SAOBRAĆAJNI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU Radmilović Marko Indeks br.

95-1-043

DIPLOMSKI RAD

ANALIZA PROIZVODNO-EKONOMSKIH REZULTATA POSLOVANJA PO “LASTA” SMEDEREVO

Beograd, 2005.god.

1

SADRŽAJ:
UVOD --------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 4 PRIVREDA OPŠTINE SMEDEREVO ---------------------------------------------------------------------------- 4 1. STRUKTURA PO”LASTA” SMEDEREVO ------------------------------------------------------------------ 8 1.1 ORGANIZACIONA STRUKTURA -------------------------------------------------------------------------- 8 1.2 OKVIRNI POSLOVI PO SEKTORIMA---------------------------------------------------------------------- 9 1.3 ORGANIZACIJA RADNIH MESTA - KADROVSKA ---------------------------------------------------10 ORGANIZACIJA ---------------------------------------------------------------------------------------------------10 1.4 VELIČINA I STRUKTURA VOZNOG PARKA PO „LASTA” SMEDEREVO ----------------------11 1.5 BROJ PREVEZENIH PUTNIKA I PREĐENA KILOMETERAŽA OD 2000 - 2003 GODINE------14 2. MREŽA LINIJA PO “LASTA” SMEDEREVO I METOD PRAĆENJA RADA NA LINIJAMA-16 2.1 SAOBRAĆAJNO TRŽIŠTE-----------------------------------------------------------------------------------16 2.2 LINIJE PO “LASTA” SMEDEREVO ------------------------------------------------------------------------17 2.3 PUTNA MREŽA OPŠTINE SMEDEREVO----------------------------------------------------------------18 2.4 TARIFNI SISTEM ----------------------------------------------------------------------------------------------19 2.5 VRSTE KARATA ----------------------------------------------------------------------------------------------20 2.6 PREVOZ RADNIKA -------------------------------------------------------------------------------------------21 2.7 GRADSKI PREVOZ -------------------------------------------------------------------------------------------25 2.8 RAD VOZILA VOZILA U MEĐUGRADSKOM I PRIGRADSKOM SAOBRAĆAJU I METOD PRAĆENJA RADA LINIJE----------------------------------------------------------------------------------------27 2.9 RED VOŽNJE ---------------------------------------------------------------------------------------------------40 2.10 UČEŠĆE POJEDINIH VRSTA PREVOZA U UKUPNOM BROJU PREVEZENIH PUTNIKA --41 2.11 MERE ZA POBOLJŠANJE ----------------------------------------------------------------------------------41 3. ORGANIZACIJA RADA U TEHNIČKOM ODRŽAVANJU PO“LASTA”SMEDEREVO--------42 3.1 FUNKCIJA TEHNIČKOG ODRŽAVANJA ----------------------------------------------------------------42 3.2 DEFINISANJE TEHNOLOŠKOG POSTUPKA ODRŽAVANJA--------------------------------------42 3.3 TEHNOLOŠKA ŠEMA ODRŽAVANJA VOZILA--------------------------------------------------------46 3.4 TOKOVI DOKUMENTACIJE--------------------------------------------------------------------------------47 3.5 KAPACITETI ZA ODRŽAVANJE VOZNOG PARKA---------------------------------------------------48 3.6 USKLAĐIVANJE NIVOA TEHNIČKE ISPRAVNOSTI U ---------------------------------------------50 ODNOSU NA PREVOZNE ZAHTEVE -------------------------------------------------------------------------50 3.7 PREDLOG MERA ZA POVEĆANJE PRODUKTIVNOSTI---------------------------------------------52 U TEHNIČKOM ODRŽAVANJU --------------------------------------------------------------------------------52 4. PROIZVODNO EKONOMSKI REZULTATI POSLOVANJA PO „LASTA” SMEDEREVO U PERIODU 2000-2003 -------------------------------------------------------------------------------------------------54 4.1 PROIZVODNI REZULATATI POSLOVANJA------------------------------------------------------------54 4.2 ANALIZA PROIZVODNOSTI VOZNOG PARKA -------------------------------------------------------58 4.3 ANALIZA FINANSIJKIH REZULTATA POSLOVANJA PO”LASTA” SMEDEREVO------------64 5.PREDLOG ORGANIZACIONIH I TEHNIČKO - TEHNOLOŠKIH MERA ZA USPEŠNIJE POSLOVANJE PREDUZEĆA -------------------------------------------------------------------------------------75 5.1 MERE ZA POVEĆANJE UKUPNIH PRIHODA-----------------------------------------------------------78 5.2 MERE ZA SMANJENJE TROŠKOVA ---------------------------------------------------------------------79 ZAKLJUČAK: ---------------------------------------------------------------------------------------------------------80 PRILOG: ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------81 LITERATURA: --------------------------------------------------------------------------------------------------------89

2

SPISAK TABELA:
TABELA 1. PREGLED ZAPOSLENIH U PO”LASTA” SMEDEREVO ........................................... 10 TABELA 2. STAROSNA STRUKTURA VOZILA ............................................................................... 11 TABELA 3. PREGLED VOZILA PREMA MARKAMA ..................................................................... 12 TABELA 4. PREGLED VOZILA PREMA TIPOVIMA ...................................................................... 12 TABELA 5. PREGLED VOZILA PREMA NAMENI........................................................................... 13 TABELA 6. BROJNO STANJE VOZNOG PARKA NA DAN 31.12.2000 .......................................... 13 TABELA 7. BROJNO STANJE VOZNOG PARKA NA DAN 31.12.2001 .......................................... 13 TABELA 8. BROJNO STANJE VOZNOG PARKA NA DAN 31.12.2002 .......................................... 13 TABELA 9. BROJNO STANJE VOZNOG PARKA NA DAN 31.12.2003 .......................................... 14 TABELA 10. LINIJE MEĐUGRADSKOG PREVOZA........................................................................ 17 TABELA 11. LINIJE PRIGRADSKOG PREVOZA ............................................................................. 17 TABELA 12. LINIJE GRADSKOG PREVOZA.................................................................................... 17 TABELA 13. PREGLED BROJA RADNIKA "UUS"........................................................................... 23 TABELA 14. BROJ KORISNIKA ORGANIZAVANOG PREVOZA................................................. 24 TABELA 15. RAD VOZILA U MEĐUGRADSKOM SAOBRAĆAJU ............................................... 28 TABELA 16. PRAĆENJE POKAZATELJA RADA NA LINIJAMA ................................................. 39 TABELA 17. TEHNIČKI PREGLEDI I REGISTRACIJA VOZILA ................................................. 45 TABELA 18. KRETANJE BROJA PUTNIKA PO MESECIMA ........................................................ 51 TABELA 19. PROIZVODNO EKONOMSKI REZULTATI POSLOVANJA.................................... 56 TABELA 20. TEHNOLOŠKO - EKSPLOATACIONI POKAZATELJI RADA VOZILA ............... 57 TABELA 21. PROMENA PUNE PROIZVODNOSTI WU U FUNKCIJI IZMERITELJA.............. 61 TABELA 22. PROMENA RADNE PROIZVODNOSTI WU’ U FUNKCIJI IZMERITELJA ......... 61 TABELA 23. FINANSIJKI REZULTATI POSLOVANJA U PERIODU 2000.-2003. GODINA...... 65 TABELA 24. PRODAJNA CENA PROIZVODNJE 1999.-2003.GODINE (UKUPAN PRIHOD).... 65 TABELA 25. CENA KOŠTANJA JEDINICE PROIZVODNJE 1999.-2003. GODINE(UKUPAN RASHOD) ................................................................................................................................................... 65 TABELA 26. RAZLIKA PRODAJNE CENE I CENE KOŠTANJA (PRIHOD-RASHOD) ............. 65 TABELA 27. PROMENA CENE TRANSPORTA PO PREĐENOM KILOMETRU U FUNKCIJI IZMERITELJA EKSPLOATACIJE........................................................................................................ 72 TABELA 28. TROŠKOVI SA UČEŠĆEM VEĆIM OD 1%................................................................. 77 TABELA 29. PRIHODI SA UČEŠĆEM VEĆIM OD 1%..................................................................... 77 TABELA 30. FINANSIJKI REZULTATI POSLOVANJA PO “LASTA” SMEDEREVO ZA PERIOD I-XII 2003.GODINE (U 000 DIN.)............................................................................................ 85 TABELA 31. RASHODI PO KONTIMA U PO “LASTA” SMEDEREVO ZA 2003. GODINU....... 86 TABELA 32. PRIHOD PO”LASTA” SMEDERVO PO KONTIMA ZA 2003. GODINU ................. 88

3

UVOD Teritorija opštine Smederevo je površine 481.5 km² i nalazi se na prostoru između Dunava na severu, Velike Morave na istoku i šumadijskih brda na jugu i zapadu, odnosno, u okviru krajnjeg severnog dela Pomoravlja i severoistočnog dela šumadijskog pobrđa. Teritorija opštine je izdužena (pravac istok - zapad ) između Malog Orašja i meandre Velike Morave uzvodno od Ljubičevskog mosta, dužine 33 km. Maksimalna širina teritorije opštine ( pravac sever - jug ) je između ušća Velike Morave u Dunav i Dobrog Dola i iznosi 29 km. Opština Smederevo ima izuzetno povoljan geografski položaj u okviru Srbije a posebno u okviru njenog centralnog dela. Graniči se sa opštinama čiji su glavni i urbani centri: Kovin severno, Grocka i Mladenovac zapadno i jugozapadno, Smederevska Palanka i Velika Plana južno i Požarevac i Kostolac istočno. U zoni je međusobnih preplitanja ekonomskih, saobraćajnih, trgovinskih i drugih uticaja susednih regiona i predstavlja vezni element u prostornoj strukturi Podunavlja, a posebno dva njegova susedna dela - Beograda i Braničevskog regiona.Među najznačajnijim infrastrukturnim čvorištima je u Srbiji, jer ovuda prolaze i tri magistralne saobraćajnice evropskog značaja: plovni put Dunavom, autoput Budimpešta - Beograd Niš - Solun - Atina i železnička pruga istom trasom.Naslanja se na beogradski region, značajnog suseda koji ima razvijenu industriju i tercijalne delatnosti, a istovremeno je i najveći potrošački region u Srbiji, ali i prosvetni,zdravstveni i kulturni centar Republike. Privreda Opštine Smederevo U privrednom pogledu Opština Smederevo spada u najznačajnija područja u Republici sa stanovišta privrednog potencijala sa kojim raspolaže. Struktura privrede opštine Smederevo je klasičnog karaktera sa dominantnim učešćem industrije, poljoprivrede i trgovine. U oblasti privrede registrovano je 3.200 privrednih subjekata i to 660 preduzeća i oko 2.600 radnji. Sa stanovišta oblika svojine, privatni sektor dominira po broju privrednih subjekata, međutim najveći deo raspoloživih tehničko tehnoloških kapaciteta i broja zaposlenih koncentrisan je u sektorima društvene i mešovite svojine. Okom statistike Učešće u društvenom proizvodu Učešće u dohotku po delatnostima

Slika broj 1.Statistika grada Smedereva

4

Drumski saobraćaj ima dominantnu ulogu. Poslednji popis stanovništva je bio 2002. Kretanje broja stanovnika Podunavskog regiona kretanje broja stanovnika 240000 220000 200000 180000 160000 140000 120000 100000 1948 1953 1961 1971 godina 1981 1991 2002 Dijagram 2. Prosečno vreme za koje vozilo SP“Lasta“ stigne od autobuske stanice u Smederevu do Slavije je oko 60 minuta što predstavlja prosek putovanja gradskim prevozom iz udaljenijih opština u Beogradu. 87 stanovnika manje u smederevskoj opštini.) bila je na devetom mestu u okviru središnje Srbije. Dijagram1.000 stanovnika.876 stanovnika (po popisu 1991.Opština Smederevo u okviru Srbije pripada grupi najvećih opština. Beograd kao milionski grad nudi najveći broj radnih mesta. Središnjim delom ovog prostora u dužini od 20 km prolazi međunarodni put E-75 (deonica puta Beograd . Prosečno godišnje je 524 stanovnika manje u Podunavskom okrugu tj. kad se uzmu u obzir i opštine u Vojvodini. u 2008.Taj broj sigurno nije mali ako se uzme u obzir da je Beograd udaljen svega 50 km od Smedereva. pa ne mali broj ljudi je zaposlenje upravo našlo u Beogradu.godine je u stalnom padu. Najvažniji priključak je u Ralji za magistralni put 5 . Na delu autoputa koji prolazi prostorom opštine Smederevo postoje četiri priključka. godine Smederevo će imati oko 109. Sa 115. i na trinaestom. na veliku štetu statistička služba opštine Smederevo nema podataka o broju dnevnih migranata. Ako se nastavi ovakav pad.godine.Kretanje broja stanovnika opštine Smederevo kretanje broja stanovnika broj broj 120000 100000 80000 60000 40000 1948 1953 1961 1971 godina 1981 1991 2002 2008 Broj stanovnika od 1991.Niš ) što je saobraćajnica najvišeg ranga.

Svi ostali ekonomski poslovi. Pri prevozu ostvaruju se prihodi od prodaje prevoznih isprava. PTT-a.Bela Crkva . ekskurzija. prodajom karata.M-24 ( Ralja . Preduzeće poseduje restoran za svoje potrebe. đaka. studenata i penzionera) sa mesečnim pretplatnim kartama. od čega 20. rezervnih delova i repro materijala obavlja se u centrali u Beogradu. potrebe putnika i pratilaca kapaciteta 150 mesta za sedenje. peronizacije. PO „Lasta” Smederevo ima svoj podračun koji koristi za plaćanje troškova goriva. u sastavu preduzeća je i jedna turistička agencija sa sedištem u Smederevu.Pančevo.000 (radnika.Popustima i do 30% na povratne karte pridobili su veći broj svakodnevnih putnika na relaciji Smederevo . bife. prodavnicu i dva kioska za “brzu hranu”.Sve poslovne organizacije u okviru Saobraćajnog preduzeća „Lasta” Beograd uplaćuju sav prihod od prodaje karata i drugih delatnosti na zajednički žiro račun u Beogradu. od čega se ostvaruje najveći prihod. Veliki konkurent PO“Lasti“ Smederevo je saobraćajno preduzeće iz Velike Plane“Jugoprevoz“. vreme obavljanja prevoza.Smederevo . Ukupna dužina kategorizovanih puteva u opštini je 237 km. 20 km autoputa.Prevoz putnika obavlja se u trinaest međugradskih. komunalija i za troškove restorana.Stalni pad prevezenih putnika najbolje se vidi iz godišnjeg izveštaja PO“Lasta“ Smederevo.Ona se bavi organizovanjem zimovanja. oko 34.Rumunska granica što ovom pravcu izuzetno privredno strateški značaj daje most na Dunavu ). putarine.100 km. Prevoz stanovništa na teritoriji opštine Smederevo poveren je transportnom preduzeću PO“Lasta“ Smederevo. Linijski prevoz putnika i stvari obavlja se kao: • gradski prevoz • prigradski prevoz • međugradski prevoz Vanlinijski prevoz putnika i stvari obavlja se na osnovu pismenog ugovora zaključenog između prevoznika i korisnika prevoza kojim se utvrđuje naročito: relacija.000 putnika. PO „Lasta” Smederevo je javno preduzeće i obavlja prevoz putnika i stvari u linijskom i vanlinijskom saobraćaju. Pored toga ima još 65 km lokalnih puteva. 106 km regionalnih puteva. odnosno Kovin . Preduzeće preveze sa 68 vozila dnevno. PO „Lasta” Smedervo nalazi se u društvu deset poslovnih organizacija koje čine Saobraćajno preduzeće „Lasta” Beograd sa poslovnim i administrativnim centrom u Beogradu.Za svoje potrebe turistička agencija ima na raspolaganju 28 turističkih autobusa.Beograd. viziranjem pasoša i iznajmljivanjem autobusa trećim licima. nabavka transportnih sredstava. petnaest prigradskih i tri gradske linije. Delatnost PO „Lasta” Smederevo je saobraćaj. turizam i ugostiteljstvo. Turizam i ugostiteljstvo su u manjoj meri zastupljeni dok je osnovna delatnost organizovani prevoz putnika. 6 . Osim organizovanog prevoza putnika. stanične usluge. 46 km magistralnih puteva. seminara.Kovin . cena prevoza i mesta ukrcavanja i istovara stvari. od čega je 172 km sa savremenim kolovozom . letovanja.Dnevna kilometraža koju pređu ova vozila je oko 10.

Broj prevezenih putnika po godinama broj prevezenih putnika pogodinama 15000000 broj putnika 13000000 11000000 9000000 1998 1999 200 0 2001 20 02 2003 2004 godina 7 .Dijagram broj 3.

PRAVNI I KADROVSKI POSLOVI EKONOMSKI POSLOVI SEKTOR TURIZAM I UGOSTITELJSTVO RJ SAOBRACAJ RJ ODRZAVANJE DISPEČARSKA SLUZBA SLUZBA OPŠTIH I PRAVNIH POSLOVA SLUZBA KNJIGOVOSTVA SLUZBA FINANSIJSKE OPERATIVE SLUZBA OBRACUNA LD KOMERCIJALNA SLUZBA SLUZBA PLANA ANALIZE I RAZVOJA RESTORAN DRUSTVENE ISHRANE UGOSTITELJSTVO TA “DJURDJEV GRAD” PO “LASTA” SMEDEREVO Slika broj 2. Sektor ekonomskih poslova 5.Organizaciona struktura PO “Lasta” Smederevo Sektori 1 i 2 organizovani su po radnim jedinicama koje se sastoje od poslovnih jedinica.1. Sektori 3 i 4 organizovani su po službama. Sektor tehničko održavanje 3. DIREKTOR PO ZAMENIK DIREKTORA PO SEKTOR SAOBRACAJ TEHNICKO ODRZAVANJE OPSTI. Sektor saobraćaj 2. Sektor opštih pravnih i kadrovskih poslova 4. Sektor turizam i ugostiteljstvo Šema organizacione strukture data je na slici broj 2. 8 . STRUKTURA PO”LASTA” SMEDEREVO 1.1 ORGANIZACIONA STRUKTURA PO „Lasta” Smederevo je koncipirano tako da u svom sastavu ima sledeće organizacione celine: 1. Sektor 5 čine turistička agencija i ugostiteljski objekti.

U okviru ekonomskih poslova obavljaju se poslovi: planiranja. poslovi zaštite i kontrole. vršenje dnevnih. organizovanje putovanja u zemlji i inostranstvu. računovodstva. prodaja avio karata i zakup autobusa. bezbednosti i drugi prateći poslovi 4. nedeljnih. U okviru opšteg sektora obavljaju se svi prateći poslovi potrebni za funkcionisanje preduzeća. 3. U oblasti ugostiteljstva obavljaju se poslovi pripreme obroka za radnike i pružanje svih vrsta ugostiteljskih usluga korisnicima restorana i kioska. kontrole i načina rukovanja vozilima i svi drugi stručni i administrativno-tehnički poslovi vezani za rad vozila i radnika. finansija. administrativni.2 OKVIRNI POSLOVI PO SEKTORIMA 1. mesečnih i godišnjih pregleda vozila. 9 . U okviru sektora turizam i ugostiteljstvo obavljaju se: komercijalni poslovi. a korektivno održavanje organizovanjem smenskog rada. 2. kao što su: pravni. obračuna ličnih dohodaka i drugi poslovi. pružanje svih vrsta turističkih usluga.1. U sektoru “Tehničko održavanje” radovi se organizuju kroz preventivno održavanje vozila.U okviru tehničkog sektora nalazi se i magacin rezervnih delova. kadrovski. 5. rasporeda rada saobraćajnih radnika i vozila. U sektoru saobraćaj izvršavaju se poslovi vezani za eksploataciju voznog parka.

Pravilnikom su određeni poslovi i radni zadaci svakog radnog mesta Tabela 1.1.pravni i Kadrovski Poslovi Ekonomski Finansijski poslovi Radnici na neodređeno Vreme Radnici na određeno Vreme Radnicio preko omladinske zadruge Neodređeno+određeno Preko omladinske zadruge 15 39 20 14 1 2 88 4 KV 73 20 5 12 110 PK NK 92 65 32 32 221 2 1 2 4 4 5 1 2 13 1 1 1 3 3 9 1 10 2 2 4 5 13 1 1 47 2 49 14 13 1 14 5 9 9 3 83 4 87 25 2 27 22 20 1 3 1 0 2 1 0 14 7 4 5 2 1 3 3 0 7 0 8 0 120 2 3 1 2 184 10 10 24 2 1 26 27 28 0 2 2 30 377 16 16 393 409 7 7 8 8 122 125 3 3 194 204 10 . Od ovog broja polovina pripada Saobraćajnoj operativi. tačnije 221 radnik.Na osnovu organizacione strukture preduzeća izvršena je preraspodela radnih mesta. Pregled zaposlenih u PO”Lasta” Smederevo ZAPOSLENI NA NEODREĐENO VREME VS VSS SSS VKV Saobraćajna operativa Vozači Kondukteri Saobraćajna operativa Autobuska stanica UKUPNO Tehničko održavanje Garaža Magacin UKUPNO Ugostiteljstvo RDI i Restoran Prodavnice UKUPNO Opšti.KADROVSKA ORGANIZACIJA PO „Lasta” Smederevo upošljava 409 radnika.Definisana je hijerarhijska struktura.3 ORGANIZACIJA RADNIH MESTA .

10 godina).09 godina). "Ikarbusa" iz Zemuna.28 meseci (12. 2 . Starosna struktura voznog parka prikazana je u tabeli broj 2.03. Tabela broj 2.1. 1 . Vozni park je heterogen i sastavljen je od vozila više proizvođača različitih tipova u okviru iste marke vozila. "Neobusa" iz Novog Sada. 3 starosna struktura 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 1973 1985 1987 1989 1991 1993 1997 2001 3003 broj vozila broj vozila godina proizvodnje Slika broj 3. PROIZVODNJE BROJ VOZILA 73 8 84 3 85 7 86 6 87 9 88 2 89 5 90 7 91 2 92 2 93 1 96 5 97 2 . holandskog "Dafa" i italijanskog "Fiata". 3 .01. U poslednje dve godine veći broj vozila je generalno remontovan. Starosna struktura vozila GOD.U tabeli broj 3 dat je pregled vozila prema markama vozila a u tabeli broj 4 dati su tipovi vozila koji se nalaze u voznom parku. od tog broja se svakog dana obezbeđuje 45 . Starosna struktura voznog parka 11 .13 meseci ( 14.52 vozila u stanju "spremno za rad" za potrebe saobraćajnog procesa. i na slici broj 3. U voznom parku PO "Lasta" Smederevo nalaze se vozila FAS "11 oktomvri" iz Skoplja.4 VELIČINA I STRUKTURA VOZNOG PARKA PO „LASTA” SMEDEREVO PO "Lasta" Smederevo raspolaže sa 68 inventarskih vozila.02. prosečna starost voznog parka bez vozila Fiat je 145.00. Prosečna starost voznog parka je 169.

Pregled vozila prema tipovima 12 .76 Tabela br. Tip vozila 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 Sanos 315.21 Sanos 415P Sanos 415M Ikarbus 115 Ikarbus 160 Ikarbus 201 Ikarbus 202 Ikarbus 103P Ikarbus 302 Neobus 406P Neobus 407VT DafSmitOrion Fiat418AL Broj vozila 1 6 10 9 9 9 3 5 1 4 1 1 1 8 Tabela br. 3.94 1.Pregled vozila prema markama: Br. Pregled vozila prema markama U voznom parku su nalaze sledeći tipovi vozila: Br.59 2.24 45.4.47 11.1 Sanos 315. Marka vozila 1 2 3 4 5 Sanos Ikarbus Neobus Daf Fiat Broj vozila 26 31 2 1 8 Procenat 38.

5.9 36.2001 MARKA I TIP AUTOBUSA IKARBUS NEOBUS SANOS FIAT UKUPNO BROJ VOZILA 31 0 33 0 64 BROJ MESTA 3926 0 1749 0 5675 STRUKTURA VOZNOG PARKA U (%) 48 IKARBUS 0 NEOBUS 52 SANOS 0 FIAT 100 UKUPNO Tabela 8. 1 2 3 Namena vozila Međugradska vozila Prigradska vozila Gradska vozila Broj vozila 22 21 25 Procenat 32. Pregled vozila prema nameni U tabelama 6.Prema svojoj nameni vozila se mogu podeliti u tri grupe: .8 i 9 dat je prikaz brojnog stanja.8 Tabela br.12.Brojno stanje voznog parka na dan 31.Brojno stanje voznog parka na dan 31.2002 MARKA I TIP AUTOBUSA IKARBUS NEOBUS SANOS FIAT UKUPNO BROJ VOZILA 30 1 27 8 66 BROJ MESTA 3800 51 1431 624 5906 STRUKTURA VOZNOG PARKA U (%) 45 IKARBUS 2 NEOBUS 41 SANOS 12 FIAT 100 UKUPNO 13 .12.prigradska vozila . Tabela 6.gradska vozila Br.2000 MARKA I TIP AUTOBUSA IKARBUS NEOBUS SANOS DUBRAVA UKUPNO BROJ VOZILA 31 0 39 0 70 BROJ MESTA 3926 0 2049 0 5975 STRUKTURA VOZNOG PARKA U (%) 44 IKARBUS 0 NEOBUS 56 SANOS 0 DUBRAVA 100 UKUPNO Tabela 7.međugradska vozila .12.7. broj mesta celokupnog voznog parka kao i tipovi vozila po godinama.4 30.Brojno stanje voznog parka na dan 31.

2003 GODINE Na slici broj 4. Broj putnika je u stalnom padu dok pređena kilometraža varira oko vrednosti od 3.94 NEOBUS 38.76 FIAT 100 UKUPNO 1.24 SANOS 1. Taj broj je konstantan što govori da PO “Lasta” nije osvajala nova tržišta.000 km. prikazan je broj linija i dnevnih polazaka koje održava PO “Lasta” Smederevo. broj odrzanih linija i dnevnih polazaka 200 150 100 50 0 198 198 198 198 66 66 66 66 broj odrzanih linija broj dnevnih polazaka 2000 2001 2002 2003 godina Slika 4.2003 MARKA I TIP AUTOBUSA IKARBUS NEOBUS SANOS DAF FIAT UKUPNO BROJ VOZILA 31 2 26 1 8 68 BROJ MESTA 3672 51 1471 52 624 5870 STRUKTURA VOZNOG PARKA U (%) 31 IKARBUS 2.47 DAF 11.12. 14 . Kako broj pređenih kiometara raste a broj prevezenih putnika opada očigledno je da je poslovna politika PO “Lasta” Smederevo prilično loša. Broj održanih linija i dnevnih polazaka Na dijagramima broj 4 i 5 dat je broj prevezenih putnika po godinama i broj pređenih kilometara po godinama.300.Tabela 9.Brojno stanje voznog parka na dan 31.5 BROJ PREVEZENIH PUTNIKA I PREĐENA KILOMETERAŽA OD 2000 .

Broj prevezenih putnika 13000000 12800000 12600000 12400000 12200000 12000000 11800000 Broj putnika 12884074 12777419 12702904 12265300 broj prevezenih putnika 2000 2001 Godina 2002 2003 Dijagram 4. Broj pređenih kilometara po godinama 15 . Broj prevezenih putnika po godinama Broj km na liniji 6000000 5000000 4000000 3000000 2000000 1000000 0 3181650 3442661 3302519 3688227 2000 2001 Godina 2002 2003 Broj km na liniji Dijagram 5.

Prevoz radnika smederevske privrede. Osipaonica. koji ima 15-to godišnju tradiciju. Lunjevac. đaka. pored najvećeg korisnika "USS" sa svojim organizacijama.1 SAOBRAĆAJNO TRŽIŠTE Područje Skupštine opštine Smederevo prostire se na površini od 481. Vranovo. tako da se kompletna organizacija saobraćaja zasnivala na potrebi ovog industrijskog giganta. vrši se iz svih mesnih zajednica sa područja SO Smederevo do Nove železare. "4. poveren je saobraćajnom preduzeću "Lasta" poslovnoj organizaciji u Smederevu. koristi još 43 preduzeća. jul". na kome živi oko 115. Industrijske zone (Autobuske stanice) i Stare železare. Malo Orašje. "Slavija". 15 prigradskih i 3 gradske linije. "Papazovac". Koncern crne metalurgije "USS".2. Radinac. Udovice. Vrbovac. Seone. Na gradskom području živi oko 70. Mihajlovac. Organizovani prevoz radnika. Saraorci.5 kvadratnih kilometara. Petrijevo. organizacije i ustanove. Vodanj. zauzima ugovoreni prevoz radnika smederevske privrede. Lugavčina. Šalinac i Kulič. "Carina". Vučak. "Ladna voda". Suvodol. čime su zadovoljene potrebe za dovoz i odvoz radnika u svim preduzećima za sve tri smene. građana. Binovac. "Plavinac". Landol.Prevoz građana vrši se na 10 međugradskih.000 stanovnika u sledećim mesnim zajednicama: "Donji grad". Mala Krsna. Drugovac. Na području opštine nalazi se 18 matičnih i 14 područnih škola. Ralja. "25. vodeći računa da se potrebe korisnika maksimalno ispoštuju.000 stanovnika. "Leštar". Skobalj. Smederevo je po veličini i ekonomskoj razvijenosti peti grad u Srbiji. u 11 gradskih i 27 seoskih mesnih zajednica.000 stanovnika u sledećim mesnim zajednicama: Badljevica. Kolari. Ugovoreni prevoz radnika prvi je organizovao "USS". je ujedno i najveće preduzeće u opštini kako po proizvodnim kapacitetima. tako i po broju zaposlenih. poznati evropski proizvođač čelika. Uključivanjem ostalih korisnika. studenata. Posebno mesto u radu "LASTE" iz Smedereva. Na seoskom području živi oko 45. "Karađorđev dud" i "Zlatno brdo". Grad Smederevo ima 5 srednjih škola. 16 . penzionera. Lipe. MREŽA LINIJA PO “LASTA” SMEDEREVO I METOD PRAĆENJA RADA NA LINIJAMA 2. Ugovoreni prevoz radnika. red vožnje se podešavao prema potrebama korisnika. maj". Dobri Do.

VODNJ SMEDEREVO . 14 prigradskih i 3 gradske linije.0 km 24.11. 12.2.10 M-1.LANDOL SMEDEREVO . 4. MEĐUGRADSKE LINIJE: SMEDEREVO .MLADENOVAC SMEDEREVO .109 R . Linije prigradskog prevoza R. 6. 3.BADLJEVICA SMEDEREVO .2 LINIJE PO “LASTA” SMEDEREVO Prevoz građana vrši se na 13 međugradskih. 4.10. Linije gradskog prevoza 17 .1.0 km 13. M .10.10.B 1. 5. 14. M -1 R .1 DUŽINA LINIJE 103 km 51 km 49 km 43 km 41 km 28 km 21 km 25 km 27 km 14 km 44 km 32 km 202 km Tabela br.0 km 8.0 km 25.10 M-1. 5.0 km 9.LIPE SMEDEREVO . 10.KRSNA.5 km 5.214.R . 2.NIŠ OZNAKA PUTA: M -1.109 R .10.LOZOVIK SMEDEREVO .0 km 13. 7. 11.BAČINAC SMEDEREVO .10.109b R .100 M -1. 2. 13. 3.R .0 km Tabela br.109 M -1.0 km 15. 9.R .5 km Tabela br. GRADSKE LINIJE KRUŽNO STARA ŽELEZARA . 11.DOBRI DO SMEDEREVO .10 OZNAKA PUTA: L-8 R-100 R-100 R-109 R-100 R-100 R-100 R-100 R-109b R-109b R-202 R-202 L-1 L-6 L-7 L-9 L-10 L-11 L-11 L-13 L-2 L-4 L-5 L15 DUŽINA LINIJE 6.B 1.214 M -1.2 km 19. 10.214 .LUNJEVAC SMEDEREVO . 12.R .0 km 18.MALO ORAŠJE SMEDEREVO .10. PRIGRADSKE LINIJE: SMEDEREVO . m .24 R .VRBOVAC SMEDEREVO .202 L .SELEVAC SMEDEREVO .VUČAK SMEDEREVO .KRAGUJEVAC SMEDEREVO .214 M -1.0 km 12.BEOGRAD SMEDEREVO -VELIKA PLANA SMEDEREVO .214 R .CARINA STARA ŽELEZARA . 3.ŠALINAC M-1.0 km 10. 13.B 1. 8. Linije međugradskog prevoza R.PALANKA SMEDEREVO .0 km 10.DRUGOVAC SMEDEREVO .VELIKA KRSNA SMEDEREVO .5 km 18. R. 6.SEONE SMEDEREVO .DUBONA SMEDEREVO .R . 9.109 R .KOVIN SMEDEREVO-V.12. 8. 7.BINOVAC SMEDEREVO .NOVA ŽELEZARA DUŽINA LINIJE 5.UDOVICE SMEDEREVO . 2.KRNJEVO SMEDEREVO-SELEVAC-S.0 km 8.

Putna mreža opštine Smederevo 18 . Ukupna dužina kategorizovanih puteva u opštini je 237 km. od čega je 172 km sa savremenim kolovozom . Središnjim delom ovog prostora (slika br. Slika broj 5. Najvažniji priključak je u Ralji za magistralni put M-24 ( Ralja .Smederevo . Pored toga ima još 65 km lokalnih puteva. Na delu autoputa koji prolazi prostorom opštine Smederevo postoje četiri priključka.Rumunska granica što ovom pravcu izuzetno privredno strateški značaj daje most na Dunavu ). prolazi međunarodni put E-75 (deonica puta Beograd . 46 km magistralnih puteva. 5) u dužini od 20 km. 20 km autoputa.Bela Crkva .Niš ) što je saobraćajnica najvišeg ranga.Pančevo.Kovin .3 PUTNA MREŽA OPŠTINE SMEDEREVO Drumski saobraćaj ima dominantnu ulogu. 106 km regionalnih puteva.2. odnosno Kovin .

Da odgovara potrebama putnika i karakteru mreža linija a njegova primena treba da obezbedi optimalnu visinu prihoda.4 TARIFNI SISTEM Tarifni sistem predstavlja skup načela. Ovo se odnosi na gradsku liniju Stara železaraCarina-Novo naselje i Kružna linija. Tarifni sistem je poštovao sledeće kriterijume: 1. Gradska linija Stara železara-Nova železara primenjuje prvu tarifnu zonu (Gradsku tarifu) do Lipske rampe. već je posledica čitavog niza faktora koje treba usaglasiti. Područje Skupštine opštine podeljeno je na 6 tarifnih zona i to: • • • • • • Zona I Zona II zona III zona IV zona V zona VI od od od od od od 0-05 km 6-10 km 11-15 km 16-20 km 21-25 km 26-30 km Najveći broj zona nalazi se na R-214 putni pravac za Veliku Planu i iznosi 6 zona (granica područja SO Smederevo je na 30-tom kilometru).Da je zastupljena jednakost primene za sve korisnike na jednakom odstojanju. cena studentskih pretplatnih karata. Tarifa u međumesnom saobraćaju (za međumesne linije) je relacijska i primenjuje se jednako na čitavoj teritoriji Republike Srbije. Prilikom utvrđivanja cene javnog gradskog i prigradskog saobraćaja. a dalje do železare dve tarifne zone. koji važi za linije gradskog i prigradskog saobraćaja. na osnovu kojih se formira cena prevoza. a cena prevoza je određena sa jednom tarifnom zonom. društvenih odnosa i politike Skupštine opštine. Granica gradskog područja je Katastarska opština Smederevo.Da vodi računa o potrebama pojedinih kategorija putnika. Kod zonskog tarifnog sistema. vodilo se računa ne samo o ekonomskoj strani već i o umerenosti i opravdanosti tarifnog sistema. cena penzionerskih pretplatnih karata itd. koja po pravilu nije ekonomska. 3. U sadašnjim uslovima tarifni sistem obezbeđuje graničnu optimalnu visinu prihoda. cena prevoza je zavisna od broja pređenih tarifnih zona na mreži. Nivo cena u javnom gradskom i prigradskom saobraćaju je ekvivalent tržišnih uslova. 19 . Na teritoriji Skupštine opštine Smederevo primenjuje se takozvani ZONSKI tarifni sistem. međumesni prevoz. Obračun prevoza vrši se prema dužini putovanja predviđenog u formi relacije. Relacijski tarifni sistem primenjuje se van područja SO Smederevo za tzv..2. 2. cene đačkih pretplatnih karata. To se dosledno primenjuje kod utvrđivanja cene prevoza: Ugovorenog za potrebe radnika smederevske privrede. u čijoj je nadležnosti formiranje cena.

Ovakav tip karte je lako prepoznatljiv kako za putnika. Prema broju putovanja karte delimo: . dok se u vozilu popunjava cena. U gradskom saobraćaju cena prevoza je utvrđena sa jednom tarifnom zonom. Za svaku zonu određen je tip i cena karte. to su obrasci koji sadrže rubrike: datum putovanja.Zonske (za gradski i prigradski saobraćaj) . Karta važi na neograničeni broj vožnji u toku dana i meseca na označenoj relaciji. Karta važi na liniji Miloševac-Beograd i obratno i Smederevo-Beograd i obratno. relacija. Naplata prevoza vrši se u vozilima. Smederevo-Kragujevac. "blanko" obrasca koji traži popunjavanje od strane konduktera ili biletara. Ovakve pretplatne karte izdaju se kako u gradsko-prigradskom tako i u međumesnom saobraćaju. putem konduktera i ređe putem vozača. na autobuskoj stanici putem biletara i prodajom mesečnih pretplatnih karata. datum i relacija. 20 . pa je karta koju izdaju kondukteri istovetna sa kartom PRVE TARIFNE ZONE u prigradskom saobraćaju. U međumesnom saobraćaju. Karta se može koristiti na neograničeni broj vožnji u toku dana i meseca u svim vozilima SP "Lasta". Prodaja karata u vozilu kao i na autobuskoj stanici vrši se po sistemu "BELICE".2. Ovakvim kartama koje se prodaju na stanici popunjavaju se sve rubrike. b) Relacijska za međumesni saobraćaj. c) Pretplatna karta za sve pravce Karta važi na svim linijama PO "Lasta" iz Smedereva. relacijski sistem naplate karata. e) Pretplatne karte za osnovno i srednje obrazovanje Markice se izdaju za radne dane i to sa određenim dogovorenim beneficijama. Mesečne pretplatne karte su: a) Zonsko-relacijska Pretplatna mesečna karta daje pravo korisniku na neograničeni broj vožnji u toku dana i meseca na označenoj relaciji ili označenoj zoni. Svaka linija je podeljena na određeni broj relacija na kojima važi jedna cena prevoza. d) Pretplatne karte za radnike "USS" Markice za karte izdaju se za period od tri meseca (po kvartalima).Karte za jednu vožnju . Naziv "BELICA" je dobijen zbog tzv.Mesečne pretplatne karte Karte za jednu vožnju su: . na neograničeni broj vožnji u toku dana i meseca osim na relaciji: Smederevo-Niš. primenjuje se tzv. Smederevo-Beograd. tako i za konduktera i kontrolora. Smederevo-Kovin. broj sedišta i dr. cena karte.Relacijske (za međugradski i međumesni saobraćaj) U zonskom tarifnom sistemu cena prevoza je zavisna od broja pređenih tarifnih zona na mreži linije. Razlika se sastoji što se u legitimaciji za vožnju na gradsko-prigradskim linijama ubacuje pretplatna markica na kojoj je vidno obeležena tarifna zona (zona u kojoj se može koristiti markica) i markica za međumesni saobraćaj na kojoj se upisuje relacija koju korisnik može koristiti.5 VRSTE KARATA Shodno tarifnom sistemu vrši se naplata prevoza u međumesnom i gradskoprigradskom saobraćaju.

administrativnim nadleštvima i školama. nadleštva. oktobar"."16. Saobraćajni punktovi na kojima se vrši dovoz i odvoz radnika. Dubona. g) Pretplatne karte za penzionere Mesečne markice izdaju se za sve pravce i za određenu relaciju. Prevoz je tako organizovan da je svaka mesna zajednica na području SO Smederevo saobraćajno povezana sa smederevskim privrednim organizacijama. h) Službena mesečna karta Pretplatna karta izdaje se za potrebe službenih lica čiji rad zahteva koriščene javnog prevoza na čitavom području SO Smedereva. na istom putu na udaljenosti od Smedereva 4 km nalazi se Poljoprivredni kombinat "Godomin". Cena mesečne markice je rađena na bazi tarifne skale. Mesečne pretplatne karte mogu kupovati kako fizička lica tako i pravni subjekti. bilo da se radi o zonskom ili relacijskom tarifnom sistemu. Bačinac. Stara železara nalazi se na putu R-100 (izlaz iz Smedereva ka Beogradu). oktobar". Najveći korisnik prevoza je "USS". Korisnici prevoza kao što su "USS". "FAGRAM". radi redovnog pohađanja nastave na svim fakultetima beogradskog univerziteta. hladnjača i nekoliko manjih preduzeća. generalno posmatrano locirani su na tri saobraćajna terminusa i to: Nova železara nalazi se na putu M-l:10 udaljena od centra Smedereva 8.6 km nalazi se "ŽELVOZ". studente i penzionere. koji je svakom svom radniku obezbedio markicu za prevoz bez obzira na njegovo mesto stanovanja. Na rastojanju od 0. "Fagram" i Fabrika kompresora na 2 km. "Zmaj". Mesečna pretplatna markica je znatno benificirana. a "Velur" na 3km (trasa linije Smederevo-Kovin i SmederevoŠalinac). četrnaest prigradskih i tri gradske linije. SP "LASTA" PO "Lasta" iz Smedereva obuhvatila je svojim sistemom prevoza takoreći sva preduzeća. "Milan Blagojević". sa određenim beneficijama. Medicinski centar (značajan korisnik saobraćajnih usluga) udaljen je od Autobuske stanice 1 km i nalazi se na trasi gradske kružne linije i linije Smederevo-Dubona i Smederevo-Malo Orašje. škole.5 km (najveći saobraćajni terminus). "16. Sva administrativna službe nalaze se u neposrednoj blizini Autobuske stanice.6 PREVOZ RADNIKA Prevoz radnika organizovan je sa devet međumesnih. Velika Plana. sarađuju sa "LASTOM" punih 15 godina. Udruženje penzionera i drugi. Selevac. "HEROJ SRBA". zdravstvene organizacije. 21 . 2. Beograd. Osim mesnih zajednica. Industrijska zona pruža se duž puta L-l (izlaz iz Smedereva za Kovin) i nalazi se u neposrednoj blizini Autobuske stanice Smederevo. "MILAN BLAGOJEVIĆ".f) Pretplatne karte za studente PO "Lasta" iz Smedereva organizuje prevoz studenata na relaciji SmederevoBeograd i obratno. Osnovno obrazovanje. kao i Gimnazija i Tehnička škola. utvrđuje se dogovorom bez obzira što je zonarnim tarifnim sistemom određena cena na području SO Smedereva. Cena prevoza. saobraćajno su povezani: Kovin.

Radno vreme III smene u Novoj železari: 22:30-06:30. Izuzetak je odvoz radnika prve smene iz "Milana Blagojevića" do Krnjeva i "Fagrama" do Miloševca.Zaposleni u industrijskoj zoni (izuzetak "Velur") od centra grada i Autobuske stanice ne koriste prevoz. važi istii red vožnje kao i za dovoz i odvoz radnika Stare i Nove železare. Na osnovu tih podataka sačinjen je operativni red vožnje za dovoz i odvoz radnika (dat je u prilogu diplomskog rada). Radno vreme II smene u Staroj železari: 14:00-22:00. Radno vreme II smene u Novoj železari: 14:30-22:30. Radno vreme III smene u Staroj železari: 22:00-06:00. u industrijskoj zoni i centralnom gradskom jezgru. Odnos broja radnika po smenama je orijentaciono: 70:20:10 Radno vreme I smene u Staroj železari: 06:00-14:00 i 07:00-15:00. Radno vreme I smene u Novoj železari: 06:30-14:30 i 07:30-15:30 Početak rada I smene čitave smederevske privrede kreće se u rasponu od 06:00-07:30 časova. Za dovoz i odvoz radnika. Rad u Novoj i Staroj železari obavlja se u sve tri smene a u industrijskoj zoni u dve smene. 22 .

"STANPLAN" "HISAL" DOO FK "SARTID" "INPOS" DOO "SARTIDTRADE" "VATROSTALN" "VELUR-konf.Poslovi "SPIN" Institut za met.004 Jan.024.600 590 174 525 205 310 174 109 9 282 67 71 100 209 120 51 Feb. ugovorom o prevozu obuhvaćeni su i drugi korisnici sa područja SO Smederevo.919 10." "LUKA-SMED.446 600 173 556 182 345 191 88 9 280 64 93 236 75 32 39 10.596 9.967 585 170 518 184 320 194 83 9 276 65 112 91 213 71 30 31 Jun 7.316 581 168 520 182 316 175 84 9 282 59 -90 232 -72 32 33 10.” "SARTID SCF" "SARTID-VAR” UKUPNO 9.PREGLED BROJA RADNIKA "UUS" KORISNIKA OGRANIZOVANOG PREVOZA Naziv korisnika Zajed.024 9.95 590 176 530 197 314 189 125 10 290 68 72 101 212 114 62 4 April 6.410 Prosek 7.Da bi se imao uvid u obim transportnog rada ostvarenog u ugovorenom prevozu dajemo pregled prosečnog mesečnog broja korisnika (period januar-septembar) ne računajući "UUS". Pregled broja radnika "UUS" Broj korisnika prevoza uglavnom je ujednačen što se može videti iz tabele. koji je obuhvaćen prethodnom tabelom. 7.700 590 175 529 206 314 179 120 9 284 68 72 101 210 113 51 Mart 6.396 600 171 555 182 342 171 88 9 283 61 -90 236 -75 33 37 10. 6.DOO "MONT" STANDAR “GRAĐEVINAR” Centar. Pored "USS".064 590 172 530 189 320 186 96 9 280 64 90 94 219 115 66 27 33 10.151 Avg.858 Maj 6.226 Tabela broj 13. 7.za zapoš.250 585 171 522 184 324 195 88 9 273 65 113 92 215 -74 34 32 Jul 7.950 585 170 518 184 302 211 80 9 278 60 100 90 215 -63 30 28 9.Prosečan broj korisnika prevoza u toku jednog meseca (posmatrano za period januar-septembar) iznosi 10. 23 .329 Sep. 6. STARA Ž.721 10.

BROJ KORISNIKA ORGANIZOVANOG PREVOZA

(mesečni prosek) Broj Naziv korisnika Korisnika "Tehnogas"-fabr. "Smederevo" 16 UTRO "Jedinstvo" Naziv korisnika DP "16. oktobar" GDP "Jugovo" Opštinski sud MZ-Stručne službe DD za osiguranje "Dunav" JKP "Komunalac" "Elektromorava" "Jugopetrol" JP PTT saobraćaj DD "Livnica" "Atlascopco" JP za stambene usluge "Šumadinka" Osnovno obrazovanje Učenici osnovnih škola SSŠ "Despot Durađ" Gimnazija Ekonomska škola Tehnička škola Studenti 65 158 28 14 15 62 45 11 109 109 97 17 6 386 788 50 12 64 41 430 PK "Godomin" Slobodna zona DD "Vodarcoop" DP"Zmaj" "Ishrana" "Cobex" "Fagram" "Ukras" Zdravstveni centar Preduzeće "Heroj Srba" JKP "Vodovod" BBP Beograd RJ "Gramat" "Inos" "Nikola Krga" "Velur" KGM Trudbenik RJ "Buduć." KGM "Trudbenik" Beograd "Simax" Penzioneri Dir. za urbanizam UKUPNO Tabela broj 14. Broj korisnika organizavanog prevoza Prosečni mesečni broj korisnika prevoza iznosi 15.700.

Broj korisnika 38 148 7 30 29 27 4 38 387 389 202 31 58 13 37 104 157 44 19 1.400 10 5.695

24

2.7 GRADSKI PREVOZ Gradski prevoz na području grada Smedereva, obavlja se na sledećim linijama: - Plavinac-Stara železara-Nova železara - Plavinac-Stara železara-Carina (Novo naselje) - Kružna linija Plavinac -Stara železara-Nova železara i obratno Linija prolazi kroz centralno gradsko tkivo, povezuje putni pravac R-100 sa M-1.10 i dalje R-214.Dužina linije je 11 kilometara. Na trasi linije registrovano je 15 autobuskih stajališta. Linija Plavinac-Stara železara-Nova železara u stvari je produžena linija Stara železara-Nova železara. Saobraćaj do Plavinca odvija se uglavnom u vremenu vršnog opterećenja (prevoz radnika) dok se saobraćaj na relaciji Stara železara-Nova železara obavlja u kontinuitetu od 0:30 časova (prvi polazak) do 21:25 časova (zadnji polazak) iz smera "A" (Stara železara-Nova železara). Prvi polazak iz smera "B" (Nova železara- Stara železara) je u 06:10 časova, a zadnji polazak je u 22:45 časova. Ovim polaskom vrši se odvoz druge smene iz Nove železare, polazak je produžen do Udovica i Seona (putni pravac R-100). Karakteristična stajališta na trasi označena su popunjenim krugovima (Stara železara, Papazovac, Lipska rampa II), to znači da se na tim stajalištima vrši spajanje ili odvajanje pojedinih linija kako u gradskom tako u međumesnom ili prigradskom saobraćaju. Stajalište "Stara železara" je zajedničko stajalište za linije: Smederevo -Beograd i obratno, Smederevo-Udovice i obratno, Smederevo-Seone i obratno. Stajalište "Papazovac" je zajedničko stajalište za linije: Smederevo-Velika Plana i obratno, Smederevo-Krnjevo i obratno, Smederevo-Lozovik i obratno, Smederevo-Lipe i obratno, Smederevo-Dobri Do i obratno (putni pravac R-109b), Smederevo-Vrbovac i obratno. Na stajalištu "Papazovac" spaja se gradska linija Stara železara-Carina-Novo naselje-Nova železara (linija aktivna u vremenu vršnog opterećenja). Stajalište "Lipska rampa II" Ovo stajalište je zajedničko za sve linije koje su nabrojane kao za stajalište "Papazovac". Sa ovog stajališta odvaja se lokalni put za selo Lipe (L-2). Plavinac-Stara železara -Carina-Novo naselje Linija prolazi kroz deo centralnog gradskog tkiva, zatim skreće prema putnom pravcu R-109, preko naselja "Carina" do novog naselja na "Papazovcu". U vremenu vršnog opterećenja linija se produžava do Nove železare. Dužina linije do Novog naselja (Papazovac) iznosi 6,5 kilometara a na trasi je registrovano 11 autobuskih stajališta. Linija se uglavnom održava kao linija Stara železara-Carina (Novo naselje) i obratno, dok se polasci za Plavinac obavljaju u vremenu vršnog opterećenja. Prvi polazak iz smera "A" (iz Stare železare) je u 05:10 časova, a zadnji polazak u 22:10 časova, polazak je produžen do Nove železare. Prvi polazak iz smera "B" (Carina-Novo naselje) u 05:25 časova, a zadnji polazak u 21:15 časova. Karakteristična stajališta na trasi: Stara železara, Zadužbina, Rimski bunar, Papazovac.

25

Stajalište "Zadužbina" je zajedničko stajalište za linije: Smederevo-Selevac-Velika Krsna i obratno, Smederevo-Selevac-Smederevska Palanka i obratno, SmederevoLunjevac i obratno, Smederevo-Drugovac-Badljevica i obratno, Smederevo-Binovac i obratno, Smederevo-Landol i obratno. Stajalište "Rimski bunar" je zajedničko stajalište za dovoz i odvoz radnika u Novu železaru sa linija: Selevca, Lunjevca, Badljevice, Drugovca, Binovca, Landola, Landolskog puta, Stara železara-Kovačićevo-Landolski put-Nova železara. Kružna linija Linija povezuje mesne zajednice: "Donji grad", "Leštar" i "Carinu". Dužina linije 5,5 kilometara. Linija polazi sa Autobuske stanice Smederevo i završava se na Autobuskoj stanici Smederevo. Na trasi linije registrovano je 13 stajališta. Veći deo trase je u usponu i padu većem od 6%. Trasa prolazi kroz gusto naseljeni deo grada. Prvi polazak je u 05:00 časova a zadnji polazak je u 21:30 časova. Linija se održava svakodnevno sa 11 polazaka. Terminus gradskog saobraćaja lociran je na putu R-100, na platou ispred Stare železare. Polasci za Carinu i Novu železaru, održavaju se sa terminusa kod Stare železare, a kružna linija sa Autobuske stanice Smederevo. Slika broj 6.Šema stajališta gradskih linija

26

2.8 RAD VOZILA VOZILA U MEĐUGRADSKOM I PRIGRADSKOM SAOBRAĆAJU I METOD PRAĆENJA RADA LINIJE Organizacija međugradskog i prigradskog autobuskog saobraćaja mora da obezbedi efektivnost pri radu na izvršenju prevoza putnika. Efektivnost autobuskog prevoza kao kompleksni pokazatelj karakterisana je kvalitetom prevoznih usluga, proizvodnošću rada vozila i zaposlenog osoblja, ekonomsko socijalnom efektivnošću prevoza , nivoom tarifa, bezbednošću saobraćaja, tačnim i urednim održavanjem redova vožnje, korišćenjem vozila odgovarajućih eksploataciono - tehničkih karakteristika, racionalnošću redova vožnje, temeljnog poznavanja tokova putnika, stanjem putne mreže, potrebnim brojem autobuskih stanica, savremenom manipulacijom sa prevoznim ispravama i kontrolom realizovanja redova vožnje. Efektivna organizacija međugradskog i prigradskog autobuskog saobraćaja podrazumeva kontrolu kvaliteta opsluživanja putnika i sistematsko praćenje i izučavanje tokova putnika radi preduzimanja sistema mera za poboljšanje kvaliteta opsluge putnika, racionalizaciju mreže linija i polazaka neophodnih kao uslov za ostvarenje novih linija, odnosno izmenu trasa postojećih linija. Efektivnost podrazumeva i utvrđivanje merodavnih vremena vožnje na linijama i putnim pravcima, upravljanje kretanjem vozila uz operativnu kontrolu regularnosti saobraćaja. Neophodna je takođe koordinacija sa drugim vidovima javnog putničkog prevoza kao i preduzimanje mera za povećanje eksploataciono-tehničkih i ekonomskih pokazatelja rada vozila.

27

SAD.00 19.40 6.30 15.SMEDEREVO SMEDEREVO.00 9.00 5.00 4.30 12.47 6.ŽELEZARA N.45 LINIJA SMEDEREVO-K.SMEDEREVO SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD.10 7.U tabeli broj 12.BEOGRAD BEOGRAD.ŽELEZARA SMEDEREVO-BEOGRAD SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD -N.40 16.SMEDEREVO SMEDEREVO. Trebalo bi povećati iskorišćenje ovog vozila uvođenjem nove linije da ono ne bi dangubilo na stajalištu.10 13.00 9.SMEDEREVO SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD.SMEDEREVO LIIPE-N.00 21.MITROVICA.10 18.Rad vozila u međugradskom saobraćaju Iskorišćenje dnevnog radnog vremena vozila u međugradskom saobraćaju je 0. KONTO 5041 3107 VREME 6-12 14-20 4.ŽELEZARA. 28 . Vozilo 5035 je studentski autobus.SMEDEREVO SMEDEREVO.30 7.SMEDEREVO N.ŠALINAC ŠALINAC.Vozila su dobro angažovana.40 18.00 16.SMEDEREVO SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD.SMEDEREVO SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD.ŽELEZARA.30 5.30 13.50 12.55.SMEDEREVO KRUZNO(GRADSKA) SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD.SMEDEREVO SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD. Koeficijent iskorišćenja dnevnog radnog vremena bez tih gubitaka bi bio 0.SMEDEREVO SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD.45 8.N.SMEDEREVO VREME RADA VOZILA (H) ANGAŽOVANJE:14h EFEKTIVA:12h ANGAŽOVANJE:17h 45min EFEKTIVA:10h 3116 ANGAŽOVANJE:15h 45min EFEKTIVA:9h 10min 3083 ANGAŽOVANJE:14h 25min EFEKTIVA:4h 30min (REZERVNO VOZILO DO 13H) 3093 ANGAŽOVANJE:8h 15min EFEKTIVA:5h 30min 5035 9014 ANGAŽOVANJE:11h EFEKTIVA:3h ANGAŽOVANJE:7h 30min EFEKTIVA:5h Tabela broj 15.BEOGRAD BEOGRAD.30 11.SMEDEREVO SMEDEREVO.SMEDEREVO SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD.SAD N. dato je vremensko angažovanje vozila i vremensko iskorišćenje (efektiva) vozila u međugradskom saobraćaju.61.00 19.30 5.30 15.30 5.ako se uzme u obzir da je vozilo 3083 rezervno vozilo.ŠALINAC ŠALINAC.30 5.20 6.30 15.00 5.00 11.30 11.35 17.10 17.BEOGRAD BEOGRAD.SMEDEREVO SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD.MITROVICA K.

terminusi linije. Putnički tokovi.vreme obrta vozila na liniji: T (min) . RED. danima u toku nedelje i časovima u toku dana.kapacitet transportne jedinice: mg (mesta/voz) .broj stajališta . 29 . Informacije o tokovima putnika na linijama međugradskog autobuskog saobraćaja.broj vozila (na radu) na liniji: N (vozila) . liniji.trasa linije . kao i raspodela obima prevoza putnika i transportnog rada po grupama linija različite dužine.U PO”Lasta” Smederevo ne prati se rad linije vozila. Podaci o tokovima putnika neophodni su ne samo za izradu operativnih planova rada voznog parka. 6. mesecima. 4. RASTOJANJE PREVOZA U KILOMETRIMA Do 20 Od 20-50 Od 51-100 Od 101-300 Preko 300 Ukupno OBIM PREVOZA PUTNIKA P*1000 % OSTVAREN TRANSPORTNI RAD U PKM*1000000 % SREDNJE RASTOJANJE PREVOZA 1PUTNIKA Istraživanje i izučavanje tokova putnika PUTNIČKIM TOKOVIMA naziva se broj putnika. odnosno brojem putnika koji se prevezu na međustaničnim deonicama linije u jednom smeru u toku određenog vremenskog perioda. početna i krajnja stanica na liniji .interval: i (h) .brzina obrta: Vo (km/h) . su u stvari. 3. 2. BROJ 1. već su i osnova za prognoziranje razvoja auto transportne organizacije.dužina linije . odnosno putovanja putnika po pravcima i smerovima mreže autobuskih linija i definisani su intenzitetom toka. koji je prevezen ili koji treba prevesti na deonici puta. lako se mogu dobiti obradom kontrolnih listova. 5. sa raspodelom intenziteta tokova duž međustaničnih rastojanja.međustanično rastojanje Elementi funkcionisanja linije: . Visok nivo kvaliteta prevoznih usluga moguće je obezbediti samo pri postojanju potpunih podataka o intenzitetu tokova putnika i raspodeli tokova duž linija sa preciznom vremenskom raspodelom tokova po sezonama u toku godine. putnom pravcu ili na celokupnoj mreži linija u određenom vremenskom periodu.frenkvencija (intenzitet protoka vozila): f (voz/h) Od posebnog je interesa klasifikacija linija prema dužinama linija. sumarna raspodela vožnji. Trebalo bi uraditi sledeće: Definisati osnovne elemente strukture i funkcionisanja linije Elementi strukture linije (statički elementi): .

Podaci o kolebanju tokova putnika duž linije omogućavaju iznalaženje potrebnog transportnog rada i izmenu putnika na međustanicama kao i proračun radnog parka autobusa i izbor njegovog racionalnog kapaciteta. Kontrolna brojanja u prigradskom saobraćaju treba vršiti posebno za period proleće i leto. a takođe i kada nastupe nagle promene tokova putnika. što dovodi do naglog smanjenja ili povećanja popunjenosti vozila. Posebno što je. a takođe i odrediti racionalan kapacitet vozila. Najveće vrednosti toka postižu se na deonicama bližim centru gravitacije. Izučavanje neravnomernosti prevoza putnika Poznavanje neravnomernosti toka putnika duž linije veoma je značajno za planiranje i organizaciju prevoza putnika. Radi raspolaganja potrebnim informacijama o tokovima putnika autotransportne organizacije moraju imati planove sistematskog ili kontrolnog brojanja putnika i utvrditi rokove za obavljanje ove aktivnosti. po potrebi pored redovnih vožnji uvesti ekspresne ili poluekspresne vožnje. Ukoliko je rad vozila takav da je ε stalno manje od εmin.Pri znatnim kolebanjima tokova putnika duž linije dimenzionisanje broja vozila na radu vrši se prema najopterećenijoj deonici na kojoj je intenzitet toka putnika maksimalan.Problem praćenja i istraživanja tokova putnika osetno je složeniji na prigradskim linijama koje imaju znatno kraća međustanična rastojanja i veliki intenzitet tokova i izmenu putnika. korigovati dužina linije. na kojoj su u razmeri naneta međustanična rastojanja. obzirom na nivo tarifa po PKM formira prihod kojim se pokriva utvrđeni nivo troškova po pređenom kilometru autobusa u toku rada na liniji. Dijagram se radi na osnovu podataka utvrđenih brojanjem putnika po deonicama i smerovima linije i na istom je apscisna osa uslovna trasa linije. Merodavan za dimenzioniranje je smer sa većim intenzitetom tokova. Potrebno je takođe utvrditi graničnu . Broj vozila na radu određuje se odnosom potrebnog transportnog rada prema transportnom radu jednog vozila u jedinici vremena.Analitički podaci ne daju preglednu sliku tokova putnika duž linije. 30 . Na ovim linijama tokovi putnika izučavaju se putem sistematskog i kontrolnog brojanja putnika i putem ankete.minimalnu vrednost prosečnog koeficijenta dinamičkog iskorišćenja kapaciteta autobusa εmin koji. organizovati lokalne vožnje na delu linije sa jakim intenzitetom toka. posebno za jesen i zimu. položaj stanica i njihovi nazivi. Mogu se na primer. te je celishodno za svaku liniju nacrtati dijagram raspodele tokova putnika u glavnom i obratnom smeru. Poznavanje tih promena omogućava izbor optimalne organizacije rada vozila na liniji. onda je rad autobusa na takvom obrtu na liniji-nerentabilan. Broj putnika po deonicama linije značajno se koleba. Neravnomernost raspodele toka putnika duž linije definisana je koeficijentima neravnomernosti za obim prevoza i transportni rad. takođe u prigradskom saobraćaju veliki broj mesečnih pretplatnih karata. to se iz podataka o broju prodatih karata ne dobijaju potrebni podaci o raspodeli tokova duž linije. Osobenost tokova u prigradskom saobraćaju je postepeno opadanje intenziteta toka u funkciji porasta udaljenosti od centra gravitacije autobuske stanice grada ka kome gravitira linija. Određivanje potrebnog broja autobusa na liniji rezultat je izabranog odnosa ekonomskih interesa autotransportne organizacije i nivoa kvaliteta prevoza kojim se opslužuju putnici. Obzirom da su i prevozne isprave zonske karte za prevoz štampane na određenu novčanu vrednost.

00 240000.Broj putnika sa mesečnim kartama 140000 120000 100000 80000 6000 0 40000 20000 0 ap ril ju n ju l av gu st se pt em ba r ok to ba r no ve m ba de r ce m ba r ja nu ar fe br ua r ar t m m aj 2003 2004 Dijagram broj 7.00 260000.Na Dijagramima od 6 . av ju l av se gus t pt em ba r ok to no ba ve r m de bar ce m ba r ja nu ar fe br ua r ar t ap ri l m m ju n aj .00 200000.13 date su godišnje neravnomernosti po različitim osnovama. .00 2003 2004 Dijagram broj 6.00 280000.00 220000. .Broj putnika sa pojedinačnim kartama 300000. .Osnovno obrazovanje 120000 100000 80000 60000 40000 20000 0 u fe ar br ua r m ar t ap ril m aj ju n g pt ust em b o k ar t no oba ve r m de ba ce r m ba r se ja n ju l 31 2003 2004 Dijagram broj 8.

Prevoz studenata ja nu ar fe br ua r m ar t 2003 2003 ap ril 2003 m aj m aj ju n 2004 2004 ju n ja nu ar fe br ua r m ar t ap ri l m aj ju n 2004 ju l av gu st se pt em ba r ok to ba no r ve m ba de r ce m ba r av gu se st pt em ba r ok to ba no r ve m ba de r ce m ba r ju l 32 ju av l se gu s pt em t b ok ar t no oba ve r m de b a ce r m ba r . . 0 .12000 10000 8000 6000 4000 2000 0 12000 10000 14000 4000 2000 8000 6000 700000 650000 600000 550000 500000 Dijagram broj 9.Penzioneri Dijagram broj 10.Ugovoren prevoz Dijagram broj 11. ja nu ar fe br ua r m ar t ap ril .

Broj prevezenih osnovaca isključivo zavisi od ukupnog broja po generacijama.godine sa polaskom novih đaka prvaka dešava obrnut slučaj. kao i broj prevezenih studenata. Penzioneri karakteristično koriste prevozne usluge . vreme godišnjih odmora i školskog raspusta.godine.Kretanje broja putnika po mesecima 1300000 1250000 1200000 1150000 1100000 1050000 1000000 950000 900000 850000 800000 av gu st se p te m ba r ok to b ar no ve m ba r de ce m ba r fe br ua r ap ril ju n m ar t ja nu m aj ju l ar 2003 2004 Dijagram broj 13. . Kod studenata je karakteristično da su najveće potrebe za prevozom u periodu septembar-novembar.veći je broj upisane dece nego predhodne godine. zatim pad usled dobijanja studentskih domova i dolaskom zimskog perioda gde se većina studenata opredeljuje za privatan smeštaj.Turist biro 25000 20000 15000 10000 5000 0 us se t pt em ba r ar fe br ua r ok to ba r no ve m ba r de ce m ba r ap ril ju n m ar t ja nu m aj ju l av g 2003 2004 Dijagram broj 12..Primećujemo da je generacija koja je završila školsku godinu 2003.godini.U poslednjem kvartalu imamo gotovo ujednačen broj putnika. Na osnovu Dijagrama 6-13 možemo da zaključimo: Mesečne promene prevezenih putnika su gotovo karakterističan rast prevezenih putnika u prolećnom periodu zatim nagli pad za period jul-avgust. Broj prodatih pojedinačnih karata veći je u 2004.s proleća su aktivniji a izbegavaju periode kada su spoljne temperature visoke ili pak suviše niske. brojnija od od generacije 2004.Od septembra 2004. Ugovoren prevoz radnika je skoro konstantan tokom godine. 33 .

..…. ..Međugradski saobraćaj: 1...ekskurzija. Odrediti izmeritelja rada autobusa u međugradskom i prigradskom saobraćaju Kako se parametri rada vozila ne prate u PO”Lasta” Smederevo.Ukupan broj prevezenih putnika po deonicama linije Qλ Dobija se kao suma broja prevezenih putnika na svakoj deonici linije: Qλ = ∑ qλi = qλ1 + qλ 2 + .µsm koeficijent izmene putnika 2. Pλ = ∑ Pui = q ⋅ γλ ⋅ µsm i =1 n −1 Gde je: .Septembar .Imamo zatim pad u julu i ponovni porast u avgustu.Pui broj putnika koji su ušli u autobus na početnom terminusu i medustaničnim rastojanjima -q kapacitet autobusa (broj mesta) .qλ (n − 1) i =1 n −1 Gde je: Qλ1.broj putnika u vozilu po deonici linije 34 . Dobija se iz kontrolnog lista i predstavlja osnovni parametar koji treba ustanoviti prilikom praćenja rada linije..Moguć obim prevoza Pλmax Dobija se kao proizvod kapaciteta autobusa q i broja međustaničnih rastojanja n-1 Pλ max = ∑ q = q(n − 1) i =1 n −1 ( putnika ) 3. parameter bi trebalo izračunavati na sledeći način (1 -14) i statistički ih pratiti kao što je opisano u poglavlju 3.qλ2..(n-1) broj međustaničnih rastojanja .3.qλ (n-1) .Broj prevezenih putnika P Kretanje vozila od početnog do završnog terminusa linije jednak je sumi ulazaka na početnom terminusu i na svim međustanicama linije (na krajnjem terminusu vrši se samo izlazak).oktobar je karakterističan po organizovanju ekskurzija i povećanom broju zahteva za prevozom.γλ prosečan koeficijent statičkog iskorišćenja kapaciteta u toku poluobrta .. organizovanje izleta..Turist biro ima karakteristične špiceve za period april – maj .

Κοeficijent statičkog iskorišćenja autobusa γ γ – dobija se odnosom broja prevezenih putnika prema broju putnika koji je bilo moguće prevesti uz postignutu vrednost koeficijenata izmene putnika.Transportni rad autobusa U n −1 QλQ = qλQ n −1 Transportni rad autobusa u (pkm) na jednoj deonici linije dobija se kao proizvod broja prevezenih putnika qλ. Za poluobrt biće: ∑ qλ i Pλ Qλ qλ Q = i =1 = = γλ = q ⋅ ηSM q (n − 1) q (n − 1) q 7. qλQ je jednak odnosu ukupnog broja prevezenih putnika na svim deonicama linije u poluobrtu i broja međustaničnih rastojanja. na toj deonici i dužina lλ.Koeficijent izmene putnika u međugradskom autobuskom saobraćaju ηSM ηSM – definisan je odnosom ukupnog broja prevezenih putnika u poluobrtu Pλ prema prosečnom broju prevezenih putnika po jednoj deonici linije za obim prevoza qλQ. U = qλ ⋅ lλ = q ⋅ γλ ⋅ lλ ( pkm) 35 .Prosečan broj putnika u poluobrtu po jednoj deonici linije za obim prevoza qλQ deonica linije tλ tλ = -L – dužina linije u km -n – ukupan broj stanica na liniji -(n-1)-broj međustaničnih rastojanja L n −1 qλQ neophodno je izračunati da bi se na osnovu njega odredila vrednost prosečnog koeficijenta statičkog iskorišćenja kapaciteta autobusa u poluobrtu (γλ) i koeficijenta izmene putnika (ηsm).4. 5. 6.

. odnosno cele linije L....Koeficijent dinamičkog iskorišćenja kapaciteta autobusa stvarnog prema mogućem transportnom radu.. Za deonicu linije: UMAX = q ⋅ lλ Za poluobrt: ( pkm) UMAX = q ⋅ L 9.. Za deonicu linije: ε – dobija se odnosom ελl = jer je KsP1 = KsPλ Za poluobrt linije: Uλ q ⋅ γλ1 ⋅ lλ qλ1 = = = γλ1 Uλ max q ⋅ lλ q ελ1 = ∑Ui ∑ qλ ⋅ lλi 1 i =1 n −1 n −1 i =1 q⋅L = q⋅L = Uλ qλ U = q⋅L q 36 ...Ukupan transportni rad duž linije biće: U = Uλ1 + Uλ 2 + ..Uλ ( n −1) = ∑ qλi ⋅ lλi i =1 n −1 ( pkm) Takođe je jednak sumi rastojanja prevoza svih prevezenih putnika U = ∑ Pi ⋅ li i =1 p ( pkm) 8.Moguć transportni rad Umax Umax – dobija se kao proizvod kapaciteta autobusa q i dužine deonice l.

KsPλ = Gde je : ∑ Azλi ⋅ Li i =1 n ∑ Azλi i =1 n = ∑ AKLi ∑ Azλi i =1 i =1 n n ∑ Azλi i =1 n i =1 n .ukupan broj poluobrta ∑ AKLi .Dobija radu vozila u toku qλU Uλ = = L ∑ qλi ⋅ lλi i =1 n −1 L = ∑ Pi ⋅ li I =1 p L = q ⋅ ελ 13.broj prevezenih putnika. qλU .qλU se odnosom ostvarenog transportnog rada pri poluobrta.Prosečan broj putnika po kilometru linije za transportni rad .ukupan broj kilometara autobusa na linijama 11.10.Dobija se odnosom sume kilometara autobusa na svim linijama i polascima na kojima je vozilo radilo prema ukupnom broju poluobrta. prema ukupnoj dužini linije L. U KsP1 = = P ∑ qλ i ⋅ l λ i i =1 n −1 Pλ = ∑ Pi ⋅ li I =1 P P (km) 12.Neravnomemost toka putnika u poluobrtu za transportni rad ΨU ΨU = qλ max qλU 37 .Prosečna dužina vožnje – poluobrta na liniji KsPλ -KsPλ.dobija se odnosom ostvarenog transportnog rada prema obimu prevoza .Neravnomemost toka putnika u poluobrtu za obim prevoza po deonicama linije Ψp Ψp = qλ max qλQ 14.Srednje rastojanje prevoza jednog putnika KsPl KsP1.

što praktično znači da se mora obezbediti takva prevozna sposobnost linije koja će podmiriti maksimalne prevozne zahteve. prema broju prevezenih putnika na karakterističnij deonici sa maksimalnim brojem putnika. ηsmp = 3.broj vozila na radu na liniji To . jer je karakteristika prevoznih zahteva u prigradskom saobraćaju takva. da svi prevozni zahtevi moraju biti pokriveni prevoznom sposobnošću vozila.Frekvencija Smatra se broj vozila koje prođe u istom smeru kroz neku tačku linije u jedinici vremena.vreme trajanja obrta vozila Ar ⎛ voz ⎞ ⎟ ⎜ To ⎝ cas ⎠ 38 .Koeficijent izmene putnika u prigradskom saobraćaju Dobija se odnosom ukupnog broja prevezenih putnika u poluobrtu. smer sa većim intenzitetom toka putnika i na tom smeru karakteristična deonica linije na kojoj se javlja maksimalni tok putnika qλmax. U jutarnjem i popodnevnom “špicu” interval vožnje vozila mora biti najmanji. Većinu putnika čine dnevni migranti. odnosno po obrtima vozila. f = Ar . zatim u svrhe školovanja itd. Prevoz putnika mora se obaviti u vremenu prihvatljivom za korisnike prevozne usluge. Za dimenzionisanje kapaciteta vozila merodavan je opterećeniji smer linije. 1.-Prigradski saobraćaj Rad vozila u prigradskom saobraćaju obzirom na veću frekvenciju vozila i manju vrednost intervala vožnje potrebno je pratiti po poluobrtima.Koeficijent statičkog iskorišćenja kapaciteta autobusa na deonici linije sa maksimalnim tokom putnika γd max = qλd max = ε max qηsm 2.Broj prevezenih putnika Pλ qλ max Jednak je sumi ulazaka na početnom terminusu i svim međustanicama linije Pλ = ∑ Pui = qγ maxηsmp 1 n −1 4. Red vožnje vozila mora se podesiti kolebanju tokova putnika u toku dana. Najveći deo putovanja obavlja se u svrhe odlaska na rad i povratka sa rada.

RED. 6.5.broj prevez.autobusa Srednje rastojanje prevoza jednog putnika (km) Neravnomernost toka putnika za obim prevoza Neravnomernost toka putnika za transportni rad Tabela broj 16. 10. Iw = Ar .Interval vožnje To je vremenski razmak između nailaska dva uzastopna vozila.iskori.dužina linije Vo . 15. koja se kreću u istom smeru. može očekivati olakšice u poslovanju i eventualne subvencije od društva.iskori. 3. 12.Praćenje pokazatelja rada na linijama 39 .izmene putnika Koef. u nekoj tački linije.autobusa Ostvareni transportni rad(PKM) Moguć transportni rad (PKM) Prosečan broj putnika za tra.brzina obrta To 2 L ⋅ 60 = Ar Ar ⋅ Vo 2 L60 ⇔ To = Vo Svi izmeritelji rada vozila na prigradskim linijama usled velikog intervala vožnje i male frekvencije (Iwmin= 15 i max= 4 vozila/čas) prate se na isti način kao u međugradskom saobraćaju . ali sa dimenzionisanjem kapaciteta vozila prema maksimalnom toku putnika na karakterističnoj deonici qλmax. 14.vreme trajanja obrta vozila L .po poluobrtima vozila.broj vozila na radu na liniji To . 9. 16. jer to nije vid prevoza koji.stat.po Deonici linije u poluobrtu Prosečan broj putnika za prevoza po jednoj deonici linije SIMBOL L N n-1 Zλ P Pmax Qλ ___ qλQ Ηsm Γ U Umax QλU Ε KsP1 Ψp Ψu POLUOBRT LINIJE U odlasku U povratku OBRT UKUPNO obim ֿ Koef.rad Koef. POKAZATELJ Dužina linje (km) Broj stanica Broj međustaničnih rastojanja Broj vožnji(poluobrta) Broj prevezenih putnika Moguć obim prevoza Ukup. 5. Činjenica da u međugradskom autobuskom saobraćaju često na istoj trasi linije radi veći broj prevoznika nameće zaključak da svaki prevoznik mora pratiti efektivnost rada autobusa na polascima koje održava. 17. BROJ 1. 11. radi socijalno-ekonomske politike. Uslov za održavanje linija u međugradskom autobuskom saobraćaju prema tome je rentabilan rad vozila na linijama. 7. 2. 8. 13. 4. te da mora operativno raspolagati informacijama o rezultatima rada vozila na liniji. Praćenje pokazatelja rada na linijama Za svaku liniju podaci se prate tabelarno.dinam.putn.

a time obezbeduje tačnost i urednost redova izvršenja vožnje. Koristećii ovaj radni red vožnje izvršno osoblje pridržava se publikovanog i registrovanog reda vožnje. merodavnim vremenima vožnje. vreme prispeća autobusa u krajnji terminus linije. redova vožnje linija rade se i STANIČNI REDOVI. dispečerima. RED VOŽNJE ZA IZVRSNO OSOBLJE uručuje se vozaču autobusa od strane dispečera pri izlasku vozila na liniju. već su osnova i pri planiranju rada tehničke službe autotransportne organizacije koja priprema vozila za rad na linijama. vreme rada linije. na liniji i u istom je unapred utvrđen režim kretanja vozila. vremena stajanja.9 RED VOŽNJE U cilju obezbeđenja regularnosti saobraćaja i informisanja putnika o autobuskom linijskom saobraćaju. INFORMACIONI RED VOŽNJE za putnike postavlja se na terminusima i međustanicama linije. rad autobusa na linijama. Pri izradi redova vožnje teži se da se obezbede takvi uslovi rada vozila na liniji kojima se obezbeđuje potpuna bezbednost putnika. Na osnovu. vremena prolaska međustanica linije i međustanice na kojima je predviđeno duže stajanje (preko 5 min. RED VOŽNJE ZA IZVRŠNO OSOBLJE radi se za svaki polazak na svim linijama i daje vremena postavljanja autobusa na polaznu tačku linije.) radi odmora putnika. U stanične redove vožnje za sve linije i polaske u toku dana kao i za dolaske upisano je vreme po objavljenom redu vožnje i stvarno vreme polaska. planom rada autobusa po linijama i planom rada izvršnog vozačkog i kondukterskog osoblja. otpravnicima na autobuskim stanicama koji obezbeđuju rad vozila na liniji. vremenu nultih vožnji vozila. zadovoljavajuća proizvodnost vozila i izvršenje planskih naturalnih i finansijsko-ekonomskih rezultata eksploatacije vozila. udobnost pri vožnji.2. na linijama kojima su terminusi bliski ili su jedan kraj drugog radi mogućnosti presedanja putnika sa minimalnim vremenima čekanja. visoka regularnost kretanja vozila. Kompletan red vožnje PO“Lasta” Smederevo dat je u prilogu ovog diplomskog rada. Pomoću ove evidencije ostvaruje se kontrola regularnosti kretanja vozila na linijama. Red vožnje je osnovni normativni dokument rada autobusa. elementima trase linije. Redovi vožnje autobusa služe ne samo izvršnom osoblju. a takođe i radi povećanja efektivnosti rada autobusa na linijama. minimalno vreme trajanja putovanja. 40 . vremenu trajanja poluobrta i vremenu stajanja na terminusima linije. STANIČNI RED VOŽNJE vodi se na svakoj međustanici na kojoj se vrši prodaja karata i prihvat i otprema putnika a takođe i na terminusima linije. Osnovni oblik za red vožnje autotransportne organizacije je RED VOŽNJE LINIJE koji se sastavlja za svaku liniju međugradskog ili prigradskog saobraćaja u tabličnom obliku i kao dijagram. odnosno dolaska vozila. registrovanim i javno publikovanim redovima vožnje. Pri izradi redova vožnje moraju se uzeti u obzir i redovi vožnje svih saobraćajnih grana koje obavljaju masovni transport putnika radi koordinacije rada. Za sastavljanje reda vožnje linija potrebno je raspolagati podacima o intenzitetu tokova putnika. broj polazaka i interval vožnje koji je značajan posebno u prigradskom saobraćaju. vozačima i kondukterima. organizuje se po unapred utvrđenim.

m eđugradski 6% prigrad 30% ugovoren 60% VLS 4% Slika 7.2.11 MERE ZA POBOLJŠANJE Trebalo bi sprovesti anketu putnika.petak). 2. Da bi preduzeće rentabilno poslovalo potrebno je voditi redovnu statistiku o εmin (dinamičkoj iskorišćenosti vozila) za svaki polazak. Primećeno je da linije prema tom putnom pravcu nisu rentabilne tako da bi ih trebalo održavati dva puta nedeljno (ponedeljak. Samo rentabilno poslovanje obezbeđuje dobar kvalitet usluge i niže cene transporta. tako bismo dobili moguće pravce za uvođenje novih linija. Pojedinačlno učešće vrsta prevoza u PO“Lasta“ Smedervo Čak 60% od ukupnog broja prevezenih putnika pripada ugovorenom prevozu ako tu dodamo i lokalni tj.U Smederevskoj opštini je dosta stanovnika sa prostora Kosova i Metohije. gradsko-prigradski prevoz dobijamo 90% stalnih korisnika prevoza.Trenutno ne postoji ni jedna linija prema zapadnoj Srbiji. 41 .Ukoliko je kod pojedinih polazaka ε < εmin takvim polascima treba promeniti vreme polaska ili ih isključiti.10 UČEŠĆE POJEDINIH VRSTA PREVOZA U UKUPNOM BROJU PREVEZENIH PUTNIKA Ako pogledamo pojedinačno učešće vrsta prevoza u PO “Lasta“ Smedervo videćemo da je najviše zastupljen lokalni opštinski i ugovoren prevoz.

kontrola nivoa rashladne tečnosti u sistemu za hlađenje i po potrebi dolivanje.obavezni tehnički pregledi i periodične kontrole ispravnosti .3. Korektivno održavanje obuhvata lake i srednje opravke koje se obavljaju direktno na vozilu. 3.redovni servisni pregledi vozila .preventivno održavanje vozila .snabdevanje vozila gorivom . Dijagnostika obuhvata obavezne tehničke preglede vozila koji su zakonom propisani i obavljaju se svakih šest meseci.generalno pranje i čišćenje vozila . negu i podešavanje rada vozila propisane od strane proizvođača vozila. Preventivno održavanje podrazumeva redovne servisne preglede vozila.1 FUNKCIJA TEHNIČKOG ODRŽAVANJA Definisanje zadataka Tehničkog održavanja Osnovni zadatak Tehničkog održavanja je da obezbedi neophodan broj vozila u stanju "spremno za rad" u planski određenom periodu vremena sa dovoljno visokom pouzdanošću u periodu između preventivnih intervencija održavanja.defektaža .snabdevanje vozila gorivom .spoljno i unutrašnje pranje i čišćenje vozila .dnevna nega i kontrola vozila .preventivno održavanje vozila . generalne opravke agregata i opravke posledica udesa. Dnevna nega i kontrola vozila vrši se svakodnevno i obuhvata spoljno i unutrašnje pranje i čišćenje vozila i kontrolne preglede vozila.sezonska priprema vozila . U okviru Tehničkog održavanja vrši se: .dijagnostika vozila . tom prilikom vrši se i kontrola nivoa ulja u motoru.korektivno održavanje vozila 42 .2 DEFINISANJE TEHNOLOŠKOG POSTUPKA ODRŽAVANJA Tehnološkim postupkom rada obuhvaćeni su: . radove vezane za kontrolu.korektivno održavanje vozila Snabdevanje vozila gorivom vrši se na SSG koja je opremljena jednim istakačkim mestom.primopredaja vozila .dnevna kontrola tehničke ispravnosti vozila . ORGANIZACIJA RADA U TEHNIČKOM ODRŽAVANJU PO“LASTA”SMEDEREVO 3.

datum.poslovođa je dužan da upiše :"opravka izvršena po radnoj listi broj ------" i potpisom to potvrdi.1 Postupak primopredaje vozila Ako vozilo dolazi u Tehničko održavanje radi opravke ili preventivnog održavanja . .kontrolor otvara radnu listu koja mora da sadrži: broj radne liste. kilometražu po tahografu i vreme ulaska vozila na servis. . vreme popunjavanja uputa. ne overi prijem ispravnog vozila. .Na osnovu sprovedene dijagnostike otvara radnu listu koja mora da sadrži: broj radne liste. i to na sledeći način: a) ako vozilo dolazi na popravku .vozilo isključivo izvozi iz Tehničkog održavanja vozač koji duži vozilo. .a na osnovu koje portir odobrava izlazak vozila u saobraćaj. prema radnoj listi i upisivanjem datuma. . . kontrolor je dužan da da odgovor na primedbe vozača.od momenta otvaranja radne liste svu odgovornost za vozilo preuzima Tehničko održavanje.tačno navedene radnje koje treba uraditi na vozilu.datum.vreme otvaranja radne liste i potpis kontrolora.kontrolor je dužan da proveri kvalitet opravke. b) ako vozilo dolazi radi servisnog pregleda . 43 . U protivnom.vozač postavlja vozilo na dijagnostički kanal i predaje uput kontroloru( uput mora da bude popunjen kao što je navedeno) kontrolor prvo dijagnosticira primedbe vozača navedene u uputu. Vozilo isključivo dovozi i predaje u Tehničko održavanje vozač koji duži to vozilo. vozač mora da poseduje uredno popunjen uput overen od strane dispečera koji mora da poseduje sledeće podatke: broj uputa. opis neispravnosti i potpis dispečera. vremena izlaska iz Tehničkog održavanja i svojim potpisom na mestu “mehaničar kontrolor” potvrdi tehničku ispravnost vozila u trenutku izlaska iz Tehničkog održavanja. vrstu servisa.3.Vozilo posle opravke ili servisa može da izađe iz kruga Tehničkog održavanja samo ako vozač ima uredno popunjen putni nalog. odnosno da po potrebi izvrši probnu vožnju zajedno sa vozačem. .2. što je uslov za izlazak vozila iz Tehničkog održavanja.oznaku vozila. datum.vozilo ulazi na prvu kapiju i odlazi na kanal za uljarsko-mazačke radove.vozač pri preuzimanju vozila iz Tehničkog održavanja treba da potpiše prijem vozila u rubrici “vozilo primio”. koji pored zakonski propisanih podataka. u rubrici "radni nalog" mora da sadrži overenu tehničku ispravnost i to na sledeći način: a) ako vozilo izlazi iz TO posle izvršene opravke . a zatim pregleda celo vozilo (po potrebi vrši probnu vožnju sa vozačem).Od momenta otvaranja radne liste svu odgovornost za vozilo preuzima Tehničko održavanje. ako vozač svojim potpisom. . konto i registarsku oznaku vozila.konto i reg.vozilo iz Tehničkog održavanja izlazi sa uredno overenom dokumentacijom koju vozač daje na uvid portiru. konto i registarski broj vozila.

Planirani servisni pregledi po preporuci proizvođača 44 .2 Snabdevanje vozila gorivom Snabdevanje vozila gorivom vrši se na SSG koja je opremljena jednim istakačkim mestom.provera zaptivenosti kočionih instalacija i provera ispravnosti kočnica .Kontrolor je dužan da proveri kvalitet radova i upisivanjem datuma.kontrola ispravnosti mehanizma za otvaranje i zatvaranje vrata . osim kontrolnog pregleda.vremena završetka radova I svojim potpisom na mestu “mehaničar kontrolor” potvrdi tehničku ispravnost vozila.kontrola učvršćenosti stolica i rukohvata . U protivnom. S2" i svojim potpisom to potvrdi. portir je dužan da proveri da li je u putnom nalogu overena tehnička ispravnost. odnosno da po potrebi izvrši probnu vožnju zajedno sa vozačem. Vozilo iz Tehničkog održavanja izlazi sa uredno overenom dokumentacijom koju daje na uvid portiru.2. 3.kontrola ispravnosti upravljačkog mehanizma . . Tehnološkim postupkom je predviđeno da se vozila snabdevaju gorivom po ulasku u Tehničko održavanje.Vozilo.S2.kontrola opreme vozila . 3. isključivo izvozi i preuzima iz Tehničkog održavanja vozač koji duži vozilo.provera zaptivenosti sistema za hlađenje .3 Dnevna kontrola tehničke ispravnosti vozila Tehnološkim postupkom su definisani sledeći radovi koji se vrše pri svakodnevnoj kontroli tehničke ispravnosti vozila: .2.vizuelni pregled vozila i pregled po primedbama iz uputa .ispuštanje kondezata iz vazdušne instalacije . kontrolor je dužan da da odgovor na primedbe vozača. tom prilikom vrši se i kontrola nivoa ulja u motoru. u protivnom ne dozvoljava izlazak vozila sve dok se ne zadovolje svi uslovi.kontrola ispravnosti zvučnih i svetlosnih signala .Vozač pri preuzimanju vozila iz Tehničkog održavanja treba da potpiše prijem vozila u rubrici "vozilo primio". . ako vozač svojim potpisom ne overi prijem ispravnog vozila.vizuelni pregled donjeg postroja vozila .kontrola istrošenosti pneumatika i pritiska u njima ♣ S1. ukoliko se na vozilu obavlja neka od tehničkih intervencija. što je uslov za izlazak vozila iz Tehničkog održavanja.kontrola ispravnosti uređaja za pranje i brisanje vetrobranskog stakla . . kontrola nivoa rashladne tečnosti u sistemu za hlađenje i po potrebi dolivanje.b) ako vozilo izlazi iz Tehničkog održavanja posle obavljenog servisa poslovođa preventivnog održavanja je dužan da upiše "izvršen servis ♣S1. tada se vozilo može snabdeti gorivom nakon obavljene tehničke intervencije.kontrola ispravnosti spoljnjeg i unutrašnjeg osvetljenja vozila .

2.5 Generalno pranje i čišćenje vozila Generalna pranja i čišćenja unutrašnjosti vozila obavljaju se periodično i obuhvataju pranje i čišćenje poda.2. plafona vozila. Pod unutrašnjim pranjem i čišćenjem vozila podrazumeva se pranje.7. uređaju za pranje vetrobranskog stakla. čišćenje i brisanje sedišta i zamenu navlaka za sedišta. u toku kontrole tehničke ispravnosti i spoljnjeg pranja vozila. i unutrašnje pranje i čišćenje se vrši po ulasku vozila u Tehničko održavanje. brisanje prašine sa instrument table. Sezonska priprema vozila Sezonska priprema vozila podrazumeva pripremu vozila za eksploataciju u zimskim uslovima i obuhvata radove na sistemu za hlađenje motora. brisanje stakala sa unutrašnje strane. Kao i spoljnje pranje. bunkera za prtljag.3. 3. Zbog nedostatka raspoloživog prostora ne postoje posebno definisana RMV na kojima se vrši pranje i čišćenje vozila.4 Dnevna nega vozila Dnevna nega vozila se vrši svakodnevno i obuhvata spoljno i unutrašnje pranje i čišćenje vozila kao i mesečna generalna pranja i čišćenja vozila. kompletno brisanje prašine. Tehnički pregledi i registracija vozila 3. 45 . dok se prednja i zadnja strana vozila pere ručno. Pranje se vrši sa jedne. pregleda Overenih registracija 56 56 96% 100% Tabela broj 17. vazdušnoj instalaciji. Za spoljno pranje vozila koristi se pokretna rotaciona četka sa mlaznicama. a zatim sa druge strane vozila.2. ''Lasta" Beograd 0 6 ZP Smederevo ŠESTOMESEČNI TEHNIČKI PREGLEDI REDOVNI Planira -no 53 Ostvareno 51 PERIODIČNI Planirano Ostvareno VANREDNI Planirano Ostvareno 62 REGISTRACIJA Planirano Ostvareno Overenih Tehnik. 3. sistemu za grejanje unutrašnjosti vozila i kontrolu stanja pneumatika. već se ona obavljaju u toku snabdevanja gorivom.2. pranje.čišćenje i brisanje poda vozila.6 Obavezni tehnički pregledi i periodične kontrole ispravnosti Zakonom o bezbednosti saobraćaja propisani su redovni tehnički pregledi vozila koji se obavljaju svakih šest meseci. pranje i čišćenje sedišta i zamena navlaka. bunkera za prtljag. Ovakav način pranja zahteva dodatno manevrisanje što stvara značajne probleme zbog nedostatka manevarskog prostora i produžava vreme zadržavanja vozila u Tehničkom održavanju. To je naročito izraženo kod pranja zglobnih vozila zbog čega se dnevna nega zglobnih vozila obavlja u popodnevnim časovima kada je manji broj vozila u Tehničkom održavanju.

Korektivno održavanje vozila Korektivno održavanje obuhvata lake i srednje opravke koje se obavljaju direktno na vozilu. do nivoa generalne opravke kao i sve druge opravke po sistemu agregatne zamene. Ukoliko je vozilo planirano za redovni servisni pregled. opravke sklopova i agregata (motor.demontažnih radova. 3. bez većih montažno . ukoliko je ispravno odlazi na tankiranje goriva. Na kraju vozilo odlazi na spoljno pranje i napušta Tehničko održavanje jer u Tehničkom održavanju nije predviđen smeštaj vozila.3 TEHNOLOŠKA ŠEMA ODRŽAVANJA VOZILA U T N K O S I Legenda: U – ulaz T – tankiranje N – dnevna nega K – kontrola O – opravke S – servis I – izlaz Po dolasku u Tehničko održavanje vozilo. Takođe.9. tom prilikom rezervoar se puni do vrha i kontroliše se nivo ulja u motoru i nivo rashladne tečnosti u sistemu za hlađenje motora. Ukoliko su kontrolom vozila uočeni određeni nedostaci vozilo se upućuje na popravku. menjač. 3. uključujući i zamenu agregata. diferencijal) izvađenih sa vozila.2.lakše nezgode i manja oštećenja nastala u toku eksploatacije vozila uključujući i farbanje oštećenih mesta. 46 . Istovremeno s tim vrši se pranje i čišćenje unutrašnjosti vozila. rade se i manje opravke karoserije . radni nalog zaključuje i vozilo napušta Tehničko održavanje.8. po završetku servisnog pregleda radna lista se zaključuje i vozilo napušta Tehničko održavanje.3.2. nakon izvršene popravke vozilo se pregleda. Preventivno održavanje U okviru preventivnog održavanja obavljaju se redovni servisni pregledi vozila prema planu koji je propisao proizvođač vozila. ono se nakon tankiranja i dnevne nege upućuje na servis. a zatim i kontrola vozila.

registarsku oznaku vozila .datum .potpis kontrolora Jedan primerak radne liste kontrolor postavlja na vidno mesto u vozilu. vreme davanja zadataka i vreme zaključenja liste ).konto vozila .konto vozila . zajedno sa uputom predaje poslovođi.broj trebovanja .vreme izdavanja . Trebovanje se piše u dva primerka i sadrži sledeće podatke: . Sa jednog primerka trebovanja materijalni knjigovođa podatke unosi u računar. a drugi. Glavni magacioner na osnovu stanja delova u magacinu i liste minimuma maximuma dozvoljenih zaliha i porudžbina od strane poslovođe pravi nedeljno trebovanje delova.4 TOKOVI DOKUMENTACIJE Vozilo koje dolazi u Tehničko održavanje radi popravke ili redovnog servisnog pregleda mora da poseduje uredno popunjen uput od strane dispečera sa sledećim podacima: .redni broj uputa .potpis izvršioca S tako ispisanim trebovanjima izvršioc odlazi u magacin i trebuje rezervne delove.defektator prvo dijagnosticira primedbe navedene u uputu. Sva trebovanja moraju biti overena od strane šefa Tehničkog održavanja.registarska oznaka vozila . podatke unosi u računar u bazu podataka Tehničkog održavanja i dokumenta odlaže u arhivu. 47 .datum . a drugi primerak trebovanja se dostavlja poenteru. šefa Tehničkog održavanja i direktora i šalje službi nabavke. a zatim pregleda celo vozilo i otvara radni nalog koji sadrži sledeće podatke: .naziv dela .broj radne liste . kontrolor . u bazu podataka magacinskog poslovanja i nakog toga trebovanje odlaže u arhivu.opis neispravnosti .redni broj radnog naloga .potpis poslovođe .konto vozila .opis neispravnosti .3. Na osnovu radne liste poslovođa trebuje neophodne rezervne delove iz magacina. koji kompletira radnu listu zaključenu od strane poslovođe ( poslovođa je upisao šifru izvršioca. radni uput i trebovanje. potrošnog materijala.Poslovođa na osnovu radne liste određuje jednog ili više izvršioca i svakom pojedinačno ispisuje radnu listu i vreme davanja zadatka.datum .potpis dispečera Po dolasku na kontrolorski kanal. alata i maziva koje se potpisuje od strane glavnog magacionera.

Dnevni izveštaj se pravi u dva primerka. neprolazna.kilometražu po tahografu .količinu izdatog goriva i maziva u toku smene .konto vozila .Jedno RMV za kontrolu tehničke ispravnosti vozila Ovo RMV je specijalno. a suprotnim smerom kretanja izlazi sa njega. RMV je prolazno i nezavisno.potpis i šifru vozača . . neprolazna znači da vozilo jednim smerom kretanja ulazi na RMV.stanje goriva u rezervoaru po šipki na kraju smene . prolazno znači da je i ulaz i izlaz vozila sa RMV hodom napred. . sklopovima. 3.1 Definisanje raspoloživih kaspaciteta za održavanje voznog parka Kapaciteti za održavanje voznog parka organizovani su na sledeći način: .temperatura goriva u rezervoaru na početku smene . Specijalna znači da su opremljena kanalima koji omogućavaju prilaz vozilu sa donje strane.stanje goriva u rezervoaru po šipki na početku smene . opremljeno je kanalom i valjcima za ispitivanje sile kočenja koji trenutno nisu u funkciji. 3.potpis točioca goriva.RMV koja služe za direktno obavljanje radova na vozilima.Specijalizovane radionice za obavljanje radova na delovima.datum .stanje goriva po brojčaniku na kraju smene .vreme tankiranja vozila .Pet RMV-a za korektivno održavanje vozila Ova RMV-a su specijalna.Točioci goriva na SSG vode dnevni izveštaj izdatog goriva i maziva koji sadrži sledeće podatke: . Prilikom tankiranja vozila. pored popunjavanja dnevnog izveštaja.stanje goriva po brojčaniku na početku smene . uređajima i agregatima transportnih sredstava. a 48 . a drugi predaje referentu goriva i maziva koji podatke unosi u računar i prati potrošnju goriva po vozilima.1.5 KAPACITETI ZA ODRŽAVANJE VOZNOG PARKA 3.5.5.1 RMV za direktno obavljanje radova na vozilima RMV za direktno obavljanje radova na vozilima organizovana su na sledeci način: . točioc u putni nalog vozača upisuje količinu izdatog goriva. jedan se odlaže u arhivu.količinu izdatog goriva i maziva .temperatura goriva u rezervoaru na kraju smene . a nezavisno znači da ne zavisi od radova na ostalim RMV. nezavisna.

neprolazno. nezavisno. dok se pranje prednje i zadnje strane vozila vrši ručno. opremljeno je rotacionom četkom za pranje vozila. . uređajima i agregatima transportnih sredstava Specijalizovane radionice za obavljanje radova na delovima. Važno je napomenuti da su svi kanali projektovani za popravku solo vozila.Motorno odeljenje Ovo je specijalizovana radionica za obavljanje lakih.Jedno RMV za korektivno održavanje vozila Ovo RMV je specijalno. sklopovima. neprolazno. . neprolazno. neprolazno. . 49 . .Jedno RMV za uljarsko mazačke radove Ovo RMV je specijalno. opremljeno sa šestostubnom elektromehaničkom dizalicom. popravku menjača. nezavisno. neprolazno. . nezavisno. a zatim sa druge strane. sklopovima. nezavisno i uglavnom se koristi za radove na kočnicama i osovinama. .Jedno RMV na platou TO RMV je obično. pranje vozila se vrši sa jedne. 3.nezavisna podrazumeva da vreme zadržavanja vozila na jednom RMV ne zavisi od vremena zadržavanja vozila na drugom RMV.5.1. . namenjeno je pre svega za radove na solo i zglobnim vozilima koja imaju podpodne motore.Jedno RMV za kovačke radove Ovo RMV je specijalno. opremljeno je kanalom i namenjeno je za radove na donjem postroju vozila. opremljeno je kanalom ali ne poseduje instalaciju za odvod starog ulja i dovod novog ulja.Jedno RMV na platou ispred gumarske radionice RMV je obično. kompresora.Jedno RMV za spoljno pranje vozila Ovo RMV je neprolazno. diferencijala. nezavisno i služi za radove na točkovima(pneumaticima).2 Specijalizovane radionice za obavljanje radova na delovima. srednjih i generalnih opravki motora. uređajima i agregatima transportnih sredstava su organizovane kao fizički odvojene celine: . tako da je popravka zglobnih vozila često otežana. nezavisno.Agregatno odeljenje Specijalizovana radionica za elemenata pneumatike i hidraulike.

popravku i podešavanja PVP i dizni. . radio uređaja i ostalih mernih instrumenata koji čine opremu vozila. doboša. Problem se može rešiti jednačinom prave kroz dve tačke kod koje je: A1(ψmin.Boš odeljenje Ova specijalizovana radionica je opremljena probnim stolom za ispitivanje PVP i vrši kontrolu. mašinsku obrada delova agregata i druge strugarske radove. Usklađivanje nivoa tehničke ispravnosti i prevoznih zahteva voznog park Ai A1 R A2 S 50 . 3.Odeljenje precizne i radio mehanike Ovo je specijalizovana radionica za opravku tahografa. .Autoelektričarsko odeljenje Ovo je specijalizovana radionica za obavljanje radova vezanih za opravku elektro uređaja i elektro instalacija na vozilu.6 USKLAĐIVANJE NIVOA TEHNIČKE ISPRAVNOSTI U ODNOSU NA PREVOZNE ZAHTEVE Polazeći..Strugarsko odeljenje Ova specijalizovana radionica je opremljena strugom i vrši obradu kočionih obloga.Limarsko bravarsko odeljenje Odeljenje za obavljanje limarskih. αtmax) αt A2= αtmax A= αti A1= αtmin O P1 P P2 Ψ Slika 8. .αti) A2(ψmax. zavarivačkih radova i slično.αtmin) A(ψi. . od toga da nivo tehničke ispravnosti treba u toku godine da bude podešen promenama obimu prevoza i transportnog rada možemo uvesti u upotrebu i tekuće koeficijente neravnomernosti koji govore o odnosu obima prevoza i transportnog rada u svakom mesecu u odnosu na prosecni godišnji mesec: ψqi = i Qi Qsr Ui Usr ψqi = te u skladu sa tekućim koeficijentima neravnomernosti podešavati nivo koeficijenata tehničke ispravnosti voznog parka. bravarskih radova.

0270 1.690 1.300 Transportni Rad ψQi 1.Pri tome je: Ψmin=OP1. αtmin=P1A1. αtmax=P2A2.0270 1.646 1.387 1.8749 1.0049 0.990 1.800 0.1081 1.076 866.265.727 0. Ψmax—Ψmin = A1S.056.715 0.051.079. Kretanje broja putnika po mesecima Tabela 18.531 0.070.0341 1.0287 1. αti — αtmin=RA i αtmax — αtmin = SA2 Prava kroz dve tačke A1 i A2 definisana je determinantom.027.500 0. Ψi —Ψmin = A1R. Rešavanjem determinante dobiće se: αti = αt min + 1300000 1250000 1200000 1150000 1100000 1050000 1000000 950000 900000 850000 800000 ap ril ψi − ψ min (αt max − α min ) ψ max − ψ min ju n ju l 2003 2004 Dijagram 14.706 αt 51 av gu st se pt em ba r ok to ba r no ve m ba r de ce m ba r ja nu ar fe br ua r ar t m m aj .740 0.0472 1. Ψmax=OP2.756 1.0559 1.0450 1.427 1.Kretanje broja putnika po mesecima Mesec Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar UKUPNO Obim prevoza 1.049.706 0.132.698 894.337 12.708 0.8480 0.049. αti=PA. koja izražava proporcionalnost kateta pravouglih trouglova A1RA i A1SA2.072. Ψi=0P.681 0.0266 ψUi Qi 0.254 1.797 1.708 0.po kojoj tačke A1 i A2 i tekuća tačka A leže na jednoj pravoj.049.706 0.243 1.

podatke za transportni rad PO”Lasta” Smedervo ne prati i nisam u mogućnosti da uskladim αt sa promenom transportnog rada.80 − 0. Pored toga. Nažalost. 3. Projektom je bilo predviđeno rušenje postojeće hale za korektivno održavanje i na njenom mestu izgradnja nove proširene hale kako bi se omogućilo održavanje zglobnih vozila. Iz tabele je: Ψmax=1. Dodatni efekti postižu se i pravilnim planiranjem rasporeda godišnjih odmora vozača i produženjem radnog vremena vozila. ugradnja instalacije za grejanje hale i odvođenje izduvnih gasova.50 i αtmax = 0. Organizacionim merama može se prema iznetom uticati da posledice pojave neravnomernosti budu znatno umanjene pa i eliminisane.50 + ψqi − 0.8480 1.50) Ubacujući u izraz redom vrednosti za ΨQi izračuna se promena vrednosti za αti koja je potpuno usklađena sa promenama obima prevoza. Specijalna podrazumeva da su RMV sa kanalima kako bi se omogućio pristup vozilima sa donje strane.Ukoliko usvojimo da je za vozne parkove PO”Lasta” Smedervo s obzirom na starost voznog parka αtmin = 0. posle perioda jutarnjeg vršnog opterećenja u saobraćaju.7 PREDLOG MERA ZA POVEĆANJE PRODUKTIVNOSTI U TEHNIČKOM ODRŽAVANJU Prošle godine je završena rekonstrukcije hale Tehničkog održavanja. na kanalima su predviđeni ispusti kako bi se omogućio pristup i rad na motorima na solo i zglobnim vozilima sa podpodnim motorima.1081 i Ψmin=0. Na hali i na kanalima je predviđana ugradnja rolo vrata. prolazna i nezavisna RMV. U novoj hali su predviđena specijalna. Takođe.1081 − 0.8480 ⋅ (0.80 to će se primenom obrasca za αti dobiti vrednosti za αt po mesecima u toku godine koje su usklađene sa promenama obima prevoza i transportnog rada. Naime. zbog nepoštovanja rasporeda isključivanja i dolaska vozila u Tehničko održavanje. svakodnevno u prepodnevnim časovima. sva RMV je nezavisna. 52 . što znači da rad najednom RMV ne zavisi od rada na ostalim RMV. Tehničko održavanje je zakrčeno vozilima tako da je veoma otežano njihovo manevrisanje i obavljanje tehničkih intervencija. Polazeći od činjenice da koeficijenti neravnomernosti ΨQ i ΨU nisu vremenski ni po vrednosti podudarni može se izračunati: αt = αtqi + αtui 2 Primenom izračunate dinamičke vrednosti koeficijenta tehničke ispravnosti voznog parka usklađuje se prevozna sposobnost voznog parka sa neravnomernostima u obimu prevoza i transportnom radu i time postiže ritmičnost u radu voznog parka.8480 αtqi = 0. neophodne su izmene u samoj organizaciji dolazaka vozila u Tehničko održavanje.

Potrebno je uvesti detaljniju dnevnu kontrolu vozila i u obimu kako je to tehnologijom propisano. Potrebno je dati veći značaj preventivnom održavanju. To je posebno bitno za zglobna vozila jer im je zbog slabijih manevarskih sposobnosti potreban veći prostor i ovu grupu vozila treba planirati za opsluživanje u popodnevnim časovima kada je manji broj ostalih vozila u Tehničkom održavanju. Potrebno je nastaviti sa kontrolnim tehničkim pregledima. a samim tim i bezbednost svih učesnika u saobraćaju. a samim tip povećala bezbednost svih učesnika u saobraćaju. pri tome se pri redovnom servisnom pregledu vozila vrši detaljan pregled vozila i preventivna zamena dotrajalih delova kako bi se povećala pouzdanost vozila i smanjio broj iznenadnih otkaza. Na taj način bi se smanjio broj iznenadnih otkaza. Potrebno je poboljšati uslove za ličnu higijenu radnika po završenoj smeni. 53 .Na taj način se direktno podiže nivo tehničke ispravnosti vozila. Potrebno je izvršiti nabavku još jednog uređaja za spoljno pranje vozila kako bi se kompletno pranje vozila izvršilo u jednom prolasku vozila i na taj način izbegla sadašnja manevrisanja vozila i zagušenja. a da intervencija nije korektno izvršena.Sa ovim pristupom se skorije počelo. preduzimanjem mera protiv radnika sa reklamacijama na izvršene radove i slično.posle svakog servisnog pregleda vozilo se upućuje na kontrolni tehnički pregled gde se vrši kontrola kočionog i upravljačkog mehanizma i uočeni nedostaci odmah otklanjaju.Naime.Iz tog razloga je važno poštovati raspored dolazaka vozila u Tehničko održavanje. Kako je radna i tehnološka disciplina osnovni uslov za sprovođenje kvalitetnog sistema održavanja potrebno ju je stimulisati novčanim nagradama. Neophodno je povećati nivo radne i tehnološke discipline i definisati odgovornost u svakoj fazi sprovođenja aktivnosti. Potrebno je sprovesti kontrolu vozila i nakon završene intervencije kako bi se sprečilo da vozilo napusti Tehničko održavanje.

Precizno planiranje zahteva temeljno izučavanje prevoznih zahteva i uslova pri kojima treba organizovati transport u narednom vremenskom periodu uz analizu ostvarenih rezultata rada vozila u prethodnom periodu. Tehničko-eksploatacione pokazatelje i izmeritelje rada voziila možemo podeliti na: 1. Izmeritelje iskorišćenja kapaciteta vozila i prevozne sposobnosti voznog parka.4.1 PROIZVODNI REZULATATI POSLOVANJA Za potrebe planiranja. 4. kao i vrednovanje ostvarenih rezultata rada. PROIZVODNO EKONOMSKI REZULTATI POSLOVANJA PO „LASTA” SMEDEREVO U PERIODU 2000-2003 Dobra organizacija drumskog transporta podrazumeva precizno planiranje i optimalnu organizaciju eksploatacije transportnih sredstava pri procesu transporta putnika i robe. 2. Izmeritelje i koeficijente vremenskog bilansiranja rada vozila u danima i časovima. 54 . 4. Izmeritelje uslova pri izvršenju transportnih procesa. Poznavanje vrednosti izmeritelja eksploatacije transportnih sredstava omogućava određivanje nivoa produktivnosti rada istih i utvrđivanje potrebnih kapaciteta za pravovremeno podmirenje transportnih zahteva klijenata. analizu i ocenu efektivnosti rada vozila u drumskom saobraćaju i za putnički i za robni transport uveden je sistem izmeritelja i koeficijenata kojima je omogućeno ocenjivanje stepena korišćenja vozila i voznih parkova u celini. Poznavanje nivoa izmeritelja eksploatacije i njihovog uticaja na proizvodnost vozila omogućava preduzimanje potrebnih mera za povećanje proizvodnosti rada transportnih sredstava i izvršavanje transporta uz niže transportne troškove. Pri određivanju transportnog rada voznog parka potrebno je izmeriti elemente koji se odnose na: • vremenski bilans vozila u danima • vremenski bilans vozila u časovima • uslove pri izvršenju transportnih procesa (brzina vožnje. Rezultativne izmeritelje rada vozila i voznog parka.rastojanje prevoza) • pređeni put vozila i stepen iskorišćenja pređenog puta • stepen iskorišćenja kapaciteta vozila. Za analizu ostvarenih rezultata rada voznog parka koristi se sistem izmeritelja i pokazatelja eksploatacije transportnih sredstava koji definišu sve elemente u procesu rada voznog parka. Izmeritelje i koeficijente iskorišćenja pređenog puta. 3. 5.

auto-časova dangube AHd. W'Q. kao i vreme trajanja ukrcavanja . srednja dnevna kilometraža Ksd. 55 . koeficijent iskorišćenja vremena u toku 24 časa ρ i koeficijent iskorišćenja radnog vremena δ.Sklop svih izmeritelja i pokazatelja omogućava ocenu organizovanosti i intenziteta korišćenja raspoloživih kapaciteta voznog parka i to: • Pod izmeriteljima i koeficijentima vremenskog bilansiranja podrazumevaju se pokazatelji vremenskog bilansiranja auto-dana voznog parka: koeficijent tehničke ispravnosti αt. pređen put sa putnicima AKt. Pod izmeriteljima i koeficijentima bilansiranja pređenog puta podrazumevaju se ukupan pređeni put AK. U izmeritelje uslova pri izvršenju transportnih procesa spadaju: srednja saobraćajna brzina Vs. Wu i WQ. zatim pokazatelji i koeficijenti vremenskog bilansiranja auto. Rezultativni izmeritelji rada vozila i voznog parka obuhvataju: ostvaren transportni rad U. ostvaren obim prevoza Q. koeficijent iskorišćenja voznog parka α. Koeficijenti bilansiranja pređenog puta su: koeficijent iskorišćenja pređenog puta β i koeficijent nultog pređenog puta ω. prevozna ili transportna brzina Vp. pređeni put bez tereta putnika AKp i nulti pređeni put AKn. srednje rastojanje prevoza jedne tone tereta Kstl. koeficijent iskorišćenja tehnički ispravnog-sposobnog za rad voznog parka α'. brzina obrta Vo i eksploatacioina brzina Ve. Pod izmeriteljima iskorišćenja kapaciteta – korisne nosivosti podrazumeva se koeficijent statičkog iskorišćenja korisne nosivosti γ i koeficijent dinamičkog iskorišćenja korisne nosivosti ε. koeficijent izmene putnika ηsm. broj vožnji sa teretom Azλ.iskrcavanja putnika.časova rada AHr.organizaciono tehnološknh mera za povećanje proizvodnosti vozila i sniženje cene transporta. auto-časova vožnje AHw. Tu dalje spadaju srednja dužina jedne vožnje sa teretom Kstλ. srednje rastojanje prevoza jednog putnika KsPl. U izmeritelje prevozne sposobnosti spadaju težinska karakteristika za transportni rad η i težinska karakteristika za obim prevoza Φ. vreme trajanja utovara i istovara tui. kao i proizvodnost vozila W'u. • • • • Pogodna metodologija omogućava izučavanje dejstva izmeritelja eksploatacije na proizvodnost i iznalaženje odgovarajućih .

Proizvodno ekonomski rezultati poslovanja ADi ADs ADr ADn AK AKl AKvan-linije AKn P KM po vozilu Broj linija Broj polazaka (dnevno) Putnika po vozilu Put/ADi 504 Put/ADr 987 KM/ADi 125 KM/ADr 244 265 243 239 140 122 137 991 936 796 523 470 454 2000 25.896 730 3.atuokilometri na liniji -AKn .519 2.738 122.661 12.554 12.400 15.455 12.904 44.688.747 Oznake u tabeli imaju sledeće značenje: -ADi .210.629 66 198 171.059 13.884.autokilometri nulti -P .autodani inventarski -ADr .814.896 12.170 12.010 15.181.452 66 198 184.957.441 12.841 66 198 165.708 2002 27.918 238.550 13.262 209.642 124.U tabelama 19 i 20 dati su proizvodni rezultati poslovanja od 2000 do 2003.946 223.650 2.569 13.419 51.702.koeficijent tehničke ispravnosti 56 .661 3.422.661 2003 27.074 45.777.402 121.227 3.godine Tabela 19.059 365 3.300 49.prevezeno putnika -αt .569 730 3.058 2001 24.400 1460 3.autokilometri -AKl .084 66 198 190.031 353.291 128.265.010 13.autodani na radu -And .autodani neispravni -AK .302.090.

39 25.380 20.782 0.943.20 Kontrolni list P p ⋅ Azλ U ε= p ⋅ AKp γ = 57 .24 238..502 1.511 0.635 24.13 243.455 0.700 28.570 1..26 243.488 0.722.153.207 0.0 156.457 0.790 30.893.30 265.527 1.502 0.389.671 30.260 19.0 180.42 104.64 24.903 2002 0.0 166.527 0.570 0.eksploatacioni pokazatelji rada vozila POKAZATELJI IZRAČUNAVANJE 2000 0.77 126.00 116.870 α αt α’ Ahr(h) Ahw(h) ρ δ Vs(km/h) Ve(km/h) β Ksp1 Kspλ Ksd U γ ε ADr ADi ADs αt = ADi ADr α′ = ADs α= Prate se Prate se AHr 24 ADr AHw δ= AHr AK Vs = AHw AK Ve = AHw AKp β= AK U KsP1 = P AKp Kspλ = Azλ AK Ksd = ADr ρ= 22.498 0.895 2003 0.Tabela 20..18 111.862.40 23.511 1.885 2001 0.307.03 0.12 0.727.704 29. Tehnološko .375 0..17 0.0 141.066 20.513 0.30 0.

2 ANALIZA PROIZVODNOSTI VOZNOG PARKA Jedan od glavnih zadataka koji organizatori proizvodnje i transportnih procesa u drumskom transportu stalno moraju ispravno rešavati je preduzimanje potrebnih mera za povećanje proizvodnosti vozila.983 Vs = 35.33 tui= 0. Dijagram se konstruiše za konkretno ostvarene rezultate eksploatacije vozila sa uzimanjem onih vrednosti izmeritelja koje karakterišu rad voznog parka autotransportne organizacije.03 ⋅ 0.1 Radna proizvodnost broj putnika po autočasu na radu Wp' = p.♣ Karakterističnim se naziva kompleksni dijagram zavisnosti proizvodnosti rada vozila od izmeritelja koji utiču na proizvodnost.33 ⎡ put ⎤ = 10.γ ⎡ put ⎤ ⎢ ⎥ Kspλ + tui ⎣ hr ⎦ Vs.2.983 ♣ Ovaj metod u upotrebu je uveo LAJDERMAN. Na osnovu funkcionalnih zavisnosti pune i radne proizvodnosti i izmeriteija rada voznog parka ispitaćemo pojedinačne uticaje ovih izmeriteija na ponašanje proizvodnosti.50 (h) β=0.03 (km/h) Kspλ = 36. U konkretnom slučaju uzeto je prosečno vozilo(sanos -415).90 ⎣ hr ⎦ + 0.50 35.34 p = 52 (put/voz) γ = ε = 0. 58 . godinu: ά= 0.β Zamenom vrednosti izmeriteija dobija se: Wp' = 52 ⋅ 0. Za ispravno rešenje ovog zadatka osnovni preduslov je poznavanje intenziteta i uticaja pojedinih izmeritelja na taj osnovni pokazatelj rada vozila. Količinska ocena uticaja eksploatacionih izmeritelja na proizvodost rada vozila najpreglednije se dobija metodom karakterističnih dijagrama.729 ρ = 0. u voznom parku koje je ostvarilo sledeće prosečne vrednosti parametara.90 km δ=0.72 4.92⎢ ⎥ 36.4. Za 2003.

54 + 0.90 Izražavanjem Wu’ u funkciji od izmeritelja rada voznog parka dobijaju se sledeće zavisnosti: Wu ' ( p ) = 7.07 1 0.2 Radna proizvodnost voznog parka u putnim kilometrima po autočasu na radu Wu ' = p ⋅ε 1 tui + Vs ⋅ β Kspλ Zamenom vrednosti izmeritelja dobija se: Wu ' = 52 ⋅ 0.16 0.072 + tui 4.16 1.087γ Wp' (Kstλ ) = Wp' (β ) = 590.210 p Wp' (γ ) = 33.50 Vs Wp' (tui ) = 17.30ε Wu ' (β ) = 17.16 37.03 ⋅ 0.16 1.217 17.896 Kstλ + 17.05 + 0.Izražavanjem Wp' u funkciji izmeriteija rada voznog parka dobijaju se sledeće zavisnosti: Wp' ( p ) = 0.67 p Wu ' (ε ) = 1209.983 36.50 β Wp' (Vs ) = 17.33 = 399.014 β 59 .2.029 + 0.50 + 35.

46 Wp(Kspλ ) = Kspλ + 17.03 36.2.3 Puna proizvodnost voznog parka u broju putnika po času inventarskom Wp = p ⋅ ρ ⋅α ⋅ γ Kspλ + tui β ⋅ Vs Zamenom izmeritelja dobija se: Wp = 52 ⋅ 0.983 ⋅ 35.17 + 0.729 ⋅ 0.90 60 .729 ⋅ 0.983 ⋅ 35.4 Puna proizvodnost u putnik-kilometru po času inventarskom Wu = α ⋅ ρ ⋅ε ⋅ p 1 tui + β ⋅ Vs Kstλ Zamenom izmeritelja dobija se: Wu = 0.71 ⋅ α Wp(γ ) = 8.33 = 2.50 β 4.50 0.96 ⋅ ρ Wp(α ) = 3.54 + 0.2.50 Vs 4.217 Wp(β ) = Wp(Vs ) = 4.34 ⋅ 0.90 + 0.20 ⋅ γ 146.03 Izražavanjem Wp u funkciji izmeritelja rada voznog parka dobijaju se sledeće zavisnosti: Wp( p ) = 0.25 1.34 ⋅ 0.84 1 0.33 ⋅ 52 = 98.706 36.05 + 0.4.052 ⋅ p Wp(ρ ) = 7.25 37.

4 0.54 122.87 75.27 497.ρ.25 399.47 106.9 98.49 368.33 275.7 0.28 68.1 0.1 95 96.80 461.83 96.ε 0.00 446.29 309.74ε Wu ( p ) = 1.2 0.9 1.79 269.88 390.54 406.5 0.50 391.07 W’u(ε) 241.68 84.83 94.3 0.8 0.84 209.7 0.74 261.89 93.78 98.90 p 156.5 0.3 91.46 174.59 102.49 114.81 92.27 67.59 341.14 40.28 116.52 430. Promena radne proizvodnosti Wu’ u funkciji izmeritelja β.37 430.77 299.0 Wu’(β) 107.05 1107.6 0.3 p 47 48 49 50 51 52 53 54 55 W’u(p) 360.2 0.8 0.74 Vs 32 33 34 35 36 37 38 39 40 Wu(Vs) 92.3 0.60 104.62 403.44 104.11 135.6 0.13 59.25 305.6 0.37 1209.44 1088.55 203.24 392.Izražavanjem Wu u funkciji izmeritelja rada voznog parka dobijaju se sledeće zavisnosti: Wu (α ) = 135.92 155.16 375.17 398.80 Kspλ) 28 31 34 37 40 43 46 50 53 Wu(Kspλ) 88.41 94.5 0.71 357.18 435.83 Wu (tui ) = 1.00 102.8 1.84 406.40 440.014 β 4.58 846.48 Tui 0.67 100.70 54.4 0.73 38.80 378.68 Wu(ρ) 58.66 97.8 100.0 Wu(tui) 134.3 0.92 Wu(β) 26.58 91.83 383.16 402.2 0.34 338.014 Vs 4.β.79 483.2 0.72 604.40 49.25 107.90 149.18 87.04 123.25 1.64 232.84 Wu(ε) 59.38 238.68α Wu (ρ ) = 290.13 95.37 145.51 414.029 + 0.26 Kspλ) 28 31 34 37 40 43 46 50 53 W’u(Kspλ) 366.25 Wu (Kspλ ) = 0.60 83.4 0.1 0. Promena pune proizvodnosti Wu u funkciji izmeritelja ά.98 108.50 Tui 0.19 76.22 380.69 99.97 428.7 0.26 106.03 + Kspλ Tabela 21.3 0.78 P 47 48 49 50 51 52 53 54 55 Wu(p) 89.18 421.0 W’u(tui) 540.92 119.5 0.95 98.49 371.95 89.63 420.83 382.25 0.65 725.87 179.09 103.84 81.9 1.70 102.51 967.76 Tabela 22.15 413.017 + 0.86 362.8 1.60 61 .2 93.83 290.0 Wu(ά) 27.07 + tui Wu (β ) = Wu (Vs ) = 4.4 0.50 422.99 106.71 100.50 0.82 239.7 0.ε 0.92 ρ Wu (ε ) = 299.6 0.84 398.06 198.85 Vs 32 33 34 35 36 37 38 39 40 W’u(Vs) 374.91 88.64 413.

37 49.9 96.84 130 54.89 98.84 299.58 239.5 75.54 232.3 134.59 100 96.8 107.84 100.73 59.18 26.84 130 135.74 84.74 107.6 98.19 179.13 119.99 100.41 174.14 58.04 98.2 0.78 104.55 68.84 130 Dijagram 15.8 1 27.66 93.47 98.Promena pune proizvodnosti Wu (pkm/hi) 350 325 300 275 250 225 200 175 150 125 100 75 50 25 0 α ρ β ε Vs Kspλ P tui A-A B-B 0.6 0.68 290.26 103.83 88.1 114. Promena pune proizvodnosti Wu (pkm/hi) 62 .84 130 108.4 0.27 116.95 92.92 98.9 99.76 98.78 95.81 89.84 130 81.79 104.7 88.

07 Dijagram 16.52 399.48 305.15 413. Promena radne proizvodnosti Wu u funkciji izmene izmeritelja (pkm/hr) 63 .83 366.97 430.3 421.6 0.83 390.8 399.8 1 198.Promena radne proizvodnosti Wu u funkciji izmene izmeritelja (pkm/hr) 1300 1200 1100 1000 900 800 700 600 500 400 300 200 100 0 β ε P Vs Kspλ tui A-A 0.72 375.6 399.58 391.22 540.34 399.07 399.84 392.4 357.2 107.07 0.17 406.62 461.5 402.29 725.49 967.49 374.92 241.86 360.85 435.27 399.38 483.07 275.26 446.4 0.07 341.51 420.44 406.07 1209.

a zavisi od koeficijenta tehničke ispravnosti (αt). On je definisan redom vožnje i popunjenošću vozila. Da bi se dostigao nivo proizvodnosti od 135(pkm/hi) treba da budu sledeće vrednosti parametara: ρ=0. Nedovoljno iskorišćenje korisne nosivosti utiče na gubitak transportnog rada i to sve više što je rastojanje prevoza veće.57. Koeficijent dinamičkog iskorišćenja vozila (ε) definisan je odnosom stvarnog transportnog rada prema mogućem transportnom radu. Uvođenje novih linija delovaće na povećanje ovog koeficijenta. davanjem popusta na povratne karte. Poznavanje nivoa ostvarenih troškova i cena po jedinici transportnog rada omogućava: • Analizu postignutih rezultata autotransportne organizacije sa utvrđivanjem structure troškova poslovanja. • Analizu uzroka nezadovoljavajućih rezultata eksploatacije transportnih kapaciteta i preduzimanje potrebnih mera za postizanje višeg nivoa izmeritelja eksploatacije.Istovremeno se olakšava pronalaženje mogućnosti za poboljšanje poslovanja. tui=0.44. Time se obezbeđuje operativno upravljanje radom autotransportne organizacije u celini. 4. produžavanjem radnog vremena sa jedne na veći broj smena. U 2003.25. povećanim troškovima poslovanja ili nedostacima pri radu komercijale na upošljavanju voznog parka. Stalno praćenje kretanja troškova poslovanja omogućava pravovremeno uočavanje nedostataka i njihovo otklanjanje bilo da se radi o održavanju i opravkama vozila. i uspešnije upravljanje transportnim procesom.45. Praćenje nivoa troškova daje mogućnost sagledavanja problema vezanih za organizaciju rada voznog parka. • Specijalizaciju transportnih kapaciteta u skladu sa zahtevima transportnog tržišta radi postizanja veće produktivnosti rada vozila i povoljnijih finansijskih rezultata poslovanja. Boljom poslovnom politikom tj. upoređivanje postignutih rezultata u određenom vremenskom periodu sa prethodnim vremenskim periodom. (vreme danguba) uticalo bi se na povećanje proizvodnosti. 64 .3 ANALIZA FINANSIJKIH REZULTATA POSLOVANJA PO”LASTA” SMEDEREVO Osnovni uslov za sagledavanje poslovanja je utvrđivanje transportnih troškova. kao i racionalnije planiranje rada u budućem vremenskom periodu. popusta na studentske pojedinačne karte ovaj koeficijent se može povećati.34 ili nešto više od 8 časova. Koeficijentom iskorišćenja voznog parka ocenjuje se stepen mobilnosti voznog parka. U datim uslovima eksploatacije povećanjem koeficijenta iskorišćenja vremena u 24 časa (p) i povećanjem koeficijenta dinamičke iskorišćenosti vozila postiže se najefikasnije povećanje Wu. Smanjenjem parametra tui. godini koeficijent iskorišćenja vremena u 24 časa (p) iznosio je oko 0. godini iznosio 0.Analizirajući promenu pune proizvodnosti Wu u funkciji izmene izmeritelja zaključujemo da brzinu promene proizvodnosti definiše nagib krive.ε=0. Sledeci koeficijent koji utiče na povećanje Wu je koeficijent iskorišćenja inventarskog voznog parka (α) koji je u 2003. nedostacima u organizaciji eksploatacije. α=0.ostali parametri nemaju veliki uticaj na povećanje proizvodnosti. Dok se ne omogući bolje snabdevanje rezervnim delovima i obnova postojećeg voznog parka teško se može uticati na povećanje ovog koeficijenta.95. Na vrednost (p) može se uticati organizacionim merama tj.

252.000 284.410.93 -3.864.892.00 10.000 263.11 17.797.531. godina ostvareni su sledeći finansijski rezultati (tabelarno prikazano u prilogu diplomskog rada).24 DIN/ADR -202.000 -16.87 0.-2003.119.012.• • Upoređenje postignutih rezultata autotransportne organizacije sa rezultatima drugih autotransportnih organizacija i iznalaženje uzroka lošijeg rezultata.85 222.82 1.94 DIN/PUTNIKU 4.402. Izmeritelji rada u periodu 1999.2003.99 572.809.000.911.301.47 8. Upoređivanje nivoa troškova i cena po jedinici transportnog rada raznih vidova saobraćaja.83 DIN/ADI -139.050.140. godina prikazani su u sledećim tabelama: Tabela 23.091.58 71.70 18.-2003.07 1.071.278.-2003.253.01 5.734.235.746.14 75.10 22.90 -36.279.67 4.72 Tabela 25.58 76.90 11.94 0.000 278.00 10.76 7.383. Razlika prodajne cene i cene koštanja (prihod-rashod) GODINA 1999 2000 2001 2002 2003 DIN/KM -1.14 DIN/RADNIKU 103.69 DIN/ADI 2.469.54 3.06 DIN/ADR 3482.515.54 DIN/VOZILU 826. na osnovu kojih je izračunata ekonomičnost.926.000 +15.26 65 .30 -4.19 DIN/VOZILU -51.000 -49.000 133. godine(ukupan rashod) GODINA 1999 2000 2001 2002 2003 DIN/KM 20.34 DIN/RADNIKU -6.897.457.88 15. Finansijki rezultati poslovanja u periodu 2000. Prodajna cena proizvodnje 1999.061.-2003.338.29 -1.35 -13.87 DIN/PUTNIKU 5.35 DIN/VOZILU 877.16 21.03 498.15 604.603.08 19.612.44 4.86 DIN/ADI 2.43 37.315.866.23 227.756.23 63.00 -767.394.003.71 -1.29 9.12 -106.869.097.529.000 116.81 18.63 37.263.742.godine (ukupan prihod) GODINA 1999 2000 2001 2002 2003 DIN/KM 19. odnosno preduzimanje mera da dobro poslovanje u prethodnom periodu bude još bolje u narednom periodu.67 3.000 PRIHOD-RASHOD -3.087.153.090.150.00 194.325.169.371.06 Tabela 24.51 643.000 234.405.38 23.132. godina GODINA 1999 2000 2001 2002 2003 UKUPAN PRIHOD 48.459.000 UKUPAN RASHOD 51. Prema podacima dobijenim iz PO “Lasta” Smederevo za period 1999 .979.000 PRIHOD/RASHOD 0.87 -765.64 681.85 -280. Cena koštanja jedinice proizvodnje 1999.21 253.80 DIN/RADNIKU 109.41 1.947.29 DIN/ADR 3.050.70 9.84 42.202.44 -1.508.21 -5.281.07 DIN/PUTNIKU -0.31 4.12 289.46 9.55 Tabela 26.88 6.

godinu iznosio 278.3718% učešće pojedinih stavki u ukupnim prihodima 18% 52% 1% 1% 611000 611002 611080 611200 28% ostalo Dijagram 17.000.612.341.2002.491.498.00 dinara što znači da je ostvarena dobit od 15.687.456.95-28% 611000 prihod od linijskog saobraćaja od prodatih karata(mesečnih) 97.godinu nisu dostupni. Pozitivan predznak predstavlja dobit (akumulaciju).Razlika prodajne cene i cene koštanja data je u tabeli 23 (∆ΰ =ΰpr – ΰras).2000.105. godini. najveće učešće u prihodima imaju sledeće stavke: 611002 prihod od mesečnih karata (fak.godinu. Na osnovu razmatranja elemenata ukupnog prihoda troškova poslovanja za 2003.godinu i učešća pojedinih stavki u ukupnim prihodima odnosno rashodima.000. Podaci za 2001.824.00 dinara dok su ukupni rashodi 263. a negativan gubitke u poslovanju.640.000.00 dinara.153. gubitak je ostvaren u 1999.43 • 540000 amortizacija po zakonom propisanim stopama 25.657.406.734. godini. Dobit je ostvarena samo u 2003.realizacija) 149.271.323.30 • 511400 utrošeni delovi za popravku 22. Iz rezultata poslovanja preduzića vidimo da je ukupan prihod za 2003.74 • 523000 troškovi doprinosa na zarade i naknada zarada 14.68 66 . Učešće pojedinih stavki u ukupnim prihodima Najveće učešće u ukupnim rashodima imaju sledeće stavke: • 520000 troškovi neto zarada zaposlenih 59. U prilogu ovog diplomskog rada dati su rezultati poslovanja PO”Lasta” Smederevo za 2003..

0 Radi dalje analize potrebno je troškove podeliti na stalne i promenjive.000.722. mater.obavezno osiguranje vozila .954.KASKO osiguranje vozila .918.kamate za kredit vozila .000.00 Rashodi su podeljeni u pet grupa: • Poslovni rashodi 259.režijski troškovi .00 • Neposlovni i vandredni prihodi 2. Učešće u ukupnim rashodima Vidimo da su ukupni prihodi podeljeni u tri grupe: • Poslovni prihodi 279. Stalni troškovi se formiraju po vremenu i nezavisni su od pređene kilometraže. U stalne troškove spadaju: .00 UKUPNI PRIHODI 278.investiciono održavanje vozila .000.000.ostale ugovorne i zakonske obaveze iz dohotka 67 .BLD .001.000.153.naknade za korišćenje javnih puteva .amortizacija vozila .000.učešće u ukupnim rashodima 53% 5% 9% 520000 23% 10% 540000 511400 523000 ostalo Dijagram 18..000. tr.000..00 • Finansijski prihodi 4.00 • Neposlovni i vandredni rashodi 2.612.300.00 • Rashodi dir.000.00 UKUPNI RASHODI 263.299.taksa za tehnički pregled vozila .00 • Finansijski rashodi 935.064.00 • Drugi poslovni rashodi 218. 41.fondovi .000.

putni i ostali troškovi vozača .28⎢ 24 ADi 24 ⋅ 27.1 Analiza uticaja izmene izmeritelja eksploatacije na jedinične troškove transporta Da bi izvršili analizu uticaja izmene izmeritelja na jedinične troškove transporta potrebno je da prvo odredimo učešće stalnih i promenijivih troškova u strukturi troškova.82 ⎡ din ⎤ = = 23.3. U promenljive troškove spadaju: . Θp = 86.dnevnice . ∑ Θ = Θs + Θp [din] Θs .497. a ovaj odnos ćemo odrediti analitički na bazi podataka o strukturi prihoda i rashoda za 2003.32⎢ AK 3. a takođe raste i učešće promenijivih troškova u odnosu na stalne.000.227 ⎣ km ⎥ ⎦ υp = Jedan od osnovnih zadataka zaposlenih u autotransportu je sniženje cene transporta.troškovi maziva .troškovi goriva .stalni troškovi Θp .6732Θ υs = Θs 177.troškovi autoguma . godinu.ukupni troškovi Sa porastom broja pređenih kilometara godišnje po vozilu ukupni troškovi vozila rastu.152.3268Θ Θs = 177.502.010 ⎣ hi ⎥ ⎦ Θp 86.502.putarina 4.troškovi za tekuće održavanje .troškovi delova i materijala .000. Za uspešno izvršenje tog zadatka potrebno je utvrditi kakav uticaj na cenu transporta imaju pojedini izmeritelji. 68 .20 ⎡ din ⎤ = = 273.Analiza dejstva izmeritelja eksploatacije na cenu jedinice transportne proizvodnje vrši se pomoću kompleksnog dijagrama promene cene transporta.688.20[din] = 0.497.Promenljivi troškovi su troškovi koji zavise od ostvarenog pređenog puta odnosno pređenih kilometara.promenljivi troškovi Θ .82[din] = 0.152.

nismo u mogućnosti da proverimo slaganje empirijske i analitičke metode.34 Vs = 35.03 + 36.90 ⎟ + 0.983 ⋅ 35. 69 .34 ⎜ 0.983 ρ = 0.03(km / h ) p = 52( put / voz ) Kspλ = 36.2 Promena cene transporta po putnik-kilometru u funkciji promene izmeritelja eksploatacije Prosečno vozilo u voznom parku ostvarilo je sledeće vrednosti izmeritelja za 2003.983 ⎥ = 4.28 ⎛ 1 1 0.50 ⎞ 23.33 δ = 0.32 ⎤ ⎢ 0.33 ⎣ ⎠ ⎝ ⎦ ⎣ ⎦ Empirijska vrednost: υu = Θs + Θp =O U ⎡ din ⎤ ⎢ pkm ⎥ ⎣ ⎦ Pošto u PO”Lasta” Smederevo ne prate (pkm) tj. godinu: α = 0.100 ⎢ pkm ⎥ 52 ⋅ 0.32⎢ ⎥ ⎣ km ⎦ ⎡ din ⎤ υs = 273.28⎢ ⎥ ⎣ hi ⎦ Analitička vrednost: υu = 1 p ⋅ε ⎡ υs ⎛ 1 tui ⎞ υp ⎤ ⎜ ⎢ ⎟ ⎜ β ⋅ Vs + Kspλ ⎟ + β ⎥ ⎠ ⎣α ⋅ ρ ⎝ ⎦ ⎡ din ⎤ ⎢ pkm ⎥ ⎣ ⎦ υu = ⎡ din ⎤ ⎡ 273.72 tui = 0.729 β = 0.729 ⋅ 0.90(km ) γ = ε = 0.3.4.50(h ) ⎡ din ⎤ υp = 23.trasportni rad.

006 + 1.238 + 1.3.28 ⎛ 1 36.Izražavanjem υu u funkciji izmeritelja rada dobijaju se sledeće zavisnosti: υu (α ) = υ (ρ ) = υ [β ] = 2.376 0.265.379 Vs 0.153.383 υ ( p) = υ (ε ) = 72.50 ⎟ + ⎜ ⎢ ⎥ = 151.003 0.983 ⎦ ⎠ ⎡ din ⎤ ⎢ put ⎥ ⎣ ⎦ Empirijska vrednost: υp = ⎡ din ⎤ Θs + Θp 263.34 ⎝ 0.376 1.46 ⎢ ⎥ ⎣ put ⎦ 12.000 = = 21.359 β + 0.90 ⎞ 23.983 ⋅ 35.383 υ (Kspλ ) = Kspλ υ (Vs ) = υ (tui ) = tui ⋅ 0.406 p 0.729 ⋅ 0.33 ⎣ 0.3 Promena cene transporta po prevezenom putniku u funkciji promene izmeritelja eksplatacije υp = Analitička vrednost: ⎞ υp ⋅ Kspλ ⎤ 1 ⎡ υs ⎛ Kspλ ⎜ ⋅⎢ + tui ⎟ + ⎥ ⎟ p ⋅ γ ⎣α ⋅ ρ ⎜ β ⋅ Vs β ⎠ ⎝ ⎦ ⎡ din ⎤ ⎢ put ⎥ ⎣ ⎦ υp = ⎡ 273.005 α ρ + 1.935 + 1.03 0.90 ⎤ + 0.117 + 1.300 P 70 .32 ⋅ 36.299 52 ⋅ 0.454 ε 4.

503 υp(Vs ) = + 82.179 ρ β + 50.729 ⋅ 0.72 ⎢ ⎥ ⎣ put ⎦ 12.627 ⎡ ⎤ ⎢ km ⎥ 0..000 = = 71.03 36.983 ⎞ din + ⎜ ⎟ + 23.153.35 ⎢ ⎥ ⎣ km ⎦ 3.000 = = 22.227 AK Razlika između analitičke i empirijske vrednosti iznosi ∆ΰp=1.723 din.90 ⎠ ⎣ ⎦ Empirijska vrednost: υak = ⎡ din ⎤ Θp + Θs 263.882 p 2400.904.284 α + 50.272 + 31.948tui izmeritelja 117.233Kspλ + 31.28 ⎛ 1 0.50 ⋅ 0.300 P Izražavanjem υp u funkciji izmeritelja rada voznog parka dobijaju se sledeće vrednosti: 7.974 Promena cene transporta po pređenom kilometru u funkciji promene eksploatacije υak = Analitička vrednost: υs ⎛ 1 tui ⋅ β ⎞ ⎛ din ⎞ ⎜ + ⎜ Vs Kspλ ⎟ + υp ⎜ km ⎟ ⎟ α ⋅ρ ⎝ ⎠ ⎝ ⎠ υak = 273.32 = 69.747 Vs υp ( p ) = υp(γ ) = υp(α ) = 50.974 υp(tui ) = 119. 71 .265.34 ⎝ 35.325 + 63.773 υp ( ρ ) = υp(β ) = 34.773 υp(Kspλ ) = 3.612.166 γ 73.688.Ukupan prihod: υp = ⎡ din ⎤ UP 278.

9 1.90 67.85 107.83 57.29 61.3 0.05 75.54 ⎢ ⎥ ⎣ km ⎦ 3.32 ⎡ din ⎤ UP 278.58 71. Tabela 27.7 0.3 0.49 73.11 67.4 0.688.84 67. Promena cene transporta po pređenom kilometru u funkciji izmeritelja eksploatacije α 0.2 0.6 0.68 54.5 0.19 70.000 = = 75.73 Vs 27 31 35 39 43 47 51 55 59 ΰ(Vs) 78.4 0.0 1. na osnovu kojih će biti konstruisan dijagram troškova.15 65.72 65.907 + 55.23 69.9 1.01 64.6 0.294 Kspλ 1.5 0.9 1.94 68.11 135.612.37tui + 55.11 59.08 Ρ 0.34 tui 0.5 0.56 45.81 49.77 71.8 0.6 0.8 0.60 Kspλ 31 34 37 40 43 46 49 52 55 ΰak(Κspλ) 72.00 40.tehničkih parametara na cenu koštanja prevoza putnika po kilometru najpre formiramo tabele vrednosti.55 65.7 0.6 0.745 ρ 541.80 62.294 Za analizu uticaja izmene eksploataciono .5 0.86 78.2 0.0 ΰak(β) 58.653 Vs υak (Kspλ ) = υak (tui ) = 29.22 69.436β + 55.15 72 .52 60.227 AK α 15.92 75.9 1.98 72.0 ΰak(α) 192.2 0.92 61.35 65.67 87.32 + 23.27 57.47 63.24 63.3 0.294 υak (β ) = 15.8 0.558 υak (Vs ) = + 37.758 + 23.56 66.04 69.7 0.64 69.72 90.7 0.102.73 84.07 β 0.79 81.70 56.07 66.4 0.10 67.38 59.0 ΰak(ρ) 102.81 43.84 79.Ukupan prihod: υp = υak (α ) = υak (ρ ) = 33.8 0.81 39.3 0.1 ΰαk(td) 64.4 0.

73 65.627 65 1 57.27 81.627 65 0.47 69.94 69.627 65 Dijagram 19.8 65.54 66.34 84.77 78.Promena cene transporta po pređenom kilometru 200 180 160 140 cena 120 100 80 60 40 20 α ρ β Κspλ Vs tui A-A B-B 0.38 72.08 39.11 69.6 79.11 102.65 64.05 58.15 69.49 64.73 69.29 75.86 69.9 63.35 59.98 69.15 56.2 192.4 107.627 65 0.52 43 67.56 67.07 70.58 49.72 62.68 61. Promena cene transporta po pređenom kilometru 73 .927 65 0.67 69.

00(din/km). saobraćajna brzina (Vs) i koeficijent iskorišćenja pređenog puta (β) nemaju veliki uticaj na promenu cene transporta po pređenom kilometru. Da bi se postiglo sniženje nivoa troškova na niži nivo od 65.Analizirajući dijagram utvrđujemo da se u datim uslovima eksploatacije smanjenje cene transporta po kilometru može ostvariti povećanjem koeficijenta iskorišecnja vremena u 24 časa (ρ). zatim povećanjem koeficijenta iskorišćenja inventarskog voznog parka (α). 74 .627(din/km).(linija A .627(din/km) .92 (što je sa ovakvim voznim parkom teško izvodljivo) odnosno smanjiti vremenske gubitke na tui =0. potrebno je: povećati vrednost koeficijenta iskorišćenja 24 časa na ρ =0. koji zavisi od koeficijenta tehničke ispravnosti (αt) i smanjenjem ukupnih vremenskih gubitaka (tui).A). Promena parametara srednje dužine vožnje sa putnicima (Kspλ). Nivo linija troškova po kilometru iznosi 69.39 povećati vrednost koeficijenta iskorišćenja inventarskog voznog parka na α=0.35h.B) koja predstavlja liniju smanjenja troškova za 4. (lnija B .

Cena po jedinici transportne proizvodnje menja se usled izmene učešća stalnih troškova u jedinici transportne proizvodnje. savremeno i operativno planiranje transporta tereta i putnika. 75 . dok stalni troškovi za posmatrani kapacitet ostaju neizmenjeni. rezervnih delova i materijala). U skladu sa nastalim izmenama proporcionalno se menjaju i promenljivi troškovi. poboljšanje kvalifikacione strukture vozačkog i radioničkog osoblja. auto-guma. ali da je njegovo delovanje na proizvodnost vozila i povećanje obima transportne proizvodnje značajno. ostvarenim putnik kilometrima. usavršavanje organizacije utovarno-istovarnih operacija. Ovde je potrebno dodati da pokazatelj korisna nosivost vozila . a zavisni su od stepena aktivnosti autotransportne organizacije spadaju: povećanje proizvodnosti vozila i eksploatacije istih. zatim promene cene materijalnih i tehničkih resursa (porast cena goriva. Sa promenom ovih izmeritelja upravo proporcionalno se menja i obim jedinica transportne proizvodnje.vozila i stopa amortizacije takođe spadaju u faktore nezavisne od stepena aktivnosti autotransportne organizacije.5.PREDLOG ORGANIZACIONIH I TEHNIČKO . Većina navedenih faktora odražava se poboljšanjem nivoa eksploataciono-tehničkih izmeritelja iskorišćenja vozila koji neposredno utiču na povećanje proizvodnosti vozila i sniženje troškova transporta. cena po jedinici transportne proizvodnje menja se usled izmene učešća stalnih troškova u jedinici proizvodnje. Promena nabavne vrednosti osnovnih sredstava . povećanje stepena tehničke ispravnosti vozila. U faktore koji utiču na cenu transporta. Kao rezultat. maziva.kapacitet autobusa neznatno utiče na ukupan pređeni put. Sa porastom vrednosti eksploataciono tehničkih izmeritelja obe grupe (osim izmeritelja tui gde je delovanje obrnuto) stalni troškovi po jedinici rada imaju degresivniopadajući karakter. Pri tome svi eksploatacioni izmeritelji nemaju ravnomeran uticaj na sniženje transportnih troškova. primena savremenog oblika i metoda organizacije transportnih procesa. usavršavanje sistema upravljanja transportnim procesima i organizacije rada vozača. usavršavanje sistema nagrađivanja prema ostvarenim rezultatima rada. Pri opadanju vrednosti eksploatacionih izmeritelja (osim tui gde je delovanje obrnuto) stalni troškovi imaju progresivni . a time i upravo proporcionalno utiču na sumu promenljivih varijabilnih troškova. normiranje troškova goriva.rastući karakter u ceni jedinice proizvodnje. S promenom eksploataciono-tehničkih izmeritelja druge grupe menja se ukupan pređeni put vozila i obim transportne proizvodnje u broju prevezenih putnika. U faktore koji utiču na cenu transporta. U prvu grupu svrstani su izmeritelji koji utiču na ukupan pređeni put vozila. autoguma i materijala za održavanje vozila radi ušteda na troškovima. Tu spadaju zakonske i ugovorene obaveze.TEHNOLOŠKIH MERA ZA USPEŠNIJE POSLOVANJE PREDUZEĆA Na cenu transporta ima uticaj veliki broj faktora koji mogu biti zavisni ili nezavisni od stepena aktivnosti autotransportne organizacije. Ova grupa izmeritelja ne utiče na promenu stalnih troškova. Prema intenzitetu uticaja na transportne troškove sve eksploataciono tehničke izmeritelje iskorišćenja transportnih sredstava možemo podeliti na dve grupe. O toj činjenici se mora voditi računa pri razradi mera za sniženje transportnih troškova. mehanizacija utovarno-istovarnih operacija. a nezavisni su od stepena aktivnosti autotransportne organizacije ubrajaju se elementi troškova koji su posledica određenih uslova privređivanja.

Uticaj eksplatacionih izmeritelja na cenu transporta 76 .Eksplataciono-tehnički izmeritelji I Proporconalno menjaju sumu promenljivih troškova II Neznatno utiču na sumu promenljivih troškova Koe.iskorišćenja voznog parka Dnevno radno vreme Dnevno radno vreme na utovaru.istovaru tui Srednja saobraćajna ili m Kapacitet vozila Hr γ Koeficijent statičkog i ε dinamičkog iskorišćenja autobusa β eksplataciona brzina Rastojanje prevoza putnika Vs Ve Kstλ KsP1 Koeficijent iskorišćenja pređenog puta Slika 9.

55 935.Troškovi sa učešćem većim od 1% KONTO 511 511400 512100 557 520000 52 513 513000 513100 513120 513130 532 VRSTA TROŠKOVA Troškovi materijala za izradu i troškovi ostalog materijala(režijskog) Utrošeni delovi za popravku Otpis auto guma Doprinosi Troškovi NETO zarada zaposlenih Troškovi zarada Troškovi goriva i energije Utrošena električna energija Utrošeno dizel gorivo Utrošen ogrev Utrošeno mazivo.949.14 0.55 32.46 0.Prihodi sa učešćem većim od 1% KONTO 601 611000 611002 611010 611080 611200 673000 VRSTA PRIHODA Prihod od prodaje robe Prihod od linijskog saobraćaja Prihod od mesečnih karata Prihod od vanlinijskog saobraćaja Prihod od karata u međugradskom prevozu Prihod od hrane i ostalo Prihodi iz ranijih godina UČEŠĆE DINARIMA 2.476.92 34.635.000.00 3.81 4.42 59.498.30 8.68 14.00 25.65 6.50 19.49 15.35 1.41 9.105.111.43 86.38 5.154.640.273.198.35 58.560.95 13.89 22.112.623.824.212.09 1.067.258.98 22. 8.42 540 Ostali troškovi zastupljeni su sa manje od 1 posto.403.682.41 1.000 8.55 97.83 77 .54 1.37 149.588.844.663.130.96 53.687.93 9.244.40 26.105.308.341.38 0.549.000 3.135. Tabela 28.16 8.86 2.068.94 UČEŠĆE U % 3.305.000 1.20 1.501.734.13 0.122. Tabela 29.854.491.77 5.89 22.313.109.067.64 1.549.Radi boljeg pregleda u narednim tabelama biće predstavljeni samo oni troškovi(prihodi) čije je učešće u ukupnim više od 1% .11 0.105.547.406.27 1.779.902.188.36 3.60 1.271.74 3.10 U UČEŠĆE U% 0.537.270.Kroz predstavljenu strukturu troškova i prihoda (prilog diplomskog rada) vidimo da postoji veliki broj različitih stavki koje utiču na ukupan prihod i ukupne troškove.35 0.000 2.41 0.41 51.60 3.21 1.138.ostali derivati Troškovi proizvodnih usluga Troškovi usluga na investicionom održavanju Troškovi za usluge u prometu Naknade za korišćenje perona Troškovi amortizacije Amortizacija po zakonu propisanim stopama Nematerijalni troškovi Deo dohotka za premije osiguranja za osnovna sredstva Finansijski rashodi Neposlovni i vanredni rashodi Troškovi prema omladinskoj zadruzi UČEŠĆE U DIN.08 2.74 4.918.

ugovorenoj kilometraži ali i uzeti u obzir da li se radi o stalnom klijentu.459 miliona dinara. izgled) reklamacije.kao najbolja varijanta je povećanje prihoda i smanjenje troškova istovremeno. Studentima je omogućen još jeftiniji prevoz. što je loš učinak. godini ostvarila dobitak od 15.Međugradski saobraćaj treba da učestvuje sa minimum 10%. • Podići higijenu u vozilima na viši nivo. • Sektor održavanja osposobiti za pružanje usluga trećim licima. Način na koji se može poboljšati ekonomska slika preduzeća je sledeći: .povećanje prihoda . Smederevo je potpuno ne povezano sa zapadnom Srbijom. 5.866 miliona dinara to je veliki uspeh. sa 5 srednjih i 18 osnovnih škola predstavlja veliko tržište gde „Lasta“ Smederevo ne sme da dopusti drugim transportnim preduzećima da preuzmu prevoz na toj teritoriji.21%. planinarskih društava. sugestije • Mora da se povede mnogo više računa o klijentima: • Uvesti nove linije (prema zapadnoj Srbiji).1 MERE ZA POVEĆANJE UKUPNIH PRIHODA Da bi prihod bio veći potrebno je uraditi sledeće: • Najveću stavku u ukupnim prihodima predstavlja broj prodatih mesečnih karata čak 53.86% od ukupnog prihoda. U saradnji sa turističkim agencijama mogao bi se povećati prihod u vanlinijskom saobraćaju u zemlji i inostranstvu. Smederevo kao veliki grad sa velikim brojem sportskih društava.Taj broj treba zadržati poštovanjem dogovorenog reda vožnje. Postoji polazak za Valjevo ali ne postoji pravac ka Zlatiboru (jednom od najposećenijih turističkih mesta). PO“Lasta“ Smederevo omogućila je studentima mesečne karte po beneficiranim cenama ali nije uzela u obzir studente koji ne putuju svakodnevno za Beograd i koji tom prilikom koriste usluge „Jugoprevoza“. predložene su i sagledani efekti koji bi se postigli u tom slučaju.smanjenje troškova . Auto transportno preduzeće Jugoprevoz iz Velike Plane je upravo popustima do 30% na povratne karte pridobilo veliki broj putnika.74%. 78 . Jako je bitno da se za slobodne vožnje šalju najbolja vozila i najiskusniji vozači. S obzirom da je u 2002. • Ukupan prihod od prodaje usluga u vanlinijskom saobraćaju je 4.godini poslovala sa gubitkom od 49. Na osnovu tabela (u prilogu diplomskog rada) ukupnih prihoda i troškova izvršena je analiza. Pogotovo kod organizovanja đačkih ekskurzija i prevoza za treća lica treba davati popuste i dobrim vozilima obezbediti dugogodišnju saradnju. • Međugradski saobraćaj učestvuje u ukupnim prihodima sa samo 2. Cenu prevoza treba prilagoditi kvalitetu vozila. osoblje (stav.PO "Lasta" Smederevo je u 2003. Boljom poslovnom politikom i davanjem popusta na povratne karte znatno veći broj putnika će koristiti usluge PO”Laste” Smederevo.

Po kojim “ključevima” SP “Lasta” Beograd vrši preraspodelu novih vozila nije poznato. • Obnavljanjem voznog parka. Da bi utvrdili koji je to broj suvišnih radnika i koja su to radna mesta potrebno je da svaki pooslovođa daje svakodnevne izveštaje o učinku svakog radnika. 79 .naplatom starih potraživanja . Treba preispitati potrebu organizacije za tolikim brojem administrativnih radnika.000 dinara ili 1. Troškovi održavanja čine 9% ukupnih troškova. posebno administrativno upravnih. Sada je svedena na 33l /100km treba nastaviti trend smanjenja na 31l. To se može postići: utvrđivanjem stvarne potrošnje autobusa i statističkim praćenjem na kojim linijama rade vozila. da li postoji uticaj konfiguracije terena ili je u pitanju način vožnje vozača. Na ekonomskim. • Smanjenje neposlovnih i vanrednih rashoda u 2003. • Smanjenje potrošnje goriva. Troškovi zaposlenih čine 33% ukupnih troškova.2 MERE ZA SMANJENJE TROŠKOVA Troškovi se mogu smanjiti kroz: • Smanjenje broja zaposlenih po vozilu.boljim odnosom prema poslu postiglo bi se smanjenje kazni i penala koji se plaćaju za greške i ne izvršene poslove. Saobraćajnu operative pored vozača i konduktera čine još i 32 radnika na autobuskoj stanici i 32 radnika u saobraćajnoj operativi što predstavlja broj od 64 radnika van proizvodnih radnika saobraćajne operative. Tada se vozila nalaze u periodu “zaraze” i javljaju se veoma česti otkazi. Činjenica je da se vozila tek posle 5-6 godina eksplatacije šalju u PO”Lasta” Smederevo.11% od ukupnih. obnavljanjem voznog parka Troškovi goriva učestvuju u ukupnim prihodima u sa 19. • Smanjenje indirektnih (režijskih) troškova. godini iznosili su 2. Potrošnja goriva je bila 36l /100km. pravnim i kadrovskim poslovima trenutno je zaposleno 42 radnika. Uvesti sistem nagrada i kazni za neodgovorne vozače. Smanjenje se može postići: . uticajem vozača na režim vožnje kroz edukaciju i povećanjem svesti vozača prema vozilu. pređuzeću u opšte.46%.5.918.

godini i agresija NATO "obaraju" izvršeni transportni rad. Međutim vozila koja voze na međunarodnim linijama za sada treba nabavljati od renomiranih evropskih proizvođača što povlači za sobom njihov nastup na domaćem tržištu i njihovo investiranje i saradnju sa domaćim kapacitetima. U periodu od 2000. Još jedan razlog je što domaća tehnologija još nije na nivou evropskih proizvođača. Međutim poznati događaji u 1999. usklađivanje cene prevoza sa realnom vrednošću prevoza ali u tom slučaju treba biti oprezan jer trenutna platežna moć stanovnika je na veoma niskom nivou. Kroz edukaciju bi se zaposleni naučili kako da prilaze problemu u novonastalim uslovima rada. Od 1998. Pored toga takav potez je dobar i za upošljavanje domaće radne snage što predstavlja interes celokupnog društva. a to su povratak poverenja zaposlenih u preduzeće što bi predstavljalo najveći motiv zapolenih za izvršenje redovnih aktivnosti kao i za permanentno usavršavanje i poboljšanje tih aktivnosti. Na osnovu prethodno navedenog zaključujemo da su to uslovi koji se moraju ispuniti da bi PO "Lasta" Smedervo postala jedan od vodećih PO SP“Lasta” Beograd i što je najveća želja zaposlenih a istovremeno ne sprovodenje ovih ili sličnih mera dovodi u pitanje dalji opstanak preduzeća. Ključ za rešavanje tih problema treba tražiti i ugledati se na renomirane evropske prevoznike. odnosno delila je sudbinu društva u kome se nalazi. A drugi pozitivan efekat ostvario bi se u obnavljanju i sticanju poverenja od strane korisnika prevoza koji je bitan jer preduzeće je tu zbog njih. Posle vlasničke transformacije koja se očekuje i koja je neizbežna. ne mogu se postići rezultati koji bi održali konkurentnost preduzeća. 80 . Treba izvršiti standardizaciju svojih usluga i poboljšati uslove rada. smanjenje ukupne odgovornosti u radu i privređivanju firme. sudbinu preduzeća preuzeće akcionari preko zaposlenih. godine beleži pad izvršenog transportnog rada. Nedovoljnim praćenjem konkurencije dolazi do stalnog opadanja prevezenih putnika i pored stalnih pokušaja održavanja u radu autobusa već odavno dotrajalih. Bitan zaključak koji proizlazi iz posmatranog perioda je da se moraju promeniti stare navike koje čine preduzeće "tromim" i nerentabilnim. dakle treba pristupiti ozbiljnoj reorganizaciji preduzeća kako bi se stekli uslovi za povećanje konkurentnosti preduzeća. Posle događaja koji su se desili krajem 2000. godine i vraćanjem SRJ u evropske tokove i integracije očekuje se da više sudbina preduzeća neće zavisiti samo od politike koja se vodi u zemlji. standard zaposlenih. Obnovu postojećeg voznog parka treba izvršiti vozilima napravljenim u domaćim fabrikama Što predstavlja dobro rešenje za preduzeće jer su ta vozila obično jeftinija od uvoznih a dobrog su kvaliteta i komfora što je bitna stavka. Na taj način ostvarile bi se dve stvari podjednako važne. Treba izvršiti dopunsku edukaciju zaposlenih kroz razne programe radi što bržeg privikavanja i učenja novog načina poslovanja koji je prisutan u zemljama Evropske unije.ZAKLJUČAK: Kroz izvršenu analizu može se zaključiti da je PO "Lasta" Smederevo manje više iz godine u godinu prolazila kroz težak period. već da će i sami zaposleni povećati nivo svoje odgovornosti. do 2003. održavanje samo rentabilnih linija. da shvate gde je njihovo mesto u tome kao i da razumeju da uspeh preduzeća predstavlja i njihov lični uspeh. obnavljanje postojećih i nabavka novih kapaciteta prevoza (autobusa). Treba pristupiti tržišnom načinu poslovanja preduzeća što podrazumeva veću konkurenciju ali i prednost za preduzeća koja su duže vreme u tom poslu.

30 14. LINIJA Smederevo V.30 18.PRILOG: Red vožnje za 01.00 22:15 11 12:30 13:45 23 22:15 23:30 12 14:30 15:45 24 0 51 KILOM.17 12 KILOM.00 6.35 10.25 4 11.2003 .10.00 1 20.55 3 5.20 17.3 0 2 12.0 0 21.10 11 22.00 12. 0.2.godine: međugradski saobraćaj LINIJA Smederevo Beograd Linija Smederevo Beograd 1 4:30 5:45 13 15:45 17:00 2 5:30 6:45 14 16:15 17:30 3 6:10 7:25 15 16:30 17:45 4 7:00 8:15 16 17:00 18:15 5 8:00 9:15 17 18:00 19:15 6 8:30 9:45 18 18:30 19:45 7 9:00 10:15 19 19:00 20:15 8 10:45 12:00 20 19:30 20:45 9 11:45 13:00 21 20:00 21:15 10 12:10 13:25 22 21.00 1 9.30 KM 0.9.00 21.Plana Kragujevac LINIJA Smederevo Kosovska Mitrovica Novi Sad LINIJA Smederevo Kovin Linija Kovin Smederevo 1 5.00 Kilom.00 14.15 9 16.8.nedeljom i državnim praznikom.00 99. 0 51 Polasci pod rednim brojem 1.00 KM 0.00 9.30 5.6.31.00 54.25 3 7.20 0.00 10 17.00 1 11.40 8.30 19.00 13.10 9 15.00 8 14.00 11.25 5 12.0 0 0.00 2 18.00 14.30 7.55 11 19.30 13.15 5.00 1 6.55 1 6.30 15.25 2 6.00 0.25 7 12.00 10.13 i 17 ne saobraćaju subotom.05 8.00 16. 44.5 0 KM 22.45 12.25 5 12.1 5 17.0 0 15.2 0 16. 0.2004.55 4 10.00 KM 299.25 8 15.55 12 21.00 18.00 0.00 1 9.00 11.6.00 15.4 1 11.11.30 14.30 16.00 10 18.00 13. LINIJA Beograd Smederevo Linija Beograd Smederevo 1 5:30 6:45 13 15:10 16:25 2 5:45 7:00 14 16:00 17:15 3 6:30 7.18 i 20 ne saobraćaju subotom.25 7 14.15 17 17:30 18:45 6 8:45 10:00 18 18:00 19:15 7 9:30 10:45 19 19:00 20:15 8 10:00 11:15 20 20:00 21:15 9 11:30 12:45 21 20:30 2:45 10 11:45 13:00 22 21:00 22:15 11 13:40 14:55 23 22:30 23:45 12 14:30 15:45 24 0 51 KILOM.3 0 13.nedeljom i državnim praznikom.30 10. 0.00 14.55 7 0.4 5 KILOM.40 4 6.00 16.00 2 4.1 5 KILOM 38.20 5 8. 0.00 6.00 22.55 3 7.9.00 7.55 6 13.00 19.25 12 21.45 15 16:20 17.00 12.30 19.25 10 18.55 15.4 0 16.05.00 81 .00 38.00 2 12.1 0 KILOM.00 5.25 6 13.35 4 7:00 8:15 16 17:00 18:15 5 8:00 9.00 22.55 LINIJA Smederevo Selevac Mladenovac Mihajlovac Smederevska Palanka 1 15.00 KILOM 0.00 299.8.40 2 6.25 KM 142.30 21. 0 51 Polasci pod rednim brojem 1.25 1 5.1 5 2 6.00 17.5 0 3 14.00 44.3 0 11.30 6.1 0 8.0 0 17.00 1 19.00 0.25 142.00 7.25 11 19.15.10 6 10.30 12.25 9 17.10 8 14.3 0 7.06.55 KILOM.00 13.14.

15 20.00 7.55 22.06 KM 0.30 2 10.30 8 16.55 13.40 KM 33.00 25.45 10.30 6 21.00 17.20 18.50 3 14.45 15.00 22.00 9.15 19.32 16.00 LINIJA V.00 1 6.05 9.00 29.00 1 21.15 12.20 7.00 9. 0.00 1 5.45 3 12.35 19.00 1 11.00 3 20.00 2 9.05 20.15 5 17.05 KM 0.20 6.11 10.05 18.00 47.30 10 20.39 KM 49.00 25.00 13.40 2.11 13.00 5.55 3 14.05 4 20.10 33.45 KM 0.10 10.40 13.11 6.10 15.08 16.11 6.00 12.00 0.00 1 6.00 40.00 1 6.15 6 19.00 1 5.15 5 11.00 38.55 20.10 6.25 9.40 2 17.24 KM 0.00 19.25 5.30 5 19.00 16.00 21.50 2 10.15 4 8.00 KM 28.40 19.30 3 13.40 15.05 5 18.00 4 15.20 20.45 9.45 12.26 7.00 5.55 4.05 14.00 5.30 LINIJA Smederevo Mihajlovac Bacinac Selevac V.00 30.11 8.00 29.50 2 13.00 54.00 14.LINIJA Smederevo Selevac Smederevska Palanka 1 7.30 3 6.15 2 7.30 15.55 5.26 18.15 6 13.02 4.00 12.05 18.45 21.00 13.45 17.30 1 18.07 15.00 16.56 22.00 29.00 15.35 12.45 7.15 0.05 5.30 7 15.0 1 14.00 3 13.30 9 17.30 2 6.00 6.30 20.00 13.37 13.05 17.00 38.45 8.00 38.00 1 9.00 11.25 4 15.00 14.45 19.06 6.55 5.30 KILOM.00 10.30 KM 0.Plana Miloševac Smederevo 1 5.00 16.00 17.00 4 29.00 0.00 17.50 5.00 1 15.37 11.52 21.56 20.00 21.35 19.50 KM 0.30 10.21 6.00 28.40 18.00 1 5.10 21.26 14.01 19.26 6.10 14.25 14.26 17.00 2 12.10 KM 0.45 6.30 13.00 KM 0.00 15.10 14.43 5.00 47.Krsna Malo Orašje Dubona Saraorci Miloševac LINIJA Stara Železara Smederevo Saraorci Miloševac Krnjevo Lozovik LINIJA Smederevo Lunjevac Selevac Saraorci Lozovik 1 7.15 4 14.06 KM 0.46 2 7.00 82 .00 0.26 16.40 2 19.00 6.10 KM 25.50 10.50 16.

00 7.00 7 16.35 18.5 20.40 2 8.48 6 7 15.15 18.44 1 5.25 15 20.00 18.40 7.45 6 15.45 14.50 11.20 1 12.09 4.20 6.0 10.35 11 20.25 6 11.35 4 14.15 1 5.52 10 19.35 9 18.50 18.40 7.20 4 10.20 10.20 4 18.35 2 12.45 6.40 15.40 15.38 4 5 12.30 4 15.00 10.50 5.40 16.50 5.30 17.15 7.00 10.25 9 18.38 LINIJA Smederevo Saraorci Linija Saraorci Smederevo 2 9.50 12.55 13 18.00 17.30 6.00 11 20.40 8.50 0.35 5 12.54 8 17.00 29.55 8 13.15 16.00 1 2 KM 1 2 KM 4.30 1 5.20 14.40 9.15 19.15 6.55 14.47 KM 0.00 20.55 6 12.20 18.53 KM 0.50 2 8.20 13.15 20.00 5.40 16.00 8.30 6 13.10 14 19.25 10 15.53 3 4 10.55 12 17.Prigradski prevoz : LINIJA Smederevo Lipe Linija Lipe Smederevo 1 7.45 13.45 13.00 0.10 13.00 13.10 15.20 12.20 15.00 15.40 9.55 8 13.40 12.5 2 8.00 24.45 7.00 6.55 7 12.00 21.30 11.45 7.55 10 15.40 5 13.15 5.45 2 6.00 8 16.50 14.20 9 18.15 20.00 21.15 12.50 3 10.35 6.33 15.25 KM 0.53 KM 0.5 27.00 24.00 29.00 10.10 1 6.00 9.38 2 3 7.50 12.30 18.43 13.45 5 11.25 4 9.23 2 KM 0.20 5.00 17.15 13.5 0.15 13.55 LINIJA Smederevo Vučak Linija Vučak Smederevo LINIJA Stara železara Smederevo Vrbovac Dobri Do Linija Dobri Do Smederevo LINIJA Smederevo Vrbovac Gaj Linija Vrbovac Gaj Nova železara Smederevo LINIJA Smederevo Mihajlovac Linija Mihajlovac Smederevo 1 5.30 12.40 9 14.45 4 12.00 18.35 12 17.00 18.55 3 13.5 LINIJA Stara železara Smederevo Lipe Petrijevo LINIJA Smederevo Vodanj Linija Vodanj Smederevo 1 4.40 5.00 14.00 9.53 9 5.18 7 8 16.5 km 21.00 11.30 16.30 12.20 12.30 17.00 5.53 5 6 13.20 6.08 8 22.39 10 20.00 6.05 4 14.40 3 9.39 3 9.50 9.35 7.35 11 16.15 7.40 2 12.29 5 17.30 9.39 4 11.55 22.45 1 6.13 17.30 7.29 5 12.5 2 6.53 6.25 5 10.35 6.15 5 16.40 6.50 11.15 10 20.50 7 14.20 1 5.54 6 13.20 6.25 1 6.25 14 19.00 14.40 15.30 16.58 6.00 7.53 KM 0.30 7.18 16.35 20.00 6.30 KM 0.30 13.14 2 7.30 21.00 12.50 17.25 15 21.00 1.35 12.53 12.00 22.53 10.10 19.10 16.50 3 7.08 14.5 0.40 11.00 0.45 17.15 14.14 4 13.5 14.00 12.35 7.28 7.59 23.40 2 6.30 8.00 18.09 9 19.10 6.15 12.00 8.35 3 7.50 2 5.35 3 12.23 19.00 7 17.30 LINIJA Smederevo Lugavčina Linija Lugavčina Smederevo 1 20.25 3 8.35 1 5.25 2 7.10 6.40 4 18.35 12.35 5.30 10.29 2 8.00 9.00 5.20 6.00 19.30 19.10 7 12.00 11.19 7 15.38 1 2 6.30 16.50 8 16.22 1 5.20 14.20 2 6.00 16.00 12.42 8 21.15 15.55 5 11.40 KM 0.30 10.35 10 19.20 3 13.30 0.00 83 .38 3 10.45 KM 0.30 13.5 0.35 19.25 13 18.40 6 13.35 5.39 1 5.00 5.40 20.55 11 16.15 12.55 3 9.30 0.45 9 14.00 6.50 4 11.5 24.50 18.30 15.45 20.05 1 12.00 9.59 3 11.5 0.55 4 10.30 21.

00 2 21.48 KM 0.25 9.15 5.13 0.10 12 21.18 2 10.45 16.55 4 11.00 0.48 5 11.50 6.40 9.00 6.00 13.20 20.50 8.15 10 20.45 16.25 6 20.09 5.40 3 7.40 6 12.30 14.00 4.LINIJA Smederevo Malo Orašje Ravni Gaj Linija Ravni Gaj Malo Orašje Smederevo LINIJA Smederevo Landol Binovac Linija Binovac Landol Smederevo LINIJA Smederevo Landol Drugovac Badljevica Linija Badljevica Drugovac Landol Smederevo LINIJA Nova železara Smederevo Udovice Seone Linija Seone Udovice Smederevo Nova železara LINIJA Smederevo Seone Linija Seone Smederevo LINIJA Smederevo Šalinac Linija Šalinac Smederevo 1 5.25 15.10 1 5.50 5.20 7.00 8.00 14.08 15.37 5 18.44 3 8.00 17.30 15.05 6.15 7.30 6 20.00 3 10.53 3 12.05 8 14.45 20.20 2 8.48 7 14.25 4 9.00 8.35 5.04 0.40 19.55 3 8.00 8.55 4.00 14.20 19.44 21.08 14.50 3 8.10 1 6.10 21.30 21.00 11 7.05 9.20 4.00 6.40 19.14 20.20 6.45 9 19.45 KM 0.25 11.10 5 13.20 15.50 11.52 3 13.15 13.10 20.30 11.25 KM 1 19.03 16.50 15.15 17.30 3 7.58 5 18.55 7 14.00 6.50 20.10 2 6.00 5.50 4 10.50 23.18 2 6.20 11.50 1 4.12 11 18.25 15.05 10.25 2 5.14 6 14.40 12.30 7.00 8.00 13.45 2 5.10 9 20.00 10.28 8 20.00 7 16.38 7.20 21.05 13.5 9 21.05 13 20.15 9 19.45 6.40 15.48 17.90 8 15.08 1 5.48 4 15.15 16.00 19.15 21.50 6 14.00 11.58 1 5.02 4 16.00 19.30 15.30 6.50 12.40 7 15.35 7.40 1 6.5 23.55 9 km 0.50 10 21.20 18.15 15.25 4 13.50 84 .40 20.00 11.38 21.00 13.10 5 16.40 4 13.30 16.45 16.50 16.15 8 17.00 1 4.03 16.10 3 7.27 5 12.30 12.29 5.35 19.50 7 19.5 0.50 16.40 2 7.50 20.00 18.00 8.23 4 12.20 6.35 1 6.00 10.20 6.30 5 12.45 2 10.00 10.05 3 KM 0.33 4 9.30 4.30 5 15.15 16.10 5 11.05 11.05 13.15 6.15 2 6.35 3 7.30 12.05 5.55 5.05 13.40 6.45 15.33 6.10 8 19.48 8 15.15 9.38 9 0.05 21.15 15.5 4 14.00 2.10 9.30 13.00 KM 0.08 12.55 6.90 0.30 13.40 5.00 5 13.00 2.30 7 15.10 12.00 2.00 6 15.15 9.10 13.00 5.50 15.48 6 12.48 KM 0.20 4 8.05 9 15.00 17.15 20.00 8.20 6.30 2 5.30 9.30 13.08 9.10 20.34 6.30 7.55 5 11.48 2 9.10 6.35 0.00 8.05 10 16.05 21.35 7 13.38 8.40 16.15 25.15 15.40 19.15 7.55 1 5.38 1 5.10 9 17.40 KM 0.30 13.00 13.10 7 14.30 8.25 3 10.20 6 13.54 11.15 9.19 13.10 4 9.22 2 9.00 0.58 0.00 15.00 9.00 15.15 7.00 20.35 6.10 7.30 11.48 3 12.20 6 11.00 8.45 4 12.48 3 7.58 11.38 5 20.10 6.15 20.30 14.57 8 16.40 10.40 6 14.05 5 10.29 15.30 20.2 1 4.17 1 6.15 18.05 2 6.50 13.08 19.45 8 17.

248 32.097 58.459 49.4 1.5 1.131.001 14.253 227.925 48.1-31.Troškovi mater.918 20.825 OSTVARENJE 1.3 1. Nematerijalni troškovi 7.1 9.064 2.130 5.DOBITAK 2.) ELEMENTI 1 UKUPAN PRIHOD POSLOVNI PRIHODI FINANSIJSKI PRIHODI NEPOSLOVNI I VANREDNI PRIHODI UKUPAN RASHOD POSLOVNI RASHODI RASHODI DIR.MATER.1 94.4 2.Tabela 30.722 -4. za izradu DRUGI POSLOVNI RASHODI 1.12. U UK. Troškovi poreza 8.611 2.502 935 2.PRIHODU 5 100.6 0.R.135 8.9 1.013 72.2003.590 13. 2 234.612 279.307 46.851 218. Troškovi doprinosa FINANSIJSKI RASHODI NEPOSLOVNI IVANREDNI RASHODI BRUTO REZULTAT PREDUZEĆA 1.1 14. 4 119 123 64 93 99 85 613 58 102 84 102 84 61 80 111 340 106 7 33 % UČ. Troškovi proizvodnih usluga 5.8 85 .9 1.172 23.109 26. Troškovi goriva i energije 3.150 26.779 14.638 284.Troškovi ostalog materijala 2.303 15.5 5.9 5.6 78.866 10 1. Troškovi amortizacije 6.GUBITAK OSTVARENJE 1.5 93.999 15.Nabavna vrednost prodate robe 2.0 49.153 259.119 261.679 7.369 8.905 57.305 1.I.7 5.BRUTO DOBITAK 2.BRUTO GUBITAK DOBITAK I GUBITAK 1.559 14.godine (u 000 din.147 213.866 0 IND.454 2.1 9.4 -1.954 263.458 4.004 4. 3 278.5 20.471 4.2002.299 4. Troškovi zarada 4.12. Finansijki rezultati poslovanja PO “Lasta” Smederevo za period I-XII 2003.244 86.300 41. 1.

27 76.43 19.546.voda .200 539210 539300 539500 539510 539700 539900 539 NAZIV NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE U TRANZITU NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE (TRGOVINA) UKUPNO UTROŠEN MATERIJAL ZA PROIZVODNJU UTROŠAK KARATA. UKUPNO TROŠKOVI TRONSPORTNIH USLUGA TROŠKOVI PTT USLUGA UKUPNO TROŠKOVI USLUGA NA INVESTICIONOM ODRŽAVANJU TROŠKOVI USLUGA ODRŽAVANJA PROGRAMA I DR.475.00 4.ZA HUM.258.62 41.775.273. godinu KONTO 501000 501100 501 511000 511280 511290 511400 511500 511 512100 512300 512310 512 513000 513100 513120 513130 513 520000 522000 523000 529602 529604 529700 520 531000 531600 531 532100 532200 532 533800 533801 533 535000 539100 539110 539150 539180 539190 539.299.30 346.53 236.781.599.OBRAZ.983.68 724.112. Rashodi po kontima u PO “Lasta” Smederevo za 2003.012.069.854.413.00 3.244.549.35 80.851.111.00 1.POT.25 354.NA ZARADE I NAKNADA ZARADA OSTALI LIČNI RASHODI/NAGRADE ZA STALN.43 11.64 1.198.54 14.412.682.09 214.448.40 620. I OSTALI MATERIJAL UTROŠAK NAMIRNICA UTROŠENI DELOVI ZA POPRAVKU Otpis sitnog inventara UKUPNO Otpis auto-guma UTROŠAK KANCELARIJSKOG MATERIJALA UTROŠAK OSTALOG MATERIJALA UKUPNO Utrošena električna energija Utrošeno dizel gorivo Utrošen ogrev.391.81 4.498.122.254.I NAZD.00 363.756.96 51.883.45 3.640.09 440.097.211.396.552.093.612.86 8.306.43 74.058.96 1.031.125.ZAJ.491.84 8.86 1.633.puta TROŠKOVI UGOVORENIH ARANŽMANA/TURIST BIRO/ NAKNADA ZA AUTORSKA DELA UKUPNO IZNOS 2.49 86.313.198.839.779.109.505.ODOBR.04 4.36 26.335.150.00 8.76 430.068.74 1.51 2.POTR.67 3.25 1.45 36.54 59.105. NAKNADA IZD.smeće Troškovi usluge zaštite na radu Naknada za registraciju vozila Drumarina.000.323.84 86 .UPR.310.067.21 233.65 284.ZA NEP.68 58.30 22.00 10.385.241.mazut.143./ LIČNA PRIMANJA ČL.635.138.657.korišćenje auto.443.623.536.41 51.ugalj Utrošeno mazivo – ostali derivati UKUPNO TROŠKOVI NETO ZARADA ZAPOSLENIH TROŠKOVI POREZA NA ZARADE I NAKNADA ZARADA TROŠKOVIDOPR.49 455.476. UKUPNO ZAKUPNINA POSLOVNOG PROSTORA TROŠKOVI PRENOĆŠTA U INOSTRANSTVU UKUPNO TROŠKOVI REKLAME I PROPAGANDE TROŠKOVI ZA USLUGE U PROMETU/PROVIZIJA/ TROŠKOVI ZA USLUGE KULTURNE DELATNOSTI TROŠKOVI KOMUNALNIH USLUGA JTS TROŠKOVI OSTALIH USLUGA TROŠKOVI TEHNIČKOG PREGLEDA NAKNADA ZA KORIŠĆENJE PERONA Trošak komunalnih usluga – dimnjačar .00 5.722.597.21 839.500.889.723.Tabela 31.046.20 338.

36 935.759.105270.posl.TR.849.271.365.428.302.DO VISINE PREV.120.459.52 10.810.35 470.16 26.70 164.334.566.153.93 136.58 232.105.ZA SLUŽ.129.864.I POV.340.PUT.749.44 23.I PUT.30 863.TROŠ.TR.018.067.547.424.862.421.00 367.POSL.049.600.-DNEV.52 87 .36 541.TR.86 297.I DR.20 1.94 525.598.PUTOV.vred.38 165. DOPRINOS PRIVREDNOG KOMORI SRBIJE DOPRINOS PRIVREDNOG KOMORI /REGIONALNI/ DOPRINOS ZA PENZIJSKO-INVALIDSKO OSIGURANJE DOPRINOS ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE DOPRINOS ZA OSIGURANJE OD NEZAPOSLENOSTI UKUPNO IZDACI ZA SPONZORSTVO U NOVCU I PROIZV.840.78 5.51 252.OSIG.117.847.(OM.665.111.98 2.501.22 458.278.961.32 15.64 1. NAK.877.00 70.02 1.23 494.K NAKN.ZA PRIVR.579.FINANS.iz.78 3.PL Naknadno utvrđivanje tro.TR.00 2.12 137.PENALI I NAKNADE ŠTETE Otpis ispr.U INOS.346.00 16.POREZI PREN.51 238.USAVRŠAVANJEM OSTALE NEPROIZVEDNE USLUGE TROŠKOVI STRUČNOG OBRAZOVANJA/ČASOPISI/ TROŠKOVI ZDRAVSTVENIH USLUGA UKUPNO TROŠKOV REPREZENTACIJE Deo dohotka za premije osiguranja za osnovna sredstva Deo dohotka za osiguranje putnika PREMIJA ZA OBAVEZNO OSIGURANJE RADNIKA UKUPNO TROŠKOV PLATNOG PROMETA I BANKARSKE USLUGE NAKNADA ZA KORIŠĆENJE GRADSKOG ZEMLJIŠTA NAKNADA ZA KORIŠĆENJE VODE POREZ NA IMOVINU OSTALI POREZI OST.PREVOZA U JAV.20 95.13 89.200.242.961.549.540000 540100 540 550000 550001 550300 550400 550500 550 551000 551100 551320 551520 551 552000 553000 553010 553020 553 554000 556060 556070 556100 556200 556201 556 557040 557104 557105 557108 557200 557201 557202 557 559000 559800 559900 559 561000 574000 575000 576400 579000 579900 579 AMORTIZACIJA PO ZAKONOM PROPISANIM STOPAMA REVOLORIZACIJA AMORTIZACIJE UKUPNO NAK.NOĆ.588.000.I PUT NAK.06 3. OSTALI NEMATERIJALNI TROŠKOVI-FOTOKOPIRANJE TAKSE/ADMINISTRATIVNE.094.SUDSKE I DRUGE/ UKUPNO RASHODI KAMATA PO KREDIT.NOĆ.INV.17 1.07 41.38 182.780.09 5.13 786.424.97 4.264.706.800.ZADR.-BENEFICIRANI DOPRINOS PRIVREDNOG KOMORI JUG.SAOB.42 82.I ISHRANE UKUPNO DOPRINOS ZA PENZ.) NAKNADA TROŠKOVA ISHRANE ZAPOSLENIH U TRANS.937.555.25 168.715.238.988.ZA SLUŽ.00 54.770.zastarelih zaliha UKUPNO SVEGA INTERNI RASHOD (501) UKUPAN RASHOD 25.00 263.27 8.ranijih godina MANJKOVI OTPIS POTRAŽIVANJE OD KUPACA U ZEMLJI KAZNE.134.147.889.549.DNEV.357.358.73 823.580.55 424.52 181.46 5. UKUPNO TROŠKOVI USLUGA U VEZI SA STRU.

284.PREV.55 2.00 122.od usl.121.inc.10 222.LICIMA Prih.844.KARATA(FAK.213.386.96 22.11 273.241.403.736.00 22.00 2.ostvareni prodajom mat.00 278.37 149.122.903.453.OZ PRIH.082.212.860.08 108.84 2.00 2.OD PROD.00 31.254.93 272.84 88 .839.000.591.612.949.71 470.90 40.687.050. Prihod PO”Lasta” Smedervo po kontima za 2003.02 516.122.(FAK.08 3.206.752.95 13. godinu 601000 601504 601 611000 611002 611010 611020 611030 611040 611050 611060 611070 611080 611090 611100 611140 611200 611500 611506 611 612000 640000 640001 640003 640004 640 650000 650010 650 661000 669000 672000 673000 674000 675000 679000 679100 679 PRIHOD OD PRODAJE ROBE U TRANZITU PRIHOD OD PRODAJE NA MALO/PRODAV.419.97 25.639.937.453.468.258.00 97.SAOB.406.69 103.75 22.894.00 30.515.Tabela 32.00 963.KARATA U MEĐ.lica/provizija/ PRIHOD OD HRANE I OSTALO PRIHOD OD RESTORANA PRIHOD OD RESTORANA SOPOT UKUPNO Prihodi ostvareni na stranom tržistu PRIHOD OD POVLASCENE VOZNJE /REGRES/ PRIHOD OD DONATORSTVA PRIHODI OD DOTACIJA(PO) PRIHOD OD TRŽIŠTA RADA UKUPNO Prihodi od kirije i zakupnine PRIHODI OD ZAKUPNINA ZA OSTALA SREDSTVA UKUPNO PRIHODI OD KAMATA PRIOD OD OTPISA OBAVEZA Prih.00 2.064.154.09 264.14 275.otpada.00 2. Prihod od izleta i ekskurzija i godišnjih odmora Prih.00 69.21 169.00 45.213.95 32.KARATA(MESEČNE) PRIHOD OD MES.sit.430.KARATA U MEĐUGRADSKOM PR.ambal.OD PRODA.934.734. UKUPNO PRIHOD OD LINI.59 -4.REAL.000.000.58 6.421.558. PRIHODI IZ RANIJIH GODINA VIŠKOVI PRIHODI PO OSNOVU OTPISANOG POTRAŽIVANJA PRIHODI PDD NAPLAĆENIH PENALA I SLIČNO OSTALI VANREDNI PRIHODI UKUPNO SVEGA INTERNI PRIHOD (611) UKUPAN PRIHOD 2.65 1.REALIZACIJA) PRIHOD OD PRODAJE USLUGA U VANL.02 142.705.U SMEDEREV.032.824.031.530.55 97.305.537.106.301.40 1.285.koje ter.94 1.od prodaje karata za tre.560.) PRIHOD OD PROD.902.SAOBRAĆAJU Prihod od prevoza prtljaga Prihod od garderobe PRIHOD OD STANIČNIH USLUGA Prihod od peronizacije PRIHOD OD USLUGA TRE.761.

LITERATURA: Topenčarević Lj. “ Analiza rada i razvojni program PO”Lasta” Beograd . 89 . “Organizacija i tehnologija drumskog transporta” “Građevinska knjiga” . Diplomski rad. (2000). Beograd. (1987). Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu.Međugradski saobraćaj. Beograd Hadžić D.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful