Univerzitet Sarajevo Prirodno-matemati ki fakultet Odsjek za biologiju

kolska 2009/2010.god

SEMINARSKI RAD
iz hemije

TEMA : Nafta

Radile : Hodzi Eldina Husanovi Erna

Sarajevo, juni 2010.
1

. . 6. 13 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. . .SADR AJ: UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. . . . . . . . . . . . 6 SIROVA NAFTA . . . . . 4. . 8 UPOTREBA I REZERVE NAFTE. . . . 3 1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 SASTAV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7. . . . . . . . . . . . . . . . . 5 PRONALAZAK I DOBIJANJE NAFTE . . . . . . 10 ZAKLJU AK . . . . . 5. . . . . . . . . . . . . . . 12 LITERATURA . . . NASTANAK . . . . . . . . . .

Zanimljivosti o nafti i njen hemijski zna aj bit e detaljnije obja njen u na em radu.UVOD Nafta se danas u svijetu esto naziva i crnim zlatom. te saznali ne to vi e o njenom hemijskom sastavu. 3 . No. bilo je potrebno da uradimo seminarski rad na temu same nafte. ljudi su uvidjeli korist od same nafte. Jo od davnina. te mo emo re i da se dana njica ne mo e zamisliti bez nekog oblika iskori tavanja same nafte. da bi se podrobnije upoznali sa samim pojmom nafte i svim to ona predstavlja u dana njem svijetu.

) koji nisu mogli nastati jednostavnom sintezom. S druge strane postoji mi ljenje da nafta poti e iz neispitanih i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. NASTANAK Danas preovladava mi ljenje da je nafta nastala od masnih i vo tanih supstanci razli itih sitnih ivotinjskih i biljnih morskih organizama . koja prati naftu. odnosno sapropela. hlorofila i dr. koji su vladali u dalekim geolo kim dobima. me utim kad bi uginule talo ile bi se na morsko dno. mast se pretvarala najprije u prabitumen.planktona. a onda u naftu. te opti ka aktivnost nafte dokazuju njeno organsko porijeklo. ivjele su i razmno avale se u toplim morskim zalivima velike koli ine tih organizama. Prisustvo komplikovanih visokomolekulskih spojeva (holesterola. zbog djelovanja anaerobnih bakterija. svjedo i o njenom morskom porijeklu. biti pokriven za titnim slojem. Pod povoljnim uslovima. nanosom rije nog mulja. U sredini siroma noj kisikom po elo je. Tome u prilog govore nalazi nafte u vulkanskim podru jima (na Kam atki). Pod pritiskom zemljinih slojeva. 4 . Taj osnovni materijal morao je poslije. razaranje bjelan evina i drugih lako raspadljivih organskih materija. hormona.1. nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima kristalastog porijekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama litosfere u dnu Indijskog okeana. i pomalo povi ene temperature. Otpornije masne i vo tane supstance gomilale su se onda u obliku mulja. I sastav slane vode.

i to prete no parafinskog (metanovog) niza (npr. Aromatski ugljovodici Alkani su najjednostavnija organska jedinjenja. neke sovjetske nafte). Alkani 2. pensilvanijska nafta) ili naftnog niza (npr. U njoj su zastupljeni ugljovodici s jednom do 50 i vi e ugljikovih atoma u molekuli. odnosno prirodni gas. to je mrko. Cikloalkani 3. kisika i ugljika (oko 7%).te sumpor i azot kojih ima relativno malo. Op ta formula alkana je: CnH(2n+2) ± n predstavlja broj ugljikovih atoma. U hemijskom sastavu po procentu mase dominira ugljik. U zavisnosti od sastava i nastanka.uta ili zelena do crna viskozna te nost gustine manje od vode. i kisik. Postoje tri osnovne komponente koje ine sastav nafte: 1. te grupa ugljovodika sa jednostrukim vezama izme u C. zatim vodik. Redovni pratilac nafte u njenim nalazi tima je zemni. Cikloalkani su takodjer ugljikovodici kod kojih su sp3 hibridizovane orbitale vezane u 5 .atoma. SASTAV Po svom hemijskom sastavu nafta predstavlja mje avinu velikog broja razli itih ugljovodika i malih koli ina jedinjenja sumpora.2.

Geolo ka i geofizi ka istra ivanja pomo u dubinske sonde prvo daju potrebne informacije o geolo koj strukturi podzemnih slojeva. tako da pri bu enju mo e do i do naglog izbijanja nafte i gasa. Najpoznatiji aromati ni ugljovodonik je benzen. Njihova op ta formula je: CnH2n ± n je broj ugljikovih atoma. Gasoviti ugljovodici izbijaju iz zemlje i oni ustvari predstavljaju prirodni gas. nafta i plin naviru u bu otinu tjerani prirodnim pritiskom. PRONALAZAK I DOBIJANJE NAFTE Primjetno je da najvi e nafte ima na najosun anijim dijelovima planete (oko ekvatora). nafta prestaje priticati. pa se tek na osnovu dobijenih rezultata odre uju daljnji postupci. Velike koli ine nafte dobijaju se danas u svijetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz bu otina na principu arte kih bunara. Kad bu otina dopre do naftonosnog sloja. Dubina slojeva nafte mo e biti razli ita i kre e se od nekoliko metara do preko 5 km. Po fizi kim osobinama nafta je uljana te nost mrke boje. to je nafta dublje u zemlji. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju sna ne "erupcije". koje je vrlo te ko ugasiti. koji. 3. Naftonosni sloj se nikada ne mo e potpuno iscrpiti. Ona je najva niji izvor organskih jedinjenja u prirodi i na njoj se zasnivaju razne grane hemijske industrije. te ni i vrsti ugljikovodici. ako je dovoljno velik. Velike koli ine nafte koje. pri emu se mlaz nafte di e desetak metara iznad povr ine zemlje. U po etku su bu enja ra ena nasumice.zatvorenom nizu ili prstenu. Ovakve divlje erupcije nekad su esto izazivale katastrofalne po are. mo e izbaciti naftu na povr inu zemlje. ve i je pritisak. U njoj se nalaze gasoviti. Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susjednom podru ju izjedna i s pritiskom u bu otini. Najdublja do sada postignuta istra na bu otina od 9169 metara nalazi se u Oklahomi (SAD). Danas se to sprije ava posebnim ure ajima koji zatvaraju sondu i reguli u pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti pomo u posuda ili crpki. Aromati ni ugljovodonici pripadaju grupi organskih molekula u ijem sastavu je zastupljena karakteristi na struktura est ugljenikovih atoma vezanih u prsten. ali su se kasnije po ela sprovoditi istra ivanja sastava tla to je rezultiralo prili no ta nim otkri ima naftnih le i ta. uprkos svim 6 .

Prema ovim grupama koje sadr e.) 7 . Iz nje se dobijaju razne vrste benzina koje se koriste kao goriva za motore i kao organski rastvara i. aromatskih ugljovodika i drugih organskih jedinjenja.cikloalkana. zatim naftenskih ugljovodika . nafte se dijele na : y y parafinske. Pored ovog na ina prerade. NAFTNA PUMPA to se ti e prerade nafte. Osim njih zastupljene su i slo enije molekulske strukture sa dva naftalenska prstena i vi e vi e naftalenskih prstena u molekulu.savremenim metodama va enja. Sirova nafta je smjesa razli itih ugljovodika. na lak e molekule ugljovodika sa ni im ta kama klju anja. Kreking se zasniva na principu cijepanja te kih molekula ugljovodonika sa visokim ta kama klju anja.odnosno vi ih lanova tog niza. Olefinskih ugljovodika prakti no i nema u sirovoj nafti. naftenske (Najva niji predstavnici : U sirovoj nafti se nalaze i derivati ciklopentana i cikloheksana sa jednom alkil-grupom ili vi e alkil-grupa u bo nom nizu. Benzinska frakcija je te ni destilat sa ta kom klju anja od 150 stepeni Celzijevih. ostaju u zemlji (vi e od 50%). ali su zato prisutni u produktima njene prerade. mogle bi se izvaditi samo na rudarski na in. benzin se mo e dobiti i postupkom koji se naziva kreking. jedan od najva nijih na ina je frakciona destilacija. prete no parafinskih.

Tako se u rafinerijama dobijaju naftni derivati : y y y y y y Benzin Kerozin Ulje Mazivo Parafin Bitumen i mnoge druge komponente. Sastoji se od vi e blisko vezanih nizova slo enih hidrokarbonatnih jedinjenja ± od benzina do te kih kristalnih jedinjenja. Kao gorivo. 4. Kombinacija ovih ostataka u molekulu ugljovodika mo e da bude razli ita. SIROVA NAFTA Sirova nafta je kompleksna i nehomogena smjesa. peto lanih i esto lanih naftalenskih prstenova i alkil-ostaci.y mije ane nafte (u nju su uklju eni ostaci benzenovih prstenova. naftu mo emo smatrati prirodnim te nim gorivom. a broj izomera ogroman). 8 . Razne komponente koje ine sirovu naftu mogu se razdvojiti destilacijom pri povi enoj temperaturi.

Za mjerenje specifi ne te ine naj e e se koristi skala Ameri kog instituta za petrolej (API). sirova nafta mo e se grupisati u tri osnovna hemijska niza: y y y parafini. kao nafta. drvo. sa varijacijama i naizgled beskona nim brojem uzajamnih proporcija. razne vrste sirove nafte klasifikuju se na:     vrste katrane.U zavisnosti od izvora iz kojeg dolazi. srednja i lagana ulja. sirova nafta uglavnom je mje avina ova tri niza. nafteni i aromatici. ali je va an za ukupne osobine sirove nafte. kao to je bitumen. u ovoj skali imaju ve e vrijednosti. Za razliku od katrana. ugalj i sli no. Generalno.05±2 %). Specifi na te ina i mobilnost klju ne su osobine sirove nafte ± one uslovljavaju na in njenog izvla enja.1 %). Osnovne karakteristike sirove nafte: Sirova nafta lak a je od vode i ne rastvara se u njoj. u proseku sadr e 80±85 % ugljika i 8±11 % vodika. azot (oko 0. Smatra se da u sirovoj nafti ima od 82 do 87 % ugljenika i 12 do 15 % vodika. te ka ulja. u kojoj je istoj vodi dodjeljena vrijednost 10 API. Nehidrokarbonatni sadr aj javlja se u izuzetno malim iznosima. tehnologiju obrade i cijenu po barelu. dok te nosti lak e od vode. Njen hemijski sadr aj ipak se mo e grubo podijeliti na hidrokarbonate i nehidrokarbonate. ini ga sumpor (0. sirova nafta se razlikuje u svom hemijskom sastavu. vrstu transporta. Sa injena od nekoliko hiljada hidrokarbonatnih komponenti i primjesa. ulja su dovoljno pokretna i mogu su nesmetano izvla iti iz svojih le i ta. ali oni grade irok spektar kompleksnih i me usobno sasvim razli itih jedinjenja. prema specifi noj te ini i relativnoj mobilnosti. spore. ugljika i vodika. y y y Za vrednosti ispod 20 API sirova nafta se smatra te kom od 20 do 25 API sirova nafta se smatra srednjom a preko 25 API sirova afta se smatra laganom. Svi hidrokarbonati izgra eni su samo od dva elementa. metali vanadijum i nikl (u tragovima). Me utim. kao to su skeletni fragmenti. kisik (ispod 2 %). 9 . a povremeno se pojavljuju i male koli ine supstanci organskog porijekla. to zavisi od vrste nafte ± viskoznije komponente. Geolozi esto ka u da na svijetu ne postoje dva naftonosna polja sa istovjetnom naftom.

Najve im se smatra Arapsko-iranski basen na kome se nalaze i dva najve a svjetska izvori ta nafte: y El D avar u Saudijskoj Arabiji. u zavisnosti od naftonosnog izvora. U sakuplja kim centrima ve kori teno ulje koristi se za proizvodnju energije i dobija svoj drugi ivot ± deset litara ovakvog ulja mo e da napravi dovoljno energije za spremanje 48 obroka u mikrotalasnoj pe nici. nemogu e je odrediti srednju ta ku mr njenja. 5. 216 su enja kose. koji se me u sobom razlikuju po veli ini. zbog slo enosti sastava. interesovanje za naftu je znatno poraslo na svjetskom tr i tu. kod sirove nafte uvijek se mjeri takozvana ta ka te enja ± ispod ove temperature nafta postaje plasti na i prestaje da te e. Zabrinutost zbog ovakve situacije i razli iti oblici ekolo kog aktivizma za sada su u maloj mjeri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potro nju ovog energenta. nafta se danas nalazi u vi e sedimentnih basena. Prvi stanovnici Mesopotamije su naftu iskori tavali smatraju i ju ljekovitom. a neke su toliko visoke da se ne mogu izmjeriti. Vrednost ta ke te enja kre e se od ±57oC do 32oC. Tako er. S druge strane. pojedine komponente nafte imaju toliko nisku ta ku klju anja da isparavaju na normalnim temperaturama ± ove lako isparljive komponente stalno oti u u atmosferu. tokom historije. nafta je poznata ljudima.Kada su u pitanju druge karakteristike nafte. Nafta i su posebno ponosni na svoje projekte kakav je pokret recikla e ulja. te ko ih je procijeniti ak i okvirno. U me uvremenu. pa je njeno poznavanje izuzetno va no za izvla enje i transport. Zbog gasova koji se osloba aju sagorijevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva). Kitovo ulje. po to razli ite komponente o vr avaju na razli itim temperaturama. ako se ne konfiniraju. Neravnomjerno raspore ena. Pojedina ne vrednosti za ta ku klju anja kod njenih brojnih komponenti mnogo variraju. sa 80 milijardi barela i 10 . postalo je preskupo i rijetko se nalazi zbog istrebljenja kitova. pa je ubrzo zamjenjeno mnogo jeftinijom naftom. Srednju ta ku klju anja sirove nafte prakti no je nemogu e odrediti. kao i ukupna ekolo ka slika svijeta. do tada kori teno za uljane lampe. 15 mjeseci rada usisiva a i 24 sata ivota jednog doma instva. Me utim. prije svega njenu zapaljivost i upotrebljivost za pravljenje raznih vatrenih oru ja. UPOTREBA I REZERVE NAFTE Ve pet milenijuma. ozbiljno je ugro ena klima na Zemlji. ovje anstvo je lagano otkrivalo korisne strane nafte.Kasnije.

2. 5. To bi moglo izazvati ukupno smanjenje proizvodnje i debakl svjetske ekonomije. Unato svom zna aju. koli ina sirove nafte zna ajno opasti ve polovinom ovog vijeka. ali se svijet ve polako priprema za nestanak nafte. 3. 11 . Najve i proizvo a i nafte su: 1.y El Burqan u Kuvajtu. Saudijska Arabija Rusija Sjedinjene Ameri ke Dr ave Iran Meksiko Smatra se da e sa sada njim tempom potro nje. 4. nafta ipak nije nezamenjiva ± postoji pregr t alternativa koje bi mogle zameniti ovaj resurs. sa 75 milijardi sirove nafte.

. papu e. klavirske dirke. pricevi. kreme za brijanje. kontaktna so iva. proizvodi se od nafte i njenih derivata. da e nafte ubrzo nestati svjesni su mnogi. 12 . Djeluje nevjerovatno. brojni lijekovi (aspirini. mastilo. po ev i od bu enja digitalnim satom do uspavljivanja pilulama za spavanje.. To se ne prime uje. No. te se ve poku avaju naviknuti na derivate koji mijenjaju naftu. najlonska u ad. dezodoransi. parfemi. kupke. nao ale za sunce. CD plejera i ra unarske opreme). flomasteri. odje a. ali bi jedan dan takozvanog modernog oveka bio nezamisliv bez nafte. boje. kozmeti ki proizvodi (karmini. razna elektronika (od audiokaseta i plo a do telefona. pa ak i vje ta ka srca. vitaminske kapsule. ali se od petroleja prave i neke sasvim obi ne stvari ± baloni.6. digitalni satovi.). ukrasne svije e. pejsmejkeri. zubne paste. hirur ka pomagala. loptice za golf. u cjelini ili djelimi no. Zato danas na svijetu ne postoji nijedna zemlja koja je ravnodu na kad je re o nafti ± njenom posjedovanju i eksploataciji. antihistamini i antiseptici). ZAKLJU AK NAFTA kao stil ivota! Ve ina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom ivotu. lijepak. transportu i industrijskoj obradi. amponi. kamera.

H.7. LITERATURA Knjige:  Knjiga o nafti i plinu. Graham Solomons and Craig B. 2008. Fryhle. eljko Mati a.Pine. S. 2007. Zagreb..W.. Zagreb  Organic chemistry. 1994. T. USA 13 .  Organska kemija..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful