Univerzitet Sarajevo Prirodno-matemati ki fakultet Odsjek za biologiju

kolska 2009/2010.god

SEMINARSKI RAD
iz hemije

TEMA : Nafta

Radile : Hodzi Eldina Husanovi Erna

Sarajevo, juni 2010.
1

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 SASTAV . . . . 10 ZAKLJU AK . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 1. 3. . 7. . . . . . . . 5 PRONALAZAK I DOBIJANJE NAFTE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 UPOTREBA I REZERVE NAFTE. . . . . . . 6 SIROVA NAFTA . . . . . . . . . . . . . . . . NASTANAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. . . . . . . . . . . . . . 6. . . . . . . . . . . . 12 LITERATURA . . . . . . . . . .SADR AJ: UVOD . . . . . . . . . 13 2 . . . . . . . . . . . 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. . .

da bi se podrobnije upoznali sa samim pojmom nafte i svim to ona predstavlja u dana njem svijetu. ljudi su uvidjeli korist od same nafte. 3 . te mo emo re i da se dana njica ne mo e zamisliti bez nekog oblika iskori tavanja same nafte. Jo od davnina. bilo je potrebno da uradimo seminarski rad na temu same nafte. No. te saznali ne to vi e o njenom hemijskom sastavu. Zanimljivosti o nafti i njen hemijski zna aj bit e detaljnije obja njen u na em radu.UVOD Nafta se danas u svijetu esto naziva i crnim zlatom.

svjedo i o njenom morskom porijeklu. NASTANAK Danas preovladava mi ljenje da je nafta nastala od masnih i vo tanih supstanci razli itih sitnih ivotinjskih i biljnih morskih organizama . biti pokriven za titnim slojem. nanosom rije nog mulja. I sastav slane vode. Pod pritiskom zemljinih slojeva. a onda u naftu. Tome u prilog govore nalazi nafte u vulkanskim podru jima (na Kam atki). koja prati naftu. razaranje bjelan evina i drugih lako raspadljivih organskih materija. hlorofila i dr. Otpornije masne i vo tane supstance gomilale su se onda u obliku mulja. i pomalo povi ene temperature. S druge strane postoji mi ljenje da nafta poti e iz neispitanih i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. zbog djelovanja anaerobnih bakterija. koji su vladali u dalekim geolo kim dobima.1. te opti ka aktivnost nafte dokazuju njeno organsko porijeklo. me utim kad bi uginule talo ile bi se na morsko dno. Taj osnovni materijal morao je poslije. 4 . odnosno sapropela. hormona. U sredini siroma noj kisikom po elo je. Pod povoljnim uslovima. mast se pretvarala najprije u prabitumen. Prisustvo komplikovanih visokomolekulskih spojeva (holesterola.planktona. nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima kristalastog porijekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama litosfere u dnu Indijskog okeana.) koji nisu mogli nastati jednostavnom sintezom. ivjele su i razmno avale se u toplim morskim zalivima velike koli ine tih organizama.

i to prete no parafinskog (metanovog) niza (npr. Cikloalkani 3.te sumpor i azot kojih ima relativno malo.uta ili zelena do crna viskozna te nost gustine manje od vode. Aromatski ugljovodici Alkani su najjednostavnija organska jedinjenja. Op ta formula alkana je: CnH(2n+2) ± n predstavlja broj ugljikovih atoma. Redovni pratilac nafte u njenim nalazi tima je zemni. pensilvanijska nafta) ili naftnog niza (npr. i kisik. te grupa ugljovodika sa jednostrukim vezama izme u C. SASTAV Po svom hemijskom sastavu nafta predstavlja mje avinu velikog broja razli itih ugljovodika i malih koli ina jedinjenja sumpora. neke sovjetske nafte). odnosno prirodni gas. Postoje tri osnovne komponente koje ine sastav nafte: 1. U zavisnosti od sastava i nastanka. Cikloalkani su takodjer ugljikovodici kod kojih su sp3 hibridizovane orbitale vezane u 5 . kisika i ugljika (oko 7%).2. Alkani 2. zatim vodik. U hemijskom sastavu po procentu mase dominira ugljik. to je mrko.atoma. U njoj su zastupljeni ugljovodici s jednom do 50 i vi e ugljikovih atoma u molekuli.

nafta i plin naviru u bu otinu tjerani prirodnim pritiskom. te ni i vrsti ugljikovodici. Dubina slojeva nafte mo e biti razli ita i kre e se od nekoliko metara do preko 5 km. pri emu se mlaz nafte di e desetak metara iznad povr ine zemlje. Danas se to sprije ava posebnim ure ajima koji zatvaraju sondu i reguli u pritisak pri izlazu nafte. pa se tek na osnovu dobijenih rezultata odre uju daljnji postupci. Kad bu otina dopre do naftonosnog sloja. Gasoviti ugljovodici izbijaju iz zemlje i oni ustvari predstavljaju prirodni gas. Njihova op ta formula je: CnH2n ± n je broj ugljikovih atoma. tako da pri bu enju mo e do i do naglog izbijanja nafte i gasa. Najdublja do sada postignuta istra na bu otina od 9169 metara nalazi se u Oklahomi (SAD). Velike koli ine nafte dobijaju se danas u svijetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz bu otina na principu arte kih bunara. Ona je najva niji izvor organskih jedinjenja u prirodi i na njoj se zasnivaju razne grane hemijske industrije. Po fizi kim osobinama nafta je uljana te nost mrke boje. 3. Geolo ka i geofizi ka istra ivanja pomo u dubinske sonde prvo daju potrebne informacije o geolo koj strukturi podzemnih slojeva. nafta prestaje priticati. Aromati ni ugljovodonici pripadaju grupi organskih molekula u ijem sastavu je zastupljena karakteristi na struktura est ugljenikovih atoma vezanih u prsten. ako je dovoljno velik. Najpoznatiji aromati ni ugljovodonik je benzen. koji. U po etku su bu enja ra ena nasumice. Velike koli ine nafte koje. PRONALAZAK I DOBIJANJE NAFTE Primjetno je da najvi e nafte ima na najosun anijim dijelovima planete (oko ekvatora). Naftonosni sloj se nikada ne mo e potpuno iscrpiti. Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susjednom podru ju izjedna i s pritiskom u bu otini. koje je vrlo te ko ugasiti. uprkos svim 6 . Kod vrlo visokih pritisaka nastaju sna ne "erupcije". mo e izbaciti naftu na povr inu zemlje. to je nafta dublje u zemlji.zatvorenom nizu ili prstenu. Ovakve divlje erupcije nekad su esto izazivale katastrofalne po are. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti pomo u posuda ili crpki. ali su se kasnije po ela sprovoditi istra ivanja sastava tla to je rezultiralo prili no ta nim otkri ima naftnih le i ta. ve i je pritisak. U njoj se nalaze gasoviti.

Benzinska frakcija je te ni destilat sa ta kom klju anja od 150 stepeni Celzijevih. Iz nje se dobijaju razne vrste benzina koje se koriste kao goriva za motore i kao organski rastvara i. ali su zato prisutni u produktima njene prerade. Kreking se zasniva na principu cijepanja te kih molekula ugljovodonika sa visokim ta kama klju anja.savremenim metodama va enja.odnosno vi ih lanova tog niza. NAFTNA PUMPA to se ti e prerade nafte. Prema ovim grupama koje sadr e. prete no parafinskih. Sirova nafta je smjesa razli itih ugljovodika. Osim njih zastupljene su i slo enije molekulske strukture sa dva naftalenska prstena i vi e vi e naftalenskih prstena u molekulu. zatim naftenskih ugljovodika . mogle bi se izvaditi samo na rudarski na in. benzin se mo e dobiti i postupkom koji se naziva kreking. naftenske (Najva niji predstavnici : U sirovoj nafti se nalaze i derivati ciklopentana i cikloheksana sa jednom alkil-grupom ili vi e alkil-grupa u bo nom nizu. na lak e molekule ugljovodika sa ni im ta kama klju anja. ostaju u zemlji (vi e od 50%).) 7 . aromatskih ugljovodika i drugih organskih jedinjenja. Olefinskih ugljovodika prakti no i nema u sirovoj nafti.cikloalkana. nafte se dijele na : y y parafinske. jedan od najva nijih na ina je frakciona destilacija. Pored ovog na ina prerade.

Sastoji se od vi e blisko vezanih nizova slo enih hidrokarbonatnih jedinjenja ± od benzina do te kih kristalnih jedinjenja. 4. Razne komponente koje ine sirovu naftu mogu se razdvojiti destilacijom pri povi enoj temperaturi. Kombinacija ovih ostataka u molekulu ugljovodika mo e da bude razli ita. a broj izomera ogroman). Tako se u rafinerijama dobijaju naftni derivati : y y y y y y Benzin Kerozin Ulje Mazivo Parafin Bitumen i mnoge druge komponente. Kao gorivo.y mije ane nafte (u nju su uklju eni ostaci benzenovih prstenova. 8 . SIROVA NAFTA Sirova nafta je kompleksna i nehomogena smjesa. naftu mo emo smatrati prirodnim te nim gorivom. peto lanih i esto lanih naftalenskih prstenova i alkil-ostaci.

Smatra se da u sirovoj nafti ima od 82 do 87 % ugljenika i 12 do 15 % vodika. kao to su skeletni fragmenti. ugalj i sli no. 9 . y y y Za vrednosti ispod 20 API sirova nafta se smatra te kom od 20 do 25 API sirova nafta se smatra srednjom a preko 25 API sirova afta se smatra laganom. Nehidrokarbonatni sadr aj javlja se u izuzetno malim iznosima. Me utim.05±2 %). spore. sirova nafta uglavnom je mje avina ova tri niza. nafteni i aromatici. drvo. sa varijacijama i naizgled beskona nim brojem uzajamnih proporcija. srednja i lagana ulja. Njen hemijski sadr aj ipak se mo e grubo podijeliti na hidrokarbonate i nehidrokarbonate. Generalno. Za mjerenje specifi ne te ine naj e e se koristi skala Ameri kog instituta za petrolej (API). Specifi na te ina i mobilnost klju ne su osobine sirove nafte ± one uslovljavaju na in njenog izvla enja. ali oni grade irok spektar kompleksnih i me usobno sasvim razli itih jedinjenja. Svi hidrokarbonati izgra eni su samo od dva elementa. ulja su dovoljno pokretna i mogu su nesmetano izvla iti iz svojih le i ta. razne vrste sirove nafte klasifikuju se na:     vrste katrane. prema specifi noj te ini i relativnoj mobilnosti. vrstu transporta. u kojoj je istoj vodi dodjeljena vrijednost 10 API. te ka ulja. tehnologiju obrade i cijenu po barelu. kao to je bitumen.U zavisnosti od izvora iz kojeg dolazi. kisik (ispod 2 %). u proseku sadr e 80±85 % ugljika i 8±11 % vodika. u ovoj skali imaju ve e vrijednosti. dok te nosti lak e od vode. kao nafta. a povremeno se pojavljuju i male koli ine supstanci organskog porijekla. azot (oko 0. Za razliku od katrana. Sa injena od nekoliko hiljada hidrokarbonatnih komponenti i primjesa. sirova nafta se razlikuje u svom hemijskom sastavu. sirova nafta mo e se grupisati u tri osnovna hemijska niza: y y y parafini. metali vanadijum i nikl (u tragovima). Geolozi esto ka u da na svijetu ne postoje dva naftonosna polja sa istovjetnom naftom.1 %). to zavisi od vrste nafte ± viskoznije komponente. ugljika i vodika. ini ga sumpor (0. ali je va an za ukupne osobine sirove nafte. Osnovne karakteristike sirove nafte: Sirova nafta lak a je od vode i ne rastvara se u njoj.

Zbog gasova koji se osloba aju sagorijevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva). 216 su enja kose. postalo je preskupo i rijetko se nalazi zbog istrebljenja kitova. sa 80 milijardi barela i 10 . kod sirove nafte uvijek se mjeri takozvana ta ka te enja ± ispod ove temperature nafta postaje plasti na i prestaje da te e. kao i ukupna ekolo ka slika svijeta. a neke su toliko visoke da se ne mogu izmjeriti.Kada su u pitanju druge karakteristike nafte. pa je ubrzo zamjenjeno mnogo jeftinijom naftom. ozbiljno je ugro ena klima na Zemlji. nafta se danas nalazi u vi e sedimentnih basena. UPOTREBA I REZERVE NAFTE Ve pet milenijuma. u zavisnosti od naftonosnog izvora. nafta je poznata ljudima. zbog slo enosti sastava. Me utim. tokom historije. po to razli ite komponente o vr avaju na razli itim temperaturama. 15 mjeseci rada usisiva a i 24 sata ivota jednog doma instva. Vrednost ta ke te enja kre e se od ±57oC do 32oC. ovje anstvo je lagano otkrivalo korisne strane nafte. interesovanje za naftu je znatno poraslo na svjetskom tr i tu. koji se me u sobom razlikuju po veli ini. Srednju ta ku klju anja sirove nafte prakti no je nemogu e odrediti. Tako er. Najve im se smatra Arapsko-iranski basen na kome se nalaze i dva najve a svjetska izvori ta nafte: y El D avar u Saudijskoj Arabiji. U sakuplja kim centrima ve kori teno ulje koristi se za proizvodnju energije i dobija svoj drugi ivot ± deset litara ovakvog ulja mo e da napravi dovoljno energije za spremanje 48 obroka u mikrotalasnoj pe nici. do tada kori teno za uljane lampe. nemogu e je odrediti srednju ta ku mr njenja. 5. pojedine komponente nafte imaju toliko nisku ta ku klju anja da isparavaju na normalnim temperaturama ± ove lako isparljive komponente stalno oti u u atmosferu. Neravnomjerno raspore ena. Kitovo ulje. Zabrinutost zbog ovakve situacije i razli iti oblici ekolo kog aktivizma za sada su u maloj mjeri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potro nju ovog energenta. Nafta i su posebno ponosni na svoje projekte kakav je pokret recikla e ulja. prije svega njenu zapaljivost i upotrebljivost za pravljenje raznih vatrenih oru ja. Pojedina ne vrednosti za ta ku klju anja kod njenih brojnih komponenti mnogo variraju. te ko ih je procijeniti ak i okvirno.Kasnije. S druge strane. pa je njeno poznavanje izuzetno va no za izvla enje i transport. U me uvremenu. ako se ne konfiniraju. Prvi stanovnici Mesopotamije su naftu iskori tavali smatraju i ju ljekovitom.

koli ina sirove nafte zna ajno opasti ve polovinom ovog vijeka. ali se svijet ve polako priprema za nestanak nafte. Najve i proizvo a i nafte su: 1. 11 . sa 75 milijardi sirove nafte.y El Burqan u Kuvajtu. To bi moglo izazvati ukupno smanjenje proizvodnje i debakl svjetske ekonomije. Unato svom zna aju. 3. 2. 4. 5. nafta ipak nije nezamenjiva ± postoji pregr t alternativa koje bi mogle zameniti ovaj resurs. Saudijska Arabija Rusija Sjedinjene Ameri ke Dr ave Iran Meksiko Smatra se da e sa sada njim tempom potro nje.

te se ve poku avaju naviknuti na derivate koji mijenjaju naftu. mastilo.). vitaminske kapsule. loptice za golf. papu e. transportu i industrijskoj obradi.6. pa ak i vje ta ka srca. ali se od petroleja prave i neke sasvim obi ne stvari ± baloni. nao ale za sunce. razna elektronika (od audiokaseta i plo a do telefona. parfemi. amponi. ukrasne svije e. antihistamini i antiseptici). digitalni satovi. proizvodi se od nafte i njenih derivata. odje a. pejsmejkeri. u cjelini ili djelimi no. dezodoransi. CD plejera i ra unarske opreme). ali bi jedan dan takozvanog modernog oveka bio nezamisliv bez nafte. flomasteri. To se ne prime uje. najlonska u ad. boje. Zato danas na svijetu ne postoji nijedna zemlja koja je ravnodu na kad je re o nafti ± njenom posjedovanju i eksploataciji. brojni lijekovi (aspirini. pricevi. po ev i od bu enja digitalnim satom do uspavljivanja pilulama za spavanje. zubne paste.. ZAKLJU AK NAFTA kao stil ivota! Ve ina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom ivotu. 12 . da e nafte ubrzo nestati svjesni su mnogi. Djeluje nevjerovatno. No. kupke. kreme za brijanje. klavirske dirke. hirur ka pomagala. lijepak.. kozmeti ki proizvodi (karmini. kontaktna so iva. kamera.

LITERATURA Knjige:  Knjiga o nafti i plinu. Zagreb  Organic chemistry.Pine. 2007. eljko Mati a. Zagreb.7. 2008.. S. Graham Solomons and Craig B.. Fryhle. T..H.  Organska kemija.W. 1994. USA 13 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful