Univerzitet Sarajevo Prirodno-matemati ki fakultet Odsjek za biologiju

kolska 2009/2010.god

SEMINARSKI RAD
iz hemije

TEMA : Nafta

Radile : Hodzi Eldina Husanovi Erna

Sarajevo, juni 2010.
1

3 1. . . . 13 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 SASTAV . 2. . . . . . . . . 12 LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . 5. . . . . . . . 4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .SADR AJ: UVOD . . . . . . 8 UPOTREBA I REZERVE NAFTE. . . . . . . . 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . NASTANAK . 10 ZAKLJU AK . 7. . . . 5 PRONALAZAK I DOBIJANJE NAFTE . . . 6 SIROVA NAFTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

te saznali ne to vi e o njenom hemijskom sastavu. 3 . te mo emo re i da se dana njica ne mo e zamisliti bez nekog oblika iskori tavanja same nafte. Jo od davnina. da bi se podrobnije upoznali sa samim pojmom nafte i svim to ona predstavlja u dana njem svijetu.UVOD Nafta se danas u svijetu esto naziva i crnim zlatom. ljudi su uvidjeli korist od same nafte. Zanimljivosti o nafti i njen hemijski zna aj bit e detaljnije obja njen u na em radu. bilo je potrebno da uradimo seminarski rad na temu same nafte. No.

S druge strane postoji mi ljenje da nafta poti e iz neispitanih i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. te opti ka aktivnost nafte dokazuju njeno organsko porijeklo. a onda u naftu. mast se pretvarala najprije u prabitumen.) koji nisu mogli nastati jednostavnom sintezom.planktona. koji su vladali u dalekim geolo kim dobima. Otpornije masne i vo tane supstance gomilale su se onda u obliku mulja. Pod povoljnim uslovima. svjedo i o njenom morskom porijeklu. i pomalo povi ene temperature. ivjele su i razmno avale se u toplim morskim zalivima velike koli ine tih organizama. Tome u prilog govore nalazi nafte u vulkanskim podru jima (na Kam atki). hormona. hlorofila i dr. Taj osnovni materijal morao je poslije. me utim kad bi uginule talo ile bi se na morsko dno. NASTANAK Danas preovladava mi ljenje da je nafta nastala od masnih i vo tanih supstanci razli itih sitnih ivotinjskih i biljnih morskih organizama . zbog djelovanja anaerobnih bakterija. nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima kristalastog porijekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama litosfere u dnu Indijskog okeana. razaranje bjelan evina i drugih lako raspadljivih organskih materija.1. biti pokriven za titnim slojem. nanosom rije nog mulja. Prisustvo komplikovanih visokomolekulskih spojeva (holesterola. Pod pritiskom zemljinih slojeva. 4 . I sastav slane vode. U sredini siroma noj kisikom po elo je. odnosno sapropela. koja prati naftu.

i to prete no parafinskog (metanovog) niza (npr. U njoj su zastupljeni ugljovodici s jednom do 50 i vi e ugljikovih atoma u molekuli. to je mrko. Redovni pratilac nafte u njenim nalazi tima je zemni. kisika i ugljika (oko 7%). te grupa ugljovodika sa jednostrukim vezama izme u C. Aromatski ugljovodici Alkani su najjednostavnija organska jedinjenja. odnosno prirodni gas. U zavisnosti od sastava i nastanka. Op ta formula alkana je: CnH(2n+2) ± n predstavlja broj ugljikovih atoma.2. Postoje tri osnovne komponente koje ine sastav nafte: 1.te sumpor i azot kojih ima relativno malo. Alkani 2. Cikloalkani su takodjer ugljikovodici kod kojih su sp3 hibridizovane orbitale vezane u 5 . Cikloalkani 3. neke sovjetske nafte).atoma. zatim vodik. i kisik.uta ili zelena do crna viskozna te nost gustine manje od vode. U hemijskom sastavu po procentu mase dominira ugljik. pensilvanijska nafta) ili naftnog niza (npr. SASTAV Po svom hemijskom sastavu nafta predstavlja mje avinu velikog broja razli itih ugljovodika i malih koli ina jedinjenja sumpora.

nafta prestaje priticati. Geolo ka i geofizi ka istra ivanja pomo u dubinske sonde prvo daju potrebne informacije o geolo koj strukturi podzemnih slojeva. 3. Ona je najva niji izvor organskih jedinjenja u prirodi i na njoj se zasnivaju razne grane hemijske industrije. mo e izbaciti naftu na povr inu zemlje. Njihova op ta formula je: CnH2n ± n je broj ugljikovih atoma. ali su se kasnije po ela sprovoditi istra ivanja sastava tla to je rezultiralo prili no ta nim otkri ima naftnih le i ta. Po fizi kim osobinama nafta je uljana te nost mrke boje. te ni i vrsti ugljikovodici. Velike koli ine nafte koje. tako da pri bu enju mo e do i do naglog izbijanja nafte i gasa. Ovakve divlje erupcije nekad su esto izazivale katastrofalne po are. Naftonosni sloj se nikada ne mo e potpuno iscrpiti. koje je vrlo te ko ugasiti. Danas se to sprije ava posebnim ure ajima koji zatvaraju sondu i reguli u pritisak pri izlazu nafte. to je nafta dublje u zemlji. U po etku su bu enja ra ena nasumice. Dubina slojeva nafte mo e biti razli ita i kre e se od nekoliko metara do preko 5 km. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti pomo u posuda ili crpki. Kad bu otina dopre do naftonosnog sloja. pa se tek na osnovu dobijenih rezultata odre uju daljnji postupci. Najpoznatiji aromati ni ugljovodonik je benzen. PRONALAZAK I DOBIJANJE NAFTE Primjetno je da najvi e nafte ima na najosun anijim dijelovima planete (oko ekvatora). Aromati ni ugljovodonici pripadaju grupi organskih molekula u ijem sastavu je zastupljena karakteristi na struktura est ugljenikovih atoma vezanih u prsten. uprkos svim 6 . ve i je pritisak. pri emu se mlaz nafte di e desetak metara iznad povr ine zemlje. Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susjednom podru ju izjedna i s pritiskom u bu otini.zatvorenom nizu ili prstenu. nafta i plin naviru u bu otinu tjerani prirodnim pritiskom. U njoj se nalaze gasoviti. ako je dovoljno velik. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju sna ne "erupcije". Najdublja do sada postignuta istra na bu otina od 9169 metara nalazi se u Oklahomi (SAD). Velike koli ine nafte dobijaju se danas u svijetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz bu otina na principu arte kih bunara. Gasoviti ugljovodici izbijaju iz zemlje i oni ustvari predstavljaju prirodni gas. koji.

Olefinskih ugljovodika prakti no i nema u sirovoj nafti. naftenske (Najva niji predstavnici : U sirovoj nafti se nalaze i derivati ciklopentana i cikloheksana sa jednom alkil-grupom ili vi e alkil-grupa u bo nom nizu.) 7 .odnosno vi ih lanova tog niza. zatim naftenskih ugljovodika . mogle bi se izvaditi samo na rudarski na in. Kreking se zasniva na principu cijepanja te kih molekula ugljovodonika sa visokim ta kama klju anja. Sirova nafta je smjesa razli itih ugljovodika. Prema ovim grupama koje sadr e. Osim njih zastupljene su i slo enije molekulske strukture sa dva naftalenska prstena i vi e vi e naftalenskih prstena u molekulu. benzin se mo e dobiti i postupkom koji se naziva kreking. nafte se dijele na : y y parafinske. NAFTNA PUMPA to se ti e prerade nafte.cikloalkana. na lak e molekule ugljovodika sa ni im ta kama klju anja. ali su zato prisutni u produktima njene prerade. jedan od najva nijih na ina je frakciona destilacija. ostaju u zemlji (vi e od 50%). aromatskih ugljovodika i drugih organskih jedinjenja. Benzinska frakcija je te ni destilat sa ta kom klju anja od 150 stepeni Celzijevih.savremenim metodama va enja. Pored ovog na ina prerade. Iz nje se dobijaju razne vrste benzina koje se koriste kao goriva za motore i kao organski rastvara i. prete no parafinskih.

peto lanih i esto lanih naftalenskih prstenova i alkil-ostaci. 8 . 4. Kao gorivo. Tako se u rafinerijama dobijaju naftni derivati : y y y y y y Benzin Kerozin Ulje Mazivo Parafin Bitumen i mnoge druge komponente. Kombinacija ovih ostataka u molekulu ugljovodika mo e da bude razli ita. Sastoji se od vi e blisko vezanih nizova slo enih hidrokarbonatnih jedinjenja ± od benzina do te kih kristalnih jedinjenja. Razne komponente koje ine sirovu naftu mogu se razdvojiti destilacijom pri povi enoj temperaturi.y mije ane nafte (u nju su uklju eni ostaci benzenovih prstenova. a broj izomera ogroman). naftu mo emo smatrati prirodnim te nim gorivom. SIROVA NAFTA Sirova nafta je kompleksna i nehomogena smjesa.

razne vrste sirove nafte klasifikuju se na:     vrste katrane. Za razliku od katrana. te ka ulja. Svi hidrokarbonati izgra eni su samo od dva elementa. sirova nafta se razlikuje u svom hemijskom sastavu. sirova nafta mo e se grupisati u tri osnovna hemijska niza: y y y parafini. kao to je bitumen. ugljika i vodika. kao to su skeletni fragmenti. u ovoj skali imaju ve e vrijednosti. Nehidrokarbonatni sadr aj javlja se u izuzetno malim iznosima. sa varijacijama i naizgled beskona nim brojem uzajamnih proporcija. Specifi na te ina i mobilnost klju ne su osobine sirove nafte ± one uslovljavaju na in njenog izvla enja. ugalj i sli no. prema specifi noj te ini i relativnoj mobilnosti.05±2 %). ini ga sumpor (0. sirova nafta uglavnom je mje avina ova tri niza. dok te nosti lak e od vode. u proseku sadr e 80±85 % ugljika i 8±11 % vodika. Za mjerenje specifi ne te ine naj e e se koristi skala Ameri kog instituta za petrolej (API). ali oni grade irok spektar kompleksnih i me usobno sasvim razli itih jedinjenja. Generalno. metali vanadijum i nikl (u tragovima).1 %). tehnologiju obrade i cijenu po barelu. vrstu transporta. srednja i lagana ulja. nafteni i aromatici. to zavisi od vrste nafte ± viskoznije komponente. Sa injena od nekoliko hiljada hidrokarbonatnih komponenti i primjesa. Smatra se da u sirovoj nafti ima od 82 do 87 % ugljenika i 12 do 15 % vodika. Geolozi esto ka u da na svijetu ne postoje dva naftonosna polja sa istovjetnom naftom. spore.U zavisnosti od izvora iz kojeg dolazi. drvo. 9 . kao nafta. ali je va an za ukupne osobine sirove nafte. Njen hemijski sadr aj ipak se mo e grubo podijeliti na hidrokarbonate i nehidrokarbonate. a povremeno se pojavljuju i male koli ine supstanci organskog porijekla. azot (oko 0. Me utim. u kojoj je istoj vodi dodjeljena vrijednost 10 API. Osnovne karakteristike sirove nafte: Sirova nafta lak a je od vode i ne rastvara se u njoj. ulja su dovoljno pokretna i mogu su nesmetano izvla iti iz svojih le i ta. kisik (ispod 2 %). y y y Za vrednosti ispod 20 API sirova nafta se smatra te kom od 20 do 25 API sirova nafta se smatra srednjom a preko 25 API sirova afta se smatra laganom.

sa 80 milijardi barela i 10 . postalo je preskupo i rijetko se nalazi zbog istrebljenja kitova. pa je ubrzo zamjenjeno mnogo jeftinijom naftom. interesovanje za naftu je znatno poraslo na svjetskom tr i tu. pa je njeno poznavanje izuzetno va no za izvla enje i transport. a neke su toliko visoke da se ne mogu izmjeriti. do tada kori teno za uljane lampe. Me utim. Pojedina ne vrednosti za ta ku klju anja kod njenih brojnih komponenti mnogo variraju. U me uvremenu. po to razli ite komponente o vr avaju na razli itim temperaturama. U sakuplja kim centrima ve kori teno ulje koristi se za proizvodnju energije i dobija svoj drugi ivot ± deset litara ovakvog ulja mo e da napravi dovoljno energije za spremanje 48 obroka u mikrotalasnoj pe nici. Neravnomjerno raspore ena. Tako er. Prvi stanovnici Mesopotamije su naftu iskori tavali smatraju i ju ljekovitom. ovje anstvo je lagano otkrivalo korisne strane nafte. 15 mjeseci rada usisiva a i 24 sata ivota jednog doma instva. Najve im se smatra Arapsko-iranski basen na kome se nalaze i dva najve a svjetska izvori ta nafte: y El D avar u Saudijskoj Arabiji. 5. ozbiljno je ugro ena klima na Zemlji. kao i ukupna ekolo ka slika svijeta.Kada su u pitanju druge karakteristike nafte.Kasnije. nafta je poznata ljudima. nemogu e je odrediti srednju ta ku mr njenja. koji se me u sobom razlikuju po veli ini. Srednju ta ku klju anja sirove nafte prakti no je nemogu e odrediti. kod sirove nafte uvijek se mjeri takozvana ta ka te enja ± ispod ove temperature nafta postaje plasti na i prestaje da te e. nafta se danas nalazi u vi e sedimentnih basena. u zavisnosti od naftonosnog izvora. pojedine komponente nafte imaju toliko nisku ta ku klju anja da isparavaju na normalnim temperaturama ± ove lako isparljive komponente stalno oti u u atmosferu. ako se ne konfiniraju. Nafta i su posebno ponosni na svoje projekte kakav je pokret recikla e ulja. Kitovo ulje. Zbog gasova koji se osloba aju sagorijevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva). Zabrinutost zbog ovakve situacije i razli iti oblici ekolo kog aktivizma za sada su u maloj mjeri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potro nju ovog energenta. 216 su enja kose. S druge strane. te ko ih je procijeniti ak i okvirno. UPOTREBA I REZERVE NAFTE Ve pet milenijuma. Vrednost ta ke te enja kre e se od ±57oC do 32oC. prije svega njenu zapaljivost i upotrebljivost za pravljenje raznih vatrenih oru ja. tokom historije. zbog slo enosti sastava.

Unato svom zna aju. 3. 4. 2. ali se svijet ve polako priprema za nestanak nafte. 11 . Najve i proizvo a i nafte su: 1. 5.y El Burqan u Kuvajtu. sa 75 milijardi sirove nafte. koli ina sirove nafte zna ajno opasti ve polovinom ovog vijeka. nafta ipak nije nezamenjiva ± postoji pregr t alternativa koje bi mogle zameniti ovaj resurs. To bi moglo izazvati ukupno smanjenje proizvodnje i debakl svjetske ekonomije. Saudijska Arabija Rusija Sjedinjene Ameri ke Dr ave Iran Meksiko Smatra se da e sa sada njim tempom potro nje.

kreme za brijanje. dezodoransi. kontaktna so iva. Djeluje nevjerovatno. digitalni satovi. nao ale za sunce. hirur ka pomagala. zubne paste. CD plejera i ra unarske opreme). To se ne prime uje. transportu i industrijskoj obradi. No. papu e. klavirske dirke. ali se od petroleja prave i neke sasvim obi ne stvari ± baloni. da e nafte ubrzo nestati svjesni su mnogi. kupke. proizvodi se od nafte i njenih derivata. brojni lijekovi (aspirini.). 12 . ali bi jedan dan takozvanog modernog oveka bio nezamisliv bez nafte. amponi. te se ve poku avaju naviknuti na derivate koji mijenjaju naftu. kozmeti ki proizvodi (karmini. loptice za golf. ukrasne svije e. vitaminske kapsule. antihistamini i antiseptici). boje. pricevi. u cjelini ili djelimi no.. po ev i od bu enja digitalnim satom do uspavljivanja pilulama za spavanje. razna elektronika (od audiokaseta i plo a do telefona. kamera. lijepak.. najlonska u ad. pa ak i vje ta ka srca. mastilo. odje a. Zato danas na svijetu ne postoji nijedna zemlja koja je ravnodu na kad je re o nafti ± njenom posjedovanju i eksploataciji. flomasteri. pejsmejkeri. parfemi.6. ZAKLJU AK NAFTA kao stil ivota! Ve ina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom ivotu.

. 1994. eljko Mati a. T. Graham Solomons and Craig B. LITERATURA Knjige:  Knjiga o nafti i plinu. 2008.H.7.  Organska kemija. USA 13 ..Pine. Zagreb  Organic chemistry. S. 2007. Zagreb. Fryhle.W..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful