UredniCko cose

PR VI

BROJ

ZIVOT JE U NASIM RUKAMA
Prvi broj naseg prvenca je pred varna. Radili smo ovaj broj s puno ljubavi i entuzijazma pa narn oprostite za po neki propu t i promasaj, Sigurni smo da ce ih u buduce biti bar mnogo manje. Tako cemo biti svi zadovoljni i Vi kojirnaje, "Me- dij" namenjen i zbog kojih izlazii i mi koji srno prihvatili casnog i lepog posla - da Va informisemo 0 svemu sto se zbiva u ovoj bole ti. Ali i odrnah da Vam skrenemo paznju, mi koji cemo najneposrednije raditi na adrzaju i izgledu "Me-dij" -a: 0 dijabetisu cemo pricati amo onoliko koliko je potrebno - ni manje ill vise. Hteli bi say ostali - cak veci deo prostora da po vetimo nama. Zivot je lep. Ziveti je lepo pa zasto najvise ne bi bas pisali 0 tome- Zivotu i lepoti zivljenja.l?l. Imali pravo jedna bolest bez obzira kolika ona bila te ka, neizleciva ovakvim posledicama da narn uzme i oduzme lepotu zivota? Ne! nema niko pa ni dijabetes prava da nam uzrne lepo. A to nameravarno da osujetimo kroz "Me-dij". Zato yam e obracamo vojim pricama 0 zivotu i iz zivota u koji ce te nam pricati kako zivite, borite e i ne predajete se bolesti. Cinite zivot kvalitetnijim, bogatijirn i lepim. asi istaknuti trucnjaci iz svih obla ti medicine ce Vas svojim savetima uputiti kako to, taj Iepsi zivot - da ostvarimo. Sve drugo zavisi sarno od nas. Uradirno tako, u nasem je intere u siguran sam u pecemol. Vas Dragoljub Blaiic pu ti i lutanja u 0 tvarivanju postavljenih ciljeva, zadovoljstvo i korist.

U trenutku izlazenja prvog broja casopisa "Me-Dij", ili bilo kojeg drugog Ii ta,opravdano e postavlja pitanje koji u razlozi i koji su ciljevi njegovog pokretanja. Inicijatori izdavanja casopisa uvereni su da veliki broj obolelih od secerne bolesti, clanovi njihovih porodica i vi drugi zainteresovani za ovaj problem imaju potrebu za jednim glasilom, u kojem ce moci da nadu lekarske savete i ve neophodne informacije 0 ovoj boJesti, ali i citav niz najrazlicitijih, krajnje prakticnih upustava i obavestenja od koristi u svakodnevnom zivotu. Cinjenica je da u Vojvodini, pa i u celoj Srbiji, danas ne po toji takav casopi ,a jedini postojeci casopis jugoslovenskog karaktera populamo obraduje, zapravo, znatno ~iru zdrav tvenu problematiku i nije fokusiran sarno na secemu bolest. Razumljivo da u njemu nedo taje icitav niz informacija, obavestenja i ve ti od interesa za bolesnike, i njihove porodice, iz vojvodan ke redine. Treba, medutim, naglasiti da ce "Me-Dij" od pocetka nastojati da izbegne usko lokalne okvire i teziti da se obraca svim dijabetisnim bole nicima u nasoj zemlji. To je, ujedno, i razJog da pozoverno ve zdravstvene radnike i bolesnike sirom Jugoslavije na saradnju, s uverenjem da ce svojim dopisima, prilozima i dobronamernim primed barna doprinositi boljem kvalitetu casopisa. Kroz cetiri broja godisnje i na 24 bogata ilustrovane stranice, "MeDij"nastoji da svojim citaocima pruzi savete najkompetentnijih strucnjaka, da poduci i informise, ali i da zabavi i razonodi. To ce pokusati da ostvari preko svojih brojnih rubrika. Da pornenemo sarno neke: populamo pisani strucni cianci, brojne reportaze, odgovori dijabetologa na dostavljena pitanja citalaca, dijabeticarski kuvar, saveti pravnika i ocijalnog radnika (ostvarivanje prava iz zdravstvenog i invalid ko-penzionog osiguranja, pitanja vezana za zaposljavanje, skolovanje i dr.), vesti iz rada opstin kih drustava. Na tojacemo da sa stranica casopisa stalno provejava dub optimizma, toliko potreban svakom bole niku, a koj i je utoliko opravdaniji jer se bazira na realnim cinjenicama koje s pravom dopustaju da se zakljuci da je dijabete ni bolesnik uslovno zdrava osoba. Nasa zelja je da to doista tako i bude. Narodna mudrost kaze da je svaki pocetak tezak. Odlucni smo u nameri da buducim citaocima pruzimo stivo koje ce biti i poucno i zanirnljivo, svima pristupacno i uvek aktueLno, koje ce obolelima pomoci da se bolje lece i da lakse savladaju sve prepreke i poteskoce koje im njihova bolest stvara u svakodnevnorn zivotu. Nerninovni pocetni pronece nas obeshrabriti. Pomozite narn da u tome u perno na obo trano Prof. dr Lazar Lepsanovic predsednik Redakcionog odbora Clanovi:

J

REDAKCIJA
Predsednik Prof. dr sci. Lazar Lepsanovic Glavni i odgovorni urednik Dragoljub Blazic

ing. Petar Rancinger, Prof. dr sei. Pavle Pantelinac, Doc. dr sei Budimka Novakovic, Doc. dr ci Jovan Vlaski, Dr Dragoljub Vrbaski, Dip!. ing. Loboda Tibor, lng. Milan Kolaric, Dusan Raicevic

"Me-Dij" - glasilo za obolele od seceme bolesti. Izdaje Savez drustava Vojvodine za borbu protiv secerne bole ti. Za izdav.ac3a: ~g..Peta~ i Rancinger. Glavni i odgovorni urednik Dragoljub Blazic. Predsednik Redakcij kog odbora prof. dr sci. Lazar LepSanovlc. ~lst izlazi tromesecno i be platan je. Rukopisi i fotografije se ne vracaju. Redakcija: 21000 Novi Sad Bulevar Oslobodenja 6-8. Telefon I telefaks (021) 444-235, ~iro racun broj 45700-678-4-17629. Tehnicko uredivanje i kompjuterska obrada Dragan Rogacevic, starnpa: "Grafoprodukt", 21000 ovi Sad, De anke Mak imovic 54, telefon: (021) 394-108 i 393-189. Fotografije: "Canon M",. Bulevar o lobodenja 4b, telefon: (021) 338-807. Glasilo je upisano u registar sredstava javnog informisanja Ministarstva pravde I lokalne samouprave Republike Srbije pod brojem 3204 . a lovna strana: "Novi Sad"

- - - ~-----

-

-----

------=~--- --~--.

-~~ -

--

olaksano i pojednostavljeno lecenje ove bolesti. bolesniei uce da sami kontrolisu secer i aeeton u rnokraci. 0 im toga. manje ili vise uspesno. onako kao i pre 10-15 godina. vecina i vise puta. pri Zavodu za zdravstvenu zastitu Vojvodine. u naSoj Pokrajini niko se nije posebno bevio lecenjem ovib bolesaike. centri i s1. pri bolnicama i drugim zdravst venim ustanovama. a pre nekoliko godina odrzane su i po treci put. sve su bolje. Postojece tablete takode su velika pornoc mnogim bolesnicirna.Prof dr Teodor Kovac: DIJABETES U VOJVODINI Lecetije. kasnije. na onu koja se nije bit no razlikovala od tog lecenja bilo gde u svetu. pre svega na Decjoj klinici u ovom Pocetkorn sezdesetih godina stanje pocinje brze da se menja jer to zahteva situaeija. dr Jozef Kovac-Birkas. jos dok ne osecaju nikakve tegobe i tako im je data mogucnost da na vreme pocnu da se Sadu na Odeljenju prof dr Dusana Vukovica i njegovih saradnika. onih u obliku nalivpera. a od 1985. Vodi se racuna i 0 njihovim problemima vezanim za secernu bolest (obezbedenjern lekova. i Klinika za endokrinologiju za te bolesnike. Slicna odeljenja odnosno odseci otvaraju se i u drugim bolnieama u Vojvodini. Ovde mora da se spomene usavrsavanje aparata za samomerenje secera u krvi i samoodredivanje u rnokraci. ju vode. u Subotici. Senti. dr Milivoj Savic i brojni kvalifikovani lekari. koji ce ornoguciti i bolje organizacione oblike za lecenje. Na svc vise mesta. u Somboru dr Josip Frenkel. lece. Time je izuzetno unapredeno. tj. uvodenjem u lecenjc potpuno preciscenih insulina kao i insulina stvorenih vcsiacki. otvorena je Sluzba za obolele od secernc bolesti. Do tada nesluceni razvoj nauke 0 secernoj bolesti u poslednjoj cetvrtini proslog veka imao je ogroman uticaj na napredak u lecenju ove bolesti. Tek se doduse. dr Lazar Lepsanovic. Tek krajem dvadesetih i pocetkorn tridesetih godina proslog veka u Subotiei i u ovom Sadu 0 novane su prve laboratorije za pregled secera u krvi. dr Mitrek Dirnitrijevic. Kikindi. Srecorn. jos i danas u vetu neprevazidenu akciju za rano otkrivanje secerne bolesti sirom Vojvodine u kojoj je tokom desetak godina pregledano vise miliona Ijudi. pre svega u bolnieama. kasnije se prosirilo u Odeljenje. dr Vinko Percle. Do otkrice insulina. jer su one u nekim bolnieama i klinikama u zemlji ili u nekoj od susednih zemalja dobijale upustva kako da se lecc. ni sprovesti valjano lecenje. lzuzetak su bile mlade osobe. dr Dimitrije Stanulovic i dr Franja Fiser. potpisani. Jos je ranije na Kliniei za interne bolesti otvoren Odsek. prim. Time je ornoguceno da se hiIjadama bolest rano uoci. Vrscu. dr Dorde Bales. ne moze se naravno. prim. dr Teodor Kovacev. uz odredivanje. dr ada Cvetkov i prim. sem u ta dva spomenuta grada. Za bolesnike 0 abita olaksanje predstavljalo je otkrice mogucno ti da se insulin ubrizgava pornocu tzv. otvaraju se laboratorije ospo obljene da odreduju secer u krvi. one moci u potpuno ti da se koriste i u nasoj sredini. namenjene ovim bolesnicima. Danas postoje aparati za samoodredivanje krvnog secera takode u obliku nalivpera tako da se ta dva "nalivpcra" mogu nositi u dzepu zaista kao nalivpera ili hemijske olovke. Kada se stvore materijalni uslovi. U meduvremenu su se u leccnjc obolelih od secerne bolesti ukljucili i decji lekari. kako i koliko insulina da dobiju i onda je po tom upustvu lecenje nastavljeno kod lekara kod kuce koji im je insulin ubrizgavao svaki dan ili ih naucio da sami to rade odnosno da to radi neko od ukucana obolelog. lakse i jednostavnije . nastoji se da se bolcsni ne samo valjano lccc nego da se tako i zbrinjavaju. osnivac Interne klinike u Novom Sadu. u Pancevu dr Dusan Todorovic a kasnije i moogi lekari u drugim mestima (npr. postepeno se razvija u eentralnu sluzbu za tu bolest u Pokrajini. U sve vise mesta otvaraju se ambulante pri domovima zdravlja i zdravstvenim stanieama. sve vise zainteresovani za lecenjeovih bolesnika u svojirn ordinacijama da bi polako tu delatnost preuzela javna zdravstvena sluzba. Osamdesetih godina minulog veka odrzane su dye jednogodisnje studije za lekare koji su zeleli da se posebno bave lecenjem ovih bolesnika. sirorn Vojvodine obuceno je niz medicinskih sestara koje su nezaobilazne u obucavanju ovih bolesnika kao i u njihovom zbrinjavanju. ove mogucnosti poznate su i nasirn lekarima i mozerno se nadati da ce u doglednoj buducnosti. Kasnije. Krajem sezdesetih. prim. Postepeno. plodovi nauke uz pomoc ovdasnjih lekara. polako stanje ipak menja. posebnim trakarna i niza drugih materija koje se izlucuju rnokracorn. pre svega einjeniea da je sve vise bolesnika a mogucnosti da se ova bolest brze. za ovu svrhu osnovanim sluibem« kao sto su sevetoveliste. Organizuju se kursevi za lekare u Zagrebu i Beogradu koji se interesuju za lccenje ovih bolesnika. dr Milenko Ivic. odnosno u njoj rade. potonji profesor niskog Medicinskog Iakulteta. one koje bez in ulina ne bi prefivele. U Somboru. pregledom u odnosu na ovu bolest krvnih srodnika bolesnika. Pri Internoj klinici u ovom Sadu 1971. za ove bolesaike) u Vojvodini nema dugu tredi- ciiu. posebno organizovano leeenje obolelih od se6eme bolesti (ono koje se sprovodi u posebaim. internisti pre svega. kasnije profesor dr Miladin Mirilov pocinje. Vec se javljaju lekari. dr Emil Libman i prim. Sidu itd). dispanzeri. prim. oslobodena je zavisnost od zivotinja jer se do tad a insulin mogao dobiti samo iz zivotinjske gusierace. krajem 1921. prim. lccenjern drugih bolesti uslovljenih scccmom bolcscu. Tako u Novom Sadu na tom polju u duzem periodu aktivni su. u Zrenjaninu prim. dr Spasoje Cvejic. Lekari u Vojvodini podigli su nivo ovog lccenja na zavidnu visinu. posle Oslobodenja. prof. Kada u citavoj Pokrajini. Backoj Palanei. "pen" -skih brizgalica ("sprieeva"). resavanjern postojecih soeijalnih problema i sl) u eemu pornoc pruzaju udruzenja bolesnika koja se stvaraju u mnogim vojvodanskim mestima. prof. ustanovi. nema laboratorije 0 posobljene za ovaj pregled. koristice u punoj meri i bolesniei u Vojvodini.

a postoje i drugi spccificni oblici. godinc do tigao je oko 155 miliona i pokazuje dalji brzi porast.. ranije oznacavan i kao latentni dijabetes. pa i u starih. Hong Kongu ili na Mauricijusu dostize cak ]2-15 od to. a kada je razoreno 90 odsto ovih celija nastaje manifestna bolest..----. posebno u ranim Iazama bolesti. =« OSNOVNE ODLlKE SECERNE BOLESTI Secerna bolest ili dijabetes melitus je verovatno stara koliko Ijudski rod.. koji se nazivaju in ulinski receptori. U dijabetesnih bolesnika uvck postoji nedostatak insulina. Mehanizam njegovog delovanja vrlo je slozen i podrazumeva. a njena osnovna karakteristika je stalno povisen nivo sccera ili glikoze u krvi (hipcrglikemija).000 obolelih. a sasvim je redak u nerazvijenim zemljama. Od tih komplikacija zavisi i duzina i kvalitet obolelih od dijabctesa. cpidcmiologa. Iz p'era prof:. Danas se zna da takvu ulogu imaju neki virusi (posebno zausaka. prema podacima Svetske zdravstvene organizacije najcesCi je u skandinavskim zemljama. posebnu paznju zasluzuje i sindrom smanjene podnosljivo li glikoze (IGT).Mala citanka diiabetesa • Se6eroa bolest poprima karakteristike epidemije svetskib razmera i predsta~lja ogr?man. u takvirn situacijama dolazi do povecanog stvaranja insulin a. __ ••. sto ncsumnjivo govori da su proccnc za celu Jugoslaviju nerealno niske.. postojanje na spoljnim opnama svih celija poscbnih strukturnih elemenata. Pojavljuje se u decjern uzrastu i adolescenciji. o velikom uticaju faktora okoline ubedljivo govore i sledcci podaci: u Kineza koji zive u Kini ucestalo t dijabetesa iznosi sarno 1-2 odsto. n~ samo z~~vsn:eni.:. a vrlo retko moze nastati i u kasnijim godinama zivota. Prvi podaci 0 ovom oboljenju stari su gotovo 3500 godina i nadcni su na cgipatskim papirusima. L.000 osoba ima ovu bolest ili neki od njcnih raznih razvojnih stadijuma. Pored manifestne bolesti. pre svcga. dr Laza. rubcolc i tzv. Smatrali smo kotisaim da se p~tak izlaienJa CasoplSaobeleii Jea:um kxecim i kompletnim pregledom svib dan. najcesce kao posledica porernecaja na nivou pomenutih celijskih reccptora. a u poslednje vreme 4 . po taje sve redi iduci prema jugu Evrope.••• _ dok II onih koji zive na Tajvanu. a za koje se insulin vezuje po principu "kljuca u kljucaonici". ajznacajniji su insulin zavisni oblik (IDDM) ili tip I i insulinnezavisni obJik (NIDDM) ili tip II. hormona koji je stvara u gusreraci (pankrcasu). Polinezija). zapravo.. Ukoliko se neadekvatno ili uop te ne lcci dovodi do mnogobrojnih i teskih komplikacija. a u sredinama kojc sc naglo industrijalizuju i gde je stanovnistvo brzo preslo s tradicionalnog na moderni nacin ishranc i zivola uopste njena ucestalosi naglo raste. tokom duzeg trajanja bolesti dolazi do progresivnog iscrpljivanja insulinskih rezervi. koji se naj~escc povlaci posle porodaja da bi se ponovno pojavio u sledecoj trudnoci. vrlo rctki u poredenju s prethodna dva. u Pima Indijanaca u SAD i u australijskih Abordzina izuzetno je vel i. Insulin je po svom hemijskom sastavu belancevina. Danas je ustanovljena tacna lokalizacija gena za ovaj tip dijabetesa. Medutim. U osnovi oboljenja lezi ncdostatak insulina. tako da se ne rnoze primeniti u obliku tableta jer e razlaze pod dejstvom zeluda~nog i crevnih sokova. bilo oko ] 22 rniliona obolelih. U ovom i tiekoliko narednih biojeve objsvljujemo 'Malu Citanku dijebetese . apsolutni ili. pak. na Ebersovom papirusu. KLINIOO oeua UCESTALDST Broj obolclih u celom svetu vrlo je vclik i pokazuje tendenciju stalnog pora La.a Lephuiovice. sarno relativni. za koje je svojstveno da ima nasledni karakter. 2000. ali je njegova cfikasnost smanjena. Dana je to jedno od veoma cestin oboljenja savremcnog ~oveka. zbog ~cga i ovi bolcsnici u kasnijim Iazarna bole ti imaju potrebu za dobijanjem injckcija insulina. u pitanju vise razlicitih oblika bolesti. Dvadesetpetogodisnji rad na njenom sisternatskom otkrivanju kod cclokupnog odraslog stanovnistva Vojvodine (1967-1992) pokazao jc da blizu 200. u krvi su prisutne cak i povecane kolicine insulina. Prema istrazivanjirna australijskih -----------r. do hiperinsulinemije. u jednoj vrsti poscbnih cclija.aanjm. Dijabete nije jedinstveno oboljenje vec jc. zbog koje takve osobc piju velikc kolicine vodc i mnogo mokrc.••. ali ih je poslednje decenije skoro sasvim istisnuo humani insulin dobijen postupkom genetskog bioinzenjeringa. U predisponovanih osoba neki faktori okoline pokrecu jcdan autoimuni proces u pankreasu koji dovodi do razaranja beta-celija. na kojcm je zabelczcno da postoji jedna bolest za koju je svojstvena jaka zed. a nekim pacifickim ostrvima (Mikronezija..•• ka i dostize ~ak 35-40 odsto odra Ie populacije. aime kod velikog broja bole nika. od nje bolovati 220-230 miliona ljudi.-. Tip I ili insulinzavisni dijabetes cine manje od 10 odso od svih s lu c aj e v a secerne bolesti. U lecenju secerne bolcsti korisccni su insulini ekstrahovani iz svinjskog i govedcg pankrcasa. s ocekivanjem da ce 2010. vec i socijeluo-ekoaomski problem. nazvanih bcta-celije pankrea a. Coxsackie). ali je njegOY bioloski cfekat smanjcn ili odsutan. da je hronicnog toka i da obolclu 0 obu prati do kraja zivota.. u svetu je 1997. Za razliku od bolcsnika u kojih postoji apsolutni nedostatak insulina. prvenstveho na krvnim udovima.-----. U visoko razvijenim zapadnim zemljama ceni se da 5-12 odsto odraslog tanovnistva ima secernu bolest. eke proccne govorc da u nasoj zcmlji ima oko 300-350. Poseban znacaj irna gestacijski ili dijabetes u trudnoci. 0 ~V?j bol:sti. pa i vise. a ima lendenciju da u kasnijim godinama zivota evoluira u klasicnu formu secerne bolesti.

mokrenje velike kolicine mokrace.. APARATA ZA MERBNJE NIVOA GLUKOZE U KRVI. TRAKA ZA SAMOKONTROLU NIVOA GLUKOZE IACETONA U URINU.. potpuni nedostatak insulina. a koji se otkriva pornocu testa opterecenja glikozom (tzv. Cesto se radi 0 slucajnom laboratorijskom nalazu povisenja glikoze u krvi ili njenog prisustva u rnokraci. izrazito mrsavljenjc). sprecavanja ili bar vremenski znacajnog odgadanja pocetka bolesti. avo je od izvanredne prakticne vaznosti jer ornogucava da se relativno jednostavnim merama (normalizacija telesne rnase. Ocigledno je da i u ovorn tipu bolesti postoji nazan uticaj naslednog Iaktora (oko 40 ods to obolelih ima pozitivnu porodicnu istoriju bolesti).-. PRIBORA ZA DA VANJE INSULINA. DRUGU POMOC DA LI OBNOVITI CLANSTVO? PRBDSEDNISTVO DRUSTVA USKORO NA INTERNETU ! 5 . ajeesce je posledica porernecaja celijskih receptora za insulin. olakhveju otIlnvanje Sindrom smanjene tolerancije glikoze ili IGT predstavlja stadijurn koji prethodi nastanku ispoljene secernc bolesti...... Treba naglasiti da je ovo stanje Iaktor rizika ne sarno za secernu bolest vec.. nedovoljna fizicka aktivnost. kortikosteroidi.. '. gangrena. po pravilu. ruUke . ishrana odojcadi kravljim mlekom umesto prirodnog dojenja). . infarkt srca i drugo). bar u pocetku bolesti.:.. povecan unos tecno ti. tako da su ne retko u trenutku postavljanja dijagnoze vec prisutne ozbiljne degenerativne kornplikaeije (na primer. ucestale trudnoce i predisponovanih zena. OBNOVA CLANSTV A UCLANITE SE U DRUSTVO ZA BORBU PROTIV SECERNE BOLESTI DRUSTVO VAMOBEZBEDUJE: SIGURNlJE SNADBEVANJE: LEKOVA. cesto je udruzen s gojaznoscu (u prko 70 od to) i dvaput cescom pojavom povisenog krvnog pritiska i poremecaja metabolizma masti nego u opstoj populaciji.optuzuju se i drugi Iaktori (izvesne toksicne materije. Medu kornplikacijama izrazito dominiraju arterioskleroza i njene Ruiltas. U ovih bolestnika postoji velika sklonost nastanku dijabetesne kome. ZASLADIVACA I DJJBTETSKIH PROIZVODA. neadekvatna ishrana (hiperenergetska.. Karakteri tike ovog oblika dijabetesa su nagli pocetak. posebno starijih zena). ali posle visegodisnjeg trajanja bolesti i u njih se cesto razvija potreba za injekcijarna insulina (tzv.1pia•• boja posledice. zbog cega je potrebna njegova primena od samog pocetka bolesti pa sve do kraja zivota.------.. vrlo izrazeni simptomi (enormna zed. OGTT). hronicni stres. uzimanje nekih lekova s dijabetogenim delovanjem (neki diuretici ili lekovi za povecano izlucivanje mokrace.. oralni hipoglikemici)..... veliki unos belancevina zivotinjskog porekla. s blagim simptomima ili potpuno bez ikakvih simptoma i znakova.. godine zivota.naee man!u prlbll1nost je. u kojem je glikemija normalna ili sarno povremeno povisena. bogata u koncentrovanim ugljenim hidratima. a i propratne infekci- Karakterise ga povecan rizik progresije prema rnaniIestnoj secernoj bolesti..PENZIONISANIA KORISCENJE LITERATURE. i za oboljenja srca i krvnih sudova. RASPODBLU HUMANITARNE POMOCI KOMPJUTERSKU OBRADU PODATAKA OBOLELIH OD SECERNE BOLESTI PO PODACIMA KOJI SB NALAZE U PRISTUPNICI LETNJU SKOLU ZA DECU SA OBUKOM BORA VAK U BANJI (ZA PUJ:iOLETNB CLANOVE) STRUCNA PRBDA VANIA CLANOVIMA CIJA INV ALIDNOST POTICE OD SECERNE BOLESTI POMOC OKO INV ALIDSKIH BENIFICIJA POMOC OKO ZAPOSUA VANIA .. Tip II ili insulinnezavisni tip secerne bolesti postoji u preko 90 odsto obolelih. takode.. .----. najveci broj bolesnika je gojazan ili je bio gojazan pre njene pojave (blizu 80 odsto). kontraeeptivne tablete) i drugo. bude sumnju Vellkl ""'pan do 0. s pojavom svraba u polnom predelu. povecana Iizicka aktivnost) uspesno deluje na preventivnom planu u smislu M".. Bolesnici se dugo vremena mogu lcciti sarno dijetorn ili i tabletama (tzv. . CASOPISA I SVU .5 mmolll (9 mll/dl) . povecan apetit i. postepen... '-----"---:----:-:c-:-:------. narocito gljivicne. a sirornasna u balastnirn materijama). Pocetak bolesti je. korekcija nepravilne ishrane.. s posledicnom hiperinsulinemijorn.. Sekundarno insulinzavisni bolesnici). stirn sto su faktori okoline izuzetno vazni i od kljucnog znacaja za ispoljavanje bolesti.!. Dodatni Iaktori su: gojaznost. po pravilu se pojavljuje posle 40. (U sledecem broju: Komplikacije Je6erne bolesti). u kontrastu s njim. na njeno postojanje (na primer.

ili odredena doza tok leka... odmore redovno provodio na moru ili u 10 nepremo tivu prepreku" dodaje posebno mlade osobe obolclc od banji.. sto mu jako 0 nper ..~~. §estesetsedmogodi§nji peazioaiseoi tekstilai trgovac... nadrilekara i tzv.bisete iznenadeni.:. godine. ali je pregledom "prepustio taj posao" supruzi. do penzionisanja 1990.pUle". odlazio sam je sam ili uz pornoc supruge. prakticno bez ogranicenja..1"•• nii.. dr vanja. bio i ad sarn pa ionibolesli... posle zenidbe bole nici i druge neupuccne osobe daju nije nadcna.... Stoga kucnirn i poslovima oko dece.1t: _2=-~"":.Interyju POLA VEKA SA INSULINOM Kada vidite kako izgleda g... UJ pun ETA P nalaza i laboratorijskih izvestaja na vcc i igle a sada koristi It)T''M''_·_·7·-:-'-.qarepl-lJaAY C u\. svakorn slucaju Zaposlio se nekoliko me cei posle znatno kracc nego otkrica b Ie ti i radio je putih 4l.Miletiko.. Dugo .. druga putovanja... godinc i toga jih p eparata humanog insulina.. bez secerne bolesti. otklanjao ih kada je ustanovljeno da bolujem od no rukometnih utakmica.. godine".. Medu njima je i labobrizgalice za jedratorijski izvcstaj iz tada vrlo poznate nokratnu upotre3flnHCHMK laoboratorije dr varea 0 analizi secera bu. galicama za jednokratnu upotrebu Antidijabetesne sluzbe. ornrsavio sam zabavne priredbe. godisnjc insulinske su njima navodno pomogli.. poscbretko. •• r.:.. posebno danas s brizPrerna raspolozivoj dokumentaciji malan zivot. pa i hitan slucaj primio na bolnicko lecenje.-.=... Kada je 0 internisti dr Dimitriju Stanulovicu..:1:.. godisnje vrsiti sterilizaeiju. godine lecen kod cuvenog prof.. vec preko pola veka..."u neki podaei iz njegove biografije. Svake godinc bio sarn Naglasava da nikad nije posezao za preko petnaest kilograma i bio r-----==-----. gde je proceduru ubrizga.. gobrijanje ili pranje dinu. inace. (H"e:l -==I. i hrane i upotrebi odrcdenih lekova koji bolest.-.: MEnHUHHGKO... i on me je kao od kombinacije mutnog ili protaminmoze bili krajnje neodgovarajuci.JlHArHOCTH~KM A'i:fi.-------------------------. dijabetologije.C:. Bilo je to 8. to vremc jos uvek bila costa Odmah po ustanovljavanju kod nasih bolcstika ce t slucaj. A kada cujete da vise od pedeset godina svakodnevno dobija injekcije iasuliae..~H... Uostalom. hipoglikemije je imao vrlo . otae je potcskoce ni na dvojc deee . posle vise od na."Smatram da mi je za relativno dobro dana sam prvi put dobio injekciju in ulije uvek primae sarno jednom na dan. Vuka Vrhovca. do ta cesto odlazio na sluzbena i Damjanov. kao i dokumentacija sa interne olaksava i ubrzava klinike na Rebru u Zagrcbu. koje od tada primam svakodncvno. kasterapije probao je gotovo sve insulinske ovome rec. za tehnologije... drugim bolesnicima preporuke 0 nacinu krvi ustanovljena secerna koja je zdravst veni radnik. 0 nivaca jugosloven ke p rip rem e ~••.::. Insulin . oboje vec godinama u vreme letovanja ili braku ..2"~.. godine.. ponosom istice da po Icdnjih dvadeset davanje insulina pet godina radnog staza ni jednom nije nije mu pricinjavabio na bolovanju duze od nekoliko 10 nikakve posebne dana."Bilo je to komplikovanije i teze u okolnim mestima on je bolesnik koji sionalne obaveze. ins u I ins k e Da secerna bolest i dugotrajna insulirncsavine i samo .. Odrnah sam upucen Tokom 52.'--------. im travama i preporukama i " avetima" na tuberkulozu pluca. cink i kristalnog insulina. Dimitije Damjanov . 52..c.."Imao sam nepunih sesnaest godina rani posetilac sportskih priredbi.. pozutcloj haljini.c... Zbog sumnje na njima ponekad i grcsio.11.=. toga pojavila se jaka zed. bar na dcsetak svinjokolja".:. ali priznaje da je od pojava da nedovoljno obavesteni plucne bolesti.:o'-. iscclitelja... ostecete svakako zeptepesceai i sa tievericom ptibvetiti tu cinjenicu.a sad a je srecni deda sa troje kad je bio u gostiunucica. i redovnom profesoru Medicinskog klinicku praksu u svetu i kod nas. a zdravstvcno tanjc. sada uzima mcsavinu Lente insulina i cvo. na svakom mestu.in je lekar a kci inzenjer putovanjima. u ovom Sadu i Redovno sam ispunjavao svoje profe..::c-. valja svakako irnati u vidu da nijc dircktoru Klinike za interne bolesti preparate. A ncproverenim metodama lecenja.. tacnije punih Inutrala. pa do najnoviopasan. ali to nije predstavljanjegova zivotna prica poucna za mnoge.. pomagao supruzi u vreme kada se na put morala no iti mala najduze dobija injckcije insulina. I'-fed. koja je u dodaje seretski. onako kako su uvodeni u jedan lek. raznjako iznemogao.::. nska terapija nisu bili nikakav hendikep ubrizgavanjc traje za mladog Damjanova najbolje govore vrlo kratko . a rekrcativno sc bavio sportom.:. Sem u prvim godinama secerne bolesti. Kaze da se to -"Cclog zivota vodio sam potpuno norrnoze lako izvcsti tIPtf~.ttnpl )ip~ljt••1t wntt'J>ftlJliTi!~1952.:.'1je u krvi.l! •• . Ozenio se 1954. . roditelji su me odvcli bolesti naucio je da ubrizgava da je opa na siroko raspro tranjena na pregled kod specijaliste za insulin. "AlIA3 _ I po 1'ngedorn-Jenser. Smatra bolest.. ma... godine.. i gotovo po pravilu. Tuberkuloza 1954. sto je. Szuba". po uda za sterilizazciju i svakodnevno je razgovor s njim uvek interesantan. oktobra 1949. ekoliko me eci pre cesto u bioskop i drugc kulturnolekarskc pornoci..J. za drugog bolesnika. Pocev koji je od pornoci jednom bolesniku Iakulteta u I ovom Sadu..-u I 6 ......AeA<1nOA-\ . Tvrdi da --====-=-.. a cu6ete da je dugogodi§nji dijebetesni bolesnik . godina vakodEvocira ecanjc na prve godinc svoje nevno je sterili ao 6AKTEPHOnOUlHM K nA60PATUPKr bolesti i pokazuje citavu hrpu lekarskih taklene brizgalice DT..-'....:.

Na kraju razgovora pitamo g. ali i blize okoline (na radnom mestu.j. sin Dragomir i k6i Svetlana. Ove godine je operisao kataraktu na oba oka. Kso ptedstsvnici farmaceutske kompanije."Izuzetno je znacajno imati potpuno objektivan i racionalan odnos prema svojoj bolesti. ali se njegovo opste zdravstveno stanje moze okarakterisati kao sasvim zadovoljavajuce. Isofan. Svetska Zdravstvena Organizacija je nedavno preporucila svim ~cama da predu iskljuavo na komrenje 100 i. Od ~votn. "rnutnih insulina". od njegovog otkrics pa do danas. u prvom redu porodice. ohrabrenje i pomoc. za primenu 100 i. Shvativsi vaznost insulina za lecenje obolelih od secerne bolesti. I sada kao penzioner setam se najmanje jedan sat dnevno. insulina.). Olaksavajuca je okolnost da je supruga medicinska sestra a sin lekar specijalista internista . Od epohalnog otkrica insulina 1922./1 ml.j. svetski poznat proizvoda~ insulina prisutan je u Jugoslaviji viso desetins godine. kada je nivo secera u krvi nizak. Kod obolelih od secerne bolesti postoji ili nedostatak insulina. zapocele su proizvodnju insulina iz govedeg i svinjskog pankreasa. narocito pri kretanju.pedeset godina bolesti. odmah po njegovom otkricu. koristi se 2.lml insulina.j. Damjanova sta bi mogao kao dugogodisnji bolesnik da poruci mJadim osobama kod kojih je ustanovljena secerna bolest i koji treba da primaju injekcije insulina. Tokom noci ili izmedu obroka. od izuzetne koristi bilo svakodnevno kretanje.ptiptemicemo setiju tlanaka 0 insulinu. Uprkos dugotrajnom dijabetesu. Imao sam srecu da su mi supruga Evica i deca. "Za uspesno lecenje secerne bolesti izuzetn." Zivotna prica g. koju sintetise pankreas (gusteraca). a izlucuje se direktno u krvotok. Nairne. zasad nema ozbiljnih komplikacija svojstvenih ovoj bolesti. mogu koristiti secer kao energetski izvor.e vaznosti je da se uvek primenjuje insulin sa 40 i. ame dovodi sebe u rizik od vrlo tellih hipoglikemija. u ciJju smanjenja broja injekcija tokom dana.j.gastroetrolog. istrazivanja na polju insulina bila su toliko intenzivna i obimna da su omogucila dobijanje neogranicenih kolicina humanog insulina.jJml (i. Na tome sam im posebno zahvalan" . Insulini jacine 40 i. eiji sam pocasni clan i dofivotni imaJac besplatne ulaznice".5 puta veeu dozu. 7 . Damjanova najbolja je potvrda misljenja da su oboleli od secerne bolesti zapravo uslovno zdrave osobe. kao osnovnog izvora energije svakog zivog organizma. insulin omogucava da celije. godine do danas. Iz ovih istrazivanja proizasle su tri obelove nagrade. primenom 40 i. zavisno od kolicine secera u krvi. Istina je da se zali na smetnje u vidu i bolove u nogama. RazumJjivo da je neophodno pridrzavati se dijetskih preporuka i drugih saveta . kada secer u krvi naglo raste. kako bi se spreeile potencija lno vrlo opasne bipoglikemije . To znaa da bi se unela ista doza insulina. insulin se izlucuje u malim kolicinama. koja je daJanajviSe novina u lerenju insulinom. Kao rodeni Kacanin. bilo je neophodno injicirati rastvor pet i vise puta dnevno zbog njegovog vrlo kratkog delovanja. uvek pruzali maksimaInu podrsku.Ino koriscenje secera./1 ml odgovarajucim brizgalicama.j. Ako se 0 ovome ne vodi racuna desire se da neko ko upotrebi brizgalicu od 40 i. u narednih tiekoliko brojeve ovog Casopisa. Osim toga. primeni 2. Insulin je hormon. koje ponekad mogu imati i tragicne posledice. redovno se kotrolisati kod lekara.5 puta razblazeniji od 100 i. Kisela sredina je bila neophodna da Insulinski preparati se danas proizvode u dye jacine: 40 i.=internacionaInih jedinica) i 100 i. arnericka farmaceutska kompanija Eli Lilly i danska kompanija Novo. podrtavajuCi time poboljsanje lerenja i edukecije obolelib od se6eme bolesti. RAZVOJ INSULINSKIH PRBPARATA Piie: Predrag Radosevic Malo je otkrica u oblasti medicinskih nauka koja su toliko promenila i unapredila zivot velikom broju pacijenata kao sto je to bio slucaj sa pronalaskom insulina. ali nije u stanju da ornoguci celijarna koriscenje odrzava insulin u rastvorenom obliku pored velike kolicine necistoca (proteina) iz pankreasa.jJml. Traganje za preparatima insulina sa produzenim delovanjem. u §leoli i sl. redovan sam posetilac utakmica rukometnog kluba "Jugovic". odnosno insulin sa 100 i. dovelo je do razvoja dye vrste suspenzija insulina ili tzv. a operacija je protekla bez ikakvih problema. Kao izuzetno znacajno istakao bih svakodnevno kretanje i fizicku aktivnost koji su za mene bili vrlo znacajan dodatni faktor u Iecenju. insulina. su 2. cesto uz obalu Dunava. . Posle obroka.j. Prvi preparati insulina za terapiju dijabeticara su bili kiseli rastvori vrlo male bioloske aktivnosti. a zahvaljujuci urednom lecenju. a inace stalno sam u pokretu obavljajuci razne poslove i kupovine.j. shvatiti da secerna bolest nije nikakav bauk. Prva se naziva IZOFAN insulin (Insulatard.j. Intramuskularna primena ovakvih preparata je bila vrlo bolna i neprijatna usled velike zapremine koja je morala da se injicira i zbog kiseline u prepratu. Insulin ima vise funkcija u organizmu. NPH) i uvedena je u upotrebu secera. ili se on sintetise.5 puta veea zapremina.o je vazna podrska i razumevanje. po hemijskoj strukturi belancevina. kao i da ima izvesnih problema od trane srca za koje uzirna lekove. Predstsvnistvo u Beogradu odluCilo je da pomogne izlalenje ovog cesopise. Sto je kolicina secera u krvi vcca to je i lucenje insulina intenzivnije.j. redovno uzimanje insulina i eventualno drugih potrebnih lekova. Od otkriea do danas Novo Nordisk AlS. Alergijske reakcije su bile cesta pojava. belezi se i porast insulina u krvi. ali je svakako najvaznija ona koja se odnosi na pravi. od kojih je sazdan svaki zivi organizam. da uzimanje insuJina ne predstavlja nikakvo posebno opterecenje i da se sa ovom bolescu moze voditi prakticno normalan zivot bez vecih odricanja i lisavanja svakodnevnih zadovoljstava. najviseg stepena cistoce.

Osnovni nedostatak semisintetskog humanog insulina je 0 g ran ice nos t polazne sirovine za njegovu proizvodnju. prvi lek proizveden g e net ski m inzenjeringom. Danas se najosetljivijim metodama odredivanja jedva mogu reg i s t r 0 vat i nccistoce u preparatima Me insulina. Ovako dobijen humani insulin nazvan je semisintetski. koje uglavnom ne uticu na kvalitet lecenja. Ovi preparati sc najcesce koriste kada se insulin primenjuje sa dye injekcije dnevno. Tako je Novo ordisk u peo pocetkorn sezdesetih godina da dovoljno precisti zivotinjski insulin. Istrazivaci su od samog otkrica insulina trazili nacin za njegovu proizvodnju u svrhu lecenja obolelih od secerne bolesti. godine. Od svih zivotinjskih insulina. insuLini zivotinjskog porekla imaju osnovnu trukturu koja sc razlikuje od strukture humanog insulina. Insulinski prcparati izofan i lente u medicinskom smislu se vrlo malo razlikuju. Proizvodnja insulina genetskim inzenjeringom je ornogicila da se proizvedu i neki novi insulini koji su po strukturi vrlo slicni humanom insulinu. sto je omogucilo da se napravi preparat bistrog insulina. Metode genetskog inzenjeringa koriste obicno jenocelijske organizme (bakterije ili gljivice) u koje se inkorporira genetski kod za pro i z v 0 d n j u odredene belancevine. Pored toga. klinicki ne pokazuju nikakvu razliku u regulisanju nivoa secera u krvi. Nairne. nakon potkozne injekcije. Oba preparata insulinskih suspenzija su razvijena u Novo Nordisk laboratorijama. I pored velike slicnosti sa hurnanirn insulinom. Razlog sto se lente insulini ne primenjuju pomocu penova je velicina kristala u preparatu. zbog koje postoji rizik od zacepljenja. U fabrickirn mesavinarna bistri i izofan insulin su pomesani u razlicitim odnosi- ma (Mixtard. Razvojern tehnologije. pred sarno davanje mesaju insulin u brizgalici. u industrijskim uslovima. oni proizvode tacno definisnu belancevinu. aime. obzirom na slicnost svinjskog i humanog insulina. koje se sa stanovista savremene insulinske terapije smatraju negativnim. Kada se ovakvi mikroorganizmi nadu u optimalnim uslovima za rast i razmnozavanje. ujutru i uvecc. i pored velikog stepena Cistoce Me insulina. Pored suspenzija insulina unapredivani su i preparati rastvornog. Obe vrste insulina su srednje dugog delovanja. svinjski je po hemijskoj strukturi najslicniji humanom. godine poceo se koristiti LE TE insulin (Monotard. Pojavila se potreba da oboleli od secerne bolesti. Inuzolan. Razlike postoje u tehnickorn smislu. 40/60 i 50/50. Makedonija. lente insulin ima nesto malo duze delovanje od izofan insulina. pocetkorn 70-ih godina. o U sledecem broju Me-Dija objssuicemo naCine primene insulina. Kako sarna rec govori. prirneceno je da se koriscenjern samo jedne vrste insulina ne moze uvek postici dobra kontrola secera u krvi. Prvi humani insulin proizveden je iz svinjskog insulina. Lente). u proces proizvodnje insulina uvedene su vrlo -------slozene metode preciscavanja. cak i svinjski insulin izaziva odbrambeni odgovor organizma u pacijenata tretiranih Me insulinom. Ovako sintetisan humani insulin se potom izoluje iz tecnosti u kojoj su rasli mikroorganizmi. Nairne izofan in ulin je hemijski stabilniji od lente insulina. 20/80. zbog cega se i primenjuje u Iabrickirn mesavinarna kao insulin srednje dugog delovanja. zbog cega se ponekad mogu pojaviti problemi u regulaciji secera u krvi. Od tog vremena preparati insulina su poceli da se mesaju. ali kada se koriste dva puta dnevno. a 1952. Mesanje insulina je zametna procedura koja zahteva dosta paznje od strane pacijenta. Rumunija. kada su potrebe pacijenata to zahtevale. Ovi insulini nazivaju se analozi insulina. a proizveden je prvi put u Novo Nordisk laboratorijama 1981. najcesce 30% bistrog i 70% izofan insulina. Princip na kome se zasniva produzeno dejstvo je smanjenje rastvorljivosti insulin a. Albanija i druge). a u smesama sa bistrim insulinom. godine. Tako je nastao Me ili monokomponentni insulin. odnosno humani insulin. izofan insulin gradi stabilnije smeze. Me insulin bi trebalo da sadrzi sarno insulin i ni jednu drugu komponentu u svom sastavu. moze se primeniti pornocu penova. M). Sve navedene prednosti izofan insulina su razlog sto se on u svetu najvise koristi od svih postojecih preparata insulina. Medutim. podvrgava se detaljnom preciscavanju. i na kraju se od njega proizvode razlciti preparati koji su prethodno opisani. To je razlog zbog ccga je zivotinjski insulin izbacen iz upotrebc u mnogim zemljama (zemlje zapadne Evrope. Uvodenje metoda g e net s k 0 g inzenjeringa izazvaloje pravu revoluciju u proizvodnji insulina. Novo usvetu BEZIGLENI INJEKCIJSKI OSCH SISTEM INJEX~ Slovenija. koji vise nije morae sadrzati kiselinu. Bugarska. odnosno "bistrog" insulina. mestu i ulozi analoga insulina u lecenju secerne bolesti bice vise reci u jednom od narednib brojeva ovog casopisa. hemijskom promenom u strukturi. 8 . zbog cega su pripremljene fabrcke mesavine kako bi se obolelima od secerne bolesti olaksala terapija. postoje fabricke mesa vine i sa drugim odnosima bistrog i izofan insulina: 10/90.1946. Obzirom da su potrebe pacijenata vrlo razlicite. a promene u strukturi se vrse kako bi se promenilc odredene osobine humanog insulina. bio je insulin. u ovom slucaju insulina. tijibove piednosti i mane .

obavlja one aktivnosti koje bi zadovoljile osnovne zivotne potrebe.50 procenata 7. odnosno osiguraoiku koji ostvaruje pravo na takvu novcanu naknadu po drugom osnovu. korisnik starosoe. Pravo na novcanu naknadu stire osiguranik iz Clana 19.05. stepen . ruke. Telesno ostecenje od najmanje 30 procenata. U tom slucaju se ostvaruje pravo na novcanu naknadu za telesno ostecenje kao samostalno i nezavisno pravo od rizika invalidnosti. stepen . Ovako shvacen smisao odredbe clana 37.noge. i da odrzava osnovnu licnu higijenu. ako telesno o§teeenje iznosi najmanje 30 odsto. invalidske ili porodicne penzije i invalid rada sa preostalom random sposobnoscu. obavljanja samostalne delatoosti i zemljoradnika). koristi se zvanicno objavljeni podatak 0 tome od strane republickog organa nadleznog za poslove statistike. Pravo na novcanu naknadu za pornoc i negu ne pripada korisniku. bez tude pomoci. i 20. Ustaoovljavanje potrebe za stalnom negom i pomoci vrse organi vestacenja u republickim foodovima penzijskog i invalidskog osiguranja prema medicinskim uslovima iz clana 37. 9 . telesna ostecenja su razvrstana prema tezini u osam stepeni. bitnije ostecenje ill znatnija onesposobljenost pojedinih organa ill delova tela (gubitak .svlaci. U odnosu na krug osiguraoih Licakoji mogu ostvariti pravo na novcanu naknadu za pomoc i negu to su sve kategorije osiguranika (osiguranici zaposleni. za sticanje prava po osnovu ovog rizika neophodno je da se proccs lecenja zavrsi pa tek nakon toga da se ceni osnovanost ustanovljenja potrebe za pomoci i negom. Prema Clanu 74. oka.100 procenata 2. kao i procenat tih ostecenja koja su osnov za sticanje prava na novcanu naknadu i za racunanje sta!a osiguranja sa uvecanim trajanjem utvrdio je Savezni minister za rad. Zakooa. Saveznog zakona. Zakooa upucuje na zakljucak da se pravo oa stalnu negu i pomoc drugog lica ne rnoze ustanoviti za slucaj kada osiguranik ili korisnik penzije. Republickog zakona. stepen 40 procenata 8. niti da se samo hrani. osiguranici samostalnih delatnosti i osiguranici zemljoradnici. stepen . Telesno o§tecenje kao osnov za sticanje prava na noveanu naknadu je same ako telesno ostecenje koje je utvrdeno ovim Pravilnikom kao takvo i same u procentu koji je za to telesno ostecenje u Pravilniku predvideno. prouzrokovane istom povredom ill bolescu. stepen .). ima osiguranik. ukocenost kuka i dr. privremeno zbog odredenih akutnih bolesti. Osiguranik koji je pravo na novcanu nakoadu za pornoc i negu stekao za vreme trajanja osiguranja zadrZava to pravo i po prestanku osiguraoja. U vezi ovog pitanja zauzeto je medicinsko stanoviste koje se primenjuje u postupku vestaccnja da osiguranici i korisnici penzija koji se lece putem dijalize tri puta nedeljno mogu steci pravo na staLnu negu i pornoc drugog lica. kao i slepo lice koje postize vid sa korekcijom od 0. Republickog zakona? Iz ove zakonske odredbc proizilazi da potreba za staLnom pornoci i oegom postoji ako lice u toku trajanja osiguranja postane nepokretno. i to: 1. Saveznog zakona telesno ostecenje postoji kad kod osiguranika nastane gubitak. Republickog zakona 0 penzijskom i invaJidskom osiguranju pravo na novcanu naknadu za pornoc i negu drugog lica ako je zbog prirode i tezine staoja povrede ili bolesti oeophodna pomoc i nega za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih zivotnih pot reba. Kao podatak 0 prosecnoj mesecnoj zaradi po zaposlenom. Zahtevi za sticaoje ovog prava podose osiguranici i korisnici penzije sa odgovarajucom medicinskom dokumentacijom nadleznoj filijali penzijskog i invalidskog osiguranja. stepen . oblaci. Visina novcane naknade za telesno ostecenje odreduje se prema stepenu telesnog ostecenja u procentu utvrdenom u clanu 33. sto otezava normalnu aktivnost organizma i iziskuje vece napore u ostvarivanju tivotnih potreba bez obzira da Ii prouzrokuje ill ne invalidnost. stepen . Republickim zakonom u clanu 33. Moguce je da povreda nije dovela do invalidnosti all je prouzrokovala telesno ostecenje. nije sposobno da. Prema clanu 36. a sto se tice korisnika penzija tu su sve kategorije korisnika penzija ostvarenih po osnovu zaposlenja.30 procenata Ovi stepeni i procenti su elementi na osnovu kojih se odreduje visina novcane naknade za telesno ostecenje. za telesno ostecenje nastaIo kao posledica bolesti ill povrede van posla ne obezbeduje se po sadasnjim propisima pravo na novcanu naknadu koji se primenjuju od prvog januara 1997. U odnosu oa medicinske uslove iz ove zakonske odredbe u praksi organa vestacenja pojavilo se kao sporno pitanje ustanovljenje potrebe za stalnom negom i pornoci kod odredenih kategorija i korisnika penzija koji se lece putem dijalize. starosou ili porodicnu penziju ili pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju i zaposlenje.80 procenata 4. Znaa.canje prava na novcanu naknadu za rizik telesnog ostecenja uslovljeno je uzrokom nastanka telesnog oneeenja. stim da je ostecenje organa ill delova tela nastalo kao posledica povrede na radu ill profesionalnom bolescu.70 procenata 5. kao i ako zbog tezine i prirode trajnih bolesti i bolesnog stanja nije sposobno da se samostalno krece ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajucih pomagala. od osnova koji iznosi 25 odsto prosecne mesecne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u prethodnoj godini. ostecenje vida. Znaci. godine. Telesno o§teCenje more da postoji uporedo sa postojanjem invalidnosti.60 procenata 6. ako je stekao pravo na iovalidsku. zdravstvo i socijalnu politiku posebnim aktom Pravilnikom 0 utvrdivanju telesnih ostecenja.90 procenata 3. sluha. Sta se podrazumeva pod neophodnom stalnom pornoci i negom od strane drugog lica regulisaoo je clanom 37. Pise: Nedeljko Radmilovic.Novcana naknada za pomoc i negu NAKNADA SVIM KATEGORIJAMA Pravo na novcanu naknadu za pornoc i negu utvrdeno je republickirn zakonom kao poseban rizik penzijskog i invalidskog osiguranja. stepen . Osiguranicima kojima se ustanovi putem organa vestacenja potreba za pornoci negom od strane drugog lica pripada novcana naknada u visini 60 procenata od pro ecne rnesecne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u prethodnoj godioi. pomocnik direktora Republickog fondaPIOS NAKNADAZA TELESNO OSTECENJE Sti.

BAMBUEVA kuhinja zdrave hrane obradovace uskoro svoje verne potroSace novim roizvodom iz grope dijetetskih namirnica. . ieno Cajno pecivo ''DUABET sa kak " · zasladivacima. svima onima koji iele zdraviji nacio ishrane. namenjen dijabetiCarima .

./£ax:~o 61 70 vaS sJguran partner na naSem trilltu StalnD prlsutan ~-DIJABET PROGRAM Badem kocke Kokos muskacone Coko stangla Medena torta Carska torta Napoleonova torta Snezna pahulja .LNV KOLlC:INV KRVI ./ SAM ASPIRIRA MINIMA..( REZl1LTAT DAJE POSLE30 SEKVNDI .: (011) 3941 .Hleb od brasna .Rolat Dijabet prizvode Zavod za zastitu . Milutina Blagojeviea 57 tel.( MEMORI E POSLEDNJIH %0 REZl1LTATA Mlkrolet Set (aparat i prateee ogUce) Generalni zastupnik MEDINIC EXPORT· IMPORT Beograd.bez gl ute ns ka torta .Kroketi od prosa od Tofu sira i spanaca .bezgjutens kt hleb .tHI din./ OMOOVC:AVA REDOVNV SAMOKONTROLV VREDNOSTI SEC:ERA V JUlVI . tel. Gradski Beograd Proizvodi bez glutena~ ...Pljeskavice .( JEDNOSTAVAN ZA VP01'1lEBV .Maksi keks od p o vrc a paskanata . IZUZETNO PRECIZAN .bez gl utenski keks . Zanatska radnja "GAZIBARIC" VI... ul.( AKTIVIRA SESTAVLJANJEM SENZORA '/ISKLJVC:VJESEVADENJEMSENZORA . kontrolise zdravlja. JNA 3b.l()()() 'I . Mira Gaz ibar'ic 11223 Beograd.405 PROGRAM ZDRA VE HRANE . r za dij: b ti If i ho mbt n m i zam n l 'In 111 d 8 BayerEB Yampredstavlja GLUKOMETER ELITE 2000 aparat za merenje vrednosti seeera u krvi 4-§tHI. .

oko totinu dece. jedin tvene na Balkanu. Uverili smo se da je u predivnom ambijentu Fru kogorja i bogatim. svojim novcanim donacijaama i drugim.BRIGA 0 DECI U Vrdniku boravilo devedeset jedno dete clanica. Polaznicima skole zivota ru imo p iholo ke barijere. Pocetak rada . ale za edukaciju i kul. da u ona u lovno bole na i da spoznajom znacaja amokontrole nivoa ecera u krvi i u urinu. mogu koro vc to i njihovi zdravi vrsnjaci. doziranoj fizickoj aktivnosti.15 godina. hotelskim sadrzajima (otvoreni i zatvoreni bazeni.Letnje skole" kao nuzno t i potrebu vojih o . Letnje skola okuplja decu uzrasta od 7 . stvaraju potom tvo i budu ravnopravni i korisni clanovi zajednice u celini. svih Opstinskih drustava za borbu protiv secerne bole ti. za skolu neophodnim. u realnim zivotnim okolnostima na tave zivot kao uslovno zdrave osobe. u dye smene boravio je 91-polaznik pod danonocnim nadzorom upravnika i trinaest vrhunskih strucnornedicinskih radnika. Ucirno ih da treba da po zavr etku skolovanja zasnivaju svoje porodice. Od 2l. Predsednistvo Saveza donelo je odluku da se buduce letnje skole organizuju na istom mestu u koliko uprava hotela obezbedi i te u love kao i ove godine. za skolu neophodnim. jeste da odvajanjem od roditelja. deca obolela od seccrne bolesti nauce da jc njihova bolest amo specificno stanje organizma. clanova opstin kih Dru tava. Zahvalnost pripada i donatorima koji su preko op tinskih Drustava i samog Saveza. Posebno e mora i taci zalaganje jedanae t va pitaca. U organizaciji Dru tva za borbu protiv secerne bolesti grada Novog Sada. bioskop ka ala. Cilj ove skole. nivanjem Saveza drustava Vojvodine za borbu protiv ecerne bole ti. Ove godine . ketona u urinu pravilnim doziranjem i davanjem in ulina putem inekcija.07. Dugogodi nji progre ivni porast broja obolele dece od ecerne bolesti i pad zivotnog atandarda uslovio je trajanje skole zivota a za polaznike skole. minulih dvadeset godina i ti je preuzeo organizaciju . rnoguce ostvariti pomenute ciljeve skole. dijet kim rezimom i hrane. priborom i pomagalima te rnoci pri pocetnim akutnim komplikacijama.Letnje skole" datira krajem sedamdesetih godina pros log veka.Letnja skola" je osnovana zbog potrebe edukacije dece obolele od dijabetes melitus-a da po ho pitalnom lecenju i pruzenoj strucno-rnedicinskoj pornoci. port ki tereni. koji u ne ebicnim zalaganjem doprineli prijatnom boravku mladih drugara.Letnja kola" je odrzana u Vrdniku u hotelu "Termal".besplatan boravak. i samopotumo zabavni program) idealnom smestaju i ljubaznom osoblju hotela.

Drustvo za borbu protiv secerne bolesti opstine Beocin. Generalni sponzor . Mason-Kranj Slovenija. Mini tarstvo za zdravlje Republike Srbije. Medinic Beograd. Udruzenje za borbu protiv secerne bolesti opstine Subotica.Letnje skole". Leskovacka koliba kod-Kod Jefte-Novi Sad. 0. "Spektol"Novi Sad. Drustvo za borbu protiv secerne bolesti Sombor. Sponzori: Dugogodisnji zlatni sponzor-Novo Nordiskpredstavnistvo Beograd. Biotrend Novi Sad.Spektol doc Novi Sad. Pims-preduzece za prehrambenu industriju i marketing Beograd. NIS "Naftagas" Novi Sad i zanat ka radnja "Gazibaric" Beograd. Zanatska radnja Gazibaric-dijet proizvodi dijet konzumnim proizvodima ornogucili uspesnu realizaciju .0. NRK Inzenjering Beograd. Mini tar tvo zdravlja i zastite zivctne okoline Republike Srbije i Izvrsni odbor grad a Novog Sada. Pokrovitelji: Ministarstvo za soci./' jalna pitanja republike Srbije. Drustvo za borbu protiv secerne bole ti opstine Pancevo Drustvo za borbu protiv secerne bolesti opstine Temerin. Drustvo za borbu protiv ecerne bolesti grada Novog Sada. Izvrsni odbor grad a Novog Sada. socijalnu politiku Izvrsnog veca AP Vojvodine. Termal-Zavod za pecijalizovanu rehabilitaciju Vrdnik. Ovu humanu akciju i osnovni program ski zadatak Saveza su pomog1i i reaiizaciju omogucili: Generalni pokrovitelj Pokrajinski sekreterijat za rad. pozorisna grupa Kliker Novi Sad. Nis-Naftagas Novi Sad. zdravstvo. Timomed Knjazevac.predstavnistvo Beogra. Product Comex Beograd. Fitco doc Novi Sad. Drustvo za borbu protiv secerne bolesti Vrsac. Holiding-Institut za opstu i dizicku hemiju Beograd. Elmer Beograd i PTK Becej. Drustvo za borbu protiv secerne bolesti opstina Kikinda. Beograd.Izuzetno zalaganje jedanaest vaspitaca Pise: Petar Rancinger Gemuend SR Nemacka. Prizma Kragujevac. Drustvo za borbu secerne bolesti opstine Sid. g-da Rosa Klein-Neckar . Danska kompanija Novo Nordisk . Ministarstvo za socijalna pitanja Republike Srbije.0. love godine pomogli su nam: Sekreterijat za rad. Suncokret Hajdukovo. Priroda Beograd. zdravstvo i ocijalnu politiku AP Vojvodine.

o nosno msu lD nezavismm marketi su. tivne zabteve za bezbriznu njihov odnos. po osiromasena. kornfleks. je zbog visokog stepena tehnokazemo . hrana koja se lako pravilu vodi u secernu bolest. d c. gojaznoscu. mogu ka umanjena je u proseku za 5 kilograma. x d k . u ishrani Nacin koriScenja Visegodisnja gojazoost. . TA dorucak. vazniji Novosadskog sajma. i druge zdravstvene ponente. prepodnevna kao prirodna hrana sa svojirn kao takav. izmadu apotekama i marketima. likorn klinickog ispitivanja i. zivot. izrazite gojaznosti s povisenim do bioloski prirodnog to manje ugljenih bidrata krvnim pritiskom kao i povecanirn masnocama u krvi.neophodan. la 0 Je to 1 0 po pose di b ·x . . Uticaj na prisustvo maso tome govori DIAVTTOVA Sta je. vode. doduse prepravljeni dietike. popodnevna uzina ili esencijalnim materijama. . . a vremanom. kao i onima sa zele da ostanu zdravi. DIAVIT Hrana za d ij ab e t i c ar e . ··U dn . x· c. a jedan obrok od Spravljen je iskljucivo od i srcanim tegobama. To je KLINICKI REZULTATI jelovnih kasika) sadrzaja definitivno saznanje medicine. vitaminirna i minerneurednom probavom. mekinje. x· " preporucuje D[seVITA a vec prisutnih masnoca i tivnog uticaja DIAVITA na funkcii CIJUp ankr easa. s se. pos Ie di ca same POZI. za b kon m brze izlucivanje ugljenih bilo koji medicinski ili farmakoloski preparat. odnosno 155 kCal. Na lnstitutu za endokrinologiju. Kao sto je ispitan i kao takav potvrden aJima. To su sojine. nezasicenim masnirn gojaznima.~ I Vec duze vreme na trtiiltu je prisutan DlAVTT. Ekspertski tim Instituta je. a obilje 40 gram a donese organizmu namirnica prirodnog porekla.65 od to. ali nista koriscenje. uvece bez obzira ishranu diabeticara. izgleda samim tim i najboljoj iskorisonih najtezih. da manji zelju za hraje prisutan u prodavnicarna osobama sa povecanim prisomogucavaju rnu najbolju nom. godine klinicko ispitivanje na uzorku od minuta da sadrzaj nabubri upuceni na dietaLnu hranu sa 15 procenata staro ti preko pedeset godina.. odnosno 5. sto je svakako ustvom secera u krvi. ove tegobe su cest Ziatnom rnedaljom za kvalitet ovakvog kompleksa je u izbaluzrocnik mnogih drugib organna Novosadskorn sajmu. holesterol za 5. tovu ako stalno napreduje. Ne treba posebno ni moze da pomogne u sprecavanjogurta ili caja (bez secera). i obrok je spre(secera) i masti. bez tegoba i posledica Vec je receno da je DTAVTT veceru.man za konzumiranje. napominjati da je komponovan ju mnogih bolesti modemog soka od paradajza ili obicne. ansiranosti njegovog sadrzaja. od nivoa poremecaja faze entnib materija. sa povisenirn krvnim pritiskom kilo Calorija. kvalitetu za mnoge vazne komprimeran. pod nazivom Diavit koji u potmedalja za kvalitet od bolje namimice. Jednostavno u solju naravno. ". nezavisno konzumaciju njemu transparnedovoljno. . preporucljivo uzimati DIAVTT. triglicerid za 35 odsto. obima.. . Klinicki kiselinarna. upoma ili povecana u skladu sa najnovijim doba. dovolbombastom reklamom. ko i bil d b ULIOU I veceru.proteinirna. To se moze postici prehramb ene.. zapravo DIAVIT? nib kiselina u krvi DIAVIT energetska vrednost: 100 grama To je uravnotezen. Odgovarajucom hranom Posle 30 dana redovnog uzimanja dva obroka DTAVITA. . Polozio je isplit prica prirodnog porekla. secer u krvi je smanjen Diabeticarima izrazenom uneti i prirodne supza 10 odsto.. Narocito je puno ti zadovoljava sve nutriznaju to nutricionisti. Sve bolja nesumljivo svedoci i Ziatna da ga koriste vise puta dnevno. na trtiiltu vec govom ukupnom kvaliktetu obrano mleko surutka u prabu DIAVTT dopadne i dalje mogu duze vreme postoji proizvod lecitin i pivski kvasac. pogoloske prerade. brza ili t hrana. x la eticanma u pocetnoj taZI. instant obroci sa izbalansiranim prirodnim komponentama prilagoden ishrani diabeticara. iLi387 ozbiljno preporucuje i osobama visokovredan hranlj ivi preparat. . ali je nedoKome je sve namenjen? cipiran. da organije njegova funkcija. sirokom krugu korisnika. pa ga nema uravnotezena hrana tivosti . probavnog trakta.4 odsto. ali od togje bez ikakvih rizika. a skih poremecaja i bolesti. zavisnima ' jeg JU"IO ItI d . krvni pritisak za 5. kojih nata lost nema cle po pacijente. A d . dietnim vlakntelesnom tezinom. osakacena u ravljenje. pnro ne faktore. Apoteke i svetske nom Iupom istrazrvaca. Oni kojima se lstini za volju. saznanjima umesa e 40 grama (pet punib pogorsava samu bolest. koje pomazu odsto. 0 njepahuljice. jedino IT je namenjen pre svega zam ne opterecuju. komplikacija gojaznosti. da ne Kvalitetno pakovanje. Takode.20 stance. a ostalog. telesna tezina kod ispitani. zdrave hrane. kao sto je rak nedovoljno poznata. jer voljno poznat. Dodatna vrednost se zna. d· I· . cak x: ... diabetesa i bolesti metabolizma DTAVTTA. 0 se obrocima. Nema janje same jedan obrok DTAVIne moze da bude tako efikasno velike tajne. razgradnju u organizmu narocito z b og pos Ie dn! po d at k a. sarno vecera. neminovno svake osobe odgovome za opoDIAVIT je laka. a lucenje insulina je povecano cak za 50 odsto.insulin . zamene oruc 1 popo hidrata. gojaznost kod secerasa. isto tako. Zbog togaje DAVIT sjajna dopJednostavan za koriscenje. ali i gojaznbogatih esercijalnim materijadansa. kad stabiegzoticnim nazivima praceni spravljen iskljucivo od namirnipa je pogodan za dugotrajno lizuju nivo secera u krvi. debelog creva i celog za dijabeticare u apotekama i vecini rnarketa. za kli x: d a to moze bi . od struke preporucen psenicnicne i jecmene uzina. balastnih materija i antioksi647 kj. izvrseno je 1993. onima sa povecanom ima i svima koji imaju ma . dakl e. a to su direktne intencina vreme ili kolicinu gladi. Uz to preporucuje uzimanje DlAVlraznim vitaminskim preparatijednostavanje za upotrebu. Nema ga u Zbog ukupnih kvaliteta DIAVje moderne dietike. mnogo na trzistu. pa i Njegova vojstva su. Zasto? Zato sto priprema. dakle svima povecane masnoce u krvi ili irna. zdravlje i dug coveku Dakle. una svakodnevne ishrane. biolosko proizvod 1617 kilodzula. koja Diavit je pozeljan. x ikakv "" I· I di nevou lIZlDU 1 prepo evnu sarno dobro izbalansiranim To kom isprtrvanja DlSU uocene ill e neze jene pos e ". lako Od cega je DIAVIT? TA za prepodnevnu uzinu i ma i slicnim pomagalima sa se vari. pretbodno prokuvane. ali nije nemoguce za 0 ro °d xak. saceka se 10-\5 Zato su diabeticari iskljucivo u Beogradu. bolesti. a onje tako i konkao lak obrok. . "to je za b e Iezeno u I· iteratun .

a kod obo/elih i starijih osoba imaju terapeutsko dejstvo. prieno sojino zrno. vitaminima i mineralima. aparati za samokontrolu secera.oarnindipnpara:6 .•.J. BECEJ Centrala. ul re ~ ve 16 T.ara:ta:z:a ~e secera uJavi iurirw. vegetarijanska pasteta. .••• ZA ZDRA VU ISHRANU • PROIZVODI SOJA VITA GlLCOllENO 2 - BELLA VITA - Specijalizovana prodavnica za dijabeticare B I II. tel. MediGo-M sa Vama. Sojino zrno je veoma bogato proteinima. Proizvodi Soja Vite koriste se u kombinaciji sa ostalim namirnicama biljnog i iivotinjskog porekla.e. diemovi. carape za vene i dr. .O.: 816-086 . kao i instant napitak Leci Vita. Prodaja tel. zasladivaci. A IMATE POVISEN SECER I TRIGLICERIDE.ara:ta. . pelene za odrasle i dr. odresci. SMANJITI SECER I SACUVATI CELIJE ZA LUCENJE INSULINA.Trakice i semon :z:awe vrft! . SACUVAJTE SVOJE ZDRAVUE SA DIJABETOM 2. -1nhalaa:Irl.. koji su uzrok nastajanja bolesti srca i krvnih sudova. FAX: 011 /639-624.Saveti mdricion. sokovi. .KoJrl)lI!tan progam. PREPARAT CE SPRECITI DA POSTANETE DIJABETICAR. BEOGRAD.Sla:tJOO. kilu. grudne proteze. OVAJ PREPARAT CE REGULISATI VAS METABOLIZAM.• Sa\rij" k :L 011/430-130 I MediGo-M D. Trg Nikole Pasica bb Sremska Mitrovica Tel/fax:022/61-00-25 Kod na moiete kupiti: Medicin ka pomagala (poja eve za prepone.iria ••• •. ODLOZITE SEBI DAVANJE INJEKCIJA INSULINA.O. Koriscenjem proizvoda od soje obogacuje se ishrana . .) Program za dijabeticare (spricevi. Upotreba proizvoda Soja Vita u ish rani zdravih Ijudi ima dijetetsko i preventivno delovanje. bombone za dijabeticare) Klompe i uniforme za medicinsko osoblje MediGo-M za Vas.multiv. Proizvode grupe Soja Vita cine: brasno. komadici.Saveti Eftdoltrinologa.Apara:ti:z:a ~ pD:tiska. a zahvaljujuci tehnoloskom procesu prerade imaju dobru svarljivost i iskoristljivost. SOJAPROTEIN AD za preradu soje. stake. PREPARATJE TESTIRAN NA VMA. AKO NISTE DIJABETICAR.medil:inddc~f!lI~ i'O. PRODAJA: 011 / 181-302. Proizvodi od soje ne sadrie holesterol i zesicene masne kiseline./fax. 180-329 .NAUKA U SLUZBI VASEG ZDRAVUA POMAlE VAM DA STAVITE POD KONTROLU SECER U KRVI.: 021 1815-311. AKO STE DIJABETICAR. A ISTOVREMENO SMANJITI RIZIK OD INFARKTA I SLOGA. igle.) Ortopedska pomagala (stapovi. invalidska kolica. iIi kao potpuna zamena mesa.w:i. Ijuspice.• zabotwiteinostranrlvo i ••• ••zapanltDi! . PROIZV08AC: HOLDING INSTITUT ZA OPSTU I FIZICKU HEMIJU. pa su i proizodi od soje bogat izvor ovih sastojaka. ortoze.

Ovo vreme do nastanka iscrpljenosti moze da traje razlicito dugo. ukoliko se dobro ne leci i ne kontrolise. S druge strane. koji u krajnjem mogu nepovoljno uticati i na plodnost ovih osoba. Kada nastane iscrpljenost funkcije.j. Zabrinuti dijabeticar Da Ii je pojava impotencije u muskerece obolelih od seceme bolesti cesca nego sto je uobicsjeno? Odgovor: Secema bolest. Medu njima je vodeci porernecaj erekcije (njena nedovoljnost ili cak potpuni izostanak). s verovanjem da na ovaj ~in odgovorimo na sva pitanja i tiedoumice vezane za dijebetes. na primer u vidu tableta ili rastvora. Ako bih poceo da primsm insulin. U osoba obolelih od seceme bolesti. Injekcija insulina. sto uzrokuje ostecenje krvnih sudova i cirkulacije. tada se dodaju jos i tablete za lecenje secerne bolesti. Ovo se isto odnosi i na seksualne organe i njihovu funkciju. ili tip II dijabetes. Secemu bolest lecim dijetom i tsbleteme. odsustvo straha i nelagodnosti pri ubrizgavanju. u ovom tipu dijabetesa. Dugogodisnji dijabeticar iz Indije Pozna to je de osobe obolele od seceme bolesti cesto imaju i povisene vrednosti holesterola u krvi te da zbog toga moraju da uzimaju odgoversjuce lekove. Odgovore ce davati prof. Ocekuje se uskoro pojava ovakvih aparata i u nasoj sredini. koji je posledica prethodno pomenutih hronicnih. Istrazivanja 1I tom smislu se i dalje sprovode uz nadu da ce jednog dana biti pronadena i "insulinska tableta".Pitanja i odgovori DIJABETOLOG VAM ODGOV ARA Rubr:ika "pitsaje i odgovori" stvorena je u cilju konkretne pomoci tusim ~itaocima. odnosno njegovog dejstva. Prolazno se insulin primenjuje u slucaju akutnog metabolickog pogorsanja dijabetesa. a ukoliko ovo nije dovoljno. kojima je spreceno "svarivanje" insulina u organima za varenje i tako ocuvano njegovo biolosko dejstvo. naziva se insulinnezavisni. Nazalost. bolesnik se ponovo vraca na prethodni vid lecenja.j. dr Pevle Pentelinsc. Procenjuje se da posle desetak i vise godina trjanja dijabetesa. kao i ostecenje nerava u predelu polnih organa. u stepenima povecanja po 1 i. moze leciti same pravilnom ishranom (dijetorn). to jest jednim navlacenjern i ustricavanjem. pri cemu ovaj mlaz probija kozu. izbegnute mogucnosti infekcije (zarazna zutica. on bi se jednostavno pod uticajem enzima za varenje razgradio ("svario") i time izgubio svoje dejstvo. Kada se govori 0 porernecaju seksualne funkcije u muskaraca sa dijabetesom u vecini slucajeva se misli na hronican poremecaj erekcije. od koje Vi bolujete. praceno visokim vrednostima secera u krvi. rnofe dovesti do ostecenja brojnih organa i njihovih funkcija. kojem se zahvaljujemo na svesrdnoj pomoci. Medutim. izlucuje se direktno u krvotok i putem krvi se raznosi i ispoljava svoje delovanje po celom telu. ad skora na insulinskoj terapiji Zasto se insulin ne proizvodi ikoristi u vidu tableta. a odlikuje se relativnim nedostatkom insulina. disajnih organa) i ovakvih vrsta insulina ima vec u svetu. on biva postepeno resorbovan. isto kao i insulin koji je dat na klasican nacin putem brizgalice (sprica) i igle. to jest u potkozno tkivo. Porernecaj erekcije rnoze biti prolazan (u fazi akutnih i izrazitih pogorsanja dijabetesa) koji se nakon normalizacije vrednosti secera u krvi povlaci i hronican. tj. tezih akutnih stresnih situacija (tezih akurnih infekcija i drugih bolesti. Majka nedavno obolelog deteta Sta nam mozete reci 0 potkoznom ubrizgavanju insulina "injekcijama" bez igle? Odgovor: Danas postoje posebni aparati (injektori) koji rnogu insulin (ili neku drugu supstancu) da ubrizgaju pod kozu. operacija i slicno. zarazenorn iglom. Razlog ovome je njegov hemijski sastav belancevinastog karaktera. Uz to. pod velikim pritiskom. Ovaj tip dijabetesa se. u stampi se pojavljuju ovih dana clenci 0 stetnim. bez dugog odlaganja. ali i na drugim organima.) kao i tokom trudnoce. treba preci na insulinsku terapiju jer u protivnom svako duze odlaganje. pocevsi od tog momenta pa u buduce. Nosovasdanin zabrinut zbog saveta da nas-tavi dalje lecenje svoje bolest insulinom. bar u pocetku. kada bi se insulin. prakticno iscrpi. Do sada su nacinjene izvesne modifikacije u hemijskom sastavu. od godinu-dve do desetak i vise go dina. Lecenje ovih porernecaja je hronicno. ali su ova jedinjenja mogla da se primene sarno u eksperimentima na zivotinjama. Nakon toga. u odredenim situacijarna mora se za lecenje primeniti insulin. odnosno dugotrajno povisena vrednost secera 1I krvi. smanjenja libida i porernecaja ejakulacije. dat na ovaj nacin i disperzija po tkivu i resorpcija slicni su kao i pri davanju insulina putem igle. a kada ovo stanje prode. koje se lece insulinorn. koristite se dvojako: prolazno ili trajno. organskih ostecenja. mnogo dalje se odmaklo u proizvodnji i primeni vrsta insulina koji se mogu aplikovati preko sluzokoza (nosa. Medutim postoji i situacija kada se insulinska terapija uvodi kao trajna. Bolesnica iz Vrbasa. Medutim. ali je svakako na prvom mestu njihova prevencija putem kvalitetnog lecenja i kontrole dijabetesa. a to je stanje kada se funkcija pankreasa. ni uz maksimalnu stirnulaciju. odnosno potencije. cime bi se izbegla potreba njego vog davanja putem injekcija? Odgovor: Insulin. tada pankereas ne moze vise da stvara potrebnu kolicinu insulina. ovim porernecajem mogu doprinositi i psihogeni momenti. uneo preko usta i dospeo u organe za varenje. U ovom slucaju se insulin ubrizgava u tankom mlazu. iako uz ovaj porernecaj mogu biti pridruzeni jos i smanjenje libida i razni poremecaji ejakulacije. ovakav insulin nije pogodan za 'lecenje secerne bolesti u ljudi. pa i po zivot opssnitn. a uz to ima dosta prednosti u poredenju sa klasicnim davanjem insulina putem igle: prakticno bezbolno davanje insulina. tako i za one koji se mogu slucajno ubosti upotrebljenom i odbacenorn. maksimalnu primenu tableta. koji nije dobro lecen. medntim to moraju biti takozvani koncentrovani insulini koji sadrzi na I mililitar 100 i. Ovim putem se mogu davati insulini kratkog i srednje dugog dejstva (tipa NPH insulina). s razlicitim stepenom uspeha. insulin 1I krvotok dospeva putem resorpcije iz potkoznog tkiva nakon date injekcije insulina. Trenutno raspolozivim aparatima rnoze se u jednoj dozi. posle odredenog vremena. Dubina do koje dopre insulin. sto znaci da se dijabetes mora. Nezeljene lokalne promene na mestu aplikacije navodno nisu ~escc niti intezivnije nego prilikom koriscenja igle. dovodi do trajnih ostecenja organizama.j. bez primene igle. AIDS) kako za one koji primaju insulin. Medutim. Posto se na odgovarajuci nacin proceni da je taj momenat nastupio i da se vise ne rnoze da obezbedi uspesno lecenje dijabetesa primenom tableta. pojavama nastalim tokom uzimanja ovih lekova. Oni se ispoljavaju vidu ostecenja erekcije. u vezi s dijabetesom ili nezavisno od njega. da Ii ga onda moram primsti celog zivota? Odgovor: Tip secerne bolesti. Osnovni uzrok koji do svega ovoga dovodi je neregulisan dijabetes. posto insulin dospe u potkozno tkivo. leciti insulinom. u oko polovine muskaraca postoje manje ili vise izrazeni porernecaji seksualne funkcije. Sta je od toga tscno? 16 t . hermon kojeg stvara zlezda gusteraca (pankreas). dati od 5 do 30 i.

pa su nikle i mnoge skole koje osposobljavaju kvalifikovani kadar za sprovodenje masaze . Najl~~ ~ovek sam sebi izmasira ruke. Vremenom masaza je postavljena na naucnu medicinsku bazu. pre svega sa nekim lekovima koji se takode koriste za snizenje nivoa masti u krvi (takozvani derivati fibicke kiselinc). u veoma retkim slucajevirna. Upotrebio je Lepage. elasticnost. po zivot opasne komplikacije. NajvaZniji su ostecenja jetre i razgradnja i propadanje rnisica. cirkulaciju krvi. Medutim. Po tim izvorima vidimo da su Ijudi nezavisno jedni od drugih pronasli i upotrebljavali masazu vec u najstarijim vremenima. Poslednjih par godina u svetu je registrovan i upotrebljavan cerivastatin. Iz cinjenice da rnehanickim drazenjern koze vrsimo delovanje na nervni sistem. boju. primenom fizicke aktivnosti i ako je potrebno.mehanicko i refleksno. Rec masaza (massage) pojavila se po prvi put u francuskoj Iiteraturi 1813. Razvoj rnasaze u staroj Kini isao je uporedo sa razvojem njihove medicine koja je pored lekova i trava primenjivala akupunkturu. delove tela. I danas svako dete kada se udari mahinalno i refleksno trlja udareno mesto. J apanci su upotrebljavali rnasazu od pocetka njihove istorije. trudnoca. sa povisenim vrednostima ili poremecenim sastavom masnih materija u krvi. a medu kojima su na raspolaganju na nasem podrucju lovastatin. rojevi tih impulsa odlazc u centralni nervni sistem odakle se obradeni vracaju prema periferiji do onih mesta gde ce se rnanifestovati efekat delovanja kao odgovor SAMOMASAZAiili Ima ograniceao dejstvo U odnosu na masazn kad je izvodi druga osoba jer je tesko samom sebi obraqiti. simvastatin. sportu. Samomasaza se primenjuje pod. imati i izvesnih nezeljenih. treba napomenuti da se ovaj lek kod nas ne upotrebljava jer do nas nije jos ni stigao. Centralni nervni sistem staIno prima brojne impulse kako spolja tako i iz unutrasnjih organa putem aferntnih impulsa. Askepiades.Odgovor: Porernecaji metabolizma masti. jer se vodilo racuna 0 takozvanim kontraindikacijama za primenu ovih lekova (glavnc su: postojeca ostecenja funkcije jetre i bubrega i neka oboljenja misica. Rizik nastanka pomenutih komplikacija izrazito se povccava ako se ovi lekovi daju istovremeno sa nekim drugim lekovima. poboljsanje celijske ishrane. u starom veku kao metodu lecenja obolelih i povredenih i kao metodu kod atleta i gladijatora. Desna ruka masira se poslednja jer se ona masiranjem najvBe zamoti (d~n. cesto su prisutni u obolelih od see erne bolesti. Poslednjih godina rnasaza je osvojila civilizovani svet. Masala i njeno deJovanje na Qrganizam • LEK I RELAKSACIJA Pise: Dr Svetlana Kevic. 17 . trbuh i grudi a mnogo tefe i delimifuo izmasira vrat. a takode su. Hipokrat. na prethodni nadrazaj. Medutim. ostrva i kultura. noge. ramena. vIat ~ramena u sederem. lokomotornu pokretljivost unutrasnjih organa. ne bi trebalo postavljati pitanje da li ih primenjivati ili ne primenjivati za lecenje hiperholesterolemije. leva pa deSna ruka u sedecem. praceni pokazatelji podnosljivosti lekova. Medu najefikasnijim lekovima za lecenje hiperholesterolemije su takozvani statini. grudi isto u l~erem. pa su napisane i mnoge trucne knjigc. sto u nekim slucajevirna rnoze i po zivot biti opasno. Iz tih razloga. krsta i glntealne delove tela. Kada je reI! 0 statinima. pa ima sposobnost da ih analizira i vrsi njihovu sintezu i vraca ih periferiji eferentnim putevima. Masazu su upotrebljavali Egipcani. istinl princfpima kao' i svak'a masaza. Ieda. nalaze se opisi vefbanja disanja i masaze 1800 godina pre nase ere. Biokman kaze u svojoj publikaciji: "rnasaza jc pocela onda kada je prvi eovek trljao svoje uboje" . Na~ masiranja kod samomasaze je: noge u sedecem polozaju. specijaIista fizikalne medicine i rehabilitacije Masaza je jedan od najstarijih metoda lecenja koji se primenjuje hiljadama godina i tokom vremena dopunjava bogatim svakodnevnim iskustvom. Na mestu efekta nastaje prosirenje krvnih sudova. U rukopisima indijskog religioznog kulta Joga. Svoje opravdano mesto rnasaza je nasi a i u fizikalnoj medicini u okviru rnehanoterapije koja obuhvata niz metoda i tehnika koje se primenjuju manuelno ili aparaturno u cilju smanjenja osecaja bola. Kod samomasaze oovek se UQ' da os~a svoje telo da~nj~ vlada i da ga relaksira. godine. koji u to vreme. le& i bokovi u sederem. pravastatin. Ick iz grupe statina (zasticeno ime "Baycol") za koji je ustanovljeno da I!esee nego ostali lekovi iz ove grupe dovodi do ostecenja rnisicnog tkiva. pored izrazito korisnih terapijskih efekata. uostalom kao i svi ostali. Masiranjem se vrsi drazenje receptora u kozi tetiva.masere. fluvasatin i atorvastatin. Persijanci. koza dobije novu svezinu. trbuh u lererem. proizvodac je ovaj lek privremeno povukao iz upotrebe. a istovremeno su povecane enzimske i metabolicke reakcije. odnosno poboljsava se protok u venskom i limfnom sistemu. Medu njima je i povisena vrednost holesterola u krvi (hiperholesterolemija) koja se leci odgovarajucom dijetom. dodatno i lekovima. ovi lekovi. nisu imali nikakvih veza sa Evropom i Azijom. Mnogi putnici i istrazivaci pisu 0 masazi kod urodenika raznih dalekih zemalja. stari Grci i Rirnljani. tonus glatke i poprecno prugaste muskulature. Asirci. sv~ delove tela. sporednih efekata. Ljudski organizam je vrlo slozen sistem koga cine razni elementi koji su preko nervnog sistema povezani u funkcionalnu celinu. misica i zglobova. do sada su izuzetno retko registrovane teze. odvodenje stetnih produkata i smanjenje bola lokalno. mogu. Izvodi se mehanickim delovanjem ruku na telo. kao i pracenje njihove podnosljivosti u toku primene. Ta ree je nastala od latinske reci "massare" (gnjeciti) ili od arapske reci "mass" (nesto pritiskivati). Lokalno se nakon masafe temperatura koze poveca za oko 3 stepena Celzijusa. poboljsanja cirkulacije i rnetabolizma i reintegracije ostecenih ili izmenjenih funkcija. tokom primene ovih lekova. Masaza predstavlja jednu posebnu metodu delovanja na telo.jaci). u knjigama Veda. kojih ima vise vrsta. organe i potkozno tkivo. Galen i drugi). Dosadasnja istraZivanja govore da se mogu naci zapisi 0 primeni masaze kod Kineza do 6000 godina pre nase ere. odredenim hvatovima ili pomocu specijalnih aparata. uzela je velikog maha u medicinskom lecenju. U istoriji medicine mogu se naci mnogi lekari klasicne Grcke koji su preporucivali masazu (npr. U zakljucku bih rekao da su statini vrlo korisni i efikasni lekovi i da se uz postovanje indikacija i kontraindikacija za njihovu primenu. dojenje i upotreba alkohola). proizilazi da je dejstvo masaze na kozu dvojako .

gestacioni diabetes (secerna bolest koja se javlja tokom trudnoce). u c e s t a lo s t gojaznosti kako medu muskarcirna tako i medu zenama je visa od 50 odsto. Od svih pomenutih porernecaja tolerancije secera najcesci je insulin nezavisni tip bolesti (Diabetes mellitus tip II) koji se javlja u odraslom zivotnom dobu. dr Budlmka Novekovic Institut za zsstitu zdrsvljs. Nutrieija je ishrana.Svaka namirnica ima svoju energetsku vrednost. rnozete da zivite i radite kao svi ostali zciravi ljudi. te ce biti reci i 0 toj temi. ' secerne • dasnjeg nacina ishrane i prihvatanje ishrane sadrzane u principima ishrane za obolele od secerne bolesti. kao oboleli od nekog oblika porernecaja tolerancije glukoze. U okviru porernecaja toleraneije secera (glukoze) postoji sindrom smanjene tolerancija glukoze naste (IFO . Ako bi se "ikako smele uproseciti" energetske potrebe umereno fizicki aktivnog 130veka su 2100 Kcal dnevno pri fizioloskoj uhranjenosti. ostecena tolerancije glukoze). ••••••••. da su Evropljani u 10-20 ods to slucajeva gojazni te da je broj obolelih od secerne bolesti porastao u zemljama u razvoju za 18 odsto. jasno da odredivanje dnevnih energetskih potreba zavisi od stanja uhranjenosti pojedinaca i da je strogo individualno. a najvazniji i najcesci uzroci su mu gojaznost i % fizicka neaktivnost. .9 miliona dece gojazno. rad misica i proizvodnji telesne toplote potrebna je energija. Hrana sadrzi energiju.non insulin dcpendant diabetes mellitus. a u razvijenim zemljama za 8.••• secerne bolesti Vojvodini u ima oko 8. diabetes melitus tip II (NIDDM . hranljive i zastitne materije. Dakle postovani citaoci. diabetes mellitus-a. spreciti nastanak gojaznosti i povecati Iizicku aktivnost. Za odrzavanje bazalnog metabolizma. insulin nezavisna secerna bolest). Primenjljivi dnevni jelovnici bice prezentovani. Svaki od navedenih oblika porernecaja tolerancije glukoze secera kao prvu meru u lecenju zahteva promenu dosa• •. Energija . Da bi predupredili nastanak bolesti.impaired glucose tolerance. pothranjenost i gojaznost. pa se znaci nadalje (u ovom..-: _"~" ~ ( . obolelih od Prica 0 ishrani u secernoj bolesti ce se nadalje zvati Nutritivno obrazovanje. Pazljivijem ciraocu. usvanje hrane. pitate se Vi.insulin dependant diabetes mellitus. . Koliko nam je energije dnevno potrebno zavisi od vrednosti bazalnog metabolizrna i vrste fizicke aktivnosti kojom se bavimo u toku radnog vremena i van radnog vremena. insulin zavisni diabetes melitus). Kako. Vi. U okviru Vase mutrivne edukacije koriste se kilokalorije (KcaI). Jedinice za energiju su kilokalorije (Kcal). Tokom nutrivnog obrazovanja (edukacije) molim citaoce da nikako ne -_ Zadatak nije lak jer ishranu za obolele od porernecaja tolerancije glukoze (secera) treba tako da Vam predstavim da je Vi (oboleli od ••••• secerue bolesti.0 odsto.5 odsto za period 1995-2000. ili kilodzuli (kJoul) i njihov odnos je 1 Kcal = 4. Da problem gojazno ti i diabets mellitus-a ni tako mali ukazuju podaci da je 180. a svaka pomoc Coveku jeste east Doc. sindrom smanjene tolerancije glukoze (lOT . stalnu i svakodnevnu 0 kojoj ce neizostavno biti govora. U nasem gradu. . Novom Sadu. godina. Medicinski iekultet. ali morate nesto vise paznje da posvetite ishrani i fizickoj aktivnosti. Cast je jet treba bid od pomoci obolelom coveku.•. /'.impaired fasting glucosa. Kulinarska obrada hrane je znacajan deo nutritivnog obrazovanja. Uhranjenost moze biti fizioloska ("normalna "). i svim ostalim brojevima naseg l3asopisa) obrazujemo u oblasti pravilne ishrane. Energija iz hrane neophodna je za odrzavanje osnovnih funkcija Ijudskog organizma. diabetes mellitus tip I (IDDM . ostecena tolerancije naste).22 odsto muskaraca i 20. ako Vam je neki doktor poklonio neku od ovih dijagnoza nije vreme za ocajavanje vec nap red u delotvornu akciju protiv diabetes mellitus-a.86 zena.. Povecan secer naste ima 30. uzrocima i rasprostranjenosti porernecaja tolerancije glukoze su neophodna jer oboleli od sccerne bolesti saznaje da njegov zdravstveni problem nije usamljen i da ima veliki broj saboraca u borbi za dobro zdravlje.6 miliona odraslih osoba i 21. jos vise zbunjeni. ali "" ~ i svi koji zele da unaprede svoje zdrav tveno stanje i sprece nastanak bolesti) usvojite za ceo zivot i da Vam primena takvog nacina ishrane ne otezava svakodnevni zivot. Obavestenja 0 oblicima.Ishrana NUTRITIVNO OBRAZOV ANJE S osobitom W6u all i odgovorno§6u sam ptibvetile tie lsk zadatak da Yam kroz ptibvetljivu pricu ptedstsvim naCin ishrane za osobe obolele od seeerne bolesti (diabetes mellitus).". sada je. zaborave na fizicku aktivnost 18 . moramo neutralisati njegove uzroke.181 kJ. Novi Sad malo zarnisljcni.

lekar specijalista koji se bavi ishranom Ijudi) i analiticni biohemicari sirorn sveta napravili su Tablice sastava namirnica koje sadrze energetsku i hranljivu vredno t bilo koje hrane ili pica preracunato na 100 grama U nekim zemljama postoje "zapreminske mere". Da bi se pojednostavilo obrazovanje i informisanost 0 ishrani svakog dijabeticnog pacijenta u razvijenim zemlja- rna po toji obaveza "Nuttitivtiog deklsrvakog pakovanja bilo koje namirnice ili pica. energetske potrosnje pri odredenim Iizickirn akrivnostima i druge. "Sve je to iacno i lepo". U nasoj zcrnlji postoji vise vrlo dobro popularno pi anih knjiga 0 scccrnoj bole ti. kroz knjigu provejava ton optirnizrna. jogurt (obrano 2. osobi koja zeli da se upozna sa principima pravilne ishranc i da zdravo zivi. primeraka dijeta razlicite energetske vrcdnosti. takode. koji treba da su znatno vise zastupljeni u ishrani nego ~to je to sada slucaj posebno u dijabetesnih boJesnika. mislite Vi. u nasoj zemlji ta pojava nije obavezna. Njihov entuzijazam i plodna aktivnost u Drustvu za borbu protiv secerne bolesti grada Beograda. gojaznost i porernecaj mctabolizma masti (Iipida). dobrovoljno.0 Kcal. Ono cemu svaka osoba sa porernecajern tolerancija glukoze treba da tezi jestc postizanje i odrZavanjc pozeljnc telesnc ma e. posebno su interesantni delovi 0 glikcmij kom ili slatkom indcksu i indeksu sitosti. masti) 50. Valja jos spomenuti delove 0 dijetnim biljnim vlaknima i tzv. prvenstveno. Pozeljna telesna ma a ("teZina") nije nikakav estetski kriterijum vec ozbiljno zdravstveno obeldje jer je to NAMIRNICB danasnjeg teksta dajemo nekoliko primera. sto znatno olaksava razumevanje ove ne uvek jedno tavne matcrije.poccv od uzroka i klinickih karakteri tika. dozvoljenog dnevnog unosa razlicitih za ladivaca. kao ~to su. nutrivno deklarisc svoj proizvod. str. Uostalorn. ad prve do ploslednje trane. Cela materija je podeljena u 27 delova i bogato je iluslrovana instruktivnim criefima i shernarna. a zanimljivi i korisni su i tekstovi 0 unosu kafe i caja. Sa i tim entuzijazrnorn prihvatili su se pisanja ove knjige i kao rezultat takvog truda pred nama je prirucnik koji ce nesumnjivo biti i dobar prirucnika za sve zdravstvene radnike i dijabeticare u svakodnevnom radu s obolelim od secerne bolesti.0 Kcal. Dragocene u vrlo pregledne tabele. poneki prehrarnbeni proizvodac. a ne bauk i osuda na talno odricanje i zabrane. preko razlicitih terapijskih postupaka. individualne energetske potrebe. dr Lazar Lcpsanovic t 19 .0 Kcal. Koriscenjern tzv. Smud (riba) 79. Uz o novnc podatke 0 hranljivim materijama i energetskim potrebarna organizma.0 Kcal. Vas lekar. 118. Razumljivo da je ona zanimljiva i svakoj. masti) 50. kao sto su. To su posude i kasike poznate zapremine koje se mogu kupiti u svakoj samoposluzi i olaksavaju zivot obolelim od secerne bolesti. a svakom pakovanju pojedinog prehrambenog proizvoda pise kolika je energetska i nutrivna vrednost bas tog prehrambenog proizvoda.Stanje Vase uhranjenosti i Vase. kako od trane strucnjaka tako i samih bolesnika. to proizlazi i iz amog naslova knjige. ZALOGAJ uziv. tabelc encrget ke vrednosii pojedinih hranljivih materija. treba da odredi Vas lekar u momentu postavljanja dijagnoze diabetes mellitu -a. predstavlja kljucni element u prevenciji i lecenju. Junece meso 129. citalac u njoj nalazi ohrabrenje i shvata da je prcporucena ishrana sasvim prihvatljiva. Autori se dugi niz godina bave dijabetesom i vrsni su poznavaoci ovog oboljenja. treba da Vam izracuna Vasu telesnu ma u. inace zdravoj. scccrnih jcdinica bolesnicima c pruza mogucnost da znatno jcdno tavnije i pouzdanije nacinc izbor pozeljnih vrsta i kolicine pojcdinih namirnica i jcla. Antioksidan irna. kao najvaznija i uvek potrebna mera u leccnju.Polubeli bleb 235. pa vec samim tim pobuduje poscbnu paznju. kojc problcmatiku dijabetcsa razmatraju u celini . a pracenjc stanja Vase uhranjenosti je isto tako vazno kao i pracenje vrcdnosti secera u krvi (glikernije). takode. jabuka 45 Kcal i uarandza 41. upotrebi alkohola. Beograd.00 Kcal. u takvirn knjigama zauzima vazno mesto i znacajan prostor. "Ali kako cu ja znati koliko u hlcbu ili jabuci koju jedem ima te energije odno no tih kalorija?" Vredni nutricionisti (nutricionista . na primer. ali i znatno sire.2 odsto ml.0 Kcal. 2001. paprika (rota) 22. kolicine dijetnih biljnih vlakana u brojnim namirnicama. Prof. Stavik ona je tako koncipirana da moze biti od kori ti i 0 obama koje imaju neko drugo oboljenje ili porernecaj u kojem i hrana. isanja" Nastavak nutrivnog obrazovanja u stcdecetn broju ssdriscc: hranijive meteiije. te 0 stetnosti pusenja.2 odsto ml.0 Kcal. ANJA" Auton: dr sci.0 Kcal. mleko (obrano 2. cnergetske vrednosti pojcdinih alkoholnih napitaka.0 Kcal. pa sve do njcnih mnogobrojn ih socija Ino-rued icinsk ih a pekata.energetske vrednosti pojedinih namirnica (na 100 grama namirnice): . azalost. crni bleb 222. sccernog indeksa za vrlo veliki broj narnirnica. zdrsvstvenu piramidu ishrane i jedan prilivetljiv dnevni jelovnik. Prikaz kniige: SVE NA JEDNOM MESTU "ZALOGAJ ZDRA VUA. med Teodora Beljie i dr SaSa A vakum 0vie Izdavac: Velarta. dobro su poznati i visoko cenjeni. zalogaj uzivanja" prva je u nasoj zemlji koja je u potpunosti posvecena ish rani obolelih od secerne bolesti. U sklopu ona telesna masa koju prati najmanje oboljevanje i najmanja smrtno t. Medutirn knjiga "Zalogaj zdravlja. raznovrsna i ukusna. Sasvirn je razumljivo da i luana. a 0 cemu dosada u nas nijc pisano. U knjizi se nalazi sveono sto 0 ish rani treba da zna dijabetesni bolesnik i sto ce rnu omoguciti da u svakoj prilici naCini dobar izbor pojedinacnog obroka i celokupnog dnevnog jelovnika. paradajz 14. Potrcban prostor posvecen je i vestackirn zasladivacima i zamena za sccer.

Lek se uzima uz obrok. 2-3 puta na dan. sto ima povoljan efekat na vrednosti sccera u krvi i. mg. U nekim zemljama postoje preparai metformina u tabletama od 850.smanjuje apetit i otezava upijanje glikoze u tankom crevu. "Aglikern". na taj nacin smanjuje se rczistencija ili "otpornost na dejstvo insulina": . metformin veoma retko dovodi do ove kornplikacije . to su derivati sulfonilureje. onda prakticno ne postoji opasnost od nastanka laktatne akcidoze. koji gotovo po pravilu lucc povecane kolicine insulina ali je njegova efikasnost smanjena. strucno receno. 2 . Smatra se da ovaj lek moze usporiti iJi zaustaviti progresiju ovih stanja u pravcu nastanka manifestne secerne bolesti.04. Medunarodna prodajna izlozba dijetetskib proizvoda. Moze se zakljuciti da je metformin efikasan i siguran lek u lecenju tipa II secerne bolesti. 04. amenjen je prvenst veno gojaznim dijabeticarirna. Znacajno je da metformin ne utice na lucenje insulina od stranc gusterace.skoli Zivota. koji poveCavaju osetljivost na insulin.NS" u tnesecu aprilu. Metformin je preparat iz grupe bigvarnida koji zadnjih godina dozivljava renesan u u lecenju tipa II sccerne bolesti ili takozvanog insulinnezavisnog oblika bolesti. te na taj nacin moze dovesti do smanjenja telesne tcfine. U stvari. . pribora za samokontrolu se6eme bolesti i literature 0 secemoj bolesti. daje svoj doprinos u priJrupljanju stedstava neophodnih za pripremu i boravak dece obolele od seceme bolesti u "Letnjoj Skoli" . cine ga lekom prve Jinije. sa motom "Borba za bolji kvalitet Zivljenja". Kako deluje metformin? Njegovo dejstvo ostvaruje se putem vise mehanizama: .NS" 2002. Moze se kombinovati i sa insulinom i to kod gojaznih dijabeticara koji i pored primene in ulina imaju losu regulaciju secerne bolesti. .ima povoljan uticaj na nivoe rnasnocc u krvi. ("Glucophage"). zbog cega ne dovodi do hipoglikemije. e stimulisu gusteracu bolesnika na povecano lucenje insulina vec deluju posredstvom drugih mehanizama. Po pravilu javlja se kod bolcsnika koji imaju 0 tecenje bubrega ili jetre. godine javlja se u tri slucaja na 100 bolesnika godisnjc koji su leceni ovim preparatom. na stanje krvnih sudova. "Gluforrnin" i to su tablete od 500 mg. derivati tiazolidindiona. otgsnizujud medunaronu izloZbu "Dijebete . U grupu ovili Iekove mogu se uslovno svtststi i iabibitori resorpcija ugljenib hidrata u crevima (njihov osnovni predstavnik je akarboza). Dtustvo za borbu protiv seceme bolesti. koja ima visegodiSnju trediciju. "'" KATALOG lZLAGACA VAS! . Postoje txi grope antidijabetika. a do danas jo§ tiisu u upotrebi u na§oj zemlji. Pri uvodenju metIorgina preporucuje se 1 tableta uz veceru. "Beglynor") u situacijama kada sam nernoze da dove de do pozcljnog efekta. moze se smanjiti doza insulina. pa se doza postepeno povecava do maksimalne. bigvanidi ijedna nova grupa ovih lekovs. OCEKUJEMO 20 DRUGA VOJVODANSKA MEDUNARODNAPRODAJNA IZLOZBA ~~l@~~I~l~~~ . razumljivo uvek UZ odgovarajuCi retim isiueae. sto je posebno znacajno. Vremenom se ove tegobe u vecini bolesnika povlace. . gadenje. "Predian".5 grama. grada Novog Sada. narocito je znacajno da ga treba uzimati posle jela. Danas je njegova primena prosirena i na osobe s velikim rizikom za nastanak dijabetesa: gojazni i lica sa izmenjenim takozvanim testom opterccenja glikozom ili latentnim dijabetesom. Za razliku od drugih derivata bigvamida (koji su danas iz tog razloga napusteni).povccava osetIjivost "insulinskih prijemnika" ili . za razliku od drugih medikamenata za lecenje secerne bolcsti. nadimanje. Pozivamo na ucesce SPORTSKII POSLOVNICENTAR ·VOJVODINA" "DIJABETA . proliv) zbog cega ga pacijenti cesto izbegavaju.METFORMIN U LBCBNJU SECERNE BOLBSTI Dsnss nam stoje na raspolaganju peroralna antidijabetesna siedstve (tablete za leeenje §e6erne bolesti} i insulin. tnesecu borbe protiv se6eme bolesti. Kod nas postoji nekoliko prcparata metformina: "Tcfor ".Prema podacima Arnericke dijabetoloske asocijacije iz decembra 1998. koju ne treba prekoraciti. u na§oj stediai sssvim ietko upotrebljavani. jegovom upotrebom kod gojaznih osoba lccenih insulinom. zbog cega je pre njihovc primene potrebno odgovarajucim pregledima i analizama proveriti funkciono stanje ovih organa i opste zdravstveno stanje. Da bi se to izbeglo lek treba postepeno uvoditi i. receptora za insulin i povecava broj tih receptora na misicnim i cclijarna masnog tkiva. Dr Dafina Ristic 21. "Glioral".dovodi do smanjenog stvaranja glikoze u jetri.2. Metformin kod znatnog broja bolesnika rnoze dovesti do stornacnih tegoba (muka. jegova sposobnost da poveca insulinsku osetljivost i da utice na ncke druge Iaktore rizika za nastanak oboljcnja srca i krvnih sudova. pogotovo za gojazne dijabeticare. ako se vodi racuna 0 kontraindikaciju za primenu metformina. Metformin se cesto kombinuje sa sulfinolurejskirn sredstvima (kod nas preparati "Daonil ".29. Retka komplikacija lecenja metaforrnnom je tezak metabolicki porernecaj koji se naziva laktatna acidoza ili kiselost organizma uzrokovana povecanirn stvaranjem rnlecne kiseline.

godine) je za nasorn istorijom tra- bio dovoljan greh da se ovde anatemise. traje najrnanje 14 vekonajprostije fonetsko pismo na va pre Cirila i Metodija. . To je milenijuma ziveli na podrucju razlika od skoro dva rnilenijudanasnje !talije. godinc postane srpska Biblija. modifikovao. a mnoge bi zacudilo odakle poticemo i kuda smo se sve kretali. a nalaze nije crpio iz Beckerili 0 jugoslavizmu. Sva ta torstvom (bar sto e nas tice).indijskog podruCja. Slovni znaei va sta i kako da radi. Iotokopije nekih slovnih znakova. odi na teritoriji danasnje Vuku Karadzicu davao uputstzapadne Turske.. kada im je nije. sa Tibeta i Kavkaza. "Vlesoviea" se nezBerlinske istoriografske skole. postojali smo i na ovim prostorija. lidi.. i torija Slovena pocinje 650 godina pre Hri ta. oda).berlinskoj skoli? Pa mi smo pre CIRILICA NAJSTARIJA U najstarija pisma (azbuke) padaju ctrurska. likijska. koji su ovde od iskona. Etrurci su pre vise zidali i pisaJi cirilicorn. I sarn zvali Rasani srbi. u svojoj knjizi San Francisku. To mu je ~~!JQ[~~~X=~~~l=~~==~~~~~~~!:1 21 . Hrastove dascice sa mnoga. a natno razlikuje od cirilice. ovim pisrnorn. Sibira.( Mali Cas istoriie Voiislava Ananica w> • Stari istoricari kafu da su Srbi kao narod medu najstarijim i da su od Srba proizasli svi slovenski narodi. gao po arhivima Pekinga. da smo se kretali preko Kine.I:::: Grka (za koje srnatrarno da su jska. runa. umesto da njcgova Istorija Srba iz 1872. Mnogo pre. koji je bio eenLikijei su ziveli kao stari narzor u Becu. sto kazuju i oduvek odisala srbomrznjorn i falsifikajugoslavizam sa balkanstvom".. srpska. I profesor Relja Novakovic i stariji istoricar Milo~ S. godine u stsroslovenskog pisma i cuilice J ovan Ducic. znaci. koji su vladali pre Stefana Nemanjica. Bee). svetu. Nema istine u tome. emigranta. poznavalae srpske istorije neki tekstovi 1954. kako se u "Velcsovoj knjizi" a Vuk je od nje samo nacinio tvrdi. 1897. smo imali i ranije. koji jezika i nase stokavstine. P otkrica dobro su uzdrmala ternclje berlinsko . aravno. pripadao iz Etrurskog pi ma Citani su s je toj skoli. upoznaje dao standardizaeiju jezika i pisruskog isioricara Jurija menosti proizaslu iz srpskog Miroljubova. nasi savremeni istoricari koji su svojc doktorske tczc i odbranili na Becke . dana danasnjeg. Panonije iBalkana u celini. nas svernu naucili) osarn stotina gerrnanska. Afrike. skandinavska. Vuk samo pozajmio. godine u Becu do posle poraza "belih" ernigriknjizevnog dogovora izrnedu rao u Beograd. je taj sto ga je nagovorio pukovnik Izenbek. Kasnije. Male Azije. da u Sioveni i pre Cirila i Metodija imali svoje autohtono pismo. Sadasnji potomci stanovnika Balkana su potomci plemena Rasani. anglosaksonska i godina pre Hrista i vajali. i kasnije slavnorn.. pobogu. sta bi. Slovni obliei su blizi cirilici nego glagoljici ( za koju smo ucili da jc nase prvo pi mo) i irnaju izvesne slucnosti s Vincanskirn pi mom ( od 6 do 3 rnilenijurna pre nove ere). o "VLES VELES K JIZI" Jurija Miroljubova. aime ne poteenjudesna na leva (kao u Iranu) i jerno Vuka i Hvala mu za svo podsccali su na nasu cirilicu. vintanice. Akademik Milos Milojevic (1840.beckc istorijske skole. i sigurno je. Moskve i za slavizam. do sa vlesovicom "Verujcm u Boga i u srpstvo". da smo na Balkan doselili tek krajem VI i u vn veku. slucajno je Takodje se vidi koliki je utieaj pronasao u vreme na Vuka irnao Kopitar (citaj : gradanskog rata u Ukrajini. ostali Kijeva. Tek kasLjudevitom Gajem). U svojoj knjizi "Istorija Srba" . a Lidijci i Jernej Kopitar. na ovim pisao: "Hrvati nisu nikad marili slovirna rade mnogi naucnici u svetu. a pismo podseca na cirilicno i grcko. A jos ce odgonetnuti zapise. koji su nametali turnaccnja kako su Srbi dosli na Balkan u VI i VII veku. Milos Milojevic kazuje poimenieno i vreme vladanja pedesetak srpskih vladara i kraljeva iz dinastija Svevladovica i Drvanica. Oni su slavizam uglavnom pasivni. diplomata i knjige su prvi put objavljeni Upotedae tablica etturskog pisme. Iz ove je nas veliki pesnik. koja je identifikovali sa ruskim pravoslavljem.. kako do sada ucili. Ta knjiga je pisana na hrastovirn dascicama. a sebe su ma (oko 1800 godina). koji je da dode 1850. niti bez ncpoverenja govodok su nasi i lingvisti i istoricari. Znaci. poceo mnogo pre Hrista. Italije (Starog Rima). Praslovenski period je. Ami obicno ucimo da nam istorija i nasi koreni poeinju od Nemanjica. i latinska. Milojevic su tvrdili da smo negde sa iransko . u Briselu. Jer. ~uvajuCi uvek svoja bozanstva.. Germanije (Lufi~ki Srbi). kulturu i obicaje. Turske. ne treba ni "Velesova knjiga" je izostaviti danas vec zaboraposvccena staroslovenskom vljcnog Savu Mrkelja i njegova bogu Velesu (Veliki otae narslovna belezenja koja je. --narodno blago koje je on samo Pismenost nasih predaka. gde su dascice Srba i Hrvata (I1iraca sa naisle na 105 prijem..

t. akuj meni junaka od zlata. vise volim da po mojoj smrti svijet zali eovjeka nego vladiku . UUUN RT NIl ORlltAMI IUKO. ocinski je pornilova po glavi i blago.OUER. iznenada. &l1lfl SToe FU~Z:~EII "Y£UU'_ ruce SEUAfKA OIUCA IIEKAII HEIICE- SOVIIII 'OZHAlI FllMSIQ . na priliku Santica Alekse" .g.mirno mu odgovori Diogen Ukloni rni se sa sunea! MODEL n¢lU IZVOZ TREtt VOKAl (~:.Vl)jj NATRIJU".. gospodaru . slikao je liea svetaea sarno ervenom bojom.) llVIlC aUGAR&KI ARHlnIT.. Pred pocetak koneerta u njegovu sobu banu neki covek i rece. vi svestenici na zemlji radite. Dornacin mu.OVKA EMANUH U$UR SIVSI MAOARSlCl . MALTRBTIRANJE U jednom drustvu se muzieiralo kada je. rece: -Drago dete. FADll kUHllIJSICA PO$UDAU SITIIJENJE IIEt£8A PIIAC _onLA (11M. (1868 . a ne kao crkveno lice. PfO kON) PIU~ RBKLAMA Cuveni ilalijanski pevac Enriko Karuzo pevao je jedne veceri u nekom rnalom mestu. zacuden. Posle borbi na barikadama studira slikarstvo u Becu.~~rl~oc IIIAJMUII" DOllNA Q~~~f SA VET Na molbu prijatelja Franc List je pristao da saslusa jednu mladu damu. da se Mostarom pevala pesrna: Kujundzijo. !'CTOMM MIWO MASilotA WI(SU!I· IUlla 22 . Stanuju u istoj sobi.odgovori mu jegos. eak iste snove: Seca Ii se kad smo one Jedne noci jedno snili.. U programu sam video da cete pevati ariju kovaca. pode u susret i upita ga sta zeli. Jednog dana. 'II/PADNIK 8EJIMAII.r1CA. pesnik Branko Radicevic.rece Njegosu jedan njegOY Crnogorae sto ste pesmu "Tri dana u Trijestu" pi ali kao covck.! $TAIIA •• fIlA U rreMQ$T IDUIIICAt~1 JUQOSLAVIJE SAVU ~~~ ':::IK oGu~~~ A~ ULOV SPEV (Mil. vidcvsi Diogena gde zarnisljen lezi na suneu. . puna iseekivanja.odgovori veliki kornpozitor. coee! Lasnje je biti vladika no eovjek! Iako sam u jednom od ta dva bolji. 08UST II QAJlI ~~. AlIA IUIAUEVO A".WMAC RAZLOG Poznati ilalijanski slikar Rafael.sto bi svi ti sveei od stida stvarno bili erveni kada bi znali sla sve u ime vere. Tom e nismo zacudili..) ''''il tAuh. lako ti zanata. Kada je zavrsila sviranje na klaviru ona.. bez dvoumljenja. Oblecc oko kafana u kojima sedi perjaniea omladine. "ali on s visine glcdase na mladuncad". LAILO - IIAHI. 'EV"t. Utehu nalazi u druzenju sa mladim Zmajem. upita ga jedan svestenik zbog eega to radio -Zato . Mnogo biste me zaduzili ako u pesmi pornenete da se i ja odskora u ovom gradu bavim kovackirn zanatom.ITAVO TUMOl. kako peva Zmaj.SNOVI Dura Jaksic je rnladovanje zapoceo buntovno. koji sam osnovao u Milanu ..1924) nas USLUGA Jednom. PUMfNA fUDIAl£R -tEUKA'.eka ih.\f1l2~ SIVUsrO. u kafanu usao polieajae. Snuju. upitase pozna log ilalijanskog kornpozitora Verdija: -Maestro. NAJBOUB DBLO U razgovoru. udajte set OCIIJUOJ nMUI AUlOI\: LUUOA LUCOVEK UTAR 1%'i'It· DAVATI Ml.~~!-. Mi smo onda jedno bili . --- AtApeD SlRUCNJAk U IR!. Aleksandar Makedonski rnu pride i upita ga: -Mogu Ii ti uciniti kakvu u lugu? -Mozes . -Malopre je jedan gospodin izasao odavde i rekao da ovde maltretiraju nekog Vagnera! COVEK PA VLADlKA -Zarneraju yam.odgovori mu Rafael . koje Vase dele smatrate najboljim? -Dom za tare rnuzicare. pogleda u starog maestra. SOVEDA tu OVeJA MAST I I STOeU IUIEDNA SlOVA AZIUU LBPOTAN ALEKSA SANTIC veliki pesnik IZ Mostara bio je toliko naocit i lep. Kao sesnaesrogodisnjak ucestvuje u revolueionarnoj 1848. List joj pride.

dzernovi ..ZDRAVA HRANA I SLATKISI ZA DIJABETICARE v .. meau v • jev..eokolade .med ..: 011/435-283.nugat krem .fine vafle . 436-708 • FAX: 011/434-845 PRODAJNA MESTA U SVIM GRADOVIMA SRJ I .aJI cO SVETOG SAVE 19/3..bombone . Krol.keks .11000 BEOGRAD TEL.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful