P. 1
medij 1

medij 1

|Views: 237|Likes:
Published by avaka

More info:

Published by: avaka on Mar 10, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/29/2014

pdf

text

original

UredniCko cose

PR VI

BROJ

ZIVOT JE U NASIM RUKAMA
Prvi broj naseg prvenca je pred varna. Radili smo ovaj broj s puno ljubavi i entuzijazma pa narn oprostite za po neki propu t i promasaj, Sigurni smo da ce ih u buduce biti bar mnogo manje. Tako cemo biti svi zadovoljni i Vi kojirnaje, "Me- dij" namenjen i zbog kojih izlazii i mi koji srno prihvatili casnog i lepog posla - da Va informisemo 0 svemu sto se zbiva u ovoj bole ti. Ali i odrnah da Vam skrenemo paznju, mi koji cemo najneposrednije raditi na adrzaju i izgledu "Me-dij" -a: 0 dijabetisu cemo pricati amo onoliko koliko je potrebno - ni manje ill vise. Hteli bi say ostali - cak veci deo prostora da po vetimo nama. Zivot je lep. Ziveti je lepo pa zasto najvise ne bi bas pisali 0 tome- Zivotu i lepoti zivljenja.l?l. Imali pravo jedna bolest bez obzira kolika ona bila te ka, neizleciva ovakvim posledicama da narn uzme i oduzme lepotu zivota? Ne! nema niko pa ni dijabetes prava da nam uzrne lepo. A to nameravarno da osujetimo kroz "Me-dij". Zato yam e obracamo vojim pricama 0 zivotu i iz zivota u koji ce te nam pricati kako zivite, borite e i ne predajete se bolesti. Cinite zivot kvalitetnijim, bogatijirn i lepim. asi istaknuti trucnjaci iz svih obla ti medicine ce Vas svojim savetima uputiti kako to, taj Iepsi zivot - da ostvarimo. Sve drugo zavisi sarno od nas. Uradirno tako, u nasem je intere u siguran sam u pecemol. Vas Dragoljub Blaiic pu ti i lutanja u 0 tvarivanju postavljenih ciljeva, zadovoljstvo i korist.

U trenutku izlazenja prvog broja casopisa "Me-Dij", ili bilo kojeg drugog Ii ta,opravdano e postavlja pitanje koji u razlozi i koji su ciljevi njegovog pokretanja. Inicijatori izdavanja casopisa uvereni su da veliki broj obolelih od secerne bolesti, clanovi njihovih porodica i vi drugi zainteresovani za ovaj problem imaju potrebu za jednim glasilom, u kojem ce moci da nadu lekarske savete i ve neophodne informacije 0 ovoj boJesti, ali i citav niz najrazlicitijih, krajnje prakticnih upustava i obavestenja od koristi u svakodnevnom zivotu. Cinjenica je da u Vojvodini, pa i u celoj Srbiji, danas ne po toji takav casopi ,a jedini postojeci casopis jugoslovenskog karaktera populamo obraduje, zapravo, znatno ~iru zdrav tvenu problematiku i nije fokusiran sarno na secemu bolest. Razumljivo da u njemu nedo taje icitav niz informacija, obavestenja i ve ti od interesa za bolesnike, i njihove porodice, iz vojvodan ke redine. Treba, medutim, naglasiti da ce "Me-Dij" od pocetka nastojati da izbegne usko lokalne okvire i teziti da se obraca svim dijabetisnim bole nicima u nasoj zemlji. To je, ujedno, i razJog da pozoverno ve zdravstvene radnike i bolesnike sirom Jugoslavije na saradnju, s uverenjem da ce svojim dopisima, prilozima i dobronamernim primed barna doprinositi boljem kvalitetu casopisa. Kroz cetiri broja godisnje i na 24 bogata ilustrovane stranice, "MeDij"nastoji da svojim citaocima pruzi savete najkompetentnijih strucnjaka, da poduci i informise, ali i da zabavi i razonodi. To ce pokusati da ostvari preko svojih brojnih rubrika. Da pornenemo sarno neke: populamo pisani strucni cianci, brojne reportaze, odgovori dijabetologa na dostavljena pitanja citalaca, dijabeticarski kuvar, saveti pravnika i ocijalnog radnika (ostvarivanje prava iz zdravstvenog i invalid ko-penzionog osiguranja, pitanja vezana za zaposljavanje, skolovanje i dr.), vesti iz rada opstin kih drustava. Na tojacemo da sa stranica casopisa stalno provejava dub optimizma, toliko potreban svakom bole niku, a koj i je utoliko opravdaniji jer se bazira na realnim cinjenicama koje s pravom dopustaju da se zakljuci da je dijabete ni bolesnik uslovno zdrava osoba. Nasa zelja je da to doista tako i bude. Narodna mudrost kaze da je svaki pocetak tezak. Odlucni smo u nameri da buducim citaocima pruzimo stivo koje ce biti i poucno i zanirnljivo, svima pristupacno i uvek aktueLno, koje ce obolelima pomoci da se bolje lece i da lakse savladaju sve prepreke i poteskoce koje im njihova bolest stvara u svakodnevnorn zivotu. Nerninovni pocetni pronece nas obeshrabriti. Pomozite narn da u tome u perno na obo trano Prof. dr Lazar Lepsanovic predsednik Redakcionog odbora Clanovi:

J

REDAKCIJA
Predsednik Prof. dr sci. Lazar Lepsanovic Glavni i odgovorni urednik Dragoljub Blazic

ing. Petar Rancinger, Prof. dr sei. Pavle Pantelinac, Doc. dr sei Budimka Novakovic, Doc. dr ci Jovan Vlaski, Dr Dragoljub Vrbaski, Dip!. ing. Loboda Tibor, lng. Milan Kolaric, Dusan Raicevic

"Me-Dij" - glasilo za obolele od seceme bolesti. Izdaje Savez drustava Vojvodine za borbu protiv secerne bole ti. Za izdav.ac3a: ~g..Peta~ i Rancinger. Glavni i odgovorni urednik Dragoljub Blazic. Predsednik Redakcij kog odbora prof. dr sci. Lazar LepSanovlc. ~lst izlazi tromesecno i be platan je. Rukopisi i fotografije se ne vracaju. Redakcija: 21000 Novi Sad Bulevar Oslobodenja 6-8. Telefon I telefaks (021) 444-235, ~iro racun broj 45700-678-4-17629. Tehnicko uredivanje i kompjuterska obrada Dragan Rogacevic, starnpa: "Grafoprodukt", 21000 ovi Sad, De anke Mak imovic 54, telefon: (021) 394-108 i 393-189. Fotografije: "Canon M",. Bulevar o lobodenja 4b, telefon: (021) 338-807. Glasilo je upisano u registar sredstava javnog informisanja Ministarstva pravde I lokalne samouprave Republike Srbije pod brojem 3204 . a lovna strana: "Novi Sad"

- - - ~-----

-

-----

------=~--- --~--.

-~~ -

--

potonji profesor niskog Medicinskog Iakulteta. Do otkrice insulina. Tek krajem dvadesetih i pocetkorn tridesetih godina proslog veka u Subotiei i u ovom Sadu 0 novane su prve laboratorije za pregled secera u krvi. Postepeno. Kada se stvore materijalni uslovi. posebno organizovano leeenje obolelih od se6eme bolesti (ono koje se sprovodi u posebaim. a od 1985. Slicna odeljenja odnosno odseci otvaraju se i u drugim bolnieama u Vojvodini. Tako u Novom Sadu na tom polju u duzem periodu aktivni su. resavanjern postojecih soeijalnih problema i sl) u eemu pornoc pruzaju udruzenja bolesnika koja se stvaraju u mnogim vojvodanskim mestima. Time je ornoguceno da se hiIjadama bolest rano uoci. sem u ta dva spomenuta grada. koristice u punoj meri i bolesniei u Vojvodini. a pre nekoliko godina odrzane su i po treci put. pre svega u bolnieama. Time je izuzetno unapredeno. nema laboratorije 0 posobljene za ovaj pregled. Jos je ranije na Kliniei za interne bolesti otvoren Odsek. nastoji se da se bolcsni ne samo valjano lccc nego da se tako i zbrinjavaju. ustanovi. u Subotici. pre svega einjeniea da je sve vise bolesnika a mogucnosti da se ova bolest brze. Danas postoje aparati za samoodredivanje krvnog secera takode u obliku nalivpera tako da se ta dva "nalivpcra" mogu nositi u dzepu zaista kao nalivpera ili hemijske olovke. dr Milenko Ivic. onako kao i pre 10-15 godina. ju vode. prof. sirorn Vojvodine obuceno je niz medicinskih sestara koje su nezaobilazne u obucavanju ovih bolesnika kao i u njihovom zbrinjavanju. prim. kasnije se prosirilo u Odeljenje. krajem 1921. dr Milivoj Savic i brojni kvalifikovani lekari. prof. one koje bez in ulina ne bi prefivele. dr Spasoje Cvejic. lakse i jednostavnije . dr Teodor Kovacev. pri bolnicama i drugim zdravst venim ustanovama. potpisani. za ovu svrhu osnovanim sluibem« kao sto su sevetoveliste. olaksano i pojednostavljeno lecenje ove bolesti. tj. otvaraju se laboratorije ospo obljene da odreduju secer u krvi. za ove bolesaike) u Vojvodini nema dugu tredi- ciiu. u Zrenjaninu prim. ove mogucnosti poznate su i nasirn lekarima i mozerno se nadati da ce u doglednoj buducnosti.Prof dr Teodor Kovac: DIJABETES U VOJVODINI Lecetije. jos i danas u vetu neprevazidenu akciju za rano otkrivanje secerne bolesti sirom Vojvodine u kojoj je tokom desetak godina pregledano vise miliona Ijudi. posebnim trakarna i niza drugih materija koje se izlucuju rnokracorn. kako i koliko insulina da dobiju i onda je po tom upustvu lecenje nastavljeno kod lekara kod kuce koji im je insulin ubrizgavao svaki dan ili ih naucio da sami to rade odnosno da to radi neko od ukucana obolelog. polako stanje ipak menja. plodovi nauke uz pomoc ovdasnjih lekara. U meduvremenu su se u leccnjc obolelih od secerne bolesti ukljucili i decji lekari. Backoj Palanei. U Somboru. lzuzetak su bile mlade osobe. centri i s1. osnivac Interne klinike u Novom Sadu. prim. dr ada Cvetkov i prim. pregledom u odnosu na ovu bolest krvnih srodnika bolesnika. internisti pre svega. Ovde mora da se spomene usavrsavanje aparata za samomerenje secera u krvi i samoodredivanje u rnokraci. Organizuju se kursevi za lekare u Zagrebu i Beogradu koji se interesuju za lccenje ovih bolesnika. uz odredivanje. u naSoj Pokrajini niko se nije posebno bevio lecenjem ovib bolesaike. Kasnije. bolesniei uce da sami kontrolisu secer i aeeton u rnokraci. dr Mitrek Dirnitrijevic. uvodenjem u lecenjc potpuno preciscenih insulina kao i insulina stvorenih vcsiacki. lece. namenjene ovim bolesnicima. pre svega na Decjoj klinici u ovom Pocetkorn sezdesetih godina stanje pocinje brze da se menja jer to zahteva situaeija. prim. sve vise zainteresovani za lecenjeovih bolesnika u svojirn ordinacijama da bi polako tu delatnost preuzela javna zdravstvena sluzba. Vrscu. jos dok ne osecaju nikakve tegobe i tako im je data mogucnost da na vreme pocnu da se Sadu na Odeljenju prof dr Dusana Vukovica i njegovih saradnika. kasnije. i Klinika za endokrinologiju za te bolesnike. Kada u citavoj Pokrajini. U sve vise mesta otvaraju se ambulante pri domovima zdravlja i zdravstvenim stanieama. lccenjern drugih bolesti uslovljenih scccmom bolcscu. odnosno u njoj rade. u Pancevu dr Dusan Todorovic a kasnije i moogi lekari u drugim mestima (npr. dr Lazar Lepsanovic. pri Zavodu za zdravstvenu zastitu Vojvodine. prim. Kikindi. Za bolesnike 0 abita olaksanje predstavljalo je otkrice mogucno ti da se insulin ubrizgava pornocu tzv. Srecorn. koji ce ornoguciti i bolje organizacione oblike za lecenje. one moci u potpuno ti da se koriste i u nasoj sredini. Tek se doduse. dr Dorde Bales. manje ili vise uspesno. kasnije profesor dr Miladin Mirilov pocinje. u Somboru dr Josip Frenkel. sve su bolje. Krajem sezdesetih. na onu koja se nije bit no razlikovala od tog lecenja bilo gde u svetu. Sidu itd). jer su one u nekim bolnieama i klinikama u zemlji ili u nekoj od susednih zemalja dobijale upustva kako da se lecc. prim. Na svc vise mesta. dispanzeri. dr Dimitrije Stanulovic i dr Franja Fiser. otvorena je Sluzba za obolele od secernc bolesti. Lekari u Vojvodini podigli su nivo ovog lccenja na zavidnu visinu. ni sprovesti valjano lecenje. onih u obliku nalivpera. 0 im toga. vecina i vise puta. Osamdesetih godina minulog veka odrzane su dye jednogodisnje studije za lekare koji su zeleli da se posebno bave lecenjem ovih bolesnika. dr Emil Libman i prim. Do tada nesluceni razvoj nauke 0 secernoj bolesti u poslednjoj cetvrtini proslog veka imao je ogroman uticaj na napredak u lecenju ove bolesti. Vodi se racuna i 0 njihovim problemima vezanim za secernu bolest (obezbedenjern lekova. Senti. dr Jozef Kovac-Birkas. Vec se javljaju lekari. dr Vinko Percle. posle Oslobodenja. postepeno se razvija u eentralnu sluzbu za tu bolest u Pokrajini. Pri Internoj klinici u ovom Sadu 1971. oslobodena je zavisnost od zivotinja jer se do tad a insulin mogao dobiti samo iz zivotinjske gusierace. Postojece tablete takode su velika pornoc mnogim bolesnicirna. ne moze se naravno. "pen" -skih brizgalica ("sprieeva").

0 ~V?j bol:sti. sarno relativni. Dvadesetpetogodisnji rad na njenom sisternatskom otkrivanju kod cclokupnog odraslog stanovnistva Vojvodine (1967-1992) pokazao jc da blizu 200.-----. prvenstveho na krvnim udovima.aanjm. Poseban znacaj irna gestacijski ili dijabetes u trudnoci. U predisponovanih osoba neki faktori okoline pokrecu jcdan autoimuni proces u pankreasu koji dovodi do razaranja beta-celija.. rubcolc i tzv.••. a njena osnovna karakteristika je stalno povisen nivo sccera ili glikoze u krvi (hipcrglikemija). Prema istrazivanjirna australijskih -----------r.••• _ dok II onih koji zive na Tajvanu. a za koje se insulin vezuje po principu "kljuca u kljucaonici". U dijabetesnih bolesnika uvck postoji nedostatak insulina. ali je njegOY bioloski cfekat smanjcn ili odsutan. a u poslednje vreme 4 . posebnu paznju zasluzuje i sindrom smanjene podnosljivo li glikoze (IGT). koji se nazivaju in ulinski receptori. Tip I ili insulinzavisni dijabetes cine manje od 10 odso od svih s lu c aj e v a secerne bolesti. o velikom uticaju faktora okoline ubedljivo govore i sledcci podaci: u Kineza koji zive u Kini ucestalo t dijabetesa iznosi sarno 1-2 odsto. =« OSNOVNE ODLlKE SECERNE BOLESTI Secerna bolest ili dijabetes melitus je verovatno stara koliko Ijudski rod. Mehanizam njegovog delovanja vrlo je slozen i podrazumeva. zbog ~cga i ovi bolcsnici u kasnijim Iazarna bole ti imaju potrebu za dobijanjem injckcija insulina. postojanje na spoljnim opnama svih celija poscbnih strukturnih elemenata. vrlo rctki u poredenju s prethodna dva. Pored manifestne bolesti. a u sredinama kojc sc naglo industrijalizuju i gde je stanovnistvo brzo preslo s tradicionalnog na moderni nacin ishranc i zivola uopste njena ucestalosi naglo raste.-. Dana je to jedno od veoma cestin oboljenja savremcnog ~oveka. n~ samo z~~vsn:eni. najcesce kao posledica porernecaja na nivou pomenutih celijskih reccptora. bilo oko ] 22 rniliona obolelih. zbog koje takve osobc piju velikc kolicine vodc i mnogo mokrc. Smatrali smo kotisaim da se p~tak izlaienJa CasoplSaobeleii Jea:um kxecim i kompletnim pregledom svib dan... Ukoliko se neadekvatno ili uop te ne lcci dovodi do mnogobrojnih i teskih komplikacija. u takvirn situacijama dolazi do povecanog stvaranja insulin a. sto ncsumnjivo govori da su proccnc za celu Jugoslaviju nerealno niske.. cpidcmiologa. a kada je razoreno 90 odsto ovih celija nastaje manifestna bolest.----. __ ••. do hiperinsulinemije. Od tih komplikacija zavisi i duzina i kvalitet obolelih od dijabctesa. a sasvim je redak u nerazvijenim zemljama. U osnovi oboljenja lezi ncdostatak insulina. Prvi podaci 0 ovom oboljenju stari su gotovo 3500 godina i nadcni su na cgipatskim papirusima. vec i socijeluo-ekoaomski problem. 2000. a ima lendenciju da u kasnijim godinama zivota evoluira u klasicnu formu secerne bolesti. na kojcm je zabelczcno da postoji jedna bolest za koju je svojstvena jaka zed. tokom duzeg trajanja bolesti dolazi do progresivnog iscrpljivanja insulinskih rezervi. Dijabete nije jedinstveno oboljenje vec jc.•• ka i dostize ~ak 35-40 odsto odra Ie populacije. godinc do tigao je oko 155 miliona i pokazuje dalji brzi porast. pa i vise. Hong Kongu ili na Mauricijusu dostize cak ]2-15 od to. hormona koji je stvara u gusreraci (pankrcasu). Polinezija).Mala citanka diiabetesa • Se6eroa bolest poprima karakteristike epidemije svetskib razmera i predsta~lja ogr?man. Medutim. u krvi su prisutne cak i povecane kolicine insulina. koji se naj~escc povlaci posle porodaja da bi se ponovno pojavio u sledecoj trudnoci. pa i u starih. KLINIOO oeua UCESTALDST Broj obolclih u celom svetu vrlo je vclik i pokazuje tendenciju stalnog pora La. posebno u ranim Iazama bolesti. Pojavljuje se u decjern uzrastu i adolescenciji. dr Laza. pre svcga. Danas se zna da takvu ulogu imaju neki virusi (posebno zausaka. Danas je ustanovljena tacna lokalizacija gena za ovaj tip dijabetesa. na Ebersovom papirusu. s ocekivanjem da ce 2010. U ovom i tiekoliko narednih biojeve objsvljujemo 'Malu Citanku dijebetese . a postoje i drugi spccificni oblici.000 osoba ima ovu bolest ili neki od njcnih raznih razvojnih stadijuma. ali ih je poslednje decenije skoro sasvim istisnuo humani insulin dobijen postupkom genetskog bioinzenjeringa. Coxsackie). Insulin je po svom hemijskom sastavu belancevina. u Pima Indijanaca u SAD i u australijskih Abordzina izuzetno je vel i. u svetu je 1997. a nekim pacifickim ostrvima (Mikronezija. tako da se ne rnoze primeniti u obliku tableta jer e razlaze pod dejstvom zeluda~nog i crevnih sokova.a Lephuiovice.. po taje sve redi iduci prema jugu Evrope. zapravo. ali je njegova cfikasnost smanjena. Za razliku od bolcsnika u kojih postoji apsolutni nedostatak insulina. aime kod velikog broja bole nika.. Iz p'era prof:. U lecenju secerne bolcsti korisccni su insulini ekstrahovani iz svinjskog i govedcg pankrcasa. L. pak. u jednoj vrsti poscbnih cclija. nazvanih bcta-celije pankrea a. u pitanju vise razlicitih oblika bolesti.000 obolelih. U visoko razvijenim zapadnim zemljama ceni se da 5-12 odsto odraslog tanovnistva ima secernu bolest. eke proccne govorc da u nasoj zcmlji ima oko 300-350. od nje bolovati 220-230 miliona ljudi. a vrlo retko moze nastati i u kasnijim godinama zivota.:. da je hronicnog toka i da obolclu 0 obu prati do kraja zivota. prema podacima Svetske zdravstvene organizacije najcesCi je u skandinavskim zemljama. ajznacajniji su insulin zavisni oblik (IDDM) ili tip I i insulinnezavisni obJik (NIDDM) ili tip II. apsolutni ili. ranije oznacavan i kao latentni dijabetes. za koje je svojstveno da ima nasledni karakter..

1pia•• boja posledice. OGTT).. Ocigledno je da i u ovorn tipu bolesti postoji nazan uticaj naslednog Iaktora (oko 40 ods to obolelih ima pozitivnu porodicnu istoriju bolesti). veliki unos belancevina zivotinjskog porekla.optuzuju se i drugi Iaktori (izvesne toksicne materije. takode. najveci broj bolesnika je gojazan ili je bio gojazan pre njene pojave (blizu 80 odsto). CASOPISA I SVU ..-.:. a sirornasna u balastnirn materijama). a koji se otkriva pornocu testa opterecenja glikozom (tzv. ZASLADIVACA I DJJBTETSKIH PROIZVODA. gangrena. u kojem je glikemija normalna ili sarno povremeno povisena.----. godine zivota. ajeesce je posledica porernecaja celijskih receptora za insulin. po pravilu... Treba naglasiti da je ovo stanje Iaktor rizika ne sarno za secernu bolest vec. olakhveju otIlnvanje Sindrom smanjene tolerancije glikoze ili IGT predstavlja stadijurn koji prethodi nastanku ispoljene secernc bolesti.. s pojavom svraba u polnom predelu. izrazito mrsavljenjc). mokrenje velike kolicine mokrace..!. povecan apetit i. '. s posledicnom hiperinsulinemijorn. po pravilu se pojavljuje posle 40. '-----"---:----:-:c-:-:------. povecan unos tecno ti. povecana Iizicka aktivnost) uspesno deluje na preventivnom planu u smislu M". korekcija nepravilne ishrane. neadekvatna ishrana (hiperenergetska.. postepen. hronicni stres. ali posle visegodisnjeg trajanja bolesti i u njih se cesto razvija potreba za injekcijarna insulina (tzv... uzimanje nekih lekova s dijabetogenim delovanjem (neki diuretici ili lekovi za povecano izlucivanje mokrace. nedovoljna fizicka aktivnost. a i propratne infekci- Karakterise ga povecan rizik progresije prema rnaniIestnoj secernoj bolesti. ucestale trudnoce i predisponovanih zena. . Cesto se radi 0 slucajnom laboratorijskom nalazu povisenja glikoze u krvi ili njenog prisustva u rnokraci..------. DRUGU POMOC DA LI OBNOVITI CLANSTVO? PRBDSEDNISTVO DRUSTVA USKORO NA INTERNETU ! 5 . kontraeeptivne tablete) i drugo... ..5 mmolll (9 mll/dl) . potpuni nedostatak insulina. ishrana odojcadi kravljim mlekom umesto prirodnog dojenja). u kontrastu s njim. zbog cega je potrebna njegova primena od samog pocetka bolesti pa sve do kraja zivota.. avo je od izvanredne prakticne vaznosti jer ornogucava da se relativno jednostavnim merama (normalizacija telesne rnase. Sekundarno insulinzavisni bolesnici).. i za oboljenja srca i krvnih sudova. Pocetak bolesti je... OBNOVA CLANSTV A UCLANITE SE U DRUSTVO ZA BORBU PROTIV SECERNE BOLESTI DRUSTVO VAMOBEZBEDUJE: SIGURNlJE SNADBEVANJE: LEKOVA. U ovih bolestnika postoji velika sklonost nastanku dijabetesne kome. vrlo izrazeni simptomi (enormna zed. cesto je udruzen s gojaznoscu (u prko 70 od to) i dvaput cescom pojavom povisenog krvnog pritiska i poremecaja metabolizma masti nego u opstoj populaciji. narocito gljivicne. TRAKA ZA SAMOKONTROLU NIVOA GLUKOZE IACETONA U URINU. Karakteri tike ovog oblika dijabetesa su nagli pocetak. kortikosteroidi. s blagim simptomima ili potpuno bez ikakvih simptoma i znakova... bar u pocetku bolesti. infarkt srca i drugo). posebno starijih zena).. Tip II ili insulinnezavisni tip secerne bolesti postoji u preko 90 odsto obolelih. tako da su ne retko u trenutku postavljanja dijagnoze vec prisutne ozbiljne degenerativne kornplikaeije (na primer. bogata u koncentrovanim ugljenim hidratima.. stirn sto su faktori okoline izuzetno vazni i od kljucnog znacaja za ispoljavanje bolesti. bude sumnju Vellkl ""'pan do 0. Bolesnici se dugo vremena mogu lcciti sarno dijetorn ili i tabletama (tzv. Medu kornplikacijama izrazito dominiraju arterioskleroza i njene Ruiltas. na njeno postojanje (na primer. sprecavanja ili bar vremenski znacajnog odgadanja pocetka bolesti. RASPODBLU HUMANITARNE POMOCI KOMPJUTERSKU OBRADU PODATAKA OBOLELIH OD SECERNE BOLESTI PO PODACIMA KOJI SB NALAZE U PRISTUPNICI LETNJU SKOLU ZA DECU SA OBUKOM BORA VAK U BANJI (ZA PUJ:iOLETNB CLANOVE) STRUCNA PRBDA VANIA CLANOVIMA CIJA INV ALIDNOST POTICE OD SECERNE BOLESTI POMOC OKO INV ALIDSKIH BENIFICIJA POMOC OKO ZAPOSUA VANIA . . PRIBORA ZA DA VANJE INSULINA. Dodatni Iaktori su: gojaznost.PENZIONISANIA KORISCENJE LITERATURE.... oralni hipoglikemici).. APARATA ZA MERBNJE NIVOA GLUKOZE U KRVI. (U sledecem broju: Komplikacije Je6erne bolesti).naee man!u prlbll1nost je.. ruUke .

:.'--------.. Vuka Vrhovca.Miletiko. bar na dcsetak svinjokolja". Dugo ... pa do najnoviopasan.. do penzionisanja 1990. Insulin . druga putovanja. Smatra bolest.=.'1je u krvi.-. nska terapija nisu bili nikakav hendikep ubrizgavanjc traje za mladog Damjanova najbolje govore vrlo kratko . pomagao supruzi u vreme kada se na put morala no iti mala najduze dobija injckcije insulina.2"~. §estesetsedmogodi§nji peazioaiseoi tekstilai trgovac. ekoliko me eci pre cesto u bioskop i drugc kulturnolekarskc pornoci. I'-fed.bisete iznenadeni.. Kaze da se to -"Cclog zivota vodio sam potpuno norrnoze lako izvcsti tIPtf~. i hrane i upotrebi odrcdenih lekova koji bolest.. koje od tada primam svakodncvno. godisnje vrsiti sterilizaeiju.. ali to nije predstavljanjegova zivotna prica poucna za mnoge. godine. raznjako iznemogao.. "AlIA3 _ I po 1'ngedorn-Jenser. ostecete svakako zeptepesceai i sa tievericom ptibvetiti tu cinjenicu. gobrijanje ili pranje dinu.. Stoga kucnirn i poslovima oko dece.. do ta cesto odlazio na sluzbena i Damjanov.c. Tvrdi da --====-=-. im travama i preporukama i " avetima" na tuberkulozu pluca.. 52. vec preko pola veka. Dimitije Damjanov . bio i ad sarn pa ionibolesli. ma. Tuberkuloza 1954.. iscclitelja... .C:.. godinc i toga jih p eparata humanog insulina. Uostalom. po uda za sterilizazciju i svakodnevno je razgovor s njim uvek interesantan.. i redovnom profesoru Medicinskog klinicku praksu u svetu i kod nas. UJ pun ETA P nalaza i laboratorijskih izvestaja na vcc i igle a sada koristi It)T''M''_·_·7·-:-'-. Medu njima je i labobrizgalice za jedratorijski izvcstaj iz tada vrlo poznate nokratnu upotre3flnHCHMK laoboratorije dr varea 0 analizi secera bu..a sad a je srecni deda sa troje kad je bio u gostiunucica.. dr vanja.. 0 nivaca jugosloven ke p rip rem e ~••.. cink i kristalnog insulina. drugim bolesnicima preporuke 0 nacinu krvi ustanovljena secerna koja je zdravst veni radnik.AeA<1nOA-\ .=..-------------------------.~~.. posle zenidbe bole nici i druge neupuccne osobe daju nije nadcna. valja svakako irnati u vidu da nijc dircktoru Klinike za interne bolesti preparate..::.:..:o'-.:. posebno danas s brizPrerna raspolozivoj dokumentaciji malan zivot.. oktobra 1949. sto mu jako 0 nper . za drugog bolesnika. bez secerne bolesti. roditelji su me odvcli bolesti naucio je da ubrizgava da je opa na siroko raspro tranjena na pregled kod specijaliste za insulin. godine. oboje vec godinama u vreme letovanja ili braku . a cu6ete da je dugogodi§nji dijebetesni bolesnik . odmore redovno provodio na moru ili u 10 nepremo tivu prepreku" dodaje posebno mlade osobe obolclc od banji. Pocev koji je od pornoci jednom bolesniku Iakulteta u I ovom Sadu.:.."Bilo je to komplikovanije i teze u okolnim mestima on je bolesnik koji sionalne obaveze.. prakticno bez ogranicenja.. ali je pregledom "prepustio taj posao" supruzi.c.. inace. za tehnologije.. a rekrcativno sc bavio sportom.. onako kako su uvodeni u jedan lek. gde je proceduru ubrizga.... galicama za jednokratnu upotrebu Antidijabetesne sluzbe. Bilo je to 8. to vremc jos uvek bila costa Odmah po ustanovljavanju kod nasih bolcstika ce t slucaj. Odrnah sam upucen Tokom 52.. ili odredena doza tok leka. posle vise od na.-u I 6 . •• r.. sada uzima mcsavinu Lente insulina i cvo. a zdravstvcno tanjc. na svakom mestu. Svake godinc bio sarn Naglasava da nikad nije posezao za preko petnaest kilograma i bio r-----==-----. pozutcloj haljini.. odlazio sam je sam ili uz pornoc supruge.::c-..Interyju POLA VEKA SA INSULINOM Kada vidite kako izgleda g. i gotovo po pravilu. A kada cujete da vise od pedeset godina svakodnevno dobija injekcije iasuliae.ttnpl )ip~ljt••1t wntt'J>ftlJliTi!~1952.~H. godine lecen kod cuvenog prof.."Imao sam nepunih sesnaest godina rani posetilac sportskih priredbi.: MEnHUHHGKO.-'...11. i on me je kao od kombinacije mutnog ili protaminmoze bili krajnje neodgovarajuci... godina vakodEvocira ecanjc na prve godinc svoje nevno je sterili ao 6AKTEPHOnOUlHM K nA60PATUPKr bolesti i pokazuje citavu hrpu lekarskih taklene brizgalice DT. (H"e:l -==I.. otklanjao ih kada je ustanovljeno da bolujem od no rukometnih utakmica. otae je potcskoce ni na dvojc deee .1"•• nii. ornrsavio sam zabavne priredbe... dijabetologije. Kada je 0 internisti dr Dimitriju Stanulovicu.1t: _2=-~"":.J.pUle"... godisnjc insulinske su njima navodno pomogli.. koja je u dodaje seretski.. poscbretko.in je lekar a kci inzenjer putovanjima... godine". u ovom Sadu i Redovno sam ispunjavao svoje profe.. nadrilekara i tzv.::. kasterapije probao je gotovo sve insulinske ovome rec.JlHArHOCTH~KM A'i:fi.. toga pojavila se jaka zed. ins u I ins k e Da secerna bolest i dugotrajna insulirncsavine i samo . Sem u prvim godinama secerne bolesti.."Smatram da mi je za relativno dobro dana sam prvi put dobio injekciju in ulije uvek primae sarno jednom na dan...qarepl-lJaAY C u\... tacnije punih Inutrala.. Ozenio se 1954.:.-.."u neki podaei iz njegove biografije. hipoglikemije je imao vrlo .:. svakorn slucaju Zaposlio se nekoliko me cei posle znatno kracc nego otkrica b Ie ti i radio je putih 4l. ali priznaje da je od pojava da nedovoljno obavesteni plucne bolesti... sto je. ponosom istice da po Icdnjih dvadeset davanje insulina pet godina radnog staza ni jednom nije nije mu pricinjavabio na bolovanju duze od nekoliko 10 nikakve posebne dana. Szuba". Zbog sumnje na njima ponekad i grcsio. kao i dokumentacija sa interne olaksava i ubrzava klinike na Rebru u Zagrcbu... pa i hitan slucaj primio na bolnicko lecenje...:1:.l! •• .. A ncproverenim metodama lecenja.. godine.

lml insulina. zavisno od kolicine secera u krvi.5 puta veeu dozu."Izuzetno je znacajno imati potpuno objektivan i racionalan odnos prema svojoj bolesti. godine do danas.j. Ako se 0 ovome ne vodi racuna desire se da neko ko upotrebi brizgalicu od 40 i. 7 . .j. ali je svakako najvaznija ona koja se odnosi na pravi. kada je nivo secera u krvi nizak. Na tome sam im posebno zahvalan" . Insulini jacine 40 i. Sto je kolicina secera u krvi vcca to je i lucenje insulina intenzivnije./1 ml. insulina." Zivotna prica g. Od epohalnog otkrica insulina 1922. Olaksavajuca je okolnost da je supruga medicinska sestra a sin lekar specijalista internista . RazumJjivo da je neophodno pridrzavati se dijetskih preporuka i drugih saveta . dovelo je do razvoja dye vrste suspenzija insulina ili tzv. redovan sam posetilac utakmica rukometnog kluba "Jugovic". primenom 40 i. sin Dragomir i k6i Svetlana. uvek pruzali maksimaInu podrsku.j. arnericka farmaceutska kompanija Eli Lilly i danska kompanija Novo. redovno se kotrolisati kod lekara.ptiptemicemo setiju tlanaka 0 insulinu. Kso ptedstsvnici farmaceutske kompanije. kao osnovnog izvora energije svakog zivog organizma. a zahvaljujuci urednom lecenju. insulin omogucava da celije.j. Insulin ima vise funkcija u organizmu.5 puta veea zapremina. Isofan. koju sintetise pankreas (gusteraca).jJml (i.j. kao i da ima izvesnih problema od trane srca za koje uzirna lekove. najviseg stepena cistoce. koristi se 2. Imao sam srecu da su mi supruga Evica i deca. Uprkos dugotrajnom dijabetesu. Kod obolelih od secerne bolesti postoji ili nedostatak insulina.=internacionaInih jedinica) i 100 i.5 puta razblazeniji od 100 i. Traganje za preparatima insulina sa produzenim delovanjem. Prvi preparati insulina za terapiju dijabeticara su bili kiseli rastvori vrlo male bioloske aktivnosti. da uzimanje insuJina ne predstavlja nikakvo posebno opterecenje i da se sa ovom bolescu moze voditi prakticno normalan zivot bez vecih odricanja i lisavanja svakodnevnih zadovoljstava. narocito pri kretanju./1 ml odgovarajucim brizgalicama. "Za uspesno lecenje secerne bolesti izuzetn. zasad nema ozbiljnih komplikacija svojstvenih ovoj bolesti. NPH) i uvedena je u upotrebu secera. a inace stalno sam u pokretu obavljajuci razne poslove i kupovine. Nairne. RAZVOJ INSULINSKIH PRBPARATA Piie: Predrag Radosevic Malo je otkrica u oblasti medicinskih nauka koja su toliko promenila i unapredila zivot velikom broju pacijenata kao sto je to bio slucaj sa pronalaskom insulina. u prvom redu porodice. mogu koristiti secer kao energetski izvor. Na kraju razgovora pitamo g. cesto uz obalu Dunava. ili se on sintetise. su 2. Damjanova sta bi mogao kao dugogodisnji bolesnik da poruci mJadim osobama kod kojih je ustanovljena secerna bolest i koji treba da primaju injekcije insulina. redovno uzimanje insulina i eventualno drugih potrebnih lekova. podrtavajuCi time poboljsanje lerenja i edukecije obolelib od se6eme bolesti. a izlucuje se direktno u krvotok.j.j. insulin se izlucuje u malim kolicinama. shvatiti da secerna bolest nije nikakav bauk. ali nije u stanju da ornoguci celijarna koriscenje odrzava insulin u rastvorenom obliku pored velike kolicine necistoca (proteina) iz pankreasa. ali i blize okoline (na radnom mestu. svetski poznat proizvoda~ insulina prisutan je u Jugoslaviji viso desetins godine. zapocele su proizvodnju insulina iz govedeg i svinjskog pankreasa. Svetska Zdravstvena Organizacija je nedavno preporucila svim ~cama da predu iskljuavo na komrenje 100 i. Alergijske reakcije su bile cesta pojava.). Posle obroka. Istina je da se zali na smetnje u vidu i bolove u nogama. Osim toga. Tokom noci ili izmedu obroka. insulina.pedeset godina bolesti.o je vazna podrska i razumevanje. "rnutnih insulina". Prva se naziva IZOFAN insulin (Insulatard. belezi se i porast insulina u krvi. Kao rodeni Kacanin. Damjanova najbolja je potvrda misljenja da su oboleli od secerne bolesti zapravo uslovno zdrave osobe. od njegovog otkrics pa do danas. primeni 2. ohrabrenje i pomoc. po hemijskoj strukturi belancevina. od kojih je sazdan svaki zivi organizam. Kisela sredina je bila neophodna da Insulinski preparati se danas proizvode u dye jacine: 40 i. Kao izuzetno znacajno istakao bih svakodnevno kretanje i fizicku aktivnost koji su za mene bili vrlo znacajan dodatni faktor u Iecenju. u §leoli i sl. od izuzetne koristi bilo svakodnevno kretanje. za primenu 100 i.e vaznosti je da se uvek primenjuje insulin sa 40 i. koja je daJanajviSe novina u lerenju insulinom. eiji sam pocasni clan i dofivotni imaJac besplatne ulaznice".gastroetrolog. kada secer u krvi naglo raste. istrazivanja na polju insulina bila su toliko intenzivna i obimna da su omogucila dobijanje neogranicenih kolicina humanog insulina.Ino koriscenje secera. bilo je neophodno injicirati rastvor pet i vise puta dnevno zbog njegovog vrlo kratkog delovanja. a operacija je protekla bez ikakvih problema.j. u ciJju smanjenja broja injekcija tokom dana. odmah po njegovom otkricu. Insulin je hormon.jJml. koje ponekad mogu imati i tragicne posledice. kako bi se spreeile potencija lno vrlo opasne bipoglikemije . odnosno insulin sa 100 i. Shvativsi vaznost insulina za lecenje obolelih od secerne bolesti. Iz ovih istrazivanja proizasle su tri obelove nagrade. ame dovodi sebe u rizik od vrlo tellih hipoglikemija. u narednih tiekoliko brojeve ovog Casopisa.j. I sada kao penzioner setam se najmanje jedan sat dnevno. Ove godine je operisao kataraktu na oba oka. To znaa da bi se unela ista doza insulina. Od otkriea do danas Novo Nordisk AlS. Predstsvnistvo u Beogradu odluCilo je da pomogne izlalenje ovog cesopise. ali se njegovo opste zdravstveno stanje moze okarakterisati kao sasvim zadovoljavajuce. Intramuskularna primena ovakvih preparata je bila vrlo bolna i neprijatna usled velike zapremine koja je morala da se injicira i zbog kiseline u prepratu. Od ~votn.

insuLini zivotinjskog porekla imaju osnovnu trukturu koja sc razlikuje od strukture humanog insulina. pocetkorn 70-ih godina. hemijskom promenom u strukturi. lente insulin ima nesto malo duze delovanje od izofan insulina. godine. o U sledecem broju Me-Dija objssuicemo naCine primene insulina. postoje fabricke mesa vine i sa drugim odnosima bistrog i izofan insulina: 10/90. izofan insulin gradi stabilnije smeze. cak i svinjski insulin izaziva odbrambeni odgovor organizma u pacijenata tretiranih Me insulinom. Albanija i druge). Pored suspenzija insulina unapredivani su i preparati rastvornog. Medutim. a proizveden je prvi put u Novo Nordisk laboratorijama 1981. Pored toga. Ovako sintetisan humani insulin se potom izoluje iz tecnosti u kojoj su rasli mikroorganizmi. I pored velike slicnosti sa hurnanirn insulinom. odnosno humani insulin.1946. 20/80. M). koje uglavnom ne uticu na kvalitet lecenja. Kada se ovakvi mikroorganizmi nadu u optimalnim uslovima za rast i razmnozavanje. Obe vrste insulina su srednje dugog delovanja. moze se primeniti pornocu penova. oni proizvode tacno definisnu belancevinu. Tako je nastao Me ili monokomponentni insulin. svinjski je po hemijskoj strukturi najslicniji humanom. u proces proizvodnje insulina uvedene su vrlo -------slozene metode preciscavanja. najcesce 30% bistrog i 70% izofan insulina. Inuzolan. Novo usvetu BEZIGLENI INJEKCIJSKI OSCH SISTEM INJEX~ Slovenija. pred sarno davanje mesaju insulin u brizgalici. 8 . Razlike postoje u tehnickorn smislu. To je razlog zbog ccga je zivotinjski insulin izbacen iz upotrebc u mnogim zemljama (zemlje zapadne Evrope. zbog cega se ponekad mogu pojaviti problemi u regulaciji secera u krvi. kada su potrebe pacijenata to zahtevale. Nairne. tijibove piednosti i mane . Insulinski prcparati izofan i lente u medicinskom smislu se vrlo malo razlikuju. Me insulin bi trebalo da sadrzi sarno insulin i ni jednu drugu komponentu u svom sastavu. nakon potkozne injekcije. Od tog vremena preparati insulina su poceli da se mesaju. godine. zbog koje postoji rizik od zacepljenja. Bugarska. Sve navedene prednosti izofan insulina su razlog sto se on u svetu najvise koristi od svih postojecih preparata insulina. klinicki ne pokazuju nikakvu razliku u regulisanju nivoa secera u krvi. podvrgava se detaljnom preciscavanju. Osnovni nedostatak semisintetskog humanog insulina je 0 g ran ice nos t polazne sirovine za njegovu proizvodnju. godine poceo se koristiti LE TE insulin (Monotard. Princip na kome se zasniva produzeno dejstvo je smanjenje rastvorljivosti insulin a. zbog cega se i primenjuje u Iabrickirn mesavinarna kao insulin srednje dugog delovanja. Ovi preparati sc najcesce koriste kada se insulin primenjuje sa dye injekcije dnevno. i pored velikog stepena Cistoce Me insulina. Razlog sto se lente insulini ne primenjuju pomocu penova je velicina kristala u preparatu. aime. Kako sarna rec govori. ujutru i uvecc. Pojavila se potreba da oboleli od secerne bolesti. Prvi humani insulin proizveden je iz svinjskog insulina. koji vise nije morae sadrzati kiselinu. zbog cega su pripremljene fabrcke mesavine kako bi se obolelima od secerne bolesti olaksala terapija. obzirom na slicnost svinjskog i humanog insulina. Proizvodnja insulina genetskim inzenjeringom je ornogicila da se proizvedu i neki novi insulini koji su po strukturi vrlo slicni humanom insulinu. Mesanje insulina je zametna procedura koja zahteva dosta paznje od strane pacijenta. Razvojern tehnologije. Lente). Ovako dobijen humani insulin nazvan je semisintetski. Uvodenje metoda g e net s k 0 g inzenjeringa izazvaloje pravu revoluciju u proizvodnji insulina. ali kada se koriste dva puta dnevno. a 1952. Makedonija. odnosno "bistrog" insulina. Rumunija. a u smesama sa bistrim insulinom. u ovom slucaju insulina. U fabrickirn mesavinarna bistri i izofan insulin su pomesani u razlicitim odnosi- ma (Mixtard. prirneceno je da se koriscenjern samo jedne vrste insulina ne moze uvek postici dobra kontrola secera u krvi. sto je omogucilo da se napravi preparat bistrog insulina. a promene u strukturi se vrse kako bi se promenilc odredene osobine humanog insulina. Tako je Novo ordisk u peo pocetkorn sezdesetih godina da dovoljno precisti zivotinjski insulin. i na kraju se od njega proizvode razlciti preparati koji su prethodno opisani. Oba preparata insulinskih suspenzija su razvijena u Novo Nordisk laboratorijama. u industrijskim uslovima. koje se sa stanovista savremene insulinske terapije smatraju negativnim. Metode genetskog inzenjeringa koriste obicno jenocelijske organizme (bakterije ili gljivice) u koje se inkorporira genetski kod za pro i z v 0 d n j u odredene belancevine. bio je insulin. mestu i ulozi analoga insulina u lecenju secerne bolesti bice vise reci u jednom od narednib brojeva ovog casopisa. Istrazivaci su od samog otkrica insulina trazili nacin za njegovu proizvodnju u svrhu lecenja obolelih od secerne bolesti. Od svih zivotinjskih insulina. Obzirom da su potrebe pacijenata vrlo razlicite. Ovi insulini nazivaju se analozi insulina. prvi lek proizveden g e net ski m inzenjeringom. Danas se najosetljivijim metodama odredivanja jedva mogu reg i s t r 0 vat i nccistoce u preparatima Me insulina. 40/60 i 50/50. Nairne izofan in ulin je hemijski stabilniji od lente insulina.

05. stepen . obavlja one aktivnosti koje bi zadovoljile osnovne zivotne potrebe. stepen . obavljanja samostalne delatoosti i zemljoradnika). stepen 40 procenata 8. Kao podatak 0 prosecnoj mesecnoj zaradi po zaposlenom.svlaci. koristi se zvanicno objavljeni podatak 0 tome od strane republickog organa nadleznog za poslove statistike. zdravstvo i socijalnu politiku posebnim aktom Pravilnikom 0 utvrdivanju telesnih ostecenja. Republickog zakona. korisnik starosoe. prouzrokovane istom povredom ill bolescu. kao i slepo lice koje postize vid sa korekcijom od 0. U odnosu na krug osiguraoih Licakoji mogu ostvariti pravo na novcanu naknadu za pomoc i negu to su sve kategorije osiguranika (osiguranici zaposleni. stepen . ukocenost kuka i dr. Ustaoovljavanje potrebe za stalnom negom i pomoci vrse organi vestacenja u republickim foodovima penzijskog i invalidskog osiguranja prema medicinskim uslovima iz clana 37. U odnosu oa medicinske uslove iz ove zakonske odredbe u praksi organa vestacenja pojavilo se kao sporno pitanje ustanovljenje potrebe za stalnom negom i pornoci kod odredenih kategorija i korisnika penzija koji se lece putem dijalize. invalidske ili porodicne penzije i invalid rada sa preostalom random sposobnoscu.70 procenata 5. starosou ili porodicnu penziju ili pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju i zaposlenje. Zakooa upucuje na zakljucak da se pravo oa stalnu negu i pomoc drugog lica ne rnoze ustanoviti za slucaj kada osiguranik ili korisnik penzije. stepen . nije sposobno da. ako je stekao pravo na iovalidsku. oblaci.Novcana naknada za pomoc i negu NAKNADA SVIM KATEGORIJAMA Pravo na novcanu naknadu za pornoc i negu utvrdeno je republickirn zakonom kao poseban rizik penzijskog i invalidskog osiguranja. Moguce je da povreda nije dovela do invalidnosti all je prouzrokovala telesno ostecenje. a sto se tice korisnika penzija tu su sve kategorije korisnika penzija ostvarenih po osnovu zaposlenja. Znaci. stepen . Zakooa. ima osiguranik. Republickog zakona? Iz ove zakonske odredbc proizilazi da potreba za staLnom pornoci i oegom postoji ako lice u toku trajanja osiguranja postane nepokretno. ako telesno o§teeenje iznosi najmanje 30 odsto. Telesno o§tecenje kao osnov za sticanje prava na noveanu naknadu je same ako telesno ostecenje koje je utvrdeno ovim Pravilnikom kao takvo i same u procentu koji je za to telesno ostecenje u Pravilniku predvideno. Visina novcane naknade za telesno ostecenje odreduje se prema stepenu telesnog ostecenja u procentu utvrdenom u clanu 33. Republickim zakonom u clanu 33. ostecenje vida. Saveznog zakona telesno ostecenje postoji kad kod osiguranika nastane gubitak. 9 . Znaa. telesna ostecenja su razvrstana prema tezini u osam stepeni. kao i procenat tih ostecenja koja su osnov za sticanje prava na novcanu naknadu i za racunanje sta!a osiguranja sa uvecanim trajanjem utvrdio je Savezni minister za rad.60 procenata 6. Telesno o§teCenje more da postoji uporedo sa postojanjem invalidnosti. Zahtevi za sticaoje ovog prava podose osiguranici i korisnici penzije sa odgovarajucom medicinskom dokumentacijom nadleznoj filijali penzijskog i invalidskog osiguranja. godine.90 procenata 3. Pise: Nedeljko Radmilovic. Sta se podrazumeva pod neophodnom stalnom pornoci i negom od strane drugog lica regulisaoo je clanom 37. niti da se samo hrani. i to: 1.80 procenata 4. stepen . U vezi ovog pitanja zauzeto je medicinsko stanoviste koje se primenjuje u postupku vestaccnja da osiguranici i korisnici penzija koji se lece putem dijalize tri puta nedeljno mogu steci pravo na staLnu negu i pornoc drugog lica.100 procenata 2. Osiguranik koji je pravo na novcanu nakoadu za pornoc i negu stekao za vreme trajanja osiguranja zadrZava to pravo i po prestanku osiguraoja. kao i ako zbog tezine i prirode trajnih bolesti i bolesnog stanja nije sposobno da se samostalno krece ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajucih pomagala. U tom slucaju se ostvaruje pravo na novcanu naknadu za telesno ostecenje kao samostalno i nezavisno pravo od rizika invalidnosti. privremeno zbog odredenih akutnih bolesti. bez tude pomoci. ruke. stim da je ostecenje organa ill delova tela nastalo kao posledica povrede na radu ill profesionalnom bolescu. i da odrzava osnovnu licnu higijenu. za sticanje prava po osnovu ovog rizika neophodno je da se proccs lecenja zavrsi pa tek nakon toga da se ceni osnovanost ustanovljenja potrebe za pomoci i negom.noge. odnosno osiguraoiku koji ostvaruje pravo na takvu novcanu naknadu po drugom osnovu. Republickog zakona 0 penzijskom i invaJidskom osiguranju pravo na novcanu naknadu za pornoc i negu drugog lica ako je zbog prirode i tezine staoja povrede ili bolesti oeophodna pomoc i nega za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih zivotnih pot reba. pomocnik direktora Republickog fondaPIOS NAKNADAZA TELESNO OSTECENJE Sti. Prema clanu 36. Telesno ostecenje od najmanje 30 procenata.30 procenata Ovi stepeni i procenti su elementi na osnovu kojih se odreduje visina novcane naknade za telesno ostecenje. Osiguranicima kojima se ustanovi putem organa vestacenja potreba za pornoci negom od strane drugog lica pripada novcana naknada u visini 60 procenata od pro ecne rnesecne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u prethodnoj godioi. sto otezava normalnu aktivnost organizma i iziskuje vece napore u ostvarivanju tivotnih potreba bez obzira da Ii prouzrokuje ill ne invalidnost. i 20. osiguranici samostalnih delatnosti i osiguranici zemljoradnici. Ovako shvacen smisao odredbe clana 37.50 procenata 7. bitnije ostecenje ill znatnija onesposobljenost pojedinih organa ill delova tela (gubitak .). od osnova koji iznosi 25 odsto prosecne mesecne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u prethodnoj godini. oka. Pravo na novcanu naknadu za pornoc i negu ne pripada korisniku. Pravo na novcanu naknadu stire osiguranik iz Clana 19. Saveznog zakona. sluha. Prema Clanu 74. za telesno ostecenje nastaIo kao posledica bolesti ill povrede van posla ne obezbeduje se po sadasnjim propisima pravo na novcanu naknadu koji se primenjuju od prvog januara 1997. stepen .canje prava na novcanu naknadu za rizik telesnog ostecenja uslovljeno je uzrokom nastanka telesnog oneeenja.

svima onima koji iele zdraviji nacio ishrane. ieno Cajno pecivo ''DUABET sa kak " · zasladivacima. namenjen dijabetiCarima .BAMBUEVA kuhinja zdrave hrane obradovace uskoro svoje verne potroSace novim roizvodom iz grope dijetetskih namirnica. .

. ul.LNV KOLlC:INV KRVI .( REZl1LTAT DAJE POSLE30 SEKVNDI . JNA 3b..: (011) 3941 .bez gl utenski keks .Hleb od brasna ./£ax:~o 61 70 vaS sJguran partner na naSem trilltu StalnD prlsutan ~-DIJABET PROGRAM Badem kocke Kokos muskacone Coko stangla Medena torta Carska torta Napoleonova torta Snezna pahulja .( JEDNOSTAVAN ZA VP01'1lEBV . kontrolise zdravlja..Maksi keks od p o vrc a paskanata .( AKTIVIRA SESTAVLJANJEM SENZORA '/ISKLJVC:VJESEVADENJEMSENZORA . IZUZETNO PRECIZAN . r za dij: b ti If i ho mbt n m i zam n l 'In 111 d 8 BayerEB Yampredstavlja GLUKOMETER ELITE 2000 aparat za merenje vrednosti seeera u krvi 4-§tHI..bezgjutens kt hleb .Rolat Dijabet prizvode Zavod za zastitu . Zanatska radnja "GAZIBARIC" VI. Gradski Beograd Proizvodi bez glutena~ ../ OMOOVC:AVA REDOVNV SAMOKONTROLV VREDNOSTI SEC:ERA V JUlVI .405 PROGRAM ZDRA VE HRANE .bez gl ute ns ka torta . Milutina Blagojeviea 57 tel.Kroketi od prosa od Tofu sira i spanaca .Pljeskavice . Mira Gaz ibar'ic 11223 Beograd./ SAM ASPIRIRA MINIMA.( MEMORI E POSLEDNJIH %0 REZl1LTATA Mlkrolet Set (aparat i prateee ogUce) Generalni zastupnik MEDINIC EXPORT· IMPORT Beograd. .tHI din.l()()() 'I . tel..

ketona u urinu pravilnim doziranjem i davanjem in ulina putem inekcija. Dugogodi nji progre ivni porast broja obolele dece od ecerne bolesti i pad zivotnog atandarda uslovio je trajanje skole zivota a za polaznike skole.15 godina. Ove godine . doziranoj fizickoj aktivnosti. Uverili smo se da je u predivnom ambijentu Fru kogorja i bogatim.besplatan boravak. jeste da odvajanjem od roditelja. Pocetak rada . Letnje skola okuplja decu uzrasta od 7 . u dye smene boravio je 91-polaznik pod danonocnim nadzorom upravnika i trinaest vrhunskih strucnornedicinskih radnika. koji u ne ebicnim zalaganjem doprineli prijatnom boravku mladih drugara. hotelskim sadrzajima (otvoreni i zatvoreni bazeni. nivanjem Saveza drustava Vojvodine za borbu protiv ecerne bole ti. da u ona u lovno bole na i da spoznajom znacaja amokontrole nivoa ecera u krvi i u urinu. mogu koro vc to i njihovi zdravi vrsnjaci. Ucirno ih da treba da po zavr etku skolovanja zasnivaju svoje porodice. clanova opstin kih Dru tava. i samopotumo zabavni program) idealnom smestaju i ljubaznom osoblju hotela. Zahvalnost pripada i donatorima koji su preko op tinskih Drustava i samog Saveza. jedin tvene na Balkanu. svojim novcanim donacijaama i drugim.Letnje skole" kao nuzno t i potrebu vojih o . Od 2l.Letnja skola" je osnovana zbog potrebe edukacije dece obolele od dijabetes melitus-a da po ho pitalnom lecenju i pruzenoj strucno-rnedicinskoj pornoci. Polaznicima skole zivota ru imo p iholo ke barijere. Posebno e mora i taci zalaganje jedanae t va pitaca. u realnim zivotnim okolnostima na tave zivot kao uslovno zdrave osobe. Cilj ove skole. Predsednistvo Saveza donelo je odluku da se buduce letnje skole organizuju na istom mestu u koliko uprava hotela obezbedi i te u love kao i ove godine. bioskop ka ala. port ki tereni. ale za edukaciju i kul. dijet kim rezimom i hrane. U organizaciji Dru tva za borbu protiv secerne bolesti grada Novog Sada. priborom i pomagalima te rnoci pri pocetnim akutnim komplikacijama. rnoguce ostvariti pomenute ciljeve skole. za skolu neophodnim. za skolu neophodnim. oko totinu dece.Letnja kola" je odrzana u Vrdniku u hotelu "Termal". svih Opstinskih drustava za borbu protiv secerne bole ti. deca obolela od seccrne bolesti nauce da jc njihova bolest amo specificno stanje organizma.BRIGA 0 DECI U Vrdniku boravilo devedeset jedno dete clanica.07.Letnje skole" datira krajem sedamdesetih godina pros log veka. minulih dvadeset godina i ti je preuzeo organizaciju . stvaraju potom tvo i budu ravnopravni i korisni clanovi zajednice u celini.

Ministarstvo za socijalna pitanja Republike Srbije. Mini tar tvo zdravlja i zastite zivctne okoline Republike Srbije i Izvrsni odbor grad a Novog Sada. "Spektol"Novi Sad. Product Comex Beograd. socijalnu politiku Izvrsnog veca AP Vojvodine. Drustvo za borbu secerne bolesti opstine Sid. NIS "Naftagas" Novi Sad i zanat ka radnja "Gazibaric" Beograd.predstavnistvo Beogra. Leskovacka koliba kod-Kod Jefte-Novi Sad. Drustvo za borbu protiv secerne bole ti opstine Pancevo Drustvo za borbu protiv secerne bolesti opstine Temerin. NRK Inzenjering Beograd. Pokrovitelji: Ministarstvo za soci. Sponzori: Dugogodisnji zlatni sponzor-Novo Nordiskpredstavnistvo Beograd. Drustvo za borbu protiv secerne bolesti opstina Kikinda. Izvrsni odbor grad a Novog Sada. Holiding-Institut za opstu i dizicku hemiju Beograd. zdravstvo i ocijalnu politiku AP Vojvodine. Danska kompanija Novo Nordisk . Medinic Beograd. Ovu humanu akciju i osnovni program ski zadatak Saveza su pomog1i i reaiizaciju omogucili: Generalni pokrovitelj Pokrajinski sekreterijat za rad. love godine pomogli su nam: Sekreterijat za rad. Termal-Zavod za pecijalizovanu rehabilitaciju Vrdnik. Pims-preduzece za prehrambenu industriju i marketing Beograd.0. g-da Rosa Klein-Neckar .Spektol doc Novi Sad. Zanatska radnja Gazibaric-dijet proizvodi dijet konzumnim proizvodima ornogucili uspesnu realizaciju . Beograd. Drustvo za borbu protiv secerne bolesti Sombor. Drustvo za borbu protiv ecerne bolesti grada Novog Sada. Generalni sponzor . Mason-Kranj Slovenija. pozorisna grupa Kliker Novi Sad. zdravstvo.0. Drustvo za borbu protiv secerne bolesti Vrsac.Izuzetno zalaganje jedanaest vaspitaca Pise: Petar Rancinger Gemuend SR Nemacka. Fitco doc Novi Sad. 0. Priroda Beograd. Prizma Kragujevac./' jalna pitanja republike Srbije. Elmer Beograd i PTK Becej. Drustvo za borbu protiv secerne bolesti opstine Beocin. Mini tarstvo za zdravlje Republike Srbije.Letnje skole". Nis-Naftagas Novi Sad. Suncokret Hajdukovo. Biotrend Novi Sad. Timomed Knjazevac. Udruzenje za borbu protiv secerne bolesti opstine Subotica.

x d k . mnogo na trzistu. popodnevna uzina ili esencijalnim materijama.. Zasto? Zato sto priprema. tivne zabteve za bezbriznu njihov odnos. Narocito je puno ti zadovoljava sve nutriznaju to nutricionisti. izgleda samim tim i najboljoj iskorisonih najtezih. vode. kornfleks. . biolosko proizvod 1617 kilodzula. a obilje 40 gram a donese organizmu namirnica prirodnog porekla. u ishrani Nacin koriScenja Visegodisnja gojazoost. prepodnevna kao prirodna hrana sa svojirn kao takav. A d . upoma ili povecana u skladu sa najnovijim doba. x ikakv "" I· I di nevou lIZlDU 1 prepo evnu sarno dobro izbalansiranim To kom isprtrvanja DlSU uocene ill e neze jene pos e ".4 odsto. sarno vecera. DIAVIT Hrana za d ij ab e t i c ar e . kad stabiegzoticnim nazivima praceni spravljen iskljucivo od namirnipa je pogodan za dugotrajno lizuju nivo secera u krvi. po osiromasena. napominjati da je komponovan ju mnogih bolesti modemog soka od paradajza ili obicne. tovu ako stalno napreduje. TA dorucak. Uz to preporucuje uzimanje DlAVlraznim vitaminskim preparatijednostavanje za upotrebu. holesterol za 5. a ostalog. sto je svakako ustvom secera u krvi. da organije njegova funkcija.. . saceka se 10-\5 Zato su diabeticari iskljucivo u Beogradu. 0 njepahuljice. onima sa povecanom ima i svima koji imaju ma . jer voljno poznat. a to su direktne intencina vreme ili kolicinu gladi. . o nosno msu lD nezavismm marketi su. Ekspertski tim Instituta je. a vremanom. je zbog visokog stepena tehnokazemo . probavnog trakta. una svakodnevne ishrane. i druge zdravstvene ponente. pogoloske prerade. nezavisno konzumaciju njemu transparnedovoljno. balastnih materija i antioksi647 kj. Apoteke i svetske nom Iupom istrazrvaca. jedino IT je namenjen pre svega zam ne opterecuju. osakacena u ravljenje. To je KLINICKI REZULTATI jelovnih kasika) sadrzaja definitivno saznanje medicine. . Takode. hrana koja se lako pravilu vodi u secernu bolest.. . a onje tako i konkao lak obrok. a lucenje insulina je povecano cak za 50 odsto. Nema ga u Zbog ukupnih kvaliteta DIAVje moderne dietike. iLi387 ozbiljno preporucuje i osobama visokovredan hranlj ivi preparat. kao i onima sa zele da ostanu zdravi. isto tako. ali od togje bez ikakvih rizika. brza ili t hrana. . debelog creva i celog za dijabeticare u apotekama i vecini rnarketa. kvalitetu za mnoge vazne komprimeran. zavisnima ' jeg JU"IO ItI d . odnosno 5. lako Od cega je DIAVIT? TA za prepodnevnu uzinu i ma i slicnim pomagalima sa se vari. bez tegoba i posledica Vec je receno da je DTAVTT veceru. x la eticanma u pocetnoj taZI. obima. cak x: . razgradnju u organizmu narocito z b og pos Ie dn! po d at k a. likorn klinickog ispitivanja i. gojaznoscu. Polozio je isplit prica prirodnog porekla. ansiranosti njegovog sadrzaja. Jednostavno u solju naravno. Uticaj na prisustvo maso tome govori DIAVTTOVA Sta je. Nema janje same jedan obrok DTAVIne moze da bude tako efikasno velike tajne. a jedan obrok od Spravljen je iskljucivo od i srcanim tegobama.20 stance. ali je nedoKome je sve namenjen? cipiran. dakle svima povecane masnoce u krvi ili irna. sirokom krugu korisnika.man za konzumiranje.proteinirna. a skih poremecaja i bolesti. komplikacija gojaznosti. godine klinicko ispitivanje na uzorku od minuta da sadrzaj nabubri upuceni na dietaLnu hranu sa 15 procenata staro ti preko pedeset godina. pnro ne faktore. preporucljivo uzimati DIAVTT. mekinje. ··U dn . Na lnstitutu za endokrinologiju. instant obroci sa izbalansiranim prirodnim komponentama prilagoden ishrani diabeticara. neminovno svake osobe odgovome za opoDIAVIT je laka. odnosno 155 kCal. koje pomazu odsto. dovolbombastom reklamom. Zbog togaje DAVIT sjajna dopJednostavan za koriscenje. za b kon m brze izlucivanje ugljenih bilo koji medicinski ili farmakoloski preparat. To su sojine. na trtiiltu vec govom ukupnom kvaliktetu obrano mleko surutka u prabu DIAVTT dopadne i dalje mogu duze vreme postoji proizvod lecitin i pivski kvasac. kojih nata lost nema cle po pacijente. zamene oruc 1 popo hidrata. kao sto je rak nedovoljno poznata. 0 se obrocima. dietnim vlakntelesnom tezinom. Sve bolja nesumljivo svedoci i Ziatna da ga koriste vise puta dnevno. . koja Diavit je pozeljan. s se. ko i bil d b ULIOU I veceru. ". nezasicenim masnirn gojaznima. pa ga nema uravnotezena hrana tivosti . vitaminirna i minerneurednom probavom. vazniji Novosadskog sajma. izrazite gojaznosti s povisenim do bioloski prirodnog to manje ugljenih bidrata krvnim pritiskom kao i povecanirn masnocama u krvi. d c. diabetesa i bolesti metabolizma DTAVTTA. krvni pritisak za 5. ali i gojaznbogatih esercijalnim materijadansa. telesna tezina kod ispitani. uvece bez obzira ishranu diabeticara. Odgovarajucom hranom Posle 30 dana redovnog uzimanja dva obroka DTAVITA. da manji zelju za hraje prisutan u prodavnicarna osobama sa povecanim prisomogucavaju rnu najbolju nom. izmadu apotekama i marketima. zivot. Kao sto je ispitan i kao takav potvrden aJima. pos Ie di ca same POZI.. zdrave hrane. da ne Kvalitetno pakovanje. Ne treba posebno ni moze da pomogne u sprecavanjogurta ili caja (bez secera). gojaznost kod secerasa. bolesti. triglicerid za 35 odsto. zapravo DIAVIT? nib kiselina u krvi DIAVIT energetska vrednost: 100 grama To je uravnotezen.65 od to. secer u krvi je smanjen Diabeticarima izrazenom uneti i prirodne supza 10 odsto. x· " preporucuje D[seVITA a vec prisutnih masnoca i tivnog uticaja DIAVITA na funkcii CIJUp ankr easa. ali nista koriscenje. "to je za b e Iezeno u I· iteratun . pod nazivom Diavit koji u potmedalja za kvalitet od bolje namimice. To se moze postici prehramb ene. za kli x: d a to moze bi .~ I Vec duze vreme na trtiiltu je prisutan DlAVTT. la 0 Je to 1 0 po pose di b ·x . mogu ka umanjena je u proseku za 5 kilograma. Klinicki kiselinarna. dakl e. x· c.neophodan. d· I· . Oni kojima se lstini za volju.. saznanjima umesa e 40 grama (pet punib pogorsava samu bolest. . sa povisenirn krvnim pritiskom kilo Calorija.insulin . . izvrseno je 1993. zdravlje i dug coveku Dakle. Dodatna vrednost se zna. doduse prepravljeni dietike.. i obrok je spre(secera) i masti. pretbodno prokuvane. pa i Njegova vojstva su. ali nije nemoguce za 0 ro °d xak. od struke preporucen psenicnicne i jecmene uzina. ove tegobe su cest Ziatnom rnedaljom za kvalitet ovakvog kompleksa je u izbaluzrocnik mnogih drugib organna Novosadskorn sajmu. od nivoa poremecaja faze entnib materija.

MediGo-M sa Vama. .J.••• ZA ZDRA VU ISHRANU • PROIZVODI SOJA VITA GlLCOllENO 2 - BELLA VITA - Specijalizovana prodavnica za dijabeticare B I II. PREPARATJE TESTIRAN NA VMA. Prodaja tel. zasladivaci.ara:ta:z:a ~e secera uJavi iurirw. SACUVAJTE SVOJE ZDRAVUE SA DIJABETOM 2. ul re ~ ve 16 T. OVAJ PREPARAT CE REGULISATI VAS METABOLIZAM. Proizvodi od soje ne sadrie holesterol i zesicene masne kiseline.Saveti Eftdoltrinologa. vitaminima i mineralima.O. SMANJITI SECER I SACUVATI CELIJE ZA LUCENJE INSULINA. koji su uzrok nastajanja bolesti srca i krvnih sudova. invalidska kolica. FAX: 011 /639-624.. PREPARAT CE SPRECITI DA POSTANETE DIJABETICAR.e. ODLOZITE SEBI DAVANJE INJEKCIJA INSULINA. a kod obo/elih i starijih osoba imaju terapeutsko dejstvo. A IMATE POVISEN SECER I TRIGLICERIDE.multiv.) Program za dijabeticare (spricevi.medil:inddc~f!lI~ i'O.KoJrl)lI!tan progam. SOJAPROTEIN AD za preradu soje. Proizvodi Soja Vite koriste se u kombinaciji sa ostalim namirnicama biljnog i iivotinjskog porekla. Upotreba proizvoda Soja Vita u ish rani zdravih Ijudi ima dijetetsko i preventivno delovanje. a zahvaljujuci tehnoloskom procesu prerade imaju dobru svarljivost i iskoristljivost. carape za vene i dr.ara:ta. BECEJ Centrala. tel. . komadici.• zabotwiteinostranrlvo i ••• ••zapanltDi! .w:i.• Sa\rij" k :L 011/430-130 I MediGo-M D. -1nhalaa:Irl. stake. kilu. bombone za dijabeticare) Klompe i uniforme za medicinsko osoblje MediGo-M za Vas. vegetarijanska pasteta.: 021 1815-311. odresci. Koriscenjem proizvoda od soje obogacuje se ishrana .Sla:tJOO. Proizvode grupe Soja Vita cine: brasno.Apara:ti:z:a ~ pD:tiska. igle.O. AKO STE DIJABETICAR./fax. ortoze.Saveti mdricion. A ISTOVREMENO SMANJITI RIZIK OD INFARKTA I SLOGA.•. sokovi. aparati za samokontrolu secera.iria ••• •. . PROIZV08AC: HOLDING INSTITUT ZA OPSTU I FIZICKU HEMIJU. 180-329 .NAUKA U SLUZBI VASEG ZDRAVUA POMAlE VAM DA STAVITE POD KONTROLU SECER U KRVI. pelene za odrasle i dr. Sojino zrno je veoma bogato proteinima. iIi kao potpuna zamena mesa. pa su i proizodi od soje bogat izvor ovih sastojaka.) Ortopedska pomagala (stapovi.: 816-086 . prieno sojino zrno. kao i instant napitak Leci Vita.oarnindipnpara:6 . Ijuspice. Trg Nikole Pasica bb Sremska Mitrovica Tel/fax:022/61-00-25 Kod na moiete kupiti: Medicin ka pomagala (poja eve za prepone.Trakice i semon :z:awe vrft! . PRODAJA: 011 / 181-302. . BEOGRAD. . diemovi. AKO NISTE DIJABETICAR. grudne proteze.

s verovanjem da na ovaj ~in odgovorimo na sva pitanja i tiedoumice vezane za dijebetes. dr Pevle Pentelinsc. Oni se ispoljavaju vidu ostecenja erekcije. sto znaci da se dijabetes mora. zarazenorn iglom. Posto se na odgovarajuci nacin proceni da je taj momenat nastupio i da se vise ne rnoze da obezbedi uspesno lecenje dijabetesa primenom tableta. u vezi s dijabetesom ili nezavisno od njega. Do sada su nacinjene izvesne modifikacije u hemijskom sastavu. hermon kojeg stvara zlezda gusteraca (pankreas).) kao i tokom trudnoce. sto uzrokuje ostecenje krvnih sudova i cirkulacije. Majka nedavno obolelog deteta Sta nam mozete reci 0 potkoznom ubrizgavanju insulina "injekcijama" bez igle? Odgovor: Danas postoje posebni aparati (injektori) koji rnogu insulin (ili neku drugu supstancu) da ubrizgaju pod kozu. Medu njima je vodeci porernecaj erekcije (njena nedovoljnost ili cak potpuni izostanak). ali je svakako na prvom mestu njihova prevencija putem kvalitetnog lecenja i kontrole dijabetesa. u stampi se pojavljuju ovih dana clenci 0 stetnim. Bolesnica iz Vrbasa. izbegnute mogucnosti infekcije (zarazna zutica. Medutim. a uz to ima dosta prednosti u poredenju sa klasicnim davanjem insulina putem igle: prakticno bezbolno davanje insulina. da Ii ga onda moram primsti celog zivota? Odgovor: Tip secerne bolesti. tj. tada se dodaju jos i tablete za lecenje secerne bolesti. ad skora na insulinskoj terapiji Zasto se insulin ne proizvodi ikoristi u vidu tableta. koji nije dobro lecen. on bi se jednostavno pod uticajem enzima za varenje razgradio ("svario") i time izgubio svoje dejstvo. ili tip II dijabetes. u oko polovine muskaraca postoje manje ili vise izrazeni porernecaji seksualne funkcije. pri cemu ovaj mlaz probija kozu. Nakon toga. Sta je od toga tscno? 16 t . na primer u vidu tableta ili rastvora. Uz to. odsustvo straha i nelagodnosti pri ubrizgavanju. Trenutno raspolozivim aparatima rnoze se u jednoj dozi.j. odnosno dugotrajno povisena vrednost secera 1I krvi. AIDS) kako za one koji primaju insulin.Pitanja i odgovori DIJABETOLOG VAM ODGOV ARA Rubr:ika "pitsaje i odgovori" stvorena je u cilju konkretne pomoci tusim ~itaocima. Razlog ovome je njegov hemijski sastav belancevinastog karaktera. Ovo vreme do nastanka iscrpljenosti moze da traje razlicito dugo. Odgovore ce davati prof. dati od 5 do 30 i. Ovim putem se mogu davati insulini kratkog i srednje dugog dejstva (tipa NPH insulina). bez dugog odlaganja. koristite se dvojako: prolazno ili trajno. Nazalost. Ovo se isto odnosi i na seksualne organe i njihovu funkciju. dat na ovaj nacin i disperzija po tkivu i resorpcija slicni su kao i pri davanju insulina putem igle. maksimalnu primenu tableta. pa i po zivot opssnitn. kao i ostecenje nerava u predelu polnih organa. praceno visokim vrednostima secera u krvi. cime bi se izbegla potreba njego vog davanja putem injekcija? Odgovor: Insulin. uneo preko usta i dospeo u organe za varenje. Medutim. treba preci na insulinsku terapiju jer u protivnom svako duze odlaganje. a kada ovo stanje prode. to jest jednim navlacenjern i ustricavanjem. moze leciti same pravilnom ishranom (dijetorn). Kada se govori 0 porernecaju seksualne funkcije u muskaraca sa dijabetesom u vecini slucajeva se misli na hronican poremecaj erekcije. operacija i slicno. odnosno potencije. isto kao i insulin koji je dat na klasican nacin putem brizgalice (sprica) i igle. pocevsi od tog momenta pa u buduce. U osoba obolelih od seceme bolesti. koje se lece insulinorn. kojem se zahvaljujemo na svesrdnoj pomoci. disajnih organa) i ovakvih vrsta insulina ima vec u svetu. pod velikim pritiskom.j. tako i za one koji se mogu slucajno ubosti upotrebljenom i odbacenorn. organskih ostecenja. Zabrinuti dijabeticar Da Ii je pojava impotencije u muskerece obolelih od seceme bolesti cesca nego sto je uobicsjeno? Odgovor: Secema bolest. koji u krajnjem mogu nepovoljno uticati i na plodnost ovih osoba. ovakav insulin nije pogodan za 'lecenje secerne bolesti u ljudi. prakticno iscrpi. odnosno njegovog dejstva. medntim to moraju biti takozvani koncentrovani insulini koji sadrzi na I mililitar 100 i. kada bi se insulin. kojima je spreceno "svarivanje" insulina u organima za varenje i tako ocuvano njegovo biolosko dejstvo. Dugogodisnji dijabeticar iz Indije Pozna to je de osobe obolele od seceme bolesti cesto imaju i povisene vrednosti holesterola u krvi te da zbog toga moraju da uzimaju odgoversjuce lekove. bolesnik se ponovo vraca na prethodni vid lecenja. Medutim postoji i situacija kada se insulinska terapija uvodi kao trajna. Porernecaj erekcije rnoze biti prolazan (u fazi akutnih i izrazitih pogorsanja dijabetesa) koji se nakon normalizacije vrednosti secera u krvi povlaci i hronican. mnogo dalje se odmaklo u proizvodnji i primeni vrsta insulina koji se mogu aplikovati preko sluzokoza (nosa. iako uz ovaj porernecaj mogu biti pridruzeni jos i smanjenje libida i razni poremecaji ejakulacije. u ovom tipu dijabetesa. Prolazno se insulin primenjuje u slucaju akutnog metabolickog pogorsanja dijabetesa. naziva se insulinnezavisni. ukoliko se dobro ne leci i ne kontrolise. izlucuje se direktno u krvotok i putem krvi se raznosi i ispoljava svoje delovanje po celom telu. u stepenima povecanja po 1 i. ni uz maksimalnu stirnulaciju. tezih akutnih stresnih situacija (tezih akurnih infekcija i drugih bolesti. Injekcija insulina. S druge strane. smanjenja libida i porernecaja ejakulacije. Medutim. a odlikuje se relativnim nedostatkom insulina. ovim porernecajem mogu doprinositi i psihogeni momenti. posle odredenog vremena. Lecenje ovih porernecaja je hronicno. koji je posledica prethodno pomenutih hronicnih. Ako bih poceo da primsm insulin. U ovom slucaju se insulin ubrizgava u tankom mlazu. Secemu bolest lecim dijetom i tsbleteme. od koje Vi bolujete. Procenjuje se da posle desetak i vise godina trjanja dijabetesa. to jest u potkozno tkivo. leciti insulinom. Osnovni uzrok koji do svega ovoga dovodi je neregulisan dijabetes. s razlicitim stepenom uspeha.j. Ovaj tip dijabetesa se. tada pankereas ne moze vise da stvara potrebnu kolicinu insulina. dovodi do trajnih ostecenja organizama. bar u pocetku. Ocekuje se uskoro pojava ovakvih aparata i u nasoj sredini. Kada nastane iscrpljenost funkcije. Nosovasdanin zabrinut zbog saveta da nas-tavi dalje lecenje svoje bolest insulinom. Istrazivanja 1I tom smislu se i dalje sprovode uz nadu da ce jednog dana biti pronadena i "insulinska tableta". bez primene igle. ali i na drugim organima. Dubina do koje dopre insulin. ali su ova jedinjenja mogla da se primene sarno u eksperimentima na zivotinjama. u odredenim situacijarna mora se za lecenje primeniti insulin. a to je stanje kada se funkcija pankreasa. rnofe dovesti do ostecenja brojnih organa i njihovih funkcija. pojavama nastalim tokom uzimanja ovih lekova. a ukoliko ovo nije dovoljno. insulin 1I krvotok dospeva putem resorpcije iz potkoznog tkiva nakon date injekcije insulina. Nezeljene lokalne promene na mestu aplikacije navodno nisu ~escc niti intezivnije nego prilikom koriscenja igle. posto insulin dospe u potkozno tkivo. on biva postepeno resorbovan. od godinu-dve do desetak i vise go dina.

na prethodni nadrazaj. primenom fizicke aktivnosti i ako je potrebno. nalaze se opisi vefbanja disanja i masaze 1800 godina pre nase ere. U istoriji medicine mogu se naci mnogi lekari klasicne Grcke koji su preporucivali masazu (npr. pored izrazito korisnih terapijskih efekata. leva pa deSna ruka u sedecem. simvastatin. a istovremeno su povecane enzimske i metabolicke reakcije. Poslednjih par godina u svetu je registrovan i upotrebljavan cerivastatin. Dosadasnja istraZivanja govore da se mogu naci zapisi 0 primeni masaze kod Kineza do 6000 godina pre nase ere. Upotrebio je Lepage. ramena. Medu njima je i povisena vrednost holesterola u krvi (hiperholesterolemija) koja se leci odgovarajucom dijetom. mogu. trbuh u lererem. odnosno poboljsava se protok u venskom i limfnom sistemu. Najl~~ ~ovek sam sebi izmasira ruke. Ick iz grupe statina (zasticeno ime "Baycol") za koji je ustanovljeno da I!esee nego ostali lekovi iz ove grupe dovodi do ostecenja rnisicnog tkiva. trudnoca. misica i zglobova. pa su nikle i mnoge skole koje osposobljavaju kvalifikovani kadar za sprovodenje masaze . noge. Hipokrat. a medu kojima su na raspolaganju na nasem podrucju lovastatin. lokomotornu pokretljivost unutrasnjih organa. kojih ima vise vrsta. Lokalno se nakon masafe temperatura koze poveca za oko 3 stepena Celzijusa. proizvodac je ovaj lek privremeno povukao iz upotrebe. Kod samomasaze oovek se UQ' da os~a svoje telo da~nj~ vlada i da ga relaksira. sa povisenim vrednostima ili poremecenim sastavom masnih materija u krvi. ostrva i kultura. po zivot opasne komplikacije. Poslednjih godina rnasaza je osvojila civilizovani svet. u starom veku kao metodu lecenja obolelih i povredenih i kao metodu kod atleta i gladijatora. dodatno i lekovima. J apanci su upotrebljavali rnasazu od pocetka njihove istorije. cesto su prisutni u obolelih od see erne bolesti. Biokman kaze u svojoj publikaciji: "rnasaza jc pocela onda kada je prvi eovek trljao svoje uboje" . koza dobije novu svezinu. trbuh i grudi a mnogo tefe i delimifuo izmasira vrat. Razvoj rnasaze u staroj Kini isao je uporedo sa razvojem njihove medicine koja je pored lekova i trava primenjivala akupunkturu. Rec masaza (massage) pojavila se po prvi put u francuskoj Iiteraturi 1813. I danas svako dete kada se udari mahinalno i refleksno trlja udareno mesto. do sada su izuzetno retko registrovane teze. Asirci. Vremenom masaza je postavljena na naucnu medicinsku bazu.jaci). organe i potkozno tkivo. pravastatin. elasticnost. sv~ delove tela. treba napomenuti da se ovaj lek kod nas ne upotrebljava jer do nas nije jos ni stigao. delove tela. U rukopisima indijskog religioznog kulta Joga. Masala i njeno deJovanje na Qrganizam • LEK I RELAKSACIJA Pise: Dr Svetlana Kevic. jer se vodilo racuna 0 takozvanim kontraindikacijama za primenu ovih lekova (glavnc su: postojeca ostecenja funkcije jetre i bubrega i neka oboljenja misica. Iz cinjenice da rnehanickim drazenjern koze vrsimo delovanje na nervni sistem. godine. Ieda.masere. rojevi tih impulsa odlazc u centralni nervni sistem odakle se obradeni vracaju prema periferiji do onih mesta gde ce se rnanifestovati efekat delovanja kao odgovor SAMOMASAZAiili Ima ograniceao dejstvo U odnosu na masazn kad je izvodi druga osoba jer je tesko samom sebi obraqiti. Medutim. poboljsanja cirkulacije i rnetabolizma i reintegracije ostecenih ili izmenjenih funkcija. Ljudski organizam je vrlo slozen sistem koga cine razni elementi koji su preko nervnog sistema povezani u funkcionalnu celinu. koji u to vreme. odredenim hvatovima ili pomocu specijalnih aparata. Rizik nastanka pomenutih komplikacija izrazito se povccava ako se ovi lekovi daju istovremeno sa nekim drugim lekovima. sportu. odvodenje stetnih produkata i smanjenje bola lokalno. praceni pokazatelji podnosljivosti lekova. Desna ruka masira se poslednja jer se ona masiranjem najvBe zamoti (d~n. proizilazi da je dejstvo masaze na kozu dvojako . Masaza predstavlja jednu posebnu metodu delovanja na telo. Galen i drugi). Iz tih razloga. Na~ masiranja kod samomasaze je: noge u sedecem polozaju. Medu najefikasnijim lekovima za lecenje hiperholesterolemije su takozvani statini. Samomasaza se primenjuje pod. imati i izvesnih nezeljenih.Odgovor: Porernecaji metabolizma masti. uostalom kao i svi ostali. kao i pracenje njihove podnosljivosti u toku primene. nisu imali nikakvih veza sa Evropom i Azijom. Askepiades. ne bi trebalo postavljati pitanje da li ih primenjivati ili ne primenjivati za lecenje hiperholesterolemije. boju. u veoma retkim slucajevirna. Svoje opravdano mesto rnasaza je nasi a i u fizikalnoj medicini u okviru rnehanoterapije koja obuhvata niz metoda i tehnika koje se primenjuju manuelno ili aparaturno u cilju smanjenja osecaja bola. vIat ~ramena u sederem. Medutim. 17 . pre svega sa nekim lekovima koji se takode koriste za snizenje nivoa masti u krvi (takozvani derivati fibicke kiselinc). u knjigama Veda. le& i bokovi u sederem. specijaIista fizikalne medicine i rehabilitacije Masaza je jedan od najstarijih metoda lecenja koji se primenjuje hiljadama godina i tokom vremena dopunjava bogatim svakodnevnim iskustvom. uzela je velikog maha u medicinskom lecenju. Izvodi se mehanickim delovanjem ruku na telo. sto u nekim slucajevirna rnoze i po zivot biti opasno. Persijanci. Kada je reI! 0 statinima. Centralni nervni sistem staIno prima brojne impulse kako spolja tako i iz unutrasnjih organa putem aferntnih impulsa. NajvaZniji su ostecenja jetre i razgradnja i propadanje rnisica. sporednih efekata. Masazu su upotrebljavali Egipcani. Masiranjem se vrsi drazenje receptora u kozi tetiva. ovi lekovi. stari Grci i Rirnljani. pa su napisane i mnoge trucne knjigc. tokom primene ovih lekova. Ta ree je nastala od latinske reci "massare" (gnjeciti) ili od arapske reci "mass" (nesto pritiskivati). grudi isto u l~erem. Na mestu efekta nastaje prosirenje krvnih sudova. istinl princfpima kao' i svak'a masaza. Po tim izvorima vidimo da su Ijudi nezavisno jedni od drugih pronasli i upotrebljavali masazu vec u najstarijim vremenima.mehanicko i refleksno. cirkulaciju krvi. a takode su. Mnogi putnici i istrazivaci pisu 0 masazi kod urodenika raznih dalekih zemalja. krsta i glntealne delove tela. fluvasatin i atorvastatin. tonus glatke i poprecno prugaste muskulature. dojenje i upotreba alkohola). pa ima sposobnost da ih analizira i vrsi njihovu sintezu i vraca ih periferiji eferentnim putevima. U zakljucku bih rekao da su statini vrlo korisni i efikasni lekovi i da se uz postovanje indikacija i kontraindikacija za njihovu primenu. poboljsanje celijske ishrane.

. uzrocima i rasprostranjenosti porernecaja tolerancije glukoze su neophodna jer oboleli od sccerne bolesti saznaje da njegov zdravstveni problem nije usamljen i da ima veliki broj saboraca u borbi za dobro zdravlje. i svim ostalim brojevima naseg l3asopisa) obrazujemo u oblasti pravilne ishrane. Uhranjenost moze biti fizioloska ("normalna "). pothranjenost i gojaznost. Povecan secer naste ima 30. U okviru Vase mutrivne edukacije koriste se kilokalorije (KcaI).0 odsto. Vi.". . Jedinice za energiju su kilokalorije (Kcal). ali "" ~ i svi koji zele da unaprede svoje zdrav tveno stanje i sprece nastanak bolesti) usvojite za ceo zivot i da Vam primena takvog nacina ishrane ne otezava svakodnevni zivot. a u razvijenim zemljama za 8. pitate se Vi.6 miliona odraslih osoba i 21. Hrana sadrzi energiju.•. diabetes melitus tip II (NIDDM . Nutrieija je ishrana. rad misica i proizvodnji telesne toplote potrebna je energija. rnozete da zivite i radite kao svi ostali zciravi ljudi. Novi Sad malo zarnisljcni.insulin dependant diabetes mellitus. Da bi predupredili nastanak bolesti.5 odsto za period 1995-2000. Tokom nutrivnog obrazovanja (edukacije) molim citaoce da nikako ne -_ Zadatak nije lak jer ishranu za obolele od porernecaja tolerancije glukoze (secera) treba tako da Vam predstavim da je Vi (oboleli od ••••• secerue bolesti. spreciti nastanak gojaznosti i povecati Iizicku aktivnost.181 kJ. ostecena tolerancije naste). moramo neutralisati njegove uzroke. Pazljivijem ciraocu. diabetes mellitus tip I (IDDM .impaired glucose tolerance. ostecena tolerancije glukoze). U okviru porernecaja toleraneije secera (glukoze) postoji sindrom smanjene tolerancija glukoze naste (IFO .Ishrana NUTRITIVNO OBRAZOV ANJE S osobitom W6u all i odgovorno§6u sam ptibvetile tie lsk zadatak da Yam kroz ptibvetljivu pricu ptedstsvim naCin ishrane za osobe obolele od seeerne bolesti (diabetes mellitus).impaired fasting glucosa. diabetes mellitus-a. a najvazniji i najcesci uzroci su mu gojaznost i % fizicka neaktivnost. ••••••••.non insulin dcpendant diabetes mellitus.. gestacioni diabetes (secerna bolest koja se javlja tokom trudnoce).-: _"~" ~ ( . /'. insulin zavisni diabetes melitus). Medicinski iekultet. ' secerne • dasnjeg nacina ishrane i prihvatanje ishrane sadrzane u principima ishrane za obolele od secerne bolesti. Kako. te ce biti reci i 0 toj temi. sindrom smanjene tolerancije glukoze (lOT . Od svih pomenutih porernecaja tolerancije secera najcesci je insulin nezavisni tip bolesti (Diabetes mellitus tip II) koji se javlja u odraslom zivotnom dobu.••• secerne bolesti Vojvodini u ima oko 8. da su Evropljani u 10-20 ods to slucajeva gojazni te da je broj obolelih od secerne bolesti porastao u zemljama u razvoju za 18 odsto. Za odrzavanje bazalnog metabolizma. u c e s t a lo s t gojaznosti kako medu muskarcirna tako i medu zenama je visa od 50 odsto. Novom Sadu. Da problem gojazno ti i diabets mellitus-a ni tako mali ukazuju podaci da je 180. Primenjljivi dnevni jelovnici bice prezentovani. ili kilodzuli (kJoul) i njihov odnos je 1 Kcal = 4. Energija iz hrane neophodna je za odrzavanje osnovnih funkcija Ijudskog organizma.22 odsto muskaraca i 20. Energija . insulin nezavisna secerna bolest). jasno da odredivanje dnevnih energetskih potreba zavisi od stanja uhranjenosti pojedinaca i da je strogo individualno. hranljive i zastitne materije.86 zena. pa se znaci nadalje (u ovom. obolelih od Prica 0 ishrani u secernoj bolesti ce se nadalje zvati Nutritivno obrazovanje. ali morate nesto vise paznje da posvetite ishrani i fizickoj aktivnosti. Dakle postovani citaoci. zaborave na fizicku aktivnost 18 . usvanje hrane. kao oboleli od nekog oblika porernecaja tolerancije glukoze. U nasem gradu. ako Vam je neki doktor poklonio neku od ovih dijagnoza nije vreme za ocajavanje vec nap red u delotvornu akciju protiv diabetes mellitus-a. a svaka pomoc Coveku jeste east Doc.Svaka namirnica ima svoju energetsku vrednost. Ako bi se "ikako smele uproseciti" energetske potrebe umereno fizicki aktivnog 130veka su 2100 Kcal dnevno pri fizioloskoj uhranjenosti. Koliko nam je energije dnevno potrebno zavisi od vrednosti bazalnog metabolizrna i vrste fizicke aktivnosti kojom se bavimo u toku radnog vremena i van radnog vremena. Obavestenja 0 oblicima.. Svaki od navedenih oblika porernecaja tolerancije glukoze secera kao prvu meru u lecenju zahteva promenu dosa• •. Cast je jet treba bid od pomoci obolelom coveku. Kulinarska obrada hrane je znacajan deo nutritivnog obrazovanja. dr Budlmka Novekovic Institut za zsstitu zdrsvljs. jos vise zbunjeni.9 miliona dece gojazno. stalnu i svakodnevnu 0 kojoj ce neizostavno biti govora. godina. sada je. .

kao sto su. Junece meso 129. ZALOGAJ uziv. koji treba da su znatno vise zastupljeni u ishrani nego ~to je to sada slucaj posebno u dijabetesnih boJesnika. str.0 Kcal. Sasvirn je razumljivo da i luana. Prof. citalac u njoj nalazi ohrabrenje i shvata da je prcporucena ishrana sasvim prihvatljiva. To su posude i kasike poznate zapremine koje se mogu kupiti u svakoj samoposluzi i olaksavaju zivot obolelim od secerne bolesti. Sa i tim entuzijazrnorn prihvatili su se pisanja ove knjige i kao rezultat takvog truda pred nama je prirucnik koji ce nesumnjivo biti i dobar prirucnika za sve zdravstvene radnike i dijabeticare u svakodnevnom radu s obolelim od secerne bolesti. Uz o novnc podatke 0 hranljivim materijama i energetskim potrebarna organizma.0 Kcal. Potrcban prostor posvecen je i vestackirn zasladivacima i zamena za sccer. Ono cemu svaka osoba sa porernecajern tolerancija glukoze treba da tezi jestc postizanje i odrZavanjc pozeljnc telesnc ma e. Njihov entuzijazam i plodna aktivnost u Drustvu za borbu protiv secerne bolesti grada Beograda. ali i znatno sire. kolicine dijetnih biljnih vlakana u brojnim namirnicama.Polubeli bleb 235. gojaznost i porernecaj mctabolizma masti (Iipida). Pozeljna telesna ma a ("teZina") nije nikakav estetski kriterijum vec ozbiljno zdravstveno obeldje jer je to NAMIRNICB danasnjeg teksta dajemo nekoliko primera.00 Kcal. Koriscenjern tzv. nutrivno deklarisc svoj proizvod. med Teodora Beljie i dr SaSa A vakum 0vie Izdavac: Velarta. sccernog indeksa za vrlo veliki broj narnirnica. pa vec samim tim pobuduje poscbnu paznju. a ne bauk i osuda na talno odricanje i zabrane. takode. zalogaj uzivanja" prva je u nasoj zemlji koja je u potpunosti posvecena ish rani obolelih od secerne bolesti. kao ~to su. Vas lekar. kojc problcmatiku dijabetcsa razmatraju u celini . Antioksidan irna. prvenstveno.energetske vrednosti pojedinih namirnica (na 100 grama namirnice): . na primer.0 Kcal. isanja" Nastavak nutrivnog obrazovanja u stcdecetn broju ssdriscc: hranijive meteiije. U nasoj zcrnlji postoji vise vrlo dobro popularno pi anih knjiga 0 scccrnoj bole ti. Smud (riba) 79. poneki prehrarnbeni proizvodac. U sklopu ona telesna masa koju prati najmanje oboljevanje i najmanja smrtno t.2 odsto ml. 2001. a zanimljivi i korisni su i tekstovi 0 unosu kafe i caja.Stanje Vase uhranjenosti i Vase. mislite Vi. scccrnih jcdinica bolesnicima c pruza mogucnost da znatno jcdno tavnije i pouzdanije nacinc izbor pozeljnih vrsta i kolicine pojcdinih namirnica i jcla. Uostalorn. kako od trane strucnjaka tako i samih bolesnika. azalost. predstavlja kljucni element u prevenciji i lecenju.0 Kcal. energetske potrosnje pri odredenim Iizickirn akrivnostima i druge. Da bi se pojednostavilo obrazovanje i informisanost 0 ishrani svakog dijabeticnog pacijenta u razvijenim zemlja- rna po toji obaveza "Nuttitivtiog deklsrvakog pakovanja bilo koje namirnice ili pica. raznovrsna i ukusna. posebno su interesantni delovi 0 glikcmij kom ili slatkom indcksu i indeksu sitosti. ANJA" Auton: dr sci.2 odsto ml. Cela materija je podeljena u 27 delova i bogato je iluslrovana instruktivnim criefima i shernarna. preko razlicitih terapijskih postupaka. Autori se dugi niz godina bave dijabetesom i vrsni su poznavaoci ovog oboljenja. Valja jos spomenuti delove 0 dijetnim biljnim vlaknima i tzv. upotrebi alkohola. mleko (obrano 2. U knjizi se nalazi sveono sto 0 ish rani treba da zna dijabetesni bolesnik i sto ce rnu omoguciti da u svakoj prilici naCini dobar izbor pojedinacnog obroka i celokupnog dnevnog jelovnika. a svakom pakovanju pojedinog prehrambenog proizvoda pise kolika je energetska i nutrivna vrednost bas tog prehrambenog proizvoda. Razumljivo da je ona zanimljiva i svakoj. Medutirn knjiga "Zalogaj zdravlja. dr Lazar Lcpsanovic t 19 . u takvirn knjigama zauzima vazno mesto i znacajan prostor. paradajz 14. dobro su poznati i visoko cenjeni. dozvoljenog dnevnog unosa razlicitih za ladivaca. jogurt (obrano 2. Prikaz kniige: SVE NA JEDNOM MESTU "ZALOGAJ ZDRA VUA. a pracenjc stanja Vase uhranjenosti je isto tako vazno kao i pracenje vrcdnosti secera u krvi (glikernije). kroz knjigu provejava ton optirnizrna.0 Kcal. jabuka 45 Kcal i uarandza 41. sto znatno olaksava razumevanje ove ne uvek jedno tavne matcrije. ad prve do ploslednje trane. primeraka dijeta razlicite energetske vrcdnosti. osobi koja zeli da se upozna sa principima pravilne ishranc i da zdravo zivi. paprika (rota) 22. masti) 50. Beograd.0 Kcal. u nasoj zemlji ta pojava nije obavezna. kao najvaznija i uvek potrebna mera u leccnju. Dragocene u vrlo pregledne tabele. crni bleb 222. 118. dobrovoljno.0 Kcal. to proizlazi i iz amog naslova knjige. "Ali kako cu ja znati koliko u hlcbu ili jabuci koju jedem ima te energije odno no tih kalorija?" Vredni nutricionisti (nutricionista . Stavik ona je tako koncipirana da moze biti od kori ti i 0 obama koje imaju neko drugo oboljenje ili porernecaj u kojem i hrana.0 Kcal. individualne energetske potrebe.lekar specijalista koji se bavi ishranom Ijudi) i analiticni biohemicari sirorn sveta napravili su Tablice sastava namirnica koje sadrze energetsku i hranljivu vredno t bilo koje hrane ili pica preracunato na 100 grama U nekim zemljama postoje "zapreminske mere". pa sve do njcnih mnogobrojn ih socija Ino-rued icinsk ih a pekata. zdrsvstvenu piramidu ishrane i jedan prilivetljiv dnevni jelovnik. treba da Vam izracuna Vasu telesnu ma u. "Sve je to iacno i lepo". tabelc encrget ke vrednosii pojedinih hranljivih materija. inace zdravoj.poccv od uzroka i klinickih karakteri tika. takode. a 0 cemu dosada u nas nijc pisano. cnergetske vrednosti pojcdinih alkoholnih napitaka. te 0 stetnosti pusenja. treba da odredi Vas lekar u momentu postavljanja dijagnoze diabetes mellitu -a. masti) 50.

e stimulisu gusteracu bolesnika na povecano lucenje insulina vec deluju posredstvom drugih mehanizama. narocito je znacajno da ga treba uzimati posle jela. Metformin kod znatnog broja bolesnika rnoze dovesti do stornacnih tegoba (muka.povccava osetIjivost "insulinskih prijemnika" ili . Po pravilu javlja se kod bolcsnika koji imaju 0 tecenje bubrega ili jetre.NS" u tnesecu aprilu.5 grama. mg. to su derivati sulfonilureje. zbog cega ne dovodi do hipoglikemije. Pozivamo na ucesce SPORTSKII POSLOVNICENTAR ·VOJVODINA" "DIJABETA . proliv) zbog cega ga pacijenti cesto izbegavaju. tnesecu borbe protiv se6eme bolesti. pa se doza postepeno povecava do maksimalne. strucno receno. Da bi se to izbeglo lek treba postepeno uvoditi i. Medunarodna prodajna izlozba dijetetskib proizvoda. Pri uvodenju metIorgina preporucuje se 1 tableta uz veceru. na stanje krvnih sudova. 2 .ima povoljan uticaj na nivoe rnasnocc u krvi. sto ima povoljan efekat na vrednosti sccera u krvi i. razumljivo uvek UZ odgovarajuCi retim isiueae.Prema podacima Arnericke dijabetoloske asocijacije iz decembra 1998. U nekim zemljama postoje preparai metformina u tabletama od 850. Retka komplikacija lecenja metaforrnnom je tezak metabolicki porernecaj koji se naziva laktatna acidoza ili kiselost organizma uzrokovana povecanirn stvaranjem rnlecne kiseline. Metformin se cesto kombinuje sa sulfinolurejskirn sredstvima (kod nas preparati "Daonil ". Smatra se da ovaj lek moze usporiti iJi zaustaviti progresiju ovih stanja u pravcu nastanka manifestne secerne bolesti. "Beglynor") u situacijama kada sam nernoze da dove de do pozcljnog efekta. otgsnizujud medunaronu izloZbu "Dijebete . koji poveCavaju osetljivost na insulin. gadenje.2. "'" KATALOG lZLAGACA VAS! . "Aglikern". Dr Dafina Ristic 21. . Kod nas postoji nekoliko prcparata metformina: "Tcfor ". Dtustvo za borbu protiv seceme bolesti. daje svoj doprinos u priJrupljanju stedstava neophodnih za pripremu i boravak dece obolele od seceme bolesti u "Letnjoj Skoli" . ako se vodi racuna 0 kontraindikaciju za primenu metformina. cine ga lekom prve Jinije. sto je posebno znacajno. a do danas jo§ tiisu u upotrebi u na§oj zemlji. Lek se uzima uz obrok. godine javlja se u tri slucaja na 100 bolesnika godisnjc koji su leceni ovim preparatom. zbog cega je pre njihovc primene potrebno odgovarajucim pregledima i analizama proveriti funkciono stanje ovih organa i opste zdravstveno stanje. amenjen je prvenst veno gojaznim dijabeticarirna. receptora za insulin i povecava broj tih receptora na misicnim i cclijarna masnog tkiva. Moze se kombinovati i sa insulinom i to kod gojaznih dijabeticara koji i pored primene in ulina imaju losu regulaciju secerne bolesti. grada Novog Sada. ("Glucophage"). moze se smanjiti doza insulina. koji gotovo po pravilu lucc povecane kolicine insulina ali je njegova efikasnost smanjena. derivati tiazolidindiona. OCEKUJEMO 20 DRUGA VOJVODANSKA MEDUNARODNAPRODAJNA IZLOZBA ~~l@~~I~l~~~ . nadimanje. te na taj nacin moze dovesti do smanjenja telesne tcfine. . Metformin je preparat iz grupe bigvarnida koji zadnjih godina dozivljava renesan u u lecenju tipa II sccerne bolesti ili takozvanog insulinnezavisnog oblika bolesti. koja ima visegodiSnju trediciju. pogotovo za gojazne dijabeticare. "Gluforrnin" i to su tablete od 500 mg. "Glioral".METFORMIN U LBCBNJU SECERNE BOLBSTI Dsnss nam stoje na raspolaganju peroralna antidijabetesna siedstve (tablete za leeenje §e6erne bolesti} i insulin. U grupu ovili Iekove mogu se uslovno svtststi i iabibitori resorpcija ugljenib hidrata u crevima (njihov osnovni predstavnik je akarboza).skoli Zivota. Postoje txi grope antidijabetika. Danas je njegova primena prosirena i na osobe s velikim rizikom za nastanak dijabetesa: gojazni i lica sa izmenjenim takozvanim testom opterccenja glikozom ili latentnim dijabetesom. jegova sposobnost da poveca insulinsku osetljivost i da utice na ncke druge Iaktore rizika za nastanak oboljcnja srca i krvnih sudova. U stvari. za razliku od drugih medikamenata za lecenje secerne bolcsti.04. koju ne treba prekoraciti. sa motom "Borba za bolji kvalitet Zivljenja". 2-3 puta na dan. Vremenom se ove tegobe u vecini bolesnika povlace. 04. pribora za samokontrolu se6eme bolesti i literature 0 secemoj bolesti. na taj nacin smanjuje se rczistencija ili "otpornost na dejstvo insulina": . bigvanidi ijedna nova grupa ovih lekovs. . Moze se zakljuciti da je metformin efikasan i siguran lek u lecenju tipa II secerne bolesti. onda prakticno ne postoji opasnost od nastanka laktatne akcidoze. jegovom upotrebom kod gojaznih osoba lccenih insulinom. u na§oj stediai sssvim ietko upotrebljavani. metformin veoma retko dovodi do ove kornplikacije .dovodi do smanjenog stvaranja glikoze u jetri. Kako deluje metformin? Njegovo dejstvo ostvaruje se putem vise mehanizama: . Znacajno je da metformin ne utice na lucenje insulina od stranc gusterace.NS" 2002. Za razliku od drugih derivata bigvamida (koji su danas iz tog razloga napusteni).smanjuje apetit i otezava upijanje glikoze u tankom crevu. "Predian".29.

svetu. i kasnije slavnorn. Kasnije. o "VLES VELES K JIZI" Jurija Miroljubova. a Lidijci i Jernej Kopitar. Nema istine u tome. Iotokopije nekih slovnih znakova. A jos ce odgonetnuti zapise. Moskve i za slavizam. . kako do sada ucili. da u Sioveni i pre Cirila i Metodija imali svoje autohtono pismo. diplomata i knjige su prvi put objavljeni Upotedae tablica etturskog pisme. poceo mnogo pre Hrista. dana danasnjeg. emigranta. koji jezika i nase stokavstine. koji su vladali pre Stefana Nemanjica. runa. sto kazuju i oduvek odisala srbomrznjorn i falsifikajugoslavizam sa balkanstvom". I profesor Relja Novakovic i stariji istoricar Milo~ S. Etrurci su pre vise zidali i pisaJi cirilicorn. aravno. vintanice. Iz ove je nas veliki pesnik. na ovim pisao: "Hrvati nisu nikad marili slovirna rade mnogi naucnici u svetu. koji su ovde od iskona. Sibira. sta bi. Italije (Starog Rima). Bee). P otkrica dobro su uzdrmala ternclje berlinsko . Panonije iBalkana u celini. upoznaje dao standardizaeiju jezika i pisruskog isioricara Jurija menosti proizaslu iz srpskog Miroljubova. da smo se kretali preko Kine.. Akademik Milos Milojevic (1840. Mnogo pre. Vuk samo pozajmio. Afrike.. kada im je nije. a pismo podseca na cirilicno i grcko. do sa vlesovicom "Verujcm u Boga i u srpstvo". lidi. odi na teritoriji danasnje Vuku Karadzicu davao uputstzapadne Turske. nas svernu naucili) osarn stotina gerrnanska.. smo imali i ranije. likijska.. i latinska.( Mali Cas istoriie Voiislava Ananica w> • Stari istoricari kafu da su Srbi kao narod medu najstarijim i da su od Srba proizasli svi slovenski narodi. To je milenijuma ziveli na podrucju razlika od skoro dva rnilenijudanasnje !talije. a natno razlikuje od cirilice. godinc postane srpska Biblija. sa Tibeta i Kavkaza. Turske. Hrastove dascice sa mnoga. koja je identifikovali sa ruskim pravoslavljem.indijskog podruCja. aime ne poteenjudesna na leva (kao u Iranu) i jerno Vuka i Hvala mu za svo podsccali su na nasu cirilicu. a sebe su ma (oko 1800 godina). kulturu i obicaje.beckc istorijske skole. a mnoge bi zacudilo odakle poticemo i kuda smo se sve kretali. skandinavska. --narodno blago koje je on samo Pismenost nasih predaka. ovim pisrnorn. gde su dascice Srba i Hrvata (I1iraca sa naisle na 105 prijem. pripadao iz Etrurskog pi ma Citani su s je toj skoli.. Jer. U svojoj knjizi "Istorija Srba" . u svojoj knjizi San Francisku. Slovni znaei va sta i kako da radi.berlinskoj skoli? Pa mi smo pre CIRILICA NAJSTARIJA U najstarija pisma (azbuke) padaju ctrurska. koji je bio eenLikijei su ziveli kao stari narzor u Becu. To mu je ~~!JQ[~~~X=~~~l=~~==~~~~~~~!:1 21 . Germanije (Lufi~ki Srbi). srpska. Tek kasLjudevitom Gajem). je taj sto ga je nagovorio pukovnik Izenbek. poznavalae srpske istorije neki tekstovi 1954. Ami obicno ucimo da nam istorija i nasi koreni poeinju od Nemanjica. Ta knjiga je pisana na hrastovirn dascicama. koji su nametali turnaccnja kako su Srbi dosli na Balkan u VI i VII veku. traje najrnanje 14 vekonajprostije fonetsko pismo na va pre Cirila i Metodija. I sarn zvali Rasani srbi. ~uvajuCi uvek svoja bozanstva.. a nalaze nije crpio iz Beckerili 0 jugoslavizmu. godine) je za nasorn istorijom tra- bio dovoljan greh da se ovde anatemise. godine u stsroslovenskog pisma i cuilice J ovan Ducic. niti bez ncpoverenja govodok su nasi i lingvisti i istoricari. Sadasnji potomci stanovnika Balkana su potomci plemena Rasani. Milos Milojevic kazuje poimenieno i vreme vladanja pedesetak srpskih vladara i kraljeva iz dinastija Svevladovica i Drvanica. Sva ta torstvom (bar sto e nas tice). ostali Kijeva. godine u Becu do posle poraza "belih" ernigriknjizevnog dogovora izrnedu rao u Beograd.I:::: Grka (za koje srnatrarno da su jska. koji je da dode 1850. "Vlesoviea" se nezBerlinske istoriografske skole. gao po arhivima Pekinga. i sigurno je. da smo na Balkan doselili tek krajem VI i u vn veku. Oni su slavizam uglavnom pasivni. Milojevic su tvrdili da smo negde sa iransko . slucajno je Takodje se vidi koliki je utieaj pronasao u vreme na Vuka irnao Kopitar (citaj : gradanskog rata u Ukrajini. Znaci. postojali smo i na ovim prostorija. 1897. pobogu. anglosaksonska i godina pre Hrista i vajali.. Male Azije. kako se u "Velcsovoj knjizi" a Vuk je od nje samo nacinio tvrdi. modifikovao. Slovni obliei su blizi cirilici nego glagoljici ( za koju smo ucili da jc nase prvo pi mo) i irnaju izvesne slucnosti s Vincanskirn pi mom ( od 6 do 3 rnilenijurna pre nove ere). ne treba ni "Velesova knjiga" je izostaviti danas vec zaboraposvccena staroslovenskom vljcnog Savu Mrkelja i njegova bogu Velesu (Veliki otae narslovna belezenja koja je. umesto da njcgova Istorija Srba iz 1872. Praslovenski period je. i torija Slovena pocinje 650 godina pre Hri ta. u Briselu. nasi savremeni istoricari koji su svojc doktorske tczc i odbranili na Becke . oda). znaci.

Mi smo onda jedno bili .\f1l2~ SIVUsrO. upitase pozna log ilalijanskog kornpozitora Verdija: -Maestro.Vl)jj NATRIJU". FADll kUHllIJSICA PO$UDAU SITIIJENJE IIEt£8A PIIAC _onLA (11M.) ''''il tAuh. gospodaru .OUER. 'EV"t. na priliku Santica Alekse" .1924) nas USLUGA Jednom.. vidcvsi Diogena gde zarnisljen lezi na suneu. Posle borbi na barikadama studira slikarstvo u Becu. MALTRBTIRANJE U jednom drustvu se muzieiralo kada je.odgovori mu Rafael .! $TAIIA •• fIlA U rreMQ$T IDUIIICAt~1 JUQOSLAVIJE SAVU ~~~ ':::IK oGu~~~ A~ ULOV SPEV (Mil. U programu sam video da cete pevati ariju kovaca.r1CA. NAJBOUB DBLO U razgovoru.mirno mu odgovori Diogen Ukloni rni se sa sunea! MODEL n¢lU IZVOZ TREtt VOKAl (~:. Dornacin mu. UUUN RT NIl ORlltAMI IUKO. Snuju. pogleda u starog maestra. puna iseekivanja.~~!-.WMAC RAZLOG Poznati ilalijanski slikar Rafael. u kafanu usao polieajae. zacuden. PfO kON) PIU~ RBKLAMA Cuveni ilalijanski pevac Enriko Karuzo pevao je jedne veceri u nekom rnalom mestu. &l1lfl SToe FU~Z:~EII "Y£UU'_ ruce SEUAfKA OIUCA IIEKAII HEIICE- SOVIIII 'OZHAlI FllMSIQ .. akuj meni junaka od zlata. iznenada. da se Mostarom pevala pesrna: Kujundzijo. koji sam osnovao u Milanu . -Malopre je jedan gospodin izasao odavde i rekao da ovde maltretiraju nekog Vagnera! COVEK PA VLADlKA -Zarneraju yam. "ali on s visine glcdase na mladuncad".ITAVO TUMOl.t. ocinski je pornilova po glavi i blago. bez dvoumljenja. koje Vase dele smatrate najboljim? -Dom za tare rnuzicare. Mnogo biste me zaduzili ako u pesmi pornenete da se i ja odskora u ovom gradu bavim kovackirn zanatom. pesnik Branko Radicevic.SNOVI Dura Jaksic je rnladovanje zapoceo buntovno.. coee! Lasnje je biti vladika no eovjek! Iako sam u jednom od ta dva bolji. slikao je liea svetaea sarno ervenom bojom.) llVIlC aUGAR&KI ARHlnIT.OVKA EMANUH U$UR SIVSI MAOARSlCl . a ne kao crkveno lice. pode u susret i upita ga sta zeli..g. . Jednog dana. List joj pride. Kada je zavrsila sviranje na klaviru ona. Aleksandar Makedonski rnu pride i upita ga: -Mogu Ii ti uciniti kakvu u lugu? -Mozes . LAILO - IIAHI. Pred pocetak koneerta u njegovu sobu banu neki covek i rece. Kao sesnaesrogodisnjak ucestvuje u revolueionarnoj 1848. Stanuju u istoj sobi.~~rl~oc IIIAJMUII" DOllNA Q~~~f SA VET Na molbu prijatelja Franc List je pristao da saslusa jednu mladu damu. upita ga jedan svestenik zbog eega to radio -Zato . Utehu nalazi u druzenju sa mladim Zmajem. AlIA IUIAUEVO A". 'II/PADNIK 8EJIMAII.eka ih. Tom e nismo zacudili. !'CTOMM MIWO MASilotA WI(SU!I· IUlla 22 .odgovori veliki kornpozitor. lako ti zanata. vi svestenici na zemlji radite. --- AtApeD SlRUCNJAk U IR!. kako peva Zmaj.sto bi svi ti sveei od stida stvarno bili erveni kada bi znali sla sve u ime vere. udajte set OCIIJUOJ nMUI AUlOI\: LUUOA LUCOVEK UTAR 1%'i'It· DAVATI Ml. (1868 .. eak iste snove: Seca Ii se kad smo one Jedne noci jedno snili.odgovori mu jegos. 08UST II QAJlI ~~. SOVEDA tu OVeJA MAST I I STOeU IUIEDNA SlOVA AZIUU LBPOTAN ALEKSA SANTIC veliki pesnik IZ Mostara bio je toliko naocit i lep. Oblecc oko kafana u kojima sedi perjaniea omladine.. rece: -Drago dete. vise volim da po mojoj smrti svijet zali eovjeka nego vladiku . PUMfNA fUDIAl£R -tEUKA'.rece Njegosu jedan njegOY Crnogorae sto ste pesmu "Tri dana u Trijestu" pi ali kao covck.

..ZDRAVA HRANA I SLATKISI ZA DIJABETICARE v .nugat krem . meau v • jev.dzernovi .eokolade . Krol.keks ..fine vafle .11000 BEOGRAD TEL.med .bombone . 436-708 • FAX: 011/434-845 PRODAJNA MESTA U SVIM GRADOVIMA SRJ I ..aJI cO SVETOG SAVE 19/3.: 011/435-283..

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->