Univerzitet Sarajevo Prirodno-matemati ki fakultet Odsjek za biologiju

kolska 2009/2010.god

SEMINARSKI RAD
iz hemije

TEMA : Nafta

Radile : Hodzi Eldina Husanovi Erna

Sarajevo, juni 2010.
1

. 4 SASTAV . . . . . . . 3 1. . . . . . . 3.SADR AJ: UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7. . . 8 UPOTREBA I REZERVE NAFTE. . . . . . . . . . . . . . . . NASTANAK . . . . . . . . . . . . . . . . 6. . . . 4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. . . . . . . 2. . . . . . . . . . . . . . 13 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 SIROVA NAFTA . . . 5 PRONALAZAK I DOBIJANJE NAFTE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 LITERATURA . . . . 10 ZAKLJU AK . . . . . . . . . . . . . . . .

Jo od davnina. 3 .UVOD Nafta se danas u svijetu esto naziva i crnim zlatom. bilo je potrebno da uradimo seminarski rad na temu same nafte. da bi se podrobnije upoznali sa samim pojmom nafte i svim to ona predstavlja u dana njem svijetu. ljudi su uvidjeli korist od same nafte. te saznali ne to vi e o njenom hemijskom sastavu. No. Zanimljivosti o nafti i njen hemijski zna aj bit e detaljnije obja njen u na em radu. te mo emo re i da se dana njica ne mo e zamisliti bez nekog oblika iskori tavanja same nafte.

Tome u prilog govore nalazi nafte u vulkanskim podru jima (na Kam atki).1. me utim kad bi uginule talo ile bi se na morsko dno. Pod povoljnim uslovima. NASTANAK Danas preovladava mi ljenje da je nafta nastala od masnih i vo tanih supstanci razli itih sitnih ivotinjskih i biljnih morskih organizama . Otpornije masne i vo tane supstance gomilale su se onda u obliku mulja. 4 . mast se pretvarala najprije u prabitumen. te opti ka aktivnost nafte dokazuju njeno organsko porijeklo. nanosom rije nog mulja. hlorofila i dr. biti pokriven za titnim slojem.planktona. nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima kristalastog porijekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama litosfere u dnu Indijskog okeana. svjedo i o njenom morskom porijeklu. Taj osnovni materijal morao je poslije.) koji nisu mogli nastati jednostavnom sintezom. S druge strane postoji mi ljenje da nafta poti e iz neispitanih i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Pod pritiskom zemljinih slojeva. a onda u naftu. i pomalo povi ene temperature. ivjele su i razmno avale se u toplim morskim zalivima velike koli ine tih organizama. koji su vladali u dalekim geolo kim dobima. razaranje bjelan evina i drugih lako raspadljivih organskih materija. zbog djelovanja anaerobnih bakterija. koja prati naftu. odnosno sapropela. Prisustvo komplikovanih visokomolekulskih spojeva (holesterola. hormona. U sredini siroma noj kisikom po elo je. I sastav slane vode.

to je mrko. neke sovjetske nafte). U hemijskom sastavu po procentu mase dominira ugljik. i to prete no parafinskog (metanovog) niza (npr. pensilvanijska nafta) ili naftnog niza (npr. odnosno prirodni gas. te grupa ugljovodika sa jednostrukim vezama izme u C. Alkani 2.uta ili zelena do crna viskozna te nost gustine manje od vode. zatim vodik. U zavisnosti od sastava i nastanka. Cikloalkani 3. Redovni pratilac nafte u njenim nalazi tima je zemni.te sumpor i azot kojih ima relativno malo. Cikloalkani su takodjer ugljikovodici kod kojih su sp3 hibridizovane orbitale vezane u 5 . Postoje tri osnovne komponente koje ine sastav nafte: 1. SASTAV Po svom hemijskom sastavu nafta predstavlja mje avinu velikog broja razli itih ugljovodika i malih koli ina jedinjenja sumpora.2. Op ta formula alkana je: CnH(2n+2) ± n predstavlja broj ugljikovih atoma.atoma. i kisik. Aromatski ugljovodici Alkani su najjednostavnija organska jedinjenja. kisika i ugljika (oko 7%). U njoj su zastupljeni ugljovodici s jednom do 50 i vi e ugljikovih atoma u molekuli.

pa se tek na osnovu dobijenih rezultata odre uju daljnji postupci. tako da pri bu enju mo e do i do naglog izbijanja nafte i gasa. Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susjednom podru ju izjedna i s pritiskom u bu otini. Po fizi kim osobinama nafta je uljana te nost mrke boje. te ni i vrsti ugljikovodici. pri emu se mlaz nafte di e desetak metara iznad povr ine zemlje. Naftonosni sloj se nikada ne mo e potpuno iscrpiti. ali su se kasnije po ela sprovoditi istra ivanja sastava tla to je rezultiralo prili no ta nim otkri ima naftnih le i ta.zatvorenom nizu ili prstenu. nafta i plin naviru u bu otinu tjerani prirodnim pritiskom. Dubina slojeva nafte mo e biti razli ita i kre e se od nekoliko metara do preko 5 km. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju sna ne "erupcije". Najdublja do sada postignuta istra na bu otina od 9169 metara nalazi se u Oklahomi (SAD). koji. U njoj se nalaze gasoviti. ako je dovoljno velik. Velike koli ine nafte koje. Ona je najva niji izvor organskih jedinjenja u prirodi i na njoj se zasnivaju razne grane hemijske industrije. 3. ve i je pritisak. Ovakve divlje erupcije nekad su esto izazivale katastrofalne po are. uprkos svim 6 . Njihova op ta formula je: CnH2n ± n je broj ugljikovih atoma. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti pomo u posuda ili crpki. Geolo ka i geofizi ka istra ivanja pomo u dubinske sonde prvo daju potrebne informacije o geolo koj strukturi podzemnih slojeva. Kad bu otina dopre do naftonosnog sloja. mo e izbaciti naftu na povr inu zemlje. Velike koli ine nafte dobijaju se danas u svijetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz bu otina na principu arte kih bunara. Gasoviti ugljovodici izbijaju iz zemlje i oni ustvari predstavljaju prirodni gas. nafta prestaje priticati. Danas se to sprije ava posebnim ure ajima koji zatvaraju sondu i reguli u pritisak pri izlazu nafte. PRONALAZAK I DOBIJANJE NAFTE Primjetno je da najvi e nafte ima na najosun anijim dijelovima planete (oko ekvatora). to je nafta dublje u zemlji. Najpoznatiji aromati ni ugljovodonik je benzen. U po etku su bu enja ra ena nasumice. Aromati ni ugljovodonici pripadaju grupi organskih molekula u ijem sastavu je zastupljena karakteristi na struktura est ugljenikovih atoma vezanih u prsten. koje je vrlo te ko ugasiti.

nafte se dijele na : y y parafinske. mogle bi se izvaditi samo na rudarski na in. Olefinskih ugljovodika prakti no i nema u sirovoj nafti. ali su zato prisutni u produktima njene prerade. benzin se mo e dobiti i postupkom koji se naziva kreking. Benzinska frakcija je te ni destilat sa ta kom klju anja od 150 stepeni Celzijevih. ostaju u zemlji (vi e od 50%). Sirova nafta je smjesa razli itih ugljovodika. Kreking se zasniva na principu cijepanja te kih molekula ugljovodonika sa visokim ta kama klju anja. naftenske (Najva niji predstavnici : U sirovoj nafti se nalaze i derivati ciklopentana i cikloheksana sa jednom alkil-grupom ili vi e alkil-grupa u bo nom nizu. jedan od najva nijih na ina je frakciona destilacija. Pored ovog na ina prerade. Iz nje se dobijaju razne vrste benzina koje se koriste kao goriva za motore i kao organski rastvara i.savremenim metodama va enja. NAFTNA PUMPA to se ti e prerade nafte.odnosno vi ih lanova tog niza.) 7 . aromatskih ugljovodika i drugih organskih jedinjenja. Prema ovim grupama koje sadr e.cikloalkana. prete no parafinskih. Osim njih zastupljene su i slo enije molekulske strukture sa dva naftalenska prstena i vi e vi e naftalenskih prstena u molekulu. na lak e molekule ugljovodika sa ni im ta kama klju anja. zatim naftenskih ugljovodika .

4. Razne komponente koje ine sirovu naftu mogu se razdvojiti destilacijom pri povi enoj temperaturi. Sastoji se od vi e blisko vezanih nizova slo enih hidrokarbonatnih jedinjenja ± od benzina do te kih kristalnih jedinjenja. Tako se u rafinerijama dobijaju naftni derivati : y y y y y y Benzin Kerozin Ulje Mazivo Parafin Bitumen i mnoge druge komponente. SIROVA NAFTA Sirova nafta je kompleksna i nehomogena smjesa. Kombinacija ovih ostataka u molekulu ugljovodika mo e da bude razli ita. Kao gorivo. naftu mo emo smatrati prirodnim te nim gorivom. a broj izomera ogroman). peto lanih i esto lanih naftalenskih prstenova i alkil-ostaci.y mije ane nafte (u nju su uklju eni ostaci benzenovih prstenova. 8 .

Smatra se da u sirovoj nafti ima od 82 do 87 % ugljenika i 12 do 15 % vodika. 9 . Sa injena od nekoliko hiljada hidrokarbonatnih komponenti i primjesa. drvo. azot (oko 0. u proseku sadr e 80±85 % ugljika i 8±11 % vodika. nafteni i aromatici. kisik (ispod 2 %). spore.1 %). Za razliku od katrana. prema specifi noj te ini i relativnoj mobilnosti. sirova nafta mo e se grupisati u tri osnovna hemijska niza: y y y parafini. metali vanadijum i nikl (u tragovima). Svi hidrokarbonati izgra eni su samo od dva elementa. kao to su skeletni fragmenti. srednja i lagana ulja. sirova nafta se razlikuje u svom hemijskom sastavu.U zavisnosti od izvora iz kojeg dolazi. Njen hemijski sadr aj ipak se mo e grubo podijeliti na hidrokarbonate i nehidrokarbonate.05±2 %). a povremeno se pojavljuju i male koli ine supstanci organskog porijekla. u ovoj skali imaju ve e vrijednosti. te ka ulja. ugalj i sli no. kao to je bitumen. sirova nafta uglavnom je mje avina ova tri niza. dok te nosti lak e od vode. Specifi na te ina i mobilnost klju ne su osobine sirove nafte ± one uslovljavaju na in njenog izvla enja. u kojoj je istoj vodi dodjeljena vrijednost 10 API. ali oni grade irok spektar kompleksnih i me usobno sasvim razli itih jedinjenja. razne vrste sirove nafte klasifikuju se na:     vrste katrane. tehnologiju obrade i cijenu po barelu. sa varijacijama i naizgled beskona nim brojem uzajamnih proporcija. kao nafta. Nehidrokarbonatni sadr aj javlja se u izuzetno malim iznosima. ulja su dovoljno pokretna i mogu su nesmetano izvla iti iz svojih le i ta. to zavisi od vrste nafte ± viskoznije komponente. Generalno. Za mjerenje specifi ne te ine naj e e se koristi skala Ameri kog instituta za petrolej (API). Geolozi esto ka u da na svijetu ne postoje dva naftonosna polja sa istovjetnom naftom. y y y Za vrednosti ispod 20 API sirova nafta se smatra te kom od 20 do 25 API sirova nafta se smatra srednjom a preko 25 API sirova afta se smatra laganom. vrstu transporta. ini ga sumpor (0. Me utim. Osnovne karakteristike sirove nafte: Sirova nafta lak a je od vode i ne rastvara se u njoj. ugljika i vodika. ali je va an za ukupne osobine sirove nafte.

Zabrinutost zbog ovakve situacije i razli iti oblici ekolo kog aktivizma za sada su u maloj mjeri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potro nju ovog energenta. do tada kori teno za uljane lampe.Kada su u pitanju druge karakteristike nafte. UPOTREBA I REZERVE NAFTE Ve pet milenijuma. prije svega njenu zapaljivost i upotrebljivost za pravljenje raznih vatrenih oru ja. U me uvremenu. tokom historije. postalo je preskupo i rijetko se nalazi zbog istrebljenja kitova. Vrednost ta ke te enja kre e se od ±57oC do 32oC. 5. interesovanje za naftu je znatno poraslo na svjetskom tr i tu. sa 80 milijardi barela i 10 . Neravnomjerno raspore ena. zbog slo enosti sastava. pa je njeno poznavanje izuzetno va no za izvla enje i transport. po to razli ite komponente o vr avaju na razli itim temperaturama. u zavisnosti od naftonosnog izvora. nafta se danas nalazi u vi e sedimentnih basena. Srednju ta ku klju anja sirove nafte prakti no je nemogu e odrediti. Nafta i su posebno ponosni na svoje projekte kakav je pokret recikla e ulja. 15 mjeseci rada usisiva a i 24 sata ivota jednog doma instva. Najve im se smatra Arapsko-iranski basen na kome se nalaze i dva najve a svjetska izvori ta nafte: y El D avar u Saudijskoj Arabiji. Prvi stanovnici Mesopotamije su naftu iskori tavali smatraju i ju ljekovitom. ovje anstvo je lagano otkrivalo korisne strane nafte. Zbog gasova koji se osloba aju sagorijevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva). nemogu e je odrediti srednju ta ku mr njenja. Me utim. koji se me u sobom razlikuju po veli ini.Kasnije. ako se ne konfiniraju. pa je ubrzo zamjenjeno mnogo jeftinijom naftom. kod sirove nafte uvijek se mjeri takozvana ta ka te enja ± ispod ove temperature nafta postaje plasti na i prestaje da te e. pojedine komponente nafte imaju toliko nisku ta ku klju anja da isparavaju na normalnim temperaturama ± ove lako isparljive komponente stalno oti u u atmosferu. U sakuplja kim centrima ve kori teno ulje koristi se za proizvodnju energije i dobija svoj drugi ivot ± deset litara ovakvog ulja mo e da napravi dovoljno energije za spremanje 48 obroka u mikrotalasnoj pe nici. nafta je poznata ljudima. S druge strane. Pojedina ne vrednosti za ta ku klju anja kod njenih brojnih komponenti mnogo variraju. ozbiljno je ugro ena klima na Zemlji. kao i ukupna ekolo ka slika svijeta. 216 su enja kose. Kitovo ulje. Tako er. a neke su toliko visoke da se ne mogu izmjeriti. te ko ih je procijeniti ak i okvirno.

To bi moglo izazvati ukupno smanjenje proizvodnje i debakl svjetske ekonomije. 4. ali se svijet ve polako priprema za nestanak nafte. 2. Najve i proizvo a i nafte su: 1. 3.y El Burqan u Kuvajtu. Saudijska Arabija Rusija Sjedinjene Ameri ke Dr ave Iran Meksiko Smatra se da e sa sada njim tempom potro nje. koli ina sirove nafte zna ajno opasti ve polovinom ovog vijeka. 5. nafta ipak nije nezamenjiva ± postoji pregr t alternativa koje bi mogle zameniti ovaj resurs. 11 . sa 75 milijardi sirove nafte. Unato svom zna aju.

proizvodi se od nafte i njenih derivata. klavirske dirke. transportu i industrijskoj obradi.). 12 . lijepak. flomasteri. papu e. te se ve poku avaju naviknuti na derivate koji mijenjaju naftu. kamera.. pa ak i vje ta ka srca. razna elektronika (od audiokaseta i plo a do telefona. ali bi jedan dan takozvanog modernog oveka bio nezamisliv bez nafte. digitalni satovi. brojni lijekovi (aspirini. u cjelini ili djelimi no. kupke. ukrasne svije e. Zato danas na svijetu ne postoji nijedna zemlja koja je ravnodu na kad je re o nafti ± njenom posjedovanju i eksploataciji. dezodoransi. mastilo. boje. pejsmejkeri.6. kozmeti ki proizvodi (karmini. antihistamini i antiseptici). ali se od petroleja prave i neke sasvim obi ne stvari ± baloni. da e nafte ubrzo nestati svjesni su mnogi. pricevi. parfemi. Djeluje nevjerovatno. amponi. vitaminske kapsule. zubne paste. No. najlonska u ad. nao ale za sunce.. kontaktna so iva. kreme za brijanje. ZAKLJU AK NAFTA kao stil ivota! Ve ina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom ivotu. po ev i od bu enja digitalnim satom do uspavljivanja pilulama za spavanje. hirur ka pomagala. odje a. CD plejera i ra unarske opreme). To se ne prime uje. loptice za golf.

. Fryhle. Zagreb  Organic chemistry. 2008. Graham Solomons and Craig B..W. 1994. T.  Organska kemija. S. eljko Mati a.7. Zagreb..H.Pine. USA 13 . LITERATURA Knjige:  Knjiga o nafti i plinu. 2007.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful