Studija Biomasa 2003

ENERGETSKI POTENCIJAL I
KARAKTERISTIKE OSTATAKA BIOMASE

I
TEHNOLOGIJE ZA NJENU PRIPREMU I
ENERGETSKO ISKORIENJE
U SRBIJI

Studija je uraena u okviru projekta ev. broj NP EE611-113A
finansiranog od strane Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije.

Rukovodilac studije:
Dr Mladen Ili, Institut Vina, Laboratorija za termotehniku i energetiku, Beograd

U izradi Studije su uestvovali:
Prof. dr Simeon Oka, Institut Vina, Laboratorija za termotehniku i energetiku
Dr Borislav Grubor, Institut Vina, Laboratorija za termotehniku i energetiku
Dr Dragoljub Daki, Institut Vina, Laboratorija za termotehniku i energetiku
Dr Mladen Ili, Institut Vina, Laboratorija za termotehniku i energetiku
Prof. dr Milo Tei, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Prof. dr Milan Martinov, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Prof. dr Miladin Brki, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Prof. dr Dragan Novakovi, Poljoprivredni fakultet, Zemun
Prof. dr Milan evi, Poljoprivredni fakultet, Zemun
Prof. dr Franc Kosi, Poljoprivredni fakultet, Zemun
Prof. dr Duan Radivojevi, Poljoprivredni fakultet, Zemun
Prof. dr Milan Radovanovi, Mainski fakultet, Beograd
Prof. dr Gradimir Danon, umarski fakultet, Beograd
Prof. dr Vojislav Baji, umarski fakultet, Beograd
Prof. dr Vasilije Isajev, umarski fakultet, Beograd
Prof. dr Duan Skaki, umarski fakultet, Beograd
Mr Slobodan Baji, JP "Srbija ume"
Slobodan Oreanin, JP "Srbija ume"
Dr Savo Ronevi, Institut za topolarstvo, Novi Sad

Beograd 2003.

SADRAJ

PREDGOVOR
UVOD
1. OSTACI POLJOPRIVREDNE BIOMASE ...........................................................................
1.1 Ostaci biomase u ratarstvu ......................................................................................
Prof. Dragan Novakovi, Prof. Milan evi
1.2 Ostaci biomase u voarstvu i vinogradarstvu .........................................................
Prof. Dragan Novakovi, Prof. Milan evi
1.3 Ostaci biomase u stoarstvu - teni stajnjak ............................................................
Prof. Duan Radivojevi
2. OSTACI BIOMASE U UMARSTVU, PRERADI DRVETA
I MOGUNOST GAJENJA "ENERGETSKIH UMA" ..................................................
Prof. Gradimir Danon, Prof. Vojislav Baji, Prof. Vasilije Isajev,
Mr Slobodan Baji, Slobodan Oreanin, Dr Savo Ronevi
2.1 Proizvodni potencijal uma i industrije prerade drveta u Srbiji ..............................
2.2 Drvni ostaci u umarstvu i industriji prerade drveta ...............................................
2.3 Energetski potencijal drvnih ostataka .....................................................................
2.4 Mogunost uzgajanja plantaa drvea i bunja za energetske potrebe ...................
2.5 Zakljuak ..................................................................................................................
3. PRIKUPLJANJE, TRANSPORT I SKLADITENJE OSTATAKA BIOMASE ...................
3.1 Postupci spremanja etvenih ostataka ...................................................................
Prof. Milan Martinov, Prof. Miladin Brki, Prof. Dragan Novakovi
3.2 Tehno-ekonomska analiza pripreme umske biomase ............................................
Prof. Milo Tei
3.3 Tehno-ekonomska analiza spremanja poljoprivredne biomase ..............................
Prof. Milo Tei, Prof. Miladin Brki, Prof. Milan Martinov
3.4 Ukupni trokovi biomase kao goriva .......................................................................
Prof. Milo Tei
4. TEHNOLOGIJE KONVERZIJE BIOMASE ..........................................................................
Uvod o tehnologijama konverzije biomase ...............................................................
Dr Mladen Ili
4.1 Tehnologije sagorevanja biomase ............................................................................
Dr Borislav Grubor, Prof. Simeon Oka, Dr. Mladen Ili
4.2 Tehnologije gasifikacije biomase ..............................................................................
Dr Mladen Ili, Dr Dragoljub Daki
4.3 Tehnologije proizvodnje tenih goriva ......................................................................
Prof. Milan Radovanovi
4.4 Tehnologija proizvodnje biogasa anaerobnom fermentacijom tenog stajnjaka .......
Prof. Franc Kosi

1
1

6

11

25

27
37
42
51
55
57
57

78

87

100

109
109

113

123

134

147

5. TEHNO-EKONOMSKA ANALIZA I EKOLOKI UTICAJ
PROIZVODNJE ENERGIJE IZ BIOMASE ......................................................................
Dr Mladen Ili, Prof. Milo Tei, Prof. Simeon Oka
5.1 Cena postrojenja .....................................................................................................
5.2 Cena proizvedene energije iz biomase ....................................................................
5.3 Energetski i ekoloki bilans ....................................................................................
5.4 Kriterijumi za vrednovanje korienja biomase ......................................................
6. ZAKLJUAK ........................................................................................................................
Dr Mladen Ili, Prof. Simeon Oka, Prof. Milo Tei

166

166
172
173
175
177

PREDGOVOR
Biomasa se moe smatrati za strategijski potencijal, ne samo zbog toga to je obnovljiv izvor
energije, ve i zbog toga to je iroko rasprostranjena i sveprisutna i moe da obezbedi proizvode od
ivotnog znaaja za sektore privrede koji znaajno zavise od uvoza (gorivo za saobraaj, elektrinu
energiju, hemijske proizvode, itd.). Pored toga, doprinosi zatiti okoline i socijalno-ekonomskom
razvoju (posebno u seoskim podrujima), stvaranjem uslova za novu proizvodnju i odravanjem
prirodnog izgleda okoline, koji moe biti izmenjen naputanjem, umskim poarima, erozijom
zemljita i dr. Korienjem zemljita za gajenje jeftinih biljnih vrsta, koje imaju sposobnost da brzo
rastu na naputenoj ili nekvalitetnoj zemlji, moe se nai reenje ze neke od navedenih problema.
Svetska kretanja u oblasti korienja obnovljivih izvora energije pokazuju da se sve razvijene
zemlje ubrzano orijentiu na intenzivno korienje svih raspoloivih obnovljivih izvora energije.
Evropska zajednica izmenila je u ovoj oblasti svoje planove, propisujui da do 2010. godine udeo
biomase u proizvodnji komercijalne energije poraste od planiranih 6% na 12%. Mnoge zemlje Evrope
ve danas imaju oko 20% komercijalne energije proizvedene iz biomase (Austrija, vedska, Finska).
Dodatan razlog i impuls za korienje biomase potie od sve stroijih uslova koje namee zatita
okoline.
Gledajui dugorono, iscrpivost svetskih energetskih potencijala svih vrsta, i ak mnogo ranije
iscrpivost i onako malih energetskih potencijala Srbije, ukazuje da se energetika Srbije mora
orijentisati na sve vee korienje obnovljivih izvora energije biomase, hidropotencijala i drugih.
Ovakva orijentacija namee i primenu novih, efikasnijih i ekoloki prihvatljivih energetskih
tehnologija, to e doprineti i tehnolokom unapreenju mainogradnje, poveavajui njenu
konkurentnost na domaem i stranom tritu.
Imajui navedene razloge u vidu, korienje biomase u Srbiji ima znaaj ne samo za trenutno
reavanje problema manjka energije, ve ima strateki znaaj neminovnog iscrpljivanja fosilnih goriva
i rastueg problema globalnog zagrevanja zbog emisije ugljen-dioksida.
Podaci dobijeni u Studiji predstavlajaju takoe podloge za izradu strategijskog koncepta
korienja biomase, pre svega otpadne biomase, to bi bila dalja razrada Strategije razvoja energetike
Srbije do 2010. godine i vaan doprinos izradi strategije ouvanja okoline.
Ne treba zanemariti znaaj razmatranja potencijala obnovljivih izvora energije u celini, i
posebno u sluaju Srbije, razmatranja uloge biomase (otpadne i specijalno gajene za proizvodnju
energije) i za proces prilagodjavanja i pripreme za ukljuivanje Srbije u Evropsku zajednicu.
U procesu pripreme za prikljuenje Evropskoj zajednici i harmonizacije zakonodavstva i
privredne strukture i implementacije Direktiva Evropske zajednice u razliitim oblastima, pored
direktiva u oblasti energetike i zatite okoline, jedan od najteih problema je usaglaavanje u oblasti
poljoprivrede i implementacija tzv. Zajednike agrarne politike, tj. integracija agrarnog sektora u
postojeu strukturu finansijske podrke Evropske zajednice u oblasti poljoprivrede.
Promena strukture poljoprivrednog sektora zemlje, koja konkurie za Evropsku zajednicu,
podrazumeva i usklaivanje agrarne politike sa lokalnim i optim interesima. Studija daje osnovne
podatke i da se otvori pitanje perspektive poljoprivrede na novom tritu proizvodnje energenata, kao
zamena za mogue smanjenje proizvodnje hrane. U perspektivi treba oekivati otvaranje evropskog
trita biomase za proizvodnju alternativnih goriva i energije.
U poslednjih desetak godina, a naroito posle potpisivanja Protokola u japanskom gradu
Kjoto, 11. decembra 1997. godine, povean je interes za korienje obnovljivih izvora energije, a time
i biomase. Protokol iz Kjota je usvojen sa ciljem zajednikog doprinosa razvijenih i nerazvijenih
zemalja u spreavanju globalnog zagrevanja, odnosno sa ciljem smanjenja emisije preteno ugljen-
dioksida, ali i drugih gasova koji dovode do efekta takozvane "staklene bate". Jedan od efikasnih
naina smanjenja emisije ugljen-dioksida je korienje obnovljivih izvora energije, hidroenergije,
energije sunca, vetra, a takoe i biomase. Iako se korienjem biomase, na primer njenim
sagorevanjem, oslobaa skoro ista koliina ugljen-dioksida kao i sagorevanjem uglja, biomasa ipak
predstavlja gorivo koje ne doprinosi poveanju emisije ugljen-dioksida u atmosferu. Razlog je u tome

to biomasa tokom svog veka utroi, odnosno vezuje ugljen-dioksid iz vazduha, pa ga tokom
sagorevanja samo vraa atmosferi.
Trenutno Srbija nije potpisnik Protokola iz Kjota, meutim, u procesu ukljuenja Srbije u
Evropsku zajednicu i druge meunarodne organizacije, postavie se i pitanje potpisivanja Protokola iz
Kjota. Stoga je realno oekivati u bliskoj budunosti da e Srbija imati razne obaveze po pitanju
zatite ivotne sredine, to e voditi ka poveanom korienju obnovljivih izvora energije.
Veina zemalja u razvoju, koje oekuju prijem u Evropsku zajednicu, prihvatile su obaveze o
smanjivanju emisije ugljen-dioksida. Ove obaveze oekuju i Srbiju u narednom periodu bez obzira na
nepravednu raspodelu obaveza smanjivanja emisije ugljen-dioksida na razvijene i nerazvijene zemlje.
Pored toga, Srbija spada u zemlje siromane fosilnim izvorima energije. Iz tog razloga je
neophodno proceniti energetski potencijal obnovljivih izvora energije. Srbija je dobrim delom
poljoprivredna zemlja, a uz to u pojedinim regionima je bogata umom, tako da se moe sa sigurnou
tvrditi da energetski potencijal biomase ne moe biti zanemaren. ta vie, posle hidro-potencijala,
ostaci biomase predstavljaju najvei energetski potencijal od obnovljivih izvora energije.
U Strategiji razvoja energetike Srbije, koja je uradjena u okviru Strategije privrednog razvoja
Srbije do 2010. godine, orijentacijom na korienje domaih energetskih resursa u distribuiranoj
proizvodnji energije predvia se poveanje korienja obnovljivih izvora energije (bez hidro energije)
od 1.5% danas na 4.5% u 2010. godini, i smanjenje specifine potronje energije za 20% do 2010.
godine. U realizaciji ovih ciljeva znaajno mesto pripada korienju biomase uz primenu savremenih
efikasnih tehnologija konverzije biomase, bilo u energiju ili u alternativna goriva.
Na izradi ove studije uestvovale su sve najznaajnije nauno-istraivake institucije sa
svojim istraivaima, koji su se u poslednje vreme bavili biomasom kao energentom. Studija obrauje
razliite aspekte korienja biomase kao energenta: koliine ostataka biomase u umarstvu,
poljoprivredi, i prateim industrijama, daje pregled tehnologija ubiranja poljoprivredne biomase, zatim
daje pregled pojedinih tehnologija konverzije biomase u razne vidove energije, analizira
tehnoekonomske aspekte korienja biomase, potencijalni uticaj korienja biomase na energetski
bilans i budet Srbije, i konano uticaj na ekologiju. I pored elje rukovodioca studije da studija
obuhvati analizu mogunosti iskorienja pepela biomase za obogaivanje zemljita, ime bi se
zaokruio ciklus korienja biomase, ova tema se ipak nije nala u studiji.

UVOD

U Srbiji postoje mnogi primeri korienja biomase u energetske svrhe. To su uglavnom mala
postrojenja na lokacijama gde se neposredno javljaju ostaci biomase. Mnoga od tih postrojenja su
izgraena krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina. Razlog za gradnju ovih postrojenja bila
je energetska kriza sa tenim gorivima, pa su se na mnogim mestima kotlovi i loita na tena goriva
zamenjivala novim na biomasu ili ugalj. Neka od tih postrojenja vie ne rade, a zamenila su ih
postrojenja na gas ili na teno gorivo. A za mnoga od postrojenja koja rade, s obzirom na njihovu
starost obino preko 20 godina, moe se rei da rade neefikasno.
Pored mogunosti korienja biomase u pomenutim postrojenjima pretpostavlja se da u Srbiji
postoje jo mnoge lokacije na kojima se nalaze znaajne koliine ostataka biomase koje se ne koriste.
Jedan od bitnih uslova, a moda i kljuni uslov za poveano korienje biomase kao
energenta, je ekonomska opravdanost, odnosno ekonomska isplativost korienja biomase. Iz tog
razloga je znaajan deo ove studije posveen tehno-ekonomskoj analizi pojedinih tehnologija pripreme
i konverzije biomase, a takoe i ceni biomase kao goriva i ceni energije dobijene iz biomase.
Uslovi za ekonomsku opravdanost korienja biomase kao izvora energije stvaraju se ne samo
usavravanjem tehnologija pripreme i konverzije biomase, ve i odgovarajuom energetskom
politikom.
Studija bi trebalo da doprinese realnom sagledavanju energetskog potencijala biomase u
Srbiji, kako bi se mogao proceniti njen znaaj za energetski bilans Srbije, a na osnovu toga sugerisati
pravce energetske i nauno-istraivake politike.
Studija obrauje posebno energetski potencijal umske biomase, drvne industrije, ostatke
ratarskih kultura, ostatke u voarstvu i vinogradarstvu, i takoe teni stajnjak, to jest teni ostatak pri
uzgajanju ivotinja. Ovaj poslednji, moda nee u velikoj meri uticati na energetski bilans, ali znaaj
iskorienja tenog stajnjaka sastoji se pored energetskog dela i u neutralisanju njegove ekoloke
tetnosti. Kao jo nedefinisani potencijal, u studiji je data i analiza mogunosti uzgajanja brzorastuih
drva iskljuivo za energetske potrebe.

strana 1
1. OSTACI POLJOPRIVREDNE BIOMASE

Ostaci biomase, kao potencijalni energetski izvor, prvo su podeljeni na one koji nastaju u
umarstvu i na one koji nastaju u poljoprivredi. Ostaci biomase koji nastaju u poljoprivredi podeljeni
su prema granama poljoprivrede na: ostatke u ratarstvu, voarstvu sa vinogradrstvom i stoarstvu. to
se tie ostataka u stoarstvu, oni se odnose na teni stajnjak, odnosno na izmet ivotinja. Iako je ovaj
ostatak direktno ivotinjskog porekla, s obzirom da se sastoji od organske materije koja je u osnovi
biljnog porekla, ovaj ostatak se tretira kao biomasa.
Otpadna biomasa koja se javlja u drvnoj industriji je posebno procenjena, dok otpadna
biomasa iz industrije koja pripada poljoprivredi nije posebno analizirana, smatrajui da je ipak najvei
deo potencijalno iskoristive biomase sadran u ostacima biomase, koji se javljaju pri primarnom
procesiranju poljoprivrednih proizvoda.

1.1 Ostaci biomase u ratarstvu
Prof. dr Dragan Novakovi, Prof. dr Milan evi - Poljoprivredni fakultet, Zemun

Osnovna proizvodnja ratarskih kultura povlai za sobom istu ili ak i tri puta veu koliinsku
produkciju biljnih ostataka. U nekim rejonima sporedne sirovine su zauzele svoje funkcionalno mesto
u nastavku procesa proizvodnje, a negde predstavljaju sirovinski balast. Tako na primer, proizvodnja
penice, ukoliko ne postoji stoarska proizvodnja ima sirovinski materijal koji optereuje primarnu
proizvodnju, pa se slama kao trenutno reenje spaljuje i zaorava. Ovo reenje je nedopustivo jer se
unitava fauna na proizvodnoj parceli, a sva koriena mehanizacija se izlae velikoj opasnosti u
daljem radu. Takoe, dolazi do zagaivanja eko sistema.
Da bi se sagledao znaaj biljnih ostataka kao goriva, potrebno je sagledati postojeu situaciju
u poljoprivrednoj proizvodnji, ukazati na potencijalne rezerve, na zastupljenost ratarskih kultura od
kojih se oekuje da se koriste kao gorivo, egzaktno odredi nain korienja biljnih ostataka na
drutvenom i individualnom sektoru i ukae na naine za popravku postojeeg stanja korienja biljnih
ostataka.
U strunoj i naunoj javnosti kod nas egzistiraju veoma razliiti, nekada nedovoljno osnovani
i kontradiktorni stavovi o celishodnosti i racionalnosti razvoja savremenih tehnolokih postupaka za
prikupljanje biljnih ostataka strnih kultura, kukuruza i uljarica. Put za prevazilaenje pluralistikih
stavova je analiza raspoloivih resursa po rejonima i regionima s obzirom na tehnoloki nivo
proizvodnje, tradiciju i naviku prikupljanja sporednih produkata biljne proizvodnje.
Veliki znaaj za razvoj tehnologije korienja biljnih ostataka ima geografski razmetaj
gajenja pojedinih kultura. Radi se o klimatskim i biolokim faktorima koji uslovljavaju prirodne
karakteristike koje ograniavaju razvoj pojedinih biljaka. U pitanju su: geografska (nadmorska visina,
nagib zemljita, ekspozicija), klimatska i pedoloko-geoloka obeleja.
Neophodnost analize korienja biljnih ostataka po rejonima proizilazi iz neophodnosti
razgranienja i karakteristika prostora sa stanovita funkcije okruenja i ogranienja na izbor naina
korienja biljnih ostataka. Uzimanjem rejona u obzir, omoguen je metod prostorne analize i
prostornog predvianja razvoja tehnologije poljoprivredne proizvodnje. Dananja iskustva u
rejonizaciji poljoprivrede zasnivaju se prvenstveno na odreivanju homogenih poljoprivrednih
rejona, a na osnovu karakteristika prirodnih uslova i naina korienja zemljita. Po ovom osnovu
teritorija Srbije je podeljena na sledee rejone:
- ravniarski (itorodni),
- brdski (voarsko-vinogradarski-stoarski) i
- planinski (panjako-stoarski)

Prikazani poljoprivredni rejoni mogu posluiti kao osnova za orijentaciju intenziteta
proizvodnje i tehnolokog razvoja u celini. Najvei broj ratarskih useva je rasporeen po itavoj
teritoriji Srbije pri emu pojedine grupe useva znatno bolje uspevaju na pojedinim teritorijama.
Penica uspeva u svim delovima Srbije. Posebno se izdvajaju: Vojvodina, umadija, Kosovo i
strana 2
Metohija. Kukuruz, kao i penica, takoe uspeva u skoro svim krajevima Srbije pri emu se izdvajaju:
Vojvodina i dolina reke Morave.
Na osnovu povrina, prosenih prinosa i odnosa zrno : biljni ostaci, mogu se dobiti ukupne
koliine biljnih ostataka.
Osnovni aspekti za procenu sadanjeg naina korienja biljnih ostataka ratarskih kultura su:
- spaljivanje i zaoravanje
- prostirka i ishrana za stoku
- korienje kao vrsto gorivo.

planinski
brdski
ravni~arski

strana 3

Slika 1.1. Karta rejona sa prosenim prinosom glavnih ratarskih kultura po 1 ha,
a prema obraunu na 100 ha obradive povrine (Markovi, P., Babovi, J., 1998.)

strana 4
Opti aspekti procene su:
- mogui obim valorizacije,
- zainteresovanost korisnika,
- razvijenost tehnologije,
- smanjenje energetske zavisnosti,
- tednja neobnovljivih izvora energije,
- zatita i ouvanje ivotne sredine,
- navike i tradicija korisnika.
Navedeni aspekti se ne mogu jednoznano definisati, pa je iz tog razloga primenjeno iskustveno-
intuitivno odluivanje o nekim kriterijumima kod predvianja pojedinih naina korienja biljnih
ostataka.

Tabela 1.1 Odnos zrno : biljni ostaci i proseni prinosi u Srbiji u 1998. god.
Prinos t/ha
Kultura Zrno : biljni ostaci
Preduzea i
zadruge
Individualna
gazdinstva
Penica 1 : 1 4,22 3,48
Jeam 1 : 0,8 2,28 1,76
Ra 1 : 1,1 2,86 2,46
Kukuruz 1 : 1,1 5,27 3,69
Suncokret 1 : 2,5 1,73 1,78
Soja 1 : 2 1,98 1,86
Uljana repica 1 : 3 1,43 2,19

Tabela 1.2 Povrine ratarskih kultura u Srbiji u 1998. god.
Centralna Srbija Vojvodina Kosovo i Metohija
Kultura Preduzea
i zadruge
Individualna
gazdinstva
Preduzea
i zadruge
Individualna
gazdinstva
Preduzea
i zadruge
Individualna
gazdinstva
Penica 16.641 324.206 157.919 208.694 3.741 83.815
Ra 293 5.341 358 639 58 1.805
Jeam 4.847 45.802 37.100 29.368 4.553 8.474
Kukuruz 9.600 591.924 122.409 537.652 272 91.358
Suncokr. 6.101 9.047 67.862 75.100 1.353 951
Soja 3.191 3.890 51.159 24.351 - -
Ulj.repica 351 348 239 386 83 -

Tabela 1.3 Ukupne i mogue koliine biljnih ostataka ratarskih kultura za gorivo

Kultura

Povrina
Preduz. i
zadruge
Individ.
gazd.
Ukupna koliina
biljnih ostataka
t
Mogue koliine
biljnih ost. za gorivo
t
ha ha ha Pred.i zadr. Ind.gazd. Pred.i zadr. Ind.gazd.
Penica 796.699 178.321 618.378 752.514 2.151.955 420.000 946.000
Ra 8.553 709 7.844 1.293 11.044 700 3.700
Jeam 134.911 46.505 88.406 146.304 239.225 87.800 92.300
Kukuruz 1.357.579 132.281 1.225.298 697.120 4.521.350 387.300 753.600
Suncokret 160.414 75.316 85.098 325.742 378.685 163.000 75.700
Soja 82.591 54.350 28.241 215.226 105.056 108.000 21.900
Ulj.repica 1.407 673 734 2.886 4.821 1.400 250
U k u p n o 2.141.085 7.412.136 1.168.200 1.893.450
U K U P N O 9.553.221 3.061.650

strana 5
Ukupna koliina biljnih ostataka u ratarstvu iznosi 9.55 miliona tona pri emu je uee
preduzea i zadruga oko 22%, a individualnog sektora 78%. Koliina biljnih ostataka koja se moe
oekivati da se koristi kao gorivo iznosi 3.06 miliona tona pri emu se oekuje uee preduzea i
zadruga sa 38% i individualnog sektora sa 62%. Biljni ostaci strnih kultura (penica, ra, jeam)
uestvuju sa oko 50%, kukuruzovina sa oko 37%, a uljarice (suncokret, soja, uljana repica) oko 13%.
Godinji energetski potencijal pretpostavljene koliine ostataka biomase ratarskih kultura
iznosi oko 40 000 TJ.
Pretpostavljena mogua koliina biljnih ostataka za gorivo iznosi oko 32% od ukupne koliine
biljnih ostataka. U strukturi korienja bio mase (slame i kukuruzovine) uoljiv je veliki procenat
mase koja se koristi za ishranu stoke i prostirku ili se spaljuje i zaorava. U ovom delu lei mogunost
poveanja koliine bio mase kao goriva. Da li e do toga doi i u kojoj meri zavisi od velikog broja
faktora:
- mogunost korienja drugih goriva,
- navika korisnika,
- usavravanje tehniko - tehnolokih reenja za prikupljanje biljnih ostataka,
- mogunost nabavke i stimulacija krajnjih korisnika u vidu kreditiranja za nabavku
kompletnih linija maina za sreivanje bio mase,
- ukrupnjavanje poseda individualnih gazdinstava (ve danas je veliki broj individualnih
gazdinstava koji obrauju vie stotina hektara),
- gajenje stoke bez prostirke (teno izubravanje),
- da slama i kukuruzovina dobiju trinu vrednost itd.
Sa druge strane, agrarna politika ide ka smanjenju povrina pod penicom na raun drugih kultura
(povre i industrijsko bilje). Ovaj element moe znaajno da utie na predviene koliine biomase,
kako u ukupnom iznosu tako i u delu koji se predvia za gorivo.
Uee Kosova i Metohije u ukupno posmatranim povrinama pod ratarskim kulturama je 7,7%.

LITERATURA
1. Brki, M.: Biomasa kao hrana, sirovina i energija budunosti, Savremena poljoprivredna
tehnika, 3 (1982), 8,111-116, N. Sad
2. Brki, M., Jani, T.: Prikupljanje i briketiranje biomase u poljoprivredi, Zbornik radova Znaaj
i perspektiva briketiranja biomase, Ekoloki pokret Vojvodine i umarski fakultet, Beograd,
Vrnjaka Banja, 1996, 15-24.
3. Markovi, P., Babovi, J., Srbija na pragu novog veka - pogledi na budui razvoj poljoprivrede i
sela, Ministartsvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Beograd, 1998.
4. Mii, J., Novakovi, D.: Biosirovine na podruju SR Srbije, Studija Instituta za poljoprivrednu
tehniku, Poljoprivredni fakultet, Beograd, 1986.
5. Mii, J, Novakovi, D.: Razvoj tehnologije i opreme za efikasno sagorevanje niskovrednih
vrstih goriva, Studija Instituta za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivredni fakultet, Beograd,
1989.
6. Mii, J., evi, M., Ruii, L.: Alternativna goriva i njihov znaaj, Zbornik XIV, simpozijum
JDPT, Bled, 1989.
7. Nini, N., Oka, S., Nikoli, S., Nikoli, M., Mii, J.: Energetski potencijal biljnih ostataka u
Srbiji, Monografija, Jugoslovensko drutvo termiara, Beograd,1994.
8. Statistiki bilteni Saveznog zavoda za statistiku SR Jugoslavije.

strana 6
1.2 Ostaci biomase u voarstvu i vinogradarstvu
Prof. dr Dragan Novakovi, Prof. dr Milan evi - Poljoprivredni fakultet, Zemun

Jedna od najznaajnijih agrotehnikih mera koja se obavezno sprovodi u zasadima vinove
loze, je rezidba. Izvoenje ove mere (na zrelo i zeleno) zahteva angaovanje ljudske radne snage to
znatno poskupljuje proizvodnju groa. Produkti obavljene rezidbe (odstranjeni lastari) zahtevaju
dodatno angaovanje, a predstavljaju u izvesnom smislu i tekou oko njihovog eliminisanja sa
parcele, kao i opasnost za ivotnu sredinu.
Problemi sa rezidbom odstranjenom lozom su utoliko vei ukoliko se radi o sortama srednje
do izraene bujnosti poput: Kaberne sovinjon, Kaberne frank i Merlo. Prema ispitivanjima brojnih
autora u razliitim ekolokim uslovima, godinje se kod ovih sorti po jednom okotu rezidbom
odstrani 1,2 - 1,8 kg zrele ili zelene mase. Preraunato na jedinicu povrine nakon obavljene rezidbe
na raspolaganju ostane 4-6 t/ha bio mase. Kod biljnih sorti (poput Italije, Afuz-alija i dr.) koliina
odstranjene loze rezidbom je vea 6-8 t/ha. Najee se vri sakupljanje i spaljivanje zrelih lastara
(posle rezidbe) ili zaoravanje zelenih lastara. Ree se vri mlevenje-sitnjenje lastara i njihovo
zaoravanje.
Podaci o koliinama granjevine iz voarstva i vinogradarstva su nedovoljno istraeni. Veliki je
broj faktora koji utiu na prirast drvne mase u toku vegetacije:
- bioloki (bujnost sorte, bujnost podloge, godina starosti, ...),
- ekoloki (fizike i hemijske osobine zemljita, temperatura, koliine i raspored padavina,
...),
- agrotehniki i pomotehniki (odravanje zemljita, ubrenje, navodnjavanje, intenzitet i
vreme rezidbe, zatita, ...),
- sistemski (oblik krune, kombinacija sorta-podloga, raspored i razmak sadnje broj stabala,
...) itd.
Potencijali posmatrani kroz povrine i broj stabala pojedinih vrsta voa i vinove loze su veliki.

strana 7

Slika 1.2. Karta rejona sa prosenim prinosom glavnih vonih vrsta po 1 ha,
a prema obraunu na 100 ha obradive povrine, (Markovi, P., Babovi, J., 1998.)
strana 8

Slika 1.3. Karta rejona sa prosenim prinosom vinove loze po 1 ha,
a prema obraunu na 100 ha obradive povrine, (Markovi, P., Babovi, J., 1998.)

Tabela 1.4. Ukupan broj stabala voaka u Srbiji u 1998. god.
Vrsta Ukupno Preduzea i zadruge Individualna
gazdinstva
Jabuka 17.573.000 5.915.000 11.657.000
Kruka 7.082.000 2.124.000 5.157.000
ljiva 50.630.000 343.000 50.288.000
Trenja 2.339.000 14.000 2.325.000
Vinja 9.948.000 2.335.000 7.613.000
Kajsija 1.903.000 174.000 1.728.000
Breskva 4.449.000 1.042.000 3.408.000
UKUPNO 93.924.000 11.951.000 82.176.000

Tabela 1.5. Broj stabala voaka u Srbiji u 1998. god.
Kultura Preduzea i
zadruge
Individualna
gazdinstva
Preduzea i
zadruge
Individualna
gazdinstva
Preduzea i
zadruge
Individualna
gazdinstva
Jabuka 2.541.910 8.484.963 3.270.008 2.088.572 46.273 738.822
Kruka 716.793 4.027.822 1.402.634 540.824 3.830 406.116
ljiva 238.001 44.684.048 86.414 2.662.572 12.610 1.581.562
Trenja 6.494 1.780.183 6.993 316.448 690 113.091
Vinja 1.975.705 6.377.362 228.271 1.015.293 130.700 137.349
Kajsija 100.129 1.265.358 74.259 386.080 - 55.303
Breskva 360.651 2.560.699 505.190 685.406 - 48.404

strana 9
Tabela 1.6. Ukupne povrine pod vinogradima u Srbiji u 1998. god.
Vrsta Ukupno Preduzea i zadruge Individualna
gazdinstva
Vinogradi 77.392 10.060 67.332

Tabela 1.7. Povrine pod vinogradima u Srbiji u 1998. god.
Kultura Preduzea i
zadruge
Individualna
gazdinstva
Preduzea i
zadruge
Individualna
gazdinstva
Preduzea i
zadruge
Individualna
gazdinstva
Vinogradi 2.772 55.051 3.054 8.140 4.234 4.141

Prema istraivanjima Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ostvareni su sledei proseni prinosi
granjevine po stablu i hektaru za razliite vrste voa, a u zavisnosti od vrste, podloge, sorte, razmaka
sadnje (broja stabala po ha) i godine prirasta u 1999/2000. god.

Tabela 1.8. Koliina granjevine u 1999/2000. god. na kolskom dobru Radmilovac Poljoprivrednog
fakulteta u Beogradu
Vrsta Podloga Sorta
Starost
zasada
(god.)
Oblik krune
Razmak
sadnje
(m)
Broj
stab.
po ha
Prosek
(kg/stablu)
Ukupno
(kg/ha)
Samerset 4-5 Kotlasta 5 x 4 500 5,08 2540
Krestheven 4-5 Kotlasta 5 x 4 500 6,59 3295 Breskva
Vinogr.
breskva
Redheven 4-5 Kotlasta 5 x 4 500 9,88 4940
Stenli 6-7 Piramidalna 5 x 4 500 5,79 2895
ljiva Danarika
Poegaa 6-7 Piramidalna 5 x 4 500 9,56 4780
Ajdared 7-8 Vitko vreteno
3,8 x 1,2
3,8 x 1,4
2190
1880
1,19 2606
M9
Jonagold 7-8 Vitko vreteno
3,8 x 1,2
3,8 x 1,4
2190
1880
1,82 3422
Ajdared 7-8 Vitko vreteno
3,8 x 1,3
3,8 x 1,5
2025 1,28 2592
Jabuka
M26
Jonagold 7-8 Vitko vreteno
3,8 x 1,3
3,8 x 1,5
1755 2,12 3721

Rezultati merenja toplotne moi proizvoda sa 10-15% vlage, 2-3 meseca po ubiranju i prirodnog
suenja pod pokrivaem pokazuju da je toplotna mo granjevine:
- jabuke 17,4 MJ/kg,
- kruke 17,5 MJ/kg,
- breskve 17,7 MJ/kg,
- ljive 17,8 MJ/kg,
- vinove loze 18 MJ/kg.

Na osnovu podataka o broju stabala voaka i okotima vinove loze, prosenoj koliini
orezanih grana, i prosenoj toplotnoj moi, dobija se energetski potencijal od oko 12 000 TJ godinje.
Pored toga pri zameni stabala voaka i okota loze, izvaena stabla takoe predstavljaju
energetski potencijal. Ako se pretpostavi da se stabla voaka menjaju na 15 godina, a vinova loza na
20 godina, tada je proseni godinji energetski potencijal izvaenih stabala oko 13 000 TJ.

strana 10
LITERATURA
1. Brki, M.: Biomasa kao hrana, sirovina i energija budunosti, Savremena poljoprivredna
tehnika, 3 (1982), 8,111-116, N. Sad
2. Brki, M., Jani, T.: Prikupljanje i briketiranje biomase u poljoprivredi, Zbornik radova Znaaj
i perspektiva briketiranja biomase, Ekoloki pokret Vojvodine i umarski fakultet, Beograd,
Vrnjaka Banja, 1996, 15-24.
3. Markovi, P., Babovi, J., Srbija na pragu novog veka - pogledi na budui razvoj poljoprivrede i
sela, Ministartsvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Beograd, 1998.
4. Mii, J., Novakovi, D.: Biosirovine na podruju SR Srbije, Studija Instituta za poljoprivrednu
tehniku, Poljoprivredni fakultet, Beograd, 1986.
5. Mii, J, Novakovi, D.: Razvoj tehnologije i opreme za efikasno sagorevanje niskovrednih
vrstih goriva, Studija Instituta za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivredni fakultet, Beograd,
1989.
6. Mii, J., evi, M., Ruii, L.: Alternativna goriva i njihov znaaj, Zbornik XIV, simpozijum
JDPT, Bled, 1989.
7. Nini, N., Oka, S., Nikoli, S., Nikoli, M., Mii, J.: Energetski potencijal biljnih ostataka u
Srbiji, Monografija, Jugoslovensko drutvo termiara, Beograd,1994.
8. Statistiki bilteni Saveznog zavoda za statistiku SR Jugoslavije.

strana 11

1.3 Ostaci biomase u stoarstvu - teni stajnjak
Prof. dr Duan Radivojevi - Poljoprivredni fakultet, Zemun

Naturalni te~ni stajnjak (feces, ekskrementi) predstavlja me{avinu izlu~evina doma}ih
ìvotinja, koja se sastoji od ~vrstog ili ugu{}enog dela (balege) i te~nog dela (osoke). Naturalni te~ni
stajnjak kao potpuna me{avina oba dela izmeta, formira se kod svih vrsta i kategorija doma}ih
ìvotinja. U praksi se naj~e{}e pod ovim imenom smatra stajnjak proizveden kod tova svinja i junadi.
Naime, ove kategorije se naj~e{}e gaje u objektima sa re{etkastim podovima, odnosno bez kori{}enja
prostirke.

1.3.1 Karakteristike tenog stajnjaka
Koli~ine te~nog stajnjaka se mogu iskazati na vi{e na~ina:
kao procenat od telesne mase (od 18 % - 7 %, zavisno od uzrasta), kod svinja;
prema koli~ini po jednom prose~nom uslovnom grlu (40 - 50 l/UG dan), kod svinja i
junadi.
Ove norme se pojavljuju kao orijentacione srednje vrednosti zbog toga {to zavise od vida,
oblika i koli~ine hrane. Prema tome, godi{nje proizvedene koli~ine stajnjaka po datim normama se
mogu proveriti prora~unom prema sadràju suve materije u godi{njim porcijama (obroku) hrane sa
obra~unom njene iskori{}enosti i gubitaka, prema obrascu (Vasiljev-a, 1988):
Q = [ ( SM
o
- G ) x 100 - K /100 + G ] x 10 (t), gde je
Q - godi{nja proizvodnja ekskremenata,
SM
o
- godi{nje koli~ine suve materije u obroku,
G - gubici suve materije iz hrane koja je dospela u stajnjak,
K - koeficijent svarljivosti suve materije u dnevnom obroku.

Na osnovu koli~ine ekskremenata, moè se odrediti i koli~ina te~nog stajnjaka, ukoliko se
ekskrementi ne razre|uju vodom, niti podvrgavaju bilo kom vidu obrade. Koli~ina te~nog stajnjaka se
moè izra~unati prema slede}em obrascu (Vasiljev-a, 1988):
Q
TS
= Q x SM
E
/ SM
TS
(m
3
), gde je
Q
TS
- godi{nja proizvodnja te~nog stajnjaka (m
3
),
SM
E
- sadràj suve materije u ekskrementima (%),
SM
TS
- sadràj suve materije u te~nom stajnjaku (%).

Bez obzira na na~in izra~unavanja, iznete koli~ine podrazumevaju dnevnu proizvodnju
izlu~evina.
Koli~ine te~nog stajnjaka zavise od niza faktora, kao {to su: vrsta i kategorija doma}ih
ìvotinja, na~ina drànja i vrste hrane, fiziolo{kog stanja, faze reprodukcionog ciklusa, stepena i vrste
aktivnosti ìvotinja, meteorolo{kih i mikroklimatskih uslova i dr.
Iz tog razloga se ne moè govoriti o nekim jedinstvenim parametrima za koli~ine te~nog
stajnjaka, koji bi vaìli za sve vrste ìvotinja i sve uslove. âk i u okviru iste vrste parametri variraju u
odnosu na uticaj pomenutih faktora.
Dnevne koli~ine te~nog stajnjaka se mogu iskazati i kao procentualni odnos telesne mase. Kod
svinja to je 6 % od prose~ne telesne mase, kod ovaca 7 %, kod konja 8 %, goveda 9 %, ìvine oko 10
%.
Koli~ine te~nog stajnjaka zavise od sadràja suve materije u njemu. Pri tome se koli~ine
menjaju kod razli~itih kategorija.
strana 12
Tabela 1.3.1 . Koli~ine te~nog stajnjaka goveda i svinja pri sadràju suve materije od 10%
Vrste i kategorije
ivotinja
UG Dnevna
koli~ina
(m
3
/grlo)
Dnevna
koli~ina
(m
3
/ UG)
Muzne krave 1,2 0,055 0,046
Junice 0,6 0,025 0,042
Junad tov 0,7 0,023 0,033
Telad tov 0,2 0,004 0,020
Suprasne krma~e 0,34 0,007 0,021
Tovljenici 0,12 0,0045 0,037
Prasad 0,04 0,002 0,050

Sastav te~nog stajnjaka je dosta razli~it, kako po vrstama tako i po kategorijama doma}ih
ìvotinja. Sastav uglavnom zavisi od vrste obroka i godi{njeg doba. Sastav se po pravilu odre|uje
prema odnosu ~vrste i te~ne faze. Taj odnos je kod svinja u relaciji 2 : 3 a kod goveda 3 : 2.
Me|utim, za sagledavanje tehni~ko - tehnolo{kih mogunosti re{avanja postupka prikupljanja,
obrade, lagerovanja i aplikacije, najva`nija karakteristika u pogledu sastava je sadràj suve materije.
Osim uticaja na ukupnu masu, sadràj suve materije uti~e i na sastav te~nog stajnjaka, naro~ito
u pogledu najva`nijih mineralnih materija.

Tabela 1.3.2. Uticaj sadràja suve materije na sastav te~nog stajnjaka
Suva materija
(%)
N
(kg/m
3
)
P
2
O
5

(kg/m
3
)
K
2
O
(kg/m
3
)
MgO
(kg/m
3
)
CaO
(kg/m
3
)
7 6,0 3,2 3,2 1,0 3,0
5 4,0 2,0 2,0 0,7 1,6
3 2,9 1,9 1,7 0,6 1,8
1 0,8 0,6 0,5 0,2 0,5

Sadràj suve materije u te~nom stajnjaku je razli~it kod razli~itih vrsta i kategorija doma}ih
ìvotinja, a zavisi uglavnom od vrste i na~ina ishrane.
U postupcima manipulacije sa te~nim stajnjakom, pri pranju objekata, neracionalnom
prekomernom rasipanju vode, moè do}i do znatnog razre|ivanja te~nog stajnjaka, a time i do znatnog
naru{avanja odnosa navedenih u tabeli 1.3.3.

Tabela 1.3.3. Prose~ne vrednosti parametara nerazblaènog te~nog stajnjaka
Vrsta ìvotinja Suva materija
Kg/kg
Organska suva materija
Kg/kg
Krave i junad 0,11 0,85
Telad u tovu 0,35 0,32
Svinje u tovu 0,85 0,68

Sadràj mineralnih materija u te~nom stajnjaku je dosta razli~it kod pojedinih vrsta doma}ih
ìvotinja.

Tabela 1.3.4. Sadràj mineralnih materija u te~nom stajnjaku sa 7,5% suve materije
Vrsta ìvotinja N
(kg/m
3
)
P
2
O
5

(kg/m
3
)
K
2
O
(kg/m
3
)
MgO
(kg/m
3
)
CaO
(kg/m
3
)
Muzne krave 3,0 1,3 4,0 0,8 1,5
Junad u tovu 4,5 1,5 3,5 0,8 1,3
Telad u tovu 10,0 2,8 4,5 0,7 2,6
Svinje u tovu 6,0 3,0 3,0 1,0 3,0
strana 13

Te~ni stajnjak ima koloidna svojstva. U stanju mirovanja koloidne ~estice te~nog stajnjaka
vezuju slobodnu vodu. Koloidna opna se vremenom uve}ava, a koli~ina slobodne vode se smanjuje.
Takva pojava dovodi do pojma oticanja - kretanja te~nog stajnjaka. Da bi se stajnjak pokrenuo nu`na
je spoljna sila koja }e prevesti stajnjak iz stanja mirovanja u pokretno. Zbog sadràja razli~itih ~estica
te~ni stajnjak pokazuje druga~ije pona{anje pri te~enju od drugih te~nosti.
Te~ni stajnjak ima izraènu osobinu raslojavanja. Pri tome se stvara talog i plivaju}i sloj. U
oba slu~aja ni talog niti kora nemaju sposobnost te~enja. Za njihovo pokretanje nu`no je angaòvanje
spolja{nje energije.
Raslojavanje te~nog stajnjaka zavisi od vi{e faktora, a pre svega od vrste doma}ih ìvotinja
kao i od intenziteta koloidne ili biolo{ke aktivnosti.
Stajnjak svinja je sklon taloènju. Gove|i stajnjak intenzivno gradi plivaju}i sloj. Kod
ìvinskog te~nog stajnjaka raslojavanje je ujedna~eno.
Vodom razre|eni te~ni stajnjak ima osobinu taloènja znatno izraèniju od onoga koji nije
razre|ivan. Brzina taloènja ~estica te~nog stajnjaka podleè zakonu Stoksa:

V = d
2
( ^
F
T
F
) x g/ w x 18, gde je
V (m/sec) - brzina taloènja,
d (m) - pre~nik ~estice,
^
F
(kg/m
3
) - sadràj ~vrste faze u stajnjaku,
T
F
(kg/m
3
) - sadràj te~ne faze u stajnjaku,
g ( m/sec
2
) - gravitaciona konstanta,
w (kg/m /sec) - viskozitet stajnjaka.

Izme|u stvarne brzine taloènja ~estica i teorijske, postoje izvesne razlike. Te razlike su
prouzrokovane velikim razlikama u veli~ini ~estica. Najve}i uticaj na brzinu taloènja ima udeo
slobodne vode, jer samo ona odre|uje konzistenciju te~nog stajnjaka.

1.3.2 Sistemi izubravanja tenog stajnjaka
Sistemi izdjubravanja te~nog stajnjaka se zasnivaju na kori{}enju sklonosti te~nog stajnjaka
ka oticanju. Brzina oticanja - kretanja je direktno zavisna od konzistencije te~nog stajnjaka.
Pove}anjem konzistencije do izvesne granice raste sposobnost oticanja te~nog stajnjaka, zahvaljuju}i
raznolikosti ~estica u njemu prema njihovoj veli~ini i obliku. Brzina oticanja te~nog stajnjaka uti~e na
viskozitet mase. Smanjenjem brzine oticanja opada viskozitet, nezavisno od odnosa slobodne i vezane
vode. Ove osobine te~nog stajnjaka su zna~ajne kod projektovanja sistema izdjubravanja i izbora
odgovaraju}e opreme za manipulaciju sa te~nim stajnjakom.

Sistemi iz|ubravanja te~nog stajnjaka se svrstavaju u nekoliko zna~ajnijih tipova kao sto su:
sistem samooticanja,
kanali sa ustavama,
recirkulaciono ispiranje,
kanali sa cevima.

Najva`niji uslov za primenu bilo kog od navedenih sistema jeste postojanje re{etkastih podova
u stajama. Pri tome podovi mogu biti polu ili potpuno re{etkasti. Za sve navedene sisteme, pored
re{etkastih podova, veoma je va`no da se u objektima na zadovoljavaju}i na~in re{i ventilacija.
Re{etkasti podovi u stajama podrazumevaju izgradnju odgovaraju}ih kanala za prihvatanje
stajnjaka pokrivenih gredicama. Gredice nad kanalom formiraju re{etkasti deo poda (u njegovom delu
ili u celini).
Gredice moraju da zadovolje pored navedenih i jo{ neke uslove, kao {to su:
obezbedjenje pogodne {irine gazi{ta (nagazne povr{ine), koja spre~ava zamaranje
ìvotinja,
strana 14
obezbedjenje sigurnog kretanja ìvotinja preko gredica bez klizanja,
gazi{ta treba da budu uvek suva i ~ista.
Gredice se izradjuju od armiranih prefabrikovanih betonskih elemenata. Armatura ( ja~ina, tip)
zavisi od duìne i optere}enja gredica. Gredice su trapeznog popre~nog preseka.

Mehanika obrada tenog stajnjaka

Pod mehani~kom obradom te~nog stajnjaka se podrazumevaju dva vida tretmana mehani~kim
putem, pri ~emu su osnovni ciljevi odràvanje ujedna~enosti sastava i kao drugi vid odvajanja faza.
Osnovni vidovi mehani~ke obrade te~nog stajnjaka su homogenizacija i separacija.

Homogenizacija te~nog stajnjaka
Homogenizacija je vid mehani~ke obrade - tretmana te~nog stajnjaka kojim se postiè
ujedna~avanje mase, odnosno spre~avanje razdvajanja te~nog stajnjaka na faze. Ovaj vid tretmana se
primenjuje u toku lagerovanja te~nog stajnjaka.
Postupak homogenizacije se izvodi periodi~no. U~estalost primene zavisi od dinamike
raslojavanja i perioda lagerovanja. Intenzivnost primene je izraèna pred izno{enje te~nog stajnjaka na
poljoprivredno zemlji{te.
Homogenizacija kao vid obrade moè biti kori{}ena i kao priprema te~nog stajnjaka za neku
drugu vrstu obrade, kao {to je separacija, na primer, ili proizvodnja biogasa. U tim slu~ajevima
homogenizacija se izvodi u prijemnim bazenima ili predbazenu. Ukoliko se stajnjak iznosi na
poljoprivredne povr{ine, homogenizacija se izvodi u bazenima za lagerovanje.

Separacija te~nog stajnjaka
Separacija je vid mehani~ke obrade te~nog stajnjaka pri kojoj se ostvaruje razdvajanje faza
jedne od druge. Faze se mehani~ki razdvajaju i usmeravaju na dalji tretman i lagerovanje.
Separacijom te~nog stajnjaka u njegovom naturalnom obliku dobijaju se dve faze: ~vrsta i
te~na. ^vrsta faza sadrì do 35 % suve materije, u pore|enju sa te~nom ima je znatno manje
(koli~inski). Te~na faza posle separacije sadrì oko 2 % suve materije i ima je koli~inski znatno vi{e
od ~vrste.
Separacijom te~nog stajnjaka postiù se neke povoljnosti po dalji tretman obe faze. Naime,
kada je u pitanju biolo{ka obrada te~ne faze, koja dalje sledi nakon separacije, znatno se smanjuje
vrednost BPK
5
faktora (vi{e od 40 %), pri ~emu se isti~e znatno smanjenje energetskih tro{kova za
biolo{ku obradu. Zatim se znatno olak{ava manipulacija sa te~nom fazom prilikom aplikacije na
poljoprivrednom zemlji{tu. Mogu}e je i pove}anje normi kori{}enja u pore|enju sa normama te~nog
stajnjaka koji nije obra|ivan.
Separacijom odvojena te~na faza, podlo`na je razgradnji, pa se zato podvrgava daljoj obradi.
Ta se obrada vr{i u lagunama ili specijalnim objektima tipa bazena. Ukoliko se koriste lagune onda
prednost svakako imaju aerirane. Postoje i drugi postupci, kada se kod pre~i{}avanja te~ne faze koriste
flokulanti, odnosno, za ubrzavanje fermentacije se dodaju specijalne bakterijske flore.
Za pre~i{}avanje te~ne faze moè se koristiti tehnologija toplog postupka. Kod ovog postupka
te~na faza stajnjaka se uvodi u poseban termi~ki izolovan rezervoar u koji se uz pomo} sna`nog
aeratora ubacuje vazduh, odnosno kiseonik. U isto vreme uslovljava se me{anje ukupne koli~ine te~ne
faze stajnjaka. Pri tome dolazi do osloba|anja solarne energije vezane u organskoj supstanci uz
podizanje temperature u te~noj fazi za 40 - 60 stepeni. U takvim okolnostima, biolo{kom aktivno{}u
mikroorganizama i oksidacionim procesima, preostala organska materija u te~noj frakciji brzo se
razgra|uje uz pomo} ugljendioksida i vode, nitrata, sulfata i drugih sastojaka, {to zna~i da se
mineralizuje. Na kraju postupka u masi te~ne frakcije ostaje samo vrlo mali deo nerazgra|ene
organske supstance i bakterijski talog.
Ovakvim toplim postupkom koji se jo{ naziva te~no kompostiranje, mogu}e je smanjiti
organsku materiju (pa i BPK
5
) u te~noj frakciji za 90 - 95%. Pod uticajem visoke temperature u masi
ostvari se biotermi~ka dezinfekcija te~ne frakcije.
strana 15
^vrsta faza stvorena separacijom, je inertna i podesna za laku manipulaciju. Odlaè se
naje}e na deponije ili posebnim oblikom nege prevodi u kompost.
Za separaciju te~nog stajnjaka koriste se separatori, mehaniki ure|aji u razliitim tehni~kim
izvedbama.

Objekti za lagerovanje tenog stajnjaka

Lagerovanje te~nog stajnjaka prakti~no zna~i njegovo ~uvanje do momenta kori{}enja. U
zavisnosti od vrste prethodne obrade kojoj je stajnjak bio podvrgnut, moè se razlikovati lagerovanje
te~nog stajnjaka u naturalnom obliku, lagerovanje te~ne faze i lagerovanje separata - ~vrste faze.
Prema tome se vr{i izbor odgovaraju}eg objekta.
Izabrani objekat za lagerovanje te~nog stajnjaka mora zadovoljiti odre|ene uslove u pogledu
o~uvanja kvaliteta te~nog stajnjaka. To se pre svega odnosi na gubitak azotnih jedinjenja u toku
lagerovanja. Poznato je, da tokom vremena u te~nom stajnjaku usled biolo{ke aktivnosti
mikroorganizama dolazi u ve}oj ili manjoj meri do gubitaka azota, koji isparava u obliku amonijaka.
Kada je u pitanju ~uvanje te~nog stajnjaka u naturalnom obliku, posebnu pa`nju treba posvetiti
spre~avanju raslojavanja. Takva pojava, ukoliko se dozvoli, za posledicu ima stvaranje kore -
plivaju}eg sloja i muljne istaloène faze. Naravno, u takvim slu~ajevima nastaje ~itav niz problema
oko dalje manipulacije sa stajnjakom. Da bi se objekat mogao isprazniti, neophodno je izvr{iti
homogenizaciju, te tako stvoriti uslove za rad muljnih pumpi kojima se objekti prazne.
Dakle, homogenizacija kao vid mehani~ke obrade te~nog stajnjaka se izvodi u lagerima, {to
kao ~injenicu treba imati u vidu kod izbora tipa objekta kao i njegovog kapaciteta.
Aeracija te~nog stajnjaka se uglavnom izvodi u objektima za lagerovanje. Da bi se to moglo
ostvariti, objekti moraju biti prilago|eni toj nameni.
Osnovni parametri, pored navedenih za izbor tipa i kapaciteta objekta su jo{ i zna~aj
obezbe|enja lakog prilaza objektu, kao i mogu}nost njegovog potpunog pra`njenja i ~i{}enja.
Kapacitet objekta za lagerovanje te~nog stajnjaka treba da je u skladu sa potrebnim vremenom
zadràvanja stajnjaka u njemu. To prakti~no iznosi 120 - 180 dana, jer se mora uskladiti sa
agrotehni~kim zahtevima u pogledu najpovoljnijeg momenta za izno{enje te~nog stajnjaka na
poljoprivredno zemlji{te.
Tro{kovi gradnje i odràvanja objekta za lagerovanje te~nog stajnjaka su naj~e{}e od
presudnog zna~aja kod izbora. Me|utim, zbog tih parametara se naj~e{}e i gre{i.
Za lagerovanje tenog stajnjaka izvan staja koriste se betonski nadzemni bazeni, a za
lagerovanje tene faze koriste se pored bazena i lagune.

Izbor tehnolokog reenja
Za kori{}enje te~nog stajnjaka kao sirovine za proizvodnju biogasa mogu}e je primeniti
slede}e sisteme za iz|ubravanje , kao i njihove karakteristike:
- kontinuirano prikupljanje te~nog stajnjaka ostvaruje se pomo}u sistema samooticanja.
- kori{}enjem sistema sa ustavama postiè se potpuno pra`njenje pojedina~nih kanala.
U prvom slu~aju te~ni stajnjak se prikuplja u bazen (predbazen ili drugi manji bazen), tako {to
se u toku celog dana, osim nekoliko sati u toku no}i (5-6 asova) iz objekata za drànje stoke, izbacuje
pribli`no podjednaka koli~ina stajnjaka. To se istovremeno doga|a u svim objektima jedne farme, tako
da se svakodnevno dobija ujedna~ena me{avina stajnjaka svih kategorija sa jedne farme. Zna~i, u toku
godine se dobija stajnjak ujedna~enog sastava i koli~ine. Razlike u jednom i u drugom mogu biti
izazvane samo promenom na~ina ishrane i sastava hrane. To je najva`niji pokazatelj sa stanovi{ta
obezbe|enja sirovine za proizvodnju biogasa.
U drugom slu~aju vr{i se pra`njenje pojedinih kanala, i to kako jednog objekta, tako i
razli~itih objekata. Na taj na~in se u pojedinim danima dobija te~ni stajnjak od razli~itih kategorija
stoke, koje se hrane razli~itim sastavom obroka. Iz tog razloga, sastav stajnjaka moè biti razli~it. Radi
strana 16
toga se kod ovakvih farmi vr{i grupisanje objekata istih kategorija grla, kao i usagla{avanje vremena
pra`njenja. Svakako da je neophodna dodatna priprema sirovine pre uvo|enja u bioreaktor.
Kori{}enje vode za ispiranje kanala ni u kom slu~aju nije poèljno, iz vi{e razloga.
Razre|ivanjem stajnjaka smanjuje se sadràj suve materije u stajnjaku i pove}ava se njegova koli~ina,
{to pove}ava tro{kove manipulacije sa njim uz male efekte.
Ukoliko je ispiranje kanala neophodno za normalno funkcionisanje sistema iz|ubravanja,
onda se preporu~uje separacija naturalnog te~nog stajnjaka i povratno kretanje te~ne faze kojom se
izvodi ispiranje kanala.
Novije farme treba da imaju mogu}nost pra`njenja kanala sa obe strane. Na taj na~in se
spre~ava zadràvanje ~vrste faze u kanalu, te tako prestaje potreba za ispiranjem bilo koje vrste.

Uslovi pripreme sirovina
Kod kori{}enja te~nog stajnjaka za proizvodnju biogasa postavljaju se dva osnovna
preduslova, kao zna~ajna pre po~etka proizvodnje. To su:
1. Te~ni stajnjak u svom sastavu ne sme sadràti strana tela organskog ili neorganskog
porekla, koja onemogu}avaju uobi~ajeno kori{}enje pumpi. Pri ovome se pre svega misli
na mehani~ke primese.
2. Uspeh u proizvodnji biogasa u najve}oj meri zavisi od sadràja organske suve materije u
te~nom stajnjaku. Proces proizvodnje se ne moè ostvariti dok se ne raspolaè sa
minimalnim koli~inama organske suve materije, i to kod stajnjaka svinja oko 2%, a kod
stajnjaka goveda oko 3%. Smanjenjem sadràja organske suve materije od neke prose~ne
koli~ine u velikoj meri se sniàva proizvodnja biogasa, a istovremeno udeo procesne
energije jako raste.
Vrednost sadràja organske suve materije bi trebalo da se kre}e u granicama koje su prirodne
za stajnjak u trenutku njegovog formiranja. Te veli~ine su za stajnjak svinja oko 5%, a kod stajnjaka
goveda oko 8%.
Pove}anje sadràja suve materije ili bolje re~eno, odràvanje tog sadràja u prirodnim
granicama, bi trebalo da bude uobi~ajen postupak. On moè da bude sproveden na razne na~ine i pod
raznim uslovima. Uobi~ajena su tri na~ina:
1. Spre~avanje neracionalnog rasipanja vode,
2. Pove}anje sadràja suve materije,
3. Dodavanje drugih materija.
U stajama iz kojih se stajnjak koristi za proizvodnju biogasa, treba eliminisati bilo kakvo
nepotrebno pranje vodom. U slu~ajevima neophodnog pranja objekata i opreme u njima, treba koristiti
pumpe visokog pritiska koje tro{e veoma male koli~ine vode, uz visoku efikasnost.
Sedimentacija je najjednostavniji na~in da se jedan deo te~ne faze iz te~nog stajnjaka odvoji
od ukupne mase. Time se zna~ajno pove}ava sadràj organske suve materije u ostatku stajnjaka. Kod
stajnjaka svinja, taj postupak se vrlo jednostavno moè izvesti, imaju}i u vidu ~injenicu da se on vrlo
brzo razdvaja na faze, obrazuju}i bistri plivaju}i sloj i muljnu fazu na dnu suda - bazena u kojem se
nalazi. Pove}anje sadràja suve materije se na ovaj na~in moè udvostru~iti, ali sa smanjenjem ukupne
koli~ine sirovine, zbog odvajanja bistrog - te~nog dela. Sedimantacija se izvodi vrlo jednostavno u
bazenu u neposrednoj blizini bioreaktora. Svakako je neophodno da se stajnjak pre uvo|enja u proces
proizvodnje biogasa, homogenizuje.
Sedimentacija kao vid pove}anja sadràja organske suve materije kod gove|eg stajnjaka nije
mogu}. To iz razloga potpuno razli~itog na~ina raslojavanja faza. Kod gove|eg stajnjaka se ~vrsta faza
izdvaja na povr{inu, zbog male specifi~ne mase kojoj doprinosi vrlo visok sadràj celuloze.
Pove}anje sadràja organske suve materije u te~nom stajnjaku svinja i goveda se moè
ostvariti dodavanjem ìvinskog stajnjaka, koji ima 3 puta ve}i sadràj suve materije od navedenih
vrsta. U takvim slu~ejevima neophodno je dobro re{iti postupak homogenizacije me{avine.
Za homogenizaciju se preporu~uju mehani~ki rotacioni ure|aji, koji pored kvalitetnog
me{anja u masu uvode i manje koli~ine vazduha. Ta pojava se odraàva povoljno na stvaranje
preduslova za mikrobiolo{ku razgradnju i pojavu gasa. Tako|e dolazi do pove}anja temperature mase,
koja je zna~ajni faktor za postupak fermentacije.
strana 17
U stajnjaku se mogu na}i primese koje {tetno deluju na proces razgradnje i dobijanje gasa. To
su pre svega antibiotici, koji u nekim slu~ajevima mogu potpuno zaustaviti proces. Za preporuku je da
se stajnjak ne uvodi u proizvodnju gasa u vreme velikih akcija le~enja grla antibioticima. Posebno u
slu~ajevima kada se koriste lekovi iz grupe furazolidona i sulfametazina. Od sretstava za pranje i
dezinfekciju najmanji uticaj na proces dobijanja gasa imaju hloroform i fenoli, a najve}i aldehidi.

1.3.3 Zahtevi zatite ivotne sredine

Kod planiranja izbora sirovina za proizvodnju biogasa na bazi te~nog stajnjaka treba obavezno
ve} unapred spre~iti mogu}nost pojave konflikata bilo koje vrste sa neposrednom okolinom. To se
odnosi, pre svega, na stanovni{tvo najbliih objekata za stanovanje, a zatim na objekte zdravstvenih,
rekreacionih, sportskih i sli~nih ustanova, odnosno objekte koje ljudi stalno ili povremeno koriste.
Proizvodnja biogasa po pravilu u zna~ajnoj meri ublaàva zaga|ivanje neposredne okoline. Na
taj na~in upravo proizvodnja biogasa moè doprineti usagla{avanju odnosa postoje}ih objekata za
drànje stoke i neposredne okoline.
Pre podizanja objekata za drànje stoke, naro~ito ako se radi o ve}im koncentracijama, treba
ra~unati sa kori{}enjem te~nog stajnjaka za proizvodnju biogasa, ako se ta proizvodnja planira.
Kod izbora mesta i poloàja objekata za drànje stoke uzima se u obzir veliki broj faktora, koji
se na razli~ite na~ine vrednuju. Jedan od najzna~ajnijih faktora opredeljivanja za mesto i poloàj
objekata, odnosno cele farme, svakako je odnos broja grla i veli~ina raspoloìvih povr{ina za
kori{}enje te~nog stajnjaka. Ti odnosi zavise od ve}eg broja faktora, kao {to su vrsta i kategorija grla,
na~in drànja, ishrana, postupci sa stajnjakom, higijena objekata i dr. sa jedne strane, te od tipa
zemlji{ta, njegove ekspoziture, namene, i stepena kori}enja, sa druge strane.
U mnogim slu~ajevima pojedini faktori deluju suprotno jedan drugom, tako da je njihovo
usagla{avanje mogu}e samo prou~avanjem karakteristika svakog pojedinog slu~aja. U svakom slu~aju
neophodno je pridràvati se slede}ih op{tih normi;
- na 1 ha pa{njaka mogu}e je dràti jedno uslovno grlo (UG),
- na 1 ha livada moè se dràti 1,5 UG,
- na 1 ha orani~nih povr{ina moè se dràti 3 - 4 UG.
Od navedenih pravila mogu}e je odstupiti u pojedinim slu~ajevima kao {to su:
- povoljan poloàj objekata za drànje stoke u pogledu izolovanosti prema objektima koji bi
mogli da budu ugroèni,
- kod veoma intenzivnog kori{}enja orani~nih povr{ina, na primer u povrtarskoj
proizvodnji, ili u slu~ajevima postrne setve,
- kada se te~ni stajnjak obra|uje, ali tako da se izdvaja ~vrsta faza - separira ili prethodno
koristi za proizvodnju biogasa.
U slu~ajevima kada se prekora~uju napred iznete norme, treba svakako kompleksno razmotriti
svaki slu~aj pojedina~no. Kona~ne zaklju~ke treba donositi na osnovu op{te procene situacije, stanja i
mogu}nosti neposredne i dalje okoline.
Kod izbora mesta i poloàja objekata za drànje stoke i za proizvodnju biogasa, treba obratiti
pa`nju na potrebe i mogu}nosti eventualnog pro{irenja kapaciteta tih objekata.
Kod izbora mesta i poloàja objekata za drànje stoke i za proizvodnju biogasa, treba usaglasiti
vi{e faktora, kao {to su na primer:
- op{te stanje, namena i mogu}nosti bliè i dalje okoline,
- mogu}nosti ostavljanja minimalnih rastojanja do objekata koji bi mogli da budu ugroèni,
- pravac i intenzitet dominantnih vetrova,
- postojanje za{titne zone,
- analiza i usagla{avanje stanja podzemnih voda.

U brdsko planinskim krajevima, zbog na~ina kretanja vazduha, objekte za drànje stoke i
proizvodnju biogasa treba locirati ispod ostalih objekata koji bi mogli biti ugroèni. Samo biogas
postrojenje treba locirati na niù lokaciju od staja.
strana 18
Posebno sloèno odre|ivanje mesta i poloàja objekata za drànje stoke i za proizvodnju
biogasa, svakako je u slu~ajevima ve}e opasnosti od neposrednog i ja~eg zaga|enja podzemnih voda.
To se svakako odnosi na krajeve gde se vodotokovi koriste kao izvor vode za napajanje grla. U takvim
slu~ajevima postoji izraèna potreba za studioznije razmatranje celokupne koncepcije.
Na farmama sa ve}im brojem grla, postoji potreba za pravilnim definisanjem me|urastojanja
proizvodnih objekata. Ta rastojanja bi morala biti {to ve}a, koliko je to mogu}e. Prostor se u takvim
slu~ajevima popunjava zelenim rastinjem i drvoredom.
Minimalno rastojanje objekata za drànje stoke, kao potencijalnog zaga|iva~a, od objekata koji
bi mogli biti zaga|eni je oko 50 m, i to u slu~aju da se u objektu ne drì vi{e od 20 UG. U slu~aju da
se broj grla pove}ava, mora se pove}avati i rastojanje me|u objektima. U slu~ajevima gde je broj grla
oko 100 UG, rastojanje izme|u objekata je iznad 200 m. Za svako pove}anje broja grla iznad 100 UG,
rastojanje je oko 500 m.
Osim broja grla, na pomenuta rastojanja objekata za ìvotinje i objekata koje treba za{tititi od
zaga|enja, uti~e ~itav sklop okolnosti. Te okolnosti se izraàvaju brojem poena, prema tome koliki je
uticaj pojedinih faktora. Ve}i broj poena dobijaju oni faktori koji nepovoljnije uti~u, odnosno ako su
slabije re{eni, pa im je negativni uticaj ve}i. Zbir ukupnog broja poena u najnepovoljnijem bi trebao da
bude bar 25. Najve}i broj poena moè da bude 100, {to predstavlja najpovoljniji slu~aj sa prisustvom
svih pozitivnih uticaja.

KRITERIJUMI BROJ POENA
LAGEROVANJE STAJNJAKA:
- u zatvorenim bazenima40
- u otvorenim bazenima sa trajnim pokriva~em.25
- lagerovanje u objektima za stoku.20
- u otvorenim bazenima bez trajnog pokriva~a 0
IZ\UBRAVANJE OBJEKATA ZA STOKU:
- te~no iz|ubravanje sa potpuno re{etkastim podom 20
- sa delimi~no re{etkastim podom 15
- mehani~ko ~i{}enje ispod re{etki.10
- mehani~ko iz|ubravanje bez re{etki 0
NAÎN VENTILACIJE U OBJEKTU:
- vertikalno, visina najvi{e 1,5 m iznad krova,
sa usmeriva~em navi{e 15
- vertikalno, visina najvi{e 1,5 m iznad krova 10
- vertikalno, visina manja od 1,5 m 0
BRZINA STRUJANJA VAZDUHA:
- ve}a ili jednaka 12 m/sec 20
- ispod 7 m/sec 0
KOLIÎNE VAZDUHA:
- za temperaturnu razliku manje ili jednako 1,5
0
C 20
- za temperaturnu razliku ispod 2
0
C15
- za temperaturnu razliku ispod 3
0
C10
- za temperaturnu razliku jednaku ili iznad 3
0
C0

Od ukupnog broja poena koji se dobija na osnovu kriterijuma prikazani u tabeli, oduzima se odre|eni
broj poena za slu~ajeve kada se koriste posebna hraniva, koja preko stajnjaka na poseban na~in
ugroàvaju okolinu. To su:
- suvi otpaci koji se kvase, surutka i sl., ali samo u koli~ini do zadovoljenja potreba za
vodom, odbija se 0 poena,
strana 19
- kuhinjski otpaci, i otpaci sa slabijim sopstvenim mirisom u koli~ini iznad potreba za
vodom, odbija se od 0 do 10 poena,
- otpaci klani~ne industrije i otpaci sa ja~im sopstvenim mirisom, odbija se 20 poena.
Kod izbora mesta i poloàja bioenergetskog postrojenja ( reaktor i lager za stajnjak), treba
obratiti pa`nju na to, da ne do|e do ugroàvanja objekata za ìvotinje. Postavlja se na suprotnu stranu
od pravca duvanja dominantnih vetrova. U njegovoj blizini, na istoj strani postavlja se i objekat za
lagerovanje te~nog stajnjaka.

1.3.4 Koliine tenog stajnjaka u Srbiji

Koli~ine te~nog stajnjaka na farmama u Srbiji, mogu}e je proceniti prema kapacitetu farmi na
kojima se on pojavljuje, kako na svinjogojskim tako i na govedarskim. Ta procena je izvedena na
farmama dru{tvenog sektora, kao i na zna~ajnijim (po kapacitetu) privatnim farmama.

Tabela. 1.3.5 . Raspored svinjogojskih farmi po regionima u Srbiji sa
proizvodnim kapacitetom i koli~inom te~nog stajnjaka koji se na farmama pojavljuje
Region Broj
krma~a
Broj
tovljnika
godi{nje
Koli~ina
T.S.
(m
3
/dan)
1. Sombor 4790 94300 285
2. Subotica 2910 32400 93
3. Senta 4995 95000 258
4. Ba~ka Topola 3926 23000 87
5. Vrbas 10778 288000 808
6. Novi Sad 5530 100500 304
7. Kikinda 5000 91500 244
8. Zrenjanin 4105 65500 177
9. Vr{ac 645 10000 30
10. Pan~evo 7350 109800 363
11. Kovin 1350 19900 59
12. Ruma 3000 45000 136
13. Sremska
Mitrovica
5450 77000 236
14. Beograd 6360 116000 342
15 Smederevo 2300 20000 69
16 Poàrevac 5720 100000 294
17 [abac 360 7000 27
18 Valjevo 800 14000 42
19 Loznica 60 1500 4
20 Kru{evac 1700 30000 89
21 Jagodina 4140 110000 306
22 Negotin 660 12000 35
23 Zaje~ar 2050 40000 116
24 Leskovac 1650 30000 88
25 Prokuplje 2100 35000 104

Na svinjogojskim farmama du{tvenog sektora u Srbiji, dnevno se proizvede oko 4 4 4 4 600 m 600 m 600 m 600 m
3 33 3

naturalnog te~nog stajnjaka.

strana 20
Tabela 1.3.6 .Kapaciteti farmi za tov junadi na dru{tvenom i privatnom sektoru sa procenom dnevne
proizvodnje te~nog stajnjaka raspore|enih po Okruzima i poljoprivrednim institucijama Srbije bez
Kosova i Metohije
Okrug Institucija Kapacitet
dru{tveni
sektor
Koli~ina
T.S.
M
3
/dan
Kapacitet
Privatni
sektor
Koli~ina
T.S.
M
3
/dan
1 Severno Ba~ki DDAgros Zavod
Zavod B.Topola
1560
7520
31.2
150.4
-
6200
-
124
Ukupno 9080 181.6 6200 124
2 Srednje Banatski Institut Servo Mihalj
Zrenjanin
3530 70.6 1200 24
Ukupno 3530 70.6 1200 24
3 Severno
Banatski
Poljop.Stanica Senta
Poljop. Stanica Kikinda
7895
4335
157.9
86.7
690
1595
13.8
31.9
Ukupno 12230 244.6 2285 45.7
4 Ju`no Banatski DPPUAgrozavodVr{ac
DPTami{ Pan~evo
35411
8250
70.2
165
480
200
9.6
4
Ukupno 11761 235.2 680 13.6
5 Zapadno Ba~ki DPagroinstitutSombor 8360 167.2 380 7.6
Ukupno 8360 167.2 380 7.6
6 Ju`no Ba~ki DPAgrozavod Vrbas
Poljop.Stanica Novi Sad
4500
6580
90
131.6
-
-
-
-
Ukupno 11080 221.6 - -
7 Sremski Okrug Polj. Inst. P:Drezgi} S.M.
Polj. Stanica Ruma
4000
1270
80
25.4
-
9600
-
192
Ukupno 5270 105.4 9600 192
8 Ma~vanski
Okrug
ZavodPodrinje [abac
Zavod za polj. Loznica
3950
300
79
6
18280
9775
365.6
195.5
Ukupno 4250 85 28055 561.5
9 Kolubarski
Okrug
Zavod za poljoprivredu
Valjevo
10900 2180 12515 250.3
Ukupno 10900 218 12515 250.3
10 Podunavski
Okrug
Smederevo
- - 4666 93.3
Ukupno - - 4666 93.3
11 Brani~evski
Okrug
Zavod za poljoprivredu Stig
Poàrevac
9959 199.1 7820 156.4
Ukupno 9959 199.1 7820 156.4
12 [umadijski
Okrug
Poljoprivredna stanica
Kragujevac
7800 156 4820 96.4
Ukupno 7800 156 4820 96.4
13 Pomoravski
Okrug
Jagodina
5268 105.3 2155 43.1
Ukupno 5268 105.3 2155 43.1
14 Borski Okrug Zavod za poljoprivredu
Krajina Negotin
1270 25.4 - -
Ukupno 1270 25.4 - -
15 Zaje~arski Okrug Centar za poljoprivredu
Zaje~ar
10300 206 2000 40
Ukupno 10300 206 2000 40
16 Zlatiborski
Okrug
Moravice U{ice
3200 64 1330 26.6
Ukupno 32 64 1330 26.6
17 Moravi~ki Okrug Poljoprivredna stanica
Ov~ar â~ak
6000 120 8279 165.5
Ukupno 6000 120 8279 165.5
18 Ra{ki Okrug Zavod za poljoprivredu
Ibar Kraljevo
7800 156 3930 78.6
strana 21
Ukupno 7800 156 3930 78.6
19 Rasinski Okrug Poljoprivredna stanica
Kru{evac
6510 130.2 5500 110
Ukupno 6510 130.2 5500 110
20 Ni{avski Okrug DPAgrorazvoj Ni{ - - 4870 97.4
Ukupno - - 4870 97.4
21 Topli~ki Okrug Vi{a poljoprivredna {kola
Prokuplje
- - 1760 35.2
Ukupno - - 1760 35.2
22 Pirotski Okrug Zavod za poljoprivredu Pirot 2940 58.8 1100 22
Ukupno 2940 58.8 1100 22
23 Jablani~ki Okrug Zavod za poljoprivredu
Leskovac
2120 42.4 1450 29
Ukupno 2120 42.4 1450 29
24 P~injski Okrug Zavod za poljoprivredu Vranje 300 6 - -
Ukupno 300 6 - -
25 Grad Beograd Agroekonomik
Zavod Kosmaj
3000
8570
60
171.4
1100
280
22
5.6
Ukupno 11570 231.4 1380 27.6

Na dru{tvenim farmama Srbije, bez Kosova i Metohije dnevno se proizvede 3 026 m
3

naturalnog te~nog stajnjaka goveda, a na privatnim farmama 2 214 m
3
, {to ukupno ~ini iznos od 5 240
m
3
naturalnog te~nog stajnjaka dnevno.

Uslovi za korienje ostatka
Te~ni stajnjak posle proizvodnje biogasa, kao otpadna masa digestora, ima u celosti istu
zapreminu i veoma sli~ne osobine, kao i pre proizvodnje biogasa. U toku proizvodnje biogasa, jedan
deo organske mase je preveden u neorganski oblik uz odvajanje vi{ka energije u vidu biogasa.
Otpadna masa digestora u daljem postupku ~uvanja i kori{}enja manje zaga|uje okolinu, pa su
svi dalji postupci lak{i.
Mineralna vrednost te~nog stajnjaka posle proizvodnje biogasa je ista kao i pre proizvodnje.
Priprema te~nog stajnjaka za izno{enje na poljoprivredne povr{ine, potpuno je ista kao i za
naturalni stajnjak. To se pre svega odnosi na homogenizaciju, kako u toku lagerovanja tako i
neposredno pre izno{enja.
Optimalni termini aplikacije uz minimalne gubitke garantuju se samo u toku vegetacije ili
neposredno pre nje. Sa gledi{ta ekonomi~nosti i za{tite ìvotne sredine, te~ni stajnjak nikako ne bi
trebalo iznositi tokom jeseni i zime, odnosno u periodu izraènog vodnog kretanja. U toku tog perioda
bi velika koli~ina azota bila izgubljena.
Istraìvanja komiteta za ìvotnu sredinu EZ-a pokazala su da, samo oko 25% azota, fosfora i
kalijuma napu{ta ciklus ishrane na farmi u obliku ìvotinjskih proizvoda. Prema tome, ako bi sav
stajnjak bio sakupljen i pravilno lagerovan i negovan, 75% azota, fosfora i kalijuma bi reciklaòm bilo
vra}eno na poljoprivredne povr{ine.
Sa gledi{ta mogu}nosti iskori{}enja azota kod ve}ine gajenih kultura, najpovoljniji period
izno{enja te~nog stajnjaka je u prole}e od kraja februara do prve polovine maja. Izuzeci su krmne
kulture, koje se kose kao i pa{njaci i livade.
U postupku kori{}enja te~nog stajnjaka kao organskog |ubriva najzna~ajniji parametar je
norma. Norma zavisi od vi{e faktora, pre svega od vrste gajene kulture i njenih potreba za pojedinim
elementima, kao i do vrste stajnjaka i na~ina aplikacije.
Godi{nja norma te~nog stajnjaka se iznosi u dva do tri navrata. Ve}i deo se uznosi u vreme
kada je najpotrebniji biljkama. Norme se dosta razlikuju, najve}e su kod okopavina, a najmanje kod
strnih ìta i travnjaka.
strana 22

Tabela 1.3.7. Norme izno{enja te~nog stajnjaka kod pojedinih kultura
Vrsta kulture Pred setvu
Kukuruz 30 - 50 m
3
/ ha
Je~am Max 25 m
3
/ha
P{enica 15 - 25 m
3
/ha
Tokom vegetacije
Strna ìta 15 - 30 m
3
/ha
Livade, pa{njaci 15 - 25 m
3
/ha

Svi primenjeni tehni~ki sistemi za aplikaciju te~nog stajnjaka se mogu svrstati u dve grupe: za
povr{insku i podpovr{insku aplikaciju.
U oba slu~aja se mogu koristititi specijalne cisterne - adaptirani zalivni sistemi(samo za
povr{insku aplikaciju).
Cisterne za te~ni stajnjak imaju vi{e mogu}nosti aplikacije. Te se mogu}nosti uglavnom
vezuju za izgled i funkciju rasprskiva~a - dela sistema koji pu{ta masu stajnjaka na zemlji{te.
Me|utim, koji }e se sistem koristiti zavisi od vremena izno{enja i norme |ubrenja, kao i prethodne
pripremljenosti te~nog stajnjaka.
U slu~aju kori{}enja te~nog stajnjaka za prihranu okopavina treba koristiti specijalnu cisternu
sa podriva~kim telima, pomo}u kojih se stajnjak unosi ispod povr{ine u zonu korenovog sistema
biljaka. Priprema koju treba da pro|e te~ni stajnjak zavisi od norme |ubrenja.
Kod strnih ìta, za slu~aj prihrane treba koristiti specijalnu cisternu sa snopom cevi za
spu{tanje te~nog stajnjaka na samu povr{inu, dakle bez prskanja kroz vazduh. Stajnjak treba da bude
ujedna~enog sastava i po potrebi separiran. To svakako zavisi od norme |ubrenja.
U slu~aju izno{enja te~nog stajnjaka pred osnovnu obradu zemlji{ta, mogu}e je koristiti, pored
specijalne cisterne i neki od povrinskih rasprskiva~a, ali prednost treba dati klate}im rasprskiva~ima.
Oni ne zahtevaju posebnu pripremu stajnjaka, sem homogenizacije, ali zato povoljno uti~u na
smanjenje gubitaka lakoisparljivih azotnih jedinjenja.
Sistemi za navodnjavanje u primeni za aplikaciju te~nog stajnjaka su vrlo skupo i nedovoljno
kvalitetno re{enje. Iz tih razloga nisu za preporuku.

LITERATURA
1. Baader W.: Das Biogasprojekt, Grundlage Landechnik, 31, 1981
2. Bellman R.: Dynamic programming, Princeton University Press, Princeton, N.Y. 1979.
3. Bellman R., S. Dreyfus: Applied Dynamic programming, Princeton University Press, Princeton,
N.Y. 1962.
4. Benefild L.D., W.R. Clifford: Biological Process Design for Wastewater Treatment, Prentice-
Hall Series in Environmental Sciences, 1980.
5. Chen Y.R., Hashimoto A.G.: Kinetics of methane fermentation, Biotechnology and
Bioengineering Symposium No. 8, 269
6. Chen Y.R., Hashimoto A.G.: Rheological properties of Aerated Poultry Wastes Slurries,
Transaction of the ASAE, Vol, 19, No.5, 898, 1976.
7. Contois D.E.: Kinetic of bacterial growth; relationship between population density and specific
growth of continuous cultures, Journal of General Microbiology, 40, 1959.
strana 23
8. Cushman J.H.: Hierarchical Problems: Some Conceptual Difficulties in the Development of
Transport Equations, Heat and Mass transfer in Porous Media, Editors M.Quintard and M.
Todorovic, Elsevier Science Publ. p. 123-136, 99-110, Amsterdam, 1992.
9. Gosch S: Energy Production Efficiences in Anaerobic Gasification Process, Proces.
Biochemistry, 2, 1981.
10. Grover Velma, B.K. Guha, W. Hogland, S. McRae: Solid Waste Management, Special Indian
Edition, Oxford & IBH Publishing Co. Pvt. Ltd, New Delhi, Calcutta, 2000.
11. Hashimoto, A: Methane from Swine Manure:Efect of Temperature and Influent Substrate
Concentration on Kinetic parameter (K), Agricultural Wastes, 1984, Vol.9, 299
12. Hill D.T.: Simplified Monod Kinetics of Methane Fermentation of Animal Wastes, Agricultural
Wastes, (5), 157, 1983.
13. Hill D.T.: Design Parameters and Operating Characteristics of Animal Waste Anaerobic
Digestion System Swine and Poultry, Agricultural Wastes,(5), 157, 1983.
14. Hill D.T.: Optimum operational design criteria for anaerobic digestion of animal manure,
Transaction ASAE, (25), 1029, 1982
15. Hobson N.P.: The Kinetics of Anaerobic Digestion of farm Wastes, J. Chemcal Tech.
Biotecnology, 1983, (33B), 1
16. Hungate R. E.: Smith, W.; Baushop, T.; Yu, I.; Rabinowitz, J.: Formate as an intermediate in the
bovine Rumen Fermentacion, J. Bacteriology, (2), 102, 389, 1970.
17. Kloss, R.: Plannung landwirtschaftlichen Biogasanlagen nach techisch-wirtschaftlichen
Kriterien, Disseration an der Techischen Universitat Carolo-Wilhemina, Braunschweig, 1985.
18. Kosi F.: Modeliranje i optimizacija postrojenja za anaerobnu fermentaciju organskih materijala,
Doktorski rad, Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1987.
19. Kosi, F., Todorovic M.: Experimental Investigation of Rheological Model Characteristics of
Non-Newtonian Fluids, International Conference Energy Efficiency 2000, Belgrade, p. 253-264,
1991.
20. Kosi F., Todorovic M.: Experimental Determination of Specific Heat Capacity of Livestock
Waste Slurries, Contemporary Agricultural Engineering, No.1, p. 9-14, 1995.
21. Kosi F. and M. Todorovi: Biochemical Conversion of Industrial Wastes by Anaerobic
Fermentation, Periodical Electronic Monograph - Information and Technology Transfer on
Renewable Energy Sources for Sustainable Agriculture, Food Chain and HFA 99, DERES,
Faculty of Agriculture, Belgrade, http://www.rcub.bg.ac.yu/~todorom/tutorials/rad38.html
22. Lawrence, A. W.; McCarty, P. L.: Kinetics of methane fermentation in anaerobic treatment, J.
Walter Pollution Control Federation, 1969, (47), R1
23. McCarty, P. L.: Anaerobic waste treatment fundamentals - Part one, Publ. Wks. N.Y., 1964, 95
(9), 107
24. Metzner A.B.: Non-Newtonian Technology-Advances in Chemical Engineering I, B. D. Thomas
and J. W. Happers, Jr., Academic Press, Inc. New York,1956
25. Monod J.: The growth of bacterial cultures, Annual Rewiew of Microbiology, 1949, 3, 371
26. Mosey, F. E.: Anaerobic Biological Treatment of Food Industry Waste Water, J. Water Pollution
Control, 1984, 273
27. Perwanger, A., Mitterleitner, H.: Biogas-Auszug aus dem 1. Zweischen bericht zur
Forschungsvorhaben - Einsatzmoglichkeiten verschiedener Energietrager in Landwirtschaft,
Bayer. Staatsminis. fur Ernahrung, Landwirtschaft und Forsten Munchen,1980, Deutschland B.
R.
28. Petersen N.J. and Davison H.B.: Modelling of an Immobilised-cell Three Phase Fluidised -Bed
reactor, Applied Biochem. Biotechnol. 28/29, p. 685-698, 1991.
29. Pontrjagin, J.S., W.G. Boltjanskij, R.W.. Gamrekalidse, E.F. Mischenko: Mathematical Theory of
Optimal Processes, (in Russian), Nauka, Moskva, 1983.
30. Piehler, J.: Einfuerung in die dynamische Optimierung, B.G. Teubner Verlaggesellschaft,
Leipzig, 1966.
31. Quintard M., and Whitaker S: Transport Processes in Ordered and Disordered Porous Media,
Heat and Mass transfer in Porous Media, Editors M.Quintard and M. Todorovic, Elsevier Science
Publ. p. 99-110, Amsterdam, 1992.
strana 24
32. Schafer R.: Technische und okonomische Beuerteilung des Biogasverfahrens in Betrieben der
tierschen Produktion anhand von statischen und dynamischen Modellen, Dissertation, TU
Munchen, Weihenstephan, 1982.
33. Todorovi M,. Toi M, Kosi F., Markovi M., Maksimovi S.: Uputstvo za planiranje,
programiranje, projektovanje i odravanje bioenergetskih postrojenja za potrebe JNA, Beograd,
1986.
34. Todorovic Marija., Elizabeth Boyce, Kosi, F.: Anaerobic Bioreactors Producing Chemicals and
Fuels - Inovation and Engineering Database, Proceedings of the 9th European Bioenergy
Conference, pp.1560-1566, Kopenhagen, 1996.
35. Todorovi M., Gburik V., Djaji N., Gburik P., Stevanovi-Janezi M., Kosi F.: National
Information & Technology Transfer Network on New and Renewable Energy Sources, The
European Congress on Renewable Energy Implementation, Athens, pp. 934-943, 1997.
36. Todorovic Marija, F. Kosi, Ljiljana Simic: Bioreactors for Fuels and Chemical Production
Predictive Analytical Modelling via Microbiological and Psysicochemical Synergetics, The 10
th

European Conference end Technology Exhibition - Biomass for Energy and Industry, 8-11
June, pp. 669-672, Wuerzburg, Germany,1998.
37. Todorovi M., Kosi F., Simi Lj.: Bioreaktori za proizvodnju hemikalija i goriva, inovacije,
fenomeni prenosa i inenjerska baza podataka, III Jugoslovenski simpozijum prehrambene
tehnologije - Procesno inenjerstvo i oprema, Beograd, str. 335 340, 1998
38. Todorovi M. S., Stevanovi-Janei, F. Kosi, M.G.Kuburovi, G. Koldi, A. Jovovi: Forestry,
Municipal and Agricultural Wastes for Fuels and Chemical, Monografija Solid Waste
Management: A Developing Countres Perspective, Editor: W. Grover, Oxford & IBH
Publishing Co. Pvt. Ltd, New Delhi, India, pp. 263-285, 1999.
39. Todorovi M., Kosi F., i dr.: Istraivnje osnovnih parametara mehanizacije u cilju unapr|enja
proizvodnje, uede energije i ouvanja ivotne sredine u poljoprivredi, tema: Ispitivanja
osobina materijala i procesa merodavnih za poveanje efikasnosti toplotnih i difuzionih
operacija u biotehnici, projekat 12M12 finasiran od strane MNT Srbije, za period od 1966-
2000.
40. Whitaker S.: Transport Processes with Heterogeneous Reaction, Department of Chemical
Engineering, Chemical Reactor Analysis: Concepts and Design, Editor S. Whitaker and A.E.
Cassano, Gordon and Breach, New York, 1986.

strana 25

2 OSTACI BIOMASE U UMARSTVU I PRERADI DRVETA
I MOGUNOST GAJENJA "ENERGETSKIH UMA"

Prof. dr Gradimir Danon, Prof. dr Vojislav Baji, Prof. dr Vasilije Isajev,
umarski fakultet, Beograd
Mr Slobodan Baji, Slobodan Oreanin, JP "Srbija ume"
Dr Savo Ronevi, Institut za topolarstvo, Novi Sad

[umski fond u Republici Srbiji, sa aspekta povr{ine, ~ine dva gotovo podjednaka dela:
dràvne i privatne {ume. U Republici Srbiji {ume i {umsko zemlji{te pokrivaju 27.3% od povr{ine
Republike. Za gazdovanje u dràvnim {umama i stru~ni nadzor nad gazdovanjem u privatnim {umama
dràva je formirala Javno preduze}e za gazdovanje {umama "Srbija{ume", a u toku je izdvajanje {uma
Vojvodine u zasebno Javno preduze}e.
Na osnovu podataka po Posebnim osnovama za gazdovanje {umama /6/, {ume Srbije
pokrivaju pov{inu od 2.36 miliona ha. Drvna zaliha, iskazana u bruto iznosu, utvr|ena je uobi~ajenim
metodolo{kim postupkom, i iznosi oko 235 miliona m
3
drveta.
Najzastupljenije su ~iste bukove {ume, koje pokrivaju oko 648 766 ha, odnosno 27.5 %
povr{ine pod {umama. Ukupna zapremina drveta u ovim {umama iznosi 92 miliona m
3
, ili oko 39 %
od ukupne zapremine. Drugi po zastupljenosti je hrast sa 24.4 % povr{ine odnosno 37.8 miliona m
3
drvne

zapremine. Ostali li{}ari se prostiru na 8.5% od ukupne povr{ine sa ukupnom zapreminom od
14.5 miliona m
3
. Od ukupnih povr{ina pod {umom u Srbiji me{ovite sastojine li{}ara pokrivaju 30 % i
ukupna zapremina drveta u ovim {umama iznosi 62.7 miliona m
3
(26 % od ukupne zapremine).
Od ukupnih povr{ina pod {umama u Srbiji ~etinari zauzimaju svega 5.9 %. U strukturi
povr{ina najzastupljeniji su crni bor (2.6 %) i smr~a (1.6 %), dok je u~e{}e belog bora i jele
zanemarljivo (<0.2 %).
Prostornim planom Republike Srbije predvi|a se pove}anje povr{ina pod {umama sa 27.3 %
na 31.5% do 2010. godine, a do 2050. na 41.4 %, {to se ocenjuje optimalnom {umovito{}u za na{e
uslove /6/. Pove}anje povr{ina pod {umom predvi|eno je prvenstveno na {umskim zemlji{tima, a
tako|e i na zemlji{tima koja nisu pogodna za poljoprivrednu proizvodnju.
Ocenjujemo zna~ajnim da na ovom mestu prikaèmo stanje {uma u Vojvodini, kao delu
{umarstva Srbije, iako su ukupni podaci, kao objedinjeni, predhodno ve} dati. Dakle, podaci koji slede
su uklju~eni u ukupne podatke o {umarstvu Srbije.
Sada{nja povr{ina {uma, {umskog zemlji{ta i za{titnog zelenila u Vojvodini iznosi 179 151 ha.
Od te povr{ine pod {umama se nalazi 137 094 ha, a pod za{titnim zelenilom 9 156 ha. Tako
zastupljenost {uma, {umskih zemlji{ta i za{titnog zelenila iznosi 8.33% u odnosu na ukupnu povr{inu,
a stvarna {umovitost 6.79%.
Danas su {umski zasadi u Vojvodini gotovo isklju~ivo prostorno svedeni i ograni~eni na uske
lokalitete du` re~nih tokova, zatim na pribre`ne i brdske predele Fru{ke gore i Vr{a~kog brega i na
prostore Deliblatskog peska i Suboti~ko-horgo{ke pe{~are. Na ovim prostorima se nalazi oko 90%
povr{ina {uma i za{titnih zasada, a samo oko 10% povr{ina rasuto je po poljima Vojvodine. Ako se
ovim malim povr{inama {uma koje su rasute po vojvodjanskim poljima doda oko 11 600 km zelenih
drvoreda, onda stvarna obraslost vojvodjanskih polja iznosi samo oko 1.5% od ukupne poljoprivredne
povr{ine.
Vojvodina je izrazito ravni~arsko i poljoprivredno podru~je. Polaze}i od toga i uvaàvaju}i
sve druge karakteristike i specifi~nosti, razmatranje pitanja optimalne {umovitosti mora po}i od toga,
da ona treba da obezbedi najpotpunije i raznovrsno zadovoljenje potreba privrede u drvetu i op{tu
za{titu teritorije, odnosno za{titu i unapredjivanje ìvotne sredine. Odredjivanje optimalne {umovitosti
Vojvodine, koja }e biti u funkciji zadovoljavanja potreba dru{tva u drvetu i svih drugih
infrastrukturnih potreba, mogu}e je bez obzira na njen ravni~arski karakter. Ta nelogi~nost moè se
strana 26
objasniti ~injenicom da je uzgoj mekih li{}ara (topola i vrba) najdinami~niji razvojni deo {umarstva, a
da je njihovo drvo, zahvaljuju}i tehnologiji prerade, dobilo svestranu, samostalnu upotrebu i da vi{e
nije supstitut za drvo drugih vrsta drve}a, pa se sve vi{e traì na trì{tu. Da se ne polazi od takvog
saznanja ne bi se moglo govoriti o optimalnoj {umovitosti Vojvodine, nego samo o "za{titnoj"
{umovitosti vojvodjanske ravnice sa poljoprivrednom namenom.
Tako se optimalna {umovitost u specifi~nim uslovima Vojvodine odredjuje na 14.32%. Kod
ovako odredjene {umovitosti postoje}a povr{ina {uma i za{titnog zelenila po glavi stanovnika u
Vojvodini iznosila bi 0.16 ha. Ovako odredjena optimalna {umovitost Vojvodine ve}a je za 5.99%
(71.95%) od sada{nje {umovitosti, koja iznosi 8.33% (0.09 ha/stanovniku).
Polaze}i od ~injenice da su topole i vrbe brzorastu}e vrste drve}a, koje se gaje ve{ta~kim
putem osnivanjem razli~itih oblika zasada, uslovljenih namenom proizvodnje odredjene koli~ine i
vrste sortimenata, kao i ~injenica da na podru~ju Vojvodine i drugih ravni~arskih krajeva u Srbiji
postoji dovoljno prostora u kojima vladaju optimalni uslovi za gajenje topola i vrba, a to sve skupa sa
ste~enim dosada{njim iskustvima i rezultatima sopstvenog nau~no-istraìva~kog rada u ovoj oblasti,
predstavlja realni potencijal da se u postoje}im zasadima obezbede dovoljne koli~ine drveta za rad
postoje}ih preradnih kapaciteta, a osnivanjem novih namenskih zasada za proizvodnju celuloznog
drveta i drveta za energetske potrebe na novim povr{inama obezbede i dodatne koli~ine ove sirovine
za postepeni razvoj.

Slika 2.1: U~e{}e {uma u ukupnoj povr{ini op{tina u Republici Srbiji u 1997. godini
(Izvor: Statisti~ki godi{njak SR Jugoslavije 2000.)
strana 27

2.1 Proizvodni potencijal uma i industrije prerade drveta u Srbiji
Prema JUS-u, drvo stabla se razvrstava na: deblovinu, granjevinu, sitnu granjevinu i panjevinu. Pod
tzv. krupnim drvetom se podrazumeva drvo debla i krupnih grana, dakle drvo deblje od 7 cm. Ovo drvo
iskazano po zapremini predstavlja tzv. bruto drvnu zapreminu, koju dràvna statistika zvani~no prati.
U toku prerade bruto drvne zapremine u {umske sortimente, nastaje drvni otpadak (ostatak) razli~itog
oblika i koli~ine. On moè biti u obliku piljevine, ise~ka, obradka, razli~itih porubaka, stope grana, kore i
sl., a njegova koli~ina se u zavisnosti od od vrste drveta i stepena prerade kre}e u rasponu od 12 do 18%.
Mogu}i obim se~a (etat) utvr|uje se na osnovu godi{njeg prirasta {uma, u Osnovama za gazdovanje
{umama odnosno, ukoliko Osnova nema ili im je istekla va`nost, drugim planskim dokumentima u skladu
sa Zakonom. Godi{nji prirast {uma je odre|en na nivou od oko 6 miliona kubnih metara. U tabeli 2.1.
prikazan je potencijalni obim godi{nje proizvodnje drvnih sortimenata (etat) /5/.

Tabela 2.1.: Potencijalni obim godi{nje proizvodnje drvnih sortimenata u {umama Srbije
Vrsta sortimenta Vrsta drve}a Kategorija vlasni{tva {ume
hiljada
/m
3
/god/
/%/
dràvne
privatne
881.3
254.0
17.5
5.1 li{}ari
Svega li{}ari 1 135.3 22.6
dràvne
privatne
184.4
71.6
3.7
1.4 ~etinari
Svega ~etinari 256.0 5.1
Tehni~ko, oblo drvo
Ukupno (li{}ari i ~etinari) 1391.3 27.7
dràvne
privatne
1 481.8
1 074.2
29.5
41.3 li{}ari
Svega li{}ari 3 555.0 70.8
dràvne
privatne
59.2
12.0
1.2
0.2 ~etinari
Svega ~etinari 71.2 1.4
"Prostorno" drvo
namenjeno za:
plo~e na bazi drveta,
hemijsku preradu i
ogrev
Ukupno (li{}ari i ~etinari) 3 627.2 72.3
Sveukupno (trupci, obla gra|a i "prostorno" drvo) 5 018.3 100.0
Izvor: dokumentacija JP Srbija{ume

Potencijalni obim godi{njih se~a u Srbiji iznosi ne{to preko 5 miliona m
3
. Za pribli`no iste povr{ine
pod {umom potencijalni obim se~a u dràvnim {umama je ne{to ve}i (52:48), a struktura {umskih
sortimenata povoljnija nego {to je to slu~aj kod privatnih {uma.
Proizvodnja trupaca i oble gra|e ~inila je u periodu do po~etka osamdesetih godina pro{log veka
gotovo 50% od ukupne proizvodnje, da bi se taj procenat smanjivao na ra~un pove}anja u~e{}a
prostornog drveta, dostigav{i u periodu 1985-1990 god. 41 % potencijalnog obima se~a u dràvnim
{umama. Po~etkom devedesetih godina do danas, procentualno u~e{}e tehni~kog oblog drveta pada na
ispod 30%, {to se duguje u najve}oj meri poreme}aju starosne, a time i debljinske strukture na{ih {uma.
Kvalitet drveta iz privatnih {uma uvek je znatno zaostajao za dràvnim, ali se on u proteklom periodu
postepeno popravljao. Imaju}i to u vidu, moè se u prakti~ne svrhe operisati sa procentualnim u~e{}em
tehni~kog oblog drveta u ukupno pose~enoj drvnoj zapremini privatnih {uma od ne{to iznad 13 %.
Iz tabele 2.1. se vidi da li{}ari ~ine 93.4 % ukupnog potencijalnog obima se~a u {umama Srbije, a da
drvo namenjeno za izradu plo~a na bazi drveta, hemijsku preradu i ogrev u~estvuje sa 72.3 % u ukupnom
potencijalnom obimu se~a.
2.1.1 Proizvodnja umskih sortimenata u Srbiji
Pouzdani podaci o obimu i strukturi se~a koje daje Savezni zavod za statistiku, mogu se dobiti
strana 28
samo za dràvne {ume. to se privatnih {uma ti~e, statistika prati samo ono drvo za koje je od
zvani~nih organa izdata odgovaraju}a dokumentacija.
U pravilu je izvr{eni obim se~a u {umama Srbije gotovo uvek manji od planovima predvi|enog, a
planirani obimi se~a su uvek manji od mogu}eg. To se duguje razli~itim uzrocima, po~ev od uslova na
trì{tu, koji deluju kroz zakone ponude i potra`nje, pa do tehni~ko tehnolo{kih pretpostavki koje se
ogledaju u mogu}nostima {umskih gazdinstava da izvr{e planirane obime se~a. U na{im uslovima,
naro~ito u poslednjoj deceniji dvadesetog veka, i politi~ki uslovi izraèni kroz ekonomsku blokadu
zemlje, doveli su do zna~ajnog smanjenja obima proizvodnje u {umarstvu. U tabeli 2.2. prikazan je
obim se~a u SR Jugoslaviji za petogodi{nji period (1985-1989), kada se proizvodnja odvijala u
normalnom privrednom ambijentu.

Tabela 2.2.: Pose~eno drvo u {umarstvu Srbije(bruto) u hiljadama m
3

Srbija
Godina
Dràvno Privatno Ukupno
1985 2777 1422 4199
1986 2793 1381 4174
1987 2793 1430 4223
1988 2905 1318 4223
1989 2875 1170 4045
Prose~no 2829 1344 4173
Izvor /9/

Podatke koji se odnose na iskazani obim se~a u privatnim {umama treba uzeti sa rezervom. Prema
nekim procenama /6/ iskazani obim se~a je ~ak ~etiri puta manji od potro{nje.
Prilikom kalkulacija potro{nje drveta u energetske svrhe, prema istom izvoru, treba imati u vidu da
svega 60% drveta za ovu namenu poti~e iz {ume, a ostatak ~ini takozvana vanstatisti~ka se~a /8/. Ova
biomasa poti~e od pojedina~nih stabala u me|ama i pored potoka, stabala vo}aka, vinove loze i dr.
U tabelama koje slede, prikazan je obim se~a u dràvnim {umama Srbije za proteklih deset godina, ne
ra~unaju}i {ume Nacionalnih parkova. U~e{}e {uma Nacionalnih parkova u ukupnom {umskom fondu
Srbije je oko 10%, a saglasno tome je i njihovo u~e{}e po potencijalu, obimu se~a, strukturi i dr.

Tabela 2.3. Pregled ukupne proizvodnje neto drvnih sortimenata u periodu 1992 - 2001 god. u
dràvnim {umama Srbije (bez {uma Nacionalnih parkova) ( u 000 m
3
)
OBLAST
GODINA
1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001
Jugoisto~na 260.3 208.8 218.4 229.3 280.0 301.3 287.4 299.6 324.6 258.0
Isto~na 210.4 157.7 160.2 182.2 205.9 246.8 258.0 261.0 275.3 237.4
Centralna 151.6 147.2 140.9 156.6 147.7 164.8 161.0 192.5 191.3 146.9
Zapadna 311.7 315.4 262.0 261.9 226.1 254.2 232.2 282.7 310.4 233.5
Beogradska 343.5 325.8 345.4 390.1 327.5 367.1 352.2 365.3 453.6 396.2
Severna 162.2 119.0 131.0 206.2 205.5 215.8 239.5 210.1 295.6 224.7
UKUPNO 1439.7 1273.9 1257.9 1426.3 1392.7 1550.0 1530.3 1611.2 1850.8 1496.7

strana 29
Tabela 2.4. Pregled ukupne proizvodnje tehni~kog oblog drveta u periodu 1992 - 2001 god. u
dràvnim {umama Srbije (bez {uma Nacionalnih parkova) (u 000 m
3
)
OBLAST
GODINA
1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001
Jugoisto~na 84.9 61.1 56.2 60.6 84.9 95.2 99.1 102.7 132.5 89.5
Isto~na 89.5 59.2 56.9 67.4 82.2 91.3 108.2 111.2 115.5 82.6
Centralna 88.9 68.6 60.7 83.7 87.6 92.0 89.4 98.1 103.0 71.2
Zapadna 147.1 131.5 126.5 113.2 104.0 113.1 99.6 117.7 124.7 103.5
Beogradska 138.1 111.3 127.2 162.0 140.7 190.0 202.8 188.6 255.8 241.3
Severna 80.1 53.8 62.2 121.6 119.0 142.2 152.3 129.7 172.4 138.1
UKUPNO 628.6 485.5 489.7 608.5 618.4 723.8 751.4 748.0 905.9 726.2

Na osnovu iskazanih podataka moè se zaklju~iti da je izvr{eni obim se~a u {umama Srbije u periodu
1985-1989. god. bio za oko 17% manji od mogu}eg. U godinama koje su sledile (1992 - 2001), do{lo je
do zna~ajnog prose~nog pada proizvodnje, naro~ito u dràvnim {umama. Taj pad proizvodnje je iznosio
oko 48% u odnosu na prose~nu proizvodnju u re~enom petogodi{njem periodu.

Tabela 2.5 Pregled ukupne proizvodnje prostornog drveta u periodu 1992 - 2001 god. u dràvnim
{umama Srbije (bez {uma Nacionalnih parkova) (u 000 m
3
)
OBLAST
GODINA
1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001
Jugoisto~na 175.4 147.8 162.1 168.7 195.0 206.0 188.3 196.9 192.1 168.5
Isto~na 120.9 98.6 103.3 114.8 123.7 155.5 149.8 346.7 159.8 154.9
Centralna 97.1 99.4 104.4 109.5 87.5 115.4 106.8 138.7 124.8 101.8
Zapadna 164.7 184.0 135.5 148.7 122.1 141.1 132.6 165.1 185.7 130.2
Beogradska 205.4 214.5 218.2 228.2 186.9 177.1 149.4 176.7 197.6 155.0
Severna 82.1 65.2 68.8 84.6 86.5 73.6 87.2 80.4 123.2 86.7
UKUPNO 845.6 809.5 792.3 854.5 801.7 868.7 814.1 1104.5 983.2 797.1

Kako se moè videti iz navedenih prikaza o izvr{enom obimu se~a u proteklom
desetogodi{njem periodu, izvr{eni obim se~a u dràvnim {umama je znatno ispod mogu}eg, a koji je
ustanovljen Osnovama za gazdovanje {umama. Obim se~a se u dravnim umama bez nacionalnih
parkova, izuzimaju}i 2000. godinu, bez zna~ajnijih kolebanja kretao oko proseka od 1 483 000 m
3
, {to
jasno ocrtava privredni ambijent u oblasti proizvodnje i potro{nje drveta.
Ta konstatacija se u manjoj meri odnosi na privatne {ume, s obzirom na veliku
sposobnost privatnog sektora da se prilagodi trì{nim uslovima.
Prema raspoloìvim podacima u Vojvodini i ravni~arskim delovima Srbije je pod
razli~itim oblicima zasada i prirodno nastalih sastojina topola i vrba 53 971 ha, {to predstavlja 1.89%
ukupne povr{ine {uma u Jugoslaviji. Procenjena drvna masa topola i vrba iznosi 8.3 miliona m
3
, {to u
odnosu na ukupnu drvnu masu {uma iznosi 2.7 %. Godi{nji etat topola i vrba je oko 355 000 m
3
a to je
oko 11% ukupnih se~a u Srbiji.
Korisnici koji gazduju topolama i vrbama su {umarske i vodoprivredne organizacije
(dràvna preduze}a) sa 80 %, i poljoprivredne organizacije (dru{tveni sektor) sa 8%, privatni i ostali
sektor sa 12 %. Struktura povr{ina i drvnih masa po vrstama, uzgojnom obliku i korisnicima prikazana
je u tabeli 2.6.
strana 30
Navedeni podaci o povr{inama se odnose na {ume i zasade topola koji su evidentirani
u statistici, a isti se Zakonom o {umama vode kao {ume.
Medjutim, posebno u Republici Srbiji, topole su masovno sadjene kao drvoredi, manje
grupe i pojedina~na stabla uz puteve, manje reke, lokalne puteve, oko ekonomija i sli~no. Podataka o
ovim (neto) povr{inama, kao i drvnim masama u statistici nema, niti su u bilansima prikazani.

Tabela 2.6.: Povr{ine i drvne mase po vrstama i korisnicima
Eurameri~ke. topole Doma}e topole i vrbe Svega VRSTA

KORISNIK
P
ha
V
(000) m
3

V
m
3
/ha
P
ha
V
(000) m
3
V
m
3
/ha
P
ha
V
(000) m
3

V
m
3
/ha
[umarstvo 30 025 5 112 172 7 981 1 053 132 38 006 6 165 162
Vodoprivreda 1 537 210 137 2 810 371 132 4 347 581 134
Poljoprivreda 3 835 571 149 388 35 90 4 223 606 142
Ostali 477 72 151 772 94 121 1 249 166 133
Privatno 1 570 239 113 4 576 549 120 6 146 788 128
Svega 37 444 6 204 166 16 527 2 102 127 53 971 8 306 154

Od ukupne povr{ine pod topolama i vrbama od 53 971 ha zasadi euroameri~kih topola
zauzimaju 37 444 ha (70%), doma}e topole (crna i bela topola) 1 322 ha (2%), vrbe 15 205 ha (28%).
Po na~inu uzgoja planta`ni uzgoj topola se obavlja na 13 105 ha (25%), klasi~ni zasadi topola
zauzimaju 24 339 ha (45%), klasi~ne kulture vrbe iznose 6 942 ha (13%) a prirodno nastale {ume
doma}ih topola zauzimaju 1 322 ha (2%) i prirodno nastale {ume vrba 8 263 ha (15%).
Od ukupne povr{ine 53 971 ha zasada i prirodnih {uma topola starosti do 5 godina je 14%, od
6 do 10 godina 18%, od 11 do 15 godina 18%, od 16 do 20 godina 13%, od 21 do 25 godina 17%, od
26 do 30 godina 11% i preko 30 godina 9%.

2.1.2 Mogunosti za poveanje proizvodnje drveta
Prethodno date ocene stanja {uma kao izrazito nepovoljne, osnova su {umarske razvojne
strategije koja ima za ciljeve:
1. da popravi stanje postoje}ih {uma i,
2. da uve}a povr{inu {umskog fonda.
Ulaganjem u infrastrukturu u {umarstvu, pre svega u otvaranje {uma {umskim
komunikacijama, stvorile bi se mogu}nosti za kori{}enje {uma na celokupnom prostoru Srbije. Time
bi se stvorile mogu}nosti da se iskoristi celokupni se~ivi etat, {to danas nije mogu}e. Pored toga,
pove}anje obima se~a uslovljeno je odgovaraju}om tra`njom, kao i odgovaraju}im cenama {umskih
sortimenata. Sada{nji privredni ambijent se moè oceniti kao nepovoljan za zna~ajnije pove}anje
proizvodnje u {umarstvu Srbije.
Procenjuje se (1) da bi se raznim meliorativnim merama u narednom srednjero~nom periodu,
pored drugih dobitaka, postoje}i {umski fond mogao dovesti u pribli`no optimalno stanje, {to bi kao
krajnji efekat imalo proizvodnju jo{ oko 7 miliona m
3
.
Nedavno usvojenim Prostornim planom Srbije planirano je uve}anje stepena pokrivenosti
teritorije {umom sa sada{njih oko 27% na oko 42%, {to zna~i uve}anje povr{ine {uma za oko 1.3
miliona hektara. Dugoro~no gledano i na ovaj na~in bi se zna~ajno uve}ala proizvodnja drveta kao
najzna~ajnijeg oblika biomase proizvedenog u {umama.
Osnovni parametar za odredjivanje obima se~a topola i vrba je starost zasada i {uma ovih vrsta
drve}a. Polaze}i od stanja na{ih {uma i oblika gajenja, a uzimaju}i u obzir parametre teku}eg i
prose~nog prirasta drvne mase, ocenjeno je da je optimalna starost u zasadima topola 25 godina a u
prirodnim sastojinama topola i vrba 30 godina.
U tabeli 2.7 prikazano je stanje zasada {uma topola koje bi na osnovu navedene ophodnje do{le u obzir
strana 31
za se~u u narednih 10 godina.

Tabela 2.7.: Stanje zasada i {uma topola i vrba starosti preko 15 godina
Starost sastojina i zasada
preko 30 godina preko 25 godina preko 20 godina preko 15 godina

Stepen ure|enosti
{uma P
(ha)
V
(000) m
3

P
(ha)
V
(000)m
3

P
(ha)
V
(000)m
3

P
(ha)

V
(000)m
3

Ure|ene {ume 3480 1029 8881 2369 15337 4038 20721 5061
Manje ure|ene {ume 1036 256 2393 590 45400 1006 6144 1311
Svega 4516 1285 11274 2989 19887 5044 26865 6372
Procentualno u~e{}e
%
8.4 15.5 19.4 35.6 36.8 60.7 49.8 76.7

Uvaàvaju}i navedene ~injenice koje uslovljavaju planiranje se~a, tokom narednih 10 godina
u prirodnim sastojinama i zasadima topola i vrba ovim planom za se~u je predvidjeno 25.000 ha, {to
iznosi oko 93% od povr{ina {uma topola i vrba starosti preko 15 godina
Planirani obim se~a:
Procenjena drvna masa na 25 000 ha iznosi 5 900 000 m
3

Prirast drvne mase na 25 000 ha x 10 m
3
/ha x 5 godina 1 250 000 m
3

Svega se~iva bruto masa u narednih 10 godina 7 150 000 m
3
.

U postoje}em fondu topola i vrba nalazi se oko 15 000 ha zasada topola i vrba starosti do 10
godina. Oko polovine istih zasada je u gustinama koje zahtevaju prorede, a to obezbedjuje proizvodnju
slede}e drvne mase:
5 000 ha zasada topola x 85 m3/ha 425 000 m
3

2 000 ha zasada vrba x 60 m3/ha 120 000 m
3

Svega: 7 000 ha za proredu zasada topola i vrba 645 000 m
3

Na osnovu iznetih pokazatelja o planiranim ~istim se~ama i proredama u mladjim zasadima
topola i vrba u narednom periodu od 10 godina, mogu}a proizvodnja drvnih masa iznosi: 7 795 000 m
3

bruto drvne mase.
Primenjeni metod ocene mogu}nosti proizvodnje drveta u postoje}im {umama i zasadima
topola i vrba u narednih 10 godina uvaàva sve relevantne faktore, koji su u funkciji unapredjenja
postoje}eg stanja topola i vrba, s tim {to se sa se~om mora u}i u manje produktivne {ume koje su
uglavnom prestarele, u kojima dominira prostorno - celulozno drvo.

Tabela 2.8.: Planirana proizvodnja drveta topola i vrba za 10 godina*
Svega Trupci Prostorno drvo
Na~in se~e Povr{ina
ha
Zapremina
(000) m
3
Zapremina
(000) m
3

%
Zapremina
(000) m
3

%
~ista se~a 25 000 7 150 2 860 40 4 290 60
Prorede 7 000 645 65 10 580 90
Svega 22 000 7 795 2 925 38 4 870 62
Drvni ostatak (12%) 935 350 585
NETO ZAPREMINA 6 860 2 575 4 285
Prosek za 10 godina neto drvne zapremine 686 258 428
*
Ukupna povr{ina iznosi 53 971 ha, a zapremina 8 306 000 m
3
(100%)

Iz tabele 2.8 vidljivo je da nakon realizacije godi{njeg etata u {umama topola i vrba ostaje 93
500 m
3
drvnog materijala koji se trenutno ne koristi. Isti se nakon odredjenog prilagodjavanja (iveraja)
moè koristiti kao energetsko gorivo za razli~ite namene.
Iznete ~injenice koje ukazuju na efekte u realizaciji navedenog plana proizvodnje drveta
strana 32
topola i vrba do 2010. godine upu}uju na zaklju~ak da je ovaj program od {ireg dru{tvenog zna~aja i
da dràva mora obezbediti razne stimulativne mere i normativno-zakonskim putem regulisati
gazdovanje dru{tvenim dobrom, koje je ({uma) u najve}oj meri dràvna svojina.

2.1.3 Mogunosti mehanizovanog prikupljanja umskog ostatka za energetske potrebe
Drvo za kori{}enje u energetske svrhe se pojavljuje u razli~itim oblicima i na razli~itim
mestima u procesu proizvodnje {umskih sortimenata. Ono se moè pojaviti u oblicima koji su
standardizovani, i u nestandardizovanim oblicima.
Standardizovani sortimenti iz ove grupe su oblice i cepanice duìna 1 ili 2 metra, se~enice i
tzv. vi{emetrice (vi{ekratnice). Vi{emetrice su {umski sortimenti u oblom stanju, koji po kvalitetu
pripadaju sortimenatima iz kategorije prostorno drvo, a ~ije su duìne vee od 2 metra, sa
zaokruìvanjem duìna u toku izrade na cele metre.
Nestandardizovani oblici drvnog ostatka za energetsko kori{enje su u obliku piljevine, ise~ka,
obradka, razli~itih porubaka, stopa grana, gula, te{ko cepivih komada, kore i sl.
Ekonomija kori{}enja drveta kao energenta leì u tro{kovima njegovog sakupljanja i
transporta od mesta proizvodnje (nastanka) do mesta kori{}enja. Transport se u {umarstvu uop{te
odvija u dve faze - privla~enje i prevoz. Pod privla~enjem se podrazumeva tzv. unutra{nji transport, tj.
transport od mesta proizvodnje (nastanka) ili kako se to kaè od panja, pa do {umskog kamionskog
puta ili do {umskog stovari{ta na kamionskom putu. Upravo ova faza transporta je klju~na za nivo
tro{kova proizvodnje svih {umskih sortimenata.
Tehni~ko-tehnolo{ka re{enja za prvu fazu transporta standardizovanih {umskih sortimenata iz
kategorije prostornodrvo postoje. Za ovaj transport, na najteìm terenima na kojima nema {umskih
komunikacija, koriste se tovarni konji ili ì~ano uètni sistemi, dok se na terenima blaìh nagiba i u
ravni~arskom podru~ju koriste razli~ita mehanizovana sredstva, a naj~e{}e traktori sa prikolicama
razli~itih kapaciteta.
Savremena tehnolo{ka re{enja, ~ija je primena {iroko mogu}a, kojima se u proizvodnju
{umskih sortimenata uvodi tzv. deblovni metod, omogu}uje tehnolo{ku tipizaciju i unifikaciju
sredstava za prvu fazu transporta. Primenom ovog metoda se iz {ume, vu~om po zemlji ili voènjem,
cela debla (vretena stabla) ili njegovi delovi, privla~e do {umskog kamionskog puta ili {umskog
stovari{ta, gde se zatim vr{i izrada {umskih sortimenata. Na ovaj na~in se, pored humanizacije rada,
pove}ava produktivnost u transportu, smanjuju tro{kovi, a tako|e se iz {ume uz tehni~ko oblo i
prostorno drvo privu~e i izvesna koli~ina drveta iz kategorije {umskog ostatka, kao {to su gule,
te{ko cepivi komadi, razli~iti obrubci, pa i deo stopa grana. Na taj na~in se moè dobiti koncentrisan
deo drvnog ostatka na {umskom stovari{tu, {to je veoma zna~ajno sa apekta tro{kova.
Deo drvnog ostatka koji ostaje u {umi posle se~e mogu}e je, kako je ve re~eno, u potpunosti
prikupiti u ravni~arskom podru~ju, koriste}i za to odgovaraju{e korpe ili kontejnere. U brdsko
planinskom podru~ju, ukoliko bi se i odlu~ili na prikupljanje drvnog ostatka, ukupnog ili delimi~no,
bilo bi potrebno izvr{iti odgovarajua prilago|avanja na mehanizmima koji se koriste za prvu fazu
transporta, a i kori{}enje tovarnih konja bi moralo biti zadràno za odre|ene terenske uslove.
Posebne mogunosti za transport {umskog ostatka otvaraju se njegovom homogenizacijom,
koja se postiè iveranjem. Za iveranje se mogu koristiti laki mobilni ivera~i, a za prvu fazu transporta,
u zavisnosti od terenskih uslova, no{eni kontejneri ili kontejneri na jednoosovinskom ili
dvoosovinskim traktorskim prikolicama.

2.1.4 Karakteristike i struktura preduzea za preradu drveta
U drvnoj industriji R. Srbije je 1999. godine bilo ukupno 3 404 zvani~no registrovanih
preduze}a drvne industrije, od kojih su vi{e od 90% mala preduze}a u privatnom vlasni{tvu (tabela
2.9). Ostvareni dru{tveni proizvod u 2000. godini iznosi 1.24% dru{tvenog proizvoda R. Srbije, 3.6%
industrijskog proizvoda i oko 6.2% izvoza na{e zemlje.
Od pribli`no 33 000 radnika, koji rade u preduze}ima prerade drveta u R. Srbiji, jedna tre}ina
radi u primarnoj proizvodnji, a ostali u preduze}ima finalne prerade drveta. Mala i srednja preduze}a
su uglavnom u privatnom vlasni{tvu. Ove firme su danas oslonac razvoja drvne industrije u R. Srbiji.
strana 33

Tabela 2.9.: :: : Prose~an broj zaposlenih u preduze}ima za preradu drveta u Srbiji*
Preduze}a Mala Sednja Velika Ukupno zaposlenih
Primarna 7 150 830 9 766.0
Finalna 7 192 851 23 711.0
Ukupno za celu preradu drveta 32 937*
*Izvor: Strategija razvoja drvne industrije do 2010. godine

Preduze}a se prema delatnosti mogu podeliti na preduze}a:
Mehani~ke prerade drveta
Hemijske prerade drveta

Preduze}a mehani~ke prerade drveta se bave ili primarnom preradom ili finalnom preradom
drveta. Najva`niji proizvodi primarne prerade drveta su: rezana gra|a, razli~iti drvni elementi, podne i
zidne obloge, furnir i plo~e na bazi drveta. U firmama finalne prerade drveta izra|uje se name{taj,
gra|evinska stolarija, igra~ke

Tabela 2.10.: Struktura preduze}a u mehani~koj preradi drveta u R. Srbiji /22/
Mala Srednja Velika Broj firmi
Veli~ina
%
Broj firmi 3 153 195 56 3 404
Procentualno u~e{}e 93% 6% 1% 100%
*Izvor: Strategija razvoja drvne industrije do 2010. godine

2.1.5 Planovi razvoja industrije prerade drveta
Prvi i osnovni cilj industrijskog razvoja drvne industrije R. Srbije predstavlja strate{ko
prestruktuiranje, odnosno promena strukture kapitala i sistema upravljanja. Ostali strate{ki ciljevi
podeljeni su u dve grupe: prva grupa ciljeva se odnosi na programsko prestruktuiranje i revitalizaciju
postoje}ih proizvodnih kapaciteta, uz maksimalno kori{}enje raspoloìvih doma}ih resursa; druga
grupa ciljeva odnosi se na izgradnju novih proizvodnih kapaciteta.
Programsko prestruktuiranje postoje}ih kapaciteta podrazumeva promenu programa
proizvodnje, uz pribli`no isti obim prerade, a sa ciljem pove}anja izvoza proizvoda od drveta na
spoljna trì{ta. Pri tome uzimaju}i u obzir trenutno stanje {uma i {umarstva ne treba ra~unati na neko
ve}e pove}anje obima se~a, ve} pre svega na bolje kori{}enje raspoloìve sirovine.
Strategija razvoja ra~una i na ostvarivanje dinamike rasta energetske efikasnosti ovog sektora. To
bi se moglo ostvariti:
Tehnolo{kom modernizacijom preduze}a ~ime se pove}ava i stepen energetske efikasnosti;
Efikasnijim i ve}im kori{}enjem raspoloìvog drvnog otpatka, smanjile bi se potrebe za
fosilnim gorivima i pove}ala energetska i ekonomska efikasnost preduze}a;
2.1.6 Sadanji obim prerade i perspektive razvoja u narednih deset godina
Preduze}a drvne industrije u Srbiji prera|uju uglavnom doma}u sirovinu. Razlike u
unutra{njim i spoljnim cenama su tolike da je uvoz topolovih trupaca i celuloze za potrebe fabrika
hartije (Ma|arska i Hrvatska), kao i rezane gra|e ~etinara iz Republike Srpske za gra|evinsku
stolariju, vi{e izuzetak nego pravilo. U R. Srbiji je u 2001. godini prera|eno pribli`no 690 000 m
3

strana 34
trupaca pose~enih u dràvnim {umama. Od ove koli~ine najvi{e je prera|eno topole (330 000 m
3
) i
bukve (234 000 m
3
). Od ostalih vrsta drve}a treba spomenuti jo{ i hrast (34 600 m
3
) i smr~u/jelu (59
000 m
3
). Detaljnijih podataka o prera|enim koli~inama iz privatnih {uma nema.

Tabela 2.11: Ostvarena prodaja trupaca u R. Srbiji (dràvne {ume) (2001) /22/
Li{}ari u milionima m
3
êtinari u milionima m
3

Hrast Bukva Topola Ostali
Smr~a/
Jela
Ostali

Total

Dràvni
sektor
0.035 0.234 0.330 0.025 0.624 0.059 0.014 0.073 0.697

Od ukupne koli~ine prera|enih trupaca jedan deo su bili furnirski (F i L) trupci (209 000 m
3
).
Od toga najvi{e je bilo topole (176.000 m
3
) i bukve (21 000 m
3
). Detaljniji podaci su dati u tabeli 2.12.

Tabela 2.12: :: : Ostvarena prodaja furnirskih trupaca u R. Srbiji (dràvne {ume) (2001) /22/
Hrast Bukva Topola
Smr~a/
jela
Ostali

hiljadu m
3

Dràvni sektor
4.24 20.79 176.12 2.93 4.70 208.78

2.1.7 Prostorni raspored preduzea za preradu drveta
R. Srbija je za potrebe ove studije podeljena na sedam oblasti.
Severna Srbija
Beograd
Zapadna Srbija
Centralna Srbija
Isto~na Srbija
Jugoisto~na Srbija
Ju`na Srbija

Navedena podela se poklapa sa onom koju koristi JP Srbija{ume, a ne{to odstupa od politi~ke podele
Republike Srbije.
Regionalna zastupljenost preduze}a drvne industrije je relativno dobra, odnosno poklapa se sa
raspoloìvom sirovinskom osnovom i potrebama stanovni{tva. U pojedinim regionima, kao {to je
jugoistok Srbije, zahvaljuju}i ranijoj politici kori{}enja sredstava iz Fonda za nerazvijene, drvna
industrija je razvijenija nego u nekim drugim delovima Srbije (Zapadna Srbija i Centralna Srbija).
Raspoloìvi tehni~ki kapaciteti u preradi drveta se koriste sa 49.3% u primarnoj i 38.2% u
finalnoj preradi drveta (1999.), a radno vreme uposlenih sa oko 56 % (za celu granu) /21/. To je razlog
{to su, kao osnova za procenu snage drvne industrije u nekoj od oblasti, uzete godi{nje koli~ine
prera|enog drveta, a ne instalisani kapaciteti za preradu. Na slici 2.2 prikazane su koli~ine drveta
prera|ene u preduze}ima za preradu drveta podeljenih po odgovaraju}im oblastima.

strana 35

Slika 2.2: Potro{nja trupaca u R. Srbije u 2001. po oblastima

strana 36

Tabela 2.13.: Potro{nja trupaca u preduze}ima za preradu drveta (po oblastima, nameni i vrsti drveta)
Bukva Hrast êtinari Topola Zbirno
R.B. Oblast Vrsta prerade
m
3

Zbirno 10 720 22 924 1 026 144 118 178 789
Pilanska 9 709 17 968 1 026 39 975 68 678
Furnir i plo~e 1 011 4 956 0 68 848 74 815
1 Beograd
Hemijska 0 0 0 35 296 35 296
Zbirno 58 001 2 071 15 858 4 334 80 265
Pilanska 58 001 2 071 15 858 4 334 80 265
Furnir i plo~e 0 0 0 0 0
2
Centralna
Srbija
Hemijska 0 0 0 0 0
Zbirno 31 568 1 710 0 0 33 278
Pilanska 28 390 1 710 0 0 30 100
Furnir i plo~e 3 178 0 0 0 3 178
3
Isto~na
Srbija
Hemijska 0 0 0 0 0
Zbirno 76 642 280 1 151 1 336 79 409
Pilanska 73 286 280 1 151 1 336 76 052
Furnir i plo~e 3 356 0 0 0 3 356
4
Jugoisto~na
Srbija
Hemijska 0 0 0 0 0
Zbirno 9 976 7 442 0 164 179 181 597
Pilanska 9 976 7 442 0 70 133 87 550
Furnir i plo~e 0 0 0 94 046 94 046
5
Severna
Srbija
Hemijska 0 0 0 0 0
Zbirno 45 448 438 40 906 16 130 102 922
Pilanska 44 470 438 40 906 16 130 101 943
Furnir i plo~e 979 0 0 0 979
6
Zapadna
Srbija
Hemijska 0 0 0 0 0
Ukupno 232 356 34 865 58 941 330 097 656 259

Podaci o potro{nji trupaca dati su u tabeli 2.13. Utro{ene koli~ine su podeljene prema
oblastima u kojima su sedi{ta firmi, vrsti prozvoda i date su za svaku od vrsta drveta posebno. U
pregled nisu uklju~eni ostali meki i tvrdi li{}ari, a pod pojmom ~etinari misli se pre svega na jelu i
smr~u. Razlika izme|u 697 000 i 656 000 (vidi tabelu 2.11) predstavlja deo prerade ili izvoza koji nije
mogao biti obuhva}en.
Navedeni podaci se odnose na 2001. godinu i za trupce nabavljene od JP
Srbija{ume. Uz ovu koli~inu treba dodati trupce koju je otkupila trgovina i ~ija dalja
sudbina nije poznata. Deo ovih trupaca je oti{ao za potrebe malih preduze}a, u gra|evinarstvo
i druge privredne grane.

strana 37
2.2 Drvni ostaci u umarstvu i industriji prerade drveta
Iz bruto zapremine pose~enog drveta izra|uju se dve grupe sortimenata: tehni~ko oblo drvo i
"prostorno" drvo. U toku njihove izrade javlja se ostatak koji ostaje u {umi. Moè se ra~unati da se u
proseku dobija 82 % do 88 % tehni~kog oblog i "prostornog" drveta, a da drvni ostatak ~ini 12 % do 18 %
od bruto drvne zapremine.
Pored ovog ostatka, u {umi na svakih 100m
3
krupnog drveta ostane i 15 m
3
sitne granjevine i oko 25 -
30 m
3
panjevine i korenja.
Na osnovu re~enog, stablo se sastoji od nekoliko kategorija drveta prikazanih u tabeli 2.14.. Prilikom
pravljenja bilansa zanemareni su li{}e i ~etine, ~ije se u~e{}e kre}e u granicama od 1.5 - 4.0 % od bruto
zapremine pose~enog drveta.

Tabela 2.14.: Prose~no u~e{}e pojedinih kategorija drveta u ukupnoj drvnoj masi stabla
Procentualno u~e{}e pojedinih kategorija drveta
Kategorija drveta
Dràvne {ume Privatne {ume Prose~no za Srbiju
Tehni~ko, oblo drvo 24.0 7.8 16.0
"Prostorno" drvo 34.0 50.2 42.0
Kora oblovine 4.0 4.0 4.0
[umski ostatak sa korom 9.0 9.0 9.0
Sitna granjevina sa korom 11.0 11.0 11.0
Panjevina sa ìlama 18.0 18.0 18.0
Ukupno 100.0 100.0 100.0
Izvor /22/

Iz tabele 2.14. se vidi da u ukupnoj zapremini stabla tehni~ko oblo i "prostorno" drvo u~estvuju u
proseku sa 58 %, a da ostatak pri proizvodnji drvnih sortimenata u {umi i neiskori{}eni deo grana i panja
~ine 42 %. To zna~i da bi, ukoliko bi se iskoristio kompletan potencijal {uma Srbije, na raspolaganju za
kori{}enje u razli~ite svrhe moglo biti jo{ oko 3 miliona kubnih metara drveta. Radi se o sirovoj {umskoj
biomasi razli~itog oblika i veli~ine, dispergovanoj na velikoj povr{ini. Ova drvna zapremina bi se,
obzirom na kvalitet i druge karakteristike, mogla iskoristiti u hemijskoj industriji, industriji plo~a i
kona~no kao izvor energije u izvornom ili transformisanom obliku, naravno ukoliko bi se stvorile
odgovaraju}e pretpostavke.
Na namenu i obim eventualnog kori{}enja {umskog ostatka uti~u razli~iti faktori tehni~ko-tehnolo{ke i
ekonomske prirode. Koji bi se deo od ovog ostatka i u kojoj koli~ini mogao iskoristiti, zavisi pre svega od
terenskih, sastojinskih i drugih uslova, gde se taj ostatak generi{e.
U intenzivnim ravni~arskim {umskim zasadima tehni~ki je mogu}e iskoristiti gotovo 100 % drveta iz
kategorije drvnog ostatka. Me|utim, u prirodnim {umama u brdsko planinskom podru~ju, kategorije i
koli~ine se zna~ajno moraju redukovati, zbog te{ko}a u transportu, za{tite zemlji{ta od erozije, a i nu`nog
djubrenja {umskih povr{ina sa kojih se uklanja celokupna biomasa, jer bi u protivnom do{lo do
degradacije {umskih stani{ta.
Stvarni obim iskori{}enja zavisi i od ekonomskih faktora. Ukoliko bi jedini~na cena drvnog ostatka
bila odgovaraju}a, tehni~ko-tehnolo{ki problemi oko sakupljanja i transporta preostalih delova stabla
drveta posle se~e mogao bi se re{iti na zadovoljavaju}i na~in.
Potencijalna koli~ina drvnih ostataka iz {uma Srbije (tabela 2.15) name}e pitanje mogu}nosti i na~ina
njegovog kori{}enja. Primera radi, samo krupnog {umskog ostatka pri izradi {umskih sortimenata (ise~ci,
gule, kratice, obradci, brada, stope grana i sl.), ostane u {umi 2.79% od ukupno izra|ene neto drvne
zapremine {umskih sortimenata bukve /2/. To zna~i, da se od ukupnog potencijalnog obima se~a od oko 5
miliona m
3
{umskih sortimenata, moè o~ekivati oko 140 000 m
3
krupnog drvnog ostatka, koji se moè
neposredno ili u transformisanom obliku dalje koristiti.

strana 38

Tabela 2.15.: Struktura potencijalnog {umskog ostatka u Srbiji
Karakteristike ostatka U~e{}e
[umski ostatak
vla`nost /%/ dimenzije /%/ /m
3
/
Napomena
Li{}e ili iglice 30 - 60 - - 144 000 zanemaruje se
Panjevina i korenje 40 - 60 krupan 47.3 1 255 000 ostaje u {umi
Sitna granjevina 40 - 60 krupan 25.7 750 000 delimi~no se koristi
Okrajci
Piljevina
40 - 60
krupan
sitan
27.0 900 000 delimi~no se koristi
Sveukupno 100.0 3 049 000
Izvor /22/

2.2.1 Drvni ostatak u preradi drveta
Industrija prerade drveta koristi drvo u oblom (trupci, oblice) i cepanom obliku. Prema
mogu}oj nameni drvo za preradu deli se na: drvo za mehani~ku preradu i drvo za hemijsku preradu
drveta.
Mehani~ka prerada drveta podrazumeva promenu oblika i dimenzija drveta uz upotrebu
mehani~kih sredstava (pila, noèva i sl.). Hemijska svojstva drveta pri tome ostaju nepromenjena.
Ulazni materijali za mehani~ku preradu su trupci za piljenje, trupci za izradu furnira, oblice i cepanice.
Proizvodi mehani~ke prerade drveta dele se na dve velike grupe: proizvodi primarne prerade i
proizvodi finalne prerade drveta.
U primarnoj preradi oblovina se prera|uje u pravougaone - bazirane oblike. To su proizvodi
koji predstavljaju osnovni materijal za izradu finalnih proizvoda (daske, planke, letve, grede, gredice,
furnir, plo~e na bazi drveta i sl.).
Pod finalnom mehani~kom preradom podrazumevamo preradu primarno obra|enog drveta u
predmete namenjene direktnoj upotrebi (name{taj, ambalaà, gra|evinska stolarija i sl.)
Hemijska prerada drveta obuhvata postupke kojima se menjaju i hemijski sastav i svojstva
drveta. Sirovinu za hemijsku preradu ~ine oblice, cepanice i deo otpadaka iz {umarstva i prerade
drveta. Proizvodi hemijske prerade drveta se mogu svrstati u ~etiri odvojene grupe:
proizvodi dobijeni termi~kim razlaganjem drveta kao {to su: drveni ugalj, generatorski gas i sl.,
proizvodi dobijeni dejstvom razli~itih hemikalija: celuloza i sl.,
proizvodi ekstrakcije drveta kao {to su: terpentinska ulja, {tavne materije i sl. i
drvnoplasti~ne mase: lignoston, lignofol i sl..

Upotrebljeni termin otpadak odnosi se na onaj deo drveta koji se ne moè koristiti u daljoj
preradi za iste svrhe. Me|utim, drvo ima toliko razli~itih primena gde bi se ovaj ostatak mogao
iskoristiti, tako da se termin otpadak moè samo uslovno koristiti. Otpadak - ostatak u preradi drveta
delimo prema veli~ini na :
a) Krupan
Odrubci (pri kra}enju trupaca)
Okrajci (sa boka trupaca pri piljenju)
Odse~ci (pri obradi dasaka po duìni)
Porupci (pri obradi dasaka po {irini)
b) Sitan
Iverje (nastaje pri tesanju, piljenju ili glodanju)
[u{ka
krupnija ( nastaje pri ru~nom struganju)
sitnija (nastaje glodanjem, bu{enjem ili sl.)
Piljevina ( nastaje pri struganju - piljenju)
strana 39
Pra{ina
Drveno bra{no
c) Koru
Kora se pojavljuje kao nemereni otpadak. Ako se trupci prera|uju zajedno sa korom ona
pove}ava zapreminu krupnog i sitnog otpatka svuda gde se trupci prera|uju. Ako su trupci pre
primarne prerade oguljeni, onda je kora posebno na raspolaganju , {to olak{ava njenu
eventualnu primenu.

Drvni otpaci se javljaju i u fabrikama hemijske prerade drveta. Oni mogu biti u ~vrstom,
te~nom i gasovitom stanju. Nastaju u postupku pripreme i u procesu prerade. U fazi pripreme drvo se
guli i usitnjava, pa se otpadak pogodan za kori{}enje, ako se uop{te pojavljuje, javlja u vidu kore,
iverja ili {u{ki ujedna~enih dimenzija. U samom procesu javljaju se lug i isparenja.

2.2.2 Bilansi u preradi drveta
Svaka mehani~ka ili hemijska prerada usmerena je na proizvodnju odre|enih sortimenata i
proizvoda i ima svoj bilans proizvodnje, odnosno bilans kori{}enja ulazne sirovine.
Pilanska prerada
Trupci dovezeni iz {ume se obi~no pre piljenja okoravaju. Glavni proizvod pilanske prerade je
rezana gra|a. U~e{}e, karakteristike i struktura otpatka u preradi zavisi od vrste drveta i zahteva kupaca,
odnosno plana rezanja. Gra|a se pre isporuke, ukoliko za to postoji zahtev ili potreba, hidrotermi~ki
obra|uje (pari i/ili su{i).
U tabeli 2.16 dati su odvojeno bilansi zapreminskog kori{}enja dve razli~ite grupe drve}a. u prvu
grupu su svrstani tvrdi li{}ari, a u drugu meki li{}ari i ~etinari.

Tabela 2.16.: Bilans utro{enog drveta u pilanskoj preradi
Procentualno u~e{}e /%/
Ulazna sirovina pilanski trupci
Tvrdi li{}ari Meki li{}ari i ~etinari
Glavni proizvod: Rezana gra|a 50 65
Otpadak:
Krupni 24 12
Piljevina 16 14
Pra{ina 3 2
Utezanje* 5 5
Gre{ke pri merenju** 2 2
Ukupno otpatka 50 35
Sveukupno (rezana gra|a i otpadak) 100 100
Kora 14 14
* Trupci se mere i prera|uju u sirovom stanju, a piljena gra|a u prosu{enom stanju. Izra|eni
sortimenti se pre dalje prerade prirodno ili ve{ta~ki su{e. Pri su{enju drvo se uteè i pri tome mu se
zapremina smanjuje. Utezanje zavisi od vrste drveta, dimenzija sortimenata i kona~ne vlage.
** Sirovina za preradu drveta ima nepravilan oblik koji oteàva merenja. Gre{ke se javljaju i pri
merenjima gotovih sortimenata. Smatra se da pozitivne gre{ke uglavnom potiru negativne i da
uticaj gre{aka merenja ne prelazi 2%.

Krupan otpadak, ukoliko je bez kore i zdrav, moè se iskoristiti u proizvodnji plo~a iverica ili
vlaknatica. Ostatak, piljevina, pra{ina, kora i krupan otpadak sa korom, moè se upotrebiti za loènje.

strana 40
Proizvodnja furnira i furnirskih ploa
Pri izradi furnira koriste se dve me|usobno razli~ite tehnologije: se~enje i lju{tenje furnira. Se~enjem se
dobija plemenit furnir za oblaganje name{taja. Za ovu namenu se koriste tvrdi li{}ari (hrast, orah, bukva,
vo}karice...) i to najkvalitetniji tzv. furnirski (F) trupci.

Tabela 2.17.: Zapreminski bilans utro{enog drveta pri proizvodnji furnira
Zapreminsko u~e{}e /%/
Ulazna sirovina: furnirski trupci
Se~eni furnir Lju{teni furnir
hrast orah bukva
Glavni proizvod: Furnir 39.7 36.2 55.0
Otpadak:
krupni kod pripreme 11.0 20.0 5.0
krupni pri se~enju, lju{tenju 18.6 23.6 24.0
furnira pri krojenju 23.6 14.5 10.0
Utezanje 7.1 5.7 6.0
Ukupno otpatka 60.3 63.8 45.0
Sveukupno (furnir i otpadak) 100.0 100.0 100.0
Kora 16.0 14.0 14.0

Trupci se pre obrade pile u oblik pogodan za se~enje i hidrotermi~ki pripremaju - pare. Se~eni
furnir se nakon izrade su{i, se~e u formate i pakuje, prema odre|enom planu, u pakete spremne za
isporuku. Za izradu lju{tenog furnira koriste se uglavnom topolovi i bukovi trupci (za koji je bilans
prikazan u tabeli 2.17) ali i druge vrste kao {to su breza, jela, smr~a i sl. Trupci se pre lju{tenja mogu, ali i
ne moraju hidrotermi~ki pripremiti.
Lju{teni furnir je namenjen za oblaganje neizloènih povr{ina kod name{taja, za izradu furnirskih
plo~a i ambalaè.

Tabela 2.18.: Bilans utro{enog drveta pri proizvodnji furnirskih plo~a
Ulazna sirovina: furnirski trupci Zapreminsko u~e{}e /%/
Glavni proizvod: Furnirske plo~e 41.0
Otpadak:
krupni kod pripreme 5.0
krupni pri lju{tenju 24.0
krupni pri krojenju furnira u formate 10.0
krupni kod pripreme formata za plo~e 4.0
krupni pri formatiranju plo~a 5.0
sitni pri bru{enju plo~a 5.0
Utezanje 6.0
Ukupno otpatka 59.0
Sveukupno (furnirske plo~e i otpaci) 100.0
Kora 14,0

U tabeli 2.18 dat je bilans utro{enog drveta pri proizvodnji furnirskih plo~a. Bilans iskori{}enja
osnovne sirovine kod izrade plo~a je niì nego kod lju{tenog furnira (55 % prema 41 %).
Krupni otpadak od trupaca i furnira moè se koristiti za izradu plo~a iverica, vlaknatica i celuloze
uz uslov da su bez kore i zdravi. Ostatak, koji nije za dalju preradu, je na raspolaganju za energetske
svrhe.
strana 41
Proizvodnja ploa iverica
Osnovna sirovina za izradu plo~a iverica je "prostorno" drvo i krupni otpadak iz mehani~ke
prerade drveta. U tabeli 2.19 dat je bilans utro{ka drveta u proizvodnji plo~a iverica.
Za izradu m
3
potrebno je 2.0 - 2.2 m
3
topolovog drveta ili 1.1 - 1.3 m
3
bukovog drveta. Utro{ci za
ostale navedene vrste nalazi se negde izme|u ovih vrednosti.
Plo~e iverice se u Srbiji izra|uju isklju~ivo od bukovog drveta. Prose~an otpadak-gubitak iznosi
23 %, od ~ega 7 % ~ini utezanje ivera pri su{enju, a 15.3 % pra{ina od bru{enja i mlevenja, te krupan
otpadak kod formatiranja plo~a. Drvo se pre iveranja obi~no ne okorava, obzirom da se u plo~ama
ivericama toleri{e u~e{}e kore od 7 % do 10 %. Kod drugih vrsta drve}a ti odnosi su ne{to druga~iji i u
korelaciji su sa gustinom drveta u apsolutno suvom stanju.
Deo nastalih otpadaka u procesu izrada iverastih plo~a se vra}a u proces, a ostatak je na
raspolaganju za energetske potrebe.

Tabela 2.19.: Zapreminski bilans utro{enog drveta u proizvodnji plo~a iverica
Vrsta drveta Topola Smr~a Bor Joha Hrast Bukva
Potro{nja drveta u m
3
/m
3
2.0-2.2 1.6-1.8 1.5-1.7 1.2-1.4 1.1-1.4 1.1-1.3

Finalna prerada drveta
U finalnoj preradi drveta se osu{ena rezana gra|a odgovaraju}im postupcima pretvara u finalni
proizvod. Bilans utro{enog materijala i otpatka-ostatka se menja i zavisi od vrste proizvoda i
karakteristika primenjene tehnologije. U tabeli 2.20 dat je bilans utro{ka drveta za uslovni proizvod
tipi~an za doma}u finalnu preradu. Ulazni materijal je rezana gra|a merena u m
3
. Od ukupne koli~ine 35.8
% otpada na krupan otpadak, 18.0 % na {u{ku i 11.2 % na piljevinu i drvnu pra{inu. Gubitaka na utezanje
nema, jer je drvo pre finalne obrade osu{eno na kona~nu vlagu.

Tabela 2.20.: Zapreminski bilans utro{enog drveta u finalnoj preradi drveta
Ulazna sirovina: piljena gra|a Zapreminsko u~e{}e /%/
Uslovni proizvod 35.0
Otpadak:
pri krojenju 35.0
baziranje i prizmiranje 22.0
zavr{na obrada 3.0
odba~eni proizvodi 5.0
Ukupni otpadak 65.0
Sveukupno (proizvod i otpaci) 100.0

Hemijska prerada drveta
Proizvode hemijske prerade drveta delimo, kako je to ve} ranije re~eno, na ~etiri odvojene grupe
prema tehnologiji procesa. Kao sirovina za preradu koristi se "prostorno" drvo i otpaci iz mehani~kih
prerada drveta. Otpaci se u tehnologijama hemijske prerade mogu podeliti na ~vrste, te~ne i gasovite.
Ovde }e pa`nja biti usmerena na koli~inu i strukturu ~vrstih otpadaka. Te~na i gasna faza otpadaka
re{avaju se u okviru osnovne tehnologije prerade i ne}e biti predmet na{ih razmatranja.
strana 42
Termi~kim razlaganjem drveta dobijaju se proizvodi (drveni ugalj, generatorski gas i sl.), koji su
namenjeni za energetske potrebe ,tako da raspoloìvog ostatka prakti~no nema.
U proizvodnji ekstraktivnih sastojaka iz drveta glavni proizvodi su razli~ite organske materije,
koje se koriste u hemijskoj i farmaceutskoj industriji. Posle tretmana, usitnjeno drvo se moè koristiti za
energetske potrebe. Ekstrahovano drvo u principu ima manju zapreminsku masu i niù toplotnu mo} od
polaznog drveta.
Tehnologijom delovanja hemikalijama dobijaju se celuloza, papir i sl. Kao sirovine za preradu
koriste se okorano i usitnjeno drvo. Kao ~vrsti otpadak ostaje kora i to do 10 % od prera|ene zapremine
drveta. Problem otpadnih voda, koje u sebi sadrè neizreagovane hemikalije, derivate lignina i celulozna
vlakanca, re{ava se u okviru osnovne tehnologije.
Ostale tehnologije su veoma malo zastupljene i njihovi bilansi kori{}enja drveta nisu od va`nosti
za razmatranu problematiku.

2.3 Energetski potencijal drvnih ostataka
Gorive karakteristike drveta
Osnovne gorive karakteristike drveta su: toplotna mo}, sadraj volatila (isparljivih sastojaka
drveta), IR (odnos masenog u~e{}a volatila i koksnog ostatka), koli~ina i sastav pepela, gustina,
vla`nost drveta, itd.
Upotrebna vrednost drveta kao goriva moè se dobro proceniti ukoliko se zna ili moè izra~unati
njegova gornja toplotna mo}. U tabeli 2.21. date su gornje toplotne mo}i ksilema doma}ih vrsta drve}a
/16/.

Tabela 2.21.: Gornje toplotne mo}i ksilema i kore nekih doma}ih vrsta drve}a /18, 22/
Gornja toplotna mo}
(u apsolutno suvom stanju) MJ/kg
Prose~ne vrednosti zapremiske mase
kg/m
3

Vrsta drveta
Drvo Kora Drvo Kora
Bukva 18.82 18.00 680 580
Hrast 18.36 19.70 650 425
Crna topola 17.26 18.00 410 412
Smr~a 19.66 21.20 430 340
Jela 19.46 21.00 410 460
Bor 21.21 20.62 580 300

Iz tabele 2.21 se vidi da se gornja toplotna mo} drveta (u apsolutno suvom stanju) razlikuje od vrste do
vrste. Ove razlike su u korelaciji sa u~e{}em osnovnih komponenata i ekstraktiva u strukturi drveta. Op{te
uzev{i, ~etinari imaju ve}u toplotnu mo} od li{}ara {to zavisi od koli~ine smolastih materija u drvetu.
Drvo u apsolutno suvom stanju sastoji se od ugljenika, vodonika i kiseonika. Osim ovih osnovnih
elemenata u sastav drveta u manjem procentu ulaze azot, sumpor kao i mikroelementi, koji su osnovni
sastojci pepela nakon sagorevanja drveta. Elementarni hemijski sastav drveta zavisi od: vrste drveta,
starosti drveta, dela drveta odakle se uzima uzorak i sl.. U tabeli 2.22 dati su podaci za elementarni sastav
najzastupljenijih vrsta drveta u R. Srbiji.
Gornja toplotna mo} drveta se moè dovoljno ta~no izra~unati, kada znamo elementarni hemijski
sastav drveta, uz pomo} posebno prilago|enog obrasca /18, 22/:
(
|
.
|
\
|
+ =
kg
kJ O
H , C H
* g
10
5 1420 340

gde su: C, H i O - procentualna masena u~e{}a ugljenika, vodonika i kiseonika u apsolutno suvom drvetu.
strana 43
Tabela 2.22. Elementarni hemijski sastav najzastupljenijih vrsta drveta u R. Srbiji /18/
Vrsta drveta C /%/ O /%/ H /%/
Bukva 48.5 45.2 6.4
Hrast 49.4 44.5 6.1
Topola 49.7 44.0 6.3
Jela 50.0 43.6 6.4
Smr~a 49.6 44.0 6.4

U drvetu se ugljenik, vodonik i kiseonik nalaze pre svega u okviru ugljovodoni~nih jedinjenja.
Vodonik, ~ije je prisustvo utvr|eno elementarnom analizom, pored toga to ulazi u u sastav uvek prisutne
vlage, spojen je sa kiseonikom, u okviru ugljovodoni~nih jedinjenja, u hidroksilne (OH) grupe. Tako|e,
deo kiseonika je hemijski vezan za ugljenik, odnosno azot, a deo je i u slobodnom stanju. To su razlozi {to
je klasi~ni obrazac VDI-a modifikovan i umesto 8 ( kako je to u osnovnom obrascu) u jedna~inu uvr{}en
delilac 10.
Osnovne komponente koje ~ine strukturu drveta su celuloza, hemiceluloza, i lignin.
Drvo sadrì i male koli~ine ekstraktiva, koji mogu imati velikog uticaja na toplotnu vrednost i
gorive karakteristike drveta. Procentualno u~e{}e pomenutih komponenata u drvnoj supstanci
menja se od vrste do vrste, ali i za razli~ite delove stabla koje se analizira. Prema /19, 22/ u
suvom drvetu li{}ara celuloza prose~no u~estvuje sa 43-45 %, lignin sa 19 - 26 %, heksozani 3
- 6 % i pentozani 21 - 26 %. Kod ~etinara celuloze ima izme|u 53 - 54 %, lignina 26 - 29 %,
heksozana 13 % i pentozana 10-12 %. U tabeli 2.23 su dati podaci o hemijskom sastavu drveta
(ksilema) i kore nekih doma}ih vrsta drve}a.

Tabela 2.23. Hemijski sastav ksilema i kore doma}ih vrsta drve}a /18/
Ksilem
Vrsta drveta Pepeo
/%/
Celuloza
/%/
Lignin
/%/
Ekstraktivi
/%/
Bukva (Fagus
moesiaca)
0.53 50.26 24.80 1.72
Hrast (Quercus petraea) 0.36 47.29 26.27 4.90
Smr~a (Picea abies) 0.22 52.87 28.31 1.58
Crni bor (Pinus
sylvestris)
0.31 47.53 27.82 4.25
Kora
Vrsta drveta Pepeo
/%/
Celuloza
/%/
Lignin
/%/
Ekstraktivi
/%/
Bukva (Fagus
moesiaca)
1.99 24.72 25.12 14.23
Hrast (Quercus petraea) 6.89 22.31 16.19 17.36
Smr~a (Picea abies) 1.15 29.46 22.76 19.28
Crni bor (Pinus
sylvestris)
0.77 29.86 25.10 12.07
* Klasonov + kiselo-rastvorni lignin.

Na osnovu rezultata hemijske analize drveta, odnosno procentualnog u~e{}a celuloze,
lignina i ekstraktiva, gornja toplotna mo} drveta se moè izra~unati kao:
(
|
.
|
\
|
+ |
.
|
\
|
+ |
.
|
\
|
=
kg
kJ P
H
P
H
P
H H
e
ge
l
gl
c
gc g
100 100 100

strana 44
gde su: H
gc
, H
gl
i H
ge
- gornje toplotne mo}i celuloze i njoj sli~nih jedinjenja, lignina, i ekstraktiva
respektivno; P
c
- procentualno u~e{}e celuloze i njoj sli~nih jedinjenja ; P
l
- procentualno u~e{}e
lignina; P
e
- procentualno u~e{}e ekstraktiva.
Stvarni energetski efekti, koji bi se dobili sagorevanjem, su uvek manji od energetskog potencijala i
zavise od vi{e faktora. Na prvom mestu je svakako vla`nost potencijalnalnog goriva.Toplotni potencijal
drveta direktno zavisi od njegove vla`nosti. Drveni otpadak iz procesa prerade moè imati:
Spoljnu navlaènost, ako je leàlo u vodi, ili zalivano vodom,snegom ili ledom. Ova navlaènost
se re{ava otapanjem i ce|enjem. Obi~no se primenjuje ce|enje pod dejstvom gravitacije.
Sopstvenu vla`nost, u kojoj razlikujemo vodu u lumenima i sudovima }elija tzv. slobodnu vodu
i vodu higroskopno vezanu za zidove }elije tzv, vezanu vodu. Sopstvena vla`nost se otklanja
prirodnim ili industrijskim su{enjem. Obe vrste su{enja imaju svoje prednosti i mane. Osnovne
mane su kod prirodnog su{enja vreme potrebno za su{enje, a kod industrijskog su{enja veliki
utro{ak energije.. Kona~na vla`nost drveta, do koje se drvo su{i, zavisi od mesta njegove dalje
upotrebe.
U nauci o drvetu je uobi~ajeno da se relativno u~e{}e vlage u drvetu ra~una u odnosu
na suvu materiju:
( )
[ ] %
m
m m
u
o
o vl
100
=

gde su: m
vl
- masa vla`nog drveta; m
o
- masa apsolutno suvog drveta osu{enog na temperaturi od 103
0
C.
Vla`nost nastalog otpatka zavisi od vrste i faze procesa u kome je otpadak nastao, odnosno od
vla`nosti sirovine u momentu obrade:
Vla`nost {umskih ostataka se kre}e izme|u 40% i 60%;
U pilani ostaci imaju vla`nost koja odgovara vla`nosti trupaca i kre}e se izme|u 40 % i 50 %;
Furnirski ostaci imaju:
u fazi mokrog tretmana 60 % do 70 % vlage i
u fazi suvog tretmana 8 % do 10 % vlage;
Ostaci pri izradi plo~a iverica imaju od 7 % do 9 % vlage;
Ostaci u finalnoj preradi:
u proizvodnji name{taja od 6 % do 9 % vlage i
u proizvodnji gra|evinske stolarije oko 12 % vlage;
U hemijskoj preradi drveta:
u mehani~koj pripremi vlaga se kre}e izme|u 40 % i 50 % i
posle pranja i koranja, a nakon ce|enja vla`nost kore moè biti i preko 100%.
Drvo pove}ane vla`nosti ima niù toplotnu mo} i manju efikasnost pri sagorevanju. Vlaga pri
sagorevanju predstavlja nekoristan sastojak koji dodatno smanjuje toplotnu mo} drveta. Deo toplote
oslobo|ene sagorevanjem drveta koristi se za isparavanje vlage i pregrevanje vodene pare do
temperature u loì{tu. U loì{tu kotla tro{i se pribli`no 2 500 kJ/kg za isparavanje vode i ne{to manja
koli~ina toplote za njeno pregrevanje. Na ovu koli~inu oslobo|ene vode treba dodati i vodu nastalu
sagorevanjem vodonika iz goriva. Na sve ovo treba dodati i toplotu koja je potrebna za osloba|anje
vezane vode iz drveta. Ovaj gubitak, prema Dunlapu /2/, iznosi 314 kJ po kilogramu isparene vode.
Donja topotna mo} goriva H
d
realnije odraàva energetski potencijal goriva. Obrazac za donju
topotnu mo} drveta, koji uzima u obzir sve navedene gubitke glasi:
(
|
.
|
\
| +

|
.
|
\
|
+
=
kg
kJ H u
H
u
H
g d
100
9
2500
100
1
1

gde je: u- vla`nost drveta u procentima; H- procentualno maseno u~e{}e vodonika u elementarnom
hemijskom sastavu drveta.
U tabeli 2.24 uporedo su dati podaci o koli~ini toplote koja se realno moè iskoristiti iz 1 kg
drveta za razli~ite vla`nosti. Pri tome su uzeti u obzir i vla`nost drveta i odgovaraju}i stepen
iskori{}enja loì{ta pri sagorevanju drveta.

strana 45
Tabela 2.24. Uticaj vla`nosti na energetski efekat drveta /22/
Vla`nost
Gornja
toplotna mo}
Stepen
iskori{}enja loì{ta
Korisna toplota
Gorivo
% MJ/kg % MJ/kg
0 19.8 80 15.8
10 17.8 78 13.9
40 14.5 74 12.1
D
r
v
o

70 12.0 72 8.6

Isparljivi sastojci u drvetu (volatili) su uglavnom lak{i ugljovodonici. Maseno u~e{}e volatila u
drvetu odre|uje se merenjem ~vrstog ostatka nakon sedmominutnog zagrevanja uzorka drveta u pe}i,
na temperaturi od 900
0
C i to bez prisustva kiseonika. Srednje maseno u~e{}e volatila u doma}im
vrstama drveta je oko 75%, koksnog ostatka od 15% do 20%, a pepela do 0.6%, Navedene vrednosti
se razlikuju za razli~ite vrste drve}a (vidi tabelu 2.23) i delove stabla odakle se uzima uzorak.
Naj~e{}i elementi koji ostaju nakon sagorevanja u obliku pepela su: kalijum, natrijum, magnezijum
koji ~ine od 0,5 do 4% mase drveta. U kori obavezno ima vi{e mineralnih materija nego u samom
drvetu. Razlike od uzorka do uzorka su velike jer na koli~inu i sastav mineralnih materija ima velikog
uticaja i stani{te, odnosno sastav zemlji{ta na kome je drvo raslo. U tabeli 2.25 dati su okvirni sadràji
mineralnih materija u drveta /19/. Navedeni podaci su va`ni pri izboru loì{ta kotla namenjenog za
sagorevanje drvnog otpatka.

Tabela 2.25.: Sadràj mineralnih materija u apsolutno suvom drvetu /19/
U drvetu ima u %
Vrsta drveta
K
2
O Na
2
O MgO CaO P
2
O
3
SO
3
SiO
2

Bukva
0.09 0.02 0.06 0.31 0.03 0.01 0.03
Hrast 0.05 0.02 0.02 0.37 0.03 0.02 0.01
Bor 0.04 0.04 0.03 0.14 0.02 0.01 0.04

2.3.1 umarstvo
U tabeli 2.26 dat je prostorni raspored prora~unatih koli~ina {umskog ostatka u Srbiji.
Prora~un je napravljen u skladu sa struktorom se~a u dràvnim {umama Srbije (tabela 2.3) i ukupnim
procenjenim koli~inama {umskog ostatka (tabela 2.15)

Tabela 2.26.: Prostorni raspored prora~unatih koli~ina {umskog ostatka
[umski ostatak /m
3
/
Oblast
Li{}e i iglice Panjevina i korenje Sitna granjevina Okrajci i piljevina
Ukupno /m
3
/
Jugoisto~na 30 000 266 000 159 000 190 000 645 000
Isto~na 28 000 244 000 145 000 175 000 592 000
Centralna 18 000 160 000 96 000 115 000 389 000
Zapadna 24 000 205 000 122 000 147 000 498 000
Beogradska 28 000 244 000 146 000 175 000 593 000
Severna 16 000 136 000 82 000 98 000 332 000
Ukupno 144 000 1 255 000 750 000 900 000 3 049 000

strana 46
Energetska vrednost prora~unatog drvnog ostatka i kore moè se samo okvirno sra~unati i to
za unapred pretpostavljene vrednosti o prose~nim gustinama apsolutno suvog drveta i kore i donjim
toplotnim mo}ima vla`nog drveta i kore (za razli~ite vrste drve}a).
Na osnovu prose~nih vrednosti za gustinu - zapreminsku masu drveta i kore za doma}e vrste
drve}a, sra~unate su mase drveta i kore za razli~ite vrste drve}a i razli~ite tehnologije za svaku od
oblasti posebno i zbirno za celu R. Srbiju.
Uz masu raspoloìvog drvnog otpatka i kore potrebno je, ukoliko èlimo da izra~unamo
energetski potencijal, da utvrdimo i donje toplotne mo}i svake od vrste drveta posebno. Pri tome treba
voditi ra~una i da je vla`nost otpadaka razli~ita i da zavisi od faze prerade i vrste tehnologije gde
nastaje. Pretpostavljeno je da je prose~na vla`nost otpadaka od drveta i kore u pilanskoj preradi 50%,
u furnirskoj preradi 60%. Polazni podaci za prora~un uzeti su iz tabele 2.23, gde su date gornje
toplotne mo}i ksilema i kore doma}ih vrsta drve}a /18, 22/. Na osnovu ovih podataka i uz kori{}enje
odgovaraju}e formule za izra~unavanje, dobijene su vrednosti za donje toplotne mo}i koje su date u
tabeli 2.27.
Na osnovu sra~unatih masa vla`nog drveta i kore i odgovaraju}ih donjih toplotnih
mo}i dobijeni su okvirni podaci o raspoloìvoj energetskoj vrednosti {umskog ostatka u R.
Srbiji. U prora~unu je pretpostavljeno da je prose~na vla`nost svih vrsta otpadaka 60 % i da u
Severnoj (100%) i Beogradskoj oblasti (60 %) preovla|uju meki li{}ari.

Tabela 2.27.: Izra~unate donje tolotne mo}i drveta i kore doma}ih vrsta drve}a za razli~ite vla`nosti
Donja toplotna mo} /MJ/kg/
(50% vlage u drvetu) (60% vlage u drvetu)
Vrsta drveta
Drvo Kora Drvo Kora
Bukva
10.81 10.27 9.98 9.47
Hrast
10.51 11.40 9.69 10.53
Smr~a
11.37 12.40 10.51 11.47
Crna topola
9.77 10.27 9.01 9.47
Jela
11.24 12.27 10.38 11.34
Bor
12.41 12.01 11.48 11.11

Tabela 2.28.: Prostorni raspored prora~unatog energetskog potencijala prostornog drveta i {umskog
ostatka*
Energetski potencijal /TJ/god/
[umski ostatak Oblast
Prostorno drvo
Panjevina i korenje Sitna granjevina Okrajci i piljevina Ukupno
Jugoisto~na 1 168 2 759 1 649 1 979 6 387
Isto~na 1 074 2 536 1 516 1 819 5 871
Centralna 706 1 667 996 1 195 3 858
Zapadna 903 2 132 1 274 1 529 4 935
Beogradska 1 075 1 991 1 190 1 428 4 609
Severna 483 806 482 578 1 866
Ukupno 5 409 5 409 5 409 5 409 11 891 7 107 8 528 27 27 27 27 5 55 526 26 26 26
* Podaci se odnose na dràvne {ume

Prora~unati energetski potencijal prostornog drveta iznosi oko 5 410 TJ godi{nje. U prora~un je uzeto
da se 2/3 raspoloìvog prostornog drveta koristi za loènje, a ostatak za hemijsku preradu.
strana 47
Energetski potencijal {umskog ostatka je veliki i iznosi oko 27 530 TJ/god. Problemi nastaju pri
njegovom eventualnom kori{}enju. Osnova ekonomike kori{}enja {umskog ostatka su tro{kovi
prikupljanja i prve faze transporta. Moglo bi se re}i da ne postoje zna~ajniji razlozi koji bi te tro{kove
~inili znatnije ve}im od tro{kova prikupljanja i transporta klasi~no izra|enog prostornog drveta. U svetu
postoje razra|ena tehni~ko-tehnolo{ka re{enja za prikupljanje, odlaganje, pripremu i sagorevanje {umskog
ostatka /12/, ali se i pored toga on u na{im uslovima nedovoljno koristi. Tehni~ki gledano, primena ovih
re{enja bi bila mogu}a, uz odre|ena prilago|avanja, i u na{im uslovima. Me|utim, na~ini organizovanja
gazdovanja {umama u Srbiji, stru~na osposobljenost i tehni~ko tehnolo{ka opremljenost u ovoj oblasti,
vaàn su preduslov za re{avanje pitanja kori{}enja {umskih drvnih ostataka. Osim tehni~ko-tehnolo{kih,
va`no je stvoriti i politi~ko - ekonomske preduslove, naro~ito u oblasti dràvne energetske politike. Bez
inicijalne podr{ke dràve, kori{}enje {umskog ostatka (kao izvora energije) ne bi moglo da izdrì
konkurenciju ostalih vrsta goriva.

2.3.2 Prerada drveta
U tabeli 2.29 dat je prostorni raspored prora~unatih koli~ina drvnog ostatka i kore u
preduze}ima za preradu drveta. Prora~un potencijalnog ostatka je napravljen u skladu sa bilansima
utro{ka za pojedine tehnologije i vrste drveta. Pri tome je vo|eno ra~una o vrsti drveta i na~inu
prerade. Rezultati prora~una su dati samo za tri osnovne tehnologije prerade drveta, obzirom da je
proizvodnja iverica u R. Srbiji prakti~no stala, a da finalna prerada drveta izradu plo~astog name{taja
zasniva na uvozu sirovina. Radi se o oko 50 000 m
3
plo~a od usitnjenog drveta tako da se u bilansu
moè ra~unati na jo{ 5 000 m
3
drvnog otpatka nastalog u procesu obrade ovih plo~a.

Tabela 2.29. Potencijalne koli~ine otpadaka od drveta i kore u preradi drveta u R. Srbiji
Drvnog otpatka u m
3

Oblast Vrsta prerade
Bukva Hrast êtinari Topola Ukupno
Kore
u m
3

Pilanska 4 175 7 726 287 11 193 23 381 9 615
Furnir i plo~e 607 2 973 0 26 851 30 431 10 474
Hemijska 0 0 0 0 0 4 941
Beograd
Zbirno 53 812 25 030
Pilanska 24 940 891 4 440 1 214 31 485 11 237
Furnir i plo~e 0 0 0 0 0 0
Hemijska 0 0 0 0 0 0
Centralna
Srbija
Zbirno 31 485 11 237
Pilanska 12 208 735 0 0 12 943 4 214
Furnir i plo~e 1 907 0 0 0 1 907 445
Isto~na Srbija
Zbirno 14 850 4 659
Pilanska 31 513 120 322 374 32 330 10 647
Furnir i plo~e 2 014 0 0 0 2 014 470
Jugoisto~na
Srbija
Zbirno 34 343 11 117
Pilanska 4 290 3 200 0 19 637 27 127 12 257
Furnir i plo~e 0 0 0 36 678 36 678 13 166
Severna Srbija
Zbirno 63 805 25 424
Pilanska 19 122 188 11 454 4 516 35 280 14 272
Furnir i plo~e 587 0 0 0 587 137
Zapadna Srbija
Zbirno 35 868 14 409
Ukupno u drvnog otpatka i kore u preradi drveta u R. Srbiji 234 163 91 876

strana 48
Struktura nastalog otpatka prema dimenzijama prikazana je u narednim tabelama. U pilanama
u Srbiji je, prema raspoloìvim podacima, u 2001. godini ukupno prera|eno 550 424 m
3
trupaca (vidi
tabelu 2.30).

Tabela 2.30.: Struktura prera|enih trupaca na pilanama u 2001. godini u R. Srbiji*
Vrsta drveta Bukva Hrast êtinari Topola Ukupno
m
3
223 831 29 909 58 941 131 907 444 588
* Podaci se odnose samo na trupce nabavljane pod JP Srbija{ume

Na slici 2.3 date su po oblastima zbirno koli~ine drvnog otpatka i kore koje nastaju u procesu
prerade drveta u pogonima za preradu drveta u Srbiji. Osnov za prora~un je bila prerada trupaca u
2001. Ponovo napominjemo da prilikom prora~una nisu uzete koli~ine drveta koje su uvezene, kao ni
one koje poti~u iz privatnih {uma.
Pretpostavljena struktura i prora~unate koli~ine drvnog otpatka nastalog u procesu prerade
date su u tabeli 2.31.

Tabela 2.31.: Prora~unska struktura drvnog otpatka dobijenog u procesu pilanske prerade u 2001.
godini u R. Srbiji*
Vrsta otpatka Koli~ina otpatka u m
3

Krupni 83 779
Piljevina 67 317
Drvna pra{ina 11 429
Ukupno drvnog otpatka u pilanama 162 540
Ukupno otpadne kore u pilanama 62 242
* Prora~un se odnosi samo na trupce nabavljane pod JP Srbija{ume

U preduze}ima koji izra|uju furnir, furnirske plo~e i ambalaù u 2001. godin prera|eno je
ukupno. Detaljniji podaci o vrstama drveta dati su tabeli 2.32.

Tabela 2.32.: Struktura prera|enih F i L trupaca za furnir, furirske plo~e i ambalaù u 2001. godini u
R. Srbiji*
Vrsta drveta Bukva Hrast êtinari Topola Ukupno
m
3
8 525 4 956 - 162 894 176 375
* Podaci se odnose samo na trupce nabavljane pod JP Srbija{ume

Prera|ena koli~ina je ne{to manja (oko 15%) od one koju JP Srbija{ume prodali. Mogu}i razlozi su,
osim nesavr{enosti u sistemu za prikupljanje podataka, {to je deo furnirskih trupaca oti{ao u pilansku
preradu, odnosno za izradu bukovih da{~anih plo~a, a deo u izvoz.

strana 49

Slika 2.3: Prostorni raspored raspoloìve biomase iz prerade drveta
(prora~un napravljen za 2001. godinu)

strana 50

Tabela 2.33.: Prora~unska struktura drvnog otpatka dobijenog u procesu furnirske prerade u 2001.
godini u R. Srbiji*
Vrsta otpatka Koli~ina otpatka u m
3

Krupni 84 660
Sitan 8 820
Ukupno drvnog otpatka pri izradi furnira 93 480
Ukupno otpadne kore pri izradi furnira 24 692
* Prora~un se odnosi samo na trupce nabavljane pod JP Srbija{ume

Energetska vrednost prora~unatog drvnog ostatka i kore moè se samo okvirno sra~unati i to
za unapred pretpostavljene vrednosti o prose~noj gustini apsolutno suvog drveta i kore i donjoj
toplotnoj mo}i vla`nog drveta i kore (za razli~ite vrste drve}a).
Na osnovu prose~nih vrednosti za gustinu - zapreminsku masu drveta i kore za doma}e vrste
drve}a, sra~unate su mase drveta i kore za razli~ite vrste drve}a i razli~ite tehnologije za svaku od
oblasti posebno i zbirno za celu R. Srbiju.
Uz masu raspoloìvog drvnog otpatka i kore potrebno je, ukoliko èlimo da izra~unamo
energetski potencijal, da utvrdimo i donje toplotne mo}i svake od vrste drveta posebno. Pri tome treba
voditi ra~una i da je vla`nost otpadaka razli~ita i da zavisi od faze prerade i vrste tehnologije gde
nastaje. Pretpostavljeno je da je prose~na vla`nost otpadaka od drveta i kore u pilanskoj preradi 50%,
u furnirskoj preradi 60%. Polazni podaci za prora~un uzeti su iz tabele 2.23, gde su date gornje
toplotne mo}i ksilema i kore doma}ih vrsta drve}a /18, 19/. Na osnovu ovih podataka i uz kori{}enje
odgovaraju}e formule za izra~unavanje dobijene su vrednosti za donje toplotne mo}i koje su date u
tabeli 2.27.
Na osnovu sra~unatih masa vla`nog drveta i kore i odgovaraju}ih donjih toplotnih mo}i
dobijeni su okvirni podaci o raspoloìvoj energetskoj vrednosti drvnog otpatka i kore u R. Srbiji.
Podaci prikazani u tabeli 2.34 odnose se na raspolìve koli~ine drvnog otpatka dobijenog preradom
trupaca pose~enih u dràvnim {umama, koji su nabavljeni preko JP Srbija{ume. Ta~nih podataka za
preradu trupaca iz privatnih {uma nema tako da se o koli~inama, strukturi i mestu nastanka moè samo
naga|ati.

Tabela 2.34.: Izra~unata raspoloìva energetska vrednost drvnog otpatka u R. Srbiji
Potencijalna energetska vrednost /GJ/god/
Oblast
Vrsta prerade
Drvo Kora Ukupno
Pilanska 194 576 69 228 263 804
Furnir i plo~e 222 868 75 413 298 281
Hemijska 0 35 575 35 575 B
e
o
g
r
a
d

Zbirno 417 444 180 216 597 660
Pilanska 324 073 80 906 404 980
Furnir i plo~e 0 0 0
Hemijska 0 0 0
C
e
n
t
r
a
l
n
a

S
r
b
i
j
a

Zbirno 324 073 80 906 404 980
Pilanska 142 179 30 341 172 519
Furnir i plo~e 21 301 3 204 24 505
I
s
t
o
~
n
a

S
r
b
i
j
a

Hemijska 0 0 0
strana 51

Zbirno 163 480 33 545 197 025
Pilanska 353 415 76 658 430 074
Furnir i plo~e 22 497 3 384 25 881
Hemijska 0 0 0
J
u
g
o
i
s
t
o
~
n
a

S
r
b
i
j
a

Zbirno 375 912 80 042 455 954
Pilanska 198 128 88 250 286 378
Furnir i plo~e 247 024 94 795 341 819
Hemijska 0 0 0
S
e
v
e
r
n
a

S
r
b
i
j
a

Zbirno 445 152 183 046 628 197
Pilanska 324 002 102 758 426 760
Furnir i plo~e 6 557 986 7.543
Hemijska 0 0 0
Z
a
p
a
d
n
a

S
r
b
i
j
a

Zbirno 330 559 103 745 434 304

Ukupno za R.Srbiju 2 056 620 661 500 2 718 120

Navedene koli~ine se delimi~no tro{e za zadovoljenje potreba za toplotnom energijom u pogonima za
preradu drveta. O kom obimu utro{ene energije se radi moè se izra~unati uz kori{}enje podataka u
tabeli 2.35.

Tabela 2.35.: U~e{}e toplotne energije u razli~itim tehnologijama za preradu drveta /18/
Utro{ak energije U~e{}e toplotne energije
Vrsta proizvoda
GJ/m
3
* %
Rezana gra|a (prirodno su{ena) 0.06 - 0.20 0
Rezana gra|a (ve{ta~ki su{ena) 1.20 - 2.88 87
Furnirske plo~e 4.00 - 7.50 87
Iveraste plo~e 2.00 - 4.50 82
* Koli~ina toplotne energije po m
3
gotovog proizvoda

2.4 Mogunost uzgajanja plantaa drvea i bunja za energetske potrebe
Plantaè za proizvodnju biomase sa kratkim proizvodnim ciklusom - ophodnjom, osnivaju se
u cilju dobijanja alternativnih sirovina za energetske potrebe, sirovina za farmaceutsku industriju i
sirovina za hemijsku industriju - industriju boja i lakova. Od ukupnog broja postoje}ih, kao i
planiranih povr{ina za podizanje ovakvih plantaà, najbitnije su, po zna~aju sa privrednog i
sociolo{kog aspekta, energetske plantaè.
Najzna~ajniji efekti proizvodnje i kori{}enja biomase dobijene u specijalizovanim plantaàma
su:
u obezbeenju novih energetskih izvora - -- - {to je od posebnog zna~aja za zemlje u razvoju, jer
smanjuje njihovu zavisnost od uvoza nafte, i tako osloba|a deo sredstava nacionalnih budèta.
stvaranjem novih trita za promet sekundarnih sirovina umarstva i poljoprivrede - ova
trì{ta su od posebnog zna~aja jer su izvor prihoda lokalnom stanovni{tvu uz istovremeno
o~uvanje {umskog fonda.
strana 52
ouvanje ivotne sredine kroz prevenciju stvaranja efekata staklene bate - -- - emitovanje
ugljendioksida u atmosferu moè biti redukovano o~uvanjem {uma i zamenom fosilnih goriva
energijom biomase.
u ekonomskom unapreenju korienja otpada - kao oblik za prevazilaènje problema
njegovog skladi{tenja i potencijalnog izvora bolesti i {teto~ina.
otvaranje novih radnih mesta - proizvodnja i kori{}enje lokalnih izvora uti~u na
decentralizaciju radnih mesta, posebno u poljoprivredi i {umarstvu.

Me|u osnovnim uslovima za energetsko {umarstvo u {irim razmerama presudnu ulogu ima
raspoloìvi zemlji{ni fond. Osnovni limitiraju}i ~inilac {irokom uvo|enju energetskih plantaà je u
~injenici da su potrebne srazmerno velike povr{ine zemlji{ta da bi se zadovoljio srazmerno manji deo
energetskih potreba zemlje. Iz tih razloga, u mnogim slu~ajevima, energetske plantaè su u kompeticiji
sa poljoprivrednim zemlji{tima ili zemlji{tima namenjenim drugim upotrebama. U cilju otklanjanja
postojanja i neèljenih efekata konkurencije izme|u energetske i poljoprivredne proizvodnje, veliki
broj analiti~ara predlaè da se energetska proizvodnja u zemljama u razvoju odvija na degradiranim
stani{tima. Tako }e se intenzivirati trend rasta kori{}enja marginalnih zemlji{ta, napu{tenih
poljoprivrednih zemlji{ta, polukori{}enih ili nekori{}enih niskih {uma lo{eg kvaliteta, odlagali{ta
pepela termoelektrana, zaslanjenih zemlji{ta, zemlji{ta du` puteva i vodotokova, itd. Grainger i
Oldeman navode da zemlje u razvoju imaju preko 2 000 miliona hektara degradiranih stani{ta, dok
Grainger procenjuje da je oko 621 miliona hektara ovih povr{ina pogodno za po{umljavanje i
osnivanje energetskih plantaà.

Biomasa ima potencijala da obezbedi mnogo vi{i nivo energije u zemljama u razvoju, na
ekolo{ki prihvatljiv na~in, uz modernizaciju proizvodnje i iskori{}avanje biomase. Skorije procene
potencijala obnovljive energije, ura|ene za potrebe Konferencije UN "Stani{te i razvoj" (U.N.
Conference on Environment and Development (UNCED)), pokazuju da }e odrìvi energetski sistemi
za proizvodnju biomase biti najve}i pojedina~ni u~esnik u globalnom energetskom snabdevanju;
istraìvanje u okviru "Renewables-Intensive Global Energy Scenario" (RIGES), pokazuje da }e
biomasa zadovoljavati i do 35% od ukupnih zahteva za primarnom energijom u 2050 godini. Sli~ne
rezultate pokazuje i "model odrìvog rasta" projektovan od grupe istraìva~a za razvoj, pri Shell
International Petroleum Company's. Danas, na svetskom nivou, preko 12% ukupnog snabdevanja
energijom poti~e od biomase. Tako, npr. na Novom Zelandu 5% od ukupne potrebne energije, u
Austriji oko 13%, u Danskoj oko 7% , u Finskoj preko 19% (14% od drveta i 5% od treseta (Moreira
et al.,1997); u vedskoj 17%, u Velikoj Britaniji samo 1% (podatak iz 1990, uz veliki trend porasta), u
SAD 4%.
Prema programu rada i planiranim ekonomskim efektima RIGES-a, najve}i deo energije od
biomase obezbedi}e se od visokoprinosnih energetskih plantaà, koje }e zauzimati oko 430 miliona
hektara {irom sveta, ili na povr{ini koja pribli`no odgovara jednoj ~etvrtini povr{ina koje se trenutno
koriste u poljoprivredne svrhe. Prema istom programu i planiranim efektima, Afrika i Ju`na Amerika
}e biti regioni sa najve}om produkcijom biomase.
Ovaj program predvi|a da }e glavno trì{te za komercijalni plasman proizvoda ovakvih
plantaà biti termoelektrane, naro~ito uz upotrebu naprednih tehnologija za pretvaranje energije,
kapaciteti snage od 20 do 150 MWe (sistemi gasnih turbina), ~ime }e postati konkurentne postoje}im
(ve}im) termoelektranama (na ugalj), pa ~ak i hidroelektranama.
Prilikom podizanja energetskih plantaà najve}i tehni~ki izazov je odre|ivanje odgovaraju}e
duìne ophodnje, kako bi se izme|u dva proizvodna ciklusa odredio povoljan period plodoreda.
Plodored ima za cilj da pobolj{a svojstva zemlji{ta, kao {to su: sadràj organskih i mineralnih
hranjivih materija, vla`nost, i druge osobine, {to je jedan od uslova odràvanja prinosa plantaè na
èljenom nivou. Drugi problemi na koje se mora obratiti pa`nja su vezani za sve regione u razvoju,
npr. vlasni{tvo nad zemlji{tem, nedostatak puteva i drugih sredstava za transport proizvedene biomase
do postrojenja za preradu, kao i ~injenica da u nerazvijenim oblastima vlasnici ne mogu ~ekati 3-8
godina, koliko je potrebno za prve ekonomske rezultate.
Iako ve}ina autora zagovara prednosti podizanja jedinstvenih plantaà na velikim povr{inama,
prema iskustvima iz Ju`ne Amerike, uspe{no se razvija program {umskih farmi, gde kompanije
obezbe|uju materijal i obuku vlasnicima poseda od 1-50 ha, uz kasniji otkup dela ili celokupne
strana 53
proizvodnje.
Pravilan izbor vrsta za osnivanje energetskih plantaà uslovljen je mnogim ~iniocima, me|u
kojima su najva`niji slede}i:
podesnost vrste za ostvarivanje postavljenog cilja gazdovanja;
brz porast u juvenilnom uzrastu, naro~ito u visinu;
uskla|enost izme|u stani{nih uslova i bioekolo{kih osobina vrste;
otpornost i tolerantnost prema o{te}enjima pod uticajem abioti~kih i bioti~kih ~inioca;
tro{kovi podizanja plantaà;
brzina plasmana i naplate proizvoda na trì{tu.
Dosada{nja iskustva u kori{}enju plantaà za proizvodnju biomase u Evropi i na drugim
kontinentima ukazala su na bioekolo{ke prednosti pojedinih vrsta za osnivanje energetskih plantaà na
degradiranim stani{tima, treseti{tima i deponijama kopova i termoelektrana. Prilikom izbora vrsta
pored bioekolo{kih karakteristika, klju~ni kriterijum za selekciju je energetska vrednost dobijenog
materijala.
Priloèni spisak vrsta je orijentacioni, jer su za svaku novu lokaciju neophodna specifi~na
prethodna istraìvanja kako bi se predupredili neuspesi koji mogu biti izazvani nekim od lokalnih
specifi~nosti ili nedovoljnim poznavanjem porekla sadnog materijala. Treba posebno imati u vidu da
sadni materijal treba proizvesti iz semena ili reznica poznatog porekla u cilju adekvatnog kori{}enja
njihovog genetskog potencijala.
Za podizanje energetskih plantaà u ju`noj hemiosferi najvi{e se koriste vrste iz roda
Eucalyptus i vrste iz podredova i podsekcija ju`nih borova- Australes, Ponderosae, Oocarpae.
U severnoj hemisferi, u zavisnosti od stani{nih odlika, prvenstveno se koriste prirodni i
kulturni taksoni rodova: Populus, Salix, Robinia, Platanus, Alnus, Acer, Betula i Picea.
U ve}ini evropskih zemalja (vedskoj, Danskoj, Finskoj, Velikoj Britaniji) favorizuju se vrbe,
a u SAD topole. Duìna ophodnje je u dijapazonu 4 do 8 godina za eukaliptuse na Novom Zelandu, 3
godine za vrbe u SAD. U evropskim zemljama duìna ophodnje zavisi od vrste ili kultivara od kojeg
su plantaè za biomasu osnovane, a srednje vrema trajanja proizvodnog ciklusa je od 4 godine za neke
sorte vrba i topla, 5-7 godina za neke sorte topola, bagrema i smr~e, do 10 godina za javore, jovu,
omoriku.
U Srbiji su, do sada, za proizvodnju biomase u specijaliziovanim plantaàma najbolji rezultati
postignuti pri sadnji klonova i (ili) sorti iz rodova Salix, Populus i Robinia. Osnovani pilot objekti sa
vrstama iz rodova Acer, Alnus i Picea potvrdili su njihovu potencijalnu vrednost za proizvodnju
biomase u specijalizovanim plantaàma. Detaljnim upoznavanjem proizvodnih potencijala navedenih
vrsta pri gajenju u plantaàma za proizvodnju biomase, unapre|enjem tehnologije njihovog osnivanja i
kori{}enja, smanji}e se pritisak na prirodne populacije kao izvore energetskih sirovina, kori{}enje
fosilnih goriva i elektri~ne energije.

2.4.1 Ispitivanje gajenja energetskih plantaa topola u Srbiji
U Institutu za topolarstvo obavljena su istraivanja u energetskim plantaama sa vie klonova
topola. U tom cilju postavljena je serija ogleda sa vie klonova topola u gustim razmacima sadnje od
1,00 x 0,25 m do 2,00 x 2,00 m, odnosno od 2.500 do 40.000 biljaka po hektaru. Proizvodni ciklusi su
trajali od jedne do pet godina, posle ega je iskoriena sposobnost obnavljanja izbojcima iz panja. Na
jednom panju su ostavljena 2-3 izbojka, dok su ostali izbojci manjih dimenzija uklonjeni u toku prve
vegetacije. Na taj nain se prvobitna gustina u narednim turnusima poveava na 5.000-100.000 stabala
po hektaru u zavisnosti od izabranog razmaka sadnje.
Pri gustini sadnje od 40.000 biljaka po hektaru proizvodni ciklus traje jednu godinu, gde se
postiu male dimenzije: prenik od 2-3 cm i visina 3.0-3.5 m, odnosno zapremina od 15-80 m
3
/ha
(prosek 55 m
3
/ha) u zavisnosti od turnusa. Kod takvih zasada postie se veliki udeo kore, blizu 50%
zapremine i preko 50% mase (tabela 2.36), pri emu je mogue dobiti proseno 285 GJ po hektaru
godinje.
Kod zasada osnovanih pri gustini od 1.20 x 0.50 m, odnosno 16 670 biljaka po hektaru
proizvodni proces (turnus) traje 2 godine, pri emu se u drugom i treem trunusu poveava broj
stabala i do 50.000 stabala po hektaru. U takvim zasadima postiu se neto vee dimenzije: prenici od
strana 54
4.0-4.5 cm, visine od 5.0-6.0 m, odnosno zapremine od 25-55 m
3
/ha (prosek 40 m
3
/ha) godinje. Kod
takvih zasada uee kore je neto manje u odnosu na zasade najvee gustine, pri emu je mogue
dobiti proseno 216 GJ po hektaru godinje.

Tabela 2.36
Produkcija biomase po hektaru
Zapremina Masa Energetska vrednost
Trajanje
turnusa
Broj
turnusa
Trajanje
ukupne
proiz-
vodnje
drvo kora ukupno drvo kora ukupno drvo kora ukupno
[god.]
1.1.1 N
[god.] [m
3
] [t] [GJ]
(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) (10) (11) (12)
1.2 Ukupna proizvodnja
1 IX 9 262 223 485 78.6 100.3 178.9 1354 1216 2570
2 IV 8 188 139 327 56.4 62.5 118.9 972 758 1730
3 III 9 320 119 439 96.0 53.6 149.6 1654 650 2304
4 II 8 324 57 381 97.2 25.6 122.8 1675 310 1985
5 II 10 406 76 482 121.8 34.2 156.0 2099 414 2513
1.3 Godinja proizvodnja
1 IX 9 29.1 24.8 53.9 8.7 11.1 19.8 150 135 285
2 IV 8 23.5 17.4 40.9 7.0 7.8 14.8 121 95 216
3 III 9 35.6 13.2 48.8 10.7 6.0 16.7 184 72 256
4 II 8 40.5 7.1 47.6 12.1 3.2 15.3 209 39 248
5 II 10 40.6 7.6 48.2 12.2 3.4 15.6 210 41 251
1.4 Procentualni udeo drveta i kore (%)
1 IX 9 54 46 100 44 56 100 53 47 100
2 IV 8 57 43 100 47 53 100 56 44 100
3 III 9 73 27 100 64 36 100 72 28 100
4 II 8 85 15 100 79 21 100 84 16 100
5 II 10 84 16 100 78 22 100 84 16 100

Izvor: Markovi, J., Ronevi, S., Pudar, Z., (1996): Possibility of poplar biomass production as
raw material for bioenergy production. Proceedings of the 9
th
European Bioenergy Conference
Biomass for Energy and the Environment, Volume I: 739-744. Copenhagen, Denmark 24-27
June 1996.

Zasadi osnovani razmacima sadnje od 1.80 x 0.80 m do 2.0 x 2.0 m, odnosno od 2 500-7 000
biljaka po hektaru proizvode neto vee dimenzije stabala u proizvodnom ciklusu od 3-4 godine. U
proizvodnom ciklusu od 3 godine postiu se srednji prenici od 6.0-7.5 cm, visine od 9-11 m, odnosno
zapremine od 40-60 m
3
/ha (prosek 50 m
3
/ha) godinje. U proizvodnom ciklusu od 4 godine postiu se
srednji prenici od 8.5-13.0 cm, visine od 12.0-14.5 m, i zapremine od 50 m
3
/ha godinje. Energetska
vrednost u ovim zasadima je vrlo slina i iznosi oko 250 GJ po hektaru godinje.

strana 55
2.5 Zakljuak
[ume Srbije su, pored vrlo zna~ajne i nezamenljive ekolo{ke funkcije, vrlo vaàn izvor drveta,
kao doma}eg obnovljivog industrijskog i energetskog materijala. Procenjeno je da je u postoje}em
{umskom fondu mogu}e proizvesti dvostruko vi{e nego danas, odnosno oko 1,4 miliona m
3
trupaca i
oblog tehni~kog drveta, koji su sirovinska osnova za industriju primarne i finalne mehani~ke prerade
drveta. Tako|e se procenjuje da bi u~e{}e "prostornog" drveta bilo dominantno u ukupnom obimu
proizvodnje (oko 72% ili oko 3,6 miliona m
3
). Ovo je skoro pet puta vi{e nego {to je proizvedeno
2001. godine. Dve tre}ine obima proizvodnje ovih sortimenata koristi se za podmirivanje energetskih
potreba - kao drvo za ogrev, a samo jedna tre}ina za industrijsku preradu (proizvodnja celuloze,
poluceluloze i drvenih plo~a i sl.). Prora~unati energetski potencijal prostornog drveta koji sada iznosi
5409 TJ godi{nje bio bi u istoj srazmeri ve}i. Energetski potencijal {umskog ostatka iznosi 27 526.
TJ/god.
Posebno je zna~ajno ista}i da tro{kovi proizvodnje ogrevnog drveta pri sada{njim cenama (~iji
se nivo kontroli{e instrumentima dràvne politike), gotovo da dostiù prodajnu cenu, tako da tu leì i
odgovor na pitanje ekonomi~nosti kori{}enja {umskih drvnih ostataka.
Realizacijom planiranih mera za pobolj{anje {umskog fonda, kako sa aspekta njegovih
produkcionih mogu}nosti, tako i sa aspekta pove}anja povr{ina pod {umom, zna~ajno, ~ak vi{estruko
se moè uve}ati proizvodnja drveta.
U fabrikama za preradu drveta tako|e ostaju zna~ajne koli~ine drvnog ostatka, ~ija je
potencijalna energetska vrednost oko 2 720 TJ/godi{nje. Ve}i deo ovog ostatka se ve} sada koristi za
proizvodnju toplotne energije potrebne za odvijanje tehnolo{kih procesa. Preduze}ima drvne industrije
predstoje strukturne i programske promene koje }e podrazumevati i pove}anje energetske efikasnosti.
Eventualno pove}anje koli~ina drvnih ostataka zavisi}e od pove}anja obima i prestruktuiranja
preduze}a za preradu drveta u R. Srbiji na vi{e faze prerade. Neiskori{}eni deo otpatka uklju~uju}i i
koru mogao bi se, u prera|enom ili neprera|enom stanju, usmeriti na spoljne korisnike i to kao
sirovina ili kao gorivo.

Literatura
1. Jovi}, D., Tomani}, L., Bankovi}, S. (1992): "[umski fond", deo monografije "[umarstvo i
prerada drveta u Srbiji kroz vekove" str. 10 23, Savez inìnjera i tehni~ara {umarstva i za
preradu drveta Srbije, Beograd, 1996.
2. Nikoli}, S., Baji}, V. (1992): "Istraìvanje koli~ine {umskog otpadka kao faktora ekonomske i
tehnolo{ke opravdanosti njegovog kori{}enja","{umarstvo" br.5 6, str 9 15, Beograd.
3. Nikoli}, S., Baji}, V., \okovi}, P. (1994): "Privat (Rural) coppice forest as a precursor of "Energy
plantations", European Conference on "Biomass for Energy, Environment, Agriculture and
Industry", Be~.
4. Nikoli}, S., Baji}, V., \okovi} P. (1993): "[umski sortimenti kao osnova razvoja drvne
industrije", "{umarstvo" br. 3 5, str 53 64, Beograd.
5. Vu~i}evi}, S., \okovi}, P., Baji}, V. (1995): "Sirovinska osnova kao faktor razvoja industrijske
prerade drveta", Drvarski glasnik, br. 15 16, str. 41 45, Beograd.
6. Nikoli}, S., Baji}, V., \okovi}, P. (1995): "Energetski potencijal {uma drvo u energetskom
bilansu", Monografija: "Potencijali {uma i {umskih podru~ja i njihov zna~aj za razvoj Srbije", str.
23 30, {umarski fakultet, Beograd.
7. \okovi}, P., Baji}, S. (1998): "Stanje i perspektiva ponude drveta kao sirovine za proizvodnju
drvne i papirne ambalaè", Savremeno pakovanje, 1 3, Beograd.
8. \okovi}, P., Baji}, V., Danilovi}, M. (1998): "Contribution to the evaluation of wood as raw
material"Proceedings ,Scientific papers, Jubilee Scientific Conference with International
Participation70-th Anniversary of the Forest Research Institute ,Volume II ,str 352-354, Sofija.
9. Vu~i}evi}, S., \okovi}, P., Baji}, V., Vu~kovi}, M. (1996): "Proizvodne mogu}nosti {umarstva
Srbije sa aspekta potreba industrije hemijske prerade drveta", {umarstvo br. 3, str. 38 48.
strana 56
10. Nikoli}, S.(1992): "Bio-masa kaozna~ajna komponenta u re{avanju globalne energetske krize",
Sagorevanje biomase u energetske svrhe, redaktori: Nini}, N., Oka, S., Zbornik radova,
Jugoslovensko dru{tvo termi~ara - Nau~na knjiga, Beograd, 1992, pp 45 - 60.
11. Nikoli}, S., Baji}, V., \okovi}, P. (1992): "Kori{}enje {uma i potro{nja drveta u zavisnosti od
ukupnog ekonomskog i op{teg razvoja Srbije" (rad u monografiji: [umarstvo i Prerada drveta u
Srbiji kroz vekove"), str. 81 101, Beograd.
12. Saudicani, K., Evald, A., Houmann, H.: "Wood Chips fo Energy Production Technology -
Enviroment - Economy", The Centre of Bimass Technology, 1993, Danmark, p 48.
13. \okovi}, P., Baji}, V. (1997): " {ume Srbije kao zna~ajan energetski izvor", Zbornik savetovanja "
Racionalno gazdovanje energijom u {irokoj potro{nji", str. 103 110, Beograd.
14. Nikoli}, M. (1989): Otpadak u preradi drveta, Interni izve{taj o istraìvanju IBK-ITE-779, p 17.
15. FAO PUBLICATION (1990): Energy Conservation in Mechanical Forest Industries, Forestry
Paper No. 93, Rome
16. Stevanovi} Janeì}, T., Danon, G., Bujanovi}, B., Dedi}, A. (1993): Correlation Between
Chemical Composition and Heating value of Some Domestic Wood Species, Drevarsky Vyscum,
3, Vol. 38, 1-7.
17. Danon, G. (1994): Analiza stanja energetskih kapaciteta u drvnoj industriji Srbije, [umarstvo,
1994, XLVII, 5 - 6, 49 -52.
18. Stevanovi} Janeì}, T., Kolin, B., Jai}, M., Danon, G. (1995): Unapre|enje tehnologija drveta u
korealciji sa svojstvima konstituenata drveta, Monografija, [umarski fakultet, Beograd, 115 -129.
19. [o{ki}, B. (1991): Svojstva drveta, [umarski fakultet Beograd, p 279
20. Danon, G., Baji}, V. (1996): Biomasa u {umarstvu i preradi drveta, Savetovanje Zna~aj i
perspektive briketiranja biomase, Zbornik radova, Vrnja~ka Banja, april 1996. pp .3 -14.
21. Danon, G. (1998): Biomasa u {umarstvu i preradi drveta, Savetovanje Briketiranje i peletiranje
biomase iz poljoprivrede i {umarstva, Zbornik radova, Sombor, mart 1998. pp 19 -33.
22. Danon, G., Nikoli}, M., Baji}, V. (1997): Biomasa {uma kao zna~ajan izvor energije,
Monografija: Biomasa obnovljivi izvor energije, urednici: Simeon, O., Jovanovi}, Lj., Beograd,
Jugoslovensko dru{tvo termi~ara, Institut za nuklearne nauke Vin~a, 1997, pp 29-53.
23. Grupa autora (2001): Strategija industrijskog razvoja Srbije do 2010. godine drvna industrija,
Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj R. Srbije.
24. Danon G., Baji} V. (2002): Wood Biomass for Energy in Serbia - Study for the Future, 12
th

Eurpoean Biomass Conference Amsterdam.

strana 57

3. PRIKUPLJANJE, TRANSPORT I SKLADITENJE
OSTATAKA BIOMASE

3.1 Postupci spremanja etvenih ostataka
Prof. dr Milan Martinov, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Prof. dr Miladin Brki, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Prof. dr Dragan Novakovi, Poljoprivredni fakultet, Zemun

Pod etvenim ostacima podrazumevaju se biljni delovi koji preostaju na njivi ili ekonomskom
dvoritu nakon etve, odnosno odvajanja delova biljke koji se smatraju najkorisnijim i koji sadre
najveu koncentracij hranjivih i drugih materijala zbog kojih se proizvodnja neke biljne vrste primarno
sprovodi. Po nekim definicijama to su ostaci, nuzproizvodi, pa i otpaci, a po nekim samo nedovoljno
korieni delovi biljaka.
Po strogoj definicji trebalo bi da se posmatra i podzemni deo biljne mase, korenov sistem, koji
u zavisnosti od biljne vrste, moe da ima udeo i do 50 % u ukupnoj biljnoj masi (kod biljaka sa
krtolom i vie). Ovaj materijal nedostupan je za uobiajene postupke etve, te se on ovde ne posmatra.
Osim toga, on predstavlja sastavni deo zemljita, doprinosi popravljanju strukture, pa i plodnosti, te se
ne oekuje da e i u budunosti biti predmet razmatranja, osim, moda, u specijalnim sluajevima,
kada se radi o biljkama koje akumuliraju znaajnu biomasu u korenu ili krtoli.
Pri skoro svakom postupku etve od nadzemnog dela biljke jedan deo ostaje vezan za koren.
Tipian primer je strnjite koje ostaje nakon etve strnih ita, ili deo stabljike sa vazdunim korenom
koji ostaje nakon odsecanja stabljike kukuruza. Kako su stabljike biljaka graene slino obliku idealne
konzole, imajui najvei presek najblie mestu, uslovno reeno, ukljetenja, masa stabljike
koncentrisana je u donjem delu. Masa slame, na primer, dostie u oblasti strnjita, i preko 40% ukupne
mase stabljike. Udeo biljne mase koja ostaje na strnjitu u ukupnoj nadzemnoj masi, osim ploda, zavisi
od visine rezanja, koje moe da se podeava u skladu sa zahtevima tehnologije etve. Takoe zavisi i
od arhitekture biljke. Prinos slame strnih ita izrazito, pored osobenosti sorte, zavisi od koliine
padavina, pa se za istu vrednost visine seenja u toku sunih godina poveava udeo slame koji ostaje
na strnjitu, slika 3.1.
Sporedni delovi biljaka, osim ploda, imaju svoje funkcije: mehaniku, transportnu (za
transport vode i hranjivih materija) i skladinu. Jedan od ciljeva genetiara jeste razvoj novih sorti kod
kojih je udeo sporednih delova biljne mase manji u odnosu na plod. To se pokazalo uspenim u
prethodnih pedesetak godina, ali je taj trend, to bi moglo i da se merenjima proveri, doiveo
saturaciju. Moglo bi se konstatovati da je gotovo dostignuta gornja granica redukcije udela servisnih
delova biljke u odnosu na osnovni, plod. Sa stanovita korienja etvenih ostataka to znai da se ne
oekuje, bar ne signifikantno, smanjenje udela raspoloivih koliina biljne mase koja bi mogla da se
koristi kao sirovina za industrijsku preradu ili kao gorivo.
Mnogo znaajniji problem predstavlja pitanje ekoloke opravdanosti iznoenja biljnih
ostataka, kao i negativnih efekata po menadment zemljita. Naime, biljni ostaci mogu da imaju svoj
znaaj sa stanovita poboljanja strukture zemljita i njegovih drugih svojstava. Direktno hranjive
komponente biljnih ostataka su zanemarljive, jer je sadraj makroelemenata nizak, a njihova
prihvatljivost za biljke ograniena, mada postoji esta pogrena predstava laika o tom znaaju ovog
dela biljaka. Povraaj mineralnih materija u zemljite mogu je i rasipanjem pepela koji preostaje
nakon sagorevanja, ali tada treba voditi rauna o njegovom sastavu, posebno u sadraju tekih metala.

strana 58

100
80
60
40
20
0
Visina reza iznad zemlje, cm
suva sezona
vla` na sezona

Slika 3.1 Udeo slame na strnjitu u zavisnosti od visine reza, za vlane i sune uslove u toku
vegetacionog perioda (Martinov, M. 1980)

Ipak, do danas ostaje nerazjanjena dilema da li biljne ostatke ostavljati na zemljitu ili ih
odnositi. Veina strunjaka za agropedologiju bi potencirala znaaj ostavljanja biljnih ostataka i
njihovog pravilnog inkorporiranja u zemljite. Dugogodinja ispitivanja sprovedena u cilju
komparacije stanja zeljita sa i bez unoenja biljnih ostataka, sprovedena u Italiji i Francuskoj, nisu
pokazala znaajne razlike u plodnosti jednog i drugog.
U zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike zagovara se i sve vie uzima maha postupak
konzervacijske obrade zemljita, bez oranja, koji ne podrazumeva obavezno zadravanje biljnih
ostataka, ali se to dogaa u veini sluajeva. U humidnim uslovima pokazuju se i neki negativni efekti
ovakvog postupka, pre svega sa stanovita intenzivnijeg razvoja gljivinih populacija, pa ak i
otrovnih. U naoj poljoprivredi prikupljanje biljnih ostataka, u uslovima smanjene potrebe za
prostirkom, te ogranienih industrijskih kapaciteta za preradu, na primer slame, i primene kao goriva,
se smanjuje. Problem biljnih ostataka, koji oteavaju naknadnu obradu zemljita, reava se u
velikom broju sluajeva spaljivanjem. To je zakonski zabranjeno, ali ipak ima iroke razmere. Sigurno
je da takav postupak sreivanja biljnih ostataka ima negativan uticaj na zemljite i ivotnu sredinu.

Spremanje biomase je izvedeni pojam koji podrazumeva sledee operacije:
1. Ubiranje (presovanje), ukljuujui i pripremu za ubiranje na primer priprema zboja
grabljama, eventualne manipulacije posle ubiranja (grupisanje, slaganje...).
2. Utovar na transportno sredstvo.
3. Transport.
4. Istovar i skladitenje.
5. Priprema za preradu odnosno sagorevanje izuzimanje iz skladita, prerada i primena u
postrojenju za sagorevanje.
Radnje obuhvaene takama 2, 4 i delimino 5 nazivaju se i manipulacija.
Za razliite biljne vrste, odnosno njihove sporedne proizvode, postupci su razliiti. ak i za
potpuno istu biljnu vrstu, odnosno sporedni deo poljoprivredne proizvodnje, postoji vie razliitih
postupaka i pojedinih delova postupaka spremanja.
Prvenstveni uticaj na postupak spremanja ima forma u kojoj se biljni proizvod nalazi. Za
uspeno spremanje kao i korienje u energetskom postrojenju, poeljno je da gustina biomase bude
to vea, odnosno specifina zapremina to manja. Gustina biomase znaajno utie na cenu
manipulacije, transporta i skladitenja. Stoga se preduzimaju razliite mere sabijanja biomase, a u
strana 59
najveem broju sluajeva presovanje. Dugaka, bez prethodnog seckanja, odnosno kratka rinfuza,
dobijena nakon seckanja, koristi se samo izuzetno, kada su mali transportni putevi i povoljni uslovi za
skladitenje, pri emu i energetsko postrojenje treba da bude predvieno za sagorevanje takve forme
biomase.
Na slici 3.2 prikazani su podaci o gustini energije razliitih formi biomase i mineralnih
goriva. Vidi se da je gustina energije slame u formi velikih etvrtastih bala oko tri puta vea nego
kratke rinfuze, seckane slame.

konvencionalne bale slame
valjkaste bale slame
valjkaste bale cele biljke ìtarica
velike ~etvrtaste bale slame
seckane ` itarice-zrno
energetske ` itarice-velike ~etvrtaste bale
iver mekog drveta
iver tvrdog drveta
cepanice mekog drveta
cepanice tvrdog drveta
peleti slame
peleti drveta
etanol metanol
kameni ugalj
nafta
ulje repice
0 20 40 60 80
Specifi~na masa, kg/GJ
S
p
e
c
i
f
i
~
n
a

z
a
p
r
e
m
i
n
a
,

m
/
G
J
3
seckana slama
0,2
0
0,4
0,6
1,2
1
0,8

Slika 3.2 Gustina energije razliitih goriva

U najveem broju sluajeva za biljne ostatke ratarske proizvodnje sabijanje se sprovodi u bale
razliitih formi. Osim jednog sluaja samohodne maine za velike etvrtaste bale, sve ostale prese za
formiranje bala su vuene i pogonjene preko prikljunih vratila traktora. Osim u sluaju valjkastih
bala, gde opcionalno postoji mogunost vezivanja mreom, bale se vezuju prirodnim ili sintetikim
vezivom. Osnovne karakteristike bala slame date su u tabeli 3.1.

U zavisnosti od vrste gazdinstva, tehnolokog nivoa proizvodnje, veliine parcela, tradicije i
navika predviaju se, u naim uslovima, sledee mogunosti pakovanja biljnih ostataka (tabela 3.2):

Tabela 3.1 Poreene podataka razliitih tipova bala slame, (Hartmann, H. und A. Strehler. 1994)
Vrsta presovanih
bala
Gustina
presovanja,
kg/m
3

Gustina
skladitenja,
kg/m
3
Broj bala za
1 t slame
Potrebna
snaga
traktora, kW
Potrebna
duina veziva,
m/t
Konvencionalne 120
120
1
/93
2

(100
1
/77
2
)
40 preko 25 290
Valjakaste 110 85 (77) 3,0-6,5 preko 40 340
Velike etvrtaste 150 150 (100) 1,7-5,0 preko 100 180
1
sloeno,
2
nesloeno,

strana 60

Tabela 3.2 Oblici pakovanja biomase sa karakteristikama
Oblik pakovanja Karakteristika M
kg
Vlaga
%
Gustina
kg/cm
3

Dimenzije
cm
etvrtaste bale

a x b x h
Niskog pritiska
Srednjeg pritiska
Visokog pritiska

Normalnog pritiska
Visokog pritiska
8-10
10-25
do 50

do 500
do 570
15-20
15-20
15-20

15-20
15-20
35-55
80-120
do 200

50-100
140-150
40 x (45-100) x 50
40 x (45-100) x 50
40x (45-100) x 50

150 x (150-240) x210
120 x 120 x 250

Male

Velike

Promenlj. dimenz.
140-240

250-420

120-680
15-20

15-20

15-20
70-110

70-110

70-110
150 x 120

180 x 150

(60-210) x (120-180)

1300-4000

15-20

60-90

240 x (210-640) x300

oko 10

30-45

35 x 200

Brojni su uticaji na opredeljivanje za neki od tipova bala, a najznaajnije karakteristike pojedinih
formi date su u tabeli 3.3.

Tabela 3.3 Prednosti i nedostaci pojedinih formi bala
Vrsta bala Prednosti Nedostaci
Konvencionalne Cena prese, umerena cena veziva,
potreba za manjim traktorom, dobro
skladitenje, povoljno slaganje na
transportno sredstvo, jednostavna
dezintergacija i usitnjavanje
sredstvima nie cene, mogunost
loenja celih bala.
Runa manipulacija gotovo
neizbena, skladitenje uglavnom
runo, uz korienje pomonih
sredstava, relativno visok utroak
veziva, nia pouzdanost u radu od
ostalih presa.
Valjkaste Umerena cena prese, jednostavna i
potpuno mehanizovana manipulacija,
u sluaju odmotavanja jednostavan i
jevtin ureaj, povoljno
uskladitavanje za vlastite potrebe na
srednjim gazdinstvima, mogunost
rada sa traktorima srednje snage.
Najvii utroak veziva, nii uinak
zbog potrebe zastoja u toku vezivanja
i izbacivanja bale iz radnog prostora,
osetljivost vezaa na kvalitet veziva,
deformisanje pri nedovoljno
kvalitetnom vezivanju, nia
transportibilnost zbog praznog
prostora, potreban vei skladini
prostor.
Velike etvrtaste Vii pritisak sabijanja, visok uinak,
mala potronja veziva, najpovoljnija
(u poreenju sa drugim balama)
transportibilnost, dobri uslovi za
skladitenje, potpuna mehanizovanost
i najnia cena manipulacije, najnii
utroak veziva.
Visoka nabavna cena, potreban velik
traktor, neophodna specijalna sredstva
za manipulaciju, vezai osteljivi na
primenu nekvalitetnog veziva,
potrebna posebna sredstva za
dezintegraciju.

VE
LI
KE
M
A
L
E
Valjkaste
bale
R x L
Stog
a x b
x h
Snop
R x L
strana 61
Spremanje u formi konvencionalnih bala

Konvencionalne bale su najstarija forma presovanja vlaknastih materijala na njivi. Bale imaju
popreni presek od 0,3x0,4 m do 0,4x0,5 m, sa mogunou podeavanja duine od oko 0,6 do
najee 1,2 m. Ukoliko se u postupku spremanja pojavljuje runa manipulacija, to je najei sluaj,
masa bala slame ne bi smela da premai 11 kg, jer bi bile preteke za kontinuirani rad.
Konvencionalne bale imaju gustinu do oko 120 kg/m
3
, sa izuzetkom nekoliko reenja, koja se
u nas ne primenjuju a i u drugim zemljama sa izuzetkom, kod kojih se dostie i do 150 kg/m
3
. Na svim
savremenim reenjima presa za konvencionalne bale postoji jednostavan ureaj za podeavanje
gustine, sa kosom ravni, i ureaj za podeavanje duine bala. Postoje tri domaa proizvoaa presa za
konvencionalne bale, mada je danas aktivan samo jedan, Poljostroj Odaci.
Prednost ove forme je u tome to su jedinice male i lake za naknadnu manipulaciju. Osnovni
nedostatak je u mogunosti mehanizovane manipulacije. Postojalo je vie pokuaja da se unapredi,
mehanizuje i pojevtini manipulacija, ali do danas nisu razvijena za iroku praksu primenljiva reenja.
Na sl. 3 dat je prikaz veine mogunosti spremanja konvencionalnih bala.
Za rad sa presama za konvencionalne bale potreban je traktor snage preko 40 kW, mada se u
praksi najee koristi traktor snage preko 50 kW.
Prese su izvedene tako da bale odlau na tlo, jednostavnim izbacivanjem ili sputanjem kosom
ravni, da se na njih postavljaju kavezne voice koje bi ih vodile do transportnog sredstva, ili da imaju
ugraene bacae koji se sastoje od dva trakasta transportera. U naoj praksi primenjuje se samo
odlaganje bala. U dva druga sluaja neophodno je da se u potpunosti sinhronizuje transport sa
presovanjem, a dodatni ureaji ili dopunski optereuju, kavezne voice, ili su izvor dodatnih kvarova i
zastoja, bacai bala.
Jednostavni vueni akumulatori bala, koji se koriste u Velikoj Britaniji, a grupiu najee
osam bala, kod nas se ne primenjuju, jer se na visokom strnjitu i neravnom terenu bale oteuju, a
pravilno grupisanje remeti. Namensko transportno sredstvo za prikupljanje bala i formiranje zmije,
te isto tako mehanizovan istovar u ekonomskom dvoritu, ne primenjuje se jer je sredstvo skupo
(prikolica sa zavojnim lanastim transporterom), a istovremeno se transportuje oko 100 bala, dakle
oko 1 t, te bi bilo primenljivo samo za transport na mala rastojanja.
Fabrika "Lifam" iz Stare Pazove imala je u svom proizvodnom programu noeni i vueni
prikuplja bala na njivi sa kosim transporterom za utovar na prikolicu. Ovo reenje se jo uvek
primenjuje na nekim imanjima. Ukoliko bi radnik slagao bale, trebalo bi da prikolica bude sa koem
da bi se rad olakao.
Za transport do ekonomskog dvorita primenjuju se gotovo iskljuivo univerzalne
poljoprivredne prikolice, iji se radni prostor jednostavnom dogradnjom proiruje do granica
definisanih Zakonom o bezbednosti saobraaja. Dobrim slaganjem na prikolicu nosivosti 7-8 t utovara
se do 3,5 t slame.

strana 62

Slika 3.3. Postupci spremanja konvencionalnih bala slame i ostalih slamastih materijala, (Eichhorn, H.
1999)

Spremanje u formi velikih valjkastih ili etvrtastih bala

Prese za velike bale razvijene su prvenstveno da bi se ostvarila mehanizovana manipulacija,
koja je isplativa tek za vee jedinice. Neke od linija spremanja velikih valjkastih i etvrtastih bala
prikazane su na slici 3.4.
Najpre su razvijene prese za valjkaste bale, pri emu se naelno razlikuju dva tipa: sa
konstantnom zapreminom komore za presovanje i promenljivom zapreminom komore za presovanje.
Oba tipa primenljiva su za presovanje etvenih ostataka, pri emu prese sa promenljivom komorom za
presovanje omoguavaju podeavanje prenika bala. Prenik bala kree se u granicama 0,7 do 1,8 m.
Duina bala nije podesiva, a najee su izvedbe sa duinom 1,2 i 1,5 m. U naim uslovima, sa
ogranienjem irine vozila za kretanje javnim putevima na 2,5 m primenljivije su bale duine 1,2 m.
Kod svih reenja postoji mogunost podeavanja intenziteta sabijanja, odnosno gustine bala. Takoe
postoji vie naina vezivanja, pri emu se mrea primenjuje uglavnom pri presovanju lucerke, da bi se
smanjio gubitak lista. Nedostatak presa za valjkaste bale je u tome to se u toku vezivanja zaustavljaju,
a u stanju mirovanja su i pri izbacivanju bala. Takoe, za pravilno formiranje bala potrebno je da
voza kretanje prese prilagodi konfiguraciji zboja, da bi bala bila priblino istog prenika po celoj
irini. Cilindrian oblik moe da bude uzrok kotrljanja bala na nagnutom terenu, te i to treba uzeti u
obzir pri radu na brdovitim terenima. Valjkaste bale ne popunjavaju potpuno transportni i skladini
prostor, te su s tog stanovita loije od konvencionalnih i velikih etvrtastih bala.
Prednost presa za valjkaste bale je njihova cena, koja je danas ve na nivou presa za
strana 63
konvencionalne bale, te su dostupne svim proizvoaima. Za male farme je nepovoljno to to je za
dezintegraciju potrebno da se koristi poseban ureaj, mada postoje i vrlo jednostavni za odmotavanje
na podu.
Prese za valjkaste bale imaju jednostavnije konstruktivno reenje sa stanovita zastoja i
otklanjanja kvarova. Svi delovi su rotirajui, a jednostavnija je i izvedba vezaa.
Gustina bala je obino do 80-100 kg/m
3
, za peninu slamu, a postie se i do 120 kg/m
3
.

Ma{ina za
` etvu
Slaganje
bala na polju
Skupljanje i
islaganje na polju
Na rubu
polja
Skladi{tenje na
polju
Utovar i
transport
Uskladi{tenje
vu~ena presa za velike
~etvrtaste bale
prednji traktorski utovari-
va~sa vilju{kom ili korpom
slaganje bala
na samoj presi
teleskopski man.
no{eni kran
posebna izvedba
utovar.
stacionarni
kran
zakretna prikolica
manipulator
vilju{kar
prednji utovariva~
sa raznim priklj.
prednji utovariva~
za 2 do 4 bale
pojedina~ne
bale
teleskopski
utovariva~
prikolica za bale i traktor-
ski kran
presa za valjkaste bale
samohodna presa
samohodna presa sa dodatnim kolektorom bala

Slika 3.4 Pregled linija maina za sreivanje velikih valjkastih i etvrtastih bala

Prese za velike etvrtaste bale su razvijene poslednjih tridesetak godina. Danas je na
raspolaganju iroka paleta raznih presa, a poslednjih desetak godina na tritu su i izvedbe
samohodnih. Obino su robustne konstrukcije, koja omoguava sabijanje na vee pritiske, odnosno
gustine. Gustina bala slame je najee 100-120 kg/m
3
, a postie se i do 150 kg/m
3
.
Za rad sa presama za velike etvrtaste bale potreban je traktor snage iznad 100 kW, a za vee
izvedbe i uinke preko 140 kW.
Popreni presek je od 0,6x0,8 m do 1,25x1,25 m. Duina se kod svih presa renomiranih
proizvoaa podeava u dijapazonu 1,2 do 2,5 m. Vezai su istog tipa kao i na presama za
konvencionalne bale, a najee ih je est. Zbog velike gustine i male specifine povrine utroak
veziva na ovakvim balama je najmanji, svedeno na jedinicu mase. Ove bale imaju najveu masu
jedinice oblika, te su najjevtinije za manipulaciju i transport. Za transport na rastojanja vea od 10 km
smatra se da su jedino prihvatljivo reenje.
Postoje dva reenja klipa za presovanje, ali bez sutinske razlike. Uinak ovih presa je visok te
je pri presovanju slame potrebno da se dva ili tri zboja poveu u jedan da bi se pri brzini kretanja koja
je i do 12 km/h iskoristio u to veoj meri potencijalni uinak. Za to je potreban poseban prohod
grabljama. Samohodne prese imaju pikap ureaje zahvata i do 8,5 m, te tada formiranje jednog zboja
od dva do tri nije potrebno. U transportnom poloaju se pikap ureaj preklapa, te je ukupna irina
ispod 3 m, to je dozvoljena irina za kretanje javnim putevima u veini zemlja Zapadne Evrope. Kod
nas bi takva maina mogla da se kree javnim putevima uz pratnju sa rotirajuim svetlom.
strana 64
Prese za velike etvrtaste bale su 2,5 do 5 puta skuplje od presa za valjkaste bale. Njihova
primena isplati se samo pri punom korienju, kako za ostatke ratarske proizvodnje, tako i za senau.
ak i veim imanjima se ne isplati da ih poseduju, ve je tipino da se koriste usluge drugih vlasnika
maine. Poznato je korienje ove forme slame za obezbeivanje sirovina za dve domae fabrike
kartonae, u Novom Kneevcu i Kruevcu.
Za dezintegraciju velikih etvrtastih bala potrebna je posebna maina, a nije mogue ni da se
primenjuje alternativni, jednostavniji postupak, kao to je to odmotavanje valjkastih bala. To znai da
su primenljive na velikim farmama.
U tabeli 4. dato je poreenje pokazatelja transporta velikih bala univerzalnim poljoprivrednim
prikolicama. Uoava se da je pri transportu velikih etvrtastih bala mogue da se zapremina i nosivost
prevoznog sredstva gotovo u potpunosti iskoriste ve pri transportu slame koja je najmanje gustine. To
doprinosi smanjenju cene spremanja, posebno pri transportu na vea rastojanja.
Slini pokazatelji bili bi i za transport kamionima, koji bi se primenjivao za transportna
rastojanja preko 50 km.
Za tranportovanje velikih bala, valjkastih i etvrtastih, na rastojanja do oko 8 km, dakle
dovoenje sa njive do vlastitog ekonomskog dvorita, odnosno skladita, koriste se i specijalna
transportna sredstva sa manjim brojem bala.

Tabela 3.4. Transport valjkastih i velikih etvrtastih bala univerzalnim poljoprivrednim prikolicama
(primer za nosivost do 8 t), (Kaltschmitt, M., Hartmann, H., 2001)
Valjkaste bale

Velike etvrtaste bale

Pravac postavljanja bala popreno popreno poduno popreno popreno popreno
Dimenzije bala, m
x h resp. b x h x l
1,2 x 1,2 1,5 x 1,2 1,5 x 1,2
0,8 x 0,8
x 2,5
1,2 x 0,7
x 2,5
1,2 x 1,3
x 2,5
Bala po prikolici 14 10 8 24 16 8
Korienje raspoloive zap
remine, %, (100% = 35 m
3
)
54 61 48 110
b
96 89
Gustina bala, kgm
3
, provenuti
materijal
Slama
Cele biljke strnih ita
Seno

110
150
135

150
210
180
Masa bala, kg
Slama
Seno

149
206
183

233
318
286

240
336
288

315
441
378

585
819
702
Iskorienje nosivosti
prikolica, % (100% = 6 t)
Slama
Seno

35
48
43

38
53
48

31
42
38

96
134
115

84
118
101

78
109
94
a
Duina platformi 5 m, visina 1,2 m
b
Ukupna visini preko 4 m samo je izuzetno dozvoljena za njivske puteve

strana 65
Spremanje u formi stogova

Linija maina za stogove sastoji se iz prese za izradu
stogova, transportera stogova i ureaja za distribuciju.
Veoma je veliki uinak ovih maina. Radni organi prese za
pravljenje stogova su pick-up ureaj, koji kupi i podie
masu do pneumatskog transportera, a ovaj jakom
vazdunom strujom ubacuje masu u komoru prikolice sa
visokim stranicama, koja slui za sabijanje i oblikovanje
biomase. Hidraulino sabijanje biomase obavlja se sa
pokretnim krovom prikolice. Dimenzije stogova su:
240x300 cm presek i 210 do 640 cm duina. Masa stoga
slame je 1300 do 4000 kg, pri sadraju vlage od 15 do 20 %.
Gustina stoga je 60 do 90 kg/m
3
. Utovar, transport i istovar
stogova obavlja se transportnom platformom.

Linije maina za spremanje biomase u rinfuzi
podrazumeva utovar biomase u transportno sredstvo koji se
obavlja pomou pick-up ureaja, koji je postavljen na samoj
prikolici (samoutovarna prikolica). Utovar biomase moe da
se vri i sitnilicama biljnih ostataka, koje je seckaju i
pomou ventilatora ubacuju u transportno sredstvo. Sve
operacije ovog sistema su mehanizovane. Gustina dugake
slame u rinfuzi moe da se kree od 20 do 40 kg/m
3
, pri
sadraju vlage 15 do 20 %. Seckana slama ima gustinu od
40 do 60 kg/m
3
.

3.1.1 Skladitenje bala

Skladitenje konvencionalnih bala obavlja se slaganjem u stogove. Slaganje je runo uz
korienje transportnih traka za podizanje na visinu. Graenje bilo kakvog namenskog skladita, na
primer nadstrenice, je neisplativo. Jedan sloj bala na stogu se preputa uticaju okoline, te titi
unutranjost. Nakon prosuivanja i ove bale mogu da se koriste za sagorevanje.
Runo formiranje stogova omoguava postizanje veih visina. Time se smanjuje povrina
potrebna za skladitenje, mada treba da se vodi rauna i o razmaku meu stogovima, koji se, zbog
zatite od poara, poveava u skladu sa visinom stoga.
Na slici 3.8. prikazane su forme i gustina skladitenja konvencionalnih i velikih bala u
stogove.
Velike bale uskladituju se iskljuivo primenom mehanikih sredstava. Kod nas su to najee
traktori sa prednjim utovarivaem. Primenjuju se razna reenja, od jednog trna, do hidrauliki
pokretanih hvataa. Visina skladitenja zavisi od visinskog dometa sredstva za manipulaciju.
Za valjkaste bale prenika do 1,5 m primenjuje se slaganje do pet redova, a za one prenika do 1,8 m
do etiri reda bala.

Slika 3.5. Maina za stogove

Slika 3.6 Platforma za utovar,
transport i istovar stogova

Slika 3.7 Samoutovarna prikolica
strana 66
Uskladi{tene velike ~etvrtaste
bale, 100-120 kg/m
3
Uskladi{tene valjakste
bale, 60-80 kg/m
3
Sloène konvencionalne
bale, 90-110 kg/m
3
Ventilacioni kanal
Neslo` ene konvencionalne
bale, 90-110 kg/m
3

Slika 3.8 Gustina uskladitenih bala slame

Velike etvrtaste bale slau se u etiri do pet redova po visini. Poeljno je da se u prvom redu
napravi razmak izmeu bala u sredinjem delu, da bi se tako poveala stabilnost stoga, ali i olakalo
suenje. Kod ovih bala ostvaruje se najvea gustina uskladitenja.
Zakonskim propisima zatite od poara, regulisan je razmak meu stogovima bala i propisano
rastojanje od drugih objekata. Razlog tome je da se sprei prenoenje poara sa jednog na drugi stog,
ili sa stogova na druge objekte.
Rezultati dosadanjih istraivanja kod nas ukazuju da vlanost kukuruzovine u oktobru
mesecu dostie 48%. Takvu kukuruzovinu upakovanu u bale je teko skladititi i uvati jer brzo bua i
razlae se. Konkurentan nain njenog sakupljanja i uvanja su snopovi koje je lako uvati, a mogu se
koristiti kako za loenje tako i za ishranu stoke.
Skladitenje biomase moe da se obavi u rinfuzi pod nadstrenicama ili u kamarama, u balama
sloenim u kamare ili u balama sloenim pod nadstrenicu i u stogovima na otvorenom prostoru (na
njivi ili u ekonomskom dvoritu).

Slika 3.9 Mogunosti skladitenja valjkastih bala

Uskladitenje konvencionalnih etvrtastih bala u kamare moe biti obavljeno sa gustinom 50
strana 67
do 90 kg/m
3
, u velike kamare sa slaganjem bala u sloj gustine 70 do 100 kg/m
3
. Uskladitenje
valjkastih bala u velike kamare moe biti sa gustinom 70 do 80 kg/m
3
, a velikih etvrtastih bala sa
gustinom 90 do 150 kg/m
3
. Uskladitenje pojedinih stogova obavlja se sa gustinom od 60 do 90 kg/m
3
.
Gomila uskladitenih briketa ima gustinu od 300 do 500 kg/m
3
.
Bale treba da se skladite na ravnom, tvrdom, uzdignutom (ocednom) terenu.

Specifinosti spremanja kukuruzovine

Privatni sektor u Vojvodini zauzima oko dve treine obradivih povrina i na oko dve treine
gaji kukuruz. Biomasa koja preostaje tradicionalno je u seoskim domainstvima koriena kao stona
hrana i gorivo. To je bilo mogue u vreme kada je etva obavljana runo, runo su seene stabljike,
vezivane u snopove i suene u kupama. Kukuruzovina je nakon nekoliko sedmica ili meseci bivala
osuena i pripremljena za korienje kao gorivo. Ovakav postupak etve primenjuje se danas samo kao
izuzetak. Primenjuju ga pojedinci ili porodine zajednice koje se bave nekom drugom delatnou, a
poljoprivrednu proizvodnju obavljaju samo kao dodatnu delatnost. U tom sluaju se ekonominost
proizvodnje posmatra drugaije, a ponekad tradicionalni postupak etve i korienja etvenih ostataka
sprovodi kao simpatinu manifestaciju tradicionalizma i socijalno istorijski doivljaj. Oekuje se da e
se ovakav pristup, uz osavremenjavanje postrojenja za loenje, zadrati na severu Bake, te da e
postojati i dalje socijalna grupa koja e biti korisnik ovako pripremljene biomase.
Udeo pojedinih delova kukuruzne biljke, svedeno na suvu masu, prikazan je na slici 3.10.

120
100
80
60
40
20
0
1
2
3
4
Zrno
5
R
e
l
a
t
i
n
i

p
r
i
n
o
s

u

o
d
n
o
s
u

n
a

z
r
n
o
,

%

Slika 3.10 Oblasti relativnih prinosa sporednih delova kukuruzne biljke (suva masa) u odnosu na
zrno, 1 najniih 20 cm stabljike iznad zemljita, nekorisno, 2 stabljika i list bez najniih 20 cm, 3
oklasak, 4 komuina, 5 biljni ostaci ukupno, (Martinov, M. and S Topalov. 1984)

Na velikim imanjima etva kukuruza sprovodi se iskljuivo univerzalnim itnim kombajnima
velikog uinka, koji kukuruzovinu ne podiu sa zemlje, a na izlazu iz slamotresa izbacuju komuinu i
drobljene oklaske. Klasini kombajni nakon etve na njivi ostavljaju stabljiku vezanu za koren, u
oborenom poloaju ili prelomljenu sa donjim uspravnim delom. U zavisnosti od izvedbe hedera i
snage motora kombajna primenjuju se seke za kukuruzovinu sa vertikalnom ili horizontalnom osom.
Njihov zadatak je prvenstveno da materijal usitne i pripreme ga za unoenje u zemljite. Kod seki sa
vertikalnom osom moe smer obrtanja da se podesi tako da se one sa leve i desne strane ose kombajna
obru jedna prema drugoj, tako da formiraju neku vrstu zboja iseckane kukuruzovine. Najnovije
strana 68
reenje predstavljaju valjci za uvlaenje sa ureajem za seckanje po svakom pojedinanom redu, koji
kukuruzovinu sitnije seckaju, a takav materijal gotovo da je nemogue ubrati presovanjem.
Dakle, preostaju dve mogunosti: da se nakon ostavljanja lomljenih stabljika kukuruzovine
one iseckaju sitnilicom biljnih ostataka i nakon toga grabljama formira zboj, ili da se primenom seki
sa vertikalnom osom ugraenih ispod hedera i smerom obrtanja prema sredini kombajna formira zboj.
U oba sluaja zboj je formiran od najvie osam redova kukuruzovine, odnosno pokriva zahvat od
najvie 5,6 m. Kukuruzovina je pri tome zaprljana zemljom to za posledicu ima povien sadraj
pepela. U sluaju formiranja zboja sekama sa vertikalnom osom postoji mogunost da se u zboju
nau komuina i oklasci.
Na privatnim farmama kukuruz se ubire preteno beraima komuaima. Neki od njih imaju
ugraene seke ispod hedera, ali u veini sluajeva na polju ostaju lomljene stabljike i komuina.
Postupak ubiranja bio bi isti kao opisan za ostajanje neodseenih stabljika posle univerzalnog
kombajna. Fabrika Poljostroj Odaci razvila je adapter za konvencionalnu presu, koji umesto pikap
ureaja ima udarake ureaje sa sitnilice biljnih ostataka. Njome se kukuruzovina odseca i ubacuje u
presu. Radni zahvat je dva reda, teoretski tri, dakle, najvie 2,1 m, to daje nizak uinak presovanja.
Postupak je isplativ samo ukoliko se u obzir uzme da nakon berbe mainom bez seke potreban
prohod sitnilice biljnih ostataka, da bi se njiva pripremila za uspenu daljnju obradu.
Berba kukuruza poinje krajem septembra, a odui se i do sredine januara. Vremenski uslovi
su vrlo razliiti. Praktino je mogue da se u prihvatljivim radnim uslovima etva kukuruzovine obavi
do oko sredine oktobra. Tada se sprovodi etva ranostasnih hibrida koji se gaje u sluaju da se
ostvaruje plodored sa strnim itima te je potrebno da se zemljite blagovremeno pripremi za setvu.
Dan je u to vreme krai, te je krae i vreme rada prese. Sve to smanjuje ostvarivost postupka etve ove
biomase, iji je potencijal vrlo visok. Drugi problem je visoka vlanost kukuruzovine, koja se teko
smanjuje prirodnim suenjem na polju zbog niih temperatura, padavina i kraeg dana u vreme etve.
Smatra se da je opravdano baliranje kukuruzovine ukoliko je vlanost ispod 25 %. Tada je
mogue da se materijal ouva u skladitu, ili osui, a primenljiv je i kao gorivo.
Najpovoljnije je da se kukuruzovina uskladiti sa vlanou do oko 20% i tada nisu potrebne
posebne mere dosuivanja. Mikrobioloki i hemijski procesi koji se odvijaju u materijalu vie
vlanosti mogu da dovedu do degradacije materijala, do zagrevanja, pa i procesa samozapaljenja.
Takav materijal trebalo bi da se provetrava, to je mogue sprovesti u nekim postojeim
skladitima, na primer na tavanskim prostorima na kojima je mogue da se ostvari razmak meu
balama i prostrujavanje vazduha. Mali je broj farmera koji takvim prostorom raspolau, a gradnja
namenskih nadstrenica ili drugih objekata uticala bi na to da cena biomase bude iznad prihvatljivog
nivoa.
Prosuivanje konvencionalnih bala moe da se ostvari ventilacijom kao to je to prikazano na
slici 3.11a. Bale se do visine 3 m slau na reetkasti pod tako da meu vertikalnim redovima ostaje
prostor koji se sa gornje strane zatvara podunim epovima. Ventilatorom koji bi trebalo da ostvaruje
to vei napor, na primer iznad 1200 Pa, u prostor ispod poda izvedenog od letava i zatvoreno sa obe
bone strane uduvava se vazduh.
Za dosuivanje valjkastih bala izvedenih u presama sa promenljivom zapreminom primenjuje
se drugaiji postupak. Jo pri presovanju se pre poetka formiranja svake bale ubacuje plastina cev sa
perforacijama, koja se koristi za odvodnjavanje, te oko nje formira bala. Takve bale se iznad poda sa
krunim otvorima na razmaku koji omoguava slaganje bala postavljaju u jednom ili vie slojeva tako
da je njihova osa u vertikalnom poloaju, a cev naspram rupe u podu. Sa gornje strane cevi postavljaju
se epovi i vazduh uduvava u prostor ispod poda, slika 3.11b. Cev se pri odmotavanju bala skida i
ponovo koristi u narednoj sezoni.
Nomogrami na slikama 3.12 i 3.13 prikazuju osnovne parametre za sprovoenje postupka
aktivne ventilacije bala vlane kukuruzvine. Jasno je da treba voditi rauna o sabijenosti bala da bi
moglo da se ostvari produvavanje raspoloivim ventilatorima.
Pri velikim sabijenostima bala usitnjene kukuruzovine potrebni su visoki pritisci za
produvavanje sloja, to zahteva velika ulaganja u ventilator i visok utroak energije.

strana 69
^ ep Perforirane cevi
Pod od letava Ventilator
Otvori u podu
Ventilator
Podni kanali
^ ep
Perforirane cevi
a)
b)
d
o

3

m

Slika 3.11 Mogunost suenja bala kukuruzovine u skladitu
a) konvencionalne bale, b) valjkaste bale

W
=
2
0
%

4
0
0 10 20 30 40 50 60 70
80
90 40 80
0
10 40
80
120 160 200 240
120
20
30
40
80
120
160
160
200
200
40
60 240
240
280
320
360
400
440
280
320
360
80
90

6
3

8
0
l
i
n
i
j
a

p
r
o
p
o
r
c
i
o
n
a
l
n
o
s
t
i
,

%
55
120
95
140
160
170
175
180
185
i
n
t
e
z
i
t
e
t

s
a
b
i
j
a
n
j
a
,

k
P
a

4
0

W
=
2
0
%

6
3

8
0

2
0
%

4
0

6
3

8
0
v=0,5m/s
nasipna gustina, kg/m
3
d
u
`
i
n
a

~
e
s
t
i
c
e
,

m
m
I IV
III II

s
p
e
c
i
f
i
~
n
i

o
t
p
o
r

s
t
r
u
j
a
n
j
u
,

k
P
a
/
m
70
50

Slika 3.12 Nomogram za odreivanje specifinog otpora strujanju vazduha kroz sloj iseckane
kukuruzovine u zavisnosti od osnovnih karakteristika (Brki, M. 1986)

strana 70
Vlana kukuruzovina moe u toku toplih prolenih dana da bude povoljno mesto za razvoj
kukuruznog moljca koji napada i zrno kukuruza. Stoga bi bilo najbolje da se zalihe potroe do kraja
marta, ili najkasnije do sredine aprila. To je jo jedno ogranienje primenljivosti kukuruzovine kao
goriva.
Potreba voenja rauna o vremenu etve kukuruza, odnosno kukuruzovine, velika zavisnost
od klimatskih prilika i neophodnost dosuivanja bala kukuruzovine, oteavaju planiranje korienja
ove biomase kao izvora energije. Raspoloive koliine teko mogu da se blagovremeno planiraju i
donese opredeljenje za primenu kao goriva. Stoga e je koristiti samo oni koji e raspolagati
postrojenjima koja mogu da, pored ostalog, koriste i kukuruzovinu kao gorivo.
Mogunost korienja kukuruzovine kao goriva na velikim imanjima gotova da je
zanemarljiva. Najpre e je koristiti male farme, sa do 30 ha, i srednje farme, sa 30 do 200 ha.

b
r
z
i
n
a

s
u
{
e
n
j
a
,

g
/
s
a
p
s
o
r
b
c
io
n
a
s
p
o
s
o
b
n
o
s
t v
a
z
d
u
h
a
, g
/m
3
zapremina su{are, m
3
200 100 300 400
10
g
u
s
t
i
n
a

m
a
s
e
,

k
g
/
m 3
m
a
s
a
,

t
0
20
30
40
50
60
20
40
60
80
100
120
koli~ina materijala vla`nosti do W=20%, t
10 40 20 30
50 60 70 80 90
100
120
140
160
180
200
p
o
~
e
t
n
a
v
l
a
`
n
o
s
t
, %
60
55
50 45 40 35 30 25
v
r
e
m
e
s
u
{
e
n
ja
, h
6 7 9 10 8
5
4
3
2
1
2,0 1,5 1,0 0,5
brzina strujanja vazduha, m/s
60
80
100
120
140
160 180

Slika 3.13 Nomogram za definisanje ventilacije kroz sloj uskladitene iseckane kukuruzovine, (Brki,
M., Martinov, M. 1984)

Znaajan energetski potencijal kukuruzne biljke je oklasak. Prinos oklaska je 15 do 20%,
proseno 18%, u odnosu na prinos zrna. Na veini malih i srednjih farmi obavlja se prirodno suenje
ubranog klipa kukuruza u namenskim objektima, kotobanjama ili kotarkama. Ovi objekti slue i kao
skladita za klip, odnosno zrno. Farmeri pristupaju krunjenju klipova kada im je zrno potrebno, ili
kada se odlue da ga prodaju. Nakon krunjenja zrna oklasak ostaje u ekonomskom dvoritu, te je
njegova cena, ukoliko se tretira kao otpad, zanemarljiva. Nije potrebna nikakva posebna dorada, ve
samo skladitenje. injenica je da se kukuruzni klip kruni najee tek u martu ili kasnije, te je, za one
koji se opredele za to gorivo, potrebno da najvei deo uvaju do naredne grejne sezone. Masa je
rastresita i bilo koje presovanje je ekonomski neopravdano, te je potrebno da se raspolae skladinim
prostorom za njega.
Trend je da se farmeri sve vie opredeljuju da jedan deo proizvedenog kukuruza osue ranije,
a etva je tada najee sprovedena univerzalnim kombajnima, da bi ga prodali i doli do sredstava za
nabavku reprodukcionog materijala. Smatra se da e se ova tendencija zaustaviti na 20-25 % kukuruza
strana 71
proizvedenog na malim i srednjim farmama. Na raspolaganju e i dalje biti oklasak sa oko 80%
kukuruza proizvedenog na oko 60% povrina.
Korienje oklaska kao goriva mogue je i na semenskim centrima, na kojima se on dobija
nakon suenja i krunjenja klipova kukuruza.
Nedostatak oklaska kao goriva je u nepovoljnom hemijskom sastavu sa velikim udelom
kalijuma, nepovoljnom termotehnikim osobinama, a poseban problem je niska taka topljenja pepela.

Specifinosti spremanja drugih biljnih ostataka ratarske proizvodnje i prerade

Slino slami strnih ita sprema se i slama uljane repice. Ova je biljna vrsta kod nas jo uvek
malo zastupljena, ali se oekuje porast povrina.
Slama koja preostaje nakon etve soje takoe se sprema istim postupkom kao i slama strnih
ita. Jedini problem je manji prinos slame, to utie na porast cene presovanja, jer se pri istom prohodu
presuje manja masa. Takoe je znaajno da su vei gubici na pikap ureaju.
Suncokret kao masovna ratarska kultura takoe moe da bude izvor biomase za energetske
potrebe. Suva materija zrna, glave i stabljike odnosi se, u proseku, kao 1 : 1,29 : 2,90 (Martinov, M.
1982). Pri etvi raznim hederima, ureajima za skidanje glava suncokreta, otkida se pored glave i deo
stabljike. To je u proseku oko 25 % njene ukupne mase. Na osnovu toga sporedna masa suncokretove
biljke bila bi:
M
G+S
=2,02 M
Z

To znai da je masa sporednih delova kukuruzne biljke, glava i 25 % stabljike, a koja pri etvi
prolazi kroz kombajn, oko dva puta vea od mase zrna iste vlanosti. Na alost, do danas nije reen
problem prikupljanja ove mase, koja ispada iz slamotresa, kao i transformisanje u bale, da bi se dobila
vea gustina i transportibilnost. Dva pokuaja koja su uinjena, sa dogradnjom elevatora i
prebacivanje biomase u vuenu prikolicu i dogradnja rotora krmnog kombajna za useckavanje biljne
mase i ubacivanje u prikolicu koja se kree paralelno sa kombajnom, nisu dala zadovoljavajue
rezultate, pre svega sa stanovita isplativosti transporta rastresite mase.
Ostaci prerade poljoprivrednih proizvoda takoe su potencijalni izvori toplotne energije. Oni
se nalaze na mestima prerade, najee u obliku praine ili malih estica, a za proizvoaa
predstavljaju otpad kojeg se moraju reiti. Tako je cena ove biomase prihvatljiva, ali heterogena, male
gustine i nepovoljna za skladitenje i nepouzdanog priliva da bi se planirala njena primena za loenje.
Poseban sluaj su kotice voa. U najveem broju sluajeva mogle bi da se koriste kao gorivo
u ve razvijenim postrojenjima, uz prethodno prosuivanje i skladitenje. Koliine ovih materijala i
postupke sreivanja teko je proceniti, a postupke prerade i korienja unificirati. Moe se smatrati da
je na raspolaganju oko 15 % u odnosu na preraeno voe, na nivou iste vlanosti.

3.1.4 Postupci i ureaji za pripremu biljnih ostataka za sagorevanje

Biljni ostaci se sagorevaju u razliitim formama. Sagorevanje u formi bala, koje su
najpovoljnije za transport, manipulaciju i skladitenje, primenjuje se ee u manjim jedinicama. Tada
se uglavnom radi o arnom loenju, koje za posledicu ima loiji kvalitet sagorevanja zbog brzog
izdvajanja volatila u poetnoj fazi i dugotrajnog odgorevanja fiksnog ugljenika posle toga. Mogue je,
kada se radi o postrojenjima vee snage, semi kontinualno sagorevanje sa dodavanjem bala ili neki
posebni vidovi loita za cele bale. U sluaju kontinualnog doziranja potrebno je da se bale
dezintegriu, a biljni materijal usitni. Sitnjenje bi trebalo da bude to manjeg intenziteta, a da se pri
tome ispune zahtevi tehnike sagorevanja, jer zahteva dopunsko ulaganje energije. Duine iseckanog
materijala ispod 15 mm zahteva primenu mlina ekiara i veliko ulaganje elektrine energije.
Na slici 3.16 prikazane su gotovo sve primenjivane mogunosti dezintegracije razliitih formi
bala. Dezintegratori prikazani na slici 3.16 a) i b) primenjuju se za konvencionalne i velike etvrtaste
bale. Nekada su integrisani u samo postrojenje za sagorevanje, kao to je to prikazano na slici 3.18.
Najee se postiu duine iseckanog materijala 50 do 200 mm. Potronja elektrine energije je mala.
Ureaj sa odsecanjem sloja bala i ubacivanjem u loite je novije konstrukcije i namenski se
primenjuje na postrojenjima za sagorevanje biomase. Dezintegrator sa ugraenim ekiarem na
strana 72
radijusu krunog poda, slici 3.16 d) primenjuje se za razne forme bala. Velik prenik krunog
rotirajueg kuita omoguava da se u unutranjost ubacuju bale razliitih oblika i dimenzija. To je
povoljno reenje ukoliko postoji centralno postrojenje, u koje biomasu donose razni proizvoai koji
koriste razliite prese. ekiar, koji moe da bude i sa velikim otvorima sita, veliki je potroa
energije, te je to negativna strana ovog reenja. Za neke tipove postrojenja dovoljno je da se razbije
osnovna struktura bala, bez dopunskog sitnjenja. Tako se dobija dugaka rinfuza, sa isprepletenim
stabljikama. U sluaju valjkastih bala mogue je da se ostvari dezintegracija odmotavanjem, a da se
odmotani tepih neposredno loi, slici 3.16 e).

Slika 3.16 Principijelne eme dezintegratora procesora , (Kaltschmitt, M., Hartmann, H., 2001)
a) dezintegratorsitnilica sa dva bubnja za seckanje, b) dezintegrator sitnilica sa jednim
bubnjem za seckanje, c) dezintegracija jednog sloja bale, d) dezintegrator sitnilica sa
okretnim zidom i ekiarem, e) odmotava valjkastih bala
1 bubnjevi za dezintegraciju, 2 bubanj za dezintegraciju i sitnjenje, 2a protivn no, 3
transportna traka, 4 podizna ploa, 5no, 6 odseeni sloj, 7 rotirajui kruni zid, 8
ekiar, 9 sito, 10 pogonski EM, 11 transportni pu, 12 zadnji zid, 13 bubanj sa
noevima

Na slici 3.17 prikazan je raireni primer reenja dezintegratora sitnilice za velike etvrtaste i
valjkaste bale. Lanasti transporter 1 na koji je postavljen pokretni zid 2 povlai balu i pritie na
rotore za dezintegraciju i usitnjavanje 4. U prikazanom sluaju predvien je pneumatski transport 5.

strana 73
5
4
3 2
1

Slika 3.17 Dezintegrator valjkastih i velikih etvrtastih bala sa pneumatskim transportom
1 lanasti transporter, 2 pokretni zid, 3 bala, 4 rotori za deintegraciju i ustinjavanje, 5
pneumatski transporter, (Kaltschmitt, M., Hartmann, H. 2001)

ciklon vatro sigurnosni zid
o{tra~
cilindri za seckanje
Dezintegrator i transporter bala
ustava-dozator transportni ventilator komora za sagorevanje cev loì{ta
ventilator za produkte sagorevanja

Slika 3.18 Kotao za slamu sa integrisanim dezintegratorom sitnilicom za velike etvrtaste bale
slame, (Hartmann, H. 2001)

3.1.5 Linije maina za sreivanje slame i kukuruzovine

Na emama su predstavljene linije maina za sreivanje slame i kukuruzovine za krupna
gazdinstva i mali posed.
Kod maina za slamu treba planirati najpogodniji nain transporta i manipulacije slamom, tj.
uvoenje odgovarajuih transportera i utovarivaa. Postoji mogunost da se transport konvencionalnih
etvrtastih bala unapredi adaptacijom univerzalnih poljoprivrednih prikolica. Linija maina sa presom
konvencionalnog tipa bi mogla da bude pogodna za primenu na individualnom sektoru. Linija maina
za velike valjkaste bale predstavlja pogodno reenje na krupnim gazdinstvima, dok je linija maina sa
presom za velike etvrtaste bale skupa i sloene konstrukcije. Obzirom na pogodnosti transporta na
strana 74
velika rastojanja ovaj metod je perspektivan tamo gde je primenjen industrijski sistem rada na krupnim
gazdinstvima.
Sreivanje kukuruzovine ni u svetu jo uvek nije uhodan postupak jer nisu definisane linije
maina niti efekti njihove primene. Dosadanja iskustva su pojedinana, a rezultati istraivanja
skromni.
Istraivanje najpogodnijeg naina prikupljanja kukuruzovine treba usmeriti posebno na izbor
linije maina za krupni posed, a posebno za mala poljoprivredna gazdinstva.
Kao veliki problem pojavljuje se skladitenje kukuruzovine koja se u naim uslovima
prikuplja za vreme vlanog perioda, pa je podlona kvarenju u skladitima.

Predlog linije maina za sreivanje biljnih ostataka na velikim farmama

Na velikim farmama na raspolaganju za sagorevanje bila bi prvenstveno slama strnih ita.
Mogla bi da se uspeno ubire slama uljane repice i soje. Kukuruzovina bi mogla da se koristi samo u
ogranienom obimu, a velika je zavisnost od vremenskih prilika i etvene mehanizacije kojom se
raspolae.
Ubiranje slame na velikim povrinama bilo bi najisplativije presama za velike etvrtaste bale.
Korienje presa za valjkaste bale bila bi alternativa u sluaju potekoa sa obezbeivanjem sredstava
za investicije. Naime, cena presa za valjkaste bale je za 3-4 puta nia od presa za velike etvrtaste bale,
sa uinkom koji je za do 40% nii.
Procenjuje se da e rasti udeo kombajna sa alternativnim postupcima vraja kod kojih se slama
intenzivno usitnjava, to e za posledicu imati smanjenje ubranog prinosa slame. Kukuruz e se sve
vie ubirati hederima sa ugraenim novim tipom seke koji svaki red stabljike secka, te bi naknadno
ubiranje bilo znatno oteano.
Jedan deo velikih imanja bavi se proizvodnjom semenskog kukuruza, te e na raspolaganju
biti suvi oklasci. Takoe, moe se oekivati da e se deo kukuruza suiti u kotobanjama iz razloga
tednje energije i smanjenja ukupnih trokova. Ovaj postupak mogao bi da se stimulie i dopinskim
merama drave. Tada bi na raspolaganju bilo dovoljno oklaska da se pokriju potrebe zagrevanja
radnog i poslovnog prostora imanja.
Ukoliko bi se u nekom regionu, uz podrku nacionalnih energetskih programa, formirala
jedinica za distrikno grejanje, na primer kola, uprava i okolne kue, velika imanja bi mogla da
preduzmu mere da se deo strnih ita ubire na takav naina da bude mogue da se sa jednog hektara
ubere i do tri tone slame. Forma bi bila prvenstveno u velikim etvrtastim balama, a alternativa bi bile
vee valjkaste bale.
Vei proizvoai voa i groa e biljne ostatke prikupljati u formi posebnih valjkastih bala.

Predlog linije maina za sreivanje biljnih ostataka na malim i srednjim farmama

Na malim i srednjim imanjima e i dalje preovladavati arenilo mehanizacije. Mala imanja e
se prvenstveno orijentisati na konvencionalne bale, organizujui manipulaciju i transport vlastitim
radnim snagama. Jedan deo malih imanja i veina srednjih e u narednih pet do deset godina prei na
korienje valjkastih bala. U okviru mainskih prstenova, zadruga i koristei mainske usluge jedan
deo slame spremao bi se i u formi velikih etvrtastih bala. To vai za slame strnih ita, uljane repice i
soje.
Pri korienju valjkastih bala utovar, istovar i uskladitavanje obavljali bi se prvenstveno
prednjim traktorskim utovarivaem, a transport bi se obavljao prvenstveno univerzalnim
poljoprivrednim prikolicama.
Grupa proizvoaa ili zadruge mogle bi da organizuju prikupljanje biljnih ostataka za
distrikno grejanje, ukoliko se ono uvede kao nacionalni program.
Kukuruzovinu e radnici sa malim posedom koristiti u formi snopova koji se sue na njivi ili
ekonomskom dvoritu. Ova populacija je mala, ali bi u cilju ukupnog energetskog programa mogla u
pojedinim regionima da bude stimulativni primer za uvoenje drugaijih vidova korienja biomase
kao goriva. Sa nekoliko hektara proizvodnje kukuruza moglo bi kukuruzovinom i oklascima da se
zagreva domainstvo.
strana 75
Kukuruzovinu e prikupljati uglavnom mali proizvoai, i to na do 30 % povrina, za
ranostasne hibride. Koristie se prese za konvencionalne bale sa udarakim ureajem, ili one sa pikap
ureajem uz prethodno usitnjavanje kukuruzovine i formiranje zboja. Na srednjim farmama e se
kukuruzovina prikupljati samo izuzetno i to prvenstveno uz korienje presa za valjkaste bale.
Na veini malih i srednjih farmi primenjivae se branje klipa kukukruza i prirodno suenje.
Mada e udeo vetakog suenja rasti, procenjuje se da u narednih 10 godina nee premaiti 30%, ak
i na srednjim farmama. Raspoloivi oklasak, posebno na farmama srednje veliine, moe da pokrije
vlastite energetske potrebe za grejanjem, pa i da bude ostataka za prodaju drugima. Ovo gorivo moglo
bi da se koristi i za distrikno grejanje.

B
A
L
I
R
A
N
J
E
L
O
@
I
[
T
E
D
I
S
T
R
I
B
U
C
I
J
A
F
O
R
M
I
R
A
N
J
E
S
N
O
P
O
V
A
S
K
L
A
D
I
[
T
E
N
J
E
E
l
e
v
a
t
o
r
(
r
u
~
n
o

s
l
a
g
a
n
j
e
)
I
S
T
O
V
A
R
K
i
p
o
v
a
n
j
e
T
R
A
N
S
P
O
R
T
P
r
i
k
o
l
i
c
a
T
r
a
k
t
o
r
s
k
i

~
e
o
n
i
u
r
t
o
v
a
r
i
v
a
~
S
a
m
o
u
t
o
v
a
r
n
a
p
r
i
k
o
l
i
c
a

b
a
l
a
U
T
O
V
A
R
K
l
i
z
a
~

n
a

p
r
e
s
i
R
o
t
o
b
a
l
e
r

-

m
a
l
e
v
a
l
j
k
a
s
t
e

b
a
l
e
P
r
e
s
a

-

m
a
l
e
~
e
t
v
r
t
a
s
t
e

b
a
l
e
S
A
K
U
P
L
J
A
N
J
E
U

V
A
L
K
o
m
b
a
j
n
B
E
R
B
A
K
o
m
b
a
j
n
(
b
e
r
a
~
)
T
R
A
N
S
P
O
R
T
P
r
i
k
o
l
i
c
a
I
S
T
O
V
A
R
K
i
p
o
v
a
n
j
e
S
K
L
A
D
I
[
T
E
N
J
E
R
u
~
n
o
D
I
S
T
R
I
B
U
C
I
J
A
L
O
@
I
[
T
E
U
T
O
V
A
R
R
u
~
n
o
R
U
^
N
O

B
R
A
N
J
E
K
U
K
U
R
U
Z
A
S
n
o
p
o
v
e
z
a
~
i
c
a
M
E
H
A
N
I
Z
O
V
A
N
O

U
B
I
R
A
N
J
E
R
U
^
N
O

U
B
I
R
A
N
J
E
M
A
L
I

P
O
S
E
D
L
I
N
I
J
A

M
A
[
I
N
A

Z
A

K
U
K
U
R
U
Z
O
V
I
N
U

B
E
R
B
A
L
O
@
I
[
T
E
D
I
S
T
R
I
B
U
C
I
J
A
S
K
L
A
D
I
[
T
E
N
J
E
U
T
O
V
A
R
T
R
A
N
S
P
O
R
T
S
A
K
U
P
L
J
A
N
J
E
B
A
L
A
B
A
L
I
R
A
N
J
E
S
A
K
U
P
L
J
A
N
J
E
U

V
A
L
U
S
I
T
N
J
A
V
A
N
J
E
K
U
K
U
R
U
Z
O
V
I
N
E
D
i
s
t
r
i
b
u
t
e
r
b
a
l
a
P
r
e
d
n
j
i

t
r
a
k
t
o
r
s
k
i
u
t
o
v
a
r
i
v
a
~
T
r
a
n
s
p
o
r
t
n
a

p
r
i
k
o
l
i
c
a
z
a

v
a
l
j
k
a
s
t
e

b
a
l
e
P
r
e
d
n
j
i

t
r
a
k
t
o
r
s
k
i
u
t
o
v
a
r
i
v
a
~
T
r
a
k
t
o
r
s
k
e

v
i
l
e
(
p
r
e
d
n
j
e

i

z
a
d
n
j
e
)
T
r
a
n
s
p
o
r
t
n
a

p
r
i
k
o
l
i
c
a
z
a

v
a
l
j
k
a
s
t
e

b
a
l
e
P
r
i
k
o
l
i
c
a
T
r
a
k
t
o
s
k
e

v
i
l
e
p
r
e
d
n
j
e

i

z
a
d
n
j
e
T
r
a
n
s
p
o
r
t
n
a

p
r
i
k
o
l
i
c
a
z
a

v
a
l
j
k
a
s
t
e

b
a
l
e
P
r
e
d
n
j
i

t
r
a
k
t
o
r
s
k
i
u
t
o
v
a
r
i
v
a
~
T
r
a
k
t
o
r
s
k
e

v
i
l
e
(
p
r
e
d
n
j
e

i

z
a
d
n
j
e
)
S
a
k
u
p
l
j
a
~

b
a
l
a
T
r
a
n
s
p
o
r
t
n
a

p
r
i
k
o
l
i
c
a
z
a

v
a
l
j
k
a
s
t
e

b
a
l
e
P
r
e
s
a

z
a

v
e
l
i
k
e
~
e
t
v
r
t
a
s
t
e

b
a
l
e
R
o
t
o
b
a
l
e
r
G
r
a
b
l
j
e
K
o
m
b
a
j
n

s
a
s
e
~
k
o
m
P
o
s
e
b
n
a
s
e
~
k
a
S
e
~
k
a

n
a
k
o
m
b
a
j
n
u
K
o
m
b
a
j
n
(
b
e
r
a
~
)
K
R
U
P
N
A

G
A
Z
D
I
N
S
T
V
A
L
I
N
I
J
A

M
A
[
I
N
A

Z
A

K
U
K
U
R
U
Z
O
V
I
N
U

strana 76

ISTOVAR
TRANSPORT
SAKUPLJANJE
BALA (utovar)
BALIRANJE
SAKUPLJANJE
OTKOSA
KOSIDBA
(ètva)
SKLADI[TENJE
LO@I[TE
DISTRIBUCIJA
Distributer bala
Prednji traktorski
utovariva~
Prednji traktorski
utovariva~
Prikolica
Traktorske vile
(prednje i zadnje)
Transportna prikolica
za valjkaste bale
Sakuplja~
bala
Prednji traktorski
utovariva~
za valjkaste bale
Presa za velike
~etvrtaste bale
Rotobaler
Grablje
Kombajn
Traktorske vile
(prednje i zadnje)
Traktorske vile
(prednje i zadnje)
za valjkaste bale
za valjkaste bale
BALIRANJE
KOSIDBA
(ètva)
DISTRIBUCIJA
SKLADI[TENJE
ISTOVAR
TRANSPORT
UTOVAR
Ru~no
Kipovanje
Prikolica
Traktorski ~eoni
utovariva~
Samoutovarna
prikolica bala
Kliza~ na
presi
Rolbaler - male
valjkaste bale
Presa - male
~etvrtaste bale
Kombajn
Kombajn sa
presom
LO@I[TE
Elevator
(ru~no slaganje)
KRUPNA GAZDINSTVA MALI POSED
LINIJA MA[INA ZA SLAMU

strana 77
3.1.6 Zakljuci

Potencijali biljnih ostataka u poljoprivrednim regionima su znaajni pre svega kao gorivo za
zadovoljenje lokalnih potreba za grejanje pa i tehnoloke postupke. Njihov potencijal je nii od onog
koji se u najveem broju literaturnih izvora pominje, ali moe da predstavlja realan doprinos
nacionalnom energetskom programu. Ovo gorivo je neutralno sa stanovita poremeaja balansa CO
2
,
to je njegova ekoloka prednost, ali i nosilac negativnih uticaja na ivotnu sredinu, to treba da se
anulira pravilnim izborom termotehnikih postrojenja.
Biljni ostaci su sastavni deo eko sistema poljoprivrednih regiona, te u svim razmatranjima
treba imati u vidu sveobuhvatne uticaje na njegovo remeenje. Konzervacijska obrada zemljita, koja
sve vie uzima maha, predvia zadravanje biljnih ostataka na njivi. Ovu tendenciju treba uzeti u obzir
pri proceni nacionalnih i lokalnih potencijala sporednih delova ratarske proizvodnje.
Jedan od bitnih inilaca ocene primenljivosti biljnih ostataka je cena sreivanja, koja obuhvata
trokove ubiranja, manipulacije i lokalnog transporta. Pravilnim izborom postupaka i mehanizacije
moe da se ostvari konkurentna cena presovanih biljnih ostataka. Merilo je poreenje sa cenom
domaeg uglja priblino iste toplotne moi na mestu korienja.
Velika imanja bi mogla svoje potrebe za grejanjem i nekim tehnolokim postupcima da
zadovolje koristei biljne ostatke. Pri tome su potrebe, svedeno na obraivani hektar, nie.
Najvei potencijalni korisnici su male i srednje farme. Ostacima ratarske proizvodnje mogla bi
da se, uz racionalno organizovanje postupka spremanja, pokriju potrebe za zagrevanje i neke
tehnoloke procese. Biljnim ostacima mogle bi da se pokriju i energetske potrebe zajednikih funkcija
u ruralnoj oblasti, na primer kole i lokalne administracije.
Jedan od najznaajnijih potencijalnih izvora energije, u formi biomase, na malim i srednjim
farmama su oklasci kukuruza, te treba posvetiti panju razvoju odgovarajue tehnike primene.
Znaajni potencijali su ostaci rezidbe vonjaka i vinograda, kao i ostaci prerade raznih poljoprivrednih
proizvoda, koji se nalaze na samom imanju.

strana 78

3.2 Tehno-ekonomska analiza pripreme umske biomase
Prof. dr Milo Tei - Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Cilj narednih razmatranja je predstavljanje trokova goriva to jest cena goriva kao robe
spremne za prodaju. Kod odreivanja trokova seckanog drveta (drveni ips) na bazi otpadnog drveta
iz uma i drveta dobijenog proreivanjem uma, najpre se odreuju trokovi koji nastaju do meu-
skladita u umi, koji se sastoje od trokova ubiranja i transportovanja do meu-skladita. Zatim se
izraunavaju trokovi skladitenja i transportovanja razliitih biogenih nosilaca energije od skladita
do postrojenja za sagorevanje (toplane). Na kraju se, sabiranjem pojedinih blokova trokova,
izraunavaju trokovi goriva od razliitih biogenih nosilaca energije, koji vae za gorivo isporueno u
krug postrojenja za konverziju.

3.2.1 Trokovi pripreme umske biomase do meuskladita

Trokovi pripreme biomase sastoje se od trokova koji nastaju pri pripremi posmatranog
nosioca bioenergije do meuskladita.

Otpadno drvo iz uma

Naziv otpadno drvo koristi se za drvnu masu, koja ostaje nakon planske see ume ili
proreivanja ume, npr delovi kronje stabala, kratki delovi stabala, izlomljeno drvo. Kako se ovde
radi o nuzproizvodu see ume, u daljem razmatranju nee biti uzeti u obzir trokovi podizanja ume,
kao npr trokovi sadnje ili trokovi sprovedenih mera pripreme sa sadnju. Bie razmatrani samo
trokovi proizvodnje drvenog ipsa na bazi otpadnog drveta iz ume. U daljem razmatranju bie
prikazane dve razliite varijante za proizvodnju drvenog ipsa od otpadnog drveta iz ume. Bie
razmatrani polumehanizovani postupak i potpuno mehanizovani postupak, uz primenu kombajna za
proizvodnju drvenog ipsa:

Polumehanizovani postupak
Priprema biomase poinje uz manuelno sakupljanje i odlaganje otpadnog drveta uz umski
transportni put. Utroak vremena za ovu radnu operaciju u velikoj meri zavisi od koncentracije
otpadnog drveta na povrini na kojoj je izvrena sea, od vrste seenog drvea i od samog terena.
Kod prorauna trokova ubiranja polazi se od potrebnog utroka vremena od jednog asa po
nasipnom kubnom metru drvenog ipsa /BRUSCHE 1983/. Odgovarajue nadnice zavise od
statusa i kvalifikacije primenjene radne snage. Kod radnika bez kolske spreme, rauna se sa
nadnicom od 10 Euro/h. Na odlaganje drveta uz put nadovezuje se dorada drveta vuenom ili
noenom mainom za seckanje drveta. Kada se kontejner maine za seckanje napuni, seckano drvo
se transportuje do glavne umske saobraajnice. Trokovi seckanja i transportovanja do glavne
umske saobraajnice su relativno visoki, oko 11,5 Eura/nasipnom kubnom metru, jer uinak
maine za seckanje drveta, usled malog sadraja masivnog drveta, iznosi samo sa 2 kubika
(naslaganog drveta) na as /BRUSCHE 1983/DREINER 1993/. Za ukupnu pripremu drvenog
ipsa od otpadnog umskog drveta dobijaju se, na bazi ovog, trokovi oko 107 Euro/t
atro
(tabela
3.2.1).

strana 79
Tabela 3.2.1 Trokovi pripreme ipsa na putu u umi od ostataka umskog drveta (/BRUSCHE 1983/
/Dreiner 1993/ i (Jahraus i Heinrich 2001 u /1/)
Postupak Specifina cena Polumehani-
zovano
Potpuno
Mehanizovano
Trokovi pripreme ipsa
a
/t
atro
107 37
/t
b
72 25
/Sm
3
22 7
/GJ
c
6,2 2,2
Cent/kWh
c
2,2 0,8
a = preraunato izmedju t
atro
, Sm
3
i GJ/tatro (kWh/kg) prema prosenoj vrednosti za listopadno i
etinarsko drvo 1 t
atro
= 5 Sm
3
b = sadraj vlage 33 %
c = Toplotna mo 11,6 GJ/t (3,2 kWh/kg) pri sadraju vlage 33 %

Potpuno mehanizovani postupak
Kod ovog naina priprema drvenog ipsa obavlja se u okviru jedne operacije, uz korienje
kombajna za sreivanje drveta. Istina, ovde se prerauje samo ono otpadno drvo, koje se
nalazi na rastojanju od oko 10 m od umskog transportnog puta kojim se kree kombajn, tako
da se nalazi u okviru dohvata hidraulinog dizaliko-transportnog ureaja kombajna. Otpadno
drvo se, pomou hidraulinog dizaliko-transportnog ureaja, dodaje ureaju sa bubnjem za
seckanje, secka se u ips i pomou bacaljke sa ventilatorom se pneumatski transportuje u
bunker, koji se nalazi na vuenoj prikolici /FELLNER 1998/. Kada se bunker napuni, vri se
pretovar drvenog ipsa u za to pripremljeni kontejner. Uinak ovakvog postupka prerade
drveta iznosi oko 20 nasipnih kubnih metara ipsa na as. Trokovi pripreme drvenog ipsa su
oko 25 Eura po toni, uz sadraj vlage od 33%, (tabela 3.2.1).

U nekim sluajevima se otpadno drvo iz ume mora ukloniti sa terena na kojem je izvrena
sea, ak i kada nije predvieno njegovo dalje korienje (zbog prisutne opasnosti od najezde buba
potkornjaka). Ako se ovakvo otpadno drvo koristi za proizvodnju energije, mogu se odgovarajue
redukovati trokovi koji nastaju kod pripreme nosioca energije oznaenog sa otpadno drvo iz ume.

Sitno tehniko drvo

Naziv sitno tehniko drvo koristi se u daljem izlaganju za planski seeno drvo pri
proreivanju ume, sa prosenim prsnim prenikom (BHD) izmeu 8 i 20 cm.
Kod odreivanja trokova dobijanja drvenog ipsa od sitnog tehnikog drveta odreuju se, isto
kao i kod otpadnog drveta iz uma, samo trokovi pripreme drvenog ipsa, jer se kod sitnog
tehnikog drveta radi o sporednom proizvodu, dobijenom kod konvencionalne proizvodnje drveta
/DREINER 1993/. Nadometanje mineralnih materija vri se diskontinualno, sa razmacima od po
nekoliko decenija. Trokovi nadometanja mineralnih materija su, u poreenju sa trokovima za
pripremu drvenog ipsa, relativno niski i, stoga, u okviru ovog razmatranja nee biti uzeti u obzir.
Priprema drvenog ipsa od sitnog tehnikog drveta obuhvata u sutini seu ovog drveta,
odstranjivanje granja i seenje stabala na potrebnu duinu, kao i transport cepanica do umskog
transportnog puta.
Postupci ubiranja ovog drveta, koji se danas primenjuju, razlikuju se meusobno pre svega u
pogledu stepena mehanizovanosti. Postupci ubiranja drveta i pretpostavke na osnovu kojih je izvren
proraun trokova u ovoj studiji su sledei:

strana 80
Polumehanizovani postupak
Ovaj postupak se karakterie time, da se sea drvea, odstranjivanje grana i rezanje na
potrebnu duinu vri runim i motornim testerama. Dopremanje drveta do umskog
transportnog puta vri se manuelno, a dalje transportovanje do glavne umske saobraajnice
pomou umskog transportera. Seckanje drveta moe da se izvri uz primenu noenog ili
vuenog ureaja za seckanje, na samom umskom putu, ili nakon dopreme do glavne umske
saobraajnice, uz primenu maine za seckanje sa veim uinkom. U okviru analize trokova
koja sledi, pretpostavljeno je da se seckanje izvodi nakon dopreme drveta do glavne umske
saobraajnice.

Potpuno mehanizovani postupak
Kombajn obavlja sve operacije - seu, rezanje na potrebnu duinu i transportovanje do
umskog transportnog puta. Seckanje drveta izvodi se noenom mainom za seckanje, na
umskom transportnom putu. Ta maina ujedno i transportuje drveni ips do glavne umske
saobraajnice.

Trokovi pripreme drvenog ipsa od sitnog tehnikog drveta, dobijenog kod proreivanja
ume, prikazani su odvojeno za razliite postupke pripreme (slika 3.2.1). Dalje, za oba postupka je
prikazana zavisnost trokova od veliine prsnog prenika stabala (BHD), jer on ima znatan uticaj na
potrebno vreme a time i na trokove pripreme drvenog ipsa /KOLLOCH 1990/. Potrebno ulaganje
vremena odreeno je raunski, za razliite postupke i za razliitu veliinu prsnog prenika stabala.
Trokovi nadnica, ukljuujui i sporedne trokove nadnica, usvojeni su u iznosu 10 Euro/h za umske
radnike, a u iznosu 20 Euro/h za rukovaoce mehanizacije.
Za trokove korienja maina usvojeno je 2,7 Euro/h kod korienja runih motornih
testera, a kod korienja kombajna, do prenika stabala 14 cm, usvojeno je 70 Euro/h, a iznad
prenika stabla od 14 cm, 105,4 Euro/h, jer je iznad ovog prenika stabla potreban vei i snaniji
kombajn. Trokovi za umski transporter usvojeni su sa 41,5 Euro/h, a za mainu za seckanje,
ukljuujui i traktor, sa 47 Euro/h /DREINER 1993/.
Sa slike 3.2.1 moe da se vidi da trokovi, nezavisno od primenjenog postupka pripreme
drvenog ipsa, opadaju sa porastom porenika stabala. to se tie postupka pripreme, vidi se da je
polumehanizovani postupak skuplji od potpuno mehanizovanog, posebno u zoni manjih prenika
stabala, dok se trokovi ova dva postupka meusobno pribliavaju sa porastom prenika stabala.

0
1
2
3
4
5
12 13 14 15 16 17 18 19 20
Prsni precni k st abla u cm
T
r
o
s
k
o
v
i

p
r
i
p
r
e
m
e

c
i
p
s
a

u

/
G
J
Seri es2 Seri es3

Slika 3.2.1. Trokovi pripreme ipsa od seckanog sitnog tehnikog drveta u zavisnosti od procesa
iskoriavanja ume i prsnog prenika stabla
Oznaka Reihe 2 oznaava polumehanizovani postupak, a oznaka Reihe 3 je potpuno mehanizovani
postupak.

strana 81
Meutim, primena kombajna nije mogua na svim terenima, tako da se kombinuje sa
polumehanizovanim postupkom, kako bi se stabla, koja se nalaze izvan dohvata kombajna, ipak
mogla posei. Navedeni trokovi mogu stoga da daju podatak samo o opsegu u kojem se mogu
kretati trokovi see i ubiranja drveta. Trokovi pripreme drvenog ipsa menjaju se, u zavisnosti
od postupka pripreme i od prenika stabala (tabela 3.2.2), izmeu 50 i 25 Euro/t, tj izmeu 4,3 i
2,2 Euro/GJ (1,55 i 0,75 Eurocenta/kWh).

Tab. 3.2.2 Trokovi pripreme ipsa od drveta od proredjivanja ume za razliite postupke ubiranja i
prenike stabla (Dreiner 1993/, Kolloch 1990/ i (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Postupak Runo i mainom,
polumehanizovano
Potpuno mehanizovano
Prednik stabla Cm 12 16 20 12 16 20
/t
atro
75 49 40 58 48 37
/t
a
50 32 27 39 32 25
/Sm
3
15 10 8 11 10 7,5
/GJ
b
4,3 2,8 2,8 3,4 2,7 2,2
Trokovi pripreme ipsa
Cent/kWh
b
1,6 1,0 0,8 1,2 1,0 0,7
a = sadraj vlage 33 %
b = toplotna mo 11,6 GJ/t (3,2 kWh/kg) pri sadraju vlage 33 %.

Drvo sa brzorastuih plantaa

Za energetsku primenu - kao gorivo sa brzorastuih plantaa, dolaze u obzir razliite domae
i odomaene vrste drvea. U srednje-evropskim uslovima je posebno pogodno gajenje topole
/DREINER 1993/. U okviru analize trokova koja sledi, bie stoga, u vidu primera, analizirano
dobijanje drvenog ipsa sa plantaa topole.
Kod prorauna trokova polo se od veka korienja od 22 godine. U toku tog vremenskog
perioda dobija se 7 etvi. Prva see se vri nakon etvrte godine korienja, a potom svake tree
godine. Razmatrane su tri razliite klase prinosa, pri emu se, poev od druge godine korienja,
niskom klasom prinosa smatra 6 t
atro
po hektaru i godini, srednjom klasom prinosa 9 t
atro
, a visokom
klasom 15 t
atro
. Time se po sei odgovarajue dobija 18, 27 tj 45 t
atro
drvenog ipsa.
Najznaajniju stavku kod prorauna trokova pripreme drvenog ipsa predstavljaju trokovi
sadnje. Pri tome cena sadnica predstavlja najvei deo trokova sadnje (tabela 3.2.3). Navode se
trokovi od 9 do 25 Eurocenta po sadnici /DREINER 1993/ HARTMANN 1995/. Kalkulacija koja se
ovde navodi bazirana je na trokovima sadnica od 15 Eurocenta po sadnici. Kod sadnje 14.300 sadnica
po ha, na osnovu toga proizilaze trokovi sadnica u iznosu od 2.145 Eura/ha. Trokovi same sadnje
sadnica, uz primenu specijalne sadilice, iznose oko 500 Eura/ha. Dalji korak pri podizanju plantae je
priprema zemljita. Tu je potrebno uraunati trokove nadnica i korienja maina za oranje i za dva
drljanja.

Tabela 3.2.3 Trokovi podizanja plantae topole (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Priprema zemljita
Euro/ha 108
Sadnice (14.300 kom x 0,15
Euro/kom)
Euro/ha 2.145
Sadjenje
Euro/ha 500
Uredjenje zemljita (posle 22 g
korienja)
Euro/ha 500

strana 82
Nakon isteka veka korienja plantae, treba izvriti krenje zaostalog korenja, kako bi se
povrina ponovo osposobila za dalju poljoprivrednu proizvodnju. Iznos koji se javlja kao troak na
kraju perioda korienja plantae usvojen je sa 500 Eura/ha /HARTMANN 1997D/ i takoe dodat
trokovima podizanja plantae.
Za odreivanje prosenih godinjih trokova plantae po hektaru, vri se diskontovanje
trokova koji se pojavljuju u pojedinim godinama na nultu godinu, zatim se vri sabiranje tih trokova
i, uz primenu metode anuiteta, ovi trokovi se raspodeljuju na vek korienja plantae (tabela 3.2.4).
Kamatna stopa je pri tome, shodno proraunima u KTBL za investicije u poljoprivredi, usvojena sa
8% /KTBL 1996/.
Trokovi za potrebne agrotehnike mere sastoje se od dva hemijska tretiranja u toku prve
godine i od kasnijeg redovnog ubrenja. Kod sredstava za zatitu bilja, usvaja se troak od 100
Eura/ha, a za prskanje (razbacivanje) troak od 25 Eura/ha.
ubrenje se izvodi prve godine, a zatim svake tree godine, nakon etve /KRAPFEN-BAUER
1989/. Djubri se glavnim hranljivim materijama kao to su azot, fosfor i kalijum, u visini koliko te
materije stvarno iskoristi drvee, a radi se i ubrenje krenjakom u svrhu odravanja zemljita.
Trokovi ubrenja su pri svakom ubrenju (svake 3 godine), u zavisnosti od oekivanog prinosa,
izmeu 96 i 180 Eura/ha za samo ubrivo i 28,5 Eura/ha za njegovo razbacivanje /KTBL 1996/.
Trokovi see odreeni su za seu uz korienje samohodog kombajna Claas Jaguar.
Zavisno od klase prinosa, ovi trokovi iznose izmeu 215 i 528 Eura/ha /HARTMANN 1997C/.
Za odreivanja prosenih trokova nege i see po jednoj godini, takoe se primenjuje metoda
anuiteta (tabela 3.2.4).

Tabela 3.2.4 Trokovi pripreme ipsa od seckane topole pri razliitim postupcima proizvodnje i
ubiranja, te sa i bez premije za obustavljanje proizvodnje (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Nivo prinosa Nizak Srednji Visok
Prinos t
atro
/(ha a) 5,7 8,6 14,3
Uzgoj
a
/(ha a) 280 280 280
Spremanje /(ha a) 56 66 86
Fiksni trokovi /(ha a) 460 460 460

Premija za
obustavljanje
proizvodnje
/(ha a) 375 375 375

Trokovi
pripreme bez
premije za
obustavljanje
proizvodnje
/(ha a)
/t
atro

/t
b
/GJ
c
Cent /kWh
c

856
150
75
9,3
3,3
896
104
52
6,6
2,3
977
68
34
34
1,6
Trokovi
pripreme sa
premijom za
obustavljanje
proizvodnje
/ha
/t
atro

/t
b
/GJ
c
Cent /kWh
c

481
84
42
5,2
1,9
521
60
30
3,8
1,3
602
42
21
2,6
0,95
a = ukljuujui trokove pripreme zemljita, kamate 8 %, trajanje korienja 22 g.
c = toplotna mo 8,0 GJ/t (2,2 kWh/kg) pri sadraju vlage 50 %

Pored trokova sadnje i see drvenog ipsa, u proraun se ukljuuju i pripadajui zajedniki
trokovi, fiksni trokovi i trokovi zakupa. Polazi se od zajednikih i fiksnih trokova od 260 Eura/ha
/KTBL 1997/, kao i od trokova zakupa zemljita od 200 Eura/ha /BML 1997/, ime se fiksni trokovi
penju na 460 Eura/ha.
strana 83
U Nemakoj i drugim zemljama Evropske Unije se danas odobrava i isplauje premija za
obustavljanje ratarske proizvodnje (izmeu 280 i 485 Eura/ha, zavisno od regiona) ako se na tim
povrinama sade intenzivno rastui nosioci energije /KTBL 1997/. U okviru prorauna trokova koji
sledi, bie u jednoj verijanti uzeta u obzir premija za obustavljanje proizvodnje u iznosu od 375
Euro/ha (tabela 3.2.4). Kako u trenutku etve sadraj vode u drvetu topole iznosi i do 50%, trokovi
pripreme drvenog ipsa navode se uz podatak u Euro/t
atro
i u Euro/t (vrste mase). Trokovi po jedinici
energetskog sadraja navode se prema toplotnoj moi jedne tone svee drvne mase, sa sadrajem vode
50% (8,0 GJ/t odnosno 2,2 kWh/kg).
Iz tabele 3.2.4 je jasno da fiksni trokovi predstavljaju najvei deo trokova pripreme drvenog
ipsa. Dalje, bitan deo trokova predstavljaju trokovi sadnje plantae. Redukovanje trokova sadnje
moglo bi da se postigne na osnovu povoljnijih cena sadnica. Veoma vanu mogunost za smanjenje
trokova predstavlja eventualno poveanje prinosa, ime se smanjuje pre svega udeo fiksnih trokova,
koji ne zavise od veliine prinosa, i trokova sadnje po toni proizvedenog drvenog ipsa, a time i po
jedinici dobijene energije.
Poto sadnja plantaa topole predstavlja relativno nov nain gajenja topole i poto se javljaju
dosta velike varijacije u pogledu veliina prinosa, cena sadnica i trokova etve, uticaj promene ovih
veliina pojanjen je primenom metode variranja parametara (slika 3.2.2). Dodatno su varirani i fiksni
trokovi i veliina premije za obustavljanje proizvodnje.
Dok poveanje ili smanjenje prinosa izaziva velike promene trokova pripreme drvenog ipsa,
variranje cena sadnica izaziva samo manje promene ovih trokova. Variranjem fiksnih trokova u
iznosu od 30%, poveavaju se ili opadaju ukupni trokovi za oko 15%. Promena premije za
obustavljanje proizvodnje, za razliku od toga, ima neto slabiji uticaj. Da bi se omoguilo rentabilno
dobijanje drvenog ipsa od drveta sa brzorastuih plantaa, potreban je stabilan prinos drveta a takodje
i mali fiksni trokovi.

2
2.5
3
3.5
4
4.5
5
5.5
70 80 90 100 110 120 130
Promena parametra u %
T
r
o
s
k
o
v
i

u

/
G
J
Prinos
Sadnice
Fi ksni troskovi
Troskovi ubiranj a
Premi ja za
obustavl janje
proizvodnj e

Slika 3.2.2. Trokovi cepkanog drveta (ipsa) u zavisnosti od raznih parametara.

3.2.2 Trokovi skladitenja drvne biomase

Trokovi skladitenja razliitih nosilaca bioenergije zavise od postavljenih zahteva u pogledu
osobina skladita. Tako, na primer, kod skladitenja balvana uz umski put, nastaju skromni trokovi
ili uopte ne nastaju trokovi, dok kod skladitenja drvenog ipsa u halama nastaju relativno visoki
trokovi. U daljem izlaganju bie dati trokovi skladitenja za razliite sisteme skladitenja i za
razliite nosioce bioenergije.

strana 84
Skladitenje neiseckanog drveta u umi.
Kod konvencionalnog postupka ubiranja sitnog tehnikog drveta, skladitenje u vidu
naslaganih gomila cepanica uz umski transportni put predstavlja postupak skladitenja nakon
transportovanja do umskog puta, koji se, bez ikakvih dodatnih trokova, moe uklopiti u postupak
ubiranja drveta. Odgovarajuim slaganjem u razmaknute slojeve, radi poboljanja strujanja vazduha,
moe se postii da se drvo bre sui /KOLLOCH 1990/. Kod ovog naina skladitenja, tj suenja, ne
pojavljuju se dodatni trokovi. Kod see velikih stabala uz primenu maine za seu, izmeu
transportovanja do umskog puta i izvoenja seckanja drveta mainom koja se kree ovim putem, u
radni proces moe se integrisati i skladitenje. Nedostatak ovog postupka je smanjena mogunost
suenja drveta, koja zavisi od vremenskih uslova i od uslova terena na kojem se radi. Dalji problem
predstavlja opasnost od najezde buba potkornjaka, ako se u toku letnjih meseci vri skladitenje
etinarskog drveta kojem nije skinuta kora. Stoga bi drvo trebalo transportovati ve u prolee
/DREINER 1993/. Kako bi se i u toku leta odrala ponuda drveta, u tim mesecima se moe koristiti
listopadno drvo, koje je uskladiteno u umi. Za ovu vrstu skladitenja takoe se ne obraunavaju
posebni trokovi.

Skladitenje drvenog ipsa na otvorenom.
Ukoliko usled tehnikih uslova korienja uma nije mogue skladitenje neseckanog drveta u
umi, kao povoljna alternativa sa stanovita trokova nudi se skladitenje drvenog ipsa na otvorenim
povrinama, u umi ili na poljoprivrednom zemljitu.
Tokom skladitenja, usled mikrobiolokog razlaganja drveta u zavisnosti od trajanja
skladitenja i od primenjenog naina skladitenja, moe da doe do znaajnog gubitka suve mase
drveta. Kod skladitenja tokom 7 meseci na otvorenom prostoru, bez pokrivke, kod nasutog sloja
debljine 6 metara ustanovljen je gubitak do 12% /JIRIS 1995/.
Trokovi za transportovanje do skladita, za uskladitenje i za izuzimanje sa skladita, i gubici
pri skladitenju, iznose kod skladitenja na otvorenom prostoru bez pokrivke na nivou 20 do 27
Euro/t
atro
, a pri skladitenju uz pokrivanje folijom na nivou 21 do 29 Euro/t
atro
(tabela 3.2.5).

Skladitenje drvenog ipsa u halama.
Skladitenjem u halama moe da se izbegne uticaj meteorolokih promena. Na taj nain se
postiu odgovarajue nii gubici pri skladitenju, na nivou od oko 7% /JIRIS 1995/. Sveukupni
trokovi skladitenja u halama, usled dodatnih trokova za potrebne zgrade, lee na viem nivou nego
trokovi skladitenja na otvorenom prostoru, pri emu su trokovi skladitenja u postojeim starim
zgradama znatno nii nego trokovi skladitenja u novo-podignutim, montanim halama.
Ako se pretpostavi da se skladite ponovo puni jednom godinje, dobijaju se trokovi
skladitenja u novo-podignutim montanim halama od 33 do 38 Euro/t
atro
, a pri skladitenju u starim
zgradama od 22 do 28 Euro/t
atro
. Ako se, uz primenu ventilatora, vri aktivna ventilacija drvenog ipsa,
moe se sadraj vlage smanjiti ispod 20%, a gubici pri skladitenju ispod 6% /KOLLOCH 1990/.
Meutim, usled korienja ventilatora pojavljuju se dodatni trokovi, koji se kompenzuju smanjenim
gubicima pri skladitenju. Kod dvokratnog punjenja datog aktivno ventiliranog skladita u montanoj
hali, uz gubitke pri skladitenju od 3%, trokovi skladitenja su na nivou od 31 do 34 Euro/t
atro
i time
se nalaze ispod ovde proraunatih i navedenih trokova za skladienje u montanim halama bez
ventilacije.

Uporeenje trokova.
Trokovi skladitenja, kod posmatranog naina skladitenja, sastoje se po pravilu od trokova
transportovanja drveta do skladita, trokova odlaganja u skladite, trokova skladita i trokova usled
gubitaka pri skladitenju (tabela 3.2.5). Kod skladitenja neseckanog drveta na tlu u umi, ovi trokovi
se ne pojavljuju, jer se skladitenje izvodi decentralizovano u umi, tako da se ne pojavljuju ni
trokovi za transportovanje, odlaganje u skladite i samo skladite. Gubici pri skladitenju takoe se ne
pojavljuju, tako da se ne pojavljuju ni trokovi za ovu stavku. Kod skladitenja drvenog ipsa na
strana 85
otvorenom prostoru ne pojavljuju se trokovi skladita, jer se ovde pretpostavlja da prostor za
skladitenje stoji besplatno na raspolaganju. Kod prorauna trokova za transportovanje do mesta za
centralizovano skladitenje usvojena je duina puta transportovanja 10 km. Transportovanje se izvodi
traktorom sa dve prikolice, koje zajedno mogu da prime 22 nasipna kubna metra. Za odlaganje
drvenog ipsa u skladite, koristi se traktor sa prednjim utovaraem.
Trokovi gubitaka nastalih pri skladitenju odreuju se tako, to se svi trokovi, koji se dobiju
za pripremu 1 tone drvenog ipsa do skladita, sabiraju, i na kraju pomnoe sa procentualnim udelom
gubitaka pri skladitenju.
Iz tabele 3.2.5 je jasno, da razliite varijante skladitenja drvenog ipsa imaju relativno visoke
trokove u iznosu od 1,1 do 2,2 Euro/GJ (0,4 do 0,8 Eurocenta/kWh). Da bi se trokovi nosioca
energije, koji se pojavljuju do njegove dopreme u energetsko postrojenje, odrali na niskom nivou,
trebalo bi, ukoliko je to mogue, da se drvo za seckanje skladiti uz umski put ili na samom mestu
see.

Tabela 3.2.5 Trokovi uskladitenog drveta (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Stanje
drveta
Nesec-
kano
drvo
Seckano drvo ips
Mesto
skladitenja
u umi skladitenje na
otvorenom
stara gradje-
vina
laka montana hala
Bez
prekriva-
nja
Pokriveno
folijom
a

Pasivno
susenje
b

Pasivno
susenje
b

Suenje
provetra-
vanjem
c

Transport Euro/t
atro
Otpada 11,2 11,2 11,2 11,2 11,2
Uskladite-
nje
Euro/t
atro
Otpada 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0
Trokovi
skladita
Euro/t
atro
Otpada Otpada 1,3 5,3 15,2 16,1
Gubici na
skladitu
% Nema 12 12 7 7 7
Gubici na
skladitu
d

Euro/t
atro
Nema 6,0 15,0 6,2-15,0 3,9-8,8 4,5-9,5 2,0-4,1

Troskovi
skladitenja

Euro/t
atro

Euro/t
e
Euro/Sm
3

f
Euro/GJ
g

CentE/kWh
g

0
0
0
0
0

19,2-27,7
12,9-18,5
3,8-5,6
1,1-1,6
0,4-0,6

20,6-29,1
13,8-19,5
4,1-5,8
1,2-1,7
0,5-0,6

22,5-27,3
15,0-18,3
4,5-6,0
1,3-1,6
0,5-0,6

32,4-37,8
22,0-25,3
6,6-7,6
1,9-2,2
0,7-0,8

31,3-33,4
21,0-22,4
6,2-6,7
1,8-1,9
0,6-0,7

a = gomile visine 6 m, cena folije 0,75 E/m
2

b = utovar novog drveta jednom godinje
c = utovar novog drveta 2 puta godinje
d = pri trokovima pripreme 37-106 Euro/t
atro
e

= sadraj vlage 33 %
f = preraunavanje izmedju t
atro,
Sm
3
, i GJ/t
atro
uz prosenu vrednost za listopadno i etinasto drvee: 1 t
atro
= 5
Sm
3

g = toplotna mo 11,6 GJ/t (3,2 kWh/kg) pri sadraju vlage 33 %

3.2.3 Trokovi transporta drvne biomase

Ovde e biti predstavljen proraun trokova transportovanja od meu-skladita do postrojenja
za konverziju. Trokovi transporta za razliite nosioce bioenergije bie odreeni za sluaj transporta
putevima. Taj transport mogu da urade sami proizvoai, uz korienje sopstvene mehanizacije, ili
neka transportna firma, kamionima i prikolicama. Ovo vai kako za drvo, u formi drvenog ipsa, tako i
strana 86
za slamaste nosioce bioenergije u formi bala ili peleta. Trokovi transportovanja zavise od udaljenosti
na koju se vri transportovanje, od primenjenih transportnih sredstava i od sadraja vlage u biomasi.
Trokovi transporta predstavljeni u daljem tekstu obuhvataju, uz stvarne transportne trokove takodje i
trokove utovara.
Najpre e biti izraunati trokovi transportovanja drveta u formi ipsa, koji se utovara direktno
mainom za seckanje (npr kod seckanja drveta na umskom transportnom putu ili kod direktnog
utovara kombajnom za seckanje drveta, pri etvi na brzorastuim plantaama). Stoga u ovom sluaju
otpadaju trokovi za utovar prednjim utovarivaem. Meutim, moraju biti uzeti u obzir trokovi
odgovarajuih transportnih jedinica, koje moraju stajati na raspolaganju radi punjenja ipsom. Kod
kamionskog transporta, ips se utovara direktno u kontejner, a kod transportovanja sredstvima
poljoprivredne mehanizacije, u prikolice sa kiper uredjajem.

Kamionski transport: Za angaovanje kontejnera obraunava se 7,5 Euro/kontejneru, uz
pretpostavku da se oni pune 2 do 3 puta na dan. Proraun istih trokova transportovanja izvren je
u skladu sa Trokovno orijentisanim, neobavezujuim tabelama okvirnih cena /BDN 1996/, za
kamion sa kontejnerom zapremine 23 t.
Poljoprivredni transport: Transport se vri traktorom snage 75 kW i kiper prikolicom nosivosti 14
t. Trokovi za kiper prikolicu iznose oko 14 Euro po satu angaovanja /LVMR 1996/.

U tabeli 3.2.6 dati su rezultati prorauna za transportovanje ipsa sa sadrajem vlage 33%.
Utovar u transportna sredstva vri maina za seckanje drveta u ips. Iz tabele se moe videti da je, za
svaku daljinu transportovanja, mogu jeftiniji transport uz primenu kamiona sa kontejnerom, od
transporta uz primenu poljoprivredne mehanizacije. Tako trokovi transportovanja na udaljenost od 20
km iznose za kamionski transport 10,3 Euro/t
atro
, dok transporta traktorom i prikolicom imaju 64%
viu vrednost i iznose 16,9 Euro/t
atro
. Ukoliko se transportuje drveni ips sa veim sadrajem vlage,
transportni trokovi po t
atro
, odnosno po jedinici energetskog sadraja, su vii, jer se transportuje vie
vode, a manje suve mase. Ukoliko se gore opisani transport vri pri sadraju vlage 50%, trokovi
kamionskog transporta se penju za 12%, na 11,5 Euro/t
atro
.

Ukoliko se, izmeu procesa seckanja drveta i zavrnog transportovanja, vri skladitenje ipsa
na otvorenom ili u hali za skladitenje, mora se najpre, uz primenu utovarivaa prikljuenog na traktor
ili utovarivaa tokaa, izvriti utovar ipsa. Za transportovanje se umesto kamiona sa kontejnerom
moe koristiti leper sa poluprikolicom, opremljen kontejnerom koji moe da ponese 27 t korisnog
tereta. Transportni trokovi ovde iznose , za daljinu transportovanja od 20 km, 8,8 Euro/t
atro
, tako da su
za 15% nii nego kod primene kamiona sa kontejnerom, jer ovde otpada troak iznajmljivanja
kontejnera. Meutim, mora se imati u vidu, da kod prethodnog meuskladitenja, treba pokriti
trokove skladitenja.

Tabela 3.2.6 Trokovi transporta iseckane drvene mase (/KTBL 1996/, /BDN 1996/, Schneider i
Deimling 2001 u /1/)
Transportno
rastojanje
Kamion sa kontejnerom
a
Traktor i prikolica
b

Km Euro/t
atro
Euro/GJ
c
CentE/kWh
c
Euro/t
atro
Euro/GJ
c
CentE/kWh
c

5 6,3 0,35 0,32 0,6 0,2
10 7,7 0,45 015 12,5 0,7 0,25
15 9,1 0,6 0,2 14,7 0,85 0,3
20 10,3 0,6 0,2 16,9 1,0 0,35
25 12,5 0,65 0,25 19,1 1,1 0,4
30 12,6 0,75 0,25 21,3 1,25 0,45
50 17,0 1,0 0,35 30,0 1,7 0,65
70 21,0 1,2 0,45 38,8 2,7 0,8
a = Zapremina transportnog tovara 80 m
3
b =

Zapremina transportnog tovara 30 m
3

strana 87

3.3 Tehno-ekonomska analiza spremanja poljoprivredne biomase
Prof. dr Milo Tei, Prof. dr Milan Martinov - Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Prof. Miladin Brki - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Pojedinano procenjivanje trokova spremanja poljoprivredne biomase nije lako sprovesti,
poto postoji potekoa da se definiu i prirodni uticajni faktori koji utiu na trokove. S obzirom da
postoje vrlo razliiti uslovi za spremanje biljnih ostataka, a takoe i razni uticajni faktori, postoje i
razliiti pristupi proraunu trokova.
Ovo se moe ilustrovati sa nekoliko primera:
1. Uobiajeno je da nakon etve, za veinu primenjivanih maina, postoji potreba da se biljni ostaci
usitne i dobro distribuiraju, bez obzira da li se kasnije primenjuje konvencionalna (oranje) ili
konzervacijska obrada. Ovaj postupak ima svoju cenu, koja moe da se oduzme od trokova koji
se odnose na spremanje biljnih ostataka u cilju korienja kao goriva. To e se ipak primenjivati
samo ukoliko se biljni ostaci pripremaju za vlastite potrebe.
2. Profesionalno spremanje sprovodi se esto tako da se cena svodi na kilogram ili tonu obraenog
materijala. U sluaju malog prinosa biljnih ostataka i visokih gubitaka pri presovanju cena postaje
vrlo visoka. Realno, presovanje pa i utovar su skuplji, ali se to ne odnosi i na transport. Ukoliko je
plaanje po obraenoj povrini, tada na gubitku moe da bude poruilac posla.
3. Spremanje u formi konvencionalnih bala je objektivno najskuplji postupak sa velikim udelom
ljudskog rada pri utovaru, istovaru i uskladitenju. S druge strane, nia cena presa doprinosi nioj
ceni presovanja. U sluaju malih rasutih parcela i uea vlasnika i njegove porodice u runom
radu, ili u regionu sa jevtinijom radnom snagom, realno se postiu nie cene.
4. Ukupna cena spremanja bitno zavisi od duine transporta i od potrebe premetanja sa jedne na
drugu njivu, gubitka vremena pri transportu. To znaajno utie na koncept linije maina za
spremanje biljnih ostataka, tako da se u razliitim uslovima rada odnosi cena na nivou jedne ili
vie sezona znaajno menjaju.

Trokovi spremanja razmatraju se prema operacijama koje spremanje obuhvata, a obuhvata
troak sredstava, radne snage i potronog materijala. Najznaajnije stavke su:
1. Presovanje, pri emu se najee posmatra troak agregata sa vozaem za jedan dan rada, koji u
vreme presovanja slame strnih ita pretpostavlja 8 do 10 sati neto rada, a ukupno 10-12 sati. Cena
zavisi od cene prese i traktora i potronje goriva. Najvia je za prese za velike etvrtaste bale, a
najnia za prese za konvencionalne bale. Ovu cenu treba svesti na jedinicu povrine, hektar, ili jo
bolje na kilogram ili tonu presovanog materijala. Brzina kretanja agregata ograniena je
mikroreljefom njive i gubicima na pikap ureaju, koji rastu sa povienjem brzine kretanja.
Najee je gornja granica brzine 10 km/h, a izuzetno 12 km/h. Prese za velike etvrtaste bale
imaju vei uinak, pa i pikap ureaj prilagoen veoj brzini kretanja. Bogatstvo zboja, odnosno
obraunska irina zahvata, zavisi od prinosa etvenih ostataka, ali i od irine zahvata maine koja
je obavila etvu, kombajna. Poto je potencijalni uinak prese u najveem broju sluajeva vei od
prinosa mase u zboju i pri najveoj brzini kretanja prethodno se grabljama sunce obavi
grupisanje zbojeva, tako da se na jedan doda jo jedan ili ak dva zboja. Tako se omoguava
znatno poveanje uinka prese. Svedeno na kilogram presovanog materijala presa za velike
etvrtaste bale moe da postigne u odreenim uslovima ak i najniu cenu presovanja. Naravno,
treba raunati sa jo jednim prohodom agregata koji se sastoji od malog traktora i grablji sunce.
Presa za valjkaste bale naelno ima nii potencijalni uinak. Zbog nie cene i manjeg traktora i
cena agregata je nia. Na smanjenje uinka utie zastajanje u toku vezivanja i izbacivanja bale iz
komore za presovanje.
2. Znaajnu stavku predstavlja cena veziva za bale. Ona se menja kod iste vrste presa u zavisnosti od
podeene duine, odnosno prenika bala i podeene sabijenosti. Najnii su utroci kod velikih
strana 88
etvrtastih bala, posebno zbog toga to robustna konstrukcija prese omoguava postizanje viih
pritisaka presovanja, tj. vee gustine bala. Umotavanje valjkastih bala slame moe da se
kontrolie, broj namotaja, ali smanjena koliina veziva utie na smanjenu stabilnost, to kao
krajnji ishod moe da ima raspadanje prilikom manipulacije. Za namotavanje valjkastih bala
koristi se i mrea, ili se ak primenjuje kao dodatak za prethodno vrpcom vezane bale. To daje
najviu stabilnost prilikom manipulisanja i transporta.
3. Manipulacija, grupisanje, utovar na transportno sredstvo, istovar sa transportnog sredstva i
uskladitenje sprovodi se na vrlo razliite naine i u razliitim uslovima, te je teko izvesti podloge
za proraun. Za konvencionalne bale manipulacija se sprovodi gotovo iskljuivo runo, uz
pomona transportna sredstva. Razne forme akumulacije grupisanja, sprovode se samo na
izuzetno ravnim njivama ili u posebnim uslovima, kada njive okruuju ekonomsko dvorite.
Bacanje bala u prikolicu sa nadogradnjom primenjuje se samo izuzetno, za transport na malim
rastojanjima i podrujima sa visokom cenom radne snage. Naime, pri bacanju se bale delimino
oteuju, a neke ak i potpuno rasturaju. Takoe, popunjenost prikolice je mala pa time i skuplji
transport. Valjkaste bale se utovaraju potpuno mehaniki, ali je zbog manje zapremine i gustine, u
odnosu na velike etvrtaste, utroak sredstava i rada za ovu operaciju vei. Namenska sredstva,
samoutovarne prikolice sa jednim ili dva nivoa, koriste se samo za transport na manjim
rastojanjima. Tada se isto sredstvo koristi i za utovar-istovar, u nekim sluajevima i za
uskladitenje. Manipulacija velikim etvrtastim balama je potpuno mehanizovana, a zbog velike
zapremine i gustine cena najnia. esto se koristi neki od postupaka akumulacije, grupisanja bala,
to takoe doprinosi snienju trokova manipulacije.

3.3.1 Trokovi pripreme poljoprivredne biomase do meuskladita

Slama
Slama, kao nuzproizvod pri proizvodnji ita, stoji na raspolaganju po relativno pristupanoj
ceni, jer trokovi najma zemljita i zajedniki trokovi ne optereuju slamu, ve ito kao glavni
dobijeni rezultat proizvodnje. Trokovi pripreme slame kao goriva su, na lokaciji koja je na jednom
kraju njive, stoga preteno odreeni trokovima ubiranja (sreivanja) slame.
Kod korienja slame kao goriva ne nastaju, dodue, nikakvi direktni trokovi, koji optereuju
teren na kojem je ona proizvedena, niti su vezani za plodored proizvoenih kultura, ali se javljaju
indirektni uticaji na proizvodnju drugih poljoprivrednih kultura. Ako se slama, umesto da se ubira,
ostavi na njivi kao organsko ubrivo, ona pozitivno utie na bilans hranljivih materija i na bilans
humusa. Stoga se trokovima pripreme slame za sagorevanje, uz trokove sreivanja slame, moraju
pridodati i trokovi vezani za hranljivu vrednost slame. Ako se, usled ubiranja slame, bilans humusa
toliko pogora, da se mogu oekivati pogoranja prinosa u narednoj etvi i/ili porast trokova
proizvodnje, mora se trokovima pripreme slame dodati i troak koji predstavlja humus-ekvivalent
slame. Stav nauke i struke u Nemakoj je da bi slamu, zbog ekolokih i ekonomskih razloga, trebalo
koristiti kao gorivo samo onda, ako nije neophodna kao ubrivo koje obezbeuje humus, ili ako moe
da bude zamenjena primenom zeleninih ubriva.

Hranljiva vrednost
Hranljiva vrednost slame moe da se odredi na bazi prosenog sadraja hranljivih materija u
njoj i na bazi cene kilograma istih hranljivih materija.
Sadraj hranljivih materija u slami zavisi od vrste itarice, od sorte, od primenjenog ubrenja, od
klimatskih uslova u toku rasta i od drugih faktora. U tabeli 3.3.1 prikazani su proseni sadraji
hranljivih materija /HYDROAGRI 1993/. Pri proraunu vrednosti slame kao ubriva polazi se od
toga, da tokom vremena sve hranljive materije, sadrane u slami, postaju raspoloive za kulture koje
se na zemljitu kasnije seju /BUCHNER 1983/, tako da se sadraj azota, fosfora, kalijuma i kalcijuma,
sadranih u slami, moe izraziti kroz novanu vrednost.
strana 89
Tabela 3.3.1 Hranljiva vrednost slame itarica (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Sastojak Koliina
u kg/t slame
a

Cena
u Euro/kg
b

Vrednost
u Euro/t
c

Azot 5,5 0,48 2,65
Fosfat 3,0 0,64 1,92
Kalium 14,0 0,27 3,9
Kalcium 4,5 0,03 0,15
Ukupna hranljiva vrednost
slame
8,62
a = /HYDRO-Agri 1993/ b = /KTBL 1996/, sadraj vlage 15 %
c = sadraj vlage 15 % trajanje korienja 15 g., toplotna mo 14,8GJ/t (3,9 kWh/kg)

Ekvivalent humusa
Nije lako odrediti ekvivalent humusa za slamu, jer bilans humusa za datu lokaciju zemljita
jako zavisi od lokalnih uslova i uslova korienja zemljita. Razgradnja organskih supstanci iznosi oko
2 do 4 t/ha ako je udeo okopavina od 15 do 35% u okviru jednog plodoreda /RUHR-STICKSTOFF-
AG 1988/. Kompenzovanje se moe postii ubrenjem slamom, zeleninim ubrivom ili pomou
nekog drugog organskog ubriva (osoka, stajnjak).
Ako se ovi podaci uporede sa oekivanom godinjom razgradnjom humusa, pokazuje se da je,
pri korienju zemljita za proizvodnju, pre prisutno prezasienje organskim materijama. Shodno
ovome, negativni bilans humusa moe se oekivati samo ako se sa njive odnose velike koliine
organskih materija, bez da se izvri kompenzovanje u vidu stajnjaka, osoke ili pomou zeleninog
ubriva. Treba imati u vidu da navedeni iskazi vae prvenstveno za klimatsku i proizvodnu situaciju u
Nemakoj. Nisu nam poznati rezultatui slinih ispitivanja u Vojvodini.
Stoga se u daljem izlaganju diskutuju dve mogunosti za odreivanje humusne vrednosti slame:
Polazi se od toga da sreivanje slame, radi korienja za proizvodnju energije, nema nikakve
negativne posledice na bilans humusa u zemljitu. Sadraj humusa ostaje nepromenjen. Stoga se
ekvivalent humusa slame ne iskazuje u vidu posebne vrednosti. Trokovi pripreme slame za
dobijanje energije iskazuju se bez vrednosti humusa.
U drugoj varijanti pretpostavlja se da se odnoenjem slame sa njive negativno utie na bilans
humusa, to dugorono dovodi do smanjenja prinosa poljoprivrednih kultura. Stoga se mora
proceniti koliko treba da se usvoji za vrednost humusa, koji bi slama inae obezbedila na njivi.
Jedna mogunost, da se bilans humusa odri i pored odnoenja slame sa njive, sastoji se u
obezbeenju humusa kroz sejanje biljaka koje slue kao zelenino ubrivo. Ovde se uzima da je
vrednost humusa, sadranog u slami, jednaka trokovima sejanja biljaka za zelenino ubrenje.
Ovi trokovi ulaze u trokove pripreme slame kao goriva, pri emu se ti trokovi oznaavaju kao
trokovi u kojim je obuhvaena vrednost humusa.

Tabela 3.3.2 Trokovi za zelenino djubrivo (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Koliina po ha Trokovi po jedinici
Euro/kg
Trokovi
Euro/ha
Seme 18,00 kg 2,5 45,0
Azot (80 % iskorienje
sledeim usevom)
8,00 kg 0,48 3,9
Maine i nadnice za
- djubrenje
- setvu

0,33 h
1,00 h

22
48

7,7
48,0
Kamate za obrtna sredstva 8 % 2,1
Zbir 106,7

strana 90
Za proraun trokova ubrenja zemljita zeleninim ubrivom (tabela 3.3.2), odabrano je
sejanje slaice kao ubriva, jer ova biljka izuzetno dobro podnosi kasno sejanje i time, i pri sejanju
nakon ubiranja penice i ak i u avgustu, ili poetkom septembra, omoguava da se moe oekivati
znaajan porast zelene mase. Ovaj usev dostie prinos u suvoj masi od 2,5 do 3,0 t/ha. Ako se ukljui
i preostala masa korena biljaka slaice koja iznosi od 1,2 do 1,5 t/ha suve mase, dobija se ukupni
prinos suve mase od 3,7 do 4,5 t/ha.
U tabeli 3.3.2 navedeni su trokovi sejanja slaice, koja treba da poslui kao zelenino
ubrivo.Trokovi za hranljive materije u vidu fosfora i kalijuma nisu uraunati, jer ove materije mogu
da iskoriste i kulture koje budu kasnije sejane. Kod azota se polazi od pretpostavke da e ga naredne
kulture iskoristiti 80 %. Stoga se obraunava samo 20% trokova za primenjenu koliinu ubriva. Uz
navedene pretpostavke dobijaju se trokovi korienja zeleninog ubriva u iznosu od oko 106
Euro/ha. Ako se pretpostavi prinos slame od 6 t/ha, za trokove koji odgovaraju vrednosti humusa
dobija se 18 Euro/t slame.

Trokovi sreivanja slame
Kod odreivanja trokova sreivanja slame pretpostavljen je prinos slame 6 t/ha i veliina
parcele 5 ha. Trokovi pojedinih operacija u okviru sreivanja slame obuhvataju trokove nadnica
radne snage i trokove primene maina. Pri tome se visina nadnice odreuje sa 10 Euro/h. Za
kalkulacije trokova maina korieni su podaci iz KTBL-prirunika /KTBL 1996/. Oni se eventualno
dopunjuju podacima koje daju pojedine firme /VORHOFF 1998/. Kako baliranje slame obino vre
uslune firme, trokovi za baliranje se dodatno odreuju i po metodi prstena maina (Maschinenring)
/LVMR 1996/. Kod ovoga naina odredjivanja trokova, trokovi se ne iskazuju po toni nego
paualno, po jednoj bali. Po jednoj velikoj etvrtastoj Hesston-bali obraunava se 9 Eura. Po ovoj
metodi prorauna trokovi baliranja lee znatno vie nego kod odreivanja trokova prema KTBL
/KTBL 1996/. To je pre svega posledica pretpostavke KTBL-metode, da e maine i ureaji biti
veoma dobro iskorieni. U tabeli 3.3.3 izvreno je uporeivanje trokova prema metodi prstena
maina i prema KTBL-metodi.

Tabela 3.3.3 Trokovi spremanja slame (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Postupak Jedinica KTBL metod Metod prstenova maina
Presovanje Euro/ha 49,1 100,3
Utovar Euro/ha 10,6 10,6
Transport Euro/ha 16,0 16,0
Istovar Euro/ha 6,6 6,6

Ukupni trokovi
spremanja
Euro/ha 82,3 133,5
Euro/t
atro

a
16,1 26,1
Euro/t
b
13,7 22,2
Euro/GJ
c
0,95 1,6
Cent E/kWh
c
0,35 0,6
a = odnosi se na uskladitenu slamu
c = toplotna mo 14,5 GJ/t (4,0 kWh/kg) pri sadraju vlage 15 %

Za utovar bala na njivi izraunati su trokovi od 10,6 Euro/ha. Trokovi za transportovanje do
meu-skladita, sa prosenom duinom puta transportovanja od 2 km, penju se na 15,7 Euro/ha, a za
istovar bala iznose 6,6 Euro/ha. Prema tome: ukupni trokovi sreivanja slame prema KTBL-metodi
iznose 82 Euro/ha, a prema metodi prstena maina oni iznose 134 Euro/t. U tabeli 3.3.3 mogu da se
uoe znatno vei trokovi sreivanja slame ako se obraunavaju po metodi prstenova maina. Niski
trokovi prema KTBL-metodi, mogu se, meutim, postii samo uz veoma dobro iskorienje prese za
velike etvrtaste bale Hesston (koje treba da iznosi bar 8.750 t/godinje). Pri niem iskorienju, dolo
bi i ovde do poveanja trokova.
strana 91

Primer trokova presovanja i manipulacije slame u sezoni 2002.

Za ocenu cene presovanja i manipulacije najmerodavnije su trine cene koje se ostvaruju u
realnim uslovima ponude i potranje. Podaci su sledei: u svim teoretskim proraunima rauna se sa
veim koliinama slame po hektaru. U realnim uslovima sa hektara se ubere 1,5 do 2 t slame. Gubitak
je pre svega na strnjitu. Pri etvi se nivo rezanja podie da bi se rasteretio vrajni aparat kombajna, te
dostie i do 25 cm. Tada je ostatak na strnjitu i preko 40% nadzemne mase slame. Kada se tome
dodaju gubici pri spajanju zbojeva, gubici u obliku usitnjene slame koji ne mogu da se pokupe i gubici
na pikap ureaju dolazi se to toga da se najee ispresuje oko 40% nadzemnog dela slame strnih ita.
Koliina slame znatno utie na isplativost, cenu presovanja. Uvek je isti broj prohoda, a obraena
koliina se menja. Ukoliko je koliina ispod 1,5 t/ha smatra se da je presovanje neisplativo. Poseban
sluaj je primena novijih tipova kombajna, sa aksijalnim vrajnim aparatom i takozvanih CTS
kombajna. Na njima dolazi do intenzivnog drobljenja slame, koja uglavnom ne moe da se pokupi
pikap ureajem i ispresuje.
Primenjuje se akumulacija bala, grupisanje po 8 kom. To je posebno bitno ukoliko se utovara
na kamione. Vozaima je nepovoljno da esto zastajkuju da bi se utovarile pojedinane bale.

Primer
Presa Welger D-6000 preseka bale 120x70 cm i podesive duine 1,5-2,6 m vue se traktorom
snage oko 150 kW. Dnevno se presuje oko 100 t slame ili 55-60 ha. U zavisnosti od prinosa slame i
irine zahvata hedera kombajna grupiu se dva ili tri zboja. Brzina u radu je 10-12 km/h, u retkim
sluajevima do 15 km/h. Na zahtev poruioca slama se skida za nekoliko dana posle etve, a cela
sezona traje 12 do 15 dana.
U navedenim uslovima rada utroak dizel goriva za presovanje je oko 1 l po bali mase 250-
300 kg.
Koristi se vezivo 130K PP, a oznaka daje duinu veziva u metrima po jednom kg. Za jednu
tonu ispresovane slame koristi se oko 1,5 kg veziva. Koliina zavisi od podeenosti duine i gustina
bala. Cena veziva je 90 din po kg.
Cena presovanja je 0,75 din po kg slame, a utovara i istovara sa uskladitenjem takoe 0,75
din po kg slame. Uobiajeno je da se slama plaa 0,30 do 0,35 din po kilogramu. esto se slama plaa
u ekvivalentu cene 100 kg penice po hektaru. Za cenu penice 7 din po kg cena slame bila bi oko 0,35
din po kg (ukoliko je prinos 2 t/ha).
Cena presovanja i manipulacije slame 1,5 din/kg je bez transporta. Transport se obavlja
univerzalnim prikolicama ili kamionima. Na univerzalnu prikolicu nosivosti 7-8 t utovara se 16 bala,
to daje 4,5 do 5 t slame. Na leper se utovara 40 bala, a kamion s prikolicom 44.
Ukoliko bi se slama koristila za vlastite potrebe, na imanju ili za lokalno grejanje, transportni
putevi bili bi smanjeni te bi cena transporta bila oko 0,2 din/kg. Tada bi ukupna cena spremljene slame
u formi velikih etvrtastih bala bila oko 2000 din po toni u vlastitom skladitu, raunajui i cenu slame
0,3 din/kg. Ova cena je uporedljiva sa cenom domaih ugljeva, raunajui i prevoz do mesta
korienja. Ima uporedljivu toplotnu mo, manje pepela i nema sumpora. Ovo bi moglo da poslui kao
reper za prihvatljivu cenu uskladitene slame, te bi, umesto odreivanja cena za svaki tip bala i
postupka rada mogla da se postavi kao granina vrednost primenljivosti. U uslovima proizvodnje
velikih koliina na velikim povrinama presovanje u formi velikih etvrtastih bala je najisplativije.
Ono je neprimenljivo na malim fragmentiranim posedima. Ekonomino spremanje, dakle po ceni
konkurentno opisanom, moe da se sprovede drugaijim pristupom izraunavanju trokova. Uz
pojedine usluge spremanje sprovodi sam vlasnik i lanovi porodice. Kalkulacija, posebno pri
manipulaciji, tada je drugaija. Raunaju se samo minimalni trokovi sredstava i neophodna
materijalna ulaganja u gorivo, mazivo i vezivo. Proraun trokova koriguje se i time to bi za seckanje
i rasipanje slame bilo potrebno 0,15 do 0,30 din po kg, te za toliku vrednost mogu da se umanje
trokovi spremanja.
strana 92

Trokovi slame u meuskladitu
Trokovi pripreme slame kao goriva, koji nastaju do meuskladita, dobijaju se kao zbir
vrednosti hranljivih materija sadranih u slami, vrednosti humusa i trokova sreivanja slame. U tabeli
14 prikazani su pojedini elementarni trokovi, a takoe i trokovi sreivanja, uz transport na proseno
rastojanje 2 kilometra do meuskladita. Tabela 3.3.4 pokazuje da se trokovi pripreme slame kao
goriva nalaze izmeu 1,65 i 3,35 Euro/GJ (izmeu 0,55 i 1,2 Eurocenta/kWh).

Tabela 3.3.4 Trokovi spremanja slame u medjuskladite (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Jedinica KTBL metod Metod prstenova
Maina
Hranljiva vrednost Euro/ha 52 52
Vrednost humusa Euro/ha 107 107
Trokovi spremanja Euro/ha 82 133

Trokovi spremanja
ukljuujui vrednost
humusa
Euro/ha
Euro/t
atro

Euro/t
a
Euro/GJ
b
Cent E/kWh
240
47
40
2,8
1,0
292
57
48
3,8
1,2
Trokovi spremanja bez
vrednosti humusa
Euro/ha
Euro/t
atro

Euro/t
a
Euro/GJ
b
Cent E/kWh
134
26,5
22,5
1,6
0,6
185
36,5
31
4,2
0,8
a = Sadraj vlage 15 %
b = Toplotna mo 14,5 GJ/t (4,0 kWh/kg) pri sadraju vlage 15 %

Energetske itarice

Kada se razmilja o sejanju itarica radi njihovog korienja za proizvodnju toplotne ili
elektrine energije, u principu dolaze u obzir sve vrste itarica. Tritikala je posebno perspektivna za
korienje kao energetska itarica. Ta itarica odlikuje se visokom otpornou na bolesti i na
tetoine, relativno niskim zahtevima u pogledu korienog zemljita, kao i relativno visokom
sigurnou kada su u pitanju prinosi koji se ostvaruju. Stoga e u daljem izlaganju, na primeru
tritikale, biti analizirani trokovi pripreme biogoriva u vidu cele biljke itarica (zrno i slama). Pri tome
trokovi pripreme ovog biogoriva, do skladitenja, obuhvataju trokove setve i trokove sreivanja do
meuskladita.

Trokovi setve energetskih itarica
Trokovi setve obuhvataju trokove setvenog materijala (semena), trokove ubriva, sredstava
za zatitu biljaka, trokove angaovanih maina i trokove nadnica radnika (tabela 3.3.5).
Polazei od prinosa zrna od 4,8 (nizak prinos), 5,6 (srednje visok prinos) i 6,8 t/ha (visok
prinos) /SAUER 1997/ i od odnosa zrno/slama od 1:1,3, dolazi se do ukupnog prinosa gorive mase
itarice od 11, 12,9 i 15,7 t/ha, pri sadraju vlage 15%.
Podaci o trokovima su veinom uzeti iz KTBL-prirunika /KTBL 1997/ KTBL 1996/, pri
emu su ovde korieni podaci za parcelu veliine 5 ha. Nedostajui podaci za maine uzeti su na bazi
podataka koje daju proizvoai maina, ili su dopunjeni podacima iz strune literature. Usvojeno je da
je potrebna koliina semena 160 kg/ha /KTBL 1996/. Pri proraunu potrebne koliine ubriva polo se
strana 93
od ubrenja prema iskorienju hranljivih materija iz zemljita, pri emu se po toni prinosa zrna
usvaja potronja azota od 20 kg, potronja od 15 kg P
2
O
5
i potronja 30 kg K
2
O /KALT-SCHMITT
1997/. Dodatno se po hektaru uraunava jo 5 kg azota. Trokovi sredstava za zatitu biljaka sastoje se
od jednog tretiranja herbicidima i jednog tretiranja fungicidima. Ukupni trokovi setve iznose,
zavisno od visine prinosa, izmeu 511 i 575 Eura po hektaru, pri emu najvei deo trokova
predstavljaju trokovi ubriva i trokovi korienih maina (tabela 3.3.5).

Tabela 3.3.5 Trokovi uzgoja tritikale (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Trokovi uzgoja tritikale
Nivo prinosa Nizak Srednji Visok
Prinos t/ha 11 13 15,7
Seme Euro/ha 72 72 72
Djubrivo Euro/ha 143 170 207
Sredstva za zatitu Euro/ha 82 82 82
Rad maina Euro/ha 150 150 150
Osiguranja Euro/ha 14 14 14
Nadnice (10 Euro/h
rada radnika)
Euro/ha 50 50 50

Trokovi uzgoja Euro/ha
Euro/t
atro

Euro/t
a
Euro/GJ
b
Cent E/kWh
511
62
48
3,7
1,8
538
49
42
3,0
1,1
575
43
37
2,6
1,0
a = Sadraj vlage 15 %
b = Toplotna mo 14,1 GJ/t (3,9 kWh/kg) pri sadraju vlage 15 %

Na kraju razmatranja mogunosti setve energetskih itarica treba napomenuti da je znaajna
prednost ideje o uzgoju ovih kultura to je postupak setve poznat te da poljoprivredna gazdinstva
raspolau potrebnim mainama za sve operacije proizvodnje i ubiranja. Uz to je i manji rizik u
pogledu veliine prinosa, u poreenju sa brzorastuim plantaama topole i kineskom trskom.

Trokovi sreivanja energetskih itarica
Trokovi sreivanja proraunati su za dva razliita postupka sreivanja (tabela 3.3.6). Kod
postupka sa baliranjem, ito se kosi pomou kosaice sa odlaganjem ita u otkos, a ostatak procesa
sreivanja odvija se analogno onom kod sreivanja slame. Kada je ito koje se kosi veoma vlano,
eventualno je potrebno da se uradi i prevrtanje otkosa radi suenja. Stoga je pri proraunu usvojeno,
da je potrebno da se pokoena masa prevrne na 33% zasejane povrine /HARTMANN 1997A/.
Pri proizvodnji peleta (postupak sa peletiranjem), raunato je sa primenom jedne samohode
kosaice sa odlaganjem ita u otkos na 40% zasejane povrine, jer bi jako vlano ito trebalo da se
osui u otkosu pre peletiranja. Na preostaloj povrini je usvojeno direktno peletiranje pomou maine
za peletiranje, koja ima kosioni ureaj za koenje ita. Dodatno je, na 60% povrine na kojoj je ito
poskoeno i odloeno u otkos radi suenja, usvojeno da treba da se primene grablje za prevrtanje
otkosa. Transportovanje peleta sa njive do mesta skladitenja izvodi se traktorom snage 75 kW i dve
transportne prikolice sa ukupnom dozvoljenom masom 8 t. Prosena daljina transportovanja usvojeno
je da iznosi 2 kilometra. Skladite se puni kipovanjem prikolica i primenom utovarivaa sa prednjom
kaikom /HARTMANN 1997A/.
strana 94
Tabela 3.3.6 Trokovi spremanja tritikale (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Linija za bale
c
Linija za pelete
d

Nivo prinosa Nizak srednji visok Nizak srednji visok
Prinos t/ha 9,9 11,6 14,1 10,4 12,2 14,9
Prevrtanje Euro/ha 19 19 19 7,5 7,5 7,5
Koenje Euro/ha 2 2 2 3,5 3,5 3,5
Baliranje/
Peletiranje
Euro/ha 54,5 63,5 77,5 696 818 997
Utovar na
polju
Euro/ha 9,5 11,5 13,5 9 10,5 12,5
Transport
polje-
skladiste
Euro/ha 17,5 20,5 25 14,5 17 21
Slaganje na
skladitu
Euro/ha 9 10,5 12,5 14,5 17 21

Trokovi
spremanja
Euro/ha
Euro/t
atro

Euro/t
a
Euro/GJ
b
CentE/kWh
111
13
11
0,8
0,3
126,5
13
11
0,8
0,3
150
13
11
0,8
0,25
755
86
77,5
5,2
1,8
884
86
77,5
5,2
1,8
1076
85
77,5
5,2
1,8
a - sadraj vlage 15 %
b - toplotna mo 14,1 GJ/t (3,9 kWh/kg) pri sadraju vlage 15 %
c - uraunati gubici pri ubiranju 10,3 %
d - uraunati gubici pri ubiranju 5 %

Sveukupno posmatrano, postupak sa peletiranjem se, sa trokovima sreivanja ita od 73
Euro/t pokazao kao znatno skuplji, u odnosu na trokove postupka sa baliranjem od 11 Euro/t (tabela
3.3.6).

Trokovi pripreme energetskih itarica do meuskladita
Radi odreivanja ukupnih trokova pripreme ita kao goriva, moraju se na trokove setve i
ubiranja dodati i opti odnosno i fiksni trokovi, koji su i ovde, kao i kod brzorastuih plantaa,
usvojeni sa 460 Euro/ha. U tabeli 3.3.7 su objedinjeno prikazani trokovi setve, trokovi ubiranja i
fiksni trokovi.
Kako se danas kod setve itarica, koje se celokupne koriste kao gorivo, u zemljama Evropske
Unije odobrava premija za obustavljanje proizvodnje, kod oba postupka sreivanja ita izvren je
proraun sa odobrenom premijom za obustavljanje proizvodnje i bez odobrene premije za
obustavljanje proizvodnje.
Iz tabele 3.3.7 moe da se vidi, da postupak sa peletiranjem, ak i uz uzimanje u obzir premije
za obustavljanje proizvodnje, ima veoma visoke trokove proizvodnje. Ovo se jednoznano moe
povezati sa skupom primenom maine za peletiranje. Samo nakon znaajnog poboljanja uinka i
trajanja angaovanja maine, mogao bi postupak peletiranja, sa ekonomskog aspekta, da bude
interesantan. to se tie razmatranih razliitih prinosa ita, vai da, to je vii prinos, to su nii
trokovi po jedinici sadraja energije.

strana 95
Tabela 3.3.7 Trokovi spremanja tritikale u bale i pelete (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Linija za baliranje
c
Linija za peletiranje
d

Nivo prinosa nizak srednji visok nizak srednji visok
Prinos t/ha 9,9 11,6 14,1 10,4 12,2 15
Uzgoj Euro/ha 511 534 576 511 534 576
Spremanje Euro/ha 111 127 150 755 884 1075
Fiksni trokovi Euro/ha 460 460 460 460 460 460
Premija za
obustavljanje
proizvodnje
Euro/ha 375 375 375 375 375 375
Trokovi
pripreme bez
premije za
obustavljanje
proizvodnje
Euro/ha
Euro/t
atro

Euro/t
a
Euro/GJ
b
Cent E/kWh
1.082
128
110
7,8
2,8
1.125
115
147
6,9
2,5
1.186
149
134
6,0
2,2
1.726
145
166
11,8
4,7
1.882
181
154
10,9
3,9
4.111
167
142
10
3,6
Trokovi
pripreme sa
premijom za
obustavljanje
proizvodnje
Euro/ha
Euro/t
atro

Euro/t
a
Euro/GJ
b
Cent E/kWh
707
84
77
5,5
1,8
750
77
65
4,6
1,7
820
68
58
4,1
1,5
1.350
153
130
9,2
3,3
1.507
145
123
8,8
3,1
1.736
137
117
7,8
3,0
a = sadraj vlage 15 %
b = toplotna mo 14,1 GJ/t (3,9 kWh/kg) pri sadraju vlage 15 %
c = uraunati gubici pri ubiranju 10,3 %
d = uraunati gubici pri ubiranju 5 %

3.3.2 Trokovi skladitenja

Skladitenje bala
Trokovi skladitenja bala izraunati su za skladitenje slame, cele biljke itarica i kineske
trske. Usled razliite gustine u skladitu i zahteva koji se postavljaju samom mestu skladitenja, kod
posmatranih nosilaca energije dolazi do razliitih trokova skladita po toni (tabela 3.3.8). Istraene su
sledee mogunosti za skladitenje slamastih nosilaca energije u vidu bala:
Slama: Kod slame dolazi u obzir skladitenje bala na otvorenom, to predstavlja povoljan nain
skladitenja u pogledu trokova. Kod skladitenja na njivi dolazi u obzir pokrivanje bala folijom,
kako bi se spreilo kvaenje bala.
Cela biljka itarica: Kako se pri skladitenju bala od cele biljke itarica na otvorenom prostoru
mora raunati sa vrlo velikim gubicima, usvojeno je da se vri skladitenje u pokrivenom prostoru.
Pri tome dolazi u obzir skladitenje u starim zgradama, pri emu se obraunavaju samo varijabilni
trokovi, kao i skladitenje u montanim halama, koje se mogu podii uz relativno povoljne
uslove, kao to je sluaj sa halama od oblovine /HARTMANN 1997A/. Ovde se, uz varijabline,
obraunavaju i fiksni trokovi.
Kineska trska: Kod bala od kineske trske usvojeni su isti uslovi skladitenja kao i kod bala od
celih biljki itarica, pa su tako odreeni i trokovi skladitenja.

strana 96
Tabela 3.3.8 Trokovi skladitenja bala slame (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Slama Cele biljke itarica Kineska trska
Pokriveno
folijom
a

Stara
gradjevina
b

Laka
montana
hala
b

Stara
gradjevina
a

Laka
montana
hala
a

Trokovi
skladita
Euro/t 1,6 3,7 8,7 5,2 12,3
Gubici u
skladitu
% 1 4 4 1 1
Gubici u
skladitu
c

Euro/t 0,2-0,5 2,5-4,5 2,6-4,5 0,5-1,0 0,6-1,0

Trokovi
skladitenja
Euro/t
atro

Euro/t
d
Euro/GJ
CentE/kWh
2,2-2,5
1,8-2,1
0,15
e
0,05
e

7,2-9,6
6,1-8,2
0,45-0,6
f
0,15-0,2
f

13,3-15,5
11,3-13,2
0,8-1,0
f
0,3-0,35
f

6,7-7,3
5,7-6,2
0,4
g
0,15
g

15,2-15,7
12,9-13,3
0,8-0,9
g
0,3
g

a = Gustina na skladitu 140 kg/m
3
b = Gustina na skladitu 198 kg/m
3

c = Trokovi pripreme do skladita: slama 22,5-48 Euro/t, cela biljka itarica 57-112 Euro/t, kineska
trska 46-100 Euro/t
d = sadraj vlage 15 %
e = Toplotna mo 14,5 GJ/t (4,0 kWh/kg) pri sadraju vlage 15 %
f = Toplotna mo 14,1 GJ/t (3,9 kWh/kg) pri sadraju vlage 15 %
g = Toplotna mo 14,8 GJ/t (4,1 kWh/kg) pri sadraju vlage 15 %

Trokovi gubitaka pri skladitenju izraunavaju se tako to se odgovarajui gubici mase u
tonama pomnoe trokovima koji se pojavljuju pri pripremi gorive biomase do skladitenja. Kod
slame i kineske trske usvojeni su gubici pri skladitenju od 1%, dok su kod bala od cele biljke itarica
usvojeni gubici 4%. Kako bi se dobili odgovarajui opsezi trokova, korieni su trokovi pripreme
biomase za razliite klase prinosa, kao i sa i bez premije za obustavljanje proizvodnje. Pokazuje se da
trokovi za gubitke pri skladitenju predstavljaju bitan deo ukupnih trokova skladitenja (tabela
3.3.8).
U ukupnom iznosu, trokovi skladitenja u starim zgradama lee na nivou polovine trokova
skladitenja u upama od oblovine. Kako je, meutim, ponuda starih zgrada koje su pogodne za
skladitenje bala veoma ograniena, mora se po pravilu primenjivati i pomenuta skuplja varijanta.
Trokovi skladitenja kineske trske tj tritikale u starim zgradama lee izmeu 6,7 i 9,6 Euro/t
atro
, dok
se trokovi skladitenja u montanim halama kreu izmeu 13,3 i 15,6 Euro/t
atro
.

Skladitenje rasutog materijala
Kod skladitenja peleta od celih biljki itarica ili seckane kineske trske, po pravilu je potrebno
skladitenje u pokrivenom prostoru (tabela 3.3.9).
U principu za ovu svrhu dolaze u obzir stare zgrade, kao i montane hale. Poto se ovde radi
o rasutom materijalu, trebalo bi da pod skladinog prostora bude stabilizovan (vrst), to kod
skladitenja bala nije uvek bezuslovno potrebno. Time se odgovarajue poveavaju trokovi prostora
za skladitenje.
Tabela 3.3.9 pokazuje da je skladitenje peleta od celih biljki itarica povoljnije od
skladitenja seckane kineske trske. Tako trokovi skladitenja peleta od celih biljki itarica u starim
zgradama iznose izmeu 5,4 i 6,2 Euro/t
atro
, dok se trokovi za seckanu kinesku trsku nalaze na nivou
od 11,0 do 11,7 Euro/t
atro
. Ovo je pre svega uslovljeno veom gustinom pri skladitenju i boljim
iskorienjem zapremine skladita. Kao i kod skladitenja bala, i ovde je skladitenje u starim
zgradama povoljnije od skladitenja u montanim halama.
strana 97

Tabela 3.3.9 Trokovi skladitenja rinfuze (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Pelete od cele biljke
itarica
a

Iseckana rinfuza kineske trske
b

Stara
gradjevina
Laka
montana
hala
Stara
gradjevina
Laka
montana hala
Trokovi
skladita
Euro/t 2,8 7,6 8,7 26,4
Gubici u
skladitu
% 1,5 1,5 1 1
Gubici u
skladitu
c

Euro/t 1,8-2,5 1,8-2,6 0,6-1,1 0,7-1,3

Troskovi
skladitenja
Euro/t
atro

Euro/t
d
Euro/GJ
CentE/kWh
5,4-6,2
4,6-5,3
0,35-0,4
e
0,35
e

11,0-12,5
9,4-10,2
0,6-0,7
e
0,6-0,7
e

11,0-12,6
9,3-9,8
0,65
f

0,65
f

37,0-37,6
27,2-27,7
1,8-1,9
f

1,8
f

a = Gustina na skladitu 480 kg/m
3
b = Gustina na skladitu 154 kg/m
3

C = Trokovi pripreme do skladita: Pelete od cele biljke itarica 116-166 Euro/t, kineska trska 100-
106 Euro/t
d = sadraj vlage 15 %
e = Toplotna mo 14,1 GJ/t (3,9 kWh/kg) pri sadraju vlage 15 %
f = Toplotna mo 14,8 GJ/t (4,1 kWh/kg) pri sadraju vlage 15 %

3.3.3 Trokovi transporta poljoprivredne biomase

Pod transportom se ovde podrazumeva transport od meu-skladita do postrojenja za
konverziju. Trokovi za transportovanje biomase sa polja do meu-skladita, ve su obraeni u
prethodnim poglavljima. Trokovi transporta za razliite nosioce bioenergije bie odreeni za sluaj
transporta putevima. Taj transport mogu da urade sami poljoprivredni proizvoai, uz korienje
poljoprivredne mehanizacije, ili neka transportna firma, kamionima i prikolicama. Ovo vai kako za
drvo, u formi drvenog ipsa, tako i za slamaste nosioce bioenergije u formi bala ili peleta. Trokovi
transportovanja zavise od udaljenosti na koju se vri transportovanje, od primenjenih transportnih
sredstava i od sadraja vlage u biomasi. Trokovi transporta predstavljeni u daljem tekstu obuhvataju,
uz stvarne transportne trokove takodje i trokove utovara.

Slamasta biomasa

Cena transporta zavisi od cene transportnog sredstva, koliine materijala koji se u jednom
ciklusu transportuje i transportnog rastojanja. Transportovanje slamaste biomase moe da se izvri
kamionima ili uz primenu poljoprivrednih transportnih sredstava.
Uinak transporta dat je na slici 3.3.1 iz koje je sasvim jasno da on opada sa smanjenjem broja
utovarenih bala. Treba imati u vidu da je putna brzina ograniena za sluaj utovara veeg broja bala.
Takoe, kamion ili kamion s prikolicom su prevozna sredstva koja su skuplja po satu rada, a tee
pristupaju njivama. Njihovo korienje isplativo je tek za transport na veim rastojanjima, preko 15
km, jer im je vea putna brzina. U veini sluajeva koristi se traktor s prikolicom ili sa dve prikolice.
Kada se kree s dve prikolice brzina transprota je smanjena. U zemljama sa visokom cenom radne
snage posebno se vodi rauna o angaovanju radnika. Na slici 3.3.2 prikazana je zavisnost angaovane
strana 98
radne snage od transportnog rastojanja.

20
10
0
U
~
i
n
a
k

t
r
a
n
s
p
o
r
t
a
,

t
/
h
Transportno rastojanje, km
15
5
Traktor, 12 bala
Traktor, 24 bale
Kamion, 24 bale
0 10 20 30 40 50

Slika 3.3.1 Uinci raznih transportnih sredstava u zavisnosti od broja bala i rastojanja, (A1, 1998)

Traktor, 12 bala
50
40
30
20
10
0
Transportno rastojanje, km
Traktor, 24 bale
Kamion, 24 bale
0 10 20 30 40 50
R
u
~
n
i

r
a
d
,

m
i
n
/
t

Slika 3.3.2 Udeo runog rada za razliite postupke transporta i transportna rastojanja (Brki,M.,
Martinov,M., 1998)

Balirana biomasa
Najvei uticaj na transportne trokove u sluaju bala ima gustina transportovanog materijala.
Kod slame i kineske trske usvojena je gustina 140 kg/m
3
, a za bale od cele biljke itarica gustina 198
kg/m
3
. Trokovi su izraunati za dva razliita transportna sredstva:
Kamionski transport: kamion i otvorena prikolica, na koje moe da se utovari 24 velike etvrtaste
Hesston-bale.
strana 99
Poljoprivredna transportna sredstva: Transportovanje se izvodi sa traktorom snage 75 kW i dve
prikolice bez stranica, na jednu prikolicu moe da stane 8 velikih etvrtastih Hesston bala..

Tabela 3.3.10 Trokovi transporta bala slame (/KTBL 1996/, /BDN 1996/, Schneider i Deimling
2001u /1/)

Bale od cele biljke itarica
c
Bale od slame i kineske trske
d

Kamion + prikolica
platforma
a

Traktor + prikolica
b
Kamion + prikolica
platforma
a

Traktor + prikolica
b
Trans-
portno
rasto-
janje
km
/t
atr
o

/GJ
c

Cent/
kWh
c

/t
atro
/GJ
c
Cent/
kWh
c

/t
atro
/GJ
c
Cent/
kWh
c

/t
atro
/GJ
c
Cent/
kWh
c

5 5,5 0,35 0,15 2,8 0,15 0,05 6,4 0,4 3,7 0,2 0,2 0,05
10 6,4 0,4 0,15 3,7 0,25 0,1 7,8 0,45 0,15 5,0 0,3 0,1
15 7,5 0,45 0,15 4,6 0,3 0,1 9,2 0,6 0,2 6,3 0,35 0,15
20 8,6 0,5 0,2 5,5 0,35 0,15 10,6 0,6 0,2 7,6 0,45 0,15
25 9,6 0,6 0,2 6,3 0,4 0,15 11,9 0,7 0,25 8,9 0,5 0,2
30 10,6 0,65 0,25 7,2 0,45 0,15 13,2 0,8 0,3 10,1 0,6 0,2
50 14,5 0,9 0,35 10,8 0,65 0,25 18,1 1,05 0,4 15,3 0,9 0,35
70 18,1 1,1 0,4 14,4 0,85 0,3 22,7 1,3 0,5 20,4 1,2 0,45
a = 24 bale po transportnoj jedinici
b = 16 bala po transportnoj jedinici
d = Toplotna mo slame 14,5 GJ/t (4,0 kWh/kg), kineske trske 14,8 GJ/t (4,1 kWh/kg) pri sadraju vlage 15 %
Trokovi po GJ odnosno kWh odnose se na navedenu toplotnu mo slame

Utovar bala se u oba sluaja radi sa traktorom snage 54 kW, na kome je prednji trkatorski
utovara. Za slamu i kinesku trsku se trokovi utovara iznose 0,9 Euro/t, a za bale od celokupnih
itarica oni iznose 0,75 Euro/t.
Troskovi prikazani u tabeli 3.310 pokazuju, da je transportovanje kako bala od slame i kineske
trske, tako i bala od celokupnih itarica, za sve razmatrane sluajeve daljine transportovanja,
povoljnije izvriti uz primenu poljoprivredne transportne mehanizacije. Na daljinue transportovanja
20 km, slama moe npr da se transportuje, uz primenu traktora i prikolica, sa trokovima 7,6 Euro/t
atro
,
dok trokovi za kamionski transport iznose 10,6 Euro/t
atro
. To moe da se objasni pre svega veoma
niskim fiksnim trokovima poljoprivrednih prikolica i njihovim relativno visokim kapacitetom za
utovar bala.

strana 100

3.4 Ukupni trokovi biomase kao goriva
Prof. dr Milo Tei - Tehniki fakultet, Novi Sad

U ovom poglavlju su objedinjeni trokovi za pripremu biomase do meuskladita, za
skladitenje i za transport do postrojenja za konverziju, kako za drvnu tako i za poljoprivrednu
biomasu.

Cene goriva prema referentnim nemakim podacima

Za prikaz u tabeli 3.4.1 korieni su uvek najnii i najvii trokovi za pripremu i za
skladitenje biomase, kako bi se mogli prikazati opsezi trokova nosilaca energije.
Transportni trokovi su kod svih nosilaca bioenergije proraunavani za daljinu transportovanja
20 km. I ovde su uvek korieni podaci za najnie i za najvie transportne trokove. Trokovi po
jedinici sadraja energije navedeni su uz navodjenje podatka o sadraju vlage, uz koji se energent
koristi u toplani ili toplani-elektrani.

Tabela 3.4.1 Trokovi (cena) goriva od drvenaste i slamaste biomase na mestu korienja u toplani
(Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Trokovi
ubiranja i
spremanja
Trokovi
skladi-
tenja
Trokovi
transporta
Trokovi (cena) goriva
/t
atro
/t
atro
/t
atro
/t
atro
/t
a
/GJ
c
Cent
/kWh
Otpadno drvo iz ume
b
37-207 0-38 9-17 46-158 31-105 2.7-9,0 0,9-3,7
Drvo od proredjivanja ume
b
37-45 0-38 9-17 46-125 30-83 2,7-7,2 0,9-2,6
Slama
d
26-57 2-2,5 7-10 36-70 30-60 2,1-4,2 0,7-1,5

Spremljeno bez obrauna premije za obustavljanje proizvodnje
Drvo iz brzorastuih plantaa
c
68-150 0-33 10-18 78-200 39-100 4,9-12,6 1,8-4,6
e
99-128 8-16 5-8 113-152 96-130 6,8-9,2 2,5-3,3
Pelete od cele biljke itarica
e
166-195 6-12 5-6 178-213 151-181 11-12,8 3,8-4,7
Bale kineske trske
f
76-119 7-15 7-11 91-146 72-123 5,2-8,3 1,9-2,0
Rinfuza kineske trske
f
82-125 11-66 20-28 113-185 96-157 6,5-11 2,3-3,8

Spremljeno uz obraun premije za obustavljanje proizvodnje
Drvo iz brzorastuih plantaa
c
42-84 0-33 10-18 52-135 26-68 3.7-8,5 1,1-2,3
e
67-84 2-14 5-8 80-106 68-90 4,8-6,4 1,7-2,3
Pelete od cele biljke itarica
e
137-152 5-11 5-11 148-170 125-145 9-10 3,2-3,7
Bale kineske trske
f
55-82 7-15 7-20 70-107 59-91 4,0-6,1 1,4-2,2
Rinfuza kineske trske
f
60-77 11-62 20-27 91-147 77-125 5-8,5 1,9-3,0
a= Troak (cena) goriva pri navedenom sadrzaju vlage
b = Toplotna mo11,6 GJ/t (3,6 kWh/kg) pri sadraju vlage 33 %
d = Toplotna mo14,5 GJ/t (4,0 kWh/kg) pri sadraju vlage 15 %
f = Toplotna mo14,8 GJ/t (4,1 kWh/kg) pri sadraju vlage 15 %

strana 101
Iz tabele 3.4.1 moe jasno da se vidi, da trokovi goriva dobijenog od otpadaka ili
nuzprodukata, kao to je otpadno drvo iz uma, sitno tehniko drvo ili slama, lee znatno ispod
trokova drugih nosilaca energije. Kod energetskih biljnih kultura, moe da se vidi da proizvodnja
viegodinjih kultura moe da bude povoljnija od jednogodinjih kultura. Uz uraunavanje premije za
obustavljanje proizvodnje, za energetske biljne kulture, mogu da se postignu znatno povoljniji trokovi
proizvodnje energetskih biljaka. Uprkos tome, trokovi peleta od celokupnih itarica su ipak vrlo
visoki, tako da ovaj postupak pripreme biogoriva nije trenutno konkurentan i dolazi u obzir za primenu
samo u specijalnim sluajevima. Sveukupni trokovi biogoriva lee na nivou izmeu 2 i 13 Euro/GJ tj
izmeu 0,75 i 4,7 Eurocenta/kWh.

Slika 3.4.1 Izraunati trokovi bio-goriva (sa i bez premije za obustavljanje proizvodnje)

Cene biogenih vrstih goriva podlone su velikim oscilacijama. Za neke vrste biogenih vrstih
goriva jo uvek ne mogu da se navedu podaci za cene, a za druge samo u ogranienoj meri. Za sada,
recimo, jo uvek ne postoji trite za bale od kineske trske ili za ips od ove trske, kao ni za ips od
drveta sa brzorastuih plantaa, jer se ove obnovljive sirovine trenutno nalaze u fazi istraivanja i sade
se u vrlo ogranienom obimu. Takoe je veoma teko navesti cene za materijal koji bi se se dobijao pri
odravanju komunalnih terena.

Cene za ips od drveta, dobijen od otpadnog umskog drveta i od sitnog tehnikog drveta,
navedene u daljem tekstu, takoe treba interpretirati uz odreeni oprez. Isto vai i za bale i za pelete
od celokupnih itarica /HARTMANN 1997B/.

U tabeli 3.4.2 navedeni su tipini sadraji vlage u gorivima pri sagorevanju i odgovarajue
toplotne moi.
Uz do sada spomenuta biogoriva, ovde su dodatno navedene i cene ostataka drveta iz drvo-
preraivake industrije: pen nastao pri rendisanju i ips od drveta dobijen doradom ostataka pilotine
nastale pri testerenju (slika 3.4.2).

0
2
4
6
8
10
12
14
Sumski
ostatak
drveta
Sitno
tehnicko
drvo u sumi
Slama Brzorastuce
plantaze
Bale cele
bilje zitarica
Pelete cele
biljeka
zitarica
Bale
kineske
trske
Pelete
kineske
trske
Vrsta goriva
C
e
n
a

/
G
J
strana 102
Tabela 3.4.2 Sadraj vlage i toplotna mo bio-goriva pri sagorevanju /Hartman 1997B/, (Schneider i
Deimling 2001 u /1/)

Sadraj vlage Toplotna mo pri
navedenom sadraju vlage
% GJ/t KWh/kg
Seckano umsko otpadno
drvo
45 9,2 2,6
Slama 16 14,3 4,0
Bale od cele biljke itarica 16 13,9 3,9
Pelete od cele biljke itarica 16 13,9 3,9
Pilotina iz pilana 45 9,2 2,6
Otpad od poravnavanja
hoblom (blanjalicom)
25 13,4 3,7

Slika 3.4.2. Cene biogoriva na mestu konverzije (1)

Sa slike 3.4.2 moe da se vidi da cene slame, u poreenju sa ostalim gorivima, u proseku
imaju najniu vrednost. One su ak i neto nie od cene drvenog ipsa dobijenog od umskog drveta.
iroki opseg cena naveden za drveni ips, dobijen od otpadnog drveta pri testerenju, posledica je
injenice da su cene po kojim se ovo drvo moe nabaviti od razliitih pilana vrlo razliite.
Cene biogenih vrstih goriva lee delimino na nivou cena koje potroai plaaju za fosilna
goriva. U skladu sa podacima Saveznog ministarstva za privredu Nemake /BMWI 1999D/, cene za
domainstva za 1997. godinu (ukljuujui i porez na viak vrednosti) za lo-ulje iznosile su 6,95
Euro/GJ, a za zemni gas bile su 7,5 Euro/GJ. Korisnike cene (bez poreza na viak vrednosti) za
industriju iznosile su u 1997. godini za mazut 2,8 Euro/GJ, za zemni gas 3,8 Euro/GJ, a za kameni
ugalj, u 1995. godini, 4,6 Euro/GJ.
Meutim, mora se naglasiti da je teko mogue porediti cene tenih i vrstih goriva. Za
uporeenje cena nisu relevantni samo trokovi nosioca energije. Treba uzeti u obzir i trokove
postrojenja za sagorevanje, jer imaju veliki uticaj na ukupnu cenu proizvedene toplote.

2
3
4
5
6
7
8
Cips od
tehnickog
drveta
Otpad iz
pilana
Otpad od
blanjanja
Slama Bale od
cele biljke
zitarica
Pelete od
cele biljke
zitarica
Biogorivo
C
e
n
a

b
i
o
g
o
r
i
v
a

/
G
J
strana 103
Odreivanje trokova sredjivanja slame

Uporedjujui uinke linija maina koje su ispitivane pri radu na gazdinstvima u Vojvodini
1982. g. pri ubiranju, transportu i manipulaciji slame na daljinu 5 km (Tei et al 1983) ustanovljeno je
da su najvei uinci postignuti linijama maina za velike etvrtaste bale (6,2 t/h), zatim sistemom sa
valjkastim balama (5,2 t), malim konvencionalnim balama (3 t/h), pa stogovima (1 t/h). Medjutim,
potrebna sredstva za linije maina za velike etvrtaste bale su nekoliko puta vea no za
konvencionalne male etvrtaste ili valjkaste bale, pa je i cena sredjivanja slame (za date uslove) tim
nainom vea no pri radu sa linijama maina za valjkaste ili konvencionalne bale. Trokovi transporta
ine 60-70 % od ukupnih trokova sredjivanja slame linijama za konvencionalne bale, valjkaste i
stogove, na rastojanje 5 km, a samo kod velikih etvrtastih bala iznose oko 35 %, slika 3.4.3.

Slika 3.4.3 Trokovi transporta i manipulacije (najnii) za pojedine forme slame u zavisnosti od
transportnog rastojanja (Tei et al 1983)

Najnii trokovi transporta i manipulacije (slika 3.4.3) postiu se kod velikih etvrtastih bala.
Presudan uticaj na to ima mogunost boljeg iskorienja nosivosti transportnog sredstva (vea gustina
slame i bolje slaganje bala), i potpuna mehanizovanost postupka manipulacije. Konvencionalne i
valjkaste bale do transportnog rastojanja 0,7 km imaju podjednake trokove transporta i manipulacije,
a za vea transportna rastojanja valjkaste bale su pogodnije, ali manje nego velike etvrtaste bale.
Za kraa transportna rastojanja, do 0,5 km, priblino podjednaka ukupna cena sredjivanja,
slika 3.4.4, ostvaruje se za slamu u formi konvencionalnih malih etvrtastih bala, valjkastih bala i
rinfuze. Za transportna rastojanja 0,3 do 2,2 km najnii trokovi sredjivanja se ostvaruju za slamu u
rinfuzi, a za transportna rastojanja 2,2-38 km za slamu u formi valjkastih bala. Tek za transportna
rastojanja preko 40 km dolaze do izraaja pogodnosti jevtine manipulacije i transporta velikih
etvrtastih bala, gde one daju najnie trokove sredjivanja.

strana 104
Slika 3.4.4 Ukupni trokovi spremanja (najnii) za pojedine forme slame u zavisnosti od transportnog
rastojanja (Tei et al 1983)

strana 105
LITERATURA

*** 2001/ Leitfaden Bioenergie, Planung, Betrieb und Wirtschaftlichkeit von Bioenergieanlagen.
Fachsagentur Nachwachsende Rohstoffe, Glzow, 2001.
A1. 1998. Straw for Energy Production, TechnologyEnvironmentEconomy, Second edition, The
centre for Biomass Technology, Copenhagen.
ABRAHAM 1998/ Abraham, J.: persnliche Mitteilung 22.10.98. Tinplant Biotechnik und
Pflanzenvermehrung GmbH, Klein Wanzleben, 1998.
AGFW 2000/ Arbeitsgemeinschaft Fernwrne AGFW e. V. (Hrsg.): Fernwrme-Preisvergleich
1999. Frankfurt am Main, Mrz 2000.
BANZ 1999/ Richtlinien zur Frderung von Massnahmen zur Nutzung erneurbarer Energien vom 20.
August 1999, Bundesanzeiger Nr. 162, 1999.
BDN 1996/ Bundesverband des deutschen Gnternahverkehrs e.V.: Kostenorientierte unverbindliche
Richtpreis-Tabellen (KURT). Frankfurt/Main, 1996.
BIZ 2000/ Biomasse-Info-Zentrum (BIZ): persnliche Mitteilung von Umfrageergebnissen. Biomasse-
Info-Zentrum am IER, Uni Stuttgart, 2000.
BML 1997/ BML: Agrarbericht 1997. Agrar- und ernhrungspolitischer Bericht der Bundesregierung.
Bundesministerium fr Erbhrung, Landwirtschaft und Forsten, Referat ffentlichkeitsarbeit, Bonn,
1997.
BMW 1888A/ Bundesministerium fr Wirtschaft und Technologie (BMWi): Jetzt Erneuerbare
Energien nutzen, Referat ffentlichkeitsarbeit, Berlin, Dezember 1999.
BMW1 1999B/ Bundesministerium fr Wirtschaft und Technologie (BMWi): Die Frderdatenbank
des Bundes im Internet, http://db.bmwi.de, 1999.
BMW1 1999C/ Bundesministerium fr Wirtschaft und Technologie (BMWi): ERP 1999
Wirtschaftsfrderung fr den Mittelstand. Informationsschrift des Bundesministeriums fr Wirtschaft
und Technologie, Referat ffentlichkeitsarbeit, Bonn, Stand Januar 1999.
BMW1 2000/ Bundesminissterium fr Wirtschaft und Technologie (BMWi): Ergebnisse einer
Umfrage bei den Bundeslndern, Abteilung Energie und Umwelt, Bonn, Stand Februar 2000.
Brkic, M. 1986. Odreivanje zakonitosti promene otpora strujanja vazduha kroz sloj kukuruzovine u
zavisnosti od naina pripreme biljnog materijala za skladitenje. Doktorski rad, Fakultet
poljoprivrednih znanosti, Zagreb.
Brki, M. i M. Martinov. 1984. Prouavanje problema skladitenja vlanih bala kukuruzovine. XII
Internacionalni simpozijum Jugoslovenskog drutva za pljoprivrednu tehniku, Beii, Zbornik radova
simpozijuma, 452-461.
Brki, M., Jani, T.: Prikupljanje i briketiranje biomase u poljoprivredi, Zbornik radova Znaaj i
perspektiva briketiranja biomase, Ekoloki pokret Vojvodine i umarski fakultet, Beograd, Vrnjaka
Banja, 1996, 15-24.
BRUSCHE 1983/ Brusche, R.: Hackschnitzel aus Schwachholz. Kuratorium fr Technik und
Bauwesen in der Landwirtschaft e.V., Dsarmstadt, KTBL-Schriften Vertrieb und
Landwirtschaftsverlag GmbH, Mnster-Hiltrup, 1983.
BUCHNER 1985/ Buchner, A., Sturm, H.: Gezielter dngen: intensiv-wirtschaftlichumweltbezogen.
DLG-Verlag, Frankfurt (Main), 1985.
DBU 1998/ Jahresbericht der Bundesstiftung Umwelt, Osnabrck, 1998.
DIN276 1993/ DIN 276 Kosten im Hochbau. Juni 1993, Beuth Verlag GmbH, Berlin, 1993.
strana 106
jevi, M. and D. Novakovi. 2002. Fruit and vine pruning residues like energy material. International
Conference: Energy Efficiency and Agricultural Engineering, Rousse, Bulgaria, Proceedings of the
Conference, Vol. 2, 144-148.
DREINER 1993/ Dreiner, K., Frhwald, A., Kppers, J.-G. et al.: Verwertung von Holz als
umweltfreundlicher Energietrger Eine Kosten-Nutzen-Untersuchung. Bundesforschungsanstalt fr
Forst- und Holzwirtschaft, Hamburt, 1993.
DTA 1999/ Deutsche Ausgleichsbank: kologie bezahlbar machen: Fr ein nachhaltiges Wachstum,
Informationsbroschre der Deutschen Ausgleichsbank, Bonn, Stand April 1999.
EEG 2000/ Gesetz fr den Vorrang Erneuerbarer Energien (Erneuerbare-Energien-Gesetz EEG).
29.03.2000, BGBI. I.S. 305, Bundesanzeiger Verlagsges, mbH, 2000.
Eichhorn, H. 1999. Landtechnik. Verlag Eugen Ulmer, Stuttgart.
ENWG 1998/ Gesetz ber die Elektrizitts- und Gasversorgung (Energiewirt-schaftsgesetz EnWG).
24.04.1998. BGBI. I. S. 730, Bundesanzeiger Verlagsges, mbH, 1998.
ETB 1997/ Europische Investionsbank: Die Finanzierungsinstitution der Europischen Union.
Informationen der EIB, Luxemburg, Stand Mai 1997.
FELLNER 1998/ Fellner, S., Remier, N., Weixler, H.: Vollmechanisierte Waldhackschnitzel-
Bereitstellung. Bayerische Landesanstalt fr Wald und Forstwirschaft, Freising, 1998.
FICHTNER/ Fichtner GmbH & CO. KG, Stuttgart.
FNR 2000/ Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e. V., Glzow (Mecklenburg-Vorpommnern),
Projekttrger des BML: Informationen aus dem Internet, Stand Mrz 2000.
FRDERFIBEL 1999/ Fachinformationszentrum Karlsruhe GmbH (Hrsg.): Frderfibel Energie:
Erneuerbare Energien und Energieeinsparung, 6., berarbeitete Auflage, Stand September 1999.
HARTMANN 1995/ Hartmann, H., Strehler, A.: Die Stellung der Biomasse im Vergleich zu anderen
erneuerbaren Energietrgern aus kologischer, konomischer und technischer Sicht. e.V., Fachagentur
Nachwachsende Rohstoffe, Landwirtschaftsverlag GmbH, Mnster, 1995.
HARTMANN 1997A/ Hartmann, H.: Analyse und Bewertung der Systeme zur
Hochdruckwerdichtung von Halmgut. Bayerische Landesanstalt fr Landtechnik, Weihensstephan,
1996.
HARTMANN 1997B/ Hartmann, H., Madeker, U.: Der Handel mit biogenen Festbrennstoffen
Anbieter, Absatzmengen, Qualitten, Service, Preise. Heft 28, Bayerische Landesanstalt fr
Landtechnik, Weihenstephan, 1997.
HARTMANN 1997C/ Hartmann, H., Thuneke, K.: Ernteverfahren fr Kurzumtriebsplantagen
Maschinenerprobung und Modellbetracktung. Heft 29, Bayerische Landesanstalt fr Landtechnik,
Weihenstephan, 1997.
Hartmann, H. and A. Strehler. 1994. Die Stellung der Biomasse. Landwirtschaftsverlag, Mnster-
Hiltrup.
Hartmann, H., 2001: Die energetische Nutzung von Stroh und strohhnlichen Brennstoffen in
Kleinanlagen. Glzower Fachgesprche. Band 17, Energetische Nutzung von Stroh,
Ganzplanzengetreide und weiterer halmgutartiger BiomasseStand der technik und Perspektiven fr
den lndlichen Raum, Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e.V. (FNR), pp. 62-84.
HOAI 1993/ Verordnung ber die Honorare fr Leistungen der Architekten und Ingenieuere. Fassung
vom 21.09.1995, Bundesgesetzblatt 1 S. 1174, Bundesanzeiger Verlagsges, mbH, Kln, 1995.
HYDRO-AGRI 1993/ Hydro Agri Dlmen GmbH, Dlmen: Faustzahlen fr die Landwirtschaft. 12.
Auflage. Landwirtschaftsverlag, Mnsster-Hiltrup, 1993.
INVEST 1993/ Investionszulagengesetz 1993 (InvYulG 1993), BGBI I, Nr. 51 vom 29.09.1993.
strana 107
ISB 1997/ Investions- und Strukturbank Rheinland-Pfalz GmbH (Hrsg.): Rheinland-Pflaz
Finanzierungshilfen '97 Frderung der Wirtschaft in Rheinland-Pfalz, 5. Auflage, Stand Mrz 1997.
JIRIS 1995/ Jiris, R.: Handling and Storage of Woody Biomss. In "Logistik bei der Nutzunger
biogener Festbrennstoffe", S. 87-91. Landwirtschaftsverlag GmbH, Mnster, Stuttgart, 1995.
KALTSCHMITT 1996/ Kaltschmitt, M., Sontow, J., Kolarik, E., Siegle, V., Spliethoff, H.: Analyse
einer Biomassezufeurung in kohlebefeurten Kraftwerken am Beispiel des Heizkraftwerkes Heilbronn.
Institut fr Energiewirtschaft und Rationelle Energieanwendung, Institut fr Verfahrenstechnik und
Dampfkessewesen Universitt Stuttgart, Stuttgart, Dezember, 1996.
KALTSCHMITT 1997/ Kaltschmitt, M., Reinhardt, G., (Hrsg.): Nachwachsende Energietrger,
Vieweg Verlag, Wiesbaden, 1997.
Kaltschmitt, M. and H. Hartmann. 2001. Energie aus Biomasse, Springer-Verlag, Berlin Heidelberg,
New York.
KATH-PETERSEN 1994/ Kath-Petersen, W.: Leistungsfhige und bodenschonende Erntetechnik fr
Miscanthus. Forschungsbericht Agrartechnik des Arbeitskreises Forschung und Lehre der Max-Eyth-
Gesellschaft (MEG) 258, Kiel, 1994.
KFW 1999/ Kreditanstalt fr Wiederaufbau: Unternehmen Sie was Frderprogramme fr
gewerbliche Investionen und Umweltschutz in Deutschland. Kreditanstalt fr Wiederaufbau,
Frankfurt, Stand 1999.
Kitani, O. and C.W. Hall. 1989. Physical properties of biomass. In Biomass Handbook, pp. 880-882.
Gordon and Breach, New York.
KOLLOCH 1990/ Kolloch, H.-P.: konomische Untersuchungen zur Ernte und zum Einsatz von
Stroh und Schwachholz als energietrger in Grossfeurungsanlagen. TU Weihenstephan, 1990.
KRAPFENBAUER 1989/ Krapfenbauer, A.: Forstliche Biomasse-Energiegewingung-
Nhstoffkreislufe. Holz-ZBL. 115, Nr. 45 : 682, 1989.
KTBL 1996/ Kuratiorum fr Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e.V., Daarmstadt: KTBL-
Taschenbuch Landwirtschaft, Daten fr die Betriebskalkulation in der Landwirtschaft, 18. Auflage.
KTBL-Schriften-Vertrieb im Landwirtschafsverlag GmbH, Mnster-Hiltrup, 1996.
KTBL 1996/ Kuratiorum fr Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e.V., Darmstadt:
Betriebsplanung 1997/98 Daten fr die Betriebsplanung in der Landwirtschaft. 15. Auflage. KTBL-
Schriften-Vertrieb im Landwirtschaftsverlag GmbH, Mnster-Hiltrup, 1997.
LVMR 1996/ Landesverband der Maschinenringe in Baden-Wrttemberg e.V.: Vewrrechnungsstze
1996/97. Stuttgart, 1996.
Markovi, P.: Ekonomika poljoprivrede, Beograd, 1986.
Martinov, M. 1980. Mogunosti koriscenja slame kao izvora toplotne energije. Magistarski rad,
Fakultet poljoprivrednih znanosti, Zagreb.
Martinov, M. 1982. Energetski potencijal sporednih proizvoda ratarstva. IV Internacionalni
simpozijum: Poljoprivredno mainstvo i nauka, Poarevac, Zbornik Simpozijuma, 497-513.
Martinov, M. and S Topalov. 1984. Osobine i mogucnosti koriscenja sporednih delova kukuruzne
biljke. XII Internacionalni simpozijum Jugoslovenskog drutva za poljoprivrednu tehniku, Beii,
Zbornik radova Simpozijuma, 564-572.
Mii, J., Novakovi, D.: Razvoj postupaka i maina za prikupljanje biljnih ostataka, Zbornik radova
XV simpozijum jugoslovenskog drutva za poljoprivrednu tehniku, Opatija, 1991.
Mii, J.: Energetski aspekti mehanizacije u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji, Zbornik sa
Savetovanja Mehanizacija u agrokompleksu, Aranelovac, 1989.
PETER 1997/ Peter, M.: Frderung erneuerbarer Energien in Deutschland, Elektrizitatswirtschaft, Jg.
96, heft 24, S. 1428/1430, 1997.
strana 108
PONATH 2001/ Ponath, J.: Die Biomasseverordnung, Ausbildung und Beratung, Nr. 7-8/2001
REICHERT 1997/ Reichert, J., Jochem, E., Mannsbart, W.: Frder- und Diffusionspolitik heute und
morgen. Tagungsband "Markteinfhrung reggenerativer Energieanlagen", VDI-Berichte 1361, S. 29-
48, 1997.
RENIUS 1992/ Renius, W., Ltke Entrup, E., Ltke Entrup, N.: Zwischenfruchtbau zur
Futtergewinnung und Grbdgybgm DKG-Verlag, Frankfurt (Main), 1992.
RSCH 1996/ Rsch, C.: Vergleich stofflicher und energetischer Verwertung von Bio- und
energetischer Verwertung von Bio- und Grnabfllen. Forschungszentrum Karlsruhe GmbH,
Karlsruhe, 1996.
RUHR STICKSTOFF AG 1988/ Ruhr Stickstoff Aktiengesellschaft: Faustzahlen fr Landwirtschaft
und Garatenbau. 11. Auflage. Ruhr-Stickstoff Aktiengesellschaft, Bochum, 1988.
SAUER 1997/ Sauer, N., Uhte, R.: Standarddeckungsbeitrge 1995/96 und Rechenwerte fr die
Betriebssystematik in der Landwirtschaft. Kuratorium fr Technik und Bauwesen in der
Landwirtschaft e.V., Darmstadt, KTBL-Schriften Vertrieb im Landwirtschaftsverlag GmbH,
Mnsster-Hiltrup, 1997.
SCHIFFER/ 1998/ Schiffer, H.-W.: Deutscher Energiemarkt '97, Energiewirtschaftliche Tagesfragen,
48. Jahrg., Heft 3, 1998.
EFI 1990/ efi, Dj.:Istraivanje kriterijuma za ocenjivanje efektivnosti postupaka valorizacije
slame. Doktorska disertacija. Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 1990.
STEIN 1998/ Stein, C.: Einbindung von Frderkrediten in die Gesamtfinanzierung? Vortrag auf dem
Experten-Seminar "Kommerziell und professionell Finanzierung von Solaranlagen in Deutschland"
am 6. Mai 1998 im Wissenschaftspark Gelsenkirchen, 1998.
STEUERN 1998/ Steuern Online: Gesetz zur Fortsetzung der wirtschaftlichen Frderung in den neuen
Lndern. Steuer Telex Gesetzgebung: Einblicke, Ausblicke, Analysen. Informationen aus dem
Internet, Stand Juni 1998.
Strehler, A. 1988. Biomass Combustion Technologies, Heat from Straw and Wood, CNRE Guideline
No.1, FAO, Rome.
TANNEBERGER 1998/ Tanneberger, T.: Miscanthus Auf dem Weg zur Praxisreife. Neue
Landwirtschaft 2/98, 56-59, 1998.
TEI et al 1983/ Tei, M.: Postupci i maine za ubiranje, transport i manipulaciju sprednih
proizvoda ratarstva, Fakultet tehnikih nauka, Institut za mehanizaciju, Novi Sad, 1983.
Tei, M., Sredanovi, S., Martinov, M.: Mehanizovano ubiranje, transport i manipulacija slamom,
Agrotehniar, 16 (1980).
VDI2067 1983/ VDI 2067 Berechnung der Kosten von Wrmeerzeugungsanlagen. Blatt 1
Betriebstechnische und wirtschaftliche Grundlagen, Dezember 1983, Beuth Verlag GmbH, Berlin,
1983.
VDI2067 1991/ VDI 2067 Berechnung der Kosten von Wrmeerzeugungsanlagen. Blatt 1 Beiblatt
Betriebstechnische und wirtschaftliche Grundlagen, Wirtschaftlichkeitsberechnungsverfahren,
Oktober 1991, Beuth Verlag GmbH, Berlin, 1991.
VIK 1997/ Stromeinspeisungsgesetz: Vergtungsstze 1998. VIK-Mitteilungen 6, 1997.
VORHOFF 1998/ Vorhoff, W.: persnliche Mitteilung 31.03.1998. New Holand Deutschland GmbH,
Heilbronn, 1998.
ivkovi, ., Novakovi, D., Vidakovi, P.: Ubiranje sena i slame rotobalerima, Poljoprivredna
tehnika, Beograd, 1977/78, 31-40.

strana 109

4. TEHNOLOGIJE KONVERZIJE BIOMASE

Uvod o tehnologijama konverzije biomase
Dr Mladen Ili - Institut Vina, Laboratorija za termotehniku i energetiku

Smanjivanjem rezervi fosilnih goriva, a poslednjih godina naroito izraena elja za
smanjenjem emisije tetnih gasova, kao to su ugljen-dioksid i sumpor-dioksid, dovela je do
intenziviranja istraivanja tehnologija konverzije biomase u druge vidove energije.
Biomasa je sama po sebi gorivo i moe se koristiti u svom neizmenjenom obliku kao energent
u procesima sagorevanja radi dobijanja toplote. To je najstarija tehnologija iskorienja energije
biomase. Medjutim, sve je vei interes da se biomasa pretvori u drugi vid energije - elektrinu
energiju, ili da se dobiju vrednija goriva, koja se zatim mogu koristiti u razliitim ureajima.
Da bi biomasa postala privlana kao energent neophodno je da postoje tehnologije koje
omoguavaju da se na efikasan nain iskoristi energija biomase, zatim da imaju znatno manji uticaj na
okolinu, i da je proizvedena energija dovoljno konkurentna energiji iz fosilnih goriva.
Tehnologije konverzije biomase nude odreene prednosti, ali imaju i odreene nedostake:
Prednosti:
- ekoloki znatno prihvatljivija proizvodnja energije,
- mogunost zamene fosilnih goriva pri proizvodnji elektrine energije,
- mogunost dobijanja kvalitetnih tenih i gasovitih goriva,
- korienje tenih goriva dobijenih iz biomase za pogon motornih vozila,
- raznovrsne tehnologije nude mogunost integracije goriva iz biomase u postojee energetske sisteme.
Nedostaci:
- esto sloeni procesi za konverziju biomase,
- obino je via cena postrojenja za korienje biomase u poreenju sa konvencionalnim postrojenjima
koja koriste fosilna goriva,
- mnoge tehnologije konverzije biomase su jo u demonstracionoj fazi, ili i ako su komercijalne, ne
postoji veliki broj postrojenja, na osnovu kojih bi gradnja takvih postrojenja postala znatno jevtinija.
Tehnologije koje se koriste za konverziju biomase mogu se podeliti u tri velike grupe: termo-
hemijska konverzija, fiziko-hemijska konverzija i bio-hemijska konverzija. Svaka od ove tri grupe
tehnologija obuhvata vei broj manje ili vie razliitih procesa ili tehnologija, ali su samo glavne meu
njima za proizvodnju energije i goriva date u tabeli 4.1.
U tabeli 4.1 su dati samo glavni proizvodi svake od osnovnih tehnologija, odnosno proizvod
za koji je prvenstveno namenjena data tehnologija. Meutim, pored ovih glavnih proizvoda javljaju se
i drugi proizvodi, obino drugog agregatnog stanja.
Tako na primer, iako je glavni proizvod gasifikacije gas, pored gasa javljaju se i teni
proizvodi. Kod pirolize je glavni proizvod teno gorivo, meutim javljaju se i gasoviti proizvodi.
Sutinski posmatrano, razlika izmeu procesa pirolize i gasifikacije nije velika. Oba procesa se sastoje
od zagrevanja biomase u nedostatku vazduha da ne bi moglo doi do potpunog sagorevanja. Razlika
izmeu ova dva procesa je najvie sadrana u cilju, odnosno u eljenom proizvodu. Ako je u pitanju
gasovito gorivo, onda se proces naziva gasifikacija, i ima odreene parametre, dok ako se eli
proizvesti teno gorivo, proces se naziva piroliza, i odvija se uz neto drugaije parametre.
Slian sluaj je i sa bio-hemijskom grupom tehnologija. Alkoholna fermentacija i anaerobna
fermentacija su dva procesa ija se razlika najvie ogleda u dobijenom proizvodu, a uslovljeno je
poetnom vrstom goriva: u prvom sluaju je proizvod etanol - teno gorivo, a u drugom sluaju je bio-
gas sastavljen uglavnom od metana i ugljen -dioksida. Inae oba procesa se odvijaju u anaerobnim
uslovima, to jest bez prisustva vazduha.

strana 110
Tabela 4.1 Osnovne tehnologije konverzije biomase.

Tabela 4.2. Istorijski razvoj tehnologija konverzije biomase
Godine 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000
Kotlovi
Sa reetkom
Sa fluidizovanim slojem
mehurasti
cirkulacioni
pod pritiskom

Kotlovi, kosagorevanje

Gasifikacija pod niskim pritiskom

Gasifikacija pod pritiskom
- kombinovani ciklus
- sa ubrizgavanjem pare *)
- prost ciklus

Anaerobni digestori
Etanol putem hidrolize
Metanol putem gasifikacije

xxxxxx

xxxxxxxxxxxxxx

xxxxxxx
xxxxxxx
xxx

xxxxxx
xxxx

- pilot postrojenje, xxx - demonstraciona postrojenja, - komercijalna
BIOMASA
priprema, skladitenje, transport
sagorevanje piroliza gasifikacija
alkoholna
fermentacija
anaerobna
fermentacija
presovanje,
ekstrakcija
esterifikacija
gasovito
gorivo
teno gorivo
elektrina energija rad toplota
termo-hemijska konverzija
fiziko-hemijska
konverzija
bio-hemijska
konverzija
(pirolitika ulja,
metanol)
(etanol) (biogas)
(biljna ulja)
(Metil estar)
strana 111

Svaka od navedenih tehnologija ima svoj istorijski razvoj (tabela 4.2). Neke su ve odavno
komercijalizovane, kao na primer sagorevanje i anaerobna fermentacija. Meutim, veina tehnologija
je i dalje u nekoj vrsti demonstracione faze. Odnosno, sa jedne strane su one komercijalizovane, mogu
se nai na tritu, ali se i dalje radi na razvoju, da bi se dobio to kvalitetniji proizvod i da bi se
smanjila proizvodna cena eljenog proizvoda.
U tabeli 4.3 dato je poreenje tehnologija konverzije biomase u kvalitetnije gorivo, prema
trenutnom stepenu tehnolokog razvoja i perspektive primene u budunosti. Od kvalitetnijih goriva
koja se mogu dobiti nekom tehnologijom konverzije su: drveni ugalj, gas, pirolitiko ulje, biljno ulje,
metil-estar, alkohol i biogas. U tabeli 4.3, pored ostalih proizvoda koji imaju prvenstveno energetsku
primenu, nalazi se i drveni ugalj, to jest koksni ostatak koji se dobija kao ostatak procesa termikog
razlaganja biomase - drveta, odnosno jedne vrste gasifikacije. Drveni ugalj se uglavnom primenjuje za
proizvodnju aktivnog uglja i kao gorivo za rotilje. Proizvodnja drvenog uglja kao goriva nema
ekonomsku opravdanost.

Tabela 4.3 Poreenje tehnologija konverzije biomase za dobijanje kvalitetnijih goriva
Proizvod Drveni
ugalj
Gas Pirolitiko
ulje
Biljno
ulje
Metil-
Estar
Alkohol Biogas
Gorivo
Ostaci
Energetska
polja biomase

++
+++

+++
+++

+++
+++

+++

+++

+++

++
+

Tehnologija
+++ ++ + +++ +++ +++ ++
Sistemski aspekt
Integracija u sistem
Ekologija
Trokovi
Potencijal daljeg
smanjenja trokova

+
++
++
+

+++
+++
+
+++

+++
+++
+
+++

+
+++
+
+

++
+++
+
+

+
+++
+
+

++
++
+
++

Perspektiva tehnologije
Kratkorona
Srednrona
Dugorona

+
+
+

++
+++
+++

+
++
+++

+
+
+

+
+
++

+
+
++

+
+
+

U tabeli 4.3 se moe videti da generalno svi proizvodi dobijeni konverzijom biomase nemaju
niske trokove proizvodnje, odnosno proizvodnu cenu koja je na tritu konkurentna klasinim
izvorima energije. Zato je u tabeli data procena mogunosti snienja trokova proizvodnje.
Pored drvenog uglja, i proizvodnja biogasa pri anaerobnoj fermentaciji takoe nema veliku
ekonomsku opravdanost. Meutim, ovaj proces ne treba posmatrati samo sa energetskog stanovita,
ve i sa strane ekolokog. Ovim postupkom se moe reavati problem eliminisanja tenog otpada
ivotinjskog porekla, i njegovog daljeg iskorienja. Odnosno, moglo bi se rei da je u procesu
anaerobne fermentacije tenog otpada, dobijeni gas (metan i ugljen-dioksid) kao energestki izvor samo
nus-proizvod.
Dobijanje alkohola fermentacijom je davno poznat postupak, meutim mogunost njegove
primene u energetske svrhe kao goriva za pogon vozila je vrlo ograniena. Prvo, zbog nedovoljno
biomase pogodne za ovaj proces alkoholne fermentacije, a to je biomasa bogata eerom ili skrobom.
Pored toga, trokovi proizvodnje su veliki, bez dobre perspektive za smanjenjem. Vrlo slino stanje je
i sa proizvodnjom tenih goriva (biljnog ulja i metil-estra) putem fiziko-hemijskih procesa.
Jedan od znaajnih nedostataka tehnologija proizvodnje biljnog ulja, metil-estra i metil
alkohola iz biomase putem fiziko-hemijskih i bio-hemijskih procesa je to to mogu koristiti samo
odreene vrste biljaka koje su praktino namenski gajene. Time se otvara pitanje ukupne energetske
racionalnosti dobijanja takvih bio-goriva.
strana 112
Dve tehnologije konverzije biomase u kvalitetnije gorivo, koje trenutno imaju dobru
perspektivu, a takoe i uslove za trenutnu primenu su gasifikacija i piroliza. Prednost ove dve
tehnologije je to se kao potencijalno gorivo moe koristiti vrlo razliita vrsta otpadna biomasa, tako
da je raspoloivost goriva zadovoljavajua, a to znai da postoji mogunost postizanja znaajnog udela
u energetskom sistemu. Obe tehnologije imaju znaajne potencijale u smanjivanju cene proizvedenih
gasovitih i tenih goriva.

strana 113

4.1 Tehnologije sagorevanja biomase
Dr Borislav Grubor, Prof. dr Simeon Oka, Dr Mladen Ili
Institut Vina, Laboratorija za termotehniku i energetiku

Kao najstarija tehnologija konverzije biomase, sagorevanje je i danas najrasprostranjeniji
nain korienja biomase kao energetskog izvora. Sagorevanje biomase se u najveoj meri koristi za
dobijanje toplotne energije (u sistemima sa centralnim grejanjem ili za potrebe procesa). U poslednjoj
dekadi je primetno sve vee korienje ove tehnologije u razvijenim zemljama i za dobijanje elektrine
energije, pogotovo u postrojenjima za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektrine energije. Mnoge
drave su uvele posebne podsticajne mere u sluaju korienja biomase za proizvodnju elektrine
energije, od kreditiranja izgradnje postrojenja do subvencionisanja cene proizvedenog kWh iz ovakvih
postrojenja.

Osobine biomase kao goriva i njihov uticaj na proces sagorevanja i okolinu
I pored injenice da je biomasa gorivo koje je oveanstvo prvo koristilo za dobijanje toplotne
energije, u svetu se i dalje sprovode vrlo intenzivne studije o osobinama biomase i na koji nain one
utiu na proces sagorevanja, u prvom redu na efikasnost sagorevanja, stvaranje naslaga i uticaj na
ivotnu sredinu.
U tabelama 4.1.1a i 4.1.1b. date su osnovne karakteristike najee korienih vrsta biomase.
Iako je donja toplotna mo biomase na nivou naih najrasprostranjenijih vrsta ugljeva, relativno niska
energetska gustina ima veliki uticaj na trokove prevoza, potreban prostor za skladitenje i opremu za
doziranje goriva. Sadraj vlage utie na ponaanje tokom sagorevanja, tj. na adijabatsku temperaturu
sagorevanja i zapreminu gasovitih produkata. Kod vlane biomase proces suenja je dugotrajniji, pa se
oslobadjanje volatila i sagorevanje koksnog ostatka odvija kasnije, to nalae potrebu za veim
dimenzijama loinog prostora.

Tabela 4.1.1a. Fizike osobine biomase

Sadraj vlage
Gornja topl. mo
(na suvu osnovu)
Donja topl. mo
(sa vlagom)

Nasipna gustina
Energetska
gustina
*
10 - 50 % 18,3 - 20,2 MJ/kg 7,9-16,6 MJ/kg 120 - 600 kg/m
3
1700 - 9900 kJ/m
3

*
raunato prema donjoj toplotnoj moi

Tabela 4.1.2a daje prosene sadraje azota sumpora i hlora u najee korienoj biomasi za
energetsko iskorienje. Poreenjem sa graninim vrednostima u tabeli 4.1.2a moe se rei da je drvo
kao gorivo znatno povoljnije od slame, i da se sagorevanjem drveta znaajno umanjuju mogunosti
korozije. Slama spada u goriva koja imaju povean sadraj hlora i sumpora, tako da je pri korienju
ove vrste biomase potrebno vie panje obratiti merama protiv korozije.

strana 114

Tabela 4.1.1b. Tehnika i elementarna analiza gorivog dela biomase i hemijska analiza pepela
biomase.

K
u
k
u
r
u
z
n
a

s
t
a
b
l
j
i
k
a

O
k
l
a
s
a
k

k
u
k
u
r
u
z
a

K
u
k
u
r
u
z
n
o

z
r
n
o

S
l
a
m
a

p
e
n
i
n
a

S
t
r
u
g
o
t
i
n
a

d
r
v
e
t
a

K
o
r
a

d
r
v
e
t
a

P
i
r
i
n
a
n
e

l
j
u
s
k
e

P
i
r
i
n
a
n
a

s
l
a
m
a

K
o
t
i
c
e

m
a
s
l
i
n
e

L
j
u
s
k
e

b
a
d
e
m
a

Vlaga (%) 9.2 8 11.9 8.5 41.3 57.9 5.1 7.9 6.1 6.9
Volatili (%) 67.3 69.1 75 61.3 48.1 31.8 58.7 - - -
Cfix (%) 20.9 20.5 11.2 24.2 9.8 8.5 13.5 - - -
Pepeo (%) 2.6 2.4 1.9 6 0.8 1.8 22.7 17.2 1.6 3.1

Donja toplotna mo
(MJ-kg)
15.8 16.3 15.2 16.6 9.55 6.52 12.9 - - -

C 44.66 46.5 44.69 43.61 48.62 51.47 38.31 38.24 49.6 45.88
H 6.32 5.94 7.33 7.32 6.11 6.34 4.78 5.2 6.3 5.55
O 48.3 46.8 46.73 48.4 44.62 40.87 33.9 30 35.92 37.85
N 0.71 0.74 1.24 0.66 0.65 1.29 0.28 0.35 - -
S 0.01 0.02 0.01 0.01 0 0.03 0.03 0.18 0.05 0.04

SiO
2
32.74 43 59.52 6.45 5.88 97.62 74.7 30.8 8.7
Al
2
O
3
5.05 8.4 2.18 0.66 0.2 0.01 1 8.8 2.7
Fe
2
O
3
0.7 5.05 8.76 2.05 0.33 0.19 0.9 6.6 2.3
CaO 2.63 5.1 6.52 73.05 80.72 0.59 3 14.7 10.5
MgO 6.83 8.1 2.26 0.54 0.23 0.01 1.8 4.2 3.2
Na
2
O 1.38 0.9 1.6 0.17 0.1 0.11 1 27.8 1.6
K
2
O 29.24 15.3 13.16 4.5 2.57 0.87 12.3 4.4 48.7
P
2
O
5
4.68 13 5.07 1.9 1.3 0.44 1.4 2.5 4.5

Tabela 4.1.2a. Sadraj N, S i Cl u razliitim vrstama biomase (na suvu osnovu)
Drvna masa Kora Slama Seno
N (%) 0.1 - 0.7 0.4 - 1.5 0.4 - 0.7 1.2 - 2.0
S (%) do 0.03 do 0.06 0.09 - 0.11 0.2 - 0.3
Cl (%) 0.005 - 0.01 0.02 - 0.025 0.3 - 0.4 0.35 - 0.45

U tabeli 4.1.2b. su date okvirne granine vrednosti sadraja najvanijih elemenata u biomasi,
koji mogu imati tetan uticaj na rad postrojenja kao i na okolinu. Azot i hlor su glavni elementi kod
biomase koji utiu na okolinu. Sadraj sumpora kod biomase je takav da je on tetniji zbog njegove
mogue uloge u procesu korozije razmenjivakih cevi nego zbog mogueg uticaja na okolinu. Povean
sadraj tekih elemenata, posebno cinka i kadmijuma, onemoguava recikliranje pepela, tj. korienje
za obogaivanje zemljita. Nepovoljan sadraj ostalih elemenata datih u tabeli moe uticati na
stvaranje naslaga na grejnim povrinama ili dovesti do njihove korozije. Kalcijum i magnezijum
uglavnom poveavaju, a kalijum i natrijum sniavaju temperaturu sinterovanja i topljenja pepela.
strana 115
Kalijum i natrijum u kombinaciji sa hlorom i sumporom imaju glavnu ulogu u mehanizmima korozije.
Iz tabele se vidi da se najmanje problema moe oekivati pri korienju drvne mase i kore, a da se
velika panja mora pokloniti preventivnim, primarnim i naknadnim tehnolokim merama zatite pri
korienju slame, kukuruzovine i sena.

Tabela 4.1.2b. Mogui tetni uticaj pojedinih elemenata i korektivne tehnoloke mere
Element
Okvirna
granina
vrednost
Limitirajui
parametar
Biomasa kod koje se
mogu oekivati problemi
Tehnoloke mogunosti u sluaju
prekoraenja graninih vrednosti
N
*
< 0,6 Emisija NO
x

Slama, itarice, trava, kora
drveta
Viestepeni dovod vazduha,
redukciono loite
Cl
*
< 0,1
Korozija
Emisija HCl
Slama, itarice, trava
Protiv korozije: kontrola
temperature, automatsko ienje
grejnih povrina, zatitne prevlake
na cevima. Protiv emisije HCl:
preiavanje dimnih gasova
S
*
< 0,1 Korozija Slama, itarice, trava Protiv korozije: videti za Cl
Ca
**
< 15 Obrazovanje naslaga Slama, itarice, trava Kontrola temperatura u loitu
Mg
**
> 2,5 Obrazovanje naslaga Retke vrste Videti za Ca
K
**
< 7,0
Obrazovanje naslaga
Korozija
Slama, itarice,
kukuruzovina, trava
Protiv korozije: videti za Cl
Protiv obrazovanja naslaga: videti
za Ca
Na
**
< 0,6
Zaljakivanje
Stvaranje naslaga
Korozija
Slama, itarice, trava
Protiv korozije: videti za Cl
Protiv obrazovanja naslaga: videti
za Ca
Zn
**
< 0,08 Recikliranje pepela Kora, drvna masa
Frakciona separacija tekih
metala
Cd
**
< 0,0005 Recikliranje pepela Kora, drvna masa
Frakciona separacija tekih
metala
*
Dato na osnovu suv ugalj
**
Dato na osnovu pepeo

Tehnologije sagorevanja i njihova primena
Uobiajeno je da se tehnologije sagorevanja dele na sagorevanje u sloju, na reetki, u
mehurastom fluidizovanom (MFS) i cirkulacionom fluidizovanom sloju (CFS), i u letu. Svaki od ovih
naina sagorevanja moe imati vie varijantnih tehnolokih reenja. Kod sagorevanja u sloju, doziranje
goriva se moe vriti odozdo (puevima na jednom ili vie mesta) ili bono (hidrauliki). Kod
sagorevanja na reetki, sama reetka moe biti ravna ili kosa, stacionarna ili pokretna. Glavna
varijantna reenja kod sagorevanja u MFS se odnose na nain doziranja goriva (u ili na fluidizovan
sloj) a kod CFS na nain ostvarivanja recirkulacije. U tabeli 5.1.3. je dat pregled pogodnih sistema za
doziranje goriva kao i tehnolokih reenja loita u zavisnosti od oblika i veliine estica biomase.

strana 116
Tabela 4.1.3. Pregled sistema za doziranje goriva i tehnolokih reenja loita prema obliku i
veliini estica biomase.
Oblik
Maksimalna
veliina estice
Pogodni sistemi za doziranje
Pogodna tehnoloka reenja
loita
U rastresitom
stanju
< 5 mm
Direktno ubacivanje
pneumatskim transportom
Sagorevanje u letu, ciklon-
ska loita, MFS, CFS
U rastresitom
stanju
< 50 mm Puni dozatori
Na reetki (doziranje odozdo
i na), MFS, CFS
U rastresitom
stanju
< 100 mm Vibro-dozatori, izvlakai Na reetki, MFS
U rastresitom
stanju
< 500 mm Kosa ravan, specijalna oprema Na reetki, MFS
Usitnjene ili
seene bale
< 50 mm
Oprema za sitnjenje, pneu-
matsko doziranje ili puem
Sagorevanje u letu, na reetki,
MFS, CFS
Bale Cele bale Hidrauliki dozatori Na reetki
Peleti < 30 mm Puni dozatori
Na reetki (doziranje
odozdo), MFS, CFS
Briketi < 120 mm Kosa ravan, specijalni izvlakai Na reetki, MFS

Sagorevanje u sloju
Loita sa sagorevanjem u sloju uz doziranje goriva odozdo su pogodna samo za male snage
(do 5 MW
t
) i za biomase sa malim sadrajem pepela (usitnjena drvna masa, piljevina). U ovakvim
loitima mogue je koristiti biomasu u vidu bala ali se tada koristi horizontalno hidrauliko doziranje,
slika 4.1.1. Bale ulaze u loite i klizaju po kosom podu, koji moe biti vodom hladjen, a primarni
vazduh se uvodi na samom poetku kose ravni. Diskontinualno doziranje bala, to je vrlo
rasprostranjeno kod loita koja se proizvode u nas, nije dobro, jer je proces sagorevanja u tom sluaju
vrlo neravnomeran. Dolazi do periodinog pregrevanja loita, sa visokim pikovima u emisiji CO, a
zatim do pothladjenja loita i rada sa prekomernim vikom vazduha.

Sagorevanje na reetki
Sagorevanje na nepokretnoj reetki se koristi za vrlo male snage (< 1 MW
t
), a na pokretnoj
reetki za srednje snage (do 10 MW
t
pa i vie). U novije vreme su razvijeni sistemi za sagorevanje na
reetki sa horizontalnim i vertikalnim pomeranjem, o emu e kasnije biti neto vie rei.
Sagorevanje na reetki je pogodno za biomasu sa povienim sadrajem vlage i pepela, kao i za
irok opseg veliina i oblika estica (ali bez sitnih frakcija < 5 mm). Kod ovog sistema sagorevanja od
velike vanosti je ravnomerna distribucija vazduha po poprenom preseku reetke. To znai da se
gorivo mora ravnomerno dozirati po irini reetke i da mora postojati kontrola visine sloja goriva na
reetki. Takodje je vrlo vano da se kontrolie i regulie koliina vazduha po duini reetke, tj. po
zonama koje odgovaraju suenju, gasifikaciji i sagorevanju koksnog ostatka. Ovakva kontrola
distribucije vazduha omoguava rad postrojenja i na snagama od oko 25% od nominalne.
Regulacijom koliine vazduha kroz reetku (tzv. primarni vazduh) mogue je odravati
redukcione uslove u loitu, sa ciljem smanjenja emisije azotovih oksida. Dodavanje sekundanog
vazduha je poeljno vriti u posebnoj naknadnoj komori za dogorevanje. Temperature u loitu kao i
na reetki je potrebno kontrolisati, kako se ne bi prekoraile temperature sinterovanja koriene
biomase. To se ini ili razmenjivakim povrinama ili recirkulacijom dimnog gasa, kao i
strana 117
kombinacijom obe metode. Pri korienju biomase sa visokim sadrajem alkalnih jedinjenja potrebno
je predvideti automatske sisteme za ienje grejnih povrina, a visina sloja biomase na reetki mora
biti kontrolisana, da ne bi dolo do stvaranja zona sa sinterovanim pepelom, to dovodi do
neravnomerne raspodele vazduha.
Na slici 4.1.2. prikazano je jedno savremeno reenje kotla sa pokretnom reetkom. Proces
sagorevanja se prati i optimalno vodi preko infracrvenih senzora koji kontroliu visinu sloja goriva na
reetki i regulacijom protoka vazduha po zonama. Primarna i sekundarna zona sagorevanja su jasno
odvojene, a temperature i optimalni ukupni viak vazduha se kontrolie koliinom sekundarnog
vazduha kao i recirkulacijom dimnog gasa.

Sagorevanje u mehurastom fluidizovanom sloju (MFS)
Ova tehnologija sagorevanja se koristi za snage vee od oko 5 MW
t
, s tim to ova granica nije
tehnoloke prirode, ve se smatra da tek za ove snage ona postaje tehno-ekonomski prihvatljiva.
Doziranje biomase je poeljno vriti u sloj koji se obino sastoji od peska veliine oko 1 mm. U
sluaju korienja biomase sa visokim sadrajem alkalnih jedinjenja, treba koristiti druge materijale za
ispunu sloja, jer silicijum reaguje sa alkalima stvarajui niskotopiva eutektika jedinjenja. Primarni
vazduh se snabdeva preko distribucione reetke na dnu sloja i brzine fluidizacije su obino u opsegu 1
- 2,5 m/s, a temperature sloja 800 - 900
o
C. Sekundarni vazduh se dodaje u zonu iznad sloja, ime se
ostvaruje dvostepeno sagorevanje u cilju smanjenja emisije tetnih azotovih oksida. ematski prikaz
loita sa mehurastim fluidizovanim slojem je dat na slici 5.1.3.
Tehnologija sagorevanja u MFS ima prednosti nad drugim tehnologijama u sluaju korienja
biomase sa irokim opsegom veliina estica ili sa visokim sadrajem vlage, kao i u sluaju korienja
meavina raznovrsnih biomasa ili meavina biomase sa drugim gorivima, npr. ugljem.

Sagorevanje u cirkulacionom fluidizovanom sloju (CFS)
Poveanjem brzine fluidizacije, obino do opsega od 5 - 10 m/s, sistem mehurastog ali
stacionarnog fluidizovanog sloja se prevodi u cirkulacioni fluidizovani sloj u kome se ceo inventar
(inertne estice sloja i gorivo) kree kroz loite. Recirkulacija se ostvaruje izdvajanjem vrstih estica
u toplom ciklonu i njihovom vraanju u donji deo loita. Temperature u loitu se obino kreu u
opsegu 800 - 900
o
C, to se kontrolie spoljnjim izmenjivaem toplote ili membranskim zidovima u
samom loitu. ematski prikaz loita sa cirkulacionim fluidizovanim slojem je dat na slici 4.1.4.
Kod ovog sistema sagorevanja ostvaruje se jo vei stepen turbulentnosti i meanja, i to u
celoj zapremini loita, nego kod sistema sa MFS. Zbog toga se kod ove tehnologije sagorevanja
postiu i vee efikasnosti sagorevanja i nie emisije tetnih gasova nego u MFS. Mane ove tehnologije
sagorevanja se ogledaju pre svega u relativno veim potrebnim investicionim ulaganjima, pa se ona i
koristi za relativno vee snage (> 30 MW
t
). Ujedno, poeljno je da biomasa bude usitnjena ispod 20
mm.

Sagorevanje u letu
Tehnologija sagorevanja vrstog goriva u letu je iroko rasprostranjena za sagorevanje uglja i
to u velikim postrojenjima za proizvodnju elektrine energije. Neophodan uslov za efikasno
sagorevanje ovom tehnologijom je da je gorivo dovoljno usitnjeno i to iz dva osnovna razloga: prvo da
ga struja gasa moe nositi sa sobom, a drugo da gorivo tokom svog relativno kratkog boravka u zoni
visokih temperatura uspe potpuno da izgori. S obzirom da je sitnjenje biomase na veliinu pogodnu za
sagorevanje u letu relativno skup proces, ova tehnologija se primenjuje samo u sluajevima kada ve
postoji pripremljena biomasa pogodna za sagorevanje u letu. To je na primer piljevina drveta, a takoe
mogu biti i ljuske suncokreta ili pirina. Da bi usitnjena biomasa imala to dui put kroz loite,
obino se organizuje struja gasova tako da kretanje estice bude vrtlono. Ovom tehnologijom bi se
mogle ostvariti visoke temperature sagorevanja, preko 1000C, to bi povealo brzinu sagorevanja i
omoguilo vei stepen sagorelosti estice goriva. Meutim kada se sagoreva biomasa, poto je za neke
vrste biomase pepeo topiv na temperaturama ispod 800C, potrebno je proces sagorevanja tako
organizovati da se izbegnu visoke temperature sagorevanja.
strana 118

U tabeli 4.1.4. je data saeta uporedna analiza prednosti i mana tehnologija sagorevanja na
reetki, u MFS, u CFS i u letu. Ukratko, moe se rei da su postrojenja sa reetkom jednostavnija,
jevtinija, pogodnija za manje snage i mogu raditi u relativno velikom opsegu snaga, dok su postrojenja
sa MFS i CFS pogodnija za korienje biomase sa visokim sadrajem vlage, mogu koristiti raznovrsne
meavine biomasa (kao i druga goriva), imaju vei stepen korisnosti i manju emisiju CO i NO
x
a, ako
je potrebno, moe se jednostavnim metodama sniziti i emisija SO
2
.

Tabela 4.1.4. Prednosti i mane tehnologija sagorevanja na reetki, u MFS i u CFS
Sagorevanje na reetki
Prednosti
Niski investicioni trokovi za snage < 10 MW
t

Niski trokovi odravanja
Mali sadraj praine u dimnom gasu
Mali sadraj nesagorelog u pepelu
Mogu rad u velikom opsegu snaga
Malo zaprljanje grejnih povrina
Mane
Mala fleksibilnost u pogledu korienja razliitih
goriva kao i meavina goriva
Redukcija NO
x
zahteva specijalne metode
Manji stepen korisnosti usled relativno veeg vika
vazduha
Nehomogeni uslovi u zoni sagorevanja
Sagorevanje u MFS
Prednosti
Niski investicioni trokovi za snage < 10 MW
t

Nema pokretnih delova u zoni sagorevanja
Niska emisija NO
x

Velika fleksibilnost u pogledu granulacije, sadraja
vlage, vrednosti toplotne moi i u pogledu
korienja meavina goriva
Visok stepen korisnosti zbog relativno manjeg
vika vazduha
Mogue efikasno zadravanje sumpora
Mane
Visoki trokovi odravanja
Vei sadraj praine u dimnom gasu
Vei opseg snaga zahteva posebne metode
Postoji odredjen rizik od stvaranja naslaga i
sinterovanja sloja
Poveana erozija uronjenih izmenjivakih povrina
Sagorevanje u CFS
Prednosti
Nema pokretnih delova u zoni sagorevanja
Niska emisija NO
x

Velika fleksibilnost u pogledu sadraja vlage,
vrednosti toplotne moi i u pogledu korienja
meavina goriva
Visok stepen korisnosti zbog relativno manjeg
vika vazduha
Mogue efikasno zadravanje sumpora
Mane
Visoki investicioni trokovi i trok. odravanja
Mala fleksibilnost u pogledu granulacije
Vei sadraj praine u dimnom gasu
Povean gubitak inventara sloja sa pepelom
Postoji odredjen rizik od sinterovanja sloja
Poveana erozija izmenjivakih povrina (vei
rizik nego kod MFS)
Sagorevanje u letu
Prednosti
Nema pokretnih delova u zoni visokih
temperatura
Dobra kontrola procesa sagorevanja
Visoki stepen sagorevanja
Dobra kontrola vika vazduha
Niska emisija NO
x

Visok stepen korisnosti kotlova
Mane
Skupa priprema goriva, sitnjenje i eventualno
prosuivanje goriva
Osetljivost na promenu toplotne moi goriva
Sav pepeo goriva izlazi iz loita
Smanjenje emisije SO
2
zahteva posebne ureaje
Opasnost od lepljenja pepela na razmenjivake
povrine
strana 119

U razvijenim zemljama su u toku vrlo intenzivne istraivake i razvojne aktivnosti sa ciljem
daljeg poveanja stepena korisnosti postrojenja za sagorevanje biomase, kao i smanjenja emisije
tetnih gasovitih produkata. U to su ukljuene istraivake organizacije, ali i veliki broj proizvodjaa
opreme. Ovi programi i aktivnosti se odvijaju u sledeim glavnim pravcima:
karakterizacija biomase kao goriva i probe sagorevanja,
karakterizacija pepela biomase i utvrivanje kritinih elemenata odgovornih za sinterovanje i
stvaranje naslaga,
poboljanje kvaliteta slame i itarica postupcima genetskog inenjerstva, sa aspekta njihovog
korienja kao goriva,
razvoj efikasnih i ekonominih postupaka suenja biomase,
razvoj postupaka za smanjenje korozije i stvaranje naslaga na grejnim povrinama,
razvoj postupaka peletiranja i tehnologija sagorevanja peletirane biomase,
razvoj ekonominih i efikasnih postupaka otpraivanja pri sagorevanju biomase,
optimizacija postupaka za regulaciju i vodjenje procesa sagorevanja, posebno kod sistema sa
reetkom,
razvoj novih tehnolokih reenja za ko-generaciju kod postrojenja manjih snaga < 10 MW
t

(korienje Sterlingove maine, turbine punog tipa, i Rankine-ovog ciklusa sa ugljovodonicima
ili toluenom kao radnim fluidima).

Ko-sagorevanje
Pojam "ko-sagorevanje" oznaava dodavanje drugog goriva osnovnom gorivu u istom loitu
ili kotlu. Kada je re o biomasi, ko-sagorevanje oznaava dodavanje biomase osnovnom gorivu, u
prvom redu uglju. Prvobitno, ko-sagorevanje je uvedeno u elektroprivredama razvijenih zemalja kao
nain za ostvarivanje sledeih ciljeva:
- podrka razvoju drvne i poljoprivredne industrije u odreenim regijama,
- smanjenje emisije CO
2
iz fosilnih izvora,
- smanjenje emisije drugih tetnih materija kao to su azotni oksidi i teki metali, i
- razvoj infrastrukturne osnove za ire korienje biomase.
Poetne probe ko-sagorevanja u elektroprivredama razvijenih zemalja su poele ranih 90-tih
godina. Danas se, na primer, u SAD proizvodi oko 40 TWh elektrine energije iz biomase, to ini
neto vie od 1% njihove ukupne proizvodnje, a znaajan deo toga je proizveden ko-sagorevanjem
uglja i biomase. Slina je situacija i u Evropi. Moe se rei da je biomasa najvei obnovljivi izvor,
izuzimajui hidroelektrane, pogodna za proizvodnju elektrine energije u svetu, daleko nadmaujui
ostale obnovljive izvore kao to su vetar, geotermalna i energija sunevog zraenja.
Tehniki se ko-sagorevanje uglja i biomase moe ostvariti na vie naina: meanjem biomase i
uglja na deponiji, korienjem posebnih linija za transport i doziranje uglja i biomase, i gasifikacija
biomase i kasnije sagorevanje gasa u loitu. Prvi nain je tehniki najjednostavniji i najjevtiniji
ukoliko su dimenzije estica biomase male. Maksimalno prihvatljiv udeo biomase je relativno mali
(kod kotlova sa sagorevanjem u letu do 5%, u ciklonskim loitima do 20%) u prvom redu zbog
negativnog uticaja biomase na rad mlinova (poveanje meljave i snienje izlazne temperature).
Korienje posebnih linija za transport i doziranje biomase je svakako skuplja opcija u
investicionom smislu, ali omoguava nezavisnu a time i optimalniju pripremu uglja i biomase pre
uvoenja u loite. Na ovaj nain se udeo biomase moe poveati. Prethodna gasifikacija biomase je
svakako najskuplja opcija, jer zahteva ugradnju gasifikatora kao i drugih pomonih ureaja, ali je
takoe i najfleksibilnija, kako u smislu vrste osnovnog goriva (ugalj, nafta, gas) tako i u pogledu udela
biomase.
strana 120
Kod kotlova sa stacionarnim i cirkulacionim fluidizovanim slojem je ko-sagorevanje uglja i
biomase vrlo jednostavno primeniti, poto su ovakvi kotlovi inherentno praktino neosetljivi na vrstu
goriva. U ovakvim jedinicama je i udeo biomase znaajno vei nego u jedinicama sa reetkom ili sa
sagorevanjem u letu.
Prednosti uvoenja ko-sagorevanja uglja i biomase nisu uvek jasno izraene. U svakom
konkretnom sluaju, uvek se mora sprovesti detaljna tehno-ekonomska analiza koja treba da uzme u
obzir sve prednosti i nedostatke ovakve tehnoloke opcije. Prednosti su svakako jasne: korienje
jevtinijeg goriva (biomase u odnosu na zamenjen ugalj), direktno smanjenje emisije SO
2
i pepela, a sa
pepelom i emisije tekih metala (jer su u daleko manjoj meri prisutni nego u uglju), kao i smanjenje
emisije CO
2
(zbog obnovljivog karaktera biomase). Ali, sa ekonomskog aspekta, pitanje je da li nia
cena biomase kao goriva moe kompenzovati potrebna investiciona ulaganja i odreeno smanjenje
ukupnog stepena korisnosti postrojenja (kao posledica vee vlanosti biomase).
Dosadanja praksa ko-sagorevanja je pokazala da je odgovor na ovo pitanje uvek potvrdan sa
aspekta ire drutvene zajednice, ali sa stanovita proizvoaa esto su potrebni dodatni finansijski
podsticaji da bi ko-sagorevanje biomase i uglja bilo ekonomski isplativo. Podsticajne mere koje drave
u svetu primenjuju u sluaju ko-sagorevanja se mogu svrstati u dve kategorije: dotiranje cene
proizvedene elektrine energije iz biomase i finansijske olakice, pa i dotacije za smanjenje emisije
pojedinih tetnih gasova.
Ko-sagorevanje biomase i uglja bi mogla biti prihvatljiva opcija i za Elektroprivredu Srbije. U
naim uslovima prednosti ove tehnologije su ak izraenije nego u razvijenim zemljama. Kao prvo,
znaajno su manje razlike u kvalitetu izmeu biomase i uglja, kao goriva, kod nas pa se moe
oekivati i manji eventualni negativni efekti na proces sagorevanja i gore pomenuto smanjenje
ukupnog stepena korisnosti. To se u prvom redu odnosi na sadraj vlage, s obzirom na njen relativno
visok sadraj u naim lignitima, kao i manje razlike u sadraju isparljivih gorivih materija. Takoe, s
obzirom na znaajan sadraj pepela u naim lignitima, kao i generalno opadanje kvaliteta lignita to
podrazumeva jo vee sadraje pepela u budunosti, ko-sagorevanje sa biomasom bi direktno uticalo
na smanjenje koliine leteeg pepela i olakalo rad sistema za manipulaciju leteim pepelom, koji su
na granici svojih kapaciteta.

Stanje u Srbiji
U Srbiji se koriste sve gore navedene tehnologije sagorevanja biomase, osim sagorevanja u
CFS. Naalost, uglavnom se koriste zastarela tehnoloka reenja, bez posebne regulacije procesa, kako
sa aspekta ostvarivanja optimalnih stepena korisnosti, tako i sa aspekta emisije tetnih gasovitih
produkata.
Ureaji za domainstva (poreti, kotlovi za etano grejanje), koji se proizvode u Srbiji imaju
naalost niz vrlo ozbiljnih nedostataka. To se u prvom redu odnosi na neprihvatljivo mali ukupni
stepen korisnosti, koji retko prelazi 50% kod poreta i 60% kod kotlova (u razvijenim evropskim
zemljama vei od 70%, odnosno 80%). Moe se rei da konstruktivnih reenja ovih ureaja, specijalno
namenjenih korienju biomase u domainstvima, praktino i nema kod nas. Obino su to reenja koja
proizvoai nude za sva vrsta goriva, a ustvari su pogodnija za korienje uglja nego za biomasu. U
loinom prostoru esto nema uopte ili nema dovoljno amotnih opeka, koje su neophodne za
pravilno dogorevanje isparljivih materija, kojih u biomasi ima daleko vie nego u uglju. Posledica toga
su mala efikasnost sagorevanja i vrlo visoka emisija tetnih gasovitih produkata, u prvom redu CO i
aromatinih ugljovodonika. Slino je stanje i kod loita i kotlova u industriji, s tim to se moe rei
da je korienje biomase kao goriva u naoj industriji zanemarljivo u odnosu na druga goriva.
Razloga za ovakvo stanje u pogledu korienja biomase u Srbiji ima vie, ali se u sutini mogu
svesti sledee kao najvanije: nedovoljno razvijeno trite, koje koristi biomasu i nedostatak
investicionih sredstava u industriji i male kupovne moi stanovnitva. Kada bi potranja za ureajima
na biomasu bila velika, domai proizvoai bi se potrudili da imaju kvalitetniju ponudu da bi opstali
na tritu, a ujedno bi imali sredstava za razvoj modernijih koncepcija ovakvih ureaja. Kao razloge za
nedovoljno razvijeno trite koje koristi biomasu mogu se navesti sledei: nepovoljan paritet cena
energenata koji i dalje ini korienje biomase neprivlanim u odnosu na druge energente, nedovoljno
razvijena svest o biomasi kao obnovljivom izvoru energije i njenom znaaju za energetiku Srbije,
strana 121
nedostatak podsticajnih mera vlade Srbije koje bi pospeile korienje biomase, kao to su posebni
investicioni fondovi (ukljuivi i donatorska sredstva), oslobaanje od poreza i sl.

Levak za pepeo
Kosa ravan
Vazduh
Sekundarni pregreja
Primarni pregreja
Zagreja vazduha
Bale goriva
Ekonomajzer
Otpraiva
910
o
C

Slika 4.1.1: Kotao za sagorevanje bala na kosoj ravni.

Ulaz vode Izlaz vode
Recirkulacija dimnog gasa
I Primarna zona sagorevanja
II Sekundarna zona sagorevanja
Infracrveni senzori
Pokretna re{etka
Ventilatori
sekundar. vazduha
Ventilatori
primarnog vazduha

Slika 4.1.2: Savremeno reenje loita sa reetkom.

strana 122
Primarni
Vazduh
Gorivo
Loite
800 - 900
o
C
Sekundarni
Vazduh

Primarni vazduh
Sekundarni
vazduh
Gorivo
Tercijarni
pregreja

Sekundarni
pregreja

Primarni
pregreja

Ispariva

Ekono-
majzer
Loite
Ciklon

Slika 4.1.3: ematski prikaz loita sa MFS. Slika 4.1.4: ematski prikaz loita sa CFS.

Literatura

1. Journal Biomass and Bioenergy, Izadnje Elsevier, 1995-2002.
3. Journal Modern Power Systems, Willmington Publishing Ltd, UK, 1999-2002
4. Zbornik radova, 3rd European Conference, "Energy from Biomass", Venice, Italy, 1985.
5. Zbornik radova, 9th European Bioenergy Conference "Biomass for Energy and the Environment",
Copenhagen, Denmark, 1996.
6. B.Grubor, D.Daki, M.Ili: Design of a Small Hot Water Fluidized Bed Boiler Burning Waste Corn
Seed, 1st European Conference on Small Burner Technology and Heating Equipment, Cirih, 25/26
Sept. 1996., Vol.1, pp.175-183.
7. B.Grubor, M. Ili, D. Daki, S.Oka: Research And Development Of BFBC Hot-Gas Furnaces And
Boilers Burning Agricultural Waste Biomass - Achievements And Problems, 39th IEA Fluidized
Bed Conversion Meeting, 22-24 Nov., 1999, Madrid, pp. 23-30.
8. Ili M., Oka S., Grubor B.,: Karakteristike kotlova male snage za sagorevanje biomase, Nauni skup
"Alternativni izvori energije i budunost njihove primene u Jugoslaviji, 7-10. oktobar, 1998.,
Budva., Zbornik radova.
9. B. Grubor, D. Daki, M. Ili: Mogunosti korienja biomase u kotlovima i loitima sa
fluidizovanim slojem kao izvora toplotne energije, Zbornik radova sa savetovanja " Racionalno
gazdovanje energijom u irokoj potronji", 8-10 april 1997, Beograd, str. 149-157.
strana 123

4.2 Tehnologije gasifikacije biomase
Dr Mladen Ili, Dr Dragoljub Daki - Institut Vina, Laboratorija za termotehniku i energetiku

4.2.1 Opte o gasifikaciji biomase

Gasifikacija je termohemijski proces pri kome dolazi do konverzije vrstog goriva u gasovito
gorivo. Glavni cilj procesa gasifikacije je da se iz vrstog goriva, u ovom sluaju biomase, dobije to
vea koliina to kvalitetnijeg gasovitog goriva.
Pokuaji gasifikacije biomase su zapoeli jo pre vie od 100 godina. Intenzivnija primena je
bila tokom energetskih kriza, naroito u vreme Drugog svetskog rata, kada su i transportna vozila
koristila gasifikatore za proizvodnju gasa iz biomase, koji je zatim pogonio motore na vozilima.
Meutim tek u poslednjih dvadesetak godina se iskazuje vei interes za primenu gasifikacije biomase,
gradei vei broj laboratorijskih, pilot i demonstracionih postrojenja. Glavni razlozi veeg
interesovanja za gasifikaciju su isti kao i za generalno poveano interesovanje za biomasu: obnovljivo
gorivo i gorivo koje omoguava odravanje ravnotee CO
2
u atmosferi.
Proces gasifikacije se odvija pri visokim temperaturama (700-1000C) i u
podstehiometrijskim uslovima, koji ne dozvoljavaju da se proces sagorevanja razvije i time utroi sva
goriva materija. Proces gasifikacije se u sutini sastoji od tri faze: suenje goriva, pirolize i konano
gasifikacije. Suenje goriva se odvija do temperatura od 110C, zatim se pri daljem zagrevanju, pri
temperaturama od 250C poinju oslobaati gasovi, uglavnom ugljovodonici i oksidi ugljenika. Deo
tih gasova, to jest ugljovodonici sa veom molekulskom masom, mogu biti kondenzabilni na sobnoj
temperaturi. Oni pripadaju tenim proizvodima pirolize i nazivaju se "ter". vrsti ostatak nakon
pirolize naziva se koksni ostatak. Piroliza biomase se odvija u inertnoj atmosferi, odnosno dok nema
kiseonika koji bi omoguio sagorevanje, a pri temperaturama viim od 250C. Gasifikacija koksnog
ostatka, to jest konverzija vrstog gorivog dela u gasovito gorivo, odvija se nakon prethodne dve faze.
Relativni odnos koliina koksnog ostatka, osloboenih gasova, i kondenzovanih gasova - ter,
uglavnom zavisi od brzine zagrevanja goriva i konane temperature. Teorijski, pri sporom zagrevanju
biomase (celuloze) do oko 250C, to jest pri sporoj pirolizi, proizvodi pirolize bi trebalo da su samo
vrsti ugljenik i voda. Piroliza je znatno bri proces od gasifikacije, tako da je gasifikacija koksnog
ostatka kontroliua faza brzine odvijanja celokupnog procesa gasifikacije biomase. Svaki od ova tri
proizvoda pirolize, u prisustvu kiseonika delimino oksidie uz oslobaanje toplote. Koliina
kiseonika je nedovoljna za potpuno sagorevanje svih gorivih komponenti, ve se kiseonik uvodi kako
bi se dobila toplota za odravanje visoke temperature u reaktoru, i kako bi se vrsti ugljenik iz
koksnog ostatka pri nepotpunom sagorevanju konvertovao u CO. Heterogene reakcije, koksni ostatak-
gas su najsporije, tako da one odreuju sveukupnu brzinu gasifikacije. Postoji mogunost korienja
katalizatora, za ubrzanje hemijskih reakcija, a najjednostavniji nain je prisustvo alkalnih metala u
pepelu biomase.
Glavni proizvodi gasifikacije biomase su: CO, CO2, CH4, CnHm, H2 i azot. Koliki e odnos
pojedinih komponenti biti u proizvodu gasifikacije zavisi od vie parametara: tipa gasifikatora,
karakteristike gorivog dela biomase, sadraja vlage u biomasi, temperature pri kojoj se odvija
gasifikacija, stepena oksidacije gorivih komponenti nastalih pri pirolizi, vrste oksidanta (vazduh ili
kiseonik), dodavanja vodene pare.
Na alost, ne konvertuje se u gas celokupna koliina tera nastala pri pirolizi. Kolika e
koliina tera biti konvertovana u gas zavisi kako od konstruktivnih reenja gasifikatora, tehnolokih
reenja i hemijskih ogranienja. Ter koji preostaje, a biva noen strujom gasa, obino pravi probleme u
daljem korienju dobijenog gasa, i smatra se nepoeljnim. Ter nastao u procesu gasifikacije esto je
vrlo slabo reaktivan i teko ga je ukloniti, bili termiki, katalitiki ili fiziki. Iz tog razloga je
odstranjivanje tera iz gasne struje proizvoda gasifikacije jedan od najvanijih zadataka u efikasnoj
primeni tehnologija gasifikacije.
Gasifikacija biomase, pored toga to nudi vei stepen iskorienja pri proizvodnji elektrine
strana 124
energije u gasnim turbinama od klasinih postrojenja sa sagorevanjem biomase i parnim ciklusom, ona
omoguava znatno nie emisije tetnih gasova i estica.

4.2.2 Tehnologije gasifikacije

Do sada je razvijeno vie razliitih tipova reaktora:
1) gasifikacija u nasutom mehaniki nepokretnom sloju goriva
a) suprotnosmerno kretanje goriva i gasova
b) istosmerno kretanje goriva i gasova
c) kombinovano
2) gasifikacija u fluidizovanom sloju
a) mehurasti fluidizovan sloj
b) cirkulacioni fluidizovan sloj
c) dupli reaktor sa fluidizovanim slojem
3) gasifikacija goriva u struji gasa
a) reaktor sa pravolinijskim kretanjem struje gasa
b) ciklonski reaktor
4) gasifikacija na pokretnoj reetki
5) gasifikacija u rotacionom reaktoru

Od gore navedenih tehnologija gasifikacije iru primenu su nale prve tri.

Gasifikatori sa nepokretnim slojem biomase
Kod ovog tipa gasifikatora, gorivo je u nasutom sloju i lei na nepokretnoj reetki. Usled
konverzije biomase, i pretvaranja vrstog goriva u gasovito, dolazi do nestajanja vrste biomase tako
da se tokom procesa gornji slojevi neizreagovane biomase lagano kreu na dole, iako nema pokretnih
delova.

1.a) 1.b)
Slika 4.2.1 Gasifikatori sa nasutim mehaniki nepokretnim slojem biomase;
1.a) sa suprotnosmernim tokom biomase i gasova, 1.b) sa istosmernim tokom biomase i gasova
biomasa gasovi biomasa
oksidant
oksidant pepeo pepeo gasovi
reetka
sloj
biomase
sloj
biomase
strana 125
Gasifikatori sa suprotno-smernim tokom gasova i goriva
Biomasa koja dospe u reaktor (slika 4.2.1a) prvo se sui nadolazeim toplim gasovima, zatim
dolazi do njene pirolize. Gasovi nastali pirolizom odlaze na gore zajedno sa strujom drugih gasova.
Osloboeni ter moe delom se kondenzuje na estici goriva, a delom odlazi sa gasovima. Nastali
koksni ostatak se lagano kree na dole i ide ka vrelijoj zoni. Kondenzovani ter na gorivu se razgrauje
i stvara koksni ostatak. U donjoj zoni gasifikatora, gde se dovodi oksidant, vazduh ili kiseonik, dolazi
do nepotpunog sagorevanja koksnog ostatka uz oslobaanje toplote. Radi dobijanja kvalitetnijeg gasa,
odnosno gasa sa viom toplotnom moi, u gasifikator se ubrizgava vodena para, koja reaguje putem
vie reakcija sa ugljenikom i ugljen-monoksidom stvarajui vodonik, metan, ugljen-monoksid i
ugljen-dioksid. Koji e od nevedenih gasova biti dominantan, odnosno koja e hemijska reakcija biti
najzastupljenija zavisi od uslova gasifikacije.
Karakteristika ovih tipova gasifikatora je da sadre znaajne koliine tera i ugljovodonika, to
poveava toplotnu mo dobijenog gasa. Dobijeni gasovi mogu biti direktno sagorevani, dok je za
korienje dobijenog gasa u motorima sa unutranjim sagorevanjem ili turbinama neophodno njegovo
preiavanje. Sadraj pepela u proizvedenom gasu je relativno mali.
Glavna prednost gasifikatora sa suprotno-smernim tokom goriva i gasova je njegova relativno
jednostavna konstrukcija i visoka termika iskorienost, poto proizvedeni gasovi svoju latentnu
toplotu predaju nadolazeem gorivu, pri emu ga predgrevaju, sue i dovode do pirolize, a proizvedeni
gasovi izlaze iz reaktora sa relativno niskom temperaturom.
Generalno ne postoji ogranienje u veliini gasifikatora, mada se ovakvi tipovi gasifikatora
uglavnom grade za manje i srednje snage. Pored toga, ovaj tip gasifikatora omoguava promenu snage
u irokom opsegu.

Gasifikatori sa isto-smernim tokom gasova i goriva
Kod ovog tipa gasifikatora kretanje gasova i goriva je u istom smeru, i to na dole (slika
4.2.1b). Kretanje goriva nastaje samo usled njegove konverzije, odnosno usled nestajanja vrstog
goriva, jer se pretvara u gas. Oksidant, vazduh ili kiseonik, se dovodi u donju zonu nasutog sloja, i to
se obino dovodi sa bone strane nasutog sloja goriva. U ovoj zoni se uglavnom obavljaju reakcije
gasifikacije. U zoni dovoenja oksidanta se, pored sagorevanja, odigrava i razgradnja prethodno
nastalog tera. Ova konstrukcija omoguava da se proizvodi pirolize kroz reakcije u zoni dovoenja
oksidanta efikasno konvertuju u gas, odnosno da se znatno smanji udeo tera.
Ovaj tip gasifikatora je takoe jednostavne konstrukcije, pouzdan je i u praksi dokazan za
odreena goriva: za relativno suva goriva (do 30% vlage), komade goriva sa malim udelom pepela, i
goriva koja imaju mali sadraj sitnih estica (manjih od 1cm). S obzirom na mali udeo tera u
produktima sagorevanja, ovaj tip gasifikatora je pogodan za mala postrojenja sa proizvodnjom
elektrine energije, uz korienje motora sa unutranjim sagorevanjem. Mesto i nain uvoenja
oksidanta je od izuzetne vanosti za odvijanje dobre gasifikacije sa malo tera.
Zbog svoje pogodnosti da proizvodi gasove sa malim sadrajem tera, koji su pogodni za dalje
korienje u proizvodnji elektrine energije, u svetu je razvijen vei broj varijanti ovog tipa
gasifikatora (i sa mehanikim pomeranjem goriva), kako bi se iskoristile prednosti ovog tipa
gasifikatora a prevazila ogranienja u pogledu snage.S obzirom na tehnoloka ogranienja, ova
postrojenja imaju svoj maksimum u kapacitetu, koji iznosi do 500 kg/h, to jest do snage od oko 500
kWe.
Jedna od glavnih prednosti ovog tipa gasifikatora je jednostavna konstrukcija, a pored toga u
prednosti ove tehnologije spada visok stepen konverzije goriva i mali sadraj tera u proizvedenom
gasu. Nedostaci ove tehnologije su: potrebno je dosta usko definisati budue gorivo, mogunost
topljenja pepela u zoni visokih temperatura, visoke temperature izlaznog gasa i ogranien raspon
snage.
Pored osnovna dva tipa gasifikatora sa gorivom u nasutom nepokretnom sloju, razvijen je tip
gasifikatora gde se gasovi kreu upravno na kretanje goriva. Ovaj tip gasifikatora nije naao iru
primenu, i uglavnom su razvijani za male snage, do 10 kWe.

Iako postoji elja da se gasifikatori sa nasutim slojem goriva primenjuju za vee snage, pred
strana 126
ovom tehnologijom se u tom smislu postavljaju vrlo izraeni zahtevi. S obzirom na mogunost
diskontinualnog doziranja goriva, odnosno mogunost runog doziranja, smatralo se da ovi
gasifikatori imaju prednost. Meutim u dananje vreme oprema za automatsko voenje i kontrolu
procesa je postala jevtina. Automatski rad nudi odgovarajuu pouzdanost i stabilnost rada postrojenja,
to znai i veu efikasnost, tako da se u savremenoj proizvodnji energije, pa tako i kod gasifikacije,
sve se vie tei automatskom radu. Stoga je trend da se razviju gasifikatori sa automatskim radom, za
jednu vrstu goriva. Ako je jedna vrsta goriva u pitanju, to obino znai da su u pitanju gasifikatori
manjih snaga. Sa druge strane, investicija u automatizaciju procesa gasifikacije bi se znatno bolje
isplatila kada bi bile u pitanju vee snage gasifikatora.

Gasifikatori sa fluidizovanim slojem
Gasifikatore ovog tipa moemo podeliti u dve grupe: sa mehurastim fluidizovanim slojem i sa
cirkulacionim slojem (slika 4.2.2). Zajedniko im je da imaju inertni materijal u reaktoru koji slui za
stabilizaciju temperaturskih promena i omoguava intenzivan kontakt novog goriva sa sredinom u
reaktoru, usled ega se postie velika brzina reakcije. Inertni materijal je obino kvarcni pesak.
Gasifikacija biomase u fluidizovanom sloju nema dugu istoriju, izuzev gasifikacije treseta, koji se u
znaajnim koliinama koristi u Finskoj.
Gasifikatori sa fluidizovanim slojem su jedini tipovi gasifikatora kod kojih se svi procesi sa
gorivom tokom gasifikacije odvijaju na priblino konstantnoj temperaturi. Uobiajena radna
temperatura gasifikatora sa fluidizovanim slojem je najee u opsegu 800 - 850C.

Slika 4.2.2 Principi rada gasifikatora sa mehurastim i cirkulacionim fluidizovanim slojem

Najvei deo procesa konverzije biomase se odvija u fluidizovanom sloju, a samo u manjem
obimu se gasifikacija odvija u prostoru iznad fluidizovanog sloja. U zoni iznad sloja se najee odvija
razgradnja tera, i njegovo prevoenje u lake ugljovodonike. Stepen konverzije ugljenika dostie skoro
100 %, mada postoji iznoenje estica koksnog ostatka van reaktora sa fluidizovanim slojem. Obino
je sadraj tera u gasifikatorima sa mehurastim fluidizovanim slojem negde izmeu sadraja koji se
javljaju kod gasifikatora sa nasutim slojem goriva sa istosmernim i suprotnosmernim tokovima gasova
i goriva.
Jedan od eih problema koji se javljaju kod tehnologije sa fluidizovanim slojem je
sinterovanje inertnog materijala, usled poveane koncentracije alkalnih metala u pepelu biomase. Sa
poveanjem sadraja alkalnih metala u pepelu biomase, stvaraju se eutektike smee oksida alkalnih
metala sa kvarcnim peskom, a temperature topljenja tih eutektikih smea su ispod 800 C. Posledica
ovoga moe biti sinterovanje ili aglomeracija estica inertnog materijala - peska, to u daljoj fazi
biomasa
gasovi
oksidant
oksidant
pepeo
mehurasti
fluidizovan
sloj
pepeo
pepeo
cirkulacioni
fluidizovan
sloj
ciklon
proizvedeni
gasovi
gasovi, pepeo, gorivo,
inertni materijal
dozatori
strana 127
dovodi do blokiranja fluidizacije i zaustavljanja rada reaktora. Problem sinterovanja se moe reiti
zamenom kvarcnog peska, kao inertnog materijala fluidizovanog sloja, nekim drugim materijalom koji
ne stvara nisko temperaturski topive eutektike smee sa alkalnim metalima iz pepela. Pored toga bilo
bi dobro da inertni materijal ima i ulogu katalizatora za hemijske reakcije gasifikacije radi poboljanja
kvaliteta proizvedenog gasa i smanjenja sadraja tera.
Gasifikatori sa fluidizovanim slojem, bilo mehurastim ili cirkulacionim, obino se ne grade za
manje snage. Razlog za to je relativno velika brzina gasova, sa kojima se odnose i sitne estice
koksnog ostatka, tako da je za ostvarivanje efikasnog procesa neophodna odreena minimalna duina
puta, to jest visina reaktora, kako za homogene reakcije tako i za heterogene reakcije koksnog ostatka.
Sa druge strane ova tehnologija je vrlo pogodna za srednje i vee snage, i takoe se
jednostavno i pouzdano na osnovu parametara i iskustava na manjim postrojenjima projektuju vea.
Alternativa veoj visini reaktora je dodavanje drugog reaktora samo za potrebe razgradnje tera.
Ako se postigne visok stepen konverzije koksnog ostatka, onda vee brzine gasova koje
odnose pepeo iz reaktora sa fluidizovanim slojem predstavljaju pogodnost, jer se na jednostavan nain
pepeo odstranjuje iz reaktora. Prednost gasifikatora, a generalno i drugih reaktora sa fluidizovanim
slojem, je to omoguava efikasan rad sa gorivima razliite vlanosti, kvaliteta i veliine.
Tehnologija sa cirkulacionim fluidizovanim slojem predstavlja sledeu generaciju u razvoju
tehnologija sa fluidizovanim slojem. Brzine gasova su ovde znatno vee nego kod mehurastog
fluidizovanog sloja, tako da se sa strujom gasa odnose estice inertnog materijala, goriva i pepela. Sav
ovaj materijal se u ciklonu odvaja od gasova i potom vraa u reaktor. Ova tehnologija je nala iroku
primenu i industriji papira i celuloze, za energetsko iskorienje otpadne biomase koja se javlja kao
nusproizvod.

Slika 4.2.3 Princip rada gasifikatora sa duplim fluidizovanim slojem.

Gasifikacija sa dvostrukim fluidizovanim slojem se sastoji od reaktora za gasifikaciju i
reaktora za sagorevanje (slika 4.2.3). Oba reaktora su sa fluidizovanim slojem. Ovakvom
konstrukcijom se eli postii visok kvalitet proizvedenog gasa, to se postie dovoenjem vodene pare
umesto vazduha u reaktor za gasifikaciju - gasifikator. Visoka temperatura u reaktoru za gasifikaciju
se odrava dovoenjem inertnog materijala iz reaktora za sagorevanje - loita, gde se odvija
sagorevanje koksnog ostatka koji je iznet iz prvog reaktora. Uloga vodene pare je da reaguje sa
vrstim ugljenikom ili oksidima ugljenika, kako bi se kao rezultat dobio vei sadraj vodonika i
metana. Pored inertnog materijala koji se dovodi u gasifikator radi obezbeenja toplote, u gasifikator
se dovodi i deo proizvedenih gasova u vidu recilkulisanih gasova. Razlog recirkulacije proizvedenih
biomasa
recilkulacioni
gasovi
vazduh
vodena
para
mehurasti
fluidizovan sloj
pepeo
dimni
gasovi
CIKLON
proizvedeni
gasovi
inertni materijal, gasovi,
koksni ostatak, pepeo
dozator
SITO
GASIFIKATOR
LOITE
strana 128
gasova je neophodnost ostvarivanja odreenih brzina strujanja gasova u gasifikatoru i uvoenje
optimalne koliine vodene pare u gasifikator za potrebe dobijanja visoko kvalitetnog gasa.

Gasifikacija biomase u struji gasa i na pokretnoj reetki
Kod gasifikacije u struji gasa koja se pravolinijski kree, gde je reaktor slian loitu kotla sa
sagorevanjem ugljenog praha u letu, neophodno je zbog kratkog vremena boravka goriva u reaktoru
ostvariti visoke temperature (~ 1000C). Drugi nedostaci ove tehnologije gasifikacije su:
- visoki trokovi pripreme goriva, naroito drvne biomase, poto ga je potrebno usitniti,
- mali sadraj goriva u reaktoru, to dovodi do znaajnih oscilacija u parametrima rada reaktora ako se
u nekoj meri promeni sastav vlage goriva,
- mali opseg promene snage,
- pogodno samo za gasifikatore velikog kapaciteta,
- zbog visokih temperatura neophodno je reavati probleme materijala i dilatacija pri konstruisanju, a
uz to i problem topljenja pepela i potom njegovog lepljenja za zidove reaktora,
- relativno veliko odnoenje koksnog ostatka,
Glavne prednosti ovog tipa gasifikatora su posledica visoke temperature, a to su vrlo nizak sadraj tera
i visok kvalitet proizvedenog gasa.
Tehnoloka varijanta gasifikacije u struji gasa je ciklonski gasifikator. U ovom gasifikatoru je,
zbog zavojitog kretanja, produena putanja gasova i sitnih estica koksnog ostatka. Time je
omogueno sniavanje temperature u reaktoru. Meutim, prethodno pomenuti nedostaci odnose se i na
ovaj tip gasifikatora, jedino to su neki od njih neto manje izraeni.
Ipak, zbog navedenih nedostataka gasifikacija u struji gasa nije nala znaajniju primenu.
Tehnologiji gasifikacije na pokretnoj reetki se, slino gasifikatorima u struji gasa ne predvia
znaajnija primena u praksi. Osnovni nedostaci ove tehnologije gasifikacije je postojanje pokretnih
delova u reaktoru, a ostali vaniji nedostaci dati su u tabeli 4.2.1

Poreenje razliitih tipova gasifikatora
U tabeli 4.2.1 date su osnovne karakteristike razliitih tipova gasifikatora.
Gasifikatori sa fluidizovanim slojem generalno su pogodni za vee snage od gasifikatora sa nasutim
slojem goriva. Posebno gasifikatori sa istosmernim tokom goriva i gasova nisu pogodni za vee snage.
Pored toga, gasifikatori sa fluidizovanim slojem rade na niim temperaturama, to je takoe njihova
prednost.
Iako su u tehnolokom smislu gasifikatori sa fluidizovanim slojem pogodni za vee snage,
kada je u pitanju biomasa kao gorivo uvek se postavlja pitanje raspoloivosti goriva. To jest, da li u
neposrednoj okolini potencijalnog postrojenja ima biomase u zadovoljavajuoj koliini. Iz tog razloga,
iako generalno vea postrojenja imaju vei stepen korisnosti, pri korienju biomase mora se uzeti u
obzir i utroak energije za pripremu goriva. Zbog tog uslova, i manja postrojenja imaju svoj znaaj i
ekonomsku opravdanost.
Gasifikatori sa fluidizovanim slojem i sa nasutim slojem imaju dobru sposobnost promene
snage tokom rada. Za razliku od njih, drugi tipovi gasifikatora imaju znatnu manju sposobnost
promene snage, pa ih pored drugih, i ta njihova loa karakteristika dovodi u poziciju da se vrlo retko
primenjuju.
Sastav produkata gasifikacije zavisi od vrste gasifikatora i parametara rada gasifikatora. Jedan
od bitnih parametara rada gasifikatora je vrsta gasa kojim se obavlja gasifikacija. Najbolji kvalitet
gasa, odnosno sa najveom toplotnom moi se dobija kada se gasifikacija obavlja kiseonikom.
Meutim, s obzirom da je kiseonik skup za komercijalno korienje u gasifikatorima, koristi se obino
vazduh. Zbog velikog sadraja azota u vazduhu, toplotna mo ovako proizvedenog gasa je relativno
niska. Da bi se poveala toplotna mo dobijenog gasa, ubrizgava se vodena para tokom procesa
gasifikacije. Ubrizgana vodena para se razlae na vodonik i kiseonik. Kiseonik reaguje sa ugljenikom,
i uz oslobaanje toplote koja je potrebna za odravanje reakcije, stvaraju se oksidi ugljenika. Vodonik
moe ostati neizreagovan ili moe reagovati sa ugljenikom i formirati metan. Optimizacija parametara
strana 129
rada gasifikatora dovodi najee do kombinovanog korienja vodene pare, vazduha i kiseonika. U
tabeli 4.3.2 se vidi kako se toplotna mo poveava sa 5.7 na 10 MJ/m
3
kada se umesto vazduha
koristi kiseonik. U ovom sluaju se praktino svo poveanje toplotne moi dobija na osnovu
eliminacije azota iz proizvedenog gasa. Kada se tokom gasifikacije dodaje vodena para, tada se znatno
poveava udeo metana u proizvedenom gasu, a time se jo poveava toplotna mo gasa.

Tabela 4.2.1 Tipine karakteristike osnovnih tipova gasifikatora
Temperatura (C) Sadraj u gasu Tip gasifikatora
reakcije izlazni
gasa
Sposobnost
promene
snage
Maks.
kapacitet,
(tona/h)
Opseg
snage
(MWe)
ter estice
Nepokretan sloj
suprotno-smerno 1000 250 dobra 10 1 - 10 vrlo visok osrednji
isto-smerno 1000 800 dobra 0.5 0.1 - 1 vrlo nizak osrednji
kombinovano 900 900 osrednja 1 0.1 - 2 vrlo visok visok
Fluidizovan sloj
Mehurasti 850 800 dobra 10 1 - 20 osrednji visok
Cirkulacioni 850 850 dobra 20 2 - 100 nizak vrlo visok
Dupli reaktor 800 700 osrednja 10 2 - 50 visok visok
Gasifikacija u struji gasa
Protoni 1000 1000 slaba 20 5 - 100 nizak visok
Ciklonski 900 900 slaba 5 1 - 10 nizak vrlo visok
Pokretna reetka 700 600 osrednja 5 1 - 10 visok nizak
Rotacioni reaktor 800 800 slaba 10 2 - 30 visok visok

Tabela 4.2.2 Tipine karakteristike proizvedenog gasa iz razliitih tipova gasifikatora
Gasifikator;
tip, fluid za gasifikaciju
Sastav gasa (% vol., suv )
Toplotna
mo
Kvalitet gasa
H
2
CO CO
2
CH
4
N
2
(MJ/m
3
) Ter estice
Fluidizovan sloj, vazduh 9 14 20 7 50 5.5 osrednji lo
Suprotno-smerni, vazduh 11 24 9 3 53 5.6 lo dobar
Isto-smerni, vazduh 17 21 13 1 48 5.7 dobar osrednji
Istosmerni, kiseonik 32 48 15 2 3 10.9 dobar dobar
Fluidizovan sloj, vodena
para
15 47 15 23 0 17.1 osrednji lo
Dvostruki fluidizovan sloj,
vodena para
27 40 11 21 1 17.0 osrednji lo

4.3.3 Preiavanje gasova

Jedan od znaajnijih problema koji se javljaju pri gasifikaciji, i jo uvek se intenzivno radi na
njemu, je preiavanje gasa odnosno dobijanje to istijih gasova nastalih gasifikacijom.
U zavisnosti od vrste biomase i tehnologije gasifikacije sledee komponenete su u manjoj ili
veoj meri zastupljene u produktima gasifikacije:
- estice: pepela, koksnog ostatka, inertnog materijala fluidizovanog sloja
- ter
- alkalni metali
- jedinjenja azota NH
3
, HCN
- jedinjenja sumpora i hlora: H
2
S, HCl

strana 130
Preiavanje struje gasova proizvedenih u gasifikatorima nije mogue uspeno obaviti ak ni
visoko-efikasnim ciklonima, poto struja gasa sadri vrlo sitne estice pepela i koksnog ostatka. Zbog
toga se primenjuju keramiki filteri ili filteri od sinter-materijala. U sluaju primene gasifikatora pod
pritiskom, kada se dobijeni gasovi direktno uvode u gasnu turbinu, neophodno je preiavanje gasova
obaviti na visokoj temperaturi.
Prisustvo tera u gasovima je tetno jer prlja filtere, teko sagorevaju u motorima sa
unutranjim sagorevanjem, tako da dovode do zaprljanja praktino svih povrina na kroz koje prolaze
gasovi. Primarna mera za uklanjanje ili smanjenje sadraja tera je izbor tehnologije gasifikacije i
parametara gasifikacije. Generalno se moe rei da se sadraj tera u proizvedenim gasovima smanjuje
sa poveanjem temperature pri kojoj se obavlja gasifikacija biomase. Znaajno smanjenje sadraja tera
u gasovima se postie korienjem katalizatora u glavnom reaktoru za gasifikaciju. Ipak, znaajno
bolji efekat je ako se razgradnja tera obavlja u posebnom reaktoru sa katalizatorom. Osim korienja
katalizatora, znaajan stepen smanjenja sadraja tera se postie produavanjem vremena boravka
gasova i tera u gasifikatorima sa visokom temperaturom gasifikacije (fluidizovan sloj), a takoe i
poveanjem temperature struje gasova i tera dodavanjem kiseonika, koji dovodi do deliminog
sagorevanja. Utvreno je da dodavanjem kiseonika mogu da se u datim zonama dostignu temperature
preko 1300C, kada je razgradnja tera vrlo efikasna. Ako se merama unutar reaktora za gasifikaciju ili
dodatnim reaktorom ne uspe dovoljno sniziti sadraj tera u gasu, tada preostaje da se ter ukloni
odgovarajuim skruberima.
Alkalni metali (Na i K) su obino u znaajnoj meri prisutni u pepelu biomase. Njihov sadraj
u pepelu se kod poljoprivredne biomase u nekim sluajevima prelazi preko 30% . Pri visokim
temperaturama na kojima se obino odvija gasifikacija, alkalni metali su obino u gasnoj fazi. S
obzirom da je oko 600C maksimalna temperatura pri kojoj alkalni metali nisu u gasovitoj fazi,
neophodno je radi odvajanja alkalnih metala iz struje gasa, temperaturu sniziti ispod te kritine, kako
bi se alkalni metali kondenzovali. Da do lepljenja alkalnih metala ne bi dolo u filterima, u motorima
ili turbinama, potrebno je postaviti hladnjak pre ovih ureaja.
Azot iz goriva, koji se tokom gasifikacije najveim delom konvertuje u amonijak, uglavnom
predstavlja ekoloki problem.
Sumpor ne predstavlja veliki problem pri korienju biomase, poto ga biomasa sadri u vrlo
malim koliinama.
Jedinjenja hlora ne bi trebalo da predstavljaju problem, ako se kao gorivo za gasifikaciju
koristi ista drvna biomasa. Povean sadraj hlora u biomasi moe nastati usled korienja herbicida i
pesticida. Pored toga, znaajnije zagaenje biomase jedinjenjima hlora moe nastati u procesima
prerade drvne biomase ili ako se uz biomasu kao gorivo koristi neki otpad.

4.2.4 Proizvodnja toplotne i elektrine energije
Gasovi proizvedeni gasifikacijom biomase mogu biti iskorieni na vie naina:
- za sagorevanje u manjim adaptiranim gasnim gorionicima proizvodei topao vazduh ili toplu vodu,
- za sagorevanje u kotlovima za proizvodnju tehnoloke pare ili pare za proizvodnju elektrine
energije, ili u kotlovima sa kombinovanom proizvodnjom toplote i elektrine energije,
- za sagorevanje u motorima sa unutranjim sagorevanjem
- za pogon gasnih turbina
- za korienje u kombinovanim parno-gasnim ciklusima
Sagorevanje proizvedenog gasa iz gasifikatora u malim i srednjim gasnim gorionicima je vrlo
povoljno reenje za ona mesta gde se ve koristi prirodan gas kao gorivo za zadovoljenje potreba za
grejanjem ili toplom vodom. Ovo je najjednostavniji nain korienja proizvedenog gasa. Praktinost
ovog reenja je u tome to se gasifikator postavlja ispred postojeeg loita ili kotla na gas, ime se
znaajno smanjuju investicioni trokovi. Pored toga zahtevi u pogledu kvaliteta proizvedenog gasa su
vrlo niski, a korienjem gasova iz gasifikatora se znaajno smanjuju trokovi nabavke prirodnog
gasa. Gasifikatori ovog tipa, koje esto nazivaju predloita, bili su u proizvodnom programu dve
firme u nekadanjoj Jugoslaviji, od kojih je jedna bila firma "invoz" iz Zrenjanina (slika 4.2.4).
Proizvedeni gas se moe sagorevati u veim klasinim kotlovima za kombinovanu
proizvodnju toplote i elektrine energije. Ovakvo reenje se obino primenjuje kada je biomasa,
strana 131
odnosno gas proizveden gasifikacijom samo dodatno gorivo, to jest delom zamenjuje osnovno gorivo
na ve postojeem postrojenju. Cilj ovakvog reenja je da se uz relativno male investicije iskoristi
energetski potencijal raspoloive biomase, u koliini i vremenu kada je to najpovoljnije. Time se
postie smanjenje potronje osnovnog goriva, koje je obino skuplje, a esto i vei zagaiva.
Rezultat primene ovakvog reenja je smanjenje trokova nabavke goriva, a takoe i smanjenje emisije
tetnih gasova i estica.

Slika 4.2.4 Gasifikator biomase za proizvodnju gasa za potrebe postojeeg kotla. Primer reenja
domae industrije (invoz, Zrenjanin).

Postrojenja kojima je gas iz biomase glavno gorivo, a slue za proizvodnju elektrine energije,
su ona koja sadre gasne motore ili gasne turbine. Generalni pristup je, mada nije uvek primenjen, da
su gasne turbine pogodne za vee snage > 10 MWe, dok su gasni motori pogodni za manje snage do
10 MWe. Ipak, postoje u praksi primenjeni motori i do 50 MWe snage, a takoe i gasne turbine snage
svega 3 MWe, mada su to ipak izuzeci.
Prednost gasnih motora je to nije neophodno da gasovi budu toliko preieni kao u sluaju
gasnih turbina, ime postrojenje postaje jednostavnije i jevtinije. Medjutim, jedan od vanijih
nedostataka gasnih motora je to su izlazni gasovi prilino ohlaeni tako da je mogunost primene
kombinovanog parno-gasnog ciklusa praktino neizvodljiva. Medjutim, ostaje mogunost
kombinovane proizvodnje elektrine energije i toplote. Uz to gasni motori imaju pogodnost da mogu
koristiti razliita gasna goriva, uz neznatna podeavanja. Stepen korisnosti gasnih motora dostie
stepen korisnosti gasnih turbina u prostom ciklusu.
to se tie gasnih turbina, za njihovu primenu je istoa gasa limitirajui faktor, tako da je
njihova raspoloivost u direktnoj vezi sa efikasnou postrojenja za preiavanje gasnog goriva. Ipak,
postoje ve razvijene gasne turbine, naroito za potrebe industrije, koje su manje osetljive na neistoe
u gasnom gorivu.
S obzirom da se tei da postrojenja imaju sve vei stepen iskorienja, u poslednjoj dekadi se
intenzivno radi na razvoju i primeni kombinovanih gasno-parnih ciklusa. Takva postrojenja su skupa,
imaju visok stepen korisnosti, ali ih nije racionalno graditi za manje kapacitete. Na slici 4.2.5 data je
zavisnost stepena korisnosti od vrste postrojenja. Za male snage do oko 5 MWe, gasifikatori sa gasnim
motorom imaju vei stepen korisnosti ak i od kombinovanih gasno-parnih ciklusa.
Kada su u pitanju snage u opsegu 5-20 MWe ostaje da se u svakom konkretnom sluaju
analizira da li prednost dati gasnim turbinama ili motorima.
Kotao Gasifikator
Primarni
vazduh
ventilator Sekundarni
vazduh
biomasa
strana 132

Slika 4.2.5 Zavisnost stepena korisnosti od vrste i kapaciteta
postrojenja na biomasu za proizvodnju elektrine energije.

Prvo postrojenje, koje ima ulogu demonstracionog, sa gasifikacijom biomase pod pritiskom u
kombinovanom parno-gasnom ciklusu sa proizvodnjom elektrine energije i toplote za grejanje (Slika
4.2.6) startovalo je 1996. godine u vedskoj. Postrojenje ima kapacitet od 6 MWe + 9 MWt, a
potronja goriva - drvnog otpada je od 18 MWt. Gasifikacija se odvija u reaktoru sa cirkulacionim
fluidizovanim slojem pod pritiskom. Stepen korisnosti proizvodnje elektrine energije je 32%, dok je
ukupni stepen korisnosti, ukljuujui i proizvodnju toplotne energije, 83%.

Slika 4.2.6 Tehnoloka ema postrojenja Varnamo u vedskoj, snage 6 MWe + 9 MWt, sa
kombinovanim parno-gasnim ciklusom.
Gasifikator
Biomasa
za daljinsko
grejanje
parna
turbina
gasna
turbina
kompresor
parogenerator
filter
hladnjak
gasova
dimnjak
dimnjak
kompresor komora za sagorevanje
Gasifikator + gasni motor
Sagorevanje +
parna turbina
IGCC

Kapacitet postrojenja (MWe)
Efikasnost (%)
strana 133

Meutim, uvek kada su u pitanju postrojenja na biomasu, njihov kapacitet je ogranien
koliinom biomase koja je raspoloiva na dovoljnom rastojanju od postrojenja.
Na primer, za postrojenje sa gasifikacijom biomase i proizvodnjom elektrine energije
kapaciteta 10 MWe, potrebno je imati na raspolaganju zemljite pod umom povrine oko 80 000 ha,
odnosno 40 x 20 km, i da se sav godinji prirast drvne mase koristi samo za ovo postrojenje.

4.2.5 Vrednost investicija i cena proizvedene energije
Postrojenja sa gasifikacijom biomase , kao i generalno sva postrojenja koja koriste biomasu
kao gorivo, ne spadaju u jevtina postrojenja.
Ukupna vrednost investicija za jedno savremeno postrojenje sa gasifikatorom biomase i
kombinovanim parno-gasnim ciklusom za proizvodnju elektrine energije, snage 29 MWe (26 MWe
gasna turbina, 10 MWe parna turbina i 7 MWe sopstvena potronja) bila je 60 miliona $, odnosno
2070 $/kWe. Osnovne komponente postrojenja su: priprema goriva, gasifikator sa fluidizovanim
slojem, grubi preista gasova, kotao, parna turbina, pripadajui generator, vreasti filter i vlani
skruber za proizvedeni gas, kompresor, gasna turbina, i pripadajui generator. Najvei deo sopstvene
potronje elektrine energije je za pokretanje kompresora gasa. Stepen korisnosti postrojenja, sveden
na proizvedenu elektrinu energiju, 40.3%. Oekuje se posle izgraenih desetak slinih postrojenja,
da investicioni trokovi ovakvog postrojenja opadnu za vie od 50 %, tako da se oekuje da bude
manje od 1000 $/kWe.
Gorivo za ovo postrojenje se nabavlja u krugu od 100km, tako da su ukupni logistiki trokovi
goriva oko 5.7$/t. Obraunavajui sve trokove, cena proizvedene elektrine energije bi bila 0.085
$/kWh. U sluaju ako bi se koristio otpad biomase ija je vrednost nula, tada bi cena proizvedene
elektrine energije bila 0.029 $/kWh.
Za male gasifikatore biomase sa istosmernim tokom gasova i goriva, kapaciteta od 24 do 500
kWt, specifina vrednost investicija iznosi 45 do 100 $/kWt. Vrednost investicija umnogome zavisi od
ugraenih pomonih sistema (za doziranje, za pepeo, za preiavanje gasova, sigurnosni sistemi).
Gasifikatori manjih kapaciteta (4-100 kWe) se obino povezuju sa gasnim motorima. Tada
specifine investicije iznose od 750 do 2200 $/kWe.

LITERATURA

1. Journal Biomass and Bioenergy, Izadnje Elsevier, 1995-2001.
2. Monography "Biomass Gasification and Pyrolysis, State of the art and future prospects", Edited by
Kaltschmitt, M., Bridgewater, A., CPL Press, UK, 1997.
3. Journal Modern Power Systems, Willmington Publishing Ltd, UK, 1999-2002
4. Zbornik radova, 3rd European Conference, "Energy from Biomass", Venice, Italy, 1985.
5. Zbornik radova, 9th European Bioenergy Conference "Biomass for Energy and the Environment",
Copenhagen, Denmark, 1996.
6. Probstein, R., Hicks,E., "Synthetic fuels", Mc Graw Hill Comp. 1982.

strana 134

4.3 Tehnologije proizvodnje tenih goriva
Prof. dr Milan Radovanovi, Mainski fakultet, Beograd

Istorijski posmatrano korienje tenih bio-goriva nije novost, jer je od poetka njihovog
korienja prolo skoro 100 godina. Jo 1900 godine tritu je ponudjen motor na piritus (1). U
patentnoj prijavi iz 1912 godine R.Diesel pie, moglo bi se rei, istorijsku reenicu: Korienje
biljnog ulja kao goriva u dananjem trenutku moe se oceniti beznaajnim. Medjutim, tokom vremena
i ovakvi proizvodi mogu biti znaajni, kao to su danas proizvodi dobijeni preradom nafte.
Prevodjenje vrste biomase u tenu, pored ve poznatih prednosti biomase uopte, zasniva se
na odredjenim prednostima:
tena goriva dobijena na ovaj nain ne zahtevaju direktno korienje posle proizvodnog procesa,
omoguavajui odvajanje proizvodnje od procesa korienja,
osetno vea toplotna mo u odnosu na prvobitnu biomasu (po zapremini) omoguava smanjenje
trokova skladitenja i transporta,
trokovi eventualnih modifikacija i/ili rekonstrukcija ve postojeih motora, kotlova i pei, na
tena goriva dobijena iz biomase su mnogo manji, nego to je pregradnja na vrsto gorivo,
u optem sluaju sagorevanje tenih goriva je efikasnije, kontrolisanije i ekoloki povoljnije nego
vrstih goriva, pa i same inicijalne biomase,
proizvodnjom bio-goriva eliminie se i problem mineralnih materija odnosno pepela,
vrsta biomasa ne moe da sagoreva u ovom agregatnom stanju u motorima i turbinama.
U okviru ovog odeljka razmatrae se stanje i primena pojedinih tehnologija kao i osobine
dobijenih tenih goriva po kriterijumima njihovog to skorijeg mogueg korienja, na osnovu
dostignutog znanja i tehnologija, za postojee potroae. Zbog toga je izbor pao na:

- proizvodnju i primenu metil-estra kao goriva za dizel motore (bio-dizela),
- proizvodnju i primenu etanola kao goriva za oto motore, i
- proizvodnju i primenu pirolitikog ulja (bio-ulja) kao goriva za kotlove i pei.

4.3.1 Proizvodnja i osobine bio-dizela
U SAD je bio-dizel definisan kao ''mono-alkil estar masnih kiselina dobijenih
tranesterifikacijom poljoprivrednih masnoa'' alkoholima, kao to su metanol ili etanol. Bio-dizel je
obnovljivo gorivo, biodegrabilno i ne zahteva sutinsko rekonstruisanje komponenata motora ili
sistema za napajanje motora gorivom.
Postupak dobijanja bio-dizela iz uljane repice se izvodi u tri faze: 1.proizvodnje ulja
(presovanjem i ekstrakcijom), 2. proizvodnje metilestra (meanjem ulja sa metanolom uz dodavanje
natrijum ili kalijum hidroksida kao katalizatora i izdvajanja glicerina u talonicima) i 3.prerade ostatka
(neutralizacijom, izdvajanjem vode i odvajanjem metanola (2, 3). Kvalitet bio-dizela zavisi kako od
kvaliteta ulaznih sirovina, tako i od efikasnosti odstranjivanja metanola i vode (slika 4.3.1. i 4.3.2.).
Francuska je bila jedna od prvih zemalja u Evropi koja je dala znaajan doprinos razvoju bio-
dizel goriva (1), (21). Italija, Nemaka i Austrija su delovale slino, to je dovelo do proizvodnje od
500.000 t bio-dizela u 1997 godini (21). Tri najvea proizvodjaa u Evropi su svakako Nemaka ,
Francuska i Italija sa proizvodnjom od 861.000 t u 2.000 godini (Evropa sa njima ukupno 1,025.000
tona). Slina situacija je i u SAD.
Francuska strategija zasniva se na:
- nameavanju sa klasinim dizel gorivom do 5% (uobiajeno do 2%), sa ciljem da se povea
mazivost (zbog smanjenja viskoznosti i sadraja sumpora u DG u cilju smanjenja estinog
zagadjenja), i
- nameavanju sa klasinim dizel gorivom do 30%, to omoguava da se postignu i efekti smanjenja
zagadjenja
strana 135

Slika 4.3.1 Proces proizvodnje bio-dizela (9)

Slika 4.3.2 Hemizam proizvodnje bio-dizela (9)

Pored korienja ulja biljnog porekla kao sirovine za proizvodnju metil-estra, u Austriji (17)
su se stekli uslovi i za industrijsko korienje otpadnog jestivog ulja kao sirovine za istu proizvodnju.
Sakupljanjem iskorienog jestivog ulja iz ugostiteljskih objekata (155.000 kg) i domainstava
(102.000 kg) u 2001 godini proizveden je metil estar, koji se uspeno koristio kao gorivo za, neto u
poetku modifikovane, a kasnije fabriki podeene dizel motore. Grad Grac procenjuje da je
neposredni potencijal iskorienog jestivog ulja oko milion kilograma, odakle se esterifikacijom moe
dobiti milion kilograma metil estra. Ovim bi se reili problemi zagadjivanja vodenih tokova
iskorienim jestivimg uljem (to je u Austriji zabranjeno), a iz sakupljenog ulja dobilo bi se gorivo.
Osobine bio-dizela su definisane vrednostima datim u standardima, a ne samo u njima, EU
Draft Specification for Vegetable Oil Methylester Diesel Fuel i austrijskim i italijanskim standardima
(60).
Cetanski broj je osetno vii u poredjenju sa istim kod klasinog dizel goriva i nalazi se u
granicama od 56 do 60 jedinica (16). Motorska ispitivanja su pokazala da bio-dizel daje uporedne
vrednosti performansi motora u poredjenju sa uobiajenim dizel gorivom. Ispitivanja su takodje
pokazala da bio-dizel smanjuje emisiju toksinih komponenata izduvnih gasova i to dima, CO, CH,
estica i policiklinih aromatskih ugljovodonika (13). Odredjeni podaci takodje ukazuju na poveanu
sklonost ka obrazovanju koksa na mlaznicama brizgaa. Istraivanja Lukasnika (14) pokazala su ak
manju sklonost ka obrazovanju koksa i u poredjenju sa komercijalnim DG sa detergentnim aditivima.

strana 136
Tabela. 4.3.1: EU Draft Specification for Vegetable Oil Methylester Diesel Fuel
Karakteristike
A.Karakteristike goriva Jedinice
Granice Standard
Gustina na 15C g/cm
3
0,86-0,90 ISO 3675
Kinematska viskoznost na 40C mm
2
/s 3,5-5,0 ISO 3104
Temperatura paljenja C min. 100 ISO 2719
letnji max. 0
Temperatura filtrabilnosti C
zimski max. < -15
DIN EN 116
Sadraj sumpora % m/m max. 0,01
ISO 8754/
DIN EN 41
Destilacija:
5 % v/v predestilisano na
10 % v/v predestilisano na

C
C

odreuje se
odreuje se
ASTM-1160/
ISO 3405
Koksni ostatak po Conradsonu % m/m max. 0,30 ISO 10370
Cetanski broj - min. 49
ISO 5165/
DIN 51773
Sadraj pepela mg/kg max. 0,01 EN 26245
Sadraj vlage (Karl Fischer) mg/kg max. 500
ISO 6296/
ASTM D 1744
Emisija vrstih estica g/m
3
max. 20 DIN 51419
Korozija bakarne trake (3h/50 C)
koroziona
skala
max. 1 ISO 2160
Termooksidaciona stabilnost g/m
3
max. 25 ASTM D 2274

B. Metilestar specifine
karakteristike
Jedinice
Neutralizacioni broj mg KOH/g max. 0,5 ISO 660
Sadraj metanola % m/m max. 0,3 DIN 51413,1
Monogliceridi % m/m max. 0,8 GLC
Digliceridi % m/m max. 0,8 GLC
Trigliceridi % m/m max. 0,8 GLC
Vezani glicerin % m/m max. 0,2 izraunato
Slobodni glicerin % m/m max. 0,03 GLC
Ukupni glicerin % m/m max. 0,25 izraunato
Jodni broj - max. 115
DIN 53241/
IP 84/81
Sadraj fosfora mg/kg max. 10 DGF C-VI 4

strana 137
Tabela. 4.3.2: Austrijski standard za Vegetable Oil Methylester Diesel Fuel
Karakteristike Jedinice Granice Standard
Gustina na 15C kg/m
3
870-890
ISO 3675/
ASTM D4052
Temperatura paljenja, PM C 100 min.
OENORM
EN 22719
Temperatura filtrabilnosti:
(01.04.-30.09.)
(01.10.-31.03.)

C
0 max.
-15 max.
OENORM EN 116
2
/s 6,5-8,0 ISO 3104
Sadraj sumpora % m/m 0,02 max. OENORM EN 24260/ISO 8754
Sulfatni pepeo % m/m 0,02 max. OENORM C 1134
Koksni ostatak po Conradsonu % m/m 0,05 max. DIN 51 551
Cetanski broj - 48 min. ISO 5165
Neutralizacioni broj mg KOH/g 0,60 max. OENORM C 1146
Sadraj metanola % m/m 0,20 max. DIN 51413,1
Slobodni glicerin % m/m 0,02 max. GLC/enzymatic
Ukupni glicerin % m/m 0,24 max. GLC/enzymatic
Sadraj fosfora mg/kg 20 max. ASTM D 3231

Da bi bio-dizel znaajno prodro na trite mora se osetno poboljati njegovo ponaanje na
niskim temperaturama. Prema Boocock-u (20) metil ester zasienih masnih kiselina se izdvaja pri
hladjenju. Metil ester repiinog ulja sadri samo 6% zasienih kiselina i ima temperaturu zaepljenja
filtera pri -8C, koja, iako niska, moe da izazove probleme u otrijim klimatskim uslovima. Metil
ester od soje, koji se koristi u SAD sadri vie masnih zasienih kiselina, pa mu je temperatura
zaepljenja filtera oko 0C. Prema Dun-u (13) utvrdjeno je da ve na okolnoj temperaturi od 2C
dolazi do uobiajenih problema. Njihovo reavanje je mogue poznatim merama, kao to su
korienje grejaa bloka, filtera za gorivo i rezervoara ili pak rad preko noi da bi se obezbedio
bezbedan start motora i rad na niskim temperaturama. Ipak meanje bio-dizela sa klasinim dizel
gorivom predstavlja najefikasnije reenje. Korienje aditiva u kombinaciji sa tzv. ''vinterizacijom'', i
to tako to se aditiviranje vri pre vinterizacije, moe dati zadovoljavajue rezultate. Svakako da je
jedan od naina reavanje i razvoj novih aditiva za poboljanje niskotemperaturskih karakteristika bio-
dizela, posle fundamentalnih istraivanja nastajanja mikrokristala i spreavanja njihovog rasta i
medjusobnog povezivanja. Kvalitet bio-dizela proizvedenog u Srbiji dat je u tabeli 4.3.4.

strana 138

Tabela. 4.3.3 Italijanski standard za Vegetable Oil Methylester Diesel Fuel
Karakteristike Jedinice Granice Standard
Izgled vizuelno ist & Providan
Gustina @ 15C kg/m
3
860-900
ASTM D1298/
ISO 3675
Temperatura paljenja PM C, min. 100 ASTM D93
Temperatura filtrabilnosti C max. 0 ASTM D97
2
/s 3,5-5,0
ASTM D189/
ISO 3104
Destilacija:
poetak
95% v/v max.

C
C

300
360
ASTM D86
Sadraj sumpora % m/m max. 0,01
ASTM D1552/
ISO 8754
Koksni ostatak po Conradsonu % m/m max. 0,5
ASTM D189/
ISO 10370
Sadraj vlage ppm 700 ASTM D1744
Saponifikacioni broj mg KOH/g min. 170 NGD G33-1976
Totalni bazni broj mg KOH/g max. 0,05 ASTM D664
Sadraj metanola % m/m max. 0,2 GLC
Metilestar % m/m min. 98 GLC
Monogliceridi % m/m max. 0,8 GLC
Digliceridi % m/m max. 0,2 GLC
Trigliceridi % m/m max. 0,1 GLC
Slobodni glicerin % m/m max. 0,05 GLC
Sadraj fosfora ppm max. 10 DGF GIII 16A-89

strana 139

Tabela 4.3.4. Karakteristike bio-dizela u naoj zemlji (8, 9, 11, 12)

D2, JUS
B.H2.410
D2,
JUS TP-3
JU-MER JU-MES
*)
PIB-MER RME-1 RME-2
Gustina na 15C
,kg/m
3
810-860 - 844 888,62 886 882 882
Viskoznost, mm
2
/s
na 20C
1,8-9,0
2,0-4,5
na 40C
8,35 7,79 8,35 7,03 6,93
Temperatura
paljenja, C
55 - 173 181 173 35 67
Filtrabilnost,
ispod, C
-9
**)
+1
***)
- -8 -5 -8 -9 -9
Donja toplotna
mo, kJ/kg
- - - 35647 36070 37090 37380
Cetanski indeks - 49 min. - - 49,2 47 49,1
Elementarna
analiza,%
C
H
O
N
- - - -
76,5
12,0
<0,1
11,5
76,5
12,0
<0,1
11,5
77,2
12,0
<0,1
10,6
Destilacija, C:
Poetak destilacije
10% v/v
20% v/v
40% v/v
60% v/v
80% v/v
90% v/v
Kraj destilacije
Do 360C
predestil.
najmanje
90%
- -
100
325
325
329
328
343
353
343
323
334
336
337
340
348
355
365/98
-
330
333
336
338
348
362
-
-
332
335
337
339
343
352
-
Sadraj koksa-
Conradson, %
0,10 - 0,062 0,042 0,023 0,07 0,01
Sadraj pepela, % 0,02 - 0 0 0,006 - -
Sadraj vode, % 0,10 - 0
u
tragovima
0,19 0,19 0,04
Korozija bakarne
trake (3h/100C),
%
2c - 1b 1b 15 - -
Sadraj sumpora,
ppm
- <0,2 - - <10 <10 <12
Palmitinska
kiselina,%
- - - - 4,6 4,6 5,1
Stearinska kiselina,
%
- - - - 1,6 1,6 1,5
Oleinska kiselina,
%
- - - - 64,2 64,5 61,7
Linolna kiselina, % - - - - 20,2 19,2 20,3
Linolenska
kiselina, %
- - - - 9,0 8,0 9,5
Eureka kiselina, % - - - - 0,4 0,2 0,2
*)
Uzorak bio-dizela (metilestra suncokretovog ulja)
**)
Filtrabilnost od 15.10. tekue do 14.04. naredne godine
***)
Filtrabilnost od 15.04. do 14.10. tekue godine

to se tie nae zemlje, u vreme nestaice naftnih derivata 1994. godine usvojen je energetski
strana 140
bilans Republike Srbije, kojim je planirana proizvodnja od 50.000 t metil estra. Prema Muliu i dr.
(18) uspeno su putene u pogon fabrike za kontinualnu i arnu proizvodnju metil estra kapaciteta od
oko 70.000 t. Tada je proizvedeno oko 10.000 t metilestra, a Poljoprivredni kombinat Beograd je
obavio kompletnu setvu i etvu pomou ovog goriva. Prema istim autorima postoji oko 200.000 ha
neobradjenog zemljita koje bi se moglo iskoristiti za proizvodnju bio-dizela u visini polovine naih
potreba. Takodje postoje proizvodni kapaciteti za cedjenje gotovo 2 miliona tona zrna uljarica, za
dobijanje 720.000 tona sirovog biljnog ulja. Metanol, kao neophodna komponenta za proces dobijanja
metil-estra, se proizvodi u MSK (Metanol-siretni kompleks) parcijalnom oksidacijom metana iz
prirodnog gasa. Takodje postoje pogoni za proizvodnju bio-dizela: Ekoprimet iz Novog Miloeva,
Briksol iz Vrca, Primus eco iz Subotice, Biopetrol iz Poege, Prva iskra Bari (18).
Kratkotrajna ispitivanja izvrena u Industriji motora Rakovica (8) sa bio-dizelom
proizvedenim u Prvoj iskri Bari vrena su na dva dizel motora : sa direktnim i indirektnim sistemom
ubrizgavanja. Ispitivani bio-dizel imao je toplotnu mo od 36,07 MJ/kg ( 42,6 MJ/kg dizel goriva),
sasvim zadovoljavajuu filtrabilnost od -8C (kod zimskog dizel goriva je -9C), viskoznost na gornjoj
granici od 8,35 mm
2
/s (1,8 do 9 mm
2
/s prema JUS-u za dizel gorivo D2) i, uobiajeno za metil estar,
veoma usko podruje krive isparavanja od 323 do 335C. Rezultati ispitivanja, koji obuhvataju
performanse (snaga i moment), potronju goriva i toksine komponente u izduvnim gasovima, ukazuju
na proseno smanjenje snage za oko 5% kod oba motora, poveanje specifine potronje goriva za oko
5,5% kod motora sa direktnim ubrizgavanjem, odn. za oko 10% kod motora sa indirektnim
ubrizgavanjem, to se moglo i oekivati s obzirom na manju toplotnu mo bio-dizela u odnosu na
klasino dizel gorivo. to se tie emisije toksinih komponenata (CO, HC i NOx) utvrdjeno je osetno
smanjenje CO, dok kod ostalih komponenata dolazi do neznatnog poveanja emisije. estino
zagadjenje bilo za oko 25% manje u poredjenju sa dizel gorivom D2.
Pored istraivanja mogunosti korienja bio-dizela kao goriva za dizel motore u Industriji
motora Rakovica u laboratorijskim uslovima, Ministarstvo za nauku i tehnologiju je finansiralo
projekat "Ispitivanje primene bio-dizel-metilestra kao goriva za autobuse i kamione", sa posebnim
osvrtom na ekoloke aspekte pri primeni u Gradskom saobraaju tokom 1997/1998 godine (19).
Ispitivanje je obuhvatilo period od oko 50.000 km predjenog puta u gradskim uslovima vonje, pri
emu su utvrdjene relevantne motorske i ekoloke karakteristike MAN-ovog motora ugradjenog u
Ikarbus, pre i posle ispitivanja. Za ispitivanje je korieno bio-dizel gorivo koje je proizvela Prva
iskra, Bari. to se tie kvaliteta bio-dizela ustanovljena je slaba oksidaciona stabilnost i povean
sadraj mehanikih primesa, a da su viskoznost i karakteristike isparljivosti na gornjoj granici. Snaga
motora je bila za oko 7% manja u poredjenju sa uobiajenim dizel gorivom, a potronja vea za oko
14%, to je posledica manje toplotne moi bio dizela. Emisija dima je bila manja za oko 20%, emisija
CO i NOx manja za oko 10-15%, dok nije bilo promene emisije ugljovodonika. Posle eksploatacionih
ispitivanja rasklapanjem motora utvrdjena je poveana koliina taloga koksa i adji na ventilima i
elementima brizgaljke, dok je sklop klip-klipni prstenovi bio u odlinom stanju. Takodje je dolo do
razredjenja motornog ulja bio-dizel gorivom, to je prouzrokovalo zamenu ulja. Ipak opti zakljuak
istivanja je bio da je sa gledita funkcionalnosti ispitivanog motora gorivo zadovoljilo, a da je sa
ekolokog aspekta povoljnije od uobiajenog dizel goriva dobijenog preradom nafte.

4.3.2 Proizvodnja i osobine etanola

Etanol se proizvodi iz vrste bio mase procesom fermentacije, kome slede destilacija i
dehidratacija u cilju poveanja njegove istoe. Kao sirovine za proizvodnju etanola slue materije
koje sadre eer, kao to je eerna repa, ita, kao to su penica, pirina, i drvenaste materije. Kao
sirovina za proizvodnju etanola moe se koristiti i vrsti organski otpad, kao to je papir.
Proizvodnja etanola postaje komparativna u odnosu na metanol zahvaljujui veem stepenu
iskorienja pri konverziji biomase u tenu i veem stepenu iskorienja vozila sa etanolom u
poredjenju sa metanolom kao gorivom (22). Etanol predstavlja bezbojnu tenost koja kljua na 78,3
C. Kao gorivo za pogon oto motora etanol poseduje toplotnu mo od oko 27 MJ/kg, to je posledica
visokog sadraja kiseonika u svom sastavu od 35%, a istraivaki oktanski broj od oko 111 (motorski
oktanski broj iznosi 92).Vea toplota isparavanja od 845 kJ/kg u odnosu na MB (280 kJ/kg)
omoguava efekat unutranjeg hladjenja i vii koeficijent punjenja motora, a visoka otpornost prema
strana 141
detonativnom sagorevanju dozvoljava poveanje stepena kompresije, pa time i postizanje veeg
stepena korisnosti. U prvoj fazi etanol se koristi u meavini sa motornim benzinom uglavnom do 10%.
U ovakvim meavinama problemi koji bi se javili pri korienju istog etanola agresivno delovanje
na neke od materijala (gumu, plastiku i dr.) instalacije za napajanje motora gorivom, pojava
raslojavanja (pogotovo na niskim temperaturama i u prisustvu vode), manja toplotna mo bile bi
osetno ublaene. Sem retkih izuzetaka (Brazil), danas se etanol moe koristiti kao jedan od oksigenata
kao zamene za olovne alkilate, uz ogranienje na maksimalan udeo izraen indirektno ueem
kiseonika od 2,5% u motornom gorivu prema Direktivi evropske unije 85/536/EEC iz 1985. Najnoviji
podaci ukazuju na korienje u meavini sa motornim benzinom od 5% u vedskoj (48).
Kvalitet etanola u naoj zemlji je definisan standardima JUS E.M3.020 za fermentisani etanol
i JUS H.G3.101 za apsolutni etanol. Prvim standardom definisan fermentisani etanol dobijen je
destilacijom prevrele komine od sirovina koje sadre ugljene hidrate i proizvodi se i razvrstava prema
koncentraciji i istoi na sirovi, rafinisani i tehniki etanol. Standard definie samo sirovi i rafinisani
etanol. Kao motorno gorivo mogue je korienje samo rafinisanog, sa sadrajem etanola od najmanje
96% v/v, s obzirom da je sadraj etanola u sirovom najmanje 88% v/v. Apsolutni etanol prema JUS
H.G3.101 bi bio isuvie skup da se koristi kao gorivo. Prilikom korienja rafinisanog etanola mora se
razreiti problem raslojavanja, verovatno dodavanjem kosolvenata.

Proizvodnja u naoj zemlji
Niz pokuaja i istraivakih radova u naoj zemlji do danas nisu, naalost, urodili plodom,
odnosno komercijalnom upotrebom etanola u meavini sa motornim benzinom. Jo daleke 1981.
godine na Simpozijumu JUGOMA uinjen je pokuaj da se korienje alkohola kao dodatka
motornom benzinu sistematski i organizovano razrei. I pored toga to su postavljeni kriterijumi da se
proizvodnja alohola ne zasniva na sirovinama koje se koriste kao hrana na manje kvalitetnim ili
nekvalitetnim zemljitima i dr. , kao i da bi na ovaj nain 8% poljoprivirednih kultura u Vojvodini bilo
dovoljno da se obezbedi proizvodnja etanola u koliini od 10% potronje motornog benzina u 1985.
godini (raunajui sa potronjom u SFRJ) nita nije uradjeno. Ozbiljni istraivaki radovi Mainskog
fakulteta u Beogradu, Mainskog fakulteta u Kragujevcu i ZCZastava (25, 26) u periodu od vie od 10
godina, sa ili bez podrke Ministarstava za nauku, dali su konkretne rezultate za mogue meavine i
etanola i metanola i to za meavine sa motornim benzinom od 3%, 5%, 10% i 20% alkohola (i metil- i
etil-alkohola) u meavini, ukljuujui i ispitivanja na vozilu u trajanju od 80.000 km. Odredjena
istraivanja su izvrena i sa Industrijom motora Rakovica za meavine etanola i dizel goriva (55, 56,
57, 58, 59 ). Problemi agresivnog delovanja na materijale u instalaciji za napajanje motora gorivom su
u meavinama motornog benzina i etanola manje izraeni, a isto bi se moglo zakljuiti i za problem
raslojavanja (49, 50, 51, 52, 53, 54).

4.3.3 Proizvodnja i osobine bio-ulja
I pored injenice da i bio-dizel i etanol predstavljaju tena bio goriva bio-ulja, u daljem e
biti detaljnije razmotren samo jedan od postupaka termohemijske konverzije biomase i proizvodnje u
dananjim uslovima goriva koje se naziva bio-uljem - postupak pirolize. Piroliza, kao to je poznato,
predstavlja postupak termike razgradnje niza moguih supstanci (uglja, produkata prerade nafte,
biomase) u temperaturskom intervalu od 400
o
C do 800
o
C u odsustvu kiseonika. Rezultat postupka su
gas, tenost (pirolitiko ulje) i vrsto gorivo ( koks, polukoks, drveni ugalj). Sastav i odnos kolicina
dobijenih glavnih produkata postupka pirolize biomase (vrste, tene i gasovite faze) zavise od niza
uticajnih velicina: vrste biomase, temperature, brzine reakcije, pritiska, veliine komada biomase,
sadrzaja vlage biomase, atmosfere u kojoj se postupak odvija, i eventualno primenjenog katalizatora.
Na slici 4.3.3 prikazan je uticaj temperature i brzine reakcije (27) na koliinu dobijenih
proizvoda postupka pirolize.
Spora piroliza na niskim temperaturama i dovoljno dugakim vremenom reakcije daje
maksimalni prinos drvenog uglja - oko 30%, koji sadrzi oko 50% energije, prvobitno sadrane u
biomasi. Uobiajena piroliza na umerenim temperaturama, manjim od 600
o
C i umerenim brzinama
reakcija daje otprilike priblino iste koliine svih faza. Flash piroliza omoguava dobijanje
strana 142
maksimalnog prinosa tene frakcije do oko 70% i odvija se na temperaturama oko 500
o
C (ali manjim
od 600
o
C) sa velikim brzinama reakcije i kratkim vremenom prebivanja na toj temperaturi - manjim od
1 sekunde. Dalje povienje temperature iznad 650
o
C rezultira prinosom gasne frakcije cak i do 80%
(29). Ovo je bio i glavni razlog da se postupak flash pirolize uzme kao osnovni u daljem razvoju
pirolize biomase sa ciljem dobijanja maksimalnog prinosa tene frakcije (28).

Slika 4.3.3 Uticaj temperature i brzine reakcije na odnos dobijenih produkata pirolize

Postupak flash pirolize ostvaruje se u reaktorima razliitih tipova i vrste. Pregled izvedenih
postrojenja za ovu vrstu pirolize dat je u radu Diebold-a i Bridgewater-a (30). Jedan od takvih reaktora
originalno je razvijen u okviru Univerziteta u Twente-u (31). Druga poboljana, autotermna generacija
konusnog reaktora prikazana je na Sl.4 . Detaljan opis, procesni parametri, kao i ostvareni rezultati
dati su u strunoj literaturi (32), a delimino predstavljeni u tabeli 4.3.5.

Slika 4.3.4 Integrisani konusni reaktor Univerziteta u Tvente-u.

strana 143
Bio-ulje dobijeno iz ovog postupka predstavlja vrlo sloenu meavinu molekularnih
fragmenata nastalih degradacijom sastojaka biomase : celuloze, hemiceluloze i lignina. Do odredjene
granice ovo ulje je hidrofilno i istovremeno oleofobno, tako da ne moe da se mea sa gorivima
dobijenim preradom nafte (33). Sadraj vode se kree u granicama od 15 do 30% i potie iz vlage,
prisutne u prvobitnoj biomasi, vode nastale postupkom pirolize i vode tokom skladitenja. Sadraj
vode vei od 30% izaziva drugu nepoeljnu pojavu - razdvajanja faza. Voda takodje smanjuje toplotnu
mo goriva, tako da se toplotne moi bio-ulja kreu u granicama od 19 do 15 MJ/kg (34). Uproseeni
elementarni sastav sadri oko 56,4% ugljenika, oko 6,0 % vodonika, 37,3% kiseonika, oko 0,1%
azota, manje od 0,1% sumpora i oko 0,1% pepela. Sa druge strane, gustina bio-ulja je osetno vea od
tenih goriva dobijenih preradom nafte i kree se u granicama 1150 do 1300 kg/m
3
. Voda se teko
moe odstraniti iz ovih bio-ulja, jer prilikom zagrevanja iznad 100
o
C ili prilikom destilacije dolazi do
znatnih promena sastava. Pored ovih mana bio-ulja, prisustvo vode deluje povoljno na neke njegove
osobine: smanjuje viskoznost i toplotnu mo, pa je i temperatura sagorevanja nia, sto, opet, ima
pozitivan efekat na emisiju azotnih oksida (35). Dinamika viskoznost bio- ulja se nalazi u granicama
10 do 500 mPa.s na 50
o
C (36) odnosno 30 - 2000 mPa.s na 20
o
C (33). Promena viskoznosti sa
temperaturom ukazuje na Njutnovsko ponaanje .Usled prisustva kiselina, bio- ulje je kiselo sa pH
vrednostima u granicama od 1,5 do 3,0.
Naalost, ova ulja su i hemijski veoma nestabilna, jer pojedini sastojci reaguju medjusobno i
sa kiseonikom iz okolnog vazduha, razlaui se i polimerizujui se istovremeno. Rezultat ovih
promena su poveanje viskoznosti i molekularne mase bio-ulja. Dodatno se stvara, kao rezultat ovih
sloenih reakcija i odredjena koliina vode. Korienje bio-ulja kao goriva zahteva njihovo
predgrevanje u cilju smanjenje viskoznosti (zbog obezbedjivanja optimalnog raspraivanja). Sa
poveanjem temperature, medjutim, stabilnost ulja se pogorava tako da je jedan od problema
njihovog korienja i sa ove take gledita otean. Neki podaci o proizvodnim procesima kao i
karakteristike bio-ulja date su u tabelama 4.3.5 i 4.3.6.

Tabela 4.3.5 Podaci o proizvodnom procesu i osobinama koriene biomase.
Process Union Fenosa
(FB)
Cone Reactor Integrated Cone
Reactor
Temperatura (
o
C) 500 600 450 - 500
Vreme prebivanja, (s) 0.5-1.0 0.5 0,3 - 1,0
Prinos tene faze, (%) 65-75 70 60
Vrsta biomase Pine Pine Pine
Veliina estica, (mm) < 3.0 0.2 0.3-0.5
Sadraj vlage u biomasi (%) 8.0-10.0 6.4 9.55

Tabela 4.3.6 Osobine bio-ulja.
bio-ulje UF UT1 UT2 UT3
Gustina (kg/m
3
), na 20 C PAAR densimeter DMA 58 1229 1178 1201 1244?
Viskoznost na 20
o
C (mPa.s) Haake viscometer 109.31 18.79 50.03 488,32
Stinjavanje (
o
C) - 20 - 20 n.d. n.d.
Sadraj vode (.%) K-F titration
Metrohm 652 KF
Coulometer
27.81 36.66 28.15 21,74
Sadraj pepela (%) ASTM D 482-80 0.028 0.012 0.118 n.d.
estice nerastvorne u etanolu
(%)
0.23 0.30 0.68 n.d.
Elementarna analiza, (%)

- Ugljenik,
- Vodonik,
- Azot,
- Sumpor,
- Kiseonik, (kao razlika),
Carlo Erba EA 1108
Analyzer

39,41
7,54
0,70
0,00
52.35

29.82
8.00
0.35
0.00
61.83

37.98
7.52
0.87
0.00
53.63

43,15
7,55
0,20
0,00
49,10
Gornja toplotna mo (MJ/kg) 16.64 12.46 n.d. n.d.
strana 144

Tabela 4.3.7 Emisija motoraValmet 420 DS (TC, DI), snage 84 kW.
Gorivo NOx CO (pre
katalizatora)
CO (posle
katalizatora)
THC (pre
katalizatora)
THC (posle
katalizatora)
Dimni broj
Dizel gorivo 7,1 1,8 0,1 1,7 < 0,1 2,7
Etanol 4,6 0,1 < 0,1 0,5
Bio-ulje 3,2 9,9 0,1 1,3 0,4 0,7

U sledecoj tabeli 4.3.8 (37) date su uporedo karakteristike korienih goriva (lako i teko lo-ulje, bio-
ulje i usitnjeno drvo) i njihova emisija toksinih komponenata iz kotla snage 2,5 MW (bez
optimiranja).

Tabela 4.3.8
Lako lo-ulje Tesko lo-ulje Bio-ulje Drvo
Sadrzaj vode (%) 0,02 0,5 18 - 25 15 - 20
Toplotna mo,
MJ/kg
MJ/dm3

42,4
36,9

41,0
39,4

17 - 15
21 - 18

16 - 12
8 - 6

Viskoznost, mm
2
/s,
na 30
o
C
na 50
o
C
na 80
o
C
na 130
o
C

9
4
2

600
180
50
12

900 - 150
150 - 20
24 - 6

Temperatura
paljenja,
o
C

90

80

66 - 100

Sadraj pepela, (%) < 0,01 0,03 0,1 - 0,2 2 - 4
Sumpor, (%) 0,15 1,0 0 0
Azot, (%) 0 0,3 0,03 - 0,1 0,1 - 0,2
Tipina emisija,
CO, (ppm)
NOx, (ppm)
estice, Bacharach,

15 - 30
80 - 120
0,2 - 1,0

5 - 30
200 - 400
1 - 4

30 - 50
120 - 150
2,5 - 5

500 - 6000
80 - 160
ter, PAH
Stinjavanje,
o
C 0 15 - 27

Uredjaji za korienje bio-ulja su praktino svi postojei uredjaji sa veim ili manjim
modifikacijama zbog specifinih osobina korienog goriva.To se pre svega odnosi na sporohode dizel
motore, kotlove, pei i turbine.Visoke vrednosti viskoznosti uslovljavaju predgrevanje ovih goriva,
ime se problemi stabilnosti jos vise potenciraju (32). Poseban problem, pored ve navedenih,
predstavlja i izdvajanje para, kao rezultat starenja goriva. Istovremeno prisustvo para oteava egzaktno
odredjivanje pojedinih karakteristika, vezanih za optimalan rad sistema za dovod goriva i obrazovanje
smese - gorionika (naprimer viskoznosti, specifinog toplotnog kapaciteta, toplotne provodljivosti i
dr., ).
I pored toga dosadanji rezultati su ohrabrujui. Uspeno sagorevanje bio-ulja dokazano je u
kotlovima (37, 38, 39; 34; 40), sporohodim motorima (41, 42; 43; 44) i turbinama (45, 46, 47). Pri
primeni bio-ulja kod dizel motora, potrebno je obezbediti sigurnu upaljivost, jer bio-ulje ima nizak
cetanski broj. Dvogorivi pogon sa inicijalnim paljenjem dizel gorivom se pokazao kao uspean. Kod
kotlova i pei potrebno je obezbediti start sa klasinim gorivima iz nafte, postii normalne radne
strana 145
temperature i tek onda se moe uspeno koristiti bio ulje. Uporedne vrednosti emisije toksinih
komponenata dobijenih sa dizel gorivom, etanolom i bio-uljem dati su u tabeli 4.3.7 (41).

4.3.4 Zakljuak

Na osnovu svega izloenog, sledi da je u naim uslovima realna postavka da su se stekli svi
uslovi za proizvodnju i primenu
- bio-dizela, koji bi se dodavao dizel gorivu, verovatno u manjem procentu u kratkotrajnom periodu,
a kasnije, dugorono, i u nekoliko desetina procenata,
- etanola u meavini sa motornim benzinima do 5%.
Realizacija ova dva tena goriva iz biomase bi ipak trebalo da se proveri kroz demonstracione
projekte, s obzirom na nivo steenog znanja i kvaliteta bio-dizela. Proizvodnja i uvodjenje bio-dizela
predstavlja i realnu izvoznu priliku nae privrede.
to se tie bio-ulja, dobijenog pirolizom, postoje realne mogunosti za ozbiljan istraivaki
rad pirolizom biomase u fluidizovanom sloju, tehnologijom i znanjem koje ve postoji, ali je kvalitet
goriva, kao i neophodan niz modifikacija i rekonstrukcija na troilima, takav, da prevazilazi nae
trenutne mogunosti za njihovu implementaciju.

Literatura

1. Anonymus., Les huiles vegetales: un carburant d'avenir, La Recherche, br.152, 1984
2. Syassen O., Chancen und Problematik nachwachsender Kraftstoffe, Teil.1, MTZ, 53, 1992
3. Korianac D., Uljana repica i tehnologija proizvodnje, Poljotehnika, vanredni broj, 1994,
4. Toi M., Uljana repica poljoprivreda i bio-dizel, Poljotehnika, vanredni broj, 1994
5. Furman T. i dr. Istraivanje mogunosti uvodjenja bio-dizela u poljoprivredu, Poljotehnika,
vanredni broj, 1994
6. Martinov M., Bio-dizel Gorivo iz poljoprivrede za poljoprivredu, Poljotehnika, vanredni broj,
1994
7. Tot A. Osvrt na problematiku primene biogoriva u dizel motorima na bazi dosadanjih iskustava,
Poljotehnika, vanredni broj, 1994
8. Veselinovi B. i dr. Primena bio-dizela kao pogonskog goriva dizel motora, Poljotehnika, vanredni
broj, 1994
9. Anonimus., Promocija PIB-MERa, PIB-Inenjering DOO, Poljotehnika, vanredni broj, 1994
10. Requardt-Schohaus E., Diesels Traum oder: hab' Sonne im Tank, Ostfriesland magazin, 1993
11. Radovanovi M., i dr., Izvetaj o ispitivanju metilestra dobijenog iz suncokretovog ulja, Interni
izvetaj LGS. Mainski fakultet, 1993.
12. Radovanovi M., i dr., Izvetaj o ispitivanju metilestra dobijenog iz repiinog ulja, Interni izvetaj
LGS. Mainski fakultet, 1993
13. Dun, R.O.,Improving the Low Temperature oOperability of Biodiesel, nepoznati podaci o izvoru
14. Lukasnik, Z., Diesel Fuel Containing 20% of Rape Seed Oil Methyl Ester Trials on the Engine
Test Beds, nepoznati podaci o izvoru
15. Radovanovi M., Goriva , Mainski fakultet, 1994
16. Syassen O., Chancen und Problematik nachwachsender Kraftstoffe, Teil.2, MTZ, 53, 1992
17. Anonymus., OEKODRIVE Von der Pfanne in den Tank, predavanje u organizaciji Austrijske
trgovinske komore, Beograd, septembar 2002
18. Panti N., i dr. Vreme je za bio-dizel, simpozijum JUNG,Novi Sad, oktobar 2002
strana 146
19. Rac A., i dr., Ispitivanje primene bio-dizel-metilestra kao goriva za autobuse i kamione, sa
posebnim osvrtom na ekoloke aspekte pri primeni u Gradskom saobraaju, Centar za motore i vozila,
Vina, Beograd 1998
20. Boockok D., A Role for Pyrolysis in Vegetable Oil Biodiesel Formation, PYNE, br. 6, septembar
1998
21. Staat F., Development of Biodiesel Activity in France, 1998, nepoznati podaci o izvoru
22. Wolters C., Biomassa als duurzame energiebron, CT, University Twente, 1997
23. Lako P. i dr., Economically Optimal Production and Allocation of Biofuels for Transport in the
Netherlands, ECN
24. Kljaji S., Peki B., Radovanovi M., Uvodno predavanja za panel diskusiju o alternativnim
izvorima energije sirovine biomasa, JUGOMA, 1981, Beograd
25. Radovanovi i dr., Primena perspektivnih goriva za motorna vozila ZCZastava, I faza, Beograd,
1978
26. Radovanovi i dr., Primena perspektivnih goriva za motorna vozila ZCZastava, II faza, Beograd,
1980
27. Mezerette C., Girard Ph., 1991, Enviromental Aspects of Gaseous Emissions from Wood
Carbonisation and Pyrolysis Processes, Biomass Pyrolysis Liquids Upgrading and Utilisation,
(ed.by A.V.Bridgewater i G.Grassi )
28. Graham R.G., Huffman D.R., 1996, Commercial Aspects of Rapid Thermal Processing (RTP),
VTT Symposiun 164, Power Production from Biomass with Special Emphasis on Gasification and
Pyrolysis R&DD, Technical Research Centre of Finland, Espo),
29. Bridgewater A.V., 1994, An Update on Biomass Pyrolysis for Liquid Fuels Biomas for Energy and
Industry (ed.by D.O.Hall, G.Grassi and H.Scheer ),
30. Diebold J.P., BridgewaterA.V., 1997, Overview of Fast Pyroilysis of Biomass for the Production
of Liquid Fuels, Developments in Thermochemical Biomass Conversion IEA Bioenergy (ed.by
A.V.Bridgewater i D.G.B.Boocock ), Blackie Academic and Professionals, London,
31. Wagenaar B.M., 1994, The Rotating Cone Reactor for Rapid Thermal Solids Processing,
Ph.D.Thesis, Univerzitet Tvente, NL
32. Venderbosch R.H., Janse A.C.M., Radovanovi M., Prins W., van Swaaij W.P.M., 1997, Pyrolysis
of Pine Wood in a Small Integradted Cone Reactor, Gasification and Pyrolysis of Biomass :State
of the Art and Future Prospects, Stuttgart,
33. Meier D., Oasmaa O., Peacocke G.V.C., 1997, Properties of Fast Pyrolysis Liquids : Status of
Test Methods, Developments in Thermochemical Biomass Conversion IEA Bioenergy (ed.by
A.V.Bridgewater i D.G.B.Boocock ), Blackie Academic and Professionals, London,
34. Freel B.A., Graham R.G., Huffman D.R., Vogiatsis A.J., 1993, Rapid Thermal Processing of
Biomass (RTP):Development, Demonstration and Commercialisation, Energy Biomass Waste, 16,
35. Diebold J.P., Milne T.A., Czernik S., Oasmaa A., Bridgewater A.V., Cuevas A., Gust S., Huffman
D., Piskorz J., 1997, Proposed Specifications for Various Grades of Pyrolysis Oils, Developments
in Thermochemical Biomass Conversion IEA Bioenergy (ed.by A.V.Bridgewater i
D.G.B.Boocock ), Blackie Academic and Professionals, London,
36. Fagernas L., 1995, Chemical and Physical Characterisation of Bio-Mass Pyrolysis Oils, Literature
Review, VTT 1706, Technical Research Center of Finland, Espoo
37. Gust S., 1997, Combustion Experience of Flash Pyrolysis Fuel in Intermediate Size Boilers, in
Developments in Thermochemical Biomass Conversion (ed. by A.V. Bridgwater and D.G.B.
Boocock), Blackie Academic and Professional, London,
38. Gust S., 1997b, Combustion of Pyrolysis Liquids, International Conference on Gasification and
Pyrolysis of Biomass: State of the Art and Future Prospects, Stuttgart, Germany, 9 - 11 April 1997
39. Gust S., 1997c, Combustion of Pyrolysis Liquids, PYNE 3 (1997), 10-11
strana 147
40. Huffman D.R., Freel B.A., 1997, RTP Biocrude : A Combustion / Emission Review, in
Development in Thermochemical Biomass Conversion (ed. by A.V.Bridgewater and
D.G.B.Boocock), Blackie Academic and Professional,, London,
41. Solantausta Y., Nylund N-O., Oasma A., Westerholm M., Sipila K., 1994, Preliminary Test with
Wood-derived Pyrolysis Oil as a Fuel in a Stationary Diesel Engine, Proceedings Biomass
Pyrolysis Oil Properties and Combustion, (ed. by. T.A.Milne), NREL/CP-430-7215, Estes Park,
Colorado,
42. Solontausta Y., Nylund N.O., Westerholm M., Koljonen T., Oasmaa A., 1993, Wood-Pyrolysis
Oil as a Fuel in a Diesel-Power Plant, Bioresource Technology 46 (1993).
43. Casanova Kindelan J., 1994, Comparative Study of Various Physical and Chemical Aspects of
Pyrolysis Bio-Oils Versus Conventional Fuels, Regarding their Use in Engines, Proceedings
Biomass Pyrolysis Oil Properties and Combustion, (ed. by. T.A.Milne), NREL/CP-430-7215,
Estes Park, Colorado
44. Leech J., 1997, Running Dual Fuel Engine on Pyrolysis Oil, International Conference on
Gasification and Pyrolysis of Biomass: State of the Art and Future Prospects, Stuttgart, Germany,
9 - 11 April 1997
45. Andrews R., Patnaik P.C., Liu Q., Thamburaj R., 1994, Firing Fast Pyrolysis Oil in Turbines,
Proceedings Biomass Pyrolysis Oil Properties and Combustion, (ed. by. T.A.Milne), NREL/CP-
430-7215, Estes Park, Colorado,
46. Andrews R.G., Zukovski S., Patniak P.C., 1997b, Feasibility of Firing an Industrial Gas Turbine
Using a Bio-Mass Derived Fuel, in Developments in Thermochemical Biomass Conversion (ed.
by A.V.Bridgewater and D.G.B.Boocock), Blackie Academic and Professional,, London,
47. Andrews R.G., Zukovski S., Patniak P.C., 1997c, Industrial Gas Turbine Tests Using a Bio-Mass
Derived Fuel, International Conference on Gasification and Pyrolysis of Biomass: State of the Art
and Future Prospects, Stuttgart, Germany, 9 - 11 April 1997
48. Anonymus., Sweden adds 5% Ethanol to Petrol, Auto Technology, Vol.1, April 2001
49. M. Radovanovi, D. Crnogorac, S. Sua, M. Adi: Problemi korozije instalacije za gorivo pri
primeni alkohola, Nauka i motorna vozila, Kragujevac 1981.
50. M. Radovanovi, S. uri, M. Adi: Problemi korozije instalacije za gorivo Oto motora pri
primeni alkohola, Simpozijum JUGOMA 81, Dubrovnik 1981.
51. M. Radovanovi, S. Veinovi i drugi: Etil alkohol kao gorivo za pogon Oto motora, Simpozijum
JUGOMA 81, Dubrovnik 1981.
52. O. Bebi, B. Veselinovi, M. Radovanovi: Uticaj ugljovodoninog sastava komponenata za
meanje motornih benzina na blending oktanski broj etil alkohola, Simpozijum JUGOMA 81,
Dubrovnik 1981.
53. M. Radovanovi, S. uri, M. Adi: Problemi korozije instalacije za gorivo pri primeni
alkohola, asopis Goriva i maziva 2, Beograd 1982.
54. S. Veinovi, M. Radovanovi: Addition of Alcohol to Motor Gasoline under Yugoslav conditions,
VI International Symposium on Alcohol Fuel Technology, Otava 1984.
55. M. Radovanovi, M. Adi, B. Veselinovi: Mogunost korienja meavina dizel goriva i
alkohola, Simpozijum JUGOMA 81, Dubrovnik 1981.
56. M. Radovanovi, M. Adi, B. Veselinovi: Viegoriva svojstva motora IMR, Beograd 1981.
57. M. Radovanovi, M. Adi, B. Veselinovi: Viegoriva svojstva motora IMR, II faza, Beograd
1982.
58. M. Radovanovi, M. Adi i drugi: Mogunost optimizacije motora za upotrebu meavina
dizelskog goriva i etanola, JUGOMA 83, Opatija 1983.
59. M. Radovanovi, M. Lazarevi, V. Kaluevi: Korodivno delovanje etil alkohola u meavini sa
dizel gorivom na napojnu instalaciju dizel motora, Simpozijum JUGOMA 81, Dubrovnik 1981.
60. CONCAWE, Motor vehicle emission regulations and fuel specifications part 2, report no. 6/97
strana 148

4.4 Tehnologija proizvodnje biogasa
anaerobnom fermentacijom tenog stajnjaka
i procena energetskog potencijala tenog stajnjaka u Srbiji

Prof. dr Franc Kosi, Poljoprivredni fakultet, Zemun

4.4.1. Tehnologija konverzije tenog stajnjaka anaerobnom fermentacijom

Anaerobna fermentacija organskih materijala je vrlo sloen mikrobioloko-hemijski proces
koji se, pri striktnom odsustvu molekularnog kiseonika, odvija pod dejstvom fermenata meovite
populacije od najmanje etiri glavne grupe bakterija. Kao krajnji proizvod dobija se, pored
biohemijski stabilizovanog tenog ostatka, odreena koliina biogasa, tj. smese metana i
ugljendioksida sa primesama nekoliko drugih gasova (vodonik-sulfida, vodonika i azota) iji ukupni
relativni zapreminski udeo u smesi ne prelazi 0,01.
Mehanizam anaerobne fermentacije konvencionalno se opisuje kao proces koji tee u tri
meusobno uslovljene i povezane faze:
faza hidrolize razlaganje organskih polimera (masti, proteina i polisaharida) do manjih
molekula - aminokiselina, eera, glicerina i viih masnih kiselina pod dejstvom fermenata
hidrolitikih bakterija.
kiselinska faza obrazovanje niih masnih kiselina, siretne i mravlje i ugljendioksida i
vodonika. Za odvijanje ove faze koja zahteva blago kiselu sredinu (pH vrednost oko 6),
odluujua je aktivnost mikroorganizama nazvanih acetogene bakterije.
metanogena faza razlaganje siretne kiseline i sinteza ugljendioksida i vodonika do metana.
Ove reakcije su uslovljene prisustvom homoecetogenih bakterija ijim fermentatima se
razgrauju ugljenikove veze sa jednim ugljenikovim atomom (HCOOH i CO
2
) i vri hidroliza
veze sa vie ugljenikovih atoma, kao i metanogenih bakterija koje formiraju fermentni sistem
neophodan za sintetske reakcije CO
2
i H
2
.
U dugom metabolitikom lancu anaerobnog razlaganja organskih jedinjenja, pojavljuje se vrlo
veliki broj meuprodukata [1, 4, 15].
Meutim, o tome ima malo podataka u raspoloivim literaturnim izvorima. Veina
informacija potie iz studija procesa digestije u buragu ivotinja (preivara) [15] fermentacije gradskih
otpadnih voda [21, 22]. Utvreno je nepobitno, da siretna kiselina zauzima kljuno mesto u procesu,
poto do 70% obrazovanog CH
4
nastaje posredstvom metil grupe iz siretne kiseline [15, 21, 22]. U
[15] se navodi da su Mountfort i Asher pokazali, da u prvih nekoliko asova metanogeneze ak 90%
metana potie iz acetata. Vodonik, kao osnovni donor elektrona u procesu [13, 14], je limitirajui
faktor brzine procesa, pa praenje njegove koncentracije moe da omogui dobar uvid u tok reakcija
[14, 15].
Na brzinu fermentativnih reakcija i sastav obrazovanog gasa, utie veliki broj faktora ivotne
sredine bakterija (parametara stanja obraivane materije), od kojih su najvaniji temperatura, pH
vrednost i koncentracija kiselina, alkalija, hranljivih i toksinih jedinjenja.
Temperatura obraivane materije je vrlo vaan faktor metanogenih procesa. Principijelno, pri
viim temperaturama brzina fermentativnih reakcija raste [1, 4, 7, 12, 13, 15, itd.], ali se mogu
izdvojiti dve karakteristine temperaturske oblasti : mezofilna ( T=300-315) i termofilna (T=325-335
K). Vrednosti temperature pri kojima je intezitet anaerobnih fermentativnih reakcija maksimalan su
315 K i 333K za mezofilnu i termofilnu oblast respektivno, pri emu se mezofilna fermentacija smatra
ekonomski opravdanijom. Mada o ovome ima i drugih miljenja [9] veina bioreaktora danas operie
pod mezofilnim uslovima [17, 18, 32].
Prema [7, 13, 17] i minimalna odstupanja (1K) temperaturskog nivoa mogu prouzrokovati
velike probleme, posebno pri termofilnom procesu.
strana 149
Na pH vrednost sredine posebno su osetljive metanogene i acetogene bakterije. McCarty [23]
tvrdi, da proces zadovoljavajue tee, ako je pH vrednost u intervalu 6,6-7,6 (sa optimalnom
vrednou 7-7,2), to se slae sa rezultatima drugih istraivanja [5, 13, 15, 22, 26, 27, itd.]. Pri
vrednostima ispod 6,6 treba reagovati dodavanjem baza u bioreaktorski sadraj [17, 27]. Visoka
vrednost pH je problem zbog poveane koncentracije amonijum-jona prouzrokovane najee velikim
masenim organskim optereenjima reaktora .
McCarty i McKinney [23] su pokazali, da je za efikasan i stabilan proces, potrebno odravati
koncentraciju organskih kiselina ispod 2 kg/m
3
. Iznad ovog nivoa, prisustvo kiselina postaje toksino
[22, 23]. U [23] se navodi podatak preuzet od Krocke at al., da granica od 2 kg/m
3
vai i za termofilnu
oblast temperatura.
Alkalnost bioreaktorskog sadraja potie od bikarbonata, karbonata, amonijum-jona i
hidroksilnih komponenata. Po McCarty-u [23], koncentracija CaCO
3
u opsegu 2,5-5 kg/m
3
garantuje
dovoljan puferski kapacitet za anaerobni tretman organskih materija. Relativno niski odnos (ispod 10)
sadraja ugljenika prema azotu (C/N odnos) se u [15] navodi kao glavni faktor nestabilnosti
fermentacije.
Za svoje metabolitske aktivnosti, anaerobne bakterije koriste odreene supstance (azot, fosfor,
sumpor) [23]. Stajnjak domaih ivotinja sadri ove materije u dovoljnoj koliini, dok neke vrste
komunalnih otpadnih voda ne sadre dovoljno azota i fosfora. Prema [4, 22], male koncentracije nekih
metala (kalcijum, magnezijum i gvoe) imaju izuzetan stimulativni efekat na brzinu reakcija.
Relativni odnos pojedinih sastojaka je takoe bitan za metanogenezu. Hill [14] je pokazao da
se sa poveanjem odnosa C/N sa 8 na 25 (dodavanjem glukoze ili celuloze) moe ostvariti i za 70%
vea produkcija metana. Poto je za veinu vrsta stajnjaka C/N-odnos od 6 do 10, postoje velike
mogunosti za ubrzanje reakcija na ovaj nain. Praktino ogranienje je meutim, da su biljni otpaci
(bogati ugljenikom) anaerobno vrlo teko razgradljivi, to zahteva posebnu pripremu pre unoenja u
reaktor.
Koncentracija preko odreene granice nekih sastojaka deluje inhibitorno ili ak toksino. Prag
toksinosti neorganskih supstanci varira o tome da li one deluju pojedinano ili u kombinaciji [9, 17].
Neka istraivanja [15] pokazuju da visoke koncentracije sulfata usporavaju produkciju metana.
Inhibicija amonijum jonima je znaajan problem kod fermentalnih procesa (koje karakterie
velika brzina reakcija), a to je posebno izraeno kada nije obezbeen odgovarajui period za
aklimatizaciju mikrobioloke populacije na nove uslove [13, 15, 26, 27, itd]. Prema [15], pri
koncentracijama amonijum-jona izmeu 1,5-3 kg/m
3
i pH vrednosti od 7,4 moe nastati inhibicija
metanogeneze, a pri vrednosti koncentracije iznad 3 kg/m
3
, amonijum postaje toksian.
Antibiotici i sredstva za ubrzanje rasta ivotinja deluju vrlo nepovoljno i mogu u odreenim
okolnostima prekinuti tok fermentativnih reakcija. O tome ima mnogo podataka [npr. 17, 23, 26]. U
[5] se navodi da se u nekim sluajevima mikroorganizmi mogu adaptirati na pojedine antibiotike, to
se tumai sa tri mogua mehanizma: mutacijom pojedinih sojeva bakterija, favorizovanjem,
mehanizmom prirodne selekcije, otpornijih u odnosu na manje otporne grupe mikroorganizama i
deaktivacijom antibiotika tokom etrdesetodnevne lag-faze bakterijskog rasta.
Krajnji proizvodi i efekti
*
procesa anaerobne fermentacije su viestruki i svaki od njih moe,
pri odreenim okolnostima vezanim za ocenu motiva za izgradnju postrojenja, zadobiti odluujuu
ulogu. Stabilizacija organskih tenih otpadaka i produkcija odreene koliine biogasa koji se moe
upotrebiti kao visokokvalitetno gorivo (za neposredno sagorevanje ili za pogon motornih vozila) ili
sirovina za proizvodnju ugljovodonika su najvaniji, ali ne i jedini efekti biometanacije. Od ostalih,
treba istai jo i mogunost korienja ostataka (obraenog materijala) kao visokovrednog ubriva,
koje pod odreenim uslovima, moe skoro iskljuiti potrebu za mineralnim, kao i mogunost da

*
Prema /95, od znaaja su sledei efekti anaerobne fermentacije organskih otpadaka:
- proizvodnja biogasa u energeske svrhe
- biohemijska stabilizacija organskih tenih otpadaka u cilju smajenja optreenja okoline
- redukcija mirisa
- prevoenje organskih otpadnih amterijala u formu pogodnu zs nutritivne namene
- poveanje nivoa higijene pri manipulaciji sa tenim otpadnim materijalima
- uspostavljanje odreeneog dejstva organskih otpadaka (npr. fermentisani stajnjak domaih ivotinja
unitava seme korova)
strana 150
anaerobna fermentacija bude poetni postupak pri kompleksnom reavanju problema zatite okoline
od optereenja visokokoncentrovanim otpadnim vodama.
Meutim, bez obzira na, danas u svetu, izgraen veliki broj postrojenja razliitih
veliina, tehnoloko-tehnikih nivoa procesa i opreme i naina voenja i regulisanja procesa,
postoje jo uvek niz nereenih problema posebno u oblasti mikrobioloko-hemijskih
pretvaranja i mehanizama prenosa energije i materije, kao i meusobne sprege i uslovljenosti
navedenih pojava u pojedinim fazama procesa. Sve ovo, uz nepoznavanje parametara
materijala merodavnih za definisanje zakonitosti odvijanja nabrojanih fenomena, imalo je za
posledicu pojavu, u fizikom smislu, nedovoljno korektnih analitikih modela i metoda
prorauna, kao i nepostojanje vrstih podloga za projektovanje sistema (ovde se
podrazumevaju industrijski sistemi sa kontinualno voenim procesom) i kasniju
optimizaciju i automatsko voenje porocesa proizvodnje.
Dalje tekoe definisanja organizacije tehnoloko-tehnikog sistema anaerobne
fermentacije tenih otpadnih materijala vezane su za visoku cenu ureaja, i esto, u odnosu na
vrednost energetskog i masenog izlaza sistema, nedovoljnu ekonominost samog procesa
obrade. Problem je posebno otean injenicom da se u naim uslovima pitanje ekonominosti
reava skoro iskljuivo na bazi vrednosti energija supstituisane energetskim potencijalom
obrazovanog gasa, bez praktinih mogunosti vrednovanja ostalih efekata.

4.4.2. Kinetiki model prorauna produkcije biogasa
Teorijski proraun koliine metana, odnosno biogasa obrazovanog u jedinici vremena (obino
jedan dan) tokom procesa anaerobne fermentacije, zasniva se na korienju jednaina kinetikih
zavisnosti.
Specifina produkcija gasa V
S
, koja je globalna karakteristika energetskog potencijala
organskog materijala za proces fermentacije, predstavlja osnov za ocenu tehnoekonomske
opravdanosti gradnje postrojenja. Poto se u praksi pojavljuju razliite definicije te veliine, radi daljih
prorauna usvojiemo one koje daju najpogodnije uslove za energetske i ekonomske analize procesa
(tabela 4.4.1).

Tabela 4.4.1 Pregled definicija specifine produkcije biogasa
OZNAKA DEFINICIJA JEDINICA*
V
SBS
V
SMS

Koliina biogasa V
SBS
(ili metana V
SMS
) svedena na 1 kg dnevno
unetih suvih materija u reaktor, koja se dnevno obrazuje pri datim
vrednostima temperature fermentacije i retencijskog perioda
kgSMdan
m
3

V
SBO
V
SMO

Koliina biogasa V
SBO
(ili metana V
SMO
unetih organskih suvih materija u reaktor, koja se dnevno obrazuje pri
datim vrednostima temperature fermentacije i retencijskog perioda
kgOSMdan
m
3

V
SBR
V
SMR

Koliina biogasa V
SBR
(ili metana V
SMR
razgraenih organskih suvih materija, koja se dnevno obrazuje pri
datim vrednostima temperature fermentacije i retencijskog perioda
kgRSMdan
m
3

V
SBV
V
SMV

Koliina biogasa V
SBV
(ili metana V
SMV
) svedena na 1 m
3
zapremine
supstrata u reaktoru, koja se dnevno obrazuje pri datim vrednostima
temperature fermentacije i retencijskog perioda i zapreminskog
optereenja reaktora
dan m
m
3
3

V
SBU
V
SMU

Koliina biogasa V
SBU
(ili metana V
SMu
) svedena na jedno uslovno
grlo** (UG), koja se dnevno obrazuje pri datim vrednostima
temperature fermentacije i retencijskog perioda
UGdan
m
3

Ako je specifina produkcija data kao zapremina (m
3
), njena vrednost vai za normalne fizike
uslove, tj. p=101325 Pa i T=273,1C
** Uslovno grlo (UG) 500 kg mase ivotinje
Parametri merodavni za karakterizaciju polaznog supstrata i ostatka procesa fermentacije
navedeni su u tabeli 4.4.2.
strana 151

Tabela 4.4.2 Merodavni parametri materijala
VELIINA (PARAMETAR) OZNAKA JEDINICA
maseni udeo suvih materija g
SM
kg/kg
koncentracija suvih materija S
R
kg/m
3
maseni udeo organskih suvih materija g
OSM
kg/kg
koncentracija organskih suvih materija C
OSM
kg/m
3
maseni udeo organske materije u suvoj supstanci SM

kg/kg
biohemijska potreba kiseonika BPK

kg/m
3
(g/l, mg/l)
hemijska potreba kiseonika HPK

kg/m
3
(g/l, mg/l)

Biohemijska potreba kiseonika BPK (kg po m
3
supstrata) jeste masa kiseonika potrebna za
potpunu biohemijsku oksidaciju jedinice koliine (najee zapremine) nekog supstrata. BPK-5 jeste
masa kiseonika potrebna za petodnevnu biohemijsku reakciju.
Hemijska potreba kiseonika HPK (kg po m
3
supstrata) tj. masa kiseonika potrebna za potpunu
hemijsku oksidaciju jedinice koliine (najee zapremine) nekog supstrata. Slui kao ocena
potencijala hemijske aktivnosti celokupne, a ne samo biohemijski razgradnjive supstance
Prosene vrednosti merodavnih parametara za stajnjak navedene su u tabeli 4.4.3.

Tabela 4.4.3 Prosene vrednosti merodavnih parametara nerazblaenog stajnjaka*
MASENI UDELI VRSTA
IVOTINJE
g
SM
, kg/kg g
OSM
, kg/kg SM, kg/kg
BPK-5, g/m
3
HPK,
g/m
3

krave i junad 0,11 0,85 0,77 15000 26000
telad u tovu 0,035 0,032 0,89 11500 22000
svinje u tovu 0,085 0,068 0,80 30000 50000
ivina 0,22 0,17 0,77 40000 70000
* Baader W.: Das Biogasprojekt, Grundlage Landechnik, 31, 1981

Stepen razgradnje organskih supstanci i koliina obrazovanog metana, odnosno biogasa, su u
direktnoj vezi. Zavisno od masenih udela komponenata organske supstance supstrata, teorijski se moe
odrediti koliina obrazovanog metana za beskonano
*
trajanje reakcije. Vrednost teorijske maksimalne
specifine produkcije metana za najvanije iste komponente organske mase najeih vrsta prolaznog
supstrata navedene su u tabeli 4.4.4.
Za analitiko opisivanje kinetike anaerobne fermentacije razvijene su odgovarajue metode, koje
se zasnivaju na kinetikim metodama po Monodu [25] i Cantoisu [7]. Adaptirajui Cantoisov model,
Chen i Hashimoto [5], a neto kasnije Hill [12], definisali su kinetiku jednainu za proraun
produkcije biogasa, kojoj ovde dajemo prednost. Razlozi za to su sledei:
- definisana je za proces fermentacije tenog stajnjaka svinjske i govedarske proizvodnje;
- odreivanje merodavnih kinetikih konstanti i parametara relativno je lako i pouzdano;
- dobro se slae sa eksperimentalnim podacima dobijenim sa veeg broja postrojenja koja su
due vremena u pogonu.
Usvojena merodavna jednaina kinetike ima oblik
( )
( ) ( )
|
|
.
|
\
|
+
+

=
M D M
D M OSM S
SMV
K 1 K 1
K 1 K
1
C B
V (28)
gde su:
B
S
- specifina produkcija metana pri teorijski beskonanom retencijskom periodu, Nm
3
/kg
dan

*
Praktino 100 do 120 dana
strana 152
- retencijski period
*
(vreme zadravanja supstrata), odnosno vremenski interval
zadravanja estica u reaktoru, dan
Pregled konstanti i parametara merodavnih za analitiko odreivanje kinetike biometanacije
dat je u tabeli 4.4.5.

Tabela 4.4.4 Vrednosti teorijske maksimalne vrednosti V
S,MAX
specifine produkcije metana istih
komponenata organske mase supstrata
1)
VRSTA POLAZNOG SUPSTRATA VRSTA ANALIZE
SUPSTRATA
V
S,MAX
RELATIVNI ZAPREMINSKI
UDEO METANA
/ / m
3
/kg

/
svi tipovi HPK 0,35 1
ugljeni hidrati OSM
2)
0,79 0,50
masti OSM 1,44 0,72
proteini (C
8
H
14
O
3
N
2
) OSM 0,96 0,53
siretna kiselina OSM 0,75 0,50
mlena kiselina OSM 0,81 0,58
metil-alkohol OSM 1,12 0,75
etil-alkohol OSM 0,97 0,75
1) F.E. Mosey: Methane Fermentation of Organic Wastes, Trib. Cebedean, Nom 453-454, 34, pp.389-
400, Cebedes Editeur 1981, Liege, Belgique
2) Organska suva supstancija (masa)

Tabela 4.4.5. Odreivanje vrednosti merodavnih parametara kinetike procesa
anaerobne fermentacije stajnjaka domaih ivotinja

PARAMETAR JEDINICA JEDNAINA PRIMEDBA
B
S
Nm
3
/kg dan B
S
=0,30 stajnjak goveda
B
S
=0,45 stajnjak svinja
granice odstupanja:
10%
M
kg/kg 129 , 0 ) 1 , 273 T ( 013 , 0
SR M
= vai u opsegu 290-
340 K
K
M
/ stajnjak goveda:
K
M
=0,95 (S
R
90 kg/m
3
)
K
M
=0,06875S
R
-4,55 (S
R
90 kg/m
3
)
stajnjak svinja:
K
M
=0,90 (S
R
50 kg/m
3
)
K
M
=0,06176S
R
-2,19 (S
R
50 kg/m
3
)

K
D
kg/kg
M D
1 , 0 K =

Na osnovu jednaine (28) su sraunate vrednosti specifine produkcije metana i biogasa za
stajnjak goveda i svinja grafiki su prikazane na dijagramima [35].
Jednaina (28) daje vrednosti V
SMV
. Za izraunavanje vrednosti specifine produkcije V
SBV
,
V
SMO
i V
SBO
koriste se definicije navedene u tabeli T1.

*
Imajui u vidu princip rada ureaja i izuzetnu sloenost fluidnog kretanja u toku procesa, retencijski period
podrazumeva samo proseno vreme zadravanja estica u reaktoru. Ako se ostatak posle fermentacije razdvaja u
dve faze, pa se vrsta recirkulie u reaktoru, definie se pored hidraulikog retencijskog perioda (za teni
deo supstrata) i retencijski period vrstih estica. Kod veine biogasnih postrojenja recirkulacija dela ostatka se
ne preduzima, pa se vrednosti oba retencijska perioda poklapaju.

strana 153
4.4.3 Merodavni pogonski parametri procesa anaerobne fermentacije
Intenzitet procesa anaerobne fermentacije meri se koliinom biogasa obrazovanog u jedinici
vremena, pri odreenim vrednostima parametara procesa. Za potpunu razgradnju nekog supstrata do
prestanka fermentativne aktivnosti potreban je vrlo dug period. Zato se iz ekonomskih razloga proces
vodi do odreenog stepena razgradnje organskih materija. U postupcima za obradu otpadnih voda
definie se tehniko vreme razlaganja, kao i vremenski interval u kome se dobija 90 % koliine gasa,
koja bi se mogla teorijski dobiti (to odgovara razlaganju 30 50 % mase polaznih organskih
materijala).
Na brzinu fermentativne aktivnosti na odreen nain utiu i brojni faktori, od kojih su
najvaniji:
- temperatura supstrata u reaktoru;
- koncentracija organskih suvih materijala;
- pH vrednost supstrata;
- prisustvo inhibirajuih faktora.

Uticaj temperature supstrata
Temperaturni nivo, a takoe i kolebanje temperature supstrata, imaju presudan uticaj na
intenzitet fermentativnih reakcija. Prvi stupanj procesa, hidroliza, sutinski je malo osetljiv na
temperaturne promene, to zavisi od prirode bakterijske flore koja uslovljava ovu fazu. Nasuprot tome,
druga i trea faza procesa zahtevaju priblino konstantnu i uniformnu temperaturu supstrata u
reaktoru, poto u sluaju promene temperature, acetogene i metanogene bakterije reaguju naglim
padom fermentativne aktivnosti, jer su adaptirane na ujednaenu procesnu temperaturu. Zbog toga
temperaturno polje supstrata tokom procesa u reaktoru treba da bude to blie homogenom i
stacionarnom (ako se eli nesmetano odvijanje procesa odstupanja temperature ne smeju prei 2 K).
Kvalitativni uticaj temperature na kinetiku procesa ispoljava se temperaturnom zavisnou
kinetikih konstanti. Funkcionalna zavisnost K
M
, K
D
i
M
od temperature sistematizovane su i
analizirane npr. u [18, 35].

Uticaj koncentracije organskih suvih materija
Specifino optereenje zapremine reaktora M
S
je masa organskih suvih materija, koja se
dnevno unosi po jedinici zapremine reaktora. Vei deo organskih supstanci prolazi kroz ureaj kao
bioloki balast, bez uticaja na tok biohemijskih zbivanja, pa su vrednosti specifinog optereenja za
tee razgradljive supstance (npr. govei stajnjak), u principu vee nego za one koje se lake anaerobno
razgrauju (npr. svinjski stajnjak).
Koncentracija organskih suvih materija u supstratu, koji se uvodi u reaktor, neposredno utie
na vrednost kinetike konstante K
M
(tabela T5). Analize pokazuju da za stajnjak svinja kinetika
konstanta K
M
ima priblino konstantnu vrednost 0,9 za vrednosti koncentracije S
R
50 kg/m
3
, a da
daljim porastom S
R
, kinetika konstanta K
M
brzo raste. Za stajnjak goveda, kinetika konstanta K
M

ima konstantnu vrednost 0,95 za S
R
90 kg/m
3
, a iznad te vrednosti raste sa poveanjem koncentracije
S
R
.

Uticaj PH vrednosti
Katalitika aktivnost bakterijskih fermenata u tesnoj je vezi sa pH vrednou supstrata.
Najvei broj bakterija razvija svoje specifino katalitiko dejstvo samo u odreenom pH podruju,
izvan koga brzina fermentativne aktivnosti brzo opada. Najpovoljnija koncentracija vodonikovih jona
poznata je kao optimalna pH vrednost.
Metanogene bakterije zahtevaju za svoju aktivnost sredinu u kojoj se, pored izvora ugljenika
(ugljeni hidrati) koji su izvori energije za metaboline procese bakterija, nalaze i joni amonijuma
(nastali razlaganjem proteina, nitrata, amonijaka itd.) (izvori azota), a neophodni su za sintezu novih
elijskih struktura. Optimalna vrednost odnosa koliine ugljenika i azota (C/N odnos) iznosi oko 30.
Ako u sirovom materijalu preovlauju ugljeni hidrati u odnosu na pomenuta azotna jedinjenja, stvara
se nedovoljno jona amonijuma (niske vrednosti pH supstrata), pa zbog poveanja kiselosti sredine
strana 154
nastaje biogas sa smanjenim udelom metana. S druge strane, poveana koncentracija jona amonijuma
prouzrokovae rast pH vrednosti preko 8, to e zaustaviti metanogene procese. Otuda koncentracija
jona amonijuma treba da bude u rasponu 1000 1400 g/m
3
.
Optimalna vrednost pH supstrata odreena je oblastima maksimalne aktivnosti acidoformnih
(acidogenih) i metanogenih bakterija. Populacija acidoformnih bakterija najbolje se razvija pri
vrednosti pH od 56, a metanogenih pri pH od 68. Vodei rauna o obe vrednosti, smatra se da se
optimalne pH vrednosti nalaze u intervalu 6,47,2 (mada ima i podataka da bi pH trebalo da bude 7
7,5 zbog spreavanja kiselinskog preoptereenja).

Uticaj prisustva inhibirajuih faktora
Mnogi fiziki faktori, kao to su poveana temperatura ili jaki mehaniki potresi i neke vrste
zraenja, usporavaju ili inaktiviraju dejstvo fermenata. Pored toga, postoji vie hemijskih agensa i
supstanci koje mogu lako, preko hemijskih reakcija, kompletno ili selektivno da inaktiviraju fermente
ili da inhibiraju aktivnost bakterija.
S obzirom na poreklo stajnjaka, potencijalni inhibitori procesa anaerobne fermentacije jesu
joni metala: bakra, cinka, kalijuma, magnezijuma, nikla i hroma.
Odreene koncentracije deterdenata i nekih sredstava za ubrzanje prirasta ivotinja i za
dezinfekciju objekata takoe deluju negativno na tok fermentativnih procesa. Granine vrednosti
koncentracije jona tekih metala pri kojima prestaju metanogene reakcije kao i koncentracija
antibiotika, hemoterapeutskih i dezinfekcionih sredstava koja imaju odreeno inhibitorsko dejstvo
navedene su u [35].

4.4.4 Procena energetskog potencijala tenog stajnjaka u Srbiji
Referentni sistem tehnologije obrade anaerobnom fermentacijom
Polazei od stanovita da u naim uslovima realne izglede za irenje za irenje u praksi
imaju samo postrojenja sa kontinualno voenim procesom fermentacije, i da, s obzirom na
prisutnost dovoljnih koliina na jednom mestu, kao sirovine dolaze u obzir samo stajnjak
domaih ivotinja i otpadne vode prehrambene, farmaceutske i fermentacione industrije, od
znaaja za dalje analize su kontinualni sistemi:
-bez koncentrisanja biomase,
-sa koncentrisanjem biomase.
Sa druge strane, poto su karakteristike biohemijskih i transportnih fenomena u sklopu
zbivanja koja se odvijaju u fermentnom sistemu bioreaktora, determinisane fiziko-hemijskim
osobinama obraivanih materijala, pomenute dve grupe klase sistema se ne mogu porediti sa
gledita primene, poto je svaki od njih pogodan samo za odreene kategorije polaznih
materijala. Vodei rauna o osobenostima procesa u oba sistema i polazei od stava da se ova
studija odnosi na utvrivanje komercijalno raspoloivih energetskih potencijala biomase iz
procesa intenzivne poljoprivredne proizvodnje, razmatranja e se nadalje ograniiti na, jedino
realno primenljive, postupke anaerobne obrade bez koncentrisanja biomase stajnjaka visoke
koncentracije (30-90 kg/m
3
) suvih materija.

Proraun raspoloive koliine biogasa
Uspeh u proizvodnji biogasa u najveoj meri zavisi od sadraja organske suve materije u
tenom stajnjaku. Vrednost sadraja organske suve materije bi trebalo da se kree u granicama koje su
prirodne za stajnjak u trenutku njegovog formiranja. Te veliine su za stajnjak svinja oko 50 kg/m
3
, a
kod stajnjaka goveda oko 80 kg/m
3
.
Odravanje koncentracije suve materije u prirodnim granicama predstavlja veoma teak
problem u uslovima uobiajene primene. Proraun raspoloive koliine biogasa baziran na
vrednostima koncentracija suve materije naturalnog stajnjaka, prema naoj proceni, ne predstavlja
realnu sliku stanja. Zbog neracionalnog rasipanja vode u objektima, treba raunati sa smanjenim
vrednostima koncentracije suvih materija. Prosene vrednosti sa kojim treba raunati produkciju
biogasa iznose 60 kg/m
3
za stajnjak goveda, odnosno 30 kg/m
3
za stajnjak svinja.
strana 155
Nadalje, s obzirom na velike trokove transporta stajnjaka, realne uslove za irenje primene
imaju samo decentralizovani sistemi proizvodnje i potronje gasa, sa toplotnom primenom biogasa
na licu mesta bez pretvaranja u vie oblike energije. Iz tih razloga, raspoloive koliine biogasa
proraunate su za svaku od pojedinanih farmi, odnosno gazdinstavava sa relativno intenzivnom
stoarskom proizvodnjom, u punoj saglasnosti sa podacima o raspoloivoj koliini stajnjaka datim u
prvom delu ove studije.
Proraun raspoloive koliine biogasa odreen je za sledee uslove:
stajnjak goveda: koncentracija suvih materija: S
R
=60 kg/m
3

udeo organske u suvoj materiji: SM=0,85
temperatura stajnjaka u fermentoru: T
R
=308 K
vreme zadravanja: 25 dana
Prosena vrednost produkcije biogasa: V
SMV
=1,0 Nm
3
/m
3
dan
stajnjak svinja: koncentracija suvih materija: S
R
=30 kg/m
3

udeo organske u suvoj materiji: SM=0,80
temperatura stajnjaka u fermentoru: T
R
=308 K
vreme zadravanja: 20 dana
Prosena vrednost produkcije biogasa: V
SMV
=0,9 Nm
3
/m
3
dan
Proraun toplotnog ekvivalenta biogasa odreen je pod sledeim uslovima:
- relativni zapreminski udeo metana u biogasu: r
M
=0,6
- toplotna mo biogasa: H
D
=22,5 MJ/Nm
3

Vrednosti ukupne (bruto) proizvodnje i toplotnog ekvivalenta biogasa i po
regionima u Srbiji na svinjogojskim i govedarskim farmama, i to za drutveni i privatni sektor date su
u tabelama T6 i T7.

Tabela 4.4.6. Procena ukupne (bruto) proizvodnja biogasa na svinogojskim farmama regiona Srbije

REGION GAZDINSTVO DNEVNA
KOLIINA
STAJNJAKA
UKUPNA
PROIZVODNJA
BIOGASA
TOPLOTNI
EKVIVALENT
BIOGASA
/

/ m
3
/dan Nm
3
/dan MJ/dan
Kljajievo 75 67,5 1518,75
DPP Sombor, Sombor 58 52,2 1174,50
Aleksa anti farma 43 38,7 870,75
PP Aleksa anti 40 36,0 810,00
PP Graniar, Gakovo 13 11,7 263,25
PP Jadran, Stanii 12 10,8 243,00
ZZ Bezdan, Bezdan 14 12,6 283,50
Zadrugarka 9 8,1 182,25
Doroslovo 16 14,4 324,00
SP Sombor 5 4,5 101,25
Sombor
ukupno: 285 256,5 5771,25
ZZ Ravnica, Bajmok 11 9,9 222,75
Mikievo 42 37,8 850,50
ZZ antavir, antavir 10 9,0 202,5
upljak 12 10,8 243,00
Novo Orahovo 12 10,8 243,00
ednik - / /
Budunost 6 5,4 121,5
Subotica
ukupno: 93 83,7 1883,25
Arenda / / /
DD Poljoprivreda 86 77,4 1741,50
DD Halas Joef, Ada 72 64,8 1458,00
Pivara / / /
Obili / / /
PK oka, oka 100 90 2025,00
Senta
ukupno: 258 232,2 5224,50
strana 156

DP Panonija 16 14,4 324,00
DD Zobnatica 33 29,7 668,25
DP Doa eri 26 23,4 526,50
DD Orahovo 12 10,8 243,00
PP Njegoevo / / /
PIK Moravica / / /
P B. Topola / / /
Baaka
Topola
ukupno: 87 78,3 1761,75
Farmacoop 150 135,0 3037,50
Carnex 200 180,0 4050,00
Beej Zalivno polje 125 112,5 2531,25
Srbobran 10 9,0 202,50
Beej Breg 70 63,0 1417,50
Savino Selo 45 40,5 911,25
Beej Dobro Polje 7 6,3 141,75
Beej Novo Selo 6 5,4 121,50
Beej Petefi 30 27,0 607,50
Beej, Tovilite 75 67,5 1518,75
Beej, Veliki Jarak 65 58,5 1316,25
Beej, estica 25 22,5 506,25
Vrbas
ukupno: 808 727,2 16362,00
Neoplanta, enej 135 121,5 2733,75
Sirig 50 45,0 1012,50
Karaorevo 45 40,5 911,25
Temerin, Nova farma 40 36,0 810,00
Temerin, Stara farma 26 23,4 526,50
Rumenka 8 7,2 162,00
Novi Sad
ukupno: 304 273,6 6156,00
Jedinstvo 71 63,9 1437,75
Mokrin 54 48,6 1093,50
Golad 47 42,3 951,75
Banatsko Veliko Selo 32 28,8 648,00
PIK Industrija mesa 23 20,7 465,75
Novi Kneevac 15 13,5 303,75
Novi Kneevac, Kupusina 18 16,2 364,50
Krstur 7 6,3 141,75
Kikinda
ukupno: 267 240,3 5406,75
Seanj 78 70,2 1579,50
Farkadin 32 28,8 648,00
Novi Beej 29 26,1 587,25
Srpska Crnja 18 16,2 364,50
Krajinik 15 13,5 303,75
Lazarevo 14 12,6 283,50
Jaa Tomi 7 6,3 141,75
Mulja 13 11,7 263,25
Zrenjanin
ukupno: 206 185,4 3584,25
Panonija 12 10,8 243,00
uljma 12 10,8 243,00
Izbite 6 5,4 121,50
Vrac
ukupno: 30 27,0 607,50
strana 157

Stari Tami 74 66,6 1498,5
Banatski Karlovac 72 64,8 1458,00
Vladimirovac 71 63,9 1437,75
Dolovo 41 36,9 830,25
Banatski Brestovac 25 22,5 506,25
Crepaja 35 31,5 708,75
Omoljica 23 20,7 465,75
Banatsko Novo Selo 12 10,8 243,00
Kaarevo 10 9,0 202,50
Panevo
ukupno: 363 326,7 7350,75
Bavanite 36 32,4 729,00
Sloga 8 7,2 162,00
Mramorak 9 8,1 182,25
Ploica 6 5,4 121,50
Kovin
ukupno: 59 53,1 1194,75
Voganj 74 66,6 1498,50
Kraljevci 31 27,9 627,75
Srem, Ruma 31 27,9 627,75
Ruma
ukupno: 136 122,4 2754,00
Sremska Mitrovica 60 54,0 1215,00
Stara Pazova 65 58,5 1316,25
Inija 15 13,5 303,75
id, Ilinci 32 28,8 648,00
id, id 32 28,8 648,00
id, Zaravan 32 28,8 648,00
Sremska
Mitrovica
ukupno: 236 212,4 4779,00
Surin, Stara farma 75 67,5 1518,75
Surin, Nova farma 75 67,5 1518,75
Vizelj 87 78,3 1761,75
Obrenovac 87 78,3 1761,75
Institut za stoarstvo 15 13,5 303,75
Agroekonimik 3 2,7 60,75
Beograd
ukupno: 342 307,8 6925,50
Mladenovac / / /
Velika Plana, Trnove 53 47,7 1073,25
Smederevo, Godomin 16 14,4 324,00
Smederevo
ukupno: 69 62,1 1397,25
Letnjikovac 64 57,6 1296,00
Veliko Gradite 63 56,7 1275,75
Petrovac 97 87,3 1964,25
Mustapi 45 40,5 911,25
Malo Crnie 25 22,5 506,25
Poarevac
ukupno: 294 264,6 5953,5
Bogati 20 18,0 405,00
Petlovaa 7 6,3 141,75
abac
ukupno: 27 24,3 546,75
Banjani 42 37,8 850,50 Valjevo
ukupno: 42 37,8 850,50
Loznica, Guevo 4 3,6 81,00 Loznica
ukupno: 4 3,6 81,00
Uice / / /
Kragujevac / / /
aak / / /
Kraljevo / /
Kruevac Varvarin, ukupno 89 80,1 1802,25
strana 158

Duboka-Glogovac 133 119,7 2693,25
Veliki Popovi 60 54,0 1215,00
Sedlare 38 34,2 769,50
Dobrievo 75 67,5 1518,75
Jagodina
ukupno: 306 275,4 6196,50
Ni / / /
Kobinica 35 31,5 708,75 Negotin
ukupno: 35 31,5 708,75
Halovo 86 77,4 1741,5
Zvezdan 30 27,0 607,50
Zajear
ukupno: 116 104,4 2349,00
Turekovac 88 79,2 1782,00 Leskovac
ukupno: 88 79,2 1782,00
itoraa 104 93,6 2106,00 Prokuplje
ukupno: 104 93,6 2106,00
SRBIJA UKUPNO: 4600 4140,0 93150,00

Tabela 4.4.7. Procena ukupne (bruto) proizvodnja biogasa na farmama za tov junadi na
drutvenom sektoru u regionoma Srbije (bez Kosova i Metohije)

KOLIINA
STAJNJAKA
UKUPNA
PRODUKCIJA
BIOGASA
TOPLOTNI
EKVIVALENT
BIOGASA
/ / m
3
/dan Nm
3
/dan MJ/dan
DD Agros Zavod
Zavod Baka Topola
31,2
150,4
31,2
150,4
702,00
3384,00
Severno
Baki
ukupno: 181,6 181,6 4086,00
Institut Servo Mihalj, Zrenjanin 70,6 70,6 1588,00 Srednje
Banatski ukupno: 70,6 70,6 1588,0
Poljop. Stanica Senta
157,9
86,7
157,9
86,7
3552,75
1950,75
Severno
Banatski
ukupno: 244,6 244,6 5503,50
DPPU Agrozavod Vrac 70,2 70,2 1579,50
DP Tami, Panevo 165,0 165,0 3712,50
Juno
Banatski
ukupno: 235,2 235,2 5292,00
DP Agroinstitut, Sombor 167,2 167,2 3762,00 Zapadno
Baki
ukupno: 167,2 167,2 3762,00
DP Agrozavod, Vrbas 90,0 90,0 2025,00
Poljop. Stanica Novi Sad 131,6 131,6 2961,00
Juno Baki
ukupno: 221,6 221,6 4986,00
Polj. Inst. P. Drezgi, SM 80,0 80,0 1800,00
Poljop. Stanica Ruma 25,4 25,4 571,50
Sremski
Okrug
ukupno: 105,4 105,4 2371,50
Zavod Podrinje, abac 79,0 79,0 1755,50
Zavod za poljop. Loznica 6,0 6,0 135,00
Mavanski
Okrug
ukupno: 85,0 85,0 1912,50
Zavod za poljop. Valjevo 218,0 218,0 4905,00 Kolubarski
Okrug ukupno: 218,0 218,0 4905,00
Zavod za polj. Smederevo / / / Podunavski
Okrug ukupno: / / /
Zavod za poljoprivredu, Stig,
Poarevac
199,1 199,1 4479,75 Branievski
Okrug
ukupno: 199,1 199,1 4479,75
strana 159
Poljoprivredna stanica,
Kragujevac
156,0 156,0 3510,00 umadijski
Okrug
ukupno: 156,0 156,0 3510,00
Jagodina
105,3 105,3 2369,25 Pomoravski
Okrug
ukupno: 105,3 105,3 2369,25
Krajina, Negotin
25,4 25,4 571,50 Borski Okrug
ukupno: 25,4 25,4 571,50
Centar za poljoprivredu,
Zajear
206,0 206,0 4635,00 Zajearski
Okrug
ukupno: 206,0 206,0 4635,00
Moravice, Uice
64,0 64,0 1440,00 Zlatiborski
Okrug
ukupno: 64,0 64,0 1440,00
Poljoprivredna stanica Ovar,
aak
120,0 120,0 2700,00 Moraviki
Okrug
ukupno: 120,0 120,0 2700,00
Zavod za poljoprivredu Ibar,
Kraljevo
156,0 156,0 3510,00 Raki Okrug
ukupno: 156,0 156,0 3510,00
Kruevac
130,2 130,2 2929,50 Rasinski
Okrug
ukupno: 130,2 130,2 2929,50
DP Agrorazvoj, Ni / / / Niavski
Okrug
ukupno: / / /
Via poljoprivredna kola,
Prokuplje
/ / / Topliki
Okrug
ukupno: / /
Zavod za poljoprivredu, Pirot 58,8 58,8 1323,00 Pirotski
Okrug
ukupno: 58,8 58,8 1323,00
Laskovac
42,4 42,4 954,00 Jablaniki
Okrug
ukupno: 42,4 42,4 954,00
Zavod za poljoprivredu Vranje 6,0 6,0 135,00 Pinjski
Okrug ukupno: 6,0 6,0 135,00
Agroekonomik 60,0 60,0 1350,00
Zavod Kosmaj 171,4 171,4 3856,50
Grad Beograd
ukupno: 231,4 231,4 5206,50
SRBIJA UKUPNO: 3026,20 3026,00 68089,50

Tabela 4.4.8. Procena ukupne (bruto) proizvodnja biogasa na farmama za tov junadi na
privatnom sektoru u regionoma Srbije (bez Kosova i Metohije)

KOLIINA
STAJNJAKA
UKUPNA
PRODUKCIJA
BIOGASA
TOPLOTNI
EKVIVALENT
BIOGASA
/

/ m
3
/dan Nm
3
/dan MJ/dan
DD Agros Zavod
Zavod Baka Topola
/
124
/
111,6
/
2511
Severno
Baki
ukupno: 124 111,6 2511,00
Institut Servo Mihalj, Zrenjanin 24 21,6 486,00 Srednje
Banatski ukupno: 24 21,6 486,00
strana 160
Poljop. Stanica Senta
13,8
31,9
13,8
31,9
310,50
717,75
Severno
Banatski
ukupno: 45,7 45,7 1028,25
DPPU Agrozavod Vrac 9,6 9,6 216,00
DP Tami, Panevo 4 4 90,00
Juno
Banatski
ukupno: 13,6 13,6 306,00
DP Agroinstitut, Sombor 7,6 7,6 171,00 Zapadno
Baki
ukupno: 7,6 7,6 171,00
DP Agrozavod, Vrbas 90 90 2025,00
Poljop. Stanica Novi Sad 131,6 131,6 2961,00
Juno Baki
ukupno: 221,6 221,6 4986,00
Polj. Inst. P. Drezgi, SM 80 80 1800,00
Poljop. Stanica Ruma 25,4 25,4 571,50
Sremski
Okrug
ukupno: 105,4 105,4 2371,50
Zavod Podrinje, abac 79 79 1777,50
Zavod za poljop. Loznica 6 6 135,00
Mavanski
Okrug
ukupno: 85 85 1912,50
Zavod za poljop. Valjevo 250,3 250,3 5631,75 Kolubarski
Okrug ukupno: 250,3 250,3 5631,75
Zavod za polj. Smederevo 93,3 93,3 2099,25 Podunavski
Okrug ukupno: 93,3 93,3 2099,25
Zavod za poljoprivredu, Stig,
Poarevac
156,4 156,4 3519,00 Branievski
Okrug
ukupno: 156,4 156,4 3519,00
Kragujevac
96,4 96,4 2169,00 umadijski
Okrug
ukupno: 96,4 96,4 2169,00
Jagodina
43,1 43,1 969,75 Pomoravski
Okrug
ukupno: 43,1 43,1 969,75
Krajina, Negotin
25,4 25,4 571,50 Borski Okrug
ukupno: 25,4 25,4 571,50
Centar za poljoprivredu,
Zajear
40 40 900,00 Zajearski
Okrug
ukupno: 40 40 900,00
Moravice, Uice
26,6 26,6 598,50 Zlatiborski
Okrug
ukupno: 26,6 26,6 598,50
Poljoprivredna stanica Ovar,
aak
165,5 165,5 3723,75 Moraviki
Okrug
ukupno: 165,5 165,5 3723,75
Zavod za poljoprivredu Ibar,
Kraljevo
78,6 78,6 1768,50 Raki Okrug
ukupno: 78,6 78,6 1768,50
Kruevac
110,0 110,0 2475,00 Rasinski
Okrug
ukupno: 110,0 110,0 2475,00
DP Agrorazvoj, Ni 97,4 97,4 2191,50 Niavski
Okrug
ukupno: 97,4 97,4 2191,50
Via poljoprivredna kola,
Prokuplje
35,2 35,2 792,00 Topliki
Okrug
ukupno: 35,2 35,2 792,00
Zavod za poljoprivredu, Pirot 22 22 495,00 Pirotski
Okrug
ukupno: 22 22 495,00
strana 161
Laskovac
29 29 652,50 Jablaniki
Okrug
ukupno: 29 29 652,50
Zavod za poljoprivredu Vranje / / / Pinjski
Okrug ukupno: / / /
Agroekonomik 22 22 495,00
Zavod Kosmaj 5,6 5,6 126,00
Grad Beograd
ukupno: 27,6 27,6 621,00
SRBIJA UKUPNO: 2213,4 2213,4 49801,50

4.4.5 Tehnoekonomska analiza proizvodnje i korienja biogasa

Opis metoda primenjenog za tehnoekonomsku optimizaciju biohemijskog procesovanja
Detaljniji opis sa odgovarajuom tehnolokom emom postrojenja za anaerobnu
obradu satajnjaka domaih ivotinja dat je [18] i ovde se nee posebno razmatrati, ve e se
samo dati kratak opis primenjenih metoda prorauna.
Na slici 1 data je principijelna ema procesnog sistema za proizvodnju i korienje
biogasa. Mada ema na slici 1, predstavlja samo jednu od principijelnih mogunosti izvedbe
postrojenja, ovde se smatra da je struktura usvojenog sistema dovoljno opta i kao takva
relevantna za razmatranje problema prorauna i tehnoekonomske optimizacije sistema za
proizvodnju i korienje biogasa.

Slika 1. Strukturna ema sistema za proizvodnju i korienje biogasa

2

1

3

4

5

6

7

8

9
1
u
2
u
3
u
4
u
5
u
5
HEM
1
HWB
4
HEW
2
BG
3
BR

Oznake na slici 1. imaju sledee znaenje:
BR - biohemijski reaktor - fermentor
HWB: - ureaj za proizvodnju toplote i elektrine energije
BG: - niskopritisni rezervoar za skladitenje biogasa
HEW - razmenjiva toplote za predgrevanje polaznog materijala
HEM - razmenjiva toplote za korienje toplote fermentisanog stajnjaka
strana 162
Postupak obrade organskih materijala u sklopu biohemijsko-tehnolokog procesa
anaerobne fermentacije definisanog na slici 1. je viestepeni proces meusobno povezanih
fiziko-hemijskih reakcija, koje se odvijaju u pojedinim elementima procesne aparature. Poto
su jedinice ovakvog procesnog sistema spregnute protocima mase i energije, procedura
matematikog modeliranja i optimizacije u cilju odreivanja vrednosti parametara merodavnih
za projektovanje opreme i voenje procesa, moe da se sprovede samo na osnovu detaljnih
tehnoloko-tehnikih prorauna i ekonomske analize svih elemenata koji ine sistem.
Pri razmatranju viestepenih procesa uvek je, uz odreene pretpostavke, mogue
definisati sistem jednaina (konanih, diferencijalnih ili integralnih) i spregnuti ih u
matematiki model itavog procesa. Primena takvog principa sinteze pri izgradnji
matematikog modela spregnutih reakcija prua mnogo prednosti, posebno u pogledu
realizacije numerikih metoda reavanja sistema jednaina. Pojedini delovi matematikog
modela mogu se odvojeno testirati i usaglasiti sa eksperimentalnim rezultatima, a jednom
potvreni model nekog stupnja lako se moe integrisati u modelske jednaine procesnih
sistema druge namene.
Jednaine matematikih modela realnih procesa su meutim, uprkos svim
neophodnim uproenjima, najee tako sloene strukture da je sprovoenje bilo kakvog
standardnog postupka optimizacije na sistem kao celinu, praktino neizvodljivo. Put koji se
u tom sluaju trai je izbor i razvoj matematikih metoda i procedura koje omoguavaju da se
traenje optimalnih reenja izvodi, za svaki od pojedinih stupnjeva procesa, odvojeno.
Metoda dinamikog programiranja [2,3], odnosno optimizacije, koja je u [18]
primenjena za reavanje opisanog problema, predstavlja postupak nalaenja ekstramalnih
vrednosti funkcija vie nezavisno promenljivih koje kvantitativno karakteriu ponaanje
razmatranog sistema. Bazirajui se na detaljnoj analizi kinetikih zakonitosti i analitiki i
eksperimentalno dobijenim relacijama za opis merodavnih fenomena, usvajajui metodu
dinamikog planiranja investicija kao najbolju za definisanje kriterijuma optimizacije, u [18]
je dat sloeni matematiki model prorauna optimalnih vrednosti uz odgovarajui mainski
program za realizaciju razvijene numerike procedure.

4.4.6 Opti zakljuci na osnovu rezultata prorauna za sisteme za obradu tenog
stajnjaka svinja i goveda
Na osnovu saznanja steenih analizom rezultata dobijenih viestrukim ponavljanjem
definisane raunske procedure za itave oblasti moguih vrednosti merodavnih ulaznih
parametara modela, ovde se daju se generalni zakljuci koji se moraju imati u vidu pri
planiranju postrojenja za anaerobnu obradu stajnjaka domaih ivotinja.
Pre svega, bitna pretpostavka za ostvarenje povoljnih ekonomskih rezultata pri
energetskom vrednovanju efekata procesa anaerobne fermentacije je primena obrazovanog
biogasa neposrednim sagorevanjem u toplotne svrhe, poto svaka transformacija hemijske
energije i biogasa u vie oblike, zbog gubitaka pri pretvaranju i u vezi sa tim, zahteva za
uveanjem investicionih ulaganja, bitno ugroava opravdanost investicija. Osim toga, poto je
jedino, korisno utroena koliina biogasa mera energetskog kvaliteta procesa (odnosno itave
linije obrade polaznog materijala), tok energije potrebne spoljnim potroaima ima sutinski
uticaj pri konanoj oceni valjanosti motiva za gradnju postrojenja.
Skladitenje biogasa na poveanim pritiscima zahteva utroak skupe elektrine
energije za pogon kompresora. Primena kompresije pre eventualnog skladitenja ne moe da
bude pokrivena cenom toplotne energije biogasa, ak ni u naim trenutnim uslovoma
neregularnog trinog odnosa cena toplotne i elektrine energije.
Nadalje, poto je transport tenog stanjaka skopan sa velikim trokovima i
mnogobrojnim problemima vezanih za veoma nepovoljno dejstvo na okolinu, ceni se da samo
decentralizovani sistemi za proizvodnju i potronju biogasa imaju realnu ansu za irenje u
praksi. Sa tog gledita, ukupan energetski potencijal biomase stoarske proizvodnje moe da
predstavlja znaajan doprinos ukupnoj energetskoj stabilizaciji zemlje. posebno u udaljenim
ruralnim sredinama bez odgovarajue energetske snabdevenosti.
strana 163
Principijelna mogunost da se eventualno proizvedena elektrina struja (u kombinaciji
sa proizvodnjom tople vode) isporui u javnu elektromreu, nije mnogo verovatna zbog
izrazitih problema takvih sistema vezanih za odranja konstantne frekvencije i napona.
Zahtevi nacionalne elektrodistribucije u tom smislu predstavljaju praktino nereiv problem.
Izmeu optimalnih vrednosti merodavnih parametara dobijenih za stajnjak svinja i
goveda nisu uoene bitne razlike. Vreme zadravanja supstrata u sluaju goveeg stajnjaka
trebalo bi bada bude oko 25 dana, naspram 20 dana koji se mogu preporuiti za stajnjak
svinja. Za oba polazna materijala, najbolji ekonomski efekti se ostvaruju ako je temperatura
supstrata u fermentoru oko 35C.
Za predgrevanje polaznog supstrata i eliminaciju toplotnih gubitaka fermentora (to je
naroito izraeno tokom hladnih zimskih meseci) mora se utroiti znaajan deo proizvedenog gasa. U
tabelama T6, T7 i T8 data je bruto prozvodnja biogasa bez uee sopstvene potronje postrojenja
koja nikad nije manja od 20% od ukupno obrazovane koliine biogasa. U hladnim zimskim mesecima
kada, zbog naina dranja ivotinja, temperatura stanjaka goveda dostie vrednosti bliske 0C, ova
vrednost moe dostii i granicu od 40%.

LITERATURA
41. Baader W.: Das Biogasprojekt, Grundlage Landechnik, 31, 1981
42. Bellman R.: Dynamic programming, Princeton University Press, Princeton, N.Y. 1979.
43. Bellman R., S. Dreyfus: Applied Dynamic programming, Princeton University Press, Princeton,
N.Y. 1962.
44. Benefild L.D., W.R. Clifford: Biological Process Design for Wastewater Treatment, Prentice-
Hall Series in Environmental Sciences, 1980.
45. Chen Y.R., Hashimoto A.G.: Kinetics of methane fermentation, Biotechnology and
Bioengineering Symposium No. 8, 269
46. Chen Y.R., Hashimoto A.G.: Rheological properties of Aerated Poultry Wastes Slurries,
Transaction of the ASAE, Vol, 19, No.5, 898, 1976.
47. Contois D.E.: Kinetic of bacterial growth; relationship between population density and specific
growth of continuous cultures, Journal of General Microbiology, 40, 1959.
48. Cushman J.H.: Hierarchical Problems: Some Conceptual Difficulties in the Development of
Transport Equations, Heat and Mass transfer in Porous Media, Editors M.Quintard and M.
Todorovic, Elsevier Science Publ. p. 123-136, 99-110, Amsterdam, 1992.
49. Gosch S: Energy Production Efficiences in Anaerobic Gasification Process, Proces.
Biochemistry, 2, 1981.
50. Grover Velma, B.K. Guha, W. Hogland, S. McRae: Solid Waste Management, Special Indian
Edition, Oxford & IBH Publishing Co. Pvt. Ltd, New Delhi, Calcutta, 2000.
51. Hashimoto, A: Methane from Swine Manure:Efect of Temperature and Influent Substrate
Concentration on Kinetic parameter (K), Agricultural Wastes, 1984, Vol.9, 299
52. Hill D.T.: Simplified Monod Kinetics of Methane Fermentation of Animal Wastes, Agricultural
Wastes, (5), 157, 1983.
53. Hill D.T.: Design Parameters and Operating Characteristics of Animal Waste Anaerobic
Digestion System Swine and Poultry, Agricultural Wastes,(5), 157, 1983.
54. Hill D.T.: Optimum operational design criteria for anaerobic digestion of animal manure,
Transaction ASAE, (25), 1029, 1982
55. Hobson N.P.: The Kinetics of Anaerobic Digestion of farm Wastes, J. Chemcal Tech.
Biotecnology, 1983, (33B), 1
56. Hungate R. E.: Smith, W.; Baushop, T.; Yu, I.; Rabinowitz, J.: Formate as an intermediate in the
bovine Rumen Fermentacion, J. Bacteriology, (2), 102, 389, 1970.
57. Kloss, R.: Plannung landwirtschaftlichen Biogasanlagen nach techisch-wirtschaftlichen
Kriterien, Disseration an der Techischen Universitat Carolo-Wilhemina, Braunschweig, 1985.
58. Kosi F.: Modeliranje i optimizacija postrojenja za anaerobnu fermentaciju organskih materijala,
Doktorski rad, Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1987.
strana 164
59. Kosi, F., Todorovic M.: Experimental Investigation of Rheological Model Characteristics of
Non-Newtonian Fluids, International Conference Energy Efficiency 2000, Belgrade, p. 253-264,
1991.
60. Kosi F., Todorovic M.: Experimental Determination of Specific Heat Capacity of Livestock
Waste Slurries, Contemporary Agricultural Engineering, No.1, p. 9-14, 1995.
61. Kosi F. and M. Todorovi: Biochemical Conversion of Industrial Wastes by Anaerobic
Fermentation, Periodical Electronic Monograph - Information and Technology Transfer on
Renewable Energy Sources for Sustainable Agriculture, Food Chain and HFA 99, DERES,
Faculty of Agriculture, Belgrade, http://www.rcub.bg.ac.yu/~todorom/tutorials/rad38.html
62. Lawrence, A. W.; McCarty, P. L.: Kinetics of methane fermentation in anaerobic treatment, J.
Walter Pollution Control Federation, 1969, (47), R1
63. McCarty, P. L.: Anaerobic waste treatment fundamentals - Part one, Publ. Wks. N.Y., 1964, 95
(9), 107
64. Metzner A.B.: Non-Newtonian Technology-Advances in Chemical Engineering I, B. D. Thomas
and J. W. Happers, Jr., Academic Press, Inc. New York,1956
65. Monod J.: The growth of bacterial cultures, Annual Rewiew of Microbiology, 1949, 3, 371
66. Mosey, F. E.: Anaerobic Biological Treatment of Food Industry Waste Water, J. Water Pollution
Control, 1984, 273
67. Perwanger, A., Mitterleitner, H.: Biogas-Auszug aus dem 1. Zweischen bericht zur
Forschungsvorhaben - Einsatzmoglichkeiten verschiedener Energietrager in Landwirtschaft,
Bayer. Staatsminis. fur Ernahrung, Landwirtschaft und Forsten Munchen,1980, Deutschland B.
R.
68. Petersen N.J. and Davison H.B.: Modelling of an Immobilised-cell Three Phase Fluidised -Bed
reactor, Applied Biochem. Biotechnol. 28/29, p. 685-698, 1991.
69. Pontrjagin, J.S., W.G. Boltjanskij, R.W.. Gamrekalidse, E.F. Mischenko: Mathematical Theory of
Optimal Processes, (in Russian), Nauka, Moskva, 1983.
70. Piehler, J.: Einfuerung in die dynamische Optimierung, B.G. Teubner Verlaggesellschaft,
Leipzig, 1966.
71. Quintard M., and Whitaker S: Transport Processes in Ordered and Disordered Porous Media,
Heat and Mass transfer in Porous Media, Editors M.Quintard and M. Todorovic, Elsevier Science
Publ. p. 99-110, Amsterdam, 1992.
72. Schafer R.: Technische und okonomische Beuerteilung des Biogasverfahrens in Betrieben der
tierschen Produktion anhand von statischen und dynamischen Modellen, Dissertation, TU
Munchen, Weihenstephan, 1982.
73. Todorovi M,. Toi M, Kosi F., Markovi M., Maksimovi S.: Uputstvo za planiranje,
programiranje, projektovanje i odravanje bioenergetskih postrojenja za potrebe JNA, Beograd,
1986.
74. Todorovic Marija., Elizabeth Boyce, Kosi, F.: Anaerobic Bioreactors Producing Chemicals and
Fuels - Inovation and Engineering Database, Proceedings of the 9th European Bioenergy
Conference, pp.1560-1566, Kopenhagen, 1996.
75. Todorovi M., Gburik V., Djaji N., Gburik P., Stevanovi-Janezi M., Kosi F.: National
Information & Technology Transfer Network on New and Renewable Energy Sources, The
European Congress on Renewable Energy Implementation, Athens, pp. 934-943, 1997.
76. Todorovic Marija, F. Kosi, Ljiljana Simic: Bioreactors for Fuels and Chemical Production
Predictive Analytical Modelling via Microbiological and Psysicochemical Synergetics, The 10
th

European Conference end Technology Exhibition - Biomass for Energy and Industry, 8-11
June, pp. 669-672, Wuerzburg, Germany,1998.
77. Todorovi M., Kosi F., Simi Lj.: Bioreaktori za proizvodnju hemikalija i goriva, inovacije,
fenomeni prenosa i inenjerska baza podataka, III Jugoslovenski simpozijum prehrambene
tehnologije - Procesno inenjerstvo i oprema, Beograd, str. 335 340, 1998
78. Todorovi M. S., Stevanovi-Janei, F. Kosi, M.G.Kuburovi, G. Koldi, A. Jovovi: Forestry,
Municipal and Agricultural Wastes for Fuels and Chemical, Monografija Solid Waste
Management: A Developing Countres Perspective, Editor: W. Grover, Oxford & IBH
Publishing Co. Pvt. Ltd, New Delhi, India, pp. 263-285, 1999.
strana 165
79. Todorovi M., Kosi F., i dr.: Istraivnje osnovnih parametara mehanizacije u cilju unapr|enja
proizvodnje, uede energije i ouvanja ivotne sredine u poljoprivredi, tema: Ispitivanja
osobina materijala i procesa merodavnih za poveanje efikasnosti toplotnih i difuzionih
operacija u biotehnici, projekat 12M12 finasiran od strane MNT Srbije, za period od 1966-
2000.
80. Whitaker S.: Transport Processes with Heterogeneous Reaction, Department of Chemical
Engineering, Chemical Reactor Analysis: Concepts and Design, Editor S. Whitaker and A.E.
Cassano, Gordon and Breach, New York, 1986.

strana 166

5. TEHNO-EKONOMSKA ANALIZA I EKOLOKI UTICAJ
PROIZVODNJE ENERGIJE IZ BIOMASE
Dr Mladen Ili, Prof. Simeon Oka - Institut VIna, Laboratorija za termotehniku i energetiku
Prof. dr Milo Tei - Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

U poglavlju 3.3 ove studije date su cene goriva u zavisnosti od transportne daljine,
obuhvatajui i trokove ubiranja i skladitenja. Cene razliitih vrsta biomase se kreu od 2 do 8 /GJ.
U cenu biomase kao goriva uraunat je i njen transport na srednje rastojanje od oko 20 km. U ovako
formiranoj ceni goriva, trokovi ubiranja i prikupljanja ine oko 80%, trokovi transporta uestvuju sa
oko 15 do 20%, a trokovi skladitenja najvie 10%. Sa poveanjem rastojanja poveavaju se trokovi
transporta, a time se poveava i ukupna cena goriva. Najvia cena biomase odnosi se na brzorastue
ume, odnosno posebno uzgajane ume za potrebe energije.
Uporeujui dobijene cene biomase sa cenom prirodnog gasa od 5$/GJ, nedvosmisleno se
zakljuuje da biomasa nije jevtino gorivo. Ako se uz to uporede vrednosti investicija u postrojenja za
energetsko iskorienje biomase i prirodnog gasa, dobija se da je cena elektrine energije proizvedene
iz biomase via od elektrine energije proizvedene iz prirodnog gasa.
Za ekonomski isplativo korienje biomase izuzetno su pogodna ona mesta gde se biomasa
nalazi ve prikupljena, kao to je industrija papira i celuloze, industrija nametaja, poljoprivredne
farme, poljoprivredni centri, prehrambena industrija, pilane,...Biomasa je na tim mestima ve
prikupljena zbog potreba osnovnog procesa proizvodnje. Vei deo ubrane biomase se koristi za
osnovni proces proizvodnje, a ono to ostaje je nusproizvod, odnosno ostatak biomase. U nekim
sluajevima u industriji, biomasa koja se moe iskoristiti u energetske svrhe predstavlja balast,
odnosno radi se o biomasi koja je ekoloki tetna, pa ju je neophodno na neki nain obraditi, ili platiti
trokove za njeno uklanjanje. Tada se moe govoriti o takozvanoj negativnoj ceni biomase.
Koristei pogodnost da je biomasa ve prikupljena, a na osnovu toga da joj je cena bliska nuli,
moe se postii cena proizvedene energije iz biomase koja je konkurentna sa onom dobijenom
korienjem fosilnih goriva.

5.1 Cena postrojenja

Cena proizvedene energije iz biomase zavisi u velikoj meri od vrednosti investicije u dato
postrojenje za proizvodnju energije. Jedno od najee primenjivanih tehnologija energetskog
iskorienja biomase je sagorevanje.

Sagorevanje
Postrojenja sa sagorevanjem biomase mogu se podeliti na pei - male ureaje za zagrevanje
neposredne okoline, male kotlove za zagrevanje domainstava, kotlove srednje snage za sisteme
centralnog grejanja i za proizvodnju toplote za tehnoloke potrebe i takoe srednje kotlove za
spregnutu proizvodnju elektrine energije i toplote. Veliki kotlovi, koji koriste biomasu kao jedino
gorivo se vrlo retko grade. Nain na koji se biomasa ipak koristi u velikim kotlovima je takozvano ko-
sagorevanje, to jest biomasa zamenjuje jedan deo osnovnog goriva, a to je obino ugalj.
U razvijenim zemljama su mali kotlovi za potrebe grejanja domainstava dostigli vrlo visok
stepen korisnosti (preko 85%) i imaju mali stepen emisije nesagorelih gasova (ispod 100 ppm ugljen-
monoksid).
Specifina cena malih kotlova na biomasu je u vrlo irokom opsegu od 100 do 500 /kW, a
zavisi u velikoj meri od vrste goriva, naina doziranja goriva, i stepena automatizacije rada kotla.
strana 167
Generalno kotlovi manjih snaga imaju veu specifinu cenu, ali presudan uticaj na cenu ima stepen
automatizacije. Ipak nije zanemarljiv ni uticaj vrste goriva na cenu kotla. Tako su kotlovi za
sagorevanje slamaste biomase po pravilu 10 do 50% skuplji od kotlova iste snage, namenjenih za
sagorevanje drvenaste biomase.
Mali kotlovi, sa snagom do 100 kW, namenjeni za grejanje individualnih stambenih zgrada,
po pravilu su runo loeni, i ne raspolau ureajima za izdvajanje praine iz dimnih gasova. Specifina
cena ovakvih kotlova, sa snagom u opsegu od 50 do 100 kW, iznose 100 do 200 /kW.
Kotlovi sa termikom snagom iznad 100 kW nude se na tritu preteno sa automatizovanim
doturom goriva i opremljeni su sistemom za izdvajanje praine iz dimnih gasova, koji je postavljen iza
kotla. Iako generalno specifina cena kotlova treba da opada sa poveanjem njihovog kapaciteta, kod
kotlova kapaciteta oko 1 MW dolazi do poveanja specifine cene. Ovo je zbog toga to, poev od
snage od oko 1 MW, dolazi do primene skuplje tehnike opreme postrojenja. Ovakva postrojenja
imaju uredjaje za automatsko odvoenje pepela i esto se izrauju sa pokretnom reetkom za
sagorevanje, to je povezano sa viim trokovima u odnosu na klasina loita sa fiksnom reetkom i
komorom za pepeo ispod nje.
Kod sistema sa snagom loita iznad 5 MW dolazi do izraaja primena skupljih sistema za
izdvajanje praine iz dimnih gasova (najee se koriste elektro-filtri ili filtri sa vreastim ulocima
umesto multiciklona, ili dodatno uz primenu multiciklona -videti tabelu 5.2). Osim toga, kod veih
snaga se kotlovi delimino koriste i za proizvodnju pare (za obezbeenje toplote neophodne u okviru
tehnolokog procesa, ili u okviru KWK-postrojenja), to dovodi do viih trokova nego kod
postrojenja koja proizvode toplu vodu. Ovde vae sledea okvirna pravila:
Kada se eli postojei kotao na teno gorivo koristiti kao kotao na biomasu, tada se obino
dogradi predloite. Pored predloita potrebno je dograditi sistem za dopremu i sistem za doziranje
biomase. U tom sluaju je srednja cena za prevoenje kotla sa tenog goriva na biomasu u opsegu od
80 do 200 /kW.
Kotlovi srednjih i veih snaga, opremljeni sa odgovarajuim sistemima za manipulaciju
gorivom, imaju specifinu cenu oko 100/kW. Stepen korisnosti izgraenih kotlova na biomasu se
kreu od 85% do 96%, s tim to noviji kotlovi imaju vii stepen korisnosti.
Struktura investicionih trokova za postrojenja na biomasu, datih kroz 5 primera, data je u
tabeli 5.1. Investicioni trokovi navedeni u tabeli 5.1 ne obuhvataju razvod toplotne energije (lokalna
mrea za grejanje tj mrea za razvod vodene pare), poto ovi trokovi ne zavise od karakteristika
opisanih postrojenja, ve u znatno veoj meri od individualnih parametara potroaa toplotne energije.

Tab 5.1. Tipine vrednosti ukupnih trokova investicija za usvojena bioenegretska postrojenja, i
poreenje sa postrojenjima na lo ulje i gas, uvek bez isporuke toplote (Jahraus i Heinrich 2001).
Maine Gradjevin
- ski deo
Eletrotehni
ka i laka
metalna
oprema
Ostali
trokovi
Ukupni
trokovi
postrojenja
u hilj.
Udeo u %
Ukupni
trokovi
postrojenja na
lo-ulje/gas
u hilj.
Primer 1
500 kW kotao
125-250 70-80 15-20 2-3 10-15 90-110
Primer 2
1 MW kotao sa
zgradom
250-400 55-65 20-30 3-6 10-15 100-150
Primer 3
5 MW toplana
1.250-1.500 50-60 20-30 5-10 10-15 550-750
Primer 4
10 MW parni
kotao sa zgradom
5.500-7.000 50-55 30-35 3-6 10-15 1.500-2.000
Primer 5
14MW toplana
8.500-11.000 55-65 20-30 5-10 10-15 3.500-7.500

Da bi se omoguilo vrednovanje ovih trokova, dati su orijentacioni podaci za ukupne
strana 168
trokove izgradnje postrojenja istog kapaciteta sa loenjem prirodnog gasa ili lo-ulja. Odatle moe da
se vidi, da su trokovi postrojenja koja koriste biomasu, otprilike duplo vii u odnosu na trokove kod
postrojenja iste snage, loenih prirodnim gasom ili lo-uljem.

Postrojenja za izdvajanje praine iz dimnih gasova
U zavisnosti od zahteva koji se postavljaju u odnosu na zaostali sadraj praine u dimnom
gasu, mogu da dou u obzir za primenu razliita postrojenja za izdvajanje praine iz dimnih gasova.
Orijentacione vrednosti specifinih cena najrasprostranjenijih ureaja za izdvajanje praine sadri
tabela 5.2. U skladu sa datim podacima, multicikloni u pogledu cene predstavljaju daleko
najpovoljnije sisteme za izdvajanje praine. Meutim, zbog relativno visokog sadraja zaostale praine
u gasovima, multicikloni se mogu primeniti kao jedini izdvajai praine samo kod postrojenja male i
srednje snage (do maksimalno 5 MW), kod kojih, prema publikaciji TA Luft (Tehniki podaci o
vazduhu, Nemaka), treba obezbediti sadraj praine ispod granice 150 mg/Nm
3
.

Tabela 5.2 Specifine cene postrojenja za otpraivanje, kod proizvodjaa (Jahraus i Heinrich, 2001).
Termika snaga
MW
Specifina cena
/kW
Multiciklon 0,1-0,5 15-25
0,5-2 7-15
Elektrofilter i filter sa vlaknima 1-2 40-60
2-5 30-45
5-20 15-35
Kondenzator dimnih gasova 1-5 45-65

Spregnuta proizvodnja elektrine energije i toplote
U postrojenjima sa spregnutom proizvodnjom elektrine energije i toplote primenjuju se
razliite tehnologije sagorevanja: na reetki, u fluidizovanom sloju, ili u letu. Iako se za svaku od ovih
tehnologija moe rei da je generalno skuplja ili jevtinija od druge, raspoloivi podaci pokazuju vrlo
irok opseg vrednosti specifinih investicija (/kWe). Investicije u znaajnoj meri zavise od vrste
goriva, koje uslovljava razliite sisteme za dopremu, pripremu i doziranje goriva, takoe i nain
skladitenja. Pored toga, postrojenja na biomasu esto se projektuju da koriste vie vrsta goriva. To
mogu biti razliite vrste biomase, a moe biti i sagorevanje sa ugljem, ili nekim drugim gorivom, kao
to je na primer gradski otpad. S obzirom na generalnu raspoloivost biomase, odnosno na
neophodnost prikupljanja biomase sa velikih povrina, postrojenja srednje snage najee koriste vie
razliitih vrsta biomase: kora drveta, piljevina, razni ostaci drveta, slama, ostala poljoprivredna
biomasa. Povean broj razliitih vrsta goriva, istovremeno znai vie sistema za manipulaciju goriva,
to poveava investicije. Pored toga, ako se kao gorivo pored biomase, koristi ugalj, ili eventualno
gradski otpad, poveava se emisija tetnih gasova i estica, pa je neophodno vie uloiti u sistem za
preiavanje dimnog gasa. Ovim se specifina investicija jo vie poveava.
Kod postrojenja spregnutom proizvodnjom elektrine energije i toplote, posle kotla za
sagorevanje biomase, najskuplja komponenta mainske opreme je, naravno, parna turbina, odnosno
parni motor. Vrednosti za njihove specifine trokove navedene su na slici 5.1.
Malo opadanje specifinih trokova sa porastom snage iznad oko 1 MW, rezultuje iz injenice
da se iznad oko 5 MW sve vie primenjuju kondenzacione turbine sa izuzimanjem pare, umesto
turbina sa protivpritiskom. Dalje, kod velikih turbina se radi o viestepenim turbinama (umesto
jednostepenih), koje su skuplje, ali zato rade sa viim stepenima korisnosti.
Stepeni korisnosti postrojenja sa spregnutom proizvodnjom elektrine energije i toplote, i
kotlom na biomasu, iznosi od 24% do 34% raunato prema gornjoj toplotnoj moi goriva. Ako se
stepen korisnosti postrojenja rauna prema donjoj toplotnoj moi goriva, tada on iznosi od 29% do
40%.

strana 169
Slika 5.1 Cene instalisanih parnih motora (do 1 MW) i parnih turbina (preko 1 MW).

Novo postrojenje od 250 MWe , koje e u pogon biti puteno 2005. godine, imae stepen
korisnosti postrojenja od 44% raunato prema donjoj toplotnoj moi.
Specifine investicije za postrojenja na biomasu koja imaju spregnutu proizvodnju elektrine
energije i toplote iznose u srednjem oko 1800 /kWe. Meutim primeri nedavno izgraenih
postrojenja na biomasu pokazuju relativno veliki raspon specifinih investicija, koje se kreu od 1000
/kW do ak 3000 /kW. Razlika u specifinim investicijama je posledica razliitih sistema
primenjenih za manipulaciju goriva i preiavanje dimnog gasa. Pored toga znaajan uticaj ima i
kapacitet postrojenja.
Tako na primer, relativno malo postrojenje od svega 10 MWe, odnosno 40 MWt, gde je
glavno gorivo izmet sa ivinarske farme, a pored toga koristi se slama i drvni otpaci, koji se
sagorevaju u kotlu sa fluidizovanim slojem, a proizvedena para vodi u kondenzacionu parnu turbinu,
specifina investicija je bila skoro 3000 /kWe.
Na suprot ovog postrojenja sa visokom cenom, izgraena je industrijska energana, kapaciteta
150 MWt, sa proizvodnjom elektrine energije od 35 MWe. U kotlu sa cirkulacionim fluidizovanim
slojem sagorevaju se razni ostaci drveta, i ostaci od ambalae. Specifina investicija za ovo postrojenje
bila je oko 1000 /kW.
Neki primeri izgraenih postrojenja sa kombinovanom proizvodnjom elektrine energije i
toplote, sa kotlovima sa sagorevanjem na pokretnoj reetki, kada je gorivo razne vrsta drvenog otpada,
a kapciteti postrojenja od 25 do 50 MWe, specifina cena je od 1400 do 1800 /kWe.

Ko-sagorevanje
Jedan od savremenih naina smanjivanja emisije gasova i estica iz srednjih i velikih
postrojenja na ugalj je takozvano ko-sagorevanje, odnosno zamena osnovnog goriva, to jest uglja,
odgovarajuom koliinom biomase. Kolika e koliina uglja biti zamenjena biomasom, u prvom redu
zavisi od raspoloivosti biomase. to je snaga kotla vea, vea je potronja goriva, pa se onda moe
oekivati manji udeo biomase u procesu ko-sagorevanja.
Prednost sagorevanja biomase u velikim kotlovima, kao ko-sagorevanje sa ugljem, je ta to
omoguava efikasnije sagorevanje i vei stepen iskorienja dobijene toplote, nego to je to sluaj u
postrojenjima koja sagorevaju samo biomasu. Razlog je to su postrojenja na ugalj znatno veeg
kapaciteta, sa optimizovanim parametrima radi postizanja to vee efikasnosti sagorevanja i
iskorienja toplote.
0 200 400 600 800 1000 1200
do 0,5
0,5 do 1
1 do 2
2 do 5
5 do 20
E
l
e
k
t
r
i
c
n
a

s
n
a
g
a

u

M
W

Cene u /kW (el)
strana 170
Da bi se realizovalo ko-sagorevanje, neophodno je sprovesti rekonstrukciju postojeeg kotla., i
to uglavnom na sistemima za dopremu, pripremu i doziranje biomase. Pored toga bilo bi dobro
sprovesti odgovarajuu rekonstrukciju na samom loitu, u cilju efikasnijeg sagorevanja biomase, koja
se po svojim karakteristikama moe znaajno razlikovati od osnovnog goriva - uglja.
Da li e se investicija uloena u rekonstrukciju kotla isplatiti u kratkom vremenskom roku,
zavisi u prvom redu od cene biomase kao goriva, od trokova pripreme biomase, i od trokova rada i
odravanja dodatnih sistema za manipulaciju biomase.
Na poveanu primenu ko-sagorevanja utie porast cena fosilnih goriva, a posebno uvoenje
taksi na korienje fosilnih goriva zbog poveanog zagaenja okoline.
Specifine investicije u rekonstrukciju kotla radi primene ko-sagorevanja biomase kreu se u
rasponu od 150 /kWe do najvie 800 /kWe. to je sistem za manipulaciju goriva sloeniji, zatim
rekonstrukcija loita vea, i sistem za preiavanje dimnog gasa sloeniji, specifina investicija je
vea.
Procena je da se ovakva vrsta investicije obino isplati za 2 do 3 godine, poto se korienjem
biomase umesto uglja znatno umanjuju trokovi goriva.

Gasifikacija
Gasifikacija biomase je tehnologija kojom se iz vrstog goriva proizvodi gasovito gorivo.
Proizvedeno gorivo se zatim moe koristiti u postojeim gasnim gorionicima i kotlovima za
proizvodnju toplote, moe se koristiti u gasnim motorima za proizvodnju elektrine energije, ili u
postrojenjima sa kombinovanim gasno-parnim ciklusom.
Postrojenja sa gasifikacijom biomase , kao i generalno sva postrojenja koja koriste biomasu
kao gorivo, ne spadaju u jevtina postrojenja.
Ukupna vrednost investicija za jedno savremeno postrojenje sa gasifikatorom biomase i
kombinovanim parno-gasnim ciklusom za proizvodnju elektrine energije, neto snage 29 MWe (26
MWe gasna turbina, 10 MWe parna turbina i 7 MWe sopstvena potronja) bilo je 60 miliona $,
odnosno 2070 $/kWe. Osnovne komponente postrojenja su: priprema goriva, gasifikator sa
fluidizovanim slojem, grubi preista gasova, kotao, parna turbina, pripadajui generator, vreasti
filter i vlani skruber za proizvedeni gas, kompresor, gasna turbina, i pripadajui generator. Najvei
deo sopstvene potronje elektrine energije je za pokretanje kompresora gasa. Struktura investicija za
dato postrojenje je bila: 12.5% priprema goriva, 11.8% gasifikator, 33 % kombinovano parno-gasno
turbinsko postrojenje sa generatorom, 3.3% kompresor, 9.5 % sistem za preiavanje gasova
produkata gasifikacije, 4.1 % upravljako-kontroni sistem, 16.8% graevinski radovi, 9 %
projektovanje. Stepen korisnosti postrojenja sveden na proizvedenu elektrinu energiju 40.3%.
Gorivo za ovo postrojenje se nabavlja u krugu od 100km, tako da su ukupni logistiki trokovi
goriva oko 5.7$/t. Obraunavajui sve trokove, cena proizvedene elektrine energije bi bila 0.085
$/kWh. U sluaju ako bi se koristio otpad biomase ija je vrednost nula, tada bi cena proizvedene
elektrine energije bila 0.029 $/kWh.
Investicije u postrojenja sa gasifikacijom biomase i sa kombinovanim gasno-parnim ciklusom
(BIGCC) kreu se od 1270 do 2500 $/kWe. Vie cene u ovom opsegu se odnose na postrojenja koja se
grade kao prva ili druga te vrste, dok se nie cene odnose na postrojenja koja bi bila izgraena kao
jedna u nizu kod ve komercijalizovanog tipa postrojenja. Kada su u pitanju demonstraciona
postrojenja ovog tipa, specifi;ne investicije nekih izgraenih postrojenja su oko 3000 $/kWe.
Oekuje se posle izgraenih desetak slinih postrojenja, da investicioni trokovi ovakvog
postrojenja opadnu za vie od 50 %, tako da se oekuje specifina investicija da bude manja od 1000
$/kWe.
Za male gasifikatore biomase sa istosmernim tokom gasova i goriva, kapaciteta od 24 do 500
kWt, specifina vrednost investicija iznosi 45 do 100 $/kWt. Vrednost investicija umnogome zavisi od
ugraenih pomonih sistema (za doziranje, za pepeo, za preiavanje gasova, sigurnosni sistemi).
Gasifikatori manjih kapaciteta (4-100 kWe) se obino povezuju sa gasnim motorima. Tada
specifine investicije iznose od 750 do 2200 $/kWe.
Za male gasifikatore biomase, kapaciteta od 24 do 500 kWt za koje je primenjena tehnologija
gasifikacije u sloju, specifina vrednost investicije se kree od 45 do 100 /kWt. Veza izmeu
strana 171
specifine investicije i kapaciteta postrojenja nije pravilna. Vrednost investicije u znaajnoj meri
zavisi od ugraenih pomonih sistema za pepeo, preiavanje gasova, sigurnosnog sistema, ...
Uobiajeno je da se gasifikatori manjih kapaciteta povezuju sa gasnim ili dizel motorima.
Specifine investicije za postrojenje za snage od 4 do 100 kWe iznose od 750 do 2200 /kWe. U
literaturi je takoe dat podatak da su trokovi rada i odravanja za ova postrojenja u opsegu od 72 do
ak 450 /kWe.

Tabela 5.3 Specifine investicije za razliita postrojenja koja koriste biomasu kao gorivo.

Postrojenje
Snaga
(MWe)

Specifine investcije
(/kWe)
Trokovi rada
i odravanja
(/kWh)
Stepen
korisnosti
(%)
Ukupno Udeo
biomase
za
novo
za
postojee
Ukupno
Retrofiting Obnova
postojeeg postrojenja
na treset
45 45 289 501 791 0.013 29.9
Ko-sagorevanje, ugalj,
(bez pripreme biomase)
305 30 46 1078 1124 0.005 38.
Ko-sagorevanje, ugalj,
sagorevanje u letu
305 20 499 1078 1577 0.007 35.2
Novo postrojenje sa
sagorevanjem
24 24 1534 0 1534 0.013 30.
BIG/CC
1)
30 30 2448 0 2448 0.011 41.7
Unapreeno postrojenje
BIG/CC
2)
215 215 933 0 933 0.006 53.
CHP
3)
, sa gasifikato-
rom u fiksnom sloju
0.1 0.1 2286 0 2286 0.041 22.
1)
BIG/CC - Integrisani gasifikator biomase sa fluidizovanim slojem uz postrojenje sa parno-gasnim ciklusom za
proizvodnju elektrine energije.
2)
BIG/CC - Unapreeno postrojenje sa gasifikatorom pod pritiskom.
2)
CHP - Postrojenje sa spregnutom proizvodnjom elektrine energije i toplote.

strana 172
5.2 Cena proizvedene energije iz biomase

Cena proizvedene toplote i/ili elektrine energije iz biomase zavisi od primenjene tehnologije,
to jest od vrednosti investicije, veliine postrojenja i trokova goriva.
Poveanje duine transporta biomase poveava trokove proizvodnje elektrine energije, ali
analize pokazuju da uticaj duine transporta nije veliki. Sa poveanjem duine transporta sa 20 km na
100 km trokovi proizvodnje elektrine energije se poveavaju za manje od 15%. Kao maksimalna
razdaljina za ekonomski racionalno transportovanje biomase smatra se da je 100 km, mada u nekim
analizama ta granica iznosi 50 km. Na ekonominost transporta utie gustina samog goriva i gustina
pakovanja. to je gustina vea onda ekonomski prihvatljiva duina transporta biti vea.
Znatno vei uticaj na cenu proizvedene energije ima cena goriva. Cena goriva uestvuje u
trokovima proizvodnje elektrine enrgije od 30 do 50%. Ako postoji gorivo ija je cena vrlo niska ili
ak besplatno, tada se cena proizvedene elektrine energije moe smanjiti i do 50%.
Za postrojenje koje koristi drvo za proizvodnju elektrine energije, poveanje cene drveta za
40% dovodi do poveanja trokova proizvodnje elektrine energije za 20%.
Investicioni trokovi takoe utiu vrlo znaajno na cenu proizvedene energije. Sa poveanjem
investicije za 50% trokovi proizvodnje elektrine energije se poveavaju za manje od 20%.
Pored cene goriva, transportne razdaljine i veliine investicije, na ekonomiju postrojenja utiu
takoe i efikasnost postrojenja i faktor optereenja postrojenja. Faktor optereenja postrojenja nema
veliki uticaj na cenu proizvedene energije, pod uslovom da postrojenje radi sa snagom koja ne odstupa
od nominalne snage za vie do 20%. Meutim u sluaju veih odstupanja faktora optereenja, to jest
sniavanja radnog kapaciteta postrojenja na manje od 50% od nominalnog, tada faktor optereenja
znatno utie na cenu proizvedene energije. Efikasnost rada postrojenja moe imati znaajan uticaj na
cenu proizvedene energije pod uslovom da trokovi goriva znaajno uestvuju u ukupnim trokovima
proizvodnje energije. Meutim ako bi se koristio otpad, sa cenom priblino nula, tada je uticaj stepena
korisnosti rada postrojenja na cenu proizvedene energije minimalan.
Analize pokazuju da i pored relativno visokih investicija za postrojenja sa proizvodnjom
elektrine energije iz biomase (klasino parno, ili sa gasifikatorom gasno-parno), postaje ekonomski
opravdano graditi ova postrojenja u sluaju niske cene goriva. Niska cena goriva umanjuje uticaj
drugih faktora (stepen korisnosti) i nadmauje uticaj veih investicija na ukupne trokove proizvodnje
energije.
Prosena cena proizvedene elektrine energije u razvijenim zemljama je oko 0.063 $/kWh.
Razvojem i punom komercijalizacijom tehnologija pripreme i konverzije biomase oekuje se da e
cena proizvedene elektrine energije iz biomase biti skoro prepolovljena.
Cena proizvedene elektrine energije iz biomase u svakoj zemlji pojedinano se kree u
razliitim opsezima. U Holandiji je cena proizvedene elektrine energije iz biomase u opsegu 0.02 do
0.05 /kWh, i via je od proizvodne cene elektrine energije iz fosilnih goriva.
U Irskoj je cena elektrine energije iz biomase 0.033 do 0.065 /kWh, dok je iz uglja 0.03
/kWh. Meutim, za mala postrojenja sa gasifikacijom biomase u fiksnom sloju i spregnutom
proizvodnjom elektrine energije i toplote, cena proizvodene elektrine energije je 0.10 do 0.13
/kWh. Cena elektrine energije koju plaaju potroai je 0.10 /kWh.
Energetska politika jedne zemlje podrazumeva uspostavljanje odreenog odnosa cena
pojedinih energenata i takoe stimulisanje proizvoaa elektrine energije iz obnovljivih izvora
energije. Zemlje Evropske unije, potpisnice Sporazuma iz Kjota, finansijskim stimulacijama
pokuavaju da poveavaju i unaprede proizvodnju elektrine energije iz biomase i ostalih obnovljivih
izvora. S obzirom da je glavna obaveza prema potpisanom Sporazumu iz Kjota da se smanji emisija
CO
2
u atmosferu, uvedenu su takse koje se izraavaju po jedinici koliine emitovanog ugljen-dioksida.
Taksa u Finskoj, zemlji bogatoj biomasom, iznosi oko 17 /tona CO
2
. Za pojedinana goriva takse
imaju sledee vrednosti: za ugalj = 1.63 /GJ, za lako lo ulje = 1.75/GJ, za mazut 1.31 /GJ, za
prirodni gas = 0.48 /GJ, dok je za drvo taksa = 0.
Od naplaene takse za emitovani CO
2
finansijski se pomau proizvoai elektrine energije
koji koriste biomasu kao gorivo. U Finskoj ta finansijska pomo iznosi oko 0.4 c/kWh. U drugim
zemljama koje imaju znatno manju proizvodnju elektrine energije iz biomase, finansijska pomo
proizvoaima energije iz biomase je znatno vea, tako da u nekim sluajevima pokriva i do 50%
trokove proizvodnje.
strana 173

5.3 Energetski i ekoloki bilans
Ukupni godinji energetski potencijal raspoloive biomase u Srbiji iznosi oko 108 000 TJ.
Procenjeni energetski potencijal nije obuhvatio biomasu koja se ve koristi ili e se verovatno koristiti
za druge potrebe. Ukupni energetski potencijal biomase ine: umska biomasa oko 43 000 TJ
godinje, i ostaci poljoprivredne biomase u iznosu od 65 000 TJ godinje. umska biomasa obuhvatila
je koliinu drveta koje se ve koristi kao ogrev (17 000 TJ) i razne ostatke drveta (26 000 TJ). Od
poljoprivredne biomase najvei udeo u energetskom bilansu imaju slama penice i ostaci kukuruza.
Znaaj energetskog potencijala raspoloive biomase pokazuje se poreenjem sa sadanjom
proizvodnjom uglja u domaim rudnicima i potronjom uvoznih lo ulja. Proizvodnja uglja iz rudnika
sa povrrinskom i podzemnom eksploatacijom u Srbiji bez Kosova i Metohije u 2000. godini je
iznosila 258 300 TJ. To iznosi neto malo vie nego dvostruka vrednost energetskog potencijala
biomase. Proizvodnja uglja u Kosovskom basenu je 1997. godine iznosila 8.4 miliona tona ili 59 700
TJ.
Ukupna godinja potronja tenog goriva u Srbiji iznosi oko 3 miliona tona, to u energetskim
jedinicama iznosi oko 120 000 TJ. S obzirom da se veliki deo tenog goriva koristi u saobraaju za
pogon motornih vozila, proizilazi da se preostali deo tenog goriva - lo ulja koje se koristi u industriji
i domainstvima za proizvodnju toplote, moe u potpunosti zameniti biomasom.
U tabeli 5.4 data je godinja potronja pojedinih energenata u granama industrije gde se
javljaju ostaci biomase. U tim granama industrije ostaci biomase nisu u potpunosti iskorieni.
Pojedinana analiza energetskog i materijalnog bilansa svake firme iz navedenih grana industrije dala
bi podatak u kojoj meri se mogu zameniti ugalj ili tena goriva ostacima biomase iz sopstvene
proizvodnje.

Tabela 5.4 Potronja uglja, tenog i gasovitog goriva u pojedinim granama industrije kod kojih se
javljaju ostaci biomase (2001. godina).
Ugalj
(tona)
Tena goriva (bez
mazuta),
(tona)
Mazut
(tona)
Prirodan gas
(*1000 m
3
)
Ukupno u industriji
Srbije
180 000. 104 000. 267 000. 800 600.
Proizvodnja rezane
grae i ploa
121.
Proizvodnja finalnih
proizvoda od drveta

98

321.

270.

Proizvodnja i prerada
papira
5550 113 22 804. 7735.
Prehrambeni proizvodi 11 000. 15 403. 34 750. 88 500.

U tabeli 5.5 data je potronja lo ulja za potrebe javnih kotlarnica u pojedinim manjim
gradovima Srbije. Prve dve grupe gradova se nalaze u Vojvodini, u regionima sa intenzivnom
poljoprivrednom proizvodnjom. Ostale tri grupe gradova nalaze se u razliitim regionima koji su
bogati umom, sa umom na preko 45% teritorije.
Poto su svi navedeni gradovi u regionima gde se javljaju raspoloivi ostaci biomase, u
poslednjoj koloni tabele 5.5 procenjena je potrebna povrina zemljita sa koje e se ubirati biomasa,
ostaci poljoprivredne biomase ili umske biomase, da bi se u potpunosti zamenilo teno gorivo u
postojeim kotlaricama.

strana 174

Tabela 5.5. Potronja energenata za potrebe grejanja u javnim kotlarnicama tokom jedne sezone
(1998. godina) u pojedinim optinama Srbije.
Mazut + lako lo ulje
(tona)
(MWh)
Potrebna
biomasa
(tona)
Potrebna povrina
zemljita (ha)
Novi Beej, Ada, Senta, Kanjia
oka, Kikinda, Novi Kneevac

8 830.
(98 100 MWh)

30 900.
6 000 ha - ratarstvo
Ruma, Sr. Mitrovica, Beoin 2020.
(23 570. MWh)
7 070. 1 400 ha - ratarstvo
Uice, Bajina Bata 5310. + 284.
(65 270.MWh)
19 600. 15 000 ha - ume
agubica, Majdanpek 2700.
(31 500 MWh)
9 450. 7 000 ha - ume
Raka, Kraljevo 1320. + 200.
(17 730 MWh)
5 320. 4 000 ha - ume

Ekologija
Jedan od vrlo znaajnih efekata korienja biomase sadran je u njenom znatno manjem
zagaivanju okoline u odnosu na vrsta i tena fosilna goriva. Povoljni ekoloki efekti korienja
biomase se postiu kroz smanjenu emisiju pepela, sumpor-dioksida i ugljen-dioksida.
Prosean sadraj pepela u poljoprivrednoj i umskoj biomasi je oko 4 % raunato na suvu
masu, dok je sadraj pepela u domaem uglju Kolubara, koji se najvie koristi u Srbiji, oko 20%
takoe raunato na suvu masu. Uzimajui u obzir prosenu toplotnu mo biomase i lignita Kolubara,
sledi da se uz proizvedenu toplotu od 1 kWh sagorevanjem biomase proizvede oko 8 grama pepela, a
sagorevanjem uglja proizvede se 36 grama pepela. Pored toga to se sagorevanjem biomase znaajno
manje okolina direktno zagauje pepelom, takoe manja proizvodnja pepela iziskuje i manje
angaovanje sredstava za manipulaciju pepelom, a time se indirektno dodatno smanjuje zagaenje
okoline.
Pri korienju biomase u energetske svrhe proizvodi se ona koliina ugljen-dioksida koja je
vezana tokom rasta biljke. Iz tog razloga se pri procesima neposrednog energetskog iskorienja
biomase ostvaruje ravnotea proizvodnje i potronje ugljen dioksida posmatrano na vremenski period
ivotnog veka biljke. Radi preciznijeg bilansa proizvodnje i potronje ugljen-dioksida raene su
procene proizvodnje ugljen-dioksida tokom procesa ubiranja biomase.
Korienjem svih raspoloivih ostataka biomase u energtske svrhe (108 000 TJ/god.) umesto
uglja smanjuje se emisija tetnih materija:
i) CO
2
za 10.2 milion tona/god.
ii) SO
2
za 62 000 tona/god.
iii) pepela za 27 000 tona/god.
Ovo smanjenje emisije tetnih materija korienjem biomase umesto uglja i delom tenih goriva
dovelo bi do smanjenja ukupne emisije CO
2
i SO
2
u Srbiji za oko 15%.
Biomasa moe zameniti samo jedan relativno mali deo potronje tenih goriva (do 10%), i to samo
onaj deo koji slui za proizvodnju toplotne energije u industriji i za zagrevanje prostorija. Zbog toga
su realno mogua smanjenja emisije tetnih materija, za sluaj zamene tenih goriva biomasom, oko
10% od procenjenih vrednosti u sluaju zamene uglja.
Znatno vee smanjenje emisije tetnih materija se dobija kada se biomasom zamenjuje elektrina
energija koja se koristi za grejanje tople vode ili tehnoloke pare. U tom sluaju je priblino tri puta
vee smanjenje emisije po svakom zamenjenom kWh elektrine energije.
strana 175
5.4 Kriterijumi za vrednovanje korienja biomase

Optimalna mesta za postrojenja za proizvodnju elektrine energije iz biomase su industrijska
postrojenja ili poljoprivredna dobra, koja kao nus-produkt svoje proizvodnje imaju otpadnu biomasu.
Cena takve otpadne biomase je vrlo bliska nuli, to bi trebalo da znai da je gradnja postrojenja na
biomasu na tim mestima ekonomski opravdana.
Meutim pored ekonomskog kriterijuma, koji moe pokazati da nije isplativo graditi
postrojenja na biomasu, postoje drugi znaajni faktori koje treba razmatrati pri odluivanju da li treba
graditi postrojenje na biomasu. Ti faktori su sledei:
- korienje domaih izvora energije i smanjenje uvoza tenih goriva, koja su esto bogata sumporom,
- znaajno potencijalno uee biomase u energetskom bilansu Srbije
- poveanje raznovrsnosti goriva za proizvodnju energije,
- poveanje pouzdanosti snabdevanja gorivom datog postrojenja u sluaju ko-sagorevanja ili
sagorevanja raznovrsnog goriva,
- povoljan uticaj na razvoj ruralnih sredina kroz zapoljavanje lokalnog stanovnitva,
- poveanje pouzdanosti snabdevanja elektrinom energijom ruralnih sredina,
- smanjenje trokova prenosa elektrine energije na vee razdaljine,
- smanjenje emisije pepela i sumpor-dioksida,
- prilog uspostavljanju ravnotee ugljen-dioksida u atmosferi,
- prilagoavanje optoj energestkoj politici evropskih zemalja.

Da bi se pored ekonomskog kriterijuma uzeli u obzir i drugi faktori, koji bi trebalo da
odreuju vanost pojedinih projekata i korienja pojedinih goriva, razvijen je model za
viekriterijalno rangiranje projekata, odnosno za njihovo uporedno vrednovanje uzimajui u obzir
mikro-interese vlasnika postrojenja i makro-interese ire drutvene zajednice (tabela 5.6).

Tabela 5.6 Vrednovanje alternativnih projekata i tehnologija (grejanje porodine stambene
zgrade toplom vodom 42 kW) u mikro- i makro-interesnom prostoru (efi, 1990)
Parcijalni
mikro-interesi
Opti
makro-interesi
Razlika
(makro-mikro)
Mera podsticaj-
nog interesa
Projekat/
Tehnologija
Rang Intenzitet Rang Intenzitet
Lignit 6. 0,561 3. 0,622 +0,106 +0,352
Lo-ulje 3. 0,662 6. 0,384 -0,233 +0,013
Zemni gas 1. 0,826 4. 0,535 -0,246 0,000
Elektrina struja 2. 0,690 5. 0,519 -0,126 +0,120
Slama balirana 4. 0,610 1. 0,839 +0,274 +0,520
Slama briketirana 5. 0,585 2. 0,766 +02,26 +0,472

Od strane potencijalnog investitora (mikro-interes) modelom su obuhvaeni pokazatelji koji se
odnose na stvarne trokove i vaee cene (ograniene samo na fazu finalne energetske konverzije),
dok je sa strane ire drutvene zajednice, regiona i drave (makro-interes), model uzeo u obzir realne
trokove (napr. realne paritetne cene uglja i elektrine energije) i uz to integralne pokazatelje
efektivnosti celovitih reprodukcionih lanaca (napr. od rudnika do finalne konverzije u upotrebnu
energiju).
Pokazatelj "mere podsticajnog interesa" dobijen je prostim sabiranjem mernih brojeva "razlika
makro-mikro" na uporednu bazu "zemni gas". Logika toga je bila, da e se racionalan investitor u
realnom (mikro) okruenju po pravilu odluiti na zemni gas (rang. 1. u mikrointeresnom prostoru),
dok je interes drutvene zajednice da on odabere baliranu slamu (rang 1. u makrointeresnom prostoru).
Prikazani pokazatelji "podsticajnog interesa" su prema tome kvalitativna kategorija, kada je
(drutveni) interes da se investitor opredeli na zemni gas (tada) ocenjen vrednoscu 0,00. Mera
neophodnih/dovoljnih podsticajnih intervencija (pre svega finansijskih pogodnosti) u interesu
uspostavljanja takvog privrednog ambijenta, u kojem pojedinanom investitoru opredeljenje na
strana 176
baliranu slamu postane vrlo privlano u odnosu na zemni gas (ili neki drugi energent) moe se odrediti
samo sprovodjenjem serije iteretivnih prorauna variranjem input-podataka (nepovratna participacija
drave u trokovima razvoja izgradnje i/ili eksploatacije postrojenja, investicioni/komercijalni krediti,
smanjenje/ukidanje odredjenih vrsta carinskih/poreskih dabina i sl.). Pretpostavka toga je utvrdjivanje
i parametrizacija stratekih makroprivrednih interesa i ciljeva drave.

LITERATURA

*** 2001/ Leitfaden Bioenergie, Planung, Betrieb und Wirtschaftlichkeit von Bioenergieanlagen.
Fachsagentur Nachwachsende Rohstoffe, Glzow, 2001.
AGFW 2000/ Arbeitsgemeinschaft Fernwrne AGFW e. V. (Hrsg.): Fernwrme-Preisvergleich
1999. Frankfurt am Main, Mrz 2000.
BIZ 2000/ Biomasse-Info-Zentrum (BIZ): persnliche Mitteilung von Umfrageergebnissen. Biomasse-
Info-Zentrum am IER, Uni Stuttgart, 2000.
BMW1 2000/ Bundesminissterium fr Wirtschaft und Technologie (BMWi): Ergebnisse einer
Umfrage bei den Bundeslndern, Abteilung Energie und Umwelt, Bonn, Stand Februar 2000.
EEG 2000/ Gesetz fr den Vorrang Erneuerbarer Energien (Erneuerbare-Energien-Gesetz EEG).
29.03.2000, BGBI. I.S. 305, Bundesanzeiger Verlagsges, mbH, 2000.
FNR 2000/ Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e. V., Glzow (Mecklenburg-Vorpommnern),
Projekttrger des BML: Informationen aus dem Internet, Stand Mrz 2000.
Journal Biomass and Bioenergy, Izadnje Elsevier, 1998-2001.
Journal Modern Power Systems, Willmington Publishing Ltd, UK, 1999-2002
Optine u Srbiji, Republiki zavod za informatiku i statistiku, 2002.
Ponath J., (2001), Die Biomasseverordnung, Ausbildung und Beratung, Nr. 7-8/2001
Statistiki godinjak Jugoslavije, Savezni zavod za statistiku, 2001.
efi, Dj., 1990, Istraivanje kriterijuma za ocenjivanje efektivnosti postupaka valorizacije slame.
Doktorska disertacija. Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 1990.

strana 177

6. ZAKLJUAK
Dr Mladen Ili, Prof. Simeon Oka - Institut Vina, Laboratorija za termotehniku i energetiku
Prof. Milo Tei - Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Srbija bez Kosova i Metohije ima povrinu od 77 474 km
2.
Od te povrine umom je
pokriveno oko 24 000 km
2
, dok je oko 45 000 km
2
poljoprivredno zemljite. Ovi podaci nagovetavaju
da bi Srbija trebalo da ima relativno veliki energetski potencijal u biomasi. Energija dobijena
korienjem ove biomase mogla bi predstavljati znaajan deo ukupno proizvedene energije, odnosno
znaajan udeo u ukupnom energetskom bilansu Srbije.
Ostaci biomase, kao potencijalni izvor energije, dele se na one koji nastaju u umarstvu i na
one koji nastaju u poljoprivredi. Ostaci biomase koji nastaju u poljoprivredi podeljeni su prema
granama poljoprivrede na: ostatke u ratarstvu, voarstvu sa vinogradrstvom i stoarstvu. to se tie
ostataka u stoarstvu, oni se odnose na teni stajnjak, odnosno na izmet ivotinja. Iako je ovaj ostatak
direktno ivotinjskog porekla, s obzirom da se sastoji od organske materije koja je u osnovi biljnog
porekla, ovaj ostatak se tretira kao biomasa.

Energetski potencijal biljnih ostataka u poljoprivredi
Od ratarskih kultura u Srbiji su najvie zastupljeni kukuruz i penica, na oraninim
povrinama od oko 2.1 milion hektara. Na toj povrni nastaje u proseku oko 8 miliona tona biljnih
ostataka. Kada se ovim ostacima dodaju biljni ostaci od ostalih itarica i uljarica (suncokret, uljana
repica, soja), dobija se da je ukupna koliina biljnih ostataka u ratarstvu oko 9.5 miliona tona. Regioni
sa najveim prosenim prinosom penice od preko 1600 kg po hektaru povrine optine su Severno i
Zapadno-baki i Srednje-banatski. Regioni sa najveim prosenim prinosom kukuruza su Zapadno i
Juno-baki, Sremski i Juno-banatski sa po preko 3000 kg po hektaru povrine optine. Regioni sa
najveim prinosom suncokreta su Severno-baki, Severno i Srednje-banatski. Meutim postoje
tendencije u agrarnoj politici ka smanjenju uzgajanja itarica, a ka poveanju udela uljarica, povra i
industrijskih kultura. Zbog toga je mogue da e kroz nekoliko godina biti drugaiji materijalni bilans
biljnih ostataka u ratartsvu. Za procenu energetskog potencijala biomase, pretpostavljeno je da se za
energetske potrebe moe koristiti samo 1/3 od ovih procenjenih ukupnih biljnih ostataka, dok bi se
preostale dve treine koristile za druge potrebe u poljoprivredi, za ishranu stoke i prostirku, ili u
manjem obimu kao sirovina u industriji. Na osnovu ove pretpostavke sledi da je 3 miliona tona biljnih
ostataka raspoloivo za energetske potrebe, to uz prosenu toplotnu mo od oko 13 MJ/kg ova
koliina ostataka ratarskih kultura ima energetski potencijal od oko 40 000 TJ/god.
U voarstvu Srbije najzastupljenija su stabla ljive i jabuke, sa oko 48 miliona stabala odnosno
sa oko 16 miliona stabala. Najvei broj stabala ljiva (vie od 95 %) se nalaze u individualnim
gazdinstvima. Posle stabala jabuke, po brojnosti u preduzeima i zadrugama najzastupljenija su stabla
kruaka i vianja sa po oko 2 miliona stabala. Najvea razlika izmeu individualnih gazdinstava i
preduzea, koja moe uticati na bilans ostataka, je u redovnom odravanju voki, orezivanju i izmeni
stabala posle dostizanja odreene starosti stabala voaka. Meutim, sve je vei broj individualnih
gazdinstava koja imaju znaajnu proizvodnju voa, a samim tim primenjuju sline mere kao preduzea
i zadruge. Vinogradi takoe predstavljaju mesta gde se javljaju ostaci biomase. Na osnovu ukupnog
broja stabala voaka i okota vinove loze, prosene koliine orezanih grana po razliitim vrstama
stabala voaka i vinove loze, koja se kree od 1 do 6 kg po stablu, dobija se godinji energetski
potencijal orezanih grana u voarstvu i vinogradarstvu od oko 12 000 TJ. Pored orezivanja grana
voaka i vinove loze, u sluaju intenzivne proizvodnje voa, posle dostizanja odreenog broja godina
starosti stabla voki se vade i zamenjuju novim. Izvaena stabla starih voaka i vinove loze takoe
predstavljaju energetski potencijal. Kada se ukupna koliina stabala podeli sa brojem godina koji
predstavlja njihov vek (15 godina za voe, 20 godina sa vinovu lozu), dobija se energetski potencijal
od oko 13 000 TJ godinje.
strana 178
U stoarstvu se kao ostatak biomase smatra teni stajnjak. Godinje se na farmama goveda u
Srbiji bez Kosova i Metohije proizvede oko 5 200 m
3
tenog stajnjaka dnevno, dok se na farmama
svinja proizvede oko 4 600 m
3
stajnjaka dnevno. Poto se iz 1 m
3
stajnjaka sa farmi goveda moe
dobiti oko 1 m
3
gasa, a od 1 m
3
stajnjaka svinja oko 0.9 m
3
gasa, sa srednjom toplotnom moi od 22.5
MJ/Nm
3
, onda je ukupni energetski potencijal tenog stajnjaka oko 76 TJ godinje. Ovaj energetski
potencijal je zanemarljiv u poreenju sa energetskim potencijalom biljnih ostataka u ratarstvu i
voarstvu. Meutim znaaj energetskog iskorienja tenog stajnjaka se ogleda u korisnom
iskorienju gasova koji bi se oslobodili u atmosferu, stvarajui efekat staklene bate.
Procenjeno je da ukupni energetski potencijal ostataka biomase u poljoprivredi iznosi oko 65
000 TJ godinje. U materijalnom i energetskom bilansu ostataka biomase u poljoprivredi nisu
obuhvaeni ostaci biomase koji se javljaju u industrijskoj preradi poljoprivrednih proizvoda, kao na
primer kotice voa, ljuske voa, zatim ostaci pri povrtarskoj proizvodnji.
Pored ostataka poljoprivredne biomase, mogua je namenska proizvodnja kultura bogatih
uljima radi proizvodnje biodizela. Ako bi se od procenjenih 200 000 hektara neobraene zemlje,
iskoristila 1/3 za gajenje uljane repice, uz standardan prosean prinos repice i odgovarajui maseni
odnos sirovine i proizvoda, moglo bi se proizvesti oko 50 000 tona biodizela. Pored biodizela, iz
uljane repice se dobijaju pogae, koje slue kao stona hrana, i glicerin.
Bitno je napomenuti da su energetski bilansi u poljoprivredi pravljeni na osnovu podataka za
poslednje tri godine. Statistiki podaci pokazuju da su povrine zasejane penicom i kukuruzom
smanjene za oko 15% u poreenju sa 1990. godinom. Broj stabala voa, a naroito broj okota vinove
loze znano je manji nego to je bio sredinom devedesetih godina. Broj stabala ljiva je manji za oko
10%, stabala vianja za oko 20%, dok je broj stabala jabuka povean za 2 do 3 %. Broj okota vinove
loze je smanjen za oko 20% u poreenju sa 1990. godinom. Na osnovu ovoga sledi da se moe
oekivati jo vei energetski potencijal biomase u poljoprivredi kada se poljoprivredna proizvodnja
vrati na nivo od pre petnaestak godina.

Energetski potencijal biljnih ostataka u umarstvu i drvnoj idustriji
Prema statistikim podacima, u 13 optina Srbije ume pokrivaju vie od 45% teritorije tih
optina. To su optine: Golubac, Kuevo, Majdanpek, agubica, Boljevac, Mali Zvornik, Bajina
Bata, Priboj, Prijepolje, Ivanjica, Vrnjaka Banja, Kurumlija i Medvea. U drugih devet optina
ume pokrivaju 40 do 45% teritorije tih optina. Od vrste drvea, u Srbiji su najzastupljenije bukove i
hrastove ume, inei oko 52% uma Srbije. etinarske ume ine svega 5.9% uma, dok su preostalo
meovite ume. Prostornim planom Srbije, predvia se poveanje povrina pod umama sa sadanjih
27% na 31.5% do 2010, odnosno na 41.4% do 2050. godine.
Pri proceni energetskog potencijala ostataka umske biomase kao osnovni podaci za procenu
su bili statistiki obuhvaeni obim see uma, i proizvodnja oblog i tehnikog drveta.
umski fond u Srbiji iznosi oko 220 miliona m
3
drveta, dok je registrovani obim see drveta u
Srbiji u 2000. godini iznosio oko 3 miliona m
3
. Na osnovu godinjeg prinosa drvne mase od 5.7
miliona m
3
, pokazuje se da registrovana sea drveta iznosi manje od 55% godinjeg prinosa drvne
mase. U razvijenm zemljama Evrope, bogatim umama kao to su Austrija i vedska, obim see uma
iznosi oko 70% od godinjeg prirasta.
Prema statistikim podacima u 2000. godini oko 50% poseene drvne mase, ili oko 1.2
miliona m
3
, bilo je ogrevno drvo. Na osnovu ovog podatka sledi da je za potrebe grejanja registrovana
potronja drveta u energetskoj vrednosti od oko 10 000 TJ godinje. Preostalih 50% poseene drvne
mase je iskorieno kao drvena graa, za potrebe industrije celuloze i papira, ili za druge potrebe.
Pri sei drveta oko 58% ukupne mase drveta ine kategorije "tehniko oblo drvo" i "prostorno
drvo" koje se prodaju na tritu za potrebe industrije papira, graevinasrtvo, grejanje ili neke druge
potrebe. Preostalih 42% ukupne mase drveta ine razni ostaci drveta koji nemaju trinu vrednost, a to
su: kora oblovine, sitna granjevina, umski ostatak sa korom i panjevina. Procenjeno je da je koliina
ovih umskih ostataka oko 2.9 miliona m
3
, to ini godinji energetski potencijal od oko 23 000 TJ.
Eneregtski potencijal ostataka biomase koji se javlja u preradi drveta je posebno procenjen.
Ostaci pri preradi drveta se mogu podeliti na koru, krupan (okrajci, otseci, odrubci) i sitan ostatak
(iverje, piljevina, uka). Ovi ostaci se javljaju pri sledeoj preradi drveta: prerada u pilanama,
proizvodnja furnira, ploa iverica, finalna prerada drveta i hemijska prerada drveta. Procenjena
strana 179
koliina ostataka pri preradi drveta je oko 0.35 miliona m
3
, to iznosi oko 2800 TJ godinje.
Pored ovih registrovanih i statistiki obraenih sea drveta i prerade drveta, postoji takozvana
vanstatistika sea. Ova sea se odnosi ne samo na neregistrovanu seu uma, ve dobrim delom se
odnosi na seu drvea koje nije u registrovanim umama, ve pored puteva, manjih reka, kanala, na
meama,...Postoje samo vrlo nepouzdane procene obima ovih sea drveta, koje kau da se za potrebe
grejanja 60% obezbeuje iz registrovanih sea, a ak 40% se obezbeuje iz vanstatistikih i
neregistrovanih sea. Izraeno energetski, ta koliina drveta iz vanstatistike see iznosi oko 6700 TJ.
Prema sadanjem stanju korienja uma, see drvea i prerade drveta, ukupni energetski
potencijal razliitih vidova ostataka umske biomase i ogrevnog drveta iznosi oko 43 000 TJ godinje.
Ova vrednost energetskog potencijala moe biti uveana korienjem jo nekorienih uma,
poto se procenjuje da je oko 30% povrina uma neiskorieno.
Pored toga znaajan energetski potencijal se nalazi u efikasnijem energetskom iskorienju
onih koliina biomase koji se ve koristi ali na neefikasan nain. Poveanjem stepena korisnosti za 5%
kod energetskih ureaja i postrojenja koja koriste biomasu kao gorivo, posredno bi se poveao
energetski potencijal biomase za oko 2 000 TJ godinje.
Jedan od naina poveanja energetskog potencijala uma u Srbiji je namensko gajenje uma za
energetske potrebe. Prema domaim ispitivanjima mogue je proizvoditi drvnu masu u energetskoj
vrednosti od 280 GJ/ha godinje. Na osnovu procena da neobradjena povrina zemljita u Srbiji iznosi
oko 200 000 hektara, a uz pretpostavku da bi se uzgajanje "energetskih uma" moglo realizovati na
30% od ove povrine, sledi da bi godinji energetski potencijal energetskih uma bio 16 000 TJ.

Ukupni energetski potencijal
Ukupni energetski potencijal svih ostataka biomase ukljuujui i drva za ogrev procenjen je na
108 000 TJ/god. Ova vrednost energetskog potencijala ostataka biomase ne obuhvata onu koliinu
biomase koja se ve koristi ili e se koristiti u druge svrhe, na primer, za stonu hranu, prostirku u
stajama ili kao sirovina za potrebe industrije, a takoe ovim bilansom nisu obuhvaeni ostaci
poljoprivredne biomase u prehrambenoj industriji. Od ukupnog energetskog potecijala, jedan deo
biomase se ve koristi kao energent.
Registrovane koliine ogrevnog drveta i ogrevno drvo iz vanstatistikih sea, zatim jedan deo
ostataka biomase u industriji hartije i pri preradi drveta se ve koriste u energetske svrhe, a takoe se
ve koristi i jedan manji deo ostataka poljoprivredne biomase. Meutim ne postoje tani podaci o
trenutnom stepenu iskorienosti ostataka biomase u energetske svrhe. Da bi se procenio jo
neiskorieni energetski potencijal ostataka biomase potrebno je prvo od ukupnog potencijala oduzeti
koliinu ogrevnog drveta. Zatim se moe sa sigurnou pretpostaviti da se u pogonima prerade drveta,
zatim u ratarstvu i voarstvu, u energetske svrhe iskoristi manje od 1/3 ukupnih ostataka. Na osnovu
ove pretpostavke sledi da energetski potencijal biomase koji se trenutno ne koristi, a mogao bi se
koristiti, iznosi oko 67 000 TJ godinje.
Radi procene znaaja energetskog potencijala biomase, kako totalnog, tako i onog do sada
neiskorienog, mogu posluiti podaci o proizvodnji domaeg uglja. Prema podacima iz 2000. godine
proizvodnja uglja iz Kolubarskog i Kostolakog basena bila je 34.84 miliona tona, a izraeno u
energetskim jedinicama to iznosi oko 247 600 TJ . Te iste godine proizvodnja uglja iz rudnika sa
podzemnom eksploatacijom bila je 624 000 tona, odnosno oko 10 700 TJ. Sve ukupno uzevi to iznosi
258 300 TJ, to je dva i po puta vie od ukupnog energetskog potencijala ostataka biomase.
Procenjeni energetski potencijal biomase ne moe eliminisati potrebu drave za uvoznim
gorivima, ali se u svakom sluaju moe znaajno smanjiti uvoz tenog goriva, koje ukoliko se kupuje
po nioj ceni obino sadri vie sumpora i tekih metala. To se naroito odnosi na teno gorivo koje se
uvozi za potrebe proizvodnje toplotne energije u industriji i za postrojenja centralizovanog
snabdevanja toplotnom energijom u nekim gradovima.
Koliko e se ovaj energetski potencijal ostataka biomase racionalno, ili ak uopte koristiti u
energetske svrhe, zavisi od vie faktora: raspoloivosti tehnologija, nabavne cene opreme, pouzdanosti
snabdevanja gorivom, cene biomase, a takoe i od cene drugih energenata, te odnosu drave prema
pozitivnim i negativnim efektima korienja biomase.
strana 180
Tehnologije energetske konverzije biomase
Od svih tehnologija konverzije biomase, tehnologija sagorevanja je jedina koja je danas u
primeni u Srbiji. Postojea postrojenja u Srbiji sa sagorevanjem biomase mogu se podeliti na one male
snage za potrebe domainstava i one srednje snage uglavnom za potrebe indusrije. Veliki kotlovi na
biomasu u Srbiji nisu graeni, a i u svetu oni se retko grade.
Domai proizvoai malih kotlova i pei uglavnom nemaju posebno razvijene pei i kotlove
za efikasno sagorevanje biomase. Proizvodi koji se mogu nai na tritu, a koji se mogu koristiti za
sagorevanje biomase, prvenstveno su namenjeni za sagorevanje kvalitetnijih ugljeva. Odnosno, ti
proizvodi po pravilu ne omoguavaju efikasno sagorevanje biomase, a pored toga proizvodi ove vrste
obino nisu atestirani. Jedan od naina smanjenja potronje energije se moe ostvariti poveanjem
stepena korisnosti ovih ureaja, odnosno njihovim daljim razvojem, kako bi se prilagodili
karakteristikama biomase, a istovremeno zadovoljili tehnike i ekoloke propise. Ovo se moe
realizovati obaveznim termotehnikim ispitivanjima ureaja koji se nalaze na tritu, i uvodjenjem
obaveze da svaki ureaj koji se prodaje mora imati deklaraciju sa osnovnim tehnikim
karakteristikama, meu kojima je stepen korisnosti ureaja, pokazatelji njegove ekoloke efikasnosti i
vrsta goriva za koju je prvenstveno namenjen.
Specifina cena kotlova male snage na biomasu je u vrlo irokom opsegu od 100 do 500
/kW, a zavisi u velikoj meri od vrste goriva, naina doziranja goriva, i stepena automatizacije rada
kotla. Generalno kotlovi manjih snaga imaju veu specifinu cenu, ali presudan uticaj na cenu ima
stepen automatizacije. Ipak nije zanemarljiv ni uticaj vrste goriva na cenu kotla. Tako su kotlovi za
sagorevanje slamaste biomase po pravilu 10 do 50% skuplji od kotlova iste snage, namenjenih za
sagorevanje drvenaste biomase. Mali kotlovi, sa snagom do 100 kW, namenjeni za grejanje
individualnih stambenih zgrada, po pravilu su runo loeni, i ne raspolau ureajima za izdvajanje
praine iz dimnih gasova. Specifina cena ovakvih kotlova, sa snagom u opsegu od 50 do 100 kW
iznose 100 do 200 /kW u razvijenim zemljama. Na domaem tritu raspon cena je relativno veliki, u
zavisnosti od kvaliteta proizvoda i proizvoaa, a kree se u rasponu od 15 do 70 /kW.
Loita i kotlovi srednjih snaga, koji koriste biomasu, izgraeni su najee pre dvadesetak
godina. S obzirom na starost tih ureaja, moe se oekivati da e se uskoro pristupiti njihovoj
revitalizaciji, koju bi trebalo iskoristiti za unapreenje tehnologije konverzije. Ipak, realno je uskoro
oekivati izgradnju kotlova i loita za sagorevanje biomase na novim lokacijama. Domai
proizvoai kotlova srednje snage, generalno, nemaju u potpunosti razvijene tipove kotlova na
biomasu niti imaju na vei broj mesta ugraene kotlove na biomasu. Uz to ne postoje domai
specijalizovani proizvoai pratee opreme za korienje biomase za potrebe pripreme, skladitenja i
transporta biomase. Sa poveanjem cene elektrine energije i drugih uvoznih energenata poveae se
tranja za ureajima za energetsko iskorienje biomase. Uz pojavu konkurencije iz inostranstva,
moe se oekivati da domaa industrija uloi odgovarajua sredstva u razvoj i unapreenje opreme za
korienje biomase. Specifina cena kotlovskih postrojenja srednjih snaga u razvijenim zemljama se
kree od 150 do 400 /kW, u zavisnosti od vrste goriva i stepena automatizacije. Domai proizvoai
nude za skoro 50% jeftinije kotlove ovih snaga, ali su oni obino sa manjim stepenom automatizacije i
vrlo skromnim ureajima za preiavanje dimnih gasova.
Ko-sagorevanje je jedan od savremenih naina da se biomasom delimino zameni neko
osnovno gorivo u kotlu. Osnovno gorivo je u tom sluaju obino ugalj, a koji udeo uglja e se zameniti
biomasom zavisi najee od koliina raspoloive biomase. Udeo biomase se moe kretati od nekoliko
procenata za kotlove velikih snaga pa do vie desetina procenata. Ovo je jedan od moguih naina da
se i u Srbiji na pojedinim lokacijama u kotlovima na ugalj, osnovno godivo delimino zameni.
Pogodnost uvoenja ovog naina korienja biomase je to su investiiona ulaganja relativno mala,
poto je najznaajnija promena na postrojenju dodavanje sistema za transport, pripremu i doziranje
biomase. Poto je sadraj pepela i sumpora znaajno manji u biomasi nego u uglju, onda e
optereenje eventualno ve ugraene opreme za odstranjivanje pepela i sumpora iz dimnog gasa biti
smanjeno uvoenjem biomase kao delimine zamena uglja. Inostrana iskustva kazuju da specifina
investicija za rekonstrukciju kotlovskog postrojenja radi primene ko-sagorevanja biomase iznosi od
150 /kWe do najvie 800 /kWe. to je sistem za manipulaciju goriva sloeniji, zatim rekonstrukcija
loita vea, i sistem za preiavanje dimnog gasa sloeniji, specifina investicija je vea. Jedan od
vanih parametara pri analizi mogunosti uvoenja ove tehnologije je procena da se ovakva vrsta
strana 181
investicije obino isplati za 2 do 3 godine, poto se korienjem biomase umesto uglja znatno
umanjuju trokovi goriva.
Tehnologija gasifikacije biomase u Srbiji skoro da nije imala primenu. Pored uobiajene
primene proizvedenog gasa u gasnim motorima ili turbinama, postrojenja sa gasifikacijom biomase bi
mogla nai primenu i ekonomsku opravdanost za deliminu zamenu prirodnog gasa u loitima na
prirodan gas.
U ovom trenutku se bez pouzdane tehno-ekonomske analize za konkretnu lokaciju i
postrojenje ne bi moglo preporuiti postrojenje za spregnutu proizvodnju elektrine energije i toplote,
s obzirom na neophodnost uvoza takve opreme, i zbog relativno visokih investicija. Ipak, za neke
pogodne lokacije, kao to su fabrike celuloze i hartije, gde je cena ostataka biomase praktino nula, a
gde se za osnovni proces proizvodnje troi znaajna koliina elektrine energije, moglo bi se pokazati
sasvim opravdano izgradnja takvog postrojenja.
U Srbiji je u prethodnom periodu izgraeno vie postrojenja za proizvodnju bio-gasa iz tenog
stajnjaka. Na alost, jedan broj tih postrojenja nije nikad ni puten u pogon, a danas nijedno od tih
postrojenja u Srbiji ne radi. Iako ova tehnologija ne daje veliki doprinos energetskom bilansu, ona ima
znaajne ekoloke prednosti, jer se od delimino tetnog otpada koji nekontrolisano oslobaa gasove i
zagadjuje podzemne vode i zemljite, dobija pored energije i koristan materijal za obogaivanje
zemljita. Vano je znati da u Srbiji mnoge farme za uzgoj stoke ili ivine koriste elektrinu energiju
za potrebe grejanja staja. Ekonomski je sasvim opravdano i oekuje se da u skorije vreme doe do
zamene energenata biomasom, s obzirom da farme imaju raspoloive ostatke biomase.
Tehnologije dobijanja tenih goriva su u Srbiji postale vrlo privlane u vreme trajanja blokade
na uvoz goriva za motore. Vie domaih fabrika (Ekoprimet iz Novog Miloeva, Briksol iz Vrca,
Primus eco iz Subotice, Biopetrol iz Poege, Prva iskra Bari) je bilo u mogunosti da proizvodi
motorno gorivo proizvedeno od uljarica. Iako su ustanovljeni razni nedostaci proizvedenog goriva ono
se ipak koristilo tokom krize kao zamena standardnom dizelu. Meutim, ako se eli da se proizvodi
bio-dizel koji e po kvalitetu odgovarati standardima i da bi proizvedeni bio-dizel bio konkurentan
standardnom motornom gorivu, nedostaci se moraju otkloniti i tehnologija proizvodnje unaprediti.
Pored toga, pokazalo se u razvijenim zemljama da proizvodna cena bio-dizela jo nije konkurentna
derivatima nafte, pa se u razvijenim zemljama proizvodnja biodizela subvencionira. S obzirom da je
proizvodnja bio-dizela zasnovana na domaoj sirovini, uz angaovanje domae radne snage, zatim da
ve postoje na nekoliko mesta izgraena postrojenja, mada sa zastarelom tehnologijom, onda bi jedan
od zadataka trebalo da bude da se ispita tehnoloka i finanijska mogunost da se kroz odgovarajui vid
saradnje sa stranim partnerom obnovi, odnosno otpone proizvodnja bio-dizela kao goriva koje e
imati sva standardima predvidjena svojstva.
Trenutno u Srbiji biomasa se koristi kao gorivo samo u uglavnom zastarelim kotlovima u
industriji, i u uglavnom neadekvatnim kotlovima za takvo gorivo u domainstvima. Prioriteti u
tehnolokom delu sa ciljem generalnog poveanja i efikasnog korieenja biomase bili bi:
unapreenje malih kotlova i pei na biomasu, unapreenje procesa sagorevanja u kotlovima srednjih
snaga kod domaih proizvoaa uz razvoj odgovarajue pratee opreme za pripremu goriva,
ispitivanje mogunosti ko-sagorevanja biomase na pojedinim industrijskim kotlovima, i analiza
mogunosti obnove rada postrojenja za proizvodnju bio-gasa na pojedinim farmama i proizvodnje
standardima odreenog kvaliteta bio-dizela iz uljarica u pojedinim postojeim fabrikama u Srbiji.

Trokovi goriva i cena proizvedene energije
esto se cena biomase kao goriva pominje kao ograniavajui faktor za njeno ire korienje.
Cena raznih vrsta biomase, kao goriva, u principu se formira na osnovu trokova ubiranja, odnosno
prikupljanja, transporta i skladitenja i pripreme za odgovarajui vid sagorevanja . Koliko e ovi
procesi biti efikasni, zavisi kako od savremenosti samih tehnologija, tako i od nasipne gustine ili
gustine pakovanja biomase. Jedan od kljunih faktora koji znaajno utie na formiranje cene biomase
kao goriva je raspoloivost biomase, tj. da li je biomasa koja se koristi za proizvodnju energije ve
prethodno prikupljena zbog potreba osnovnog procesa u nekoj industriji, ili je biomasu neophodno
prikupljati po terenu samo za energetske potrebe. U Srbiji postoji mnogo mesta na kojima postoji
raspoloiva biomasa, koja je ve prikupljena i trasportovana do fabrike ili farme radi potreba
osnovnog procesa proizvodnje, kao to je na primer prerada drveta u industriji celuloze, papira i
strana 182
nametaja, a u prehrambenoj industriji to su preduzea za preradu voa, proizvodnju vina i suenje
kukuruza. Za ova preduzea cena biomase je praktino nula. injenica je da se ova raspoloiva
biomasa sa cenom nula koristi samo delimino, to jest samo u nekim preduzeima ove vrste, a da se
istovremeno u tim firmama kao energent za dobijanje toplote koristi uvozno teno gorivo, ili ak
elektrina energija.
Na primer, za potrebe industrije drveta i papira u 2001. god. utroeno je mazuta u energetskoj
vrednosti od oko 1000 TJ. Za potrebe centralizovanog grejanja u deset manjih gradova Vojvodine i
est manjih gradova centralnog dela Srbije, i to u regionima koji su bogati umom, ukupno je utroeno
tenog goriva u iznosu od oko 1000 TJ.
Kada je u pitanju biomasa, cena goriva obuhvata sve trokove koji nastaju od mesta nastanka
biomase do mesta njenog energetskog iskorienja. U formiranju cene obuhvaeni su trokovi
prikupljanja biomase, utovar na transportno vozilo, transport do meuskladita, istovar, skladitenje,
transport do glavnog skladita, istovar, trokovi skladitenja, trokovi pripreme biomase kao goriva za
odreeni proces. U sluaju da se biomasa posebno uzgaja sa prvenstvenim ciljem da bude energetski
izvor, tada se obraunavaju i trokovi uzgajanja biomase, koji ine jedan znaajan udeo u ukupnoj ceni
goriva.
S obzirom da je gustina pakovanja biomase relativno mala, u srednjem oko 500 kg/m
3
,
trokovi za transport i skladitenje biomase se znaajno poveavaju po jedinici koliine biomase.
Stoga se uvek eli u procesu manipulacije biomasom, postii to vea gustina spakovane biomase i uz
to da po obliku bude to pogodnija za transport i skladitenje. Sa poveanjem transportne daljine
poveavaju se trokovi transporta. Procene o maksimalno ekonomski opravdanoj duini transporta
biomase se kreu od 50 km do najvie 100 km, a u zavisnosti od vrste goriva, gustine pakovanja i
visine ostalih trokova pripreme goriva i proizvodnje energije.
Cena proizvedene toplote i/ili elektrine energije iz biomase zavisi od primenjene tehnologije,
to jest od vrednosti investicije, veliine postrojenja i trokova goriva. Pored toga, na cenu proizvedene
energije iz postrojenja utiu takoe i efikasnost postrojenja i faktor optereenja postrojenja. Meutim,
kada se kao gorivo koristi otpad, sa cenom priblino nula, tada je minimalan uticaj stepena korisnosti
rada postrojenja na cenu proizvedene energije.
U Srbiji, osim za ogrevno drvo, ne postoji trite biomase kao goriva. Cene pojedinih
energenata u Srbiji u 2002. godini bile su:
ogrevno drvo 3.5 /GJ, ugalj-lignit 4.5 /GJ, mazut 4.9 /GJ, lo ulje 13.6 /GJ, prirodni gas 4.7 /GJ.
U vedskoj su u 2001. godini cene energenata, ukljuujui poreze i takse, bile sledee:
drveni ips = 2.9 /GJ, ugalj = 4.2 /GJ, mazut = 7.2 /GJ.
Cena biomase kao goriva, prema raspoloivim podacima za Nemaku, iznosi od 2.5 do 8
/GJ. Za poreenje mogu da poslue cene drugih energenata u Nemakoj: cena lo ulja i gasa za
domainstva iznosi 7 /GJ odnosno 7.5 /GJ, dok je za industriju cena mazuta 2.8 /GJ, gasa 3.8 /GJ,
a kamenog uglja 4.6 /GJ.
Cena goriva moe imati vrlo veliki udeo u ceni proizvedene energije. Cena goriva moe
uestvovati u trokovima proizvodnje energije i do 50%, mada su uobiajenije vrednosti oko 30%.
Stoga je vrlo bitno za ekonominost proizvodnje energije iz biomase imati na raspolaganju ostatke
biomase sa vrlo niskom cenom, jer se u tom sluaju cena proizvedene energije moe smanjiti i do
50%. Analize pokazuju da niska cena goriva dovodi do toga da je ekonomski opravdano graditi ak i
postrojenja za proizvodnju elektrine energije iz biomase (klasino parno ili gasno-parno postrojenje
sa gasifikatorom), za koja su potrebne visoke investicije. Niska cena goriva umanjuje uticaj drugih
faktora (stepen korisnosti) i nadmauje uticaj visokih investicija na ukupne trokove proizvodnje
energije.
S obzirom na trenutno stanje iskorienosti biomase u Srbiji, jasno je da bi veliki deo trenutno
neiskoriene, a raspoloive biomase imao vrlo nisku cenu, to znai da se u prvoj fazi intenziviranja
korienja biomase, ne bi postavljao kao problem ekonomska opravdanost gradnje energetskih
postrojenja na biomasu.

strana 183
Energetska politika
Biomasa je obnovljivo gorivo, uz odreene uslove to je neiscrpno gorivo. Korienjem
biomase umesto tenih goriva i uglja smanjuje se zagaenje okoline. Emisija sumpor-dioksida se svodi
skoro na nulu, dok se emisija pepela u poreenju sa ugljem smanjuje oko 10 puta. Smatra se da pri
korienju biomase nema dodatne emisije ugljen-dioksida, to jest da se globalno ne poveava sadraj
ugljen-dioksida u atmosferi. Meutim korienje biomase za zadovoljenje potreba za energijom jo
uvek je ogranieno.
Glavni razlog znatno manjeg uea biomase u proizvodnji energije od onog koji je mogu na
osnovu raspoloivih koliina ostataka biomase, ne samo u Srbiji nego i u svetu, je relativno visoka
cena proizvedene energije iz postrojenja na biomasu. Visoka cena proizvedene energije iz biomase
najvie je posledica velike vrednosti investicija u postrojenje za iskorienje biomase i cena biomase
kao goriva.
Razlog za korienje jednog energenta ili razlog za nekorienje drugog energenta ne moe
biti samo njegova trina cena. Pored parcijalnog interesa svakog potroaa da koristi to jevtinije
gorivo, postoji opti interes, koji se moe odnositi na region, dravu ili globalno. S obzirom da je
odnos cena razliitih energenata definisan ne samo svetskim cenama nego i energetskom politikom
svake zemlje, jasno je da e uticaj na poveanje korienja biomase u energetske svrhe imati svaka
podsticajna mera odgovarajuih institucija drave.
Moe se oekivati da e Srbija potpisati Protokol iz Kjota, kojim je predvieno da razvijene i
nerazvijene zemlje daju doprinos smanjenju emisije ugljen-dioksida. Svakoj zemlji je postavljena
vrednost emisije ugljen-dioksida koju ne bi trebalo prei, ime se primoravaju sve zemlje da energiju
dobijaju iz obnovljivih izvora energije, a to znai i iz biomase. Sledstveno Sporazumu iz Kjota, moe
se oekivati da e Srbija u dogledno vreme biti primorana da znatno vie koristi obnovljive izvore
energije. Od obnovljivih izvora energije, korienje biomase za sada spada u najjeftinije.
Poveano korienje biomase u proizvodnji energije moe se postii jednovremenim
aktivnostima u vie oblasti.
Interes poljoprivrednih regiona ili regiona bogatih umom je da to vie razviju delatnosti koje
su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa poljoprivredom i umarstvom, to podrazumeva korienje
ostataka biomase u energetske svrhe, kako bi se smanjila potronja uvoznih tenih goriva, elektrine
energije ili uglja. Slian interes bi morala da ima i drava. Pored smanjenja trokova za uvoz
energenata, korienjem ostataka biomase kao energenta, dodatno se angauje lokalna radna snaga za
pripremu i korienje biomase. Time se radno sposobno stanovnitvo zadrava u seoskim podrujima,
u slabo naseljenim regionima i industrijski nedovoljno razvijenim regionima.
Neophodno je uspostaviti odnos cena energenata koji nee davati prednost uvoznim
energentima i elektrinoj energiji u odnosu na biomasu.
U razvijenim zemljama uvedene su kaznene takse na emisiju ugljen-dioksida. Sline kaznene
takse mogu se uvesti u Srbiji kako za one koji emituju ugljen-dioksid, tako i sumpor-dioksid, a takoe
i za industrijske potroae koji koriste elektrinu energiju za dobijanje toplotne energije bilo za
grejanje bilo za proces. Prikupljenim sredstvima od taksi, a eventualno i iz nekih drugih fondova,
mogu se uvesti podsticajne mere za: individualne potroae da koriste biomasu i kupuju ureaje koji
efikasno koriste biomasu kao gorivo, i takoe proizvoae opreme za biomasu kao energent.
Podsticanjem povezivanja domae industrije sa stranim proizvoaima opreme omoguie se
domaim proizvoaima da se lake ukljue u proizvodnju konkurentne robe, to jest opreme za
korienje biomase.
Istraivako razvojni rad u oblasti korienja biomase kao energenta takoe je potrebno
posebno podrati. Zajedniko angaovanje domae privrede i istraivakih institucija, kroz pojedine
demonstracione projekte, bilo bi izuzetno znaajno za osvajanje pojedinih tehnologija i znanja iz
oblasti energetskog iskorienja biomase. S obzirom na trenutno stanje primene i razvoja tehnologija
korienja biomase u Srbiji bilo bi korisno povezivanje domae privrede i istraivakih institucija sa
inostranim partnerima, radi breg osvajanja savremenih tehnologija i znanja.
Jedan od bitnih uslova za efikasno iskorienje raspoloivih koliina ostataka biomase je
dobro poslovanje u delatnostima koje se odnose na ume i poljoprivredu. to se tie iskorienja uma,
bitan je rad umskih gazdinstava, izgradnja umskih puteva, poumljavanje i odravanje uma.
Efikasnim radom u ovim delatnostima, postii e se vea raspoloivost ostataka umske biomase za
strana 184
korienje u energetske svrhe.
U poljoprivredi treba stvoriti uslove da poljoprivredna gazdinstva to vie koriste sopstvene
ostatke biomase za proizvodnju energije, odnosno stimulisati organizovanje energetski nezavisnijih
farmi. Obino su poljoprivredna gazdinstva u neposrednoj blizini nastanka biomase, ili se za primarnu
preradu plodovi i ostaci biomase zajedno transportuju do gazdinstva, pa su tada trokovi transporta
ostataka biomase vrlo niski. Niski trokovi transporta i relativno laka organizacija prikupljanja i
transporta ostataka biomase trebalo bi da uine da poljoprivredna gazdinstva budu mesta gde e se
ostaci biomase u najveoj meri iskoristiti.
Radi boljeg sagledavanja stanja, kako energetskog potencijala biomase tako i stepena njegove
iskorienosti, neophodno je organizovati kontinualno praenje statistikih podataka u ovoj oblasti.
Pored podataka koji se ve nalaze u statistikim godinjacima, prikupljanje podataka bi trebalo da
obuhvati potroae biomase kao sirovine, poto se kao nusproizvod na tim mestima javljaju ostaci
biomase koji se mogu koristiti kao energent.
Trebalo bi omoguiti da to vei broj potencijalnih korisnika biomase kao energenta, moe da
se na pristupaan nain upozna sa mogunostima domaih proizvoaa opreme. To bi se moglo
ostvariti organizovanjem posebnih izlobi ili sajmova, pravljenjem mree sadanjih i potencijalnih
korisnika biomase kao energenta, proizvoaa opreme za korienje biomase, i takoe razliitih firmi
koje mogu uestvovati kao projektanti, konsultanti, ili istraivai u razvoju pojedine opreme.
Potrebno je otvoriti pitanje promene strukture poljoprivredne proizvodnje u procesu
prilagodjavanja uslovima u Evropskoj zajednici, koja se moe orijentisati i na proizvodnju brzo
rastuih biljaka pogodnih za korienje u proizvodnji energije, i sve znaajnije indicije da se u Evropi
formira trite biomase za energetske potrebe, i da e mnoge razvijene zemlje verovatno uvoziti
biomasu radi proizvodnje energije.
Sve prethodno pomenute mere i aktivnosti koje bi dovele do efikasnijeg i ireg korienja
biomase u enegetske svrhe moraju proizai iz nacionalne energetske politike. Inostrana, a takoe i
domaa iskustva su pokazala da e se biomasa koristiti kao energent samo ako potencijalni korisnici
za to budu imali ekonomski interes. Iz tog razloga je potrebno da energetska politika stvori uslove da
potencijalni korisnici prepoznaju svoj interes u korienju biomase. Jedan od buduih zadataka sa
ciljem poveanja korienja biomase trebalo bi da bude formiranje podloga za donoenje zakona,
podzakonskih akata, pravilnika i standarda kojim e se podsticati efikasno korienje biomase kao
energenta. Korienje biomase u Srbiji potrebno je postaviti ne samo kao energetski ve i kao ekoloki
problem, a takoe i kao problem poljoprivrede i umarstva.

Studija Biomasa 2003

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Studija Biomasa 2003

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ENERGETSKI POTENCIJAL I

KARAKTERISTIKE OSTATAKA BIOMASE

You might also like