POLJOPRIVREDNA STRU NA SLUŽBA VRANJE

BROŠURA

mr Nebojša Mladenovi"

REZIDBA I UZGOJNI OBLICI VINOVE LOZE

FEBRUAR 2010.

CILJ, NA IN I VREME REZIDBE VINOVE LOZE
Rezidba vinove loze predstavlja jednu od najvažnijih ampelotehni2kih mera kojom se uspostavlja ravnoteža izme4u rastenja i razvi"a pojedinih njenih organa. Najvažniji ciljevi rezidbe vinove loze su slede"i: 2okotu se daje odre4eni uzgojni oblik i održava se u stanje koje omogu"ava primenu svih najsavremenijih agrotehni2kih i ampelotehni2kih mera, - reguliše se optimalan odnos izme4u visine prinosa i kvaliteta grož4a, - uspostavlja se optimalan odnos izme4u broja lastara na 2okotu i lisne površine, odnosno broja cvasti ili grozdova, 2ime se uti2e na visinu prinosa i kvalitet grož4a i - ostvaruje se povoljan raspored lastara na 2okotu 2ime se doprinosi boljem sazrevanju grož4a. Nisko stablo i kratka rezidba primenjuju se kod ja2e rodnih sorata i u rejonima u kojima se loza štiti zagrtanjem od niskih zimskih temperatura, kao i na jako strmim terenima na kojima je otežano koriš"enje mehanizacije. Srednje visoko ili visoko stablo kao i mešovita ili duga rezidba primenjuje se kod slabije rodnih sorti , u rejonima gde nije potrebno zagrtanje kao mera zaštite od niskih zimskih temperatura i gde se primenjuje mehanizovana obrada i zaštita. Najvažniji uzgojni oblici odnosno oblici gajenja i rezidbe vinove loze su slede"i: -

UZGOJNI OBLICI VINOVE LOZE
NISKO STABLO – KRATKA REZIDBA ŽUPSKI NA IN REZIDBE Stablo se gaji uz kolac ili bez naslona, kod bujnih i veoma rodnih sorti. Rastojanje izme4u 2okota je 1 – 1,3 m, pa se zbog toga obrada i zaštita od bolesti vrše prvenstveno ljudskom radnom snagom ili motokultivatorima. Rezidba u 1. godini – U prvoj godini, na mladom 2okotu "e izbiti normalno jedan ili dva lastara. Ukoliko je izbio jedan režemo ga na dva okca, ukoliko su izbila dva, ja2i se reže na dva a slabiji na jedno okce a ukoliko su izbila tri lastara podjednake debljine, sva tri treba orezati na po jedno okce. Rezidba u 2. godini – U jesen druge godine na 2okotu imamo najmanje dva dobro raspore4ena lastara. Rezidba se sada obavlja tako da "e se svaki lastar orezati na dva vidljiva okca. Ako se na 2okotu nalaze tri lastara, onda naja2i lastar treba rezati na dva okca a ostala dva na po jedno okce. Rezidba u 3. godini – U jesen tre"e godine, ima"emo na 2okotu ve" formiranu osnovu za 2etiri kraka i 2etiri kondira. Svaki lastar reže se na kratak kondir s jednim ili dva okca. Ako su u pitanju vrlo rodne sorte (prokupac, plovdina, slankamenka, dinka, skadarka itd.) dovoljno je da se kondir oreže na jedno vidljivo okce u suprotnom kod manje rodnih sorata, onda se kondir reže na dva okca.

Redovna rezidba – Pošto je formiran osnovni oblik 2okota rezidba se više ne obavlja u jesen ve" u prole"e. slankamenka. Zbog toga je ovaj na2in rezidbe pogodan samo za sorte koje dobro ra4aju pri kratkoj rezidbi na 1-3 okca (prokupac. što uglavnom zavisi od sorte. plovdina. Praksa je pokazala da ukoliko se kondir reže na više od 2-3 okca. kreaca itd. dolazi do izduživanja krakova 2okota. .). dok se ostali uklanjaju. Ostavljeni lastari režu se na 2-3 okca. Ona se sastoji u tome da se ostavljaju samo najniži lastari koji su izbili na prošlogodišnjim kondirima.

Lastari izbili iz reznika. ali se 2okoti gaje i bez naslona.KRAJINSKI NA IN REZIDBE Stablo je visoko oko 20 cm . Rezidba u 1. na kome se nalazi tri kondira i tri reznika. Rezidba u 3. dok se jalovaci režu na reznike.3 m. Sve lastare obeleži"emo brojevima 1. i tri jalovaka koji su izbili iz glave mladog 2okota obeleženi slovom A. zbog nepovoljnog položaja odbaciti. U jesen prve godine.2 i 4. godini. a lastari koji su izbili iz prošlogodišnjih reznika režu na kondire. tj. u jesen gruge godine ima"emo iz ovih okaca dva lastara i verovatno da "e izbiti još najmanje jedan ili dva lastara iz slepih okaca. Kao naslon koristi se kolac. – U prvoj godini na mladom 2okotu izbi"e majmanje jedan lastar. prošlogodišnji reznici sa lastarima koji "e se rezati na kondire i jalovaci koji se redovno režu na reznike da bi se obezbedila zamena za uklonjene kondire. a jalovaci se režu na reznike sa po jednim okcem. 3. i 4. Ovaj na2in rezidbe prvenstveno se primenjuje u uslovima gde je obavezno zagrtanje vinove loze preko zime. režu se na kondire. reza"emo u ovom slu2aju na po jedno vidljivo okce. Rezidba u 2. pošto su pravilno raspore4eni po obodu 2okota. dok "emo lastar obeležen brojem 3. Prilikom redovne rezidbe na 2okotu se istovremeno mogu na"i: prošlogodišnji kondiri. godini – Na 2okotu "emo u jesen tre"e godine imati: tri lastara izbila iz prošlogodišnjih reznika. Lastare obeležene brojevima 1. svaki se oreže na po jedno vidljivo okce. koji su obeleženi brojem 1. Rastojanje me4u 2okotima kre"e se od 1 -1. Na ovaj na2in formiran je osnovni oblik 2okota . Redovna rezidba – Sastoji se u tome što se kondiri koji su doneli rod u prošloj godini uklanjaju do osnove. na reznike. . ako su izbila dva lastara. godini – Ako smo u prethodnoj godini imali na 2okotu dva lastara i svaki orezali na po jedno okce. 2.

godini – U hladnijim krajevima zbog zagrtanja rezidba se vrši u tre"oj godini u jesen. godini – La2enjem se ostavljaju samo dva lastara. Luk koji je doneo rod uklanja se do osnove. a niži na kratak kondir koji "e dati lastare za zamenu luka u slede"oj godini. Pošto su prethodne godine ostavljena dva okca. a ostali ukoliko su izbili. Okca se ostavljaju na onoj visini na kojoj se namerava stvoriti glava 2okota. Rezidba u 3. uklanjaju se.5 do 1. Rezidba u 2. reže se na jedno vidljivo okce. a u redu izme4u 2okota od 1 do 1. U jesen se jedan od lastara. jer služi samo kao rezerva. svi se uklanjaju osim jednog. koji se reže na jedno okce. Drugi lastar se bez obzira na visinu stabla uklanja potpuno. Za naslon u redu služe stubovi obi2no sa 3 reda žice. Rastojanje izme4u redova u špaliru kre"e se od 1. Ukoliko je stablo nisko.NISKO STABLO – MEŠOVITA REZIDBA GIJOV JEDNOGUBI NA IN REZIDBE Za ovaj na2in rezidbe formira se nisko ili srednje visoko stablo. . pogodno je i za zagrtanje.2 m. od kojih "e se viši orezati na luk. ako je izbio samo jedan lastar. a može se primenjivati i pri gajenju loze uz kolac. Rezidba u 1. iz njih "e izbiti dva lastara. a niži na kratak kondir za zamenu na dva okca. Broj okca na luku zavisi od gajene sorte i agroekoloških uslova gajenja vinove loze. a ako je izbilo više lastara.8 m. Redovna rezidba – Vrši se tako što se na kondiru za zamenu viši lastar reže na luk. Primenjuje se pri špalirskom gajenju loze. i to ja2i reže na dva okca. godini – U jesen prve godine po sa4enju kalemova. dok se u krajevima gde zime nisu tako oštre ova rezidba obi2no obavlja u prole"e 2etvrte godine. Obi2no se to radi na visini prvog reda žice na špaliru.

Rastojanje me4u 2okotima kre"e se od 1. iz okaca ostavljenih prethodne godine izbi"e normalno dva lastara. svaki se reže na jedno okce. Kao naslon postavljaju se stubovi i tri reda žice. godini – Ako je nisko stablo. ve" kratka. Na jednom kraku reza"emo viši lastar na luk a niži na kratak kondir za zamenu sa dva okca. godini – U jesen prve godine ako su izbila dva lastara.Ista je manje više kao i kod Gijovog jednogubog na2ina. Rezidba u 1. Ako se želi srednje visoko stablo. ali se prilikom la2enja ostavljaju najviše dva. a to je povoljno kada jedan od krakova oslabi. Rezidba u 2. Ova dva lastara režu se na po dva okca. a od 1 do 1. reže se na dva okca. koje zbog toga brže i bolje zaraš"uju. što "e zavisiti od gajene sorte. a ako je izbio samo jedan lastar. Kod srednje visokog stabla iz lastara koji je prethodne godine u jesen ili u prole"e druge godine rezan na odgovaraju"u visinu izbi"e u toku godine nekoliko lastara.8 m izme4u redova. Rezidba u 3. . Kao i Gijov jednogubi tako i Gijo – Pusarev na2in rezidbe može se prilagoditi za gajenje uz kolac. Kod srednje visokog stabla imamo istu situaciju i rezidbu obavljamo kao kod niskog stabla. godini – Kod niskog stabla imamo dva kraka i na svakom kraku po dva lastara. koji se pušta da raste uz kolac. bez zalamanja a onda se orezuje na onu visinu na kojoj želimo da stvorimo glavu 2okota. s tim što se na drugom kraku 2okota ne primenjuje duga rezidba. Redovna rezidba .GIJO – PUSAREV NA IN REZIDBE Ovaj na2in rezidbe predstavlja poboljšanje Gijovog jednogubog na2ina rezidbe. Na drugom kraku primeni"emo rezidbu kondir na kondir sa nekoliko okaca.5 do 1. Poboljšanje se sastoji u tome što se prave manje rane na 2okotu. onda se u toku prve godine ostavlja samo jedan lastar. tako da se dobije 2okot sa dva kraka. i to kondir na kondir. Pri ovom na2inu rezidbe postoji bolja mogu"nost da se reguliše rodnost 2okota pošto se luk premešta s kraka na krak.2 m u redu. Ove lastare režemo svaki na po dva okca.

Rezidba u 3. ako je izbio lastar . Rezidba se obavlja u oba slu2aja tako što se lastari režu na dva okca. a donji na kratak kondir. a slede"i lastar na luk. reže se na dva okca. koji se reže na visinu na kojoj se želi formirati glava 2okota. godini – U tre"oj godini imamo na 2okotu dva kraka sa po dva lastara. koji "e davati lastare za zamenu.5 m. a u redu 1. što zavisi od sorte. bez obzira na to da li je stablo nisko ili srednje visoko. onda se oba režu na po jedno okce. Redovna rezidba – Sastoji se u uklanjanju lukova koji su doneli rod u prošloj godini i rezidbi lastara na kondiru za zamenu.8 – 2 m. odnosno u visini prvog reda žice. Rezidba u 2. Kao naslon se postavljaju stubovi i tri reda žice.2 – 1.GIJOV DVOGUBI NA IN REZIDBE Rastojanje izme4u redova je 1. godini – U jesen prve godine. onda se u toku prve godine odgaji samo jedan lastar. a ako su izbila dva lastara iste ja2ine. Viši lastar na kondiru za zamenu reže se na luk od 5 do 15 okaca. Rezidba u 1. Ostavljeni lastar da "e lastare za zamenu luka u slede"oj godini. U slu2aju da ne izbiju lastari iz kondira. U slu2aju da se želi srednje visoko stablo. onda se prilikom rezidbe najniži lastar koji je uzbio iz prošlogodišnjeg luka reže na kratak kondir. Kod niskog 2okota rezidba se izvodi tako što se na svakom kraku gornji lastar oreže na luk. na kome se ostavljaju dva okca. godini – Prema prošlogodišnjoj rezidbi na 2okotu treba da budu najmanje dva dobro razvijena lastara. a donji lastar na kratak kondir. Kod srednje visokog stabla rezidba se obavlja na isti na2in kao i kod niskog stabla. . Posle izvršene rezidbe u jesen tre"e ili u prole"e 2etvrte godine završeno je i formiranje osnovnog oblika 2okota po ovom na2inu rezidbe.

godini – Ako se formira jednokraka kordunica. . koji se vezuje za kolac da raste uspravno i što bujnije. Rezidba se obavlja tek u prole"e tre"e godine. Rezidba u 6. kada se želi ve"i sadržaj še"era u širi. i 2. Primenjuje se samo za špalirski na2in gajenja vinove loze. Rezidba u 4. kao i muskatnih i aromati2nih materija. Rezidba u 1. Okca koja su okrenuta ka zemlji uklanjaju se sem poslednjeg. Rezidba u 3. godini – Ukoliko nije nije izvršeno produženje kordunice u svim rodnim 2vorovima izvrši"e se rezidba kondir na kondir. Krak kordunice po pravilu ne treba da je duži od 1. koji "e dati lastar za produženje kordunice u narednoj godini. godini – Ako je produženje kordunice ra4eno u 2etrvrtoj godini onda se u šestoj godini završava formiranje uzgojnog oblika. Može biti jednokraka ili dvokraka. onda se na tom mla4em delu svi lastari režu na dva okca. lastar se savija i veže uz prvu žicu koja se nalazi na visini od oko 50 cm od zemlje. a u redu 1 – 1. Ovaj na2in rezidbe preporu2uje se kod veoma rodnih sorata. U drugoj godini ostavlja se opet samo jedan lastar. Rezidba u 5.2 m. pa onda izvršiti uklanjanje nepotrebnih lastara. Na položenom delu ostavljaju se s gornje strane 3-4 okca na rastojanju 20-25 cm jedno od drugog. Prakti2nije je sa2ekati da sva okca krenu i da lastari dostignu dužinu 5 -10 cm. godini – Svi lastari koji su izbili iz ostavljenih okaca režu se na dva okca sem poslednjeg koji služi ukoliko je potrebno produženje kordunice i on se reže na onu dužinu na koju treba produžiti kordunicu (postupak je isti kao sa produženim delom lastara u perthodnoj godini).SREDNJE VISOKO I VISOKO STABLO KRATKA I MEŠOVITA REZIDBA ROAJATSKA KORDUNICA Za ovu kordunicu rastojanje izme4u redova je 2 -3 m.5 m. godini – U prvoj godini lastar koji je izbio reže se na jedno ili dva okca. Redovna rezidba – Sastoji se u tome što se u rodnim 2vorovima svake godine izvodi rezidba kondir na kondir. Ako je u prethodnoj godini izvršeno produženje kordunice.

.

Novi lukovi se odabiraju od jalovaka razvijenih iz glave 2okota. La2enjem se ostavlja samo 3-4. U glavi se ostavljaju 1-3 luka. . Razvoj ve"eg broja jalovaka na po2etku vegetacije.UZGOJNI OBLIK DUGA REZIDBA JALOVAK NA LUK Stablo visine 80-100cm.

.

KAZENAVLJEVA KORDUNICA Formiranje osnovnog oblika 2okota kod ove kordunice vrši se na isti na2in kao i za roajatsku kordunicu. Lukovi se vezuju polukoso naviše. koja je mešovita i obavlja se tako što se u svakom rodnom 2voru ostavlja po jedan luk i jedan kondir sa 2 okca. pod uglom od 150 do 450. Lastari na kondiru služe za zamenu starog luka koji se odbacuje rezidbom. Razlike postoje samo u redovnoj rezidbi. .

godine ili u prole2e 4. Rezidba u jesen 1. godine – Prošlogodišnje lukove ostavljamo kao krakove prizemnog dela sprata kordunice. Lukovi se ne ostavljaju svake godine u istom rodnom 2voru ve" se to radi naizmeni2no. Sve jalovake izbile iz glave 2okota režemo na reznike. Na gornjem spratu se na svakom kraku kod vrlo rodnih sorti primenjuje kratka. Lastare izbile iz prošlogodišnjeg luka režemo svaki na dva okca. U ostalim rodnim 2vorovima primenjuje se kratka rezidba kondir na kondir na dva okca. Za formiranje gornjeg sprata treba na svakom luku ostaviti najmanje 8 okaca. au redu a 1. godine – Na prizemnom delu kordunice u svakom rodnom 2voru primenjuje se kratka rezidba kondir na kondir (1-2 okca). Preporu2uje se za uslove gde se niske temperature opasne po lozu pojavljuju periodi2no. a kod stonih sorti mešovita rezidba. Rezidba u jesen 3. Dva lastara koji su izbili iz prošlogodišnjih reznika režemo na lukove.SKLJAROVA KORDUNICA Ovo je šetvorospratna dvostrana kordunica koja je modifikovana za naše uslove. godine – Obavlja se tako da "e se dva lastara koji su izbili iz prošlogodišnjih reznika orezati na luk sa najmanje 8 okaca. Rezidba u jesen 2. a odabra"emo još dva lastara koji su izbili iz glave i njih "emo orezati na reznike na 1 okce.2-1. Na svakom kraku gornjeg sprata ostavljaju se po dva luka sa 8 -15 okaca. Redovna rezidba – Na prizemnom delu kordunice primenjuje se kratka rezidba u svim rodnim 2vorovima. kako bi se dobila osnova za najmanje 3-4 rodna 2vora na svakom kraku kordunice gornjeg sprata. Lastari izbili iz prošlogodišnjih reznika na glavi 2okota tako4e se režu na jedno okce. Neophodno je imati najmanje pet redova žice u špaliru. godine – U prvoj godini rezidba "e se obaviti tako da se izaberu dva lastara i svaki oreže na jedno ili dva okca. Lastari izbili iz osnove kordunice uklanjaju se ili režu na reznike. a može se ostaviti i koji reznik.5 m. 2ija dužina zavisi od visine gornjeg sprata. Rezidba u prole2e 5. . uz 2injenicu da na svakom kraku donjeg sprata kordunice ostavimo najmanje po 2etiri kratka kondira. u zavisnosti od sorte koja se reže. Rastojanje izme4u redova je 2-3 m. a uklanjaju se i prošlogodišnji kondiri.

Okca koja su okrenuta naviše ostavljaju se radi formiranja rodnih 2vorova. godini . Rezidba u 1. Na svakom kraku treba ostaviti 3-4 okca. i 2. U drugoj godini izbi"e dva lastara i oni se vezuju uz luk da bi rasli što uspravnije i bujnije. dok se ostala uklanjaju. Ovi lastari režu se na dužinu 50-70 cm. Drugi lastar reže se na kratak kondir sa dva okca i služi kao rezerva da se lastari izbili iz njega upotrebe za obnovu stabla u slu2aju da izmrzne stablo kordunice. godini – Ja2i lastar reže se na visinu prvog reda žice (80-120cm). Rodni 2vorovi treba da su jedan od drugog na rastojanju 20-25 cm. da bi što više izrasli.2 -1. Za pravilan razvoj loze potrebna su najmanje 3-4 reda jednostrukih ili dvostrukih žica.U prole"e 2etvrte godine ima"emo na stablu kordunice dva lastara koji su u prethodnoj godini vezani za žicu u suprotnom smeru i rasli u horizontalnom pravcu. onda se na toj visini na ja2em lastaru ostavljaju dva okca. Rezidba u 3. odnosno 3-4 rodna 2vora. Za ovu kordunicu najprikladnije rastojanje izme4u redova je 3-4 m.VISOKO STABLO SA MEŠOVITOM I DUGOM REZIDBOM MOZEROVA KORDUNICA Kod nas je u primeni dvokraka na kojoj se primenjuje mešovita rezidba.5 m. godini – Ostavlja se na 2okotu samo jedan lastar koji se reže na dva okca (zalama se krajem avgusta). dok se ostali uklanjaju do osnove lastara. a u redu 1. Ako se za dvokraku kordunicu predvi4a da visina stabla bude 120 cm. Poslednje okce koje je okrenuto ka zemlji . Rezidba u 4. a tek krajem leta ih treba zalamati kako bi što bolje sazreli.

ve" se ostavlja da bi se iz njega dobio lastar koji "e poslužiti za produženje kordunice. Rezidba u 7. . Ukoliko je sorta bujna. godini – Na starijem delu kordunice u rodnim 2vorovima ima po dva a na mla4em delu po jedan lastar. Gornja okca na lastaru za produženje kordunice ostavljaju se radi formiranja novih rodnih 2vorova. što zavisi od rodnosti sorte. na starijem delu kordunice može se ostaviti po jedan luk. Rezidba u 6. koji se reže na onu dužinu na koju treba produžiti kordunicu. Rezidba u 5. godini – Pošto na starijem delu kordunice imamo u svakom rodnom 2voru po dva prošlogodišnja rodna kondira sa nekoliko lastara i na taj na2in su rodni 2vorovi obrazovani u potpunosti primenjiva"emo rezidbu kondir na kondir. Na starijem delu se svi lastari režu na kondire sa po nekoliko okaca. kako bi se stvorila osnova za dva kraka u rodnim 2vorovima. sem poslednjeg. Redovna rezidba – Sastoji se u tome što se u rodnim 2vorovima primenjuje rezidba kondir na kondir ili mešovita. Na mla4em delu kordunice u svakom rodnom 2voru su po dva lastara koji "e se tako4e orezivati na kondire ili lukove . mešovitu ili dugu rezidbu. a na mla4em delu na dva okca. Broj okaca ostavljenih rezidbom zavisi"e od sorte.ne uklanja se. godini – Lastari koji su izbili iz položenog dela kordunice režu se na dva okca. dok se ostala uklanjaju tek kada lastari dostignu porast 5-10 cm.

godine – Lastari izbili iz kondira za zamenu režu se tako što se viši reže na luk a niži na kratak kondir. a ostali lastare se uklanjaju do osnove. Rezidba u prole2e 5. rizling. Me4uredno rastojanje je 3-4 m a u redu 1-2 m. odnosno na kratke kondire. Rezidba u prole2e 6. a ukoliko postoji samo jedan lastar on se reže na dva okca. Dvokraka kordunica formira se na slede"i na2in: Rezidba u jesen 1. da bi 2okot što više oja2ao. ili prole2e 3. koji "e dati lastare za zamenu starog luka u narednoj godini. Posle izvršene rezidbe lukovi se vezuju za spoljašnje žice na pre2ki tako da zauzimaju horizontalan položaj. Posle rezidbe na . Me4utim pri mešovitoj rezidbi u rodnom 2voru se ostavlja redovno jedan kratak kondir za zamenu i jedan luk. Na ovoj visini ostave se po tri okca. Rezidba u jesen 2. godine – Dva lastara se režu na po jedno okce. Naslon se sastoji od 2etiri reda žice. Na pomenutu visinu postavlja se pre2ka na koju se horizontalno naslanjaju tri reda žica. dok se ostala uklanjaju do osnove lastara. Rezidba u prole2e 4. godine – Lastar koji treba da posluži kao stablo kordunice reže se na onu visinu ( 120-150 cm) na kojoj se želi formirati položeni krak kordunice. najniži rodni lastar na prošlogodišnjem luku reže na luk. godine – Lastari izbili u prethodnoj vegetaciji na krakovima kordunice orežu se na dva okca. Lastari izbili iz kondira za zamenu provla"e se kroz dva reda dvojnih žica. godine – Lastari izbili u prethodnoj godini jedan levo drugi desno orežu se na najmanje 8 okaca. Ova modifikacija pogodna je za sorte kao što su kaberne sovinjon. SILVOZ KORDUNICA – MEŠOVITA I DUGA REZIDBA Primenjuje se u vinogradima u kojima ne postoji opasnost od ja2ih zimskih mrazeva.Pored klasi2ne u primeni je modifikovana Mozerova kordunica sa stablom visine od 120-130 cm i formiranom jednokrakom ili dvokrakom kordunicom. burgundac i sl. Redovna rezidba – Ona se sastoji u tome što se pri dugoj rezidbi u svakom rodnom rodnom 2voru.

Niži lastar kada dostigne oko150 cm zalama se i privezuje za žicu. dok se ostali la2enjem potuno uklanjaju. gde "e najviši poslužiti za formiranje produženog dela kako vertikalnog tako i horizontalnog dela stabla kordunice. . Lastari koji izbiju iz njega služi"e za zamenu stabla kordunice ukoliko nastupi izmrzavanje ili ošte"enje vertikalnog dela kordunice.5 m u špaliru. Drugi lastar služi za rezervu. Rezidba u jesen 1. i obavezno se privezuje uz naslon. treba poviti i privezati za žicu odnosno naslon horizontalnog dela kordunice. godine – Lastar namenjen formiranju vertikalnog dela stabla prekra"uje se na visinu od 80 cm. Pri vrhu stabla ostavljaju se samo dva do tri lastara. KORDUNICA TIPA KAZARSA Za ovaj oblik kordunice sa4enje se obavlja na rastojanju 3-3. Rezidba u prole2e 3. pri 2emu se naj2eš"e sade po dva kalema u jami"u.položenom delu stabla kordunice ostaju u rodnim 2vorovima ili samo lukovi. godine – Lastar se orezuje na dva zimska okca. Posle obavljene rezidbe može se obaviti zagrtanje. Drugi lastar orezuje se kratko na dva okca i ima funkciju rezervnog kondira. ili se u svakom 2voru nalazi i kratak kondir i luk (mešovita rezidba). koji se vezivanjem povijaju naniže (duga rezidba). dok se ostali lastari potpuno uklanjaju. Viši lastar kada dostigne dužinu od oko 150 cm. Kada lastari dostignu dužinu 5-10 cm pristupa se o2enjivanju. Na rezervnom kondiru la2enjem se ostavlja samo jedan lastar.

Na kondiru za zamenu primenjuje se kratka rezidba na dva okca po principu rezidbe kondir na kondir. Redovna rezidba – Na lukovima koji su doneli rod u prošloj godini odnosno visili su slobodno naniže. Na položenom delu kordunice ostavlja se najviše 4-6 pravilno raspore4ebih lastara. Lastari izbili iz vertikalnog dela stabla obavezno se ukanjaju. Ostali lastari se uklanjaju. godine – Položeni deo lastara prekra"uje se na dužinu od oko jednog metra. Najniži lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka orezuje se na dva okca i on služi kao kondir za zamenu. na svakih 15-20 cm ostavlja se po jedan lastar koji se reže na luk dužine 8-10 okaca. Rezervni lastar koji je izbio iz vertikalnog dela stabla uklanja se do osnove . U svakom rodnom 2voru peimenjuje se princip jednogubog Gijovog na2ina rezidbe. godine – Od lastar izbilih iz horizontalnog dela kordunice. kako bi zauzeo prostor na žici. U prizemnom rodnom 2voru primenjuje se kratka rezidba odnosno ostavlja se jedan kondir sa dva okca.Rezidba u prole2e 4.. . 2ime se formira 4-6 rodnih 2vorova. Kada lastari izbili na položenom delu kordunice. Na taj na2in formirana je osnova vertikalnog i osnova horizontalnog dela stabla kordunice. Rezidba u prole2e 5. dostignu dužinu od 10-15 cm treba izvršiti la2enje suvišnih lastara (okrenutih ka zemlji). polaze"i od osnove.ukoliko nije potreban. Slede"i najbolje razvijeni lastar reže se na luk odgovaraju"e dužine. odabiramo 2-3 dobro razvijena lastara pri osnovi.

Rezidba se obavlja na svakom rukavu na taj na2in što se prvi lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka reže se na kratak kondir sa 2-3 okca. ve" dva lastara po potrebi zagr"emo. Redovna rezidba – Prvo se odstrane prošlogodišnji lukovi a onda se na svakom rukavu kordunice ostavljaju po dva luka i dva kondira koji se režu na 2-3 okca. a dva ostaju uz naslon. Pri osnovi se na kondirima za zamenu primenjuje kratka rezidba. Kad se završi rezidba prelazimo na vezivanje lukova tako da krak 2okota dobije oblik kišobrana. koji su doneli rod i dva kondira sa po dva lastara. Pri osnovi na kondirima za zamenu primenjuje se kratka rezidba na dva okca. Rezidba u jesen 1. Rezidba u prole2e 4. godine – Ostavljamo dva lastara i režemo ih na dva okca.KORDUNICA TIPA AMRELA Ova kordunica može biti jednorukavna kao i višerukavna. Rezidba u prole2e 5. dva najviša lastara režu se na luk. drugi lastar reže na luk odgovaraju"e dužine dok se lastari izbili iz prošlogodišnjeg kondira režu se na kratko. godine – Lastari koji su bili zagrnuti orežu se na po dva okca i ti kratki kondiri služi"e za zamenu i rekonstrukciju vertikalnog dela stabla. godine – Na svakom rukavu 2okota postoje dva luka. a dva niža na kondir. kondir na kondir. godini – U prole"e druge godine la2enjem se ostavljaju samo 2etiri lastara. godine – Pošto su na svakom kraku stabla izbila po 2etiri lastara. Pri osnovi 2okota primenjuje se kratka rezidba. Ovde "emo predstaviti na2in formiranja dvorukavne kordunice. . Rezidba u 2. U jesen druge godine ne vršimo rezidbu. Ostala dva lastara režu se na 150 -170 cm visine i na vršnom delu ostavljaju im se samo po 2etiri okca. Rezidba u prole2e 3.

a niži na kondir za zamenu. godine – U prve dve godine treba odnegovati dva ili tri lastara iste debljine. Rezidba u prole2e 3.Ona po2inje kada na svakom kraku kordunice imamo 2etiri dobro razvijena lastara. Svaki lastar reže se na po dva okca. godine – Na svakom kraku kordunice sada imamo po dva dobro razvijena lastara. Rezidba u jesen 1 i 2. Redovna rezidba . lastari se orezuju tako što se jedan lastar reže na visinu od 60 cm. Na orezanim lastarima ostavljamo samo dva vršna okca. drugi na 120cm. 80 i 120 cm). . Na svakom kraku kordunice u rodnim 2vorovima viši lastar se reže na luk.NIFINOVA KORDUNICA – MEŠOVITA REZIDBA Rastojanje sadnje izme4u redova je 3 a u redu 1-1. da bi se na toj visini obrazovali rodni 2vorovi. Rezidba u prole2e 4. a tre"i na 180 cm (raspored rodnih 2vorova može biti i na visinama od 60. La2enjem "e se regulisati broj lastara i ostaviti one koji su dovoljno bujni i imaju dobar raspored. godine – Lastari se prekra"uju na visinu spratova.5 m. Ako se formiraju dva ili tri sprata.

Kratki kondir. rezidba se može obavljati i zimi. što zavisi od sorte. vranac. dok se na kratkom kodirima viši lastari orezuju na duge a niži na kratke kodire. kako bi se na vreme završila. a one koje ih podnose mogu se rezati odmah nakon opadanja liš"a u jesen. mrku boju. Ako se radi o velikim površinama pod vinovom lozam sa rezidbom treba po2eti ve" u jesen. dužina orezivanja. starosti vinove loze i površine koja se orezuje. U južnim podru2jima gde temperatura ne pada ispod – 15 C . izduživanje rodnih elemenata i deformacija oblika stabla.deo lastara koji se razvio pri osnovi prošlogodišnjeg kondira. okca . Kada se to utvrdi prilikom rezidbe treba za taj isti procenat uve"ati broj okaca po 2okotu i jedinici površine koji je planiran pre izmrzavanja. delovi lastara orezani na 4-5 okaca . . Zdravo okce na preseku ima zelenu. uzgojnog oblika i broja rodnih okaca koje treba ostaviti na 2okotima pri obavljanju rezidbe. orezani na 9-12 okaca . Pri narednoj rezidbi dugi kondiri uklanjaju se do osnove. ali se obavezno mora izvesti pre kretanja sokova. Sorte osetljive na niske temperature režu se kasnije. Vreme rezidbe vinove loze je razli2ito i zavisi od klimatskih prilika podru2ja. mora se dobro poznavati vreme rezidbe. može do"i do izmrzavanja okaca. kardinal.Dugi kondiri. U podru2jima u kojima niske zimske temperature padaju ispod -15 C i traju u dužem intervalu. tehni2ka pravila pri rezidbi i pribor za rezidbu. rodnosti okaca. osobina sorte. delovi lastara orezani na 6-8 okaca . rodnosti okaca na lastaru. a izmrzlo ima tamnu. Ovom rezidbom spre2ava se polaritet vinove loze. plovdina). Razlikujemo slede"e rodne elemente: . U pogledu dužine orezivanja lastari se mogu rezati duže ili kra"e. delovi lastara orezani na 1.Lukovi srednje dužine. jednogodišnjeg ili višegodišnjeg drveta. optere"enost 2okota okcima. Pregled se obavlja pravljenjem popre2nih preseka preko okaca i posmatranjem tkiva pod lupom ili mikroskopom. U ovim slu2ajevima režu se sorte ve"e otpornosti prema izmrzavanju i na površinama koje nisu u depresijama. primenjuje se rezidba gde se ostavljaju kratki i dugi kondiri. Ova ampelotehni2ka mera obavlja se u periodu zimskog mirovanja. muskat hamburg i dr. Kod nekih sorata kod koji su veoma rodna okca pri osnovi (smederevka. Ostavljaju se samo kratki kondiri sa 2 ili 3 okca .Kratki lukovi.Dugi lukovi. do 3.).U cilju pravilnog izvo4enja rezidbe na zrelo u rodnim vinogradima. orezani na više od 12 okaca Izbor dužine rodnih elemenata zavisi od agroekoloških uslova. Kod nas se rezidba obavlja krajem zime i po2etkom prole"a. oblika gajenja i planiranih prinosa. Pre rezidbe okca i drugi organi moraju se detaljno pregledati i tako doneti ocena o stepenu izmrzavanja. U zavisnosti od broja ostavljenih okaca i vrste rodnih elemenata koje ostavljamo rezidba može biti: KRATKA REZIDBA Primenjuje se kod sorata kod kojih su prva okca pri osnovi lastara veoma rodna (prokupac.

Mešovitom rezidbom uspešno se suzbija polaritet ali na stablu ostaju ve"e rane zbog presecanja lukova do osnove. obavlja se mešovita rezidba (lukovi sa 8-10 okaca). muskat italija. italijanski rizling i dr. zove se jalovak. MEŠOVITA REZIDBA Primenjuje se kod sorata u kojih su okca pri osnovi lastara slabije rodnosti. Pri rezidbi za novi luk ostavlja se prvi dobro razvijeni lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka. zdravi i dozreli moraju se rezati duže. Posle rezidbe lukovi se privezuju za žicu. Kod sorata game crni. Pri rezidbi važno je voditi ra2una o sorti. Primenjuje se u toplijim podru2jima. orezuje se kratko na kondire u cilju odmaranja i obnove vegetativnog i generativnog potencijala. jer je kod ve"ine sorti nerodan. koje imaju veoma rodna okca pri osnovi lastara ali razvijaju sitne grozdove . Na prošlogodišnjim kondirima ukoliko su se razvila dva dobra lastara primenjuje se princip mešovite rezidbe. bujnosti 2okota. Ostavljaju se kondiri od 2 okca koji se nazivaju kondiri za zamenu. merlo. Pri rezidbi osušeni krak 2okota ili rodni 2vor i izduženi rodni 2vor treba zameniti sa lastarom koji je izbio iz starog drveta. burgundac crni.DUGA REZIDBA Na 2okotima se ostavljaju samo lukovi. dobro ra4aju samo ako se pri rezidbi ostavljaju lukovi dužine 10-14 okaca. game bojadiser. traminac. Sorte afus ali. Izaziva izduživanje rodnih 2vorova i deformaciju oblika stabla. na lukove u cilju optere"enja rodom i obratno. Ako su lastari vinove loze bujni. orezuje se na jedno okce i zove se reznik. Lukovi iz prethodne godine uklanjaju se do osnove. Prve godine lastar iz starog drveta. . kaberne sovinjon. na uzgojnim oblicima visokog stabla. Na istom 2okotu ostavljaju se i kondiri i lukovi. Nakon rezidbe lukovi se savijaju naniže i vezuju za žicu (osnova luka tako dobija vršni položaj i iz nje se razvijaju dobri lastari). Vršni lastar orezuje se na luk a niži na kondir za zamenu. kako bi se iskoristila najrodnija okca na sredini lastara za donošenje roda. zdravstvenom stanju loze i zrelosti loze. rajnski rizling i dr.

odnosno po jedinici površine. Pri rezidbi na zrelo treba se pridržavati više tehni2kih pravila i to: . . Broj 2okota po jedinici površine. Na taj na2in rez "e biti gladak i ne"e dolaziti do gnje2enja tkiva što ima veoma nepovoljne posledice. odnosno po jedinici površine. 2ime se smanjuje negativno dejstvo zimskih mrazeva. Koeficijent rodnosti – broj grozdova po lastaru.suvišne lastare rezati iz osnove jer "e biti manje posla u la2enju loze.+ d bxc Navedena formula predstavlja sve potrebne elemente i primenjuje se u praksi pri projektovanju prinosa gajenih sorti.stvarati što manji broj i što manje rane jer rane 2iji je pre2nik ve"i od 2 cm teško zarastaju ili uopšte ne mogu zarasti. e. a optere"enje je u direktnoj vezi sa planom prinosa po 2okotu.odstarnjivati stare delove 2okota. U tom slu2aju za svaku sortu treba uzeti slede"e elemente: a. c. a za vinske 10-20%). d. Prose2nu masu grozda.Pri rezidbi treba voditi ra2una o otere"enju 2okota rodnim okcima kod svake sorte pojedina2no.pri rezidbi lastara rez treba praviti na 1 do 2 cm iznad najvišeg okca i to koso sa suprotne strane okca i . rezanjem okomito na osu 2okota. b. Na osnovu navedenih elemenata. Koeficijent korekcije ( za stone sorte 30-40%. Planirani prinos po 2okotu. . jer ona spre2ava prodiranje vode u kondire. broj potrebnih okaca po 2okotu koje treba ostaviti rezidbom izra2unava se po formuli: a Ok = -----. jer u tom slu2aju rane brzo zarastaju.pri rezidbi u jesen ili zimi rez treba praviti iznad dijafragme najvišeg okca. . Za rezidbu se koriste kvalitetne makaze i testerice. Pribor za rezidbu mora da je oštar. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful