SAOBRAĆAJNI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU Radmilović Marko Indeks br.

95-1-043

DIPLOMSKI RAD

ANALIZA PROIZVODNO-EKONOMSKIH REZULTATA POSLOVANJA PO “LASTA” SMEDEREVO

Beograd, 2005.god.

1

SADRŽAJ:
UVOD --------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 4 PRIVREDA OPŠTINE SMEDEREVO ---------------------------------------------------------------------------- 4 1. STRUKTURA PO”LASTA” SMEDEREVO ------------------------------------------------------------------ 8 1.1 ORGANIZACIONA STRUKTURA -------------------------------------------------------------------------- 8 1.2 OKVIRNI POSLOVI PO SEKTORIMA---------------------------------------------------------------------- 9 1.3 ORGANIZACIJA RADNIH MESTA - KADROVSKA ---------------------------------------------------10 ORGANIZACIJA ---------------------------------------------------------------------------------------------------10 1.4 VELIČINA I STRUKTURA VOZNOG PARKA PO „LASTA” SMEDEREVO ----------------------11 1.5 BROJ PREVEZENIH PUTNIKA I PREĐENA KILOMETERAŽA OD 2000 - 2003 GODINE------14 2. MREŽA LINIJA PO “LASTA” SMEDEREVO I METOD PRAĆENJA RADA NA LINIJAMA-16 2.1 SAOBRAĆAJNO TRŽIŠTE-----------------------------------------------------------------------------------16 2.2 LINIJE PO “LASTA” SMEDEREVO ------------------------------------------------------------------------17 2.3 PUTNA MREŽA OPŠTINE SMEDEREVO----------------------------------------------------------------18 2.4 TARIFNI SISTEM ----------------------------------------------------------------------------------------------19 2.5 VRSTE KARATA ----------------------------------------------------------------------------------------------20 2.6 PREVOZ RADNIKA -------------------------------------------------------------------------------------------21 2.7 GRADSKI PREVOZ -------------------------------------------------------------------------------------------25 2.8 RAD VOZILA VOZILA U MEĐUGRADSKOM I PRIGRADSKOM SAOBRAĆAJU I METOD PRAĆENJA RADA LINIJE----------------------------------------------------------------------------------------27 2.9 RED VOŽNJE ---------------------------------------------------------------------------------------------------40 2.10 UČEŠĆE POJEDINIH VRSTA PREVOZA U UKUPNOM BROJU PREVEZENIH PUTNIKA --41 2.11 MERE ZA POBOLJŠANJE ----------------------------------------------------------------------------------41 3. ORGANIZACIJA RADA U TEHNIČKOM ODRŽAVANJU PO“LASTA”SMEDEREVO--------42 3.1 FUNKCIJA TEHNIČKOG ODRŽAVANJA ----------------------------------------------------------------42 3.2 DEFINISANJE TEHNOLOŠKOG POSTUPKA ODRŽAVANJA--------------------------------------42 3.3 TEHNOLOŠKA ŠEMA ODRŽAVANJA VOZILA--------------------------------------------------------46 3.4 TOKOVI DOKUMENTACIJE--------------------------------------------------------------------------------47 3.5 KAPACITETI ZA ODRŽAVANJE VOZNOG PARKA---------------------------------------------------48 3.6 USKLAĐIVANJE NIVOA TEHNIČKE ISPRAVNOSTI U ---------------------------------------------50 ODNOSU NA PREVOZNE ZAHTEVE -------------------------------------------------------------------------50 3.7 PREDLOG MERA ZA POVEĆANJE PRODUKTIVNOSTI---------------------------------------------52 U TEHNIČKOM ODRŽAVANJU --------------------------------------------------------------------------------52 4. PROIZVODNO EKONOMSKI REZULTATI POSLOVANJA PO „LASTA” SMEDEREVO U PERIODU 2000-2003 -------------------------------------------------------------------------------------------------54 4.1 PROIZVODNI REZULATATI POSLOVANJA------------------------------------------------------------54 4.2 ANALIZA PROIZVODNOSTI VOZNOG PARKA -------------------------------------------------------58 4.3 ANALIZA FINANSIJKIH REZULTATA POSLOVANJA PO”LASTA” SMEDEREVO------------64 5.PREDLOG ORGANIZACIONIH I TEHNIČKO - TEHNOLOŠKIH MERA ZA USPEŠNIJE POSLOVANJE PREDUZEĆA -------------------------------------------------------------------------------------75 5.1 MERE ZA POVEĆANJE UKUPNIH PRIHODA-----------------------------------------------------------78 5.2 MERE ZA SMANJENJE TROŠKOVA ---------------------------------------------------------------------79 ZAKLJUČAK: ---------------------------------------------------------------------------------------------------------80 PRILOG: ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------81 LITERATURA: --------------------------------------------------------------------------------------------------------89

2

SPISAK TABELA:
TABELA 1. PREGLED ZAPOSLENIH U PO”LASTA” SMEDEREVO ........................................... 10 TABELA 2. STAROSNA STRUKTURA VOZILA ............................................................................... 11 TABELA 3. PREGLED VOZILA PREMA MARKAMA ..................................................................... 12 TABELA 4. PREGLED VOZILA PREMA TIPOVIMA ...................................................................... 12 TABELA 5. PREGLED VOZILA PREMA NAMENI........................................................................... 13 TABELA 6. BROJNO STANJE VOZNOG PARKA NA DAN 31.12.2000 .......................................... 13 TABELA 7. BROJNO STANJE VOZNOG PARKA NA DAN 31.12.2001 .......................................... 13 TABELA 8. BROJNO STANJE VOZNOG PARKA NA DAN 31.12.2002 .......................................... 13 TABELA 9. BROJNO STANJE VOZNOG PARKA NA DAN 31.12.2003 .......................................... 14 TABELA 10. LINIJE MEĐUGRADSKOG PREVOZA........................................................................ 17 TABELA 11. LINIJE PRIGRADSKOG PREVOZA ............................................................................. 17 TABELA 12. LINIJE GRADSKOG PREVOZA.................................................................................... 17 TABELA 13. PREGLED BROJA RADNIKA "UUS"........................................................................... 23 TABELA 14. BROJ KORISNIKA ORGANIZAVANOG PREVOZA................................................. 24 TABELA 15. RAD VOZILA U MEĐUGRADSKOM SAOBRAĆAJU ............................................... 28 TABELA 16. PRAĆENJE POKAZATELJA RADA NA LINIJAMA ................................................. 39 TABELA 17. TEHNIČKI PREGLEDI I REGISTRACIJA VOZILA ................................................. 45 TABELA 18. KRETANJE BROJA PUTNIKA PO MESECIMA ........................................................ 51 TABELA 19. PROIZVODNO EKONOMSKI REZULTATI POSLOVANJA.................................... 56 TABELA 20. TEHNOLOŠKO - EKSPLOATACIONI POKAZATELJI RADA VOZILA ............... 57 TABELA 21. PROMENA PUNE PROIZVODNOSTI WU U FUNKCIJI IZMERITELJA.............. 61 TABELA 22. PROMENA RADNE PROIZVODNOSTI WU’ U FUNKCIJI IZMERITELJA ......... 61 TABELA 23. FINANSIJKI REZULTATI POSLOVANJA U PERIODU 2000.-2003. GODINA...... 65 TABELA 24. PRODAJNA CENA PROIZVODNJE 1999.-2003.GODINE (UKUPAN PRIHOD).... 65 TABELA 25. CENA KOŠTANJA JEDINICE PROIZVODNJE 1999.-2003. GODINE(UKUPAN RASHOD) ................................................................................................................................................... 65 TABELA 26. RAZLIKA PRODAJNE CENE I CENE KOŠTANJA (PRIHOD-RASHOD) ............. 65 TABELA 27. PROMENA CENE TRANSPORTA PO PREĐENOM KILOMETRU U FUNKCIJI IZMERITELJA EKSPLOATACIJE........................................................................................................ 72 TABELA 28. TROŠKOVI SA UČEŠĆEM VEĆIM OD 1%................................................................. 77 TABELA 29. PRIHODI SA UČEŠĆEM VEĆIM OD 1%..................................................................... 77 TABELA 30. FINANSIJKI REZULTATI POSLOVANJA PO “LASTA” SMEDEREVO ZA PERIOD I-XII 2003.GODINE (U 000 DIN.)............................................................................................ 85 TABELA 31. RASHODI PO KONTIMA U PO “LASTA” SMEDEREVO ZA 2003. GODINU....... 86 TABELA 32. PRIHOD PO”LASTA” SMEDERVO PO KONTIMA ZA 2003. GODINU ................. 88

3

UVOD Teritorija opštine Smederevo je površine 481.5 km² i nalazi se na prostoru između Dunava na severu, Velike Morave na istoku i šumadijskih brda na jugu i zapadu, odnosno, u okviru krajnjeg severnog dela Pomoravlja i severoistočnog dela šumadijskog pobrđa. Teritorija opštine je izdužena (pravac istok - zapad ) između Malog Orašja i meandre Velike Morave uzvodno od Ljubičevskog mosta, dužine 33 km. Maksimalna širina teritorije opštine ( pravac sever - jug ) je između ušća Velike Morave u Dunav i Dobrog Dola i iznosi 29 km. Opština Smederevo ima izuzetno povoljan geografski položaj u okviru Srbije a posebno u okviru njenog centralnog dela. Graniči se sa opštinama čiji su glavni i urbani centri: Kovin severno, Grocka i Mladenovac zapadno i jugozapadno, Smederevska Palanka i Velika Plana južno i Požarevac i Kostolac istočno. U zoni je međusobnih preplitanja ekonomskih, saobraćajnih, trgovinskih i drugih uticaja susednih regiona i predstavlja vezni element u prostornoj strukturi Podunavlja, a posebno dva njegova susedna dela - Beograda i Braničevskog regiona.Među najznačajnijim infrastrukturnim čvorištima je u Srbiji, jer ovuda prolaze i tri magistralne saobraćajnice evropskog značaja: plovni put Dunavom, autoput Budimpešta - Beograd Niš - Solun - Atina i železnička pruga istom trasom.Naslanja se na beogradski region, značajnog suseda koji ima razvijenu industriju i tercijalne delatnosti, a istovremeno je i najveći potrošački region u Srbiji, ali i prosvetni,zdravstveni i kulturni centar Republike. Privreda Opštine Smederevo U privrednom pogledu Opština Smederevo spada u najznačajnija područja u Republici sa stanovišta privrednog potencijala sa kojim raspolaže. Struktura privrede opštine Smederevo je klasičnog karaktera sa dominantnim učešćem industrije, poljoprivrede i trgovine. U oblasti privrede registrovano je 3.200 privrednih subjekata i to 660 preduzeća i oko 2.600 radnji. Sa stanovišta oblika svojine, privatni sektor dominira po broju privrednih subjekata, međutim najveći deo raspoloživih tehničko tehnoloških kapaciteta i broja zaposlenih koncentrisan je u sektorima društvene i mešovite svojine. Okom statistike Učešće u društvenom proizvodu Učešće u dohotku po delatnostima

Slika broj 1.Statistika grada Smedereva

4

Kretanje broja stanovnika Podunavskog regiona kretanje broja stanovnika 240000 220000 200000 180000 160000 140000 120000 100000 1948 1953 1961 1971 godina 1981 1991 2002 Dijagram 2. Sa 115. Beograd kao milionski grad nudi najveći broj radnih mesta.000 stanovnika.godine je u stalnom padu. Središnjim delom ovog prostora u dužini od 20 km prolazi međunarodni put E-75 (deonica puta Beograd .Niš ) što je saobraćajnica najvišeg ranga. Prosečno godišnje je 524 stanovnika manje u Podunavskom okrugu tj.Kretanje broja stanovnika opštine Smederevo kretanje broja stanovnika broj broj 120000 100000 80000 60000 40000 1948 1953 1961 1971 godina 1981 1991 2002 2008 Broj stanovnika od 1991. i na trinaestom. godine Smederevo će imati oko 109.godine. 87 stanovnika manje u smederevskoj opštini. na veliku štetu statistička služba opštine Smederevo nema podataka o broju dnevnih migranata. Poslednji popis stanovništva je bio 2002. Prosečno vreme za koje vozilo SP“Lasta“ stigne od autobuske stanice u Smederevu do Slavije je oko 60 minuta što predstavlja prosek putovanja gradskim prevozom iz udaljenijih opština u Beogradu. u 2008. Drumski saobraćaj ima dominantnu ulogu.Opština Smederevo u okviru Srbije pripada grupi najvećih opština. kad se uzmu u obzir i opštine u Vojvodini. pa ne mali broj ljudi je zaposlenje upravo našlo u Beogradu.Taj broj sigurno nije mali ako se uzme u obzir da je Beograd udaljen svega 50 km od Smedereva. Na delu autoputa koji prolazi prostorom opštine Smederevo postoje četiri priključka. Najvažniji priključak je u Ralji za magistralni put 5 .) bila je na devetom mestu u okviru središnje Srbije. Dijagram1. Ako se nastavi ovakav pad.876 stanovnika (po popisu 1991.

studenata i penzionera) sa mesečnim pretplatnim kartama. stanične usluge. od čega se ostvaruje najveći prihod.Stalni pad prevezenih putnika najbolje se vidi iz godišnjeg izveštaja PO“Lasta“ Smederevo.Za svoje potrebe turistička agencija ima na raspolaganju 28 turističkih autobusa.Bela Crkva .Popustima i do 30% na povratne karte pridobili su veći broj svakodnevnih putnika na relaciji Smederevo . Linijski prevoz putnika i stvari obavlja se kao: • gradski prevoz • prigradski prevoz • međugradski prevoz Vanlinijski prevoz putnika i stvari obavlja se na osnovu pismenog ugovora zaključenog između prevoznika i korisnika prevoza kojim se utvrđuje naročito: relacija. Prevoz stanovništa na teritoriji opštine Smederevo poveren je transportnom preduzeću PO“Lasta“ Smederevo. prodavnicu i dva kioska za “brzu hranu”. 6 . PO „Lasta” Smederevo je javno preduzeće i obavlja prevoz putnika i stvari u linijskom i vanlinijskom saobraćaju. od čega 20. Veliki konkurent PO“Lasti“ Smederevo je saobraćajno preduzeće iz Velike Plane“Jugoprevoz“. putarine. Delatnost PO „Lasta” Smederevo je saobraćaj. od čega je 172 km sa savremenim kolovozom .Ona se bavi organizovanjem zimovanja. petnaest prigradskih i tri gradske linije. odnosno Kovin . letovanja.Dnevna kilometraža koju pređu ova vozila je oko 10. vreme obavljanja prevoza. ekskurzija. Preduzeće poseduje restoran za svoje potrebe. đaka. viziranjem pasoša i iznajmljivanjem autobusa trećim licima. Ukupna dužina kategorizovanih puteva u opštini je 237 km. u sastavu preduzeća je i jedna turistička agencija sa sedištem u Smederevu.Pančevo.Kovin . Osim organizovanog prevoza putnika.Rumunska granica što ovom pravcu izuzetno privredno strateški značaj daje most na Dunavu ). prodajom karata. PO „Lasta” Smederevo ima svoj podračun koji koristi za plaćanje troškova goriva. 106 km regionalnih puteva. komunalija i za troškove restorana. seminara.Prevoz putnika obavlja se u trinaest međugradskih. Turizam i ugostiteljstvo su u manjoj meri zastupljeni dok je osnovna delatnost organizovani prevoz putnika.Beograd. Pored toga ima još 65 km lokalnih puteva. rezervnih delova i repro materijala obavlja se u centrali u Beogradu. cena prevoza i mesta ukrcavanja i istovara stvari.Sve poslovne organizacije u okviru Saobraćajnog preduzeća „Lasta” Beograd uplaćuju sav prihod od prodaje karata i drugih delatnosti na zajednički žiro račun u Beogradu.M-24 ( Ralja . PO „Lasta” Smedervo nalazi se u društvu deset poslovnih organizacija koje čine Saobraćajno preduzeće „Lasta” Beograd sa poslovnim i administrativnim centrom u Beogradu. PTT-a. 46 km magistralnih puteva. peronizacije. turizam i ugostiteljstvo. potrebe putnika i pratilaca kapaciteta 150 mesta za sedenje. Preduzeće preveze sa 68 vozila dnevno.Svi ostali ekonomski poslovi.000 (radnika.100 km. bife. 20 km autoputa. nabavka transportnih sredstava.Smederevo . Pri prevozu ostvaruju se prihodi od prodaje prevoznih isprava. oko 34.000 putnika.

Dijagram broj 3. Broj prevezenih putnika po godinama broj prevezenih putnika pogodinama 15000000 broj putnika 13000000 11000000 9000000 1998 1999 200 0 2001 20 02 2003 2004 godina 7 .

DIREKTOR PO ZAMENIK DIREKTORA PO SEKTOR SAOBRACAJ TEHNICKO ODRZAVANJE OPSTI. Sektor ekonomskih poslova 5.1 ORGANIZACIONA STRUKTURA PO „Lasta” Smederevo je koncipirano tako da u svom sastavu ima sledeće organizacione celine: 1. Sektori 3 i 4 organizovani su po službama. Sektor saobraćaj 2.1. 8 . Sektor 5 čine turistička agencija i ugostiteljski objekti. Sektor tehničko održavanje 3.PRAVNI I KADROVSKI POSLOVI EKONOMSKI POSLOVI SEKTOR TURIZAM I UGOSTITELJSTVO RJ SAOBRACAJ RJ ODRZAVANJE DISPEČARSKA SLUZBA SLUZBA OPŠTIH I PRAVNIH POSLOVA SLUZBA KNJIGOVOSTVA SLUZBA FINANSIJSKE OPERATIVE SLUZBA OBRACUNA LD KOMERCIJALNA SLUZBA SLUZBA PLANA ANALIZE I RAZVOJA RESTORAN DRUSTVENE ISHRANE UGOSTITELJSTVO TA “DJURDJEV GRAD” PO “LASTA” SMEDEREVO Slika broj 2.Organizaciona struktura PO “Lasta” Smederevo Sektori 1 i 2 organizovani su po radnim jedinicama koje se sastoje od poslovnih jedinica. STRUKTURA PO”LASTA” SMEDEREVO 1. Sektor turizam i ugostiteljstvo Šema organizacione strukture data je na slici broj 2. Sektor opštih pravnih i kadrovskih poslova 4.

U sektoru saobraćaj izvršavaju se poslovi vezani za eksploataciju voznog parka. administrativni. finansija. organizovanje putovanja u zemlji i inostranstvu. računovodstva. kao što su: pravni. a korektivno održavanje organizovanjem smenskog rada. rasporeda rada saobraćajnih radnika i vozila. pružanje svih vrsta turističkih usluga. 5. prodaja avio karata i zakup autobusa. kadrovski. nedeljnih. U okviru ekonomskih poslova obavljaju se poslovi: planiranja. kontrole i načina rukovanja vozilima i svi drugi stručni i administrativno-tehnički poslovi vezani za rad vozila i radnika. U oblasti ugostiteljstva obavljaju se poslovi pripreme obroka za radnike i pružanje svih vrsta ugostiteljskih usluga korisnicima restorana i kioska.1. mesečnih i godišnjih pregleda vozila. U sektoru “Tehničko održavanje” radovi se organizuju kroz preventivno održavanje vozila. 3. vršenje dnevnih. bezbednosti i drugi prateći poslovi 4. U okviru opšteg sektora obavljaju se svi prateći poslovi potrebni za funkcionisanje preduzeća.2 OKVIRNI POSLOVI PO SEKTORIMA 1. 9 . U okviru sektora turizam i ugostiteljstvo obavljaju se: komercijalni poslovi.U okviru tehničkog sektora nalazi se i magacin rezervnih delova. 2. poslovi zaštite i kontrole. obračuna ličnih dohodaka i drugi poslovi.

3 ORGANIZACIJA RADNIH MESTA .Pravilnikom su određeni poslovi i radni zadaci svakog radnog mesta Tabela 1. Od ovog broja polovina pripada Saobraćajnoj operativi.pravni i Kadrovski Poslovi Ekonomski Finansijski poslovi Radnici na neodređeno Vreme Radnici na određeno Vreme Radnicio preko omladinske zadruge Neodređeno+određeno Preko omladinske zadruge 15 39 20 14 1 2 88 4 KV 73 20 5 12 110 PK NK 92 65 32 32 221 2 1 2 4 4 5 1 2 13 1 1 1 3 3 9 1 10 2 2 4 5 13 1 1 47 2 49 14 13 1 14 5 9 9 3 83 4 87 25 2 27 22 20 1 3 1 0 2 1 0 14 7 4 5 2 1 3 3 0 7 0 8 0 120 2 3 1 2 184 10 10 24 2 1 26 27 28 0 2 2 30 377 16 16 393 409 7 7 8 8 122 125 3 3 194 204 10 .Na osnovu organizacione strukture preduzeća izvršena je preraspodela radnih mesta.KADROVSKA ORGANIZACIJA PO „Lasta” Smederevo upošljava 409 radnika.Definisana je hijerarhijska struktura. Pregled zaposlenih u PO”Lasta” Smederevo ZAPOSLENI NA NEODREĐENO VREME VS VSS SSS VKV Saobraćajna operativa Vozači Kondukteri Saobraćajna operativa Autobuska stanica UKUPNO Tehničko održavanje Garaža Magacin UKUPNO Ugostiteljstvo RDI i Restoran Prodavnice UKUPNO Opšti.1. tačnije 221 radnik.

Starosna struktura voznog parka prikazana je u tabeli broj 2. PROIZVODNJE BROJ VOZILA 73 8 84 3 85 7 86 6 87 9 88 2 89 5 90 7 91 2 92 2 93 1 96 5 97 2 .4 VELIČINA I STRUKTURA VOZNOG PARKA PO „LASTA” SMEDEREVO PO "Lasta" Smederevo raspolaže sa 68 inventarskih vozila.09 godina).01. od tog broja se svakog dana obezbeđuje 45 . prosečna starost voznog parka bez vozila Fiat je 145. U poslednje dve godine veći broj vozila je generalno remontovan. Tabela broj 2.28 meseci (12. holandskog "Dafa" i italijanskog "Fiata". "Ikarbusa" iz Zemuna. i na slici broj 3.10 godina). Prosečna starost voznog parka je 169. U voznom parku PO "Lasta" Smederevo nalaze se vozila FAS "11 oktomvri" iz Skoplja. Starosna struktura voznog parka 11 . Starosna struktura vozila GOD.52 vozila u stanju "spremno za rad" za potrebe saobraćajnog procesa. Vozni park je heterogen i sastavljen je od vozila više proizvođača različitih tipova u okviru iste marke vozila.00. "Neobusa" iz Novog Sada.13 meseci ( 14.1. 1 .U tabeli broj 3 dat je pregled vozila prema markama vozila a u tabeli broj 4 dati su tipovi vozila koji se nalaze u voznom parku.02. 3 .03. 3 starosna struktura 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 1973 1985 1987 1989 1991 1993 1997 2001 3003 broj vozila broj vozila godina proizvodnje Slika broj 3. 2 .

4. Pregled vozila prema markama U voznom parku su nalaze sledeći tipovi vozila: Br. Marka vozila 1 2 3 4 5 Sanos Ikarbus Neobus Daf Fiat Broj vozila 26 31 2 1 8 Procenat 38.Pregled vozila prema markama: Br. Tip vozila 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 Sanos 315.21 Sanos 415P Sanos 415M Ikarbus 115 Ikarbus 160 Ikarbus 201 Ikarbus 202 Ikarbus 103P Ikarbus 302 Neobus 406P Neobus 407VT DafSmitOrion Fiat418AL Broj vozila 1 6 10 9 9 9 3 5 1 4 1 1 1 8 Tabela br.59 2.1 Sanos 315.47 11. 3.24 45. Pregled vozila prema tipovima 12 .76 Tabela br.94 1.

Tabela 6.2002 MARKA I TIP AUTOBUSA IKARBUS NEOBUS SANOS FIAT UKUPNO BROJ VOZILA 30 1 27 8 66 BROJ MESTA 3800 51 1431 624 5906 STRUKTURA VOZNOG PARKA U (%) 45 IKARBUS 2 NEOBUS 41 SANOS 12 FIAT 100 UKUPNO 13 . broj mesta celokupnog voznog parka kao i tipovi vozila po godinama.međugradska vozila . 1 2 3 Namena vozila Međugradska vozila Prigradska vozila Gradska vozila Broj vozila 22 21 25 Procenat 32.gradska vozila Br.7.4 30.Brojno stanje voznog parka na dan 31. Pregled vozila prema nameni U tabelama 6.12.2001 MARKA I TIP AUTOBUSA IKARBUS NEOBUS SANOS FIAT UKUPNO BROJ VOZILA 31 0 33 0 64 BROJ MESTA 3926 0 1749 0 5675 STRUKTURA VOZNOG PARKA U (%) 48 IKARBUS 0 NEOBUS 52 SANOS 0 FIAT 100 UKUPNO Tabela 8.prigradska vozila .Brojno stanje voznog parka na dan 31.Prema svojoj nameni vozila se mogu podeliti u tri grupe: .12.8 i 9 dat je prikaz brojnog stanja.2000 MARKA I TIP AUTOBUSA IKARBUS NEOBUS SANOS DUBRAVA UKUPNO BROJ VOZILA 31 0 39 0 70 BROJ MESTA 3926 0 2049 0 5975 STRUKTURA VOZNOG PARKA U (%) 44 IKARBUS 0 NEOBUS 56 SANOS 0 DUBRAVA 100 UKUPNO Tabela 7.12.8 Tabela br.9 36.Brojno stanje voznog parka na dan 31. 5.

prikazan je broj linija i dnevnih polazaka koje održava PO “Lasta” Smederevo.2003 GODINE Na slici broj 4.000 km.2003 MARKA I TIP AUTOBUSA IKARBUS NEOBUS SANOS DAF FIAT UKUPNO BROJ VOZILA 31 2 26 1 8 68 BROJ MESTA 3672 51 1471 52 624 5870 STRUKTURA VOZNOG PARKA U (%) 31 IKARBUS 2. Kako broj pređenih kiometara raste a broj prevezenih putnika opada očigledno je da je poslovna politika PO “Lasta” Smederevo prilično loša. 14 .300. Taj broj je konstantan što govori da PO “Lasta” nije osvajala nova tržišta. Broj održanih linija i dnevnih polazaka Na dijagramima broj 4 i 5 dat je broj prevezenih putnika po godinama i broj pređenih kilometara po godinama.Tabela 9.5 BROJ PREVEZENIH PUTNIKA I PREĐENA KILOMETERAŽA OD 2000 .12.76 FIAT 100 UKUPNO 1.24 SANOS 1.47 DAF 11.94 NEOBUS 38. Broj putnika je u stalnom padu dok pređena kilometraža varira oko vrednosti od 3. broj odrzanih linija i dnevnih polazaka 200 150 100 50 0 198 198 198 198 66 66 66 66 broj odrzanih linija broj dnevnih polazaka 2000 2001 2002 2003 godina Slika 4.Brojno stanje voznog parka na dan 31.

Broj pređenih kilometara po godinama 15 .Broj prevezenih putnika 13000000 12800000 12600000 12400000 12200000 12000000 11800000 Broj putnika 12884074 12777419 12702904 12265300 broj prevezenih putnika 2000 2001 Godina 2002 2003 Dijagram 4. Broj prevezenih putnika po godinama Broj km na liniji 6000000 5000000 4000000 3000000 2000000 1000000 0 3181650 3442661 3302519 3688227 2000 2001 Godina 2002 2003 Broj km na liniji Dijagram 5.

Vrbovac. Organizovani prevoz radnika. Lugavčina. Lunjevac. Vučak. vodeći računa da se potrebe korisnika maksimalno ispoštuju. Vranovo. "Ladna voda". organizacije i ustanove. red vožnje se podešavao prema potrebama korisnika.1 SAOBRAĆAJNO TRŽIŠTE Područje Skupštine opštine Smederevo prostire se na površini od 481. poveren je saobraćajnom preduzeću "Lasta" poslovnoj organizaciji u Smederevu.000 stanovnika.000 stanovnika u sledećim mesnim zajednicama: Badljevica. Drugovac. Prevoz radnika smederevske privrede. jul". Na području opštine nalazi se 18 matičnih i 14 područnih škola. Mihajlovac. "25. Udovice. tako i po broju zaposlenih. "Slavija". Seone. vrši se iz svih mesnih zajednica sa područja SO Smederevo do Nove železare. penzionera. koristi još 43 preduzeća. Radinac. Skobalj. Mala Krsna. Kolari. Na seoskom području živi oko 45. "Plavinac". građana. čime su zadovoljene potrebe za dovoz i odvoz radnika u svim preduzećima za sve tri smene. Lipe. Ralja. Suvodol. zauzima ugovoreni prevoz radnika smederevske privrede. Posebno mesto u radu "LASTE" iz Smedereva. 15 prigradskih i 3 gradske linije. pored najvećeg korisnika "USS" sa svojim organizacijama. "Leštar". Šalinac i Kulič.000 stanovnika u sledećim mesnim zajednicama: "Donji grad". Smederevo je po veličini i ekonomskoj razvijenosti peti grad u Srbiji. Vodanj. je ujedno i najveće preduzeće u opštini kako po proizvodnim kapacitetima. tako da se kompletna organizacija saobraćaja zasnivala na potrebi ovog industrijskog giganta. Ugovoreni prevoz radnika. Koncern crne metalurgije "USS". poznati evropski proizvođač čelika. MREŽA LINIJA PO “LASTA” SMEDEREVO I METOD PRAĆENJA RADA NA LINIJAMA 2.Prevoz građana vrši se na 10 međugradskih. Malo Orašje. u 11 gradskih i 27 seoskih mesnih zajednica. Industrijske zone (Autobuske stanice) i Stare železare. Uključivanjem ostalih korisnika. na kome živi oko 115. studenata. Binovac. "Carina". 16 . Na gradskom području živi oko 70. Saraorci. Dobri Do. Landol. đaka. Petrijevo. Ugovoreni prevoz radnika prvi je organizovao "USS". maj". koji ima 15-to godišnju tradiciju. "Papazovac". Grad Smederevo ima 5 srednjih škola. "4.5 kvadratnih kilometara.2. Osipaonica. "Karađorđev dud" i "Zlatno brdo".

0 km 8.B 1.0 km 12.MALO ORAŠJE SMEDEREVO . MEĐUGRADSKE LINIJE: SMEDEREVO .R . 3.10.0 km 24.2. 12.0 km 9.2 km 19.0 km 15.LANDOL SMEDEREVO . 5. 5.B 1. 8.R . 4.12.MLADENOVAC SMEDEREVO .BEOGRAD SMEDEREVO -VELIKA PLANA SMEDEREVO .5 km 18.10.R .202 L . 10.214 R .KOVIN SMEDEREVO-V. 12. 9.214 M -1.11.LIPE SMEDEREVO .109 M -1.0 km 8.BADLJEVICA SMEDEREVO .109b R .100 M -1. 8.BINOVAC SMEDEREVO .10.VUČAK SMEDEREVO .LUNJEVAC SMEDEREVO . 3.10 M-1. 2.0 km 10.10 M-1.VODNJ SMEDEREVO .SEONE SMEDEREVO .DOBRI DO SMEDEREVO .10.KRNJEVO SMEDEREVO-SELEVAC-S.VELIKA KRSNA SMEDEREVO . Linije prigradskog prevoza R.ŠALINAC M-1.2 LINIJE PO “LASTA” SMEDEREVO Prevoz građana vrši se na 13 međugradskih. 13.0 km 13. 6. m .10. 6. Linije međugradskog prevoza R.NIŠ OZNAKA PUTA: M -1.LOZOVIK SMEDEREVO .R .1.SELEVAC SMEDEREVO . 2. 7.NOVA ŽELEZARA DUŽINA LINIJE 5.R .109 R .214 M -1. 14.VRBOVAC SMEDEREVO . 10.109 R .0 km 10.B 1.10.BAČINAC SMEDEREVO . 13.214. Linije gradskog prevoza 17 . 4. 14 prigradskih i 3 gradske linije. M -1 R . 2.KRSNA.214 .5 km Tabela br.24 R .PALANKA SMEDEREVO . 3. 11.KRAGUJEVAC SMEDEREVO . GRADSKE LINIJE KRUŽNO STARA ŽELEZARA .0 km 25.0 km Tabela br.5 km 5.1 DUŽINA LINIJE 103 km 51 km 49 km 43 km 41 km 28 km 21 km 25 km 27 km 14 km 44 km 32 km 202 km Tabela br.DRUGOVAC SMEDEREVO . PRIGRADSKE LINIJE: SMEDEREVO . 9.CARINA STARA ŽELEZARA . 7.10 OZNAKA PUTA: L-8 R-100 R-100 R-109 R-100 R-100 R-100 R-100 R-109b R-109b R-202 R-202 L-1 L-6 L-7 L-9 L-10 L-11 L-11 L-13 L-2 L-4 L-5 L15 DUŽINA LINIJE 6.UDOVICE SMEDEREVO .DUBONA SMEDEREVO .109 R .0 km 18. R. M . 11.0 km 13.

Niš ) što je saobraćajnica najvišeg ranga. Na delu autoputa koji prolazi prostorom opštine Smederevo postoje četiri priključka. prolazi međunarodni put E-75 (deonica puta Beograd . od čega je 172 km sa savremenim kolovozom . Putna mreža opštine Smederevo 18 . Najvažniji priključak je u Ralji za magistralni put M-24 ( Ralja .Pančevo. 46 km magistralnih puteva.Rumunska granica što ovom pravcu izuzetno privredno strateški značaj daje most na Dunavu ).3 PUTNA MREŽA OPŠTINE SMEDEREVO Drumski saobraćaj ima dominantnu ulogu. Središnjim delom ovog prostora (slika br. 20 km autoputa.Kovin . odnosno Kovin .Smederevo . Pored toga ima još 65 km lokalnih puteva. 106 km regionalnih puteva. Ukupna dužina kategorizovanih puteva u opštini je 237 km. Slika broj 5.2. 5) u dužini od 20 km.Bela Crkva .

vodilo se računa ne samo o ekonomskoj strani već i o umerenosti i opravdanosti tarifnog sistema. koji važi za linije gradskog i prigradskog saobraćaja. cene đačkih pretplatnih karata. na osnovu kojih se formira cena prevoza. u čijoj je nadležnosti formiranje cena. 2. U sadašnjim uslovima tarifni sistem obezbeđuje graničnu optimalnu visinu prihoda. 3. Nivo cena u javnom gradskom i prigradskom saobraćaju je ekvivalent tržišnih uslova. To se dosledno primenjuje kod utvrđivanja cene prevoza: Ugovorenog za potrebe radnika smederevske privrede.Da vodi računa o potrebama pojedinih kategorija putnika.2.. već je posledica čitavog niza faktora koje treba usaglasiti. cena penzionerskih pretplatnih karata itd. Granica gradskog područja je Katastarska opština Smederevo. Tarifni sistem je poštovao sledeće kriterijume: 1. cena studentskih pretplatnih karata.4 TARIFNI SISTEM Tarifni sistem predstavlja skup načela. Kod zonskog tarifnog sistema. društvenih odnosa i politike Skupštine opštine. Gradska linija Stara železara-Nova železara primenjuje prvu tarifnu zonu (Gradsku tarifu) do Lipske rampe. Tarifa u međumesnom saobraćaju (za međumesne linije) je relacijska i primenjuje se jednako na čitavoj teritoriji Republike Srbije. koja po pravilu nije ekonomska. Na teritoriji Skupštine opštine Smederevo primenjuje se takozvani ZONSKI tarifni sistem. Relacijski tarifni sistem primenjuje se van područja SO Smederevo za tzv. Ovo se odnosi na gradsku liniju Stara železaraCarina-Novo naselje i Kružna linija. Obračun prevoza vrši se prema dužini putovanja predviđenog u formi relacije. 19 . međumesni prevoz. Područje Skupštine opštine podeljeno je na 6 tarifnih zona i to: • • • • • • Zona I Zona II zona III zona IV zona V zona VI od od od od od od 0-05 km 6-10 km 11-15 km 16-20 km 21-25 km 26-30 km Najveći broj zona nalazi se na R-214 putni pravac za Veliku Planu i iznosi 6 zona (granica područja SO Smederevo je na 30-tom kilometru). Prilikom utvrđivanja cene javnog gradskog i prigradskog saobraćaja. Da odgovara potrebama putnika i karakteru mreža linija a njegova primena treba da obezbedi optimalnu visinu prihoda. a cena prevoza je određena sa jednom tarifnom zonom. a dalje do železare dve tarifne zone. cena prevoza je zavisna od broja pređenih tarifnih zona na mreži.Da je zastupljena jednakost primene za sve korisnike na jednakom odstojanju.

d) Pretplatne karte za radnike "USS" Markice za karte izdaju se za period od tri meseca (po kvartalima).Mesečne pretplatne karte Karte za jednu vožnju su: . Prema broju putovanja karte delimo: . Naziv "BELICA" je dobijen zbog tzv.Relacijske (za međugradski i međumesni saobraćaj) U zonskom tarifnom sistemu cena prevoza je zavisna od broja pređenih tarifnih zona na mreži linije.2. cena karte. e) Pretplatne karte za osnovno i srednje obrazovanje Markice se izdaju za radne dane i to sa određenim dogovorenim beneficijama. Mesečne pretplatne karte su: a) Zonsko-relacijska Pretplatna mesečna karta daje pravo korisniku na neograničeni broj vožnji u toku dana i meseca na označenoj relaciji ili označenoj zoni. tako i za konduktera i kontrolora.5 VRSTE KARATA Shodno tarifnom sistemu vrši se naplata prevoza u međumesnom i gradskoprigradskom saobraćaju. U gradskom saobraćaju cena prevoza je utvrđena sa jednom tarifnom zonom. Karta se može koristiti na neograničeni broj vožnji u toku dana i meseca u svim vozilima SP "Lasta". Naplata prevoza vrši se u vozilima. Ovakvim kartama koje se prodaju na stanici popunjavaju se sve rubrike.Karte za jednu vožnju .Zonske (za gradski i prigradski saobraćaj) . na neograničeni broj vožnji u toku dana i meseca osim na relaciji: Smederevo-Niš. dok se u vozilu popunjava cena. datum i relacija. "blanko" obrasca koji traži popunjavanje od strane konduktera ili biletara. U međumesnom saobraćaju. Karta važi na neograničeni broj vožnji u toku dana i meseca na označenoj relaciji. 20 . Ovakav tip karte je lako prepoznatljiv kako za putnika. Smederevo-Kragujevac. pa je karta koju izdaju kondukteri istovetna sa kartom PRVE TARIFNE ZONE u prigradskom saobraćaju. Svaka linija je podeljena na određeni broj relacija na kojima važi jedna cena prevoza. Prodaja karata u vozilu kao i na autobuskoj stanici vrši se po sistemu "BELICE". Ovakve pretplatne karte izdaju se kako u gradsko-prigradskom tako i u međumesnom saobraćaju. na autobuskoj stanici putem biletara i prodajom mesečnih pretplatnih karata. Smederevo-Kovin. b) Relacijska za međumesni saobraćaj. Smederevo-Beograd. Karta važi na liniji Miloševac-Beograd i obratno i Smederevo-Beograd i obratno. Razlika se sastoji što se u legitimaciji za vožnju na gradsko-prigradskim linijama ubacuje pretplatna markica na kojoj je vidno obeležena tarifna zona (zona u kojoj se može koristiti markica) i markica za međumesni saobraćaj na kojoj se upisuje relacija koju korisnik može koristiti. putem konduktera i ređe putem vozača. Za svaku zonu određen je tip i cena karte. relacija. relacijski sistem naplate karata. to su obrasci koji sadrže rubrike: datum putovanja. broj sedišta i dr. primenjuje se tzv. c) Pretplatna karta za sve pravce Karta važi na svim linijama PO "Lasta" iz Smedereva.

Prevoz je tako organizovan da je svaka mesna zajednica na području SO Smederevo saobraćajno povezana sa smederevskim privrednim organizacijama. Osim mesnih zajednica.6 km nalazi se "ŽELVOZ". zdravstvene organizacije. Cena mesečne markice je rađena na bazi tarifne skale. utvrđuje se dogovorom bez obzira što je zonarnim tarifnim sistemom određena cena na području SO Smedereva. "HEROJ SRBA". "Zmaj". Mesečna pretplatna markica je znatno benificirana. 2. Industrijska zona pruža se duž puta L-l (izlaz iz Smedereva za Kovin) i nalazi se u neposrednoj blizini Autobuske stanice Smederevo. bilo da se radi o zonskom ili relacijskom tarifnom sistemu. Mesečne pretplatne karte mogu kupovati kako fizička lica tako i pravni subjekti. SP "LASTA" PO "Lasta" iz Smedereva obuhvatila je svojim sistemom prevoza takoreći sva preduzeća. Na rastojanju od 0. Cena prevoza. 21 . generalno posmatrano locirani su na tri saobraćajna terminusa i to: Nova železara nalazi se na putu M-l:10 udaljena od centra Smedereva 8. sa određenim beneficijama. Osnovno obrazovanje. Beograd. a "Velur" na 3km (trasa linije Smederevo-Kovin i SmederevoŠalinac).5 km (najveći saobraćajni terminus). Dubona. radi redovnog pohađanja nastave na svim fakultetima beogradskog univerziteta. Najveći korisnik prevoza je "USS".6 PREVOZ RADNIKA Prevoz radnika organizovan je sa devet međumesnih. nadleštva. Sva administrativna službe nalaze se u neposrednoj blizini Autobuske stanice. saobraćajno su povezani: Kovin. oktobar". Medicinski centar (značajan korisnik saobraćajnih usluga) udaljen je od Autobuske stanice 1 km i nalazi se na trasi gradske kružne linije i linije Smederevo-Dubona i Smederevo-Malo Orašje. kao i Gimnazija i Tehnička škola. "MILAN BLAGOJEVIĆ". administrativnim nadleštvima i školama. h) Službena mesečna karta Pretplatna karta izdaje se za potrebe službenih lica čiji rad zahteva koriščene javnog prevoza na čitavom području SO Smedereva. Bačinac. četrnaest prigradskih i tri gradske linije. sarađuju sa "LASTOM" punih 15 godina."16. Korisnici prevoza kao što su "USS".f) Pretplatne karte za studente PO "Lasta" iz Smedereva organizuje prevoz studenata na relaciji SmederevoBeograd i obratno. na istom putu na udaljenosti od Smedereva 4 km nalazi se Poljoprivredni kombinat "Godomin". "16. Selevac. Velika Plana. Udruženje penzionera i drugi. koji je svakom svom radniku obezbedio markicu za prevoz bez obzira na njegovo mesto stanovanja. oktobar". "FAGRAM". "Milan Blagojević". "Fagram" i Fabrika kompresora na 2 km. hladnjača i nekoliko manjih preduzeća. škole. g) Pretplatne karte za penzionere Mesečne markice izdaju se za sve pravce i za određenu relaciju. studente i penzionere. Stara železara nalazi se na putu R-100 (izlaz iz Smedereva ka Beogradu). Saobraćajni punktovi na kojima se vrši dovoz i odvoz radnika.

Radno vreme II smene u Novoj železari: 14:30-22:30. Radno vreme III smene u Novoj železari: 22:30-06:30. Za dovoz i odvoz radnika. Radno vreme II smene u Staroj železari: 14:00-22:00. 22 . Rad u Novoj i Staroj železari obavlja se u sve tri smene a u industrijskoj zoni u dve smene. Radno vreme I smene u Novoj železari: 06:30-14:30 i 07:30-15:30 Početak rada I smene čitave smederevske privrede kreće se u rasponu od 06:00-07:30 časova. Odnos broja radnika po smenama je orijentaciono: 70:20:10 Radno vreme I smene u Staroj železari: 06:00-14:00 i 07:00-15:00. u industrijskoj zoni i centralnom gradskom jezgru. Izuzetak je odvoz radnika prve smene iz "Milana Blagojevića" do Krnjeva i "Fagrama" do Miloševca.Zaposleni u industrijskoj zoni (izuzetak "Velur") od centra grada i Autobuske stanice ne koriste prevoz. Radno vreme III smene u Staroj železari: 22:00-06:00. Na osnovu tih podataka sačinjen je operativni red vožnje za dovoz i odvoz radnika (dat je u prilogu diplomskog rada). važi istii red vožnje kao i za dovoz i odvoz radnika Stare i Nove železare.

Pregled broja radnika "UUS" Broj korisnika prevoza uglavnom je ujednačen što se može videti iz tabele. Pored "USS". koji je obuhvaćen prethodnom tabelom.151 Avg. 6.Prosečan broj korisnika prevoza u toku jednog meseca (posmatrano za period januar-septembar) iznosi 10. 7.721 10.064 590 172 530 189 320 186 96 9 280 64 90 94 219 115 66 27 33 10.Poslovi "SPIN" Institut za met.” "SARTID SCF" "SARTID-VAR” UKUPNO 9.446 600 173 556 182 345 191 88 9 280 64 93 236 75 32 39 10.396 600 171 555 182 342 171 88 9 283 61 -90 236 -75 33 37 10.250 585 171 522 184 324 195 88 9 273 65 113 92 215 -74 34 32 Jul 7." "LUKA-SMED.za zapoš.PREGLED BROJA RADNIKA "UUS" KORISNIKA OGRANIZOVANOG PREVOZA Naziv korisnika Zajed.95 590 176 530 197 314 189 125 10 290 68 72 101 212 114 62 4 April 6. 7.024.919 10. 23 .226 Tabela broj 13.DOO "MONT" STANDAR “GRAĐEVINAR” Centar.024 9.329 Sep.596 9. STARA Ž.410 Prosek 7.316 581 168 520 182 316 175 84 9 282 59 -90 232 -72 32 33 10. 6.Da bi se imao uvid u obim transportnog rada ostvarenog u ugovorenom prevozu dajemo pregled prosečnog mesečnog broja korisnika (period januar-septembar) ne računajući "UUS".600 590 174 525 205 310 174 109 9 282 67 71 100 209 120 51 Feb. ugovorom o prevozu obuhvaćeni su i drugi korisnici sa područja SO Smederevo.967 585 170 518 184 320 194 83 9 276 65 112 91 213 71 30 31 Jun 7.700 590 175 529 206 314 179 120 9 284 68 72 101 210 113 51 Mart 6.858 Maj 6.004 Jan.950 585 170 518 184 302 211 80 9 278 60 100 90 215 -63 30 28 9. "STANPLAN" "HISAL" DOO FK "SARTID" "INPOS" DOO "SARTIDTRADE" "VATROSTALN" "VELUR-konf.

BROJ KORISNIKA ORGANIZOVANOG PREVOZA

(mesečni prosek) Broj Naziv korisnika Korisnika "Tehnogas"-fabr. "Smederevo" 16 UTRO "Jedinstvo" Naziv korisnika DP "16. oktobar" GDP "Jugovo" Opštinski sud MZ-Stručne službe DD za osiguranje "Dunav" JKP "Komunalac" "Elektromorava" "Jugopetrol" JP PTT saobraćaj DD "Livnica" "Atlascopco" JP za stambene usluge "Šumadinka" Osnovno obrazovanje Učenici osnovnih škola SSŠ "Despot Durađ" Gimnazija Ekonomska škola Tehnička škola Studenti 65 158 28 14 15 62 45 11 109 109 97 17 6 386 788 50 12 64 41 430 PK "Godomin" Slobodna zona DD "Vodarcoop" DP"Zmaj" "Ishrana" "Cobex" "Fagram" "Ukras" Zdravstveni centar Preduzeće "Heroj Srba" JKP "Vodovod" BBP Beograd RJ "Gramat" "Inos" "Nikola Krga" "Velur" KGM Trudbenik RJ "Buduć." KGM "Trudbenik" Beograd "Simax" Penzioneri Dir. za urbanizam UKUPNO Tabela broj 14. Broj korisnika organizavanog prevoza Prosečni mesečni broj korisnika prevoza iznosi 15.700.

Broj korisnika 38 148 7 30 29 27 4 38 387 389 202 31 58 13 37 104 157 44 19 1.400 10 5.695

24

2.7 GRADSKI PREVOZ Gradski prevoz na području grada Smedereva, obavlja se na sledećim linijama: - Plavinac-Stara železara-Nova železara - Plavinac-Stara železara-Carina (Novo naselje) - Kružna linija Plavinac -Stara železara-Nova železara i obratno Linija prolazi kroz centralno gradsko tkivo, povezuje putni pravac R-100 sa M-1.10 i dalje R-214.Dužina linije je 11 kilometara. Na trasi linije registrovano je 15 autobuskih stajališta. Linija Plavinac-Stara železara-Nova železara u stvari je produžena linija Stara železara-Nova železara. Saobraćaj do Plavinca odvija se uglavnom u vremenu vršnog opterećenja (prevoz radnika) dok se saobraćaj na relaciji Stara železara-Nova železara obavlja u kontinuitetu od 0:30 časova (prvi polazak) do 21:25 časova (zadnji polazak) iz smera "A" (Stara železara-Nova železara). Prvi polazak iz smera "B" (Nova železara- Stara železara) je u 06:10 časova, a zadnji polazak je u 22:45 časova. Ovim polaskom vrši se odvoz druge smene iz Nove železare, polazak je produžen do Udovica i Seona (putni pravac R-100). Karakteristična stajališta na trasi označena su popunjenim krugovima (Stara železara, Papazovac, Lipska rampa II), to znači da se na tim stajalištima vrši spajanje ili odvajanje pojedinih linija kako u gradskom tako u međumesnom ili prigradskom saobraćaju. Stajalište "Stara železara" je zajedničko stajalište za linije: Smederevo -Beograd i obratno, Smederevo-Udovice i obratno, Smederevo-Seone i obratno. Stajalište "Papazovac" je zajedničko stajalište za linije: Smederevo-Velika Plana i obratno, Smederevo-Krnjevo i obratno, Smederevo-Lozovik i obratno, Smederevo-Lipe i obratno, Smederevo-Dobri Do i obratno (putni pravac R-109b), Smederevo-Vrbovac i obratno. Na stajalištu "Papazovac" spaja se gradska linija Stara železara-Carina-Novo naselje-Nova železara (linija aktivna u vremenu vršnog opterećenja). Stajalište "Lipska rampa II" Ovo stajalište je zajedničko za sve linije koje su nabrojane kao za stajalište "Papazovac". Sa ovog stajališta odvaja se lokalni put za selo Lipe (L-2). Plavinac-Stara železara -Carina-Novo naselje Linija prolazi kroz deo centralnog gradskog tkiva, zatim skreće prema putnom pravcu R-109, preko naselja "Carina" do novog naselja na "Papazovcu". U vremenu vršnog opterećenja linija se produžava do Nove železare. Dužina linije do Novog naselja (Papazovac) iznosi 6,5 kilometara a na trasi je registrovano 11 autobuskih stajališta. Linija se uglavnom održava kao linija Stara železara-Carina (Novo naselje) i obratno, dok se polasci za Plavinac obavljaju u vremenu vršnog opterećenja. Prvi polazak iz smera "A" (iz Stare železare) je u 05:10 časova, a zadnji polazak u 22:10 časova, polazak je produžen do Nove železare. Prvi polazak iz smera "B" (Carina-Novo naselje) u 05:25 časova, a zadnji polazak u 21:15 časova. Karakteristična stajališta na trasi: Stara železara, Zadužbina, Rimski bunar, Papazovac.

25

Stajalište "Zadužbina" je zajedničko stajalište za linije: Smederevo-Selevac-Velika Krsna i obratno, Smederevo-Selevac-Smederevska Palanka i obratno, SmederevoLunjevac i obratno, Smederevo-Drugovac-Badljevica i obratno, Smederevo-Binovac i obratno, Smederevo-Landol i obratno. Stajalište "Rimski bunar" je zajedničko stajalište za dovoz i odvoz radnika u Novu železaru sa linija: Selevca, Lunjevca, Badljevice, Drugovca, Binovca, Landola, Landolskog puta, Stara železara-Kovačićevo-Landolski put-Nova železara. Kružna linija Linija povezuje mesne zajednice: "Donji grad", "Leštar" i "Carinu". Dužina linije 5,5 kilometara. Linija polazi sa Autobuske stanice Smederevo i završava se na Autobuskoj stanici Smederevo. Na trasi linije registrovano je 13 stajališta. Veći deo trase je u usponu i padu većem od 6%. Trasa prolazi kroz gusto naseljeni deo grada. Prvi polazak je u 05:00 časova a zadnji polazak je u 21:30 časova. Linija se održava svakodnevno sa 11 polazaka. Terminus gradskog saobraćaja lociran je na putu R-100, na platou ispred Stare železare. Polasci za Carinu i Novu železaru, održavaju se sa terminusa kod Stare železare, a kružna linija sa Autobuske stanice Smederevo. Slika broj 6.Šema stajališta gradskih linija

26

2.8 RAD VOZILA VOZILA U MEĐUGRADSKOM I PRIGRADSKOM SAOBRAĆAJU I METOD PRAĆENJA RADA LINIJE Organizacija međugradskog i prigradskog autobuskog saobraćaja mora da obezbedi efektivnost pri radu na izvršenju prevoza putnika. Efektivnost autobuskog prevoza kao kompleksni pokazatelj karakterisana je kvalitetom prevoznih usluga, proizvodnošću rada vozila i zaposlenog osoblja, ekonomsko socijalnom efektivnošću prevoza , nivoom tarifa, bezbednošću saobraćaja, tačnim i urednim održavanjem redova vožnje, korišćenjem vozila odgovarajućih eksploataciono - tehničkih karakteristika, racionalnošću redova vožnje, temeljnog poznavanja tokova putnika, stanjem putne mreže, potrebnim brojem autobuskih stanica, savremenom manipulacijom sa prevoznim ispravama i kontrolom realizovanja redova vožnje. Efektivna organizacija međugradskog i prigradskog autobuskog saobraćaja podrazumeva kontrolu kvaliteta opsluživanja putnika i sistematsko praćenje i izučavanje tokova putnika radi preduzimanja sistema mera za poboljšanje kvaliteta opsluge putnika, racionalizaciju mreže linija i polazaka neophodnih kao uslov za ostvarenje novih linija, odnosno izmenu trasa postojećih linija. Efektivnost podrazumeva i utvrđivanje merodavnih vremena vožnje na linijama i putnim pravcima, upravljanje kretanjem vozila uz operativnu kontrolu regularnosti saobraćaja. Neophodna je takođe koordinacija sa drugim vidovima javnog putničkog prevoza kao i preduzimanje mera za povećanje eksploataciono-tehničkih i ekonomskih pokazatelja rada vozila.

27

Rad vozila u međugradskom saobraćaju Iskorišćenje dnevnog radnog vremena vozila u međugradskom saobraćaju je 0.SMEDEREVO SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD.10 18.Vozila su dobro angažovana.SMEDEREVO SMEDEREVO.MITROVICA K.00 19.45 8.ako se uzme u obzir da je vozilo 3083 rezervno vozilo.U tabeli broj 12.30 15.30 15.30 15.30 5.SMEDEREVO VREME RADA VOZILA (H) ANGAŽOVANJE:14h EFEKTIVA:12h ANGAŽOVANJE:17h 45min EFEKTIVA:10h 3116 ANGAŽOVANJE:15h 45min EFEKTIVA:9h 10min 3083 ANGAŽOVANJE:14h 25min EFEKTIVA:4h 30min (REZERVNO VOZILO DO 13H) 3093 ANGAŽOVANJE:8h 15min EFEKTIVA:5h 30min 5035 9014 ANGAŽOVANJE:11h EFEKTIVA:3h ANGAŽOVANJE:7h 30min EFEKTIVA:5h Tabela broj 15.SMEDEREVO N.SAD N.SMEDEREVO SMEDEREVO.00 9.50 12.SMEDEREVO KRUZNO(GRADSKA) SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD. KONTO 5041 3107 VREME 6-12 14-20 4.00 16.SMEDEREVO SMEDEREVO.00 9.10 17.MITROVICA.BEOGRAD BEOGRAD.61.30 5. 28 .ŽELEZARA.BEOGRAD BEOGRAD.ŽELEZARA.N.30 11.SMEDEREVO SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD.ŠALINAC ŠALINAC.40 6.30 7.SMEDEREVO SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD.35 17.SMEDEREVO SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD.10 13.30 13.00 21. dato je vremensko angažovanje vozila i vremensko iskorišćenje (efektiva) vozila u međugradskom saobraćaju.47 6.30 5.SMEDEREVO LIIPE-N.45 LINIJA SMEDEREVO-K.SAD.00 5.ŽELEZARA SMEDEREVO-BEOGRAD SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD -N. Trebalo bi povećati iskorišćenje ovog vozila uvođenjem nove linije da ono ne bi dangubilo na stajalištu.ŠALINAC ŠALINAC.00 4.BEOGRAD BEOGRAD.SMEDEREVO SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD.SMEDEREVO SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD.40 18.ŽELEZARA N.10 7.30 12.00 19.SMEDEREVO SMEDEREVO.40 16. Vozilo 5035 je studentski autobus.SMEDEREVO SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD.20 6.00 5.55. Koeficijent iskorišćenja dnevnog radnog vremena bez tih gubitaka bi bio 0.30 5.30 11.SMEDEREVO SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD.00 11.

RED.U PO”Lasta” Smederevo ne prati se rad linije vozila.trasa linije .frenkvencija (intenzitet protoka vozila): f (voz/h) Od posebnog je interesa klasifikacija linija prema dužinama linija.vreme obrta vozila na liniji: T (min) . odnosno putovanja putnika po pravcima i smerovima mreže autobuskih linija i definisani su intenzitetom toka. liniji. Informacije o tokovima putnika na linijama međugradskog autobuskog saobraćaja. sa raspodelom intenziteta tokova duž međustaničnih rastojanja. početna i krajnja stanica na liniji . koji je prevezen ili koji treba prevesti na deonici puta.broj vozila (na radu) na liniji: N (vozila) .dužina linije . danima u toku nedelje i časovima u toku dana. Trebalo bi uraditi sledeće: Definisati osnovne elemente strukture i funkcionisanja linije Elementi strukture linije (statički elementi): .međustanično rastojanje Elementi funkcionisanja linije: . 2. kao i raspodela obima prevoza putnika i transportnog rada po grupama linija različite dužine. su u stvari.broj stajališta .brzina obrta: Vo (km/h) . odnosno brojem putnika koji se prevezu na međustaničnim deonicama linije u jednom smeru u toku određenog vremenskog perioda. 3. već su i osnova za prognoziranje razvoja auto transportne organizacije. lako se mogu dobiti obradom kontrolnih listova. sumarna raspodela vožnji. Putnički tokovi. putnom pravcu ili na celokupnoj mreži linija u određenom vremenskom periodu. 29 .kapacitet transportne jedinice: mg (mesta/voz) . 5. RASTOJANJE PREVOZA U KILOMETRIMA Do 20 Od 20-50 Od 51-100 Od 101-300 Preko 300 Ukupno OBIM PREVOZA PUTNIKA P*1000 % OSTVAREN TRANSPORTNI RAD U PKM*1000000 % SREDNJE RASTOJANJE PREVOZA 1PUTNIKA Istraživanje i izučavanje tokova putnika PUTNIČKIM TOKOVIMA naziva se broj putnika. 6. 4.terminusi linije. Visok nivo kvaliteta prevoznih usluga moguće je obezbediti samo pri postojanju potpunih podataka o intenzitetu tokova putnika i raspodeli tokova duž linija sa preciznom vremenskom raspodelom tokova po sezonama u toku godine. BROJ 1. Podaci o tokovima putnika neophodni su ne samo za izradu operativnih planova rada voznog parka.interval: i (h) . mesecima.

Problem praćenja i istraživanja tokova putnika osetno je složeniji na prigradskim linijama koje imaju znatno kraća međustanična rastojanja i veliki intenzitet tokova i izmenu putnika. Poznavanje tih promena omogućava izbor optimalne organizacije rada vozila na liniji. Posebno što je. Kontrolna brojanja u prigradskom saobraćaju treba vršiti posebno za period proleće i leto. Potrebno je takođe utvrditi graničnu . posebno za jesen i zimu. što dovodi do naglog smanjenja ili povećanja popunjenosti vozila. onda je rad autobusa na takvom obrtu na liniji-nerentabilan. Izučavanje neravnomernosti prevoza putnika Poznavanje neravnomernosti toka putnika duž linije veoma je značajno za planiranje i organizaciju prevoza putnika. Na ovim linijama tokovi putnika izučavaju se putem sistematskog i kontrolnog brojanja putnika i putem ankete. na kojoj su u razmeri naneta međustanična rastojanja. te je celishodno za svaku liniju nacrtati dijagram raspodele tokova putnika u glavnom i obratnom smeru. Osobenost tokova u prigradskom saobraćaju je postepeno opadanje intenziteta toka u funkciji porasta udaljenosti od centra gravitacije autobuske stanice grada ka kome gravitira linija.minimalnu vrednost prosečnog koeficijenta dinamičkog iskorišćenja kapaciteta autobusa εmin koji.Pri znatnim kolebanjima tokova putnika duž linije dimenzionisanje broja vozila na radu vrši se prema najopterećenijoj deonici na kojoj je intenzitet toka putnika maksimalan. položaj stanica i njihovi nazivi. Neravnomernost raspodele toka putnika duž linije definisana je koeficijentima neravnomernosti za obim prevoza i transportni rad. Merodavan za dimenzioniranje je smer sa većim intenzitetom tokova. a takođe i kada nastupe nagle promene tokova putnika. 30 . obzirom na nivo tarifa po PKM formira prihod kojim se pokriva utvrđeni nivo troškova po pređenom kilometru autobusa u toku rada na liniji. Najveće vrednosti toka postižu se na deonicama bližim centru gravitacije. organizovati lokalne vožnje na delu linije sa jakim intenzitetom toka. korigovati dužina linije.Analitički podaci ne daju preglednu sliku tokova putnika duž linije. Dijagram se radi na osnovu podataka utvrđenih brojanjem putnika po deonicama i smerovima linije i na istom je apscisna osa uslovna trasa linije. Mogu se na primer. takođe u prigradskom saobraćaju veliki broj mesečnih pretplatnih karata. Određivanje potrebnog broja autobusa na liniji rezultat je izabranog odnosa ekonomskih interesa autotransportne organizacije i nivoa kvaliteta prevoza kojim se opslužuju putnici. Podaci o kolebanju tokova putnika duž linije omogućavaju iznalaženje potrebnog transportnog rada i izmenu putnika na međustanicama kao i proračun radnog parka autobusa i izbor njegovog racionalnog kapaciteta. Radi raspolaganja potrebnim informacijama o tokovima putnika autotransportne organizacije moraju imati planove sistematskog ili kontrolnog brojanja putnika i utvrditi rokove za obavljanje ove aktivnosti. Broj vozila na radu određuje se odnosom potrebnog transportnog rada prema transportnom radu jednog vozila u jedinici vremena. a takođe i odrediti racionalan kapacitet vozila. Ukoliko je rad vozila takav da je ε stalno manje od εmin. Broj putnika po deonicama linije značajno se koleba. Obzirom da su i prevozne isprave zonske karte za prevoz štampane na određenu novčanu vrednost. po potrebi pored redovnih vožnji uvesti ekspresne ili poluekspresne vožnje. to se iz podataka o broju prodatih karata ne dobijaju potrebni podaci o raspodeli tokova duž linije.

00 2003 2004 Dijagram broj 6.Na Dijagramima od 6 .Osnovno obrazovanje 120000 100000 80000 60000 40000 20000 0 u fe ar br ua r m ar t ap ril m aj ju n g pt ust em b o k ar t no oba ve r m de ba ce r m ba r se ja n ju l 31 2003 2004 Dijagram broj 8.00 260000. av ju l av se gus t pt em ba r ok to no ba ve r m de bar ce m ba r ja nu ar fe br ua r ar t ap ri l m m ju n aj .00 240000.00 220000.00 200000.Broj putnika sa mesečnim kartama 140000 120000 100000 80000 6000 0 40000 20000 0 ap ril ju n ju l av gu st se pt em ba r ok to ba r no ve m ba de r ce m ba r ja nu ar fe br ua r ar t m m aj 2003 2004 Dijagram broj 7.13 date su godišnje neravnomernosti po različitim osnovama.00 280000. . . .Broj putnika sa pojedinačnim kartama 300000.

Ugovoren prevoz Dijagram broj 11. ja nu ar fe br ua r m ar t ap ril . .Penzioneri Dijagram broj 10.12000 10000 8000 6000 4000 2000 0 12000 10000 14000 4000 2000 8000 6000 700000 650000 600000 550000 500000 Dijagram broj 9. 0 .Prevoz studenata ja nu ar fe br ua r m ar t 2003 2003 ap ril 2003 m aj m aj ju n 2004 2004 ju n ja nu ar fe br ua r m ar t ap ri l m aj ju n 2004 ju l av gu st se pt em ba r ok to ba no r ve m ba de r ce m ba r av gu se st pt em ba r ok to ba no r ve m ba de r ce m ba r ju l 32 ju av l se gu s pt em t b ok ar t no oba ve r m de b a ce r m ba r .

Od septembra 2004..Kretanje broja putnika po mesecima 1300000 1250000 1200000 1150000 1100000 1050000 1000000 950000 900000 850000 800000 av gu st se p te m ba r ok to b ar no ve m ba r de ce m ba r fe br ua r ap ril ju n m ar t ja nu m aj ju l ar 2003 2004 Dijagram broj 13. Broj prevezenih osnovaca isključivo zavisi od ukupnog broja po generacijama. kao i broj prevezenih studenata. Na osnovu Dijagrama 6-13 možemo da zaključimo: Mesečne promene prevezenih putnika su gotovo karakterističan rast prevezenih putnika u prolećnom periodu zatim nagli pad za period jul-avgust.godini. Ugovoren prevoz radnika je skoro konstantan tokom godine. brojnija od od generacije 2004.godine.Primećujemo da je generacija koja je završila školsku godinu 2003. 33 . Penzioneri karakteristično koriste prevozne usluge . vreme godišnjih odmora i školskog raspusta.veći je broj upisane dece nego predhodne godine.U poslednjem kvartalu imamo gotovo ujednačen broj putnika. .Turist biro 25000 20000 15000 10000 5000 0 us se t pt em ba r ar fe br ua r ok to ba r no ve m ba r de ce m ba r ap ril ju n m ar t ja nu m aj ju l av g 2003 2004 Dijagram broj 12. Broj prodatih pojedinačnih karata veći je u 2004.godine sa polaskom novih đaka prvaka dešava obrnut slučaj.s proleća su aktivniji a izbegavaju periode kada su spoljne temperature visoke ili pak suviše niske. Kod studenata je karakteristično da su najveće potrebe za prevozom u periodu septembar-novembar. zatim pad usled dobijanja studentskih domova i dolaskom zimskog perioda gde se većina studenata opredeljuje za privatan smeštaj.

Septembar .Imamo zatim pad u julu i ponovni porast u avgustu.Moguć obim prevoza Pλmax Dobija se kao proizvod kapaciteta autobusa q i broja međustaničnih rastojanja n-1 Pλ max = ∑ q = q(n − 1) i =1 n −1 ( putnika ) 3.qλ (n − 1) i =1 n −1 Gde je: Qλ1.(n-1) broj međustaničnih rastojanja .Pui broj putnika koji su ušli u autobus na početnom terminusu i medustaničnim rastojanjima -q kapacitet autobusa (broj mesta) .….γλ prosečan koeficijent statičkog iskorišćenja kapaciteta u toku poluobrta ..ekskurzija..oktobar je karakterističan po organizovanju ekskurzija i povećanom broju zahteva za prevozom.Turist biro ima karakteristične špiceve za period april – maj ....broj putnika u vozilu po deonici linije 34 . Odrediti izmeritelja rada autobusa u međugradskom i prigradskom saobraćaju Kako se parametri rada vozila ne prate u PO”Lasta” Smederevo.qλ2. parameter bi trebalo izračunavati na sledeći način (1 -14) i statistički ih pratiti kao što je opisano u poglavlju 3.Ukupan broj prevezenih putnika po deonicama linije Qλ Dobija se kao suma broja prevezenih putnika na svakoj deonici linije: Qλ = ∑ qλi = qλ1 + qλ 2 + .Broj prevezenih putnika P Kretanje vozila od početnog do završnog terminusa linije jednak je sumi ulazaka na početnom terminusu i na svim međustanicama linije (na krajnjem terminusu vrši se samo izlazak).Međugradski saobraćaj: 1. . organizovanje izleta. Dobija se iz kontrolnog lista i predstavlja osnovni parametar koji treba ustanoviti prilikom praćenja rada linije...3. Pλ = ∑ Pui = q ⋅ γλ ⋅ µsm i =1 n −1 Gde je: .µsm koeficijent izmene putnika 2..qλ (n-1) ..

Za poluobrt biće: ∑ qλ i Pλ Qλ qλ Q = i =1 = = γλ = q ⋅ ηSM q (n − 1) q (n − 1) q 7.4. 6.Koeficijent izmene putnika u međugradskom autobuskom saobraćaju ηSM ηSM – definisan je odnosom ukupnog broja prevezenih putnika u poluobrtu Pλ prema prosečnom broju prevezenih putnika po jednoj deonici linije za obim prevoza qλQ.Transportni rad autobusa U n −1 QλQ = qλQ n −1 Transportni rad autobusa u (pkm) na jednoj deonici linije dobija se kao proizvod broja prevezenih putnika qλ. U = qλ ⋅ lλ = q ⋅ γλ ⋅ lλ ( pkm) 35 .Prosečan broj putnika u poluobrtu po jednoj deonici linije za obim prevoza qλQ deonica linije tλ tλ = -L – dužina linije u km -n – ukupan broj stanica na liniji -(n-1)-broj međustaničnih rastojanja L n −1 qλQ neophodno je izračunati da bi se na osnovu njega odredila vrednost prosečnog koeficijenta statičkog iskorišćenja kapaciteta autobusa u poluobrtu (γλ) i koeficijenta izmene putnika (ηsm). na toj deonici i dužina lλ. 5. qλQ je jednak odnosu ukupnog broja prevezenih putnika na svim deonicama linije u poluobrtu i broja međustaničnih rastojanja.Κοeficijent statičkog iskorišćenja autobusa γ γ – dobija se odnosom broja prevezenih putnika prema broju putnika koji je bilo moguće prevesti uz postignutu vrednost koeficijenata izmene putnika.

Koeficijent dinamičkog iskorišćenja kapaciteta autobusa stvarnog prema mogućem transportnom radu.Uλ ( n −1) = ∑ qλi ⋅ lλi i =1 n −1 ( pkm) Takođe je jednak sumi rastojanja prevoza svih prevezenih putnika U = ∑ Pi ⋅ li i =1 p ( pkm) 8..Moguć transportni rad Umax Umax – dobija se kao proizvod kapaciteta autobusa q i dužine deonice l. odnosno cele linije L..... Za deonicu linije: ε – dobija se odnosom ελl = jer je KsP1 = KsPλ Za poluobrt linije: Uλ q ⋅ γλ1 ⋅ lλ qλ1 = = = γλ1 Uλ max q ⋅ lλ q ελ1 = ∑Ui ∑ qλ ⋅ lλi 1 i =1 n −1 n −1 i =1 q⋅L = q⋅L = Uλ qλ U = q⋅L q 36 .Ukupan transportni rad duž linije biće: U = Uλ1 + Uλ 2 + ..... Za deonicu linije: UMAX = q ⋅ lλ Za poluobrt: ( pkm) UMAX = q ⋅ L 9.

Prosečna dužina vožnje – poluobrta na liniji KsPλ -KsPλ.broj prevezenih putnika.Neravnomemost toka putnika u poluobrtu za obim prevoza po deonicama linije Ψp Ψp = qλ max qλQ 14. prema ukupnoj dužini linije L.ukupan broj poluobrta ∑ AKLi .Prosečan broj putnika po kilometru linije za transportni rad . U KsP1 = = P ∑ qλ i ⋅ l λ i i =1 n −1 Pλ = ∑ Pi ⋅ li I =1 P P (km) 12.Dobija radu vozila u toku qλU Uλ = = L ∑ qλi ⋅ lλi i =1 n −1 L = ∑ Pi ⋅ li I =1 p L = q ⋅ ελ 13.Srednje rastojanje prevoza jednog putnika KsPl KsP1.qλU se odnosom ostvarenog transportnog rada pri poluobrta. KsPλ = Gde je : ∑ Azλi ⋅ Li i =1 n ∑ Azλi i =1 n = ∑ AKLi ∑ Azλi i =1 i =1 n n ∑ Azλi i =1 n i =1 n .10.Neravnomemost toka putnika u poluobrtu za transportni rad ΨU ΨU = qλ max qλU 37 .dobija se odnosom ostvarenog transportnog rada prema obimu prevoza . qλU .Dobija se odnosom sume kilometara autobusa na svim linijama i polascima na kojima je vozilo radilo prema ukupnom broju poluobrta.ukupan broj kilometara autobusa na linijama 11.

smer sa većim intenzitetom toka putnika i na tom smeru karakteristična deonica linije na kojoj se javlja maksimalni tok putnika qλmax.broj vozila na radu na liniji To . Najveći deo putovanja obavlja se u svrhe odlaska na rad i povratka sa rada. odnosno po obrtima vozila. zatim u svrhe školovanja itd.vreme trajanja obrta vozila Ar ⎛ voz ⎞ ⎟ ⎜ To ⎝ cas ⎠ 38 . Za dimenzionisanje kapaciteta vozila merodavan je opterećeniji smer linije.Koeficijent statičkog iskorišćenja kapaciteta autobusa na deonici linije sa maksimalnim tokom putnika γd max = qλd max = ε max qηsm 2. ηsmp = 3. jer je karakteristika prevoznih zahteva u prigradskom saobraćaju takva. U jutarnjem i popodnevnom “špicu” interval vožnje vozila mora biti najmanji. da svi prevozni zahtevi moraju biti pokriveni prevoznom sposobnošću vozila. f = Ar . prema broju prevezenih putnika na karakterističnij deonici sa maksimalnim brojem putnika.-Prigradski saobraćaj Rad vozila u prigradskom saobraćaju obzirom na veću frekvenciju vozila i manju vrednost intervala vožnje potrebno je pratiti po poluobrtima. Prevoz putnika mora se obaviti u vremenu prihvatljivom za korisnike prevozne usluge. što praktično znači da se mora obezbediti takva prevozna sposobnost linije koja će podmiriti maksimalne prevozne zahteve. 1.Broj prevezenih putnika Pλ qλ max Jednak je sumi ulazaka na početnom terminusu i svim međustanicama linije Pλ = ∑ Pui = qγ maxηsmp 1 n −1 4.Koeficijent izmene putnika u prigradskom saobraćaju Dobija se odnosom ukupnog broja prevezenih putnika u poluobrtu.Frekvencija Smatra se broj vozila koje prođe u istom smeru kroz neku tačku linije u jedinici vremena. Red vožnje vozila mora se podesiti kolebanju tokova putnika u toku dana. Većinu putnika čine dnevni migranti.

ali sa dimenzionisanjem kapaciteta vozila prema maksimalnom toku putnika na karakterističnoj deonici qλmax. 14. 8.dinam.stat. 6. 2. 5. Uslov za održavanje linija u međugradskom autobuskom saobraćaju prema tome je rentabilan rad vozila na linijama. BROJ 1.iskori. Praćenje pokazatelja rada na linijama Za svaku liniju podaci se prate tabelarno.5.dužina linije Vo . POKAZATELJ Dužina linje (km) Broj stanica Broj međustaničnih rastojanja Broj vožnji(poluobrta) Broj prevezenih putnika Moguć obim prevoza Ukup. 3.putn. 15. radi socijalno-ekonomske politike. u nekoj tački linije. 9.autobusa Ostvareni transportni rad(PKM) Moguć transportni rad (PKM) Prosečan broj putnika za tra.iskori.Interval vožnje To je vremenski razmak između nailaska dva uzastopna vozila.broj vozila na radu na liniji To . može očekivati olakšice u poslovanju i eventualne subvencije od društva.autobusa Srednje rastojanje prevoza jednog putnika (km) Neravnomernost toka putnika za obim prevoza Neravnomernost toka putnika za transportni rad Tabela broj 16.izmene putnika Koef.po Deonici linije u poluobrtu Prosečan broj putnika za prevoza po jednoj deonici linije SIMBOL L N n-1 Zλ P Pmax Qλ ___ qλQ Ηsm Γ U Umax QλU Ε KsP1 Ψp Ψu POLUOBRT LINIJE U odlasku U povratku OBRT UKUPNO obim ֿ Koef.brzina obrta To 2 L ⋅ 60 = Ar Ar ⋅ Vo 2 L60 ⇔ To = Vo Svi izmeritelji rada vozila na prigradskim linijama usled velikog intervala vožnje i male frekvencije (Iwmin= 15 i max= 4 vozila/čas) prate se na isti način kao u međugradskom saobraćaju . 4. 7. 17. 12. te da mora operativno raspolagati informacijama o rezultatima rada vozila na liniji. Iw = Ar . Činjenica da u međugradskom autobuskom saobraćaju često na istoj trasi linije radi veći broj prevoznika nameće zaključak da svaki prevoznik mora pratiti efektivnost rada autobusa na polascima koje održava. 11. 16. 13. 10.po poluobrtima vozila. RED.rad Koef. jer to nije vid prevoza koji. koja se kreću u istom smeru.broj prevez.vreme trajanja obrta vozila L .Praćenje pokazatelja rada na linijama 39 .

Red vožnje je osnovni normativni dokument rada autobusa. U stanične redove vožnje za sve linije i polaske u toku dana kao i za dolaske upisano je vreme po objavljenom redu vožnje i stvarno vreme polaska. STANIČNI RED VOŽNJE vodi se na svakoj međustanici na kojoj se vrši prodaja karata i prihvat i otprema putnika a takođe i na terminusima linije. organizuje se po unapred utvrđenim. registrovanim i javno publikovanim redovima vožnje. Pri izradi redova vožnje teži se da se obezbede takvi uslovi rada vozila na liniji kojima se obezbeđuje potpuna bezbednost putnika. Na osnovu. redova vožnje linija rade se i STANIČNI REDOVI. RED VOŽNJE ZA IZVRSNO OSOBLJE uručuje se vozaču autobusa od strane dispečera pri izlasku vozila na liniju. merodavnim vremenima vožnje. INFORMACIONI RED VOŽNJE za putnike postavlja se na terminusima i međustanicama linije. broj polazaka i interval vožnje koji je značajan posebno u prigradskom saobraćaju. odnosno dolaska vozila.) radi odmora putnika. vremenu trajanja poluobrta i vremenu stajanja na terminusima linije. vremena prolaska međustanica linije i međustanice na kojima je predviđeno duže stajanje (preko 5 min. a time obezbeduje tačnost i urednost redova izvršenja vožnje. Osnovni oblik za red vožnje autotransportne organizacije je RED VOŽNJE LINIJE koji se sastavlja za svaku liniju međugradskog ili prigradskog saobraćaja u tabličnom obliku i kao dijagram. vremena stajanja. na liniji i u istom je unapred utvrđen režim kretanja vozila. visoka regularnost kretanja vozila.9 RED VOŽNJE U cilju obezbeđenja regularnosti saobraćaja i informisanja putnika o autobuskom linijskom saobraćaju. Pri izradi redova vožnje moraju se uzeti u obzir i redovi vožnje svih saobraćajnih grana koje obavljaju masovni transport putnika radi koordinacije rada. Kompletan red vožnje PO“Lasta” Smederevo dat je u prilogu ovog diplomskog rada. vreme rada linije. zadovoljavajuća proizvodnost vozila i izvršenje planskih naturalnih i finansijsko-ekonomskih rezultata eksploatacije vozila. vremenu nultih vožnji vozila. minimalno vreme trajanja putovanja. rad autobusa na linijama. planom rada autobusa po linijama i planom rada izvršnog vozačkog i kondukterskog osoblja. vozačima i kondukterima. Redovi vožnje autobusa služe ne samo izvršnom osoblju. RED VOŽNJE ZA IZVRŠNO OSOBLJE radi se za svaki polazak na svim linijama i daje vremena postavljanja autobusa na polaznu tačku linije. vreme prispeća autobusa u krajnji terminus linije. otpravnicima na autobuskim stanicama koji obezbeđuju rad vozila na liniji. a takođe i radi povećanja efektivnosti rada autobusa na linijama. udobnost pri vožnji.2. elementima trase linije. Koristećii ovaj radni red vožnje izvršno osoblje pridržava se publikovanog i registrovanog reda vožnje. na linijama kojima su terminusi bliski ili su jedan kraj drugog radi mogućnosti presedanja putnika sa minimalnim vremenima čekanja. Pomoću ove evidencije ostvaruje se kontrola regularnosti kretanja vozila na linijama. dispečerima. Za sastavljanje reda vožnje linija potrebno je raspolagati podacima o intenzitetu tokova putnika. već su osnova i pri planiranju rada tehničke službe autotransportne organizacije koja priprema vozila za rad na linijama. 40 .

10 UČEŠĆE POJEDINIH VRSTA PREVOZA U UKUPNOM BROJU PREVEZENIH PUTNIKA Ako pogledamo pojedinačno učešće vrsta prevoza u PO “Lasta“ Smedervo videćemo da je najviše zastupljen lokalni opštinski i ugovoren prevoz. 2. Samo rentabilno poslovanje obezbeđuje dobar kvalitet usluge i niže cene transporta. gradsko-prigradski prevoz dobijamo 90% stalnih korisnika prevoza. 41 .Trenutno ne postoji ni jedna linija prema zapadnoj Srbiji. tako bismo dobili moguće pravce za uvođenje novih linija.Ukoliko je kod pojedinih polazaka ε < εmin takvim polascima treba promeniti vreme polaska ili ih isključiti. Da bi preduzeće rentabilno poslovalo potrebno je voditi redovnu statistiku o εmin (dinamičkoj iskorišćenosti vozila) za svaki polazak.U Smederevskoj opštini je dosta stanovnika sa prostora Kosova i Metohije. m eđugradski 6% prigrad 30% ugovoren 60% VLS 4% Slika 7.petak). Primećeno je da linije prema tom putnom pravcu nisu rentabilne tako da bi ih trebalo održavati dva puta nedeljno (ponedeljak.2. Pojedinačlno učešće vrsta prevoza u PO“Lasta“ Smedervo Čak 60% od ukupnog broja prevezenih putnika pripada ugovorenom prevozu ako tu dodamo i lokalni tj.11 MERE ZA POBOLJŠANJE Trebalo bi sprovesti anketu putnika.

kontrola nivoa rashladne tečnosti u sistemu za hlađenje i po potrebi dolivanje. 3.korektivno održavanje vozila 42 .dijagnostika vozila . Dnevna nega i kontrola vozila vrši se svakodnevno i obuhvata spoljno i unutrašnje pranje i čišćenje vozila i kontrolne preglede vozila.redovni servisni pregledi vozila .sezonska priprema vozila .defektaža . Dijagnostika obuhvata obavezne tehničke preglede vozila koji su zakonom propisani i obavljaju se svakih šest meseci.snabdevanje vozila gorivom . Preventivno održavanje podrazumeva redovne servisne preglede vozila.dnevna nega i kontrola vozila . Korektivno održavanje obuhvata lake i srednje opravke koje se obavljaju direktno na vozilu.primopredaja vozila .1 FUNKCIJA TEHNIČKOG ODRŽAVANJA Definisanje zadataka Tehničkog održavanja Osnovni zadatak Tehničkog održavanja je da obezbedi neophodan broj vozila u stanju "spremno za rad" u planski određenom periodu vremena sa dovoljno visokom pouzdanošću u periodu između preventivnih intervencija održavanja. U okviru Tehničkog održavanja vrši se: . negu i podešavanje rada vozila propisane od strane proizvođača vozila. radove vezane za kontrolu.generalno pranje i čišćenje vozila . tom prilikom vrši se i kontrola nivoa ulja u motoru.dnevna kontrola tehničke ispravnosti vozila .2 DEFINISANJE TEHNOLOŠKOG POSTUPKA ODRŽAVANJA Tehnološkim postupkom rada obuhvaćeni su: .obavezni tehnički pregledi i periodične kontrole ispravnosti .spoljno i unutrašnje pranje i čišćenje vozila .snabdevanje vozila gorivom .preventivno održavanje vozila .preventivno održavanje vozila . ORGANIZACIJA RADA U TEHNIČKOM ODRŽAVANJU PO“LASTA”SMEDEREVO 3.3.korektivno održavanje vozila Snabdevanje vozila gorivom vrši se na SSG koja je opremljena jednim istakačkim mestom. generalne opravke agregata i opravke posledica udesa.

b) ako vozilo dolazi radi servisnog pregleda .Od momenta otvaranja radne liste svu odgovornost za vozilo preuzima Tehničko održavanje.a na osnovu koje portir odobrava izlazak vozila u saobraćaj.kontrolor je dužan da proveri kvalitet opravke. u rubrici "radni nalog" mora da sadrži overenu tehničku ispravnost i to na sledeći način: a) ako vozilo izlazi iz TO posle izvršene opravke . ako vozač svojim potpisom. U protivnom.vozilo iz Tehničkog održavanja izlazi sa uredno overenom dokumentacijom koju vozač daje na uvid portiru. . vozač mora da poseduje uredno popunjen uput overen od strane dispečera koji mora da poseduje sledeće podatke: broj uputa. odnosno da po potrebi izvrši probnu vožnju zajedno sa vozačem. .vozač pri preuzimanju vozila iz Tehničkog održavanja treba da potpiše prijem vozila u rubrici “vozilo primio”. .Vozilo posle opravke ili servisa može da izađe iz kruga Tehničkog održavanja samo ako vozač ima uredno popunjen putni nalog.1 Postupak primopredaje vozila Ako vozilo dolazi u Tehničko održavanje radi opravke ili preventivnog održavanja . koji pored zakonski propisanih podataka.3.poslovođa je dužan da upiše :"opravka izvršena po radnoj listi broj ------" i potpisom to potvrdi.vozilo ulazi na prvu kapiju i odlazi na kanal za uljarsko-mazačke radove.datum. datum.oznaku vozila. kontrolor je dužan da da odgovor na primedbe vozača. . i to na sledeći način: a) ako vozilo dolazi na popravku .tačno navedene radnje koje treba uraditi na vozilu. a zatim pregleda celo vozilo (po potrebi vrši probnu vožnju sa vozačem). . vrstu servisa. vremena izlaska iz Tehničkog održavanja i svojim potpisom na mestu “mehaničar kontrolor” potvrdi tehničku ispravnost vozila u trenutku izlaska iz Tehničkog održavanja.vozač postavlja vozilo na dijagnostički kanal i predaje uput kontroloru( uput mora da bude popunjen kao što je navedeno) kontrolor prvo dijagnosticira primedbe vozača navedene u uputu. . kilometražu po tahografu i vreme ulaska vozila na servis.datum.2. opis neispravnosti i potpis dispečera. vreme popunjavanja uputa. 43 . konto i registarski broj vozila. Vozilo isključivo dovozi i predaje u Tehničko održavanje vozač koji duži to vozilo. prema radnoj listi i upisivanjem datuma. ne overi prijem ispravnog vozila. .konto i reg.vreme otvaranja radne liste i potpis kontrolora. .vozilo isključivo izvozi iz Tehničkog održavanja vozač koji duži vozilo.kontrolor otvara radnu listu koja mora da sadrži: broj radne liste. što je uslov za izlazak vozila iz Tehničkog održavanja.od momenta otvaranja radne liste svu odgovornost za vozilo preuzima Tehničko održavanje. konto i registarsku oznaku vozila.Na osnovu sprovedene dijagnostike otvara radnu listu koja mora da sadrži: broj radne liste.

ukoliko se na vozilu obavlja neka od tehničkih intervencija.provera zaptivenosti kočionih instalacija i provera ispravnosti kočnica . osim kontrolnog pregleda.kontrola istrošenosti pneumatika i pritiska u njima ♣ S1.Planirani servisni pregledi po preporuci proizvođača 44 . . odnosno da po potrebi izvrši probnu vožnju zajedno sa vozačem. tom prilikom vrši se i kontrola nivoa ulja u motoru. 3.Vozač pri preuzimanju vozila iz Tehničkog održavanja treba da potpiše prijem vozila u rubrici "vozilo primio". tada se vozilo može snabdeti gorivom nakon obavljene tehničke intervencije. S2" i svojim potpisom to potvrdi.S2.kontrola učvršćenosti stolica i rukohvata . u protivnom ne dozvoljava izlazak vozila sve dok se ne zadovolje svi uslovi.Vozilo. .kontrola opreme vozila .Kontrolor je dužan da proveri kvalitet radova i upisivanjem datuma.3 Dnevna kontrola tehničke ispravnosti vozila Tehnološkim postupkom su definisani sledeći radovi koji se vrše pri svakodnevnoj kontroli tehničke ispravnosti vozila: .kontrola ispravnosti zvučnih i svetlosnih signala . ako vozač svojim potpisom ne overi prijem ispravnog vozila.ispuštanje kondezata iz vazdušne instalacije .kontrola ispravnosti upravljačkog mehanizma .vizuelni pregled vozila i pregled po primedbama iz uputa . kontrolor je dužan da da odgovor na primedbe vozača.kontrola ispravnosti mehanizma za otvaranje i zatvaranje vrata . kontrola nivoa rashladne tečnosti u sistemu za hlađenje i po potrebi dolivanje.kontrola ispravnosti spoljnjeg i unutrašnjeg osvetljenja vozila .kontrola ispravnosti uređaja za pranje i brisanje vetrobranskog stakla . U protivnom. .provera zaptivenosti sistema za hlađenje .2. portir je dužan da proveri da li je u putnom nalogu overena tehnička ispravnost.2. Vozilo iz Tehničkog održavanja izlazi sa uredno overenom dokumentacijom koju daje na uvid portiru.vizuelni pregled donjeg postroja vozila . Tehnološkim postupkom je predviđeno da se vozila snabdevaju gorivom po ulasku u Tehničko održavanje.2 Snabdevanje vozila gorivom Snabdevanje vozila gorivom vrši se na SSG koja je opremljena jednim istakačkim mestom.b) ako vozilo izlazi iz Tehničkog održavanja posle obavljenog servisa poslovođa preventivnog održavanja je dužan da upiše "izvršen servis ♣S1. 3. što je uslov za izlazak vozila iz Tehničkog održavanja. isključivo izvozi i preuzima iz Tehničkog održavanja vozač koji duži vozilo.vremena završetka radova I svojim potpisom na mestu “mehaničar kontrolor” potvrdi tehničku ispravnost vozila.

3. 3. pregleda Overenih registracija 56 56 96% 100% Tabela broj 17. plafona vozila. 3.7. uređaju za pranje vetrobranskog stakla.2. i unutrašnje pranje i čišćenje se vrši po ulasku vozila u Tehničko održavanje. kompletno brisanje prašine. pranje. Sezonska priprema vozila Sezonska priprema vozila podrazumeva pripremu vozila za eksploataciju u zimskim uslovima i obuhvata radove na sistemu za hlađenje motora. u toku kontrole tehničke ispravnosti i spoljnjeg pranja vozila.čišćenje i brisanje poda vozila. brisanje prašine sa instrument table. Zbog nedostatka raspoloživog prostora ne postoje posebno definisana RMV na kojima se vrši pranje i čišćenje vozila. bunkera za prtljag.5 Generalno pranje i čišćenje vozila Generalna pranja i čišćenja unutrašnjosti vozila obavljaju se periodično i obuhvataju pranje i čišćenje poda. bunkera za prtljag. Za spoljno pranje vozila koristi se pokretna rotaciona četka sa mlaznicama. 45 . vazdušnoj instalaciji. čišćenje i brisanje sedišta i zamenu navlaka za sedišta. dok se prednja i zadnja strana vozila pere ručno. brisanje stakala sa unutrašnje strane. Kao i spoljnje pranje. Pranje se vrši sa jedne. To je naročito izraženo kod pranja zglobnih vozila zbog čega se dnevna nega zglobnih vozila obavlja u popodnevnim časovima kada je manji broj vozila u Tehničkom održavanju. a zatim sa druge strane vozila.4 Dnevna nega vozila Dnevna nega vozila se vrši svakodnevno i obuhvata spoljno i unutrašnje pranje i čišćenje vozila kao i mesečna generalna pranja i čišćenja vozila.2. već se ona obavljaju u toku snabdevanja gorivom.2. Pod unutrašnjim pranjem i čišćenjem vozila podrazumeva se pranje.6 Obavezni tehnički pregledi i periodične kontrole ispravnosti Zakonom o bezbednosti saobraćaja propisani su redovni tehnički pregledi vozila koji se obavljaju svakih šest meseci. pranje i čišćenje sedišta i zamena navlaka.2. sistemu za grejanje unutrašnjosti vozila i kontrolu stanja pneumatika. ''Lasta" Beograd 0 6 ZP Smederevo ŠESTOMESEČNI TEHNIČKI PREGLEDI REDOVNI Planira -no 53 Ostvareno 51 PERIODIČNI Planirano Ostvareno VANREDNI Planirano Ostvareno 62 REGISTRACIJA Planirano Ostvareno Overenih Tehnik. Ovakav način pranja zahteva dodatno manevrisanje što stvara značajne probleme zbog nedostatka manevarskog prostora i produžava vreme zadržavanja vozila u Tehničkom održavanju. Tehnički pregledi i registracija vozila 3.

demontažnih radova.2. Na kraju vozilo odlazi na spoljno pranje i napušta Tehničko održavanje jer u Tehničkom održavanju nije predviđen smeštaj vozila. uključujući i zamenu agregata. tom prilikom rezervoar se puni do vrha i kontroliše se nivo ulja u motoru i nivo rashladne tečnosti u sistemu za hlađenje motora.3. 3.9. bez većih montažno . a zatim i kontrola vozila. radni nalog zaključuje i vozilo napušta Tehničko održavanje.8. Istovremeno s tim vrši se pranje i čišćenje unutrašnjosti vozila. diferencijal) izvađenih sa vozila. 3. Takođe. opravke sklopova i agregata (motor. nakon izvršene popravke vozilo se pregleda. ono se nakon tankiranja i dnevne nege upućuje na servis. Preventivno održavanje U okviru preventivnog održavanja obavljaju se redovni servisni pregledi vozila prema planu koji je propisao proizvođač vozila. rade se i manje opravke karoserije . do nivoa generalne opravke kao i sve druge opravke po sistemu agregatne zamene. 46 .3 TEHNOLOŠKA ŠEMA ODRŽAVANJA VOZILA U T N K O S I Legenda: U – ulaz T – tankiranje N – dnevna nega K – kontrola O – opravke S – servis I – izlaz Po dolasku u Tehničko održavanje vozilo. Korektivno održavanje vozila Korektivno održavanje obuhvata lake i srednje opravke koje se obavljaju direktno na vozilu. Ukoliko je vozilo planirano za redovni servisni pregled. menjač. Ukoliko su kontrolom vozila uočeni određeni nedostaci vozilo se upućuje na popravku.lakše nezgode i manja oštećenja nastala u toku eksploatacije vozila uključujući i farbanje oštećenih mesta.2. po završetku servisnog pregleda radna lista se zaključuje i vozilo napušta Tehničko održavanje. ukoliko je ispravno odlazi na tankiranje goriva.

a zatim pregleda celo vozilo i otvara radni nalog koji sadrži sledeće podatke: . zajedno sa uputom predaje poslovođi.datum .vreme izdavanja . koji kompletira radnu listu zaključenu od strane poslovođe ( poslovođa je upisao šifru izvršioca.Poslovođa na osnovu radne liste određuje jednog ili više izvršioca i svakom pojedinačno ispisuje radnu listu i vreme davanja zadatka.datum . 47 .potpis dispečera Po dolasku na kontrolorski kanal. potrošnog materijala. a drugi primerak trebovanja se dostavlja poenteru.registarska oznaka vozila . u bazu podataka magacinskog poslovanja i nakog toga trebovanje odlaže u arhivu.broj trebovanja .datum .konto vozila . kontrolor .konto vozila .3. Glavni magacioner na osnovu stanja delova u magacinu i liste minimuma maximuma dozvoljenih zaliha i porudžbina od strane poslovođe pravi nedeljno trebovanje delova.potpis poslovođe .potpis kontrolora Jedan primerak radne liste kontrolor postavlja na vidno mesto u vozilu. šefa Tehničkog održavanja i direktora i šalje službi nabavke. a drugi. Sa jednog primerka trebovanja materijalni knjigovođa podatke unosi u računar. Na osnovu radne liste poslovođa trebuje neophodne rezervne delove iz magacina.opis neispravnosti . vreme davanja zadataka i vreme zaključenja liste ).naziv dela .redni broj uputa . Sva trebovanja moraju biti overena od strane šefa Tehničkog održavanja.broj radne liste .4 TOKOVI DOKUMENTACIJE Vozilo koje dolazi u Tehničko održavanje radi popravke ili redovnog servisnog pregleda mora da poseduje uredno popunjen uput od strane dispečera sa sledećim podacima: .defektator prvo dijagnosticira primedbe navedene u uputu.opis neispravnosti .konto vozila . radni uput i trebovanje.potpis izvršioca S tako ispisanim trebovanjima izvršioc odlazi u magacin i trebuje rezervne delove.redni broj radnog naloga . Trebovanje se piše u dva primerka i sadrži sledeće podatke: . podatke unosi u računar u bazu podataka Tehničkog održavanja i dokumenta odlaže u arhivu. alata i maziva koje se potpisuje od strane glavnog magacionera.registarsku oznaku vozila .

nezavisna. a suprotnim smerom kretanja izlazi sa njega.1 RMV za direktno obavljanje radova na vozilima RMV za direktno obavljanje radova na vozilima organizovana su na sledeci način: . neprolazna znači da vozilo jednim smerom kretanja ulazi na RMV.datum . Prilikom tankiranja vozila.1 Definisanje raspoloživih kaspaciteta za održavanje voznog parka Kapaciteti za održavanje voznog parka organizovani su na sledeći način: . prolazno znači da je i ulaz i izlaz vozila sa RMV hodom napred. 3.5.vreme tankiranja vozila . neprolazna. jedan se odlaže u arhivu. sklopovima.stanje goriva u rezervoaru po šipki na početku smene .stanje goriva u rezervoaru po šipki na kraju smene .potpis i šifru vozača .5.Jedno RMV za kontrolu tehničke ispravnosti vozila Ovo RMV je specijalno.kilometražu po tahografu .temperatura goriva u rezervoaru na početku smene . uređajima i agregatima transportnih sredstava. a 48 .1.stanje goriva po brojčaniku na kraju smene .Točioci goriva na SSG vode dnevni izveštaj izdatog goriva i maziva koji sadrži sledeće podatke: . a nezavisno znači da ne zavisi od radova na ostalim RMV. Dnevni izveštaj se pravi u dva primerka.količinu izdatog goriva i maziva u toku smene .stanje goriva po brojčaniku na početku smene . točioc u putni nalog vozača upisuje količinu izdatog goriva. . RMV je prolazno i nezavisno.temperatura goriva u rezervoaru na kraju smene . pored popunjavanja dnevnog izveštaja. a drugi predaje referentu goriva i maziva koji podatke unosi u računar i prati potrošnju goriva po vozilima.RMV koja služe za direktno obavljanje radova na vozilima. .količinu izdatog goriva i maziva .Specijalizovane radionice za obavljanje radova na delovima.Pet RMV-a za korektivno održavanje vozila Ova RMV-a su specijalna. Specijalna znači da su opremljena kanalima koji omogućavaju prilaz vozilu sa donje strane. opremljeno je kanalom i valjcima za ispitivanje sile kočenja koji trenutno nisu u funkciji.potpis točioca goriva. 3.5 KAPACITETI ZA ODRŽAVANJE VOZNOG PARKA 3.konto vozila .

nezavisno i služi za radove na točkovima(pneumaticima). nezavisno. dok se pranje prednje i zadnje strane vozila vrši ručno. . namenjeno je pre svega za radove na solo i zglobnim vozilima koja imaju podpodne motore.Jedno RMV za kovačke radove Ovo RMV je specijalno. kompresora. . diferencijala. nezavisno. pranje vozila se vrši sa jedne.Agregatno odeljenje Specijalizovana radionica za elemenata pneumatike i hidraulike.2 Specijalizovane radionice za obavljanje radova na delovima.Jedno RMV za korektivno održavanje vozila Ovo RMV je specijalno.5. uređajima i agregatima transportnih sredstava Specijalizovane radionice za obavljanje radova na delovima. .Jedno RMV za uljarsko mazačke radove Ovo RMV je specijalno. . neprolazno.nezavisna podrazumeva da vreme zadržavanja vozila na jednom RMV ne zavisi od vremena zadržavanja vozila na drugom RMV. Važno je napomenuti da su svi kanali projektovani za popravku solo vozila.Motorno odeljenje Ovo je specijalizovana radionica za obavljanje lakih. nezavisno. opremljeno je kanalom ali ne poseduje instalaciju za odvod starog ulja i dovod novog ulja. nezavisno i uglavnom se koristi za radove na kočnicama i osovinama. neprolazno. opremljeno je rotacionom četkom za pranje vozila. tako da je popravka zglobnih vozila često otežana. neprolazno. opremljeno sa šestostubnom elektromehaničkom dizalicom. srednjih i generalnih opravki motora. a zatim sa druge strane. .Jedno RMV na platou TO RMV je obično. 3. 49 . popravku menjača. . .Jedno RMV za spoljno pranje vozila Ovo RMV je neprolazno. sklopovima. opremljeno je kanalom i namenjeno je za radove na donjem postroju vozila. uređajima i agregatima transportnih sredstava su organizovane kao fizički odvojene celine: . nezavisno.Jedno RMV na platou ispred gumarske radionice RMV je obično.1. sklopovima. neprolazno. neprolazno.

bravarskih radova. Usklađivanje nivoa tehničke ispravnosti i prevoznih zahteva voznog park Ai A1 R A2 S 50 . radio uređaja i ostalih mernih instrumenata koji čine opremu vozila.αti) A2(ψmax. . . od toga da nivo tehničke ispravnosti treba u toku godine da bude podešen promenama obimu prevoza i transportnog rada možemo uvesti u upotrebu i tekuće koeficijente neravnomernosti koji govore o odnosu obima prevoza i transportnog rada u svakom mesecu u odnosu na prosecni godišnji mesec: ψqi = i Qi Qsr Ui Usr ψqi = te u skladu sa tekućim koeficijentima neravnomernosti podešavati nivo koeficijenata tehničke ispravnosti voznog parka. Problem se može rešiti jednačinom prave kroz dve tačke kod koje je: A1(ψmin. .Autoelektričarsko odeljenje Ovo je specijalizovana radionica za obavljanje radova vezanih za opravku elektro uređaja i elektro instalacija na vozilu..αtmin) A(ψi. popravku i podešavanja PVP i dizni.6 USKLAĐIVANJE NIVOA TEHNIČKE ISPRAVNOSTI U ODNOSU NA PREVOZNE ZAHTEVE Polazeći. doboša. . αtmax) αt A2= αtmax A= αti A1= αtmin O P1 P P2 Ψ Slika 8. zavarivačkih radova i slično.Strugarsko odeljenje Ova specijalizovana radionica je opremljena strugom i vrši obradu kočionih obloga.Odeljenje precizne i radio mehanike Ovo je specijalizovana radionica za opravku tahografa. 3.Limarsko bravarsko odeljenje Odeljenje za obavljanje limarskih.Boš odeljenje Ova specijalizovana radionica je opremljena probnim stolom za ispitivanje PVP i vrši kontrolu. mašinsku obrada delova agregata i druge strugarske radove.

Pri tome je: Ψmin=OP1.049.079.387 1. Ψi —Ψmin = A1R.990 1.708 0.po kojoj tačke A1 i A2 i tekuća tačka A leže na jednoj pravoj.337 12.708 0.056.8749 1.049.706 αt 51 av gu st se pt em ba r ok to ba r no ve m ba r de ce m ba r ja nu ar fe br ua r ar t m m aj .051.027. Ψmax—Ψmin = A1S.1081 1.072.797 1.740 0.531 0.427 1.070.0559 1.265.500 0.076 866. koja izražava proporcionalnost kateta pravouglih trouglova A1RA i A1SA2.0450 1.132.727 0.Kretanje broja putnika po mesecima Mesec Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar UKUPNO Obim prevoza 1.646 1.8480 0. Ψi=0P.254 1.706 0.0270 1.0472 1.0287 1.300 Transportni Rad ψQi 1.681 0. αti=PA. Kretanje broja putnika po mesecima Tabela 18.0049 0.698 894. Ψmax=OP2.0266 ψUi Qi 0. Rešavanjem determinante dobiće se: αti = αt min + 1300000 1250000 1200000 1150000 1100000 1050000 1000000 950000 900000 850000 800000 ap ril ψi − ψ min (αt max − α min ) ψ max − ψ min ju n ju l 2003 2004 Dijagram 14.0341 1.715 0. αtmax=P2A2.800 0.706 0. αtmin=P1A1.049.0270 1.756 1.243 1.690 1. αti — αtmin=RA i αtmax — αtmin = SA2 Prava kroz dve tačke A1 i A2 definisana je determinantom.

8480 ⋅ (0. Projektom je bilo predviđeno rušenje postojeće hale za korektivno održavanje i na njenom mestu izgradnja nove proširene hale kako bi se omogućilo održavanje zglobnih vozila.8480 αtqi = 0.1081 − 0. što znači da rad najednom RMV ne zavisi od rada na ostalim RMV. Naime.80 to će se primenom obrasca za αti dobiti vrednosti za αt po mesecima u toku godine koje su usklađene sa promenama obima prevoza i transportnog rada. Na hali i na kanalima je predviđana ugradnja rolo vrata. svakodnevno u prepodnevnim časovima. sva RMV je nezavisna. Specijalna podrazumeva da su RMV sa kanalima kako bi se omogućio pristup vozilima sa donje strane. Dodatni efekti postižu se i pravilnim planiranjem rasporeda godišnjih odmora vozača i produženjem radnog vremena vozila.50 + ψqi − 0. ugradnja instalacije za grejanje hale i odvođenje izduvnih gasova.Ukoliko usvojimo da je za vozne parkove PO”Lasta” Smedervo s obzirom na starost voznog parka αtmin = 0.80 − 0.8480 1. Organizacionim merama može se prema iznetom uticati da posledice pojave neravnomernosti budu znatno umanjene pa i eliminisane.50) Ubacujući u izraz redom vrednosti za ΨQi izračuna se promena vrednosti za αti koja je potpuno usklađena sa promenama obima prevoza. neophodne su izmene u samoj organizaciji dolazaka vozila u Tehničko održavanje.50 i αtmax = 0. posle perioda jutarnjeg vršnog opterećenja u saobraćaju. Takođe. 3. Polazeći od činjenice da koeficijenti neravnomernosti ΨQ i ΨU nisu vremenski ni po vrednosti podudarni može se izračunati: αt = αtqi + αtui 2 Primenom izračunate dinamičke vrednosti koeficijenta tehničke ispravnosti voznog parka usklađuje se prevozna sposobnost voznog parka sa neravnomernostima u obimu prevoza i transportnom radu i time postiže ritmičnost u radu voznog parka.7 PREDLOG MERA ZA POVEĆANJE PRODUKTIVNOSTI U TEHNIČKOM ODRŽAVANJU Prošle godine je završena rekonstrukcije hale Tehničkog održavanja. Tehničko održavanje je zakrčeno vozilima tako da je veoma otežano njihovo manevrisanje i obavljanje tehničkih intervencija. Nažalost. prolazna i nezavisna RMV. Pored toga. na kanalima su predviđeni ispusti kako bi se omogućio pristup i rad na motorima na solo i zglobnim vozilima sa podpodnim motorima. U novoj hali su predviđena specijalna. podatke za transportni rad PO”Lasta” Smedervo ne prati i nisam u mogućnosti da uskladim αt sa promenom transportnog rada.1081 i Ψmin=0. Iz tabele je: Ψmax=1. zbog nepoštovanja rasporeda isključivanja i dolaska vozila u Tehničko održavanje. 52 .

posle svakog servisnog pregleda vozilo se upućuje na kontrolni tehnički pregled gde se vrši kontrola kočionog i upravljačkog mehanizma i uočeni nedostaci odmah otklanjaju. Neophodno je povećati nivo radne i tehnološke discipline i definisati odgovornost u svakoj fazi sprovođenja aktivnosti.Naime. Potrebno je sprovesti kontrolu vozila i nakon završene intervencije kako bi se sprečilo da vozilo napusti Tehničko održavanje. a samim tim i bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Potrebno je nastaviti sa kontrolnim tehničkim pregledima. Kako je radna i tehnološka disciplina osnovni uslov za sprovođenje kvalitetnog sistema održavanja potrebno ju je stimulisati novčanim nagradama. Potrebno je dati veći značaj preventivnom održavanju. pri tome se pri redovnom servisnom pregledu vozila vrši detaljan pregled vozila i preventivna zamena dotrajalih delova kako bi se povećala pouzdanost vozila i smanjio broj iznenadnih otkaza. Potrebno je izvršiti nabavku još jednog uređaja za spoljno pranje vozila kako bi se kompletno pranje vozila izvršilo u jednom prolasku vozila i na taj način izbegla sadašnja manevrisanja vozila i zagušenja. a da intervencija nije korektno izvršena.Na taj način se direktno podiže nivo tehničke ispravnosti vozila. preduzimanjem mera protiv radnika sa reklamacijama na izvršene radove i slično. 53 . To je posebno bitno za zglobna vozila jer im je zbog slabijih manevarskih sposobnosti potreban veći prostor i ovu grupu vozila treba planirati za opsluživanje u popodnevnim časovima kada je manji broj ostalih vozila u Tehničkom održavanju.Iz tog razloga je važno poštovati raspored dolazaka vozila u Tehničko održavanje. Potrebno je uvesti detaljniju dnevnu kontrolu vozila i u obimu kako je to tehnologijom propisano. Na taj način bi se smanjio broj iznenadnih otkaza. a samim tip povećala bezbednost svih učesnika u saobraćaju.Sa ovim pristupom se skorije počelo. Potrebno je poboljšati uslove za ličnu higijenu radnika po završenoj smeni.

Izmeritelje i koeficijente vremenskog bilansiranja rada vozila u danima i časovima. PROIZVODNO EKONOMSKI REZULTATI POSLOVANJA PO „LASTA” SMEDEREVO U PERIODU 2000-2003 Dobra organizacija drumskog transporta podrazumeva precizno planiranje i optimalnu organizaciju eksploatacije transportnih sredstava pri procesu transporta putnika i robe. kao i vrednovanje ostvarenih rezultata rada. 2. Tehničko-eksploatacione pokazatelje i izmeritelje rada voziila možemo podeliti na: 1.rastojanje prevoza) • pređeni put vozila i stepen iskorišćenja pređenog puta • stepen iskorišćenja kapaciteta vozila. Izmeritelje iskorišćenja kapaciteta vozila i prevozne sposobnosti voznog parka. Poznavanje nivoa izmeritelja eksploatacije i njihovog uticaja na proizvodnost vozila omogućava preduzimanje potrebnih mera za povećanje proizvodnosti rada transportnih sredstava i izvršavanje transporta uz niže transportne troškove. 5. Precizno planiranje zahteva temeljno izučavanje prevoznih zahteva i uslova pri kojima treba organizovati transport u narednom vremenskom periodu uz analizu ostvarenih rezultata rada vozila u prethodnom periodu. 3. 4.4. Izmeritelje uslova pri izvršenju transportnih procesa.1 PROIZVODNI REZULATATI POSLOVANJA Za potrebe planiranja. 54 . analizu i ocenu efektivnosti rada vozila u drumskom saobraćaju i za putnički i za robni transport uveden je sistem izmeritelja i koeficijenata kojima je omogućeno ocenjivanje stepena korišćenja vozila i voznih parkova u celini. Izmeritelje i koeficijente iskorišćenja pređenog puta. Poznavanje vrednosti izmeritelja eksploatacije transportnih sredstava omogućava određivanje nivoa produktivnosti rada istih i utvrđivanje potrebnih kapaciteta za pravovremeno podmirenje transportnih zahteva klijenata. Rezultativne izmeritelje rada vozila i voznog parka. Za analizu ostvarenih rezultata rada voznog parka koristi se sistem izmeritelja i pokazatelja eksploatacije transportnih sredstava koji definišu sve elemente u procesu rada voznog parka. 4. Pri određivanju transportnog rada voznog parka potrebno je izmeriti elemente koji se odnose na: • vremenski bilans vozila u danima • vremenski bilans vozila u časovima • uslove pri izvršenju transportnih procesa (brzina vožnje.

Koeficijenti bilansiranja pređenog puta su: koeficijent iskorišćenja pređenog puta β i koeficijent nultog pređenog puta ω. • • • • Pogodna metodologija omogućava izučavanje dejstva izmeritelja eksploatacije na proizvodnost i iznalaženje odgovarajućih . kao i proizvodnost vozila W'u. Pod izmeriteljima i koeficijentima bilansiranja pređenog puta podrazumevaju se ukupan pređeni put AK. auto-časova dangube AHd. 55 . koeficijent iskorišćenja voznog parka α. Tu dalje spadaju srednja dužina jedne vožnje sa teretom Kstλ.časova rada AHr. koeficijent iskorišćenja tehnički ispravnog-sposobnog za rad voznog parka α'. Wu i WQ. Pod izmeriteljima iskorišćenja kapaciteta – korisne nosivosti podrazumeva se koeficijent statičkog iskorišćenja korisne nosivosti γ i koeficijent dinamičkog iskorišćenja korisne nosivosti ε.iskrcavanja putnika. broj vožnji sa teretom Azλ. vreme trajanja utovara i istovara tui.organizaciono tehnološknh mera za povećanje proizvodnosti vozila i sniženje cene transporta. prevozna ili transportna brzina Vp. koeficijent iskorišćenja vremena u toku 24 časa ρ i koeficijent iskorišćenja radnog vremena δ. auto-časova vožnje AHw. srednje rastojanje prevoza jedne tone tereta Kstl. kao i vreme trajanja ukrcavanja . pređeni put bez tereta putnika AKp i nulti pređeni put AKn. brzina obrta Vo i eksploatacioina brzina Ve.Sklop svih izmeritelja i pokazatelja omogućava ocenu organizovanosti i intenziteta korišćenja raspoloživih kapaciteta voznog parka i to: • Pod izmeriteljima i koeficijentima vremenskog bilansiranja podrazumevaju se pokazatelji vremenskog bilansiranja auto-dana voznog parka: koeficijent tehničke ispravnosti αt. Rezultativni izmeritelji rada vozila i voznog parka obuhvataju: ostvaren transportni rad U. pređen put sa putnicima AKt. W'Q. zatim pokazatelji i koeficijenti vremenskog bilansiranja auto. U izmeritelje prevozne sposobnosti spadaju težinska karakteristika za transportni rad η i težinska karakteristika za obim prevoza Φ. ostvaren obim prevoza Q. U izmeritelje uslova pri izvršenju transportnih procesa spadaju: srednja saobraćajna brzina Vs. srednje rastojanje prevoza jednog putnika KsPl. koeficijent izmene putnika ηsm. srednja dnevna kilometraža Ksd.

629 66 198 171.519 2.569 13.419 51.058 2001 24.090.074 45.262 209.688.010 15.302.227 3.661 2003 27.059 13.896 12.170 12.400 1460 3.U tabelama 19 i 20 dati su proizvodni rezultati poslovanja od 2000 do 2003.atuokilometri na liniji -AKn .550 13.661 3.946 223.452 66 198 184.031 353.884.957.918 238.181.godine Tabela 19.400 15.autodani inventarski -ADr .prevezeno putnika -αt .554 12.300 49.455 12.642 124.autodani na radu -And .291 128.059 365 3.010 13.569 730 3.702.738 122.904 44.814.402 121.441 12.autodani neispravni -AK .661 12.708 2002 27.autokilometri -AKl .210.650 2.autokilometri nulti -P .841 66 198 165.747 Oznake u tabeli imaju sledeće značenje: -ADi .265.777.422.084 66 198 190.koeficijent tehničke ispravnosti 56 .896 730 3. Proizvodno ekonomski rezultati poslovanja ADi ADs ADr ADn AK AKl AKvan-linije AKn P KM po vozilu Broj linija Broj polazaka (dnevno) Putnika po vozilu Put/ADi 504 Put/ADr 987 KM/ADi 125 KM/ADr 244 265 243 239 140 122 137 991 936 796 523 470 454 2000 25.

13 243.943.513 0.153.0 156.704 29..00 116.375 0.498 0.895 2003 0.457 0.502 0.903 2002 0.0 180.722.64 24.77 126..488 0.0 166.527 0.527 1.39 25.Tabela 20.18 111.260 19.570 0.380 20..30 265.26 243.207 0.40 23.511 0.862.17 0.700 28.570 1.12 0.870 α αt α’ Ahr(h) Ahw(h) ρ δ Vs(km/h) Ve(km/h) β Ksp1 Kspλ Ksd U γ ε ADr ADi ADs αt = ADi ADr α′ = ADs α= Prate se Prate se AHr 24 ADr AHw δ= AHr AK Vs = AHw AK Ve = AHw AKp β= AK U KsP1 = P AKp Kspλ = Azλ AK Ksd = ADr ρ= 22.502 1.24 238.42 104.511 1..727.671 30.635 24.790 30.782 0. Tehnološko .307.30 0.455 0.eksploatacioni pokazatelji rada vozila POKAZATELJI IZRAČUNAVANJE 2000 0.03 0.893.0 141.066 20.20 Kontrolni list P p ⋅ Azλ U ε= p ⋅ AKp γ = 57 .885 2001 0.389.

729 ρ = 0. 58 . U konkretnom slučaju uzeto je prosečno vozilo(sanos -415).♣ Karakterističnim se naziva kompleksni dijagram zavisnosti proizvodnosti rada vozila od izmeritelja koji utiču na proizvodnost. Za 2003. Na osnovu funkcionalnih zavisnosti pune i radne proizvodnosti i izmeriteija rada voznog parka ispitaćemo pojedinačne uticaje ovih izmeriteija na ponašanje proizvodnosti. u voznom parku koje je ostvarilo sledeće prosečne vrednosti parametara.1 Radna proizvodnost broj putnika po autočasu na radu Wp' = p.92⎢ ⎥ 36.34 p = 52 (put/voz) γ = ε = 0.72 4.03 ⋅ 0.50 (h) β=0.γ ⎡ put ⎤ ⎢ ⎥ Kspλ + tui ⎣ hr ⎦ Vs.90 km δ=0. Dijagram se konstruiše za konkretno ostvarene rezultate eksploatacije vozila sa uzimanjem onih vrednosti izmeritelja koje karakterišu rad voznog parka autotransportne organizacije.2.983 ♣ Ovaj metod u upotrebu je uveo LAJDERMAN.90 ⎣ hr ⎦ + 0. godinu: ά= 0.50 35.β Zamenom vrednosti izmeriteija dobija se: Wp' = 52 ⋅ 0.33 ⎡ put ⎤ = 10. Količinska ocena uticaja eksploatacionih izmeritelja na proizvodost rada vozila najpreglednije se dobija metodom karakterističnih dijagrama.983 Vs = 35. Za ispravno rešenje ovog zadatka osnovni preduslov je poznavanje intenziteta i uticaja pojedinih izmeritelja na taj osnovni pokazatelj rada vozila.4.03 (km/h) Kspλ = 36.2 ANALIZA PROIZVODNOSTI VOZNOG PARKA Jedan od glavnih zadataka koji organizatori proizvodnje i transportnih procesa u drumskom transportu stalno moraju ispravno rešavati je preduzimanje potrebnih mera za povećanje proizvodnosti vozila.33 tui= 0.

087γ Wp' (Kstλ ) = Wp' (β ) = 590.30ε Wu ' (β ) = 17.16 1.2.072 + tui 4.983 36.Izražavanjem Wp' u funkciji izmeriteija rada voznog parka dobijaju se sledeće zavisnosti: Wp' ( p ) = 0.16 37.05 + 0.67 p Wu ' (ε ) = 1209.50 Vs Wp' (tui ) = 17.90 Izražavanjem Wu’ u funkciji od izmeritelja rada voznog parka dobijaju se sledeće zavisnosti: Wu ' ( p ) = 7.217 17.210 p Wp' (γ ) = 33.50 + 35.16 0.54 + 0.896 Kstλ + 17.2 Radna proizvodnost voznog parka u putnim kilometrima po autočasu na radu Wu ' = p ⋅ε 1 tui + Vs ⋅ β Kspλ Zamenom vrednosti izmeritelja dobija se: Wu ' = 52 ⋅ 0.07 1 0.03 ⋅ 0.16 1.029 + 0.33 = 399.014 β 59 .50 β Wp' (Vs ) = 17.

34 ⋅ 0.03 Izražavanjem Wp u funkciji izmeritelja rada voznog parka dobijaju se sledeće zavisnosti: Wp( p ) = 0.052 ⋅ p Wp(ρ ) = 7.4 Puna proizvodnost u putnik-kilometru po času inventarskom Wu = α ⋅ ρ ⋅ε ⋅ p 1 tui + β ⋅ Vs Kstλ Zamenom izmeritelja dobija se: Wu = 0.17 + 0.03 36.90 + 0.50 β 4.4.84 1 0.2.20 ⋅ γ 146.706 36.50 0.25 1.729 ⋅ 0.71 ⋅ α Wp(γ ) = 8.2.3 Puna proizvodnost voznog parka u broju putnika po času inventarskom Wp = p ⋅ ρ ⋅α ⋅ γ Kspλ + tui β ⋅ Vs Zamenom izmeritelja dobija se: Wp = 52 ⋅ 0.46 Wp(Kspλ ) = Kspλ + 17.34 ⋅ 0.05 + 0.25 37.96 ⋅ ρ Wp(α ) = 3.54 + 0.50 Vs 4.983 ⋅ 35.217 Wp(β ) = Wp(Vs ) = 4.90 60 .33 ⋅ 52 = 98.983 ⋅ 35.33 = 2.729 ⋅ 0.

04 123.1 0.82 239.40 440.51 967.16 375.40 49.7 0.74 Vs 32 33 34 35 36 37 38 39 40 Wu(Vs) 92.83 382.ε 0.84 Wu(ε) 59.13 95.84 209.99 106.25 Wu (Kspλ ) = 0.3 p 47 48 49 50 51 52 53 54 55 W’u(p) 360.4 0.1 0.73 38.014 Vs 4.6 0.9 1.88 390.19 76.8 100.8 0.48 Tui 0.85 Vs 32 33 34 35 36 37 38 39 40 W’u(Vs) 374.3 0.50 0.5 0.83 Wu (tui ) = 1.00 102.0 Wu’(β) 107.5 0.50 422.55 203.4 0.38 238.41 94.49 114.13 59.72 604.25 305.Izražavanjem Wu u funkciji izmeritelja rada voznog parka dobijaju se sledeće zavisnosti: Wu (α ) = 135.25 1.80 378.05 1107.8 1.49 371.84 398.95 98.70 54.2 0.17 398.26 106.91 88.ε 0.6 0.51 414.9 1.017 + 0.2 0.15 413.92 ρ Wu (ε ) = 299.60 104.33 275.27 67.37 430.0 Wu(ά) 27.5 0.69 99.92 119.β.79 269.78 P 47 48 49 50 51 52 53 54 55 Wu(p) 89.77 299.83 96.67 100.25 0.5 0.76 Tabela 22.7 0.79 483.26 Kspλ) 28 31 34 37 40 43 46 50 53 W’u(Kspλ) 366. Promena pune proizvodnosti Wu u funkciji izmeritelja ά.14 40.25 107.029 + 0.00 446.74 261.2 0.6 0.54 406.8 0.8 1.7 0.60 61 .50 391.90 p 156.81 92.68 84.74ε Wu ( p ) = 1.07 + tui Wu (β ) = Wu (Vs ) = 4.3 0.80 Kspλ) 28 31 34 37 40 43 46 50 53 Wu(Kspλ) 88.47 106.22 380.59 341.0 W’u(tui) 540.54 122.71 357.87 75.ρ.80 461.63 420.03 + Kspλ Tabela 21.1 95 96.28 116.44 1088.29 309.16 402.68 Wu(ρ) 58.60 83.68α Wu (ρ ) = 290.4 0.27 497.3 0.6 0. Promena radne proizvodnosti Wu’ u funkciji izmeritelja β.83 383.95 89.58 91.3 91.37 1209.24 392.97 428.18 421.50 Tui 0.9 98.3 0.014 β 4.65 725.49 368.71 100.86 362.09 103.11 135.59 102.84 406.98 108.37 145.25 399.58 846.2 93.84 81.83 290.28 68.0 Wu(tui) 134.46 174.78 98.18 435.7 0.62 403.92 155.89 93.70 102.90 149.83 94.07 W’u(ε) 241.34 338.64 413.87 179.66 97.06 198.18 87.64 232.4 0.2 0.92 Wu(β) 26.52 430.44 104.

4 0. Promena pune proizvodnosti Wu (pkm/hi) 62 .76 98.83 88.55 68.74 84.84 130 135.92 98.9 96.3 134.78 104.95 92.13 119.9 99.26 103.8 107.7 88.84 100.6 98.68 290.19 179.84 130 81.37 49.59 100 96.74 107.41 174.84 130 Dijagram 15.89 98.99 100.18 26.8 1 27.54 232.84 299.78 95.84 130 54.2 0.79 104.58 239.66 93.6 0.14 58.Promena pune proizvodnosti Wu (pkm/hi) 350 325 300 275 250 225 200 175 150 125 100 75 50 25 0 α ρ β ε Vs Kspλ P tui A-A B-B 0.73 59.81 89.84 130 108.5 75.47 98.04 98.27 116.1 114.

8 399.2 107.15 413.83 366.44 406.07 341.4 357.07 Dijagram 16.4 0.86 360.51 420.49 967.8 1 198.6 0.07 0.22 540.5 402.97 430.49 374.Promena radne proizvodnosti Wu u funkciji izmene izmeritelja (pkm/hr) 1300 1200 1100 1000 900 800 700 600 500 400 300 200 100 0 β ε P Vs Kspλ tui A-A 0.07 1209.48 305.92 241.29 725.07 399.58 391.84 392.38 483.3 421.62 461.83 390.34 399.17 406.72 375.85 435.6 399.52 399.07 275.27 399.26 446. Promena radne proizvodnosti Wu u funkciji izmene izmeritelja (pkm/hr) 63 .

Sledeci koeficijent koji utiče na povećanje Wu je koeficijent iskorišćenja inventarskog voznog parka (α) koji je u 2003.ε=0.25.3 ANALIZA FINANSIJKIH REZULTATA POSLOVANJA PO”LASTA” SMEDEREVO Osnovni uslov za sagledavanje poslovanja je utvrđivanje transportnih troškova. godini iznosio 0. • Specijalizaciju transportnih kapaciteta u skladu sa zahtevima transportnog tržišta radi postizanja veće produktivnosti rada vozila i povoljnijih finansijskih rezultata poslovanja. Da bi se dostigao nivo proizvodnosti od 135(pkm/hi) treba da budu sledeće vrednosti parametara: ρ=0. 4. nedostacima u organizaciji eksploatacije. • Analizu uzroka nezadovoljavajućih rezultata eksploatacije transportnih kapaciteta i preduzimanje potrebnih mera za postizanje višeg nivoa izmeritelja eksploatacije. α=0. (vreme danguba) uticalo bi se na povećanje proizvodnosti.95. Stalno praćenje kretanja troškova poslovanja omogućava pravovremeno uočavanje nedostataka i njihovo otklanjanje bilo da se radi o održavanju i opravkama vozila. davanjem popusta na povratne karte. Nedovoljno iskorišćenje korisne nosivosti utiče na gubitak transportnog rada i to sve više što je rastojanje prevoza veće. Dok se ne omogući bolje snabdevanje rezervnim delovima i obnova postojećeg voznog parka teško se može uticati na povećanje ovog koeficijenta. a zavisi od koeficijenta tehničke ispravnosti (αt). tui=0. Koeficijentom iskorišćenja voznog parka ocenjuje se stepen mobilnosti voznog parka.Istovremeno se olakšava pronalaženje mogućnosti za poboljšanje poslovanja. upoređivanje postignutih rezultata u određenom vremenskom periodu sa prethodnim vremenskim periodom. povećanim troškovima poslovanja ili nedostacima pri radu komercijale na upošljavanju voznog parka.ostali parametri nemaju veliki uticaj na povećanje proizvodnosti. U datim uslovima eksploatacije povećanjem koeficijenta iskorišćenja vremena u 24 časa (p) i povećanjem koeficijenta dinamičke iskorišćenosti vozila postiže se najefikasnije povećanje Wu. Smanjenjem parametra tui. Praćenje nivoa troškova daje mogućnost sagledavanja problema vezanih za organizaciju rada voznog parka. Na vrednost (p) može se uticati organizacionim merama tj. Koeficijent dinamičkog iskorišćenja vozila (ε) definisan je odnosom stvarnog transportnog rada prema mogućem transportnom radu.34 ili nešto više od 8 časova. U 2003. On je definisan redom vožnje i popunjenošću vozila. godini koeficijent iskorišćenja vremena u 24 časa (p) iznosio je oko 0.Analizirajući promenu pune proizvodnosti Wu u funkciji izmene izmeritelja zaključujemo da brzinu promene proizvodnosti definiše nagib krive. Poznavanje nivoa ostvarenih troškova i cena po jedinici transportnog rada omogućava: • Analizu postignutih rezultata autotransportne organizacije sa utvrđivanjem structure troškova poslovanja. popusta na studentske pojedinačne karte ovaj koeficijent se može povećati. produžavanjem radnog vremena sa jedne na veći broj smena. Uvođenje novih linija delovaće na povećanje ovog koeficijenta.57. i uspešnije upravljanje transportnim procesom. 64 . Time se obezbeđuje operativno upravljanje radom autotransportne organizacije u celini.44.45. kao i racionalnije planiranje rada u budućem vremenskom periodu. Boljom poslovnom politikom tj.

000 PRIHOD-RASHOD -3.14 DIN/RADNIKU 103.202.746. godina GODINA 1999 2000 2001 2002 2003 UKUPAN PRIHOD 48.16 21.12 289.06 DIN/ADR 3482.529.82 1.508.87 0. Prodajna cena proizvodnje 1999. Upoređivanje nivoa troškova i cena po jedinici transportnog rada raznih vidova saobraćaja.06 Tabela 24.000 116.405.-2003.31 4.325.88 15.94 0.26 65 .80 DIN/RADNIKU 109.12 -106.• • Upoređenje postignutih rezultata autotransportne organizacije sa rezultatima drugih autotransportnih organizacija i iznalaženje uzroka lošijeg rezultata.097.07 DIN/PUTNIKU -0.71 -1.43 37. Izmeritelji rada u periodu 1999.091.869.252.-2003.000 -49.44 4.000 234.07 1.72 Tabela 25.402.253.29 -1. Cena koštanja jedinice proizvodnje 1999.90 -36.000 284.892.756.003.911.119.000 PRIHOD/RASHOD 0.44 -1.64 681.67 4.153.08 19.000.061.83 DIN/ADI -139.34 DIN/RADNIKU -6.000 133.85 -280.51 643.2003.46 9.67 3.797.071.140.87 -765. godina ostvareni su sledeći finansijski rezultati (tabelarno prikazano u prilogu diplomskog rada).457.99 572.150.000 263.734.132. godine(ukupan rashod) GODINA 1999 2000 2001 2002 2003 DIN/KM 20.94 DIN/PUTNIKU 4.279.301.531.00 10.87 DIN/PUTNIKU 5. odnosno preduzimanje mera da dobro poslovanje u prethodnom periodu bude još bolje u narednom periodu.469.000 UKUPAN RASHOD 51.410.70 18.29 DIN/ADR 3.459.58 71.235.-2003.86 DIN/ADI 2.54 3.54 DIN/VOZILU 826.012. Prema podacima dobijenim iz PO “Lasta” Smederevo za period 1999 .35 DIN/VOZILU 877.21 253.742.-2003.979.371.58 76.19 DIN/VOZILU -51.63 37.69 DIN/ADI 2.338.926.70 9.93 -3.01 5.90 11.866.281.15 604.38 23.47 8.godine (ukupan prihod) GODINA 1999 2000 2001 2002 2003 DIN/KM 19. Razlika prodajne cene i cene koštanja (prihod-rashod) GODINA 1999 2000 2001 2002 2003 DIN/KM -1.809.278.050.947.35 -13.050.21 -5.897.090.23 227.000 +15.23 63.864.24 DIN/ADR -202.000 278.81 18.84 42.603.00 194.394.41 1.29 9.10 22.00 10.14 75.85 222.30 -4. na osnovu kojih je izračunata ekonomičnost. Finansijki rezultati poslovanja u periodu 2000.169.383.315.612.087. godina prikazani su u sledećim tabelama: Tabela 23.11 17.76 7.000 -16.00 -767.88 6.263.55 Tabela 26.03 498.515.

godinu.456.734.687. godini..godinu nisu dostupni.000.godinu i učešća pojedinih stavki u ukupnim prihodima odnosno rashodima. godinu iznosio 278.000.406. Iz rezultata poslovanja preduzića vidimo da je ukupan prihod za 2003.00 dinara.491. Podaci za 2001. najveće učešće u prihodima imaju sledeće stavke: 611002 prihod od mesečnih karata (fak.74 • 523000 troškovi doprinosa na zarade i naknada zarada 14.Razlika prodajne cene i cene koštanja data je u tabeli 23 (∆ΰ =ΰpr – ΰras).43 • 540000 amortizacija po zakonom propisanim stopama 25.000.105. Učešće pojedinih stavki u ukupnim prihodima Najveće učešće u ukupnim rashodima imaju sledeće stavke: • 520000 troškovi neto zarada zaposlenih 59.3718% učešće pojedinih stavki u ukupnim prihodima 18% 52% 1% 1% 611000 611002 611080 611200 28% ostalo Dijagram 17.153. godini. Pozitivan predznak predstavlja dobit (akumulaciju).2002.271. a negativan gubitke u poslovanju. Na osnovu razmatranja elemenata ukupnog prihoda troškova poslovanja za 2003.00 dinara što znači da je ostvarena dobit od 15.95-28% 611000 prihod od linijskog saobraćaja od prodatih karata(mesečnih) 97. Dobit je ostvarena samo u 2003.323.00 dinara dok su ukupni rashodi 263.realizacija) 149. gubitak je ostvaren u 1999.341.640.824. U prilogu ovog diplomskog rada dati su rezultati poslovanja PO”Lasta” Smederevo za 2003.68 66 .657.30 • 511400 utrošeni delovi za popravku 22.498.612.2000.

000.722.153.000.00 UKUPNI PRIHODI 278.00 • Neposlovni i vandredni prihodi 2. U stalne troškove spadaju: .KASKO osiguranje vozila .kamate za kredit vozila ..954.001. mater.00 • Finansijski prihodi 4.000.BLD .. Stalni troškovi se formiraju po vremenu i nezavisni su od pređene kilometraže.00 • Rashodi dir.000.fondovi .amortizacija vozila .učešće u ukupnim rashodima 53% 5% 9% 520000 23% 10% 540000 511400 523000 ostalo Dijagram 18.000.obavezno osiguranje vozila .00 • Neposlovni i vandredni rashodi 2.ostale ugovorne i zakonske obaveze iz dohotka 67 . tr.000.000.naknade za korišćenje javnih puteva . Učešće u ukupnim rashodima Vidimo da su ukupni prihodi podeljeni u tri grupe: • Poslovni prihodi 279.režijski troškovi .00 Rashodi su podeljeni u pet grupa: • Poslovni rashodi 259.0 Radi dalje analize potrebno je troškove podeliti na stalne i promenjive.00 • Finansijski rashodi 935.300.064.000.taksa za tehnički pregled vozila .investiciono održavanje vozila .918.000.00 • Drugi poslovni rashodi 218.612. 41.00 UKUPNI RASHODI 263.299.000.

troškovi goriva .688.497. 68 .Promenljivi troškovi su troškovi koji zavise od ostvarenog pređenog puta odnosno pređenih kilometara. ∑ Θ = Θs + Θp [din] Θs .227 ⎣ km ⎥ ⎦ υp = Jedan od osnovnih zadataka zaposlenih u autotransportu je sniženje cene transporta.28⎢ 24 ADi 24 ⋅ 27.1 Analiza uticaja izmene izmeritelja eksploatacije na jedinične troškove transporta Da bi izvršili analizu uticaja izmene izmeritelja na jedinične troškove transporta potrebno je da prvo odredimo učešće stalnih i promenijivih troškova u strukturi troškova.000.dnevnice .putarina 4.502.promenljivi troškovi Θ .152.troškovi maziva .ukupni troškovi Sa porastom broja pređenih kilometara godišnje po vozilu ukupni troškovi vozila rastu. Θp = 86.stalni troškovi Θp .6732Θ υs = Θs 177. a takođe raste i učešće promenijivih troškova u odnosu na stalne.82 ⎡ din ⎤ = = 23.20 ⎡ din ⎤ = = 273.troškovi za tekuće održavanje .010 ⎣ hi ⎥ ⎦ Θp 86.3268Θ Θs = 177.putni i ostali troškovi vozača .3.152.32⎢ AK 3.Analiza dejstva izmeritelja eksploatacije na cenu jedinice transportne proizvodnje vrši se pomoću kompleksnog dijagrama promene cene transporta.82[din] = 0.497.20[din] = 0. U promenljive troškove spadaju: . godinu.troškovi delova i materijala .troškovi autoguma . Za uspešno izvršenje tog zadatka potrebno je utvrditi kakav uticaj na cenu transporta imaju pojedini izmeritelji.000. a ovaj odnos ćemo odrediti analitički na bazi podataka o strukturi prihoda i rashoda za 2003.502.

32⎢ ⎥ ⎣ km ⎦ ⎡ din ⎤ υs = 273.983 ⋅ 35.729 ⋅ 0.03 + 36.28⎢ ⎥ ⎣ hi ⎦ Analitička vrednost: υu = 1 p ⋅ε ⎡ υs ⎛ 1 tui ⎞ υp ⎤ ⎜ ⎢ ⎟ ⎜ β ⋅ Vs + Kspλ ⎟ + β ⎥ ⎠ ⎣α ⋅ ρ ⎝ ⎦ ⎡ din ⎤ ⎢ pkm ⎥ ⎣ ⎦ υu = ⎡ din ⎤ ⎡ 273.729 β = 0.03(km / h ) p = 52( put / voz ) Kspλ = 36.34 Vs = 35.90 ⎟ + 0.983 ρ = 0.4.50 ⎞ 23.3.50(h ) ⎡ din ⎤ υp = 23.34 ⎜ 0. 69 .28 ⎛ 1 1 0.72 tui = 0.33 ⎣ ⎠ ⎝ ⎦ ⎣ ⎦ Empirijska vrednost: υu = Θs + Θp =O U ⎡ din ⎤ ⎢ pkm ⎥ ⎣ ⎦ Pošto u PO”Lasta” Smederevo ne prate (pkm) tj.32 ⎤ ⎢ 0.983 ⎥ = 4.90(km ) γ = ε = 0. godinu: α = 0.2 Promena cene transporta po putnik-kilometru u funkciji promene izmeritelja eksploatacije Prosečno vozilo u voznom parku ostvarilo je sledeće vrednosti izmeritelja za 2003.trasportni rad. nismo u mogućnosti da proverimo slaganje empirijske i analitičke metode.100 ⎢ pkm ⎥ 52 ⋅ 0.33 δ = 0.

299 52 ⋅ 0.153.32 ⋅ 36.729 ⋅ 0.46 ⎢ ⎥ ⎣ put ⎦ 12.238 + 1.03 0.117 + 1.33 ⎣ 0.383 υ (Kspλ ) = Kspλ υ (Vs ) = υ (tui ) = tui ⋅ 0.3.454 ε 4.983 ⋅ 35.376 0.000 = = 21.34 ⎝ 0.376 1.90 ⎞ 23.406 p 0.3 Promena cene transporta po prevezenom putniku u funkciji promene izmeritelja eksplatacije υp = Analitička vrednost: ⎞ υp ⋅ Kspλ ⎤ 1 ⎡ υs ⎛ Kspλ ⎜ ⋅⎢ + tui ⎟ + ⎥ ⎟ p ⋅ γ ⎣α ⋅ ρ ⎜ β ⋅ Vs β ⎠ ⎝ ⎦ ⎡ din ⎤ ⎢ put ⎥ ⎣ ⎦ υp = ⎡ 273.005 α ρ + 1.50 ⎟ + ⎜ ⎢ ⎥ = 151.265.Izražavanjem υu u funkciji izmeritelja rada dobijaju se sledeće zavisnosti: υu (α ) = υ (ρ ) = υ [β ] = 2.359 β + 0.90 ⎤ + 0.300 P 70 .003 0.383 υ ( p) = υ (ε ) = 72.935 + 1.379 Vs 0.006 + 1.28 ⎛ 1 36.983 ⎦ ⎠ ⎡ din ⎤ ⎢ put ⎥ ⎣ ⎦ Empirijska vrednost: υp = ⎡ din ⎤ Θs + Θp 263.

03 36.265.773 υp(Kspλ ) = 3.153.747 Vs υp ( p ) = υp(γ ) = υp(α ) = 50.983 ⎞ din + ⎜ ⎟ + 23.773 υp ( ρ ) = υp(β ) = 34.272 + 31.227 AK Razlika između analitičke i empirijske vrednosti iznosi ∆ΰp=1.627 ⎡ ⎤ ⎢ km ⎥ 0.325 + 63.503 υp(Vs ) = + 82.179 ρ β + 50.688.904.882 p 2400.723 din.974 Promena cene transporta po pređenom kilometru u funkciji promene eksploatacije υak = Analitička vrednost: υs ⎛ 1 tui ⋅ β ⎞ ⎛ din ⎞ ⎜ + ⎜ Vs Kspλ ⎟ + υp ⎜ km ⎟ ⎟ α ⋅ρ ⎝ ⎠ ⎝ ⎠ υak = 273.35 ⎢ ⎥ ⎣ km ⎦ 3. 71 .32 = 69.50 ⋅ 0.974 υp(tui ) = 119.000 = = 71.000 = = 22.72 ⎢ ⎥ ⎣ put ⎦ 12.300 P Izražavanjem υp u funkciji izmeritelja rada voznog parka dobijaju se sledeće vrednosti: 7.Ukupan prihod: υp = ⎡ din ⎤ UP 278.729 ⋅ 0..612.233Kspλ + 31.284 α + 50.28 ⎛ 1 0.166 γ 73.90 ⎠ ⎣ ⎦ Empirijska vrednost: υak = ⎡ din ⎤ Θp + Θs 263.948tui izmeritelja 117.34 ⎝ 35.

1 ΰαk(td) 64.70 56.92 75.6 0.653 Vs υak (Kspλ ) = υak (tui ) = 29.294 Za analizu uticaja izmene eksploataciono .83 57.294 υak (β ) = 15.4 0.72 65.52 60.5 0.07 β 0.29 61.8 0. na osnovu kojih će biti konstruisan dijagram troškova.3 0.72 90.15 72 .612.32 + 23.9 1.tehničkih parametara na cenu koštanja prevoza putnika po kilometru najpre formiramo tabele vrednosti.00 40.56 66.49 73.294 Kspλ 1.758 + 23.73 84.08 Ρ 0.6 0.0 ΰak(ρ) 102.15 65.2 0.8 0.4 0.67 87.58 71.4 0.5 0.56 45.54 ⎢ ⎥ ⎣ km ⎦ 3.35 65.77 71.2 0.102.73 Vs 27 31 35 39 43 47 51 55 59 ΰ(Vs) 78.81 43.47 63.90 67.98 72.38 59.436β + 55.23 69.11 135.55 65.60 Kspλ 31 34 37 40 43 46 49 52 55 ΰak(Κspλ) 72.22 69.5 0.7 0.8 0.688.6 0.0 ΰak(β) 58.9 1.558 υak (Vs ) = + 37.227 AK α 15.9 1.68 54. Promena cene transporta po pređenom kilometru u funkciji izmeritelja eksploatacije α 0.6 0.3 0.7 0.0 ΰak(α) 192.84 79.81 49.7 0.10 67.01 64.3 0.84 67.27 57.05 75. Tabela 27.64 69.9 1.37tui + 55.907 + 55.04 69.745 ρ 541.5 0.94 68.11 59.000 = = 75.32 ⎡ din ⎤ UP 278.80 62.86 78.3 0.34 tui 0.92 61.85 107.4 0.0 1.8 0.24 63.Ukupan prihod: υp = υak (α ) = υak (ρ ) = 33.2 0.7 0.81 39.79 81.07 66.19 70.11 67.

627 65 0.8 65.68 61.11 69.27 81.05 58.627 65 Dijagram 19.29 75.72 62.49 64.54 66. Promena cene transporta po pređenom kilometru 73 .927 65 0.2 192.86 69.77 78.08 39.35 59.38 72.65 64.34 84.07 70.11 102.73 65.15 56.98 69.9 63.6 79.627 65 1 57.56 67.67 69.52 43 67.47 69.15 69.4 107.94 69.73 69.627 65 0.58 49.Promena cene transporta po pređenom kilometru 200 180 160 140 cena 120 100 80 60 40 20 α ρ β Κspλ Vs tui A-A B-B 0.

zatim povećanjem koeficijenta iskorišćenja inventarskog voznog parka (α).627(din/km). saobraćajna brzina (Vs) i koeficijent iskorišćenja pređenog puta (β) nemaju veliki uticaj na promenu cene transporta po pređenom kilometru. Nivo linija troškova po kilometru iznosi 69. potrebno je: povećati vrednost koeficijenta iskorišćenja 24 časa na ρ =0.35h.B) koja predstavlja liniju smanjenja troškova za 4. koji zavisi od koeficijenta tehničke ispravnosti (αt) i smanjenjem ukupnih vremenskih gubitaka (tui).92 (što je sa ovakvim voznim parkom teško izvodljivo) odnosno smanjiti vremenske gubitke na tui =0.39 povećati vrednost koeficijenta iskorišćenja inventarskog voznog parka na α=0.627(din/km) .(linija A . Da bi se postiglo sniženje nivoa troškova na niži nivo od 65.A).00(din/km). Promena parametara srednje dužine vožnje sa putnicima (Kspλ). 74 .Analizirajući dijagram utvrđujemo da se u datim uslovima eksploatacije smanjenje cene transporta po kilometru može ostvariti povećanjem koeficijenta iskorišecnja vremena u 24 časa (ρ). (lnija B .

Ova grupa izmeritelja ne utiče na promenu stalnih troškova. normiranje troškova goriva. a zavisni su od stepena aktivnosti autotransportne organizacije spadaju: povećanje proizvodnosti vozila i eksploatacije istih. primena savremenog oblika i metoda organizacije transportnih procesa. U faktore koji utiču na cenu transporta. Tu spadaju zakonske i ugovorene obaveze.TEHNOLOŠKIH MERA ZA USPEŠNIJE POSLOVANJE PREDUZEĆA Na cenu transporta ima uticaj veliki broj faktora koji mogu biti zavisni ili nezavisni od stepena aktivnosti autotransportne organizacije. cena po jedinici transportne proizvodnje menja se usled izmene učešća stalnih troškova u jedinici proizvodnje. Prema intenzitetu uticaja na transportne troškove sve eksploataciono tehničke izmeritelje iskorišćenja transportnih sredstava možemo podeliti na dve grupe. usavršavanje organizacije utovarno-istovarnih operacija.PREDLOG ORGANIZACIONIH I TEHNIČKO . Ovde je potrebno dodati da pokazatelj korisna nosivost vozila .kapacitet autobusa neznatno utiče na ukupan pređeni put. usavršavanje sistema nagrađivanja prema ostvarenim rezultatima rada. 75 . ali da je njegovo delovanje na proizvodnost vozila i povećanje obima transportne proizvodnje značajno. savremeno i operativno planiranje transporta tereta i putnika. autoguma i materijala za održavanje vozila radi ušteda na troškovima. Kao rezultat. S promenom eksploataciono-tehničkih izmeritelja druge grupe menja se ukupan pređeni put vozila i obim transportne proizvodnje u broju prevezenih putnika. Pri tome svi eksploatacioni izmeritelji nemaju ravnomeran uticaj na sniženje transportnih troškova. maziva. Sa promenom ovih izmeritelja upravo proporcionalno se menja i obim jedinica transportne proizvodnje. auto-guma. mehanizacija utovarno-istovarnih operacija. rezervnih delova i materijala). Cena po jedinici transportne proizvodnje menja se usled izmene učešća stalnih troškova u jedinici transportne proizvodnje.5. ostvarenim putnik kilometrima. Promena nabavne vrednosti osnovnih sredstava . U skladu sa nastalim izmenama proporcionalno se menjaju i promenljivi troškovi. Većina navedenih faktora odražava se poboljšanjem nivoa eksploataciono-tehničkih izmeritelja iskorišćenja vozila koji neposredno utiču na povećanje proizvodnosti vozila i sniženje troškova transporta. zatim promene cene materijalnih i tehničkih resursa (porast cena goriva. U prvu grupu svrstani su izmeritelji koji utiču na ukupan pređeni put vozila. U faktore koji utiču na cenu transporta.rastući karakter u ceni jedinice proizvodnje. poboljšanje kvalifikacione strukture vozačkog i radioničkog osoblja. a time i upravo proporcionalno utiču na sumu promenljivih varijabilnih troškova. dok stalni troškovi za posmatrani kapacitet ostaju neizmenjeni. Sa porastom vrednosti eksploataciono tehničkih izmeritelja obe grupe (osim izmeritelja tui gde je delovanje obrnuto) stalni troškovi po jedinici rada imaju degresivniopadajući karakter. a nezavisni su od stepena aktivnosti autotransportne organizacije ubrajaju se elementi troškova koji su posledica određenih uslova privređivanja.vozila i stopa amortizacije takođe spadaju u faktore nezavisne od stepena aktivnosti autotransportne organizacije. usavršavanje sistema upravljanja transportnim procesima i organizacije rada vozača. O toj činjenici se mora voditi računa pri razradi mera za sniženje transportnih troškova. povećanje stepena tehničke ispravnosti vozila. Pri opadanju vrednosti eksploatacionih izmeritelja (osim tui gde je delovanje obrnuto) stalni troškovi imaju progresivni .

istovaru tui Srednja saobraćajna ili m Kapacitet vozila Hr γ Koeficijent statičkog i ε dinamičkog iskorišćenja autobusa β eksplataciona brzina Rastojanje prevoza putnika Vs Ve Kstλ KsP1 Koeficijent iskorišćenja pređenog puta Slika 9.Eksplataciono-tehnički izmeritelji I Proporconalno menjaju sumu promenljivih troškova II Neznatno utiču na sumu promenljivih troškova Koe. Uticaj eksplatacionih izmeritelja na cenu transporta 76 .iskorišćenja voznog parka Dnevno radno vreme Dnevno radno vreme na utovaru.

41 1.918.Radi boljeg pregleda u narednim tabelama biće predstavljeni samo oni troškovi(prihodi) čije je učešće u ukupnim više od 1% .10 U UČEŠĆE U% 0.74 3.35 58.547.476.Troškovi sa učešćem većim od 1% KONTO 511 511400 512100 557 520000 52 513 513000 513100 513120 513130 532 VRSTA TROŠKOVA Troškovi materijala za izradu i troškovi ostalog materijala(režijskog) Utrošeni delovi za popravku Otpis auto guma Doprinosi Troškovi NETO zarada zaposlenih Troškovi zarada Troškovi goriva i energije Utrošena električna energija Utrošeno dizel gorivo Utrošen ogrev Utrošeno mazivo.21 1.42 540 Ostali troškovi zastupljeni su sa manje od 1 posto.212.308.623.403.000.13 0.37 149.135.77 5.105.067.501.95 13.68 14.50 19.000 8.81 4.42 59.560.35 1.41 0.537.273.635.00 3.779. 8.682.54 1.305.154.000 1.92 34.000 2.549.55 97.14 0.105.902.43 86.258.138.16 8.067.35 0.41 9.198.498.55 935. Tabela 29.130.109.663.068.244.55 32.41 51.74 4.86 2.89 22.20 1.122.188.60 3.83 77 .36 3.000 3.949.313.00 25. Tabela 28.687.105.98 22.89 22.38 0.08 2.588.491.270.27 1.734.271.94 UČEŠĆE U % 3.854.Kroz predstavljenu strukturu troškova i prihoda (prilog diplomskog rada) vidimo da postoji veliki broj različitih stavki koje utiču na ukupan prihod i ukupne troškove.406.ostali derivati Troškovi proizvodnih usluga Troškovi usluga na investicionom održavanju Troškovi za usluge u prometu Naknade za korišćenje perona Troškovi amortizacije Amortizacija po zakonu propisanim stopama Nematerijalni troškovi Deo dohotka za premije osiguranja za osnovna sredstva Finansijski rashodi Neposlovni i vanredni rashodi Troškovi prema omladinskoj zadruzi UČEŠĆE U DIN.60 1.46 0.111.549.96 53.844.93 9.341.64 1.Prihodi sa učešćem većim od 1% KONTO 601 611000 611002 611010 611080 611200 673000 VRSTA PRIHODA Prihod od prodaje robe Prihod od linijskog saobraćaja Prihod od mesečnih karata Prihod od vanlinijskog saobraćaja Prihod od karata u međugradskom prevozu Prihod od hrane i ostalo Prihodi iz ranijih godina UČEŠĆE DINARIMA 2.65 6.30 8.112.40 26.824.38 5.49 15.640.09 1.11 0.

Način na koji se može poboljšati ekonomska slika preduzeća je sledeći: .1 MERE ZA POVEĆANJE UKUPNIH PRIHODA Da bi prihod bio veći potrebno je uraditi sledeće: • Najveću stavku u ukupnim prihodima predstavlja broj prodatih mesečnih karata čak 53. što je loš učinak. godini ostvarila dobitak od 15. sa 5 srednjih i 18 osnovnih škola predstavlja veliko tržište gde „Lasta“ Smederevo ne sme da dopusti drugim transportnim preduzećima da preuzmu prevoz na toj teritoriji.866 miliona dinara to je veliki uspeh. • Ukupan prihod od prodaje usluga u vanlinijskom saobraćaju je 4. Pogotovo kod organizovanja đačkih ekskurzija i prevoza za treća lica treba davati popuste i dobrim vozilima obezbediti dugogodišnju saradnju. PO“Lasta“ Smederevo omogućila je studentima mesečne karte po beneficiranim cenama ali nije uzela u obzir studente koji ne putuju svakodnevno za Beograd i koji tom prilikom koriste usluge „Jugoprevoza“. izgled) reklamacije. ugovorenoj kilometraži ali i uzeti u obzir da li se radi o stalnom klijentu.povećanje prihoda . Cenu prevoza treba prilagoditi kvalitetu vozila. • Međugradski saobraćaj učestvuje u ukupnim prihodima sa samo 2. • Sektor održavanja osposobiti za pružanje usluga trećim licima. Postoji polazak za Valjevo ali ne postoji pravac ka Zlatiboru (jednom od najposećenijih turističkih mesta).godini poslovala sa gubitkom od 49. Na osnovu tabela (u prilogu diplomskog rada) ukupnih prihoda i troškova izvršena je analiza.Međugradski saobraćaj treba da učestvuje sa minimum 10%.74%. 5. Jako je bitno da se za slobodne vožnje šalju najbolja vozila i najiskusniji vozači. sugestije • Mora da se povede mnogo više računa o klijentima: • Uvesti nove linije (prema zapadnoj Srbiji). 78 .PO "Lasta" Smederevo je u 2003. predložene su i sagledani efekti koji bi se postigli u tom slučaju.86% od ukupnog prihoda. Studentima je omogućen još jeftiniji prevoz.kao najbolja varijanta je povećanje prihoda i smanjenje troškova istovremeno. Auto transportno preduzeće Jugoprevoz iz Velike Plane je upravo popustima do 30% na povratne karte pridobilo veliki broj putnika.Taj broj treba zadržati poštovanjem dogovorenog reda vožnje.21%. • Podići higijenu u vozilima na viši nivo. U saradnji sa turističkim agencijama mogao bi se povećati prihod u vanlinijskom saobraćaju u zemlji i inostranstvu. Smederevo je potpuno ne povezano sa zapadnom Srbijom. S obzirom da je u 2002.459 miliona dinara. Boljom poslovnom politikom i davanjem popusta na povratne karte znatno veći broj putnika će koristiti usluge PO”Laste” Smederevo. Smederevo kao veliki grad sa velikim brojem sportskih društava.smanjenje troškova . planinarskih društava. osoblje (stav.

To se može postići: utvrđivanjem stvarne potrošnje autobusa i statističkim praćenjem na kojim linijama rade vozila. • Smanjenje potrošnje goriva. posebno administrativno upravnih.5.boljim odnosom prema poslu postiglo bi se smanjenje kazni i penala koji se plaćaju za greške i ne izvršene poslove.918. Smanjenje se može postići: . Troškovi održavanja čine 9% ukupnih troškova. Da bi utvrdili koji je to broj suvišnih radnika i koja su to radna mesta potrebno je da svaki pooslovođa daje svakodnevne izveštaje o učinku svakog radnika.11% od ukupnih. da li postoji uticaj konfiguracije terena ili je u pitanju način vožnje vozača. • Smanjenje indirektnih (režijskih) troškova. 79 . • Obnavljanjem voznog parka. Uvesti sistem nagrada i kazni za neodgovorne vozače. Troškovi zaposlenih čine 33% ukupnih troškova. obnavljanjem voznog parka Troškovi goriva učestvuju u ukupnim prihodima u sa 19. Tada se vozila nalaze u periodu “zaraze” i javljaju se veoma česti otkazi.46%.2 MERE ZA SMANJENJE TROŠKOVA Troškovi se mogu smanjiti kroz: • Smanjenje broja zaposlenih po vozilu. Saobraćajnu operative pored vozača i konduktera čine još i 32 radnika na autobuskoj stanici i 32 radnika u saobraćajnoj operativi što predstavlja broj od 64 radnika van proizvodnih radnika saobraćajne operative. Treba preispitati potrebu organizacije za tolikim brojem administrativnih radnika. pređuzeću u opšte. Sada je svedena na 33l /100km treba nastaviti trend smanjenja na 31l.000 dinara ili 1. godini iznosili su 2.naplatom starih potraživanja . Na ekonomskim. Po kojim “ključevima” SP “Lasta” Beograd vrši preraspodelu novih vozila nije poznato. Potrošnja goriva je bila 36l /100km. uticajem vozača na režim vožnje kroz edukaciju i povećanjem svesti vozača prema vozilu. pravnim i kadrovskim poslovima trenutno je zaposleno 42 radnika. • Smanjenje neposlovnih i vanrednih rashoda u 2003. Činjenica je da se vozila tek posle 5-6 godina eksplatacije šalju u PO”Lasta” Smederevo.

80 . godine beleži pad izvršenog transportnog rada. standard zaposlenih. smanjenje ukupne odgovornosti u radu i privređivanju firme. Na osnovu prethodno navedenog zaključujemo da su to uslovi koji se moraju ispuniti da bi PO "Lasta" Smedervo postala jedan od vodećih PO SP“Lasta” Beograd i što je najveća želja zaposlenih a istovremeno ne sprovodenje ovih ili sličnih mera dovodi u pitanje dalji opstanak preduzeća. Od 1998. Bitan zaključak koji proizlazi iz posmatranog perioda je da se moraju promeniti stare navike koje čine preduzeće "tromim" i nerentabilnim. odnosno delila je sudbinu društva u kome se nalazi. Treba pristupiti tržišnom načinu poslovanja preduzeća što podrazumeva veću konkurenciju ali i prednost za preduzeća koja su duže vreme u tom poslu. Ključ za rešavanje tih problema treba tražiti i ugledati se na renomirane evropske prevoznike. godini i agresija NATO "obaraju" izvršeni transportni rad. ne mogu se postići rezultati koji bi održali konkurentnost preduzeća. Treba izvršiti dopunsku edukaciju zaposlenih kroz razne programe radi što bržeg privikavanja i učenja novog načina poslovanja koji je prisutan u zemljama Evropske unije. Kroz edukaciju bi se zaposleni naučili kako da prilaze problemu u novonastalim uslovima rada. sudbinu preduzeća preuzeće akcionari preko zaposlenih. usklađivanje cene prevoza sa realnom vrednošću prevoza ali u tom slučaju treba biti oprezan jer trenutna platežna moć stanovnika je na veoma niskom nivou. Nedovoljnim praćenjem konkurencije dolazi do stalnog opadanja prevezenih putnika i pored stalnih pokušaja održavanja u radu autobusa već odavno dotrajalih. dakle treba pristupiti ozbiljnoj reorganizaciji preduzeća kako bi se stekli uslovi za povećanje konkurentnosti preduzeća.ZAKLJUČAK: Kroz izvršenu analizu može se zaključiti da je PO "Lasta" Smederevo manje više iz godine u godinu prolazila kroz težak period. Treba izvršiti standardizaciju svojih usluga i poboljšati uslove rada. Obnovu postojećeg voznog parka treba izvršiti vozilima napravljenim u domaćim fabrikama Što predstavlja dobro rešenje za preduzeće jer su ta vozila obično jeftinija od uvoznih a dobrog su kvaliteta i komfora što je bitna stavka. Još jedan razlog je što domaća tehnologija još nije na nivou evropskih proizvođača. a to su povratak poverenja zaposlenih u preduzeće što bi predstavljalo najveći motiv zapolenih za izvršenje redovnih aktivnosti kao i za permanentno usavršavanje i poboljšanje tih aktivnosti. Međutim vozila koja voze na međunarodnim linijama za sada treba nabavljati od renomiranih evropskih proizvođača što povlači za sobom njihov nastup na domaćem tržištu i njihovo investiranje i saradnju sa domaćim kapacitetima. A drugi pozitivan efekat ostvario bi se u obnavljanju i sticanju poverenja od strane korisnika prevoza koji je bitan jer preduzeće je tu zbog njih. Međutim poznati događaji u 1999. godine i vraćanjem SRJ u evropske tokove i integracije očekuje se da više sudbina preduzeća neće zavisiti samo od politike koja se vodi u zemlji. U periodu od 2000. da shvate gde je njihovo mesto u tome kao i da razumeju da uspeh preduzeća predstavlja i njihov lični uspeh. već da će i sami zaposleni povećati nivo svoje odgovornosti. Posle događaja koji su se desili krajem 2000. održavanje samo rentabilnih linija. Na taj način ostvarile bi se dve stvari podjednako važne. Posle vlasničke transformacije koja se očekuje i koja je neizbežna. Pored toga takav potez je dobar i za upošljavanje domaće radne snage što predstavlja interes celokupnog društva. do 2003. obnavljanje postojećih i nabavka novih kapaciteta prevoza (autobusa).

30 19.1 5 KILOM 38.00 38.30 10.3 0 2 12.06.00 299.55 12 21.00 2 12.9.25 5 12.00 81 .25 9 17.45 15 16:20 17.0 0 21.Plana Kragujevac LINIJA Smederevo Kosovska Mitrovica Novi Sad LINIJA Smederevo Kovin Linija Kovin Smederevo 1 5.00 1 20.25 7 14.20 5 8.PRILOG: Red vožnje za 01.30 18.15 5.00 2 18.6.00 44.00 7.25 12 21.1 0 KILOM.30 KM 0.25 1 5.nedeljom i državnim praznikom.25 4 11.3 0 13. LINIJA Beograd Smederevo Linija Beograd Smederevo 1 5:30 6:45 13 15:10 16:25 2 5:45 7:00 14 16:00 17:15 3 6:30 7. 0.55 1 6.30 14.2 0 16.30 16.nedeljom i državnim praznikom.18 i 20 ne saobraćaju subotom.8.4 1 11.55 4 10.0 0 15.3 0 11.55 KILOM.05.00 7.00 1 11.30 19.00 12.25 6 13.00 0.25 3 7.00 11.35 4 7:00 8:15 16 17:00 18:15 5 8:00 9.00 22.00 17.00 10.1 5 17.00 21.00 16.00 9.2003 .25 10 18.10 9 15.55 6 13.2.10 6 10.00 14.05 8.30 14.25 KM 142. 0 51 Polasci pod rednim brojem 1.30 5.00 0.30 6.00 13.8. 0.00 14.55 7 0.2004.0 0 0. 0.55 3 5.30 13.55 LINIJA Smederevo Selevac Mladenovac Mihajlovac Smederevska Palanka 1 15.15.00 2 4.4 0 16.25 7 12.00 54.10 11 22.00 1 19.00 6.00 1 9.30 15.31.11.6.00 10 17.00 99.30 7.00 15.5 0 KM 22.14.00 Kilom.40 2 6.55 3 7.00 KILOM 0. 44.15 9 16. LINIJA Smederevo V.1 5 2 6.25 2 6.00 10 18.00 KM 0.00 6.20 0.9.00 12.00 1 6.25 11 19. 0 51 Polasci pod rednim brojem 1.25 142.0 0 17.00 5.00 13.40 4 6.00 18.00 8 14.10. 0.55 15.5 0 3 14.25 8 15.20 17.45 12.00 22:15 11 12:30 13:45 23 22:15 23:30 12 14:30 15:45 24 0 51 KILOM.3 0 7.00 16.godine: međugradski saobraćaj LINIJA Smederevo Beograd Linija Smederevo Beograd 1 4:30 5:45 13 15:45 17:00 2 5:30 6:45 14 16:15 17:30 3 6:10 7:25 15 16:30 17:45 4 7:00 8:15 16 17:00 18:15 5 8:00 9:15 17 18:00 19:15 6 8:30 9:45 18 18:30 19:45 7 9:00 10:15 19 19:00 20:15 8 10:45 12:00 20 19:30 20:45 9 11:45 13:00 21 20:00 21:15 10 12:10 13:25 22 21.25 5 12.40 8.00 KM 299.17 12 KILOM.00 14.15 17 17:30 18:45 6 8:45 10:00 18 18:00 19:15 7 9:30 10:45 19 19:00 20:15 8 10:00 11:15 20 20:00 21:15 9 11:30 12:45 21 20:30 2:45 10 11:45 13:00 22 21:00 22:15 11 13:40 14:55 23 22:30 23:45 12 14:30 15:45 24 0 51 KILOM.00 1 9.4 5 KILOM.00 0.30 12.00 22.1 0 8.30 21.35 10.13 i 17 ne saobraćaju subotom.55 11 19.00 11.00 19.00 13.10 8 14.

30 10 20.25 4 15.05 5.00 17.00 10.00 14.00 22.00 5.05 5 18.10 KM 0.30 KILOM.00 13.50 16.10 KM 25.00 7.25 5.55 5.00 15.15 5 11. 0.00 38.50 2 13.56 22.00 6.45 3 12.30 LINIJA Smederevo Mihajlovac Bacinac Selevac V.00 30.10 6.11 8.35 19.26 6.30 3 6.40 2 19.00 47.39 KM 49.15 6 13.05 14.15 4 8.21 6.10 15.00 6.00 21.45 9.43 5.30 1 18.00 29.45 7.00 16.55 13.20 7.45 10.10 10.30 5 19.00 2 12.06 KM 0.00 38.00 3 20.07 15.40 2 17.15 20.30 KM 0.00 12.00 29.05 18.00 1 5.00 1 5.15 4 14.00 25.30 7 15.45 17.05 KM 0.00 14.00 13.55 4.00 4 15.30 20.55 5.55 22.30 2 6.06 6.00 13.10 21.11 6.50 KM 0.00 21.40 15.05 18.45 15.30 3 13.30 9 17.32 16.30 8 16.00 40.00 9.Krsna Malo Orašje Dubona Saraorci Miloševac LINIJA Stara Železara Smederevo Saraorci Miloševac Krnjevo Lozovik LINIJA Smederevo Lunjevac Selevac Saraorci Lozovik 1 7.20 18.Plana Miloševac Smederevo 1 5.00 1 15.37 13.15 6 19.45 19.00 5.10 33.40 18.45 12.26 18.50 3 14.00 0.55 20.30 15.05 17.00 82 .45 6.45 21.00 1 5.00 12.00 1 6.00 KM 0.45 8.00 17.26 7.20 20.00 25.00 38.06 KM 0.26 16.26 14.35 19.40 KM 33.00 0.15 2 7.11 10.37 11.00 28.LINIJA Smederevo Selevac Smederevska Palanka 1 7.24 KM 0.00 KM 28.00 4 29.50 5.30 6 21.02 4.30 2 10.00 5.55 3 14.15 5 17.46 2 7.40 19.05 9.01 19.08 16.00 1 21.00 0.25 14.00 54.30 13.50 10.56 20.00 29.10 14.35 12.52 21.00 19.50 2 10.00 16.00 1 6.40 2.0 1 14.30 10.15 0.05 20.00 15.00 16.00 1 9.26 17.00 47.00 17.00 9.00 2 9.00 LINIJA V.11 13.00 3 13.00 11.25 9.00 1 6.15 12.15 19.10 14.11 6.00 1 11.20 6.45 KM 0.05 4 20.40 13.

00 1 2 KM 1 2 KM 4.20 4 18.45 7.39 4 11.45 KM 0.50 17.42 8 21.20 6.30 0.35 2 12.48 6 7 15.10 6.0 10.00 8.25 KM 0.15 7.30 16.23 2 KM 0.50 0.50 2 5.25 2 7.54 8 17.35 6.38 LINIJA Smederevo Saraorci Linija Saraorci Smederevo 2 9.29 2 8.55 4 10.53 10.29 5 17.00 11.00 8.10 1 6.25 3 8.23 19.5 2 6.55 8 13.50 18.50 18.45 13.40 4 18.5 2 8.00 29.40 2 8.50 12.55 3 13.35 12.00 20.20 6.09 4.45 6.55 12 17.00 10.00 13.53 12.5 20.00 7.00 7.10 15.38 2 3 7.15 6.20 14.30 10.25 5 10.40 20.00 18.40 9.50 4 11.5 LINIJA Stara železara Smederevo Lipe Petrijevo LINIJA Smederevo Vodanj Linija Vodanj Smederevo 1 4.00 12.15 5.35 3 12.15 19.35 11 20.53 3 4 10.20 12.00 22.50 14.20 4 10.15 20.50 11.35 20.44 1 5.55 7 12.40 3 9.20 9 18.15 12.53 5 6 13.15 12.59 23.30 6.10 7 12.40 7.53 KM 0.40 16.15 18.50 9.40 7.08 8 22.38 1 2 6.55 6 12.00 14.20 15.00 7 16.50 8 16.35 5.29 5 12.00 6.40 9.15 13.20 10.43 13.55 8 13.45 20.20 18.5 0.35 5.25 4 9.00 0.45 9 14.50 5.40 5.30 13.25 14 19.10 14 19.45 13.30 12.54 6 13.18 7 8 16.39 3 9.05 1 12.53 9 5.40 15.00 18.5 24.25 9 18.25 6 11.20 14.40 6.39 1 5.38 3 10.14 2 7.19 7 15.30 1 5.55 5 11.50 12.00 10.40 11.50 3 10.35 12.45 14.15 12.00 11 20.30 7.45 2 6.5 0.00 7 17.00 24.00 21.00 5.20 1 5.30 0.00 17.45 4 12.40 15.40 16.10 6.45 5 11.35 4 14.30 7.45 17.00 18.30 9.30 8.25 15 20.53 6.55 14.30 15.30 21.00 1.00 9.25 10 15.59 3 11.00 0.45 6 15.40 5 13.30 4 15.15 7.10 19.30 12.22 1 5.30 17.00 6.25 1 6.00 5.00 18.30 11.35 19.15 10 20.55 13 18.35 6.20 1 12.15 14.30 16.50 2 8.50 7 14.40 2 6.39 10 20.00 5.00 19.53 KM 0.5 0.40 KM 0.10 16.00 6.40 12.00 24.40 6 13.20 13.58 6.35 10 19.35 3 7.15 1 5.5 14.30 10.40 2 12.30 13.40 8.30 16.55 11 16.00 14.30 19.14 4 13.00 6.00 8 16.25 15 21.30 6 13.40 15.00 9.15 15.33 15.40 9 14.15 16.15 5 16.00 10.05 4 14.00 17.5 27.00 12.00 5.30 LINIJA Smederevo Lugavčina Linija Lugavčina Smederevo 1 20.55 LINIJA Smederevo Vučak Linija Vučak Smederevo LINIJA Stara železara Smederevo Vrbovac Dobri Do Linija Dobri Do Smederevo LINIJA Smederevo Vrbovac Gaj Linija Vrbovac Gaj Nova železara Smederevo LINIJA Smederevo Mihajlovac Linija Mihajlovac Smederevo 1 5.35 11 16.35 1 5.15 13.30 17.10 13.00 16.28 7.55 3 9.35 5 12.00 11.18 16.38 4 5 12.52 10 19.00 83 .20 6.45 1 6.15 20.5 km 21.20 5.00 12.30 KM 0.20 6.35 18.25 13 18.45 7.30 18.30 21.13 17.53 KM 0.35 7.20 2 6.55 10 15.Prigradski prevoz : LINIJA Smederevo Lipe Linija Lipe Smederevo 1 7.50 5.00 21.50 3 7.20 3 13.20 12.08 14.35 12 17.00 9.00 15.35 9 18.47 KM 0.09 9 19.55 22.00 9.00 29.50 11.35 7.5 0.

08 15.05 8 14.35 6.25 15.40 10.12 11 18.30 14.10 8 19.20 6.45 8 17.40 7 15.50 6.20 4 8.27 5 12.25 15.48 8 15.08 14.45 16.00 20.00 13.03 16.LINIJA Smederevo Malo Orašje Ravni Gaj Linija Ravni Gaj Malo Orašje Smederevo LINIJA Smederevo Landol Binovac Linija Binovac Landol Smederevo LINIJA Smederevo Landol Drugovac Badljevica Linija Badljevica Drugovac Landol Smederevo LINIJA Nova železara Smederevo Udovice Seone Linija Seone Udovice Smederevo Nova železara LINIJA Smederevo Seone Linija Seone Smederevo LINIJA Smederevo Šalinac Linija Šalinac Smederevo 1 5.44 3 8.00 KM 0.00 11.05 21.10 1 6.53 3 12.30 7.20 19.40 19.48 3 7.00 3 10.35 7 13.25 2 5.00 8.15 20.37 5 18.10 21.50 3 8.15 13.00 19.10 5 16.00 19.90 8 15.30 9.10 13.23 4 12.15 8 17.30 6.44 21.50 84 .55 3 8.45 KM 0.00 10.08 19.30 16.35 3 7.15 9.20 6.55 6.00 2.50 7 19.2 1 4.00 13.30 11.58 5 18.20 6 13.50 8.15 7.05 13.5 0.40 19.55 7 14.14 20.10 4 9.50 16.50 23.25 9.20 21.45 2 10.00 8.00 8.45 4 12.35 1 6.30 12.30 4.02 4 16.30 2 5.05 6.30 21.40 6.55 1 5.40 4 13.15 6.90 0.20 11.00 11 7.55 4 11.58 11.40 9.25 6 20.55 4.15 16.45 16.10 6.52 3 13.40 12.58 0.04 0.38 7.48 5 11.10 9 20.15 9 19.19 13.15 10 20.00 5 13.30 13.15 16.20 6.10 2 6.05 5.5 4 14.50 1 4.15 15.05 5 10.20 7.00 17.57 8 16.00 5.00 10.35 7.15 21.30 5 12.30 20.25 4 13.38 21.05 10.00 0.48 3 12.00 7 16.55 5.00 13.40 6 14.25 KM 1 19.50 12.15 25.00 18.54 11.10 6.48 2 9.15 18.30 13.50 11.48 KM 0.18 2 10.40 20.00 6.00 15.40 3 7.20 2 8.00 8.05 9 15.15 20.08 12.22 2 9.35 19.00 2 21.15 9.50 20.30 14.05 21.20 6.15 17.38 9 0.45 9 19.30 15.10 9.38 1 5.15 15.15 7.10 9 17.03 16.50 15.30 13.05 11.13 0.00 15.30 5 15.08 9.45 15.30 12.35 5.00 8.30 11.40 19.20 18.10 5 13.10 3 7.45 2 5.05 13.5 9 21.40 2 7.50 15.45 6.18 2 6.25 4 9.00 6 15.10 20.15 9.10 1 5.33 4 9.05 3 KM 0.48 7 14.20 15.00 1 4.28 8 20.10 7.50 10 21.20 20.5 23.50 6 14.14 6 14.29 5.00 6.10 5 11.30 3 7.25 3 10.05 13.50 20.40 16.40 KM 0.50 5.55 9 km 0.05 2 6.40 5.00 4.00 8.48 17.00 10.48 6 12.58 1 5.40 6 12.45 20.35 0.30 7.34 6.00 2.25 11.00 2.05 10 16.48 KM 0.09 5.05 13 20.10 7 14.00 0.50 16.50 4 10.30 6 20.40 1 6.00 8.00 6.00 5.29 15.05 9.48 4 15.15 2 6.45 16.10 12.15 15.00 14.17 1 6.30 8.00 11.40 15.38 5 20.15 7.20 4.08 1 5.38 8.00 9.30 15.30 7 15.50 13.15 5.10 20.55 5 11.30 13.33 6.10 12 21.00 13.00 14.00 8.20 6 11.00 17.

253 227.12.918 20.0 49.Troškovi ostalog materijala 2. 1.454 2.GUBITAK OSTVARENJE 1.679 7. za izradu DRUGI POSLOVNI RASHODI 1.2002.851 218.135 8. Troškovi doprinosa FINANSIJSKI RASHODI NEPOSLOVNI IVANREDNI RASHODI BRUTO REZULTAT PREDUZEĆA 1.MATER. Troškovi poreza 8.131.1 14.119 261.999 15.Troškovi mater.305 1.866 10 1.9 5.248 32.godine (u 000 din.Tabela 30. Troškovi proizvodnih usluga 5.307 46.153 259.8 85 .6 0.300 41. Nematerijalni troškovi 7. Troškovi amortizacije 6. Troškovi goriva i energije 3.779 14. Finansijki rezultati poslovanja PO “Lasta” Smederevo za period I-XII 2003.172 23.458 4. 4 119 123 64 93 99 85 613 58 102 84 102 84 61 80 111 340 106 7 33 % UČ.064 2.4 -1.303 15.5 5.147 213.244 86.130 5.369 8.866 0 IND.722 -4.4 2.9 1.7 5.004 4.3 1.PRIHODU 5 100.6 78.299 4. Troškovi zarada 4.925 48.2003.4 1.9 1. 3 278.638 284.DOBITAK 2.611 2.R.502 935 2.097 58.590 13. 2 234.) ELEMENTI 1 UKUPAN PRIHOD POSLOVNI PRIHODI FINANSIJSKI PRIHODI NEPOSLOVNI I VANREDNI PRIHODI UKUPAN RASHOD POSLOVNI RASHODI RASHODI DIR.5 1.905 57.BRUTO GUBITAK DOBITAK I GUBITAK 1. U UK.5 20.559 14.471 4.013 72.1 9.825 OSTVARENJE 1.150 26.5 93.612 279.109 26.1-31.Nabavna vrednost prodate robe 2.1 94.954 263.BRUTO DOBITAK 2.1 9.I.12.001 14.459 49.

385.81 4.112.UPR.258. godinu KONTO 501000 501100 501 511000 511280 511290 511400 511500 511 512100 512300 512310 512 513000 513100 513120 513130 513 520000 522000 523000 529602 529604 529700 520 531000 531600 531 532100 532200 532 533800 533801 533 535000 539100 539110 539150 539180 539190 539.04 4.299.96 1.125.198.84 8.ZAJ.21 839.43 74.21 233.323.86 1.552.54 59.68 58.500.ZA HUM.40 620.396.150.198.00 8.smeće Troškovi usluge zaštite na radu Naknada za registraciju vozila Drumarina.536.voda .30 22.35 80.NA ZARADE I NAKNADA ZARADA OSTALI LIČNI RASHODI/NAGRADE ZA STALN.105.korišćenje auto.27 76.851.491.96 51.722.443.Tabela 31.62 41.09 440.335. UKUPNO TROŠKOVI TRONSPORTNIH USLUGA TROŠKOVI PTT USLUGA UKUPNO TROŠKOVI USLUGA NA INVESTICIONOM ODRŽAVANJU TROŠKOVI USLUGA ODRŽAVANJA PROGRAMA I DR.839.068.76 430.25 1.597.448.53 236.097.20 338.36 26.51 2. NAKNADA IZD.109.09 214.640.45 3.612.069.OBRAZ.475.49 455.046.854.505.093.031.00 5.30 346.983.138.756.84 86 .775.599.546.111. I OSTALI MATERIJAL UTROŠAK NAMIRNICA UTROŠENI DELOVI ZA POPRAVKU Otpis sitnog inventara UKUPNO Otpis auto-guma UTROŠAK KANCELARIJSKOG MATERIJALA UTROŠAK OSTALOG MATERIJALA UKUPNO Utrošena električna energija Utrošeno dizel gorivo Utrošen ogrev.306.68 724.254.86 8.241.313.067.635.ugalj Utrošeno mazivo – ostali derivati UKUPNO TROŠKOVI NETO ZARADA ZAPOSLENIH TROŠKOVI POREZA NA ZARADE I NAKNADA ZARADA TROŠKOVIDOPR.211.781.657.000.413.I NAZD.122.64 1.POTR.67 3.682.45 36.mazut.00 10.143.412./ LIČNA PRIMANJA ČL.391.25 354. UKUPNO ZAKUPNINA POSLOVNOG PROSTORA TROŠKOVI PRENOĆŠTA U INOSTRANSTVU UKUPNO TROŠKOVI REKLAME I PROPAGANDE TROŠKOVI ZA USLUGE U PROMETU/PROVIZIJA/ TROŠKOVI ZA USLUGE KULTURNE DELATNOSTI TROŠKOVI KOMUNALNIH USLUGA JTS TROŠKOVI OSTALIH USLUGA TROŠKOVI TEHNIČKOG PREGLEDA NAKNADA ZA KORIŠĆENJE PERONA Trošak komunalnih usluga – dimnjačar .00 4.00 363.273.623.058.43 19.ODOBR.244.549.POT.ZA NEP.41 51.43 11.476. Rashodi po kontima u PO “Lasta” Smederevo za 2003.74 1.310.889.012.723.49 86.00 3.puta TROŠKOVI UGOVORENIH ARANŽMANA/TURIST BIRO/ NAKNADA ZA AUTORSKA DELA UKUPNO IZNOS 2.633.883.65 284.498.779.54 14.200 539210 539300 539500 539510 539700 539900 539 NAZIV NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE U TRANZITU NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE (TRGOVINA) UKUPNO UTROŠEN MATERIJAL ZA PROIZVODNJU UTROŠAK KARATA.00 1.

988.38 182.POSL.I DR.588.424.DNEV.849.ZA PRIVR.16 26.800.-BENEFICIRANI DOPRINOS PRIVREDNOG KOMORI JUG.20 95.357.zastarelih zaliha UKUPNO SVEGA INTERNI RASHOD (501) UKUPAN RASHOD 25.153. DOPRINOS PRIVREDNOG KOMORI SRBIJE DOPRINOS PRIVREDNOG KOMORI /REGIONALNI/ DOPRINOS ZA PENZIJSKO-INVALIDSKO OSIGURANJE DOPRINOS ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE DOPRINOS ZA OSIGURANJE OD NEZAPOSLENOSTI UKUPNO IZDACI ZA SPONZORSTVO U NOVCU I PROIZV.000.598.706.424.770.TR.) NAKNADA TROŠKOVA ISHRANE ZAPOSLENIH U TRANS.549.501.547.665.421.00 367.264.27 8.93 136.25 168.346.049.78 3.428.55 424.715.271.02 1.00 263.00 54.549.70 164.00 70.365.U INOS.847.TR.36 935.242.32 15.86 297.889.PENALI I NAKNADE ŠTETE Otpis ispr.111.600.USAVRŠAVANJEM OSTALE NEPROIZVEDNE USLUGE TROŠKOVI STRUČNOG OBRAZOVANJA/ČASOPISI/ TROŠKOVI ZDRAVSTVENIH USLUGA UKUPNO TROŠKOV REPREZENTACIJE Deo dohotka za premije osiguranja za osnovna sredstva Deo dohotka za osiguranje putnika PREMIJA ZA OBAVEZNO OSIGURANJE RADNIKA UKUPNO TROŠKOV PLATNOG PROMETA I BANKARSKE USLUGE NAKNADA ZA KORIŠĆENJE GRADSKOG ZEMLJIŠTA NAKNADA ZA KORIŠĆENJE VODE POREZ NA IMOVINU OSTALI POREZI OST.129.PUTOV.51 238.51 252.TROŠ.334.759.OSIG.42 82.NOĆ.17 1.00 16.147.580.NOĆ.44 23.810.posl.52 10.(OM.134.TR.540000 540100 540 550000 550001 550300 550400 550500 550 551000 551100 551320 551520 551 552000 553000 553010 553020 553 554000 556060 556070 556100 556200 556201 556 557040 557104 557105 557108 557200 557201 557202 557 559000 559800 559900 559 561000 574000 575000 576400 579000 579900 579 AMORTIZACIJA PO ZAKONOM PROPISANIM STOPAMA REVOLORIZACIJA AMORTIZACIJE UKUPNO NAK.98 2.06 3.13 786.K NAKN.-DNEV.840.30 863.97 4.278.I PUT.ZA SLUŽ.117.780.566.20 1.00 2.ZA SLUŽ.58 232.018.094. UKUPNO TROŠKOVI USLUGA U VEZI SA STRU.POREZI PREN.23 494.SAOB.I POV.78 5.TR.937.94 525.12 137.877.358.ZADR.579.INV.961.64 1.09 5.I PUT NAK.PREVOZA U JAV.PUT.340.52 181. OSTALI NEMATERIJALNI TROŠKOVI-FOTOKOPIRANJE TAKSE/ADMINISTRATIVNE.105.73 823.200.864.iz.120.961. NAK.52 87 .SUDSKE I DRUGE/ UKUPNO RASHODI KAMATA PO KREDIT.459.749.22 458.862.I ISHRANE UKUPNO DOPRINOS ZA PENZ.35 470.067.ranijih godina MANJKOVI OTPIS POTRAŽIVANJE OD KUPACA U ZEMLJI KAZNE.105270.36 541.38 165.13 89.555.238.vred.PL Naknadno utvrđivanje tro.46 5.FINANS.07 41.302.DO VISINE PREV.

od usl.OD PROD.00 122.241.258.894.213.Tabela 32.687.213.421.08 3.LICIMA Prih.031.430.REALIZACIJA) PRIHOD OD PRODAJE USLUGA U VANL.949.064.591.032.KARATA(FAK.00 2.537.koje ter.00 30.00 2.154.00 69.SAOBRAĆAJU Prihod od prevoza prtljaga Prihod od garderobe PRIHOD OD STANIČNIH USLUGA Prihod od peronizacije PRIHOD OD USLUGA TRE.122.612.761.00 97.65 1.752.93 272.inc.55 2.96 22.122.000.ambal.ostvareni prodajom mat.284. PRIHODI IZ RANIJIH GODINA VIŠKOVI PRIHODI PO OSNOVU OTPISANOG POTRAŽIVANJA PRIHODI PDD NAPLAĆENIH PENALA I SLIČNO OSTALI VANREDNI PRIHODI UKUPNO SVEGA INTERNI PRIHOD (611) UKUPAN PRIHOD 2.59 -4.285.530.824.00 22.75 22.00 31.10 222.00 45.40 1. Prihod PO”Lasta” Smedervo po kontima za 2003.301.11 273.558.386. UKUPNO PRIHOD OD LINI.839.95 13.14 275. godinu 601000 601504 601 611000 611002 611010 611020 611030 611040 611050 611060 611070 611080 611090 611100 611140 611200 611500 611506 611 612000 640000 640001 640003 640004 640 650000 650010 650 661000 669000 672000 673000 674000 675000 679000 679100 679 PRIHOD OD PRODAJE ROBE U TRANZITU PRIHOD OD PRODAJE NA MALO/PRODAV.00 2.212.000.406.206.90 40.734.00 2.sit.639.937.00 963.OD PRODA.69 103.02 142.515.21 169.000.934.403.453. Prihod od izleta i ekskurzija i godišnjih odmora Prih.860.KARATA U MEĐ.KARATA U MEĐUGRADSKOM PR.71 470.U SMEDEREV.00 278.37 149.SAOB.(FAK.902.082.) PRIHOD OD PROD.PREV.KARATA(MESEČNE) PRIHOD OD MES.od prodaje karata za tre.94 1.55 97.97 25.lica/provizija/ PRIHOD OD HRANE I OSTALO PRIHOD OD RESTORANA PRIHOD OD RESTORANA SOPOT UKUPNO Prihodi ostvareni na stranom tržistu PRIHOD OD POVLASCENE VOZNJE /REGRES/ PRIHOD OD DONATORSTVA PRIHODI OD DOTACIJA(PO) PRIHOD OD TRŽIŠTA RADA UKUPNO Prihodi od kirije i zakupnine PRIHODI OD ZAKUPNINA ZA OSTALA SREDSTVA UKUPNO PRIHODI OD KAMATA PRIOD OD OTPISA OBAVEZA Prih.560.419.58 6.02 516.84 2.736.903.otpada.468.09 264.453.95 32.84 88 .REAL.305.254.106.OZ PRIH.050.121.705.08 108.844.

Međugradski saobraćaj. “ Analiza rada i razvojni program PO”Lasta” Beograd . (1987). (2000). Diplomski rad.LITERATURA: Topenčarević Lj. Beograd Hadžić D. “Organizacija i tehnologija drumskog transporta” “Građevinska knjiga” . 89 . Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu. Beograd.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful