IZVORI PRAVA Izvor prava u materijalnom smislu je drustveni uzrok koji izaziva nastajanje prava kao drustvene pojave,a

u formalnom smislu je opsti pravni akt koji sadrzi opstu pravnu formu. Opsta pravna forma sadrzana u izvoru prava ne prestaje da vazi.Izvor prava sadrzi opstu normu.Ona se odnosi na neogranicen broj slucajeva iste vrste. Pojedinacna pravna norma se odnosi na konkretan slucaj i svoje dejstvo iscrpljuje primenom na taj slucaj.One nastaaju primenom opste pravne norma na konkretan slucaj. Formalni izvor prava je konstatacija materijalno uslovljene "postojece" norme. Razvijen pravni poredak pociva na izvorima prava u formalnom smislu.Oni obezbedjuju pravnu sigurnost.Tako da subjekti na koje se odnose tacno unapred znaju kakve su pravne norme po kojima se moraju ponasati.To obezbedjuje pravnu jednakost. Najvazniji izvor prava je zakon.Stvaralac izvora prava kao i drugih pravnih akata moze biti drzava,odnosno njen organ ili neko lice koje nije drzavni organ. Opste pravne norme mogu biti formulisane u Ustavu jedne zemlje,zakonima i podzakonskim aktima,obicajima,sudskoj praksi...

ZAKON Zakon je opsti pravni akt,koji donose zakonodavni organi u posebnom zakonodavnom postupku.U nasem pravu to je skupstina.Zakoni kao pravni akti nalaze se na vrhu hijerarhijske lestvice izvora prava.Opste pravne norme sadrzane u zakonu mogu da se podele na imperativne i dispozitivne norme. Imperativne norme odredjuju prava i obaveze lica u pravnom odnosu na takav nacin da ih lica ne mogu menjati svojom voljom. Dispozitivne norme odredjuju prava i obaveze lica u pravnom odnosu tako sto ova lica svojom voljom mogu da ih izmene.One su karakteristicne po tome sto omogucavaju pravnim subjektima da slobodno odrede elemente svog pravnog odnosa.

OBICAJI Obicaj je norma koja nastaje stalnim ponavljanjem jednog nacina ponasanja ljudi u odredjenoj situaciji tako da se vremenom u odredjenoj drustvenoj grupi ustali svest o tome da je ova norma obavezna.Kada dodje do stvaranja skupa obicaja drzava ih pretvara u pravne norme.Tada obicaji postaju izvori prava. Obicaji su cesto sistematizovani pa tako nastaju uzanse. Uzanse po pravilu sastavljaju organizacije trgovaca ili privrednika(priv.komore,udruzenja) Opste uzanse regulisu odnose izmedju priv.subjekata. 1

Posebne uzanse odnose se na poslovne odnose u jednoj oblasti proizvodnje ili trgovine. Primena uzansi nije obavezna niti s pretpostavlja ali izricito ili precutno se moze ugovoriti.

SUDSKA PRAKSA Sudska praksa je ustaljen apraksa sudova,odnosno istovetno resavanje svih istovrsnih sporova od strane svih sudova.Sudska praksa visih sudova vrsi veliki uticaj na rad nizih sudova.Sudska praksa ne obavezuje ni jedan sud.

PRAVNI SUBJEKT,PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST Pravni subjekt je subjekt koji je nosilac prava i obaveza u pravnom odnosu.Svojstvo pravnog subjekta da bude nosilac ovlascenja i obaveza naziva se pravna sposobnost. Pravnu sposobnost fizicko lice stice rodjenjem.Pravni subjektivitet fizickog lica gasi se njegovom smrcu ili proglasenjem nestalim. Sva fizicka lica imaju isi obim pravne sposobnosti. Pravna sposobnost pravnih lica nije ista sa pravnom sposobnoscu fizickih lica.Obim pravne sposobnosti pravnog lica definisan je njegovim opstim aktom a odredjen je ciljnom funkcijom osnivanja pravnog lica. Prestanak pravne sposobnosti regulise se zakonom ili aktom o osnivanju. Poslovna sposobnost je sposobnost stvaranja prava i obaveza svojim izjavama volje.I pravna i poslovna sposobnost je regulisana imperativnim pravnim normama. Potpuno poslovno nesposobna lica po nasem zakonu su lica do 14 godina.

IMOVINA Imovina je skup apsolutnih i relativnih subjektivnih prava koja pripadaju jednom licu.Stvari i druge ekonomske vrednosti koje cine predmet jedne imovine nazivaju se imovinskom masom. Imovina se od subjekta odvaja usled njegove smrti.Mada moze da bude i u slucaju stecaja,nastaje kao posledica insolventnosti subjekta imovine tako da ovaj nije u stanju da izmiri svoje obaveze. Imovinska prava priv.subjekta cine sva prava koja ulaze u pojam imovine.Mogu biti apsolutna (pravo svojine) i relativna (obligaciono pravo).

UGOVORI Ugovor je svaka saglasnost volja dvaju ili vise lica kojom se postize neko pravno dejstvo. Pravno dejstvo se moze sastojati ili u zasnivanju pravnog odnosa ili u izmeni nekog postojeceg pravnog odnosa ili u njegovom ukidanju.Za ugovor se u praksi spominju i : pakt ,konvencija(medjunar.pravo), dogovor (pregovori koji su prethodili zakljucenju ugovora), sporazum (saglasnost volja). Najznacajniji su obligacioni ugovori.Oni se klasifikuju u odredjene grupe: 1.jednostrane i dvostrane -da li ugovor stvara obavezu samo za jednu stranu ili za obe strane.Ugovor o zajmu je jednostran. Kod dvostranih ugovora postoji medjuzavisnot obaveza jedne i druge strane osnosno svaki saugovarac je ujedno i poverilac i duznik.Svaka strana ima pravo da odbije izvrsenje svoje obaveze dok druga strana ne izvrsi svoju. 2.teretne (sa naknadom) i dobrocine (besplatne) u zavisnosti da li stranka za ono sto dobija iz ugovora daje neku naknadu ili ne. 3.na aleatorne (ugovori na srecu) i komutativne (kupoprodaja) -dele se prema tome da li se u trenutku zakljucenja ugovora zna krajnji odnos medjusobnih davanja izmedju ugovornih strana i koja ce od strana biti poverilac ili duznik. 4.konsensualne i realne.konsusealni su oni kada je za zakljucenje ugovora dovoljna prosta saglasnost volja o bitnim elementima.a realni kada je potrebna i predaja stvari. 5.individualni i kolektivni.individualne zakljucuje pojedina fizicka i pravna lica medju sobom,a kolektivne sindikalna organizacija sa poslodavcem kojim se uredjuju radni odnosi. 6.sa trajnim presticajima i sa trenutnim presticajima-u slucaju raskida ugovora sa trajnim presticajima raskid ima retroaktivno dejstvo,a kod ugovora sa sukcesivnim presticajima deluje samo ubuduce. 7.preliminarne i glavne -ako su se strane obavezale da ce u odredjenom roku sklopiti ugovor radi se o preliminarnim ,a ako se ugovor odmah zakljuci radi se o glavnim. 8.jednostavne i mesovite-ako se sadrzina sastoji samo od elemenata koji su karakteristicni za jedan odredjeni tip ugovora radi se o jednostavnim; a ako se sadrzina sastoji od elemenata dva ili vise jednostavnih ugovora onda se radi o mesovitim. 9.sporzumno odredjenom sadrzinom i po pristupu-kada samo jedna strana unapred odredjuje elemente i uslove ugovora a druga samo pristupa tako ucinjenoj ponudi radi se o ugovoru po pristupu. 10.samostalni i akcesorni-kada ugovor postoji i proizvodi dejstva nezavisno od drugog ugovora onda je to samostalni,a kada ugovor ne moze samostalno da egzisitira nego je zavisan od postojanja nekog drugog ugovora onda je to akcesorni.

OBLIGACIJE Obligaciono pravo je skup pravnih normi koje regulisu odnose u kojima je jedna strana poverilac,ovlacena da zahteva od druge strane duznika,da se na odredjen nacin ponasa. Obligacioni odnos je takav pravni odnos na osnovu koga je jedno lice ovlasceno da zahteva od drugog lica odredjeno ponasanje. 3

Pasivni subjekt obligacionog odnosa je onaj na kome lezi obaveza,a naziva se duznikom. Aktivni subjekt obligaciomog odnosa je onaj kome pripadaju ovlascena iz obligacionog odnosa,odnosno onaj koji moze da zahteva odredjeno ponasanje od duznika.Aktivni subjekt je poverilac. Element obligacionog odnosa je subjektivno pravo, ako se obligacioni odnos posmatra sa gledista povreioca,a obaveza ako se posmatra sa gledista duznika. Postoje sledece najvaznije vrste obligacija: 1.Gradjanske i prirodne-Gradjanske su one koje mogu biti prinudnim putem ostvarene;prirodne su one cije izvrsenje poverilac ne moze da zahteva prinudnim putem koje su neutuzive.Gradjanske obligacije su pravilo,a prirodne izuzetak. 2.Pozitivne i negativne-pozitivne su one na osnovu kojih je duznik obavezan da preda neku stvar poveriocu ili da u njegovu korist izvrsi neku radnju.Negativne su one koje se sastoje u obavezi duznika da se uzdrzi od nekog cinjenja na koje bi inace imao pravo. 3.Obligacije sa trajnim,sa sukcesivnim i sa trenutnim prestacijama.S trajnim su one kod kojih prestacija duznika traje jedno izvesno vreme neprekidno.Sukcesivne su one kod kojih se prestacija sastoji u nizu postupaka koji se vremenski slede.Trenutne su one kod kojih se prestacija moze izvrsiti odjednom. 4.Slozene i proste-slozene su obligacije sa vise obaveznih cinidbi ili sa vise subjekata,a proste su one kod kojih postoji jedan poverilac i jedan duznik koji duguje samo jednu prestsciju. Slozene obligacije sa vise prestacija mogu biti kumulativne,alternativne i fakultativne. Kumulativne su one na osnovu kojih duznik duguje dve ili vise prestacija i moze se osloboditi obligacije samo ako zivrsi sve dugovne prestacije i to odjednom. Alternativne su one na osnovu kojih duznik duguje vise prestacija ali se citava obligacija gasi ako izvrsi samo jednu prestaciju. Fakultativne-su one na osnovu kojih duznik duguje smao jednu prestaciju ali se moze ako hoce osloboditi obligacije izvrsenjem neke druge prestacije koja je odredjena zakonom ili pravnim poslom. Oligacije sa vise subjekata mogu biti zajednicke i solidarne. Zajednicke su one kod kojih je dugovinski odnos podeljen,tako da svaki od vise poverilaca moze traziti samo svoj deo. One se dele na aktivne (vise poverilaca jedan duznik )i pasivne (jedan poverilac vise duznika). Kod aktivne obligacije svaki od vise poverilaca moze da zahteva od duznika izvrsenje u celini tj.isplatu celog duga. Kod pasivne obligacije poverilac moze da yahteva isplatu celog duga od jednog duznika i to od bilo koga.Ako jedan duznik isplati ceo iznos duga,obligacija se gasi u celini. 5.Deljive i nedeljive -deljive su one cija se presticija moze tako podeliti da svaki deo predstavlja srazmerni deo interesa za poverioca.Obligacije cija se presticija ne moze ovako podeliti je nedeljiva.

6.Licne i nelicne-licne su one obligacije koje su nastale s obzirom na licne kvalitete duznika:njegovo znanje,vestina ili poverenje.Nelicne su one cije ispunjenje ne pretpostavlja nuzno odredjene licne kvalitete duznika,na primer obaveza naknade stete.Ovakve obligacije se ne gase usled smrti duznika vec sacinjavaju sastavni deo zaostavstine i prelaze na naslednike. 7.Glavne i sporedne-glavna je ona koja moze samostalno postojati i koja predstavlja ekonomsko i pravni teziste citavog obligacionog odnosa.Sporedna ili akcesorna je ona koja obavezo pretpostavlja postojanje druge,glavne obligacije,kao sto je placanje kamate ili ugovorne kazne.

PRINCIP AUTONOMIJE VOLJE Autonomija volje je jedan od osnovnih principa obligacionog prava. Autonomija volje se u pozitivnom smislu ogleda u slobodi subjekata u pogledu odlucivanjada li ce zasnovati odnos,sa kim ce ga zasnovati,pod kojim uslovima i na koji nacin. Autonomija volje u negativnom smislu se ogleda u tome sto se zbog nedozvoljene radnje naknadjuje steta na osnovu krivice,tj.svesti ili volje ucinioca. Izuzeci:Uslov za zakljucenje ili punovaznost ugovora zahteva postojanje saglasnosti treceg lica kao sto je slucaj kada zakupac stvari zeli zakupljenu stvar da preda trecem licu u podzakup.Ucesnik u pravnom prometu ne moze slobodno da izabere sa kim ce da zakljuci ugovor kao sto je slucaj postojanja zakonskog ili ugovornog prava prece kupovine. Formularni ugovori ili ugovori po pristupu kod kojih jedna strana diktira uslovepod kojima se ugovor moze zakljuciti a za drugu stranu ne postoji mogucnost pogadjanja. U nekim slucajevima zakon nalaze da ugovor mora biti zakljucen u odredjenoj formi.Pismena forma je uslov za punovaznost ugovora o prodaji nepokretnih stvari,ugovora o kreditu,ugovora o gradjenju. Postoje i drugi vidovi ogranicenja autonmije volje kao sto je srzavna intervencija u privrednim odnosima.

PRINCIP IMOVINSKE SANKCIJE Princip imovinske sankcije karakteristican je za gradjansko pravo gde se naknada stete i povracaj u predjasnje stanje javljaju kao tipicna pravna sredstva kojima se stite odgovarajuca pravom zasticena dobra.Kada duznik ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem poverilac ima pravo da yahteva i naknadu stete koju je usled toga pretrpeo. Gradjanskopravne sankcije za protivpravno ponasanje jednog lica izvrsavaju se na njegovoj imovini,a ne na njegovoj licnosti.Imovinska sankcija je sankcija koja pogadja imovinu subjekta a ne njegovu licnost. Cilj imovinske sankcije nije kazna lica,vec je usmerena na obestecenje,odnosno imovinsku satisfakciju lica ciji su interesi povredjeni. Izuzeci:moguce je naici na slucajeve u kojima se sankcija za povredu gradjanskopravne norme sprovode na licnosti,a ne na imovinu prekrsioca.Primer,pravno je dozovljeno fizicki odstraniti iz stana lice koje su u tudji stan bespravno uselilo. 5

PRINCIP PRAVNE JEDNAKOSTI Jednakost je jedna od osnovnih vrednosti modernog prava,odnosno pravnu jednakost.Odredbom clana 11 Zakona o obligacioim odnosima utrvdjeno je da su strane u obligacionim odnosima ravnopravne. Princip pravne jednakosti podrazumeva da je volja jednog,ravnopravna volji drugog lica,sto znaci da se nijednoj strani ne daje vlast u odnosu na drugu stranu,odnosno da volja nijedne strane nije potcinjena volji druge strane.Postoje odredjeni izuzeci: ima slucajeva kada jedna strana u imovinskom odnosu moze da sprovede svoju volju uprkos protivljenju druge strane.Prema odredbi clana 156.Zakona o obligacionim odnosima svako moze zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija steta njemu ili neodredjenom broju lica. Pravna norma omogu cava jednom licu da moze jednostavno da odredi ponasanje drugom licu,na primer ugovor o delu.

PRINCIP PRENOSIVOSTI PRAVA I OBAVEZA Ovaj princip podrazumeva da se prava i obaveze nastale u okviru pravnih poslova mogu prenositi sa jednog lica na drugo.Primer,poverilac moze na treceg da prenese svoje ugovoreno pravo,odnosno potrazivanje. Izuzeci:odredjena prava i obaveze vezane su za njihove titulare tako da ih ne mogu prenositi na druga lica.Neprenosiva prava i obaveze nazivaju se licna prava i obaveze.U takvim slucajevima prava i obaveze ne mogu da se prenose na treca lica,jer su svojstva ugovorenika bila odlucujuca za zakljucenje ugovora. PRINCIP EKVIVALENTNOSTI PRESTACIJA (DAVANJE) Ucesnici polaze od nacela jednake vrednosti uzajamnih davanja.U oblasti ugovora kod kojih se stvaraju uzajamne obaveze ugovornih strana,znaci kod dvostranih ugovora.Obaveza jedne ugovorne strane po svojoj imovinskoj vrednosti odgovra,imovinskoj vrednosti obaveze druge ugovorne strane. Dvostrani ugovor je ugovor o kupoprodaji koji u trenutku radja uzajamne obaveze i to za prodavca da kupcu preda prodatu stvar.Ugovori u privredi po pravilu su dvostrani. Zakon ne dozvoljava zelenaski ugovor jer takav ugovor vredja i princip ekvivalentnosti prestacija.Clanom 141. zakona o obligacijama propisano je da je nistav onaj ugovor kojim neko koristeci se stanjem nuzde ili teskim materijalnim stanjem drugog ili nedovoljnim iskustvom ,lakomislenoscu ili zavisnoscu ugovori za sebe ili za nekog treceg korist koja je u ociglednoj nesrazmeri sa onim sto je on drugoj strani dao ili ucinio. Povreda principa ekvivalentnosti uzajmanih obaveza postoji kada prodavac proda drugoj ugovornoj strani stvar koja ima neki materijalni nedostatak. PONUDA I PRIHVAT PONUDE Izjava volje kao inicijativa za zakljucenje ugovora naziva se ponuda,a pristajanje na ovu inicijativu naziva se prihvat ponude. Ponudilac je lice koje cini ponudu ,a lice kome je ponuda upucena naziva se ponudjeni.

Ponuda moze biti upucena jednom licu ili neodredjenom broju lica.Kada je ponuda upucena neodredjenom broju lica radi se o opstoj ponudi. Opstu ponudu ne treba poistovecivati sa slanjem kataloga,cenovnika,tarifa...To je samo poziv neodredjenom broju lica da oni sa svoje strane ucine ponudu. Ponudilac je obavezan da svoju ponudu odrzi odredjeno vreme a druga strana ima pravo da u tom vremenskom periodu razmisli o ponudi i da je eventualno prihvati.Ponudilac nema pravo da povuce svoju ponudu i da stvar proda trecem licu niti da je izmeni.Ponuda se moze opozvati ako je ponudjeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom. Ponuda mora sadrzati sve bitne stavke ugovora.Kada zakon za punovaznost nekog ugovora zahteva pismenu formu ponuda za zakljucenje ugovora mora takodje da bude ucinjena u pismenoj formi. Prihvat ponude je jednostrana izjava volje ponudjenog upucena ponudiocu kojom on izrazava pristanak na ucinjenu ponudu.Prihvatom ponude stvaraju se prava i obaveze za ugovorne strane,odnosno nastaje ugovor. Prihvat mora u svemu biti saglasan sa ponudom,ponudjeni nema pravo da menja predlog sadrzine buduceg ugovora ni u celini ni delimicno. Zakljucenje ugovora vezano je za izjavu o prihvatu ponude.Ugovor je zakljucen u momentu kada ponudjeni prihvati ponudu.Prihvat ponude moze da se opozove ako ponudilac primi izjavu o opozivu pre izjave o prihvatu ili istovremeno sa njom.

ZAKLJUCENJE UGOVORA Prava i obaveze koje stvara ugovor mogu biti razlicite.Sdrzina ugovornih prava i obaveza je predmet ugovora.Ugovorna strana koja stice odredjena prava naziva e poverilac dok se strana koja je ugovorom stekla odredjene obaveze naziva duznik. Da bi zakljuceni ugovor stvorio prava i obaveze za ugovorene strane predmet ugovora mora da bude moguc,dopusten i odredjen. 1.Predmet ugovora mora da bude moguc,jer se nemoguce ne moze izvrsiti. Mora da bude dopusten tj.da prava i obaveze iz ugovora nisu zabranjene imperativnim normama. Mora niti odrediv sto znaci da prava i obaveze ugovorenih strana moraju da budu odredjene kako bi se tacni znalo koja je njihova sadrzina. Vazno je da su saglasnoscu volja odredjeni bitni elementi ugovora.Ostali su sporedni elementi. 2.Kauza ugovora je pravni cilj koji su ugovorene strane imale u vidu kada se zakljucivale ugovor.Kauza ugovora mora da bude dopustena,odnosno ne sme biti protivna ustavnim nacelima,prinudnim propisima i drustvenom moralu. Ugovori koji nemaju osnov ili kod kojih je kauza nedopustena nisu punovazni ugovori. Ugovori se zakljucuju u odredjenoj formi.Forma ugovora je oblik kroz koji se izrazava sadrzina ugovora,odnosno nacin na koji se izrazava volja ugovorenika. Najcesca je pismena forma ugovora.Elemnti pismene forme ugovora su tekst izjave i potpisi ugovorenika. 7

3.Tekst izjave moze da bude napisan bilo kojim sredstvom ,rukom,pisacom masinom,kompom.Teks izjave mora da sadrzi sve bitne elemente ugovora sto znaci da sporedni elementi ugovora ne moraju da budu uneti u tekst izjave. Eventualne naknadne izmene i dopune ugovora (aneks) za ciju punovaznost se zahteva pismena forma. 4.Potpisi ugovorenih strana su drugi elementi pismene forme ugovora.Pismeni ugovor se smatra zakljucenim kada ugovorene strane potpisu tekst izjave i to ona lica koja se ugovorm na nesto obavezuju. 5.Punovaznost ugovora da bi ugovor bio punovazan mora da zadovoljava odredjene uslove,koji su zakonom propisani kao uslovi za punovaznost ugovora.

Postoje tri kategorije nepunovaznih ugovora:nepostojeci,nistavi i rusljivi ugovori. 1.Nepostojeci ugovori-ukoliko neki od elemenata neophodnih za zakljucenje ugovra ne postoji ugvor ne moze da nastane i ne moze da proizvodi pravna dejstva. 2.Nistavi ugovori-kada ugovor nije zakljucen u odredjenoj formi iako je zakonom propisano da je forma tog ugovora uslov njegove punovaznosti,nece biti reci o nepostojecem vec o nistavom ugovoru. Razlozi za nistavost jednog ugvora su nedopustenost predmeta ili osnova ugovora ili nepostovanje propisane forme kod formalnih ugovora. 3.Rusljivi ugovori-su oni koji prozivode pravna dejstva od trenutka njihovog zakljucenja,s tim sto mogu da budu ponisteni u predvidjenom roku na zahtev zakonom odredjenih lica,a zbog nedostatka kojima se pre svega vredjaju pojedinacni a ne opsti interesi.Najcesce uzroke predstavljaju nedostaci u izjavljenoj volji ugovornih strana prilikom zakljucenja ugovora.Tako ce,ukoliko je jedna strana u trenutku zakljucenja ugovora bila u zabludi ili ukoliko je bila prevarena ili je ugovor zakljucila pod dejstvom prinude ili pretnje,biti rusljiv. -Zabluda-je netacna predstava jedne strane o stvarnosti.Samo bitna zabluda predstavlja uzrok rusljivosti ugovora,a postojace ako se odnosi na bitna svojstva predmeta ugovora. -Prevara je namerno preduzimanje radnji jednog lica u cilju izazivanja ili odrzavanja zablude kod njegovog buduceg sagovornika.Pravno je relevantna samo ona prevara koja je bitna za prevarenog,odnosno ona koja je uticala na volju jednog lica da ono bez nje ne bi zakljucilo ugovor. -Prinuda-je nedozvoljeni akt kojim se drugo lice prisiljava da izjavi volju odredjene sadrzine.Prinuda moze biti fizicka ili pretnja.Fizicka se vrsi upotrebom fizicke sile,a pretnja je oblik pritiska na volju jednog lica koja se vrsi psihickim putem. Sudska presuda koja se donosi povodom rusljivog ugovora ila konstitutivno a ne deklarativno dejstvo za razliku od sudke presude kod nistavih i nepostojeceih ugovora.Smatra se da je rusljiv ugovor proizvodio sva pravna dejstva od trenutka zakljucenja,pa je za njegov ponistaj potrebna sudska odluka. Pravo na ponistaj moze da se ostvari samo u odredjenom roku.Ponistaj moze da se zahteva u roku od jedne godine od saznanja za razlog rusljivosti.To pravo prestaje istekom roka od tri godine od dana zakljucenja ugovora.Ako se u naznacenim rokovima ne trazi ponistaj nastupa konvalidacija (naknadno osnazenje)

VRSTE PRIVREDNIH UGOVORA Dva bitna obelezja su znacajna za odredjivanje pojma ugovora:ubjektivna priroda i objektivna priroda. Obelezje koje je subjektivne prirode tice se ugovornih strana tj.odnosi se na status lica koja mogu zakljuciti privredni ugovor.Ugovorima u privredi smatraju se oni ugovori koje medjusobno zakljuciju privredni subjekti. Drugo obelezje odnosi se na predmet ugovora.Ugovori u privredi moraju za predmet imati odredjeni privredni posao. Za resavanje sporova privrednih ugovora nadlezan je trgovinski sud. Ugovori se mogu podeliti na: 1.Imenovane i neimenovane- ugovori koji su zakonom pojedinacno i poimenicno uredjeni nazivaju se imenovani.Oni ugovori koje zakon posebno ne uredjuje i kojima zakon ne odredjuje naziv su neimenovani. 2.Formalni i neformalni- Ugovori za cije je nastajanje nuzno ispunjenje odredjene forme nazivaju se formalni.Ugovori za cije je pravno nastajanje dovoljna saglasnost izjava volja ugovornih strana nazivaju se neformalni. 3.Jednostrani i dvostrani-dvostrani su oni koji stvaraju obaveze za obe ugovorne strane. 4.Teretni i dobrocini-teretni su oni kod kojih jedna ugovrna strana daje drugoj strani odgovorajaucu naknadu za korist koju dobija od nje. 5.Komutativni i aleatorni-komutativni su oni kod kojih je vrednost medjusobnih davanja ugovornih strana tacno odredjena u trenutku zakljucenja ugovora. Prema nacinu utvrdjivanja sadrzine ugovori mogu biti:ugovori sa sporazumno utvrdjenom sadrzinom i ugovori po pristupu ili formalni ugovori. Ugovori u privredi mogu se prema predmetu ugovora grupisati u odredjene celine.

UGOVOR O PRODAJI Ugovorom o prodaji prodavac se pbavezuje da prenese na kupva pravo svojine na prodatu stvar i da mu je u ti dvrhu preda,a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar. Ugovor o prodaji je dvostran i teretan ugovor. On se zakljucuje tako sto prodavac ucini kupcu ponudu,kupac ponudu prihva ti i kada obavesti prodavca da je prihvatio ponudu ugovor se pmatra zakljucenim. Ugovor o prodaji se smatra zakljucenim ako se stranke saglase o bitnim elemnetima ugovora. Bitni elementi ovog ugovora su roba i cena. Roba mora biti odredjena ugovorom.Smatra se da je roba odredjena ako je odredjena vrsta ,kolicina i kvalitet robe. Cena je vrednost koju kupac daje prodavcu kao naknadu za isporucenu robu.Ova vrednost se izrazava u novcu. Ostali elemnti mogu biti:oznacenje spedicije,oznacenje banke,organizacija koja ce izvrsiti kontrolu kvaliteta i kolicine isporucene robe. 9

Faklutativne klauzule su odredbe o vremenu,mestu i nacinu placanja. Zakljucivanjem ugovora o prodaji nastupaju odredjene obaveze kako za prodavca tako i za kupca. Osnovna obaveza prodavca je da kupcu isporuci robu i da je preda kupcu u odredjeno vreme i na predvidjenom mestu. Prodavac odgovara za mane koje su postojale u momentu isporuke i prijema od strane kupca.Neznatan materijalni nedostatak ne uzima se u obzir. Prijem isporuke robe i placanje cene su najvaznije kupceve obaveze.Rizik prelazi na kupca onda kada primi robu,u ugovoreno vreme.Ako je kupac pao u docnju rizik prelazi na njega isto kao da je doslo do isporuke. Kupac je duzan da cenu plati na vreme i ona odredjenom mestu.

UGOVOR O DRUMSKOM PREVOZU ROBE Ugovorom o drumkom prevozu robe ,drumski prevozilac se obavezuje da stvar preveze od mesta otpreme do mesta opredeljenja i da je preda primaocu ili drugom ovlascenom licu,a posiljalac se obavezuje da isplati ugovorenu prevozninu za izvrseni prevoz. U zavisnosti od podrucja na kome se vrsi prevoz ,razlikujemo medjunarodni,medjumesni i mesni prevoz. Obaveza prevozioca je da robu preveze i da je cuva do momenta kada je predaje primaocu. Posiljalac robe popunajava tovarni list i predaje ga prevozniku. Vozarinu i druge prevozne troskove placa posiljalac ako nije drugacije ugovoreno. Prevozilac iz ugovora ima prava da zahteva prevozninu,naknadu nuznih i korisnih troskova kao i pravo zaloge i retencije na robi. Osnovne obaveze posiljaoca su da robu preda na prevoz,da ispuni prevoznu ispravu,da plati vozarinu i druge troskove. Prilikom predaje robe na prevoz posiljalac je duzan da izvrsi pakovanje,obelezavanje i utovar robe u prevozno sredstvo. Posiljaoc je u obavezi da prevoziocu preda sve isprave potrebne za obavljanje carinskih i drugih formalnosti,da da potrebne informacije u vezi sa robom i da prevoziocu nadoknadi troskove. Primalac je duzan da robu primi na mestu i u vreme kako je ugovorm predvidjeno i da plati vozarinu i troskove kada je to predvidjeno ugovorom.

UGOVOR O SKLADISTENJU Ugovorom o skladistenju skladistar se obavezuje da primi i cuva odredjenu robu i da preuzima potrebne ili ugovorene mere radi njenog ocuvanja u odredjenom stanju ,te da je preda na zahtev ostavodavca ili drugog ovlascenog lica a ostavodavac se obavezuje da mu za to plati odredjenu naknadu. U slucaju kada stranke ugovraju samo ustupanje skladisnog prostora uz naknadu a ne i strucnu uslugu cuvanja i odrzavanja robe na ovakav ugovr treba primenjivati pravilo o ugovoru o zakupu a ne o ugovoru o skladistenju. 10

Skladistar u trenutku prijema robe duzan je da utvrdi stanje robe sa obzirom na obavezu da treba da vrati robu u primljenom stanju.Uvek je odgovoran za stetu koja nastane na robi. Skladistar je obavezan da robu strucno cuva i da preduzme sve potrebne radnje za njeno odrzavanje.Odgvornost za stetu je ogranicena.Skladistar odgovara do visine vrednosti robe ako stetu nije prouzrokovao namerno ili krajnjom nepaznjom. Skladistar je duzan da osigura robu ako je to ugovoreno. Za izvrsene usluge skladistar ima pravo na nagradu,pravo na naknadu troskova,pravo zaloge....

UGOVOR O KOMISIONU Pravni posao u kome se jedna strana komisionar obavezala da u svoje ime a za racun druge strane komitenta uz naknadu obavi jedan ili vise poslova,predstavlja komisioni posao. Komisioni posao u stvari sadrzi dva ugovra i to ugovr izmedju komisionara i komitenta i ugovor izmedju komisionara i treceg lica koji se zakljucuje radi realizacije komisionog posla. Ovim ugvorom komisionar se obavezuje da za naknadu obavi u svoje ime i za racun komitenta jedan ili vise poslova koje mu poverava komitent. Osnovna obaveza komisionara je da postupa sa paznjom po dobijenom nalogu.Ukoliko je nalog limitativan a komisionar odstupi od limitativnog naloga,preuzima rizik da komitent ne prizna posao koji je za njega zakljucen.Kod demonstrativnog naloga komisionar je duzan da ispuni nalog ali je ovalscen da od njega i odstupi. Komisionar je u obavezi da postupa po nalogu komitenta sa paznjom dobrog privrednika i da stiti interes komitenta.Komisionar ima pravo na nagradu,na naknadu troskova,na zakonska sredstva obezbedjenja potrazivanja. Visina nagrade se odredjuje ugovorom. Komisionar ima pravo zaloge i pravo retencije na robu koja se zatekne kod njega,da bi od nalogodavca naplatio proviziju. Kod kupovnog komisiona,komisonar preuzima obavezu da u svoje ime a za racun komitenta kupi odredjenu robu.Kod prodajnog komisiona ,komisonar prodaje komitentovu robu trecem licu. Komsionar odgovara i za mane robe kao prodavac kada je to izricito ugovoreno.On ima pravo i na proviziju. Konsignacija je posebna vrsta komisionog posla.Pojavljuje se u spoljnoj trgovini,a sastoji se u tome sto konsignant salje svoju robu u konsignaciju na cuvanje i prodaju konignatoru. Roba na ovim skladistima carini se tek po prodaji.Ovaj ugovor spada pod neformalne ugovore.

UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU Ugovorom o trgovinskom zastupanju zastupnik se obavzeuje da se stalno stara da treca lica zakljucuju ugovore sa njegovim nalogodavcem,i da u tom smislu posreduje izmedju njih i nalogodavaca,kao i da po dobijenom ovalscenju zakljucuje ugovore sa trevim licima u ime i za racun nalogodavca,a ovaj se obavzeuje da mu za svaki zakljuceni ugovor isplati odredjenu naknadu (proviziju) 11

Ovaj ugovor se smatra punovaznim samo ako je zakljucen u pismenoj formi.Obaveze trgovinskog zastupanika se da se stara o interesima nalogodavca i da prilikom izvrsenja ugovora postupa sa paznjom dobrog privrednika,da se pridrzava uputstava nalogodavca,da cuva poslovnu tajnu. Trgovinski zastupnik ima pravo na nagradu.Visina nagrade odredjuje se ugovorom ili tarifom trgovinske agencije.Zastupnik ima pravo na proviziju i kad nije ugovorena. Zastupnik ima pravo na naknadu troskova.

UGOVOR O POSREDOVANJU Ugovorom o posredovanju posrednik se obavezuje da ce nastojati da nadje i dovede u vezy sa nalogodavcem lice koje bi se s njim pregovaralo o zakljucenju odredjenog ugovora,a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odredjenu naknadu,ako taj ugovor bude zakljucen. Ugovor o posredovanju se sastoji u dovodjenju u vezu nalogodavca i treceg lica radi pregovora i zakljucivanja ugovora o prodaji robe ili vrsenju usluga.Posredovanje je privredna delatnost kojom se posrednici profesionalno bave.Posrednici obavestavaju zainteresovane o stanju na trzistu robe i usluga,daju informacije o kretanju cena... Posrednicka delatnost moze biti opsta ili specijalizovana.Posrednik istupa u ime i za racun nalogodavca-komitenta. Obaveza posrednika su da sa paznjom dobrog privrednika preuzme radnje iz naloga komitenta i dovede nalogodavca u vezu sa trecim licem radi pregovora i zakljucivanja ugovora. Posredni u privredi duzan je da vodi posrednicki dnevnik u koji upisuje bitne podatke o ugovoru koji je zakljucen.Osnovno pravo posrednika je pravo na naknadu za njegov rad.

UGOVOR O SPEDICIJI-OTPREMANJU Ovim ugovorom otpremnik se obavezuje da radi prevoza odredjene stvari zakljuci u svoje ime i za racun nalogodavca ugovor o prevozu i druge ugovore potrebne za izvrsenje prevoza,kao i da obavi ostale uobicajene poslove i radnje a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odredjenu naknadu. Ugovor o spediciji je neformalan ugovor. Spedicijom se moze baviti samo privredno drustvo koje je svoju delatnost registrovalo a komitent moze biti i pravno i fizicko lice.Osnovna obaveza speditera je da u svemu postupa kao savestan privrednik.Spediter je duzan da upozori komitenta na nedostatke u njegovom nalogu ,a narocito ako moze doci do povecanja troskova ili do nastupanja stete. Spediter ima obaveze da primi robu,da obavzesti komtenta o ostecenju stvari i da obezbedi njegova prava prema trecim licima,da izabere prevozni put... Spediter odgovora za izbor trecih lica sa kojima je u izvrsenju komitentovog naloga zakljucio posebne ugovore. Spediter ima pravo na nagradu i to u visini ugovorenoj ili odredjenoj tarifom speditera.

12

UGOVOR O GRADJENJU Ovim ugovorom izvodjac se obavezuje da sagradi u ugovorenom roku odredjenu gradjevinu na odredjenom zemljistu,odnosno na vec postojecem objektu izvrsi druge gradjevinske radove,a narucilac se obavezuje da mu za to isplati odredjenu cenu. Ugovor o gradjenju zakljucuje se u pismenoj formi.Bitni elementi ovog ugovora su gradjevinski radovi kao predmet ugovora i cena gradjevinskih radova. Obaveze izvodjaca su da postupa sa paznjom dobrog privrednika,da obavi sve radove koji su ugovorom predvidjeni i to na nacin kao sto je ugovorom odredjen.Prava izvodjaca su da zahteva od investitora da blagovremeno i uredno izvrsi sve zakonske i ugovorne radnje da bi izvodjac morao da pristupi izvodjenju gradjevinskih radova,da zahteva isplatu ugovorene cene,a placanje se vrsi po privremnim situacijama do konacne situacije po konacnom obracunu,da zahteva od narucioca nadzor nad izvrsenjem gradjevinskih radova. Pre primopredaje izradjenog objekta vrsi se tehnicki pregled i izdavanje dozvole za redovnu potrebu objekta.Tehnicki pregled obuhvata pregled izvrsenih gradjevinskih radova i pregled instalacija opreme i postrojenja. Primopredaja izgradjenog objekta vrsi se izmedju gradjevinara i narucioca nakon izdavanja dozvole za upotrebu objekta. Ugovorom o gradjenju "pod kljuc" gradjevinar se obavezuje da izgradi ceo objekat,a po zavrsetku radova da investitoru preda kljuceve.Investitor nema obavezu da vrsi nadzor nad izvodjenjem radova,cenu placa unapred u avansnom iznosu a ostatak po konacnom utvrdjenju cene.Gradjevinar nabavlja materijal i odgovara za kvalitet tog materijala a snosi rizik za propast objekta do predaje investitoru.

UGOVOR O ALOTMANU Ovim ugovorom se ugostitelj obavezuje da u toku odredjenog vremena stavi na raspolaganje turistickoj agenciji odredjeni broj lezaja u odredjenom objektu,pruzi ugost.usluge licima koje uputi agencija i plati joj odredjenu proviziju,a ova se obavzeuje da nastoji da ih popuni odnosno da obavesti o utvrdjenim rokovima da to nije u mogucnosti kao i da plati cenu pruzenih usluga,ukoliko je koristila angazovane hotelske kapacitete. Ugovor o alotmanu mora dabude zakljucen u pismenoj formi.Ako ugovorom nije drugacije odredjeno,smatra se da je ugovor o alotmanu zakljucen na godinu dana. Obaveza turisticke agencije je da sa paznjom dobrog privrednika da licima koja salje na osnovu ugovora o alotmanu izda posebnu ispravu tzv. vaucer koa moze da glasi na ime ili na odredjenu grupu turista i da blagovremeno obavestava ugostitelja o popunjavanju smestajnih kapaciteta,da bi se mogao planirati rezultat ovakve saradnje.Korsinici usluge u turistickoj agenciji placaju unapred.Ugostitelj ima obavzeu da stavi na raspolaganje ugovorene kapacitete da pod istim uslovima pruza usluge raznim licima ,da ne menja cene usluge itd.

UGOVOR O LICENCI Ugovorom se obavezuje davalac licence da sticaocu licence ustupi,u celini ili delimicno,pravo iskoriscavanja pronalaska,tehnickog znanja i iskustva,ziga,uzorka ili modela,a sticalac licence se obavezuje da mu za to plati odredjenu naknadu. Pronalazak je novo tehnicko resenje odredjenog problema,koji je tehnicki izvodljiv i koji se moze primeniti.Tehnickim unapredjenjem smatra se svaka racionalizacija rada,kojom se postize :povecanje prihoda,poboljsanje kvaliteta 13

prozivoda,usteda materijal i dr.Modelom se stiti novi spoljni oblik odredjenog prozivoda.Uzorkom se stiti nova slika ili crtez koji moze da se prenese na odredjeni industrijski ili zanatski prozivod,odnosno na njegov deo.Robnim odnosno usluznim zigom stiti se znak koji je u privrednom prometu namenjen za razlikovanje robe,odnosno usluga iste ili slicne vrste. Ugovor o licenci je formalni ugovr,a pismena forma je uslov punovaznosti ovog ugovora. Ugovorne strane su davalac licence i sticalac licence. Davalac licence ima obavzeu da prenese iskoriscavanje predmeta licence da daje potrebna uputstva i obavzestenja,da garantuje iskoriscavanje predmeta licence. Lice koje iskoriscava predmet licence je sticalac licence koji ima obavzeu da isplati odgovarajucu naknadu,da obavzestava o iskoriscavanju predmeta licence.

POJAM I VRSTA PRIVREDNIH SUBJEKATA Postoje dve vrste privrednih subjekata.Jednu cine fizicka lica (preduzetnici) a drugu pravna lica (privredna drustva). Ciljna funkcija osnivanja privrednog subjekta je sticanje dobiti.Taj lukrativni(dobitni) karakter,privredne subjekte odvaja id drugih pravnih lica. Osnovni privredni subjekti su preduzetnici i privredna drustva. 1.Preduzetnik je fizicko lice koje osniva radnju i samostalno obavlja delatnost.To je fizicko lice koje na trzistu u vidu zanimanja,a radi sticanja dobiti samostalno obavlja delatnost prozivodnje,prometa i pruzanja usluga. 2.Privredno drustvo je pravno lice koje obavlja delatnost prozivodnje,prometa robe ili vrsenja usluga na trzistu,radi sticanja dobiti.

Pored njih javljaju se i zadruge koje se obrazuju i posluju po specificnim tzv.zadruznim principima. Zadruga je oblik organizovanja fizickih lica,zadrugara u kojoj oni poslovanjem na zadruznim principima dobrovoljnosti i solidarnosti,demokraticnosti,ekonomskog ucesca,jednakog prava upravljanja,samostalnosti ostvaruju svoje ekonomske ,socijalne i kulturne interese. Zadruge se osnivaju kao zemljoradnicke-opste i specijalizovane,stambene,potrosacke,zanatske,zdravstvene,studentske... Privredni subjekti su i banke,osiguravajuce organizacije i berze.Banke i druge fin.organizacije mogu se osnivati samo kao akcionarska drustva,a osiguravajuca organizacija u obliku akcionarskog drustva za osiguranje,drustva za uzajamno osiguranje.

14

OBLICI PRIVREDNIH DRUSTVA Postoje cetiri tipa privrednih drustava: 1.ortacko 2.komanditno 3.drustvo sa ogranicenom odgovornoscu 4.akcionarsko drustvo Prva dva su srustva lica za koje je karakteristicna licna vezanost clanova drustva i njihova neogranicena solidarnost za obaveze drustva.Ova drustva se zasnivaju na medjusobnom poznavanju i poverenju clanova i zajednickom upravljanju drustvom od strane clanova,a ne na kapitalu. DOO i akcionarsko drustvo su drustva kapitala.Kod drustava kapitala bitan je prikupljeni kapital u njima,a ne licna svojstva clanova.

OSNIVANJE PRIVREDNIH DRUSTAVA Osnivaci privrednih drustava mogu biti fizicka i pravna lica.Pored domacih,kao osnivaci se mogu pojaviti i strana pravna i fizicka lica. Privredno drustvo moze se osnovati na odredjeno i neodredjeno vreme.Pretpostavka ja da je privredno drustvo osnovano na neodredjeno vreme,ako osnivackim aktom nije drugacije odredjeno. Osnivaci slobodno biraju oblik privrednog drustva koji ce osnovati. 1.Ortacko drustvo osnivaju dva ili vise fizickih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka drustva radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickim poslovnim imenom. 2.Komanditno drustvo osnivaju dva ili vise fizickih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka,radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickim poslovnim imenom,od kojih najmanje jedno lice odgovara neograniceno za njegove obaveze (komplementar),a najmanje jedno lice odgovara ograniceno do visine svog ugovornog uloga (komanditor) 3.Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu je privredno drustvo koje osniva jedno ili vise pravnih i/ili fizickih lica,u svojstvu clanova drustva,radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickim poslovnim imenom. 4.Akcionarsko drustvo je privredno drustvo koje osniva jedno ili vise pravnih i/ili fizickih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odredjene delatnosti,pod zajednickim poslovnim imenom ciji je osnovni kapital utvrdjen i podeljen na akcije. D.O.O moze imati najvise 50 clanova.U slucaju da je broj clanova iznad 50,ali ne bude veci od 100 i ako se taj broj odrzi u periodu duzem od godinu dana to drustvo menja pravnu formu u formu zatvorenog akcionarskog drustva. Postoje dva oblika akcionarskog drustva:zatvoreno i otvoreno.Zatvoreno je ono cije se akcije izdaju samo njegovim osnivacima ili ogranicenom broju lica i moze imati najvise 100 clanova.Otvoreno drustvo je ono ciji osnivaci ucine javni poziv za upis i uplatu akcija. Zakonom o privrednim drustvima uvedena su znacajna olaksanja u samom postupku osnivanja,a to su: 15

-potreban je jedan konstitutivni akt(ugovor o osnivanju) -uvedena je mogucnost procene nenovcanih uloga od strane samih osnivaca kod drusta s ogranicenom odgovornoscu. -minimalni novcani iznos osnovnog kapitala na dan uplate iznosi najmanje 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu.

OSNIVACKI AKT Privredno drustvo se osniva osnivackim aktom.Karakter osnivackog akta zavisi od broja osnivaca.U slucaju kada privredno drustvo osniva vise lica osnivacki akt ima oblik ugovora,a ako privredno drustvo osniva jedan osnivac osnivacki akt ima karakter odluke o osnivanju. Osnivacki akt mora biti sacinjen u pisanoj formi,a potpisi osnivaca se overavaju u sudu. Svaki osnivacki akt mora imati sadrzinu utvrdjenu zakonom. Osnivacki akt ortackog drustva sadrzi: -puno ime i prebivaliste svih fizickih lica .ortaka -poslovno ime i sediste drustva -delatnost -oznacenje vrste i vrednosti uloga ortaka Osnivacki akt komanditnog drustva sadrzi narocito: 1.puno ime i prebivaliste svakog fizickog lica i poslovno ime pravnog lica komplementara i komanditora 2.poslovno ime i sediste drustva 3.oznacenje vrste i vrednosti uloga svakog osnivaca 4.delatnost Osnivacki akt drustva sa ogranicenom odgovornoscu sadrzi: 1. puno ime i prebivaliste svakog fizickog lica i poslovno ime i sediste svakog pravnog lica clana drustva 2.poslovno ime sediste drustva 3.delatnost 4.iznos osnovnog kapitala i iznos,vrstu i vrednost uloga svakog osnivaca 5.nacin i vreme unosenja nenovcanih uloga 6.ukupna iznos troskova osnivanja

16

7.odobrene posebne pogodnosti bilo kom licu koje je ucestvovalo u osnivanju drustva ili u poslovima pre osnivanja drustva.. Osnivacki akt akcionarskog drustva sadrzi: 1.puno ime i prebivaliste fizickog lica,odnosno osnivaca drustva 2.poslovno ime i sediste drustva 3.delatnost 4.oznacenje dali je otvoreno ili zatvoreno 5.iznos osnovnog kapitala,upisanog i uplacenog 6.broj akcija i njihovu nominalnu vrednost 7.broj akcija svake vrste i klase 8.identifikaciju osnivaca koji daje nenovacne uloge,opis tih uloga i broj i vrsta akcija za te uloge 9.trajanje drustva,osim ako je osnovano na neodredjeno vreme 10.ukupni ili procenjeni iznos troskova 11.posebne pogodnosti do dana osnivanja drustva

UPRAVLJANJE (ORGANI PRIVREDNIH DRUSTAVA) Vlasnici upravljaju privrednim drustvima srzamerno vrednosti udela.U drustvenim preduzecima pravo upravljanja ostvaruju zaposleni neposredno ili preko svojih predstavnika u organu upravljanja drustvenog preduzeca,posto na ovim preduzecima niko nema pravo svojine. Zakonom o privrednim drustvima predvidjeni su sledeci organi:skupstina,upravni odbor i/ili direktor.Ovi organi postoje u dvim privrednim drustvima organizovanim u obliku akcionraskog drustva ili drustva sa ogranicenom odgovornoscu. Vazecim propisima uredjeno je da je u drustvo sa ogranicenom odgovornoscu i u akcionarskom drustvu obavezan direktor ili upravni odbor.To znaci da upravni odbor moze imati jedno lice. Nadzorni odbor je opcioni organ,a ne obavezan,ali zato su pojacana ovlascenja skupstine drustava kapitala. Skupstinu drustva sa ogranicenom odgovornoscu cine clanovi drustva.U DOO s jednim clanom,ovlascenje skupstine clanova vrsi taj clan ili ovlasceno lice.Odluke donete n sednici skupstine unose se u zapisnik i u knjigu odluka. Skupstina clanova drustava s ogranocenom odgovornoscu,odlucuje o sledecem: 1.odobravanju poslova zakljucenih u vezi sa osnivanjem drustva pre registracije 2.izboru i razresenju direktora 3.odobravanju fin.izvestaja 17

4.imenovanju internog revizora ili revizora dustva 5.imenovanju likvidacionog upravnika 6.povecanju i smanjenju osnovnog kapitala drustva 7.davanju prokure poslovnog punomocja za sve ogranke drustva 8.odlucivanju o dopunskim ulozima od strane clanova drustva 9.iskljucenju clana drustva 10.statusnim promenama 11.davanju odobrenja na pravne poslove 12.sticanju,davanju u zakupu,prodaji imovine 13.izmeni osnivackog akta 14.obrazovanju ogranka 15.donosenju poslovnika o svom radu 16.drugim pitanjima utvrdjenim osnivackim aktom

D.O.O. ima direktora ili upravni odbor,sto se odredjuje osnivacki aktom. Direktor ili upravni odbor nadlezan je za: 1.zastupanje drustva i vodjenje poslova 2.utvrdjivanje predloga poslovnog plana 3.sazivanje sednice skupstine clanova drustva i utvrdjivanje predloga dnevnog reda 4.sprovodjenje odluka skupstine clanova 5.odredjivanje dana utvrdjivanja dividende,isplate dividende,glasanja... 6.zakljucivanje ugovora o kreditu 7.utvrdjivanje dana sticanja prava na ucesce u dobiti i dana isplate dobiti 8.davanje i opozivanje prokure 9.druga pitanja odredjena osnivackim aktom

D.O.O. moze da ima internog revizora ili odbor revizora ako je to odredjeno osnivackim aktom. 18

Skupstinu akcionarskog drustva cine akcionari. Skupstina akcionara odlucuje o: 1.izmenama osnivackog akta 2.statusnim promenama 3.raspodeli dobiti i pokricu gubitka 4.usvajanju fin.izvestaja 5.politici naknada i nagradama clanovima upravnog odobra 6.izboru i razresenju clanova upravnog odobora 7.prestanku drustva 8.izboru i razresenju direktora 9.pitanjima podnetim skupstini akcionara na odlucivanje od strane upravnog odbora 10.izdacima po osnovu nagradjivanja direktora ili clanova drustva 11.drugim pitanjima navedenim u osnivackom aktu

Akcionarsko drustvo i to zatvoreno ima direktor ili upravni odbor.Otvoreno drustvo ima upravni odbor koji ima najmanje tri a najvise 15 clanova. Upravni odbor akcionarskog drustva nadlezan je za: 1.kontrolu tacnosti fin.izvestaja 2.upravljanje razvojem drustva 3.utvrdjivanje ili odobravanje poslovnog plana 4.sazivanje sednice skupstine akcionara 5.daje i opoziva prokuru 6.utvrdjivanje predloga odluka skupstine akcionara 7.odredjivanje dana sa kojim se utvrdjuje lista akcionara 8.izdavanje akcija u okviru limita 9.izdavanje zamenljivih obveznica i drugih hartija od vrednosti 10.utvrdjivanje vrednosti akcija 11.izbor i razresenje izvrsnih direktora 19

12.utvrdjivanje iznosa i dana dividende,dana placanja.. 13.donosenje odluka o drugim pitanjima u skladu sa zakonom.

Otvoreno akcionarsko drustvo ima izvrsni odbor,a zatvoreno moze imati izvrsni odbor.Clanove izvrsnog odbora ,a to su izvrsni direktori bira upravni odbor drustva. Generlani direktor akcionarskog drustva,kog bira upravni odbor,predsednik je izvrsnog odbora.Generlani direktor organizuje rad izvrsnog odbora i zastupa drustvo. Otvoreno akcionarsko drustvo ima i sekretara koji je odgovoran za vodjenje knjiga akcionarima,za pripremu sednica i vodjenje zapisnika skupstine akcionara i sednice upravnog odbora. Akcionarsko drustvo ako je to odredjeno osnivackim aktom moze imati i internog revizora,nadzorni odbor ili odbor revizora. Ortacko i komanditno drustvo u osnovi nemaju svoje organe,nego te funkcije vrse ortaci drustava,osim zastupnika drustava koje se upisuje u registar.

OSNOVNI KAPITAL Vrednost nenovcanih uloga ortackog drustva i komanditnog drustva kao i doo i zatvorenog akcionarskog drustva,utvrdjuju sporazumno ortaci,clanovi ili akcionari osnivackim aktom. Procenu vrednosti nenovcanih uloga otvorenog akcionarskog drustva mora vrsiti ovlasceni procenjivac,kog biraju osnivaci ili upravni odbor.Nenovcanim ulozima smatraju se ulozi u stvarima i pravima,radu ili uslugama ,koji su izvrseni u stvarima i pravima,radu i uslugama kao i udeli i akcije u drugim drustvima. Ulog ortaka u ortacko drustvo moze iti u novcu,stvarima i pravima,kao i u radu ili uslugama,koji su izvrseni ili treba da budu izvrseni. Ulog komanditora u komanditno drustvo moze biti novcani i nenovcani,ukljucujuci izvrseni rad i usluge u komanditnom drustvu. Ulog u doo takodje moze biti novcani i nenovcani.Novcani deo osnovnog kapitala na dan uplate iznosi najmanje 500eura. Ulog u akcionarskom drustvu moze se uneti u novcu ili stvarima i pravima,ali ne i u radu i uslugama u drustvu.Ugovoreni ulozi koji se unose u novcu uplacuju se do registracije i to u iznosu najmanje 50%,a ostatak se uplacuje najkasnije u roku od dve godine od dana registracije. Minimalni osnovni kapital kod zatvorenog AD na dan uplate je 10000 evra,a kod otvorenog je 25000 evra. Najniza nominalna vrednost akcija ne moze biti manja od iznosa koji se dobije kada se dinarska protivvrednost od 5 evra zaokruzi do najviseg broja deljivog sa 10 u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu. Osnovni kapital otvorenog akcionarskog drustva moze se povecati :novim ulozima,pretvaranjem zamenljivih obveznica u akcije i upisom akcija, i iz sredstava drustva.

20

Upis akcija po osnovu ove odluke ne moze poceti pre njene registracije i objavljivanja.Odluka o povecanju osnovnnog kapitala ne moze se registrovati posle isteaka roka od 6 meseci od usvajanja. Osnivaci ,clanovi i akcionari u zavisnosti od procenta vrednosti svog uloga imaju idealni procenat vlasnistva nad privrednim drustvima tj.akcijama.Srazmerno svojim udelima ucestvuju u deobi dobiti. Privredno drustvo odgovara za svoje obaveze u pravnom prometu celokupnom svojom imovinom. Osnivaci ortackog drustva za obaveze drustva odgovaraju neograniceno solidarni celokupnom imovinom,a kod komanditnog drustva odgovaraju komplementari,dok je rizik komanditora ogranicen na rizik ugovorenog uloga. Osnivaci DOO ili AD snose rizik za poslovanje drustva samo do visine svog uloga,znaci ne odgovaraju za obaveze drustva kapitala.

DELATNOST Pod privrednom delatnoscu podrazumeva se prozivodnja i promet robe i vrsenja usluga na trzistu.Da bi privredno drustvo moglo da vrsi jednu ili vise delatnosti neophodno je da ispunjava uslove za vrsenje tih delatnosti. Registracija privrednog drustvaa nije uslovljena prethodnim pribavljenjem dokaza o ispunjavanju uslova za obavljanje delatnosti. Uslovi u pogledu:tehnicke opremljenosti,zastite na radu i zastite i unapredjenja covekove sredine,predstavljaju opste uslove koji moraju biti ispunjeni kod svakog subjekta prilikom vrsenja svake privredne delatnosti.Ispunjenost uslova proverava nadlezni organ u postupku redovnog inspekcijskog nadzora. Pod spoljnotrgovinskim prometom podrazumeva se promet roba i usluga izmedju domacih pravnih lica i stranih pravnih i fizickih lica,koji se vrsi na osnovu ugovora zakljucenih u skladu sa domacim propisima i medjunarodnim ugovorima. Kroz definisanje delatnosti privredno drustvo odredjuje granice pravne i poslovne sposobnosti.

SEDISTE Sediste privrednog drustva je mesto u kome se obavlja delatnost.Privredno drustvo samostalno opredeljuje svoje sediste.Ono moze da se i promeni.Svaka promeena mora biti vezana za mesta u kojima drustvo obavlja delatnost. Ako je aktom o osnivanju tako predvidjeno promena sedista drustva ce se moci ostvariti samo uz saglasnot osnivaca. Ogranak koji ima odredjena ovlascenja u pravnm prometu ima sediste i registruje se u skaldu sa zakonom kojim se uredjuje registracija privrednih subjekata. POSLOVNO IME Poslovno ime mora sadrzati oznaku koja upucuje na oblik i vrstu odgovornosti privrednog drustva.Poslovno ime ortackog drustva sadrzi oznaku "ortacko drustvo" ili skraceno "o.d." ,komanditno ili "k.d." ,drustvo sa ogranicenom odgovornoscu "d.o.o",akcionarsko "a.d.",a privredno drustvo u postupku likvidacije sadrzi oznaku "u likvidaciji"

21

Predvidjena je i mogucnost korsicenja jednog ili vise skracenih ili modifikovanih imena,ako su ta imena navedena u osnivackom aktu.Skracena oznaka firme se obavezno upisuje u registar.U poslovanju se mora koristiti pun naziv ako u registar nije uneta skracena oznaka firme. Poslovna pisma i druga dokumenta koja se upucuju trecim licima moraju da sadrze:poslovno ime i pravnu formu,sediste,registar u koji je registrovano i broj registracije,broj tekuceg racuna kao i pib.Treba da sadrze i podatke o sonovnom kapitalu sa naznakom koliko je uplaceni a koliko upisani kapital.

ZASTUPANJE Zastupnik je u obavezi prema privrednom drustvu da postuje sva ogranicenja ovlascenja na zastupanje utvrdjena osnivackim aktom.Zastupnik privrednog drustva koji prekoraci ogranicenja ovlascenja odgovoran je za stetu koja se time prouzrokuje privrednom drustvu ili trecem licu sa kojim je posao zakljucen. Precizno odredjivanje zastupnika je od velikog znacaja za pravni promet,pa stoga postoji obaveza upisa ovlascenja zastupnika u registar. Prokura je zakonska gorma ovlascenja kojim privredno drustvo ovlascuje jedno ili vise lica za zakljucivanje svih pravnih poslova i radnji u vezi sa delatnoscu drustva.Zakon izricito iskljucuje ovlascenja prokuriste za zakljucivanje poslova koji se odnose na otudjenje i opterecenje nepokretnosti.Ovlascenja iz prokure ne mogu se ograniciti i prokura se ne moze dati na odredjeno vreme niti se moze vezati za odredjene uslove.Neogranicenost je bitna odlika prokure. Prokura se daje u pisanom obliku,samo fizickom licu i neosporiva je. Davanje i prestanak prokure se obavzeno upisuje u registar.Pojedinacna prokura moze biti data jednom ili vecem broju lica ,a ako je data vecem broju lica svaki prokurist ima svoja ovlascenja koja po zakonu sadrzi prokura.Prokura je najsire trgovacko punomocje.Punomocnici su ugovorni zastupnici. Vlastodavac moze suziti ili opozvati dato punomocje cak i u slucaju da se ugovorom odreklo tog prava.Opozivanje i suzavanje svakog punomocja moze se uciniti izjavom bez posebne forme.Opozivanje ili suzavanje punomocja nema dejstva prema trecem licu koje je zakljucilo ugovor sa punomocnikom.

OPSTI AKTI PRIVREDNIH DRUSTAVA Opsti akti privrednih drustava su:osnivacki akt,pravilnici,poslovnici i odluke. DOO pored osnivackog akta moze da ima i ugovor clanova drustava kojim se uredjuje poslovanje i upravljanje.Ugovor clanova drustva sacinjava se u pisanoj formi i sadrzi odredbe o obavzeama clanova drustva na dodatne uloge pored osnovnih uloga,nacinu prenosa udela ,nacinu za osvarivanje prava glasa clanovima drustva,postupku odlucivanja. AD pored osnivackog akta moze da ima i staut kojim se blize uredjuje poslovanje i upravljanje drustvom. Privrena drustva moraju da imaju i opste akte.Opsti akt je Pravilni o organizaciji i sistematizaciji poslova,a obavezan je da ga donese poslodavac koji ima vise od pet zaoslenih.Takodje je i pravilnik o zastiti na radu opsti akt. Pojedinacni akti koje donose organi i ovlasceni pojedinci u privrednom drustvu moraju biti u skladu sa opstim aktima drustva.

22

POVERAVANJE VODJENJA POSLOVNIH KNJIGA Privredna drustva vode poslovne knjige i sastavljaju ,prezentuju,dostavljaju i obelodanjuju finansijske izvestaje.Vodjenje poslovnih knjiga moze se poveriti samo licu koje ima odgovarajuce profeionalno zvanje.Profesionalni racunovodja je duzan da obavlja poslove savesno,strucno ,posteni i sa duznom paznjom. Ukoliko je racunovodja u vrsenju svojih poslova prouzrokovao stetu trecem licu,za ovu stetu odgovorno je preduzece u kome je on zaposlen.Ako je racunovodja stetu prouzrokovao namerno trece lice moze da pozove na odgovornost direktno racunovodju.

UPIS U REGISTAR Registar ima izuzetan znacaj.Nedostaci prethodnog sistema registracije bili su: -postojanje razlicitosti institucija koje vrse registraciju privrednih subjekata -nepostojanje obavzeujucih rokova za postupanje po prijavama -neujednacenost prakse -paralelne baze podataka o privrednim subjektima Registracija po novim i vazecim zakonskim resenjima zasniva se na sledecim nacelima: -nacelo javnosti podaci su dostupni zainteresovanim licima -nacelo istinitosti i savesnosti pouzdanost u podatke iz Registra -nacelo samostalnosti u resavanju Registrator je nezavisan u radu na pojedinacnim predmetima -nacelo efikasnosti Registrator je duzan da sve prijavljene podatke unese u registar -nacelo dostupnosti pristup registru obezbedjuje se elektronskim putem -nacelo ekonomicnost izdavanje izvoda iz Registra obavlja se bez odugovlacenja -nacelo prioriteta u vezi sukoba interesa pravo prioriteta ima ranije podneta prijava -nacelo jedinstva unosa podataka registruju se svi podaci iz prijave Regsitracija se obavlja na jednom mestu tako da je registar jedinstvena,centralizovana baza podataka o privrednim subjektima formirana za teritoriju Republike Srbije. Registar vodi APR.U Registru se registruje: -osnivanje,povezivanje i prestanak privrednosg subjekta -statusne promene i promene oblika organizovanja tog subjekta -podaci o privrednom subjektu od znacaja za pravni promet - podaci u vezi sa stecajnim postupkom 23

-drugi podaci odredjeni zakonom

U registar se registruju sledeci subjekti: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. preduzetnik ortacko drustvo komanditno drustvo doo akcionarsko drustvo zadruga i zadruzni savez drugi subjekti koji se u skladu sa zakonom registruju u APR-u

Registar sadrzi sledece podatke: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. naziv sediste datum i vreme osnivanja datum i vreme promena broj pod kojim je registrovan maticni broj pib oblik organizovanja delatnost brojeve tekucih racuna

Pored ovih podataka Registar sadrzi i sledece podatke: 1. naziv i sediste .prebivaliste osnivaca 2. ime,adresu i maticni broj direktora i granice njegovih ovlascenja 3. upisani i uplaceni kapital Registar sadrzi i godisnje finansijke izvestaje. Registar moze da sadrzi i sledece podatke: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. skraceni naziv naziv na stranom jeziku skraceni naziv na stranom jeziku vreme trajanja ako je privredni subjekt osnovan na odredjeno vreme ime i adresu clanova upravnog odbora ime,adresu i maticni broj prokuriste ime i adresu i maticni broj ostalih zastunoika i granice njegovih ovlascenja delovi pravnog lica sa odredjenim ovlascenjima u pravnom prometa

Registar moze ako to zahteva privredni subjekt da sadrzi i sledece podatke: -broj telefona i faksa -e-mail adresu -adresu internet strane 24

Postupak registracije se pokrece podnosenjem pregistracione prijave.Ukoliko Regsitartor u roku od 5 dana od dana podonosenja registracione prijave ne odluci po zahtevu,smatrace se da je zahtev iz prijave usvojen,a Registrator je duzan da trazenu registraciju bez odloganja sprovede u Registar. Protiv zakljucka kojim se prijava odbacuje podnosilac prijave moze preko APR izjaviti zalbu ministrastvu nadleznom za poslove privrede.Ako Registrator oceni da je zalba osnovana,moze doneti resenje kojim se staviti van snage zakljucak i usvojiti zahtev iz registracione prijave. Registratovani podaci objavljuju se na internet strani Agencije. Registrator ne moze da odbije prijavu ako je ona popunjena u skladu sa zakonom,odnosno ako su sadrzani svi podaci i dokumenta predvidjea zakonom. Privredni subjekt je duzan da promene naziva,sedista i delatnosti,kapitala,statusa .....duzan da prijavi u roku od 15 dana od dana njihovog nastanka. Privredni subjekt koji 2 godine uzastopno ne podnese Registru finansijski izvestaj prevodi se u status neaktivan.Pod tim nazivom moze se registrovati drugi subjekat.Privrednom subjektu brise se status neaktivnog subjekta ako:plati naknadu predvidjenu za registraciju osnivanja i promeni naziv,ako je u medjuvremenu drugi subjekt se registruje pod tim nazivom.

LIKVIDACIJA Zakon o privrednim drustvima definise prestanak solventnih drustava,a zakon o stecajnom postupku definise prestanak insolventnog drustva. Prema odredbama clana 347. zakona o privrednim drustvima likvidacija se sprovodi kada drustvo ima dovoljno finansijskih sredstava za pokrice svih svojih obaveza,a narocito: y y y y y ako mu je izrecena mera zabrane obavljanja delatnosti ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti ako se borj osnivaca svede na jedan ako nije organizovano u skladu sa Zakonom ,ako ne obavlja delatnost duze od dve godine u slucaju nistavosti drustva u skladu sa zakonom.Likvidacija se sprovodi odlukom ortaka,clanova ili akcionara.

USTAVNA NACELA O SUDOVIMA 1. Nezavisnot sudova i sudija u sudovima.Sudovi su samostalni i nezavisni,sude po osnovu Ustava,zakona i drugih propisa. 2. Nacelo javnosti rada sudova.Zakonom se odredjuju slucajevi u kojima se moze iskljuciti javnost.To su cuvanje tajne,zastite morala,interesa maloletnika... 3. Kolegijalnost u sudjenju.Sud po pravilu sudi u vecu.Sudska veca sacinjavaju sudije i sudije-porotnici. 4. Stalnost sudijske funkcije.Sudija svoju duznost vrsi kao stalnu,u sudu za koji je izabran. 5. Sudijski imunitet .Sudija nikome nije odgovoran za misljenje ili glas dat u vrsenju sudijske duznosti. 6. Nespojivost sudijske funkcije sa obavljanjem druge sluzbe ili posla.Sudija ne moze obavljati sluzbu ili posao koji su zakonom utvdjeni kao nespojivi sa sudijskom funkcijom. 7. Nacelo dvostepensoti sudjenja.Radi zastite fizickih i pravnih lica od eventualne povrede propisa ili nepravilne primene propisa u postupku pred sudom.ustav savkom daje pravo na zalbu. 25

VRSTE SUDOVA Sudovi opste nadleznosti su opstinski sudovi,okruzni sudovi,apelacioni i Vrhovni sud Srbije. 1. Opstinski sud osniva se za teritoriju jedne ili vise opstina,a okruzni sud za teritoriju vise opstina. 2. Apelacioni sud osniva se za podrucje vise okruznih sudova i neposredno je visi sud za okruzni i opstinski sud. Posebni sudovi su trgovinski sudovi,visi trgovinski sud i Upravni sud. 1. Visi trgovinski sud i Upravni sud osnivaju se za teritoriju Srbije ,sa sedistem u Beogradu. 2. Trgovinski sud osniva se za teritoriju vise opstina.Visi trgovinski sud je neposredno visi sud za trgovisnki sud. Vrhovni sud Srbije je neposredno visi sud za apelacione sudove,visi trgovinski sud i Upravni sud. Najvisi sud u Srbiji je Vrhovni sud Srbije.Sediste je u Beogradu. Ustavni sud ima posebne nadleznosti.Ustavni sud je sud koji vrsi kontrolu ustavosti i zakonitosti zakona i drugih propisa i opstih akata sa Ustavom i/ili zakonom.

UPRAVNI POSTUPAK I UPRAVNI SUD Upravni postupak je skup pravila kojima se regulise obavezno postupanje drzavnih organa i organizacija kada u upravnim stvarima,neposredno primenjujuci propise,resavaju o pravima,obavezama...Tim pravilima se regulise nadleznost,procesne radnje,prava i duznosti ucesniika u postupku,oblik i sadrzina akta kojim se resava o necijem pravu,obavezi.... Postoje dve vrste upravnog postupka:opsti i posebni. Opsti upravni postupak sadrzi pravila koja su zajednicka za sve oblasti uprave. Posebni upravni postupak sadrzi pravila koja vaze za pojedine upravne materije.(carinski postupak) Organi koji vode postupak su organi uprave i drugi drzavni organi kao i preduzeca i druge organizacije. Stranka u upravnom postupku je lice po cijem je zahtevu pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak.Stranka u postupku moze biti svako fizicko i pravno lice. Upravni postupak se pokrece na zahtev stranke ili ga pokrece nadlezni organ po sluzbenoj duznosti. U postupku koji po zalbi vodi drugostepeni organ postoje dve faze. U prvoj fazi drugostepeni organ utvrdjuje da li je zalba dopustena,blagovremena i izjavljena od ovlascenog lica,a druga faza sastoji se u resavanju stvari koja je predmet zalbe. Ukoliko drugostepeni organ utvrdi da je zalba dopustena,blagovremena i izjavljena od ovlascenog lica on uzima predmet u resavanje i moze doneti resenje: 1.odbijanje zalbe kao neosnovane 2.ponistenju resenja u celosti ili delimicno 3.izmeni resenja 26

Svako resenje drugostepenog organa je konacno,ali se protiv njega moze voditi upravni spor.Upravni spor se moze pokrenuti i protiv prvostepenog akta protiv kojeg nije dozvoljena zalba u upravnom postupku. Upravni spor je spor u kojem sudovi odlucuju o zakonitosti upravnih akata kojima drzavni organi i preduzeca ili druge organizacije koje vrse javna ovlascenja resavaju o pravima i obavzeama fizickih lica,pravnih lica ili drugih stranaka u pojedinacnim upravnim stvarima. Pod upravnim aktom podrazumeva se akt kojim drzavni organ i preduzece ili organizacija u vrsenju javnih ovlascenja resava o odredjenom pravu ili obavezi fizickog ili pravnog lica. Upravni spor se ne moze voditi protiv akata donetih u stvarima u kojima je sudska zastita obezbedjena van upravnog spora. Razlog za pokretanje upravnog spora mogu biti formalnopravni i materijalnopravni.Upravni akt se moze pobijati u upravnom sporu iz formalnopravnih razloga i to:ako je akt donet od strane nenadleznog organa ; ako se u postupku koji je aktu prethodio nije postupalo po pravilnima postupka ; ako cinjenicno stanje nije pravilno utvrdjeno. Materijalnopravni razlozi su: ako u upravnom aktu nije uopste primenjen zakon ili drugi propis zasnovan na zakonu,kao i ako se organ pri donosenju upravnog akta rukovodio drugim ciljem,a ne ciljem predvidjen zakonom. Upravni spor pokrece se tuzbom,u roku od 30 dana. Stranke u upravnom sporu su tuzilac i tuzena strana.Tuzena strana u upravnom sporu je drzavni organ cije se akt osporava tuzbom. Upravni spor prolazi kroz dve faze:prethodni postupak i redovni postupak. U prethodnom postupku sud ispituje da li je tuzba uredna i da li su ispunjeni drugi zakonom predvidjeni uslovi.Sud ce tuzbu odbaciti ako u prethodnom postupku utvrdi da je tuzba nepotpuna ili nerazumljiva,a tuzilac te neurednosti ne otkloni u ostavljenom roku,ako je tuzba neblagovremena...Ako sud ne odbaci tuzbu ili ne ponisti resenje prelazi se u drugu fazu ,redovni postupak.Sud odredjuje rok u kome se moze dati odgovor na tuzbu.Rok ne moze biti kraci od 8 dana ni duzi od 30 dana. Sud resava spor presudom.

27

PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH I POSLODAVCA Zakonom su regulisana osnovna prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca. Zaposleni ima pravo na: 1. 2. 3. 4. 5. odgovarajucu zaradu bezbednost i zastitu na radu zdravstvenu zastitu materijalno obezbedjenje za vreme privremene nezaposlenosti kao i pravo na druge oblike zastite u skladu sa zakonom

Zaposelna zena ima pravo na posebnu zastitu za vreme trudnoce i porodjaja.Zaposleni ima pravo na posebnu zastitu radi nege deteta kao i zaposleni mladji od 18 godina zivota i zaposleni invalid. Obaveze zaposlenih su: 1. 2. 3. 4. da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi da postuje organizaciju rada da obavesti poslodavca o bittnim okolnostima koje uticu na obavljanje poslova da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za zivot i zdravlje i nastanak materijalne stete

Obaveze poslodavca su: 1. 2. 3. 4. 5. da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu za zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zastite zivota i zdravlja na radu da zaposlenom pruzi obavestenje o uslovima rada da zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrdjenih ugovorom o radu zatrazi misljenje sindikata u slucajevima utvrdjenim zakonom

Poslodavac i zaposleni duzni su da se pridruzavaju prava i obaveza utvrdjenih zakonom ,opstim aktom i ugovorom o radu. NACIN UTVRDJIVANJA PRAVA I OBAVEZA I ODGOVORNOSTI Prava,obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa uredjuju se i kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu,a pravilnikom o radu odnosno ugovorom o radu samo kada je to zakonom odredjeno. Pravilnik o radu poslodavac moze da donese samo izuzetno i to: 1. ako kod poslodavca nije osnovan sindikat 2. ako nijedan ucesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za pocetak pregovora radi zakljucivanja kolektivnog ugovora 3. ako ucesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zakljucivanje kolektivnog ugovora u roku od 60 dana od dana zapocinjanja pregovora 4. ako sindikat u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva za pocetak pregovora za zakljucivanje kolektivnog ugovora,ne prihvati inicijativu poslodavca. Na ovaj nacin kolektivnim ugovorima daje se prioritet i veca pravna snaga. Zakon izricito propisuje da pravilnik o radu donosi upravni odbor,a samo kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor -direktor.Pravilnik o radu prestaje da vazi stupajnjem na snagu kolektivnog ugovora. 28

MEDJUSOBNI ODNOS ZAKONA,KOLEKTIVNOG UGOVORA,PRAVILNIKA O RADU I UGOVORA O RADU Kolektivni ugovor,pravilnik oradu i ugovor o radi ne mogu da sadrze odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrdjuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrdjeni zakonom.Ako se opstim aktom utvrde nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrdjenih zakonom,primenjivace se odredbe zakona. Pojedini odredbe ugovora o radu kojima su utvrdjeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrdjenih zakonom i opstim aktom,odnosno koje se zasnivaju na netacnom obavestenju od strane poslodavca o pojedinim pravima,obavezama i odgovornostima zaposlenog-nistave su. Posebnim kolektivnim ugovorom ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada zaposlenom od prava i uslova utvrdjenih opstim kolektivnim ugovorom.

ZABRANA DISKRIMINACIJE Zakonom je uvedena zabrana neposredne i posredne diskriminacije u oblasti radnih odnosa,seksualnog uznemiravanja i u vezi zaposljavnja . Neposredna diskiriminacija je svako postupanje uzrokovano nekim od navedenih osnova,a kojima se lice koje trazi zaposlenje kao i zaposleni stavlja u nepovoljniji polozaj u odnosu na druga lica u istoj ili slicnoj situaciji. Posredna diskriminacija,postoji kada odredjena naizgled neutralna odredba,kriterijum ili praksa dovodi ili bi dovela u nepovoljniji polozaj u odnosu na druga lica-lice koje trazi zaposlenje,ako i zaposlenog zbog odredjenog svojstva,statusa,opredeljenja ili uverenja.

USLOVI ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA Obaveza donosenja pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova odnosi se samo na poslodavca koji ima vise od 5 zaposlenih. Zakonom je izricito zabranjeno da se ne moze uslovaljavati zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata.Radni odnos zasniva se ugovorom o radu koji zakljucuju zaposleni i poslodavac. Ugovor o radu treba da sadrzi: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. naziv i sediste poslodavca ime i prezime zaposlenog,adresa prebivalista vrstu i stepen strucne spreme zaposlenog vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja mesto rada nacin zasnivanja radnog odnosa (odredjeno ili neodredjeno) trajanje ugovora o radu na odredjeno vreme dan pocetka rada radno vreme novcani iznos zarade i elemente ucinka rokove za isplatu zarade 29

12. pozivanje na kolektivni ugovor ,odnosno pravilnik o radu 13. trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena Zakon predvidja obavezu poslodavca da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obevzeno socijalno osiguranje u roku od 15 dana od dana stupanja na rad. RADNI ODNOS NA ODREDJENO VREME Radni odnos na odredjeno vreme zasniva se kada je u pitanju:sezonski posao,rad na odredjenom projektu,povecanje obima posla koji traje odredjenom vreme...tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne moze trajati duze od 12 meseci. Ako se radni odnos zasniva radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog,moze se zasnovati do povratka privremenog odsutnog zaposlenog. PROBNI RAD I PRIPRAVNICI Ugovorom o radu moze da se predvidi probni rad u trajanju najduze 6 meseci.Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkazu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne moze biti kraci od 5 radnih dana.Pripravnicki staz traje najduze godinu dana,za koje vreme pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom.Pripravnik ima pravo na zaradu najmanje u visini 80% osnovne zarade za poslove za koje je zakljucio ugovor. RADNO VREME Puno radno vreme moze biti 40 casova nedeljno.Nepuno radno vreme je krace od punog radnog vremena.Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ostvaruje prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu.Prekovremni rad ne moze trajati duze od osam sati nedeljno ,odnosno cetiri casa dnevno po zaposlenom.Radna nedelja traje pet radnih dana ,a radni dan traje 8 sati.Kada je u pitanju nocni rad,poslodavac je duzn da zaposlenom koji radi nocu najmanje tri sata svakog radnog dana ili trecinu punog radnog vremena u toku jedne nedelje,obezbedi rad u toku dana. GODISNJI ODMOR Duzina god.odmora se utvrdjuje opstim aktom ili ugovorom o radu,u trajanju od najmanje 20 radnih dana.God.odmor moze da se koristi u dva dela,s tim da se prvi deo koristi u trajanju od najmanje 3 radne nedelje u toku kalendarske godine,a drugi deo najkasnije do 30.juna naredne godine. DNEVNI I NEDELJNI ODMOR U toku dnevnog rada zaposleni ima pravo na odmor u trajanju od 30 minuta.A zaposleni koji radi duze od 4 a krace od 6 casova ima pravo na 15 min odmora.Zapolseni koji radi duze od punog radnog vremena a najmanje 10 casova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta. PLACENO I NEPLACENO ODSUSTVO Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade u ukupnom trajanju od sedam radnih dana u toku kalendarske godine ,u slucaju sklapanja braka,porodjaja supruge,teze bolesti clana uze porodice i u drugim slucajevima utvrdjenim opstim aktom i ugovorom o radu.Zakon daje mogucnost na placeno odsustvo u trajanju od jos pet radnih dana u slucaju smrti clana uze porodice i dva dana za svaki slucaj dobrovoljnog davanja krvi,izuzimajuci i dan davanja krvi.Poslodavac moze zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade kada zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa.

30

ZASTITA ZAPOSLENIH Zakonom se ne utvrdjuje samo pravo zaposlenog na zastitu vec i obaveza da postuje propise o bezbednosti i zastiti zivota i zdravlja na radu,kao i obaveza obavestavnja poslodavca u slucaju potencijalne opasnosti koja bi mogla da utice na bezbednost i zdravlje na radu.Zaposlena zena za vreme prve 32 nedelje trudnose ne moze da radi prekovremno i nocu,niti zaposlena zena za vreme poslednji osam nedelja trudnoce da radi prekovremno i nocu.Zaposlena zena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoce i porodjaja kao i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od 365 dana za prvo i drugo dete,a dve godine za trece i cetvrto dete. ZARADA,NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA Pod zaradom se podrazumeva zarada koja sadrzi poreze i doprinose koji se placaju iz zarade,a cine je sva primanja iz radnog odnosa osim isplata: -za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobracaju -za vreme provedeno na sluzbenom putu u zemlji -za vreme provedeno na sluzbenom putu u inostranstvo -smestaja i ishrane za rad i boravak na terenu -jubilarne nagrade i solidarne pomoci -otpremnine pri odlasku u penziju,najmanje u visini tri prosece zarade -naknade troskova pogrebnih usluga u slucaju smrti clana uze porodice,a clanovima uze porodice u slucaju smrti zaposlenog -naknade stete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja -i drugih isplata izvrsenih saglasno clanu 119.zakona o radu To prakticno znaci da naknada troskova za: ishranu u toku rada i regres za godisnji odmor ima tretman zarade na koji se placaju porezi i doprinosi. UVECANA ZARADA Prema odredbama clana 108.zakona o radu zaposleni ima pravo na uvecanu zaradu u visini utvrdjenoj opstim aktom i ugovorom o radu i to: 1.za rad na drzavni praznik koji je neredan -najmanje 110% od osnovice 2.za rad nocu i rad u smenama ,ako takav rad nije vrednovan pri utvrdjivanju osnovne zarade -najmanje 26% od osnovice 3.za prekovremni rad-najmanje 26% od osnovice 4.po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu-0.5% od osnovice

Osnovicu za obracun uvecane zarade cini osnovna zarada. 31

MINIMALNA ZARADA Zakonom je propisano da minimalna zarada ne moze biti manja od minimalne zarade koja se utvrdjuje odlukom socijalno ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju republike srbije.Minimalna zarada utvrdjuje se po radnom casu,za period od najmanje sest meseci a ne moze biti niza od minimalne zarade utvrdjene za period koji prethodi periodu za koji se utvrdjuje minimalna zarada. NAKNADA ZARADE Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprecenosti za rad do 30 dana i to: -najmanje u visini od 65% prosecne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprecenost za rad -u visini od 100% prosecne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprecenost za rad Za vreme prekida rada do kojeg je doslo bez krivice zaposlenog,najduze 45 radnih dana u kalendarskoj godini,zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini od 60% prosecne zarade u prethodna tri meseca,s tim da ne moze biti manja od minimalne zarade. NAKNADA TROSKOVA I DRUGA PRIMANJA Zaposleni ima pravo na naknadu troskova i to: 1.za dolazak i odlazak sa posla 2.za vreme provedeno na sluzbenom putu u zemlji 3.za vreme provedeno na sluzbenom putu u inostranstvo 4.smestaja i ishrane za rad i boravak na terenu,ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smestaj i ishranu bez naknade. 5.za ishranu u toku rada 6.reges za koriscenje godisnjeg odmora. Prema clanu 119.zakona o radu poslodavac je duzan da isplati u skladu sa opstim aktom: -zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju ,najmanje u visini tri prosecne zarade -zaposlenom naknadu troskova pogrebnih usluga u slucaju smrti clana uze porodicema clanovima uze porodice u slucaju smrti zaposlenog -zaposlenom naknadu stete zbog povrede na radu ili profesionlanog oboljenja. Deci zaposlenog starosti do 15 god.zivota ,poslodavac moze da obezbedi poklon za Bozic i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predvidjen zakonom o radu. Poslodavac moze zaposlenima uplacivati dodatno penzijsko osiguranje,osiguranje od posledica nezgoda,hirurskih intervencija i sl. 32

Clanom 120.zakona moze da se utvrdi i pravo na: 1.jubilarnu nagradu i solidarnu pomoc 2.naknadu za ishranu u toku rada 3.regres za koriscenje godisnjeg odmora 4.i druga primanja OBRACUN ,EVIDENCIJA I ZASTITA ZARADE I NAKNADE ZARADE Clanom 121.zakona definisana je obaveza poslodavca da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obracun,s tim sto je poslodavac duzan da dostavi obracun i za mesec za koji nije izvrsio isplatu zarade,s obavestenjeem o razlozima zbog cega nije izvrsena isplata.Poslodavac je duzan da vodi mesecnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade koja sadrzi podatke o:zaradi,zaradi po odbitku poreza i doprinosa,odbicima od zarade. Novcano potrazivanje od zaposlenog poslodavac moze da naplati obustavljanjem od njegove zarade samo na osnovu pravosnazne odluke suda,s tim sto se zaposlenom moze obustaviti najvise do jedne trecine od zarade. POTRAZIVANJA ZAPOSLENIH U SLUCAJU STECAJNOG POSTUPKA Kod poslodavca na kojim je pokrenut stecajni postupka pravo na isplatu neisplacenih potrazivanja ima zaposleni koji je bio u radnom odnosu na dan pokretanja stecajnog postupka i lice koje je bilo u radnom odnosu u periodu za koji se ostvaruju prava utvrdjena zakonom. Clanom 125.zakona propisuju se na koja to jos potrazivanja zaposleni imaju pravo i to: 1.zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene sprecenosti za rad po propisima o zdravstv.osiguranju koju je bio duzan da isplati poslodavac u skladu sa zakonom 2.naknade stete za neiskoriscen godisnji odmor krivicom poslodavca,za kalendarsku godinu u kojoj je pokrenut stecajni postupak,ako je to pravo imao pre pokretanja stecajnog postupka. 3.otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je pokrenut stecajni postupka 4.naknade stete na osnovu odluke suda donete u kalendarskoj godini u kojoj je pokrenut stecajni postupak,ako je ta odluka postala pravosnazna pre pokretanja stecajnog postupka. VISAK ZAPOSLENIH Poslodavac je duzan da donese program resavanja viska zaposlenih,ako utvrdi da ce zbog tehnoloskih ,ekonomskih ili organziacionih promena u okviru perioda od 30 dana doci do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodredjeno vreme i to za najmanje: 1. 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu vise od 20,a manje od 100 zaposlenih na neodredjeno vreme. 2. 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu najmanje 100,a najvise 300 zaposlenih na neodredjeno vreme. 3. 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko 300 zaposlenih na neodredjeno vreme.

33

Poslodavac koji utvrdi da ce doci do prestanka potrebe za radom najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana,bez obzira na ukupna broj zaposlenih kod poslodavca,duzan je da donese program. Clanom 155.zakona propisano je da program obavezno sadrzi: 1.razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih 2.ukupan broj zaposlenih kod poslodavca 3.broj,kvalifikacionu strukutru,godine starosti i staz osiguranja za poslenih koji su visak 4.kriterijume za utvrdjivanje viska zaposlenih 5.mere za zaposljavanje,premestaj na druge poslove,rad kod drugog poslodavca,prekfalifikacija ili dokvalifikacija 6.sredstva za resavanje socijalno ekonomskog polozaja viska zaposlenih 7.rok u kome ce biti otkazan ugovor o radu Program donosi upravni odbor,odnosno direktor,a koji se obavezno dostavlja reprezentativnom sindikatu i republickoj organizaciji nadleznoj za zaposljavanje,najkasnije 8 dana od dana utvrdjivanja predloga programa,radi davanja misljenja. Kriterijum za utvrdjivanje viska zaposlenih ne moze da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprecenosti,trudnoce,porodiljskog odsustva,nege deteta i posebne nege deteta. Poslodavac je duzan da pre otkaza ugovora o radu,zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrdjenoj opstim aktom,s tim sto otprenina ne moze biti niza od trecine zarade zapsolenog za svaku navrsenu godinu rada u radnom odnosu.Pod zaradom se smatra prosecna mesecna zarada zaposlenog isplacena za poslednja 3 meseca koja prethode mesecu u kojem se isplacuje otpremnina. KLAUZULA ZABRANE KONKURENCIJE Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne moze da radi u svoje ime i za svoj racun,kao i u ime i za racunn drugog pravnog ili fizickog lica,bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu.Ugovorom o radu poslodavaca i zaposleni mogu da ugovore i uslove zabrane konkurencije po prestanku radnog odnosa,u roku koji ne moze da bude duzi od dve godine po prestanku radnog odnosa,ako se poslodavac ugovorom o radu obaveze da ce zaposlenom isplatiti novcanu naknadu u ugovorenoj visini. NAKNADA STETE Postojanje stete ,njenu visinu,okolnosti pod kojim je nastala,ko je stetu prouzrokovao i kako se nadoknadjuje-utvrdjuje poslodavac,a ako se naknada stete ne ostvari na ovaj nacin ,o naknadi odlucuje sud. UDALJENJE ZAPOSLENOG SA RADA Zaposleni moze biti privremeno udaljen sa rada: -ako je protiv njega pokrenut krivicni postupak -ako je priroda povrede radne obaveze takovo da ne moze da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka od 5 radnih dana.

34

Za vreme privremnog udaljenja,zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne cetvrtine,a ako izdrzava porodicu u visini jedne trecine osnovne zarade.Naknada zarade kada je zaposlenom odredjen pritvor ,isplacuje se ne teret organa koji je odredio pritvor. IZMENA UGOVORA O RADU Poslodavac moze zaposlenom ponuditi izmenu ugovorenih uslova rada,odnosno aneks ugovora o radu.To su sledeci uslovi: 1. radi premestaja na drugi odgovrajauci posao 2.radi premestaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca 3.radi upucivanja na rad na odgovarajuci posao kod drugog poslodavca 4.ako je zaposlenom koji je visak obezbedio ostvarivanje jedno od prava utvrdjenih zakonom(premestaj na druge poslove,rad kod drugog poslodavca...) 5.u slucaju promene novcanog iznosa osnovne zarade i elemente za utvrdjivanje radnog ucinka 6.u drugim slucajevima utvrdjenim opstim aktom i ugovorom o radu. Poslodavac je duzan da zaposlenom uz ponudu za zakljucenje aneksa u pisanom obliku,dostavi i razloge za izmenu ugovora,a zaposleni je duzan da se u roku koji odredi poslodavac,izjasni o ponudi.Rok ne moze bti kraci od 8 dana. PRESTANAK RADNOG ODNOSA Po Zakonu radni odnos prestaje: 1.istekom roka za koji je zasnovan 2.kada zaposleni ispuni uslove za penziju 3.sporazumom izmedju zaposlenog i poslodavca 4.otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog 5.na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mladjeg od 18 godina 6.smrcu zaposlenog 7.u drugim slucajevima utvrdjenim zakonom Clanom 179.Zakona o radu propisano je da poslodavac moze zaposlenom da otkaze ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog: 1.ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada,nema potrebna znanja i sposobnosti 2.ako zaposleni svojom krivicom ucini povredu radne obaveze 3.ako zaposleni ne postuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca 4.ako zaposleni ucini krivicno delo na radu ili u vezi sa radom 35

5.ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaceno odsustvo 6.ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprecenosti za rad 7.ako zaposleni odbije zakljucenje aneksa ugovora o radu 8.ako zaposleni odbije zakljucenje aneksa ugovora o radu 9.ako usled tehnoloskih,ekonomskih ili organizacionih promena prestane za obavljanjem odredjenog posla ili dodje do smanjenja obima posla Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu ne smatra se: 1.privremena sprecenost za rad usled bolesti,nesrece na radu... 2.koriscenjem porodiljskog odsustva 3.odsluzenje vojnog roka 4.clanstvo u politickoj organizaciji,sindikatu.... 5.delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih 6.obracanje zaposlenog sindikatu ili organima nadleznim za zastit prava iz radnog odnosa. Pre otkaza poslodavac je duzan da pismenim putem obavesti zaposlenog na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 5 radnih dana da se izjasni na navode iz upozorenja.Takodje,mora de se navede osnov za davanje otkaza. Ako se zaposlenom otkaze ugovor usled tehnoloskih,ekonomskih ili organizacionih promena poslodavac ne moze na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od sest meseci od dana prestanka radnog odnosa. Ugovor o radu se otkazuje resenjem ,u pisanom obliku, i obavezno sadrzi obrazlozenje i pouku o pravnom leku. U slucaju prestanka radnog odnosa poslodavc je duzan da zaposlenom isplati sve neisplacene zarade,naknade zarada koje je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa,a najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radanog odnosa. Poslodavac ne moze zaposlenom da otkaze ugovor o radu za vreme trudnoce,porodiljskog odsustva i sl. OTKAZNI ROK I NOVCANA NAKNADA U slucaju otkaza kada zaposleni ne ostvaruje potrebne reyultate rada,odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti,zaposlenom prestaje radni odnos uz isplatu novcane naknade i to: 1.u visini jedne zarade-do 2 godine neprekidnog rada kod poslodavca 2.u visini 2 zarade-od 2 do 10 god.neprekidnog rada 3.u visini 3 zarade-od 10 do 20 godina neprekidnog rada 4.u visini 4 zarade preko 20 godina rada.

36

NEZAKONITI OTKAZ Kada sud donese pravosnaznu odluku kojom je utvrdjeno da je zaposleni nezakonito prestao radni odnos,zaposleni ima pravo ako to zahteva da se vrati na rad.Poslodavac je tada duzan da zaposlenom isplati naknadu stete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu,opstem aktu i ugovoru o radu.Zakonom je propisano da se naknada stete umanjuje za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada,a ne po osnovu radnog odnosa...

RAD VAN RADNOG ODNOSA Poslodavaca moze za obavljanje poslova koji po svojoj prirodi ne traju duze od 120 radnih dana zakljuci ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa: 1.nezaposlenim licima 2.zaposlenim koji radi nepuno radno vreme-do punog radnog vremena 3.korisnikom starosne penzije Za obavljanje ovakvih poslova moze se zakljuciti ugovor i sa licem koje je clan omladinske zadruge,a koje nije starije od 30 godina. Pod pojmom privremni i povremeni poslovi su poslovi iz delatnosti poslodavca koji nisu utvrdjeni pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Pored takvih ugovora ,poslodavac moze da zakljuci i ugovor o delu,radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca,a koji imaju za predmet samostalnu izradu odredjene stvari.Osim toga,poslodavac moze da zakljuci ugovor sa odredjenim licem radi obavljanja poslova zastupanja ili posredovanja,kao i ugovor o strucnom osposobljavanju i usavrsavanju. Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca moze da zakljuci ugovor,o dopunskom radu sa drugim poslodavcem,a najvise do jedne trecine punog radnog vremena.

ORGANIZACIJE ZAPOSLENIH I POSLODAVACA Kod poslodavaca koji imaju preko 50 radnika ,zaposleni mogu obrazovati savet zaposlenih,a ciji je delokrug rada davanje misljenja i ucestvovanja u odlucivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih.Sindikat je samostalna ,demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udruzuju radi zastupanja,predstavljanja,unapredjenja i zastite svojih profesionalnih ,radnih,ekonomskih,socijalnih i drugih interesa. Sindikat se smatra reprezentativnim: 1.ako je osnovan i deluje na nacelima slobode sindikalnog organizovanja i delovanja 2.ako je nezavisan od drzavnih organa i poslodavaca 3.ako se finansira pretezno iz clanarine i drugih sopstvenih izvora 4.ako ima potreban broj clanova na osnovu pristupnica 37

5.ako je upisan u registar u skladu sa zakonom i drugim propisima

Udruzenje poslodavaca se smatra reprezentativnim: 1.ako je upisano u registar u skladu sa zakonom 2.ako ima potreban broj zaoslenih kod poslodavaca-clanova udruzenja poslodavaca Sindikat kome je utvrdjena reprezentativnost ima: -pravo na kolektivno pregovaranje i zakljucivanje kolektivnog ugovora na odgovarajucem nivou -pravo na ucesce u resavanju kolektivnih radnih sporova -pravo na ucesce u radu tripartitinih i multipartitinih tela na odgovarajucem nivou -druga prava u skladu sa zakonom

KOLEKTIVNI UGOVOR Kolektivni ugovor moze da se zakljuci kao opsti kolektivni ugovor,poseban i kolektivni ugovor kod poslodavca. Opsti kolektivni ugovor i poseban kole.ugovor za odredjenu grupu,podgrupu ili delatnost zakljucuju se za teritoriju republike Srbije.Poseban kolektivni ugovor zakljucuje se za teritoriu jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. Opsti kolektivni ugovor zakljucuju udruzenje poslodavaca i sindikat osnovani za teritoriju republike Srbije. Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeca i javne sluzbe zakljucuju osnivac,odnosno organ koji je na vlasti i sindikat,za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti ili kulture zakljucuje udruzenje poslodavaca i sindikat,a za sportiste ,trenere i strucnjake u sportu zakljucuju udruzenja za sportsku delatnost i sindikat. Kolektivni ugovor kod poslodavca za javna preduzeca zakljucuje osnivac i sindikat.U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje direktor. Ucesnici u zakljucivanju kolektivnog ugovora duzni su da pregovaraju.Ako se u toku pregovora ne postigne saglasnost za zakljucivanje kolektivnog ugovora u roku od 45 dana od dana zapocinjanja pregovora,ucesnici mogu da obrazuju arbitrazu za resavanje spornih pitanja.Rok za donosenje odluke ne moze biti duzi od 15 dana od dana obrazovanja arbitraze. Kolektivni ugovor kod poslodavca obavezuje i zaposlene kod poslodavca koji nisu clanovi sindikata-potpisnika kolektivnog ugovora.On se zakljucuje na period od 3 godine,kada prestaje da vazimako se ucesnici drugacije ne sporazumeju najkasnije 30 dana pre isteka vazenja kolektivnog ugovora. Opsti poseban kolektivni ugovor se registruje kod ministarstva,a objavljuje u Sluzbenom glasniku.I kolektivni ugovor kod poslodavca se objavljuje ,na nacin koji se utvrdjuje tim kolektivnim ugovorima.

38