Univerzitet Sarajevo Prirodno-matemati ki fakultet Odsjek za biologiju

kolska 2009/2010.god

SEMINARSKI RAD
iz hemije

TEMA : Nafta

Radile : Hodzi Eldina Husanovi Erna

Sarajevo, juni 2010.
1

. . . . . . . . 6 SIROVA NAFTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 UPOTREBA I REZERVE NAFTE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. . . . . . . . . . . . . . . . . 4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7. . . . . . . . . . . . NASTANAK . 5 PRONALAZAK I DOBIJANJE NAFTE . . . . . . . . . 13 2 . . . . . . . . . . . . . 10 ZAKLJU AK . . . . . . . . 5. .SADR AJ: UVOD . . 4 SASTAV . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. . . . . . . 12 LITERATURA . 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 1. . . .

bilo je potrebno da uradimo seminarski rad na temu same nafte.UVOD Nafta se danas u svijetu esto naziva i crnim zlatom. te mo emo re i da se dana njica ne mo e zamisliti bez nekog oblika iskori tavanja same nafte. Jo od davnina. Zanimljivosti o nafti i njen hemijski zna aj bit e detaljnije obja njen u na em radu. da bi se podrobnije upoznali sa samim pojmom nafte i svim to ona predstavlja u dana njem svijetu. te saznali ne to vi e o njenom hemijskom sastavu. ljudi su uvidjeli korist od same nafte. No. 3 .

biti pokriven za titnim slojem. koja prati naftu. zbog djelovanja anaerobnih bakterija. NASTANAK Danas preovladava mi ljenje da je nafta nastala od masnih i vo tanih supstanci razli itih sitnih ivotinjskih i biljnih morskih organizama .1. mast se pretvarala najprije u prabitumen. nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima kristalastog porijekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama litosfere u dnu Indijskog okeana. U sredini siroma noj kisikom po elo je. Otpornije masne i vo tane supstance gomilale su se onda u obliku mulja. Taj osnovni materijal morao je poslije. Pod pritiskom zemljinih slojeva. i pomalo povi ene temperature. hormona. a onda u naftu. te opti ka aktivnost nafte dokazuju njeno organsko porijeklo. razaranje bjelan evina i drugih lako raspadljivih organskih materija.planktona. 4 . hlorofila i dr. I sastav slane vode. Pod povoljnim uslovima. svjedo i o njenom morskom porijeklu. nanosom rije nog mulja.) koji nisu mogli nastati jednostavnom sintezom. Tome u prilog govore nalazi nafte u vulkanskim podru jima (na Kam atki). odnosno sapropela. ivjele su i razmno avale se u toplim morskim zalivima velike koli ine tih organizama. S druge strane postoji mi ljenje da nafta poti e iz neispitanih i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Prisustvo komplikovanih visokomolekulskih spojeva (holesterola. koji su vladali u dalekim geolo kim dobima. me utim kad bi uginule talo ile bi se na morsko dno.

kisika i ugljika (oko 7%). Aromatski ugljovodici Alkani su najjednostavnija organska jedinjenja. Alkani 2. Redovni pratilac nafte u njenim nalazi tima je zemni. U zavisnosti od sastava i nastanka.atoma. Cikloalkani 3. zatim vodik. Op ta formula alkana je: CnH(2n+2) ± n predstavlja broj ugljikovih atoma. to je mrko. Cikloalkani su takodjer ugljikovodici kod kojih su sp3 hibridizovane orbitale vezane u 5 . Postoje tri osnovne komponente koje ine sastav nafte: 1. odnosno prirodni gas. te grupa ugljovodika sa jednostrukim vezama izme u C. pensilvanijska nafta) ili naftnog niza (npr. U njoj su zastupljeni ugljovodici s jednom do 50 i vi e ugljikovih atoma u molekuli. i kisik. U hemijskom sastavu po procentu mase dominira ugljik.2. i to prete no parafinskog (metanovog) niza (npr. SASTAV Po svom hemijskom sastavu nafta predstavlja mje avinu velikog broja razli itih ugljovodika i malih koli ina jedinjenja sumpora.uta ili zelena do crna viskozna te nost gustine manje od vode. neke sovjetske nafte).te sumpor i azot kojih ima relativno malo.

te ni i vrsti ugljikovodici. tako da pri bu enju mo e do i do naglog izbijanja nafte i gasa. 3. nafta prestaje priticati. U njoj se nalaze gasoviti. Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susjednom podru ju izjedna i s pritiskom u bu otini. pri emu se mlaz nafte di e desetak metara iznad povr ine zemlje. Ona je najva niji izvor organskih jedinjenja u prirodi i na njoj se zasnivaju razne grane hemijske industrije. ve i je pritisak. koji. ako je dovoljno velik. uprkos svim 6 . Najdublja do sada postignuta istra na bu otina od 9169 metara nalazi se u Oklahomi (SAD). Ovakve divlje erupcije nekad su esto izazivale katastrofalne po are. Danas se to sprije ava posebnim ure ajima koji zatvaraju sondu i reguli u pritisak pri izlazu nafte. Velike koli ine nafte dobijaju se danas u svijetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz bu otina na principu arte kih bunara. pa se tek na osnovu dobijenih rezultata odre uju daljnji postupci. Dubina slojeva nafte mo e biti razli ita i kre e se od nekoliko metara do preko 5 km. koje je vrlo te ko ugasiti. U po etku su bu enja ra ena nasumice. Njihova op ta formula je: CnH2n ± n je broj ugljikovih atoma. to je nafta dublje u zemlji. Po fizi kim osobinama nafta je uljana te nost mrke boje. ali su se kasnije po ela sprovoditi istra ivanja sastava tla to je rezultiralo prili no ta nim otkri ima naftnih le i ta. Velike koli ine nafte koje.zatvorenom nizu ili prstenu. mo e izbaciti naftu na povr inu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju sna ne "erupcije". Naftonosni sloj se nikada ne mo e potpuno iscrpiti. Kad bu otina dopre do naftonosnog sloja. Najpoznatiji aromati ni ugljovodonik je benzen. Aromati ni ugljovodonici pripadaju grupi organskih molekula u ijem sastavu je zastupljena karakteristi na struktura est ugljenikovih atoma vezanih u prsten. Gasoviti ugljovodici izbijaju iz zemlje i oni ustvari predstavljaju prirodni gas. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti pomo u posuda ili crpki. nafta i plin naviru u bu otinu tjerani prirodnim pritiskom. PRONALAZAK I DOBIJANJE NAFTE Primjetno je da najvi e nafte ima na najosun anijim dijelovima planete (oko ekvatora). Geolo ka i geofizi ka istra ivanja pomo u dubinske sonde prvo daju potrebne informacije o geolo koj strukturi podzemnih slojeva.

Benzinska frakcija je te ni destilat sa ta kom klju anja od 150 stepeni Celzijevih. prete no parafinskih. naftenske (Najva niji predstavnici : U sirovoj nafti se nalaze i derivati ciklopentana i cikloheksana sa jednom alkil-grupom ili vi e alkil-grupa u bo nom nizu.savremenim metodama va enja. Pored ovog na ina prerade. NAFTNA PUMPA to se ti e prerade nafte. Kreking se zasniva na principu cijepanja te kih molekula ugljovodonika sa visokim ta kama klju anja.) 7 . Osim njih zastupljene su i slo enije molekulske strukture sa dva naftalenska prstena i vi e vi e naftalenskih prstena u molekulu. zatim naftenskih ugljovodika . Sirova nafta je smjesa razli itih ugljovodika. Olefinskih ugljovodika prakti no i nema u sirovoj nafti.odnosno vi ih lanova tog niza. Prema ovim grupama koje sadr e. nafte se dijele na : y y parafinske. na lak e molekule ugljovodika sa ni im ta kama klju anja.cikloalkana. ali su zato prisutni u produktima njene prerade. mogle bi se izvaditi samo na rudarski na in. benzin se mo e dobiti i postupkom koji se naziva kreking. ostaju u zemlji (vi e od 50%). Iz nje se dobijaju razne vrste benzina koje se koriste kao goriva za motore i kao organski rastvara i. jedan od najva nijih na ina je frakciona destilacija. aromatskih ugljovodika i drugih organskih jedinjenja.

8 . Razne komponente koje ine sirovu naftu mogu se razdvojiti destilacijom pri povi enoj temperaturi.y mije ane nafte (u nju su uklju eni ostaci benzenovih prstenova. peto lanih i esto lanih naftalenskih prstenova i alkil-ostaci. Tako se u rafinerijama dobijaju naftni derivati : y y y y y y Benzin Kerozin Ulje Mazivo Parafin Bitumen i mnoge druge komponente. SIROVA NAFTA Sirova nafta je kompleksna i nehomogena smjesa. 4. Kao gorivo. Sastoji se od vi e blisko vezanih nizova slo enih hidrokarbonatnih jedinjenja ± od benzina do te kih kristalnih jedinjenja. naftu mo emo smatrati prirodnim te nim gorivom. Kombinacija ovih ostataka u molekulu ugljovodika mo e da bude razli ita. a broj izomera ogroman).

tehnologiju obrade i cijenu po barelu. ugalj i sli no. sirova nafta uglavnom je mje avina ova tri niza. Smatra se da u sirovoj nafti ima od 82 do 87 % ugljenika i 12 do 15 % vodika.U zavisnosti od izvora iz kojeg dolazi. ali oni grade irok spektar kompleksnih i me usobno sasvim razli itih jedinjenja. a povremeno se pojavljuju i male koli ine supstanci organskog porijekla. kao to su skeletni fragmenti. prema specifi noj te ini i relativnoj mobilnosti. Geolozi esto ka u da na svijetu ne postoje dva naftonosna polja sa istovjetnom naftom. ali je va an za ukupne osobine sirove nafte. dok te nosti lak e od vode. kao nafta. Osnovne karakteristike sirove nafte: Sirova nafta lak a je od vode i ne rastvara se u njoj. sa varijacijama i naizgled beskona nim brojem uzajamnih proporcija. Njen hemijski sadr aj ipak se mo e grubo podijeliti na hidrokarbonate i nehidrokarbonate. srednja i lagana ulja.1 %). metali vanadijum i nikl (u tragovima). Nehidrokarbonatni sadr aj javlja se u izuzetno malim iznosima. spore. ulja su dovoljno pokretna i mogu su nesmetano izvla iti iz svojih le i ta. razne vrste sirove nafte klasifikuju se na:     vrste katrane. ini ga sumpor (0. Me utim. Svi hidrokarbonati izgra eni su samo od dva elementa. y y y Za vrednosti ispod 20 API sirova nafta se smatra te kom od 20 do 25 API sirova nafta se smatra srednjom a preko 25 API sirova afta se smatra laganom. sirova nafta se razlikuje u svom hemijskom sastavu. vrstu transporta. Za razliku od katrana.05±2 %). ugljika i vodika. Generalno. drvo. kisik (ispod 2 %). te ka ulja. sirova nafta mo e se grupisati u tri osnovna hemijska niza: y y y parafini. Specifi na te ina i mobilnost klju ne su osobine sirove nafte ± one uslovljavaju na in njenog izvla enja. to zavisi od vrste nafte ± viskoznije komponente. u proseku sadr e 80±85 % ugljika i 8±11 % vodika. azot (oko 0. nafteni i aromatici. Sa injena od nekoliko hiljada hidrokarbonatnih komponenti i primjesa. 9 . Za mjerenje specifi ne te ine naj e e se koristi skala Ameri kog instituta za petrolej (API). kao to je bitumen. u ovoj skali imaju ve e vrijednosti. u kojoj je istoj vodi dodjeljena vrijednost 10 API.

postalo je preskupo i rijetko se nalazi zbog istrebljenja kitova. Me utim. nemogu e je odrediti srednju ta ku mr njenja. Srednju ta ku klju anja sirove nafte prakti no je nemogu e odrediti. Kitovo ulje. Neravnomjerno raspore ena. Nafta i su posebno ponosni na svoje projekte kakav je pokret recikla e ulja. Pojedina ne vrednosti za ta ku klju anja kod njenih brojnih komponenti mnogo variraju. a neke su toliko visoke da se ne mogu izmjeriti. ovje anstvo je lagano otkrivalo korisne strane nafte.Kasnije. 216 su enja kose. kao i ukupna ekolo ka slika svijeta. pa je ubrzo zamjenjeno mnogo jeftinijom naftom. U sakuplja kim centrima ve kori teno ulje koristi se za proizvodnju energije i dobija svoj drugi ivot ± deset litara ovakvog ulja mo e da napravi dovoljno energije za spremanje 48 obroka u mikrotalasnoj pe nici. po to razli ite komponente o vr avaju na razli itim temperaturama. Prvi stanovnici Mesopotamije su naftu iskori tavali smatraju i ju ljekovitom. U me uvremenu. te ko ih je procijeniti ak i okvirno. Zbog gasova koji se osloba aju sagorijevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva). nafta se danas nalazi u vi e sedimentnih basena. u zavisnosti od naftonosnog izvora. interesovanje za naftu je znatno poraslo na svjetskom tr i tu. Najve im se smatra Arapsko-iranski basen na kome se nalaze i dva najve a svjetska izvori ta nafte: y El D avar u Saudijskoj Arabiji. Zabrinutost zbog ovakve situacije i razli iti oblici ekolo kog aktivizma za sada su u maloj mjeri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potro nju ovog energenta. ozbiljno je ugro ena klima na Zemlji. 15 mjeseci rada usisiva a i 24 sata ivota jednog doma instva. UPOTREBA I REZERVE NAFTE Ve pet milenijuma. koji se me u sobom razlikuju po veli ini. S druge strane. ako se ne konfiniraju. zbog slo enosti sastava. prije svega njenu zapaljivost i upotrebljivost za pravljenje raznih vatrenih oru ja. pojedine komponente nafte imaju toliko nisku ta ku klju anja da isparavaju na normalnim temperaturama ± ove lako isparljive komponente stalno oti u u atmosferu. tokom historije. kod sirove nafte uvijek se mjeri takozvana ta ka te enja ± ispod ove temperature nafta postaje plasti na i prestaje da te e. nafta je poznata ljudima. Tako er. Vrednost ta ke te enja kre e se od ±57oC do 32oC.Kada su u pitanju druge karakteristike nafte. do tada kori teno za uljane lampe. 5. sa 80 milijardi barela i 10 . pa je njeno poznavanje izuzetno va no za izvla enje i transport.

Najve i proizvo a i nafte su: 1. sa 75 milijardi sirove nafte. ali se svijet ve polako priprema za nestanak nafte. Saudijska Arabija Rusija Sjedinjene Ameri ke Dr ave Iran Meksiko Smatra se da e sa sada njim tempom potro nje. 5. 11 . To bi moglo izazvati ukupno smanjenje proizvodnje i debakl svjetske ekonomije.y El Burqan u Kuvajtu. nafta ipak nije nezamenjiva ± postoji pregr t alternativa koje bi mogle zameniti ovaj resurs. 2. koli ina sirove nafte zna ajno opasti ve polovinom ovog vijeka. Unato svom zna aju. 3. 4.

digitalni satovi. ali se od petroleja prave i neke sasvim obi ne stvari ± baloni.. flomasteri. kamera. pa ak i vje ta ka srca. klavirske dirke. brojni lijekovi (aspirini. kreme za brijanje. razna elektronika (od audiokaseta i plo a do telefona. CD plejera i ra unarske opreme). ali bi jedan dan takozvanog modernog oveka bio nezamisliv bez nafte. u cjelini ili djelimi no. To se ne prime uje. transportu i industrijskoj obradi. ZAKLJU AK NAFTA kao stil ivota! Ve ina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom ivotu. antihistamini i antiseptici). da e nafte ubrzo nestati svjesni su mnogi. amponi. Djeluje nevjerovatno. najlonska u ad. pejsmejkeri. zubne paste.6. 12 . hirur ka pomagala. lijepak. vitaminske kapsule. loptice za golf. kupke. parfemi.. pricevi. No. ukrasne svije e. nao ale za sunce. te se ve poku avaju naviknuti na derivate koji mijenjaju naftu. po ev i od bu enja digitalnim satom do uspavljivanja pilulama za spavanje. papu e. Zato danas na svijetu ne postoji nijedna zemlja koja je ravnodu na kad je re o nafti ± njenom posjedovanju i eksploataciji.). kozmeti ki proizvodi (karmini. boje. kontaktna so iva. dezodoransi. mastilo. odje a. proizvodi se od nafte i njenih derivata.

Graham Solomons and Craig B. 2007. 1994. T. Fryhle..  Organska kemija.7. S. eljko Mati a. USA 13 .H.Pine... LITERATURA Knjige:  Knjiga o nafti i plinu. 2008.W. Zagreb. Zagreb  Organic chemistry.