (Ca) a obogaena MAGNEZIJUMOM (Mg), kao i NIKLOM (Ni) HROMOM (Cr) i KOBALTOM (Co) u zemljitu. Na Balkanu to su npr. Halacsya sendtneri, Cheilanthes marantae, Asplenium cuneifolium, Silene paradoxa, Echium rubrum, Alyssum murale itd. Viola arsenica je vrsta koja je indikator zemljita koja su bogata ARSENOM. Urtica dioica i Urtica urens ukazuju na poveanu koncentraciju NITRATA i NITRITA u zemljitu i obino naseljavaju nitrifikovana stanita u gradskim i seoskim uslovima. Razliite vrste halofita (halos = so, phytos = biljka), kao to su: Salsola kali, Salsola soda, Camphorosma annua, Camphorosma monspeliaca, Limonium gmelini, Salicornia herbacea, Salicornia fruticosa, Suaeda maritima mogu da budu, kada su obilno razvijene, indikatori zaslanjenih i slanih stanita (kao to su morske obale i kontinentalne slatine). Ove biljke najbolje uspevaju na jako zaslanjenim stanitima, dok ih na nezaslanjenim stanitima uopte nema. Ne samo da pojedinane vrste halofita mogu biti dobri indikatori slanih stanita, nego i odreene kombinacije halofilnih vrsta, pa i itave zajednice mogu najpogodnije da pokazuju kakva je slatina u pitanju. Hiperakumulatori se definiu kao one vrste koje su sposobne da taloe (akumuliraju) metale u koncentracijama koje su i do 100 puta vee od koncentracija koje su izmerene kod ostalih biljaka koje ne akumuliraju teke metale. Tako npr. neki hiperakumulatori e taloiti vie od: 10 ppm Hg; 100 ppm Cd; 1.000 ppm Co, Cr, Cu, Pb; 10.000 ppm Ni i Zn (ppm = part per milion). Do danas je detektovano preko 400 biljnih vrsta iz oko 45 familija koje su definisane kao hiperakumulatori jednog ili vie tekih metala. Najvei broj biljaka hiperakumuliraju NIKL (Ni), oko 30 biljaka absorbuju ili KOBALT (Co) ili BAKAR (Cu) i/ili CINK (Zn), a mali broj biljaka akumuliraju MANGAN (Mn) i KADMIJUM (Cd). Verovatno najpoznatiji hiperakumulator tekih metala je vrsta Thlaspi caerulescens. Dok najvei broj biljaka pokazuje simptome toksinosti pri koncentraciji CINKA od oko 100 ppm, ova biljka akumulira Zn u koncentraciji od 26.000 ppm bez ikakvih oteenja. Mnoge biljke, ukljuujui i T. caerulescens pokazuju sposobnost naseljavanja (kolonizacije) stanita

- 65 -

(zemljita) koja su obogaena olovom (Pb), cinkom (Zn) i kadmijumom (Cd), tzv. KALAMINSKA zemljita. Ova vrsta zajedno sa vrstom Brassica juncea predstavlja model za istraivanje fiziologije i biohemije usvajanja tekih metala. Zbog ovakvih njihovih sposobnosti intenzivno se prouavaju one biljke hiperakumulatori i/ili indikatori koje su endemine za pojedine tipove zemljita obogaenim metalima. BAKAR (Cu) u velikim koliinama podnose Minuartia verna, ekotipovi Silene vulgaris, zatim Gypsophila patrinii u centralnoj Aziji, Polycarpaea spirostylis u Australiji, neke vrste roda Gladiolus u Africi, itd. Na CINK (Zn) su otporni ekotipovi vrsta Minuartia verna, zatim vrste Silene vulgaris, Armeria maritima, Thlaspi alpestre subsp. calaminare, Viola calaminaria itd. (ime calaminare potie od panske rei "calamine" koje ukazuje na tip podloge bogate cinkom i silicijumovim oksidima). OLOVO (Pb) akumuliraju Agrostis tenuis, Minuartia verna i Festuca ovina. KADMIJUM (Cd) akumuliraju Minuartia verna i Thlaspi alpestre subsp. calaminare. Pojedine biljke koje nagomilavaju izuzetno tetne hemijske elemente kakvi su ARSEN ili SELEN, nazivaju se i toksikofite. Tako Jasione montana, Calluna vulgaris, kao i Agrostis tenuis akumuliraju ARSEN, dok se u listovima Astragalus racemosus, Xylorhiza tortifolia, ili vrsta iz roda Stanleya mogu nai velike koliine SELENA. Izuzetnu mogunost akumulacije raznovrsnih jona tekih metala (pre svega OLOVA) i drugih toksinih supstanci ima i tropska flotantna biljka Eichhornia crassipes zbog ega se danas iroko primenjuje u preiavanju jezera i drugih vodenih ekosistema. Jedna od najinteresantnijih i najkontroverznijih biljaka za bioloku indikaciju zagaenosti zemljita u urbanim ekosistemima je Ailanthus altissima - kiselo drvo (pajasen) (Jovanovi et al, 1997). Ova vrsta je introdukovana iz jugoistone Azije u Evropu (London) sredinom 18-tog veka sa prvobitnom namerom da slui kao hrana za uzgoj svilene bube. Danas je kiselo drvo jedna od najbolje prilagoenih adventivnih liarskih vrsta na kompleksne uslove zagaenih gradskih biotopa. Stoga su i raena istraivanja ukupne brojnosti, populacione strukture, kao i uporedna prouavanja morfo-fiziolokih karakteristika jedinki koje se razvijaju u uslovima ekstremno zagaenog zemljia (kao i vazduha) na razliitim ruderalnim stanitima ue gradske zone Beograda. Cilj je bio bolje poznavanje ukupnog adaptivnog mehanizma (biohemijsko-fiziolokog i morfo-anatomskog) kiselog drveta u urbanim uslovima. Totalnim prebrojavanjem populacija vrste A. altissima, na podruju ue gradske zone Beograda, konstatovano je tokom perioda 1990-1992. godina, prisustvo ukupno 7362 jedinke. Najvea gustina populacije zabeleena je u obodnom - obalnom pojasu pored Save i Dunava, dok je najmanja gustina populacije bila du centralnih ulica Beograda. Analizom zastupljenosti razliitih uzrasnih klasa, utvrena je najvea brojnost klijanaca, juvenila i izbojaka s jedne strane, kao i vegetativnih adulta s druge strane. Ovakav odnos ukazuje na pogodnost ekolokih uslova urbanih biotopa za razvoj i izuzetnu ekspanzivnost vrste A. altissima na podruju Beograda. Najvei primerak vrste A. altissima konstatovan je na Kalemegdanu sa prenikom stabla od 123 cm i visinom od 13 m. Za razliku od drugih vrsta drvea prisutnih u drvoredima i na ruderalnim stanitima Beograda, kod kojih su patoloke promene na listovima usled velike koncentracije zagaujuih materija uoljive ve na prvi pogled, kiselo drvo uspeva na istim stanitima bez ikakvih, makroskopski i mikroskopski, vidljivih oteenja na listovima U listovima kiselog drveta koje se razvija u uslovima zagaene sredine konstatovana je ve poetkom vegetacione sezone relativno velika koliina ukupnog hlorofila (a+b), koja premauje sadraj hlorofila u listovima jedinke koja se razvija u nezagaenoj sredini (to je svojevrstan paradoks). Tokom sezone, u listovima ovih biljaka, koliina ukupnog hlorofila se neprestano poveava i najveu vrednost postie u avgustu. Istovremeno, u listovima iz

- 66 -

nezagaene sredine, sadraj hlorofila tokom sezone konstantno opada, sa minimumom u julu mesecu i blagim poveanjem u vlanijem jesenjem periodu. Morfo-anatomska analiza lista kiselog drveta iz nezagaene sredine ukazuje na njegovu helio-mezokseromorfnu grau. Odreene strukturne promene u uslovima zagaene sredine predstavljaju poveanu kseromorfizaciju koja odraava prilagoavanje na stresne uslove urbanih stanita. Promene u anatomskoj grai listova vrste A. altissima iz zagaene sredine ogledaju se u redukciji veliine elija palisadnog tkiva lica lista i diferencijaciji poslednjeg sloja elija mezofila koji je oblikom i poloajem netipian za palisadni parenhim, u poveanju koliine kristala i idioblasta, kao i upadljivim brojem hloroplasta u elijama mezofila. Na osnovu svega do sada iznetog moe se zakljuiti da su vaskularne biljke kao bioindikatori, OSNOVA BIOLOKOG MONITORINGA ZAGAENOSTI ZEMLJITA u urbanim sistemima, jer bogatstvo i raznovrsnost ruderalne flore i vegetacije proporcionalni su karakteru i intenzitetu antropogenih uticaja u urbanim ekosistemima. Poznavanje ekologije ovih vrsta i zajednica, kao i puteva i mehanizama njihovih adaptacija na USLOVE STRESA (koji po pravilu vladaju u urbanim biotopima), predstavlja imperativ savremenih urbanoekolokih istraivanja koja treba da prue odgovor na mnoga pitanja iz oblasti URBANE EKOLOGIJE.

- 67 -

BIO(FITO)REMEDIJACIJA - METODOLOGIJA ISTRAIVANJA U dananjim uslovima, u mnogim ekosistemima, koji su pod uticajem oveka degradirani, brojni mikroorganizmi, a pre svega bakterije, dobijaju i svoju novu ekoloku ulogu. Naime, odreene heterotrofne bakterije imaju sposobnost da razlau razliite sintetike materije, pesticide, mineralna ubriva i druge tetne materije koje dospevaju u zemljite. Ovde se radi o biotehnologiji poznatoj pod nazivom bioremedijacija. Esznyiov et al. (2000) definie bioremedijaciju i kao menadment ivotne sredine, koji se sprovodi s ciljem da se podstakne razlaganje organskog zagaenja pomou mikroorganizama. Iako se ona iroko koristi u svetu za saniranje organskog zagaenja u ivotnoj sredini, ona nije reenje za sva zagaenja. Kao i ostale tehnologije, i ona je ograniena vrstom zagaenja koje moe da sanira, uslovima u ivotnoj sredini i vremenom potrebnim za njeno odvijanje. Dok je, s jedne strane, ona izuzetno korisna kod tretiranja zagaenja poreklom od ugljovodonika nafte, dotle je praktino nemona u sluajevima zagaenja tekim metalima. Prisustvo tekih metala i soli predstavlja ograniavajui faktor, jer u takvim uslovima dolazi do inhibicije rasta mikroorganizama i onemoguavanja ili znaajnog usporavanja bioremedijacije. Bioremedijacija ne moe da katalie razgradnju tekih metala, ali moe da ih transformie tako da promeni njihovu pokretljivost ili da ih koncentruje na takav nain, da mogu lako da se izdvoje iz zagaene sredine. Veliki je broj radova u literaturi koji govori o tome da neke vie biljke imaju prirodni potencijal da iz zemljita i vode uklone toksine teke metale. Ovo njihovo prirodno svojstvo osnova je za biotehnologiju poznatu kao fitoremedijacija. Dakle, druga biotehnologija je primena biljaka, koje ekstrahuju teke metale iz zemljita, stimuliu degradaciju organskih zagaujuih materija ili ih stabilizuju. Sve je vie dokaza koji nedvosmisleno ukazuju na veliki prirodni potencijal odnosno snagu koju biljke poseduju za uklanjanje razliitih vrsta zagaujuih materija iz prirode. FITOREMEDIJACIJA Fitoremedijacija je tehnologija koja se jo uvek razvija, mada su brojni podaci i rezultati ve prisutni u literaturi. Ona se moe uspeno kombinovati sa ostalim biotehnologijama, a naroito kada su u pitanju zagaeni lokaliteti sa sloenom problematikom.

Amerika agencija za zatitu ivotne sredine EPA definisala je fitoremedijaciju kao tehnologiju koja koristi biljke i njihove rizosferine mikroorganizme da ukloni, degradira ili zadri tetne hemijske materije koje se nalaze u zemljitu, podzemnim i povrinskim vodama i atmosferi. Intenzivna istraivanja zapoeta su u poslednjoj dekadi prolog veka u Sjedinjenim Dravama, mada je jo davne 1885 godine Baumann identifikovao neke biljne vrste koje su bile sposobne da akumuliraju u svojim tkivima neuobiajno velike koliine cinka. Nakon toga, isti autor navodi, Byers je 1935 godine saoptio slinu pojavu, ali ovog puta vezanu za metal selen i to kod Astragalus spp., da bi jednu deceniju kasnije, tanije 1948, Minguzzi i Vergnano, identifikovali biljne vrste koje su bile sposobne da akumuliraju ak do 1% nikla u svojim izdancima. Ovo su naravno bili poeci istraivanja biljaka koje imaju sposobnost hiperakumulacije pojedinih tekih metala u svojim tkivima. Iako su brojna istraivanja ve izvrena ili su u toku jo puno truda i napretka treba uloiti da bi se prirodni potencijal biljaka iskoristio i komercijalnije. Isti autor smatra da je napredak u smislu komercijalizacije ove biotehnologije usporen nedovoljnim poznavanjem

- 68 -

sloenog odnosa koji postoji izmeu rizosfere i mehanizama koji su zasnovani na sposobnosti biljaka da usvajaju i translociraju metale iz zagaene sredine. Prednosti fitoremedijacije Jedna od najjaih prednosti fitoremedijacije, kao i nekih drugih biotehnologija, kao to je na primer bioremedijacija, je ta to ona spada u jednu od jeftinijih biotehnologija koja je uz to i prirodna environmental friendly, odnosno njenom primenom ne optereuje se dodatno ivotna sredina jer se kao inioci preiavanja koriste iskljuivo prirodni objekti tj. one vrste koje i inae mogu da rastu ili rastu na datom zagaenom podruju. Pilipovi i sar. navodi kao prednost to da se obezbeivanje energije za ovu biotehnologiju odvija na potpuno prirodan nain jer biljke same koriste energiju sunca u onoj meri u kojoj im je neophodna kako za rast, razvoj i obavljanje svih fiziolokih procesa, tako i za mehanizme fitoremedijacije. Zatim, ovom biotehnologijom postiu se i neke propratne pojave koje nisu od malog znaaja za ouvanje ivotne sredine, a iji znaaj se menja u zavisnosti od toga koja se biljna vrsta ili vrste primenjuje u fitoremedijaciji. Sadnjom nekih drvenastih vrsta stvaraju se i zatitni pojasevi koji mogu efikasno da smanje buku u regionu i da predstavljaju zatitu od vetra, da smanje emisiju ugljen dioksida u atmosferu, da stvore nova stanita za razvoj faune ili da predstavljaju izvor biomase za seu stabla na kraju tretmana ukoliko ih je potrebno ukloniti sa date lokacije. Nedostaci fitoremedijacije Prema Ernst-u uspenost fitoremedijacije zavisi od: stepena zagaenja zemljita, dostupnosti metala za usvajanje korenovima biljaka (biodostupnost), i sposobnosti biljaka da absorbuju i akumuliraju teke metale u svojim organima S druge strane postoje ogranienja u smislu tipa zagaenja (toksine materije) koji je prisutan u prirodi kao i na njegovu koncentraciju, jer ukoliko ta koncentracija prevazilazi kapacitet vrste za tolerantnost prema toksinoj materiji, ona e na nju delovati supresivno pa moda i letalno. Ovo se posebno odnosi na zagaenja poreklom od pesticida. Dakako, jedan od takoe veoma vanih inioca kada je u pitanju primenljivost i uspenost fitoremedijacije jeste i dostupnost zagaujue materije biljci i njenoj rizosferi. Da bi se zagaujua materija s uspehom mogla sanirati ona prvo ne sme biti preduboko s obzirom da je mesto deavanja vezano za zemljite koje okruuje korenove biljaka tj. rizosferu. Zatim ona ne sme biti suvie vrsto vezana za estice zagaenog zemljita, kao to to moe biti sluaj kada imamo veliki udeo frakcije gline u istom. Glina je poznata po tome da ima veliku mo adsorpcije molekula na svojoj povrini. Korenovi biljaka e najbolje i najlake usvajati one molekule, jone i atome koji se nalaze rastvoreni u zemljinom rastvoru. Odabir vrste koja e se primeniti u fitoremedijaciji je kritian korak koji odreuje uspenost fitoremedijacije. Zato je poznavanje vrsta, njihove celokupne ekologije, kao i fiziologije i osobina njihovih tkiva i organa, odnosno anatomije i morfologije od vitalnog znaaja. U saetoj formi Pilipovi i sar. istie sledee nedostatke i ogranienja fitoremedijacije: primena je ograniena na plia zemljita, primena je ograniena kod pojedinih vrsta vodotokova, za svaku biljnu vrstu postoje pesimalne vrednosti ekolokih faktora pa tako i u pogledu tolerancije biljaka prema toksinim materijama,

- 69 -

 vremenski period za odvijanje uklanjanja zagaenja iz ivotne sredine je vei nego kod neke druge metode, na primer mehanikog uklanjanja, fitoremedijacija je efikasna samo na umereno hidrofobna jedinjenja, postoji potencijalna opasnost da doe do ulaska toksina u lanac ishrane unoenjem biljnih tkiva sa akumulirnim zagaujuim materijama u ivotinje i njegova dalja distribucija kroz lanac ishrane. Mehanizami fitoremedijacije i vrste fitoremedijacionih tehnika Na osnovu naina delovanja biljaka na polutante dananja nauka izdvaja nekoliko razliitih sistema fitoremedijacije zemljita i voda, koji se prema Pilipovi i sar. mogu klasifikovati na sledei nain: 1. Fitoakumulacija / Fitoekstrakcija Fitoekstrakcija je upotreba viih biljaka s ciljem da se pomou njih uklone zagaujue materije, primarno teki metali, iz zemljita. U ovom pristupu koriste se biljke koje su sposobne da usvajaju kontaminantne putem korenovog sistema i translociraju i/ili akumuliraju ih do nadzemnih delova (stabla i listova). Po dostizanju odreenog stepena rasta i razvoja vri se etva biomase iznad povrine zemlje i na taj nain se deo ukupne koliine tekih metala koji se nalazi u zemljitu, uklanja. Utvreno je, dakle, da biljke poseduju prirodan potencijal da uklone teke metale iz zemljita, kao to su: Cu, Co, Fe, Mo, Mn, Ni, Zn, koji su u malim koliinama biljkama neophodni za nesmetan rast i razvoj, ali Cd i Pb, koje pojedine vrste biljaka takoe akumuliraju, nemaju poznatu fizioloku aktivnost u biljnom organizmu. Razliite biljne vrste mogu da usvajaju i koncentruju razliite teke metale pa ak i radioaktivne elemente i olovo. Demonstracioni projekti izvedeni su na vie lokacija, kao to je ernobilj u Rusiji, koji je bio teko zagaen radioaktivnim elementima nakon havarije nuklearnog reaktora. Tako npr. utvreno je da zemljita kontaminirana URANIJUMOM mogu da se tretiraju LIMINSKOM KISELINOM to za 100 puta poveava mogunost usvajanja i koncentracije ovog radioaktivnog elemanta od strane korenovih sistema biljaka, jer ova kiselina poveava rastvorljivost uranijuma u vodi i njegovo usvajanje. Skoro je uvreno da AMONIJUMOVI JONI poveavaju sposobnost usvajanja CEZIJUMA iz zemljita od strane biljka tako da vrsta Amaranthus retroflexus ak do 40 puta vie usvaja ovaj radioaktivni element iz kontaminiranog tla od ostalih biljaka. Tokom jedne vegetacione sezone (tj. 3 meseca) uklonjeno je oko 3 % od ukupne koliine cezijuma iz tla, to znai da bi celokupna koliina ovog radioaktivnog elementa bila uklonjena za oko 15 godina. Biljke su razvile mehanizme koji ih tite od potencijalnog stresa jer su teki metali za biljke toksini. Tolerancija prema sredini u kojoj imamo prisustvo poveanih koliina tekih metala, nastaje kao posledica dva mehanizma: ne usvajanja metala i detoksifikacije metala. Biljke koje poseduju prvi mehanizam ne usvajaju metale iz podloge, spreavajui time njihovo prenoenje iz korena do izdanaka. Za razliku od njih druga grupa biljaka apsorbuje teke metale, ali ih u svojim elijama vezuje za molekule niske molekularne mase, ili kataliu redoks reakcije kojima menjaju hemizam metalnih jona. Iako mehanizam genetike kontrole procesa hiperakumulacije tekih metala u biljnom tkivu jo uvek nije dobro shvaen, genetska istraivanja pokazala su da su za tolerantost biljaka prema tekim metalima odovorni neki major geni na njihovim genskim mapama. Smatra se da najvei broj vrsta biljaka poseduje pod prirodnim uslovima mikorize. Simbioza sa gljivama ima potencijal da povea absorpcionu povrinu korena i stimulie

- 70 -

usvajanje hranljivih materija pa izmeu ostalog i tekih metala, ali i da utie na premetanje tekih metala u okviru biljke. Iako neke biljke poseduju genetiki potencijal za uklanjanje tekih metala iz zemljita one pokazuju i neke negativne osobine s aspekta biotehnologije. Na primer, veina biljaka koje su hiperakumulatori su sitne i sporo rastue vrste. Zbog toga je potrebno usmeriti se na genetiki inenjering kako bi se vetakim putem ove osobine korigovale. Brown predlau tranfer gena odgovornih za fenotip hiperakumulacije iz vrsta koje su niske i sporo rastue u one koje imaju visoku produkciju biomase ali nisku sposobnost hiperakumuliranja tekih metala. Pilipovi i sar. navode da rod Populus ima potencijal da ekstrahuje velike koliine ARSENA (As) i KADMIJUMA (Cd). 2. Fitostabilizacija Fitostabilizacija je proces (fenomen) proizvodnje (sintetisanja) hemijskih jedinjenja od strane biljaka kako bi se imobilisale zagaujue materije koje se nalaze u prostoru izmeu povrine korena i samog zemljita. Fitostabilizacijom se takoe spreava migracija polutanata eolskom, vodenom erozijom ili spiranjem ili dispergovanjem u zemljitu. Fitostabilizacija se odvija kroz korenovu zonu mikrobiolokim ili hemijskim mehanizmima same zone korena pri emu dolazi do promene hemizma zemljita i/ili zagaujue materije, kao to je promena pH vrednosti zemljita kao posledice izdvajanja eksudata korenovog sistema ili usled nastajanja ugljen dioksida. Fitostabilizacija moe da dovede do promene rastvorljivosti metala ili organskih jedinjenja. Moe doi i do fitolignifikacije, odnosno oblika fitostabilizacije kada se organska jedinjenja ugrauju u lignin biljaka. Fitostabilizacija se s uspehom moe primenjivati za preiavanje zemljita, sedimenata i muljeva koji sadre zagaujue materije u zoni korenovog sistema, ali i dublje. U tom aspektu naroito su izuavane topole jer one poseduju koren dubine od 1,5 do 3 metra. Prednosti ovog sisteme su velike, jer nije potrebno uklanjanje zemljita odnosno njegovo prenoenje na neku drugu lokaciju, ime se postie vea ekonominost. Obnova vegetacije je takoe veoma znaajna jer ona pojaava odravanje ekosistema i njegovu stabilnost. Odlaganje opasnih zagaujuih materija ili biomase koja je ekstrahovala isto nije potrebno. Dakle fitostabilizacijom se postie vezivanje zagaujuih materija za delove vegetacije prisutne na nekoj lokaciji koja je zagaena i to je i osnovni nedostatak ove vrste biotehnologije, jer sama zagaujua materija ostaje na terenu, vegetacija se mora odravati meliorativnim merama kao i ubrenjem u jednom duem vremenskom periodu, koji je ipak vremenski ogranien. Opasnost takoe postoji i zbog toga to moe da doe do poveavanja rastvorljivosti tekih metala i njihovog naknadnog ispiranja u dublje slojeve van domaaja korenovih sistema, zbog ega se mora vriti stalna kontrola korenove zone, korenskih izluevina, zagaujuih materija i zemljita. 3 . R iz o s fe r n a b io d e g r a d a c ija / st imu la c i j a mik r o o r g a n iz a ma Rizosferna degradacija odvija se u zemljitu koje je u neposrednoj okolini korenovih sistema biljaka. To je mikrobioloko razlaganje organskih zagaujuih materija koje je potpomognuto korenovim sistemima viih biljaka, jer sami korenovi sistemi lue i obezbeuju enzime i organske supstance (polisaharidi, aminokiseline, organske i masne kiseline, faktori rasta), koje stimuliu rast i razmnoavanje mikroorganizama i omoguavaju im da svojom aktivnou razgrade zagaujue materije.

- 71 -

S druge strane korenov sistem poveeva aktivnu povrinu za odvijanje degradacije zagaujuih materija, on zatim poboljava aeraciju zemljita, sadraj vlage u zemljitu i uopteno doprinosi stvaranju optimalnijih usplova za dejstvo mikroorganizama. Prednosti ove metode su in situ uslovi razgradnje zagaujuih organskih jedinjenja, to doprinosi znatnoj utedi materijalnih sredstava pri sanaciji zagaenja, zatim smanjena je mogunost premetanja zagaenja iz zemljita u biljku i dalje u lanac ishrane, ili iz biljke u atmosferu. Nedostatak ove metode je u tome to je za odvijanje ovog procesa potrebno dosta vremena, to moe biti izrazito nepovoljno kada zagaeno zemljite ima loe vodno-vazdune, ili mehanike osobine, koje dodatno usporavaju razvoj mikroorganizama i njihovo dejstvo kao i razvoj samih korenovih sistema biljaka. Ova vrsta fitoremedijacije je naroito uspena za razgradnju organskih jedinjenja poreklom iz nafte i derivata, zatim za jedinjenja BTEX kompleksa (benzen, toluen, etilbenzen i ksilen), pesticide, itd. 4. Fitodegradacija / Fitotransformacija Fitodegradacija ili fitotransformacija podrazumeva degradaciju zagaujuih materija putem metabolikih procesa samih biljaka, pri emu se to razlaganje odnosno degradacija moe odvijati unutar samih biljaka, u okolini biljke pod dejstvom njenih enzima (dehalogenaze, oksigenaze) ili izluivanjem enzima biljaka u samo zemljite. Dakle osnovni mehanizmi u ovoj fitoremedijaciji su usvajanje i metabolizam zagaujuih materija. Osobine molekula zagaujuih jedinjenja kao to su rastvorljivost, hidrofobnost i polarnost umnogome odreuju stepen uspenosti ove biotehnologije. Umereno hidrofobna organska jedinjenja najee bivaju usvojena, dok jako hidrofobna ostaju vezana za povrinu korena ponekad razloena u njemu, ali retko dalje translocirana. to se polarnosti tie prema Bell nepolarni molekuli molekularne mase ispod 500 bie vezani za povrinu korena, dok e polarni molekuli biti usvojeni i translocirani. Pilipovi i sar. smatraju da se topole mogu uspeno koristiti za fitodegradaciju trihloretana, atrazina, TNT-a i vetakih ubriva kojima su zagaene podzemne vode. Metoda fitodegradacije korisna je pri tretiranju zagaenog plitkog zemljita, zatim podzemnih i povrinskih voda i to u irokom opsegu klimatskih prilika. Prednosti ove metode se ogledaju u tome to se fitodegradacija moe primeniti kod onih zemljita koja nemaju vijabilnu i aktivnu mikrofloru, koja bi svojom aktivnou takoe mogla doprineti razlaganju zagaujuih materija. Nedostatak je mogunost obrazovanja toksinih metabolita i meuproizvoda metabolizma o emu se mora striktno voditi rauna prilikom opredeljivanja i implementacije ove metode u praksi.

5. Fitovolatilizacija Fitovolatilizacija je proces usvajanja, transporta i oslobaanja zagaujuih materija, putem mehanizma transpiracije kod viih biljaka uz otputanje zagaujuih materija u istom ili modifikovanom obliku u atmosferu. Emisija putem transpiracije manje toksinih ili netoksinih jedinjenja je zavrna faza ove fitoremedijacije. Poetna faza je usvajanje iz zagaenog medijuma toksine ili opasne materije, zatim njena translokacija do mesta metabolike promene i sama promena putem metabolitikih mehanizama u elijama tkiva biljnog orgnizma. Fitovolatilizacija se moe uspeno primenjivati za tretiranje podzemnih voda, zemljita, sedimenata i muljeva. Da bi se ona mogla s uspehom odigravati potrebno je da

- 72 -

budu ispunjeni neki uslovi. Kada je u pitanju zagaeno zemljite onda je neophodno da ima dobre vodne osobine da bi se zagaujua materija mogla usvojiti. Poto se kod ove metode radi o procesu transpiracije svi oni inioci koji utiu na odvijanje transpiracije kod biljaka mogu pozitivno ili negativno uticati i na fitovolatilizaciju. Naime, klimatski uslovi, temperatura, padavine, insolacija, vazduni pritisak i vetar znatno mogu uticati na efikasnost i koliinu transpirisane zagaujue materije. Ukoliko doe do transformacije zagaujue materije u manje tetna jedinjenja postoji mogunost da nakon transpiracije doe do dalje transformacije pod uticajem suneve energije u procesu fotodegradacije. Problem kod fitovolatilizacije moe da predstavlja emisija u atmosferu tetnih jedinjenja koja mogu da imaju kancerogeno dejstvo, kao to je vinil hlorid, koji se u nekim sluajevima dobija metabolizmom trihloretena. Drugi nedostatak predstavlja mogunost akumulacije tetnih metabolita i meu-proizvoda u biljnim tkivima i plodovima ime ona mogu da uu u lanac ishrane.

16. BIOLOKA BORBA PROTIV TETNIH ORGANIZAMA

Glavni razlozi traganja za alternativama hemijske zatite: uticaj rezidua na zdravlje ljudi visoka cena pesticida neselektivnost mnogih pesticida osim tetoina ubijaju itav niz korisnih ivih bia razvoj rezistentnosti kod ciljanih vrsta tetoina efekti na neciljane organizme prenamnoenje sekundarnih tetoina ubijanje primarnih tetoina stvara uslove za namnoavanje sekundarnih tetoina na koje korieni pesticid ne deluje, to zahteva dodatnu primenu nekog drugog hemijskog sredstva visoki trokovi sinteze novih pesticida i dobijanja dozvola za primenu opasnosti prilikom proizvodnje, transporta i aplikacije svi pesticidi su otrovi i mora se voditi rauna o adekvatnom pakovanju, jasno vidljivim oznakama i etiketama, merama zatite pri upotrebi, prodavci moraju biti kvalifikovani uticaj na ivotnu sredinu visoke cene netretiranih poljoprivrednih proizvoda organska hrana je hit u svetu i na tritu razvijenih zemalja ima visoku cenu antipesticidna legislativa i zabrane nekih pesticida postojanje antipesticidnog zakonodavstva i zabrane mnogih pesticida politiki pritisci (pokreti "zelenih", izborne kampanje) psiholoko dejstvo Kljuna godina za razvoj strategija alternativne borbe bila 1985-ta kada je odran simpozijum Amerikog entomolokog drutva pod nazivom Bioloka borba u integralnom pest menadmentu kada je prvi put zagovarana bioloka borba protiv tetnih organizama.
- 73 -

Definisani su dugoroni (istraivanja u oblasti bioloke borbe u uem smislu) i kratkoroni (otkrivanje i sinteza novih selektivnih i ekoloki prihvatljivih pesticida i genetiki inenjering) ciljevi. Novi biotiki pesticidi podrazumevaju bakterije, gljivice, viruse, protozoe, nematode, pesticide prirodnog porekla (antibiotici i fermentacioni produkti), botanike pesticide (biljnog porekla), fizioloke pesticide - IGR - regulatori razvia, analozi juvenilnih hormona, semiohemikalije. Strategije biolokog koncepta borbe protiv tetnih organizama podeljene su u tri osnovne grupe: klasina bioloka borba (inokulacioni postupak; od lat. inoculare = ubrizgavanje) veina korova je alohtonog porekla zbog ega je jedno od reenja uvoenje prirodnog neprijatelja iz postojbine augmentacioni postupak (lat. augmentatio = umnoavanje) proizvodnja postojeih biolokih neprijatelja u biofabrikama i njihovo isputanje sa ciljem da u jednoj sezoni, bez prilagoavanja, ree problem tetoine. Drugi naziv ove metode je inundacioni postupak (lat. inudatio = poplava, plavljenje) konzervaciona (konzervativna) borba (lat. conservatio = odravanje, uvanje, zatita od propadanja) pronalaenje i favorizovanje ve postojeih prirodnih neprijatelja u okruenju. Isto kao i za pesticide postoji pozitivna, ali i negativna strana primene biolokih mera u borbi protiv tetoina. U prilog primeni ide da je to ekoloki ista metoda, populacija predatora (parazita) prati populaciju plena (domaina). Oteavajue okolnosti su: dugotrajna istraivanja (mora se biti apsolutno siguran da regrutovani agens u prirodi nee napraviti veu tetu nego korist zbog ega neka istraivanja traju 11-22 godine), projekti su skupi (jedan projekat moe kotati 1 2 miliona dolara). Postoji veliki broj loih primera bioloke borbe mungos puten na Peljecu sa ciljem da potamani zmije otrovnice koji je poeo da se hrani ivinom; kuni u Australiji donet sa doseljenicima koji se toliko namnoio da je poeo da ugroava autohtonu torbarsku faunu, pokuano je sa introdukcijom prirodnih neprijatelja kao to su vuk i lisica i kasnije dingom to je dodatno doprinelo ugroavanju torbara, reenje je dolo u vidu virusa miksomatoza koji napada samo kunie i uspeo je da efikasno redukuje njihovu brojnost. Uspeno introdukovanje prirodnog neprijatelja podrazumeva da se pre svega u obzir uzimaju monofagi (vrste koje se hrane samo ciljnom tetoinom odn. samo familijom ili rodom kome tetoina pripada; najbolje, ali i najree je da se pronae monofag za datu vrstu). Pronaeni monofag se u laboratoriji provlai kroz itav niz centrifugalnih i centripetalnih metoda izgladnjivanje do krajnjih granica npr. da bi se videlo da li e se i u tim uslovima hraniti samo tom vrstom ili e prei na neke druge. Tek kada je monofagija 100% potvrena moe se pustiti u prirodu. I pored sve komplikovanosti finansijski pokazatelji uspenih metoda pokazuju fantastine rezultate i daju joj veliku opravdanost. Danas se veliki broj instituta bavi ovom metodom, organizuju se skupovi i simpozijumi i tema je sve zastupljenija. Jedan primer neophodnosti bioloke borbe je ienje Mediterana od Caulerpa taxifilia gde je ovo jedino reenje. U biolokoj borbi sve kombinacije su dozvoljene i upotrebljive biljka - biljka, biljka - ivotinja, ivotinja - biljka, ivotinja - ivotinja, mikroorganizam - biljka, mikroorganizam - ivotinja, mikroorganizam-mikroorganizam... Broj biofabrika raste - u Evropi od 1961-1987. porastao je na 17; Amerika 53 (1985), 60 (1989); SAD i Kanada 92 (1992), 106 (1994) + 22 u Meksiku. Insekti u biolokoj borbi

- 74 -

Najzastupljeniji su. Veoma su cenjeni paraziti, parazitoidi i predatori. Parazitoidi domaina parazitiraju sve dok ga ne ubiju. Najjednostavnije reeno svoja jaja polau u jaja i larve domaina, njihove larve se hrane domainom do njegove smrti. Meu njima najee su koriene vrste iz sledeih redova i familija: Hymenoptera (fam. Braconidae, Ichneumonidae, Encyrtidae, Aphelinidae, Eulophidae, Pteromalidae) i Diptera (fam. Tachinidae). Trichogrammatidae neuspene u klasinoj ali iroko koriene u augmentacionoj borbi; koriene su za suzbijanje Lepidoptera. Paraziti se hrane na raun domaina, ali ne dovode do njegove smrti. Muu njima se esto koriste sledei redovi i familije: Thysanoptera, Hemiptera (fam. Anthocoridae, Pentatomidae, Reduviidae), Coleoptera (fam. Carabidae, Coccinellidae, Staphylinidae), Neuroptera (fam. Chrysopidae), Diptera (fam. Cecidomyiidae, Syrphidae), Hymenoptera (fam. Formicidae), potklasi Acari, redu Aranea (fam. Thomasiidae, Argiopidae). kolski primeri korienja entomofaga u borbi protiv tetnih insekata: Posebni problemi koji zahtevaju posebne mere borbe javljaju se u staklenicima bez obzira da li se koriste za gajenje voarskih i povrtarskih kultura ili su u sklopu botanikih bati. U biofabrikamma se prizvodi itav niz prirodnih agenasa za kontrolu tetoinau staklenicima od kojih su neki: Phytoseiulus persimilis (Phytoseiidae), Amblyseius cucumeris (Phytoseiidae), A. mckenziei (=Neoseiulus barkeri) (Phytoseiidae), Encarsia formosa (Hymenoptera, Aphelinidae), Diglyphus isaea (Hymenoptera, Eulophidae), Dacnusa sibirica (Hymenoptera, Braconidae), Aphidoletes aphidimyza (Diptera, Cecidomyiidae). Phytoseiidae predstavljaju predatorske grinja koje se hrane grinjama pauinarima posebno tetnim u staklenicima.

Mikroorganizmi u biolokoj borbi Upotreblajvaju se virusi, bakterije i gljive. Od virusa najee upotrebljavani su: Baculoviridae (nuklearne poliedroze 2-10 mm, nuklearne granuloze 0,5 mm, bez proteinskih inkluzija) i Reoviridae (citoplazmatina poliedroza). Generalno su slabo korieni - Tobako mozaini virus je u SSSR-u korien protiv korovskih vrsta familije Solanaceae. Od bakterija koriste se: Bacilliaceae, Bacilus spp., Bacilus thuringiensis (14 serotipova) soj kurstaki, soj thuringiensis i pokazale su se kao fenomenalno sredstvo posebno u zatiti od gubara posebno Bacilus thuringiensis. Gljive se koriste kao patogeni u velikom broju sluajeva. Neke od korienih: Verticilium lecanii, Metarhizium anisopliae, Beauveria bassiana, Hirsutella thompsoni, Nomurea riley, Gulicinomyces claviasporus, Entomophthora spp. Biljku treba zaraziti odgovarajuom gljivom da bi se gljivino oboljenje manifestovalo i irilo. Problem sa gljivama je to su zavisne od spoljanjih uslova i imaju uzak spektar domaina. Nematode u biolokoj borbi Nematode se javljaju kao tetne, ali mogu biti i korisne i takve su iskoriene u biolokoj borbi. Ovo podruje je jo uvek dosta neistraeno i proboj se tek oekuje. Od Nematoda danas se koriste vrste iz familija Steinernematidae i Heterorhabditidae. Imaju niz pozitivnih, ali i negativnih osobina. Pozitivne osobine: obligatni su patogeni sa irokim spektrom domaina - 100 vrsta insekata iz 10 redova, bakterije nisu patogene ako se neposredno uvedu, septikemija, mutualizam: nematode bakterije. Negativne osobine: osetljive na nisku vlanost i UV zraenje, efikasne samo u zemljitu, 1940. prva velika in vitro proizvodnja, vetaka podloga, augmentaciona bioloka borba.

- 75 -

Grinje u biolokoj borbi Predstavljaju biljne krpelje i uglavnom su monofagi. Jo uvek su dosta neistraene i predstavljaju potencijalni agense u biolokoj borbi. Sa aspekta bioloke borbe naroito se istiu tri roda superfamilije Eriphyoidea Aceria, Eriophyes i Vasates.

Ribe u biolokoj borbi Koriste se za regulisanje brojnosti populacije algi i vaskularnih biljaka. Primeri loeg korienja riba je introdukcija belog amura i tolstolobika u Savsko jezero Biljke u biolokoj borbi Podrazumeva alelopatske odnose biljkom se napada druga biljka. Primer je Coronilla varia (Fabaceae) koja raste kao ruderalna biljka i produkuje hemijske materije kojima odbija druge biljne vrste. Amerikanci su pomou ove biljke eliminisali nepoeljnu vegetaciju koja se razvijala du puteva. Drugi primeri biljaka koje ne dozvoljavaju rast drugim biljkama u svojoj blizini su Taxus bacata (tisa) - taksin, Robinia pseudoacacia (bagrem) - robinin, Juglans regia (orah) juglandin. Bioloko suzbijanje korova Uspeno je korieno na 50 vrsta korova. Drugi izvori govore de je pokuano na 525 biljnih vrsta, a neka uspenost (ne totalna) je izvedena na 117 primeraka upravo zbog sporosti i manjeg spektra delovanja mnogi, ak i meu biolozima, ovaj nain borbe osporavaju. Odnos broja radova na temu bioloka borba : pesticidi je 1915-te bio je 1:1, 1925te 0,3:1, 1939-te 1:6, 1946-te 1:20, 1959-te 1:40 broj radova koji se tiu pesticida iz godine u godinu raste. Najbolji efekat je korienje organizama koji unitavaju reproduktivne organe, ali se u nedostatku istih koriste oni koji udaraje na vegetativne. Faktori ograniavanja primene bioloke borbe Brojni su i tu spadaju: klima odreuje da li e vrsta koja se upotrebljava moi da opstane !!!* vreme introdukcije odsustvo sinhronizacije ivotnih ciklusa prirodnog neprijatelja i tetoine pogrean soj - moe napraviti veu tetu nego korist !!! razliite preference vezane za stanite nedostupnost plena (domaina) kompeticija sa prirodnim neprijateljima neto iz autohtone faune (flore) moe biti prejak kompetitor introdukovanoj vrsti predatorstvo neko iz autohtone faune moe koristiti introdukovanu vrstu kao hranu parazitizam i hiperparazitizam more se voditi rauna o potencijalnim parazitima koji mogu napasti introdukovanu vrstu odsustvo alternativnih domaina . u smislu alternativnih domaina za adulta, ako jse larva hrani ciljnom vrstom. O ovome se mora voditi rauna da ne bi dolo do unitavanja korisnih vrsta. !!!

- 76 -

neadekvatan broj isputanja migracije ako je vrsta migratorna kakve to posledice moe imati po ekosistem u koji migrira. Treba izbegavati migratorne vrste. *najvaniji faktori Konkretni primeri Orobanche cumana - parazit korena suncokreta pravila ogromne tete suncokretu u SSSR-u i Phztomyza orobanchia introdukovana iz nae zemlje gde je postigla fantastine rezultate tri puta redukujui broj parazita. Clematis vitalba opasan korov u Australiji. Muva minerka (Agromyzidae) ubacuje jaja u mezofil lista gde se razvijaju larve koje se hrane mezofilom obrazujui strukture sline minama odakle potie naziv. Bayeria capitigena (Cecydomidae) na Euphorbia cyparissias napada zonu cvasti mleike Euphorbia cyparissias - Tetranychus urticae (Tetranychidae) krpelji pauinari koji unitavaju cvast mleike Euphorbia seguieriana peskovi Novog Beograda (kod hale Limes) i Vasates euphorbiae spec. nova otkrivena je na ovoj mleiki i Amerikanci su zainteresovani da je otkupe jer su mleike problematine korovske biljke na teritoriji SAD. Artemisia vulgaris (crni pelen) i Aceria artemisiae grinja napadaju listove Eriophyes chondrillae introdukovana u Australiju u cilju borbe protiv Chondrilla juncea koju napada u zoni cvasti Galium mollugo i Aceria galiobiae Cynodon dactylon (zubaa) i Aceria cynodoniensis Phytoseiulus persimilis - predator grinja pauinara koji se proizvodi u biofabrikama I ciljano isputa u staklenike borba grinjom protiv grinje Allothrombium sp. larva ove grinje je ektoparazit na lisnoj vasi Coccinella bipunctata i Coccinella septempunctata - predatori lisnih vai nisu monofagi, ali su efikasni; biljne vai jedu i larve i adulti buba mare Chrysopa sp. - predator lisnih vai i kao larva i adult; proizvode se u biofabrikama I ciljno isputaju augmentativna borba Syrphidae (osolike muve) - polifagni predatori i kao larve i kao adulti Leptinotarsa decemlineata - gljiva parazit krompirove zlatice. Takoe efikasno protiv krompirove zlatice su rastvori nane, bosiljka i duvana jer deluje repelentno (odbija je) Trichogramma evanescens (Hymenoptera) jajni endoparazit gubara; augmentativna borba Apanteles glomeratus (Braconidae) larve su gregarni endoparaziti gusenica kupusara hrane se gusenicom do njene smrti Formica rufa konzervativni metod favorizovanje mrava kao umskih sanitaraca polifagni su i viestruko korisni za umski ekosistem Laste kao predatori komaraca Sove kao predatori pacova i tetnih glodara uopte jedna odrasla sova pojede etiri glodara za jednu no Slepi mievi kao mera borbe protiv insekata Cicindela campestris (tigar buba) polifagni predator tetnih vrsta insekata Odonata - vilinski konjic - polifagni predatori tetnih vrsta insekata Calosoma sycophanta (Coleoptera, Carabidae = truljci) imago, polifagni predator, larve su predatori lutaka gubara
- 77 -

Mantis religiosa - polifagni predator

Gubar (Lymantria dispar) tetoina koja se na 3 4 godine prenamnoava (populacione eksplozije) kada dolazi do golobrsta. Preferira hrastove zbog ega se mislilo da je monofag, ali se ispostavilo da u periodu golobrsta, kada uniti hrastove prelazi na drugo drvee (napada ak i vonjake i vinograde) ne birajui. Gradacije gubara imaju katastrofalne posledice za umarstvo. Pre nekoliko godina je pola miliona hektara ume bilo napadnuto gubarom. Nakon parenja enke polau veliki broj jaja na stablima i ugibaju. Do aure postoji est larvenih stadijuma. Prirodni kontrolori brojnosti su muve Tachinidae ije larve su endoparaziti gusenica gubara. U periodu gradacije one su nemone. Osim ovih postoje i druge vrste koje se njima hrane. Upotreba preparata forej Bacilus turigiensis proizvodi kristalasti protein koji se rastvara u vodi ili koristi suv i njime se prskaju ume iz vazduha ili sa zemlje; kada protein ostane na listu larve ga unose jedui listove; u gastrointestinalnom traktu dovodi do paralize i uginua. U fazi ispitivanja je upotreba repelenata na bazi ektrakta izolovanog iz jasena jer gubar nee na jasen. Kontrola: monitoring centri koji prate legla gubara i procenjuju kritinu masu i mogue prenamnoenje i alarmiraju. Kada je reagovanje potrebno angauje se lokalno stanovnitvo i plaa se dnevnica da se prirunim alatom skidaju legla i kasnije se gomile pale. Efikasno je i natapanje legala mazutom. Ako se larve izlegu pristupa se treenju sa stabala i paljenju.Ako fizike mere ne urode plodom prelazi se na hemijske prskanje insekticidama. U stabilnom, ouvanom, potpuno prirodnom ekosistemu do prenamnoavanja gubara nee doi !!! Do gradacije dolazi samo u poremeenim ekosistemima.

17. SINURBANA (RUDERALNA) FLORA I VEGETACIJA I NJEN ZNAAJ U GRADSKIM EKOSISTEMIMA

URBANA EKOLOGIJA je posebna ekoloka disciplina koja prouava ivot biljaka, ivotinja i oveka u specifinim uslovima spoljanje sredine koji vladaju u gradskim, seoskim i industrijskim naseljima. Kada je re o biljkama koje ive u gradskim uslovima one se nazivaju SINURBANA FLORA I SINURBANA VEGETACIJA. Sinurbana (ruderalna, sinantropna) flora i vegetacija predstavlja jedan od najmlaih i najdinaminijih floristiko - vegetacijskih kompleksa koji se razvija uglavnom u ljudskim naseljima, kao i i u drugim antropogeno formiranim sredinama koje se povremeno ili permanentno nalaze pod direktnim ili indirektnim uticajem ovekovog delovanja. Prisustvo antropogenih uticaja ima svakako odluujui znaaj za pojavu, razvoj, rasprostranjenje i dinamiku ruderalne flore i vegetacije. Nasuprot tome, uticaj klimatskih, geolokih, pedolokih, orografskih, istorijskih i drugih abiotikih ekolokih faktora, izmenjen je u velikoj meri i "ujednaen" delovanjem oveka koji presudno utie na formiranje specifinog kompleksa ekolokih uslova u ekosistemima kao to su ljudska naselja (Jovanovi, 1994). Ovaj tip flore i vegetacije je SEKUNDARNOG i TERCIJERNOG TIPA koja se razvija u ljudskim naseljima i drugim antropogeno formiranim sredinama koje se POVREMENO ili PERMANENTNO nalaze pod uticajem razliitih oblika ovekovog
- 78 -

delovanja. Ruderalna flora i vegetacija pripada KOROVSKOJ FLORI I VEGETACIJI U IREM SMISLU i relativno je autonomna komponentna ekosistema gradskih i industrijskih naselja a sastavna je komponenta one najneposrednije ivotne i radne sredine. Za razliku od KOROVSKE FLORE I VEGETACIJE U UEM SMISLU (segetalni korovi poljoprivrednih kultura), ruderalna flora i vegetacija (naziv RUDERALAN potie od lat. rei "rudus, ruderis" - krhotina, ruevina) razvija se i odrava na stanitima koja su pod stalnim uticajem oveka, ali NE U CILJU stvaranja poljoprivrednih povrina. To podrazumeva prostore pored puteva, staze, ograde, plonike, trotoare, dvorita, nasipe pored eleznikih pruga, zidove, krovove, obale reka u urbanim naseljima, razne deponije, uline utrine, gradilita, ruevine, zaputene travnjake, naputene placeve, ekonomska dvorita, groblja, mee, obode kultivisanih povrina i parkovskih povrina, itd. Svi ovi tipovi stanita omoguavaju rast, razvoj, reprodukciju i irenje ANTROPOFITA, biljaka vezanih i prilagoenih na ekoloke uslove koje stvara i razvija ljudska populacija (antropos - ovek). Prilagoene na ove specifine, esto veoma nepovoljne, uslove stanita kako u pogledu higrikog i termikog reima i karaktera podloge, tako i u pogledu mehanikih uticaja kao to su gaenje, koenje, ispaa, paljenje i sl., ruderalne biljke, zahvaljujui svom velikom biolokom potencijalu i odsustvu kompeticije vrsta karakteristinih za primarne ekosisteme, veoma lako "osvajaju" ovakva stanita javljajui se najpre kao pionirske vrste, da bi kasnije kroz raliite sukcesivne faze dolo do uspostavljanja stabilnijih cenotikih odnosa koji su uslovljeni vrstom i intenzitetom razliitih antropogenih uticaja. Uopte govorei, ruderalna flora i vegetacija se razvija na svim onim povrinama na kojima je prisutno delovanje oveka, ali NE ORGANIZOVANO nego SPONTANO (anarhino).

Karakteristike ruderalne flore i vegetacije: a) Antropogena uslovljenost (antropogeni karakter), kao najznaajnija odlika ruderalne vegetacije odreuje i ostale njene bitne karakteristike, kao to su: b) Vrlo izraena dinaminosti (promenljivosti) - uslovljena nestabilnou samih ruderalnih stanita c) Mikrofragmentarnosti u rasprostranjenju (uslovljena specifinim mikrokompleksima ekolokih faktora koji su prisutni na relativno malim povrinama u ljudskim naseljima) d) Velika morfo-anatomska varijabilnost njenih cenobionata Pojam ruderalne vegetacije podrazumeva spontano razvijen zeljasti biljni pokriva koji ima veliki zatitni biopotencijal posebno u gradovima u kojima je prisutan visok stepen aero i drugih oblika zagaenja. U takvim uslovima izmenjene i esto veoma naruene sredine, ruderalne biljke se javljaju s jedne strane kao AKUMULATORI TETNIH ZAGAUJUIH MATERIJA (pepeo, a, praina, gasovi - CO2, SO2, NOx, teki metali, azotna i fosfatna jedinjenja, olovo, itd.) a istovremeno, s druge strane biljke su i PRODUCENTI KORISNIH MATERIJA (kiseonik, fitoncidne materije, biomasa, itd.) (Jovanovi et al., 1990). Izvesni tetni uticaju ruderalne flore i vegetacije ne samo da nisu neutralisani, ve su i neuporedivo nadmaeni mnogobrojnim pozitvnim (fitosanacionim) efektima koje ovaj specifian tip flore i vegetacije ostvaruje u uslovima urbanih biotopa. Negativni efekti ruderalne flore i vegetacije ogledaju se u tome to su one: a) arita nekih biljnih bolesti

- 79 -

b) arita irenja korovskih vrsta u agroekosistemima c) Izvor alergena (potencijalni ili aktivni kao npr. Ambrosia artemisifolia) Pozitivni efekti ruderalne flore i vegetacije ogledaju se u sledeim karakteristikama: a) Produkcija kiseonika i asimilacija znatnih koliina ugljen-dioksida osloboenog u procesu sagorevanja vrstih i tenih goriva, kao i azotnih jedinjenja i fosfata nastalih u procesu mineralizacije otpadaka organskog porekla b) Zatita od prekomernog zagrevanja i uee u formiranju mikro i mezoklime dolazi do punog izraaja u urbanim sredinama gde je odnos zelene aktivne povrine i asfalta ili betona kao aktivne povrine u izrazitom neskladu c) To su pionirske vrste koje imaju znaajnu ulogu u razvoju ostalih (kasnijih) oblika vegetacije u procesu obrastanja naputenih i bioloki praznih prostora i uee u procesima pedogeneze (formiranja zemljita) kako u prirodnim uslovima tako i u gradovima d) Predstavljaju zatitu od EROZIJE (eolske i fluvijalne) i kao pionirske vrste vrlo brzo vezuju ogoljeno zemljite, nasuti otpad, pesak ili pepeo e) Imaju ulogu u adsorbciji i apsorbciji estica tekih metala i drugih jedinjenja tetnih po zdravlje ljudi ije se koncentracije u gradovima, po pravilu, kreu iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti. Na taj nain, ruderalna flora i vegetacija ostvaruje funciju svojevrsnih "BIOFILTERA" za itav niz tetnih materija f) Imaju estetski i zdravstveno-higijenski znaaj koji se ogleda u brzom obrastanju i prekrivanju zaputenih nehigijenskih povrina i deponija ruderalnim biljkama meu kojima se neke odlikuju izuzetnom dekorativnou g) Neke ruderalne biljke predstavljaju izvor LEKOVITIH, JESTIVIH I ZAINSKIH biljaka, ali su mnoge od njih i OTROVNE. h) Imaju ulogu u bioindikaciji zagaenosti zamljita i vazduha u urbanim ekosistemima, kao i stanja i kvaliteta ivotne sredine. Sinantropne biljke naseljavaju ANTROPOMORFNA STANITA koja se odlikuju s jedne strane GAENJEM a s druge strane NITROFILNOU. 1. Stanita koja su izloena intenzivnom gaenju odlikuju se: Velikom kompaktnou Nepovoljnim mehanikim (granulometrijskim) sastavom Slabom aerisanou Nedovoljnom vlanou Velikim temperaturnim kolebanjima Prisustvom NH4 i NH3 jedinjenja u veim koncentracijama

Biljne vrste koje naseljavaju gaena ruderalna stanita su npr.: Lolium perenne L., Plantago major L., Plantago lanceolata L., Poa annua L., Cynodon dactylon (L.) Pers., Polygonum aviculare L., Capsella bursa-pastoris (L.) Medicus, Sclerochloa dura (L.) P. B. 2. Stanita koja su nitrifikovana imaju sledee karakteristike: Prisustvo NH4 i NH3 jedinjenja u veim koncentracijama Izuzetno povoljan mineralni reim pH zemljita je neutralna do slabo alkalna Prisustvo ekskremenata i organskog otpada

- 80 -

Rastresitije zemljite Povoljniji vodni reim zemljita Povoljniji temperaturni reim

Biljne vrste koje naseljavaju nitrifikovana ruderalna stanita su npr.: Chenopodium album L., Atriplex hastata L., Atriplex tatarica L., Amaranthus retroflexus L., Amaranthus blitoides Watson, Amaranthus lividus L., Urtica dioica L., Parietaria officinalis L., Conium maculatum L., Xanthium italicum Moretti, Artemisia vulgaris L., Arctium lappa L., itd. Za razliku od primarnih i sekundarnih oblika vegetacije koji su u velikoj meri pruoeni, ruderalna flora i vegetacija na podruju Srbije, samo je delimino istraena, verovatno s toga to je kao tercijeran tip vegetacije (manje atraktivna i ekonomski manje znaajna) bila neopravdano potcenjena i dugo vremena zapostavljena. Ova konstatacija ipak nije vaila za podruje Vojvodine, koje je u tom smislu najbolje prueno pre svega zahvaljujui radovima profesora ivka Slavnia, koji daje znaajne priloge poznavanju kako tipinih ruderalnih zajednica, tako i nitrofilnih tipova vegetacije itave Vojvodine i korovske vegetacije itarica i okopavina. S druge strane ruderalna flora i vegetacija pojedinih veih gradova otpoela je pre svega radovima Branislave ajinovi (ajinovi, 1968, 1971), koja se bavila prouavanjem ovih tipova vegetacije na podruju Novog Sada. Svakako najobimnija studija ruderalne flore i vegetacije na podruju ue Srbije uraena je za podruje Beograda. Podruje Beograda, s obzirom na svoju veliinu, geografski poloaj, klimatske, geoloke, geomorfoloke, hidroloke, istorijske i druge karakteristike, kao i s obzirom na dinamiku svoga razvoja i neujednaenost urbanizacije, obiluje razliitim kategorijama ruderalnih stanita i predstavlje izvanredan MODEL-OBJEKAT za opta i specifina istraivanja ruderalne flore i vegetacije. Ukupna povrina obuhvaena ovim istraivanjima odnosi se na ue gradsko podruje grada Beograda, prostire se na teritorijama 10 gradskih optina, kao i izvesne periferne ruralne delove grada, ali i obale Save i Dunava, to je upotpunilo sliku o raznovrsnosti razliitih tipova stanita. Ruderalna stanita na podruju Beograda su u odnosu na kompleks antropogenih uticaja kao odluujuih za razvoj ruderalne flore i vegetacije, svrstana su u 5 osnovnih kategorija, sa itavim nizom prelaznih podkategorija i varijanti: 1. 2. 3. 4. 5. ZIDOVI I KROVOVI GAENE RUDERALNE POVRINE RUDERALNE POVRINE U KOJIMA ODSUSTVUJE GAENJE VLANE HIGROFILNE RUDERALNE POVRINE NASUTI PESKOVI

U okviru pomenutih ruderalnih stanita istraivanog podruja utvreno je prisustvo 671 biljne vrste, podvrste i varijeteta vaskularnih biljaka sa 330 rodova i 70 familija. Meu najzastupljenijim familijama posebno se istiu Asteraceae, Poaceae, Brassicaceae, Lamiaceae, kao i Chenopodiaceae, Scrophulariaceae, Polygonaceae, Euphorbiaceae, Solanaceae i Amaranthaceae. Najzastupljeniji rodovi su svakako: Chenopodium, Amaranthus, Polygonum, Artemisia, Verbascum, Atriplex, itd. Ovakav taksonomski spektar flore, s obzirom na preteno sinantropnu ekologiju velikog broja vrsta, ukazuje u velikoj meri na ANTROPOGENI KARAKTER I SPECIFINOST analizirane flore. Analizom zastupljenosti ivotnih formi biljaka u sastavu ruderalne flore na podruju Beograda, utvrena je dominacija HEMIKRIPTOFITA i TEROFITA. Dominacija hemikriptofita u skladu je sa dominantnom zastupljenou ove ivotne forme u flori Srbije, dok je visoko dominantno uee ivotne forme terofita u direktnoj vezi sa nestabilnou

- 81 -

(efemernou) veine ruderalnih stanita u kojima ovek svojim estim intervencijama ometa razvoj, pre svega, viegodinjih biljaka. Jednogodinji karakter, odnosno relativno ogranien vegetacioni period u okviru kojeg ove biljke "kompletiraju" svoj ontogenetski razvoj upravo je specifian odgovor (adaptacija) ruderalnih biljaka na nestabilna i kratkotrajna stanita u urbanim sredinama. Areal spektar ukupne ruderalne flore karakterie se dominacijom vrsta irokih areala u ijem rasprostranjenju vanu ulogu (posredno ili neposredno) ima i ovek. irei se pre svega antropohorno, ruderalne vrste naseljavaju u prvom redu otvorena, bioloki relativno prazna (pionirska) stanita koja su cenoloki, a samim tim i kompetitivno nedovoljno stabilizovana, uglavnom intenzivno insolirana, termofilna, higriki nestabilna i po pravilu nitrifikovana. Znaajno uee "adventivnog" i kosmopolitskog areal tipa, posebno karakterie kako ruderalnu floru u celini, tako i ruderalnu floru na podruju Beograda. Fitocenolokom analizom ruderalne vegetacije koja se razvija na podruju Beograda utvreno je prisustvo 17 biljnih asocijacija od kojih su 4 asocijacije novoopisane za nauku, kao i 2 novoopisane subasocijacije. Sve asocijeacije svrstane su u 9 razliitih vegetacijskih sveza, 8 vegetacijskih redova i 6 vegetacijskih klasa. Ass. Polygono - Bidentetum tripartitae Lohm. 1950 - sastojine ove tipino ruderalne zajednice higrofilnog karaktera, razvijaju se u vidu vrlo uskih zelenih pojaseva na peskovito muljevitim, ravnim, vlanim, nitrifikovanim i periodino plavljenim obalama reke Save i Dunava, kao i na obodima kanala i bara pored ovih reka koja su uglavnom periferno locirana van domaaja intenzivne urbanizacije. Glavni edifikatori su vrste Polygonum lapathifolium i Bidens tripartita. Ass. Chenopodio rubri - Amaranthetum adcsendentis - ova pionirska ruderalna zajednica se razvija na ravnim, vlanim, muljevitim, nitrifikovanim i periodino plavljenim obalama Save i Dunava u Beogradu. Tipine sastojine ove zajednice razvijaju se u vidu vie ili manje kontinuiranog zelenog pojasa (irine 10-20 m), neposredno uz samu renu obalu. Glavni edifikatori su vrste Chenopodium rubrum i Amaranthus lividus var. adscendens. Ass. Bromo - Hordetum murini - sastojine ove asocijacije razvijaju se u obliku bujnih, irih ili uih travnih pojaseva du puteva, ivica trotoara ili staza, a esto i fragmentarno izolovane na mikrostanitima oko elektrinih stubova ili stabala u drvoredu. Sve su to po pravilu tople, suve do umereno vlane, suncu izloene povrine u kojima je prisutno umereno gaenje, umereno ubrenje otpacima organskog i neorganskog porekla, kao i povremeno koenje. Glavni edifikatori su vrste Bromus sterilis i Hordeum murinum. Ass. Arctio - Artemisietum vulgaris - ova zajednica se razvija u vidu visokih i robusnih sastojina zatvorenog sklopa na zaparloenim povrinama du slabo promentih ulica, na zaparloenim praznim placevima koji se ne obrauju, zaputenim ekonomskim dvoritima u kojima je direktno mehaniko antropogeno delovanje svedeno na najmanju moguu meru. Glavni edifikatori su vrste Arctium lappa i Artemisia vulgaris. Ass. Tanaceto - Artemisietum vulgaris - ova asocijacija karakterie pre svega periferne delove gradskih, prigradskih i seoskih naselja. Tipina stanita ove zajednice su umereno nitrifikovane, suncu izloene ili delimino zasenene povrine koje su donekle vlane. Na podruju Beograda konstatovane su iskljuivo na skeletogenoj podlozi od hrpa graevinskog otpada na velikoj deponiji na Adi Huji. Glavni edifikatori su vrste Tanacetum vulgare i Artemisia vulgaris. Ass. Sambucetum ebuli Felfldy - ova zajednica je takoe karakteristina za periferne delove gradskih naselja jer se njena stanita pored obilnog prisustva amonijaka i nitrata u zemljitu odlikuju i odsustvom neposrednih mehanikih antropogenih uticaja, kao to su gaenje, koenje. Tipina stanita ove zajednice su ravni ili uzdignuti prostori pored puteva i ulica, padine nasipa pored reka, puteva ili eleznikih pruga, smetlita, ruevine starih graevina, rubovi oko uma i ivica, bunjita i sl. Glavni edifikator je vrsta Sambucus ebulus.

- 82 -

Ass. Calystegio - Equisetetum telmateiae - ova zajednica se razvija na umereno vlanim i viim poloajima pored potoka i kanala ili u veim i vlanim depresijama i jarugama pored puteva uglavnom po gradskim periferijama (obale Dunava u Beogradu, i obale manjih potoka na uzdignutijim mestima u slivu Topiderske reke). Osim umerenog ubrenja otpacima organskog porekla (biljni detritus, kuno smee, ekskrementi), neposredni - mehaniki antropozoogeni uticaji (gaenje, koenje, ispaa), potpuno odsustvuju u stanitima ove zajednice. Glavni edifikatori su vrste Equisetum telmateia i Calystegia sepium. Ass. Convolvulo - Agropyretum repentis - ova ruderalna zajednica "graminoidnoh tipa" po pravilu naseljava slobodne antropogene nasute povrine to indicira pionirski karakter ove kserotermne zajednice. Radi se uglavnom o nasutim ulinim utrinama (zaputeni travnjaci, zaputeni prostori pored trotoara, deponije zemljita, itd.) koje su po pravilu neto uzdignute, intenzivno insolirane, tople i suve. Direktni antropozoogeni uticaji (gaenje, koenje, ispaa) po pravilu odsustvuju iz stanita ove zajednice. Glavni edifikatori su vrste Agropyron repens i Convolvulus arvensis. Ass. Tussilaginetum farfarae - ova zajednica se najee razvija na svee nasutim depoima graevinskog otpada, na raskopanim jalovinskim povrinama bivih ciglana, na krapama pored puta, na svee nasutim jalovinama i utrinama pored ulica, trotoara i ograda. Ova stanita su po pravilu intenzivno insolirana i ekstremno suva. Direktni antropozoogeni uticaju uglavnom odsustvuju, dok su indirektni prisutni uglavnom u vidu ubrenja otpacima organskog porekla koji u velikoj meri poboljavaju mineralni reim podloge. Glavni edifikatori je vrsta Tussilago farfara. Ass. Cymbalarietum muralis- specifina zajednica ruderalnog karaktera koja se u Beogradu razvija na starim zidinama Kalemegdanske tvrave. Ulazi u okvir tzv. "muralne vegetacije" koju karakterie siromaan floristiki sastav i nepotpuna cenoloka integrisanost vrsta. Vegetacija ima izrazito pionirski karakter sa osobinama inicijalnih vaza sukcesivnih serija, pri emu je uoljiva izrazita dominacija jedne vrste na zidovima od cigle ili kamena. Karakteristino je i prisustvo liajeva i mahovina (npr. Tortula muralis), koji kao tipini "pioniri" ostvaruju sukcesivnu smenu u uslovima stanita. Glavni edifikatori je vrsta Cymbalaria muralis. Ass. Polygonetum avicularis - floristiki nesumnjivo najsiromanija i najjednostavnija zajednica ruderalne vegetacije Beograda. Rasprostranjena je na suvim, insoliranim, toplim, intenzivno gaenim i umereno nitrifikovanim povrinama pored trotoara, ulica, staza, dvorita, autobuskih stanica, ograda. Tipine sastojine razvijaju se tokom letnjih meseci u vidu niskih uz zemljite poleglih, kompaktnih i uskih zelenih pojaseva koje izgrauju posebno adaptirane vrste na uslove intenzivnog gaenja kao osnovnog selekcionog faktora. Glavni edifikator je vrsta Polygonum aviculare, ali su tu prisutne i Plantago major, Plantago lanceolata, Capsella bursa-pastoris, Taraxacum officinale. Ass. Sclerochloo - Polygonetum avicularis - ova zajednica je veoma slina prethodnoj, ali naseljava stanita koja su jo kserotermnija i intenzivnije gaena. S obzirom na ekstremno nepovoljne uslove stanita, zajednica ima efemeran karakter i razvija se samo u prolenim mesecima, na malim, skeletogenim, toplim, izuzetno suvim i intenzivno gaenim povrinama. Glavni edifikatori su vrste Sclerochloa dura, Poa annua, Lolium perenne, Polygonum aviculare. Ass. Lolio - Plantaginetum majoris- jedna od najzastupljenijih ruderalnih zajednica na podruju Beograda. Naseljava ruderalne, gaene povrine u kojima je kompleks ekolokih uslova neto povoljniji (povoljniji vodni i termiki reim, kao i bolja aerisanost podloge). Ova zajednica se na podruju Beograda razvija kako na suvim, ocednim, toplim i insoliranim stanitima izloenim intenzivnom gaenju, tako i na neto vlanijim mestima u senci zidova ili na umskim progalama na dobro razvijenom ali kompaktnom zemljitu. Glavni edifikatori

- 83 -

su vrste Lolium perenne, Plantago major, Taraxacum officinale, Poa annua, Trifolium repens. Vegetacija nasutih peskova na podruju Beograda Ova po mnogo emu jedinstvena kategorija ruderalnih stanita zastupljena je u veoj meri na podruju Novog Beograda, gde su ogromne povrine bive movare, u poslednjih nekoliko decenija meliorisane i nasute peskom ili zemljitem za potrebe izgradnje stambenih naselja. To su najmlaa i ekoloki ekstremna kategorija stanita, koja se odlikuju sledeim karakteristikama: a) intenzivno insolirane povrine b) velika amplituda dnevnih temperaturnih kolebanja, naroito tokom leta c) izuzetno nepovoljan vodni reim stanita d) slaba nitrifikovanost podloge e) izuzetno nepovoljan hemijski sastav i mehanike osobine nasutog peska. U skladu sa ekstremno nepovoljnim ekolokim uslovima stanita, kao i relativnom "mladou" ovih povrina, ne moe se govoriti o nekoj konkretnoj, fitocenoloki jasno definisanoj zajednici. Ovde se pre svega radi samo o INICIJALNIM FAZAMA i razliitim RAZVOJNIM STADIJUMIMA progresivne sukcesivne serije. U tom smislu, vegetaciju nasutih peskova Novog Beograda karakterisala bi 3 OSNOVNA RAZVOJNA (SUKCESIVNA) STADIJUMA u kojima je znaajno prisustvo tipinih psamofitskih elemenata. 1. Oenothera biennis - Bromus tectorum - stadijum 2. Euphorbia sequierana - Bromus tectorum stadijum 3. Senecio vernalis Silene vulgaris - stadijum Na osnovu svega izreenog, moe se zakljuiti da se ruderalna flora i vegetacija na teritoriji Beograda odlikuju izuzetno velikim diverzitetom (671 vrsta vaskularne flore i 17 razliitih asocijacija ruderalne vegetacije). Ovakva floristiko - vegetacijska raznovrsnost rezultat je ne samo veliine istraivanog podruja, njegovog geografskog poloaja, klimatskih, geolokih, geomorfolokih, pedolokih, hidrolokih i istorijskih karakteristika, ve je rezultat i dinaminosti razvoja i neujednaenosti njegove urbanizacije koja je, na velikim prostorima Beograda, uslovila postojanje razliitih kategorija ruderalnih stanita. Pored istraivanja ruderalne flore i vegetacija Novog Sada i Beograda, tokom poslednje decenije realizovana su i publikovana (kroz diplomske i magistarske radove) istraivanja sinantropne flore i vegetacije sledeih veih ili manjih gradova na teritoriji SRJ: Kosovska Mitrovica, Kragujevac, Loznica, Smederevska Palanka, Kikinda, Ni, Vranje, Grocka, a u toku je i izrada doktorske disertacije za podruje Podgorice. Kao sastavni i nezaobilazni deo neposredne ivotne i radne sredine oveka, ruderalne biljke i vegetacija koje one izgrauju predstavlja, ipak, znaajan - spontano razvijeni fitosanacioni faktor koji u uslovima veoma zagaene ivotne sredine u gradovima ostvaruje itav niz pozitivnih efekata.

18. METODOLOGIJA KARTIRANJA URBANIH BIOTOPA I IZRADE KATASTRA ZELENIH POVRINA

Kartiranje urbanih biotopa podrazumeva:
- 84 -

 ralanjavanje teritorije grada na tipine biotope radi se prema gradskom urbanistikom planu grafiko - kartografsko predstavljanje njihove veliine i distribucije inventarizaciju sadraja i specifinosti abiotike i biotike sredine opirno i kompletno istraivanje abiotske i biotske komponente vrednovanje bitopa ovim se biotopi ralanjuju u dodirljive i nedodirljive one koji se smeju i one koji se ne smeju menjati Grad i priroda su dugo sagledavani kao suprotnosti. to je grad bio "gradskiji" to je manje prirode bilo u njemu. U meuvremenu smo nauili da grad i prirodu nije neophodno podrazumevati kao suprotnost, mada se to i dalje deava. Naprotiv, gradovi za "prirodu" imaju vanu ulogu, pod uslovom da ne predstavljaju barijeru, ve da su povezaniu regionalni sistem veza biotopa. Zbog toga, karta urbanih i suburbanih biotopa predstavlja kljuni deo informacionog sistema u mnogim gradovima sveta, a kartiranje i vrednovanje gradskih biotopa predstavlja, pored ostalog, planersko orue za integraciju zatite biodiverziteta u proces urbanistikog planiranja. Vezano a ovo postoje razna teoretska razmatranja koliko su gradovi, bez obzira na naruenost prirode, u budunosti vani za odravanje biodiverziteta, neki ak ido dotle da govore kako e se sudbina biodiverziteta odluivati u gradu onog trenutka kad bitku za ouvanje biodiverziteta izgubimo u gradu izgubili smo je i na planetarnom nivou. U praksi kartiranje biotopa nalazi mnogobrojnu primenu i njen praktini znaaj i vrednost je neprocenjiv. Nekoliko praktinih mogunosti koje karta biotopa prua: izrada Studija o proceni uticaja izgradnje razliitih objekata na ivotnu sredinu. Zakonska obaveza (ula je i u Zakon o zatiti ivotne sredine Republike Srbije) je da za bilo koji objekat koji investitor eli da napravi (od zgrade do klupe) uz razne dozvole mora da priloi studiju o proceni uticaja tog objekta na ivotnu sredinu. Investitor je takoe duan da 2 ili 5% ukupne investicione vrednosti datog objekta uplati na raun Ministarstva za zatitu ivotne sredine; novac prikupljen na ovaj nain plasira se za reavanje vie ili manje urgentnih problema zagaivanja ivotne sredine. Studije uticaja mogu biti osnovne i strateke i nemogue ih je raditi bez karte biotopa. izrada planova predela i planova sistema zelenih povrina gradova bez kojih se sistemi zelenih povrina ne mogu praviti ni povezivati planiranje veza biotopa ove veze su jako vane za ivi svet i oveka; studija govori o veliini, stepenu izolovanisti, fragmentiranosti. Urbanizacija razdvaja biotope. nauni rad u oblasti urbane ekologije bez karti biotopa nemogue je baviti se bilo kakvim naunim radom vezanim za oblast urbane ekologije jer karte predstavljaju osnovu od kojih se kree izdvajanje zatienih podruja i izrada programa zatite i razvoja kartirajui biotope uoavaju se povrine koje zavreuju da budu stavljene pod neki vid in situ zatite. Topider je trnutno najaktuelniji Zavod za zatitu prirode ga priprema u svojoj studiji za stavljanje pod zatitu kao spomenik prirode II kategorije objekat od velikog znaaja. Isto tako kartiranje moe izdvojiti pojedinane strukture koje treba uvrstiti u program zatite na teritoriji Beograda postoji oko 86 stabala koja kao individue predstavljaju spomenike prirode (platan kod Miloevog konaka npr.). Beograd je jedan od gradova i starih evropskih prestonica koji do skora (do 2001) nije imao informacioni sistem odnosno bazu podataka i kartu urbanih i suburbanih biotopa. Uprava Beograda 2001-ve godine shvata da treba da se strateki opredeli da budue planiranje razvoj grada radi na principima odrivosti posebno kada se radi osistemu zelenih povrina. Ovakvo planiranje i formatiranje gradova u skladu je sa meunarodnim (evropskim) propisima i otvara vrata za pogodnosti koje se dobijaju od te iste Evrope za njihovo sprovoenje. S obzirom na ovakvo strateko opredeljenje budueg planiranja Beograda
- 85 -

realizacija projekta ''Kartiranje i vrednovanje gradskih biotopa Beograda'' postavila se kao imperativ Beograda i preduslov za bre prikljuivanje i asocijaciju u postojee evropske i svetske integracione tokove. Tokom 2001-ve godine Sekretarijat za zatitu ivotne sredine pri gradskoj vladi u sardnji sa biolokim i umarskim fakultetom napravio je krovni projekat pod nazivom Zelena regulativa Beograda od etiri faze. Nakon zavrene prve (pripremne) faze 2004-te raelizovana je druga faza pod nazivom Priprema sadraja i definisanje postupka za kartiranje biotopa Beograd priprema metodologije za kartiranje biotopa. Cilj projekta bio je: definisati postupak kartiranja biotopa za teritoriju Beograda i pripremiti klju za kartiranje metodoloka razgradnja slike definisati preporuke i atribute za formiranje geografko-informacionog sistema (GIS) biotopa Beograda baza podataka mora biti (i jeste) predstavljena u GIS-u Beograda Na ovaj nain se svi poznati biogeni i abiogeni sadraji postavljaju na jedno mesto ime se planeru omoguava jasan uvid u postojee stanje i olakava dalje planiranje. Tim na izradi predloga sadraja i postupka kartiranja gradskih biotopa mora biti i bio je multidisciplinaran, sastavljen od pejzanih arhitekata, biologa (fitoekologa i zooekooga), umara, urbanista, informatiara, geografa, meteroologa... Pohvalno je da su napokon biolozi uvaeni kao neophodni za izradu ovakvih projekata mnogi generalni urbanistiki planovi u prolosti raeni su bez biologa. Postupak rada najpre je obuhvatio analizu obimne strane literature iz ove oblasti, kao i iskustva Evropskih gradova u kartiranju gradskih biotopa, pri emu su glavni oslonac inila uputstva "Radne grupe za kartitanje biotopa u izgraenim podrujima" Nemake (Ermer K., 1996.; Sukopp N., / Wittig R., 1993.). Nemaka je od svih evropskih zemalja najdalje otila sa projektima kartiranja biotopa 160 gradova zapadne Nemake ima uraenu kartu biotopa u uraen GIS. Drugi dobar primer je Be koji ve etvrti pu aurira svoju kartu biotopa. Klju za kartiranje biotopa je formiran na principu hijerajhijske strukture sa etiri nivoa detaljnosti (glavna grupa biotopa, tip biotopa, podtip biotopa i varijacija biotopa). Izdvojeno je devet glavnih grupa biotopa i deseta, nulta grupa i to: 1. meovite izgraene strukture 2. privredne zone, komercijalne zone i infrastrukturne povrine 3. saobraajni sistem do nivoa umske staze 4. zelene i rekreativne povrine 5. kopnene vode 6. traci, vlani ugari i periodino suva stanita pod lupom svuda u svetu 7. poljoprivredne povrine 8. grupe drvea, ivice, ibljaci i ume 9. gradski ugari, povrinski kopovi, nasipi, deponije, zidovi i krovovi U okviru 9 osnovnih grupa biotopa izdvojeno je: 58 tipova biotopa 192 podtipa biotopa 380 varijacija biotopa - za dalju specifikaciju podtipova biotopa pokazalo se svrsishodno uvoenje etvtog nivoa - varijacija. Kriterijume za izdvajanje varijacija bili su razliiti npr. procenat poroznih slobodnih povrina, stanje zelenila, biljne zajednice, zoniranje priobalne vegetacije (emerzna, flotantna, submerzna) i sl. Ovo je stara podela, nova podela postoji u okviru najnovije varijante kljua gde je zadrano devet grupa, ali su uraene izmene i modifikacije i izgleda ovako: 1. prostorno fizike strukture i njihova namena 2. saobraajne strukture 3. gradski ugari, povrinski kopovi, nasipi, deponije i zidovi 4. zelene strukture u graevinskom rejonu

- 86 -

5. kopnene vode 6. vlana stanita van zone slobodno stajae ili tekue vode (movare, ritovi, vlani ugari i periodino suva stanita) 7. poljoprivredne povrine 8. ivice, ibljaci, grupe drvea i ume uglavnom van kontinualno izgraenog gradskog tkiva 9. biotopi bez ili sa slabo razvijenom vegetacijom (stene, litice, odseci, peine i drugi podzemni sistemi) 10. povrine koje nisu obuhvaene u tipologiji Podruje pilot projekta se nalazi u srednjoj zoni Beograda i obuhvata veim delom izgraeno podruje razliitih namena, struktura i stepena zauzetosti: poljoprivredne povrine, naputeno zemljite, deponije, slivove tri potoka i dr, pa je zbog raznovrsnog korienja bilo pogodno za proveru predloene metodologije i kljua za kartiranje biotopa. Pri radu najpre je teritorija ove celine ralanjena na tipove biotopa. Kao podloga korieni su karta postojeeg korienja zemljita u razmeri 1:5000 iz 2001. i ortofotosnimci u razmeri 1:5000 iz 2003 (traeno je da se Beograd ponovo snimi ortofotosnimcima 2006-te godine, ali nije odobreno). Kartografske podloge su georeferencirane u dravnom koordinantnom sistemu i tako pripremljene za rad u softverskom paketu MapInfo Professional 7.0. Granice tipova biotopa izdvajane su digitalizacijom direktno na ekranu kao poligoni minimalne povrine od 500 m2 (izuzetno kao polilinije ili take). Ovakva preliminarna karta tipova biotopa proverena je na terenu i dopunjena tipovima, podtipovima i varijacijama biotopa (etnja po terenu i provera na licu mesta da bi se npr. trak jasno deginisao kroz njega se mora proi). Rezultat je predstavljen na karti izmeu ostalog na teritoriji Vodovca naeno je preko 30 biotopa. Detaljno snimanje je vreno samo na reprezentativnim i selektivno odabranim lokacijama unutar analiziranog podruja na primer sve vrbove ume na teritoriji Beograda, ma koliko ih malo bilo,ne mogu biti snimljene, ali na odreenim podrujima se mogu snimiti do detalja ukljuujui i ivotinje. Podaci sa reprezentativnih podruja se primenjuju za ne snimljene. Na podruju grada na ekranu je zaokrueno 163758 poligona razliitih biotopa od ega je 504 snimljeno u totalu, izvrednovano i ocenjeno ocenama od 1 (potpuno bezznaajni biotopi) do 7 (nedodirljivi biotopi). Kriterijumi ocenjivanja sastoje se iz est delova: bazini znaaj biotopa (biotop zatien po evropskim i svetskim konvencijama o zatiti stanita i koji ne sme biti urbanizovan bare, movare i traci) svojstvenost za dati prostor starost to je starije to je vrednije i mogunost regeneracije koliko godina za treba obnovu pod pretpostavkom da se sve posee biodiverzitet i da li predstavlja stanite neke endemine i reliktne vrste; da li je stanite neke ugroene vrste stepen optereenosti biotopa bez uticaja oveka (ocena 1), neznatno optereen, veoma malo optereen, izuzetno optereen i totalno optereen (ocena 5) veliina, fragmentiranost i izolovanost biotopa fragmentiranost i izolovanost nemaju isti znaaj ivi svet pokretne vrste lake prolaze iz jednog u drugi izolovani biotop nego nepokretne Tendencija je da se biotopi ocenom 6 i 7 nikako ne smeju dirati i menjati, a kamoli urbanizovati, oni ocenjeni ocenom 5 moraju proi svu moguu proceduru istraivanja pre nego to se izda dozvola za gradnju, a oni sa ocenama 3, 2 i 1 da mogu biti urbanizovani, ali uz definisanje odgovarajue cene kvantifikacija svega to taj biotop naseljava (svaka biljka i ivotinja koje e biti sa tog stanita uklonjene imaju svoju jasno definisanu cenu i u skaldu sa tim se formira cena datog zemljita). Kartiranje i vrednovanje gradskih biotopa predstavlja visoko struan posao koji se zasniva na dobrom poznavanju i brzom prepoznavanju razliitih ekoloko-geografskih,

- 87 -

floristiko-vegetacijskih, faunistikih i pejzano-arhitektonskih karakteristika i sadraja datog prostora. Pripremljeni klju pokazao se kao dobra osnova za kartiranje gradskih biotopa na celoj teritoriji generalnog urbanistikog plana (GUP) Beograda (vai do 2021 godine), koje je zapoeto krajem 2005 godine, a zavreno krajem 2007. U ovoj fazi uestvovao je veliki broj biologa tako da su pokrivene i biljke i ivotinja od insekata na nivou 218 izabranih indikatorskih vrsta, 1500 vrsta biljaka, 70 vrsta riba, 8 ili 15 vrsta vodozemaca,172 vrste ptica i 62 vrste sisara. Na teritoriji Beograda ivi 2/3 faune vodozemaca i sisara, vie od 2/3 faune gmizavaca, 1/2 ornitofaune Srbije i kompletna ihtiofauna dunavskog sliva. Na bazi ovoga izvrena su vrednovanja. Istovremeno, s obzirom na veliinu Beograda i raznovrsnost njegovih biotopa, predloeni klju se lako moe prilagoditi i drugim veim gradovima Srbije kakvi su Novi Sad, Ni, Kragujevac, Kraljevo i drugi ovi, manji, gradovi neke od varijacija biotopa mogu samo nemati. itav postupak kartiranja bitan je jer: izvrena je integracija ekolokih principa u proces urbanog planiranja do sada ovoga nije bilo i urbanisti su prostor koji im je dat za planiranje shvatali kao prazan, ivi svet tog prostora ih nije zanimao zbog ega je urenost Beograda, sa izuzetkom Novog Beograda, haotina planiranje razvoja grada na principima odrivosti kartiranje i vrednovanje biotopa = redovna planska procedura. Ovome treba prikljuiti i auriranje jer nije reenje samo jednom uraditi kartu. Potreban je plan detaljne regulacije jer je karta sada neophodna i mora se konsultovati i koristiti. realna slika stanja ivotne sredine strateke procene uticaja edukacija potencijalnih korisnika i afirmacija rezultata projekta potencijalni korisnici su gradska uprava, urbanisti, optinska uprava, graani treba ih naterati da sluaju predavanja iz ove oblasti. definisanje i monitoring indikatora odrivog razvoja ukazuju na pozitivne odn. negativne trendove razvoja grada. U ove vrste treba ubrojiti i invazivne vrste, a ne samo autohtone. definisanje institucionalizacija prava i pravila korienja postojeih podataka, auriranje baze podataka i nova snimanja Be na primer aurira podatke na svakih 5 godina. Podaci treba da budu javni u skaldu sa jasno definisanim pravima i pravilima. definisanje cene biotopa - po m2 odnosno po hektaru povrine motiv je itave prie i najvanije je od svega kvantifikacija svega to ivi na datom prostoru i cena zemljita u skladu sa tim. ZEMLJITA SA OCENAMA 6 I 7 NEMAJU CENU I NE TREBA DA BUDU NA
PRODAJU VE SE MORA INSISTIRATI NA NJIHOVOM ODRAVANJU I ZADRAVANJU U PRIRODNOM STANJU NA PRODAJU !!!

II deo 1.
ZAGAIVANJE HRANE
Dr. Dragan Kataranovski Meu stranim materijama koje se mogu nai u hrani treba razlikovati dve osnovne grupe: materije koje se svesno dodaju sa ciljem da se hrana nutriciono obogati ili da se modifikuju njena svojstva
- 88 -

 materije koje iz spoljanje sredine u hranu dospevaju tokom pripreme ili se dodaju zemljitu radi poveenja ukupne tonae po hektaru (pesticidi npr.). Pesticidi mogu biti prirodni, vetaki i kombinovani. Prirodni pesticidi su ektrahovani iz pojedinih biljnih vrsta (buha npr.) i danas se slabo koriste. U vetake pesticide spadaju herbicidi, fungicidi, zoocidi sa velikim brojem podgrupa. U insekticide spadaju razliite organske i neorganske supstance na bazi fosfora, hlora... Jedan od najpoznatijih je DDT koji se danas koristi u nerazvijenim i polurazvijnim zemljama dok je u razvijenim zemljama zabranjen zbog niza tetnih efekata. Sve materije koje se hrani dodaju radi pobiljanja ukusa oznaavaju se kao ADITIVI. Materije koje u hranu dospevaju iskljuivo iz spoljanje sredine predstavljaju KONTAMINANTE. Kontaminanti hrane su prvenstveno pesticidi, veterinarski lekovi i stimulatori rastenja (mogu se nai u obliku rezidua u mesu, mleku i mlenim proizvodima), materije koje u hranu dospevaju tokom pakovanja, transporta i skladitenja, nepoeljne boje, tragovi metala (opiljci), sastojci dima (kod potpunog sagorevanja drveta dim sadri 2000, a kod nepotpunog 400 600 jedinjenja; teni dim postoji i teoretski ga je mogue koristiti u pripremi hrane, ali se jo uvek ne primenjuje)... Aditivi mogu biti: regulatori arome (ukusa i mirisa), konzervansi, antioksidansi, emulgatori i stabilizatori, agensi ze bojenje, nutritivni dodaci, agensi za beljenje i sazrevanje, puferi, alkalije, kiseline i neutralizujui agensi. Bioloki efekti aditiva mogu se manifestovati u vidu poremeaja metabolizma, direktnog toksinog delovanja na odreene organe, kancerogenih oboljenja. Samo tetno dejstvo aditiva moe biti dvojako direktno izraz njihove toksinosti i indirektno interakcijom sa drugim materijama ili putem sekundarnih produkata. CIKLAMAT 30 puta slai od eera. Kod eksperimentalnih ivotinja izaziva zaostajanje rasta i razvoja i oteenje bubrega, deluje na jetru, nadbubrene lezde i tiroideu. Uopteno govorei ciklamat negativno deluje na celokupan gastrointestinalni trakt. Osim toga ima i mutageno dejstvo i predstavlja potencijalni kancerogen. Produkt njegovog razlaganja je CIKLOHESAMIN koji izaziva oteenja hromozoma. MONOAMINOGLUTAMAT (MNG) najpoznatiji aditiv. Optimalna koncentracija u hrani je 0,2 0,5%, a u koncentraciji od 1% hrana dobija slatkast ukus. Jedan od efekata ovog aditiva je SINDROM KINESKE KUHINJE (naziv potie jer se obilato koristi u kineskoj hrani) hrana bogata ovim aditivom, naroito ako se konzumira esto i na prazan stomak, moe izazvati razliite poremeaje kao to su: glavobolja, munina, obamrlost, bol u grudima... Ovaj sindrom je ei kod dece i mladih. Kod eksperimentalnih ivotinja MNG izaziva lezije na retini oka, oteenja elija mozga koja ukljuuju i region hipotalamusa preko ega ima posredan uticaj na endokrini sistem. NITRATI I NITRITI upotrebljavaju se kao dodatak dimljenom i mlevenom mesu, kakavalju, suvom mesu... Dozvoljene koliine nitrata su 500ppm, a nitrita 100ppm (ppm = milioniti deo - pars per milion). Osim kao stabilizatori boja koriste se i kao dekoloranti (smanjuju intenzitet pojedinih boja). BIOLOKE EFEKTE NITRATI ISPOLJAVAJU POSLE REDUKCIJE DO NITRITA nitriti predstavljaju problem. Trovanja nitritima ea su kod dece nego kod odraslih verovatno zbog gastrine kiselosti najmanja koliina HCl u eludanom soku prisutna je kod dece bebe imaju najveu koncentraciju HCl-a, ona se vremenom smanjuje, da bi se ponovo poveavala u starijim uzrastima. to je kiselost nia to vie pogoduje redukciji nitrata do nitrita; osim toga ovaj proces je pospeen i bogatstvom mikroflore zbog velikog udela ugljenih hidrata u ishrani. Simptomi trovanja nitritima su: plavkasta pigmentacija koe i mukoznih membrana eritrociti gube transportnu funkciju to je rezultat interakcije nitrita sa gvoem u hemoglobinu kada gvoe iz dvovalentnog (aktivnog) prelazi u trovalentno (neaktivno). Poremeaj se oznaava kao METHEMOGLOBINEMIJA (methemoglobin = neaktivna forma hemoglobina), a isti simptomi nastaju i pri trovanju azot oksidom.

- 89 -

 ANTIOKSIDANSI se dodaju hrani u cilju njene zatite od oksidativnih procesa ime se produava rok upotrbe. Umesto antioksidanasa u mnogim razvijenim zemljama danas se koristi hladna pasterizacija izlaganje konzervirane hrane radioaktivnom zraenju. Od prirodnih antioksidanasa poznati su tokoferoli, askorbinska kiselina, askorbil-diacetat, flavonoidi (kvercetin, rutin...)... U sintetike antioksidanse spadaju: galna kiselina, butil-hidroksi-anizol, hidrohinon, tiokarbamid, katehol... KUHINJSKA SO, kao esto koriena, u veim koncentracijama moe izazvati veliki broj problema epideminog karaktera kao to je poveanje krvnog pritiska i stim u vezi umanjen ivotni vek. Treba je izbegavati u dijeti pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima. ANTIMIKROBIJALNI AGENSI kumarin, dimetil-aminoazobenzen, azotni trihlorid... 1927 godine u Americi je otkriven krvav proliv kod krava izazvan detelinom u silai koja nije bila dovoljno dobro obraena bila je buava. Analizom buave deteline konstatovano je da u njoj ima dosta kumarola koji je kada se u velikim koliinama naao u organizmu uspeo da narui proces hemostaze (zgruavanja krvi) to je dovelo do krvarenja. Kumarol pripada grupi 4-hidroksi-kumarina i primenjuje se u veterinarskoj i humanoj medicini za leenje razliitih vidova tromboze (npr. vakarin u tabletama 2-3mg dnevno). Kumarin je naao primenu kao rodenticid 0,005% se dodaje hrani i 5-6 dana od dana konzumiranja dovodi do uginua jedinki bez simptoma trovanja to je veoma vano jer je za pacove poznato da ukoliko je smrt iznenadna i sa simptomima trovanja signaliziraju ostatku populacije da tu hranu ne jedu. Jedinke otrovane kumarinom umiru od iznemoglosti, kao da su stare. Kumarinska jedinjenja imaju teratogeno dejstvo koje se manifestuje spreavanjem razvoja nosne kosti usled ega se razvija fetus sa nosiem uvuenim u lice. OSTACI LEKOVA sve je vea upotreba nekih vrsta veterinarskih lekova to povlai sve vee nalaze njihovih rezidua u mesu. Od lekova najvie se upotrebljavaju antibiotici i drugi antimikrobni hemoterapeutici. U naoj zemlji korienje antibiotika je relativno ravnomerno, smanjuje se potronja sulfonamida dok se uee ksiloterapeutika, antimikrobnih i antiparazitskih lekova i hormona brzo uveava. U veterinarskoj madicini i industriji najkorieniji su antibiotici (23%), antiparazitici (15%), sulfonamidi (6,5%), hormoni (1%) i drugi hemoterapeutici (10%). Antibiotici : sulfonamidi u mesu razliitog porekla govee - podjednako zastupljeni, teletina - dominiraju antibiotici, svinjsko - dominiraju sulfonamidi, ovije sulfonamidi neto zastupljeniji. Na oveka rezidue lekova mogu imati toksino dlovanje, izazvati alergije, indukovati rezistenciju mikroorganizama, izazvati supresiju imunolokog sistema, mutageni, teratogeni i kancerogeni efekat. Grupe lekova ije su rezidue najznaajnije u higijeni mesa: Antibiotici: penicilini alergije i rezistencija aminoglikozidi neurotoksini o neomicin rezistencija o streptomicin alergije tetraciklini poremeaj osifikacije i teratogeni efekat makrolidi o ertromicin toksian efekat o olaendromicin rezistencija

- 90 -

o tilozin rezistencija hloramfenikol aplastina anemija i imunosupresija Hempterapeutici: nitrofurani o furazolidon mutagen o nitrofurazon kancerogen o fluratadon neurotoksin sulfonamidi neurotoksinost i alergije o sulfodimidin kancerogen, izaziva rezistencije kinosalini kancerogeni i izazivai rezistencije nitromidazoli kancerogeni o dimetridazol, ipronidazol, ronidazol Antiparazitici benzimidazoli imunosupresija imidazotioli toksinost Sedativi promazini (komselen) neurotoksinost Hormoni tireostatici (dietilstilbestrol) kancerogen, toksian Opta ocena opasnosti rezidua lekova: niska antiparazitici, sedativi, biostimulatori; srednja penicilin, aminoglikozidi, sulfonamidi i kinosalini; visoka hloramfenikol, nitrofuranol, nitroamidazol i dietilstilbestrol. Kontrola rezidua lekova u mesu podrazumeva balans izmeu spreavanja ekonomskih teta sa jedne i smanjivanje mogue nepopravljive tete koje rezidue sa sobom nose sa druge strane. Spreavanje ekonomske tete postie se rutinskom kontrolom veeg broja uzoraka ivotinja ime se dolazi do identifikacije i kvantifikacije rezidua, procenjuje upotrebljivost stone hrane, analiziraju se podaci dobijeni monitoringom i dobijaju definitivni rezultati upotrebljivosti mesa, mleka i mlenih proizvoda u ljudskoj ishrani. Umanjvanje mogue nepopravljive tete postie se kontrolom mesa i organa u klanicama i proizvodnom prometu. Mnogi od antibiotika se mogu nai u mleku i mlenim proizvodima. Maksimalno prihvatljive koncentracije za pojedinane antibiotike u ppm propisane od stane Svetske zdravstvene organizacije 1984. su: bacitracin 1.200, hloramfenikol 0.000, hlorotetraciklin 0.020, penicilin 0.006, eritromicin 0.04, neomicin 0.150, ampicilin 0.01, tilozin 0.000, nistatin 1.100, sulfonamid 0.100, streptomicin 0.200 Kada se govori o mleku POD HIGIJENSKI ISPRAVNIM SE PODRAZUMEVA ONO KOJE NE SADRI PATOGENE ORGANIZME, NJIHOVE TOKSINE I RAZNE DRUGE TETNE MATERIJE ORGANSKOG I NEORGANSKOG POREKLA. MLEKO MOE U OGRANIENIM KOLIINAMA SADRATI SAPROFITSKE BAKTERIJE I SOMATSKE ELIJE, ALI MORA IMATI BESPREKORNE ORGANOLEPTIKE OSOBINE BOJU, MIRIS I UKUS. Broj somatskih elija izmeu 300 000 i 500 000 po mililitru mleka ukazuje na visok nivo subklinikog mastitisa. Uzimanje uzoraka mleka iz razliitih regiona Srbije ustanovljena je sledea zastupljenost somatskih elija: kraljevaki region: 19% uzoraka do 1 000 000/ml; 30% - preko 1 000 000/ml abaki region: 8,5% - preko 1 000 000/ml; 15% - 500 000 do 1 000 000/ml, 76% 300 000 do 500 000/ml. Poarevaki subregion najbolje mleko 94% - do 500 000/ml; 6,4% - do 1 000 000/ml

- 91 -

U sirovom mleku mogu se nai razliite inhibitorne materije (antibiotici i detrdenti). Prema podacima iz 1985-te godine zastupljenost uzoraka sa sadrajem ovih materija po mlekarama Srbije je sledea: Kraljevo 2,4% antibiotika i 0,8% detrdenata Svetozarevo 7,6% antibiotika i 1,2% detrdenata Poarevac 2,4% antibiotika o 2,4% detrdenata Beograd 3,0% antibiotika i 2,0% detrdenata Generalno gledano procenat uzoraka koji sadre antibiotike je izuzetno visok dok je procenat uzoraka sa detrdentima zadovoljavajui. SIROVO MLEKO MOE DA SADRI NAJVIE 3 000 000 MIKROORGANIZAMA PO MILILITRU lan 18 Pravilnika o uslovima u pogledu fitobioloke ispravnosti kojima moraju odgovarati ivotne namirnice u pometu; Slubeni list iz 2008 godine. Rezultati ukupnog broja mezofitnih organizama po mililitru mleka: kragujevako 135x106/ml lajkovako 21x106/ml kladovako 3x106/ml boljevako 26x106/ml negotinsko 7x106/ml sokobanjsko 9x106/ml KRUENJE PESTICIDA - pesticidi koji se nalaze u prodaji mogu biti domai ili strani proizvod. Koriste se u u poljoprivredi i na taj nain dolaze u zemljite. Preko zemljita dospevaju do kanala i reka koje ih nose u more. Ribe (rene i morske) su ugroene pesticidima i mogu stradati ili razviti neki oblik morbiditeta. Kontaminirane ribe direktno ili indirektno dospevaju do trpeze oveka. Pogibeljan uticaj pesticidi imaju na sve ive organizme koji se ribom hrane. Voda iz zagaenih reka i kanala koristi se za pie i mehanizmi preiavanja vode ne mogu uvek u potpunosti spreiti unos pesticida. Ugroeni su i bunari jer dospevaju do podzemnih voda. Aditivi i pesticidi prisutni su starterima (hrana) za uzgoj mladih jedinki uticaj pesticida na stoarstvo i ivinarstvo. Pesticide sadre i voe, povre, itarice, kafa, aj.... zbog ega postoji stroga kontrola ovih proizvoda Zavod za komunalno zdravlje izmeu ostalog kontrolie i kvalitet ivotnih namirnica. TO JE PROIZVODNJA VEA VEA JE I UPOTREBA PESTICIDA.

2. PROMENE GENETIKE STRUKTURE POPULACIJA ORGANIZAMA KAO POSLEDICA ZAGAIVANJA IVOTNE SREDINE
Dr. Marko Anelkovi Rimski klub je 60-ti godina izdao publikaciju pod nazivom Granice rasta u kojoj se postavlja pitanje ta e zaustaviti rast ljudske populacije. Kao mogunosti predviaju se

- 92 -

bolesti, nestanak hrane, sirovina za dobijanje energije i problem zagaenja. Na osnovu mogunosti tog vremena raeni su modeli reavanja problema i prema tim modelima predviena su reenja problema hrane, energije, iskorenjivanja bolesti i prenaseljenosti. Jedini bez predvienog reenja ostao je problem zagaivanja - ne postoji tehnologija koja daje nulto zagaenje. Bioloki efekti posledica su prisustva zagaivaa u ivotnoj i radnoj sredini. Najmanje prisutno u svesti laika i strunjaka je uticaj zagaenja na genetiki materijal jer je najmanje uoljiv. Fizioloki efekti su najuoljiviji, posledice su vidljive u sredstvima javnog informisanja, esto se govori o kancerogenom, teratogenom i smrtnom uticaju polutanata. Genetiki efekat se javlja sa zadrkom zbog ega se najee takve posledice ne povezuju sa uzrokom. Ovi efekti nisu beznaajni ni retki i zasluuju vie panje. Postoje dva osnovna puta delovanja zagaenja na genetiki materijal: mutageni efekat germinativne (prenose se na potomstvo i daju efekat na nivou populacije) i somatske (efekat se ne prenosi na potomstvo) mutacije. Kada se povea mutaciona stopa vodi poveanju polimorfizama. * ui se iz molekularne i mikrobiologije* nemutageni efekat pod dejstvom zagaivaa deava se izmena sredine u fizikom u hemijskom smislu to za posledicu ima izmenu pravca i delovanja prirodne selekcije. Za oba puta zejedniko je da ukljuuju mehanizam prirodne selekcije stom razlikom to poveanje mutacione stope vodi da selekcija deluje na novonastale entitete ili na smanjenje postojeeg genetikog polimorfizma sa manjom frekvencom populacije. Sa druge strane kod izmene sredine nema promene kvaliteta i kvantiteta genetikog polimorfizma i sredina deluje u okviru postojee genetike varijabilnosti. Nemutageni efekat zagaenja najbolje se moe prikazati na dva primera fenomenu industrijskog melanizma i fenomenu rezistentosti na toksinu supstancu. - FENOMEN INDUSTRIJSKOG MELANIZMA Predstavlja pojavu fenotipske varijabilnosti koja se ogleda u postojanju svetlo i tamno pigmentisanih jedinki u populacijama odreene vrste, genetiki je determinisana i registrovana je na preko 200 razliitih vrsta insekti, ptice, pauci, ak i neki vodozemci. Najilustrativniji primer je vrsta leptira Biston betularia, dosta krupan, noni leptir, sa jednom generacijom godinje. Kod ove vrste leptira pojavljuje niz razliito pigmentisanih formi: forma tipica svetla i najea, forma carbonaria potpuno tamna, forma insolaria sa tri stepena tamnosti pigmentacije. Za razliite forme odgovoran je alelski polimorfizam odreenog genskog lokusa i ukrtanje se deava po Mendelovim pravilima. Forma carbonaria je dominantna, forma tipica je recesivna. Generalno gledano kod svih vrsta kod kojih je industrijski melanizam ispitivan dominantan alel determinie tamnu obojenost, a recesivan svetlu i vezano je za somatske autozome. Izuzeci od pravila postoje recesivna tamna boja i alel na X hromozomu. Promene koje su se deavale vezane su za Veliku Britaniju 1848 godine, poetak urbanizacije i industrijalizacije, korienje parne maine i uglja kao fosilnog goriva. Prema podacima iz entomolokih zbirki pre idustrijalizacije 99% jedinki u populaciji bilo je svetlo (forma tipica), a samo 1% tamno (forma carbonaria) dominantni homozigoti i heterozigoti zajedno su inili 1%, a recesivni homozigoti 99%. Intenziviranjem industrijalizacije dolazi do toga da se u roku od 50 godina u populacijama lokalizovanim u regionu sa najrazvijenijom industrijom javlja preko 90% tamno obojenih jedinki pozitivna korelacija izmeu aerozagaenja i dominacije tamno obojenih jedinki. Zato se ovo dogodilo? Jedna mogunost bila je da je zagaenje uticalo na izmenu genofonda preko poveanja mutabilnosti;

- 93 -

laboratorijskim analizama ova hipoteza je odbaena pokazalo se da a nema mutageni efekat. Druga mogunost je da se promenila adaptivna vrednost razliitih fenotipova odn. da se promenio pravac delovanja prirodne selekcije ovo se pokazalo kao tano i danas se zna da se sa stepenom zagaenja sukcesivno poveava broj tamnih jedinki. U ovom sluaju postoji fenomen klinalne varijabilnosti i to navodi na razmatranje adaptivne varijabilnosti i adaptivnog znaaja genetikog polimorfizma koji se nalazi u centru panje klinalni raspored nije stohastiki i samim tim mora da ima neku zakonitost po kojoj se javlja. U ovom sluaju zakonitost je promena adaptivnih karakteristika u zavisnosti od sredine koja se menja po odreenom gradijentu. Sledee pitanje koje se namee je da li postoji neki mehanizam kojim se dovodi do toga da izvri ovako velika promena u genetikoj strukturi populacije ispitivanog organizma? Pod velikom promenom se podrazumeva da je za 50 generacija frekvenca od 99% svetlih formi pala na ispod 10% selektivni pritisak je 0,20 to je veoma veliko za prirodne populacije. Uzrok promene sredine je antropogeni faktor. Selekcija deluje razliitim intenzitetom, ali neprekidno tokom ivota jednog organizma. U ovom sluaju SELEKCIJA DELUJE NA NIVOU VIJABILITETA ADULTNIH JEDINKI pri posmatranju izlovljavanja leptira od strane predatora (ptice pevaice) jasno je uoeno da u svetloj okolini (nezagaena okolina gde je kora drvea obrasla liajevima zbog ega su svetla) forma tipica je manje vidljiva na stablima. U zagaenoj sredini liajeva nema, stabla su tamna (dodatno tamnosti stabala doprinosi i taloenje ai) i svetla forma leptira je vidljiva za predatore, dok je tamna forma skoro nevidljiva favorizovanje tamne forme u cilju veeg preivljavanja. Drugi metod istraivanja bio je lov, markiranje, putanje i ponovno izlovljavanje jediki svih formi. Pri ponovnom izlovljavanju prebrojavaju se markirane jedinke i odnos formi u okviru ponovo ulovljenih na osnovu ega se dolazi do posrednih zakljuaka o tome koja forma i u kojim uslovima sredine dominira meu preivelim. U zagaenoj sredini meu ponovo izlovljenim dominiraju tamne jedinke, a u nezagaenoj svetle. Raeni su eksperimenti sa skidanjem liajeva sa polovine obraslog drveta i zatamnjivanje te polovine vodenim rastvorom gara. Kada su na takvo stablo nasumino putane tamne i svetle forme leoptira pokazalo se da se vremenom jedinke razdvajaju po sredinama gde su manje vidljive svetle odlaze na svetlu, tamne na tamnu u ponaanju Biston betularia postoji mehanizam da bira onu sredinu gde e biti manje uoljiv jer mu se tako poveava vijabilitet. Evolucija ovog leptira ila je u pravcu da je najvei selektivni pritisak na nivou vijabiliteta. 50-ih godina prolog veka zbog velikih problema sa aerozagaenjem u Velikoj Britaniji doneti su rigorozni zakoni ijim sprovoenjem je dolo do obrtanja frekvence tamnih i svetlih jedinki u populacijama koje su bile izloene aerozagaenju. Oporavak genofonda nije iao istom brzinom kao i prethodna promena jedan od razloga je da tamne jedinke (homo i heterozigot) imaju veu adaptivnu vrednost (*pokazano u laboratorijskim uslovima) ovo objanjava zato u prirodnim populacijama nisu potpuno eliminisane ili podlegle spontanoj mutagenezi. Veliki selekcioni pritisak ipak nije doveo do gubitka varijabilnosti jer tamna forma, kao retka, ima prednost pri parenju (enke ee biraju mujake sa retkom formom) to doprinosi odravanju genetikog polimorfizma. Isto vai i za svetle forme u zagaenoj sredini. - FENOMEN REZISTENTNOSTI NA TOKSINE SUPSTANCE Prisustvo toksinih supstanci je jedan od najeih vidova zagaenja. Fenomen rezistentnosti je posledica fenotipske varijabilnosti koja se ogleda u tome da neke jedinke podnose veu koncentraciju toksinih supstanci (tolerantnije su na prisustvo toksine supstance) u odnosu na veinu pripadnika populacije. Rezistentnost na toksine supstance je

- 94 -

genetiki determinisana postojanje fenotipova sa razliitim stepenom tolerancije u okviru populacije posledica je genetike varijabilnosti. Jedan od primera je Drosophila melanogaster kod koje su u labortorijskim uslovima dokazani genotipovi sa rezistencijom na DDT. Rezistentnost na razliite supstance detektovana je kod raznih organizama kod bakterija i niih eukariota na antibiotike, biljaka na teke metale i herbicide, insekata na insekticide, glodara na rodenticide itd. iroka lepeza organizama sa ovom osobinom i materija na koje se ta rezistentnost ispoljava. U odnosu na nerezistentnost rezistentnost, u principu, predstavlja dominantnu (dominantni homozigoti i heterozigoti) osobinu. U izuzetnim sluajevima predstavlja recesivnu osobinu. Prilikom izlaganja dejstvu neke toksine supstance stopa preivljavanja ne zavisi samo od dominantnog alela ve i od koncentracije te supstance kao i od toga u kojim koncentracijama i pri koliko dugom trajanju njenog delovanja ona ispoljava letalan efekat odreene doze toksina preivljavaju i dominantni i recesivni homozigoti i heterozigoti, a poveanje te doze preivee samo homozigoti ili heterozigoti za rezistentan alel. Genetika determinisanost rezistentnosti najee je vezana za jedan ili nekoliko genskih lokusa, ali se javljaju situacije gde je ona monogenska, ali polifaktorijalna postoji vie mehanizama za rezistentnost i svaki od tih mehanizama je monogenski (rezistentnost moe da bude vezana ponaanje, razliite morfoloke, fizioloke ili biohemijske karaktere i svaki od tih karaktera je vezan za razliite gene). Na primer rezistencija insekata na insekticide moe se manifestovati prepoznavanjem i beanjem, debelom i manje propustljivom kutikulom, enzimima koji ga prevode u inaktivnu formu ili otpornim nervnim sistemom. Ukrtena rezistentnost rezistencija na vie toksinih supstanci. Rezistentnost populacije na poetku delovanja toksine supstance mali broj jedinki je rezistetntan; nastavkom delovanja iste prirodna selekcija poveava uestalost genotipova sa rezistencijom, a to za posledicu ima poveanje frekvence rezistentnih jedinki. Rezistentnost populacije je praktian problem i kada se pojavi potrebno je poveavati koncentraciju primenjenog pesticida do granica dozvoljenog ili menjati preparat. Ukrtena i rezistentnost populacije su meusobno povezane kada se povea frekvenca rezistentnih jedinki mnoge od njih mogu posedovati i rezistenciju na supstancu za koju to nije bilo oekivano. Prerezistentnost postojanje rezistencije na neto sa ime populacija nikada nije bila u kontaktu. esta je kod insekata koji su tokom evolucije razvijali rezistentnost na prirodne insekticide stiui tako i rezistenciju prema sintetikim iako sa njima nikada nisu bili u kontaktu. Drugi primer je rezistencija bakterija na antibiotike koja je vezana za gene smetene u plazmidima - geni na plazmidima se prenose i horizontalno (meu razliitim vrstama) i vertikalno (iz generacije u generaciju); prilikom prve primene penicilina npr. rezistentnost nije bila nulta ve je postojao mali broj bakterija rezistentan na njega poetna rezistencija je poreklom od zemljinih bakterija koje su tokom evolucije morale stei otpornost na antibiotike zemljinih gljivica. Prenoenjem plazmida sa zemljinih na patogene ove su stekle rezistenciju na neto sa ime nikada nisu bile u kontaktu, a daljom upotrebom antibiotika ta novosteena rezistentnost se samo dopunjavala. * OVEK NEMA RAZVIJEN IMUNI ODGOVOR PROTIV GLJIVICA !!!* Prerezistentnost je preadaptivna, a rezistentnost koja se razvija upotrebom nekog sredstva je postadaptivna i uslovljena je postojanjem genetikog polimorfizma koji je za to odgovoran. Postojanje prerezistentnosti, rezistentnosti populacije i ukrtene rezstentnosti bitno je i sa aspekta korienja i komercijalizacije nekog sredstva. Kada toksina supstanca prestane da deluje dolazi do pada frekvence rezistentnih jedinki. Razlog je taj to genotipovi koji su dali fenotipove sa rezistentnou imaju manju adaptivnu vrednost korisni su samo u prisustvu toksine supstance, a u njenom odsustvu su adaptivno slabiji u odnosu na nerezistentne genotipove. Iako frekvenca rezistentnih jedinki pada nakon prestanka delovanja toksine supstance ona ipak ostaje na viem nivou nego to je

- 95 -

bila pre tretmana. Razlog za ovo je porast frekvence heterozigota koji predstavljaju izvor genotipova sa fenotipskim odrazom rezistentnosti (heterozigotna prednost). Zbog toga svaka sledea primena toksine supstance mora poeti sa koncentracijama veim nego prethodnog puta. Postoje sluajevi gde je ono to je za rezistentnost dominantno recesivno za neku drugu fenotipsku karakteristku. Primer za ovo je rezistencija pacova na valfarin toksina supstanca koja spreava koagulaciju krvi, veoma koriena u praksi jer jedinke umiru par dana nakon konzumiranja mamca i ne signaliziraju ostatku populacije da su otrovane. Rezistentnost je vezana za mutaciju ija posledica je smanjena sinteza K vitamina rezistentni pacovi ve imaju poremeenu koagulaciju poremeaj koagulacije je recesivna osobina, ali dominantna u pogledu rezistencije. Ako je toksina supstanca ujedno i mutagen javljaju se dva spregnuta procesa proces poveane mutageneze i proces prirodne selekcije. Ta sprega moe voditi broj pojavi i veem stepenu rezistencije ili njenom padu moe se desiti poveana stopa mutacija koje ne vode rezistenciji koje e prirodna selekcija eliminisati kao nepovoljne za date uslove sredine. Ako se mutacijama povea stopa alela koji daju rezistenciju selekcija to moe favorizovati. Problem rezistencije na toksine supstance veoma je kompleksan i najbilje se moe ilustrovatina primeru rezistencije Agrostris tenius na bakar. Kod ove trave javlja se fenotipska raznolikost u pogledu podnoenja razliitih koncentracija bakra. Rezistencija je genetiki determinisana i vezana je za tri genska lokusa. Mesto gde je vreno ispitivanje je naputeni rudnik bakra sa zaostalom jalovinom ijim ispiranjem se dobija zemljite sa razliitim koncentracijama bakra u sebi. Ako se povue granica izmeu zagaenog i nezagaenog zemljita testiranjem biljaka uoava se da se na zagaenom delu javljaju veinom rezistentne, dok je na nezagaenom dokumentovano prisustvo i jednih i drugih stim da koncentracija rezistentnih opada sa udaljavanjem od granice. Jasno je da nerezistentna biljka ne moe opstati na zagaenom stanitu, ali zato rezistentna biljka ne opstaje na istom zemljitu???Adaptivna vrednost rezistentnih biljaka na istom zemljitu je mala. Ako se tome doda i kompeticija sa nerezistentnim razlika u adaptivnoj vrednosti je jo vea. Za ostvarivanje rezistentnosti kod biljaka postoji 7-8 moguih mehanizama izbacivanje toksine supstance, njeno magacioniranje, konverzija u netoksinu formu, detoksifikacija vezivanjem za druge molekule... Svi ovi mehanizmi stalno su prisutni i troe energiju. Na istom zemljitu ta energija je uzalud utroena to se automatski odraava na prinos. Sakupljanjem semena biljaka sa zagaenog i nezagaenog zemljita i njihovim prosejavanjem dobija se sledea situacija: na zagaenom zemljitu dobija se veliki procenat semena rezistentnih , ali i mali procenat semena nerezistentnih biljaka; na istom zemljitu dominiraju semena nerezistentnih, ali postoji i mali procenat semena rezistentnih biljaka. Ovaj mali procenat neodgovarajuih semena predstavlja genetiko optereenje za populaciju, a objanjenje njihovog pojavljivanja lei u opraivanju vetrom vetar polen prenosi sa zagaenog na nezagaeno zemljite i obrnuto migraciono optereenje nastalo usled protoka gena. Populacije nastoje da spree uzrok koji dovodi do naruavanja koadaptivnih sistema (dominantni genotipovi izgraeni kroz evoluciju). Mehanizam kojim se to postie je spreavanje prenoenja polena biljke sa zagaenog zemljita cvetaju ranije u odnosu na biljke sa nezagaenog (ovo se posebno odnosi na biljke graninog pojasa gde je primeena razlika u cvetanju od ak 7 dana). Posledica ovoga je postepena specijacija ova dva sistema, vremenom ak i gubitak reproduktivnog kontakta. ZAGAIVANJE
SREDINE NE DOVODI SAMO DO IZMENE ORGANIZAMA VE MOE DOVESTI I DO POETKA SPECIJACIJE, PA AK I DO OBRAZOVANJA POTPUNO NOVIH VRSTA !!!

- 96 -

3. COVEK I ZIVOTNA SREDINA-PREDMET I SISTEMSKI PRISTUP

Ekologija predstavlja kljunu disciplinu u okviru zatite ivotne sredine. Centralna tema zatite ivotne sredine u okviru studija biologije je ZATITA PRIRODE. Ako je astronomija bila vodea nauka 16. i 17. veka (Kopernik, Kepler, Galilej), a ako je 18. vek je obeleila klasina fizika (mehanika) Isaka Njutna, onda je praktino itav 19. vek - vek biologije (organske evolucije) arlsa Dravina, u ijem se okrilju u njegovoj drugoj polovini razvila ekologija (Ernst Hekel, 1866). Ipak osnovano je pretpostaviti da e ekologija svoj odluujui uticaj, u sistemu nauka uopte, dobiti i dobija upravo danas, na poetku 21. veka, slino kao to su peat ukupnom naunom miljenju 20. veka dale kvantna i nuklearna fizika. O odnosu oveka i ivotne sredine moda najbolje govori sledea poruka: Zbog predmeta koji zadovoljavaju njegovu trenutnu lakomost, svuda untava krupne biljke koje uvaju tlo, to brzo dovodi do neplodnosti tla koje naseljava, prouzrokuje usahnue izvora, uklanja ivotinje koje su tu nalazile svoju hranu, i dovodi do toga da su veliki delovi kugle zemljine, nekada veoma plodni i u svakom pogledu veoma naseljeni, sada goli, neplodni, nenastanjivi, pusti. Reklo bi se da je predodreen da, p{to zemljinu kuglu uini nenastanjivom, sam sebe iskoreni (an Batist Lamark, 1809, Zooloka filozofija) Slobodno se moe rei da smo danas na samo korak od ispunjavanja Lamarkovor proroanstva.

U globalne ekoloke probleme dananjice spadaju: naruavanje ozonskog omotaa pojaanje efekta staklene bate gubitak biodiverziteta deforestizacija (gubitak umskog pokrivaa) izvuena iz gubitka biodiverziteta kao poseban problem Brazil godinje see 50 000km2 tropske kine ume, ostale zemlje Centralne i June Amerike otprilike jo toliko (tih 100 000km2 je povrina itave teritorije bive SRJ) unitavajui nemilice najproduktivniji kopneni ekosistem na planeti. kvalitet i raspoloivost vode za pie dezertifikacija irenje pustinja aerozagaenje Odnos ekologije i zatite ivotne sredine ekologija je prirodna nauka koja se bavi meuodnosima koji se uspostavljaju meu organizmima i njihovim okruenjem (ivotnom sredinom). Kljune rei za ekologiju su INTERAKCIJE i STANITE. Naziv potie od od grke rei oikos = kua, dom, stanite i moe se posmatrati kao ekonomija prirode nauka koja se bavi proizvodnjom i raspodelom organske materije na planeti. Nauka o ivotnoj sredini moe se posmatrati kao interdisciplinarno polje prirodnih, drutvenih i tehnikih nauka u sebi objedinjuje ekologiju, biologiju, hemiju, klimatologiju, okeanografiju, geologiju, arheologiju, antropologiju, sociologiju, istoriju, politike nauke, inenjerstvo, ekonomuju i etiku.

- 97 -

Sinia Stankovi je rodonaelnik ekologije kod nas. On 1933 godine u Beogradu publikuje Okvir ivota - naela ekologije koji se moe uvrstiti u red klasinih radova i fundamenata ekoloke nauke, sa osnovnim naelima zatite ivotne sredine. Okvir ivota predstavljaju voda, vazduh i zemljite kao mediji ivotne sredine i ivi svet koji ih naseljava i od njih zavisi IVOTNU SREDINU INI BIOGEN I ABIOGEN ivi organizam ne postoji van ivotne sredine, a abiogen je takav zahvaljujui tome to u njemu ima ivota. Za zatitu ivotne sredine neophodni su bioloki principi. arls Elton 1928 godine publikuje prvu knjigu koja u svom naslovu ima termin ekologija. Funkcionisanje ivota na Zemlji zavisi od energije, materije i gravitacije (ekoloka paradigma) i u odnosu na te tri stvari ivot na naoj planeti je takav kakav je. Pod energijom misli se na proticanje, materija podrazumeva kruenje, a gravitacija privlane sile koje se uspostavljaju u okviru Sunevog sistema i na planeti Zemlji. U tom smislu sutina prie o zatiti je naruavanje ivotne sredine sa aspekta naruavanja funkcionisanja ivota na planeti koji opstaje zahvaljujui kruenju energije i proticanju materije. ivot na planeti je organizovan na nivou hijerarhijskog sistema subelijska organizacija elija tkivo organ organski sistem organizam populacija zajednica ekosistem predeo biom biosfera. Ekologiju poinju da interesuju hijerarhijski sistemi od nivoa organizma do biosfere. Biotiki nivoi organizacije ne mogu se razdvojiti jedan od drugog jer bioloka raznovrsnost predstavlja odgovor ivih organizama na specifine uslove stanita rei za neku vrstu da ivi u ekstremno nepovoljnim uslovima je velika glupost jer svaka vrsta ivi u za sebe idealnim uslovima i kao takva predstavlja odgovor na uslove koji u tom stanitu vladaju. Hijerarhijska organizacija predstavlja sistem veza i svaki od niih nivoa predstavlja strukturni i funkcionalni deo vieg nivoa organizacije (jedinka je element populacije, populacija je element zajednice...). Idui od atoma ka biosferi poveava se sloenost i neophodnost energije bazinih jedinica, a od biosfere ka atomu poveava se broj bazinih jedinica bioma vrsta atoma. Promena na bilo kom nivou hijerarhijske organizacije biva prepoznata i na ostalim nivoima - sve to se deava na globalnom nivou osea se i na najniim stupnjevima organizacije. Na Karlovom univerzitetu (Prag) 2003 godine doneta je Praka deklaracija koja se zalae da se obrazovanje o ivotnoj sredini uvede kao obavezno u sve obrazovne profile svih univerziteta Evrope i da ne treba da bude nijednog akademskog graanina koji nije imao makar jednosemestralni kurs vezan odnos oveka i ivotne sredine prilagoen svom obrazovnom profilu. Planeta je stara oko 4,6x109 godina, hemijska evolucija traje 1x109 godina. Bioloka evolucija kree pre oko 3,7x109 godina. U najstarije oblike ivota spadaju prokarioti u zajednicama stromatolita. Ako celokupnu starost planete prevedemo u prosean ljudski vek dobijamo da je danas Zemlja stara 46 godina, Cyanobacteria stare 36 godina, jednoelijski eukarioti stari 12 godina, vieelijske ivotinje stare 6 godina, dinosaurusi su iezli pre 8 meseci, rod Homo star 7 dana, a proces naruavanja ivotne sredine star je samo 3 sekunde! Kada govorimo o oveku kao dominantnoj vrsti koja menja i naruava svet oko sebe prvo pitanje koje se postavlja je koja je granica brojnosti ljudske populacije??? Da li je granica kapaciteta planete 7, 10 ili14 milijardi ljudi??? Kriva rasta brojnosti ljudske populacije je eksponencijalna. Planeta nema kapaciteta za eksponencijalni rast i ne dozvoljava ga - ni jedna vrsta ne moe eksponencijalno rasti jer nema resursa u tolikoj meri. Kako je onda to uspelo oveku??? ovek je u toku svoje istorije tri puta prevario planetu i populacija je tri puta doivela demografski skok: pre milion godina kada se dogodila kulturna revolucija ovek poinje da koristi

- 98 -

orua i oruja, pronalazi vatru, poinje da je koristi i kontrolie znaaj vatre je nemerljiv jer obezbeuje termiku obradu hrane ime unitava veliki broj parazita, obezbeuje toplotu u hladnom periodu i koristi je za krenje uma. ovek primeuje da se nakon poara vegetacija obnavlja, da je obnova vegetacije praena obrazovanjem travnatih zajednica koje privlae stada biljojeda donosei mu tako obilje hrane ivotinjskog porekla. Kulturnu revoluciju obeleava i poetak korienja govora ime stie nemerljivu prednost u odnosu na ostale vrste. Komunikacija obezbeuje prenoenje znanja i iskustava. * Bumani i dan danas ive na ovom nivou; u plemenu su najcenjeniji stari ljudi koji poseduju mnogo znanja i iskustva koja mogu preneti na mlae generacije* Vremenom i pored kulturne revolucije brojnost populacije je dostigla plato na kome se zadrala do sledee prevare agrarna revolucija pre 10 12 000 godina period domestifikacije biljaka i ivotinja (domestifikacija = ovladavanje i kontrola ivotnog ciklusa neke biljke ili ivotinje). Sa domestifikacijom ovek sebi obezbeuje vie resursa i pravljenje zaliha ime omoguava imanje veeg broja potomaka. *Bumani imaju recesivan odnos prema broju lanova plemena regulacija ukljuuje kasno stupanje u brak, redukovan broj seksualnh kontakata, dozvoljeno je ubijanje dece, posebno u godinama kada su resursi jako ogranieni, jer pleme mnogo mora da investira u decu do starosti od 12 godina kada e poeti da doprinose (deaci kao lovci, devojice kao sakupljai)* Pardoks je taj da Bumani i druga plemena na slinom nivou nikada ne umiru od gladi, dok kod savremenog oveka glad i pored svega predstavlja veliki problem veoma smo ranjivi i zavisni od klime. U ovom periodu dolazi do razvoja gradova parazita ekosistema koji se razvijaju na raun vika vrednosti seoskih domainstava. Grad ne proizvodi i mora da ima stalan input. Veliki broj ljudi na malom prostoru za posledice ima blizak kontakt meu njima i lake irenje infektivnih bolesti. industrijsko - tehnoloka (nauna) revolucija poela je pre oko 200 - 250 godina i traje i dalje, mada se dananjica sve ee oznaava kao informatika revolucija. Poela je sa otkriem parne maine i prelaskom sa manufakture na industrijsku proizvodnju. Prati je razvoj svih oblasti nauke to doprinosi produenju ivotnog veka. Danas se nalzimo u treem demografskom skoku i eksponencijalni rast ljudske populacije se nastavlja. Priroda se protiv eksponencijalnog bori otporom sredine teei da J krivu prevede u S (sigmoidnu) krivu, da brojnost populacije dovede do odreenog platoa i tu je zadri. Otpor sredine predstavljaju ograniavajui faktori voda, hrana, bolesti, predatori, paraziti itav kompleks abiotikih i biotikih faktora koji na tu organsku vrstu deluju. Promena brojnosti svake populacije zavisi od etiri ekoloka parametra - nataliteta, mortaliteta, imigracija i emigracija. Posmatrano na planetarnom nivou za ljudsku populaciju nema imigracija i emigracija za promenu brojnosti znaajni su samo natalitet i mortalitet. Za demografske skokove najznaajniji faktor je mortalitet OVEK JE U SVAKOM DEMOGRAFSKOM SKOKU ZNAAJNO SMANJIVAO STOPU MORTALITETA. Kako zaustaviti rast populacije??? Svetski ratovi, epidemije, smanjivanje stope nataliteta (kontrola raanja i ograniavanje broja potomaka) koje se danas primenjuje u Kini, Indiji. Demografska tranzicija bazira se upravo na obaranju stope nataliteta ispod stope mortaliteta. Za razliku od svih ostalih organskih vrsta ovek se realizuje u svetu koji osim ekolokih faktora koji vladaju u prirodi ukljuuje i druge sadraje - nacionalnu pripadnost, status, veroispovest, politiki sistem, moralne i pravne regulative... te je ekologija oveka sloena jer je i sama ivotna sredina kojoj on pripada sloenija u odnosu na sredinu svih ostalih organskih vrsta. ovek je i dan danas Homo naturalis organska vrsta koja se relizuje u stratumu fiziko-biolokih pojava, procesa i zakona, biotopa i biocenoza, ali nije samo to

- 99 -

ovek je i Homo faber jer se realizuje u stratumu znanja (zanat, prirodnotehnike nauke), umea (nauka, alat), tehnike, tehnolokih sistema i tehnikog napretka; Homo oeconomicus stratum ekonomije, ekonomskih principa i zakonitosti, privredni sistem i privredne strukture, ekonomski rast; Zoon politicon stratum socijeteta gde se realizujemo kao jedinka, porodica, drutvo i drava, u okviru drutvenog poretka i drutvenog razvitka; Anthropos filosofos stratum vrednosti i normi, moralnih i pravnih regulativa, moralnog napretka Homo sapiens = Homo naturalis + Homo universalis. ovek pre svega zavisi od okoline bez resursa koje mu ta okolina prua nema tehnologije, ekonomije niti socijalne organizacije faktora neophodnih da bi opstao. Naa neophodnost za resursima preseca krugove kruenja materije i proticanja energije, naruavamo ih i menjamo okolinu dovodei do poremeaja. U pogledu koliine raspoloivih resursa planeta je zatvoren sistem. Thomas Malthus (1766-1834) ekonomista iz Londona u publikaciji Studija populacije primeuje da je Engleska oskudna u poledu resursa i da se koliina resursa poveava aritmetikom (a+b), a brojnost stanovnitva geometrijskom (axb) progresijom. Reenje bi bilo u regulaciji broja siromanih bogatih nema mnogo i za njih ima dovoljno resursa, siromani koji poveavaju svoju brojnost poelee da budu bogati, a ako se obogate nee biti resursa za sve. Rimski klub, najjaa nevladina organizacija, kree 60-ih godina; 1967 godine Aurelio neki tamo J, jedan od vlasnika korporacije FIAT prepoznaje probleme vezane za kvalitet ivotne sredine, resursa, poveanja brojnosti ljudske populacije i uvia potrebu za pronalaenjem reenja. Oko sebe okuplja tim eksperata iz razliitih oblasti prirodnih, drutvenih i tehnikih nauka koji treba daju odgovor na pitanje kuda ide ova planeta i ta e biti sa ovekom? Kao rezultat 1972-ge izlazi publikacija pod nazivom Granice rasta u kojoj se pojavljuje prvi kompjuterski model predvianja do 2100-te godine u odnosu na parametre: raspoloivi resursi, brojnost ljudske populacije, raspoloivost hrane, industrijska proizvodnja i zagaivanje. Brojnost populacije raste i rae mnogo vie u nerazvijenim zemljama. Ekoloka stopa potronja resursa / povrina korienog zemljita po glavi stanovnika u okviru pojedinih drava. Najvea je u SAD. Generalno gledano mnogo je vea u razvijenim nego u nerazvijenim zemljama. Ujedinjene nacije ulau napore za bolju i kvalitetniju ivotnu sredinu i stim u vezi organizuju se meunarodne konferencije vezane za probleme kvaliteta sredine koja nas okruuje: I. Konferencija ujedinjenih nacija o ivotnoj sredini (Stokholm, 1972) II. Konferencija o ivotnoj sredini i razvoju Samit o zemlji (Rio, 1992) III. Konferencija Samit o odrivom razvoju (Johanezburg, 2002) Konferencija u Riu donosi nekoliko znaajnih dokumenata: Deklaracija iz Ria, nekoliko konvencija i programa (program zatite svetskih uma, program vezan za klimatske promene npr.) i Konvenciju o zatiti biodiverziteta i esto se oznaava kao Konferencija o odrivom razvoju. Odrivi razvoj podrazumeva trajan, usklaen razvoj RAZVOJ USKLAEN SA
RESURSIMA KOJE EMO KORISTITI NA NAIN I U OBIMU DA I GENERACIJE KOJE POSLE NAS DOLAZE IMAJU PRAVO NA SVOJ SOPSTVENI RAZVOJ. Usklaeni razvoj podrazumeva da se

moemo razvijati na raun: prirodnih resursa - bioloki resursi (hrana, drvena graa...), minerali, fosilna goriva, voda ekonomskih resursa nacionalni dohodak, stepen ekonomske razvijenosti, tip privrednog razvoja drutvene nadgradnje socijalna struktura, kultura, istorija, religija

- 100 -

Problem se javlja jer veliki broj drava sveta sa visokim ekonomskim i socijalnim znaajan deo tog ekonomskog i socijalnog je stekao na raun resursa ivotne sredine ak itavih drugih kontinenata. Ti isti koji imaju visok nivo ekonomskog i drutvenog blagostanja malo toga hoe da daju siromanim. Od 153 centra bioloke raznovrsnosti 120 se nalazi na teritoriji nerazvijenih zemalja. Eksploatacija resursa treba da bude u skladu sa odrivim razvojem od svega uzeti po malo i na taj nain se razvijati. Osim to treba uzimati samo koliko je potrebno to treba initi na nain koji je odriv (pecanjem dinamitom ne uzima se velika koliina ribe, ali se tako nanose ogromne tete ivotnoj sredini). Svet politike je taj koji donosi odluke, biolozi i ekolozi treba da nateraju politiare da prepoznaju vrednost resursa. Raspoloivost svetskih resursa opklada izmeu ekologa Pola Elriha i ekonomiste Dulijena Sajmona. Opkladu su definisali odlaskom na njujorku berzu i konstatovanjem cene 5 metala i 5 nemetala kao reprezenata resursa koji se koriste i oveanstvu su neophodni i oroili je na 10 godina. Elrih je tvrdio da e za 10 godina cena tih resursa skoiti, a Sajmon da e cena biti nia. Opkladu je dobio ekonomista jer tehnoloki napredak dovodi do lakog prelasaka na drugi resurs. Primer je kauuk koga je sve manje, ali mu cena ne skae jer imamo alternativu u razliitim plastinim materijalima. Mogunost brzog prelaska sa jednog resursa na drugi ini nas jedinstvenim, ali je i opasno po nas jer emo tako dovesti do sopstvenog unitenja. IAKO SMO NA KORAK OD SAMOUNITENJA I DALJE GOVORIMO DA NAM DOBRO IDE.

4. GLOBALNI EKOLOKI PROBLEMI

Klima srednja vrednost meterolokih elemenata atmosfere (klimatskih ekolokih faktora) na odreenom prostoru. Razlika izmeu klime i vremena je to to vreme predstavlja trenutno stanje meterolokih elemenata atmosfere na odreenom mestu. Klimatski faktori u ekologiji se oznaavaju kao imperativni jer od njih prvenstveno zavisi raspored ivog sveta na planeti. Po vanosti iznad klimatskih faktora nalazi se samo Sunce. U osnovi naruavanja klime planete nalazi se naruavanje protoka energije koja dolazi od Sunca. Sunce je nuklearni reaktor na kome se deava termonuklearna reakcija fuzije i oslobaa veliku koliinu toplotne energije. ine ga vodonik (72%) i helijum (28%). Svake sekunde 4,2x106T jezgara vodonikovih izotopa spaja se u reakciji fuzije. U igri su dva tipa izotopa vodonika - deuterijum (graen od jednog protona i jednog neutrona) i tricijum (graen od jednog protona i dva neutrona). Dva tipa reakcija fuzije se odigravaju na Suncu: spajanje deuterijuma i tricijuma mogua na temperaturi od 100x106C; kao proizvod dobija se energija u vidu elektromagnetnog zraenja, He4 i slobodni neutroni spajanje deuterijuma za odigravanje potrebna je temperatura od 1x109C; proizvod je He3 i ogromna koliina toplotne energije Toplotna energija u vidu elektromagnetnog zraenja koja od Sunca odlazi osnovni je preduslov ivota na Zemlji. Ova energija oznaava se kao SUNEVA RADIJACIJA i ukljuuje elektromagnetne talase razliitih talasnih duina (100 5 000nm) pri emu samo jedan deo tog spektra koji dolazi do Zemlje je vidljiv za nae oko (390 760nm predstavlja vidljivi deo
- 101 -

spektra). Sve ispod vidljivog dela spektra je kratkotalasno, a sve iznad je dugotalasno zraenje. Sunce emituje ogromnu koliinu energije, do Zemlje dolazi samo milijarditog dela koja je vie nego dovoljna za klimatske uslove koji na planeti vladaju. Kratkotalasno zraenje hladni talasi odlikuju se malom talasnom duinom (UV, jonizujue, radioaktivno), ali velikom energijom i prodornou. Dugotalasno zraenje topli talasi (bliski i daleki deo infracrvenog, mikrotalasi, radiotalasi, TV talasi) odlikuju se velikim talasnim duinama i malom prodornou. Sve to doe do povrine atmosfere nee doi do povrine planete znaajan deo (34%) elektromagnetnog zraenja bie apsorbovan od strane oblaka, estica praine, same atmosfere i nee ui u aktivnu energiju termikog reima Zemlje. Sunevi zraci koji dou do povrine planete doivljavaju transformaciju na aktivnoj povrini iz kratkotalasnog i vidljivog prelaze u dugotalasno, sa aktivne povrine e se reflektovati i u vidu toplote odlaziti u atmosferu. Razliite povrine imaju razliit indeks refleksije (albedo efekat) neke povrine apsorbuju i zadravaju veliku koliinu zraenja dok druge sa visokim procentom reflektuju Suneve zrake bez transformacije u toplotu. Albedo efekat travnate povrine je 1626%, listopadne ume nii nego travnate povrine, etinarske ume 5-15%, povrina pod usevima 15-25%, tundre 15-20%, pustinje 25-30%, asfalitanih puteva 5-10%, lednika 30-40%, sveeg snega 75-95%, starog snega 40-70%, gleera 20-40%, vode kada je Sunce u zenitu 3-10%, vode kada je Sunce na izlasku odn. zalasku 10-100%. to je albedo efekat nii povrina je zagrejanija. Kada pogledamo planetu sa aspekta klime kao distributivni ekoloki karakteri se pojavljuju temperatura, koliina padavina i vazduna kretanja. Srednja godinja temperatura na ekvatoru razlikuje se od one na polovima ili u umerenoj zoni. Razlike u temperaturi javljaju se usled toga to sunevi zraci na ekvator padaju pod pravim uglom, a polove praktino dodiruju u jednoj taki. SREDNJA GODINJA TEMPERATURA SNIAVA SE ZA 0,5C NA SVAKIH 100KM IDUI OD EKVATORA KA POLOVIMA I SA SVAKIH 100M NADMORSKE VISINE. Temperatura se takoe menja u toku dana i noi. U pogledu duine dana i noi postoji pravilnost koja je karakteristina za geografske irine i duine, vezana je za elemente i karakteristike klime na Ekvatoru duina dana i noi je praktino jednaka tokom itave godine; sa pomeranjem ka polovima menja se u toku godine. U Beogradu dan je najdui 20-ti na 21-vi jun (letnja ravnodnevnica), a najkrai je 20ti na 21-vi decembar (zimska kratkodnevnica). Idui dalje prema polovima - u Sankt Ptersburgu npr. leti no traje po 4 sata, a zimi dan 4-5 sati. Promena duine dana i noi uzrok su smene godinjih doba na umerenim geografskim irinama jer se menja duina perioda u kome ima elektromagnetnog zraenja Sunca. Zemlja je najblia Suncu zimi, a najudaljenija leti; nagnutost zemlje (ugao eklipse) od 2327 donosi da je planete u toku okretanja oko svoje ose i okretanja oko Sunca tokom jedne polovine godine blia, a tokom druge udaljenija od Sunca i primae suneve zrake pod drugaijim uglom. Kada na severnoj hemisferi pone prolee na junoj kree jesen. Osim Sunca i koliine toplote za raspored ivog sveta odgovorna je i vlanost. Atmosfera nije statina ve se nalazi u ciklusu kruenja. Na nivou planete moe se prepoznati nekoliko petlji (pravilnih elija) kretanja vazduha koje se oznaavaju kao HEDLEJEVE PETLJE i mogue je razlikovati est od kojih su tri na severnoj i tri ne junoj hemisferi. Rezultat su rotacije Zemlje i isparavanja vode sa povrine svetskog mora i kopnenih ekosistema. Na nivou ekvatora isparavanje je najintenzivnije jer Sunevi zraci padaju pod pravim uglom. Topli vazduh koji se ovako zagreva dolazi u gornje slojeve atmosfere gde se hladi; kada se ohladi vazduh ima manju sposobnost rastvaranja vodene pare, dolazi do njene kondenzacuje i na Zemlju se vraa u obliku padavina. Najvea koliina padavina vraa se na mesto odakle je isparila. Zbog vazdunih kretanja na kopno se vrati za 14% vie vodenog taloga u odnosu na

- 102 -

ono to je sa kopnenih ekosistema isparilo kada bi sve to je isparilo ponovo palo samo na more ciklusa kruenja vode ne bi bilo. Voda se u more vraa renim slivovima. Deo toplog vazduha se sui i kao hladan se pomera ka severnoj i junoj hemisferi. Hladan vazduh kao tei pada prema povrini planete. Mesta gde taj suv vazduh pada su bezvodna, odlikuju se malom godinjom koliinom padavina. Odatle e se kao topao kretati ka Ekvatoru pokupiti vodenu paru i tu isprazniti. est Hedlejevih petlji objanjava postojanje sjedne strane vodom bogatih, a sa druge strane gotovo potpuno bezvodnih zona na Zemlji. Vetrovi mogu biti sa promenljivim (nedominantnim) i nepromenljivim (dominantnim) pravcem. Do 30-og stepena geografske irine vetrovi nemaju dominantan pravac (vetrovi su promenjljivi); od 30-og do 60-og stepena dominantni vetrovi su zapadni; od 60-og stepena dominiraju istoni vetrovi. Petlje i pravci duvanja vetrova osim rasporeda padavina imaju uticaj na kretanje morskih struja koje predstavljaju bitan faktor klimatskih karakteristika odreenih podruja. Golfska struja donosi toplu, a Labradorska hladnu vodu utiui tako na razliitu klimu podruja pored kojih prolazi, a koja se nalaze na istim geografskim irinama. SVETSKO MORE JE U CIKLUSU KRUENJA MORSKIH STRUJA. 5. GLOBALNO ZAGREVANJE I POJAAN EFEKAT STAKLENE BATE Deo elektromagnetnog zraenja Sunca dolazi do Zemlje gde se jedan deo transformie u toplotu i koristi za zagrevanje planete vode, zemljita, generisanje vetrova..., mali deo (0,5-1%) zelene biljke iskoriste za proces fotosinteze, a deo se vraa u kosmos u vidu dugotalasnog zraenja. Deo tih dogotalasnih, toplotnih zraka atmosfera zadrava ne dozvoljavajui tako odlazak sve toplote sa planete. Ovo se postie gasovima staklene bate i bez efekta gasova staklene bate termikih uslova koji na Zemlji vladaju ne bi bilo i temperatura bi iznosila -240C. EFEKAT GASOVA STAKLENE BATE JE PRIRODNA KARAKTERISTIKA ZEMLJE I BEZ NJEGA IVOTA NA NAOJ PLANETI NE BI BILO. Naruavanje atmosfere vodi pojaanju ovog efekta i predstavlja globalni problem dananjice. Efekat izraivanja je najvei u toku vedrih zimskih noi kada se izrauje najvea koliina toplote pri oblanom vremenu temperatura se poveavai nema mrazeva. * Paljenje vatre radi zatite voa od mrazeva nije da bi to voe vatrom bilo zagrejano ve da bi dimom prekrio vonjak i napravio vetaki efekat staklene bate * Gusta atmosfera ima vei kapacitet apsorpcije dugutalasnog zraenja odn. dugotalasno zraenje nema visok kapacitet prolaska kroz prepreke. * Zagrevanje automobila leti kratki talasi i vidljivi deo spektra mogu kroz staklo, ali dugi ne mogu * Sutina globalnog zagrevanja je da je smanjem kapacitet atmosfere za proputanje dela dugotalasnog zraenja i oni se umesto da je napuste zadravaju zagrevajui Zemlju. Pravu prirodu pojaanog efekta staklene bate teko je predvideti. Danas veina naunika smatra da e doi do zagrevanja u narednih 40 godina oekuje se poveanje srednje godinje temperature na globalnom nivou izmeu 1 i 5 stepeni. Realnost je povlaenje leda na gleerima Aljaske za 105km (period 1794 2005). Kao posledica predvia se i promena u koliini padavina. Veina regiona u unutranjosti kontinenata postae suvlja, na priobalju e padati vie kie zbog toplije morske vode, ekoloke zone (zonobiomi) pomerie se ka viim geografskim irinama izazivajui poremeaje u poljoprivredi. Promena u temperaturi vode vodie promeni u cirkulaciji morskih struja. Engleska bi bez golfske struje za 100 godina bila okovana ledom. Zagrevanje planete podrazumeva i zagrevanje svetskog mora najveeg pufera ugljen dioksida. to je voda toplija ona ima manji potencijal za rastvaranje CO2.

- 103 -

Poveanom efektu staklene bate doprinose ugljen dioksid, metan, azotni oksidi i hlorofluoro-karbonati. Ovi manje zastupljeni gasovi apsorbiju mnogo vie infracrvenog zraenja i do 2010 godine mogu biti odgovorni za polovinu uveanja temperature koje se nastaviti da se ubrzava ako se neto ne preduzme. Glavni izvor poveane koncentracije ugljen dioksida je sagorevanje fosilnih goriva ugljenik je jedan od est krucijalnih elemenata ivog sveta, sagorevanjem se oslobaa u atmosferu gde reagije sa kiseonikom gradei CO2. U sastavu atmosfere CO2 uestvuje u malim koliinama, njegova koncentracija se izraava u ppm (milionitim delovima) svakodnevno poveanje neega ega je jako malo vodi problemima na globalnom nivou. Metana u apsolutnoj koliini sa aspekta doproinosa zagrevanju ima manje nego CO2, ali doprinosi mnogo vie jedna jedinica metana IR zrake apsorbuje sa efikasnou kao 21 jedinica CO2. Poveanoj koncentraciji doprinosi intenzivno stoarstvo metanogene bakterije u digestivnom traktu preivara. Montrealskim i Kjoto protokolom Brazilu su obaveze u pogledu doprinosa poveanju efekta staklene bate podignute za 7% zbog hidroelektrana potapanje ogromnih povrina pod vegetacijom tropske kine ume dovodi tu vegetaciju u anaerobne uslove gde sa razlaganjem poinju metanogene bakterije; kada se voda bogata metanom nae na lopaticama turbina velika je kontaktna povrina svake pojedinane kapi taj metan se lako emituje u atmosferu. Analize na nivou regiona Kalifornije 2050-te predviaju kie umesto snega na planinama to e voditi pranjenju akumulacioni bazena i sui tokom leta. Sline prognoze se mogu praviti i na nivuo gradova. Reenja: energetska efikasnost da do potrebnoh proizvoda doemo sa to je mogue manje potroene energije po jedinici proizvoda najvie energije danas dobijamo iz neobnovljivih energetskih resursa i mnogo energije troimo. prelazak na alternativne izvore energije upotreba prirodnog gasa ijim sagorevanjem se daleko manje doprinosi poveanju efekta staklene bate manja emisija CO2 ouvanje uma vegetacija troi ugljen dioksid i smanjuje njegovu koncentraciju u atmosferi. U plastenicima i staklenicima irom Evrope koriste se boce sa CO2 iz kojih se on puta radi poveanja prinosa. Bogatstvo vegetacije iz perioda karbona potie od velikih koncentracija ugljen dioksida u atmosferi tog vremena taj CO2 je poreklom od estih vulkanskih erupcija. Koncentracija CO2 u atmosferi umerene zone vea je zimi zbog listopada. Planetu e unititi ono to ju je i stvorilo !!! 6. OZONSKI OMOTA I POSLEDICE NJEGOVOG UNITAVANJA Ozonski omota planetu i ivi svet koji je naseljava titi od kratkotalasnog zraenja (UV, , jonizujui zraci). Kratkotalasni zraci naruavaju strukturu molekula DNK i kao takvi deluju mutageno i kancerogeno, a u veim koncentracijama smrtonosno. IVOT JE MOGAO DA
NAPUSTI VODENU SREDINU TEK KADA SE OZONSKI OMOTA OBRAZOVAO I KADA SE ZBOG NJEGOVOG PRISUSTVA SMANJILA KOLIINA UV ZRAKA. Nalazi se u startosferi, na oko 30km od

povrine Zemlje i proputa samo mali deo kratkotalasnog zraenja. Cyanobacteria predstavljaju prve organizme koji su vrili aerobnu fotosintezu isputajui kiseonik u atmosferu gde je u gornjim slojevima dolo do hemijske reakcije u kojoj se molekul kiseonika pod uticajem suneve radijacije pretvorio u alotropsku modifikaciju ozon (O3). Ova reakcija se stalno deava, ali danas je u nekim delovima

- 104 -

intenzitet naruavanja vei u odnosu na formiranje ime se smanjuje debljina ozonskog omotaa i dozvoljava prolaz vee koliine UV zraka. Ozonske rupe mesta oteenja ozonskog omotaa odn. mesta gde je tanji nego to bi trebao da bude. Najvaniji uzronik naruavanja ozonskog omotaa su fluorohloro-karbonati (freoni). Pronalazak ovih jedinjenja predstavljao je veliko tehnoloko dostignue i naunicima koji su ih otkrili doneli su Nobelovu nagradu iz oblasti hemije. Imaju iroku primenu u proizvodnji stiropora, pur pene, zbog male specifine teine i velike disperzione moi koriste se kao rasprivai u dezodoransima, lakovima za kosu..., upotrebljavaju se u rashladnim ureajima. Smatrani su neutralnim u odnosu na ivotnu sredinu. Vreme ivota im je 30-50 godina. tetnost je posledica dugotrajnosti i male specifine teine. Zbog male specifine teine lako dospevaju u gornje slojeve atmosfere gdeu stratosferi UV zreci deluju na fluorohlor-karbonate oslobaajui lako atome hlora. Slobodan atom hlora vezuje se za ozon i razgrauje ga dajui Cl2O i O2. Cl2O je nestabilan i pod dejstvom Sunca atom hlora se izbacuje i reakcija se ponavlja jedan atom hlora moe oko 100 000 puta reagovati sa ozonom. Akcije ze smanjenje upotrebe fluorohloro-karbonata dezodoransi sa znakom OZON FREE, friideri bez freona... Naruen ozonski omota predstavlja jedan od bitnih faktora naruavanja biodiverziteta. Vodozemci su visoko osetljivi na naruavanje ozonskog omotaa zlatna krastaa (Bufo periglens) sa Kostarike otkrivena je 1964 kao nova vrsta, a danas je u izumiranju. Da je izumiranje direktna posledica ozonskih rupa zakljuuje se na osnovu toga to se samo stanite nije menjalo. Promene u brojnosti i diverzitetu vodozemaca mogu biti sjajni bioindikatori promena indeksa UV zraenja. Razlog lei u vlanoj povrini tela koja ih ini osetljivim na UV zrake. Ozon se moe formirati u troposferi. Prirodne situacije koje do ovoga dovode su oluje kada je obrazovanje ozona posledica elektrinih pranjenja. U troposferi iznad gradova u letnjim mesecima ozon se obrazuje kao posledica prisustvu azotnih oksida (komponenta izduvnih gasova), poveanog UV zraenja i visoke temperature kada nastaje FOTOSMOG. Poveana koncentracija ozona deluje inhibitorno na rad cilija respiratornog trakta i na taj nain onemoguava zatitnu refleksnu reakciju organizma na zagaenu sredinu kaalj i izbacivanje mukusa ime se organizam normalno brani od zagaujuih estica. Lokalno stanovnitvo u gradovima sa problemom fotosmoga pati od poremeaja respiratornih organa emfizem plua (strukturni poremeaj alveola koje vie nisu u formi grozda ve se slepljuju, postaju kesaste ime se smanjuje respiratorna povrina) kao endemsko oboljenje u takvim sredinama; bronhijalni spazam (kontrakcija bronhijalnih miia i smanjen otvor bronhijalne tube). Vlasti Atine, jednog od gradova sa problemom fotosmoga, u letnjim mesecima esto redukuju ili potpuno zabranjuju vonju automobila. 7. KISELE KIE Globalni problem atmosfere je kada se vraaju padavine sa pH daleko ispod pH vrednosti normalnih atmosferskih padavina. Normalna pH vrednost atmosferskih padavina iznosi 5,6 6,0. Nakon bombardovanja pH vrednost kia koje su padale iznosila je ispod 2, ali su se zbog duvanja dominantnih zapadnih vetrova ovako kisele padavine u najveoj meri izlile nad Rumunijom J. Iako je termin kisela kia u irokoj upotrebi BILO KOJA ATMOSFERSKA PADAVINA MOE IMATI POVEANU KISELOST (postoji i kiseli sneg). Osnovni uzronici ovog fenomena su oksidi koji se u atmosferu emituju pri sagorevanju fosilnih goriva. Najvei doprinos daju oksidi sumpora koji predstavljaju rezultat

- 105 -

sagorevanja uglja, pre svega u termoelektranama za koje se smatra da daju 70% ukupnog doprinosa zakieljavanju atmosfere. Prvi put su primeene krajem IX veka, prvi ih je konstatovao i o njima pisao jedan engleski farmaceut. iveo je na obali Lamana i analizirajui i uporeujui pH kie koja je tu padala i one koja pada iznad Londona primetio je da kia koja pada iznad Londona (jedan od glavnih industrijskih centara gde su bile smetene najvee fabrike) ima znatno niu pH vrednost. U fabrikama osnovno energetsko gorivo bio je ugalj ijim sagorevanjem se dobijala temperatura potrebna za dobijanje vodene pare koja se koristila za pokretanje parnih maina. SO2 predstavlja PRIMARNI POLUTANT kao takav u ivotnoj sredini ne mora izazvati poremeaj, ali moe stupiti u hemijsku reakciju sa nekim drugim polutantom ili sa neim to je sastavni deo te sredine. U atmosferi SO2 reaguje sa vodenom parom i prelazi u sumporastu kiselinu - SEKUNDARNI POLUTANT. Horizontalana i vertikalna strujanja uzrokuju da se ti sekundarni polutanti mogu vratiti na mesta jako udaljena od izvora zagaenja. Ako je vazduh suv SO2 e reagovati sa kiseonikom oksidijui se do sumpor- trioksida koji e se kretati noen vazdunim strujama i kada se sretne sa vazduhom bogatim vodenom parom sa njom e reagovati dajui sumpornu kiselinu. Bitan doprinos zakieljavanju atmosfere daju i azotni oksidi, takoe nastali sagorevanjem fosilnih goriva. Reaguju na isti nain kao i SO2 vraajui se na Zemlju u obliku azotaste odn. azotne kiseline. Uticaj kiselih kia na ivotnu sredinu je izuzetno negativan menjaju pH zemljita, menjaju pH povrinskih i podzemnih voda, direktno utiu na morfoanatomske promene kod biljaka, dovode do suenja biljaka i itavih kompleksa uma. Biljke se sue se od vrnih delova ka bazi stabala jer je zakieljavanjem spreeno upijanje vode, smanjen je vodeni pritisak i bez vode prvo ostaju vrni delovi. Poveana kiselost dovodi do poveane mobilnosti tekih metala iz zemljita koji sada efikasnije ulaze u biljke. Jo jedna posledica zakieljavanja podloge je njena sterilizacija (unitavanje mikroorganizama koji predstavljaju bitnu komponentu ekosistema - razlgai koji mineralizuju organsku komponentu). Efekat kiselih kia najvie se osea u odnosu na etinarske sastojine jer kie najvie padaju na velikim nadmorskim visinama visinske zone su prepreka kretanju vazdunih masa; osim toga za razliku od liara etinari su aktivni tokom itave godine. Tip podloge je takoe jako bitan na naim prostorima dominira krenjaka (ekstremno bazna) podloga na kojoj kada doe u kontakt sa kiselim kiama dolazi do reakcije neutralizacije zbog ega se kod nas posledice kiselih kia ne oseaju u tolikoj meri. Problem se odnosi i na akvatine ekosisteme VLANE PUSTNJE predstavljaju jezera u kojima je ihtiofauna potpuno izumrla jer su ribe izuzetno osetljive na promenu pH. veani u jezera ubacuju krenjak cilju neutralizacije kiselosti i spasavanja ihtiofaune. Montrealskim i Kjoto protokolom pokuava se na meunarodnom nivou prepoznati emisija primarnih polutanata i kuda oni putuju vazdunim strujama (ko i gde izvozi primarne polutante). Prave se matrice proizvodnje i uvoza na osnovu kojih se prave bilateralni i multilateralni dogovori smanjenja emisije sumpornih i azotovih oksida. eka je jedna od prvih centralnoevropskih zemalja koja je smanjila emisiju gasova koji doprinose efektu staklene bate i kiselih kia, ak je na tritu svoje kvote prodavala Slovakoj. Na prostore bive SFRJ najvie primarnih polutanata dolazilo je iz centralne Evrope zbog otvorenog prostora Panonske nizije, veliki deo bio je vezan je za severni deo Italije od ijeg efekta je navie stradao Velebit kao prirodna prepreka vlanim vazdunim masama. Prirodne prepreke i samim tim najugroeniji na teritoriji Evrope su Alpi, Karpati i Stara planina. Osim za ekosisteme kisele padavine su veliki problem za graevinske objekte, arhitekturu, spomenike (u njujorkom Centralnom parku spomenik poveen Kleopatri koji je

- 106 -

tu prenet iz Egipta u poslednjih 20 godina nastradao je vie nego za 3000 godina koliko je bio u Egiptu), metalne konstrukcije (mostovi, Ajfelova kula).

8. POJAM, KONCEPT I ZNAAJ ZATITE BIODIVERZITETA

Problem naruavanja biodiverziteta izaao je iz sfere biolokog i danas je iroko prisutan, o njemu govori politika i sve se vie uvia znaaj njegovog ouvanja. Jedan od rodonaelnika ideje o potrebi zatite i ouvanja bioloke raznovrsnosti je Edvard Vilson, profesor sa Harvarda, koji je napisao vei broj publikacija, dva kapitalna dela su mu Biodiverzitet I (1987) i Biodiverzitet II (1997) i jo znaajan broj publikacija nakon toga. Vezano za biodiverzitet on 1997-me konstatuje da je to termin i koncept koji predstavlja dogaaj u skoranjoj kulturnoj revoluciji oveka. Re biodiverzitet dobija kultno mesto ne samo u oblasti prirodnih ve i u sferi drutvenih nauka i celokupnom sagledavanju ovekovog odnosa prema ivotnoj sredini. Termin BioDiverzitet raa se u toku Internacionalnog foruma o biodiverzitetu (Vaington, 21-24 septembar 1986.) pod pokroviteljstvom nacionalne akademije nauka SAD i Smitsonijan Univerziteta (hram prirodnih nauka Amerike). Na konferenciji u Riu Samit o Zemlji - konferencija o odrivom razvoju (1992) biodiverzitet se pomera na centralno mesto naune i politike zainteresovanosti irom sveta. Na ovom samitu uestvovale su delegacije 168 zemalja sveta jedan od najreprezentativnijih samita u okviru UN-a jer su mu prisustvovali predsednici odn. premijeri drava. Jedan od skupova koji su prethodili ovoj konferenciji bila je Konferencija u Najrobiju (Kenija) gde se takoe govorilo o biodiverzitetu, a meu uesnicima bili su prof. Stevanovi i Vojislav Vasi tadanji direktor prirodnjakog muzeja. BIODIVERZITET JE SVE SVEUKUPNA VARIJABILNOST IVOTA NA ZEMLJI. Prema najiroj definiciji predstavlja sveukupnost gena, vrsta i predela na Zemlji. Konvencija o biodiverzitetu sa konferencije u Riu (CBD, UNEP, 1992) definie ovaj pojam kao SVEOBUHVATNU RAZNOLIKOST I RAZLIITOST IVIH ORGANIZAMA, UKLJUUJUI, IZMEU OSTALOG, KOPNENE, MORSKE I OSTALE VODENE EKOSISTEME I EKOLOKE KOMPLEKSE IJI SU DEO; OVO UKLJUUJE DIVERZITET U OKVIRU VRSTA, IZMEU VRSTA I IZMEU EKOSISTEMA. Ameriki ekolog Lavdoj (1980) za biodiverzitet kae da se moe uporediti sa ogromnom bibliotekom u kojoj su knjige napisane na razliitim jezicima, koje jo uvek nisu proitane i koje ekaju da njihova sadrina bude odgonetnuta; u tim neproitanim i delimino proitanim delima kriju se reenja opstanka oveanstva. Slikovito reeno, biodiverzitet kao kiobran pokriva sve ono to se odnosi na raznovrsnost, raznolikost i varijabilnost ivog sveta planete. Iz definicije pojma biodiverzitet proizilazi da on obuhvata nekoliko organizacijskih novoa: genetiki, specijski i ekosistemski (o biodiverzitetu moemo govoriti na nivou gena, vrsta i ekosistema) od kojih svaki ima svoj kako prostorni tako i vremenski kontinuitet na naoj planeti. Jednostavno reeno svaka jedinka je originalno i neponovljivo reenje i razlikuje se od ostalih jedinki iste vrste genetiki diverzitet predstavlja diverzitet unutar vrste svaka jedinka predstavlja samo mali iseak celokupne organske vrste u jedinici prostora i vremena. Biodiverzitet je evolutivni odgovor ivog na specifine uslove stanita i predstavlja manifestaciju raznovrsnosti uslova stanita. to je stanite raznovrsnije na jedinici povrine bie vei broj jedinstvenih i neponovljivih reenja (pojedinih organskih vrsta). SVAKA
ORGANSKA VRSTA JE IDEALNO REENJE KOMBINACIJE GENETIKE STRUKTURE I USLOVA STANITA. PREDSTAVLJA JEDINSTVO IVOG I NEIVOG !!!

- 107 -

Taksonomsko ureenje specijske raznovrsnosti ivi svet je podeljen na pet carstava (Vitaker). Kriterijumi za prepoznavanje i klasifikaciju u carstva su tip elije (prokarioti i eukarioti), broj elija koje izgrauju telo (jednoelijski eukarioti alge, protozoe i jednoelijske gljive i tri carstva vieelijskih eukariota biljke, ivotinje i gljive). Danas se koristi i podela na tri domena Bacteria, Arhea i Eucaria. Virusi nisu ukljueni u ovu podelu jer se realizuju u okviru predstavnika bilo kog carstva. * Virusi se danas smatraju moguim reenjem evolucije omoguuju horizontalni transfer gena i to ne samo meu razliitim vrstama ve i meu razliitim carstvima *. Carstva na planeti traju imaju svoj vremenski i prostorni kontinuum. Broj opisanih vrsta danas se kree oko 1 750 000. Procene o broju insekata na osnovu otkria novih vrsta u kronjama drvea tropske kine ume idu do 10-30 miliona vrsta u odnosu na ove procene ukupan specijski diverzitet planete die se na 80 - 100 miliona vrsta. Revizije ovih procena govore da su ove spekulacije preterane i da bi broj vrsta mogao biti oko 10 000 000. Na alost mnoge od neotkrivenih vrsta e sii sa scene pre nego to naunoci budu svesni njihovog postojanja i iezavanja. Rezultat iezavanja pre svega e biti naruavanje stanita u kome su obitavale. SPECIJSKI DIVERZITET NIJE MEHANIKI ZBIR POJEDINANIH VRSTA!!! U SEBE UKLJUUJE INTERAKCIJE MEU VRSTAMA (primer zavisnosti opstanka amazonskog oraha od orhideja opraivai amazonskog oraha su pele kod kojih mujak enku moe da pronae samo ako je ova prethodno posetila cvet orhideje ako nestanu orhideje reprodukcije meu pelama nee biti, orah e ostati bez opraivaa i nee vie biti njegovog reproduktivnog razmnoavanja) => NEMA VRSTA KOJE POSTOJE BEZ RAZLOGA sve je na neki nain povezano; interakcije predstavljaju kljuni ekoloki termin. Majer je konstatovao da vrsta A ne postoji ako ne postoji vrsta B, C, D, ... biti vrsta A nije inherentno svojstvo per se ve svojstvo razliitosti u odnosu na vrstu B, C, D, ... UGROAVANJE JEDNE GRUPE PREDSTAVLJA PROBLEM I DRUGIM TAKSONIMA JER SU VRSTE POVEZANE I MANJE ILI VIE MEUSOBNO ZAVISNE. Genetiki diverzitet predstavlja raznovrsnost unutar vrste. Svaka jedinka je prostorni i vremenski iseak genofonda organske vrste kojoj pripada. Niko od nas ne ukljuuje sve gene koji pripadaju vrsti Homo sapiens, svi mi koji toj vrsti pripadamo inimo genofond vrste. Raznovrsnost gena koju svaka jedinka nosi omoguie nove kombinacije gena. Zato biti raznovrstan??? Zato to se menjaju uslovi sredine i razliite strukture genetikog materijala ive organizme ine spremnim za te promene i dae mogunost odgovora na te promene. Danas su promene u ivotnoj sredini mnogo bre u odnosu na mogunosti evolutivnog odgovora zbog ega veliki broj vrsta silazi sa scene. Jednaina biodiverziteta: B = S I gde je B biodiverzitet S specijacija (nastanak novih vrsta) I - iezavanje => SPECIJACIJA I IEZAVANJE U PRIRODI SU NORMALNI PROCESI; BIODIVERZITET PREDSTAVLJA
TRENUTNI PRESEK OVA DVA PROCESA

Ekosistemski diverzitet razliiti zonobiomi na zemlji SVAKA ORGANSKA VRSTA IVI U IDEALNIM USLOVIMA I PREDSTAVLJA IDEALNO REENJE U ODNOSU NA SPECIFINO STANITE U IJEM TROFIKOM SISTEMU JE NALA SVOJE MESTO termin ekstremni uslovi je u odnosu na nae poimanje sredine. Na odnos biodiverziteta i funkcionisanje stanita postoje razliita gledanja: Charles Elton (1958) - direktan linearan odnos izmeu diverziteta (broja vrsta) i funkcionisanja ekosistema Paul i Anne Erlich (1981) - diverzitet vrsta unutar jednog ekosistema je analogan

- 108 -

zakivcima u trupu aviona. Gubitak nekoliko zakivaka/vrsta verovatno moe biti zanemarljiv, ali gubitak veeg broja moe izazvati katastrofu/destrukciju aviona/ekosistema Brian Walker (1992) - hipoteza suvinih ili hipoteza nebitnih putnika veina vrsta unutar ekosistema moe biti smatrana putnicima unutar jednog aviona. Funkcionisanje ekosistema/sigurnost leta zavisi od kljunih vrsta/lanova posade John Lawton (1994) hipoteza svaka vrsta za sebe nema prepoznatljive zavisnosti izmeu broja vrsta unutar jednog ekosistema i njegove funkcionalnosti - RAZLOZI GUBITKA BIODIVERZITETA DANAS Specijacija i izumiranje predstavljaju prirodne procese, ali se izumiranje danas javlja kao jedan od centralnih problema gubitka biodiverziteta. Danas veliki broj vrsta izumire u kratkom vremenskom intervalu dnevno sa scene nestaju 74 vrste odn. 27 000 vrsta godinje (procene Edvarda Vilsona). Sa 100 izumrlih vrsta tokom dana stopa izumiranja postaje 1000 puta vea od procenjene (normalne). Ako se intenzitet izumiranja nastavi ovim tempom u narednih 30 godina moglo bi da nestane 20% recentnih vrsta. Smatra se da broj dananjih vrsta predstavlja samo 0,2% od ukupnog broja vrsta koje su bile prisutne na planeti 99,8% vrsta je iezlo. Tokom istorije Zemlje deavale su se katastrofe praene masovnim ekstinkcijama: I. ordovicijum (pre 440 000 000 godina) kada je izumrlo 25% svih porodica ivotinjskog carstva; preiveli su trilobiti II. devon (pre 370 000 000 godina) gubi se 19% porodica ukljuujui i trilobite III. perm (pre 250 000 000 godina), smatra se najveom katastrofom gubi se 54% porodica IV. trijas (pre 210 000 000 godina), gubi se 23% porodica V. kreda (pre 60 000 000 godina), karakterie ga izumiranje dinosaurusa. VI. danas, antropogeno izazvano izumiranje moe se po razmerama porediti sa izumiranjem iz doba krede. Prvi put je jedna vrsta odgovorna za izumiranje. Posle svakog izumiranja sledi adaptivna radijacija neke druge vrste (posle dinosaurusa sisari su poeli da se ire) svako masovno izumiranje vodi oporavku biodiverziteta. Danas su uslovi i razlozi izumiranja razliiti od prethodnih. Ranija izumiranja bila su vezana za geotektoniku svetskog kopna i mora jedinstveno kopno Pangee se razdvajalo odnosei i zatrpavajui itave komplekse ekosistema. Osnovni razlozi gubitka biodiverziteta mogu se predstaviti akronimom HIPPO: H = habitat alteration (naruavanje stanita) najvei broj vrsta sa scene danas silazi jer je ovek svojom delatnou naruio njihova stanita. ZATITA NEKE VRSTE NITA NE VREDI AKO SE NE ZATITI I NJENO STANITE (kompleks biotikih i abiotikih faktora). Kada se izgubi stanite povratak vrsta je jako teak i uspeh reintrodukcije zavisi od toga koliko su stanite i uslovi koji na njemu vladaju ouvani. Najei tip naruavanja stanita je njegova fragmentacija (brane, poljoprivredne povrine, urbanizacija, infrastruktura...). U originalnom stanitu prave se otvori, upljine, jedinstveno stanite se deli na pojedinane delove. upljine se ire, originalno stanite postaje sve manje i manje, delovi postaju sve vie izolovani, gubi se protok gena i dolazi do inbridinga i pojave genetikih optereenja. Koridor gena je jako bitan u konceptu zatite u cilju omoguavanja razmene genetikog materijala. U Kanadi preko autoputeva prave itave umske komplekse za medvede. erdap primer zatvaranja protoka jesetarskim ribama. I = invasive species (invazivne, introdukovane, alohtone vrste) problem sa tim vrstama je to to se nad njima nema kontrole (nisu u kompleksu biotikih odnosa sa organizmima koji se nalaze u okviru ivotnih zajednica u koje su uneene - nema prirodnih neprijatelja koji e

- 109 -

regulisati njihovu brojnost) i prave velike probleme u odnosu na autohtonu floru i faunu. Primeri su kuni u Australiji, gubar u Americi, krompirova zlatica u Evropi. P = polution (zagaivanje) specifian vid naruavanja stanita. Zbog izuzetno visokog intenziteta zasluuje da bude prepoznato kao poseban razlog. Predstavlja dodavanje energije i odreenih supstanci medijima ivotne sredine, a koji ne mogu biti razgraeni tj. ui u biogeohemijske cikluse. Primer zagaivanja: 24. marta 1989. tanker Exxon Waldez nasukao se na sprudove zapadne obale Aljaske. Tom prilikom u Pacifik se izlilo 42x106 l sirove nafte. Ova havarija se smatra najveom ove vrste u istoriji SAD. Nafta je prekrila 2100 km obale Aljaske (veliina itavog Jadrana). Tom prilikom uginulo je 100 000 400 000 ptica; 2 600 - 5 500 morskih vidri; 500 - 800 foka i nebrojeno jedinki riba. P = population growth of human (prekomeran, eksponencijelan rast ljudske populacije) O = overexploitation preterana eksploatacija koja direktno proizilazi iz eksponencijelnog rasta ljudske populacije. Bioloki resursi jesu obnovljivi, ali nivo njihove obnovljivosti esto je mnogo nii od nivoa eksploatacije - nivo eksploatacije esto je vei u odnosu na reproduktivni potencijal vrste. Istorija ljudskog roda je istorija oveka prema biolokim resursima. Sami resursi predstavljaju fiziku manifestaciju bioloke raznovrsnosti. U njih se mogu svrstati i geni i vrste i ekosistemi. Primer zloupotrebe biolokih resursa je izlovljavanje belih ajkula zbog verovanja o afrodizijakim svojstvima lenog peraja. Pojava organizacija i organizovanih napora, akcija i delatnosti koje za osnovni cilj imaju smanjenje gubitka bioloke raznovrsnosti. Na nivou itavog sveta najznaajnija institucija koja se organizovano i nauno bavi problemom gubitka i zatite biodiverziteta je IUCN (International Union for Conservation of Nature) sa seditem u vajcarskoj. U okviru ove institucije je Komisija za zatitu vrsta. IUCN definie kriterijume i kategorije stepena ugroenosti odreenih organskih vrsta ime se tim vrstama dodeljuje nivo ugroenosti: iezle ni jednog ivog primerka nema u prirodi i/ili zarobljenitvu, bankama gena, semena iezle u prirodi u slobodnoj prirodi ih vie nema, ali jo uvek postoje u uslovima gajenja (zarobljenitvu botanike bate, zoo vrtovi...); uloga ovih institucija je nezamenljiva u ex situ zatiti i eventualnoj reintrodukciju u originalna stanita. ugroene nivo njihove ugroenosti moe biti: kritino ugroene pred iezavanjem svetska populacija date vrste u poslednjih 10 godina doivela je smanjenje brojnosti za 80% ili ako se moe proceniti da e u narednih 10 godina brojnost te vrste biti smanjena za 80% ili ako e se takvo smanjenje desiti za tri generacije ugroene ranjive manji rizik u pogledu iezavanja sa tri podkategorije zavise od konzervacije - trae konzervacionu brigu blizu ugroenosti za sada nisu visoko ugroene - ne zahtevaju visok nivo brige U navedene kategorije mogu se svrstati samo vrste za koje se raspolae adekvatnim podacima; nedostatak podataka vodi svrstavanju u privremenu kategoriju - nedostaju podaci. Do kategorija se dolazi procenom; ako vrsta nije procenjivana dodeljuje se kategoriji nije izvrena procena. Procena podrazumeva analizu analizu odreenih populacionih parametara brojnost jedinki, trend u pogledu ukupnog broja, povrine areala, procena pada brojnosti u narednih 10 godina ili u naredne tri generacije (analiza na osnovu perioda od tri generacije

- 110 -

moe se koristiti samo za vrste kod kojih je ovaj period krai od 10 godina kod slonova npr. besmisleno je koristiti ovu procenu jer tri generacije traju jako dugo). Spiskovi ugroenih vrsta i kategorija ugroenosti nalaze se u tzv. crvenim knjigama. Ako se posmatra diverzitet u geolokoj istoriji Zemlje uoava se da je promena brojnosti vrsta biljaka vodila uporedom trendu porasta porodica insekata direktna korelacija evolucije sveta insekata i evolucije biljaka entomofilne biljne vrste i polinatori. Osim insekata porast brojnosti biljaka vodio je i diverzitetu u okviru svih grupa kopnenih kimenjaka gubitak biljnog pokrivaa danas predstavlja gubitak funkcionalnih veza koje su se tokom istorije uspostavljale i ako se nastavi imae dalekosene posledice na celokupan ivotinjski svet i oveka. - BIODIVERZITET NA PROSTORIMA SRBIJE 1995-te godine napisana je Crvena knjiga flore Srbije. Od Pania koji je 1865-te napisao knjigu Flora kneevine Srbije do danas 195 biljnih taksona je prepoznato kao krutino ugroeni ili iezli; od toga 5 taksona koji su iezli bili su endemiti originalne i neponovljive kombinacije gena koje su trajno sile sa scene. Napisana je i Crvena knjiga dnevnih leptira Srbije. Nisu samo ugroene biljke i leptiri, ugroene su i mnoge druge vrste sa ovih prostora, ali nema eksperata koji e to konstatovati. - ZATITA BIODIVERZITETA Zato tititi biodiverzitet??? Razlozi su fundamentalni, aplikativni, nauni i estetski i kulturni. Fundamentalni znaaj biodiverziteta - biodiverzitet kao fenomen ukljuuje raznovrsnost ekolokih interakcija, koje su se u dugogodinjoj evoluciji uspostavljale izmeu razliitih organskih vrsta i koje u stvari ine osnovu postojanja, sloenosti, stabilnosti i funkcionisanja svakog pojedinanog ekosistema, bioma, odnosno biosfere u celini. BEZ BIODIVERZITETA NEMA BIOGEOHEMIJSKIH CIKLUSA!!! IVOT JE IMPERATIV IVOTU!!! Ouvanje biodiverziteta nije ouvanje lepih predela lepota pejzaa moe se iskoristiti za impresioniranje irokih narodnih masa, da kroz estetsku dimenziju prirodu zavole i shvate znaaj i potrebu za njenim ouvanjem. Raznovrsnost je funkcionalna, a ne estetska dimenzija bez funkcionalne raznovrsnosti lepote predela nema.DA BI SAUVALI IVOT NA PLANETI MORAMO SAUVATI BIODIVERZITET !!! Aplikativni znaaj biodiverziteta - treba prepoznati u injenici da je celokupna evolucija organske vrste Homo sapiens, a samim tim i ljudske civilizacije u celini, kako u prolosti i sadanjosti tako i u budunosti vezana za korienje irokog spektra biolokih resursa. Geni, vrste i ekosistemi koji imaju aktuelnu ili potencijalnu vrednost za oveka predstavljaju fizike manifestacije globalnog biodiverziteta, odnosno bioloke resurse. Pitanja vezana za bioloke resurse, njihov obim i diverzitet, strukturu i geografski raspored oduvek su bila od izuzetnog ekonomskog, ali i politikog znaaja. Podruja visokog biodiverziteta sa svim njegovim aplikativnim potencijalima, nalaze svoje mesto u svim ozbiljnim geostratekim i geopolitikim studijama kao i u razvojnim planskim dokumentima, gde se kao osnovna pitanja javljaju: Ko ta poseduje od bioloke raznovrsnosti? Odakle ta dolazi? Samo od sebe namee se pitanje Koliko se ega moe eksploatisati? Kao i ostale vrste usmereni smo na prirodne resurse. Nema privredne grane u koju bioloki resursi nisu ukljueni. Kako koristiti resurse? Primenjivati eksploataciju ili odrivo korienje? Potrebno je nai ravnoteu izmeu zatite i korienja biolokih resursa. Na taj nain se, praktino generalno, prihvata koncept odrivog/usklaenog korienja, koje po definiciji Konvencije o

- 111 -

biodiverzitetu podrazumeva: KORIENJE KOMPONENTI BIOLOKOG DIVERZITETA NA NAIN I U OBIMU KOJI NE VODI KA DUGORONOM SMANJENJU BIOLOKOG DIVERZITETA, ODRAVAJUI NA
TAJ NAIN NJEGOV POTENCIJAL RADI ZADOVOLJAVANJA POTREBA I TENJI SADANJIH I BUDUIH GENERACIJA.

Nain i obim eksploatacije je vaan. To praktino znai da se bioloki resursi ne mogu koristiti stihijski, bez prethodne procene stanja i naina njihovog korienja. Pri tome se kao osnovni kriterijumi zatite i korienja biolokih resursa javljaju: koliina resursa, upotrebljivost resursa, ugroenost i osetljivost resursa i obnovljivost resursa. Za ishranu upotrebljivo je 10 000 biljnih vrsta, 5 000 se koristi u ishrani od ega 4 biljne kulture dominiraju sa 6670% zastupljenosti penica, pirina, kukuruz i krompir. to se hrane ivotinjskog porekla tie osnovni hranidbeni resurs planete je riba osnovna je hrana za veliki broj zemalja; riblje brano se koristi za prehranu svinja i goveda kao dodatak fosfora u ishrani. Fosfor se zemljitu vraa i preko izmeta. Svinjetina i govedina su zajedno zastupljene koliko riba. Znaaj biodiverziteta moe se predstaviti na tri primera: Zea mays (kukuruz) je bioloki invalid jer je dugogodinjom selekcijom nativni kukuruz izgubio veliki deo genetikog potencijala u pogledu osetljivosti na suu i parazite. Jedno od najveih otkria iz oblasti botanike je pronalazak divljeg srodnika kukuruza Zea diploperenis (teosinte) na prostoru Meksika, planinski lanac Sierra de Manantlan. Teosinte ima isti broj hromozoma kao domai kukuruz, postoji mogunost genetikog ininjeringa i transfera gena ime se osveavaju ispoene linije Zea mays-a. Teosinte ivi na samo 6 hektara. U funkciji njegove zatite kroz UNESCO MAB (Man And Biosphere) program u Meksiku je zatieno podruje planinskog lanca Sierra de Manantlan od 135.000 hektara jer je jedini nain zatite teosinte-a ouvanje intaktnog stanita. Enzim taq polimeraza nezamenljiva za PCR ekstrahovana je iz bakterije Termus (Termophilus) aquaticus, koja ivi u termalnim izvorima Jeloustona SAD - najstariji svetski Nacionalni park (proglaen je 1872) Apis mellifera carnica sa prostora Srbije 1989. uneta u SAD radi suzbijanja krpelja Varroa jacobsoni inicijelni genetiki materijal dobijen je od matica koje su nosile otpornost na krpelja. Pele koje su potekle od ove linije bile su otporne i na jednu ameriku autohtonu vrstu krpelja Acarapis awudii. Relevantni meunarodni dokumenti i njihova primena kao imperativ za ouvan biodiverzitet i nau budunost: centralni Konvencija o biolokoj raznovrsnosti (Rio, 1992) Ramsarska konvencija o zatiti movarnih stanita enevska konvencija o zatiti svetskog mora Bernska konvencija o zatiti stanita Bonska konvencija o zatiti migratornih vrsta, pre svega ptica Aktuelna strategija zatite biodiverziteta na planetarnom nivou zasniva se na kombinaciji sledeih kriterijuma: bogatstvu vrsta odreenog podruja, stepenu endemizma i tipu/jedinstvenosti stanita. Bogatstvo vrsta odreenog podruja - odreena podruja planete Zemlje odlikuju se velikim brojem vrsta po jedinici povrine i prvi korak je prepoznati takve delove kopna ili vode. Jedan od kriterijuma je prepoznavanje pojedinanih drava sa najveim brojem vrsta na svojoj teritoriji - tzv. megadiverzitetnih drava. Ovakva strategija favorizovana je od strane World Wildliffe organizacije i istraivaa Russell Mittermeier-a. Za definisanje ovakvih drava koristi se lista vrsta kimenjaka (slatkovodne ribe, vodozemci, gmizavci, ptice i sisari), vaskularnih biljaka i dnevnih leptira jer su ovi taksoni najbolje proueni irom sveta; ostali taksoni su nejednako proueni irom sveta.
- 112 -

Na osnovu ovog kriterijuma identifikuje se ukupno 12 megadiverzitetnih drava: Meksiko, Kolumbija, Ekvador, Peru, Brazil, Kongo, Madagaskar, Kina, Indija, Malezija, Indonezija i Australija. Na teritoriji ovih drava ivi vie od 70% ukupnog svetskog specijskog diverziteta navedenih grupa. Strategija ouvanja je jednostavna ako biodiverzitet ne moemo uvati svuda hajde da ga sauvamo na ovim teritorijama. Morski ekosistemi su posebna pria jer najvei deo pripada internacionalnim vodama. Stepen endeminosti nije bitan samo broj vrsta ve i da li su te vrste originalne i neponovljive. Nekoliko kriterijuma je korieno u funkciji identifikovanja prostora sa visokim stepenom endemizma: procenat teritorije koji je zadrao primarnost, odnosno originalnost tipa stanita; broj jedinstvenih, odnosno endeminih vrsta na tom prostoru (najmanje 0,5 % eneminih biljnih vrsta i teritorija gde je ugroen opstanak najmanje 70% primarne vegetacije). U odnosu na ovaj kriterijum Myers et al. (2000) identifikuju ukupno 25 vruih taaka (hot spots) biodiverziteta na nivou Planete od kojih su neke: ume Kalifornije, Centralna Amerika, zapadni Ekvador, centralni ile, Brazil, Mediteran, Kavkaz, ume zapadne Afrike, Rt Dobre nade, Madagaskar, delovi Indije, ri Lanka, juna i centralna Kina, Indonezija, Mikronezija, Polinezija, jugoistona Australija, Nova Kaledonija, Novi Zeland... Tip/jedinstvenost stanita koliko je stanite samo po sebi originalno i neponovljivo. Naunici su danas saglasni da se ne moemo zadovoljiti stategijom zatite biodiverziteta koja bi ukljuila samo bogatstvo vrsta odreenog podruja i stepen endemizma. Stateki pristup zatite mora ukljuiti zatitu svih glavnih tipova stanita. Tako se region pampasa u Junoj Americi, koji najverovatnije predstavlja najugroeniji tip ekosistema celog ovog kontinenta, naravno ne moe uporediti sa tropskim kinim umama u pogledu broja i stepena endeminosti organskih vrsta. Meutim ekosistemi pampasa predstavljaju jedinstvena podruja celog sveta, koja ako se ovde ne sauvaju, nestaju sa Planete u celosti. U tom smislu ova strategija se zalae za zatitu odreenih tipova stanita, koja su bez obzira na nii nivo diverziteta, vie ugroena, u odnosu na vrstama bogatija, ali trenutno manje ugroena podruja tropskih kinih uma. Mediteran kao jedna od 25 vruih taaka biodiverziteta - u odnosu na definisane kriterijume region Mediterana je zadrao svega 4,7% originalnog tipa stanita. Na prostoru Mediterana ivi oko 13 000 endeminih biljnih vrsta (10% svetskog endemizma biljaka), odnosno 52% biljaka koje naseljavaju ovo podruje su endemine. Broj endeminih vrsta kimenjaka je 235 i to: 47 vrsta ptica, 46 vrsta sisara, 110 vrsta gmizavaca i 35 vrsta vodozemaca. Ovaj broj predstavlja 2,4% svetskog endemizma kimenjaka, odnosno 30,5% endeminih vrsta kimenjaka u odnosu na ukupan broj vrsta kimenjaka koji ivi na ovom prostoru. Instrumenti zatite biodiverziteta: Pan European Ecological Network (Pan evropska ekoloka mrea) predstavlja alat za realizaciju Pan European Biological and Landscape Diversity Strategy (PEBLDS), instrumenta koji moe biti smatran za jedan od prioritetnih programa za zatitu prirode u Evropi (Council of Europe, UNEP&ECNC, 1996). PEBLDS je fokusiran na konzervacionu zatitu predela, stanita i vrsta od evropskog znaaja, ukljuujui njihov genetiki diverzitet. PEBLDS takoe obezbeuje jedan okvir za promociju konzistentnog pristupa i zajednikih ciljeva u nacionalnim i regionalnim akcijama primene najznaajnijeg svetskog globalnog dokumenta o zatiti ivog sveta - Konvencije o biolokoj raznovrsnosti (Convention on Biological Diversity). Elemeni ekoloke mree - ekoloke mree se mogu uspostavljati na lokalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou. Bez obzira o kom nivou je re ekoloke mree se uglavnom sastoje od etiri elementa: Centralni (sredinji) zatieni delovi prostora - jezgra (Core Area)

- 113 -

Koridori (Corridors, fizika meupovezanost jezgara), obezbeuju transfer gena; mogu biti podeljeni u tri ili etiri tipa na osnovu oblika i izgleda: linearni koridori linearni koridori sa voritima (proirenjima) koridori u obliku malih ostrvaca ouvanih primarnih stanita, s kamena na kamen (Stepping stone corridors) predeoni koridori (Landscape corridors) Puferske zone (Buffer Zone) Podruja obnavljanja (Restoration Area)

Koncept target vrsta (vrste od ciljnog znaaja za zatitu) U funkciji adekvatnog vrednovanja prirodnih potencijala prostora Srbije, osim koncepta vruih taaka od posebnog je znaaja istai Program aktivnosti zatite endeminih i ugroenih vrsta i njihovih stanita na prostoru Evrope Target Species of European Concern (Ciljne vrste od evropskog (konzervacionog) znaaja). Ovaj Program nalazi se u funkciji implementacije programa Pan European Ecological Network (Pan evropska ekoloka mrea). Teritorija Evrope koja je pokrivena ovim Programom (Pan evropska teritorija) ukljuuje sadanje administrativne granice Evrope, kao i evropski deo Turske i Kipar. Kod nekih taksonomskih grupa u vrednovanje su ukljuene i vrste koje nastanjuju Azijski deo Turske, kao i ostrvski arhipelag Makaronezija (Azori, Kanarska ostrva, ostrva Madeire). Program Ciljne vrste od evropskog znaaja takoe je primenjen za vaskularne biljke, dnevne leptire, slatkovodne ribe, vodozemce, gmizavce, ptice i sisare. Kako u Evropi ivi na hiljade biljnih i ivotinjskih vrsta neophodno je prvenstveno uraditi jednu vrstu kvalifikovanog odabira, odnosno selekciju vrsta za koje se smatra da zasluuju status Target Species (Ciljne vrste). U tom smislu kao Target Species su oznaene one vrste koje ispunjavaju bar jedan od sledeih kriterijuma: Meunarodna zakonodavna zatita, na osnovu ovog kriterijuma vrsta ispunjava uslov da bude oznaena kao Target Species, ako se nalazi na nekoj od lista meunarodnih konvencija, sa odgovarajuim obavezujuim merama zatite Status ugroenosti, vrste ije je preivljavanje u bliskoj budunosti ugroeno i na globalnom nivou, pri emu se ta procena zasniva na kombinaciji dva kriterijuma: retkost i trend smanjivanja brojnosti. Ove vrste nalaze se na IUCN Red list (Crvena lista Meunarodne unije za zatitu prirode) Geografska distribucija (endemizam) - vrste ija je globalna distribucija ograniena na Evropu ili je visoko karakteristina za Evropu Razliiti ve postojei meunarodni pravni dokumenti/instrumenti omoguavaju identifikaciju i zatitu vrsta od evropskog ili globalnog znaaja. Ovi pravni instrumenti ukljuuju: Bern Convention (Konvencija o zatiti evropskog ivog sveta i prirodnih stanita), koju kao ekoloka mrea prati Emerald Network Bonn Convention (Konvencija o ouvanju migratornih vrsta divljih ivotinja), koju prati ekoloka mrea Natura 2000 European Union Habitats (Konvencija o zatiti stanita), koju prati ekoloka mrea Natura 2000 Birds Directive (Direktiva o pticama), koju prati ekoloka mrea Natura 2000. U skladu sa kriterijumima IUCN-WCMS, teritorija Srbije i Crne Gore zajedno sa planinskim delom Albanije, Bugarske i Grke predstavlja jedan od est evropskih i jedan od 153 svetska centra biodiverziteta. Biomi koji se javljaju na teritoriji Srbije i Crne Gore: zonobiom stepe i umo-stepe, zonobiom listopadnih uma, zonobiom mediteranskih venozelenih uma i
- 114 -

bunja, orobiom etinarskih borealnih uma, orobiom visokoplaninske "tundre. Osim ovih bioma na teritoriji Srbije i Crne Gore takoe prepoznajemo: razliite tipove slatkovodnih ekosistema i Jadransko more kao deo kompleksnog ekosistema svetskih mora i okeana. Ekosistemsku prati specijska raznovrsnost teritoriju Srbije i Crne Gore naseljava priblino 70% evropskih vrsta sisara, 75% evropskih vrsta ptica, 52% evropskih vrsta slatkovodnih riba, 79% mediteranskih vrsta riba, 39% evropskih vrsta vaskularnih biljaka i znaajan broj endeminih i reliktnih vrsta.

9. POJAM IVOTNOG PROSTORA I KONCEPCIJA GEOGRAFSKOG DETERMINIZMA

Intenzitet promena i poremeaja u kvalitetu ivotne sredine esto je u korelaciji sa geografskim karakteristikama nekog podruja. Zemlja kao nebesko telo predstavlja nepravilnu loptu povrine 510x106km2 od ega 361x106km2 zauzima voda i 149x106km2 kopno odnosno u procentima 70,8% voda i 29,2% kopno. Kopno i voda nisu jedinstvene celine kopno se sastoji od 6 velikih kontinentalnih ploa izmeu kojih se nalazi 4 okeana i 156 mora razliite veliine. Na povrinu Zemlje Sunevo zraenje pada pod razliitim uglovima oo Ekvatora na koji pada pod uglom od 90 upadni ugao se smanjuje ka polovima. Od upadnog ugla Sunevih zraka zavisi itav niz abiotikih faktora (temperatura, vlanost, kretanje vazdunih struja...). Razliite povrine u manjoj ili veoj meri apsorbuju odnosno reflektuju te Suneve zrake. Indeks refleksije oznaava se kao albedo efekat i predstavlja se u procentima - travnate povrine 1626%, listopadne ume nii nego travnate povrine, etinarske ume 5-15%, povrina pod usevima 15-25%, tundre 15-20%, pustinje 25-30%, asfalitanih puteva 5-10%, lednika 30-40%, sveeg snega 75-95%, starog snega 40-70%, gleera 20-40%, vode kada je Sunce u zenitu 3-10%, vode kada je Sunce na izlasku odn. zalasku 10-100%. Spoljanji izgled Zemljine kore oznaava se kao reljef. Reljefni oblici su veoma razliiti i zavise od geolokog sastava, tektonskih pokreta, temperature, vlanosti, insolacije, ekspozicije... Na ivi svet i sredinu reljef ima direktan i indirektan uticaj. Oblici reljefa utiu na rasprostranjenost klimatskih faktora, zemljite, tip vegetacije, hidroloku mreu... ; planinski grebeni mogu spreiti prodor hladnog i vlanog vazduha, kao i raznih polutanata, a isto tako mogu biti razlog zadravanja vazduha boljeg ili loijeg kvaliteta. Planinske stene okrenute ka jugu su prisojene i znatno pogodnije za oveka nego osojene stene okrenute severu. Reljefne specifinosti utiu na kvalitet obradivog zemljita i na stepen naseljenosti odreenog podruja 80% svetskog stanovnitva ivi na nadmorskoj visini ispod 500m. Maksimalna visina nakojoj se sreu oblici ivota je 10km (spore gljiva, bakterije...); maksimalna dubina na kojoj je detektovan ivot je 8-10km iva bia naseljavaju sloj debljine samo 20km, gotovo beznaajan u odnosu na ukupne dimenzije planete. Vidljivi deo Sunevog spektra dopire samo nekoliko desetina metara i fotosinteza je prilagoena dostupnom zraenju u gornjim slojevima odvija se pomou hlorofila, a u dubljim pomou drugih tipova pigmenata. Za organizaciju ivota kljuni su primarni producenti. Vea gustina naseljenosti je u dolinama reka iz dva razloga za reke je vezana urbanizacija; rene doline se odlikuju izuzetno plodnim zemljitem. Kotline se odlikuju fenomenom temperaturne inverzije sloj hladnog vazduha se zadrava blie zemlji dok se topao die u visinu. U korelaciji sa reljefom je i hidrologija smer oticanja povrinskih voda. Kontinenti i okeani su meridionalno izdueni (pravac sever-jug) to predstavlja jedan od faktora koji utie

- 115 -

na pravac kretanja vazdunih masa i morskih struja. Prolaskom kroz zagaena podruja vazdune mase sakupljaju polutante raznosei ih dalje. ovek i ivotna sredina predstavljaju dva sloena sistema koji meusobno interaguju. Osnovni uslovi za opstanak oveka, kao i svake deruge vrste, su hrana, prostor, mineralne materije i energija. Prostor nije fizika ve geografska i ekoloka kategorija (geografski i ivotni prostor). Fridrih Rasel je tvorac antropogeografije koja se bavi interakcijom oveka i geografskog prostora; takoe uvodi pojam ivotnog prostora kao korak dalje u definisanju. Jovan Cviji 1902 godine u delu Antropogeografija balkanskog prostora opisuje tipove ljudi koji naseljavaju odreena geografska podruja. Geografski determinizam podrazuemva shvatanje da je geografski prostor determinantan (sudbinski) tj. da od njega zavisi sudbina naroda nekog podruja stepski vazduh podstie migratorna kretanja. Rasel u geografski determinizam uvodi i pojam ivotnog prostora, ali i dalje zadrava jednostrani mehaniki pristup i na oveka primenjuje sve ono to se moe primeniti i na ivotinje dovodi u vezu natalitet i mortalitet. ovek ima trend razmnoavanja i osvajanja novih prostora. Po Raselu drava predstavlja biogeografsku kategoriju u kojoj se broj ljudi poveava razmnoavanjem i koja se osvajakim ratovima iri. Nacizam i rasizam nalaze opravdanje u antropogeografiji. Za razliku od Rasela Cviji ima na stvari gleda savremenije. Savremena ekologija na prostor gleda kao na sloen splet interakcija sistema koji se u vremenu menjaju (reverzibilni su). ovek svoje okruenje (prirodu) menja, ali se istovremeno na te promene teko adaptira. Matematikim modelovanjem, sistemskom analizom i drugim metodama mogue je predvideti posledice promena, ali samo nekih jer su interakcije mnogobrojne. ovek i ivotna sredina su dinamini sistemi. Vei je broj negativnih uticaja oveka na sredinu nego obrnuto. ovek prirodu prilagoava svojim potrebama nasuprot deterministikom shvatanju okruenja i njegove brojne aktivnosti se mogu prikazati kao ekoloke kategorije promena. promene fizikog lica Zemlje podizanje graevina, navodnjavanje... promene biocenolokog sastava favorizovanje jednih, a ugroavanje drugih vrsta proces domestifikacije obrada zemlje i favorizovanje odreenih vrsta biljaka i ivotinja proces sinantropizacije stvara brojne ekoloke nie (gradovi, industrijski kompleksi) koje mnogi organizmi efikasno koriste proces urbanizacije i industrijalizacije menja prostor prilagoavajui ga svojim potrebama Kako se ivotni prostor odraava na ljudske populacije??? U gustini naseljenosti pojedinih delova Zemlje postoje velike razlike oko vitalnih resursa (energetski, hranidbeni, voda, rude plemenitih metala) obrazuju se oaze naseljenosti. Najbolji primer je zlatna groznica koja je zahvatila Ameriku u XIX veku kada je u kratkom vremenskom periodu dolo do velikih migracija sa istoka na zapad. Faktori koji uslovljavaju razliitu gustinu naseljenosti: urbanizacija stvaranje megalopolisa istorijski socijalni patogeni kompleks patogeni mogu biti endemski za odreeno podruje ili posledica delovanja oveka (bioloko zagaenje). Kartiranjem bolesti vezanih za odreena podruja bavi se medicinska ekologija. U razliitim delovima sveta moe se uoiti pojaana uestalost nekog oboljenja rak prostate u SAD, rak usne duple na jugu Indije, rak koe u Australiji, kuga na Bliskom,
- 116 -

Srednjem i Dalekom Istoku, malarija, uta groznica i bolest spavanja u Africi, endemska nefropatija na Balkanu... Da bi do bolesti dolo potrebna su tri faktora: uzronik, vektor (prenosilac) i recipijent (ovek i/ili ivotinja). Poveanje uzronika i vektora dovodi do epidemija kuga (1339-1342) npr. kada je stradala 1/3 stanovnitva Evrope. Prevencija se vri na nivou uzronika ili vektora. MONITORING predstavlja sistem sukcesivnih osmatranja elemenata ivotne sredine u prostoru i vremenu. Cilj je prikupljanje podataka kvantitativne i kvalitativne prirode o prisustvu i distribuciji zagaivaa, preenje emisija i imisija, izvora zagaenja i njihovog rasporeda, transporta polutanata i odreivanje njihovih koncentracija na odreenim mernim takama (Munn, 1973). Jedan od najorganizovanijih i najsavrenijih monitoring sistema je METEOROLOKI MONITORING koji je uspostavljen jo u prolom veku i pokriva mreu ogromnog broja meteorolokih stanica (I, II, III reda) irom Planete. Meteoroloki monitoring obuhvata sukcesivno praenje, osmatranje i beleenje velikog broja klimatskih parametara (vlanost vazduha, temperaturu, padavine, vazduni pritisak, itd.). Nezaobilazni segment monitoring sistema je BIOLOKI MONITORING koji podrazumeva primenu ivih organizama kao BIOINDIKATORA promena u ivotnoj sredini u prostoru i vremenu. Termin BIOINDIKATORI prvi je upotrebio Clements, 1920. godine da bi oznaio organizme koji svojim prisustvom na stanitu jasno ukazuju na ekoloke uslove stanita. Fiziko-hemijske metode monitoringa su nezaobilazni segment ovog sistema, s obzirom da pruaju egzaktne podatke o prisustvu i distribuciji zagaivaa i praenju emisija i imisija zagaivaa. Meutim, one nisu dovoljne same po sebi, niti mogu iskljuiti bioloki monitoring. Bioloki monitoring je iz metodolokih razloga podeljen u odnosu na to u kojoj od oblika ivotne sredine se prate promene, na: BIOINDIKACIJU je mogue izvoditi na svim nivoima organizacije ivih sistema, poevi od molekularnog, preko biohemijsko-fiziolokog, celularnog, individualnog, populacionog, specijskog, biocenolokog (ekosistemskog), biomskog zavrno sa biosfernim.

10. ZDRAVSTVENI EFEKTI NARUSENE I ZAGADJENE ZIVOTNE SREDINE

- BUKA Pod terminom buka podrazumevaju se svi neeljeni zvuci poreklom od ljudske aktivnosti. U fizikom smislu pod bukom se podrazumevaju akustini fenomeni koje nazivamo zvukom (zvucima). Veina tih zvuka koji se uju u gradovima predstavljaju kumulativni efekat svih zvuka koji iz spoljanje sredine dolaze. Zvuni talasi se kroz vodu prenose oscilacijama koje imaju svoju amplitudu (frekvenciju), a kroz vrsta tela vibracijama. Predstavlja specifian vid fizikog zagaivanja izazvan zvuno talasnom kretanjem.

- 117 -

U slobodnoj prirodi fenomen buke postoji prati vulkanske erupcije, zemljotrese i oluje i ivotinje takve vibracije oseaju. Svaka buka koja se u prirodi javi za ivotinje predstavlja signal za opasnost. Vibracije takoe mogu da slue za komunikaciju meu ivotinjama. U gradu buka je normalna pojava i na nju su adaptirani i ljudi i ivotinje. Sinantropne ivotinje na fenomen buke reaguju potpuno drugaije od predstavnika iste vrste koji naseljavaju stanita u prirodi. Zvuk se moe opisati sa etiri parametra: jaina pritisak zvunih talasa; izraava se amplitudom u decibelima (dB) frekvencija fluktuacije jai ili slabiji zvuk karakter (boja) niz pojedinanih ili sveukupnih osobina (piska, huk...) Danas postoje ustaljeni parametri na osnovu kojih se izraava jaina intenziteta delovanja buke monitoring buke u urbanom ekosistemu. Dozvoljeni nivo buke se regulie zakonski jer u razliitim dobima dana buka deluje razliito na organizam. Maksimum zvunog efekta je jedan od osnovnih parametara i predstavlja maksimalnu vrednost jaine zvuka tokom nekog perioda ili pojedinanog zvunog dogaaja. Postoji odreeni nivo zvunih efekata koji se moe podneti bez oteenja pre svega slunog aparata. Ekvivalent zvunog efekta je prosena vrednost zvuka tokom nekog vremenskog perioda. Najee se izraava tokom 24h, ali moe i u toku nekog drugog (dueg ili kraeg) vremenskog intervala u dB. Dnevno-noni zvuni efekat je promet jaine zvuka tokom 24h sa prometom u periodu od 22.00 06.00. Visok nivo buke je najopasniji u periodu kada ljudi spavaju. Nivo intenziteta buke tokom vremenskog perioda i periodinog zvunog dogaaja Statistiki zvuni efekat zvuni efekat vremenski promenljive buke izraen kao procenat vremena u odnosu na merni period koliko vremena dnevno i kada smo izloeni buci. U urbanim ekosistemima buka je stalno prisutna i zbog te stalnosti moe se slobodno rei da se radi o potpuno novom fizikom faktoru. Glavni izvori buke su drumski, elezniki i vazduni saobraaj (kumulativnim efektom daju najvei doprinos buci), industrija (najvei pikovi buke potiu od nje) i kulturno-sportske aktivnosti. Sporadini izvori buke mogu biti vodeni saobraaj (luki gradovi i gradovi pored velikuh reka), gradilita, kopovi i rudarski baseni. U gradu postoji i rekreaciona buka koja potie od velikog broja ljudi na malom prostoru i razliitih javnih dogaaja. Granica tolerancije kod oveka je 55-65dB (55dB nou, 65dB danju); buka preko 65dB nadraajno deluje na oveka i nosi odreene posledice. Stalna ili dugotrajna izloenost buci od 70dB izaziva zujanje u uima, a od 120dB vodi trajnim oteenjima sluha. Pojedinani udeo u stvaranju buke: drumski saobraaj najvie buke stvaraju automobilske gume, dizel motori vie nego benzinski, kamioni vie nego kola. Automobil pravi buku od oko 60dB elezniki saobraaj izloenost ovoj vrsti buke zavisi od gustine mree. Najgua eleznika mrea nalazi se u Slovakoj, a najvea buka je u vajcarskoj zbog rezonancije sredine (planinska drava) vazduni saobraaj industrija proizvodi najjau buku vodeni transport Na oveka buka utie: uznemiravajue uznemirava, poveava nervozu to izaziva poveanje krvnog pritiska i ubrzan rad srca; mnogo je tetnija nou nego danju jer nono uznemiravanje utie na kvalitet sna.

- 118 -

 interferencija u komunikaciji ne ujemo jedni druge. Preko 35db oznaava se kao ometajua (delimino ometa komunikaciju), a preko 75dB je potpuno ometa. Kvalitetna komunikacija se odrava pri jaini ispod 25dB (25dB je jaina potrebna da bi se govor razumeo u manjoj sali punoj ljudi). ekstra audio efektima Posledice buke mogu biti veoma teke izaziva oteenja slunog aparata (nagluvost, gluvoa), agresivnost, kardiovaskularna oboljenja i poremeaje rada srca, smatra se generatorom psihikih poremeaja... U toku sna moe imati katastrofalne posledice na zdravlje. O posledicama vibracija kao neujnim pratiocima buke skoro da se nita ne zna preko temelja i konstrukcije stambenog objekta prenose se na oveka i ostavljaju razliite posledice na kardiovaskularni, endokrini i ulni sistem. Postoje zvuci koje ovek ne uje, ali ih uju mnoge ivotinje i kako njihovo pojaavanje na te ivotinje deluje jo uvek nije poznato. Ono to se zna je da od buke postaju uznemirene i agresivne. Niskofrekventni zvuni talasi veoma su bitni za ivotinje koje se pomou njih orijentiu u prostoru kitovi, delfini, slepi mievi (za orijentaciju koriste ultrazvuk); pojaavanje zvunih talasa moe da dovede do promena ponaanja i agresivnosti jer su ove ivotinje izuzetno osetljive na vibracije. Uopteno govorei percepcija zvunih talasa kod ivotinja je mnogo vea to navodi na zakljuak da je i stres izazvan bukom kod njih vei nego kod oveka. Sniavanje nivoa buke postie se primenom razliitih mera: tehniko-ininjerske koje obuhvataju prostorni planiranje potencijalni izvori buke se postavljaju tako da imaju najmanj mogui uticaj na stanovnitvo redukcije spreavanje prostiranja zidovi i vegetacija pored prometnih puteva reenja u pogledu korienja automobilskih guma, postavljanje posebnih tipova asfalta, korienje zvuno izolovanih motora... normativno-pravne odreivanje limita jaine buke u zavisnosti da li je zona stambena ili industrijska i strogo kanjavanje za krenje istog utvrivanje kriterijuma za merenje nivoa buke, monitoring na nivou itavog grada i dobijanje realnih podataka edukacija i informisanje kojima se utie na smanjenje buke iz domainstva

- ZRAENJE U zavisnosti od talasne duine moe se podeliti na jonizujue ( manje od 10-8m) i nejonizujue ( vee od 10-8m). U jonizujue zraenje spadaju UV, i X zraci, a u nejonizujue IR, magnetno, radiotalasi i elektrina pranjenja. Sa smanjenjem talasne duine poveava se prodornost, a time i tetan efekat koji imaju na ive organizme. Zraenje postoji kao prirodan fenomen i organizmi su na taj fond adaptirani kao i na svaki drugi ekoloki faktor. Fond prirodnog zraenja je razliit na trazliitim mestima na Zemlji i najvei je tamo gde ima dosta urana, ali su istraivanja pokazala da u tim krajevima nema poveane stope oboljenja vezanih za efekte zraenja. Antropogenim delovanje fond zraenja se poveava iznad mogunosti adaptacije i kao posledica nastaju razliiti poremeaji mutageni, teratogeni i kancerogeni efekat. ovek fond zraenja poveava na razliite naine oteenja ozonskog omotaa dovode do poveanja indeksa UV zraka, nuklearne probe, neadekvatno odlaganje radioaktivnog otpada , radio aparatima, elektrini vodovi (izuzetno kancerogeni).

- 119 -

Zagaenje u gradu je vee nego u okolini kondenzacija je 10 puta vea, emisija izduvnih gasova 5-15 puta vea, ukupna solarna radijacija je manja (zimi je UV zraenje do 30 puta manje, leti je vee), relativna vlanost vazduha je vea. Grad se sa aspekta klime moe okarakterisati kao URBANO TOPLO I SUVO OSTRVO i kao takav predstavlja zaseban ekosistem u odnosu na okolinu. Organske vrste koje naseljavaju grad prilagodile su se ovim uslovima i mnoge su u gradu nale savreno mesto za ivot. Ruderalne biljke predstavljaju pionirske vrste vrste koje prve naseljavaju nova stanita. ivotinje koje su jako dobro prilagoene ivotu uz oveka nazivaju se SINANTROPNE VRSTE. SEMISINANTROPNE VRSTE takoe ive blizu oveka, ali ne uz njega i nisu toliko dobro prilagoene ivotu u urbanoj sredini.

11. EKOLOSKE PROMENE U PRIRODI POD DEJSTVOM COVEKA

Pod uticajem oveka dolazi do promena u brojnosti populacija razliitih ivotinja. Ove promene podrazumevaju smanjenje ili poveanje brojnosti jedinki u zavisnosti od pre svega sposobnosti jedinki da se prilagode drastinim promenama koje nastaju delovanjem oveka. Osim toga ovek sluajnim ili namernim delovanjem na neko podruje unosi strane vrste utiui tako na promenu diverziteta. Promene diverziteta nekog podruja mogu biti pozitivne i takve treba podravati i stimulisati, ali su mnogo ee negativne i ostavljaju trajne posledice ije je efekte teko ili ak nemogue ispraviti. Urbanizacija i sve to ide uz nju se danas smatra najveim faktorom ugroavanja biodiverziteta. Gradovi se sve vie ire, da bi opstali mora ih pratiti industrija, agrikultura, mesta eksploatacije biolokih resursa i infrastruktura; sve to zauzima ogromne prostore fragmentiui prirodno stanite i stvarajui od jedinstvene celine veliki broj malih, prostorno izolovanih jedinica. Veina terestrinih vrsta ne moe prei ovu barijeru i to je jedan od glavnih uzroka poveane smrtnosti jedinki, ali i izumiranja itavih vrsta. Drugi znaajan faktor predstavljaju invazivne vrste koje su manje ili vie vezane za oveka. Invazivne vrste su sve vrste koje su delovanjem oveka (sluajno ili namerno) dospele u ekosisteme u kojoma prirodno ne ive. Ako opstanu u novom ekosistemu jako brzo se ire i esto prave velike probleme. Limitirajui faktor za opstanak su abiotiki uslovi jer u novom ekosistemu najee nemaju prirodnih neprijatelja. Navedeni faktori na biodiverzitet mogu delovati direktno ili inditrektno. Direktno delovanje podrazumeva suavanje areala i smanjivanje brojnosti vrsta unutar populacija. Indirektno deluju preko unitavanja stanita. Na promenu biodiverziteta nekog podruja moe se uticati introdukcijama i reintrodukcijama i osnaivanjem postojeih populacija - INTRODUKCIJE Predstavljaju namerno ili nenamerno irenje organskih vrsta sa originalnog stanita antropogenim uticajem. Razlozi namernog prenoenja vrsta su razliiti hrana, ukrasne vrste, borba protiv tetnih organizama... Glavni krivac za akcidentalne introdukcije je transport i mogunost prelaska velikih udaljenosti za kratko vreme. Namerne introdukcije su deo projekata, rade se sa odreenom namenom poveanje privrede, lova i ribolova, u umarstvu, za ozelenjavanje povrina, u poljoprivredi, ukrasne vrste, mere borbe protiv tetnih organizama... U prirodnim stanitima dozvoljene su samo u dva sluaja kada se koriste kao bioloka borba, najee protiv invazivnih vrsta ili u sluaju

- 120 -

korisne introdukcije kada introdukovana vrsta ima skoro identine funkcije u ekosistemu kao vrsta koja je nestala (nestala vrsta se zamenjuje introdukovanom). Sve vrste koje se nalaze van prirodnog areala oznaavaju se kao INTRODUKOVANE ili ALOHTONE u okviru kojih se INVAZIVNE mogu izdvojiti kao posebna kategorija vrste koje se brzo poveavaju brojnost i irenjem prave velike probleme. Osnovni problem uzrokovan introdukcijama je vetako naruavanje biogeografskih barijera. Jedna vrsta svoju ekoloku valencu realizuje interakcijom sa sredinom i ta inerakcija joj dozvoljava odreeno rasprostranjenje i prirodno taj areal ne moe napustiti jer postoje odreene barijere (reljef pre svega) koje joj to ne dozvoljavaju. Dejstvom oveka barijere se mogu prei i u novom stanitu moe opstati ako joj to klimatski uslovi dozvole. Vijabilna populacija se tada moe uspostaviti ak i od malog broja jedinki i kolonizovati ogromne prostore. Posmatrano kroz istoriju primeuje se da se jako veliki broj introdukcija deava nakon otkrivanja kontinenata, kada su migracije sa jedne strane okeana na drugu postale uestale. U odnosu na poreklo introdukovanih vrsta posoji fenomen evropeizacije svetske faune najvei broj evropskih vrsta nalazi se van prirodnog stanita. Daleko manji broj vrsta je poreklom sa drugih kontinenata. Kada do unosa nove vrste doe da bi opstala moraju biti zadovoljena tri uslova: o aklimatizacija njena ekoloka valenca mora da bude takva da moe opstati u lokalnoj klimi o naturalizacija mora izdrati ekoloki pritisak nove sredine (predatori, paraziti, kompetitori) o kolonizacija irenje areala Ako se zadovolje samo prva dva kriterijuma vrsta na novom podruju opstaje, ali se ne iri ve ostaje lokalno rasprostranjena i na tom mestu ne dostie veliku brojnost. Ako pone sa kolonizacijom svrstava se u podkategoriju invazivnih vrsta. Sluajni prenos organskih vrsta: balastne vode punjenjem tankova unose se i ivi organizmi (kimenjaci i beskimenjaci) i smatra se da oko 70% vrsta dnevno na ovaj nain moe biti introdukovano. ostali vidovi saobraaja i transporta posebno kada su insekti u pitanju (za razvoj vijabilne populacije dovoljna je jedna enka sa jajima) Transport je glavni uzrok sluajnih introdukcija. Procenjeno je da je u hamburkoj luci samo 30-ak procenata beskimenjaka je autohtono drastino smanjen broj nativnih vrsta uzrokovan introdukcijama. Brodovi donose i terestrine organizme 490 registrovanih alohtonih vrsta u istoj luci (4 gutera, 7 zmija, 2 vodozemca, 2 mekuca i veliki broj razliitih artropoda). Invazivne vrste su posebna kategorija introdukovanih vrsta koje u novom stanitu dostiu veliku brojnost, brzo se ire i ugroavaju autohtonu floru i faunu. Danas se pod ovim nazivom esto nalaze i vrste lokalnog karaktera iji istorijski areal se ne poznaje, a koje usled razliitih razloga poinju da ire svoj areal (akal npr.). Neke od ovakvih vrsta su oportunistike vrste vrste koje su se adaptirale na ivot uz oveka to im omoguava irenje. Najbolji primer je sluaj Novog Zelanda i Australije koji predstavljaju veoma stare i fragilne ekosisteme sa velikim slobodnim prostorima (upranjene ekoloke nie). Nakon otkria ljudi su namerno donosili odreene vrste, pre svega placentalne sisare, kompetitivno daleko monije od autohtone torbarske faune to za posledicu ima izumiranje velikog broja lokalnih vrsta. Pravi pokolj napravile su kuna belica, lisica i druge lovne vrste. Najinvazivnije vrste: Boiga irregularis zmija koja je dospela na ostrvo Guam 40-ih godina prolog veka i nakon samo 20-30 godina naselila je 90% ostrva; hranila se jajima lokalnih ptica ili je lovila same ptice i smatra se da je uzrok nestanka do 90% populacije odreenih vrsta

- 121 -

Euglandia rosea pu unet u jugoistonu Aziju da bi suzbio afrikog pua koji je pobegao sa farmi na kojima se gajio kao jestiva vrsta. Kada je drastino smanjio njegovu brojnost tamanei jaja poeo je da se hrani lokalnim endeminim puevima koji su iveli na drveu i doveo do potpunog izumiranja nekih vrsta. Rairio se du jugoistone Azije. Anopholepsis gracilipes mrav koji je na Haitiju je za 18 meseci potamanio 3x106 crvenih kraba i doveo do skorog izumiranja. Ubijaju krabe organizovano. Herpestes auropunctatus mungos unet na Jamajku i Floridu krajem 19.og veka u cilju smanjivanja populacije zmija. Kada je smanjio brojnost zmija poeo je da se hrani jajima ptica, izmeu ostalog domae ivine. Ista greka napravljena je na Cresu, Mljetu, Lastovu i Peljecu jer su mislili da su uneli egipatskog mungosa i tek 80 godina kasnije greka je utvrena. Danas se hvataju i ubijaju. U Srbiju je unet 60-ih godina u okolini erdapa, ali se pretpostavlja da su potpuno nestali. Gambusia affinis riba koja se hrani larvama komaraca, ali i ikrom autohtonih vrsta Lates niloticus nilski grge koji dostie do 200kg, na Viktorija jezerima se smatra odgovornim za nestanak 200 vrsta riba. Sus scrofa divlja svinja uneta kao lovna vrsta. Na Kritu pravi velike probleme jer je omnivor i preti da bude glavni uzrok nestanka nekih vrsta jer delovanjem menja stanite Miconia calvescens predstavlja primer kako jedna invazivna vrsta menja itav ekosistem u novom stanitu zajednice su mnogo dominantnije nego u originalnom Caulerpa taxifolia od najmanjeg delia moe regenerisati novu biljku, raste brzo i difuzno i brzo obrasta morsko dno menjajui ga. Jedino reenje je pokrivanje dna folijama dok je mala i panja da se ne otkine ni najmanji deo. Eichoronia crasipens lokvanj koji potpuno obrasta vodotokove i zaustavlje reni saobraaj, smanjuje fotinost i dostupnost kiseonika u donjim slojevima. Plasmodium relictum donet na Havaje u 19 veku sa pticama. Prelazni domain je juni komarac na Havaje donet u buradima sa vodom; larve komarca su se razvile na ostrvima i tako je plazmodijum uspeo da razvije svoju ivotnu formu. Krajnji domain su ptice i poeo je da napada autohtone ptice i doveo je do nestanka 90% populacija vrsta ptica. Ondatra zibeticus bizantski pacov po jednoj teoriji itava evropska populacija poreklom je od 5 - 13 jedinki koje su putene u okolini Praga; 30-ih godina registrovani su u Hrvatskoj (Koprivica); danas zauzimaju 80% teritorije Srbije, predpostavlja se da je stigao do Grke. Studije su pokazale da meu jedinkama uzetim sa krajnjih taaka rasprostranjenja nema genetike varijabilnosti. Rakunoliki pas namerna introdukcija. Originalno naseljava Korejsko poluostrvo i Japanska ostrva. Od 20-ih do 50-ih godina prolog veka gajen je radi krzna. Puten je u slobodnu prirodu na oko 50-ak lokacija i rairio se du Evrope prvo ka Skandinaviji i Balkanu. Danas dominira u Makedoniji. Kuna gajena zbog krzna, pretpostavlja se da je pred kraj rata puten veliki broj jedinki. Danas naseljava gotovo itavu Nemaku; najjuniji nalaz je kod nas, ali se predpostavlja da e se iriti i dalje niz Dunav. Najvei negativni efekat je tamanjenje ptica. U Srbiji 15% ihtiofaune je alohtono i dominiraju azijske vrste; alohtonih sisara je 9% - OSNAIVANJE POPULACIJA (AUGMENTACIJA) Podrazumeva premetanje jedinki u nove populacije radi poveanja brojnosti i osnaivanja. Ova manipulacija je konzervatorska koristi se radi poveanja brojnosti odn. varijabilnosti i vijabilnosti i ouvanja prirodne populacije na datom podruju. - REINTRODUKCIJE -

- 122 -

Predstavlja alat u obnavljanju prirodnog biodiverziteta nekog podruja koji podrazumeva premetanje organske vrste iz delova gde je ta vrsta introdukovana u delove njenog prirodnog, istorijskog areala odakle je nestala. Danas je jedan od omiljenih konzervatorskih alata jer su efekti brzo i jako vidljivi. Osnovni cilj je osnivanje vijabilne populacije na prirodnom stanitu iz koga je vrsta nestala i da ta vrsta na tom stanitu trajno opstane i ostane. Drugi cilj je da ta vrsta pone da igra neku od klunih uloga u tom ekosistemu. Reintrodukovana vrsta po lokalnu zajednicu moe imati velik ekonomski i kulturni znaaj (ekoloki i turistiki programi npr.). Cilj je takoe obnoviti prirodu podruja u kome se reintrodukcija vri. Lokalna sredina mora osetiti benefit tog projekta jer u osnovi svakog nestanka lei kompeticija sa ovekom istrebljenja zbog direktnog ugroavanja oveka i proizvoda njegovog rada ili zbog naruavanja stanita. U suprotnom antropogeni faktor e dovesti do propadanja projekta. Projekti se mogu koristiti za razvijanje ekoloke svesti i za stanovnitvo atraktivnije vrste mogu prokriti put vraanju i manje atraktivnih. PRVI USLOV ZA POKRETANJE PROJEKTA REINTRODUKCIJE JE POSTOJANJE ADEKVATNOG STANITA!!! Evropski dabar bio je iroko rasprostranjen, ali je potpuno nestao zbog lova (krzno, hrana katolika crkva ga je smatrala posnom hranom) i izluevina kastorijalnih lezda (dabrovina) sa namenom obeleavanja teritorije koje su u antiko doba koriene za leenje psihikih bolesti, a u srednjem veku kao nosa parfema. Populacije su do poetka 20-og veka preivele samo na teritoriji Ukrajine, Nemake, Belorusije, Francuske i Norveke. Procenjuje se da je 20-ti vek doekalo svega 1200 jedinki koje su posluile kao populacioni rezervoar za projekte reintrodukcije irom Evrope. Danas ga nema samo na teritoriji Velike Britanije, Portugalije, Italije, Bugarske, Grke, Makedonije i Albanije. Nakon reintrodukcije procenjeno je da ukupna brojnost iznosi oko 700 000, ali se i dalje smatra ugroenim jer mu je raspored mozaian. Problem inbridinga kod dabra nije problem jer se javlja i u prirodnim uslovima populacije se meusobno malo razlikuju na genetikom nivou. Zbog toga se bez posledica moe uvesti mali broj jedinki na jednu teritoriju. Reintrodukcija se uvek radi na dva slina lokaliteta radi poveanja verovatnoe uspeha. Cilj je da se ivotinjua rairi, a ne da ostane samo na lokalitetu na koji je donesena stanite ne treba da bude izolovano. Kod nas reintrodukovani su na Zasavici. Pristup je kompleksan, radi se studija izvodljivosti i kada se ivotinja donese radi se monitoring ime se prati njeno ponaanje i kretanje. Problemi mogu nastati sretanjem bizamskog pacova, dabra i nutrije. Bizamski pacov i nutrija predstavljaju invazivne vrste. Sve tri vrste su semiakvatine, kompetitivne i nie im se preklapaju; ekoloki je veoma interesantno kakav e rezultat sukoba biti. Zapaeno je da nutrija potiskuje bizamca. Razlika meu ove tri vrste je to dabar prezimljuji jedui koru drvea dok nutrija itave godine jede zeljaste biljke; postoji i mala diferencijacija u profilu reke koju naseljavaju. Domestifikacija u sebe ukljuuje proces domestifikovanja i diverzitet domestifikovanih organizama. Prema definiciji predstavlja potpuno ili delimino ukljuivanje divljih organskih vrsta u kulturne zajednice ljudi. NIJE ISTO TO I PRIPITOMLJAVANJE pripitomljavanje podrazumeva samo deo ukljuivanja, pre svega, ivotinja u zajednice ljudi (npr. cirkuski tigrovi su pripitomljeni, ali nisu domestifikovani). Domestifikacija pripitomljavanje podrazumeva i ila je pravcem pripitomljavanja mladih ivotinja na poetku ivotinje su prvo morale biti pripitomljene da bi bile domestifikovane. Takoe ne podrazumeva potinjavanje organskih vrsta oveku ovek vrste prilagoava svojim potrebama, ali u toj interakciji ne ostaje intaktan ve se i ljudske zajednice menjaju. DOMESTIFIKOVANE VRSTE SU ODVOJENE OD MEHANIZAMA DELOVANJA PRIRODNE SELEKCIJE (npr. cirkuski tigrovi nisu odvojeni od ovih mehanizama jer se ne vri selekcija

- 123 -

nadarenih ivotinja ve se one samo dresiraju). NA DOMESTIFIKOVANE IVOTINJE DELUJE VETAKA SELEKCIJA. Selekcioni faktor je ovek koji favorizuje postojanje jedne, vie ili kombinacije morfolokih, anatomskih, fiziolokih ili biohemijskih karakteristika. U procesu domestifikacije dolazi do interakcije izmeu domestifikatora i domestifikovane vrste i obe vrste trpe promene koje su ireverzibilne jer dolazi do meusobne zavisnosti (npr. kolaps civilizacija usled loe etve rimsko carstvo, junoamerike civilizacije; ako bi se danas odrekli etve brojnost ljudi bi se smanjila). Odnos domestifikatora i domestifikovane vrste predstavlja interspecijsku interakciju koja se bazira na mutualistikom odnosu gde vrsta dobija optimalne, ak savrene uslove za opstanak (danas su mikroklimatski uslovi u stoarstvu dovedeni do savrenstva). Odnos predstavlja pozitivnu povratnu spregu poveanje prinosa i proizvodnje vodi poveanom broju ljudi; kolaps proizvodnje moe dovesti do pada itavih civilizacija. Sam proces nastao je u neolitu. Prvi domestifikovani organizam bio je pas tj. vuk (pre oko 12 000 godina). Od poetka nove ere nita novo nije domestifikovano. Ukljuivanje neke vrste u proces traje generacijama pri emu se favorizuju odreene, eljene, karakteristike datog organizma i kroz civilizacije menja se ekonomski i svaki drugi znaaj koji ta vrsta ima za oveka (do otkria Amerike funkcionisali smo bez kukuruza i krompira, danas ne moemo da zamislimo ivot bez njih). Uticaj koji domestifikacija ima na domestifikovane vrste je skoro potpuno reverzibilan skoro sve domestifikovane vrste, ak i biljke, mogu da podivljaju. Od ivotinja da podivlja ne moe ovca, kokoka podivljava teko, a najbre podivljava svinja. Psi i make takoe jako brzo podivljavaju, primeena je kompeticija meu njima i lisicama odn. divljim makama, a postoje podaci i o obrazovanju novih vrsta nastalih na ovaj nain. Divlji konji Amerike u stvari su podivljali pitomi konji. Deavae se i u budunosti jer je potencijal i znaaj organskih vrsta ogroman, posebno u odnosu na biotehnologiju. Domestifikuju se i domestifikovae se u cilju produkcije hrane, lekova, kao vidovi bioloke birbe protiv tetnih organizama, kao ukrasne biljke ili ivotinje, kuni ljubimci...). Meu biljkama postoji veliki potencijal za domestifikaciju 25000 sa lekovitim dejstvom i 30000 jestivih. Centri domestifikacije bili su predeli sa nepovoljnim delom godine i javila se kao rezultat potrebe za obezbeivanjem hrane. Desila su se tri velika talasa u prvoma talasu domestifikovan je pas, u drugom ovca, koza, govee, svinja, magarac, a u treem konj, lama, kamila, kunii i maka; od ptica domestifikovane su kokoka, guska, patka i urka, a od insekata pele i svilene bube. Teko je proceniti tano vreme domestifikacije ptica i insekata, ali se sa sigurnou zna da je bilo odavno. Centri domestifikacije: podruje Mediterana, Juna Amerika (Andi), Centralna Amerika, centralna i jugoistona Azija, Etiopija. U umerenom klimatskom pojasu bili su glavni i najstariji centri domestifikacije i poklapaju se sa centrima civilizacije domestifikacija nastaje sa razvojem civilizacije i neraskidivo je vezana za urbanizaciju. Uslov za nastanak civilizacije je dovoljna koliina hrane u nepovoljnom periodu godine rezerve hrane za zimu dozvoljavaju bavljanje drugim aktivnostima. Osim umerenog pojasa domestifikacija se razvija i u suptropskom pojasu i vezana je za postojanje sunog perioda. Motivi za domestifikaciju bili su razliiti kroz istoriju hrana, pie (pivo, vino, mleko i mleni proizvodi), lekovi (u lekovitim svojstvima biljaka lei budunost domestifikacije), biotehnologija (proizvodnja proteinskih preparata u cilju zatite), eksperimentalni i test organizmi (pacov, E. coli, drozofila), kuni ljubimci i ukrasne biljke. Domestifikovana vrsta je istrgnuta iz mehanizma prirodne i pod uticajem je vetake selekcije gde ovek kao selekcioni faktor favorizuje karakteristike koje su mu od znaaja zbog ega takve organske vrste trpe itav niz promena.

- 124 -

Promene kod ivotinja: o promene u veliini tela poveava se masa, a redukuju pojedini (nepotrebni) delovi o promena spoljanje morfologije prestaju da lie na divlje srodnike (pas je najbolji primer) o anatomske promene favorizuju se odreeni delovi tela o promena denticije odreeni zubi vie nisu neophodni za preivljavanje jer ovek o obezbeuje hranu o fizioloke promene koje su vezane za morfoloke o promena ponaanja redukcija odbrambenog ponaanja o hiperseksualnost - tokom godine razmnoavaju se vie puta nego divlji srodnici u cilju poveanja broja mladih. Stimulisana od strane oveka u cilju poveanja broja potomaka i predstavlja najveu promenu kojoj domestifikovane vrste podleu Promene kod biljaka: o gigantizam najuoljivija promena koja zahvata plodove ili itavu biljku o hiperseksualnost u cilju poveanja prinosa o supresija mehanizama irenja ovek ih iri o supresija seksualne reprodukcije seksualno razmnoavanje podrazumeva rekombinacije koje vode gubitku karakteristika sorte zbog ega je nepoeljno promena forme rasta do najidealnije za potrebe oveka o promena ivotne forme do one sa najveim prinosom o promena naina oploenja polinacija kakva postoji kod divljih srodnika nije im potrebna o gubitak produenog klijanja koje divljim srodnicima obezbeuje preivljavanje jer ih ovek uva i sadi u idealnim uslovima o biohemijske promene gubitak odreenih karakteristika koje kod divljih srodnika slue za odbranu to moe voditi promeni spoljanje morfologije (rue bez trnova npr.) o fizioloke promene ubrzavanje fiziolokih ciklusa koje vodi poveanju biljke i brem donoenju prinosa

- DIVERZITET DOMESTIFIKOVANIH ORGANIZAMA Genetiki diverzitet: genetika varijabilnost jedinki unutar populacija vetakom selekcijom stvaraju se rase, varijeteti, sojevi i sorte i jedinke se uvaju na tom subspecijskom nivou. genetika varijabilnost populacija unutar vrste diverzitet unutar vrste diverzitet vrsta - genetika varijabilnost unutar vrsta Domestifikovane vrste: VIE BILJKE - od 511 familija 173 familije domestifikovano; od 32 0000 vrsta 3 000 se moe koristiti u ishrani od ega je 2 500 domestifikovano; 25 000 predstavlja potencijalno lekovite; 12 000 ukrasnih (European Garden Flora). 103 vrste ine 90% ukupne biomaseod ega 15-20 imaju glavni ekonomski znaaj. Najznaajniji taksoni: Gramineae 379 vrsta (15.2%), Laguminosae 337 vrsta (13.5%), Rosaceae 15 vrsta (5.2%), Solanaceae 115 vrsta (4.6%), Compositae 86 vrsta, Cucurbitaceae 52 vrsta.

- 125 -

KIMENJACI od 5000 vrsta domestifikovano je 30-40; osim psa i make svi taksoni se koriste u ishrani ili kao pomo. Domestifikovani taksoni imaju skoro globalno rasprostranjenje nema ih samo na Antarktiku. Globalno znaajni su goveda (1.3 mld), ovce (1.2 mld), svinje (850 mil), kokoi (10 mld). Lokalno znaajni: Camelus bactrianus, Camelus dromedarius, Llama, Vicuna, Rangifer tarandus, Bos javanicus. Veoma lokalni znaaj imaju: azijski slon, krznaice, laboratorijske ivotinje, kanarinci. AKVAKULTURA primenjuje se u 136 zemalja i gaji se 200 vrsta od ega je svega nekoliko vrsta stvarno domestifikovano dok su ostale semidomestifikovane. Gaje se ribe, kornjae, koljke i drugi mekuci, akvatine biljke (nie - sa velikim potencijalom za produkciju stone i ljudske hrane i vie), abe. Danas jo uvek nije dovoljno razvijena, posebno ako se posmatra u odnosu na stoarstvo i ratarstvo, ali se smatra da e napredovati u budunosti. Danas meu vodeim zemljama nalaze se Japan i Kina sa produkcijom od 12x106T godinje. Po produkciji morske akvakulture su vee od slatkovodnih. GLJIVE koriste se u ishrani, za proizvodnju posebnih oblika hrane (buavi sirevi npr.), dobijanje alkoholnih pia (pivo Saccharomyces cerevisiae, S. calsbergensis, vina, sakea - Aspergillus aryzae), u farmaceutskoj industriji (Penicillium). Kako meunarodne konvencije zabranjuju eksploataciju nekih vrsta (postoje kvote za eksploataciju divlje vrste po jedinici mase na nekom podruju slobodne prirode) reenje je u domestifikaciji. MIKROORGANIZMI imaju iroku primenu: proizvodnja hrane i pia (sir, jogurt, maslac Lactobacillus, Lactococcus, Streptococcus), biopesticidi (Bacillus thuringiesis parakristalno se koristi za prskanje komaraca), bioloki agensi, eksperimentalni organizmi (E. coli), biotehnologije (preiavanje otpadnih voda, bioremedijacija nafte) BESKIMENJACI (kopneni, akvatini su u akvakulturama) puevi, insekti (medonosna pela, svilena buba, razni polinatori). Mogu se koristiti i kao bioloki agensi u borbi protiv tetnih organizama. Ljudsko drutvo kakvo postoji danas je nezamislivo bez glavnih i sporednih domestifikovanih organizama zbog ega je ouvanje njihovog diverziteta veoma znaajno. Zatita podrazumeva in-situ, ex-situ, zatitu na nivou vrsta, podvrsta, kategorija Genetiki diverzitet neophodan je za budunost zbog ega je zatita na genetikom nivou takoe neophodna. Domestifikacdija smanjuje genetiku varijabilnost, a time i vijabilnost zbog ega se divlji srodnici moraju sauvati i zatiti jer obezbeuju nove sorte u novim uslovima prastari geni postoje samo u genofondu divljeg tipa (primer je zatita divljeg srodnika kukuruza). Kako u biti raznovrsnosti ivota na zemlji lee mutacije razliite strategije se koriste za izazivanje istih kod domestifikovanih vrsta zraenjem itarica pojaava se mutabilnost i dobijaju novi sojevi. Domestifikacija je vodila gubitku genetikog diverziteta i razliite vrste su u razliitom stepenu taj diverzitet izgubile (asparagus je izgubio najvie, ak 98%). Zbog toga svaki institut koji se bavi proizvodnjom ima banku semena u kojoj odrava originalni genofond.

12. Proizvodnja energije i ugrozavanje zivotne sredine 13. Voda kao prirodni resurs. Dobijanje,tehnoloska obrada i zastita voda 14. Izvori i rezerve obnovljivih prirodnih oblika energije 15. Prirodni resursi, klasifikacija i perspektive koriscenja 16. Oblici E i njihova struktura 17. Izvori i rezerve neobnovljivih prirodnih oblika E 18. Proizvodnja E od strane coveka kao proces i biosferi

- 126 -

ENERGETSKI RESURSI

Istorijat upotrebe prirodnih resursa poinje pre 460 000 godina kada se na podruju dananje Kine prvi put u istoriji ljudskog roda koristi vatra. Vatrom se ovek greje, temiki obrauje hranu, kri ume... Svi uticaji na ivotnu sredinu su lokalnog kakartera jer se produkti sagorevanja ugrauju u procese fotosinteze. Domestifikacija biljaka i ivotinja (pre 10-12 000 godina) takoe predstavlja korienje prirodnih resursa. Negativan uticaj na okolinu poinje sa industrijskom revolucjiom (pre oko 250 godina). Istorijski prikaz korienja resursa: pre 460 000 godina vatra, pre 11 000 godina korienje toplih izvora za kupanje i kuvanje u Japanu, domestifikacija konja u Ukrajini, korienje vetra za pokretanje jedrenjaka na Nilu, pasivna solarna energija za zagrevanje domainstava Stara grka 2-3 vek p.n.e., prvi rudnici uglja (Kina), prva ekstrakcija prirodnog gasa, vodenice, vetrenjae u srednjm veku (Evropa), ekstrakcija uglja u Evropi 1213 vek n.e., prva komercijalna eksploatacija nafte u Pensilvaniji 1835., prvo izvlaenje nafte sa puine (Kalifornija, 1900.), prve solarne elije 1950 godine. Energetski resursi se mogu podeliti u dve velike grupe: primarni u koje spadaju neobnovljivi fosilna (nafta, ugalj i zemni gas) i nuklearna goriva (rude radioaktivnih elemenata). Neki od ovih resursa se i dan danas obrazuju proces fosilizacije biljaka i ivotinja postoji i danas, ali se zbog sporosti obrazovanja (koliina koja se potroi za jedan dan obrazuje se najmanje 1000 godina) nafta i ugalj svrstavaju u neobnovljive resurse; sfagnumske tresave stvaraju najnekvalitetniji ugalj (treset). obnovljivi (alternativni) voda, Sunce, vetar, morske struje i talasi, geotermalni izvori i biomasa (drvo) u razumnim koliinama sekundarni za ije dobijanje se mora upotrebiti neki od primarnih resursa; ovi resursi su elektrina struja i vodonik koji se smatra gorivom budunosti. Trend svetske potronje energetskih resursa 70-ih godina svetska potronja nafte prevazilazi svetsku potronju uglja i taj trend se, uz stalne poraste, zadrava do danas; svetska potronja uglja i zemnog gasa takoe je u porastu. 2000-te godine kao energetski resursi dominiraju neobnovljivi sa 86% ukupne svetske potronje (ugalj 23%, nafta 35%, zemni gas 21% i nuklearna goriva 7%), a 14% energije dolazi od obnovljivih resursa (od toga: drvo 79,7%, hidroenergija 16,7%, geotermalna energija 3,2%, solarna energija 0,3%, vetar 0,2%, energija plime i oseke 0,03%). U globalnoj produkciji elektrine energije resursi uestvuju u sledeoj zastupljenosti: ugalj 40%, nafta 8%, prirodni gas 17%, nuklearna goriva 12%, obnovljivi energetski resursi 19% (od toga: hidroenergija 89%, biomasa 5,2% i sve ostalo zajedno 5,2%). Potronja elektrine energije po glavi stanovnika najvea je u Americi i Kanadi. Svetska potronja fosilnih goriva od 1950 do 2010: potronja prirodnog gasa raste, ugalj je 1950-te bio najeksploatisanije fosilno gorivo i trend njegove potronje se nastavlja; nagli skok potronje nafte koja je danas najeksploatisanija i predvia se da e rezerve biti istroene do 2050-te. Predikcije u odnosu na budunost i energetsku sigurnost kada su fosilna goriva u pitanju nisu ohrabrujue nestaica goriva kojoj prethode astronomski visoke cene. Najvei deo potreba za energijom podmiruje se korienjem neobnovljivih resursa, u odnosu na njih alternativni resursi se danas koriste u malom procentu.

- 127 -

- NEOBNOVLJIVI ENERGETSKI RESURSI UGALJ Ugalj je poreklom od fosilizovanog drvea i kvalitet mu zavisi od pritiska, temperature i koliine vode na mestu nastanka. Proces fosilizacije bie najefikasniji na velikim dubinama u potpuno anaerobnoj sredini. U zavisnosti od kvaliteta postoje razliite vrste uglja treset slabog kvaliteta, lignit neto kvalitetniji i kameni ugalj (antracit) kao najkvalitetniji. Zalihe kamenog uglja vode poreklo od bujne vegetacije iz perioda karbona (naziv vodi poreklo upravo zbog bogatstva rezervi uglja koji je nastao kada su se bujne ume drvenastih papranjaa tektonskim pokretima nale ispod povrine Zemlje). Treset kao ugalj sfagnumskih tresava nastaje i danas. U umuranama se ugalj pravi tako to se bere biljni materijal, zatvara se i potpaljuje se vatra dobija se anaerobna sredina sa visokim pritiskom i temperaturom. Eksploatacija uglja moe biti povrinska povrinski kopovi iz kojih se vadi lignit i dubinska vadi se kameni ugalj. Lignit kao ugalj iz povrinskih kopova dosta je vlaan i pun sumpora. Pre upotrebe zahteva posebnu pripremu. Eksploatacijom i korienjem se javljaju razliiti problemi: Uticaj na primarni tip ekosistema jer dolazi do povrinske otkrivke uklanja se ne samo vegetacija ve i plodno zemljite (ermnozem u sluaju kostolakog i kolubarskog basena) i to zajedno sa jalovinom sa kojom se mea i na taj nain gubi. Reenje ovog problema je selektivna otkrivka sloj plodnog zemljita se uklanja odvojeno od jalovine i kasnije se vraaju po redu kako stoje u intaktnom zemljitu. Termoelektrane koje taj lignit koriste nalaze se blizu ugljenokopa jer se ugalj tako niskog kvaliteta ne isplati transportovati na velike udaljenosti. Zbog velike vlanosti pre korienja zahteva pripremu koja podrazumeva mlevenje i suenje. U gorionik kotla se kompresorom ubacuju mikroskopske estice uglja, toplota osloboena sagorevanjem uglja koristi se za zagrevanje vode (okretanje turbina zasniva se na kinetikoj energiji vodene pare) koja mora biti potpuno ista i demineralizovana u cilju spreavanja naslaga kamenca na kotlovima (tehniari vodu iste do nivoa destilovane). Pritisak vodene pare pokree turbine, na istoj osovini na kojoj je turbina nalazi se i generator okretanje turbina vodi okretanju rotora unutar statora i proizvodnji elektrine struje; iz generatora struja odlazi na trafo polje pored elektrane odakle se transportuje dalje. Voda za turbine se koristi iznova i iznova, a da bi to bilo mogue mora se ohladiti u cilju kondenzacije vodene pare. Hlaenje vode vri se renom vodom zato su termoelektrane uvek na reci. Rena voda se nakon upotrebe vraa u reku, a kako je njena temperatura mnogo vea nego to je temperatura reke stvara se problem termalnog zagaivanja ekosistema. Po pravilima (koja se kod nas ne potuju) temperatura reke iznad i ispod mesta gde termoelektrana isputa vodu ne bi se smela razlikovati vie od 2C. U akvatinim ekosistemima dominiraju poikilotermi iji se intenzitet metabolizma poveava sa temperaturom troe vie kiseonika koji se u toploj vodi slabije rastvara ivim organizmima je potrebno sve vie kiseonika, a njega je sve manje.Jedno od reenja je da se tako zagrejana voda koristi za grejanje okolnih gradova. Drugo reenje je ohladiti vodu pre vraanja zahteva dosta vremena i novca. Kao rezultat sagorevanja uglja u atmosferu se oslobaaju oksidi sumpora i azota glavni uzronici efekta kiselih kia. Smatra se da 70% doprinosa efektu kiselih kia na globalnom nivou daju termoelektrane. Reenja su elektrostatiki filteri koji zadravaju SO2, o tome koliko su kod nas filteri ispravni i standardizovani govori injenica da su se u termoelektrani Drmno (Kostolac) hvalili da su tek po dobijanju meunarodnih donacija pristupili zameni filtera. Nakon sagorevanja uglja ostaju impresivne koliine pepela i ljake.

- 128 -

Pepeo se odlae na deponijama (pepelita) veliine nekoliko desetina hektara na koje se odvozi u tenom stanju odnos pepela i vode u Drmnu je 1 : 5(7). Vodeno ogledalo bi moralo da bude neprekidno prisutno na pepelitu, ali se deava da usled visokih temperatura doe do isparavanja vode i mikroskopske estice pepela se tada raznose vetrom. Pucanjem zidova pepelita dolazi do izlivanja pepela u rene ekosisteme. Pre par godina desilo se izlivanje jednog pepelita u Mlavu. Pokuava se revitalizacija i rekultivacija pepelita. Treba koristiti biljne vrste koje dobro vezuju podlogu da ne bi dolo do raznoenja pepela vetrom. Iz dubokih kopova koji mogu biti i do nekoliko hiljada metara dubine vadi se kameni ugalj mnogo veeg kvaliteta, ali eksploatacija sa sobom nosi velike probleme: o zatrpavanja rudnikih okna o nailazak na epove metana i eksplozije sa fatalnim posledicama o neminovnost nailaska na rezervoare podzemnih voda (akviferi) iz kojih treba pumpama izvlaiti vodu. Kada se voda izvue javlja se problem njenog odlaganja ova voda je toksina i ne moe upotrebljavati. Odlae se u jalovita gde se taloe sedimenti sadrani u toj vodi i ova mesta postaju centri toksinosti odn. centri kondenzacije tekih metala. Problemi ovog tipa vezani su za sve dubinske kopove. Kod nas takav primer je Brskovo (Mojkovac) jalovite rudnika olova crna ekoloka taka Crne Gore. Izlivanje ovog jalovita u reke dovelo bi do ekoloke katastrofe nesagledivih posledica za itav Dunavski sliv (potencijalno izlivanje desilo bi se u Taru odatle bi preko Drine dospelo u Savu zatim Dunav i na kraju Crno more). Kod nas rudnik kamenog uglja je Aleksinaki. Najvee potvrene rezerve uglja: Amerika 24%, Rusija, Kina, Indija... Najvei proizvoa i potroa uglja je Kina iji je to osnovni energetski resurs, Amerika takoe proizvodi i troi veliku koliinu uglja sim u vezi je veliki problem kiselih kia na teritoriji amerikog kontinenta jer se najvea koliina tog uglja koristi u termoelektranama Amerike i Kanade. NAFTA Poreklom je od uginulih, fosilizovanih ivotinja, pre svega morskih od kojih najvei doprinos formiranju nafte daje fitoplankton. Uginuli organizmi padaju na morsko dno, bivaju zatrpani geotektonskim pokretima dospevajui tako u anerobnu zonu u kojoj vlada poviena temperatura i visok pritisak. Fitoplankton daje najvei doprinos nafti jer je bogat uljem (uljane kapi zbog manje specifine teine u odnosu na vodu obezbeuju lebdenje u vodi) koje kao i svaka masnoa predstavlja glavni depo energije. Najbolji indikatori nalazita nafte su ljuturice morskog zooplanktona (Foraminifera, Radiolaria...) velika koliina ostataka zooplanktona ukazuje da su na tom mestu postojale bogate zajednice fitoplanktona. Nafta i dalje predstavlja najkorienije fosilno gorivo. Sagorevanje naftnih derivata najzastupljenije je u saobraaju motori sa unutranjim sagorevanjem i derivati nafte kao osnova za njihovo pokretanje. Naftni tornjevi se mogu nalaziti na kopnu i moru (u pliacima ili na otvorenom moru). Tehnologija za eksploataciju ukljuuje tornjeve, pumpe, skladita i rafinerije u kojima se vri prerada sirove nafte. Prvi komercijalni naftni toranj nalazi se u Tenesvilu (Pensilvanija, 1859) rupa iz koje je pokuljala nafta bila je samo pola metra dubine. Bez obzira na ogromne koliine deponovanog biljnog i ivotinjskog materijala danas, samo malo vie od jednog veka od prvog kopa, ve se javljaju problemi vezani za ogranienost ovog resursa nekada je bilo dovoljno zakopati aov ili dva da nafta pokulja, danas je potrebno kopati duboko. Osnovni mehanizam eksploatacije je primarna ekstrakcija buenjem se oslobaa velikog pritiska pod kojim se nalazi i kulja na povrinu Zemlje. Kada izae prva koliina pritisak vie nije dovoljno jak da ostaci sami izau tada se sloj zemljita sa naftom cedi kao

- 129 -

suner pumpama se ubrizgava atmosferski vazduh i morska voda voda odozdo i gas odozgo prave pritisak dovoljan da izbaci i poslednje kapi. Nakon izvlaenja transportuje se do rafinerija gde se prerauje. Svaka rafinerija u stvari predstavlja destileriju sirova nafta ulazi, zagreva se i kondenzuje na razliitim temperaturama. Kondenzacija na razliitim temperaturama slui za odvajanje pojedinih naftnih derivata (teka nafta, dizel, kerozin...) ni jedna rafinerija ne proizvodi sve naftne derivate ve su specijalizovane za do 3. Eksploatacija i korienje nafte i njenih derivata na ivotnu sredinu ostavlja niz negativnih posledica - zagaivanje morskih i kopnenih ekosistema kao posledica izlivanja nafte, ispiranja tankova ili havarija naftovoda Kako predstavlja fosilno gorivo u sebi ukljuuje prisustvo ugljenika, sumpora i azota, pa se sagorevanjem oslobaaju oksidi ovih elemenata CO, CO2, SO2, NOx ime se doprinosi poveanju efekta staklene bate i pojavi kiselih kia U pogledu potvrenih rezervi nafte zemlje stoje ovako: Saudijska Arabija, Irak, Ujedinjeni Arapski Emirati, Iran, Venecuela, Rusija, Amerika, Libija, Nigerija. Sa aspekta proizvodnje i potronje nafte - najvei proizvoai su: Saudijska Arabija 11,8%, Rusija 10,7%, Amerika 9,9%, Meksiko 9,5%, Kina; najvei potroai: Amerika gde se potroi svetske nafte, Kina 7%, Japan 6%, Nemaka, Rusija.

PRIRODNI GAS Uvek se nalazi iznad nafte, istog je porekla i nastaje kada se proces fosilizacije odigrava pri izuzetno visokom pritisku i temperaturi. Eksploatacija se vri istovremeno sa naftom. Danas se sve vie insistira na primeni gasa kao pogonskog goriva u drumskom saobraaju jer je pokazano da je u odnosu na ugalj i naftu neutralniji u pogledu doprinosa poveanju efekta staklene bate i kiselim kiama. Najvee svetske potvrene rezerve pripodnog gasa imaju: Rusija 30%, Iran 14%, Saudijska Arabija, Emirati, Amerika, Venecuela. Rusija je najvei proizvoa sa 22%, Amerika je najvei potroa sa 26% NUKLEARNE ELEKTRANE I NUKLEARNA GORIVA Princip rada nuklearne elektrane isti je kao i kod termoelektrane sa tom razlikom to se kao osnovni energent za zagrevanje vode koriste nuklearne reakcije cepanja uranijumovih i plutonijumovih ipki reakcija fisije koja oslobaa ogromnu koliinu toplotne energije. Najee korieno nuklearno gorivo je U235. Reakcija fisije podrazumeva gaanje jezgra U235 jednim slobodnim neutronom kada on prelazi u vrlo nestabilan U236 i njegovo jezgro se cepa. Vidovi cepanja su razliiti jedan od vidova je na Ba144 i Kr89 uz oslobaanje tri neutrona. Svaki od ova tri slobodna neutrona pogodie novo jezgro U235. Bljesak koji prati reakciju oznaava oslobaanje velike koliine energije koja se koristi za zagrevanje vode. Da bi se reakcija odigravala u kontrolisanim uslovima u reaktoru je potrebno sputati temperaturu. Kontrola temperature u reaktoru mora biti konstatna jedna sekunda nepanje dovoljna je za katastrofu kakva je zadesila ernobil. Sistemi usporavanja reakcije fisije su razliiti: hlaenje reaktora vodom koja da bi kruila oko reaktora mora biti pod pritiskom od 200atm jer e u protivnom prei u vodenu paru; apsorberi slobodnih neutrona u reaktoru ako se u jedinici vremena oslobodi velika koliina neutrona bombardovae veliki broj jezgara i ubrzavae reakciju. Apsorberi privlae slobodne neutrone, spreavaju ih da bombarduju jezgra i na taj nain usporavaju reakciju.

- 130 -

Prednosti korienja nuklearnih elektrana: nema emisije gasova polutanata atmosfere sama po sebi nuklearna energija je ista u odnosu na ivotnu sredinu ali... Problemi vezani za korienje nuklearnih goriva: -dranje kontrole u reaktoru -termalno zagaivanje vodenih ekosistema jer se za hlaenje i kondenzaciju vodene pare korisi voda iz reka. Za hlaenje vode mogu se koristiti posebno dizajnirane kule (simbol nuklearki J) u kojima vodena para prolazi kroz sistem cevi gde se hladi i kondenzuje. Ove kule se mogu nai i u sklopu termoelektrana i generalno se koriste tamo gde reke nisu dovoljnog kapaciteta da bi se voda iz njih koristila; bolje reenje jer nema termalnog zagaivanja. -radioaktivnost karakteristika radioaktivnih elemenata da kada su pobueni emituju radioaktivne estice koje prepoznajemo u obliku (jezgra helijuma sa velikom masom) i (elektroni) estica i zraka. estice se odlikuju velikom masom i malom prodornou (zadrava ih povrina koe); estice su manje mase i neto vee prodornosti (ulaze 1-2cm u dubinu tela); zraci imaju veliku prodornost i sve elije organizma su im izloene, ne moe ih zadrati ni betonski blok debljine 1-2m. Opasnost od radijacije upravo dolazi od zraka kancerogeni, teratogeni i mutageni efekat, a izlaganje veim dozama dovodi do trenutne smrti. -vreme poluraspada vreme koje protekne dok se radioaktivnost smanji na polovinu kada se izbace iz stabilnog stanja tee da se u stabilno stanje vrate. Radioaktivni P32 prelazi u neutralni S32, vreme poluraspada je 14 dana; Cs137 korien je kao glavno nuklearno gorivo u ernobilu, vreme poluraspada je 30 godina emisija na kontaminiranim podrujima jo uvek nije izgubila polovinu radioaktivnosti. -odlaganje istroenog goriva kada ipke prestanu da oslobaaju dovoljnu koliinu toplote treba ih zameniti novim. U izvaenim ipkama reakcija cepanja i dalje traje zbog ega su one opasne po ivi svet i moraju se odloiti na adekvatan nain. Jedno od reenja je slanje u fabriku gde e biti reciklirano i ponovo vraeno u nuklearku. Kada doe trenutak da se iz reciklae ne mogu vie vraati u fabriku moraju se deponovati. Depoi moraju biti u termostabilnoj sredini, najee na velikim dubinama, u garnitnim geolokim slojevim, kao podloga koristi so zbog visokog kapaciteta akumulacije toplote. Deponovati se mogu u naputena rudnika okna rudnika odakle je i eksploatisano. Skladita moraju biti dobro zatvorena, moraju se kontrolisati, a burad u koje se ipke odlau ne smeju dozvoljavati curenje goriva. Jedno od reenja je korienje istroenih ipki u proizvodnji oruja OSIROMAENI URANIJUM male mase, a velike specifine teine od koga se pravi municija za probijanje vojnih transportera i male ploice za balansiranje raketa. Nije ekoloko reenje jer ispaljivanje takvih raketa znatno doprinosi lokalnom poveanju fonda radijacije i utie na ive organizme. Najvie nuklearnih elektrana u Evropi imaju Francuska, Engleska i Belgija. U naoj neposrednoj blizini nalazi se Krko na granici Slovenije i Hrvatske i Kozloduj u Bugarskoj. Planovi za izgradnju nuklearke u Srbiji vezani su za okolinu Velikog Gradita odn. Golubca. Na prostoru Srbije rudnik uranijuma je Kalma kod Zajeara. Na planeti postoji prirodni fond radijacije i razlikuje se od mesta do mesta Evropa oko 23mSv (mikrosivera), Indija 11mSv, Brazil 9mSv godinje. Efekat prirodne radijacije na lokalno stanovnitvo nije primeen povean fond prirodne radijacije je jedan od elkolokih faktora i na njega su adaptirani. Industrijska revolucija poinje sa otkriem parne maine i podrezumeva zamenu velikog broja radnika manama. Gradovi postaju centri industrijskih pogona. Svaka fabrika je

- 131 -

bila elektrana koja je u kotlarnicama sagorevala ugalj proizvodei tako dovoljne koliine toplote da vodu zagreva do pare ija snaga pokree razliite maine. Gradovi postaju centri zagaenja, pojavljuje se smog kao rezultat sagorevanja uglja. Engleska magla nastala je kao rezultat njene zavisnosti od uglja i postojanja velikih industrijskih centara. Gaenje fabrikih dimnjaka postie se izgradnjom termoelektrana fabrike maine pokree struja iz temoelektrane, kasnije hidroelektrane ili nuklearke. - OBNOVLJIVI ENERGETSKI RESURSI VODA Pokriva Zemljine povrine i obuhvata kopnene vode (povrinske i podzemne), svetsko more i vodu zarobljenu u lednicima polova. Ciklus kruenja vode predstavlja najvaniji ciklus na planeti isparava sa vodenih povrina, pre svega sa svetskog mora (najvee isparavanje je na Ekvatoru), kondenzuje se u atmosferi i na Zemlju vraa u vidu padavina. Na kopno padne 14% vie padavina nego na more. Najvie padavina padne na planine odakle se, zahvaljujui reljefu, renim koritima vraa u more. Kao izvor energije moe se koristiti na najrazliitije naine. Hidroelektrane Koriste energiju vodenog toka povrinskih voda odreenog silom gravitacije. Turbinu hidroelektrane okree snaga vodenog stuba. Za rad neophodno je zaustaviti deo renog toka i napraviti akumulaciju odreene koliine vode. Izmeu akumulacije i primarnog renog korita pravi se visinska razlika vodenog stuba. Prolaskom vode okree se turbina i generie struja. Prednost koriena hidroelektrane je u tome to nema sagorevanja uglja ili korienja nuklearnih goriva ali... Nedostaci i problemi vezani za ivotnu sredinu: primarni reni ekosistem izgradnjom brane postaje jezero ime se menja kompletan biocenotiki kompleks. Ovaj ekosistem sada utie na okolne kopnene ekosisteme menjajui odreene mikroklimatske karakteristike u njima (temperaturni reim npr. zbog velikog potencijala vode za akumulaciju toplote, poveana vlanost vazduha, vei broj dana sa maglom...) izgradnja akumulacionog jezera podrazumeva potapanje nekog terestrinog ekosistema, a kako se to obino radi u kanjonima i klisurama koji su najee refugijumi iz perioda glacijacije i kao takvi stanita endeminih i reliktnih biljaka dolazi do nepovratnih gubitaka spreavanje migracija riba izgradnja erdapa zaustavila je migracije jesetarskih riba (pastrmka i moruna) koje iz mora putuju u reku na mrest. Reenje ovog problema je pravljenje ribljih staza boni tok koji omoguava da reka ostane primarni ekosistem. Bone staze smanjuju kubikau vode koja prelazi preko turbina zbog ega ih hidroininjeri najee ne ostavljaju. pucanje akumulacija u sluaju zemljotresa. Osim toga sam vodeni stub moe uzrokovati zemljotrese. usporavanje renog toka vodi tome da ovaj postane talonik sedimenata koje reni tok nosi ukljuujui tu i polutante (Dunav je u Rumuniji istiji jer erdap sve istaloi) zbog ega se taj pesak ne moe koristiti kao graevinski materijal (eventualno za puteve); takve sredine su anoksine. Kao svako jezero akumulacija vremenom prelazi u terestrini ekosistem i tada polutanti spiranjem kroz zemljite mogu lako dospeti do podzemnih voda. potapanjem vegetacije ona se dovodi u anoksinu sredinu gde celulozu razlau metanogene bakterije, oslobaa se metan u atmosferu i pojaava efekat staklene bate - primer Brazila.

- 132 -

Geotermalna energija Ciklus kruenja vode koji ukljuuje magmu koja zagreva velike podzemne rezervoare vode (akvifere) i ona se na povrinu zemlje vraa kao topli termalni izvori ili gejziri iz kojih se izbacuje vodena para. Voda iz toplih izvora vekovima se koristi za kupanje. Vodena para iz gejzira se proputa preko turbine i koristi za dobijanje ekoloki potpuno iste elektrine energije. Island je zemlja koja na ovaj nain dobija struju. Kao potpisnik Kjoto protokola Island je bio u ogromnim obavezama zbog doprinosa zagaivanju atmosfere jer poseduje veliku ribarsku flotu. Reenje su pronali u korienju vodonika kao pogonskog goriva struja koju dobijaju na ekoloki potpuno ist nain omoguava elektrolizu vode u gorionim elijama; kretanje jona vodonika ka negativnoj elektrodi izaziva razliku potencijala dobija se jednosmerna struja; vodonik se ponovo spaja sa kiseonikom dodatim iz vazduha i u spoljanju sredinu se izbacuje ista voda. Energija kretanja mora snaga plime i oseke koristi se u posebnim elektranama kakve postoje u Francuskoj, na nivou Lamana gde razlika izmeu plime i oseke iznosi 6m. Morski zaliv se zatvara i pravi se akumulaciono jezero; zbog plime i oseke voda dva puta dnevno u zaliv ulazi i dva puta dnevno iz njega izlazi. Na mestu ulaza odn. izlaza vode postavlja se prepreka sa rotorom unutar nje; voda okree rotor i na taj nain se generie elektrina energija. razlika u temperaturi izmeu povrinskih i dubljih slojeva vode toplom vodom se zagreva amonijak i pretvara u gas koji se koristi za pokretanje generatora; hladna voda kondenzuje amonijak i ciklus se ponavlja. snaga talasa elektrane se prave na obalama gde talasi stalno udaraju. Morska voda se gura ispod prepreka u kontrolisani zatvoreni prostor gde se nivo vode podie ime se sabija vazduh pod pritiskom. Vazduh koji biva snagom talasa sabijen prolazi kroz ventilator okreui tako generator. Povlaenje vode pravi vakuum koji propeler okree u suprotnom pravcu. Za pokretanje rotora talasi se mogu koristiti i direktno, slino kao to se koriste plima i oseka. SUNCE Sunce predstavlja termonuklearni reaktor sastavljen od 28% helijuma i 72% vodonika. Ima kapacitet za narednih 6x109 godina. Energija Sunca je veoma eksploatisana, ali jo uvek nije dostigla mogue potencijale. Naini eksploatacije su razliiti. Solarni paneli grad Gaviotas (Kolumbija) koji lei na velikoj nadmorskoj visini solarne panele koristi za zagrevanje vode kojom se snabdevaju domainstva. Kompleks Slovenska plaa (Budva) koristi solarne panele za grejanje vode u hotelu Solarne elektrane suneva energija se koristi za dobijanje elektrine energije. Jedna takva elektrana nalazi se u junoj Kaliforniji i koristi dva tornja za grejanje vode. Pojedinane ogledala rasporeena su u obliku sedita u Koloseumu - toku jednog dana, od izlaska do zalaska Sunca, maksimalan broj ogledala je sa maksimalnom efikasnou usmeren prema sunevim zracima. Odbijanjem od sferinih ogledala sunevi zraci se usmeravaju u centralnu, inu, taku koja se nalazi na tornju. U tornju se voda zagreva do vodene pare i koristi se za pokretanje turbina. Drugi nain postavljanja ogledala je u obliku leja u povrtnjaku. Brazde izmeu leja su takoe ogledala, iza tih ogledala prolaze cevi u kojima se voda zagreva i tako dobijena vodena para koristi se za dobijanje elektrine energije. U nerazvijenim zemljama ili izbeglikom kampovima zagrevanje vode za kuvanje vri se pojedinanim ureajima koji rade na solarni pogon. Fotovoltne elije predstavlja direktan nain dobijanja elektrine energije hemijskim

- 133 -

putem sistem panela i fotovoltnih elija. Fotovoltne elije imaju anodu i katodu, jedna obogaena fosforom, druga barijumom. Izmeu anode i katode ostvaruje se protok elektrona jednosmerna struja. Za proizvodnju fotovoltnih elija potrebno je dosta energije i samim tim resursa ovaj nain dobijanja struje nije neutralan u odnosu na ivotnu sredinu. VETAR Atmosfera se nalazi u pravilnim ciklusima kruenja; od Ekvatora prema polovima mogu se razlikovati tri Hedlejeve petlje vertikalni ciklusi podizanja i sputanja vazduha ako se prva petlja die na nivou ekvatora taj vazduh e se kao suv i hladan spustiti na 30-om stepenu severne i 30-om stepenu june geografske irine = zatvaranje prve severne i prve june Hedlejeve petlje; druga petlja ide od 30-og do 60-og stepena severne i june geografske irine i trea koja ide od 60-og stepena do severnog odn. junog pola. Osim toga javlja se i pravilnost dominantnog pravca duvanja vetra 30 60 stepen dominiraju zapadni, a od 60-og do polova istoni vetrovi. Uslov za korienje vetra kao resursa za dobijanje elektrine struje su stalna i jaka vazduna strujanja. Mnoge zemlje (Baltike npr.) ve dugo godina koriste snagu vetrova. Kod nas stalni i jaki vetrovi duvaju na podruju Banata. Za korienje vetra postavljaju se posebne vetrenjae iji propeleri treba da se okreu 20 puta u minuti. Okretanje propelera preko serije zupanika pokree generator koji pravi 1500 obrtaja u minuti generiui tako elektrinu energiju. Postavlja se na stotine, pa ak i na hiljade takvih vetrenjaa i takve grupacije oznaavaju se kao farme vetra. Danska 10% elektrine energije dobija od vetra. BIOMASA Podrazumeva energiju koja se dobija pre svega iz drveta sagorevanje drveta predstavlja najeksploatisaniji vid dobijanja energije. Sagorevanje drveta je sagorevanje organskih molekula dobijenih fotosintezom ime se dobija velika koliina toplote. Moe se koristiti se za dobijanje biodizela i etanola kao tenih goriva i poeljna je samo ako se eksploatie u razumnim koliinama. U istu svrhu mogu se koristiti otpaci koji ostaju od ureenja gradskih povrina pod biljkama, graevinarstva i prerade drveta, drvee i druge biljke koje se kao usevi specifino gaje za proizvodnju biomase (Brazil se bavi proizvodnjom kukuruza u cilju dobijanja etanola i biodizela). Iz stajnjaka se dobija metan kao gorivo (kolliko je dobro koristiti ga sobzirom na doprinos efektu staklene bate???) Sa izuzetkom hidrocentrala svi navedeni naini eksploatacije alternativnih resursa predstavljaju vie prototipove nego to su komercijalno iskorieni. Procentualno uee alternativnih resursa je veoma malo, ali danas ovek postaje sve svesniji neophodnosti njihovog korienja i mogu se smatrati dominantnim izvorom energije u budunosti. Korienje alterantivnih resursa nije potpuno neutralno kada se radi o uticaju na ivotnu sredinu tornjevi mogu uticati na migratorne ptice ili dovesti do njihovog stradavanja (za sada broj nije alarmantan); ljubitelji ouvane ivotne sredine, pejzaa i predela nisu sreni zbog farmi vetrova... - SEKUNDARNI RESURSI U sekundarne resurse spadaju elektrina energija i vodonik, poeljni su, visoko korisni, ali je za njihovo dobijanje neophodan neki primarni resurs. Elektrina energija se upotrebljava irom sveta i sve vie se insistira na upotrebi obnovljivih resursa za njeno dobijanje. Vodonik predstavlja gorivo budunosti i za sada je samo Island razvio naine za njegovo dobijanje i korienje na ekoloki ist nain elektrinu energiju potrebnu za

- 134 -

elektrolizu vode dobijaju koristei vodenu paru iz gejzira. Danas ribarski brodovi Islanda nose vodonike elije i elektromotore umesto motora sa unutranjim sagorevanjem i koriste vodonik kao gorivo. Prelaskom na vodonik Island je prestao da bude jedan od najveih emitera CO2 u atmosferu.

- 135 -