POLJOPRIVREDNA STRU NA SLUŽBA VRANJE

BROŠURA

mr Nebojša Mladenovi"

REZIDBA I UZGOJNI OBLICI VINOVE LOZE

FEBRUAR 2010.

CILJ, NA IN I VREME REZIDBE VINOVE LOZE
Rezidba vinove loze predstavlja jednu od najvažnijih ampelotehni2kih mera kojom se uspostavlja ravnoteža izme4u rastenja i razvi"a pojedinih njenih organa. Najvažniji ciljevi rezidbe vinove loze su slede"i: 2okotu se daje odre4eni uzgojni oblik i održava se u stanje koje omogu"ava primenu svih najsavremenijih agrotehni2kih i ampelotehni2kih mera, - reguliše se optimalan odnos izme4u visine prinosa i kvaliteta grož4a, - uspostavlja se optimalan odnos izme4u broja lastara na 2okotu i lisne površine, odnosno broja cvasti ili grozdova, 2ime se uti2e na visinu prinosa i kvalitet grož4a i - ostvaruje se povoljan raspored lastara na 2okotu 2ime se doprinosi boljem sazrevanju grož4a. Nisko stablo i kratka rezidba primenjuju se kod ja2e rodnih sorata i u rejonima u kojima se loza štiti zagrtanjem od niskih zimskih temperatura, kao i na jako strmim terenima na kojima je otežano koriš"enje mehanizacije. Srednje visoko ili visoko stablo kao i mešovita ili duga rezidba primenjuje se kod slabije rodnih sorti , u rejonima gde nije potrebno zagrtanje kao mera zaštite od niskih zimskih temperatura i gde se primenjuje mehanizovana obrada i zaštita. Najvažniji uzgojni oblici odnosno oblici gajenja i rezidbe vinove loze su slede"i: -

UZGOJNI OBLICI VINOVE LOZE
NISKO STABLO – KRATKA REZIDBA ŽUPSKI NA IN REZIDBE Stablo se gaji uz kolac ili bez naslona, kod bujnih i veoma rodnih sorti. Rastojanje izme4u 2okota je 1 – 1,3 m, pa se zbog toga obrada i zaštita od bolesti vrše prvenstveno ljudskom radnom snagom ili motokultivatorima. Rezidba u 1. godini – U prvoj godini, na mladom 2okotu "e izbiti normalno jedan ili dva lastara. Ukoliko je izbio jedan režemo ga na dva okca, ukoliko su izbila dva, ja2i se reže na dva a slabiji na jedno okce a ukoliko su izbila tri lastara podjednake debljine, sva tri treba orezati na po jedno okce. Rezidba u 2. godini – U jesen druge godine na 2okotu imamo najmanje dva dobro raspore4ena lastara. Rezidba se sada obavlja tako da "e se svaki lastar orezati na dva vidljiva okca. Ako se na 2okotu nalaze tri lastara, onda naja2i lastar treba rezati na dva okca a ostala dva na po jedno okce. Rezidba u 3. godini – U jesen tre"e godine, ima"emo na 2okotu ve" formiranu osnovu za 2etiri kraka i 2etiri kondira. Svaki lastar reže se na kratak kondir s jednim ili dva okca. Ako su u pitanju vrlo rodne sorte (prokupac, plovdina, slankamenka, dinka, skadarka itd.) dovoljno je da se kondir oreže na jedno vidljivo okce u suprotnom kod manje rodnih sorata, onda se kondir reže na dva okca.

slankamenka. Ostavljeni lastari režu se na 2-3 okca. plovdina.Redovna rezidba – Pošto je formiran osnovni oblik 2okota rezidba se više ne obavlja u jesen ve" u prole"e. što uglavnom zavisi od sorte. dolazi do izduživanja krakova 2okota. kreaca itd.). Ona se sastoji u tome da se ostavljaju samo najniži lastari koji su izbili na prošlogodišnjim kondirima. . Zbog toga je ovaj na2in rezidbe pogodan samo za sorte koje dobro ra4aju pri kratkoj rezidbi na 1-3 okca (prokupac. dok se ostali uklanjaju. Praksa je pokazala da ukoliko se kondir reže na više od 2-3 okca.

2 i 4. – U prvoj godini na mladom 2okotu izbi"e majmanje jedan lastar. Kao naslon koristi se kolac. Redovna rezidba – Sastoji se u tome što se kondiri koji su doneli rod u prošloj godini uklanjaju do osnove. prošlogodišnji reznici sa lastarima koji "e se rezati na kondire i jalovaci koji se redovno režu na reznike da bi se obezbedila zamena za uklonjene kondire. koji su obeleženi brojem 1. i 4. Rastojanje me4u 2okotima kre"e se od 1 -1. Rezidba u 1. Prilikom redovne rezidbe na 2okotu se istovremeno mogu na"i: prošlogodišnji kondiri.KRAJINSKI NA IN REZIDBE Stablo je visoko oko 20 cm . Lastari izbili iz reznika. na kome se nalazi tri kondira i tri reznika. u jesen gruge godine ima"emo iz ovih okaca dva lastara i verovatno da "e izbiti još najmanje jedan ili dva lastara iz slepih okaca. tj. režu se na kondire. Ovaj na2in rezidbe prvenstveno se primenjuje u uslovima gde je obavezno zagrtanje vinove loze preko zime. godini – Ako smo u prethodnoj godini imali na 2okotu dva lastara i svaki orezali na po jedno okce. 2. pošto su pravilno raspore4eni po obodu 2okota. zbog nepovoljnog položaja odbaciti. . a jalovaci se režu na reznike sa po jednim okcem. i tri jalovaka koji su izbili iz glave mladog 2okota obeleženi slovom A. godini. a lastari koji su izbili iz prošlogodišnjih reznika režu na kondire. Lastare obeležene brojevima 1. ako su izbila dva lastara. godini – Na 2okotu "emo u jesen tre"e godine imati: tri lastara izbila iz prošlogodišnjih reznika. 3. Sve lastare obeleži"emo brojevima 1. reza"emo u ovom slu2aju na po jedno vidljivo okce.3 m. Rezidba u 3. ali se 2okoti gaje i bez naslona. U jesen prve godine. svaki se oreže na po jedno vidljivo okce. Na ovaj na2in formiran je osnovni oblik 2okota . na reznike. dok "emo lastar obeležen brojem 3. dok se jalovaci režu na reznike. Rezidba u 2.

U jesen se jedan od lastara. ako je izbio samo jedan lastar. a u redu izme4u 2okota od 1 do 1. i to ja2i reže na dva okca. Okca se ostavljaju na onoj visini na kojoj se namerava stvoriti glava 2okota.8 m. Rezidba u 3. koji se reže na jedno okce. reže se na jedno vidljivo okce. Rezidba u 1. od kojih "e se viši orezati na luk. godini – U hladnijim krajevima zbog zagrtanja rezidba se vrši u tre"oj godini u jesen.2 m. Primenjuje se pri špalirskom gajenju loze.5 do 1. dok se u krajevima gde zime nisu tako oštre ova rezidba obi2no obavlja u prole"e 2etvrte godine. a ostali ukoliko su izbili. iz njih "e izbiti dva lastara. Luk koji je doneo rod uklanja se do osnove. godini – La2enjem se ostavljaju samo dva lastara. a ako je izbilo više lastara. Redovna rezidba – Vrši se tako što se na kondiru za zamenu viši lastar reže na luk. Rastojanje izme4u redova u špaliru kre"e se od 1. a niži na kratak kondir koji "e dati lastare za zamenu luka u slede"oj godini. Ukoliko je stablo nisko. uklanjaju se. Obi2no se to radi na visini prvog reda žice na špaliru. a niži na kratak kondir za zamenu na dva okca. Drugi lastar se bez obzira na visinu stabla uklanja potpuno.NISKO STABLO – MEŠOVITA REZIDBA GIJOV JEDNOGUBI NA IN REZIDBE Za ovaj na2in rezidbe formira se nisko ili srednje visoko stablo. jer služi samo kao rezerva. Broj okca na luku zavisi od gajene sorte i agroekoloških uslova gajenja vinove loze. Pošto su prethodne godine ostavljena dva okca. pogodno je i za zagrtanje. godini – U jesen prve godine po sa4enju kalemova. svi se uklanjaju osim jednog. . Rezidba u 2. Za naslon u redu služe stubovi obi2no sa 3 reda žice. a može se primenjivati i pri gajenju loze uz kolac.

koje zbog toga brže i bolje zaraš"uju. Rezidba u 2. što "e zavisiti od gajene sorte. Redovna rezidba . iz okaca ostavljenih prethodne godine izbi"e normalno dva lastara. Kod srednje visokog stabla iz lastara koji je prethodne godine u jesen ili u prole"e druge godine rezan na odgovaraju"u visinu izbi"e u toku godine nekoliko lastara. Kod srednje visokog stabla imamo istu situaciju i rezidbu obavljamo kao kod niskog stabla. Kao naslon postavljaju se stubovi i tri reda žice. a to je povoljno kada jedan od krakova oslabi. Rastojanje me4u 2okotima kre"e se od 1. tako da se dobije 2okot sa dva kraka. ve" kratka. Pri ovom na2inu rezidbe postoji bolja mogu"nost da se reguliše rodnost 2okota pošto se luk premešta s kraka na krak. Ova dva lastara režu se na po dva okca. Na drugom kraku primeni"emo rezidbu kondir na kondir sa nekoliko okaca.5 do 1.2 m u redu. godini – Ako je nisko stablo. godini – Kod niskog stabla imamo dva kraka i na svakom kraku po dva lastara. Ako se želi srednje visoko stablo. svaki se reže na jedno okce. reže se na dva okca.Ista je manje više kao i kod Gijovog jednogubog na2ina. a od 1 do 1. Poboljšanje se sastoji u tome što se prave manje rane na 2okotu. Rezidba u 1. koji se pušta da raste uz kolac. Kao i Gijov jednogubi tako i Gijo – Pusarev na2in rezidbe može se prilagoditi za gajenje uz kolac.GIJO – PUSAREV NA IN REZIDBE Ovaj na2in rezidbe predstavlja poboljšanje Gijovog jednogubog na2ina rezidbe. Ove lastare režemo svaki na po dva okca. a ako je izbio samo jedan lastar. . ali se prilikom la2enja ostavljaju najviše dva.8 m izme4u redova. onda se u toku prve godine ostavlja samo jedan lastar. Na jednom kraku reza"emo viši lastar na luk a niži na kratak kondir za zamenu sa dva okca. bez zalamanja a onda se orezuje na onu visinu na kojoj želimo da stvorimo glavu 2okota. s tim što se na drugom kraku 2okota ne primenjuje duga rezidba. Rezidba u 3. i to kondir na kondir. godini – U jesen prve godine ako su izbila dva lastara.

godini – Prema prošlogodišnjoj rezidbi na 2okotu treba da budu najmanje dva dobro razvijena lastara. što zavisi od sorte. . a ako su izbila dva lastara iste ja2ine. Rezidba u 2. a u redu 1.5 m. odnosno u visini prvog reda žice. Ostavljeni lastar da "e lastare za zamenu luka u slede"oj godini. Rezidba se obavlja u oba slu2aja tako što se lastari režu na dva okca. Posle izvršene rezidbe u jesen tre"e ili u prole"e 2etvrte godine završeno je i formiranje osnovnog oblika 2okota po ovom na2inu rezidbe. Rezidba u 1. na kome se ostavljaju dva okca. Viši lastar na kondiru za zamenu reže se na luk od 5 do 15 okaca. Kao naslon se postavljaju stubovi i tri reda žice. Redovna rezidba – Sastoji se u uklanjanju lukova koji su doneli rod u prošloj godini i rezidbi lastara na kondiru za zamenu. reže se na dva okca. ako je izbio lastar .GIJOV DVOGUBI NA IN REZIDBE Rastojanje izme4u redova je 1. godini – U tre"oj godini imamo na 2okotu dva kraka sa po dva lastara. onda se oba režu na po jedno okce. a donji na kratak kondir.8 – 2 m. U slu2aju da ne izbiju lastari iz kondira. Kod srednje visokog stabla rezidba se obavlja na isti na2in kao i kod niskog stabla. Rezidba u 3. onda se u toku prve godine odgaji samo jedan lastar. godini – U jesen prve godine. U slu2aju da se želi srednje visoko stablo.2 – 1. koji "e davati lastare za zamenu. a slede"i lastar na luk. a donji lastar na kratak kondir. onda se prilikom rezidbe najniži lastar koji je uzbio iz prošlogodišnjeg luka reže na kratak kondir. koji se reže na visinu na kojoj se želi formirati glava 2okota. bez obzira na to da li je stablo nisko ili srednje visoko. Kod niskog 2okota rezidba se izvodi tako što se na svakom kraku gornji lastar oreže na luk.

Krak kordunice po pravilu ne treba da je duži od 1. i 2. godini – Ako je produženje kordunice ra4eno u 2etrvrtoj godini onda se u šestoj godini završava formiranje uzgojnog oblika.2 m. koji se vezuje za kolac da raste uspravno i što bujnije. U drugoj godini ostavlja se opet samo jedan lastar. onda se na tom mla4em delu svi lastari režu na dva okca. Na položenom delu ostavljaju se s gornje strane 3-4 okca na rastojanju 20-25 cm jedno od drugog. godini – Svi lastari koji su izbili iz ostavljenih okaca režu se na dva okca sem poslednjeg koji služi ukoliko je potrebno produženje kordunice i on se reže na onu dužinu na koju treba produžiti kordunicu (postupak je isti kao sa produženim delom lastara u perthodnoj godini). godini – Ukoliko nije nije izvršeno produženje kordunice u svim rodnim 2vorovima izvrši"e se rezidba kondir na kondir. Redovna rezidba – Sastoji se u tome što se u rodnim 2vorovima svake godine izvodi rezidba kondir na kondir. . Rezidba u 5. Ako je u prethodnoj godini izvršeno produženje kordunice. lastar se savija i veže uz prvu žicu koja se nalazi na visini od oko 50 cm od zemlje. Rezidba se obavlja tek u prole"e tre"e godine. Rezidba u 1. Ovaj na2in rezidbe preporu2uje se kod veoma rodnih sorata. pa onda izvršiti uklanjanje nepotrebnih lastara. kada se želi ve"i sadržaj še"era u širi.5 m. godini – U prvoj godini lastar koji je izbio reže se na jedno ili dva okca. Primenjuje se samo za špalirski na2in gajenja vinove loze. Okca koja su okrenuta ka zemlji uklanjaju se sem poslednjeg. Rezidba u 6.SREDNJE VISOKO I VISOKO STABLO KRATKA I MEŠOVITA REZIDBA ROAJATSKA KORDUNICA Za ovu kordunicu rastojanje izme4u redova je 2 -3 m. a u redu 1 – 1. godini – Ako se formira jednokraka kordunica. kao i muskatnih i aromati2nih materija. Rezidba u 3. koji "e dati lastar za produženje kordunice u narednoj godini. Može biti jednokraka ili dvokraka. Prakti2nije je sa2ekati da sva okca krenu i da lastari dostignu dužinu 5 -10 cm. Rezidba u 4.

.

La2enjem se ostavlja samo 3-4. Novi lukovi se odabiraju od jalovaka razvijenih iz glave 2okota.UZGOJNI OBLIK DUGA REZIDBA JALOVAK NA LUK Stablo visine 80-100cm. . U glavi se ostavljaju 1-3 luka. Razvoj ve"eg broja jalovaka na po2etku vegetacije.

.

KAZENAVLJEVA KORDUNICA Formiranje osnovnog oblika 2okota kod ove kordunice vrši se na isti na2in kao i za roajatsku kordunicu. . koja je mešovita i obavlja se tako što se u svakom rodnom 2voru ostavlja po jedan luk i jedan kondir sa 2 okca. Lastari na kondiru služe za zamenu starog luka koji se odbacuje rezidbom. pod uglom od 150 do 450. Lukovi se vezuju polukoso naviše. Razlike postoje samo u redovnoj rezidbi.

Rastojanje izme4u redova je 2-3 m. godine ili u prole2e 4. a odabra"emo još dva lastara koji su izbili iz glave i njih "emo orezati na reznike na 1 okce. a kod stonih sorti mešovita rezidba. Na gornjem spratu se na svakom kraku kod vrlo rodnih sorti primenjuje kratka. Rezidba u jesen 1.SKLJAROVA KORDUNICA Ovo je šetvorospratna dvostrana kordunica koja je modifikovana za naše uslove. uz 2injenicu da na svakom kraku donjeg sprata kordunice ostavimo najmanje po 2etiri kratka kondira. Rezidba u jesen 2. a može se ostaviti i koji reznik.2-1. godine – Obavlja se tako da "e se dva lastara koji su izbili iz prošlogodišnjih reznika orezati na luk sa najmanje 8 okaca. u zavisnosti od sorte koja se reže. godine – Na prizemnom delu kordunice u svakom rodnom 2voru primenjuje se kratka rezidba kondir na kondir (1-2 okca). Rezidba u jesen 3.5 m. Lastari izbili iz prošlogodišnjih reznika na glavi 2okota tako4e se režu na jedno okce. Lukovi se ne ostavljaju svake godine u istom rodnom 2voru ve" se to radi naizmeni2no. Redovna rezidba – Na prizemnom delu kordunice primenjuje se kratka rezidba u svim rodnim 2vorovima. Na svakom kraku gornjeg sprata ostavljaju se po dva luka sa 8 -15 okaca. Dva lastara koji su izbili iz prošlogodišnjih reznika režemo na lukove. au redu a 1. Neophodno je imati najmanje pet redova žice u špaliru. Lastari izbili iz osnove kordunice uklanjaju se ili režu na reznike. godine – Prošlogodišnje lukove ostavljamo kao krakove prizemnog dela sprata kordunice. Preporu2uje se za uslove gde se niske temperature opasne po lozu pojavljuju periodi2no. a uklanjaju se i prošlogodišnji kondiri. godine – U prvoj godini rezidba "e se obaviti tako da se izaberu dva lastara i svaki oreže na jedno ili dva okca. U ostalim rodnim 2vorovima primenjuje se kratka rezidba kondir na kondir na dva okca. . Rezidba u prole2e 5. kako bi se dobila osnova za najmanje 3-4 rodna 2vora na svakom kraku kordunice gornjeg sprata. Sve jalovake izbile iz glave 2okota režemo na reznike. Za formiranje gornjeg sprata treba na svakom luku ostaviti najmanje 8 okaca. Lastare izbile iz prošlogodišnjeg luka režemo svaki na dva okca. 2ija dužina zavisi od visine gornjeg sprata.

godini – Ja2i lastar reže se na visinu prvog reda žice (80-120cm). Za pravilan razvoj loze potrebna su najmanje 3-4 reda jednostrukih ili dvostrukih žica. godini .U prole"e 2etvrte godine ima"emo na stablu kordunice dva lastara koji su u prethodnoj godini vezani za žicu u suprotnom smeru i rasli u horizontalnom pravcu. a tek krajem leta ih treba zalamati kako bi što bolje sazreli. Poslednje okce koje je okrenuto ka zemlji . U drugoj godini izbi"e dva lastara i oni se vezuju uz luk da bi rasli što uspravnije i bujnije. i 2. Ovi lastari režu se na dužinu 50-70 cm. dok se ostali uklanjaju do osnove lastara. Na svakom kraku treba ostaviti 3-4 okca.VISOKO STABLO SA MEŠOVITOM I DUGOM REZIDBOM MOZEROVA KORDUNICA Kod nas je u primeni dvokraka na kojoj se primenjuje mešovita rezidba. Rezidba u 3. a u redu 1. Drugi lastar reže se na kratak kondir sa dva okca i služi kao rezerva da se lastari izbili iz njega upotrebe za obnovu stabla u slu2aju da izmrzne stablo kordunice. Rodni 2vorovi treba da su jedan od drugog na rastojanju 20-25 cm. onda se na toj visini na ja2em lastaru ostavljaju dva okca. Okca koja su okrenuta naviše ostavljaju se radi formiranja rodnih 2vorova. Za ovu kordunicu najprikladnije rastojanje izme4u redova je 3-4 m. da bi što više izrasli. Rezidba u 1.5 m. odnosno 3-4 rodna 2vora.2 -1. Ako se za dvokraku kordunicu predvi4a da visina stabla bude 120 cm. godini – Ostavlja se na 2okotu samo jedan lastar koji se reže na dva okca (zalama se krajem avgusta). Rezidba u 4. dok se ostala uklanjaju.

dok se ostala uklanjaju tek kada lastari dostignu porast 5-10 cm. . Broj okaca ostavljenih rezidbom zavisi"e od sorte. Gornja okca na lastaru za produženje kordunice ostavljaju se radi formiranja novih rodnih 2vorova. kako bi se stvorila osnova za dva kraka u rodnim 2vorovima. što zavisi od rodnosti sorte. sem poslednjeg. godini – Na starijem delu kordunice u rodnim 2vorovima ima po dva a na mla4em delu po jedan lastar. Redovna rezidba – Sastoji se u tome što se u rodnim 2vorovima primenjuje rezidba kondir na kondir ili mešovita.ne uklanja se. Ukoliko je sorta bujna. koji se reže na onu dužinu na koju treba produžiti kordunicu. ve" se ostavlja da bi se iz njega dobio lastar koji "e poslužiti za produženje kordunice. Na starijem delu se svi lastari režu na kondire sa po nekoliko okaca. Rezidba u 6. godini – Pošto na starijem delu kordunice imamo u svakom rodnom 2voru po dva prošlogodišnja rodna kondira sa nekoliko lastara i na taj na2in su rodni 2vorovi obrazovani u potpunosti primenjiva"emo rezidbu kondir na kondir. Rezidba u 7. Rezidba u 5. na starijem delu kordunice može se ostaviti po jedan luk. Na mla4em delu kordunice u svakom rodnom 2voru su po dva lastara koji "e se tako4e orezivati na kondire ili lukove . a na mla4em delu na dva okca. mešovitu ili dugu rezidbu. godini – Lastari koji su izbili iz položenog dela kordunice režu se na dva okca.

najniži rodni lastar na prošlogodišnjem luku reže na luk. dok se ostala uklanjaju do osnove lastara. a ostali lastare se uklanjaju do osnove. Redovna rezidba – Ona se sastoji u tome što se pri dugoj rezidbi u svakom rodnom rodnom 2voru. burgundac i sl. godine – Lastari izbili u prethodnoj godini jedan levo drugi desno orežu se na najmanje 8 okaca. da bi 2okot što više oja2ao.Pored klasi2ne u primeni je modifikovana Mozerova kordunica sa stablom visine od 120-130 cm i formiranom jednokrakom ili dvokrakom kordunicom. Na pomenutu visinu postavlja se pre2ka na koju se horizontalno naslanjaju tri reda žica. a ukoliko postoji samo jedan lastar on se reže na dva okca. godine – Dva lastara se režu na po jedno okce. Me4utim pri mešovitoj rezidbi u rodnom 2voru se ostavlja redovno jedan kratak kondir za zamenu i jedan luk. Dvokraka kordunica formira se na slede"i na2in: Rezidba u jesen 1. SILVOZ KORDUNICA – MEŠOVITA I DUGA REZIDBA Primenjuje se u vinogradima u kojima ne postoji opasnost od ja2ih zimskih mrazeva. Rezidba u prole2e 6. godine – Lastar koji treba da posluži kao stablo kordunice reže se na onu visinu ( 120-150 cm) na kojoj se želi formirati položeni krak kordunice. Rezidba u prole2e 5. godine – Lastari izbili u prethodnoj vegetaciji na krakovima kordunice orežu se na dva okca. Lastari izbili iz kondira za zamenu provla"e se kroz dva reda dvojnih žica. koji "e dati lastare za zamenu starog luka u narednoj godini. Posle izvršene rezidbe lukovi se vezuju za spoljašnje žice na pre2ki tako da zauzimaju horizontalan položaj. Rezidba u prole2e 4. Na ovoj visini ostave se po tri okca. godine – Lastari izbili iz kondira za zamenu režu se tako što se viši reže na luk a niži na kratak kondir. ili prole2e 3. Me4uredno rastojanje je 3-4 m a u redu 1-2 m. Posle rezidbe na . Naslon se sastoji od 2etiri reda žice. Rezidba u jesen 2. rizling. Ova modifikacija pogodna je za sorte kao što su kaberne sovinjon. odnosno na kratke kondire.

Drugi lastar orezuje se kratko na dva okca i ima funkciju rezervnog kondira. dok se ostali la2enjem potuno uklanjaju. godine – Lastar namenjen formiranju vertikalnog dela stabla prekra"uje se na visinu od 80 cm. i obavezno se privezuje uz naslon. Posle obavljene rezidbe može se obaviti zagrtanje. dok se ostali lastari potpuno uklanjaju. koji se vezivanjem povijaju naniže (duga rezidba). Rezidba u prole2e 3. godine – Lastar se orezuje na dva zimska okca. Lastari koji izbiju iz njega služi"e za zamenu stabla kordunice ukoliko nastupi izmrzavanje ili ošte"enje vertikalnog dela kordunice. Drugi lastar služi za rezervu. pri 2emu se naj2eš"e sade po dva kalema u jami"u. Kada lastari dostignu dužinu 5-10 cm pristupa se o2enjivanju. Niži lastar kada dostigne oko150 cm zalama se i privezuje za žicu. treba poviti i privezati za žicu odnosno naslon horizontalnog dela kordunice. Rezidba u jesen 1.položenom delu stabla kordunice ostaju u rodnim 2vorovima ili samo lukovi.5 m u špaliru. Pri vrhu stabla ostavljaju se samo dva do tri lastara. Viši lastar kada dostigne dužinu od oko 150 cm. ili se u svakom 2voru nalazi i kratak kondir i luk (mešovita rezidba). gde "e najviši poslužiti za formiranje produženog dela kako vertikalnog tako i horizontalnog dela stabla kordunice. Na rezervnom kondiru la2enjem se ostavlja samo jedan lastar. . KORDUNICA TIPA KAZARSA Za ovaj oblik kordunice sa4enje se obavlja na rastojanju 3-3.

Na taj na2in formirana je osnova vertikalnog i osnova horizontalnog dela stabla kordunice. Rezervni lastar koji je izbio iz vertikalnog dela stabla uklanja se do osnove . Lastari izbili iz vertikalnog dela stabla obavezno se ukanjaju. Slede"i najbolje razvijeni lastar reže se na luk odgovaraju"e dužine. Na kondiru za zamenu primenjuje se kratka rezidba na dva okca po principu rezidbe kondir na kondir. odabiramo 2-3 dobro razvijena lastara pri osnovi. Najniži lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka orezuje se na dva okca i on služi kao kondir za zamenu. U prizemnom rodnom 2voru primenjuje se kratka rezidba odnosno ostavlja se jedan kondir sa dva okca. kako bi zauzeo prostor na žici.Rezidba u prole2e 4.. Na položenom delu kordunice ostavlja se najviše 4-6 pravilno raspore4ebih lastara. Redovna rezidba – Na lukovima koji su doneli rod u prošloj godini odnosno visili su slobodno naniže. U svakom rodnom 2voru peimenjuje se princip jednogubog Gijovog na2ina rezidbe. 2ime se formira 4-6 rodnih 2vorova. godine – Od lastar izbilih iz horizontalnog dela kordunice. Kada lastari izbili na položenom delu kordunice. godine – Položeni deo lastara prekra"uje se na dužinu od oko jednog metra. Ostali lastari se uklanjaju. na svakih 15-20 cm ostavlja se po jedan lastar koji se reže na luk dužine 8-10 okaca.ukoliko nije potreban. polaze"i od osnove. dostignu dužinu od 10-15 cm treba izvršiti la2enje suvišnih lastara (okrenutih ka zemlji). . Rezidba u prole2e 5.

godine – Ostavljamo dva lastara i režemo ih na dva okca. Rezidba u jesen 1. Pri osnovi 2okota primenjuje se kratka rezidba. godine – Na svakom rukavu 2okota postoje dva luka. Pri osnovi na kondirima za zamenu primenjuje se kratka rezidba na dva okca. Rezidba se obavlja na svakom rukavu na taj na2in što se prvi lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka reže se na kratak kondir sa 2-3 okca. a dva ostaju uz naslon. U jesen druge godine ne vršimo rezidbu. Rezidba u 2. kondir na kondir. Redovna rezidba – Prvo se odstrane prošlogodišnji lukovi a onda se na svakom rukavu kordunice ostavljaju po dva luka i dva kondira koji se režu na 2-3 okca. godini – U prole"e druge godine la2enjem se ostavljaju samo 2etiri lastara. Rezidba u prole2e 4. Rezidba u prole2e 5. dva najviša lastara režu se na luk. Pri osnovi se na kondirima za zamenu primenjuje kratka rezidba. Kad se završi rezidba prelazimo na vezivanje lukova tako da krak 2okota dobije oblik kišobrana. drugi lastar reže na luk odgovaraju"e dužine dok se lastari izbili iz prošlogodišnjeg kondira režu se na kratko. Ovde "emo predstaviti na2in formiranja dvorukavne kordunice. Ostala dva lastara režu se na 150 -170 cm visine i na vršnom delu ostavljaju im se samo po 2etiri okca. koji su doneli rod i dva kondira sa po dva lastara. Rezidba u prole2e 3. godine – Pošto su na svakom kraku stabla izbila po 2etiri lastara. godine – Lastari koji su bili zagrnuti orežu se na po dva okca i ti kratki kondiri služi"e za zamenu i rekonstrukciju vertikalnog dela stabla. ve" dva lastara po potrebi zagr"emo. . a dva niža na kondir.KORDUNICA TIPA AMRELA Ova kordunica može biti jednorukavna kao i višerukavna.

Rezidba u jesen 1 i 2. lastari se orezuju tako što se jedan lastar reže na visinu od 60 cm. Redovna rezidba .NIFINOVA KORDUNICA – MEŠOVITA REZIDBA Rastojanje sadnje izme4u redova je 3 a u redu 1-1. Ako se formiraju dva ili tri sprata. 80 i 120 cm). godine – U prve dve godine treba odnegovati dva ili tri lastara iste debljine. . Na svakom kraku kordunice u rodnim 2vorovima viši lastar se reže na luk.Ona po2inje kada na svakom kraku kordunice imamo 2etiri dobro razvijena lastara. a tre"i na 180 cm (raspored rodnih 2vorova može biti i na visinama od 60. La2enjem "e se regulisati broj lastara i ostaviti one koji su dovoljno bujni i imaju dobar raspored. Svaki lastar reže se na po dva okca. da bi se na toj visini obrazovali rodni 2vorovi. Rezidba u prole2e 3. godine – Lastari se prekra"uju na visinu spratova. Na orezanim lastarima ostavljamo samo dva vršna okca. a niži na kondir za zamenu. drugi na 120cm. godine – Na svakom kraku kordunice sada imamo po dva dobro razvijena lastara.5 m. Rezidba u prole2e 4.

deo lastara koji se razvio pri osnovi prošlogodišnjeg kondira. tehni2ka pravila pri rezidbi i pribor za rezidbu. U južnim podru2jima gde temperatura ne pada ispod – 15 C . plovdina). Sorte osetljive na niske temperature režu se kasnije. U pogledu dužine orezivanja lastari se mogu rezati duže ili kra"e. muskat hamburg i dr. Kod nas se rezidba obavlja krajem zime i po2etkom prole"a. Pri narednoj rezidbi dugi kondiri uklanjaju se do osnove. što zavisi od sorte. delovi lastara orezani na 1.Dugi kondiri.Lukovi srednje dužine. Pre rezidbe okca i drugi organi moraju se detaljno pregledati i tako doneti ocena o stepenu izmrzavanja. kardinal. a one koje ih podnose mogu se rezati odmah nakon opadanja liš"a u jesen.U cilju pravilnog izvo4enja rezidbe na zrelo u rodnim vinogradima. Vreme rezidbe vinove loze je razli2ito i zavisi od klimatskih prilika podru2ja. U zavisnosti od broja ostavljenih okaca i vrste rodnih elemenata koje ostavljamo rezidba može biti: KRATKA REZIDBA Primenjuje se kod sorata kod kojih su prva okca pri osnovi lastara veoma rodna (prokupac. mora se dobro poznavati vreme rezidbe. izduživanje rodnih elemenata i deformacija oblika stabla. primenjuje se rezidba gde se ostavljaju kratki i dugi kondiri.). Ova ampelotehni2ka mera obavlja se u periodu zimskog mirovanja. Pregled se obavlja pravljenjem popre2nih preseka preko okaca i posmatranjem tkiva pod lupom ili mikroskopom. do 3. rezidba se može obavljati i zimi. Kod nekih sorata kod koji su veoma rodna okca pri osnovi (smederevka. orezani na više od 12 okaca Izbor dužine rodnih elemenata zavisi od agroekoloških uslova. Ostavljaju se samo kratki kondiri sa 2 ili 3 okca . orezani na 9-12 okaca . dok se na kratkom kodirima viši lastari orezuju na duge a niži na kratke kodire. optere"enost 2okota okcima. U ovim slu2ajevima režu se sorte ve"e otpornosti prema izmrzavanju i na površinama koje nisu u depresijama. osobina sorte. U podru2jima u kojima niske zimske temperature padaju ispod -15 C i traju u dužem intervalu. može do"i do izmrzavanja okaca. mrku boju. a izmrzlo ima tamnu.Dugi lukovi. dužina orezivanja. jednogodišnjeg ili višegodišnjeg drveta. rodnosti okaca na lastaru.Kratki lukovi. kako bi se na vreme završila.Kratki kondir. Ovom rezidbom spre2ava se polaritet vinove loze. uzgojnog oblika i broja rodnih okaca koje treba ostaviti na 2okotima pri obavljanju rezidbe. ali se obavezno mora izvesti pre kretanja sokova. . Ako se radi o velikim površinama pod vinovom lozam sa rezidbom treba po2eti ve" u jesen. Razlikujemo slede"e rodne elemente: . Zdravo okce na preseku ima zelenu. oblika gajenja i planiranih prinosa. okca . delovi lastara orezani na 6-8 okaca . starosti vinove loze i površine koja se orezuje. delovi lastara orezani na 4-5 okaca . vranac. Kada se to utvrdi prilikom rezidbe treba za taj isti procenat uve"ati broj okaca po 2okotu i jedinici površine koji je planiran pre izmrzavanja. rodnosti okaca.

obavlja se mešovita rezidba (lukovi sa 8-10 okaca). Ostavljaju se kondiri od 2 okca koji se nazivaju kondiri za zamenu. bujnosti 2okota. Posle rezidbe lukovi se privezuju za žicu. orezuje se na jedno okce i zove se reznik. merlo. Kod sorata game crni. na lukove u cilju optere"enja rodom i obratno. Prve godine lastar iz starog drveta. Sorte afus ali. muskat italija. Primenjuje se u toplijim podru2jima. Na prošlogodišnjim kondirima ukoliko su se razvila dva dobra lastara primenjuje se princip mešovite rezidbe. dobro ra4aju samo ako se pri rezidbi ostavljaju lukovi dužine 10-14 okaca. MEŠOVITA REZIDBA Primenjuje se kod sorata u kojih su okca pri osnovi lastara slabije rodnosti. game bojadiser. Lukovi iz prethodne godine uklanjaju se do osnove. zove se jalovak. Pri rezidbi za novi luk ostavlja se prvi dobro razvijeni lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka. kaberne sovinjon. Pri rezidbi važno je voditi ra2una o sorti. Pri rezidbi osušeni krak 2okota ili rodni 2vor i izduženi rodni 2vor treba zameniti sa lastarom koji je izbio iz starog drveta. jer je kod ve"ine sorti nerodan. zdravi i dozreli moraju se rezati duže. traminac. Vršni lastar orezuje se na luk a niži na kondir za zamenu. Nakon rezidbe lukovi se savijaju naniže i vezuju za žicu (osnova luka tako dobija vršni položaj i iz nje se razvijaju dobri lastari). italijanski rizling i dr. Mešovitom rezidbom uspešno se suzbija polaritet ali na stablu ostaju ve"e rane zbog presecanja lukova do osnove. Izaziva izduživanje rodnih 2vorova i deformaciju oblika stabla. orezuje se kratko na kondire u cilju odmaranja i obnove vegetativnog i generativnog potencijala. koje imaju veoma rodna okca pri osnovi lastara ali razvijaju sitne grozdove . Na istom 2okotu ostavljaju se i kondiri i lukovi. burgundac crni. Ako su lastari vinove loze bujni. rajnski rizling i dr. zdravstvenom stanju loze i zrelosti loze. kako bi se iskoristila najrodnija okca na sredini lastara za donošenje roda. na uzgojnim oblicima visokog stabla.DUGA REZIDBA Na 2okotima se ostavljaju samo lukovi. .

odstarnjivati stare delove 2okota. Za rezidbu se koriste kvalitetne makaze i testerice. odnosno po jedinici površine. . a optere"enje je u direktnoj vezi sa planom prinosa po 2okotu. Pribor za rezidbu mora da je oštar. . odnosno po jedinici površine. a za vinske 10-20%). e. Planirani prinos po 2okotu.pri rezidbi u jesen ili zimi rez treba praviti iznad dijafragme najvišeg okca. . Broj 2okota po jedinici površine.pri rezidbi lastara rez treba praviti na 1 do 2 cm iznad najvišeg okca i to koso sa suprotne strane okca i . U tom slu2aju za svaku sortu treba uzeti slede"e elemente: a.+ d bxc Navedena formula predstavlja sve potrebne elemente i primenjuje se u praksi pri projektovanju prinosa gajenih sorti.suvišne lastare rezati iz osnove jer "e biti manje posla u la2enju loze. b. d. Koeficijent korekcije ( za stone sorte 30-40%. Na osnovu navedenih elemenata. . Pri rezidbi na zrelo treba se pridržavati više tehni2kih pravila i to: . Koeficijent rodnosti – broj grozdova po lastaru. 2ime se smanjuje negativno dejstvo zimskih mrazeva.stvarati što manji broj i što manje rane jer rane 2iji je pre2nik ve"i od 2 cm teško zarastaju ili uopšte ne mogu zarasti.Pri rezidbi treba voditi ra2una o otere"enju 2okota rodnim okcima kod svake sorte pojedina2no. jer u tom slu2aju rane brzo zarastaju. rezanjem okomito na osu 2okota. jer ona spre2ava prodiranje vode u kondire. broj potrebnih okaca po 2okotu koje treba ostaviti rezidbom izra2unava se po formuli: a Ok = -----. Prose2nu masu grozda. Na taj na2in rez "e biti gladak i ne"e dolaziti do gnje2enja tkiva što ima veoma nepovoljne posledice. c.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Special offer for students: Only $4.99/month.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Cancel anytime.