SAOBRAAJNI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU Radmilovi Marko Indeks br.

95-1-043

DIPLOMSKI RAD

ANALIZA PROIZVODNO-EKONOMSKIH REZULTATA POSLOVANJA PO LASTA SMEDEREVO

Beograd, 2005.god.

SADRAJ:
UVOD --------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 4 PRIVREDA OPTINE SMEDEREVO ---------------------------------------------------------------------------- 4 1. STRUKTURA POLASTA SMEDEREVO ------------------------------------------------------------------ 8 1.1 ORGANIZACIONA STRUKTURA -------------------------------------------------------------------------- 8 1.2 OKVIRNI POSLOVI PO SEKTORIMA---------------------------------------------------------------------- 9 1.3 ORGANIZACIJA RADNIH MESTA - KADROVSKA ---------------------------------------------------10 ORGANIZACIJA ---------------------------------------------------------------------------------------------------10 1.4 VELIINA I STRUKTURA VOZNOG PARKA PO LASTA SMEDEREVO ----------------------11 1.5 BROJ PREVEZENIH PUTNIKA I PREENA KILOMETERAA OD 2000 - 2003 GODINE------14 2. MREA LINIJA PO LASTA SMEDEREVO I METOD PRAENJA RADA NA LINIJAMA-16 2.1 SAOBRAAJNO TRITE-----------------------------------------------------------------------------------16 2.2 LINIJE PO LASTA SMEDEREVO ------------------------------------------------------------------------17 2.3 PUTNA MREA OPTINE SMEDEREVO----------------------------------------------------------------18 2.4 TARIFNI SISTEM ----------------------------------------------------------------------------------------------19 2.5 VRSTE KARATA ----------------------------------------------------------------------------------------------20 2.6 PREVOZ RADNIKA -------------------------------------------------------------------------------------------21 2.7 GRADSKI PREVOZ -------------------------------------------------------------------------------------------25 2.8 RAD VOZILA VOZILA U MEUGRADSKOM I PRIGRADSKOM SAOBRAAJU I METOD PRAENJA RADA LINIJE----------------------------------------------------------------------------------------27 2.9 RED VONJE ---------------------------------------------------------------------------------------------------40 2.10 UEE POJEDINIH VRSTA PREVOZA U UKUPNOM BROJU PREVEZENIH PUTNIKA --41 2.11 MERE ZA POBOLJANJE ----------------------------------------------------------------------------------41 3. ORGANIZACIJA RADA U TEHNIKOM ODRAVANJU POLASTASMEDEREVO--------42 3.1 FUNKCIJA TEHNIKOG ODRAVANJA ----------------------------------------------------------------42 3.2 DEFINISANJE TEHNOLOKOG POSTUPKA ODRAVANJA--------------------------------------42 3.3 TEHNOLOKA EMA ODRAVANJA VOZILA--------------------------------------------------------46 3.4 TOKOVI DOKUMENTACIJE--------------------------------------------------------------------------------47 3.5 KAPACITETI ZA ODRAVANJE VOZNOG PARKA---------------------------------------------------48 3.6 USKLAIVANJE NIVOA TEHNIKE ISPRAVNOSTI U ---------------------------------------------50 ODNOSU NA PREVOZNE ZAHTEVE -------------------------------------------------------------------------50 3.7 PREDLOG MERA ZA POVEANJE PRODUKTIVNOSTI---------------------------------------------52 U TEHNIKOM ODRAVANJU --------------------------------------------------------------------------------52 4. PROIZVODNO EKONOMSKI REZULTATI POSLOVANJA PO LASTA SMEDEREVO U PERIODU 2000-2003 -------------------------------------------------------------------------------------------------54 4.1 PROIZVODNI REZULATATI POSLOVANJA------------------------------------------------------------54 4.2 ANALIZA PROIZVODNOSTI VOZNOG PARKA -------------------------------------------------------58 4.3 ANALIZA FINANSIJKIH REZULTATA POSLOVANJA POLASTA SMEDEREVO------------64 5.PREDLOG ORGANIZACIONIH I TEHNIKO - TEHNOLOKIH MERA ZA USPENIJE POSLOVANJE PREDUZEA -------------------------------------------------------------------------------------75 5.1 MERE ZA POVEANJE UKUPNIH PRIHODA-----------------------------------------------------------78 5.2 MERE ZA SMANJENJE TROKOVA ---------------------------------------------------------------------79 ZAKLJUAK: ---------------------------------------------------------------------------------------------------------80 PRILOG: ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------81 LITERATURA: --------------------------------------------------------------------------------------------------------89

SPISAK TABELA:
TABELA 1. PREGLED ZAPOSLENIH U POLASTA SMEDEREVO ........................................... 10 TABELA 2. STAROSNA STRUKTURA VOZILA ............................................................................... 11 TABELA 3. PREGLED VOZILA PREMA MARKAMA ..................................................................... 12 TABELA 4. PREGLED VOZILA PREMA TIPOVIMA ...................................................................... 12 TABELA 5. PREGLED VOZILA PREMA NAMENI........................................................................... 13 TABELA 6. BROJNO STANJE VOZNOG PARKA NA DAN 31.12.2000 .......................................... 13 TABELA 7. BROJNO STANJE VOZNOG PARKA NA DAN 31.12.2001 .......................................... 13 TABELA 8. BROJNO STANJE VOZNOG PARKA NA DAN 31.12.2002 .......................................... 13 TABELA 9. BROJNO STANJE VOZNOG PARKA NA DAN 31.12.2003 .......................................... 14 TABELA 10. LINIJE MEUGRADSKOG PREVOZA........................................................................ 17 TABELA 11. LINIJE PRIGRADSKOG PREVOZA ............................................................................. 17 TABELA 12. LINIJE GRADSKOG PREVOZA.................................................................................... 17 TABELA 13. PREGLED BROJA RADNIKA "UUS"........................................................................... 23 TABELA 14. BROJ KORISNIKA ORGANIZAVANOG PREVOZA................................................. 24 TABELA 15. RAD VOZILA U MEUGRADSKOM SAOBRAAJU ............................................... 28 TABELA 16. PRAENJE POKAZATELJA RADA NA LINIJAMA ................................................. 39 TABELA 17. TEHNIKI PREGLEDI I REGISTRACIJA VOZILA ................................................. 45 TABELA 18. KRETANJE BROJA PUTNIKA PO MESECIMA ........................................................ 51 TABELA 19. PROIZVODNO EKONOMSKI REZULTATI POSLOVANJA.................................... 56 TABELA 20. TEHNOLOKO - EKSPLOATACIONI POKAZATELJI RADA VOZILA ............... 57 TABELA 21. PROMENA PUNE PROIZVODNOSTI WU U FUNKCIJI IZMERITELJA.............. 61 TABELA 22. PROMENA RADNE PROIZVODNOSTI WU U FUNKCIJI IZMERITELJA ......... 61 TABELA 23. FINANSIJKI REZULTATI POSLOVANJA U PERIODU 2000.-2003. GODINA...... 65 TABELA 24. PRODAJNA CENA PROIZVODNJE 1999.-2003.GODINE (UKUPAN PRIHOD).... 65 TABELA 25. CENA KOTANJA JEDINICE PROIZVODNJE 1999.-2003. GODINE(UKUPAN RASHOD) ................................................................................................................................................... 65 TABELA 26. RAZLIKA PRODAJNE CENE I CENE KOTANJA (PRIHOD-RASHOD) ............. 65 TABELA 27. PROMENA CENE TRANSPORTA PO PREENOM KILOMETRU U FUNKCIJI IZMERITELJA EKSPLOATACIJE........................................................................................................ 72 TABELA 28. TROKOVI SA UEEM VEIM OD 1%................................................................. 77 TABELA 29. PRIHODI SA UEEM VEIM OD 1%..................................................................... 77 TABELA 30. FINANSIJKI REZULTATI POSLOVANJA PO LASTA SMEDEREVO ZA PERIOD I-XII 2003.GODINE (U 000 DIN.)............................................................................................ 85 TABELA 31. RASHODI PO KONTIMA U PO LASTA SMEDEREVO ZA 2003. GODINU....... 86 TABELA 32. PRIHOD POLASTA SMEDERVO PO KONTIMA ZA 2003. GODINU ................. 88

UVOD Teritorija optine Smederevo je povrine 481.5 km i nalazi se na prostoru izmeu Dunava na severu, Velike Morave na istoku i umadijskih brda na jugu i zapadu, odnosno, u okviru krajnjeg severnog dela Pomoravlja i severoistonog dela umadijskog pobra. Teritorija optine je izduena (pravac istok - zapad ) izmeu Malog Oraja i meandre Velike Morave uzvodno od Ljubievskog mosta, duine 33 km. Maksimalna irina teritorije optine ( pravac sever - jug ) je izmeu ua Velike Morave u Dunav i Dobrog Dola i iznosi 29 km. Optina Smederevo ima izuzetno povoljan geografski poloaj u okviru Srbije a posebno u okviru njenog centralnog dela. Granii se sa optinama iji su glavni i urbani centri: Kovin severno, Grocka i Mladenovac zapadno i jugozapadno, Smederevska Palanka i Velika Plana juno i Poarevac i Kostolac istono. U zoni je meusobnih preplitanja ekonomskih, saobraajnih, trgovinskih i drugih uticaja susednih regiona i predstavlja vezni element u prostornoj strukturi Podunavlja, a posebno dva njegova susedna dela - Beograda i Branievskog regiona.Meu najznaajnijim infrastrukturnim voritima je u Srbiji, jer ovuda prolaze i tri magistralne saobraajnice evropskog znaaja: plovni put Dunavom, autoput Budimpeta - Beograd Ni - Solun - Atina i eleznika pruga istom trasom.Naslanja se na beogradski region, znaajnog suseda koji ima razvijenu industriju i tercijalne delatnosti, a istovremeno je i najvei potroaki region u Srbiji, ali i prosvetni,zdravstveni i kulturni centar Republike. Privreda Optine Smederevo U privrednom pogledu Optina Smederevo spada u najznaajnija podruja u Republici sa stanovita privrednog potencijala sa kojim raspolae. Struktura privrede optine Smederevo je klasinog karaktera sa dominantnim ueem industrije, poljoprivrede i trgovine. U oblasti privrede registrovano je 3.200 privrednih subjekata i to 660 preduzea i oko 2.600 radnji. Sa stanovita oblika svojine, privatni sektor dominira po broju privrednih subjekata, meutim najvei deo raspoloivih tehniko tehnolokih kapaciteta i broja zaposlenih koncentrisan je u sektorima drutvene i meovite svojine. Okom statistike Uee u drutvenom proizvodu Uee u dohotku po delatnostima

Slika broj 1.Statistika grada Smedereva

Optina Smederevo u okviru Srbije pripada grupi najveih optina. Sa 115.876 stanovnika (po popisu 1991.) bila je na devetom mestu u okviru sredinje Srbije, i na trinaestom, kad se uzmu u obzir i optine u Vojvodini. Dijagram1. Kretanje broja stanovnika Podunavskog regiona
kretanje broja stanovnika
240000 220000 200000 180000 160000 140000 120000 100000 1948 1953 1961 1971 godina 1981 1991 2002

Dijagram 2.Kretanje broja stanovnika optine Smederevo

kretanje broja stanovnika

broj
broj

120000 100000 80000 60000 40000 1948 1953 1961 1971

godina

1981

1991

2002

2008

Broj stanovnika od 1991.godine je u stalnom padu. Proseno godinje je 524 stanovnika manje u Podunavskom okrugu tj. 87 stanovnika manje u smederevskoj optini. Ako se nastavi ovakav pad, u 2008. godine Smederevo e imati oko 109.000 stanovnika. Poslednji popis stanovnitva je bio 2002.godine, na veliku tetu statistika sluba optine Smederevo nema podataka o broju dnevnih migranata.Taj broj sigurno nije mali ako se uzme u obzir da je Beograd udaljen svega 50 km od Smedereva. Beograd kao milionski grad nudi najvei broj radnih mesta, pa ne mali broj ljudi je zaposlenje upravo nalo u Beogradu. Proseno vreme za koje vozilo SPLasta stigne od autobuske stanice u Smederevu do Slavije je oko 60 minuta to predstavlja prosek putovanja gradskim prevozom iz udaljenijih optina u Beogradu. Drumski saobraaj ima dominantnu ulogu. Sredinjim delom ovog prostora u duini od 20 km prolazi meunarodni put E-75 (deonica puta Beograd - Ni ) to je saobraajnica najvieg ranga. Na delu autoputa koji prolazi prostorom optine Smederevo postoje etiri prikljuka. Najvaniji prikljuak je u Ralji za magistralni put

M-24 ( Ralja - Smederevo - Kovin - Panevo, odnosno Kovin - Bela Crkva - Rumunska granica to ovom pravcu izuzetno privredno strateki znaaj daje most na Dunavu ). Ukupna duina kategorizovanih puteva u optini je 237 km, od ega je 172 km sa savremenim kolovozom , 20 km autoputa, 46 km magistralnih puteva, 106 km regionalnih puteva. Pored toga ima jo 65 km lokalnih puteva. Prevoz stanovnita na teritoriji optine Smederevo poveren je transportnom preduzeu POLasta Smederevo. PO Lasta Smederevo je javno preduzee i obavlja prevoz putnika i stvari u linijskom i vanlinijskom saobraaju. Linijski prevoz putnika i stvari obavlja se kao: gradski prevoz prigradski prevoz meugradski prevoz Vanlinijski prevoz putnika i stvari obavlja se na osnovu pismenog ugovora zakljuenog izmeu prevoznika i korisnika prevoza kojim se utvruje naroito: relacija, vreme obavljanja prevoza, cena prevoza i mesta ukrcavanja i istovara stvari. PO Lasta Smedervo nalazi se u drutvu deset poslovnih organizacija koje ine Saobraajno preduzee Lasta Beograd sa poslovnim i administrativnim centrom u Beogradu.Sve poslovne organizacije u okviru Saobraajnog preduzea Lasta Beograd uplauju sav prihod od prodaje karata i drugih delatnosti na zajedniki iro raun u Beogradu. PO Lasta Smederevo ima svoj podraun koji koristi za plaanje trokova goriva, putarine, PTT-a, komunalija i za trokove restorana.Svi ostali ekonomski poslovi, nabavka transportnih sredstava, rezervnih delova i repro materijala obavlja se u centrali u Beogradu. Delatnost PO Lasta Smederevo je saobraaj, turizam i ugostiteljstvo. Turizam i ugostiteljstvo su u manjoj meri zastupljeni dok je osnovna delatnost organizovani prevoz putnika. Pri prevozu ostvaruju se prihodi od prodaje prevoznih isprava, stanine usluge, peronizacije.Prevoz putnika obavlja se u trinaest meugradskih, petnaest prigradskih i tri gradske linije. Preduzee preveze sa 68 vozila dnevno, oko 34.000 putnika, od ega 20.000 (radnika, aka, studenata i penzionera) sa mesenim pretplatnim kartama.Dnevna kilometraa koju preu ova vozila je oko 10.100 km. Osim organizovanog prevoza putnika, od ega se ostvaruje najvei prihod, u sastavu preduzea je i jedna turistika agencija sa seditem u Smederevu.Ona se bavi organizovanjem zimovanja, letovanja, ekskurzija, seminara, prodajom karata, viziranjem pasoa i iznajmljivanjem autobusa treim licima.Za svoje potrebe turistika agencija ima na raspolaganju 28 turistikih autobusa. Preduzee poseduje restoran za svoje potrebe, potrebe putnika i pratilaca kapaciteta 150 mesta za sedenje, bife, prodavnicu i dva kioska za brzu hranu. Veliki konkurent POLasti Smederevo je saobraajno preduzee iz Velike PlaneJugoprevoz.Popustima i do 30% na povratne karte pridobili su vei broj svakodnevnih putnika na relaciji Smederevo - Beograd.Stalni pad prevezenih putnika najbolje se vidi iz godinjeg izvetaja POLasta Smederevo.

Dijagram broj 3. Broj prevezenih putnika po godinama

broj prevezenih putnika pogodinama 15000000
broj putnika

13000000 11000000 9000000 1998 1999 200 0 2001 20 02 2003 2004

godina

1. STRUKTURA POLASTA SMEDEREVO 1.1 ORGANIZACIONA STRUKTURA PO Lasta Smederevo je koncipirano tako da u svom sastavu ima sledee organizacione celine: 1. Sektor saobraaj 2. Sektor tehniko odravanje 3. Sektor optih pravnih i kadrovskih poslova 4. Sektor ekonomskih poslova 5. Sektor turizam i ugostiteljstvo ema organizacione strukture data je na slici broj 2.
DIREKTOR PO

ZAMENIK DIREKTORA PO

SEKTOR SAOBRACAJ

TEHNICKO ODRZAVANJE

OPSTI,PRAVNI I KADROVSKI POSLOVI

EKONOMSKI POSLOVI

SEKTOR TURIZAM I UGOSTITELJSTVO

RJ SAOBRACAJ RJ ODRZAVANJE DISPEARSKA SLUZBA SLUZBA OPTIH I PRAVNIH POSLOVA

SLUZBA KNJIGOVOSTVA SLUZBA FINANSIJSKE OPERATIVE SLUZBA OBRACUNA LD KOMERCIJALNA SLUZBA SLUZBA PLANA ANALIZE I RAZVOJA

RESTORAN DRUSTVENE ISHRANE UGOSTITELJSTVO

TA DJURDJEV GRAD PO LASTA SMEDEREVO

Slika broj 2.Organizaciona struktura PO Lasta Smederevo Sektori 1 i 2 organizovani su po radnim jedinicama koje se sastoje od poslovnih jedinica. Sektori 3 i 4 organizovani su po slubama. Sektor 5 ine turistika agencija i ugostiteljski objekti.

1.2 OKVIRNI POSLOVI PO SEKTORIMA 1. U sektoru saobraaj izvravaju se poslovi vezani za eksploataciju voznog parka, rasporeda rada saobraajnih radnika i vozila, kontrole i naina rukovanja vozilima i svi drugi struni i administrativno-tehniki poslovi vezani za rad vozila i radnika. 2. U sektoru Tehniko odravanje radovi se organizuju kroz preventivno odravanje vozila, vrenje dnevnih, nedeljnih, mesenih i godinjih pregleda vozila, a korektivno odravanje organizovanjem smenskog rada.U okviru tehnikog sektora nalazi se i magacin rezervnih delova. 3. U okviru opteg sektora obavljaju se svi pratei poslovi potrebni za funkcionisanje preduzea, kao to su: pravni, kadrovski, administrativni, poslovi zatite i kontrole, bezbednosti i drugi pratei poslovi 4. U okviru ekonomskih poslova obavljaju se poslovi: planiranja, finansija, raunovodstva, obrauna linih dohodaka i drugi poslovi. 5. U okviru sektora turizam i ugostiteljstvo obavljaju se: komercijalni poslovi, pruanje svih vrsta turistikih usluga, organizovanje putovanja u zemlji i inostranstvu, prodaja avio karata i zakup autobusa. U oblasti ugostiteljstva obavljaju se poslovi pripreme obroka za radnike i pruanje svih vrsta ugostiteljskih usluga korisnicima restorana i kioska.

1.3 ORGANIZACIJA RADNIH MESTA - KADROVSKA ORGANIZACIJA PO Lasta Smederevo upoljava 409 radnika. Od ovog broja polovina pripada Saobraajnoj operativi, tanije 221 radnik.Na osnovu organizacione strukture preduzea izvrena je preraspodela radnih mesta.Definisana je hijerarhijska struktura.Pravilnikom su odreeni poslovi i radni zadaci svakog radnog mesta Tabela 1. Pregled zaposlenih u POLasta Smederevo
ZAPOSLENI NA NEODREENO VREME VS VSS SSS VKV Saobraajna operativa Vozai Kondukteri Saobraajna operativa Autobuska stanica UKUPNO Tehniko odravanje Garaa Magacin UKUPNO Ugostiteljstvo RDI i Restoran Prodavnice UKUPNO Opti,pravni i Kadrovski Poslovi Ekonomski Finansijski poslovi Radnici na neodreeno Vreme Radnici na odreeno Vreme Radnicio preko omladinske zadruge Neodreeno+odreeno Preko omladinske zadruge 15 39 20 14 1 2 88 4

KV 73 20 5 12 110

PK

NK 92 65 32 32 221

4 4 5

13

1 1 1

3 3

9 1 10 2 2 4 5 13

1 1

47 2 49 14

13 1 14 5

9 9 3

83 4 87 25 2 27 22 20

1 3 1

0 2 1

14 7 4

5 2 1

3 3 0

7 0

8 0

120 2 3

1 2

184 10 10

24 2 1 26 27

28 0 2 2 30

377 16 16 393 409

7 7

8 8

122 125

3 3

194 204

10

1.4 VELIINA I STRUKTURA VOZNOG PARKA PO LASTA SMEDEREVO PO "Lasta" Smederevo raspolae sa 68 inventarskih vozila, od tog broja se svakog dana obezbeuje 45 - 52 vozila u stanju "spremno za rad" za potrebe saobraajnog procesa. Prosena starost voznog parka je 169,13 meseci ( 14,09 godina), prosena starost voznog parka bez vozila Fiat je 145,28 meseci (12,10 godina). U poslednje dve godine vei broj vozila je generalno remontovan. Vozni park je heterogen i sastavljen je od vozila vie proizvoaa razliitih tipova u okviru iste marke vozila, U voznom parku PO "Lasta" Smederevo nalaze se vozila FAS "11 oktomvri" iz Skoplja, "Ikarbusa" iz Zemuna, "Neobusa" iz Novog Sada, holandskog "Dafa" i italijanskog "Fiata". Starosna struktura voznog parka prikazana je u tabeli broj 2. i na slici broj 3.U tabeli broj 3 dat je pregled vozila prema markama vozila a u tabeli broj 4 dati su tipovi vozila koji se nalaze u voznom parku.

Tabela broj 2. Starosna struktura vozila

GOD. PROIZVODNJE BROJ VOZILA 73 8 84 3 85 7 86 6 87 9 88 2 89 5 90 7 91 2 92 2 93 1 96 5 97 2 ,00, 1 ,01, 3 ,02, 2 ,03, 3

starosna struktura
9 8 7 6 5 4 3 2 1 0
1973 1985 1987 1989 1991 1993 1997 2001 3003

broj vozila

broj vozila

godina proizvodnje

Slika broj 3. Starosna struktura voznog parka

11

Pregled vozila prema markama: Br. Marka vozila 1 2 3 4 5 Sanos Ikarbus Neobus Daf Fiat

Broj vozila 26 31 2 1 8

Procenat 38.24 45.59 2.94 1.47 11.76

Tabela br. 3. Pregled vozila prema markama U voznom parku su nalaze sledei tipovi vozila: Br. Tip vozila 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 Sanos 315,1 Sanos 315.21 Sanos 415P Sanos 415M Ikarbus 115 Ikarbus 160 Ikarbus 201 Ikarbus 202 Ikarbus 103P Ikarbus 302 Neobus 406P Neobus 407VT DafSmitOrion Fiat418AL

Broj vozila 1 6 10 9 9 9 3 5 1 4 1 1 1 8

Tabela br.4. Pregled vozila prema tipovima

12

Prema svojoj nameni vozila se mogu podeliti u tri grupe: - meugradska vozila - prigradska vozila - gradska vozila Br. 1 2 3 Namena vozila Meugradska vozila Prigradska vozila Gradska vozila Broj vozila 22 21 25 Procenat 32.4 30.9 36.8

Tabela br. 5. Pregled vozila prema nameni

U tabelama 6,7,8 i 9 dat je prikaz brojnog stanja, broj mesta celokupnog voznog parka kao i tipovi vozila po godinama.
Tabela 6.Brojno stanje voznog parka na dan 31.12.2000
MARKA I TIP AUTOBUSA IKARBUS NEOBUS SANOS DUBRAVA UKUPNO BROJ VOZILA 31 0 39 0 70 BROJ MESTA 3926 0 2049 0 5975 STRUKTURA VOZNOG PARKA U (%) 44 IKARBUS 0 NEOBUS 56 SANOS 0 DUBRAVA 100 UKUPNO

Tabela 7.Brojno stanje voznog parka na dan 31.12.2001

MARKA I TIP AUTOBUSA IKARBUS NEOBUS SANOS FIAT UKUPNO BROJ VOZILA 31 0 33 0 64 BROJ MESTA 3926 0 1749 0 5675 STRUKTURA VOZNOG PARKA U (%) 48 IKARBUS 0 NEOBUS 52 SANOS 0 FIAT 100 UKUPNO

Tabela 8.Brojno stanje voznog parka na dan 31.12.2002

MARKA I TIP AUTOBUSA IKARBUS NEOBUS SANOS FIAT UKUPNO BROJ VOZILA 30 1 27 8 66 BROJ MESTA 3800 51 1431 624 5906 STRUKTURA VOZNOG PARKA U (%) 45 IKARBUS 2 NEOBUS 41 SANOS 12 FIAT 100 UKUPNO

13

Tabela 9.Brojno stanje voznog parka na dan 31.12.2003

MARKA I TIP AUTOBUSA IKARBUS NEOBUS SANOS DAF FIAT UKUPNO BROJ VOZILA 31 2 26 1 8 68 BROJ MESTA 3672 51 1471 52 624 5870 STRUKTURA VOZNOG PARKA U (%) 31 IKARBUS 2.94 NEOBUS 38.24 SANOS 1.47 DAF 11.76 FIAT 100 UKUPNO

1.5 BROJ PREVEZENIH PUTNIKA I PREENA KILOMETERAA OD 2000 - 2003 GODINE Na slici broj 4. prikazan je broj linija i dnevnih polazaka koje odrava PO Lasta Smederevo. Taj broj je konstantan to govori da PO Lasta nije osvajala nova trita.

broj odrzanih linija i dnevnih polazaka

200 150 100 50 0

198

198

198

198

66

66

66

66

broj odrzanih linija

broj dnevnih polazaka

2000 2001

2002

2003

godina

Slika 4. Broj odranih linija i dnevnih polazaka Na dijagramima broj 4 i 5 dat je broj prevezenih putnika po godinama i broj preenih kilometara po godinama. Broj putnika je u stalnom padu dok preena kilometraa varira oko vrednosti od 3.300.000 km. Kako broj preenih kiometara raste a broj prevezenih putnika opada oigledno je da je poslovna politika PO Lasta Smederevo prilino loa.

14

Broj prevezenih putnika

13000000 12800000 12600000 12400000 12200000 12000000 11800000

Broj putnika

12884074

12777419

12702904 12265300

broj prevezenih putnika

2000

2001

Godina

2002

2003

Dijagram 4. Broj prevezenih putnika po godinama

Broj km na liniji 6000000 5000000 4000000 3000000 2000000 1000000 0

3181650

3442661

3302519

3688227

2000

2001
Godina

2002

2003
Broj km na liniji

Dijagram 5. Broj preenih kilometara po godinama

15

2. MREA LINIJA PO LASTA SMEDEREVO I METOD PRAENJA RADA NA LINIJAMA 2.1 SAOBRAAJNO TRITE Podruje Skuptine optine Smederevo prostire se na povrini od 481,5 kvadratnih kilometara, na kome ivi oko 115.000 stanovnika, u 11 gradskih i 27 seoskih mesnih zajednica. Smederevo je po veliini i ekonomskoj razvijenosti peti grad u Srbiji. Na gradskom podruju ivi oko 70.000 stanovnika u sledeim mesnim zajednicama: "Donji grad", "Letar", "Ladna voda", "4. jul", "Papazovac", "Plavinac", "Slavija", "Carina", "25. maj", "Karaorev dud" i "Zlatno brdo". Na seoskom podruju ivi oko 45.000 stanovnika u sledeim mesnim zajednicama: Badljevica, Binovac, Vodanj, Vranovo, Vrbovac, Vuak, Drugovac, Dobri Do, Kolari, Landol, Lipe, Lugavina, Lunjevac, Mala Krsna, Malo Oraje, Mihajlovac, Osipaonica, Petrijevo, Radinac, Ralja, Saraorci, Seone, Suvodol, Skobalj, Udovice, alinac i Kuli. Na podruju optine nalazi se 18 matinih i 14 podrunih kola. Grad Smederevo ima 5 srednjih kola. Koncern crne metalurgije "USS", poznati evropski proizvoa elika, je ujedno i najvee preduzee u optini kako po proizvodnim kapacitetima, tako i po broju zaposlenih. Prevoz radnika smederevske privrede, graana, aka, studenata, penzionera, poveren je saobraajnom preduzeu "Lasta" poslovnoj organizaciji u Smederevu. Organizovani prevoz radnika, vri se iz svih mesnih zajednica sa podruja SO Smederevo do Nove elezare, Industrijske zone (Autobuske stanice) i Stare elezare, ime su zadovoljene potrebe za dovoz i odvoz radnika u svim preduzeima za sve tri smene.Prevoz graana vri se na 10 meugradskih, 15 prigradskih i 3 gradske linije. Posebno mesto u radu "LASTE" iz Smedereva, zauzima ugovoreni prevoz radnika smederevske privrede, koji ima 15-to godinju tradiciju. Ugovoreni prevoz radnika, pored najveeg korisnika "USS" sa svojim organizacijama, koristi jo 43 preduzea, organizacije i ustanove. Ugovoreni prevoz radnika prvi je organizovao "USS", tako da se kompletna organizacija saobraaja zasnivala na potrebi ovog industrijskog giganta. Ukljuivanjem ostalih korisnika, red vonje se podeavao prema potrebama korisnika, vodei rauna da se potrebe korisnika maksimalno ispotuju.

16

2.2 LINIJE PO LASTA SMEDEREVO Prevoz graana vri se na 13 meugradskih, 14 prigradskih i 3 gradske linije.
R.B 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. MEUGRADSKE LINIJE: SMEDEREVO - KRAGUJEVAC SMEDEREVO - BEOGRAD SMEDEREVO -VELIKA PLANA SMEDEREVO - KRNJEVO SMEDEREVO-SELEVAC-S.PALANKA SMEDEREVO - VELIKA KRSNA SMEDEREVO - SELEVAC SMEDEREVO - BAINAC SMEDEREVO - DUBONA SMEDEREVO - KOVIN SMEDEREVO-V.KRSNA- MLADENOVAC SMEDEREVO - LOZOVIK SMEDEREVO - NI OZNAKA PUTA: M -1.10;R - 214 ; M -1 R - 100 M -1.10;R - 214 M -1.10;R - 214 R - 109 R - 109 R - 109 R - 109b R - 202 L - 1; M - 24 R - 109 M -1.10;R - 214 M -1.10;R - 214; m - 1 DUINA LINIJE 103 km 51 km 49 km 43 km 41 km 28 km 21 km 25 km 27 km 14 km 44 km 32 km 202 km

Tabela br.10. Linije meugradskog prevoza

R.B 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

PRIGRADSKE LINIJE: SMEDEREVO - VUAK SMEDEREVO - UDOVICE SMEDEREVO - SEONE SMEDEREVO - LANDOL SMEDEREVO - BINOVAC SMEDEREVO - DRUGOVAC SMEDEREVO - BADLJEVICA SMEDEREVO - LUNJEVAC SMEDEREVO - LIPE SMEDEREVO - VRBOVAC SMEDEREVO - DOBRI DO SMEDEREVO - VODNJ SMEDEREVO - MALO ORAJE SMEDEREVO - ALINAC M-1.10 M-1.10 M-1.10

OZNAKA PUTA: L-8 R-100 R-100 R-109 R-100 R-100 R-100 R-100 R-109b R-109b R-202 R-202 L-1 L-6 L-7 L-9 L-10 L-11 L-11 L-13 L-2 L-4 L-5 L15

DUINA LINIJE 6.0 km 8.0 km 13.0 km 8.0 km 13.5 km 18.0 km 24.0 km 18.0 km 10.0 km 15.0 km 25.0 km 9.2 km 19.0 km 12.5 km

Tabela br.11. Linije prigradskog prevoza

R.B 1. 2. 3.

GRADSKE LINIJE KRUNO STARA ELEZARA - CARINA STARA ELEZARA - NOVA ELEZARA

DUINA LINIJE 5.5 km 5.0 km 10.0 km

Tabela br.12. Linije gradskog prevoza

17

2.3 PUTNA MREA OPTINE SMEDEREVO Drumski saobraaj ima dominantnu ulogu. Sredinjim delom ovog prostora (slika br. 5) u duini od 20 km. prolazi meunarodni put E-75 (deonica puta Beograd - Ni ) to je saobraajnica najvieg ranga. Na delu autoputa koji prolazi prostorom optine Smederevo postoje etiri prikljuka. Najvaniji prikljuak je u Ralji za magistralni put M-24 ( Ralja - Smederevo - Kovin - Panevo, odnosno Kovin - Bela Crkva - Rumunska granica to ovom pravcu izuzetno privredno strateki znaaj daje most na Dunavu ). Ukupna duina kategorizovanih puteva u optini je 237 km, od ega je 172 km sa savremenim kolovozom , 20 km autoputa, 46 km magistralnih puteva, 106 km regionalnih puteva. Pored toga ima jo 65 km lokalnih puteva. Slika broj 5. Putna mrea optine Smederevo

18

2.4 TARIFNI SISTEM Tarifni sistem predstavlja skup naela, na osnovu kojih se formira cena prevoza, koja po pravilu nije ekonomska, ve je posledica itavog niza faktora koje treba usaglasiti. Nivo cena u javnom gradskom i prigradskom saobraaju je ekvivalent trinih uslova, drutvenih odnosa i politike Skuptine optine, u ijoj je nadlenosti formiranje cena. Prilikom utvrivanja cene javnog gradskog i prigradskog saobraaja, vodilo se rauna ne samo o ekonomskoj strani ve i o umerenosti i opravdanosti tarifnog sistema. Tarifni sistem je potovao sledee kriterijume: 1. Da odgovara potrebama putnika i karakteru mrea linija a njegova primena treba da obezbedi optimalnu visinu prihoda. U sadanjim uslovima tarifni sistem obezbeuje graninu optimalnu visinu prihoda. 2.Da vodi rauna o potrebama pojedinih kategorija putnika. To se dosledno primenjuje kod utvrivanja cene prevoza: Ugovorenog za potrebe radnika smederevske privrede, cene akih pretplatnih karata, cena studentskih pretplatnih karata, cena penzionerskih pretplatnih karata itd. 3.Da je zastupljena jednakost primene za sve korisnike na jednakom odstojanju. Na teritoriji Skuptine optine Smederevo primenjuje se takozvani ZONSKI tarifni sistem, koji vai za linije gradskog i prigradskog saobraaja. Tarifa u meumesnom saobraaju (za meumesne linije) je relacijska i primenjuje se jednako na itavoj teritoriji Republike Srbije. Podruje Skuptine optine podeljeno je na 6 tarifnih zona i to: Zona I Zona II zona III zona IV zona V zona VI od od od od od od 0-05 km 6-10 km 11-15 km 16-20 km 21-25 km 26-30 km

Najvei broj zona nalazi se na R-214 putni pravac za Veliku Planu i iznosi 6 zona (granica podruja SO Smederevo je na 30-tom kilometru). Kod zonskog tarifnog sistema, cena prevoza je zavisna od broja preenih tarifnih zona na mrei. Granica gradskog podruja je Katastarska optina Smederevo, a cena prevoza je odreena sa jednom tarifnom zonom. Ovo se odnosi na gradsku liniju Stara elezaraCarina-Novo naselje i Kruna linija.. Gradska linija Stara elezara-Nova elezara primenjuje prvu tarifnu zonu (Gradsku tarifu) do Lipske rampe, a dalje do elezare dve tarifne zone. Relacijski tarifni sistem primenjuje se van podruja SO Smederevo za tzv. meumesni prevoz. Obraun prevoza vri se prema duini putovanja predvienog u formi relacije.

19

2.5 VRSTE KARATA Shodno tarifnom sistemu vri se naplata prevoza u meumesnom i gradskoprigradskom saobraaju. Naplata prevoza vri se u vozilima, putem konduktera i ree putem vozaa, na autobuskoj stanici putem biletara i prodajom mesenih pretplatnih karata. Prema broju putovanja karte delimo: - Karte za jednu vonju - Mesene pretplatne karte Karte za jednu vonju su: - Zonske (za gradski i prigradski saobraaj) - Relacijske (za meugradski i meumesni saobraaj) U zonskom tarifnom sistemu cena prevoza je zavisna od broja preenih tarifnih zona na mrei linije. Za svaku zonu odreen je tip i cena karte. Ovakav tip karte je lako prepoznatljiv kako za putnika, tako i za konduktera i kontrolora. U gradskom saobraaju cena prevoza je utvrena sa jednom tarifnom zonom, pa je karta koju izdaju kondukteri istovetna sa kartom PRVE TARIFNE ZONE u prigradskom saobraaju. U meumesnom saobraaju, primenjuje se tzv. relacijski sistem naplate karata. Svaka linija je podeljena na odreeni broj relacija na kojima vai jedna cena prevoza. Prodaja karata u vozilu kao i na autobuskoj stanici vri se po sistemu "BELICE", to su obrasci koji sadre rubrike: datum putovanja, relacija, cena karte, broj sedita i dr. Ovakvim kartama koje se prodaju na stanici popunjavaju se sve rubrike, dok se u vozilu popunjava cena, datum i relacija. Naziv "BELICA" je dobijen zbog tzv. "blanko" obrasca koji trai popunjavanje od strane konduktera ili biletara. Mesene pretplatne karte su: a) Zonsko-relacijska Pretplatna mesena karta daje pravo korisniku na neogranieni broj vonji u toku dana i meseca na oznaenoj relaciji ili oznaenoj zoni. Ovakve pretplatne karte izdaju se kako u gradsko-prigradskom tako i u meumesnom saobraaju. Razlika se sastoji to se u legitimaciji za vonju na gradsko-prigradskim linijama ubacuje pretplatna markica na kojoj je vidno obeleena tarifna zona (zona u kojoj se moe koristiti markica) i markica za meumesni saobraaj na kojoj se upisuje relacija koju korisnik moe koristiti. b) Relacijska za meumesni saobraaj. Karta vai na liniji Miloevac-Beograd i obratno i Smederevo-Beograd i obratno. Karta se moe koristiti na neogranieni broj vonji u toku dana i meseca u svim vozilima SP "Lasta". c) Pretplatna karta za sve pravce Karta vai na svim linijama PO "Lasta" iz Smedereva, na neogranieni broj vonji u toku dana i meseca osim na relaciji: Smederevo-Ni, Smederevo-Kragujevac, Smederevo-Beograd, Smederevo-Kovin. d) Pretplatne karte za radnike "USS" Markice za karte izdaju se za period od tri meseca (po kvartalima). Karta vai na neogranieni broj vonji u toku dana i meseca na oznaenoj relaciji. e) Pretplatne karte za osnovno i srednje obrazovanje Markice se izdaju za radne dane i to sa odreenim dogovorenim beneficijama.

20

f) Pretplatne karte za studente PO "Lasta" iz Smedereva organizuje prevoz studenata na relaciji SmederevoBeograd i obratno, radi redovnog pohaanja nastave na svim fakultetima beogradskog univerziteta. Mesena pretplatna markica je znatno benificirana. g) Pretplatne karte za penzionere Mesene markice izdaju se za sve pravce i za odreenu relaciju, sa odreenim beneficijama. h) Slubena mesena karta Pretplatna karta izdaje se za potrebe slubenih lica iji rad zahteva koriene javnog prevoza na itavom podruju SO Smedereva. Mesene pretplatne karte mogu kupovati kako fizika lica tako i pravni subjekti. Cena mesene markice je raena na bazi tarifne skale, bilo da se radi o zonskom ili relacijskom tarifnom sistemu. SP "LASTA" PO "Lasta" iz Smedereva obuhvatila je svojim sistemom prevoza takorei sva preduzea, kole, zdravstvene organizacije, nadletva, studente i penzionere. Korisnici prevoza kao to su "USS", "HEROJ SRBA", "FAGRAM", "MILAN BLAGOJEVI","16. oktobar", Osnovno obrazovanje, Udruenje penzionera i drugi, sarauju sa "LASTOM" punih 15 godina. Cena prevoza, utvruje se dogovorom bez obzira to je zonarnim tarifnim sistemom odreena cena na podruju SO Smedereva. Najvei korisnik prevoza je "USS", koji je svakom svom radniku obezbedio markicu za prevoz bez obzira na njegovo mesto stanovanja. 2.6 PREVOZ RADNIKA Prevoz radnika organizovan je sa devet meumesnih, etrnaest prigradskih i tri gradske linije. Prevoz je tako organizovan da je svaka mesna zajednica na podruju SO Smederevo saobraajno povezana sa smederevskim privrednim organizacijama, administrativnim nadletvima i kolama. Osim mesnih zajednica, saobraajno su povezani: Kovin, Velika Plana, Beograd, Selevac, Dubona, Bainac. Saobraajni punktovi na kojima se vri dovoz i odvoz radnika, generalno posmatrano locirani su na tri saobraajna terminusa i to: Nova elezara nalazi se na putu M-l:10 udaljena od centra Smedereva 8,5 km (najvei saobraajni terminus), na istom putu na udaljenosti od Smedereva 4 km nalazi se Poljoprivredni kombinat "Godomin", hladnjaa i nekoliko manjih preduzea. Stara elezara nalazi se na putu R-100 (izlaz iz Smedereva ka Beogradu). Industrijska zona prua se du puta L-l (izlaz iz Smedereva za Kovin) i nalazi se u neposrednoj blizini Autobuske stanice Smederevo. Na rastojanju od 0,6 km nalazi se "ELVOZ", "16. oktobar", "Zmaj", "Milan Blagojevi", "Fagram" i Fabrika kompresora na 2 km, a "Velur" na 3km (trasa linije Smederevo-Kovin i Smederevoalinac). Sva administrativna slube nalaze se u neposrednoj blizini Autobuske stanice, kao i Gimnazija i Tehnika kola. Medicinski centar (znaajan korisnik saobraajnih usluga) udaljen je od Autobuske stanice 1 km i nalazi se na trasi gradske krune linije i linije Smederevo-Dubona i Smederevo-Malo Oraje.

21

Zaposleni u industrijskoj zoni (izuzetak "Velur") od centra grada i Autobuske stanice ne koriste prevoz. Izuzetak je odvoz radnika prve smene iz "Milana Blagojevia" do Krnjeva i "Fagrama" do Miloevca. Rad u Novoj i Staroj elezari obavlja se u sve tri smene a u industrijskoj zoni u dve smene. Odnos broja radnika po smenama je orijentaciono: 70:20:10 Radno vreme I smene u Staroj elezari: 06:00-14:00 i 07:00-15:00. Radno vreme I smene u Novoj elezari: 06:30-14:30 i 07:30-15:30 Poetak rada I smene itave smederevske privrede kree se u rasponu od 06:00-07:30 asova. Radno vreme II smene u Staroj elezari: 14:00-22:00. Radno vreme II smene u Novoj elezari: 14:30-22:30. Radno vreme III smene u Staroj elezari: 22:00-06:00. Radno vreme III smene u Novoj elezari: 22:30-06:30. Na osnovu tih podataka sainjen je operativni red vonje za dovoz i odvoz radnika (dat je u prilogu diplomskog rada). Za dovoz i odvoz radnika, u industrijskoj zoni i centralnom gradskom jezgru, vai istii red vonje kao i za dovoz i odvoz radnika Stare i Nove elezare.

22

PREGLED BROJA RADNIKA "UUS" KORISNIKA OGRANIZOVANOG PREVOZA

Naziv korisnika Zajed.Poslovi "SPIN" Institut za met. STARA .DOO "MONT" STANDAR GRAEVINAR Centar,za zapo. "STANPLAN" "HISAL" DOO FK "SARTID" "INPOS" DOO "SARTIDTRADE" "VATROSTALN" "VELUR-konf." "LUKA-SMED. "SARTID SCF" "SARTID-VAR UKUPNO 9.596 9.721 10.004 Jan. 6.600 590 174 525 205 310 174 109 9 282 67 71 100 209 120 51 Feb. 6.700 590 175 529 206 314 179 120 9 284 68 72 101 210 113 51 Mart 6.95 590 176 530 197 314 189 125 10 290 68 72 101 212 114 62 4 April 6.950 585 170 518 184 302 211 80 9 278 60 100 90 215 -63 30 28 9.858 Maj 6.967 585 170 518 184 320 194 83 9 276 65 112 91 213 71 30 31 Jun 7.250 585 171 522 184 324 195 88 9 273 65 113 92 215 -74 34 32 Jul 7.316 581 168 520 182 316 175 84 9 282 59 -90 232 -72 32 33 10.151 Avg. 7.396 600 171 555 182 342 171 88 9 283 61 -90 236 -75 33 37 10.329 Sep. 7.446 600 173 556 182 345 191 88 9 280 64 93 236 75 32 39 10.410 Prosek 7.064 590 172 530 189 320 186 96 9 280 64 90 94 219 115 66 27 33 10.024

9.919 10.226

Tabela broj 13. Pregled broja radnika "UUS"

Broj korisnika prevoza uglavnom je ujednaen to se moe videti iz tabele.Prosean broj korisnika prevoza u toku jednog meseca (posmatrano za period januar-septembar) iznosi 10.024. Pored "USS", ugovorom o prevozu obuhvaeni su i drugi korisnici sa podruja SO Smederevo.Da bi se imao uvid u obim transportnog rada ostvarenog u ugovorenom prevozu dajemo pregled prosenog mesenog broja korisnika (period januar-septembar) ne raunajui "UUS", koji je obuhvaen prethodnom tabelom.

23

BROJ KORISNIKA ORGANIZOVANOG PREVOZA

(meseni prosek) Broj Naziv korisnika Korisnika "Tehnogas"-fabr. "Smederevo" 16 UTRO "Jedinstvo" Naziv korisnika DP "16. oktobar" GDP "Jugovo" Optinski sud MZ-Strune slube DD za osiguranje "Dunav" JKP "Komunalac" "Elektromorava" "Jugopetrol" JP PTT saobraaj DD "Livnica" "Atlascopco" JP za stambene usluge "umadinka" Osnovno obrazovanje Uenici osnovnih kola SS "Despot Dura" Gimnazija Ekonomska kola Tehnika kola Studenti 65 158 28 14 15 62 45 11 109 109 97 17 6 386 788 50 12 64 41 430 PK "Godomin" Slobodna zona DD "Vodarcoop" DP"Zmaj" "Ishrana" "Cobex" "Fagram" "Ukras" Zdravstveni centar Preduzee "Heroj Srba" JKP "Vodovod" BBP Beograd RJ "Gramat" "Inos" "Nikola Krga" "Velur" KGM Trudbenik RJ "Budu." KGM "Trudbenik" Beograd "Simax" Penzioneri Dir. za urbanizam UKUPNO Tabela broj 14. Broj korisnika organizavanog prevoza Proseni meseni broj korisnika prevoza iznosi 15.700.

Broj korisnika 38 148 7 30 29 27 4 38 387 389 202 31 58 13 37 104 157 44 19 1.400 10 5.695

24

2.7 GRADSKI PREVOZ Gradski prevoz na podruju grada Smedereva, obavlja se na sledeim linijama: - Plavinac-Stara elezara-Nova elezara - Plavinac-Stara elezara-Carina (Novo naselje) - Kruna linija Plavinac -Stara elezara-Nova elezara i obratno Linija prolazi kroz centralno gradsko tkivo, povezuje putni pravac R-100 sa M-1.10 i dalje R-214.Duina linije je 11 kilometara. Na trasi linije registrovano je 15 autobuskih stajalita. Linija Plavinac-Stara elezara-Nova elezara u stvari je produena linija Stara elezara-Nova elezara. Saobraaj do Plavinca odvija se uglavnom u vremenu vrnog optereenja (prevoz radnika) dok se saobraaj na relaciji Stara elezara-Nova elezara obavlja u kontinuitetu od 0:30 asova (prvi polazak) do 21:25 asova (zadnji polazak) iz smera "A" (Stara elezara-Nova elezara). Prvi polazak iz smera "B" (Nova elezara- Stara elezara) je u 06:10 asova, a zadnji polazak je u 22:45 asova. Ovim polaskom vri se odvoz druge smene iz Nove elezare, polazak je produen do Udovica i Seona (putni pravac R-100). Karakteristina stajalita na trasi oznaena su popunjenim krugovima (Stara elezara, Papazovac, Lipska rampa II), to znai da se na tim stajalitima vri spajanje ili odvajanje pojedinih linija kako u gradskom tako u meumesnom ili prigradskom saobraaju. Stajalite "Stara elezara" je zajedniko stajalite za linije: Smederevo -Beograd i obratno, Smederevo-Udovice i obratno, Smederevo-Seone i obratno. Stajalite "Papazovac" je zajedniko stajalite za linije: Smederevo-Velika Plana i obratno, Smederevo-Krnjevo i obratno, Smederevo-Lozovik i obratno, Smederevo-Lipe i obratno, Smederevo-Dobri Do i obratno (putni pravac R-109b), Smederevo-Vrbovac i obratno. Na stajalitu "Papazovac" spaja se gradska linija Stara elezara-Carina-Novo naselje-Nova elezara (linija aktivna u vremenu vrnog optereenja). Stajalite "Lipska rampa II" Ovo stajalite je zajedniko za sve linije koje su nabrojane kao za stajalite "Papazovac". Sa ovog stajalita odvaja se lokalni put za selo Lipe (L-2). Plavinac-Stara elezara -Carina-Novo naselje Linija prolazi kroz deo centralnog gradskog tkiva, zatim skree prema putnom pravcu R-109, preko naselja "Carina" do novog naselja na "Papazovcu". U vremenu vrnog optereenja linija se produava do Nove elezare. Duina linije do Novog naselja (Papazovac) iznosi 6,5 kilometara a na trasi je registrovano 11 autobuskih stajalita. Linija se uglavnom odrava kao linija Stara elezara-Carina (Novo naselje) i obratno, dok se polasci za Plavinac obavljaju u vremenu vrnog optereenja. Prvi polazak iz smera "A" (iz Stare elezare) je u 05:10 asova, a zadnji polazak u 22:10 asova, polazak je produen do Nove elezare. Prvi polazak iz smera "B" (Carina-Novo naselje) u 05:25 asova, a zadnji polazak u 21:15 asova. Karakteristina stajalita na trasi: Stara elezara, Zadubina, Rimski bunar, Papazovac.

25

Stajalite "Zadubina" je zajedniko stajalite za linije: Smederevo-Selevac-Velika Krsna i obratno, Smederevo-Selevac-Smederevska Palanka i obratno, SmederevoLunjevac i obratno, Smederevo-Drugovac-Badljevica i obratno, Smederevo-Binovac i obratno, Smederevo-Landol i obratno. Stajalite "Rimski bunar" je zajedniko stajalite za dovoz i odvoz radnika u Novu elezaru sa linija: Selevca, Lunjevca, Badljevice, Drugovca, Binovca, Landola, Landolskog puta, Stara elezara-Kovaievo-Landolski put-Nova elezara. Kruna linija Linija povezuje mesne zajednice: "Donji grad", "Letar" i "Carinu". Duina linije 5,5 kilometara. Linija polazi sa Autobuske stanice Smederevo i zavrava se na Autobuskoj stanici Smederevo. Na trasi linije registrovano je 13 stajalita. Vei deo trase je u usponu i padu veem od 6%. Trasa prolazi kroz gusto naseljeni deo grada. Prvi polazak je u 05:00 asova a zadnji polazak je u 21:30 asova. Linija se odrava svakodnevno sa 11 polazaka. Terminus gradskog saobraaja lociran je na putu R-100, na platou ispred Stare elezare. Polasci za Carinu i Novu elezaru, odravaju se sa terminusa kod Stare elezare, a kruna linija sa Autobuske stanice Smederevo. Slika broj 6.ema stajalita gradskih linija

26

2.8 RAD VOZILA VOZILA U MEUGRADSKOM I PRIGRADSKOM SAOBRAAJU I METOD PRAENJA RADA LINIJE Organizacija meugradskog i prigradskog autobuskog saobraaja mora da obezbedi efektivnost pri radu na izvrenju prevoza putnika. Efektivnost autobuskog prevoza kao kompleksni pokazatelj karakterisana je kvalitetom prevoznih usluga, proizvodnou rada vozila i zaposlenog osoblja, ekonomsko socijalnom efektivnou prevoza , nivoom tarifa, bezbednou saobraaja, tanim i urednim odravanjem redova vonje, korienjem vozila odgovarajuih eksploataciono - tehnikih karakteristika, racionalnou redova vonje, temeljnog poznavanja tokova putnika, stanjem putne mree, potrebnim brojem autobuskih stanica, savremenom manipulacijom sa prevoznim ispravama i kontrolom realizovanja redova vonje. Efektivna organizacija meugradskog i prigradskog autobuskog saobraaja podrazumeva kontrolu kvaliteta opsluivanja putnika i sistematsko praenje i izuavanje tokova putnika radi preduzimanja sistema mera za poboljanje kvaliteta opsluge putnika, racionalizaciju mree linija i polazaka neophodnih kao uslov za ostvarenje novih linija, odnosno izmenu trasa postojeih linija. Efektivnost podrazumeva i utvrivanje merodavnih vremena vonje na linijama i putnim pravcima, upravljanje kretanjem vozila uz operativnu kontrolu regularnosti saobraaja. Neophodna je takoe koordinacija sa drugim vidovima javnog putnikog prevoza kao i preduzimanje mera za poveanje eksploataciono-tehnikih i ekonomskih pokazatelja rada vozila.

27

U tabeli broj 12. dato je vremensko angaovanje vozila i vremensko iskorienje (efektiva) vozila u meugradskom saobraaju.
KONTO 5041 3107 VREME 6-12 14-20 4.30 5.45 8.30 11.30 15.35 17.00 19.00 21.00 4.30 5.00 5.40 6.10 7.00 9.30 12.30 15.10 17.00 19.00 5.20 6.50 12.10 13.40 16.10 18.30 11.30 13.00 16.40 18.30 5.47 6.30 15.30 5.30 7.00 9.00 11.45 LINIJA SMEDEREVO-K.MITROVICA K.MITROVICA- SMEDEREVO SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD- SMEDEREVO SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD- SMEDEREVO N.ELEZARA- BEOGRAD BEOGRAD- SMEDEREVO SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD- SMEDEREVO SMEDEREVO- ALINAC ALINAC- SMEDEREVO SMEDEREVO- ALINAC ALINAC- SMEDEREVO SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD- SMEDEREVO SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD- SMEDEREVO SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD- SMEDEREVO LIIPE-N.ELEZARA N.ELEZARA- SMEDEREVO SMEDEREVO- BEOGRAD BEOGRAD- SMEDEREVO SMEDEREVO- N.ELEZARA SMEDEREVO-BEOGRAD SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD -N.SAD N.SAD- BEOGRAD BEOGRAD- SMEDEREVO KRUZNO(GRADSKA) SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD- SMEDEREVO SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD- SMEDEREVO SMEDEREVO-BEOGRAD BEOGRAD- SMEDEREVO VREME RADA VOZILA (H) ANGAOVANJE:14h EFEKTIVA:12h ANGAOVANJE:17h 45min EFEKTIVA:10h

3116

ANGAOVANJE:15h 45min EFEKTIVA:9h 10min

3083

ANGAOVANJE:14h 25min EFEKTIVA:4h 30min (REZERVNO VOZILO DO 13H)

3093

ANGAOVANJE:8h 15min EFEKTIVA:5h 30min

5035 9014

ANGAOVANJE:11h EFEKTIVA:3h ANGAOVANJE:7h 30min EFEKTIVA:5h

Tabela broj 15.Rad vozila u meugradskom saobraaju Iskorienje dnevnog radnog vremena vozila u meugradskom saobraaju je 0.55.Vozila su dobro angaovana,ako se uzme u obzir da je vozilo 3083 rezervno vozilo. Koeficijent iskorienja dnevnog radnog vremena bez tih gubitaka bi bio 0.61. Vozilo 5035 je studentski autobus. Trebalo bi poveati iskorienje ovog vozila uvoenjem nove linije da ono ne bi dangubilo na stajalitu.

28

U POLasta Smederevo ne prati se rad linije vozila. Visok nivo kvaliteta prevoznih usluga mogue je obezbediti samo pri postojanju potpunih podataka o intenzitetu tokova putnika i raspodeli tokova du linija sa preciznom vremenskom raspodelom tokova po sezonama u toku godine, mesecima, danima u toku nedelje i asovima u toku dana. Trebalo bi uraditi sledee: Definisati osnovne elemente strukture i funkcionisanja linije Elementi strukture linije (statiki elementi): - trasa linije - terminusi linije, poetna i krajnja stanica na liniji - duina linije - broj stajalita - meustanino rastojanje Elementi funkcionisanja linije: - broj vozila (na radu) na liniji: N (vozila) - kapacitet transportne jedinice: mg (mesta/voz) - vreme obrta vozila na liniji: T (min) - brzina obrta: Vo (km/h) - interval: i (h) - frenkvencija (intenzitet protoka vozila): f (voz/h) Od posebnog je interesa klasifikacija linija prema duinama linija, kao i raspodela obima prevoza putnika i transportnog rada po grupama linija razliite duine.
RED. BROJ 1. 2. 3. 4. 5. 6. RASTOJANJE PREVOZA U KILOMETRIMA Do 20 Od 20-50 Od 51-100 Od 101-300 Preko 300 Ukupno OBIM PREVOZA PUTNIKA P*1000 % OSTVAREN TRANSPORTNI RAD U PKM*1000000 % SREDNJE RASTOJANJE PREVOZA 1PUTNIKA

Istraivanje i izuavanje tokova putnika PUTNIKIM TOKOVIMA naziva se broj putnika, koji je prevezen ili koji treba prevesti na deonici puta, liniji, putnom pravcu ili na celokupnoj mrei linija u odreenom vremenskom periodu. Putniki tokovi, su u stvari, sumarna raspodela vonji, odnosno putovanja putnika po pravcima i smerovima mree autobuskih linija i definisani su intenzitetom toka, odnosno brojem putnika koji se prevezu na meustaninim deonicama linije u jednom smeru u toku odreenog vremenskog perioda. Podaci o tokovima putnika neophodni su ne samo za izradu operativnih planova rada voznog parka, ve su i osnova za prognoziranje razvoja auto transportne organizacije. Informacije o tokovima putnika na linijama meugradskog autobuskog saobraaja, sa raspodelom intenziteta tokova du meustaninih rastojanja, lako se mogu dobiti obradom kontrolnih listova.

29

Problem praenja i istraivanja tokova putnika osetno je sloeniji na prigradskim linijama koje imaju znatno kraa meustanina rastojanja i veliki intenzitet tokova i izmenu putnika. Obzirom da su i prevozne isprave zonske karte za prevoz tampane na odreenu novanu vrednost, to se iz podataka o broju prodatih karata ne dobijaju potrebni podaci o raspodeli tokova du linije. Posebno to je, takoe u prigradskom saobraaju veliki broj mesenih pretplatnih karata. Na ovim linijama tokovi putnika izuavaju se putem sistematskog i kontrolnog brojanja putnika i putem ankete. Radi raspolaganja potrebnim informacijama o tokovima putnika autotransportne organizacije moraju imati planove sistematskog ili kontrolnog brojanja putnika i utvrditi rokove za obavljanje ove aktivnosti. Kontrolna brojanja u prigradskom saobraaju treba vriti posebno za period prolee i leto, posebno za jesen i zimu, a takoe i kada nastupe nagle promene tokova putnika. Potrebno je takoe utvrditi graninu - minimalnu vrednost prosenog koeficijenta dinamikog iskorienja kapaciteta autobusa min koji, obzirom na nivo tarifa po PKM formira prihod kojim se pokriva utvreni nivo trokova po preenom kilometru autobusa u toku rada na liniji. Ukoliko je rad vozila takav da je stalno manje od min, onda je rad autobusa na takvom obrtu na liniji-nerentabilan. Izuavanje neravnomernosti prevoza putnika Poznavanje neravnomernosti toka putnika du linije veoma je znaajno za planiranje i organizaciju prevoza putnika. Broj putnika po deonicama linije znaajno se koleba, to dovodi do naglog smanjenja ili poveanja popunjenosti vozila. Poznavanje tih promena omoguava izbor optimalne organizacije rada vozila na liniji. Mogu se na primer, organizovati lokalne vonje na delu linije sa jakim intenzitetom toka, korigovati duina linije, po potrebi pored redovnih vonji uvesti ekspresne ili poluekspresne vonje, a takoe i odrediti racionalan kapacitet vozila. Neravnomernost raspodele toka putnika du linije definisana je koeficijentima neravnomernosti za obim prevoza i transportni rad.Analitiki podaci ne daju preglednu sliku tokova putnika du linije, te je celishodno za svaku liniju nacrtati dijagram raspodele tokova putnika u glavnom i obratnom smeru. Dijagram se radi na osnovu podataka utvrenih brojanjem putnika po deonicama i smerovima linije i na istom je apscisna osa uslovna trasa linije, na kojoj su u razmeri naneta meustanina rastojanja, poloaj stanica i njihovi nazivi. Osobenost tokova u prigradskom saobraaju je postepeno opadanje intenziteta toka u funkciji porasta udaljenosti od centra gravitacije autobuske stanice grada ka kome gravitira linija. Najvee vrednosti toka postiu se na deonicama bliim centru gravitacije. Podaci o kolebanju tokova putnika du linije omoguavaju iznalaenje potrebnog transportnog rada i izmenu putnika na meustanicama kao i proraun radnog parka autobusa i izbor njegovog racionalnog kapaciteta. Odreivanje potrebnog broja autobusa na liniji rezultat je izabranog odnosa ekonomskih interesa autotransportne organizacije i nivoa kvaliteta prevoza kojim se opsluuju putnici. Merodavan za dimenzioniranje je smer sa veim intenzitetom tokova. Broj vozila na radu odreuje se odnosom potrebnog transportnog rada prema transportnom radu jednog vozila u jedinici vremena.Pri znatnim kolebanjima tokova putnika du linije dimenzionisanje broja vozila na radu vri se prema najoptereenijoj deonici na kojoj je intenzitet toka putnika maksimalan.

30

Na Dijagramima od 6 - 13 date su godinje neravnomernosti po razliitim osnovama. - Broj putnika sa pojedinanim kartama
300000.00 280000.00 260000.00 240000.00 220000.00 200000.00

2003 2004

Dijagram broj 6. - Broj putnika sa mesenim kartama

140000 120000 100000 80000 6000 0 40000 20000 0
ap ril ju n ju l av gu st se pt em ba r ok to ba r no ve m ba de r ce m ba r ja nu ar fe br ua r ar t m m aj

2003

2004

Dijagram broj 7. - Osnovno obrazovanje

120000 100000 80000 60000 40000 20000 0

u fe ar br ua r m ar t ap ril m aj ju n g pt ust em b o k ar t no oba ve r m de ba ce r m ba r se ja n ju l
31

2003

2004

Dijagram broj 8.

av

ju l av se gus t pt em ba r ok to no ba ve r m de bar ce m ba r

ja nu ar fe br ua r

ar t

ap ri l

ju n

aj

12000 10000 8000 6000 4000 2000 0

12000 10000

14000

4000 2000

8000 6000

700000 650000 600000 550000 500000

Dijagram broj 9.

- Penzioneri

Dijagram broj 10.

- Ugovoren prevoz

Dijagram broj 11.

ja nu ar fe br ua r m ar t ap ril

- Prevoz studenata

ja nu ar fe br ua r

ar t

2003

2003

ap ril

2003

aj

aj ju n

2004

2004

ju n

ja nu ar fe br ua r m ar t ap ri l m aj ju n
2004
ju l av gu st se pt em ba r ok to ba no r ve m ba de r ce m ba r

av gu se st pt em ba r ok to ba no r ve m ba de r ce m ba r

ju l

32

ju av l se gu s pt em t b ok ar t no oba ve r m de b a ce r m ba r

- Turist biro
25000 20000 15000 10000 5000 0
us se t pt em ba r ar fe br ua r ok to ba r no ve m ba r de ce m ba r ap ril ju n m ar t ja nu m aj ju l av g

2003

2004

Dijagram broj 12. - Kretanje broja putnika po mesecima

1300000 1250000 1200000 1150000 1100000 1050000 1000000 950000 900000 850000 800000
av gu st se p te m ba r ok to b ar no ve m ba r de ce m ba r fe br ua r ap ril ju n m ar t ja nu m aj ju l ar

2003 2004

Dijagram broj 13. Na osnovu Dijagrama 6-13 moemo da zakljuimo: Mesene promene prevezenih putnika su gotovo karakteristian rast prevezenih putnika u prolenom periodu zatim nagli pad za period jul-avgust, vreme godinjih odmora i kolskog raspusta.U poslednjem kvartalu imamo gotovo ujednaen broj putnika. Broj prodatih pojedinanih karata vei je u 2004.godini, kao i broj prevezenih studenata. Kod studenata je karakteristino da su najvee potrebe za prevozom u periodu septembar-novembar, zatim pad usled dobijanja studentskih domova i dolaskom zimskog perioda gde se veina studenata opredeljuje za privatan smetaj. Broj prevezenih osnovaca iskljuivo zavisi od ukupnog broja po generacijama.Primeujemo da je generacija koja je zavrila kolsku godinu 2003. brojnija od od generacije 2004.godine.Od septembra 2004.godine sa polaskom novih aka prvaka deava obrnut sluaj,vei je broj upisane dece nego predhodne godine. Ugovoren prevoz radnika je skoro konstantan tokom godine. Penzioneri karakteristino koriste prevozne usluge - s prolea su aktivniji a izbegavaju periode kada su spoljne temperature visoke ili pak suvie niske.

33

Turist biro ima karakteristine piceve za period april maj , organizovanje izleta,ekskurzija.Imamo zatim pad u julu i ponovni porast u avgustu.Septembar - oktobar je karakteristian po organizovanju ekskurzija i poveanom broju zahteva za prevozom. Odrediti izmeritelja rada autobusa u meugradskom i prigradskom saobraaju Kako se parametri rada vozila ne prate u POLasta Smederevo, parameter bi trebalo izraunavati na sledei nain (1 -14) i statistiki ih pratiti kao to je opisano u poglavlju 3.3. - Meugradski saobraaj: 1.Broj prevezenih putnika P Kretanje vozila od poetnog do zavrnog terminusa linije jednak je sumi ulazaka na poetnom terminusu i na svim meustanicama linije (na krajnjem terminusu vri se samo izlazak). Dobija se iz kontrolnog lista i predstavlja osnovni parametar koji treba ustanoviti prilikom praenja rada linije.

P = Pui = q sm
i =1

n 1

Gde je: - (n-1) broj meustaninih rastojanja - Pui broj putnika koji su uli u autobus na poetnom terminusu i medustaninim rastojanjima -q kapacitet autobusa (broj mesta) - prosean koeficijent statikog iskorienja kapaciteta u toku poluobrta - sm koeficijent izmene putnika

2.Mogu obim prevoza Pmax Dobija se kao proizvod kapaciteta autobusa q i broja meustaninih rastojanja n-1

P max = q = q(n 1)
i =1

n 1

( putnika )

3.Ukupan broj prevezenih putnika po deonicama linije Q Dobija se kao suma broja prevezenih putnika na svakoj deonici linije:

Q = qi = q1 + q 2 + ..........q (n 1)
i =1

n 1

Gde je: Q1,q2,.q (n-1) - broj putnika u vozilu po deonici linije

34

4.Prosean broj putnika u poluobrtu po jednoj deonici linije za obim prevoza qQ deonica linije t

t =
-L duina linije u km -n ukupan broj stanica na liniji -(n-1)-broj meustaninih rastojanja

L n 1

qQ neophodno je izraunati da bi se na osnovu njega odredila vrednost prosenog koeficijenta statikog iskorienja kapaciteta autobusa u poluobrtu () i koeficijenta izmene putnika (sm). qQ je jednak odnosu ukupnog broja prevezenih putnika na svim deonicama linije u poluobrtu i broja meustaninih rastojanja. 5.Koeficijent izmene putnika u meugradskom autobuskom saobraaju SM SM definisan je odnosom ukupnog broja prevezenih putnika u poluobrtu P prema prosenom broju prevezenih putnika po jednoj deonici linije za obim prevoza qQ. 6.eficijent statikog iskorienja autobusa dobija se odnosom broja prevezenih putnika prema broju putnika koji je bilo mogue prevesti uz postignutu vrednost koeficijenata izmene putnika. Za poluobrt bie:

q i P Q q Q = i =1 = = = q SM q (n 1) q (n 1) q
7.Transportni rad autobusa U

n 1

QQ = qQ n 1

Transportni rad autobusa u (pkm) na jednoj deonici linije dobija se kao proizvod broja prevezenih putnika q, na toj deonici i duina l.

U = q l = q l

( pkm)

35

Ukupan transportni rad du linije bie:

U = U1 + U 2 + ..........U ( n 1) = qi li
i =1

n 1

( pkm)

Takoe je jednak sumi rastojanja prevoza svih prevezenih putnika

U = Pi li
i =1

( pkm)

8.Mogu transportni rad Umax Umax dobija se kao proizvod kapaciteta autobusa q i duine deonice l, odnosno cele linije L. Za deonicu linije:

UMAX = q l
Za poluobrt:

( pkm)

UMAX = q L
9.Koeficijent dinamikog iskorienja kapaciteta autobusa stvarnog prema moguem transportnom radu. Za deonicu linije: dobija se odnosom

l =
jer je KsP1 = KsP Za poluobrt linije:

U q 1 l q1 = = = 1 U max q l q

1 =

Ui q li
1 i =1

n 1

n 1 i =1

qL

qL

U q U = qL q

36

10.Prosena duina vonje poluobrta na liniji KsP -KsP- Dobija se odnosom sume kilometara autobusa na svim linijama i polascima na kojima je vozilo radilo prema ukupnom broju poluobrta.

KsP =
Gde je :

Azi Li
i =1

Azi
i =1

AKLi Azi
i =1 i =1 n

Azi
i =1 n i =1

- ukupan broj poluobrta

AKLi - ukupan broj kilometara autobusa na linijama

11.Srednje rastojanje prevoza jednog putnika KsPl KsP1- dobija se odnosom ostvarenog transportnog rada prema obimu prevoza - broj prevezenih putnika.

U KsP1 = = P

q i l i
i =1

n 1

Pi li
I =1

(km)

12.Prosean broj putnika po kilometru linije za transportni rad - qU se odnosom ostvarenog transportnog rada pri poluobrta, prema ukupnoj duini linije L.

qU - Dobija

radu

vozila u toku

qU

U = = L

qi li
i =1

n 1

Pi li
I =1

= q

13.Neravnomemost toka putnika u poluobrtu za obim prevoza po deonicama linije p

p =

q max qQ

14.Neravnomemost toka putnika u poluobrtu za transportni rad U

U =

q max qU

37

-Prigradski saobraaj Rad vozila u prigradskom saobraaju obzirom na veu frekvenciju vozila i manju vrednost intervala vonje potrebno je pratiti po poluobrtima, odnosno po obrtima vozila. Za dimenzionisanje kapaciteta vozila merodavan je optereeniji smer linije, smer sa veim intenzitetom toka putnika i na tom smeru karakteristina deonica linije na kojoj se javlja maksimalni tok putnika qmax, jer je karakteristika prevoznih zahteva u prigradskom saobraaju takva, da svi prevozni zahtevi moraju biti pokriveni prevoznom sposobnou vozila. Prevoz putnika mora se obaviti u vremenu prihvatljivom za korisnike prevozne usluge. Red vonje vozila mora se podesiti kolebanju tokova putnika u toku dana. U jutarnjem i popodnevnom picu interval vonje vozila mora biti najmanji. Najvei deo putovanja obavlja se u svrhe odlaska na rad i povratka sa rada, zatim u svrhe kolovanja itd. Veinu putnika ine dnevni migranti, to praktino znai da se mora obezbediti takva prevozna sposobnost linije koja e podmiriti maksimalne prevozne zahteve. 1.Koeficijent statikog iskorienja kapaciteta autobusa na deonici linije sa maksimalnim tokom putnika

d max =

qd max = max qsm

2.Koeficijent izmene putnika u prigradskom saobraaju Dobija se odnosom ukupnog broja prevezenih putnika u poluobrtu, prema broju prevezenih putnika na karakteristinij deonici sa maksimalnim brojem putnika.

smp =
3.Broj prevezenih putnika

P q max

Jednak je sumi ulazaka na poetnom terminusu i svim meustanicama linije

P = Pui = q maxsmp
1

n 1

4.Frekvencija Smatra se broj vozila koje proe u istom smeru kroz neku taku linije u jedinici vremena.

f =
Ar - broj vozila na radu na liniji To - vreme trajanja obrta vozila

Ar voz To cas

38

5.Interval vonje To je vremenski razmak izmeu nailaska dva uzastopna vozila, koja se kreu u istom smeru, u nekoj taki linije.

Iw =
Ar - broj vozila na radu na liniji To - vreme trajanja obrta vozila L - duina linije Vo - brzina obrta

To 2 L 60 = Ar Ar Vo

2 L60 To = Vo

Svi izmeritelji rada vozila na prigradskim linijama usled velikog intervala vonje i male frekvencije (Iwmin= 15 i max= 4 vozila/as) prate se na isti nain kao u meugradskom saobraaju - po poluobrtima vozila, ali sa dimenzionisanjem kapaciteta vozila prema maksimalnom toku putnika na karakteristinoj deonici qmax. Praenje pokazatelja rada na linijama Za svaku liniju podaci se prate tabelarno. injenica da u meugradskom autobuskom saobraaju esto na istoj trasi linije radi vei broj prevoznika namee zakljuak da svaki prevoznik mora pratiti efektivnost rada autobusa na polascima koje odrava, te da mora operativno raspolagati informacijama o rezultatima rada vozila na liniji, jer to nije vid prevoza koji, radi socijalno-ekonomske politike, moe oekivati olakice u poslovanju i eventualne subvencije od drutva. Uslov za odravanje linija u meugradskom autobuskom saobraaju prema tome je rentabilan rad vozila na linijama.
RED. BROJ 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. POKAZATELJ Duina linje (km) Broj stanica Broj meustaninih rastojanja Broj vonji(poluobrta) Broj prevezenih putnika Mogu obim prevoza Ukup.broj prevez.putn.po Deonici linije u poluobrtu Prosean broj putnika za prevoza po jednoj deonici linije SIMBOL L N n-1 Z P Pmax Q ___ qQ sm U Umax QU KsP1 p u POLUOBRT LINIJE U odlasku U povratku OBRT UKUPNO

obim

Koef.izmene putnika Koef.stat.iskori.autobusa Ostvareni transportni rad(PKM) Mogu transportni rad (PKM) Prosean broj putnika za tra.rad Koef.dinam.iskori.autobusa Srednje rastojanje prevoza jednog putnika (km) Neravnomernost toka putnika za obim prevoza Neravnomernost toka putnika za transportni rad

Tabela broj 16.Praenje pokazatelja rada na linijama

39

2.9 RED VONJE U cilju obezbeenja regularnosti saobraaja i informisanja putnika o autobuskom linijskom saobraaju, a takoe i radi poveanja efektivnosti rada autobusa na linijama, rad autobusa na linijama, organizuje se po unapred utvrenim, registrovanim i javno publikovanim redovima vonje. Red vonje je osnovni normativni dokument rada autobusa, na liniji i u istom je unapred utvren reim kretanja vozila, vremena stajanja, vreme rada linije, broj polazaka i interval vonje koji je znaajan posebno u prigradskom saobraaju. Redovi vonje autobusa slue ne samo izvrnom osoblju, vozaima i kondukterima, dispeerima, otpravnicima na autobuskim stanicama koji obezbeuju rad vozila na liniji, ve su osnova i pri planiranju rada tehnike slube autotransportne organizacije koja priprema vozila za rad na linijama. Pri izradi redova vonje tei se da se obezbede takvi uslovi rada vozila na liniji kojima se obezbeuje potpuna bezbednost putnika, udobnost pri vonji, minimalno vreme trajanja putovanja, visoka regularnost kretanja vozila, zadovoljavajua proizvodnost vozila i izvrenje planskih naturalnih i finansijsko-ekonomskih rezultata eksploatacije vozila. Osnovni oblik za red vonje autotransportne organizacije je RED VONJE LINIJE koji se sastavlja za svaku liniju meugradskog ili prigradskog saobraaja u tablinom obliku i kao dijagram. Na osnovu, redova vonje linija rade se i STANINI REDOVI. RED VONJE ZA IZVRSNO OSOBLJE uruuje se vozau autobusa od strane dispeera pri izlasku vozila na liniju. INFORMACIONI RED VONJE za putnike postavlja se na terminusima i meustanicama linije. Za sastavljanje reda vonje linija potrebno je raspolagati podacima o intenzitetu tokova putnika, elementima trase linije, merodavnim vremenima vonje, vremenu trajanja poluobrta i vremenu stajanja na terminusima linije, vremenu nultih vonji vozila, planom rada autobusa po linijama i planom rada izvrnog vozakog i kondukterskog osoblja. Pri izradi redova vonje moraju se uzeti u obzir i redovi vonje svih saobraajnih grana koje obavljaju masovni transport putnika radi koordinacije rada, na linijama kojima su terminusi bliski ili su jedan kraj drugog radi mogunosti presedanja putnika sa minimalnim vremenima ekanja. STANINI RED VONJE vodi se na svakoj meustanici na kojoj se vri prodaja karata i prihvat i otprema putnika a takoe i na terminusima linije. U stanine redove vonje za sve linije i polaske u toku dana kao i za dolaske upisano je vreme po objavljenom redu vonje i stvarno vreme polaska, odnosno dolaska vozila. Pomou ove evidencije ostvaruje se kontrola regularnosti kretanja vozila na linijama. RED VONJE ZA IZVRNO OSOBLJE radi se za svaki polazak na svim linijama i daje vremena postavljanja autobusa na polaznu taku linije, vremena prolaska meustanica linije i meustanice na kojima je predvieno due stajanje (preko 5 min.) radi odmora putnika, vreme prispea autobusa u krajnji terminus linije. Koristeii ovaj radni red vonje izvrno osoblje pridrava se publikovanog i registrovanog reda vonje, a time obezbeduje tanost i urednost redova izvrenja vonje. Kompletan red vonje POLasta Smederevo dat je u prilogu ovog diplomskog rada.

40

2.10 UEE POJEDINIH VRSTA PREVOZA U UKUPNOM BROJU PREVEZENIH PUTNIKA Ako pogledamo pojedinano uee vrsta prevoza u PO Lasta Smedervo videemo da je najvie zastupljen lokalni optinski i ugovoren prevoz.

m eugradski 6% prigrad 30% ugovoren 60%

VLS 4%

Slika 7. Pojedinalno uee vrsta prevoza u

POLasta Smedervo

ak 60% od ukupnog broja prevezenih putnika pripada ugovorenom prevozu ako tu dodamo i lokalni tj. gradsko-prigradski prevoz dobijamo 90% stalnih korisnika prevoza. 2.11 MERE ZA POBOLJANJE Trebalo bi sprovesti anketu putnika, tako bismo dobili mogue pravce za uvoenje novih linija.Trenutno ne postoji ni jedna linija prema zapadnoj Srbiji.U Smederevskoj optini je dosta stanovnika sa prostora Kosova i Metohije. Primeeno je da linije prema tom putnom pravcu nisu rentabilne tako da bi ih trebalo odravati dva puta nedeljno (ponedeljak,petak). Da bi preduzee rentabilno poslovalo potrebno je voditi redovnu statistiku o min (dinamikoj iskorienosti vozila) za svaki polazak.Ukoliko je kod pojedinih polazaka < min takvim polascima treba promeniti vreme polaska ili ih iskljuiti. Samo rentabilno poslovanje obezbeuje dobar kvalitet usluge i nie cene transporta.

41

3. ORGANIZACIJA RADA U TEHNIKOM ODRAVANJU POLASTASMEDEREVO 3.1 FUNKCIJA TEHNIKOG ODRAVANJA Definisanje zadataka Tehnikog odravanja Osnovni zadatak Tehnikog odravanja je da obezbedi neophodan broj vozila u stanju "spremno za rad" u planski odreenom periodu vremena sa dovoljno visokom pouzdanou u periodu izmeu preventivnih intervencija odravanja. U okviru Tehnikog odravanja vri se: - snabdevanje vozila gorivom - dnevna nega i kontrola vozila - dijagnostika vozila - preventivno odravanje vozila - korektivno odravanje vozila Snabdevanje vozila gorivom vri se na SSG koja je opremljena jednim istakakim mestom, tom prilikom vri se i kontrola nivoa ulja u motoru, kontrola nivoa rashladne tenosti u sistemu za hlaenje i po potrebi dolivanje. Dnevna nega i kontrola vozila vri se svakodnevno i obuhvata spoljno i unutranje pranje i ienje vozila i kontrolne preglede vozila. Dijagnostika obuhvata obavezne tehnike preglede vozila koji su zakonom propisani i obavljaju se svakih est meseci. Preventivno odravanje podrazumeva redovne servisne preglede vozila, radove vezane za kontrolu, negu i podeavanje rada vozila propisane od strane proizvoaa vozila. Korektivno odravanje obuhvata lake i srednje opravke koje se obavljaju direktno na vozilu, generalne opravke agregata i opravke posledica udesa. 3.2 DEFINISANJE TEHNOLOKOG POSTUPKA ODRAVANJA Tehnolokim postupkom rada obuhvaeni su: - primopredaja vozila - snabdevanje vozila gorivom - dnevna kontrola tehnike ispravnosti vozila - defektaa - spoljno i unutranje pranje i ienje vozila - generalno pranje i ienje vozila - redovni servisni pregledi vozila - obavezni tehniki pregledi i periodine kontrole ispravnosti - sezonska priprema vozila - preventivno odravanje vozila - korektivno odravanje vozila

42

3.2.1 Postupak primopredaje vozila Ako vozilo dolazi u Tehniko odravanje radi opravke ili preventivnog odravanja , voza mora da poseduje uredno popunjen uput overen od strane dispeera koji mora da poseduje sledee podatke: broj uputa, datum, vreme popunjavanja uputa, konto i registarski broj vozila, opis neispravnosti i potpis dispeera. Vozilo iskljuivo dovozi i predaje u Tehniko odravanje voza koji dui to vozilo, i to na sledei nain: a) ako vozilo dolazi na popravku - voza postavlja vozilo na dijagnostiki kanal i predaje uput kontroloru( uput mora da bude popunjen kao to je navedeno) kontrolor prvo dijagnosticira primedbe vozaa navedene u uputu, a zatim pregleda celo vozilo (po potrebi vri probnu vonju sa vozaem).Na osnovu sprovedene dijagnostike otvara radnu listu koja mora da sadri: broj radne liste,datum,konto i reg.oznaku vozila,tano navedene radnje koje treba uraditi na vozilu,vreme otvaranja radne liste i potpis kontrolora. - Od momenta otvaranja radne liste svu odgovornost za vozilo preuzima Tehniko odravanje. b) ako vozilo dolazi radi servisnog pregleda - vozilo ulazi na prvu kapiju i odlazi na kanal za uljarsko-mazake radove. - kontrolor otvara radnu listu koja mora da sadri: broj radne liste,datum, konto i registarsku oznaku vozila, vrstu servisa, kilometrau po tahografu i vreme ulaska vozila na servis. - od momenta otvaranja radne liste svu odgovornost za vozilo preuzima Tehniko odravanje. - Vozilo posle opravke ili servisa moe da izae iz kruga Tehnikog odravanja samo ako voza ima uredno popunjen putni nalog, koji pored zakonski propisanih podataka, u rubrici "radni nalog" mora da sadri overenu tehniku ispravnost i to na sledei nain: a) ako vozilo izlazi iz TO posle izvrene opravke - poslovoa je duan da upie :"opravka izvrena po radnoj listi broj ------" i potpisom to potvrdi. - kontrolor je duan da proveri kvalitet opravke, prema radnoj listi i upisivanjem datuma, vremena izlaska iz Tehnikog odravanja i svojim potpisom na mestu mehaniar kontrolor potvrdi tehniku ispravnost vozila u trenutku izlaska iz Tehnikog odravanja. - voza pri preuzimanju vozila iz Tehnikog odravanja treba da potpie prijem vozila u rubrici vozilo primio, to je uslov za izlazak vozila iz Tehnikog odravanja. U protivnom, ako voza svojim potpisom, ne overi prijem ispravnog vozila, kontrolor je duan da da odgovor na primedbe vozaa, odnosno da po potrebi izvri probnu vonju zajedno sa vozaem. - vozilo iskljuivo izvozi iz Tehnikog odravanja voza koji dui vozilo. - vozilo iz Tehnikog odravanja izlazi sa uredno overenom dokumentacijom koju voza daje na uvid portiru,a na osnovu koje portir odobrava izlazak vozila u saobraaj.

43

b) ako vozilo izlazi iz Tehnikog odravanja posle obavljenog servisa poslovoa preventivnog odravanja je duan da upie "izvren servis S1, S2" i svojim potpisom to potvrdi. - Kontrolor je duan da proveri kvalitet radova i upisivanjem datuma,vremena zavretka radova I svojim potpisom na mestu mehaniar kontrolor potvrdi tehniku ispravnost vozila. - Voza pri preuzimanju vozila iz Tehnikog odravanja treba da potpie prijem vozila u rubrici "vozilo primio", to je uslov za izlazak vozila iz Tehnikog odravanja. U protivnom, ako voza svojim potpisom ne overi prijem ispravnog vozila, kontrolor je duan da da odgovor na primedbe vozaa, odnosno da po potrebi izvri probnu vonju zajedno sa vozaem. - Vozilo, iskljuivo izvozi i preuzima iz Tehnikog odravanja voza koji dui vozilo. Vozilo iz Tehnikog odravanja izlazi sa uredno overenom dokumentacijom koju daje na uvid portiru, portir je duan da proveri da li je u putnom nalogu overena tehnika ispravnost, u protivnom ne dozvoljava izlazak vozila sve dok se ne zadovolje svi uslovi. 3.2.2 Snabdevanje vozila gorivom

Snabdevanje vozila gorivom vri se na SSG koja je opremljena jednim istakakim mestom, tom prilikom vri se i kontrola nivoa ulja u motoru, kontrola nivoa rashladne tenosti u sistemu za hlaenje i po potrebi dolivanje. Tehnolokim postupkom je predvieno da se vozila snabdevaju gorivom po ulasku u Tehniko odravanje, ukoliko se na vozilu obavlja neka od tehnikih intervencija, osim kontrolnog pregleda, tada se vozilo moe snabdeti gorivom nakon obavljene tehnike intervencije. 3.2.3 Dnevna kontrola tehnike ispravnosti vozila Tehnolokim postupkom su definisani sledei radovi koji se vre pri svakodnevnoj kontroli tehnike ispravnosti vozila: - vizuelni pregled vozila i pregled po primedbama iz uputa - provera zaptivenosti koionih instalacija i provera ispravnosti konica - provera zaptivenosti sistema za hlaenje - kontrola ispravnosti upravljakog mehanizma - kontrola ispravnosti mehanizma za otvaranje i zatvaranje vrata - kontrola ispravnosti ureaja za pranje i brisanje vetrobranskog stakla - kontrola ispravnosti zvunih i svetlosnih signala - kontrola ispravnosti spoljnjeg i unutranjeg osvetljenja vozila - vizuelni pregled donjeg postroja vozila - isputanje kondezata iz vazdune instalacije - kontrola opreme vozila - kontrola uvrenosti stolica i rukohvata - kontrola istroenosti pneumatika i pritiska u njima

S1,S2- Planirani servisni pregledi po preporuci proizvoaa

44

3.2.4 Dnevna nega vozila Dnevna nega vozila se vri svakodnevno i obuhvata spoljno i unutranje pranje i ienje vozila kao i mesena generalna pranja i ienja vozila. Za spoljno pranje vozila koristi se pokretna rotaciona etka sa mlaznicama. Pranje se vri sa jedne, a zatim sa druge strane vozila, dok se prednja i zadnja strana vozila pere runo. Ovakav nain pranja zahteva dodatno manevrisanje to stvara znaajne probleme zbog nedostatka manevarskog prostora i produava vreme zadravanja vozila u Tehnikom odravanju. To je naroito izraeno kod pranja zglobnih vozila zbog ega se dnevna nega zglobnih vozila obavlja u popodnevnim asovima kada je manji broj vozila u Tehnikom odravanju. Pod unutranjim pranjem i ienjem vozila podrazumeva se pranje,ienje i brisanje poda vozila, bunkera za prtljag, brisanje praine sa instrument table, pranje i ienje sedita i zamena navlaka. Kao i spoljnje pranje, i unutranje pranje i ienje se vri po ulasku vozila u Tehniko odravanje. Zbog nedostatka raspoloivog prostora ne postoje posebno definisana RMV na kojima se vri pranje i ienje vozila, ve se ona obavljaju u toku snabdevanja gorivom, u toku kontrole tehnike ispravnosti i spoljnjeg pranja vozila. 3.2.5 Generalno pranje i ienje vozila Generalna pranja i ienja unutranjosti vozila obavljaju se periodino i obuhvataju pranje i ienje poda, plafona vozila, bunkera za prtljag, brisanje stakala sa unutranje strane, kompletno brisanje praine, pranje, ienje i brisanje sedita i zamenu navlaka za sedita. 3.2.6 Obavezni tehniki pregledi i periodine kontrole ispravnosti

Zakonom o bezbednosti saobraaja propisani su redovni tehniki pregledi vozila koji se obavljaju svakih est meseci.

''Lasta" Beograd 0 6 ZP Smederevo

ESTOMESENI TEHNIKI PREGLEDI REDOVNI Planira -no 53 Ostvareno 51 PERIODINI Planirano Ostvareno VANREDNI Planirano Ostvareno 62

REGISTRACIJA Planirano Ostvareno

Overenih Tehnik. pregleda

Overenih registracija

56

56

96%

100%

Tabela broj 17. Tehniki pregledi i registracija vozila 3.2.7. Sezonska priprema vozila Sezonska priprema vozila podrazumeva pripremu vozila za eksploataciju u zimskim uslovima i obuhvata radove na sistemu za hlaenje motora, ureaju za pranje vetrobranskog stakla, vazdunoj instalaciji, sistemu za grejanje unutranjosti vozila i kontrolu stanja pneumatika.

45

3.2.8. Preventivno odravanje U okviru preventivnog odravanja obavljaju se redovni servisni pregledi vozila prema planu koji je propisao proizvoa vozila. 3.2.9. Korektivno odravanje vozila Korektivno odravanje obuhvata lake i srednje opravke koje se obavljaju direktno na vozilu, ukljuujui i zamenu agregata, bez veih montano - demontanih radova, opravke sklopova i agregata (motor, menja, diferencijal) izvaenih sa vozila, do nivoa generalne opravke kao i sve druge opravke po sistemu agregatne zamene. Takoe, rade se i manje opravke karoserije - lake nezgode i manja oteenja nastala u toku eksploatacije vozila ukljuujui i farbanje oteenih mesta.

3.3 TEHNOLOKA EMA ODRAVANJA VOZILA

Legenda: U ulaz T tankiranje N dnevna nega K kontrola O opravke S servis I izlaz Po dolasku u Tehniko odravanje vozilo, ukoliko je ispravno odlazi na tankiranje goriva, tom prilikom rezervoar se puni do vrha i kontrolie se nivo ulja u motoru i nivo rashladne tenosti u sistemu za hlaenje motora. Istovremeno s tim vri se pranje i ienje unutranjosti vozila, a zatim i kontrola vozila. Na kraju vozilo odlazi na spoljno pranje i naputa Tehniko odravanje jer u Tehnikom odravanju nije predvien smetaj vozila. Ukoliko su kontrolom vozila uoeni odreeni nedostaci vozilo se upuuje na popravku, nakon izvrene popravke vozilo se pregleda, radni nalog zakljuuje i vozilo naputa Tehniko odravanje. Ukoliko je vozilo planirano za redovni servisni pregled, ono se nakon tankiranja i dnevne nege upuuje na servis, po zavretku servisnog pregleda radna lista se zakljuuje i vozilo naputa Tehniko odravanje.

46

3.4 TOKOVI DOKUMENTACIJE Vozilo koje dolazi u Tehniko odravanje radi popravke ili redovnog servisnog pregleda mora da poseduje uredno popunjen uput od strane dispeera sa sledeim podacima: - redni broj uputa - datum - vreme izdavanja - konto vozila - registarsku oznaku vozila - opis neispravnosti - potpis dispeera Po dolasku na kontrolorski kanal, kontrolor - defektator prvo dijagnosticira primedbe navedene u uputu, a zatim pregleda celo vozilo i otvara radni nalog koji sadri sledee podatke: - redni broj radnog naloga - datum - konto vozila - registarska oznaka vozila - opis neispravnosti - potpis kontrolora Jedan primerak radne liste kontrolor postavlja na vidno mesto u vozilu, a drugi, zajedno sa uputom predaje poslovoi.Poslovoa na osnovu radne liste odreuje jednog ili vie izvrioca i svakom pojedinano ispisuje radnu listu i vreme davanja zadatka. Na osnovu radne liste poslovoa trebuje neophodne rezervne delove iz magacina. Trebovanje se pie u dva primerka i sadri sledee podatke: - broj trebovanja - datum - konto vozila - broj radne liste - naziv dela - potpis poslovoe - potpis izvrioca S tako ispisanim trebovanjima izvrioc odlazi u magacin i trebuje rezervne delove. Sva trebovanja moraju biti overena od strane efa Tehnikog odravanja. Sa jednog primerka trebovanja materijalni knjigovoa podatke unosi u raunar, u bazu podataka magacinskog poslovanja i nakog toga trebovanje odlae u arhivu, a drugi primerak trebovanja se dostavlja poenteru, koji kompletira radnu listu zakljuenu od strane poslovoe ( poslovoa je upisao ifru izvrioca, vreme davanja zadataka i vreme zakljuenja liste ), radni uput i trebovanje, podatke unosi u raunar u bazu podataka Tehnikog odravanja i dokumenta odlae u arhivu. Glavni magacioner na osnovu stanja delova u magacinu i liste minimuma maximuma dozvoljenih zaliha i porudbina od strane poslovoe pravi nedeljno trebovanje delova, potronog materijala, alata i maziva koje se potpisuje od strane glavnog magacionera, efa Tehnikog odravanja i direktora i alje slubi nabavke.

47

Toioci goriva na SSG vode dnevni izvetaj izdatog goriva i maziva koji sadri sledee podatke: - datum - stanje goriva u rezervoaru po ipki na poetku smene - temperatura goriva u rezervoaru na poetku smene - stanje goriva po brojaniku na poetku smene - vreme tankiranja vozila - konto vozila - koliinu izdatog goriva i maziva - kilometrau po tahografu - potpis i ifru vozaa - stanje goriva u rezervoaru po ipki na kraju smene - temperatura goriva u rezervoaru na kraju smene - stanje goriva po brojaniku na kraju smene - koliinu izdatog goriva i maziva u toku smene - potpis toioca goriva. Prilikom tankiranja vozila, pored popunjavanja dnevnog izvetaja, toioc u putni nalog vozaa upisuje koliinu izdatog goriva. Dnevni izvetaj se pravi u dva primerka, jedan se odlae u arhivu, a drugi predaje referentu goriva i maziva koji podatke unosi u raunar i prati potronju goriva po vozilima. 3.5 KAPACITETI ZA ODRAVANJE VOZNOG PARKA 3.5.1 Definisanje raspoloivih kaspaciteta za odravanje voznog parka Kapaciteti za odravanje voznog parka organizovani su na sledei nain: - RMV koja slue za direktno obavljanje radova na vozilima. - Specijalizovane radionice za obavljanje radova na delovima, sklopovima, ureajima i agregatima transportnih sredstava. 3.5.1.1 RMV za direktno obavljanje radova na vozilima RMV za direktno obavljanje radova na vozilima organizovana su na sledeci nain: - Jedno RMV za kontrolu tehnike ispravnosti vozila Ovo RMV je specijalno, opremljeno je kanalom i valjcima za ispitivanje sile koenja koji trenutno nisu u funkciji. RMV je prolazno i nezavisno, prolazno znai da je i ulaz i izlaz vozila sa RMV hodom napred, a nezavisno znai da ne zavisi od radova na ostalim RMV. - Pet RMV-a za korektivno odravanje vozila Ova RMV-a su specijalna, neprolazna, nezavisna. Specijalna znai da su opremljena kanalima koji omoguavaju prilaz vozilu sa donje strane, neprolazna znai da vozilo jednim smerom kretanja ulazi na RMV, a suprotnim smerom kretanja izlazi sa njega, a

48

nezavisna podrazumeva da vreme zadravanja vozila na jednom RMV ne zavisi od vremena zadravanja vozila na drugom RMV. - Jedno RMV za uljarsko mazake radove Ovo RMV je specijalno, neprolazno, nezavisno, opremljeno je kanalom ali ne poseduje instalaciju za odvod starog ulja i dovod novog ulja. - Jedno RMV za korektivno odravanje vozila Ovo RMV je specijalno, neprolazno, nezavisno, opremljeno sa estostubnom elektromehanikom dizalicom, namenjeno je pre svega za radove na solo i zglobnim vozilima koja imaju podpodne motore. - Jedno RMV za kovake radove Ovo RMV je specijalno, neprolazno, nezavisno, opremljeno je kanalom i namenjeno je za radove na donjem postroju vozila. - Jedno RMV za spoljno pranje vozila Ovo RMV je neprolazno, nezavisno, opremljeno je rotacionom etkom za pranje vozila, pranje vozila se vri sa jedne, a zatim sa druge strane, dok se pranje prednje i zadnje strane vozila vri runo. - Jedno RMV na platou TO RMV je obino, neprolazno, nezavisno i uglavnom se koristi za radove na konicama i osovinama. - Jedno RMV na platou ispred gumarske radionice RMV je obino, neprolazno, nezavisno i slui za radove na tokovima(pneumaticima). Vano je napomenuti da su svi kanali projektovani za popravku solo vozila, tako da je popravka zglobnih vozila esto oteana. 3.5.1.2 Specijalizovane radionice za obavljanje radova na delovima, sklopovima, ureajima i agregatima transportnih sredstava Specijalizovane radionice za obavljanje radova na delovima, sklopovima, ureajima i agregatima transportnih sredstava su organizovane kao fiziki odvojene celine: - Motorno odeljenje Ovo je specijalizovana radionica za obavljanje lakih, srednjih i generalnih opravki motora. - Agregatno odeljenje Specijalizovana radionica za elemenata pneumatike i hidraulike. popravku menjaa, diferencijala. kompresora,

49

- Strugarsko odeljenje Ova specijalizovana radionica je opremljena strugom i vri obradu koionih obloga, doboa, mainsku obrada delova agregata i druge strugarske radove. - Bo odeljenje Ova specijalizovana radionica je opremljena probnim stolom za ispitivanje PVP i vri kontrolu, popravku i podeavanja PVP i dizni. - Limarsko bravarsko odeljenje Odeljenje za obavljanje limarskih, bravarskih radova, zavarivakih radova i slino. - Autoelektriarsko odeljenje Ovo je specijalizovana radionica za obavljanje radova vezanih za opravku elektro ureaja i elektro instalacija na vozilu. - Odeljenje precizne i radio mehanike Ovo je specijalizovana radionica za opravku tahografa, radio ureaja i ostalih mernih instrumenata koji ine opremu vozila. 3.6 USKLAIVANJE NIVOA TEHNIKE ISPRAVNOSTI U ODNOSU NA PREVOZNE ZAHTEVE Polazei, od toga da nivo tehnike ispravnosti treba u toku godine da bude podeen promenama obimu prevoza i transportnog rada moemo uvesti u upotrebu i tekue koeficijente neravnomernosti koji govore o odnosu obima prevoza i transportnog rada u svakom mesecu u odnosu na prosecni godinji mesec:

qi =
i

Qi Qsr Ui Usr

qi =

te u skladu sa tekuim koeficijentima neravnomernosti podeavati nivo koeficijenata tehnike ispravnosti voznog parka. Problem se moe reiti jednainom prave kroz dve take kod koje je: A1(min,tmin) A(i,ti) A2(max, tmax) t A2= tmax A= ti A1= tmin O P1 P P2 Slika 8. Usklaivanje nivoa tehnike ispravnosti i prevoznih zahteva voznog park
Ai
A1 R

A2

50

Pri tome je: min=OP1; max=OP2; i=0P; i min = A1R; maxmin = A1S; tmin=P1A1; tmax=P2A2; ti=PA; ti tmin=RA i tmax tmin = SA2 Prava kroz dve take A1 i A2 definisana je determinantom,po kojoj take A1 i A2 i tekua taka A lee na jednoj pravoj, koja izraava proporcionalnost kateta pravouglih trouglova A1RA i A1SA2. Reavanjem determinante dobie se:

ti = t min +
1300000 1250000 1200000 1150000 1100000 1050000 1000000 950000 900000 850000 800000
ap ril

i min (t max min ) max min

ju n

ju l

2003

2004

Dijagram 14. Kretanje broja putnika po mesecima Tabela 18.Kretanje broja putnika po mesecima
Mesec Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar UKUPNO Obim prevoza 1.049.756 1.056.990 1.132.646 1.079.243 1.072.797 1.027.076 866.698 894.254 1.049.690 1.070.387 1.051.427 1.049.337 12.265.300 Transportni Rad Qi 1,0270 1,0341 1,1081 1,0559 1,0450 1,0049 0,8480 0,8749 1,0270 1,0472 1,0287 1,0266 Ui Qi 0,706 0,715 0,800 0,740 0,727 0,681 0,500 0,531 0,706 0,708 0,708 0,706 t

51

av gu st se pt em ba r ok to ba r no ve m ba r de ce m ba r

ja nu ar fe br ua r

ar t

aj

Ukoliko usvojimo da je za vozne parkove POLasta Smedervo s obzirom na starost voznog parka tmin = 0,50 i tmax = 0.80 to e se primenom obrasca za ti dobiti vrednosti za t po mesecima u toku godine koje su usklaene sa promenama obima prevoza i transportnog rada. Iz tabele je: max=1,1081 i min=0,8480

tqi = 0.50 +

qi 0.8480
1.1081 0.8480

(0.80 0.50)

Ubacujui u izraz redom vrednosti za Qi izrauna se promena vrednosti za ti koja je potpuno usklaena sa promenama obima prevoza. Naalost, podatke za transportni rad POLasta Smedervo ne prati i nisam u mogunosti da uskladim t sa promenom transportnog rada. Polazei od injenice da koeficijenti neravnomernosti Q i U nisu vremenski ni po vrednosti podudarni moe se izraunati:

t =

tqi + tui
2

Primenom izraunate dinamike vrednosti koeficijenta tehnike ispravnosti voznog parka usklauje se prevozna sposobnost voznog parka sa neravnomernostima u obimu prevoza i transportnom radu i time postie ritminost u radu voznog parka. Dodatni efekti postiu se i pravilnim planiranjem rasporeda godinjih odmora vozaa i produenjem radnog vremena vozila. Organizacionim merama moe se prema iznetom uticati da posledice pojave neravnomernosti budu znatno umanjene pa i eliminisane. 3.7 PREDLOG MERA ZA POVEANJE PRODUKTIVNOSTI U TEHNIKOM ODRAVANJU Prole godine je zavrena rekonstrukcije hale Tehnikog odravanja. Projektom je bilo predvieno ruenje postojee hale za korektivno odravanje i na njenom mestu izgradnja nove proirene hale kako bi se omoguilo odravanje zglobnih vozila. U novoj hali su predviena specijalna, prolazna i nezavisna RMV. Specijalna podrazumeva da su RMV sa kanalima kako bi se omoguio pristup vozilima sa donje strane, na kanalima su predvieni ispusti kako bi se omoguio pristup i rad na motorima na solo i zglobnim vozilima sa podpodnim motorima. Takoe, sva RMV je nezavisna, to znai da rad najednom RMV ne zavisi od rada na ostalim RMV. Na hali i na kanalima je predviana ugradnja rolo vrata, ugradnja instalacije za grejanje hale i odvoenje izduvnih gasova. Pored toga, neophodne su izmene u samoj organizaciji dolazaka vozila u Tehniko odravanje. Naime, zbog nepotovanja rasporeda iskljuivanja i dolaska vozila u Tehniko odravanje, svakodnevno u prepodnevnim asovima, posle perioda jutarnjeg vrnog optereenja u saobraaju, Tehniko odravanje je zakreno vozilima tako da je veoma oteano njihovo manevrisanje i obavljanje tehnikih intervencija.

52

Iz tog razloga je vano potovati raspored dolazaka vozila u Tehniko odravanje. To je posebno bitno za zglobna vozila jer im je zbog slabijih manevarskih sposobnosti potreban vei prostor i ovu grupu vozila treba planirati za opsluivanje u popodnevnim asovima kada je manji broj ostalih vozila u Tehnikom odravanju. Potrebno je izvriti nabavku jo jednog ureaja za spoljno pranje vozila kako bi se kompletno pranje vozila izvrilo u jednom prolasku vozila i na taj nain izbegla sadanja manevrisanja vozila i zaguenja. Potrebno je dati vei znaaj preventivnom odravanju.Sa ovim pristupom se skorije poelo, pri tome se pri redovnom servisnom pregledu vozila vri detaljan pregled vozila i preventivna zamena dotrajalih delova kako bi se poveala pouzdanost vozila i smanjio broj iznenadnih otkaza. Potrebno je nastaviti sa kontrolnim tehnikim pregledima.Naime,posle svakog servisnog pregleda vozilo se upuuje na kontrolni tehniki pregled gde se vri kontrola koionog i upravljakog mehanizma i uoeni nedostaci odmah otklanjaju.Na taj nain se direktno podie nivo tehnike ispravnosti vozila, a samim tim i bezbednost svih uesnika u saobraaju. Potrebno je uvesti detaljniju dnevnu kontrolu vozila i u obimu kako je to tehnologijom propisano. Na taj nain bi se smanjio broj iznenadnih otkaza, a samim tip poveala bezbednost svih uesnika u saobraaju. Potrebno je sprovesti kontrolu vozila i nakon zavrene intervencije kako bi se spreilo da vozilo napusti Tehniko odravanje, a da intervencija nije korektno izvrena. Neophodno je poveati nivo radne i tehnoloke discipline i definisati odgovornost u svakoj fazi sprovoenja aktivnosti. Kako je radna i tehnoloka disciplina osnovni uslov za sprovoenje kvalitetnog sistema odravanja potrebno ju je stimulisati novanim nagradama, preduzimanjem mera protiv radnika sa reklamacijama na izvrene radove i slino. Potrebno je poboljati uslove za linu higijenu radnika po zavrenoj smeni.

53

4. PROIZVODNO EKONOMSKI REZULTATI POSLOVANJA PO LASTA SMEDEREVO U PERIODU 2000-2003 Dobra organizacija drumskog transporta podrazumeva precizno planiranje i optimalnu organizaciju eksploatacije transportnih sredstava pri procesu transporta putnika i robe. Precizno planiranje zahteva temeljno izuavanje prevoznih zahteva i uslova pri kojima treba organizovati transport u narednom vremenskom periodu uz analizu ostvarenih rezultata rada vozila u prethodnom periodu. Za analizu ostvarenih rezultata rada voznog parka koristi se sistem izmeritelja i pokazatelja eksploatacije transportnih sredstava koji definiu sve elemente u procesu rada voznog parka. Pri odreivanju transportnog rada voznog parka potrebno je izmeriti elemente koji se odnose na: vremenski bilans vozila u danima vremenski bilans vozila u asovima uslove pri izvrenju transportnih procesa (brzina vonje,rastojanje prevoza) preeni put vozila i stepen iskorienja preenog puta stepen iskorienja kapaciteta vozila. Poznavanje vrednosti izmeritelja eksploatacije transportnih sredstava omoguava odreivanje nivoa produktivnosti rada istih i utvrivanje potrebnih kapaciteta za pravovremeno podmirenje transportnih zahteva klijenata. Poznavanje nivoa izmeritelja eksploatacije i njihovog uticaja na proizvodnost vozila omoguava preduzimanje potrebnih mera za poveanje proizvodnosti rada transportnih sredstava i izvravanje transporta uz nie transportne trokove. 4.1 PROIZVODNI REZULATATI POSLOVANJA Za potrebe planiranja, analizu i ocenu efektivnosti rada vozila u drumskom saobraaju i za putniki i za robni transport uveden je sistem izmeritelja i koeficijenata kojima je omogueno ocenjivanje stepena korienja vozila i voznih parkova u celini, kao i vrednovanje ostvarenih rezultata rada. Tehniko-eksploatacione pokazatelje i izmeritelje rada voziila moemo podeliti na: 1. Izmeritelje i koeficijente vremenskog bilansiranja rada vozila u danima i asovima. 2. Izmeritelje i koeficijente iskorienja preenog puta. 3. Izmeritelje iskorienja kapaciteta vozila i prevozne sposobnosti voznog parka. 4. Izmeritelje uslova pri izvrenju transportnih procesa. 5. Rezultativne izmeritelje rada vozila i voznog parka.

54

Sklop svih izmeritelja i pokazatelja omoguava ocenu organizovanosti i intenziteta korienja raspoloivih kapaciteta voznog parka i to: Pod izmeriteljima i koeficijentima vremenskog bilansiranja podrazumevaju se pokazatelji vremenskog bilansiranja auto-dana voznog parka: koeficijent tehnike ispravnosti t, koeficijent iskorienja tehniki ispravnog-sposobnog za rad voznog parka ', koeficijent iskorienja voznog parka , zatim pokazatelji i koeficijenti vremenskog bilansiranja auto- asova rada AHr, auto-asova vonje AHw, auto-asova dangube AHd, koeficijent iskorienja vremena u toku 24 asa i koeficijent iskorienja radnog vremena . Pod izmeriteljima i koeficijentima bilansiranja preenog puta podrazumevaju se ukupan preeni put AK, preen put sa putnicima AKt, preeni put bez tereta putnika AKp i nulti preeni put AKn. Koeficijenti bilansiranja preenog puta su: koeficijent iskorienja preenog puta i koeficijent nultog preenog puta . Pod izmeriteljima iskorienja kapaciteta korisne nosivosti podrazumeva se koeficijent statikog iskorienja korisne nosivosti i koeficijent dinamikog iskorienja korisne nosivosti . U izmeritelje prevozne sposobnosti spadaju teinska karakteristika za transportni rad i teinska karakteristika za obim prevoza . U izmeritelje uslova pri izvrenju transportnih procesa spadaju: srednja saobraajna brzina Vs, prevozna ili transportna brzina Vp, brzina obrta Vo i eksploatacioina brzina Ve. Tu dalje spadaju srednja duina jedne vonje sa teretom Kst, srednje rastojanje prevoza jedne tone tereta Kstl, srednje rastojanje prevoza jednog putnika KsPl, broj vonji sa teretom Az, koeficijent izmene putnika sm, srednja dnevna kilometraa Ksd, vreme trajanja utovara i istovara tui, kao i vreme trajanja ukrcavanja - iskrcavanja putnika. Rezultativni izmeritelji rada vozila i voznog parka obuhvataju: ostvaren transportni rad U, ostvaren obim prevoza Q, kao i proizvodnost vozila W'u, W'Q, Wu i WQ.

Pogodna metodologija omoguava izuavanje dejstva izmeritelja eksploatacije na proizvodnost i iznalaenje odgovarajuih - organizaciono tehnoloknh mera za poveanje proizvodnosti vozila i snienje cene transporta.

55

U tabelama 19 i 20 dati su proizvodni rezultati poslovanja od 2000 do 2003.godine Tabela 19. Proizvodno ekonomski rezultati poslovanja
ADi ADs ADr ADn AK AKl AKvan-linije AKn P KM po vozilu Broj linija Broj polazaka (dnevno) Putnika po vozilu Put/ADi 504 Put/ADr 987 KM/ADi 125 KM/ADr 244 265 243 239 140 122 137 991 936 796 523 470 454 2000 25.550 13.059 13.059 365 3.181.650 2.814.918 238.291 128.441 12.884.074 45.452 66 198 184.058 2001 24.455 12.896 12.896 730 3.422.661 3.090.262 209.738 122.661 12.777.419 51.084 66 198 190.708 2002 27.010 13.569 13.569 730 3.302.519 2.957.946 223.402 121.170 12.702.904 44.629 66 198 171.661 2003 27.010 15.400 15.400 1460 3.688.227 3.210.031 353.642 124.554 12.265.300 49.841 66 198 165.747

Oznake u tabeli imaju sledee znaenje: -ADi - autodani inventarski -ADr - autodani na radu -And - autodani neispravni -AK - autokilometri -AKl - atuokilometri na liniji -AKn - autokilometri nulti -P - prevezeno putnika -t - koeficijent tehnike ispravnosti

56

Tabela 20. Tehnoloko - eksploatacioni pokazatelji rada vozila

POKAZATELJI IZRAUNAVANJE 2000 0.511 0..511 1.0 156.153,42 104.727,17 0,498 0,671 30,380 20,375 0,885 2001 0.527 0..527 1.0 141.389,18 111.722,12 0,457 0,790 30,635 24,207 0,903 2002 0.502 0..502 1.0 166.943,00 116.862,30 0,513 0,700 28,260 19,782 0,895 2003 0.570 0..570 1.0 180.307,77 126.893,03 0,488 0,704 29,066 20,455 0,870

t Ahr(h) Ahw(h) Vs(km/h) Ve(km/h) Ksp1 Ksp Ksd U

ADr ADi ADs t = ADi ADr = ADs

Prate se Prate se

AHr 24 ADr AHw = AHr AK Vs = AHw AK Ve = AHw AKp = AK U KsP1 = P AKp Ksp = Az AK Ksd = ADr

22,13 243,64

24,30 265,40

23,26 243,39

25,24 238,20

Kontrolni list

P p Az U = p AKp

57

4.2 ANALIZA PROIZVODNOSTI VOZNOG PARKA Jedan od glavnih zadataka koji organizatori proizvodnje i transportnih procesa u drumskom transportu stalno moraju ispravno reavati je preduzimanje potrebnih mera za poveanje proizvodnosti vozila. Za ispravno reenje ovog zadatka osnovni preduslov je poznavanje intenziteta i uticaja pojedinih izmeritelja na taj osnovni pokazatelj rada vozila. Koliinska ocena uticaja eksploatacionih izmeritelja na proizvodost rada vozila najpreglednije se dobija metodom karakteristinih dijagrama. Karakteristinim se naziva kompleksni dijagram zavisnosti proizvodnosti rada vozila od izmeritelja koji utiu na proizvodnost. Dijagram se konstruie za konkretno ostvarene rezultate eksploatacije vozila sa uzimanjem onih vrednosti izmeritelja koje karakteriu rad voznog parka autotransportne organizacije. Na osnovu funkcionalnih zavisnosti pune i radne proizvodnosti i izmeriteija rada voznog parka ispitaemo pojedinane uticaje ovih izmeriteija na ponaanje proizvodnosti. U konkretnom sluaju uzeto je proseno vozilo(sanos -415), u voznom parku koje je ostvarilo sledee prosene vrednosti parametara. Za 2003. godinu: = 0.729 = 0.34 p = 52 (put/voz) = = 0.33 tui= 0.50 (h) =0.983 Vs = 35.03 (km/h) Ksp = 36.90 km =0.72

4.2.1 Radna proizvodnost broj putnika po autoasu na radu

Wp' =

p. put Ksp + tui hr Vs.

Zamenom vrednosti izmeriteija dobija se:

Wp' =

52 0.33 put = 10.92 36.90 hr + 0.50 35.03 0.983

Ovaj metod u upotrebu je uveo LAJDERMAN.

58

Izraavanjem Wp' u funkciji izmeriteija rada voznog parka dobijaju se sledee zavisnosti:

Wp' ( p ) = 0.210 p Wp' ( ) = 33.087

Wp' (Kst ) = Wp' ( ) =

590.896 Kst + 17.217

17.16 1.05 + 0.50

Wp' (Vs ) =

17.16 37.54 + 0.50 Vs

Wp' (tui ) =

17.16 1.072 + tui

4.2.2 Radna proizvodnost voznog parka u putnim kilometrima po autoasu na radu

Wu ' =

p 1 tui + Vs Ksp

Zamenom vrednosti izmeritelja dobija se:

Wu ' =

52 0.33 = 399.07 1 0.50 + 35.03 0.983 36.90

Izraavanjem Wu u funkciji od izmeritelja rada voznog parka dobijaju se sledee zavisnosti:

Wu ' ( p ) = 7.67 p Wu ' ( ) = 1209.30

Wu ' ( ) =

17.16 0.029 + 0.014

59

4.2.3 Puna proizvodnost voznog parka u broju putnika po asu inventarskom

Wp =

p Ksp + tui Vs

Zamenom izmeritelja dobija se:

Wp =

52 0.34 0.729 0.33 = 2.706 36.90 + 0.50 0.983 35.03

Izraavanjem Wp u funkciji izmeritelja rada voznog parka dobijaju se sledee zavisnosti:

Wp( p ) = 0.052 p Wp( ) = 7.96 Wp( ) = 3.71 Wp( ) = 8.20 146.46 Wp(Ksp ) = Ksp + 17.217

Wp( ) =
Wp(Vs ) =

4.25 1.05 + 0.50

4.25 37.54 + 0.50 Vs

4.2.4 Puna proizvodnost u putnik-kilometru po asu inventarskom

Wu =

p
1 tui + Vs Kst

Zamenom izmeritelja dobija se:

Wu =

0.729 0.34 0.33 52 = 98.84 1 0.17 + 0.983 35.03 36.90

60

Izraavanjem Wu u funkciji izmeritelja rada voznog parka dobijaju se sledee zavisnosti:

Wu ( ) = 135.68 Wu ( ) = 290.92 Wu ( ) = 299.74 Wu ( p ) = 1.90 p 156.83 Wu (tui ) = 1.07 + tui

Wu ( ) =
Wu (Vs ) =

4.25 0.029 + 0.014

4.25 1.017 + 0.014 Vs 4.25 Wu (Ksp ) = 0.50 0.03 + Ksp

Tabela 21. Promena pune proizvodnosti Wu u funkciji izmeritelja

,,, 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1.0 Wu() 27.14 40.70 54.27 67.84 81.41 94.98 108.54 122.11 135.68 Wu() 58.18 87.28 116.37 145.46 174.55 203.64 232.74 261.83 290.92 Wu() 26.73 38.40 49.13 59.28 68.19 76.68 84.58 91.95 98.84 Wu() 59.95 89.92 119.90 149.87 179.84 209.82 239.79 269.77 299.74 Vs 32 33 34 35 36 37 38 39 40 Wu(Vs) 92.83 94.83 96.78 98.71 100.59 102.44 104.26 106.05 1107.80 Ksp) 28 31 34 37 40 43 46 50 53 Wu(Ksp) 88.81 92.13 95.66 97.67 100.00 102.09 103.99 106.25 107.78 P 47 48 49 50 51 52 53 54 55 Wu(p) 89.3 91.2 93.1 95 96.9 98.8 100.70 102.60 104.50 Tui 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 1.0 Wu(tui) 134.04 123.49 114.47 106.69 99.89 93.91 88.60 83.87 75.76

Tabela 22. Promena radne proizvodnosti Wu u funkciji izmeritelja

, 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1.0 Wu() 107.92 155.06 198.38 238.33 275.29 309.59 341.49 371.25 399.07 Wu() 241.86 362.79 483.72 604.65 725.58 846.51 967.44 1088.37 1209.3 p 47 48 49 50 51 52 53 54 55 Wu(p) 360.49 368.16 375.83 383.50 391.17 398.84 406.51 414.18 421.85 Vs 32 33 34 35 36 37 38 39 40 Wu(Vs) 374.83 382.88 390.84 398.54 406.15 413.63 420.97 428.18 435.26 Ksp) 28 31 34 37 40 43 46 50 53 Wu(Ksp) 366.22 380.24 392.62 403.64 413.50 422.37 430.40 440.00 446.48 Tui 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 1.0 Wu(tui) 540.27 497.80 461.52 430.16 402.80 378.71 357.34 338.25 305.60

61

Promena pune proizvodnosti Wu (pkm/hi)

350 325 300 275 250 225 200 175 150 125 100 75 50 25 0

Vs
Ksp
P
tui A-A B-B

0.2

0.4

0.6

0.8

27.14
58.18
26.73
59.95
92.83
88.81
89.3
134.04 98.84 130

54.27
116.37
49.13
119.9
96.78
95.66
93.1
114.47 98.84 130

81.41
174.55
68.19
179.84
100.59
100
96.9
99.89 98.84 130

108.54
232.74
84.58
239.79
104.26
103.99
100.7
88.6 98.84 130

135.68
290.92
98.84
299.74
107.8
107.78
104.5
75.76 98.84 130

Dijagram 15. Promena pune proizvodnosti Wu (pkm/hi)

62

Promena radne proizvodnosti Wu u funkciji izmene izmeritelja (pkm/hr)

1300 1200 1100 1000 900 800 700 600 500 400 300 200 100 0

P
Vs
Ksp
tui A-A

0.2 107.92
241.86
360.49
374.83
366.22
540.27 399.07

0.4

0.6

0.8

198.38
483.72
375.83
390.84
392.62
461.52 399.07

275.29
725.58
391.17
406.15
413.5
402.8 399.07

341.49
967.44
406.51
420.97
430.4
357.34 399.07

399.07
1209.3
421.85
435.26
446.48
305.6 399.07

Dijagram 16. Promena radne proizvodnosti Wu u funkciji izmene izmeritelja (pkm/hr)

63

Analizirajui promenu pune proizvodnosti Wu u funkciji izmene izmeritelja zakljuujemo da brzinu promene proizvodnosti definie nagib krive. U datim uslovima eksploatacije poveanjem koeficijenta iskorienja vremena u 24 asa (p) i poveanjem koeficijenta dinamike iskorienosti vozila postie se najefikasnije poveanje Wu. U 2003. godini koeficijent iskorienja vremena u 24 asa (p) iznosio je oko 0.34 ili neto vie od 8 asova. Na vrednost (p) moe se uticati organizacionim merama tj. produavanjem radnog vremena sa jedne na vei broj smena. Koeficijent dinamikog iskorienja vozila () definisan je odnosom stvarnog transportnog rada prema moguem transportnom radu. On je definisan redom vonje i popunjenou vozila. Nedovoljno iskorienje korisne nosivosti utie na gubitak transportnog rada i to sve vie to je rastojanje prevoza vee. Boljom poslovnom politikom tj. davanjem popusta na povratne karte, popusta na studentske pojedinane karte ovaj koeficijent se moe poveati. Sledeci koeficijent koji utie na poveanje Wu je koeficijent iskorienja inventarskog voznog parka () koji je u 2003. godini iznosio 0.57, a zavisi od koeficijenta tehnike ispravnosti (t). Koeficijentom iskorienja voznog parka ocenjuje se stepen mobilnosti voznog parka. Uvoenje novih linija delovae na poveanje ovog koeficijenta. Dok se ne omogui bolje snabdevanje rezervnim delovima i obnova postojeeg voznog parka teko se moe uticati na poveanje ovog koeficijenta. Smanjenjem parametra tui. (vreme danguba) uticalo bi se na poveanje proizvodnosti,ostali parametri nemaju veliki uticaj na poveanje proizvodnosti. Da bi se dostigao nivo proizvodnosti od 135(pkm/hi) treba da budu sledee vrednosti parametara: =0,45,=0,44, =0,95, tui=0.25.

4.3 ANALIZA FINANSIJKIH REZULTATA POSLOVANJA POLASTA SMEDEREVO Osnovni uslov za sagledavanje poslovanja je utvrivanje transportnih trokova. Praenje nivoa trokova daje mogunost sagledavanja problema vezanih za organizaciju rada voznog parka.Istovremeno se olakava pronalaenje mogunosti za poboljanje poslovanja, i uspenije upravljanje transportnim procesom. Stalno praenje kretanja trokova poslovanja omoguava pravovremeno uoavanje nedostataka i njihovo otklanjanje bilo da se radi o odravanju i opravkama vozila, nedostacima u organizaciji eksploatacije, poveanim trokovima poslovanja ili nedostacima pri radu komercijale na upoljavanju voznog parka. Time se obezbeuje operativno upravljanje radom autotransportne organizacije u celini. Poznavanje nivoa ostvarenih trokova i cena po jedinici transportnog rada omoguava: Analizu postignutih rezultata autotransportne organizacije sa utvrivanjem structure trokova poslovanja, uporeivanje postignutih rezultata u odreenom vremenskom periodu sa prethodnim vremenskim periodom, kao i racionalnije planiranje rada u buduem vremenskom periodu. Analizu uzroka nezadovoljavajuih rezultata eksploatacije transportnih kapaciteta i preduzimanje potrebnih mera za postizanje vieg nivoa izmeritelja eksploatacije. Specijalizaciju transportnih kapaciteta u skladu sa zahtevima transportnog trita radi postizanja vee produktivnosti rada vozila i povoljnijih finansijskih rezultata poslovanja.

64

Uporeenje postignutih rezultata autotransportne organizacije sa rezultatima drugih autotransportnih organizacija i iznalaenje uzroka loijeg rezultata, odnosno preduzimanje mera da dobro poslovanje u prethodnom periodu bude jo bolje u narednom periodu. Uporeivanje nivoa trokova i cena po jedinici transportnog rada raznih vidova saobraaja.

Prema podacima dobijenim iz PO Lasta Smederevo za period 1999 - 2003. godina ostvareni su sledei finansijski rezultati (tabelarno prikazano u prilogu diplomskog rada), na osnovu kojih je izraunata ekonominost. Izmeritelji rada u periodu 1999.-2003. godina prikazani su u sledeim tabelama:

Tabela 23. Finansijki rezultati poslovanja u periodu 2000.-2003. godina

GODINA 1999 2000 2001 2002 2003 UKUPAN PRIHOD 48.734.000 116.947.000 234.253.000 278.612.000 UKUPAN RASHOD 51.746.000 133.756.000 284.119.000 263.153.000 PRIHOD-RASHOD -3.012.000 -16.809.000 -49.866.000 +15.459.000 PRIHOD/RASHOD 0.94 0.87 0.82 1.06

Tabela 24. Prodajna cena proizvodnje 1999.-2003.godine (ukupan prihod)

GODINA 1999 2000 2001 2002 2003 DIN/KM 19,63 37,23 63,14 75,54 DIN/VOZILU 826.000,00 194.911,67 3.603.892,31 4.097.235,29 DIN/ADR 3.279,76 7.457,88 15.278,70 18.091,69 DIN/ADI 2.263,01 5.325,46 9.301,00 10.315,14 DIN/RADNIKU 103.469,21 253.132,03 498.410,64 681.202,94 DIN/PUTNIKU 4,70 9,08 19,10 22,72

Tabela 25. Cena kotanja jedinice proizvodnje 1999.-2003. godine(ukupan rashod)

GODINA 1999 2000 2001 2002 2003 DIN/KM 20,84 42,58 76,58 71,35 DIN/VOZILU 877.050,85 222.926,67 4.371.061,54 3.869.897,06 DIN/ADR 3482,47 8.529,81 18.531,11 17.087,86 DIN/ADI 2.402,88 6.090,90 11.281,29 9.742,80 DIN/RADNIKU 109.864,12 289.515,15 604.508,51 643.405,87 DIN/PUTNIKU 5,00 10,38 23,16 21,55

Tabela 26. Razlika prodajne cene i cene kotanja (prihod-rashod)

GODINA 1999 2000 2001 2002 2003 DIN/KM -1,21 -5,35 -13,44 4,19 DIN/VOZILU -51.050,85 -280.150,00 -767.169,23 227.338,24 DIN/ADR -202,71 -1.071,93 -3.252,41 1.003,83 DIN/ADI -139,87 -765,44 -1.979,99 572,34 DIN/RADNIKU -6.394,90 -36.383,12 -106.140,43 37.797,07 DIN/PUTNIKU -0,29 -1,30 -4,07 1,26

65

Razlika prodajne cene i cene kotanja data je u tabeli 23 ( =pr ras). Pozitivan predznak predstavlja dobit (akumulaciju), a negativan gubitke u poslovanju. Dobit je ostvarena samo u 2003. godini, gubitak je ostvaren u 1999,2000,2002. godini. Podaci za 2001.godinu nisu dostupni. U prilogu ovog diplomskog rada dati su rezultati poslovanja POLasta Smederevo za 2003.godinu. Iz rezultata poslovanja preduzia vidimo da je ukupan prihod za 2003. godinu iznosio 278.612.000,00 dinara dok su ukupni rashodi 263.153.000,00 dinara to znai da je ostvarena dobit od 15.456.000,00 dinara. Na osnovu razmatranja elemenata ukupnog prihoda trokova poslovanja za 2003.godinu i uea pojedinih stavki u ukupnim prihodima odnosno rashodima, najvee uee u prihodima imaju sledee stavke: 611002 prihod od mesenih karata (fak.realizacija) 149.734.687.,95-28% 611000 prihod od linijskog saobraaja od prodatih karata(mesenih) 97.406.824,3718%

uee pojedinih stavki u ukupnim prihodima

18% 52%

1% 1%
611000
611002
611080
611200

28%
ostalo

Dijagram 17. Uee pojedinih stavki u ukupnim prihodima

Najvee uee u ukupnim rashodima imaju sledee stavke: 520000 trokovi neto zarada zaposlenih 59.341.498,43 540000 amortizacija po zakonom propisanim stopama 25.271.105,30 511400 utroeni delovi za popravku 22.640.491,74 523000 trokovi doprinosa na zarade i naknada zarada 14.323.657,68

66

uee u ukupnim rashodima

53%

5% 9%
520000

23% 10%
540000
511400
523000
ostalo

Dijagram 18. Uee u ukupnim rashodima Vidimo da su ukupni prihodi podeljeni u tri grupe: Poslovni prihodi 279.722.000,00 Finansijski prihodi 4.064..000,00 Neposlovni i vandredni prihodi 2.954..000,00 UKUPNI PRIHODI 278.612.000,00 Rashodi su podeljeni u pet grupa: Poslovni rashodi 259.300.000,00 Rashodi dir. mater. tr. 41.001.000,00 Drugi poslovni rashodi 218.299.000,00 Finansijski rashodi 935.000,00 Neposlovni i vandredni rashodi 2.918.000,00 UKUPNI RASHODI 263.153.000,0 Radi dalje analize potrebno je trokove podeliti na stalne i promenjive. Stalni trokovi se formiraju po vremenu i nezavisni su od preene kilometrae. U stalne trokove spadaju: - amortizacija vozila - investiciono odravanje vozila - naknade za korienje javnih puteva - taksa za tehniki pregled vozila - obavezno osiguranje vozila - KASKO osiguranje vozila - BLD - fondovi - reijski trokovi - kamate za kredit vozila - ostale ugovorne i zakonske obaveze iz dohotka

67

Promenljivi trokovi su trokovi koji zavise od ostvarenog preenog puta odnosno preenih kilometara. U promenljive trokove spadaju: - trokovi goriva - trokovi maziva - trokovi autoguma - trokovi delova i materijala - trokovi za tekue odravanje - dnevnice - putni i ostali trokovi vozaa - putarina 4.3.1 Analiza uticaja izmene izmeritelja eksploatacije na jedinine trokove transporta Da bi izvrili analizu uticaja izmene izmeritelja na jedinine trokove transporta potrebno je da prvo odredimo uee stalnih i promenijivih trokova u strukturi trokova, a ovaj odnos emo odrediti analitiki na bazi podataka o strukturi prihoda i rashoda za 2003. godinu.

= s + p [din]
s - stalni trokovi p - promenljivi trokovi - ukupni trokovi
Sa porastom broja preenih kilometara godinje po vozilu ukupni trokovi vozila rastu, a takoe raste i uee promenijivih trokova u odnosu na stalne.

p = 86.000.502,82[din] = 0,3268 s = 177.152.497,20[din] = 0,6732

s =

s 177.152.497,20 din = = 273,28 24 ADi 24 27.010 hi p 86.000.502,82 din = = 23,32 AK 3.688.227 km

p =

Jedan od osnovnih zadataka zaposlenih u autotransportu je snienje cene transporta. Za uspeno izvrenje tog zadatka potrebno je utvrditi kakav uticaj na cenu transporta imaju pojedini izmeritelji.Analiza dejstva izmeritelja eksploatacije na cenu jedinice transportne proizvodnje vri se pomou kompleksnog dijagrama promene cene transporta.

68

4.3.2 Promena cene transporta po putnik-kilometru u funkciji promene izmeritelja eksploatacije Proseno vozilo u voznom parku ostvarilo je sledee vrednosti izmeritelja za 2003. godinu:

= 0.729 = 0.983 = 0.34 Vs = 35.03(km / h ) p = 52( put / voz ) Ksp = 36.90(km ) = = 0.33 = 0.72 tui = 0.50(h ) din p = 23,32 km din s = 273,28 hi
Analitika vrednost:

u =

1 p

s 1 tui p Vs + Ksp +

din pkm

u =

din 273.28 1 1 0.50 23.32 0.729 0.34 0.983 35.03 + 36.90 + 0.983 = 4,100 pkm 52 0.33

Empirijska vrednost:

u =

s + p =O U

din pkm

Poto u POLasta Smederevo ne prate (pkm) tj.trasportni rad, nismo u mogunosti da proverimo slaganje empirijske i analitike metode.

69

Izraavanjem u u funkciji izmeritelja rada dobijaju se sledee zavisnosti:

u ( ) = ( ) = [ ] =

2,005

+ 1,376

0,935

+ 1,376

1,359

+ 0,003

0,238 + 1,379 Vs 0,117 + 1,383 (Ksp ) = Ksp

(Vs ) =

(tui ) = tui 0,006 + 1,383

( p) = ( ) =

72,406 p 0,454

4.3.3 Promena cene transporta po prevezenom putniku u funkciji promene izmeritelja eksplatacije

p =
Analitika vrednost:

p Ksp 1 s Ksp + tui + p Vs

din put

p =

273,28 1 36,90 23,32 36,90 + 0,50 + = 151,299 52 0,33 0,729 0,34 0,983 35,03 0,983

din put

Empirijska vrednost:

p =

din s + p 263.153.000 = = 21,46 put 12.265.300 P

70

Ukupan prihod:

p =

din UP 278.612.000 = = 22,72 put 12.265.300 P

Izraavanjem p u funkciji izmeritelja rada voznog parka dobijaju se sledee vrednosti:

7.904,882 p 2400,503 p(Vs ) = + 82,747 Vs

p ( p ) =

p( ) = p( ) =

50,166

73,284

+ 50,773

p ( ) = p( ) =

34,179

+ 50,773

p(Ksp ) = 3,233Ksp + 31,974 p(tui ) = 119,325 + 63,948tui

izmeritelja

117,272

+ 31,974

Promena cene transporta po preenom kilometru u funkciji promene eksploatacije

ak =
Analitika vrednost:

s 1 tui din + Vs Ksp + p km

ak =

273,28 1 0,50 0,983 din + + 23,32 = 69,627 km 0,729 0,34 35,03 36.,90

Empirijska vrednost:

ak =

din p + s 263.153.000 = = 71,35 km 3.688.227 AK

Razlika izmeu analitike i empirijske vrednosti iznosi p=1,723 din.

71

Ukupan prihod:

p = ak ( ) = ak ( ) =
33,758
+ 23,32 + 23.32

din UP 278.612.000 = = 75,54 km 3.688.227 AK

15,745

541,907 + 55,294 Ksp 1.102,558 ak (Vs ) = + 37,653 Vs

ak (Ksp ) =

ak (tui ) = 29,37tui + 55,294 ak ( ) = 15,436 + 55,294

Za analizu uticaja izmene eksploataciono - tehnikih parametara na cenu kotanja prevoza putnika po kilometru najpre formiramo tabele vrednosti, na osnovu kojih e biti konstruisan dijagram trokova.

Tabela 27. Promena cene transporta po preenom kilometru u funkciji izmeritelja eksploatacije
0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0 ak() 192,11 135,85 107,72 90,84 79,58 71,55 65,52 60,83 57,08 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0 ak() 102,05 75,80 62,68 54,81 49,56 45,81 43,00 40,81 39,07 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0 ak() 58,38 59,92 61,47 63,01 64,56 66,10 67,64 69,19 70,73 Vs 27 31 35 39 43 47 51 55 59 (Vs) 78,49 73,22 69,15 65,24 63,29 61,11 59,27 57,70 56,34 tui 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0 1,1 k(td) 64,11 67,04 69,98 72,92 75,86 78,79 81,73 84,67 87,60 Ksp 31 34 37 40 43 46 49 52 55 ak(sp) 72,77 71,23 69,94 68,84 67,90 67,07 66,35 65,72 65,15

72

Promena cene transporta po preenom kilometru

200 180 160 140
cena

120 100 80 60 40 20

sp
Vs
tui A-A B-B

0.2 192.11
102.05
58.38
72.77
78.49
64.11 69.927 65

0.4 107.72
62.68
61.47
69.94
69.15
69.98 69.627 65

0.6 79.58
49.65
64.56
67.9
63.29
75.86 69.627 65

0.8 65.52
43
67.54
66.35
59.27
81.73 69.627 65

1 57.08
39.07
70.73
65.15
56.34
84.67 69.627 65

Dijagram 19. Promena cene transporta po preenom kilometru

73

Analizirajui dijagram utvrujemo da se u datim uslovima eksploatacije smanjenje cene transporta po kilometru moe ostvariti poveanjem koeficijenta iskoriecnja vremena u 24 asa (), zatim poveanjem koeficijenta iskorienja inventarskog voznog parka (), koji zavisi od koeficijenta tehnike ispravnosti (t) i smanjenjem ukupnih vremenskih gubitaka (tui). Promena parametara srednje duine vonje sa putnicima (Ksp), saobraajna brzina (Vs) i koeficijent iskorienja preenog puta () nemaju veliki uticaj na promenu cene transporta po preenom kilometru. Nivo linija trokova po kilometru iznosi 69,627(din/km) - (linija A - A). Da bi se postiglo snienje nivoa trokova na nii nivo od 65,00(din/km), (lnija B - B) koja predstavlja liniju smanjenja trokova za 4,627(din/km), potrebno je: poveati vrednost koeficijenta iskorienja 24 asa na =0.39 poveati vrednost koeficijenta iskorienja inventarskog voznog parka na =0,92 (to je sa ovakvim voznim parkom teko izvodljivo) odnosno smanjiti vremenske gubitke na tui =0.35h.

74

5.PREDLOG ORGANIZACIONIH I TEHNIKO - TEHNOLOKIH MERA ZA USPENIJE POSLOVANJE PREDUZEA Na cenu transporta ima uticaj veliki broj faktora koji mogu biti zavisni ili nezavisni od stepena aktivnosti autotransportne organizacije. U faktore koji utiu na cenu transporta, a nezavisni su od stepena aktivnosti autotransportne organizacije ubrajaju se elementi trokova koji su posledica odreenih uslova privreivanja. Tu spadaju zakonske i ugovorene obaveze, zatim promene cene materijalnih i tehnikih resursa (porast cena goriva, maziva, auto-guma, rezervnih delova i materijala). Promena nabavne vrednosti osnovnih sredstava - vozila i stopa amortizacije takoe spadaju u faktore nezavisne od stepena aktivnosti autotransportne organizacije. U faktore koji utiu na cenu transporta, a zavisni su od stepena aktivnosti autotransportne organizacije spadaju: poveanje proizvodnosti vozila i eksploatacije istih, primena savremenog oblika i metoda organizacije transportnih procesa, poveanje stepena tehnike ispravnosti vozila, savremeno i operativno planiranje transporta tereta i putnika, mehanizacija utovarno-istovarnih operacija, normiranje trokova goriva, autoguma i materijala za odravanje vozila radi uteda na trokovima, poboljanje kvalifikacione strukture vozakog i radionikog osoblja, usavravanje sistema upravljanja transportnim procesima i organizacije rada vozaa, usavravanje organizacije utovarno-istovarnih operacija, usavravanje sistema nagraivanja prema ostvarenim rezultatima rada. Veina navedenih faktora odraava se poboljanjem nivoa eksploataciono-tehnikih izmeritelja iskorienja vozila koji neposredno utiu na poveanje proizvodnosti vozila i snienje trokova transporta. Pri tome svi eksploatacioni izmeritelji nemaju ravnomeran uticaj na snienje transportnih trokova. O toj injenici se mora voditi rauna pri razradi mera za snienje transportnih trokova. Prema intenzitetu uticaja na transportne trokove sve eksploataciono tehnike izmeritelje iskorienja transportnih sredstava moemo podeliti na dve grupe. U prvu grupu svrstani su izmeritelji koji utiu na ukupan preeni put vozila, a time i upravo proporcionalno utiu na sumu promenljivih varijabilnih trokova. Ova grupa izmeritelja ne utie na promenu stalnih trokova. Sa promenom ovih izmeritelja upravo proporcionalno se menja i obim jedinica transportne proizvodnje. Cena po jedinici transportne proizvodnje menja se usled izmene uea stalnih trokova u jedinici transportne proizvodnje. S promenom eksploataciono-tehnikih izmeritelja druge grupe menja se ukupan preeni put vozila i obim transportne proizvodnje u broju prevezenih putnika, ostvarenim putnik kilometrima. U skladu sa nastalim izmenama proporcionalno se menjaju i promenljivi trokovi, dok stalni trokovi za posmatrani kapacitet ostaju neizmenjeni. Kao rezultat, cena po jedinici transportne proizvodnje menja se usled izmene uea stalnih trokova u jedinici proizvodnje. Sa porastom vrednosti eksploataciono tehnikih izmeritelja obe grupe (osim izmeritelja tui gde je delovanje obrnuto) stalni trokovi po jedinici rada imaju degresivniopadajui karakter. Pri opadanju vrednosti eksploatacionih izmeritelja (osim tui gde je delovanje obrnuto) stalni trokovi imaju progresivni - rastui karakter u ceni jedinice proizvodnje. Ovde je potrebno dodati da pokazatelj korisna nosivost vozila - kapacitet autobusa neznatno utie na ukupan preeni put, ali da je njegovo delovanje na proizvodnost vozila i poveanje obima transportne proizvodnje znaajno.

75

Eksplataciono-tehniki izmeritelji

I
Proporconalno menjaju sumu promenljivih trokova

II
Neznatno utiu na sumu promenljivih trokova

Koe.iskorienja voznog parka Dnevno radno vreme Dnevno radno vreme na utovaru- istovaru tui Srednja saobraajna ili

Kapacitet vozila

Hr

Koeficijent statikog i dinamikog iskorienja

autobusa

eksplataciona brzina Rastojanje prevoza putnika Vs Ve Kst KsP1

Koeficijent iskorienja preenog puta

Slika 9. Uticaj eksplatacionih izmeritelja na cenu transporta

76

Kroz predstavljenu strukturu trokova i prihoda (prilog diplomskog rada) vidimo da postoji veliki broj razliitih stavki koje utiu na ukupan prihod i ukupne trokove.Radi boljeg pregleda u narednim tabelama bie predstavljeni samo oni trokovi(prihodi) ije je uee u ukupnim vie od 1% . Tabela 28.Trokovi sa ueem veim od 1%
KONTO 511 511400 512100 557 520000 52 513 513000 513100 513120 513130 532 VRSTA TROKOVA Trokovi materijala za izradu i trokovi ostalog materijala(reijskog) Utroeni delovi za popravku Otpis auto guma Doprinosi Trokovi NETO zarada zaposlenih Trokovi zarada Trokovi goriva i energije Utroena elektrina energija Utroeno dizel gorivo Utroen ogrev Utroeno mazivo- ostali derivati Trokovi proizvodnih usluga Trokovi usluga na investicionom odravanju Trokovi za usluge u prometu Naknade za korienje perona Trokovi amortizacije Amortizacija po zakonu propisanim stopama Nematerijalni trokovi Deo dohotka za premije osiguranja za osnovna sredstva Finansijski rashodi Neposlovni i vanredni rashodi Trokovi prema omladinskoj zadruzi UEE U DIN. 8.308.188,89 22.640.491,74 3.623.112,49 15.501.588,42 59.341.498,43 86.779.258,35 58.244.105,54 1.313.138,41 51.198.476,64 1.068.635,81 4.663.854,68 14.109.000 8.273.111,27 1.067.549,20 1.067.682,40 26.135.000,00 25.271.105,30 8.130.000 3.549.547,55 935.000 2.918.000 1.105.270,94 UEE U % 3.16 8.60 1.38 5.89 22.55 32.98 22.13 0.50 19.46 0.41 1.77 5.36 3.14 0.41 0.41 9.93 9.60 3.09 1.35 0.35 1.11 0.42

540

Ostali trokovi zastupljeni su sa manje od 1 posto.

Tabela 29.Prihodi sa ueem veim od 1%

KONTO 601 611000 611002 611010 611080 611200 673000 VRSTA PRIHODA Prihod od prodaje robe Prihod od linijskog saobraaja Prihod od mesenih karata Prihod od vanlinijskog saobraaja Prihod od karata u meugradskom prevozu Prihod od hrane i ostalo Prihodi iz ranijih godina UEE DINARIMA 2.560.949,55 97.406.824,37 149.734.687.95 13.537.122,65 6.154.902,00 3.844.212,08 2.305.403,10 U UEE U% 0.92 34.96 53.74 4.86 2.21 1.38 0.83

77

PO "Lasta" Smederevo je u 2003. godini ostvarila dobitak od 15.459 miliona dinara. S obzirom da je u 2002.godini poslovala sa gubitkom od 49.866 miliona dinara to je veliki uspeh. Nain na koji se moe poboljati ekonomska slika preduzea je sledei: - smanjenje trokova - poveanje prihoda - kao najbolja varijanta je poveanje prihoda i smanjenje trokova istovremeno. Na osnovu tabela (u prilogu diplomskog rada) ukupnih prihoda i trokova izvrena je analiza, predloene su i sagledani efekti koji bi se postigli u tom sluaju. 5.1 MERE ZA POVEANJE UKUPNIH PRIHODA Da bi prihod bio vei potrebno je uraditi sledee: Najveu stavku u ukupnim prihodima predstavlja broj prodatih mesenih karata ak 53.74%.Taj broj treba zadrati potovanjem dogovorenog reda vonje. Meugradski saobraaj uestvuje u ukupnim prihodima sa samo 2.21%. Auto transportno preduzee Jugoprevoz iz Velike Plane je upravo popustima do 30% na povratne karte pridobilo veliki broj putnika. Studentima je omoguen jo jeftiniji prevoz. POLasta Smederevo omoguila je studentima mesene karte po beneficiranim cenama ali nije uzela u obzir studente koji ne putuju svakodnevno za Beograd i koji tom prilikom koriste usluge Jugoprevoza. Boljom poslovnom politikom i davanjem popusta na povratne karte znatno vei broj putnika e koristiti usluge POLaste Smederevo.Meugradski saobraaj treba da uestvuje sa minimum 10%. Podii higijenu u vozilima na vii nivo. osoblje (stav, izgled) reklamacije, sugestije Mora da se povede mnogo vie rauna o klijentima: Uvesti nove linije (prema zapadnoj Srbiji). Smederevo je potpuno ne povezano sa zapadnom Srbijom. Postoji polazak za Valjevo ali ne postoji pravac ka Zlatiboru (jednom od najposeenijih turistikih mesta). Ukupan prihod od prodaje usluga u vanlinijskom saobraaju je 4.86% od ukupnog prihoda, to je lo uinak. U saradnji sa turistikim agencijama mogao bi se poveati prihod u vanlinijskom saobraaju u zemlji i inostranstvu. Pogotovo kod organizovanja akih ekskurzija i prevoza za trea lica treba davati popuste i dobrim vozilima obezbediti dugogodinju saradnju. Smederevo kao veliki grad sa velikim brojem sportskih drutava, planinarskih drutava, sa 5 srednjih i 18 osnovnih kola predstavlja veliko trite gde Lasta Smederevo ne sme da dopusti drugim transportnim preduzeima da preuzmu prevoz na toj teritoriji. Cenu prevoza treba prilagoditi kvalitetu vozila, ugovorenoj kilometrai ali i uzeti u obzir da li se radi o stalnom klijentu. Jako je bitno da se za slobodne vonje alju najbolja vozila i najiskusniji vozai. Sektor odravanja osposobiti za pruanje usluga treim licima.

78

5.2 MERE ZA SMANJENJE TROKOVA Trokovi se mogu smanjiti kroz: Smanjenje broja zaposlenih po vozilu. Na ekonomskim, pravnim i kadrovskim poslovima trenutno je zaposleno 42 radnika. Treba preispitati potrebu organizacije za tolikim brojem administrativnih radnika. Saobraajnu operative pored vozaa i konduktera ine jo i 32 radnika na autobuskoj stanici i 32 radnika u saobraajnoj operativi to predstavlja broj od 64 radnika van proizvodnih radnika saobraajne operative. Da bi utvrdili koji je to broj suvinih radnika i koja su to radna mesta potrebno je da svaki pooslovoa daje svakodnevne izvetaje o uinku svakog radnika. Trokovi zaposlenih ine 33% ukupnih trokova. Smanjenje potronje goriva. Potronja goriva je bila 36l /100km. Sada je svedena na 33l /100km treba nastaviti trend smanjenja na 31l. To se moe postii: utvrivanjem stvarne potronje autobusa i statistikim praenjem na kojim linijama rade vozila, da li postoji uticaj konfiguracije terena ili je u pitanju nain vonje vozaa. uticajem vozaa na reim vonje kroz edukaciju i poveanjem svesti vozaa prema vozilu, preuzeu u opte. Uvesti sistem nagrada i kazni za neodgovorne vozae. obnavljanjem voznog parka Trokovi goriva uestvuju u ukupnim prihodima u sa 19,46%. Obnavljanjem voznog parka. Po kojim kljuevima SP Lasta Beograd vri preraspodelu novih vozila nije poznato. injenica je da se vozila tek posle 5-6 godina eksplatacije alju u POLasta Smederevo. Tada se vozila nalaze u periodu zaraze i javljaju se veoma esti otkazi. Trokovi odravanja ine 9% ukupnih trokova. Smanjenje indirektnih (reijskih) trokova, posebno administrativno upravnih. Smanjenje neposlovnih i vanrednih rashoda u 2003. godini iznosili su 2.918.000 dinara ili 1.11% od ukupnih. Smanjenje se moe postii: - naplatom starih potraivanja - boljim odnosom prema poslu postiglo bi se smanjenje kazni i penala koji se plaaju za greke i ne izvrene poslove.

79

ZAKLJUAK: Kroz izvrenu analizu moe se zakljuiti da je PO "Lasta" Smederevo manje vie iz godine u godinu prolazila kroz teak period, odnosno delila je sudbinu drutva u kome se nalazi. Od 1998. godine belei pad izvrenog transportnog rada. Meutim poznati dogaaji u 1999. godini i agresija NATO "obaraju" izvreni transportni rad. U periodu od 2000. do 2003. standard zaposlenih, smanjenje ukupne odgovornosti u radu i privreivanju firme. Nedovoljnim praenjem konkurencije dolazi do stalnog opadanja prevezenih putnika i pored stalnih pokuaja odravanja u radu autobusa ve odavno dotrajalih, ne mogu se postii rezultati koji bi odrali konkurentnost preduzea. Bitan zakljuak koji proizlazi iz posmatranog perioda je da se moraju promeniti stare navike koje ine preduzee "tromim" i nerentabilnim, dakle treba pristupiti ozbiljnoj reorganizaciji preduzea kako bi se stekli uslovi za poveanje konkurentnosti preduzea, obnavljanje postojeih i nabavka novih kapaciteta prevoza (autobusa). Klju za reavanje tih problema treba traiti i ugledati se na renomirane evropske prevoznike. Treba pristupiti trinom nainu poslovanja preduzea to podrazumeva veu konkurenciju ali i prednost za preduzea koja su due vreme u tom poslu, odravanje samo rentabilnih linija, usklaivanje cene prevoza sa realnom vrednou prevoza ali u tom sluaju treba biti oprezan jer trenutna platena mo stanovnika je na veoma niskom nivou. Posle dogaaja koji su se desili krajem 2000. godine i vraanjem SRJ u evropske tokove i integracije oekuje se da vie sudbina preduzea nee zavisiti samo od politike koja se vodi u zemlji, ve da e i sami zaposleni poveati nivo svoje odgovornosti. Posle vlasnike transformacije koja se oekuje i koja je neizbena, sudbinu preduzea preuzee akcionari preko zaposlenih. Obnovu postojeeg voznog parka treba izvriti vozilima napravljenim u domaim fabrikama to predstavlja dobro reenje za preduzee jer su ta vozila obino jeftinija od uvoznih a dobrog su kvaliteta i komfora to je bitna stavka. Pored toga takav potez je dobar i za upoljavanje domae radne snage to predstavlja interes celokupnog drutva. Meutim vozila koja voze na meunarodnim linijama za sada treba nabavljati od renomiranih evropskih proizvoaa to povlai za sobom njihov nastup na domaem tritu i njihovo investiranje i saradnju sa domaim kapacitetima. Jo jedan razlog je to domaa tehnologija jo nije na nivou evropskih proizvoaa. Treba izvriti dopunsku edukaciju zaposlenih kroz razne programe radi to breg privikavanja i uenja novog naina poslovanja koji je prisutan u zemljama Evropske unije. Kroz edukaciju bi se zaposleni nauili kako da prilaze problemu u novonastalim uslovima rada, da shvate gde je njihovo mesto u tome kao i da razumeju da uspeh preduzea predstavlja i njihov lini uspeh. Treba izvriti standardizaciju svojih usluga i poboljati uslove rada. Na taj nain ostvarile bi se dve stvari podjednako vane, a to su povratak poverenja zaposlenih u preduzee to bi predstavljalo najvei motiv zapolenih za izvrenje redovnih aktivnosti kao i za permanentno usavravanje i poboljanje tih aktivnosti. A drugi pozitivan efekat ostvario bi se u obnavljanju i sticanju poverenja od strane korisnika prevoza koji je bitan jer preduzee je tu zbog njih. Na osnovu prethodno navedenog zakljuujemo da su to uslovi koji se moraju ispuniti da bi PO "Lasta" Smedervo postala jedan od vodeih PO SPLasta Beograd i to je najvea elja zaposlenih a istovremeno ne sprovodenje ovih ili slinih mera dovodi u pitanje dalji opstanak preduzea.

80

PRILOG: Red vonje za 01.06.2003 - 31.05.2004.godine: meugradski saobraaj

LINIJA Smederevo Beograd Linija Smederevo Beograd 1 4:30 5:45 13 15:45 17:00 2 5:30 6:45 14 16:15 17:30 3 6:10 7:25 15 16:30 17:45 4 7:00 8:15 16 17:00 18:15 5 8:00 9:15 17 18:00 19:15 6 8:30 9:45 18 18:30 19:45 7 9:00 10:15 19 19:00 20:15 8 10:45 12:00 20 19:30 20:45 9 11:45 13:00 21 20:00 21:15 10 12:10 13:25 22 21;00 22:15 11 12:30 13:45 23 22:15 23:30 12 14:30 15:45 24 0 51 KILOM. 0 51

Polasci pod rednim brojem 1,6,8,9,10,13 i 17 ne saobraaju subotom,nedeljom i dravnim praznikom. LINIJA Beograd Smederevo Linija Beograd Smederevo 1 5:30 6:45 13 15:10 16:25 2 5:45 7:00 14 16:00 17:15 3 6:30 7;45 15 16:20 17;35 4 7:00 8:15 16 17:00 18:15 5 8:00 9;15 17 17:30 18:45 6 8:45 10:00 18 18:00 19:15 7 9:30 10:45 19 19:00 20:15 8 10:00 11:15 20 20:00 21:15 9 11:30 12:45 21 20:30 2:45 10 11:45 13:00 22 21:00 22:15 11 13:40 14:55 23 22:30 23:45 12 14:30 15:45 24 0 51 KILOM. 0 51

Polasci pod rednim brojem 1,2,6,8,9,11,14,15,18 i 20 ne saobraaju subotom,nedeljom i dravnim praznikom. LINIJA Smederevo V.Plana Kragujevac LINIJA Smederevo Kosovska Mitrovica Novi Sad LINIJA Smederevo Kovin Linija Kovin Smederevo 1 5.00 5.25 1 5.30 5.55 1 6.00 7.05 8.00 1 6.00 12.00 KM 0.00 299.00 1 20.00 14.00 KM 299.00 0.00 1 19.25 KM 142.00 1 11.30 KM 0.00 2 4.15 5.55 3 5.00 6.40 4 6.40 8.20 5 8.30 10.10 6 10.45 12.25 7 12.30 14.10 8 14.30 16.10 9 15.20 17.00 10 17.30 19.10 11 22.20 0.17 12 KILOM. 0.00 54.00 99.00

16.40 2 6.00 6.25 2 6.30 6.55 3 7.00 7.25 3 7.30 7.55 4 10.00 10.25 4 11.00 11.25 5 12.00 12.25 5 12.30 12.55 6 13.00 13.25 6 13.30 13.55 7

0.00 8

14.15 9 16.00 16.25 9 17.00 17.25

142.00 10 18.00 18.25 10 18.30 18.55 11 19.00 19.25 11 19.30 19.55 12 21.00 21.25 12 21.30 21.55 KILOM. 0.00 13.00 Kilom. 0.00 13.00

14.00 14.25 7 14.30 14.55

15.00 15.25 8 15.30 15.55

LINIJA Smederevo Selevac Mladenovac Mihajlovac Smederevska Palanka

1 15.0 0 15.4 0 16.1 5

2 6.3 0 7.1 0

KILOM. 0.00 22.00 44.00

2 18.0 0 17.2 0 16.4 5

KILOM. 44.00 22.00 0.00

1 9.00

KILOM 0.00

2 12.1 5

KILOM 38.00

1 9.1 0 8.3 0

2 12.3 0 11.5 0

3 14.3 0 13.5 0

KM 22.0 0 0.00

9.35 10.1 5

17.00 38.00

11.4 1 11.0 0

21.00 0.00

81

LINIJA Smederevo Selevac Smederevska Palanka

1 7.45 8.25 9.00

2 9.30 10.10 10.45

3 12.00 12.40 13.15

4 14.00 14.40 15.15

5 17.00 17.40 18.15

6 19.15 19.55 20.30

KILOM. 0.00 22.00 40.00

1 6.45 6.05 5.30

2 10.45 10.05 9.30

3 13.15 12.35 12.00

4 15.45 15.05 14.30

5 19.45 19.05 18.30

6 21.45 21.05 20.30

LINIJA Smederevo Mihajlovac Bacinac Selevac V.Krsna Malo Oraje Dubona Saraorci Miloevac LINIJA Stara elezara Smederevo Saraorci Miloevac Krnjevo Lozovik LINIJA Smederevo Lunjevac Selevac Saraorci Lozovik

1 7.00

KM 28.00

1 15.30

KM 0.00

1 5.40

2 17.10

KM 25.0

1 14.15

2 7.06

KM 0.00

1 5.25 5.50 5.40

2 19.00 19.35 19.45

KM 0.00 17.00 25.00 30.00

6.20 6.10

6.00 0.00 16.08 16.20 18.00 25.00 5.02 4.50 16.32 16.20 7.00 0.00 15.10 15.21 6.11 6.00 1 9.00 9.55 4.15 0.00 10.00 13.00 4 29.00 38.00 2 12.00 12.55

5.30

1 18.40 19.35 19.46

2 7.06 6.11 6.00

3 20.56 20.01 19.50

KM 0.00 29.00 38.00

1 21.00 21.55 22.24

KM 0.00 29.00 47.00

1 5.43 5.39

KM 49.00 47.00

3 13.10 14.05

4 20.10 21.05

KM 0.00 29.00

14.10 KM 0.00

21.10

33.00

1 6.50

2 10.55

3 14.25

4 15.05

5 18.40

KM 33.00

1 11.00 11.37 11.50

2 13.00 13.37 13.50

3 14.30 15.07 15.20

20.15 20.52 21.05

18.00 28.00

5.55 5.50

10.00 9.55

13.30 13.25

14.10 14.05

17.45 17.40

2.00 0.00

LINIJA V.Plana Miloevac Smederevo

1 5.00 5.26 6.30

2 6.00 6.26 7.30

3 6.45 7.11 8.15

4 8.45 9.11 10.15

5 11.45 12.11 13.15

6 13.00 13.26 14.30

7 15.00 15.26 16.30

8 16.00 16.26 17.30

9 17.00 17.26 18.30

10 20.30 20.56 22.00

KM 0.00 16.00 54.00

1 6.00 7.06

KM 0.00 38.00

82

Prigradski prevoz :

LINIJA Smederevo Lipe Linija Lipe Smederevo

1 7.00 7.25 1 6.15 6.40

2 8.00 8.25 2 7.30 7.55

3 9.00 9.25 3 8.30 8.55

4 10.00 10.25 4 9.30 9.55

5 11.00 11.25 5 10.30 10.55

6 12.00 12.25 6 11.30 11.55

7 12.45 13.10 7 12.30 12.55

8 13.30 13.55 8 13.15 13.40

9 14.20 14.45 9 14.00 14.25

10 15.30 15.55 10 15.10 15.35

11 16.30 16.55 11 16.10 16.35

12 17.30 17.55 12 17.00 17.25

13 18.30 18.55 13 18.00 18.25

14 19.45 20.10 14 19.00 19.25

15 21.00 21.25 15 20.15 20.40

KM 0.0 10.5 km 21.30 21.55

LINIJA Smederevo Vuak Linija Vuak Smederevo LINIJA Stara elezara Smederevo Vrbovac Dobri Do Linija Dobri Do Smederevo LINIJA Smederevo Vrbovac Gaj Linija Vrbovac Gaj Nova elezara Smederevo LINIJA Smederevo Mihajlovac Linija Mihajlovac Smederevo

1 5.00 5.20 1 5.20 5.38 1

2 6.00 6.20 2 6.20 6.38 2

3 7.15 7.35 3 7.35 7.53 3

4 10.00 10.20 4 10.20 10.38 4

5 12.15 12.35 5 12.35 12.53 5

6 13.10 13.30 6 13.30 13.48 6

7 15.40 16.00 7 16.00 16.18 7

8 16.30 16.50 8 16.50 17.08 8 22.20

9 18.15 18.35 9 18.35 18.53 9 5.52

10 19.15 19.35 10 19.35 19.53 KM 0.00 1.00 15.5 27.5 24.00 0.00

11 20.15 20.35 11 20.35 20.53

KM 0.00 6.50 0.00 6.50

5.35 6.35 1 5.30 6.30 1 5.00 5.39 1 5.40 5.53 6.15 1 5.20 6.10 1 6.10 6.58

6.40 7.40 2 6.45 7.45 2 6.35 7.14 2 7.15 7.28 7.50

11.50 12.50 3 7.40 8.40 3 9.00 9.39 3 9.40 9.53 10.15

12.45 13.45 4 12.50 14.50 4 11.00 11.39 4 11.40 11.53 12.15

14.40 15.40 5 13.45 14.45 5 11.50 12.29 5 12.30 12.43 13.05 4 14.40 15.30 4 15.30 16.18

16.45 17.45 6 15.40 16.40 6 13.15 13.54 6 13.55 14.08 14.30 KM 0.00 18.5 0.00 18.5

20.00 21.00 7 17.50 18.50 7 14.40 15.19 7 15.20 15.33 15.55 22.59 23.42 8 21.00 22.00 8 16.15 16.54 8 17.00 17.13 17.35 5.09 4.30

LINIJA Smederevo Lugavina Linija Lugavina Smederevo

1 20.30 21.22 1 5.35 6.23

KM 0.00 24.5 0.00 24.5

2 6.40 7.25

9 18.30 19.09 9 19.10 19.23 19.45 1 6.45 7.44 1 5.20 6.15

10 20.00 20.39 10 20.40 20.53

KM 0.00 14.5

0.00 6.5 14.5

2 8.00 8.50 2 8.50 9.38

3 10.00 10.50 3 10.50 11.38

LINIJA Smederevo Saraorci Linija Saraorci Smederevo

2 9.30 10.29 2 8.40 9.35

3 12.00 12.59 3 11.40 12.35

4 14.15 15.14 4 13.20 14.15

5 16.30 17.29 5 17.50 18.45

KM 0.00 29.5 0.00 29.5

LINIJA Stara elezara Smederevo Lipe Petrijevo LINIJA Smederevo Vodanj Linija Vodanj Smederevo

1 4.50

2 5.47

KM 0.00

KM

KM

4.50 5.15 5.20 12.00 5.05 1 12.00 12.20 1 12.20 12.40 2 12.15 12.35 2 12.35 12.55 3 13.00 13.20 3 13.20 13.40 4 18.00 18.20 4 18.20 18.40

6.10 6.25 KM 0.00 9.30 0.00 9.30

0.00 7.00

5.35 5.20

6.45 6.30

7.00 0.00

83

LINIJA Smederevo Malo Oraje Ravni Gaj Linija Ravni Gaj Malo Oraje Smederevo LINIJA Smederevo Landol Binovac Linija Binovac Landol Smederevo LINIJA Smederevo Landol Drugovac Badljevica Linija Badljevica Drugovac Landol Smederevo LINIJA Nova elezara Smederevo Udovice Seone Linija Seone Udovice Smederevo Nova elezara LINIJA Smederevo Seone Linija Seone Smederevo LINIJA Smederevo alinac Linija alinac Smederevo

1 5.30 6.05 6.10 1 5.00 5.05 5.38 1 5.55 6.17 1 6.20 6.40 1 6.10

2 6.35 7.10 7.15 2 6.10 6.15 6.48 2 9.00 9.22 2 9.25 9.45 2 10.00 10.44

3 8.30 9.05 9.10 3 7.15 7.20 7.53 3 12.30 12.52 3 13.05 13.25 3 10.50

4 10.30 11.05 11.10 4 9.10 9.15 9.48 4 15.40 16.02 4 16.03 16.23 4 12.30

5 12.30 13.05 13.10 5 11.20 11.25 11.58 5 18.15 18.37 5 18.40 19.00 5 13.30 14.14

6 14.40 15.15 15.20 6 13.10 13.15 13.48 KM 0.00 8.50

7 19.00 19.35 19.40 7 15.20 15.25 15.58 1 5.45 6.20 4.55 5.09 5.28

8 20.30 21.05 21.10 8 19.40 19.45 20.18 2 10.00 10.35 6.20 6.34 6.55

km 0.00 17.50 20.5

9 21.10 21.15 21.48 3 12.30 13.05 10.40 10.54 11.13

0.00 2.50 20.5 4 14.25 15.00 13.05 13.19 13.38 5 20.15 20.50 15.15 15.29 15.48 KM 0.00 8.00 14.00 0.00 6.00 14.00 11 7.15 7.38 8.12 11 18.10 12 21.05 13 20.10 20.44 21.05 3 KM 0.00 18.5 23.00 0.00 4.50 23.00 KM

0.00 8.50 6 14.30

7 15.45

8 17.15

9 19.15

10 20.15

7.00 1 4.45

2 5.50

11.40 3 7.00

13.20 4 8.05

5 10.45

15.20 6 11.50

16.35 7 13.20

18.05 8 14.15

20.05 9 15.20

21.05 10 16.35

5.35 1

6.40 2

7.50 3

8.55 4

11.27 5

12.40 6

14.10 7

14.57 8

16.10 9

17.25 KM 1

19.00 2

21.55

4.50 5.08 1 5.15 5.33

6.00 6.18 2 6.20 6.38

7.30 7.48 3 7.50 8.08

9.15 9.33 4 9.40 9.58

11.30 11.48 5 11.50 12.08

12.30 12.48 6 12.50 13.08

14.30 14.48 7 14.50 15.08

15.30 15.48 8 15.50 16.08

19.20 19.38 9

0.00 8.00

15.45 16.03 16.29 5.15

16.30 16.48 17.14

20.20 20.38 21.04

0.00 8.00 17.5 0.00

19.40 19.58

0.00 8.00 6.15 25.2

1 4.40 5.10 1 6.20 6.50 1 4.30 4.55 1 5.00 5.25

2 5.50 6.20 2 8.00 8.30 2 5.40 6.05 2 6.10 6.35

3 7.30 8.00 3 10.00 10.30 3 7.30 7.55 3 8.00 8.25

4 9.15 9.45 4 12.10 12.40 4 13.00 13.25 4 13.30 13.55

5 11.40 12.10 5 13.00 13.30 5 15.45 16.10 5 16.15 15.40

6 12.30 13.00 6 15.00 15.30 6 20.00 20.25 6 20.30 20.55

7 14.30 15.00 7 16.15 16.45 KM 0.00 2.90 0.00 2.90

8 15.45 16.15 8 17.15 17.45

9 19.40 20.10 9 20.10 20.40

KM 0.00 11.50 10 21.05 21.35 0.00 11.50

84

Tabela 30. Finansijki rezultati poslovanja PO Lasta Smederevo za period I-XII 2003.godine (u 000 din.)
ELEMENTI 1 UKUPAN PRIHOD POSLOVNI PRIHODI FINANSIJSKI PRIHODI NEPOSLOVNI I VANREDNI PRIHODI UKUPAN RASHOD POSLOVNI RASHODI RASHODI DIR.MATER.I.R. 1.Nabavna vrednost prodate robe 2.Trokovi mater. za izradu DRUGI POSLOVNI RASHODI 1.Trokovi ostalog materijala 2. Trokovi goriva i energije 3. Trokovi zarada 4. Trokovi proizvodnih usluga 5. Trokovi amortizacije 6. Nematerijalni trokovi 7. Trokovi poreza 8. Trokovi doprinosa FINANSIJSKI RASHODI NEPOSLOVNI IVANREDNI RASHODI BRUTO REZULTAT PREDUZEA 1.BRUTO DOBITAK 2.BRUTO GUBITAK DOBITAK I GUBITAK 1.DOBITAK 2.GUBITAK OSTVARENJE 1.131.12.2002. 2 234.253 227.611 2.004 4.638 284.119 261.925 48.454 2.307 46.147 213.471 4.905 57.013 72.172 23.248 32.679 7.305 1.559 14.590 13.369 8.825 OSTVARENJE 1.1-31.12.2003. 3 278.612 279.722 -4.064 2.954 263.153 259.300 41.001 14.150 26.851 218.299 4.097 58.244 86.779 14.109 26.135 8.130 5.303 15.502 935 2.918 20.458 4.999 15.459 49.866 0 IND. 4 119 123 64 93 99 85 613 58 102 84 102 84 61 80 111 340 106 7 33 % U. U UK.PRIHODU 5 100,4 -1.5 1,1 94,5 93,1 14,7 5,1 9,6 78,4 1,5 20,9 1,5 5,1 9,4 2,9 1,9 5,6 0,3 1,0

49.866

10

1,8

85

Tabela 31. Rashodi po kontima u PO Lasta Smederevo za 2003. godinu

KONTO 501000 501100 501 511000 511280 511290 511400 511500 511 512100 512300 512310 512 513000 513100 513120 513130 513 520000 522000 523000 529602 529604 529700 520 531000 531600 531 532100 532200 532 533800 533801 533 535000 539100 539110 539150 539180 539190 539.200 539210 539300 539500 539510 539700 539900 539

NAZIV NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE U TRANZITU NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE (TRGOVINA) UKUPNO UTROEN MATERIJAL ZA PROIZVODNJU UTROAK KARATA.OBRAZ. I OSTALI MATERIJAL UTROAK NAMIRNICA UTROENI DELOVI ZA POPRAVKU Otpis sitnog inventara UKUPNO Otpis auto-guma UTROAK KANCELARIJSKOG MATERIJALA UTROAK OSTALOG MATERIJALA UKUPNO Utroena elektrina energija Utroeno dizel gorivo Utroen ogrev- mazut,ugalj Utroeno mazivo ostali derivati UKUPNO TROKOVI NETO ZARADA ZAPOSLENIH TROKOVI POREZA NA ZARADE I NAKNADA ZARADA TROKOVIDOPR.NA ZARADE I NAKNADA ZARADA OSTALI LINI RASHODI/NAGRADE ZA STALN./ LINA PRIMANJA L.UPR.I NAZD.ODOBR. NAKNADA IZD.ZA NEP.ZAJ.POT.ZA HUM.POTR. UKUPNO TROKOVI TRONSPORTNIH USLUGA TROKOVI PTT USLUGA UKUPNO TROKOVI USLUGA NA INVESTICIONOM ODRAVANJU TROKOVI USLUGA ODRAVANJA PROGRAMA I DR. UKUPNO ZAKUPNINA POSLOVNOG PROSTORA TROKOVI PRENOTA U INOSTRANSTVU UKUPNO TROKOVI REKLAME I PROPAGANDE TROKOVI ZA USLUGE U PROMETU/PROVIZIJA/ TROKOVI ZA USLUGE KULTURNE DELATNOSTI TROKOVI KOMUNALNIH USLUGA JTS TROKOVI OSTALIH USLUGA TROKOVI TEHNIKOG PREGLEDA NAKNADA ZA KORIENJE PERONA Troak komunalnih usluga dimnjaar ,voda ,smee Trokovi usluge zatite na radu Naknada za registraciju vozila Drumarina- korienje auto- puta TROKOVI UGOVORENIH ARANMANA/TURIST BIRO/ NAKNADA ZA AUTORSKA DELA UKUPNO

IZNOS 2.723,00 3.549.310,45 3.552.046,45 36.122,76 430.889,51 2.443.883,30 22.640.491,74 1.299.756,36 26.851.143,67 3.623.112,49 455.012,43 19.412,04 4.097.536,96 1.313.138,41 51.198.476,64 1.068.635,81 4.633.854,68 58.244.105,54 59.391.498,43 11.983.597,54 14.323.657,68 724.722,96 51.396,25 354.385,49 86.779.258,35 80.254,00 1.069.839,86 1.150.093,86 8.198.335,43 74.775,84 8.273.111,27 76.612,00 363.599,09 440.211,09 214.241,53 236.125,62 41.505,00 5.546,21 839.109,20 338.448,25 1.067.682,40 620.306,30 346.058,21 233.413,65 284.781,00 8.500,00 10.000,00 4.031.475,84

86

540000 540100 540 550000 550001 550300 550400 550500 550 551000 551100 551320 551520 551 552000 553000 553010 553020 553 554000 556060 556070 556100 556200 556201 556 557040 557104 557105 557108 557200 557201 557202 557 559000 559800 559900 559 561000 574000 575000 576400 579000 579900 579

AMORTIZACIJA PO ZAKONOM PROPISANIM STOPAMA REVOLORIZACIJA AMORTIZACIJE UKUPNO NAK.TR.ZA SLU.PUTOV.-DNEV.TRO;NO.I PUT NAK.TR.ZA SLU.PUT.U INOS.DNEV.TR.NO.I PUT. NAK.TR.PREVOZA U JAV.SAOB.DO VISINE PREV.K NAKN.ZA PRIVR.I POV.POSL.(OM.ZADR.) NAKNADA TROKOVA ISHRANE ZAPOSLENIH U TRANS. UKUPNO TROKOVI USLUGA U VEZI SA STRU.USAVRAVANJEM OSTALE NEPROIZVEDNE USLUGE TROKOVI STRUNOG OBRAZOVANJA/ASOPISI/ TROKOVI ZDRAVSTVENIH USLUGA UKUPNO TROKOV REPREZENTACIJE Deo dohotka za premije osiguranja za osnovna sredstva Deo dohotka za osiguranje putnika PREMIJA ZA OBAVEZNO OSIGURANJE RADNIKA UKUPNO TROKOV PLATNOG PROMETA I BANKARSKE USLUGE NAKNADA ZA KORIENJE GRADSKOG ZEMLJITA NAKNADA ZA KORIENJE VODE POREZ NA IMOVINU OSTALI POREZI OST.POREZI PREN.I ISHRANE UKUPNO DOPRINOS ZA PENZ.INV.OSIG.-BENEFICIRANI DOPRINOS PRIVREDNOG KOMORI JUG. DOPRINOS PRIVREDNOG KOMORI SRBIJE DOPRINOS PRIVREDNOG KOMORI /REGIONALNI/ DOPRINOS ZA PENZIJSKO-INVALIDSKO OSIGURANJE DOPRINOS ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE DOPRINOS ZA OSIGURANJE OD NEZAPOSLENOSTI UKUPNO IZDACI ZA SPONZORSTVO U NOVCU I PROIZV. OSTALI NEMATERIJALNI TROKOVI-FOTOKOPIRANJE TAKSE/ADMINISTRATIVNE,SUDSKE I DRUGE/ UKUPNO RASHODI KAMATA PO KREDIT.I DR.FINANS.PL Naknadno utvrivanje tro.posl.iz.ranijih godina MANJKOVI OTPIS POTRAIVANJE OD KUPACA U ZEMLJI KAZNE,PENALI I NAKNADE TETE Otpis ispr.vred.zastarelih zaliha UKUPNO SVEGA INTERNI RASHOD (501) UKUPAN RASHOD

25.271.105,30 863.759,16 26.134.864,46 5.600,00 16.278,00 54.120,02 1.105270,94 525.580,17 1.706.849,13 89.800,00 70.840,38 165.018,25 168.459,23 494.117,86 297.847,06 3.549.547,55 424.129,12 137.988,97 4.111.665,64 1.067.549,20 1.358.862,22 458.877,20 95.238,78 3.365.810,44 23.961,09 5.302.749,73 823.937,07 41.049,93 136.428,70 164.346,27 8.770.579,78 5.094.357,35 470.889,32 15.501.588,42 82.200,00 2.340,00 367.421,36 541.961,36 935.147,98 2.264.715,58 232.242,51 238.334,52 181.780,13 786.38 182.566,51 252.555.424,52 10.598.000,00 263.153.424,52

87

Tabela 32. Prihod POLasta Smedervo po kontima za 2003. godinu

601000 601504 601 611000 611002 611010 611020 611030 611040 611050 611060 611070 611080 611090 611100 611140 611200 611500 611506 611 612000 640000 640001 640003 640004 640 650000 650010 650 661000 669000 672000 673000 674000 675000 679000 679100 679 PRIHOD OD PRODAJE ROBE U TRANZITU PRIHOD OD PRODAJE NA MALO/PRODAV.U SMEDEREV. UKUPNO PRIHOD OD LINI.SAOB.OD PRODA.KARATA(MESENE) PRIHOD OD MES.KARATA(FAK.REALIZACIJA) PRIHOD OD PRODAJE USLUGA U VANL.SAOBRAAJU Prihod od prevoza prtljaga Prihod od garderobe PRIHOD OD STANINIH USLUGA Prihod od peronizacije PRIHOD OD USLUGA TRE.LICIMA Prih.od usl.koje ter.OZ PRIH.OD PROD.KARATA U ME.PREV.(FAK.REAL.) PRIHOD OD PROD.KARATA U MEUGRADSKOM PR. Prihod od izleta i ekskurzija i godinjih odmora Prih.od prodaje karata za tre.lica/provizija/ PRIHOD OD HRANE I OSTALO PRIHOD OD RESTORANA PRIHOD OD RESTORANA SOPOT UKUPNO Prihodi ostvareni na stranom tristu PRIHOD OD POVLASCENE VOZNJE /REGRES/ PRIHOD OD DONATORSTVA PRIHODI OD DOTACIJA(PO) PRIHOD OD TRITA RADA UKUPNO Prihodi od kirije i zakupnine PRIHODI OD ZAKUPNINA ZA OSTALA SREDSTVA UKUPNO PRIHODI OD KAMATA PRIOD OD OTPISA OBAVEZA Prih.ostvareni prodajom mat.sit.inc.ambal.otpada. PRIHODI IZ RANIJIH GODINA VIKOVI PRIHODI PO OSNOVU OTPISANOG POTRAIVANJA PRIHODI PDD NAPLAENIH PENALA I SLINO OSTALI VANREDNI PRIHODI UKUPNO SVEGA INTERNI PRIHOD (611) UKUPAN PRIHOD 2.736,00 2.558.213,55 2.560.949,55 97.406.824,37 149.734.687,95 13.537.122,65 1.050,00 30,00 69.284,40 1.301.122,90 40.121,94 1.106.515,58 6.154.902,00 2.903.591,97 25.285,00 963.937,08 3.844.212,08 108.530,00 2.082.430,11 273.421.894,09 264.839,00 31.386,75 22.032,96 22.000,00 22.000,00 97.419,71 470.705,00 45.934,02 516.639,02 142.031,59 -4.206.258,00 122.064,00 2.305.403,10 222.761,95 32.241,69 103.254,21 169.213,93 272.468,14 275.752.453,84 2.860.000,00 278.612.453,84

88

LITERATURA: Topenarevi Lj. (1987), Organizacija i tehnologija drumskog transporta Graevinska knjiga , Beograd Hadi D. (2000), Analiza rada i razvojni program POLasta Beograd - Meugradski saobraaj, Diplomski rad, Saobraajni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd.

89