POLJOPRIVREDNA STRU NA SLUŽBA VRANJE

BROŠURA

mr Nebojša Mladenovi"

REZIDBA I UZGOJNI OBLICI VINOVE LOZE

FEBRUAR 2010.

CILJ, NA IN I VREME REZIDBE VINOVE LOZE
Rezidba vinove loze predstavlja jednu od najvažnijih ampelotehni2kih mera kojom se uspostavlja ravnoteža izme4u rastenja i razvi"a pojedinih njenih organa. Najvažniji ciljevi rezidbe vinove loze su slede"i: 2okotu se daje odre4eni uzgojni oblik i održava se u stanje koje omogu"ava primenu svih najsavremenijih agrotehni2kih i ampelotehni2kih mera, - reguliše se optimalan odnos izme4u visine prinosa i kvaliteta grož4a, - uspostavlja se optimalan odnos izme4u broja lastara na 2okotu i lisne površine, odnosno broja cvasti ili grozdova, 2ime se uti2e na visinu prinosa i kvalitet grož4a i - ostvaruje se povoljan raspored lastara na 2okotu 2ime se doprinosi boljem sazrevanju grož4a. Nisko stablo i kratka rezidba primenjuju se kod ja2e rodnih sorata i u rejonima u kojima se loza štiti zagrtanjem od niskih zimskih temperatura, kao i na jako strmim terenima na kojima je otežano koriš"enje mehanizacije. Srednje visoko ili visoko stablo kao i mešovita ili duga rezidba primenjuje se kod slabije rodnih sorti , u rejonima gde nije potrebno zagrtanje kao mera zaštite od niskih zimskih temperatura i gde se primenjuje mehanizovana obrada i zaštita. Najvažniji uzgojni oblici odnosno oblici gajenja i rezidbe vinove loze su slede"i: -

UZGOJNI OBLICI VINOVE LOZE
NISKO STABLO – KRATKA REZIDBA ŽUPSKI NA IN REZIDBE Stablo se gaji uz kolac ili bez naslona, kod bujnih i veoma rodnih sorti. Rastojanje izme4u 2okota je 1 – 1,3 m, pa se zbog toga obrada i zaštita od bolesti vrše prvenstveno ljudskom radnom snagom ili motokultivatorima. Rezidba u 1. godini – U prvoj godini, na mladom 2okotu "e izbiti normalno jedan ili dva lastara. Ukoliko je izbio jedan režemo ga na dva okca, ukoliko su izbila dva, ja2i se reže na dva a slabiji na jedno okce a ukoliko su izbila tri lastara podjednake debljine, sva tri treba orezati na po jedno okce. Rezidba u 2. godini – U jesen druge godine na 2okotu imamo najmanje dva dobro raspore4ena lastara. Rezidba se sada obavlja tako da "e se svaki lastar orezati na dva vidljiva okca. Ako se na 2okotu nalaze tri lastara, onda naja2i lastar treba rezati na dva okca a ostala dva na po jedno okce. Rezidba u 3. godini – U jesen tre"e godine, ima"emo na 2okotu ve" formiranu osnovu za 2etiri kraka i 2etiri kondira. Svaki lastar reže se na kratak kondir s jednim ili dva okca. Ako su u pitanju vrlo rodne sorte (prokupac, plovdina, slankamenka, dinka, skadarka itd.) dovoljno je da se kondir oreže na jedno vidljivo okce u suprotnom kod manje rodnih sorata, onda se kondir reže na dva okca.

dolazi do izduživanja krakova 2okota. dok se ostali uklanjaju.).Redovna rezidba – Pošto je formiran osnovni oblik 2okota rezidba se više ne obavlja u jesen ve" u prole"e. Zbog toga je ovaj na2in rezidbe pogodan samo za sorte koje dobro ra4aju pri kratkoj rezidbi na 1-3 okca (prokupac. što uglavnom zavisi od sorte. kreaca itd. Praksa je pokazala da ukoliko se kondir reže na više od 2-3 okca. Ona se sastoji u tome da se ostavljaju samo najniži lastari koji su izbili na prošlogodišnjim kondirima. slankamenka. Ostavljeni lastari režu se na 2-3 okca. . plovdina.

3 m. Sve lastare obeleži"emo brojevima 1. godini – Ako smo u prethodnoj godini imali na 2okotu dva lastara i svaki orezali na po jedno okce. na reznike.KRAJINSKI NA IN REZIDBE Stablo je visoko oko 20 cm .2 i 4. reza"emo u ovom slu2aju na po jedno vidljivo okce. i tri jalovaka koji su izbili iz glave mladog 2okota obeleženi slovom A. Rastojanje me4u 2okotima kre"e se od 1 -1. prošlogodišnji reznici sa lastarima koji "e se rezati na kondire i jalovaci koji se redovno režu na reznike da bi se obezbedila zamena za uklonjene kondire. tj. dok se jalovaci režu na reznike. 3. a jalovaci se režu na reznike sa po jednim okcem. Lastare obeležene brojevima 1. Na ovaj na2in formiran je osnovni oblik 2okota . U jesen prve godine. dok "emo lastar obeležen brojem 3. Kao naslon koristi se kolac. Lastari izbili iz reznika. godini – Na 2okotu "emo u jesen tre"e godine imati: tri lastara izbila iz prošlogodišnjih reznika. 2. režu se na kondire. Redovna rezidba – Sastoji se u tome što se kondiri koji su doneli rod u prošloj godini uklanjaju do osnove. ako su izbila dva lastara. koji su obeleženi brojem 1. svaki se oreže na po jedno vidljivo okce. . na kome se nalazi tri kondira i tri reznika. Prilikom redovne rezidbe na 2okotu se istovremeno mogu na"i: prošlogodišnji kondiri. pošto su pravilno raspore4eni po obodu 2okota. zbog nepovoljnog položaja odbaciti. Rezidba u 2. i 4. a lastari koji su izbili iz prošlogodišnjih reznika režu na kondire. Ovaj na2in rezidbe prvenstveno se primenjuje u uslovima gde je obavezno zagrtanje vinove loze preko zime. Rezidba u 3. – U prvoj godini na mladom 2okotu izbi"e majmanje jedan lastar. Rezidba u 1. godini. u jesen gruge godine ima"emo iz ovih okaca dva lastara i verovatno da "e izbiti još najmanje jedan ili dva lastara iz slepih okaca. ali se 2okoti gaje i bez naslona.

Rastojanje izme4u redova u špaliru kre"e se od 1.2 m. Ukoliko je stablo nisko. godini – U hladnijim krajevima zbog zagrtanja rezidba se vrši u tre"oj godini u jesen. a ako je izbilo više lastara. Za naslon u redu služe stubovi obi2no sa 3 reda žice. Rezidba u 2. Broj okca na luku zavisi od gajene sorte i agroekoloških uslova gajenja vinove loze. a ostali ukoliko su izbili. . reže se na jedno vidljivo okce. dok se u krajevima gde zime nisu tako oštre ova rezidba obi2no obavlja u prole"e 2etvrte godine.8 m. Luk koji je doneo rod uklanja se do osnove. koji se reže na jedno okce. Primenjuje se pri špalirskom gajenju loze. ako je izbio samo jedan lastar. svi se uklanjaju osim jednog. a u redu izme4u 2okota od 1 do 1.NISKO STABLO – MEŠOVITA REZIDBA GIJOV JEDNOGUBI NA IN REZIDBE Za ovaj na2in rezidbe formira se nisko ili srednje visoko stablo.5 do 1. Pošto su prethodne godine ostavljena dva okca. a može se primenjivati i pri gajenju loze uz kolac. godini – U jesen prve godine po sa4enju kalemova. Obi2no se to radi na visini prvog reda žice na špaliru. od kojih "e se viši orezati na luk. Redovna rezidba – Vrši se tako što se na kondiru za zamenu viši lastar reže na luk. pogodno je i za zagrtanje. iz njih "e izbiti dva lastara. jer služi samo kao rezerva. godini – La2enjem se ostavljaju samo dva lastara. Rezidba u 3. Drugi lastar se bez obzira na visinu stabla uklanja potpuno. a niži na kratak kondir za zamenu na dva okca. a niži na kratak kondir koji "e dati lastare za zamenu luka u slede"oj godini. Rezidba u 1. Okca se ostavljaju na onoj visini na kojoj se namerava stvoriti glava 2okota. uklanjaju se. i to ja2i reže na dva okca. U jesen se jedan od lastara.

a to je povoljno kada jedan od krakova oslabi. koji se pušta da raste uz kolac. Pri ovom na2inu rezidbe postoji bolja mogu"nost da se reguliše rodnost 2okota pošto se luk premešta s kraka na krak. onda se u toku prve godine ostavlja samo jedan lastar. i to kondir na kondir. Kod srednje visokog stabla iz lastara koji je prethodne godine u jesen ili u prole"e druge godine rezan na odgovaraju"u visinu izbi"e u toku godine nekoliko lastara. Ova dva lastara režu se na po dva okca. Ako se želi srednje visoko stablo. Kao i Gijov jednogubi tako i Gijo – Pusarev na2in rezidbe može se prilagoditi za gajenje uz kolac. Rezidba u 3. Na jednom kraku reza"emo viši lastar na luk a niži na kratak kondir za zamenu sa dva okca. reže se na dva okca. Kao naslon postavljaju se stubovi i tri reda žice. Kod srednje visokog stabla imamo istu situaciju i rezidbu obavljamo kao kod niskog stabla. bez zalamanja a onda se orezuje na onu visinu na kojoj želimo da stvorimo glavu 2okota. godini – Kod niskog stabla imamo dva kraka i na svakom kraku po dva lastara. koje zbog toga brže i bolje zaraš"uju. godini – Ako je nisko stablo. ve" kratka. ali se prilikom la2enja ostavljaju najviše dva. Rezidba u 2. s tim što se na drugom kraku 2okota ne primenjuje duga rezidba.5 do 1. a ako je izbio samo jedan lastar. Redovna rezidba .Ista je manje više kao i kod Gijovog jednogubog na2ina. . Rastojanje me4u 2okotima kre"e se od 1. iz okaca ostavljenih prethodne godine izbi"e normalno dva lastara. a od 1 do 1. Na drugom kraku primeni"emo rezidbu kondir na kondir sa nekoliko okaca. svaki se reže na jedno okce.2 m u redu. Poboljšanje se sastoji u tome što se prave manje rane na 2okotu. Ove lastare režemo svaki na po dva okca. godini – U jesen prve godine ako su izbila dva lastara. tako da se dobije 2okot sa dva kraka.GIJO – PUSAREV NA IN REZIDBE Ovaj na2in rezidbe predstavlja poboljšanje Gijovog jednogubog na2ina rezidbe. Rezidba u 1. što "e zavisiti od gajene sorte.8 m izme4u redova.

odnosno u visini prvog reda žice. koji "e davati lastare za zamenu.5 m. Kod srednje visokog stabla rezidba se obavlja na isti na2in kao i kod niskog stabla. a slede"i lastar na luk. Redovna rezidba – Sastoji se u uklanjanju lukova koji su doneli rod u prošloj godini i rezidbi lastara na kondiru za zamenu. godini – U jesen prve godine. koji se reže na visinu na kojoj se želi formirati glava 2okota. Rezidba u 2. a donji lastar na kratak kondir. onda se prilikom rezidbe najniži lastar koji je uzbio iz prošlogodišnjeg luka reže na kratak kondir. U slu2aju da ne izbiju lastari iz kondira. Viši lastar na kondiru za zamenu reže se na luk od 5 do 15 okaca. reže se na dva okca. Kao naslon se postavljaju stubovi i tri reda žice. što zavisi od sorte. godini – Prema prošlogodišnjoj rezidbi na 2okotu treba da budu najmanje dva dobro razvijena lastara. Rezidba u 3. onda se u toku prve godine odgaji samo jedan lastar. U slu2aju da se želi srednje visoko stablo. bez obzira na to da li je stablo nisko ili srednje visoko. na kome se ostavljaju dva okca.2 – 1. a u redu 1.GIJOV DVOGUBI NA IN REZIDBE Rastojanje izme4u redova je 1. godini – U tre"oj godini imamo na 2okotu dva kraka sa po dva lastara. Rezidba se obavlja u oba slu2aja tako što se lastari režu na dva okca. Ostavljeni lastar da "e lastare za zamenu luka u slede"oj godini. Kod niskog 2okota rezidba se izvodi tako što se na svakom kraku gornji lastar oreže na luk. ako je izbio lastar . onda se oba režu na po jedno okce.8 – 2 m. Rezidba u 1. a donji na kratak kondir. a ako su izbila dva lastara iste ja2ine. Posle izvršene rezidbe u jesen tre"e ili u prole"e 2etvrte godine završeno je i formiranje osnovnog oblika 2okota po ovom na2inu rezidbe. .

godini – Ukoliko nije nije izvršeno produženje kordunice u svim rodnim 2vorovima izvrši"e se rezidba kondir na kondir. Primenjuje se samo za špalirski na2in gajenja vinove loze. i 2. godini – Ako se formira jednokraka kordunica. Redovna rezidba – Sastoji se u tome što se u rodnim 2vorovima svake godine izvodi rezidba kondir na kondir. kao i muskatnih i aromati2nih materija. pa onda izvršiti uklanjanje nepotrebnih lastara. Rezidba u 4. a u redu 1 – 1. Rezidba u 5. Ako je u prethodnoj godini izvršeno produženje kordunice. Ovaj na2in rezidbe preporu2uje se kod veoma rodnih sorata. lastar se savija i veže uz prvu žicu koja se nalazi na visini od oko 50 cm od zemlje. koji "e dati lastar za produženje kordunice u narednoj godini. kada se želi ve"i sadržaj še"era u širi. godini – Svi lastari koji su izbili iz ostavljenih okaca režu se na dva okca sem poslednjeg koji služi ukoliko je potrebno produženje kordunice i on se reže na onu dužinu na koju treba produžiti kordunicu (postupak je isti kao sa produženim delom lastara u perthodnoj godini). Rezidba se obavlja tek u prole"e tre"e godine. godini – Ako je produženje kordunice ra4eno u 2etrvrtoj godini onda se u šestoj godini završava formiranje uzgojnog oblika. Na položenom delu ostavljaju se s gornje strane 3-4 okca na rastojanju 20-25 cm jedno od drugog. Prakti2nije je sa2ekati da sva okca krenu i da lastari dostignu dužinu 5 -10 cm. Rezidba u 3. U drugoj godini ostavlja se opet samo jedan lastar.SREDNJE VISOKO I VISOKO STABLO KRATKA I MEŠOVITA REZIDBA ROAJATSKA KORDUNICA Za ovu kordunicu rastojanje izme4u redova je 2 -3 m.5 m. onda se na tom mla4em delu svi lastari režu na dva okca.2 m. Krak kordunice po pravilu ne treba da je duži od 1. Okca koja su okrenuta ka zemlji uklanjaju se sem poslednjeg. Rezidba u 1. Rezidba u 6. godini – U prvoj godini lastar koji je izbio reže se na jedno ili dva okca. koji se vezuje za kolac da raste uspravno i što bujnije. . Može biti jednokraka ili dvokraka.

.

Razvoj ve"eg broja jalovaka na po2etku vegetacije. Novi lukovi se odabiraju od jalovaka razvijenih iz glave 2okota. U glavi se ostavljaju 1-3 luka.UZGOJNI OBLIK DUGA REZIDBA JALOVAK NA LUK Stablo visine 80-100cm. . La2enjem se ostavlja samo 3-4.

.

Lukovi se vezuju polukoso naviše. Razlike postoje samo u redovnoj rezidbi.KAZENAVLJEVA KORDUNICA Formiranje osnovnog oblika 2okota kod ove kordunice vrši se na isti na2in kao i za roajatsku kordunicu. . pod uglom od 150 do 450. koja je mešovita i obavlja se tako što se u svakom rodnom 2voru ostavlja po jedan luk i jedan kondir sa 2 okca. Lastari na kondiru služe za zamenu starog luka koji se odbacuje rezidbom.

a uklanjaju se i prošlogodišnji kondiri. Preporu2uje se za uslove gde se niske temperature opasne po lozu pojavljuju periodi2no. a kod stonih sorti mešovita rezidba. Lastari izbili iz prošlogodišnjih reznika na glavi 2okota tako4e se režu na jedno okce. Lukovi se ne ostavljaju svake godine u istom rodnom 2voru ve" se to radi naizmeni2no. Rezidba u jesen 3.2-1. Rezidba u jesen 2. Sve jalovake izbile iz glave 2okota režemo na reznike. Redovna rezidba – Na prizemnom delu kordunice primenjuje se kratka rezidba u svim rodnim 2vorovima. godine – Na prizemnom delu kordunice u svakom rodnom 2voru primenjuje se kratka rezidba kondir na kondir (1-2 okca).SKLJAROVA KORDUNICA Ovo je šetvorospratna dvostrana kordunica koja je modifikovana za naše uslove. Neophodno je imati najmanje pet redova žice u špaliru. 2ija dužina zavisi od visine gornjeg sprata. Rezidba u jesen 1. . uz 2injenicu da na svakom kraku donjeg sprata kordunice ostavimo najmanje po 2etiri kratka kondira. U ostalim rodnim 2vorovima primenjuje se kratka rezidba kondir na kondir na dva okca. a može se ostaviti i koji reznik. godine – U prvoj godini rezidba "e se obaviti tako da se izaberu dva lastara i svaki oreže na jedno ili dva okca. au redu a 1. Na svakom kraku gornjeg sprata ostavljaju se po dva luka sa 8 -15 okaca. Rastojanje izme4u redova je 2-3 m. Lastare izbile iz prošlogodišnjeg luka režemo svaki na dva okca. Lastari izbili iz osnove kordunice uklanjaju se ili režu na reznike. a odabra"emo još dva lastara koji su izbili iz glave i njih "emo orezati na reznike na 1 okce. Na gornjem spratu se na svakom kraku kod vrlo rodnih sorti primenjuje kratka. godine – Obavlja se tako da "e se dva lastara koji su izbili iz prošlogodišnjih reznika orezati na luk sa najmanje 8 okaca. godine ili u prole2e 4. Dva lastara koji su izbili iz prošlogodišnjih reznika režemo na lukove. Za formiranje gornjeg sprata treba na svakom luku ostaviti najmanje 8 okaca. u zavisnosti od sorte koja se reže. godine – Prošlogodišnje lukove ostavljamo kao krakove prizemnog dela sprata kordunice. Rezidba u prole2e 5. kako bi se dobila osnova za najmanje 3-4 rodna 2vora na svakom kraku kordunice gornjeg sprata.5 m.

Na svakom kraku treba ostaviti 3-4 okca. Ovi lastari režu se na dužinu 50-70 cm. Za pravilan razvoj loze potrebna su najmanje 3-4 reda jednostrukih ili dvostrukih žica. U drugoj godini izbi"e dva lastara i oni se vezuju uz luk da bi rasli što uspravnije i bujnije. odnosno 3-4 rodna 2vora. godini – Ja2i lastar reže se na visinu prvog reda žice (80-120cm).5 m. dok se ostali uklanjaju do osnove lastara.2 -1.VISOKO STABLO SA MEŠOVITOM I DUGOM REZIDBOM MOZEROVA KORDUNICA Kod nas je u primeni dvokraka na kojoj se primenjuje mešovita rezidba. Rezidba u 3. godini – Ostavlja se na 2okotu samo jedan lastar koji se reže na dva okca (zalama se krajem avgusta). godini . Okca koja su okrenuta naviše ostavljaju se radi formiranja rodnih 2vorova. Rodni 2vorovi treba da su jedan od drugog na rastojanju 20-25 cm. da bi što više izrasli. a tek krajem leta ih treba zalamati kako bi što bolje sazreli. Poslednje okce koje je okrenuto ka zemlji .U prole"e 2etvrte godine ima"emo na stablu kordunice dva lastara koji su u prethodnoj godini vezani za žicu u suprotnom smeru i rasli u horizontalnom pravcu. Za ovu kordunicu najprikladnije rastojanje izme4u redova je 3-4 m. Drugi lastar reže se na kratak kondir sa dva okca i služi kao rezerva da se lastari izbili iz njega upotrebe za obnovu stabla u slu2aju da izmrzne stablo kordunice. dok se ostala uklanjaju. a u redu 1. Ako se za dvokraku kordunicu predvi4a da visina stabla bude 120 cm. i 2. Rezidba u 4. Rezidba u 1. onda se na toj visini na ja2em lastaru ostavljaju dva okca.

godini – Na starijem delu kordunice u rodnim 2vorovima ima po dva a na mla4em delu po jedan lastar. Na starijem delu se svi lastari režu na kondire sa po nekoliko okaca. Rezidba u 7. a na mla4em delu na dva okca. Redovna rezidba – Sastoji se u tome što se u rodnim 2vorovima primenjuje rezidba kondir na kondir ili mešovita. Rezidba u 5. što zavisi od rodnosti sorte. godini – Lastari koji su izbili iz položenog dela kordunice režu se na dva okca. sem poslednjeg. Rezidba u 6. godini – Pošto na starijem delu kordunice imamo u svakom rodnom 2voru po dva prošlogodišnja rodna kondira sa nekoliko lastara i na taj na2in su rodni 2vorovi obrazovani u potpunosti primenjiva"emo rezidbu kondir na kondir. mešovitu ili dugu rezidbu.ne uklanja se. Na mla4em delu kordunice u svakom rodnom 2voru su po dva lastara koji "e se tako4e orezivati na kondire ili lukove . na starijem delu kordunice može se ostaviti po jedan luk. Gornja okca na lastaru za produženje kordunice ostavljaju se radi formiranja novih rodnih 2vorova. kako bi se stvorila osnova za dva kraka u rodnim 2vorovima. Broj okaca ostavljenih rezidbom zavisi"e od sorte. Ukoliko je sorta bujna. dok se ostala uklanjaju tek kada lastari dostignu porast 5-10 cm. ve" se ostavlja da bi se iz njega dobio lastar koji "e poslužiti za produženje kordunice. . koji se reže na onu dužinu na koju treba produžiti kordunicu.

godine – Lastari izbili u prethodnoj vegetaciji na krakovima kordunice orežu se na dva okca.Pored klasi2ne u primeni je modifikovana Mozerova kordunica sa stablom visine od 120-130 cm i formiranom jednokrakom ili dvokrakom kordunicom. Me4utim pri mešovitoj rezidbi u rodnom 2voru se ostavlja redovno jedan kratak kondir za zamenu i jedan luk. odnosno na kratke kondire. Lastari izbili iz kondira za zamenu provla"e se kroz dva reda dvojnih žica. rizling. koji "e dati lastare za zamenu starog luka u narednoj godini. dok se ostala uklanjaju do osnove lastara. najniži rodni lastar na prošlogodišnjem luku reže na luk. godine – Lastar koji treba da posluži kao stablo kordunice reže se na onu visinu ( 120-150 cm) na kojoj se želi formirati položeni krak kordunice. Naslon se sastoji od 2etiri reda žice. ili prole2e 3. da bi 2okot što više oja2ao. SILVOZ KORDUNICA – MEŠOVITA I DUGA REZIDBA Primenjuje se u vinogradima u kojima ne postoji opasnost od ja2ih zimskih mrazeva. a ukoliko postoji samo jedan lastar on se reže na dva okca. godine – Lastari izbili u prethodnoj godini jedan levo drugi desno orežu se na najmanje 8 okaca. burgundac i sl. Posle izvršene rezidbe lukovi se vezuju za spoljašnje žice na pre2ki tako da zauzimaju horizontalan položaj. Dvokraka kordunica formira se na slede"i na2in: Rezidba u jesen 1. Me4uredno rastojanje je 3-4 m a u redu 1-2 m. godine – Dva lastara se režu na po jedno okce. a ostali lastare se uklanjaju do osnove. Ova modifikacija pogodna je za sorte kao što su kaberne sovinjon. Redovna rezidba – Ona se sastoji u tome što se pri dugoj rezidbi u svakom rodnom rodnom 2voru. godine – Lastari izbili iz kondira za zamenu režu se tako što se viši reže na luk a niži na kratak kondir. Na pomenutu visinu postavlja se pre2ka na koju se horizontalno naslanjaju tri reda žica. Rezidba u prole2e 6. Posle rezidbe na . Rezidba u jesen 2. Na ovoj visini ostave se po tri okca. Rezidba u prole2e 4. Rezidba u prole2e 5.

dok se ostali la2enjem potuno uklanjaju. pri 2emu se naj2eš"e sade po dva kalema u jami"u. godine – Lastar namenjen formiranju vertikalnog dela stabla prekra"uje se na visinu od 80 cm. Niži lastar kada dostigne oko150 cm zalama se i privezuje za žicu. Rezidba u jesen 1. Drugi lastar služi za rezervu. . Kada lastari dostignu dužinu 5-10 cm pristupa se o2enjivanju. Pri vrhu stabla ostavljaju se samo dva do tri lastara.5 m u špaliru. dok se ostali lastari potpuno uklanjaju. treba poviti i privezati za žicu odnosno naslon horizontalnog dela kordunice. godine – Lastar se orezuje na dva zimska okca. ili se u svakom 2voru nalazi i kratak kondir i luk (mešovita rezidba). Drugi lastar orezuje se kratko na dva okca i ima funkciju rezervnog kondira. Lastari koji izbiju iz njega služi"e za zamenu stabla kordunice ukoliko nastupi izmrzavanje ili ošte"enje vertikalnog dela kordunice. KORDUNICA TIPA KAZARSA Za ovaj oblik kordunice sa4enje se obavlja na rastojanju 3-3. Na rezervnom kondiru la2enjem se ostavlja samo jedan lastar. i obavezno se privezuje uz naslon. Viši lastar kada dostigne dužinu od oko 150 cm. gde "e najviši poslužiti za formiranje produženog dela kako vertikalnog tako i horizontalnog dela stabla kordunice.položenom delu stabla kordunice ostaju u rodnim 2vorovima ili samo lukovi. koji se vezivanjem povijaju naniže (duga rezidba). Rezidba u prole2e 3. Posle obavljene rezidbe može se obaviti zagrtanje.

Rezidba u prole2e 4. odabiramo 2-3 dobro razvijena lastara pri osnovi. Najniži lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka orezuje se na dva okca i on služi kao kondir za zamenu. godine – Položeni deo lastara prekra"uje se na dužinu od oko jednog metra. Na taj na2in formirana je osnova vertikalnog i osnova horizontalnog dela stabla kordunice. polaze"i od osnove. Kada lastari izbili na položenom delu kordunice. U prizemnom rodnom 2voru primenjuje se kratka rezidba odnosno ostavlja se jedan kondir sa dva okca. Rezervni lastar koji je izbio iz vertikalnog dela stabla uklanja se do osnove .ukoliko nije potreban.. na svakih 15-20 cm ostavlja se po jedan lastar koji se reže na luk dužine 8-10 okaca. 2ime se formira 4-6 rodnih 2vorova. U svakom rodnom 2voru peimenjuje se princip jednogubog Gijovog na2ina rezidbe. dostignu dužinu od 10-15 cm treba izvršiti la2enje suvišnih lastara (okrenutih ka zemlji). Rezidba u prole2e 5. . Redovna rezidba – Na lukovima koji su doneli rod u prošloj godini odnosno visili su slobodno naniže. Ostali lastari se uklanjaju. Lastari izbili iz vertikalnog dela stabla obavezno se ukanjaju. godine – Od lastar izbilih iz horizontalnog dela kordunice. Slede"i najbolje razvijeni lastar reže se na luk odgovaraju"e dužine. kako bi zauzeo prostor na žici. Na kondiru za zamenu primenjuje se kratka rezidba na dva okca po principu rezidbe kondir na kondir. Na položenom delu kordunice ostavlja se najviše 4-6 pravilno raspore4ebih lastara.

godine – Ostavljamo dva lastara i režemo ih na dva okca. Kad se završi rezidba prelazimo na vezivanje lukova tako da krak 2okota dobije oblik kišobrana. godine – Pošto su na svakom kraku stabla izbila po 2etiri lastara.KORDUNICA TIPA AMRELA Ova kordunica može biti jednorukavna kao i višerukavna. godine – Na svakom rukavu 2okota postoje dva luka. U jesen druge godine ne vršimo rezidbu. Rezidba u prole2e 4. Rezidba u prole2e 5. godini – U prole"e druge godine la2enjem se ostavljaju samo 2etiri lastara. Rezidba u 2. Rezidba u jesen 1. Pri osnovi se na kondirima za zamenu primenjuje kratka rezidba. kondir na kondir. drugi lastar reže na luk odgovaraju"e dužine dok se lastari izbili iz prošlogodišnjeg kondira režu se na kratko. Rezidba se obavlja na svakom rukavu na taj na2in što se prvi lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka reže se na kratak kondir sa 2-3 okca. Pri osnovi na kondirima za zamenu primenjuje se kratka rezidba na dva okca. godine – Lastari koji su bili zagrnuti orežu se na po dva okca i ti kratki kondiri služi"e za zamenu i rekonstrukciju vertikalnog dela stabla. a dva niža na kondir. a dva ostaju uz naslon. Ostala dva lastara režu se na 150 -170 cm visine i na vršnom delu ostavljaju im se samo po 2etiri okca. dva najviša lastara režu se na luk. . koji su doneli rod i dva kondira sa po dva lastara. Ovde "emo predstaviti na2in formiranja dvorukavne kordunice. Pri osnovi 2okota primenjuje se kratka rezidba. Rezidba u prole2e 3. Redovna rezidba – Prvo se odstrane prošlogodišnji lukovi a onda se na svakom rukavu kordunice ostavljaju po dva luka i dva kondira koji se režu na 2-3 okca. ve" dva lastara po potrebi zagr"emo.

. 80 i 120 cm). La2enjem "e se regulisati broj lastara i ostaviti one koji su dovoljno bujni i imaju dobar raspored. Na svakom kraku kordunice u rodnim 2vorovima viši lastar se reže na luk. Svaki lastar reže se na po dva okca. Rezidba u prole2e 3. godine – Lastari se prekra"uju na visinu spratova. a tre"i na 180 cm (raspored rodnih 2vorova može biti i na visinama od 60.NIFINOVA KORDUNICA – MEŠOVITA REZIDBA Rastojanje sadnje izme4u redova je 3 a u redu 1-1. godine – U prve dve godine treba odnegovati dva ili tri lastara iste debljine.5 m. Rezidba u prole2e 4. Redovna rezidba . Na orezanim lastarima ostavljamo samo dva vršna okca.Ona po2inje kada na svakom kraku kordunice imamo 2etiri dobro razvijena lastara. godine – Na svakom kraku kordunice sada imamo po dva dobro razvijena lastara. Rezidba u jesen 1 i 2. drugi na 120cm. Ako se formiraju dva ili tri sprata. a niži na kondir za zamenu. da bi se na toj visini obrazovali rodni 2vorovi. lastari se orezuju tako što se jedan lastar reže na visinu od 60 cm.

delovi lastara orezani na 1. U podru2jima u kojima niske zimske temperature padaju ispod -15 C i traju u dužem intervalu. plovdina). uzgojnog oblika i broja rodnih okaca koje treba ostaviti na 2okotima pri obavljanju rezidbe.Kratki kondir. U južnim podru2jima gde temperatura ne pada ispod – 15 C . mora se dobro poznavati vreme rezidbe. ali se obavezno mora izvesti pre kretanja sokova. Pregled se obavlja pravljenjem popre2nih preseka preko okaca i posmatranjem tkiva pod lupom ili mikroskopom.Lukovi srednje dužine. rezidba se može obavljati i zimi. Kod nas se rezidba obavlja krajem zime i po2etkom prole"a. Kod nekih sorata kod koji su veoma rodna okca pri osnovi (smederevka. optere"enost 2okota okcima. kako bi se na vreme završila. a one koje ih podnose mogu se rezati odmah nakon opadanja liš"a u jesen. Ovom rezidbom spre2ava se polaritet vinove loze. Pri narednoj rezidbi dugi kondiri uklanjaju se do osnove. muskat hamburg i dr.Dugi lukovi. orezani na više od 12 okaca Izbor dužine rodnih elemenata zavisi od agroekoloških uslova. mrku boju.U cilju pravilnog izvo4enja rezidbe na zrelo u rodnim vinogradima. do 3. oblika gajenja i planiranih prinosa. kardinal. tehni2ka pravila pri rezidbi i pribor za rezidbu. Pre rezidbe okca i drugi organi moraju se detaljno pregledati i tako doneti ocena o stepenu izmrzavanja. Ova ampelotehni2ka mera obavlja se u periodu zimskog mirovanja. može do"i do izmrzavanja okaca. U zavisnosti od broja ostavljenih okaca i vrste rodnih elemenata koje ostavljamo rezidba može biti: KRATKA REZIDBA Primenjuje se kod sorata kod kojih su prva okca pri osnovi lastara veoma rodna (prokupac. vranac. starosti vinove loze i površine koja se orezuje. delovi lastara orezani na 6-8 okaca . Kada se to utvrdi prilikom rezidbe treba za taj isti procenat uve"ati broj okaca po 2okotu i jedinici površine koji je planiran pre izmrzavanja. Ako se radi o velikim površinama pod vinovom lozam sa rezidbom treba po2eti ve" u jesen. primenjuje se rezidba gde se ostavljaju kratki i dugi kondiri.). Zdravo okce na preseku ima zelenu. što zavisi od sorte. rodnosti okaca. Vreme rezidbe vinove loze je razli2ito i zavisi od klimatskih prilika podru2ja. U pogledu dužine orezivanja lastari se mogu rezati duže ili kra"e. a izmrzlo ima tamnu. Ostavljaju se samo kratki kondiri sa 2 ili 3 okca . .deo lastara koji se razvio pri osnovi prošlogodišnjeg kondira. izduživanje rodnih elemenata i deformacija oblika stabla. rodnosti okaca na lastaru. dok se na kratkom kodirima viši lastari orezuju na duge a niži na kratke kodire. osobina sorte.Kratki lukovi. Razlikujemo slede"e rodne elemente: . delovi lastara orezani na 4-5 okaca . okca . U ovim slu2ajevima režu se sorte ve"e otpornosti prema izmrzavanju i na površinama koje nisu u depresijama. jednogodišnjeg ili višegodišnjeg drveta.Dugi kondiri. orezani na 9-12 okaca . dužina orezivanja. Sorte osetljive na niske temperature režu se kasnije.

game bojadiser. orezuje se kratko na kondire u cilju odmaranja i obnove vegetativnog i generativnog potencijala. Primenjuje se u toplijim podru2jima. jer je kod ve"ine sorti nerodan. burgundac crni. bujnosti 2okota. Vršni lastar orezuje se na luk a niži na kondir za zamenu. dobro ra4aju samo ako se pri rezidbi ostavljaju lukovi dužine 10-14 okaca. koje imaju veoma rodna okca pri osnovi lastara ali razvijaju sitne grozdove . Mešovitom rezidbom uspešno se suzbija polaritet ali na stablu ostaju ve"e rane zbog presecanja lukova do osnove. na uzgojnim oblicima visokog stabla. merlo. Kod sorata game crni. Sorte afus ali. kaberne sovinjon. Prve godine lastar iz starog drveta. muskat italija. Ako su lastari vinove loze bujni. orezuje se na jedno okce i zove se reznik. italijanski rizling i dr. Izaziva izduživanje rodnih 2vorova i deformaciju oblika stabla. kako bi se iskoristila najrodnija okca na sredini lastara za donošenje roda. na lukove u cilju optere"enja rodom i obratno.DUGA REZIDBA Na 2okotima se ostavljaju samo lukovi. . Pri rezidbi za novi luk ostavlja se prvi dobro razvijeni lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka. Lukovi iz prethodne godine uklanjaju se do osnove. MEŠOVITA REZIDBA Primenjuje se kod sorata u kojih su okca pri osnovi lastara slabije rodnosti. zdravi i dozreli moraju se rezati duže. Ostavljaju se kondiri od 2 okca koji se nazivaju kondiri za zamenu. Pri rezidbi osušeni krak 2okota ili rodni 2vor i izduženi rodni 2vor treba zameniti sa lastarom koji je izbio iz starog drveta. zove se jalovak. Posle rezidbe lukovi se privezuju za žicu. Na prošlogodišnjim kondirima ukoliko su se razvila dva dobra lastara primenjuje se princip mešovite rezidbe. Nakon rezidbe lukovi se savijaju naniže i vezuju za žicu (osnova luka tako dobija vršni položaj i iz nje se razvijaju dobri lastari). zdravstvenom stanju loze i zrelosti loze. traminac. obavlja se mešovita rezidba (lukovi sa 8-10 okaca). Na istom 2okotu ostavljaju se i kondiri i lukovi. Pri rezidbi važno je voditi ra2una o sorti. rajnski rizling i dr.

Planirani prinos po 2okotu. .stvarati što manji broj i što manje rane jer rane 2iji je pre2nik ve"i od 2 cm teško zarastaju ili uopšte ne mogu zarasti. a za vinske 10-20%). jer ona spre2ava prodiranje vode u kondire.+ d bxc Navedena formula predstavlja sve potrebne elemente i primenjuje se u praksi pri projektovanju prinosa gajenih sorti. a optere"enje je u direktnoj vezi sa planom prinosa po 2okotu. Na taj na2in rez "e biti gladak i ne"e dolaziti do gnje2enja tkiva što ima veoma nepovoljne posledice.suvišne lastare rezati iz osnove jer "e biti manje posla u la2enju loze.Pri rezidbi treba voditi ra2una o otere"enju 2okota rodnim okcima kod svake sorte pojedina2no. Pri rezidbi na zrelo treba se pridržavati više tehni2kih pravila i to: . jer u tom slu2aju rane brzo zarastaju. Broj 2okota po jedinici površine. e. Pribor za rezidbu mora da je oštar.pri rezidbi lastara rez treba praviti na 1 do 2 cm iznad najvišeg okca i to koso sa suprotne strane okca i . odnosno po jedinici površine. . Na osnovu navedenih elemenata.pri rezidbi u jesen ili zimi rez treba praviti iznad dijafragme najvišeg okca. d. . odnosno po jedinici površine. U tom slu2aju za svaku sortu treba uzeti slede"e elemente: a. . Za rezidbu se koriste kvalitetne makaze i testerice. Koeficijent rodnosti – broj grozdova po lastaru. broj potrebnih okaca po 2okotu koje treba ostaviti rezidbom izra2unava se po formuli: a Ok = -----. b. Koeficijent korekcije ( za stone sorte 30-40%. Prose2nu masu grozda. 2ime se smanjuje negativno dejstvo zimskih mrazeva. c. rezanjem okomito na osu 2okota.odstarnjivati stare delove 2okota.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful