P. 1
Kvadratne_jednacine

Kvadratne_jednacine

|Views: 720|Likes:
Published by TheDarkL

More info:

Published by: TheDarkL on Mar 01, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/07/2013

pdf

text

original

MATEMATIČKI FAKULTET

BEOGRAD
Seminarski rad iz metodike nastave matematike 2:
KVADRATNE JEDNAČINE
Profesor: Student:
Zoran Lučić Neda Ušljebrka
473/06
Beograd, mart 2008.
Sadržaj:
Sadržaj...............................................................................................................................2
1.Uvod ...............................................................................................................................3
2.Prva znanja o kvadratnim jednačinama...........................................................................4
3.Vijetove formule.Nalaženje korena kvadratne
jednačine.............................................................................................................................6
3.1 .Rešavanje nepotpunih kvadratnih jednačina (slučajevi kada su jedan ili oba
koeficijenta b,c u kvadratnoj jednačini jednaki
nuli)......................................................................................................................................9
4.Neki slučajevi sistema dve kvadratne jednačine sa dve
nepoznate.................................10
5.Diskriminanta.Nalaženje korena kvadratne
jednačine.............................................................................................................................13
6.Problemi drugog stepena sa jednom
nepoznatom.........................................................................................................................15
7.Još o primeni kvadratne
jednačine........................................................................................................................ ....16
8.Literatura..........................................................................................................................21

2
1.UVOD
Formiranju algebre kao samostalne matematičke discipline veliki doprinos dali su
matematičari Indije i Srednjeg i Bliskog Istoka.
Kvadratnom jednačinama i njenim rešenjima bavili su se Vavilonci još pre
700.god. pre nove ere kao i Indijanski naučnici od V-XIV veka.
Njistaknutiji matematičar XVI veka u Francuskoj je Fransoa Viet (1540-1603).On
je u zapisivanju algebarskih izraza i relacija uveo označavanje brojeva slovima što je
umnogome olakšalo operisanje sa njima.
Našao je vezu između rešenja i koeficijenata jedanačina 2. i 3. stepena (Vietove formule).
Najpoznatiji nemački matematičar svih vremena je Krl Fridrih Gaus (1777-1855).
On je u svojoj doktorskoj disertaciji dao strog dokaz teoreme da svaka algebarska jednačina
ima bar jedan (realan ili kompleksni) koren, koja se zove i "osnovni stav algebre".
Koliko je bio cenjen u svojoj sredini pokazuje i biografski podatak da je povodom njegove
smrti iskovan novac posvećen "kralju matematike".
3
2.PRVA ZNANJA O KVADRATNIM JEDNAČINAMA
Opšti oblik kvadratne jednačine je formula oblika:
0
2
· + + c b ax α (1)
Koeficijenti a,b i c su elementi polja realnih ili kompleksnih brojeva i pri tome je a 0 ≠ .
Osnovni zadatak za datu kvadratnu jednačinu je određivanje rešenja (korena) te kvadratne
jednačine.Rešenje (koren) kvadratne jednačine je brojna vrednost
α
nepoznate x, da kada
uvrstimo taj broj
α
umesto nepoznate x u jednačinu dobijamo da je vrednost leve strane
jednačine jedanka nuli, tj. . 0 · + + c bx aα
Primer 1. Jedno rešenje kvadratne jednačine 0 2 3
2
· + − x x je broj 2 a jedno broj 1.
Zaista, 2
2
-3*2+2 = 0 i 1
2
-3*1+2 = 0.
Leva strana jednačine (1) je polinom drugog stepena.Nazivamo ga kvadratni trinom i
označavamo P
2
(x)= .
2
c bx ax + +
Sabirci su redom, kvadratni član, linearni član i slobodni član.U slučaju da je jedan ili oba
od koeficijenata b,c jednak nuli, kažemo da je kvadratni trinom nepotpun.Primeri nepotpunih
kvadratnih trinoma su:3x
;... 4 ; 5 8 ; 4
2 2 2
x i x x − +
Posmatrajmo kvadratni trinom P . ) (
2
2
c bx ax x + + ·
Neka je
α
neki broj.Tada broj P c b a x + + · α α
2
2
) ( dobijen zamenom x sa
α
u kvadratnom
trinomu P
) (
2
x
nazivamo vrednost kvadratnog trinoma.
Primer 2.Nađimo vrednost kvadratnog trinoma.
P 3 5 2 ) (
2
2
+ − · x x x za x=1; x=3;
P
2
(1)=2*1
2
-5*1+3=0
P
2
(3)=2*3
2
-5*3+3=6
Koren kvadratnog trinoma P
) (
2
x
je takva vrednost
α
nepoznate x za koju je P
0 ) (
2
· α
.
Dakle koren kvadratnog trinoma 3 5 2
2
+ − x x je broj 1.
Koren kvadratnog trinoma c bx ax + +
2
je koren kvadratne jedančine 0
2
· + + c bx ax .
O sabiranju, oduzimanju, množenju i deljenju polinoma bilo je reči u dosadašnjem
školovanju.
Podelimo li polinom c bx ax + +
2
polinomom x-
α
dobijamo kao količnik
polinom prvog stepena ex+d i ostatak r koji je nula ili polinom nultog stepena (broj različit od
nule), pa važi:
r x d ex c bx ax + − + · + + ) )( (
2
α (2)

Ukoliko je ostatak r = 0 kažemo da je kvadratne trinom c bx ax + +
2
deljiv sa
α − x
.
4
Primer 3.Deobom kvadratnog trinoma 6 3
2
− + x x polinomom x-2 dobija se količnik x+5 i
ostatak 4.
Do količnika i ostatka se može doći i metodom neodređenih koeficijenata.
Prema formuli (2) imamo:
r x d ex x x + − + · − + ) 2 )( ( 6 3
2
Sređivanjem desne strane dobijamo:
r d dx ex ex x x + − + − · − + 2 2 6 3
2 2
Izjednačavanjem koeficijenata uz iste stepene imamo
1 = e; 3 = -2e+d; -6 = -2d+r odnosno e = 1; d = 5; r = 4; i konačno:
x + 3x – 6 = (x+5)(x-2) + 4.
Do ostatka r možemo doći i ne vršeći deljenje.Kako formula (2) važi za sve x, to
ona važi i za
α · x
pa imamo:
r d a c b a + − + · + + ) )( (
2
α α α α α tj. α a r · .
2
c b + + α
Prema tome, ostatak deljenja polinoma c bx ax + +
2
sa
α − x
jednak je vrednosti tog
polinoma za
α · x
.
Primer 4. a) Ostatak deljenja kvadratnog trinoma 3 5 2
2
+ − x x sa 2 + x je 21, jer je 21=2*(-
2) 3 ) 2 ( * 5
2
+ − − .
b)Ostatak deljenja istog polinoma sa x-1 je nula, jer je 0=2*1
2
-5*1+3 pa je
). 1 )( 2 ( 3 5 2
2
− + · + − x d x x x
Navedeni primer dovodi nas do sledećeg tvrđenja:
Teorema 1.Broj
α
je koren kvadratnog trinoma ako i samo ako je kvadratni trinom deljiv sa
α − x
.
Dokaz: Neka je
α
koren kvadratnog trinoma
, ) (
2
2
c bx ax x P + + · tj. .
2
c b a + + α α Tada važi:
α a c bx ax x P x P ( ) ( 0 ) ( ) (
2
2 2
− + + · − · · + + )
2
c bα

x a( · · + + − · − + − ) )( ( ) ( )
2 2
b a ax x x b α α α α

), )( ( d ax x + − · α
gde je . b a d + · α
Dakle,
) (
2
x P
je deljiv sa
α − x
.
Neka je sada
) (
2
x P
deljiv sa
α − x
.Tada imamo:
), )( (
2
d ax x c bx ax + − · + + α za
α · x
gornja formula daje.
) )( (
2
d a a c b a + − · + + α α α α tj. 0
2
· + + c b a α α
Znači da je
α
koren polinoma .
2
c bx ax + +
Neka je
α
koren kvadratnog trinoma 0
2
· + + c bx ax 0 ≠ a .Tada, kako je r = 0 iz
formule r x d ax c bx ax + − + · + + ) )( (
2
α dobijamo
). )( (
2
a
d
x x a c bx ax − − · + + α
Kako je 0 · ⋅ B A
, 0 0 · ∨ · ⇔ B A
dobijamo da je proizvod
) ( ) (
a
d
x x a + ⋅ −α
jednak nuli ako
je bar jedan od činilaca jedanka nuli.
Rešavajući drugu linearnu jednačinu
0 · +
a
d
x
dolazimo do još jednog korena kvadratnog
trinoma a to je
.
a
d
x

·
Ako
α
označimo sa
1
x
a
a
d −
sa
2
x
onda važi:
5
) )( (
2 1
2
x x x x a c bx ax − − · + + ) (
1
2
a
b ax
x
+
− ·
Zadatak 1.Rastavi polinom 6 5
2
+ − x x kad mu je jedan koren 2.
Rešenje: 3 ) 2 ( ) 6 5 (
2
− · − ÷ + − x x x x
x x 2
2

6 3 + − x
6 3 + − x
0
) 3 )( 2 ( 6 5
2
− − · + − x x x x
Zadatak 2. Odredi ostatak deljenja polinom 4 6 2
2
+ − x x sa polinomom x-2.
Rešenje: 0 4 2 6 2 2 ) (
2
2
· + ⋅ − ⋅ · x P
Ostatak je nula (polinomi su deljivi ).
3.VIETOVE FORMULE.NALAŽENJE KORENA KVADRATNE
JEDNAČINE
Neka je dat kvadratni trinom ) )( (
2 1
2
x x x x a c bx ax − − · + +
Izmnožimo li desnu stranu dobijamo:
· + − − · + +
2 1 1 2
2 2
x ax axx axx ax c bx ax
2 1 2 1
2
) ( x ax x x x a ax + + −
Izjednačimo li koeficijente dobijamo:
a
b
x x − · +
2 1
(3)
VIJETOVE FORMULE
a
c
x x · ⋅
2 1
(4)
One izražavaju vezu između koeficijenata i korena kvadratne jednačine 0
2
· + + c bx ax
Primenimo Vijetove formule da odredimo
1
x
i
2
x
.
Primetimo da je :
2
2
2
2 1
2
2 1
2
2 1
4
4 ) ( 4 ) ( ) (
a
ac b
a
c
a
b
x x x x x x

· ⋅ − − · − + · −
Odavde je:
a
ac b
x x
4
2
2 1
− +
· − ili
a
ac b
x x
4
2
2 1
− −
· −
Uzmimo sada: .
4
2
2 1
a
ac b
x x

· − Posmatrajmo sistem:
a
b
x x − · +
2 1

· −
2 1
x x
.
4
2
a
ac b −
Sabirajući jednačine dobijamo: ,
4
2
2
1
a
ac b b
x
− + −
· odnosno
3
3
6
a
ac b b
x
2
4
2
1
− + −
· , (5)
a oduzimajući
a
ac b b
x
2
4
2
2
− − −
· (6)
Primer 5. Primenom formula (4) i (5) odredimo rešenja kvadratne jednačine 0 7 4 3
2
· − + x x
3
7
6
10 4
3 * 2
84 16 4
1
6
10 4
3 * 2
84 16 4
2
1
− ·
− −
·
+ − −
·
·
+ −
·
+ + −
·
x
x
Skup rešenja je :
.
3
7
, 1
,
_

¸
¸ −
.
Primer 6. Na isti način dolazimo do rešenja kvadratne jednačine 0 4 12 9
2
· + − x x
Skup rešenja ove jednačine je jednočlan i iznosi
{ }
3
2
.
Primer 7. Rešimo jednačinu:

2
3 7
2
3 7
2
3 7
2
52 49 7
2
4
0 13 7
2
2
1
2
i
x
i
a
ac b b
x
x x
− −
·
+ −
·
− + −
·
− + −
·
− + −
·
· + +
Skup rešenja je dvočlan:
¹
;
¹
¹
'
¹
− − + −
2
3 7
,
2
3 7 i i
.
Podelimo li levu i desnu stranu kvadratne jednačine 0
2
· + + c bx ax sa
) 0 ( ≠ a a
dobijamo:
, 0
2
· + +
a
c
x
a
b
x
ako zamenimo
p
a
b
· q
a
c
·
imaćemo: . 0
2
· + + q px x (7)
Dobijena jednačina predstavlja normalni oblik kvadratne jednačine.
Vijetove formule tada glase:
p x x − · +
2 1
i
.
2 1
q x x · ⋅
Jedanačina (7) sada ima oblik:
0 ) (
2 1 2 1
2
· + + − x x x x x x (8)
a rešenja su joj:
2
4
,
2
4
2
2
2
1
q p p
x
q p p
x
− − −
·
− + −
· (9)
Poslednju formulu koristimo kada je p paran broj.
Primer 8: Rešenja jednačine 0 24 10
2
· + − x x su:
6
2
2 10
2
24 4 10 10
2
1
·
+
·
⋅ − +
· x i

. 4
2
2 10
2
·

· x
7
Primer 9. Sastavimo kvadratnu jednačinu čiji su koreni
6
5

i
.
3
7

18
27
6
5
3
7
2 1
· − · +x x
i
. 18
35
3
7
6
5
2 1
− · ⋅ − · ⋅x x
.
Na osnovu formule (8) je:
0
18
35
18
27
2
· − − x x 18 /⋅
. 0 35 27 18
2
· − − x x
Primer 10: Zbir dva broja je
20
1
a njihov proizvod je
. 5
3

.Koji su to brojevi?
Označimo te brojeve sa
1
x
i
2
x
.
Ta dva broja su koreni jednačine:
0
5
3
20
1
2
· − − x x 20 /⋅

.
4
3
40
31 1
3
4
40
31 1
40
960 1 1
0 12 20
2
1
2
− ·

·
·
+
·
+ +
·
· − −
x
x
x x
Dakle, tražani brojevi su
5
4
i
.
4
3

3.1.Rešavanje nepotpunih kvadratnih jednačina
(Slučajevi kada su jedan ili oba koeficijenta b,c u kvadratnoj jednačini jednaki
nuli)
Primeri nepotpunih kvadratnih jednačina:
0
2
· x ; 0 2 3
2
· + x x ; 0 12 3
2
· + x mogu se rešavati primenom formula (5) i (6), ali i
jednostavnije – rastavljanjem na linearne činioce.
Nepotpuna kvadratna jednačina 0
2
· ax je ekvivalentna jednačini . 0
2
· x
0 0 0 0
2 1
2
· · ⇒ · ∨ · ⇔ · x x x x x i skup rešenja je:
{ }. 0
Nepotpuna kvadratna jednačina 0
2
· +bx ax svodi se na
, 0 ) ( · +b ax x
odakle su
rešenja
0
1
· x
i
.
2
a
b
x − ·
Nepotpuna kvadratna jednačina 0
2
· + c ax svodi se na
a
c
x − ·
2
pa su rešenja:
a
c
x

·
1
i
a
c
x

− ·
2

) 0 ( ≥ −
a
c
odnosno
8
a
c
i x ·
1
i
a
c
i x − ·
2

a
c
− (
< 0)

Primer 11. Rešenja jednačine 0 2 3
2
· + x x dobijaju se dakle, rešavanjem njoj ekvivalentne
jednačine
0 ) 2 3 ( · + x x
.Njeni koreni su:
0
1
· x
i
.
3
2
2
− · x
Primer 12. Jednačina 0 12 3
2
· + x je ekvivalentna jednačini
0 ) 2 )( 2 ( 3 · − + i x i x
čija su
rešenja
i x 2
1
− ·
i
. 2
2
i x ·
Zadatak 1. Reši jednačinu:
3 ) 2 )( 1 ( · − − x x
Rešenje:
2
13 3
2
13 3
2
4 9 3
2
4
0 1 3
2
2
1
2

·
+
·
+ +
·
− + −
·
· − −
x
a
ac b b
x
x x
Zadatak 2. Reši jednačinu
13 ) 6 ( · − x x
Rešenje:
22 3
22 3
2
88 6
2
52 36 6
2
4
0 13 6
2
2
1
2
− ·
+ ·
+
·
+ +
·
− + −
·
· − −
x
q p p
x
x x
Zadatak 3. Napiši jednačinu čiji su koreni 3,-10.
Rešenje:
0 30 7
0 ) 30 ( ) 7 (
30 ) 10 ( 3
7 10 3
2
2
2 1
2 1
· − +
· − + − −
− · − ⋅ · ⋅
− · − · +
x x
x x
x x
x x

4. NEKI SLUČAJEVI SISTEMA DVE KVADRATNE
JEDNAČINE SA DVE NEPOZNATE
a)Posmatrajmo prvo sistem od jedne linearne i jedne kvadratne jednačine sa dve
nepoznate.
9
0
0
2 2
· + +
· + + + + +
p ny mx
f cy dx cy bxy ax
Primer 13.Rešimo sistem jednačina:
0 2 3 2
1
2 2
· − − − + +
· −
y x y xy x
y x
Koristićemo metod zamene.
Iz prve jednačine izrazimo x preko y: x=1+y.
Ako tu vrednost uvrstimo u prvu jednačinu, dobićemo:
0 2 3 ) 1 ( 2 ) 1 ( ) 1 (
2 2
· − − + − + − − + y y y y y y
ili
, 0 3 2
2
· − + y y
odakle je

, 1
1
· y . 3
2
− · y
Sada iz jednačine x=1+y izračunavamo odgovarajuće vrednosti za x i to: za
1
1
· y

; 2 1 1
1
· + · x
a za
3
2
− · y

. 2 3 1
2
− · − · x
Skup rešenja je:
( ) ( ) { }. 3 , 2 , 1 , 2 − −
Primer 14. Rešenje sistema:
6
7 2
·
· +
xy
y x
Jeste:
( ) .
2
3
, 4 , 2 , 3
¹
;
¹
¹
'
¹

,
_

¸
¸
Do rešenja dolazimo slično kao u prethodnom primeru: 1) Iz prve izrazimo x preko y, tj.
x=7-2y
2) Vrednost x iz prve uvrstimo umesto x u drugu jednačinu:
( ) 6 2 7 · ⋅ − y y
odnosno:
0 6 7 2
2
· + − y y
.
Rešavanjem poslednje kvadratne jednačine dobijamo:
2
3
, 2
2 1
· · y y
3) Vraćamo se do jednačine x = 7-2y i dobijamo rešenja za x.
b) Posmatrajmo jednačinu oblika:
0
2 4
· + + c bx ax 0 ≠ a
Takvu jednačinu zovemo bikvadratna.
Ako
2
x u toj jednačini označimo sa y onda dobijamo jednačinu
0
2
· + + c by ay
.Sada nalaženje rešenja postavljene jednačine svodimo na nalaženje rešenja
sistema: 0
2
· + + c by ay

y x ·
2
Iz prve jednačine dobijemo rešenja
1
y
i
2
y
Iz druge jednačine imamo da je
1
2
y x · i
2
2
y x · odnosno
,
1 1
y x · ,
1 2
y x − · ,
2 3
y x · ,
2 4
y x − · što su rešenja bikvadratne jednačine.
Primer 15.Rešimo bikvadratnu jednačinu 0 3 5 2
2 4
· − + x x
Uvedemo li smenu y x ·
2
imamo sistem:
2
2
0 3 5 2
x y
y y
·
· − +
Rešenja prve jednačine sistema su:
,
2
1
1
· y

. 3
2
− · y
10
Iz druge jednačine proizilazi
2
1
2
· x
i 3
2
− · x .
Konačno rešenja bikvadratne jednačine su: . 3 , 3 ,
2
2
,
2
2
4 3 2 1
i x i x x x − · · − · ·
c) Posmatrajmo sistem
1
2
1
2
1
2 2
c y b x a
c by ax
· +
· +
Smenom u x ·
2

v y ·
2
dobijamo sistem jednačina
1 1 1
c v b u a
c bu au
· +
· +

v y
u x
·
·
2
2
Rešavajući prve dve linearne jednačine po u i v, neposredno iz treće i četvrte jednačine
dolazimo do rešenja.
Primer 16. Rešimo sistem jednačina
41 2
25
2 2
2 2
· +
· +
y x
y x
Smenom u x ·
2
i
v y ·
2
dobijamo sistem:

41 2
25
2 2
2 2
· +
· +
y x
y x

v y
u x
·
·
2
2
Rešavajući prve dve linearne jednačine u + v = 25 dobijamo rešenja za u i v.
Zamena u treću i četvrtu jednačinu sistema dobijamo rešenja:
, 3
1
· x

, 3
2
− · x

, 4
1
· y

4
2
− · y
.
Zadatak 1.Reši sledeći sistem jednačina:

x y
y x
3
90
2 2
·
· +
Rešenje:
90 10
90 9
90 ) 3 (
2
2 2
2 2
·
· +
· +
x
x x
x x

3
3
9
2
1
2
− ·
·
·
x
x
x

9 ) 3 ( 3 3
9 3 3 3
2 2 2
1 1 1
− · − ⋅ · ⇒ ⋅ ·
· ⋅ · ⇒ ·
y x y
y x y
Zadatak 2. Reši jednačinu: 0 36 13
2 4
· + − x x
Rešenje: Uvodimo smenu y x ·
2
pa dobijamo sistem:
11

2 , 2
3 , 3
9
4
2
5 13
9
2
5 13
2
144 169 13
0 36 13
4 3
2 1
2
2
1
2
2
− · ·
− · ·
·
·

·
·
+
·
− +
·
·
· + −
x x
x x
x
y
y
y x
y y
Zadatak 3. Reši sistem jednačina:

47 3
20 4
2 2
2 2
· −
· +
y x
y x
Rešenje:uvodimo smenu:

v y
u x
v u
v u
v y u x
·
·
· −
· +
· ·
2
2
2 2
47 3
20 4
,
¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸


47 ) 4 20 ( 3
4 20
· − −
− ·
v v
v u
¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸

47 12 60
4 20
· − −
− ·
v v
v u
¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸

13 13
4 20
− · −
− ·
v
v u
¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸

1
4 20
·
− ·
v
v u
¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸

1
16
·
·
v
u
¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸
12
Rešenja sistema su:
, 4
1
· x

, 4
2
− · x

, 1
1
· y

. 1
2
− · y



5.DISKRIMINANTA.DISKUSIJA KORENA KVADRATNE
JEDNAČINE
Posmatrajmo kvadratnu jednačinu:

R c b a c bx ax ∈ ≠ · + + , , 0 , 0
2
(1)
Uz ranije izloženog saznali smo da rešenje date jednačine mogu biti različiti realni brojevi,
jednaki realni brojevi ili par konjugovanih kompleksnih brojeva.
Kakva će biti rešenja, zavisiće od vrednosti potkorene veličine u formulama
a
ac b b
x
2
4
2
1
− + −
· i
a
ac b b
x
2
4
2
2
− − −
· (2)
Potkorenu veličinu ac b 4
2
− nazivamo diskriminanta i označavamo sa D.
Dakle, ac b D 4
2
− ·
Ako je D>0, onda su rešenja različiti realni brojevi.
Ako je D· 0, rešenja su jednaki realni brojevi.
Ako je D<0, rešenja su konjugovano kompleksni brojevi.
Primer 13.Rešenja jednačine 0 15 6
2
· − + x x su različiti realni brojevi jer je 361 4
2
· − ac b
>0.
Primer 14.Rešenja jednačine 0 9 12 4
2
· + − x x su jednaki realni brojevi jer je . 0 4
2
· − ac b
Primer 15.Rešenja jednačine 0 15 3
2
· + + x x su konjugovano kompleksni brojevi jer je
51 4
2
− · − · ac b D <0, pa je

2
51
2
3
2
51 3
2
1
i
a
D b
x + − ·
+ −
·
+ −
· i
.
2
51
2
3
2
i
x − − ·
Ne rešavajući kvadratnu jednačinu može se utvrditi kakvog su znaka njena rešenja.
Neka je za jednačinu (1) diskriminanza . 0 ≥ D
Tada se na osnovu koeficijenata a,b,c i Vijetovih formula mogu odrediti znakovi rešenja.
Razlikujemo tri slučaja:
1) Ako je
2 1
x x
a
c
⋅ ·
>0, onda su rešenja
1
x
i
2
x
istog znaka;
Ako je i
2 1
x x
a
b
+ · −
>0, onda oba pozitivna, a ako je
2 1
x x
a
b
+ · −
<0, onda su oba
negativna.
13
2) Ako je
2 1
x x
a
c
⋅ ·
<0, onda su rešenja suprotnog znaka, pri čemu: ako je
2 1
x x
a
b
+ · −
>0, onda je veća apsolutna vrednost pozitivnog rešenja, a ako je
2 1
x x
a
b
+ · −
<0, onda je veća apsolutna vrednost negativnog rešenja i ako je
, 0
2 1
· + · − x x
a
b
onda rešenja imaju suprotne vrednosti.
3) Ako je
, 0
2 1
· ⋅ · x x
a
c
onda je jedno rešenje jednako nuli a drugo
.
a
b

Zadatak 1. Odredi znakove korena ne rastavljajući jednačinu . 0 12
2
· − − x x
Rešenje:
12
1
12
2 1
− · − · ⋅ · x x
a
c
<0

rešenja su suprotnog znaka;

1
1
1
2 1
· · + · − x x
a
b
>0⇒pozitivno rešenje ima veću apsolutnu vrednost.
Zadatak 2. Odredi znakove korena ne rešavajući jednačinu 0 20 8
2
· + + x x
Rešenje:
20
2 1
· ⋅ · x x
a
c
>0⇒ rešenja su istog znaka;

8
2 1
− · + · − x x
a
b
<0

oba rešenja su negativna.
6.PROBLEMI DRUGOG STEPENA SA JEDNOM
NEPOZNATOM
Za problem se kaže da je drugog stepena ako se svodi na rešavanje kvadratne
jednačine.
Postupak rešavanja obuhvata:
a) izbor promenljive
b) postavljanje jednačine
c) rešavanje jednačine
d) diskusiju rešenja
Ilustrujmo to na sledećem primeru.
Primer 16. Proizvod dva broja uvećan za njihov zbir daje 999.Koji su to brojevi ako se zna
da je prvi za 15 veći od drugog?
Manji broj označimo sa x a veći sa x +15 pa jednačina glasi:
0 984 17
999 ) 15 ( ) 15 (
2
· − +
· + + + +
x x
x x x x
Rešenja jednačine su prema tome 24 i – 41.Postavljenom problemu odgovaraju oba rešenja.
14
Zadatak 1.Sumu od 1200 dinara treba razdeliti među više osoba.Kada bi bilo 6 osoba
manje, svako bi dobio po 10 dinara više.Koliki je broj osoba?
Rešenje: x-broj osoba

x
1200
-broj dinara po osobi
Odgovarajuća jednačina glasi:
x x x x
x
x
x x
x
x
x x
x
x
x
1200 60 7200 10 1200
1200 ) 10
1200
( ) 6 (
1200 ) 10
1200
( ) 6 (
/ 1200 ) 10
1200
( ) 6 (
2
2
· − − +
· + ⋅ −
· + ⋅ −
⋅ · + ⋅ −

0 720 6
10 / 0 7200 60 10
2
2
· − −
÷ · − −
x x
x x
24
2
48
2
54 6
30
2
60
2
54 6
2
2880 36
2
4
2
2
1
− · − ·

·
· ·
+
·
+ +
·
− + −
·
x
b q p p
x

Budući da je broj osoba prirodan broj, postavljenom problemu odgovara broj 30.
Bilo je ukupno 30 osoba.
7.JOŠ O PRIMENI KVADRATNE JEDNAČINE
Kvadratne jednačine nalaze primenu kod rešavanja iracionalnih jednačina,
jednačina oblika , 0 )) ( ( )) ( (
2
· + + c x f b x f a (1)
bikvadratnih jednačina
2
) ( ( x x f · - kod jednačine (1)) i
simetričnih jednačina oblika
0 ...
1
1
1
· + + + +


− n n
n
n
n
n
a x a x a x a
Pri rešavanju iracionalnih jednačina osnovnu ulogu ima formula
) 2 ( 0
2
≥ ∧ · ⇔ · b b a b a ,
koja je tačna za
. , R b a ∈
Primer 17. Rešimo jednačinu 7 2 7 4
2
− · − x x
Na osnovu formule (2) dobijamo sistem:
) 0 7 4 ( ) 7 2 ( 7 4 , 0 7 2
2 2 2
≥ − − · − ≥ − x x x x
Iz prve jednačine dobijemo da je
2
7
≥ x
i iz druge da je x=2, što se protivi prethodnom
rešenju.Dakle, skup rešenja gornje jednačine je prazan.
Jednačine oblika (1) rešavamo uvođenjem smene f(x)=t pa dobijemo sistem:
15
) ( 0
2
x f t c bt at · ∧ · + + ekvivalentan datoj jednačini.Ako su
1
t
i
2
t
rešenja kvadratne
jednačine sistema onda imamo
). ( ) (
2 1
x f t x f t · ∨ ·
Iz tih jednačina dobijamo rešenja.
Primer 18. Jednačina 0 8 ) 3 ( 2 ) 3 (
2 2 2
· − − − − x x x x
ekvivalentna je sa: t x x t t · − ∧ · − − 3 0 8 2
2 2
Rešenja prve jednačine su
. 2 , 4
2 1
− · · t t
Tako dobijamo t x x t t · − ∧ · + ∨ · − 3 ) 0 2 0 4 (
2
a odavde:
2 3 4 3
2 2
− · − ∨ · − x x x x
Prvoj je rešenje 4 i -1, a drugoj 1 i 2.
Prema tome polazna jednačina ima četiri rešenja 4, -1, 1, 2.
Simetrična jednačina je jednačina oblika:
). 2 ( 0 ...
1
2
2
2
2
1
1
2
≥ · + + + + + +
− −




n a x a x a x a x a x a
n n n
n
n
n
n n

Kod nje su koeficijenti uz ( ,
k k n
x x

za
) ,..., 2 , 1 , 0 n k ·
jednaki.
Primer simetrične jednačine:
0 6 35 62 35 6
2 3 2
· + − + − x x x x (2)
Za rešavanje simetrične jednačine potrebno je uvesti smenu
t
x
x · +
1
(3)
Primer 19. Rešimo simetričnu jednačinu (2).Koren simetrične jednačine nije nula pa
deljenjem sa x dobijamo . 0
1
6
1
35 62 35 6
2
2
· ⋅ + ⋅ − + −
x x
x x
Grupisanjem članova dobijamo:
0 62 )
1
( 35 )
1
( 6
2
2
· + + − +
x
x
x
x
Uvođenjem smene (2) dobijamo i , 2
1
2
2
2
t
x
x · + + odnosno 2
1
2
2
2
− · + t
x
x pa se polazna
jednačina svodi na
.
1
0 62 35 ) 2 ( 6
2
t
x
x t t · + ∧ · + − −
Kako su rešenja prve jednačine
,
3
10
,
2
5
2 1
· · t t
pa je polazna jednačina ekvivalentna sa:
3
10 1
2
5 1
· + ∨ · +
x
x
x
x
odnosno sa: . 0 3 10 3 0 2 5 2
2 2
· + − ∨ · + − x x x x
Njihova rešenja su
,
3
1
, 3 , 2 ,
2
1
4 3 2 1
· · · · x x x x
što su rešenja polazne jednačine.
Napomena: Kao što se i iz rešenja vidi, ako je
α
jedno od rešenja neke simetrične jednačine
onda je to i
.
1
α
Primer 20. Rešimo simetričnu jednačinu neparnog stepena:
0 6 29 27 27 29 6
2 3 4 5
· + − + + − x x x x x
Jedno rešenje ovakve jednačine je . 1 − · x
Količinik polinoma na levoj strani jednačine i 1 + x je 6 35 62 35 6
2 3 4
+ − + − x x x x pa
polaznu jednačinu možemo prikazati u obliku:
0 ) 6 35 62 35 6 )( 1 (
2 3 4
· + − + − + x x x x x
16
Prema tome simetričnu jednačinu neparnog sistema svodimo na simetričnu jednačinu parnog
sistema.Rešenja ove jednačine, a onda i rešenja polazne su: -1; 2;
;
2
1
3;
.
3
1
Zadatak 1. Reši jednačinu: 1 2 6 + · − x x
Rešenje: x+1>0, ) 0 2 6 ( ) 1 ( 2 6
2
≥ − + · − x x x
x>-1, 1 2 2 6
2
+ + · − x x x
6 2 − ≥ − x


2
x 3 ≤
1
2
6 4
2
20 16 4
2
4
2
1
·
+ −
·
+ + −
·
− + −
·
q p p
x
5
2
6 4
2
− ·
− −
· x
konačno, x =1.
Zadatak 2. Reši jednačinu: 0 63 ) 16 ( 2 ) 16 (
2 2
· − − − − x x x x
Rešenje: t x x t t · − ∧ · − − 16 0 63 2
2 2
9
2
16 2
2
252 4 2
1
·
+
·
+ +
· t

7
2
16 2
2
− ·

· t
. 57 8
2
57 2 16
57 8
2
57 2 16
2
228 16
2
28 256 16
0 7 16
73 8
2
73 2 16
73 8
2
73 2 16
2
292 16
2
36 256 16
0 9 16
7 16 9 16
16 ) 0 7 0 9 (
2
1
2
2
1
2
2 2
2
− ·

·
+ ·
+
·
+
·
− +
·
· + −
− ·

·
+ ·
+
·
+
·
+ +
·
· − −
− · − ∨ · −
· − ∧ · + ∨ · −
x
x
x x
x
x
x x
x x x x
t x x t t
Rešenja jednačine su: ; 73 8 +
; 73 8 −

; 57 8 +
. 57 8 −
17
Zadatak 3.Reši jednačinu:
Rešenje:
2
1
2
1
1
0 6 )
1
( 2 )
1
(
0
1 2
6 2
0 1 2 6 2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2 3 4
− · +
· + +
· +
· − + + +
· + + − +
· + + − +
t
x
x
t
x
x
t
x
x
x
x
x
x
x x
x x
x x x x
4
2
6 2
2
2
6 2
2
32 4 2
2
4
1
0 8 2
0 6 2 2
2
2
1
2
2
− ·
− −
·
·
+ −
·
+ + −
·
− + −
·
· + ∧ · − +
· − + −
t
q p p
t
t
x
x t t
t t




3 2
2
3 2 4
2
4 16 4
0 1 4
4 1
/ 4
1
1
2
2
+ − ·
+ −
·
− + −
·
· + +
− · +
⋅ − · +
x
x x
x
x
x
x
3 2
2
3 2 4
2
− − ·
− −
· x
Rešenja jednačine su: 1;
; 3 2 + −
. 3 2 − −
18
1
2
0 2
2
4 4 2
0 1 2
2 1
/ 2
1
4
1
2
1
1
2
2
·
+
·
− +
·
· + −
· +
⋅ · +
− · + ∨ · +
x
x x
x x
x
x
x
x
x
x
x
Zadatak 4. Reši jednačinu: 0 1 21 21
2 3
· + + + x x x
Rešenje: Jedno rešenje simetrične jednačine je x=-1.


. 11 3 10
2
11 6 20
11 3 10
2
11 6 20
2
4 400 20
2
4
1 20 ) 1 ( ) 1 21 21 (
2
2
1
2 2 3
− − ·
− −
·
+ − ·
+ −
·
− + −
·
− + −
·
+ + · + ÷ + + +
x
q p p
x
x x x x x x
Rešenja su: -1; ; 11 3 10 + − . 11 3 10 − −

Zadatak 4: Reši jednačinu: 0 1 21 21
2 3
· + + + x x x
Rešenje: Jedno rešenje simetrične jednačine je 1 − · x
11 3 10
2
11 6 20
11 3 10
2
11 6 20
2
4 400 20
2
4
1 20 ) 1 ( ) 1 21 21 (
2
2
1
2 2 3
− − ·
− −
·
+ − ·
+ −
·
− + −
·
− + −
·
+ + · + ÷ + + +
x
q p p
x
x x x x x x
Rešenja su:
. 11 3 10 ; 11 3 10 ; 1 − − + − −

Literatura:
1. Vojvodić G., Petrović V.,Despotović R.,Šešelja B. (1996.) Matematika za II razred
srednje škole, Beograd
2. Dr.Mićić V., Dr. Kadelburg Z., Dr. Mladenović P. (1991.) Matematika za IV razred
srednjih škola, Bor
19
3. Dirk J.Strojk (1991.) – Kratak pregled istorije matematike, Beograd
4. Vojvodić G., Despotović P., Petrović V., Šešelja B., (1999.) Matematika za II razred
srednje škole (1999.) Beograd
20

Sadržaj: Sadržaj...............................................................................................................................2 1.Uvod ...............................................................................................................................3 2.Prva znanja o kvadratnim jednačinama...........................................................................4 3.Vijetove formule.Nalaženje korena kvadratne jednačine.............................................................................................................................6 3.1 .Rešavanje nepotpunih kvadratnih jednačina (slučajevi kada su jedan ili oba koeficijenta b,c u kvadratnoj jednačini jednaki nuli)......................................................................................................................................9 4.Neki slučajevi sistema dve kvadratne jednačine sa dve nepoznate.................................10 5.Diskriminanta.Nalaženje korena kvadratne jednačine.............................................................................................................................13 6.Problemi drugog stepena sa jednom nepoznatom.........................................................................................................................15 7.Još o primeni kvadratne jednačine........................................................................................................................ ....16 8.Literatura..........................................................................................................................21

2

1.UVOD Formiranju algebre kao samostalne matematičke discipline veliki doprinos dali su matematičari Indije i Srednjeg i Bliskog Istoka. Koliko je bio cenjen u svojoj sredini pokazuje i biografski podatak da je povodom njegove smrti iskovan novac posvećen "kralju matematike". Njistaknutiji matematičar XVI veka u Francuskoj je Fransoa Viet (1540-1603). koja se zove i "osnovni stav algebre". Kvadratnom jednačinama i njenim rešenjima bavili su se Vavilonci još pre 700. stepena (Vietove formule).On je u zapisivanju algebarskih izraza i relacija uveo označavanje brojeva slovima što je umnogome olakšalo operisanje sa njima. pre nove ere kao i Indijanski naučnici od V-XIV veka. i 3. On je u svojoj doktorskoj disertaciji dao strog dokaz teoreme da svaka algebarska jednačina ima bar jedan (realan ili kompleksni) koren. 3 .god. Najpoznatiji nemački matematičar svih vremena je Krl Fridrih Gaus (1777-1855). Našao je vezu između rešenja i koeficijenata jedanačina 2.

Primer 2. Sabirci su redom. kvadratni član.8 x 2 −5i. Jedno rešenje kvadratne jednačine x 2 − 3x + 2 = 0 je broj 2 a jedno broj 1.4 x 2 . Podelimo li polinom ax 2 + bx + c polinomom x. linearni član i slobodni član.b i c su elementi polja realnih ili kompleksnih brojeva i pri tome je a ≠ 0 . P 2 (1)=2*1 2 -5*1+3=0 P 2 (3)=2*3 2 -5*3+3=6 2 (α ) = 0 . Koren kvadratnog trinoma ax 2 + bx + c je koren kvadratne jedančine ax 2 + bx + c = 0 . Koren kvadratnog trinoma P 2 ( x ) je takva vrednost α nepoznate x za koju je P Dakle koren kvadratnog trinoma 2 x 2 − 5 x + 3 je broj 1. x=3.. Ukoliko je ostatak r = 0 kažemo da je kvadratne trinom ax 2 + bx + c deljiv sa 4 . kažemo da je kvadratni trinom nepotpun.c jednak nuli. množenju i deljenju polinoma bilo je reči u dosadašnjem školovanju. Leva strana jednačine (1) je polinom drugog stepena. Primer 1.2.Primeri nepotpunih 4 kvadratnih trinoma su:3x 2 + x.Rešenje (koren) kvadratne jednačine je brojna vrednost α nepoznate x. Posmatrajmo kvadratni trinom P 2 ( x) = ax 2 + bx + c. oduzimanju.Nazivamo ga kvadratni trinom i označavamo P 2 (x)= ax 2 + bx + c. aα + bx + c = 0. Osnovni zadatak za datu kvadratnu jednačinu je određivanje rešenja (korena) te kvadratne jednačine. Neka je α neki broj. pa važi: ax 2 + bx + c = (ex + d )( x − α ) + r (2) x−α .α dobijamo kao količnik polinom prvog stepena ex+d i ostatak r koji je nula ili polinom nultog stepena (broj različit od nule).PRVA ZNANJA O KVADRATNIM JEDNAČINAMA Opšti oblik kvadratne jednačine je formula oblika: (1) ax 2 + bα + c = 0 Koeficijenti a..U slučaju da je jedan ili oba od koeficijenata b. O sabiranju.Tada broj P 2 ( x) = aα 2 + bα + c dobijen zamenom x sa α u kvadratnom trinomu P 2 ( x ) nazivamo vrednost kvadratnog trinoma. P 2 ( x ) = 2 x 2 − 5 x + 3 za x=1. 2 2 -3*2+2 = 0 i 1 2 -3*1+2 = 0. da kada uvrstimo taj broj α umesto nepoznate x u jednačinu dobijamo da je vrednost leve strane jednačine jedanka nuli. tj..Nađimo vrednost kvadratnog trinoma. Zaista.

r = aα 2 +bα + c. Prema formuli (2) imamo: x 2 + 3 x − 6 = (ex + d )( x − 2) + r Sređivanjem desne strane dobijamo: Izjednačavanjem koeficijenata uz iste stepene imamo 1 = e.Kako formula (2) važi za sve x. Neka je sada P 2 ( x ) deljiv sa x − α . Rešavajući drugu linearnu jednačinu x + trinoma a to je x = Ako −d . Tada važi: P 2 ( x) = P 2 ( x) − 0 = (ax 2 + bx + c) − (aα 2 +bα + c) = = a( x 2 Dakle. Dokaz: Neka je α koren kvadratnog trinoma P 2 ( x) = ax 2 + bx + c. Kako je A ⋅ B = 0 ⇔ A = 0 ∨ B = 0. b)Ostatak deljenja istog polinoma sa x-1 je nula. Primer 4.Broj α je koren kvadratnog trinoma ako i samo ako je kvadratni trinom deljiv sa x−α . Do količnika i ostatka se može doći i metodom neodređenih koeficijenata.Tada. Do ostatka r možemo doći i ne vršeći deljenje. -6 = -2d+r odnosno e = 1. a) Ostatak deljenja kvadratnog trinoma 2 x 2 − 5 x + 3 sa x + 2 je 21. aα 2 + bα + c. x 2 + 3 x − 6 = ex 2 − 2ex + dx − 2d + r Navedeni primer dovodi nas do sledećeg tvrđenja: Teorema 1. i konačno: x + 3x – 6 = (x+5)(x-2) + 4. Neka je α koren kvadratnog trinoma ax 2 + bx + c = 0 a ≠ 0 . jer je 0=2*1 2 -5*1+3 pa je 2 x 2 − 5 x + 3 = (2 x + d )( x −1). aα 2 + bα + c = 0 Znači da je α koren polinoma ax 2 + bx + c.Primer 3. gde je d = aα + b. 3 = -2e+d. tj. ostatak deljenja polinoma ax 2 + bx + c sa x − α jednak je vrednosti tog polinoma za x = α . jer je 21=2*(2) 2 −5 * (−2) + 3 . za x = α gornja formula daje.Deobom kvadratnog trinoma x 2 + 3 x − 6 polinomom x-2 dobija se količnik x+5 i ostatak 4. to ona važi i za x = α pa imamo: aα 2 + bα + c = ( aα + d )(α − α ) + r tj. Prema tome. kako je r = 0 iz formule ax 2 + bx + c = ( ax + d )( x − α ) + r dobijamo ax 2 + bx + c = a( x − α )( x − ). r = 4.Tada imamo: ax 2 + bx + c = ( x − α)( ax + d ). d a d = 0 dolazimo do još jednog korena kvadratnog a α označimo sa x1 a −d sa x 2 onda važi: a 5 . aα 2 + bα + c = (a − α )( aα + d ) tj. P 2 ( x ) je deljiv sa x − α . a d a −α 2 ) + b( x − α ) = ( x − α )( ax + aα + b) = = ( x −α)( ax + d ). dobijamo da je proizvod a( x − α ) ⋅ ( x + ) jednak nuli ako je bar jedan od činilaca jedanka nuli. d = 5.

Primetimo da je : b c b 2 − 4ac ( x1 −x 2 ) 2 = ( x 1 + x 2 ) 2 − 4 x 1 x 2 = (− ) 2 − 4 ⋅ = a a a2 Odavde je: x1 −x 2 = + b 2 − 4ac a ili x 1 −x 2 = − b 2 − 4ac a Uzmimo sada: x 1 −x 2 = b b 2 − 4ac .NALAŽENJE KORENA KVADRATNE JEDNAČINE Neka je dat kvadratni trinom ax 2 + bx + c = a ( x − x1 )( x − x 2 ) Izmnožimo li desnu stranu dobijamo: ax 2 + bx + c = ax 2 − axx 2 −axx 1 +ax 1 x 2 = ax 2 − a ( x 1 +x 2 ) x + ax 1 x 2 Izjednačimo li koeficijente dobijamo: x 1 +x 2 = − c x 1 ⋅x 2 = a b a VIJETOVE FORMULE (3) (4) One izražavaju vezu između koeficijenata i korena kvadratne jednačine ax 2 + bx + c = 0 Primenimo Vijetove formule da odredimo x 1 i x 2 . Rešenje: P 2 ( x ) = 2 ⋅ 2 2 − 6 ⋅ 2 + 4 = 0 Ostatak je nula (polinomi su deljivi ). Posmatrajmo sistem: x 1 +x 2 = − a a x1 − 2 = x b 2 − 4ac . Odredi ostatak deljenja polinom 2 x 2 − 6 x + 4 sa polinomom x-2.Rastavi polinom x 2 − 5 x + 6 kad mu je jedan koren 2. 3. Rešenje: ( x 2 − 5 x + 6) ÷ ( x − 2) = x − 3 x 2 − 2x − 3x + 6 − 3x + 6 0 x 2 − 5 x + 6 = ( x − 2)( x − 3) Zadatak 2.VIETOVE FORMULE. odnosno a 3 3 6 .ax 2 + bx + c = a ( x − x1 )( x − x 2 ) (x 2 = − ax 1 +b ) a Zadatak 1. a Sabirajući jednačine dobijamo: 2 x 1 = − b + b 2 − 4ac .

(5) (6) a oduzimajući x2= Primer 5. (7) Dobijena jednačina predstavlja normalni oblik kvadratne jednačine. ako zamenimo =p =q a a a a imaćemo: x 2 + px + q = 0. . Vijetove formule tada glase: x 1 +x 2 = −p i x 1 ⋅x 2 = q. Primer 8: Rešenja jednačine x 2 − 10 x + 24 = 0 su: x1 = 10 + 10 2 − 4 ⋅ 24 10 + 2 = =6 i 2 2 10 − 2 x2 = = 4. Na isti način dolazimo do rešenja kvadratne jednačine 9 x 2 − 12 x + 4 = 0 Skup rešenja ove jednačine je jednočlan i iznosi { Primer 7. Primenom formula (4) i (5) odredimo rešenja kvadratne jednačine 3 x 2 + 4 x − 7 = 0 x1 = x2= − 4 + 16 + 84 − 4 + 10 = =1 2*3 6 − 4 − 16 + 84 − 4 −10 7 = =− 2*3 6 3  −7  . Skup rešenja je : 1.  3  Primer 6. Skup rešenja je dvočlan:  − 7 + i 3 − 7 − i 3  . Rešimo jednačinu: x 2 + 7 x + 13 = 0 − b + b 2 − 4ac − 7 + 49 − 52 −7 + −3 = = 2a 2 2 −7 +i 3 = 2 −7 −i 3 x2= 2 x1 = 2 3 }. 2 2   dobijamo: x2 + Podelimo li levu i desnu stranu kvadratne jednačine ax 2 + bx + c = 0 sa a ( a ≠ 0) b c b c x + = 0.x1 = − b + b 2 − 4ac 2a − b − b 2 − 4ac 2a . 2 7 . Jedanačina (7) sada ima oblik: x 2 − ( x 1 +x 2 ) x +x 1 x 2 = 0 (8) a rešenja su joj: x 1 = −p+ p 2 − 4q − p − p 2 − 4q . .x 2 = 2 2 (9) Poslednju formulu koristimo kada je p paran broj.

ali i b a c pa su rešenja: a i x2= − −c a (− c ≥ 0) odnosno a 8 . Sastavimo kvadratnu jednačinu čiji su koreni − x1 +x 2 = x2 − 5 7 i . 1 3 a njihov proizvod je − . Nepotpuna kvadratna jednačina ax 2 + bx = 0 svodi se na x(ax +b) = 0. 6 3 7 5 27 5 7 35 − = i x 1 ⋅x 2 = − ⋅ = − .c u kvadratnoj jednačini jednaki nuli) Primeri nepotpunih kvadratnih jednačina: jednostavnije – rastavljanjem na linearne činioce.Rešavanje nepotpunih kvadratnih jednačina (Slučajevi kada su jedan ili oba koeficijenta b. 3 x 2 + 2 x = 0 . tražani brojevi su 4 3 i − . Nepotpuna kvadratna jednačina ax 2 + c = 0 svodi se na x 2 = − x1 = −c a x 2 = 0 . x 2 = 0 ⇔ x = 0 ∨ x = 0 ⇒ x1 = x 2 = 0 i skup rešenja je: {0}.Primer 9. 3 x 2 + 12 = 0 mogu se rešavati primenom formula (5) i (6). Na osnovu formule (8) je: 27 35 x− = 0 /⋅18 18 18 18 x 2 − 27 x − 35 = 0. x1 i x 2 . Nepotpuna kvadratna jednačina ax 2 = 0 je ekvivalentna jednačini x 2 = 0.Koji su to brojevi? 20 5. odakle su rešenja x 1 = 0 i x 2 = − . 3 6 18 6 3 18 . Označimo te brojeve sa 1 3 Ta dva broja su koreni jednačine: x 2 − x − = 0 /⋅ 20 20 5 20 x 2 − x −12 = 0 Primer 10: Zbir dva broja je 1 + 1 + 960 1 + 31 4 = = 40 40 3 1 − 31 3 x2= =− . 40 4 x1 = Dakle. 5 4 3.1.

x 1 +x 2 = 3 −10 = −7 Rešenje: x 1 ⋅x 2 = 3 ⋅ (−10 ) = −30 x 2 − (−7) x + ( −30 ) = 0 x 2 + 7 x − 30 = 0 4. Primer 12. Rešenja jednačine 3 x 2 + 2 x = 0 dobijaju se dakle. Reši jednačinu: ( x −1)( x − 2) = 3 x 2 − 3 x −1 = 0 x1 = x2= − b + b 2 − 4ac 3 + 9 + 4 3 + 13 = = 2a 2 2 3 − 13 2 2 3 Rešenje: Zadatak 2. Jednačina 3 x 2 + 12 = 0 je ekvivalentna jednačini 3( x + 2i )( x − 2i ) = 0 čija su 2 rešenja x 1 = − i i x 2 = 2i. Reši jednačinu x ( x − 6) =13 x 2 − 6 x −13 = 0 Rešenje: p 2 − 4q 6 + 36 + 52 6 + 88 = = = 3 + 22 2 2 2 x 2 = 3 − 22 x1 = −p+ Zadatak 3. 9 .x1 = i c a i x 2 = −i c a (− c < 0) a Primer 11. Napiši jednačinu čiji su koreni 3. Zadatak 1.-10.Njeni koreni su: x 1 = 0 i x 2 = − . rešavanjem njoj ekvivalentne jednačine x (3 x + 2) = 0 . NEKI SLUČAJEVI SISTEMA DVE KVADRATNE JEDNAČINE SA DVE NEPOZNATE a)Posmatrajmo prvo sistem od jedne linearne i jedne kvadratne jednačine sa dve nepoznate.

Rešimo bikvadratnu jednačinu 2 x 4 + 5 x 2 − 3 = 0 Uvedemo li smenu x 2 = y imamo sistem: 2 y 2 +5 y −3 = 0 y = x2 Rešenja prve jednačine sistema su: y 1 = 1 . x 3 = y 2 . 3 2 10 . Ako x 2 u toj jednačini označimo sa y onda dobijamo jednačinu ay 2 + by + c = 0 . x 4 = − y 2 . y 2 = 3 2 3) Vraćamo se do jednačine x = 7-2y i dobijamo rešenja za x. odakle je y 1 =1.−3)}.  4. x=7-2y 2) Vrednost x iz prve uvrstimo umesto x u drugu jednačinu: ( 7 − 2 y ) ⋅ y = 6 odnosno: 2y2 −7y +6 = 0 . y2=− . Primer 15. Primer 14. Iz prve jednačine izrazimo x preko y: x=1+y. Ako tu vrednost uvrstimo u prvu jednačinu. Rešavanjem poslednje kvadratne jednačine dobijamo: y 1 = 2. b) Posmatrajmo jednačinu oblika: Takvu jednačinu zovemo bikvadratna. a za y 2 = −3 x 2 = 1 − 3 = −2. Skup rešenja je: {( 2. tj. x 2 = − y 1 .Sada nalaženje rešenja postavljene jednačine svodimo na nalaženje rešenja sistema: ay 2 + by + c = 0 x2 = y ax 4 + bx 2 + c = 0 a≠0 Iz prve jednačine dobijemo rešenja y 1 i y 2 Iz druge jednačine imamo da je x 2 =y 1 i x 2 = y 2 odnosno x 1 = y 1 . y2=− .  2   Do rešenja dolazimo slično kao u prethodnom primeru: 1) Iz prve izrazimo x preko y.1).2 ) .ax 2 + bxy + cy 2 + dx + cy + f = 0 mx + ny + p = 0 Primer 13. . ( − 2. Rešenje sistema: x +2 y = 7 xy = 6   3  Jeste: ( 3. što su rešenja bikvadratne jednačine.Rešimo sistem jednačina: x − y =1 x 2 + xy + y 2 − 2 x − 3 y − 2 = 0 Koristićemo metod zamene. dobićemo: (1 + y ) 2 − (1 − y ) y + y 2 − 2(1 + y ) − 3 y − 2 = 0 ili y 2 + 2 y − 3 = 0. 3 Sada iz jednačine x=1+y izračunavamo odgovarajuće vrednosti za x i to: za y 1 =1 x 1 = 1 +1 = 2.

Rešimo sistem jednačina 2 x 2 + y 2 = 25 x 2 + 2 y 2 = 41 Smenom x 2 = u i y = v dobijamo sistem: x 2 + y 2 = 25 x 2 + 2 y 2 = 41 x2 =u y 2 =v Rešavajući prve dve linearne jednačine u + v = 25 dobijamo rešenja za u i v. x 3 = i 3 . Primer 16. i 2 2 =c Konačno rešenja bikvadratne jednačine su: x 1 = c) Posmatrajmo sistem au +b = c u x2 =u y 2 =v ax 2 +by 2 a1 x 2 + 1 y 2 = 1 b c Smenom x 2 = u y 2 = v dobijamo sistem jednačina a1 u + 1 v = 1 b c Rešavajući prve dve linearne jednačine po u i v. y 1 = 4. x 2 = −3. Zamena u treću i četvrtu jednačinu sistema dobijamo rešenja: x 1 = 3. neposredno iz treće i četvrte jednačine dolazimo do rešenja. 2 2 2 .x 2 = − . Reši jednačinu: x 4 − 13 x 2 + 36 = 0 Rešenje: Uvodimo smenu x 2 = y pa dobijamo sistem: 11 . x 4 = − 3.Iz druge jednačine proizilazi x 2 = 1 i x 2 = −3 . 4 Zadatak 1.Reši sledeći sistem jednačina: x 2 + y 2 = 90 y = 3x x 2 + (3 x ) 2 = 90 x 2 + 9 x 2 = 90 10 x 2 = 90 Rešenje: x 2 =9 x 1 =3 x 2 =− 3 y 1 = 3 x 1 ⇒y 1 = 3 ⋅ 3 = 9 y 2 = 3 ⋅x 2 ⇒y 2 = 3 ⋅ ( −3) = −9 Zadatak 2. y2=− .

x 2 = −3 y1= x 3 = 2. y 2 = v u + 4v = 20 3u − v = 47 x2 =u y2 =v _______________ u = 20 − 4v 3( 20 − 4v ) −v = 47 ________________ ________________ u = 20 − 4v 60 −12 v − v = 47 u = 20 −4v _________________ _________________ u =16 v =1 u = 20 − 4v v =1 −13 v = − 13 _________________ 12 . x 4 = −2 Zadatak 3.y 2 −13 y + 36 = 0 x2 = y 13 + 169 −144 13 + 5 = =9 2 2 13 − 5 y2= =4 2 x2 = 9 x 1 = 3. Reši sistem jednačina: x 2 + 4 y 2 = 20 3 x 2 − y 2 = 47 Rešenje:uvodimo smenu: x 2 = u.

a ≠ 0. Primer 14. onda su oba a a 13 .c i Vijetovih formula mogu odrediti znakovi rešenja. Ako je D<0. b. a Ako je i − negativna. zavisiće od vrednosti potkorene veličine u formulama x1 = − b + b 2 − 4ac 2a ax 2 + bx + c = 0. onda su rešenja x 1 i x 2 istog znaka. c ∈ R i x2= − b − b 2 − 4ac 2a (2) Potkorenu veličinu b 2 − 4ac nazivamo diskriminanta i označavamo sa D.Rešenja jednačine 6 x 2 + x − 15 = 0 su različiti realni brojevi jer je b 2 − 4ac = 361 >0. D = b 2 − 4ac Ako je D>0.DISKRIMINANTA. b b =x 1 +x 2 >0. y 2 = −1.Rešenja jednačine 4 x 2 − 12 x + 9 = 0 su jednaki realni brojevi jer je b 2 − 4ac = 0. 5. Ako je D= 0. rešenja su jednaki realni brojevi. Primer 15. Primer 13.Rešenja jednačine x 2 + 3x + 15 = 0 su konjugovano kompleksni brojevi jer je D = b 2 − 4ac = −51 <0. Kakva će biti rešenja.b. a ako je − =x 1 +x 2 <0. onda su rešenja različiti realni brojevi. 2 2 Ne rešavajući kvadratnu jednačinu može se utvrditi kakvog su znaka njena rešenja. Tada se na osnovu koeficijenata a.Rešenja sistema su: x 1 = 4.DISKUSIJA KORENA KVADRATNE JEDNAČINE Posmatrajmo kvadratnu jednačinu: (1) Uz ranije izloženog saznali smo da rešenje date jednačine mogu biti različiti realni brojevi. jednaki realni brojevi ili par konjugovanih kompleksnih brojeva. pa je x1 = −b + D − 3 + 51 3 i 51 i = =− + 2a 2 2 2 3 i 51 x2=− − . rešenja su konjugovano kompleksni brojevi. Neka je za jednačinu (1) diskriminanza D ≥ 0. y 1 =1. Razlikujemo tri slučaja: 1) Ako je c =x 1 ⋅x 2 >0. x 2 = −4. Dakle. onda oba pozitivna.

2) Ako je − c =x 1 ⋅x 2 <0. a 1 b 1 − =x 1 +x 2 = =1 > 0 ⇒ pozitivno rešenje ima veću apsolutnu vrednost. 14 . onda rešenja imaju suprotne vrednosti. a 6. onda je veća apsolutna vrednost pozitivnog rešenja.Postavljenom problemu odgovaraju oba rešenja. Rešenje: c 12 =x 1 ⋅x 2 = − = −12 < 0 ⇒ rešenja su suprotnog znaka. a 1 Zadatak 2. Proizvod dva broja uvećan za njihov zbir daje 999. onda je jedno rešenje jednako nuli a drugo − . Primer 16. a ako je a b − =x 1 +x 2 <0.PROBLEMI DRUGOG STEPENA SA JEDNOM NEPOZNATOM Za problem se kaže da je drugog stepena ako se svodi na rešavanje kvadratne jednačine.Koji su to brojevi ako se zna da je prvi za 15 veći od drugog? Manji broj označimo sa x a veći sa x +15 pa jednačina glasi: x( x +15 ) + x + ( x +15 ) = 999 x 2 +17 x − 984 = 0 Rešenja jednačine su prema tome 24 i – 41. pri čemu: ako je a b =x 1 +x 2 >0. Odredi znakove korena ne rastavljajući jednačinu x 2 − x − 12 = 0. Postupak rešavanja obuhvata: a) izbor promenljive b) postavljanje jednačine c) rešavanje jednačine d) diskusiju rešenja Ilustrujmo to na sledećem primeru. onda su rešenja suprotnog znaka. a a Zadatak 1. onda je veća apsolutna vrednost negativnog rešenja i ako je a b − =x 1 +x 2 = 0. a 3) Ako je c b =x 1 ⋅x 2 = 0. a b − =x 1 +x 2 = −8 < 0 ⇒ oba rešenja su negativna. Odredi znakove korena ne rešavajući jednačinu x 2 + 8 x + 20 = 0 Rešenje: c =x 1 ⋅x 2 = 20 > 0 ⇒ rešenja su istog znaka.

.. što se protivi prethodnom 2 rešenju.Sumu od 1200 dinara treba razdeliti među više osoba. jednačina oblika a ( f ( x)) 2 + b( f ( x)) + c = 0. koja je tačna za a.Dakle. svako bi dobio po 10 dinara više.JOŠ O PRIMENI KVADRATNE JEDNAČINE Kvadratne jednačine nalaze primenu kod rešavanja iracionalnih jednačina.Koliki je broj osoba? Rešenje: x-broj osoba 1200 -broj dinara po osobi x 1200 +10 ) = 1200 / ⋅ x x 1200 x ( x − 6) ⋅ ( +10 ) = 1200 x x 1200 ( x 2 −6 x) ⋅ ( +10 ) = 1200 x x 1200 x + 10 x 2 − 7200 − 60 x = 1200 x ( x − 6) ⋅ ( 10 x 2 − 60 x − 7200 = 0 / ÷10 x 2 − 6 x − 720 = 0 Odgovarajuća jednačina glasi: p 2 − 4q b + 36 + 2880 6 + 54 60 = = = = 30 2 2 2 2 6 − 54 48 x2= =− = −24 2 2 x1 = −p+ Budući da je broj osoba prirodan broj. skup rešenja gornje jednačine je prazan. postavljenom problemu odgovara broj 30.4 x 2 − 7 = ( 2 x − 7) 2 (4 x 2 − 7 ≥ 0) 7 Iz prve jednačine dobijemo da je x ≥ i iz druge da je x=2. b ∈R. Jednačine oblika (1) rešavamo uvođenjem smene f(x)=t pa dobijemo sistem: 15 .Kada bi bilo 6 osoba manje. bikvadratnih jednačina ( f ( x) = x 2 .kod jednačine (1)) i simetričnih jednačina oblika a n x n +a n −1 x n −1 +. Primer 17. +a n −1 x +a n = 0 (1) Pri rešavanju iracionalnih jednačina osnovnu ulogu ima formula a = b ⇔ a = b 2 ∧ b ≥ 0( 2) .Zadatak 1. 7. Bilo je ukupno 30 osoba. Rešimo jednačinu 4 x 2 − 7 = 2 x − 7 Na osnovu formule (2) dobijamo sistem: 2 x − 7 ≥ 0.

2. Iz tih jednačina dobijamo rešenja. x 3 = 3. Prema tome polazna jednačina ima četiri rešenja 4. Rešimo simetričnu jednačinu (2)..t 2 = −2.. x 2 x 3 1 1 Njihova rešenja su x 1 = .1. Tako dobijamo (t − 4 = 0 ∨ t + 2 = 0) ∧ x 2 − 3 x = t a odavde: Prvoj je rešenje 4 i -1. Rešimo simetričnu jednačinu neparnog stepena: 6 x 5 − 29 x 4 + 27 x 3 + 27 x 2 − 29 x + 6 = 0 Jedno rešenje ovakve jednačine je x = −1. a drugoj 1 i 2. x 4 = .at 2 + bt + c = 0 ∧ t = f ( x) ekvivalentan datoj jednačini. x 2 − 3 x = 4 ∨ x 2 − 3 x = −2 Kod nje su koeficijenti uz x n −k . +a n −2 x 2 +a n −1 x +a n = 0(n ≥ 2). n) jednaki. x k ( za k = 0. Primer 18. x x Grupisanjem članova dobijamo: 1 1 6( x 2 + 2 ) − 35( x + ) + 62 = 0 x x 1 1 2 2 2 2 Uvođenjem smene (2) dobijamo i x + 2 + 2 = t . -1. Primer 20.. x 5 10 ... Primer simetrične jednačine: 6 x 2 − 35 x 3 + 62 x 2 − 35 x + 6 = 0 1 Za rešavanje simetrične jednačine potrebno je uvesti smenu x + = t x (2) (3) Primer 19. Simetrična jednačina je jednačina oblika: a n x 2 +a n −1 x n −1 +a n −2 x n −2 + . odnosno x + 2 = t − 2 pa se polazna x x jednačina svodi na 6(t 2 − 2) − 35t + 62 = 0 ∧ x + Kako su rešenja prve jednačine t 1 = x+ 1 = t. 2 3 Napomena: Kao što se i iz rešenja vidi. pa je polazna jednačina ekvivalentna sa: 2 3 1 5 1 10 = ∨x+ = odnosno sa: 2 x 2 − 5 x + 2 = 0 ∨ 3x 2 − 10 x + 3 = 0. x 2 = 2.Ako su t 1 i t 2 rešenja kvadratne jednačine sistema onda imamo t 1 = f ( x ) ∨t 2 = f ( x ). 1. Količinik polinoma na levoj strani jednačine i x +1 je 6 x 4 − 35 x 3 + 62 x 2 − 35 x + 6 pa polaznu jednačinu možemo prikazati u obliku: ( x +1)( 6 x 4 − 35 x 3 + 62 x 2 − 35 x + 6) = 0 16 . Jednačina ( x 2 − 3x) 2 − 2( x 2 − 3x) − 8 = 0 ekvivalentna je sa: t 2 − 2t − 8 = 0 ∧ x 2 − 3x = t Rešenja prve jednačine su t 1 = 4.Koren simetrične jednačine nije nula pa 1 1 2 deljenjem sa x dobijamo 6 x − 35 x + 62 − 35 ⋅ + 6 ⋅ 2 = 0.2.t 2 = . što su rešenja polazne jednačine. ako je onda je to i 1 α jedno od rešenja neke simetrične jednačine α ..

3 17 . 8 − 57 . 3. 2 x1 = Rešenja jednačine su: 3 7 8 + 7 . 8 − 7 . Reši jednačinu: Rešenje: 6 − 2 x = x +1 x+1> 0.Rešenja ove jednačine. 2 3 Zadatak 1. 6 − 2x = x 2 + 2x + 1 − 2 x ≥ −6 x2 ≤ 3 x1 = p 2 − 4q − 4 + 16 + 20 −4 +6 = = =1 2 2 2 −4 −6 x2= = −5 2 −p+ konačno. 8 + 5 . 1 1 . a onda i rešenja polazne su: -1.Prema tome simetričnu jednačinu neparnog sistema svodimo na simetričnu jednačinu parnog sistema. x =1. Zadatak 2. 6 − 2 x = ( x +1) 2 (6 − 2 x ≥ 0) x> -1. Reši jednačinu: ( x 2 −16 x) − 2( x 2 −16 x) − 63 = 0 Rešenje: t 2 − 2t − 63 = 0 ∧ x 2 − 16 x = t t 1= 2 + 4 + 252 2 +16 = =9 2 2 2 −16 t 2= =− 7 2 (t − 9 = 0 ∨ t + 7 = 0) ∧ x 2 −16 x = t x 2 −16 x = 9 ∨ x 2 −16 x = −7 x 2 −16 x − 9 = 0 16 + 256 + 36 16 + 292 16 + 2 73 = = = 8 + 73 2 2 2 16 − 2 73 x2= = 8 − 73 2 x 2 −16 x + 7 = 0 x1 = 16 + 256 − 28 16 + 228 16 + 2 57 = = = 8 + 57 2 2 2 16 − 2 57 x2= = 8 − 57 . 2. .

−2 − 3. −2 + 3.Reši jednačinu: x 4 + 2x3 − 6x 2 + 2x +1 = 0 2 1 + =0 x x2 1 1 ( x 2 + 2 ) + 2( x + ) − 6 = 0 x x 1 x+ =t x 1 x2 + 2 + 2 = t 2 x 1 x2 + 2 = t 2 − 2 x x 2 + 2x − 6 + Rešenje: t 2 − 2 + 2t − 6 = 0 t 2 + 2t − 8 = 0 ∧ x + t 1= t 2= −p+ 1 =t x p 2 − 4q − 2 + 4 + 32 − 2 + 6 = = =2 2 2 2 −2 −6 = −4 2 1 1 = 2 ∨ x + = −4 x x 1 x + = 2 /⋅ x x x 2 +1 = 2 x x+ x 2 − 2 x +1 = 0 x1 = 2 + 4 −4 2 +0 = =1 2 2 1 = −4 /⋅ x x x 2 +1 = −4 x+ x 2 + 4 x +1 = 0 − 4 + 16 − 4 −4 +2 3 = = −2 + 3 2 2 −4 −2 3 x2= = −2 − 3 2 x1 = Rešenja jednačine su: 1.Zadatak 3. 18 .

−0 + 1 . 2 x1 = −p+ Rešenja su: -1.. Mladenović P. 1 1 3 1 1 3 1 Literatura: 1. Reši jednačinu: x 3 + 21x 2 + 21x + 1 = 0 Rešenje: Jedno rešenje simetrične jednačine je x=-1. Dr..Zadatak 4. Vojvodić G. (1991. (1996. − 0 − 1 .Despotović R..Mićić V. Beograd 2..) Matematika za IV razred srednjih škola. −1 −3 1 . Dr. Bor 19 . 1 1 0 1 Zadatak 4: Reši jednačinu: x 3 + 21x 2 + 21x + 1 = 0 Rešenje: Jedno rešenje simetrične jednačine je x = −1 ( x 3 + 21 x 2 + 21 x +1) ÷ ( x +1) = x 2 + 20 x +1 p 2 − 4q − 20 + 400 − 4 − 20 + 6 11 = = = −10 + 3 11 2 2 2 − 20 − 6 11 x2= = −10 − 3 11 2 x1 = −p+ Rešenja su: − . ( x 3 + 21 x 2 + 21 x +1) ÷ ( x +1) = x 2 + 20 x +1 p 2 − 4q − 20 + 400 − 4 − 20 + 6 11 = = = −10 + 3 11 2 2 2 − 20 − 6 11 x2= = −10 − 3 11.Šešelja B. Dr. Kadelburg Z. − 0 +3 1 . Petrović V..) Matematika za II razred srednje škole.

Beograd 4.. Petrović V. Dirk J. Vojvodić G.) Matematika za II razred srednje škole (1999.) Beograd 20 . Šešelja B. Despotović P.Strojk (1991.. (1999..3..) – Kratak pregled istorije matematike.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->