P. 1
19 vek oblacenje

19 vek oblacenje

|Views: 327|Likes:
Published by Andrea Radulovic

More info:

Published by: Andrea Radulovic on Feb 29, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/19/2015

pdf

text

original

Ljubinka Trgovčević

Žene kao deo elite u Srbiji u 19. veku. Otvaranje pitanja
1. Tradicionalne i moderne elite1 U 19. vek Srbija je ušla kao teško zaostala oblast u kojoj su tek nakon ustanaka 1804-1815. započeli proces stvaranja države i, paralelno s njim, građenje modernog društva. U doba osmanske vlasti ona nije imala sopstvenu tradionalnu elitu, kao ni elitu po poreklu, jer nije imala aristokratiju niti sopstveni upravljački sloj. Građenjem države započet je i lagani proces socijalnog raslojavanja, pa se, iz tada egalitarnog srpskog društva, najpre izdvojio uski državnobirokratski sloj, koji su činili vođe ustanaka i njihove porodice. Njima su se ubrzo pridružili i malobrojni pismeni Srbi koji su stigli iz preka - mahom iz južne Ugarske - da pomognu organizovanju države i njenih institucija te školstva. Sredinom veka već se oformila tradicionalna elita, vezana za dvor i visoku birokratiju, uz oficire, sveštenstvo i malobrojnu, a uticajnu inteligenciju. Postepeno su se, sa razvojem gradova i građanstva te procesom modernizacije, izdvajale i ostale grupe modernih elita, koje se formiraju i
1

Definicija elita je preuzeta od Gi Rošera (Introduction á la sociologie gõnõrale, 3. Le Changement social, Paris, 1972, 135), a podrazumeva pojedince ili grupe koji, zahvaljujući moći ili uticaju, doprinose istorijskim činovima nekog kolektiva, bilo odlukama i idejama koje preuzimaju ili osećajima koje izražavaju i simbolizuju.

Bilo je. a samim tim i društvenu promociju i time ličnu pripadnost nekoj od grupa moderne elite. Deo tradicionalne elite U nerazvijenim društvima sistem tradicionalnih elita je jednostavan jer ga čine dvor i aristokratija (tamo gde ih ima). Ipak. Tokom celog posmatranog razdoblja u Kneževini/Kraljevini Srbiji nije bilo nijedne vladarke jer su. postojali samo muški naslednici prestola. Za žene u Srbiji postojala su dva načina uključivanja u elitu: prvi je proizlazio iz njihove pripadnosti . i pri smenama dinastija. osim pri dvoru i njegovoj okolini. Gotovo ceo 19. vek ti su delovi elita u Srbiji bili primarni. pet . ipak.252 Žene kao deo elite u Srbiji u 19. u patrijarhalnoj društvenoj strukturi žensko učešće u elitama je bilo minimalno. politička elita i visoka državna birokratija. ali se time ne umanjuje njihova važnost jer su one za svoju sredinu imale značaj primera.sloju tradicionalne elite. dok će tek u poslednjim njegovim decenijama i prodorom moderne podele rada nastati i elite svojstvene razvijenim građanskim društvima. pored toga. pa se ne može uočiti. 2. a drugi se zasnivao na školovanju koje im je omogućavalo sticanje zanimanja.rođenjem ili udajom . a tadašnje zakonodavstvo. nije ni predviđalo mogućnost nasleđivanja po ženskoj liniji. veku umnožavaju onom brzinom kojom je tekla profesionalizacija. odnosno državno-upravnoj eliti nego samo pojedinačan. visoko sveštenstvo i ekonomska (trgovačko-preduzetnička) elita. posredan ili neposredan uticaj na delove tih elita. njihovo participiranje u političkoj. oficirski kor. U oba slučaja reč je o malom broju žena koje su bile deo neke od ovih društvenih grupa.

od novije literature. iz čega su proizilazila sva druga politička ograničenja. njihova bliska rodbina te dvorske dame i gospođice. veka okupile u Cirihu. Izuzetak je njihovo učešće u političkim aktivnostima srpskih socijalista. naspram okrenutosti ka Austriji njenog muža. Kraljica Draga. 2000. koji je sam po sebi imao značaj. i dr. one nisu imale pravo glasa. državnog činovnika. očito je bilo njeno rusofilstvo. Najpre. što se ogledalo i u nekim kadrovskim rešenjima. prir.Ljubinka Trgovčević 253 suvladarki: knjeginje Ljubica. i A. kojima su pripadale prve srpske studentkinje koje su se u ranim sedamdesetim godinama 19. Kraljica Natalija Obrenović: Moje uspomene. društveni i politički doprinos.. Politička participacija žena u eliti u nemodernim društvima je bila minimalna i svedena na posredno delovanje. . ali se time nije isključivao ni onaj nevidljivi. Dosadašnja istraživanja pokazuju da je kod obe kraljice bilo primetno njihovo uticanje na politički život zemlje. Beograd.2 Zajedničko ženama na srpskom dvoru je to da one nisu imale formalne dužnosti koje bi podrazumevale drugačiji uticaj osim statusnog. npr. Za Dragu Mašin se može reći da je često bila mužu savladarka i savetnica. pravo na školovanje i zapošljavanje. Trgovčević. i njeno podržavanje kraljevih političkih protivnika. Lj. Beograd. Pored toga zakonske smetnje su im uskraćivale pravo na imovinu i raspolaganje njome. Tada 2 Up. posredni ili neposredni (preko muža ili drugih pripadnika elite). zvanje i status. 1999. Stolić. Pored njih su dvorsku žensku elitu činili princeze (u srpskom slučaju ćerke kneza Miloša Obrenovića i njegove braće te ćerke Aleksandra i ćerka Petra Karađorđevića). Kad je u pitanju bila Natalija. Persida i Julija te kraljice Natalija (od 1882) i Draga.

4 3. 3 . One su svojim raznolikim delatnostima doprinele i političkoj i društvenoj emancipaciji žena. 15-16. 4 Prema: A. iako je u nizu slučajeva bilo očigledno. 142. Milutinović. U srpskom društvu su poznati primeri Tomanije Obrenović i Anke Kostantinović. dok je druga njegova ćerka. Vasiljević. rodbinskih i društvenih veza. R. Najpoznatije su bile sestre Anka i Milica Ninković. Moje uspomene. veku upoznate sa idejama ruskih revolucionara.254 Žene kao deo elite u Srbiji u 19. žene i ćerke kneza Jevrema Obrenovića. Ljušić. Beograd. veka obrazovanih žena nije bilo. ali i drugih žena bliskih dvoru ili supruga i rođaka političara. K. ćerka kneza Miloša Obrenovića. osim nekoliko supruga Srba iz Ugarske koji su prateći svoje muževe došle u Srbiju. 1979. udata Stojiljković. 17-28. a ovom krugu su pripadale i Draga Ljočić. one su po povratku sa studija pokušale da prosvećivanjem naroda i zalaganjem za socijalnu pravdu i same učestvuju u promenama srpskog društva. malo je bila pismena Petrija. posedovala je nezvaničnu političku moć i imala veliki uticaj na liberale. Pravo na obrazovanje U agrarnom i nerazvijenom društvu na početku 19. Prema onome šta se zna. Zbornik Istorijskog muzeja Srbije. i Jelisaveta Marković-Pešić. Prve srpske socijalistkinje i ruske nihilistkinje u Cirihu. od Up. koje je najčešće teško ispitivo. Mileva Andrijević.3 Ne može se zanemariti ni posredno političko delovanje žena preko bračnih. Jedna od njih je i Mileva Alimpić. Slično je bilo i u vladarskoj porodici. Jelisaveta-Savka. Beograd. 1990. prir. rođaka knjeginje Ljubice i supruga generala Ranka Alimpića: po savremenicima.

osim opšteobrazovnih predmeta. Gornji Milanovac. koji je vodila kada je imala 16 godina. Ljušić. išla u školu u Kragujevcu i učila italijanski jezik. lepo ponašanje. 8 Congròs des Historiennes suisses/8. N. i Ljubavi srpskih vladara i političara.. kojom se predviđalo šestogodišnje školovanje tokom kojeg su se.. R. i Les femmes dans la sociõtõ europõenne/Die Frauen in der europaeischen Gesellschaft. 263-278. 6 Up. potpisala ih je inicijalima). 2000. kao i u svim kasnijim zakonima.6 Školovanje ženske dece se pominje u prvome Školskom zakonu Kneževine Srbije iz 1844. ali je i ostajalo odvojeno školovanje.Ljubinka Trgovčević 255 1822.1837.ručni rad. godinu dana kasnije i u Up. Niš.5 Možda je prva Srpkinja toga doba koja je pouzdano znala da čita i piše bila Anka-Ana. a njen dnevnik iz 1837. I kasniji zakoni su bili slični i zadržavali se na izmenama koje su približavale nivoe opšteg obrazovanja u muškim i ženskim školama. Pismena je bila i Stanka. godine. ako ih nije bilo. ćerka Jevrema Obrenovića. jedna od ljubavnica kneza Miloša. Mišković. godine. ali se predviđaju posebno škole za žensku decu. Ona je iskoristila priliku što je u Srbiju došao Dimitrije Tirol da podučava mlade srpske kneževe te je uzela njegovu ženu za svoju učiteljicu. u Paraćinu. učile i veštine vezivane samo za ženski pol . Schweizerische Historikerinnentagung. 5 . Knjeginja Ljubica. je veoma dragocen izvor za društvenu istoriju. Posebna Uredba o ženskim školama doneta je 1846. devojčice se nisu mogle školovati zajedno sa dečacima posle navršene desete godine. Genòve. 1997. 2000. pevanje. Na osnovu ovih propisa prva škola za žensku decu otvorena je 1845. Bauerntochter und Prinzessin: Das Tagebuch der Ana Obrenović. Belgrad. Mlada Anka-Ana je već sa 13 godina u Zabavniku objavljivala prevode pripovedaka (naravno.

1998. Srednje obrazovanje devojaka počelo je osnivanjem Više ženske škole 1863. Tek se 1906. a mogućnost zajedničke edukacije dece oba pola dopuštao do navršene desete godine starosti). pa je 1898. L. za njegovo ostvarenje nisu postojali ni materijalni uslovi. ove škole su osnovane u Kragujevcu.7 Po ugledu na beogradsku. a devojčice su školovanje mogle da nastave u devojačkim školama koje su trajale dve godine. veku Beogradu. veka. obavezno školovanje smanjeno na četiri godine. godine ukupno je otvoreno 18 ženskih škola. koja je teško prihvatala činjenicu da žensko dete boravi izvan kuće. sam ovaj čin bio je značajan napredak. Iako je zakon i dalje ostao restriktivniji prema ženskoj deci (jer je zadržao odvojene zgrade za žensku i mušku decu. zakon je bio mnogo napredniji nego što je bilo samo društvo. Položaj žene kao merilo modernizacije.256 Žene kao deo elite u Srbiji u 19. imala zadatak i da obrazuje učiteljice za rad u ženskim osnovnim školama. Tek sa osnivanjem Ženske učiteljske škole 1900. Time se on nije mogao u potpunosti primeniti. 141-161. 7 Up. i 20. zakonski uvode mogućnost koedukacije i postojanje mešovitih škola za decu oba pola. kada je uvedeno obavezno školovanje sve muške i ženske dece u trajanju od šest godina. . godine. a do 1858. ova škola je izgubila značaj. Beograd. Modernost i patrijarhalnost kroz prizmu državnih ženskih institucija: Viša ženska škola (1863-1913). u: Srbija u modernizacionim procesima 19. Perović. Radikalni zaokret u zakonodavnom smislu donet je početkom 1883. osim opšeg obrazovanja. Ona je. Šapcu. u Beogradu. Međutim. 2. Od 1879. posebno na selu. Osim otpora sredine. a njene su nastavnice bile neke od prvih visoko obrazovanih žena u Srbiji. Valjevu i Kruševcu.

godine. 1871. otišla u Cirih. godine. ono je bilo uslov za upis na fakultet. Trnavac. 1999. Kosmološko traganje za novom školom. u: na i. osnovanoj 1863. Devojke su od 1879."9 Vaspitni zavod za žensku decu (1895) i dr. Modernizacioni 8 izazovi u sistemu srednjoškolskog obrazovanja u Beogradu 1880-1905. 165. Neke su ipak uspele da Up.8 Pored državnih škola postojale su i privatne. Djurović. mogle da pohađaju muške gimnazije i privatno polažu maturu. a zatim da traže saglasnost rektora za upis. 9 A. godine. ali je i ona. pre svega. Indiferentnost prema školovanju ženske dece u Srbiji 19.m. ali samo po izričitom odobrenju koje se teško dobijalo jer su direktori gimnazija nerado primali devojke među svoje đake. nije postojala ženska gimnazija. nakon jednoga semestra. . koje je besplatno obučavalo siromašne devojke za različite zanate. a u okrilju Ženskog društva iz Beograda. Studije je. i N. Viši zavod za vaspitanje devojaka (1890). sa zadatkom da pruži "savremeno obrazovanje na naučnoj osnovi i vaspitanje u duhu srpske narodnosti i prema potrebama srpske kuće i srpskog društvenog života. Obrazovanje na Velikoj školi. Kako ono nije bilo zakonski regulisano. među njima i Zavod za srpsku siročad (1877).. Društvo za potpomaganje i vaspitanje sirotne i napuštene dece (1879). se kao vanredni slušalac Filozofskog fakulteta upisala D. veka. Beograd. Nikolova. M. Ali veliki problem za nastavak višeg školovanja bilo je gimnazijsko obrazovanje. bilo je izuzetak. Školovanje ženske mladeži u Srbiji do 1914. Pred rat je otvorena i trgovačka škola. 73-82 i 55-72. onemogućavao propis o obaveznoj maturi. Ljočić.Ljubinka Trgovčević 257 radila je i prva ženska zanatska škola. a u Srbiji sve do 1905. koju su devojke mogle da polažu privatno.

18% nevesta u gradovima bilo pismeno. veku prebrode nametnute prepreke i 1891.97%. 429. 45 zanatskih škola. a jedna trećina od ukupnog broja pismenih živela je u Beogradu. Beograd. Kao rezultat ovog s teškoćama razvijanog ženskog školstva početkom 20. dok je i dalje u selima njihov broj bio izuzetno nizak – 3. su diplomirale Leposava Bošković i Kruna Dragojlović. je bilo 7. 12 gimnazija.258 Žene kao deo elite u Srbiji u 19. Ipak je broj školovanih žena i dalje ostao mali. veka u Srbiji je bilo 165 ženskih osnovnih škola. te je. diplomira i prva žena arhitekta Jelisaveta Načić. odnosno duplo manje nego što je bilo nepismenih muškaraca. karakteristično je da je stalno rastao broj mladih devojaka koje su bile pismene. godine. posebno u većim mestima. 61. O školovanju ženske dece. u Beogradu čak 83. početkom 20. Postepeno se broj žena na studijama povećavao tako da 1900.10 10 Prema: M. i 1908. dve ženske učiteljske škole i nekoliko privatnih zavoda. 1999. potom i Angelina Nešić. a na selu 1. a udeo žena među nepismenima i dalje visoka: 1900. Većina pismenih je bila iz grada (1895.3%). veka je obuhvatnost ženske dece školovanjem bila 17%. Međutim. 1-4.59%. tako da su uoči Prvoga svetskog rata one činile 10% upisanih studenata. I pored zakonske obaveze. Tokovi istorije. tri više ženske škole. Isić. Vidosava Milovanović i dr. Nastankom Beogradskog univerziteta (1905).36% pismenih žena (po drugima podacima 6%). prema podacima o sklapanju braka između 1900. . devojkama je i pravno dozvoljeno redovno studiranje. u gradovima je bilo pismenih žena 37.

Prava profesionalizacija i nova zanimanja zahtevala su i nova znanja koja devojke tada još nisu mogla da steknu u zemlji. u Minhenu dve (gde je doktorat iz filozofije u julu 1910. stekla Pravda Marković). koja je studije okončala 1879. Za njom su došle i druge devojke te je do 1914. a u Tibingenu se. a morale su da poštuju državni raspored o mestu službovanja. Profesionalna emancipacija Žene postaju delovi modernih elita tek kada su stekle pravo na profesionalnu i političku emancipaciju. nakon studija u Berlinu. Ograničene su. što im je uskraćivalo stalnost zaposlenja i pravo na penziju. a kasnije i stručno te visoko obrazovanje.Ljubinka Trgovčević 259 4. obrazovala Zorka Milošević. veka je te mogućnosti davala najpre Švajcarska. One ostaju uskraćene i za primanja koja su manja nego kod muškaraca istog zvanja... na Berlinskom univerzitetu je do 1914. medicinu na Ciriškom univerzitetu upisala prva devojka iz Srbije D. ali nisu mogle da postanu ukazni državni činovnici. profesionalna emancipacija je bila postepena i najpre se primenila u školama: u prvoj fazi dozvolom da žene steknu opšte. na Ciriškom univerzitetu studiralo 32 srpskih građanki. kome je sledilo i postepeno osvajano pravo na zaposlenje. Kao i u većini evropskih zemalja. Prema do sada prikupljenim podacima. U drugoj polovini 19.Ljubica Roknić. Pravo na rad u državnoj službi najpre su stekle učiteljice. u Haleu tri. Zbog toga su devojke odlučne da se obrazuju odlazile u inostranstvo. studiralo deset devojaka iz Srbije. i postala prva lekarka u Srbiji. U Gizenu je poljoprivredu studirala Danica Bončić. Posebna zanimljivost je da je prva žena koja je . i obavezom udaje za učitelje jer su pri izboru drugoga bračnog partnera ostajale bez posla. još teže. pa je još 1872. Ljočić. dok je u Jeni bila samo jedna studentkinja .

1998. Nisu kompletirani ni podaci o devojkama sa doktoratom.11 Navedeni brojevi su tek prvi rezultati istraživanja. Radmila Milošević i Slavka Mihajlović. i 1914. jer nedostaju imena devojaka koje su bile u Francuskoj i Rusiji te na visokim austrijskim školama i drugima obrazovnim ustanovama tadašnje Evrope. Ljočić se prva i susrela sa preprekama i po povratku u Srbiji početkom 1879. Lj. postala prva žena koja je stekla diplomu te škole. i 1914. Njima se priključuju i pet devojaka koje su doktorsku titulu stekle u Francuskoj. i Kraljevina Srbija je stipendijama pomagala neke od svojih građanki da steknu univerzitetske diplome: između 1882. država je stipendirala studije u inostranstvu za 46 devojaka. ove visokoobrazovane žene su težile da ostvare pravo na rad. Kao prva srpska lekarka. Iako je najveći broj o trošku roditelja odlazio u strane škole. između 1898. D. godine. 1998. što je bilo 5% od ukupnog broja srpskih pitomaca. i u julu 1913. 181-208. Istorijski časopis. uputila je molbu Ministarstvu unutrašnjih Up. 83-101. Osim pomenute D. jedno od prava koje su dugo i postepeno osvajale. Iako malobrojne. 11 . Položaj žene kao merilo modernizacije.260 Žene kao deo elite u Srbiji u 19. 2. je još pet državljanki Srbije odbranilo teze u Švajcarskoj (iz medicine Angelina Jakšić. hemije Vukosava Marjanović i pedagogije Ljubica Roknić). u: Srbija u modernizacionim procesima XX veka. Beograd. veku završila studije na Tehničkoj visokoj školi u Darmštatu bila Jovanka Bončić. i Studenti iz Srbije u Švajcarskoj do kraja Prvoga svetskog rata. koja je upisala arhitekturu u jesen 1909. Beograd. knj. Ljočić. O studentkinjama iz Srbije na stranim univerzitetima do 1914. Trgovčević. XLIV (1997). kao i tri devojke koje su to obavile u Nemačkoj.

a tek će kasnije svoju karijeru nastaviti kao lekarka. Neki od tih objekata ostali su sačuvani i do danas. 1976. Čini se da je prva žena sa diplomom Velike škole imala manje prepreka u karijeri. godine. Očigledno talentovana. po njenim nacrtima uređen je i Terazijski plato koji je bio centralna tačka Beograda između dva svetska rata. Ipak. diplomirala arhitekturu. PINUSZapisi. Ministarstvo je sastavilo komisiju kojoj je sumnjičavo naloženo da kandidatkinju ispita iz "cele medicine i hirurgije. Građa za proučavanje dela žena arhitekata sa Beogradskog univerziteta generacije 1896-1940. koja je 1900.Ljubinka Trgovčević 261 dela da joj dozvoli privatnu lekarsku praksu. godine . Đurić-Zamolo.posle položenog stručnog ispita 1902. D. prvo postati lekarski pomoćnik u beogradskoj Državnoj bolnici. jer je Jelisaveta Načić. a .13 Primer ove dve žene pokazuje da su one ipak uspevale da se i profesionalno dokažu. osnovnu školu Kralj Petar. na tlu Jugoslavije. ona će 1881. završenu 1906. u istoimenoj ulici. iako im se put teže otvarao V. Žene lekari u ratovima 1876-1945. 16-17. neposredno po završetku studija postavljena za crtača. 13 Up. Njen prodor je omogućio da je slede i druge devojke koje su postepeno sticale pravo na bavljenje svojim profesijama. 12 . za štampu priredio te predgovor i pogovor napisao Aleksandar Kadijević. ona je do Prvoga svetskog rata projektovala i izvela nekoliko objekata zapaženih vrednosti: lepe barokne stepenice koje se sa Kalemegdana spuštaju ka zgradi Francuske ambasade.i za arhitektu Beogradske opštine. te crkvu Aleksandar Nevski u Dušanovoj ulici. Beograd. 1996. godine. 19-21 i 43-47. Beograd. 5."12 a kako nisu mogli da nađu zamerke složili su se da joj se može priznati stečeno zvanje. Gavrilović.

telegrafiskinja. godine. Žena je u tim slučajevima nosilac. Socijalna promocija Za socijalnu promociju postojala su dva puta . u: Srbija u modernizacionim procesima XX veka.262 Žene kao deo elite u Srbiji u 19. su među državnim službenicima jednu petinu činile žene: ukupno ih je 2124 radilo poslove babica. Pošto je ostvarenje karijere bilo retko i javlja se tek od poslednjih godina 19.udaja ili karijera. veka. posebno jer se i na srpskom primeru uočava samoreprodukcija elita. a koja se ogledala i bračnim povezivanjem unutar elitnih grupa. Položaj žene kao merilo modernizacije. Beograd. učiteljica i sl.14 5. 240. smetnja ili moguća dopuna tog statusa. Slučaj žena stručnjaka u Srbiji 1903-1912. Ali žena je mogla da bude Up. te se kao takva javljala i u Srbiji. 1998. Smetnja je bila u slučajevima kada je njen društveni status bio znatno niži od statusa porodice u koju je odlazila ili nameravala da uđe. poveća ili umanji. Sama je bila nosilac društvenog statusa ako je poticala iz familije koja je spadala u neku od elitnih grupa. Zakonska regulativa ih još nije dovoljno uvažavala. Žene "u smislu razumevanja našeg naroda". to je udaja za uglednog i/ili materijalno situiranog muža bio način kojim je žena mogla da ostvari viši društveni status. D. 14 . poznata u svim društvima i istorijskim epohama. i onda je bračnim vezama mogla da taj status zadrži. Ta vrsta socijalne pokretljivosti žena je pojava dugog trajanja. bile su manje plaćene i teže stizale do viših mesta. ali su ipak uspele da posle stečenog prava na obrazovanje steknu pravo i na rad. Već 1900. 2. Stojanović. veku nego pripadnicima drugoga pola.

spona koja je povezivala elite. nastala iz kruga ustanika. a . To je posebno uočljivo u slučajevima povezivanja delova tradicionalnih i finansijskih elita. ali u bogatim porodicama je ona mogla biti i sredstvo povezivanja ekonomske i političke moći: primer je beogradski trgovac Hadži Toma koji je sve svoje četiri kćeri udao za političare. u: Pero i povest .Filipa Hristića. Beograd.Srpsko društvo u sećanjima. Vuletić. Prva srpska upravljačko-birokratska elita. kojom obe elitne grupe dobiju dodatni ugled. Radivoja Milojkovića i Antu Bogićevića. 1999. kasnije ministre . A. 164. bio jedan od najvažnijih načina interesnog povezivanja unutar jedne ili različitih elita. a muž osiguravao finansijsku podlogu. te su njihove rodbinske veze doprinele i njihovoj finansijskoj moći i političkoj povezanosti. Brak je.u slučajevima zadržavanja bliskih rodbinskih odnosa – brak je bio kohezioni faktor neke od elita.15 Up. Ćerka za udaju bila je opterećenje siromašnih porodica jer joj se morao obezbediti miraz. 15 .Ljubinka Trgovčević 263 i dopuna elitnog statusa. ali siromašnu porodicu. odnosno kada je ona davala ime i društveni status. a odlazila u uglednu (elitnu). Jovana Ristića. u slučajevima kada je devojka poticala iz bogate trgovačke porodice. Porodične veze javnih ličnosti Srbije u drugoj polovini XIX veka u memoarskim delima. ojačala je upravo povezivanjem sa porodicama sličnog političkog porekla ili sa trgovcima koji su njihovom simboličkom ugledu dodavali ekonomsku osnovu. kojim se one stvaraju ili jačaju. npr. dakle.

. Oni provociraju imitaciju. Sama po sebi ova pojava nema negativni predznak. politički svesne narodne prosvetiteljke. Uvele su protokol. oblačenja. Vladarke su svojim statusnim položajem bile prihvatljiviji obrazac obrazovane žene koji su radije sledile druge pripadnice istog pola jer je bio društveno prihvatljiviji.. Delovanje primerom Pripadnici elita. Već po spoljnjem izgledu. koja se potom opaža na manjim ili većim grupama sledbenika. npr. Dve od srpskih suvladarki bile su strankinje (knjeginja Julija i knjeginja/kraljica Natalija) i one su sa sobom donele dah Evrope i eleganciju do tada malo prisutne u balkanskoj prestonici.načinima života. zaposlene. koji se kretao od obrasca srpske majke do obrasca gospođe. politikom. nisu mogle da budu opšti uzor jer su ponekad radikalno napuštale tradicionalne obrasce ženskog ponašanja. stanovanja . Malobrojne obrazovane žene u Srbiji su nudile razne modele kao uzore za ponašanje drugim ženama. mišljenja. skraćivanjem kose. one nisu bile ni dame niti žene iz naroda. evropski način oblačenja. izraženim. veku 6. deluju primerom . Jedan model su nudile prve socijalistkinje koje su.264 Žene kao deo elite u Srbiji u 19. Iako su imale određen broj pristalica. menjale način ishrane. Svojim su ponašanjem.. jer delovanje primerom ima i obrazovni i vaspitni karakter. sami po sebi. pod ruskim uticajem primljenim u Švajcarkoj. npr. načinu oblačenja i ponašanja. ili prihvatanjem nekih muških odlika u spoljnjem izgledu i oblačenju. koja je nekad puko kopiranje. ophođenjem ili obrazovanjem predstavljale uzor. ponudile model aktivne. baveći se ekskluzivnim muškim poslovima. Sklonost ka podražavanju je posebno vidljiva među onima koji teže da se u društvenoj hijerarhiji popnu neku stepenicu više i uključe u elitne slojeve društva.

u civilizacijskom smislu. sposobna za vođenje pristojne konverzacije na stranom jeziku. domaćica i ženska radna snaga. odana tradicijama i patrijarhalna. Ona je uvela običaj ženskih humanitarnih akcija. Jedan od primera tog modela je kraljica Natalija Obrenović. dvor je uredila po ugledu na evropske dvorove. pa su. kao što je bila pokroviteljka i prvoga ženskog časopisa Domaćica. Time je ona demonstrirala model . Prenela je načine ponašanja iz evropskih salona. dobra majka i supruga. Sa druge strane. Malobrojnom građanstvu je mnogo bliži bio ovaj model. krugovi diplomata i visokog državnog činovništva. Nasuprot oba ova modela bilo je patrijarhalno nasleđe koje je ženu isključivo videlo u tradicionalnoj ulozi. a po vekovnom obrascu koji je bio primenjivan i nametan. dobrotvorne igranke i druge ženske delatnosti. Tadašnjoj srpskoj eliti je najbliži bio model koji je spajao tradicionalnu ulogu žene sa ženom delimično obrazovanom po evropskom uzoru. Ovaj model je nudila dvorska elita.Ljubinka Trgovčević 265 i zabave te izlazile u javnost. Ovaj obrazac je bio dominantan i sve promene su morale računati na njegovu dugovekovnu ukorenjenost i otpor pružan pri svakom iskoraku iz ove utvrđene šeme. imale važnu ulogu primera. čime je izvela i druge žene izvan njihovih kuća. eventualno. lično je želela da postane prava srpska kraljica. a manirima i oblačenjem bila je uzor gradskim ženama. u sklopu kuće i sa trostrukom funkcijom: majka. koja je veoma doprinela toj vrsti emancipacije žene jer je pomogla osnivanje Ženskog društva u Beogradu i bila njegova pokroviteljka. kao što su pomoć ranjenicima i siromašnima. po kome je žena bila obrazovana onoliko koliko je bilo potrebno da bi bila dobra majka i supruga te. uslovno rečeno model evropskih salona.

veku kojem je i sama pripadala – model postepene emancipacije. istoriju i običaje. ali u sklopu uobičajene uloge majke i domaćice. Kako ni sama nije bila dobro školovana. 7.266 Žene kao deo elite u Srbiji u 19. Karijera i porodica Stereotipno mišljenje da karijera ometa žene u njihovim porodičnim obavezama može se. da bi rađala i vaspitavala nacionalno svesne građane. bar u školama. na primeru prvih srpskih . pokrenula zakonski projekat o zapošljavanju žena pod istim uslovima kao i muškaraca ako imaju istu školsku spremu. bile izjednačene sa muškarcima. ali je to uključivanje u javnost ostalo u sklopu tradicijom nametnutog obrasca moderne žene. posebno ako se uspešno završio. ali i insistiralo na određenom broju veština koje su tradicionalno spadale u ženska umeća. a napor neke pojedinke. bila usvojena i ženama je dozvoljeno polaganje profesorskog ispita. Pojedinačni primeri društveno i profesionalno uspešnih žena imali su uticaj na promenu položaja drugih žena. Ljočić. pa su one. koja je 1903. Pri tome se priklanjalo zahtevima sredine da srpska žena treba da bude odgojena u narodnom duhu. Dobar deo ovog modela prihvatilo je i žensko školstvo. Ta je inicijativa tek Izmenama Zakona o srednjim školama 1912. njeni modernizacioni pokušaju sveli su se na prihvatanje običaja evropskih salona. ali je sam čin imao odjeka i bio podržan od drugih žena. za druge je postajao uzor. koje je devojkama nudilo neka znanja. Taj projekat je tada bio odbijen. jer je uspela da jedan broj žena izvede iz zatvorenih porodičnih krugova i uvede u društveni život. da poznaje religiju. Ponovo se mora pomenuti D.

Obrazovana žena u braku .17 Na početku 20. Boni Smit u analizi profesionalnih istoričarki pokazuje da one uglavnom nisu bile udate niti imale podršku partnera te da je porodični život ometao njihovu univerzitetsku karijeru. Pelcer. and historical Practice. The Gender of History: Men. veka žena u Srbiji je. No nije osvojila druga građanska prava niti političku emancipaciju te nije uspela da bude ravnopravna sa muškarcima. dr Zorka Brkić-Popović. 2000. dr Božana Bartoš-Mihailović. iako uvek manje vrednovan nego muški. a kasnije i stranci. 2001 (u rukopisu). a posao je posle udaje napustilo samo 22% njih.8% žena je bilo udato. ali je obrazovanjem postepeno osvajala prostor unutar muškog sveta.16 Zanimljivo je da je većina tih žena i dalje zadržavala svoje prezime dodajući muževljevo (npr. i pored otpora patrijarhalne sredine. udata Lukai. Beograd. dovesti u pitanje.prednost ili mana?. jer je bilo malo žena sa profesionalnim kvalifikacijama. Jelisaveta Načić. on pokazuje sledeće: 62. 190). dr Slavka MihailovićKlisić. Prema: O. Njihovi sapatnici su bili takođe intelektualci: onima najstarijim mahom su sapatnici bili i socijalisti. Harvard. G.Ljubinka Trgovčević 267 žena-stručnjaka. Ona beleži da je Lilian Knowles bila jedina istoričarka koja je imala profesionalnu karijeru i dete (up. Jovanka Bončić-Katerinić. 17 Ovi rezultati su zanimljivi ako se uporede sa anglosaksonskim primerima. Women. Smith. Mileva AndrijevićStoiljković. Iako je uzorak relativno mali (24 arhitekte i inženjerke i 17 lekarki). seminarski rad na Akademskoj alternativnoj obrazovnoj mreži. stekla pravo na sve vidove obrazovanja. B. i dr.). Stekla je pravo na rad. 16 . ali poznata samo po svom devojačkom prezimenu. dr Draga Ljočić-Milošević.

Zusammenfassung Diese Arbeit ist ein Versuch. Nastanak modernih elita uslovljen je obrazovanjem. Ihre Teilnahme an traditionellen Eliten wurde entweder durch ihre Geburt oder Heirat bedingt. obwohl immer noch nicht unter gleichen Bedingungen für beide Geschlechter. Do Prvoga svetskog rata žene u Srbiji su ostvarile pravo na sve vidove obrazovanja i stekle pravo na rad pod uslovima koji još nisu bili u potpunosti izjednačeni za oba pola. smetnja ili dopuna elitnog statusa.h. in denen die Frau entweder als Trägerin. Njihovo učešće u tradicionalnim elitama je nastajalo rođenjem ili udajom. . Störung oder Ergänzung des Elitenstatus angesehen werden konnte. die Teilnahme der Frauen an traditionellen und modernen Eliten in Serbien zu erforschen. ali nisu ostvarile političku emancipaciju. Udaja je tako mogla biti interesno povezivanje unutar jedne ili različitih elita.268 Žene kao deo elite u Srbiji u 19. Die Entstehung moderner Eliten wurde durch die Bildung. koja je za devojke bila usporenija nego za muškarce. U prvima je brak bio posebno važan kao vid socijalne promocije žena. die für Frauen einen langsameren Prozeß darstellte als für die Männer. dok su u modernim elitama svojim profesijama one same postale njihov deo. odnosno profesionalizacijom. während sie ihre Zugehörigkeit zu modernen Eliten durch ihren Beruf erlangten. So konnte die Ehe eine Interessensverbindung innerhalb einer oder verschiedener Eliten sein. u kojima je žena mogla biti nosilac. Bis zum Ersten Weltkrieg gewannen Frauen in Serbien das Recht auf alle Formen von Bildung und das Recht auf Arbeit. Professionalisierung bedingt. Bei den ersteren war vor allem die Ehe ein besonders wichtiger Aspekt der gesellschaftlichen Förderung von Frauen. veku Sažetak Rad je pokušaj postavljanja pitanja o učešću žena u tradicionalnim i modernim elitama Srbije. d. sie erreichten aber keine politische Emanzipation.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->