UredniCko cose

PR VI

BROJ

ZIVOT JE U NASIM RUKAMA
Prvi broj naseg prvenca je pred varna. Radili smo ovaj broj s puno ljubavi i entuzijazma pa narn oprostite za po neki propu t i promasaj, Sigurni smo da ce ih u buduce biti bar mnogo manje. Tako cemo biti svi zadovoljni i Vi kojirnaje, "Me- dij" namenjen i zbog kojih izlazii i mi koji srno prihvatili casnog i lepog posla - da Va informisemo 0 svemu sto se zbiva u ovoj bole ti. Ali i odrnah da Vam skrenemo paznju, mi koji cemo najneposrednije raditi na adrzaju i izgledu "Me-dij" -a: 0 dijabetisu cemo pricati amo onoliko koliko je potrebno - ni manje ill vise. Hteli bi say ostali - cak veci deo prostora da po vetimo nama. Zivot je lep. Ziveti je lepo pa zasto najvise ne bi bas pisali 0 tome- Zivotu i lepoti zivljenja.l?l. Imali pravo jedna bolest bez obzira kolika ona bila te ka, neizleciva ovakvim posledicama da narn uzme i oduzme lepotu zivota? Ne! nema niko pa ni dijabetes prava da nam uzrne lepo. A to nameravarno da osujetimo kroz "Me-dij". Zato yam e obracamo vojim pricama 0 zivotu i iz zivota u koji ce te nam pricati kako zivite, borite e i ne predajete se bolesti. Cinite zivot kvalitetnijim, bogatijirn i lepim. asi istaknuti trucnjaci iz svih obla ti medicine ce Vas svojim savetima uputiti kako to, taj Iepsi zivot - da ostvarimo. Sve drugo zavisi sarno od nas. Uradirno tako, u nasem je intere u siguran sam u pecemol. Vas Dragoljub Blaiic pu ti i lutanja u 0 tvarivanju postavljenih ciljeva, zadovoljstvo i korist.

U trenutku izlazenja prvog broja casopisa "Me-Dij", ili bilo kojeg drugog Ii ta,opravdano e postavlja pitanje koji u razlozi i koji su ciljevi njegovog pokretanja. Inicijatori izdavanja casopisa uvereni su da veliki broj obolelih od secerne bolesti, clanovi njihovih porodica i vi drugi zainteresovani za ovaj problem imaju potrebu za jednim glasilom, u kojem ce moci da nadu lekarske savete i ve neophodne informacije 0 ovoj boJesti, ali i citav niz najrazlicitijih, krajnje prakticnih upustava i obavestenja od koristi u svakodnevnom zivotu. Cinjenica je da u Vojvodini, pa i u celoj Srbiji, danas ne po toji takav casopi ,a jedini postojeci casopis jugoslovenskog karaktera populamo obraduje, zapravo, znatno ~iru zdrav tvenu problematiku i nije fokusiran sarno na secemu bolest. Razumljivo da u njemu nedo taje icitav niz informacija, obavestenja i ve ti od interesa za bolesnike, i njihove porodice, iz vojvodan ke redine. Treba, medutim, naglasiti da ce "Me-Dij" od pocetka nastojati da izbegne usko lokalne okvire i teziti da se obraca svim dijabetisnim bole nicima u nasoj zemlji. To je, ujedno, i razJog da pozoverno ve zdravstvene radnike i bolesnike sirom Jugoslavije na saradnju, s uverenjem da ce svojim dopisima, prilozima i dobronamernim primed barna doprinositi boljem kvalitetu casopisa. Kroz cetiri broja godisnje i na 24 bogata ilustrovane stranice, "MeDij"nastoji da svojim citaocima pruzi savete najkompetentnijih strucnjaka, da poduci i informise, ali i da zabavi i razonodi. To ce pokusati da ostvari preko svojih brojnih rubrika. Da pornenemo sarno neke: populamo pisani strucni cianci, brojne reportaze, odgovori dijabetologa na dostavljena pitanja citalaca, dijabeticarski kuvar, saveti pravnika i ocijalnog radnika (ostvarivanje prava iz zdravstvenog i invalid ko-penzionog osiguranja, pitanja vezana za zaposljavanje, skolovanje i dr.), vesti iz rada opstin kih drustava. Na tojacemo da sa stranica casopisa stalno provejava dub optimizma, toliko potreban svakom bole niku, a koj i je utoliko opravdaniji jer se bazira na realnim cinjenicama koje s pravom dopustaju da se zakljuci da je dijabete ni bolesnik uslovno zdrava osoba. Nasa zelja je da to doista tako i bude. Narodna mudrost kaze da je svaki pocetak tezak. Odlucni smo u nameri da buducim citaocima pruzimo stivo koje ce biti i poucno i zanirnljivo, svima pristupacno i uvek aktueLno, koje ce obolelima pomoci da se bolje lece i da lakse savladaju sve prepreke i poteskoce koje im njihova bolest stvara u svakodnevnorn zivotu. Nerninovni pocetni pronece nas obeshrabriti. Pomozite narn da u tome u perno na obo trano Prof. dr Lazar Lepsanovic predsednik Redakcionog odbora Clanovi:

J

REDAKCIJA
Predsednik Prof. dr sci. Lazar Lepsanovic Glavni i odgovorni urednik Dragoljub Blazic

ing. Petar Rancinger, Prof. dr sei. Pavle Pantelinac, Doc. dr sei Budimka Novakovic, Doc. dr ci Jovan Vlaski, Dr Dragoljub Vrbaski, Dip!. ing. Loboda Tibor, lng. Milan Kolaric, Dusan Raicevic

"Me-Dij" - glasilo za obolele od seceme bolesti. Izdaje Savez drustava Vojvodine za borbu protiv secerne bole ti. Za izdav.ac3a: ~g..Peta~ i Rancinger. Glavni i odgovorni urednik Dragoljub Blazic. Predsednik Redakcij kog odbora prof. dr sci. Lazar LepSanovlc. ~lst izlazi tromesecno i be platan je. Rukopisi i fotografije se ne vracaju. Redakcija: 21000 Novi Sad Bulevar Oslobodenja 6-8. Telefon I telefaks (021) 444-235, ~iro racun broj 45700-678-4-17629. Tehnicko uredivanje i kompjuterska obrada Dragan Rogacevic, starnpa: "Grafoprodukt", 21000 ovi Sad, De anke Mak imovic 54, telefon: (021) 394-108 i 393-189. Fotografije: "Canon M",. Bulevar o lobodenja 4b, telefon: (021) 338-807. Glasilo je upisano u registar sredstava javnog informisanja Ministarstva pravde I lokalne samouprave Republike Srbije pod brojem 3204 . a lovna strana: "Novi Sad"

- - - ~-----

-

-----

------=~--- --~--.

-~~ -

--

one moci u potpuno ti da se koriste i u nasoj sredini. dr Mitrek Dirnitrijevic. Postepeno. jos dok ne osecaju nikakve tegobe i tako im je data mogucnost da na vreme pocnu da se Sadu na Odeljenju prof dr Dusana Vukovica i njegovih saradnika. lccenjern drugih bolesti uslovljenih scccmom bolcscu. Krajem sezdesetih. krajem 1921. za ove bolesaike) u Vojvodini nema dugu tredi- ciiu. a pre nekoliko godina odrzane su i po treci put. dr Emil Libman i prim. dr Vinko Percle. prim. sem u ta dva spomenuta grada. dr Teodor Kovacev. otvaraju se laboratorije ospo obljene da odreduju secer u krvi. u Zrenjaninu prim. koji ce ornoguciti i bolje organizacione oblike za lecenje. Senti. "pen" -skih brizgalica ("sprieeva"). posebno organizovano leeenje obolelih od se6eme bolesti (ono koje se sprovodi u posebaim. sve vise zainteresovani za lecenjeovih bolesnika u svojirn ordinacijama da bi polako tu delatnost preuzela javna zdravstvena sluzba. odnosno u njoj rade. pre svega einjeniea da je sve vise bolesnika a mogucnosti da se ova bolest brze. Sidu itd). jer su one u nekim bolnieama i klinikama u zemlji ili u nekoj od susednih zemalja dobijale upustva kako da se lecc. u Somboru dr Josip Frenkel. pre svega na Decjoj klinici u ovom Pocetkorn sezdesetih godina stanje pocinje brze da se menja jer to zahteva situaeija. potonji profesor niskog Medicinskog Iakulteta. kako i koliko insulina da dobiju i onda je po tom upustvu lecenje nastavljeno kod lekara kod kuce koji im je insulin ubrizgavao svaki dan ili ih naucio da sami to rade odnosno da to radi neko od ukucana obolelog. centri i s1. uz odredivanje. Postojece tablete takode su velika pornoc mnogim bolesnicirna.Prof dr Teodor Kovac: DIJABETES U VOJVODINI Lecetije. Ovde mora da se spomene usavrsavanje aparata za samomerenje secera u krvi i samoodredivanje u rnokraci. Vec se javljaju lekari. Jos je ranije na Kliniei za interne bolesti otvoren Odsek. U meduvremenu su se u leccnjc obolelih od secerne bolesti ukljucili i decji lekari. potpisani. U sve vise mesta otvaraju se ambulante pri domovima zdravlja i zdravstvenim stanieama. ove mogucnosti poznate su i nasirn lekarima i mozerno se nadati da ce u doglednoj buducnosti. tj. Tako u Novom Sadu na tom polju u duzem periodu aktivni su. plodovi nauke uz pomoc ovdasnjih lekara. Do otkrice insulina. ni sprovesti valjano lecenje. namenjene ovim bolesnicima. prim. prim. kasnije se prosirilo u Odeljenje. Kada se stvore materijalni uslovi. prof. pri bolnicama i drugim zdravst venim ustanovama. Kikindi. bolesniei uce da sami kontrolisu secer i aeeton u rnokraci. Kada u citavoj Pokrajini. Backoj Palanei. Lekari u Vojvodini podigli su nivo ovog lccenja na zavidnu visinu. Kasnije. osnivac Interne klinike u Novom Sadu. dr Milenko Ivic. Time je izuzetno unapredeno. jos i danas u vetu neprevazidenu akciju za rano otkrivanje secerne bolesti sirom Vojvodine u kojoj je tokom desetak godina pregledano vise miliona Ijudi. kasnije profesor dr Miladin Mirilov pocinje. oslobodena je zavisnost od zivotinja jer se do tad a insulin mogao dobiti samo iz zivotinjske gusierace. pregledom u odnosu na ovu bolest krvnih srodnika bolesnika. onih u obliku nalivpera. pri Zavodu za zdravstvenu zastitu Vojvodine. sve su bolje. sirorn Vojvodine obuceno je niz medicinskih sestara koje su nezaobilazne u obucavanju ovih bolesnika kao i u njihovom zbrinjavanju. Za bolesnike 0 abita olaksanje predstavljalo je otkrice mogucno ti da se insulin ubrizgava pornocu tzv. lzuzetak su bile mlade osobe. posebnim trakarna i niza drugih materija koje se izlucuju rnokracorn. vecina i vise puta. Vrscu. resavanjern postojecih soeijalnih problema i sl) u eemu pornoc pruzaju udruzenja bolesnika koja se stvaraju u mnogim vojvodanskim mestima. one koje bez in ulina ne bi prefivele. Tek se doduse. prim. kasnije. lakse i jednostavnije . a od 1985. Osamdesetih godina minulog veka odrzane su dye jednogodisnje studije za lekare koji su zeleli da se posebno bave lecenjem ovih bolesnika. U Somboru. Tek krajem dvadesetih i pocetkorn tridesetih godina proslog veka u Subotiei i u ovom Sadu 0 novane su prve laboratorije za pregled secera u krvi. prof. Slicna odeljenja odnosno odseci otvaraju se i u drugim bolnieama u Vojvodini. nastoji se da se bolcsni ne samo valjano lccc nego da se tako i zbrinjavaju. ustanovi. internisti pre svega. Do tada nesluceni razvoj nauke 0 secernoj bolesti u poslednjoj cetvrtini proslog veka imao je ogroman uticaj na napredak u lecenju ove bolesti. polako stanje ipak menja. ju vode. dr Jozef Kovac-Birkas. Pri Internoj klinici u ovom Sadu 1971. posle Oslobodenja. dr Lazar Lepsanovic. na onu koja se nije bit no razlikovala od tog lecenja bilo gde u svetu. Vodi se racuna i 0 njihovim problemima vezanim za secernu bolest (obezbedenjern lekova. Na svc vise mesta. postepeno se razvija u eentralnu sluzbu za tu bolest u Pokrajini. Organizuju se kursevi za lekare u Zagrebu i Beogradu koji se interesuju za lccenje ovih bolesnika. za ovu svrhu osnovanim sluibem« kao sto su sevetoveliste. prim. otvorena je Sluzba za obolele od secernc bolesti. u Subotici. u naSoj Pokrajini niko se nije posebno bevio lecenjem ovib bolesaike. dr Spasoje Cvejic. ne moze se naravno. dr Dorde Bales. lece. dr Milivoj Savic i brojni kvalifikovani lekari. manje ili vise uspesno. onako kao i pre 10-15 godina. pre svega u bolnieama. olaksano i pojednostavljeno lecenje ove bolesti. uvodenjem u lecenjc potpuno preciscenih insulina kao i insulina stvorenih vcsiacki. koristice u punoj meri i bolesniei u Vojvodini. u Pancevu dr Dusan Todorovic a kasnije i moogi lekari u drugim mestima (npr. dr Dimitrije Stanulovic i dr Franja Fiser. Srecorn. 0 im toga. dispanzeri. i Klinika za endokrinologiju za te bolesnike. nema laboratorije 0 posobljene za ovaj pregled. Time je ornoguceno da se hiIjadama bolest rano uoci. dr ada Cvetkov i prim. Danas postoje aparati za samoodredivanje krvnog secera takode u obliku nalivpera tako da se ta dva "nalivpcra" mogu nositi u dzepu zaista kao nalivpera ili hemijske olovke.

ali je njegova cfikasnost smanjena.. zbog koje takve osobc piju velikc kolicine vodc i mnogo mokrc.Mala citanka diiabetesa • Se6eroa bolest poprima karakteristike epidemije svetskib razmera i predsta~lja ogr?man. bilo oko ] 22 rniliona obolelih. cpidcmiologa.a Lephuiovice. u jednoj vrsti poscbnih cclija. za koje je svojstveno da ima nasledni karakter. a postoje i drugi spccificni oblici.----. Danas je ustanovljena tacna lokalizacija gena za ovaj tip dijabetesa. Insulin je po svom hemijskom sastavu belancevina. Dana je to jedno od veoma cestin oboljenja savremcnog ~oveka. 2000. 0 ~V?j bol:sti.•• ka i dostize ~ak 35-40 odsto odra Ie populacije.••• _ dok II onih koji zive na Tajvanu. koji se naj~escc povlaci posle porodaja da bi se ponovno pojavio u sledecoj trudnoci. prvenstveho na krvnim udovima. u takvirn situacijama dolazi do povecanog stvaranja insulin a. ali je njegOY bioloski cfekat smanjcn ili odsutan. a u poslednje vreme 4 .. U osnovi oboljenja lezi ncdostatak insulina. pa i u starih. Dvadesetpetogodisnji rad na njenom sisternatskom otkrivanju kod cclokupnog odraslog stanovnistva Vojvodine (1967-1992) pokazao jc da blizu 200. a sasvim je redak u nerazvijenim zemljama.000 osoba ima ovu bolest ili neki od njcnih raznih razvojnih stadijuma. pre svcga. a za koje se insulin vezuje po principu "kljuca u kljucaonici". U dijabetesnih bolesnika uvck postoji nedostatak insulina. u pitanju vise razlicitih oblika bolesti. najcesce kao posledica porernecaja na nivou pomenutih celijskih reccptora. zbog ~cga i ovi bolcsnici u kasnijim Iazarna bole ti imaju potrebu za dobijanjem injckcija insulina. na Ebersovom papirusu. na kojcm je zabelczcno da postoji jedna bolest za koju je svojstvena jaka zed. Coxsackie). Ukoliko se neadekvatno ili uop te ne lcci dovodi do mnogobrojnih i teskih komplikacija. posebnu paznju zasluzuje i sindrom smanjene podnosljivo li glikoze (IGT). sarno relativni. Prema istrazivanjirna australijskih -----------r. a ima lendenciju da u kasnijim godinama zivota evoluira u klasicnu formu secerne bolesti. U predisponovanih osoba neki faktori okoline pokrecu jcdan autoimuni proces u pankreasu koji dovodi do razaranja beta-celija. Iz p'era prof:. sto ncsumnjivo govori da su proccnc za celu Jugoslaviju nerealno niske.. postojanje na spoljnim opnama svih celija poscbnih strukturnih elemenata. godinc do tigao je oko 155 miliona i pokazuje dalji brzi porast.-. od nje bolovati 220-230 miliona ljudi. Hong Kongu ili na Mauricijusu dostize cak ]2-15 od to. a vrlo retko moze nastati i u kasnijim godinama zivota. s ocekivanjem da ce 2010. ali ih je poslednje decenije skoro sasvim istisnuo humani insulin dobijen postupkom genetskog bioinzenjeringa. Dijabete nije jedinstveno oboljenje vec jc. prema podacima Svetske zdravstvene organizacije najcesCi je u skandinavskim zemljama. u svetu je 1997.000 obolelih. Tip I ili insulinzavisni dijabetes cine manje od 10 odso od svih s lu c aj e v a secerne bolesti. dr Laza.. __ ••. U ovom i tiekoliko narednih biojeve objsvljujemo 'Malu Citanku dijebetese .aanjm. ajznacajniji su insulin zavisni oblik (IDDM) ili tip I i insulinnezavisni obJik (NIDDM) ili tip II. da je hronicnog toka i da obolclu 0 obu prati do kraja zivota. apsolutni ili. zapravo. vec i socijeluo-ekoaomski problem. eke proccne govorc da u nasoj zcmlji ima oko 300-350. do hiperinsulinemije. Od tih komplikacija zavisi i duzina i kvalitet obolelih od dijabctesa. Pojavljuje se u decjern uzrastu i adolescenciji. Polinezija).:. pak. L. Prvi podaci 0 ovom oboljenju stari su gotovo 3500 godina i nadcni su na cgipatskim papirusima. ranije oznacavan i kao latentni dijabetes. u krvi su prisutne cak i povecane kolicine insulina. KLINIOO oeua UCESTALDST Broj obolclih u celom svetu vrlo je vclik i pokazuje tendenciju stalnog pora La. Za razliku od bolcsnika u kojih postoji apsolutni nedostatak insulina. a njena osnovna karakteristika je stalno povisen nivo sccera ili glikoze u krvi (hipcrglikemija). tokom duzeg trajanja bolesti dolazi do progresivnog iscrpljivanja insulinskih rezervi. n~ samo z~~vsn:eni. nazvanih bcta-celije pankrea a.. Poseban znacaj irna gestacijski ili dijabetes u trudnoci. Mehanizam njegovog delovanja vrlo je slozen i podrazumeva. po taje sve redi iduci prema jugu Evrope. U visoko razvijenim zapadnim zemljama ceni se da 5-12 odsto odraslog tanovnistva ima secernu bolest. Danas se zna da takvu ulogu imaju neki virusi (posebno zausaka. pa i vise.-----. o velikom uticaju faktora okoline ubedljivo govore i sledcci podaci: u Kineza koji zive u Kini ucestalo t dijabetesa iznosi sarno 1-2 odsto. posebno u ranim Iazama bolesti. Medutim. U lecenju secerne bolcsti korisccni su insulini ekstrahovani iz svinjskog i govedcg pankrcasa. rubcolc i tzv. aime kod velikog broja bole nika. vrlo rctki u poredenju s prethodna dva. Pored manifestne bolesti. u Pima Indijanaca u SAD i u australijskih Abordzina izuzetno je vel i. hormona koji je stvara u gusreraci (pankrcasu). Smatrali smo kotisaim da se p~tak izlaienJa CasoplSaobeleii Jea:um kxecim i kompletnim pregledom svib dan.••.. tako da se ne rnoze primeniti u obliku tableta jer e razlaze pod dejstvom zeluda~nog i crevnih sokova. =« OSNOVNE ODLlKE SECERNE BOLESTI Secerna bolest ili dijabetes melitus je verovatno stara koliko Ijudski rod. a u sredinama kojc sc naglo industrijalizuju i gde je stanovnistvo brzo preslo s tradicionalnog na moderni nacin ishranc i zivola uopste njena ucestalosi naglo raste. a nekim pacifickim ostrvima (Mikronezija. koji se nazivaju in ulinski receptori.. a kada je razoreno 90 odsto ovih celija nastaje manifestna bolest.

kontraeeptivne tablete) i drugo. '-----"---:----:-:c-:-:------. izrazito mrsavljenjc). bude sumnju Vellkl ""'pan do 0. u kojem je glikemija normalna ili sarno povremeno povisena. Bolesnici se dugo vremena mogu lcciti sarno dijetorn ili i tabletama (tzv. . Medu kornplikacijama izrazito dominiraju arterioskleroza i njene Ruiltas. bogata u koncentrovanim ugljenim hidratima. hronicni stres..-. takode.. Cesto se radi 0 slucajnom laboratorijskom nalazu povisenja glikoze u krvi ili njenog prisustva u rnokraci.. a sirornasna u balastnirn materijama). cesto je udruzen s gojaznoscu (u prko 70 od to) i dvaput cescom pojavom povisenog krvnog pritiska i poremecaja metabolizma masti nego u opstoj populaciji.. ishrana odojcadi kravljim mlekom umesto prirodnog dojenja). a koji se otkriva pornocu testa opterecenja glikozom (tzv. RASPODBLU HUMANITARNE POMOCI KOMPJUTERSKU OBRADU PODATAKA OBOLELIH OD SECERNE BOLESTI PO PODACIMA KOJI SB NALAZE U PRISTUPNICI LETNJU SKOLU ZA DECU SA OBUKOM BORA VAK U BANJI (ZA PUJ:iOLETNB CLANOVE) STRUCNA PRBDA VANIA CLANOVIMA CIJA INV ALIDNOST POTICE OD SECERNE BOLESTI POMOC OKO INV ALIDSKIH BENIFICIJA POMOC OKO ZAPOSUA VANIA . oralni hipoglikemici). Tip II ili insulinnezavisni tip secerne bolesti postoji u preko 90 odsto obolelih. narocito gljivicne. s blagim simptomima ili potpuno bez ikakvih simptoma i znakova. sprecavanja ili bar vremenski znacajnog odgadanja pocetka bolesti.. godine zivota.. najveci broj bolesnika je gojazan ili je bio gojazan pre njene pojave (blizu 80 odsto).!.. U ovih bolestnika postoji velika sklonost nastanku dijabetesne kome. . Treba naglasiti da je ovo stanje Iaktor rizika ne sarno za secernu bolest vec..1pia•• boja posledice.. Pocetak bolesti je.naee man!u prlbll1nost je.. korekcija nepravilne ishrane.. postepen. PRIBORA ZA DA VANJE INSULINA. nedovoljna fizicka aktivnost... ruUke .. Ocigledno je da i u ovorn tipu bolesti postoji nazan uticaj naslednog Iaktora (oko 40 ods to obolelih ima pozitivnu porodicnu istoriju bolesti). Sekundarno insulinzavisni bolesnici). u kontrastu s njim. veliki unos belancevina zivotinjskog porekla.. TRAKA ZA SAMOKONTROLU NIVOA GLUKOZE IACETONA U URINU. a i propratne infekci- Karakterise ga povecan rizik progresije prema rnaniIestnoj secernoj bolesti. bar u pocetku bolesti. posebno starijih zena). gangrena.. infarkt srca i drugo). avo je od izvanredne prakticne vaznosti jer ornogucava da se relativno jednostavnim merama (normalizacija telesne rnase. ZASLADIVACA I DJJBTETSKIH PROIZVODA. DRUGU POMOC DA LI OBNOVITI CLANSTVO? PRBDSEDNISTVO DRUSTVA USKORO NA INTERNETU ! 5 . zbog cega je potrebna njegova primena od samog pocetka bolesti pa sve do kraja zivota.------.. povecana Iizicka aktivnost) uspesno deluje na preventivnom planu u smislu M". (U sledecem broju: Komplikacije Je6erne bolesti). ucestale trudnoce i predisponovanih zena.. povecan apetit i. ajeesce je posledica porernecaja celijskih receptora za insulin. na njeno postojanje (na primer. i za oboljenja srca i krvnih sudova.----. OGTT). APARATA ZA MERBNJE NIVOA GLUKOZE U KRVI. tako da su ne retko u trenutku postavljanja dijagnoze vec prisutne ozbiljne degenerativne kornplikaeije (na primer... ali posle visegodisnjeg trajanja bolesti i u njih se cesto razvija potreba za injekcijarna insulina (tzv. Karakteri tike ovog oblika dijabetesa su nagli pocetak. mokrenje velike kolicine mokrace. po pravilu se pojavljuje posle 40. stirn sto su faktori okoline izuzetno vazni i od kljucnog znacaja za ispoljavanje bolesti. CASOPISA I SVU .PENZIONISANIA KORISCENJE LITERATURE. po pravilu... vrlo izrazeni simptomi (enormna zed.:. neadekvatna ishrana (hiperenergetska.optuzuju se i drugi Iaktori (izvesne toksicne materije. potpuni nedostatak insulina. uzimanje nekih lekova s dijabetogenim delovanjem (neki diuretici ili lekovi za povecano izlucivanje mokrace. kortikosteroidi. s pojavom svraba u polnom predelu.5 mmolll (9 mll/dl) . OBNOVA CLANSTV A UCLANITE SE U DRUSTVO ZA BORBU PROTIV SECERNE BOLESTI DRUSTVO VAMOBEZBEDUJE: SIGURNlJE SNADBEVANJE: LEKOVA.. povecan unos tecno ti. . '.... s posledicnom hiperinsulinemijorn. olakhveju otIlnvanje Sindrom smanjene tolerancije glikoze ili IGT predstavlja stadijurn koji prethodi nastanku ispoljene secernc bolesti. Dodatni Iaktori su: gojaznost.

godinc i toga jih p eparata humanog insulina. (H"e:l -==I. posle zenidbe bole nici i druge neupuccne osobe daju nije nadcna.. bar na dcsetak svinjokolja". odmore redovno provodio na moru ili u 10 nepremo tivu prepreku" dodaje posebno mlade osobe obolclc od banji. pa i hitan slucaj primio na bolnicko lecenje.. Tvrdi da --====-=-. koje od tada primam svakodncvno.. i redovnom profesoru Medicinskog klinicku praksu u svetu i kod nas.~~. kao i dokumentacija sa interne olaksava i ubrzava klinike na Rebru u Zagrcbu. otae je potcskoce ni na dvojc deee . i hrane i upotrebi odrcdenih lekova koji bolest. Dugo .Interyju POLA VEKA SA INSULINOM Kada vidite kako izgleda g...."u neki podaei iz njegove biografije. iscclitelja.: MEnHUHHGKO.2"~.C:. sto je.. Insulin . "AlIA3 _ I po 1'ngedorn-Jenser. hipoglikemije je imao vrlo . posebno danas s brizPrerna raspolozivoj dokumentaciji malan zivot..:. poscbretko.'1je u krvi. ali to nije predstavljanjegova zivotna prica poucna za mnoge. Uostalom. Ozenio se 1954. koja je u dodaje seretski.. 0 nivaca jugosloven ke p rip rem e ~••.. godine..-------------------------.:.pUle".qarepl-lJaAY C u\... godine". nadrilekara i tzv. cink i kristalnog insulina.:1:.. Kada je 0 internisti dr Dimitriju Stanulovicu. A ncproverenim metodama lecenja.. godine.. Zbog sumnje na njima ponekad i grcsio.-'... pomagao supruzi u vreme kada se na put morala no iti mala najduze dobija injckcije insulina. oboje vec godinama u vreme letovanja ili braku .. Pocev koji je od pornoci jednom bolesniku Iakulteta u I ovom Sadu..11. bio i ad sarn pa ionibolesli.-u I 6 .AeA<1nOA-\ . godine. inace. Dimitije Damjanov . Stoga kucnirn i poslovima oko dece. to vremc jos uvek bila costa Odmah po ustanovljavanju kod nasih bolcstika ce t slucaj. •• r.::c-.... ponosom istice da po Icdnjih dvadeset davanje insulina pet godina radnog staza ni jednom nije nije mu pricinjavabio na bolovanju duze od nekoliko 10 nikakve posebne dana.... roditelji su me odvcli bolesti naucio je da ubrizgava da je opa na siroko raspro tranjena na pregled kod specijaliste za insulin."Imao sam nepunih sesnaest godina rani posetilac sportskih priredbi. Szuba".bisete iznenadeni. ali je pregledom "prepustio taj posao" supruzi. u ovom Sadu i Redovno sam ispunjavao svoje profe. ili odredena doza tok leka. Smatra bolest.. Medu njima je i labobrizgalice za jedratorijski izvcstaj iz tada vrlo poznate nokratnu upotre3flnHCHMK laoboratorije dr varea 0 analizi secera bu. im travama i preporukama i " avetima" na tuberkulozu pluca.1"•• nii."Smatram da mi je za relativno dobro dana sam prvi put dobio injekciju in ulije uvek primae sarno jednom na dan.l! •• .. gobrijanje ili pranje dinu..JlHArHOCTH~KM A'i:fi. godine lecen kod cuvenog prof..a sad a je srecni deda sa troje kad je bio u gostiunucica. Tuberkuloza 1954. pa do najnoviopasan. toga pojavila se jaka zed.... 52. a zdravstvcno tanjc. na svakom mestu.. Kaze da se to -"Cclog zivota vodio sam potpuno norrnoze lako izvcsti tIPtf~..'--------.:. za drugog bolesnika..=. Sem u prvim godinama secerne bolesti.... dr vanja.c. kasterapije probao je gotovo sve insulinske ovome rec. sto mu jako 0 nper ..-... i on me je kao od kombinacije mutnog ili protaminmoze bili krajnje neodgovarajuci."Bilo je to komplikovanije i teze u okolnim mestima on je bolesnik koji sionalne obaveze. oktobra 1949. onako kako su uvodeni u jedan lek.~H.::. ma.=.. nska terapija nisu bili nikakav hendikep ubrizgavanjc traje za mladog Damjanova najbolje govore vrlo kratko . ostecete svakako zeptepesceai i sa tievericom ptibvetiti tu cinjenicu. do penzionisanja 1990.::. ali priznaje da je od pojava da nedovoljno obavesteni plucne bolesti. svakorn slucaju Zaposlio se nekoliko me cei posle znatno kracc nego otkrica b Ie ti i radio je putih 4l. po uda za sterilizazciju i svakodnevno je razgovor s njim uvek interesantan. godisnjc insulinske su njima navodno pomogli.:. drugim bolesnicima preporuke 0 nacinu krvi ustanovljena secerna koja je zdravst veni radnik.... za tehnologije.. gde je proceduru ubrizga.. galicama za jednokratnu upotrebu Antidijabetesne sluzbe. Bilo je to 8.... pozutcloj haljini. §estesetsedmogodi§nji peazioaiseoi tekstilai trgovac.. ekoliko me eci pre cesto u bioskop i drugc kulturnolekarskc pornoci..ttnpl )ip~ljt••1t wntt'J>ftlJliTi!~1952. i gotovo po pravilu. sada uzima mcsavinu Lente insulina i cvo. A kada cujete da vise od pedeset godina svakodnevno dobija injekcije iasuliae.. godina vakodEvocira ecanjc na prve godinc svoje nevno je sterili ao 6AKTEPHOnOUlHM K nA60PATUPKr bolesti i pokazuje citavu hrpu lekarskih taklene brizgalice DT.-...in je lekar a kci inzenjer putovanjima..:o'-.. I'-fed. prakticno bez ogranicenja.1t: _2=-~"":.. bez secerne bolesti.. a rekrcativno sc bavio sportom. raznjako iznemogao. dijabetologije.:.. vec preko pola veka... Vuka Vrhovca... UJ pun ETA P nalaza i laboratorijskih izvestaja na vcc i igle a sada koristi It)T''M''_·_·7·-:-'-.. ins u I ins k e Da secerna bolest i dugotrajna insulirncsavine i samo . do ta cesto odlazio na sluzbena i Damjanov. posle vise od na. ornrsavio sam zabavne priredbe.Miletiko. . druga putovanja.:. valja svakako irnati u vidu da nijc dircktoru Klinike za interne bolesti preparate. Odrnah sam upucen Tokom 52. a cu6ete da je dugogodi§nji dijebetesni bolesnik .J. odlazio sam je sam ili uz pornoc supruge. Svake godinc bio sarn Naglasava da nikad nije posezao za preko petnaest kilograma i bio r-----==-----.c.. tacnije punih Inutrala.. godisnje vrsiti sterilizaeiju.. otklanjao ih kada je ustanovljeno da bolujem od no rukometnih utakmica.

/1 ml odgovarajucim brizgalicama. Kao rodeni Kacanin. Prva se naziva IZOFAN insulin (Insulatard. Posle obroka. redovan sam posetilac utakmica rukometnog kluba "Jugovic". kada secer u krvi naglo raste. shvatiti da secerna bolest nije nikakav bauk. a inace stalno sam u pokretu obavljajuci razne poslove i kupovine.ptiptemicemo setiju tlanaka 0 insulinu. Kisela sredina je bila neophodna da Insulinski preparati se danas proizvode u dye jacine: 40 i. primeni 2. Uprkos dugotrajnom dijabetesu. "rnutnih insulina". najviseg stepena cistoce. eiji sam pocasni clan i dofivotni imaJac besplatne ulaznice". a zahvaljujuci urednom lecenju.jJml.j. belezi se i porast insulina u krvi. bilo je neophodno injicirati rastvor pet i vise puta dnevno zbog njegovog vrlo kratkog delovanja. Insulin je hormon. To znaa da bi se unela ista doza insulina. Damjanova sta bi mogao kao dugogodisnji bolesnik da poruci mJadim osobama kod kojih je ustanovljena secerna bolest i koji treba da primaju injekcije insulina. Osim toga. .Ino koriscenje secera. arnericka farmaceutska kompanija Eli Lilly i danska kompanija Novo. koristi se 2. Od otkriea do danas Novo Nordisk AlS. dovelo je do razvoja dye vrste suspenzija insulina ili tzv. od kojih je sazdan svaki zivi organizam. Ove godine je operisao kataraktu na oba oka. od izuzetne koristi bilo svakodnevno kretanje. Od ~votn. primenom 40 i. insulina. kada je nivo secera u krvi nizak. podrtavajuCi time poboljsanje lerenja i edukecije obolelib od se6eme bolesti. Insulin ima vise funkcija u organizmu. Alergijske reakcije su bile cesta pojava. Prvi preparati insulina za terapiju dijabeticara su bili kiseli rastvori vrlo male bioloske aktivnosti."Izuzetno je znacajno imati potpuno objektivan i racionalan odnos prema svojoj bolesti. Kao izuzetno znacajno istakao bih svakodnevno kretanje i fizicku aktivnost koji su za mene bili vrlo znacajan dodatni faktor u Iecenju. Damjanova najbolja je potvrda misljenja da su oboleli od secerne bolesti zapravo uslovno zdrave osobe. Istina je da se zali na smetnje u vidu i bolove u nogama. Olaksavajuca je okolnost da je supruga medicinska sestra a sin lekar specijalista internista . ali se njegovo opste zdravstveno stanje moze okarakterisati kao sasvim zadovoljavajuce. cesto uz obalu Dunava. Svetska Zdravstvena Organizacija je nedavno preporucila svim ~cama da predu iskljuavo na komrenje 100 i.o je vazna podrska i razumevanje. "Za uspesno lecenje secerne bolesti izuzetn. RAZVOJ INSULINSKIH PRBPARATA Piie: Predrag Radosevic Malo je otkrica u oblasti medicinskih nauka koja su toliko promenila i unapredila zivot velikom broju pacijenata kao sto je to bio slucaj sa pronalaskom insulina.gastroetrolog. ili se on sintetise. po hemijskoj strukturi belancevina. RazumJjivo da je neophodno pridrzavati se dijetskih preporuka i drugih saveta . u narednih tiekoliko brojeve ovog Casopisa. kao osnovnog izvora energije svakog zivog organizma. Nairne. uvek pruzali maksimaInu podrsku. Predstsvnistvo u Beogradu odluCilo je da pomogne izlalenje ovog cesopise. NPH) i uvedena je u upotrebu secera. Na kraju razgovora pitamo g.=internacionaInih jedinica) i 100 i.j. ali i blize okoline (na radnom mestu.lml insulina.5 puta razblazeniji od 100 i. godine do danas.j. su 2.5 puta veeu dozu. Od epohalnog otkrica insulina 1922.j. od njegovog otkrics pa do danas. Tokom noci ili izmedu obroka. 7 . ohrabrenje i pomoc. I sada kao penzioner setam se najmanje jedan sat dnevno.j. ali nije u stanju da ornoguci celijarna koriscenje odrzava insulin u rastvorenom obliku pored velike kolicine necistoca (proteina) iz pankreasa. u prvom redu porodice.j.jJml (i. istrazivanja na polju insulina bila su toliko intenzivna i obimna da su omogucila dobijanje neogranicenih kolicina humanog insulina." Zivotna prica g. Kod obolelih od secerne bolesti postoji ili nedostatak insulina. odmah po njegovom otkricu. ali je svakako najvaznija ona koja se odnosi na pravi.5 puta veea zapremina. insulin omogucava da celije.j. zasad nema ozbiljnih komplikacija svojstvenih ovoj bolesti. a izlucuje se direktno u krvotok. Ako se 0 ovome ne vodi racuna desire se da neko ko upotrebi brizgalicu od 40 i.). ame dovodi sebe u rizik od vrlo tellih hipoglikemija. redovno se kotrolisati kod lekara. Iz ovih istrazivanja proizasle su tri obelove nagrade. redovno uzimanje insulina i eventualno drugih potrebnih lekova. Imao sam srecu da su mi supruga Evica i deca. a operacija je protekla bez ikakvih problema. Intramuskularna primena ovakvih preparata je bila vrlo bolna i neprijatna usled velike zapremine koja je morala da se injicira i zbog kiseline u prepratu. insulin se izlucuje u malim kolicinama.j. svetski poznat proizvoda~ insulina prisutan je u Jugoslaviji viso desetins godine. za primenu 100 i. koja je daJanajviSe novina u lerenju insulinom. kako bi se spreeile potencija lno vrlo opasne bipoglikemije . zapocele su proizvodnju insulina iz govedeg i svinjskog pankreasa. u ciJju smanjenja broja injekcija tokom dana. koju sintetise pankreas (gusteraca). Na tome sam im posebno zahvalan" . da uzimanje insuJina ne predstavlja nikakvo posebno opterecenje i da se sa ovom bolescu moze voditi prakticno normalan zivot bez vecih odricanja i lisavanja svakodnevnih zadovoljstava. Traganje za preparatima insulina sa produzenim delovanjem. Insulini jacine 40 i.pedeset godina bolesti.e vaznosti je da se uvek primenjuje insulin sa 40 i. Shvativsi vaznost insulina za lecenje obolelih od secerne bolesti. mogu koristiti secer kao energetski izvor. Isofan. Sto je kolicina secera u krvi vcca to je i lucenje insulina intenzivnije. u §leoli i sl. Kso ptedstsvnici farmaceutske kompanije. odnosno insulin sa 100 i. koje ponekad mogu imati i tragicne posledice. narocito pri kretanju. insulina.j. zavisno od kolicine secera u krvi. sin Dragomir i k6i Svetlana. kao i da ima izvesnih problema od trane srca za koje uzirna lekove./1 ml.

cak i svinjski insulin izaziva odbrambeni odgovor organizma u pacijenata tretiranih Me insulinom. Nairne izofan in ulin je hemijski stabilniji od lente insulina. Inuzolan. prirneceno je da se koriscenjern samo jedne vrste insulina ne moze uvek postici dobra kontrola secera u krvi. Od svih zivotinjskih insulina. u industrijskim uslovima. zbog cega se i primenjuje u Iabrickirn mesavinarna kao insulin srednje dugog delovanja. podvrgava se detaljnom preciscavanju. kada su potrebe pacijenata to zahtevale. pred sarno davanje mesaju insulin u brizgalici. pocetkorn 70-ih godina. u ovom slucaju insulina. Oba preparata insulinskih suspenzija su razvijena u Novo Nordisk laboratorijama. tijibove piednosti i mane . o U sledecem broju Me-Dija objssuicemo naCine primene insulina. Ovako dobijen humani insulin nazvan je semisintetski. a u smesama sa bistrim insulinom. Sve navedene prednosti izofan insulina su razlog sto se on u svetu najvise koristi od svih postojecih preparata insulina. mestu i ulozi analoga insulina u lecenju secerne bolesti bice vise reci u jednom od narednib brojeva ovog casopisa. odnosno humani insulin. prvi lek proizveden g e net ski m inzenjeringom. klinicki ne pokazuju nikakvu razliku u regulisanju nivoa secera u krvi. Obzirom da su potrebe pacijenata vrlo razlicite. i pored velikog stepena Cistoce Me insulina. zbog koje postoji rizik od zacepljenja. a proizveden je prvi put u Novo Nordisk laboratorijama 1981. godine. Tako je Novo ordisk u peo pocetkorn sezdesetih godina da dovoljno precisti zivotinjski insulin. Medutim. Pojavila se potreba da oboleli od secerne bolesti. bio je insulin.1946. Pored toga. godine. I pored velike slicnosti sa hurnanirn insulinom. godine poceo se koristiti LE TE insulin (Monotard. Danas se najosetljivijim metodama odredivanja jedva mogu reg i s t r 0 vat i nccistoce u preparatima Me insulina. Pored suspenzija insulina unapredivani su i preparati rastvornog. Istrazivaci su od samog otkrica insulina trazili nacin za njegovu proizvodnju u svrhu lecenja obolelih od secerne bolesti. zbog cega se ponekad mogu pojaviti problemi u regulaciji secera u krvi. 8 . Proizvodnja insulina genetskim inzenjeringom je ornogicila da se proizvedu i neki novi insulini koji su po strukturi vrlo slicni humanom insulinu. svinjski je po hemijskoj strukturi najslicniji humanom. Prvi humani insulin proizveden je iz svinjskog insulina. moze se primeniti pornocu penova. Tako je nastao Me ili monokomponentni insulin. aime. ujutru i uvecc. Kako sarna rec govori. Princip na kome se zasniva produzeno dejstvo je smanjenje rastvorljivosti insulin a. Makedonija. Lente). Me insulin bi trebalo da sadrzi sarno insulin i ni jednu drugu komponentu u svom sastavu. Kada se ovakvi mikroorganizmi nadu u optimalnim uslovima za rast i razmnozavanje. Mesanje insulina je zametna procedura koja zahteva dosta paznje od strane pacijenta. a promene u strukturi se vrse kako bi se promenilc odredene osobine humanog insulina. insuLini zivotinjskog porekla imaju osnovnu trukturu koja sc razlikuje od strukture humanog insulina. Ovako sintetisan humani insulin se potom izoluje iz tecnosti u kojoj su rasli mikroorganizmi. Insulinski prcparati izofan i lente u medicinskom smislu se vrlo malo razlikuju. izofan insulin gradi stabilnije smeze. i na kraju se od njega proizvode razlciti preparati koji su prethodno opisani. Razlog sto se lente insulini ne primenjuju pomocu penova je velicina kristala u preparatu. 40/60 i 50/50. U fabrickirn mesavinarna bistri i izofan insulin su pomesani u razlicitim odnosi- ma (Mixtard. Od tog vremena preparati insulina su poceli da se mesaju. oni proizvode tacno definisnu belancevinu. Novo usvetu BEZIGLENI INJEKCIJSKI OSCH SISTEM INJEX~ Slovenija. Obe vrste insulina su srednje dugog delovanja. 20/80. lente insulin ima nesto malo duze delovanje od izofan insulina. Razvojern tehnologije. Bugarska. Ovi insulini nazivaju se analozi insulina. Nairne. najcesce 30% bistrog i 70% izofan insulina. a 1952. Rumunija. Razlike postoje u tehnickorn smislu. odnosno "bistrog" insulina. hemijskom promenom u strukturi. Uvodenje metoda g e net s k 0 g inzenjeringa izazvaloje pravu revoluciju u proizvodnji insulina. M). u proces proizvodnje insulina uvedene su vrlo -------slozene metode preciscavanja. postoje fabricke mesa vine i sa drugim odnosima bistrog i izofan insulina: 10/90. zbog cega su pripremljene fabrcke mesavine kako bi se obolelima od secerne bolesti olaksala terapija. koji vise nije morae sadrzati kiselinu. Ovi preparati sc najcesce koriste kada se insulin primenjuje sa dye injekcije dnevno. Albanija i druge). koje se sa stanovista savremene insulinske terapije smatraju negativnim. koje uglavnom ne uticu na kvalitet lecenja. nakon potkozne injekcije. ali kada se koriste dva puta dnevno. To je razlog zbog ccga je zivotinjski insulin izbacen iz upotrebc u mnogim zemljama (zemlje zapadne Evrope. Osnovni nedostatak semisintetskog humanog insulina je 0 g ran ice nos t polazne sirovine za njegovu proizvodnju. Metode genetskog inzenjeringa koriste obicno jenocelijske organizme (bakterije ili gljivice) u koje se inkorporira genetski kod za pro i z v 0 d n j u odredene belancevine. obzirom na slicnost svinjskog i humanog insulina. sto je omogucilo da se napravi preparat bistrog insulina.

privremeno zbog odredenih akutnih bolesti. sto otezava normalnu aktivnost organizma i iziskuje vece napore u ostvarivanju tivotnih potreba bez obzira da Ii prouzrokuje ill ne invalidnost.60 procenata 6. a sto se tice korisnika penzija tu su sve kategorije korisnika penzija ostvarenih po osnovu zaposlenja. Pise: Nedeljko Radmilovic. ukocenost kuka i dr. stim da je ostecenje organa ill delova tela nastalo kao posledica povrede na radu ill profesionalnom bolescu.70 procenata 5. kao i slepo lice koje postize vid sa korekcijom od 0. ako telesno o§teeenje iznosi najmanje 30 odsto. kao i ako zbog tezine i prirode trajnih bolesti i bolesnog stanja nije sposobno da se samostalno krece ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajucih pomagala. Zahtevi za sticaoje ovog prava podose osiguranici i korisnici penzije sa odgovarajucom medicinskom dokumentacijom nadleznoj filijali penzijskog i invalidskog osiguranja. Zakooa.noge. korisnik starosoe. Republickim zakonom u clanu 33.30 procenata Ovi stepeni i procenti su elementi na osnovu kojih se odreduje visina novcane naknade za telesno ostecenje. stepen . stepen . kao i procenat tih ostecenja koja su osnov za sticanje prava na novcanu naknadu i za racunanje sta!a osiguranja sa uvecanim trajanjem utvrdio je Savezni minister za rad. obavljanja samostalne delatoosti i zemljoradnika). odnosno osiguraoiku koji ostvaruje pravo na takvu novcanu naknadu po drugom osnovu.50 procenata 7. stepen . Prema Clanu 74. Telesno o§teCenje more da postoji uporedo sa postojanjem invalidnosti. 9 . stepen 40 procenata 8. stepen . zdravstvo i socijalnu politiku posebnim aktom Pravilnikom 0 utvrdivanju telesnih ostecenja. koristi se zvanicno objavljeni podatak 0 tome od strane republickog organa nadleznog za poslove statistike. U odnosu oa medicinske uslove iz ove zakonske odredbe u praksi organa vestacenja pojavilo se kao sporno pitanje ustanovljenje potrebe za stalnom negom i pornoci kod odredenih kategorija i korisnika penzija koji se lece putem dijalize. Telesno ostecenje od najmanje 30 procenata. stepen .80 procenata 4.90 procenata 3. Sta se podrazumeva pod neophodnom stalnom pornoci i negom od strane drugog lica regulisaoo je clanom 37. Zakooa upucuje na zakljucak da se pravo oa stalnu negu i pomoc drugog lica ne rnoze ustanoviti za slucaj kada osiguranik ili korisnik penzije. nije sposobno da. Prema clanu 36. ima osiguranik. telesna ostecenja su razvrstana prema tezini u osam stepeni. Moguce je da povreda nije dovela do invalidnosti all je prouzrokovala telesno ostecenje. Ovako shvacen smisao odredbe clana 37. stepen . osiguranici samostalnih delatnosti i osiguranici zemljoradnici. Znaa. Republickog zakona 0 penzijskom i invaJidskom osiguranju pravo na novcanu naknadu za pornoc i negu drugog lica ako je zbog prirode i tezine staoja povrede ili bolesti oeophodna pomoc i nega za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih zivotnih pot reba. od osnova koji iznosi 25 odsto prosecne mesecne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u prethodnoj godini.Novcana naknada za pomoc i negu NAKNADA SVIM KATEGORIJAMA Pravo na novcanu naknadu za pornoc i negu utvrdeno je republickirn zakonom kao poseban rizik penzijskog i invalidskog osiguranja. i da odrzava osnovnu licnu higijenu. Republickog zakona? Iz ove zakonske odredbc proizilazi da potreba za staLnom pornoci i oegom postoji ako lice u toku trajanja osiguranja postane nepokretno. U odnosu na krug osiguraoih Licakoji mogu ostvariti pravo na novcanu naknadu za pomoc i negu to su sve kategorije osiguranika (osiguranici zaposleni.svlaci. Pravo na novcanu naknadu stire osiguranik iz Clana 19. Visina novcane naknade za telesno ostecenje odreduje se prema stepenu telesnog ostecenja u procentu utvrdenom u clanu 33. Znaci. ostecenje vida. godine. ruke. Osiguranicima kojima se ustanovi putem organa vestacenja potreba za pornoci negom od strane drugog lica pripada novcana naknada u visini 60 procenata od pro ecne rnesecne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u prethodnoj godioi. za sticanje prava po osnovu ovog rizika neophodno je da se proccs lecenja zavrsi pa tek nakon toga da se ceni osnovanost ustanovljenja potrebe za pomoci i negom. invalidske ili porodicne penzije i invalid rada sa preostalom random sposobnoscu. Ustaoovljavanje potrebe za stalnom negom i pomoci vrse organi vestacenja u republickim foodovima penzijskog i invalidskog osiguranja prema medicinskim uslovima iz clana 37.canje prava na novcanu naknadu za rizik telesnog ostecenja uslovljeno je uzrokom nastanka telesnog oneeenja.05. Osiguranik koji je pravo na novcanu nakoadu za pornoc i negu stekao za vreme trajanja osiguranja zadrZava to pravo i po prestanku osiguraoja. starosou ili porodicnu penziju ili pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju i zaposlenje. U tom slucaju se ostvaruje pravo na novcanu naknadu za telesno ostecenje kao samostalno i nezavisno pravo od rizika invalidnosti. stepen . Republickog zakona. i 20. Pravo na novcanu naknadu za pornoc i negu ne pripada korisniku. Saveznog zakona telesno ostecenje postoji kad kod osiguranika nastane gubitak. oka. Telesno o§tecenje kao osnov za sticanje prava na noveanu naknadu je same ako telesno ostecenje koje je utvrdeno ovim Pravilnikom kao takvo i same u procentu koji je za to telesno ostecenje u Pravilniku predvideno. prouzrokovane istom povredom ill bolescu.). i to: 1. Kao podatak 0 prosecnoj mesecnoj zaradi po zaposlenom. bitnije ostecenje ill znatnija onesposobljenost pojedinih organa ill delova tela (gubitak .100 procenata 2. pomocnik direktora Republickog fondaPIOS NAKNADAZA TELESNO OSTECENJE Sti. sluha. bez tude pomoci. U vezi ovog pitanja zauzeto je medicinsko stanoviste koje se primenjuje u postupku vestaccnja da osiguranici i korisnici penzija koji se lece putem dijalize tri puta nedeljno mogu steci pravo na staLnu negu i pornoc drugog lica. ako je stekao pravo na iovalidsku. Saveznog zakona. oblaci. obavlja one aktivnosti koje bi zadovoljile osnovne zivotne potrebe. niti da se samo hrani. za telesno ostecenje nastaIo kao posledica bolesti ill povrede van posla ne obezbeduje se po sadasnjim propisima pravo na novcanu naknadu koji se primenjuju od prvog januara 1997.

ieno Cajno pecivo ''DUABET sa kak " · zasladivacima. namenjen dijabetiCarima . .BAMBUEVA kuhinja zdrave hrane obradovace uskoro svoje verne potroSace novim roizvodom iz grope dijetetskih namirnica. svima onima koji iele zdraviji nacio ishrane.

Gradski Beograd Proizvodi bez glutena~ .Pljeskavice ./ SAM ASPIRIRA MINIMA.( AKTIVIRA SESTAVLJANJEM SENZORA '/ISKLJVC:VJESEVADENJEMSENZORA .Kroketi od prosa od Tofu sira i spanaca .Hleb od brasna . ul.bez gl ute ns ka torta .Rolat Dijabet prizvode Zavod za zastitu ...bez gl utenski keks . Zanatska radnja "GAZIBARIC" VI.. kontrolise zdravlja.tHI din. .bezgjutens kt hleb .405 PROGRAM ZDRA VE HRANE . r za dij: b ti If i ho mbt n m i zam n l 'In 111 d 8 BayerEB Yampredstavlja GLUKOMETER ELITE 2000 aparat za merenje vrednosti seeera u krvi 4-§tHI.. tel.( JEDNOSTAVAN ZA VP01'1lEBV . IZUZETNO PRECIZAN .( REZl1LTAT DAJE POSLE30 SEKVNDI .( MEMORI E POSLEDNJIH %0 REZl1LTATA Mlkrolet Set (aparat i prateee ogUce) Generalni zastupnik MEDINIC EXPORT· IMPORT Beograd...: (011) 3941 ./£ax:~o 61 70 vaS sJguran partner na naSem trilltu StalnD prlsutan ~-DIJABET PROGRAM Badem kocke Kokos muskacone Coko stangla Medena torta Carska torta Napoleonova torta Snezna pahulja . JNA 3b.Maksi keks od p o vrc a paskanata .LNV KOLlC:INV KRVI . Mira Gaz ibar'ic 11223 Beograd.l()()() 'I . Milutina Blagojeviea 57 tel./ OMOOVC:AVA REDOVNV SAMOKONTROLV VREDNOSTI SEC:ERA V JUlVI .

svih Opstinskih drustava za borbu protiv secerne bole ti. Od 2l. jeste da odvajanjem od roditelja. Posebno e mora i taci zalaganje jedanae t va pitaca. minulih dvadeset godina i ti je preuzeo organizaciju . Dugogodi nji progre ivni porast broja obolele dece od ecerne bolesti i pad zivotnog atandarda uslovio je trajanje skole zivota a za polaznike skole.Letnje skole" kao nuzno t i potrebu vojih o .besplatan boravak. Polaznicima skole zivota ru imo p iholo ke barijere. hotelskim sadrzajima (otvoreni i zatvoreni bazeni. Cilj ove skole. jedin tvene na Balkanu.07.BRIGA 0 DECI U Vrdniku boravilo devedeset jedno dete clanica. U organizaciji Dru tva za borbu protiv secerne bolesti grada Novog Sada. Ucirno ih da treba da po zavr etku skolovanja zasnivaju svoje porodice. u dye smene boravio je 91-polaznik pod danonocnim nadzorom upravnika i trinaest vrhunskih strucnornedicinskih radnika. da u ona u lovno bole na i da spoznajom znacaja amokontrole nivoa ecera u krvi i u urinu. Ove godine . svojim novcanim donacijaama i drugim. deca obolela od seccrne bolesti nauce da jc njihova bolest amo specificno stanje organizma.Letnja skola" je osnovana zbog potrebe edukacije dece obolele od dijabetes melitus-a da po ho pitalnom lecenju i pruzenoj strucno-rnedicinskoj pornoci. Pocetak rada . nivanjem Saveza drustava Vojvodine za borbu protiv ecerne bole ti. i samopotumo zabavni program) idealnom smestaju i ljubaznom osoblju hotela.Letnja kola" je odrzana u Vrdniku u hotelu "Termal".15 godina. rnoguce ostvariti pomenute ciljeve skole. dijet kim rezimom i hrane. ale za edukaciju i kul. koji u ne ebicnim zalaganjem doprineli prijatnom boravku mladih drugara. port ki tereni. Letnje skola okuplja decu uzrasta od 7 . oko totinu dece. mogu koro vc to i njihovi zdravi vrsnjaci. Zahvalnost pripada i donatorima koji su preko op tinskih Drustava i samog Saveza. ketona u urinu pravilnim doziranjem i davanjem in ulina putem inekcija. za skolu neophodnim. doziranoj fizickoj aktivnosti.Letnje skole" datira krajem sedamdesetih godina pros log veka. priborom i pomagalima te rnoci pri pocetnim akutnim komplikacijama. Predsednistvo Saveza donelo je odluku da se buduce letnje skole organizuju na istom mestu u koliko uprava hotela obezbedi i te u love kao i ove godine. za skolu neophodnim. u realnim zivotnim okolnostima na tave zivot kao uslovno zdrave osobe. stvaraju potom tvo i budu ravnopravni i korisni clanovi zajednice u celini. bioskop ka ala. Uverili smo se da je u predivnom ambijentu Fru kogorja i bogatim. clanova opstin kih Dru tava.

predstavnistvo Beogra. Udruzenje za borbu protiv secerne bolesti opstine Subotica.0. love godine pomogli su nam: Sekreterijat za rad. Drustvo za borbu protiv secerne bolesti opstine Beocin. Mini tar tvo zdravlja i zastite zivctne okoline Republike Srbije i Izvrsni odbor grad a Novog Sada./' jalna pitanja republike Srbije. NIS "Naftagas" Novi Sad i zanat ka radnja "Gazibaric" Beograd. Drustvo za borbu protiv secerne bolesti opstina Kikinda. Medinic Beograd. Mini tarstvo za zdravlje Republike Srbije. Holiding-Institut za opstu i dizicku hemiju Beograd. Mason-Kranj Slovenija. Termal-Zavod za pecijalizovanu rehabilitaciju Vrdnik. zdravstvo i ocijalnu politiku AP Vojvodine. Zanatska radnja Gazibaric-dijet proizvodi dijet konzumnim proizvodima ornogucili uspesnu realizaciju . Sponzori: Dugogodisnji zlatni sponzor-Novo Nordiskpredstavnistvo Beograd. Fitco doc Novi Sad. Drustvo za borbu secerne bolesti opstine Sid. Prizma Kragujevac. Generalni sponzor . Drustvo za borbu protiv secerne bolesti Vrsac. pozorisna grupa Kliker Novi Sad. Timomed Knjazevac. Izvrsni odbor grad a Novog Sada. Beograd. Priroda Beograd. Ministarstvo za socijalna pitanja Republike Srbije. Elmer Beograd i PTK Becej. Danska kompanija Novo Nordisk . Drustvo za borbu protiv ecerne bolesti grada Novog Sada. socijalnu politiku Izvrsnog veca AP Vojvodine. Drustvo za borbu protiv secerne bolesti Sombor. Nis-Naftagas Novi Sad. zdravstvo. g-da Rosa Klein-Neckar . NRK Inzenjering Beograd. Product Comex Beograd. Pims-preduzece za prehrambenu industriju i marketing Beograd. 0. Ovu humanu akciju i osnovni program ski zadatak Saveza su pomog1i i reaiizaciju omogucili: Generalni pokrovitelj Pokrajinski sekreterijat za rad. Biotrend Novi Sad. Suncokret Hajdukovo.Spektol doc Novi Sad. Leskovacka koliba kod-Kod Jefte-Novi Sad. "Spektol"Novi Sad. Drustvo za borbu protiv secerne bole ti opstine Pancevo Drustvo za borbu protiv secerne bolesti opstine Temerin. Pokrovitelji: Ministarstvo za soci.Izuzetno zalaganje jedanaest vaspitaca Pise: Petar Rancinger Gemuend SR Nemacka.0.Letnje skole".

diabetesa i bolesti metabolizma DTAVTTA. komplikacija gojaznosti. Zbog togaje DAVIT sjajna dopJednostavan za koriscenje. sa povisenirn krvnim pritiskom kilo Calorija. dakl e. balastnih materija i antioksi647 kj. prepodnevna kao prirodna hrana sa svojirn kao takav. cak x: . sarno vecera. pos Ie di ca same POZI. instant obroci sa izbalansiranim prirodnim komponentama prilagoden ishrani diabeticara. telesna tezina kod ispitani.proteinirna.20 stance. . sto je svakako ustvom secera u krvi.. A d . x la eticanma u pocetnoj taZI. popodnevna uzina ili esencijalnim materijama. ··U dn . kornfleks. Takode. Kao sto je ispitan i kao takav potvrden aJima. biolosko proizvod 1617 kilodzula.~ I Vec duze vreme na trtiiltu je prisutan DlAVTT. To su sojine. . ali nije nemoguce za 0 ro °d xak. izgleda samim tim i najboljoj iskorisonih najtezih. DIAVIT Hrana za d ij ab e t i c ar e . Nema ga u Zbog ukupnih kvaliteta DIAVje moderne dietike. preporucljivo uzimati DIAVTT. isto tako. jer voljno poznat. kad stabiegzoticnim nazivima praceni spravljen iskljucivo od namirnipa je pogodan za dugotrajno lizuju nivo secera u krvi. To se moze postici prehramb ene. na trtiiltu vec govom ukupnom kvaliktetu obrano mleko surutka u prabu DIAVTT dopadne i dalje mogu duze vreme postoji proizvod lecitin i pivski kvasac. od nivoa poremecaja faze entnib materija. Apoteke i svetske nom Iupom istrazrvaca. Dodatna vrednost se zna. krvni pritisak za 5. Uticaj na prisustvo maso tome govori DIAVTTOVA Sta je. po osiromasena. . da ne Kvalitetno pakovanje. tovu ako stalno napreduje. ko i bil d b ULIOU I veceru. mnogo na trzistu. bolesti. izmadu apotekama i marketima. a obilje 40 gram a donese organizmu namirnica prirodnog porekla. pnro ne faktore. a jedan obrok od Spravljen je iskljucivo od i srcanim tegobama. Ekspertski tim Instituta je. za kli x: d a to moze bi . secer u krvi je smanjen Diabeticarima izrazenom uneti i prirodne supza 10 odsto. Klinicki kiselinarna. sirokom krugu korisnika. kao sto je rak nedovoljno poznata.. x d k . x· " preporucuje D[seVITA a vec prisutnih masnoca i tivnog uticaja DIAVITA na funkcii CIJUp ankr easa. kojih nata lost nema cle po pacijente. jedino IT je namenjen pre svega zam ne opterecuju. ali od togje bez ikakvih rizika. Sve bolja nesumljivo svedoci i Ziatna da ga koriste vise puta dnevno. x ikakv "" I· I di nevou lIZlDU 1 prepo evnu sarno dobro izbalansiranim To kom isprtrvanja DlSU uocene ill e neze jene pos e ". Uz to preporucuje uzimanje DlAVlraznim vitaminskim preparatijednostavanje za upotrebu.4 odsto. od struke preporucen psenicnicne i jecmene uzina. lako Od cega je DIAVIT? TA za prepodnevnu uzinu i ma i slicnim pomagalima sa se vari. saceka se 10-\5 Zato su diabeticari iskljucivo u Beogradu. osakacena u ravljenje. dovolbombastom reklamom. ali je nedoKome je sve namenjen? cipiran. pogoloske prerade. d· I· . tivne zabteve za bezbriznu njihov odnos. iLi387 ozbiljno preporucuje i osobama visokovredan hranlj ivi preparat. o nosno msu lD nezavismm marketi su. mekinje. una svakodnevne ishrane. zamene oruc 1 popo hidrata. . obima. zdrave hrane. saznanjima umesa e 40 grama (pet punib pogorsava samu bolest. probavnog trakta. dietnim vlakntelesnom tezinom.. dakle svima povecane masnoce u krvi ili irna. holesterol za 5.. Na lnstitutu za endokrinologiju. . ove tegobe su cest Ziatnom rnedaljom za kvalitet ovakvog kompleksa je u izbaluzrocnik mnogih drugib organna Novosadskorn sajmu. a to su direktne intencina vreme ili kolicinu gladi. "to je za b e Iezeno u I· iteratun . napominjati da je komponovan ju mnogih bolesti modemog soka od paradajza ili obicne. . likorn klinickog ispitivanja i. za b kon m brze izlucivanje ugljenih bilo koji medicinski ili farmakoloski preparat. izrazite gojaznosti s povisenim do bioloski prirodnog to manje ugljenih bidrata krvnim pritiskom kao i povecanirn masnocama u krvi. . a lucenje insulina je povecano cak za 50 odsto. . Nema janje same jedan obrok DTAVIne moze da bude tako efikasno velike tajne. pa ga nema uravnotezena hrana tivosti . koje pomazu odsto. TA dorucak. triglicerid za 35 odsto. la 0 Je to 1 0 po pose di b ·x . pa i Njegova vojstva su.. onima sa povecanom ima i svima koji imaju ma . Zasto? Zato sto priprema. vode. odnosno 5. neminovno svake osobe odgovome za opoDIAVIT je laka. gojaznost kod secerasa. odnosno 155 kCal. nezavisno konzumaciju njemu transparnedovoljno. debelog creva i celog za dijabeticare u apotekama i vecini rnarketa. zdravlje i dug coveku Dakle. Oni kojima se lstini za volju. Jednostavno u solju naravno. upoma ili povecana u skladu sa najnovijim doba. pod nazivom Diavit koji u potmedalja za kvalitet od bolje namimice.neophodan. x· c.insulin . ali nista koriscenje. gojaznoscu. a onje tako i konkao lak obrok. a ostalog. pretbodno prokuvane. brza ili t hrana. s se. Odgovarajucom hranom Posle 30 dana redovnog uzimanja dva obroka DTAVITA. mogu ka umanjena je u proseku za 5 kilograma. . vitaminirna i minerneurednom probavom. koja Diavit je pozeljan.man za konzumiranje. zapravo DIAVIT? nib kiselina u krvi DIAVIT energetska vrednost: 100 grama To je uravnotezen. vazniji Novosadskog sajma. kao i onima sa zele da ostanu zdravi. kvalitetu za mnoge vazne komprimeran. razgradnju u organizmu narocito z b og pos Ie dn! po d at k a. je zbog visokog stepena tehnokazemo . u ishrani Nacin koriScenja Visegodisnja gojazoost. da organije njegova funkcija.. Narocito je puno ti zadovoljava sve nutriznaju to nutricionisti. ali i gojaznbogatih esercijalnim materijadansa. To je KLINICKI REZULTATI jelovnih kasika) sadrzaja definitivno saznanje medicine. bez tegoba i posledica Vec je receno da je DTAVTT veceru. Ne treba posebno ni moze da pomogne u sprecavanjogurta ili caja (bez secera). doduse prepravljeni dietike. i druge zdravstvene ponente. hrana koja se lako pravilu vodi u secernu bolest. godine klinicko ispitivanje na uzorku od minuta da sadrzaj nabubri upuceni na dietaLnu hranu sa 15 procenata staro ti preko pedeset godina. ansiranosti njegovog sadrzaja. d c. zivot. a vremanom. ". 0 njepahuljice. a skih poremecaja i bolesti. zavisnima ' jeg JU"IO ItI d . uvece bez obzira ishranu diabeticara. izvrseno je 1993. nezasicenim masnirn gojaznima.65 od to. i obrok je spre(secera) i masti. da manji zelju za hraje prisutan u prodavnicarna osobama sa povecanim prisomogucavaju rnu najbolju nom. Polozio je isplit prica prirodnog porekla. 0 se obrocima.

OVAJ PREPARAT CE REGULISATI VAS METABOLIZAM.oarnindipnpara:6 . PROIZV08AC: HOLDING INSTITUT ZA OPSTU I FIZICKU HEMIJU. Ijuspice. prieno sojino zrno. Proizvode grupe Soja Vita cine: brasno. aparati za samokontrolu secera. iIi kao potpuna zamena mesa.• Sa\rij" k :L 011/430-130 I MediGo-M D. grudne proteze. . ul re ~ ve 16 T. tel. A IMATE POVISEN SECER I TRIGLICERIDE. stake.e.multiv.••• ZA ZDRA VU ISHRANU • PROIZVODI SOJA VITA GlLCOllENO 2 - BELLA VITA - Specijalizovana prodavnica za dijabeticare B I II.J. invalidska kolica. Trg Nikole Pasica bb Sremska Mitrovica Tel/fax:022/61-00-25 Kod na moiete kupiti: Medicin ka pomagala (poja eve za prepone.Apara:ti:z:a ~ pD:tiska. bombone za dijabeticare) Klompe i uniforme za medicinsko osoblje MediGo-M za Vas.) Ortopedska pomagala (stapovi.KoJrl)lI!tan progam. PREPARAT CE SPRECITI DA POSTANETE DIJABETICAR. A ISTOVREMENO SMANJITI RIZIK OD INFARKTA I SLOGA. Koriscenjem proizvoda od soje obogacuje se ishrana .medil:inddc~f!lI~ i'O.ara:ta. diemovi. SMANJITI SECER I SACUVATI CELIJE ZA LUCENJE INSULINA.O. carape za vene i dr. pelene za odrasle i dr. a zahvaljujuci tehnoloskom procesu prerade imaju dobru svarljivost i iskoristljivost.Sla:tJOO. Upotreba proizvoda Soja Vita u ish rani zdravih Ijudi ima dijetetsko i preventivno delovanje. SACUVAJTE SVOJE ZDRAVUE SA DIJABETOM 2.ara:ta:z:a ~e secera uJavi iurirw.Saveti Eftdoltrinologa. . sokovi. SOJAPROTEIN AD za preradu soje. . 180-329 .: 816-086 . Prodaja tel. vegetarijanska pasteta. ODLOZITE SEBI DAVANJE INJEKCIJA INSULINA. Proizvodi Soja Vite koriste se u kombinaciji sa ostalim namirnicama biljnog i iivotinjskog porekla.•.Saveti mdricion. zasladivaci. pa su i proizodi od soje bogat izvor ovih sastojaka.iria ••• •.NAUKA U SLUZBI VASEG ZDRAVUA POMAlE VAM DA STAVITE POD KONTROLU SECER U KRVI.. MediGo-M sa Vama.• zabotwiteinostranrlvo i ••• ••zapanltDi! . ./fax. kilu. koji su uzrok nastajanja bolesti srca i krvnih sudova. odresci. -1nhalaa:Irl. kao i instant napitak Leci Vita. .: 021 1815-311.Trakice i semon :z:awe vrft! . BECEJ Centrala. AKO STE DIJABETICAR. BEOGRAD. a kod obo/elih i starijih osoba imaju terapeutsko dejstvo. ortoze. igle. FAX: 011 /639-624.) Program za dijabeticare (spricevi. PRODAJA: 011 / 181-302. Proizvodi od soje ne sadrie holesterol i zesicene masne kiseline.O. Sojino zrno je veoma bogato proteinima. PREPARATJE TESTIRAN NA VMA. AKO NISTE DIJABETICAR.w:i. komadici. vitaminima i mineralima.

Nezeljene lokalne promene na mestu aplikacije navodno nisu ~escc niti intezivnije nego prilikom koriscenja igle. Medutim. to jest u potkozno tkivo. sto uzrokuje ostecenje krvnih sudova i cirkulacije. AIDS) kako za one koji primaju insulin. Nosovasdanin zabrinut zbog saveta da nas-tavi dalje lecenje svoje bolest insulinom. insulin 1I krvotok dospeva putem resorpcije iz potkoznog tkiva nakon date injekcije insulina. uneo preko usta i dospeo u organe za varenje. treba preci na insulinsku terapiju jer u protivnom svako duze odlaganje. Secemu bolest lecim dijetom i tsbleteme. odnosno njegovog dejstva. Procenjuje se da posle desetak i vise godina trjanja dijabetesa. dati od 5 do 30 i. ali su ova jedinjenja mogla da se primene sarno u eksperimentima na zivotinjama.j. disajnih organa) i ovakvih vrsta insulina ima vec u svetu. Medutim. Uz to. ovim porernecajem mogu doprinositi i psihogeni momenti. Sta je od toga tscno? 16 t . kao i ostecenje nerava u predelu polnih organa. Majka nedavno obolelog deteta Sta nam mozete reci 0 potkoznom ubrizgavanju insulina "injekcijama" bez igle? Odgovor: Danas postoje posebni aparati (injektori) koji rnogu insulin (ili neku drugu supstancu) da ubrizgaju pod kozu. sto znaci da se dijabetes mora. u ovom tipu dijabetesa. hermon kojeg stvara zlezda gusteraca (pankreas). ukoliko se dobro ne leci i ne kontrolise. bez primene igle. koristite se dvojako: prolazno ili trajno. prakticno iscrpi. kada bi se insulin. a kada ovo stanje prode. mnogo dalje se odmaklo u proizvodnji i primeni vrsta insulina koji se mogu aplikovati preko sluzokoza (nosa. dr Pevle Pentelinsc. Kada nastane iscrpljenost funkcije. a ukoliko ovo nije dovoljno. naziva se insulinnezavisni. koji nije dobro lecen. leciti insulinom. Medu njima je vodeci porernecaj erekcije (njena nedovoljnost ili cak potpuni izostanak). kojima je spreceno "svarivanje" insulina u organima za varenje i tako ocuvano njegovo biolosko dejstvo. rnofe dovesti do ostecenja brojnih organa i njihovih funkcija. ali i na drugim organima. ni uz maksimalnu stirnulaciju. s verovanjem da na ovaj ~in odgovorimo na sva pitanja i tiedoumice vezane za dijebetes.j. u stampi se pojavljuju ovih dana clenci 0 stetnim. u vezi s dijabetesom ili nezavisno od njega. u odredenim situacijarna mora se za lecenje primeniti insulin. to jest jednim navlacenjern i ustricavanjem. praceno visokim vrednostima secera u krvi. tako i za one koji se mogu slucajno ubosti upotrebljenom i odbacenorn. Odgovore ce davati prof. Lecenje ovih porernecaja je hronicno. S druge strane.j. s razlicitim stepenom uspeha. u oko polovine muskaraca postoje manje ili vise izrazeni porernecaji seksualne funkcije. koje se lece insulinorn. Dugogodisnji dijabeticar iz Indije Pozna to je de osobe obolele od seceme bolesti cesto imaju i povisene vrednosti holesterola u krvi te da zbog toga moraju da uzimaju odgoversjuce lekove. Ovo se isto odnosi i na seksualne organe i njihovu funkciju. medntim to moraju biti takozvani koncentrovani insulini koji sadrzi na I mililitar 100 i. na primer u vidu tableta ili rastvora. tezih akutnih stresnih situacija (tezih akurnih infekcija i drugih bolesti. odnosno potencije. bez dugog odlaganja. tada pankereas ne moze vise da stvara potrebnu kolicinu insulina. ad skora na insulinskoj terapiji Zasto se insulin ne proizvodi ikoristi u vidu tableta. maksimalnu primenu tableta. operacija i slicno. Nazalost. Ovim putem se mogu davati insulini kratkog i srednje dugog dejstva (tipa NPH insulina). od godinu-dve do desetak i vise go dina. Ovo vreme do nastanka iscrpljenosti moze da traje razlicito dugo. dovodi do trajnih ostecenja organizama. Medutim. posle odredenog vremena. on bi se jednostavno pod uticajem enzima za varenje razgradio ("svario") i time izgubio svoje dejstvo. koji u krajnjem mogu nepovoljno uticati i na plodnost ovih osoba. da Ii ga onda moram primsti celog zivota? Odgovor: Tip secerne bolesti.Pitanja i odgovori DIJABETOLOG VAM ODGOV ARA Rubr:ika "pitsaje i odgovori" stvorena je u cilju konkretne pomoci tusim ~itaocima. on biva postepeno resorbovan. Prolazno se insulin primenjuje u slucaju akutnog metabolickog pogorsanja dijabetesa. tj. Bolesnica iz Vrbasa. bar u pocetku. odnosno dugotrajno povisena vrednost secera 1I krvi. ili tip II dijabetes. kojem se zahvaljujemo na svesrdnoj pomoci. isto kao i insulin koji je dat na klasican nacin putem brizgalice (sprica) i igle. koji je posledica prethodno pomenutih hronicnih. ali je svakako na prvom mestu njihova prevencija putem kvalitetnog lecenja i kontrole dijabetesa. pa i po zivot opssnitn. Medutim postoji i situacija kada se insulinska terapija uvodi kao trajna. Trenutno raspolozivim aparatima rnoze se u jednoj dozi. od koje Vi bolujete. u stepenima povecanja po 1 i. Ako bih poceo da primsm insulin.) kao i tokom trudnoce. dat na ovaj nacin i disperzija po tkivu i resorpcija slicni su kao i pri davanju insulina putem igle. a to je stanje kada se funkcija pankreasa. U osoba obolelih od seceme bolesti. Dubina do koje dopre insulin. Istrazivanja 1I tom smislu se i dalje sprovode uz nadu da ce jednog dana biti pronadena i "insulinska tableta". tada se dodaju jos i tablete za lecenje secerne bolesti. Nakon toga. a odlikuje se relativnim nedostatkom insulina. posto insulin dospe u potkozno tkivo. odsustvo straha i nelagodnosti pri ubrizgavanju. Zabrinuti dijabeticar Da Ii je pojava impotencije u muskerece obolelih od seceme bolesti cesca nego sto je uobicsjeno? Odgovor: Secema bolest. a uz to ima dosta prednosti u poredenju sa klasicnim davanjem insulina putem igle: prakticno bezbolno davanje insulina. Ocekuje se uskoro pojava ovakvih aparata i u nasoj sredini. moze leciti same pravilnom ishranom (dijetorn). Oni se ispoljavaju vidu ostecenja erekcije. pojavama nastalim tokom uzimanja ovih lekova. cime bi se izbegla potreba njego vog davanja putem injekcija? Odgovor: Insulin. ovakav insulin nije pogodan za 'lecenje secerne bolesti u ljudi. izbegnute mogucnosti infekcije (zarazna zutica. iako uz ovaj porernecaj mogu biti pridruzeni jos i smanjenje libida i razni poremecaji ejakulacije. Injekcija insulina. pocevsi od tog momenta pa u buduce. Osnovni uzrok koji do svega ovoga dovodi je neregulisan dijabetes. Razlog ovome je njegov hemijski sastav belancevinastog karaktera. organskih ostecenja. Do sada su nacinjene izvesne modifikacije u hemijskom sastavu. Kada se govori 0 porernecaju seksualne funkcije u muskaraca sa dijabetesom u vecini slucajeva se misli na hronican poremecaj erekcije. pri cemu ovaj mlaz probija kozu. zarazenorn iglom. U ovom slucaju se insulin ubrizgava u tankom mlazu. pod velikim pritiskom. Posto se na odgovarajuci nacin proceni da je taj momenat nastupio i da se vise ne rnoze da obezbedi uspesno lecenje dijabetesa primenom tableta. smanjenja libida i porernecaja ejakulacije. izlucuje se direktno u krvotok i putem krvi se raznosi i ispoljava svoje delovanje po celom telu. Porernecaj erekcije rnoze biti prolazan (u fazi akutnih i izrazitih pogorsanja dijabetesa) koji se nakon normalizacije vrednosti secera u krvi povlaci i hronican. bolesnik se ponovo vraca na prethodni vid lecenja. Ovaj tip dijabetesa se.

proizilazi da je dejstvo masaze na kozu dvojako . proizvodac je ovaj lek privremeno povukao iz upotrebe. Masazu su upotrebljavali Egipcani. primenom fizicke aktivnosti i ako je potrebno. Kada je reI! 0 statinima. ramena. imati i izvesnih nezeljenih. Razvoj rnasaze u staroj Kini isao je uporedo sa razvojem njihove medicine koja je pored lekova i trava primenjivala akupunkturu. trbuh u lererem. elasticnost. dodatno i lekovima. pa su nikle i mnoge skole koje osposobljavaju kvalifikovani kadar za sprovodenje masaze . leva pa deSna ruka u sedecem. Najl~~ ~ovek sam sebi izmasira ruke. Galen i drugi). le& i bokovi u sederem. Persijanci. poboljsanje celijske ishrane. Ljudski organizam je vrlo slozen sistem koga cine razni elementi koji su preko nervnog sistema povezani u funkcionalnu celinu. Rec masaza (massage) pojavila se po prvi put u francuskoj Iiteraturi 1813. sportu. ovi lekovi. godine. grudi isto u l~erem. sa povisenim vrednostima ili poremecenim sastavom masnih materija u krvi. Rizik nastanka pomenutih komplikacija izrazito se povccava ako se ovi lekovi daju istovremeno sa nekim drugim lekovima. pre svega sa nekim lekovima koji se takode koriste za snizenje nivoa masti u krvi (takozvani derivati fibicke kiselinc). koji u to vreme.jaci). dojenje i upotreba alkohola). tonus glatke i poprecno prugaste muskulature. U rukopisima indijskog religioznog kulta Joga. Desna ruka masira se poslednja jer se ona masiranjem najvBe zamoti (d~n. koza dobije novu svezinu. pa ima sposobnost da ih analizira i vrsi njihovu sintezu i vraca ih periferiji eferentnim putevima. istinl princfpima kao' i svak'a masaza. I danas svako dete kada se udari mahinalno i refleksno trlja udareno mesto. kojih ima vise vrsta. 17 . misica i zglobova. ne bi trebalo postavljati pitanje da li ih primenjivati ili ne primenjivati za lecenje hiperholesterolemije. rojevi tih impulsa odlazc u centralni nervni sistem odakle se obradeni vracaju prema periferiji do onih mesta gde ce se rnanifestovati efekat delovanja kao odgovor SAMOMASAZAiili Ima ograniceao dejstvo U odnosu na masazn kad je izvodi druga osoba jer je tesko samom sebi obraqiti. pa su napisane i mnoge trucne knjigc. Na~ masiranja kod samomasaze je: noge u sedecem polozaju. uzela je velikog maha u medicinskom lecenju. Izvodi se mehanickim delovanjem ruku na telo. boju. odvodenje stetnih produkata i smanjenje bola lokalno. fluvasatin i atorvastatin. Poslednjih par godina u svetu je registrovan i upotrebljavan cerivastatin. simvastatin. treba napomenuti da se ovaj lek kod nas ne upotrebljava jer do nas nije jos ni stigao. Ick iz grupe statina (zasticeno ime "Baycol") za koji je ustanovljeno da I!esee nego ostali lekovi iz ove grupe dovodi do ostecenja rnisicnog tkiva. Mnogi putnici i istrazivaci pisu 0 masazi kod urodenika raznih dalekih zemalja. krsta i glntealne delove tela. lokomotornu pokretljivost unutrasnjih organa. Po tim izvorima vidimo da su Ijudi nezavisno jedni od drugih pronasli i upotrebljavali masazu vec u najstarijim vremenima. kao i pracenje njihove podnosljivosti u toku primene. Poslednjih godina rnasaza je osvojila civilizovani svet. sporednih efekata. vIat ~ramena u sederem. pravastatin. Dosadasnja istraZivanja govore da se mogu naci zapisi 0 primeni masaze kod Kineza do 6000 godina pre nase ere. Askepiades. cirkulaciju krvi. u knjigama Veda. na prethodni nadrazaj. ostrva i kultura. NajvaZniji su ostecenja jetre i razgradnja i propadanje rnisica. Kod samomasaze oovek se UQ' da os~a svoje telo da~nj~ vlada i da ga relaksira. Iz cinjenice da rnehanickim drazenjern koze vrsimo delovanje na nervni sistem. praceni pokazatelji podnosljivosti lekova. Ieda. pored izrazito korisnih terapijskih efekata. organe i potkozno tkivo. po zivot opasne komplikacije. Medu njima je i povisena vrednost holesterola u krvi (hiperholesterolemija) koja se leci odgovarajucom dijetom. trbuh i grudi a mnogo tefe i delimifuo izmasira vrat. Centralni nervni sistem staIno prima brojne impulse kako spolja tako i iz unutrasnjih organa putem aferntnih impulsa. odnosno poboljsava se protok u venskom i limfnom sistemu. mogu. Masiranjem se vrsi drazenje receptora u kozi tetiva. jer se vodilo racuna 0 takozvanim kontraindikacijama za primenu ovih lekova (glavnc su: postojeca ostecenja funkcije jetre i bubrega i neka oboljenja misica. nisu imali nikakvih veza sa Evropom i Azijom. tokom primene ovih lekova. uostalom kao i svi ostali. U zakljucku bih rekao da su statini vrlo korisni i efikasni lekovi i da se uz postovanje indikacija i kontraindikacija za njihovu primenu. sto u nekim slucajevirna rnoze i po zivot biti opasno. Medu najefikasnijim lekovima za lecenje hiperholesterolemije su takozvani statini. poboljsanja cirkulacije i rnetabolizma i reintegracije ostecenih ili izmenjenih funkcija. Medutim. Masaza predstavlja jednu posebnu metodu delovanja na telo. specijaIista fizikalne medicine i rehabilitacije Masaza je jedan od najstarijih metoda lecenja koji se primenjuje hiljadama godina i tokom vremena dopunjava bogatim svakodnevnim iskustvom. a takode su. Svoje opravdano mesto rnasaza je nasi a i u fizikalnoj medicini u okviru rnehanoterapije koja obuhvata niz metoda i tehnika koje se primenjuju manuelno ili aparaturno u cilju smanjenja osecaja bola. Vremenom masaza je postavljena na naucnu medicinsku bazu. U istoriji medicine mogu se naci mnogi lekari klasicne Grcke koji su preporucivali masazu (npr. a istovremeno su povecane enzimske i metabolicke reakcije. a medu kojima su na raspolaganju na nasem podrucju lovastatin. stari Grci i Rirnljani. Na mestu efekta nastaje prosirenje krvnih sudova. noge. Masala i njeno deJovanje na Qrganizam • LEK I RELAKSACIJA Pise: Dr Svetlana Kevic. u starom veku kao metodu lecenja obolelih i povredenih i kao metodu kod atleta i gladijatora. Ta ree je nastala od latinske reci "massare" (gnjeciti) ili od arapske reci "mass" (nesto pritiskivati). cesto su prisutni u obolelih od see erne bolesti. Iz tih razloga. Hipokrat.Odgovor: Porernecaji metabolizma masti. Biokman kaze u svojoj publikaciji: "rnasaza jc pocela onda kada je prvi eovek trljao svoje uboje" . delove tela. Medutim. trudnoca. u veoma retkim slucajevirna. Upotrebio je Lepage. do sada su izuzetno retko registrovane teze. J apanci su upotrebljavali rnasazu od pocetka njihove istorije. Samomasaza se primenjuje pod.masere.mehanicko i refleksno. Asirci. Lokalno se nakon masafe temperatura koze poveca za oko 3 stepena Celzijusa. sv~ delove tela. nalaze se opisi vefbanja disanja i masaze 1800 godina pre nase ere. odredenim hvatovima ili pomocu specijalnih aparata.

ali morate nesto vise paznje da posvetite ishrani i fizickoj aktivnosti. Pazljivijem ciraocu. Kako. Medicinski iekultet. pitate se Vi..Svaka namirnica ima svoju energetsku vrednost.Ishrana NUTRITIVNO OBRAZOV ANJE S osobitom W6u all i odgovorno§6u sam ptibvetile tie lsk zadatak da Yam kroz ptibvetljivu pricu ptedstsvim naCin ishrane za osobe obolele od seeerne bolesti (diabetes mellitus). Od svih pomenutih porernecaja tolerancije secera najcesci je insulin nezavisni tip bolesti (Diabetes mellitus tip II) koji se javlja u odraslom zivotnom dobu. U okviru Vase mutrivne edukacije koriste se kilokalorije (KcaI). te ce biti reci i 0 toj temi. Novi Sad malo zarnisljcni. diabetes melitus tip II (NIDDM .0 odsto. insulin zavisni diabetes melitus). uzrocima i rasprostranjenosti porernecaja tolerancije glukoze su neophodna jer oboleli od sccerne bolesti saznaje da njegov zdravstveni problem nije usamljen i da ima veliki broj saboraca u borbi za dobro zdravlje. u c e s t a lo s t gojaznosti kako medu muskarcirna tako i medu zenama je visa od 50 odsto. Hrana sadrzi energiju. /'.5 odsto za period 1995-2000. Nutrieija je ishrana. Za odrzavanje bazalnog metabolizma. . pa se znaci nadalje (u ovom. ali "" ~ i svi koji zele da unaprede svoje zdrav tveno stanje i sprece nastanak bolesti) usvojite za ceo zivot i da Vam primena takvog nacina ishrane ne otezava svakodnevni zivot.181 kJ. sada je. Ako bi se "ikako smele uproseciti" energetske potrebe umereno fizicki aktivnog 130veka su 2100 Kcal dnevno pri fizioloskoj uhranjenosti. sindrom smanjene tolerancije glukoze (lOT .". Novom Sadu. i svim ostalim brojevima naseg l3asopisa) obrazujemo u oblasti pravilne ishrane.9 miliona dece gojazno. jos vise zbunjeni. Primenjljivi dnevni jelovnici bice prezentovani.non insulin dcpendant diabetes mellitus. Obavestenja 0 oblicima. da su Evropljani u 10-20 ods to slucajeva gojazni te da je broj obolelih od secerne bolesti porastao u zemljama u razvoju za 18 odsto. pothranjenost i gojaznost. . a najvazniji i najcesci uzroci su mu gojaznost i % fizicka neaktivnost. ••••••••. ili kilodzuli (kJoul) i njihov odnos je 1 Kcal = 4. diabetes mellitus-a. rad misica i proizvodnji telesne toplote potrebna je energija. insulin nezavisna secerna bolest). Dakle postovani citaoci. Cast je jet treba bid od pomoci obolelom coveku.insulin dependant diabetes mellitus. .86 zena. jasno da odredivanje dnevnih energetskih potreba zavisi od stanja uhranjenosti pojedinaca i da je strogo individualno. rnozete da zivite i radite kao svi ostali zciravi ljudi. Tokom nutrivnog obrazovanja (edukacije) molim citaoce da nikako ne -_ Zadatak nije lak jer ishranu za obolele od porernecaja tolerancije glukoze (secera) treba tako da Vam predstavim da je Vi (oboleli od ••••• secerue bolesti..-: _"~" ~ ( . stalnu i svakodnevnu 0 kojoj ce neizostavno biti govora. Energija . usvanje hrane. Da bi predupredili nastanak bolesti. ako Vam je neki doktor poklonio neku od ovih dijagnoza nije vreme za ocajavanje vec nap red u delotvornu akciju protiv diabetes mellitus-a. moramo neutralisati njegove uzroke.22 odsto muskaraca i 20.impaired glucose tolerance. Energija iz hrane neophodna je za odrzavanje osnovnih funkcija Ijudskog organizma. U nasem gradu. zaborave na fizicku aktivnost 18 . Uhranjenost moze biti fizioloska ("normalna "). Kulinarska obrada hrane je znacajan deo nutritivnog obrazovanja.impaired fasting glucosa. a svaka pomoc Coveku jeste east Doc. dr Budlmka Novekovic Institut za zsstitu zdrsvljs. Vi. godina. ostecena tolerancije glukoze). U okviru porernecaja toleraneije secera (glukoze) postoji sindrom smanjene tolerancija glukoze naste (IFO .6 miliona odraslih osoba i 21. kao oboleli od nekog oblika porernecaja tolerancije glukoze. Da problem gojazno ti i diabets mellitus-a ni tako mali ukazuju podaci da je 180. Jedinice za energiju su kilokalorije (Kcal). ostecena tolerancije naste). Koliko nam je energije dnevno potrebno zavisi od vrednosti bazalnog metabolizrna i vrste fizicke aktivnosti kojom se bavimo u toku radnog vremena i van radnog vremena. Povecan secer naste ima 30.••• secerne bolesti Vojvodini u ima oko 8.•. diabetes mellitus tip I (IDDM . hranljive i zastitne materije. spreciti nastanak gojaznosti i povecati Iizicku aktivnost. obolelih od Prica 0 ishrani u secernoj bolesti ce se nadalje zvati Nutritivno obrazovanje. Svaki od navedenih oblika porernecaja tolerancije glukoze secera kao prvu meru u lecenju zahteva promenu dosa• •. gestacioni diabetes (secerna bolest koja se javlja tokom trudnoce). ' secerne • dasnjeg nacina ishrane i prihvatanje ishrane sadrzane u principima ishrane za obolele od secerne bolesti. a u razvijenim zemljama za 8.

118. preko razlicitih terapijskih postupaka. raznovrsna i ukusna. zalogaj uzivanja" prva je u nasoj zemlji koja je u potpunosti posvecena ish rani obolelih od secerne bolesti.2 odsto ml. a zanimljivi i korisni su i tekstovi 0 unosu kafe i caja. dobrovoljno. nutrivno deklarisc svoj proizvod. jabuka 45 Kcal i uarandza 41. U knjizi se nalazi sveono sto 0 ish rani treba da zna dijabetesni bolesnik i sto ce rnu omoguciti da u svakoj prilici naCini dobar izbor pojedinacnog obroka i celokupnog dnevnog jelovnika. inace zdravoj. tabelc encrget ke vrednosii pojedinih hranljivih materija. individualne energetske potrebe. energetske potrosnje pri odredenim Iizickirn akrivnostima i druge. Ono cemu svaka osoba sa porernecajern tolerancija glukoze treba da tezi jestc postizanje i odrZavanjc pozeljnc telesnc ma e. kojc problcmatiku dijabetcsa razmatraju u celini . Prikaz kniige: SVE NA JEDNOM MESTU "ZALOGAJ ZDRA VUA. prvenstveno. kao ~to su. Antioksidan irna. mislite Vi. posebno su interesantni delovi 0 glikcmij kom ili slatkom indcksu i indeksu sitosti. ZALOGAJ uziv. Razumljivo da je ona zanimljiva i svakoj. masti) 50. a ne bauk i osuda na talno odricanje i zabrane.2 odsto ml. Pozeljna telesna ma a ("teZina") nije nikakav estetski kriterijum vec ozbiljno zdravstveno obeldje jer je to NAMIRNICB danasnjeg teksta dajemo nekoliko primera. isanja" Nastavak nutrivnog obrazovanja u stcdecetn broju ssdriscc: hranijive meteiije.Polubeli bleb 235. primeraka dijeta razlicite energetske vrcdnosti.Stanje Vase uhranjenosti i Vase.poccv od uzroka i klinickih karakteri tika. paprika (rota) 22. paradajz 14. Sa i tim entuzijazrnorn prihvatili su se pisanja ove knjige i kao rezultat takvog truda pred nama je prirucnik koji ce nesumnjivo biti i dobar prirucnika za sve zdravstvene radnike i dijabeticare u svakodnevnom radu s obolelim od secerne bolesti. crni bleb 222. na primer. pa vec samim tim pobuduje poscbnu paznju. Autori se dugi niz godina bave dijabetesom i vrsni su poznavaoci ovog oboljenja. azalost. Potrcban prostor posvecen je i vestackirn zasladivacima i zamena za sccer. kao sto su. Uostalorn. koji treba da su znatno vise zastupljeni u ishrani nego ~to je to sada slucaj posebno u dijabetesnih boJesnika. citalac u njoj nalazi ohrabrenje i shvata da je prcporucena ishrana sasvim prihvatljiva.0 Kcal. sto znatno olaksava razumevanje ove ne uvek jedno tavne matcrije. Medutirn knjiga "Zalogaj zdravlja. ANJA" Auton: dr sci. Smud (riba) 79.energetske vrednosti pojedinih namirnica (na 100 grama namirnice): . Beograd. U sklopu ona telesna masa koju prati najmanje oboljevanje i najmanja smrtno t. To su posude i kasike poznate zapremine koje se mogu kupiti u svakoj samoposluzi i olaksavaju zivot obolelim od secerne bolesti.0 Kcal. takode. med Teodora Beljie i dr SaSa A vakum 0vie Izdavac: Velarta. jogurt (obrano 2. ali i znatno sire. u nasoj zemlji ta pojava nije obavezna. zdrsvstvenu piramidu ishrane i jedan prilivetljiv dnevni jelovnik. a svakom pakovanju pojedinog prehrambenog proizvoda pise kolika je energetska i nutrivna vrednost bas tog prehrambenog proizvoda. Junece meso 129. kao najvaznija i uvek potrebna mera u leccnju. mleko (obrano 2. masti) 50. sccernog indeksa za vrlo veliki broj narnirnica. U nasoj zcrnlji postoji vise vrlo dobro popularno pi anih knjiga 0 scccrnoj bole ti. Dragocene u vrlo pregledne tabele. u takvirn knjigama zauzima vazno mesto i znacajan prostor.lekar specijalista koji se bavi ishranom Ijudi) i analiticni biohemicari sirorn sveta napravili su Tablice sastava namirnica koje sadrze energetsku i hranljivu vredno t bilo koje hrane ili pica preracunato na 100 grama U nekim zemljama postoje "zapreminske mere". kako od trane strucnjaka tako i samih bolesnika. Sasvirn je razumljivo da i luana. "Ali kako cu ja znati koliko u hlcbu ili jabuci koju jedem ima te energije odno no tih kalorija?" Vredni nutricionisti (nutricionista . scccrnih jcdinica bolesnicima c pruza mogucnost da znatno jcdno tavnije i pouzdanije nacinc izbor pozeljnih vrsta i kolicine pojcdinih namirnica i jcla. dozvoljenog dnevnog unosa razlicitih za ladivaca. Koriscenjern tzv. ad prve do ploslednje trane. dobro su poznati i visoko cenjeni.00 Kcal. Da bi se pojednostavilo obrazovanje i informisanost 0 ishrani svakog dijabeticnog pacijenta u razvijenim zemlja- rna po toji obaveza "Nuttitivtiog deklsrvakog pakovanja bilo koje namirnice ili pica. kolicine dijetnih biljnih vlakana u brojnim namirnicama. a pracenjc stanja Vase uhranjenosti je isto tako vazno kao i pracenje vrcdnosti secera u krvi (glikernije).0 Kcal. osobi koja zeli da se upozna sa principima pravilne ishranc i da zdravo zivi.0 Kcal.0 Kcal. gojaznost i porernecaj mctabolizma masti (Iipida).0 Kcal. upotrebi alkohola. Prof. kroz knjigu provejava ton optirnizrna.0 Kcal. "Sve je to iacno i lepo". 2001. treba da odredi Vas lekar u momentu postavljanja dijagnoze diabetes mellitu -a. pa sve do njcnih mnogobrojn ih socija Ino-rued icinsk ih a pekata. Njihov entuzijazam i plodna aktivnost u Drustvu za borbu protiv secerne bolesti grada Beograda. a 0 cemu dosada u nas nijc pisano. Vas lekar. Uz o novnc podatke 0 hranljivim materijama i energetskim potrebarna organizma. predstavlja kljucni element u prevenciji i lecenju.0 Kcal. cnergetske vrednosti pojcdinih alkoholnih napitaka. dr Lazar Lcpsanovic t 19 . to proizlazi i iz amog naslova knjige. str. Valja jos spomenuti delove 0 dijetnim biljnim vlaknima i tzv. takode. Stavik ona je tako koncipirana da moze biti od kori ti i 0 obama koje imaju neko drugo oboljenje ili porernecaj u kojem i hrana. treba da Vam izracuna Vasu telesnu ma u. poneki prehrarnbeni proizvodac. Cela materija je podeljena u 27 delova i bogato je iluslrovana instruktivnim criefima i shernarna. te 0 stetnosti pusenja.

dovodi do smanjenog stvaranja glikoze u jetri. mg. za razliku od drugih medikamenata za lecenje secerne bolcsti. Vremenom se ove tegobe u vecini bolesnika povlace. "Predian". Dtustvo za borbu protiv seceme bolesti. na stanje krvnih sudova. Za razliku od drugih derivata bigvamida (koji su danas iz tog razloga napusteni). Po pravilu javlja se kod bolcsnika koji imaju 0 tecenje bubrega ili jetre. ("Glucophage"). Medunarodna prodajna izlozba dijetetskib proizvoda. proliv) zbog cega ga pacijenti cesto izbegavaju. 2 . OCEKUJEMO 20 DRUGA VOJVODANSKA MEDUNARODNAPRODAJNA IZLOZBA ~~l@~~I~l~~~ . U nekim zemljama postoje preparai metformina u tabletama od 850. koji gotovo po pravilu lucc povecane kolicine insulina ali je njegova efikasnost smanjena.5 grama. Metformin se cesto kombinuje sa sulfinolurejskirn sredstvima (kod nas preparati "Daonil ". onda prakticno ne postoji opasnost od nastanka laktatne akcidoze. Dr Dafina Ristic 21. u na§oj stediai sssvim ietko upotrebljavani.Prema podacima Arnericke dijabetoloske asocijacije iz decembra 1998. Danas je njegova primena prosirena i na osobe s velikim rizikom za nastanak dijabetesa: gojazni i lica sa izmenjenim takozvanim testom opterccenja glikozom ili latentnim dijabetesom. Pozivamo na ucesce SPORTSKII POSLOVNICENTAR ·VOJVODINA" "DIJABETA . jegovom upotrebom kod gojaznih osoba lccenih insulinom.ima povoljan uticaj na nivoe rnasnocc u krvi. narocito je znacajno da ga treba uzimati posle jela. derivati tiazolidindiona. na taj nacin smanjuje se rczistencija ili "otpornost na dejstvo insulina": . amenjen je prvenst veno gojaznim dijabeticarirna. "Aglikern". to su derivati sulfonilureje.smanjuje apetit i otezava upijanje glikoze u tankom crevu. koja ima visegodiSnju trediciju. cine ga lekom prve Jinije. 04. Smatra se da ovaj lek moze usporiti iJi zaustaviti progresiju ovih stanja u pravcu nastanka manifestne secerne bolesti. Postoje txi grope antidijabetika. Metformin je preparat iz grupe bigvarnida koji zadnjih godina dozivljava renesan u u lecenju tipa II sccerne bolesti ili takozvanog insulinnezavisnog oblika bolesti.2.NS" 2002. nadimanje. daje svoj doprinos u priJrupljanju stedstava neophodnih za pripremu i boravak dece obolele od seceme bolesti u "Letnjoj Skoli" .04. e stimulisu gusteracu bolesnika na povecano lucenje insulina vec deluju posredstvom drugih mehanizama. Retka komplikacija lecenja metaforrnnom je tezak metabolicki porernecaj koji se naziva laktatna acidoza ili kiselost organizma uzrokovana povecanirn stvaranjem rnlecne kiseline. U stvari. grada Novog Sada. bigvanidi ijedna nova grupa ovih lekovs. te na taj nacin moze dovesti do smanjenja telesne tcfine. godine javlja se u tri slucaja na 100 bolesnika godisnjc koji su leceni ovim preparatom. Metformin kod znatnog broja bolesnika rnoze dovesti do stornacnih tegoba (muka. Moze se zakljuciti da je metformin efikasan i siguran lek u lecenju tipa II secerne bolesti. koju ne treba prekoraciti. receptora za insulin i povecava broj tih receptora na misicnim i cclijarna masnog tkiva. Znacajno je da metformin ne utice na lucenje insulina od stranc gusterace. U grupu ovili Iekove mogu se uslovno svtststi i iabibitori resorpcija ugljenib hidrata u crevima (njihov osnovni predstavnik je akarboza). jegova sposobnost da poveca insulinsku osetljivost i da utice na ncke druge Iaktore rizika za nastanak oboljcnja srca i krvnih sudova. zbog cega ne dovodi do hipoglikemije. pogotovo za gojazne dijabeticare. razumljivo uvek UZ odgovarajuCi retim isiueae. koji poveCavaju osetljivost na insulin. zbog cega je pre njihovc primene potrebno odgovarajucim pregledima i analizama proveriti funkciono stanje ovih organa i opste zdravstveno stanje. "'" KATALOG lZLAGACA VAS! . a do danas jo§ tiisu u upotrebi u na§oj zemlji. gadenje. . "Gluforrnin" i to su tablete od 500 mg.METFORMIN U LBCBNJU SECERNE BOLBSTI Dsnss nam stoje na raspolaganju peroralna antidijabetesna siedstve (tablete za leeenje §e6erne bolesti} i insulin. strucno receno. Kako deluje metformin? Njegovo dejstvo ostvaruje se putem vise mehanizama: . sto je posebno znacajno.29. "Glioral". otgsnizujud medunaronu izloZbu "Dijebete . . ako se vodi racuna 0 kontraindikaciju za primenu metformina. Pri uvodenju metIorgina preporucuje se 1 tableta uz veceru. sa motom "Borba za bolji kvalitet Zivljenja". Lek se uzima uz obrok. . pa se doza postepeno povecava do maksimalne. tnesecu borbe protiv se6eme bolesti. Da bi se to izbeglo lek treba postepeno uvoditi i. metformin veoma retko dovodi do ove kornplikacije .povccava osetIjivost "insulinskih prijemnika" ili . moze se smanjiti doza insulina. Kod nas postoji nekoliko prcparata metformina: "Tcfor ". pribora za samokontrolu se6eme bolesti i literature 0 secemoj bolesti. "Beglynor") u situacijama kada sam nernoze da dove de do pozcljnog efekta.skoli Zivota. sto ima povoljan efekat na vrednosti sccera u krvi i.NS" u tnesecu aprilu. 2-3 puta na dan. Moze se kombinovati i sa insulinom i to kod gojaznih dijabeticara koji i pored primene in ulina imaju losu regulaciju secerne bolesti.

nas svernu naucili) osarn stotina gerrnanska. Hrastove dascice sa mnoga. godinc postane srpska Biblija. Milojevic su tvrdili da smo negde sa iransko .beckc istorijske skole. Znaci. emigranta. skandinavska. diplomata i knjige su prvi put objavljeni Upotedae tablica etturskog pisme.. znaci. koji su nametali turnaccnja kako su Srbi dosli na Balkan u VI i VII veku. Jer. i sigurno je. runa. ovim pisrnorn. Oni su slavizam uglavnom pasivni. koji su vladali pre Stefana Nemanjica. koji je da dode 1850. a Lidijci i Jernej Kopitar. vintanice. Iz ove je nas veliki pesnik. na ovim pisao: "Hrvati nisu nikad marili slovirna rade mnogi naucnici u svetu... modifikovao. Turske. --narodno blago koje je on samo Pismenost nasih predaka.indijskog podruCja. odi na teritoriji danasnje Vuku Karadzicu davao uputstzapadne Turske. I profesor Relja Novakovic i stariji istoricar Milo~ S. i torija Slovena pocinje 650 godina pre Hri ta. da u Sioveni i pre Cirila i Metodija imali svoje autohtono pismo. koji su ovde od iskona. Etrurci su pre vise zidali i pisaJi cirilicorn. a nalaze nije crpio iz Beckerili 0 jugoslavizmu. "Vlesoviea" se nezBerlinske istoriografske skole. umesto da njcgova Istorija Srba iz 1872. lidi. nasi savremeni istoricari koji su svojc doktorske tczc i odbranili na Becke . U svojoj knjizi "Istorija Srba" . I sarn zvali Rasani srbi. To mu je ~~!JQ[~~~X=~~~l=~~==~~~~~~~!:1 21 . a sebe su ma (oko 1800 godina). slucajno je Takodje se vidi koliki je utieaj pronasao u vreme na Vuka irnao Kopitar (citaj : gradanskog rata u Ukrajini. A jos ce odgonetnuti zapise. sto kazuju i oduvek odisala srbomrznjorn i falsifikajugoslavizam sa balkanstvom". Sadasnji potomci stanovnika Balkana su potomci plemena Rasani. koji jezika i nase stokavstine. da smo se kretali preko Kine.berlinskoj skoli? Pa mi smo pre CIRILICA NAJSTARIJA U najstarija pisma (azbuke) padaju ctrurska. godine u stsroslovenskog pisma i cuilice J ovan Ducic. gao po arhivima Pekinga. u Briselu. i kasnije slavnorn. Sibira. Kasnije. Bee).. Milos Milojevic kazuje poimenieno i vreme vladanja pedesetak srpskih vladara i kraljeva iz dinastija Svevladovica i Drvanica. koji je bio eenLikijei su ziveli kao stari narzor u Becu. postojali smo i na ovim prostorija. 1897. Tek kasLjudevitom Gajem). Italije (Starog Rima).. anglosaksonska i godina pre Hrista i vajali. P otkrica dobro su uzdrmala ternclje berlinsko . ~uvajuCi uvek svoja bozanstva. do sa vlesovicom "Verujcm u Boga i u srpstvo". Iotokopije nekih slovnih znakova. dana danasnjeg. a natno razlikuje od cirilice. je taj sto ga je nagovorio pukovnik Izenbek. To je milenijuma ziveli na podrucju razlika od skoro dva rnilenijudanasnje !talije.( Mali Cas istoriie Voiislava Ananica w> • Stari istoricari kafu da su Srbi kao narod medu najstarijim i da su od Srba proizasli svi slovenski narodi. sa Tibeta i Kavkaza. poznavalae srpske istorije neki tekstovi 1954. Sva ta torstvom (bar sto e nas tice). Slovni znaei va sta i kako da radi. Moskve i za slavizam. upoznaje dao standardizaeiju jezika i pisruskog isioricara Jurija menosti proizaslu iz srpskog Miroljubova. gde su dascice Srba i Hrvata (I1iraca sa naisle na 105 prijem. pobogu. ostali Kijeva. Vuk samo pozajmio. poceo mnogo pre Hrista. kada im je nije.. niti bez ncpoverenja govodok su nasi i lingvisti i istoricari. aime ne poteenjudesna na leva (kao u Iranu) i jerno Vuka i Hvala mu za svo podsccali su na nasu cirilicu. a pismo podseca na cirilicno i grcko. Panonije iBalkana u celini. Ta knjiga je pisana na hrastovirn dascicama. Male Azije. traje najrnanje 14 vekonajprostije fonetsko pismo na va pre Cirila i Metodija. Akademik Milos Milojevic (1840. ne treba ni "Velesova knjiga" je izostaviti danas vec zaboraposvccena staroslovenskom vljcnog Savu Mrkelja i njegova bogu Velesu (Veliki otae narslovna belezenja koja je. aravno. sta bi. Germanije (Lufi~ki Srbi). u svojoj knjizi San Francisku. Slovni obliei su blizi cirilici nego glagoljici ( za koju smo ucili da jc nase prvo pi mo) i irnaju izvesne slucnosti s Vincanskirn pi mom ( od 6 do 3 rnilenijurna pre nove ere). srpska. Ami obicno ucimo da nam istorija i nasi koreni poeinju od Nemanjica. kako do sada ucili. pripadao iz Etrurskog pi ma Citani su s je toj skoli. Mnogo pre. koja je identifikovali sa ruskim pravoslavljem. Praslovenski period je. smo imali i ranije. oda). godine u Becu do posle poraza "belih" ernigriknjizevnog dogovora izrnedu rao u Beograd.I:::: Grka (za koje srnatrarno da su jska. Afrike. Nema istine u tome. o "VLES VELES K JIZI" Jurija Miroljubova. i latinska. kulturu i obicaje. godine) je za nasorn istorijom tra- bio dovoljan greh da se ovde anatemise.. da smo na Balkan doselili tek krajem VI i u vn veku. kako se u "Velcsovoj knjizi" a Vuk je od nje samo nacinio tvrdi. svetu. a mnoge bi zacudilo odakle poticemo i kuda smo se sve kretali. . likijska.

PUMfNA fUDIAl£R -tEUKA'. Oblecc oko kafana u kojima sedi perjaniea omladine. &l1lfl SToe FU~Z:~EII "Y£UU'_ ruce SEUAfKA OIUCA IIEKAII HEIICE- SOVIIII 'OZHAlI FllMSIQ . rece: -Drago dete. vidcvsi Diogena gde zarnisljen lezi na suneu.mirno mu odgovori Diogen Ukloni rni se sa sunea! MODEL n¢lU IZVOZ TREtt VOKAl (~:. coee! Lasnje je biti vladika no eovjek! Iako sam u jednom od ta dva bolji. eak iste snove: Seca Ii se kad smo one Jedne noci jedno snili. SOVEDA tu OVeJA MAST I I STOeU IUIEDNA SlOVA AZIUU LBPOTAN ALEKSA SANTIC veliki pesnik IZ Mostara bio je toliko naocit i lep. da se Mostarom pevala pesrna: Kujundzijo.\f1l2~ SIVUsrO. u kafanu usao polieajae.t. akuj meni junaka od zlata.) ''''il tAuh.. Stanuju u istoj sobi. -Malopre je jedan gospodin izasao odavde i rekao da ovde maltretiraju nekog Vagnera! COVEK PA VLADlKA -Zarneraju yam.) llVIlC aUGAR&KI ARHlnIT.! $TAIIA •• fIlA U rreMQ$T IDUIIICAt~1 JUQOSLAVIJE SAVU ~~~ ':::IK oGu~~~ A~ ULOV SPEV (Mil. Aleksandar Makedonski rnu pride i upita ga: -Mogu Ii ti uciniti kakvu u lugu? -Mozes . Mnogo biste me zaduzili ako u pesmi pornenete da se i ja odskora u ovom gradu bavim kovackirn zanatom. ocinski je pornilova po glavi i blago.OUER. puna iseekivanja.ITAVO TUMOl. !'CTOMM MIWO MASilotA WI(SU!I· IUlla 22 . U programu sam video da cete pevati ariju kovaca. 'II/PADNIK 8EJIMAII. UUUN RT NIl ORlltAMI IUKO.odgovori mu Rafael . Mi smo onda jedno bili . Dornacin mu. List joj pride. Kao sesnaesrogodisnjak ucestvuje u revolueionarnoj 1848.~~rl~oc IIIAJMUII" DOllNA Q~~~f SA VET Na molbu prijatelja Franc List je pristao da saslusa jednu mladu damu. udajte set OCIIJUOJ nMUI AUlOI\: LUUOA LUCOVEK UTAR 1%'i'It· DAVATI Ml. lako ti zanata. pode u susret i upita ga sta zeli. MALTRBTIRANJE U jednom drustvu se muzieiralo kada je. vise volim da po mojoj smrti svijet zali eovjeka nego vladiku . --- AtApeD SlRUCNJAk U IR!. Posle borbi na barikadama studira slikarstvo u Becu.r1CA. koji sam osnovao u Milanu . 08UST II QAJlI ~~.odgovori veliki kornpozitor.odgovori mu jegos..WMAC RAZLOG Poznati ilalijanski slikar Rafael. Utehu nalazi u druzenju sa mladim Zmajem.~~!-. vi svestenici na zemlji radite. na priliku Santica Alekse" . bez dvoumljenja. Snuju. kako peva Zmaj..OVKA EMANUH U$UR SIVSI MAOARSlCl . LAILO - IIAHI.. a ne kao crkveno lice. Jednog dana.rece Njegosu jedan njegOY Crnogorae sto ste pesmu "Tri dana u Trijestu" pi ali kao covck. AlIA IUIAUEVO A". gospodaru .Vl)jj NATRIJU". upita ga jedan svestenik zbog eega to radio -Zato . iznenada.eka ih. FADll kUHllIJSICA PO$UDAU SITIIJENJE IIEt£8A PIIAC _onLA (11M. pesnik Branko Radicevic.sto bi svi ti sveei od stida stvarno bili erveni kada bi znali sla sve u ime vere. upitase pozna log ilalijanskog kornpozitora Verdija: -Maestro. (1868 . zacuden. "ali on s visine glcdase na mladuncad". NAJBOUB DBLO U razgovoru.SNOVI Dura Jaksic je rnladovanje zapoceo buntovno.g..1924) nas USLUGA Jednom. pogleda u starog maestra. PfO kON) PIU~ RBKLAMA Cuveni ilalijanski pevac Enriko Karuzo pevao je jedne veceri u nekom rnalom mestu. Pred pocetak koneerta u njegovu sobu banu neki covek i rece. koje Vase dele smatrate najboljim? -Dom za tare rnuzicare. Tom e nismo zacudili. . Kada je zavrsila sviranje na klaviru ona. slikao je liea svetaea sarno ervenom bojom. 'EV"t..

dzernovi .11000 BEOGRAD TEL..eokolade .nugat krem . 436-708 • FAX: 011/434-845 PRODAJNA MESTA U SVIM GRADOVIMA SRJ I .ZDRAVA HRANA I SLATKISI ZA DIJABETICARE v .bombone .: 011/435-283.aJI cO SVETOG SAVE 19/3.fine vafle ...med .keks . Krol. meau v • jev...

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful