UredniCko cose

PR VI

BROJ

ZIVOT JE U NASIM RUKAMA
Prvi broj naseg prvenca je pred varna. Radili smo ovaj broj s puno ljubavi i entuzijazma pa narn oprostite za po neki propu t i promasaj, Sigurni smo da ce ih u buduce biti bar mnogo manje. Tako cemo biti svi zadovoljni i Vi kojirnaje, "Me- dij" namenjen i zbog kojih izlazii i mi koji srno prihvatili casnog i lepog posla - da Va informisemo 0 svemu sto se zbiva u ovoj bole ti. Ali i odrnah da Vam skrenemo paznju, mi koji cemo najneposrednije raditi na adrzaju i izgledu "Me-dij" -a: 0 dijabetisu cemo pricati amo onoliko koliko je potrebno - ni manje ill vise. Hteli bi say ostali - cak veci deo prostora da po vetimo nama. Zivot je lep. Ziveti je lepo pa zasto najvise ne bi bas pisali 0 tome- Zivotu i lepoti zivljenja.l?l. Imali pravo jedna bolest bez obzira kolika ona bila te ka, neizleciva ovakvim posledicama da narn uzme i oduzme lepotu zivota? Ne! nema niko pa ni dijabetes prava da nam uzrne lepo. A to nameravarno da osujetimo kroz "Me-dij". Zato yam e obracamo vojim pricama 0 zivotu i iz zivota u koji ce te nam pricati kako zivite, borite e i ne predajete se bolesti. Cinite zivot kvalitetnijim, bogatijirn i lepim. asi istaknuti trucnjaci iz svih obla ti medicine ce Vas svojim savetima uputiti kako to, taj Iepsi zivot - da ostvarimo. Sve drugo zavisi sarno od nas. Uradirno tako, u nasem je intere u siguran sam u pecemol. Vas Dragoljub Blaiic pu ti i lutanja u 0 tvarivanju postavljenih ciljeva, zadovoljstvo i korist.

U trenutku izlazenja prvog broja casopisa "Me-Dij", ili bilo kojeg drugog Ii ta,opravdano e postavlja pitanje koji u razlozi i koji su ciljevi njegovog pokretanja. Inicijatori izdavanja casopisa uvereni su da veliki broj obolelih od secerne bolesti, clanovi njihovih porodica i vi drugi zainteresovani za ovaj problem imaju potrebu za jednim glasilom, u kojem ce moci da nadu lekarske savete i ve neophodne informacije 0 ovoj boJesti, ali i citav niz najrazlicitijih, krajnje prakticnih upustava i obavestenja od koristi u svakodnevnom zivotu. Cinjenica je da u Vojvodini, pa i u celoj Srbiji, danas ne po toji takav casopi ,a jedini postojeci casopis jugoslovenskog karaktera populamo obraduje, zapravo, znatno ~iru zdrav tvenu problematiku i nije fokusiran sarno na secemu bolest. Razumljivo da u njemu nedo taje icitav niz informacija, obavestenja i ve ti od interesa za bolesnike, i njihove porodice, iz vojvodan ke redine. Treba, medutim, naglasiti da ce "Me-Dij" od pocetka nastojati da izbegne usko lokalne okvire i teziti da se obraca svim dijabetisnim bole nicima u nasoj zemlji. To je, ujedno, i razJog da pozoverno ve zdravstvene radnike i bolesnike sirom Jugoslavije na saradnju, s uverenjem da ce svojim dopisima, prilozima i dobronamernim primed barna doprinositi boljem kvalitetu casopisa. Kroz cetiri broja godisnje i na 24 bogata ilustrovane stranice, "MeDij"nastoji da svojim citaocima pruzi savete najkompetentnijih strucnjaka, da poduci i informise, ali i da zabavi i razonodi. To ce pokusati da ostvari preko svojih brojnih rubrika. Da pornenemo sarno neke: populamo pisani strucni cianci, brojne reportaze, odgovori dijabetologa na dostavljena pitanja citalaca, dijabeticarski kuvar, saveti pravnika i ocijalnog radnika (ostvarivanje prava iz zdravstvenog i invalid ko-penzionog osiguranja, pitanja vezana za zaposljavanje, skolovanje i dr.), vesti iz rada opstin kih drustava. Na tojacemo da sa stranica casopisa stalno provejava dub optimizma, toliko potreban svakom bole niku, a koj i je utoliko opravdaniji jer se bazira na realnim cinjenicama koje s pravom dopustaju da se zakljuci da je dijabete ni bolesnik uslovno zdrava osoba. Nasa zelja je da to doista tako i bude. Narodna mudrost kaze da je svaki pocetak tezak. Odlucni smo u nameri da buducim citaocima pruzimo stivo koje ce biti i poucno i zanirnljivo, svima pristupacno i uvek aktueLno, koje ce obolelima pomoci da se bolje lece i da lakse savladaju sve prepreke i poteskoce koje im njihova bolest stvara u svakodnevnorn zivotu. Nerninovni pocetni pronece nas obeshrabriti. Pomozite narn da u tome u perno na obo trano Prof. dr Lazar Lepsanovic predsednik Redakcionog odbora Clanovi:

J

REDAKCIJA
Predsednik Prof. dr sci. Lazar Lepsanovic Glavni i odgovorni urednik Dragoljub Blazic

ing. Petar Rancinger, Prof. dr sei. Pavle Pantelinac, Doc. dr sei Budimka Novakovic, Doc. dr ci Jovan Vlaski, Dr Dragoljub Vrbaski, Dip!. ing. Loboda Tibor, lng. Milan Kolaric, Dusan Raicevic

"Me-Dij" - glasilo za obolele od seceme bolesti. Izdaje Savez drustava Vojvodine za borbu protiv secerne bole ti. Za izdav.ac3a: ~g..Peta~ i Rancinger. Glavni i odgovorni urednik Dragoljub Blazic. Predsednik Redakcij kog odbora prof. dr sci. Lazar LepSanovlc. ~lst izlazi tromesecno i be platan je. Rukopisi i fotografije se ne vracaju. Redakcija: 21000 Novi Sad Bulevar Oslobodenja 6-8. Telefon I telefaks (021) 444-235, ~iro racun broj 45700-678-4-17629. Tehnicko uredivanje i kompjuterska obrada Dragan Rogacevic, starnpa: "Grafoprodukt", 21000 ovi Sad, De anke Mak imovic 54, telefon: (021) 394-108 i 393-189. Fotografije: "Canon M",. Bulevar o lobodenja 4b, telefon: (021) 338-807. Glasilo je upisano u registar sredstava javnog informisanja Ministarstva pravde I lokalne samouprave Republike Srbije pod brojem 3204 . a lovna strana: "Novi Sad"

- - - ~-----

-

-----

------=~--- --~--.

-~~ -

--

Do tada nesluceni razvoj nauke 0 secernoj bolesti u poslednjoj cetvrtini proslog veka imao je ogroman uticaj na napredak u lecenju ove bolesti. U sve vise mesta otvaraju se ambulante pri domovima zdravlja i zdravstvenim stanieama. Sidu itd). dr Spasoje Cvejic. u Somboru dr Josip Frenkel. sem u ta dva spomenuta grada. Tek se doduse. tj. dr Dorde Bales. Tako u Novom Sadu na tom polju u duzem periodu aktivni su. na onu koja se nije bit no razlikovala od tog lecenja bilo gde u svetu. namenjene ovim bolesnicima. Postepeno. dr Mitrek Dirnitrijevic. pre svega einjeniea da je sve vise bolesnika a mogucnosti da se ova bolest brze. Za bolesnike 0 abita olaksanje predstavljalo je otkrice mogucno ti da se insulin ubrizgava pornocu tzv. Na svc vise mesta. Danas postoje aparati za samoodredivanje krvnog secera takode u obliku nalivpera tako da se ta dva "nalivpcra" mogu nositi u dzepu zaista kao nalivpera ili hemijske olovke. Kada se stvore materijalni uslovi. dispanzeri. centri i s1. postepeno se razvija u eentralnu sluzbu za tu bolest u Pokrajini. pri Zavodu za zdravstvenu zastitu Vojvodine. prof. ove mogucnosti poznate su i nasirn lekarima i mozerno se nadati da ce u doglednoj buducnosti. u Pancevu dr Dusan Todorovic a kasnije i moogi lekari u drugim mestima (npr. prim. Vodi se racuna i 0 njihovim problemima vezanim za secernu bolest (obezbedenjern lekova. pre svega u bolnieama. potonji profesor niskog Medicinskog Iakulteta. Do otkrice insulina. uvodenjem u lecenjc potpuno preciscenih insulina kao i insulina stvorenih vcsiacki. ne moze se naravno. onih u obliku nalivpera. lece. Organizuju se kursevi za lekare u Zagrebu i Beogradu koji se interesuju za lccenje ovih bolesnika. ustanovi. one koje bez in ulina ne bi prefivele. onako kao i pre 10-15 godina. lccenjern drugih bolesti uslovljenih scccmom bolcscu. dr Milivoj Savic i brojni kvalifikovani lekari. internisti pre svega. Vec se javljaju lekari. one moci u potpuno ti da se koriste i u nasoj sredini. jer su one u nekim bolnieama i klinikama u zemlji ili u nekoj od susednih zemalja dobijale upustva kako da se lecc. odnosno u njoj rade. posle Oslobodenja. dr Vinko Percle. Kikindi. posebno organizovano leeenje obolelih od se6eme bolesti (ono koje se sprovodi u posebaim. osnivac Interne klinike u Novom Sadu. prim. a od 1985. prof. polako stanje ipak menja. dr Teodor Kovacev. vecina i vise puta. plodovi nauke uz pomoc ovdasnjih lekara. pri bolnicama i drugim zdravst venim ustanovama. sve vise zainteresovani za lecenjeovih bolesnika u svojirn ordinacijama da bi polako tu delatnost preuzela javna zdravstvena sluzba. u Zrenjaninu prim. Ovde mora da se spomene usavrsavanje aparata za samomerenje secera u krvi i samoodredivanje u rnokraci. Krajem sezdesetih. 0 im toga. ju vode. jos dok ne osecaju nikakve tegobe i tako im je data mogucnost da na vreme pocnu da se Sadu na Odeljenju prof dr Dusana Vukovica i njegovih saradnika. otvorena je Sluzba za obolele od secernc bolesti. Tek krajem dvadesetih i pocetkorn tridesetih godina proslog veka u Subotiei i u ovom Sadu 0 novane su prve laboratorije za pregled secera u krvi. Vrscu. pregledom u odnosu na ovu bolest krvnih srodnika bolesnika. manje ili vise uspesno. u Subotici. Time je ornoguceno da se hiIjadama bolest rano uoci. U Somboru. pre svega na Decjoj klinici u ovom Pocetkorn sezdesetih godina stanje pocinje brze da se menja jer to zahteva situaeija. kako i koliko insulina da dobiju i onda je po tom upustvu lecenje nastavljeno kod lekara kod kuce koji im je insulin ubrizgavao svaki dan ili ih naucio da sami to rade odnosno da to radi neko od ukucana obolelog. Kada u citavoj Pokrajini. sve su bolje. Kasnije. prim. Lekari u Vojvodini podigli su nivo ovog lccenja na zavidnu visinu. posebnim trakarna i niza drugih materija koje se izlucuju rnokracorn. jos i danas u vetu neprevazidenu akciju za rano otkrivanje secerne bolesti sirom Vojvodine u kojoj je tokom desetak godina pregledano vise miliona Ijudi. za ovu svrhu osnovanim sluibem« kao sto su sevetoveliste. potpisani. Postojece tablete takode su velika pornoc mnogim bolesnicirna. ni sprovesti valjano lecenje. Jos je ranije na Kliniei za interne bolesti otvoren Odsek. dr Lazar Lepsanovic. otvaraju se laboratorije ospo obljene da odreduju secer u krvi. Slicna odeljenja odnosno odseci otvaraju se i u drugim bolnieama u Vojvodini. sirorn Vojvodine obuceno je niz medicinskih sestara koje su nezaobilazne u obucavanju ovih bolesnika kao i u njihovom zbrinjavanju. oslobodena je zavisnost od zivotinja jer se do tad a insulin mogao dobiti samo iz zivotinjske gusierace. koji ce ornoguciti i bolje organizacione oblike za lecenje. kasnije se prosirilo u Odeljenje. Senti. bolesniei uce da sami kontrolisu secer i aeeton u rnokraci. Osamdesetih godina minulog veka odrzane su dye jednogodisnje studije za lekare koji su zeleli da se posebno bave lecenjem ovih bolesnika. nema laboratorije 0 posobljene za ovaj pregled. dr Dimitrije Stanulovic i dr Franja Fiser. prim. kasnije. uz odredivanje. krajem 1921. dr Emil Libman i prim. dr Milenko Ivic. nastoji se da se bolcsni ne samo valjano lccc nego da se tako i zbrinjavaju.Prof dr Teodor Kovac: DIJABETES U VOJVODINI Lecetije. "pen" -skih brizgalica ("sprieeva"). resavanjern postojecih soeijalnih problema i sl) u eemu pornoc pruzaju udruzenja bolesnika koja se stvaraju u mnogim vojvodanskim mestima. U meduvremenu su se u leccnjc obolelih od secerne bolesti ukljucili i decji lekari. koristice u punoj meri i bolesniei u Vojvodini. u naSoj Pokrajini niko se nije posebno bevio lecenjem ovib bolesaike. olaksano i pojednostavljeno lecenje ove bolesti. i Klinika za endokrinologiju za te bolesnike. Srecorn. prim. dr ada Cvetkov i prim. lakse i jednostavnije . Time je izuzetno unapredeno. za ove bolesaike) u Vojvodini nema dugu tredi- ciiu. kasnije profesor dr Miladin Mirilov pocinje. a pre nekoliko godina odrzane su i po treci put. Backoj Palanei. lzuzetak su bile mlade osobe. dr Jozef Kovac-Birkas. Pri Internoj klinici u ovom Sadu 1971.

vec i socijeluo-ekoaomski problem. Insulin je po svom hemijskom sastavu belancevina. u svetu je 1997. U osnovi oboljenja lezi ncdostatak insulina. pak. Polinezija). postojanje na spoljnim opnama svih celija poscbnih strukturnih elemenata. a sasvim je redak u nerazvijenim zemljama. rubcolc i tzv. Pored manifestne bolesti.. a nekim pacifickim ostrvima (Mikronezija. u jednoj vrsti poscbnih cclija. Medutim. na kojcm je zabelczcno da postoji jedna bolest za koju je svojstvena jaka zed. vrlo rctki u poredenju s prethodna dva. cpidcmiologa. __ ••. sarno relativni.••• _ dok II onih koji zive na Tajvanu. najcesce kao posledica porernecaja na nivou pomenutih celijskih reccptora. Hong Kongu ili na Mauricijusu dostize cak ]2-15 od to. posebno u ranim Iazama bolesti. eke proccne govorc da u nasoj zcmlji ima oko 300-350. Tip I ili insulinzavisni dijabetes cine manje od 10 odso od svih s lu c aj e v a secerne bolesti. aime kod velikog broja bole nika. a u sredinama kojc sc naglo industrijalizuju i gde je stanovnistvo brzo preslo s tradicionalnog na moderni nacin ishranc i zivola uopste njena ucestalosi naglo raste. a kada je razoreno 90 odsto ovih celija nastaje manifestna bolest. a u poslednje vreme 4 . a postoje i drugi spccificni oblici.000 obolelih. nazvanih bcta-celije pankrea a. Dijabete nije jedinstveno oboljenje vec jc. n~ samo z~~vsn:eni. s ocekivanjem da ce 2010. pa i u starih. apsolutni ili. U ovom i tiekoliko narednih biojeve objsvljujemo 'Malu Citanku dijebetese . na Ebersovom papirusu. tako da se ne rnoze primeniti u obliku tableta jer e razlaze pod dejstvom zeluda~nog i crevnih sokova.. o velikom uticaju faktora okoline ubedljivo govore i sledcci podaci: u Kineza koji zive u Kini ucestalo t dijabetesa iznosi sarno 1-2 odsto. prema podacima Svetske zdravstvene organizacije najcesCi je u skandinavskim zemljama. Od tih komplikacija zavisi i duzina i kvalitet obolelih od dijabctesa.Mala citanka diiabetesa • Se6eroa bolest poprima karakteristike epidemije svetskib razmera i predsta~lja ogr?man. a za koje se insulin vezuje po principu "kljuca u kljucaonici". Dana je to jedno od veoma cestin oboljenja savremcnog ~oveka. zbog koje takve osobc piju velikc kolicine vodc i mnogo mokrc. Prvi podaci 0 ovom oboljenju stari su gotovo 3500 godina i nadcni su na cgipatskim papirusima.----.. Ukoliko se neadekvatno ili uop te ne lcci dovodi do mnogobrojnih i teskih komplikacija. tokom duzeg trajanja bolesti dolazi do progresivnog iscrpljivanja insulinskih rezervi. koji se nazivaju in ulinski receptori. a njena osnovna karakteristika je stalno povisen nivo sccera ili glikoze u krvi (hipcrglikemija). u Pima Indijanaca u SAD i u australijskih Abordzina izuzetno je vel i. posebnu paznju zasluzuje i sindrom smanjene podnosljivo li glikoze (IGT). ali ih je poslednje decenije skoro sasvim istisnuo humani insulin dobijen postupkom genetskog bioinzenjeringa..000 osoba ima ovu bolest ili neki od njcnih raznih razvojnih stadijuma. a vrlo retko moze nastati i u kasnijim godinama zivota. sto ncsumnjivo govori da su proccnc za celu Jugoslaviju nerealno niske. Poseban znacaj irna gestacijski ili dijabetes u trudnoci. ajznacajniji su insulin zavisni oblik (IDDM) ili tip I i insulinnezavisni obJik (NIDDM) ili tip II.:. godinc do tigao je oko 155 miliona i pokazuje dalji brzi porast. zapravo.•• ka i dostize ~ak 35-40 odsto odra Ie populacije. zbog ~cga i ovi bolcsnici u kasnijim Iazarna bole ti imaju potrebu za dobijanjem injckcija insulina. Iz p'era prof:. U dijabetesnih bolesnika uvck postoji nedostatak insulina. ranije oznacavan i kao latentni dijabetes. za koje je svojstveno da ima nasledni karakter. dr Laza. U predisponovanih osoba neki faktori okoline pokrecu jcdan autoimuni proces u pankreasu koji dovodi do razaranja beta-celija.••. u takvirn situacijama dolazi do povecanog stvaranja insulin a.. Smatrali smo kotisaim da se p~tak izlaienJa CasoplSaobeleii Jea:um kxecim i kompletnim pregledom svib dan. po taje sve redi iduci prema jugu Evrope. L. Danas se zna da takvu ulogu imaju neki virusi (posebno zausaka. U lecenju secerne bolcsti korisccni su insulini ekstrahovani iz svinjskog i govedcg pankrcasa. hormona koji je stvara u gusreraci (pankrcasu). Za razliku od bolcsnika u kojih postoji apsolutni nedostatak insulina. ali je njegOY bioloski cfekat smanjcn ili odsutan.-.a Lephuiovice. da je hronicnog toka i da obolclu 0 obu prati do kraja zivota. =« OSNOVNE ODLlKE SECERNE BOLESTI Secerna bolest ili dijabetes melitus je verovatno stara koliko Ijudski rod. KLINIOO oeua UCESTALDST Broj obolclih u celom svetu vrlo je vclik i pokazuje tendenciju stalnog pora La... pa i vise. pre svcga. Mehanizam njegovog delovanja vrlo je slozen i podrazumeva. od nje bolovati 220-230 miliona ljudi. prvenstveho na krvnim udovima. 2000. u pitanju vise razlicitih oblika bolesti. U visoko razvijenim zapadnim zemljama ceni se da 5-12 odsto odraslog tanovnistva ima secernu bolest. koji se naj~escc povlaci posle porodaja da bi se ponovno pojavio u sledecoj trudnoci. Dvadesetpetogodisnji rad na njenom sisternatskom otkrivanju kod cclokupnog odraslog stanovnistva Vojvodine (1967-1992) pokazao jc da blizu 200. Coxsackie). 0 ~V?j bol:sti. Pojavljuje se u decjern uzrastu i adolescenciji. bilo oko ] 22 rniliona obolelih. Danas je ustanovljena tacna lokalizacija gena za ovaj tip dijabetesa. ali je njegova cfikasnost smanjena.-----. do hiperinsulinemije. a ima lendenciju da u kasnijim godinama zivota evoluira u klasicnu formu secerne bolesti. Prema istrazivanjirna australijskih -----------r.aanjm. u krvi su prisutne cak i povecane kolicine insulina.

stirn sto su faktori okoline izuzetno vazni i od kljucnog znacaja za ispoljavanje bolesti. ishrana odojcadi kravljim mlekom umesto prirodnog dojenja). ajeesce je posledica porernecaja celijskih receptora za insulin.----. DRUGU POMOC DA LI OBNOVITI CLANSTVO? PRBDSEDNISTVO DRUSTVA USKORO NA INTERNETU ! 5 . CASOPISA I SVU .. u kontrastu s njim. a i propratne infekci- Karakterise ga povecan rizik progresije prema rnaniIestnoj secernoj bolesti. povecan apetit i.. po pravilu se pojavljuje posle 40. korekcija nepravilne ishrane. vrlo izrazeni simptomi (enormna zed. takode... oralni hipoglikemici)...!.. s pojavom svraba u polnom predelu. (U sledecem broju: Komplikacije Je6erne bolesti). gangrena. . izrazito mrsavljenjc). . Karakteri tike ovog oblika dijabetesa su nagli pocetak. Treba naglasiti da je ovo stanje Iaktor rizika ne sarno za secernu bolest vec. zbog cega je potrebna njegova primena od samog pocetka bolesti pa sve do kraja zivota. ali posle visegodisnjeg trajanja bolesti i u njih se cesto razvija potreba za injekcijarna insulina (tzv. s posledicnom hiperinsulinemijorn. infarkt srca i drugo)... ucestale trudnoce i predisponovanih zena. godine zivota. APARATA ZA MERBNJE NIVOA GLUKOZE U KRVI. PRIBORA ZA DA VANJE INSULINA. kontraeeptivne tablete) i drugo.. Ocigledno je da i u ovorn tipu bolesti postoji nazan uticaj naslednog Iaktora (oko 40 ods to obolelih ima pozitivnu porodicnu istoriju bolesti). Sekundarno insulinzavisni bolesnici). bar u pocetku bolesti. ruUke . Medu kornplikacijama izrazito dominiraju arterioskleroza i njene Ruiltas.. a sirornasna u balastnirn materijama). TRAKA ZA SAMOKONTROLU NIVOA GLUKOZE IACETONA U URINU.naee man!u prlbll1nost je.------. Tip II ili insulinnezavisni tip secerne bolesti postoji u preko 90 odsto obolelih. postepen.optuzuju se i drugi Iaktori (izvesne toksicne materije. ZASLADIVACA I DJJBTETSKIH PROIZVODA.. '-----"---:----:-:c-:-:------. tako da su ne retko u trenutku postavljanja dijagnoze vec prisutne ozbiljne degenerativne kornplikaeije (na primer... avo je od izvanredne prakticne vaznosti jer ornogucava da se relativno jednostavnim merama (normalizacija telesne rnase. U ovih bolestnika postoji velika sklonost nastanku dijabetesne kome. hronicni stres. olakhveju otIlnvanje Sindrom smanjene tolerancije glikoze ili IGT predstavlja stadijurn koji prethodi nastanku ispoljene secernc bolesti. na njeno postojanje (na primer. po pravilu... nedovoljna fizicka aktivnost. Bolesnici se dugo vremena mogu lcciti sarno dijetorn ili i tabletama (tzv. Dodatni Iaktori su: gojaznost.:. .. Pocetak bolesti je. kortikosteroidi.PENZIONISANIA KORISCENJE LITERATURE.. OGTT). mokrenje velike kolicine mokrace. cesto je udruzen s gojaznoscu (u prko 70 od to) i dvaput cescom pojavom povisenog krvnog pritiska i poremecaja metabolizma masti nego u opstoj populaciji.. u kojem je glikemija normalna ili sarno povremeno povisena..5 mmolll (9 mll/dl) . neadekvatna ishrana (hiperenergetska. i za oboljenja srca i krvnih sudova.1pia•• boja posledice. OBNOVA CLANSTV A UCLANITE SE U DRUSTVO ZA BORBU PROTIV SECERNE BOLESTI DRUSTVO VAMOBEZBEDUJE: SIGURNlJE SNADBEVANJE: LEKOVA.... povecana Iizicka aktivnost) uspesno deluje na preventivnom planu u smislu M". veliki unos belancevina zivotinjskog porekla.. bogata u koncentrovanim ugljenim hidratima. povecan unos tecno ti. sprecavanja ili bar vremenski znacajnog odgadanja pocetka bolesti. RASPODBLU HUMANITARNE POMOCI KOMPJUTERSKU OBRADU PODATAKA OBOLELIH OD SECERNE BOLESTI PO PODACIMA KOJI SB NALAZE U PRISTUPNICI LETNJU SKOLU ZA DECU SA OBUKOM BORA VAK U BANJI (ZA PUJ:iOLETNB CLANOVE) STRUCNA PRBDA VANIA CLANOVIMA CIJA INV ALIDNOST POTICE OD SECERNE BOLESTI POMOC OKO INV ALIDSKIH BENIFICIJA POMOC OKO ZAPOSUA VANIA . '. a koji se otkriva pornocu testa opterecenja glikozom (tzv. najveci broj bolesnika je gojazan ili je bio gojazan pre njene pojave (blizu 80 odsto). bude sumnju Vellkl ""'pan do 0..-. s blagim simptomima ili potpuno bez ikakvih simptoma i znakova. potpuni nedostatak insulina. Cesto se radi 0 slucajnom laboratorijskom nalazu povisenja glikoze u krvi ili njenog prisustva u rnokraci. uzimanje nekih lekova s dijabetogenim delovanjem (neki diuretici ili lekovi za povecano izlucivanje mokrace.. narocito gljivicne. posebno starijih zena).

koja je u dodaje seretski. Bilo je to 8..2"~.1"•• nii.. godina vakodEvocira ecanjc na prve godinc svoje nevno je sterili ao 6AKTEPHOnOUlHM K nA60PATUPKr bolesti i pokazuje citavu hrpu lekarskih taklene brizgalice DT. inace.. dr vanja. godine. sada uzima mcsavinu Lente insulina i cvo. pa i hitan slucaj primio na bolnicko lecenje. ma.:."Imao sam nepunih sesnaest godina rani posetilac sportskih priredbi..: MEnHUHHGKO. koje od tada primam svakodncvno. iscclitelja.C:. godisnje vrsiti sterilizaeiju. po uda za sterilizazciju i svakodnevno je razgovor s njim uvek interesantan. Uostalom.. hipoglikemije je imao vrlo .... Kada je 0 internisti dr Dimitriju Stanulovicu.:."u neki podaei iz njegove biografije.=.. pozutcloj haljini."Bilo je to komplikovanije i teze u okolnim mestima on je bolesnik koji sionalne obaveze. ali je pregledom "prepustio taj posao" supruzi... bar na dcsetak svinjokolja". godine.. (H"e:l -==I.:....'1je u krvi. A ncproverenim metodama lecenja. Szuba".. do ta cesto odlazio na sluzbena i Damjanov..-.AeA<1nOA-\ .:. posebno danas s brizPrerna raspolozivoj dokumentaciji malan zivot. drugim bolesnicima preporuke 0 nacinu krvi ustanovljena secerna koja je zdravst veni radnik. Ozenio se 1954."Smatram da mi je za relativno dobro dana sam prvi put dobio injekciju in ulije uvek primae sarno jednom na dan...:o'-. Smatra bolest... Vuka Vrhovca.. roditelji su me odvcli bolesti naucio je da ubrizgava da je opa na siroko raspro tranjena na pregled kod specijaliste za insulin. Tuberkuloza 1954. Svake godinc bio sarn Naglasava da nikad nije posezao za preko petnaest kilograma i bio r-----==-----. Tvrdi da --====-=-.. pa do najnoviopasan. odlazio sam je sam ili uz pornoc supruge.. UJ pun ETA P nalaza i laboratorijskih izvestaja na vcc i igle a sada koristi It)T''M''_·_·7·-:-'-.l! •• ..-------------------------. galicama za jednokratnu upotrebu Antidijabetesne sluzbe. a zdravstvcno tanjc.. to vremc jos uvek bila costa Odmah po ustanovljavanju kod nasih bolcstika ce t slucaj.:.Miletiko.. i on me je kao od kombinacije mutnog ili protaminmoze bili krajnje neodgovarajuci.. sto mu jako 0 nper .. toga pojavila se jaka zed...::c-. godine lecen kod cuvenog prof. ins u I ins k e Da secerna bolest i dugotrajna insulirncsavine i samo .a sad a je srecni deda sa troje kad je bio u gostiunucica.. druga putovanja. ekoliko me eci pre cesto u bioskop i drugc kulturnolekarskc pornoci.bisete iznenadeni.11.. Odrnah sam upucen Tokom 52.. tacnije punih Inutrala.~~.qarepl-lJaAY C u\.. do penzionisanja 1990.JlHArHOCTH~KM A'i:fi.. gobrijanje ili pranje dinu.. i redovnom profesoru Medicinskog klinicku praksu u svetu i kod nas. Medu njima je i labobrizgalice za jedratorijski izvcstaj iz tada vrlo poznate nokratnu upotre3flnHCHMK laoboratorije dr varea 0 analizi secera bu.. kao i dokumentacija sa interne olaksava i ubrzava klinike na Rebru u Zagrcbu. Kaze da se to -"Cclog zivota vodio sam potpuno norrnoze lako izvcsti tIPtf~. godine".in je lekar a kci inzenjer putovanjima. 52. godinc i toga jih p eparata humanog insulina..~H.... Pocev koji je od pornoci jednom bolesniku Iakulteta u I ovom Sadu. bez secerne bolesti.c. kasterapije probao je gotovo sve insulinske ovome rec. vec preko pola veka. 0 nivaca jugosloven ke p rip rem e ~••. poscbretko.. pomagao supruzi u vreme kada se na put morala no iti mala najduze dobija injckcije insulina. godine...:.. Dimitije Damjanov .::.Interyju POLA VEKA SA INSULINOM Kada vidite kako izgleda g. raznjako iznemogao. "AlIA3 _ I po 1'ngedorn-Jenser. valja svakako irnati u vidu da nijc dircktoru Klinike za interne bolesti preparate. oboje vec godinama u vreme letovanja ili braku .pUle". nska terapija nisu bili nikakav hendikep ubrizgavanjc traje za mladog Damjanova najbolje govore vrlo kratko . otae je potcskoce ni na dvojc deee . a rekrcativno sc bavio sportom. sto je.. ali to nije predstavljanjegova zivotna prica poucna za mnoge. za drugog bolesnika. prakticno bez ogranicenja. .-u I 6 . oktobra 1949. bio i ad sarn pa ionibolesli. §estesetsedmogodi§nji peazioaiseoi tekstilai trgovac. a cu6ete da je dugogodi§nji dijebetesni bolesnik . posle vise od na. Insulin . ornrsavio sam zabavne priredbe..1t: _2=-~"":. posle zenidbe bole nici i druge neupuccne osobe daju nije nadcna.=. nadrilekara i tzv. Stoga kucnirn i poslovima oko dece.-'. za tehnologije.. ili odredena doza tok leka.ttnpl )ip~ljt••1t wntt'J>ftlJliTi!~1952. u ovom Sadu i Redovno sam ispunjavao svoje profe.. i gotovo po pravilu.. ponosom istice da po Icdnjih dvadeset davanje insulina pet godina radnog staza ni jednom nije nije mu pricinjavabio na bolovanju duze od nekoliko 10 nikakve posebne dana. i hrane i upotrebi odrcdenih lekova koji bolest. cink i kristalnog insulina..:1:...::.. ostecete svakako zeptepesceai i sa tievericom ptibvetiti tu cinjenicu. svakorn slucaju Zaposlio se nekoliko me cei posle znatno kracc nego otkrica b Ie ti i radio je putih 4l.J... im travama i preporukama i " avetima" na tuberkulozu pluca. Zbog sumnje na njima ponekad i grcsio... godisnjc insulinske su njima navodno pomogli. otklanjao ih kada je ustanovljeno da bolujem od no rukometnih utakmica.. A kada cujete da vise od pedeset godina svakodnevno dobija injekcije iasuliae. onako kako su uvodeni u jedan lek.. dijabetologije.. Sem u prvim godinama secerne bolesti..c. odmore redovno provodio na moru ili u 10 nepremo tivu prepreku" dodaje posebno mlade osobe obolclc od banji.....-. na svakom mestu. Dugo . •• r. ali priznaje da je od pojava da nedovoljno obavesteni plucne bolesti... I'-fed. gde je proceduru ubrizga.'--------.

"Izuzetno je znacajno imati potpuno objektivan i racionalan odnos prema svojoj bolesti. Prva se naziva IZOFAN insulin (Insulatard.o je vazna podrska i razumevanje.Ino koriscenje secera.ptiptemicemo setiju tlanaka 0 insulinu." Zivotna prica g. a zahvaljujuci urednom lecenju. Intramuskularna primena ovakvih preparata je bila vrlo bolna i neprijatna usled velike zapremine koja je morala da se injicira i zbog kiseline u prepratu. ali se njegovo opste zdravstveno stanje moze okarakterisati kao sasvim zadovoljavajuce.j. Od epohalnog otkrica insulina 1922. insulin omogucava da celije. ili se on sintetise. Iz ovih istrazivanja proizasle su tri obelove nagrade./1 ml. 7 . mogu koristiti secer kao energetski izvor. za primenu 100 i. Damjanova najbolja je potvrda misljenja da su oboleli od secerne bolesti zapravo uslovno zdrave osobe. podrtavajuCi time poboljsanje lerenja i edukecije obolelib od se6eme bolesti. Imao sam srecu da su mi supruga Evica i deca. I sada kao penzioner setam se najmanje jedan sat dnevno. Posle obroka. shvatiti da secerna bolest nije nikakav bauk.jJml. primenom 40 i. Insulin ima vise funkcija u organizmu. kada secer u krvi naglo raste. NPH) i uvedena je u upotrebu secera. Ako se 0 ovome ne vodi racuna desire se da neko ko upotrebi brizgalicu od 40 i. Uprkos dugotrajnom dijabetesu.gastroetrolog.5 puta veeu dozu. belezi se i porast insulina u krvi. zapocele su proizvodnju insulina iz govedeg i svinjskog pankreasa. Ove godine je operisao kataraktu na oba oka. Osim toga. Kao rodeni Kacanin. Nairne.j. a inace stalno sam u pokretu obavljajuci razne poslove i kupovine. Sto je kolicina secera u krvi vcca to je i lucenje insulina intenzivnije. ame dovodi sebe u rizik od vrlo tellih hipoglikemija. Na kraju razgovora pitamo g. odnosno insulin sa 100 i. Kao izuzetno znacajno istakao bih svakodnevno kretanje i fizicku aktivnost koji su za mene bili vrlo znacajan dodatni faktor u Iecenju. RazumJjivo da je neophodno pridrzavati se dijetskih preporuka i drugih saveta . kada je nivo secera u krvi nizak. primeni 2. da uzimanje insuJina ne predstavlja nikakvo posebno opterecenje i da se sa ovom bolescu moze voditi prakticno normalan zivot bez vecih odricanja i lisavanja svakodnevnih zadovoljstava. kao i da ima izvesnih problema od trane srca za koje uzirna lekove. koristi se 2. RAZVOJ INSULINSKIH PRBPARATA Piie: Predrag Radosevic Malo je otkrica u oblasti medicinskih nauka koja su toliko promenila i unapredila zivot velikom broju pacijenata kao sto je to bio slucaj sa pronalaskom insulina.=internacionaInih jedinica) i 100 i. kako bi se spreeile potencija lno vrlo opasne bipoglikemije .pedeset godina bolesti.j./1 ml odgovarajucim brizgalicama. u §leoli i sl. Od ~votn. su 2. Predstsvnistvo u Beogradu odluCilo je da pomogne izlalenje ovog cesopise.j.5 puta razblazeniji od 100 i.). koje ponekad mogu imati i tragicne posledice. u ciJju smanjenja broja injekcija tokom dana. redovno uzimanje insulina i eventualno drugih potrebnih lekova. Na tome sam im posebno zahvalan" . od njegovog otkrics pa do danas. Insulin je hormon. Tokom noci ili izmedu obroka. Isofan. redovno se kotrolisati kod lekara. Prvi preparati insulina za terapiju dijabeticara su bili kiseli rastvori vrlo male bioloske aktivnosti. insulina. istrazivanja na polju insulina bila su toliko intenzivna i obimna da su omogucila dobijanje neogranicenih kolicina humanog insulina. narocito pri kretanju. . "rnutnih insulina".j. To znaa da bi se unela ista doza insulina. eiji sam pocasni clan i dofivotni imaJac besplatne ulaznice". insulin se izlucuje u malim kolicinama. a izlucuje se direktno u krvotok. "Za uspesno lecenje secerne bolesti izuzetn. Istina je da se zali na smetnje u vidu i bolove u nogama. ali i blize okoline (na radnom mestu. redovan sam posetilac utakmica rukometnog kluba "Jugovic". Traganje za preparatima insulina sa produzenim delovanjem. po hemijskoj strukturi belancevina. u prvom redu porodice. insulina. zasad nema ozbiljnih komplikacija svojstvenih ovoj bolesti. ali nije u stanju da ornoguci celijarna koriscenje odrzava insulin u rastvorenom obliku pored velike kolicine necistoca (proteina) iz pankreasa. a operacija je protekla bez ikakvih problema. kao osnovnog izvora energije svakog zivog organizma. Od otkriea do danas Novo Nordisk AlS. dovelo je do razvoja dye vrste suspenzija insulina ili tzv. Insulini jacine 40 i. uvek pruzali maksimaInu podrsku. godine do danas. Kso ptedstsvnici farmaceutske kompanije. bilo je neophodno injicirati rastvor pet i vise puta dnevno zbog njegovog vrlo kratkog delovanja. koja je daJanajviSe novina u lerenju insulinom. zavisno od kolicine secera u krvi. ali je svakako najvaznija ona koja se odnosi na pravi. cesto uz obalu Dunava. Olaksavajuca je okolnost da je supruga medicinska sestra a sin lekar specijalista internista .j. ohrabrenje i pomoc. koju sintetise pankreas (gusteraca). najviseg stepena cistoce. od izuzetne koristi bilo svakodnevno kretanje. odmah po njegovom otkricu.j. svetski poznat proizvoda~ insulina prisutan je u Jugoslaviji viso desetins godine. u narednih tiekoliko brojeve ovog Casopisa. Damjanova sta bi mogao kao dugogodisnji bolesnik da poruci mJadim osobama kod kojih je ustanovljena secerna bolest i koji treba da primaju injekcije insulina. arnericka farmaceutska kompanija Eli Lilly i danska kompanija Novo.jJml (i.5 puta veea zapremina.j. od kojih je sazdan svaki zivi organizam. Svetska Zdravstvena Organizacija je nedavno preporucila svim ~cama da predu iskljuavo na komrenje 100 i.lml insulina.j.e vaznosti je da se uvek primenjuje insulin sa 40 i. sin Dragomir i k6i Svetlana. Alergijske reakcije su bile cesta pojava. Kisela sredina je bila neophodna da Insulinski preparati se danas proizvode u dye jacine: 40 i. Kod obolelih od secerne bolesti postoji ili nedostatak insulina. Shvativsi vaznost insulina za lecenje obolelih od secerne bolesti.

ujutru i uvecc. Lente). koji vise nije morae sadrzati kiselinu. bio je insulin. oni proizvode tacno definisnu belancevinu. zbog cega su pripremljene fabrcke mesavine kako bi se obolelima od secerne bolesti olaksala terapija. odnosno "bistrog" insulina. Rumunija. najcesce 30% bistrog i 70% izofan insulina. Danas se najosetljivijim metodama odredivanja jedva mogu reg i s t r 0 vat i nccistoce u preparatima Me insulina. u industrijskim uslovima. lente insulin ima nesto malo duze delovanje od izofan insulina. sto je omogucilo da se napravi preparat bistrog insulina. godine. i na kraju se od njega proizvode razlciti preparati koji su prethodno opisani. 8 . nakon potkozne injekcije. Obe vrste insulina su srednje dugog delovanja. To je razlog zbog ccga je zivotinjski insulin izbacen iz upotrebc u mnogim zemljama (zemlje zapadne Evrope. podvrgava se detaljnom preciscavanju. Inuzolan. pocetkorn 70-ih godina. Razlog sto se lente insulini ne primenjuju pomocu penova je velicina kristala u preparatu. svinjski je po hemijskoj strukturi najslicniji humanom. Od svih zivotinjskih insulina. u ovom slucaju insulina. Princip na kome se zasniva produzeno dejstvo je smanjenje rastvorljivosti insulin a. U fabrickirn mesavinarna bistri i izofan insulin su pomesani u razlicitim odnosi- ma (Mixtard. postoje fabricke mesa vine i sa drugim odnosima bistrog i izofan insulina: 10/90. Ovako dobijen humani insulin nazvan je semisintetski. u proces proizvodnje insulina uvedene su vrlo -------slozene metode preciscavanja.1946. Medutim. Od tog vremena preparati insulina su poceli da se mesaju. Razlike postoje u tehnickorn smislu. Me insulin bi trebalo da sadrzi sarno insulin i ni jednu drugu komponentu u svom sastavu. Tako je nastao Me ili monokomponentni insulin. Razvojern tehnologije. i pored velikog stepena Cistoce Me insulina. M). Ovi preparati sc najcesce koriste kada se insulin primenjuje sa dye injekcije dnevno. Metode genetskog inzenjeringa koriste obicno jenocelijske organizme (bakterije ili gljivice) u koje se inkorporira genetski kod za pro i z v 0 d n j u odredene belancevine. odnosno humani insulin. Uvodenje metoda g e net s k 0 g inzenjeringa izazvaloje pravu revoluciju u proizvodnji insulina. a u smesama sa bistrim insulinom. Nairne. Bugarska. Insulinski prcparati izofan i lente u medicinskom smislu se vrlo malo razlikuju. Proizvodnja insulina genetskim inzenjeringom je ornogicila da se proizvedu i neki novi insulini koji su po strukturi vrlo slicni humanom insulinu. prirneceno je da se koriscenjern samo jedne vrste insulina ne moze uvek postici dobra kontrola secera u krvi. Makedonija. mestu i ulozi analoga insulina u lecenju secerne bolesti bice vise reci u jednom od narednib brojeva ovog casopisa. pred sarno davanje mesaju insulin u brizgalici. godine. zbog cega se ponekad mogu pojaviti problemi u regulaciji secera u krvi. 40/60 i 50/50. moze se primeniti pornocu penova. Istrazivaci su od samog otkrica insulina trazili nacin za njegovu proizvodnju u svrhu lecenja obolelih od secerne bolesti. o U sledecem broju Me-Dija objssuicemo naCine primene insulina. koje se sa stanovista savremene insulinske terapije smatraju negativnim. Sve navedene prednosti izofan insulina su razlog sto se on u svetu najvise koristi od svih postojecih preparata insulina. zbog koje postoji rizik od zacepljenja. ali kada se koriste dva puta dnevno. Mesanje insulina je zametna procedura koja zahteva dosta paznje od strane pacijenta. 20/80. I pored velike slicnosti sa hurnanirn insulinom. aime. kada su potrebe pacijenata to zahtevale. Ovako sintetisan humani insulin se potom izoluje iz tecnosti u kojoj su rasli mikroorganizmi. a 1952. Obzirom da su potrebe pacijenata vrlo razlicite. Tako je Novo ordisk u peo pocetkorn sezdesetih godina da dovoljno precisti zivotinjski insulin. a proizveden je prvi put u Novo Nordisk laboratorijama 1981. hemijskom promenom u strukturi. Kada se ovakvi mikroorganizmi nadu u optimalnim uslovima za rast i razmnozavanje. Pored toga. Pojavila se potreba da oboleli od secerne bolesti. Albanija i druge). obzirom na slicnost svinjskog i humanog insulina. Novo usvetu BEZIGLENI INJEKCIJSKI OSCH SISTEM INJEX~ Slovenija. godine poceo se koristiti LE TE insulin (Monotard. Ovi insulini nazivaju se analozi insulina. a promene u strukturi se vrse kako bi se promenilc odredene osobine humanog insulina. insuLini zivotinjskog porekla imaju osnovnu trukturu koja sc razlikuje od strukture humanog insulina. Kako sarna rec govori. cak i svinjski insulin izaziva odbrambeni odgovor organizma u pacijenata tretiranih Me insulinom. izofan insulin gradi stabilnije smeze. klinicki ne pokazuju nikakvu razliku u regulisanju nivoa secera u krvi. Prvi humani insulin proizveden je iz svinjskog insulina. prvi lek proizveden g e net ski m inzenjeringom. Pored suspenzija insulina unapredivani su i preparati rastvornog. tijibove piednosti i mane . Osnovni nedostatak semisintetskog humanog insulina je 0 g ran ice nos t polazne sirovine za njegovu proizvodnju. zbog cega se i primenjuje u Iabrickirn mesavinarna kao insulin srednje dugog delovanja. koje uglavnom ne uticu na kvalitet lecenja. Nairne izofan in ulin je hemijski stabilniji od lente insulina. Oba preparata insulinskih suspenzija su razvijena u Novo Nordisk laboratorijama.

Republickog zakona? Iz ove zakonske odredbc proizilazi da potreba za staLnom pornoci i oegom postoji ako lice u toku trajanja osiguranja postane nepokretno. Prema clanu 36. stepen . Sta se podrazumeva pod neophodnom stalnom pornoci i negom od strane drugog lica regulisaoo je clanom 37. a sto se tice korisnika penzija tu su sve kategorije korisnika penzija ostvarenih po osnovu zaposlenja. ruke.05. kao i slepo lice koje postize vid sa korekcijom od 0. Telesno o§tecenje kao osnov za sticanje prava na noveanu naknadu je same ako telesno ostecenje koje je utvrdeno ovim Pravilnikom kao takvo i same u procentu koji je za to telesno ostecenje u Pravilniku predvideno.80 procenata 4. ako telesno o§teeenje iznosi najmanje 30 odsto. godine. ima osiguranik. stepen 40 procenata 8. korisnik starosoe. Telesno ostecenje od najmanje 30 procenata. obavlja one aktivnosti koje bi zadovoljile osnovne zivotne potrebe. starosou ili porodicnu penziju ili pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju i zaposlenje.noge. U odnosu na krug osiguraoih Licakoji mogu ostvariti pravo na novcanu naknadu za pomoc i negu to su sve kategorije osiguranika (osiguranici zaposleni. Pravo na novcanu naknadu za pornoc i negu ne pripada korisniku. 9 . Telesno o§teCenje more da postoji uporedo sa postojanjem invalidnosti. Republickog zakona 0 penzijskom i invaJidskom osiguranju pravo na novcanu naknadu za pornoc i negu drugog lica ako je zbog prirode i tezine staoja povrede ili bolesti oeophodna pomoc i nega za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih zivotnih pot reba.svlaci. Saveznog zakona telesno ostecenje postoji kad kod osiguranika nastane gubitak. Saveznog zakona. ukocenost kuka i dr. osiguranici samostalnih delatnosti i osiguranici zemljoradnici. prouzrokovane istom povredom ill bolescu. Pravo na novcanu naknadu stire osiguranik iz Clana 19. stepen . privremeno zbog odredenih akutnih bolesti. Osiguranik koji je pravo na novcanu nakoadu za pornoc i negu stekao za vreme trajanja osiguranja zadrZava to pravo i po prestanku osiguraoja. oka. U vezi ovog pitanja zauzeto je medicinsko stanoviste koje se primenjuje u postupku vestaccnja da osiguranici i korisnici penzija koji se lece putem dijalize tri puta nedeljno mogu steci pravo na staLnu negu i pornoc drugog lica. sto otezava normalnu aktivnost organizma i iziskuje vece napore u ostvarivanju tivotnih potreba bez obzira da Ii prouzrokuje ill ne invalidnost. stepen . Ovako shvacen smisao odredbe clana 37. obavljanja samostalne delatoosti i zemljoradnika). telesna ostecenja su razvrstana prema tezini u osam stepeni.100 procenata 2. odnosno osiguraoiku koji ostvaruje pravo na takvu novcanu naknadu po drugom osnovu. bitnije ostecenje ill znatnija onesposobljenost pojedinih organa ill delova tela (gubitak . stim da je ostecenje organa ill delova tela nastalo kao posledica povrede na radu ill profesionalnom bolescu. niti da se samo hrani. stepen .30 procenata Ovi stepeni i procenti su elementi na osnovu kojih se odreduje visina novcane naknade za telesno ostecenje. U odnosu oa medicinske uslove iz ove zakonske odredbe u praksi organa vestacenja pojavilo se kao sporno pitanje ustanovljenje potrebe za stalnom negom i pornoci kod odredenih kategorija i korisnika penzija koji se lece putem dijalize.). Zahtevi za sticaoje ovog prava podose osiguranici i korisnici penzije sa odgovarajucom medicinskom dokumentacijom nadleznoj filijali penzijskog i invalidskog osiguranja. ako je stekao pravo na iovalidsku. Prema Clanu 74. zdravstvo i socijalnu politiku posebnim aktom Pravilnikom 0 utvrdivanju telesnih ostecenja. kao i ako zbog tezine i prirode trajnih bolesti i bolesnog stanja nije sposobno da se samostalno krece ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajucih pomagala. oblaci. stepen . Moguce je da povreda nije dovela do invalidnosti all je prouzrokovala telesno ostecenje. Ustaoovljavanje potrebe za stalnom negom i pomoci vrse organi vestacenja u republickim foodovima penzijskog i invalidskog osiguranja prema medicinskim uslovima iz clana 37. stepen .Novcana naknada za pomoc i negu NAKNADA SVIM KATEGORIJAMA Pravo na novcanu naknadu za pornoc i negu utvrdeno je republickirn zakonom kao poseban rizik penzijskog i invalidskog osiguranja. pomocnik direktora Republickog fondaPIOS NAKNADAZA TELESNO OSTECENJE Sti. i da odrzava osnovnu licnu higijenu. za telesno ostecenje nastaIo kao posledica bolesti ill povrede van posla ne obezbeduje se po sadasnjim propisima pravo na novcanu naknadu koji se primenjuju od prvog januara 1997. od osnova koji iznosi 25 odsto prosecne mesecne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u prethodnoj godini. nije sposobno da. Zakooa upucuje na zakljucak da se pravo oa stalnu negu i pomoc drugog lica ne rnoze ustanoviti za slucaj kada osiguranik ili korisnik penzije.60 procenata 6. Republickim zakonom u clanu 33. Kao podatak 0 prosecnoj mesecnoj zaradi po zaposlenom. stepen . Znaci.50 procenata 7.70 procenata 5. Osiguranicima kojima se ustanovi putem organa vestacenja potreba za pornoci negom od strane drugog lica pripada novcana naknada u visini 60 procenata od pro ecne rnesecne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u prethodnoj godioi.canje prava na novcanu naknadu za rizik telesnog ostecenja uslovljeno je uzrokom nastanka telesnog oneeenja. U tom slucaju se ostvaruje pravo na novcanu naknadu za telesno ostecenje kao samostalno i nezavisno pravo od rizika invalidnosti. i 20. invalidske ili porodicne penzije i invalid rada sa preostalom random sposobnoscu. Znaa.90 procenata 3. ostecenje vida. kao i procenat tih ostecenja koja su osnov za sticanje prava na novcanu naknadu i za racunanje sta!a osiguranja sa uvecanim trajanjem utvrdio je Savezni minister za rad. Zakooa. Republickog zakona. i to: 1. koristi se zvanicno objavljeni podatak 0 tome od strane republickog organa nadleznog za poslove statistike. bez tude pomoci. sluha. Visina novcane naknade za telesno ostecenje odreduje se prema stepenu telesnog ostecenja u procentu utvrdenom u clanu 33. Pise: Nedeljko Radmilovic. za sticanje prava po osnovu ovog rizika neophodno je da se proccs lecenja zavrsi pa tek nakon toga da se ceni osnovanost ustanovljenja potrebe za pomoci i negom.

svima onima koji iele zdraviji nacio ishrane.BAMBUEVA kuhinja zdrave hrane obradovace uskoro svoje verne potroSace novim roizvodom iz grope dijetetskih namirnica. namenjen dijabetiCarima . . ieno Cajno pecivo ''DUABET sa kak " · zasladivacima.

Mira Gaz ibar'ic 11223 Beograd./ SAM ASPIRIRA MINIMA.( MEMORI E POSLEDNJIH %0 REZl1LTATA Mlkrolet Set (aparat i prateee ogUce) Generalni zastupnik MEDINIC EXPORT· IMPORT Beograd. Zanatska radnja "GAZIBARIC" VI. ../ OMOOVC:AVA REDOVNV SAMOKONTROLV VREDNOSTI SEC:ERA V JUlVI . r za dij: b ti If i ho mbt n m i zam n l 'In 111 d 8 BayerEB Yampredstavlja GLUKOMETER ELITE 2000 aparat za merenje vrednosti seeera u krvi 4-§tHI.Pljeskavice .( REZl1LTAT DAJE POSLE30 SEKVNDI . kontrolise zdravlja..LNV KOLlC:INV KRVI . IZUZETNO PRECIZAN .tHI din..( JEDNOSTAVAN ZA VP01'1lEBV ..bez gl ute ns ka torta ..bezgjutens kt hleb ./£ax:~o 61 70 vaS sJguran partner na naSem trilltu StalnD prlsutan ~-DIJABET PROGRAM Badem kocke Kokos muskacone Coko stangla Medena torta Carska torta Napoleonova torta Snezna pahulja . Gradski Beograd Proizvodi bez glutena~ .Hleb od brasna .: (011) 3941 .Rolat Dijabet prizvode Zavod za zastitu .Maksi keks od p o vrc a paskanata . ul. Milutina Blagojeviea 57 tel.l()()() 'I .bez gl utenski keks .( AKTIVIRA SESTAVLJANJEM SENZORA '/ISKLJVC:VJESEVADENJEMSENZORA . JNA 3b.. tel.Kroketi od prosa od Tofu sira i spanaca .405 PROGRAM ZDRA VE HRANE .

da u ona u lovno bole na i da spoznajom znacaja amokontrole nivoa ecera u krvi i u urinu. Uverili smo se da je u predivnom ambijentu Fru kogorja i bogatim.Letnja kola" je odrzana u Vrdniku u hotelu "Termal". Zahvalnost pripada i donatorima koji su preko op tinskih Drustava i samog Saveza. u dye smene boravio je 91-polaznik pod danonocnim nadzorom upravnika i trinaest vrhunskih strucnornedicinskih radnika. stvaraju potom tvo i budu ravnopravni i korisni clanovi zajednice u celini. u realnim zivotnim okolnostima na tave zivot kao uslovno zdrave osobe. Cilj ove skole. nivanjem Saveza drustava Vojvodine za borbu protiv ecerne bole ti. Ucirno ih da treba da po zavr etku skolovanja zasnivaju svoje porodice.Letnje skole" kao nuzno t i potrebu vojih o . clanova opstin kih Dru tava.Letnje skole" datira krajem sedamdesetih godina pros log veka. deca obolela od seccrne bolesti nauce da jc njihova bolest amo specificno stanje organizma. svih Opstinskih drustava za borbu protiv secerne bole ti. rnoguce ostvariti pomenute ciljeve skole. oko totinu dece.BRIGA 0 DECI U Vrdniku boravilo devedeset jedno dete clanica.15 godina. za skolu neophodnim. jedin tvene na Balkanu.07. jeste da odvajanjem od roditelja. svojim novcanim donacijaama i drugim. port ki tereni. Letnje skola okuplja decu uzrasta od 7 . dijet kim rezimom i hrane. ale za edukaciju i kul. U organizaciji Dru tva za borbu protiv secerne bolesti grada Novog Sada. minulih dvadeset godina i ti je preuzeo organizaciju . Dugogodi nji progre ivni porast broja obolele dece od ecerne bolesti i pad zivotnog atandarda uslovio je trajanje skole zivota a za polaznike skole. hotelskim sadrzajima (otvoreni i zatvoreni bazeni. ketona u urinu pravilnim doziranjem i davanjem in ulina putem inekcija. Pocetak rada . i samopotumo zabavni program) idealnom smestaju i ljubaznom osoblju hotela. doziranoj fizickoj aktivnosti. Od 2l. Polaznicima skole zivota ru imo p iholo ke barijere. Ove godine . priborom i pomagalima te rnoci pri pocetnim akutnim komplikacijama.Letnja skola" je osnovana zbog potrebe edukacije dece obolele od dijabetes melitus-a da po ho pitalnom lecenju i pruzenoj strucno-rnedicinskoj pornoci.besplatan boravak. bioskop ka ala. za skolu neophodnim. Predsednistvo Saveza donelo je odluku da se buduce letnje skole organizuju na istom mestu u koliko uprava hotela obezbedi i te u love kao i ove godine. Posebno e mora i taci zalaganje jedanae t va pitaca. mogu koro vc to i njihovi zdravi vrsnjaci. koji u ne ebicnim zalaganjem doprineli prijatnom boravku mladih drugara.

Termal-Zavod za pecijalizovanu rehabilitaciju Vrdnik. Zanatska radnja Gazibaric-dijet proizvodi dijet konzumnim proizvodima ornogucili uspesnu realizaciju . Drustvo za borbu protiv ecerne bolesti grada Novog Sada. Drustvo za borbu secerne bolesti opstine Sid. socijalnu politiku Izvrsnog veca AP Vojvodine. Prizma Kragujevac. Drustvo za borbu protiv secerne bolesti Vrsac.0. Ovu humanu akciju i osnovni program ski zadatak Saveza su pomog1i i reaiizaciju omogucili: Generalni pokrovitelj Pokrajinski sekreterijat za rad. Elmer Beograd i PTK Becej. pozorisna grupa Kliker Novi Sad. g-da Rosa Klein-Neckar . Mason-Kranj Slovenija. "Spektol"Novi Sad./' jalna pitanja republike Srbije. Drustvo za borbu protiv secerne bole ti opstine Pancevo Drustvo za borbu protiv secerne bolesti opstine Temerin.Izuzetno zalaganje jedanaest vaspitaca Pise: Petar Rancinger Gemuend SR Nemacka. Danska kompanija Novo Nordisk . Mini tarstvo za zdravlje Republike Srbije. Generalni sponzor . Pokrovitelji: Ministarstvo za soci. Beograd. Product Comex Beograd. Suncokret Hajdukovo.Letnje skole".0. Timomed Knjazevac. Pims-preduzece za prehrambenu industriju i marketing Beograd. Mini tar tvo zdravlja i zastite zivctne okoline Republike Srbije i Izvrsni odbor grad a Novog Sada. Leskovacka koliba kod-Kod Jefte-Novi Sad.predstavnistvo Beogra. Nis-Naftagas Novi Sad. Medinic Beograd. Drustvo za borbu protiv secerne bolesti opstine Beocin. Fitco doc Novi Sad. Ministarstvo za socijalna pitanja Republike Srbije. Holiding-Institut za opstu i dizicku hemiju Beograd. 0. love godine pomogli su nam: Sekreterijat za rad.Spektol doc Novi Sad. Izvrsni odbor grad a Novog Sada. NIS "Naftagas" Novi Sad i zanat ka radnja "Gazibaric" Beograd. Priroda Beograd. NRK Inzenjering Beograd. Udruzenje za borbu protiv secerne bolesti opstine Subotica. Sponzori: Dugogodisnji zlatni sponzor-Novo Nordiskpredstavnistvo Beograd. zdravstvo i ocijalnu politiku AP Vojvodine. Biotrend Novi Sad. Drustvo za borbu protiv secerne bolesti Sombor. Drustvo za borbu protiv secerne bolesti opstina Kikinda. zdravstvo.

Narocito je puno ti zadovoljava sve nutriznaju to nutricionisti. razgradnju u organizmu narocito z b og pos Ie dn! po d at k a. bolesti. po osiromasena.neophodan. a ostalog. ansiranosti njegovog sadrzaja. saznanjima umesa e 40 grama (pet punib pogorsava samu bolest. pos Ie di ca same POZI. debelog creva i celog za dijabeticare u apotekama i vecini rnarketa. Uticaj na prisustvo maso tome govori DIAVTTOVA Sta je.man za konzumiranje. kojih nata lost nema cle po pacijente. za b kon m brze izlucivanje ugljenih bilo koji medicinski ili farmakoloski preparat. koje pomazu odsto. od struke preporucen psenicnicne i jecmene uzina. Sve bolja nesumljivo svedoci i Ziatna da ga koriste vise puta dnevno. ali i gojaznbogatih esercijalnim materijadansa. a onje tako i konkao lak obrok. bez tegoba i posledica Vec je receno da je DTAVTT veceru. pogoloske prerade. Dodatna vrednost se zna.. x· " preporucuje D[seVITA a vec prisutnih masnoca i tivnog uticaja DIAVITA na funkcii CIJUp ankr easa. sarno vecera. Odgovarajucom hranom Posle 30 dana redovnog uzimanja dva obroka DTAVITA. upoma ili povecana u skladu sa najnovijim doba. krvni pritisak za 5.insulin . x ikakv "" I· I di nevou lIZlDU 1 prepo evnu sarno dobro izbalansiranim To kom isprtrvanja DlSU uocene ill e neze jene pos e ".4 odsto. Zasto? Zato sto priprema. Polozio je isplit prica prirodnog porekla. jedino IT je namenjen pre svega zam ne opterecuju. hrana koja se lako pravilu vodi u secernu bolest. Na lnstitutu za endokrinologiju. To su sojine. iLi387 ozbiljno preporucuje i osobama visokovredan hranlj ivi preparat. zamene oruc 1 popo hidrata. pa ga nema uravnotezena hrana tivosti . zdravlje i dug coveku Dakle.. je zbog visokog stepena tehnokazemo . diabetesa i bolesti metabolizma DTAVTTA. vitaminirna i minerneurednom probavom. "to je za b e Iezeno u I· iteratun . napominjati da je komponovan ju mnogih bolesti modemog soka od paradajza ili obicne. . pretbodno prokuvane. ko i bil d b ULIOU I veceru. la 0 Je to 1 0 po pose di b ·x . Apoteke i svetske nom Iupom istrazrvaca. mnogo na trzistu. gojaznoscu.20 stance. da manji zelju za hraje prisutan u prodavnicarna osobama sa povecanim prisomogucavaju rnu najbolju nom. gojaznost kod secerasa. pnro ne faktore. . a obilje 40 gram a donese organizmu namirnica prirodnog porekla. d c. zapravo DIAVIT? nib kiselina u krvi DIAVIT energetska vrednost: 100 grama To je uravnotezen. da ne Kvalitetno pakovanje. nezasicenim masnirn gojaznima. Takode. osakacena u ravljenje. dietnim vlakntelesnom tezinom. a skih poremecaja i bolesti. vode. zdrave hrane. probavnog trakta. sa povisenirn krvnim pritiskom kilo Calorija. uvece bez obzira ishranu diabeticara. pa i Njegova vojstva su. vazniji Novosadskog sajma. una svakodnevne ishrane. Nema ga u Zbog ukupnih kvaliteta DIAVje moderne dietike. x la eticanma u pocetnoj taZI. ali je nedoKome je sve namenjen? cipiran.proteinirna. onima sa povecanom ima i svima koji imaju ma . za kli x: d a to moze bi . s se. a to su direktne intencina vreme ili kolicinu gladi. Nema janje same jedan obrok DTAVIne moze da bude tako efikasno velike tajne. nezavisno konzumaciju njemu transparnedovoljno. saceka se 10-\5 Zato su diabeticari iskljucivo u Beogradu.~ I Vec duze vreme na trtiiltu je prisutan DlAVTT. ali od togje bez ikakvih rizika. od nivoa poremecaja faze entnib materija. A d . kornfleks. 0 se obrocima. Klinicki kiselinarna. dakl e. obima. 0 njepahuljice. ". kao sto je rak nedovoljno poznata. .. jer voljno poznat. kao i onima sa zele da ostanu zdravi. neminovno svake osobe odgovome za opoDIAVIT je laka. . dovolbombastom reklamom. izvrseno je 1993. odnosno 155 kCal. sirokom krugu korisnika. doduse prepravljeni dietike. Ekspertski tim Instituta je. Jednostavno u solju naravno. TA dorucak. .. ··U dn . izrazite gojaznosti s povisenim do bioloski prirodnog to manje ugljenih bidrata krvnim pritiskom kao i povecanirn masnocama u krvi. mogu ka umanjena je u proseku za 5 kilograma. DIAVIT Hrana za d ij ab e t i c ar e . o nosno msu lD nezavismm marketi su. tovu ako stalno napreduje. cak x: . tivne zabteve za bezbriznu njihov odnos. dakle svima povecane masnoce u krvi ili irna. brza ili t hrana. preporucljivo uzimati DIAVTT. prepodnevna kao prirodna hrana sa svojirn kao takav. lako Od cega je DIAVIT? TA za prepodnevnu uzinu i ma i slicnim pomagalima sa se vari. Uz to preporucuje uzimanje DlAVlraznim vitaminskim preparatijednostavanje za upotrebu. pod nazivom Diavit koji u potmedalja za kvalitet od bolje namimice. isto tako.. d· I· .65 od to. godine klinicko ispitivanje na uzorku od minuta da sadrzaj nabubri upuceni na dietaLnu hranu sa 15 procenata staro ti preko pedeset godina. da organije njegova funkcija. Ne treba posebno ni moze da pomogne u sprecavanjogurta ili caja (bez secera). kvalitetu za mnoge vazne komprimeran. Zbog togaje DAVIT sjajna dopJednostavan za koriscenje. koja Diavit je pozeljan. odnosno 5. i druge zdravstvene ponente. zavisnima ' jeg JU"IO ItI d . ove tegobe su cest Ziatnom rnedaljom za kvalitet ovakvog kompleksa je u izbaluzrocnik mnogih drugib organna Novosadskorn sajmu. triglicerid za 35 odsto. x· c. a lucenje insulina je povecano cak za 50 odsto. likorn klinickog ispitivanja i. telesna tezina kod ispitani. u ishrani Nacin koriScenja Visegodisnja gojazoost. zivot. komplikacija gojaznosti. . Oni kojima se lstini za volju. mekinje. i obrok je spre(secera) i masti. . To je KLINICKI REZULTATI jelovnih kasika) sadrzaja definitivno saznanje medicine. sto je svakako ustvom secera u krvi. kad stabiegzoticnim nazivima praceni spravljen iskljucivo od namirnipa je pogodan za dugotrajno lizuju nivo secera u krvi. ali nista koriscenje. a jedan obrok od Spravljen je iskljucivo od i srcanim tegobama. secer u krvi je smanjen Diabeticarima izrazenom uneti i prirodne supza 10 odsto. holesterol za 5. a vremanom. instant obroci sa izbalansiranim prirodnim komponentama prilagoden ishrani diabeticara. balastnih materija i antioksi647 kj. izgleda samim tim i najboljoj iskorisonih najtezih. izmadu apotekama i marketima. popodnevna uzina ili esencijalnim materijama.. Kao sto je ispitan i kao takav potvrden aJima. . na trtiiltu vec govom ukupnom kvaliktetu obrano mleko surutka u prabu DIAVTT dopadne i dalje mogu duze vreme postoji proizvod lecitin i pivski kvasac. ali nije nemoguce za 0 ro °d xak. biolosko proizvod 1617 kilodzula. x d k . . To se moze postici prehramb ene.

) Program za dijabeticare (spricevi. -1nhalaa:Irl. iIi kao potpuna zamena mesa. PREPARAT CE SPRECITI DA POSTANETE DIJABETICAR. kao i instant napitak Leci Vita. pa su i proizodi od soje bogat izvor ovih sastojaka.• Sa\rij" k :L 011/430-130 I MediGo-M D. kilu.Trakice i semon :z:awe vrft! . igle. grudne proteze. PROIZV08AC: HOLDING INSTITUT ZA OPSTU I FIZICKU HEMIJU. odresci. AKO NISTE DIJABETICAR. koji su uzrok nastajanja bolesti srca i krvnih sudova. invalidska kolica. SMANJITI SECER I SACUVATI CELIJE ZA LUCENJE INSULINA. stake. .. diemovi. komadici. ul re ~ ve 16 T.medil:inddc~f!lI~ i'O.••• ZA ZDRA VU ISHRANU • PROIZVODI SOJA VITA GlLCOllENO 2 - BELLA VITA - Specijalizovana prodavnica za dijabeticare B I II.) Ortopedska pomagala (stapovi.ara:ta:z:a ~e secera uJavi iurirw. AKO STE DIJABETICAR. A ISTOVREMENO SMANJITI RIZIK OD INFARKTA I SLOGA. Proizvodi od soje ne sadrie holesterol i zesicene masne kiseline. a kod obo/elih i starijih osoba imaju terapeutsko dejstvo.J. Prodaja tel. . Koriscenjem proizvoda od soje obogacuje se ishrana .• zabotwiteinostranrlvo i ••• ••zapanltDi! . aparati za samokontrolu secera. Ijuspice. vegetarijanska pasteta. Upotreba proizvoda Soja Vita u ish rani zdravih Ijudi ima dijetetsko i preventivno delovanje.O. .NAUKA U SLUZBI VASEG ZDRAVUA POMAlE VAM DA STAVITE POD KONTROLU SECER U KRVI. A IMATE POVISEN SECER I TRIGLICERIDE. 180-329 .multiv.iria ••• •.ara:ta.Sla:tJOO.: 816-086 . carape za vene i dr. MediGo-M sa Vama. BEOGRAD. SOJAPROTEIN AD za preradu soje.Apara:ti:z:a ~ pD:tiska. a zahvaljujuci tehnoloskom procesu prerade imaju dobru svarljivost i iskoristljivost.: 021 1815-311.Saveti mdricion. prieno sojino zrno. Proizvodi Soja Vite koriste se u kombinaciji sa ostalim namirnicama biljnog i iivotinjskog porekla. .oarnindipnpara:6 .Saveti Eftdoltrinologa. Sojino zrno je veoma bogato proteinima.KoJrl)lI!tan progam. BECEJ Centrala./fax. SACUVAJTE SVOJE ZDRAVUE SA DIJABETOM 2. PRODAJA: 011 / 181-302. Proizvode grupe Soja Vita cine: brasno. zasladivaci. FAX: 011 /639-624.•. OVAJ PREPARAT CE REGULISATI VAS METABOLIZAM.e. ODLOZITE SEBI DAVANJE INJEKCIJA INSULINA.O. sokovi. vitaminima i mineralima.w:i. pelene za odrasle i dr. . tel. PREPARATJE TESTIRAN NA VMA. ortoze. bombone za dijabeticare) Klompe i uniforme za medicinsko osoblje MediGo-M za Vas. Trg Nikole Pasica bb Sremska Mitrovica Tel/fax:022/61-00-25 Kod na moiete kupiti: Medicin ka pomagala (poja eve za prepone.

ni uz maksimalnu stirnulaciju. kada bi se insulin. posle odredenog vremena. AIDS) kako za one koji primaju insulin. Zabrinuti dijabeticar Da Ii je pojava impotencije u muskerece obolelih od seceme bolesti cesca nego sto je uobicsjeno? Odgovor: Secema bolest. koji u krajnjem mogu nepovoljno uticati i na plodnost ovih osoba. on biva postepeno resorbovan. rnofe dovesti do ostecenja brojnih organa i njihovih funkcija. sto uzrokuje ostecenje krvnih sudova i cirkulacije. kojima je spreceno "svarivanje" insulina u organima za varenje i tako ocuvano njegovo biolosko dejstvo. od koje Vi bolujete. cime bi se izbegla potreba njego vog davanja putem injekcija? Odgovor: Insulin. Majka nedavno obolelog deteta Sta nam mozete reci 0 potkoznom ubrizgavanju insulina "injekcijama" bez igle? Odgovor: Danas postoje posebni aparati (injektori) koji rnogu insulin (ili neku drugu supstancu) da ubrizgaju pod kozu. treba preci na insulinsku terapiju jer u protivnom svako duze odlaganje. isto kao i insulin koji je dat na klasican nacin putem brizgalice (sprica) i igle. a to je stanje kada se funkcija pankreasa.j. Medu njima je vodeci porernecaj erekcije (njena nedovoljnost ili cak potpuni izostanak). bolesnik se ponovo vraca na prethodni vid lecenja. Secemu bolest lecim dijetom i tsbleteme. sto znaci da se dijabetes mora. u oko polovine muskaraca postoje manje ili vise izrazeni porernecaji seksualne funkcije. od godinu-dve do desetak i vise go dina. u odredenim situacijarna mora se za lecenje primeniti insulin. da Ii ga onda moram primsti celog zivota? Odgovor: Tip secerne bolesti. ali i na drugim organima. bez dugog odlaganja. izbegnute mogucnosti infekcije (zarazna zutica. u vezi s dijabetesom ili nezavisno od njega. Sta je od toga tscno? 16 t . Procenjuje se da posle desetak i vise godina trjanja dijabetesa. ili tip II dijabetes. S druge strane. pa i po zivot opssnitn. tada pankereas ne moze vise da stvara potrebnu kolicinu insulina. koji je posledica prethodno pomenutih hronicnih. ad skora na insulinskoj terapiji Zasto se insulin ne proizvodi ikoristi u vidu tableta. Dubina do koje dopre insulin. dovodi do trajnih ostecenja organizama. pod velikim pritiskom. operacija i slicno. odnosno potencije. na primer u vidu tableta ili rastvora. pri cemu ovaj mlaz probija kozu. U ovom slucaju se insulin ubrizgava u tankom mlazu. Dugogodisnji dijabeticar iz Indije Pozna to je de osobe obolele od seceme bolesti cesto imaju i povisene vrednosti holesterola u krvi te da zbog toga moraju da uzimaju odgoversjuce lekove. Ovaj tip dijabetesa se. Razlog ovome je njegov hemijski sastav belancevinastog karaktera. Odgovore ce davati prof. tj. odnosno dugotrajno povisena vrednost secera 1I krvi.Pitanja i odgovori DIJABETOLOG VAM ODGOV ARA Rubr:ika "pitsaje i odgovori" stvorena je u cilju konkretne pomoci tusim ~itaocima. leciti insulinom. Istrazivanja 1I tom smislu se i dalje sprovode uz nadu da ce jednog dana biti pronadena i "insulinska tableta". Nakon toga. medntim to moraju biti takozvani koncentrovani insulini koji sadrzi na I mililitar 100 i. Ako bih poceo da primsm insulin. kao i ostecenje nerava u predelu polnih organa. tako i za one koji se mogu slucajno ubosti upotrebljenom i odbacenorn. koristite se dvojako: prolazno ili trajno. ovim porernecajem mogu doprinositi i psihogeni momenti. izlucuje se direktno u krvotok i putem krvi se raznosi i ispoljava svoje delovanje po celom telu. s razlicitim stepenom uspeha. Medutim. bar u pocetku. to jest jednim navlacenjern i ustricavanjem. u ovom tipu dijabetesa. disajnih organa) i ovakvih vrsta insulina ima vec u svetu. Uz to.j. dati od 5 do 30 i. odnosno njegovog dejstva. Medutim postoji i situacija kada se insulinska terapija uvodi kao trajna. Lecenje ovih porernecaja je hronicno. posto insulin dospe u potkozno tkivo. smanjenja libida i porernecaja ejakulacije. Prolazno se insulin primenjuje u slucaju akutnog metabolickog pogorsanja dijabetesa. u stepenima povecanja po 1 i. insulin 1I krvotok dospeva putem resorpcije iz potkoznog tkiva nakon date injekcije insulina. ali su ova jedinjenja mogla da se primene sarno u eksperimentima na zivotinjama. Nezeljene lokalne promene na mestu aplikacije navodno nisu ~escc niti intezivnije nego prilikom koriscenja igle. bez primene igle. uneo preko usta i dospeo u organe za varenje. Ovim putem se mogu davati insulini kratkog i srednje dugog dejstva (tipa NPH insulina). koji nije dobro lecen. on bi se jednostavno pod uticajem enzima za varenje razgradio ("svario") i time izgubio svoje dejstvo. Nazalost. to jest u potkozno tkivo. Kada se govori 0 porernecaju seksualne funkcije u muskaraca sa dijabetesom u vecini slucajeva se misli na hronican poremecaj erekcije. praceno visokim vrednostima secera u krvi. a kada ovo stanje prode.) kao i tokom trudnoce. dr Pevle Pentelinsc. a odlikuje se relativnim nedostatkom insulina. U osoba obolelih od seceme bolesti. zarazenorn iglom. Kada nastane iscrpljenost funkcije. Trenutno raspolozivim aparatima rnoze se u jednoj dozi. ali je svakako na prvom mestu njihova prevencija putem kvalitetnog lecenja i kontrole dijabetesa. naziva se insulinnezavisni. ovakav insulin nije pogodan za 'lecenje secerne bolesti u ljudi. prakticno iscrpi. a uz to ima dosta prednosti u poredenju sa klasicnim davanjem insulina putem igle: prakticno bezbolno davanje insulina. Ocekuje se uskoro pojava ovakvih aparata i u nasoj sredini. hermon kojeg stvara zlezda gusteraca (pankreas). Injekcija insulina. tada se dodaju jos i tablete za lecenje secerne bolesti. Medutim. kojem se zahvaljujemo na svesrdnoj pomoci. koje se lece insulinorn. Nosovasdanin zabrinut zbog saveta da nas-tavi dalje lecenje svoje bolest insulinom. Osnovni uzrok koji do svega ovoga dovodi je neregulisan dijabetes. Do sada su nacinjene izvesne modifikacije u hemijskom sastavu. Medutim. Porernecaj erekcije rnoze biti prolazan (u fazi akutnih i izrazitih pogorsanja dijabetesa) koji se nakon normalizacije vrednosti secera u krvi povlaci i hronican. s verovanjem da na ovaj ~in odgovorimo na sva pitanja i tiedoumice vezane za dijebetes. pocevsi od tog momenta pa u buduce. u stampi se pojavljuju ovih dana clenci 0 stetnim. Ovo se isto odnosi i na seksualne organe i njihovu funkciju. Ovo vreme do nastanka iscrpljenosti moze da traje razlicito dugo. odsustvo straha i nelagodnosti pri ubrizgavanju. iako uz ovaj porernecaj mogu biti pridruzeni jos i smanjenje libida i razni poremecaji ejakulacije. pojavama nastalim tokom uzimanja ovih lekova. tezih akutnih stresnih situacija (tezih akurnih infekcija i drugih bolesti. a ukoliko ovo nije dovoljno. ukoliko se dobro ne leci i ne kontrolise. dat na ovaj nacin i disperzija po tkivu i resorpcija slicni su kao i pri davanju insulina putem igle. Bolesnica iz Vrbasa. maksimalnu primenu tableta.j. Posto se na odgovarajuci nacin proceni da je taj momenat nastupio i da se vise ne rnoze da obezbedi uspesno lecenje dijabetesa primenom tableta. organskih ostecenja. mnogo dalje se odmaklo u proizvodnji i primeni vrsta insulina koji se mogu aplikovati preko sluzokoza (nosa. moze leciti same pravilnom ishranom (dijetorn). Oni se ispoljavaju vidu ostecenja erekcije.

Iz tih razloga. trbuh i grudi a mnogo tefe i delimifuo izmasira vrat. krsta i glntealne delove tela. Samomasaza se primenjuje pod. ramena. grudi isto u l~erem. kao i pracenje njihove podnosljivosti u toku primene. stari Grci i Rirnljani. Mnogi putnici i istrazivaci pisu 0 masazi kod urodenika raznih dalekih zemalja. poboljsanje celijske ishrane. mogu. Medu njima je i povisena vrednost holesterola u krvi (hiperholesterolemija) koja se leci odgovarajucom dijetom. Na~ masiranja kod samomasaze je: noge u sedecem polozaju. Ieda. Dosadasnja istraZivanja govore da se mogu naci zapisi 0 primeni masaze kod Kineza do 6000 godina pre nase ere. kojih ima vise vrsta. Asirci. Masiranjem se vrsi drazenje receptora u kozi tetiva. dojenje i upotreba alkohola). trbuh u lererem. fluvasatin i atorvastatin. boju. Ljudski organizam je vrlo slozen sistem koga cine razni elementi koji su preko nervnog sistema povezani u funkcionalnu celinu. Centralni nervni sistem staIno prima brojne impulse kako spolja tako i iz unutrasnjih organa putem aferntnih impulsa. Razvoj rnasaze u staroj Kini isao je uporedo sa razvojem njihove medicine koja je pored lekova i trava primenjivala akupunkturu. odvodenje stetnih produkata i smanjenje bola lokalno. 17 . J apanci su upotrebljavali rnasazu od pocetka njihove istorije. odnosno poboljsava se protok u venskom i limfnom sistemu. Kada je reI! 0 statinima. le& i bokovi u sederem. specijaIista fizikalne medicine i rehabilitacije Masaza je jedan od najstarijih metoda lecenja koji se primenjuje hiljadama godina i tokom vremena dopunjava bogatim svakodnevnim iskustvom. Izvodi se mehanickim delovanjem ruku na telo. u knjigama Veda. do sada su izuzetno retko registrovane teze.mehanicko i refleksno. leva pa deSna ruka u sedecem. primenom fizicke aktivnosti i ako je potrebno. elasticnost. praceni pokazatelji podnosljivosti lekova. poboljsanja cirkulacije i rnetabolizma i reintegracije ostecenih ili izmenjenih funkcija. Askepiades. ostrva i kultura. Ta ree je nastala od latinske reci "massare" (gnjeciti) ili od arapske reci "mass" (nesto pritiskivati). U rukopisima indijskog religioznog kulta Joga. Upotrebio je Lepage. Iz cinjenice da rnehanickim drazenjern koze vrsimo delovanje na nervni sistem. Desna ruka masira se poslednja jer se ona masiranjem najvBe zamoti (d~n. Rec masaza (massage) pojavila se po prvi put u francuskoj Iiteraturi 1813. sporednih efekata. Masaza predstavlja jednu posebnu metodu delovanja na telo. Masala i njeno deJovanje na Qrganizam • LEK I RELAKSACIJA Pise: Dr Svetlana Kevic. Svoje opravdano mesto rnasaza je nasi a i u fizikalnoj medicini u okviru rnehanoterapije koja obuhvata niz metoda i tehnika koje se primenjuju manuelno ili aparaturno u cilju smanjenja osecaja bola. delove tela. sv~ delove tela. Rizik nastanka pomenutih komplikacija izrazito se povccava ako se ovi lekovi daju istovremeno sa nekim drugim lekovima. pa ima sposobnost da ih analizira i vrsi njihovu sintezu i vraca ih periferiji eferentnim putevima. proizvodac je ovaj lek privremeno povukao iz upotrebe. Galen i drugi). U istoriji medicine mogu se naci mnogi lekari klasicne Grcke koji su preporucivali masazu (npr. pa su nikle i mnoge skole koje osposobljavaju kvalifikovani kadar za sprovodenje masaze . sto u nekim slucajevirna rnoze i po zivot biti opasno. koza dobije novu svezinu. pored izrazito korisnih terapijskih efekata. istinl princfpima kao' i svak'a masaza. noge. uostalom kao i svi ostali. Poslednjih par godina u svetu je registrovan i upotrebljavan cerivastatin. Persijanci. sa povisenim vrednostima ili poremecenim sastavom masnih materija u krvi. na prethodni nadrazaj. Po tim izvorima vidimo da su Ijudi nezavisno jedni od drugih pronasli i upotrebljavali masazu vec u najstarijim vremenima. treba napomenuti da se ovaj lek kod nas ne upotrebljava jer do nas nije jos ni stigao.jaci). proizilazi da je dejstvo masaze na kozu dvojako . jer se vodilo racuna 0 takozvanim kontraindikacijama za primenu ovih lekova (glavnc su: postojeca ostecenja funkcije jetre i bubrega i neka oboljenja misica. pre svega sa nekim lekovima koji se takode koriste za snizenje nivoa masti u krvi (takozvani derivati fibicke kiselinc). U zakljucku bih rekao da su statini vrlo korisni i efikasni lekovi i da se uz postovanje indikacija i kontraindikacija za njihovu primenu.masere. Hipokrat. Lokalno se nakon masafe temperatura koze poveca za oko 3 stepena Celzijusa. po zivot opasne komplikacije. odredenim hvatovima ili pomocu specijalnih aparata. I danas svako dete kada se udari mahinalno i refleksno trlja udareno mesto. cesto su prisutni u obolelih od see erne bolesti. lokomotornu pokretljivost unutrasnjih organa. Biokman kaze u svojoj publikaciji: "rnasaza jc pocela onda kada je prvi eovek trljao svoje uboje" . godine. uzela je velikog maha u medicinskom lecenju. koji u to vreme. NajvaZniji su ostecenja jetre i razgradnja i propadanje rnisica. Medu najefikasnijim lekovima za lecenje hiperholesterolemije su takozvani statini. ovi lekovi. Ick iz grupe statina (zasticeno ime "Baycol") za koji je ustanovljeno da I!esee nego ostali lekovi iz ove grupe dovodi do ostecenja rnisicnog tkiva. Masazu su upotrebljavali Egipcani. Vremenom masaza je postavljena na naucnu medicinsku bazu. cirkulaciju krvi. a medu kojima su na raspolaganju na nasem podrucju lovastatin. u veoma retkim slucajevirna. organe i potkozno tkivo. Kod samomasaze oovek se UQ' da os~a svoje telo da~nj~ vlada i da ga relaksira. simvastatin. trudnoca. vIat ~ramena u sederem. tonus glatke i poprecno prugaste muskulature. pravastatin. nalaze se opisi vefbanja disanja i masaze 1800 godina pre nase ere. Medutim. a istovremeno su povecane enzimske i metabolicke reakcije. dodatno i lekovima. Na mestu efekta nastaje prosirenje krvnih sudova. Medutim. misica i zglobova. a takode su. rojevi tih impulsa odlazc u centralni nervni sistem odakle se obradeni vracaju prema periferiji do onih mesta gde ce se rnanifestovati efekat delovanja kao odgovor SAMOMASAZAiili Ima ograniceao dejstvo U odnosu na masazn kad je izvodi druga osoba jer je tesko samom sebi obraqiti. u starom veku kao metodu lecenja obolelih i povredenih i kao metodu kod atleta i gladijatora.Odgovor: Porernecaji metabolizma masti. Najl~~ ~ovek sam sebi izmasira ruke. pa su napisane i mnoge trucne knjigc. sportu. Poslednjih godina rnasaza je osvojila civilizovani svet. tokom primene ovih lekova. imati i izvesnih nezeljenih. ne bi trebalo postavljati pitanje da li ih primenjivati ili ne primenjivati za lecenje hiperholesterolemije. nisu imali nikakvih veza sa Evropom i Azijom.

impaired fasting glucosa.181 kJ. Vi. a svaka pomoc Coveku jeste east Doc.•.5 odsto za period 1995-2000. Svaki od navedenih oblika porernecaja tolerancije glukoze secera kao prvu meru u lecenju zahteva promenu dosa• •.-: _"~" ~ ( ..Svaka namirnica ima svoju energetsku vrednost. /'. moramo neutralisati njegove uzroke. Novi Sad malo zarnisljcni. Za odrzavanje bazalnog metabolizma. Od svih pomenutih porernecaja tolerancije secera najcesci je insulin nezavisni tip bolesti (Diabetes mellitus tip II) koji se javlja u odraslom zivotnom dobu.non insulin dcpendant diabetes mellitus.9 miliona dece gojazno. . Cast je jet treba bid od pomoci obolelom coveku. . U okviru porernecaja toleraneije secera (glukoze) postoji sindrom smanjene tolerancija glukoze naste (IFO .insulin dependant diabetes mellitus. jasno da odredivanje dnevnih energetskih potreba zavisi od stanja uhranjenosti pojedinaca i da je strogo individualno.0 odsto.••• secerne bolesti Vojvodini u ima oko 8. Pazljivijem ciraocu. Obavestenja 0 oblicima. zaborave na fizicku aktivnost 18 . diabetes melitus tip II (NIDDM . Da bi predupredili nastanak bolesti. godina. Kulinarska obrada hrane je znacajan deo nutritivnog obrazovanja.22 odsto muskaraca i 20. Primenjljivi dnevni jelovnici bice prezentovani. Dakle postovani citaoci. u c e s t a lo s t gojaznosti kako medu muskarcirna tako i medu zenama je visa od 50 odsto. ili kilodzuli (kJoul) i njihov odnos je 1 Kcal = 4. U okviru Vase mutrivne edukacije koriste se kilokalorije (KcaI). Energija iz hrane neophodna je za odrzavanje osnovnih funkcija Ijudskog organizma. Da problem gojazno ti i diabets mellitus-a ni tako mali ukazuju podaci da je 180.86 zena. Tokom nutrivnog obrazovanja (edukacije) molim citaoce da nikako ne -_ Zadatak nije lak jer ishranu za obolele od porernecaja tolerancije glukoze (secera) treba tako da Vam predstavim da je Vi (oboleli od ••••• secerue bolesti. ••••••••. kao oboleli od nekog oblika porernecaja tolerancije glukoze.impaired glucose tolerance. Ako bi se "ikako smele uproseciti" energetske potrebe umereno fizicki aktivnog 130veka su 2100 Kcal dnevno pri fizioloskoj uhranjenosti. Uhranjenost moze biti fizioloska ("normalna "). stalnu i svakodnevnu 0 kojoj ce neizostavno biti govora. usvanje hrane. ostecena tolerancije glukoze). diabetes mellitus tip I (IDDM . Medicinski iekultet. Jedinice za energiju su kilokalorije (Kcal). Povecan secer naste ima 30. pa se znaci nadalje (u ovom. sada je. jos vise zbunjeni. uzrocima i rasprostranjenosti porernecaja tolerancije glukoze su neophodna jer oboleli od sccerne bolesti saznaje da njegov zdravstveni problem nije usamljen i da ima veliki broj saboraca u borbi za dobro zdravlje. spreciti nastanak gojaznosti i povecati Iizicku aktivnost. pothranjenost i gojaznost. ali "" ~ i svi koji zele da unaprede svoje zdrav tveno stanje i sprece nastanak bolesti) usvojite za ceo zivot i da Vam primena takvog nacina ishrane ne otezava svakodnevni zivot. rad misica i proizvodnji telesne toplote potrebna je energija.Ishrana NUTRITIVNO OBRAZOV ANJE S osobitom W6u all i odgovorno§6u sam ptibvetile tie lsk zadatak da Yam kroz ptibvetljivu pricu ptedstsvim naCin ishrane za osobe obolele od seeerne bolesti (diabetes mellitus). U nasem gradu. gestacioni diabetes (secerna bolest koja se javlja tokom trudnoce). ostecena tolerancije naste). i svim ostalim brojevima naseg l3asopisa) obrazujemo u oblasti pravilne ishrane.6 miliona odraslih osoba i 21. ' secerne • dasnjeg nacina ishrane i prihvatanje ishrane sadrzane u principima ishrane za obolele od secerne bolesti. pitate se Vi. Kako. ako Vam je neki doktor poklonio neku od ovih dijagnoza nije vreme za ocajavanje vec nap red u delotvornu akciju protiv diabetes mellitus-a. dr Budlmka Novekovic Institut za zsstitu zdrsvljs. Koliko nam je energije dnevno potrebno zavisi od vrednosti bazalnog metabolizrna i vrste fizicke aktivnosti kojom se bavimo u toku radnog vremena i van radnog vremena. obolelih od Prica 0 ishrani u secernoj bolesti ce se nadalje zvati Nutritivno obrazovanje. Hrana sadrzi energiju. a najvazniji i najcesci uzroci su mu gojaznost i % fizicka neaktivnost. insulin nezavisna secerna bolest). hranljive i zastitne materije. sindrom smanjene tolerancije glukoze (lOT .. Nutrieija je ishrana. da su Evropljani u 10-20 ods to slucajeva gojazni te da je broj obolelih od secerne bolesti porastao u zemljama u razvoju za 18 odsto. a u razvijenim zemljama za 8. Energija .". insulin zavisni diabetes melitus). rnozete da zivite i radite kao svi ostali zciravi ljudi. . te ce biti reci i 0 toj temi. ali morate nesto vise paznje da posvetite ishrani i fizickoj aktivnosti. Novom Sadu. diabetes mellitus-a.

inace zdravoj. posebno su interesantni delovi 0 glikcmij kom ili slatkom indcksu i indeksu sitosti. To su posude i kasike poznate zapremine koje se mogu kupiti u svakoj samoposluzi i olaksavaju zivot obolelim od secerne bolesti. Medutirn knjiga "Zalogaj zdravlja. kolicine dijetnih biljnih vlakana u brojnim namirnicama. Prikaz kniige: SVE NA JEDNOM MESTU "ZALOGAJ ZDRA VUA. U knjizi se nalazi sveono sto 0 ish rani treba da zna dijabetesni bolesnik i sto ce rnu omoguciti da u svakoj prilici naCini dobar izbor pojedinacnog obroka i celokupnog dnevnog jelovnika. jogurt (obrano 2. ZALOGAJ uziv. masti) 50. kroz knjigu provejava ton optirnizrna. Ono cemu svaka osoba sa porernecajern tolerancija glukoze treba da tezi jestc postizanje i odrZavanjc pozeljnc telesnc ma e. Pozeljna telesna ma a ("teZina") nije nikakav estetski kriterijum vec ozbiljno zdravstveno obeldje jer je to NAMIRNICB danasnjeg teksta dajemo nekoliko primera.2 odsto ml. primeraka dijeta razlicite energetske vrcdnosti. kako od trane strucnjaka tako i samih bolesnika. Sa i tim entuzijazrnorn prihvatili su se pisanja ove knjige i kao rezultat takvog truda pred nama je prirucnik koji ce nesumnjivo biti i dobar prirucnika za sve zdravstvene radnike i dijabeticare u svakodnevnom radu s obolelim od secerne bolesti. med Teodora Beljie i dr SaSa A vakum 0vie Izdavac: Velarta. scccrnih jcdinica bolesnicima c pruza mogucnost da znatno jcdno tavnije i pouzdanije nacinc izbor pozeljnih vrsta i kolicine pojcdinih namirnica i jcla. gojaznost i porernecaj mctabolizma masti (Iipida).0 Kcal. zalogaj uzivanja" prva je u nasoj zemlji koja je u potpunosti posvecena ish rani obolelih od secerne bolesti. 118. pa vec samim tim pobuduje poscbnu paznju.0 Kcal. 2001. takode. dr Lazar Lcpsanovic t 19 .poccv od uzroka i klinickih karakteri tika. osobi koja zeli da se upozna sa principima pravilne ishranc i da zdravo zivi. dobro su poznati i visoko cenjeni. koji treba da su znatno vise zastupljeni u ishrani nego ~to je to sada slucaj posebno u dijabetesnih boJesnika.0 Kcal. raznovrsna i ukusna. u nasoj zemlji ta pojava nije obavezna. Uostalorn.Polubeli bleb 235. te 0 stetnosti pusenja. citalac u njoj nalazi ohrabrenje i shvata da je prcporucena ishrana sasvim prihvatljiva. a 0 cemu dosada u nas nijc pisano. a ne bauk i osuda na talno odricanje i zabrane. a svakom pakovanju pojedinog prehrambenog proizvoda pise kolika je energetska i nutrivna vrednost bas tog prehrambenog proizvoda. Dragocene u vrlo pregledne tabele. azalost.0 Kcal. predstavlja kljucni element u prevenciji i lecenju.energetske vrednosti pojedinih namirnica (na 100 grama namirnice): . treba da Vam izracuna Vasu telesnu ma u. Stavik ona je tako koncipirana da moze biti od kori ti i 0 obama koje imaju neko drugo oboljenje ili porernecaj u kojem i hrana. masti) 50. kao sto su. mleko (obrano 2.0 Kcal. paprika (rota) 22. sto znatno olaksava razumevanje ove ne uvek jedno tavne matcrije. Valja jos spomenuti delove 0 dijetnim biljnim vlaknima i tzv. U sklopu ona telesna masa koju prati najmanje oboljevanje i najmanja smrtno t. Uz o novnc podatke 0 hranljivim materijama i energetskim potrebarna organizma. pa sve do njcnih mnogobrojn ih socija Ino-rued icinsk ih a pekata.0 Kcal. Prof. prvenstveno. Smud (riba) 79. Razumljivo da je ona zanimljiva i svakoj. nutrivno deklarisc svoj proizvod. upotrebi alkohola. "Sve je to iacno i lepo".Stanje Vase uhranjenosti i Vase. Autori se dugi niz godina bave dijabetesom i vrsni su poznavaoci ovog oboljenja. paradajz 14. str. a zanimljivi i korisni su i tekstovi 0 unosu kafe i caja. Sasvirn je razumljivo da i luana. kojc problcmatiku dijabetcsa razmatraju u celini .00 Kcal. dozvoljenog dnevnog unosa razlicitih za ladivaca. ad prve do ploslednje trane. Da bi se pojednostavilo obrazovanje i informisanost 0 ishrani svakog dijabeticnog pacijenta u razvijenim zemlja- rna po toji obaveza "Nuttitivtiog deklsrvakog pakovanja bilo koje namirnice ili pica. kao ~to su. zdrsvstvenu piramidu ishrane i jedan prilivetljiv dnevni jelovnik. Njihov entuzijazam i plodna aktivnost u Drustvu za borbu protiv secerne bolesti grada Beograda.2 odsto ml. kao najvaznija i uvek potrebna mera u leccnju. poneki prehrarnbeni proizvodac. Vas lekar. ANJA" Auton: dr sci. mislite Vi. to proizlazi i iz amog naslova knjige. ali i znatno sire. Junece meso 129. dobrovoljno. cnergetske vrednosti pojcdinih alkoholnih napitaka. crni bleb 222. u takvirn knjigama zauzima vazno mesto i znacajan prostor. treba da odredi Vas lekar u momentu postavljanja dijagnoze diabetes mellitu -a. takode. individualne energetske potrebe. Potrcban prostor posvecen je i vestackirn zasladivacima i zamena za sccer. sccernog indeksa za vrlo veliki broj narnirnica. Koriscenjern tzv. Cela materija je podeljena u 27 delova i bogato je iluslrovana instruktivnim criefima i shernarna. na primer.0 Kcal. energetske potrosnje pri odredenim Iizickirn akrivnostima i druge. preko razlicitih terapijskih postupaka. Beograd.0 Kcal. isanja" Nastavak nutrivnog obrazovanja u stcdecetn broju ssdriscc: hranijive meteiije. Antioksidan irna. U nasoj zcrnlji postoji vise vrlo dobro popularno pi anih knjiga 0 scccrnoj bole ti. jabuka 45 Kcal i uarandza 41.lekar specijalista koji se bavi ishranom Ijudi) i analiticni biohemicari sirorn sveta napravili su Tablice sastava namirnica koje sadrze energetsku i hranljivu vredno t bilo koje hrane ili pica preracunato na 100 grama U nekim zemljama postoje "zapreminske mere". "Ali kako cu ja znati koliko u hlcbu ili jabuci koju jedem ima te energije odno no tih kalorija?" Vredni nutricionisti (nutricionista . tabelc encrget ke vrednosii pojedinih hranljivih materija. a pracenjc stanja Vase uhranjenosti je isto tako vazno kao i pracenje vrcdnosti secera u krvi (glikernije).

zbog cega je pre njihovc primene potrebno odgovarajucim pregledima i analizama proveriti funkciono stanje ovih organa i opste zdravstveno stanje. grada Novog Sada. otgsnizujud medunaronu izloZbu "Dijebete .dovodi do smanjenog stvaranja glikoze u jetri. na stanje krvnih sudova. proliv) zbog cega ga pacijenti cesto izbegavaju.Prema podacima Arnericke dijabetoloske asocijacije iz decembra 1998. sto je posebno znacajno. Za razliku od drugih derivata bigvamida (koji su danas iz tog razloga napusteni). U grupu ovili Iekove mogu se uslovno svtststi i iabibitori resorpcija ugljenib hidrata u crevima (njihov osnovni predstavnik je akarboza). Po pravilu javlja se kod bolcsnika koji imaju 0 tecenje bubrega ili jetre. Dr Dafina Ristic 21.5 grama.smanjuje apetit i otezava upijanje glikoze u tankom crevu. bigvanidi ijedna nova grupa ovih lekovs.ima povoljan uticaj na nivoe rnasnocc u krvi. Smatra se da ovaj lek moze usporiti iJi zaustaviti progresiju ovih stanja u pravcu nastanka manifestne secerne bolesti. mg.29.povccava osetIjivost "insulinskih prijemnika" ili .04. . u na§oj stediai sssvim ietko upotrebljavani. godine javlja se u tri slucaja na 100 bolesnika godisnjc koji su leceni ovim preparatom. tnesecu borbe protiv se6eme bolesti. razumljivo uvek UZ odgovarajuCi retim isiueae. "Glioral". "'" KATALOG lZLAGACA VAS! . Znacajno je da metformin ne utice na lucenje insulina od stranc gusterace. pogotovo za gojazne dijabeticare. U nekim zemljama postoje preparai metformina u tabletama od 850. gadenje. pribora za samokontrolu se6eme bolesti i literature 0 secemoj bolesti.METFORMIN U LBCBNJU SECERNE BOLBSTI Dsnss nam stoje na raspolaganju peroralna antidijabetesna siedstve (tablete za leeenje §e6erne bolesti} i insulin.skoli Zivota. Vremenom se ove tegobe u vecini bolesnika povlace. "Aglikern".NS" u tnesecu aprilu. Pozivamo na ucesce SPORTSKII POSLOVNICENTAR ·VOJVODINA" "DIJABETA . Metformin je preparat iz grupe bigvarnida koji zadnjih godina dozivljava renesan u u lecenju tipa II sccerne bolesti ili takozvanog insulinnezavisnog oblika bolesti. to su derivati sulfonilureje. onda prakticno ne postoji opasnost od nastanka laktatne akcidoze. "Beglynor") u situacijama kada sam nernoze da dove de do pozcljnog efekta. jegova sposobnost da poveca insulinsku osetljivost i da utice na ncke druge Iaktore rizika za nastanak oboljcnja srca i krvnih sudova. Dtustvo za borbu protiv seceme bolesti.NS" 2002. . strucno receno. koji gotovo po pravilu lucc povecane kolicine insulina ali je njegova efikasnost smanjena. koja ima visegodiSnju trediciju. narocito je znacajno da ga treba uzimati posle jela. na taj nacin smanjuje se rczistencija ili "otpornost na dejstvo insulina": . U stvari. OCEKUJEMO 20 DRUGA VOJVODANSKA MEDUNARODNAPRODAJNA IZLOZBA ~~l@~~I~l~~~ . receptora za insulin i povecava broj tih receptora na misicnim i cclijarna masnog tkiva. "Predian". moze se smanjiti doza insulina. Metformin kod znatnog broja bolesnika rnoze dovesti do stornacnih tegoba (muka. 2-3 puta na dan. metformin veoma retko dovodi do ove kornplikacije . "Gluforrnin" i to su tablete od 500 mg. koju ne treba prekoraciti. nadimanje. Medunarodna prodajna izlozba dijetetskib proizvoda. Moze se kombinovati i sa insulinom i to kod gojaznih dijabeticara koji i pored primene in ulina imaju losu regulaciju secerne bolesti. daje svoj doprinos u priJrupljanju stedstava neophodnih za pripremu i boravak dece obolele od seceme bolesti u "Letnjoj Skoli" . Da bi se to izbeglo lek treba postepeno uvoditi i. e stimulisu gusteracu bolesnika na povecano lucenje insulina vec deluju posredstvom drugih mehanizama. koji poveCavaju osetljivost na insulin. jegovom upotrebom kod gojaznih osoba lccenih insulinom. ako se vodi racuna 0 kontraindikaciju za primenu metformina. zbog cega ne dovodi do hipoglikemije. te na taj nacin moze dovesti do smanjenja telesne tcfine. Danas je njegova primena prosirena i na osobe s velikim rizikom za nastanak dijabetesa: gojazni i lica sa izmenjenim takozvanim testom opterccenja glikozom ili latentnim dijabetesom. ("Glucophage"). a do danas jo§ tiisu u upotrebi u na§oj zemlji. Lek se uzima uz obrok. 2 . Moze se zakljuciti da je metformin efikasan i siguran lek u lecenju tipa II secerne bolesti. sa motom "Borba za bolji kvalitet Zivljenja". za razliku od drugih medikamenata za lecenje secerne bolcsti. Kod nas postoji nekoliko prcparata metformina: "Tcfor ". . derivati tiazolidindiona.2. 04. amenjen je prvenst veno gojaznim dijabeticarirna. sto ima povoljan efekat na vrednosti sccera u krvi i. cine ga lekom prve Jinije. Metformin se cesto kombinuje sa sulfinolurejskirn sredstvima (kod nas preparati "Daonil ". Retka komplikacija lecenja metaforrnnom je tezak metabolicki porernecaj koji se naziva laktatna acidoza ili kiselost organizma uzrokovana povecanirn stvaranjem rnlecne kiseline. pa se doza postepeno povecava do maksimalne. Pri uvodenju metIorgina preporucuje se 1 tableta uz veceru. Postoje txi grope antidijabetika. Kako deluje metformin? Njegovo dejstvo ostvaruje se putem vise mehanizama: .

. Znaci. anglosaksonska i godina pre Hrista i vajali. Kasnije. sta bi.beckc istorijske skole. Panonije iBalkana u celini. Turske. umesto da njcgova Istorija Srba iz 1872. a natno razlikuje od cirilice. i sigurno je. Iotokopije nekih slovnih znakova. u Briselu. niti bez ncpoverenja govodok su nasi i lingvisti i istoricari. --narodno blago koje je on samo Pismenost nasih predaka. vintanice. nas svernu naucili) osarn stotina gerrnanska. A jos ce odgonetnuti zapise. Oni su slavizam uglavnom pasivni. Praslovenski period je. "Vlesoviea" se nezBerlinske istoriografske skole. lidi. koji su nametali turnaccnja kako su Srbi dosli na Balkan u VI i VII veku. sa Tibeta i Kavkaza. je taj sto ga je nagovorio pukovnik Izenbek. koji su ovde od iskona. godinc postane srpska Biblija. kada im je nije. koji su vladali pre Stefana Nemanjica. odi na teritoriji danasnje Vuku Karadzicu davao uputstzapadne Turske. o "VLES VELES K JIZI" Jurija Miroljubova. a Lidijci i Jernej Kopitar.. smo imali i ranije. Slovni znaei va sta i kako da radi. kako do sada ucili. gde su dascice Srba i Hrvata (I1iraca sa naisle na 105 prijem. Sadasnji potomci stanovnika Balkana su potomci plemena Rasani. ostali Kijeva. modifikovao. I sarn zvali Rasani srbi. Hrastove dascice sa mnoga. Sva ta torstvom (bar sto e nas tice). na ovim pisao: "Hrvati nisu nikad marili slovirna rade mnogi naucnici u svetu. koji je bio eenLikijei su ziveli kao stari narzor u Becu. Germanije (Lufi~ki Srbi). Milojevic su tvrdili da smo negde sa iransko . Iz ove je nas veliki pesnik. skandinavska. Jer. dana danasnjeg. diplomata i knjige su prvi put objavljeni Upotedae tablica etturskog pisme. godine u Becu do posle poraza "belih" ernigriknjizevnog dogovora izrnedu rao u Beograd.. To mu je ~~!JQ[~~~X=~~~l=~~==~~~~~~~!:1 21 . Mnogo pre. gao po arhivima Pekinga.. da smo na Balkan doselili tek krajem VI i u vn veku. ovim pisrnorn. svetu. koja je identifikovali sa ruskim pravoslavljem. i kasnije slavnorn. 1897. Afrike. a sebe su ma (oko 1800 godina). i torija Slovena pocinje 650 godina pre Hri ta. pripadao iz Etrurskog pi ma Citani su s je toj skoli.indijskog podruCja. runa. Nema istine u tome.. likijska. da u Sioveni i pre Cirila i Metodija imali svoje autohtono pismo. To je milenijuma ziveli na podrucju razlika od skoro dva rnilenijudanasnje !talije. Slovni obliei su blizi cirilici nego glagoljici ( za koju smo ucili da jc nase prvo pi mo) i irnaju izvesne slucnosti s Vincanskirn pi mom ( od 6 do 3 rnilenijurna pre nove ere). Milos Milojevic kazuje poimenieno i vreme vladanja pedesetak srpskih vladara i kraljeva iz dinastija Svevladovica i Drvanica. a mnoge bi zacudilo odakle poticemo i kuda smo se sve kretali. Sibira. Bee). godine u stsroslovenskog pisma i cuilice J ovan Ducic.berlinskoj skoli? Pa mi smo pre CIRILICA NAJSTARIJA U najstarija pisma (azbuke) padaju ctrurska. kako se u "Velcsovoj knjizi" a Vuk je od nje samo nacinio tvrdi. oda). ne treba ni "Velesova knjiga" je izostaviti danas vec zaboraposvccena staroslovenskom vljcnog Savu Mrkelja i njegova bogu Velesu (Veliki otae narslovna belezenja koja je. godine) je za nasorn istorijom tra- bio dovoljan greh da se ovde anatemise. P otkrica dobro su uzdrmala ternclje berlinsko . u svojoj knjizi San Francisku. Moskve i za slavizam. slucajno je Takodje se vidi koliki je utieaj pronasao u vreme na Vuka irnao Kopitar (citaj : gradanskog rata u Ukrajini. . Italije (Starog Rima). Tek kasLjudevitom Gajem). Male Azije. pobogu. emigranta. koji je da dode 1850. do sa vlesovicom "Verujcm u Boga i u srpstvo". traje najrnanje 14 vekonajprostije fonetsko pismo na va pre Cirila i Metodija. aime ne poteenjudesna na leva (kao u Iranu) i jerno Vuka i Hvala mu za svo podsccali su na nasu cirilicu. aravno. kulturu i obicaje. Ta knjiga je pisana na hrastovirn dascicama.( Mali Cas istoriie Voiislava Ananica w> • Stari istoricari kafu da su Srbi kao narod medu najstarijim i da su od Srba proizasli svi slovenski narodi. upoznaje dao standardizaeiju jezika i pisruskog isioricara Jurija menosti proizaslu iz srpskog Miroljubova. nasi savremeni istoricari koji su svojc doktorske tczc i odbranili na Becke . ~uvajuCi uvek svoja bozanstva. poceo mnogo pre Hrista. Akademik Milos Milojevic (1840. a pismo podseca na cirilicno i grcko.. postojali smo i na ovim prostorija. poznavalae srpske istorije neki tekstovi 1954. Etrurci su pre vise zidali i pisaJi cirilicorn. koji jezika i nase stokavstine. srpska.. Vuk samo pozajmio. a nalaze nije crpio iz Beckerili 0 jugoslavizmu. da smo se kretali preko Kine. sto kazuju i oduvek odisala srbomrznjorn i falsifikajugoslavizam sa balkanstvom". Ami obicno ucimo da nam istorija i nasi koreni poeinju od Nemanjica. znaci. I profesor Relja Novakovic i stariji istoricar Milo~ S.I:::: Grka (za koje srnatrarno da su jska. U svojoj knjizi "Istorija Srba" . i latinska.

SNOVI Dura Jaksic je rnladovanje zapoceo buntovno. Pred pocetak koneerta u njegovu sobu banu neki covek i rece. Kao sesnaesrogodisnjak ucestvuje u revolueionarnoj 1848. FADll kUHllIJSICA PO$UDAU SITIIJENJE IIEt£8A PIIAC _onLA (11M. zacuden.t. Tom e nismo zacudili.. a ne kao crkveno lice. --- AtApeD SlRUCNJAk U IR!. 08UST II QAJlI ~~.\f1l2~ SIVUsrO. koji sam osnovao u Milanu .OVKA EMANUH U$UR SIVSI MAOARSlCl . !'CTOMM MIWO MASilotA WI(SU!I· IUlla 22 . Snuju. LAILO - IIAHI..odgovori mu Rafael . pode u susret i upita ga sta zeli.. Aleksandar Makedonski rnu pride i upita ga: -Mogu Ii ti uciniti kakvu u lugu? -Mozes . pogleda u starog maestra. vi svestenici na zemlji radite.sto bi svi ti sveei od stida stvarno bili erveni kada bi znali sla sve u ime vere. 'II/PADNIK 8EJIMAII. iznenada.rece Njegosu jedan njegOY Crnogorae sto ste pesmu "Tri dana u Trijestu" pi ali kao covck.) ''''il tAuh.OUER.WMAC RAZLOG Poznati ilalijanski slikar Rafael. slikao je liea svetaea sarno ervenom bojom. u kafanu usao polieajae.. gospodaru .. Stanuju u istoj sobi.! $TAIIA •• fIlA U rreMQ$T IDUIIICAt~1 JUQOSLAVIJE SAVU ~~~ ':::IK oGu~~~ A~ ULOV SPEV (Mil. &l1lfl SToe FU~Z:~EII "Y£UU'_ ruce SEUAfKA OIUCA IIEKAII HEIICE- SOVIIII 'OZHAlI FllMSIQ .) llVIlC aUGAR&KI ARHlnIT. upita ga jedan svestenik zbog eega to radio -Zato . (1868 . SOVEDA tu OVeJA MAST I I STOeU IUIEDNA SlOVA AZIUU LBPOTAN ALEKSA SANTIC veliki pesnik IZ Mostara bio je toliko naocit i lep. NAJBOUB DBLO U razgovoru. vidcvsi Diogena gde zarnisljen lezi na suneu. coee! Lasnje je biti vladika no eovjek! Iako sam u jednom od ta dva bolji. na priliku Santica Alekse" .eka ih.r1CA.Vl)jj NATRIJU". Dornacin mu. Kada je zavrsila sviranje na klaviru ona.~~rl~oc IIIAJMUII" DOllNA Q~~~f SA VET Na molbu prijatelja Franc List je pristao da saslusa jednu mladu damu. koje Vase dele smatrate najboljim? -Dom za tare rnuzicare. "ali on s visine glcdase na mladuncad". Utehu nalazi u druzenju sa mladim Zmajem.~~!-.ITAVO TUMOl. da se Mostarom pevala pesrna: Kujundzijo..g. Mi smo onda jedno bili . Oblecc oko kafana u kojima sedi perjaniea omladine. udajte set OCIIJUOJ nMUI AUlOI\: LUUOA LUCOVEK UTAR 1%'i'It· DAVATI Ml. . U programu sam video da cete pevati ariju kovaca. PfO kON) PIU~ RBKLAMA Cuveni ilalijanski pevac Enriko Karuzo pevao je jedne veceri u nekom rnalom mestu.odgovori mu jegos. UUUN RT NIl ORlltAMI IUKO. lako ti zanata. -Malopre je jedan gospodin izasao odavde i rekao da ovde maltretiraju nekog Vagnera! COVEK PA VLADlKA -Zarneraju yam. List joj pride. Mnogo biste me zaduzili ako u pesmi pornenete da se i ja odskora u ovom gradu bavim kovackirn zanatom. bez dvoumljenja. AlIA IUIAUEVO A". puna iseekivanja. rece: -Drago dete. pesnik Branko Radicevic.1924) nas USLUGA Jednom.odgovori veliki kornpozitor. PUMfNA fUDIAl£R -tEUKA'. kako peva Zmaj. 'EV"t. eak iste snove: Seca Ii se kad smo one Jedne noci jedno snili. ocinski je pornilova po glavi i blago. vise volim da po mojoj smrti svijet zali eovjeka nego vladiku . Posle borbi na barikadama studira slikarstvo u Becu. Jednog dana. akuj meni junaka od zlata. MALTRBTIRANJE U jednom drustvu se muzieiralo kada je. upitase pozna log ilalijanskog kornpozitora Verdija: -Maestro.mirno mu odgovori Diogen Ukloni rni se sa sunea! MODEL n¢lU IZVOZ TREtt VOKAl (~:.

ZDRAVA HRANA I SLATKISI ZA DIJABETICARE v ...med . meau v • jev..nugat krem .eokolade .aJI cO SVETOG SAVE 19/3. Krol..fine vafle ..11000 BEOGRAD TEL. 436-708 • FAX: 011/434-845 PRODAJNA MESTA U SVIM GRADOVIMA SRJ I .: 011/435-283.keks .bombone .dzernovi .

Master your semester with Scribd & The New York Times

Special offer for students: Only $4.99/month.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Cancel anytime.