UredniCko cose

PR VI

BROJ

ZIVOT JE U NASIM RUKAMA

Prvi broj naseg prvenca je pred varna. Radili smo ovaj broj s puno ljubavi i entuzijazma pa narn oprostite za po neki propu t i promasaj, Sigurni smo da ce ih u buduce biti bar mnogo manje. Tako cemo biti svi zadovoljni i Vi kojirnaje, "Me- dij" namenjen i zbog kojih izlazii i mi koji srno prihvatili casnog i lepog posla - da Va informisemo 0 svemu sto se zbiva u ovoj bole ti. Ali i odrnah da Vam skrenemo paznju, mi koji cemo najneposrednije raditi na adrzaju i izgledu "Me-dij" -a: 0 dijabetisu cemo pricati amo onoliko koliko je potrebno - ni manje ill vise. Hteli bi say ostali - cak veci deo prostora da po vetimo nama. Zivot je lep. Ziveti je lepo pa zasto najvise ne bi bas pisali 0 tome- Zivotu i lepoti zivljenja.l?l. Imali pravo jedna bolest bez obzira kolika ona bila te ka, neizleciva ovakvim posledicama da narn uzme i oduzme lepotu zivota? Ne! nema niko pa ni dijabetes prava da nam uzrne lepo. A to nameravarno da osujetimo kroz "Me-dij". Zato yam e obracamo vojim pricama 0 zivotu i iz zivota u koji ce te nam pricati kako zivite, borite e i ne predajete se bolesti. Cinite zivot kvalitetnijim, bogatijirn i lepim. asi istaknuti trucnjaci iz svih obla ti medicine ce Vas svojim savetima uputiti kako to, taj Iepsi zivot - da ostvarimo. Sve drugo zavisi sarno od nas. Uradirno tako, u nasem je intere u siguran sam u pecemol. Vas Dragoljub Blaiic pu ti i lutanja u 0 tvarivanju postavljenih ciljeva, zadovoljstvo i korist.

U trenutku izlazenja prvog broja casopisa "Me-Dij", ili bilo kojeg drugog Ii ta,opravdano e postavlja pitanje koji u razlozi i koji su ciljevi njegovog pokretanja. Inicijatori izdavanja casopisa uvereni su da veliki broj obolelih od secerne bolesti, clanovi njihovih porodica i vi drugi zainteresovani za ovaj problem imaju potrebu za jednim glasilom, u kojem ce moci da nadu lekarske savete i ve neophodne informacije 0 ovoj boJesti, ali i citav niz najrazlicitijih, krajnje prakticnih upustava i obavestenja od koristi u svakodnevnom zivotu. Cinjenica je da u Vojvodini, pa i u celoj Srbiji, danas ne po toji takav casopi ,a jedini postojeci casopis jugoslovenskog karaktera populamo obraduje, zapravo, znatno ~iru zdrav tvenu problematiku i nije fokusiran sarno na secemu bolest. Razumljivo da u njemu nedo taje icitav niz informacija, obavestenja i ve ti od interesa za bolesnike, i njihove porodice, iz vojvodan ke redine. Treba, medutim, naglasiti da ce "Me-Dij" od pocetka nastojati da izbegne usko lokalne okvire i teziti da se obraca svim dijabetisnim bole nicima u nasoj zemlji. To je, ujedno, i razJog da pozoverno ve zdravstvene radnike i bolesnike sirom Jugoslavije na saradnju, s uverenjem da ce svojim dopisima, prilozima i dobronamernim primed barna doprinositi boljem kvalitetu casopisa. Kroz cetiri broja godisnje i na 24 bogata ilustrovane stranice, "MeDij"nastoji da svojim citaocima pruzi savete najkompetentnijih strucnjaka, da poduci i informise, ali i da zabavi i razonodi. To ce pokusati da ostvari preko svojih brojnih rubrika. Da pornenemo sarno neke: populamo pisani strucni cianci, brojne reportaze, odgovori dijabetologa na dostavljena pitanja citalaca, dijabeticarski kuvar, saveti pravnika i ocijalnog radnika (ostvarivanje prava iz zdravstvenog i invalid ko-penzionog osiguranja, pitanja vezana za zaposljavanje, skolovanje i dr.), vesti iz rada opstin kih drustava. Na tojacemo da sa stranica casopisa stalno provejava dub optimizma, toliko potreban svakom bole niku, a koj i je utoliko opravdaniji jer se bazira na realnim cinjenicama koje s pravom dopustaju da se zakljuci da je dijabete ni bolesnik uslovno zdrava osoba. Nasa zelja je da to doista tako i bude. Narodna mudrost kaze da je svaki pocetak tezak. Odlucni smo u nameri da buducim citaocima pruzimo stivo koje ce biti i poucno i zanirnljivo, svima pristupacno i uvek aktueLno, koje ce obolelima pomoci da se bolje lece i da lakse savladaju sve prepreke i poteskoce koje im njihova bolest stvara u svakodnevnorn zivotu. Nerninovni pocetni pronece nas obeshrabriti. Pomozite narn da u tome u perno na obo trano Prof. dr Lazar Lepsanovic predsednik Redakcionog odbora Clanovi:

REDAKCIJA
Predsednik Prof. dr sci. Lazar Lepsanovic Glavni i odgovorni urednik Dragoljub Blazic

ing. Petar Rancinger, Prof. dr sei. Pavle Pantelinac, Doc. dr sei Budimka Novakovic, Doc. dr ci Jovan Vlaski, Dr Dragoljub Vrbaski, Dip!. ing. Loboda Tibor, lng. Milan Kolaric, Dusan Raicevic

"Me-Dij" - glasilo za obolele od seceme bolesti. Izdaje Savez drustava Vojvodine za borbu protiv secerne bole ti. Za izdav.ac3a: ~g..Peta~ i Rancinger. Glavni i odgovorni urednik Dragoljub Blazic. Predsednik Redakcij kog odbora prof. dr sci. Lazar LepSanovlc. ~lst izlazi tromesecno i be platan je. Rukopisi i fotografije se ne vracaju. Redakcija: 21000 Novi Sad Bulevar Oslobodenja 6-8. Telefon I telefaks (021) 444-235, ~iro racun broj 45700-678-4-17629. Tehnicko uredivanje i kompjuterska obrada Dragan Rogacevic, starnpa: "Grafoprodukt", 21000 ovi Sad, De anke Mak imovic 54, telefon: (021) 394-108 i 393-189. Fotografije: "Canon M",. Bulevar o lobodenja 4b, telefon: (021) 338-807. Glasilo je upisano u registar sredstava javnog informisanja Ministarstva pravde I lokalne samouprave Republike Srbije pod brojem 3204 . a lovna strana: "Novi Sad"

- - - ~-----

-----

------=~--- --~--.

-~~ -

--

Prof dr Teodor Kovac:

DIJABETES U VOJVODINI
Lecetije, posebno organizovano leeenje obolelih od se6eme bolesti (ono koje se sprovodi u posebaim, za ovu svrhu osnovanim sluibem kao sto su sevetoveliste, dispanzeri, centri i s1. za ove bolesaike) u Vojvodini nema dugu tredi-

ciiu.
Do otkrice insulina, krajem 1921, u naSoj Pokrajini niko se nije posebno bevio lecenjem ovib bolesaike.
Tek krajem dvadesetih i pocetkorn tridesetih godina proslog veka u Subotiei i u ovom Sadu 0 novane su prve laboratorije za pregled secera u krvi. Kada u citavoj Pokrajini, sem u ta dva spomenuta grada, nema laboratorije 0 posobljene za ovaj pregled, ne moze se naravno, ni sprovesti valjano lecenje. lzuzetak su bile mlade osobe, one koje bez in ulina ne bi prefivele, jer su one u nekim bolnieama i klinikama u zemlji ili u nekoj od susednih zemalja dobijale upustva kako da se lecc, kako i koliko insulina da dobiju i onda je po tom upustvu lecenje nastavljeno kod lekara kod kuce koji im je insulin ubrizgavao svaki dan ili ih naucio da sami to rade odnosno da to radi neko od ukucana obolelog. posle Oslobodenja, polako stanje ipak menja. Postepeno, pre svega u bolnieama, otvaraju se laboratorije ospo obljene da odreduju secer u krvi, bolesniei uce da sami kontrolisu secer i aeeton u rnokraci. Vec se javljaju lekari, internisti pre svega, sve vise zainteresovani za lecenjeovih bolesnika u svojirn ordinacijama da bi polako tu delatnost preuzela javna zdravstvena sluzba. Tako u Novom Sadu na tom polju u duzem periodu aktivni su, potonji profesor niskog Medicinskog Iakulteta, dr Milenko Ivic, osnivac Interne klinike u Novom Sadu, prof. dr Dimitrije Stanulovic i dr Franja Fiser, u Subotici, prim. dr Vinko Percle, prim. dr Jozef Kovac-Birkas, prim. dr Emil Libman i prim. dr Mitrek Dirnitrijevic, u Zrenjaninu prim. dr Dorde Bales, prim. dr ada Cvetkov i prim. dr Spasoje Cvejic, u Somboru dr Josip Frenkel, u Pancevu dr Dusan Todorovic a kasnije i moogi lekari u drugim mestima (npr. U Somboru, Backoj Palanei, Kikindi, Senti, Vrscu, Sidu itd). Tek se
doduse,

ustanovi, sve su bolje. U sve vise mesta otvaraju se ambulante pri domovima zdravlja i zdravstvenim stanieama, pri bolnicama i drugim zdravst venim ustanovama, namenjene ovim bolesnicima. Organizuju se kursevi za lekare u Zagrebu i Beogradu koji se interesuju za lccenje ovih bolesnika. Na svc vise mesta, manje ili vise uspesno, nastoji se da se bolcsni ne samo valjano lccc nego da se tako i zbrinjavaju, tj. Vodi se racuna i 0 njihovim problemima vezanim za secernu bolest (obezbedenjern lekova, lccenjern drugih bolesti uslovljenih scccmom bolcscu, pregledom u odnosu na ovu bolest krvnih srodnika bolesnika, resavanjern postojecih soeijalnih problema i sl) u eemu pornoc pruzaju udruzenja bolesnika koja se stvaraju u mnogim vojvodanskim mestima. Krajem sezdesetih, pri Zavodu za zdravstvenu zastitu Vojvodine, kasnije profesor dr Miladin Mirilov pocinje, jos i danas u vetu neprevazidenu akciju za rano otkrivanje secerne bolesti sirom Vojvodine u kojoj je tokom desetak godina pregledano vise miliona Ijudi, vecina i vise puta. Time je ornoguceno da se hiIjadama bolest rano uoci, jos dok ne osecaju nikakve tegobe i tako im je data mogucnost da na vreme pocnu da se

Sadu na Odeljenju prof dr Dusana Vukovica i njegovih saradnika. 0 im toga, sirorn Vojvodine obuceno je niz medicinskih sestara koje su nezaobilazne u obucavanju ovih bolesnika kao i u njihovom zbrinjavanju. Do tada nesluceni razvoj nauke 0 secernoj bolesti u poslednjoj cetvrtini proslog veka imao je ogroman uticaj na napredak u lecenju ove bolesti. Ovde mora da se spomene usavrsavanje aparata za samomerenje secera u krvi i samoodredivanje u rnokraci, uz odredivanje, posebnim trakarna i niza drugih materija koje se izlucuju rnokracorn. Kasnije, uvodenjem u lecenjc potpuno preciscenih insulina kao i insulina stvorenih vcsiacki, oslobodena je zavisnost od zivotinja jer se do tad a insulin mogao dobiti samo iz zivotinjske gusierace. Za bolesnike 0 abita olaksanje predstavljalo je otkrice mogucno ti da se insulin ubrizgava pornocu tzv. "pen" -skih brizgalica ("sprieeva"), onih u obliku nalivpera. Danas postoje aparati za samoodredivanje krvnog secera takode u obliku nalivpera tako da se ta dva "nalivpcra" mogu nositi u dzepu zaista kao nalivpera ili hemijske olovke. Time je izuzetno unapredeno, olaksano i pojednostavljeno lecenje ove bolesti. Postojece tablete takode su velika pornoc mnogim bolesnicirna. Srecorn, ove mogucnosti poznate su i nasirn lekarima i mozerno se nadati da ce u doglednoj buducnosti, onako kao i pre 10-15 godina, one moci u potpuno ti da se koriste i u nasoj sredini. Lekari u Vojvodini podigli su nivo ovog lccenja na zavidnu visinu, na onu koja se nije bit no razlikovala od tog lecenja bilo gde u svetu. Kada se stvore materijalni uslovi, koji ce ornoguciti i bolje organizacione oblike za lecenje, plodovi nauke uz pomoc ovdasnjih lekara, koristice u punoj meri i bolesniei u Vojvodini.

lece.
Pri Internoj klinici u ovom Sadu 1971. otvorena je Sluzba za obolele od secernc bolesti, postepeno se razvija u eentralnu sluzbu za tu bolest u Pokrajini. ju vode, odnosno u njoj rade, potpisani, prof. dr Lazar Lepsanovic, kasnije, prim. dr Teodor Kovacev, dr Milivoj Savic i brojni kvalifikovani lekari. Jos je ranije na Kliniei za interne bolesti otvoren Odsek, kasnije se prosirilo u Odeljenje, a od 1985. i Klinika za endokrinologiju za te bolesnike. Slicna odeljenja odnosno odseci otvaraju se i u drugim bolnieama u Vojvodini. Osamdesetih godina minulog veka odrzane su dye jednogodisnje studije za lekare koji su zeleli da se posebno bave lecenjem ovih bolesnika, a pre nekoliko godina odrzane su i po treci put. U meduvremenu su se u leccnjc obolelih od secerne bolesti ukljucili i decji lekari, pre svega na Decjoj klinici u ovom

Pocetkorn sezdesetih godina stanje pocinje brze da se menja jer to zahteva situaeija, pre svega einjeniea da je sve vise bolesnika a mogucnosti da se ova bolest brze, lakse i jednostavnije

Mala citanka diiabetesa

Se6eroa bolest poprima karakteristike epidemije svetskib razmera i predsta~lja ogr?man, n~ samo z~~vsn:eni, vec i socijeluo-ekoaomski problem. Smatrali smo kotisaim da se p~tak izlaienJa CasoplSaobeleii Jea:um kxecim i kompletnim pregledom svib dan.aanjm. 0 ~V?j bol:sti. Iz p'era prof:. dr Laza;,a Lephuiovice, U ovom i tiekoliko narednih biojeve objsvljujemo 'Malu Citanku dijebetese .

OSNOVNE ODLlKE SECERNE BOLESTI

Secerna bolest ili dijabetes melitus je verovatno stara koliko Ijudski rod. Prvi podaci 0 ovom oboljenju stari su gotovo 3500 godina i nadcni su na cgipatskim papirusima, na Ebersovom papirusu, na kojcm je zabelczcno da postoji jedna bolest za koju je svojstvena jaka zed, zbog koje takve osobc piju velikc kolicine vodc i mnogo mokrc. Dana je to jedno od veoma cestin oboljenja savremcnog ~oveka, za koje je svojstveno da ima nasledni karakter, da je hronicnog toka i da obolclu 0 obu prati do kraja zivota. a njena osnovna karakteristika je stalno povisen nivo sccera ili glikoze u krvi (hipcrglikemija). Ukoliko se neadekvatno ili uop te ne lcci dovodi do mnogobrojnih i teskih komplikacija, prvenstveho na krvnim udovima. Od tih komplikacija zavisi i duzina i kvalitet obolelih od dijabctesa. U osnovi oboljenja lezi ncdostatak insulina, hormona koji je stvara u gusreraci (pankrcasu), u jednoj vrsti poscbnih cclija, nazvanih bcta-celije pankrea a. Mehanizam njegovog delovanja vrlo je slozen i podrazumeva, pre svcga, postojanje na spoljnim opnama svih celija poscbnih strukturnih elemenata, koji se nazivaju in ulinski receptori, a za koje se insulin vezuje po principu "kljuca u kljucaonici". Insulin je po svom hemijskom sastavu belancevina, tako da se ne rnoze primeniti u obliku tableta jer e razlaze pod dejstvom zeluda~nog i crevnih sokova. U lecenju secerne bolcsti korisccni su insulini ekstrahovani iz svinjskog i govedcg pankrcasa, ali ih je poslednje decenije skoro sasvim istisnuo humani insulin dobijen postupkom genetskog bioinzenjeringa. U dijabetesnih bolesnika uvck postoji nedostatak insulina, apsolutni ili, pak, sarno relativni. aime kod velikog broja bole nika, posebno u ranim Iazama bolesti, u krvi su prisutne cak i povecane kolicine insulina, ali je njegova cfikasnost smanjena, najcesce kao posledica porernecaja na nivou pomenutih celijskih reccptora. Za razliku od bolcsnika u kojih postoji apsolutni nedostatak insulina, u takvirn situacijama dolazi do povecanog stvaranja insulin a, do hiperinsulinemije, ali je njegOY bioloski cfekat smanjcn ili odsutan. Medutim, tokom duzeg trajanja bolesti dolazi do progresivnog iscrpljivanja insulinskih rezervi, zbog ~cga i ovi bolcsnici u kasnijim Iazarna bole ti imaju potrebu za dobijanjem injckcija insulina. cpidcmiologa, u svetu je 1997. bilo oko ] 22 rniliona obolelih, 2000. godinc do tigao je oko 155 miliona i pokazuje dalji brzi porast, s ocekivanjem da ce 2010. od nje bolovati 220-230 miliona ljudi.

KLINIOO

oeua

UCESTALDST
Broj obolclih u celom svetu vrlo je vclik i pokazuje tendenciju stalnog pora La. U visoko razvijenim zapadnim zemljama ceni se da 5-12 odsto odraslog tanovnistva ima secernu bolest, a u sredinama kojc sc naglo industrijalizuju i gde je stanovnistvo brzo preslo s tradicionalnog na moderni nacin ishranc i zivola uopste njena ucestalosi naglo raste. a nekim pacifickim ostrvima (Mikronezija, Polinezija), u Pima Indijanaca u SAD i u australijskih Abordzina izuzetno je vel i- . ka i dostize ~ak 35-40 odsto odra Ie populacije, pa i vise. o velikom uticaju faktora okoline ubedljivo govore i sledcci podaci: u Kineza koji zive u Kini ucestalo t dijabetesa iznosi sarno 1-2 odsto, L....-..:... __ . _ dok II onih koji zive na Tajvanu, Hong Kongu ili na Mauricijusu dostize cak ]2-15 od to. eke proccne govorc da u nasoj zcmlji ima oko 300-350.000 obolelih. Dvadesetpetogodisnji rad na njenom sisternatskom otkrivanju kod cclokupnog odraslog stanovnistva Vojvodine (1967-1992) pokazao jc da blizu 200.000 osoba ima ovu bolest ili neki od njcnih raznih razvojnih stadijuma, sto ncsumnjivo govori da su proccnc za celu Jugoslaviju nerealno niske. Prema istrazivanjirna australijskih

-----------r.-----.----,

Dijabete nije jedinstveno oboljenje vec jc, zapravo, u pitanju vise razlicitih oblika bolesti. ajznacajniji su insulin zavisni oblik (IDDM) ili tip I i insulinnezavisni obJik (NIDDM) ili tip II, a postoje i drugi spccificni oblici, vrlo rctki u poredenju s prethodna dva. Poseban znacaj irna gestacijski ili dijabetes u trudnoci, koji se naj~escc povlaci posle porodaja da bi se ponovno pojavio u sledecoj trudnoci, a ima lendenciju da u kasnijim godinama zivota evoluira u klasicnu formu secerne bolesti. Pored manifestne bolesti, posebnu paznju zasluzuje i sindrom smanjene podnosljivo li glikoze (IGT), ranije oznacavan i kao latentni dijabetes. Tip I ili insulinzavisni dijabetes cine manje od 10 odso od svih s lu c aj e v a secerne bolesti, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije najcesCi je u skandinavskim zemljama, po taje sve redi iduci prema jugu Evrope, a sasvim je redak

u nerazvijenim
zemljama. Pojavljuje se u decjern uzrastu i adolescenciji, a vrlo retko moze nastati i u kasnijim godinama zivota, pa i u starih. Danas je ustanovljena tacna lokalizacija gena za ovaj tip dijabetesa. U predisponovanih osoba neki faktori okoline pokrecu jcdan autoimuni proces u pankreasu koji dovodi do razaranja beta-celija, a kada je razoreno 90 odsto ovih celija nastaje manifestna bolest. Danas se zna da takvu ulogu imaju neki virusi (posebno zausaka, rubcolc i tzv, Coxsackie), a u poslednje vreme

optuzuju se i drugi Iaktori (izvesne toksicne materije, veliki unos belancevina zivotinjskog porekla, ishrana odojcadi kravljim mlekom umesto prirodnog dojenja). Karakteri tike ovog oblika dijabetesa su nagli pocetak, vrlo izrazeni simptomi (enormna zed, povecan unos tecno ti, mokrenje velike kolicine mokrace, povecan apetit i, u kontrastu s njim, izrazito mrsavljenjc), potpuni nedostatak insulina, zbog cega je potrebna njegova primena od samog pocetka bolesti pa sve do kraja zivota. U ovih bolestnika postoji velika sklonost nastanku dijabetesne kome. Tip II ili insulinnezavisni tip secerne bolesti postoji u preko 90 odsto obolelih, po pravilu se pojavljuje posle 40. godine zivota, najveci broj bolesnika je gojazan ili je bio gojazan pre njene pojave (blizu 80 odsto). ajeesce je posledica porernecaja celijskih receptora za insulin, s posledicnom hiperinsulinemijorn, bar u pocetku bolesti. Ocigledno je da i u ovorn tipu bolesti postoji nazan uticaj naslednog Iaktora (oko 40 ods to obolelih ima pozitivnu porodicnu istoriju bolesti), stirn sto su faktori okoline izuzetno vazni i od kljucnog znacaja za ispoljavanje bolesti. Dodatni Iaktori su: gojaznost, neadekvatna ishrana (hiperenergetska, bogata u koncentrovanim ugljenim hidratima, a sirornasna u balastnirn materijama), nedovoljna fizicka aktivnost, hronicni stres, ucestale trudnoce i predisponovanih zena, uzimanje nekih lekova s

dijabetogenim delovanjem (neki diuretici ili lekovi za povecano izlucivanje mokrace, kortikosteroidi, kontraeeptivne tablete) i drugo. avo je od izvanredne prakticne vaznosti jer ornogucava da se relativno jednostavnim merama (normalizacija telesne rnase, korekcija nepravilne ishrane, povecana Iizicka aktivnost) uspesno deluje na preventivnom planu u smislu
M",,!. ruUke .naee
man!u prlbll1nost

je, narocito gljivicne, bude sumnju

Vellkl ""'pan
do 0.5 mmolll (9 mll/dl)
;;:, ,

,
',..

..

na njeno postojanje (na primer, s pojavom svraba u polnom predelu, posebno starijih zena). Bolesnici se dugo vremena mogu lcciti sarno dijetorn ili i tabletama (tzv. oralni hipoglikemici), ali posle visegodisnjeg trajanja bolesti i u njih se cesto razvija potreba za injekcijarna insulina (tzv. Sekundarno insulinzavisni bolesnici). Medu kornplikacijama izrazito dominiraju arterioskleroza i njene Ruiltas,.1pia boja posledice. olakhveju otIlnvanje Sindrom smanjene tolerancije glikoze ili IGT predstavlja stadijurn koji prethodi nastanku ispoljene secernc bolesti, u kojem je glikemija normalna ili sarno povremeno povisena, a koji se otkriva pornocu testa opterecenja glikozom (tzv. OGTT).

'-----"---:----:-:c-:-:------,,..,----,------,..,-,.,.........
sprecavanja ili bar vremenski znacajnog odgadanja pocetka bolesti. Pocetak bolesti je, po pravilu, postepen, s blagim simptomima ili potpuno bez ikakvih simptoma i znakova, tako da su ne retko u trenutku postavljanja dijagnoze vec prisutne ozbiljne degenerativne kornplikaeije (na primer, gangrena, infarkt srca i drugo). Cesto se radi 0 slucajnom laboratorijskom nalazu povisenja glikoze u krvi ili njenog prisustva u rnokraci, a i propratne infekci-

Karakterise ga povecan rizik progresije prema rnaniIestnoj secernoj bolesti, cesto je udruzen s gojaznoscu (u prko 70 od to) i dvaput cescom pojavom povisenog krvnog pritiska i poremecaja metabolizma masti nego u opstoj populaciji. Treba naglasiti da je ovo stanje Iaktor rizika ne sarno za secernu bolest vec, takode, i za oboljenja srca i krvnih sudova.

(U sledecem broju: Komplikacije

Je6erne bolesti).

OBNOVA CLANSTV A
UCLANITE SE U DRUSTVO ZA BORBU PROTIV SECERNE BOLESTI DRUSTVO VAMOBEZBEDUJE:
SIGURNlJE SNADBEVANJE:

LEKOVA, PRIBORA ZA DA VANJE INSULINA, APARATA ZA MERBNJE NIVOA GLUKOZE U KRVI, TRAKA ZA SAMOKONTROLU NIVOA GLUKOZE IACETONA U URINU, ZASLADIVACA I DJJBTETSKIH PROIZVODA. RASPODBLU HUMANITARNE POMOCI KOMPJUTERSKU OBRADU PODATAKA OBOLELIH OD SECERNE BOLESTI PO PODACIMA KOJI SB NALAZE U PRISTUPNICI LETNJU SKOLU ZA DECU SA OBUKOM BORA VAK U BANJI (ZA PUJ:iOLETNB CLANOVE) STRUCNA PRBDA VANIA CLANOVIMA CIJA INV ALIDNOST POTICE OD SECERNE BOLESTI POMOC OKO INV ALIDSKIH BENIFICIJA POMOC OKO ZAPOSUA VANIA - PENZIONISANIA KORISCENJE LITERATURE, CASOPISA I SVU ... DRUGU POMOC

DA LI OBNOVITI CLANSTVO?
PRBDSEDNISTVO DRUSTVA USKORO NA INTERNETU ! 5

Interyju

POLA VEKA SA INSULINOM

Kada vidite kako izgleda g. Dimitije Damjanov - Miletiko, estesetsedmogodinji peazioaiseoi tekstilai trgovac, a cu6ete da je dugogodinji dijebetesni bolesnik - bisete iznenadeni. A kada cujete da vise od pedeset godina svakodnevno dobija injekcije iasuliae, ostecete svakako zeptepesceai i sa tievericom ptibvetiti tu cinjenicu.
na svakom mestu, posebno danas s brizPrerna raspolozivoj dokumentaciji malan zivot, prakticno bez ogranicenja. galicama za jednokratnu upotrebu Antidijabetesne sluzbe, u ovom Sadu i Redovno sam ispunjavao svoje profe- "Bilo je to komplikovanije i teze u okolnim mestima on je bolesnik koji sionalne obaveze, pomagao supruzi u vreme kada se na put morala no iti mala najduze dobija injckcije insulina. Stoga kucnirn i poslovima oko dece. po uda za sterilizazciju i svakodnevno je razgovor s njim uvek interesantan, a rekrcativno sc bavio sportom, godisnje vrsiti sterilizaeiju, ali to nije predstavljanjegova zivotna prica poucna za mnoge, odmore redovno provodio na moru ili u 10 nepremo tivu prepreku" dodaje posebno mlade osobe obolclc od banji, do ta cesto odlazio na sluzbena i Damjanov. Sem u prvim godinama secerne bolesti. druga putovanja, bio i ad sarn pa ionibolesli, hipoglikemije je imao vrlo - "Imao sam nepunih sesnaest godina rani posetilac sportskih priredbi, poscbretko, i gotovo po pravilu, otklanjao ih kada je ustanovljeno da bolujem od no rukometnih utakmica, odlazio sam je sam ili uz pornoc supruge, bez secerne bolesti. ekoliko me eci pre cesto u bioskop i drugc kulturnolekarskc pornoci. toga pojavila se jaka zed, ornrsavio sam zabavne priredbe. Svake godinc bio sarn Naglasava da nikad nije posezao za preko petnaest kilograma i bio r-----==-----, bar na dcsetak svinjokolja". A ncproverenim metodama lecenja, raznjako iznemogao. Zbog sumnje na njima ponekad i grcsio, im travama i preporukama i " avetima" na tuberkulozu pluca, koja je u dodaje seretski. nadrilekara i tzv. iscclitelja, sto je, inace, to vremc jos uvek bila costa Odmah po ustanovljavanju kod nasih bolcstika ce t slucaj. Smatra bolest, roditelji su me odvcli bolesti naucio je da ubrizgava da je opa na siroko raspro tranjena na pregled kod specijaliste za insulin, ali priznaje da je od pojava da nedovoljno obavesteni plucne bolesti. Tuberkuloza 1954. godine, posle zenidbe bole nici i druge neupuccne osobe daju nije nadcna, ali je pregledom "prepustio taj posao" supruzi, drugim bolesnicima preporuke 0 nacinu krvi ustanovljena secerna koja je zdravst veni radnik. i hrane i upotrebi odrcdenih lekova koji bolest. Odrnah sam upucen Tokom 52. godisnjc insulinske su njima navodno pomogli. Kada je 0 internisti dr Dimitriju Stanulovicu, kasterapije probao je gotovo sve insulinske ovome rec, valja svakako irnati u vidu da nijc dircktoru Klinike za interne bolesti preparate, onako kako su uvodeni u jedan lek, ili odredena doza tok leka, i redovnom profesoru Medicinskog klinicku praksu u svetu i kod nas. Pocev koji je od pornoci jednom bolesniku Iakulteta u I ovom Sadu, i on me je kao od kombinacije mutnog ili protaminmoze bili krajnje neodgovarajuci, pa i hitan slucaj primio na bolnicko lecenje, cink i kristalnog insulina, pa do najnoviopasan, za drugog bolesnika. Bilo je to 8. oktobra 1949. godinc i toga jih p eparata humanog insulina. Insulin - "Smatram da mi je za relativno dobro dana sam prvi put dobio injekciju in ulije uvek primae sarno jednom na dan, a zdravstvcno tanjc, posle vise od na, koje od tada primam svakodncvno, sada uzima mcsavinu Lente insulina i cvo, vec preko pola veka, tacnije punih Inutrala. Dugo ...-------------------------, 52. godine". godina vakodEvocira ecanjc na prve godinc svoje nevno je sterili ao 6AKTEPHOnOUlHM K nA60PATUPKr bolesti i pokazuje citavu hrpu lekarskih taklene brizgalice DT. I'-fed. UJ pun ETA P nalaza i laboratorijskih izvestaja na vcc i igle a sada koristi It)T''M''__7-:-'-,,,..,.-...,,,,,, r.; ,,~~.,....~H;;2"~;,11;.,l! ..,;,C:;:. pozutcloj haljini. Medu njima je i labobrizgalice za jedratorijski izvcstaj iz tada vrlo poznate nokratnu upotre3flnHCHMK laoboratorije dr varea 0 analizi secera bu, sto mu jako 0 nper .AeA<1nOA-\ ,qarepl-lJaAY C u\;J.'1je u krvi, kao i dokumentacija sa interne olaksava i ubrzava klinike na Rebru u Zagrcbu, gde je proceduru ubrizga- .ttnpl )ip~ljt1t wntt'J>ftlJliTi!~1952. godine lecen kod cuvenog prof. dr vanja. Tvrdi da --====-=-;;.;;;..;'--------...; Vuka Vrhovca, 0 nivaca jugosloven ke p rip rem e ~, (H"e:l -==I.::;:.=..:.-'..::c-;;::....;..:;c..;;..:,c.:

MEnHUHHGKO- JlHArHOCTH~KM
A'i:fi;,

dijabetologije. ins u I ins k e Da secerna bolest i dugotrajna insulirncsavine i samo .1" nii.pUle",. nska terapija nisu bili nikakav hendikep ubrizgavanjc traje za mladog Damjanova najbolje govore vrlo kratko - "u neki podaei iz njegove biografije. svakorn slucaju Zaposlio se nekoliko me cei posle znatno kracc nego otkrica b Ie ti i radio je putih 4l. gobrijanje ili pranje dinu, do penzionisanja 1990. godine. Szuba". Uostalom, ponosom istice da po Icdnjih dvadeset davanje insulina pet godina radnog staza ni jednom nije nije mu pricinjavabio na bolovanju duze od nekoliko 10 nikakve posebne dana. Ozenio se 1954. godine, otae je potcskoce ni na dvojc deee - in je lekar a kci inzenjer putovanjima, za tehnologije, oboje vec godinama u vreme letovanja ili braku - a sad a je srecni deda sa troje kad je bio u gostiunucica, ma. Kaze da se to -"Cclog zivota vodio sam potpuno norrnoze lako izvcsti

tIPtf~,,..1t:

_2=-~"":..-..:1:.=.;;:.;:o'-...
"AlIA3

I po 1'ngedorn-Jenser.-u I

pedeset godina bolesti, od izuzetne koristi bilo svakodnevno kretanje. I sada kao penzioner setam se najmanje jedan sat dnevno, cesto uz obalu Dunava, a inace stalno sam u pokretu obavljajuci razne poslove i kupovine. Kao rodeni Kacanin, redovan sam posetilac utakmica rukometnog kluba "Jugovic", eiji sam pocasni clan i dofivotni imaJac besplatne ulaznice". Istina je da se zali na smetnje u vidu i bolove u nogama, narocito pri kretanju, kao i da ima izvesnih problema od trane srca za koje uzirna lekove, ali se njegovo opste zdravstveno stanje moze okarakterisati kao sasvim zadovoljavajuce. Uprkos dugotrajnom dijabetesu, a zahvaljujuci urednom lecenju, zasad nema ozbiljnih komplikacija svojstvenih ovoj bolesti. Ove godine je operisao kataraktu na oba oka, a operacija je protekla bez ikakvih problema.

"Za uspesno lecenje secerne bolesti izuzetn.o je vazna podrska i razumevanje, u prvom redu porodice, ali i blize okoline (na radnom mestu, u leoli i sl.). Imao sam srecu da su mi supruga Evica i deca, sin Dragomir i k6i Svetlana, uvek pruzali maksimaInu podrsku, ohrabrenje i pomoc, Olaksavajuca je okolnost da je supruga medicinska sestra a sin lekar specijalista internista - gastroetrolog. Na tome sam im posebno zahvalan" .
Na kraju razgovora pitamo g. Damjanova sta bi mogao kao dugogodisnji bolesnik da poruci mJadim osobama kod kojih je ustanovljena secerna bolest i koji treba da primaju injekcije

insulina. - "Izuzetno je znacajno imati potpuno objektivan i racionalan odnos prema svojoj bolesti, shvatiti da secerna bolest nije nikakav bauk, da uzimanje insuJina ne predstavlja nikakvo posebno opterecenje i da se sa ovom bolescu moze voditi prakticno normalan zivot bez vecih odricanja i lisavanja svakodnevnih zadovoljstava. RazumJjivo da je neophodno pridrzavati se dijetskih preporuka i drugih saveta , redovno uzimanje insulina i eventualno drugih potrebnih lekova, redovno se kotrolisati kod lekara. Kao izuzetno znacajno istakao bih svakodnevno kretanje i fizicku aktivnost koji su za mene bili vrlo znacajan dodatni faktor u Iecenju." Zivotna prica g. Damjanova najbolja je potvrda misljenja da su oboleli od secerne bolesti zapravo uslovno zdrave osobe.

Od otkriea do danas
Novo Nordisk AlS, svetski poznat proizvoda~ insulina prisutan je u Jugoslaviji viso desetins godine. Predstsvnistvo u Beogradu odluCilo je da pomogne izlalenje ovog cesopise, podrtavajuCi time poboljsanje lerenja i edukecije obolelib od se6eme bolesti. Kso ptedstsvnici farmaceutske kompanije, koja je daJanajviSe novina u lerenju insulinom, od njegovog otkrics pa do danas, u narednih tiekoliko brojeve ovog Casopisa,ptiptemicemo setiju tlanaka 0 insulinu.

RAZVOJ INSULINSKIH PRBPARATA

Piie: Predrag Radosevic
Malo je otkrica u oblasti medicinskih nauka koja su toliko promenila i unapredila zivot velikom broju pacijenata kao sto je to bio slucaj sa pronalaskom insulina. Od epohalnog otkrica insulina 1922. godine do danas, istrazivanja na polju insulina bila su toliko intenzivna i obimna da su omogucila dobijanje neogranicenih kolicina humanog insulina, najviseg stepena cistoce. Iz ovih istrazivanja proizasle su tri obelove nagrade. Insulin je hormon, po hemijskoj strukturi belancevina, koju sintetise pankreas (gusteraca), a izlucuje se direktno u krvotok, zavisno od kolicine secera u krvi. Sto je kolicina secera u krvi vcca to je i lucenje insulina intenzivnije. Posle obroka, kada secer u krvi naglo raste, belezi se i porast insulina u krvi. Tokom noci ili izmedu obroka, kada je nivo secera u krvi nizak, insulin se izlucuje u malim kolicinama. Insulin ima vise funkcija u organizmu, ali je svakako najvaznija ona koja se odnosi na pravi- Ino koriscenje secera, kao osnovnog izvora energije svakog zivog organizma. Nairne, insulin omogucava da celije, od kojih je sazdan svaki zivi organizam, mogu koristiti secer kao energetski izvor. Kod obolelih od secerne bolesti postoji ili nedostatak insulina, ili se on sintetise, ali nije u stanju da ornoguci celijarna koriscenje odrzava insulin u rastvorenom obliku pored velike kolicine necistoca (proteina) iz pankreasa. Intramuskularna primena ovakvih preparata je bila vrlo bolna i neprijatna usled velike zapremine koja je morala da se injicira i zbog kiseline u prepratu. Osim toga, bilo je neophodno injicirati rastvor pet i vise puta dnevno zbog njegovog vrlo kratkog delovanja. Alergijske reakcije su bile cesta pojava. Traganje za preparatima insulina sa produzenim delovanjem, u ciJju smanjenja broja injekcija tokom dana, dovelo je do razvoja dye vrste suspenzija insulina ili tzv. "rnutnih insulina". Prva se naziva IZOFAN insulin (Insulatard, Isofan, NPH) i uvedena je u upotrebu

secera.
Shvativsi vaznost insulina za lecenje obolelih od secerne bolesti, arnericka farmaceutska kompanija Eli Lilly i danska kompanija Novo, odmah po njegovom otkricu, zapocele su proizvodnju insulina iz govedeg i svinjskog pankreasa. Prvi preparati insulina za terapiju dijabeticara su bili kiseli rastvori vrlo male bioloske aktivnosti. Kisela sredina je bila neophodna da

Insulinski preparati se danas proizvode u dye jacine: 40 i.jJml (i.j.=internacionaInih jedinica) i 100 i.jJml. Insulini jacine 40 i.j. su 2.5 puta razblazeniji od 100 i.j. insulina. To znaa da bi se unela ista doza insulina, primenom 40 i.j. koristi se 2,5 puta veea zapremina. Od ~votn.e vaznosti je da se uvek primenjuje insulin sa 40 i.j./1 ml, odnosno insulin sa 100 i.j./1 ml odgovarajucim brizgalicama. Ako se 0 ovome ne vodi racuna desire se da neko ko upotrebi brizgalicu od 40 i.j. za primenu 100 i.j. insulina, primeni 2.5 puta veeu dozu, ame dovodi sebe u rizik od vrlo tellih hipoglikemija, koje ponekad mogu imati i tragicne posledice. Svetska Zdravstvena Organizacija je nedavno preporucila svim ~cama da predu iskljuavo na komrenje 100 i.j.lml insulina, kako bi se spreeile potencija lno vrlo opasne bipoglikemije . 7

1946. godine, a 1952. godine poceo se koristiti LE TE insulin (Monotard, Lente). Oba preparata insulinskih suspenzija su razvijena u Novo Nordisk laboratorijama. Princip na kome se zasniva produzeno dejstvo je smanjenje rastvorljivosti insulin a, nakon potkozne injekcije. Obe vrste insulina su srednje dugog delovanja. Insulinski prcparati izofan i lente u medicinskom smislu se vrlo malo razlikuju. Nairne, lente insulin ima nesto malo duze delovanje od izofan insulina, ali kada se koriste dva puta dnevno, klinicki ne pokazuju nikakvu razliku u regulisanju nivoa secera u krvi, Razlike postoje u tehnickorn smislu. Nairne izofan in ulin je hemijski stabilniji od lente insulina, moze se primeniti pornocu penova, a u smesama sa bistrim insulinom, izofan insulin gradi stabilnije smeze, zbog cega se i primenjuje u Iabrickirn mesavinarna kao insulin srednje dugog delovanja. Razlog sto se lente insulini ne primenjuju pomocu penova je velicina kristala u preparatu, zbog koje postoji rizik od zacepljenja, Sve navedene prednosti izofan insulina su razlog sto se on u svetu najvise koristi od svih postojecih preparata insulina. Pored suspenzija insulina unapredivani su i preparati rastvornog, odnosno "bistrog" insulina. Tako je Novo ordisk u peo pocetkorn sezdesetih godina da dovoljno precisti zivotinjski insulin, sto je omogucilo da se napravi preparat bistrog insulina, koji vise nije morae sadrzati kiselinu. Od tog vremena preparati insulina su poceli da se mesaju, kada su potrebe pacijenata to zahtevale. aime, prirneceno je da se koriscenjern samo jedne vrste insulina ne moze uvek postici dobra kontrola secera u krvi. Pojavila se potreba da oboleli od secerne bolesti, pred sarno davanje mesaju insulin u brizgalici. Mesanje insulina je zametna procedura koja zahteva dosta paznje od strane pacijenta, zbog cega su pripremljene fabrcke mesavine kako bi se obolelima od secerne bolesti olaksala terapija. U fabrickirn mesavinarna bistri i izofan insulin su pomesani u razlicitim odnosi-

ma (Mixtard, Inuzolan, M), najcesce 30% bistrog i 70% izofan insulina. Obzirom da su potrebe pacijenata vrlo razlicite, postoje fabricke mesa vine i sa drugim odnosima bistrog i izofan insulina: 10/90. 20/80, 40/60 i 50/50. Ovi preparati sc najcesce koriste kada se insulin primenjuje sa dye injekcije dnevno, ujutru i uvecc. Razvojern tehnologije, pocetkorn 70-ih godina, u proces proizvodnje insulina uvedene su vrlo -------slozene metode preciscavanja. Tako je nastao Me ili monokomponentni insulin. Kako sarna rec govori, Me insulin bi trebalo da sadrzi sarno insulin i ni jednu drugu komponentu u svom sastavu. Danas se najosetljivijim metodama odredivanja jedva mogu reg i s t r 0 vat i nccistoce u preparatima Me insulina, koje uglavnom ne uticu na kvalitet lecenja. Medutim, i pored velikog stepena Cistoce Me insulina, insuLini zivotinjskog porekla imaju osnovnu trukturu koja sc razlikuje od strukture humanog insulina. Od svih zivotinjskih insulina, svinjski je po hemijskoj strukturi najslicniji humanom. I pored velike slicnosti sa hurnanirn insulinom, cak i svinjski insulin izaziva odbrambeni odgovor organizma u pacijenata tretiranih Me insulinom, zbog cega se ponekad mogu pojaviti problemi u regulaciji secera u krvi. To je razlog zbog ccga je zivotinjski insulin izbacen iz upotrebc u mnogim zemljama (zemlje zapadne Evrope, Makedonija,

Novo usvetu

BEZIGLENI INJEKCIJSKI

OSCH

SISTEM INJEX~

Slovenija, Bugarska, Rumunija, Albanija i druge). Istrazivaci su od samog otkrica insulina trazili nacin za njegovu proizvodnju u svrhu lecenja obolelih od secerne bolesti. Prvi humani insulin proizveden je iz svinjskog insulina, hemijskom promenom u strukturi, obzirom na slicnost svinjskog i humanog insulina. Ovako dobijen humani insulin nazvan je semisintetski, a proizveden je prvi put u Novo Nordisk laboratorijama 1981. godine. Osnovni nedostatak semisintetskog humanog insulina je 0 g ran ice nos t polazne sirovine za njegovu proizvodnju. Uvodenje metoda g e net s k 0 g inzenjeringa izazvaloje pravu revoluciju u proizvodnji insulina. Pored toga, prvi lek proizveden g e net ski m inzenjeringom, u industrijskim uslovima, bio je insulin. Metode genetskog inzenjeringa koriste obicno jenocelijske organizme (bakterije ili gljivice) u koje se inkorporira genetski kod za pro i z v 0 d n j u odredene belancevine, u ovom slucaju insulina. Kada se ovakvi mikroorganizmi nadu u optimalnim uslovima za rast i razmnozavanje, oni proizvode tacno definisnu belancevinu, odnosno humani insulin. Ovako sintetisan humani insulin se potom izoluje iz tecnosti u kojoj su rasli mikroorganizmi, podvrgava se detaljnom preciscavanju, i na kraju se od njega proizvode razlciti preparati koji su prethodno opisani. Proizvodnja insulina genetskim inzenjeringom je ornogicila da se proizvedu i neki novi insulini koji su po strukturi vrlo slicni humanom insulinu. Ovi insulini nazivaju se analozi insulina, a promene u strukturi se vrse kako bi se promenilc odredene osobine humanog insulina, koje se sa stanovista savremene insulinske terapije smatraju negativnim. mestu i ulozi analoga insulina u lecenju secerne bolesti bice vise reci u jednom od narednib brojeva ovog casopisa.

U sledecem broju Me-Dija objssuicemo naCine primene insulina, tijibove piednosti i mane .

Novcana naknada za pomoc i negu

NAKNADA SVIM KATEGORIJAMA

Pravo na novcanu naknadu za pornoc i negu utvrdeno je republickirn zakonom kao poseban rizik penzijskog i invalidskog osiguranja. Prema clanu 36. Republickog zakona 0 penzijskom i invaJidskom osiguranju pravo na novcanu naknadu za pornoc i negu drugog lica ako je zbog prirode i tezine staoja povrede ili bolesti oeophodna pomoc i nega za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih zivotnih pot reba, ima osiguranik, korisnik starosoe, invalidske ili porodicne penzije i invalid rada sa preostalom random sposobnoscu. U odnosu na krug osiguraoih Licakoji mogu ostvariti pravo na novcanu naknadu za pomoc i negu to su sve kategorije osiguranika (osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti i osiguranici zemljoradnici, a sto se tice korisnika penzija tu su sve kategorije korisnika penzija ostvarenih po osnovu zaposlenja, obavljanja samostalne delatoosti i zemljoradnika). Sta se podrazumeva pod neophodnom stalnom pornoci i negom od strane drugog lica regulisaoo je clanom 37. Republickog zakona? Iz ove zakonske odredbc proizilazi da potreba za staLnom pornoci i oegom postoji ako lice u toku trajanja osiguranja postane nepokretno, kao i ako zbog tezine i prirode trajnih bolesti i bolesnog stanja nije sposobno da se samostalno krece ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajucih pomagala, niti da se samo hrani.svlaci, oblaci, i da odrzava osnovnu licnu higijenu, kao i slepo lice koje postize vid sa korekcijom od 0,05. Ovako shvacen smisao odredbe clana 37. Zakooa upucuje na zakljucak da se pravo oa stalnu negu i pomoc drugog lica ne rnoze ustanoviti za slucaj kada osiguranik ili korisnik penzije, privremeno zbog odredenih akutnih bolesti, nije sposobno da, bez tude pomoci, obavlja one aktivnosti koje bi zadovoljile osnovne zivotne potrebe. Znaci, za sticanje prava po osnovu ovog rizika neophodno je da se proccs lecenja zavrsi pa tek nakon toga da se ceni osnovanost ustanovljenja potrebe za pomoci i negom. Ustaoovljavanje potrebe za stalnom negom i pomoci vrse organi vestacenja u republickim foodovima penzijskog i invalidskog osiguranja prema medicinskim uslovima iz clana 37. Zakooa. U odnosu oa medicinske uslove iz ove zakonske odredbe u praksi organa vestacenja pojavilo se kao sporno pitanje ustanovljenje potrebe za stalnom negom i pornoci kod odredenih kategorija i korisnika penzija koji se lece putem dijalize. U vezi ovog pitanja zauzeto je medicinsko stanoviste koje se primenjuje u postupku vestaccnja da osiguranici i korisnici penzija koji se lece putem dijalize tri puta nedeljno mogu steci pravo na staLnu negu i pornoc drugog lica. Zahtevi za sticaoje ovog prava podose osiguranici i korisnici penzije sa odgovarajucom medicinskom dokumentacijom nadleznoj filijali penzijskog i invalidskog osiguranja. Osiguranicima kojima se ustanovi putem organa vestacenja potreba za pornoci negom od strane drugog lica pripada novcana naknada u visini 60 procenata od pro ecne rnesecne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u prethodnoj godioi. Kao podatak 0 prosecnoj mesecnoj zaradi po zaposlenom, koristi se zvanicno objavljeni podatak 0 tome od strane republickog organa nadleznog za poslove statistike. Osiguranik koji je pravo na novcanu nakoadu za pornoc i negu stekao za vreme trajanja osiguranja zadrZava to pravo i po prestanku osiguraoja, ako je stekao pravo na iovalidsku, starosou ili porodicnu penziju ili pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju i zaposlenje. Pravo na novcanu naknadu za pornoc i negu ne pripada korisniku, odnosno osiguraoiku koji ostvaruje pravo na takvu novcanu naknadu po drugom osnovu. Pise: Nedeljko Radmilovic, pomocnik direktora Republickog fondaPIOS

NAKNADAZA TELESNO OSTECENJE

Sti.canje prava na novcanu naknadu za rizik telesnog ostecenja uslovljeno je uzrokom nastanka telesnog oneeenja. Prema Clanu 74. Saveznog zakona telesno ostecenje postoji kad kod osiguranika nastane gubitak, bitnije ostecenje ill znatnija onesposobljenost pojedinih organa ill delova tela (gubitak - noge, ruke, oka, ostecenje vida, sluha, ukocenost kuka i dr.), sto otezava normalnu aktivnost organizma i iziskuje vece napore u ostvarivanju tivotnih potreba bez obzira da Ii prouzrokuje ill ne invalidnost, stim da je ostecenje organa ill delova tela nastalo kao posledica povrede na radu ill profesionalnom bolescu, Znaa, za telesno ostecenje nastaIo kao posledica bolesti ill povrede van posla ne obezbeduje se po sadasnjim propisima pravo na novcanu naknadu koji se primenjuju od prvog januara 1997. godine. Telesno oteCenje more da postoji uporedo sa postojanjem invalidnosti. prouzrokovane istom povredom ill bolescu, Moguce je da povreda nije dovela do invalidnosti all je prouzrokovala telesno ostecenje. U tom slucaju se ostvaruje pravo na novcanu naknadu za telesno ostecenje kao samostalno i nezavisno pravo od rizika invalidnosti. Pravo na novcanu naknadu stire osiguranik iz Clana 19. i 20. Saveznog zakona, ako telesno oteeenje iznosi najmanje 30 odsto. Telesno ostecenje od najmanje 30 procenata, kao i procenat tih ostecenja koja su osnov za sticanje prava na novcanu naknadu i za racunanje sta!a osiguranja sa uvecanim trajanjem utvrdio je Savezni minister za rad, zdravstvo i socijalnu politiku posebnim aktom Pravilnikom 0 utvrdivanju telesnih ostecenja, Telesno otecenje kao osnov za sticanje prava na noveanu naknadu je same ako telesno ostecenje koje je utvrdeno ovim Pravilnikom kao takvo i same u procentu koji je za to telesno ostecenje u Pravilniku predvideno.

Republickim zakonom u clanu 33. telesna ostecenja su razvrstana prema tezini u osam stepeni, i to: 1. stepen - 100 procenata 2. stepen - 90 procenata 3. stepen - 80 procenata 4. stepen - 70 procenata 5. stepen - 60 procenata 6. stepen - 50 procenata 7. stepen 40 procenata 8. stepen - 30 procenata

Ovi stepeni i procenti su elementi na osnovu kojih se odreduje visina novcane naknade za telesno ostecenje, Visina novcane naknade za telesno ostecenje odreduje se prema stepenu telesnog ostecenja u procentu utvrdenom u clanu 33. Republickog zakona, od osnova koji iznosi 25 odsto prosecne mesecne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u prethodnoj godini.

BAMBUEVA kuhinja zdrave hrane obradovace uskoro svoje verne potroSace novim roizvodom iz grope dijetetskih namirnica. ieno Cajno pecivo ''DUABET sa kak " zasladivacima, namenjen dijabetiCarima . svima onima koji iele zdraviji nacio ishrane.

l()()()
'I

. r za dij: b ti If i ho mbt n m i zam n l 'In 111 d

BayerEB

Yampredstavlja

GLUKOMETER ELITE 2000

aparat za merenje vrednosti seeera u krvi

4-tHI,tHI din.

,; IZUZETNO PRECIZAN ,( JEDNOSTAVAN ZA VP01'1lEBV ./ OMOOVC:AVA REDOVNV SAMOKONTROLV VREDNOSTI SEC:ERA V JUlVI ,( AKTIVIRA SESTAVLJANJEM SENZORA '/ISKLJVC:VJESEVADENJEMSENZORA ./ SAM ASPIRIRA MINIMA.LNV KOLlC:INV KRVI ,( REZl1LTAT DAJE POSLE30 SEKVNDI ,( MEMORI E POSLEDNJIH %0 REZl1LTATA

Mlkrolet Set (aparat i prateee ogUce)

Generalni zastupnik
MEDINIC
EXPORT IMPORT Beograd, Milutina Blagojeviea 57 tel./ax:~o 61 70

vaS sJguran partner na naSem trilltu

StalnD prlsutan

~-DIJABET PROGRAM
Badem kocke Kokos muskacone Coko stangla Medena torta Carska torta Napoleonova torta Snezna pahulja ...

Zanatska radnja "GAZIBARIC"

VI. Mira Gaz ibar'ic
11223 Beograd, ul. JNA 3b, tel.: (011) 3941 ..405 PROGRAM ZDRA VE HRANE
- Hleb od brasna - Maksi keks od p o vrc a paskanata

- Pljeskavice - Kroketi

od prosa od Tofu sira i spanaca ... kontrolise zdravlja, Gradski Beograd

Proizvodi bez glutena~ - bezgjutens kt hleb - bez gl utenski keks - bez gl ute ns ka torta

- Rolat

Dijabet prizvode Zavod za zastitu

BRIGA

DECI

U Vrdniku boravilo devedeset jedno dete

clanica, svih Opstinskih drustava za borbu protiv secerne bole ti. Dugogodi nji progre ivni porast broja obolele dece od ecerne bolesti i pad zivotnog atandarda uslovio je trajanje skole zivota a za polaznike skole, oko totinu dece,besplatan boravak. Ove godine .Letnja kola" je odrzana u Vrdniku u hotelu "Termal". Od 2l.07. u dye smene boravio je 91-polaznik pod danonocnim nadzorom upravnika i trinaest vrhunskih strucnornedicinskih radnika. Uverili smo se da je u predivnom ambijentu Fru kogorja i bogatim, za skolu neophodnim, hotelskim sadrzajima (otvoreni i zatvoreni bazeni, port ki tereni, bioskop ka ala, ale za edukaciju i kul.Letnja skola" je osnovana zbog potrebe edukacije dece obolele od dijabetes melitus-a da po ho pitalnom lecenju i pruzenoj strucno-rnedicinskoj pornoci, u realnim zivotnim okolnostima na tave zivot kao uslovno zdrave osobe. Letnje skola okuplja decu uzrasta od 7 - 15 godina. Cilj ove skole, jedin tvene na Balkanu, jeste da odvajanjem od roditelja, deca obolela od seccrne bolesti nauce da jc njihova bolest amo specificno stanje organizma, da u ona u lovno bole na i da spoznajom znacaja amokontrole nivoa ecera u krvi i u urinu, ketona u urinu pravilnim doziranjem i davanjem in ulina putem inekcija, dijet kim rezimom i hrane, doziranoj fizickoj aktivnosti, i samopotumo zabavni program) idealnom smestaju i ljubaznom osoblju hotela, rnoguce ostvariti pomenute ciljeve skole. Predsednistvo Saveza donelo je odluku da se buduce letnje skole organizuju na istom mestu u koliko uprava hotela obezbedi i te u love kao i ove godine. Posebno e mora i taci zalaganje jedanae t va pitaca, clanova opstin kih Dru tava, koji u ne ebicnim zalaganjem doprineli prijatnom boravku mladih drugara. Zahvalnost pripada i donatorima koji su preko op tinskih Drustava i samog Saveza, svojim novcanim donacijaama i drugim, za skolu neophodnim, priborom i pomagalima te rnoci pri pocetnim akutnim komplikacijama, mogu koro vc to i njihovi zdravi vrsnjaci. Polaznicima skole zivota ru imo p iholo ke barijere. Ucirno ih da treba da po zavr etku skolovanja zasnivaju svoje porodice, stvaraju potom tvo i budu ravnopravni i korisni clanovi zajednice u celini. Pocetak rada .Letnje skole" datira krajem sedamdesetih godina pros log veka. U organizaciji Dru tva za borbu protiv secerne bolesti grada Novog Sada. nivanjem Saveza drustava Vojvodine za borbu protiv ecerne bole ti, minulih dvadeset godina i ti je preuzeo organizaciju .Letnje skole" kao nuzno t i potrebu vojih

Izuzetno zalaganje jedanaest

vaspitaca
Pise: Petar Rancinger Gemuend SR Nemacka, Drustvo za borbu protiv ecerne bolesti grada Novog Sada, Udruzenje za borbu protiv secerne bolesti opstine Subotica, Drustvo za borbu protiv secerne bolesti opstina Kikinda, Drustvo za borbu protiv secerne bolesti Vrsac, Drustvo za borbu secerne bolesti opstine Sid, Drustvo za borbu protiv secerne bolesti Sombor, Drustvo za borbu protiv secerne bole ti opstine Pancevo Drustvo za borbu protiv secerne bolesti opstine Temerin, Drustvo za borbu protiv secerne bolesti opstine Beocin, Zanatska radnja Gazibaric-dijet proizvodi

dijet konzumnim proizvodima ornogucili uspesnu realizaciju .Letnje skole". love godine pomogli su nam: Sekreterijat za rad, zdravstvo, socijalnu politiku Izvrsnog veca AP Vojvodine, Izvrsni odbor grad a Novog Sada, Ministarstvo za socijalna pitanja Republike Srbije, Mini tarstvo za zdravlje Republike Srbije, Danska kompanija Novo Nordisk - predstavnistvo Beogra, 0.0.0. "Spektol"Novi Sad, NIS "Naftagas" Novi Sad i zanat ka radnja "Gazibaric" Beograd. Ovu humanu akciju i osnovni program ski zadatak Saveza su pomog1i i reaiizaciju omogucili: Generalni pokrovitelj Pokrajinski sekreterijat za rad, zdravstvo i ocijalnu politiku AP Vojvodine. Pokrovitelji: Ministarstvo za soci- /' jalna pitanja republike Srbije,

Beograd, Termal-Zavod za pecijalizovanu rehabilitaciju Vrdnik, Nis-Naftagas Novi Sad, pozorisna grupa Kliker Novi Sad, Pims-preduzece za prehrambenu industriju i marketing Beograd, Biotrend Novi Sad, Leskovacka koliba kod-Kod Jefte-Novi Sad, Mason-Kranj Slovenija, NRK Inzenjering Beograd, Medinic Beograd, Prizma Kragujevac, Fitco doc Novi Sad, Product Comex Beograd, Timomed Knjazevac, Holiding-Institut za opstu i dizicku hemiju Beograd, Priroda Beograd, Suncokret Hajdukovo, Elmer Beograd i PTK Becej.

Mini tar tvo zdravlja i zastite zivctne okoline Republike Srbije i Izvrsni odbor grad a Novog Sada. Generalni sponzor - Spektol doc Novi Sad. Sponzori: Dugogodisnji zlatni sponzor-Novo Nordiskpredstavnistvo Beograd, g-da Rosa Klein-Neckar

Vec duze vreme na trtiiltu je prisutan DlAVTT, instant obroci sa izbalansiranim prirodnim komponentama prilagoden ishrani diabeticara, ali i gojaznbogatih esercijalnim materijadansa, onima sa povecanom ima i svima koji imaju ma - proteinirna, dietnim vlakntelesnom tezinom, dakle svima povecane masnoce u krvi ili irna, nezasicenim masnirn gojaznima, kao i onima sa zele da ostanu zdravi. Klinicki kiselinarna, vitaminirna i minerneurednom probavom. Kao sto je ispitan i kao takav potvrden aJima. Dodatna vrednost se zna, ove tegobe su cest Ziatnom rnedaljom za kvalitet ovakvog kompleksa je u izbaluzrocnik mnogih drugib organna Novosadskorn sajmu. ansiranosti njegovog sadrzaja, a skih poremecaja i bolesti, pa i Njegova vojstva su, izgleda samim tim i najboljoj iskorisonih najtezih, kao sto je rak nedovoljno poznata, pa ga nema uravnotezena hrana tivosti .. debelog creva i celog za dijabeticare u apotekama i vecini rnarketa. probavnog trakta. Zbog togaje DAVIT sjajna dopJednostavan za koriscenje, una svakodnevne ishrane, koja Diavit je pozeljan, da ne Kvalitetno pakovanje. je zbog visokog stepena tehnokazemo - neophodan, u ishrani Nacin koriScenja Visegodisnja gojazoost, pogoloske prerade, neminovno svake osobe odgovome za opoDIAVIT je laka, brza ili t hrana. tovu ako stalno napreduje, po osiromasena, osakacena u ravljenje, zdravlje i dug coveku Dakle, hrana koja se lako pravilu vodi u secernu bolest, kvalitetu za mnoge vazne komprimeran, zivot. Zasto? Zato sto priprema. Jednostavno u solju naravno, i druge zdravstvene ponente. Ne treba posebno ni moze da pomogne u sprecavanjogurta ili caja (bez secera), komplikacija gojaznosti. napominjati da je komponovan ju mnogih bolesti modemog soka od paradajza ili obicne, Takode, upoma ili povecana u skladu sa najnovijim doba. pretbodno prokuvane, vode, gojaznost kod secerasa, saznanjima umesa e 40 grama (pet punib pogorsava samu bolest. To je KLINICKI REZULTATI jelovnih kasika) sadrzaja definitivno saznanje medicine. Na lnstitutu za endokrinologiju, diabetesa i bolesti metabolizma DTAVTTA, saceka se 10-\5 Zato su diabeticari iskljucivo u Beogradu, izvrseno je 1993. godine klinicko ispitivanje na uzorku od minuta da sadrzaj nabubri upuceni na dietaLnu hranu sa 15 procenata staro ti preko pedeset godina, izrazite gojaznosti s povisenim do bioloski prirodnog to manje ugljenih bidrata krvnim pritiskom kao i povecanirn masnocama u krvi. obima, i obrok je spre(secera) i masti. Odgovarajucom hranom Posle 30 dana redovnog uzimanja dva obroka DTAVITA, telesna tezina kod ispitani- man za konzumiranje. s se, isto tako, mogu ka umanjena je u proseku za 5 kilograma, odnosno 5,4 odsto, secer u krvi je smanjen Diabeticarima izrazenom uneti i prirodne supza 10 odsto, triglicerid za 35 odsto, holesterol za 5,65 od to, krvni pritisak za 5,20 stance, koje pomazu odsto, a lucenje insulina je povecano cak za 50 odsto. Ekspertski tim Instituta je, gojaznoscu, cak x: . razgradnju u organizmu narocito z b og pos Ie dn! po d at k a, za kli x: d a to moze bi . pos Ie di ca same POZI- insulin . zavisnima ' jeg JU"IO ItI d . .. x " preporucuje D[seVITA a vec prisutnih masnoca i tivnog uticaja DIAVITA na funkcii CIJUp ankr easa, "to je za b e Iezeno u I iteratun . za b kon m brze izlucivanje ugljenih bilo koji medicinski ili farmakoloski preparat, ali nije nemoguce za 0 ro d xak. A d . d c. zamene oruc 1 popo hidrata. To se moze postici prehramb ene, dakl e, pnro ne faktore. U dn ... . .. x ikakv "" I I di nevou lIZlDU 1 prepo evnu sarno dobro izbalansiranim To kom isprtrvanja DlSU uocene ill e neze jene pos e ". . x d k . .. . ko i bil d b ULIOU I veceru, 0 se obrocima, kojih nata lost nema cle po pacijente, la 0 Je to 1 0 po pose di b x . x c. . . ". x la eticanma u pocetnoj taZI, mnogo na trzistu, Apoteke i svetske nom Iupom istrazrvaca. d I . . o nosno msu lD nezavismm marketi su, doduse prepravljeni dietike. Uz to preporucuje uzimanje DlAVlraznim vitaminskim preparatijednostavanje za upotrebu, lako Od cega je DIAVIT? TA za prepodnevnu uzinu i ma i slicnim pomagalima sa se vari, bez tegoba i posledica Vec je receno da je DTAVTT veceru, a vremanom, kad stabiegzoticnim nazivima praceni spravljen iskljucivo od namirnipa je pogodan za dugotrajno lizuju nivo secera u krvi, dovolbombastom reklamom, ali nista koriscenje. Polozio je isplit prica prirodnog porekla. Nema janje same jedan obrok DTAVIne moze da bude tako efikasno velike tajne. To su sojine, likorn klinickog ispitivanja i, TA dorucak, prepodnevna kao prirodna hrana sa svojirn kao takav, od struke preporucen psenicnicne i jecmene uzina, popodnevna uzina ili esencijalnim materijama. sirokom krugu korisnika. 0 njepahuljice, kornfleks, mekinje, sarno vecera. Oni kojima se lstini za volju, na trtiiltu vec govom ukupnom kvaliktetu obrano mleko surutka u prabu DIAVTT dopadne i dalje mogu duze vreme postoji proizvod lecitin i pivski kvasac. Sve bolja nesumljivo svedoci i Ziatna da ga koriste vise puta dnevno, pod nazivom Diavit koji u potmedalja za kvalitet od bolje namimice, ali od togje bez ikakvih rizika, Narocito je puno ti zadovoljava sve nutriznaju to nutricionisti, vazniji Novosadskog sajma. preporucljivo uzimati DIAVTT, tivne zabteve za bezbriznu njihov odnos, a onje tako i konkao lak obrok, uvece bez obzira ishranu diabeticara, ali je nedoKome je sve namenjen? cipiran, a to su direktne intencina vreme ili kolicinu gladi, jer voljno poznat. Nema ga u Zbog ukupnih kvaliteta DIAVje moderne dietike, da organije njegova funkcija, izmadu apotekama i marketima, jedino IT je namenjen pre svega zam ne opterecuju, a ostalog, da manji zelju za hraje prisutan u prodavnicarna osobama sa povecanim prisomogucavaju rnu najbolju nom. zdrave hrane, sto je svakako ustvom secera u krvi, nezavisno konzumaciju njemu transparnedovoljno. od nivoa poremecaja faze entnib materija. bolesti. Uticaj na prisustvo maso tome govori DIAVTTOVA Sta je, zapravo DIAVIT? nib kiselina u krvi DIAVIT energetska vrednost: 100 grama To je uravnotezen, biolosko proizvod 1617 kilodzula, iLi387 ozbiljno preporucuje i osobama visokovredan hranlj ivi preparat. sa povisenirn krvnim pritiskom kilo Calorija, a jedan obrok od Spravljen je iskljucivo od i srcanim tegobama, a obilje 40 gram a donese organizmu namirnica prirodnog porekla, balastnih materija i antioksi647 kj, odnosno 155 kCal.

DIAVIT
Hrana

za d ij ab e t i c ar e

NAUKA U SLUZBI VASEG ZDRAVUA POMAlE VAM DA STAVITE POD KONTROLU SECER U KRVI. SACUVAJTE SVOJE ZDRAVUE SA DIJABETOM 2. OVAJ PREPARAT CE REGULISATI VAS METABOLIZAM, SMANJITI SECER I SACUVATI CELIJE ZA LUCENJE INSULINA. AKO NISTE DIJABETICAR, A IMATE POVISEN SECER I TRIGLICERIDE, PREPARAT CE SPRECITI DA POSTANETE DIJABETICAR, A ISTOVREMENO SMANJITI RIZIK OD INFARKTA I SLOGA. AKO STE DIJABETICAR, ODLOZITE SEBI DAVANJE INJEKCIJA INSULINA. PREPARATJE TESTIRAN NA VMA. PROIZV08AC: HOLDING INSTITUT ZA OPSTU I FIZICKU HEMIJU, BEOGRAD. PRODAJA: 011 / 181-302, FAX: 011 /639-624, 180-329

- KoJrl)lI!tan progam..ara:ta:z:a ~e secera uJavi iurirw, - Apara:ti:z:a ~ pD:tiska, - Trakice i semon :z:awe vrft! .ara:ta,

-1nhalaa:Irl,
- Sla:tJOO,medil:inddc~f!lI~ i'O.J.w:i, - multiv.oarnindipnpara:6 - Saveti Eftdoltrinologa, - Saveti mdricion.iria .. zabotwiteinostranrlvo i zapanltDi! .

ZA ZDRA VU ISHRANU PROIZVODI SOJA VITA

GlLCOllENO 2

BELLA VITA

Specijalizovana prodavnica za

dijabeticare
B

II, ul re ~ ve 16 T.e. Sa\rij" k :L

011/430-130

MediGo-M D.O.O.
Trg Nikole Pasica bb Sremska Mitrovica Tel/fax:022/61-00-25 Kod na moiete kupiti: Medicin ka pomagala (poja eve za prepone, kilu, grudne proteze, pelene za odrasle i dr.) Ortopedska pomagala (stapovi, stake, ortoze, invalidska kolica, carape za vene i dr.) Program za dijabeticare (spricevi, igle, aparati za samokontrolu secera, zasladivaci, diemovi, sokovi, bombone za dijabeticare) Klompe i uniforme za medicinsko osoblje MediGo-M za Vas, MediGo-M sa Vama.

Koriscenjem proizvoda od soje obogacuje se ishrana . Sojino zrno je veoma bogato proteinima, vitaminima i mineralima, pa su i proizodi od soje bogat izvor ovih sastojaka, a zahvaljujuci tehnoloskom procesu prerade imaju dobru svarljivost i iskoristljivost. Proizvodi od soje ne sadrie holesterol i zesicene masne kiseline, koji su uzrok nastajanja bolesti srca i krvnih sudova. Upotreba proizvoda Soja Vita u ish rani zdravih Ijudi ima dijetetsko i preventivno delovanje, a kod obo/elih i starijih osoba imaju terapeutsko dejstvo. Proizvode grupe Soja Vita cine: brasno, Ijuspice, komadici, odresci, prieno sojino zrno, vegetarijanska pasteta, kao i instant napitak Leci Vita. Proizvodi Soja Vite koriste se u kombinaciji sa ostalim namirnicama biljnog i iivotinjskog porekla, iIi kao potpuna zamena mesa.

SOJAPROTEIN AD za preradu soje, BECEJ Centrala, tel.: 021 1815-311; Prodaja tel./fax.: 816-086

Pitanja i odgovori

DIJABETOLOG VAM ODGOV ARA

Rubr:ika "pitsaje i odgovori" stvorena je u cilju konkretne pomoci tusim ~itaocima, s verovanjem da na ovaj ~in odgovorimo na sva pitanja i tiedoumice vezane za dijebetes. Odgovore ce davati prof. dr Pevle Pentelinsc, kojem se zahvaljujemo na svesrdnoj pomoci.
Nosovasdanin zabrinut zbog saveta da nas-tavi dalje lecenje svoje bolest insulinom. Secemu bolest lecim dijetom i tsbleteme. Ako bih poceo da primsm insulin, da Ii ga onda moram primsti celog zivota? Odgovor: Tip secerne bolesti, od koje Vi bolujete, naziva se insulinnezavisni, ili tip II dijabetes, a odlikuje se relativnim nedostatkom insulina, odnosno njegovog dejstva. Ovaj tip dijabetesa se, bar u pocetku, moze leciti same pravilnom ishranom (dijetorn), a ukoliko ovo nije dovoljno, tada se dodaju jos i tablete za lecenje secerne bolesti. Medutim, u odredenim situacijarna mora se za lecenje primeniti insulin. Injekcija insulina, u ovom tipu dijabetesa, koristite se dvojako: prolazno ili trajno. Prolazno se insulin primenjuje u slucaju akutnog metabolickog pogorsanja dijabetesa, tezih akutnih stresnih situacija (tezih akurnih infekcija i drugih bolesti, operacija i slicno.) kao i tokom trudnoce, a kada ovo stanje prode, bolesnik se ponovo vraca na prethodni vid lecenja, Medutim postoji i situacija kada se insulinska terapija uvodi kao trajna, a to je stanje kada se funkcija pankreasa, posle odredenog vremena, prakticno iscrpi. Ovo vreme do nastanka iscrpljenosti moze da traje razlicito dugo, od godinu-dve do desetak i vise go dina. Kada nastane iscrpljenost funkcije, tada pankereas ne moze vise da stvara potrebnu kolicinu insulina, ni uz maksimalnu stirnulaciju, tj. maksimalnu primenu tableta, sto znaci da se dijabetes mora, pocevsi od tog momenta pa u buduce, leciti insulinom. Posto se na odgovarajuci nacin proceni da je taj momenat nastupio i da se vise ne rnoze da obezbedi uspesno lecenje dijabetesa primenom tableta, bez dugog odlaganja, treba preci na insulinsku terapiju jer u protivnom svako duze odlaganje, praceno visokim vrednostima secera u krvi, dovodi do trajnih ostecenja organizama. Bolesnica iz Vrbasa, ad skora na insulinskoj terapiji Zasto se insulin ne proizvodi ikoristi u vidu tableta, cime bi se izbegla potreba njego vog davanja putem injekcija? Odgovor: Insulin, hermon kojeg stvara zlezda gusteraca (pankreas), izlucuje se direktno u krvotok i putem krvi se raznosi i ispoljava svoje delovanje po celom telu. U osoba obolelih od seceme bolesti, koje se lece insulinorn, insulin 1I krvotok dospeva putem resorpcije iz potkoznog tkiva nakon date injekcije insulina. Medutim, kada bi se insulin, na primer u vidu tableta ili rastvora, uneo preko usta i dospeo u organe za varenje, on bi se jednostavno pod uticajem enzima za varenje razgradio ("svario") i time izgubio svoje dejstvo. Razlog ovome je njegov hemijski sastav belancevinastog karaktera. Do sada su nacinjene izvesne modifikacije u hemijskom sastavu, kojima je spreceno "svarivanje" insulina u organima za varenje i tako ocuvano njegovo biolosko dejstvo, ali su ova jedinjenja mogla da se primene sarno u eksperimentima na zivotinjama. Nazalost, ovakav insulin nije pogodan za 'lecenje secerne bolesti u ljudi, Istrazivanja 1I tom smislu se i dalje sprovode uz nadu da ce jednog dana biti pronadena i "insulinska tableta". S druge strane, mnogo dalje se odmaklo u proizvodnji i primeni vrsta insulina koji se mogu aplikovati preko sluzokoza (nosa, disajnih organa) i ovakvih vrsta insulina ima vec u svetu. Majka nedavno obolelog deteta Sta nam mozete reci 0 potkoznom ubrizgavanju insulina "injekcijama" bez igle? Odgovor: Danas postoje posebni aparati (injektori) koji rnogu insulin (ili neku drugu supstancu) da ubrizgaju pod kozu, to jest u potkozno tkivo, bez primene igle. U ovom slucaju se insulin ubrizgava u tankom mlazu, pod velikim pritiskom, pri cemu ovaj mlaz probija kozu, Nakon toga, posto insulin dospe u potkozno tkivo, on biva postepeno resorbovan, isto kao i insulin koji je dat na klasican nacin putem brizgalice (sprica) i igle. Dubina do koje dopre insulin, dat na ovaj nacin i disperzija po tkivu i resorpcija slicni su kao i pri davanju insulina putem igle. Ovim putem se mogu davati insulini kratkog i srednje dugog dejstva (tipa NPH insulina), medntim to moraju biti takozvani koncentrovani insulini koji sadrzi na I mililitar 100 i.j. Trenutno raspolozivim aparatima rnoze se u jednoj dozi, to jest jednim navlacenjern i ustricavanjem, dati od 5 do 30 i.j. u stepenima povecanja po 1 i.j. Nezeljene lokalne promene na mestu aplikacije navodno nisu ~escc niti intezivnije nego prilikom koriscenja igle, a uz to ima dosta prednosti u poredenju sa klasicnim davanjem insulina putem igle: prakticno bezbolno davanje insulina, odsustvo straha i nelagodnosti pri ubrizgavanju, izbegnute mogucnosti infekcije (zarazna zutica, AIDS) kako za one koji primaju insulin, tako i za one koji se mogu slucajno ubosti upotrebljenom i odbacenorn, zarazenorn iglom. Ocekuje se uskoro pojava ovakvih aparata i u nasoj sredini. Zabrinuti dijabeticar Da Ii je pojava impotencije u muskerece obolelih od seceme bolesti cesca nego sto je uobicsjeno? Odgovor: Secema bolest, ukoliko se dobro ne leci i ne kontrolise, rnofe dovesti do ostecenja brojnih organa i njihovih funkcija. Ovo se isto odnosi i na seksualne organe i njihovu funkciju. Procenjuje se da posle desetak i vise godina trjanja dijabetesa, koji nije dobro lecen, u oko polovine muskaraca postoje manje ili vise izrazeni porernecaji seksualne funkcije, odnosno potencije. Oni se ispoljavaju vidu ostecenja erekcije, smanjenja libida i porernecaja ejakulacije. Medu njima je vodeci porernecaj erekcije (njena nedovoljnost ili cak potpuni izostanak). Porernecaj erekcije rnoze biti prolazan (u fazi akutnih i izrazitih pogorsanja dijabetesa) koji se nakon normalizacije vrednosti secera u krvi povlaci i hronican, koji je posledica prethodno pomenutih hronicnih, organskih ostecenja, Kada se govori 0 porernecaju seksualne funkcije u muskaraca sa dijabetesom u vecini slucajeva se misli na hronican poremecaj erekcije, iako uz ovaj porernecaj mogu biti pridruzeni jos i smanjenje libida i razni poremecaji ejakulacije, koji u krajnjem mogu nepovoljno uticati i na plodnost ovih osoba. Osnovni uzrok koji do svega ovoga dovodi je neregulisan dijabetes, odnosno dugotrajno povisena vrednost secera 1I krvi, sto uzrokuje ostecenje krvnih sudova i cirkulacije, kao i ostecenje nerava u predelu polnih organa, ali i na drugim organima. Uz to, u vezi s dijabetesom ili nezavisno od njega, ovim porernecajem mogu doprinositi i psihogeni momenti. Lecenje ovih porernecaja je hronicno, s razlicitim stepenom uspeha, ali je svakako na prvom mestu njihova prevencija putem kvalitetnog lecenja i kontrole dijabetesa. Dugogodisnji dijabeticar iz Indije Pozna to je de osobe obolele od seceme bolesti cesto imaju i povisene vrednosti holesterola u krvi te da zbog toga moraju da uzimaju odgoversjuce lekove. Medutim, u stampi se pojavljuju ovih dana clenci 0 stetnim, pa i po zivot opssnitn, pojavama nastalim tokom uzimanja ovih lekova. Sta je od toga tscno?

16

Odgovor: Porernecaji metabolizma masti, sa povisenim vrednostima ili poremecenim sastavom masnih materija u krvi, cesto su prisutni u obolelih od see erne bolesti. Medu njima je i povisena vrednost holesterola u krvi (hiperholesterolemija) koja se leci odgovarajucom dijetom, primenom fizicke aktivnosti i ako je potrebno, dodatno i lekovima. Medu najefikasnijim lekovima za lecenje hiperholesterolemije su takozvani statini. Medutim, pored izrazito korisnih terapijskih efekata, ovi lekovi, uostalom kao i svi ostali, mogu, u veoma retkim slucajevirna, imati i izvesnih nezeljenih, sporednih efekata. NajvaZniji su ostecenja jetre i razgradnja i propadanje rnisica. Kada je reI! 0 statinima, kojih ima vise vrsta, a medu kojima su na raspolaganju na nasem

podrucju lovastatin, pravastatin, simvastatin, fluvasatin i atorvastatin, do sada su izuzetno retko registrovane teze, po zivot opasne komplikacije, jer se vodilo racuna 0 takozvanim kontraindikacijama za primenu ovih lekova (glavnc su: postojeca ostecenja funkcije jetre i bubrega i neka oboljenja misica, trudnoca, dojenje i upotreba alkohola), a takode su, tokom primene ovih lekova, praceni pokazatelji podnosljivosti lekova. Rizik nastanka pomenutih komplikacija izrazito se povccava ako se ovi lekovi daju istovremeno sa nekim drugim lekovima, pre svega sa nekim lekovima koji se takode koriste za snizenje nivoa masti u krvi (takozvani derivati fibicke kiselinc). Poslednjih par godina u svetu je registrovan i upotrebljavan cerivastatin, Ick

iz grupe statina (zasticeno ime "Baycol") za koji je ustanovljeno da I!esee nego ostali lekovi iz ove grupe dovodi do ostecenja rnisicnog tkiva, sto u nekim slucajevirna rnoze i po zivot biti opasno. Iz tih razloga, proizvodac je ovaj lek privremeno povukao iz upotrebe. Medutim, treba napomenuti da se ovaj lek kod nas ne upotrebljava jer do nas nije jos ni stigao. U zakljucku bih rekao da su statini vrlo korisni i efikasni lekovi i da se uz postovanje indikacija i kontraindikacija za njihovu primenu, kao i pracenje njihove podnosljivosti u toku primene, ne bi trebalo postavljati pitanje da li ih primenjivati ili ne primenjivati za lecenje hiperholesterolemije.

Masala i njeno deJovanje na Qrganizam

LEK I RELAKSACIJA
Pise: Dr Svetlana Kevic, specijaIista fizikalne medicine i rehabilitacije
Masaza je jedan od najstarijih metoda lecenja koji se primenjuje hiljadama godina i tokom vremena dopunjava bogatim svakodnevnim iskustvom. Dosadasnja istraZivanja govore da se mogu naci zapisi 0 primeni masaze kod Kineza do 6000 godina pre nase ere. Razvoj rnasaze u staroj Kini isao je uporedo sa razvojem njihove medicine koja je pored lekova i trava primenjivala akupunkturu. U rukopisima indijskog religioznog kulta Joga; u knjigama Veda; nalaze se opisi vefbanja disanja i masaze 1800 godina pre nase ere. J apanci su upotrebljavali rnasazu od pocetka njihove istorije. Masazu su upotrebljavali Egipcani, Asirci, Persijanci, stari Grci i Rirnljani; u starom veku kao metodu lecenja obolelih i povredenih i kao metodu kod atleta i gladijatora. Biokman kaze u svojoj publikaciji: "rnasaza jc pocela onda kada je prvi eovek trljao svoje uboje" . I danas svako dete kada se udari mahinalno i refleksno trlja udareno mesto. U istoriji medicine mogu se naci mnogi lekari klasicne Grcke koji su preporucivali masazu (npr. Hipokrat, Askepiades, Galen i drugi). Mnogi putnici i istrazivaci pisu 0 masazi kod urodenika raznih dalekih zemalja, ostrva i kultura, koji u to vreme, nisu imali nikakvih veza sa Evropom i Azijom. Po tim izvorima vidimo da su Ijudi nezavisno jedni od drugih pronasli i upotrebljavali masazu vec u najstarijim vremenima. Rec masaza (massage) pojavila se po prvi put u francuskoj Iiteraturi 1813. godine. Upotrebio je Lepage. Ta ree je nastala od latinske reci "massare" (gnjeciti) ili od arapske reci "mass" (nesto pritiskivati). Vremenom masaza je postavljena na naucnu medicinsku bazu, pa su napisane i mnoge trucne knjigc. Poslednjih godina rnasaza je osvojila civilizovani svet, uzela je velikog maha u medicinskom lecenju, sportu, pa su nikle i mnoge skole koje osposobljavaju kvalifikovani kadar za sprovodenje masaze - masere. Svoje opravdano mesto rnasaza je nasi a i u fizikalnoj medicini u okviru rnehanoterapije koja obuhvata niz metoda i tehnika koje se primenjuju manuelno ili aparaturno u cilju smanjenja osecaja bola, poboljsanja cirkulacije i rnetabolizma i reintegracije ostecenih ili izmenjenih funkcija. Masaza predstavlja jednu posebnu metodu delovanja na telo, delove tela, organe i potkozno tkivo. Izvodi se mehanickim delovanjem ruku na telo, odredenim hvatovima ili pomocu specijalnih aparata. Ljudski organizam je vrlo slozen sistem koga cine razni elementi koji su preko nervnog sistema povezani u funkcionalnu celinu. Centralni nervni sistem staIno prima brojne impulse kako spolja tako i iz unutrasnjih organa putem aferntnih impulsa, pa ima sposobnost da ih analizira i vrsi njihovu sintezu i vraca ih periferiji eferentnim putevima. Masiranjem se vrsi drazenje receptora u kozi tetiva, misica i zglobova, rojevi tih impulsa odlazc u centralni nervni sistem odakle se obradeni vracaju prema periferiji do onih mesta gde ce se rnanifestovati efekat delovanja kao odgovor

SAMOMASAZAiili
Ima ograniceao dejstvo U odnosu na masazn kad je izvodi druga osoba jer je tesko samom sebi obraqiti. sv~ delove tela. Najl~~ ~ovek sam sebi izmasira ruke; noge; trbuh i grudi a mnogo tefe i delimifuo izmasira vrat; ramena; Ieda; krsta i glntealne delove tela. Samomasaza se primenjuje pod. istinl princfpima kao' i svak'a masaza, Na~ masiranja kod samomasaze je: noge u sedecem polozaju; trbuh u lererem; grudi isto u l~erem; le& i bokovi u sederem; vIat ~ramena u sederem; leva pa deSna ruka u sedecem. Desna ruka masira se poslednja jer se ona masiranjem najvBe zamoti (d~n.jaci). Kod samomasaze oovek se UQ' da os~a svoje telo da~nj~ vlada i da ga relaksira.
na prethodni nadrazaj. Na mestu efekta nastaje prosirenje krvnih sudova, poboljsanje celijske ishrane, odvodenje stetnih produkata i smanjenje bola lokalno, odnosno poboljsava se protok u venskom i limfnom sistemu. Iz cinjenice da rnehanickim drazenjern koze vrsimo delovanje na nervni sistem, cirkulaciju krvi, tonus glatke i poprecno prugaste muskulature, lokomotornu pokretljivost unutrasnjih organa, proizilazi da je dejstvo masaze na kozu dvojako - mehanicko i refleksno. Lokalno se nakon masafe temperatura koze poveca za oko 3 stepena Celzijusa, koza dobije novu svezinu, elasticnost, boju, a istovremeno su povecane enzimske i metabolicke reakcije.

17

Ishrana

NUTRITIVNO OBRAZOV ANJE

S osobitom W6u all i odgovorno6u sam ptibvetile tie lsk zadatak da Yam kroz ptibvetljivu pricu ptedstsvim naCin ishrane za osobe obolele od seeerne bolesti (diabetes mellitus). Cast je jet treba bid od pomoci obolelom coveku, a svaka pomoc Coveku jeste east Doc. dr Budlmka Novekovic
Institut za zsstitu zdrsvljs, Medicinski iekultet, Novi Sad
malo zarnisljcni, jos vise zbunjeni. Vi, kao oboleli od nekog oblika porernecaja tolerancije glukoze, rnozete da zivite i radite kao svi ostali zciravi ljudi, ali morate nesto vise paznje da posvetite ishrani i fizickoj aktivnosti. Od svih pomenutih porernecaja tolerancije secera najcesci je insulin nezavisni tip bolesti (Diabetes mellitus tip II) koji se javlja u odraslom zivotnom dobu, a najvazniji i najcesci uzroci su mu gojaznost i % fizicka neaktivnost. Da bi predupredili nastanak bolesti, diabetes mellitus-a, moramo neutralisati njegove uzroke, spreciti nastanak gojaznosti i povecati Iizicku aktivnost. Da problem gojazno ti i diabets mellitus-a ni tako mali ukazuju podaci da je 180,6 miliona odraslih osoba i 21,9 miliona dece gojazno, da su Evropljani u 10-20 ods to slucajeva gojazni te da je broj obolelih od secerne bolesti porastao u zemljama u razvoju za 18 odsto, a u razvijenim zemljama za 8,5 odsto za period 1995-2000. godina. U nasem gradu, Novom Sadu, u c e s t a lo s t gojaznosti kako medu muskarcirna tako i medu zenama je visa od 50 odsto. Povecan secer naste ima 30,22 odsto muskaraca i 20,86 zena; obolelih od Prica 0 ishrani u secernoj bolesti ce se nadalje zvati Nutritivno obrazovanje. Nutrieija je ishrana, pa se znaci nadalje (u ovom, i svim ostalim brojevima naseg l3asopisa) obrazujemo u oblasti pravilne ishrane. Tokom nutrivnog obrazovanja (edukacije) molim citaoce da nikako ne

-_

Zadatak nije lak jer ishranu za obolele od porernecaja tolerancije glukoze (secera) treba tako da Vam predstavim da je Vi (oboleli od secerue bolesti, ali ""

i svi koji zele da unaprede svoje zdrav tveno stanje i sprece nastanak bolesti) usvojite za ceo zivot i da Vam primena takvog nacina ishrane ne otezava svakodnevni zivot. U okviru porernecaja toleraneije secera (glukoze) postoji sindrom smanjene tolerancija glukoze naste (IFO - impaired fasting glucosa, ostecena tolerancije naste); sindrom smanjene tolerancije glukoze (lOT - impaired glucose tolerance, ostecena tolerancije glukoze); diabetes mellitus tip I (IDDM - insulin dependant diabetes mellitus, insulin zavisni diabetes melitus); diabetes melitus tip II (NIDDM - non insulin dcpendant diabetes mellitus, insulin nezavisna secerna bolest); gestacioni diabetes (secerna bolest koja se javlja tokom trudnoce). Svaki od navedenih oblika porernecaja tolerancije glukoze secera kao prvu meru u lecenju zahteva promenu dosa . /'. .".. . .-: _"~" ~ ( ,. '

secerne

dasnjeg nacina ishrane i prihvatanje ishrane sadrzane u principima ishrane za obolele od secerne bolesti. Dakle postovani citaoci, ako Vam je neki doktor poklonio neku od ovih dijagnoza nije vreme za ocajavanje vec nap red u delotvornu akciju protiv diabetes mellitus-a. Kako, pitate se Vi,

..

secerne bolesti
Vojvodini

u ima

oko 8,0 odsto. Obavestenja 0 oblicima, uzrocima i rasprostranjenosti porernecaja tolerancije glukoze su neophodna jer oboleli od sccerne bolesti saznaje da njegov zdravstveni problem nije usamljen i da ima veliki broj saboraca u borbi za dobro zdravlje.

stalnu i svakodnevnu 0 kojoj ce neizostavno biti govora. Kulinarska obrada hrane je znacajan deo nutritivnog obrazovanja, te ce biti reci i 0 toj temi. Primenjljivi dnevni jelovnici bice prezentovani. Hrana sadrzi energiju, hranljive i zastitne materije. Energija - Svaka namirnica ima svoju energetsku vrednost. Energija iz hrane neophodna je za odrzavanje osnovnih funkcija Ijudskog organizma. Za odrzavanje bazalnog metabolizma, usvanje hrane, rad misica i proizvodnji telesne toplote potrebna je energija. Jedinice za energiju su kilokalorije (Kcal), ili kilodzuli (kJoul) i njihov odnos je 1 Kcal = 4,181 kJ. U okviru Vase mutrivne edukacije koriste se kilokalorije (KcaI). Koliko nam je energije dnevno potrebno zavisi od vrednosti bazalnog metabolizrna i vrste fizicke aktivnosti kojom se bavimo u toku radnog vremena i van radnog vremena. Ako bi se "ikako smele uproseciti" energetske potrebe umereno fizicki aktivnog 130veka su 2100 Kcal dnevno pri fizioloskoj uhranjenosti. Pazljivijem ciraocu, sada je, jasno da odredivanje dnevnih energetskih potreba zavisi od stanja uhranjenosti pojedinaca i da je strogo individualno. Uhranjenost moze biti fizioloska ("normalna "), pothranjenost i gojaznost.

zaborave

na

fizicku aktivnost

18

Stanje Vase uhranjenosti i Vase, individualne energetske potrebe, treba da odredi Vas lekar u momentu postavljanja dijagnoze diabetes mellitu -a, a pracenjc stanja Vase uhranjenosti je isto tako vazno kao i pracenje vrcdnosti secera u krvi (glikernije). Ono cemu svaka osoba sa porernecajern tolerancija glukoze treba da tezi jestc postizanje i odrZavanjc pozeljnc telesnc ma e. Pozeljna telesna ma a ("teZina") nije nikakav estetski kriterijum vec ozbiljno zdravstveno obeldje jer je to

NAMIRNICB
danasnjeg teksta dajemo nekoliko primera.energetske vrednosti pojedinih namirnica (na 100 grama namirnice): - Polubeli bleb 235,0 Kcal, crni bleb 222,0 Kcal, mleko (obrano 2;2 odsto ml. masti) 50,0 Kcal, jogurt (obrano 2,2 odsto ml. masti) 50.00 Kcal, Junece meso 129,0 Kcal, Smud (riba) 79,0 Kcal, paradajz 14,0 Kcal, paprika (rota) 22,0 Kcal, jabuka 45 Kcal i uarandza 41,0 Kcal.

U sklopu

ona telesna masa koju prati najmanje oboljevanje i najmanja smrtno t. Vas lekar, takode, treba da Vam izracuna Vasu telesnu ma u. "Sve je to iacno i lepo", mislite Vi, "Ali kako cu ja znati koliko u hlcbu ili jabuci koju jedem ima te energije odno no tih kalorija?" Vredni nutricionisti (nutricionista - lekar specijalista koji se bavi ishranom Ijudi) i analiticni biohemicari sirorn sveta napravili su Tablice sastava namirnica koje sadrze energetsku i hranljivu vredno t bilo koje hrane ili pica preracunato na 100 grama U nekim zemljama postoje "zapreminske mere". To su posude i kasike poznate zapremine koje se mogu kupiti u svakoj samoposluzi i olaksavaju zivot obolelim od secerne bolesti. Da bi se pojednostavilo obrazovanje i informisanost 0 ishrani svakog dijabeticnog pacijenta u razvijenim zemlja-

rna po toji obaveza "Nuttitivtiog deklsrvakog pakovanja bilo koje namirnice ili pica. a svakom pakovanju pojedinog prehrambenog proizvoda pise kolika je energetska i nutrivna vrednost bas tog prehrambenog proizvoda. azalost, u nasoj zemlji ta pojava nije obavezna, poneki prehrarnbeni proizvodac, dobrovoljno, nutrivno deklarisc svoj proizvod.

isanja"

Nastavak nutrivnog obrazovanja u stcdecetn broju ssdriscc: hranijive meteiije, zdrsvstvenu piramidu ishrane i jedan prilivetljiv dnevni jelovnik.

Prikaz kniige:

SVE NA JEDNOM MESTU

"ZALOGAJ ZDRA VUA, ZALOGAJ uziv. ANJA" Auton: dr sci. med Teodora Beljie i dr SaSa A vakum 0vie Izdavac: Velarta, Beograd, 2001, str. 118.
U nasoj zcrnlji postoji vise vrlo dobro popularno pi anih knjiga 0 scccrnoj bole ti, kojc problcmatiku dijabetcsa razmatraju u celini - poccv od uzroka i klinickih karakteri tika, preko razlicitih terapijskih postupaka. pa sve do njcnih mnogobrojn ih socija Ino-rued icinsk ih a pekata. Sasvirn je razumljivo da i luana, kao najvaznija i uvek potrebna mera u leccnju, u takvirn knjigama zauzima vazno mesto i znacajan prostor. Medutirn knjiga "Zalogaj zdravlja, zalogaj uzivanja" prva je u nasoj zemlji koja je u potpunosti posvecena ish rani obolelih od secerne bolesti, pa vec samim tim pobuduje poscbnu paznju, Stavik ona je tako koncipirana da moze biti od kori ti i 0 obama koje imaju neko drugo oboljenje ili porernecaj u kojem i hrana, takode, predstavlja kljucni element u prevenciji i lecenju, kao sto su, prvenstveno, gojaznost i porernecaj mctabolizma masti (Iipida). Razumljivo da je ona zanimljiva i svakoj, inace zdravoj, osobi koja zeli da se upozna sa principima pravilne ishranc i da zdravo zivi. Cela materija je podeljena u 27 delova i bogato je iluslrovana instruktivnim criefima i shernarna, sto znatno olaksava razumevanje ove ne uvek jedno tavne matcrije. U knjizi se nalazi sveono sto 0 ish rani treba da zna dijabetesni bolesnik i sto ce rnu omoguciti da u svakoj prilici naCini dobar izbor pojedinacnog obroka i celokupnog dnevnog jelovnika. Uz o novnc podatke 0 hranljivim materijama i energetskim potrebarna organizma, posebno su interesantni delovi 0 glikcmij kom ili slatkom indcksu i indeksu sitosti, a 0 cemu dosada u nas nijc pisano. Koriscenjern tzv. scccrnih jcdinica bolesnicima c pruza mogucnost da znatno jcdno tavnije i pouzdanije nacinc izbor pozeljnih vrsta i kolicine pojcdinih namirnica i jcla. Valja jos spomenuti delove 0 dijetnim biljnim vlaknima i tzv. Antioksidan irna, koji treba da su znatno vise zastupljeni u ishrani nego ~to je to sada slucaj posebno u dijabetesnih boJesnika. Potrcban prostor posvecen je i vestackirn zasladivacima i zamena za sccer, a zanimljivi i korisni su i tekstovi 0 unosu kafe i caja, upotrebi alkohola, te 0 stetnosti pusenja. Dragocene u vrlo pregledne tabele, kao ~to su, na primer, tabelc encrget ke vrednosii pojedinih hranljivih materija, sccernog indeksa za vrlo veliki broj narnirnica, primeraka dijeta razlicite energetske vrcdnosti, kolicine dijetnih biljnih vlakana u brojnim namirnicama, cnergetske vrednosti pojcdinih alkoholnih napitaka, dozvoljenog dnevnog unosa razlicitih za ladivaca, energetske potrosnje pri odredenim Iizickirn akrivnostima i druge. ad prve do ploslednje trane, kroz knjigu provejava ton optirnizrna, citalac u njoj nalazi ohrabrenje i shvata da je prcporucena ishrana sasvim prihvatljiva, raznovrsna i ukusna, a ne bauk i osuda na talno odricanje i zabrane. Uostalorn, to proizlazi i iz amog naslova knjige. Autori se dugi niz godina bave dijabetesom i vrsni su poznavaoci ovog oboljenja. Njihov entuzijazam i plodna aktivnost u Drustvu za borbu protiv secerne bolesti grada Beograda, ali i znatno sire, dobro su poznati i visoko cenjeni, kako od trane strucnjaka tako i samih bolesnika. Sa i tim entuzijazrnorn prihvatili su se pisanja ove knjige i kao rezultat takvog truda pred nama je prirucnik koji ce nesumnjivo biti i dobar prirucnika za sve zdravstvene radnike i dijabeticare u svakodnevnom radu s obolelim od secerne bolesti. Prof. dr Lazar Lcpsanovic

19

METFORMIN U LBCBNJU SECERNE BOLBSTI

Dsnss nam stoje na raspolaganju peroralna antidijabetesna siedstve (tablete za leeenje e6erne bolesti} i insulin, razumljivo uvek UZ odgovarajuCi retim isiueae. Postoje txi grope antidijabetika; to su derivati sulfonilureje, bigvanidi ijedna nova grupa ovih lekovs, derivati tiazolidindiona, koji poveCavaju osetljivost na insulin, a do danas jo tiisu u upotrebi u naoj zemlji. U grupu ovili Iekove mogu se uslovno svtststi i iabibitori resorpcija ugljenib hidrata u crevima (njihov osnovni predstavnik je akarboza), u naoj stediai sssvim ietko upotrebljavani.
Metformin je preparat iz grupe bigvarnida koji zadnjih godina dozivljava renesan u u lecenju tipa II sccerne bolesti ili takozvanog insulinnezavisnog oblika bolesti. amenjen je prvenst veno gojaznim dijabeticarirna, koji gotovo po pravilu lucc povecane kolicine insulina ali je njegova efikasnost smanjena. e stimulisu gusteracu bolesnika na povecano lucenje insulina vec deluju posredstvom drugih mehanizama. Metformin se cesto kombinuje sa sulfinolurejskirn sredstvima (kod nas preparati "Daonil ", "Predian", "Glioral", "Beglynor") u situacijama kada sam nernoze da dove de do pozcljnog efekta. Moze se kombinovati i sa insulinom i to kod gojaznih dijabeticara koji i pored primene in ulina imaju losu regulaciju secerne bolesti. Kako deluje metformin? Njegovo dejstvo ostvaruje se putem vise mehanizama: - dovodi do smanjenog stvaranja glikoze u jetri; - povccava osetIjivost "insulinskih prijemnika" ili , strucno receno, receptora za insulin i povecava broj tih receptora na misicnim i cclijarna masnog tkiva; na taj nacin smanjuje se rczistencija ili "otpornost na dejstvo insulina": - smanjuje apetit i otezava upijanje glikoze u tankom crevu, te na taj nacin moze dovesti do smanjenja telesne tcfine; - ima povoljan uticaj na nivoe rnasnocc u krvi; Znacajno je da metformin ne utice na lucenje insulina od stranc gusterace, zbog cega ne dovodi do hipoglikemije, za razliku od drugih medikamenata za lecenje secerne bolcsti. jegovom upotrebom kod gojaznih osoba lccenih insulinom, moze se smanjiti doza insulina, sto ima povoljan efekat na vrednosti sccera u krvi i, sto je posebno znacajno, na stanje krvnih sudova. Kod nas postoji nekoliko prcparata metformina: "Tcfor ", "Aglikern", "Gluforrnin" i to su tablete od 500 mg. U nekim zemljama postoje preparai metformina u tabletama od 850. mg. ("Glucophage"). Lek se uzima uz obrok, 2-3 puta na dan. Pri uvodenju metIorgina preporucuje se 1 tableta uz veceru, pa se doza postepeno povecava do maksimalne, 2 - 2,5 grama, koju ne treba prekoraciti. Metformin kod znatnog broja bolesnika rnoze dovesti do stornacnih tegoba (muka, gadenje, nadimanje, proliv) zbog cega ga pacijenti cesto izbegavaju. Da bi se to izbeglo lek treba postepeno uvoditi i, narocito je znacajno da ga treba uzimati posle jela. Vremenom se ove tegobe u vecini bolesnika povlace. Retka komplikacija lecenja metaforrnnom je tezak metabolicki porernecaj koji se naziva laktatna acidoza ili kiselost organizma uzrokovana povecanirn stvaranjem rnlecne kiseline. Za razliku od drugih derivata bigvamida (koji su danas iz tog razloga napusteni), metformin veoma retko dovodi do ove kornplikacije - Prema podacima Arnericke dijabetoloske asocijacije iz decembra 1998. godine javlja se u tri slucaja na 100 bolesnika godisnjc koji su leceni ovim preparatom. Po pravilu javlja se kod bolcsnika koji imaju 0 tecenje bubrega ili jetre, zbog cega je pre njihovc primene potrebno odgovarajucim pregledima i analizama proveriti funkciono stanje ovih organa i opste zdravstveno stanje. U stvari, ako se vodi racuna 0 kontraindikaciju za primenu metformina, onda prakticno ne postoji opasnost od nastanka laktatne akcidoze. Moze se zakljuciti da je metformin efikasan i siguran lek u lecenju tipa II secerne bolesti. jegova sposobnost da poveca insulinsku osetljivost i da utice na ncke druge Iaktore rizika za nastanak oboljcnja srca i krvnih sudova, cine ga lekom prve Jinije, pogotovo za gojazne dijabeticare, Danas je njegova primena prosirena i na osobe s velikim rizikom za nastanak dijabetesa: gojazni i lica sa izmenjenim takozvanim testom opterccenja glikozom ili latentnim dijabetesom. Smatra se da ovaj lek moze usporiti iJi zaustaviti progresiju ovih stanja u pravcu nastanka manifestne secerne bolesti. Dr Dafina Ristic
21.04. - 29. 04.

Pozivamo na ucesce

SPORTSKII POSLOVNICENTAR VOJVODINA"

"DIJABETA - NS" 2002.

Medunarodna prodajna izlozba dijetetskib proizvoda, pribora za samokontrolu se6eme bolesti i literature 0 secemoj bolesti. Dtustvo za borbu protiv seceme bolesti, grada Novog Sada, otgsnizujud medunaronu izloZbu "Dijebete - NS" u tnesecu aprilu, tnesecu borbe protiv se6eme bolesti, sa motom "Borba za bolji kvalitet Zivljenja", daje svoj doprinos u priJrupljanju stedstava neophodnih za pripremu i boravak dece obolele od seceme bolesti u "Letnjoj Skoli" - skoli Zivota, koja ima visegodiSnju trediciju. OCEKUJEMO
20

DRUGA VOJVODANSKA MEDUNARODNAPRODAJNA IZLOZBA

~~l@~~I~l~~~
.

"'"

KATALOG lZLAGACA

VAS!

Mali Cas istoriie Voiislava Ananica w>

Stari istoricari kafu da su Srbi kao narod medu najstarijim i da su od Srba proizasli svi slovenski narodi. Nema istine u tome, kako do sada ucili, da smo na Balkan doselili tek krajem VI i u vn veku. Mnogo pre, postojali smo i na ovim prostorija, a mnoge bi zacudilo odakle poticemo i kuda smo se sve kretali, ~uvajuCi uvek svoja bozanstva, kulturu i obicaje. I profesor Relja Novakovic i stariji istoricar Milo~ S. Milojevic su tvrdili da smo negde sa iransko - indijskog podruCja, sa Tibeta i Kavkaza, da smo se kretali preko Kine, Sibira, Male Azije, Afrike, Turske, Italije (Starog Rima), Germanije (Lufi~ki Srbi), Panonije iBalkana u celini. Sadasnji potomci stanovnika Balkana su potomci plemena Rasani, koji su ovde od iskona, Praslovenski period je, znaci, poceo mnogo pre Hrista. U svojoj knjizi "Istorija Srba" , Milos Milojevic kazuje poimenieno i vreme vladanja pedesetak srpskih vladara i kraljeva iz dinastija Svevladovica i Drvanica, koji su vladali pre Stefana Nemanjica, Ami obicno ucimo da nam istorija i nasi koreni poeinju od Nemanjica.
o "VLES VELES K JIZI" Jurija Miroljubova, i torija Slovena pocinje 650 godina pre Hri ta. Ta knjiga je pisana na hrastovirn dascicama, a pismo podseca na cirilicno i grcko. Slovni obliei su blizi cirilici nego glagoljici ( za koju smo ucili da jc nase prvo pi mo) i irnaju izvesne slucnosti s Vincanskirn pi mom ( od 6 do 3 rnilenijurna pre nove ere). Znaci, i sigurno je, da u Sioveni i pre Cirila i Metodija imali svoje autohtono pismo.

otkrica dobro su uzdrmala ternclje berlinsko - beckc istorijske skole, koji su nametali turnaccnja kako su Srbi dosli na Balkan u VI i VII veku. Akademik Milos Milojevic (1840. 1897. godine) je za nasorn istorijom tra-

bio dovoljan greh da se ovde anatemise, umesto da njcgova Istorija Srba iz 1872. godinc postane srpska Biblija. Jer, sta bi, pobogu, nasi savremeni istoricari koji su svojc doktorske tczc i odbranili na Becke - berlinskoj skoli? Pa mi smo pre

CIRILICA NAJSTARIJA

U najstarija pisma (azbuke) padaju ctrurska, srpska, lidi- I:::: Grka (za koje srnatrarno da su jska, likijska, skandinavska, nas svernu naucili) osarn stotina gerrnanska, anglosaksonska i godina pre Hrista i vajali, i latinska. Etrurci su pre vise zidali i pisaJi cirilicorn. To je milenijuma ziveli na podrucju razlika od skoro dva rnilenijudanasnje !talije, a sebe su ma (oko 1800 godina). I sarn zvali Rasani srbi, a Lidijci i Jernej Kopitar, koji je bio eenLikijei su ziveli kao stari narzor u Becu, i kasnije slavnorn, odi na teritoriji danasnje Vuku Karadzicu davao uputstzapadne Turske. Slovni znaei va sta i kako da radi, pripadao iz Etrurskog pi ma Citani su s je toj skoli. aime ne poteenjudesna na leva (kao u Iranu) i jerno Vuka i Hvala mu za svo podsccali su na nasu cirilicu. ....- ... --narodno blago koje je on samo Pismenost nasih predaka, modifikovao, smo imali i ranije, kako se u "Velcsovoj knjizi" a Vuk je od nje samo nacinio tvrdi, traje najrnanje 14 vekonajprostije fonetsko pismo na va pre Cirila i Metodija. svetu. aravno, ne treba ni "Velesova knjiga" je izostaviti danas vec zaboraposvccena staroslovenskom vljcnog Savu Mrkelja i njegova bogu Velesu (Veliki otae narslovna belezenja koja je, oda). Hrastove dascice sa mnoga, Vuk samo pozajmio. ovim pisrnorn, slucajno je Takodje se vidi koliki je utieaj pronasao u vreme na Vuka irnao Kopitar (citaj : gradanskog rata u Ukrajini, Bee), je taj sto ga je nagovorio pukovnik Izenbek, koji je da dode 1850. godine u Becu do posle poraza "belih" ernigriknjizevnog dogovora izrnedu rao u Beograd, gde su dascice Srba i Hrvata (I1iraca sa naisle na 105 prijem. Tek kasLjudevitom Gajem), kada im je nije, u Briselu, upoznaje dao standardizaeiju jezika i pisruskog isioricara Jurija menosti proizaslu iz srpskog Miroljubova, emigranta, koji jezika i nase stokavstine, A jos ce odgonetnuti zapise. Iz ove je nas veliki pesnik, diplomata i knjige su prvi put objavljeni Upotedae tablica etturskog pisme, vintanice, runa, poznavalae srpske istorije neki tekstovi 1954. godine u stsroslovenskog pisma i cuilice J ovan Ducic, u svojoj knjizi San Francisku. Kasnije, do sa vlesovicom "Verujcm u Boga i u srpstvo", dana danasnjeg, na ovim pisao: "Hrvati nisu nikad marili slovirna rade mnogi naucnici u svetu, gao po arhivima Pekinga, Moskve i za slavizam, niti bez ncpoverenja govodok su nasi i lingvisti i istoricari, ostali Kijeva, a nalaze nije crpio iz Beckerili 0 jugoslavizmu. Oni su slavizam uglavnom pasivni. "Vlesoviea" se nezBerlinske istoriografske skole, koja je identifikovali sa ruskim pravoslavljem, a natno razlikuje od cirilice, sto kazuju i oduvek odisala srbomrznjorn i falsifikajugoslavizam sa balkanstvom". Iotokopije nekih slovnih znakova. Sva ta torstvom (bar sto e nas tice). To mu je

~~!JQ[~~~X=~~~l=~~==~~~~~~~!:1

21

SNOVI
Dura Jaksic je rnladovanje zapoceo buntovno. Kao sesnaesrogodisnjak ucestvuje u revolueionarnoj 1848.g. Posle borbi na barikadama studira slikarstvo u Becu. Oblecc oko kafana u kojima sedi perjaniea omladine, pesnik Branko Radicevic, "ali on s visine glcdase na mladuncad". Utehu nalazi u druzenju sa mladim Zmajem. Stanuju u istoj sobi. Snuju, kako peva Zmaj, eak iste snove: Seca Ii se kad smo one Jedne noci jedno snili, Tom e nismo zacudili, Mi smo onda jedno bili ..

NAJBOUB DBLO
U razgovoru, upitase pozna log ilalijanskog kornpozitora Verdija: -Maestro, koje Vase dele smatrate najboljim? -Dom za tare rnuzicare, koji sam osnovao u Milanu - odgovori veliki kornpozitor, bez dvoumljenja.

MALTRBTIRANJE
U jednom drustvu se muzieiralo kada je, iznenada, u kafanu usao polieajae. Dornacin mu, zacuden, pode u susret i upita ga sta zeli. -Malopre je jedan gospodin izasao odavde i rekao da ovde maltretiraju nekog Vagnera!

COVEK PA VLADlKA
-Zarneraju yam, gospodaru - rece Njegosu jedan njegOY Crnogorae sto ste pesmu "Tri dana u Trijestu" pi ali kao covck, a ne kao crkveno lice. - eka ih, coee! Lasnje je biti vladika no eovjek! Iako sam u jednom od ta dva bolji, vise volim da po mojoj smrti svijet zali eovjeka nego vladiku - odgovori mu jegos.
SOVEDA tu OVeJA MAST I I STOeU IUIEDNA SlOVA AZIUU

LBPOTAN
ALEKSA SANTIC veliki pesnik IZ Mostara bio je toliko naocit i lep, da se Mostarom pevala pesrna: Kujundzijo, lako ti zanata, akuj meni junaka od zlata, na priliku Santica Alekse" .... (1868 - 1924) nas

USLUGA
Jednom, vidcvsi Diogena gde zarnisljen lezi na suneu, Aleksandar Makedonski rnu pride i upita ga: -Mogu Ii ti uciniti kakvu u lugu? -Mozes - mirno mu odgovori Diogen Ukloni rni se sa sunea!

MODEL nlU

IZVOZ

TREtt VOKAl

(~:;t..

&l1lfl SToe

FU~Z:~EII "YUU'_

ruce

SEUAfKA OIUCA

IIEKAII
HEIICE-

SOVIIII

'OZHAlI FllMSIQ
;WMAC

RAZLOG
Poznati ilalijanski slikar Rafael, slikao je liea svetaea sarno ervenom bojom, Jednog dana, upita ga jedan svestenik zbog eega to radio -Zato - odgovori mu Rafael - sto bi svi ti sveei od stida stvarno bili erveni kada bi znali sla sve u ime vere, vi svestenici na zemlji radite.!

$TAIIA fIlA U rreMQ$T IDUIIICAt~1 JUQOSLAVIJE

SAVU

~~~
':::IK oGu~~~
A~

ULOV SPEV
(Mil.)

llVIlC aUGAR&KI ARHlnIT, UUUN

RT NIl

ORlltAMI IUKO. 'EV"t.r1CA. AlIA IUIAUEVO A",~~rl~oc IIIAJMUII" DOllNA

Q~~~f

SA VET
Na molbu prijatelja Franc List je pristao da saslusa jednu mladu damu. Kada je zavrsila sviranje na klaviru ona, puna iseekivanja, pogleda u starog maestra. List joj pride, ocinski je pornilova po glavi i blago, rece: -Drago dete, udajte set

OCIIJUOJ nMUI

AUlOI\:

LUUOA

LUCOVEK UTAR 1%'i'It DAVATI Ml.ITAVO TUMOl..OVKA EMANUH U$UR SIVSI MAOARSlCl
.OUER.

---

AtApeD SlRUCNJAk U IR!.~~!-, 08UST II QAJlI

~~.\f1l2~ SIVUsrO. PfO kON)

PIU~

RBKLAMA
Cuveni ilalijanski pevac Enriko Karuzo pevao je jedne veceri u nekom rnalom mestu. Pred pocetak koneerta u njegovu sobu banu neki covek i rece; U programu sam video da cete pevati ariju kovaca, Mnogo biste me zaduzili ako u pesmi pornenete da se i ja odskora u ovom gradu bavim kovackirn zanatom.

LAILO

IIAHI.Vl)jj NATRIJU", 'II/PADNIK

8EJIMAII.

PUMfNA fUDIAlR -tEUKA', FADll kUHllIJSICA PO$UDAU SITIIJENJE IIEt8A PIIAC _onLA
(11M.)

''''il

tAuh, !'CTOMM MIWO MASilotA

WI(SU!I

IUlla

22

ZDRAVA HRANA I SLATKISI ZA DIJABETICARE

v

- dzernovi - nugat krem - med - keks - fine vafle - bombone - eokolade ... Krol; meau
v

jev,...aJI

cO

SVETOG SAVE 19/3,11000 BEOGRAD TEL.: 011/435-283, 436-708 FAX: 011/434-845 PRODAJNA MESTA U SVIM GRADOVIMA SRJ I