UredniCko cose

PR VI

BROJ

ZIVOT JE U NASIM RUKAMA
Prvi broj naseg prvenca je pred varna. Radili smo ovaj broj s puno ljubavi i entuzijazma pa narn oprostite za po neki propu t i promasaj, Sigurni smo da ce ih u buduce biti bar mnogo manje. Tako cemo biti svi zadovoljni i Vi kojirnaje, "Me- dij" namenjen i zbog kojih izlazii i mi koji srno prihvatili casnog i lepog posla - da Va informisemo 0 svemu sto se zbiva u ovoj bole ti. Ali i odrnah da Vam skrenemo paznju, mi koji cemo najneposrednije raditi na adrzaju i izgledu "Me-dij" -a: 0 dijabetisu cemo pricati amo onoliko koliko je potrebno - ni manje ill vise. Hteli bi say ostali - cak veci deo prostora da po vetimo nama. Zivot je lep. Ziveti je lepo pa zasto najvise ne bi bas pisali 0 tome- Zivotu i lepoti zivljenja.l?l. Imali pravo jedna bolest bez obzira kolika ona bila te ka, neizleciva ovakvim posledicama da narn uzme i oduzme lepotu zivota? Ne! nema niko pa ni dijabetes prava da nam uzrne lepo. A to nameravarno da osujetimo kroz "Me-dij". Zato yam e obracamo vojim pricama 0 zivotu i iz zivota u koji ce te nam pricati kako zivite, borite e i ne predajete se bolesti. Cinite zivot kvalitetnijim, bogatijirn i lepim. asi istaknuti trucnjaci iz svih obla ti medicine ce Vas svojim savetima uputiti kako to, taj Iepsi zivot - da ostvarimo. Sve drugo zavisi sarno od nas. Uradirno tako, u nasem je intere u siguran sam u pecemol. Vas Dragoljub Blaiic pu ti i lutanja u 0 tvarivanju postavljenih ciljeva, zadovoljstvo i korist.

U trenutku izlazenja prvog broja casopisa "Me-Dij", ili bilo kojeg drugog Ii ta,opravdano e postavlja pitanje koji u razlozi i koji su ciljevi njegovog pokretanja. Inicijatori izdavanja casopisa uvereni su da veliki broj obolelih od secerne bolesti, clanovi njihovih porodica i vi drugi zainteresovani za ovaj problem imaju potrebu za jednim glasilom, u kojem ce moci da nadu lekarske savete i ve neophodne informacije 0 ovoj boJesti, ali i citav niz najrazlicitijih, krajnje prakticnih upustava i obavestenja od koristi u svakodnevnom zivotu. Cinjenica je da u Vojvodini, pa i u celoj Srbiji, danas ne po toji takav casopi ,a jedini postojeci casopis jugoslovenskog karaktera populamo obraduje, zapravo, znatno ~iru zdrav tvenu problematiku i nije fokusiran sarno na secemu bolest. Razumljivo da u njemu nedo taje icitav niz informacija, obavestenja i ve ti od interesa za bolesnike, i njihove porodice, iz vojvodan ke redine. Treba, medutim, naglasiti da ce "Me-Dij" od pocetka nastojati da izbegne usko lokalne okvire i teziti da se obraca svim dijabetisnim bole nicima u nasoj zemlji. To je, ujedno, i razJog da pozoverno ve zdravstvene radnike i bolesnike sirom Jugoslavije na saradnju, s uverenjem da ce svojim dopisima, prilozima i dobronamernim primed barna doprinositi boljem kvalitetu casopisa. Kroz cetiri broja godisnje i na 24 bogata ilustrovane stranice, "MeDij"nastoji da svojim citaocima pruzi savete najkompetentnijih strucnjaka, da poduci i informise, ali i da zabavi i razonodi. To ce pokusati da ostvari preko svojih brojnih rubrika. Da pornenemo sarno neke: populamo pisani strucni cianci, brojne reportaze, odgovori dijabetologa na dostavljena pitanja citalaca, dijabeticarski kuvar, saveti pravnika i ocijalnog radnika (ostvarivanje prava iz zdravstvenog i invalid ko-penzionog osiguranja, pitanja vezana za zaposljavanje, skolovanje i dr.), vesti iz rada opstin kih drustava. Na tojacemo da sa stranica casopisa stalno provejava dub optimizma, toliko potreban svakom bole niku, a koj i je utoliko opravdaniji jer se bazira na realnim cinjenicama koje s pravom dopustaju da se zakljuci da je dijabete ni bolesnik uslovno zdrava osoba. Nasa zelja je da to doista tako i bude. Narodna mudrost kaze da je svaki pocetak tezak. Odlucni smo u nameri da buducim citaocima pruzimo stivo koje ce biti i poucno i zanirnljivo, svima pristupacno i uvek aktueLno, koje ce obolelima pomoci da se bolje lece i da lakse savladaju sve prepreke i poteskoce koje im njihova bolest stvara u svakodnevnorn zivotu. Nerninovni pocetni pronece nas obeshrabriti. Pomozite narn da u tome u perno na obo trano Prof. dr Lazar Lepsanovic predsednik Redakcionog odbora Clanovi:

J

REDAKCIJA
Predsednik Prof. dr sci. Lazar Lepsanovic Glavni i odgovorni urednik Dragoljub Blazic

ing. Petar Rancinger, Prof. dr sei. Pavle Pantelinac, Doc. dr sei Budimka Novakovic, Doc. dr ci Jovan Vlaski, Dr Dragoljub Vrbaski, Dip!. ing. Loboda Tibor, lng. Milan Kolaric, Dusan Raicevic

"Me-Dij" - glasilo za obolele od seceme bolesti. Izdaje Savez drustava Vojvodine za borbu protiv secerne bole ti. Za izdav.ac3a: ~g..Peta~ i Rancinger. Glavni i odgovorni urednik Dragoljub Blazic. Predsednik Redakcij kog odbora prof. dr sci. Lazar LepSanovlc. ~lst izlazi tromesecno i be platan je. Rukopisi i fotografije se ne vracaju. Redakcija: 21000 Novi Sad Bulevar Oslobodenja 6-8. Telefon I telefaks (021) 444-235, ~iro racun broj 45700-678-4-17629. Tehnicko uredivanje i kompjuterska obrada Dragan Rogacevic, starnpa: "Grafoprodukt", 21000 ovi Sad, De anke Mak imovic 54, telefon: (021) 394-108 i 393-189. Fotografije: "Canon M",. Bulevar o lobodenja 4b, telefon: (021) 338-807. Glasilo je upisano u registar sredstava javnog informisanja Ministarstva pravde I lokalne samouprave Republike Srbije pod brojem 3204 . a lovna strana: "Novi Sad"

- - - ~-----

-

-----

------=~--- --~--.

-~~ -

--

Do otkrice insulina. Kada u citavoj Pokrajini. Krajem sezdesetih. kasnije profesor dr Miladin Mirilov pocinje. U Somboru. prof. Vec se javljaju lekari. pregledom u odnosu na ovu bolest krvnih srodnika bolesnika. ne moze se naravno. koji ce ornoguciti i bolje organizacione oblike za lecenje. U sve vise mesta otvaraju se ambulante pri domovima zdravlja i zdravstvenim stanieama. dr Lazar Lepsanovic. Kada se stvore materijalni uslovi. u naSoj Pokrajini niko se nije posebno bevio lecenjem ovib bolesaike. kasnije se prosirilo u Odeljenje. one koje bez in ulina ne bi prefivele. u Subotici. Jos je ranije na Kliniei za interne bolesti otvoren Odsek. bolesniei uce da sami kontrolisu secer i aeeton u rnokraci. Backoj Palanei. potpisani. i Klinika za endokrinologiju za te bolesnike. dr Jozef Kovac-Birkas. posebno organizovano leeenje obolelih od se6eme bolesti (ono koje se sprovodi u posebaim. plodovi nauke uz pomoc ovdasnjih lekara.Prof dr Teodor Kovac: DIJABETES U VOJVODINI Lecetije. "pen" -skih brizgalica ("sprieeva"). resavanjern postojecih soeijalnih problema i sl) u eemu pornoc pruzaju udruzenja bolesnika koja se stvaraju u mnogim vojvodanskim mestima. Slicna odeljenja odnosno odseci otvaraju se i u drugim bolnieama u Vojvodini. ju vode. onako kao i pre 10-15 godina. oslobodena je zavisnost od zivotinja jer se do tad a insulin mogao dobiti samo iz zivotinjske gusierace. za ove bolesaike) u Vojvodini nema dugu tredi- ciiu. jos dok ne osecaju nikakve tegobe i tako im je data mogucnost da na vreme pocnu da se Sadu na Odeljenju prof dr Dusana Vukovica i njegovih saradnika. ustanovi. Do tada nesluceni razvoj nauke 0 secernoj bolesti u poslednjoj cetvrtini proslog veka imao je ogroman uticaj na napredak u lecenju ove bolesti. Pri Internoj klinici u ovom Sadu 1971. posle Oslobodenja. 0 im toga. dr Emil Libman i prim. prim. pre svega na Decjoj klinici u ovom Pocetkorn sezdesetih godina stanje pocinje brze da se menja jer to zahteva situaeija. ni sprovesti valjano lecenje. ove mogucnosti poznate su i nasirn lekarima i mozerno se nadati da ce u doglednoj buducnosti. kako i koliko insulina da dobiju i onda je po tom upustvu lecenje nastavljeno kod lekara kod kuce koji im je insulin ubrizgavao svaki dan ili ih naucio da sami to rade odnosno da to radi neko od ukucana obolelog. dr Dorde Bales. pri bolnicama i drugim zdravst venim ustanovama. a od 1985. Lekari u Vojvodini podigli su nivo ovog lccenja na zavidnu visinu. osnivac Interne klinike u Novom Sadu. vecina i vise puta. pri Zavodu za zdravstvenu zastitu Vojvodine. Postojece tablete takode su velika pornoc mnogim bolesnicirna. Time je ornoguceno da se hiIjadama bolest rano uoci. prim. olaksano i pojednostavljeno lecenje ove bolesti. kasnije. prim. Organizuju se kursevi za lekare u Zagrebu i Beogradu koji se interesuju za lccenje ovih bolesnika. tj. lece. krajem 1921. prim. sve vise zainteresovani za lecenjeovih bolesnika u svojirn ordinacijama da bi polako tu delatnost preuzela javna zdravstvena sluzba. Sidu itd). a pre nekoliko godina odrzane su i po treci put. namenjene ovim bolesnicima. polako stanje ipak menja. dispanzeri. Kikindi. Time je izuzetno unapredeno. one moci u potpuno ti da se koriste i u nasoj sredini. pre svega einjeniea da je sve vise bolesnika a mogucnosti da se ova bolest brze. onih u obliku nalivpera. pre svega u bolnieama. nastoji se da se bolcsni ne samo valjano lccc nego da se tako i zbrinjavaju. uvodenjem u lecenjc potpuno preciscenih insulina kao i insulina stvorenih vcsiacki. sem u ta dva spomenuta grada. Tek krajem dvadesetih i pocetkorn tridesetih godina proslog veka u Subotiei i u ovom Sadu 0 novane su prve laboratorije za pregled secera u krvi. u Somboru dr Josip Frenkel. sirorn Vojvodine obuceno je niz medicinskih sestara koje su nezaobilazne u obucavanju ovih bolesnika kao i u njihovom zbrinjavanju. koristice u punoj meri i bolesniei u Vojvodini. prim. nema laboratorije 0 posobljene za ovaj pregled. dr Teodor Kovacev. otvorena je Sluzba za obolele od secernc bolesti. odnosno u njoj rade. Na svc vise mesta. Postepeno. Osamdesetih godina minulog veka odrzane su dye jednogodisnje studije za lekare koji su zeleli da se posebno bave lecenjem ovih bolesnika. Za bolesnike 0 abita olaksanje predstavljalo je otkrice mogucno ti da se insulin ubrizgava pornocu tzv. Danas postoje aparati za samoodredivanje krvnog secera takode u obliku nalivpera tako da se ta dva "nalivpcra" mogu nositi u dzepu zaista kao nalivpera ili hemijske olovke. sve su bolje. dr ada Cvetkov i prim. Tek se doduse. potonji profesor niskog Medicinskog Iakulteta. otvaraju se laboratorije ospo obljene da odreduju secer u krvi. internisti pre svega. u Zrenjaninu prim. centri i s1. dr Milenko Ivic. dr Spasoje Cvejic. Srecorn. za ovu svrhu osnovanim sluibem« kao sto su sevetoveliste. prof. Vodi se racuna i 0 njihovim problemima vezanim za secernu bolest (obezbedenjern lekova. lzuzetak su bile mlade osobe. jos i danas u vetu neprevazidenu akciju za rano otkrivanje secerne bolesti sirom Vojvodine u kojoj je tokom desetak godina pregledano vise miliona Ijudi. jer su one u nekim bolnieama i klinikama u zemlji ili u nekoj od susednih zemalja dobijale upustva kako da se lecc. Senti. posebnim trakarna i niza drugih materija koje se izlucuju rnokracorn. Ovde mora da se spomene usavrsavanje aparata za samomerenje secera u krvi i samoodredivanje u rnokraci. lccenjern drugih bolesti uslovljenih scccmom bolcscu. u Pancevu dr Dusan Todorovic a kasnije i moogi lekari u drugim mestima (npr. dr Milivoj Savic i brojni kvalifikovani lekari. U meduvremenu su se u leccnjc obolelih od secerne bolesti ukljucili i decji lekari. uz odredivanje. na onu koja se nije bit no razlikovala od tog lecenja bilo gde u svetu. manje ili vise uspesno. dr Dimitrije Stanulovic i dr Franja Fiser. Tako u Novom Sadu na tom polju u duzem periodu aktivni su. postepeno se razvija u eentralnu sluzbu za tu bolest u Pokrajini. dr Mitrek Dirnitrijevic. Kasnije. Vrscu. dr Vinko Percle. lakse i jednostavnije .

KLINIOO oeua UCESTALDST Broj obolclih u celom svetu vrlo je vclik i pokazuje tendenciju stalnog pora La. Prvi podaci 0 ovom oboljenju stari su gotovo 3500 godina i nadcni su na cgipatskim papirusima. a u poslednje vreme 4 . dr Laza. u pitanju vise razlicitih oblika bolesti. Ukoliko se neadekvatno ili uop te ne lcci dovodi do mnogobrojnih i teskih komplikacija.aanjm.Mala citanka diiabetesa • Se6eroa bolest poprima karakteristike epidemije svetskib razmera i predsta~lja ogr?man. pak. Pored manifestne bolesti. Medutim. U dijabetesnih bolesnika uvck postoji nedostatak insulina. U ovom i tiekoliko narednih biojeve objsvljujemo 'Malu Citanku dijebetese . a kada je razoreno 90 odsto ovih celija nastaje manifestna bolest. sto ncsumnjivo govori da su proccnc za celu Jugoslaviju nerealno niske. ali je njegOY bioloski cfekat smanjcn ili odsutan. a nekim pacifickim ostrvima (Mikronezija.000 osoba ima ovu bolest ili neki od njcnih raznih razvojnih stadijuma. Dijabete nije jedinstveno oboljenje vec jc. Od tih komplikacija zavisi i duzina i kvalitet obolelih od dijabctesa. hormona koji je stvara u gusreraci (pankrcasu). nazvanih bcta-celije pankrea a.----. ranije oznacavan i kao latentni dijabetes. prvenstveho na krvnim udovima.••• _ dok II onih koji zive na Tajvanu. Polinezija).. za koje je svojstveno da ima nasledni karakter. Tip I ili insulinzavisni dijabetes cine manje od 10 odso od svih s lu c aj e v a secerne bolesti. n~ samo z~~vsn:eni. u svetu je 1997. od nje bolovati 220-230 miliona ljudi. eke proccne govorc da u nasoj zcmlji ima oko 300-350. Iz p'era prof:. posebnu paznju zasluzuje i sindrom smanjene podnosljivo li glikoze (IGT). 0 ~V?j bol:sti... tokom duzeg trajanja bolesti dolazi do progresivnog iscrpljivanja insulinskih rezervi.. u Pima Indijanaca u SAD i u australijskih Abordzina izuzetno je vel i. L. __ ••. a postoje i drugi spccificni oblici. pre svcga. Mehanizam njegovog delovanja vrlo je slozen i podrazumeva. a za koje se insulin vezuje po principu "kljuca u kljucaonici". zbog koje takve osobc piju velikc kolicine vodc i mnogo mokrc..••. U predisponovanih osoba neki faktori okoline pokrecu jcdan autoimuni proces u pankreasu koji dovodi do razaranja beta-celija. a sasvim je redak u nerazvijenim zemljama. pa i vise. Dana je to jedno od veoma cestin oboljenja savremcnog ~oveka. koji se nazivaju in ulinski receptori. Insulin je po svom hemijskom sastavu belancevina. a u sredinama kojc sc naglo industrijalizuju i gde je stanovnistvo brzo preslo s tradicionalnog na moderni nacin ishranc i zivola uopste njena ucestalosi naglo raste. koji se naj~escc povlaci posle porodaja da bi se ponovno pojavio u sledecoj trudnoci.-----. a njena osnovna karakteristika je stalno povisen nivo sccera ili glikoze u krvi (hipcrglikemija). Coxsackie). ali ih je poslednje decenije skoro sasvim istisnuo humani insulin dobijen postupkom genetskog bioinzenjeringa. Dvadesetpetogodisnji rad na njenom sisternatskom otkrivanju kod cclokupnog odraslog stanovnistva Vojvodine (1967-1992) pokazao jc da blizu 200. Danas je ustanovljena tacna lokalizacija gena za ovaj tip dijabetesa.. ajznacajniji su insulin zavisni oblik (IDDM) ili tip I i insulinnezavisni obJik (NIDDM) ili tip II. Poseban znacaj irna gestacijski ili dijabetes u trudnoci. u jednoj vrsti poscbnih cclija. U osnovi oboljenja lezi ncdostatak insulina. Danas se zna da takvu ulogu imaju neki virusi (posebno zausaka.-. U visoko razvijenim zapadnim zemljama ceni se da 5-12 odsto odraslog tanovnistva ima secernu bolest.•• ka i dostize ~ak 35-40 odsto odra Ie populacije. posebno u ranim Iazama bolesti. cpidcmiologa. u krvi su prisutne cak i povecane kolicine insulina. najcesce kao posledica porernecaja na nivou pomenutih celijskih reccptora. prema podacima Svetske zdravstvene organizacije najcesCi je u skandinavskim zemljama. sarno relativni. 2000. Pojavljuje se u decjern uzrastu i adolescenciji. na kojcm je zabelczcno da postoji jedna bolest za koju je svojstvena jaka zed. do hiperinsulinemije. zbog ~cga i ovi bolcsnici u kasnijim Iazarna bole ti imaju potrebu za dobijanjem injckcija insulina. da je hronicnog toka i da obolclu 0 obu prati do kraja zivota.:. na Ebersovom papirusu. Prema istrazivanjirna australijskih -----------r. u takvirn situacijama dolazi do povecanog stvaranja insulin a. vrlo rctki u poredenju s prethodna dva. bilo oko ] 22 rniliona obolelih. tako da se ne rnoze primeniti u obliku tableta jer e razlaze pod dejstvom zeluda~nog i crevnih sokova. apsolutni ili. Za razliku od bolcsnika u kojih postoji apsolutni nedostatak insulina. o velikom uticaju faktora okoline ubedljivo govore i sledcci podaci: u Kineza koji zive u Kini ucestalo t dijabetesa iznosi sarno 1-2 odsto.a Lephuiovice. zapravo.. Hong Kongu ili na Mauricijusu dostize cak ]2-15 od to. ali je njegova cfikasnost smanjena. s ocekivanjem da ce 2010. a ima lendenciju da u kasnijim godinama zivota evoluira u klasicnu formu secerne bolesti. po taje sve redi iduci prema jugu Evrope. aime kod velikog broja bole nika. rubcolc i tzv. Smatrali smo kotisaim da se p~tak izlaienJa CasoplSaobeleii Jea:um kxecim i kompletnim pregledom svib dan. godinc do tigao je oko 155 miliona i pokazuje dalji brzi porast. U lecenju secerne bolcsti korisccni su insulini ekstrahovani iz svinjskog i govedcg pankrcasa. vec i socijeluo-ekoaomski problem. a vrlo retko moze nastati i u kasnijim godinama zivota. pa i u starih. =« OSNOVNE ODLlKE SECERNE BOLESTI Secerna bolest ili dijabetes melitus je verovatno stara koliko Ijudski rod. postojanje na spoljnim opnama svih celija poscbnih strukturnih elemenata.000 obolelih.

. bude sumnju Vellkl ""'pan do 0..:.1pia•• boja posledice. Cesto se radi 0 slucajnom laboratorijskom nalazu povisenja glikoze u krvi ili njenog prisustva u rnokraci. ZASLADIVACA I DJJBTETSKIH PROIZVODA. (U sledecem broju: Komplikacije Je6erne bolesti). APARATA ZA MERBNJE NIVOA GLUKOZE U KRVI.naee man!u prlbll1nost je.. bar u pocetku bolesti. Karakteri tike ovog oblika dijabetesa su nagli pocetak. . Tip II ili insulinnezavisni tip secerne bolesti postoji u preko 90 odsto obolelih.. s pojavom svraba u polnom predelu. veliki unos belancevina zivotinjskog porekla. OGTT). ucestale trudnoce i predisponovanih zena. hronicni stres. CASOPISA I SVU . s blagim simptomima ili potpuno bez ikakvih simptoma i znakova. mokrenje velike kolicine mokrace. Treba naglasiti da je ovo stanje Iaktor rizika ne sarno za secernu bolest vec. Dodatni Iaktori su: gojaznost. ishrana odojcadi kravljim mlekom umesto prirodnog dojenja). DRUGU POMOC DA LI OBNOVITI CLANSTVO? PRBDSEDNISTVO DRUSTVA USKORO NA INTERNETU ! 5 .. kontraeeptivne tablete) i drugo. uzimanje nekih lekova s dijabetogenim delovanjem (neki diuretici ili lekovi za povecano izlucivanje mokrace.. Bolesnici se dugo vremena mogu lcciti sarno dijetorn ili i tabletama (tzv. ajeesce je posledica porernecaja celijskih receptora za insulin. U ovih bolestnika postoji velika sklonost nastanku dijabetesne kome... gangrena. po pravilu se pojavljuje posle 40.----. povecan apetit i. i za oboljenja srca i krvnih sudova.. neadekvatna ishrana (hiperenergetska. bogata u koncentrovanim ugljenim hidratima.optuzuju se i drugi Iaktori (izvesne toksicne materije.-. ali posle visegodisnjeg trajanja bolesti i u njih se cesto razvija potreba za injekcijarna insulina (tzv... .5 mmolll (9 mll/dl) . tako da su ne retko u trenutku postavljanja dijagnoze vec prisutne ozbiljne degenerativne kornplikaeije (na primer. stirn sto su faktori okoline izuzetno vazni i od kljucnog znacaja za ispoljavanje bolesti. u kontrastu s njim.. u kojem je glikemija normalna ili sarno povremeno povisena.. postepen. ruUke .. infarkt srca i drugo). posebno starijih zena). cesto je udruzen s gojaznoscu (u prko 70 od to) i dvaput cescom pojavom povisenog krvnog pritiska i poremecaja metabolizma masti nego u opstoj populaciji.. povecana Iizicka aktivnost) uspesno deluje na preventivnom planu u smislu M".------. olakhveju otIlnvanje Sindrom smanjene tolerancije glikoze ili IGT predstavlja stadijurn koji prethodi nastanku ispoljene secernc bolesti. povecan unos tecno ti. izrazito mrsavljenjc). Ocigledno je da i u ovorn tipu bolesti postoji nazan uticaj naslednog Iaktora (oko 40 ods to obolelih ima pozitivnu porodicnu istoriju bolesti). a koji se otkriva pornocu testa opterecenja glikozom (tzv. '. avo je od izvanredne prakticne vaznosti jer ornogucava da se relativno jednostavnim merama (normalizacija telesne rnase.... oralni hipoglikemici). RASPODBLU HUMANITARNE POMOCI KOMPJUTERSKU OBRADU PODATAKA OBOLELIH OD SECERNE BOLESTI PO PODACIMA KOJI SB NALAZE U PRISTUPNICI LETNJU SKOLU ZA DECU SA OBUKOM BORA VAK U BANJI (ZA PUJ:iOLETNB CLANOVE) STRUCNA PRBDA VANIA CLANOVIMA CIJA INV ALIDNOST POTICE OD SECERNE BOLESTI POMOC OKO INV ALIDSKIH BENIFICIJA POMOC OKO ZAPOSUA VANIA .. korekcija nepravilne ishrane. Medu kornplikacijama izrazito dominiraju arterioskleroza i njene Ruiltas.. kortikosteroidi. PRIBORA ZA DA VANJE INSULINA. po pravilu. najveci broj bolesnika je gojazan ili je bio gojazan pre njene pojave (blizu 80 odsto). a i propratne infekci- Karakterise ga povecan rizik progresije prema rnaniIestnoj secernoj bolesti.. . narocito gljivicne..PENZIONISANIA KORISCENJE LITERATURE. nedovoljna fizicka aktivnost... sprecavanja ili bar vremenski znacajnog odgadanja pocetka bolesti.. vrlo izrazeni simptomi (enormna zed.!. a sirornasna u balastnirn materijama). TRAKA ZA SAMOKONTROLU NIVOA GLUKOZE IACETONA U URINU.. takode. godine zivota. na njeno postojanje (na primer. OBNOVA CLANSTV A UCLANITE SE U DRUSTVO ZA BORBU PROTIV SECERNE BOLESTI DRUSTVO VAMOBEZBEDUJE: SIGURNlJE SNADBEVANJE: LEKOVA. s posledicnom hiperinsulinemijorn. '-----"---:----:-:c-:-:------. potpuni nedostatak insulina. Pocetak bolesti je. zbog cega je potrebna njegova primena od samog pocetka bolesti pa sve do kraja zivota. Sekundarno insulinzavisni bolesnici).

drugim bolesnicima preporuke 0 nacinu krvi ustanovljena secerna koja je zdravst veni radnik.. Dimitije Damjanov . godisnjc insulinske su njima navodno pomogli.-u I 6 .. Tuberkuloza 1954. "AlIA3 _ I po 1'ngedorn-Jenser..:. tacnije punih Inutrala... galicama za jednokratnu upotrebu Antidijabetesne sluzbe. poscbretko. za tehnologije. to vremc jos uvek bila costa Odmah po ustanovljavanju kod nasih bolcstika ce t slucaj.AeA<1nOA-\ ..ttnpl )ip~ljt••1t wntt'J>ftlJliTi!~1952. Stoga kucnirn i poslovima oko dece. inace. oboje vec godinama u vreme letovanja ili braku ..:..2"~..Miletiko.-'. i on me je kao od kombinacije mutnog ili protaminmoze bili krajnje neodgovarajuci. godine lecen kod cuvenog prof..J. i hrane i upotrebi odrcdenih lekova koji bolest...~H.::c-. godine".. bar na dcsetak svinjokolja". godine.c..."u neki podaei iz njegove biografije. Pocev koji je od pornoci jednom bolesniku Iakulteta u I ovom Sadu... nska terapija nisu bili nikakav hendikep ubrizgavanjc traje za mladog Damjanova najbolje govore vrlo kratko . 0 nivaca jugosloven ke p rip rem e ~••.~~....Interyju POLA VEKA SA INSULINOM Kada vidite kako izgleda g. Odrnah sam upucen Tokom 52... ali je pregledom "prepustio taj posao" supruzi. bio i ad sarn pa ionibolesli..... onako kako su uvodeni u jedan lek. Bilo je to 8.. dijabetologije.JlHArHOCTH~KM A'i:fi.. koja je u dodaje seretski... vec preko pola veka.pUle". Zbog sumnje na njima ponekad i grcsio. do ta cesto odlazio na sluzbena i Damjanov.. godisnje vrsiti sterilizaeiju.. gde je proceduru ubrizga.. Kaze da se to -"Cclog zivota vodio sam potpuno norrnoze lako izvcsti tIPtf~. godina vakodEvocira ecanjc na prve godinc svoje nevno je sterili ao 6AKTEPHOnOUlHM K nA60PATUPKr bolesti i pokazuje citavu hrpu lekarskih taklene brizgalice DT. Dugo .."Smatram da mi je za relativno dobro dana sam prvi put dobio injekciju in ulije uvek primae sarno jednom na dan.. Smatra bolest.. otae je potcskoce ni na dvojc deee . nadrilekara i tzv. •• r. odlazio sam je sam ili uz pornoc supruge. i redovnom profesoru Medicinskog klinicku praksu u svetu i kod nas..:. Tvrdi da --====-=-...11. bez secerne bolesti. a zdravstvcno tanjc.::.C:. ponosom istice da po Icdnjih dvadeset davanje insulina pet godina radnog staza ni jednom nije nije mu pricinjavabio na bolovanju duze od nekoliko 10 nikakve posebne dana...bisete iznenadeni. prakticno bez ogranicenja. I'-fed. pozutcloj haljini.c.. kasterapije probao je gotovo sve insulinske ovome rec. godine.. ma. im travama i preporukama i " avetima" na tuberkulozu pluca...=. toga pojavila se jaka zed. ostecete svakako zeptepesceai i sa tievericom ptibvetiti tu cinjenicu.=. a cu6ete da je dugogodi§nji dijebetesni bolesnik .. UJ pun ETA P nalaza i laboratorijskih izvestaja na vcc i igle a sada koristi It)T''M''_·_·7·-:-'-. A kada cujete da vise od pedeset godina svakodnevno dobija injekcije iasuliae. iscclitelja.-------------------------..'--------. pomagao supruzi u vreme kada se na put morala no iti mala najduze dobija injckcije insulina.. gobrijanje ili pranje dinu. roditelji su me odvcli bolesti naucio je da ubrizgava da je opa na siroko raspro tranjena na pregled kod specijaliste za insulin....1"•• nii."Bilo je to komplikovanije i teze u okolnim mestima on je bolesnik koji sionalne obaveze.: MEnHUHHGKO... (H"e:l -==I. . godinc i toga jih p eparata humanog insulina... raznjako iznemogao. pa do najnoviopasan. a rekrcativno sc bavio sportom. Medu njima je i labobrizgalice za jedratorijski izvcstaj iz tada vrlo poznate nokratnu upotre3flnHCHMK laoboratorije dr varea 0 analizi secera bu. ili odredena doza tok leka.:o'-.:1:. Vuka Vrhovca. sto je. posebno danas s brizPrerna raspolozivoj dokumentaciji malan zivot. A ncproverenim metodama lecenja. na svakom mestu.l! •• . ali to nije predstavljanjegova zivotna prica poucna za mnoge. za drugog bolesnika. §estesetsedmogodi§nji peazioaiseoi tekstilai trgovac. pa i hitan slucaj primio na bolnicko lecenje... Sem u prvim godinama secerne bolesti. Insulin .in je lekar a kci inzenjer putovanjima.:. Kada je 0 internisti dr Dimitriju Stanulovicu.-. Uostalom. Szuba"."Imao sam nepunih sesnaest godina rani posetilac sportskih priredbi. kao i dokumentacija sa interne olaksava i ubrzava klinike na Rebru u Zagrcbu... 52... otklanjao ih kada je ustanovljeno da bolujem od no rukometnih utakmica. cink i kristalnog insulina. svakorn slucaju Zaposlio se nekoliko me cei posle znatno kracc nego otkrica b Ie ti i radio je putih 4l.:. koje od tada primam svakodncvno.. oktobra 1949. valja svakako irnati u vidu da nijc dircktoru Klinike za interne bolesti preparate. hipoglikemije je imao vrlo .. Svake godinc bio sarn Naglasava da nikad nije posezao za preko petnaest kilograma i bio r-----==-----.:. odmore redovno provodio na moru ili u 10 nepremo tivu prepreku" dodaje posebno mlade osobe obolclc od banji.. ali priznaje da je od pojava da nedovoljno obavesteni plucne bolesti. i gotovo po pravilu. posle vise od na. godine.-.qarepl-lJaAY C u\. Ozenio se 1954. ekoliko me eci pre cesto u bioskop i drugc kulturnolekarskc pornoci. ornrsavio sam zabavne priredbe. u ovom Sadu i Redovno sam ispunjavao svoje profe. druga putovanja. po uda za sterilizazciju i svakodnevno je razgovor s njim uvek interesantan..'1je u krvi. posle zenidbe bole nici i druge neupuccne osobe daju nije nadcna.. do penzionisanja 1990. dr vanja.a sad a je srecni deda sa troje kad je bio u gostiunucica. sto mu jako 0 nper . sada uzima mcsavinu Lente insulina i cvo....1t: _2=-~"":.::. ins u I ins k e Da secerna bolest i dugotrajna insulirncsavine i samo .

insulina.j. Kod obolelih od secerne bolesti postoji ili nedostatak insulina. redovan sam posetilac utakmica rukometnog kluba "Jugovic".lml insulina. Insulin je hormon.). mogu koristiti secer kao energetski izvor. cesto uz obalu Dunava. koju sintetise pankreas (gusteraca). ali se njegovo opste zdravstveno stanje moze okarakterisati kao sasvim zadovoljavajuce. I sada kao penzioner setam se najmanje jedan sat dnevno. kako bi se spreeile potencija lno vrlo opasne bipoglikemije . odnosno insulin sa 100 i.j. Sto je kolicina secera u krvi vcca to je i lucenje insulina intenzivnije.j. koje ponekad mogu imati i tragicne posledice. Na tome sam im posebno zahvalan" . u ciJju smanjenja broja injekcija tokom dana. zasad nema ozbiljnih komplikacija svojstvenih ovoj bolesti. insulin omogucava da celije. istrazivanja na polju insulina bila su toliko intenzivna i obimna da su omogucila dobijanje neogranicenih kolicina humanog insulina. Isofan. "rnutnih insulina". svetski poznat proizvoda~ insulina prisutan je u Jugoslaviji viso desetins godine. Od epohalnog otkrica insulina 1922. od njegovog otkrics pa do danas. To znaa da bi se unela ista doza insulina. Na kraju razgovora pitamo g. da uzimanje insuJina ne predstavlja nikakvo posebno opterecenje i da se sa ovom bolescu moze voditi prakticno normalan zivot bez vecih odricanja i lisavanja svakodnevnih zadovoljstava.j. Istina je da se zali na smetnje u vidu i bolove u nogama. u narednih tiekoliko brojeve ovog Casopisa. Posle obroka. u prvom redu porodice. od izuzetne koristi bilo svakodnevno kretanje./1 ml.jJml (i./1 ml odgovarajucim brizgalicama.j. kada secer u krvi naglo raste. insulin se izlucuje u malim kolicinama. 7 .gastroetrolog. odmah po njegovom otkricu.=internacionaInih jedinica) i 100 i. eiji sam pocasni clan i dofivotni imaJac besplatne ulaznice". Damjanova najbolja je potvrda misljenja da su oboleli od secerne bolesti zapravo uslovno zdrave osobe. arnericka farmaceutska kompanija Eli Lilly i danska kompanija Novo. kao osnovnog izvora energije svakog zivog organizma. Od otkriea do danas Novo Nordisk AlS.5 puta razblazeniji od 100 i. RazumJjivo da je neophodno pridrzavati se dijetskih preporuka i drugih saveta . ohrabrenje i pomoc. Damjanova sta bi mogao kao dugogodisnji bolesnik da poruci mJadim osobama kod kojih je ustanovljena secerna bolest i koji treba da primaju injekcije insulina. u §leoli i sl. insulina. Svetska Zdravstvena Organizacija je nedavno preporucila svim ~cama da predu iskljuavo na komrenje 100 i. bilo je neophodno injicirati rastvor pet i vise puta dnevno zbog njegovog vrlo kratkog delovanja. Ove godine je operisao kataraktu na oba oka. po hemijskoj strukturi belancevina. Imao sam srecu da su mi supruga Evica i deca. Ako se 0 ovome ne vodi racuna desire se da neko ko upotrebi brizgalicu od 40 i. Kao izuzetno znacajno istakao bih svakodnevno kretanje i fizicku aktivnost koji su za mene bili vrlo znacajan dodatni faktor u Iecenju. Osim toga.o je vazna podrska i razumevanje. a zahvaljujuci urednom lecenju. redovno uzimanje insulina i eventualno drugih potrebnih lekova. Prvi preparati insulina za terapiju dijabeticara su bili kiseli rastvori vrlo male bioloske aktivnosti. a izlucuje se direktno u krvotok. dovelo je do razvoja dye vrste suspenzija insulina ili tzv. za primenu 100 i. Uprkos dugotrajnom dijabetesu. redovno se kotrolisati kod lekara. Iz ovih istrazivanja proizasle su tri obelove nagrade.5 puta veeu dozu. . Intramuskularna primena ovakvih preparata je bila vrlo bolna i neprijatna usled velike zapremine koja je morala da se injicira i zbog kiseline u prepratu. Alergijske reakcije su bile cesta pojava. Insulini jacine 40 i. Nairne. ali je svakako najvaznija ona koja se odnosi na pravi. a operacija je protekla bez ikakvih problema. shvatiti da secerna bolest nije nikakav bauk. "Za uspesno lecenje secerne bolesti izuzetn. kada je nivo secera u krvi nizak.ptiptemicemo setiju tlanaka 0 insulinu. uvek pruzali maksimaInu podrsku. Traganje za preparatima insulina sa produzenim delovanjem. ali nije u stanju da ornoguci celijarna koriscenje odrzava insulin u rastvorenom obliku pored velike kolicine necistoca (proteina) iz pankreasa. od kojih je sazdan svaki zivi organizam.jJml. Kisela sredina je bila neophodna da Insulinski preparati se danas proizvode u dye jacine: 40 i. Kso ptedstsvnici farmaceutske kompanije."Izuzetno je znacajno imati potpuno objektivan i racionalan odnos prema svojoj bolesti. Prva se naziva IZOFAN insulin (Insulatard. kao i da ima izvesnih problema od trane srca za koje uzirna lekove. Olaksavajuca je okolnost da je supruga medicinska sestra a sin lekar specijalista internista . zavisno od kolicine secera u krvi. a inace stalno sam u pokretu obavljajuci razne poslove i kupovine. su 2.pedeset godina bolesti.j. RAZVOJ INSULINSKIH PRBPARATA Piie: Predrag Radosevic Malo je otkrica u oblasti medicinskih nauka koja su toliko promenila i unapredila zivot velikom broju pacijenata kao sto je to bio slucaj sa pronalaskom insulina. koristi se 2.j. Tokom noci ili izmedu obroka. belezi se i porast insulina u krvi. ili se on sintetise. godine do danas.e vaznosti je da se uvek primenjuje insulin sa 40 i.j.Ino koriscenje secera. NPH) i uvedena je u upotrebu secera. Shvativsi vaznost insulina za lecenje obolelih od secerne bolesti. primeni 2. ali i blize okoline (na radnom mestu. Kao rodeni Kacanin. zapocele su proizvodnju insulina iz govedeg i svinjskog pankreasa. Od ~votn. ame dovodi sebe u rizik od vrlo tellih hipoglikemija." Zivotna prica g. Predstsvnistvo u Beogradu odluCilo je da pomogne izlalenje ovog cesopise.j. narocito pri kretanju. sin Dragomir i k6i Svetlana. primenom 40 i.5 puta veea zapremina. podrtavajuCi time poboljsanje lerenja i edukecije obolelib od se6eme bolesti. najviseg stepena cistoce. Insulin ima vise funkcija u organizmu. koja je daJanajviSe novina u lerenju insulinom.

obzirom na slicnost svinjskog i humanog insulina. Oba preparata insulinskih suspenzija su razvijena u Novo Nordisk laboratorijama. koje uglavnom ne uticu na kvalitet lecenja. Pored toga. bio je insulin. insuLini zivotinjskog porekla imaju osnovnu trukturu koja sc razlikuje od strukture humanog insulina. Bugarska. Pojavila se potreba da oboleli od secerne bolesti. koje se sa stanovista savremene insulinske terapije smatraju negativnim. Istrazivaci su od samog otkrica insulina trazili nacin za njegovu proizvodnju u svrhu lecenja obolelih od secerne bolesti.1946. Kada se ovakvi mikroorganizmi nadu u optimalnim uslovima za rast i razmnozavanje. Ovi preparati sc najcesce koriste kada se insulin primenjuje sa dye injekcije dnevno. Uvodenje metoda g e net s k 0 g inzenjeringa izazvaloje pravu revoluciju u proizvodnji insulina. Me insulin bi trebalo da sadrzi sarno insulin i ni jednu drugu komponentu u svom sastavu. Tako je nastao Me ili monokomponentni insulin. nakon potkozne injekcije. Ovako dobijen humani insulin nazvan je semisintetski. Nairne izofan in ulin je hemijski stabilniji od lente insulina. U fabrickirn mesavinarna bistri i izofan insulin su pomesani u razlicitim odnosi- ma (Mixtard. Rumunija. Osnovni nedostatak semisintetskog humanog insulina je 0 g ran ice nos t polazne sirovine za njegovu proizvodnju. Danas se najosetljivijim metodama odredivanja jedva mogu reg i s t r 0 vat i nccistoce u preparatima Me insulina. zbog cega su pripremljene fabrcke mesavine kako bi se obolelima od secerne bolesti olaksala terapija. odnosno humani insulin. zbog cega se ponekad mogu pojaviti problemi u regulaciji secera u krvi. ali kada se koriste dva puta dnevno. 8 . hemijskom promenom u strukturi. Ovako sintetisan humani insulin se potom izoluje iz tecnosti u kojoj su rasli mikroorganizmi. Mesanje insulina je zametna procedura koja zahteva dosta paznje od strane pacijenta. Makedonija. u industrijskim uslovima. Nairne. Razlog sto se lente insulini ne primenjuju pomocu penova je velicina kristala u preparatu. prvi lek proizveden g e net ski m inzenjeringom. i pored velikog stepena Cistoce Me insulina. Obe vrste insulina su srednje dugog delovanja. klinicki ne pokazuju nikakvu razliku u regulisanju nivoa secera u krvi. a proizveden je prvi put u Novo Nordisk laboratorijama 1981. Lente). koji vise nije morae sadrzati kiselinu. I pored velike slicnosti sa hurnanirn insulinom. odnosno "bistrog" insulina. mestu i ulozi analoga insulina u lecenju secerne bolesti bice vise reci u jednom od narednib brojeva ovog casopisa. u proces proizvodnje insulina uvedene su vrlo -------slozene metode preciscavanja. Insulinski prcparati izofan i lente u medicinskom smislu se vrlo malo razlikuju. o U sledecem broju Me-Dija objssuicemo naCine primene insulina. svinjski je po hemijskoj strukturi najslicniji humanom. Medutim. kada su potrebe pacijenata to zahtevale. najcesce 30% bistrog i 70% izofan insulina. Kako sarna rec govori. lente insulin ima nesto malo duze delovanje od izofan insulina. oni proizvode tacno definisnu belancevinu. Obzirom da su potrebe pacijenata vrlo razlicite. Proizvodnja insulina genetskim inzenjeringom je ornogicila da se proizvedu i neki novi insulini koji su po strukturi vrlo slicni humanom insulinu. Sve navedene prednosti izofan insulina su razlog sto se on u svetu najvise koristi od svih postojecih preparata insulina. zbog cega se i primenjuje u Iabrickirn mesavinarna kao insulin srednje dugog delovanja. godine poceo se koristiti LE TE insulin (Monotard. Od tog vremena preparati insulina su poceli da se mesaju. Novo usvetu BEZIGLENI INJEKCIJSKI OSCH SISTEM INJEX~ Slovenija. Pored suspenzija insulina unapredivani su i preparati rastvornog. Ovi insulini nazivaju se analozi insulina. Razlike postoje u tehnickorn smislu. Razvojern tehnologije. pred sarno davanje mesaju insulin u brizgalici. Od svih zivotinjskih insulina. tijibove piednosti i mane . aime. Prvi humani insulin proizveden je iz svinjskog insulina. Princip na kome se zasniva produzeno dejstvo je smanjenje rastvorljivosti insulin a. i na kraju se od njega proizvode razlciti preparati koji su prethodno opisani. podvrgava se detaljnom preciscavanju. zbog koje postoji rizik od zacepljenja. Albanija i druge). a u smesama sa bistrim insulinom. cak i svinjski insulin izaziva odbrambeni odgovor organizma u pacijenata tretiranih Me insulinom. izofan insulin gradi stabilnije smeze. pocetkorn 70-ih godina. Inuzolan. godine. moze se primeniti pornocu penova. M). postoje fabricke mesa vine i sa drugim odnosima bistrog i izofan insulina: 10/90. a promene u strukturi se vrse kako bi se promenilc odredene osobine humanog insulina. sto je omogucilo da se napravi preparat bistrog insulina. 40/60 i 50/50. 20/80. u ovom slucaju insulina. godine. ujutru i uvecc. Tako je Novo ordisk u peo pocetkorn sezdesetih godina da dovoljno precisti zivotinjski insulin. a 1952. To je razlog zbog ccga je zivotinjski insulin izbacen iz upotrebc u mnogim zemljama (zemlje zapadne Evrope. Metode genetskog inzenjeringa koriste obicno jenocelijske organizme (bakterije ili gljivice) u koje se inkorporira genetski kod za pro i z v 0 d n j u odredene belancevine. prirneceno je da se koriscenjern samo jedne vrste insulina ne moze uvek postici dobra kontrola secera u krvi.

starosou ili porodicnu penziju ili pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju i zaposlenje. U tom slucaju se ostvaruje pravo na novcanu naknadu za telesno ostecenje kao samostalno i nezavisno pravo od rizika invalidnosti. nije sposobno da. Republickog zakona. stepen . oblaci. godine. kao i procenat tih ostecenja koja su osnov za sticanje prava na novcanu naknadu i za racunanje sta!a osiguranja sa uvecanim trajanjem utvrdio je Savezni minister za rad. korisnik starosoe. a sto se tice korisnika penzija tu su sve kategorije korisnika penzija ostvarenih po osnovu zaposlenja. ako je stekao pravo na iovalidsku.80 procenata 4. U odnosu na krug osiguraoih Licakoji mogu ostvariti pravo na novcanu naknadu za pomoc i negu to su sve kategorije osiguranika (osiguranici zaposleni. Kao podatak 0 prosecnoj mesecnoj zaradi po zaposlenom. privremeno zbog odredenih akutnih bolesti. ruke. za telesno ostecenje nastaIo kao posledica bolesti ill povrede van posla ne obezbeduje se po sadasnjim propisima pravo na novcanu naknadu koji se primenjuju od prvog januara 1997. stepen . Znaci. stepen . bez tude pomoci. ima osiguranik. Zakooa upucuje na zakljucak da se pravo oa stalnu negu i pomoc drugog lica ne rnoze ustanoviti za slucaj kada osiguranik ili korisnik penzije.100 procenata 2.noge.Novcana naknada za pomoc i negu NAKNADA SVIM KATEGORIJAMA Pravo na novcanu naknadu za pornoc i negu utvrdeno je republickirn zakonom kao poseban rizik penzijskog i invalidskog osiguranja. zdravstvo i socijalnu politiku posebnim aktom Pravilnikom 0 utvrdivanju telesnih ostecenja. Saveznog zakona telesno ostecenje postoji kad kod osiguranika nastane gubitak. oka.canje prava na novcanu naknadu za rizik telesnog ostecenja uslovljeno je uzrokom nastanka telesnog oneeenja. Republickim zakonom u clanu 33. Znaa. invalidske ili porodicne penzije i invalid rada sa preostalom random sposobnoscu. Telesno o§teCenje more da postoji uporedo sa postojanjem invalidnosti. pomocnik direktora Republickog fondaPIOS NAKNADAZA TELESNO OSTECENJE Sti.05. bitnije ostecenje ill znatnija onesposobljenost pojedinih organa ill delova tela (gubitak . Zakooa. obavlja one aktivnosti koje bi zadovoljile osnovne zivotne potrebe. U odnosu oa medicinske uslove iz ove zakonske odredbe u praksi organa vestacenja pojavilo se kao sporno pitanje ustanovljenje potrebe za stalnom negom i pornoci kod odredenih kategorija i korisnika penzija koji se lece putem dijalize. stepen . Republickog zakona 0 penzijskom i invaJidskom osiguranju pravo na novcanu naknadu za pornoc i negu drugog lica ako je zbog prirode i tezine staoja povrede ili bolesti oeophodna pomoc i nega za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih zivotnih pot reba. stepen . ukocenost kuka i dr. Saveznog zakona.50 procenata 7. Ovako shvacen smisao odredbe clana 37. stim da je ostecenje organa ill delova tela nastalo kao posledica povrede na radu ill profesionalnom bolescu. prouzrokovane istom povredom ill bolescu. Republickog zakona? Iz ove zakonske odredbc proizilazi da potreba za staLnom pornoci i oegom postoji ako lice u toku trajanja osiguranja postane nepokretno.svlaci. Visina novcane naknade za telesno ostecenje odreduje se prema stepenu telesnog ostecenja u procentu utvrdenom u clanu 33.90 procenata 3. od osnova koji iznosi 25 odsto prosecne mesecne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u prethodnoj godini. niti da se samo hrani. Osiguranicima kojima se ustanovi putem organa vestacenja potreba za pornoci negom od strane drugog lica pripada novcana naknada u visini 60 procenata od pro ecne rnesecne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u prethodnoj godioi. Ustaoovljavanje potrebe za stalnom negom i pomoci vrse organi vestacenja u republickim foodovima penzijskog i invalidskog osiguranja prema medicinskim uslovima iz clana 37. i da odrzava osnovnu licnu higijenu. Telesno ostecenje od najmanje 30 procenata. stepen . Pravo na novcanu naknadu stire osiguranik iz Clana 19.70 procenata 5. Osiguranik koji je pravo na novcanu nakoadu za pornoc i negu stekao za vreme trajanja osiguranja zadrZava to pravo i po prestanku osiguraoja.30 procenata Ovi stepeni i procenti su elementi na osnovu kojih se odreduje visina novcane naknade za telesno ostecenje. Moguce je da povreda nije dovela do invalidnosti all je prouzrokovala telesno ostecenje. obavljanja samostalne delatoosti i zemljoradnika). Prema clanu 36. 9 . i to: 1. odnosno osiguraoiku koji ostvaruje pravo na takvu novcanu naknadu po drugom osnovu. stepen . za sticanje prava po osnovu ovog rizika neophodno je da se proccs lecenja zavrsi pa tek nakon toga da se ceni osnovanost ustanovljenja potrebe za pomoci i negom. Zahtevi za sticaoje ovog prava podose osiguranici i korisnici penzije sa odgovarajucom medicinskom dokumentacijom nadleznoj filijali penzijskog i invalidskog osiguranja. Pise: Nedeljko Radmilovic. koristi se zvanicno objavljeni podatak 0 tome od strane republickog organa nadleznog za poslove statistike. sluha. kao i slepo lice koje postize vid sa korekcijom od 0. Sta se podrazumeva pod neophodnom stalnom pornoci i negom od strane drugog lica regulisaoo je clanom 37.). osiguranici samostalnih delatnosti i osiguranici zemljoradnici. kao i ako zbog tezine i prirode trajnih bolesti i bolesnog stanja nije sposobno da se samostalno krece ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajucih pomagala. telesna ostecenja su razvrstana prema tezini u osam stepeni. ako telesno o§teeenje iznosi najmanje 30 odsto.60 procenata 6. sto otezava normalnu aktivnost organizma i iziskuje vece napore u ostvarivanju tivotnih potreba bez obzira da Ii prouzrokuje ill ne invalidnost. Telesno o§tecenje kao osnov za sticanje prava na noveanu naknadu je same ako telesno ostecenje koje je utvrdeno ovim Pravilnikom kao takvo i same u procentu koji je za to telesno ostecenje u Pravilniku predvideno. U vezi ovog pitanja zauzeto je medicinsko stanoviste koje se primenjuje u postupku vestaccnja da osiguranici i korisnici penzija koji se lece putem dijalize tri puta nedeljno mogu steci pravo na staLnu negu i pornoc drugog lica. Prema Clanu 74. ostecenje vida. stepen 40 procenata 8. i 20. Pravo na novcanu naknadu za pornoc i negu ne pripada korisniku.

namenjen dijabetiCarima . ieno Cajno pecivo ''DUABET sa kak " · zasladivacima. svima onima koji iele zdraviji nacio ishrane.BAMBUEVA kuhinja zdrave hrane obradovace uskoro svoje verne potroSace novim roizvodom iz grope dijetetskih namirnica. .

/ OMOOVC:AVA REDOVNV SAMOKONTROLV VREDNOSTI SEC:ERA V JUlVI .. JNA 3b. Gradski Beograd Proizvodi bez glutena~ .( MEMORI E POSLEDNJIH %0 REZl1LTATA Mlkrolet Set (aparat i prateee ogUce) Generalni zastupnik MEDINIC EXPORT· IMPORT Beograd. .Pljeskavice .Hleb od brasna ../£ax:~o 61 70 vaS sJguran partner na naSem trilltu StalnD prlsutan ~-DIJABET PROGRAM Badem kocke Kokos muskacone Coko stangla Medena torta Carska torta Napoleonova torta Snezna pahulja .tHI din.: (011) 3941 .LNV KOLlC:INV KRVI .Kroketi od prosa od Tofu sira i spanaca ..bez gl ute ns ka torta ..bezgjutens kt hleb .( JEDNOSTAVAN ZA VP01'1lEBV .l()()() 'I . Zanatska radnja "GAZIBARIC" VI. r za dij: b ti If i ho mbt n m i zam n l 'In 111 d 8 BayerEB Yampredstavlja GLUKOMETER ELITE 2000 aparat za merenje vrednosti seeera u krvi 4-§tHI. Mira Gaz ibar'ic 11223 Beograd. IZUZETNO PRECIZAN .bez gl utenski keks .( AKTIVIRA SESTAVLJANJEM SENZORA '/ISKLJVC:VJESEVADENJEMSENZORA .( REZl1LTAT DAJE POSLE30 SEKVNDI . ul./ SAM ASPIRIRA MINIMA.. kontrolise zdravlja. Milutina Blagojeviea 57 tel..405 PROGRAM ZDRA VE HRANE . tel.Maksi keks od p o vrc a paskanata .Rolat Dijabet prizvode Zavod za zastitu .

Letnje skole" kao nuzno t i potrebu vojih o . port ki tereni.Letnje skole" datira krajem sedamdesetih godina pros log veka. U organizaciji Dru tva za borbu protiv secerne bolesti grada Novog Sada. za skolu neophodnim. za skolu neophodnim. Cilj ove skole.besplatan boravak. ketona u urinu pravilnim doziranjem i davanjem in ulina putem inekcija. Predsednistvo Saveza donelo je odluku da se buduce letnje skole organizuju na istom mestu u koliko uprava hotela obezbedi i te u love kao i ove godine. ale za edukaciju i kul.BRIGA 0 DECI U Vrdniku boravilo devedeset jedno dete clanica. Pocetak rada . rnoguce ostvariti pomenute ciljeve skole. da u ona u lovno bole na i da spoznajom znacaja amokontrole nivoa ecera u krvi i u urinu. Ucirno ih da treba da po zavr etku skolovanja zasnivaju svoje porodice. Ove godine . clanova opstin kih Dru tava. mogu koro vc to i njihovi zdravi vrsnjaci. doziranoj fizickoj aktivnosti. minulih dvadeset godina i ti je preuzeo organizaciju . koji u ne ebicnim zalaganjem doprineli prijatnom boravku mladih drugara.Letnja kola" je odrzana u Vrdniku u hotelu "Termal". bioskop ka ala. Zahvalnost pripada i donatorima koji su preko op tinskih Drustava i samog Saveza. jeste da odvajanjem od roditelja. Letnje skola okuplja decu uzrasta od 7 . Uverili smo se da je u predivnom ambijentu Fru kogorja i bogatim.Letnja skola" je osnovana zbog potrebe edukacije dece obolele od dijabetes melitus-a da po ho pitalnom lecenju i pruzenoj strucno-rnedicinskoj pornoci. hotelskim sadrzajima (otvoreni i zatvoreni bazeni. Od 2l. deca obolela od seccrne bolesti nauce da jc njihova bolest amo specificno stanje organizma.15 godina. dijet kim rezimom i hrane. u dye smene boravio je 91-polaznik pod danonocnim nadzorom upravnika i trinaest vrhunskih strucnornedicinskih radnika. jedin tvene na Balkanu. Posebno e mora i taci zalaganje jedanae t va pitaca. oko totinu dece. svih Opstinskih drustava za borbu protiv secerne bole ti.07. Dugogodi nji progre ivni porast broja obolele dece od ecerne bolesti i pad zivotnog atandarda uslovio je trajanje skole zivota a za polaznike skole. Polaznicima skole zivota ru imo p iholo ke barijere. priborom i pomagalima te rnoci pri pocetnim akutnim komplikacijama. i samopotumo zabavni program) idealnom smestaju i ljubaznom osoblju hotela. stvaraju potom tvo i budu ravnopravni i korisni clanovi zajednice u celini. nivanjem Saveza drustava Vojvodine za borbu protiv ecerne bole ti. u realnim zivotnim okolnostima na tave zivot kao uslovno zdrave osobe. svojim novcanim donacijaama i drugim.

Drustvo za borbu secerne bolesti opstine Sid. Mason-Kranj Slovenija. Nis-Naftagas Novi Sad.Letnje skole". Elmer Beograd i PTK Becej. Mini tar tvo zdravlja i zastite zivctne okoline Republike Srbije i Izvrsni odbor grad a Novog Sada. Drustvo za borbu protiv ecerne bolesti grada Novog Sada. NRK Inzenjering Beograd. Beograd.predstavnistvo Beogra. g-da Rosa Klein-Neckar . Drustvo za borbu protiv secerne bolesti opstine Beocin. Product Comex Beograd. Leskovacka koliba kod-Kod Jefte-Novi Sad. "Spektol"Novi Sad. Biotrend Novi Sad. Suncokret Hajdukovo. Udruzenje za borbu protiv secerne bolesti opstine Subotica. Medinic Beograd. Priroda Beograd. Holiding-Institut za opstu i dizicku hemiju Beograd.0. Drustvo za borbu protiv secerne bolesti Sombor. Fitco doc Novi Sad.Spektol doc Novi Sad. Timomed Knjazevac. 0. zdravstvo. zdravstvo i ocijalnu politiku AP Vojvodine. Mini tarstvo za zdravlje Republike Srbije. Izvrsni odbor grad a Novog Sada.Izuzetno zalaganje jedanaest vaspitaca Pise: Petar Rancinger Gemuend SR Nemacka. Sponzori: Dugogodisnji zlatni sponzor-Novo Nordiskpredstavnistvo Beograd. Drustvo za borbu protiv secerne bolesti opstina Kikinda./' jalna pitanja republike Srbije. Termal-Zavod za pecijalizovanu rehabilitaciju Vrdnik. Zanatska radnja Gazibaric-dijet proizvodi dijet konzumnim proizvodima ornogucili uspesnu realizaciju . Pims-preduzece za prehrambenu industriju i marketing Beograd. Ministarstvo za socijalna pitanja Republike Srbije.0. Danska kompanija Novo Nordisk . Drustvo za borbu protiv secerne bolesti Vrsac. socijalnu politiku Izvrsnog veca AP Vojvodine. Prizma Kragujevac. Drustvo za borbu protiv secerne bole ti opstine Pancevo Drustvo za borbu protiv secerne bolesti opstine Temerin. Pokrovitelji: Ministarstvo za soci. love godine pomogli su nam: Sekreterijat za rad. Ovu humanu akciju i osnovni program ski zadatak Saveza su pomog1i i reaiizaciju omogucili: Generalni pokrovitelj Pokrajinski sekreterijat za rad. pozorisna grupa Kliker Novi Sad. NIS "Naftagas" Novi Sad i zanat ka radnja "Gazibaric" Beograd. Generalni sponzor .

To je KLINICKI REZULTATI jelovnih kasika) sadrzaja definitivno saznanje medicine.. zdravlje i dug coveku Dakle. Oni kojima se lstini za volju. odnosno 155 kCal. odnosno 5. a to su direktne intencina vreme ili kolicinu gladi. ali nista koriscenje. bolesti. x d k . mnogo na trzistu. Narocito je puno ti zadovoljava sve nutriznaju to nutricionisti. instant obroci sa izbalansiranim prirodnim komponentama prilagoden ishrani diabeticara. x· c. biolosko proizvod 1617 kilodzula. balastnih materija i antioksi647 kj. ko i bil d b ULIOU I veceru. izvrseno je 1993. o nosno msu lD nezavismm marketi su. zamene oruc 1 popo hidrata. dietnim vlakntelesnom tezinom. la 0 Je to 1 0 po pose di b ·x . cak x: . kao i onima sa zele da ostanu zdravi. Takode. TA dorucak. kojih nata lost nema cle po pacijente. lako Od cega je DIAVIT? TA za prepodnevnu uzinu i ma i slicnim pomagalima sa se vari. telesna tezina kod ispitani. za b kon m brze izlucivanje ugljenih bilo koji medicinski ili farmakoloski preparat. hrana koja se lako pravilu vodi u secernu bolest. 0 se obrocima. A d . Uz to preporucuje uzimanje DlAVlraznim vitaminskim preparatijednostavanje za upotrebu.. mekinje.insulin . a skih poremecaja i bolesti. nezasicenim masnirn gojaznima. dovolbombastom reklamom.. sirokom krugu korisnika. 0 njepahuljice. ansiranosti njegovog sadrzaja. koje pomazu odsto. Na lnstitutu za endokrinologiju. Ekspertski tim Instituta je. osakacena u ravljenje. doduse prepravljeni dietike. . prepodnevna kao prirodna hrana sa svojirn kao takav. izmadu apotekama i marketima. a lucenje insulina je povecano cak za 50 odsto. za kli x: d a to moze bi . s se. Odgovarajucom hranom Posle 30 dana redovnog uzimanja dva obroka DTAVITA. Nema janje same jedan obrok DTAVIne moze da bude tako efikasno velike tajne. ali nije nemoguce za 0 ro °d xak. od struke preporucen psenicnicne i jecmene uzina. u ishrani Nacin koriScenja Visegodisnja gojazoost. komplikacija gojaznosti. d c.proteinirna. iLi387 ozbiljno preporucuje i osobama visokovredan hranlj ivi preparat. da ne Kvalitetno pakovanje. krvni pritisak za 5. sa povisenirn krvnim pritiskom kilo Calorija. od nivoa poremecaja faze entnib materija. Klinicki kiselinarna. i obrok je spre(secera) i masti. i druge zdravstvene ponente. Jednostavno u solju naravno.. izgleda samim tim i najboljoj iskorisonih najtezih. ali je nedoKome je sve namenjen? cipiran. nezavisno konzumaciju njemu transparnedovoljno. triglicerid za 35 odsto. uvece bez obzira ishranu diabeticara. "to je za b e Iezeno u I· iteratun . popodnevna uzina ili esencijalnim materijama. koja Diavit je pozeljan. dakl e. izrazite gojaznosti s povisenim do bioloski prirodnog to manje ugljenih bidrata krvnim pritiskom kao i povecanirn masnocama u krvi. zapravo DIAVIT? nib kiselina u krvi DIAVIT energetska vrednost: 100 grama To je uravnotezen. sarno vecera. ali i gojaznbogatih esercijalnim materijadansa. vitaminirna i minerneurednom probavom. Nema ga u Zbog ukupnih kvaliteta DIAVje moderne dietike. a onje tako i konkao lak obrok. sto je svakako ustvom secera u krvi. . bez tegoba i posledica Vec je receno da je DTAVTT veceru. kad stabiegzoticnim nazivima praceni spravljen iskljucivo od namirnipa je pogodan za dugotrajno lizuju nivo secera u krvi.neophodan. Polozio je isplit prica prirodnog porekla. secer u krvi je smanjen Diabeticarima izrazenom uneti i prirodne supza 10 odsto.~ I Vec duze vreme na trtiiltu je prisutan DlAVTT. razgradnju u organizmu narocito z b og pos Ie dn! po d at k a. upoma ili povecana u skladu sa najnovijim doba. isto tako. dakle svima povecane masnoce u krvi ili irna. godine klinicko ispitivanje na uzorku od minuta da sadrzaj nabubri upuceni na dietaLnu hranu sa 15 procenata staro ti preko pedeset godina.man za konzumiranje. To se moze postici prehramb ene. pnro ne faktore. pod nazivom Diavit koji u potmedalja za kvalitet od bolje namimice. . jedino IT je namenjen pre svega zam ne opterecuju. zivot. da organije njegova funkcija. . pa i Njegova vojstva su. jer voljno poznat. Ne treba posebno ni moze da pomogne u sprecavanjogurta ili caja (bez secera). saceka se 10-\5 Zato su diabeticari iskljucivo u Beogradu. a ostalog. Zasto? Zato sto priprema. napominjati da je komponovan ju mnogih bolesti modemog soka od paradajza ili obicne. .. holesterol za 5. je zbog visokog stepena tehnokazemo . . preporucljivo uzimati DIAVTT. onima sa povecanom ima i svima koji imaju ma . kao sto je rak nedovoljno poznata. vode. Uticaj na prisustvo maso tome govori DIAVTTOVA Sta je. x la eticanma u pocetnoj taZI. na trtiiltu vec govom ukupnom kvaliktetu obrano mleko surutka u prabu DIAVTT dopadne i dalje mogu duze vreme postoji proizvod lecitin i pivski kvasac. saznanjima umesa e 40 grama (pet punib pogorsava samu bolest. ove tegobe su cest Ziatnom rnedaljom za kvalitet ovakvog kompleksa je u izbaluzrocnik mnogih drugib organna Novosadskorn sajmu. gojaznoscu. vazniji Novosadskog sajma. . kvalitetu za mnoge vazne komprimeran.20 stance. mogu ka umanjena je u proseku za 5 kilograma. kornfleks. x ikakv "" I· I di nevou lIZlDU 1 prepo evnu sarno dobro izbalansiranim To kom isprtrvanja DlSU uocene ill e neze jene pos e ". . zdrave hrane. pretbodno prokuvane. probavnog trakta. DIAVIT Hrana za d ij ab e t i c ar e . obima. pogoloske prerade. Sve bolja nesumljivo svedoci i Ziatna da ga koriste vise puta dnevno. una svakodnevne ishrane. brza ili t hrana.4 odsto.. a vremanom. po osiromasena. ··U dn . zavisnima ' jeg JU"IO ItI d . tovu ako stalno napreduje. d· I· . . x· " preporucuje D[seVITA a vec prisutnih masnoca i tivnog uticaja DIAVITA na funkcii CIJUp ankr easa. To su sojine. gojaznost kod secerasa. Kao sto je ispitan i kao takav potvrden aJima. Apoteke i svetske nom Iupom istrazrvaca. ali od togje bez ikakvih rizika.65 od to. likorn klinickog ispitivanja i. Zbog togaje DAVIT sjajna dopJednostavan za koriscenje. da manji zelju za hraje prisutan u prodavnicarna osobama sa povecanim prisomogucavaju rnu najbolju nom. tivne zabteve za bezbriznu njihov odnos. a obilje 40 gram a donese organizmu namirnica prirodnog porekla. pos Ie di ca same POZI. Dodatna vrednost se zna. pa ga nema uravnotezena hrana tivosti . neminovno svake osobe odgovome za opoDIAVIT je laka. debelog creva i celog za dijabeticare u apotekama i vecini rnarketa. a jedan obrok od Spravljen je iskljucivo od i srcanim tegobama. diabetesa i bolesti metabolizma DTAVTTA. ".

-1nhalaa:Irl. SMANJITI SECER I SACUVATI CELIJE ZA LUCENJE INSULINA. sokovi. odresci.Sla:tJOO. invalidska kolica. pa su i proizodi od soje bogat izvor ovih sastojaka. PREPARATJE TESTIRAN NA VMA.) Ortopedska pomagala (stapovi. A IMATE POVISEN SECER I TRIGLICERIDE. komadici. . SOJAPROTEIN AD za preradu soje.. tel.KoJrl)lI!tan progam. ortoze.Saveti mdricion. bombone za dijabeticare) Klompe i uniforme za medicinsko osoblje MediGo-M za Vas. a kod obo/elih i starijih osoba imaju terapeutsko dejstvo.w:i. pelene za odrasle i dr.• zabotwiteinostranrlvo i ••• ••zapanltDi! . Proizvode grupe Soja Vita cine: brasno. ODLOZITE SEBI DAVANJE INJEKCIJA INSULINA.e. AKO NISTE DIJABETICAR. A ISTOVREMENO SMANJITI RIZIK OD INFARKTA I SLOGA.medil:inddc~f!lI~ i'O. . grudne proteze. MediGo-M sa Vama. 180-329 . Sojino zrno je veoma bogato proteinima. BECEJ Centrala. kao i instant napitak Leci Vita. . koji su uzrok nastajanja bolesti srca i krvnih sudova. iIi kao potpuna zamena mesa.multiv. stake./fax. Koriscenjem proizvoda od soje obogacuje se ishrana . carape za vene i dr.• Sa\rij" k :L 011/430-130 I MediGo-M D. PROIZV08AC: HOLDING INSTITUT ZA OPSTU I FIZICKU HEMIJU. PREPARAT CE SPRECITI DA POSTANETE DIJABETICAR.Trakice i semon :z:awe vrft! . zasladivaci.: 816-086 . aparati za samokontrolu secera.•. ul re ~ ve 16 T.J.Saveti Eftdoltrinologa.O.••• ZA ZDRA VU ISHRANU • PROIZVODI SOJA VITA GlLCOllENO 2 - BELLA VITA - Specijalizovana prodavnica za dijabeticare B I II. Proizvodi Soja Vite koriste se u kombinaciji sa ostalim namirnicama biljnog i iivotinjskog porekla. BEOGRAD.) Program za dijabeticare (spricevi. kilu.ara:ta. diemovi.Apara:ti:z:a ~ pD:tiska.ara:ta:z:a ~e secera uJavi iurirw. Prodaja tel.iria ••• •. OVAJ PREPARAT CE REGULISATI VAS METABOLIZAM.oarnindipnpara:6 . . a zahvaljujuci tehnoloskom procesu prerade imaju dobru svarljivost i iskoristljivost. Upotreba proizvoda Soja Vita u ish rani zdravih Ijudi ima dijetetsko i preventivno delovanje. AKO STE DIJABETICAR. Ijuspice. vegetarijanska pasteta. PRODAJA: 011 / 181-302. Trg Nikole Pasica bb Sremska Mitrovica Tel/fax:022/61-00-25 Kod na moiete kupiti: Medicin ka pomagala (poja eve za prepone. SACUVAJTE SVOJE ZDRAVUE SA DIJABETOM 2.NAUKA U SLUZBI VASEG ZDRAVUA POMAlE VAM DA STAVITE POD KONTROLU SECER U KRVI. Proizvodi od soje ne sadrie holesterol i zesicene masne kiseline. FAX: 011 /639-624.O. . vitaminima i mineralima.: 021 1815-311. prieno sojino zrno. igle.

tako i za one koji se mogu slucajno ubosti upotrebljenom i odbacenorn. pojavama nastalim tokom uzimanja ovih lekova. kada bi se insulin. izlucuje se direktno u krvotok i putem krvi se raznosi i ispoljava svoje delovanje po celom telu. operacija i slicno. Ocekuje se uskoro pojava ovakvih aparata i u nasoj sredini. kojima je spreceno "svarivanje" insulina u organima za varenje i tako ocuvano njegovo biolosko dejstvo. cime bi se izbegla potreba njego vog davanja putem injekcija? Odgovor: Insulin. a odlikuje se relativnim nedostatkom insulina. hermon kojeg stvara zlezda gusteraca (pankreas). Ovim putem se mogu davati insulini kratkog i srednje dugog dejstva (tipa NPH insulina). Ovo vreme do nastanka iscrpljenosti moze da traje razlicito dugo. Nakon toga. iako uz ovaj porernecaj mogu biti pridruzeni jos i smanjenje libida i razni poremecaji ejakulacije. to jest jednim navlacenjern i ustricavanjem. on bi se jednostavno pod uticajem enzima za varenje razgradio ("svario") i time izgubio svoje dejstvo. tj. koji u krajnjem mogu nepovoljno uticati i na plodnost ovih osoba. dat na ovaj nacin i disperzija po tkivu i resorpcija slicni su kao i pri davanju insulina putem igle. Secemu bolest lecim dijetom i tsbleteme. U ovom slucaju se insulin ubrizgava u tankom mlazu. maksimalnu primenu tableta. Odgovore ce davati prof.) kao i tokom trudnoce. naziva se insulinnezavisni. smanjenja libida i porernecaja ejakulacije. u odredenim situacijarna mora se za lecenje primeniti insulin. a kada ovo stanje prode. ovim porernecajem mogu doprinositi i psihogeni momenti. Razlog ovome je njegov hemijski sastav belancevinastog karaktera. odsustvo straha i nelagodnosti pri ubrizgavanju. tezih akutnih stresnih situacija (tezih akurnih infekcija i drugih bolesti. ali je svakako na prvom mestu njihova prevencija putem kvalitetnog lecenja i kontrole dijabetesa. koji je posledica prethodno pomenutih hronicnih. Injekcija insulina. organskih ostecenja. Nazalost. pa i po zivot opssnitn. bez dugog odlaganja. tada pankereas ne moze vise da stvara potrebnu kolicinu insulina. zarazenorn iglom. a uz to ima dosta prednosti u poredenju sa klasicnim davanjem insulina putem igle: prakticno bezbolno davanje insulina. odnosno potencije. odnosno dugotrajno povisena vrednost secera 1I krvi. od koje Vi bolujete. ali i na drugim organima. u vezi s dijabetesom ili nezavisno od njega. uneo preko usta i dospeo u organe za varenje. izbegnute mogucnosti infekcije (zarazna zutica. a to je stanje kada se funkcija pankreasa. Trenutno raspolozivim aparatima rnoze se u jednoj dozi. Ovaj tip dijabetesa se. bar u pocetku. AIDS) kako za one koji primaju insulin. pod velikim pritiskom. Medutim. Dubina do koje dopre insulin.Pitanja i odgovori DIJABETOLOG VAM ODGOV ARA Rubr:ika "pitsaje i odgovori" stvorena je u cilju konkretne pomoci tusim ~itaocima. Kada nastane iscrpljenost funkcije. S druge strane. posto insulin dospe u potkozno tkivo. pri cemu ovaj mlaz probija kozu. insulin 1I krvotok dospeva putem resorpcije iz potkoznog tkiva nakon date injekcije insulina. Medutim. Medutim. moze leciti same pravilnom ishranom (dijetorn). Posto se na odgovarajuci nacin proceni da je taj momenat nastupio i da se vise ne rnoze da obezbedi uspesno lecenje dijabetesa primenom tableta. Ako bih poceo da primsm insulin. Prolazno se insulin primenjuje u slucaju akutnog metabolickog pogorsanja dijabetesa. u stepenima povecanja po 1 i.j. a ukoliko ovo nije dovoljno. Oni se ispoljavaju vidu ostecenja erekcije. odnosno njegovog dejstva. Nezeljene lokalne promene na mestu aplikacije navodno nisu ~escc niti intezivnije nego prilikom koriscenja igle. medntim to moraju biti takozvani koncentrovani insulini koji sadrzi na I mililitar 100 i. u stampi se pojavljuju ovih dana clenci 0 stetnim. Lecenje ovih porernecaja je hronicno. ili tip II dijabetes. da Ii ga onda moram primsti celog zivota? Odgovor: Tip secerne bolesti. pocevsi od tog momenta pa u buduce. praceno visokim vrednostima secera u krvi. sto znaci da se dijabetes mora. prakticno iscrpi. Istrazivanja 1I tom smislu se i dalje sprovode uz nadu da ce jednog dana biti pronadena i "insulinska tableta". Majka nedavno obolelog deteta Sta nam mozete reci 0 potkoznom ubrizgavanju insulina "injekcijama" bez igle? Odgovor: Danas postoje posebni aparati (injektori) koji rnogu insulin (ili neku drugu supstancu) da ubrizgaju pod kozu. s razlicitim stepenom uspeha. leciti insulinom. U osoba obolelih od seceme bolesti. dati od 5 do 30 i. Medutim postoji i situacija kada se insulinska terapija uvodi kao trajna. koji nije dobro lecen. Osnovni uzrok koji do svega ovoga dovodi je neregulisan dijabetes. bolesnik se ponovo vraca na prethodni vid lecenja. Dugogodisnji dijabeticar iz Indije Pozna to je de osobe obolele od seceme bolesti cesto imaju i povisene vrednosti holesterola u krvi te da zbog toga moraju da uzimaju odgoversjuce lekove. ali su ova jedinjenja mogla da se primene sarno u eksperimentima na zivotinjama. Porernecaj erekcije rnoze biti prolazan (u fazi akutnih i izrazitih pogorsanja dijabetesa) koji se nakon normalizacije vrednosti secera u krvi povlaci i hronican. Sta je od toga tscno? 16 t . ni uz maksimalnu stirnulaciju. Do sada su nacinjene izvesne modifikacije u hemijskom sastavu. Kada se govori 0 porernecaju seksualne funkcije u muskaraca sa dijabetesom u vecini slucajeva se misli na hronican poremecaj erekcije. s verovanjem da na ovaj ~in odgovorimo na sva pitanja i tiedoumice vezane za dijebetes. rnofe dovesti do ostecenja brojnih organa i njihovih funkcija.j. kao i ostecenje nerava u predelu polnih organa. na primer u vidu tableta ili rastvora. bez primene igle. kojem se zahvaljujemo na svesrdnoj pomoci. ukoliko se dobro ne leci i ne kontrolise. treba preci na insulinsku terapiju jer u protivnom svako duze odlaganje. dr Pevle Pentelinsc. ovakav insulin nije pogodan za 'lecenje secerne bolesti u ljudi. od godinu-dve do desetak i vise go dina. posle odredenog vremena. koje se lece insulinorn. Ovo se isto odnosi i na seksualne organe i njihovu funkciju. Uz to. tada se dodaju jos i tablete za lecenje secerne bolesti. Procenjuje se da posle desetak i vise godina trjanja dijabetesa. Medu njima je vodeci porernecaj erekcije (njena nedovoljnost ili cak potpuni izostanak). u ovom tipu dijabetesa.j. koristite se dvojako: prolazno ili trajno. disajnih organa) i ovakvih vrsta insulina ima vec u svetu. Zabrinuti dijabeticar Da Ii je pojava impotencije u muskerece obolelih od seceme bolesti cesca nego sto je uobicsjeno? Odgovor: Secema bolest. dovodi do trajnih ostecenja organizama. sto uzrokuje ostecenje krvnih sudova i cirkulacije. Nosovasdanin zabrinut zbog saveta da nas-tavi dalje lecenje svoje bolest insulinom. to jest u potkozno tkivo. on biva postepeno resorbovan. isto kao i insulin koji je dat na klasican nacin putem brizgalice (sprica) i igle. u oko polovine muskaraca postoje manje ili vise izrazeni porernecaji seksualne funkcije. mnogo dalje se odmaklo u proizvodnji i primeni vrsta insulina koji se mogu aplikovati preko sluzokoza (nosa. ad skora na insulinskoj terapiji Zasto se insulin ne proizvodi ikoristi u vidu tableta. Bolesnica iz Vrbasa.

Mnogi putnici i istrazivaci pisu 0 masazi kod urodenika raznih dalekih zemalja. istinl princfpima kao' i svak'a masaza. sa povisenim vrednostima ili poremecenim sastavom masnih materija u krvi. Masazu su upotrebljavali Egipcani. praceni pokazatelji podnosljivosti lekova. lokomotornu pokretljivost unutrasnjih organa. Masaza predstavlja jednu posebnu metodu delovanja na telo. fluvasatin i atorvastatin. pa su napisane i mnoge trucne knjigc. Masiranjem se vrsi drazenje receptora u kozi tetiva. koji u to vreme. Samomasaza se primenjuje pod. nalaze se opisi vefbanja disanja i masaze 1800 godina pre nase ere. le& i bokovi u sederem. delove tela. odredenim hvatovima ili pomocu specijalnih aparata. Ljudski organizam je vrlo slozen sistem koga cine razni elementi koji su preko nervnog sistema povezani u funkcionalnu celinu. pre svega sa nekim lekovima koji se takode koriste za snizenje nivoa masti u krvi (takozvani derivati fibicke kiselinc). sto u nekim slucajevirna rnoze i po zivot biti opasno. 17 . Medu njima je i povisena vrednost holesterola u krvi (hiperholesterolemija) koja se leci odgovarajucom dijetom. Medutim. ostrva i kultura. na prethodni nadrazaj. a takode su. Na mestu efekta nastaje prosirenje krvnih sudova. poboljsanja cirkulacije i rnetabolizma i reintegracije ostecenih ili izmenjenih funkcija. Vremenom masaza je postavljena na naucnu medicinsku bazu. a istovremeno su povecane enzimske i metabolicke reakcije. pa su nikle i mnoge skole koje osposobljavaju kvalifikovani kadar za sprovodenje masaze . noge. ramena. ne bi trebalo postavljati pitanje da li ih primenjivati ili ne primenjivati za lecenje hiperholesterolemije. Lokalno se nakon masafe temperatura koze poveca za oko 3 stepena Celzijusa. Kada je reI! 0 statinima. Kod samomasaze oovek se UQ' da os~a svoje telo da~nj~ vlada i da ga relaksira. odvodenje stetnih produkata i smanjenje bola lokalno. poboljsanje celijske ishrane. primenom fizicke aktivnosti i ako je potrebno.jaci). trbuh i grudi a mnogo tefe i delimifuo izmasira vrat. pravastatin. tonus glatke i poprecno prugaste muskulature. jer se vodilo racuna 0 takozvanim kontraindikacijama za primenu ovih lekova (glavnc su: postojeca ostecenja funkcije jetre i bubrega i neka oboljenja misica. Rizik nastanka pomenutih komplikacija izrazito se povccava ako se ovi lekovi daju istovremeno sa nekim drugim lekovima. tokom primene ovih lekova. Poslednjih godina rnasaza je osvojila civilizovani svet. NajvaZniji su ostecenja jetre i razgradnja i propadanje rnisica. Persijanci. vIat ~ramena u sederem. Razvoj rnasaze u staroj Kini isao je uporedo sa razvojem njihove medicine koja je pored lekova i trava primenjivala akupunkturu. U zakljucku bih rekao da su statini vrlo korisni i efikasni lekovi i da se uz postovanje indikacija i kontraindikacija za njihovu primenu. Medutim. Ick iz grupe statina (zasticeno ime "Baycol") za koji je ustanovljeno da I!esee nego ostali lekovi iz ove grupe dovodi do ostecenja rnisicnog tkiva. imati i izvesnih nezeljenih.masere. Askepiades. mogu. dojenje i upotreba alkohola). cesto su prisutni u obolelih od see erne bolesti. grudi isto u l~erem. Iz cinjenice da rnehanickim drazenjern koze vrsimo delovanje na nervni sistem. Hipokrat. proizvodac je ovaj lek privremeno povukao iz upotrebe. organe i potkozno tkivo. uzela je velikog maha u medicinskom lecenju. Centralni nervni sistem staIno prima brojne impulse kako spolja tako i iz unutrasnjih organa putem aferntnih impulsa. Po tim izvorima vidimo da su Ijudi nezavisno jedni od drugih pronasli i upotrebljavali masazu vec u najstarijim vremenima. Rec masaza (massage) pojavila se po prvi put u francuskoj Iiteraturi 1813. Asirci. nisu imali nikakvih veza sa Evropom i Azijom. Desna ruka masira se poslednja jer se ona masiranjem najvBe zamoti (d~n. pored izrazito korisnih terapijskih efekata. dodatno i lekovima. Izvodi se mehanickim delovanjem ruku na telo. trudnoca. odnosno poboljsava se protok u venskom i limfnom sistemu. Poslednjih par godina u svetu je registrovan i upotrebljavan cerivastatin. J apanci su upotrebljavali rnasazu od pocetka njihove istorije. U rukopisima indijskog religioznog kulta Joga. simvastatin. Galen i drugi). Najl~~ ~ovek sam sebi izmasira ruke. specijaIista fizikalne medicine i rehabilitacije Masaza je jedan od najstarijih metoda lecenja koji se primenjuje hiljadama godina i tokom vremena dopunjava bogatim svakodnevnim iskustvom. godine. a medu kojima su na raspolaganju na nasem podrucju lovastatin. sportu. u veoma retkim slucajevirna. Iz tih razloga. stari Grci i Rirnljani. sporednih efekata. uostalom kao i svi ostali. Svoje opravdano mesto rnasaza je nasi a i u fizikalnoj medicini u okviru rnehanoterapije koja obuhvata niz metoda i tehnika koje se primenjuju manuelno ili aparaturno u cilju smanjenja osecaja bola. Na~ masiranja kod samomasaze je: noge u sedecem polozaju. I danas svako dete kada se udari mahinalno i refleksno trlja udareno mesto. do sada su izuzetno retko registrovane teze. kao i pracenje njihove podnosljivosti u toku primene. U istoriji medicine mogu se naci mnogi lekari klasicne Grcke koji su preporucivali masazu (npr. boju. cirkulaciju krvi. po zivot opasne komplikacije. krsta i glntealne delove tela. trbuh u lererem. Ta ree je nastala od latinske reci "massare" (gnjeciti) ili od arapske reci "mass" (nesto pritiskivati). leva pa deSna ruka u sedecem. ovi lekovi. treba napomenuti da se ovaj lek kod nas ne upotrebljava jer do nas nije jos ni stigao. pa ima sposobnost da ih analizira i vrsi njihovu sintezu i vraca ih periferiji eferentnim putevima. u starom veku kao metodu lecenja obolelih i povredenih i kao metodu kod atleta i gladijatora.Odgovor: Porernecaji metabolizma masti. Masala i njeno deJovanje na Qrganizam • LEK I RELAKSACIJA Pise: Dr Svetlana Kevic. Dosadasnja istraZivanja govore da se mogu naci zapisi 0 primeni masaze kod Kineza do 6000 godina pre nase ere. u knjigama Veda. elasticnost. koza dobije novu svezinu. proizilazi da je dejstvo masaze na kozu dvojako . sv~ delove tela.mehanicko i refleksno. misica i zglobova. Upotrebio je Lepage. Biokman kaze u svojoj publikaciji: "rnasaza jc pocela onda kada je prvi eovek trljao svoje uboje" . Ieda. Medu najefikasnijim lekovima za lecenje hiperholesterolemije su takozvani statini. kojih ima vise vrsta. rojevi tih impulsa odlazc u centralni nervni sistem odakle se obradeni vracaju prema periferiji do onih mesta gde ce se rnanifestovati efekat delovanja kao odgovor SAMOMASAZAiili Ima ograniceao dejstvo U odnosu na masazn kad je izvodi druga osoba jer je tesko samom sebi obraqiti.

sada je. a najvazniji i najcesci uzroci su mu gojaznost i % fizicka neaktivnost. rnozete da zivite i radite kao svi ostali zciravi ljudi.". Kako. Hrana sadrzi energiju. ali "" ~ i svi koji zele da unaprede svoje zdrav tveno stanje i sprece nastanak bolesti) usvojite za ceo zivot i da Vam primena takvog nacina ishrane ne otezava svakodnevni zivot. Energija iz hrane neophodna je za odrzavanje osnovnih funkcija Ijudskog organizma.6 miliona odraslih osoba i 21. a svaka pomoc Coveku jeste east Doc. pitate se Vi. Tokom nutrivnog obrazovanja (edukacije) molim citaoce da nikako ne -_ Zadatak nije lak jer ishranu za obolele od porernecaja tolerancije glukoze (secera) treba tako da Vam predstavim da je Vi (oboleli od ••••• secerue bolesti.9 miliona dece gojazno. /'.5 odsto za period 1995-2000. insulin nezavisna secerna bolest). Vi. Uhranjenost moze biti fizioloska ("normalna ").•. i svim ostalim brojevima naseg l3asopisa) obrazujemo u oblasti pravilne ishrane. ••••••••. da su Evropljani u 10-20 ods to slucajeva gojazni te da je broj obolelih od secerne bolesti porastao u zemljama u razvoju za 18 odsto. godina. rad misica i proizvodnji telesne toplote potrebna je energija.22 odsto muskaraca i 20. Povecan secer naste ima 30.-: _"~" ~ ( . ako Vam je neki doktor poklonio neku od ovih dijagnoza nije vreme za ocajavanje vec nap red u delotvornu akciju protiv diabetes mellitus-a. Kulinarska obrada hrane je znacajan deo nutritivnog obrazovanja. diabetes mellitus tip I (IDDM . Primenjljivi dnevni jelovnici bice prezentovani.non insulin dcpendant diabetes mellitus. usvanje hrane. Jedinice za energiju su kilokalorije (Kcal). pothranjenost i gojaznost.86 zena. Cast je jet treba bid od pomoci obolelom coveku. jos vise zbunjeni. Novi Sad malo zarnisljcni. gestacioni diabetes (secerna bolest koja se javlja tokom trudnoce). stalnu i svakodnevnu 0 kojoj ce neizostavno biti govora. ' secerne • dasnjeg nacina ishrane i prihvatanje ishrane sadrzane u principima ishrane za obolele od secerne bolesti. Novom Sadu. dr Budlmka Novekovic Institut za zsstitu zdrsvljs. uzrocima i rasprostranjenosti porernecaja tolerancije glukoze su neophodna jer oboleli od sccerne bolesti saznaje da njegov zdravstveni problem nije usamljen i da ima veliki broj saboraca u borbi za dobro zdravlje. sindrom smanjene tolerancije glukoze (lOT . . Da problem gojazno ti i diabets mellitus-a ni tako mali ukazuju podaci da je 180. .181 kJ. pa se znaci nadalje (u ovom. U okviru porernecaja toleraneije secera (glukoze) postoji sindrom smanjene tolerancija glukoze naste (IFO . jasno da odredivanje dnevnih energetskih potreba zavisi od stanja uhranjenosti pojedinaca i da je strogo individualno. ostecena tolerancije glukoze). Nutrieija je ishrana..0 odsto. U okviru Vase mutrivne edukacije koriste se kilokalorije (KcaI).impaired fasting glucosa. hranljive i zastitne materije. Koliko nam je energije dnevno potrebno zavisi od vrednosti bazalnog metabolizrna i vrste fizicke aktivnosti kojom se bavimo u toku radnog vremena i van radnog vremena.impaired glucose tolerance.Svaka namirnica ima svoju energetsku vrednost. diabetes mellitus-a.••• secerne bolesti Vojvodini u ima oko 8.. moramo neutralisati njegove uzroke. zaborave na fizicku aktivnost 18 . diabetes melitus tip II (NIDDM . u c e s t a lo s t gojaznosti kako medu muskarcirna tako i medu zenama je visa od 50 odsto. Dakle postovani citaoci. Energija . Za odrzavanje bazalnog metabolizma. ali morate nesto vise paznje da posvetite ishrani i fizickoj aktivnosti. a u razvijenim zemljama za 8. Od svih pomenutih porernecaja tolerancije secera najcesci je insulin nezavisni tip bolesti (Diabetes mellitus tip II) koji se javlja u odraslom zivotnom dobu. Medicinski iekultet. Ako bi se "ikako smele uproseciti" energetske potrebe umereno fizicki aktivnog 130veka su 2100 Kcal dnevno pri fizioloskoj uhranjenosti. kao oboleli od nekog oblika porernecaja tolerancije glukoze. U nasem gradu. Pazljivijem ciraocu. obolelih od Prica 0 ishrani u secernoj bolesti ce se nadalje zvati Nutritivno obrazovanje. ostecena tolerancije naste). te ce biti reci i 0 toj temi. Obavestenja 0 oblicima. spreciti nastanak gojaznosti i povecati Iizicku aktivnost.insulin dependant diabetes mellitus. Svaki od navedenih oblika porernecaja tolerancije glukoze secera kao prvu meru u lecenju zahteva promenu dosa• •. insulin zavisni diabetes melitus).Ishrana NUTRITIVNO OBRAZOV ANJE S osobitom W6u all i odgovorno§6u sam ptibvetile tie lsk zadatak da Yam kroz ptibvetljivu pricu ptedstsvim naCin ishrane za osobe obolele od seeerne bolesti (diabetes mellitus). Da bi predupredili nastanak bolesti. . ili kilodzuli (kJoul) i njihov odnos je 1 Kcal = 4.

primeraka dijeta razlicite energetske vrcdnosti.Polubeli bleb 235. kao najvaznija i uvek potrebna mera u leccnju. a 0 cemu dosada u nas nijc pisano. upotrebi alkohola. "Ali kako cu ja znati koliko u hlcbu ili jabuci koju jedem ima te energije odno no tih kalorija?" Vredni nutricionisti (nutricionista . a ne bauk i osuda na talno odricanje i zabrane.energetske vrednosti pojedinih namirnica (na 100 grama namirnice): . zalogaj uzivanja" prva je u nasoj zemlji koja je u potpunosti posvecena ish rani obolelih od secerne bolesti. citalac u njoj nalazi ohrabrenje i shvata da je prcporucena ishrana sasvim prihvatljiva. pa sve do njcnih mnogobrojn ih socija Ino-rued icinsk ih a pekata.0 Kcal. dobro su poznati i visoko cenjeni. Sa i tim entuzijazrnorn prihvatili su se pisanja ove knjige i kao rezultat takvog truda pred nama je prirucnik koji ce nesumnjivo biti i dobar prirucnika za sve zdravstvene radnike i dijabeticare u svakodnevnom radu s obolelim od secerne bolesti. 118. Da bi se pojednostavilo obrazovanje i informisanost 0 ishrani svakog dijabeticnog pacijenta u razvijenim zemlja- rna po toji obaveza "Nuttitivtiog deklsrvakog pakovanja bilo koje namirnice ili pica. Uostalorn. energetske potrosnje pri odredenim Iizickirn akrivnostima i druge. Razumljivo da je ona zanimljiva i svakoj. paprika (rota) 22. nutrivno deklarisc svoj proizvod. predstavlja kljucni element u prevenciji i lecenju. 2001. a svakom pakovanju pojedinog prehrambenog proizvoda pise kolika je energetska i nutrivna vrednost bas tog prehrambenog proizvoda. mleko (obrano 2. jabuka 45 Kcal i uarandza 41. azalost. Ono cemu svaka osoba sa porernecajern tolerancija glukoze treba da tezi jestc postizanje i odrZavanjc pozeljnc telesnc ma e.2 odsto ml. Sasvirn je razumljivo da i luana. osobi koja zeli da se upozna sa principima pravilne ishranc i da zdravo zivi. takode.0 Kcal. kao ~to su.poccv od uzroka i klinickih karakteri tika.0 Kcal. gojaznost i porernecaj mctabolizma masti (Iipida). Uz o novnc podatke 0 hranljivim materijama i energetskim potrebarna organizma. Beograd. sto znatno olaksava razumevanje ove ne uvek jedno tavne matcrije. masti) 50. U knjizi se nalazi sveono sto 0 ish rani treba da zna dijabetesni bolesnik i sto ce rnu omoguciti da u svakoj prilici naCini dobar izbor pojedinacnog obroka i celokupnog dnevnog jelovnika. Junece meso 129. kao sto su.0 Kcal. u nasoj zemlji ta pojava nije obavezna.0 Kcal. cnergetske vrednosti pojcdinih alkoholnih napitaka. poneki prehrarnbeni proizvodac.2 odsto ml.0 Kcal. kojc problcmatiku dijabetcsa razmatraju u celini .0 Kcal. isanja" Nastavak nutrivnog obrazovanja u stcdecetn broju ssdriscc: hranijive meteiije.lekar specijalista koji se bavi ishranom Ijudi) i analiticni biohemicari sirorn sveta napravili su Tablice sastava namirnica koje sadrze energetsku i hranljivu vredno t bilo koje hrane ili pica preracunato na 100 grama U nekim zemljama postoje "zapreminske mere". zdrsvstvenu piramidu ishrane i jedan prilivetljiv dnevni jelovnik. Dragocene u vrlo pregledne tabele. raznovrsna i ukusna. Cela materija je podeljena u 27 delova i bogato je iluslrovana instruktivnim criefima i shernarna.00 Kcal. med Teodora Beljie i dr SaSa A vakum 0vie Izdavac: Velarta. Autori se dugi niz godina bave dijabetesom i vrsni su poznavaoci ovog oboljenja. dobrovoljno. Medutirn knjiga "Zalogaj zdravlja.0 Kcal. Antioksidan irna. U nasoj zcrnlji postoji vise vrlo dobro popularno pi anih knjiga 0 scccrnoj bole ti. mislite Vi. ali i znatno sire. "Sve je to iacno i lepo". individualne energetske potrebe. jogurt (obrano 2. masti) 50.Stanje Vase uhranjenosti i Vase. Stavik ona je tako koncipirana da moze biti od kori ti i 0 obama koje imaju neko drugo oboljenje ili porernecaj u kojem i hrana. dozvoljenog dnevnog unosa razlicitih za ladivaca. Vas lekar. Potrcban prostor posvecen je i vestackirn zasladivacima i zamena za sccer. kako od trane strucnjaka tako i samih bolesnika. a zanimljivi i korisni su i tekstovi 0 unosu kafe i caja. tabelc encrget ke vrednosii pojedinih hranljivih materija. paradajz 14. koji treba da su znatno vise zastupljeni u ishrani nego ~to je to sada slucaj posebno u dijabetesnih boJesnika. na primer. te 0 stetnosti pusenja. ANJA" Auton: dr sci. str. Prof. prvenstveno. crni bleb 222. Pozeljna telesna ma a ("teZina") nije nikakav estetski kriterijum vec ozbiljno zdravstveno obeldje jer je to NAMIRNICB danasnjeg teksta dajemo nekoliko primera. u takvirn knjigama zauzima vazno mesto i znacajan prostor. sccernog indeksa za vrlo veliki broj narnirnica. Valja jos spomenuti delove 0 dijetnim biljnim vlaknima i tzv. inace zdravoj. a pracenjc stanja Vase uhranjenosti je isto tako vazno kao i pracenje vrcdnosti secera u krvi (glikernije). ZALOGAJ uziv. treba da odredi Vas lekar u momentu postavljanja dijagnoze diabetes mellitu -a. preko razlicitih terapijskih postupaka. Njihov entuzijazam i plodna aktivnost u Drustvu za borbu protiv secerne bolesti grada Beograda. to proizlazi i iz amog naslova knjige. U sklopu ona telesna masa koju prati najmanje oboljevanje i najmanja smrtno t. takode. dr Lazar Lcpsanovic t 19 . posebno su interesantni delovi 0 glikcmij kom ili slatkom indcksu i indeksu sitosti. Prikaz kniige: SVE NA JEDNOM MESTU "ZALOGAJ ZDRA VUA. Koriscenjern tzv. kolicine dijetnih biljnih vlakana u brojnim namirnicama. pa vec samim tim pobuduje poscbnu paznju. treba da Vam izracuna Vasu telesnu ma u. ad prve do ploslednje trane. To su posude i kasike poznate zapremine koje se mogu kupiti u svakoj samoposluzi i olaksavaju zivot obolelim od secerne bolesti. scccrnih jcdinica bolesnicima c pruza mogucnost da znatno jcdno tavnije i pouzdanije nacinc izbor pozeljnih vrsta i kolicine pojcdinih namirnica i jcla. kroz knjigu provejava ton optirnizrna. Smud (riba) 79.

dovodi do smanjenog stvaranja glikoze u jetri. zbog cega ne dovodi do hipoglikemije.skoli Zivota. Retka komplikacija lecenja metaforrnnom je tezak metabolicki porernecaj koji se naziva laktatna acidoza ili kiselost organizma uzrokovana povecanirn stvaranjem rnlecne kiseline.METFORMIN U LBCBNJU SECERNE BOLBSTI Dsnss nam stoje na raspolaganju peroralna antidijabetesna siedstve (tablete za leeenje §e6erne bolesti} i insulin. koji gotovo po pravilu lucc povecane kolicine insulina ali je njegova efikasnost smanjena. tnesecu borbe protiv se6eme bolesti. a do danas jo§ tiisu u upotrebi u na§oj zemlji. pribora za samokontrolu se6eme bolesti i literature 0 secemoj bolesti. to su derivati sulfonilureje. na taj nacin smanjuje se rczistencija ili "otpornost na dejstvo insulina": . zbog cega je pre njihovc primene potrebno odgovarajucim pregledima i analizama proveriti funkciono stanje ovih organa i opste zdravstveno stanje. moze se smanjiti doza insulina. Za razliku od drugih derivata bigvamida (koji su danas iz tog razloga napusteni). Lek se uzima uz obrok.ima povoljan uticaj na nivoe rnasnocc u krvi. strucno receno. ("Glucophage"). 2-3 puta na dan.2. koja ima visegodiSnju trediciju. Da bi se to izbeglo lek treba postepeno uvoditi i. godine javlja se u tri slucaja na 100 bolesnika godisnjc koji su leceni ovim preparatom. "'" KATALOG lZLAGACA VAS! . Kod nas postoji nekoliko prcparata metformina: "Tcfor ". "Gluforrnin" i to su tablete od 500 mg. jegova sposobnost da poveca insulinsku osetljivost i da utice na ncke druge Iaktore rizika za nastanak oboljcnja srca i krvnih sudova. mg. onda prakticno ne postoji opasnost od nastanka laktatne akcidoze. pogotovo za gojazne dijabeticare. Postoje txi grope antidijabetika. Znacajno je da metformin ne utice na lucenje insulina od stranc gusterace. U nekim zemljama postoje preparai metformina u tabletama od 850. Po pravilu javlja se kod bolcsnika koji imaju 0 tecenje bubrega ili jetre. Moze se kombinovati i sa insulinom i to kod gojaznih dijabeticara koji i pored primene in ulina imaju losu regulaciju secerne bolesti.NS" u tnesecu aprilu.NS" 2002. proliv) zbog cega ga pacijenti cesto izbegavaju. daje svoj doprinos u priJrupljanju stedstava neophodnih za pripremu i boravak dece obolele od seceme bolesti u "Letnjoj Skoli" . "Glioral". pa se doza postepeno povecava do maksimalne. na stanje krvnih sudova. U grupu ovili Iekove mogu se uslovno svtststi i iabibitori resorpcija ugljenib hidrata u crevima (njihov osnovni predstavnik je akarboza). grada Novog Sada. Dtustvo za borbu protiv seceme bolesti.smanjuje apetit i otezava upijanje glikoze u tankom crevu. Danas je njegova primena prosirena i na osobe s velikim rizikom za nastanak dijabetesa: gojazni i lica sa izmenjenim takozvanim testom opterccenja glikozom ili latentnim dijabetesom. U stvari. Metformin je preparat iz grupe bigvarnida koji zadnjih godina dozivljava renesan u u lecenju tipa II sccerne bolesti ili takozvanog insulinnezavisnog oblika bolesti. metformin veoma retko dovodi do ove kornplikacije . nadimanje. Smatra se da ovaj lek moze usporiti iJi zaustaviti progresiju ovih stanja u pravcu nastanka manifestne secerne bolesti. Kako deluje metformin? Njegovo dejstvo ostvaruje se putem vise mehanizama: . . otgsnizujud medunaronu izloZbu "Dijebete . Metformin kod znatnog broja bolesnika rnoze dovesti do stornacnih tegoba (muka.5 grama. 2 . receptora za insulin i povecava broj tih receptora na misicnim i cclijarna masnog tkiva. Moze se zakljuciti da je metformin efikasan i siguran lek u lecenju tipa II secerne bolesti. 04. Metformin se cesto kombinuje sa sulfinolurejskirn sredstvima (kod nas preparati "Daonil ". Dr Dafina Ristic 21. bigvanidi ijedna nova grupa ovih lekovs.29. derivati tiazolidindiona. e stimulisu gusteracu bolesnika na povecano lucenje insulina vec deluju posredstvom drugih mehanizama. "Beglynor") u situacijama kada sam nernoze da dove de do pozcljnog efekta. "Predian". sto je posebno znacajno. Pri uvodenju metIorgina preporucuje se 1 tableta uz veceru.04. cine ga lekom prve Jinije. jegovom upotrebom kod gojaznih osoba lccenih insulinom. te na taj nacin moze dovesti do smanjenja telesne tcfine. sto ima povoljan efekat na vrednosti sccera u krvi i. u na§oj stediai sssvim ietko upotrebljavani. koji poveCavaju osetljivost na insulin. . narocito je znacajno da ga treba uzimati posle jela. gadenje. koju ne treba prekoraciti. . Medunarodna prodajna izlozba dijetetskib proizvoda. sa motom "Borba za bolji kvalitet Zivljenja". "Aglikern". OCEKUJEMO 20 DRUGA VOJVODANSKA MEDUNARODNAPRODAJNA IZLOZBA ~~l@~~I~l~~~ . Vremenom se ove tegobe u vecini bolesnika povlace. za razliku od drugih medikamenata za lecenje secerne bolcsti.povccava osetIjivost "insulinskih prijemnika" ili . Pozivamo na ucesce SPORTSKII POSLOVNICENTAR ·VOJVODINA" "DIJABETA . razumljivo uvek UZ odgovarajuCi retim isiueae. ako se vodi racuna 0 kontraindikaciju za primenu metformina. amenjen je prvenst veno gojaznim dijabeticarirna.Prema podacima Arnericke dijabetoloske asocijacije iz decembra 1998.

Iotokopije nekih slovnih znakova. da smo na Balkan doselili tek krajem VI i u vn veku. u Briselu. koja je identifikovali sa ruskim pravoslavljem. ovim pisrnorn. likijska. --narodno blago koje je on samo Pismenost nasih predaka. Tek kasLjudevitom Gajem). a nalaze nije crpio iz Beckerili 0 jugoslavizmu. Milos Milojevic kazuje poimenieno i vreme vladanja pedesetak srpskih vladara i kraljeva iz dinastija Svevladovica i Drvanica. aime ne poteenjudesna na leva (kao u Iranu) i jerno Vuka i Hvala mu za svo podsccali su na nasu cirilicu. slucajno je Takodje se vidi koliki je utieaj pronasao u vreme na Vuka irnao Kopitar (citaj : gradanskog rata u Ukrajini. Italije (Starog Rima). a natno razlikuje od cirilice. Ami obicno ucimo da nam istorija i nasi koreni poeinju od Nemanjica. pobogu. Hrastove dascice sa mnoga. godine u stsroslovenskog pisma i cuilice J ovan Ducic.( Mali Cas istoriie Voiislava Ananica w> • Stari istoricari kafu da su Srbi kao narod medu najstarijim i da su od Srba proizasli svi slovenski narodi.berlinskoj skoli? Pa mi smo pre CIRILICA NAJSTARIJA U najstarija pisma (azbuke) padaju ctrurska. 1897. a pismo podseca na cirilicno i grcko. ~uvajuCi uvek svoja bozanstva. Kasnije. ne treba ni "Velesova knjiga" je izostaviti danas vec zaboraposvccena staroslovenskom vljcnog Savu Mrkelja i njegova bogu Velesu (Veliki otae narslovna belezenja koja je. da u Sioveni i pre Cirila i Metodija imali svoje autohtono pismo. gao po arhivima Pekinga. pripadao iz Etrurskog pi ma Citani su s je toj skoli. Sibira. Etrurci su pre vise zidali i pisaJi cirilicorn. anglosaksonska i godina pre Hrista i vajali. sto kazuju i oduvek odisala srbomrznjorn i falsifikajugoslavizam sa balkanstvom". skandinavska. o "VLES VELES K JIZI" Jurija Miroljubova. oda).. I sarn zvali Rasani srbi. Moskve i za slavizam. P otkrica dobro su uzdrmala ternclje berlinsko .. sa Tibeta i Kavkaza. lidi. koji su nametali turnaccnja kako su Srbi dosli na Balkan u VI i VII veku. godine u Becu do posle poraza "belih" ernigriknjizevnog dogovora izrnedu rao u Beograd. "Vlesoviea" se nezBerlinske istoriografske skole. poznavalae srpske istorije neki tekstovi 1954. modifikovao. Jer. nasi savremeni istoricari koji su svojc doktorske tczc i odbranili na Becke . godinc postane srpska Biblija. Afrike. godine) je za nasorn istorijom tra- bio dovoljan greh da se ovde anatemise. a sebe su ma (oko 1800 godina).I:::: Grka (za koje srnatrarno da su jska. koji je da dode 1850. smo imali i ranije. da smo se kretali preko Kine. Oni su slavizam uglavnom pasivni. Sva ta torstvom (bar sto e nas tice). Znaci. A jos ce odgonetnuti zapise. vintanice. Iz ove je nas veliki pesnik. a Lidijci i Jernej Kopitar. . sta bi. traje najrnanje 14 vekonajprostije fonetsko pismo na va pre Cirila i Metodija. Slovni obliei su blizi cirilici nego glagoljici ( za koju smo ucili da jc nase prvo pi mo) i irnaju izvesne slucnosti s Vincanskirn pi mom ( od 6 do 3 rnilenijurna pre nove ere). srpska. koji su vladali pre Stefana Nemanjica. Akademik Milos Milojevic (1840. To je milenijuma ziveli na podrucju razlika od skoro dva rnilenijudanasnje !talije.beckc istorijske skole. do sa vlesovicom "Verujcm u Boga i u srpstvo". niti bez ncpoverenja govodok su nasi i lingvisti i istoricari. upoznaje dao standardizaeiju jezika i pisruskog isioricara Jurija menosti proizaslu iz srpskog Miroljubova. aravno. Slovni znaei va sta i kako da radi. i sigurno je. Vuk samo pozajmio. Nema istine u tome. odi na teritoriji danasnje Vuku Karadzicu davao uputstzapadne Turske. Male Azije. runa. znaci. koji jezika i nase stokavstine. a mnoge bi zacudilo odakle poticemo i kuda smo se sve kretali. poceo mnogo pre Hrista. postojali smo i na ovim prostorija. kada im je nije. I profesor Relja Novakovic i stariji istoricar Milo~ S. koji su ovde od iskona. kako se u "Velcsovoj knjizi" a Vuk je od nje samo nacinio tvrdi. Turske. To mu je ~~!JQ[~~~X=~~~l=~~==~~~~~~~!:1 21 . kulturu i obicaje. dana danasnjeg.indijskog podruCja. Bee).. koji je bio eenLikijei su ziveli kao stari narzor u Becu. na ovim pisao: "Hrvati nisu nikad marili slovirna rade mnogi naucnici u svetu. Mnogo pre. kako do sada ucili. Sadasnji potomci stanovnika Balkana su potomci plemena Rasani. u svojoj knjizi San Francisku.. Ta knjiga je pisana na hrastovirn dascicama.. Panonije iBalkana u celini. Praslovenski period je. gde su dascice Srba i Hrvata (I1iraca sa naisle na 105 prijem. nas svernu naucili) osarn stotina gerrnanska. emigranta. svetu. je taj sto ga je nagovorio pukovnik Izenbek... diplomata i knjige su prvi put objavljeni Upotedae tablica etturskog pisme. Germanije (Lufi~ki Srbi). ostali Kijeva. i torija Slovena pocinje 650 godina pre Hri ta. umesto da njcgova Istorija Srba iz 1872. Milojevic su tvrdili da smo negde sa iransko . i kasnije slavnorn. i latinska. U svojoj knjizi "Istorija Srba" .

pode u susret i upita ga sta zeli. 'II/PADNIK 8EJIMAII. Stanuju u istoj sobi. 'EV"t. --- AtApeD SlRUCNJAk U IR!. da se Mostarom pevala pesrna: Kujundzijo.. pogleda u starog maestra. ocinski je pornilova po glavi i blago. u kafanu usao polieajae.odgovori mu Rafael . Posle borbi na barikadama studira slikarstvo u Becu.OVKA EMANUH U$UR SIVSI MAOARSlCl . pesnik Branko Radicevic.SNOVI Dura Jaksic je rnladovanje zapoceo buntovno. Mnogo biste me zaduzili ako u pesmi pornenete da se i ja odskora u ovom gradu bavim kovackirn zanatom. U programu sam video da cete pevati ariju kovaca. vi svestenici na zemlji radite. UUUN RT NIl ORlltAMI IUKO. kako peva Zmaj.) llVIlC aUGAR&KI ARHlnIT. puna iseekivanja. a ne kao crkveno lice.OUER. SOVEDA tu OVeJA MAST I I STOeU IUIEDNA SlOVA AZIUU LBPOTAN ALEKSA SANTIC veliki pesnik IZ Mostara bio je toliko naocit i lep.. .r1CA. udajte set OCIIJUOJ nMUI AUlOI\: LUUOA LUCOVEK UTAR 1%'i'It· DAVATI Ml. rece: -Drago dete. koje Vase dele smatrate najboljim? -Dom za tare rnuzicare.Vl)jj NATRIJU".1924) nas USLUGA Jednom. koji sam osnovao u Milanu . na priliku Santica Alekse" . upitase pozna log ilalijanskog kornpozitora Verdija: -Maestro. Utehu nalazi u druzenju sa mladim Zmajem. vise volim da po mojoj smrti svijet zali eovjeka nego vladiku . gospodaru .. vidcvsi Diogena gde zarnisljen lezi na suneu. 08UST II QAJlI ~~. FADll kUHllIJSICA PO$UDAU SITIIJENJE IIEt£8A PIIAC _onLA (11M. Pred pocetak koneerta u njegovu sobu banu neki covek i rece.sto bi svi ti sveei od stida stvarno bili erveni kada bi znali sla sve u ime vere. NAJBOUB DBLO U razgovoru. Tom e nismo zacudili.) ''''il tAuh.\f1l2~ SIVUsrO.~~!-.. Oblecc oko kafana u kojima sedi perjaniea omladine.! $TAIIA •• fIlA U rreMQ$T IDUIIICAt~1 JUQOSLAVIJE SAVU ~~~ ':::IK oGu~~~ A~ ULOV SPEV (Mil..ITAVO TUMOl.t.g. PfO kON) PIU~ RBKLAMA Cuveni ilalijanski pevac Enriko Karuzo pevao je jedne veceri u nekom rnalom mestu. LAILO - IIAHI. bez dvoumljenja. List joj pride. "ali on s visine glcdase na mladuncad". Snuju. iznenada. Jednog dana. eak iste snove: Seca Ii se kad smo one Jedne noci jedno snili. &l1lfl SToe FU~Z:~EII "Y£UU'_ ruce SEUAfKA OIUCA IIEKAII HEIICE- SOVIIII 'OZHAlI FllMSIQ .WMAC RAZLOG Poznati ilalijanski slikar Rafael. AlIA IUIAUEVO A". Kada je zavrsila sviranje na klaviru ona. Kao sesnaesrogodisnjak ucestvuje u revolueionarnoj 1848.odgovori mu jegos.rece Njegosu jedan njegOY Crnogorae sto ste pesmu "Tri dana u Trijestu" pi ali kao covck. !'CTOMM MIWO MASilotA WI(SU!I· IUlla 22 .. lako ti zanata. Mi smo onda jedno bili . Dornacin mu.eka ih. MALTRBTIRANJE U jednom drustvu se muzieiralo kada je. slikao je liea svetaea sarno ervenom bojom. coee! Lasnje je biti vladika no eovjek! Iako sam u jednom od ta dva bolji.mirno mu odgovori Diogen Ukloni rni se sa sunea! MODEL n¢lU IZVOZ TREtt VOKAl (~:. akuj meni junaka od zlata.odgovori veliki kornpozitor. -Malopre je jedan gospodin izasao odavde i rekao da ovde maltretiraju nekog Vagnera! COVEK PA VLADlKA -Zarneraju yam. (1868 . Aleksandar Makedonski rnu pride i upita ga: -Mogu Ii ti uciniti kakvu u lugu? -Mozes . upita ga jedan svestenik zbog eega to radio -Zato . zacuden.~~rl~oc IIIAJMUII" DOllNA Q~~~f SA VET Na molbu prijatelja Franc List je pristao da saslusa jednu mladu damu. PUMfNA fUDIAl£R -tEUKA'.

..11000 BEOGRAD TEL.eokolade . 436-708 • FAX: 011/434-845 PRODAJNA MESTA U SVIM GRADOVIMA SRJ I .keks .ZDRAVA HRANA I SLATKISI ZA DIJABETICARE v ..nugat krem ..dzernovi .aJI cO SVETOG SAVE 19/3..bombone .: 011/435-283.fine vafle . Krol. meau v • jev.med .

Master your semester with Scribd & The New York Times

Special offer for students: Only $4.99/month.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Cancel anytime.