POLJOPRIVREDNA STRU NA SLUŽBA VRANJE

BROŠURA

mr Nebojša Mladenovi"

REZIDBA I UZGOJNI OBLICI VINOVE LOZE

FEBRUAR 2010.

CILJ, NA IN I VREME REZIDBE VINOVE LOZE
Rezidba vinove loze predstavlja jednu od najvažnijih ampelotehni2kih mera kojom se uspostavlja ravnoteža izme4u rastenja i razvi"a pojedinih njenih organa. Najvažniji ciljevi rezidbe vinove loze su slede"i: 2okotu se daje odre4eni uzgojni oblik i održava se u stanje koje omogu"ava primenu svih najsavremenijih agrotehni2kih i ampelotehni2kih mera, - reguliše se optimalan odnos izme4u visine prinosa i kvaliteta grož4a, - uspostavlja se optimalan odnos izme4u broja lastara na 2okotu i lisne površine, odnosno broja cvasti ili grozdova, 2ime se uti2e na visinu prinosa i kvalitet grož4a i - ostvaruje se povoljan raspored lastara na 2okotu 2ime se doprinosi boljem sazrevanju grož4a. Nisko stablo i kratka rezidba primenjuju se kod ja2e rodnih sorata i u rejonima u kojima se loza štiti zagrtanjem od niskih zimskih temperatura, kao i na jako strmim terenima na kojima je otežano koriš"enje mehanizacije. Srednje visoko ili visoko stablo kao i mešovita ili duga rezidba primenjuje se kod slabije rodnih sorti , u rejonima gde nije potrebno zagrtanje kao mera zaštite od niskih zimskih temperatura i gde se primenjuje mehanizovana obrada i zaštita. Najvažniji uzgojni oblici odnosno oblici gajenja i rezidbe vinove loze su slede"i: -

UZGOJNI OBLICI VINOVE LOZE
NISKO STABLO – KRATKA REZIDBA ŽUPSKI NA IN REZIDBE Stablo se gaji uz kolac ili bez naslona, kod bujnih i veoma rodnih sorti. Rastojanje izme4u 2okota je 1 – 1,3 m, pa se zbog toga obrada i zaštita od bolesti vrše prvenstveno ljudskom radnom snagom ili motokultivatorima. Rezidba u 1. godini – U prvoj godini, na mladom 2okotu "e izbiti normalno jedan ili dva lastara. Ukoliko je izbio jedan režemo ga na dva okca, ukoliko su izbila dva, ja2i se reže na dva a slabiji na jedno okce a ukoliko su izbila tri lastara podjednake debljine, sva tri treba orezati na po jedno okce. Rezidba u 2. godini – U jesen druge godine na 2okotu imamo najmanje dva dobro raspore4ena lastara. Rezidba se sada obavlja tako da "e se svaki lastar orezati na dva vidljiva okca. Ako se na 2okotu nalaze tri lastara, onda naja2i lastar treba rezati na dva okca a ostala dva na po jedno okce. Rezidba u 3. godini – U jesen tre"e godine, ima"emo na 2okotu ve" formiranu osnovu za 2etiri kraka i 2etiri kondira. Svaki lastar reže se na kratak kondir s jednim ili dva okca. Ako su u pitanju vrlo rodne sorte (prokupac, plovdina, slankamenka, dinka, skadarka itd.) dovoljno je da se kondir oreže na jedno vidljivo okce u suprotnom kod manje rodnih sorata, onda se kondir reže na dva okca.

plovdina. . Ostavljeni lastari režu se na 2-3 okca.Redovna rezidba – Pošto je formiran osnovni oblik 2okota rezidba se više ne obavlja u jesen ve" u prole"e. Ona se sastoji u tome da se ostavljaju samo najniži lastari koji su izbili na prošlogodišnjim kondirima. dok se ostali uklanjaju. kreaca itd. slankamenka. dolazi do izduživanja krakova 2okota. što uglavnom zavisi od sorte.). Zbog toga je ovaj na2in rezidbe pogodan samo za sorte koje dobro ra4aju pri kratkoj rezidbi na 1-3 okca (prokupac. Praksa je pokazala da ukoliko se kondir reže na više od 2-3 okca.

i tri jalovaka koji su izbili iz glave mladog 2okota obeleženi slovom A. u jesen gruge godine ima"emo iz ovih okaca dva lastara i verovatno da "e izbiti još najmanje jedan ili dva lastara iz slepih okaca. Ovaj na2in rezidbe prvenstveno se primenjuje u uslovima gde je obavezno zagrtanje vinove loze preko zime. Rezidba u 3. na kome se nalazi tri kondira i tri reznika.2 i 4. – U prvoj godini na mladom 2okotu izbi"e majmanje jedan lastar. a jalovaci se režu na reznike sa po jednim okcem. na reznike. svaki se oreže na po jedno vidljivo okce. Na ovaj na2in formiran je osnovni oblik 2okota . ali se 2okoti gaje i bez naslona. godini. 3. godini – Na 2okotu "emo u jesen tre"e godine imati: tri lastara izbila iz prošlogodišnjih reznika. Redovna rezidba – Sastoji se u tome što se kondiri koji su doneli rod u prošloj godini uklanjaju do osnove. Kao naslon koristi se kolac. ako su izbila dva lastara. godini – Ako smo u prethodnoj godini imali na 2okotu dva lastara i svaki orezali na po jedno okce. Sve lastare obeleži"emo brojevima 1. .3 m. Rezidba u 2. režu se na kondire. i 4. prošlogodišnji reznici sa lastarima koji "e se rezati na kondire i jalovaci koji se redovno režu na reznike da bi se obezbedila zamena za uklonjene kondire. Prilikom redovne rezidbe na 2okotu se istovremeno mogu na"i: prošlogodišnji kondiri. reza"emo u ovom slu2aju na po jedno vidljivo okce. Rastojanje me4u 2okotima kre"e se od 1 -1. dok se jalovaci režu na reznike. pošto su pravilno raspore4eni po obodu 2okota. Rezidba u 1. Lastare obeležene brojevima 1. a lastari koji su izbili iz prošlogodišnjih reznika režu na kondire. koji su obeleženi brojem 1. Lastari izbili iz reznika.KRAJINSKI NA IN REZIDBE Stablo je visoko oko 20 cm . U jesen prve godine. 2. tj. dok "emo lastar obeležen brojem 3. zbog nepovoljnog položaja odbaciti.

Za naslon u redu služe stubovi obi2no sa 3 reda žice. Redovna rezidba – Vrši se tako što se na kondiru za zamenu viši lastar reže na luk. godini – U hladnijim krajevima zbog zagrtanja rezidba se vrši u tre"oj godini u jesen. a niži na kratak kondir koji "e dati lastare za zamenu luka u slede"oj godini. a ostali ukoliko su izbili.2 m. i to ja2i reže na dva okca. Okca se ostavljaju na onoj visini na kojoj se namerava stvoriti glava 2okota. U jesen se jedan od lastara. . Luk koji je doneo rod uklanja se do osnove. uklanjaju se. dok se u krajevima gde zime nisu tako oštre ova rezidba obi2no obavlja u prole"e 2etvrte godine. a niži na kratak kondir za zamenu na dva okca. reže se na jedno vidljivo okce. pogodno je i za zagrtanje. Obi2no se to radi na visini prvog reda žice na špaliru. Rastojanje izme4u redova u špaliru kre"e se od 1. koji se reže na jedno okce. svi se uklanjaju osim jednog. a ako je izbilo više lastara. jer služi samo kao rezerva. iz njih "e izbiti dva lastara. Rezidba u 1. Pošto su prethodne godine ostavljena dva okca.NISKO STABLO – MEŠOVITA REZIDBA GIJOV JEDNOGUBI NA IN REZIDBE Za ovaj na2in rezidbe formira se nisko ili srednje visoko stablo. godini – La2enjem se ostavljaju samo dva lastara. Rezidba u 2. ako je izbio samo jedan lastar. Rezidba u 3. od kojih "e se viši orezati na luk. Drugi lastar se bez obzira na visinu stabla uklanja potpuno. a u redu izme4u 2okota od 1 do 1.8 m. a može se primenjivati i pri gajenju loze uz kolac. Ukoliko je stablo nisko. godini – U jesen prve godine po sa4enju kalemova.5 do 1. Primenjuje se pri špalirskom gajenju loze. Broj okca na luku zavisi od gajene sorte i agroekoloških uslova gajenja vinove loze.

GIJO – PUSAREV NA IN REZIDBE Ovaj na2in rezidbe predstavlja poboljšanje Gijovog jednogubog na2ina rezidbe. Kod srednje visokog stabla iz lastara koji je prethodne godine u jesen ili u prole"e druge godine rezan na odgovaraju"u visinu izbi"e u toku godine nekoliko lastara.Ista je manje više kao i kod Gijovog jednogubog na2ina. tako da se dobije 2okot sa dva kraka. a to je povoljno kada jedan od krakova oslabi. Kao i Gijov jednogubi tako i Gijo – Pusarev na2in rezidbe može se prilagoditi za gajenje uz kolac. Poboljšanje se sastoji u tome što se prave manje rane na 2okotu. i to kondir na kondir. Redovna rezidba . ali se prilikom la2enja ostavljaju najviše dva.5 do 1.8 m izme4u redova. Na drugom kraku primeni"emo rezidbu kondir na kondir sa nekoliko okaca. Ova dva lastara režu se na po dva okca. a ako je izbio samo jedan lastar. koji se pušta da raste uz kolac. ve" kratka. svaki se reže na jedno okce.2 m u redu. godini – U jesen prve godine ako su izbila dva lastara. onda se u toku prve godine ostavlja samo jedan lastar. bez zalamanja a onda se orezuje na onu visinu na kojoj želimo da stvorimo glavu 2okota. godini – Ako je nisko stablo. Pri ovom na2inu rezidbe postoji bolja mogu"nost da se reguliše rodnost 2okota pošto se luk premešta s kraka na krak. s tim što se na drugom kraku 2okota ne primenjuje duga rezidba. Rezidba u 1. godini – Kod niskog stabla imamo dva kraka i na svakom kraku po dva lastara. . Na jednom kraku reza"emo viši lastar na luk a niži na kratak kondir za zamenu sa dva okca. Kao naslon postavljaju se stubovi i tri reda žice. što "e zavisiti od gajene sorte. Kod srednje visokog stabla imamo istu situaciju i rezidbu obavljamo kao kod niskog stabla. a od 1 do 1. Rezidba u 3. Rezidba u 2. Ove lastare režemo svaki na po dva okca. koje zbog toga brže i bolje zaraš"uju. Rastojanje me4u 2okotima kre"e se od 1. iz okaca ostavljenih prethodne godine izbi"e normalno dva lastara. Ako se želi srednje visoko stablo. reže se na dva okca.

Ostavljeni lastar da "e lastare za zamenu luka u slede"oj godini. U slu2aju da ne izbiju lastari iz kondira. Rezidba u 3. ako je izbio lastar . odnosno u visini prvog reda žice. na kome se ostavljaju dva okca.GIJOV DVOGUBI NA IN REZIDBE Rastojanje izme4u redova je 1. Rezidba u 1. a u redu 1. . godini – Prema prošlogodišnjoj rezidbi na 2okotu treba da budu najmanje dva dobro razvijena lastara. bez obzira na to da li je stablo nisko ili srednje visoko. što zavisi od sorte. reže se na dva okca. Rezidba se obavlja u oba slu2aja tako što se lastari režu na dva okca. a ako su izbila dva lastara iste ja2ine. Kod niskog 2okota rezidba se izvodi tako što se na svakom kraku gornji lastar oreže na luk. Rezidba u 2.8 – 2 m. godini – U tre"oj godini imamo na 2okotu dva kraka sa po dva lastara. godini – U jesen prve godine. a donji na kratak kondir. koji "e davati lastare za zamenu. a donji lastar na kratak kondir.5 m. onda se prilikom rezidbe najniži lastar koji je uzbio iz prošlogodišnjeg luka reže na kratak kondir. U slu2aju da se želi srednje visoko stablo. Kod srednje visokog stabla rezidba se obavlja na isti na2in kao i kod niskog stabla. Posle izvršene rezidbe u jesen tre"e ili u prole"e 2etvrte godine završeno je i formiranje osnovnog oblika 2okota po ovom na2inu rezidbe. onda se oba režu na po jedno okce. Viši lastar na kondiru za zamenu reže se na luk od 5 do 15 okaca. Redovna rezidba – Sastoji se u uklanjanju lukova koji su doneli rod u prošloj godini i rezidbi lastara na kondiru za zamenu.2 – 1. Kao naslon se postavljaju stubovi i tri reda žice. a slede"i lastar na luk. koji se reže na visinu na kojoj se želi formirati glava 2okota. onda se u toku prve godine odgaji samo jedan lastar.

Prakti2nije je sa2ekati da sva okca krenu i da lastari dostignu dužinu 5 -10 cm. U drugoj godini ostavlja se opet samo jedan lastar. Na položenom delu ostavljaju se s gornje strane 3-4 okca na rastojanju 20-25 cm jedno od drugog. Primenjuje se samo za špalirski na2in gajenja vinove loze. kada se želi ve"i sadržaj še"era u širi. Rezidba u 4. Rezidba u 1. koji se vezuje za kolac da raste uspravno i što bujnije. Okca koja su okrenuta ka zemlji uklanjaju se sem poslednjeg.2 m. Rezidba se obavlja tek u prole"e tre"e godine. godini – U prvoj godini lastar koji je izbio reže se na jedno ili dva okca.5 m. koji "e dati lastar za produženje kordunice u narednoj godini. Ovaj na2in rezidbe preporu2uje se kod veoma rodnih sorata. Krak kordunice po pravilu ne treba da je duži od 1. godini – Ukoliko nije nije izvršeno produženje kordunice u svim rodnim 2vorovima izvrši"e se rezidba kondir na kondir. . pa onda izvršiti uklanjanje nepotrebnih lastara. godini – Ako se formira jednokraka kordunica. Redovna rezidba – Sastoji se u tome što se u rodnim 2vorovima svake godine izvodi rezidba kondir na kondir.SREDNJE VISOKO I VISOKO STABLO KRATKA I MEŠOVITA REZIDBA ROAJATSKA KORDUNICA Za ovu kordunicu rastojanje izme4u redova je 2 -3 m. lastar se savija i veže uz prvu žicu koja se nalazi na visini od oko 50 cm od zemlje. Rezidba u 5. Rezidba u 3. godini – Ako je produženje kordunice ra4eno u 2etrvrtoj godini onda se u šestoj godini završava formiranje uzgojnog oblika. Ako je u prethodnoj godini izvršeno produženje kordunice. godini – Svi lastari koji su izbili iz ostavljenih okaca režu se na dva okca sem poslednjeg koji služi ukoliko je potrebno produženje kordunice i on se reže na onu dužinu na koju treba produžiti kordunicu (postupak je isti kao sa produženim delom lastara u perthodnoj godini). Rezidba u 6. onda se na tom mla4em delu svi lastari režu na dva okca. kao i muskatnih i aromati2nih materija. Može biti jednokraka ili dvokraka. i 2. a u redu 1 – 1.

.

U glavi se ostavljaju 1-3 luka. La2enjem se ostavlja samo 3-4. Novi lukovi se odabiraju od jalovaka razvijenih iz glave 2okota. Razvoj ve"eg broja jalovaka na po2etku vegetacije. .UZGOJNI OBLIK DUGA REZIDBA JALOVAK NA LUK Stablo visine 80-100cm.

.

.KAZENAVLJEVA KORDUNICA Formiranje osnovnog oblika 2okota kod ove kordunice vrši se na isti na2in kao i za roajatsku kordunicu. Lastari na kondiru služe za zamenu starog luka koji se odbacuje rezidbom. Razlike postoje samo u redovnoj rezidbi. koja je mešovita i obavlja se tako što se u svakom rodnom 2voru ostavlja po jedan luk i jedan kondir sa 2 okca. pod uglom od 150 do 450. Lukovi se vezuju polukoso naviše.

Dva lastara koji su izbili iz prošlogodišnjih reznika režemo na lukove. a može se ostaviti i koji reznik.5 m. Rezidba u jesen 2. Rastojanje izme4u redova je 2-3 m. Rezidba u jesen 1. Za formiranje gornjeg sprata treba na svakom luku ostaviti najmanje 8 okaca. Sve jalovake izbile iz glave 2okota režemo na reznike. a odabra"emo još dva lastara koji su izbili iz glave i njih "emo orezati na reznike na 1 okce. U ostalim rodnim 2vorovima primenjuje se kratka rezidba kondir na kondir na dva okca. Preporu2uje se za uslove gde se niske temperature opasne po lozu pojavljuju periodi2no. godine ili u prole2e 4. a uklanjaju se i prošlogodišnji kondiri. Neophodno je imati najmanje pet redova žice u špaliru. u zavisnosti od sorte koja se reže. godine – Prošlogodišnje lukove ostavljamo kao krakove prizemnog dela sprata kordunice. godine – U prvoj godini rezidba "e se obaviti tako da se izaberu dva lastara i svaki oreže na jedno ili dva okca. Lastari izbili iz osnove kordunice uklanjaju se ili režu na reznike.SKLJAROVA KORDUNICA Ovo je šetvorospratna dvostrana kordunica koja je modifikovana za naše uslove.2-1. Na svakom kraku gornjeg sprata ostavljaju se po dva luka sa 8 -15 okaca. uz 2injenicu da na svakom kraku donjeg sprata kordunice ostavimo najmanje po 2etiri kratka kondira. Lastare izbile iz prošlogodišnjeg luka režemo svaki na dva okca. Lukovi se ne ostavljaju svake godine u istom rodnom 2voru ve" se to radi naizmeni2no. 2ija dužina zavisi od visine gornjeg sprata. a kod stonih sorti mešovita rezidba. Redovna rezidba – Na prizemnom delu kordunice primenjuje se kratka rezidba u svim rodnim 2vorovima. godine – Obavlja se tako da "e se dva lastara koji su izbili iz prošlogodišnjih reznika orezati na luk sa najmanje 8 okaca. kako bi se dobila osnova za najmanje 3-4 rodna 2vora na svakom kraku kordunice gornjeg sprata. Na gornjem spratu se na svakom kraku kod vrlo rodnih sorti primenjuje kratka. Rezidba u prole2e 5. au redu a 1. godine – Na prizemnom delu kordunice u svakom rodnom 2voru primenjuje se kratka rezidba kondir na kondir (1-2 okca). . Rezidba u jesen 3. Lastari izbili iz prošlogodišnjih reznika na glavi 2okota tako4e se režu na jedno okce.

a u redu 1. Poslednje okce koje je okrenuto ka zemlji . onda se na toj visini na ja2em lastaru ostavljaju dva okca.VISOKO STABLO SA MEŠOVITOM I DUGOM REZIDBOM MOZEROVA KORDUNICA Kod nas je u primeni dvokraka na kojoj se primenjuje mešovita rezidba. odnosno 3-4 rodna 2vora. i 2. a tek krajem leta ih treba zalamati kako bi što bolje sazreli. Rezidba u 4. dok se ostali uklanjaju do osnove lastara. dok se ostala uklanjaju. Rezidba u 3.U prole"e 2etvrte godine ima"emo na stablu kordunice dva lastara koji su u prethodnoj godini vezani za žicu u suprotnom smeru i rasli u horizontalnom pravcu. Ovi lastari režu se na dužinu 50-70 cm. Okca koja su okrenuta naviše ostavljaju se radi formiranja rodnih 2vorova. Rodni 2vorovi treba da su jedan od drugog na rastojanju 20-25 cm. U drugoj godini izbi"e dva lastara i oni se vezuju uz luk da bi rasli što uspravnije i bujnije.5 m. Drugi lastar reže se na kratak kondir sa dva okca i služi kao rezerva da se lastari izbili iz njega upotrebe za obnovu stabla u slu2aju da izmrzne stablo kordunice. godini – Ja2i lastar reže se na visinu prvog reda žice (80-120cm). Za ovu kordunicu najprikladnije rastojanje izme4u redova je 3-4 m. Na svakom kraku treba ostaviti 3-4 okca.2 -1. godini . godini – Ostavlja se na 2okotu samo jedan lastar koji se reže na dva okca (zalama se krajem avgusta). Ako se za dvokraku kordunicu predvi4a da visina stabla bude 120 cm. Rezidba u 1. da bi što više izrasli. Za pravilan razvoj loze potrebna su najmanje 3-4 reda jednostrukih ili dvostrukih žica.

Na starijem delu se svi lastari režu na kondire sa po nekoliko okaca. godini – Na starijem delu kordunice u rodnim 2vorovima ima po dva a na mla4em delu po jedan lastar. Rezidba u 5. mešovitu ili dugu rezidbu. Rezidba u 7. koji se reže na onu dužinu na koju treba produžiti kordunicu. a na mla4em delu na dva okca. Gornja okca na lastaru za produženje kordunice ostavljaju se radi formiranja novih rodnih 2vorova. . ve" se ostavlja da bi se iz njega dobio lastar koji "e poslužiti za produženje kordunice. na starijem delu kordunice može se ostaviti po jedan luk. Na mla4em delu kordunice u svakom rodnom 2voru su po dva lastara koji "e se tako4e orezivati na kondire ili lukove . godini – Pošto na starijem delu kordunice imamo u svakom rodnom 2voru po dva prošlogodišnja rodna kondira sa nekoliko lastara i na taj na2in su rodni 2vorovi obrazovani u potpunosti primenjiva"emo rezidbu kondir na kondir. kako bi se stvorila osnova za dva kraka u rodnim 2vorovima. Ukoliko je sorta bujna. dok se ostala uklanjaju tek kada lastari dostignu porast 5-10 cm. Broj okaca ostavljenih rezidbom zavisi"e od sorte. godini – Lastari koji su izbili iz položenog dela kordunice režu se na dva okca.ne uklanja se. sem poslednjeg. Redovna rezidba – Sastoji se u tome što se u rodnim 2vorovima primenjuje rezidba kondir na kondir ili mešovita. što zavisi od rodnosti sorte. Rezidba u 6.

Rezidba u prole2e 4. odnosno na kratke kondire. godine – Lastar koji treba da posluži kao stablo kordunice reže se na onu visinu ( 120-150 cm) na kojoj se želi formirati položeni krak kordunice. a ukoliko postoji samo jedan lastar on se reže na dva okca. Rezidba u jesen 2. godine – Lastari izbili u prethodnoj vegetaciji na krakovima kordunice orežu se na dva okca. Posle izvršene rezidbe lukovi se vezuju za spoljašnje žice na pre2ki tako da zauzimaju horizontalan položaj. ili prole2e 3. najniži rodni lastar na prošlogodišnjem luku reže na luk. Dvokraka kordunica formira se na slede"i na2in: Rezidba u jesen 1.Pored klasi2ne u primeni je modifikovana Mozerova kordunica sa stablom visine od 120-130 cm i formiranom jednokrakom ili dvokrakom kordunicom. rizling. Posle rezidbe na . Na pomenutu visinu postavlja se pre2ka na koju se horizontalno naslanjaju tri reda žica. dok se ostala uklanjaju do osnove lastara. Ova modifikacija pogodna je za sorte kao što su kaberne sovinjon. Lastari izbili iz kondira za zamenu provla"e se kroz dva reda dvojnih žica. koji "e dati lastare za zamenu starog luka u narednoj godini. da bi 2okot što više oja2ao. SILVOZ KORDUNICA – MEŠOVITA I DUGA REZIDBA Primenjuje se u vinogradima u kojima ne postoji opasnost od ja2ih zimskih mrazeva. Me4uredno rastojanje je 3-4 m a u redu 1-2 m. Rezidba u prole2e 6. a ostali lastare se uklanjaju do osnove. Rezidba u prole2e 5. Naslon se sastoji od 2etiri reda žice. godine – Lastari izbili u prethodnoj godini jedan levo drugi desno orežu se na najmanje 8 okaca. Na ovoj visini ostave se po tri okca. Redovna rezidba – Ona se sastoji u tome što se pri dugoj rezidbi u svakom rodnom rodnom 2voru. burgundac i sl. godine – Lastari izbili iz kondira za zamenu režu se tako što se viši reže na luk a niži na kratak kondir. Me4utim pri mešovitoj rezidbi u rodnom 2voru se ostavlja redovno jedan kratak kondir za zamenu i jedan luk. godine – Dva lastara se režu na po jedno okce.

pri 2emu se naj2eš"e sade po dva kalema u jami"u. i obavezno se privezuje uz naslon. Niži lastar kada dostigne oko150 cm zalama se i privezuje za žicu. Viši lastar kada dostigne dužinu od oko 150 cm. godine – Lastar se orezuje na dva zimska okca. treba poviti i privezati za žicu odnosno naslon horizontalnog dela kordunice. Rezidba u prole2e 3. Posle obavljene rezidbe može se obaviti zagrtanje. ili se u svakom 2voru nalazi i kratak kondir i luk (mešovita rezidba). KORDUNICA TIPA KAZARSA Za ovaj oblik kordunice sa4enje se obavlja na rastojanju 3-3. . dok se ostali la2enjem potuno uklanjaju. gde "e najviši poslužiti za formiranje produženog dela kako vertikalnog tako i horizontalnog dela stabla kordunice. Rezidba u jesen 1. Kada lastari dostignu dužinu 5-10 cm pristupa se o2enjivanju. koji se vezivanjem povijaju naniže (duga rezidba).položenom delu stabla kordunice ostaju u rodnim 2vorovima ili samo lukovi. dok se ostali lastari potpuno uklanjaju. godine – Lastar namenjen formiranju vertikalnog dela stabla prekra"uje se na visinu od 80 cm. Na rezervnom kondiru la2enjem se ostavlja samo jedan lastar. Lastari koji izbiju iz njega služi"e za zamenu stabla kordunice ukoliko nastupi izmrzavanje ili ošte"enje vertikalnog dela kordunice. Pri vrhu stabla ostavljaju se samo dva do tri lastara.5 m u špaliru. Drugi lastar služi za rezervu. Drugi lastar orezuje se kratko na dva okca i ima funkciju rezervnog kondira.

Na kondiru za zamenu primenjuje se kratka rezidba na dva okca po principu rezidbe kondir na kondir. dostignu dužinu od 10-15 cm treba izvršiti la2enje suvišnih lastara (okrenutih ka zemlji). Na taj na2in formirana je osnova vertikalnog i osnova horizontalnog dela stabla kordunice.Rezidba u prole2e 4. Na položenom delu kordunice ostavlja se najviše 4-6 pravilno raspore4ebih lastara. Rezidba u prole2e 5. Lastari izbili iz vertikalnog dela stabla obavezno se ukanjaju. Redovna rezidba – Na lukovima koji su doneli rod u prošloj godini odnosno visili su slobodno naniže. Kada lastari izbili na položenom delu kordunice.. na svakih 15-20 cm ostavlja se po jedan lastar koji se reže na luk dužine 8-10 okaca. polaze"i od osnove. Ostali lastari se uklanjaju. godine – Od lastar izbilih iz horizontalnog dela kordunice. U svakom rodnom 2voru peimenjuje se princip jednogubog Gijovog na2ina rezidbe. U prizemnom rodnom 2voru primenjuje se kratka rezidba odnosno ostavlja se jedan kondir sa dva okca. odabiramo 2-3 dobro razvijena lastara pri osnovi. Rezervni lastar koji je izbio iz vertikalnog dela stabla uklanja se do osnove . 2ime se formira 4-6 rodnih 2vorova. Najniži lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka orezuje se na dva okca i on služi kao kondir za zamenu. kako bi zauzeo prostor na žici.ukoliko nije potreban. Slede"i najbolje razvijeni lastar reže se na luk odgovaraju"e dužine. godine – Položeni deo lastara prekra"uje se na dužinu od oko jednog metra. .

U jesen druge godine ne vršimo rezidbu. Kad se završi rezidba prelazimo na vezivanje lukova tako da krak 2okota dobije oblik kišobrana. godine – Lastari koji su bili zagrnuti orežu se na po dva okca i ti kratki kondiri služi"e za zamenu i rekonstrukciju vertikalnog dela stabla. Redovna rezidba – Prvo se odstrane prošlogodišnji lukovi a onda se na svakom rukavu kordunice ostavljaju po dva luka i dva kondira koji se režu na 2-3 okca. godini – U prole"e druge godine la2enjem se ostavljaju samo 2etiri lastara. godine – Na svakom rukavu 2okota postoje dva luka. a dva niža na kondir. godine – Ostavljamo dva lastara i režemo ih na dva okca. drugi lastar reže na luk odgovaraju"e dužine dok se lastari izbili iz prošlogodišnjeg kondira režu se na kratko. Ovde "emo predstaviti na2in formiranja dvorukavne kordunice. godine – Pošto su na svakom kraku stabla izbila po 2etiri lastara. Rezidba u prole2e 4. Rezidba u prole2e 5. . Rezidba se obavlja na svakom rukavu na taj na2in što se prvi lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka reže se na kratak kondir sa 2-3 okca. koji su doneli rod i dva kondira sa po dva lastara. a dva ostaju uz naslon. Pri osnovi se na kondirima za zamenu primenjuje kratka rezidba. ve" dva lastara po potrebi zagr"emo. Rezidba u prole2e 3. Pri osnovi 2okota primenjuje se kratka rezidba.KORDUNICA TIPA AMRELA Ova kordunica može biti jednorukavna kao i višerukavna. Ostala dva lastara režu se na 150 -170 cm visine i na vršnom delu ostavljaju im se samo po 2etiri okca. kondir na kondir. Pri osnovi na kondirima za zamenu primenjuje se kratka rezidba na dva okca. Rezidba u jesen 1. Rezidba u 2. dva najviša lastara režu se na luk.

Na orezanim lastarima ostavljamo samo dva vršna okca. Rezidba u jesen 1 i 2.5 m. a tre"i na 180 cm (raspored rodnih 2vorova može biti i na visinama od 60. godine – U prve dve godine treba odnegovati dva ili tri lastara iste debljine. a niži na kondir za zamenu. Rezidba u prole2e 4. godine – Lastari se prekra"uju na visinu spratova. Na svakom kraku kordunice u rodnim 2vorovima viši lastar se reže na luk. drugi na 120cm. godine – Na svakom kraku kordunice sada imamo po dva dobro razvijena lastara. da bi se na toj visini obrazovali rodni 2vorovi.Ona po2inje kada na svakom kraku kordunice imamo 2etiri dobro razvijena lastara. 80 i 120 cm). Redovna rezidba . La2enjem "e se regulisati broj lastara i ostaviti one koji su dovoljno bujni i imaju dobar raspored. Ako se formiraju dva ili tri sprata. Svaki lastar reže se na po dva okca. .NIFINOVA KORDUNICA – MEŠOVITA REZIDBA Rastojanje sadnje izme4u redova je 3 a u redu 1-1. lastari se orezuju tako što se jedan lastar reže na visinu od 60 cm. Rezidba u prole2e 3.

Kod nas se rezidba obavlja krajem zime i po2etkom prole"a. Vreme rezidbe vinove loze je razli2ito i zavisi od klimatskih prilika podru2ja. vranac.Lukovi srednje dužine. rodnosti okaca. Ova ampelotehni2ka mera obavlja se u periodu zimskog mirovanja. Razlikujemo slede"e rodne elemente: . okca .Kratki kondir. dužina orezivanja. Ovom rezidbom spre2ava se polaritet vinove loze. . može do"i do izmrzavanja okaca. Pregled se obavlja pravljenjem popre2nih preseka preko okaca i posmatranjem tkiva pod lupom ili mikroskopom. rezidba se može obavljati i zimi. rodnosti okaca na lastaru. Ostavljaju se samo kratki kondiri sa 2 ili 3 okca . delovi lastara orezani na 4-5 okaca . mora se dobro poznavati vreme rezidbe. primenjuje se rezidba gde se ostavljaju kratki i dugi kondiri. izduživanje rodnih elemenata i deformacija oblika stabla.Kratki lukovi. do 3. Zdravo okce na preseku ima zelenu. U podru2jima u kojima niske zimske temperature padaju ispod -15 C i traju u dužem intervalu.Dugi kondiri.). Pre rezidbe okca i drugi organi moraju se detaljno pregledati i tako doneti ocena o stepenu izmrzavanja. delovi lastara orezani na 1.Dugi lukovi. jednogodišnjeg ili višegodišnjeg drveta. orezani na 9-12 okaca . Kada se to utvrdi prilikom rezidbe treba za taj isti procenat uve"ati broj okaca po 2okotu i jedinici površine koji je planiran pre izmrzavanja. a one koje ih podnose mogu se rezati odmah nakon opadanja liš"a u jesen.U cilju pravilnog izvo4enja rezidbe na zrelo u rodnim vinogradima. Sorte osetljive na niske temperature režu se kasnije. tehni2ka pravila pri rezidbi i pribor za rezidbu. U zavisnosti od broja ostavljenih okaca i vrste rodnih elemenata koje ostavljamo rezidba može biti: KRATKA REZIDBA Primenjuje se kod sorata kod kojih su prva okca pri osnovi lastara veoma rodna (prokupac. mrku boju. dok se na kratkom kodirima viši lastari orezuju na duge a niži na kratke kodire. Kod nekih sorata kod koji su veoma rodna okca pri osnovi (smederevka. uzgojnog oblika i broja rodnih okaca koje treba ostaviti na 2okotima pri obavljanju rezidbe. što zavisi od sorte. U južnim podru2jima gde temperatura ne pada ispod – 15 C . U pogledu dužine orezivanja lastari se mogu rezati duže ili kra"e. muskat hamburg i dr. starosti vinove loze i površine koja se orezuje. Ako se radi o velikim površinama pod vinovom lozam sa rezidbom treba po2eti ve" u jesen. kardinal. a izmrzlo ima tamnu. orezani na više od 12 okaca Izbor dužine rodnih elemenata zavisi od agroekoloških uslova. osobina sorte. oblika gajenja i planiranih prinosa. U ovim slu2ajevima režu se sorte ve"e otpornosti prema izmrzavanju i na površinama koje nisu u depresijama. optere"enost 2okota okcima. plovdina). delovi lastara orezani na 6-8 okaca .deo lastara koji se razvio pri osnovi prošlogodišnjeg kondira. Pri narednoj rezidbi dugi kondiri uklanjaju se do osnove. kako bi se na vreme završila. ali se obavezno mora izvesti pre kretanja sokova.

koje imaju veoma rodna okca pri osnovi lastara ali razvijaju sitne grozdove . orezuje se na jedno okce i zove se reznik. Sorte afus ali. zove se jalovak. kaberne sovinjon. burgundac crni. dobro ra4aju samo ako se pri rezidbi ostavljaju lukovi dužine 10-14 okaca.DUGA REZIDBA Na 2okotima se ostavljaju samo lukovi. Izaziva izduživanje rodnih 2vorova i deformaciju oblika stabla. merlo. zdravi i dozreli moraju se rezati duže. orezuje se kratko na kondire u cilju odmaranja i obnove vegetativnog i generativnog potencijala. Lukovi iz prethodne godine uklanjaju se do osnove. Pri rezidbi važno je voditi ra2una o sorti. Na istom 2okotu ostavljaju se i kondiri i lukovi. zdravstvenom stanju loze i zrelosti loze. obavlja se mešovita rezidba (lukovi sa 8-10 okaca). italijanski rizling i dr. Posle rezidbe lukovi se privezuju za žicu. traminac. bujnosti 2okota. Nakon rezidbe lukovi se savijaju naniže i vezuju za žicu (osnova luka tako dobija vršni položaj i iz nje se razvijaju dobri lastari). Ako su lastari vinove loze bujni. Pri rezidbi za novi luk ostavlja se prvi dobro razvijeni lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka. Mešovitom rezidbom uspešno se suzbija polaritet ali na stablu ostaju ve"e rane zbog presecanja lukova do osnove. rajnski rizling i dr. Primenjuje se u toplijim podru2jima. Kod sorata game crni. MEŠOVITA REZIDBA Primenjuje se kod sorata u kojih su okca pri osnovi lastara slabije rodnosti. . kako bi se iskoristila najrodnija okca na sredini lastara za donošenje roda. na lukove u cilju optere"enja rodom i obratno. game bojadiser. Vršni lastar orezuje se na luk a niži na kondir za zamenu. Prve godine lastar iz starog drveta. jer je kod ve"ine sorti nerodan. Pri rezidbi osušeni krak 2okota ili rodni 2vor i izduženi rodni 2vor treba zameniti sa lastarom koji je izbio iz starog drveta. Ostavljaju se kondiri od 2 okca koji se nazivaju kondiri za zamenu. na uzgojnim oblicima visokog stabla. muskat italija. Na prošlogodišnjim kondirima ukoliko su se razvila dva dobra lastara primenjuje se princip mešovite rezidbe.

.+ d bxc Navedena formula predstavlja sve potrebne elemente i primenjuje se u praksi pri projektovanju prinosa gajenih sorti.pri rezidbi lastara rez treba praviti na 1 do 2 cm iznad najvišeg okca i to koso sa suprotne strane okca i . broj potrebnih okaca po 2okotu koje treba ostaviti rezidbom izra2unava se po formuli: a Ok = -----. U tom slu2aju za svaku sortu treba uzeti slede"e elemente: a.stvarati što manji broj i što manje rane jer rane 2iji je pre2nik ve"i od 2 cm teško zarastaju ili uopšte ne mogu zarasti. rezanjem okomito na osu 2okota. jer ona spre2ava prodiranje vode u kondire. c. Planirani prinos po 2okotu. b.suvišne lastare rezati iz osnove jer "e biti manje posla u la2enju loze. Broj 2okota po jedinici površine. a za vinske 10-20%). Koeficijent rodnosti – broj grozdova po lastaru. Koeficijent korekcije ( za stone sorte 30-40%. .Pri rezidbi treba voditi ra2una o otere"enju 2okota rodnim okcima kod svake sorte pojedina2no. jer u tom slu2aju rane brzo zarastaju. e. odnosno po jedinici površine. d. Pribor za rezidbu mora da je oštar.pri rezidbi u jesen ili zimi rez treba praviti iznad dijafragme najvišeg okca.odstarnjivati stare delove 2okota. Na osnovu navedenih elemenata. Pri rezidbi na zrelo treba se pridržavati više tehni2kih pravila i to: . Na taj na2in rez "e biti gladak i ne"e dolaziti do gnje2enja tkiva što ima veoma nepovoljne posledice. 2ime se smanjuje negativno dejstvo zimskih mrazeva. Za rezidbu se koriste kvalitetne makaze i testerice. a optere"enje je u direktnoj vezi sa planom prinosa po 2okotu. Prose2nu masu grozda. odnosno po jedinici površine. . .

Master your semester with Scribd & The New York Times

Special offer for students: Only $4.99/month.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Cancel anytime.