POLJOPRIVREDNA STRU NA SLUŽBA VRANJE

BROŠURA

mr Nebojša Mladenovi"

REZIDBA I UZGOJNI OBLICI VINOVE LOZE

FEBRUAR 2010.

CILJ, NA IN I VREME REZIDBE VINOVE LOZE
Rezidba vinove loze predstavlja jednu od najvažnijih ampelotehni2kih mera kojom se uspostavlja ravnoteža izme4u rastenja i razvi"a pojedinih njenih organa. Najvažniji ciljevi rezidbe vinove loze su slede"i: 2okotu se daje odre4eni uzgojni oblik i održava se u stanje koje omogu"ava primenu svih najsavremenijih agrotehni2kih i ampelotehni2kih mera, - reguliše se optimalan odnos izme4u visine prinosa i kvaliteta grož4a, - uspostavlja se optimalan odnos izme4u broja lastara na 2okotu i lisne površine, odnosno broja cvasti ili grozdova, 2ime se uti2e na visinu prinosa i kvalitet grož4a i - ostvaruje se povoljan raspored lastara na 2okotu 2ime se doprinosi boljem sazrevanju grož4a. Nisko stablo i kratka rezidba primenjuju se kod ja2e rodnih sorata i u rejonima u kojima se loza štiti zagrtanjem od niskih zimskih temperatura, kao i na jako strmim terenima na kojima je otežano koriš"enje mehanizacije. Srednje visoko ili visoko stablo kao i mešovita ili duga rezidba primenjuje se kod slabije rodnih sorti , u rejonima gde nije potrebno zagrtanje kao mera zaštite od niskih zimskih temperatura i gde se primenjuje mehanizovana obrada i zaštita. Najvažniji uzgojni oblici odnosno oblici gajenja i rezidbe vinove loze su slede"i: -

UZGOJNI OBLICI VINOVE LOZE
NISKO STABLO – KRATKA REZIDBA ŽUPSKI NA IN REZIDBE Stablo se gaji uz kolac ili bez naslona, kod bujnih i veoma rodnih sorti. Rastojanje izme4u 2okota je 1 – 1,3 m, pa se zbog toga obrada i zaštita od bolesti vrše prvenstveno ljudskom radnom snagom ili motokultivatorima. Rezidba u 1. godini – U prvoj godini, na mladom 2okotu "e izbiti normalno jedan ili dva lastara. Ukoliko je izbio jedan režemo ga na dva okca, ukoliko su izbila dva, ja2i se reže na dva a slabiji na jedno okce a ukoliko su izbila tri lastara podjednake debljine, sva tri treba orezati na po jedno okce. Rezidba u 2. godini – U jesen druge godine na 2okotu imamo najmanje dva dobro raspore4ena lastara. Rezidba se sada obavlja tako da "e se svaki lastar orezati na dva vidljiva okca. Ako se na 2okotu nalaze tri lastara, onda naja2i lastar treba rezati na dva okca a ostala dva na po jedno okce. Rezidba u 3. godini – U jesen tre"e godine, ima"emo na 2okotu ve" formiranu osnovu za 2etiri kraka i 2etiri kondira. Svaki lastar reže se na kratak kondir s jednim ili dva okca. Ako su u pitanju vrlo rodne sorte (prokupac, plovdina, slankamenka, dinka, skadarka itd.) dovoljno je da se kondir oreže na jedno vidljivo okce u suprotnom kod manje rodnih sorata, onda se kondir reže na dva okca.

plovdina. dolazi do izduživanja krakova 2okota. Praksa je pokazala da ukoliko se kondir reže na više od 2-3 okca. Zbog toga je ovaj na2in rezidbe pogodan samo za sorte koje dobro ra4aju pri kratkoj rezidbi na 1-3 okca (prokupac. Ona se sastoji u tome da se ostavljaju samo najniži lastari koji su izbili na prošlogodišnjim kondirima. kreaca itd.). slankamenka. što uglavnom zavisi od sorte. . dok se ostali uklanjaju.Redovna rezidba – Pošto je formiran osnovni oblik 2okota rezidba se više ne obavlja u jesen ve" u prole"e. Ostavljeni lastari režu se na 2-3 okca.

Rastojanje me4u 2okotima kre"e se od 1 -1. Rezidba u 2. a lastari koji su izbili iz prošlogodišnjih reznika režu na kondire. Rezidba u 1. Rezidba u 3. Lastari izbili iz reznika. koji su obeleženi brojem 1. Prilikom redovne rezidbe na 2okotu se istovremeno mogu na"i: prošlogodišnji kondiri. pošto su pravilno raspore4eni po obodu 2okota. režu se na kondire. tj. U jesen prve godine. svaki se oreže na po jedno vidljivo okce. 3. i tri jalovaka koji su izbili iz glave mladog 2okota obeleženi slovom A. ali se 2okoti gaje i bez naslona. ako su izbila dva lastara. na reznike. 2. a jalovaci se režu na reznike sa po jednim okcem. Lastare obeležene brojevima 1. godini – Ako smo u prethodnoj godini imali na 2okotu dva lastara i svaki orezali na po jedno okce. prošlogodišnji reznici sa lastarima koji "e se rezati na kondire i jalovaci koji se redovno režu na reznike da bi se obezbedila zamena za uklonjene kondire. Ovaj na2in rezidbe prvenstveno se primenjuje u uslovima gde je obavezno zagrtanje vinove loze preko zime. Na ovaj na2in formiran je osnovni oblik 2okota . u jesen gruge godine ima"emo iz ovih okaca dva lastara i verovatno da "e izbiti još najmanje jedan ili dva lastara iz slepih okaca. dok "emo lastar obeležen brojem 3.3 m. Sve lastare obeleži"emo brojevima 1. .KRAJINSKI NA IN REZIDBE Stablo je visoko oko 20 cm . zbog nepovoljnog položaja odbaciti. dok se jalovaci režu na reznike. Redovna rezidba – Sastoji se u tome što se kondiri koji su doneli rod u prošloj godini uklanjaju do osnove. godini.2 i 4. – U prvoj godini na mladom 2okotu izbi"e majmanje jedan lastar. godini – Na 2okotu "emo u jesen tre"e godine imati: tri lastara izbila iz prošlogodišnjih reznika. reza"emo u ovom slu2aju na po jedno vidljivo okce. i 4. na kome se nalazi tri kondira i tri reznika. Kao naslon koristi se kolac.

Luk koji je doneo rod uklanja se do osnove. a niži na kratak kondir koji "e dati lastare za zamenu luka u slede"oj godini. od kojih "e se viši orezati na luk. pogodno je i za zagrtanje. svi se uklanjaju osim jednog. godini – U jesen prve godine po sa4enju kalemova. Pošto su prethodne godine ostavljena dva okca. Za naslon u redu služe stubovi obi2no sa 3 reda žice. a niži na kratak kondir za zamenu na dva okca. Primenjuje se pri špalirskom gajenju loze. Drugi lastar se bez obzira na visinu stabla uklanja potpuno. godini – U hladnijim krajevima zbog zagrtanja rezidba se vrši u tre"oj godini u jesen. Rezidba u 1. Rezidba u 3. Ukoliko je stablo nisko. Broj okca na luku zavisi od gajene sorte i agroekoloških uslova gajenja vinove loze. godini – La2enjem se ostavljaju samo dva lastara. koji se reže na jedno okce.5 do 1.NISKO STABLO – MEŠOVITA REZIDBA GIJOV JEDNOGUBI NA IN REZIDBE Za ovaj na2in rezidbe formira se nisko ili srednje visoko stablo. iz njih "e izbiti dva lastara. Obi2no se to radi na visini prvog reda žice na špaliru. . a u redu izme4u 2okota od 1 do 1. U jesen se jedan od lastara.2 m.8 m. Rezidba u 2. Redovna rezidba – Vrši se tako što se na kondiru za zamenu viši lastar reže na luk. dok se u krajevima gde zime nisu tako oštre ova rezidba obi2no obavlja u prole"e 2etvrte godine. Rastojanje izme4u redova u špaliru kre"e se od 1. ako je izbio samo jedan lastar. Okca se ostavljaju na onoj visini na kojoj se namerava stvoriti glava 2okota. uklanjaju se. a ostali ukoliko su izbili. a može se primenjivati i pri gajenju loze uz kolac. a ako je izbilo više lastara. i to ja2i reže na dva okca. reže se na jedno vidljivo okce. jer služi samo kao rezerva.

svaki se reže na jedno okce.8 m izme4u redova. godini – Kod niskog stabla imamo dva kraka i na svakom kraku po dva lastara. ve" kratka. Redovna rezidba . bez zalamanja a onda se orezuje na onu visinu na kojoj želimo da stvorimo glavu 2okota. s tim što se na drugom kraku 2okota ne primenjuje duga rezidba.Ista je manje više kao i kod Gijovog jednogubog na2ina. Na drugom kraku primeni"emo rezidbu kondir na kondir sa nekoliko okaca. koji se pušta da raste uz kolac. Rezidba u 2. Rastojanje me4u 2okotima kre"e se od 1. a od 1 do 1. Kod srednje visokog stabla imamo istu situaciju i rezidbu obavljamo kao kod niskog stabla. koje zbog toga brže i bolje zaraš"uju. godini – Ako je nisko stablo. Poboljšanje se sastoji u tome što se prave manje rane na 2okotu. a to je povoljno kada jedan od krakova oslabi. reže se na dva okca. . i to kondir na kondir. Kao naslon postavljaju se stubovi i tri reda žice. godini – U jesen prve godine ako su izbila dva lastara. Ako se želi srednje visoko stablo.5 do 1. tako da se dobije 2okot sa dva kraka. Kod srednje visokog stabla iz lastara koji je prethodne godine u jesen ili u prole"e druge godine rezan na odgovaraju"u visinu izbi"e u toku godine nekoliko lastara. Kao i Gijov jednogubi tako i Gijo – Pusarev na2in rezidbe može se prilagoditi za gajenje uz kolac. iz okaca ostavljenih prethodne godine izbi"e normalno dva lastara. Na jednom kraku reza"emo viši lastar na luk a niži na kratak kondir za zamenu sa dva okca. Ove lastare režemo svaki na po dva okca.GIJO – PUSAREV NA IN REZIDBE Ovaj na2in rezidbe predstavlja poboljšanje Gijovog jednogubog na2ina rezidbe. Rezidba u 3. a ako je izbio samo jedan lastar. onda se u toku prve godine ostavlja samo jedan lastar. Ova dva lastara režu se na po dva okca.2 m u redu. ali se prilikom la2enja ostavljaju najviše dva. što "e zavisiti od gajene sorte. Rezidba u 1. Pri ovom na2inu rezidbe postoji bolja mogu"nost da se reguliše rodnost 2okota pošto se luk premešta s kraka na krak.

reže se na dva okca. U slu2aju da ne izbiju lastari iz kondira. koji "e davati lastare za zamenu. Rezidba se obavlja u oba slu2aja tako što se lastari režu na dva okca.5 m. a donji lastar na kratak kondir.2 – 1. Rezidba u 1. a slede"i lastar na luk. a ako su izbila dva lastara iste ja2ine. Viši lastar na kondiru za zamenu reže se na luk od 5 do 15 okaca. ako je izbio lastar . na kome se ostavljaju dva okca. onda se u toku prve godine odgaji samo jedan lastar. a u redu 1.GIJOV DVOGUBI NA IN REZIDBE Rastojanje izme4u redova je 1. odnosno u visini prvog reda žice. onda se prilikom rezidbe najniži lastar koji je uzbio iz prošlogodišnjeg luka reže na kratak kondir. Kod srednje visokog stabla rezidba se obavlja na isti na2in kao i kod niskog stabla. U slu2aju da se želi srednje visoko stablo. godini – Prema prošlogodišnjoj rezidbi na 2okotu treba da budu najmanje dva dobro razvijena lastara. Kod niskog 2okota rezidba se izvodi tako što se na svakom kraku gornji lastar oreže na luk. Rezidba u 2. bez obzira na to da li je stablo nisko ili srednje visoko.8 – 2 m. Kao naslon se postavljaju stubovi i tri reda žice. Posle izvršene rezidbe u jesen tre"e ili u prole"e 2etvrte godine završeno je i formiranje osnovnog oblika 2okota po ovom na2inu rezidbe. godini – U jesen prve godine. Rezidba u 3. koji se reže na visinu na kojoj se želi formirati glava 2okota. godini – U tre"oj godini imamo na 2okotu dva kraka sa po dva lastara. Redovna rezidba – Sastoji se u uklanjanju lukova koji su doneli rod u prošloj godini i rezidbi lastara na kondiru za zamenu. a donji na kratak kondir. onda se oba režu na po jedno okce. što zavisi od sorte. Ostavljeni lastar da "e lastare za zamenu luka u slede"oj godini. .

godini – Ako je produženje kordunice ra4eno u 2etrvrtoj godini onda se u šestoj godini završava formiranje uzgojnog oblika. Primenjuje se samo za špalirski na2in gajenja vinove loze. Rezidba u 3.2 m. Na položenom delu ostavljaju se s gornje strane 3-4 okca na rastojanju 20-25 cm jedno od drugog. godini – Ukoliko nije nije izvršeno produženje kordunice u svim rodnim 2vorovima izvrši"e se rezidba kondir na kondir. koji se vezuje za kolac da raste uspravno i što bujnije. godini – U prvoj godini lastar koji je izbio reže se na jedno ili dva okca. U drugoj godini ostavlja se opet samo jedan lastar. i 2. lastar se savija i veže uz prvu žicu koja se nalazi na visini od oko 50 cm od zemlje. Rezidba u 6. . Prakti2nije je sa2ekati da sva okca krenu i da lastari dostignu dužinu 5 -10 cm. koji "e dati lastar za produženje kordunice u narednoj godini. Okca koja su okrenuta ka zemlji uklanjaju se sem poslednjeg. Rezidba u 1. godini – Svi lastari koji su izbili iz ostavljenih okaca režu se na dva okca sem poslednjeg koji služi ukoliko je potrebno produženje kordunice i on se reže na onu dužinu na koju treba produžiti kordunicu (postupak je isti kao sa produženim delom lastara u perthodnoj godini). Ovaj na2in rezidbe preporu2uje se kod veoma rodnih sorata.5 m. pa onda izvršiti uklanjanje nepotrebnih lastara. Ako je u prethodnoj godini izvršeno produženje kordunice. onda se na tom mla4em delu svi lastari režu na dva okca.SREDNJE VISOKO I VISOKO STABLO KRATKA I MEŠOVITA REZIDBA ROAJATSKA KORDUNICA Za ovu kordunicu rastojanje izme4u redova je 2 -3 m. Krak kordunice po pravilu ne treba da je duži od 1. Redovna rezidba – Sastoji se u tome što se u rodnim 2vorovima svake godine izvodi rezidba kondir na kondir. kada se želi ve"i sadržaj še"era u širi. Rezidba se obavlja tek u prole"e tre"e godine. godini – Ako se formira jednokraka kordunica. Rezidba u 5. kao i muskatnih i aromati2nih materija. Rezidba u 4. a u redu 1 – 1. Može biti jednokraka ili dvokraka.

.

Novi lukovi se odabiraju od jalovaka razvijenih iz glave 2okota.UZGOJNI OBLIK DUGA REZIDBA JALOVAK NA LUK Stablo visine 80-100cm. La2enjem se ostavlja samo 3-4. . U glavi se ostavljaju 1-3 luka. Razvoj ve"eg broja jalovaka na po2etku vegetacije.

.

pod uglom od 150 do 450.KAZENAVLJEVA KORDUNICA Formiranje osnovnog oblika 2okota kod ove kordunice vrši se na isti na2in kao i za roajatsku kordunicu. koja je mešovita i obavlja se tako što se u svakom rodnom 2voru ostavlja po jedan luk i jedan kondir sa 2 okca. Lastari na kondiru služe za zamenu starog luka koji se odbacuje rezidbom. . Razlike postoje samo u redovnoj rezidbi. Lukovi se vezuju polukoso naviše.

Dva lastara koji su izbili iz prošlogodišnjih reznika režemo na lukove. a kod stonih sorti mešovita rezidba. godine – Obavlja se tako da "e se dva lastara koji su izbili iz prošlogodišnjih reznika orezati na luk sa najmanje 8 okaca. Na svakom kraku gornjeg sprata ostavljaju se po dva luka sa 8 -15 okaca. godine – Na prizemnom delu kordunice u svakom rodnom 2voru primenjuje se kratka rezidba kondir na kondir (1-2 okca). Preporu2uje se za uslove gde se niske temperature opasne po lozu pojavljuju periodi2no.2-1. a uklanjaju se i prošlogodišnji kondiri. kako bi se dobila osnova za najmanje 3-4 rodna 2vora na svakom kraku kordunice gornjeg sprata. Rezidba u prole2e 5. Lastare izbile iz prošlogodišnjeg luka režemo svaki na dva okca. godine – U prvoj godini rezidba "e se obaviti tako da se izaberu dva lastara i svaki oreže na jedno ili dva okca. Rezidba u jesen 3. godine ili u prole2e 4. au redu a 1. Lastari izbili iz prošlogodišnjih reznika na glavi 2okota tako4e se režu na jedno okce. Na gornjem spratu se na svakom kraku kod vrlo rodnih sorti primenjuje kratka. Redovna rezidba – Na prizemnom delu kordunice primenjuje se kratka rezidba u svim rodnim 2vorovima.5 m. a odabra"emo još dva lastara koji su izbili iz glave i njih "emo orezati na reznike na 1 okce. . 2ija dužina zavisi od visine gornjeg sprata. godine – Prošlogodišnje lukove ostavljamo kao krakove prizemnog dela sprata kordunice. Rastojanje izme4u redova je 2-3 m. a može se ostaviti i koji reznik. Neophodno je imati najmanje pet redova žice u špaliru.SKLJAROVA KORDUNICA Ovo je šetvorospratna dvostrana kordunica koja je modifikovana za naše uslove. Za formiranje gornjeg sprata treba na svakom luku ostaviti najmanje 8 okaca. U ostalim rodnim 2vorovima primenjuje se kratka rezidba kondir na kondir na dva okca. Rezidba u jesen 2. Sve jalovake izbile iz glave 2okota režemo na reznike. u zavisnosti od sorte koja se reže. uz 2injenicu da na svakom kraku donjeg sprata kordunice ostavimo najmanje po 2etiri kratka kondira. Lastari izbili iz osnove kordunice uklanjaju se ili režu na reznike. Rezidba u jesen 1. Lukovi se ne ostavljaju svake godine u istom rodnom 2voru ve" se to radi naizmeni2no.

odnosno 3-4 rodna 2vora. Ako se za dvokraku kordunicu predvi4a da visina stabla bude 120 cm. da bi što više izrasli.5 m. i 2.U prole"e 2etvrte godine ima"emo na stablu kordunice dva lastara koji su u prethodnoj godini vezani za žicu u suprotnom smeru i rasli u horizontalnom pravcu. dok se ostala uklanjaju. godini . Za ovu kordunicu najprikladnije rastojanje izme4u redova je 3-4 m. Ovi lastari režu se na dužinu 50-70 cm. a tek krajem leta ih treba zalamati kako bi što bolje sazreli. godini – Ostavlja se na 2okotu samo jedan lastar koji se reže na dva okca (zalama se krajem avgusta). Okca koja su okrenuta naviše ostavljaju se radi formiranja rodnih 2vorova.VISOKO STABLO SA MEŠOVITOM I DUGOM REZIDBOM MOZEROVA KORDUNICA Kod nas je u primeni dvokraka na kojoj se primenjuje mešovita rezidba. Rezidba u 3. dok se ostali uklanjaju do osnove lastara. Za pravilan razvoj loze potrebna su najmanje 3-4 reda jednostrukih ili dvostrukih žica. Poslednje okce koje je okrenuto ka zemlji . a u redu 1. Rezidba u 1. Drugi lastar reže se na kratak kondir sa dva okca i služi kao rezerva da se lastari izbili iz njega upotrebe za obnovu stabla u slu2aju da izmrzne stablo kordunice. godini – Ja2i lastar reže se na visinu prvog reda žice (80-120cm). Na svakom kraku treba ostaviti 3-4 okca. Rodni 2vorovi treba da su jedan od drugog na rastojanju 20-25 cm.2 -1. onda se na toj visini na ja2em lastaru ostavljaju dva okca. Rezidba u 4. U drugoj godini izbi"e dva lastara i oni se vezuju uz luk da bi rasli što uspravnije i bujnije.

Rezidba u 5. mešovitu ili dugu rezidbu. Rezidba u 7. dok se ostala uklanjaju tek kada lastari dostignu porast 5-10 cm. Redovna rezidba – Sastoji se u tome što se u rodnim 2vorovima primenjuje rezidba kondir na kondir ili mešovita. Rezidba u 6. a na mla4em delu na dva okca. što zavisi od rodnosti sorte. . ve" se ostavlja da bi se iz njega dobio lastar koji "e poslužiti za produženje kordunice. sem poslednjeg. kako bi se stvorila osnova za dva kraka u rodnim 2vorovima. Broj okaca ostavljenih rezidbom zavisi"e od sorte. Na starijem delu se svi lastari režu na kondire sa po nekoliko okaca. na starijem delu kordunice može se ostaviti po jedan luk. godini – Lastari koji su izbili iz položenog dela kordunice režu se na dva okca. Na mla4em delu kordunice u svakom rodnom 2voru su po dva lastara koji "e se tako4e orezivati na kondire ili lukove .ne uklanja se. godini – Pošto na starijem delu kordunice imamo u svakom rodnom 2voru po dva prošlogodišnja rodna kondira sa nekoliko lastara i na taj na2in su rodni 2vorovi obrazovani u potpunosti primenjiva"emo rezidbu kondir na kondir. Gornja okca na lastaru za produženje kordunice ostavljaju se radi formiranja novih rodnih 2vorova. koji se reže na onu dužinu na koju treba produžiti kordunicu. godini – Na starijem delu kordunice u rodnim 2vorovima ima po dva a na mla4em delu po jedan lastar. Ukoliko je sorta bujna.

Me4uredno rastojanje je 3-4 m a u redu 1-2 m. Naslon se sastoji od 2etiri reda žice. Posle izvršene rezidbe lukovi se vezuju za spoljašnje žice na pre2ki tako da zauzimaju horizontalan položaj. najniži rodni lastar na prošlogodišnjem luku reže na luk. Rezidba u prole2e 4. godine – Lastari izbili iz kondira za zamenu režu se tako što se viši reže na luk a niži na kratak kondir. godine – Lastari izbili u prethodnoj godini jedan levo drugi desno orežu se na najmanje 8 okaca. Posle rezidbe na . a ukoliko postoji samo jedan lastar on se reže na dva okca. Ova modifikacija pogodna je za sorte kao što su kaberne sovinjon. Na ovoj visini ostave se po tri okca. Me4utim pri mešovitoj rezidbi u rodnom 2voru se ostavlja redovno jedan kratak kondir za zamenu i jedan luk.Pored klasi2ne u primeni je modifikovana Mozerova kordunica sa stablom visine od 120-130 cm i formiranom jednokrakom ili dvokrakom kordunicom. godine – Lastari izbili u prethodnoj vegetaciji na krakovima kordunice orežu se na dva okca. koji "e dati lastare za zamenu starog luka u narednoj godini. da bi 2okot što više oja2ao. godine – Lastar koji treba da posluži kao stablo kordunice reže se na onu visinu ( 120-150 cm) na kojoj se želi formirati položeni krak kordunice. ili prole2e 3. godine – Dva lastara se režu na po jedno okce. SILVOZ KORDUNICA – MEŠOVITA I DUGA REZIDBA Primenjuje se u vinogradima u kojima ne postoji opasnost od ja2ih zimskih mrazeva. burgundac i sl. Dvokraka kordunica formira se na slede"i na2in: Rezidba u jesen 1. Lastari izbili iz kondira za zamenu provla"e se kroz dva reda dvojnih žica. Rezidba u prole2e 6. Na pomenutu visinu postavlja se pre2ka na koju se horizontalno naslanjaju tri reda žica. dok se ostala uklanjaju do osnove lastara. rizling. odnosno na kratke kondire. Rezidba u prole2e 5. Rezidba u jesen 2. a ostali lastare se uklanjaju do osnove. Redovna rezidba – Ona se sastoji u tome što se pri dugoj rezidbi u svakom rodnom rodnom 2voru.

dok se ostali la2enjem potuno uklanjaju. Rezidba u prole2e 3. Posle obavljene rezidbe može se obaviti zagrtanje. godine – Lastar namenjen formiranju vertikalnog dela stabla prekra"uje se na visinu od 80 cm.5 m u špaliru. Lastari koji izbiju iz njega služi"e za zamenu stabla kordunice ukoliko nastupi izmrzavanje ili ošte"enje vertikalnog dela kordunice. gde "e najviši poslužiti za formiranje produženog dela kako vertikalnog tako i horizontalnog dela stabla kordunice. Drugi lastar orezuje se kratko na dva okca i ima funkciju rezervnog kondira. treba poviti i privezati za žicu odnosno naslon horizontalnog dela kordunice. Kada lastari dostignu dužinu 5-10 cm pristupa se o2enjivanju. godine – Lastar se orezuje na dva zimska okca. ili se u svakom 2voru nalazi i kratak kondir i luk (mešovita rezidba). i obavezno se privezuje uz naslon. Rezidba u jesen 1. Drugi lastar služi za rezervu. dok se ostali lastari potpuno uklanjaju. Niži lastar kada dostigne oko150 cm zalama se i privezuje za žicu. Na rezervnom kondiru la2enjem se ostavlja samo jedan lastar. pri 2emu se naj2eš"e sade po dva kalema u jami"u. KORDUNICA TIPA KAZARSA Za ovaj oblik kordunice sa4enje se obavlja na rastojanju 3-3. koji se vezivanjem povijaju naniže (duga rezidba). .položenom delu stabla kordunice ostaju u rodnim 2vorovima ili samo lukovi. Viši lastar kada dostigne dužinu od oko 150 cm. Pri vrhu stabla ostavljaju se samo dva do tri lastara.

Rezervni lastar koji je izbio iz vertikalnog dela stabla uklanja se do osnove . . polaze"i od osnove. Redovna rezidba – Na lukovima koji su doneli rod u prošloj godini odnosno visili su slobodno naniže.Rezidba u prole2e 4. na svakih 15-20 cm ostavlja se po jedan lastar koji se reže na luk dužine 8-10 okaca. Slede"i najbolje razvijeni lastar reže se na luk odgovaraju"e dužine. U svakom rodnom 2voru peimenjuje se princip jednogubog Gijovog na2ina rezidbe. odabiramo 2-3 dobro razvijena lastara pri osnovi. dostignu dužinu od 10-15 cm treba izvršiti la2enje suvišnih lastara (okrenutih ka zemlji). Na položenom delu kordunice ostavlja se najviše 4-6 pravilno raspore4ebih lastara. Najniži lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka orezuje se na dva okca i on služi kao kondir za zamenu. U prizemnom rodnom 2voru primenjuje se kratka rezidba odnosno ostavlja se jedan kondir sa dva okca. Rezidba u prole2e 5. kako bi zauzeo prostor na žici. Lastari izbili iz vertikalnog dela stabla obavezno se ukanjaju. godine – Položeni deo lastara prekra"uje se na dužinu od oko jednog metra.. 2ime se formira 4-6 rodnih 2vorova. Na taj na2in formirana je osnova vertikalnog i osnova horizontalnog dela stabla kordunice. Na kondiru za zamenu primenjuje se kratka rezidba na dva okca po principu rezidbe kondir na kondir. Kada lastari izbili na položenom delu kordunice. godine – Od lastar izbilih iz horizontalnog dela kordunice. Ostali lastari se uklanjaju.ukoliko nije potreban.

. a dva niža na kondir. kondir na kondir. Kad se završi rezidba prelazimo na vezivanje lukova tako da krak 2okota dobije oblik kišobrana.KORDUNICA TIPA AMRELA Ova kordunica može biti jednorukavna kao i višerukavna. Rezidba u prole2e 3. godine – Lastari koji su bili zagrnuti orežu se na po dva okca i ti kratki kondiri služi"e za zamenu i rekonstrukciju vertikalnog dela stabla. Rezidba se obavlja na svakom rukavu na taj na2in što se prvi lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka reže se na kratak kondir sa 2-3 okca. Rezidba u prole2e 5. Pri osnovi na kondirima za zamenu primenjuje se kratka rezidba na dva okca. Rezidba u 2. U jesen druge godine ne vršimo rezidbu. drugi lastar reže na luk odgovaraju"e dužine dok se lastari izbili iz prošlogodišnjeg kondira režu se na kratko. Rezidba u jesen 1. Ovde "emo predstaviti na2in formiranja dvorukavne kordunice. ve" dva lastara po potrebi zagr"emo. Ostala dva lastara režu se na 150 -170 cm visine i na vršnom delu ostavljaju im se samo po 2etiri okca. godine – Ostavljamo dva lastara i režemo ih na dva okca. Pri osnovi 2okota primenjuje se kratka rezidba. Pri osnovi se na kondirima za zamenu primenjuje kratka rezidba. Rezidba u prole2e 4. koji su doneli rod i dva kondira sa po dva lastara. godine – Pošto su na svakom kraku stabla izbila po 2etiri lastara. godine – Na svakom rukavu 2okota postoje dva luka. dva najviša lastara režu se na luk. Redovna rezidba – Prvo se odstrane prošlogodišnji lukovi a onda se na svakom rukavu kordunice ostavljaju po dva luka i dva kondira koji se režu na 2-3 okca. a dva ostaju uz naslon. godini – U prole"e druge godine la2enjem se ostavljaju samo 2etiri lastara.

Svaki lastar reže se na po dva okca. lastari se orezuju tako što se jedan lastar reže na visinu od 60 cm. . Redovna rezidba . godine – Na svakom kraku kordunice sada imamo po dva dobro razvijena lastara. Rezidba u jesen 1 i 2. godine – U prve dve godine treba odnegovati dva ili tri lastara iste debljine.Ona po2inje kada na svakom kraku kordunice imamo 2etiri dobro razvijena lastara. drugi na 120cm. godine – Lastari se prekra"uju na visinu spratova.NIFINOVA KORDUNICA – MEŠOVITA REZIDBA Rastojanje sadnje izme4u redova je 3 a u redu 1-1. Rezidba u prole2e 3. Na svakom kraku kordunice u rodnim 2vorovima viši lastar se reže na luk. Rezidba u prole2e 4. 80 i 120 cm). Ako se formiraju dva ili tri sprata. Na orezanim lastarima ostavljamo samo dva vršna okca. da bi se na toj visini obrazovali rodni 2vorovi. a niži na kondir za zamenu. a tre"i na 180 cm (raspored rodnih 2vorova može biti i na visinama od 60. La2enjem "e se regulisati broj lastara i ostaviti one koji su dovoljno bujni i imaju dobar raspored.5 m.

Zdravo okce na preseku ima zelenu. dužina orezivanja. izduživanje rodnih elemenata i deformacija oblika stabla. Ostavljaju se samo kratki kondiri sa 2 ili 3 okca . može do"i do izmrzavanja okaca. Ovom rezidbom spre2ava se polaritet vinove loze. rodnosti okaca na lastaru. a izmrzlo ima tamnu. U zavisnosti od broja ostavljenih okaca i vrste rodnih elemenata koje ostavljamo rezidba može biti: KRATKA REZIDBA Primenjuje se kod sorata kod kojih su prva okca pri osnovi lastara veoma rodna (prokupac. rezidba se može obavljati i zimi.U cilju pravilnog izvo4enja rezidbe na zrelo u rodnim vinogradima. optere"enost 2okota okcima.Kratki lukovi. okca .Kratki kondir. Kod nas se rezidba obavlja krajem zime i po2etkom prole"a. delovi lastara orezani na 4-5 okaca . rodnosti okaca. mrku boju. a one koje ih podnose mogu se rezati odmah nakon opadanja liš"a u jesen. U južnim podru2jima gde temperatura ne pada ispod – 15 C . Ako se radi o velikim površinama pod vinovom lozam sa rezidbom treba po2eti ve" u jesen.Dugi kondiri. delovi lastara orezani na 6-8 okaca . vranac. kako bi se na vreme završila.Lukovi srednje dužine. Razlikujemo slede"e rodne elemente: . orezani na 9-12 okaca . uzgojnog oblika i broja rodnih okaca koje treba ostaviti na 2okotima pri obavljanju rezidbe. Vreme rezidbe vinove loze je razli2ito i zavisi od klimatskih prilika podru2ja.).deo lastara koji se razvio pri osnovi prošlogodišnjeg kondira. što zavisi od sorte. Ova ampelotehni2ka mera obavlja se u periodu zimskog mirovanja. Kod nekih sorata kod koji su veoma rodna okca pri osnovi (smederevka. Kada se to utvrdi prilikom rezidbe treba za taj isti procenat uve"ati broj okaca po 2okotu i jedinici površine koji je planiran pre izmrzavanja. plovdina). dok se na kratkom kodirima viši lastari orezuju na duge a niži na kratke kodire. Pre rezidbe okca i drugi organi moraju se detaljno pregledati i tako doneti ocena o stepenu izmrzavanja. ali se obavezno mora izvesti pre kretanja sokova. oblika gajenja i planiranih prinosa. U ovim slu2ajevima režu se sorte ve"e otpornosti prema izmrzavanju i na površinama koje nisu u depresijama. Pregled se obavlja pravljenjem popre2nih preseka preko okaca i posmatranjem tkiva pod lupom ili mikroskopom. do 3. mora se dobro poznavati vreme rezidbe. delovi lastara orezani na 1. osobina sorte. orezani na više od 12 okaca Izbor dužine rodnih elemenata zavisi od agroekoloških uslova. Sorte osetljive na niske temperature režu se kasnije. U podru2jima u kojima niske zimske temperature padaju ispod -15 C i traju u dužem intervalu.Dugi lukovi. jednogodišnjeg ili višegodišnjeg drveta. starosti vinove loze i površine koja se orezuje. muskat hamburg i dr. Pri narednoj rezidbi dugi kondiri uklanjaju se do osnove. tehni2ka pravila pri rezidbi i pribor za rezidbu. . kardinal. primenjuje se rezidba gde se ostavljaju kratki i dugi kondiri. U pogledu dužine orezivanja lastari se mogu rezati duže ili kra"e.

bujnosti 2okota. Prve godine lastar iz starog drveta. Primenjuje se u toplijim podru2jima. Pri rezidbi važno je voditi ra2una o sorti. Pri rezidbi osušeni krak 2okota ili rodni 2vor i izduženi rodni 2vor treba zameniti sa lastarom koji je izbio iz starog drveta. Izaziva izduživanje rodnih 2vorova i deformaciju oblika stabla.DUGA REZIDBA Na 2okotima se ostavljaju samo lukovi. Na istom 2okotu ostavljaju se i kondiri i lukovi. rajnski rizling i dr. kaberne sovinjon. koje imaju veoma rodna okca pri osnovi lastara ali razvijaju sitne grozdove . muskat italija. zdravi i dozreli moraju se rezati duže. Posle rezidbe lukovi se privezuju za žicu. Pri rezidbi za novi luk ostavlja se prvi dobro razvijeni lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka. na lukove u cilju optere"enja rodom i obratno. orezuje se kratko na kondire u cilju odmaranja i obnove vegetativnog i generativnog potencijala. traminac. Sorte afus ali. dobro ra4aju samo ako se pri rezidbi ostavljaju lukovi dužine 10-14 okaca. Ako su lastari vinove loze bujni. MEŠOVITA REZIDBA Primenjuje se kod sorata u kojih su okca pri osnovi lastara slabije rodnosti. kako bi se iskoristila najrodnija okca na sredini lastara za donošenje roda. merlo. italijanski rizling i dr. burgundac crni. Mešovitom rezidbom uspešno se suzbija polaritet ali na stablu ostaju ve"e rane zbog presecanja lukova do osnove. Lukovi iz prethodne godine uklanjaju se do osnove. . Na prošlogodišnjim kondirima ukoliko su se razvila dva dobra lastara primenjuje se princip mešovite rezidbe. Kod sorata game crni. Vršni lastar orezuje se na luk a niži na kondir za zamenu. na uzgojnim oblicima visokog stabla. zove se jalovak. Nakon rezidbe lukovi se savijaju naniže i vezuju za žicu (osnova luka tako dobija vršni položaj i iz nje se razvijaju dobri lastari). obavlja se mešovita rezidba (lukovi sa 8-10 okaca). orezuje se na jedno okce i zove se reznik. zdravstvenom stanju loze i zrelosti loze. jer je kod ve"ine sorti nerodan. game bojadiser. Ostavljaju se kondiri od 2 okca koji se nazivaju kondiri za zamenu.

Pribor za rezidbu mora da je oštar. . broj potrebnih okaca po 2okotu koje treba ostaviti rezidbom izra2unava se po formuli: a Ok = -----. jer u tom slu2aju rane brzo zarastaju. Koeficijent rodnosti – broj grozdova po lastaru.pri rezidbi lastara rez treba praviti na 1 do 2 cm iznad najvišeg okca i to koso sa suprotne strane okca i . odnosno po jedinici površine. d. Na taj na2in rez "e biti gladak i ne"e dolaziti do gnje2enja tkiva što ima veoma nepovoljne posledice. Na osnovu navedenih elemenata. Koeficijent korekcije ( za stone sorte 30-40%. Pri rezidbi na zrelo treba se pridržavati više tehni2kih pravila i to: . Prose2nu masu grozda.suvišne lastare rezati iz osnove jer "e biti manje posla u la2enju loze. odnosno po jedinici površine. .stvarati što manji broj i što manje rane jer rane 2iji je pre2nik ve"i od 2 cm teško zarastaju ili uopšte ne mogu zarasti. U tom slu2aju za svaku sortu treba uzeti slede"e elemente: a. b.pri rezidbi u jesen ili zimi rez treba praviti iznad dijafragme najvišeg okca.Pri rezidbi treba voditi ra2una o otere"enju 2okota rodnim okcima kod svake sorte pojedina2no. Broj 2okota po jedinici površine. 2ime se smanjuje negativno dejstvo zimskih mrazeva. .odstarnjivati stare delove 2okota. Planirani prinos po 2okotu.+ d bxc Navedena formula predstavlja sve potrebne elemente i primenjuje se u praksi pri projektovanju prinosa gajenih sorti. c. a za vinske 10-20%). . a optere"enje je u direktnoj vezi sa planom prinosa po 2okotu. rezanjem okomito na osu 2okota. e. Za rezidbu se koriste kvalitetne makaze i testerice. jer ona spre2ava prodiranje vode u kondire.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful