UredniCko cose

PR VI

BROJ

ZIVOT JE U NASIM RUKAMA
Prvi broj naseg prvenca je pred varna. Radili smo ovaj broj s puno ljubavi i entuzijazma pa narn oprostite za po neki propu t i promasaj, Sigurni smo da ce ih u buduce biti bar mnogo manje. Tako cemo biti svi zadovoljni i Vi kojirnaje, "Me- dij" namenjen i zbog kojih izlazii i mi koji srno prihvatili casnog i lepog posla - da Va informisemo 0 svemu sto se zbiva u ovoj bole ti. Ali i odrnah da Vam skrenemo paznju, mi koji cemo najneposrednije raditi na adrzaju i izgledu "Me-dij" -a: 0 dijabetisu cemo pricati amo onoliko koliko je potrebno - ni manje ill vise. Hteli bi say ostali - cak veci deo prostora da po vetimo nama. Zivot je lep. Ziveti je lepo pa zasto najvise ne bi bas pisali 0 tome- Zivotu i lepoti zivljenja.l?l. Imali pravo jedna bolest bez obzira kolika ona bila te ka, neizleciva ovakvim posledicama da narn uzme i oduzme lepotu zivota? Ne! nema niko pa ni dijabetes prava da nam uzrne lepo. A to nameravarno da osujetimo kroz "Me-dij". Zato yam e obracamo vojim pricama 0 zivotu i iz zivota u koji ce te nam pricati kako zivite, borite e i ne predajete se bolesti. Cinite zivot kvalitetnijim, bogatijirn i lepim. asi istaknuti trucnjaci iz svih obla ti medicine ce Vas svojim savetima uputiti kako to, taj Iepsi zivot - da ostvarimo. Sve drugo zavisi sarno od nas. Uradirno tako, u nasem je intere u siguran sam u pecemol. Vas Dragoljub Blaiic pu ti i lutanja u 0 tvarivanju postavljenih ciljeva, zadovoljstvo i korist.

U trenutku izlazenja prvog broja casopisa "Me-Dij", ili bilo kojeg drugog Ii ta,opravdano e postavlja pitanje koji u razlozi i koji su ciljevi njegovog pokretanja. Inicijatori izdavanja casopisa uvereni su da veliki broj obolelih od secerne bolesti, clanovi njihovih porodica i vi drugi zainteresovani za ovaj problem imaju potrebu za jednim glasilom, u kojem ce moci da nadu lekarske savete i ve neophodne informacije 0 ovoj boJesti, ali i citav niz najrazlicitijih, krajnje prakticnih upustava i obavestenja od koristi u svakodnevnom zivotu. Cinjenica je da u Vojvodini, pa i u celoj Srbiji, danas ne po toji takav casopi ,a jedini postojeci casopis jugoslovenskog karaktera populamo obraduje, zapravo, znatno ~iru zdrav tvenu problematiku i nije fokusiran sarno na secemu bolest. Razumljivo da u njemu nedo taje icitav niz informacija, obavestenja i ve ti od interesa za bolesnike, i njihove porodice, iz vojvodan ke redine. Treba, medutim, naglasiti da ce "Me-Dij" od pocetka nastojati da izbegne usko lokalne okvire i teziti da se obraca svim dijabetisnim bole nicima u nasoj zemlji. To je, ujedno, i razJog da pozoverno ve zdravstvene radnike i bolesnike sirom Jugoslavije na saradnju, s uverenjem da ce svojim dopisima, prilozima i dobronamernim primed barna doprinositi boljem kvalitetu casopisa. Kroz cetiri broja godisnje i na 24 bogata ilustrovane stranice, "MeDij"nastoji da svojim citaocima pruzi savete najkompetentnijih strucnjaka, da poduci i informise, ali i da zabavi i razonodi. To ce pokusati da ostvari preko svojih brojnih rubrika. Da pornenemo sarno neke: populamo pisani strucni cianci, brojne reportaze, odgovori dijabetologa na dostavljena pitanja citalaca, dijabeticarski kuvar, saveti pravnika i ocijalnog radnika (ostvarivanje prava iz zdravstvenog i invalid ko-penzionog osiguranja, pitanja vezana za zaposljavanje, skolovanje i dr.), vesti iz rada opstin kih drustava. Na tojacemo da sa stranica casopisa stalno provejava dub optimizma, toliko potreban svakom bole niku, a koj i je utoliko opravdaniji jer se bazira na realnim cinjenicama koje s pravom dopustaju da se zakljuci da je dijabete ni bolesnik uslovno zdrava osoba. Nasa zelja je da to doista tako i bude. Narodna mudrost kaze da je svaki pocetak tezak. Odlucni smo u nameri da buducim citaocima pruzimo stivo koje ce biti i poucno i zanirnljivo, svima pristupacno i uvek aktueLno, koje ce obolelima pomoci da se bolje lece i da lakse savladaju sve prepreke i poteskoce koje im njihova bolest stvara u svakodnevnorn zivotu. Nerninovni pocetni pronece nas obeshrabriti. Pomozite narn da u tome u perno na obo trano Prof. dr Lazar Lepsanovic predsednik Redakcionog odbora Clanovi:

J

REDAKCIJA
Predsednik Prof. dr sci. Lazar Lepsanovic Glavni i odgovorni urednik Dragoljub Blazic

ing. Petar Rancinger, Prof. dr sei. Pavle Pantelinac, Doc. dr sei Budimka Novakovic, Doc. dr ci Jovan Vlaski, Dr Dragoljub Vrbaski, Dip!. ing. Loboda Tibor, lng. Milan Kolaric, Dusan Raicevic

"Me-Dij" - glasilo za obolele od seceme bolesti. Izdaje Savez drustava Vojvodine za borbu protiv secerne bole ti. Za izdav.ac3a: ~g..Peta~ i Rancinger. Glavni i odgovorni urednik Dragoljub Blazic. Predsednik Redakcij kog odbora prof. dr sci. Lazar LepSanovlc. ~lst izlazi tromesecno i be platan je. Rukopisi i fotografije se ne vracaju. Redakcija: 21000 Novi Sad Bulevar Oslobodenja 6-8. Telefon I telefaks (021) 444-235, ~iro racun broj 45700-678-4-17629. Tehnicko uredivanje i kompjuterska obrada Dragan Rogacevic, starnpa: "Grafoprodukt", 21000 ovi Sad, De anke Mak imovic 54, telefon: (021) 394-108 i 393-189. Fotografije: "Canon M",. Bulevar o lobodenja 4b, telefon: (021) 338-807. Glasilo je upisano u registar sredstava javnog informisanja Ministarstva pravde I lokalne samouprave Republike Srbije pod brojem 3204 . a lovna strana: "Novi Sad"

- - - ~-----

-

-----

------=~--- --~--.

-~~ -

--

Tako u Novom Sadu na tom polju u duzem periodu aktivni su. Postepeno. dr Jozef Kovac-Birkas. Srecorn. centri i s1. Vodi se racuna i 0 njihovim problemima vezanim za secernu bolest (obezbedenjern lekova. Jos je ranije na Kliniei za interne bolesti otvoren Odsek. dr Spasoje Cvejic. Senti. Na svc vise mesta. u Pancevu dr Dusan Todorovic a kasnije i moogi lekari u drugim mestima (npr. ju vode. za ovu svrhu osnovanim sluibem« kao sto su sevetoveliste. dr Lazar Lepsanovic. Danas postoje aparati za samoodredivanje krvnog secera takode u obliku nalivpera tako da se ta dva "nalivpcra" mogu nositi u dzepu zaista kao nalivpera ili hemijske olovke. Ovde mora da se spomene usavrsavanje aparata za samomerenje secera u krvi i samoodredivanje u rnokraci. koristice u punoj meri i bolesniei u Vojvodini. a od 1985. one moci u potpuno ti da se koriste i u nasoj sredini. pri Zavodu za zdravstvenu zastitu Vojvodine. dr Dimitrije Stanulovic i dr Franja Fiser. kasnije. dr Mitrek Dirnitrijevic. pregledom u odnosu na ovu bolest krvnih srodnika bolesnika. polako stanje ipak menja. U sve vise mesta otvaraju se ambulante pri domovima zdravlja i zdravstvenim stanieama. Kasnije. Krajem sezdesetih. lakse i jednostavnije . Sidu itd). onih u obliku nalivpera. lccenjern drugih bolesti uslovljenih scccmom bolcscu. Lekari u Vojvodini podigli su nivo ovog lccenja na zavidnu visinu. ne moze se naravno. u Subotici. kasnije profesor dr Miladin Mirilov pocinje. posebno organizovano leeenje obolelih od se6eme bolesti (ono koje se sprovodi u posebaim. pre svega einjeniea da je sve vise bolesnika a mogucnosti da se ova bolest brze. uz odredivanje. one koje bez in ulina ne bi prefivele. pre svega u bolnieama. nema laboratorije 0 posobljene za ovaj pregled. Time je ornoguceno da se hiIjadama bolest rano uoci. olaksano i pojednostavljeno lecenje ove bolesti.Prof dr Teodor Kovac: DIJABETES U VOJVODINI Lecetije. koji ce ornoguciti i bolje organizacione oblike za lecenje. manje ili vise uspesno. Tek krajem dvadesetih i pocetkorn tridesetih godina proslog veka u Subotiei i u ovom Sadu 0 novane su prve laboratorije za pregled secera u krvi. posebnim trakarna i niza drugih materija koje se izlucuju rnokracorn. dr Vinko Percle. prim. sve vise zainteresovani za lecenjeovih bolesnika u svojirn ordinacijama da bi polako tu delatnost preuzela javna zdravstvena sluzba. Kada se stvore materijalni uslovi. Do tada nesluceni razvoj nauke 0 secernoj bolesti u poslednjoj cetvrtini proslog veka imao je ogroman uticaj na napredak u lecenju ove bolesti. za ove bolesaike) u Vojvodini nema dugu tredi- ciiu. bolesniei uce da sami kontrolisu secer i aeeton u rnokraci. Time je izuzetno unapredeno. sirorn Vojvodine obuceno je niz medicinskih sestara koje su nezaobilazne u obucavanju ovih bolesnika kao i u njihovom zbrinjavanju. i Klinika za endokrinologiju za te bolesnike. vecina i vise puta. Postojece tablete takode su velika pornoc mnogim bolesnicirna. Do otkrice insulina. otvorena je Sluzba za obolele od secernc bolesti. dr Milenko Ivic. 0 im toga. Slicna odeljenja odnosno odseci otvaraju se i u drugim bolnieama u Vojvodini. oslobodena je zavisnost od zivotinja jer se do tad a insulin mogao dobiti samo iz zivotinjske gusierace. lece. onako kao i pre 10-15 godina. dispanzeri. tj. U meduvremenu su se u leccnjc obolelih od secerne bolesti ukljucili i decji lekari. resavanjern postojecih soeijalnih problema i sl) u eemu pornoc pruzaju udruzenja bolesnika koja se stvaraju u mnogim vojvodanskim mestima. postepeno se razvija u eentralnu sluzbu za tu bolest u Pokrajini. prof. Osamdesetih godina minulog veka odrzane su dye jednogodisnje studije za lekare koji su zeleli da se posebno bave lecenjem ovih bolesnika. sve su bolje. internisti pre svega. Kada u citavoj Pokrajini. ni sprovesti valjano lecenje. dr Dorde Bales. U Somboru. osnivac Interne klinike u Novom Sadu. u Somboru dr Josip Frenkel. dr ada Cvetkov i prim. nastoji se da se bolcsni ne samo valjano lccc nego da se tako i zbrinjavaju. u Zrenjaninu prim. dr Teodor Kovacev. u naSoj Pokrajini niko se nije posebno bevio lecenjem ovib bolesaike. Vrscu. potpisani. Tek se doduse. prim. dr Milivoj Savic i brojni kvalifikovani lekari. prim. kasnije se prosirilo u Odeljenje. dr Emil Libman i prim. na onu koja se nije bit no razlikovala od tog lecenja bilo gde u svetu. namenjene ovim bolesnicima. pre svega na Decjoj klinici u ovom Pocetkorn sezdesetih godina stanje pocinje brze da se menja jer to zahteva situaeija. prim. jos i danas u vetu neprevazidenu akciju za rano otkrivanje secerne bolesti sirom Vojvodine u kojoj je tokom desetak godina pregledano vise miliona Ijudi. uvodenjem u lecenjc potpuno preciscenih insulina kao i insulina stvorenih vcsiacki. prof. krajem 1921. ove mogucnosti poznate su i nasirn lekarima i mozerno se nadati da ce u doglednoj buducnosti. pri bolnicama i drugim zdravst venim ustanovama. Backoj Palanei. plodovi nauke uz pomoc ovdasnjih lekara. jos dok ne osecaju nikakve tegobe i tako im je data mogucnost da na vreme pocnu da se Sadu na Odeljenju prof dr Dusana Vukovica i njegovih saradnika. ustanovi. lzuzetak su bile mlade osobe. Za bolesnike 0 abita olaksanje predstavljalo je otkrice mogucno ti da se insulin ubrizgava pornocu tzv. a pre nekoliko godina odrzane su i po treci put. odnosno u njoj rade. Kikindi. "pen" -skih brizgalica ("sprieeva"). Pri Internoj klinici u ovom Sadu 1971. posle Oslobodenja. potonji profesor niskog Medicinskog Iakulteta. prim. kako i koliko insulina da dobiju i onda je po tom upustvu lecenje nastavljeno kod lekara kod kuce koji im je insulin ubrizgavao svaki dan ili ih naucio da sami to rade odnosno da to radi neko od ukucana obolelog. otvaraju se laboratorije ospo obljene da odreduju secer u krvi. jer su one u nekim bolnieama i klinikama u zemlji ili u nekoj od susednih zemalja dobijale upustva kako da se lecc. Vec se javljaju lekari. sem u ta dva spomenuta grada. Organizuju se kursevi za lekare u Zagrebu i Beogradu koji se interesuju za lccenje ovih bolesnika.

u takvirn situacijama dolazi do povecanog stvaranja insulin a. aime kod velikog broja bole nika. Pojavljuje se u decjern uzrastu i adolescenciji. do hiperinsulinemije.. zbog koje takve osobc piju velikc kolicine vodc i mnogo mokrc.. 2000. postojanje na spoljnim opnama svih celija poscbnih strukturnih elemenata. =« OSNOVNE ODLlKE SECERNE BOLESTI Secerna bolest ili dijabetes melitus je verovatno stara koliko Ijudski rod. na Ebersovom papirusu. Tip I ili insulinzavisni dijabetes cine manje od 10 odso od svih s lu c aj e v a secerne bolesti.••• _ dok II onih koji zive na Tajvanu. Mehanizam njegovog delovanja vrlo je slozen i podrazumeva. posebnu paznju zasluzuje i sindrom smanjene podnosljivo li glikoze (IGT). posebno u ranim Iazama bolesti. prema podacima Svetske zdravstvene organizacije najcesCi je u skandinavskim zemljama.:.aanjm. cpidcmiologa. sarno relativni. 0 ~V?j bol:sti. __ ••. Poseban znacaj irna gestacijski ili dijabetes u trudnoci. za koje je svojstveno da ima nasledni karakter. KLINIOO oeua UCESTALDST Broj obolclih u celom svetu vrlo je vclik i pokazuje tendenciju stalnog pora La. zbog ~cga i ovi bolcsnici u kasnijim Iazarna bole ti imaju potrebu za dobijanjem injckcija insulina. U ovom i tiekoliko narednih biojeve objsvljujemo 'Malu Citanku dijebetese . pa i u starih.000 obolelih. Iz p'era prof:. Hong Kongu ili na Mauricijusu dostize cak ]2-15 od to. vec i socijeluo-ekoaomski problem. ali je njegOY bioloski cfekat smanjcn ili odsutan. ali je njegova cfikasnost smanjena. pa i vise. koji se naj~escc povlaci posle porodaja da bi se ponovno pojavio u sledecoj trudnoci. Insulin je po svom hemijskom sastavu belancevina. Danas je ustanovljena tacna lokalizacija gena za ovaj tip dijabetesa. a njena osnovna karakteristika je stalno povisen nivo sccera ili glikoze u krvi (hipcrglikemija). eke proccne govorc da u nasoj zcmlji ima oko 300-350. na kojcm je zabelczcno da postoji jedna bolest za koju je svojstvena jaka zed. sto ncsumnjivo govori da su proccnc za celu Jugoslaviju nerealno niske.-. Prvi podaci 0 ovom oboljenju stari su gotovo 3500 godina i nadcni su na cgipatskim papirusima. a nekim pacifickim ostrvima (Mikronezija. ali ih je poslednje decenije skoro sasvim istisnuo humani insulin dobijen postupkom genetskog bioinzenjeringa. da je hronicnog toka i da obolclu 0 obu prati do kraja zivota. U dijabetesnih bolesnika uvck postoji nedostatak insulina. a u sredinama kojc sc naglo industrijalizuju i gde je stanovnistvo brzo preslo s tradicionalnog na moderni nacin ishranc i zivola uopste njena ucestalosi naglo raste. a u poslednje vreme 4 .••. Dijabete nije jedinstveno oboljenje vec jc. u Pima Indijanaca u SAD i u australijskih Abordzina izuzetno je vel i.. Od tih komplikacija zavisi i duzina i kvalitet obolelih od dijabctesa. U osnovi oboljenja lezi ncdostatak insulina. a za koje se insulin vezuje po principu "kljuca u kljucaonici". rubcolc i tzv. a vrlo retko moze nastati i u kasnijim godinama zivota. hormona koji je stvara u gusreraci (pankrcasu). u krvi su prisutne cak i povecane kolicine insulina. Medutim.. Ukoliko se neadekvatno ili uop te ne lcci dovodi do mnogobrojnih i teskih komplikacija. Pored manifestne bolesti.•• ka i dostize ~ak 35-40 odsto odra Ie populacije. najcesce kao posledica porernecaja na nivou pomenutih celijskih reccptora. a ima lendenciju da u kasnijim godinama zivota evoluira u klasicnu formu secerne bolesti. pak. a postoje i drugi spccificni oblici. koji se nazivaju in ulinski receptori. a sasvim je redak u nerazvijenim zemljama. dr Laza. ajznacajniji su insulin zavisni oblik (IDDM) ili tip I i insulinnezavisni obJik (NIDDM) ili tip II. Za razliku od bolcsnika u kojih postoji apsolutni nedostatak insulina. prvenstveho na krvnim udovima. U lecenju secerne bolcsti korisccni su insulini ekstrahovani iz svinjskog i govedcg pankrcasa. vrlo rctki u poredenju s prethodna dva.-----. u pitanju vise razlicitih oblika bolesti.. godinc do tigao je oko 155 miliona i pokazuje dalji brzi porast. apsolutni ili. Dana je to jedno od veoma cestin oboljenja savremcnog ~oveka. nazvanih bcta-celije pankrea a.. Smatrali smo kotisaim da se p~tak izlaienJa CasoplSaobeleii Jea:um kxecim i kompletnim pregledom svib dan. Coxsackie).a Lephuiovice. n~ samo z~~vsn:eni. bilo oko ] 22 rniliona obolelih. a kada je razoreno 90 odsto ovih celija nastaje manifestna bolest. U predisponovanih osoba neki faktori okoline pokrecu jcdan autoimuni proces u pankreasu koji dovodi do razaranja beta-celija. ranije oznacavan i kao latentni dijabetes.000 osoba ima ovu bolest ili neki od njcnih raznih razvojnih stadijuma. o velikom uticaju faktora okoline ubedljivo govore i sledcci podaci: u Kineza koji zive u Kini ucestalo t dijabetesa iznosi sarno 1-2 odsto. Polinezija). u jednoj vrsti poscbnih cclija.----. od nje bolovati 220-230 miliona ljudi. po taje sve redi iduci prema jugu Evrope.. tokom duzeg trajanja bolesti dolazi do progresivnog iscrpljivanja insulinskih rezervi. pre svcga.Mala citanka diiabetesa • Se6eroa bolest poprima karakteristike epidemije svetskib razmera i predsta~lja ogr?man. tako da se ne rnoze primeniti u obliku tableta jer e razlaze pod dejstvom zeluda~nog i crevnih sokova. Prema istrazivanjirna australijskih -----------r. s ocekivanjem da ce 2010. Dvadesetpetogodisnji rad na njenom sisternatskom otkrivanju kod cclokupnog odraslog stanovnistva Vojvodine (1967-1992) pokazao jc da blizu 200. L. u svetu je 1997. U visoko razvijenim zapadnim zemljama ceni se da 5-12 odsto odraslog tanovnistva ima secernu bolest. zapravo. Danas se zna da takvu ulogu imaju neki virusi (posebno zausaka.

. korekcija nepravilne ishrane. ucestale trudnoce i predisponovanih zena. Dodatni Iaktori su: gojaznost. mokrenje velike kolicine mokrace.naee man!u prlbll1nost je. Karakteri tike ovog oblika dijabetesa su nagli pocetak. izrazito mrsavljenjc). tako da su ne retko u trenutku postavljanja dijagnoze vec prisutne ozbiljne degenerativne kornplikaeije (na primer.. RASPODBLU HUMANITARNE POMOCI KOMPJUTERSKU OBRADU PODATAKA OBOLELIH OD SECERNE BOLESTI PO PODACIMA KOJI SB NALAZE U PRISTUPNICI LETNJU SKOLU ZA DECU SA OBUKOM BORA VAK U BANJI (ZA PUJ:iOLETNB CLANOVE) STRUCNA PRBDA VANIA CLANOVIMA CIJA INV ALIDNOST POTICE OD SECERNE BOLESTI POMOC OKO INV ALIDSKIH BENIFICIJA POMOC OKO ZAPOSUA VANIA ... povecan apetit i. . ruUke . veliki unos belancevina zivotinjskog porekla. (U sledecem broju: Komplikacije Je6erne bolesti).... sprecavanja ili bar vremenski znacajnog odgadanja pocetka bolesti.. godine zivota.. bar u pocetku bolesti.. . s posledicnom hiperinsulinemijorn.----. Sekundarno insulinzavisni bolesnici)..1pia•• boja posledice. narocito gljivicne. postepen.optuzuju se i drugi Iaktori (izvesne toksicne materije. Ocigledno je da i u ovorn tipu bolesti postoji nazan uticaj naslednog Iaktora (oko 40 ods to obolelih ima pozitivnu porodicnu istoriju bolesti). po pravilu se pojavljuje posle 40.. u kontrastu s njim. neadekvatna ishrana (hiperenergetska. ajeesce je posledica porernecaja celijskih receptora za insulin. oralni hipoglikemici).. TRAKA ZA SAMOKONTROLU NIVOA GLUKOZE IACETONA U URINU.. . povecan unos tecno ti. OBNOVA CLANSTV A UCLANITE SE U DRUSTVO ZA BORBU PROTIV SECERNE BOLESTI DRUSTVO VAMOBEZBEDUJE: SIGURNlJE SNADBEVANJE: LEKOVA. nedovoljna fizicka aktivnost.. '. po pravilu. na njeno postojanje (na primer. a koji se otkriva pornocu testa opterecenja glikozom (tzv. avo je od izvanredne prakticne vaznosti jer ornogucava da se relativno jednostavnim merama (normalizacija telesne rnase. APARATA ZA MERBNJE NIVOA GLUKOZE U KRVI.!. ZASLADIVACA I DJJBTETSKIH PROIZVODA.. s blagim simptomima ili potpuno bez ikakvih simptoma i znakova.. Pocetak bolesti je.. najveci broj bolesnika je gojazan ili je bio gojazan pre njene pojave (blizu 80 odsto).. hronicni stres.. cesto je udruzen s gojaznoscu (u prko 70 od to) i dvaput cescom pojavom povisenog krvnog pritiska i poremecaja metabolizma masti nego u opstoj populaciji. takode.. Medu kornplikacijama izrazito dominiraju arterioskleroza i njene Ruiltas. kontraeeptivne tablete) i drugo. ali posle visegodisnjeg trajanja bolesti i u njih se cesto razvija potreba za injekcijarna insulina (tzv.PENZIONISANIA KORISCENJE LITERATURE. CASOPISA I SVU . a sirornasna u balastnirn materijama). U ovih bolestnika postoji velika sklonost nastanku dijabetesne kome. DRUGU POMOC DA LI OBNOVITI CLANSTVO? PRBDSEDNISTVO DRUSTVA USKORO NA INTERNETU ! 5 . zbog cega je potrebna njegova primena od samog pocetka bolesti pa sve do kraja zivota.. olakhveju otIlnvanje Sindrom smanjene tolerancije glikoze ili IGT predstavlja stadijurn koji prethodi nastanku ispoljene secernc bolesti. posebno starijih zena). vrlo izrazeni simptomi (enormna zed. Cesto se radi 0 slucajnom laboratorijskom nalazu povisenja glikoze u krvi ili njenog prisustva u rnokraci.-. bogata u koncentrovanim ugljenim hidratima.. '-----"---:----:-:c-:-:------.5 mmolll (9 mll/dl) . Bolesnici se dugo vremena mogu lcciti sarno dijetorn ili i tabletama (tzv. infarkt srca i drugo). potpuni nedostatak insulina. gangrena. a i propratne infekci- Karakterise ga povecan rizik progresije prema rnaniIestnoj secernoj bolesti.. PRIBORA ZA DA VANJE INSULINA. povecana Iizicka aktivnost) uspesno deluje na preventivnom planu u smislu M". kortikosteroidi. bude sumnju Vellkl ""'pan do 0. s pojavom svraba u polnom predelu. Treba naglasiti da je ovo stanje Iaktor rizika ne sarno za secernu bolest vec. Tip II ili insulinnezavisni tip secerne bolesti postoji u preko 90 odsto obolelih. u kojem je glikemija normalna ili sarno povremeno povisena.. stirn sto su faktori okoline izuzetno vazni i od kljucnog znacaja za ispoljavanje bolesti. OGTT). i za oboljenja srca i krvnih sudova.. ishrana odojcadi kravljim mlekom umesto prirodnog dojenja). uzimanje nekih lekova s dijabetogenim delovanjem (neki diuretici ili lekovi za povecano izlucivanje mokrace.:.------.

poscbretko. odlazio sam je sam ili uz pornoc supruge. onako kako su uvodeni u jedan lek.-------------------------. . oktobra 1949. nadrilekara i tzv. nska terapija nisu bili nikakav hendikep ubrizgavanjc traje za mladog Damjanova najbolje govore vrlo kratko ."Imao sam nepunih sesnaest godina rani posetilac sportskih priredbi. godine lecen kod cuvenog prof... u ovom Sadu i Redovno sam ispunjavao svoje profe. odmore redovno provodio na moru ili u 10 nepremo tivu prepreku" dodaje posebno mlade osobe obolclc od banji.. UJ pun ETA P nalaza i laboratorijskih izvestaja na vcc i igle a sada koristi It)T''M''_·_·7·-:-'-.qarepl-lJaAY C u\. A kada cujete da vise od pedeset godina svakodnevno dobija injekcije iasuliae. Szuba"..:. Insulin . pa i hitan slucaj primio na bolnicko lecenje.C:. Smatra bolest. oboje vec godinama u vreme letovanja ili braku ....11. godisnje vrsiti sterilizaeiju.. i redovnom profesoru Medicinskog klinicku praksu u svetu i kod nas. koja je u dodaje seretski.=. i gotovo po pravilu. tacnije punih Inutrala. Bilo je to 8.. sto je.l! •• ... vec preko pola veka. za drugog bolesnika.:.. koje od tada primam svakodncvno. "AlIA3 _ I po 1'ngedorn-Jenser. pozutcloj haljini.... prakticno bez ogranicenja."Bilo je to komplikovanije i teze u okolnim mestima on je bolesnik koji sionalne obaveze.pUle".=. na svakom mestu. Kaze da se to -"Cclog zivota vodio sam potpuno norrnoze lako izvcsti tIPtf~.. iscclitelja. otae je potcskoce ni na dvojc deee .. cink i kristalnog insulina."Smatram da mi je za relativno dobro dana sam prvi put dobio injekciju in ulije uvek primae sarno jednom na dan.-.AeA<1nOA-\ .bisete iznenadeni. ali to nije predstavljanjegova zivotna prica poucna za mnoge.:. (H"e:l -==I. posle vise od na. Odrnah sam upucen Tokom 52. ma.. dijabetologije.:... raznjako iznemogao. ali je pregledom "prepustio taj posao" supruzi. Stoga kucnirn i poslovima oko dece. Zbog sumnje na njima ponekad i grcsio.Miletiko..... A ncproverenim metodama lecenja.:1:... godine".. Tuberkuloza 1954.. drugim bolesnicima preporuke 0 nacinu krvi ustanovljena secerna koja je zdravst veni radnik..c. •• r. Sem u prvim godinama secerne bolesti.::.JlHArHOCTH~KM A'i:fi.. godine.. pa do najnoviopasan. ili odredena doza tok leka. inace. ostecete svakako zeptepesceai i sa tievericom ptibvetiti tu cinjenicu. bez secerne bolesti.. i hrane i upotrebi odrcdenih lekova koji bolest. §estesetsedmogodi§nji peazioaiseoi tekstilai trgovac..~H.ttnpl )ip~ljt••1t wntt'J>ftlJliTi!~1952... Tvrdi da --====-=-.1"•• nii. godine.'--------.. godine. posle zenidbe bole nici i druge neupuccne osobe daju nije nadcna... sto mu jako 0 nper . Uostalom... godina vakodEvocira ecanjc na prve godinc svoje nevno je sterili ao 6AKTEPHOnOUlHM K nA60PATUPKr bolesti i pokazuje citavu hrpu lekarskih taklene brizgalice DT. Svake godinc bio sarn Naglasava da nikad nije posezao za preko petnaest kilograma i bio r-----==-----.. gobrijanje ili pranje dinu.::c-.1t: _2=-~"":. i on me je kao od kombinacije mutnog ili protaminmoze bili krajnje neodgovarajuci.. bar na dcsetak svinjokolja"..-'. godisnjc insulinske su njima navodno pomogli. Dimitije Damjanov .2"~.c..:. ali priznaje da je od pojava da nedovoljno obavesteni plucne bolesti.. a zdravstvcno tanjc.. valja svakako irnati u vidu da nijc dircktoru Klinike za interne bolesti preparate. Dugo . ponosom istice da po Icdnjih dvadeset davanje insulina pet godina radnog staza ni jednom nije nije mu pricinjavabio na bolovanju duze od nekoliko 10 nikakve posebne dana. otklanjao ih kada je ustanovljeno da bolujem od no rukometnih utakmica.. ins u I ins k e Da secerna bolest i dugotrajna insulirncsavine i samo .~~.. Ozenio se 1954.. kasterapije probao je gotovo sve insulinske ovome rec. posebno danas s brizPrerna raspolozivoj dokumentaciji malan zivot.. ekoliko me eci pre cesto u bioskop i drugc kulturnolekarskc pornoci.Interyju POLA VEKA SA INSULINOM Kada vidite kako izgleda g. toga pojavila se jaka zed. dr vanja.. to vremc jos uvek bila costa Odmah po ustanovljavanju kod nasih bolcstika ce t slucaj.. a rekrcativno sc bavio sportom. gde je proceduru ubrizga.. hipoglikemije je imao vrlo .-u I 6 .'1je u krvi. do penzionisanja 1990.: MEnHUHHGKO. im travama i preporukama i " avetima" na tuberkulozu pluca. 52. kao i dokumentacija sa interne olaksava i ubrzava klinike na Rebru u Zagrcbu.. 0 nivaca jugosloven ke p rip rem e ~••.:o'-.:. druga putovanja.-... Vuka Vrhovca.a sad a je srecni deda sa troje kad je bio u gostiunucica.. godinc i toga jih p eparata humanog insulina. Medu njima je i labobrizgalice za jedratorijski izvcstaj iz tada vrlo poznate nokratnu upotre3flnHCHMK laoboratorije dr varea 0 analizi secera bu. roditelji su me odvcli bolesti naucio je da ubrizgava da je opa na siroko raspro tranjena na pregled kod specijaliste za insulin. svakorn slucaju Zaposlio se nekoliko me cei posle znatno kracc nego otkrica b Ie ti i radio je putih 4l.::.. pomagao supruzi u vreme kada se na put morala no iti mala najduze dobija injckcije insulina....J. sada uzima mcsavinu Lente insulina i cvo. Pocev koji je od pornoci jednom bolesniku Iakulteta u I ovom Sadu. I'-fed....... ornrsavio sam zabavne priredbe."u neki podaei iz njegove biografije. bio i ad sarn pa ionibolesli.in je lekar a kci inzenjer putovanjima. Kada je 0 internisti dr Dimitriju Stanulovicu. galicama za jednokratnu upotrebu Antidijabetesne sluzbe.. do ta cesto odlazio na sluzbena i Damjanov. po uda za sterilizazciju i svakodnevno je razgovor s njim uvek interesantan. a cu6ete da je dugogodi§nji dijebetesni bolesnik .. za tehnologije.

ame dovodi sebe u rizik od vrlo tellih hipoglikemija. Kao rodeni Kacanin. zapocele su proizvodnju insulina iz govedeg i svinjskog pankreasa. a inace stalno sam u pokretu obavljajuci razne poslove i kupovine. istrazivanja na polju insulina bila su toliko intenzivna i obimna da su omogucila dobijanje neogranicenih kolicina humanog insulina. Tokom noci ili izmedu obroka. odmah po njegovom otkricu. Sto je kolicina secera u krvi vcca to je i lucenje insulina intenzivnije. Posle obroka. koristi se 2. Nairne. "Za uspesno lecenje secerne bolesti izuzetn. svetski poznat proizvoda~ insulina prisutan je u Jugoslaviji viso desetins godine. Shvativsi vaznost insulina za lecenje obolelih od secerne bolesti. mogu koristiti secer kao energetski izvor.j. narocito pri kretanju. podrtavajuCi time poboljsanje lerenja i edukecije obolelib od se6eme bolesti. To znaa da bi se unela ista doza insulina. Od ~votn. kao osnovnog izvora energije svakog zivog organizma. a operacija je protekla bez ikakvih problema. koje ponekad mogu imati i tragicne posledice. insulin omogucava da celije. Prvi preparati insulina za terapiju dijabeticara su bili kiseli rastvori vrlo male bioloske aktivnosti. Kao izuzetno znacajno istakao bih svakodnevno kretanje i fizicku aktivnost koji su za mene bili vrlo znacajan dodatni faktor u Iecenju. Uprkos dugotrajnom dijabetesu. kada secer u krvi naglo raste. od izuzetne koristi bilo svakodnevno kretanje. NPH) i uvedena je u upotrebu secera. koju sintetise pankreas (gusteraca).j. Kisela sredina je bila neophodna da Insulinski preparati se danas proizvode u dye jacine: 40 i. I sada kao penzioner setam se najmanje jedan sat dnevno. redovno se kotrolisati kod lekara.lml insulina. Od epohalnog otkrica insulina 1922. insulina. u §leoli i sl. Intramuskularna primena ovakvih preparata je bila vrlo bolna i neprijatna usled velike zapremine koja je morala da se injicira i zbog kiseline u prepratu.j. su 2. u ciJju smanjenja broja injekcija tokom dana. Na kraju razgovora pitamo g.j. Insulin ima vise funkcija u organizmu. Od otkriea do danas Novo Nordisk AlS.). insulina. ali je svakako najvaznija ona koja se odnosi na pravi.Ino koriscenje secera. RazumJjivo da je neophodno pridrzavati se dijetskih preporuka i drugih saveta .e vaznosti je da se uvek primenjuje insulin sa 40 i. u prvom redu porodice. po hemijskoj strukturi belancevina. zasad nema ozbiljnih komplikacija svojstvenih ovoj bolesti. belezi se i porast insulina u krvi. najviseg stepena cistoce.j.gastroetrolog. "rnutnih insulina". odnosno insulin sa 100 i. od kojih je sazdan svaki zivi organizam. da uzimanje insuJina ne predstavlja nikakvo posebno opterecenje i da se sa ovom bolescu moze voditi prakticno normalan zivot bez vecih odricanja i lisavanja svakodnevnih zadovoljstava. Iz ovih istrazivanja proizasle su tri obelove nagrade. za primenu 100 i./1 ml odgovarajucim brizgalicama. kako bi se spreeile potencija lno vrlo opasne bipoglikemije . RAZVOJ INSULINSKIH PRBPARATA Piie: Predrag Radosevic Malo je otkrica u oblasti medicinskih nauka koja su toliko promenila i unapredila zivot velikom broju pacijenata kao sto je to bio slucaj sa pronalaskom insulina. arnericka farmaceutska kompanija Eli Lilly i danska kompanija Novo. primenom 40 i. . Alergijske reakcije su bile cesta pojava.5 puta veeu dozu.pedeset godina bolesti. Insulini jacine 40 i. Isofan. sin Dragomir i k6i Svetlana.j.5 puta veea zapremina. zavisno od kolicine secera u krvi.ptiptemicemo setiju tlanaka 0 insulinu.o je vazna podrska i razumevanje. kada je nivo secera u krvi nizak. redovan sam posetilac utakmica rukometnog kluba "Jugovic". a zahvaljujuci urednom lecenju. Damjanova najbolja je potvrda misljenja da su oboleli od secerne bolesti zapravo uslovno zdrave osobe.j. Prva se naziva IZOFAN insulin (Insulatard. Svetska Zdravstvena Organizacija je nedavno preporucila svim ~cama da predu iskljuavo na komrenje 100 i. Osim toga. redovno uzimanje insulina i eventualno drugih potrebnih lekova. Ako se 0 ovome ne vodi racuna desire se da neko ko upotrebi brizgalicu od 40 i. shvatiti da secerna bolest nije nikakav bauk.j. cesto uz obalu Dunava. u narednih tiekoliko brojeve ovog Casopisa. ali se njegovo opste zdravstveno stanje moze okarakterisati kao sasvim zadovoljavajuce. Predstsvnistvo u Beogradu odluCilo je da pomogne izlalenje ovog cesopise. ohrabrenje i pomoc. dovelo je do razvoja dye vrste suspenzija insulina ili tzv. ili se on sintetise. Damjanova sta bi mogao kao dugogodisnji bolesnik da poruci mJadim osobama kod kojih je ustanovljena secerna bolest i koji treba da primaju injekcije insulina. Istina je da se zali na smetnje u vidu i bolove u nogama."Izuzetno je znacajno imati potpuno objektivan i racionalan odnos prema svojoj bolesti.=internacionaInih jedinica) i 100 i. bilo je neophodno injicirati rastvor pet i vise puta dnevno zbog njegovog vrlo kratkog delovanja.jJml.5 puta razblazeniji od 100 i. insulin se izlucuje u malim kolicinama.j. Olaksavajuca je okolnost da je supruga medicinska sestra a sin lekar specijalista internista . od njegovog otkrics pa do danas. Kso ptedstsvnici farmaceutske kompanije. Na tome sam im posebno zahvalan" . 7 . a izlucuje se direktno u krvotok." Zivotna prica g.jJml (i. godine do danas. Imao sam srecu da su mi supruga Evica i deca. Kod obolelih od secerne bolesti postoji ili nedostatak insulina. uvek pruzali maksimaInu podrsku./1 ml. koja je daJanajviSe novina u lerenju insulinom. Insulin je hormon. ali nije u stanju da ornoguci celijarna koriscenje odrzava insulin u rastvorenom obliku pored velike kolicine necistoca (proteina) iz pankreasa. primeni 2. Ove godine je operisao kataraktu na oba oka. kao i da ima izvesnih problema od trane srca za koje uzirna lekove. ali i blize okoline (na radnom mestu. Traganje za preparatima insulina sa produzenim delovanjem. eiji sam pocasni clan i dofivotni imaJac besplatne ulaznice".

Pored suspenzija insulina unapredivani su i preparati rastvornog. odnosno humani insulin. Makedonija. zbog cega se ponekad mogu pojaviti problemi u regulaciji secera u krvi. Tako je nastao Me ili monokomponentni insulin. zbog cega se i primenjuje u Iabrickirn mesavinarna kao insulin srednje dugog delovanja. i na kraju se od njega proizvode razlciti preparati koji su prethodno opisani. Novo usvetu BEZIGLENI INJEKCIJSKI OSCH SISTEM INJEX~ Slovenija. svinjski je po hemijskoj strukturi najslicniji humanom. M). kada su potrebe pacijenata to zahtevale. Insulinski prcparati izofan i lente u medicinskom smislu se vrlo malo razlikuju. Rumunija. podvrgava se detaljnom preciscavanju. Nairne izofan in ulin je hemijski stabilniji od lente insulina. a promene u strukturi se vrse kako bi se promenilc odredene osobine humanog insulina. koje uglavnom ne uticu na kvalitet lecenja. pocetkorn 70-ih godina. Osnovni nedostatak semisintetskog humanog insulina je 0 g ran ice nos t polazne sirovine za njegovu proizvodnju. Ovako sintetisan humani insulin se potom izoluje iz tecnosti u kojoj su rasli mikroorganizmi. nakon potkozne injekcije. Prvi humani insulin proizveden je iz svinjskog insulina. Ovi insulini nazivaju se analozi insulina. prvi lek proizveden g e net ski m inzenjeringom. izofan insulin gradi stabilnije smeze. moze se primeniti pornocu penova. u proces proizvodnje insulina uvedene su vrlo -------slozene metode preciscavanja.1946. Razlog sto se lente insulini ne primenjuju pomocu penova je velicina kristala u preparatu. u ovom slucaju insulina. I pored velike slicnosti sa hurnanirn insulinom. Obe vrste insulina su srednje dugog delovanja. lente insulin ima nesto malo duze delovanje od izofan insulina. mestu i ulozi analoga insulina u lecenju secerne bolesti bice vise reci u jednom od narednib brojeva ovog casopisa. Ovi preparati sc najcesce koriste kada se insulin primenjuje sa dye injekcije dnevno. 20/80. Razlike postoje u tehnickorn smislu. Kada se ovakvi mikroorganizmi nadu u optimalnim uslovima za rast i razmnozavanje. postoje fabricke mesa vine i sa drugim odnosima bistrog i izofan insulina: 10/90. Istrazivaci su od samog otkrica insulina trazili nacin za njegovu proizvodnju u svrhu lecenja obolelih od secerne bolesti. godine. Ovako dobijen humani insulin nazvan je semisintetski. cak i svinjski insulin izaziva odbrambeni odgovor organizma u pacijenata tretiranih Me insulinom. koje se sa stanovista savremene insulinske terapije smatraju negativnim. insuLini zivotinjskog porekla imaju osnovnu trukturu koja sc razlikuje od strukture humanog insulina. u industrijskim uslovima. Bugarska. Metode genetskog inzenjeringa koriste obicno jenocelijske organizme (bakterije ili gljivice) u koje se inkorporira genetski kod za pro i z v 0 d n j u odredene belancevine. Pored toga. Sve navedene prednosti izofan insulina su razlog sto se on u svetu najvise koristi od svih postojecih preparata insulina. obzirom na slicnost svinjskog i humanog insulina. Me insulin bi trebalo da sadrzi sarno insulin i ni jednu drugu komponentu u svom sastavu. hemijskom promenom u strukturi. To je razlog zbog ccga je zivotinjski insulin izbacen iz upotrebc u mnogim zemljama (zemlje zapadne Evrope. U fabrickirn mesavinarna bistri i izofan insulin su pomesani u razlicitim odnosi- ma (Mixtard. Oba preparata insulinskih suspenzija su razvijena u Novo Nordisk laboratorijama. Princip na kome se zasniva produzeno dejstvo je smanjenje rastvorljivosti insulin a. Pojavila se potreba da oboleli od secerne bolesti. 8 . a 1952. Lente). zbog koje postoji rizik od zacepljenja. 40/60 i 50/50. najcesce 30% bistrog i 70% izofan insulina. koji vise nije morae sadrzati kiselinu. Obzirom da su potrebe pacijenata vrlo razlicite. zbog cega su pripremljene fabrcke mesavine kako bi se obolelima od secerne bolesti olaksala terapija. Medutim. klinicki ne pokazuju nikakvu razliku u regulisanju nivoa secera u krvi. Albanija i druge). o U sledecem broju Me-Dija objssuicemo naCine primene insulina. Kako sarna rec govori. a u smesama sa bistrim insulinom. odnosno "bistrog" insulina. Proizvodnja insulina genetskim inzenjeringom je ornogicila da se proizvedu i neki novi insulini koji su po strukturi vrlo slicni humanom insulinu. godine poceo se koristiti LE TE insulin (Monotard. i pored velikog stepena Cistoce Me insulina. Od svih zivotinjskih insulina. a proizveden je prvi put u Novo Nordisk laboratorijama 1981. Mesanje insulina je zametna procedura koja zahteva dosta paznje od strane pacijenta. oni proizvode tacno definisnu belancevinu. ali kada se koriste dva puta dnevno. prirneceno je da se koriscenjern samo jedne vrste insulina ne moze uvek postici dobra kontrola secera u krvi. Nairne. sto je omogucilo da se napravi preparat bistrog insulina. Inuzolan. Tako je Novo ordisk u peo pocetkorn sezdesetih godina da dovoljno precisti zivotinjski insulin. Razvojern tehnologije. bio je insulin. pred sarno davanje mesaju insulin u brizgalici. ujutru i uvecc. aime. Od tog vremena preparati insulina su poceli da se mesaju. godine. tijibove piednosti i mane . Uvodenje metoda g e net s k 0 g inzenjeringa izazvaloje pravu revoluciju u proizvodnji insulina. Danas se najosetljivijim metodama odredivanja jedva mogu reg i s t r 0 vat i nccistoce u preparatima Me insulina.

oblaci. stepen 40 procenata 8.60 procenata 6.05. stepen . osiguranici samostalnih delatnosti i osiguranici zemljoradnici. korisnik starosoe. pomocnik direktora Republickog fondaPIOS NAKNADAZA TELESNO OSTECENJE Sti. ostecenje vida. Prema Clanu 74. ruke. Prema clanu 36.30 procenata Ovi stepeni i procenti su elementi na osnovu kojih se odreduje visina novcane naknade za telesno ostecenje. stepen . U vezi ovog pitanja zauzeto je medicinsko stanoviste koje se primenjuje u postupku vestaccnja da osiguranici i korisnici penzija koji se lece putem dijalize tri puta nedeljno mogu steci pravo na staLnu negu i pornoc drugog lica. kao i procenat tih ostecenja koja su osnov za sticanje prava na novcanu naknadu i za racunanje sta!a osiguranja sa uvecanim trajanjem utvrdio je Savezni minister za rad.70 procenata 5. Republickog zakona? Iz ove zakonske odredbc proizilazi da potreba za staLnom pornoci i oegom postoji ako lice u toku trajanja osiguranja postane nepokretno. Ovako shvacen smisao odredbe clana 37. sluha.50 procenata 7. niti da se samo hrani. Zakooa upucuje na zakljucak da se pravo oa stalnu negu i pomoc drugog lica ne rnoze ustanoviti za slucaj kada osiguranik ili korisnik penzije. Osiguranicima kojima se ustanovi putem organa vestacenja potreba za pornoci negom od strane drugog lica pripada novcana naknada u visini 60 procenata od pro ecne rnesecne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u prethodnoj godioi. Pravo na novcanu naknadu stire osiguranik iz Clana 19. Pise: Nedeljko Radmilovic. obavlja one aktivnosti koje bi zadovoljile osnovne zivotne potrebe. oka.80 procenata 4. sto otezava normalnu aktivnost organizma i iziskuje vece napore u ostvarivanju tivotnih potreba bez obzira da Ii prouzrokuje ill ne invalidnost.). obavljanja samostalne delatoosti i zemljoradnika). za sticanje prava po osnovu ovog rizika neophodno je da se proccs lecenja zavrsi pa tek nakon toga da se ceni osnovanost ustanovljenja potrebe za pomoci i negom. kao i ako zbog tezine i prirode trajnih bolesti i bolesnog stanja nije sposobno da se samostalno krece ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajucih pomagala. Kao podatak 0 prosecnoj mesecnoj zaradi po zaposlenom. zdravstvo i socijalnu politiku posebnim aktom Pravilnikom 0 utvrdivanju telesnih ostecenja. Telesno o§teCenje more da postoji uporedo sa postojanjem invalidnosti. stepen . stepen . Ustaoovljavanje potrebe za stalnom negom i pomoci vrse organi vestacenja u republickim foodovima penzijskog i invalidskog osiguranja prema medicinskim uslovima iz clana 37.Novcana naknada za pomoc i negu NAKNADA SVIM KATEGORIJAMA Pravo na novcanu naknadu za pornoc i negu utvrdeno je republickirn zakonom kao poseban rizik penzijskog i invalidskog osiguranja. ima osiguranik. ako je stekao pravo na iovalidsku. Visina novcane naknade za telesno ostecenje odreduje se prema stepenu telesnog ostecenja u procentu utvrdenom u clanu 33. a sto se tice korisnika penzija tu su sve kategorije korisnika penzija ostvarenih po osnovu zaposlenja.noge. ako telesno o§teeenje iznosi najmanje 30 odsto. kao i slepo lice koje postize vid sa korekcijom od 0. stim da je ostecenje organa ill delova tela nastalo kao posledica povrede na radu ill profesionalnom bolescu.90 procenata 3. stepen . odnosno osiguraoiku koji ostvaruje pravo na takvu novcanu naknadu po drugom osnovu. Zakooa. U tom slucaju se ostvaruje pravo na novcanu naknadu za telesno ostecenje kao samostalno i nezavisno pravo od rizika invalidnosti. Telesno o§tecenje kao osnov za sticanje prava na noveanu naknadu je same ako telesno ostecenje koje je utvrdeno ovim Pravilnikom kao takvo i same u procentu koji je za to telesno ostecenje u Pravilniku predvideno. Osiguranik koji je pravo na novcanu nakoadu za pornoc i negu stekao za vreme trajanja osiguranja zadrZava to pravo i po prestanku osiguraoja. Zahtevi za sticaoje ovog prava podose osiguranici i korisnici penzije sa odgovarajucom medicinskom dokumentacijom nadleznoj filijali penzijskog i invalidskog osiguranja. telesna ostecenja su razvrstana prema tezini u osam stepeni. Moguce je da povreda nije dovela do invalidnosti all je prouzrokovala telesno ostecenje. privremeno zbog odredenih akutnih bolesti. Republickog zakona. 9 . U odnosu na krug osiguraoih Licakoji mogu ostvariti pravo na novcanu naknadu za pomoc i negu to su sve kategorije osiguranika (osiguranici zaposleni. od osnova koji iznosi 25 odsto prosecne mesecne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u prethodnoj godini. i to: 1.canje prava na novcanu naknadu za rizik telesnog ostecenja uslovljeno je uzrokom nastanka telesnog oneeenja. invalidske ili porodicne penzije i invalid rada sa preostalom random sposobnoscu. Pravo na novcanu naknadu za pornoc i negu ne pripada korisniku. prouzrokovane istom povredom ill bolescu.100 procenata 2. starosou ili porodicnu penziju ili pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju i zaposlenje. bitnije ostecenje ill znatnija onesposobljenost pojedinih organa ill delova tela (gubitak . i da odrzava osnovnu licnu higijenu. ukocenost kuka i dr. Saveznog zakona telesno ostecenje postoji kad kod osiguranika nastane gubitak. stepen . U odnosu oa medicinske uslove iz ove zakonske odredbe u praksi organa vestacenja pojavilo se kao sporno pitanje ustanovljenje potrebe za stalnom negom i pornoci kod odredenih kategorija i korisnika penzija koji se lece putem dijalize.svlaci. Telesno ostecenje od najmanje 30 procenata. Republickog zakona 0 penzijskom i invaJidskom osiguranju pravo na novcanu naknadu za pornoc i negu drugog lica ako je zbog prirode i tezine staoja povrede ili bolesti oeophodna pomoc i nega za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih zivotnih pot reba. za telesno ostecenje nastaIo kao posledica bolesti ill povrede van posla ne obezbeduje se po sadasnjim propisima pravo na novcanu naknadu koji se primenjuju od prvog januara 1997. Republickim zakonom u clanu 33. koristi se zvanicno objavljeni podatak 0 tome od strane republickog organa nadleznog za poslove statistike. i 20. nije sposobno da. Saveznog zakona. bez tude pomoci. Znaci. Znaa. stepen . Sta se podrazumeva pod neophodnom stalnom pornoci i negom od strane drugog lica regulisaoo je clanom 37. godine.

BAMBUEVA kuhinja zdrave hrane obradovace uskoro svoje verne potroSace novim roizvodom iz grope dijetetskih namirnica. ieno Cajno pecivo ''DUABET sa kak " · zasladivacima. . namenjen dijabetiCarima . svima onima koji iele zdraviji nacio ishrane.

.( JEDNOSTAVAN ZA VP01'1lEBV . JNA 3b..( AKTIVIRA SESTAVLJANJEM SENZORA '/ISKLJVC:VJESEVADENJEMSENZORA .Kroketi od prosa od Tofu sira i spanaca ./£ax:~o 61 70 vaS sJguran partner na naSem trilltu StalnD prlsutan ~-DIJABET PROGRAM Badem kocke Kokos muskacone Coko stangla Medena torta Carska torta Napoleonova torta Snezna pahulja ./ SAM ASPIRIRA MINIMA.bez gl ute ns ka torta .( REZl1LTAT DAJE POSLE30 SEKVNDI . ul.( MEMORI E POSLEDNJIH %0 REZl1LTATA Mlkrolet Set (aparat i prateee ogUce) Generalni zastupnik MEDINIC EXPORT· IMPORT Beograd.bezgjutens kt hleb . Gradski Beograd Proizvodi bez glutena~ . .Pljeskavice .Maksi keks od p o vrc a paskanata . Milutina Blagojeviea 57 tel. Zanatska radnja "GAZIBARIC" VI.405 PROGRAM ZDRA VE HRANE .: (011) 3941 ..tHI din. Mira Gaz ibar'ic 11223 Beograd.LNV KOLlC:INV KRVI . kontrolise zdravlja.Hleb od brasna .Rolat Dijabet prizvode Zavod za zastitu . IZUZETNO PRECIZAN . tel..l()()() 'I ./ OMOOVC:AVA REDOVNV SAMOKONTROLV VREDNOSTI SEC:ERA V JUlVI .bez gl utenski keks .. r za dij: b ti If i ho mbt n m i zam n l 'In 111 d 8 BayerEB Yampredstavlja GLUKOMETER ELITE 2000 aparat za merenje vrednosti seeera u krvi 4-§tHI..

Zahvalnost pripada i donatorima koji su preko op tinskih Drustava i samog Saveza. Letnje skola okuplja decu uzrasta od 7 . U organizaciji Dru tva za borbu protiv secerne bolesti grada Novog Sada. dijet kim rezimom i hrane. bioskop ka ala.07. Polaznicima skole zivota ru imo p iholo ke barijere. hotelskim sadrzajima (otvoreni i zatvoreni bazeni. Cilj ove skole. Uverili smo se da je u predivnom ambijentu Fru kogorja i bogatim. za skolu neophodnim. rnoguce ostvariti pomenute ciljeve skole.Letnja skola" je osnovana zbog potrebe edukacije dece obolele od dijabetes melitus-a da po ho pitalnom lecenju i pruzenoj strucno-rnedicinskoj pornoci. mogu koro vc to i njihovi zdravi vrsnjaci. i samopotumo zabavni program) idealnom smestaju i ljubaznom osoblju hotela. za skolu neophodnim.Letnje skole" datira krajem sedamdesetih godina pros log veka. da u ona u lovno bole na i da spoznajom znacaja amokontrole nivoa ecera u krvi i u urinu. deca obolela od seccrne bolesti nauce da jc njihova bolest amo specificno stanje organizma.besplatan boravak. priborom i pomagalima te rnoci pri pocetnim akutnim komplikacijama. Dugogodi nji progre ivni porast broja obolele dece od ecerne bolesti i pad zivotnog atandarda uslovio je trajanje skole zivota a za polaznike skole. port ki tereni.Letnja kola" je odrzana u Vrdniku u hotelu "Termal". minulih dvadeset godina i ti je preuzeo organizaciju .Letnje skole" kao nuzno t i potrebu vojih o . jedin tvene na Balkanu. u dye smene boravio je 91-polaznik pod danonocnim nadzorom upravnika i trinaest vrhunskih strucnornedicinskih radnika. nivanjem Saveza drustava Vojvodine za borbu protiv ecerne bole ti. doziranoj fizickoj aktivnosti. Ucirno ih da treba da po zavr etku skolovanja zasnivaju svoje porodice. Posebno e mora i taci zalaganje jedanae t va pitaca. ketona u urinu pravilnim doziranjem i davanjem in ulina putem inekcija. svih Opstinskih drustava za borbu protiv secerne bole ti. Ove godine .15 godina. jeste da odvajanjem od roditelja. oko totinu dece. Od 2l.BRIGA 0 DECI U Vrdniku boravilo devedeset jedno dete clanica. ale za edukaciju i kul. Pocetak rada . Predsednistvo Saveza donelo je odluku da se buduce letnje skole organizuju na istom mestu u koliko uprava hotela obezbedi i te u love kao i ove godine. svojim novcanim donacijaama i drugim. stvaraju potom tvo i budu ravnopravni i korisni clanovi zajednice u celini. u realnim zivotnim okolnostima na tave zivot kao uslovno zdrave osobe. koji u ne ebicnim zalaganjem doprineli prijatnom boravku mladih drugara. clanova opstin kih Dru tava.

pozorisna grupa Kliker Novi Sad.Letnje skole". Drustvo za borbu protiv secerne bole ti opstine Pancevo Drustvo za borbu protiv secerne bolesti opstine Temerin. Prizma Kragujevac. Holiding-Institut za opstu i dizicku hemiju Beograd. Drustvo za borbu protiv secerne bolesti opstine Beocin. Fitco doc Novi Sad. Biotrend Novi Sad. Ovu humanu akciju i osnovni program ski zadatak Saveza su pomog1i i reaiizaciju omogucili: Generalni pokrovitelj Pokrajinski sekreterijat za rad. Sponzori: Dugogodisnji zlatni sponzor-Novo Nordiskpredstavnistvo Beograd. NRK Inzenjering Beograd. Pims-preduzece za prehrambenu industriju i marketing Beograd. Izvrsni odbor grad a Novog Sada.Izuzetno zalaganje jedanaest vaspitaca Pise: Petar Rancinger Gemuend SR Nemacka. 0. Mini tar tvo zdravlja i zastite zivctne okoline Republike Srbije i Izvrsni odbor grad a Novog Sada. Zanatska radnja Gazibaric-dijet proizvodi dijet konzumnim proizvodima ornogucili uspesnu realizaciju . Suncokret Hajdukovo. Pokrovitelji: Ministarstvo za soci. Generalni sponzor . g-da Rosa Klein-Neckar . Drustvo za borbu protiv secerne bolesti opstina Kikinda. Beograd. NIS "Naftagas" Novi Sad i zanat ka radnja "Gazibaric" Beograd. Priroda Beograd. zdravstvo i ocijalnu politiku AP Vojvodine. Medinic Beograd.predstavnistvo Beogra./' jalna pitanja republike Srbije. Drustvo za borbu protiv secerne bolesti Vrsac. Udruzenje za borbu protiv secerne bolesti opstine Subotica. Nis-Naftagas Novi Sad. Elmer Beograd i PTK Becej. Timomed Knjazevac. Ministarstvo za socijalna pitanja Republike Srbije.0. Drustvo za borbu secerne bolesti opstine Sid. love godine pomogli su nam: Sekreterijat za rad. Mason-Kranj Slovenija. Termal-Zavod za pecijalizovanu rehabilitaciju Vrdnik. "Spektol"Novi Sad. Product Comex Beograd. Leskovacka koliba kod-Kod Jefte-Novi Sad. Drustvo za borbu protiv secerne bolesti Sombor. socijalnu politiku Izvrsnog veca AP Vojvodine.Spektol doc Novi Sad. zdravstvo.0. Drustvo za borbu protiv ecerne bolesti grada Novog Sada. Danska kompanija Novo Nordisk . Mini tarstvo za zdravlje Republike Srbije.

pnro ne faktore. debelog creva i celog za dijabeticare u apotekama i vecini rnarketa. sto je svakako ustvom secera u krvi. i druge zdravstvene ponente. 0 njepahuljice. tivne zabteve za bezbriznu njihov odnos. popodnevna uzina ili esencijalnim materijama. To se moze postici prehramb ene. bolesti. saznanjima umesa e 40 grama (pet punib pogorsava samu bolest. Dodatna vrednost se zna.~ I Vec duze vreme na trtiiltu je prisutan DlAVTT. koje pomazu odsto. holesterol za 5.neophodan. ali nista koriscenje. bez tegoba i posledica Vec je receno da je DTAVTT veceru. prepodnevna kao prirodna hrana sa svojirn kao takav.4 odsto. razgradnju u organizmu narocito z b og pos Ie dn! po d at k a. kojih nata lost nema cle po pacijente. o nosno msu lD nezavismm marketi su. ··U dn . ali i gojaznbogatih esercijalnim materijadansa. s se. cak x: . a ostalog. preporucljivo uzimati DIAVTT. saceka se 10-\5 Zato su diabeticari iskljucivo u Beogradu. pa i Njegova vojstva su. je zbog visokog stepena tehnokazemo . onima sa povecanom ima i svima koji imaju ma .. iLi387 ozbiljno preporucuje i osobama visokovredan hranlj ivi preparat. od struke preporucen psenicnicne i jecmene uzina. x· " preporucuje D[seVITA a vec prisutnih masnoca i tivnog uticaja DIAVITA na funkcii CIJUp ankr easa. koja Diavit je pozeljan. kad stabiegzoticnim nazivima praceni spravljen iskljucivo od namirnipa je pogodan za dugotrajno lizuju nivo secera u krvi. dietnim vlakntelesnom tezinom.65 od to. zivot. A d . odnosno 155 kCal. una svakodnevne ishrane. izmadu apotekama i marketima. . triglicerid za 35 odsto. telesna tezina kod ispitani. . . izvrseno je 1993. kao sto je rak nedovoljno poznata.proteinirna. Polozio je isplit prica prirodnog porekla. Nema ga u Zbog ukupnih kvaliteta DIAVje moderne dietike. pa ga nema uravnotezena hrana tivosti . a skih poremecaja i bolesti.. za kli x: d a to moze bi . x d k . a onje tako i konkao lak obrok. Zasto? Zato sto priprema. TA dorucak. To je KLINICKI REZULTATI jelovnih kasika) sadrzaja definitivno saznanje medicine. isto tako. balastnih materija i antioksi647 kj. godine klinicko ispitivanje na uzorku od minuta da sadrzaj nabubri upuceni na dietaLnu hranu sa 15 procenata staro ti preko pedeset godina. jedino IT je namenjen pre svega zam ne opterecuju. ". da ne Kvalitetno pakovanje. na trtiiltu vec govom ukupnom kvaliktetu obrano mleko surutka u prabu DIAVTT dopadne i dalje mogu duze vreme postoji proizvod lecitin i pivski kvasac. osakacena u ravljenje.. Odgovarajucom hranom Posle 30 dana redovnog uzimanja dva obroka DTAVITA. a to su direktne intencina vreme ili kolicinu gladi.man za konzumiranje. u ishrani Nacin koriScenja Visegodisnja gojazoost.20 stance. Klinicki kiselinarna. d c.insulin . jer voljno poznat. za b kon m brze izlucivanje ugljenih bilo koji medicinski ili farmakoloski preparat. da manji zelju za hraje prisutan u prodavnicarna osobama sa povecanim prisomogucavaju rnu najbolju nom. ansiranosti njegovog sadrzaja. komplikacija gojaznosti. obima. po osiromasena. ko i bil d b ULIOU I veceru. To su sojine. i obrok je spre(secera) i masti. sirokom krugu korisnika. kao i onima sa zele da ostanu zdravi. zapravo DIAVIT? nib kiselina u krvi DIAVIT energetska vrednost: 100 grama To je uravnotezen. Na lnstitutu za endokrinologiju. secer u krvi je smanjen Diabeticarima izrazenom uneti i prirodne supza 10 odsto. Uticaj na prisustvo maso tome govori DIAVTTOVA Sta je. Sve bolja nesumljivo svedoci i Ziatna da ga koriste vise puta dnevno. 0 se obrocima. Uz to preporucuje uzimanje DlAVlraznim vitaminskim preparatijednostavanje za upotrebu. ali od togje bez ikakvih rizika. Jednostavno u solju naravno. mnogo na trzistu. doduse prepravljeni dietike. d· I· . Narocito je puno ti zadovoljava sve nutriznaju to nutricionisti.. Oni kojima se lstini za volju. pogoloske prerade. Takode. dovolbombastom reklamom. instant obroci sa izbalansiranim prirodnim komponentama prilagoden ishrani diabeticara. Zbog togaje DAVIT sjajna dopJednostavan za koriscenje. Nema janje same jedan obrok DTAVIne moze da bude tako efikasno velike tajne. Apoteke i svetske nom Iupom istrazrvaca.. .. zdravlje i dug coveku Dakle. . vitaminirna i minerneurednom probavom. pretbodno prokuvane. sa povisenirn krvnim pritiskom kilo Calorija. gojaznost kod secerasa. sarno vecera. pos Ie di ca same POZI. a obilje 40 gram a donese organizmu namirnica prirodnog porekla. od nivoa poremecaja faze entnib materija. nezavisno konzumaciju njemu transparnedovoljno. Ekspertski tim Instituta je. da organije njegova funkcija. vode. vazniji Novosadskog sajma. biolosko proizvod 1617 kilodzula. krvni pritisak za 5. Ne treba posebno ni moze da pomogne u sprecavanjogurta ili caja (bez secera). ali nije nemoguce za 0 ro °d xak. izrazite gojaznosti s povisenim do bioloski prirodnog to manje ugljenih bidrata krvnim pritiskom kao i povecanirn masnocama u krvi. upoma ili povecana u skladu sa najnovijim doba. dakl e. . nezasicenim masnirn gojaznima. DIAVIT Hrana za d ij ab e t i c ar e . brza ili t hrana. a lucenje insulina je povecano cak za 50 odsto. la 0 Je to 1 0 po pose di b ·x . mogu ka umanjena je u proseku za 5 kilograma. a jedan obrok od Spravljen je iskljucivo od i srcanim tegobama. hrana koja se lako pravilu vodi u secernu bolest. kvalitetu za mnoge vazne komprimeran. x· c. zavisnima ' jeg JU"IO ItI d . Kao sto je ispitan i kao takav potvrden aJima. dakle svima povecane masnoce u krvi ili irna. neminovno svake osobe odgovome za opoDIAVIT je laka. x la eticanma u pocetnoj taZI. diabetesa i bolesti metabolizma DTAVTTA. mekinje. pod nazivom Diavit koji u potmedalja za kvalitet od bolje namimice. zamene oruc 1 popo hidrata. uvece bez obzira ishranu diabeticara. . tovu ako stalno napreduje. odnosno 5. a vremanom. "to je za b e Iezeno u I· iteratun . zdrave hrane. x ikakv "" I· I di nevou lIZlDU 1 prepo evnu sarno dobro izbalansiranim To kom isprtrvanja DlSU uocene ill e neze jene pos e ". gojaznoscu. ove tegobe su cest Ziatnom rnedaljom za kvalitet ovakvog kompleksa je u izbaluzrocnik mnogih drugib organna Novosadskorn sajmu. napominjati da je komponovan ju mnogih bolesti modemog soka od paradajza ili obicne. . probavnog trakta. likorn klinickog ispitivanja i. lako Od cega je DIAVIT? TA za prepodnevnu uzinu i ma i slicnim pomagalima sa se vari. kornfleks. ali je nedoKome je sve namenjen? cipiran. izgleda samim tim i najboljoj iskorisonih najtezih. .

ODLOZITE SEBI DAVANJE INJEKCIJA INSULINA.••• ZA ZDRA VU ISHRANU • PROIZVODI SOJA VITA GlLCOllENO 2 - BELLA VITA - Specijalizovana prodavnica za dijabeticare B I II. Upotreba proizvoda Soja Vita u ish rani zdravih Ijudi ima dijetetsko i preventivno delovanje. pelene za odrasle i dr. PROIZV08AC: HOLDING INSTITUT ZA OPSTU I FIZICKU HEMIJU. diemovi. .NAUKA U SLUZBI VASEG ZDRAVUA POMAlE VAM DA STAVITE POD KONTROLU SECER U KRVI./fax. Koriscenjem proizvoda od soje obogacuje se ishrana .KoJrl)lI!tan progam.Saveti Eftdoltrinologa.e. Proizvode grupe Soja Vita cine: brasno.•. vitaminima i mineralima.) Ortopedska pomagala (stapovi. A IMATE POVISEN SECER I TRIGLICERIDE. BECEJ Centrala. . .ara:ta. prieno sojino zrno. carape za vene i dr. Proizvodi od soje ne sadrie holesterol i zesicene masne kiseline. FAX: 011 /639-624. .iria ••• •. vegetarijanska pasteta. iIi kao potpuna zamena mesa.. PRODAJA: 011 / 181-302. ortoze. aparati za samokontrolu secera. tel.J. Ijuspice.medil:inddc~f!lI~ i'O.Trakice i semon :z:awe vrft! .Saveti mdricion. Prodaja tel. kilu.O. a zahvaljujuci tehnoloskom procesu prerade imaju dobru svarljivost i iskoristljivost. PREPARAT CE SPRECITI DA POSTANETE DIJABETICAR.w:i. OVAJ PREPARAT CE REGULISATI VAS METABOLIZAM. SOJAPROTEIN AD za preradu soje. odresci.Sla:tJOO. grudne proteze. zasladivaci. Sojino zrno je veoma bogato proteinima.• Sa\rij" k :L 011/430-130 I MediGo-M D. PREPARATJE TESTIRAN NA VMA. BEOGRAD. SACUVAJTE SVOJE ZDRAVUE SA DIJABETOM 2. A ISTOVREMENO SMANJITI RIZIK OD INFARKTA I SLOGA. Trg Nikole Pasica bb Sremska Mitrovica Tel/fax:022/61-00-25 Kod na moiete kupiti: Medicin ka pomagala (poja eve za prepone. MediGo-M sa Vama. a kod obo/elih i starijih osoba imaju terapeutsko dejstvo. komadici.• zabotwiteinostranrlvo i ••• ••zapanltDi! . ul re ~ ve 16 T. AKO STE DIJABETICAR. pa su i proizodi od soje bogat izvor ovih sastojaka. AKO NISTE DIJABETICAR. bombone za dijabeticare) Klompe i uniforme za medicinsko osoblje MediGo-M za Vas. kao i instant napitak Leci Vita. igle.oarnindipnpara:6 .) Program za dijabeticare (spricevi. -1nhalaa:Irl.: 816-086 . sokovi. .multiv.: 021 1815-311. Proizvodi Soja Vite koriste se u kombinaciji sa ostalim namirnicama biljnog i iivotinjskog porekla. stake. koji su uzrok nastajanja bolesti srca i krvnih sudova. SMANJITI SECER I SACUVATI CELIJE ZA LUCENJE INSULINA. invalidska kolica. 180-329 .ara:ta:z:a ~e secera uJavi iurirw.O.Apara:ti:z:a ~ pD:tiska.

ili tip II dijabetes. Do sada su nacinjene izvesne modifikacije u hemijskom sastavu. iako uz ovaj porernecaj mogu biti pridruzeni jos i smanjenje libida i razni poremecaji ejakulacije. praceno visokim vrednostima secera u krvi. u vezi s dijabetesom ili nezavisno od njega. Bolesnica iz Vrbasa. tezih akutnih stresnih situacija (tezih akurnih infekcija i drugih bolesti. koristite se dvojako: prolazno ili trajno. to jest jednim navlacenjern i ustricavanjem. dati od 5 do 30 i. Kada se govori 0 porernecaju seksualne funkcije u muskaraca sa dijabetesom u vecini slucajeva se misli na hronican poremecaj erekcije. Ocekuje se uskoro pojava ovakvih aparata i u nasoj sredini. Oni se ispoljavaju vidu ostecenja erekcije. bar u pocetku. tako i za one koji se mogu slucajno ubosti upotrebljenom i odbacenorn.j. Medutim. ali je svakako na prvom mestu njihova prevencija putem kvalitetnog lecenja i kontrole dijabetesa.j. Ovim putem se mogu davati insulini kratkog i srednje dugog dejstva (tipa NPH insulina). ad skora na insulinskoj terapiji Zasto se insulin ne proizvodi ikoristi u vidu tableta. a to je stanje kada se funkcija pankreasa.j. S druge strane. Porernecaj erekcije rnoze biti prolazan (u fazi akutnih i izrazitih pogorsanja dijabetesa) koji se nakon normalizacije vrednosti secera u krvi povlaci i hronican. bolesnik se ponovo vraca na prethodni vid lecenja. sto uzrokuje ostecenje krvnih sudova i cirkulacije. u stepenima povecanja po 1 i. Prolazno se insulin primenjuje u slucaju akutnog metabolickog pogorsanja dijabetesa. dat na ovaj nacin i disperzija po tkivu i resorpcija slicni su kao i pri davanju insulina putem igle. Ovo se isto odnosi i na seksualne organe i njihovu funkciju. s razlicitim stepenom uspeha. sto znaci da se dijabetes mora. da Ii ga onda moram primsti celog zivota? Odgovor: Tip secerne bolesti. izlucuje se direktno u krvotok i putem krvi se raznosi i ispoljava svoje delovanje po celom telu. dr Pevle Pentelinsc. AIDS) kako za one koji primaju insulin. u odredenim situacijarna mora se za lecenje primeniti insulin. Istrazivanja 1I tom smislu se i dalje sprovode uz nadu da ce jednog dana biti pronadena i "insulinska tableta". bez primene igle. Nosovasdanin zabrinut zbog saveta da nas-tavi dalje lecenje svoje bolest insulinom. Razlog ovome je njegov hemijski sastav belancevinastog karaktera. insulin 1I krvotok dospeva putem resorpcije iz potkoznog tkiva nakon date injekcije insulina. Medutim. leciti insulinom. Procenjuje se da posle desetak i vise godina trjanja dijabetesa. tada pankereas ne moze vise da stvara potrebnu kolicinu insulina. to jest u potkozno tkivo. s verovanjem da na ovaj ~in odgovorimo na sva pitanja i tiedoumice vezane za dijebetes. kao i ostecenje nerava u predelu polnih organa. Odgovore ce davati prof. u stampi se pojavljuju ovih dana clenci 0 stetnim. pocevsi od tog momenta pa u buduce. Osnovni uzrok koji do svega ovoga dovodi je neregulisan dijabetes. a uz to ima dosta prednosti u poredenju sa klasicnim davanjem insulina putem igle: prakticno bezbolno davanje insulina. medntim to moraju biti takozvani koncentrovani insulini koji sadrzi na I mililitar 100 i. koje se lece insulinorn. Zabrinuti dijabeticar Da Ii je pojava impotencije u muskerece obolelih od seceme bolesti cesca nego sto je uobicsjeno? Odgovor: Secema bolest. mnogo dalje se odmaklo u proizvodnji i primeni vrsta insulina koji se mogu aplikovati preko sluzokoza (nosa. koji je posledica prethodno pomenutih hronicnih. on biva postepeno resorbovan. a kada ovo stanje prode. pri cemu ovaj mlaz probija kozu. ni uz maksimalnu stirnulaciju. izbegnute mogucnosti infekcije (zarazna zutica. maksimalnu primenu tableta. Nazalost. Medutim. od godinu-dve do desetak i vise go dina. organskih ostecenja. ovim porernecajem mogu doprinositi i psihogeni momenti. Ovaj tip dijabetesa se. u ovom tipu dijabetesa. Lecenje ovih porernecaja je hronicno. posto insulin dospe u potkozno tkivo. odnosno dugotrajno povisena vrednost secera 1I krvi. koji u krajnjem mogu nepovoljno uticati i na plodnost ovih osoba. U ovom slucaju se insulin ubrizgava u tankom mlazu. disajnih organa) i ovakvih vrsta insulina ima vec u svetu. zarazenorn iglom. Medutim postoji i situacija kada se insulinska terapija uvodi kao trajna. odnosno potencije. a odlikuje se relativnim nedostatkom insulina. naziva se insulinnezavisni. dovodi do trajnih ostecenja organizama. a ukoliko ovo nije dovoljno. na primer u vidu tableta ili rastvora. Nakon toga. Medu njima je vodeci porernecaj erekcije (njena nedovoljnost ili cak potpuni izostanak). Uz to. prakticno iscrpi. Majka nedavno obolelog deteta Sta nam mozete reci 0 potkoznom ubrizgavanju insulina "injekcijama" bez igle? Odgovor: Danas postoje posebni aparati (injektori) koji rnogu insulin (ili neku drugu supstancu) da ubrizgaju pod kozu. ali su ova jedinjenja mogla da se primene sarno u eksperimentima na zivotinjama.Pitanja i odgovori DIJABETOLOG VAM ODGOV ARA Rubr:ika "pitsaje i odgovori" stvorena je u cilju konkretne pomoci tusim ~itaocima. pod velikim pritiskom.) kao i tokom trudnoce. treba preci na insulinsku terapiju jer u protivnom svako duze odlaganje. rnofe dovesti do ostecenja brojnih organa i njihovih funkcija. Injekcija insulina. Kada nastane iscrpljenost funkcije. bez dugog odlaganja. kojima je spreceno "svarivanje" insulina u organima za varenje i tako ocuvano njegovo biolosko dejstvo. Dugogodisnji dijabeticar iz Indije Pozna to je de osobe obolele od seceme bolesti cesto imaju i povisene vrednosti holesterola u krvi te da zbog toga moraju da uzimaju odgoversjuce lekove. koji nije dobro lecen. kojem se zahvaljujemo na svesrdnoj pomoci. uneo preko usta i dospeo u organe za varenje. ovakav insulin nije pogodan za 'lecenje secerne bolesti u ljudi. cime bi se izbegla potreba njego vog davanja putem injekcija? Odgovor: Insulin. posle odredenog vremena. u oko polovine muskaraca postoje manje ili vise izrazeni porernecaji seksualne funkcije. hermon kojeg stvara zlezda gusteraca (pankreas). pojavama nastalim tokom uzimanja ovih lekova. Trenutno raspolozivim aparatima rnoze se u jednoj dozi. isto kao i insulin koji je dat na klasican nacin putem brizgalice (sprica) i igle. ukoliko se dobro ne leci i ne kontrolise. operacija i slicno. Sta je od toga tscno? 16 t . Nezeljene lokalne promene na mestu aplikacije navodno nisu ~escc niti intezivnije nego prilikom koriscenja igle. odnosno njegovog dejstva. Dubina do koje dopre insulin. ali i na drugim organima. tj. Ako bih poceo da primsm insulin. moze leciti same pravilnom ishranom (dijetorn). tada se dodaju jos i tablete za lecenje secerne bolesti. od koje Vi bolujete. U osoba obolelih od seceme bolesti. Ovo vreme do nastanka iscrpljenosti moze da traje razlicito dugo. Secemu bolest lecim dijetom i tsbleteme. on bi se jednostavno pod uticajem enzima za varenje razgradio ("svario") i time izgubio svoje dejstvo. odsustvo straha i nelagodnosti pri ubrizgavanju. kada bi se insulin. smanjenja libida i porernecaja ejakulacije. pa i po zivot opssnitn. Posto se na odgovarajuci nacin proceni da je taj momenat nastupio i da se vise ne rnoze da obezbedi uspesno lecenje dijabetesa primenom tableta.

a takode su. na prethodni nadrazaj. poboljsanje celijske ishrane. Asirci. elasticnost. krsta i glntealne delove tela. kojih ima vise vrsta. Dosadasnja istraZivanja govore da se mogu naci zapisi 0 primeni masaze kod Kineza do 6000 godina pre nase ere. trbuh i grudi a mnogo tefe i delimifuo izmasira vrat. mogu. tonus glatke i poprecno prugaste muskulature. ramena. sporednih efekata. uzela je velikog maha u medicinskom lecenju. imati i izvesnih nezeljenih. Hipokrat.mehanicko i refleksno. le& i bokovi u sederem.jaci). Masiranjem se vrsi drazenje receptora u kozi tetiva. boju. trbuh u lererem. dojenje i upotreba alkohola). Iz cinjenice da rnehanickim drazenjern koze vrsimo delovanje na nervni sistem. sv~ delove tela. Masaza predstavlja jednu posebnu metodu delovanja na telo. specijaIista fizikalne medicine i rehabilitacije Masaza je jedan od najstarijih metoda lecenja koji se primenjuje hiljadama godina i tokom vremena dopunjava bogatim svakodnevnim iskustvom. dodatno i lekovima. Persijanci. godine. organe i potkozno tkivo. Iz tih razloga. Vremenom masaza je postavljena na naucnu medicinsku bazu. nisu imali nikakvih veza sa Evropom i Azijom. istinl princfpima kao' i svak'a masaza. rojevi tih impulsa odlazc u centralni nervni sistem odakle se obradeni vracaju prema periferiji do onih mesta gde ce se rnanifestovati efekat delovanja kao odgovor SAMOMASAZAiili Ima ograniceao dejstvo U odnosu na masazn kad je izvodi druga osoba jer je tesko samom sebi obraqiti. Rec masaza (massage) pojavila se po prvi put u francuskoj Iiteraturi 1813. pravastatin. cesto su prisutni u obolelih od see erne bolesti. Lokalno se nakon masafe temperatura koze poveca za oko 3 stepena Celzijusa. Medu najefikasnijim lekovima za lecenje hiperholesterolemije su takozvani statini. delove tela. Kod samomasaze oovek se UQ' da os~a svoje telo da~nj~ vlada i da ga relaksira. Kada je reI! 0 statinima. grudi isto u l~erem. I danas svako dete kada se udari mahinalno i refleksno trlja udareno mesto. uostalom kao i svi ostali. pa su napisane i mnoge trucne knjigc. Ick iz grupe statina (zasticeno ime "Baycol") za koji je ustanovljeno da I!esee nego ostali lekovi iz ove grupe dovodi do ostecenja rnisicnog tkiva. a istovremeno su povecane enzimske i metabolicke reakcije. kao i pracenje njihove podnosljivosti u toku primene. Razvoj rnasaze u staroj Kini isao je uporedo sa razvojem njihove medicine koja je pored lekova i trava primenjivala akupunkturu. Askepiades. proizilazi da je dejstvo masaze na kozu dvojako . praceni pokazatelji podnosljivosti lekova. Medu njima je i povisena vrednost holesterola u krvi (hiperholesterolemija) koja se leci odgovarajucom dijetom. Medutim. odvodenje stetnih produkata i smanjenje bola lokalno. Medutim. do sada su izuzetno retko registrovane teze. treba napomenuti da se ovaj lek kod nas ne upotrebljava jer do nas nije jos ni stigao. a medu kojima su na raspolaganju na nasem podrucju lovastatin. noge. Na~ masiranja kod samomasaze je: noge u sedecem polozaju. u starom veku kao metodu lecenja obolelih i povredenih i kao metodu kod atleta i gladijatora. Ta ree je nastala od latinske reci "massare" (gnjeciti) ili od arapske reci "mass" (nesto pritiskivati). jer se vodilo racuna 0 takozvanim kontraindikacijama za primenu ovih lekova (glavnc su: postojeca ostecenja funkcije jetre i bubrega i neka oboljenja misica. Masazu su upotrebljavali Egipcani. pa ima sposobnost da ih analizira i vrsi njihovu sintezu i vraca ih periferiji eferentnim putevima. lokomotornu pokretljivost unutrasnjih organa. U istoriji medicine mogu se naci mnogi lekari klasicne Grcke koji su preporucivali masazu (npr. ne bi trebalo postavljati pitanje da li ih primenjivati ili ne primenjivati za lecenje hiperholesterolemije. poboljsanja cirkulacije i rnetabolizma i reintegracije ostecenih ili izmenjenih funkcija. stari Grci i Rirnljani. ovi lekovi. Najl~~ ~ovek sam sebi izmasira ruke. Upotrebio je Lepage. pored izrazito korisnih terapijskih efekata. sportu. po zivot opasne komplikacije. fluvasatin i atorvastatin. Svoje opravdano mesto rnasaza je nasi a i u fizikalnoj medicini u okviru rnehanoterapije koja obuhvata niz metoda i tehnika koje se primenjuju manuelno ili aparaturno u cilju smanjenja osecaja bola. misica i zglobova. Biokman kaze u svojoj publikaciji: "rnasaza jc pocela onda kada je prvi eovek trljao svoje uboje" . Ljudski organizam je vrlo slozen sistem koga cine razni elementi koji su preko nervnog sistema povezani u funkcionalnu celinu. tokom primene ovih lekova. U zakljucku bih rekao da su statini vrlo korisni i efikasni lekovi i da se uz postovanje indikacija i kontraindikacija za njihovu primenu. Samomasaza se primenjuje pod. u veoma retkim slucajevirna. Izvodi se mehanickim delovanjem ruku na telo. Poslednjih godina rnasaza je osvojila civilizovani svet. leva pa deSna ruka u sedecem. ostrva i kultura. Po tim izvorima vidimo da su Ijudi nezavisno jedni od drugih pronasli i upotrebljavali masazu vec u najstarijim vremenima. J apanci su upotrebljavali rnasazu od pocetka njihove istorije. odredenim hvatovima ili pomocu specijalnih aparata. proizvodac je ovaj lek privremeno povukao iz upotrebe. Desna ruka masira se poslednja jer se ona masiranjem najvBe zamoti (d~n.masere. trudnoca. sto u nekim slucajevirna rnoze i po zivot biti opasno. vIat ~ramena u sederem. nalaze se opisi vefbanja disanja i masaze 1800 godina pre nase ere. pre svega sa nekim lekovima koji se takode koriste za snizenje nivoa masti u krvi (takozvani derivati fibicke kiselinc). pa su nikle i mnoge skole koje osposobljavaju kvalifikovani kadar za sprovodenje masaze . primenom fizicke aktivnosti i ako je potrebno. Ieda. Rizik nastanka pomenutih komplikacija izrazito se povccava ako se ovi lekovi daju istovremeno sa nekim drugim lekovima. simvastatin. Na mestu efekta nastaje prosirenje krvnih sudova.Odgovor: Porernecaji metabolizma masti. odnosno poboljsava se protok u venskom i limfnom sistemu. Centralni nervni sistem staIno prima brojne impulse kako spolja tako i iz unutrasnjih organa putem aferntnih impulsa. NajvaZniji su ostecenja jetre i razgradnja i propadanje rnisica. sa povisenim vrednostima ili poremecenim sastavom masnih materija u krvi. U rukopisima indijskog religioznog kulta Joga. koza dobije novu svezinu. u knjigama Veda. cirkulaciju krvi. Masala i njeno deJovanje na Qrganizam • LEK I RELAKSACIJA Pise: Dr Svetlana Kevic. 17 . Galen i drugi). Poslednjih par godina u svetu je registrovan i upotrebljavan cerivastatin. Mnogi putnici i istrazivaci pisu 0 masazi kod urodenika raznih dalekih zemalja. koji u to vreme.

Koliko nam je energije dnevno potrebno zavisi od vrednosti bazalnog metabolizrna i vrste fizicke aktivnosti kojom se bavimo u toku radnog vremena i van radnog vremena. a svaka pomoc Coveku jeste east Doc. . jasno da odredivanje dnevnih energetskih potreba zavisi od stanja uhranjenosti pojedinaca i da je strogo individualno.22 odsto muskaraca i 20. kao oboleli od nekog oblika porernecaja tolerancije glukoze. a u razvijenim zemljama za 8.insulin dependant diabetes mellitus. uzrocima i rasprostranjenosti porernecaja tolerancije glukoze su neophodna jer oboleli od sccerne bolesti saznaje da njegov zdravstveni problem nije usamljen i da ima veliki broj saboraca u borbi za dobro zdravlje. zaborave na fizicku aktivnost 18 . Da bi predupredili nastanak bolesti.9 miliona dece gojazno.-: _"~" ~ ( .86 zena. ako Vam je neki doktor poklonio neku od ovih dijagnoza nije vreme za ocajavanje vec nap red u delotvornu akciju protiv diabetes mellitus-a.Ishrana NUTRITIVNO OBRAZOV ANJE S osobitom W6u all i odgovorno§6u sam ptibvetile tie lsk zadatak da Yam kroz ptibvetljivu pricu ptedstsvim naCin ishrane za osobe obolele od seeerne bolesti (diabetes mellitus). jos vise zbunjeni. stalnu i svakodnevnu 0 kojoj ce neizostavno biti govora. ili kilodzuli (kJoul) i njihov odnos je 1 Kcal = 4. Kako. pothranjenost i gojaznost. dr Budlmka Novekovic Institut za zsstitu zdrsvljs.". U okviru porernecaja toleraneije secera (glukoze) postoji sindrom smanjene tolerancija glukoze naste (IFO . ostecena tolerancije naste). Energija iz hrane neophodna je za odrzavanje osnovnih funkcija Ijudskog organizma. da su Evropljani u 10-20 ods to slucajeva gojazni te da je broj obolelih od secerne bolesti porastao u zemljama u razvoju za 18 odsto. gestacioni diabetes (secerna bolest koja se javlja tokom trudnoce). obolelih od Prica 0 ishrani u secernoj bolesti ce se nadalje zvati Nutritivno obrazovanje. Dakle postovani citaoci. spreciti nastanak gojaznosti i povecati Iizicku aktivnost. usvanje hrane. insulin zavisni diabetes melitus). pitate se Vi. i svim ostalim brojevima naseg l3asopisa) obrazujemo u oblasti pravilne ishrane. ' secerne • dasnjeg nacina ishrane i prihvatanje ishrane sadrzane u principima ishrane za obolele od secerne bolesti. sada je. Energija . moramo neutralisati njegove uzroke. Novi Sad malo zarnisljcni.•. diabetes mellitus-a. Hrana sadrzi energiju. rad misica i proizvodnji telesne toplote potrebna je energija.impaired glucose tolerance. Pazljivijem ciraocu.Svaka namirnica ima svoju energetsku vrednost. diabetes melitus tip II (NIDDM .0 odsto. Za odrzavanje bazalnog metabolizma. Jedinice za energiju su kilokalorije (Kcal). Cast je jet treba bid od pomoci obolelom coveku.. diabetes mellitus tip I (IDDM . /'. Tokom nutrivnog obrazovanja (edukacije) molim citaoce da nikako ne -_ Zadatak nije lak jer ishranu za obolele od porernecaja tolerancije glukoze (secera) treba tako da Vam predstavim da je Vi (oboleli od ••••• secerue bolesti.non insulin dcpendant diabetes mellitus. Medicinski iekultet. Obavestenja 0 oblicima. a najvazniji i najcesci uzroci su mu gojaznost i % fizicka neaktivnost. pa se znaci nadalje (u ovom. ostecena tolerancije glukoze). . Od svih pomenutih porernecaja tolerancije secera najcesci je insulin nezavisni tip bolesti (Diabetes mellitus tip II) koji se javlja u odraslom zivotnom dobu. Povecan secer naste ima 30. Ako bi se "ikako smele uproseciti" energetske potrebe umereno fizicki aktivnog 130veka su 2100 Kcal dnevno pri fizioloskoj uhranjenosti. insulin nezavisna secerna bolest). Novom Sadu. U nasem gradu. ••••••••.. U okviru Vase mutrivne edukacije koriste se kilokalorije (KcaI). .impaired fasting glucosa.5 odsto za period 1995-2000. te ce biti reci i 0 toj temi. Nutrieija je ishrana. Kulinarska obrada hrane je znacajan deo nutritivnog obrazovanja.181 kJ. sindrom smanjene tolerancije glukoze (lOT . Uhranjenost moze biti fizioloska ("normalna "). Vi. ali "" ~ i svi koji zele da unaprede svoje zdrav tveno stanje i sprece nastanak bolesti) usvojite za ceo zivot i da Vam primena takvog nacina ishrane ne otezava svakodnevni zivot. Svaki od navedenih oblika porernecaja tolerancije glukoze secera kao prvu meru u lecenju zahteva promenu dosa• •. rnozete da zivite i radite kao svi ostali zciravi ljudi. godina.6 miliona odraslih osoba i 21.••• secerne bolesti Vojvodini u ima oko 8. hranljive i zastitne materije. Primenjljivi dnevni jelovnici bice prezentovani. Da problem gojazno ti i diabets mellitus-a ni tako mali ukazuju podaci da je 180. u c e s t a lo s t gojaznosti kako medu muskarcirna tako i medu zenama je visa od 50 odsto. ali morate nesto vise paznje da posvetite ishrani i fizickoj aktivnosti.

Sasvirn je razumljivo da i luana. treba da odredi Vas lekar u momentu postavljanja dijagnoze diabetes mellitu -a. Njihov entuzijazam i plodna aktivnost u Drustvu za borbu protiv secerne bolesti grada Beograda. Vas lekar. kao najvaznija i uvek potrebna mera u leccnju. u takvirn knjigama zauzima vazno mesto i znacajan prostor. azalost. U knjizi se nalazi sveono sto 0 ish rani treba da zna dijabetesni bolesnik i sto ce rnu omoguciti da u svakoj prilici naCini dobar izbor pojedinacnog obroka i celokupnog dnevnog jelovnika. Prikaz kniige: SVE NA JEDNOM MESTU "ZALOGAJ ZDRA VUA. jabuka 45 Kcal i uarandza 41. Dragocene u vrlo pregledne tabele. Koriscenjern tzv. predstavlja kljucni element u prevenciji i lecenju. Autori se dugi niz godina bave dijabetesom i vrsni su poznavaoci ovog oboljenja. Uostalorn. takode. kolicine dijetnih biljnih vlakana u brojnim namirnicama. Beograd. tabelc encrget ke vrednosii pojedinih hranljivih materija. takode.0 Kcal. paradajz 14.0 Kcal. u nasoj zemlji ta pojava nije obavezna. Ono cemu svaka osoba sa porernecajern tolerancija glukoze treba da tezi jestc postizanje i odrZavanjc pozeljnc telesnc ma e.0 Kcal. 118. koji treba da su znatno vise zastupljeni u ishrani nego ~to je to sada slucaj posebno u dijabetesnih boJesnika. Razumljivo da je ona zanimljiva i svakoj. Sa i tim entuzijazrnorn prihvatili su se pisanja ove knjige i kao rezultat takvog truda pred nama je prirucnik koji ce nesumnjivo biti i dobar prirucnika za sve zdravstvene radnike i dijabeticare u svakodnevnom radu s obolelim od secerne bolesti. jogurt (obrano 2. To su posude i kasike poznate zapremine koje se mogu kupiti u svakoj samoposluzi i olaksavaju zivot obolelim od secerne bolesti.2 odsto ml.Polubeli bleb 235. crni bleb 222. kao ~to su. pa vec samim tim pobuduje poscbnu paznju. preko razlicitih terapijskih postupaka. energetske potrosnje pri odredenim Iizickirn akrivnostima i druge.poccv od uzroka i klinickih karakteri tika. pa sve do njcnih mnogobrojn ih socija Ino-rued icinsk ih a pekata. individualne energetske potrebe. ali i znatno sire.0 Kcal. treba da Vam izracuna Vasu telesnu ma u.2 odsto ml. mislite Vi. a 0 cemu dosada u nas nijc pisano. masti) 50. kao sto su.lekar specijalista koji se bavi ishranom Ijudi) i analiticni biohemicari sirorn sveta napravili su Tablice sastava namirnica koje sadrze energetsku i hranljivu vredno t bilo koje hrane ili pica preracunato na 100 grama U nekim zemljama postoje "zapreminske mere". Valja jos spomenuti delove 0 dijetnim biljnim vlaknima i tzv. mleko (obrano 2. a zanimljivi i korisni su i tekstovi 0 unosu kafe i caja. Uz o novnc podatke 0 hranljivim materijama i energetskim potrebarna organizma.00 Kcal. Pozeljna telesna ma a ("teZina") nije nikakav estetski kriterijum vec ozbiljno zdravstveno obeldje jer je to NAMIRNICB danasnjeg teksta dajemo nekoliko primera. osobi koja zeli da se upozna sa principima pravilne ishranc i da zdravo zivi. Potrcban prostor posvecen je i vestackirn zasladivacima i zamena za sccer. prvenstveno.0 Kcal. "Ali kako cu ja znati koliko u hlcbu ili jabuci koju jedem ima te energije odno no tih kalorija?" Vredni nutricionisti (nutricionista . 2001. primeraka dijeta razlicite energetske vrcdnosti. med Teodora Beljie i dr SaSa A vakum 0vie Izdavac: Velarta.0 Kcal. kako od trane strucnjaka tako i samih bolesnika. poneki prehrarnbeni proizvodac. scccrnih jcdinica bolesnicima c pruza mogucnost da znatno jcdno tavnije i pouzdanije nacinc izbor pozeljnih vrsta i kolicine pojcdinih namirnica i jcla. sccernog indeksa za vrlo veliki broj narnirnica. na primer. Stavik ona je tako koncipirana da moze biti od kori ti i 0 obama koje imaju neko drugo oboljenje ili porernecaj u kojem i hrana. "Sve je to iacno i lepo". zdrsvstvenu piramidu ishrane i jedan prilivetljiv dnevni jelovnik. Junece meso 129. posebno su interesantni delovi 0 glikcmij kom ili slatkom indcksu i indeksu sitosti. Da bi se pojednostavilo obrazovanje i informisanost 0 ishrani svakog dijabeticnog pacijenta u razvijenim zemlja- rna po toji obaveza "Nuttitivtiog deklsrvakog pakovanja bilo koje namirnice ili pica. zalogaj uzivanja" prva je u nasoj zemlji koja je u potpunosti posvecena ish rani obolelih od secerne bolesti. a svakom pakovanju pojedinog prehrambenog proizvoda pise kolika je energetska i nutrivna vrednost bas tog prehrambenog proizvoda. paprika (rota) 22. a pracenjc stanja Vase uhranjenosti je isto tako vazno kao i pracenje vrcdnosti secera u krvi (glikernije). te 0 stetnosti pusenja. U nasoj zcrnlji postoji vise vrlo dobro popularno pi anih knjiga 0 scccrnoj bole ti. sto znatno olaksava razumevanje ove ne uvek jedno tavne matcrije. Prof. dobrovoljno. a ne bauk i osuda na talno odricanje i zabrane. kojc problcmatiku dijabetcsa razmatraju u celini . ZALOGAJ uziv. str. Smud (riba) 79. dr Lazar Lcpsanovic t 19 . citalac u njoj nalazi ohrabrenje i shvata da je prcporucena ishrana sasvim prihvatljiva. U sklopu ona telesna masa koju prati najmanje oboljevanje i najmanja smrtno t. nutrivno deklarisc svoj proizvod. upotrebi alkohola. kroz knjigu provejava ton optirnizrna. Antioksidan irna. Medutirn knjiga "Zalogaj zdravlja. cnergetske vrednosti pojcdinih alkoholnih napitaka.0 Kcal. dozvoljenog dnevnog unosa razlicitih za ladivaca. Cela materija je podeljena u 27 delova i bogato je iluslrovana instruktivnim criefima i shernarna.energetske vrednosti pojedinih namirnica (na 100 grama namirnice): . to proizlazi i iz amog naslova knjige. masti) 50. ANJA" Auton: dr sci. inace zdravoj. gojaznost i porernecaj mctabolizma masti (Iipida). dobro su poznati i visoko cenjeni.0 Kcal.Stanje Vase uhranjenosti i Vase. raznovrsna i ukusna. ad prve do ploslednje trane. isanja" Nastavak nutrivnog obrazovanja u stcdecetn broju ssdriscc: hranijive meteiije.

onda prakticno ne postoji opasnost od nastanka laktatne akcidoze.smanjuje apetit i otezava upijanje glikoze u tankom crevu. to su derivati sulfonilureje. zbog cega je pre njihovc primene potrebno odgovarajucim pregledima i analizama proveriti funkciono stanje ovih organa i opste zdravstveno stanje. Retka komplikacija lecenja metaforrnnom je tezak metabolicki porernecaj koji se naziva laktatna acidoza ili kiselost organizma uzrokovana povecanirn stvaranjem rnlecne kiseline. 2-3 puta na dan. Za razliku od drugih derivata bigvamida (koji su danas iz tog razloga napusteni). Dr Dafina Ristic 21.METFORMIN U LBCBNJU SECERNE BOLBSTI Dsnss nam stoje na raspolaganju peroralna antidijabetesna siedstve (tablete za leeenje §e6erne bolesti} i insulin. Metformin se cesto kombinuje sa sulfinolurejskirn sredstvima (kod nas preparati "Daonil ". Medunarodna prodajna izlozba dijetetskib proizvoda. "Aglikern". zbog cega ne dovodi do hipoglikemije. jegovom upotrebom kod gojaznih osoba lccenih insulinom. Danas je njegova primena prosirena i na osobe s velikim rizikom za nastanak dijabetesa: gojazni i lica sa izmenjenim takozvanim testom opterccenja glikozom ili latentnim dijabetesom. pribora za samokontrolu se6eme bolesti i literature 0 secemoj bolesti. U nekim zemljama postoje preparai metformina u tabletama od 850. na stanje krvnih sudova.04. pa se doza postepeno povecava do maksimalne. Lek se uzima uz obrok.dovodi do smanjenog stvaranja glikoze u jetri. Da bi se to izbeglo lek treba postepeno uvoditi i. Metformin kod znatnog broja bolesnika rnoze dovesti do stornacnih tegoba (muka. sto ima povoljan efekat na vrednosti sccera u krvi i. "'" KATALOG lZLAGACA VAS! . pogotovo za gojazne dijabeticare. Vremenom se ove tegobe u vecini bolesnika povlace. Postoje txi grope antidijabetika. gadenje. bigvanidi ijedna nova grupa ovih lekovs. receptora za insulin i povecava broj tih receptora na misicnim i cclijarna masnog tkiva.povccava osetIjivost "insulinskih prijemnika" ili . Metformin je preparat iz grupe bigvarnida koji zadnjih godina dozivljava renesan u u lecenju tipa II sccerne bolesti ili takozvanog insulinnezavisnog oblika bolesti.5 grama.skoli Zivota. ("Glucophage"). za razliku od drugih medikamenata za lecenje secerne bolcsti. 04. OCEKUJEMO 20 DRUGA VOJVODANSKA MEDUNARODNAPRODAJNA IZLOZBA ~~l@~~I~l~~~ .2. "Gluforrnin" i to su tablete od 500 mg. "Beglynor") u situacijama kada sam nernoze da dove de do pozcljnog efekta.NS" 2002. nadimanje. Pozivamo na ucesce SPORTSKII POSLOVNICENTAR ·VOJVODINA" "DIJABETA . . U stvari. "Predian". . a do danas jo§ tiisu u upotrebi u na§oj zemlji. sa motom "Borba za bolji kvalitet Zivljenja". daje svoj doprinos u priJrupljanju stedstava neophodnih za pripremu i boravak dece obolele od seceme bolesti u "Letnjoj Skoli" . koju ne treba prekoraciti.Prema podacima Arnericke dijabetoloske asocijacije iz decembra 1998. Po pravilu javlja se kod bolcsnika koji imaju 0 tecenje bubrega ili jetre. sto je posebno znacajno. ako se vodi racuna 0 kontraindikaciju za primenu metformina. derivati tiazolidindiona. otgsnizujud medunaronu izloZbu "Dijebete . u na§oj stediai sssvim ietko upotrebljavani. koji poveCavaju osetljivost na insulin. te na taj nacin moze dovesti do smanjenja telesne tcfine. tnesecu borbe protiv se6eme bolesti. U grupu ovili Iekove mogu se uslovno svtststi i iabibitori resorpcija ugljenib hidrata u crevima (njihov osnovni predstavnik je akarboza). narocito je znacajno da ga treba uzimati posle jela. Kod nas postoji nekoliko prcparata metformina: "Tcfor ". cine ga lekom prve Jinije. Pri uvodenju metIorgina preporucuje se 1 tableta uz veceru. metformin veoma retko dovodi do ove kornplikacije . 2 . proliv) zbog cega ga pacijenti cesto izbegavaju. amenjen je prvenst veno gojaznim dijabeticarirna.NS" u tnesecu aprilu. mg. e stimulisu gusteracu bolesnika na povecano lucenje insulina vec deluju posredstvom drugih mehanizama.ima povoljan uticaj na nivoe rnasnocc u krvi. na taj nacin smanjuje se rczistencija ili "otpornost na dejstvo insulina": . koja ima visegodiSnju trediciju. godine javlja se u tri slucaja na 100 bolesnika godisnjc koji su leceni ovim preparatom. strucno receno. . Moze se zakljuciti da je metformin efikasan i siguran lek u lecenju tipa II secerne bolesti. jegova sposobnost da poveca insulinsku osetljivost i da utice na ncke druge Iaktore rizika za nastanak oboljcnja srca i krvnih sudova. koji gotovo po pravilu lucc povecane kolicine insulina ali je njegova efikasnost smanjena. Znacajno je da metformin ne utice na lucenje insulina od stranc gusterace. Dtustvo za borbu protiv seceme bolesti.29. "Glioral". grada Novog Sada. Smatra se da ovaj lek moze usporiti iJi zaustaviti progresiju ovih stanja u pravcu nastanka manifestne secerne bolesti. Kako deluje metformin? Njegovo dejstvo ostvaruje se putem vise mehanizama: . Moze se kombinovati i sa insulinom i to kod gojaznih dijabeticara koji i pored primene in ulina imaju losu regulaciju secerne bolesti. moze se smanjiti doza insulina. razumljivo uvek UZ odgovarajuCi retim isiueae.

i sigurno je.. da smo na Balkan doselili tek krajem VI i u vn veku. upoznaje dao standardizaeiju jezika i pisruskog isioricara Jurija menosti proizaslu iz srpskog Miroljubova. sa Tibeta i Kavkaza. Etrurci su pre vise zidali i pisaJi cirilicorn. Iz ove je nas veliki pesnik. poceo mnogo pre Hrista. gao po arhivima Pekinga. Slovni znaei va sta i kako da radi.. i torija Slovena pocinje 650 godina pre Hri ta. a natno razlikuje od cirilice. Sadasnji potomci stanovnika Balkana su potomci plemena Rasani. koji je da dode 1850. i latinska. sta bi. u Briselu. pripadao iz Etrurskog pi ma Citani su s je toj skoli. Male Azije. Vuk samo pozajmio. A jos ce odgonetnuti zapise. gde su dascice Srba i Hrvata (I1iraca sa naisle na 105 prijem.I:::: Grka (za koje srnatrarno da su jska. a nalaze nije crpio iz Beckerili 0 jugoslavizmu. Panonije iBalkana u celini. Milos Milojevic kazuje poimenieno i vreme vladanja pedesetak srpskih vladara i kraljeva iz dinastija Svevladovica i Drvanica. ne treba ni "Velesova knjiga" je izostaviti danas vec zaboraposvccena staroslovenskom vljcnog Savu Mrkelja i njegova bogu Velesu (Veliki otae narslovna belezenja koja je.beckc istorijske skole. Mnogo pre. i kasnije slavnorn. anglosaksonska i godina pre Hrista i vajali. a sebe su ma (oko 1800 godina).. Znaci. Iotokopije nekih slovnih znakova. a mnoge bi zacudilo odakle poticemo i kuda smo se sve kretali. Hrastove dascice sa mnoga. koji su nametali turnaccnja kako su Srbi dosli na Balkan u VI i VII veku. ~uvajuCi uvek svoja bozanstva. kulturu i obicaje. Akademik Milos Milojevic (1840. znaci. modifikovao. ostali Kijeva. da smo se kretali preko Kine. koji jezika i nase stokavstine. kako se u "Velcsovoj knjizi" a Vuk je od nje samo nacinio tvrdi. . koji su ovde od iskona. u svojoj knjizi San Francisku. To mu je ~~!JQ[~~~X=~~~l=~~==~~~~~~~!:1 21 . 1897. Ami obicno ucimo da nam istorija i nasi koreni poeinju od Nemanjica. Nema istine u tome. koja je identifikovali sa ruskim pravoslavljem. odi na teritoriji danasnje Vuku Karadzicu davao uputstzapadne Turske. o "VLES VELES K JIZI" Jurija Miroljubova. a Lidijci i Jernej Kopitar. a pismo podseca na cirilicno i grcko. Turske. To je milenijuma ziveli na podrucju razlika od skoro dva rnilenijudanasnje !talije. likijska. poznavalae srpske istorije neki tekstovi 1954. runa. dana danasnjeg. Slovni obliei su blizi cirilici nego glagoljici ( za koju smo ucili da jc nase prvo pi mo) i irnaju izvesne slucnosti s Vincanskirn pi mom ( od 6 do 3 rnilenijurna pre nove ere).( Mali Cas istoriie Voiislava Ananica w> • Stari istoricari kafu da su Srbi kao narod medu najstarijim i da su od Srba proizasli svi slovenski narodi. Milojevic su tvrdili da smo negde sa iransko .berlinskoj skoli? Pa mi smo pre CIRILICA NAJSTARIJA U najstarija pisma (azbuke) padaju ctrurska. na ovim pisao: "Hrvati nisu nikad marili slovirna rade mnogi naucnici u svetu. skandinavska. pobogu. Afrike. Germanije (Lufi~ki Srbi). Bee). godine) je za nasorn istorijom tra- bio dovoljan greh da se ovde anatemise. Italije (Starog Rima). godine u stsroslovenskog pisma i cuilice J ovan Ducic. srpska.. godine u Becu do posle poraza "belih" ernigriknjizevnog dogovora izrnedu rao u Beograd. slucajno je Takodje se vidi koliki je utieaj pronasao u vreme na Vuka irnao Kopitar (citaj : gradanskog rata u Ukrajini. da u Sioveni i pre Cirila i Metodija imali svoje autohtono pismo. ovim pisrnorn. nas svernu naucili) osarn stotina gerrnanska. Moskve i za slavizam.. godinc postane srpska Biblija. Ta knjiga je pisana na hrastovirn dascicama. svetu. --narodno blago koje je on samo Pismenost nasih predaka. nasi savremeni istoricari koji su svojc doktorske tczc i odbranili na Becke . P otkrica dobro su uzdrmala ternclje berlinsko . kako do sada ucili. Sva ta torstvom (bar sto e nas tice). I sarn zvali Rasani srbi. Oni su slavizam uglavnom pasivni.. U svojoj knjizi "Istorija Srba" . do sa vlesovicom "Verujcm u Boga i u srpstvo". diplomata i knjige su prvi put objavljeni Upotedae tablica etturskog pisme. sto kazuju i oduvek odisala srbomrznjorn i falsifikajugoslavizam sa balkanstvom". vintanice. Kasnije. postojali smo i na ovim prostorija. koji je bio eenLikijei su ziveli kao stari narzor u Becu. smo imali i ranije. aime ne poteenjudesna na leva (kao u Iranu) i jerno Vuka i Hvala mu za svo podsccali su na nasu cirilicu.. traje najrnanje 14 vekonajprostije fonetsko pismo na va pre Cirila i Metodija. je taj sto ga je nagovorio pukovnik Izenbek.indijskog podruCja. Sibira. umesto da njcgova Istorija Srba iz 1872. lidi. oda). niti bez ncpoverenja govodok su nasi i lingvisti i istoricari. Praslovenski period je. aravno. I profesor Relja Novakovic i stariji istoricar Milo~ S. Jer. kada im je nije. "Vlesoviea" se nezBerlinske istoriografske skole. emigranta. koji su vladali pre Stefana Nemanjica. Tek kasLjudevitom Gajem).

-Malopre je jedan gospodin izasao odavde i rekao da ovde maltretiraju nekog Vagnera! COVEK PA VLADlKA -Zarneraju yam. Aleksandar Makedonski rnu pride i upita ga: -Mogu Ii ti uciniti kakvu u lugu? -Mozes .r1CA. PfO kON) PIU~ RBKLAMA Cuveni ilalijanski pevac Enriko Karuzo pevao je jedne veceri u nekom rnalom mestu. 'II/PADNIK 8EJIMAII.~~!-. SOVEDA tu OVeJA MAST I I STOeU IUIEDNA SlOVA AZIUU LBPOTAN ALEKSA SANTIC veliki pesnik IZ Mostara bio je toliko naocit i lep.1924) nas USLUGA Jednom. (1868 . na priliku Santica Alekse" .Vl)jj NATRIJU". slikao je liea svetaea sarno ervenom bojom.~~rl~oc IIIAJMUII" DOllNA Q~~~f SA VET Na molbu prijatelja Franc List je pristao da saslusa jednu mladu damu. UUUN RT NIl ORlltAMI IUKO.. AlIA IUIAUEVO A". FADll kUHllIJSICA PO$UDAU SITIIJENJE IIEt£8A PIIAC _onLA (11M. LAILO - IIAHI. udajte set OCIIJUOJ nMUI AUlOI\: LUUOA LUCOVEK UTAR 1%'i'It· DAVATI Ml. PUMfNA fUDIAl£R -tEUKA'. U programu sam video da cete pevati ariju kovaca. List joj pride.mirno mu odgovori Diogen Ukloni rni se sa sunea! MODEL n¢lU IZVOZ TREtt VOKAl (~:. --- AtApeD SlRUCNJAk U IR!. vise volim da po mojoj smrti svijet zali eovjeka nego vladiku . Utehu nalazi u druzenju sa mladim Zmajem.) ''''il tAuh.rece Njegosu jedan njegOY Crnogorae sto ste pesmu "Tri dana u Trijestu" pi ali kao covck. upita ga jedan svestenik zbog eega to radio -Zato . gospodaru . pode u susret i upita ga sta zeli. NAJBOUB DBLO U razgovoru.OVKA EMANUH U$UR SIVSI MAOARSlCl . ocinski je pornilova po glavi i blago.. &l1lfl SToe FU~Z:~EII "Y£UU'_ ruce SEUAfKA OIUCA IIEKAII HEIICE- SOVIIII 'OZHAlI FllMSIQ .WMAC RAZLOG Poznati ilalijanski slikar Rafael. bez dvoumljenja.SNOVI Dura Jaksic je rnladovanje zapoceo buntovno.odgovori veliki kornpozitor. eak iste snove: Seca Ii se kad smo one Jedne noci jedno snili.OUER. akuj meni junaka od zlata. Tom e nismo zacudili. Jednog dana. iznenada. !'CTOMM MIWO MASilotA WI(SU!I· IUlla 22 . pogleda u starog maestra. koji sam osnovao u Milanu . u kafanu usao polieajae. Stanuju u istoj sobi. rece: -Drago dete. Snuju. MALTRBTIRANJE U jednom drustvu se muzieiralo kada je. koje Vase dele smatrate najboljim? -Dom za tare rnuzicare. coee! Lasnje je biti vladika no eovjek! Iako sam u jednom od ta dva bolji.odgovori mu jegos.\f1l2~ SIVUsrO. Mi smo onda jedno bili . vidcvsi Diogena gde zarnisljen lezi na suneu. upitase pozna log ilalijanskog kornpozitora Verdija: -Maestro.t.. kako peva Zmaj. "ali on s visine glcdase na mladuncad".ITAVO TUMOl. da se Mostarom pevala pesrna: Kujundzijo. lako ti zanata. Dornacin mu.sto bi svi ti sveei od stida stvarno bili erveni kada bi znali sla sve u ime vere. a ne kao crkveno lice. puna iseekivanja. Pred pocetak koneerta u njegovu sobu banu neki covek i rece. zacuden.) llVIlC aUGAR&KI ARHlnIT.odgovori mu Rafael .! $TAIIA •• fIlA U rreMQ$T IDUIIICAt~1 JUQOSLAVIJE SAVU ~~~ ':::IK oGu~~~ A~ ULOV SPEV (Mil. Kao sesnaesrogodisnjak ucestvuje u revolueionarnoj 1848. pesnik Branko Radicevic. 'EV"t.. Mnogo biste me zaduzili ako u pesmi pornenete da se i ja odskora u ovom gradu bavim kovackirn zanatom..eka ih. 08UST II QAJlI ~~.. Oblecc oko kafana u kojima sedi perjaniea omladine. .g. Posle borbi na barikadama studira slikarstvo u Becu. vi svestenici na zemlji radite. Kada je zavrsila sviranje na klaviru ona.

. 436-708 • FAX: 011/434-845 PRODAJNA MESTA U SVIM GRADOVIMA SRJ I .eokolade .fine vafle .aJI cO SVETOG SAVE 19/3.ZDRAVA HRANA I SLATKISI ZA DIJABETICARE v . meau v • jev.bombone .: 011/435-283.med . Krol..nugat krem .dzernovi ...11000 BEOGRAD TEL.keks ..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful