VISOKA POSLOVNA KOLA CACAK Nastavni centar Presevo

SEMINARSKI RAD
Predmet: Poslovna informatika Tema:Ulazni uredjaji-Matricni stampac

Prof. Dr. Nikola Bracika

Student: Milan Pesic,119-020-07

Mart,2008

Sadrzaj:
1

1.Uvod-Ulazni uradjaji 2.Stampaci-Pojam Stampaca 3.Vrsta stampaca 4.Matricni stampaci-Pojam i vrste 5.Tehnologije stampaca 6.Non-impakt tehnologija 7.Indzekt stampaci 8.Tehnologije indzekt stampaca

Uvod-Ulazni uredjaji
2

U savremenom drustvu, rad se ne moze zamisliti bez upotrebe racunara i racunarske tehnike. Kao rezultat uspesnog poslovanja u svim drustvenim delatnostima, gotovo se ne moze zamisliti rad racunara bez STAMPACA, koji jasni prikazuju na papiru uspesnost u poslovanju.

Ulazni ureaji

Ulazni ureaji se koriste za unoenja podataka u personalni raunar. Postoji veliki broj ulaznih ureaja koji se danas upotrebljavaju, a mi emo obraditi samo one koji se najee koriste u naoj praksi. ulazne jedinice za interaktivnu obradu podataka koje slue za predaju podataka raunaru i delovanjem oveka u koje spadaju: terminal sa tastaturom, svetlosna olovka, mi, grafika tabla, ekran osetljiv na dodir, ita linijskog koda, skeneri; ulazne jedinice koje slue za predaju podataka raunaru iz okoline bez posredstva oveka kao to su A/D pretvarai, jedinice magnetnih diskova i jedinice magnetne trake.

Ulazni uradjaji su namenjeni za unosenje podataka u racunar. U zavisnosti od primene racunara, ulazni uredjaji mogu biti raznovrstni. Primenu ulaznih uredjaja u konkretnom slucaju opredeljuje pogodnost njihovog koriscenja u raznim primenama racunara. Interesantan ulazni uredjaj za mnoge primene je skener kojim se sa papira cita text, crtez ili slika i unosi u memoriju racunara. Ovako uneti podaci mogu se dalje obradjivati posebnim programima. U multimedijalnoj primeni mikroracunara, nezaobilazni ulazni uredjaj su mikrofon i kamera.

S tim u ovom seminarskom radu bice u kratkim crtama opisan rad matricnih stampaca kao i vrste stampaca i njihova uloga u savremenom poslovanju.

tampai

tampai su jedan od ee korienih izlaznih jedinica raunarskog sistema. Oni daju izlazne rezultate iz raunara tampanim znakovima na papirne liste koje se mogu pohraniti kao dokumenti.
3

tampai se mogu podeliti u vie grupa s obzirom na razliite karakteristike, kao to su, npr. kvalitet ispisa, brzina, broj raspoloivih fontova, itd.

Najea je podela na:

matrine tampae; laserske tampae; tampai sa trcaljkom (ink-jet).

Vrste stampaca
Stampaci (printeri) su izlazne jedinice za pravljenje tekstualnih grafickih dokumenata. Stapac (printer) je uredjaj kojim se binarno kodirana informacija iz racunara prenosi na papir. Na trzistu postoje veliki broj razlicitih stampaca, a razlikuju se po principima rada i karakteristikama. Medju najvaznijim karakteristikama spadaju: Kvalitet otiska i Brzina stampanja. Za komunikaciju sa racunarom, stampaci koriste paralelni LPT port i paralelni Centronics kabl. Port LPT je interfejs velike brzine i komunikacija se moze odvijati u oba pravca ( 8 zica za prijenos podataka + upravljacke linije ). Redje se za povezivanje koristi serijski port RS232, posto se u tom slucaju informacije sa stampacem razmenjuju sporije ( serijski, preko dve zice ). Kod nivijih modela stampaca, za komunikaciju sa racunarom, sve vise se koristi USB port. U nastavku ce biti pomenute tri najcesce upotrebljavane tehnologije izrade stampaca: Matricni stampaci, Laserski stampaci i Stampaci sa strcaljkama.

Matricni stampaci
Matricni stampaci su najstariji i rade na istom principu kao i pisace masine. Glava stampaca udara preko trake ( ribbon ) po papiru i ostavlja trag na
4

mjestu udarca. Glava za stampanje sastoji se od udarnih iglica(pin). Prilikom kretanja glava stampaca stampaca stampa u oba smera. Postoje tri vrste glava za matricne stampace sa: 9, 18 i 24 iglece. Najcesce se koriste stampaci sa 9 i 24 iglice, dok se stampaci sa 18 iglica koriste vrlo retko. Posto je velicina svakog znaka odredjena, jasno je da veci broj iglica daje kvalitetniji otisak. Prednost ovih stampaca su relativno jednostavnost, robutnost, niska cena stampaca i potrosnog materijala. Nedostaci su mala brzina stampanja, bucnost, a karakter grafike ogranicenje na nivo informativnog. Tipicna rezolucija je 75 dpi ( dots per inch tacka po incu ). Kod matricnog stampaca tipografski znak se formira kao otisak mastiljave trake koji na papiru ostavlja pokretna glava udaranjem iglica u traku. Pokretna glava moze da ima 9 ili 24 iglice.

Iglica se na engleskom zove ( pin ), pa im odatle i ime: 9-pinski i 24-pinski stampaci. Razlikuju se u kvalitetu otiska.Kod devetopinskih stampaca kvalitet je losiji, jer je razmak izmedju tackica veci. Zbog toga su tackice vidljive i odstampani znaci izgledaju iskrzano. Rezolucija 9-pinskih stampaca je nesto 100x100 tacaka po kvadratnom incu. Otisak 24-pinskih stampaca slican je otisku pisacih masina, sto predstavlja solidan kvalitet stampe ( rezolucija im je 360x360 tacaka po kvadratnom incu). Matricni stampaci se mogu koristiti i za rad sa grafikom, tj. Mogu se ispisivati graficki crtezi i slova razlicitih stilova. Brzina stampanja se krece od 100 do 400 znakova u sekundi. Zbog niske cene siroko su zastupljeni u upotrebi posebno za kucne potrebe.

Matrini tampai, ili tampai s iglicama formiraju znakove u obliku matrice taaka pomou niza iglica koje ostavljaju trag na papiru koji se nalazi ispod trake.

Tehnologije tampaa
Dve osnovne tehnologije koje se koriste u izradi tampaa su:

Impact tehnologija
tampai proizvedeni ovom tehnologijom otisak na papiru ostavljaju putem mehanikog dodira sa papirom. U okviru impact tehnologije se izdvajaju dva tipa tampaa tampai sa matricom taaka (Dot matrix printers) koriste serije iglica (pins) koje dodiruju traku sa mastilom iznad papira, tako da mastilo ostaje na mestu dodira tampai sa znakovima (Character printers) su u sutini kompjuterizovane pisae maine. Oni funkcioniu isto kao i dot matrix tampai samo to umesto iglica imaju kalupe sa brojevima i slovima koji ostavljaju otisak na papiru. Ovi tampai su veoma brzi i precizni kada je u pitanju obian tekst, ali imaju ograniene mogunosti tampanja.
6

Non-impact tehnologija
tampai proizvedeni ovom tehnologijom otisak na papiru ostavljaju korienjem tehnika koje iskljuuju mehaniki dodir sa papirom.U okviru non-impact tehnologije mogu se indetifikovati vie tipova tampaa: tampai sa trcaljkom za mastilo (Inkjet printers) njihov engleski naziv se odomaio i u naem jeziku. Oni koriste trcaljke kojima prskaju kapljice mastila na papir Laserski tampai (Laser printers) oni koriste statiki elektricitet i lasersku svetlost za nanoenje mastila na papir. Laserski i inkjet tampai su tampai koji se danas najee upotrebljavaju. Pored njih postoji jo nekoliko non-impact tipova tampaa: Solid ink, Dye sublimation, Thermal wax i Thermal autochrome.

Inkjet tampai
Pod inkjet tampaom se smatra svaki tampa iji se otisak na papiru sastoji od skupova siunih taki (dots) koje nastaju nanoenjem mastila. Ove take su ekstremno male (prenika obino izmeu 50 60 mikrona). Take su pozicionirane vrlo precizno, sa rezolucijom 1440 x 720 DPI (dots per inch). One su polihromatskog karaktera nastaju kombinacijom boja.

Tehnologije inkjet tampaa

Dve vodee tehnologije u proizvodnji inkjet tampaa su: Thermal buuble tehnologija termalnih mehuria koju koriste Cannon i Hewlett Packard. U trcaljkama ovih tampaa postoji mini otpornik ijim se zagrevanjem stvara isparenje mastila na mestu kontakta. Na taj nain se formira mehuri koji raste i izbacuje kapljicu mastila iz trcaljke na papir. Tipini TB tampai ima od 300 do 600 trcaljki (nozzles) sa otpornicima koje mogu simultano raditi.

Zakljucak Pred vama je seminsrski rad u kojem je detaljno objasnjena i graficki prikazana uloga stampaca u racunarskom sistemu kao i njegova siroka primena u sveukupnom poslovanju. Jasno se vidi kakvu uloga stampac ima u danasnjem sistemu koriscenja racunarske tehnike kao i to da je on neophodno sredstvo bez kojeg bi poslovanje bilo veoma otezavajuce.
Svedoci smo brzog razvoja racunarske tehnike i tehnologije.Svakim danom na trzistu se pojavljuju novi, savremeniji i moderniji stampaci sa mnogo vise operaciji u odnosu na one koji su danas zastupljeni.

Literatura
Prof.Dr Nikola Bracika Poslovna Informatika,Cacak 2007 god. Mr.Milan Radunovic Poslovna informatika, Zajecar 2003 god. Dr. Stanoje D. Cvetkovic Primena Racunara,Vranje 2008 god. WWW.Telix.Co.Yu