Univerzitet Sarajevo Prirodno-matemati ki fakultet Odsjek za biologiju

kolska 2009/2010.god

SEMINARSKI RAD
iz hemije

TEMA : Nafta

Radile : Hodzi Eldina Husanovi Erna

Sarajevo, juni 2010.
1

. . . . . . . . . . . . . . . 5 PRONALAZAK I DOBIJANJE NAFTE . . . . . 3 1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2 . . . . . . . . . . . . .SADR AJ: UVOD . . 4. 2. . . . . . 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. 10 ZAKLJU AK . . . . . . . . . . . . . . . . NASTANAK . . . . 3. . . . . . . . . . . . . 8 UPOTREBA I REZERVE NAFTE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 LITERATURA . . . . . . . 4 SASTAV . . . . . . . . . . . 6. . . . . . . 6 SIROVA NAFTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3 . da bi se podrobnije upoznali sa samim pojmom nafte i svim to ona predstavlja u dana njem svijetu. Jo od davnina. bilo je potrebno da uradimo seminarski rad na temu same nafte.UVOD Nafta se danas u svijetu esto naziva i crnim zlatom. ljudi su uvidjeli korist od same nafte. Zanimljivosti o nafti i njen hemijski zna aj bit e detaljnije obja njen u na em radu. No. te mo emo re i da se dana njica ne mo e zamisliti bez nekog oblika iskori tavanja same nafte. te saznali ne to vi e o njenom hemijskom sastavu.

Otpornije masne i vo tane supstance gomilale su se onda u obliku mulja. biti pokriven za titnim slojem. I sastav slane vode. 4 .1. koja prati naftu. mast se pretvarala najprije u prabitumen. koji su vladali u dalekim geolo kim dobima. ivjele su i razmno avale se u toplim morskim zalivima velike koli ine tih organizama. i pomalo povi ene temperature. Taj osnovni materijal morao je poslije. hlorofila i dr. NASTANAK Danas preovladava mi ljenje da je nafta nastala od masnih i vo tanih supstanci razli itih sitnih ivotinjskih i biljnih morskih organizama . Pod povoljnim uslovima. nanosom rije nog mulja.planktona. Pod pritiskom zemljinih slojeva. razaranje bjelan evina i drugih lako raspadljivih organskih materija. te opti ka aktivnost nafte dokazuju njeno organsko porijeklo. a onda u naftu. S druge strane postoji mi ljenje da nafta poti e iz neispitanih i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. me utim kad bi uginule talo ile bi se na morsko dno. Prisustvo komplikovanih visokomolekulskih spojeva (holesterola.) koji nisu mogli nastati jednostavnom sintezom. zbog djelovanja anaerobnih bakterija. U sredini siroma noj kisikom po elo je. nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima kristalastog porijekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama litosfere u dnu Indijskog okeana. odnosno sapropela. hormona. svjedo i o njenom morskom porijeklu. Tome u prilog govore nalazi nafte u vulkanskim podru jima (na Kam atki).

uta ili zelena do crna viskozna te nost gustine manje od vode. i to prete no parafinskog (metanovog) niza (npr. neke sovjetske nafte).te sumpor i azot kojih ima relativno malo. i kisik. Cikloalkani su takodjer ugljikovodici kod kojih su sp3 hibridizovane orbitale vezane u 5 . U hemijskom sastavu po procentu mase dominira ugljik. pensilvanijska nafta) ili naftnog niza (npr. zatim vodik. Redovni pratilac nafte u njenim nalazi tima je zemni. odnosno prirodni gas.atoma. to je mrko. U njoj su zastupljeni ugljovodici s jednom do 50 i vi e ugljikovih atoma u molekuli. Alkani 2. Cikloalkani 3. te grupa ugljovodika sa jednostrukim vezama izme u C. Op ta formula alkana je: CnH(2n+2) ± n predstavlja broj ugljikovih atoma. Aromatski ugljovodici Alkani su najjednostavnija organska jedinjenja.2. Postoje tri osnovne komponente koje ine sastav nafte: 1. SASTAV Po svom hemijskom sastavu nafta predstavlja mje avinu velikog broja razli itih ugljovodika i malih koli ina jedinjenja sumpora. U zavisnosti od sastava i nastanka. kisika i ugljika (oko 7%).

3. nafta prestaje priticati. Danas se to sprije ava posebnim ure ajima koji zatvaraju sondu i reguli u pritisak pri izlazu nafte. tako da pri bu enju mo e do i do naglog izbijanja nafte i gasa. nafta i plin naviru u bu otinu tjerani prirodnim pritiskom. Gasoviti ugljovodici izbijaju iz zemlje i oni ustvari predstavljaju prirodni gas. Njihova op ta formula je: CnH2n ± n je broj ugljikovih atoma. Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susjednom podru ju izjedna i s pritiskom u bu otini. pri emu se mlaz nafte di e desetak metara iznad povr ine zemlje. mo e izbaciti naftu na povr inu zemlje. Po fizi kim osobinama nafta je uljana te nost mrke boje. Najdublja do sada postignuta istra na bu otina od 9169 metara nalazi se u Oklahomi (SAD). U njoj se nalaze gasoviti.zatvorenom nizu ili prstenu. Naftonosni sloj se nikada ne mo e potpuno iscrpiti. PRONALAZAK I DOBIJANJE NAFTE Primjetno je da najvi e nafte ima na najosun anijim dijelovima planete (oko ekvatora). koji. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti pomo u posuda ili crpki. te ni i vrsti ugljikovodici. Dubina slojeva nafte mo e biti razli ita i kre e se od nekoliko metara do preko 5 km. ve i je pritisak. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju sna ne "erupcije". pa se tek na osnovu dobijenih rezultata odre uju daljnji postupci. Velike koli ine nafte dobijaju se danas u svijetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz bu otina na principu arte kih bunara. koje je vrlo te ko ugasiti. U po etku su bu enja ra ena nasumice. Geolo ka i geofizi ka istra ivanja pomo u dubinske sonde prvo daju potrebne informacije o geolo koj strukturi podzemnih slojeva. to je nafta dublje u zemlji. uprkos svim 6 . Ona je najva niji izvor organskih jedinjenja u prirodi i na njoj se zasnivaju razne grane hemijske industrije. Aromati ni ugljovodonici pripadaju grupi organskih molekula u ijem sastavu je zastupljena karakteristi na struktura est ugljenikovih atoma vezanih u prsten. ako je dovoljno velik. Velike koli ine nafte koje. ali su se kasnije po ela sprovoditi istra ivanja sastava tla to je rezultiralo prili no ta nim otkri ima naftnih le i ta. Najpoznatiji aromati ni ugljovodonik je benzen. Kad bu otina dopre do naftonosnog sloja. Ovakve divlje erupcije nekad su esto izazivale katastrofalne po are.

Iz nje se dobijaju razne vrste benzina koje se koriste kao goriva za motore i kao organski rastvara i.cikloalkana. Pored ovog na ina prerade. na lak e molekule ugljovodika sa ni im ta kama klju anja. Sirova nafta je smjesa razli itih ugljovodika. zatim naftenskih ugljovodika . ostaju u zemlji (vi e od 50%). Kreking se zasniva na principu cijepanja te kih molekula ugljovodonika sa visokim ta kama klju anja. naftenske (Najva niji predstavnici : U sirovoj nafti se nalaze i derivati ciklopentana i cikloheksana sa jednom alkil-grupom ili vi e alkil-grupa u bo nom nizu.) 7 . Benzinska frakcija je te ni destilat sa ta kom klju anja od 150 stepeni Celzijevih. mogle bi se izvaditi samo na rudarski na in. Prema ovim grupama koje sadr e.savremenim metodama va enja. aromatskih ugljovodika i drugih organskih jedinjenja. NAFTNA PUMPA to se ti e prerade nafte. ali su zato prisutni u produktima njene prerade. Olefinskih ugljovodika prakti no i nema u sirovoj nafti. nafte se dijele na : y y parafinske. Osim njih zastupljene su i slo enije molekulske strukture sa dva naftalenska prstena i vi e vi e naftalenskih prstena u molekulu.odnosno vi ih lanova tog niza. jedan od najva nijih na ina je frakciona destilacija. benzin se mo e dobiti i postupkom koji se naziva kreking. prete no parafinskih.

4. peto lanih i esto lanih naftalenskih prstenova i alkil-ostaci. Tako se u rafinerijama dobijaju naftni derivati : y y y y y y Benzin Kerozin Ulje Mazivo Parafin Bitumen i mnoge druge komponente. Sastoji se od vi e blisko vezanih nizova slo enih hidrokarbonatnih jedinjenja ± od benzina do te kih kristalnih jedinjenja. Kao gorivo.y mije ane nafte (u nju su uklju eni ostaci benzenovih prstenova. naftu mo emo smatrati prirodnim te nim gorivom. 8 . a broj izomera ogroman). SIROVA NAFTA Sirova nafta je kompleksna i nehomogena smjesa. Razne komponente koje ine sirovu naftu mogu se razdvojiti destilacijom pri povi enoj temperaturi. Kombinacija ovih ostataka u molekulu ugljovodika mo e da bude razli ita.

y y y Za vrednosti ispod 20 API sirova nafta se smatra te kom od 20 do 25 API sirova nafta se smatra srednjom a preko 25 API sirova afta se smatra laganom. Za mjerenje specifi ne te ine naj e e se koristi skala Ameri kog instituta za petrolej (API). ugljika i vodika. dok te nosti lak e od vode.05±2 %). kao to su skeletni fragmenti. vrstu transporta. to zavisi od vrste nafte ± viskoznije komponente. sirova nafta mo e se grupisati u tri osnovna hemijska niza: y y y parafini.U zavisnosti od izvora iz kojeg dolazi. ali je va an za ukupne osobine sirove nafte. Njen hemijski sadr aj ipak se mo e grubo podijeliti na hidrokarbonate i nehidrokarbonate. Nehidrokarbonatni sadr aj javlja se u izuzetno malim iznosima. nafteni i aromatici. tehnologiju obrade i cijenu po barelu. ini ga sumpor (0. sa varijacijama i naizgled beskona nim brojem uzajamnih proporcija. Sa injena od nekoliko hiljada hidrokarbonatnih komponenti i primjesa. u kojoj je istoj vodi dodjeljena vrijednost 10 API. sirova nafta se razlikuje u svom hemijskom sastavu. metali vanadijum i nikl (u tragovima). kao to je bitumen. ugalj i sli no. Generalno. Smatra se da u sirovoj nafti ima od 82 do 87 % ugljenika i 12 do 15 % vodika. Me utim. Osnovne karakteristike sirove nafte: Sirova nafta lak a je od vode i ne rastvara se u njoj. Geolozi esto ka u da na svijetu ne postoje dva naftonosna polja sa istovjetnom naftom. 9 . sirova nafta uglavnom je mje avina ova tri niza.1 %). razne vrste sirove nafte klasifikuju se na:     vrste katrane. kao nafta. spore. a povremeno se pojavljuju i male koli ine supstanci organskog porijekla. azot (oko 0. kisik (ispod 2 %). u proseku sadr e 80±85 % ugljika i 8±11 % vodika. u ovoj skali imaju ve e vrijednosti. Svi hidrokarbonati izgra eni su samo od dva elementa. ali oni grade irok spektar kompleksnih i me usobno sasvim razli itih jedinjenja. prema specifi noj te ini i relativnoj mobilnosti. te ka ulja. drvo. srednja i lagana ulja. ulja su dovoljno pokretna i mogu su nesmetano izvla iti iz svojih le i ta. Za razliku od katrana. Specifi na te ina i mobilnost klju ne su osobine sirove nafte ± one uslovljavaju na in njenog izvla enja.

Kada su u pitanju druge karakteristike nafte. ozbiljno je ugro ena klima na Zemlji. sa 80 milijardi barela i 10 . UPOTREBA I REZERVE NAFTE Ve pet milenijuma. pa je ubrzo zamjenjeno mnogo jeftinijom naftom. nafta se danas nalazi u vi e sedimentnih basena. Kitovo ulje. 15 mjeseci rada usisiva a i 24 sata ivota jednog doma instva. Prvi stanovnici Mesopotamije su naftu iskori tavali smatraju i ju ljekovitom. do tada kori teno za uljane lampe. nemogu e je odrediti srednju ta ku mr njenja. ako se ne konfiniraju. Najve im se smatra Arapsko-iranski basen na kome se nalaze i dva najve a svjetska izvori ta nafte: y El D avar u Saudijskoj Arabiji. po to razli ite komponente o vr avaju na razli itim temperaturama. koji se me u sobom razlikuju po veli ini. Zbog gasova koji se osloba aju sagorijevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva). Pojedina ne vrednosti za ta ku klju anja kod njenih brojnih komponenti mnogo variraju. kod sirove nafte uvijek se mjeri takozvana ta ka te enja ± ispod ove temperature nafta postaje plasti na i prestaje da te e. kao i ukupna ekolo ka slika svijeta. ovje anstvo je lagano otkrivalo korisne strane nafte. interesovanje za naftu je znatno poraslo na svjetskom tr i tu. Nafta i su posebno ponosni na svoje projekte kakav je pokret recikla e ulja. tokom historije. 216 su enja kose. Me utim. S druge strane. a neke su toliko visoke da se ne mogu izmjeriti. prije svega njenu zapaljivost i upotrebljivost za pravljenje raznih vatrenih oru ja. Zabrinutost zbog ovakve situacije i razli iti oblici ekolo kog aktivizma za sada su u maloj mjeri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potro nju ovog energenta. U sakuplja kim centrima ve kori teno ulje koristi se za proizvodnju energije i dobija svoj drugi ivot ± deset litara ovakvog ulja mo e da napravi dovoljno energije za spremanje 48 obroka u mikrotalasnoj pe nici. pojedine komponente nafte imaju toliko nisku ta ku klju anja da isparavaju na normalnim temperaturama ± ove lako isparljive komponente stalno oti u u atmosferu. pa je njeno poznavanje izuzetno va no za izvla enje i transport. Vrednost ta ke te enja kre e se od ±57oC do 32oC.Kasnije. Neravnomjerno raspore ena. te ko ih je procijeniti ak i okvirno. nafta je poznata ljudima. Srednju ta ku klju anja sirove nafte prakti no je nemogu e odrediti. zbog slo enosti sastava. Tako er. 5. U me uvremenu. postalo je preskupo i rijetko se nalazi zbog istrebljenja kitova. u zavisnosti od naftonosnog izvora.

koli ina sirove nafte zna ajno opasti ve polovinom ovog vijeka. 11 . Saudijska Arabija Rusija Sjedinjene Ameri ke Dr ave Iran Meksiko Smatra se da e sa sada njim tempom potro nje. Najve i proizvo a i nafte su: 1. 4. sa 75 milijardi sirove nafte. Unato svom zna aju. 3.y El Burqan u Kuvajtu. ali se svijet ve polako priprema za nestanak nafte. To bi moglo izazvati ukupno smanjenje proizvodnje i debakl svjetske ekonomije. nafta ipak nije nezamenjiva ± postoji pregr t alternativa koje bi mogle zameniti ovaj resurs. 2. 5.

klavirske dirke. flomasteri. ZAKLJU AK NAFTA kao stil ivota! Ve ina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom ivotu. odje a. hirur ka pomagala. kozmeti ki proizvodi (karmini. antihistamini i antiseptici).. amponi. nao ale za sunce. proizvodi se od nafte i njenih derivata. da e nafte ubrzo nestati svjesni su mnogi. najlonska u ad. kamera. vitaminske kapsule.). transportu i industrijskoj obradi. kontaktna so iva. brojni lijekovi (aspirini. kreme za brijanje. kupke. ali se od petroleja prave i neke sasvim obi ne stvari ± baloni. zubne paste. 12 . Zato danas na svijetu ne postoji nijedna zemlja koja je ravnodu na kad je re o nafti ± njenom posjedovanju i eksploataciji. papu e. dezodoransi. lijepak. No. pricevi. CD plejera i ra unarske opreme). po ev i od bu enja digitalnim satom do uspavljivanja pilulama za spavanje.6. digitalni satovi. Djeluje nevjerovatno. ali bi jedan dan takozvanog modernog oveka bio nezamisliv bez nafte. boje. parfemi.. u cjelini ili djelimi no. pa ak i vje ta ka srca. To se ne prime uje. ukrasne svije e. pejsmejkeri. mastilo. razna elektronika (od audiokaseta i plo a do telefona. te se ve poku avaju naviknuti na derivate koji mijenjaju naftu. loptice za golf.

. Graham Solomons and Craig B.  Organska kemija. eljko Mati a. Zagreb  Organic chemistry.7. USA 13 . T.. Zagreb.. 1994.Pine.W. 2008. S. LITERATURA Knjige:  Knjiga o nafti i plinu. Fryhle.H. 2007.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful