POLJOPRIVREDNA STRU NA SLUŽBA VRANJE

BROŠURA

mr Nebojša Mladenovi"

REZIDBA I UZGOJNI OBLICI VINOVE LOZE

FEBRUAR 2010.

CILJ, NA IN I VREME REZIDBE VINOVE LOZE
Rezidba vinove loze predstavlja jednu od najvažnijih ampelotehni2kih mera kojom se uspostavlja ravnoteža izme4u rastenja i razvi"a pojedinih njenih organa. Najvažniji ciljevi rezidbe vinove loze su slede"i: 2okotu se daje odre4eni uzgojni oblik i održava se u stanje koje omogu"ava primenu svih najsavremenijih agrotehni2kih i ampelotehni2kih mera, - reguliše se optimalan odnos izme4u visine prinosa i kvaliteta grož4a, - uspostavlja se optimalan odnos izme4u broja lastara na 2okotu i lisne površine, odnosno broja cvasti ili grozdova, 2ime se uti2e na visinu prinosa i kvalitet grož4a i - ostvaruje se povoljan raspored lastara na 2okotu 2ime se doprinosi boljem sazrevanju grož4a. Nisko stablo i kratka rezidba primenjuju se kod ja2e rodnih sorata i u rejonima u kojima se loza štiti zagrtanjem od niskih zimskih temperatura, kao i na jako strmim terenima na kojima je otežano koriš"enje mehanizacije. Srednje visoko ili visoko stablo kao i mešovita ili duga rezidba primenjuje se kod slabije rodnih sorti , u rejonima gde nije potrebno zagrtanje kao mera zaštite od niskih zimskih temperatura i gde se primenjuje mehanizovana obrada i zaštita. Najvažniji uzgojni oblici odnosno oblici gajenja i rezidbe vinove loze su slede"i: -

UZGOJNI OBLICI VINOVE LOZE
NISKO STABLO – KRATKA REZIDBA ŽUPSKI NA IN REZIDBE Stablo se gaji uz kolac ili bez naslona, kod bujnih i veoma rodnih sorti. Rastojanje izme4u 2okota je 1 – 1,3 m, pa se zbog toga obrada i zaštita od bolesti vrše prvenstveno ljudskom radnom snagom ili motokultivatorima. Rezidba u 1. godini – U prvoj godini, na mladom 2okotu "e izbiti normalno jedan ili dva lastara. Ukoliko je izbio jedan režemo ga na dva okca, ukoliko su izbila dva, ja2i se reže na dva a slabiji na jedno okce a ukoliko su izbila tri lastara podjednake debljine, sva tri treba orezati na po jedno okce. Rezidba u 2. godini – U jesen druge godine na 2okotu imamo najmanje dva dobro raspore4ena lastara. Rezidba se sada obavlja tako da "e se svaki lastar orezati na dva vidljiva okca. Ako se na 2okotu nalaze tri lastara, onda naja2i lastar treba rezati na dva okca a ostala dva na po jedno okce. Rezidba u 3. godini – U jesen tre"e godine, ima"emo na 2okotu ve" formiranu osnovu za 2etiri kraka i 2etiri kondira. Svaki lastar reže se na kratak kondir s jednim ili dva okca. Ako su u pitanju vrlo rodne sorte (prokupac, plovdina, slankamenka, dinka, skadarka itd.) dovoljno je da se kondir oreže na jedno vidljivo okce u suprotnom kod manje rodnih sorata, onda se kondir reže na dva okca.

dok se ostali uklanjaju.). što uglavnom zavisi od sorte. plovdina. Zbog toga je ovaj na2in rezidbe pogodan samo za sorte koje dobro ra4aju pri kratkoj rezidbi na 1-3 okca (prokupac. slankamenka. . Praksa je pokazala da ukoliko se kondir reže na više od 2-3 okca. Ostavljeni lastari režu se na 2-3 okca.Redovna rezidba – Pošto je formiran osnovni oblik 2okota rezidba se više ne obavlja u jesen ve" u prole"e. kreaca itd. dolazi do izduživanja krakova 2okota. Ona se sastoji u tome da se ostavljaju samo najniži lastari koji su izbili na prošlogodišnjim kondirima.

godini.2 i 4. a jalovaci se režu na reznike sa po jednim okcem. i tri jalovaka koji su izbili iz glave mladog 2okota obeleženi slovom A. U jesen prve godine. pošto su pravilno raspore4eni po obodu 2okota. režu se na kondire. tj. 3. dok "emo lastar obeležen brojem 3. a lastari koji su izbili iz prošlogodišnjih reznika režu na kondire. ako su izbila dva lastara. Lastare obeležene brojevima 1. Lastari izbili iz reznika. – U prvoj godini na mladom 2okotu izbi"e majmanje jedan lastar. Na ovaj na2in formiran je osnovni oblik 2okota . 2. Kao naslon koristi se kolac. Rastojanje me4u 2okotima kre"e se od 1 -1. Prilikom redovne rezidbe na 2okotu se istovremeno mogu na"i: prošlogodišnji kondiri. prošlogodišnji reznici sa lastarima koji "e se rezati na kondire i jalovaci koji se redovno režu na reznike da bi se obezbedila zamena za uklonjene kondire. na kome se nalazi tri kondira i tri reznika. dok se jalovaci režu na reznike. koji su obeleženi brojem 1. Rezidba u 1. Rezidba u 2. Sve lastare obeleži"emo brojevima 1. na reznike. Redovna rezidba – Sastoji se u tome što se kondiri koji su doneli rod u prošloj godini uklanjaju do osnove. godini – Ako smo u prethodnoj godini imali na 2okotu dva lastara i svaki orezali na po jedno okce.KRAJINSKI NA IN REZIDBE Stablo je visoko oko 20 cm . reza"emo u ovom slu2aju na po jedno vidljivo okce. Rezidba u 3. u jesen gruge godine ima"emo iz ovih okaca dva lastara i verovatno da "e izbiti još najmanje jedan ili dva lastara iz slepih okaca. . i 4. ali se 2okoti gaje i bez naslona. godini – Na 2okotu "emo u jesen tre"e godine imati: tri lastara izbila iz prošlogodišnjih reznika.3 m. Ovaj na2in rezidbe prvenstveno se primenjuje u uslovima gde je obavezno zagrtanje vinove loze preko zime. zbog nepovoljnog položaja odbaciti. svaki se oreže na po jedno vidljivo okce.

Drugi lastar se bez obzira na visinu stabla uklanja potpuno. a ako je izbilo više lastara. Rastojanje izme4u redova u špaliru kre"e se od 1. jer služi samo kao rezerva. iz njih "e izbiti dva lastara. Za naslon u redu služe stubovi obi2no sa 3 reda žice. . a može se primenjivati i pri gajenju loze uz kolac. uklanjaju se. a u redu izme4u 2okota od 1 do 1. Ukoliko je stablo nisko. Luk koji je doneo rod uklanja se do osnove. Broj okca na luku zavisi od gajene sorte i agroekoloških uslova gajenja vinove loze.NISKO STABLO – MEŠOVITA REZIDBA GIJOV JEDNOGUBI NA IN REZIDBE Za ovaj na2in rezidbe formira se nisko ili srednje visoko stablo. reže se na jedno vidljivo okce. pogodno je i za zagrtanje. Rezidba u 1. Pošto su prethodne godine ostavljena dva okca. svi se uklanjaju osim jednog. a ostali ukoliko su izbili. a niži na kratak kondir koji "e dati lastare za zamenu luka u slede"oj godini. i to ja2i reže na dva okca. U jesen se jedan od lastara. godini – U hladnijim krajevima zbog zagrtanja rezidba se vrši u tre"oj godini u jesen. koji se reže na jedno okce. Primenjuje se pri špalirskom gajenju loze. Obi2no se to radi na visini prvog reda žice na špaliru. od kojih "e se viši orezati na luk.2 m. Rezidba u 3. Rezidba u 2. dok se u krajevima gde zime nisu tako oštre ova rezidba obi2no obavlja u prole"e 2etvrte godine.5 do 1. godini – U jesen prve godine po sa4enju kalemova.8 m. a niži na kratak kondir za zamenu na dva okca. godini – La2enjem se ostavljaju samo dva lastara. Okca se ostavljaju na onoj visini na kojoj se namerava stvoriti glava 2okota. Redovna rezidba – Vrši se tako što se na kondiru za zamenu viši lastar reže na luk. ako je izbio samo jedan lastar.

Rezidba u 2. Rezidba u 1.Ista je manje više kao i kod Gijovog jednogubog na2ina. Rezidba u 3. onda se u toku prve godine ostavlja samo jedan lastar.GIJO – PUSAREV NA IN REZIDBE Ovaj na2in rezidbe predstavlja poboljšanje Gijovog jednogubog na2ina rezidbe. i to kondir na kondir. a to je povoljno kada jedan od krakova oslabi. što "e zavisiti od gajene sorte. iz okaca ostavljenih prethodne godine izbi"e normalno dva lastara. ve" kratka. Poboljšanje se sastoji u tome što se prave manje rane na 2okotu. a od 1 do 1. Kod srednje visokog stabla iz lastara koji je prethodne godine u jesen ili u prole"e druge godine rezan na odgovaraju"u visinu izbi"e u toku godine nekoliko lastara. Kod srednje visokog stabla imamo istu situaciju i rezidbu obavljamo kao kod niskog stabla. bez zalamanja a onda se orezuje na onu visinu na kojoj želimo da stvorimo glavu 2okota.5 do 1. Ova dva lastara režu se na po dva okca. godini – U jesen prve godine ako su izbila dva lastara. s tim što se na drugom kraku 2okota ne primenjuje duga rezidba. godini – Kod niskog stabla imamo dva kraka i na svakom kraku po dva lastara. Kao i Gijov jednogubi tako i Gijo – Pusarev na2in rezidbe može se prilagoditi za gajenje uz kolac. Na jednom kraku reza"emo viši lastar na luk a niži na kratak kondir za zamenu sa dva okca. . Kao naslon postavljaju se stubovi i tri reda žice.2 m u redu. ali se prilikom la2enja ostavljaju najviše dva. godini – Ako je nisko stablo. Pri ovom na2inu rezidbe postoji bolja mogu"nost da se reguliše rodnost 2okota pošto se luk premešta s kraka na krak. koji se pušta da raste uz kolac.8 m izme4u redova. tako da se dobije 2okot sa dva kraka. Redovna rezidba . koje zbog toga brže i bolje zaraš"uju. Rastojanje me4u 2okotima kre"e se od 1. svaki se reže na jedno okce. Ako se želi srednje visoko stablo. a ako je izbio samo jedan lastar. Ove lastare režemo svaki na po dva okca. Na drugom kraku primeni"emo rezidbu kondir na kondir sa nekoliko okaca. reže se na dva okca.

Kod srednje visokog stabla rezidba se obavlja na isti na2in kao i kod niskog stabla. onda se u toku prve godine odgaji samo jedan lastar. godini – U tre"oj godini imamo na 2okotu dva kraka sa po dva lastara. Kao naslon se postavljaju stubovi i tri reda žice. ako je izbio lastar . godini – Prema prošlogodišnjoj rezidbi na 2okotu treba da budu najmanje dva dobro razvijena lastara. Ostavljeni lastar da "e lastare za zamenu luka u slede"oj godini. Rezidba u 2. bez obzira na to da li je stablo nisko ili srednje visoko. reže se na dva okca. Viši lastar na kondiru za zamenu reže se na luk od 5 do 15 okaca. koji "e davati lastare za zamenu. a u redu 1. onda se prilikom rezidbe najniži lastar koji je uzbio iz prošlogodišnjeg luka reže na kratak kondir. Kod niskog 2okota rezidba se izvodi tako što se na svakom kraku gornji lastar oreže na luk. a ako su izbila dva lastara iste ja2ine. Redovna rezidba – Sastoji se u uklanjanju lukova koji su doneli rod u prošloj godini i rezidbi lastara na kondiru za zamenu.2 – 1. koji se reže na visinu na kojoj se želi formirati glava 2okota. onda se oba režu na po jedno okce. Rezidba se obavlja u oba slu2aja tako što se lastari režu na dva okca.8 – 2 m. Rezidba u 3. odnosno u visini prvog reda žice. U slu2aju da se želi srednje visoko stablo. U slu2aju da ne izbiju lastari iz kondira. na kome se ostavljaju dva okca. . a donji na kratak kondir. a slede"i lastar na luk. Posle izvršene rezidbe u jesen tre"e ili u prole"e 2etvrte godine završeno je i formiranje osnovnog oblika 2okota po ovom na2inu rezidbe. Rezidba u 1. godini – U jesen prve godine. što zavisi od sorte. a donji lastar na kratak kondir.5 m.GIJOV DVOGUBI NA IN REZIDBE Rastojanje izme4u redova je 1.

Rezidba se obavlja tek u prole"e tre"e godine. Može biti jednokraka ili dvokraka. U drugoj godini ostavlja se opet samo jedan lastar. Redovna rezidba – Sastoji se u tome što se u rodnim 2vorovima svake godine izvodi rezidba kondir na kondir. Rezidba u 6. lastar se savija i veže uz prvu žicu koja se nalazi na visini od oko 50 cm od zemlje. kao i muskatnih i aromati2nih materija. Rezidba u 5. i 2. godini – Ako se formira jednokraka kordunica. Okca koja su okrenuta ka zemlji uklanjaju se sem poslednjeg. Ako je u prethodnoj godini izvršeno produženje kordunice. godini – U prvoj godini lastar koji je izbio reže se na jedno ili dva okca. Na položenom delu ostavljaju se s gornje strane 3-4 okca na rastojanju 20-25 cm jedno od drugog. Rezidba u 4.5 m. a u redu 1 – 1. godini – Svi lastari koji su izbili iz ostavljenih okaca režu se na dva okca sem poslednjeg koji služi ukoliko je potrebno produženje kordunice i on se reže na onu dužinu na koju treba produžiti kordunicu (postupak je isti kao sa produženim delom lastara u perthodnoj godini). Krak kordunice po pravilu ne treba da je duži od 1. pa onda izvršiti uklanjanje nepotrebnih lastara. onda se na tom mla4em delu svi lastari režu na dva okca. kada se želi ve"i sadržaj še"era u širi. godini – Ukoliko nije nije izvršeno produženje kordunice u svim rodnim 2vorovima izvrši"e se rezidba kondir na kondir.SREDNJE VISOKO I VISOKO STABLO KRATKA I MEŠOVITA REZIDBA ROAJATSKA KORDUNICA Za ovu kordunicu rastojanje izme4u redova je 2 -3 m.2 m. godini – Ako je produženje kordunice ra4eno u 2etrvrtoj godini onda se u šestoj godini završava formiranje uzgojnog oblika. koji se vezuje za kolac da raste uspravno i što bujnije. Prakti2nije je sa2ekati da sva okca krenu i da lastari dostignu dužinu 5 -10 cm. Ovaj na2in rezidbe preporu2uje se kod veoma rodnih sorata. koji "e dati lastar za produženje kordunice u narednoj godini. Rezidba u 3. Primenjuje se samo za špalirski na2in gajenja vinove loze. Rezidba u 1. .

.

Razvoj ve"eg broja jalovaka na po2etku vegetacije. . U glavi se ostavljaju 1-3 luka. Novi lukovi se odabiraju od jalovaka razvijenih iz glave 2okota.UZGOJNI OBLIK DUGA REZIDBA JALOVAK NA LUK Stablo visine 80-100cm. La2enjem se ostavlja samo 3-4.

.

Lukovi se vezuju polukoso naviše. Razlike postoje samo u redovnoj rezidbi. koja je mešovita i obavlja se tako što se u svakom rodnom 2voru ostavlja po jedan luk i jedan kondir sa 2 okca. . Lastari na kondiru služe za zamenu starog luka koji se odbacuje rezidbom.KAZENAVLJEVA KORDUNICA Formiranje osnovnog oblika 2okota kod ove kordunice vrši se na isti na2in kao i za roajatsku kordunicu. pod uglom od 150 do 450.

U ostalim rodnim 2vorovima primenjuje se kratka rezidba kondir na kondir na dva okca. Dva lastara koji su izbili iz prošlogodišnjih reznika režemo na lukove.SKLJAROVA KORDUNICA Ovo je šetvorospratna dvostrana kordunica koja je modifikovana za naše uslove.5 m. godine – Prošlogodišnje lukove ostavljamo kao krakove prizemnog dela sprata kordunice. . a može se ostaviti i koji reznik. Lastare izbile iz prošlogodišnjeg luka režemo svaki na dva okca. Za formiranje gornjeg sprata treba na svakom luku ostaviti najmanje 8 okaca. Neophodno je imati najmanje pet redova žice u špaliru. Lastari izbili iz osnove kordunice uklanjaju se ili režu na reznike. Preporu2uje se za uslove gde se niske temperature opasne po lozu pojavljuju periodi2no. Redovna rezidba – Na prizemnom delu kordunice primenjuje se kratka rezidba u svim rodnim 2vorovima. Lastari izbili iz prošlogodišnjih reznika na glavi 2okota tako4e se režu na jedno okce. Rezidba u jesen 3.2-1. godine – Na prizemnom delu kordunice u svakom rodnom 2voru primenjuje se kratka rezidba kondir na kondir (1-2 okca). Rastojanje izme4u redova je 2-3 m. Rezidba u jesen 1. a odabra"emo još dva lastara koji su izbili iz glave i njih "emo orezati na reznike na 1 okce. Sve jalovake izbile iz glave 2okota režemo na reznike. godine – U prvoj godini rezidba "e se obaviti tako da se izaberu dva lastara i svaki oreže na jedno ili dva okca. uz 2injenicu da na svakom kraku donjeg sprata kordunice ostavimo najmanje po 2etiri kratka kondira. a uklanjaju se i prošlogodišnji kondiri. Na gornjem spratu se na svakom kraku kod vrlo rodnih sorti primenjuje kratka. Rezidba u jesen 2. Na svakom kraku gornjeg sprata ostavljaju se po dva luka sa 8 -15 okaca. a kod stonih sorti mešovita rezidba. au redu a 1. 2ija dužina zavisi od visine gornjeg sprata. kako bi se dobila osnova za najmanje 3-4 rodna 2vora na svakom kraku kordunice gornjeg sprata. u zavisnosti od sorte koja se reže. Lukovi se ne ostavljaju svake godine u istom rodnom 2voru ve" se to radi naizmeni2no. godine – Obavlja se tako da "e se dva lastara koji su izbili iz prošlogodišnjih reznika orezati na luk sa najmanje 8 okaca. Rezidba u prole2e 5. godine ili u prole2e 4.

godini . da bi što više izrasli. Rezidba u 3. U drugoj godini izbi"e dva lastara i oni se vezuju uz luk da bi rasli što uspravnije i bujnije. Ovi lastari režu se na dužinu 50-70 cm. Okca koja su okrenuta naviše ostavljaju se radi formiranja rodnih 2vorova. onda se na toj visini na ja2em lastaru ostavljaju dva okca. Rodni 2vorovi treba da su jedan od drugog na rastojanju 20-25 cm. godini – Ja2i lastar reže se na visinu prvog reda žice (80-120cm).5 m.U prole"e 2etvrte godine ima"emo na stablu kordunice dva lastara koji su u prethodnoj godini vezani za žicu u suprotnom smeru i rasli u horizontalnom pravcu. Za ovu kordunicu najprikladnije rastojanje izme4u redova je 3-4 m.VISOKO STABLO SA MEŠOVITOM I DUGOM REZIDBOM MOZEROVA KORDUNICA Kod nas je u primeni dvokraka na kojoj se primenjuje mešovita rezidba. odnosno 3-4 rodna 2vora. Rezidba u 4. a tek krajem leta ih treba zalamati kako bi što bolje sazreli.2 -1. Poslednje okce koje je okrenuto ka zemlji . Ako se za dvokraku kordunicu predvi4a da visina stabla bude 120 cm. i 2. Za pravilan razvoj loze potrebna su najmanje 3-4 reda jednostrukih ili dvostrukih žica. Drugi lastar reže se na kratak kondir sa dva okca i služi kao rezerva da se lastari izbili iz njega upotrebe za obnovu stabla u slu2aju da izmrzne stablo kordunice. godini – Ostavlja se na 2okotu samo jedan lastar koji se reže na dva okca (zalama se krajem avgusta). Rezidba u 1. a u redu 1. Na svakom kraku treba ostaviti 3-4 okca. dok se ostali uklanjaju do osnove lastara. dok se ostala uklanjaju.

Ukoliko je sorta bujna. Rezidba u 5.ne uklanja se. Gornja okca na lastaru za produženje kordunice ostavljaju se radi formiranja novih rodnih 2vorova. godini – Lastari koji su izbili iz položenog dela kordunice režu se na dva okca. ve" se ostavlja da bi se iz njega dobio lastar koji "e poslužiti za produženje kordunice. godini – Na starijem delu kordunice u rodnim 2vorovima ima po dva a na mla4em delu po jedan lastar. . godini – Pošto na starijem delu kordunice imamo u svakom rodnom 2voru po dva prošlogodišnja rodna kondira sa nekoliko lastara i na taj na2in su rodni 2vorovi obrazovani u potpunosti primenjiva"emo rezidbu kondir na kondir. sem poslednjeg. na starijem delu kordunice može se ostaviti po jedan luk. Broj okaca ostavljenih rezidbom zavisi"e od sorte. Redovna rezidba – Sastoji se u tome što se u rodnim 2vorovima primenjuje rezidba kondir na kondir ili mešovita. a na mla4em delu na dva okca. mešovitu ili dugu rezidbu. što zavisi od rodnosti sorte. Rezidba u 7. Na starijem delu se svi lastari režu na kondire sa po nekoliko okaca. Na mla4em delu kordunice u svakom rodnom 2voru su po dva lastara koji "e se tako4e orezivati na kondire ili lukove . dok se ostala uklanjaju tek kada lastari dostignu porast 5-10 cm. Rezidba u 6. kako bi se stvorila osnova za dva kraka u rodnim 2vorovima. koji se reže na onu dužinu na koju treba produžiti kordunicu.

Rezidba u prole2e 5. dok se ostala uklanjaju do osnove lastara. Na ovoj visini ostave se po tri okca. Rezidba u jesen 2. Me4utim pri mešovitoj rezidbi u rodnom 2voru se ostavlja redovno jedan kratak kondir za zamenu i jedan luk. da bi 2okot što više oja2ao. Me4uredno rastojanje je 3-4 m a u redu 1-2 m. Rezidba u prole2e 4. godine – Lastari izbili u prethodnoj godini jedan levo drugi desno orežu se na najmanje 8 okaca. Rezidba u prole2e 6. Posle rezidbe na . Dvokraka kordunica formira se na slede"i na2in: Rezidba u jesen 1. Naslon se sastoji od 2etiri reda žice. odnosno na kratke kondire. a ukoliko postoji samo jedan lastar on se reže na dva okca. godine – Lastar koji treba da posluži kao stablo kordunice reže se na onu visinu ( 120-150 cm) na kojoj se želi formirati položeni krak kordunice. SILVOZ KORDUNICA – MEŠOVITA I DUGA REZIDBA Primenjuje se u vinogradima u kojima ne postoji opasnost od ja2ih zimskih mrazeva. koji "e dati lastare za zamenu starog luka u narednoj godini. burgundac i sl. Redovna rezidba – Ona se sastoji u tome što se pri dugoj rezidbi u svakom rodnom rodnom 2voru. Na pomenutu visinu postavlja se pre2ka na koju se horizontalno naslanjaju tri reda žica. Lastari izbili iz kondira za zamenu provla"e se kroz dva reda dvojnih žica.Pored klasi2ne u primeni je modifikovana Mozerova kordunica sa stablom visine od 120-130 cm i formiranom jednokrakom ili dvokrakom kordunicom. rizling. Posle izvršene rezidbe lukovi se vezuju za spoljašnje žice na pre2ki tako da zauzimaju horizontalan položaj. a ostali lastare se uklanjaju do osnove. godine – Lastari izbili iz kondira za zamenu režu se tako što se viši reže na luk a niži na kratak kondir. Ova modifikacija pogodna je za sorte kao što su kaberne sovinjon. ili prole2e 3. najniži rodni lastar na prošlogodišnjem luku reže na luk. godine – Dva lastara se režu na po jedno okce. godine – Lastari izbili u prethodnoj vegetaciji na krakovima kordunice orežu se na dva okca.

Lastari koji izbiju iz njega služi"e za zamenu stabla kordunice ukoliko nastupi izmrzavanje ili ošte"enje vertikalnog dela kordunice. Rezidba u prole2e 3. koji se vezivanjem povijaju naniže (duga rezidba). Na rezervnom kondiru la2enjem se ostavlja samo jedan lastar. dok se ostali lastari potpuno uklanjaju. godine – Lastar se orezuje na dva zimska okca. treba poviti i privezati za žicu odnosno naslon horizontalnog dela kordunice. Drugi lastar orezuje se kratko na dva okca i ima funkciju rezervnog kondira.5 m u špaliru. Rezidba u jesen 1. KORDUNICA TIPA KAZARSA Za ovaj oblik kordunice sa4enje se obavlja na rastojanju 3-3. gde "e najviši poslužiti za formiranje produženog dela kako vertikalnog tako i horizontalnog dela stabla kordunice. Viši lastar kada dostigne dužinu od oko 150 cm. Niži lastar kada dostigne oko150 cm zalama se i privezuje za žicu.položenom delu stabla kordunice ostaju u rodnim 2vorovima ili samo lukovi. ili se u svakom 2voru nalazi i kratak kondir i luk (mešovita rezidba). Drugi lastar služi za rezervu. Pri vrhu stabla ostavljaju se samo dva do tri lastara. . dok se ostali la2enjem potuno uklanjaju. Kada lastari dostignu dužinu 5-10 cm pristupa se o2enjivanju. pri 2emu se naj2eš"e sade po dva kalema u jami"u. godine – Lastar namenjen formiranju vertikalnog dela stabla prekra"uje se na visinu od 80 cm. i obavezno se privezuje uz naslon. Posle obavljene rezidbe može se obaviti zagrtanje.

2ime se formira 4-6 rodnih 2vorova. godine – Položeni deo lastara prekra"uje se na dužinu od oko jednog metra.Rezidba u prole2e 4.. Najniži lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka orezuje se na dva okca i on služi kao kondir za zamenu. Na kondiru za zamenu primenjuje se kratka rezidba na dva okca po principu rezidbe kondir na kondir. Kada lastari izbili na položenom delu kordunice. Rezidba u prole2e 5. U svakom rodnom 2voru peimenjuje se princip jednogubog Gijovog na2ina rezidbe. Redovna rezidba – Na lukovima koji su doneli rod u prošloj godini odnosno visili su slobodno naniže. Slede"i najbolje razvijeni lastar reže se na luk odgovaraju"e dužine. Lastari izbili iz vertikalnog dela stabla obavezno se ukanjaju. Ostali lastari se uklanjaju. kako bi zauzeo prostor na žici.ukoliko nije potreban. na svakih 15-20 cm ostavlja se po jedan lastar koji se reže na luk dužine 8-10 okaca. Na položenom delu kordunice ostavlja se najviše 4-6 pravilno raspore4ebih lastara. U prizemnom rodnom 2voru primenjuje se kratka rezidba odnosno ostavlja se jedan kondir sa dva okca. polaze"i od osnove. dostignu dužinu od 10-15 cm treba izvršiti la2enje suvišnih lastara (okrenutih ka zemlji). Na taj na2in formirana je osnova vertikalnog i osnova horizontalnog dela stabla kordunice. godine – Od lastar izbilih iz horizontalnog dela kordunice. . odabiramo 2-3 dobro razvijena lastara pri osnovi. Rezervni lastar koji je izbio iz vertikalnog dela stabla uklanja se do osnove .

Kad se završi rezidba prelazimo na vezivanje lukova tako da krak 2okota dobije oblik kišobrana. Pri osnovi 2okota primenjuje se kratka rezidba. godini – U prole"e druge godine la2enjem se ostavljaju samo 2etiri lastara. koji su doneli rod i dva kondira sa po dva lastara. Ostala dva lastara režu se na 150 -170 cm visine i na vršnom delu ostavljaju im se samo po 2etiri okca. Rezidba se obavlja na svakom rukavu na taj na2in što se prvi lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka reže se na kratak kondir sa 2-3 okca. godine – Lastari koji su bili zagrnuti orežu se na po dva okca i ti kratki kondiri služi"e za zamenu i rekonstrukciju vertikalnog dela stabla. . ve" dva lastara po potrebi zagr"emo. Rezidba u prole2e 4. drugi lastar reže na luk odgovaraju"e dužine dok se lastari izbili iz prošlogodišnjeg kondira režu se na kratko. kondir na kondir. godine – Ostavljamo dva lastara i režemo ih na dva okca. Rezidba u prole2e 5. Redovna rezidba – Prvo se odstrane prošlogodišnji lukovi a onda se na svakom rukavu kordunice ostavljaju po dva luka i dva kondira koji se režu na 2-3 okca. Pri osnovi na kondirima za zamenu primenjuje se kratka rezidba na dva okca. Pri osnovi se na kondirima za zamenu primenjuje kratka rezidba. U jesen druge godine ne vršimo rezidbu.KORDUNICA TIPA AMRELA Ova kordunica može biti jednorukavna kao i višerukavna. godine – Na svakom rukavu 2okota postoje dva luka. Rezidba u jesen 1. a dva niža na kondir. Ovde "emo predstaviti na2in formiranja dvorukavne kordunice. a dva ostaju uz naslon. Rezidba u 2. dva najviša lastara režu se na luk. godine – Pošto su na svakom kraku stabla izbila po 2etiri lastara. Rezidba u prole2e 3.

Ako se formiraju dva ili tri sprata. Redovna rezidba . Svaki lastar reže se na po dva okca. Rezidba u jesen 1 i 2. a niži na kondir za zamenu.NIFINOVA KORDUNICA – MEŠOVITA REZIDBA Rastojanje sadnje izme4u redova je 3 a u redu 1-1. da bi se na toj visini obrazovali rodni 2vorovi. Rezidba u prole2e 3. drugi na 120cm. Rezidba u prole2e 4. La2enjem "e se regulisati broj lastara i ostaviti one koji su dovoljno bujni i imaju dobar raspored.5 m. godine – U prve dve godine treba odnegovati dva ili tri lastara iste debljine. . a tre"i na 180 cm (raspored rodnih 2vorova može biti i na visinama od 60. godine – Na svakom kraku kordunice sada imamo po dva dobro razvijena lastara. godine – Lastari se prekra"uju na visinu spratova.Ona po2inje kada na svakom kraku kordunice imamo 2etiri dobro razvijena lastara. Na svakom kraku kordunice u rodnim 2vorovima viši lastar se reže na luk. lastari se orezuju tako što se jedan lastar reže na visinu od 60 cm. Na orezanim lastarima ostavljamo samo dva vršna okca. 80 i 120 cm).

rodnosti okaca na lastaru. dok se na kratkom kodirima viši lastari orezuju na duge a niži na kratke kodire. Pregled se obavlja pravljenjem popre2nih preseka preko okaca i posmatranjem tkiva pod lupom ili mikroskopom.Lukovi srednje dužine. U zavisnosti od broja ostavljenih okaca i vrste rodnih elemenata koje ostavljamo rezidba može biti: KRATKA REZIDBA Primenjuje se kod sorata kod kojih su prva okca pri osnovi lastara veoma rodna (prokupac. . delovi lastara orezani na 4-5 okaca . kako bi se na vreme završila. Pri narednoj rezidbi dugi kondiri uklanjaju se do osnove. primenjuje se rezidba gde se ostavljaju kratki i dugi kondiri. rezidba se može obavljati i zimi.Kratki lukovi. mora se dobro poznavati vreme rezidbe. Sorte osetljive na niske temperature režu se kasnije. Ako se radi o velikim površinama pod vinovom lozam sa rezidbom treba po2eti ve" u jesen. do 3. Kod nekih sorata kod koji su veoma rodna okca pri osnovi (smederevka. orezani na više od 12 okaca Izbor dužine rodnih elemenata zavisi od agroekoloških uslova. Razlikujemo slede"e rodne elemente: . rodnosti okaca. U pogledu dužine orezivanja lastari se mogu rezati duže ili kra"e. što zavisi od sorte. Ovom rezidbom spre2ava se polaritet vinove loze. delovi lastara orezani na 1. U podru2jima u kojima niske zimske temperature padaju ispod -15 C i traju u dužem intervalu. Kod nas se rezidba obavlja krajem zime i po2etkom prole"a. U ovim slu2ajevima režu se sorte ve"e otpornosti prema izmrzavanju i na površinama koje nisu u depresijama. uzgojnog oblika i broja rodnih okaca koje treba ostaviti na 2okotima pri obavljanju rezidbe. tehni2ka pravila pri rezidbi i pribor za rezidbu. Zdravo okce na preseku ima zelenu. plovdina). izduživanje rodnih elemenata i deformacija oblika stabla.Kratki kondir. delovi lastara orezani na 6-8 okaca . Kada se to utvrdi prilikom rezidbe treba za taj isti procenat uve"ati broj okaca po 2okotu i jedinici površine koji je planiran pre izmrzavanja. mrku boju.U cilju pravilnog izvo4enja rezidbe na zrelo u rodnim vinogradima. osobina sorte. okca . može do"i do izmrzavanja okaca. Vreme rezidbe vinove loze je razli2ito i zavisi od klimatskih prilika podru2ja. a one koje ih podnose mogu se rezati odmah nakon opadanja liš"a u jesen. oblika gajenja i planiranih prinosa. Ostavljaju se samo kratki kondiri sa 2 ili 3 okca .deo lastara koji se razvio pri osnovi prošlogodišnjeg kondira. ali se obavezno mora izvesti pre kretanja sokova. starosti vinove loze i površine koja se orezuje. dužina orezivanja. vranac. Ova ampelotehni2ka mera obavlja se u periodu zimskog mirovanja. optere"enost 2okota okcima.Dugi lukovi. a izmrzlo ima tamnu. U južnim podru2jima gde temperatura ne pada ispod – 15 C . kardinal.). orezani na 9-12 okaca . muskat hamburg i dr. Pre rezidbe okca i drugi organi moraju se detaljno pregledati i tako doneti ocena o stepenu izmrzavanja. jednogodišnjeg ili višegodišnjeg drveta.Dugi kondiri.

Pri rezidbi važno je voditi ra2una o sorti. Na istom 2okotu ostavljaju se i kondiri i lukovi. italijanski rizling i dr. bujnosti 2okota. burgundac crni. na lukove u cilju optere"enja rodom i obratno. orezuje se kratko na kondire u cilju odmaranja i obnove vegetativnog i generativnog potencijala. na uzgojnim oblicima visokog stabla. dobro ra4aju samo ako se pri rezidbi ostavljaju lukovi dužine 10-14 okaca. Ako su lastari vinove loze bujni.DUGA REZIDBA Na 2okotima se ostavljaju samo lukovi. zdravstvenom stanju loze i zrelosti loze. orezuje se na jedno okce i zove se reznik. Posle rezidbe lukovi se privezuju za žicu. Ostavljaju se kondiri od 2 okca koji se nazivaju kondiri za zamenu. MEŠOVITA REZIDBA Primenjuje se kod sorata u kojih su okca pri osnovi lastara slabije rodnosti. game bojadiser. Mešovitom rezidbom uspešno se suzbija polaritet ali na stablu ostaju ve"e rane zbog presecanja lukova do osnove. Pri rezidbi za novi luk ostavlja se prvi dobro razvijeni lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka. kaberne sovinjon. Pri rezidbi osušeni krak 2okota ili rodni 2vor i izduženi rodni 2vor treba zameniti sa lastarom koji je izbio iz starog drveta. jer je kod ve"ine sorti nerodan. Izaziva izduživanje rodnih 2vorova i deformaciju oblika stabla. Vršni lastar orezuje se na luk a niži na kondir za zamenu. koje imaju veoma rodna okca pri osnovi lastara ali razvijaju sitne grozdove . Sorte afus ali. Lukovi iz prethodne godine uklanjaju se do osnove. zove se jalovak. zdravi i dozreli moraju se rezati duže. Kod sorata game crni. kako bi se iskoristila najrodnija okca na sredini lastara za donošenje roda. muskat italija. . Primenjuje se u toplijim podru2jima. Prve godine lastar iz starog drveta. obavlja se mešovita rezidba (lukovi sa 8-10 okaca). Nakon rezidbe lukovi se savijaju naniže i vezuju za žicu (osnova luka tako dobija vršni položaj i iz nje se razvijaju dobri lastari). traminac. merlo. rajnski rizling i dr. Na prošlogodišnjim kondirima ukoliko su se razvila dva dobra lastara primenjuje se princip mešovite rezidbe.

Koeficijent korekcije ( za stone sorte 30-40%. a za vinske 10-20%). . Pribor za rezidbu mora da je oštar.odstarnjivati stare delove 2okota. odnosno po jedinici površine.pri rezidbi u jesen ili zimi rez treba praviti iznad dijafragme najvišeg okca. Za rezidbu se koriste kvalitetne makaze i testerice. jer ona spre2ava prodiranje vode u kondire. . Pri rezidbi na zrelo treba se pridržavati više tehni2kih pravila i to: . . d. Planirani prinos po 2okotu. b.+ d bxc Navedena formula predstavlja sve potrebne elemente i primenjuje se u praksi pri projektovanju prinosa gajenih sorti. Prose2nu masu grozda. broj potrebnih okaca po 2okotu koje treba ostaviti rezidbom izra2unava se po formuli: a Ok = -----.pri rezidbi lastara rez treba praviti na 1 do 2 cm iznad najvišeg okca i to koso sa suprotne strane okca i . Na taj na2in rez "e biti gladak i ne"e dolaziti do gnje2enja tkiva što ima veoma nepovoljne posledice. .Pri rezidbi treba voditi ra2una o otere"enju 2okota rodnim okcima kod svake sorte pojedina2no. jer u tom slu2aju rane brzo zarastaju.suvišne lastare rezati iz osnove jer "e biti manje posla u la2enju loze. c. e. odnosno po jedinici površine. U tom slu2aju za svaku sortu treba uzeti slede"e elemente: a. Koeficijent rodnosti – broj grozdova po lastaru.stvarati što manji broj i što manje rane jer rane 2iji je pre2nik ve"i od 2 cm teško zarastaju ili uopšte ne mogu zarasti. rezanjem okomito na osu 2okota. Broj 2okota po jedinici površine. 2ime se smanjuje negativno dejstvo zimskih mrazeva. Na osnovu navedenih elemenata. a optere"enje je u direktnoj vezi sa planom prinosa po 2okotu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful