POLJOPRIVREDNA STRU NA SLUBA VRANJE

BROURA

mr Neboja Mladenovi"

REZIDBA I UZGOJNI OBLICI VINOVE LOZE

FEBRUAR 2010.

CILJ, NA IN I VREME REZIDBE VINOVE LOZE

Rezidba vinove loze predstavlja jednu od najvanijih ampelotehni2kih mera kojom se uspostavlja ravnotea izme4u rastenja i razvi"a pojedinih njenih organa. Najvaniji ciljevi rezidbe vinove loze su slede"i: 2okotu se daje odre4eni uzgojni oblik i odrava se u stanje koje omogu"ava primenu svih najsavremenijih agrotehni2kih i ampelotehni2kih mera, - regulie se optimalan odnos izme4u visine prinosa i kvaliteta gro4a, - uspostavlja se optimalan odnos izme4u broja lastara na 2okotu i lisne povrine, odnosno broja cvasti ili grozdova, 2ime se uti2e na visinu prinosa i kvalitet gro4a i - ostvaruje se povoljan raspored lastara na 2okotu 2ime se doprinosi boljem sazrevanju gro4a. Nisko stablo i kratka rezidba primenjuju se kod ja2e rodnih sorata i u rejonima u kojima se loza titi zagrtanjem od niskih zimskih temperatura, kao i na jako strmim terenima na kojima je oteano kori"enje mehanizacije. Srednje visoko ili visoko stablo kao i meovita ili duga rezidba primenjuje se kod slabije rodnih sorti , u rejonima gde nije potrebno zagrtanje kao mera zatite od niskih zimskih temperatura i gde se primenjuje mehanizovana obrada i zatita. Najvaniji uzgojni oblici odnosno oblici gajenja i rezidbe vinove loze su slede"i: -

UZGOJNI OBLICI VINOVE LOZE

NISKO STABLO KRATKA REZIDBA UPSKI NA IN REZIDBE Stablo se gaji uz kolac ili bez naslona, kod bujnih i veoma rodnih sorti. Rastojanje izme4u 2okota je 1 1,3 m, pa se zbog toga obrada i zatita od bolesti vre prvenstveno ljudskom radnom snagom ili motokultivatorima. Rezidba u 1. godini U prvoj godini, na mladom 2okotu "e izbiti normalno jedan ili dva lastara. Ukoliko je izbio jedan reemo ga na dva okca, ukoliko su izbila dva, ja2i se ree na dva a slabiji na jedno okce a ukoliko su izbila tri lastara podjednake debljine, sva tri treba orezati na po jedno okce. Rezidba u 2. godini U jesen druge godine na 2okotu imamo najmanje dva dobro raspore4ena lastara. Rezidba se sada obavlja tako da "e se svaki lastar orezati na dva vidljiva okca. Ako se na 2okotu nalaze tri lastara, onda naja2i lastar treba rezati na dva okca a ostala dva na po jedno okce. Rezidba u 3. godini U jesen tre"e godine, ima"emo na 2okotu ve" formiranu osnovu za 2etiri kraka i 2etiri kondira. Svaki lastar ree se na kratak kondir s jednim ili dva okca. Ako su u pitanju vrlo rodne sorte (prokupac, plovdina, slankamenka, dinka, skadarka itd.) dovoljno je da se kondir oree na jedno vidljivo okce u suprotnom kod manje rodnih sorata, onda se kondir ree na dva okca.

Redovna rezidba Poto je formiran osnovni oblik 2okota rezidba se vie ne obavlja u jesen ve" u prole"e. Ona se sastoji u tome da se ostavljaju samo najnii lastari koji su izbili na prologodinjim kondirima, dok se ostali uklanjaju. Ostavljeni lastari reu se na 2-3 okca, to uglavnom zavisi od sorte. Praksa je pokazala da ukoliko se kondir ree na vie od 2-3 okca, dolazi do izduivanja krakova 2okota. Zbog toga je ovaj na2in rezidbe pogodan samo za sorte koje dobro ra4aju pri kratkoj rezidbi na 1-3 okca (prokupac, plovdina, slankamenka, kreaca itd.).

KRAJINSKI NA IN REZIDBE Stablo je visoko oko 20 cm . Kao naslon koristi se kolac, ali se 2okoti gaje i bez naslona. Rastojanje me4u 2okotima kre"e se od 1 -1,3 m. Ovaj na2in rezidbe prvenstveno se primenjuje u uslovima gde je obavezno zagrtanje vinove loze preko zime. Rezidba u 1. godini. U prvoj godini na mladom 2okotu izbi"e majmanje jedan lastar. U jesen prve godine, ako su izbila dva lastara, svaki se oree na po jedno vidljivo okce. Rezidba u 2. godini Ako smo u prethodnoj godini imali na 2okotu dva lastara i svaki orezali na po jedno okce, u jesen gruge godine ima"emo iz ovih okaca dva lastara i verovatno da "e izbiti jo najmanje jedan ili dva lastara iz slepih okaca. Sve lastare obelei"emo brojevima 1, 2, 3, i 4. Lastare obeleene brojevima 1,2 i 4, poto su pravilno raspore4eni po obodu 2okota, reza"emo u ovom slu2aju na po jedno vidljivo okce, tj. na reznike, dok "emo lastar obeleen brojem 3, zbog nepovoljnog poloaja odbaciti. Rezidba u 3. godini Na 2okotu "emo u jesen tre"e godine imati: tri lastara izbila iz prologodinjih reznika, koji su obeleeni brojem 1, i tri jalovaka koji su izbili iz glave mladog 2okota obeleeni slovom A. Lastari izbili iz reznika, reu se na kondire, a jalovaci se reu na reznike sa po jednim okcem. Na ovaj na2in formiran je osnovni oblik 2okota , na kome se nalazi tri kondira i tri reznika. Redovna rezidba Sastoji se u tome to se kondiri koji su doneli rod u proloj godini uklanjaju do osnove, a lastari koji su izbili iz prologodinjih reznika reu na kondire, dok se jalovaci reu na reznike. Prilikom redovne rezidbe na 2okotu se istovremeno mogu na"i: prologodinji kondiri, prologodinji reznici sa lastarima koji "e se rezati na kondire i jalovaci koji se redovno reu na reznike da bi se obezbedila zamena za uklonjene kondire.

NISKO STABLO MEOVITA REZIDBA

GIJOV JEDNOGUBI NA IN REZIDBE Za ovaj na2in rezidbe formira se nisko ili srednje visoko stablo. Primenjuje se pri palirskom gajenju loze, a moe se primenjivati i pri gajenju loze uz kolac. Rastojanje izme4u redova u paliru kre"e se od 1,5 do 1,8 m, a u redu izme4u 2okota od 1 do 1,2 m. Za naslon u redu slue stubovi obi2no sa 3 reda ice. Ukoliko je stablo nisko, pogodno je i za zagrtanje. Rezidba u 1. godini U jesen prve godine po sa4enju kalemova, ako je izbio samo jedan lastar, ree se na jedno vidljivo okce, a ako je izbilo vie lastara, svi se uklanjaju osim jednog, koji se ree na jedno okce. Rezidba u 2. godini La2enjem se ostavljaju samo dva lastara, a ostali ukoliko su izbili, uklanjaju se. U jesen se jedan od lastara, i to ja2i ree na dva okca. Okca se ostavljaju na onoj visini na kojoj se namerava stvoriti glava 2okota. Obi2no se to radi na visini prvog reda ice na paliru. Drugi lastar se bez obzira na visinu stabla uklanja potpuno, jer slui samo kao rezerva. Rezidba u 3. godini U hladnijim krajevima zbog zagrtanja rezidba se vri u tre"oj godini u jesen, dok se u krajevima gde zime nisu tako otre ova rezidba obi2no obavlja u prole"e 2etvrte godine. Poto su prethodne godine ostavljena dva okca, iz njih "e izbiti dva lastara, od kojih "e se vii orezati na luk, a nii na kratak kondir za zamenu na dva okca. Redovna rezidba Vri se tako to se na kondiru za zamenu vii lastar ree na luk, a nii na kratak kondir koji "e dati lastare za zamenu luka u slede"oj godini. Luk koji je doneo rod uklanja se do osnove. Broj okca na luku zavisi od gajene sorte i agroekolokih uslova gajenja vinove loze.

GIJO PUSAREV NA IN REZIDBE Ovaj na2in rezidbe predstavlja poboljanje Gijovog jednogubog na2ina rezidbe. Poboljanje se sastoji u tome to se prave manje rane na 2okotu, koje zbog toga bre i bolje zara"uju. Pri ovom na2inu rezidbe postoji bolja mogu"nost da se regulie rodnost 2okota poto se luk premeta s kraka na krak, a to je povoljno kada jedan od krakova oslabi. Rastojanje me4u 2okotima kre"e se od 1,5 do 1,8 m izme4u redova, a od 1 do 1,2 m u redu. Kao naslon postavljaju se stubovi i tri reda ice. Rezidba u 1. godini U jesen prve godine ako su izbila dva lastara, svaki se ree na jedno okce, a ako je izbio samo jedan lastar, ree se na dva okca. Ako se eli srednje visoko stablo, onda se u toku prve godine ostavlja samo jedan lastar, koji se puta da raste uz kolac, bez zalamanja a onda se orezuje na onu visinu na kojoj elimo da stvorimo glavu 2okota. Rezidba u 2. godini Ako je nisko stablo, iz okaca ostavljenih prethodne godine izbi"e normalno dva lastara. Ove lastare reemo svaki na po dva okca. Kod srednje visokog stabla iz lastara koji je prethodne godine u jesen ili u prole"e druge godine rezan na odgovaraju"u visinu izbi"e u toku godine nekoliko lastara, ali se prilikom la2enja ostavljaju najvie dva. Ova dva lastara reu se na po dva okca, tako da se dobije 2okot sa dva kraka. Rezidba u 3. godini Kod niskog stabla imamo dva kraka i na svakom kraku po dva lastara. Na jednom kraku reza"emo vii lastar na luk a nii na kratak kondir za zamenu sa dva okca. Na drugom kraku primeni"emo rezidbu kondir na kondir sa nekoliko okaca, to "e zavisiti od gajene sorte. Kod srednje visokog stabla imamo istu situaciju i rezidbu obavljamo kao kod niskog stabla. Redovna rezidba - Ista je manje vie kao i kod Gijovog jednogubog na2ina, s tim to se na drugom kraku 2okota ne primenjuje duga rezidba, ve" kratka, i to kondir na kondir. Kao i Gijov jednogubi tako i Gijo Pusarev na2in rezidbe moe se prilagoditi za gajenje uz kolac.

GIJOV DVOGUBI NA IN REZIDBE Rastojanje izme4u redova je 1,8 2 m, a u redu 1,2 1,5 m. Kao naslon se postavljaju stubovi i tri reda ice. Rezidba u 1. godini U jesen prve godine, ako je izbio lastar , ree se na dva okca, a ako su izbila dva lastara iste ja2ine, onda se oba reu na po jedno okce. U slu2aju da se eli srednje visoko stablo, onda se u toku prve godine odgaji samo jedan lastar, koji se ree na visinu na kojoj se eli formirati glava 2okota, odnosno u visini prvog reda ice. Rezidba u 2. godini Prema prologodinjoj rezidbi na 2okotu treba da budu najmanje dva dobro razvijena lastara, bez obzira na to da li je stablo nisko ili srednje visoko. Rezidba se obavlja u oba slu2aja tako to se lastari reu na dva okca. Rezidba u 3. godini U tre"oj godini imamo na 2okotu dva kraka sa po dva lastara. Kod niskog 2okota rezidba se izvodi tako to se na svakom kraku gornji lastar oree na luk, a donji na kratak kondir, koji "e davati lastare za zamenu. Kod srednje visokog stabla rezidba se obavlja na isti na2in kao i kod niskog stabla. Posle izvrene rezidbe u jesen tre"e ili u prole"e 2etvrte godine zavreno je i formiranje osnovnog oblika 2okota po ovom na2inu rezidbe. Redovna rezidba Sastoji se u uklanjanju lukova koji su doneli rod u proloj godini i rezidbi lastara na kondiru za zamenu. Vii lastar na kondiru za zamenu ree se na luk od 5 do 15 okaca, to zavisi od sorte, a donji lastar na kratak kondir, na kome se ostavljaju dva okca. Ostavljeni lastar da "e lastare za zamenu luka u slede"oj godini. U slu2aju da ne izbiju lastari iz kondira, onda se prilikom rezidbe najnii lastar koji je uzbio iz prologodinjeg luka ree na kratak kondir, a slede"i lastar na luk.

SREDNJE VISOKO I VISOKO STABLO KRATKA I MEOVITA REZIDBA

ROAJATSKA KORDUNICA Za ovu kordunicu rastojanje izme4u redova je 2 -3 m, a u redu 1 1,5 m. Moe biti jednokraka ili dvokraka. Primenjuje se samo za palirski na2in gajenja vinove loze. Rezidba u 1. i 2. godini U prvoj godini lastar koji je izbio ree se na jedno ili dva okca. U drugoj godini ostavlja se opet samo jedan lastar, koji se vezuje za kolac da raste uspravno i to bujnije. Rezidba se obavlja tek u prole"e tre"e godine. Rezidba u 3. godini Ako se formira jednokraka kordunica, lastar se savija i vee uz prvu icu koja se nalazi na visini od oko 50 cm od zemlje. Na poloenom delu ostavljaju se s gornje strane 3-4 okca na rastojanju 20-25 cm jedno od drugog. Okca koja su okrenuta ka zemlji uklanjaju se sem poslednjeg, koji "e dati lastar za produenje kordunice u narednoj godini. Prakti2nije je sa2ekati da sva okca krenu i da lastari dostignu duinu 5 -10 cm, pa onda izvriti uklanjanje nepotrebnih lastara. Rezidba u 4. godini Svi lastari koji su izbili iz ostavljenih okaca reu se na dva okca sem poslednjeg koji slui ukoliko je potrebno produenje kordunice i on se ree na onu duinu na koju treba produiti kordunicu (postupak je isti kao sa produenim delom lastara u perthodnoj godini). Rezidba u 5. godini Ukoliko nije nije izvreno produenje kordunice u svim rodnim 2vorovima izvri"e se rezidba kondir na kondir. Ako je u prethodnoj godini izvreno produenje kordunice, onda se na tom mla4em delu svi lastari reu na dva okca. Krak kordunice po pravilu ne treba da je dui od 1,2 m. Rezidba u 6. godini Ako je produenje kordunice ra4eno u 2etrvrtoj godini onda se u estoj godini zavrava formiranje uzgojnog oblika. Redovna rezidba Sastoji se u tome to se u rodnim 2vorovima svake godine izvodi rezidba kondir na kondir. Ovaj na2in rezidbe preporu2uje se kod veoma rodnih sorata, kada se eli ve"i sadraj e"era u iri, kao i muskatnih i aromati2nih materija.

UZGOJNI OBLIK DUGA REZIDBA JALOVAK NA LUK

Stablo visine 80-100cm, U glavi se ostavljaju 1-3 luka, Novi lukovi se odabiraju od jalovaka razvijenih iz glave 2okota, Razvoj ve"eg broja jalovaka na po2etku vegetacije, La2enjem se ostavlja samo 3-4.

KAZENAVLJEVA KORDUNICA Formiranje osnovnog oblika 2okota kod ove kordunice vri se na isti na2in kao i za roajatsku kordunicu. Razlike postoje samo u redovnoj rezidbi, koja je meovita i obavlja se tako to se u svakom rodnom 2voru ostavlja po jedan luk i jedan kondir sa 2 okca. Lastari na kondiru slue za zamenu starog luka koji se odbacuje rezidbom. Lukovi se vezuju polukoso navie, pod uglom od 150 do 450.

SKLJAROVA KORDUNICA Ovo je etvorospratna dvostrana kordunica koja je modifikovana za nae uslove. Rastojanje izme4u redova je 2-3 m, au redu a 1,2-1,5 m. Neophodno je imati najmanje pet redova ice u paliru. Rezidba u jesen 1. godine U prvoj godini rezidba "e se obaviti tako da se izaberu dva lastara i svaki oree na jedno ili dva okca. Rezidba u jesen 2. godine Obavlja se tako da "e se dva lastara koji su izbili iz prologodinjih reznika orezati na luk sa najmanje 8 okaca, a odabra"emo jo dva lastara koji su izbili iz glave i njih "emo orezati na reznike na 1 okce. Rezidba u jesen 3. godine ili u prole2e 4. godine Prologodinje lukove ostavljamo kao krakove prizemnog dela sprata kordunice. Lastare izbile iz prologodinjeg luka reemo svaki na dva okca, uz 2injenicu da na svakom kraku donjeg sprata kordunice ostavimo najmanje po 2etiri kratka kondira. Dva lastara koji su izbili iz prologodinjih reznika reemo na lukove, 2ija duina zavisi od visine gornjeg sprata. Za formiranje gornjeg sprata treba na svakom luku ostaviti najmanje 8 okaca, kako bi se dobila osnova za najmanje 3-4 rodna 2vora na svakom kraku kordunice gornjeg sprata. Sve jalovake izbile iz glave 2okota reemo na reznike. Rezidba u prole2e 5. godine Na prizemnom delu kordunice u svakom rodnom 2voru primenjuje se kratka rezidba kondir na kondir (1-2 okca). Lastari izbili iz prologodinjih reznika na glavi 2okota tako4e se reu na jedno okce, a moe se ostaviti i koji reznik. Redovna rezidba Na prizemnom delu kordunice primenjuje se kratka rezidba u svim rodnim 2vorovima. Lastari izbili iz osnove kordunice uklanjaju se ili reu na reznike, a uklanjaju se i prologodinji kondiri. Na gornjem spratu se na svakom kraku kod vrlo rodnih sorti primenjuje kratka, a kod stonih sorti meovita rezidba. Na svakom kraku gornjeg sprata ostavljaju se po dva luka sa 8 -15 okaca, u zavisnosti od sorte koja se ree. U ostalim rodnim 2vorovima primenjuje se kratka rezidba kondir na kondir na dva okca. Lukovi se ne ostavljaju svake godine u istom rodnom 2voru ve" se to radi naizmeni2no. Preporu2uje se za uslove gde se niske temperature opasne po lozu pojavljuju periodi2no.

VISOKO STABLO SA MEOVITOM I DUGOM REZIDBOM MOZEROVA KORDUNICA Kod nas je u primeni dvokraka na kojoj se primenjuje meovita rezidba. Za ovu kordunicu najprikladnije rastojanje izme4u redova je 3-4 m, a u redu 1,2 -1,5 m. Za pravilan razvoj loze potrebna su najmanje 3-4 reda jednostrukih ili dvostrukih ica. Rezidba u 1. i 2. godini Ostavlja se na 2okotu samo jedan lastar koji se ree na dva okca (zalama se krajem avgusta). U drugoj godini izbi"e dva lastara i oni se vezuju uz luk da bi rasli to uspravnije i bujnije, da bi to vie izrasli, a tek krajem leta ih treba zalamati kako bi to bolje sazreli. Rezidba u 3. godini Ja2i lastar ree se na visinu prvog reda ice (80-120cm). Ako se za dvokraku kordunicu predvi4a da visina stabla bude 120 cm, onda se na toj visini na ja2em lastaru ostavljaju dva okca, dok se ostali uklanjaju do osnove lastara. Drugi lastar ree se na kratak kondir sa dva okca i slui kao rezerva da se lastari izbili iz njega upotrebe za obnovu stabla u slu2aju da izmrzne stablo kordunice. Rezidba u 4. godini - U prole"e 2etvrte godine ima"emo na stablu kordunice dva lastara koji su u prethodnoj godini vezani za icu u suprotnom smeru i rasli u horizontalnom pravcu. Ovi lastari reu se na duinu 50-70 cm. Okca koja su okrenuta navie ostavljaju se radi formiranja rodnih 2vorova, dok se ostala uklanjaju. Rodni 2vorovi treba da su jedan od drugog na rastojanju 20-25 cm. Na svakom kraku treba ostaviti 3-4 okca, odnosno 3-4 rodna 2vora. Poslednje okce koje je okrenuto ka zemlji

ne uklanja se, ve" se ostavlja da bi se iz njega dobio lastar koji "e posluiti za produenje kordunice. Rezidba u 5. godini Lastari koji su izbili iz poloenog dela kordunice reu se na dva okca, sem poslednjeg, koji se ree na onu duinu na koju treba produiti kordunicu. Gornja okca na lastaru za produenje kordunice ostavljaju se radi formiranja novih rodnih 2vorova, dok se ostala uklanjaju tek kada lastari dostignu porast 5-10 cm. Rezidba u 6. godini Na starijem delu kordunice u rodnim 2vorovima ima po dva a na mla4em delu po jedan lastar. Na starijem delu se svi lastari reu na kondire sa po nekoliko okaca, a na mla4em delu na dva okca, kako bi se stvorila osnova za dva kraka u rodnim 2vorovima. Ukoliko je sorta bujna, na starijem delu kordunice moe se ostaviti po jedan luk. Rezidba u 7. godini Poto na starijem delu kordunice imamo u svakom rodnom 2voru po dva prologodinja rodna kondira sa nekoliko lastara i na taj na2in su rodni 2vorovi obrazovani u potpunosti primenjiva"emo rezidbu kondir na kondir, meovitu ili dugu rezidbu. Broj okaca ostavljenih rezidbom zavisi"e od sorte. Na mla4em delu kordunice u svakom rodnom 2voru su po dva lastara koji "e se tako4e orezivati na kondire ili lukove . Redovna rezidba Sastoji se u tome to se u rodnim 2vorovima primenjuje rezidba kondir na kondir ili meovita, to zavisi od rodnosti sorte.

Pored klasi2ne u primeni je modifikovana Mozerova kordunica sa stablom visine od 120-130 cm i formiranom jednokrakom ili dvokrakom kordunicom. Na pomenutu visinu postavlja se pre2ka na koju se horizontalno naslanjaju tri reda ica. Posle izvrene rezidbe lukovi se vezuju za spoljanje ice na pre2ki tako da zauzimaju horizontalan poloaj. Lastari izbili iz kondira za zamenu provla"e se kroz dva reda dvojnih ica. Ova modifikacija pogodna je za sorte kao to su kaberne sovinjon, rizling, burgundac i sl.

SILVOZ KORDUNICA MEOVITA I DUGA REZIDBA Primenjuje se u vinogradima u kojima ne postoji opasnost od ja2ih zimskih mrazeva. Me4uredno rastojanje je 3-4 m a u redu 1-2 m. Naslon se sastoji od 2etiri reda ice. Dvokraka kordunica formira se na slede"i na2in: Rezidba u jesen 1. godine Dva lastara se reu na po jedno okce, a ukoliko postoji samo jedan lastar on se ree na dva okca. Rezidba u jesen 2. ili prole2e 3. godine Lastar koji treba da poslui kao stablo kordunice ree se na onu visinu ( 120-150 cm) na kojoj se eli formirati poloeni krak kordunice. Na ovoj visini ostave se po tri okca, dok se ostala uklanjaju do osnove lastara. Rezidba u prole2e 4. godine Lastari izbili u prethodnoj godini jedan levo drugi desno oreu se na najmanje 8 okaca. Rezidba u prole2e 5. godine Lastari izbili u prethodnoj vegetaciji na krakovima kordunice oreu se na dva okca, odnosno na kratke kondire, da bi 2okot to vie oja2ao. Rezidba u prole2e 6. godine Lastari izbili iz kondira za zamenu reu se tako to se vii ree na luk a nii na kratak kondir, koji "e dati lastare za zamenu starog luka u narednoj godini. Redovna rezidba Ona se sastoji u tome to se pri dugoj rezidbi u svakom rodnom rodnom 2voru, najnii rodni lastar na prologodinjem luku ree na luk, a ostali lastare se uklanjaju do osnove. Me4utim pri meovitoj rezidbi u rodnom 2voru se ostavlja redovno jedan kratak kondir za zamenu i jedan luk. Posle rezidbe na

poloenom delu stabla kordunice ostaju u rodnim 2vorovima ili samo lukovi, koji se vezivanjem povijaju nanie (duga rezidba), ili se u svakom 2voru nalazi i kratak kondir i luk (meovita rezidba).

KORDUNICA TIPA KAZARSA Za ovaj oblik kordunice sa4enje se obavlja na rastojanju 3-3,5 m u paliru, pri 2emu se naj2e"e sade po dva kalema u jami"u. Rezidba u jesen 1. godine Lastar se orezuje na dva zimska okca, dok se ostali lastari potpuno uklanjaju. Posle obavljene rezidbe moe se obaviti zagrtanje. Rezidba u prole2e 3. godine Lastar namenjen formiranju vertikalnog dela stabla prekra"uje se na visinu od 80 cm, i obavezno se privezuje uz naslon. Drugi lastar orezuje se kratko na dva okca i ima funkciju rezervnog kondira. Lastari koji izbiju iz njega slui"e za zamenu stabla kordunice ukoliko nastupi izmrzavanje ili ote"enje vertikalnog dela kordunice. Kada lastari dostignu duinu 5-10 cm pristupa se o2enjivanju. Pri vrhu stabla ostavljaju se samo dva do tri lastara, gde "e najvii posluiti za formiranje produenog dela kako vertikalnog tako i horizontalnog dela stabla kordunice. Drugi lastar slui za rezervu, dok se ostali la2enjem potuno uklanjaju. Vii lastar kada dostigne duinu od oko 150 cm, treba poviti i privezati za icu odnosno naslon horizontalnog dela kordunice. Nii lastar kada dostigne oko150 cm zalama se i privezuje za icu. Na rezervnom kondiru la2enjem se ostavlja samo jedan lastar.

Rezidba u prole2e 4. godine Poloeni deo lastara prekra"uje se na duinu od oko jednog metra, kako bi zauzeo prostor na ici. Na taj na2in formirana je osnova vertikalnog i osnova horizontalnog dela stabla kordunice. Rezervni lastar koji je izbio iz vertikalnog dela stabla uklanja se do osnove - ukoliko nije potreban. Na kondiru za zamenu primenjuje se kratka rezidba na dva okca po principu rezidbe kondir na kondir. Kada lastari izbili na poloenom delu kordunice, dostignu duinu od 10-15 cm treba izvriti la2enje suvinih lastara (okrenutih ka zemlji). Na poloenom delu kordunice ostavlja se najvie 4-6 pravilno raspore4ebih lastara. Rezidba u prole2e 5. godine Od lastar izbilih iz horizontalnog dela kordunice,. polaze"i od osnove, na svakih 15-20 cm ostavlja se po jedan lastar koji se ree na luk duine 8-10 okaca, 2ime se formira 4-6 rodnih 2vorova. Ostali lastari se uklanjaju. Lastari izbili iz vertikalnog dela stabla obavezno se ukanjaju. U prizemnom rodnom 2voru primenjuje se kratka rezidba odnosno ostavlja se jedan kondir sa dva okca. Redovna rezidba Na lukovima koji su doneli rod u proloj godini odnosno visili su slobodno nanie, odabiramo 2-3 dobro razvijena lastara pri osnovi. Najnii lastar pri osnovi prologodinjeg luka orezuje se na dva okca i on slui kao kondir za zamenu. Slede"i najbolje razvijeni lastar ree se na luk odgovaraju"e duine. U svakom rodnom 2voru peimenjuje se princip jednogubog Gijovog na2ina rezidbe.

KORDUNICA TIPA AMRELA Ova kordunica moe biti jednorukavna kao i vierukavna. Ovde "emo predstaviti na2in formiranja dvorukavne kordunice. Rezidba u jesen 1. godine Ostavljamo dva lastara i reemo ih na dva okca. Rezidba u 2. godini U prole"e druge godine la2enjem se ostavljaju samo 2etiri lastara. U jesen druge godine ne vrimo rezidbu, ve" dva lastara po potrebi zagr"emo, a dva ostaju uz naslon. Rezidba u prole2e 3. godine Lastari koji su bili zagrnuti oreu se na po dva okca i ti kratki kondiri slui"e za zamenu i rekonstrukciju vertikalnog dela stabla. Ostala dva lastara reu se na 150 -170 cm visine i na vrnom delu ostavljaju im se samo po 2etiri okca. Rezidba u prole2e 4. godine Poto su na svakom kraku stabla izbila po 2etiri lastara, dva najvia lastara reu se na luk, a dva nia na kondir. Pri osnovi na kondirima za zamenu primenjuje se kratka rezidba na dva okca. Rezidba u prole2e 5. godine Na svakom rukavu 2okota postoje dva luka, koji su doneli rod i dva kondira sa po dva lastara. Rezidba se obavlja na svakom rukavu na taj na2in to se prvi lastar pri osnovi prologodinjeg luka ree se na kratak kondir sa 2-3 okca, drugi lastar ree na luk odgovaraju"e duine dok se lastari izbili iz prologodinjeg kondira reu se na kratko, kondir na kondir. Pri osnovi 2okota primenjuje se kratka rezidba. Redovna rezidba Prvo se odstrane prologodinji lukovi a onda se na svakom rukavu kordunice ostavljaju po dva luka i dva kondira koji se reu na 2-3 okca. Pri osnovi se na kondirima za zamenu primenjuje kratka rezidba. Kad se zavri rezidba prelazimo na vezivanje lukova tako da krak 2okota dobije oblik kiobrana.

NIFINOVA KORDUNICA MEOVITA REZIDBA

Rastojanje sadnje izme4u redova je 3 a u redu 1-1,5 m. Rezidba u jesen 1 i 2. godine U prve dve godine treba odnegovati dva ili tri lastara iste debljine. La2enjem "e se regulisati broj lastara i ostaviti one koji su dovoljno bujni i imaju dobar raspored. Rezidba u prole2e 3. godine Lastari se prekra"uju na visinu spratova. Ako se formiraju dva ili tri sprata, lastari se orezuju tako to se jedan lastar ree na visinu od 60 cm, drugi na 120cm, a tre"i na 180 cm (raspored rodnih 2vorova moe biti i na visinama od 60, 80 i 120 cm). Na orezanim lastarima ostavljamo samo dva vrna okca. Rezidba u prole2e 4. godine Na svakom kraku kordunice sada imamo po dva dobro razvijena lastara. Svaki lastar ree se na po dva okca, da bi se na toj visini obrazovali rodni 2vorovi. Redovna rezidba - Ona po2inje kada na svakom kraku kordunice imamo 2etiri dobro razvijena lastara. Na svakom kraku kordunice u rodnim 2vorovima vii lastar se ree na luk, a nii na kondir za zamenu.

U cilju pravilnog izvo4enja rezidbe na zrelo u rodnim vinogradima, mora se dobro poznavati vreme rezidbe, duina orezivanja, optere"enost 2okota okcima, tehni2ka pravila pri rezidbi i pribor za rezidbu. Vreme rezidbe vinove loze je razli2ito i zavisi od klimatskih prilika podru2ja, starosti vinove loze i povrine koja se orezuje. Ova ampelotehni2ka mera obavlja se u periodu zimskog mirovanja. U junim podru2jima gde temperatura ne pada ispod 15 C , rezidba se moe obavljati i zimi. Kod nas se rezidba obavlja krajem zime i po2etkom prole"a, ali se obavezno mora izvesti pre kretanja sokova. Sorte osetljive na niske temperature reu se kasnije, a one koje ih podnose mogu se rezati odmah nakon opadanja li"a u jesen. Ako se radi o velikim povrinama pod vinovom lozam sa rezidbom treba po2eti ve" u jesen, kako bi se na vreme zavrila. U ovim slu2ajevima reu se sorte ve"e otpornosti prema izmrzavanju i na povrinama koje nisu u depresijama. U podru2jima u kojima niske zimske temperature padaju ispod -15 C i traju u duem intervalu, moe do"i do izmrzavanja okaca, jednogodinjeg ili viegodinjeg drveta. Pre rezidbe okca i drugi organi moraju se detaljno pregledati i tako doneti ocena o stepenu izmrzavanja. Pregled se obavlja pravljenjem popre2nih preseka preko okaca i posmatranjem tkiva pod lupom ili mikroskopom. Zdravo okce na preseku ima zelenu, a izmrzlo ima tamnu, mrku boju. Kada se to utvrdi prilikom rezidbe treba za taj isti procenat uve"ati broj okaca po 2okotu i jedinici povrine koji je planiran pre izmrzavanja. U pogledu duine orezivanja lastari se mogu rezati due ili kra"e, to zavisi od sorte, rodnosti okaca, oblika gajenja i planiranih prinosa. Razlikujemo slede"e rodne elemente: - Kratki kondir, delovi lastara orezani na 1. do 3. okca - Dugi kondiri, delovi lastara orezani na 4-5 okaca - Kratki lukovi, delovi lastara orezani na 6-8 okaca - Lukovi srednje duine, orezani na 9-12 okaca - Dugi lukovi, orezani na vie od 12 okaca Izbor duine rodnih elemenata zavisi od agroekolokih uslova, osobina sorte, rodnosti okaca na lastaru, uzgojnog oblika i broja rodnih okaca koje treba ostaviti na 2okotima pri obavljanju rezidbe. U zavisnosti od broja ostavljenih okaca i vrste rodnih elemenata koje ostavljamo rezidba moe biti: KRATKA REZIDBA Primenjuje se kod sorata kod kojih su prva okca pri osnovi lastara veoma rodna (prokupac, plovdina). Ostavljaju se samo kratki kondiri sa 2 ili 3 okca - deo lastara koji se razvio pri osnovi prologodinjeg kondira. Kod nekih sorata kod koji su veoma rodna okca pri osnovi (smederevka, kardinal, vranac, muskat hamburg i dr.), primenjuje se rezidba gde se ostavljaju kratki i dugi kondiri. Pri narednoj rezidbi dugi kondiri uklanjaju se do osnove, dok se na kratkom kodirima vii lastari orezuju na duge a nii na kratke kodire. Ovom rezidbom spre2ava se polaritet vinove loze, izduivanje rodnih elemenata i deformacija oblika stabla.

DUGA REZIDBA Na 2okotima se ostavljaju samo lukovi. Primenjuje se u toplijim podru2jima, na uzgojnim oblicima visokog stabla. Pri rezidbi za novi luk ostavlja se prvi dobro razvijeni lastar pri osnovi prologodinjeg luka. Nakon rezidbe lukovi se savijaju nanie i vezuju za icu (osnova luka tako dobija vrni poloaj i iz nje se razvijaju dobri lastari). Izaziva izduivanje rodnih 2vorova i deformaciju oblika stabla. MEOVITA REZIDBA Primenjuje se kod sorata u kojih su okca pri osnovi lastara slabije rodnosti. Na istom 2okotu ostavljaju se i kondiri i lukovi, kako bi se iskoristila najrodnija okca na sredini lastara za donoenje roda. Ostavljaju se kondiri od 2 okca koji se nazivaju kondiri za zamenu. Lukovi iz prethodne godine uklanjaju se do osnove. Na prologodinjim kondirima ukoliko su se razvila dva dobra lastara primenjuje se princip meovite rezidbe. Vrni lastar orezuje se na luk a nii na kondir za zamenu. Posle rezidbe lukovi se privezuju za icu. Sorte afus ali, muskat italija, traminac, kaberne sovinjon, merlo, rajnski rizling i dr. dobro ra4aju samo ako se pri rezidbi ostavljaju lukovi duine 10-14 okaca. Kod sorata game crni, game bojadiser, burgundac crni, italijanski rizling i dr. koje imaju veoma rodna okca pri osnovi lastara ali razvijaju sitne grozdove , obavlja se meovita rezidba (lukovi sa 8-10 okaca). Meovitom rezidbom uspeno se suzbija polaritet ali na stablu ostaju ve"e rane zbog presecanja lukova do osnove. Ako su lastari vinove loze bujni, zdravi i dozreli moraju se rezati due, na lukove u cilju optere"enja rodom i obratno, orezuje se kratko na kondire u cilju odmaranja i obnove vegetativnog i generativnog potencijala. Pri rezidbi osueni krak 2okota ili rodni 2vor i izdueni rodni 2vor treba zameniti sa lastarom koji je izbio iz starog drveta. Prve godine lastar iz starog drveta, zove se jalovak, jer je kod ve"ine sorti nerodan, orezuje se na jedno okce i zove se reznik. Pri rezidbi vano je voditi ra2una o sorti, bujnosti 2okota, zdravstvenom stanju loze i zrelosti loze.

Pri rezidbi treba voditi ra2una o otere"enju 2okota rodnim okcima kod svake sorte pojedina2no, a optere"enje je u direktnoj vezi sa planom prinosa po 2okotu, odnosno po jedinici povrine. U tom slu2aju za svaku sortu treba uzeti slede"e elemente: a. Planirani prinos po 2okotu, odnosno po jedinici povrine, b. Broj 2okota po jedinici povrine, c. Koeficijent rodnosti broj grozdova po lastaru, d. Prose2nu masu grozda, e. Koeficijent korekcije ( za stone sorte 30-40%, a za vinske 10-20%). Na osnovu navedenih elemenata, broj potrebnih okaca po 2okotu koje treba ostaviti rezidbom izra2unava se po formuli: a Ok = ------ + d bxc Navedena formula predstavlja sve potrebne elemente i primenjuje se u praksi pri projektovanju prinosa gajenih sorti. Pri rezidbi na zrelo treba se pridravati vie tehni2kih pravila i to: - odstarnjivati stare delove 2okota, rezanjem okomito na osu 2okota, jer u tom slu2aju rane brzo zarastaju, - stvarati to manji broj i to manje rane jer rane 2iji je pre2nik ve"i od 2 cm teko zarastaju ili uopte ne mogu zarasti, - suvine lastare rezati iz osnove jer "e biti manje posla u la2enju loze, - pri rezidbi lastara rez treba praviti na 1 do 2 cm iznad najvieg okca i to koso sa suprotne strane okca i - pri rezidbi u jesen ili zimi rez treba praviti iznad dijafragme najvieg okca, jer ona spre2ava prodiranje vode u kondire, 2ime se smanjuje negativno dejstvo zimskih mrazeva. Za rezidbu se koriste kvalitetne makaze i testerice. Pribor za rezidbu mora da je otar. Na taj na2in rez "e biti gladak i ne"e dolaziti do gnje2enja tkiva to ima veoma nepovoljne posledice.