UredniCko cose

PR VI

BROJ

ZIVOT JE U NASIM RUKAMA
Prvi broj naseg prvenca je pred varna. Radili smo ovaj broj s puno ljubavi i entuzijazma pa narn oprostite za po neki propu t i promasaj, Sigurni smo da ce ih u buduce biti bar mnogo manje. Tako cemo biti svi zadovoljni i Vi kojirnaje, "Me- dij" namenjen i zbog kojih izlazii i mi koji srno prihvatili casnog i lepog posla - da Va informisemo 0 svemu sto se zbiva u ovoj bole ti. Ali i odrnah da Vam skrenemo paznju, mi koji cemo najneposrednije raditi na adrzaju i izgledu "Me-dij" -a: 0 dijabetisu cemo pricati amo onoliko koliko je potrebno - ni manje ill vise. Hteli bi say ostali - cak veci deo prostora da po vetimo nama. Zivot je lep. Ziveti je lepo pa zasto najvise ne bi bas pisali 0 tome- Zivotu i lepoti zivljenja.l?l. Imali pravo jedna bolest bez obzira kolika ona bila te ka, neizleciva ovakvim posledicama da narn uzme i oduzme lepotu zivota? Ne! nema niko pa ni dijabetes prava da nam uzrne lepo. A to nameravarno da osujetimo kroz "Me-dij". Zato yam e obracamo vojim pricama 0 zivotu i iz zivota u koji ce te nam pricati kako zivite, borite e i ne predajete se bolesti. Cinite zivot kvalitetnijim, bogatijirn i lepim. asi istaknuti trucnjaci iz svih obla ti medicine ce Vas svojim savetima uputiti kako to, taj Iepsi zivot - da ostvarimo. Sve drugo zavisi sarno od nas. Uradirno tako, u nasem je intere u siguran sam u pecemol. Vas Dragoljub Blaiic pu ti i lutanja u 0 tvarivanju postavljenih ciljeva, zadovoljstvo i korist.

U trenutku izlazenja prvog broja casopisa "Me-Dij", ili bilo kojeg drugog Ii ta,opravdano e postavlja pitanje koji u razlozi i koji su ciljevi njegovog pokretanja. Inicijatori izdavanja casopisa uvereni su da veliki broj obolelih od secerne bolesti, clanovi njihovih porodica i vi drugi zainteresovani za ovaj problem imaju potrebu za jednim glasilom, u kojem ce moci da nadu lekarske savete i ve neophodne informacije 0 ovoj boJesti, ali i citav niz najrazlicitijih, krajnje prakticnih upustava i obavestenja od koristi u svakodnevnom zivotu. Cinjenica je da u Vojvodini, pa i u celoj Srbiji, danas ne po toji takav casopi ,a jedini postojeci casopis jugoslovenskog karaktera populamo obraduje, zapravo, znatno ~iru zdrav tvenu problematiku i nije fokusiran sarno na secemu bolest. Razumljivo da u njemu nedo taje icitav niz informacija, obavestenja i ve ti od interesa za bolesnike, i njihove porodice, iz vojvodan ke redine. Treba, medutim, naglasiti da ce "Me-Dij" od pocetka nastojati da izbegne usko lokalne okvire i teziti da se obraca svim dijabetisnim bole nicima u nasoj zemlji. To je, ujedno, i razJog da pozoverno ve zdravstvene radnike i bolesnike sirom Jugoslavije na saradnju, s uverenjem da ce svojim dopisima, prilozima i dobronamernim primed barna doprinositi boljem kvalitetu casopisa. Kroz cetiri broja godisnje i na 24 bogata ilustrovane stranice, "MeDij"nastoji da svojim citaocima pruzi savete najkompetentnijih strucnjaka, da poduci i informise, ali i da zabavi i razonodi. To ce pokusati da ostvari preko svojih brojnih rubrika. Da pornenemo sarno neke: populamo pisani strucni cianci, brojne reportaze, odgovori dijabetologa na dostavljena pitanja citalaca, dijabeticarski kuvar, saveti pravnika i ocijalnog radnika (ostvarivanje prava iz zdravstvenog i invalid ko-penzionog osiguranja, pitanja vezana za zaposljavanje, skolovanje i dr.), vesti iz rada opstin kih drustava. Na tojacemo da sa stranica casopisa stalno provejava dub optimizma, toliko potreban svakom bole niku, a koj i je utoliko opravdaniji jer se bazira na realnim cinjenicama koje s pravom dopustaju da se zakljuci da je dijabete ni bolesnik uslovno zdrava osoba. Nasa zelja je da to doista tako i bude. Narodna mudrost kaze da je svaki pocetak tezak. Odlucni smo u nameri da buducim citaocima pruzimo stivo koje ce biti i poucno i zanirnljivo, svima pristupacno i uvek aktueLno, koje ce obolelima pomoci da se bolje lece i da lakse savladaju sve prepreke i poteskoce koje im njihova bolest stvara u svakodnevnorn zivotu. Nerninovni pocetni pronece nas obeshrabriti. Pomozite narn da u tome u perno na obo trano Prof. dr Lazar Lepsanovic predsednik Redakcionog odbora Clanovi:

J

REDAKCIJA
Predsednik Prof. dr sci. Lazar Lepsanovic Glavni i odgovorni urednik Dragoljub Blazic

ing. Petar Rancinger, Prof. dr sei. Pavle Pantelinac, Doc. dr sei Budimka Novakovic, Doc. dr ci Jovan Vlaski, Dr Dragoljub Vrbaski, Dip!. ing. Loboda Tibor, lng. Milan Kolaric, Dusan Raicevic

"Me-Dij" - glasilo za obolele od seceme bolesti. Izdaje Savez drustava Vojvodine za borbu protiv secerne bole ti. Za izdav.ac3a: ~g..Peta~ i Rancinger. Glavni i odgovorni urednik Dragoljub Blazic. Predsednik Redakcij kog odbora prof. dr sci. Lazar LepSanovlc. ~lst izlazi tromesecno i be platan je. Rukopisi i fotografije se ne vracaju. Redakcija: 21000 Novi Sad Bulevar Oslobodenja 6-8. Telefon I telefaks (021) 444-235, ~iro racun broj 45700-678-4-17629. Tehnicko uredivanje i kompjuterska obrada Dragan Rogacevic, starnpa: "Grafoprodukt", 21000 ovi Sad, De anke Mak imovic 54, telefon: (021) 394-108 i 393-189. Fotografije: "Canon M",. Bulevar o lobodenja 4b, telefon: (021) 338-807. Glasilo je upisano u registar sredstava javnog informisanja Ministarstva pravde I lokalne samouprave Republike Srbije pod brojem 3204 . a lovna strana: "Novi Sad"

- - - ~-----

-

-----

------=~--- --~--.

-~~ -

--

pregledom u odnosu na ovu bolest krvnih srodnika bolesnika. prim. osnivac Interne klinike u Novom Sadu. kasnije profesor dr Miladin Mirilov pocinje. plodovi nauke uz pomoc ovdasnjih lekara. dr Mitrek Dirnitrijevic. pre svega na Decjoj klinici u ovom Pocetkorn sezdesetih godina stanje pocinje brze da se menja jer to zahteva situaeija. kasnije se prosirilo u Odeljenje. dr Lazar Lepsanovic. Kada u citavoj Pokrajini. pri Zavodu za zdravstvenu zastitu Vojvodine. dr Milenko Ivic. na onu koja se nije bit no razlikovala od tog lecenja bilo gde u svetu. dr Jozef Kovac-Birkas. dr ada Cvetkov i prim. 0 im toga. prim. otvaraju se laboratorije ospo obljene da odreduju secer u krvi. kako i koliko insulina da dobiju i onda je po tom upustvu lecenje nastavljeno kod lekara kod kuce koji im je insulin ubrizgavao svaki dan ili ih naucio da sami to rade odnosno da to radi neko od ukucana obolelog. dr Teodor Kovacev. u Pancevu dr Dusan Todorovic a kasnije i moogi lekari u drugim mestima (npr. oslobodena je zavisnost od zivotinja jer se do tad a insulin mogao dobiti samo iz zivotinjske gusierace. resavanjern postojecih soeijalnih problema i sl) u eemu pornoc pruzaju udruzenja bolesnika koja se stvaraju u mnogim vojvodanskim mestima. prim. a od 1985.Prof dr Teodor Kovac: DIJABETES U VOJVODINI Lecetije. ju vode. dr Vinko Percle. posebnim trakarna i niza drugih materija koje se izlucuju rnokracorn. U meduvremenu su se u leccnjc obolelih od secerne bolesti ukljucili i decji lekari. Organizuju se kursevi za lekare u Zagrebu i Beogradu koji se interesuju za lccenje ovih bolesnika. posle Oslobodenja. u naSoj Pokrajini niko se nije posebno bevio lecenjem ovib bolesaike. Vrscu. Slicna odeljenja odnosno odseci otvaraju se i u drugim bolnieama u Vojvodini. posebno organizovano leeenje obolelih od se6eme bolesti (ono koje se sprovodi u posebaim. nastoji se da se bolcsni ne samo valjano lccc nego da se tako i zbrinjavaju. U sve vise mesta otvaraju se ambulante pri domovima zdravlja i zdravstvenim stanieama. za ove bolesaike) u Vojvodini nema dugu tredi- ciiu. Tek se doduse. uz odredivanje. ni sprovesti valjano lecenje. a pre nekoliko godina odrzane su i po treci put. pre svega u bolnieama. koji ce ornoguciti i bolje organizacione oblike za lecenje. Danas postoje aparati za samoodredivanje krvnog secera takode u obliku nalivpera tako da se ta dva "nalivpcra" mogu nositi u dzepu zaista kao nalivpera ili hemijske olovke. za ovu svrhu osnovanim sluibem« kao sto su sevetoveliste. Vodi se racuna i 0 njihovim problemima vezanim za secernu bolest (obezbedenjern lekova. Lekari u Vojvodini podigli su nivo ovog lccenja na zavidnu visinu. u Somboru dr Josip Frenkel. jer su one u nekim bolnieama i klinikama u zemlji ili u nekoj od susednih zemalja dobijale upustva kako da se lecc. Na svc vise mesta. Backoj Palanei. Postepeno. onako kao i pre 10-15 godina. Senti. Time je ornoguceno da se hiIjadama bolest rano uoci. uvodenjem u lecenjc potpuno preciscenih insulina kao i insulina stvorenih vcsiacki. ne moze se naravno. tj. dr Milivoj Savic i brojni kvalifikovani lekari. internisti pre svega. Srecorn. dr Dimitrije Stanulovic i dr Franja Fiser. sem u ta dva spomenuta grada. nema laboratorije 0 posobljene za ovaj pregled. Do otkrice insulina. jos dok ne osecaju nikakve tegobe i tako im je data mogucnost da na vreme pocnu da se Sadu na Odeljenju prof dr Dusana Vukovica i njegovih saradnika. Tako u Novom Sadu na tom polju u duzem periodu aktivni su. Kasnije. namenjene ovim bolesnicima. polako stanje ipak menja. bolesniei uce da sami kontrolisu secer i aeeton u rnokraci. prim. vecina i vise puta. Kikindi. olaksano i pojednostavljeno lecenje ove bolesti. dr Spasoje Cvejic. Za bolesnike 0 abita olaksanje predstavljalo je otkrice mogucno ti da se insulin ubrizgava pornocu tzv. lece. sve vise zainteresovani za lecenjeovih bolesnika u svojirn ordinacijama da bi polako tu delatnost preuzela javna zdravstvena sluzba. sirorn Vojvodine obuceno je niz medicinskih sestara koje su nezaobilazne u obucavanju ovih bolesnika kao i u njihovom zbrinjavanju. Ovde mora da se spomene usavrsavanje aparata za samomerenje secera u krvi i samoodredivanje u rnokraci. ove mogucnosti poznate su i nasirn lekarima i mozerno se nadati da ce u doglednoj buducnosti. potpisani. ustanovi. u Subotici. Time je izuzetno unapredeno. odnosno u njoj rade. Krajem sezdesetih. Postojece tablete takode su velika pornoc mnogim bolesnicirna. krajem 1921. dispanzeri. pri bolnicama i drugim zdravst venim ustanovama. Tek krajem dvadesetih i pocetkorn tridesetih godina proslog veka u Subotiei i u ovom Sadu 0 novane su prve laboratorije za pregled secera u krvi. pre svega einjeniea da je sve vise bolesnika a mogucnosti da se ova bolest brze. Sidu itd). Jos je ranije na Kliniei za interne bolesti otvoren Odsek. dr Emil Libman i prim. Pri Internoj klinici u ovom Sadu 1971. "pen" -skih brizgalica ("sprieeva"). U Somboru. prim. one moci u potpuno ti da se koriste i u nasoj sredini. Do tada nesluceni razvoj nauke 0 secernoj bolesti u poslednjoj cetvrtini proslog veka imao je ogroman uticaj na napredak u lecenju ove bolesti. lzuzetak su bile mlade osobe. koristice u punoj meri i bolesniei u Vojvodini. Vec se javljaju lekari. prof. otvorena je Sluzba za obolele od secernc bolesti. manje ili vise uspesno. sve su bolje. Kada se stvore materijalni uslovi. one koje bez in ulina ne bi prefivele. jos i danas u vetu neprevazidenu akciju za rano otkrivanje secerne bolesti sirom Vojvodine u kojoj je tokom desetak godina pregledano vise miliona Ijudi. i Klinika za endokrinologiju za te bolesnike. prof. postepeno se razvija u eentralnu sluzbu za tu bolest u Pokrajini. potonji profesor niskog Medicinskog Iakulteta. centri i s1. u Zrenjaninu prim. kasnije. onih u obliku nalivpera. lakse i jednostavnije . lccenjern drugih bolesti uslovljenih scccmom bolcscu. dr Dorde Bales. Osamdesetih godina minulog veka odrzane su dye jednogodisnje studije za lekare koji su zeleli da se posebno bave lecenjem ovih bolesnika.

pa i vise. ali ih je poslednje decenije skoro sasvim istisnuo humani insulin dobijen postupkom genetskog bioinzenjeringa. a postoje i drugi spccificni oblici. sarno relativni.. U visoko razvijenim zapadnim zemljama ceni se da 5-12 odsto odraslog tanovnistva ima secernu bolest. a u poslednje vreme 4 . pre svcga. a ima lendenciju da u kasnijim godinama zivota evoluira u klasicnu formu secerne bolesti. Za razliku od bolcsnika u kojih postoji apsolutni nedostatak insulina. n~ samo z~~vsn:eni. ajznacajniji su insulin zavisni oblik (IDDM) ili tip I i insulinnezavisni obJik (NIDDM) ili tip II. Pojavljuje se u decjern uzrastu i adolescenciji. posebnu paznju zasluzuje i sindrom smanjene podnosljivo li glikoze (IGT). Prvi podaci 0 ovom oboljenju stari su gotovo 3500 godina i nadcni su na cgipatskim papirusima. pak. tokom duzeg trajanja bolesti dolazi do progresivnog iscrpljivanja insulinskih rezervi. ali je njegova cfikasnost smanjena.-----. Danas je ustanovljena tacna lokalizacija gena za ovaj tip dijabetesa. Prema istrazivanjirna australijskih -----------r. da je hronicnog toka i da obolclu 0 obu prati do kraja zivota. rubcolc i tzv. u pitanju vise razlicitih oblika bolesti.:. __ ••. =« OSNOVNE ODLlKE SECERNE BOLESTI Secerna bolest ili dijabetes melitus je verovatno stara koliko Ijudski rod. Insulin je po svom hemijskom sastavu belancevina. 0 ~V?j bol:sti. Hong Kongu ili na Mauricijusu dostize cak ]2-15 od to.. Od tih komplikacija zavisi i duzina i kvalitet obolelih od dijabctesa. bilo oko ] 22 rniliona obolelih. do hiperinsulinemije. s ocekivanjem da ce 2010. Danas se zna da takvu ulogu imaju neki virusi (posebno zausaka. U lecenju secerne bolcsti korisccni su insulini ekstrahovani iz svinjskog i govedcg pankrcasa. u svetu je 1997. koji se naj~escc povlaci posle porodaja da bi se ponovno pojavio u sledecoj trudnoci. a nekim pacifickim ostrvima (Mikronezija. sto ncsumnjivo govori da su proccnc za celu Jugoslaviju nerealno niske. a sasvim je redak u nerazvijenim zemljama. prvenstveho na krvnim udovima. Mehanizam njegovog delovanja vrlo je slozen i podrazumeva. pa i u starih.a Lephuiovice. Dana je to jedno od veoma cestin oboljenja savremcnog ~oveka. Polinezija). Medutim. na Ebersovom papirusu. u krvi su prisutne cak i povecane kolicine insulina. o velikom uticaju faktora okoline ubedljivo govore i sledcci podaci: u Kineza koji zive u Kini ucestalo t dijabetesa iznosi sarno 1-2 odsto. postojanje na spoljnim opnama svih celija poscbnih strukturnih elemenata. hormona koji je stvara u gusreraci (pankrcasu). posebno u ranim Iazama bolesti... Coxsackie). prema podacima Svetske zdravstvene organizacije najcesCi je u skandinavskim zemljama. Smatrali smo kotisaim da se p~tak izlaienJa CasoplSaobeleii Jea:um kxecim i kompletnim pregledom svib dan. a kada je razoreno 90 odsto ovih celija nastaje manifestna bolest. eke proccne govorc da u nasoj zcmlji ima oko 300-350. a za koje se insulin vezuje po principu "kljuca u kljucaonici". apsolutni ili. Ukoliko se neadekvatno ili uop te ne lcci dovodi do mnogobrojnih i teskih komplikacija. koji se nazivaju in ulinski receptori. na kojcm je zabelczcno da postoji jedna bolest za koju je svojstvena jaka zed. Dijabete nije jedinstveno oboljenje vec jc. a u sredinama kojc sc naglo industrijalizuju i gde je stanovnistvo brzo preslo s tradicionalnog na moderni nacin ishranc i zivola uopste njena ucestalosi naglo raste.. Dvadesetpetogodisnji rad na njenom sisternatskom otkrivanju kod cclokupnog odraslog stanovnistva Vojvodine (1967-1992) pokazao jc da blizu 200. nazvanih bcta-celije pankrea a.••• _ dok II onih koji zive na Tajvanu. u Pima Indijanaca u SAD i u australijskih Abordzina izuzetno je vel i. aime kod velikog broja bole nika. zbog koje takve osobc piju velikc kolicine vodc i mnogo mokrc. godinc do tigao je oko 155 miliona i pokazuje dalji brzi porast. U osnovi oboljenja lezi ncdostatak insulina.Mala citanka diiabetesa • Se6eroa bolest poprima karakteristike epidemije svetskib razmera i predsta~lja ogr?man.000 osoba ima ovu bolest ili neki od njcnih raznih razvojnih stadijuma.000 obolelih. cpidcmiologa. L.. Pored manifestne bolesti. Iz p'era prof:. zapravo. zbog ~cga i ovi bolcsnici u kasnijim Iazarna bole ti imaju potrebu za dobijanjem injckcija insulina. dr Laza. u jednoj vrsti poscbnih cclija. najcesce kao posledica porernecaja na nivou pomenutih celijskih reccptora. za koje je svojstveno da ima nasledni karakter. u takvirn situacijama dolazi do povecanog stvaranja insulin a. U ovom i tiekoliko narednih biojeve objsvljujemo 'Malu Citanku dijebetese . Poseban znacaj irna gestacijski ili dijabetes u trudnoci. U dijabetesnih bolesnika uvck postoji nedostatak insulina.. KLINIOO oeua UCESTALDST Broj obolclih u celom svetu vrlo je vclik i pokazuje tendenciju stalnog pora La. Tip I ili insulinzavisni dijabetes cine manje od 10 odso od svih s lu c aj e v a secerne bolesti.•• ka i dostize ~ak 35-40 odsto odra Ie populacije.aanjm. ali je njegOY bioloski cfekat smanjcn ili odsutan. ranije oznacavan i kao latentni dijabetes. U predisponovanih osoba neki faktori okoline pokrecu jcdan autoimuni proces u pankreasu koji dovodi do razaranja beta-celija.----. vrlo rctki u poredenju s prethodna dva. po taje sve redi iduci prema jugu Evrope. od nje bolovati 220-230 miliona ljudi. tako da se ne rnoze primeniti u obliku tableta jer e razlaze pod dejstvom zeluda~nog i crevnih sokova. a vrlo retko moze nastati i u kasnijim godinama zivota. a njena osnovna karakteristika je stalno povisen nivo sccera ili glikoze u krvi (hipcrglikemija).••.-. 2000. vec i socijeluo-ekoaomski problem.

.----. (U sledecem broju: Komplikacije Je6erne bolesti).!. po pravilu. RASPODBLU HUMANITARNE POMOCI KOMPJUTERSKU OBRADU PODATAKA OBOLELIH OD SECERNE BOLESTI PO PODACIMA KOJI SB NALAZE U PRISTUPNICI LETNJU SKOLU ZA DECU SA OBUKOM BORA VAK U BANJI (ZA PUJ:iOLETNB CLANOVE) STRUCNA PRBDA VANIA CLANOVIMA CIJA INV ALIDNOST POTICE OD SECERNE BOLESTI POMOC OKO INV ALIDSKIH BENIFICIJA POMOC OKO ZAPOSUA VANIA . oralni hipoglikemici).. povecan apetit i. neadekvatna ishrana (hiperenergetska... izrazito mrsavljenjc). '. takode. Sekundarno insulinzavisni bolesnici).. Cesto se radi 0 slucajnom laboratorijskom nalazu povisenja glikoze u krvi ili njenog prisustva u rnokraci. DRUGU POMOC DA LI OBNOVITI CLANSTVO? PRBDSEDNISTVO DRUSTVA USKORO NA INTERNETU ! 5 . ishrana odojcadi kravljim mlekom umesto prirodnog dojenja). . APARATA ZA MERBNJE NIVOA GLUKOZE U KRVI. s posledicnom hiperinsulinemijorn. '-----"---:----:-:c-:-:------.. ajeesce je posledica porernecaja celijskih receptora za insulin.. ZASLADIVACA I DJJBTETSKIH PROIZVODA. kortikosteroidi. bar u pocetku bolesti. u kontrastu s njim.. .. sprecavanja ili bar vremenski znacajnog odgadanja pocetka bolesti. Treba naglasiti da je ovo stanje Iaktor rizika ne sarno za secernu bolest vec. hronicni stres. tako da su ne retko u trenutku postavljanja dijagnoze vec prisutne ozbiljne degenerativne kornplikaeije (na primer. najveci broj bolesnika je gojazan ili je bio gojazan pre njene pojave (blizu 80 odsto)... kontraeeptivne tablete) i drugo.. nedovoljna fizicka aktivnost. olakhveju otIlnvanje Sindrom smanjene tolerancije glikoze ili IGT predstavlja stadijurn koji prethodi nastanku ispoljene secernc bolesti.PENZIONISANIA KORISCENJE LITERATURE. po pravilu se pojavljuje posle 40..optuzuju se i drugi Iaktori (izvesne toksicne materije. infarkt srca i drugo).. bogata u koncentrovanim ugljenim hidratima. PRIBORA ZA DA VANJE INSULINA. ali posle visegodisnjeg trajanja bolesti i u njih se cesto razvija potreba za injekcijarna insulina (tzv.. Tip II ili insulinnezavisni tip secerne bolesti postoji u preko 90 odsto obolelih. TRAKA ZA SAMOKONTROLU NIVOA GLUKOZE IACETONA U URINU. u kojem je glikemija normalna ili sarno povremeno povisena.------. veliki unos belancevina zivotinjskog porekla. s pojavom svraba u polnom predelu. povecana Iizicka aktivnost) uspesno deluje na preventivnom planu u smislu M".. posebno starijih zena). povecan unos tecno ti.-.. ruUke .5 mmolll (9 mll/dl) . Ocigledno je da i u ovorn tipu bolesti postoji nazan uticaj naslednog Iaktora (oko 40 ods to obolelih ima pozitivnu porodicnu istoriju bolesti). Dodatni Iaktori su: gojaznost. uzimanje nekih lekova s dijabetogenim delovanjem (neki diuretici ili lekovi za povecano izlucivanje mokrace.. bude sumnju Vellkl ""'pan do 0. Bolesnici se dugo vremena mogu lcciti sarno dijetorn ili i tabletama (tzv. OGTT). na njeno postojanje (na primer.:.naee man!u prlbll1nost je.. a koji se otkriva pornocu testa opterecenja glikozom (tzv... mokrenje velike kolicine mokrace. potpuni nedostatak insulina. cesto je udruzen s gojaznoscu (u prko 70 od to) i dvaput cescom pojavom povisenog krvnog pritiska i poremecaja metabolizma masti nego u opstoj populaciji. avo je od izvanredne prakticne vaznosti jer ornogucava da se relativno jednostavnim merama (normalizacija telesne rnase.1pia•• boja posledice.. gangrena. godine zivota. a i propratne infekci- Karakterise ga povecan rizik progresije prema rnaniIestnoj secernoj bolesti. postepen.. stirn sto su faktori okoline izuzetno vazni i od kljucnog znacaja za ispoljavanje bolesti. a sirornasna u balastnirn materijama). Pocetak bolesti je. i za oboljenja srca i krvnih sudova. vrlo izrazeni simptomi (enormna zed. . zbog cega je potrebna njegova primena od samog pocetka bolesti pa sve do kraja zivota. ucestale trudnoce i predisponovanih zena. korekcija nepravilne ishrane. OBNOVA CLANSTV A UCLANITE SE U DRUSTVO ZA BORBU PROTIV SECERNE BOLESTI DRUSTVO VAMOBEZBEDUJE: SIGURNlJE SNADBEVANJE: LEKOVA.. CASOPISA I SVU . U ovih bolestnika postoji velika sklonost nastanku dijabetesne kome... Karakteri tike ovog oblika dijabetesa su nagli pocetak. s blagim simptomima ili potpuno bez ikakvih simptoma i znakova. narocito gljivicne. Medu kornplikacijama izrazito dominiraju arterioskleroza i njene Ruiltas.

otklanjao ih kada je ustanovljeno da bolujem od no rukometnih utakmica..:... prakticno bez ogranicenja. a zdravstvcno tanjc.. §estesetsedmogodi§nji peazioaiseoi tekstilai trgovac.11.:. ornrsavio sam zabavne priredbe.c..1"•• nii."u neki podaei iz njegove biografije.AeA<1nOA-\ . raznjako iznemogao.. vec preko pola veka. Stoga kucnirn i poslovima oko dece. Tvrdi da --====-=-. odmore redovno provodio na moru ili u 10 nepremo tivu prepreku" dodaje posebno mlade osobe obolclc od banji.. Zbog sumnje na njima ponekad i grcsio.::c-.::... godisnjc insulinske su njima navodno pomogli. na svakom mestu. oboje vec godinama u vreme letovanja ili braku . 0 nivaca jugosloven ke p rip rem e ~••. nska terapija nisu bili nikakav hendikep ubrizgavanjc traje za mladog Damjanova najbolje govore vrlo kratko .. posle vise od na. godisnje vrsiti sterilizaeiju. pozutcloj haljini. gobrijanje ili pranje dinu. ali to nije predstavljanjegova zivotna prica poucna za mnoge.:. ali priznaje da je od pojava da nedovoljno obavesteni plucne bolesti.. otae je potcskoce ni na dvojc deee . A kada cujete da vise od pedeset godina svakodnevno dobija injekcije iasuliae. Medu njima je i labobrizgalice za jedratorijski izvcstaj iz tada vrlo poznate nokratnu upotre3flnHCHMK laoboratorije dr varea 0 analizi secera bu. u ovom Sadu i Redovno sam ispunjavao svoje profe. i gotovo po pravilu. Smatra bolest. svakorn slucaju Zaposlio se nekoliko me cei posle znatno kracc nego otkrica b Ie ti i radio je putih 4l.:. do ta cesto odlazio na sluzbena i Damjanov. do penzionisanja 1990...:1:. to vremc jos uvek bila costa Odmah po ustanovljavanju kod nasih bolcstika ce t slucaj. Kada je 0 internisti dr Dimitriju Stanulovicu.. Dimitije Damjanov . Svake godinc bio sarn Naglasava da nikad nije posezao za preko petnaest kilograma i bio r-----==-----..'--------. drugim bolesnicima preporuke 0 nacinu krvi ustanovljena secerna koja je zdravst veni radnik. I'-fed.. kasterapije probao je gotovo sve insulinske ovome rec. godine. UJ pun ETA P nalaza i laboratorijskih izvestaja na vcc i igle a sada koristi It)T''M''_·_·7·-:-'-. sto mu jako 0 nper . posebno danas s brizPrerna raspolozivoj dokumentaciji malan zivot... odlazio sam je sam ili uz pornoc supruge. valja svakako irnati u vidu da nijc dircktoru Klinike za interne bolesti preparate.....in je lekar a kci inzenjer putovanjima.. pomagao supruzi u vreme kada se na put morala no iti mala najduze dobija injckcije insulina. i on me je kao od kombinacije mutnog ili protaminmoze bili krajnje neodgovarajuci. i hrane i upotrebi odrcdenih lekova koji bolest.a sad a je srecni deda sa troje kad je bio u gostiunucica.Miletiko. bez secerne bolesti. Pocev koji je od pornoci jednom bolesniku Iakulteta u I ovom Sadu. A ncproverenim metodama lecenja. sto je.:. tacnije punih Inutrala.-------------------------.. dr vanja. godine.:o'-. godine lecen kod cuvenog prof. godina vakodEvocira ecanjc na prve godinc svoje nevno je sterili ao 6AKTEPHOnOUlHM K nA60PATUPKr bolesti i pokazuje citavu hrpu lekarskih taklene brizgalice DT. iscclitelja.. Insulin . ekoliko me eci pre cesto u bioskop i drugc kulturnolekarskc pornoci.::... Szuba"."Bilo je to komplikovanije i teze u okolnim mestima on je bolesnik koji sionalne obaveze.. za tehnologije....-'. dijabetologije. "AlIA3 _ I po 1'ngedorn-Jenser.. druga putovanja..:.. cink i kristalnog insulina. ins u I ins k e Da secerna bolest i dugotrajna insulirncsavine i samo .C:. pa i hitan slucaj primio na bolnicko lecenje..... godinc i toga jih p eparata humanog insulina.ttnpl )ip~ljt••1t wntt'J>ftlJliTi!~1952. oktobra 1949. po uda za sterilizazciju i svakodnevno je razgovor s njim uvek interesantan.. sada uzima mcsavinu Lente insulina i cvo.. onako kako su uvodeni u jedan lek. Sem u prvim godinama secerne bolesti.. 52.~~.."Imao sam nepunih sesnaest godina rani posetilac sportskih priredbi... bar na dcsetak svinjokolja".. za drugog bolesnika. nadrilekara i tzv.'1je u krvi... roditelji su me odvcli bolesti naucio je da ubrizgava da je opa na siroko raspro tranjena na pregled kod specijaliste za insulin... inace. koje od tada primam svakodncvno.qarepl-lJaAY C u\. Vuka Vrhovca... Uostalom.l! •• .. Tuberkuloza 1954.. godine.bisete iznenadeni.. im travama i preporukama i " avetima" na tuberkulozu pluca. (H"e:l -==I. pa do najnoviopasan. a cu6ete da je dugogodi§nji dijebetesni bolesnik . hipoglikemije je imao vrlo .Interyju POLA VEKA SA INSULINOM Kada vidite kako izgleda g. godine".J.-...: MEnHUHHGKO.-.2"~. i redovnom profesoru Medicinskog klinicku praksu u svetu i kod nas. gde je proceduru ubrizga. ali je pregledom "prepustio taj posao" supruzi..pUle". ponosom istice da po Icdnjih dvadeset davanje insulina pet godina radnog staza ni jednom nije nije mu pricinjavabio na bolovanju duze od nekoliko 10 nikakve posebne dana.. .-u I 6 ... koja je u dodaje seretski. posle zenidbe bole nici i druge neupuccne osobe daju nije nadcna.c.. poscbretko. galicama za jednokratnu upotrebu Antidijabetesne sluzbe. kao i dokumentacija sa interne olaksava i ubrzava klinike na Rebru u Zagrcbu. •• r. a rekrcativno sc bavio sportom. Odrnah sam upucen Tokom 52. Kaze da se to -"Cclog zivota vodio sam potpuno norrnoze lako izvcsti tIPtf~. ili odredena doza tok leka.JlHArHOCTH~KM A'i:fi. ostecete svakako zeptepesceai i sa tievericom ptibvetiti tu cinjenicu.. bio i ad sarn pa ionibolesli. Ozenio se 1954.~H. ma. toga pojavila se jaka zed.=......=. Bilo je to 8.. Dugo .."Smatram da mi je za relativno dobro dana sam prvi put dobio injekciju in ulije uvek primae sarno jednom na dan.1t: _2=-~"":.

Uprkos dugotrajnom dijabetesu. kada secer u krvi naglo raste. Alergijske reakcije su bile cesta pojava. u narednih tiekoliko brojeve ovog Casopisa.j. Insulin ima vise funkcija u organizmu. uvek pruzali maksimaInu podrsku. ali je svakako najvaznija ona koja se odnosi na pravi. Imao sam srecu da su mi supruga Evica i deca. najviseg stepena cistoce. kao osnovnog izvora energije svakog zivog organizma. insulin omogucava da celije. Osim toga." Zivotna prica g. istrazivanja na polju insulina bila su toliko intenzivna i obimna da su omogucila dobijanje neogranicenih kolicina humanog insulina. odmah po njegovom otkricu. Posle obroka. kako bi se spreeile potencija lno vrlo opasne bipoglikemije .j. Kod obolelih od secerne bolesti postoji ili nedostatak insulina.jJml.lml insulina.Ino koriscenje secera. insulina."Izuzetno je znacajno imati potpuno objektivan i racionalan odnos prema svojoj bolesti. Istina je da se zali na smetnje u vidu i bolove u nogama. redovan sam posetilac utakmica rukometnog kluba "Jugovic". Nairne. u prvom redu porodice. Kao izuzetno znacajno istakao bih svakodnevno kretanje i fizicku aktivnost koji su za mene bili vrlo znacajan dodatni faktor u Iecenju. RAZVOJ INSULINSKIH PRBPARATA Piie: Predrag Radosevic Malo je otkrica u oblasti medicinskih nauka koja su toliko promenila i unapredila zivot velikom broju pacijenata kao sto je to bio slucaj sa pronalaskom insulina. insulin se izlucuje u malim kolicinama. kao i da ima izvesnih problema od trane srca za koje uzirna lekove./1 ml odgovarajucim brizgalicama. sin Dragomir i k6i Svetlana. Ove godine je operisao kataraktu na oba oka. da uzimanje insuJina ne predstavlja nikakvo posebno opterecenje i da se sa ovom bolescu moze voditi prakticno normalan zivot bez vecih odricanja i lisavanja svakodnevnih zadovoljstava.gastroetrolog. NPH) i uvedena je u upotrebu secera.pedeset godina bolesti. shvatiti da secerna bolest nije nikakav bauk. a izlucuje se direktno u krvotok. Od otkriea do danas Novo Nordisk AlS. Tokom noci ili izmedu obroka. od izuzetne koristi bilo svakodnevno kretanje. godine do danas.j. Shvativsi vaznost insulina za lecenje obolelih od secerne bolesti. kada je nivo secera u krvi nizak.jJml (i.j. "Za uspesno lecenje secerne bolesti izuzetn. podrtavajuCi time poboljsanje lerenja i edukecije obolelib od se6eme bolesti. Damjanova najbolja je potvrda misljenja da su oboleli od secerne bolesti zapravo uslovno zdrave osobe. svetski poznat proizvoda~ insulina prisutan je u Jugoslaviji viso desetins godine. ame dovodi sebe u rizik od vrlo tellih hipoglikemija. arnericka farmaceutska kompanija Eli Lilly i danska kompanija Novo. zapocele su proizvodnju insulina iz govedeg i svinjskog pankreasa. Predstsvnistvo u Beogradu odluCilo je da pomogne izlalenje ovog cesopise. eiji sam pocasni clan i dofivotni imaJac besplatne ulaznice". .o je vazna podrska i razumevanje. Svetska Zdravstvena Organizacija je nedavno preporucila svim ~cama da predu iskljuavo na komrenje 100 i. a inace stalno sam u pokretu obavljajuci razne poslove i kupovine. u ciJju smanjenja broja injekcija tokom dana. Kso ptedstsvnici farmaceutske kompanije. zavisno od kolicine secera u krvi. ali se njegovo opste zdravstveno stanje moze okarakterisati kao sasvim zadovoljavajuce.j. u §leoli i sl. Od ~votn.5 puta razblazeniji od 100 i. po hemijskoj strukturi belancevina. cesto uz obalu Dunava. ohrabrenje i pomoc. belezi se i porast insulina u krvi. Insulin je hormon.). Kao rodeni Kacanin. od njegovog otkrics pa do danas. a operacija je protekla bez ikakvih problema.j. od kojih je sazdan svaki zivi organizam. odnosno insulin sa 100 i. Damjanova sta bi mogao kao dugogodisnji bolesnik da poruci mJadim osobama kod kojih je ustanovljena secerna bolest i koji treba da primaju injekcije insulina. To znaa da bi se unela ista doza insulina. koja je daJanajviSe novina u lerenju insulinom.j. Na kraju razgovora pitamo g. Na tome sam im posebno zahvalan" . za primenu 100 i. Traganje za preparatima insulina sa produzenim delovanjem.j. Ako se 0 ovome ne vodi racuna desire se da neko ko upotrebi brizgalicu od 40 i. ili se on sintetise. I sada kao penzioner setam se najmanje jedan sat dnevno. su 2. koje ponekad mogu imati i tragicne posledice. Prva se naziva IZOFAN insulin (Insulatard. primeni 2. redovno uzimanje insulina i eventualno drugih potrebnih lekova. Iz ovih istrazivanja proizasle su tri obelove nagrade.ptiptemicemo setiju tlanaka 0 insulinu. RazumJjivo da je neophodno pridrzavati se dijetskih preporuka i drugih saveta . dovelo je do razvoja dye vrste suspenzija insulina ili tzv. koju sintetise pankreas (gusteraca). "rnutnih insulina". mogu koristiti secer kao energetski izvor. Olaksavajuca je okolnost da je supruga medicinska sestra a sin lekar specijalista internista .j.e vaznosti je da se uvek primenjuje insulin sa 40 i. a zahvaljujuci urednom lecenju./1 ml. Od epohalnog otkrica insulina 1922. bilo je neophodno injicirati rastvor pet i vise puta dnevno zbog njegovog vrlo kratkog delovanja. primenom 40 i. Insulini jacine 40 i. narocito pri kretanju. insulina.5 puta veeu dozu.=internacionaInih jedinica) i 100 i. koristi se 2. Isofan. Prvi preparati insulina za terapiju dijabeticara su bili kiseli rastvori vrlo male bioloske aktivnosti. zasad nema ozbiljnih komplikacija svojstvenih ovoj bolesti. Sto je kolicina secera u krvi vcca to je i lucenje insulina intenzivnije. 7 . Kisela sredina je bila neophodna da Insulinski preparati se danas proizvode u dye jacine: 40 i.5 puta veea zapremina. Intramuskularna primena ovakvih preparata je bila vrlo bolna i neprijatna usled velike zapremine koja je morala da se injicira i zbog kiseline u prepratu. ali nije u stanju da ornoguci celijarna koriscenje odrzava insulin u rastvorenom obliku pored velike kolicine necistoca (proteina) iz pankreasa. ali i blize okoline (na radnom mestu. redovno se kotrolisati kod lekara.

Inuzolan. koje uglavnom ne uticu na kvalitet lecenja. bio je insulin. Insulinski prcparati izofan i lente u medicinskom smislu se vrlo malo razlikuju. moze se primeniti pornocu penova. godine poceo se koristiti LE TE insulin (Monotard. koji vise nije morae sadrzati kiselinu. Ovi insulini nazivaju se analozi insulina. a proizveden je prvi put u Novo Nordisk laboratorijama 1981. Tako je nastao Me ili monokomponentni insulin. Novo usvetu BEZIGLENI INJEKCIJSKI OSCH SISTEM INJEX~ Slovenija. To je razlog zbog ccga je zivotinjski insulin izbacen iz upotrebc u mnogim zemljama (zemlje zapadne Evrope. u ovom slucaju insulina. lente insulin ima nesto malo duze delovanje od izofan insulina.1946. a u smesama sa bistrim insulinom. prirneceno je da se koriscenjern samo jedne vrste insulina ne moze uvek postici dobra kontrola secera u krvi. Proizvodnja insulina genetskim inzenjeringom je ornogicila da se proizvedu i neki novi insulini koji su po strukturi vrlo slicni humanom insulinu. izofan insulin gradi stabilnije smeze. ujutru i uvecc. koje se sa stanovista savremene insulinske terapije smatraju negativnim. postoje fabricke mesa vine i sa drugim odnosima bistrog i izofan insulina: 10/90. I pored velike slicnosti sa hurnanirn insulinom. Sve navedene prednosti izofan insulina su razlog sto se on u svetu najvise koristi od svih postojecih preparata insulina. Oba preparata insulinskih suspenzija su razvijena u Novo Nordisk laboratorijama. Nairne. Razlike postoje u tehnickorn smislu. odnosno "bistrog" insulina. obzirom na slicnost svinjskog i humanog insulina. 20/80. Razlog sto se lente insulini ne primenjuju pomocu penova je velicina kristala u preparatu. Pored suspenzija insulina unapredivani su i preparati rastvornog. godine. Ovi preparati sc najcesce koriste kada se insulin primenjuje sa dye injekcije dnevno. Obzirom da su potrebe pacijenata vrlo razlicite. Kako sarna rec govori. cak i svinjski insulin izaziva odbrambeni odgovor organizma u pacijenata tretiranih Me insulinom. M). oni proizvode tacno definisnu belancevinu. Mesanje insulina je zametna procedura koja zahteva dosta paznje od strane pacijenta. zbog cega su pripremljene fabrcke mesavine kako bi se obolelima od secerne bolesti olaksala terapija. odnosno humani insulin. u industrijskim uslovima. klinicki ne pokazuju nikakvu razliku u regulisanju nivoa secera u krvi. Osnovni nedostatak semisintetskog humanog insulina je 0 g ran ice nos t polazne sirovine za njegovu proizvodnju. zbog cega se ponekad mogu pojaviti problemi u regulaciji secera u krvi. pred sarno davanje mesaju insulin u brizgalici. Od svih zivotinjskih insulina. i pored velikog stepena Cistoce Me insulina. a promene u strukturi se vrse kako bi se promenilc odredene osobine humanog insulina. 40/60 i 50/50. prvi lek proizveden g e net ski m inzenjeringom. Kada se ovakvi mikroorganizmi nadu u optimalnim uslovima za rast i razmnozavanje. tijibove piednosti i mane . Me insulin bi trebalo da sadrzi sarno insulin i ni jednu drugu komponentu u svom sastavu. Od tog vremena preparati insulina su poceli da se mesaju. o U sledecem broju Me-Dija objssuicemo naCine primene insulina. Lente). Pored toga. svinjski je po hemijskoj strukturi najslicniji humanom. U fabrickirn mesavinarna bistri i izofan insulin su pomesani u razlicitim odnosi- ma (Mixtard. insuLini zivotinjskog porekla imaju osnovnu trukturu koja sc razlikuje od strukture humanog insulina. godine. Tako je Novo ordisk u peo pocetkorn sezdesetih godina da dovoljno precisti zivotinjski insulin. Uvodenje metoda g e net s k 0 g inzenjeringa izazvaloje pravu revoluciju u proizvodnji insulina. kada su potrebe pacijenata to zahtevale. hemijskom promenom u strukturi. Rumunija. zbog koje postoji rizik od zacepljenja. nakon potkozne injekcije. i na kraju se od njega proizvode razlciti preparati koji su prethodno opisani. Metode genetskog inzenjeringa koriste obicno jenocelijske organizme (bakterije ili gljivice) u koje se inkorporira genetski kod za pro i z v 0 d n j u odredene belancevine. 8 . Prvi humani insulin proizveden je iz svinjskog insulina. a 1952. Bugarska. zbog cega se i primenjuje u Iabrickirn mesavinarna kao insulin srednje dugog delovanja. ali kada se koriste dva puta dnevno. Ovako sintetisan humani insulin se potom izoluje iz tecnosti u kojoj su rasli mikroorganizmi. Princip na kome se zasniva produzeno dejstvo je smanjenje rastvorljivosti insulin a. Istrazivaci su od samog otkrica insulina trazili nacin za njegovu proizvodnju u svrhu lecenja obolelih od secerne bolesti. Pojavila se potreba da oboleli od secerne bolesti. pocetkorn 70-ih godina. Medutim. Nairne izofan in ulin je hemijski stabilniji od lente insulina. mestu i ulozi analoga insulina u lecenju secerne bolesti bice vise reci u jednom od narednib brojeva ovog casopisa. Ovako dobijen humani insulin nazvan je semisintetski. Razvojern tehnologije. sto je omogucilo da se napravi preparat bistrog insulina. Danas se najosetljivijim metodama odredivanja jedva mogu reg i s t r 0 vat i nccistoce u preparatima Me insulina. Albanija i druge). aime. podvrgava se detaljnom preciscavanju. Obe vrste insulina su srednje dugog delovanja. Makedonija. u proces proizvodnje insulina uvedene su vrlo -------slozene metode preciscavanja. najcesce 30% bistrog i 70% izofan insulina.

osiguranici samostalnih delatnosti i osiguranici zemljoradnici. Visina novcane naknade za telesno ostecenje odreduje se prema stepenu telesnog ostecenja u procentu utvrdenom u clanu 33. Republickog zakona 0 penzijskom i invaJidskom osiguranju pravo na novcanu naknadu za pornoc i negu drugog lica ako je zbog prirode i tezine staoja povrede ili bolesti oeophodna pomoc i nega za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih zivotnih pot reba. bitnije ostecenje ill znatnija onesposobljenost pojedinih organa ill delova tela (gubitak . Telesno o§teCenje more da postoji uporedo sa postojanjem invalidnosti. stepen 40 procenata 8.).60 procenata 6. Pravo na novcanu naknadu za pornoc i negu ne pripada korisniku. invalidske ili porodicne penzije i invalid rada sa preostalom random sposobnoscu. stepen . Saveznog zakona telesno ostecenje postoji kad kod osiguranika nastane gubitak. ako je stekao pravo na iovalidsku. za telesno ostecenje nastaIo kao posledica bolesti ill povrede van posla ne obezbeduje se po sadasnjim propisima pravo na novcanu naknadu koji se primenjuju od prvog januara 1997.30 procenata Ovi stepeni i procenti su elementi na osnovu kojih se odreduje visina novcane naknade za telesno ostecenje. godine. ima osiguranik. stim da je ostecenje organa ill delova tela nastalo kao posledica povrede na radu ill profesionalnom bolescu. oka. Republickim zakonom u clanu 33. obavljanja samostalne delatoosti i zemljoradnika). pomocnik direktora Republickog fondaPIOS NAKNADAZA TELESNO OSTECENJE Sti. korisnik starosoe. Kao podatak 0 prosecnoj mesecnoj zaradi po zaposlenom. zdravstvo i socijalnu politiku posebnim aktom Pravilnikom 0 utvrdivanju telesnih ostecenja. stepen . Sta se podrazumeva pod neophodnom stalnom pornoci i negom od strane drugog lica regulisaoo je clanom 37. kao i procenat tih ostecenja koja su osnov za sticanje prava na novcanu naknadu i za racunanje sta!a osiguranja sa uvecanim trajanjem utvrdio je Savezni minister za rad. U vezi ovog pitanja zauzeto je medicinsko stanoviste koje se primenjuje u postupku vestaccnja da osiguranici i korisnici penzija koji se lece putem dijalize tri puta nedeljno mogu steci pravo na staLnu negu i pornoc drugog lica. Ovako shvacen smisao odredbe clana 37. Zakooa upucuje na zakljucak da se pravo oa stalnu negu i pomoc drugog lica ne rnoze ustanoviti za slucaj kada osiguranik ili korisnik penzije. U tom slucaju se ostvaruje pravo na novcanu naknadu za telesno ostecenje kao samostalno i nezavisno pravo od rizika invalidnosti. Znaci.100 procenata 2. Znaa. privremeno zbog odredenih akutnih bolesti. obavlja one aktivnosti koje bi zadovoljile osnovne zivotne potrebe. koristi se zvanicno objavljeni podatak 0 tome od strane republickog organa nadleznog za poslove statistike. Telesno o§tecenje kao osnov za sticanje prava na noveanu naknadu je same ako telesno ostecenje koje je utvrdeno ovim Pravilnikom kao takvo i same u procentu koji je za to telesno ostecenje u Pravilniku predvideno. stepen . Pise: Nedeljko Radmilovic. ostecenje vida. niti da se samo hrani.svlaci. i da odrzava osnovnu licnu higijenu. sto otezava normalnu aktivnost organizma i iziskuje vece napore u ostvarivanju tivotnih potreba bez obzira da Ii prouzrokuje ill ne invalidnost. stepen . stepen .90 procenata 3. bez tude pomoci.Novcana naknada za pomoc i negu NAKNADA SVIM KATEGORIJAMA Pravo na novcanu naknadu za pornoc i negu utvrdeno je republickirn zakonom kao poseban rizik penzijskog i invalidskog osiguranja.70 procenata 5. kao i slepo lice koje postize vid sa korekcijom od 0. nije sposobno da. telesna ostecenja su razvrstana prema tezini u osam stepeni. ukocenost kuka i dr. stepen . kao i ako zbog tezine i prirode trajnih bolesti i bolesnog stanja nije sposobno da se samostalno krece ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajucih pomagala. stepen . oblaci. Osiguranicima kojima se ustanovi putem organa vestacenja potreba za pornoci negom od strane drugog lica pripada novcana naknada u visini 60 procenata od pro ecne rnesecne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u prethodnoj godioi. od osnova koji iznosi 25 odsto prosecne mesecne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u prethodnoj godini. Osiguranik koji je pravo na novcanu nakoadu za pornoc i negu stekao za vreme trajanja osiguranja zadrZava to pravo i po prestanku osiguraoja.05.noge. 9 . U odnosu na krug osiguraoih Licakoji mogu ostvariti pravo na novcanu naknadu za pomoc i negu to su sve kategorije osiguranika (osiguranici zaposleni. za sticanje prava po osnovu ovog rizika neophodno je da se proccs lecenja zavrsi pa tek nakon toga da se ceni osnovanost ustanovljenja potrebe za pomoci i negom. Pravo na novcanu naknadu stire osiguranik iz Clana 19.canje prava na novcanu naknadu za rizik telesnog ostecenja uslovljeno je uzrokom nastanka telesnog oneeenja. ako telesno o§teeenje iznosi najmanje 30 odsto. i to: 1.50 procenata 7. a sto se tice korisnika penzija tu su sve kategorije korisnika penzija ostvarenih po osnovu zaposlenja. i 20. Ustaoovljavanje potrebe za stalnom negom i pomoci vrse organi vestacenja u republickim foodovima penzijskog i invalidskog osiguranja prema medicinskim uslovima iz clana 37. prouzrokovane istom povredom ill bolescu. U odnosu oa medicinske uslove iz ove zakonske odredbe u praksi organa vestacenja pojavilo se kao sporno pitanje ustanovljenje potrebe za stalnom negom i pornoci kod odredenih kategorija i korisnika penzija koji se lece putem dijalize. Republickog zakona? Iz ove zakonske odredbc proizilazi da potreba za staLnom pornoci i oegom postoji ako lice u toku trajanja osiguranja postane nepokretno. Republickog zakona. Telesno ostecenje od najmanje 30 procenata. starosou ili porodicnu penziju ili pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju i zaposlenje. Zahtevi za sticaoje ovog prava podose osiguranici i korisnici penzije sa odgovarajucom medicinskom dokumentacijom nadleznoj filijali penzijskog i invalidskog osiguranja. ruke. Zakooa. Saveznog zakona. sluha. Prema clanu 36. Moguce je da povreda nije dovela do invalidnosti all je prouzrokovala telesno ostecenje. odnosno osiguraoiku koji ostvaruje pravo na takvu novcanu naknadu po drugom osnovu.80 procenata 4. Prema Clanu 74.

BAMBUEVA kuhinja zdrave hrane obradovace uskoro svoje verne potroSace novim roizvodom iz grope dijetetskih namirnica. . namenjen dijabetiCarima . svima onima koji iele zdraviji nacio ishrane. ieno Cajno pecivo ''DUABET sa kak " · zasladivacima.

IZUZETNO PRECIZAN .Hleb od brasna .( REZl1LTAT DAJE POSLE30 SEKVNDI .Pljeskavice ./ SAM ASPIRIRA MINIMA. Mira Gaz ibar'ic 11223 Beograd..LNV KOLlC:INV KRVI .( AKTIVIRA SESTAVLJANJEM SENZORA '/ISKLJVC:VJESEVADENJEMSENZORA . kontrolise zdravlja.Kroketi od prosa od Tofu sira i spanaca ./ OMOOVC:AVA REDOVNV SAMOKONTROLV VREDNOSTI SEC:ERA V JUlVI .bezgjutens kt hleb . tel. Zanatska radnja "GAZIBARIC" VI.tHI din. JNA 3b. Milutina Blagojeviea 57 tel.Rolat Dijabet prizvode Zavod za zastitu .( JEDNOSTAVAN ZA VP01'1lEBV . r za dij: b ti If i ho mbt n m i zam n l 'In 111 d 8 BayerEB Yampredstavlja GLUKOMETER ELITE 2000 aparat za merenje vrednosti seeera u krvi 4-§tHI.405 PROGRAM ZDRA VE HRANE .l()()() 'I .: (011) 3941 .bez gl utenski keks .( MEMORI E POSLEDNJIH %0 REZl1LTATA Mlkrolet Set (aparat i prateee ogUce) Generalni zastupnik MEDINIC EXPORT· IMPORT Beograd..Maksi keks od p o vrc a paskanata . ...bez gl ute ns ka torta . Gradski Beograd Proizvodi bez glutena~ . ul../£ax:~o 61 70 vaS sJguran partner na naSem trilltu StalnD prlsutan ~-DIJABET PROGRAM Badem kocke Kokos muskacone Coko stangla Medena torta Carska torta Napoleonova torta Snezna pahulja ..

Polaznicima skole zivota ru imo p iholo ke barijere. Predsednistvo Saveza donelo je odluku da se buduce letnje skole organizuju na istom mestu u koliko uprava hotela obezbedi i te u love kao i ove godine. Zahvalnost pripada i donatorima koji su preko op tinskih Drustava i samog Saveza. clanova opstin kih Dru tava. priborom i pomagalima te rnoci pri pocetnim akutnim komplikacijama. deca obolela od seccrne bolesti nauce da jc njihova bolest amo specificno stanje organizma. Pocetak rada . oko totinu dece. nivanjem Saveza drustava Vojvodine za borbu protiv ecerne bole ti. ketona u urinu pravilnim doziranjem i davanjem in ulina putem inekcija. koji u ne ebicnim zalaganjem doprineli prijatnom boravku mladih drugara.Letnje skole" kao nuzno t i potrebu vojih o . ale za edukaciju i kul. i samopotumo zabavni program) idealnom smestaju i ljubaznom osoblju hotela. za skolu neophodnim.07. Posebno e mora i taci zalaganje jedanae t va pitaca. jedin tvene na Balkanu. mogu koro vc to i njihovi zdravi vrsnjaci. Uverili smo se da je u predivnom ambijentu Fru kogorja i bogatim. rnoguce ostvariti pomenute ciljeve skole. dijet kim rezimom i hrane.besplatan boravak. svih Opstinskih drustava za borbu protiv secerne bole ti. stvaraju potom tvo i budu ravnopravni i korisni clanovi zajednice u celini. doziranoj fizickoj aktivnosti. Ove godine . bioskop ka ala. port ki tereni.Letnja skola" je osnovana zbog potrebe edukacije dece obolele od dijabetes melitus-a da po ho pitalnom lecenju i pruzenoj strucno-rnedicinskoj pornoci. Ucirno ih da treba da po zavr etku skolovanja zasnivaju svoje porodice. Od 2l.Letnje skole" datira krajem sedamdesetih godina pros log veka. svojim novcanim donacijaama i drugim.BRIGA 0 DECI U Vrdniku boravilo devedeset jedno dete clanica. jeste da odvajanjem od roditelja. Cilj ove skole. Dugogodi nji progre ivni porast broja obolele dece od ecerne bolesti i pad zivotnog atandarda uslovio je trajanje skole zivota a za polaznike skole. za skolu neophodnim. minulih dvadeset godina i ti je preuzeo organizaciju . U organizaciji Dru tva za borbu protiv secerne bolesti grada Novog Sada. u realnim zivotnim okolnostima na tave zivot kao uslovno zdrave osobe. hotelskim sadrzajima (otvoreni i zatvoreni bazeni. da u ona u lovno bole na i da spoznajom znacaja amokontrole nivoa ecera u krvi i u urinu.Letnja kola" je odrzana u Vrdniku u hotelu "Termal". Letnje skola okuplja decu uzrasta od 7 . u dye smene boravio je 91-polaznik pod danonocnim nadzorom upravnika i trinaest vrhunskih strucnornedicinskih radnika.15 godina.

Izuzetno zalaganje jedanaest vaspitaca Pise: Petar Rancinger Gemuend SR Nemacka. Leskovacka koliba kod-Kod Jefte-Novi Sad. Termal-Zavod za pecijalizovanu rehabilitaciju Vrdnik. Ovu humanu akciju i osnovni program ski zadatak Saveza su pomog1i i reaiizaciju omogucili: Generalni pokrovitelj Pokrajinski sekreterijat za rad.0./' jalna pitanja republike Srbije. zdravstvo i ocijalnu politiku AP Vojvodine. Mason-Kranj Slovenija. Fitco doc Novi Sad.Spektol doc Novi Sad. Holiding-Institut za opstu i dizicku hemiju Beograd. Ministarstvo za socijalna pitanja Republike Srbije. Pims-preduzece za prehrambenu industriju i marketing Beograd. "Spektol"Novi Sad. Pokrovitelji: Ministarstvo za soci. Priroda Beograd. Elmer Beograd i PTK Becej. 0. socijalnu politiku Izvrsnog veca AP Vojvodine. Medinic Beograd. love godine pomogli su nam: Sekreterijat za rad. Nis-Naftagas Novi Sad. Drustvo za borbu protiv secerne bolesti Sombor. Drustvo za borbu protiv secerne bolesti opstina Kikinda. Suncokret Hajdukovo. Mini tar tvo zdravlja i zastite zivctne okoline Republike Srbije i Izvrsni odbor grad a Novog Sada. Biotrend Novi Sad. Generalni sponzor .Letnje skole".0. Prizma Kragujevac.predstavnistvo Beogra. NIS "Naftagas" Novi Sad i zanat ka radnja "Gazibaric" Beograd. Danska kompanija Novo Nordisk . Zanatska radnja Gazibaric-dijet proizvodi dijet konzumnim proizvodima ornogucili uspesnu realizaciju . Timomed Knjazevac. Udruzenje za borbu protiv secerne bolesti opstine Subotica. Product Comex Beograd. Drustvo za borbu protiv ecerne bolesti grada Novog Sada. Sponzori: Dugogodisnji zlatni sponzor-Novo Nordiskpredstavnistvo Beograd. Mini tarstvo za zdravlje Republike Srbije. Izvrsni odbor grad a Novog Sada. Drustvo za borbu protiv secerne bolesti opstine Beocin. Drustvo za borbu protiv secerne bole ti opstine Pancevo Drustvo za borbu protiv secerne bolesti opstine Temerin. NRK Inzenjering Beograd. Beograd. g-da Rosa Klein-Neckar . Drustvo za borbu protiv secerne bolesti Vrsac. zdravstvo. Drustvo za borbu secerne bolesti opstine Sid. pozorisna grupa Kliker Novi Sad.

sirokom krugu korisnika. x ikakv "" I· I di nevou lIZlDU 1 prepo evnu sarno dobro izbalansiranim To kom isprtrvanja DlSU uocene ill e neze jene pos e ". iLi387 ozbiljno preporucuje i osobama visokovredan hranlj ivi preparat. dovolbombastom reklamom. vitaminirna i minerneurednom probavom. . i obrok je spre(secera) i masti. kao i onima sa zele da ostanu zdravi. Kao sto je ispitan i kao takav potvrden aJima. a jedan obrok od Spravljen je iskljucivo od i srcanim tegobama. kojih nata lost nema cle po pacijente. ali i gojaznbogatih esercijalnim materijadansa. ali nista koriscenje. . debelog creva i celog za dijabeticare u apotekama i vecini rnarketa. saznanjima umesa e 40 grama (pet punib pogorsava samu bolest. zivot. dietnim vlakntelesnom tezinom. pnro ne faktore. a obilje 40 gram a donese organizmu namirnica prirodnog porekla. Odgovarajucom hranom Posle 30 dana redovnog uzimanja dva obroka DTAVITA. hrana koja se lako pravilu vodi u secernu bolest. preporucljivo uzimati DIAVTT. po osiromasena. ali je nedoKome je sve namenjen? cipiran. izgleda samim tim i najboljoj iskorisonih najtezih. la 0 Je to 1 0 po pose di b ·x . pretbodno prokuvane. ali od togje bez ikakvih rizika. . Narocito je puno ti zadovoljava sve nutriznaju to nutricionisti. pogoloske prerade. biolosko proizvod 1617 kilodzula. Sve bolja nesumljivo svedoci i Ziatna da ga koriste vise puta dnevno. zapravo DIAVIT? nib kiselina u krvi DIAVIT energetska vrednost: 100 grama To je uravnotezen. upoma ili povecana u skladu sa najnovijim doba. doduse prepravljeni dietike.65 od to. jedino IT je namenjen pre svega zam ne opterecuju. saceka se 10-\5 Zato su diabeticari iskljucivo u Beogradu. 0 se obrocima. da manji zelju za hraje prisutan u prodavnicarna osobama sa povecanim prisomogucavaju rnu najbolju nom. izmadu apotekama i marketima. Zbog togaje DAVIT sjajna dopJednostavan za koriscenje. godine klinicko ispitivanje na uzorku od minuta da sadrzaj nabubri upuceni na dietaLnu hranu sa 15 procenata staro ti preko pedeset godina. a vremanom.. kad stabiegzoticnim nazivima praceni spravljen iskljucivo od namirnipa je pogodan za dugotrajno lizuju nivo secera u krvi. uvece bez obzira ishranu diabeticara. pa ga nema uravnotezena hrana tivosti . Takode. Dodatna vrednost se zna. isto tako. Oni kojima se lstini za volju. d· I· . ". zdravlje i dug coveku Dakle. o nosno msu lD nezavismm marketi su. Polozio je isplit prica prirodnog porekla. ali nije nemoguce za 0 ro °d xak. ··U dn . DIAVIT Hrana za d ij ab e t i c ar e . za kli x: d a to moze bi . na trtiiltu vec govom ukupnom kvaliktetu obrano mleko surutka u prabu DIAVTT dopadne i dalje mogu duze vreme postoji proizvod lecitin i pivski kvasac. Nema ga u Zbog ukupnih kvaliteta DIAVje moderne dietike. x d k .neophodan. pos Ie di ca same POZI. pa i Njegova vojstva su. a ostalog.. . balastnih materija i antioksi647 kj. jer voljno poznat. . neminovno svake osobe odgovome za opoDIAVIT je laka. dakle svima povecane masnoce u krvi ili irna. kvalitetu za mnoge vazne komprimeran. obima. kornfleks. mnogo na trzistu.proteinirna. x· c. je zbog visokog stepena tehnokazemo . Nema janje same jedan obrok DTAVIne moze da bude tako efikasno velike tajne. To je KLINICKI REZULTATI jelovnih kasika) sadrzaja definitivno saznanje medicine. ko i bil d b ULIOU I veceru. Jednostavno u solju naravno.~ I Vec duze vreme na trtiiltu je prisutan DlAVTT.. . prepodnevna kao prirodna hrana sa svojirn kao takav. za b kon m brze izlucivanje ugljenih bilo koji medicinski ili farmakoloski preparat.20 stance. zamene oruc 1 popo hidrata. koja Diavit je pozeljan. To se moze postici prehramb ene.. s se. mogu ka umanjena je u proseku za 5 kilograma. u ishrani Nacin koriScenja Visegodisnja gojazoost. bolesti. . tovu ako stalno napreduje. krvni pritisak za 5.. Uticaj na prisustvo maso tome govori DIAVTTOVA Sta je. Ne treba posebno ni moze da pomogne u sprecavanjogurta ili caja (bez secera). To su sojine.. i druge zdravstvene ponente. vode. "to je za b e Iezeno u I· iteratun . Klinicki kiselinarna. likorn klinickog ispitivanja i. TA dorucak. od nivoa poremecaja faze entnib materija. da organije njegova funkcija. sarno vecera. d c. Uz to preporucuje uzimanje DlAVlraznim vitaminskim preparatijednostavanje za upotrebu. napominjati da je komponovan ju mnogih bolesti modemog soka od paradajza ili obicne. gojaznoscu. od struke preporucen psenicnicne i jecmene uzina. Ekspertski tim Instituta je. Zasto? Zato sto priprema. izvrseno je 1993. kao sto je rak nedovoljno poznata.man za konzumiranje. sa povisenirn krvnim pritiskom kilo Calorija. . izrazite gojaznosti s povisenim do bioloski prirodnog to manje ugljenih bidrata krvnim pritiskom kao i povecanirn masnocama u krvi. odnosno 155 kCal. a onje tako i konkao lak obrok. una svakodnevne ishrane. A d . lako Od cega je DIAVIT? TA za prepodnevnu uzinu i ma i slicnim pomagalima sa se vari. Na lnstitutu za endokrinologiju. mekinje. a skih poremecaja i bolesti. a lucenje insulina je povecano cak za 50 odsto. pod nazivom Diavit koji u potmedalja za kvalitet od bolje namimice. bez tegoba i posledica Vec je receno da je DTAVTT veceru. gojaznost kod secerasa. triglicerid za 35 odsto. probavnog trakta. da ne Kvalitetno pakovanje. x la eticanma u pocetnoj taZI. koje pomazu odsto. popodnevna uzina ili esencijalnim materijama. telesna tezina kod ispitani. instant obroci sa izbalansiranim prirodnim komponentama prilagoden ishrani diabeticara. secer u krvi je smanjen Diabeticarima izrazenom uneti i prirodne supza 10 odsto. vazniji Novosadskog sajma. ansiranosti njegovog sadrzaja. Apoteke i svetske nom Iupom istrazrvaca. razgradnju u organizmu narocito z b og pos Ie dn! po d at k a. x· " preporucuje D[seVITA a vec prisutnih masnoca i tivnog uticaja DIAVITA na funkcii CIJUp ankr easa. dakl e. zdrave hrane. .4 odsto. zavisnima ' jeg JU"IO ItI d . odnosno 5. a to su direktne intencina vreme ili kolicinu gladi. sto je svakako ustvom secera u krvi. komplikacija gojaznosti. holesterol za 5. nezavisno konzumaciju njemu transparnedovoljno. brza ili t hrana. onima sa povecanom ima i svima koji imaju ma . osakacena u ravljenje.insulin . 0 njepahuljice. ove tegobe su cest Ziatnom rnedaljom za kvalitet ovakvog kompleksa je u izbaluzrocnik mnogih drugib organna Novosadskorn sajmu. tivne zabteve za bezbriznu njihov odnos. nezasicenim masnirn gojaznima. cak x: . diabetesa i bolesti metabolizma DTAVTTA.

. Sojino zrno je veoma bogato proteinima.• Sa\rij" k :L 011/430-130 I MediGo-M D. Proizvodi od soje ne sadrie holesterol i zesicene masne kiseline. ODLOZITE SEBI DAVANJE INJEKCIJA INSULINA.ara:ta:z:a ~e secera uJavi iurirw. SMANJITI SECER I SACUVATI CELIJE ZA LUCENJE INSULINA. igle.O. AKO NISTE DIJABETICAR.ara:ta. Proizvode grupe Soja Vita cine: brasno. . 180-329 .w:i.oarnindipnpara:6 .O.iria ••• •. diemovi.•. .NAUKA U SLUZBI VASEG ZDRAVUA POMAlE VAM DA STAVITE POD KONTROLU SECER U KRVI. Ijuspice. stake. kao i instant napitak Leci Vita. kilu. AKO STE DIJABETICAR. carape za vene i dr. BEOGRAD.: 021 1815-311. Proizvodi Soja Vite koriste se u kombinaciji sa ostalim namirnicama biljnog i iivotinjskog porekla. Upotreba proizvoda Soja Vita u ish rani zdravih Ijudi ima dijetetsko i preventivno delovanje.) Ortopedska pomagala (stapovi. BECEJ Centrala.J. prieno sojino zrno. iIi kao potpuna zamena mesa. OVAJ PREPARAT CE REGULISATI VAS METABOLIZAM. a kod obo/elih i starijih osoba imaju terapeutsko dejstvo.Apara:ti:z:a ~ pD:tiska. invalidska kolica. sokovi. vitaminima i mineralima.medil:inddc~f!lI~ i'O.Trakice i semon :z:awe vrft! . PRODAJA: 011 / 181-302.) Program za dijabeticare (spricevi. PREPARAT CE SPRECITI DA POSTANETE DIJABETICAR.Saveti Eftdoltrinologa. A ISTOVREMENO SMANJITI RIZIK OD INFARKTA I SLOGA. bombone za dijabeticare) Klompe i uniforme za medicinsko osoblje MediGo-M za Vas. FAX: 011 /639-624. komadici.Sla:tJOO.• zabotwiteinostranrlvo i ••• ••zapanltDi! .multiv. aparati za samokontrolu secera. koji su uzrok nastajanja bolesti srca i krvnih sudova. ortoze. SOJAPROTEIN AD za preradu soje. grudne proteze. tel. MediGo-M sa Vama.Saveti mdricion. ul re ~ ve 16 T.••• ZA ZDRA VU ISHRANU • PROIZVODI SOJA VITA GlLCOllENO 2 - BELLA VITA - Specijalizovana prodavnica za dijabeticare B I II. . SACUVAJTE SVOJE ZDRAVUE SA DIJABETOM 2. vegetarijanska pasteta. pelene za odrasle i dr. a zahvaljujuci tehnoloskom procesu prerade imaju dobru svarljivost i iskoristljivost./fax. Koriscenjem proizvoda od soje obogacuje se ishrana . pa su i proizodi od soje bogat izvor ovih sastojaka. Trg Nikole Pasica bb Sremska Mitrovica Tel/fax:022/61-00-25 Kod na moiete kupiti: Medicin ka pomagala (poja eve za prepone.KoJrl)lI!tan progam. PROIZV08AC: HOLDING INSTITUT ZA OPSTU I FIZICKU HEMIJU. -1nhalaa:Irl. PREPARATJE TESTIRAN NA VMA. odresci. zasladivaci. A IMATE POVISEN SECER I TRIGLICERIDE. Prodaja tel.: 816-086 .e. ..

kojem se zahvaljujemo na svesrdnoj pomoci. ovakav insulin nije pogodan za 'lecenje secerne bolesti u ljudi. Razlog ovome je njegov hemijski sastav belancevinastog karaktera. od godinu-dve do desetak i vise go dina. Do sada su nacinjene izvesne modifikacije u hemijskom sastavu. hermon kojeg stvara zlezda gusteraca (pankreas). odnosno njegovog dejstva. Medu njima je vodeci porernecaj erekcije (njena nedovoljnost ili cak potpuni izostanak). moze leciti same pravilnom ishranom (dijetorn). Kada nastane iscrpljenost funkcije. dovodi do trajnih ostecenja organizama. u vezi s dijabetesom ili nezavisno od njega. u oko polovine muskaraca postoje manje ili vise izrazeni porernecaji seksualne funkcije. na primer u vidu tableta ili rastvora. Medutim postoji i situacija kada se insulinska terapija uvodi kao trajna. on bi se jednostavno pod uticajem enzima za varenje razgradio ("svario") i time izgubio svoje dejstvo. Porernecaj erekcije rnoze biti prolazan (u fazi akutnih i izrazitih pogorsanja dijabetesa) koji se nakon normalizacije vrednosti secera u krvi povlaci i hronican. Posto se na odgovarajuci nacin proceni da je taj momenat nastupio i da se vise ne rnoze da obezbedi uspesno lecenje dijabetesa primenom tableta. to jest u potkozno tkivo. odnosno dugotrajno povisena vrednost secera 1I krvi. Dugogodisnji dijabeticar iz Indije Pozna to je de osobe obolele od seceme bolesti cesto imaju i povisene vrednosti holesterola u krvi te da zbog toga moraju da uzimaju odgoversjuce lekove. Secemu bolest lecim dijetom i tsbleteme. koji je posledica prethodno pomenutih hronicnih. smanjenja libida i porernecaja ejakulacije. Uz to. ili tip II dijabetes. pa i po zivot opssnitn. a kada ovo stanje prode. Majka nedavno obolelog deteta Sta nam mozete reci 0 potkoznom ubrizgavanju insulina "injekcijama" bez igle? Odgovor: Danas postoje posebni aparati (injektori) koji rnogu insulin (ili neku drugu supstancu) da ubrizgaju pod kozu. iako uz ovaj porernecaj mogu biti pridruzeni jos i smanjenje libida i razni poremecaji ejakulacije. bez dugog odlaganja. Ocekuje se uskoro pojava ovakvih aparata i u nasoj sredini. Kada se govori 0 porernecaju seksualne funkcije u muskaraca sa dijabetesom u vecini slucajeva se misli na hronican poremecaj erekcije. tj. Medutim. bez primene igle. u ovom tipu dijabetesa. Prolazno se insulin primenjuje u slucaju akutnog metabolickog pogorsanja dijabetesa. Nazalost. sto znaci da se dijabetes mora. S druge strane. to jest jednim navlacenjern i ustricavanjem. tezih akutnih stresnih situacija (tezih akurnih infekcija i drugih bolesti. cime bi se izbegla potreba njego vog davanja putem injekcija? Odgovor: Insulin. medntim to moraju biti takozvani koncentrovani insulini koji sadrzi na I mililitar 100 i. Ovo vreme do nastanka iscrpljenosti moze da traje razlicito dugo. Lecenje ovih porernecaja je hronicno. Ako bih poceo da primsm insulin. Zabrinuti dijabeticar Da Ii je pojava impotencije u muskerece obolelih od seceme bolesti cesca nego sto je uobicsjeno? Odgovor: Secema bolest. organskih ostecenja. ali i na drugim organima. rnofe dovesti do ostecenja brojnih organa i njihovih funkcija. ali su ova jedinjenja mogla da se primene sarno u eksperimentima na zivotinjama. zarazenorn iglom. Osnovni uzrok koji do svega ovoga dovodi je neregulisan dijabetes. mnogo dalje se odmaklo u proizvodnji i primeni vrsta insulina koji se mogu aplikovati preko sluzokoza (nosa. dati od 5 do 30 i. a to je stanje kada se funkcija pankreasa. sto uzrokuje ostecenje krvnih sudova i cirkulacije.j. izbegnute mogucnosti infekcije (zarazna zutica.) kao i tokom trudnoce. a ukoliko ovo nije dovoljno. a uz to ima dosta prednosti u poredenju sa klasicnim davanjem insulina putem igle: prakticno bezbolno davanje insulina. ukoliko se dobro ne leci i ne kontrolise.Pitanja i odgovori DIJABETOLOG VAM ODGOV ARA Rubr:ika "pitsaje i odgovori" stvorena je u cilju konkretne pomoci tusim ~itaocima. ad skora na insulinskoj terapiji Zasto se insulin ne proizvodi ikoristi u vidu tableta. leciti insulinom. Trenutno raspolozivim aparatima rnoze se u jednoj dozi. ni uz maksimalnu stirnulaciju. u odredenim situacijarna mora se za lecenje primeniti insulin. koji nije dobro lecen. s verovanjem da na ovaj ~in odgovorimo na sva pitanja i tiedoumice vezane za dijebetes. odnosno potencije. Medutim. u stampi se pojavljuju ovih dana clenci 0 stetnim. posle odredenog vremena. U ovom slucaju se insulin ubrizgava u tankom mlazu. Dubina do koje dopre insulin. Oni se ispoljavaju vidu ostecenja erekcije. dr Pevle Pentelinsc. isto kao i insulin koji je dat na klasican nacin putem brizgalice (sprica) i igle. operacija i slicno. uneo preko usta i dospeo u organe za varenje. koji u krajnjem mogu nepovoljno uticati i na plodnost ovih osoba. odsustvo straha i nelagodnosti pri ubrizgavanju. Bolesnica iz Vrbasa. Nakon toga. Ovaj tip dijabetesa se. izlucuje se direktno u krvotok i putem krvi se raznosi i ispoljava svoje delovanje po celom telu. dat na ovaj nacin i disperzija po tkivu i resorpcija slicni su kao i pri davanju insulina putem igle. tada pankereas ne moze vise da stvara potrebnu kolicinu insulina. prakticno iscrpi. pojavama nastalim tokom uzimanja ovih lekova. pod velikim pritiskom. u stepenima povecanja po 1 i. Injekcija insulina. tada se dodaju jos i tablete za lecenje secerne bolesti. treba preci na insulinsku terapiju jer u protivnom svako duze odlaganje. s razlicitim stepenom uspeha. kojima je spreceno "svarivanje" insulina u organima za varenje i tako ocuvano njegovo biolosko dejstvo.j. koje se lece insulinorn. Ovo se isto odnosi i na seksualne organe i njihovu funkciju. maksimalnu primenu tableta. AIDS) kako za one koji primaju insulin. ovim porernecajem mogu doprinositi i psihogeni momenti. Nosovasdanin zabrinut zbog saveta da nas-tavi dalje lecenje svoje bolest insulinom. tako i za one koji se mogu slucajno ubosti upotrebljenom i odbacenorn. on biva postepeno resorbovan. Ovim putem se mogu davati insulini kratkog i srednje dugog dejstva (tipa NPH insulina).j. Istrazivanja 1I tom smislu se i dalje sprovode uz nadu da ce jednog dana biti pronadena i "insulinska tableta". ali je svakako na prvom mestu njihova prevencija putem kvalitetnog lecenja i kontrole dijabetesa. disajnih organa) i ovakvih vrsta insulina ima vec u svetu. kada bi se insulin. insulin 1I krvotok dospeva putem resorpcije iz potkoznog tkiva nakon date injekcije insulina. pri cemu ovaj mlaz probija kozu. posto insulin dospe u potkozno tkivo. Nezeljene lokalne promene na mestu aplikacije navodno nisu ~escc niti intezivnije nego prilikom koriscenja igle. Medutim. od koje Vi bolujete. da Ii ga onda moram primsti celog zivota? Odgovor: Tip secerne bolesti. U osoba obolelih od seceme bolesti. kao i ostecenje nerava u predelu polnih organa. bar u pocetku. praceno visokim vrednostima secera u krvi. bolesnik se ponovo vraca na prethodni vid lecenja. Sta je od toga tscno? 16 t . Odgovore ce davati prof. a odlikuje se relativnim nedostatkom insulina. koristite se dvojako: prolazno ili trajno. Procenjuje se da posle desetak i vise godina trjanja dijabetesa. pocevsi od tog momenta pa u buduce. naziva se insulinnezavisni.

nisu imali nikakvih veza sa Evropom i Azijom. cirkulaciju krvi. tokom primene ovih lekova. a takode su. Dosadasnja istraZivanja govore da se mogu naci zapisi 0 primeni masaze kod Kineza do 6000 godina pre nase ere. godine. istinl princfpima kao' i svak'a masaza. Ljudski organizam je vrlo slozen sistem koga cine razni elementi koji su preko nervnog sistema povezani u funkcionalnu celinu. J apanci su upotrebljavali rnasazu od pocetka njihove istorije. Biokman kaze u svojoj publikaciji: "rnasaza jc pocela onda kada je prvi eovek trljao svoje uboje" . Poslednjih par godina u svetu je registrovan i upotrebljavan cerivastatin. u veoma retkim slucajevirna. Rec masaza (massage) pojavila se po prvi put u francuskoj Iiteraturi 1813.jaci). pa su nikle i mnoge skole koje osposobljavaju kvalifikovani kadar za sprovodenje masaze . Na~ masiranja kod samomasaze je: noge u sedecem polozaju. Persijanci. proizvodac je ovaj lek privremeno povukao iz upotrebe. Ta ree je nastala od latinske reci "massare" (gnjeciti) ili od arapske reci "mass" (nesto pritiskivati). proizilazi da je dejstvo masaze na kozu dvojako . cesto su prisutni u obolelih od see erne bolesti. delove tela. stari Grci i Rirnljani. sto u nekim slucajevirna rnoze i po zivot biti opasno. pa su napisane i mnoge trucne knjigc. pravastatin. Poslednjih godina rnasaza je osvojila civilizovani svet. Kod samomasaze oovek se UQ' da os~a svoje telo da~nj~ vlada i da ga relaksira. Medu najefikasnijim lekovima za lecenje hiperholesterolemije su takozvani statini. Upotrebio je Lepage. rojevi tih impulsa odlazc u centralni nervni sistem odakle se obradeni vracaju prema periferiji do onih mesta gde ce se rnanifestovati efekat delovanja kao odgovor SAMOMASAZAiili Ima ograniceao dejstvo U odnosu na masazn kad je izvodi druga osoba jer je tesko samom sebi obraqiti. specijaIista fizikalne medicine i rehabilitacije Masaza je jedan od najstarijih metoda lecenja koji se primenjuje hiljadama godina i tokom vremena dopunjava bogatim svakodnevnim iskustvom. u starom veku kao metodu lecenja obolelih i povredenih i kao metodu kod atleta i gladijatora. a istovremeno su povecane enzimske i metabolicke reakcije. grudi isto u l~erem. koji u to vreme. uostalom kao i svi ostali. imati i izvesnih nezeljenih. na prethodni nadrazaj. U istoriji medicine mogu se naci mnogi lekari klasicne Grcke koji su preporucivali masazu (npr. Izvodi se mehanickim delovanjem ruku na telo. poboljsanja cirkulacije i rnetabolizma i reintegracije ostecenih ili izmenjenih funkcija. kao i pracenje njihove podnosljivosti u toku primene. Kada je reI! 0 statinima. mogu. misica i zglobova. NajvaZniji su ostecenja jetre i razgradnja i propadanje rnisica. koza dobije novu svezinu. fluvasatin i atorvastatin. odvodenje stetnih produkata i smanjenje bola lokalno. Samomasaza se primenjuje pod. vIat ~ramena u sederem. Medutim. nalaze se opisi vefbanja disanja i masaze 1800 godina pre nase ere. Medutim. u knjigama Veda. Askepiades. trbuh u lererem. Masala i njeno deJovanje na Qrganizam • LEK I RELAKSACIJA Pise: Dr Svetlana Kevic. kojih ima vise vrsta. pa ima sposobnost da ih analizira i vrsi njihovu sintezu i vraca ih periferiji eferentnim putevima. simvastatin. uzela je velikog maha u medicinskom lecenju. dojenje i upotreba alkohola). sporednih efekata. Medu njima je i povisena vrednost holesterola u krvi (hiperholesterolemija) koja se leci odgovarajucom dijetom. sa povisenim vrednostima ili poremecenim sastavom masnih materija u krvi. praceni pokazatelji podnosljivosti lekova. organe i potkozno tkivo. elasticnost. sportu. noge. tonus glatke i poprecno prugaste muskulature. dodatno i lekovima. Masaza predstavlja jednu posebnu metodu delovanja na telo. do sada su izuzetno retko registrovane teze. trbuh i grudi a mnogo tefe i delimifuo izmasira vrat. Iz tih razloga. I danas svako dete kada se udari mahinalno i refleksno trlja udareno mesto. Mnogi putnici i istrazivaci pisu 0 masazi kod urodenika raznih dalekih zemalja. ramena. U rukopisima indijskog religioznog kulta Joga. pre svega sa nekim lekovima koji se takode koriste za snizenje nivoa masti u krvi (takozvani derivati fibicke kiselinc). Iz cinjenice da rnehanickim drazenjern koze vrsimo delovanje na nervni sistem. Svoje opravdano mesto rnasaza je nasi a i u fizikalnoj medicini u okviru rnehanoterapije koja obuhvata niz metoda i tehnika koje se primenjuju manuelno ili aparaturno u cilju smanjenja osecaja bola. 17 . jer se vodilo racuna 0 takozvanim kontraindikacijama za primenu ovih lekova (glavnc su: postojeca ostecenja funkcije jetre i bubrega i neka oboljenja misica. primenom fizicke aktivnosti i ako je potrebno. a medu kojima su na raspolaganju na nasem podrucju lovastatin. po zivot opasne komplikacije. U zakljucku bih rekao da su statini vrlo korisni i efikasni lekovi i da se uz postovanje indikacija i kontraindikacija za njihovu primenu. treba napomenuti da se ovaj lek kod nas ne upotrebljava jer do nas nije jos ni stigao. Desna ruka masira se poslednja jer se ona masiranjem najvBe zamoti (d~n. lokomotornu pokretljivost unutrasnjih organa.Odgovor: Porernecaji metabolizma masti. Centralni nervni sistem staIno prima brojne impulse kako spolja tako i iz unutrasnjih organa putem aferntnih impulsa. Najl~~ ~ovek sam sebi izmasira ruke. trudnoca. Hipokrat. Po tim izvorima vidimo da su Ijudi nezavisno jedni od drugih pronasli i upotrebljavali masazu vec u najstarijim vremenima. Galen i drugi). Vremenom masaza je postavljena na naucnu medicinsku bazu. ostrva i kultura. Razvoj rnasaze u staroj Kini isao je uporedo sa razvojem njihove medicine koja je pored lekova i trava primenjivala akupunkturu. poboljsanje celijske ishrane. Lokalno se nakon masafe temperatura koze poveca za oko 3 stepena Celzijusa.mehanicko i refleksno. Na mestu efekta nastaje prosirenje krvnih sudova. Rizik nastanka pomenutih komplikacija izrazito se povccava ako se ovi lekovi daju istovremeno sa nekim drugim lekovima. boju. sv~ delove tela.masere. Ieda. leva pa deSna ruka u sedecem. krsta i glntealne delove tela. Masazu su upotrebljavali Egipcani. Asirci. Masiranjem se vrsi drazenje receptora u kozi tetiva. ne bi trebalo postavljati pitanje da li ih primenjivati ili ne primenjivati za lecenje hiperholesterolemije. le& i bokovi u sederem. odredenim hvatovima ili pomocu specijalnih aparata. pored izrazito korisnih terapijskih efekata. odnosno poboljsava se protok u venskom i limfnom sistemu. ovi lekovi. Ick iz grupe statina (zasticeno ime "Baycol") za koji je ustanovljeno da I!esee nego ostali lekovi iz ove grupe dovodi do ostecenja rnisicnog tkiva.

••• secerne bolesti Vojvodini u ima oko 8. kao oboleli od nekog oblika porernecaja tolerancije glukoze. ali morate nesto vise paznje da posvetite ishrani i fizickoj aktivnosti. a svaka pomoc Coveku jeste east Doc. rnozete da zivite i radite kao svi ostali zciravi ljudi. Svaki od navedenih oblika porernecaja tolerancije glukoze secera kao prvu meru u lecenju zahteva promenu dosa• •. ••••••••. Koliko nam je energije dnevno potrebno zavisi od vrednosti bazalnog metabolizrna i vrste fizicke aktivnosti kojom se bavimo u toku radnog vremena i van radnog vremena.impaired fasting glucosa. Dakle postovani citaoci. /'. Primenjljivi dnevni jelovnici bice prezentovani. Ako bi se "ikako smele uproseciti" energetske potrebe umereno fizicki aktivnog 130veka su 2100 Kcal dnevno pri fizioloskoj uhranjenosti. i svim ostalim brojevima naseg l3asopisa) obrazujemo u oblasti pravilne ishrane. Od svih pomenutih porernecaja tolerancije secera najcesci je insulin nezavisni tip bolesti (Diabetes mellitus tip II) koji se javlja u odraslom zivotnom dobu. uzrocima i rasprostranjenosti porernecaja tolerancije glukoze su neophodna jer oboleli od sccerne bolesti saznaje da njegov zdravstveni problem nije usamljen i da ima veliki broj saboraca u borbi za dobro zdravlje. pothranjenost i gojaznost.9 miliona dece gojazno. U nasem gradu. Novom Sadu. stalnu i svakodnevnu 0 kojoj ce neizostavno biti govora. Obavestenja 0 oblicima. spreciti nastanak gojaznosti i povecati Iizicku aktivnost. Kulinarska obrada hrane je znacajan deo nutritivnog obrazovanja. .Ishrana NUTRITIVNO OBRAZOV ANJE S osobitom W6u all i odgovorno§6u sam ptibvetile tie lsk zadatak da Yam kroz ptibvetljivu pricu ptedstsvim naCin ishrane za osobe obolele od seeerne bolesti (diabetes mellitus). hranljive i zastitne materije.5 odsto za period 1995-2000. Pazljivijem ciraocu. ostecena tolerancije glukoze).. Da problem gojazno ti i diabets mellitus-a ni tako mali ukazuju podaci da je 180.. ali "" ~ i svi koji zele da unaprede svoje zdrav tveno stanje i sprece nastanak bolesti) usvojite za ceo zivot i da Vam primena takvog nacina ishrane ne otezava svakodnevni zivot.86 zena. Tokom nutrivnog obrazovanja (edukacije) molim citaoce da nikako ne -_ Zadatak nije lak jer ishranu za obolele od porernecaja tolerancije glukoze (secera) treba tako da Vam predstavim da je Vi (oboleli od ••••• secerue bolesti. U okviru porernecaja toleraneije secera (glukoze) postoji sindrom smanjene tolerancija glukoze naste (IFO . diabetes melitus tip II (NIDDM .181 kJ. Uhranjenost moze biti fizioloska ("normalna ").0 odsto. sindrom smanjene tolerancije glukoze (lOT . U okviru Vase mutrivne edukacije koriste se kilokalorije (KcaI). dr Budlmka Novekovic Institut za zsstitu zdrsvljs.-: _"~" ~ ( . u c e s t a lo s t gojaznosti kako medu muskarcirna tako i medu zenama je visa od 50 odsto. Energija iz hrane neophodna je za odrzavanje osnovnih funkcija Ijudskog organizma. Za odrzavanje bazalnog metabolizma. pitate se Vi. a najvazniji i najcesci uzroci su mu gojaznost i % fizicka neaktivnost. ' secerne • dasnjeg nacina ishrane i prihvatanje ishrane sadrzane u principima ishrane za obolele od secerne bolesti. pa se znaci nadalje (u ovom. Da bi predupredili nastanak bolesti. da su Evropljani u 10-20 ods to slucajeva gojazni te da je broj obolelih od secerne bolesti porastao u zemljama u razvoju za 18 odsto. ostecena tolerancije naste). . te ce biti reci i 0 toj temi. Cast je jet treba bid od pomoci obolelom coveku. insulin nezavisna secerna bolest). Medicinski iekultet. Kako. Energija .".Svaka namirnica ima svoju energetsku vrednost.insulin dependant diabetes mellitus.•. usvanje hrane.22 odsto muskaraca i 20. Nutrieija je ishrana. ako Vam je neki doktor poklonio neku od ovih dijagnoza nije vreme za ocajavanje vec nap red u delotvornu akciju protiv diabetes mellitus-a. gestacioni diabetes (secerna bolest koja se javlja tokom trudnoce). jasno da odredivanje dnevnih energetskih potreba zavisi od stanja uhranjenosti pojedinaca i da je strogo individualno.impaired glucose tolerance. jos vise zbunjeni. . insulin zavisni diabetes melitus).non insulin dcpendant diabetes mellitus. Povecan secer naste ima 30. diabetes mellitus-a. diabetes mellitus tip I (IDDM . ili kilodzuli (kJoul) i njihov odnos je 1 Kcal = 4. a u razvijenim zemljama za 8. Jedinice za energiju su kilokalorije (Kcal).6 miliona odraslih osoba i 21. moramo neutralisati njegove uzroke. godina. zaborave na fizicku aktivnost 18 . Novi Sad malo zarnisljcni. rad misica i proizvodnji telesne toplote potrebna je energija. sada je. obolelih od Prica 0 ishrani u secernoj bolesti ce se nadalje zvati Nutritivno obrazovanje. Vi. Hrana sadrzi energiju.

inace zdravoj. zalogaj uzivanja" prva je u nasoj zemlji koja je u potpunosti posvecena ish rani obolelih od secerne bolesti. ANJA" Auton: dr sci. zdrsvstvenu piramidu ishrane i jedan prilivetljiv dnevni jelovnik. citalac u njoj nalazi ohrabrenje i shvata da je prcporucena ishrana sasvim prihvatljiva.energetske vrednosti pojedinih namirnica (na 100 grama namirnice): . treba da Vam izracuna Vasu telesnu ma u. mislite Vi. dobrovoljno. Medutirn knjiga "Zalogaj zdravlja. Pozeljna telesna ma a ("teZina") nije nikakav estetski kriterijum vec ozbiljno zdravstveno obeldje jer je to NAMIRNICB danasnjeg teksta dajemo nekoliko primera. takode. nutrivno deklarisc svoj proizvod.0 Kcal. masti) 50. masti) 50. Prikaz kniige: SVE NA JEDNOM MESTU "ZALOGAJ ZDRA VUA. to proizlazi i iz amog naslova knjige. cnergetske vrednosti pojcdinih alkoholnih napitaka. Valja jos spomenuti delove 0 dijetnim biljnim vlaknima i tzv. Uz o novnc podatke 0 hranljivim materijama i energetskim potrebarna organizma. te 0 stetnosti pusenja. mleko (obrano 2. sto znatno olaksava razumevanje ove ne uvek jedno tavne matcrije. predstavlja kljucni element u prevenciji i lecenju.Stanje Vase uhranjenosti i Vase. kolicine dijetnih biljnih vlakana u brojnim namirnicama. azalost. Beograd. a zanimljivi i korisni su i tekstovi 0 unosu kafe i caja. Uostalorn. U nasoj zcrnlji postoji vise vrlo dobro popularno pi anih knjiga 0 scccrnoj bole ti.2 odsto ml. isanja" Nastavak nutrivnog obrazovanja u stcdecetn broju ssdriscc: hranijive meteiije. sccernog indeksa za vrlo veliki broj narnirnica. ZALOGAJ uziv. U sklopu ona telesna masa koju prati najmanje oboljevanje i najmanja smrtno t. Da bi se pojednostavilo obrazovanje i informisanost 0 ishrani svakog dijabeticnog pacijenta u razvijenim zemlja- rna po toji obaveza "Nuttitivtiog deklsrvakog pakovanja bilo koje namirnice ili pica. poneki prehrarnbeni proizvodac. jogurt (obrano 2. koji treba da su znatno vise zastupljeni u ishrani nego ~to je to sada slucaj posebno u dijabetesnih boJesnika. Razumljivo da je ona zanimljiva i svakoj. Potrcban prostor posvecen je i vestackirn zasladivacima i zamena za sccer. raznovrsna i ukusna. 2001. pa vec samim tim pobuduje poscbnu paznju. paprika (rota) 22. na primer. To su posude i kasike poznate zapremine koje se mogu kupiti u svakoj samoposluzi i olaksavaju zivot obolelim od secerne bolesti. preko razlicitih terapijskih postupaka. a pracenjc stanja Vase uhranjenosti je isto tako vazno kao i pracenje vrcdnosti secera u krvi (glikernije). str. Cela materija je podeljena u 27 delova i bogato je iluslrovana instruktivnim criefima i shernarna.lekar specijalista koji se bavi ishranom Ijudi) i analiticni biohemicari sirorn sveta napravili su Tablice sastava namirnica koje sadrze energetsku i hranljivu vredno t bilo koje hrane ili pica preracunato na 100 grama U nekim zemljama postoje "zapreminske mere". Prof. dobro su poznati i visoko cenjeni. Stavik ona je tako koncipirana da moze biti od kori ti i 0 obama koje imaju neko drugo oboljenje ili porernecaj u kojem i hrana. gojaznost i porernecaj mctabolizma masti (Iipida).Polubeli bleb 235. kao najvaznija i uvek potrebna mera u leccnju. dozvoljenog dnevnog unosa razlicitih za ladivaca. takode. scccrnih jcdinica bolesnicima c pruza mogucnost da znatno jcdno tavnije i pouzdanije nacinc izbor pozeljnih vrsta i kolicine pojcdinih namirnica i jcla.0 Kcal. a ne bauk i osuda na talno odricanje i zabrane. 118. Njihov entuzijazam i plodna aktivnost u Drustvu za borbu protiv secerne bolesti grada Beograda. ali i znatno sire. Autori se dugi niz godina bave dijabetesom i vrsni su poznavaoci ovog oboljenja. treba da odredi Vas lekar u momentu postavljanja dijagnoze diabetes mellitu -a.0 Kcal. jabuka 45 Kcal i uarandza 41. prvenstveno. Antioksidan irna. osobi koja zeli da se upozna sa principima pravilne ishranc i da zdravo zivi. pa sve do njcnih mnogobrojn ih socija Ino-rued icinsk ih a pekata. u nasoj zemlji ta pojava nije obavezna. crni bleb 222.2 odsto ml. energetske potrosnje pri odredenim Iizickirn akrivnostima i druge.0 Kcal. u takvirn knjigama zauzima vazno mesto i znacajan prostor. Sa i tim entuzijazrnorn prihvatili su se pisanja ove knjige i kao rezultat takvog truda pred nama je prirucnik koji ce nesumnjivo biti i dobar prirucnika za sve zdravstvene radnike i dijabeticare u svakodnevnom radu s obolelim od secerne bolesti. Junece meso 129. Smud (riba) 79. kao ~to su. posebno su interesantni delovi 0 glikcmij kom ili slatkom indcksu i indeksu sitosti.poccv od uzroka i klinickih karakteri tika. "Ali kako cu ja znati koliko u hlcbu ili jabuci koju jedem ima te energije odno no tih kalorija?" Vredni nutricionisti (nutricionista . "Sve je to iacno i lepo". kako od trane strucnjaka tako i samih bolesnika. kojc problcmatiku dijabetcsa razmatraju u celini . a 0 cemu dosada u nas nijc pisano. kroz knjigu provejava ton optirnizrna. dr Lazar Lcpsanovic t 19 . a svakom pakovanju pojedinog prehrambenog proizvoda pise kolika je energetska i nutrivna vrednost bas tog prehrambenog proizvoda. tabelc encrget ke vrednosii pojedinih hranljivih materija. med Teodora Beljie i dr SaSa A vakum 0vie Izdavac: Velarta.00 Kcal. primeraka dijeta razlicite energetske vrcdnosti.0 Kcal. Koriscenjern tzv.0 Kcal. Vas lekar. kao sto su. Ono cemu svaka osoba sa porernecajern tolerancija glukoze treba da tezi jestc postizanje i odrZavanjc pozeljnc telesnc ma e. paradajz 14.0 Kcal.0 Kcal. ad prve do ploslednje trane. individualne energetske potrebe. U knjizi se nalazi sveono sto 0 ish rani treba da zna dijabetesni bolesnik i sto ce rnu omoguciti da u svakoj prilici naCini dobar izbor pojedinacnog obroka i celokupnog dnevnog jelovnika. Sasvirn je razumljivo da i luana. Dragocene u vrlo pregledne tabele. upotrebi alkohola.

grada Novog Sada. pogotovo za gojazne dijabeticare. Pozivamo na ucesce SPORTSKII POSLOVNICENTAR ·VOJVODINA" "DIJABETA . Smatra se da ovaj lek moze usporiti iJi zaustaviti progresiju ovih stanja u pravcu nastanka manifestne secerne bolesti. sto ima povoljan efekat na vrednosti sccera u krvi i. Po pravilu javlja se kod bolcsnika koji imaju 0 tecenje bubrega ili jetre. "Glioral". pa se doza postepeno povecava do maksimalne. nadimanje. koju ne treba prekoraciti. Danas je njegova primena prosirena i na osobe s velikim rizikom za nastanak dijabetesa: gojazni i lica sa izmenjenim takozvanim testom opterccenja glikozom ili latentnim dijabetesom. za razliku od drugih medikamenata za lecenje secerne bolcsti. jegova sposobnost da poveca insulinsku osetljivost i da utice na ncke druge Iaktore rizika za nastanak oboljcnja srca i krvnih sudova. e stimulisu gusteracu bolesnika na povecano lucenje insulina vec deluju posredstvom drugih mehanizama. . a do danas jo§ tiisu u upotrebi u na§oj zemlji. Znacajno je da metformin ne utice na lucenje insulina od stranc gusterace. sa motom "Borba za bolji kvalitet Zivljenja". "Beglynor") u situacijama kada sam nernoze da dove de do pozcljnog efekta. jegovom upotrebom kod gojaznih osoba lccenih insulinom. otgsnizujud medunaronu izloZbu "Dijebete . onda prakticno ne postoji opasnost od nastanka laktatne akcidoze. receptora za insulin i povecava broj tih receptora na misicnim i cclijarna masnog tkiva. . OCEKUJEMO 20 DRUGA VOJVODANSKA MEDUNARODNAPRODAJNA IZLOZBA ~~l@~~I~l~~~ . 04. pribora za samokontrolu se6eme bolesti i literature 0 secemoj bolesti. 2 . proliv) zbog cega ga pacijenti cesto izbegavaju. Moze se zakljuciti da je metformin efikasan i siguran lek u lecenju tipa II secerne bolesti. zbog cega ne dovodi do hipoglikemije. "Aglikern". moze se smanjiti doza insulina. "'" KATALOG lZLAGACA VAS! . cine ga lekom prve Jinije. to su derivati sulfonilureje. Dr Dafina Ristic 21.povccava osetIjivost "insulinskih prijemnika" ili . mg. Vremenom se ove tegobe u vecini bolesnika povlace.29. godine javlja se u tri slucaja na 100 bolesnika godisnjc koji su leceni ovim preparatom. u na§oj stediai sssvim ietko upotrebljavani.dovodi do smanjenog stvaranja glikoze u jetri. na taj nacin smanjuje se rczistencija ili "otpornost na dejstvo insulina": .2. bigvanidi ijedna nova grupa ovih lekovs. Za razliku od drugih derivata bigvamida (koji su danas iz tog razloga napusteni). . Lek se uzima uz obrok. Metformin kod znatnog broja bolesnika rnoze dovesti do stornacnih tegoba (muka. Medunarodna prodajna izlozba dijetetskib proizvoda. derivati tiazolidindiona. koji gotovo po pravilu lucc povecane kolicine insulina ali je njegova efikasnost smanjena. Da bi se to izbeglo lek treba postepeno uvoditi i. Postoje txi grope antidijabetika. daje svoj doprinos u priJrupljanju stedstava neophodnih za pripremu i boravak dece obolele od seceme bolesti u "Letnjoj Skoli" . na stanje krvnih sudova.NS" u tnesecu aprilu.skoli Zivota. U nekim zemljama postoje preparai metformina u tabletama od 850. ("Glucophage"). zbog cega je pre njihovc primene potrebno odgovarajucim pregledima i analizama proveriti funkciono stanje ovih organa i opste zdravstveno stanje.METFORMIN U LBCBNJU SECERNE BOLBSTI Dsnss nam stoje na raspolaganju peroralna antidijabetesna siedstve (tablete za leeenje §e6erne bolesti} i insulin. te na taj nacin moze dovesti do smanjenja telesne tcfine.smanjuje apetit i otezava upijanje glikoze u tankom crevu. Dtustvo za borbu protiv seceme bolesti. Moze se kombinovati i sa insulinom i to kod gojaznih dijabeticara koji i pored primene in ulina imaju losu regulaciju secerne bolesti. razumljivo uvek UZ odgovarajuCi retim isiueae. Metformin se cesto kombinuje sa sulfinolurejskirn sredstvima (kod nas preparati "Daonil ". tnesecu borbe protiv se6eme bolesti. Pri uvodenju metIorgina preporucuje se 1 tableta uz veceru. Metformin je preparat iz grupe bigvarnida koji zadnjih godina dozivljava renesan u u lecenju tipa II sccerne bolesti ili takozvanog insulinnezavisnog oblika bolesti. sto je posebno znacajno. U grupu ovili Iekove mogu se uslovno svtststi i iabibitori resorpcija ugljenib hidrata u crevima (njihov osnovni predstavnik je akarboza). koja ima visegodiSnju trediciju.04.Prema podacima Arnericke dijabetoloske asocijacije iz decembra 1998.ima povoljan uticaj na nivoe rnasnocc u krvi.NS" 2002. "Gluforrnin" i to su tablete od 500 mg. "Predian". koji poveCavaju osetljivost na insulin. metformin veoma retko dovodi do ove kornplikacije . amenjen je prvenst veno gojaznim dijabeticarirna.5 grama. U stvari. Retka komplikacija lecenja metaforrnnom je tezak metabolicki porernecaj koji se naziva laktatna acidoza ili kiselost organizma uzrokovana povecanirn stvaranjem rnlecne kiseline. Kako deluje metformin? Njegovo dejstvo ostvaruje se putem vise mehanizama: . narocito je znacajno da ga treba uzimati posle jela. ako se vodi racuna 0 kontraindikaciju za primenu metformina. gadenje. strucno receno. 2-3 puta na dan. Kod nas postoji nekoliko prcparata metformina: "Tcfor ".

godine u Becu do posle poraza "belih" ernigriknjizevnog dogovora izrnedu rao u Beograd. da u Sioveni i pre Cirila i Metodija imali svoje autohtono pismo. Etrurci su pre vise zidali i pisaJi cirilicorn. nas svernu naucili) osarn stotina gerrnanska. Sibira. u Briselu. To mu je ~~!JQ[~~~X=~~~l=~~==~~~~~~~!:1 21 . a Lidijci i Jernej Kopitar. a natno razlikuje od cirilice. znaci. srpska. Sva ta torstvom (bar sto e nas tice). gde su dascice Srba i Hrvata (I1iraca sa naisle na 105 prijem.. Jer. koji su vladali pre Stefana Nemanjica. diplomata i knjige su prvi put objavljeni Upotedae tablica etturskog pisme. Ta knjiga je pisana na hrastovirn dascicama. sto kazuju i oduvek odisala srbomrznjorn i falsifikajugoslavizam sa balkanstvom". koja je identifikovali sa ruskim pravoslavljem. To je milenijuma ziveli na podrucju razlika od skoro dva rnilenijudanasnje !talije.. Germanije (Lufi~ki Srbi). Kasnije.. Praslovenski period je. a sebe su ma (oko 1800 godina). P otkrica dobro su uzdrmala ternclje berlinsko . ~uvajuCi uvek svoja bozanstva. "Vlesoviea" se nezBerlinske istoriografske skole. modifikovao. upoznaje dao standardizaeiju jezika i pisruskog isioricara Jurija menosti proizaslu iz srpskog Miroljubova. i torija Slovena pocinje 650 godina pre Hri ta. pobogu. niti bez ncpoverenja govodok su nasi i lingvisti i istoricari. ne treba ni "Velesova knjiga" je izostaviti danas vec zaboraposvccena staroslovenskom vljcnog Savu Mrkelja i njegova bogu Velesu (Veliki otae narslovna belezenja koja je. runa. o "VLES VELES K JIZI" Jurija Miroljubova. anglosaksonska i godina pre Hrista i vajali. kako do sada ucili. poznavalae srpske istorije neki tekstovi 1954.. Oni su slavizam uglavnom pasivni. sta bi. Iotokopije nekih slovnih znakova. koji je da dode 1850. Panonije iBalkana u celini. skandinavska. Ami obicno ucimo da nam istorija i nasi koreni poeinju od Nemanjica. u svojoj knjizi San Francisku. Milos Milojevic kazuje poimenieno i vreme vladanja pedesetak srpskih vladara i kraljeva iz dinastija Svevladovica i Drvanica.I:::: Grka (za koje srnatrarno da su jska. Bee). godinc postane srpska Biblija. koji je bio eenLikijei su ziveli kao stari narzor u Becu. i kasnije slavnorn. na ovim pisao: "Hrvati nisu nikad marili slovirna rade mnogi naucnici u svetu. Vuk samo pozajmio. ovim pisrnorn. smo imali i ranije. slucajno je Takodje se vidi koliki je utieaj pronasao u vreme na Vuka irnao Kopitar (citaj : gradanskog rata u Ukrajini. Sadasnji potomci stanovnika Balkana su potomci plemena Rasani. A jos ce odgonetnuti zapise. poceo mnogo pre Hrista.beckc istorijske skole. Tek kasLjudevitom Gajem). oda). lidi. Hrastove dascice sa mnoga. umesto da njcgova Istorija Srba iz 1872. U svojoj knjizi "Istorija Srba" . Akademik Milos Milojevic (1840. Male Azije. do sa vlesovicom "Verujcm u Boga i u srpstvo". 1897. Znaci. koji su nametali turnaccnja kako su Srbi dosli na Balkan u VI i VII veku. da smo na Balkan doselili tek krajem VI i u vn veku. dana danasnjeg. odi na teritoriji danasnje Vuku Karadzicu davao uputstzapadne Turske. pripadao iz Etrurskog pi ma Citani su s je toj skoli.. i sigurno je. koji jezika i nase stokavstine.berlinskoj skoli? Pa mi smo pre CIRILICA NAJSTARIJA U najstarija pisma (azbuke) padaju ctrurska. gao po arhivima Pekinga.( Mali Cas istoriie Voiislava Ananica w> • Stari istoricari kafu da su Srbi kao narod medu najstarijim i da su od Srba proizasli svi slovenski narodi. koji su ovde od iskona. . Moskve i za slavizam. postojali smo i na ovim prostorija. likijska. i latinska. Slovni obliei su blizi cirilici nego glagoljici ( za koju smo ucili da jc nase prvo pi mo) i irnaju izvesne slucnosti s Vincanskirn pi mom ( od 6 do 3 rnilenijurna pre nove ere). kulturu i obicaje. Slovni znaei va sta i kako da radi. vintanice. Nema istine u tome. godine) je za nasorn istorijom tra- bio dovoljan greh da se ovde anatemise.. godine u stsroslovenskog pisma i cuilice J ovan Ducic. emigranta. Italije (Starog Rima). --narodno blago koje je on samo Pismenost nasih predaka. kada im je nije. da smo se kretali preko Kine. a mnoge bi zacudilo odakle poticemo i kuda smo se sve kretali. sa Tibeta i Kavkaza. a nalaze nije crpio iz Beckerili 0 jugoslavizmu. svetu. kako se u "Velcsovoj knjizi" a Vuk je od nje samo nacinio tvrdi. nasi savremeni istoricari koji su svojc doktorske tczc i odbranili na Becke . Milojevic su tvrdili da smo negde sa iransko . Afrike. Turske. aravno. Mnogo pre. a pismo podseca na cirilicno i grcko. Iz ove je nas veliki pesnik. I sarn zvali Rasani srbi. I profesor Relja Novakovic i stariji istoricar Milo~ S. traje najrnanje 14 vekonajprostije fonetsko pismo na va pre Cirila i Metodija. aime ne poteenjudesna na leva (kao u Iranu) i jerno Vuka i Hvala mu za svo podsccali su na nasu cirilicu. ostali Kijeva.indijskog podruCja.. je taj sto ga je nagovorio pukovnik Izenbek.

koji sam osnovao u Milanu . lako ti zanata. Pred pocetak koneerta u njegovu sobu banu neki covek i rece. gospodaru . . (1868 . FADll kUHllIJSICA PO$UDAU SITIIJENJE IIEt£8A PIIAC _onLA (11M. bez dvoumljenja.! $TAIIA •• fIlA U rreMQ$T IDUIIICAt~1 JUQOSLAVIJE SAVU ~~~ ':::IK oGu~~~ A~ ULOV SPEV (Mil.Vl)jj NATRIJU". iznenada. pesnik Branko Radicevic. na priliku Santica Alekse" . Oblecc oko kafana u kojima sedi perjaniea omladine. AlIA IUIAUEVO A".~~rl~oc IIIAJMUII" DOllNA Q~~~f SA VET Na molbu prijatelja Franc List je pristao da saslusa jednu mladu damu.odgovori mu Rafael ..t. upita ga jedan svestenik zbog eega to radio -Zato . PfO kON) PIU~ RBKLAMA Cuveni ilalijanski pevac Enriko Karuzo pevao je jedne veceri u nekom rnalom mestu. Kada je zavrsila sviranje na klaviru ona. vidcvsi Diogena gde zarnisljen lezi na suneu.) ''''il tAuh. Utehu nalazi u druzenju sa mladim Zmajem. 08UST II QAJlI ~~. NAJBOUB DBLO U razgovoru.g. upitase pozna log ilalijanskog kornpozitora Verdija: -Maestro. coee! Lasnje je biti vladika no eovjek! Iako sam u jednom od ta dva bolji. da se Mostarom pevala pesrna: Kujundzijo.ITAVO TUMOl. u kafanu usao polieajae.odgovori veliki kornpozitor.OUER. puna iseekivanja. Snuju. eak iste snove: Seca Ii se kad smo one Jedne noci jedno snili.. Dornacin mu.odgovori mu jegos...\f1l2~ SIVUsrO. Aleksandar Makedonski rnu pride i upita ga: -Mogu Ii ti uciniti kakvu u lugu? -Mozes . U programu sam video da cete pevati ariju kovaca.mirno mu odgovori Diogen Ukloni rni se sa sunea! MODEL n¢lU IZVOZ TREtt VOKAl (~:. a ne kao crkveno lice. MALTRBTIRANJE U jednom drustvu se muzieiralo kada je. ocinski je pornilova po glavi i blago. UUUN RT NIl ORlltAMI IUKO. rece: -Drago dete. 'II/PADNIK 8EJIMAII. slikao je liea svetaea sarno ervenom bojom. udajte set OCIIJUOJ nMUI AUlOI\: LUUOA LUCOVEK UTAR 1%'i'It· DAVATI Ml.OVKA EMANUH U$UR SIVSI MAOARSlCl . akuj meni junaka od zlata.. vise volim da po mojoj smrti svijet zali eovjeka nego vladiku . Jednog dana. "ali on s visine glcdase na mladuncad". Mnogo biste me zaduzili ako u pesmi pornenete da se i ja odskora u ovom gradu bavim kovackirn zanatom.sto bi svi ti sveei od stida stvarno bili erveni kada bi znali sla sve u ime vere. Posle borbi na barikadama studira slikarstvo u Becu. --- AtApeD SlRUCNJAk U IR!. List joj pride. koje Vase dele smatrate najboljim? -Dom za tare rnuzicare.~~!-.WMAC RAZLOG Poznati ilalijanski slikar Rafael.SNOVI Dura Jaksic je rnladovanje zapoceo buntovno. !'CTOMM MIWO MASilotA WI(SU!I· IUlla 22 . SOVEDA tu OVeJA MAST I I STOeU IUIEDNA SlOVA AZIUU LBPOTAN ALEKSA SANTIC veliki pesnik IZ Mostara bio je toliko naocit i lep. kako peva Zmaj. Kao sesnaesrogodisnjak ucestvuje u revolueionarnoj 1848.r1CA..eka ih. zacuden.) llVIlC aUGAR&KI ARHlnIT. &l1lfl SToe FU~Z:~EII "Y£UU'_ ruce SEUAfKA OIUCA IIEKAII HEIICE- SOVIIII 'OZHAlI FllMSIQ . -Malopre je jedan gospodin izasao odavde i rekao da ovde maltretiraju nekog Vagnera! COVEK PA VLADlKA -Zarneraju yam. Tom e nismo zacudili.1924) nas USLUGA Jednom. Mi smo onda jedno bili . pode u susret i upita ga sta zeli. 'EV"t.rece Njegosu jedan njegOY Crnogorae sto ste pesmu "Tri dana u Trijestu" pi ali kao covck. vi svestenici na zemlji radite. PUMfNA fUDIAl£R -tEUKA'. LAILO - IIAHI. Stanuju u istoj sobi. pogleda u starog maestra.

fine vafle .: 011/435-283.med ..dzernovi .ZDRAVA HRANA I SLATKISI ZA DIJABETICARE v .nugat krem . meau v • jev..bombone .keks .eokolade ..11000 BEOGRAD TEL. Krol. 436-708 • FAX: 011/434-845 PRODAJNA MESTA U SVIM GRADOVIMA SRJ I ...aJI cO SVETOG SAVE 19/3.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful