P. 1
Studija_Biomasa_2003

Studija_Biomasa_2003

|Views: 1,933|Likes:
Published by mladenmbso

More info:

Published by: mladenmbso on Feb 22, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/15/2013

pdf

text

original

ENERGETSKI POTENCIJAL I

KARAKTERISTIKE OSTATAKA BIOMASE
I
TEHNOLOGIJE ZA NJENU PRIPREMU I
ENERGETSKO ISKORIŠĆENJE
U SRBIJI



Studija je urađena u okviru projekta ev. broj NP EE611-113A
finansiranog od strane Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije.



Rukovodilac studije:
Dr Mladen Ilić, Institut Vinča, Laboratorija za termotehniku i energetiku, Beograd

U izradi Studije su učestvovali:
Prof. dr Simeon Oka, Institut Vinča, Laboratorija za termotehniku i energetiku
Dr Borislav Grubor, Institut Vinča, Laboratorija za termotehniku i energetiku
Dr Dragoljub Dakić, Institut Vinča, Laboratorija za termotehniku i energetiku
Dr Mladen Ilić, Institut Vinča, Laboratorija za termotehniku i energetiku
Prof. dr Miloš Tešić, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
Prof. dr Milan Martinov, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
Prof. dr Miladin Brkić, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Prof. dr Dragan Novaković, Poljoprivredni fakultet, Zemun
Prof. dr Milan Đević, Poljoprivredni fakultet, Zemun
Prof. dr Franc Kosi, Poljoprivredni fakultet, Zemun
Prof. dr Dušan Radivojević, Poljoprivredni fakultet, Zemun
Prof. dr Milan Radovanović, Mašinski fakultet, Beograd
Prof. dr Gradimir Danon, Šumarski fakultet, Beograd
Prof. dr Vojislav Bajić, Šumarski fakultet, Beograd
Prof. dr Vasilije Isajev, Šumarski fakultet, Beograd
Prof. dr Dušan Skakić, Šumarski fakultet, Beograd
Mr Slobodan Bajić, JP "Srbija šume"
Slobodan Orešćanin, JP "Srbija šume"
Dr Savo Rončević, Institut za topolarstvo, Novi Sad



Beograd 2003.


SADRŽAJ


PREDGOVOR
UVOD
1. OSTACI POLJOPRIVREDNE BIOMASE ...........................................................................
1.1 Ostaci biomase u ratarstvu ......................................................................................
Prof. Dragan Novaković, Prof. Milan Đević
1.2 Ostaci biomase u voćarstvu i vinogradarstvu .........................................................
Prof. Dragan Novaković, Prof. Milan Đević
1.3 Ostaci biomase u stočarstvu - tečni stajnjak ............................................................
Prof. Dušan Radivojević
2. OSTACI BIOMASE U ŠUMARSTVU, PRERADI DRVETA
I MOGUĆNOST GAJENJA "ENERGETSKIH ŠUMA" ..................................................
Prof. Gradimir Danon, Prof. Vojislav Bajić, Prof. Vasilije Isajev,
Mr Slobodan Bajić, Slobodan Orešćanin, Dr Savo Rončević
2.1 Proizvodni potencijal šuma i industrije prerade drveta u Srbiji ..............................
2.2 Drvni ostaci u šumarstvu i industriji prerade drveta ...............................................
2.3 Energetski potencijal drvnih ostataka .....................................................................
2.4 Mogućnost uzgajanja plantaža drveća i žbunja za energetske potrebe ...................
2.5 Zaključak ..................................................................................................................
3. PRIKUPLJANJE, TRANSPORT I SKLADIŠTENJE OSTATAKA BIOMASE ...................
3.1 Postupci spremanja žetvenih ostataka ...................................................................
Prof. Milan Martinov, Prof. Miladin Brkić, Prof. Dragan Novaković
3.2 Tehno-ekonomska analiza pripreme šumske biomase ............................................
Prof. Miloš Tešić
3.3 Tehno-ekonomska analiza spremanja poljoprivredne biomase ..............................
Prof. Miloš Tešić, Prof. Miladin Brkić, Prof. Milan Martinov
3.4 Ukupni troškovi biomase kao goriva .......................................................................
Prof. Miloš Tešić
4. TEHNOLOGIJE KONVERZIJE BIOMASE ..........................................................................
Uvod o tehnologijama konverzije biomase ...............................................................
Dr Mladen Ilić
4.1 Tehnologije sagorevanja biomase ............................................................................
Dr Borislav Grubor, Prof. Simeon Oka, Dr. Mladen Ilić
4.2 Tehnologije gasifikacije biomase ..............................................................................
Dr Mladen Ilić, Dr Dragoljub Dakić
4.3 Tehnologije proizvodnje tečnih goriva ......................................................................
Prof. Milan Radovanović
4.4 Tehnologija proizvodnje biogasa anaerobnom fermentacijom tečnog stajnjaka .......
Prof. Franc Kosi












1
1

6

11


25


27
37
42
51
55
57
57

78

87

100

109
109

113

123

134

147









5. TEHNO-EKONOMSKA ANALIZA I EKOLOŠKI UTICAJ
PROIZVODNJE ENERGIJE IZ BIOMASE ......................................................................
Dr Mladen Ilić, Prof. Miloš Tešić, Prof. Simeon Oka
5.1 Cena postrojenja .....................................................................................................
5.2 Cena proizvedene energije iz biomase ....................................................................
5.3 Energetski i ekološki bilans ....................................................................................
5.4 Kriterijumi za vrednovanje korišćenja biomase ......................................................
6. ZAKLJUČAK ........................................................................................................................
Dr Mladen Ilić, Prof. Simeon Oka, Prof. Miloš Tešić




166

166
172
173
175
177







PREDGOVOR
Biomasa se može smatrati za strategijski potencijal, ne samo zbog toga što je obnovljiv izvor
energije, već i zbog toga što je široko rasprostranjena i sveprisutna i može da obezbedi proizvode od
životnog značaja za sektore privrede koji značajno zavise od uvoza (gorivo za saobraćaj, električnu
energiju, hemijske proizvode, itd.). Pored toga, doprinosi zaštiti okoline i socijalno-ekonomskom
razvoju (posebno u seoskim područjima), stvaranjem uslova za novu proizvodnju i održavanjem
prirodnog izgleda okoline, koji može biti izmenjen napuštanjem, šumskim požarima, erozijom
zemljišta i dr. Korišćenjem zemljišta za gajenje jeftinih biljnih vrsta, koje imaju sposobnost da brzo
rastu na napuštenoj ili nekvalitetnoj zemlji, može se naći rešenje ze neke od navedenih problema.
Svetska kretanja u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije pokazuju da se sve razvijene
zemlje ubrzano orijentišu na intenzivno korišćenje svih raspoloživih obnovljivih izvora energije.
Evropska zajednica izmenila je u ovoj oblasti svoje planove, propisujući da do 2010. godine udeo
biomase u proizvodnji komercijalne energije poraste od planiranih 6% na 12%. Mnoge zemlje Evrope
već danas imaju oko 20% komercijalne energije proizvedene iz biomase (Austrija, Švedska, Finska).
Dodatan razlog i impuls za korišćenje biomase potiče od sve strožijih uslova koje nameće zaštita
okoline.
Gledajući dugoročno, iscrpivost svetskih energetskih potencijala svih vrsta, i čak mnogo ranije
iscrpivost i onako malih energetskih potencijala Srbije, ukazuje da se energetika Srbije mora
orijentisati na sve veće korišćenje obnovljivih izvora energije – biomase, hidropotencijala i drugih.
Ovakva orijentacija nameće i primenu novih, efikasnijih i ekološki prihvatljivih energetskih
tehnologija, što će doprineti i tehnološkom unapređenju mašinogradnje, povećavajući njenu
konkurentnost na domaćem i stranom tržištu.
Imajući navedene razloge u vidu, korišćenje biomase u Srbiji ima značaj ne samo za trenutno
rešavanje problema manjka energije, već ima strateški značaj neminovnog iscrpljivanja fosilnih goriva
i rastućeg problema globalnog zagrevanja zbog emisije ugljen-dioksida.
Podaci dobijeni u Studiji predstavlajaju takođe podloge za izradu strategijskog koncepta
korišćenja biomase, pre svega otpadne biomase, što bi bila dalja razrada Strategije razvoja energetike
Srbije do 2010. godine i važan doprinos izradi strategije očuvanja okoline.
Ne treba zanemariti značaj razmatranja potencijala obnovljivih izvora energije u celini, i
posebno u slučaju Srbije, razmatranja uloge biomase (otpadne i specijalno gajene za proizvodnju
energije) i za proces prilagodjavanja i pripreme za uključivanje Srbije u Evropsku zajednicu.
U procesu pripreme za priključenje Evropskoj zajednici i harmonizacije zakonodavstva i
privredne strukture i implementacije Direktiva Evropske zajednice u različitim oblastima, pored
direktiva u oblasti energetike i zaštite okoline, jedan od najtežih problema je usaglašavanje u oblasti
poljoprivrede i implementacija tzv. Zajedničke agrarne politike, tj. integracija agrarnog sektora u
postojeću strukturu finansijske podrške Evropske zajednice u oblasti poljoprivrede.
Promena strukture poljoprivrednog sektora zemlje, koja konkuriše za Evropsku zajednicu,
podrazumeva i usklađivanje agrarne politike sa lokalnim i opštim interesima. Studija daje osnovne
podatke i da se otvori pitanje perspektive poljoprivrede na novom tržištu proizvodnje energenata, kao
zamena za moguće smanjenje proizvodnje hrane. U perspektivi treba očekivati otvaranje evropskog
tržišta biomase za proizvodnju alternativnih goriva i energije.
U poslednjih desetak godina, a naročito posle potpisivanja Protokola u japanskom gradu
Kjoto, 11. decembra 1997. godine, povećan je interes za korišćenje obnovljivih izvora energije, a time
i biomase. Protokol iz Kjota je usvojen sa ciljem zajedničkog doprinosa razvijenih i nerazvijenih
zemalja u sprečavanju globalnog zagrevanja, odnosno sa ciljem smanjenja emisije pretežno ugljen-
dioksida, ali i drugih gasova koji dovode do efekta takozvane "staklene bašte". Jedan od efikasnih
načina smanjenja emisije ugljen-dioksida je korišćenje obnovljivih izvora energije, hidroenergije,
energije sunca, vetra, a takođe i biomase. Iako se korišćenjem biomase, na primer njenim
sagorevanjem, oslobađa skoro ista količina ugljen-dioksida kao i sagorevanjem uglja, biomasa ipak
predstavlja gorivo koje ne doprinosi povećanju emisije ugljen-dioksida u atmosferu. Razlog je u tome

što biomasa tokom svog veka utroši, odnosno vezuje ugljen-dioksid iz vazduha, pa ga tokom
sagorevanja samo vraća atmosferi.
Trenutno Srbija nije potpisnik Protokola iz Kjota, međutim, u procesu uključenja Srbije u
Evropsku zajednicu i druge međunarodne organizacije, postaviće se i pitanje potpisivanja Protokola iz
Kjota. Stoga je realno očekivati u bliskoj budućnosti da će Srbija imati razne obaveze po pitanju
zaštite životne sredine, što će voditi ka povećanom korišćenju obnovljivih izvora energije.
Većina zemalja u razvoju, koje očekuju prijem u Evropsku zajednicu, prihvatile su obaveze o
smanjivanju emisije ugljen-dioksida. Ove obaveze očekuju i Srbiju u narednom periodu bez obzira na
nepravednu raspodelu obaveza smanjivanja emisije ugljen-dioksida na razvijene i nerazvijene zemlje.
Pored toga, Srbija spada u zemlje siromašne fosilnim izvorima energije. Iz tog razloga je
neophodno proceniti energetski potencijal obnovljivih izvora energije. Srbija je dobrim delom
poljoprivredna zemlja, a uz to u pojedinim regionima je bogata šumom, tako da se može sa sigurnošću
tvrditi da energetski potencijal biomase ne može biti zanemaren. Šta više, posle hidro-potencijala,
ostaci biomase predstavljaju najveći energetski potencijal od obnovljivih izvora energije.
U Strategiji razvoja energetike Srbije, koja je uradjena u okviru Strategije privrednog razvoja
Srbije do 2010. godine, orijentacijom na korišćenje domaćih energetskih resursa u distribuiranoj
proizvodnji energije predviđa se povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije (bez hidro energije)
od 1.5% danas na 4.5% u 2010. godini, i smanjenje specifične potrošnje energije za 20% do 2010.
godine. U realizaciji ovih ciljeva značajno mesto pripada korišćenju biomase uz primenu savremenih
efikasnih tehnologija konverzije biomase, bilo u energiju ili u alternativna goriva.
Na izradi ove studije učestvovale su sve najznačajnije naučno-istraživačke institucije sa
svojim istraživačima, koji su se u poslednje vreme bavili biomasom kao energentom. Studija obrađuje
različite aspekte korišćenja biomase kao energenta: količine ostataka biomase u šumarstvu,
poljoprivredi, i pratećim industrijama, daje pregled tehnologija ubiranja poljoprivredne biomase, zatim
daje pregled pojedinih tehnologija konverzije biomase u razne vidove energije, analizira
tehnoekonomske aspekte korišćenja biomase, potencijalni uticaj korišćenja biomase na energetski
bilans i budžet Srbije, i konačno uticaj na ekologiju. I pored želje rukovodioca studije da studija
obuhvati analizu mogućnosti iskorišćenja pepela biomase za obogaćivanje zemljišta, čime bi se
zaokružio ciklus korišćenja biomase, ova tema se ipak nije našla u studiji.






UVOD

U Srbiji postoje mnogi primeri korišćenja biomase u energetske svrhe. To su uglavnom mala
postrojenja na lokacijama gde se neposredno javljaju ostaci biomase. Mnoga od tih postrojenja su
izgrađena krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina. Razlog za gradnju ovih postrojenja bila
je energetska kriza sa tečnim gorivima, pa su se na mnogim mestima kotlovi i ložišta na tečna goriva
zamenjivala novim na biomasu ili ugalj. Neka od tih postrojenja više ne rade, a zamenila su ih
postrojenja na gas ili na tečno gorivo. A za mnoga od postrojenja koja rade, s obzirom na njihovu
starost obično preko 20 godina, može se reći da rade neefikasno.
Pored mogućnosti korišćenja biomase u pomenutim postrojenjima pretpostavlja se da u Srbiji
postoje još mnoge lokacije na kojima se nalaze značajne količine ostataka biomase koje se ne koriste.
Jedan od bitnih uslova, a možda i ključni uslov za povećano korišćenje biomase kao
energenta, je ekonomska opravdanost, odnosno ekonomska isplativost korišćenja biomase. Iz tog
razloga je značajan deo ove studije posvećen tehno-ekonomskoj analizi pojedinih tehnologija pripreme
i konverzije biomase, a takođe i ceni biomase kao goriva i ceni energije dobijene iz biomase.
Uslovi za ekonomsku opravdanost korišćenja biomase kao izvora energije stvaraju se ne samo
usavršavanjem tehnologija pripreme i konverzije biomase, već i odgovarajućom energetskom
politikom.
Studija bi trebalo da doprinese realnom sagledavanju energetskog potencijala biomase u
Srbiji, kako bi se mogao proceniti njen značaj za energetski bilans Srbije, a na osnovu toga sugerisati
pravce energetske i naučno-istraživačke politike.
Studija obrađuje posebno energetski potencijal šumske biomase, drvne industrije, ostatke
ratarskih kultura, ostatke u voćarstvu i vinogradarstvu, i takođe tečni stajnjak, to jest tečni ostatak pri
uzgajanju životinja. Ovaj poslednji, možda neće u velikoj meri uticati na energetski bilans, ali značaj
iskorišćenja tečnog stajnjaka sastoji se pored energetskog dela i u neutralisanju njegove ekološke
štetnosti. Kao još nedefinisani potencijal, u studiji je data i analiza mogućnosti uzgajanja brzorastućih
drva isključivo za energetske potrebe.



strana 1
1. OSTACI POLJOPRIVREDNE BIOMASE

Ostaci biomase, kao potencijalni energetski izvor, prvo su podeljeni na one koji nastaju u
šumarstvu i na one koji nastaju u poljoprivredi. Ostaci biomase koji nastaju u poljoprivredi podeljeni
su prema granama poljoprivrede na: ostatke u ratarstvu, voćarstvu sa vinogradrstvom i stočarstvu. Što
se tiče ostataka u stočarstvu, oni se odnose na tečni stajnjak, odnosno na izmet životinja. Iako je ovaj
ostatak direktno životinjskog porekla, s obzirom da se sastoji od organske materije koja je u osnovi
biljnog porekla, ovaj ostatak se tretira kao biomasa.
Otpadna biomasa koja se javlja u drvnoj industriji je posebno procenjena, dok otpadna
biomasa iz industrije koja pripada poljoprivredi nije posebno analizirana, smatrajući da je ipak najveći
deo potencijalno iskoristive biomase sadržan u ostacima biomase, koji se javljaju pri primarnom
procesiranju poljoprivrednih proizvoda.


1.1 Ostaci biomase u ratarstvu
Prof. dr Dragan Novaković, Prof. dr Milan Đević - Poljoprivredni fakultet, Zemun

Osnovna proizvodnja ratarskih kultura povlači za sobom istu ili čak i tri puta veću količinsku
produkciju biljnih ostataka. U nekim rejonima sporedne sirovine su zauzele svoje funkcionalno mesto
u nastavku procesa proizvodnje, a negde predstavljaju sirovinski balast. Tako na primer, proizvodnja
pšenice, ukoliko ne postoji stočarska proizvodnja ima sirovinski materijal koji opterećuje primarnu
proizvodnju, pa se slama kao trenutno rešenje spaljuje i zaorava. Ovo rešenje je nedopustivo jer se
uništava fauna na proizvodnoj parceli, a sva korišćena mehanizacija se izlaže velikoj opasnosti u
daljem radu. Takođe, dolazi do zagađivanja eko sistema.
Da bi se sagledao značaj biljnih ostataka kao goriva, potrebno je sagledati postojeću situaciju
u poljoprivrednoj proizvodnji, ukazati na potencijalne rezerve, na zastupljenost ratarskih kultura od
kojih se očekuje da se koriste kao gorivo, egzaktno odredi način korišćenja biljnih ostataka na
društvenom i individualnom sektoru i ukaže na načine za popravku postojećeg stanja korišćenja biljnih
ostataka.
U stručnoj i naučnoj javnosti kod nas egzistiraju veoma različiti, nekada nedovoljno osnovani
i kontradiktorni stavovi o celishodnosti i racionalnosti razvoja savremenih tehnoloških postupaka za
prikupljanje biljnih ostataka strnih kultura, kukuruza i uljarica. Put za prevazilaženje pluralističkih
stavova je analiza raspoloživih resursa po rejonima i regionima s obzirom na tehnološki nivo
proizvodnje, tradiciju i naviku prikupljanja sporednih produkata biljne proizvodnje.
Veliki značaj za razvoj tehnologije korišćenja biljnih ostataka ima geografski razmeštaj
gajenja pojedinih kultura. Radi se o klimatskim i biološkim faktorima koji uslovljavaju prirodne
karakteristike koje ograničavaju razvoj pojedinih biljaka. U pitanju su: geografska (nadmorska visina,
nagib zemljišta, ekspozicija), klimatska i pedološko-geološka obeležja.
Neophodnost analize korišćenja biljnih ostataka po rejonima proizilazi iz neophodnosti
razgraničenja i karakteristika prostora sa stanovišta funkcije okruženja i ograničenja na izbor načina
korišćenja biljnih ostataka. Uzimanjem rejona u obzir, omogućen je metod prostorne analize i
prostornog predviđanja razvoja tehnologije poljoprivredne proizvodnje. Današnja iskustva u
rejonizaciji poljoprivrede zasnivaju se prvenstveno na određivanju homogenih poljoprivrednih
rejona, a na osnovu karakteristika prirodnih uslova i načina korišćenja zemljišta. Po ovom osnovu
teritorija Srbije je podeljena na sledeće rejone:
- ravničarski (žitorodni),
- brdski (voćarsko-vinogradarski-stočarski) i
- planinski (pašnjačko-stočarski)

Prikazani poljoprivredni rejoni mogu poslužiti kao osnova za orijentaciju intenziteta
proizvodnje i tehnološkog razvoja u celini. Najveći broj ratarskih useva je raspoređen po čitavoj
teritoriji Srbije pri čemu pojedine grupe useva znatno bolje uspevaju na pojedinim teritorijama.
Pšenica uspeva u svim delovima Srbije. Posebno se izdvajaju: Vojvodina, Šumadija, Kosovo i
strana 2
Metohija. Kukuruz, kao i pšenica, takođe uspeva u skoro svim krajevima Srbije pri čemu se izdvajaju:
Vojvodina i dolina reke Morave.
Na osnovu površina, prosečnih prinosa i odnosa zrno : biljni ostaci, mogu se dobiti ukupne
količine biljnih ostataka.
Osnovni aspekti za procenu sadašnjeg načina korišćenja biljnih ostataka ratarskih kultura su:
- spaljivanje i zaoravanje
- prostirka i ishrana za stoku
- korišćenje kao čvrsto gorivo.



planinski
brdski
ravni~arski

strana 3


Slika 1.1. Karta rejona sa prosečnim prinosom glavnih ratarskih kultura po 1 ha,
a prema obračunu na 100 ha obradive površine (Marković, P., Babović, J., 1998.)

strana 4
Opšti aspekti procene su:
- mogući obim valorizacije,
- zainteresovanost korisnika,
- razvijenost tehnologije,
- smanjenje energetske zavisnosti,
- štednja neobnovljivih izvora energije,
- zaštita i očuvanje životne sredine,
- navike i tradicija korisnika.
Navedeni aspekti se ne mogu jednoznačno definisati, pa je iz tog razloga primenjeno iskustveno-
intuitivno odlučivanje o nekim kriterijumima kod predviđanja pojedinih načina korišćenja biljnih
ostataka.

Tabela 1.1 Odnos zrno : biljni ostaci i prosečni prinosi u Srbiji u 1998. god.
Prinos t/ha
Kultura Zrno : biljni ostaci
Preduzeća i
zadruge
Individualna
gazdinstva
Pšenica 1 : 1 4,22 3,48
Ječam 1 : 0,8 2,28 1,76
Raž 1 : 1,1 2,86 2,46
Kukuruz 1 : 1,1 5,27 3,69
Suncokret 1 : 2,5 1,73 1,78
Soja 1 : 2 1,98 1,86
Uljana repica 1 : 3 1,43 2,19


Tabela 1.2 Površine ratarskih kultura u Srbiji u 1998. god.
Centralna Srbija Vojvodina Kosovo i Metohija
Kultura Preduzeća
i zadruge
Individualna
gazdinstva
Preduzeća
i zadruge
Individualna
gazdinstva
Preduzeća
i zadruge
Individualna
gazdinstva
Pšenica 16.641 324.206 157.919 208.694 3.741 83.815
Raž 293 5.341 358 639 58 1.805
Ječam 4.847 45.802 37.100 29.368 4.553 8.474
Kukuruz 9.600 591.924 122.409 537.652 272 91.358
Suncokr. 6.101 9.047 67.862 75.100 1.353 951
Soja 3.191 3.890 51.159 24.351 - -
Ulj.repica 351 348 239 386 83 -


Tabela 1.3 Ukupne i moguće količine biljnih ostataka ratarskih kultura za gorivo

Kultura

Površina
Preduz. i
zadruge
Individ.
gazd.
Ukupna količina
biljnih ostataka
t
Moguće količine
biljnih ost. za gorivo
t
ha ha ha Pred.i zadr. Ind.gazd. Pred.i zadr. Ind.gazd.
Pšenica 796.699 178.321 618.378 752.514 2.151.955 420.000 946.000
Raž 8.553 709 7.844 1.293 11.044 700 3.700
Ječam 134.911 46.505 88.406 146.304 239.225 87.800 92.300
Kukuruz 1.357.579 132.281 1.225.298 697.120 4.521.350 387.300 753.600
Suncokret 160.414 75.316 85.098 325.742 378.685 163.000 75.700
Soja 82.591 54.350 28.241 215.226 105.056 108.000 21.900
Ulj.repica 1.407 673 734 2.886 4.821 1.400 250
U k u p n o 2.141.085 7.412.136 1.168.200 1.893.450
U K U P N O 9.553.221 3.061.650

strana 5
Ukupna količina biljnih ostataka u ratarstvu iznosi 9.55 miliona tona pri čemu je učešće
preduzeća i zadruga oko 22%, a individualnog sektora 78%. Količina biljnih ostataka koja se može
očekivati da se koristi kao gorivo iznosi 3.06 miliona tona pri čemu se očekuje učešće preduzeća i
zadruga sa 38% i individualnog sektora sa 62%. Biljni ostaci strnih kultura (pšenica, raž, ječam)
učestvuju sa oko 50%, kukuruzovina sa oko 37%, a uljarice (suncokret, soja, uljana repica) oko 13%.
Godišnji energetski potencijal pretpostavljene količine ostataka biomase ratarskih kultura
iznosi oko 40 000 TJ.
Pretpostavljena moguća količina biljnih ostataka za gorivo iznosi oko 32% od ukupne količine
biljnih ostataka. U strukturi korišćenja bio mase (slame i kukuruzovine) uočljiv je veliki procenat
mase koja se koristi za ishranu stoke i prostirku ili se spaljuje i zaorava. U ovom delu leži mogućnost
povećanja količine bio mase kao goriva. Da li će do toga doći i u kojoj meri zavisi od velikog broja
faktora:
- mogućnost korišćenja drugih goriva,
- navika korisnika,
- usavršavanje tehničko - tehnoloških rešenja za prikupljanje biljnih ostataka,
- mogućnost nabavke i stimulacija krajnjih korisnika u vidu kreditiranja za nabavku
kompletnih linija mašina za sređivanje bio mase,
- ukrupnjavanje poseda individualnih gazdinstava (već danas je veliki broj individualnih
gazdinstava koji obrađuju više stotina hektara),
- gajenje stoke bez prostirke (tečno izđubravanje),
- da slama i kukuruzovina dobiju tržišnu vrednost itd.
Sa druge strane, agrarna politika ide ka smanjenju površina pod pšenicom na račun drugih kultura
(povrće i industrijsko bilje). Ovaj element može značajno da utiče na predviđene količine biomase,
kako u ukupnom iznosu tako i u delu koji se predviđa za gorivo.
Učešće Kosova i Metohije u ukupno posmatranim površinama pod ratarskim kulturama je 7,7%.




LITERATURA
1. Brkić, M.: Biomasa kao hrana, sirovina i energija budućnosti, Savremena poljoprivredna
tehnika, 3 (1982), 8,111-116, N. Sad
2. Brkić, M., Janić, T.: Prikupljanje i briketiranje biomase u poljoprivredi, Zbornik radova Značaj
i perspektiva briketiranja biomase, Ekološki pokret Vojvodine i Šumarski fakultet, Beograd,
Vrnjačka Banja, 1996, 15-24.
3. Marković, P., Babović, J., Srbija na pragu novog veka - pogledi na budući razvoj poljoprivrede i
sela, Ministartsvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Beograd, 1998.
4. Mićić, J., Novaković, D.: Biosirovine na području SR Srbije, Studija Instituta za poljoprivrednu
tehniku, Poljoprivredni fakultet, Beograd, 1986.
5. Mićić, J, Novaković, D.: Razvoj tehnologije i opreme za efikasno sagorevanje niskovrednih
čvrstih goriva, Studija Instituta za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivredni fakultet, Beograd,
1989.
6. Mićić, J., Đević, M., Ružičić, L.: Alternativna goriva i njihov značaj, Zbornik XIV, simpozijum
JDPT, Bled, 1989.
7. Ninić, N., Oka, S., Nikolić, S., Nikolić, M., Mićić, J.: Energetski potencijal biljnih ostataka u
Srbiji, Monografija, Jugoslovensko društvo termičara, Beograd,1994.
8. Statistički bilteni Saveznog zavoda za statistiku SR Jugoslavije.

strana 6
1.2 Ostaci biomase u voćarstvu i vinogradarstvu
Prof. dr Dragan Novaković, Prof. dr Milan Đević - Poljoprivredni fakultet, Zemun

Jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera koja se obavezno sprovodi u zasadima vinove
loze, je rezidba. Izvođenje ove mere (na zrelo i zeleno) zahteva angažovanje ljudske radne snage što
znatno poskupljuje proizvodnju grožđa. Produkti obavljene rezidbe (odstranjeni lastari) zahtevaju
dodatno angažovanje, a predstavljaju u izvesnom smislu i teškoću oko njihovog eliminisanja sa
parcele, kao i opasnost za životnu sredinu.
Problemi sa rezidbom odstranjenom lozom su utoliko veći ukoliko se radi o sortama srednje
do izražene bujnosti poput: Kaberne sovinjon, Kaberne frank i Merlo. Prema ispitivanjima brojnih
autora u različitim ekološkim uslovima, godišnje se kod ovih sorti po jednom čokotu rezidbom
odstrani 1,2 - 1,8 kg zrele ili zelene mase. Preračunato na jedinicu površine nakon obavljene rezidbe
na raspolaganju ostane 4-6 t/ha bio mase. Kod biljnih sorti (poput Italije, Afuz-alija i dr.) količina
odstranjene loze rezidbom je veća 6-8 t/ha. Najčešće se vrši sakupljanje i spaljivanje zrelih lastara
(posle rezidbe) ili zaoravanje zelenih lastara. Ređe se vrši mlevenje-sitnjenje lastara i njihovo
zaoravanje.
Podaci o količinama granjevine iz voćarstva i vinogradarstva su nedovoljno istraženi. Veliki je
broj faktora koji utiču na prirast drvne mase u toku vegetacije:
- biološki (bujnost sorte, bujnost podloge, godina starosti, ...),
- ekološki (fizičke i hemijske osobine zemljišta, temperatura, količine i raspored padavina,
...),
- agrotehnički i pomotehnički (održavanje zemljišta, đubrenje, navodnjavanje, intenzitet i
vreme rezidbe, zaštita, ...),
- sistemski (oblik krune, kombinacija sorta-podloga, raspored i razmak sadnje – broj stabala,
...) itd.
Potencijali posmatrani kroz površine i broj stabala pojedinih vrsta voća i vinove loze su veliki.



strana 7



Slika 1.2. Karta rejona sa prosečnim prinosom glavnih voćnih vrsta po 1 ha,
a prema obračunu na 100 ha obradive površine, (Marković, P., Babović, J., 1998.)
strana 8

Slika 1.3. Karta rejona sa prosečnim prinosom vinove loze po 1 ha,
a prema obračunu na 100 ha obradive površine, (Marković, P., Babović, J., 1998.)


Tabela 1.4. Ukupan broj stabala voćaka u Srbiji u 1998. god.
Vrsta Ukupno Preduzeća i zadruge Individualna
gazdinstva
Jabuka 17.573.000 5.915.000 11.657.000
Kruška 7.082.000 2.124.000 5.157.000
Šljiva 50.630.000 343.000 50.288.000
Trešnja 2.339.000 14.000 2.325.000
Višnja 9.948.000 2.335.000 7.613.000
Kajsija 1.903.000 174.000 1.728.000
Breskva 4.449.000 1.042.000 3.408.000
UKUPNO 93.924.000 11.951.000 82.176.000


Tabela 1.5. Broj stabala voćaka u Srbiji u 1998. god.
Centralna Srbija Vojvodina Kosovo i Metohija
Kultura Preduzeća i
zadruge
Individualna
gazdinstva
Preduzeća i
zadruge
Individualna
gazdinstva
Preduzeća i
zadruge
Individualna
gazdinstva
Jabuka 2.541.910 8.484.963 3.270.008 2.088.572 46.273 738.822
Kruška 716.793 4.027.822 1.402.634 540.824 3.830 406.116
Šljiva 238.001 44.684.048 86.414 2.662.572 12.610 1.581.562
Trešnja 6.494 1.780.183 6.993 316.448 690 113.091
Višnja 1.975.705 6.377.362 228.271 1.015.293 130.700 137.349
Kajsija 100.129 1.265.358 74.259 386.080 - 55.303
Breskva 360.651 2.560.699 505.190 685.406 - 48.404

strana 9
Tabela 1.6. Ukupne površine pod vinogradima u Srbiji u 1998. god.
Vrsta Ukupno Preduzeća i zadruge Individualna
gazdinstva
Vinogradi 77.392 10.060 67.332


Tabela 1.7. Površine pod vinogradima u Srbiji u 1998. god.
Centralna Srbija Vojvodina Kosovo i Metohija
Kultura Preduzeća i
zadruge
Individualna
gazdinstva
Preduzeća i
zadruge
Individualna
gazdinstva
Preduzeća i
zadruge
Individualna
gazdinstva
Vinogradi 2.772 55.051 3.054 8.140 4.234 4.141


Prema istraživanjima Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ostvareni su sledeći prosečni prinosi
granjevine po stablu i hektaru za različite vrste voća, a u zavisnosti od vrste, podloge, sorte, razmaka
sadnje (broja stabala po ha) i godine prirasta u 1999/2000. god.


Tabela 1.8. Količina granjevine u 1999/2000. god. na školskom dobru ”Radmilovac” Poljoprivrednog
fakulteta u Beogradu
Vrsta Podloga Sorta
Starost
zasada
(god.)
Oblik krune
Razmak
sadnje
(m)
Broj
stab.
po ha
Prosek
(kg/stablu)
Ukupno
(kg/ha)
Samerset 4-5 Kotlasta 5 x 4 500 5,08 2540
Krestheven 4-5 Kotlasta 5 x 4 500 6,59 3295 Breskva
Vinogr.
breskva
Redheven 4-5 Kotlasta 5 x 4 500 9,88 4940
Stenli 6-7 Piramidalna 5 x 4 500 5,79 2895
Šljiva Džanarika
Požegača 6-7 Piramidalna 5 x 4 500 9,56 4780
Ajdared 7-8 Vitko vreteno
3,8 x 1,2
3,8 x 1,4
2190
1880
1,19 2606
M9
Jonagold 7-8 Vitko vreteno
3,8 x 1,2
3,8 x 1,4
2190
1880
1,82 3422
Ajdared 7-8 Vitko vreteno
3,8 x 1,3
3,8 x 1,5
2025 1,28 2592
Jabuka
M26
Jonagold 7-8 Vitko vreteno
3,8 x 1,3
3,8 x 1,5
1755 2,12 3721


Rezultati merenja toplotne moći proizvoda sa 10-15% vlage, 2-3 meseca po ubiranju i prirodnog
sušenja pod pokrivačem pokazuju da je toplotna moć granjevine:
- jabuke 17,4 MJ/kg,
- kruške 17,5 MJ/kg,
- breskve 17,7 MJ/kg,
- šljive 17,8 MJ/kg,
- vinove loze 18 MJ/kg.

Na osnovu podataka o broju stabala voćaka i čokotima vinove loze, prosečnoj količini
orezanih grana, i prosečnoj toplotnoj moći, dobija se energetski potencijal od oko 12 000 TJ godišnje.
Pored toga pri zameni stabala voćaka i čokota loze, izvađena stabla takođe predstavljaju
energetski potencijal. Ako se pretpostavi da se stabla voćaka menjaju na 15 godina, a vinova loza na
20 godina, tada je prosečni godišnji energetski potencijal izvađenih stabala oko 13 000 TJ.



strana 10
LITERATURA
1. Brkić, M.: Biomasa kao hrana, sirovina i energija budućnosti, Savremena poljoprivredna
tehnika, 3 (1982), 8,111-116, N. Sad
2. Brkić, M., Janić, T.: Prikupljanje i briketiranje biomase u poljoprivredi, Zbornik radova Značaj
i perspektiva briketiranja biomase, Ekološki pokret Vojvodine i Šumarski fakultet, Beograd,
Vrnjačka Banja, 1996, 15-24.
3. Marković, P., Babović, J., Srbija na pragu novog veka - pogledi na budući razvoj poljoprivrede i
sela, Ministartsvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Beograd, 1998.
4. Mićić, J., Novaković, D.: Biosirovine na području SR Srbije, Studija Instituta za poljoprivrednu
tehniku, Poljoprivredni fakultet, Beograd, 1986.
5. Mićić, J, Novaković, D.: Razvoj tehnologije i opreme za efikasno sagorevanje niskovrednih
čvrstih goriva, Studija Instituta za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivredni fakultet, Beograd,
1989.
6. Mićić, J., Đević, M., Ružičić, L.: Alternativna goriva i njihov značaj, Zbornik XIV, simpozijum
JDPT, Bled, 1989.
7. Ninić, N., Oka, S., Nikolić, S., Nikolić, M., Mićić, J.: Energetski potencijal biljnih ostataka u
Srbiji, Monografija, Jugoslovensko društvo termičara, Beograd,1994.
8. Statistički bilteni Saveznog zavoda za statistiku SR Jugoslavije.


strana 11

1.3 Ostaci biomase u stočarstvu - tečni stajnjak
Prof. dr Dušan Radivojević - Poljoprivredni fakultet, Zemun


Naturalni te~ni stajnjak (feces, ekskrementi) predstavlja me{avinu izlu~evina doma}ih
`ivotinja, koja se sastoji od ~vrstog ili ugu{}enog dela (balege) i te~nog dela (osoke). Naturalni te~ni
stajnjak kao potpuna me{avina oba dela izmeta, formira se kod svih vrsta i kategorija doma}ih
`ivotinja. U praksi se naj~e{}e pod ovim imenom smatra stajnjak proizveden kod tova svinja i junadi.
Naime, ove kategorije se naj~e{}e gaje u objektima sa re{etkastim podovima, odnosno bez kori{}enja
prostirke.


1.3.1 Karakteristike tečnog stajnjaka
Koli~ine te~nog stajnjaka se mogu iskazati na vi{e na~ina:
• kao procenat od telesne mase (od 18 % - 7 %, zavisno od uzrasta), kod svinja;
• prema koli~ini po jednom prose~nom uslovnom grlu (40 - 50 l/UG dan), kod svinja i
junadi.
Ove norme se pojavljuju kao orijentacione srednje vrednosti zbog toga {to zavise od vida,
oblika i koli~ine hrane. Prema tome, godi{nje proizvedene koli~ine stajnjaka po datim normama se
mogu proveriti prora~unom prema sadr`aju suve materije u godi{njim porcijama (obroku) hrane sa
obra~unom njene iskori{}enosti i gubitaka, prema obrascu (Vasiljev-a, 1988):
Q = [ ( SM
o
- G ) x 100 - K /100 + G ] x 10 (t), gde je
Q - godi{nja proizvodnja ekskremenata,
SM
o
- godi{nje koli~ine suve materije u obroku,
G - gubici suve materije iz hrane koja je dospela u stajnjak,
K - koeficijent svarljivosti suve materije u dnevnom obroku.

Na osnovu koli~ine ekskremenata, mo`e se odrediti i koli~ina te~nog stajnjaka, ukoliko se
ekskrementi ne razre|uju vodom, niti podvrgavaju bilo kom vidu obrade. Koli~ina te~nog stajnjaka se
mo`e izra~unati prema slede}em obrascu (Vasiljev-a, 1988):
Q
TS
= Q x SM
E
/ SM
TS
(m
3
), gde je
Q
TS
- godi{nja proizvodnja te~nog stajnjaka (m
3
),
SM
E
- sadr`aj suve materije u ekskrementima (%),
SM
TS
- sadr`aj suve materije u te~nom stajnjaku (%).

Bez obzira na na~in izra~unavanja, iznete koli~ine podrazumevaju dnevnu proizvodnju
izlu~evina.
Koli~ine te~nog stajnjaka zavise od niza faktora, kao {to su: vrsta i kategorija doma}ih
`ivotinja, na~ina dr`anja i vrste hrane, fiziolo{kog stanja, faze reprodukcionog ciklusa, stepena i vrste
aktivnosti `ivotinja, meteorolo{kih i mikroklimatskih uslova i dr.
Iz tog razloga se ne mo`e govoriti o nekim jedinstvenim parametrima za koli~ine te~nog
stajnjaka, koji bi va`ili za sve vrste `ivotinja i sve uslove. ^ak i u okviru iste vrste parametri variraju u
odnosu na uticaj pomenutih faktora.
Dnevne koli~ine te~nog stajnjaka se mogu iskazati i kao procentualni odnos telesne mase. Kod
svinja to je 6 % od prose~ne telesne mase, kod ovaca 7 %, kod konja 8 %, goveda 9 %, `ivine oko 10
%.
Koli~ine te~nog stajnjaka zavise od sadr`aja suve materije u njemu. Pri tome se koli~ine
menjaju kod razli~itih kategorija.
strana 12
Tabela 1.3.1 . Koli~ine te~nog stajnjaka goveda i svinja pri sadr`aju suve materije od 10%
Vrste i kategorije
životinja
UG Dnevna
koli~ina
(m
3
/grlo)
Dnevna
koli~ina
(m
3
/ UG)
Muzne krave 1,2 0,055 0,046
Junice 0,6 0,025 0,042
Junad tov 0,7 0,023 0,033
Telad tov 0,2 0,004 0,020
Suprasne krma~e 0,34 0,007 0,021
Tovljenici 0,12 0,0045 0,037
Prasad 0,04 0,002 0,050

Sastav te~nog stajnjaka je dosta razli~it, kako po vrstama tako i po kategorijama doma}ih
`ivotinja. Sastav uglavnom zavisi od vrste obroka i godi{njeg doba. Sastav se po pravilu odre|uje
prema odnosu ~vrste i te~ne faze. Taj odnos je kod svinja u relaciji 2 : 3 a kod goveda 3 : 2.
Me|utim, za sagledavanje tehni~ko - tehnolo{kih mogućnosti re{avanja postupka prikupljanja,
obrade, lagerovanja i aplikacije, najva`nija karakteristika u pogledu sastava je sadr`aj suve materije.
Osim uticaja na ukupnu masu, sadr`aj suve materije uti~e i na sastav te~nog stajnjaka, naro~ito
u pogledu najva`nijih mineralnih materija.

Tabela 1.3.2. Uticaj sadr`aja suve materije na sastav te~nog stajnjaka
Suva materija
(%)
N
(kg/m
3
)
P
2
O
5

(kg/m
3
)
K
2
O
(kg/m
3
)
MgO
(kg/m
3
)
CaO
(kg/m
3
)
7 6,0 3,2 3,2 1,0 3,0
5 4,0 2,0 2,0 0,7 1,6
3 2,9 1,9 1,7 0,6 1,8
1 0,8 0,6 0,5 0,2 0,5

Sadr`aj suve materije u te~nom stajnjaku je razli~it kod razli~itih vrsta i kategorija doma}ih
`ivotinja, a zavisi uglavnom od vrste i na~ina ishrane.
U postupcima manipulacije sa te~nim stajnjakom, pri pranju objekata, neracionalnom
prekomernom rasipanju vode, mo`e do}i do znatnog razre|ivanja te~nog stajnjaka, a time i do znatnog
naru{avanja odnosa navedenih u tabeli 1.3.3.

Tabela 1.3.3. Prose~ne vrednosti parametara nerazbla`enog te~nog stajnjaka
Vrsta `ivotinja Suva materija
Kg/kg
Organska suva materija
Kg/kg
Krave i junad 0,11 0,85
Telad u tovu 0,35 0,32
Svinje u tovu 0,85 0,68

Sadr`aj mineralnih materija u te~nom stajnjaku je dosta razli~it kod pojedinih vrsta doma}ih
`ivotinja.

Tabela 1.3.4. Sadr`aj mineralnih materija u te~nom stajnjaku sa 7,5% suve materije
Vrsta `ivotinja N
(kg/m
3
)
P
2
O
5

(kg/m
3
)
K
2
O
(kg/m
3
)
MgO
(kg/m
3
)
CaO
(kg/m
3
)
Muzne krave 3,0 1,3 4,0 0,8 1,5
Junad u tovu 4,5 1,5 3,5 0,8 1,3
Telad u tovu 10,0 2,8 4,5 0,7 2,6
Svinje u tovu 6,0 3,0 3,0 1,0 3,0
strana 13

Te~ni stajnjak ima koloidna svojstva. U stanju mirovanja koloidne ~estice te~nog stajnjaka
vezuju slobodnu vodu. Koloidna opna se vremenom uve}ava, a koli~ina slobodne vode se smanjuje.
Takva pojava dovodi do pojma oticanja - kretanja te~nog stajnjaka. Da bi se stajnjak pokrenuo nu`na
je spoljna sila koja }e prevesti stajnjak iz stanja mirovanja u pokretno. Zbog sadr`aja razli~itih ~estica
te~ni stajnjak pokazuje druga~ije pona{anje pri te~enju od drugih te~nosti.
Te~ni stajnjak ima izra`enu osobinu raslojavanja. Pri tome se stvara talog i plivaju}i sloj. U
oba slu~aja ni talog niti kora nemaju sposobnost te~enja. Za njihovo pokretanje nu`no je anga`ovanje
spolja{nje energije.
Raslojavanje te~nog stajnjaka zavisi od vi{e faktora, a pre svega od vrste doma}ih `ivotinja
kao i od intenziteta koloidne ili biolo{ke aktivnosti.
Stajnjak svinja je sklon talo`enju. Gove|i stajnjak intenzivno gradi plivaju}i sloj. Kod
`ivinskog te~nog stajnjaka raslojavanje je ujedna~eno.
Vodom razre|eni te~ni stajnjak ima osobinu talo`enja znatno izra`eniju od onoga koji nije
razre|ivan. Brzina talo`enja ~estica te~nog stajnjaka podle`e zakonu Stoksa:

V = d
2
( ^
F
– T
F
) x g/ w x 18, gde je
V (m/sec) - brzina talo`enja,
d (m) - pre~nik ~estice,
^
F
(kg/m
3
) - sadr`aj ~vrste faze u stajnjaku,
T
F
(kg/m
3
) - sadr`aj te~ne faze u stajnjaku,
g ( m/sec
2
) - gravitaciona konstanta,
w (kg/m /sec) - viskozitet stajnjaka.

Izme|u stvarne brzine talo`enja ~estica i teorijske, postoje izvesne razlike. Te razlike su
prouzrokovane velikim razlikama u veli~ini ~estica. Najve}i uticaj na brzinu talo`enja ima udeo
slobodne vode, jer samo ona odre|uje konzistenciju te~nog stajnjaka.


1.3.2 Sistemi izđubravanja tečnog stajnjaka
Sistemi izdjubravanja te~nog stajnjaka se zasnivaju na kori{}enju sklonosti te~nog stajnjaka
ka oticanju. Brzina oticanja - kretanja je direktno zavisna od konzistencije te~nog stajnjaka.
Pove}anjem konzistencije do izvesne granice raste sposobnost oticanja te~nog stajnjaka, zahvaljuju}i
raznolikosti ~estica u njemu prema njihovoj veli~ini i obliku. Brzina oticanja te~nog stajnjaka uti~e na
viskozitet mase. Smanjenjem brzine oticanja opada viskozitet, nezavisno od odnosa slobodne i vezane
vode. Ove osobine te~nog stajnjaka su zna~ajne kod projektovanja sistema izdjubravanja i izbora
odgovaraju}e opreme za manipulaciju sa te~nim stajnjakom.

Sistemi iz|ubravanja te~nog stajnjaka se svrstavaju u nekoliko zna~ajnijih tipova kao sto su:
• sistem samooticanja,
• kanali sa ustavama,
• recirkulaciono ispiranje,
• kanali sa cevima.

Najva`niji uslov za primenu bilo kog od navedenih sistema jeste postojanje re{etkastih podova
u stajama. Pri tome podovi mogu biti polu ili potpuno re{etkasti. Za sve navedene sisteme, pored
re{etkastih podova, veoma je va`no da se u objektima na zadovoljavaju}i na~in re{i ventilacija.
Re{etkasti podovi u stajama podrazumevaju izgradnju odgovaraju}ih kanala za prihvatanje
stajnjaka pokrivenih gredicama. Gredice nad kanalom formiraju re{etkasti deo poda (u njegovom delu
ili u celini).
Gredice moraju da zadovolje pored navedenih i jo{ neke uslove, kao {to su:
• obezbedjenje pogodne {irine gazi{ta (nagazne povr{ine), koja spre~ava zamaranje
`ivotinja,
strana 14
• obezbedjenje sigurnog kretanja `ivotinja preko gredica bez klizanja,
• gazi{ta treba da budu uvek suva i ~ista.
Gredice se izradjuju od armiranih prefabrikovanih betonskih elemenata. Armatura ( ja~ina, tip)
zavisi od du`ine i optere}enja gredica. Gredice su trapeznog popre~nog preseka.


Mehanička obrada tečnog stajnjaka

Pod mehani~kom obradom te~nog stajnjaka se podrazumevaju dva vida tretmana mehani~kim
putem, pri ~emu su osnovni ciljevi odr`avanje ujedna~enosti sastava i kao drugi vid odvajanja faza.
Osnovni vidovi mehani~ke obrade te~nog stajnjaka su homogenizacija i separacija.

Homogenizacija te~nog stajnjaka
Homogenizacija je vid mehani~ke obrade - tretmana te~nog stajnjaka kojim se posti`e
ujedna~avanje mase, odnosno spre~avanje razdvajanja te~nog stajnjaka na faze. Ovaj vid tretmana se
primenjuje u toku lagerovanja te~nog stajnjaka.
Postupak homogenizacije se izvodi periodi~no. U~estalost primene zavisi od dinamike
raslojavanja i perioda lagerovanja. Intenzivnost primene je izra`ena pred izno{enje te~nog stajnjaka na
poljoprivredno zemlji{te.
Homogenizacija kao vid obrade mo`e biti kori{}ena i kao priprema te~nog stajnjaka za neku
drugu vrstu obrade, kao {to je separacija, na primer, ili proizvodnja biogasa. U tim slu~ajevima
homogenizacija se izvodi u prijemnim bazenima ili predbazenu. Ukoliko se stajnjak iznosi na
poljoprivredne povr{ine, homogenizacija se izvodi u bazenima za lagerovanje.

Separacija te~nog stajnjaka
Separacija je vid mehani~ke obrade te~nog stajnjaka pri kojoj se ostvaruje razdvajanje faza
jedne od druge. Faze se mehani~ki razdvajaju i usmeravaju na dalji tretman i lagerovanje.
Separacijom te~nog stajnjaka u njegovom naturalnom obliku dobijaju se dve faze: ~vrsta i
te~na. ^vrsta faza sadr`i do 35 % suve materije, u pore|enju sa te~nom ima je znatno manje
(koli~inski). Te~na faza posle separacije sadr`i oko 2 % suve materije i ima je koli~inski znatno vi{e
od ~vrste.
Separacijom te~nog stajnjaka posti`u se neke povoljnosti po dalji tretman obe faze. Naime,
kada je u pitanju biolo{ka obrada te~ne faze, koja dalje sledi nakon separacije, znatno se smanjuje
vrednost BPK
5
faktora (vi{e od 40 %), pri ~emu se isti~e znatno smanjenje energetskih tro{kova za
biolo{ku obradu. Zatim se znatno olak{ava manipulacija sa te~nom fazom prilikom aplikacije na
poljoprivrednom zemlji{tu. Mogu}e je i pove}anje normi kori{}enja u pore|enju sa normama te~nog
stajnjaka koji nije obra|ivan.
Separacijom odvojena te~na faza, podlo`na je razgradnji, pa se zato podvrgava daljoj obradi.
Ta se obrada vr{i u lagunama ili specijalnim objektima tipa bazena. Ukoliko se koriste lagune onda
prednost svakako imaju aerirane. Postoje i drugi postupci, kada se kod pre~i{}avanja te~ne faze koriste
flokulanti, odnosno, za ubrzavanje fermentacije se dodaju specijalne bakterijske flore.
Za pre~i{}avanje te~ne faze mo`e se koristiti tehnologija toplog postupka. Kod ovog postupka
te~na faza stajnjaka se uvodi u poseban termi~ki izolovan rezervoar u koji se uz pomo} sna`nog
aeratora ubacuje vazduh, odnosno kiseonik. U isto vreme uslovljava se me{anje ukupne koli~ine te~ne
faze stajnjaka. Pri tome dolazi do osloba|anja solarne energije vezane u organskoj supstanci uz
podizanje temperature u te~noj fazi za 40 - 60 stepeni. U takvim okolnostima, biolo{kom aktivno{}u
mikroorganizama i oksidacionim procesima, preostala organska materija u te~noj frakciji brzo se
razgra|uje uz pomo} ugljendioksida i vode, nitrata, sulfata i drugih sastojaka, {to zna~i da se
mineralizuje. Na kraju postupka u masi te~ne frakcije ostaje samo vrlo mali deo nerazgra|ene
organske supstance i bakterijski talog.
Ovakvim toplim postupkom koji se jo{ naziva te~no kompostiranje, mogu}e je smanjiti
organsku materiju (pa i BPK
5
) u te~noj frakciji za 90 - 95%. Pod uticajem visoke temperature u masi
ostvari se biotermi~ka dezinfekcija te~ne frakcije.
strana 15
^vrsta faza stvorena separacijom, je inertna i podesna za laku manipulaciju. Odla`e se
najčeš}e na deponije ili posebnim oblikom nege prevodi u kompost.
Za separaciju te~nog stajnjaka koriste se separatori, mehanički ure|aji u različitim tehni~kim
izvedbama.


Objekti za lagerovanje tečnog stajnjaka

Lagerovanje te~nog stajnjaka prakti~no zna~i njegovo ~uvanje do momenta kori{}enja. U
zavisnosti od vrste prethodne obrade kojoj je stajnjak bio podvrgnut, mo`e se razlikovati lagerovanje
te~nog stajnjaka u naturalnom obliku, lagerovanje te~ne faze i lagerovanje separata - ~vrste faze.
Prema tome se vr{i izbor odgovaraju}eg objekta.
Izabrani objekat za lagerovanje te~nog stajnjaka mora zadovoljiti odre|ene uslove u pogledu
o~uvanja kvaliteta te~nog stajnjaka. To se pre svega odnosi na gubitak azotnih jedinjenja u toku
lagerovanja. Poznato je, da tokom vremena u te~nom stajnjaku usled biolo{ke aktivnosti
mikroorganizama dolazi u ve}oj ili manjoj meri do gubitaka azota, koji isparava u obliku amonijaka.
Kada je u pitanju ~uvanje te~nog stajnjaka u naturalnom obliku, posebnu pa`nju treba posvetiti
spre~avanju raslojavanja. Takva pojava, ukoliko se dozvoli, za posledicu ima stvaranje kore -
plivaju}eg sloja i muljne istalo`ene faze. Naravno, u takvim slu~ajevima nastaje ~itav niz problema
oko dalje manipulacije sa stajnjakom. Da bi se objekat mogao isprazniti, neophodno je izvr{iti
homogenizaciju, te tako stvoriti uslove za rad muljnih pumpi kojima se objekti prazne.
Dakle, homogenizacija kao vid mehani~ke obrade te~nog stajnjaka se izvodi u lagerima, {to
kao ~injenicu treba imati u vidu kod izbora tipa objekta kao i njegovog kapaciteta.
Aeracija te~nog stajnjaka se uglavnom izvodi u objektima za lagerovanje. Da bi se to moglo
ostvariti, objekti moraju biti prilago|eni toj nameni.
Osnovni parametri, pored navedenih za izbor tipa i kapaciteta objekta su jo{ i zna~aj
obezbe|enja lakog prilaza objektu, kao i mogu}nost njegovog potpunog pra`njenja i ~i{}enja.
Kapacitet objekta za lagerovanje te~nog stajnjaka treba da je u skladu sa potrebnim vremenom
zadr`avanja stajnjaka u njemu. To prakti~no iznosi 120 - 180 dana, jer se mora uskladiti sa
agrotehni~kim zahtevima u pogledu najpovoljnijeg momenta za izno{enje te~nog stajnjaka na
poljoprivredno zemlji{te.
Tro{kovi gradnje i odr`avanja objekta za lagerovanje te~nog stajnjaka su naj~e{}e od
presudnog zna~aja kod izbora. Me|utim, zbog tih parametara se naj~e{}e i gre{i.
Za lagerovanje tečnog stajnjaka izvan staja koriste se betonski nadzemni bazeni, a za
lagerovanje tečne faze koriste se pored bazena i lagune.


Izbor tehnološkog rešenja
Za kori{}enje te~nog stajnjaka kao sirovine za proizvodnju biogasa mogu}e je primeniti
slede}e sisteme za iz|ubravanje , kao i njihove karakteristike:
- kontinuirano prikupljanje te~nog stajnjaka ostvaruje se pomo}u sistema samooticanja.
- kori{}enjem sistema sa ustavama posti`e se potpuno pra`njenje pojedina~nih kanala.
U prvom slu~aju te~ni stajnjak se prikuplja u bazen (predbazen ili drugi manji bazen), tako {to
se u toku celog dana, osim nekoliko sati u toku no}i (5-6 časova) iz objekata za dr`anje stoke, izbacuje
pribli`no podjednaka koli~ina stajnjaka. To se istovremeno doga|a u svim objektima jedne farme, tako
da se svakodnevno dobija ujedna~ena me{avina stajnjaka svih kategorija sa jedne farme. Zna~i, u toku
godine se dobija stajnjak ujedna~enog sastava i koli~ine. Razlike u jednom i u drugom mogu biti
izazvane samo promenom na~ina ishrane i sastava hrane. To je najva`niji pokazatelj sa stanovi{ta
obezbe|enja sirovine za proizvodnju biogasa.
U drugom slu~aju vr{i se pra`njenje pojedinih kanala, i to kako jednog objekta, tako i
razli~itih objekata. Na taj na~in se u pojedinim danima dobija te~ni stajnjak od razli~itih kategorija
stoke, koje se hrane razli~itim sastavom obroka. Iz tog razloga, sastav stajnjaka mo`e biti razli~it. Radi
strana 16
toga se kod ovakvih farmi vr{i grupisanje objekata istih kategorija grla, kao i usagla{avanje vremena
pra`njenja. Svakako da je neophodna dodatna priprema sirovine pre uvo|enja u bioreaktor.
Kori{}enje vode za ispiranje kanala ni u kom slu~aju nije po`eljno, iz vi{e razloga.
Razre|ivanjem stajnjaka smanjuje se sadr`aj suve materije u stajnjaku i pove}ava se njegova koli~ina,
{to pove}ava tro{kove manipulacije sa njim uz male efekte.
Ukoliko je ispiranje kanala neophodno za normalno funkcionisanje sistema iz|ubravanja,
onda se preporu~uje separacija naturalnog te~nog stajnjaka i povratno kretanje te~ne faze kojom se
izvodi ispiranje kanala.
Novije farme treba da imaju mogu}nost pra`njenja kanala sa obe strane. Na taj na~in se
spre~ava zadr`avanje ~vrste faze u kanalu, te tako prestaje potreba za ispiranjem bilo koje vrste.

Uslovi pripreme sirovina
Kod kori{}enja te~nog stajnjaka za proizvodnju biogasa postavljaju se dva osnovna
preduslova, kao zna~ajna pre po~etka proizvodnje. To su:
1. Te~ni stajnjak u svom sastavu ne sme sadr`ati strana tela organskog ili neorganskog
porekla, koja onemogu}avaju uobi~ajeno kori{}enje pumpi. Pri ovome se pre svega misli
na mehani~ke primese.
2. Uspeh u proizvodnji biogasa u najve}oj meri zavisi od sadr`aja organske suve materije u
te~nom stajnjaku. Proces proizvodnje se ne mo`e ostvariti dok se ne raspola`e sa
minimalnim koli~inama organske suve materije, i to kod stajnjaka svinja oko 2%, a kod
stajnjaka goveda oko 3%. Smanjenjem sadr`aja organske suve materije od neke prose~ne
koli~ine u velikoj meri se sni`ava proizvodnja biogasa, a istovremeno udeo procesne
energije jako raste.
Vrednost sadr`aja organske suve materije bi trebalo da se kre}e u granicama koje su prirodne
za stajnjak u trenutku njegovog formiranja. Te veli~ine su za stajnjak svinja oko 5%, a kod stajnjaka
goveda oko 8%.
Pove}anje sadr`aja suve materije ili bolje re~eno, odr`avanje tog sadr`aja u prirodnim
granicama, bi trebalo da bude uobi~ajen postupak. On mo`e da bude sproveden na razne na~ine i pod
raznim uslovima. Uobi~ajena su tri na~ina:
1. Spre~avanje neracionalnog rasipanja vode,
2. Pove}anje sadr`aja suve materije,
3. Dodavanje drugih materija.
U stajama iz kojih se stajnjak koristi za proizvodnju biogasa, treba eliminisati bilo kakvo
nepotrebno pranje vodom. U slu~ajevima neophodnog pranja objekata i opreme u njima, treba koristiti
pumpe visokog pritiska koje tro{e veoma male koli~ine vode, uz visoku efikasnost.
Sedimentacija je najjednostavniji na~in da se jedan deo te~ne faze iz te~nog stajnjaka odvoji
od ukupne mase. Time se zna~ajno pove}ava sadr`aj organske suve materije u ostatku stajnjaka. Kod
stajnjaka svinja, taj postupak se vrlo jednostavno mo`e izvesti, imaju}i u vidu ~injenicu da se on vrlo
brzo razdvaja na faze, obrazuju}i bistri plivaju}i sloj i muljnu fazu na dnu suda - bazena u kojem se
nalazi. Pove}anje sadr`aja suve materije se na ovaj na~in mo`e udvostru~iti, ali sa smanjenjem ukupne
koli~ine sirovine, zbog odvajanja bistrog - te~nog dela. Sedimantacija se izvodi vrlo jednostavno u
bazenu u neposrednoj blizini bioreaktora. Svakako je neophodno da se stajnjak pre uvo|enja u proces
proizvodnje biogasa, homogenizuje.
Sedimentacija kao vid pove}anja sadr`aja organske suve materije kod gove|eg stajnjaka nije
mogu}. To iz razloga potpuno razli~itog na~ina raslojavanja faza. Kod gove|eg stajnjaka se ~vrsta faza
izdvaja na povr{inu, zbog male specifi~ne mase kojoj doprinosi vrlo visok sadr`aj celuloze.
Pove}anje sadr`aja organske suve materije u te~nom stajnjaku svinja i goveda se mo`e
ostvariti dodavanjem `ivinskog stajnjaka, koji ima 3 puta ve}i sadr`aj suve materije od navedenih
vrsta. U takvim slu~ejevima neophodno je dobro re{iti postupak homogenizacije me{avine.
Za homogenizaciju se preporu~uju mehani~ki rotacioni ure|aji, koji pored kvalitetnog
me{anja u masu uvode i manje koli~ine vazduha. Ta pojava se odra`ava povoljno na stvaranje
preduslova za mikrobiolo{ku razgradnju i pojavu gasa. Tako|e dolazi do pove}anja temperature mase,
koja je zna~ajni faktor za postupak fermentacije.
strana 17
U stajnjaku se mogu na}i primese koje {tetno deluju na proces razgradnje i dobijanje gasa. To
su pre svega antibiotici, koji u nekim slu~ajevima mogu potpuno zaustaviti proces. Za preporuku je da
se stajnjak ne uvodi u proizvodnju gasa u vreme velikih akcija le~enja grla antibioticima. Posebno u
slu~ajevima kada se koriste lekovi iz grupe furazolidona i sulfametazina. Od sretstava za pranje i
dezinfekciju najmanji uticaj na proces dobijanja gasa imaju hloroform i fenoli, a najve}i aldehidi.


1.3.3 Zahtevi zaštite životne sredine

Kod planiranja izbora sirovina za proizvodnju biogasa na bazi te~nog stajnjaka treba obavezno
ve} unapred spre~iti mogu}nost pojave konflikata bilo koje vrste sa neposrednom okolinom. To se
odnosi, pre svega, na stanovni{tvo najbližih objekata za stanovanje, a zatim na objekte zdravstvenih,
rekreacionih, sportskih i sli~nih ustanova, odnosno objekte koje ljudi stalno ili povremeno koriste.
Proizvodnja biogasa po pravilu u zna~ajnoj meri ubla`ava zaga|ivanje neposredne okoline. Na
taj na~in upravo proizvodnja biogasa mo`e doprineti usagla{avanju odnosa postoje}ih objekata za
dr`anje stoke i neposredne okoline.
Pre podizanja objekata za dr`anje stoke, naro~ito ako se radi o ve}im koncentracijama, treba
ra~unati sa kori{}enjem te~nog stajnjaka za proizvodnju biogasa, ako se ta proizvodnja planira.
Kod izbora mesta i polo`aja objekata za dr`anje stoke uzima se u obzir veliki broj faktora, koji
se na razli~ite na~ine vrednuju. Jedan od najzna~ajnijih faktora opredeljivanja za mesto i polo`aj
objekata, odnosno cele farme, svakako je odnos broja grla i veli~ina raspolo`ivih povr{ina za
kori{}enje te~nog stajnjaka. Ti odnosi zavise od ve}eg broja faktora, kao {to su vrsta i kategorija grla,
na~in dr`anja, ishrana, postupci sa stajnjakom, higijena objekata i dr. sa jedne strane, te od tipa
zemlji{ta, njegove ekspoziture, namene, i stepena koriš}enja, sa druge strane.
U mnogim slu~ajevima pojedini faktori deluju suprotno jedan drugom, tako da je njihovo
usagla{avanje mogu}e samo prou~avanjem karakteristika svakog pojedinog slu~aja. U svakom slu~aju
neophodno je pridr`avati se slede}ih op{tih normi;
- na 1 ha pa{njaka mogu}e je dr`ati jedno uslovno grlo (UG),
- na 1 ha livada mo`e se dr`ati 1,5 UG,
- na 1 ha orani~nih povr{ina mo`e se dr`ati 3 - 4 UG.
Od navedenih pravila mogu}e je odstupiti u pojedinim slu~ajevima kao {to su:
- povoljan polo`aj objekata za dr`anje stoke u pogledu izolovanosti prema objektima koji bi
mogli da budu ugro`eni,
- kod veoma intenzivnog kori{}enja orani~nih povr{ina, na primer u povrtarskoj
proizvodnji, ili u slu~ajevima postrne setve,
- kada se te~ni stajnjak obra|uje, ali tako da se izdvaja ~vrsta faza - separira ili prethodno
koristi za proizvodnju biogasa.
U slu~ajevima kada se prekora~uju napred iznete norme, treba svakako kompleksno razmotriti
svaki slu~aj pojedina~no. Kona~ne zaklju~ke treba donositi na osnovu op{te procene situacije, stanja i
mogu}nosti neposredne i dalje okoline.
Kod izbora mesta i polo`aja objekata za dr`anje stoke i za proizvodnju biogasa, treba obratiti
pa`nju na potrebe i mogu}nosti eventualnog pro{irenja kapaciteta tih objekata.
Kod izbora mesta i polo`aja objekata za dr`anje stoke i za proizvodnju biogasa, treba usaglasiti
vi{e faktora, kao {to su na primer:
- op{te stanje, namena i mogu}nosti bli`e i dalje okoline,
- mogu}nosti ostavljanja minimalnih rastojanja do objekata koji bi mogli da budu ugro`eni,
- pravac i intenzitet dominantnih vetrova,
- postojanje za{titne zone,
- analiza i usagla{avanje stanja podzemnih voda.

U brdsko planinskim krajevima, zbog na~ina kretanja vazduha, objekte za dr`anje stoke i
proizvodnju biogasa treba locirati ispod ostalih objekata koji bi mogli biti ugro`eni. Samo biogas
postrojenje treba locirati na ni`u lokaciju od staja.
strana 18
Posebno slo`eno odre|ivanje mesta i polo`aja objekata za dr`anje stoke i za proizvodnju
biogasa, svakako je u slu~ajevima ve}e opasnosti od neposrednog i ja~eg zaga|enja podzemnih voda.
To se svakako odnosi na krajeve gde se vodotokovi koriste kao izvor vode za napajanje grla. U takvim
slu~ajevima postoji izra`ena potreba za studioznije razmatranje celokupne koncepcije.
Na farmama sa ve}im brojem grla, postoji potreba za pravilnim definisanjem me|urastojanja
proizvodnih objekata. Ta rastojanja bi morala biti {to ve}a, koliko je to mogu}e. Prostor se u takvim
slu~ajevima popunjava zelenim rastinjem i drvoredom.
Minimalno rastojanje objekata za dr`anje stoke, kao potencijalnog zaga|iva~a, od objekata koji
bi mogli biti zaga|eni je oko 50 m, i to u slu~aju da se u objektu ne dr`i vi{e od 20 UG. U slu~aju da
se broj grla pove}ava, mora se pove}avati i rastojanje me|u objektima. U slu~ajevima gde je broj grla
oko 100 UG, rastojanje izme|u objekata je iznad 200 m. Za svako pove}anje broja grla iznad 100 UG,
rastojanje je oko 500 m.
Osim broja grla, na pomenuta rastojanja objekata za `ivotinje i objekata koje treba za{tititi od
zaga|enja, uti~e ~itav sklop okolnosti. Te okolnosti se izra`avaju brojem poena, prema tome koliki je
uticaj pojedinih faktora. Ve}i broj poena dobijaju oni faktori koji nepovoljnije uti~u, odnosno ako su
slabije re{eni, pa im je negativni uticaj ve}i. Zbir ukupnog broja poena u najnepovoljnijem bi trebao da
bude bar 25. Najve}i broj poena mo`e da bude 100, {to predstavlja najpovoljniji slu~aj sa prisustvom
svih pozitivnih uticaja.

KRITERIJUMI BROJ POENA
LAGEROVANJE STAJNJAKA:
- u zatvorenim bazenima………………………………………………40
- u otvorenim bazenima sa trajnim pokriva~em……………………….25
- lagerovanje u objektima za stoku…………………………………….20
- u otvorenim bazenima bez trajnog pokriva~a……………………… 0
IZ\UBRAVANJE OBJEKATA ZA STOKU:
- te~no iz|ubravanje sa potpuno re{etkastim podom………………… 20
- sa delimi~no re{etkastim podom…………………………………… 15
- mehani~ko ~i{}enje ispod re{etki…………………………………….10
- mehani~ko iz|ubravanje bez re{etki……………………………… 0
NA^IN VENTILACIJE U OBJEKTU:
- vertikalno, visina najvi{e 1,5 m iznad krova,
sa usmeriva~em navi{e……………………………………………… 15
- vertikalno, visina najvi{e 1,5 m iznad krova……………………… 10
- vertikalno, visina manja od 1,5 m ………………………………… 0
BRZINA STRUJANJA VAZDUHA:
- ve}a ili jednaka 12 m/sec…………………………………………… 20
- ve}a ili jednaka 10 m/sec …………………………………………… 10
- ve}a ili jednaka 7 m/sec ……………………………………………… 5
- ispod 7 m/sec………………………………………………………… 0
KOLI^INE VAZDUHA:
- za temperaturnu razliku manje ili jednako 1,5
0
C……………………… 20
- za temperaturnu razliku ispod 2
0
C……………………………………15
- za temperaturnu razliku ispod 3
0
C……………………………………10
- za temperaturnu razliku jednaku ili iznad 3
0
C…………………………0

Od ukupnog broja poena koji se dobija na osnovu kriterijuma prikazani u tabeli, oduzima se odre|eni
broj poena za slu~ajeve kada se koriste posebna hraniva, koja preko stajnjaka na poseban na~in
ugro`avaju okolinu. To su:
- suvi otpaci koji se kvase, surutka i sl., ali samo u koli~ini do zadovoljenja potreba za
vodom, odbija se 0 poena,
strana 19
- kuhinjski otpaci, i otpaci sa slabijim sopstvenim mirisom u koli~ini iznad potreba za
vodom, odbija se od 0 do 10 poena,
- otpaci klani~ne industrije i otpaci sa ja~im sopstvenim mirisom, odbija se 20 poena.
Kod izbora mesta i polo`aja bioenergetskog postrojenja ( reaktor i lager za stajnjak), treba
obratiti pa`nju na to, da ne do|e do ugro`avanja objekata za `ivotinje. Postavlja se na suprotnu stranu
od pravca duvanja dominantnih vetrova. U njegovoj blizini, na istoj strani postavlja se i objekat za
lagerovanje te~nog stajnjaka.


1.3.4 Količine tečnog stajnjaka u Srbiji

Koli~ine te~nog stajnjaka na farmama u Srbiji, mogu}e je proceniti prema kapacitetu farmi na
kojima se on pojavljuje, kako na svinjogojskim tako i na govedarskim. Ta procena je izvedena na
farmama dru{tvenog sektora, kao i na zna~ajnijim (po kapacitetu) privatnim farmama.

Tabela. 1.3.5 . Raspored svinjogojskih farmi po regionima u Srbiji sa
proizvodnim kapacitetom i koli~inom te~nog stajnjaka koji se na farmama pojavljuje
Region Broj
krma~a
Broj
tovljnika
godi{nje
Koli~ina
T.S.
(m
3
/dan)
1. Sombor 4790 94300 285
2. Subotica 2910 32400 93
3. Senta 4995 95000 258
4. Ba~ka Topola 3926 23000 87
5. Vrbas 10778 288000 808
6. Novi Sad 5530 100500 304
7. Kikinda 5000 91500 244
8. Zrenjanin 4105 65500 177
9. Vr{ac 645 10000 30
10. Pan~evo 7350 109800 363
11. Kovin 1350 19900 59
12. Ruma 3000 45000 136
13. Sremska
Mitrovica
5450 77000 236
14. Beograd 6360 116000 342
15 Smederevo 2300 20000 69
16 Po`arevac 5720 100000 294
17 [abac 360 7000 27
18 Valjevo 800 14000 42
19 Loznica 60 1500 4
20 Kru{evac 1700 30000 89
21 Jagodina 4140 110000 306
22 Negotin 660 12000 35
23 Zaje~ar 2050 40000 116
24 Leskovac 1650 30000 88
25 Prokuplje 2100 35000 104

Na svinjogojskim farmama du{tvenog sektora u Srbiji, dnevno se proizvede oko 4 4 4 4 600 m 600 m 600 m 600 m
3 33 3

naturalnog te~nog stajnjaka.


strana 20
Tabela 1.3.6 .Kapaciteti farmi za tov junadi na dru{tvenom i privatnom sektoru sa procenom dnevne
proizvodnje te~nog stajnjaka raspore|enih po Okruzima i poljoprivrednim institucijama Srbije bez
Kosova i Metohije
Okrug Institucija Kapacitet
dru{tveni
sektor
Koli~ina
T.S.
M
3
/dan
Kapacitet
Privatni
sektor
Koli~ina
T.S.
M
3
/dan
1 Severno Ba~ki DD”Agros Zavod”
Zavod B.Topola
1560
7520
31.2
150.4
-
6200
-
124
Ukupno 9080 181.6 6200 124
2 Srednje Banatski Institut “Servo Mihalj”
Zrenjanin
3530 70.6 1200 24
Ukupno 3530 70.6 1200 24
3 Severno
Banatski
Poljop.Stanica Senta
Poljop. Stanica Kikinda
7895
4335
157.9
86.7
690
1595
13.8
31.9
Ukupno 12230 244.6 2285 45.7
4 Ju`no Banatski DPPU”Agrozavod”Vr{ac
DP”Tami{“ Pan~evo
35411
8250
70.2
165
480
200
9.6
4
Ukupno 11761 235.2 680 13.6
5 Zapadno Ba~ki DP”agroinstitut”Sombor 8360 167.2 380 7.6
Ukupno 8360 167.2 380 7.6
6 Ju`no Ba~ki DP”Agrozavod” Vrbas
Poljop.Stanica Novi Sad
4500
6580
90
131.6
-
-
-
-
Ukupno 11080 221.6 - -
7 Sremski Okrug Polj. Inst. P:Drezgi} S.M.
Polj. Stanica Ruma
4000
1270
80
25.4
-
9600
-
192
Ukupno 5270 105.4 9600 192
8 Ma~vanski
Okrug
Zavod”Podrinje” [abac
Zavod za polj. Loznica
3950
300
79
6
18280
9775
365.6
195.5
Ukupno 4250 85 28055 561.5
9 Kolubarski
Okrug
Zavod za poljoprivredu
Valjevo
10900 2180 12515 250.3
Ukupno 10900 218 12515 250.3
10 Podunavski
Okrug
Zavod za poljoprivredu
Smederevo
- - 4666 93.3
Ukupno - - 4666 93.3
11 Brani~evski
Okrug
Zavod za poljoprivredu “Stig”
Po`arevac
9959 199.1 7820 156.4
Ukupno 9959 199.1 7820 156.4
12 [umadijski
Okrug
Poljoprivredna stanica
Kragujevac
7800 156 4820 96.4
Ukupno 7800 156 4820 96.4
13 Pomoravski
Okrug
Poljoprivredna stanica
Jagodina
5268 105.3 2155 43.1
Ukupno 5268 105.3 2155 43.1
14 Borski Okrug Zavod za poljoprivredu
“Krajina” Negotin
1270 25.4 - -
Ukupno 1270 25.4 - -
15 Zaje~arski Okrug Centar za poljoprivredu
Zaje~ar
10300 206 2000 40
Ukupno 10300 206 2000 40
16 Zlatiborski
Okrug
Zavod za poljoprivredu
“Moravice” U{ice
3200 64 1330 26.6
Ukupno 32 64 1330 26.6
17 Moravi~ki Okrug Poljoprivredna stanica
“Ov~ar” ^a~ak
6000 120 8279 165.5
Ukupno 6000 120 8279 165.5
18 Ra{ki Okrug Zavod za poljoprivredu
“Ibar” Kraljevo
7800 156 3930 78.6
strana 21
Ukupno 7800 156 3930 78.6
19 Rasinski Okrug Poljoprivredna stanica
Kru{evac
6510 130.2 5500 110
Ukupno 6510 130.2 5500 110
20 Ni{avski Okrug DP”Agrorazvoj” Ni{ - - 4870 97.4
Ukupno - - 4870 97.4
21 Topli~ki Okrug Vi{a poljoprivredna {kola
Prokuplje
- - 1760 35.2
Ukupno - - 1760 35.2
22 Pirotski Okrug Zavod za poljoprivredu Pirot 2940 58.8 1100 22
Ukupno 2940 58.8 1100 22
23 Jablani~ki Okrug Zavod za poljoprivredu
Leskovac
2120 42.4 1450 29
Ukupno 2120 42.4 1450 29
24 P~injski Okrug Zavod za poljoprivredu Vranje 300 6 - -
Ukupno 300 6 - -
25 Grad Beograd Agroekonomik
Zavod “Kosmaj”
3000
8570
60
171.4
1100
280
22
5.6
Ukupno 11570 231.4 1380 27.6

Na dru{tvenim farmama Srbije, bez Kosova i Metohije dnevno se proizvede 3 026 m
3

naturalnog te~nog stajnjaka goveda, a na privatnim farmama 2 214 m
3
, {to ukupno ~ini iznos od 5 240
m
3
naturalnog te~nog stajnjaka dnevno.

Uslovi za korišćenje ostatka
Te~ni stajnjak posle proizvodnje biogasa, kao otpadna masa digestora, ima u celosti istu
zapreminu i veoma sli~ne osobine, kao i pre proizvodnje biogasa. U toku proizvodnje biogasa, jedan
deo organske mase je preveden u neorganski oblik uz odvajanje vi{ka energije u vidu biogasa.
Otpadna masa digestora u daljem postupku ~uvanja i kori{}enja manje zaga|uje okolinu, pa su
svi dalji postupci lak{i.
Mineralna vrednost te~nog stajnjaka posle proizvodnje biogasa je ista kao i pre proizvodnje.
Priprema te~nog stajnjaka za izno{enje na poljoprivredne povr{ine, potpuno je ista kao i za
naturalni stajnjak. To se pre svega odnosi na homogenizaciju, kako u toku lagerovanja tako i
neposredno pre izno{enja.
Optimalni termini aplikacije uz minimalne gubitke garantuju se samo u toku vegetacije ili
neposredno pre nje. Sa gledi{ta ekonomi~nosti i za{tite `ivotne sredine, te~ni stajnjak nikako ne bi
trebalo iznositi tokom jeseni i zime, odnosno u periodu izra`enog vodnog kretanja. U toku tog perioda
bi velika koli~ina azota bila izgubljena.
Istra`ivanja komiteta za `ivotnu sredinu EZ-a pokazala su da, samo oko 25% azota, fosfora i
kalijuma napu{ta ciklus ishrane na farmi u obliku `ivotinjskih proizvoda. Prema tome, ako bi sav
stajnjak bio sakupljen i pravilno lagerovan i negovan, 75% azota, fosfora i kalijuma bi recikla`om bilo
vra}eno na poljoprivredne povr{ine.
Sa gledi{ta mogu}nosti iskori{}enja azota kod ve}ine gajenih kultura, najpovoljniji period
izno{enja te~nog stajnjaka je u prole}e od kraja februara do prve polovine maja. Izuzeci su krmne
kulture, koje se kose kao i pa{njaci i livade.
U postupku kori{}enja te~nog stajnjaka kao organskog |ubriva najzna~ajniji parametar je
norma. Norma zavisi od vi{e faktora, pre svega od vrste gajene kulture i njenih potreba za pojedinim
elementima, kao i do vrste stajnjaka i na~ina aplikacije.
Godi{nja norma te~nog stajnjaka se iznosi u dva do tri navrata. Ve}i deo se uznosi u vreme
kada je najpotrebniji biljkama. Norme se dosta razlikuju, najve}e su kod okopavina, a najmanje kod
strnih `ita i travnjaka.
strana 22

Tabela 1.3.7. Norme izno{enja te~nog stajnjaka kod pojedinih kultura
Vrsta kulture Pred setvu
Kukuruz 30 - 50 m
3
/ ha
Je~am Max 25 m
3
/ha
P{enica 15 - 25 m
3
/ha
Tokom vegetacije
Strna `ita 15 - 30 m
3
/ha
Livade, pa{njaci 15 - 25 m
3
/ha

Svi primenjeni tehni~ki sistemi za aplikaciju te~nog stajnjaka se mogu svrstati u dve grupe: za
povr{insku i podpovr{insku aplikaciju.
U oba slu~aja se mogu koristititi specijalne cisterne - adaptirani zalivni sistemi(samo za
povr{insku aplikaciju).
Cisterne za te~ni stajnjak imaju vi{e mogu}nosti aplikacije. Te se mogu}nosti uglavnom
vezuju za izgled i funkciju rasprskiva~a - dela sistema koji pu{ta masu stajnjaka na zemlji{te.
Me|utim, koji }e se sistem koristiti zavisi od vremena izno{enja i norme |ubrenja, kao i prethodne
pripremljenosti te~nog stajnjaka.
U slu~aju kori{}enja te~nog stajnjaka za prihranu okopavina treba koristiti specijalnu cisternu
sa podriva~kim telima, pomo}u kojih se stajnjak unosi ispod povr{ine u zonu korenovog sistema
biljaka. Priprema koju treba da pro|e te~ni stajnjak zavisi od norme |ubrenja.
Kod strnih `ita, za slu~aj prihrane treba koristiti specijalnu cisternu sa snopom cevi za
spu{tanje te~nog stajnjaka na samu povr{inu, dakle bez prskanja kroz vazduh. Stajnjak treba da bude
ujedna~enog sastava i po potrebi separiran. To svakako zavisi od norme |ubrenja.
U slu~aju izno{enja te~nog stajnjaka pred osnovnu obradu zemlji{ta, mogu}e je koristiti, pored
specijalne cisterne i neki od površinskih rasprskiva~a, ali prednost treba dati klate}im rasprskiva~ima.
Oni ne zahtevaju posebnu pripremu stajnjaka, sem homogenizacije, ali zato povoljno uti~u na
smanjenje gubitaka lakoisparljivih azotnih jedinjenja.
Sistemi za navodnjavanje u primeni za aplikaciju te~nog stajnjaka su vrlo skupo i nedovoljno
kvalitetno re{enje. Iz tih razloga nisu za preporuku.






LITERATURA
1. Baader W.: Das Biogasprojekt, Grundlage Landechnik, 31, 1981
2. Bellman R.: Dynamic programming, Princeton University Press, Princeton, N.Y. 1979.
3. Bellman R., S. Dreyfus: Applied Dynamic programming, Princeton University Press, Princeton,
N.Y. 1962.
4. Benefild L.D., W.R. Clifford: Biological Process Design for Wastewater Treatment, Prentice-
Hall Series in Environmental Sciences, 1980.
5. Chen Y.R., Hashimoto A.G.: Kinetics of methane fermentation, Biotechnology and
Bioengineering Symposium No. 8, 269
6. Chen Y.R., Hashimoto A.G.: Rheological properties of Aerated Poultry Wastes Slurries,
Transaction of the ASAE, Vol, 19, No.5, 898, 1976.
7. Contois D.E.: Kinetic of bacterial growth; relationship between population density and specific
growth of continuous cultures, Journal of General Microbiology, 40, 1959.
strana 23
8. Cushman J.H.: Hierarchical Problems: Some Conceptual Difficulties in the Development of
Transport Equations, Heat and Mass transfer in Porous Media, Editors M.Quintard and M.
Todorovic, Elsevier Science Publ. p. 123-136, 99-110, Amsterdam, 1992.
9. Gosch S: Energy Production Efficiences in Anaerobic Gasification Process, Proces.
Biochemistry, 2, 1981.
10. Grover Velma, B.K. Guha, W. Hogland, S. McRae: Solid Waste Management, Special Indian
Edition, Oxford & IBH Publishing Co. Pvt. Ltd, New Delhi, Calcutta, 2000.
11. Hashimoto, A: Methane from Swine Manure:Efect of Temperature and Influent Substrate
Concentration on Kinetic parameter (K), Agricultural Wastes, 1984, Vol.9, 299
12. Hill D.T.: Simplified Monod Kinetics of Methane Fermentation of Animal Wastes, Agricultural
Wastes, (5), 157, 1983.
13. Hill D.T.: Design Parameters and Operating Characteristics of Animal Waste Anaerobic
Digestion System – Swine and Poultry, Agricultural Wastes,(5), 157, 1983.
14. Hill D.T.: Optimum operational design criteria for anaerobic digestion of animal manure,
Transaction ASAE, (25), 1029, 1982
15. Hobson N.P.: The Kinetics of Anaerobic Digestion of farm Wastes, J. Chemcal Tech.
Biotecnology, 1983, (33B), 1
16. Hungate R. E.: Smith, W.; Baushop, T.; Yu, I.; Rabinowitz, J.: Formate as an intermediate in the
bovine Rumen Fermentacion, J. Bacteriology, (2), 102, 389, 1970.
17. Kloss, R.: Plannung landwirtschaftlichen Biogasanlagen nach techisch-wirtschaftlichen
Kriterien, Disseration an der Techischen Universitat Carolo-Wilhemina, Braunschweig, 1985.
18. Kosi F.: Modeliranje i optimizacija postrojenja za anaerobnu fermentaciju organskih materijala,
Doktorski rad, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1987.
19. Kosi, F., Todorovic M.: Experimental Investigation of Rheological Model Characteristics of
Non-Newtonian Fluids, International Conference Energy Efficiency 2000, Belgrade, p. 253-264,
1991.
20. Kosi F., Todorovic M.: Experimental Determination of Specific Heat Capacity of Livestock
Waste Slurries, Contemporary Agricultural Engineering, No.1, p. 9-14, 1995.
21. Kosi F. and M. Todorović: Biochemical Conversion of Industrial Wastes by Anaerobic
Fermentation, Periodical Electronic Monograph - Information and Technology Transfer on
Renewable Energy Sources for Sustainable Agriculture, Food Chain and HFA ’99, DERES,
Faculty of Agriculture, Belgrade, http://www.rcub.bg.ac.yu/~todorom/tutorials/rad38.html
22. Lawrence, A. W.; McCarty, P. L.: Kinetics of methane fermentation in anaerobic treatment, J.
Walter Pollution Control Federation, 1969, (47), R1
23. McCarty, P. L.: Anaerobic waste treatment fundamentals - Part one, Publ. Wks. N.Y., 1964, 95
(9), 107
24. Metzner A.B.: Non-Newtonian Technology-Advances in Chemical Engineering I, B. D. Thomas
and J. W. Happers, Jr., Academic Press, Inc. New York,1956
25. Monod J.: The growth of bacterial cultures, Annual Rewiew of Microbiology, 1949, 3, 371
26. Mosey, F. E.: Anaerobic Biological Treatment of Food Industry Waste Water, J. Water Pollution
Control, 1984, 273
27. Perwanger, A., Mitterleitner, H.: Biogas-Auszug aus dem 1. Zweischen bericht zur
Forschungsvorhaben - Einsatzmoglichkeiten verschiedener Energietrager in Landwirtschaft,
Bayer. Staatsminis. fur Ernahrung, Landwirtschaft und Forsten Munchen,1980, Deutschland B.
R.
28. Petersen N.J. and Davison H.B.: Modelling of an Immobilised-cell Three Phase Fluidised -Bed
reactor, Applied Biochem. Biotechnol. 28/29, p. 685-698, 1991.
29. Pontrjagin, J.S., W.G. Boltjanskij, R.W.. Gamrekalidse, E.F. Mischenko: Mathematical Theory of
Optimal Processes, (in Russian), Nauka, Moskva, 1983.
30. Piehler, J.: Einfuerung in die dynamische Optimierung, B.G. Teubner Verlaggesellschaft,
Leipzig, 1966.
31. Quintard M., and Whitaker S: Transport Processes in Ordered and Disordered Porous Media,
Heat and Mass transfer in Porous Media, Editors M.Quintard and M. Todorovic, Elsevier Science
Publ. p. 99-110, Amsterdam, 1992.
strana 24
32. Schafer R.: Technische und okonomische Beuerteilung des Biogasverfahrens in Betrieben der
tierschen Produktion anhand von statischen und dynamischen Modellen, Dissertation, TU
Munchen, Weihenstephan, 1982.
33. Todorović M,. Tošić M, Kosi F., Marković M., Maksimović S.: Uputstvo za planiranje,
programiranje, projektovanje i održavanje bioenergetskih postrojenja za potrebe JNA, Beograd,
1986.
34. Todorovic Marija., Elizabeth Boyce, Kosi, F.: Anaerobic Bioreactors Producing Chemicals and
Fuels - Inovation and Engineering Database, Proceedings of the 9th European Bioenergy
Conference, pp.1560-1566, Kopenhagen, 1996.
35. Todorović M., Gburčik V., Djajić N., Gburčik P., Stevanović-Janezić M., Kosi F.: National
Information & Technology Transfer Network on New and Renewable Energy Sources, The
European Congress on Renewable Energy Implementation, Athens, pp. 934-943, 1997.
36. Todorovic Marija, F. Kosi, Ljiljana Simic: Bioreactors for Fuels and Chemical Production –
Predictive Analytical Modelling via Microbiological and Psysicochemical Synergetics, The 10
th

European Conference end Technology Exhibition - Biomass for Energy and Industry, 8-11
June, pp. 669-672, Wuerzburg, Germany,1998.
37. Todorović M., Kosi F., Simić Lj.: “Bioreaktori za proizvodnju hemikalija i goriva, inovacije,
fenomeni prenosa i inženjerska baza podataka”, III Jugoslovenski simpozijum prehrambene
tehnologije - Procesno inženjerstvo i oprema, Beograd, str. 335 – 340, 1998
38. Todorović M. S., Stevanović-Janežić, F. Kosi, M.G.Kuburović, G. Koldžić, A. Jovović: Forestry,
Municipal and Agricultural Wastes for Fuels and Chemical, Monografija Solid Waste
Management: A Developing Countres Perspective, Editor: W. Grover, Oxford & IBH
Publishing Co. Pvt. Ltd, New Delhi, India, pp. 263-285, 1999.
39. Todorović M., Kosi F., i dr.: Istraživnje osnovnih parametara mehanizacije u cilju unaprđ|enja
proizvodnje, ušede energije i očuvanja životne sredine u poljoprivredi, tema: Ispitivanja
osobina materijala i procesa merodavnih za povećanje efikasnosti toplotnih i difuzionih
operacija u biotehnici, projekat 12M12 finasiran od strane MNT Srbije, za period od 1966-
2000.
40. Whitaker S.: Transport Processes with Heterogeneous Reaction, Department of Chemical
Engineering, Chemical Reactor Analysis: Concepts and Design, Editor S. Whitaker and A.E.
Cassano, Gordon and Breach, New York, 1986.




strana 25



2 OSTACI BIOMASE U ŠUMARSTVU I PRERADI DRVETA
I MOGUĆNOST GAJENJA "ENERGETSKIH ŠUMA"

Prof. dr Gradimir Danon, Prof. dr Vojislav Bajić, Prof. dr Vasilije Isajev,
Šumarski fakultet, Beograd
Mr Slobodan Bajić, Slobodan Orešćanin, JP "Srbija šume"
Dr Savo Rončević, Institut za topolarstvo, Novi Sad


[umski fond u Republici Srbiji, sa aspekta povr{ine, ~ine dva gotovo podjednaka dela:
dr`avne i privatne {ume. U Republici Srbiji {ume i {umsko zemlji{te pokrivaju 27.3% od povr{ine
Republike. Za gazdovanje u dr`avnim {umama i stru~ni nadzor nad gazdovanjem u privatnim {umama
dr`ava je formirala Javno preduze}e za gazdovanje {umama "Srbija{ume", a u toku je izdvajanje {uma
Vojvodine u zasebno Javno preduze}e.
Na osnovu podataka po Posebnim osnovama za gazdovanje {umama /6/, {ume Srbije
pokrivaju pov{inu od 2.36 miliona ha. Drvna zaliha, iskazana u bruto iznosu, utvr|ena je uobi~ajenim
metodolo{kim postupkom, i iznosi oko 235 miliona m
3
drveta.
Najzastupljenije su ~iste bukove {ume, koje pokrivaju oko 648 766 ha, odnosno 27.5 %
povr{ine pod {umama. Ukupna zapremina drveta u ovim {umama iznosi 92 miliona m
3
, ili oko 39 %
od ukupne zapremine. Drugi po zastupljenosti je hrast sa 24.4 % povr{ine odnosno 37.8 miliona m
3
drvne

zapremine. Ostali li{}ari se prostiru na 8.5% od ukupne povr{ine sa ukupnom zapreminom od
14.5 miliona m
3
. Od ukupnih povr{ina pod {umom u Srbiji me{ovite sastojine li{}ara pokrivaju 30 % i
ukupna zapremina drveta u ovim {umama iznosi 62.7 miliona m
3
(26 % od ukupne zapremine).
Od ukupnih povr{ina pod {umama u Srbiji ~etinari zauzimaju svega 5.9 %. U strukturi
povr{ina najzastupljeniji su crni bor (2.6 %) i smr~a (1.6 %), dok je u~e{}e belog bora i jele
zanemarljivo (<0.2 %).
Prostornim planom Republike Srbije predvi|a se pove}anje povr{ina pod {umama sa 27.3 %
na 31.5% do 2010. godine, a do 2050. na 41.4 %, {to se ocenjuje optimalnom {umovito{}u za na{e
uslove /6/. Pove}anje povr{ina pod {umom predvi|eno je prvenstveno na {umskim zemlji{tima, a
tako|e i na zemlji{tima koja nisu pogodna za poljoprivrednu proizvodnju.
Ocenjujemo zna~ajnim da na ovom mestu prika`emo stanje {uma u Vojvodini, kao delu
{umarstva Srbije, iako su ukupni podaci, kao objedinjeni, predhodno ve} dati. Dakle, podaci koji slede
su uklju~eni u ukupne podatke o {umarstvu Srbije.
Sada{nja povr{ina {uma, {umskog zemlji{ta i za{titnog zelenila u Vojvodini iznosi 179 151 ha.
Od te povr{ine pod {umama se nalazi 137 094 ha, a pod za{titnim zelenilom 9 156 ha. Tako
zastupljenost {uma, {umskih zemlji{ta i za{titnog zelenila iznosi 8.33% u odnosu na ukupnu povr{inu,
a stvarna {umovitost 6.79%.
Danas su {umski zasadi u Vojvodini gotovo isklju~ivo prostorno svedeni i ograni~eni na uske
lokalitete du` re~nih tokova, zatim na pribre`ne i brdske predele Fru{ke gore i Vr{a~kog brega i na
prostore Deliblatskog peska i Suboti~ko-horgo{ke pe{~are. Na ovim prostorima se nalazi oko 90%
povr{ina {uma i za{titnih zasada, a samo oko 10% povr{ina rasuto je po poljima Vojvodine. Ako se
ovim malim povr{inama {uma koje su rasute po vojvodjanskim poljima doda oko 11 600 km zelenih
drvoreda, onda stvarna obraslost vojvodjanskih polja iznosi samo oko 1.5% od ukupne poljoprivredne
povr{ine.
Vojvodina je izrazito ravni~arsko i poljoprivredno podru~je. Polaze}i od toga i uva`avaju}i
sve druge karakteristike i specifi~nosti, razmatranje pitanja optimalne {umovitosti mora po}i od toga,
da ona treba da obezbedi najpotpunije i raznovrsno zadovoljenje potreba privrede u drvetu i op{tu
za{titu teritorije, odnosno za{titu i unapredjivanje `ivotne sredine. Odredjivanje optimalne {umovitosti
Vojvodine, koja }e biti u funkciji zadovoljavanja potreba dru{tva u drvetu i svih drugih
infrastrukturnih potreba, mogu}e je bez obzira na njen ravni~arski karakter. Ta nelogi~nost mo`e se
strana 26
objasniti ~injenicom da je uzgoj mekih li{}ara (topola i vrba) najdinami~niji razvojni deo {umarstva, a
da je njihovo drvo, zahvaljuju}i tehnologiji prerade, dobilo svestranu, samostalnu upotrebu i da vi{e
nije supstitut za drvo drugih vrsta drve}a, pa se sve vi{e tra`i na tr`i{tu. Da se ne polazi od takvog
saznanja ne bi se moglo govoriti o optimalnoj {umovitosti Vojvodine, nego samo o "za{titnoj"
{umovitosti vojvodjanske ravnice sa poljoprivrednom namenom.
Tako se optimalna {umovitost u specifi~nim uslovima Vojvodine odredjuje na 14.32%. Kod
ovako odredjene {umovitosti postoje}a povr{ina {uma i za{titnog zelenila po glavi stanovnika u
Vojvodini iznosila bi 0.16 ha. Ovako odredjena optimalna {umovitost Vojvodine ve}a je za 5.99%
(71.95%) od sada{nje {umovitosti, koja iznosi 8.33% (0.09 ha/stanovniku).
Polaze}i od ~injenice da su topole i vrbe brzorastu}e vrste drve}a, koje se gaje ve{ta~kim
putem osnivanjem razli~itih oblika zasada, uslovljenih namenom proizvodnje odredjene koli~ine i
vrste sortimenata, kao i ~injenica da na podru~ju Vojvodine i drugih ravni~arskih krajeva u Srbiji
postoji dovoljno prostora u kojima vladaju optimalni uslovi za gajenje topola i vrba, a to sve skupa sa
ste~enim dosada{njim iskustvima i rezultatima sopstvenog nau~no-istra`iva~kog rada u ovoj oblasti,
predstavlja realni potencijal da se u postoje}im zasadima obezbede dovoljne koli~ine drveta za rad
postoje}ih preradnih kapaciteta, a osnivanjem novih namenskih zasada za proizvodnju celuloznog
drveta i drveta za energetske potrebe na novim povr{inama obezbede i dodatne koli~ine ove sirovine
za postepeni razvoj.



Slika 2.1: U~e{}e {uma u ukupnoj povr{ini op{tina u Republici Srbiji u 1997. godini
(Izvor: Statisti~ki godi{njak SR Jugoslavije 2000.)
strana 27

2.1 Proizvodni potencijal šuma i industrije prerade drveta u Srbiji
Prema JUS-u, drvo stabla se razvrstava na: deblovinu, granjevinu, sitnu granjevinu i panjevinu. Pod
tzv. krupnim drvetom se podrazumeva drvo debla i krupnih grana, dakle drvo deblje od 7 cm. Ovo drvo
iskazano po zapremini predstavlja tzv. bruto drvnu zapreminu, koju dr`avna statistika zvani~no prati.
U toku prerade bruto drvne zapremine u {umske sortimente, nastaje drvni otpadak (ostatak) razli~itog
oblika i koli~ine. On mo`e biti u obliku piljevine, ise~ka, obradka, razli~itih porubaka, stope grana, kore i
sl., a njegova koli~ina se u zavisnosti od od vrste drveta i stepena prerade kre}e u rasponu od 12 do 18%.
Mogu}i obim se~a (etat) utvr|uje se na osnovu godi{njeg prirasta {uma, u Osnovama za gazdovanje
{umama odnosno, ukoliko Osnova nema ili im je istekla va`nost, drugim planskim dokumentima u skladu
sa Zakonom. Godi{nji prirast {uma je odre|en na nivou od oko 6 miliona kubnih metara. U tabeli 2.1.
prikazan je potencijalni obim godi{nje proizvodnje drvnih sortimenata (etat) /5/.

Tabela 2.1.: Potencijalni obim godi{nje proizvodnje drvnih sortimenata u {umama Srbije
Vrsta sortimenta Vrsta drve}a Kategorija vlasni{tva {ume
hiljada
/m
3
/god/
/%/
dr`avne
privatne
881.3
254.0
17.5
5.1 li{}ari
Svega li{}ari 1 135.3 22.6
dr`avne
privatne
184.4
71.6
3.7
1.4 ~etinari
Svega ~etinari 256.0 5.1
Tehni~ko, oblo drvo
Ukupno (li{}ari i ~etinari) 1391.3 27.7
dr`avne
privatne
1 481.8
1 074.2
29.5
41.3 li{}ari
Svega li{}ari 3 555.0 70.8
dr`avne
privatne
59.2
12.0
1.2
0.2 ~etinari
Svega ~etinari 71.2 1.4
"Prostorno" drvo
namenjeno za:
plo~e na bazi drveta,
hemijsku preradu i
ogrev
Ukupno (li{}ari i ~etinari) 3 627.2 72.3
Sveukupno (trupci, obla gra|a i "prostorno" drvo) 5 018.3 100.0
Izvor: dokumentacija JP Srbija{ume

Potencijalni obim godi{njih se~a u Srbiji iznosi ne{to preko 5 miliona m
3
. Za pribli`no iste povr{ine
pod {umom potencijalni obim se~a u dr`avnim {umama je ne{to ve}i (52:48), a struktura {umskih
sortimenata povoljnija nego {to je to slu~aj kod privatnih {uma.
Proizvodnja trupaca i oble gra|e ~inila je u periodu do po~etka osamdesetih godina pro{log veka
gotovo 50% od ukupne proizvodnje, da bi se taj procenat smanjivao na ra~un pove}anja u~e{}a
prostornog drveta, dostigav{i u periodu 1985-1990 god. 41 % potencijalnog obima se~a u dr`avnim
{umama. Po~etkom devedesetih godina do danas, procentualno u~e{}e tehni~kog oblog drveta pada na
ispod 30%, {to se duguje u najve}oj meri poreme}aju starosne, a time i debljinske strukture na{ih {uma.
Kvalitet drveta iz privatnih {uma uvek je znatno zaostajao za dr`avnim, ali se on u proteklom periodu
postepeno popravljao. Imaju}i to u vidu, mo`e se u prakti~ne svrhe operisati sa procentualnim u~e{}em
tehni~kog oblog drveta u ukupno pose~enoj drvnoj zapremini privatnih {uma od ne{to iznad 13 %.
Iz tabele 2.1. se vidi da li{}ari ~ine 93.4 % ukupnog potencijalnog obima se~a u {umama Srbije, a da
drvo namenjeno za izradu plo~a na bazi drveta, hemijsku preradu i ogrev u~estvuje sa 72.3 % u ukupnom
potencijalnom obimu se~a.
2.1.1 Proizvodnja šumskih sortimenata u Srbiji
Pouzdani podaci o obimu i strukturi se~a koje daje Savezni zavod za statistiku, mogu se dobiti
strana 28
samo za dr`avne {ume. Što se privatnih {uma ti~e, statistika prati samo ono drvo za koje je od
zvani~nih organa izdata odgovaraju}a dokumentacija.
U pravilu je izvr{eni obim se~a u {umama Srbije gotovo uvek manji od planovima predvi|enog, a
planirani obimi se~a su uvek manji od mogu}eg. To se duguje razli~itim uzrocima, po~ev od uslova na
tr`i{tu, koji deluju kroz zakone ponude i potra`nje, pa do tehni~ko tehnolo{kih pretpostavki koje se
ogledaju u mogu}nostima {umskih gazdinstava da izvr{e planirane obime se~a. U na{im uslovima,
naro~ito u poslednjoj deceniji dvadesetog veka, i politi~ki uslovi izra`eni kroz ekonomsku blokadu
zemlje, doveli su do zna~ajnog smanjenja obima proizvodnje u {umarstvu. U tabeli 2.2. prikazan je
obim se~a u SR Jugoslaviji za petogodi{nji period (1985-1989), kada se proizvodnja odvijala u
normalnom privrednom ambijentu.

Tabela 2.2.: Pose~eno drvo u {umarstvu Srbije(bruto) u hiljadama m
3

Srbija
Godina
Dr`avno Privatno Ukupno
1985 2777 1422 4199
1986 2793 1381 4174
1987 2793 1430 4223
1988 2905 1318 4223
1989 2875 1170 4045
Prose~no 2829 1344 4173
Izvor /9/

Podatke koji se odnose na iskazani obim se~a u privatnim {umama treba uzeti sa rezervom. Prema
nekim procenama /6/ iskazani obim se~a je ~ak ~etiri puta manji od potro{nje.
Prilikom kalkulacija potro{nje drveta u energetske svrhe, prema istom izvoru, treba imati u vidu da
svega 60% drveta za ovu namenu poti~e iz {ume, a ostatak ~ini takozvana vanstatisti~ka se~a /8/. Ova
biomasa poti~e od pojedina~nih stabala u me|ama i pored potoka, stabala vo}aka, vinove loze i dr.
U tabelama koje slede, prikazan je obim se~a u dr`avnim {umama Srbije za proteklih deset godina, ne
ra~unaju}i {ume Nacionalnih parkova. U~e{}e {uma Nacionalnih parkova u ukupnom {umskom fondu
Srbije je oko 10%, a saglasno tome je i njihovo u~e{}e po potencijalu, obimu se~a, strukturi i dr.


Tabela 2.3. Pregled ukupne proizvodnje neto drvnih sortimenata u periodu 1992 - 2001 god. u
dr`avnim {umama Srbije (bez {uma Nacionalnih parkova) ( u 000 m
3
)
OBLAST
GODINA
1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001
Jugoisto~na 260.3 208.8 218.4 229.3 280.0 301.3 287.4 299.6 324.6 258.0
Isto~na 210.4 157.7 160.2 182.2 205.9 246.8 258.0 261.0 275.3 237.4
Centralna 151.6 147.2 140.9 156.6 147.7 164.8 161.0 192.5 191.3 146.9
Zapadna 311.7 315.4 262.0 261.9 226.1 254.2 232.2 282.7 310.4 233.5
Beogradska 343.5 325.8 345.4 390.1 327.5 367.1 352.2 365.3 453.6 396.2
Severna 162.2 119.0 131.0 206.2 205.5 215.8 239.5 210.1 295.6 224.7
UKUPNO 1439.7 1273.9 1257.9 1426.3 1392.7 1550.0 1530.3 1611.2 1850.8 1496.7
Izvor: dokumentacija JP Srbija{ume

strana 29
Tabela 2.4. Pregled ukupne proizvodnje tehni~kog oblog drveta u periodu 1992 - 2001 god. u
dr`avnim {umama Srbije (bez {uma Nacionalnih parkova) (u 000 m
3
)
OBLAST
GODINA
1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001
Jugoisto~na 84.9 61.1 56.2 60.6 84.9 95.2 99.1 102.7 132.5 89.5
Isto~na 89.5 59.2 56.9 67.4 82.2 91.3 108.2 111.2 115.5 82.6
Centralna 88.9 68.6 60.7 83.7 87.6 92.0 89.4 98.1 103.0 71.2
Zapadna 147.1 131.5 126.5 113.2 104.0 113.1 99.6 117.7 124.7 103.5
Beogradska 138.1 111.3 127.2 162.0 140.7 190.0 202.8 188.6 255.8 241.3
Severna 80.1 53.8 62.2 121.6 119.0 142.2 152.3 129.7 172.4 138.1
UKUPNO 628.6 485.5 489.7 608.5 618.4 723.8 751.4 748.0 905.9 726.2
Izvor: dokumentacija JP Srbija{ume

Na osnovu iskazanih podataka mo`e se zaklju~iti da je izvr{eni obim se~a u {umama Srbije u periodu
1985-1989. god. bio za oko 17% manji od mogu}eg. U godinama koje su sledile (1992 - 2001), do{lo je
do zna~ajnog prose~nog pada proizvodnje, naro~ito u dr`avnim {umama. Taj pad proizvodnje je iznosio
oko 48% u odnosu na prose~nu proizvodnju u re~enom petogodi{njem periodu.


Tabela 2.5 Pregled ukupne proizvodnje prostornog drveta u periodu 1992 - 2001 god. u dr`avnim
{umama Srbije (bez {uma Nacionalnih parkova) (u 000 m
3
)
OBLAST
GODINA
1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001
Jugoisto~na 175.4 147.8 162.1 168.7 195.0 206.0 188.3 196.9 192.1 168.5
Isto~na 120.9 98.6 103.3 114.8 123.7 155.5 149.8 346.7 159.8 154.9
Centralna 97.1 99.4 104.4 109.5 87.5 115.4 106.8 138.7 124.8 101.8
Zapadna 164.7 184.0 135.5 148.7 122.1 141.1 132.6 165.1 185.7 130.2
Beogradska 205.4 214.5 218.2 228.2 186.9 177.1 149.4 176.7 197.6 155.0
Severna 82.1 65.2 68.8 84.6 86.5 73.6 87.2 80.4 123.2 86.7
UKUPNO 845.6 809.5 792.3 854.5 801.7 868.7 814.1 1104.5 983.2 797.1
Izvor: dokumentacija JP Srbija{ume

Kako se mo`e videti iz navedenih prikaza o izvr{enom obimu se~a u proteklom
desetogodi{njem periodu, izvr{eni obim se~a u dr`avnim {umama je znatno ispod mogu}eg, a koji je
ustanovljen Osnovama za gazdovanje {umama. Obim se~a se u državnim šumama bez nacionalnih
parkova, izuzimaju}i 2000. godinu, bez zna~ajnijih kolebanja kretao oko proseka od 1 483 000 m
3
, {to
jasno ocrtava privredni ambijent u oblasti proizvodnje i potro{nje drveta.
Ta konstatacija se u manjoj meri odnosi na privatne {ume, s obzirom na veliku
sposobnost privatnog sektora da se prilagodi tr`i{nim uslovima.
Prema raspolo`ivim podacima u Vojvodini i ravni~arskim delovima Srbije je pod
razli~itim oblicima zasada i prirodno nastalih sastojina topola i vrba 53 971 ha, {to predstavlja 1.89%
ukupne povr{ine {uma u Jugoslaviji. Procenjena drvna masa topola i vrba iznosi 8.3 miliona m
3
, {to u
odnosu na ukupnu drvnu masu {uma iznosi 2.7 %. Godi{nji etat topola i vrba je oko 355 000 m
3
a to je
oko 11% ukupnih se~a u Srbiji.
Korisnici koji gazduju topolama i vrbama su {umarske i vodoprivredne organizacije
(dr`avna preduze}a) sa 80 %, i poljoprivredne organizacije (dru{tveni sektor) sa 8%, privatni i ostali
sektor sa 12 %. Struktura povr{ina i drvnih masa po vrstama, uzgojnom obliku i korisnicima prikazana
je u tabeli 2.6.
strana 30
Navedeni podaci o povr{inama se odnose na {ume i zasade topola koji su evidentirani
u statistici, a isti se Zakonom o {umama vode kao {ume.
Medjutim, posebno u Republici Srbiji, topole su masovno sadjene kao drvoredi, manje
grupe i pojedina~na stabla uz puteve, manje reke, lokalne puteve, oko ekonomija i sli~no. Podataka o
ovim (neto) povr{inama, kao i drvnim masama u statistici nema, niti su u bilansima prikazani.

Tabela 2.6.: Povr{ine i drvne mase po vrstama i korisnicima
Eurameri~ke. topole Doma}e topole i vrbe Svega VRSTA

KORISNIK
P
ha
V
(000) m
3

V
m
3
/ha
P
ha
V
(000) m
3
V
m
3
/ha
P
ha
V
(000) m
3

V
m
3
/ha
[umarstvo 30 025 5 112 172 7 981 1 053 132 38 006 6 165 162
Vodoprivreda 1 537 210 137 2 810 371 132 4 347 581 134
Poljoprivreda 3 835 571 149 388 35 90 4 223 606 142
Ostali 477 72 151 772 94 121 1 249 166 133
Privatno 1 570 239 113 4 576 549 120 6 146 788 128
Svega 37 444 6 204 166 16 527 2 102 127 53 971 8 306 154

Od ukupne povr{ine pod topolama i vrbama od 53 971 ha zasadi euroameri~kih topola
zauzimaju 37 444 ha (70%), doma}e topole (crna i bela topola) 1 322 ha (2%), vrbe 15 205 ha (28%).
Po na~inu uzgoja planta`ni uzgoj topola se obavlja na 13 105 ha (25%), klasi~ni zasadi topola
zauzimaju 24 339 ha (45%), klasi~ne kulture vrbe iznose 6 942 ha (13%) a prirodno nastale {ume
doma}ih topola zauzimaju 1 322 ha (2%) i prirodno nastale {ume vrba 8 263 ha (15%).
Od ukupne povr{ine 53 971 ha zasada i prirodnih {uma topola starosti do 5 godina je 14%, od
6 do 10 godina 18%, od 11 do 15 godina 18%, od 16 do 20 godina 13%, od 21 do 25 godina 17%, od
26 do 30 godina 11% i preko 30 godina 9%.


2.1.2 Mogućnosti za povećanje proizvodnje drveta
Prethodno date ocene stanja {uma kao izrazito nepovoljne, osnova su {umarske razvojne
strategije koja ima za ciljeve:
1. da popravi stanje postoje}ih {uma i,
2. da uve}a povr{inu {umskog fonda.
Ulaganjem u infrastrukturu u {umarstvu, pre svega u otvaranje {uma {umskim
komunikacijama, stvorile bi se mogu}nosti za kori{}enje {uma na celokupnom prostoru Srbije. Time
bi se stvorile mogu}nosti da se iskoristi celokupni se~ivi etat, {to danas nije mogu}e. Pored toga,
pove}anje obima se~a uslovljeno je odgovaraju}om tra`njom, kao i odgovaraju}im cenama {umskih
sortimenata. Sada{nji privredni ambijent se mo`e oceniti kao nepovoljan za zna~ajnije pove}anje
proizvodnje u {umarstvu Srbije.
Procenjuje se (1) da bi se raznim meliorativnim merama u narednom srednjero~nom periodu,
pored drugih dobitaka, postoje}i {umski fond mogao dovesti u pribli`no optimalno stanje, {to bi kao
krajnji efekat imalo proizvodnju jo{ oko 7 miliona m
3
.
Nedavno usvojenim Prostornim planom Srbije planirano je uve}anje stepena pokrivenosti
teritorije {umom sa sada{njih oko 27% na oko 42%, {to zna~i uve}anje povr{ine {uma za oko 1.3
miliona hektara. Dugoro~no gledano i na ovaj na~in bi se zna~ajno uve}ala proizvodnja drveta kao
najzna~ajnijeg oblika biomase proizvedenog u {umama.
Osnovni parametar za odredjivanje obima se~a topola i vrba je starost zasada i {uma ovih vrsta
drve}a. Polaze}i od stanja na{ih {uma i oblika gajenja, a uzimaju}i u obzir parametre teku}eg i
prose~nog prirasta drvne mase, ocenjeno je da je optimalna starost u zasadima topola 25 godina a u
prirodnim sastojinama topola i vrba 30 godina.
U tabeli 2.7 prikazano je stanje zasada {uma topola koje bi na osnovu navedene ophodnje do{le u obzir
strana 31
za se~u u narednih 10 godina.

Tabela 2.7.: Stanje zasada i {uma topola i vrba starosti preko 15 godina
Starost sastojina i zasada
preko 30 godina preko 25 godina preko 20 godina preko 15 godina

Stepen ure|enosti
{uma P
(ha)
V
(000) m
3

P
(ha)
V
(000)m
3

P
(ha)
V
(000)m
3

P
(ha)

V
(000)m
3

Ure|ene {ume 3480 1029 8881 2369 15337 4038 20721 5061
Manje ure|ene {ume 1036 256 2393 590 45400 1006 6144 1311
Svega 4516 1285 11274 2989 19887 5044 26865 6372
Procentualno u~e{}e
%
8.4 15.5 19.4 35.6 36.8 60.7 49.8 76.7

Uva`avaju}i navedene ~injenice koje uslovljavaju planiranje se~a, tokom narednih 10 godina
u prirodnim sastojinama i zasadima topola i vrba ovim planom za se~u je predvidjeno 25.000 ha, {to
iznosi oko 93% od povr{ina {uma topola i vrba starosti preko 15 godina
Planirani obim se~a:
ƒ Procenjena drvna masa na 25 000 ha iznosi 5 900 000 m
3

ƒ Prirast drvne mase na 25 000 ha x 10 m
3
/ha x 5 godina 1 250 000 m
3

ƒ Svega se~iva bruto masa u narednih 10 godina 7 150 000 m
3
.

U postoje}em fondu topola i vrba nalazi se oko 15 000 ha zasada topola i vrba starosti do 10
godina. Oko polovine istih zasada je u gustinama koje zahtevaju prorede, a to obezbedjuje proizvodnju
slede}e drvne mase:
ƒ 5 000 ha zasada topola x 85 m3/ha 425 000 m
3

ƒ 2 000 ha zasada vrba x 60 m3/ha 120 000 m
3

ƒ Svega: 7 000 ha za proredu zasada topola i vrba 645 000 m
3

Na osnovu iznetih pokazatelja o planiranim ~istim se~ama i proredama u mladjim zasadima
topola i vrba u narednom periodu od 10 godina, mogu}a proizvodnja drvnih masa iznosi: 7 795 000 m
3

bruto drvne mase.
Primenjeni metod ocene mogu}nosti proizvodnje drveta u postoje}im {umama i zasadima
topola i vrba u narednih 10 godina uva`ava sve relevantne faktore, koji su u funkciji unapredjenja
postoje}eg stanja topola i vrba, s tim {to se sa se~om mora u}i u manje produktivne {ume koje su
uglavnom prestarele, u kojima dominira prostorno - celulozno drvo.

Tabela 2.8.: Planirana proizvodnja drveta topola i vrba za 10 godina*
Svega Trupci Prostorno drvo
Na~in se~e Povr{ina
ha
Zapremina
(000) m
3
Zapremina
(000) m
3

%
Zapremina
(000) m
3

%
~ista se~a 25 000 7 150 2 860 40 4 290 60
Prorede 7 000 645 65 10 580 90
Svega 22 000 7 795 2 925 38 4 870 62
Drvni ostatak (12%) 935 350 585
NETO ZAPREMINA 6 860 2 575 4 285
Prosek za 10 godina neto drvne zapremine 686 258 428
*
Ukupna povr{ina iznosi 53 971 ha, a zapremina 8 306 000 m
3
(100%)

Iz tabele 2.8 vidljivo je da nakon realizacije godi{njeg etata u {umama topola i vrba ostaje 93
500 m
3
drvnog materijala koji se trenutno ne koristi. Isti se nakon odredjenog prilagodjavanja (iveraja)
mo`e koristiti kao energetsko gorivo za razli~ite namene.
Iznete ~injenice koje ukazuju na efekte u realizaciji navedenog plana proizvodnje drveta
strana 32
topola i vrba do 2010. godine upu}uju na zaklju~ak da je ovaj program od {ireg dru{tvenog zna~aja i
da dr`ava mora obezbediti razne stimulativne mere i normativno-zakonskim putem regulisati
gazdovanje dru{tvenim dobrom, koje je ({uma) u najve}oj meri dr`avna svojina.

2.1.3 Mogućnosti mehanizovanog prikupljanja šumskog ostatka za energetske potrebe
Drvo za kori{}enje u energetske svrhe se pojavljuje u razli~itim oblicima i na razli~itim
mestima u procesu proizvodnje {umskih sortimenata. Ono se mo`e pojaviti u oblicima koji su
standardizovani, i u nestandardizovanim oblicima.
Standardizovani sortimenti iz ove grupe su oblice i cepanice du`ina 1 ili 2 metra, se~enice i
tzv. vi{emetrice (vi{ekratnice). Vi{emetrice su {umski sortimenti u oblom stanju, koji po kvalitetu
pripadaju sortimenatima iz kategorije “prostorno” drvo, a ~ije su du`ine veće od 2 metra, sa
zaokru`ivanjem du`ina u toku izrade na cele metre.
Nestandardizovani oblici drvnog ostatka za energetsko kori{ćenje su u obliku piljevine, ise~ka,
obradka, razli~itih porubaka, stopa grana, gula, te{ko cepivih komada, kore i sl.
Ekonomija kori{}enja drveta kao energenta le`i u tro{kovima njegovog sakupljanja i
transporta od mesta proizvodnje (nastanka) do mesta kori{}enja. Transport se u {umarstvu uop{te
odvija u dve faze - privla~enje i prevoz. Pod privla~enjem se podrazumeva tzv. unutra{nji transport, tj.
transport od mesta proizvodnje (nastanka) ili kako se to ka`e od “panja“, pa do {umskog kamionskog
puta ili do {umskog stovari{ta na kamionskom putu. Upravo ova faza transporta je klju~na za nivo
tro{kova proizvodnje svih {umskih sortimenata.
Tehni~ko-tehnolo{ka re{enja za prvu fazu transporta standardizovanih {umskih sortimenata iz
kategorije “prostorno”drvo postoje. Za ovaj transport, na najte`im terenima na kojima nema {umskih
komunikacija, koriste se tovarni konji ili `i~ano u`etni sistemi, dok se na terenima bla`ih nagiba i u
ravni~arskom podru~ju koriste razli~ita mehanizovana sredstva, a naj~e{}e traktori sa prikolicama
razli~itih kapaciteta.
Savremena tehnolo{ka re{enja, ~ija je primena {iroko mogu}a, kojima se u proizvodnju
{umskih sortimenata uvodi tzv. ”deblovni” metod, omogu}uje tehnolo{ku tipizaciju i unifikaciju
sredstava za prvu fazu transporta. Primenom ovog metoda se iz {ume, vu~om po zemlji ili vo`enjem,
cela debla (vretena stabla) ili njegovi delovi, privla~e do {umskog kamionskog puta ili {umskog
stovari{ta, gde se zatim vr{i izrada {umskih sortimenata. Na ovaj na~in se, pored humanizacije rada,
pove}ava produktivnost u transportu, smanjuju tro{kovi, a tako|e se iz {ume uz tehni~ko oblo i
“prostorno” drvo privu~e i izvesna koli~ina drveta iz kategorije {umskog ostatka, kao {to su gule,
te{ko cepivi komadi, razli~iti obrubci, pa i deo stopa grana. Na taj na~in se mo`e dobiti koncentrisan
deo drvnog ostatka na {umskom stovari{tu, {to je veoma zna~ajno sa apekta tro{kova.
Deo drvnog ostatka koji ostaje u {umi posle se~e mogu}e je, kako je već re~eno, u potpunosti
prikupiti u ravni~arskom podru~ju, koriste}i za to odgovaraju{e korpe ili kontejnere. U brdsko
planinskom podru~ju, ukoliko bi se i odlu~ili na prikupljanje drvnog ostatka, ukupnog ili delimi~no,
bilo bi potrebno izvr{iti odgovarajuća prilago|avanja na mehanizmima koji se koriste za prvu fazu
transporta, a i kori{}enje tovarnih konja bi moralo biti zadr`ano za odre|ene terenske uslove.
Posebne mogućnosti za transport {umskog ostatka otvaraju se njegovom homogenizacijom,
koja se posti`e iveranjem. Za iveranje se mogu koristiti laki mobilni ivera~i, a za prvu fazu transporta,
u zavisnosti od terenskih uslova, no{eni kontejneri ili kontejneri na jednoosovinskom ili
dvoosovinskim traktorskim prikolicama.

2.1.4 Karakteristike i struktura preduzeća za preradu drveta
U drvnoj industriji R. Srbije je 1999. godine bilo ukupno 3 404 zvani~no registrovanih
preduze}a drvne industrije, od kojih su vi{e od 90% mala preduze}a u privatnom vlasni{tvu (tabela
2.9). Ostvareni dru{tveni proizvod u 2000. godini iznosi 1.24% dru{tvenog proizvoda R. Srbije, 3.6%
industrijskog proizvoda i oko 6.2% izvoza na{e zemlje.
Od pribli`no 33 000 radnika, koji rade u preduze}ima prerade drveta u R. Srbiji, jedna tre}ina
radi u primarnoj proizvodnji, a ostali u preduze}ima finalne prerade drveta. Mala i srednja preduze}a
su uglavnom u privatnom vlasni{tvu. Ove firme su danas oslonac razvoja drvne industrije u R. Srbiji.
strana 33

Tabela 2.9.: :: : Prose~an broj zaposlenih u preduze}ima za preradu drveta u Srbiji*
Preduze}a Mala Sednja Velika Ukupno zaposlenih
Primarna 7 150 830 9 766.0
Finalna 7 192 851 23 711.0
Ukupno za celu preradu drveta 32 937*
*Izvor: Strategija razvoja drvne industrije do 2010. godine

Preduze}a se prema delatnosti mogu podeliti na preduze}a:
ƒ Mehani~ke prerade drveta
ƒ Hemijske prerade drveta

Preduze}a mehani~ke prerade drveta se bave ili primarnom preradom ili finalnom preradom
drveta. Najva`niji proizvodi primarne prerade drveta su: rezana gra|a, razli~iti drvni elementi, podne i
zidne obloge, furnir i plo~e na bazi drveta. U firmama finalne prerade drveta izra|uje se name{taj,
gra|evinska stolarija, igra~ke …

Tabela 2.10.: Struktura preduze}a u mehani~koj preradi drveta u R. Srbiji /22/
Mala Srednja Velika Broj firmi
Veli~ina
%
Broj firmi 3 153 195 56 3 404
Procentualno u~e{}e 93% 6% 1% 100%
*Izvor: Strategija razvoja drvne industrije do 2010. godine


2.1.5 Planovi razvoja industrije prerade drveta
Prvi i osnovni cilj industrijskog razvoja drvne industrije R. Srbije predstavlja strate{ko
prestruktuiranje, odnosno promena strukture kapitala i sistema upravljanja. Ostali strate{ki ciljevi
podeljeni su u dve grupe: prva grupa ciljeva se odnosi na programsko prestruktuiranje i revitalizaciju
postoje}ih proizvodnih kapaciteta, uz maksimalno kori{}enje raspolo`ivih doma}ih resursa; druga
grupa ciljeva odnosi se na izgradnju novih proizvodnih kapaciteta.
Programsko prestruktuiranje postoje}ih kapaciteta podrazumeva promenu programa
proizvodnje, uz pribli`no isti obim prerade, a sa ciljem pove}anja izvoza proizvoda od drveta na
spoljna tr`i{ta. Pri tome uzimaju}i u obzir trenutno stanje {uma i {umarstva ne treba ra~unati na neko
ve}e pove}anje obima se~a, ve} pre svega na bolje kori{}enje raspolo`ive sirovine.
Strategija razvoja ra~una i na ostvarivanje dinamike rasta energetske efikasnosti ovog sektora. To
bi se moglo ostvariti:
ƒ Tehnolo{kom modernizacijom preduze}a ~ime se pove}ava i stepen energetske efikasnosti;
ƒ Efikasnijim i ve}im kori{}enjem raspolo`ivog drvnog otpatka, smanjile bi se potrebe za
fosilnim gorivima i pove}ala energetska i ekonomska efikasnost preduze}a;
2.1.6 Sadašnji obim prerade i perspektive razvoja u narednih deset godina
Preduze}a drvne industrije u Srbiji prera|uju uglavnom doma}u sirovinu. Razlike u
unutra{njim i spoljnim cenama su tolike da je uvoz topolovih trupaca i celuloze za potrebe fabrika
hartije (Ma|arska i Hrvatska), kao i rezane gra|e ~etinara iz Republike Srpske za gra|evinsku
stolariju, vi{e izuzetak nego pravilo. U R. Srbiji je u 2001. godini prera|eno pribli`no 690 000 m
3

strana 34
trupaca pose~enih u dr`avnim {umama. Od ove koli~ine najvi{e je prera|eno topole (330 000 m
3
) i
bukve (234 000 m
3
). Od ostalih vrsta drve}a treba spomenuti jo{ i hrast (34 600 m
3
) i smr~u/jelu (59
000 m
3
). Detaljnijih podataka o prera|enim koli~inama iz privatnih {uma nema.

Tabela 2.11: Ostvarena prodaja trupaca u R. Srbiji (dr`avne {ume) (2001) /22/
Li{}ari u milionima m
3
^etinari u milionima m
3

Hrast Bukva Topola Ostali Σ
Smr~a/
Jela
Ostali

Σ
Total
Σ
Dr`avni
sektor
0.035 0.234 0.330 0.025 0.624 0.059 0.014 0.073 0.697

Od ukupne koli~ine prera|enih trupaca jedan deo su bili furnirski (F i L) trupci (209 000 m
3
).
Od toga najvi{e je bilo topole (176.000 m
3
) i bukve (21 000 m
3
). Detaljniji podaci su dati u tabeli 2.12.

Tabela 2.12: :: : Ostvarena prodaja furnirskih trupaca u R. Srbiji (dr`avne {ume) (2001) /22/
Hrast Bukva Topola
Smr~a/
jela
Ostali

Σ
hiljadu m
3

Dr`avni sektor
4.24 20.79 176.12 2.93 4.70 208.78


2.1.7 Prostorni raspored preduzeća za preradu drveta
R. Srbija je za potrebe ove studije podeljena na sedam oblasti.
‰ Severna Srbija
‰ Beograd
‰ Zapadna Srbija
‰ Centralna Srbija
‰ Isto~na Srbija
‰ Jugoisto~na Srbija
‰ Ju`na Srbija


Navedena podela se poklapa sa onom koju koristi JP Srbija{ume, a ne{to odstupa od politi~ke podele
Republike Srbije.
Regionalna zastupljenost preduze}a drvne industrije je relativno dobra, odnosno poklapa se sa
raspolo`ivom sirovinskom osnovom i potrebama stanovni{tva. U pojedinim regionima, kao {to je
jugoistok Srbije, zahvaljuju}i ranijoj politici kori{}enja sredstava iz Fonda za nerazvijene, drvna
industrija je razvijenija nego u nekim drugim delovima Srbije (Zapadna Srbija i Centralna Srbija).
Raspolo`ivi tehni~ki kapaciteti u preradi drveta se koriste sa 49.3% u primarnoj i 38.2% u
finalnoj preradi drveta (1999.), a radno vreme uposlenih sa oko 56 % (za celu granu) /21/. To je razlog
{to su, kao osnova za procenu snage drvne industrije u nekoj od oblasti, uzete godi{nje koli~ine
prera|enog drveta, a ne instalisani kapaciteti za preradu. Na slici 2.2 prikazane su koli~ine drveta
prera|ene u preduze}ima za preradu drveta podeljenih po odgovaraju}im oblastima.

strana 35

Slika 2.2: Potro{nja trupaca u R. Srbije u 2001. po oblastima

strana 36

Tabela 2.13.: Potro{nja trupaca u preduze}ima za preradu drveta (po oblastima, nameni i vrsti drveta)
Bukva Hrast ^etinari Topola Zbirno
R.B. Oblast Vrsta prerade
m
3

Zbirno 10 720 22 924 1 026 144 118 178 789
Pilanska 9 709 17 968 1 026 39 975 68 678
Furnir i plo~e 1 011 4 956 0 68 848 74 815
1 Beograd
Hemijska 0 0 0 35 296 35 296
Zbirno 58 001 2 071 15 858 4 334 80 265
Pilanska 58 001 2 071 15 858 4 334 80 265
Furnir i plo~e 0 0 0 0 0
2
Centralna
Srbija
Hemijska 0 0 0 0 0
Zbirno 31 568 1 710 0 0 33 278
Pilanska 28 390 1 710 0 0 30 100
Furnir i plo~e 3 178 0 0 0 3 178
3
Isto~na
Srbija
Hemijska 0 0 0 0 0
Zbirno 76 642 280 1 151 1 336 79 409
Pilanska 73 286 280 1 151 1 336 76 052
Furnir i plo~e 3 356 0 0 0 3 356
4
Jugoisto~na
Srbija
Hemijska 0 0 0 0 0
Zbirno 9 976 7 442 0 164 179 181 597
Pilanska 9 976 7 442 0 70 133 87 550
Furnir i plo~e 0 0 0 94 046 94 046
5
Severna
Srbija
Hemijska 0 0 0 0 0
Zbirno 45 448 438 40 906 16 130 102 922
Pilanska 44 470 438 40 906 16 130 101 943
Furnir i plo~e 979 0 0 0 979
6
Zapadna
Srbija
Hemijska 0 0 0 0 0
Ukupno 232 356 34 865 58 941 330 097 656 259


Podaci o potro{nji trupaca dati su u tabeli 2.13. Utro{ene koli~ine su podeljene prema
oblastima u kojima su sedi{ta firmi, vrsti prozvoda i date su za svaku od vrsta drveta posebno. U
pregled nisu uklju~eni ostali meki i tvrdi li{}ari, a pod pojmom ~etinari misli se pre svega na jelu i
smr~u. Razlika izme|u 697 000 i 656 000 (vidi tabelu 2.11) predstavlja deo prerade ili izvoza koji nije
mogao biti obuhva}en.
Navedeni podaci se odnose na 2001. godinu i za trupce nabavljene od JP
“Srbija{ume”. Uz ovu koli~inu treba dodati trupce koju je otkupila trgovina i ~ija dalja
sudbina nije poznata. Deo ovih trupaca je oti{ao za potrebe malih preduze}a, u gra|evinarstvo
i druge privredne grane.

strana 37
2.2 Drvni ostaci u šumarstvu i industriji prerade drveta
Iz bruto zapremine pose~enog drveta izra|uju se dve grupe sortimenata: tehni~ko oblo drvo i
"prostorno" drvo. U toku njihove izrade javlja se ostatak koji ostaje u {umi. Mo`e se ra~unati da se u
proseku dobija 82 % do 88 % tehni~kog oblog i "prostornog" drveta, a da drvni ostatak ~ini 12 % do 18 %
od bruto drvne zapremine.
Pored ovog ostatka, u {umi na svakih 100m
3
krupnog drveta ostane i 15 m
3
sitne granjevine i oko 25 -
30 m
3
panjevine i korenja.
Na osnovu re~enog, stablo se sastoji od nekoliko kategorija drveta prikazanih u tabeli 2.14.. Prilikom
pravljenja bilansa zanemareni su li{}e i ~etine, ~ije se u~e{}e kre}e u granicama od 1.5 - 4.0 % od bruto
zapremine pose~enog drveta.

Tabela 2.14.: Prose~no u~e{}e pojedinih kategorija drveta u ukupnoj drvnoj masi stabla
Procentualno u~e{}e pojedinih kategorija drveta
Kategorija drveta
Dr`avne {ume Privatne {ume Prose~no za Srbiju
Tehni~ko, oblo drvo 24.0 7.8 16.0
"Prostorno" drvo 34.0 50.2 42.0
Kora oblovine 4.0 4.0 4.0
[umski ostatak sa korom 9.0 9.0 9.0
Sitna granjevina sa korom 11.0 11.0 11.0
Panjevina sa `ilama 18.0 18.0 18.0
Ukupno 100.0 100.0 100.0
Izvor /22/

Iz tabele 2.14. se vidi da u ukupnoj zapremini stabla tehni~ko oblo i "prostorno" drvo u~estvuju u
proseku sa 58 %, a da ostatak pri proizvodnji drvnih sortimenata u {umi i neiskori{}eni deo grana i panja
~ine 42 %. To zna~i da bi, ukoliko bi se iskoristio kompletan potencijal {uma Srbije, na raspolaganju za
kori{}enje u razli~ite svrhe moglo biti jo{ oko 3 miliona kubnih metara drveta. Radi se o sirovoj {umskoj
biomasi razli~itog oblika i veli~ine, dispergovanoj na velikoj povr{ini. Ova drvna zapremina bi se,
obzirom na kvalitet i druge karakteristike, mogla iskoristiti u hemijskoj industriji, industriji plo~a i
kona~no kao izvor energije u izvornom ili transformisanom obliku, naravno ukoliko bi se stvorile
odgovaraju}e pretpostavke.
Na namenu i obim eventualnog kori{}enja {umskog ostatka uti~u razli~iti faktori tehni~ko-tehnolo{ke i
ekonomske prirode. Koji bi se deo od ovog ostatka i u kojoj koli~ini mogao iskoristiti, zavisi pre svega od
terenskih, sastojinskih i drugih uslova, gde se taj ostatak generi{e.
U intenzivnim ravni~arskim {umskim zasadima tehni~ki je mogu}e iskoristiti gotovo 100 % drveta iz
kategorije drvnog ostatka. Me|utim, u prirodnim {umama u brdsko planinskom podru~ju, kategorije i
koli~ine se zna~ajno moraju redukovati, zbog te{ko}a u transportu, za{tite zemlji{ta od erozije, a i nu`nog
djubrenja {umskih povr{ina sa kojih se uklanja celokupna biomasa, jer bi u protivnom do{lo do
degradacije {umskih stani{ta.
Stvarni obim iskori{}enja zavisi i od ekonomskih faktora. Ukoliko bi jedini~na cena drvnog ostatka
bila odgovaraju}a, tehni~ko-tehnolo{ki problemi oko sakupljanja i transporta preostalih delova stabla
drveta posle se~e mogao bi se re{iti na zadovoljavaju}i na~in.
Potencijalna koli~ina drvnih ostataka iz {uma Srbije (tabela 2.15) name}e pitanje mogu}nosti i na~ina
njegovog kori{}enja. Primera radi, samo krupnog {umskog ostatka pri izradi {umskih sortimenata (ise~ci,
gule, kratice, obradci, brada, stope grana i sl.), ostane u {umi 2.79% od ukupno izra|ene neto drvne
zapremine {umskih sortimenata bukve /2/. To zna~i, da se od ukupnog potencijalnog obima se~a od oko 5
miliona m
3
{umskih sortimenata, mo`e o~ekivati oko 140 000 m
3
krupnog drvnog ostatka, koji se mo`e
neposredno ili u transformisanom obliku dalje koristiti.

strana 38

Tabela 2.15.: Struktura potencijalnog {umskog ostatka u Srbiji
Karakteristike ostatka U~e{}e
[umski ostatak
vla`nost /%/ dimenzije /%/ /m
3
/
Napomena
Li{}e ili iglice 30 - 60 - - 144 000 zanemaruje se
Panjevina i korenje 40 - 60 krupan 47.3 1 255 000 ostaje u {umi
Sitna granjevina 40 - 60 krupan 25.7 750 000 delimi~no se koristi
Okrajci
Piljevina
40 - 60
krupan
sitan
27.0 900 000 delimi~no se koristi
Sveukupno 100.0 3 049 000
Izvor /22/

2.2.1 Drvni ostatak u preradi drveta
Industrija prerade drveta koristi drvo u oblom (trupci, oblice) i cepanom obliku. Prema
mogu}oj nameni drvo za preradu deli se na: drvo za mehani~ku preradu i drvo za hemijsku preradu
drveta.
Mehani~ka prerada drveta podrazumeva promenu oblika i dimenzija drveta uz upotrebu
mehani~kih sredstava (pila, no`eva i sl.). Hemijska svojstva drveta pri tome ostaju nepromenjena.
Ulazni materijali za mehani~ku preradu su trupci za piljenje, trupci za izradu furnira, oblice i cepanice.
Proizvodi mehani~ke prerade drveta dele se na dve velike grupe: proizvodi primarne prerade i
proizvodi finalne prerade drveta.
U primarnoj preradi oblovina se prera|uje u pravougaone - bazirane oblike. To su proizvodi
koji predstavljaju osnovni materijal za izradu finalnih proizvoda (daske, planke, letve, grede, gredice,
furnir, plo~e na bazi drveta i sl.).
Pod finalnom mehani~kom preradom podrazumevamo preradu primarno obra|enog drveta u
predmete namenjene direktnoj upotrebi (name{taj, ambala`a, gra|evinska stolarija i sl.)
Hemijska prerada drveta obuhvata postupke kojima se menjaju i hemijski sastav i svojstva
drveta. Sirovinu za hemijsku preradu ~ine oblice, cepanice i deo otpadaka iz {umarstva i prerade
drveta. Proizvodi hemijske prerade drveta se mogu svrstati u ~etiri odvojene grupe:
• proizvodi dobijeni termi~kim razlaganjem drveta kao {to su: drveni ugalj, generatorski gas i sl.,
• proizvodi dobijeni dejstvom razli~itih hemikalija: celuloza i sl.,
• proizvodi ekstrakcije drveta kao {to su: terpentinska ulja, {tavne materije i sl. i
• drvnoplasti~ne mase: lignoston, lignofol i sl..

Upotrebljeni termin ”otpadak” odnosi se na onaj deo drveta koji se ne mo`e koristiti u daljoj
preradi za iste svrhe. Me|utim, drvo ima toliko razli~itih primena gde bi se ovaj ostatak mogao
iskoristiti, tako da se termin ”otpadak” mo`e samo uslovno koristiti. Otpadak - ostatak u preradi drveta
delimo prema veli~ini na :
a) Krupan
• Odrubci (pri kra}enju trupaca)
• Okrajci (sa boka trupaca pri piljenju)
• Odse~ci (pri obradi dasaka po du`ini)
• Porupci (pri obradi dasaka po {irini)
b) Sitan
• Iverje (nastaje pri tesanju, piljenju ili glodanju)
• [u{ka
• krupnija ( nastaje pri ru~nom struganju)
• sitnija (nastaje glodanjem, bu{enjem ili sl.)
• Piljevina ( nastaje pri struganju - piljenju)
strana 39
• Pra{ina
• Drveno bra{no
c) Koru
Kora se pojavljuje kao nemereni otpadak. Ako se trupci prera|uju zajedno sa korom ona
pove}ava zapreminu krupnog i sitnog otpatka svuda gde se trupci prera|uju. Ako su trupci pre
primarne prerade oguljeni, onda je kora posebno na raspolaganju , {to olak{ava njenu
eventualnu primenu.

Drvni otpaci se javljaju i u fabrikama hemijske prerade drveta. Oni mogu biti u ~vrstom,
te~nom i gasovitom stanju. Nastaju u postupku pripreme i u procesu prerade. U fazi pripreme drvo se
guli i usitnjava, pa se otpadak pogodan za kori{}enje, ako se uop{te pojavljuje, javlja u vidu kore,
iverja ili {u{ki ujedna~enih dimenzija. U samom procesu javljaju se lug i isparenja.

2.2.2 Bilansi u preradi drveta
Svaka mehani~ka ili hemijska prerada usmerena je na proizvodnju odre|enih sortimenata i
proizvoda i ima svoj bilans proizvodnje, odnosno bilans kori{}enja ulazne sirovine.
Pilanska prerada
Trupci dovezeni iz {ume se obi~no pre piljenja okoravaju. Glavni proizvod pilanske prerade je
rezana gra|a. U~e{}e, karakteristike i struktura otpatka u preradi zavisi od vrste drveta i zahteva kupaca,
odnosno plana rezanja. Gra|a se pre isporuke, ukoliko za to postoji zahtev ili potreba, hidrotermi~ki
obra|uje (pari i/ili su{i).
U tabeli 2.16 dati su odvojeno bilansi zapreminskog kori{}enja dve razli~ite grupe drve}a. u prvu
grupu su svrstani tvrdi li{}ari, a u drugu meki li{}ari i ~etinari.

Tabela 2.16.: Bilans utro{enog drveta u pilanskoj preradi
Procentualno u~e{}e /%/
Ulazna sirovina pilanski trupci
Tvrdi li{}ari Meki li{}ari i ~etinari
Glavni proizvod: Rezana gra|a 50 65
Otpadak:
Krupni 24 12
Piljevina 16 14
Pra{ina 3 2
Utezanje* 5 5
Gre{ke pri merenju** 2 2
Ukupno otpatka 50 35
Sveukupno (rezana gra|a i otpadak) 100 100
Kora 14 14
* Trupci se mere i prera|uju u sirovom stanju, a piljena gra|a u prosu{enom stanju. Izra|eni
sortimenti se pre dalje prerade prirodno ili ve{ta~ki su{e. Pri su{enju drvo se ute`e i pri tome mu se
zapremina smanjuje. Utezanje zavisi od vrste drveta, dimenzija sortimenata i kona~ne vlage.
** Sirovina za preradu drveta ima nepravilan oblik koji ote`ava merenja. Gre{ke se javljaju i pri
merenjima gotovih sortimenata. Smatra se da pozitivne gre{ke uglavnom potiru negativne i da
uticaj gre{aka merenja ne prelazi 2%.


Krupan otpadak, ukoliko je bez kore i zdrav, mo`e se iskoristiti u proizvodnji plo~a iverica ili
vlaknatica. Ostatak, piljevina, pra{ina, kora i krupan otpadak sa korom, mo`e se upotrebiti za lo`enje.

strana 40
Proizvodnja furnira i furnirskih ploča
Pri izradi furnira koriste se dve me|usobno razli~ite tehnologije: se~enje i lju{tenje furnira. Se~enjem se
dobija plemenit furnir za oblaganje name{taja. Za ovu namenu se koriste tvrdi li{}ari (hrast, orah, bukva,
vo}karice...) i to najkvalitetniji tzv. furnirski (F) trupci.

Tabela 2.17.: Zapreminski bilans utro{enog drveta pri proizvodnji furnira
Zapreminsko u~e{}e /%/
Ulazna sirovina: furnirski trupci
Se~eni furnir Lju{teni furnir
hrast orah bukva
Glavni proizvod: Furnir 39.7 36.2 55.0
Otpadak:
krupni kod pripreme 11.0 20.0 5.0
krupni pri se~enju, lju{tenju 18.6 23.6 24.0
furnira pri krojenju 23.6 14.5 10.0
Utezanje 7.1 5.7 6.0
Ukupno otpatka 60.3 63.8 45.0
Sveukupno (furnir i otpadak) 100.0 100.0 100.0
Kora 16.0 14.0 14.0

Trupci se pre obrade pile u oblik pogodan za se~enje i hidrotermi~ki pripremaju - pare. Se~eni
furnir se nakon izrade su{i, se~e u formate i pakuje, prema odre|enom planu, u pakete spremne za
isporuku. Za izradu lju{tenog furnira koriste se uglavnom topolovi i bukovi trupci (za koji je bilans
prikazan u tabeli 2.17) ali i druge vrste kao {to su breza, jela, smr~a i sl. Trupci se pre lju{tenja mogu, ali i
ne moraju hidrotermi~ki pripremiti.
Lju{teni furnir je namenjen za oblaganje neizlo`enih povr{ina kod name{taja, za izradu furnirskih
plo~a i ambala`e.

Tabela 2.18.: Bilans utro{enog drveta pri proizvodnji furnirskih plo~a
Ulazna sirovina: furnirski trupci Zapreminsko u~e{}e /%/
Glavni proizvod: Furnirske plo~e 41.0
Otpadak:
krupni kod pripreme 5.0
krupni pri lju{tenju 24.0
krupni pri krojenju furnira u formate 10.0
krupni kod pripreme formata za plo~e 4.0
krupni pri formatiranju plo~a 5.0
sitni pri bru{enju plo~a 5.0
Utezanje 6.0
Ukupno otpatka 59.0
Sveukupno (furnirske plo~e i otpaci) 100.0
Kora 14,0

U tabeli 2.18 dat je bilans utro{enog drveta pri proizvodnji furnirskih plo~a. Bilans iskori{}enja
osnovne sirovine kod izrade plo~a je ni`i nego kod lju{tenog furnira (55 % prema 41 %).
Krupni otpadak od trupaca i furnira mo`e se koristiti za izradu plo~a iverica, vlaknatica i celuloze
uz uslov da su bez kore i zdravi. Ostatak, koji nije za dalju preradu, je na raspolaganju za energetske
svrhe.
strana 41
Proizvodnja ploča iverica
Osnovna sirovina za izradu plo~a iverica je "prostorno" drvo i krupni otpadak iz mehani~ke
prerade drveta. U tabeli 2.19 dat je bilans utro{ka drveta u proizvodnji plo~a iverica.
Za izradu m
3
potrebno je 2.0 - 2.2 m
3
topolovog drveta ili 1.1 - 1.3 m
3
bukovog drveta. Utro{ci za
ostale navedene vrste nalazi se negde izme|u ovih vrednosti.
Plo~e iverice se u Srbiji izra|uju isklju~ivo od bukovog drveta. Prose~an otpadak-gubitak iznosi
23 %, od ~ega 7 % ~ini utezanje ivera pri su{enju, a 15.3 % pra{ina od bru{enja i mlevenja, te krupan
otpadak kod formatiranja plo~a. Drvo se pre iveranja obi~no ne okorava, obzirom da se u plo~ama
ivericama toleri{e u~e{}e kore od 7 % do 10 %. Kod drugih vrsta drve}a ti odnosi su ne{to druga~iji i u
korelaciji su sa gustinom drveta u apsolutno suvom stanju.
Deo nastalih otpadaka u procesu izrada iverastih plo~a se vra}a u proces, a ostatak je na
raspolaganju za energetske potrebe.

Tabela 2.19.: Zapreminski bilans utro{enog drveta u proizvodnji plo~a iverica
Vrsta drveta Topola Smr~a Bor Joha Hrast Bukva
Potro{nja drveta u m
3
/m
3
2.0-2.2 1.6-1.8 1.5-1.7 1.2-1.4 1.1-1.4 1.1-1.3


Finalna prerada drveta
U finalnoj preradi drveta se osu{ena rezana gra|a odgovaraju}im postupcima pretvara u finalni
proizvod. Bilans utro{enog materijala i otpatka-ostatka se menja i zavisi od vrste proizvoda i
karakteristika primenjene tehnologije. U tabeli 2.20 dat je bilans utro{ka drveta za uslovni proizvod
tipi~an za doma}u finalnu preradu. Ulazni materijal je rezana gra|a merena u m
3
. Od ukupne koli~ine 35.8
% otpada na krupan otpadak, 18.0 % na {u{ku i 11.2 % na piljevinu i drvnu pra{inu. Gubitaka na utezanje
nema, jer je drvo pre finalne obrade osu{eno na kona~nu vlagu.

Tabela 2.20.: Zapreminski bilans utro{enog drveta u finalnoj preradi drveta
Ulazna sirovina: piljena gra|a Zapreminsko u~e{}e /%/
Uslovni proizvod 35.0
Otpadak:
pri krojenju 35.0
baziranje i prizmiranje 22.0
zavr{na obrada 3.0
odba~eni proizvodi 5.0
Ukupni otpadak 65.0
Sveukupno (proizvod i otpaci) 100.0

Hemijska prerada drveta
Proizvode hemijske prerade drveta delimo, kako je to ve} ranije re~eno, na ~etiri odvojene grupe
prema tehnologiji procesa. Kao sirovina za preradu koristi se "prostorno" drvo i otpaci iz mehani~kih
prerada drveta. Otpaci se u tehnologijama hemijske prerade mogu podeliti na ~vrste, te~ne i gasovite.
Ovde }e pa`nja biti usmerena na koli~inu i strukturu ~vrstih otpadaka. Te~na i gasna faza otpadaka
re{avaju se u okviru osnovne tehnologije prerade i ne}e biti predmet na{ih razmatranja.
strana 42
Termi~kim razlaganjem drveta dobijaju se proizvodi (drveni ugalj, generatorski gas i sl.), koji su
namenjeni za energetske potrebe ,tako da raspolo`ivog ostatka prakti~no nema.
U proizvodnji ekstraktivnih sastojaka iz drveta glavni proizvodi su razli~ite organske materije,
koje se koriste u hemijskoj i farmaceutskoj industriji. Posle tretmana, usitnjeno drvo se mo`e koristiti za
energetske potrebe. Ekstrahovano drvo u principu ima manju zapreminsku masu i ni`u toplotnu mo} od
polaznog drveta.
Tehnologijom delovanja hemikalijama dobijaju se celuloza, papir i sl. Kao sirovine za preradu
koriste se okorano i usitnjeno drvo. Kao ~vrsti otpadak ostaje kora i to do 10 % od prera|ene zapremine
drveta. Problem otpadnih voda, koje u sebi sadr`e neizreagovane hemikalije, derivate lignina i celulozna
vlakanca, re{ava se u okviru osnovne tehnologije.
Ostale tehnologije su veoma malo zastupljene i njihovi bilansi kori{}enja drveta nisu od va`nosti
za razmatranu problematiku.

2.3 Energetski potencijal drvnih ostataka
Gorive karakteristike drveta
Osnovne gorive karakteristike drveta su: toplotna mo}, sadržaj volatila (isparljivih sastojaka
drveta), IR (odnos masenog u~e{}a volatila i koksnog ostatka), koli~ina i sastav pepela, gustina,
vla`nost drveta, itd.
Upotrebna vrednost drveta kao goriva mo`e se dobro proceniti ukoliko se zna ili mo`e izra~unati
njegova gornja toplotna mo}. U tabeli 2.21. date su gornje toplotne mo}i ksilema doma}ih vrsta drve}a
/16/.

Tabela 2.21.: Gornje toplotne mo}i ksilema i kore nekih doma}ih vrsta drve}a /18, 22/
Gornja toplotna mo}
(u apsolutno suvom stanju) MJ/kg
Prose~ne vrednosti zapremiske mase
kg/m
3

Vrsta drveta
Drvo Kora Drvo Kora
Bukva 18.82 18.00 680 580
Hrast 18.36 19.70 650 425
Crna topola 17.26 18.00 410 412
Smr~a 19.66 21.20 430 340
Jela 19.46 21.00 410 460
Bor 21.21 20.62 580 300

Iz tabele 2.21 se vidi da se gornja toplotna mo} drveta (u apsolutno suvom stanju) razlikuje od vrste do
vrste. Ove razlike su u korelaciji sa u~e{}em osnovnih komponenata i ekstraktiva u strukturi drveta. Op{te
uzev{i, ~etinari imaju ve}u toplotnu mo} od li{}ara {to zavisi od koli~ine smolastih materija u drvetu.
Drvo u apsolutno suvom stanju sastoji se od ugljenika, vodonika i kiseonika. Osim ovih osnovnih
elemenata u sastav drveta u manjem procentu ulaze azot, sumpor kao i mikroelementi, koji su osnovni
sastojci pepela nakon sagorevanja drveta. Elementarni hemijski sastav drveta zavisi od: vrste drveta,
starosti drveta, dela drveta odakle se uzima uzorak i sl.. U tabeli 2.22 dati su podaci za elementarni sastav
najzastupljenijih vrsta drveta u R. Srbiji.
Gornja toplotna mo} drveta se mo`e dovoljno ta~no izra~unati, kada znamo elementarni hemijski
sastav drveta, uz pomo} posebno prilago|enog obrasca /18, 22/:
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
− + ⋅ =
kg
kJ O
H , C H
* g
10
5 1420 340

gde su: C, H i O - procentualna masena u~e{}a ugljenika, vodonika i kiseonika u apsolutno suvom drvetu.
strana 43
Tabela 2.22. Elementarni hemijski sastav najzastupljenijih vrsta drveta u R. Srbiji /18/
Vrsta drveta C /%/ O /%/ H /%/
Bukva 48.5 45.2 6.4
Hrast 49.4 44.5 6.1
Topola 49.7 44.0 6.3
Jela 50.0 43.6 6.4
Smr~a 49.6 44.0 6.4

U drvetu se ugljenik, vodonik i kiseonik nalaze pre svega u okviru ugljovodoni~nih jedinjenja.
Vodonik, ~ije je prisustvo utvr|eno elementarnom analizom, pored toga što ulazi u u sastav uvek prisutne
vlage, spojen je sa kiseonikom, u okviru ugljovodoni~nih jedinjenja, u hidroksilne (OH) grupe. Tako|e,
deo kiseonika je hemijski vezan za ugljenik, odnosno azot, a deo je i u slobodnom stanju. To su razlozi {to
je klasi~ni obrazac VDI-a modifikovan i umesto 8 ( kako je to u osnovnom obrascu) u jedna~inu uvr{}en
delilac 10.
Osnovne komponente koje ~ine strukturu drveta su celuloza, hemiceluloza, i lignin.
Drvo sadr`i i male koli~ine ekstraktiva, koji mogu imati velikog uticaja na toplotnu vrednost i
gorive karakteristike drveta. Procentualno u~e{}e pomenutih komponenata u drvnoj supstanci
menja se od vrste do vrste, ali i za razli~ite delove stabla koje se analizira. Prema /19, 22/ u
suvom drvetu li{}ara celuloza prose~no u~estvuje sa 43-45 %, lignin sa 19 - 26 %, heksozani 3
- 6 % i pentozani 21 - 26 %. Kod ~etinara celuloze ima izme|u 53 - 54 %, lignina 26 - 29 %,
heksozana 13 % i pentozana 10-12 %. U tabeli 2.23 su dati podaci o hemijskom sastavu drveta
(ksilema) i kore nekih doma}ih vrsta drve}a.

Tabela 2.23. Hemijski sastav ksilema i kore doma}ih vrsta drve}a /18/
Ksilem
Vrsta drveta Pepeo
/%/
Celuloza
/%/
Lignin
/%/
Ekstraktivi
/%/
Bukva (Fagus
moesiaca)
0.53 50.26 24.80 1.72
Hrast (Quercus petraea) 0.36 47.29 26.27 4.90
Smr~a (Picea abies) 0.22 52.87 28.31 1.58
Crni bor (Pinus
sylvestris)
0.31 47.53 27.82 4.25
Kora
Vrsta drveta Pepeo
/%/
Celuloza
/%/
Lignin
/%/
Ekstraktivi
/%/
Bukva (Fagus
moesiaca)
1.99 24.72 25.12 14.23
Hrast (Quercus petraea) 6.89 22.31 16.19 17.36
Smr~a (Picea abies) 1.15 29.46 22.76 19.28
Crni bor (Pinus
sylvestris)
0.77 29.86 25.10 12.07
* Klasonov + kiselo-rastvorni lignin.

Na osnovu rezultata hemijske analize drveta, odnosno procentualnog u~e{}a celuloze,
lignina i ekstraktiva, gornja toplotna mo} drveta se mo`e izra~unati kao:
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
⋅ + |
.
|

\
|
⋅ + |
.
|

\
|
⋅ =
kg
kJ P
H
P
H
P
H H
e
ge
l
gl
c
gc g
100 100 100

strana 44
gde su: H
gc
, H
gl
i H
ge
- gornje toplotne mo}i celuloze i njoj sli~nih jedinjenja, lignina, i ekstraktiva
respektivno; P
c
- procentualno u~e{}e celuloze i njoj sli~nih jedinjenja ; P
l
- procentualno u~e{}e
lignina; P
e
- procentualno u~e{}e ekstraktiva.
Stvarni energetski efekti, koji bi se dobili sagorevanjem, su uvek manji od energetskog potencijala i
zavise od vi{e faktora. Na prvom mestu je svakako vla`nost potencijalnalnog goriva.Toplotni potencijal
drveta direktno zavisi od njegove vla`nosti. Drveni otpadak iz procesa prerade mo`e imati:
• Spoljnu navla`enost, ako je le`alo u vodi, ili zalivano vodom,snegom ili ledom. Ova navla`enost
se re{ava otapanjem i ce|enjem. Obi~no se primenjuje ce|enje pod dejstvom gravitacije.
• Sopstvenu vla`nost, u kojoj razlikujemo vodu u lumenima i sudovima }elija tzv. slobodnu vodu
i vodu higroskopno vezanu za zidove }elije tzv, vezanu vodu. Sopstvena vla`nost se otklanja
prirodnim ili industrijskim su{enjem. Obe vrste su{enja imaju svoje prednosti i mane. Osnovne
mane su kod prirodnog su{enja vreme potrebno za su{enje, a kod industrijskog su{enja veliki
utro{ak energije.. Kona~na vla`nost drveta, do koje se drvo su{i, zavisi od mesta njegove dalje
upotrebe.
U nauci o drvetu je uobi~ajeno da se relativno u~e{}e vlage u drvetu ra~una u odnosu
na suvu materiju:
( )
[ ] %
m
m m
u
o
o vl
100 ⋅

=

gde su: m
vl
- masa vla`nog drveta; m
o
- masa apsolutno suvog drveta osu{enog na temperaturi od 103
0
C.
Vla`nost nastalog otpatka zavisi od vrste i faze procesa u kome je otpadak nastao, odnosno od
vla`nosti sirovine u momentu obrade:
• Vla`nost {umskih ostataka se kre}e izme|u 40% i 60%;
• U pilani ostaci imaju vla`nost koja odgovara vla`nosti trupaca i kre}e se izme|u 40 % i 50 %;
• Furnirski ostaci imaju:
• u fazi mokrog tretmana 60 % do 70 % vlage i
• u fazi suvog tretmana 8 % do 10 % vlage;
• Ostaci pri izradi plo~a iverica imaju od 7 % do 9 % vlage;
• Ostaci u finalnoj preradi:
• u proizvodnji name{taja od 6 % do 9 % vlage i
• u proizvodnji gra|evinske stolarije oko 12 % vlage;
• U hemijskoj preradi drveta:
• u mehani~koj pripremi vlaga se kre}e izme|u 40 % i 50 % i
• posle pranja i koranja, a nakon ce|enja vla`nost kore mo`e biti i preko 100%.
Drvo pove}ane vla`nosti ima ni`u toplotnu mo} i manju efikasnost pri sagorevanju. Vlaga pri
sagorevanju predstavlja nekoristan sastojak koji dodatno smanjuje toplotnu mo} drveta. Deo toplote
oslobo|ene sagorevanjem drveta koristi se za isparavanje vlage i pregrevanje vodene pare do
temperature u lo`i{tu. U lo`i{tu kotla tro{i se pribli`no 2 500 kJ/kg za isparavanje vode i ne{to manja
koli~ina toplote za njeno pregrevanje. Na ovu koli~inu oslobo|ene vode treba dodati i vodu nastalu
sagorevanjem vodonika iz goriva. Na sve ovo treba dodati i toplotu koja je potrebna za osloba|anje
vezane vode iz drveta. Ovaj gubitak, prema Dunlapu /2/, iznosi 314 kJ po kilogramu isparene vode.
Donja topotna mo} goriva H
d
realnije odra`ava energetski potencijal goriva. Obrazac za donju
topotnu mo} drveta, koji uzima u obzir sve navedene gubitke glasi:
(
¸
(

¸

(
¸
(

¸

|
.
|

\
| +
⋅ − ⋅
|
.
|

\
|
+
=
kg
kJ H u
H
u
H
g d
100
9
2500
100
1
1

gde je: u- vla`nost drveta u procentima; H- procentualno maseno u~e{}e vodonika u elementarnom
hemijskom sastavu drveta.
U tabeli 2.24 uporedo su dati podaci o koli~ini toplote koja se realno mo`e iskoristiti iz 1 kg
drveta za razli~ite vla`nosti. Pri tome su uzeti u obzir i vla`nost drveta i odgovaraju}i stepen
iskori{}enja lo`i{ta pri sagorevanju drveta.

strana 45
Tabela 2.24. Uticaj vla`nosti na energetski efekat drveta /22/
Vla`nost
Gornja
toplotna mo}
Stepen
iskori{}enja lo`i{ta
Korisna toplota
Gorivo
% MJ/kg % MJ/kg
0 19.8 80 15.8
10 17.8 78 13.9
40 14.5 74 12.1
D
r
v
o

70 12.0 72 8.6

Isparljivi sastojci u drvetu (volatili) su uglavnom lak{i ugljovodonici. Maseno u~e{}e volatila u
drvetu odre|uje se merenjem ~vrstog ostatka nakon sedmominutnog zagrevanja uzorka drveta u pe}i,
na temperaturi od 900
0
C i to bez prisustva kiseonika. Srednje maseno u~e{}e volatila u doma}im
vrstama drveta je oko 75%, koksnog ostatka od 15% do 20%, a pepela do 0.6%, Navedene vrednosti
se razlikuju za razli~ite vrste drve}a (vidi tabelu 2.23) i delove stabla odakle se uzima uzorak.
Naj~e{}i elementi koji ostaju nakon sagorevanja u obliku pepela su: kalijum, natrijum, magnezijum
koji ~ine od 0,5 do 4% mase drveta. U kori obavezno ima vi{e mineralnih materija nego u samom
drvetu. Razlike od uzorka do uzorka su velike jer na koli~inu i sastav mineralnih materija ima velikog
uticaja i stani{te, odnosno sastav zemlji{ta na kome je drvo raslo. U tabeli 2.25 dati su okvirni sadr`aji
mineralnih materija u drveta /19/. Navedeni podaci su va`ni pri izboru lo`i{ta kotla namenjenog za
sagorevanje drvnog otpatka.

Tabela 2.25.: Sadr`aj mineralnih materija u apsolutno suvom drvetu /19/
U drvetu ima u %
Vrsta drveta
K
2
O Na
2
O MgO CaO P
2
O
3
SO
3
SiO
2

Bukva
0.09 0.02 0.06 0.31 0.03 0.01 0.03
Hrast 0.05 0.02 0.02 0.37 0.03 0.02 0.01
Bor 0.04 0.04 0.03 0.14 0.02 0.01 0.04

2.3.1 Šumarstvo
U tabeli 2.26 dat je prostorni raspored prora~unatih koli~ina {umskog ostatka u Srbiji.
Prora~un je napravljen u skladu sa struktorom se~a u dr`avnim {umama Srbije (tabela 2.3) i ukupnim
procenjenim koli~inama {umskog ostatka (tabela 2.15)

Tabela 2.26.: Prostorni raspored prora~unatih koli~ina {umskog ostatka
[umski ostatak /m
3
/
Oblast
Li{}e i iglice Panjevina i korenje Sitna granjevina Okrajci i piljevina
Ukupno /m
3
/
Jugoisto~na 30 000 266 000 159 000 190 000 645 000
Isto~na 28 000 244 000 145 000 175 000 592 000
Centralna 18 000 160 000 96 000 115 000 389 000
Zapadna 24 000 205 000 122 000 147 000 498 000
Beogradska 28 000 244 000 146 000 175 000 593 000
Severna 16 000 136 000 82 000 98 000 332 000
Ukupno 144 000 1 255 000 750 000 900 000 3 049 000

strana 46
Energetska vrednost prora~unatog drvnog ostatka i kore mo`e se samo okvirno sra~unati i to
za unapred pretpostavljene vrednosti o prose~nim gustinama apsolutno suvog drveta i kore i donjim
toplotnim mo}ima vla`nog drveta i kore (za razli~ite vrste drve}a).
Na osnovu prose~nih vrednosti za gustinu - zapreminsku masu drveta i kore za doma}e vrste
drve}a, sra~unate su mase drveta i kore za razli~ite vrste drve}a i razli~ite tehnologije za svaku od
oblasti posebno i zbirno za celu R. Srbiju.
Uz masu raspolo`ivog drvnog otpatka i kore potrebno je, ukoliko `elimo da izra~unamo
energetski potencijal, da utvrdimo i donje toplotne mo}i svake od vrste drveta posebno. Pri tome treba
voditi ra~una i da je vla`nost otpadaka razli~ita i da zavisi od faze prerade i vrste tehnologije gde
nastaje. Pretpostavljeno je da je prose~na vla`nost otpadaka od drveta i kore u pilanskoj preradi 50%,
u furnirskoj preradi 60%. Polazni podaci za prora~un uzeti su iz tabele 2.23, gde su date gornje
toplotne mo}i ksilema i kore doma}ih vrsta drve}a /18, 22/. Na osnovu ovih podataka i uz kori{}enje
odgovaraju}e formule za izra~unavanje, dobijene su vrednosti za donje toplotne mo}i koje su date u
tabeli 2.27.
Na osnovu sra~unatih masa vla`nog drveta i kore i odgovaraju}ih donjih toplotnih
mo}i dobijeni su okvirni podaci o raspolo`ivoj energetskoj vrednosti {umskog ostatka u R.
Srbiji. U prora~unu je pretpostavljeno da je prose~na vla`nost svih vrsta otpadaka 60 % i da u
Severnoj (100%) i Beogradskoj oblasti (60 %) preovla|uju meki li{}ari.

Tabela 2.27.: Izra~unate donje tolotne mo}i drveta i kore doma}ih vrsta drve}a za razli~ite vla`nosti
Donja toplotna mo} /MJ/kg/
(50% vlage u drvetu) (60% vlage u drvetu)
Vrsta drveta
Drvo Kora Drvo Kora
Bukva
10.81 10.27 9.98 9.47
Hrast
10.51 11.40 9.69 10.53
Smr~a
11.37 12.40 10.51 11.47
Crna topola
9.77 10.27 9.01 9.47
Jela
11.24 12.27 10.38 11.34
Bor
12.41 12.01 11.48 11.11

Tabela 2.28.: Prostorni raspored prora~unatog energetskog potencijala prostornog drveta i {umskog
ostatka*
Energetski potencijal /TJ/god/
[umski ostatak Oblast
Prostorno drvo
Panjevina i korenje Sitna granjevina Okrajci i piljevina Ukupno
Jugoisto~na 1 168 2 759 1 649 1 979 6 387
Isto~na 1 074 2 536 1 516 1 819 5 871
Centralna 706 1 667 996 1 195 3 858
Zapadna 903 2 132 1 274 1 529 4 935
Beogradska 1 075 1 991 1 190 1 428 4 609
Severna 483 806 482 578 1 866
Ukupno 5 409 5 409 5 409 5 409 11 891 7 107 8 528 27 27 27 27 5 55 526 26 26 26
* Podaci se odnose na dr`avne {ume

Prora~unati energetski potencijal prostornog drveta iznosi oko 5 410 TJ godi{nje. U prora~un je uzeto
da se 2/3 raspolo`ivog prostornog drveta koristi za lo`enje, a ostatak za hemijsku preradu.
strana 47
Energetski potencijal {umskog ostatka je veliki i iznosi oko 27 530 TJ/god. Problemi nastaju pri
njegovom eventualnom kori{}enju. Osnova ekonomike kori{}enja {umskog ostatka su tro{kovi
prikupljanja i prve faze transporta. Moglo bi se re}i da ne postoje zna~ajniji razlozi koji bi te tro{kove
~inili znatnije ve}im od tro{kova prikupljanja i transporta klasi~no izra|enog prostornog drveta. U svetu
postoje razra|ena tehni~ko-tehnolo{ka re{enja za prikupljanje, odlaganje, pripremu i sagorevanje {umskog
ostatka /12/, ali se i pored toga on u na{im uslovima nedovoljno koristi. Tehni~ki gledano, primena ovih
re{enja bi bila mogu}a, uz odre|ena prilago|avanja, i u na{im uslovima. Me|utim, na~ini organizovanja
gazdovanja {umama u Srbiji, stru~na osposobljenost i tehni~ko tehnolo{ka opremljenost u ovoj oblasti,
va`an su preduslov za re{avanje pitanja kori{}enja {umskih drvnih ostataka. Osim tehni~ko-tehnolo{kih,
va`no je stvoriti i politi~ko - ekonomske preduslove, naro~ito u oblasti dr`avne energetske politike. Bez
inicijalne podr{ke dr`ave, kori{}enje {umskog ostatka (kao izvora energije) ne bi moglo da izdr`i
konkurenciju ostalih vrsta goriva.

2.3.2 Prerada drveta
U tabeli 2.29 dat je prostorni raspored prora~unatih koli~ina drvnog ostatka i kore u
preduze}ima za preradu drveta. Prora~un potencijalnog ostatka je napravljen u skladu sa bilansima
utro{ka za pojedine tehnologije i vrste drveta. Pri tome je vo|eno ra~una o vrsti drveta i na~inu
prerade. Rezultati prora~una su dati samo za tri osnovne tehnologije prerade drveta, obzirom da je
proizvodnja iverica u R. Srbiji prakti~no stala, a da finalna prerada drveta izradu plo~astog name{taja
zasniva na uvozu sirovina. Radi se o oko 50 000 m
3
plo~a od usitnjenog drveta tako da se u bilansu
mo`e ra~unati na jo{ 5 000 m
3
drvnog otpatka nastalog u procesu obrade ovih plo~a.

Tabela 2.29. Potencijalne koli~ine otpadaka od drveta i kore u preradi drveta u R. Srbiji
Drvnog otpatka u m
3

Oblast Vrsta prerade
Bukva Hrast ^etinari Topola Ukupno
Kore
u m
3

Pilanska 4 175 7 726 287 11 193 23 381 9 615
Furnir i plo~e 607 2 973 0 26 851 30 431 10 474
Hemijska 0 0 0 0 0 4 941
Beograd
Zbirno 53 812 25 030
Pilanska 24 940 891 4 440 1 214 31 485 11 237
Furnir i plo~e 0 0 0 0 0 0
Hemijska 0 0 0 0 0 0
Centralna
Srbija
Zbirno 31 485 11 237
Pilanska 12 208 735 0 0 12 943 4 214
Furnir i plo~e 1 907 0 0 0 1 907 445
Hemijska 0 0 0 0 0 0
Isto~na Srbija
Zbirno 14 850 4 659
Pilanska 31 513 120 322 374 32 330 10 647
Furnir i plo~e 2 014 0 0 0 2 014 470
Hemijska 0 0 0 0 0 0
Jugoisto~na
Srbija
Zbirno 34 343 11 117
Pilanska 4 290 3 200 0 19 637 27 127 12 257
Furnir i plo~e 0 0 0 36 678 36 678 13 166
Hemijska 0 0 0 0 0 0
Severna Srbija
Zbirno 63 805 25 424
Pilanska 19 122 188 11 454 4 516 35 280 14 272
Furnir i plo~e 587 0 0 0 587 137
Hemijska 0 0 0 0 0 0
Zapadna Srbija
Zbirno 35 868 14 409
Ukupno u drvnog otpatka i kore u preradi drveta u R. Srbiji 234 163 91 876

strana 48
Struktura nastalog otpatka prema dimenzijama prikazana je u narednim tabelama. U pilanama
u Srbiji je, prema raspolo`ivim podacima, u 2001. godini ukupno prera|eno 550 424 m
3
trupaca (vidi
tabelu 2.30).

Tabela 2.30.: Struktura prera|enih trupaca na pilanama u 2001. godini u R. Srbiji*
Vrsta drveta Bukva Hrast ^etinari Topola Ukupno
m
3
223 831 29 909 58 941 131 907 444 588
* Podaci se odnose samo na trupce nabavljane pod JP “Srbija{ume”

Na slici 2.3 date su po oblastima zbirno koli~ine drvnog otpatka i kore koje nastaju u procesu
prerade drveta u pogonima za preradu drveta u Srbiji. Osnov za prora~un je bila prerada trupaca u
2001. Ponovo napominjemo da prilikom prora~una nisu uzete koli~ine drveta koje su uvezene, kao ni
one koje poti~u iz privatnih {uma.
Pretpostavljena struktura i prora~unate koli~ine drvnog otpatka nastalog u procesu prerade
date su u tabeli 2.31.

Tabela 2.31.: Prora~unska struktura drvnog otpatka dobijenog u procesu pilanske prerade u 2001.
godini u R. Srbiji*
Vrsta otpatka Koli~ina otpatka u m
3

Krupni 83 779
Piljevina 67 317
Drvna pra{ina 11 429
Ukupno drvnog otpatka u pilanama 162 540
Ukupno otpadne kore u pilanama 62 242
* Prora~un se odnosi samo na trupce nabavljane pod JP Srbija{ume

U preduze}ima koji izra|uju furnir, furnirske plo~e i ambala`u u 2001. godin prera|eno je
ukupno. Detaljniji podaci o vrstama drveta dati su tabeli 2.32.

Tabela 2.32.: Struktura prera|enih F i L trupaca za furnir, furirske plo~e i ambala`u u 2001. godini u
R. Srbiji*
Vrsta drveta Bukva Hrast ^etinari Topola Ukupno
m
3
8 525 4 956 - 162 894 176 375
* Podaci se odnose samo na trupce nabavljane pod JP Srbija{ume

Prera|ena koli~ina je ne{to manja (oko 15%) od one koju JP Srbija{ume prodali. Mogu}i razlozi su,
osim nesavr{enosti u sistemu za prikupljanje podataka, {to je deo furnirskih trupaca oti{ao u pilansku
preradu, odnosno za izradu bukovih da{~anih plo~a, a deo u izvoz.


strana 49

Slika 2.3: Prostorni raspored raspolo`ive biomase iz prerade drveta
(prora~un napravljen za 2001. godinu)

strana 50

Tabela 2.33.: Prora~unska struktura drvnog otpatka dobijenog u procesu furnirske prerade u 2001.
godini u R. Srbiji*
Vrsta otpatka Koli~ina otpatka u m
3

Krupni 84 660
Sitan 8 820
Ukupno drvnog otpatka pri izradi furnira 93 480
Ukupno otpadne kore pri izradi furnira 24 692
* Prora~un se odnosi samo na trupce nabavljane pod JP Srbija{ume

Energetska vrednost prora~unatog drvnog ostatka i kore mo`e se samo okvirno sra~unati i to
za unapred pretpostavljene vrednosti o prose~noj gustini apsolutno suvog drveta i kore i donjoj
toplotnoj mo}i vla`nog drveta i kore (za razli~ite vrste drve}a).
Na osnovu prose~nih vrednosti za gustinu - zapreminsku masu drveta i kore za doma}e vrste
drve}a, sra~unate su mase drveta i kore za razli~ite vrste drve}a i razli~ite tehnologije za svaku od
oblasti posebno i zbirno za celu R. Srbiju.
Uz masu raspolo`ivog drvnog otpatka i kore potrebno je, ukoliko `elimo da izra~unamo
energetski potencijal, da utvrdimo i donje toplotne mo}i svake od vrste drveta posebno. Pri tome treba
voditi ra~una i da je vla`nost otpadaka razli~ita i da zavisi od faze prerade i vrste tehnologije gde
nastaje. Pretpostavljeno je da je prose~na vla`nost otpadaka od drveta i kore u pilanskoj preradi 50%,
u furnirskoj preradi 60%. Polazni podaci za prora~un uzeti su iz tabele 2.23, gde su date gornje
toplotne mo}i ksilema i kore doma}ih vrsta drve}a /18, 19/. Na osnovu ovih podataka i uz kori{}enje
odgovaraju}e formule za izra~unavanje dobijene su vrednosti za donje toplotne mo}i koje su date u
tabeli 2.27.
Na osnovu sra~unatih masa vla`nog drveta i kore i odgovaraju}ih donjih toplotnih mo}i
dobijeni su okvirni podaci o raspolo`ivoj energetskoj vrednosti drvnog otpatka i kore u R. Srbiji.
Podaci prikazani u tabeli 2.34 odnose se na raspol`ive koli~ine drvnog otpatka dobijenog preradom
trupaca pose~enih u dr`avnim {umama, koji su nabavljeni preko JP “Srbija{ume”. Ta~nih podataka za
preradu trupaca iz privatnih {uma nema tako da se o koli~inama, strukturi i mestu nastanka mo`e samo
naga|ati.

Tabela 2.34.: Izra~unata raspolo`iva energetska vrednost drvnog otpatka u R. Srbiji
Potencijalna energetska vrednost /GJ/god/
Oblast
Vrsta prerade
Drvo Kora Ukupno
Pilanska 194 576 69 228 263 804
Furnir i plo~e 222 868 75 413 298 281
Hemijska 0 35 575 35 575 B
e
o
g
r
a
d

Zbirno 417 444 180 216 597 660
Pilanska 324 073 80 906 404 980
Furnir i plo~e 0 0 0
Hemijska 0 0 0
C
e
n
t
r
a
l
n
a

S
r
b
i
j
a

Zbirno 324 073 80 906 404 980
Pilanska 142 179 30 341 172 519
Furnir i plo~e 21 301 3 204 24 505
I
s
t
o
~
n
a

S
r
b
i
j
a

Hemijska 0 0 0
strana 51

Zbirno 163 480 33 545 197 025
Pilanska 353 415 76 658 430 074
Furnir i plo~e 22 497 3 384 25 881
Hemijska 0 0 0
J
u
g
o
i
s
t
o
~
n
a

S
r
b
i
j
a

Zbirno 375 912 80 042 455 954
Pilanska 198 128 88 250 286 378
Furnir i plo~e 247 024 94 795 341 819
Hemijska 0 0 0
S
e
v
e
r
n
a

S
r
b
i
j
a

Zbirno 445 152 183 046 628 197
Pilanska 324 002 102 758 426 760
Furnir i plo~e 6 557 986 7.543
Hemijska 0 0 0
Z
a
p
a
d
n
a

S
r
b
i
j
a

Zbirno 330 559 103 745 434 304

Ukupno za R.Srbiju 2 056 620 661 500 2 718 120

Navedene koli~ine se delimi~no tro{e za zadovoljenje potreba za toplotnom energijom u pogonima za
preradu drveta. O kom obimu utro{ene energije se radi mo`e se izra~unati uz kori{}enje podataka u
tabeli 2.35.

Tabela 2.35.: U~e{}e toplotne energije u razli~itim tehnologijama za preradu drveta /18/
Utro{ak energije U~e{}e toplotne energije
Vrsta proizvoda
GJ/m
3
* %
Rezana gra|a (prirodno su{ena) 0.06 - 0.20 0
Rezana gra|a (ve{ta~ki su{ena) 1.20 - 2.88 87
Furnirske plo~e 4.00 - 7.50 87
Iveraste plo~e 2.00 - 4.50 82
* Koli~ina toplotne energije po m
3
gotovog proizvoda


2.4 Mogućnost uzgajanja plantaža drveća i žbunja za energetske potrebe
Planta`e za proizvodnju biomase sa kratkim proizvodnim ciklusom - ophodnjom, osnivaju se
u cilju dobijanja alternativnih sirovina za energetske potrebe, sirovina za farmaceutsku industriju i
sirovina za hemijsku industriju - industriju boja i lakova. Od ukupnog broja postoje}ih, kao i
planiranih povr{ina za podizanje ovakvih planta`a, najbitnije su, po zna~aju sa privrednog i
sociolo{kog aspekta, energetske planta`e.
Najzna~ajniji efekti proizvodnje i kori{}enja biomase dobijene u specijalizovanim planta`ama
su:
ƒ u obezbeđenju novih energetskih izvora - -- - {to je od posebnog zna~aja za zemlje u razvoju, jer
smanjuje njihovu zavisnost od uvoza nafte, i tako osloba|a deo sredstava nacionalnih bud`eta.
ƒ stvaranjem novih tržišta za promet sekundarnih sirovina šumarstva i poljoprivrede - ova
tr`i{ta su od posebnog zna~aja jer su izvor prihoda lokalnom stanovni{tvu uz istovremeno
o~uvanje {umskog fonda.
strana 52
ƒ očuvanje životne sredine kroz prevenciju stvaranja efekata staklene bašte - -- - emitovanje
ugljendioksida u atmosferu mo`e biti redukovano o~uvanjem {uma i zamenom fosilnih goriva
energijom biomase.
ƒ u ekonomskom unapređenju korišćenja otpada - kao oblik za prevazila`enje problema
njegovog skladi{tenja i potencijalnog izvora bolesti i {teto~ina.
ƒ otvaranje novih radnih mesta - proizvodnja i kori{}enje lokalnih izvora uti~u na
decentralizaciju radnih mesta, posebno u poljoprivredi i {umarstvu.

Me|u osnovnim uslovima za energetsko {umarstvo u {irim razmerama presudnu ulogu ima
raspolo`ivi zemlji{ni fond. Osnovni limitiraju}i ~inilac {irokom uvo|enju energetskih planta`a je u
~injenici da su potrebne srazmerno velike povr{ine zemlji{ta da bi se zadovoljio srazmerno manji deo
energetskih potreba zemlje. Iz tih razloga, u mnogim slu~ajevima, energetske planta`e su u kompeticiji
sa poljoprivrednim zemlji{tima ili zemlji{tima namenjenim drugim upotrebama. U cilju otklanjanja
postojanja i ne`eljenih efekata konkurencije izme|u energetske i poljoprivredne proizvodnje, veliki
broj analiti~ara predla`e da se energetska proizvodnja u zemljama u razvoju odvija na degradiranim
stani{tima. Tako }e se intenzivirati trend rasta kori{}enja marginalnih zemlji{ta, napu{tenih
poljoprivrednih zemlji{ta, polukori{}enih ili nekori{}enih niskih {uma lo{eg kvaliteta, odlagali{ta
pepela termoelektrana, zaslanjenih zemlji{ta, zemlji{ta du` puteva i vodotokova, itd. Grainger i
Oldeman navode da zemlje u razvoju imaju preko 2 000 miliona hektara degradiranih stani{ta, dok
Grainger procenjuje da je oko 621 miliona hektara ovih povr{ina pogodno za po{umljavanje i
osnivanje energetskih planta`a.

Biomasa ima potencijala da obezbedi mnogo vi{i nivo energije u zemljama u razvoju, na
ekolo{ki prihvatljiv na~in, uz modernizaciju proizvodnje i iskori{}avanje biomase. Skorije procene
potencijala obnovljive energije, ura|ene za potrebe Konferencije UN "Stani{te i razvoj" (U.N.
Conference on Environment and Development (UNCED)), pokazuju da }e odr`ivi energetski sistemi
za proizvodnju biomase biti najve}i pojedina~ni u~esnik u globalnom energetskom snabdevanju;
istra`ivanje u okviru "Renewables-Intensive Global Energy Scenario" (RIGES), pokazuje da }e
biomasa zadovoljavati i do 35% od ukupnih zahteva za primarnom energijom u 2050 godini. Sli~ne
rezultate pokazuje i "model odr`ivog rasta" projektovan od grupe istra`iva~a za razvoj, pri Shell
International Petroleum Company's. Danas, na svetskom nivou, preko 12% ukupnog snabdevanja
energijom poti~e od biomase. Tako, npr. na Novom Zelandu 5% od ukupne potrebne energije, u
Austriji oko 13%, u Danskoj oko 7% , u Finskoj preko 19% (14% od drveta i 5% od treseta (Moreira
et al.,1997); u Švedskoj 17%, u Velikoj Britaniji samo 1% (podatak iz 1990, uz veliki trend porasta), u
SAD 4%.
Prema programu rada i planiranim ekonomskim efektima RIGES-a, najve}i deo energije od
biomase obezbedi}e se od visokoprinosnih energetskih planta`a, koje }e zauzimati oko 430 miliona
hektara {irom sveta, ili na povr{ini koja pribli`no odgovara jednoj ~etvrtini povr{ina koje se trenutno
koriste u poljoprivredne svrhe. Prema istom programu i planiranim efektima, Afrika i Ju`na Amerika
}e biti regioni sa najve}om produkcijom biomase.
Ovaj program predvi|a da }e glavno tr`i{te za komercijalni plasman proizvoda ovakvih
planta`a biti termoelektrane, naro~ito uz upotrebu naprednih tehnologija za pretvaranje energije,
kapaciteti snage od 20 do 150 MWe (sistemi gasnih turbina), ~ime }e postati konkurentne postoje}im
(ve}im) termoelektranama (na ugalj), pa ~ak i hidroelektranama.
Prilikom podizanja energetskih planta`a najve}i tehni~ki izazov je odre|ivanje odgovaraju}e
du`ine ophodnje, kako bi se izme|u dva proizvodna ciklusa odredio povoljan period plodoreda.
Plodored ima za cilj da pobolj{a svojstva zemlji{ta, kao {to su: sadr`aj organskih i mineralnih
hranjivih materija, vla`nost, i druge osobine, {to je jedan od uslova odr`avanja prinosa planta`e na
`eljenom nivou. Drugi problemi na koje se mora obratiti pa`nja su vezani za sve regione u razvoju,
npr. vlasni{tvo nad zemlji{tem, nedostatak puteva i drugih sredstava za transport proizvedene biomase
do postrojenja za preradu, kao i ~injenica da u nerazvijenim oblastima vlasnici ne mogu ~ekati 3-8
godina, koliko je potrebno za prve ekonomske rezultate.
Iako ve}ina autora zagovara prednosti podizanja jedinstvenih planta`a na velikim povr{inama,
prema iskustvima iz Ju`ne Amerike, uspe{no se razvija program {umskih farmi, gde kompanije
obezbe|uju materijal i obuku vlasnicima poseda od 1-50 ha, uz kasniji otkup dela ili celokupne
strana 53
proizvodnje.
Pravilan izbor vrsta za osnivanje energetskih planta`a uslovljen je mnogim ~iniocima, me|u
kojima su najva`niji slede}i:
ƒ podesnost vrste za ostvarivanje postavljenog cilja gazdovanja;
ƒ brz porast u juvenilnom uzrastu, naro~ito u visinu;
ƒ uskla|enost izme|u stani{nih uslova i bioekolo{kih osobina vrste;
ƒ otpornost i tolerantnost prema o{te}enjima pod uticajem abioti~kih i bioti~kih ~inioca;
ƒ tro{kovi podizanja planta`a;
ƒ brzina plasmana i naplate proizvoda na tr`i{tu.
Dosada{nja iskustva u kori{}enju planta`a za proizvodnju biomase u Evropi i na drugim
kontinentima ukazala su na bioekolo{ke prednosti pojedinih vrsta za osnivanje energetskih planta`a na
degradiranim stani{tima, treseti{tima i deponijama kopova i termoelektrana. Prilikom izbora vrsta
pored bioekolo{kih karakteristika, klju~ni kriterijum za selekciju je energetska vrednost dobijenog
materijala.
Prilo`eni spisak vrsta je orijentacioni, jer su za svaku novu lokaciju neophodna specifi~na
prethodna istra`ivanja kako bi se predupredili neuspesi koji mogu biti izazvani nekim od lokalnih
specifi~nosti ili nedovoljnim poznavanjem porekla sadnog materijala. Treba posebno imati u vidu da
sadni materijal treba proizvesti iz semena ili reznica poznatog porekla u cilju adekvatnog kori{}enja
njihovog genetskog potencijala.
Za podizanje energetskih planta`a u ju`noj hemiosferi najvi{e se koriste vrste iz roda
Eucalyptus i vrste iz podredova i podsekcija ju`nih borova- Australes, Ponderosae, Oocarpae.
U severnoj hemisferi, u zavisnosti od stani{nih odlika, prvenstveno se koriste prirodni i
kulturni taksoni rodova: Populus, Salix, Robinia, Platanus, Alnus, Acer, Betula i Picea.
U ve}ini evropskih zemalja (Švedskoj, Danskoj, Finskoj, Velikoj Britaniji) favorizuju se vrbe,
a u SAD topole. Du`ina ophodnje je u dijapazonu 4 do 8 godina za eukaliptuse na Novom Zelandu, 3
godine za vrbe u SAD. U evropskim zemljama du`ina ophodnje zavisi od vrste ili kultivara od kojeg
su planta`e za biomasu osnovane, a srednje vrema trajanja proizvodnog ciklusa je od 4 godine za neke
sorte vrba i topla, 5-7 godina za neke sorte topola, bagrema i smr~e, do 10 godina za javore, jovu,
omoriku.
U Srbiji su, do sada, za proizvodnju biomase u specijaliziovanim planta`ama najbolji rezultati
postignuti pri sadnji klonova i (ili) sorti iz rodova Salix, Populus i Robinia. Osnovani pilot objekti sa
vrstama iz rodova Acer, Alnus i Picea potvrdili su njihovu potencijalnu vrednost za proizvodnju
biomase u specijalizovanim planta`ama. Detaljnim upoznavanjem proizvodnih potencijala navedenih
vrsta pri gajenju u planta`ama za proizvodnju biomase, unapre|enjem tehnologije njihovog osnivanja i
kori{}enja, smanji}e se pritisak na prirodne populacije kao izvore energetskih sirovina, kori{}enje
fosilnih goriva i elektri~ne energije.


2.4.1 Ispitivanje gajenja energetskih plantaža topola u Srbiji
U Institutu za topolarstvo obavljena su istraživanja u energetskim plantažama sa više klonova
topola. U tom cilju postavljena je serija ogleda sa više klonova topola u gustim razmacima sadnje od
1,00 x 0,25 m do 2,00 x 2,00 m, odnosno od 2.500 do 40.000 biljaka po hektaru. Proizvodni ciklusi su
trajali od jedne do pet godina, posle čega je iskorišćena sposobnost obnavljanja izbojcima iz panja. Na
jednom panju su ostavljena 2-3 izbojka, dok su ostali izbojci manjih dimenzija uklonjeni u toku prve
vegetacije. Na taj način se prvobitna gustina u narednim turnusima povećava na 5.000-100.000 stabala
po hektaru u zavisnosti od izabranog razmaka sadnje.
Pri gustini sadnje od 40.000 biljaka po hektaru proizvodni ciklus traje jednu godinu, gde se
postižu male dimenzije: prečnik od 2-3 cm i visina 3.0-3.5 m, odnosno zapremina od 15-80 m
3
/ha
(prosek 55 m
3
/ha) u zavisnosti od turnusa. Kod takvih zasada postiže se veliki udeo kore, blizu 50%
zapremine i preko 50% mase (tabela 2.36), pri čemu je moguće dobiti prosečno 285 GJ po hektaru
godišnje.
Kod zasada osnovanih pri gustini od 1.20 x 0.50 m, odnosno 16 670 biljaka po hektaru
proizvodni proces (turnus) traje 2 godine, pri čemu se u drugom i trećem trunusu povećava broj
stabala i do 50.000 stabala po hektaru. U takvim zasadima postižu se nešto veće dimenzije: prečnici od
strana 54
4.0-4.5 cm, visine od 5.0-6.0 m, odnosno zapremine od 25-55 m
3
/ha (prosek 40 m
3
/ha) godišnje. Kod
takvih zasada učešće kore je nešto manje u odnosu na zasade najveće gustine, pri čemu je moguće
dobiti prosečno 216 GJ po hektaru godišnje.

Tabela 2.36
Produkcija biomase po hektaru
Zapremina Masa Energetska vrednost
Trajanje
turnusa
Broj
turnusa
Trajanje
ukupne
proiz-
vodnje
drvo kora ukupno drvo kora ukupno drvo kora ukupno
[god.]
1.1.1 N
[god.] [m
3
] [t] [GJ]
(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) (10) (11) (12)
1.2 Ukupna proizvodnja
1 IX 9 262 223 485 78.6 100.3 178.9 1354 1216 2570
2 IV 8 188 139 327 56.4 62.5 118.9 972 758 1730
3 III 9 320 119 439 96.0 53.6 149.6 1654 650 2304
4 II 8 324 57 381 97.2 25.6 122.8 1675 310 1985
5 II 10 406 76 482 121.8 34.2 156.0 2099 414 2513
1.3 Godišnja proizvodnja
1 IX 9 29.1 24.8 53.9 8.7 11.1 19.8 150 135 285
2 IV 8 23.5 17.4 40.9 7.0 7.8 14.8 121 95 216
3 III 9 35.6 13.2 48.8 10.7 6.0 16.7 184 72 256
4 II 8 40.5 7.1 47.6 12.1 3.2 15.3 209 39 248
5 II 10 40.6 7.6 48.2 12.2 3.4 15.6 210 41 251
1.4 Procentualni udeo drveta i kore (%)
1 IX 9 54 46 100 44 56 100 53 47 100
2 IV 8 57 43 100 47 53 100 56 44 100
3 III 9 73 27 100 64 36 100 72 28 100
4 II 8 85 15 100 79 21 100 84 16 100
5 II 10 84 16 100 78 22 100 84 16 100

• Izvor: Marković, J., Rončević, S., Pudar, Z., (1996): Possibility of poplar biomass production as
raw material for bioenergy production. Proceedings of the 9
th
European Bioenergy Conference
»Biomass for Energy and the Environment«, Volume I: 739-744. Copenhagen, Denmark 24-27
June 1996.

Zasadi osnovani razmacima sadnje od 1.80 x 0.80 m do 2.0 x 2.0 m, odnosno od 2 500-7 000
biljaka po hektaru proizvode nešto veće dimenzije stabala u proizvodnom ciklusu od 3-4 godine. U
proizvodnom ciklusu od 3 godine postižu se srednji prečnici od 6.0-7.5 cm, visine od 9-11 m, odnosno
zapremine od 40-60 m
3
/ha (prosek 50 m
3
/ha) godišnje. U proizvodnom ciklusu od 4 godine postižu se
srednji prečnici od 8.5-13.0 cm, visine od 12.0-14.5 m, i zapremine od 50 m
3
/ha godišnje. Energetska
vrednost u ovim zasadima je vrlo slična i iznosi oko 250 GJ po hektaru godišnje.


strana 55
2.5 Zaključak
[ume Srbije su, pored vrlo zna~ajne i nezamenljive ekolo{ke funkcije, vrlo va`an izvor drveta,
kao doma}eg obnovljivog industrijskog i energetskog materijala. Procenjeno je da je u postoje}em
{umskom fondu mogu}e proizvesti dvostruko vi{e nego danas, odnosno oko 1,4 miliona m
3
trupaca i
oblog tehni~kog drveta, koji su sirovinska osnova za industriju primarne i finalne mehani~ke prerade
drveta. Tako|e se procenjuje da bi u~e{}e "prostornog" drveta bilo dominantno u ukupnom obimu
proizvodnje (oko 72% ili oko 3,6 miliona m
3
). Ovo je skoro pet puta vi{e nego {to je proizvedeno
2001. godine. Dve tre}ine obima proizvodnje ovih sortimenata koristi se za podmirivanje energetskih
potreba - kao drvo za ogrev, a samo jedna tre}ina za industrijsku preradu (proizvodnja celuloze,
poluceluloze i drvenih plo~a i sl.). Prora~unati energetski potencijal prostornog drveta koji sada iznosi
5409 TJ godi{nje bio bi u istoj srazmeri ve}i. Energetski potencijal {umskog ostatka iznosi 27 526.
TJ/god.
Posebno je zna~ajno ista}i da tro{kovi proizvodnje ogrevnog drveta pri sada{njim cenama (~iji
se nivo kontroli{e instrumentima dr`avne politike), gotovo da dosti`u prodajnu cenu, tako da tu le`i i
odgovor na pitanje ekonomi~nosti kori{}enja {umskih drvnih ostataka.
Realizacijom planiranih mera za pobolj{anje {umskog fonda, kako sa aspekta njegovih
produkcionih mogu}nosti, tako i sa aspekta pove}anja povr{ina pod {umom, zna~ajno, ~ak vi{estruko
se mo`e uve}ati proizvodnja drveta.
U fabrikama za preradu drveta tako|e ostaju zna~ajne koli~ine drvnog ostatka, ~ija je
potencijalna energetska vrednost oko 2 720 TJ/godi{nje. Ve}i deo ovog ostatka se ve} sada koristi za
proizvodnju toplotne energije potrebne za odvijanje tehnolo{kih procesa. Preduze}ima drvne industrije
predstoje strukturne i programske promene koje }e podrazumevati i pove}anje energetske efikasnosti.
Eventualno pove}anje koli~ina drvnih ostataka zavisi}e od pove}anja obima i prestruktuiranja
preduze}a za preradu drveta u R. Srbiji na vi{e faze prerade. Neiskori{}eni deo otpatka uklju~uju}i i
koru mogao bi se, u prera|enom ili neprera|enom stanju, usmeriti na spoljne korisnike i to kao
sirovina ili kao gorivo.



Literatura
1. Jovi}, D., Tomani}, L., Bankovi}, S. (1992): "[umski fond", deo monografije "[umarstvo i
prerada drveta u Srbiji kroz vekove" str. 10 – 23, Savez in`injera i tehni~ara {umarstva i za
preradu drveta Srbije, Beograd, 1996.
2. Nikoli}, S., Baji}, V. (1992): "Istra`ivanje koli~ine {umskog otpadka kao faktora ekonomske i
tehnolo{ke opravdanosti njegovog kori{}enja","{umarstvo" br.5 – 6, str 9 – 15, Beograd.
3. Nikoli}, S., Baji}, V., \okovi}, P. (1994): "Privat (Rural) coppice forest as a precursor of "Energy
plantations", European Conference on "Biomass for Energy, Environment, Agriculture and
Industry", Be~.
4. Nikoli}, S., Baji}, V., \okovi} P. (1993): "[umski sortimenti kao osnova razvoja drvne
industrije", "{umarstvo" br. 3 – 5, str 53 – 64, Beograd.
5. Vu~i}evi}, S., \okovi}, P., Baji}, V. (1995): "Sirovinska osnova kao faktor razvoja industrijske
prerade drveta", Drvarski glasnik, br. 15 – 16, str. 41 – 45, Beograd.
6. Nikoli}, S., Baji}, V., \okovi}, P. (1995): "Energetski potencijal {uma – drvo u energetskom
bilansu", Monografija: "Potencijali {uma i {umskih podru~ja i njihov zna~aj za razvoj Srbije", str.
23 – 30, {umarski fakultet, Beograd.
7. \okovi}, P., Baji}, S. (1998): "Stanje i perspektiva ponude drveta kao sirovine za proizvodnju
drvne i papirne ambala`e", Savremeno pakovanje, 1 – 3, Beograd.
8. \okovi}, P., Baji}, V., Danilovi}, M. (1998): "Contribution to the evaluation of wood as raw
material"Proceedings ,Scientific papers, Jubilee Scientific Conference with International
Participation”70-th Anniversary of the Forest Research Institute “ ,Volume II ,str 352-354, Sofija.
9. Vu~i}evi}, S., \okovi}, P., Baji}, V., Vu~kovi}, M. (1996): "Proizvodne mogu}nosti {umarstva
Srbije sa aspekta potreba industrije hemijske prerade drveta", {umarstvo br. 3, str. 38 – 48.
strana 56
10. Nikoli}, S.(1992): "Bio-masa kaozna~ajna komponenta u re{avanju globalne energetske krize",
Sagorevanje biomase u energetske svrhe, redaktori: Nini}, N., Oka, S., Zbornik radova,
Jugoslovensko dru{tvo termi~ara - Nau~na knjiga, Beograd, 1992, pp 45 - 60.
11. Nikoli}, S., Baji}, V., \okovi}, P. (1992): "Kori{}enje {uma i potro{nja drveta u zavisnosti od
ukupnog ekonomskog i op{teg razvoja Srbije" (rad u monografiji: [umarstvo i Prerada drveta u
Srbiji kroz vekove"), str. 81 – 101, Beograd.
12. Saudicani, K., Evald, A., Houmann, H.: "Wood Chips fo Energy Production Technology -
Enviroment - Economy", The Centre of Bimass Technology, 1993, Danmark, p 48.
13. \okovi}, P., Baji}, V. (1997): " {ume Srbije kao zna~ajan energetski izvor", Zbornik savetovanja "
Racionalno gazdovanje energijom u {irokoj potro{nji", str. 103 – 110, Beograd.
14. Nikoli}, M. (1989): Otpadak u preradi drveta, Interni izve{taj o istra`ivanju IBK-ITE-779, p 17.
15. FAO PUBLICATION (1990): Energy Conservation in Mechanical Forest Industries, Forestry
Paper No. 93, Rome
16. Stevanovi} Jane`i}, T., Danon, G., Bujanovi}, B., Dedi}, A. (1993): Correlation Between
Chemical Composition and Heating value of Some Domestic Wood Species, Drevarsky Vyscum,
3, Vol. 38, 1-7.
17. Danon, G. (1994): Analiza stanja energetskih kapaciteta u drvnoj industriji Srbije, [umarstvo,
1994, XLVII, 5 - 6, 49 -52.
18. Stevanovi} Jane`i}, T., Kolin, B., Jai}, M., Danon, G. (1995): Unapre|enje tehnologija drveta u
korealciji sa svojstvima konstituenata drveta, Monografija, [umarski fakultet, Beograd, 115 -129.
19. [o{ki}, B. (1991): Svojstva drveta, [umarski fakultet Beograd, p 279
20. Danon, G., Baji}, V. (1996): Biomasa u {umarstvu i preradi drveta, Savetovanje ”Zna~aj i
perspektive briketiranja biomase”, Zbornik radova, Vrnja~ka Banja, april 1996. pp .3 -14.
21. Danon, G. (1998): Biomasa u {umarstvu i preradi drveta, Savetovanje ”Briketiranje i peletiranje
biomase iz poljoprivrede i {umarstva”, Zbornik radova, Sombor, mart 1998. pp 19 -33.
22. Danon, G., Nikoli}, M., Baji}, V. (1997): Biomasa {uma kao zna~ajan izvor energije,
Monografija: Biomasa obnovljivi izvor energije, urednici: Simeon, O., Jovanovi}, Lj., Beograd,
Jugoslovensko dru{tvo termi~ara, Institut za nuklearne nauke “Vin~a”, 1997, pp 29-53.
23. Grupa autora (2001): Strategija industrijskog razvoja Srbije do 2010. godine – drvna industrija,
Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj R. Srbije.
24. Danon G., Baji} V. (2002): Wood Biomass for Energy in Serbia - Study for the Future, 12
th

Eurpoean Biomass Conference Amsterdam.




strana 57


3. PRIKUPLJANJE, TRANSPORT I SKLADIŠTENJE
OSTATAKA BIOMASE


3.1 Postupci spremanja žetvenih ostataka
Prof. dr Milan Martinov, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
Prof. dr Miladin Brkić, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Prof. dr Dragan Novaković, Poljoprivredni fakultet, Zemun

Pod žetvenim ostacima podrazumevaju se biljni delovi koji preostaju na njivi ili ekonomskom
dvorištu nakon žetve, odnosno odvajanja delova biljke koji se smatraju najkorisnijim i koji sadrže
najveću koncentracij hranjivih i drugih materijala zbog kojih se proizvodnja neke biljne vrste primarno
sprovodi. Po nekim definicijama to su ostaci, nuzproizvodi, pa i otpaci, a po nekim samo nedovoljno
korišćeni delovi biljaka.
Po strogoj definicji trebalo bi da se posmatra i podzemni deo biljne mase, korenov sistem, koji
u zavisnosti od biljne vrste, može da ima udeo i do 50 % u ukupnoj biljnoj masi (kod biljaka sa
krtolom i više). Ovaj materijal nedostupan je za uobičajene postupke žetve, te se on ovde ne posmatra.
Osim toga, on predstavlja sastavni deo zemljišta, doprinosi popravljanju strukture, pa i plodnosti, te se
ne očekuje da će i u budućnosti biti predmet razmatranja, osim, možda, u specijalnim slučajevima,
kada se radi o biljkama koje akumuliraju značajnu biomasu u korenu ili krtoli.
Pri skoro svakom postupku žetve od nadzemnog dela biljke jedan deo ostaje vezan za koren.
Tipičan primer je strnjište koje ostaje nakon žetve strnih žita, ili deo stabljike sa vazdušnim korenom
koji ostaje nakon odsecanja stabljike kukuruza. Kako su stabljike biljaka građene slično obliku idealne
konzole, imajući najveći presek najbliže mestu, uslovno rečeno, uklještenja, masa stabljike
koncentrisana je u donjem delu. Masa slame, na primer, dostiže u oblasti strnjišta, i preko 40% ukupne
mase stabljike. Udeo biljne mase koja ostaje na strnjištu u ukupnoj nadzemnoj masi, osim ploda, zavisi
od visine rezanja, koje može da se podešava u skladu sa zahtevima tehnologije žetve. Takođe zavisi i
od arhitekture biljke. Prinos slame strnih žita izrazito, pored osobenosti sorte, zavisi od količine
padavina, pa se za istu vrednost visine sečenja u toku sušnih godina povećava udeo slame koji ostaje
na strnjištu, slika 3.1.
Sporedni delovi biljaka, osim ploda, imaju svoje funkcije: mehaničku, transportnu (za
transport vode i hranjivih materija) i skladišnu. Jedan od ciljeva genetičara jeste razvoj novih sorti kod
kojih je udeo sporednih delova biljne mase manji u odnosu na plod. To se pokazalo uspešnim u
prethodnih pedesetak godina, ali je taj trend, što bi moglo i da se merenjima proveri, doživeo
saturaciju. Moglo bi se konstatovati da je gotovo dostignuta gornja granica redukcije udela «servisnih»
delova biljke u odnosu na osnovni, plod. Sa stanovišta korišćenja žetvenih ostataka to znači da se ne
očekuje, bar ne signifikantno, smanjenje udela raspoloživih količina biljne mase koja bi mogla da se
koristi kao sirovina za industrijsku preradu ili kao gorivo.
Mnogo značajniji problem predstavlja pitanje ekološke opravdanosti iznošenja biljnih
ostataka, kao i negativnih efekata po menadžment zemljišta. Naime, biljni ostaci mogu da imaju svoj
značaj sa stanovišta poboljšanja strukture zemljišta i njegovih drugih svojstava. Direktno hranjive
komponente biljnih ostataka su zanemarljive, jer je sadržaj makroelemenata nizak, a njihova
prihvatljivost za biljke ograničena, mada postoji česta pogrešna predstava laika o tom značaju ovog
dela biljaka. Povraćaj mineralnih materija u zemljište moguć je i rasipanjem pepela koji preostaje
nakon sagorevanja, ali tada treba voditi računa o njegovom sastavu, posebno u sadržaju teških metala.

strana 58

100
80
60
40
20
0
Visina reza iznad zemlje, cm
suva sezona
vla` na sezona

Slika 3.1 Udeo slame na strnjištu u zavisnosti od visine reza, za vlažne i sušne uslove u toku
vegetacionog perioda (Martinov, M. 1980)


Ipak, do danas ostaje nerazjašnjena dilema da li biljne ostatke ostavljati na zemljištu ili ih
odnositi. Većina stručnjaka za agropedologiju bi potencirala značaj ostavljanja biljnih ostataka i
njihovog pravilnog inkorporiranja u zemljište. Dugogodišnja ispitivanja sprovedena u cilju
komparacije stanja zeljišta sa i bez unošenja biljnih ostataka, sprovedena u Italiji i Francuskoj, nisu
pokazala značajne razlike u plodnosti jednog i drugog.
U zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike zagovara se i sve više uzima maha postupak
konzervacijske obrade zemljišta, bez oranja, koji ne podrazumeva obavezno zadržavanje biljnih
ostataka, ali se to događa u većini slučajeva. U humidnim uslovima pokazuju se i neki negativni efekti
ovakvog postupka, pre svega sa stanovišta intenzivnijeg razvoja gljivičnih populacija, pa čak i
otrovnih. U našoj poljoprivredi prikupljanje biljnih ostataka, u uslovima smanjene potrebe za
prostirkom, te ograničenih industrijskih kapaciteta za preradu, na primer slame, i primene kao goriva,
se smanjuje. Problem biljnih ostataka, koji otežavaju naknadnu obradu zemljišta, rešava se u
velikom broju slučajeva spaljivanjem. To je zakonski zabranjeno, ali ipak ima široke razmere. Sigurno
je da takav postupak sređivanja biljnih ostataka ima negativan uticaj na zemljište i životnu sredinu.

Spremanje biomase je izvedeni pojam koji podrazumeva sledeće operacije:
1. Ubiranje (presovanje), uključujući i pripremu za ubiranje – na primer priprema zboja
grabljama, eventualne manipulacije posle ubiranja (grupisanje, slaganje...).
2. Utovar na transportno sredstvo.
3. Transport.
4. Istovar i skladištenje.
5. Priprema za preradu odnosno sagorevanje – izuzimanje iz skladišta, prerada i primena u
postrojenju za sagorevanje.
Radnje obuhvaćene tačkama 2, 4 i delimično 5 nazivaju se i manipulacija.
Za različite biljne vrste, odnosno njihove sporedne proizvode, postupci su različiti. Čak i za
potpuno istu biljnu vrstu, odnosno sporedni deo poljoprivredne proizvodnje, postoji više različitih
postupaka i pojedinih delova postupaka spremanja.
Prvenstveni uticaj na postupak spremanja ima forma u kojoj se biljni proizvod nalazi. Za
uspešno spremanje kao i korišćenje u energetskom postrojenju, poželjno je da gustina biomase bude
što veća, odnosno specifična zapremina što manja. Gustina biomase značajno utiče na cenu
manipulacije, transporta i skladištenja. Stoga se preduzimaju različite mere sabijanja biomase, a u
strana 59
najvećem broju slučajeva presovanje. Dugačka, bez prethodnog seckanja, odnosno kratka rinfuza,
dobijena nakon seckanja, koristi se samo izuzetno, kada su mali transportni putevi i povoljni uslovi za
skladištenje, pri čemu i energetsko postrojenje treba da bude predviđeno za sagorevanje takve forme
biomase.
Na slici 3.2 prikazani su podaci o «gustini energije» različitih formi biomase i mineralnih
goriva. Vidi se da je «gustina energije» slame u formi velikih četvrtastih bala oko tri puta veća nego
kratke rinfuze, seckane slame.

konvencionalne bale slame
valjkaste bale slame
valjkaste bale cele biljke `itarica
velike ~etvrtaste bale slame
seckane ` itarice-zrno
energetske ` itarice-velike ~etvrtaste bale
iver mekog drveta
iver tvrdog drveta
cepanice mekog drveta
cepanice tvrdog drveta
peleti slame
peleti drveta
etanol metanol
kameni ugalj
nafta
ulje repice
0 20 40 60 80
Specifi~na masa, kg/GJ
S
p
e
c
i
f
i
~
n
a

z
a
p
r
e
m
i
n
a
,

m
/
G
J
3
seckana slama
0,2
0
0,4
0,6
1,2
1
0,8

Slika 3.2 Gustina energije različitih goriva

U najvećem broju slučajeva za biljne ostatke ratarske proizvodnje sabijanje se sprovodi u bale
različitih formi. Osim jednog slučaja samohodne mašine za velike četvrtaste bale, sve ostale prese za
formiranje bala su vučene i pogonjene preko priključnih vratila traktora. Osim u slučaju valjkastih
bala, gde opcionalno postoji mogućnost vezivanja mrežom, bale se vezuju prirodnim ili sintetičkim
vezivom. Osnovne karakteristike bala slame date su u tabeli 3.1.

U zavisnosti od vrste gazdinstva, tehnološkog nivoa proizvodnje, veličine parcela, tradicije i
navika predviđaju se, u našim uslovima, sledeće mogućnosti pakovanja biljnih ostataka (tabela 3.2):

Tabela 3.1 Poređene podataka različitih tipova bala slame, (Hartmann, H. und A. Strehler. 1994)
Vrsta presovanih
bala
Gustina
presovanja,
kg/m
3

Gustina
skladištenja,
kg/m
3
Broj bala za
1 t slame
Potrebna
snaga
traktora, kW
Potrebna
dužina veziva,
m/t
Konvencionalne 120
120
1
/93
2

(100
1
/77
2
)
40 preko 25 290
Valjakaste 110 85 (77) 3,0-6,5 preko 40 340
Velike četvrtaste 150 150 (100) 1,7-5,0 preko 100 180
1
složeno,
2
nesloženo,



strana 60

Tabela 3.2 Oblici pakovanja biomase sa karakteristikama
Oblik pakovanja Karakteristika M
kg
Vlaga
%
Gustina
kg/cm
3

Dimenzije
cm
Četvrtaste bale

a x b x h
Niskog pritiska
Srednjeg pritiska
Visokog pritiska

Normalnog pritiska
Visokog pritiska
8-10
10-25
do 50

do 500
do 570
15-20
15-20
15-20

15-20
15-20
35-55
80-120
do 200

50-100
140-150
40 x (45-100) x 50
40 x (45-100) x 50
40x (45-100) x 50

150 x (150-240) x210
120 x 120 x 250


Male

Velike

Promenlj. dimenz.
140-240

250-420

120-680
15-20

15-20

15-20
70-110

70-110

70-110
150 x 120

180 x 150

(60-210) x (120-180)


1300-4000

15-20

60-90

240 x (210-640) x300


oko 10

30-45

35 x 200

Brojni su uticaji na opredeljivanje za neki od tipova bala, a najznačajnije karakteristike pojedinih
formi date su u tabeli 3.3.

Tabela 3.3 Prednosti i nedostaci pojedinih formi bala
Vrsta bala Prednosti Nedostaci
Konvencionalne Cena prese, umerena cena veziva,
potreba za manjim traktorom, dobro
skladištenje, povoljno slaganje na
transportno sredstvo, jednostavna
dezintergacija i usitnjavanje
sredstvima niže cene, mogućnost
loženja celih bala.
Ručna manipulacija gotovo
neizbežna, skladištenje uglavnom
ručno, uz korišćenje pomoćnih
sredstava, relativno visok utrošak
veziva, niža pouzdanost u radu od
ostalih presa.
Valjkaste Umerena cena prese, jednostavna i
potpuno mehanizovana manipulacija,
u slučaju odmotavanja jednostavan i
jevtin uređaj, povoljno
uskladištavanje za vlastite potrebe na
srednjim gazdinstvima, mogućnost
rada sa traktorima srednje snage.
Najviši utrošak veziva, niži učinak
zbog potrebe zastoja u toku vezivanja
i izbacivanja bale iz radnog prostora,
osetljivost vezača na kvalitet veziva,
deformisanje pri nedovoljno
kvalitetnom vezivanju, niža
transportibilnost zbog praznog
prostora, potreban veći skladišni
prostor.
Velike četvrtaste Viši pritisak sabijanja, visok učinak,
mala potrošnja veziva, najpovoljnija
(u poređenju sa drugim balama)
transportibilnost, dobri uslovi za
skladištenje, potpuna mehanizovanost
i najniža cena manipulacije, najniži
utrošak veziva.
Visoka nabavna cena, potreban velik
traktor, neophodna specijalna sredstva
za manipulaciju, vezači osteljivi na
primenu nekvalitetnog veziva,
potrebna posebna sredstva za
dezintegraciju.

VE
LI
KE
M
A
L
E
Valjkaste
bale
R x L
Stog
a x b
x h
Snop
R x L
strana 61
Spremanje u formi konvencionalnih bala

Konvencionalne bale su najstarija forma presovanja vlaknastih materijala na njivi. Bale imaju
poprečni presek od 0,3x0,4 m do 0,4x0,5 m, sa mogućnošću podešavanja dužine od oko 0,6 do
najčešće 1,2 m. Ukoliko se u postupku spremanja pojavljuje ručna manipulacija, što je najčešći slučaj,
masa bala slame ne bi smela da premaši 11 kg, jer bi bile preteške za kontinuirani rad.
Konvencionalne bale imaju gustinu do oko 120 kg/m
3
, sa izuzetkom nekoliko rešenja, koja se
u nas ne primenjuju a i u drugim zemljama sa izuzetkom, kod kojih se dostiže i do 150 kg/m
3
. Na svim
savremenim rešenjima presa za konvencionalne bale postoji jednostavan uređaj za podešavanje
gustine, sa kosom ravni, i uređaj za podešavanje dužine bala. Postoje tri domaća proizvođača presa za
konvencionalne bale, mada je danas aktivan samo jedan, «Poljostroj» Odžaci.
Prednost ove forme je u tome što su jedinice male i lake za naknadnu manipulaciju. Osnovni
nedostatak je u mogućnosti mehanizovane manipulacije. Postojalo je više pokušaja da se unapredi,
mehanizuje i pojevtini manipulacija, ali do danas nisu razvijena za široku praksu primenljiva rešenja.
Na sl. 3 dat je prikaz većine mogućnosti spremanja konvencionalnih bala.
Za rad sa presama za konvencionalne bale potreban je traktor snage preko 40 kW, mada se u
praksi najčešće koristi traktor snage preko 50 kW.
Prese su izvedene tako da bale odlažu na tlo, jednostavnim izbacivanjem ili spuštanjem kosom
ravni, da se na njih postavljaju kavezne vođice koje bi ih vodile do transportnog sredstva, ili da imaju
ugrađene bacače koji se sastoje od dva trakasta transportera. U našoj praksi primenjuje se samo
odlaganje bala. U dva druga slučaja neophodno je da se u potpunosti sinhronizuje transport sa
presovanjem, a dodatni uređaji ili dopunski opterećuju, kavezne vođice, ili su izvor dodatnih kvarova i
zastoja, bacači bala.
Jednostavni vučeni akumulatori bala, koji se koriste u Velikoj Britaniji, a grupišu najčešće
osam bala, kod nas se ne primenjuju, jer se na visokom strnjištu i neravnom terenu bale oštećuju, a
pravilno grupisanje remeti. Namensko transportno sredstvo za prikupljanje bala i formiranje «zmije»,
te isto tako mehanizovan istovar u ekonomskom dvorištu, ne primenjuje se jer je sredstvo skupo
(prikolica sa zavojnim lančastim transporterom), a istovremeno se transportuje oko 100 bala, dakle
oko 1 t, te bi bilo primenljivo samo za transport na mala rastojanja.
Fabrika "Lifam" iz Stare Pazove imala je u svom proizvodnom programu nošeni i vučeni
prikupljač bala na njivi sa kosim transporterom za utovar na prikolicu. Ovo rešenje se još uvek
primenjuje na nekim imanjima. Ukoliko bi radnik slagao bale, trebalo bi da prikolica bude sa košem
da bi se rad olakšao.
Za transport do ekonomskog dvorišta primenjuju se gotovo isključivo univerzalne
poljoprivredne prikolice, čiji se radni prostor jednostavnom dogradnjom proširuje do granica
definisanih Zakonom o bezbednosti saobraćaja. Dobrim slaganjem na prikolicu nosivosti 7-8 t utovara
se do 3,5 t slame.

strana 62

Slika 3.3. Postupci spremanja konvencionalnih bala slame i ostalih slamastih materijala, (Eichhorn, H.
1999)


Spremanje u formi velikih valjkastih ili četvrtastih bala

Prese za velike bale razvijene su prvenstveno da bi se ostvarila mehanizovana manipulacija,
koja je isplativa tek za veće jedinice. Neke od linija spremanja velikih valjkastih i četvrtastih bala
prikazane su na slici 3.4.
Najpre su razvijene prese za valjkaste bale, pri čemu se načelno razlikuju dva tipa: sa
konstantnom zapreminom komore za presovanje i promenljivom zapreminom komore za presovanje.
Oba tipa primenljiva su za presovanje žetvenih ostataka, pri čemu prese sa promenljivom komorom za
presovanje omogućavaju podešavanje prečnika bala. Prečnik bala kreće se u granicama 0,7 do 1,8 m.
Dužina bala nije podesiva, a najčešće su izvedbe sa dužinom 1,2 i 1,5 m. U našim uslovima, sa
ograničenjem širine vozila za kretanje javnim putevima na 2,5 m primenljivije su bale dužine 1,2 m.
Kod svih rešenja postoji mogućnost podešavanja intenziteta sabijanja, odnosno gustine bala. Takođe
postoji više načina vezivanja, pri čemu se mreža primenjuje uglavnom pri presovanju lucerke, da bi se
smanjio gubitak lista. Nedostatak presa za valjkaste bale je u tome što se u toku vezivanja zaustavljaju,
a u stanju mirovanja su i pri izbacivanju bala. Takođe, za pravilno formiranje bala potrebno je da
vozač kretanje prese prilagodi konfiguraciji zboja, da bi bala bila približno istog prečnika po celoj
širini. Cilindričan oblik može da bude uzrok kotrljanja bala na nagnutom terenu, te i to treba uzeti u
obzir pri radu na brdovitim terenima. Valjkaste bale ne popunjavaju potpuno transportni i skladišni
prostor, te su s tog stanovišta lošije od konvencionalnih i velikih četvrtastih bala.
Prednost presa za valjkaste bale je njihova cena, koja je danas već na nivou presa za
strana 63
konvencionalne bale, te su dostupne svim proizvođačima. Za male farme je nepovoljno to što je za
dezintegraciju potrebno da se koristi poseban uređaj, mada postoje i vrlo jednostavni za odmotavanje
na podu.
Prese za valjkaste bale imaju jednostavnije konstruktivno rešenje sa stanovišta zastoja i
otklanjanja kvarova. Svi delovi su rotirajući, a jednostavnija je i izvedba vezača.
Gustina bala je obično do 80-100 kg/m
3
, za pšeničnu slamu, a postiže se i do 120 kg/m
3
.


Ma{ina za
` etvu
Slaganje
bala na polju
Skupljanje i
islaganje na polju
Na rubu
polja
Skladi{tenje na
polju
Utovar i
transport
Uskladi{tenje
vu~ena presa za velike
~etvrtaste bale
prednji traktorski utovari-
va~sa vilju{kom ili korpom
slaganje bala
na samoj presi
teleskopski man.
no{eni kran
posebna izvedba
utovar.
stacionarni
kran
zakretna prikolica
manipulator
vilju{kar
prednji utovariva~
sa raznim priklj.
prednji utovariva~
za 2 do 4 bale
pojedina~ne
bale
teleskopski
utovariva~
prikolica za bale i traktor-
ski kran
presa za valjkaste bale
samohodna presa
samohodna presa sa dodatnim kolektorom bala

Slika 3.4 Pregled linija mašina za sređivanje velikih valjkastih i četvrtastih bala


Prese za velike četvrtaste bale su razvijene poslednjih tridesetak godina. Danas je na
raspolaganju široka paleta raznih presa, a poslednjih desetak godina na tržištu su i izvedbe
samohodnih. Obično su robustne konstrukcije, koja omogućava sabijanje na veće pritiske, odnosno
gustine. Gustina bala slame je najčešće 100-120 kg/m
3
, a postiže se i do 150 kg/m
3
.
Za rad sa presama za velike četvrtaste bale potreban je traktor snage iznad 100 kW, a za veće
izvedbe i učinke preko 140 kW.
Poprečni presek je od 0,6x0,8 m do 1,25x1,25 m. Dužina se kod svih presa renomiranih
proizvođača podešava u dijapazonu 1,2 do 2,5 m. Vezači su istog tipa kao i na presama za
konvencionalne bale, a najčešće ih je šest. Zbog velike gustine i male specifične površine utrošak
veziva na ovakvim balama je najmanji, svedeno na jedinicu mase. Ove bale imaju najveću masu
jedinice oblika, te su najjevtinije za manipulaciju i transport. Za transport na rastojanja veća od 10 km
smatra se da su jedino prihvatljivo rešenje.
Postoje dva rešenja klipa za presovanje, ali bez suštinske razlike. Učinak ovih presa je visok te
je pri presovanju slame potrebno da se dva ili tri zboja povežu u jedan da bi se pri brzini kretanja koja
je i do 12 km/h iskoristio u što većoj meri potencijalni učinak. Za to je potreban poseban prohod
grabljama. Samohodne prese imaju pikap uređaje zahvata i do 8,5 m, te tada formiranje jednog zboja
od dva do tri nije potrebno. U transportnom položaju se pikap uređaj preklapa, te je ukupna širina
ispod 3 m, što je dozvoljena širina za kretanje javnim putevima u većini zemlja Zapadne Evrope. Kod
nas bi takva mašina mogla da se kreće javnim putevima uz pratnju sa rotirajućim svetlom.
strana 64
Prese za velike četvrtaste bale su 2,5 do 5 puta skuplje od presa za valjkaste bale. Njihova
primena isplati se samo pri punom korišćenju, kako za ostatke ratarske proizvodnje, tako i za senažu.
Čak i većim imanjima se ne isplati da ih poseduju, već je tipično da se koriste usluge drugih vlasnika
mašine. Poznato je korišćenje ove forme slame za obezbeđivanje sirovina za dve domaće fabrike
kartonaže, u Novom Kneževcu i Kruševcu.
Za dezintegraciju velikih četvrtastih bala potrebna je posebna mašina, a nije moguće ni da se
primenjuje alternativni, jednostavniji postupak, kao što je to odmotavanje valjkastih bala. To znači da
su primenljive na velikim farmama.
U tabeli 4. dato je poređenje pokazatelja transporta velikih bala univerzalnim poljoprivrednim
prikolicama. Uočava se da je pri transportu velikih četvrtastih bala moguće da se zapremina i nosivost
prevoznog sredstva gotovo u potpunosti iskoriste već pri transportu slame koja je najmanje gustine. To
doprinosi smanjenju cene spremanja, posebno pri transportu na veća rastojanja.
Slični pokazatelji bili bi i za transport kamionima, koji bi se primenjivao za transportna
rastojanja preko 50 km.
Za tranportovanje velikih bala, valjkastih i četvrtastih, na rastojanja do oko 8 km, dakle
dovoženje sa njive do vlastitog ekonomskog dvorišta, odnosno skladišta, koriste se i specijalna
transportna sredstva sa manjim brojem bala.

Tabela 3.4. Transport valjkastih i velikih četvrtastih bala univerzalnim poljoprivrednim prikolicama
(primer za nosivost do 8 t), (Kaltschmitt, M., Hartmann, H., 2001)
Valjkaste bale

Velike četvrtaste bale

Pravac postavljanja bala poprečno poprečno podužno poprečno poprečno poprečno
Dimenzije bala, m
φ x h resp. b x h x l
1,2 x 1,2 1,5 x 1,2 1,5 x 1,2
0,8 x 0,8
x 2,5
1,2 x 0,7
x 2,5
1,2 x 1,3
x 2,5
Bala po prikolici 14 10 8 24 16 8
Korićenje raspoložive zap–
remine, %, (100% = 35 m
3
)
54 61 48 110
b
96 89
Gustina bala, kgm
–3
, provenuti
materijal
Slama
Cele biljke strnih žita
Seno


110
150
135


150
210
180
Masa bala, kg
Slama
Cele biljke strnih žita
Seno

149
206
183

233
318
286

240
336
288

315
441
378

585
819
702
Iskorišćenje nosivosti
prikolica, % (100% = 6 t)
Slama
Cele biljke strnih žita
Seno


35
48
43


38
53
48


31
42
38


96
134
115


84
118
101


78
109
94
a
Dužina platformi 5 m, visina 1,2 m
b
Ukupna visini preko 4 m samo je izuzetno dozvoljena za njivske puteve

strana 65
Spremanje u formi stogova

Linija mašina za stogove sastoji se iz prese za izradu
stogova, transportera stogova i uređaja za distribuciju.
Veoma je veliki učinak ovih mašina. Radni organi prese za
pravljenje stogova su pick-up uređaj, koji kupi i podiže
masu do pneumatskog transportera, a ovaj jakom
vazdušnom strujom ubacuje masu u komoru prikolice sa
visokim stranicama, koja služi za sabijanje i oblikovanje
biomase. Hidraulično sabijanje biomase obavlja se sa
pokretnim krovom prikolice. Dimenzije stogova su:
240x300 cm presek i 210 do 640 cm dužina. Masa stoga
slame je 1300 do 4000 kg, pri sadržaju vlage od 15 do 20 %.
Gustina stoga je 60 do 90 kg/m
3
. Utovar, transport i istovar
stogova obavlja se transportnom platformom.


Linije mašina za spremanje biomase u rinfuzi
podrazumeva utovar biomase u transportno sredstvo koji se
obavlja pomoću pick-up uređaja, koji je postavljen na samoj
prikolici (samoutovarna prikolica). Utovar biomase može da
se vrši i sitnilicama biljnih ostataka, koje je seckaju i
pomoću ventilatora ubacuju u transportno sredstvo. Sve
operacije ovog sistema su mehanizovane. Gustina dugačke
slame u rinfuzi može da se kreće od 20 do 40 kg/m
3
, pri
sadržaju vlage 15 do 20 %. Seckana slama ima gustinu od
40 do 60 kg/m
3
.










3.1.1 Skladištenje bala

Skladištenje konvencionalnih bala obavlja se slaganjem u stogove. Slaganje je ručno uz
korišćenje transportnih traka za podizanje na visinu. Građenje bilo kakvog namenskog skladišta, na
primer nadstrešnice, je neisplativo. Jedan sloj bala na stogu se prepušta uticaju okoline, te štiti
unutrašnjost. Nakon prosušivanja i ove bale mogu da se koriste za sagorevanje.
Ručno formiranje stogova omogućava postizanje većih visina. Time se smanjuje površina
potrebna za skladištenje, mada treba da se vodi računa i o razmaku među stogovima, koji se, zbog
zaštite od požara, povećava u skladu sa visinom stoga.
Na slici 3.8. prikazane su forme i gustina skladištenja konvencionalnih i velikih bala u
stogove.
Velike bale uskladištuju se isključivo primenom mehaničkih sredstava. Kod nas su to najčešće
traktori sa prednjim utovarivačem. Primenjuju se razna rešenja, od jednog trna, do hidraulički
pokretanih hvatača. Visina skladištenja zavisi od visinskog dometa sredstva za manipulaciju.
Za valjkaste bale prečnika do 1,5 m primenjuje se slaganje do pet redova, a za one prečnika do 1,8 m
do četiri reda bala.



Slika 3.5. Mašina za stogove


Slika 3.6 Platforma za utovar,
transport i istovar stogova




Slika 3.7 Samoutovarna prikolica
strana 66
Uskladi{tene velike ~etvrtaste
bale, 100-120 kg/m
3
Uskladi{tene valjakste
bale, 60-80 kg/m
3
Slo`ene konvencionalne
bale, 90-110 kg/m
3
Ventilacioni kanal
Neslo` ene konvencionalne
bale, 90-110 kg/m
3

Slika 3.8 Gustina uskladištenih bala slame

Velike četvrtaste bale slažu se u četiri do pet redova po visini. Poželjno je da se u prvom redu
napravi razmak između bala u središnjem delu, da bi se tako povećala stabilnost stoga, ali i olakšalo
sušenje. Kod ovih bala ostvaruje se najveća gustina uskladištenja.
Zakonskim propisima zaštite od požara, regulisan je razmak među stogovima bala i propisano
rastojanje od drugih objekata. Razlog tome je da se spreči prenošenje požara sa jednog na drugi stog,
ili sa stogova na druge objekte.
Rezultati dosadašnjih istraživanja kod nas ukazuju da vlažnost kukuruzovine u oktobru
mesecu dostiže 48%. Takvu kukuruzovinu upakovanu u bale je teško skladištiti i čuvati jer brzo buđa i
razlaže se. Konkurentan način njenog sakupljanja i čuvanja su snopovi koje je lako čuvati, a mogu se
koristiti kako za loženje tako i za ishranu stoke.
Skladištenje biomase može da se obavi u rinfuzi pod nadstrešnicama ili u kamarama, u balama
složenim u kamare ili u balama složenim pod nadstrešnicu i u stogovima na otvorenom prostoru (na
njivi ili u ekonomskom dvorištu).

Slika 3.9 Mogućnosti skladištenja valjkastih bala

Uskladištenje konvencionalnih četvrtastih bala u kamare može biti obavljeno sa gustinom 50
strana 67
do 90 kg/m
3
, u velike kamare sa slaganjem bala u sloj gustine 70 do 100 kg/m
3
. Uskladištenje
valjkastih bala u velike kamare može biti sa gustinom 70 do 80 kg/m
3
, a velikih četvrtastih bala sa
gustinom 90 do 150 kg/m
3
. Uskladištenje pojedinih stogova obavlja se sa gustinom od 60 do 90 kg/m
3
.
Gomila uskladištenih briketa ima gustinu od 300 do 500 kg/m
3
.
Bale treba da se skladište na ravnom, tvrdom, uzdignutom (ocednom) terenu.



Specifičnosti spremanja kukuruzovine

Privatni sektor u Vojvodini zauzima oko dve trećine obradivih površina i na oko dve trećine
gaji kukuruz. Biomasa koja preostaje tradicionalno je u seoskim domaćinstvima korišćena kao stočna
hrana i gorivo. To je bilo moguće u vreme kada je žetva obavljana ručno, ručno su sečene stabljike,
vezivane u snopove i sušene u kupama. Kukuruzovina je nakon nekoliko sedmica ili meseci bivala
osušena i pripremljena za korišćenje kao gorivo. Ovakav postupak žetve primenjuje se danas samo kao
izuzetak. Primenjuju ga pojedinci ili porodične zajednice koje se bave nekom drugom delatnošću, a
poljoprivrednu proizvodnju obavljaju samo kao dodatnu delatnost. U tom slučaju se ekonomičnost
proizvodnje posmatra drugačije, a ponekad tradicionalni postupak žetve i korišćenja žetvenih ostataka
sprovodi kao simpatičnu manifestaciju tradicionalizma i socijalno istorijski doživljaj. Očekuje se da će
se ovakav pristup, uz osavremenjavanje postrojenja za loženje, zadržati na severu Bačke, te da će
postojati i dalje socijalna grupa koja će biti korisnik ovako pripremljene biomase.
Udeo pojedinih delova kukuruzne biljke, svedeno na suvu masu, prikazan je na slici 3.10.

120
100
80
60
40
20
0
1
2
3
4
Zrno
5
R
e
l
a
t
i
n
i

p
r
i
n
o
s

u

o
d
n
o
s
u

n
a

z
r
n
o
,

%

Slika 3.10 Oblasti relativnih prinosa sporednih delova kukuruzne biljke (suva masa) u odnosu na
zrno, 1– najnižih 20 cm stabljike iznad zemljišta, nekorisno, 2– stabljika i list bez najnižih 20 cm, 3–
oklasak, 4– komušina, 5– biljni ostaci ukupno, (Martinov, M. and S Topalov. 1984)

Na velikim imanjima žetva kukuruza sprovodi se isključivo univerzalnim žitnim kombajnima
velikog učinka, koji kukuruzovinu ne podižu sa zemlje, a na izlazu iz slamotresa izbacuju komušinu i
drobljene oklaske. Klasični kombajni nakon žetve na njivi ostavljaju stabljiku vezanu za koren, u
oborenom položaju ili prelomljenu sa donjim uspravnim delom. U zavisnosti od izvedbe hedera i
snage motora kombajna primenjuju se sečke za kukuruzovinu sa vertikalnom ili horizontalnom osom.
Njihov zadatak je prvenstveno da materijal usitne i pripreme ga za unošenje u zemljište. Kod sečki sa
vertikalnom osom može smer obrtanja da se podesi tako da se one sa leve i desne strane ose kombajna
obrću jedna prema drugoj, tako da formiraju neku vrstu zboja iseckane kukuruzovine. Najnovije
strana 68
rešenje predstavljaju valjci za uvlačenje sa uređajem za seckanje po svakom pojedinačnom redu, koji
kukuruzovinu sitnije seckaju, a takav materijal gotovo da je nemoguće ubrati presovanjem.
Dakle, preostaju dve mogućnosti: da se nakon ostavljanja lomljenih stabljika kukuruzovine
one iseckaju sitnilicom biljnih ostataka i nakon toga grabljama formira zboj, ili da se primenom sečki
sa vertikalnom osom ugrađenih ispod hedera i smerom obrtanja prema sredini kombajna formira zboj.
U oba slučaja zboj je formiran od najviše osam redova kukuruzovine, odnosno pokriva zahvat od
najviše 5,6 m. Kukuruzovina je pri tome zaprljana zemljom što za posledicu ima povišen sadržaj
pepela. U slučaju formiranja zboja sečkama sa vertikalnom osom postoji mogućnost da se u zboju
nađu komušina i oklasci.
Na privatnim farmama kukuruz se ubire pretežno beračima komušačima. Neki od njih imaju
ugrađene sečke ispod hedera, ali u većini slučajeva na polju ostaju lomljene stabljike i komušina.
Postupak ubiranja bio bi isti kao opisan za ostajanje neodsečenih stabljika posle univerzalnog
kombajna. Fabrika «Poljostroj» Odžaci razvila je adapter za konvencionalnu presu, koji umesto pikap
uređaja ima udaračke uređaje sa sitnilice biljnih ostataka. Njome se kukuruzovina odseca i ubacuje u
presu. Radni zahvat je dva reda, teoretski tri, dakle, najviše 2,1 m, što daje nizak učinak presovanja.
Postupak je isplativ samo ukoliko se u obzir uzme da nakon berbe mašinom bez sečke potreban
prohod sitnilice biljnih ostataka, da bi se njiva pripremila za uspešnu daljnju obradu.
Berba kukuruza počinje krajem septembra, a oduži se i do sredine januara. Vremenski uslovi
su vrlo različiti. Praktično je moguće da se u prihvatljivim radnim uslovima žetva kukuruzovine obavi
do oko sredine oktobra. Tada se sprovodi žetva ranostasnih hibrida koji se gaje u slučaju da se
ostvaruje plodored sa strnim žitima te je potrebno da se zemljište blagovremeno pripremi za setvu.
Dan je u to vreme kraći, te je kraće i vreme rada prese. Sve to smanjuje ostvarivost postupka žetve ove
biomase, čiji je potencijal vrlo visok. Drugi problem je visoka vlažnost kukuruzovine, koja se teško
smanjuje prirodnim sušenjem na polju zbog nižih temperatura, padavina i kraćeg dana u vreme žetve.
Smatra se da je opravdano baliranje kukuruzovine ukoliko je vlažnost ispod 25 %. Tada je
moguće da se materijal očuva u skladištu, ili osuši, a primenljiv je i kao gorivo.
Najpovoljnije je da se kukuruzovina uskladišti sa vlažnošću do oko 20% i tada nisu potrebne
posebne mere dosušivanja. Mikrobiološki i hemijski procesi koji se odvijaju u materijalu više
vlažnosti mogu da dovedu do degradacije materijala, do zagrevanja, pa i procesa samozapaljenja.
Takav materijal trebalo bi da se provetrava, što je moguće sprovesti u nekim postojećim
skladištima, na primer na tavanskim prostorima na kojima je moguće da se ostvari razmak među
balama i prostrujavanje vazduha. Mali je broj farmera koji takvim prostorom raspolažu, a gradnja
namenskih nadstrešnica ili drugih objekata uticala bi na to da cena biomase bude iznad prihvatljivog
nivoa.
Prosušivanje konvencionalnih bala može da se ostvari ventilacijom kao što je to prikazano na
slici 3.11a. Bale se do visine 3 m slažu na rešetkasti pod tako da među vertikalnim redovima ostaje
prostor koji se sa gornje strane zatvara podužnim čepovima. Ventilatorom koji bi trebalo da ostvaruje
što veći napor, na primer iznad 1200 Pa, u prostor ispod poda izvedenog od letava i zatvoreno sa obe
bočne strane uduvava se vazduh.
Za dosušivanje valjkastih bala izvedenih u presama sa promenljivom zapreminom primenjuje
se drugačiji postupak. Još pri presovanju se pre početka formiranja svake bale ubacuje plastična cev sa
perforacijama, koja se koristi za odvodnjavanje, te oko nje formira bala. Takve bale se iznad poda sa
kružnim otvorima na razmaku koji omogućava slaganje bala postavljaju u jednom ili više slojeva tako
da je njihova osa u vertikalnom položaju, a cev naspram rupe u podu. Sa gornje strane cevi postavljaju
se čepovi i vazduh uduvava u prostor ispod poda, slika 3.11b. Cev se pri odmotavanju bala skida i
ponovo koristi u narednoj sezoni.
Nomogrami na slikama 3.12 i 3.13 prikazuju osnovne parametre za sprovođenje postupka
aktivne ventilacije bala vlažne kukuruzvine. Jasno je da treba voditi računa o sabijenosti bala da bi
moglo da se ostvari produvavanje raspoloživim ventilatorima.
Pri velikim sabijenostima bala usitnjene kukuruzovine potrebni su visoki pritisci za
produvavanje sloja, što zahteva velika ulaganja u ventilator i visok utrošak energije.

strana 69
^ ep Perforirane cevi
Pod od letava Ventilator
Otvori u podu
Ventilator
Podni kanali
^ ep
Perforirane cevi
a)
b)
d
o

3

m

Slika 3.11 Mogućnost sušenja bala kukuruzovine u skladištu
a) konvencionalne bale, b) valjkaste bale

W
=
2
0
%


4
0
0 10 20 30 40 50 60 70
80
90 40 80
0
10 40
80
120 160 200 240
120
20
30
40
80
120
160
160
200
200
40
60 240
240
280
320
360
400
440
280
320
360
80
90


6
3


8
0
l
i
n
i
j
a

p
r
o
p
o
r
c
i
o
n
a
l
n
o
s
t
i
,

%
55
120
95
140
160
170
175
180
185
i
n
t
e
z
i
t
e
t


s
a
b
i
j
a
n
j
a
,

k
P
a


4
0



W
=
2
0
%


6
3


8
0



2
0
%


4
0


6
3


8
0
v=0,5m/s
nasipna gustina, kg/m
3
d
u
`
i
n
a

~
e
s
t
i
c
e
,

m
m
I IV
III II



s
p
e
c
i
f
i
~
n
i

o
t
p
o
r





s
t
r
u
j
a
n
j
u
,

k
P
a
/
m
70
50

Slika 3.12 Nomogram za određivanje specifičnog otpora strujanju vazduha kroz sloj iseckane
kukuruzovine u zavisnosti od osnovnih karakteristika (Brkić, M. 1986)

strana 70
Vlažna kukuruzovina može u toku toplih prolećnih dana da bude povoljno mesto za razvoj
kukuruznog moljca koji napada i zrno kukuruza. Stoga bi bilo najbolje da se zalihe potroše do kraja
marta, ili najkasnije do sredine aprila. To je još jedno ograničenje primenljivosti kukuruzovine kao
goriva.
Potreba vođenja računa o vremenu žetve kukuruza, odnosno kukuruzovine, velika zavisnost
od klimatskih prilika i neophodnost dosušivanja bala kukuruzovine, otežavaju planiranje korišćenja
ove biomase kao izvora energije. Raspoložive količine teško mogu da se blagovremeno planiraju i
donese opredeljenje za primenu kao goriva. Stoga će je koristiti samo oni koji će raspolagati
postrojenjima koja mogu da, pored ostalog, koriste i kukuruzovinu kao gorivo.
Mogućnost korišćenja kukuruzovine kao goriva na velikim imanjima gotova da je
zanemarljiva. Najpre će je koristiti male farme, sa do 30 ha, i srednje farme, sa 30 do 200 ha.

b
r
z
i
n
a

s
u
{
e
n
j
a
,

g
/
s
a
p
s
o
r
b
c
io
n
a
s
p
o
s
o
b
n
o
s
t v
a
z
d
u
h
a
, g
/m
3
zapremina su{are, m
3
200 100 300 400
10
g
u
s
t
i
n
a

m
a
s
e
,

k
g
/
m 3
m
a
s
a
,

t
0
20
30
40
50
60
20
40
60
80
100
120
koli~ina materijala vla`nosti do W=20%, t
10 40 20 30
50 60 70 80 90
100
120
140
160
180
200
p
o
~
e
t
n
a
v
l
a
`
n
o
s
t
, %
60
55
50 45 40 35 30 25
v
r
e
m
e
s
u
{
e
n
ja
, h
6 7 9 10 8
5
4
3
2
1
2,0 1,5 1,0 0,5
brzina strujanja vazduha, m/s
60
80
100
120
140
160 180

Slika 3.13 Nomogram za definisanje ventilacije kroz sloj uskladištene iseckane kukuruzovine, (Brkić,
M., Martinov, M. 1984)

Značajan energetski potencijal kukuruzne biljke je oklasak. Prinos oklaska je 15 do 20%,
prosečno 18%, u odnosu na prinos zrna. Na većini malih i srednjih farmi obavlja se prirodno sušenje
ubranog klipa kukuruza u namenskim objektima, kotobanjama ili kotarkama. Ovi objekti služe i kao
skladišta za klip, odnosno zrno. Farmeri pristupaju krunjenju klipova kada im je zrno potrebno, ili
kada se odluče da ga prodaju. Nakon krunjenja zrna oklasak ostaje u ekonomskom dvorištu, te je
njegova cena, ukoliko se tretira kao otpad, zanemarljiva. Nije potrebna nikakva posebna dorada, već
samo skladištenje. Činjenica je da se kukuruzni klip kruni najčešće tek u martu ili kasnije, te je, za one
koji se opredele za to gorivo, potrebno da najveći deo čuvaju do naredne grejne sezone. Masa je
rastresita i bilo koje presovanje je ekonomski neopravdano, te je potrebno da se raspolaže skladišnim
prostorom za njega.
Trend je da se farmeri sve više opredeljuju da jedan deo proizvedenog kukuruza osuše ranije,
a žetva je tada najčešće sprovedena univerzalnim kombajnima, da bi ga prodali i došli do sredstava za
nabavku reprodukcionog materijala. Smatra se da će se ova tendencija zaustaviti na 20-25 % kukuruza
strana 71
proizvedenog na malim i srednjim farmama. Na raspolaganju će i dalje biti oklasak sa oko 80%
kukuruza proizvedenog na oko 60% površina.
Korišćenje oklaska kao goriva moguće je i na semenskim centrima, na kojima se on dobija
nakon sušenja i krunjenja klipova kukuruza.
Nedostatak oklaska kao goriva je u nepovoljnom hemijskom sastavu sa velikim udelom
kalijuma, nepovoljnom termotehničkim osobinama, a poseban problem je niska tačka topljenja pepela.

Specifičnosti spremanja drugih biljnih ostataka ratarske proizvodnje i prerade

Slično slami strnih žita sprema se i slama uljane repice. Ova je biljna vrsta kod nas još uvek
malo zastupljena, ali se očekuje porast površina.
Slama koja preostaje nakon žetve soje takođe se sprema istim postupkom kao i slama strnih
žita. Jedini problem je manji prinos slame, što utiče na porast cene presovanja, jer se pri istom prohodu
presuje manja masa. Takođe je značajno da su veći gubici na pikap uređaju.
Suncokret kao masovna ratarska kultura takođe može da bude izvor biomase za energetske
potrebe. Suva materija zrna, glave i stabljike odnosi se, u proseku, kao 1 : 1,29 : 2,90 (Martinov, M.
1982). Pri žetvi raznim hederima, uređajima za skidanje glava suncokreta, otkida se pored glave i deo
stabljike. To je u proseku oko 25 % njene ukupne mase. Na osnovu toga sporedna masa suncokretove
biljke bila bi:
M
G+S
=2,02 M
Z

To znači da je masa sporednih delova kukuruzne biljke, glava i 25 % stabljike, a koja pri žetvi
prolazi kroz kombajn, oko dva puta veća od mase zrna iste vlažnosti. Na žalost, do danas nije rešen
problem prikupljanja ove mase, koja ispada iz slamotresa, kao i transformisanje u bale, da bi se dobila
veća gustina i transportibilnost. Dva pokušaja koja su učinjena, sa dogradnjom elevatora i
prebacivanje biomase u vučenu prikolicu i dogradnja rotora krmnog kombajna za useckavanje biljne
mase i ubacivanje u prikolicu koja se kreće paralelno sa kombajnom, nisu dala zadovoljavajuće
rezultate, pre svega sa stanovišta isplativosti transporta rastresite mase.
Ostaci prerade poljoprivrednih proizvoda takođe su potencijalni izvori toplotne energije. Oni
se nalaze na mestima prerade, najčešće u obliku prašine ili malih čestica, a za proizvođača
predstavljaju otpad kojeg se moraju rešiti. Tako je cena ove biomase prihvatljiva, ali heterogena, male
gustine i nepovoljna za skladištenje i nepouzdanog priliva da bi se planirala njena primena za loženje.
Poseban slučaj su koštice voća. U najvećem broju slučajeva mogle bi da se koriste kao gorivo
u već razvijenim postrojenjima, uz prethodno prosušivanje i skladištenje. Količine ovih materijala i
postupke sređivanja teško je proceniti, a postupke prerade i korišćenja unificirati. Može se smatrati da
je na raspolaganju oko 15 % u odnosu na prerađeno voće, na nivou iste vlažnosti.


3.1.4 Postupci i uređaji za pripremu biljnih ostataka za sagorevanje

Biljni ostaci se sagorevaju u različitim formama. Sagorevanje u formi bala, koje su
najpovoljnije za transport, manipulaciju i skladištenje, primenjuje se češće u manjim jedinicama. Tada
se uglavnom radi o šaržnom loženju, koje za posledicu ima lošiji kvalitet sagorevanja zbog brzog
izdvajanja volatila u početnoj fazi i dugotrajnog odgorevanja fiksnog ugljenika posle toga. Moguće je,
kada se radi o postrojenjima veće snage, semi kontinualno sagorevanje sa dodavanjem bala ili neki
posebni vidovi ložišta za cele bale. U slučaju kontinualnog doziranja potrebno je da se bale
dezintegrišu, a biljni materijal usitni. Sitnjenje bi trebalo da bude što manjeg intenziteta, a da se pri
tome ispune zahtevi tehnike sagorevanja, jer zahteva dopunsko ulaganje energije. Dužine iseckanog
materijala ispod 15 mm zahteva primenu mlina čekićara i veliko ulaganje električne energije.
Na slici 3.16 prikazane su gotovo sve primenjivane mogućnosti dezintegracije različitih formi
bala. Dezintegratori prikazani na slici 3.16 a) i b) primenjuju se za konvencionalne i velike četvrtaste
bale. Nekada su integrisani u samo postrojenje za sagorevanje, kao što je to prikazano na slici 3.18.
Najčešće se postižu dužine iseckanog materijala 50 do 200 mm. Potrošnja električne energije je mala.
Uređaj sa odsecanjem sloja bala i ubacivanjem u ložište je novije konstrukcije i namenski se
primenjuje na postrojenjima za sagorevanje biomase. Dezintegrator sa ugrađenim čekićarem na
strana 72
radijusu kružnog poda, slici 3.16 d) primenjuje se za razne forme bala. Velik prečnik kružnog
rotirajućeg kućišta omogućava da se u unutrašnjost ubacuju bale različitih oblika i dimenzija. To je
povoljno rešenje ukoliko postoji centralno postrojenje, u koje biomasu donose razni proizvođači koji
koriste različite prese. Čekićar, koji može da bude i sa velikim otvorima sita, veliki je potrošač
energije, te je to negativna strana ovog rešenja. Za neke tipove postrojenja dovoljno je da se razbije
osnovna struktura bala, bez dopunskog sitnjenja. Tako se dobija dugačka rinfuza, sa isprepletenim
stabljikama. U slučaju valjkastih bala moguće je da se ostvari dezintegracija odmotavanjem, a da se
odmotani «tepih» neposredno loži, slici 3.16 e).


Slika 3.16 Principijelne šeme dezintegratora – procesora , (Kaltschmitt, M., Hartmann, H., 2001)
a) dezintegrator–sitnilica sa dva bubnja za seckanje, b) dezintegrator – sitnilica sa jednim
bubnjem za seckanje, c) dezintegracija jednog sloja bale, d) dezintegrator – sitnilica sa
okretnim zidom i čekićarem, e) odmotavač valjkastih bala
1– bubnjevi za dezintegraciju, 2– bubanj za dezintegraciju i sitnjenje, 2a– protivn nož, 3–
transportna traka, 4– podizna ploča, 5–nož, 6– odsečeni sloj, 7– rotirajući kružni zid, 8–
čekićar, 9– sito, 10– pogonski EM, 11– transportni puž, 12– zadnji zid, 13– bubanj sa
noževima

Na slici 3.17 prikazan je rašireni primer rešenja dezintegratora – sitnilice za velike četvrtaste i
valjkaste bale. Lančasti transporter –1 na koji je postavljen pokretni zid –2 povlači balu i pritišće na
rotore za dezintegraciju i usitnjavanje –4. U prikazanom slučaju predviđen je pneumatski transport –5.

strana 73
5
4
3 2
1

Slika 3.17 Dezintegrator valjkastih i velikih četvrtastih bala sa pneumatskim transportom
1– lančasti transporter, 2– pokretni zid, 3– bala, 4– rotori za deintegraciju i ustinjavanje, 5–
pneumatski transporter, (Kaltschmitt, M., Hartmann, H. 2001)


ciklon vatro sigurnosni zid
o{tra~
cilindri za seckanje
Dezintegrator i transporter bala
ustava-dozator transportni ventilator komora za sagorevanje cev lo`i{ta
ventilator za produkte sagorevanja


Slika 3.18 Kotao za slamu sa integrisanim dezintegratorom – sitnilicom za velike četvrtaste bale
slame, (Hartmann, H. 2001)


3.1.5 Linije mašina za sređivanje slame i kukuruzovine

Na šemama su predstavljene linije mašina za sređivanje slame i kukuruzovine za krupna
gazdinstva i mali posed.
Kod mašina za slamu treba planirati najpogodniji način transporta i manipulacije slamom, tj.
uvođenje odgovarajućih transportera i utovarivača. Postoji mogućnost da se transport konvencionalnih
četvrtastih bala unapredi adaptacijom univerzalnih poljoprivrednih prikolica. Linija mašina sa presom
konvencionalnog tipa bi mogla da bude pogodna za primenu na individualnom sektoru. Linija mašina
za velike valjkaste bale predstavlja pogodno rešenje na krupnim gazdinstvima, dok je linija mašina sa
presom za velike četvrtaste bale skupa i složene konstrukcije. Obzirom na pogodnosti transporta na
strana 74
velika rastojanja ovaj metod je perspektivan tamo gde je primenjen industrijski sistem rada na krupnim
gazdinstvima.
Sređivanje kukuruzovine ni u svetu još uvek nije uhodan postupak jer nisu definisane linije
mašina niti efekti njihove primene. Dosadašnja iskustva su pojedinačna, a rezultati istraživanja
skromni.
Istraživanje najpogodnijeg načina prikupljanja kukuruzovine treba usmeriti posebno na izbor
linije mašina za krupni posed, a posebno za mala poljoprivredna gazdinstva.
Kao veliki problem pojavljuje se skladištenje kukuruzovine koja se u našim uslovima
prikuplja za vreme vlažnog perioda, pa je podložna kvarenju u skladištima.

Predlog linije mašina za sređivanje biljnih ostataka na velikim farmama

Na velikim farmama na raspolaganju za sagorevanje bila bi prvenstveno slama strnih žita.
Mogla bi da se uspešno ubire slama uljane repice i soje. Kukuruzovina bi mogla da se koristi samo u
ograničenom obimu, a velika je zavisnost od vremenskih prilika i žetvene mehanizacije kojom se
raspolaže.
Ubiranje slame na velikim površinama bilo bi najisplativije presama za velike četvrtaste bale.
Korišćenje presa za valjkaste bale bila bi alternativa u slučaju poteškoća sa obezbeđivanjem sredstava
za investicije. Naime, cena presa za valjkaste bale je za 3-4 puta niža od presa za velike četvrtaste bale,
sa učinkom koji je za do 40% niži.
Procenjuje se da će rasti udeo kombajna sa alternativnim postupcima vršaja kod kojih se slama
intenzivno usitnjava, što će za posledicu imati smanjenje ubranog prinosa slame. Kukuruz će se sve
više ubirati hederima sa ugrađenim novim tipom sečke koji svaki red stabljike secka, te bi naknadno
ubiranje bilo znatno otežano.
Jedan deo velikih imanja bavi se proizvodnjom semenskog kukuruza, te će na raspolaganju
biti suvi oklasci. Takođe, može se očekivati da će se deo kukuruza sušiti u kotobanjama iz razloga
štednje energije i smanjenja ukupnih troškova. Ovaj postupak mogao bi da se stimuliše i dopinskim
merama države. Tada bi na raspolaganju bilo dovoljno oklaska da se pokriju potrebe zagrevanja
radnog i poslovnog prostora imanja.
Ukoliko bi se u nekom regionu, uz podršku nacionalnih energetskih programa, formirala
jedinica za distrikno grejanje, na primer škola, uprava i okolne kuće, velika imanja bi mogla da
preduzmu mere da se deo strnih žita ubire na takav načina da bude moguće da se sa jednog hektara
ubere i do tri tone slame. Forma bi bila prvenstveno u velikim četvrtastim balama, a alternativa bi bile
veće valjkaste bale.
Veći proizvođači voća i grožđa će biljne ostatke prikupljati u formi posebnih valjkastih bala.

Predlog linije mašina za sređivanje biljnih ostataka na malim i srednjim farmama

Na malim i srednjim imanjima će i dalje preovladavati šarenilo mehanizacije. Mala imanja će
se prvenstveno orijentisati na konvencionalne bale, organizujući manipulaciju i transport vlastitim
radnim snagama. Jedan deo malih imanja i većina srednjih će u narednih pet do deset godina preći na
korišćenje valjkastih bala. U okviru mašinskih prstenova, zadruga i koristeći mašinske usluge jedan
deo slame spremao bi se i u formi velikih četvrtastih bala. To važi za slame strnih žita, uljane repice i
soje.
Pri korišćenju valjkastih bala utovar, istovar i uskladištavanje obavljali bi se prvenstveno
prednjim traktorskim utovarivačem, a transport bi se obavljao prvenstveno univerzalnim
poljoprivrednim prikolicama.
Grupa proizvođača ili zadruge mogle bi da organizuju prikupljanje biljnih ostataka za
distrikno grejanje, ukoliko se ono uvede kao nacionalni program.
Kukuruzovinu će radnici sa malim posedom koristiti u formi snopova koji se suše na njivi ili
ekonomskom dvorištu. Ova populacija je mala, ali bi u cilju ukupnog energetskog programa mogla u
pojedinim regionima da bude stimulativni primer za uvođenje drugačijih vidova korišćenja biomase
kao goriva. Sa nekoliko hektara proizvodnje kukuruza moglo bi kukuruzovinom i oklascima da se
zagreva domaćinstvo.
strana 75
Kukuruzovinu će prikupljati uglavnom mali proizvođači, i to na do 30 % površina, za
ranostasne hibride. Koristiće se prese za konvencionalne bale sa udaračkim uređajem, ili one sa pikap
uređajem uz prethodno usitnjavanje kukuruzovine i formiranje zboja. Na srednjim farmama će se
kukuruzovina prikupljati samo izuzetno i to prvenstveno uz korišćenje presa za valjkaste bale.
Na većini malih i srednjih farmi primenjivaće se branje klipa kukukruza i prirodno sušenje.
Mada će udeo veštačkog sušenja rasti, procenjuje se da u narednih 10 godina neće premašiti 30%, čak
i na srednjim farmama. Raspoloživi oklasak, posebno na farmama srednje veličine, može da pokrije
vlastite energetske potrebe za grejanjem, pa i da bude ostataka za prodaju drugima. Ovo gorivo moglo
bi da se koristi i za distrikno grejanje.


B
A
L
I
R
A
N
J
E
L
O
@
I
[
T
E
D
I
S
T
R
I
B
U
C
I
J
A
F
O
R
M
I
R
A
N
J
E
S
N
O
P
O
V
A
S
K
L
A
D
I
[
T
E
N
J
E
E
l
e
v
a
t
o
r
(
r
u
~
n
o

s
l
a
g
a
n
j
e
)
I
S
T
O
V
A
R
K
i
p
o
v
a
n
j
e
T
R
A
N
S
P
O
R
T
P
r
i
k
o
l
i
c
a
T
r
a
k
t
o
r
s
k
i

~
e
o
n
i
u
r
t
o
v
a
r
i
v
a
~
S
a
m
o
u
t
o
v
a
r
n
a
p
r
i
k
o
l
i
c
a

b
a
l
a
U
T
O
V
A
R
K
l
i
z
a
~

n
a

p
r
e
s
i
R
o
t
o
b
a
l
e
r

-

m
a
l
e
v
a
l
j
k
a
s
t
e

b
a
l
e
P
r
e
s
a

-

m
a
l
e
~
e
t
v
r
t
a
s
t
e

b
a
l
e
S
A
K
U
P
L
J
A
N
J
E
U

V
A
L
K
o
m
b
a
j
n
B
E
R
B
A
K
o
m
b
a
j
n
(
b
e
r
a
~
)
T
R
A
N
S
P
O
R
T
P
r
i
k
o
l
i
c
a
I
S
T
O
V
A
R
K
i
p
o
v
a
n
j
e
S
K
L
A
D
I
[
T
E
N
J
E
R
u
~
n
o
D
I
S
T
R
I
B
U
C
I
J
A
L
O
@
I
[
T
E
U
T
O
V
A
R
R
u
~
n
o
R
U
^
N
O

B
R
A
N
J
E
K
U
K
U
R
U
Z
A
S
n
o
p
o
v
e
z
a
~
i
c
a
M
E
H
A
N
I
Z
O
V
A
N
O

U
B
I
R
A
N
J
E
R
U
^
N
O

U
B
I
R
A
N
J
E
M
A
L
I

P
O
S
E
D
L
I
N
I
J
A

M
A
[
I
N
A

Z
A

K
U
K
U
R
U
Z
O
V
I
N
U




B
E
R
B
A
L
O
@
I
[
T
E
D
I
S
T
R
I
B
U
C
I
J
A
S
K
L
A
D
I
[
T
E
N
J
E
U
T
O
V
A
R
T
R
A
N
S
P
O
R
T
S
A
K
U
P
L
J
A
N
J
E
B
A
L
A
B
A
L
I
R
A
N
J
E
S
A
K
U
P
L
J
A
N
J
E
U

V
A
L
U
S
I
T
N
J
A
V
A
N
J
E
K
U
K
U
R
U
Z
O
V
I
N
E
D
i
s
t
r
i
b
u
t
e
r
b
a
l
a
P
r
e
d
n
j
i

t
r
a
k
t
o
r
s
k
i
u
t
o
v
a
r
i
v
a
~
T
r
a
n
s
p
o
r
t
n
a

p
r
i
k
o
l
i
c
a
z
a

v
a
l
j
k
a
s
t
e

b
a
l
e
P
r
e
d
n
j
i

t
r
a
k
t
o
r
s
k
i
u
t
o
v
a
r
i
v
a
~
T
r
a
k
t
o
r
s
k
e

v
i
l
e
(
p
r
e
d
n
j
e

i

z
a
d
n
j
e
)
T
r
a
n
s
p
o
r
t
n
a

p
r
i
k
o
l
i
c
a
z
a

v
a
l
j
k
a
s
t
e

b
a
l
e
P
r
i
k
o
l
i
c
a
T
r
a
k
t
o
s
k
e

v
i
l
e
p
r
e
d
n
j
e

i

z
a
d
n
j
e
T
r
a
n
s
p
o
r
t
n
a

p
r
i
k
o
l
i
c
a
z
a

v
a
l
j
k
a
s
t
e

b
a
l
e
P
r
e
d
n
j
i

t
r
a
k
t
o
r
s
k
i
u
t
o
v
a
r
i
v
a
~
T
r
a
k
t
o
r
s
k
e

v
i
l
e
(
p
r
e
d
n
j
e

i

z
a
d
n
j
e
)
S
a
k
u
p
l
j
a
~

b
a
l
a
T
r
a
n
s
p
o
r
t
n
a

p
r
i
k
o
l
i
c
a
z
a

v
a
l
j
k
a
s
t
e

b
a
l
e
P
r
e
s
a

z
a

v
e
l
i
k
e
~
e
t
v
r
t
a
s
t
e

b
a
l
e
R
o
t
o
b
a
l
e
r
G
r
a
b
l
j
e
K
o
m
b
a
j
n

s
a
s
e
~
k
o
m
P
o
s
e
b
n
a
s
e
~
k
a
S
e
~
k
a

n
a
k
o
m
b
a
j
n
u
K
o
m
b
a
j
n
(
b
e
r
a
~
)
K
R
U
P
N
A

G
A
Z
D
I
N
S
T
V
A
L
I
N
I
J
A

M
A
[
I
N
A

Z
A

K
U
K
U
R
U
Z
O
V
I
N
U

strana 76


ISTOVAR
TRANSPORT
SAKUPLJANJE
BALA (utovar)
BALIRANJE
SAKUPLJANJE
OTKOSA
KOSIDBA
(`etva)
SKLADI[TENJE
LO@I[TE
DISTRIBUCIJA
Distributer bala
Prednji traktorski
utovariva~
Prednji traktorski
utovariva~
Prikolica
Traktorske vile
(prednje i zadnje)
Transportna prikolica
za valjkaste bale
Sakuplja~
bala
Prednji traktorski
utovariva~
Transportna prikolica
za valjkaste bale
Presa za velike
~etvrtaste bale
Rotobaler
Grablje
Kombajn
Traktorske vile
(prednje i zadnje)
Traktorske vile
(prednje i zadnje)
Transportna prikolica
za valjkaste bale
Transportna prikolica
za valjkaste bale
BALIRANJE
KOSIDBA
(`etva)
DISTRIBUCIJA
SKLADI[TENJE
ISTOVAR
TRANSPORT
UTOVAR
Ru~no
Kipovanje
Prikolica
Traktorski ~eoni
utovariva~
Samoutovarna
prikolica bala
Kliza~ na
presi
Rolbaler - male
valjkaste bale
Presa - male
~etvrtaste bale
Kombajn
Kombajn sa
presom
LO@I[TE
Elevator
(ru~no slaganje)
KRUPNA GAZDINSTVA MALI POSED
LINIJA MA[INA ZA SLAMU




strana 77
3.1.6 Zaključci

Potencijali biljnih ostataka u poljoprivrednim regionima su značajni pre svega kao gorivo za
zadovoljenje lokalnih potreba za grejanje pa i tehnološke postupke. Njihov potencijal je niži od onog
koji se u najvećem broju literaturnih izvora pominje, ali može da predstavlja realan doprinos
nacionalnom energetskom programu. Ovo gorivo je neutralno sa stanovišta poremećaja balansa CO
2
,
što je njegova ekološka prednost, ali i nosilac negativnih uticaja na životnu sredinu, što treba da se
anulira pravilnim izborom termotehničkih postrojenja.
Biljni ostaci su sastavni deo eko sistema poljoprivrednih regiona, te u svim razmatranjima
treba imati u vidu sveobuhvatne uticaje na njegovo remećenje. Konzervacijska obrada zemljišta, koja
sve više uzima maha, predviđa zadržavanje biljnih ostataka na njivi. Ovu tendenciju treba uzeti u obzir
pri proceni nacionalnih i lokalnih potencijala sporednih delova ratarske proizvodnje.
Jedan od bitnih činilaca ocene primenljivosti biljnih ostataka je cena sređivanja, koja obuhvata
troškove ubiranja, manipulacije i lokalnog transporta. Pravilnim izborom postupaka i mehanizacije
može da se ostvari konkurentna cena presovanih biljnih ostataka. Merilo je poređenje sa cenom
domaćeg uglja približno iste toplotne moći na mestu korišćenja.
Velika imanja bi mogla svoje potrebe za grejanjem i nekim tehnološkim postupcima da
zadovolje koristeći biljne ostatke. Pri tome su potrebe, svedeno na obrađivani hektar, niže.
Najveći potencijalni korisnici su male i srednje farme. Ostacima ratarske proizvodnje mogla bi
da se, uz racionalno organizovanje postupka spremanja, pokriju potrebe za zagrevanje i neke
tehnološke procese. Biljnim ostacima mogle bi da se pokriju i energetske potrebe zajedničkih funkcija
u ruralnoj oblasti, na primer škole i lokalne administracije.
Jedan od najznačajnijih potencijalnih izvora energije, u formi biomase, na malim i srednjim
farmama su oklasci kukuruza, te treba posvetiti pažnju razvoju odgovarajuće tehnike primene.
Značajni potencijali su ostaci rezidbe voćnjaka i vinograda, kao i ostaci prerade raznih poljoprivrednih
proizvoda, koji se nalaze na samom imanju.



strana 78



3.2 Tehno-ekonomska analiza pripreme šumske biomase
Prof. dr Miloš Tešić - Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad


Cilj narednih razmatranja je predstavljanje troškova goriva to jest cena goriva kao robe
spremne za prodaju. Kod određivanja troškova seckanog drveta (drveni čips) na bazi otpadnog drveta
iz šuma i drveta dobijenog proređivanjem šuma, najpre se određuju troškovi koji nastaju do među-
skladišta u šumi, koji se sastoje od troškova ubiranja i transportovanja do među-skladišta. Zatim se
izračunavaju troškovi skladištenja i transportovanja različitih biogenih nosilaca energije od skladišta
do postrojenja za sagorevanje (toplane). Na kraju se, sabiranjem pojedinih blokova troškova,
izračunavaju troškovi goriva od različitih biogenih nosilaca energije, koji važe za gorivo isporučeno u
krug postrojenja za konverziju.


3.2.1 Troškovi pripreme šumske biomase do međuskladišta

Troškovi pripreme biomase sastoje se od troškova koji nastaju pri pripremi posmatranog
nosioca bioenergije do međuskladišta.

Otpadno drvo iz šuma

Naziv otpadno drvo koristi se za drvnu masu, koja ostaje nakon planske seče šume ili
proređivanja šume, npr delovi krošnje stabala, kratki delovi stabala, izlomljeno drvo. Kako se ovde
radi o nuzproizvodu seče šume, u daljem razmatranju neće biti uzeti u obzir troškovi podizanja šume,
kao npr troškovi sadnje ili troškovi sprovedenih mera pripreme sa sadnju. Biće razmatrani samo
troškovi proizvodnje drvenog čipsa na bazi otpadnog drveta iz šume. U daljem razmatranju biće
prikazane dve različite varijante za proizvodnju drvenog čipsa od otpadnog drveta iz šume. Biće
razmatrani polumehanizovani postupak i potpuno mehanizovani postupak, uz primenu kombajna za
proizvodnju drvenog čipsa:

• Polumehanizovani postupak
Priprema biomase počinje uz manuelno sakupljanje i odlaganje otpadnog drveta uz šumski
transportni put. Utrošak vremena za ovu radnu operaciju u velikoj meri zavisi od koncentracije
otpadnog drveta na površini na kojoj je izvršena seča, od vrste sečenog drveća i od samog terena.
Kod proračuna troškova ubiranja polazi se od potrebnog utroška vremena od jednog časa po
nasipnom kubnom metru drvenog čipsa /BRUSCHE 1983/. Odgovarajuće nadnice zavise od
statusa i kvalifikacije primenjene radne snage. Kod radnika bez školske spreme, računa se sa
nadnicom od 10 Euro/h. Na odlaganje drveta uz put nadovezuje se dorada drveta vučenom ili
nošenom mašinom za seckanje drveta. Kada se kontejner mašine za seckanje napuni, seckano drvo
se transportuje do glavne šumske saobraćajnice. Troškovi seckanja i transportovanja do glavne
šumske saobraćajnice su relativno visoki, oko 11,5 Eura/nasipnom kubnom metru, jer učinak
mašine za seckanje drveta, usled malog sadržaja masivnog drveta, iznosi samo sa 2 kubika
(naslaganog drveta) na čas /BRUSCHE 1983/DREINER 1993/. Za ukupnu pripremu drvenog
čipsa od otpadnog šumskog drveta dobijaju se, na bazi ovog, troškovi oko 107 Euro/t
atro
(tabela
3.2.1).

strana 79
Tabela 3.2.1 Troškovi pripreme čipsa na putu u šumi od ostataka šumskog drveta (/BRUSCHE 1983/
/Dreiner 1993/ i (Jahraus i Heinrich 2001 u /1/)
Postupak Specifična cena Polumehani-
zovano
Potpuno
Mehanizovano
Troškovi pripreme čipsa
a
€/t
atro
107 37
€/t
b
72 25
€/Sm
3
22 7
€/GJ
c
6,2 2,2
Cent€/kWh
c
2,2 0,8
a = preračunato izmedju t
atro
, Sm
3
i GJ/tatro (kWh/kg) prema prosečnoj vrednosti za listopadno i
četinarsko drvo 1 t
atro
= 5 Sm
3
b = sadržaj vlage 33 %
c = Toplotna moć 11,6 GJ/t (3,2 kWh/kg) pri sadržaju vlage 33 %


• Potpuno mehanizovani postupak
Kod ovog načina priprema drvenog čipsa obavlja se u okviru jedne operacije, uz korišćenje
kombajna za sređivanje drveta. Istina, ovde se prerađuje samo ono otpadno drvo, koje se
nalazi na rastojanju od oko 10 m od šumskog transportnog puta kojim se kreće kombajn, tako
da se nalazi u okviru dohvata hidrauličnog dizaličko-transportnog uređaja kombajna. Otpadno
drvo se, pomoću hidrauličnog dizaličko-transportnog uređaja, dodaje uređaju sa bubnjem za
seckanje, secka se u čips i pomoću bacaljke sa ventilatorom se pneumatski transportuje u
bunker, koji se nalazi na vučenoj prikolici /FELLNER 1998/. Kada se bunker napuni, vrši se
pretovar drvenog čipsa u za to pripremljeni kontejner. Učinak ovakvog postupka prerade
drveta iznosi oko 20 nasipnih kubnih metara čipsa na čas. Troškovi pripreme drvenog čipsa su
oko 25 Eura po toni, uz sadržaj vlage od 33%, (tabela 3.2.1).

U nekim slučajevima se otpadno drvo iz šume mora ukloniti sa terena na kojem je izvršena
seča, čak i kada nije predviđeno njegovo dalje korišćenje (zbog prisutne opasnosti od najezde buba
potkornjaka). Ako se ovakvo otpadno drvo koristi za proizvodnju energije, mogu se odgovarajuće
redukovati troškovi koji nastaju kod pripreme nosioca energije označenog sa ″otpadno drvo iz šume″.


Sitno tehničko drvo

Naziv ″sitno tehničko drvo″ koristi se u daljem izlaganju za planski sečeno drvo pri
proređivanju šume, sa prosečnim prsnim prečnikom (BHD) između 8 i 20 cm.
Kod određivanja troškova dobijanja drvenog čipsa od sitnog tehničkog drveta određuju se, isto
kao i kod otpadnog drveta iz šuma, samo troškovi pripreme drvenog čipsa, jer se kod sitnog
tehničkog drveta radi o sporednom proizvodu, dobijenom kod konvencionalne proizvodnje drveta
/DREINER 1993/. Nadomeštanje mineralnih materija vrši se diskontinualno, sa razmacima od po
nekoliko decenija. Troškovi nadomeštanja mineralnih materija su, u poređenju sa troškovima za
pripremu drvenog čipsa, relativno niski i, stoga, u okviru ovog razmatranja neće biti uzeti u obzir.
Priprema drvenog čipsa od sitnog tehničkog drveta obuhvata u suštini seču ovog drveta,
odstranjivanje granja i sečenje stabala na potrebnu dužinu, kao i transport cepanica do šumskog
transportnog puta.
Postupci ubiranja ovog drveta, koji se danas primenjuju, razlikuju se međusobno pre svega u
pogledu stepena mehanizovanosti. Postupci ubiranja drveta i pretpostavke na osnovu kojih je izvršen
proračun troškova u ovoj studiji su sledeći:

strana 80
• Polumehanizovani postupak
Ovaj postupak se karakteriše time, da se seča drveća, odstranjivanje grana i rezanje na
potrebnu dužinu vrši ručnim i motornim testerama. Dopremanje drveta do šumskog
transportnog puta vrši se manuelno, a dalje transportovanje do glavne šumske saobraćajnice
pomoću šumskog transportera. Seckanje drveta može da se izvrši uz primenu nošenog ili
vučenog uređaja za seckanje, na samom šumskom putu, ili nakon dopreme do glavne šumske
saobraćajnice, uz primenu mašine za seckanje sa većim učinkom. U okviru analize troškova
koja sledi, pretpostavljeno je da se seckanje izvodi nakon dopreme drveta do glavne šumske
saobraćajnice.

• Potpuno mehanizovani postupak
Kombajn obavlja sve operacije - seču, rezanje na potrebnu dužinu i transportovanje do
šumskog transportnog puta. Seckanje drveta izvodi se nošenom mašinom za seckanje, na
šumskom transportnom putu. Ta mašina ujedno i transportuje drveni čips do glavne šumske
saobraćajnice.

Troškovi pripreme drvenog čipsa od sitnog tehničkog drveta, dobijenog kod proređivanja
šume, prikazani su odvojeno za različite postupke pripreme (slika 3.2.1). Dalje, za oba postupka je
prikazana zavisnost troškova od veličine prsnog prečnika stabala (BHD), jer on ima znatan uticaj na
potrebno vreme a time i na troškove pripreme drvenog čipsa /KOLLOCH 1990/. Potrebno ulaganje
vremena određeno je računski, za različite postupke i za različitu veličinu prsnog prečnika stabala.
Troškovi nadnica, uključujući i sporedne troškove nadnica, usvojeni su u iznosu 10 Euro/h za šumske
radnike, a u iznosu 20 Euro/h za rukovaoce mehanizacije.
Za troškove korišćenja mašina usvojeno je 2,7 Euro/h kod korišćenja ručnih motornih
testera, a kod korišćenja kombajna, do prečnika stabala 14 cm, usvojeno je 70 Euro/h, a iznad
prečnika stabla od 14 cm, 105,4 Euro/h, jer je iznad ovog prečnika stabla potreban veći i snažniji
kombajn. Troškovi za šumski transporter usvojeni su sa 41,5 Euro/h, a za mašinu za seckanje,
uključujući i traktor, sa 47 Euro/h /DREINER 1993/.
Sa slike 3.2.1 može da se vidi da troškovi, nezavisno od primenjenog postupka pripreme
drvenog čipsa, opadaju sa porastom porečnika stabala. Što se tiče postupka pripreme, vidi se da je
polumehanizovani postupak skuplji od potpuno mehanizovanog, posebno u zoni manjih prečnika
stabala, dok se troškovi ova dva postupka međusobno približavaju sa porastom prečnika stabala.

0
1
2
3
4
5
12 13 14 15 16 17 18 19 20
Prsni precni k st abla u cm
T
r
o
s
k
o
v
i

p
r
i
p
r
e
m
e

c
i
p
s
a

u


/
G
J
Seri es2 Seri es3

Slika 3.2.1. Troškovi pripreme čipsa od seckanog sitnog tehničkog drveta u zavisnosti od procesa
iskorišćavanja šume i prsnog prečnika stabla
Oznaka Reihe 2 označava polumehanizovani postupak, a oznaka Reihe 3 je potpuno mehanizovani
postupak.

strana 81
Međutim, primena kombajna nije moguća na svim terenima, tako da se kombinuje sa
polumehanizovanim postupkom, kako bi se stabla, koja se nalaze izvan dohvata kombajna, ipak
mogla poseći. Navedeni troškovi mogu stoga da daju podatak samo o opsegu u kojem se mogu
kretati troškovi seče i ubiranja drveta. Troškovi pripreme drvenog čipsa menjaju se, u zavisnosti
od postupka pripreme i od prečnika stabala (tabela 3.2.2), između 50 i 25 Euro/t, tj između 4,3 i
2,2 Euro/GJ (1,55 i 0,75 Eurocenta/kWh).


Tab. 3.2.2 Troškovi pripreme čipsa od drveta od proredjivanja šume za različite postupke ubiranja i
prečnike stabla (Dreiner 1993/, Kolloch 1990/ i (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Postupak Ručno i mašinom,
polumehanizovano
Potpuno mehanizovano
Prednik stabla Cm 12 16 20 12 16 20
€/t
atro
75 49 40 58 48 37
€/t
a
50 32 27 39 32 25
€/Sm
3
15 10 8 11 10 7,5
€/GJ
b
4,3 2,8 2,8 3,4 2,7 2,2
Troškovi pripreme čipsa
Cent€/kWh
b
1,6 1,0 0,8 1,2 1,0 0,7
a = sadržaj vlage 33 %
b = toplotna moć 11,6 GJ/t (3,2 kWh/kg) pri sadržaju vlage 33 %.



Drvo sa brzorastućih plantaža

Za energetsku primenu - kao gorivo sa brzorastućih plantaža, dolaze u obzir različite domaće
i odomaćene vrste drveća. U srednje-evropskim uslovima je posebno pogodno gajenje topole
/DREINER 1993/. U okviru analize troškova koja sledi, biće stoga, u vidu primera, analizirano
dobijanje drvenog čipsa sa plantaža topole.
Kod proračuna troškova pošlo se od veka korišćenja od 22 godine. U toku tog vremenskog
perioda dobija se 7 žetvi. Prva seče se vrši nakon četvrte godine korišćenja, a potom svake treće
godine. Razmatrane su tri različite klase prinosa, pri čemu se, počev od druge godine korišćenja,
niskom klasom prinosa smatra 6 t
atro
po hektaru i godini, srednjom klasom prinosa 9 t
atro
, a visokom
klasom 15 t
atro
. Time se po seči odgovarajuće dobija 18, 27 tj 45 t
atro
drvenog čipsa.
Najznačajniju stavku kod proračuna troškova pripreme drvenog čipsa predstavljaju troškovi
sadnje. Pri tome cena sadnica predstavlja najveći deo troškova sadnje (tabela 3.2.3). Navode se
troškovi od 9 do 25 Eurocenta po sadnici /DREINER 1993/ HARTMANN 1995/. Kalkulacija koja se
ovde navodi bazirana je na troškovima sadnica od 15 Eurocenta po sadnici. Kod sadnje 14.300 sadnica
po ha, na osnovu toga proizilaze troškovi sadnica u iznosu od 2.145 Eura/ha. Troškovi same sadnje
sadnica, uz primenu specijalne sadilice, iznose oko 500 Eura/ha. Dalji korak pri podizanju plantaže je
priprema zemljišta. Tu je potrebno uračunati troškove nadnica i korišćenja mašina za oranje i za dva
drljanja.

Tabela 3.2.3 Troškovi podizanja plantaže topole (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Priprema zemljišta
Euro/ha 108
Sadnice (14.300 kom x 0,15
Euro/kom)
Euro/ha 2.145
Sadjenje
Euro/ha 500
Uredjenje zemljišta (posle 22 g
korišćenja)
Euro/ha 500

strana 82
Nakon isteka veka korišćenja plantaže, treba izvršiti krčenje zaostalog korenja, kako bi se
površina ponovo osposobila za dalju poljoprivrednu proizvodnju. Iznos koji se javlja kao trošak na
kraju perioda korišćenja plantaže usvojen je sa 500 Eura/ha /HARTMANN 1997D/ i takođe dodat
troškovima podizanja plantaže.
Za određivanje prosečnih godišnjih troškova plantaže po hektaru, vrši se diskontovanje
troškova koji se pojavljuju u pojedinim godinama na nultu godinu, zatim se vrši sabiranje tih troškova
i, uz primenu metode anuiteta, ovi troškovi se raspodeljuju na vek korišćenja plantaže (tabela 3.2.4).
Kamatna stopa je pri tome, shodno proračunima u KTBL za investicije u poljoprivredi, usvojena sa
8% /KTBL 1996/.
Troškovi za potrebne agrotehničke mere sastoje se od dva hemijska tretiranja u toku prve
godine i od kasnijeg redovnog đubrenja. Kod sredstava za zaštitu bilja, usvaja se trošak od 100
Eura/ha, a za prskanje (razbacivanje) trošak od 25 Eura/ha.
Đubrenje se izvodi prve godine, a zatim svake treće godine, nakon žetve /KRAPFEN-BAUER
1989/. Djubri se glavnim hranljivim materijama kao što su azot, fosfor i kalijum, u visini koliko te
materije stvarno iskoristi drveće, a radi se i đubrenje krečnjakom u svrhu održavanja zemljišta.
Troškovi đubrenja su pri svakom đubrenju (svake 3 godine), u zavisnosti od očekivanog prinosa,
između 96 i 180 Eura/ha za samo đubrivo i 28,5 Eura/ha za njegovo razbacivanje /KTBL 1996/.
Troškovi seče određeni su za seču uz korišćenje samohodog kombajna ″Claas Jaguar″.
Zavisno od klase prinosa, ovi troškovi iznose između 215 i 528 Eura/ha /HARTMANN 1997C/.
Za određivanja prosečnih troškova nege i seče po jednoj godini, takođe se primenjuje metoda
anuiteta (tabela 3.2.4).

Tabela 3.2.4 Troškovi pripreme čipsa od seckane topole pri različitim postupcima proizvodnje i
ubiranja, te sa i bez premije za obustavljanje proizvodnje (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Nivo prinosa Nizak Srednji Visok
Prinos t
atro
/(ha a) 5,7 8,6 14,3
Uzgoj
a
€/(ha a) 280 280 280
Spremanje €/(ha a) 56 66 86
Fiksni troškovi €/(ha a) 460 460 460

Premija za
obustavljanje
proizvodnje
€/(ha a) 375 375 375

Troškovi
pripreme bez
premije za
obustavljanje
proizvodnje
€/(ha a)
€/t
atro

€/t
b
€/GJ
c
Cent €/kWh
c

856
150
75
9,3
3,3
896
104
52
6,6
2,3
977
68
34
34
1,6
Troškovi
pripreme sa
premijom za
obustavljanje
proizvodnje
€/ha
€/t
atro

€/t
b
€/GJ
c
Cent €/kWh
c

481
84
42
5,2
1,9
521
60
30
3,8
1,3
602
42
21
2,6
0,95
a = uključujući troškove pripreme zemljišta, kamate 8 %, trajanje korišćenja 22 g.
b = sadržaj vlage 50 %
c = toplotna moć 8,0 GJ/t (2,2 kWh/kg) pri sadržaju vlage 50 %

Pored troškova sadnje i seče drvenog čipsa, u proračun se uključuju i pripadajući zajednički
troškovi, fiksni troškovi i troškovi zakupa. Polazi se od zajedničkih i fiksnih troškova od 260 Eura/ha
/KTBL 1997/, kao i od troškova zakupa zemljišta od 200 Eura/ha /BML 1997/, čime se fiksni troškovi
penju na 460 Eura/ha.
strana 83
U Nemačkoj i drugim zemljama Evropske Unije se danas odobrava i isplaćuje premija za
obustavljanje ratarske proizvodnje (između 280 i 485 Eura/ha, zavisno od regiona) ako se na tim
površinama sade intenzivno rastući nosioci energije /KTBL 1997/. U okviru proračuna troškova koji
sledi, biće u jednoj verijanti uzeta u obzir premija za obustavljanje proizvodnje u iznosu od 375
Euro/ha (tabela 3.2.4). Kako u trenutku žetve sadržaj vode u drvetu topole iznosi i do 50%, troškovi
pripreme drvenog čipsa navode se uz podatak u Euro/t
atro
i u Euro/t (čvrste mase). Troškovi po jedinici
energetskog sadržaja navode se prema toplotnoj moći jedne tone sveže drvne mase, sa sadržajem vode
50% (8,0 GJ/t odnosno 2,2 kWh/kg).
Iz tabele 3.2.4 je jasno da fiksni troškovi predstavljaju najveći deo troškova pripreme drvenog
čipsa. Dalje, bitan deo troškova predstavljaju troškovi sadnje plantaže. Redukovanje troškova sadnje
moglo bi da se postigne na osnovu povoljnijih cena sadnica. Veoma važnu mogućnost za smanjenje
troškova predstavlja eventualno povećanje prinosa, čime se smanjuje pre svega udeo fiksnih troškova,
koji ne zavise od veličine prinosa, i troškova sadnje po toni proizvedenog drvenog čipsa, a time i po
jedinici dobijene energije.
Pošto sadnja plantaža topole predstavlja relativno nov način gajenja topole i pošto se javljaju
dosta velike varijacije u pogledu veličina prinosa, cena sadnica i troškova žetve, uticaj promene ovih
veličina pojašnjen je primenom metode variranja parametara (slika 3.2.2). Dodatno su varirani i fiksni
troškovi i veličina premije za obustavljanje proizvodnje.
Dok povećanje ili smanjenje prinosa izaziva velike promene troškova pripreme drvenog čipsa,
variranje cena sadnica izaziva samo manje promene ovih troškova. Variranjem fiksnih troškova u
iznosu od 30%, povećavaju se ili opadaju ukupni troškovi za oko 15%. Promena premije za
obustavljanje proizvodnje, za razliku od toga, ima nešto slabiji uticaj. Da bi se omogućilo rentabilno
dobijanje drvenog čipsa od drveta sa brzorastućih plantaža, potreban je stabilan prinos drveta a takodje
i mali fiksni troškovi.


2
2.5
3
3.5
4
4.5
5
5.5
70 80 90 100 110 120 130
Promena parametra u %
T
r
o
s
k
o
v
i

u


/
G
J
Prinos
Sadnice
Fi ksni troskovi
Troskovi ubiranj a
Premi ja za
obustavl janje
proizvodnj e

Slika 3.2.2. Troškovi cepkanog drveta (čipsa) u zavisnosti od raznih parametara.


3.2.2 Troškovi skladištenja drvne biomase

Troškovi skladištenja različitih nosilaca bioenergije zavise od postavljenih zahteva u pogledu
osobina skladišta. Tako, na primer, kod skladištenja balvana uz šumski put, nastaju skromni troškovi
ili uopšte ne nastaju troškovi, dok kod skladištenja drvenog čipsa u halama nastaju relativno visoki
troškovi. U daljem izlaganju biće dati troškovi skladištenja za različite sisteme skladištenja i za
različite nosioce bioenergije.

strana 84
Skladištenje neiseckanog drveta u šumi.
Kod konvencionalnog postupka ubiranja sitnog tehničkog drveta, skladištenje u vidu
naslaganih gomila cepanica uz šumski transportni put predstavlja postupak skladištenja nakon
transportovanja do šumskog puta, koji se, bez ikakvih dodatnih troškova, može uklopiti u postupak
ubiranja drveta. Odgovarajućim slaganjem u razmaknute slojeve, radi poboljšanja strujanja vazduha,
može se postići da se drvo brže suši /KOLLOCH 1990/. Kod ovog načina skladištenja, tj sušenja, ne
pojavljuju se dodatni troškovi. Kod seče velikih stabala uz primenu mašine za seču, između
transportovanja do šumskog puta i izvođenja seckanja drveta mašinom koja se kreće ovim putem, u
radni proces može se integrisati i skladištenje. Nedostatak ovog postupka je smanjena mogućnost
sušenja drveta, koja zavisi od vremenskih uslova i od uslova terena na kojem se radi. Dalji problem
predstavlja opasnost od najezde buba potkornjaka, ako se u toku letnjih meseci vrši skladištenje
četinarskog drveta kojem nije skinuta kora. Stoga bi drvo trebalo transportovati već u proleće
/DREINER 1993/. Kako bi se i u toku leta održala ponuda drveta, u tim mesecima se može koristiti
listopadno drvo, koje je uskladišteno u šumi. Za ovu vrstu skladištenja takođe se ne obračunavaju
posebni troškovi.

Skladištenje drvenog čipsa na otvorenom.
Ukoliko usled tehničkih uslova korišćenja šuma nije moguće skladištenje neseckanog drveta u
šumi, kao povoljna alternativa sa stanovišta troškova nudi se skladištenje drvenog čipsa na otvorenim
površinama, u šumi ili na poljoprivrednom zemljištu.
Tokom skladištenja, usled mikrobiološkog razlaganja drveta u zavisnosti od trajanja
skladištenja i od primenjenog načina skladištenja, može da dođe do značajnog gubitka suve mase
drveta. Kod skladištenja tokom 7 meseci na otvorenom prostoru, bez pokrivke, kod nasutog sloja
debljine 6 metara ustanovljen je gubitak do 12% /JIRIS 1995/.
Troškovi za transportovanje do skladišta, za uskladištenje i za izuzimanje sa skladišta, i gubici
pri skladištenju, iznose kod skladištenja na otvorenom prostoru bez pokrivke na nivou 20 do 27
Euro/t
atro
, a pri skladištenju uz pokrivanje folijom na nivou 21 do 29 Euro/t
atro
(tabela 3.2.5).

Skladištenje drvenog čipsa u halama.
Skladištenjem u halama može da se izbegne uticaj meteoroloških promena. Na taj način se
postižu odgovarajuće niži gubici pri skladištenju, na nivou od oko 7% /JIRIS 1995/. Sveukupni
troškovi skladištenja u halama, usled dodatnih troškova za potrebne zgrade, leže na višem nivou nego
troškovi skladištenja na otvorenom prostoru, pri čemu su troškovi skladištenja u postojećim starim
zgradama znatno niži nego troškovi skladištenja u novo-podignutim, montažnim halama.
Ako se pretpostavi da se skladište ponovo puni jednom godišnje, dobijaju se troškovi
skladištenja u novo-podignutim montažnim halama od 33 do 38 Euro/t
atro
, a pri skladištenju u starim
zgradama od 22 do 28 Euro/t
atro
. Ako se, uz primenu ventilatora, vrši aktivna ventilacija drvenog čipsa,
može se sadržaj vlage smanjiti ispod 20%, a gubici pri skladištenju ispod 6% /KOLLOCH 1990/.
Međutim, usled korišćenja ventilatora pojavljuju se dodatni troškovi, koji se kompenzuju smanjenim
gubicima pri skladištenju. Kod dvokratnog punjenja datog aktivno ventiliranog skladišta u montažnoj
hali, uz gubitke pri skladištenju od 3%, troškovi skladištenja su na nivou od 31 do 34 Euro/t
atro
i time
se nalaze ispod ovde proračunatih i navedenih troškova za skladišenje u montažnim halama bez
ventilacije.

Upoređenje troškova.
Troškovi skladištenja, kod posmatranog načina skladištenja, sastoje se po pravilu od troškova
transportovanja drveta do skladišta, troškova odlaganja u skladište, troškova skladišta i troškova usled
gubitaka pri skladištenju (tabela 3.2.5). Kod skladištenja neseckanog drveta na tlu u šumi, ovi troškovi
se ne pojavljuju, jer se skladištenje izvodi decentralizovano u šumi, tako da se ne pojavljuju ni
troškovi za transportovanje, odlaganje u skladište i samo skladište. Gubici pri skladištenju takođe se ne
pojavljuju, tako da se ne pojavljuju ni troškovi za ovu stavku. Kod skladištenja drvenog čipsa na
strana 85
otvorenom prostoru ne pojavljuju se troškovi skladišta, jer se ovde pretpostavlja da prostor za
skladištenje stoji besplatno na raspolaganju. Kod proračuna troškova za transportovanje do mesta za
centralizovano skladištenje usvojena je dužina puta transportovanja 10 km. Transportovanje se izvodi
traktorom sa dve prikolice, koje zajedno mogu da prime 22 nasipna kubna metra. Za odlaganje
drvenog čipsa u skladište, koristi se traktor sa prednjim utovaračem.
Troškovi gubitaka nastalih pri skladištenju određuju se tako, što se svi troškovi, koji se dobiju
za pripremu 1 tone drvenog čipsa do skladišta, sabiraju, i na kraju pomnože sa procentualnim udelom
gubitaka pri skladištenju.
Iz tabele 3.2.5 je jasno, da različite varijante skladištenja drvenog čipsa imaju relativno visoke
troškove u iznosu od 1,1 do 2,2 Euro/GJ (0,4 do 0,8 Eurocenta/kWh). Da bi se troškovi nosioca
energije, koji se pojavljuju do njegove dopreme u energetsko postrojenje, održali na niskom nivou,
trebalo bi, ukoliko je to moguće, da se drvo za seckanje skladišti uz šumski put ili na samom mestu
seče.

Tabela 3.2.5 Troškovi uskladištenog drveta (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Stanje
drveta
Nesec-
kano
drvo
Seckano drvo – čips
Mesto
skladištenja
u šumi skladištenje na
otvorenom
stara gradje-
vina
laka montažna hala
Bez
prekriva-
nja
Pokriveno
folijom
a

Pasivno
susenje
b

Pasivno
susenje
b

Sušenje
provetra-
vanjem
c

Transport Euro/t
atro
Otpada 11,2 11,2 11,2 11,2 11,2
Uskladište-
nje
Euro/t
atro
Otpada 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0
Troškovi
skladišta
Euro/t
atro
Otpada Otpada 1,3 5,3 15,2 16,1
Gubici na
skladištu
% Nema 12 12 7 7 7
Gubici na
skladištu
d

Euro/t
atro
Nema 6,0 – 15,0 6,2-15,0 3,9-8,8 4,5-9,5 2,0-4,1

Troskovi
skladištenja

Euro/t
atro

Euro/t
e
Euro/Sm
3

f
Euro/GJ
g

CentE/kWh
g


0
0
0
0
0

19,2-27,7
12,9-18,5
3,8-5,6
1,1-1,6
0,4-0,6

20,6-29,1
13,8-19,5
4,1-5,8
1,2-1,7
0,5-0,6

22,5-27,3
15,0-18,3
4,5-6,0
1,3-1,6
0,5-0,6

32,4-37,8
22,0-25,3
6,6-7,6
1,9-2,2
0,7-0,8

31,3-33,4
21,0-22,4
6,2-6,7
1,8-1,9
0,6-0,7

a = gomile visine 6 m, cena folije 0,75 E/m
2

b = utovar novog drveta jednom godišnje
c = utovar novog drveta 2 puta godišnje
d = pri troškovima pripreme 37-106 Euro/t
atro
e

= sadržaj vlage 33 %
f = preračunavanje izmedju t
atro,
Sm
3
, i GJ/t
atro
uz prosečnu vrednost za listopadno i četinasto drveće: 1 t
atro
= 5
Sm
3

g = toplotna moć 11,6 GJ/t (3,2 kWh/kg) pri sadržaju vlage 33 %


3.2.3 Troškovi transporta drvne biomase

Ovde će biti predstavljen proračun troškova transportovanja od među-skladišta do postrojenja
za konverziju. Troškovi transporta za različite nosioce bioenergije biće određeni za slučaj transporta
putevima. Taj transport mogu da urade sami proizvođači, uz korišćenje sopstvene mehanizacije, ili
neka transportna firma, kamionima i prikolicama. Ovo važi kako za drvo, u formi drvenog čipsa, tako i
strana 86
za slamaste nosioce bioenergije u formi bala ili peleta. Troškovi transportovanja zavise od udaljenosti
na koju se vrši transportovanje, od primenjenih transportnih sredstava i od sadržaja vlage u biomasi.
Troškovi transporta predstavljeni u daljem tekstu obuhvataju, uz stvarne transportne troškove takodje i
troškove utovara.
Najpre će biti izračunati troškovi transportovanja drveta u formi čipsa, koji se utovara direktno
mašinom za seckanje (npr kod seckanja drveta na šumskom transportnom putu ili kod direktnog
utovara kombajnom za seckanje drveta, pri žetvi na brzorastućim plantažama). Stoga u ovom slučaju
otpadaju troškovi za utovar prednjim utovarivačem. Međutim, moraju biti uzeti u obzir troškovi
odgovarajućih transportnih jedinica, koje moraju stajati na raspolaganju radi punjenja čipsom. Kod
kamionskog transporta, čips se utovara direktno u kontejner, a kod transportovanja sredstvima
poljoprivredne mehanizacije, u prikolice sa kiper uredjajem.

• Kamionski transport: Za angažovanje kontejnera obračunava se 7,5 Euro/kontejneru, uz
pretpostavku da se oni pune 2 do 3 puta na dan. Proračun čistih troškova transportovanja izvršen je
u skladu sa ″Troškovno orijentisanim, neobavezujućim tabelama okvirnih cena″ /BDN 1996/, za
kamion sa kontejnerom zapremine 23 t.
• Poljoprivredni transport: Transport se vrši traktorom snage 75 kW i kiper prikolicom nosivosti 14
t. Troškovi za kiper prikolicu iznose oko 14 Euro po satu angažovanja /LVMR 1996/.

U tabeli 3.2.6 dati su rezultati proračuna za transportovanje čipsa sa sadržajem vlage 33%.
Utovar u transportna sredstva vrši mašina za seckanje drveta u čips. Iz tabele se može videti da je, za
svaku daljinu transportovanja, moguć jeftiniji transport uz primenu kamiona sa kontejnerom, od
transporta uz primenu poljoprivredne mehanizacije. Tako troškovi transportovanja na udaljenost od 20
km iznose za kamionski transport 10,3 Euro/t
atro
, dok transporta traktorom i prikolicom imaju 64%
višu vrednost i iznose 16,9 Euro/t
atro
. Ukoliko se transportuje drveni čips sa većim sadržajem vlage,
transportni troškovi po t
atro
, odnosno po jedinici energetskog sadržaja, su viši, jer se transportuje više
vode, a manje suve mase. Ukoliko se gore opisani transport vrši pri sadržaju vlage 50%, troškovi
kamionskog transporta se penju za 12%, na 11,5 Euro/t
atro
.

Ukoliko se, između procesa seckanja drveta i završnog transportovanja, vrši skladištenje čipsa
na otvorenom ili u hali za skladištenje, mora se najpre, uz primenu utovarivača priključenog na traktor
ili utovarivača točkaša, izvršiti utovar čipsa. Za transportovanje se umesto kamiona sa kontejnerom
može koristiti šleper sa poluprikolicom, opremljen kontejnerom koji može da ponese 27 t korisnog
tereta. Transportni troškovi ovde iznose , za daljinu transportovanja od 20 km, 8,8 Euro/t
atro
, tako da su
za 15% niži nego kod primene kamiona sa kontejnerom, jer ovde otpada trošak iznajmljivanja
kontejnera. Međutim, mora se imati u vidu, da kod prethodnog međuskladištenja, treba pokriti
troškove skladištenja.

Tabela 3.2.6 Troškovi transporta iseckane drvene mase (/KTBL 1996/, /BDN 1996/, Schneider i
Deimling 2001 u /1/)
Transportno
rastojanje
Kamion sa kontejnerom
a
Traktor i prikolica
b

Km Euro/t
atro
Euro/GJ
c
CentE/kWh
c
Euro/t
atro
Euro/GJ
c
CentE/kWh
c

5 6,3 0,35 0,32 0,6 0,2
10 7,7 0,45 015 12,5 0,7 0,25
15 9,1 0,6 0,2 14,7 0,85 0,3
20 10,3 0,6 0,2 16,9 1,0 0,35
25 12,5 0,65 0,25 19,1 1,1 0,4
30 12,6 0,75 0,25 21,3 1,25 0,45
50 17,0 1,0 0,35 30,0 1,7 0,65
70 21,0 1,2 0,45 38,8 2,7 0,8
a = Zapremina transportnog tovara 80 m
3
b =

Zapremina transportnog tovara 30 m
3
c = Toplotna moć 11,6 GJ/t (3,2 kWh/kg) pri sadržaju vlage 33 %

strana 87


3.3 Tehno-ekonomska analiza spremanja poljoprivredne biomase
Prof. dr Miloš Tešić, Prof. dr Milan Martinov - Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
Prof. Miladin Brkić - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad


Pojedinačno procenjivanje troškova spremanja poljoprivredne biomase nije lako sprovesti,
pošto postoji poteškoća da se definišu i prirodni uticajni faktori koji utiču na troškove. S obzirom da
postoje vrlo različiti uslovi za spremanje biljnih ostataka, a takođe i razni uticajni faktori, postoje i
različiti pristupi proračunu troškova.
Ovo se može ilustrovati sa nekoliko primera:
1. Uobičajeno je da nakon žetve, za većinu primenjivanih mašina, postoji potreba da se biljni ostaci
usitne i dobro distribuiraju, bez obzira da li se kasnije primenjuje konvencionalna (oranje) ili
konzervacijska obrada. Ovaj postupak ima svoju cenu, koja može da se oduzme od troškova koji
se odnose na spremanje biljnih ostataka u cilju korišćenja kao goriva. To će se ipak primenjivati
samo ukoliko se biljni ostaci pripremaju za vlastite potrebe.
2. Profesionalno spremanje sprovodi se često tako da se cena svodi na kilogram ili tonu obrađenog
materijala. U slučaju malog prinosa biljnih ostataka i visokih gubitaka pri presovanju cena postaje
vrlo visoka. Realno, presovanje pa i utovar su skuplji, ali se to ne odnosi i na transport. Ukoliko je
plaćanje po obrađenoj površini, tada na gubitku može da bude poručilac posla.
3. Spremanje u formi konvencionalnih bala je objektivno najskuplji postupak sa velikim udelom
ljudskog rada pri utovaru, istovaru i uskladištenju. S druge strane, niža cena presa doprinosi nižoj
ceni presovanja. U slučaju malih rasutih parcela i učešća vlasnika i njegove porodice u ručnom
radu, ili u regionu sa jevtinijom radnom snagom, realno se postižu niže cene.
4. Ukupna cena spremanja bitno zavisi od dužine transporta i od potrebe premeštanja sa jedne na
drugu njivu, gubitka vremena pri transportu. To značajno utiče na koncept linije mašina za
spremanje biljnih ostataka, tako da se u različitim uslovima rada odnosi cena na nivou jedne ili
više sezona značajno menjaju.

Troškovi spremanja razmatraju se prema operacijama koje spremanje obuhvata, a obuhvata
trošak sredstava, radne snage i potrošnog materijala. Najznačajnije stavke su:
1. Presovanje, pri čemu se najčešće posmatra trošak agregata sa vozačem za jedan dan rada, koji u
vreme presovanja slame strnih žita pretpostavlja 8 do 10 sati neto rada, a ukupno 10-12 sati. Cena
zavisi od cene prese i traktora i potrošnje goriva. Najviša je za prese za velike četvrtaste bale, a
najniža za prese za konvencionalne bale. Ovu cenu treba svesti na jedinicu površine, hektar, ili još
bolje na kilogram ili tonu presovanog materijala. Brzina kretanja agregata ograničena je
mikroreljefom njive i gubicima na pikap uređaju, koji rastu sa povišenjem brzine kretanja.
Najčešće je gornja granica brzine 10 km/h, a izuzetno 12 km/h. Prese za velike četvrtaste bale
imaju veći učinak, pa i pikap uređaj prilagođen većoj brzini kretanja. Bogatstvo zboja, odnosno
obračunska širina zahvata, zavisi od prinosa žetvenih ostataka, ali i od širine zahvata mašine koja
je obavila žetvu, kombajna. Pošto je potencijalni učinak prese u najvećem broju slučajeva veći od
prinosa mase u zboju i pri najvećoj brzini kretanja prethodno se grabljama «sunce» obavi
grupisanje zbojeva, tako da se na jedan doda još jedan ili čak dva zboja. Tako se omogućava
znatno povećanje učinka prese. Svedeno na kilogram presovanog materijala presa za velike
četvrtaste bale može da postigne u određenim uslovima čak i najnižu cenu presovanja. Naravno,
treba računati sa još jednim prohodom agregata koji se sastoji od malog traktora i grablji «sunce».
Presa za valjkaste bale načelno ima niži potencijalni učinak. Zbog niže cene i manjeg traktora i
cena agregata je niža. Na smanjenje učinka utiče zastajanje u toku vezivanja i izbacivanja bale iz
komore za presovanje.
2. Značajnu stavku predstavlja cena veziva za bale. Ona se menja kod iste vrste presa u zavisnosti od
podešene dužine, odnosno prečnika bala i podešene sabijenosti. Najniži su utrošci kod velikih
strana 88
četvrtastih bala, posebno zbog toga što robustna konstrukcija prese omogućava postizanje viših
pritisaka presovanja, tj. veće gustine bala. Umotavanje valjkastih bala slame može da se
kontroliše, broj namotaja, ali smanjena količina veziva utiče na smanjenu stabilnost, što kao
krajnji ishod može da ima raspadanje prilikom manipulacije. Za namotavanje valjkastih bala
koristi se i mreža, ili se čak primenjuje kao dodatak za prethodno vrpcom vezane bale. To daje
najvišu stabilnost prilikom manipulisanja i transporta.
3. Manipulacija, grupisanje, utovar na transportno sredstvo, istovar sa transportnog sredstva i
uskladištenje sprovodi se na vrlo različite načine i u različitim uslovima, te je teško izvesti podloge
za proračun. Za konvencionalne bale manipulacija se sprovodi gotovo isključivo ručno, uz
pomoćna transportna sredstva. Razne forme akumulacije – grupisanja, sprovode se samo na
izuzetno ravnim njivama ili u posebnim uslovima, kada njive okružuju ekonomsko dvorište.
Bacanje bala u prikolicu sa nadogradnjom primenjuje se samo izuzetno, za transport na malim
rastojanjima i područjima sa visokom cenom radne snage. Naime, pri bacanju se bale delimično
oštećuju, a neke čak i potpuno rasturaju. Takođe, popunjenost prikolice je mala pa time i skuplji
transport. Valjkaste bale se utovaraju potpuno mehanički, ali je zbog manje zapremine i gustine, u
odnosu na velike četvrtaste, utrošak sredstava i rada za ovu operaciju veći. Namenska sredstva,
samoutovarne prikolice sa jednim ili dva nivoa, koriste se samo za transport na manjim
rastojanjima. Tada se isto sredstvo koristi i za utovar-istovar, u nekim slučajevima i za
uskladištenje. Manipulacija velikim četvrtastim balama je potpuno mehanizovana, a zbog velike
zapremine i gustine cena najniža. Često se koristi neki od postupaka akumulacije, grupisanja bala,
što takođe doprinosi sniženju troškova manipulacije.


3.3.1 Troškovi pripreme poljoprivredne biomase do međuskladišta

Slama
Slama, kao nuzproizvod pri proizvodnji žita, stoji na raspolaganju po relativno pristupačnoj
ceni, jer troškovi najma zemljišta i zajednički troškovi ne opterećuju slamu, već žito kao glavni
dobijeni rezultat proizvodnje. Troškovi pripreme slame kao goriva su, na lokaciji koja je na jednom
kraju njive, stoga pretežno određeni troškovima ubiranja (sređivanja) slame.
Kod korišćenja slame kao goriva ne nastaju, doduše, nikakvi direktni troškovi, koji opterećuju
teren na kojem je ona proizvedena, niti su vezani za plodored proizvođenih kultura, ali se javljaju
indirektni uticaji na proizvodnju drugih poljoprivrednih kultura. Ako se slama, umesto da se ubira,
ostavi na njivi kao organsko đubrivo, ona pozitivno utiče na bilans hranljivih materija i na bilans
humusa. Stoga se troškovima pripreme slame za sagorevanje, uz troškove sređivanja slame, moraju
pridodati i troškovi vezani za hranljivu vrednost slame. Ako se, usled ubiranja slame, bilans humusa
toliko pogorša, da se mogu očekivati pogoršanja prinosa u narednoj žetvi i/ili porast troškova
proizvodnje, mora se troškovima pripreme slame dodati i trošak koji predstavlja humus-ekvivalent
slame. Stav nauke i struke u Nemačkoj je da bi slamu, zbog ekoloških i ekonomskih razloga, trebalo
koristiti kao gorivo samo onda, ako nije neophodna kao đubrivo koje obezbeđuje humus, ili ako može
da bude zamenjena primenom zelenišnih đubriva.

Hranljiva vrednost
Hranljiva vrednost slame može da se odredi na bazi prosečnog sadržaja hranljivih materija u
njoj i na bazi cene kilograma čistih hranljivih materija.
Sadržaj hranljivih materija u slami zavisi od vrste žitarice, od sorte, od primenjenog đubrenja, od
klimatskih uslova u toku rasta i od drugih faktora. U tabeli 3.3.1 prikazani su prosečni sadržaji
hranljivih materija /HYDROAGRI 1993/. Pri proračunu vrednosti slame kao đubriva polazi se od
toga, da tokom vremena sve hranljive materije, sadržane u slami, postaju raspoložive za kulture koje
se na zemljištu kasnije seju /BUCHNER 1983/, tako da se sadržaj azota, fosfora, kalijuma i kalcijuma,
sadržanih u slami, može izraziti kroz novčanu vrednost.
strana 89
Tabela 3.3.1 Hranljiva vrednost slame žitarica (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Sastojak Količina
u kg/t slame
a

Cena
u Euro/kg
b

Vrednost
u Euro/t
c

Azot 5,5 0,48 2,65
Fosfat 3,0 0,64 1,92
Kalium 14,0 0,27 3,9
Kalcium 4,5 0,03 0,15
Ukupna hranljiva vrednost
slame
8,62
a = /HYDRO-Agri 1993/ b = /KTBL 1996/, sadraj vlage 15 %
c = sadržaj vlage 15 % trajanje korišćenja 15 g., toplotna moć 14,8GJ/t (3,9 kWh/kg)


Ekvivalent humusa
Nije lako odrediti ekvivalent humusa za slamu, jer bilans humusa za datu lokaciju zemljišta
jako zavisi od lokalnih uslova i uslova korišćenja zemljišta. Razgradnja organskih supstanci iznosi oko
2 do 4 t/ha ako je udeo okopavina od 15 do 35% u okviru jednog plodoreda /RUHR-STICKSTOFF-
AG 1988/. Kompenzovanje se može postići đubrenjem slamom, zelenišnim đubrivom ili pomoću
nekog drugog organskog đubriva (osoka, stajnjak).
Ako se ovi podaci uporede sa očekivanom godišnjom razgradnjom humusa, pokazuje se da je,
pri korišćenju zemljišta za proizvodnju, pre prisutno prezasićenje organskim materijama. Shodno
ovome, negativni bilans humusa može se očekivati samo ako se sa njive odnose velike količine
organskih materija, bez da se izvrši kompenzovanje u vidu stajnjaka, osoke ili pomoću zelenišnog
đubriva. Treba imati u vidu da navedeni iskazi važe prvenstveno za klimatsku i proizvodnu situaciju u
Nemačkoj. Nisu nam poznati rezultatui sličnih ispitivanja u Vojvodini.
Stoga se u daljem izlaganju diskutuju dve mogućnosti za određivanje humusne vrednosti slame:
• Polazi se od toga da sređivanje slame, radi korišćenja za proizvodnju energije, nema nikakve
negativne posledice na bilans humusa u zemljištu. Sadržaj humusa ostaje nepromenjen. Stoga se
ekvivalent humusa slame ne iskazuje u vidu posebne vrednosti. Troškovi pripreme slame za
dobijanje energije iskazuju se ″bez vrednosti humusa″.
• U drugoj varijanti pretpostavlja se da se odnošenjem slame sa njive negativno utiče na bilans
humusa, što dugoročno dovodi do smanjenja prinosa poljoprivrednih kultura. Stoga se mora
proceniti koliko treba da se usvoji za vrednost humusa, koji bi slama inače obezbedila na njivi.
Jedna mogućnost, da se bilans humusa održi i pored odnošenja slame sa njive, sastoji se u
obezbeđenju humusa kroz sejanje biljaka koje služe kao zelenišno đubrivo. Ovde se uzima da je
vrednost humusa, sadržanog u slami, jednaka troškovima sejanja biljaka za zelenišno đubrenje.
Ovi troškovi ulaze u troškove pripreme slame kao goriva, pri čemu se ti troškovi označavaju kao
troškovi u kojim je obuhvaćena ″vrednost humusa″.

Tabela 3.3.2 Troškovi za zelenišno djubrivo (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Količina po ha Troškovi po jedinici
Euro/kg
Troškovi
Euro/ha
Seme 18,00 kg 2,5 45,0
Azot (80 % iskorišćenje
sledećim usevom)
8,00 kg 0,48 3,9
Mašine i nadnice za
- djubrenje
- setvu

0,33 h
1,00 h

22
48

7,7
48,0
Kamate za obrtna sredstva 8 % 2,1
Zbir 106,7

strana 90
Za proračun troškova đubrenja zemljišta zelenišnim đubrivom (tabela 3.3.2), odabrano je
sejanje slačice kao đubriva, jer ova biljka izuzetno dobro podnosi kasno sejanje i time, i pri sejanju
nakon ubiranja pšenice i čak i u avgustu, ili početkom septembra, omogućava da se može očekivati
značajan porast zelene mase. Ovaj usev dostiže prinos u suvoj masi od 2,5 do 3,0 t/ha. Ako se uključi
i preostala masa korena biljaka slačice koja iznosi od 1,2 do 1,5 t/ha suve mase, dobija se ukupni
prinos suve mase od 3,7 do 4,5 t/ha.
U tabeli 3.3.2 navedeni su troškovi sejanja slačice, koja treba da posluži kao zelenišno
đubrivo.Troškovi za hranljive materije u vidu fosfora i kalijuma nisu uračunati, jer ove materije mogu
da iskoriste i kulture koje budu kasnije sejane. Kod azota se polazi od pretpostavke da će ga naredne
kulture iskoristiti 80 %. Stoga se obračunava samo 20% troškova za primenjenu količinu đubriva. Uz
navedene pretpostavke dobijaju se troškovi korišćenja zelenišnog đubriva u iznosu od oko 106
Euro/ha. Ako se pretpostavi prinos slame od 6 t/ha, za troškove koji odgovaraju vrednosti humusa
dobija se 18 Euro/t slame.

Troškovi sređivanja slame
Kod određivanja troškova sređivanja slame pretpostavljen je prinos slame 6 t/ha i veličina
parcele 5 ha. Troškovi pojedinih operacija u okviru sređivanja slame obuhvataju troškove nadnica
radne snage i troškove primene mašina. Pri tome se visina nadnice određuje sa 10 Euro/h. Za
kalkulacije troškova mašina korišćeni su podaci iz KTBL-priručnika /KTBL 1996/. Oni se eventualno
dopunjuju podacima koje daju pojedine firme /VORHOFF 1998/. Kako baliranje slame obično vrše
uslužne firme, troškovi za baliranje se dodatno određuju i po metodi prstena mašina (Maschinenring)
/LVMR 1996/. Kod ovoga načina odredjivanja troškova, troškovi se ne iskazuju po toni nego
paušalno, po jednoj bali. Po jednoj velikoj četvrtastoj Hesston-bali obračunava se 9 Eura. Po ovoj
metodi proračuna troškovi baliranja leže znatno više nego kod određivanja troškova prema KTBL
/KTBL 1996/. To je pre svega posledica pretpostavke KTBL-metode, da će mašine i uređaji biti
veoma dobro iskorišćeni. U tabeli 3.3.3 izvršeno je upoređivanje troškova prema metodi prstena
mašina i prema KTBL-metodi.

Tabela 3.3.3 Troškovi spremanja slame (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Postupak Jedinica KTBL metod Metod prstenova mašina
Presovanje Euro/ha 49,1 100,3
Utovar Euro/ha 10,6 10,6
Transport Euro/ha 16,0 16,0
Istovar Euro/ha 6,6 6,6

Ukupni troškovi
spremanja
Euro/ha 82,3 133,5
Euro/t
atro

a
16,1 26,1
Euro/t
b
13,7 22,2
Euro/GJ
c
0,95 1,6
Cent E/kWh
c
0,35 0,6
a = odnosi se na uskladištenu slamu
b = sadržaj vlage 15 %
c = toplotna moć 14,5 GJ/t (4,0 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %

Za utovar bala na njivi izračunati su troškovi od 10,6 Euro/ha. Troškovi za transportovanje do
među-skladišta, sa prosečnom dužinom puta transportovanja od 2 km, penju se na 15,7 Euro/ha, a za
istovar bala iznose 6,6 Euro/ha. Prema tome: ukupni troškovi sređivanja slame prema KTBL-metodi
iznose 82 Euro/ha, a prema metodi prstena mašina oni iznose 134 Euro/t. U tabeli 3.3.3 mogu da se
uoče znatno veći troškovi sređivanja slame ako se obračunavaju po metodi prstenova mašina. Niski
troškovi prema KTBL-metodi, mogu se, međutim, postići samo uz veoma dobro iskorišćenje prese za
velike četvrtaste bale Hesston (koje treba da iznosi bar 8.750 t/godišnje). Pri nižem iskorišćenju, došlo
bi i ovde do povećanja troškova.
strana 91


Primer troškova presovanja i manipulacije slame u sezoni 2002.

Za ocenu cene presovanja i manipulacije najmerodavnije su tržišne cene koje se ostvaruju u
realnim uslovima ponude i potražnje. Podaci su sledeći: u svim teoretskim proračunima računa se sa
većim količinama slame po hektaru. U realnim uslovima sa hektara se ubere 1,5 do 2 t slame. Gubitak
je pre svega na strnjištu. Pri žetvi se nivo rezanja podiže da bi se rasteretio vršajni aparat kombajna, te
dostiže i do 25 cm. Tada je ostatak na strnjištu i preko 40% nadzemne mase slame. Kada se tome
dodaju gubici pri spajanju zbojeva, gubici u obliku usitnjene slame koji ne mogu da se pokupe i gubici
na pikap uređaju dolazi se to toga da se najčešće ispresuje oko 40% nadzemnog dela slame strnih žita.
Količina slame znatno utiče na isplativost, cenu presovanja. Uvek je isti broj prohoda, a obrađena
količina se menja. Ukoliko je količina ispod 1,5 t/ha smatra se da je presovanje neisplativo. Poseban
slučaj je primena novijih tipova kombajna, sa aksijalnim vršajnim aparatom i takozvanih CTS
kombajna. Na njima dolazi do intenzivnog drobljenja slame, koja uglavnom ne može da se pokupi
pikap uređajem i ispresuje.
Primenjuje se akumulacija bala, grupisanje po 8 kom. To je posebno bitno ukoliko se utovara
na kamione. Vozačima je nepovoljno da često zastajkuju da bi se utovarile pojedinačne bale.

Primer
Presa Welger D-6000 preseka bale 120x70 cm i podesive dužine 1,5-2,6 m vuče se traktorom
snage oko 150 kW. Dnevno se presuje oko 100 t slame ili 55-60 ha. U zavisnosti od prinosa slame i
širine zahvata hedera kombajna grupišu se dva ili tri zboja. Brzina u radu je 10-12 km/h, u retkim
slučajevima do 15 km/h. Na zahtev poručioca slama se skida za nekoliko dana posle žetve, a cela
sezona traje 12 do 15 dana.
U navedenim uslovima rada utrošak dizel goriva za presovanje je oko 1 l po bali mase 250-
300 kg.
Koristi se vezivo 130K PP, a oznaka daje dužinu veziva u metrima po jednom kg. Za jednu
tonu ispresovane slame koristi se oko 1,5 kg veziva. Količina zavisi od podešenosti dužine i gustina
bala. Cena veziva je 90 din po kg.
Cena presovanja je 0,75 din po kg slame, a utovara i istovara sa uskladištenjem takođe 0,75
din po kg slame. Uobičajeno je da se slama plaća 0,30 do 0,35 din po kilogramu. Često se slama plaća
u ekvivalentu cene 100 kg pšenice po hektaru. Za cenu pšenice 7 din po kg cena slame bila bi oko 0,35
din po kg (ukoliko je prinos 2 t/ha).
Cena presovanja i manipulacije slame 1,5 din/kg je bez transporta. Transport se obavlja
univerzalnim prikolicama ili kamionima. Na univerzalnu prikolicu nosivosti 7-8 t utovara se 16 bala,
što daje 4,5 do 5 t slame. Na šleper se utovara 40 bala, a kamion s prikolicom 44.
Ukoliko bi se slama koristila za vlastite potrebe, na imanju ili za lokalno grejanje, transportni
putevi bili bi smanjeni te bi cena transporta bila oko 0,2 din/kg. Tada bi ukupna cena spremljene slame
u formi velikih četvrtastih bala bila oko 2000 din po toni u vlastitom skladištu, računajući i cenu slame
0,3 din/kg. Ova cena je uporedljiva sa cenom domaćih ugljeva, računajuči i prevoz do mesta
korišćenja. Ima uporedljivu toplotnu moć, manje pepela i nema sumpora. Ovo bi moglo da posluži kao
reper za prihvatljivu cenu uskladištene slame, te bi, umesto određivanja cena za svaki tip bala i
postupka rada mogla da se postavi kao granična vrednost primenljivosti. U uslovima proizvodnje
velikih količina na velikim površinama presovanje u formi velikih četvrtastih bala je najisplativije.
Ono je neprimenljivo na malim fragmentiranim posedima. Ekonomično spremanje, dakle po ceni
konkurentno opisanom, može da se sprovede drugačijim pristupom izračunavanju troškova. Uz
pojedine usluge spremanje sprovodi sam vlasnik i članovi porodice. Kalkulacija, posebno pri
manipulaciji, tada je drugačija. Računaju se samo minimalni troškovi sredstava i neophodna
materijalna ulaganja u gorivo, mazivo i vezivo. Proračun troškova koriguje se i time što bi za seckanje
i rasipanje slame bilo potrebno 0,15 do 0,30 din po kg, te za toliku vrednost mogu da se umanje
troškovi spremanja.
strana 92

Troškovi slame u međuskladištu
Troškovi pripreme slame kao goriva, koji nastaju do međuskladišta, dobijaju se kao zbir
vrednosti hranljivih materija sadržanih u slami, vrednosti humusa i troškova sređivanja slame. U tabeli
14 prikazani su pojedini elementarni troškovi, a takođe i troškovi sređivanja, uz transport na prosečno
rastojanje 2 kilometra do međuskladišta. Tabela 3.3.4 pokazuje da se troškovi pripreme slame kao
goriva nalaze između 1,65 i 3,35 Euro/GJ (između 0,55 i 1,2 Eurocenta/kWh).


Tabela 3.3.4 Troškovi spremanja slame u medjuskladište (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Jedinica KTBL metod Metod prstenova
Mašina
Hranljiva vrednost Euro/ha 52 52
Vrednost humusa Euro/ha 107 107
Troškovi spremanja Euro/ha 82 133

Troškovi spremanja
uključujući vrednost
humusa
Euro/ha
Euro/t
atro

Euro/t
a
Euro/GJ
b
Cent E/kWh
240
47
40
2,8
1,0
292
57
48
3,8
1,2
Troškovi spremanja bez
vrednosti humusa
Euro/ha
Euro/t
atro

Euro/t
a
Euro/GJ
b
Cent E/kWh
134
26,5
22,5
1,6
0,6
185
36,5
31
4,2
0,8
a = Sadržaj vlage 15 %
b = Toplotna moć 14,5 GJ/t (4,0 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %



Energetske žitarice

Kada se razmišlja o sejanju žitarica radi njihovog korišćenja za proizvodnju toplotne ili
električne energije, u principu dolaze u obzir sve vrste žitarica. Tritikala je posebno perspektivna za
korišćenje kao energetska žitarica. Ta žitarica odlikuje se visokom otpornošću na bolesti i na
štetočine, relativno niskim zahtevima u pogledu korišćenog zemljišta, kao i relativno visokom
sigurnošću kada su u pitanju prinosi koji se ostvaruju. Stoga će u daljem izlaganju, na primeru
tritikale, biti analizirani troškovi pripreme biogoriva u vidu cele biljke žitarica (zrno i slama). Pri tome
troškovi pripreme ovog biogoriva, do skladištenja, obuhvataju troškove setve i troškove sređivanja do
međuskladišta.

Troškovi setve energetskih žitarica
Troškovi setve obuhvataju troškove setvenog materijala (semena), troškove đubriva, sredstava
za zaštitu biljaka, troškove angažovanih mašina i troškove nadnica radnika (tabela 3.3.5).
Polazeći od prinosa zrna od 4,8 (nizak prinos), 5,6 (srednje visok prinos) i 6,8 t/ha (visok
prinos) /SAUER 1997/ i od odnosa zrno/slama od 1:1,3, dolazi se do ukupnog prinosa gorive mase
žitarice od 11, 12,9 i 15,7 t/ha, pri sadržaju vlage 15%.
Podaci o troškovima su većinom uzeti iz KTBL-priručnika /KTBL 1997/ KTBL 1996/, pri
čemu su ovde korišćeni podaci za parcelu veličine 5 ha. Nedostajući podaci za mašine uzeti su na bazi
podataka koje daju proizvođači mašina, ili su dopunjeni podacima iz stručne literature. Usvojeno je da
je potrebna količina semena 160 kg/ha /KTBL 1996/. Pri proračunu potrebne količine đubriva pošlo se
strana 93
od đubrenja prema iskorišćenju hranljivih materija iz zemljišta, pri čemu se po toni prinosa zrna
usvaja potrošnja azota od 20 kg, potrošnja od 15 kg P
2
O
5
i potrošnja 30 kg K
2
O /KALT-SCHMITT
1997/. Dodatno se po hektaru uračunava još 5 kg azota. Troškovi sredstava za zaštitu biljaka sastoje se
od jednog tretiranja herbicidima i jednog tretiranja fungicidima. Ukupni troškovi setve iznose,
zavisno od visine prinosa, između 511 i 575 Eura po hektaru, pri čemu najveći deo troškova
predstavljaju troškovi đubriva i troškovi korišćenih mašina (tabela 3.3.5).


Tabela 3.3.5 Troškovi uzgoja tritikale (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Troškovi uzgoja tritikale
Nivo prinosa Nizak Srednji Visok
Prinos t/ha 11 13 15,7
Seme Euro/ha 72 72 72
Djubrivo Euro/ha 143 170 207
Sredstva za zaštitu Euro/ha 82 82 82
Rad mašina Euro/ha 150 150 150
Osiguranja Euro/ha 14 14 14
Nadnice (10 Euro/h
rada radnika)
Euro/ha 50 50 50

Troškovi uzgoja Euro/ha
Euro/t
atro

Euro/t
a
Euro/GJ
b
Cent E/kWh
511
62
48
3,7
1,8
538
49
42
3,0
1,1
575
43
37
2,6
1,0
a = Sadržaj vlage 15 %
b = Toplotna moć 14,1 GJ/t (3,9 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %


Na kraju razmatranja mogućnosti setve energetskih žitarica treba napomenuti da je značajna
prednost ideje o uzgoju ovih kultura što je postupak setve poznat te da poljoprivredna gazdinstva
raspolažu potrebnim mašinama za sve operacije proizvodnje i ubiranja. Uz to je i manji rizik u
pogledu veličine prinosa, u poređenju sa brzorastućim plantažama topole i kineskom trskom.

Troškovi sređivanja energetskih žitarica
Troškovi sređivanja proračunati su za dva različita postupka sređivanja (tabela 3.3.6). Kod
postupka sa baliranjem, žito se kosi pomoću kosačice sa odlaganjem žita u otkos, a ostatak procesa
sređivanja odvija se analogno onom kod sređivanja slame. Kada je žito koje se kosi veoma vlažno,
eventualno je potrebno da se uradi i prevrtanje otkosa radi sušenja. Stoga je pri proračunu usvojeno,
da je potrebno da se pokošena masa prevrne na 33% zasejane površine /HARTMANN 1997A/.
Pri proizvodnji peleta (postupak sa peletiranjem), računato je sa primenom jedne samohode
kosačice sa odlaganjem žita u otkos na 40% zasejane površine, jer bi jako vlažno žito trebalo da se
osuši u otkosu pre peletiranja. Na preostaloj površini je usvojeno direktno peletiranje pomoću mašine
za peletiranje, koja ima kosioni uređaj za košenje žita. Dodatno je, na 60% površine na kojoj je žito
poskošeno i odloženo u otkos radi sušenja, usvojeno da treba da se primene grablje za prevrtanje
otkosa. Transportovanje peleta sa njive do mesta skladištenja izvodi se traktorom snage 75 kW i dve
transportne prikolice sa ukupnom dozvoljenom masom 8 t. Prosečna daljina transportovanja usvojeno
je da iznosi 2 kilometra. Skladište se puni kipovanjem prikolica i primenom utovarivača sa prednjom
kašikom /HARTMANN 1997A/.
strana 94
Tabela 3.3.6 Troškovi spremanja tritikale (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Linija za bale
c
Linija za pelete
d

Nivo prinosa Nizak srednji visok Nizak srednji visok
Prinos t/ha 9,9 11,6 14,1 10,4 12,2 14,9
Prevrtanje Euro/ha 19 19 19 7,5 7,5 7,5
Košenje Euro/ha 2 2 2 3,5 3,5 3,5
Baliranje/
Peletiranje
Euro/ha 54,5 63,5 77,5 696 818 997
Utovar na
polju
Euro/ha 9,5 11,5 13,5 9 10,5 12,5
Transport
polje-
skladiste
Euro/ha 17,5 20,5 25 14,5 17 21
Slaganje na
skladištu
Euro/ha 9 10,5 12,5 14,5 17 21

Troškovi
spremanja
Euro/ha
Euro/t
atro

Euro/t
a
Euro/GJ
b
CentE/kWh
111
13
11
0,8
0,3
126,5
13
11
0,8
0,3
150
13
11
0,8
0,25
755
86
77,5
5,2
1,8
884
86
77,5
5,2
1,8
1076
85
77,5
5,2
1,8
a - sadržaj vlage 15 %
b - toplotna moć 14,1 GJ/t (3,9 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %
c - uračunati gubici pri ubiranju 10,3 %
d - uračunati gubici pri ubiranju 5 %


Sveukupno posmatrano, postupak sa peletiranjem se, sa troškovima sređivanja žita od 73
Euro/t pokazao kao znatno skuplji, u odnosu na troškove postupka sa baliranjem od 11 Euro/t (tabela
3.3.6).

Troškovi pripreme energetskih žitarica do međuskladišta
Radi određivanja ukupnih troškova pripreme žita kao goriva, moraju se na troškove setve i
ubiranja dodati i opšti odnosno i fiksni troškovi, koji su i ovde, kao i kod brzorastućih plantaža,
usvojeni sa 460 Euro/ha. U tabeli 3.3.7 su objedinjeno prikazani troškovi setve, troškovi ubiranja i
fiksni troškovi.
Kako se danas kod setve žitarica, koje se celokupne koriste kao gorivo, u zemljama Evropske
Unije odobrava premija za obustavljanje proizvodnje, kod oba postupka sređivanja žita izvršen je
proračun sa odobrenom premijom za obustavljanje proizvodnje i bez odobrene premije za
obustavljanje proizvodnje.
Iz tabele 3.3.7 može da se vidi, da postupak sa peletiranjem, čak i uz uzimanje u obzir premije
za obustavljanje proizvodnje, ima veoma visoke troškove proizvodnje. Ovo se jednoznačno može
povezati sa skupom primenom mašine za peletiranje. Samo nakon značajnog poboljšanja učinka i
trajanja angažovanja mašine, mogao bi postupak peletiranja, sa ekonomskog aspekta, da bude
interesantan. Što se tiče razmatranih različitih prinosa žita, važi da, što je viši prinos, to su niži
troškovi po jedinici sadržaja energije.



strana 95
Tabela 3.3.7 Troškovi spremanja tritikale u bale i pelete (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Linija za baliranje
c
Linija za peletiranje
d

Nivo prinosa nizak srednji visok nizak srednji visok
Prinos t/ha 9,9 11,6 14,1 10,4 12,2 15
Uzgoj Euro/ha 511 534 576 511 534 576
Spremanje Euro/ha 111 127 150 755 884 1075
Fiksni troškovi Euro/ha 460 460 460 460 460 460
Premija za
obustavljanje
proizvodnje
Euro/ha 375 375 375 375 375 375
Troškovi
pripreme bez
premije za
obustavljanje
proizvodnje
Euro/ha
Euro/t
atro

Euro/t
a
Euro/GJ
b
Cent E/kWh
1.082
128
110
7,8
2,8
1.125
115
147
6,9
2,5
1.186
149
134
6,0
2,2
1.726
145
166
11,8
4,7
1.882
181
154
10,9
3,9
4.111
167
142
10
3,6
Troškovi
pripreme sa
premijom za
obustavljanje
proizvodnje
Euro/ha
Euro/t
atro

Euro/t
a
Euro/GJ
b
Cent E/kWh
707
84
77
5,5
1,8
750
77
65
4,6
1,7
820
68
58
4,1
1,5
1.350
153
130
9,2
3,3
1.507
145
123
8,8
3,1
1.736
137
117
7,8
3,0
a = sadržaj vlage 15 %
b = toplotna moć 14,1 GJ/t (3,9 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %
c = uračunati gubici pri ubiranju 10,3 %
d = uračunati gubici pri ubiranju 5 %







3.3.2 Troškovi skladištenja


Skladištenje bala
Troškovi skladištenja bala izračunati su za skladištenje slame, cele biljke žitarica i kineske
trske. Usled različite gustine u skladištu i zahteva koji se postavljaju samom mestu skladištenja, kod
posmatranih nosilaca energije dolazi do različitih troškova skladišta po toni (tabela 3.3.8). Istražene su
sledeće mogućnosti za skladištenje slamastih nosilaca energije u vidu bala:
• Slama: Kod slame dolazi u obzir skladištenje bala na otvorenom, što predstavlja povoljan način
skladištenja u pogledu troškova. Kod skladištenja na njivi dolazi u obzir pokrivanje bala folijom,
kako bi se sprečilo kvašenje bala.
• Cela biljka žitarica: Kako se pri skladištenju bala od cele biljke žitarica na otvorenom prostoru
mora računati sa vrlo velikim gubicima, usvojeno je da se vrši skladištenje u pokrivenom prostoru.
Pri tome dolazi u obzir skladištenje u starim zgradama, pri čemu se obračunavaju samo varijabilni
troškovi, kao i skladištenje u montažnim halama, koje se mogu podići uz relativno povoljne
uslove, kao što je slučaj sa halama od oblovine /HARTMANN 1997A/. Ovde se, uz varijabline,
obračunavaju i fiksni troškovi.
• Kineska trska: Kod bala od kineske trske usvojeni su isti uslovi skladištenja kao i kod bala od
celih biljki žitarica, pa su tako određeni i troškovi skladištenja.


strana 96
Tabela 3.3.8 Troškovi skladištenja bala slame (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Slama Cele biljke žitarica Kineska trska
Pokriveno
folijom
a

Stara
gradjevina
b

Laka
montažna
hala
b

Stara
gradjevina
a

Laka
montažna
hala
a

Troškovi
skladišta
Euro/t 1,6 3,7 8,7 5,2 12,3
Gubici u
skladištu
% 1 4 4 1 1
Gubici u
skladištu
c

Euro/t 0,2-0,5 2,5-4,5 2,6-4,5 0,5-1,0 0,6-1,0

Troškovi
skladištenja
Euro/t
atro

Euro/t
d
Euro/GJ
CentE/kWh
2,2-2,5
1,8-2,1
0,15
e
0,05
e

7,2-9,6
6,1-8,2
0,45-0,6
f
0,15-0,2
f

13,3-15,5
11,3-13,2
0,8-1,0
f
0,3-0,35
f

6,7-7,3
5,7-6,2
0,4
g
0,15
g

15,2-15,7
12,9-13,3
0,8-0,9
g
0,3
g

a = Gustina na skladištu 140 kg/m
3
b = Gustina na skladištu 198 kg/m
3

c = Troškovi pripreme do skladišta: slama 22,5-48 Euro/t, cela biljka žitarica 57-112 Euro/t, kineska
trska 46-100 Euro/t
d = sadržaj vlage 15 %
e = Toplotna moć 14,5 GJ/t (4,0 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %
f = Toplotna moć 14,1 GJ/t (3,9 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %
g = Toplotna moć 14,8 GJ/t (4,1 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %


Troškovi gubitaka pri skladištenju izračunavaju se tako što se odgovarajući gubici mase u
tonama pomnože troškovima koji se pojavljuju pri pripremi gorive biomase do skladištenja. Kod
slame i kineske trske usvojeni su gubici pri skladištenju od 1%, dok su kod bala od cele biljke žitarica
usvojeni gubici 4%. Kako bi se dobili odgovarajući opsezi troškova, korišćeni su troškovi pripreme
biomase za različite klase prinosa, kao i sa i bez premije za obustavljanje proizvodnje. Pokazuje se da
troškovi za gubitke pri skladištenju predstavljaju bitan deo ukupnih troškova skladištenja (tabela
3.3.8).
U ukupnom iznosu, troškovi skladištenja u starim zgradama leže na nivou polovine troškova
skladištenja u šupama od oblovine. Kako je, međutim, ponuda starih zgrada koje su pogodne za
skladištenje bala veoma ograničena, mora se po pravilu primenjivati i pomenuta skuplja varijanta.
Troškovi skladištenja kineske trske tj tritikale u starim zgradama leže između 6,7 i 9,6 Euro/t
atro
, dok
se troškovi skladištenja u montažnim halama kreću između 13,3 i 15,6 Euro/t
atro
.


Skladištenje rasutog materijala
Kod skladištenja peleta od celih biljki žitarica ili seckane kineske trske, po pravilu je potrebno
skladištenje u pokrivenom prostoru (tabela 3.3.9).
U principu za ovu svrhu dolaze u obzir stare zgrade, kao i montažne hale. Pošto se ovde radi
o rasutom materijalu, trebalo bi da pod skladišnog prostora bude stabilizovan (čvrst), što kod
skladištenja bala nije uvek bezuslovno potrebno. Time se odgovarajuće povećavaju troškovi prostora
za skladištenje.
Tabela 3.3.9 pokazuje da je skladištenje peleta od celih biljki žitarica povoljnije od
skladištenja seckane kineske trske. Tako troškovi skladištenja peleta od celih biljki žitarica u starim
zgradama iznose između 5,4 i 6,2 Euro/t
atro
, dok se troškovi za seckanu kinesku trsku nalaze na nivou
od 11,0 do 11,7 Euro/t
atro
. Ovo je pre svega uslovljeno većom gustinom pri skladištenju i boljim
iskorišćenjem zapremine skladišta. Kao i kod skladištenja bala, i ovde je skladištenje u starim
zgradama povoljnije od skladištenja u montažnim halama.
strana 97

Tabela 3.3.9 Troškovi skladištenja rinfuze (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Pelete od cele biljke
žitarica
a

Iseckana rinfuza kineske trske
b

Stara
gradjevina
Laka
montažna
hala
Stara
gradjevina
Laka
montažna hala
Troškovi
skladišta
Euro/t 2,8 7,6 8,7 26,4
Gubici u
skladištu
% 1,5 1,5 1 1
Gubici u
skladištu
c

Euro/t 1,8-2,5 1,8-2,6 0,6-1,1 0,7-1,3

Troskovi
skladištenja
Euro/t
atro

Euro/t
d
Euro/GJ
CentE/kWh
5,4-6,2
4,6-5,3
0,35-0,4
e
0,35
e

11,0-12,5
9,4-10,2
0,6-0,7
e
0,6-0,7
e

11,0-12,6
9,3-9,8
0,65
f

0,65
f

37,0-37,6
27,2-27,7
1,8-1,9
f

1,8
f

a = Gustina na skladištu 480 kg/m
3
b = Gustina na skladištu 154 kg/m
3

C = Troškovi pripreme do skladišta: Pelete od cele biljke žitarica 116-166 Euro/t, kineska trska 100-
106 Euro/t
d = sadržaj vlage 15 %
e = Toplotna moć 14,1 GJ/t (3,9 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %
f = Toplotna moć 14,8 GJ/t (4,1 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %




3.3.3 Troškovi transporta poljoprivredne biomase

Pod transportom se ovde podrazumeva transport od među-skladišta do postrojenja za
konverziju. Troškovi za transportovanje biomase sa polja do među-skladišta, već su obrađeni u
prethodnim poglavljima. Troškovi transporta za različite nosioce bioenergije biće određeni za slučaj
transporta putevima. Taj transport mogu da urade sami poljoprivredni proizvođači, uz korišćenje
poljoprivredne mehanizacije, ili neka transportna firma, kamionima i prikolicama. Ovo važi kako za
drvo, u formi drvenog čipsa, tako i za slamaste nosioce bioenergije u formi bala ili peleta. Troškovi
transportovanja zavise od udaljenosti na koju se vrši transportovanje, od primenjenih transportnih
sredstava i od sadržaja vlage u biomasi. Troškovi transporta predstavljeni u daljem tekstu obuhvataju,
uz stvarne transportne troškove takodje i troškove utovara.


Slamasta biomasa

Cena transporta zavisi od cene transportnog sredstva, količine materijala koji se u jednom
ciklusu transportuje i transportnog rastojanja. Transportovanje slamaste biomase može da se izvrši
kamionima ili uz primenu poljoprivrednih transportnih sredstava.
Učinak transporta dat je na slici 3.3.1 iz koje je sasvim jasno da on opada sa smanjenjem broja
utovarenih bala. Treba imati u vidu da je putna brzina ograničena za slučaj utovara većeg broja bala.
Takođe, kamion ili kamion s prikolicom su prevozna sredstva koja su skuplja po satu rada, a teže
pristupaju njivama. Njihovo korišćenje isplativo je tek za transport na većim rastojanjima, preko 15
km, jer im je veća putna brzina. U većini slučajeva koristi se traktor s prikolicom ili sa dve prikolice.
Kada se kreće s dve prikolice brzina transprota je smanjena. U zemljama sa visokom cenom radne
snage posebno se vodi računa o angažovanju radnika. Na slici 3.3.2 prikazana je zavisnost angažovane
strana 98
radne snage od transportnog rastojanja.



20
10
0
U
~
i
n
a
k

t
r
a
n
s
p
o
r
t
a
,

t
/
h
Transportno rastojanje, km
15
5
Traktor, 12 bala
Traktor, 24 bale
Kamion, 24 bale
0 10 20 30 40 50

Slika 3.3.1 Učinci raznih transportnih sredstava u zavisnosti od broja bala i rastojanja, (A1, 1998)


Traktor, 12 bala
50
40
30
20
10
0
Transportno rastojanje, km
Traktor, 24 bale
Kamion, 24 bale
0 10 20 30 40 50
R
u
~
n
i

r
a
d
,

m
i
n
/
t

Slika 3.3.2 Udeo ručnog rada za različite postupke transporta i transportna rastojanja (Brkić,M.,
Martinov,M., 1998)


Balirana biomasa
Najveći uticaj na transportne troškove u slučaju bala ima gustina transportovanog materijala.
Kod slame i kineske trske usvojena je gustina 140 kg/m
3
, a za bale od cele biljke žitarica gustina 198
kg/m
3
. Troškovi su izračunati za dva različita transportna sredstva:
• Kamionski transport: kamion i otvorena prikolica, na koje može da se utovari 24 velike četvrtaste
Hesston-bale.
strana 99
• Poljoprivredna transportna sredstva: Transportovanje se izvodi sa traktorom snage 75 kW i dve
prikolice bez stranica, na jednu prikolicu može da stane 8 velikih četvrtastih Hesston bala..

Tabela 3.3.10 Troškovi transporta bala slame (/KTBL 1996/, /BDN 1996/, Schneider i Deimling
2001u /1/)

Bale od cele biljke žitarica
c
Bale od slame i kineske trske
d

Kamion + prikolica
platforma
a

Traktor + prikolica
b
Kamion + prikolica
platforma
a

Traktor + prikolica
b
Trans-
portno
rasto-
janje
km
€/t
atr
o

€/GJ
c

Cent€/
kWh
c

€/t
atro
€/GJ
c
Cent€/
kWh
c

€/t
atro
€/GJ
c
Cent€/
kWh
c

€/t
atro
€/GJ
c
Cent€/
kWh
c

5 5,5 0,35 0,15 2,8 0,15 0,05 6,4 0,4 3,7 0,2 0,2 0,05
10 6,4 0,4 0,15 3,7 0,25 0,1 7,8 0,45 0,15 5,0 0,3 0,1
15 7,5 0,45 0,15 4,6 0,3 0,1 9,2 0,6 0,2 6,3 0,35 0,15
20 8,6 0,5 0,2 5,5 0,35 0,15 10,6 0,6 0,2 7,6 0,45 0,15
25 9,6 0,6 0,2 6,3 0,4 0,15 11,9 0,7 0,25 8,9 0,5 0,2
30 10,6 0,65 0,25 7,2 0,45 0,15 13,2 0,8 0,3 10,1 0,6 0,2
50 14,5 0,9 0,35 10,8 0,65 0,25 18,1 1,05 0,4 15,3 0,9 0,35
70 18,1 1,1 0,4 14,4 0,85 0,3 22,7 1,3 0,5 20,4 1,2 0,45
a = 24 bale po transportnoj jedinici
b = 16 bala po transportnoj jedinici
c = Toplotna moć 14,1 GJ/t (3,9 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %
d = Toplotna moć slame 14,5 GJ/t (4,0 kWh/kg), kineske trske 14,8 GJ/t (4,1 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %
Troškovi po GJ odnosno kWh odnose se na navedenu toplotnu moć slame

Utovar bala se u oba slučaja radi sa traktorom snage 54 kW, na kome je prednji trkatorski
utovarač. Za slamu i kinesku trsku se troškovi utovara iznose 0,9 Euro/t, a za bale od celokupnih
žitarica oni iznose 0,75 Euro/t.
Troskovi prikazani u tabeli 3.310 pokazuju, da je transportovanje kako bala od slame i kineske
trske, tako i bala od celokupnih žitarica, za sve razmatrane slučajeve daljine transportovanja,
povoljnije izvršiti uz primenu poljoprivredne transportne mehanizacije. Na daljinue transportovanja
20 km, slama može npr da se transportuje, uz primenu traktora i prikolica, sa troškovima 7,6 Euro/t
atro
,
dok troškovi za kamionski transport iznose 10,6 Euro/t
atro
. To može da se objasni pre svega veoma
niskim fiksnim troškovima poljoprivrednih prikolica i njihovim relativno visokim kapacitetom za
utovar bala.



strana 100


3.4 Ukupni troškovi biomase kao goriva
Prof. dr Miloš Tešić - Tehnički fakultet, Novi Sad


U ovom poglavlju su objedinjeni troškovi za pripremu biomase do međuskladišta, za
skladištenje i za transport do postrojenja za konverziju, kako za drvnu tako i za poljoprivrednu
biomasu.


Cene goriva prema referentnim nemačkim podacima

Za prikaz u tabeli 3.4.1 korišćeni su uvek najniži i najviši troškovi za pripremu i za
skladištenje biomase, kako bi se mogli prikazati opsezi troškova nosilaca energije.
Transportni troškovi su kod svih nosilaca bioenergije proračunavani za daljinu transportovanja
20 km. I ovde su uvek korišćeni podaci za najniže i za najviše transportne troškove. Troškovi po
jedinici sadržaja energije navedeni su uz navodjenje podatka o sadržaju vlage, uz koji se energent
koristi u toplani ili toplani-elektrani.


Tabela 3.4.1 Troškovi (cena) goriva od drvenaste i slamaste biomase na mestu korišćenja u toplani
(Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Troškovi
ubiranja i
spremanja
Troškovi
skladi-
štenja
Troškovi
transporta
Troškovi (cena) goriva
€/t
atro
€/t
atro
€/t
atro
€/t
atro
€/t
a
€/GJ
c
Cent€
/kWh
Otpadno drvo iz šume
b
37-207 0-38 9-17 46-158 31-105 2.7-9,0 0,9-3,7
Drvo od proredjivanja šume
b
37-45 0-38 9-17 46-125 30-83 2,7-7,2 0,9-2,6
Slama
d
26-57 2-2,5 7-10 36-70 30-60 2,1-4,2 0,7-1,5

Spremljeno bez obračuna premije za obustavljanje proizvodnje
Drvo iz brzorastućih plantaža
c
68-150 0-33 10-18 78-200 39-100 4,9-12,6 1,8-4,6
Bale od cele biljke žitarica
e
99-128 8-16 5-8 113-152 96-130 6,8-9,2 2,5-3,3
Pelete od cele biljke žitarica
e
166-195 6-12 5-6 178-213 151-181 11-12,8 3,8-4,7
Bale kineske trske
f
76-119 7-15 7-11 91-146 72-123 5,2-8,3 1,9-2,0
Rinfuza kineske trske
f
82-125 11-66 20-28 113-185 96-157 6,5-11 2,3-3,8

Spremljeno uz obračun premije za obustavljanje proizvodnje
Drvo iz brzorastućih plantaža
c
42-84 0-33 10-18 52-135 26-68 3.7-8,5 1,1-2,3
Bale od cele biljke žitarica
e
67-84 2-14 5-8 80-106 68-90 4,8-6,4 1,7-2,3
Pelete od cele biljke žitarica
e
137-152 5-11 5-11 148-170 125-145 9-10 3,2-3,7
Bale kineske trske
f
55-82 7-15 7-20 70-107 59-91 4,0-6,1 1,4-2,2
Rinfuza kineske trske
f
60-77 11-62 20-27 91-147 77-125 5-8,5 1,9-3,0
a= Trošak (cena) goriva pri navedenom sadrzaju vlage
b = Toplotna moć11,6 GJ/t (3,6 kWh/kg) pri sadržaju vlage 33 %
c = Toplotna moć 8,0 GJ/t (2,2 kWh/kg) pri sadržaju vlage 50 %
d = Toplotna moć14,5 GJ/t (4,0 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %
f = Toplotna moć14,8 GJ/t (4,1 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %

strana 101
Iz tabele 3.4.1 može jasno da se vidi, da troškovi goriva dobijenog od otpadaka ili
nuzprodukata, kao što je otpadno drvo iz šuma, sitno tehničko drvo ili slama, leže znatno ispod
troškova drugih nosilaca energije. Kod energetskih biljnih kultura, može da se vidi da proizvodnja
višegodišnjih kultura može da bude povoljnija od jednogodišnjih kultura. Uz uračunavanje premije za
obustavljanje proizvodnje, za energetske biljne kulture, mogu da se postignu znatno povoljniji troškovi
proizvodnje energetskih biljaka. Uprkos tome, troškovi peleta od celokupnih žitarica su ipak vrlo
visoki, tako da ovaj postupak pripreme biogoriva nije trenutno konkurentan i dolazi u obzir za primenu
samo u specijalnim slučajevima. Sveukupni troškovi biogoriva leže na nivou između 2 i 13 Euro/GJ tj
između 0,75 i 4,7 Eurocenta/kWh.


Slika 3.4.1 Izračunati troškovi bio-goriva (sa i bez premije za obustavljanje proizvodnje)


Cene biogenih čvrstih goriva podložne su velikim oscilacijama. Za neke vrste biogenih čvrstih
goriva još uvek ne mogu da se navedu podaci za cene, a za druge samo u ograničenoj meri. Za sada,
recimo, još uvek ne postoji tržište za bale od kineske trske ili za čips od ove trske, kao ni za čips od
drveta sa brzorastućih plantaža, jer se ove obnovljive sirovine trenutno nalaze u fazi istraživanja i sade
se u vrlo ograničenom obimu. Takođe je veoma teško navesti cene za materijal koji bi se se dobijao pri
održavanju komunalnih terena.

Cene za čips od drveta, dobijen od otpadnog šumskog drveta i od sitnog tehničkog drveta,
navedene u daljem tekstu, takođe treba interpretirati uz određeni oprez. Isto važi i za bale i za pelete
od celokupnih žitarica /HARTMANN 1997B/.

U tabeli 3.4.2 navedeni su tipični sadržaji vlage u gorivima pri sagorevanju i odgovarajuće
toplotne moći.
Uz do sada spomenuta biogoriva, ovde su dodatno navedene i cene ostataka drveta iz drvo-
prerađivačke industrije: špen nastao pri rendisanju i čips od drveta dobijen doradom ostataka pilotine
nastale pri testerenju (slika 3.4.2).

0
2
4
6
8
10
12
14
Sumski
ostatak
drveta
Sitno
tehnicko
drvo u sumi
Slama Brzorastuce
plantaze
Bale cele
bilje zitarica
Pelete cele
biljeka
zitarica
Bale
kineske
trske
Pelete
kineske
trske
Vrsta goriva
C
e
n
a


/
G
J
strana 102
Tabela 3.4.2 Sadržaj vlage i toplotna moć bio-goriva pri sagorevanju /Hartman 1997B/, (Schneider i
Deimling 2001 u /1/)

Sadržaj vlage Toplotna moć pri
navedenom sadržaju vlage
% GJ/t KWh/kg
Seckano šumsko otpadno
drvo
45 9,2 2,6
Slama 16 14,3 4,0
Bale od cele biljke žitarica 16 13,9 3,9
Pelete od cele biljke itarica 16 13,9 3,9
Pilotina iz pilana 45 9,2 2,6
Otpad od poravnavanja
hoblom (blanjalicom)
25 13,4 3,7


Slika 3.4.2. Cene biogoriva na mestu konverzije (1)

Sa slike 3.4.2 može da se vidi da cene slame, u poređenju sa ostalim gorivima, u proseku
imaju najnižu vrednost. One su čak i nešto niže od cene drvenog čipsa dobijenog od šumskog drveta.
Široki opseg cena naveden za drveni čips, dobijen od otpadnog drveta pri testerenju, posledica je
činjenice da su cene po kojim se ovo drvo može nabaviti od različitih pilana vrlo različite.
Cene biogenih čvrstih goriva leže delimično na nivou cena koje potrošači plaćaju za fosilna
goriva. U skladu sa podacima Saveznog ministarstva za privredu Nemačke /BMWI 1999D/, cene za
domaćinstva za 1997. godinu (uključujući i porez na višak vrednosti) za lož-ulje iznosile su 6,95
Euro/GJ, a za zemni gas bile su 7,5 Euro/GJ. Korisničke cene (bez poreza na višak vrednosti) za
industriju iznosile su u 1997. godini za mazut 2,8 Euro/GJ, za zemni gas 3,8 Euro/GJ, a za kameni
ugalj, u 1995. godini, 4,6 Euro/GJ.
Međutim, mora se naglasiti da je teško moguće porediti cene tečnih i čvrstih goriva. Za
upoređenje cena nisu relevantni samo troškovi nosioca energije. Treba uzeti u obzir i troškove
postrojenja za sagorevanje, jer imaju veliki uticaj na ukupnu cenu proizvedene toplote.


2
3
4
5
6
7
8
Cips od
tehnickog
drveta
Otpad iz
pilana
Otpad od
blanjanja
Slama Bale od
cele biljke
zitarica
Pelete od
cele biljke
zitarica
Biogorivo
C
e
n
a

b
i
o
g
o
r
i
v
a


/
G
J
strana 103
Određivanje troškova sredjivanja slame

Uporedjujući učinke linija mašina koje su ispitivane pri radu na gazdinstvima u Vojvodini
1982. g. pri ubiranju, transportu i manipulaciji slame na daljinu 5 km (Tešić et al 1983) ustanovljeno je
da su najveći učinci postignuti linijama mašina za velike četvrtaste bale (6,2 t/h), zatim sistemom sa
valjkastim balama (5,2 t), malim konvencionalnim balama (3 t/h), pa stogovima (1 t/h). Medjutim,
potrebna sredstva za linije mašina za velike četvrtaste bale su nekoliko puta veća no za
konvencionalne male četvrtaste ili valjkaste bale, pa je i cena sredjivanja slame (za date uslove) tim
načinom veća no pri radu sa linijama mašina za valjkaste ili konvencionalne bale. Troškovi transporta
čine 60-70 % od ukupnih troškova sredjivanja slame linijama za konvencionalne bale, valjkaste i
stogove, na rastojanje 5 km, a samo kod velikih četvrtastih bala iznose oko 35 %, slika 3.4.3.

Slika 3.4.3 Troškovi transporta i manipulacije (najniži) za pojedine forme slame u zavisnosti od
transportnog rastojanja (Tešić et al 1983)


Najniži troškovi transporta i manipulacije (slika 3.4.3) postižu se kod velikih četvrtastih bala.
Presudan uticaj na to ima mogućnost boljeg iskorišćenja nosivosti transportnog sredstva (veća gustina
slame i bolje slaganje bala), i potpuna mehanizovanost postupka manipulacije. Konvencionalne i
valjkaste bale do transportnog rastojanja 0,7 km imaju podjednake troškove transporta i manipulacije,
a za veća transportna rastojanja valjkaste bale su pogodnije, ali manje nego velike četvrtaste bale.
Za kraća transportna rastojanja, do 0,5 km, približno podjednaka ukupna cena sredjivanja,
slika 3.4.4, ostvaruje se za slamu u formi konvencionalnih malih četvrtastih bala, valjkastih bala i
rinfuze. Za transportna rastojanja 0,3 do 2,2 km najniži troškovi sredjivanja se ostvaruju za slamu u
rinfuzi, a za transportna rastojanja 2,2-38 km za slamu u formi valjkastih bala. Tek za transportna
rastojanja preko 40 km dolaze do izražaja pogodnosti jevtine manipulacije i transporta velikih
četvrtastih bala, gde one daju najniže troškove sredjivanja.


strana 104
Slika 3.4.4 Ukupni troškovi spremanja (najniži) za pojedine forme slame u zavisnosti od transportnog
rastojanja (Tešić et al 1983)


strana 105
LITERATURA

*** 2001/ Leitfaden Bioenergie, Planung, Betrieb und Wirtschaftlichkeit von Bioenergieanlagen.
Fachsagentur Nachwachsende Rohstoffe, Gülzow, 2001.
A1. 1998. Straw for Energy Production, Technology–Environment–Economy, Second edition, The
centre for Biomass Technology, Copenhagen.
ABRAHAM 1998/ Abraham, J.: persönliche Mitteilung 22.10.98. Tinplant – Biotechnik und
Pflanzenvermehrung GmbH, Klein Wanzleben, 1998.
AGFW 2000/ Arbeitsgemeinschaft Fernwärne – AGFW – e. V. (Hrsg.): Fernwärme-Preisvergleich
1999. Frankfurt am Main, März 2000.
BANZ 1999/ Richtlinien zur Förderung von Massnahmen zur Nutzung erneurbarer Energien vom 20.
August 1999, Bundesanzeiger Nr. 162, 1999.
BDN 1996/ Bundesverband des deutschen Günternahverkehrs e.V.: Kostenorientierte unverbindliche
Richtpreis-Tabellen (KURT). Frankfurt/Main, 1996.
BIZ 2000/ Biomasse-Info-Zentrum (BIZ): persönliche Mitteilung von Umfrageergebnissen. Biomasse-
Info-Zentrum am IER, Uni Stuttgart, 2000.
BML 1997/ BML: Agrarbericht 1997. Agrar- und ernährungspolitischer Bericht der Bundesregierung.
Bundesministerium für Erbährung, Landwirtschaft und Forsten, Referat Öffentlichkeitsarbeit, Bonn,
1997.
BMW 1888A/ Bundesministerium für Wirtschaft und Technologie (BMWi): Jetzt Erneuerbare
Energien nutzen, Referat Öffentlichkeitsarbeit, Berlin, Dezember 1999.
BMW1 1999B/ Bundesministerium für Wirtschaft und Technologie (BMWi): Die Förderdatenbank
des Bundes im Internet, http://db.bmwi.de, 1999.
BMW1 1999C/ Bundesministerium für Wirtschaft und Technologie (BMWi): ERP 1999 –
Wirtschaftsförderung für den Mittelstand. Informationsschrift des Bundesministeriums für Wirtschaft
und Technologie, Referat Öffentlichkeitsarbeit, Bonn, Stand Januar 1999.
BMW1 2000/ Bundesminissterium für Wirtschaft und Technologie (BMWi): Ergebnisse einer
Umfrage bei den Bundesländern, Abteilung Energie und Umwelt, Bonn, Stand Februar 2000.
Brkic, M. 1986. Određivanje zakonitosti promene otpora strujanja vazduha kroz sloj kukuruzovine u
zavisnosti od načina pripreme biljnog materijala za skladištenje. Doktorski rad, Fakultet
poljoprivrednih znanosti, Zagreb.
Brkić, M. i M. Martinov. 1984. Proučavanje problema skladištenja vlažnih bala kukuruzovine. XII
Internacionalni simpozijum Jugoslovenskog društva za pljoprivrednu tehniku, Bečići, Zbornik radova
simpozijuma, 452-461.
Brkić, M., Janić, T.: Prikupljanje i briketiranje biomase u poljoprivredi, Zbornik radova Značaj i
perspektiva briketiranja biomase, Ekološki pokret Vojvodine i Šumarski fakultet, Beograd, Vrnjačka
Banja, 1996, 15-24.
BRUSCHE 1983/ Brusche, R.: Hackschnitzel aus Schwachholz. Kuratorium für Technik und
Bauwesen in der Landwirtschaft e.V., Dsarmstadt, KTBL-Schriften Vertrieb und
Landwirtschaftsverlag GmbH, Münster-Hiltrup, 1983.
BUCHNER 1985/ Buchner, A., Sturm, H.: Gezielter düngen: intensiv-wirtschaftlichumweltbezogen.
DLG-Verlag, Frankfurt (Main), 1985.
DBU 1998/ Jahresbericht der Bundesstiftung Umwelt, Osnabrück, 1998.
DIN276 1993/ DIN 276 Kosten im Hochbau. Juni 1993, Beuth Verlag GmbH, Berlin, 1993.
strana 106
Đjević, M. and D. Novaković. 2002. Fruit and vine pruning residues like energy material. International
Conference: Energy Efficiency and Agricultural Engineering, Rousse, Bulgaria, Proceedings of the
Conference, Vol. 2, 144-148.
DREINER 1993/ Dreiner, K., Frühwald, A., Küppers, J.-G. et al.: Verwertung von Holz als
umweltfreundlicher Energieträger – Eine Kosten-Nutzen-Untersuchung. Bundesforschungsanstalt für
Forst- und Holzwirtschaft, Hamburt, 1993.
DTA 1999/ Deutsche Ausgleichsbank: Ökologie bezahlbar machen: Für ein nachhaltiges Wachstum,
Informationsbroschüre der Deutschen Ausgleichsbank, Bonn, Stand April 1999.
EEG 2000/ Gesetz für den Vorrang Erneuerbarer Energien (Erneuerbare-Energien-Gesetz – EEG).
29.03.2000, BGBI. I.S. 305, Bundesanzeiger Verlagsges, mbH, 2000.
Eichhorn, H. 1999. Landtechnik. Verlag Eugen Ulmer, Stuttgart.
ENWG 1998/ Gesetz über die Elektrizitäts- und Gasversorgung (Energiewirt-schaftsgesetz – EnWG).
24.04.1998. BGBI. I. S. 730, Bundesanzeiger Verlagsges, mbH, 1998.
ETB 1997/ Europäische Investionsbank: Die Finanzierungsinstitution der Europäischen Union.
Informationen der EIB, Luxemburg, Stand Mai 1997.
FELLNER 1998/ Fellner, S., Remier, N., Weixler, H.: Vollmechanisierte Waldhackschnitzel-
Bereitstellung. Bayerische Landesanstalt für Wald und Forstwirschaft, Freising, 1998.
FICHTNER/ Fichtner GmbH & CO. KG, Stuttgart.
FNR 2000/ Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e. V., Gülzow (Mecklenburg-Vorpommnern),
Projektträger des BML: Informationen aus dem Internet, Stand März 2000.
FÖRDERFIBEL 1999/ Fachinformationszentrum Karlsruhe GmbH (Hrsg.): Förderfibel Energie:
Erneuerbare Energien und Energieeinsparung, 6., überarbeitete Auflage, Stand September 1999.
HARTMANN 1995/ Hartmann, H., Strehler, A.: Die Stellung der Biomasse im Vergleich zu anderen
erneuerbaren Energieträgern aus ökologischer, ökonomischer und technischer Sicht. e.V., Fachagentur
Nachwachsende Rohstoffe, Landwirtschaftsverlag GmbH, Münster, 1995.
HARTMANN 1997A/ Hartmann, H.: Analyse und Bewertung der Systeme zur
Hochdruckwerdichtung von Halmgut. Bayerische Landesanstalt für Landtechnik, Weihensstephan,
1996.
HARTMANN 1997B/ Hartmann, H., Madeker, U.: Der Handel mit biogenen Festbrennstoffen –
Anbieter, Absatzmengen, Qualitäten, Service, Preise. Heft 28, Bayerische Landesanstalt für
Landtechnik, Weihenstephan, 1997.
HARTMANN 1997C/ Hartmann, H., Thuneke, K.: Ernteverfahren für Kurzumtriebsplantagen –
Maschinenerprobung und Modellbetracktung. Heft 29, Bayerische Landesanstalt für Landtechnik,
Weihenstephan, 1997.
Hartmann, H. and A. Strehler. 1994. Die Stellung der Biomasse. Landwirtschaftsverlag, Münster-
Hiltrup.
Hartmann, H., 2001: Die energetische Nutzung von Stroh und strohähnlichen Brennstoffen in
Kleinanlagen. Gülzower Fachgespräche. Band 17, Energetische Nutzung von Stroh,
Ganzplanzengetreide und weiterer halmgutartiger Biomasse–Stand der technik und Perspektiven für
den ländlichen Raum, Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e.V. (FNR), pp. 62-84.
HOAI 1993/ Verordnung über die Honorare für Leistungen der Architekten und Ingenieuere. Fassung
vom 21.09.1995, Bundesgesetzblatt 1 S. 1174, Bundesanzeiger Verlagsges, mbH, Köln, 1995.
HYDRO-AGRI 1993/ Hydro Agri Dülmen GmbH, Dülmen: Faustzahlen für die Landwirtschaft. 12.
Auflage. Landwirtschaftsverlag, Münsster-Hiltrup, 1993.
INVEST 1993/ Investionszulagengesetz 1993 (InvYulG 1993), BGBI I, Nr. 51 vom 29.09.1993.
strana 107
ISB 1997/ Investions- und Strukturbank Rheinland-Pfalz GmbH (Hrsg.): Rheinland-Pflaz
Finanzierungshilfen '97 – Förderung der Wirtschaft in Rheinland-Pfalz, 5. Auflage, Stand März 1997.
JIRIS 1995/ Jiris, R.: Handling and Storage of Woody Biomss. In "Logistik bei der Nutzunger
biogener Festbrennstoffe", S. 87-91. Landwirtschaftsverlag GmbH, Münster, Stuttgart, 1995.
KALTSCHMITT 1996/ Kaltschmitt, M., Sontow, J., Kolarik, E., Siegle, V., Spliethoff, H.: Analyse
einer Biomassezufeurung in kohlebefeurten Kraftwerken am Beispiel des Heizkraftwerkes Heilbronn.
Institut für Energiewirtschaft und Rationelle Energieanwendung, Institut für Verfahrenstechnik und
Dampfkessewesen Universität Stuttgart, Stuttgart, Dezember, 1996.
KALTSCHMITT 1997/ Kaltschmitt, M., Reinhardt, G., (Hrsg.): Nachwachsende Energieträger,
Vieweg Verlag, Wiesbaden, 1997.
Kaltschmitt, M. and H. Hartmann. 2001. Energie aus Biomasse, Springer-Verlag, Berlin Heidelberg,
New York.
KATH-PETERSEN 1994/ Kath-Petersen, W.: Leistungsfähige und bodenschonende Erntetechnik für
Miscanthus. Forschungsbericht Agrartechnik des Arbeitskreises Forschung und Lehre der Max-Eyth-
Gesellschaft (MEG) 258, Kiel, 1994.
KFW 1999/ Kreditanstalt für Wiederaufbau: Unternehmen Sie was – Förderprogramme für
gewerbliche Investionen und Umweltschutz in Deutschland. Kreditanstalt für Wiederaufbau,
Frankfurt, Stand 1999.
Kitani, O. and C.W. Hall. 1989. Physical properties of biomass. In Biomass Handbook, pp. 880-882.
Gordon and Breach, New York.
KOLLOCH 1990/ Kolloch, H.-P.: Ökonomische Untersuchungen zur Ernte und zum Einsatz von
Stroh und Schwachholz als energieträger in Grossfeurungsanlagen. TU Weihenstephan, 1990.
KRAPFENBAUER 1989/ Krapfenbauer, A.: Forstliche Biomasse-Energiegewingung-
Nähstoffkreisläufe. Holz-ZBL. 115, Nr. 45 : 682, 1989.
KTBL 1996/ Kuratiorum für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e.V., Daarmstadt: KTBL-
Taschenbuch Landwirtschaft, Daten für die Betriebskalkulation in der Landwirtschaft, 18. Auflage.
KTBL-Schriften-Vertrieb im Landwirtschafsverlag GmbH, Münster-Hiltrup, 1996.
KTBL 1996/ Kuratiorum für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e.V., Darmstadt:
Betriebsplanung 1997/98 Daten für die Betriebsplanung in der Landwirtschaft. 15. Auflage. KTBL-
Schriften-Vertrieb im Landwirtschaftsverlag GmbH, Münster-Hiltrup, 1997.
LVMR 1996/ Landesverband der Maschinenringe in Baden-Württemberg e.V.: Vewrrechnungssätze
1996/97. Stuttgart, 1996.
Marković, P.: Ekonomika poljoprivrede, Beograd, 1986.
Martinov, M. 1980. Mogućnosti koriscenja slame kao izvora toplotne energije. Magistarski rad,
Fakultet poljoprivrednih znanosti, Zagreb.
Martinov, M. 1982. Energetski potencijal sporednih proizvoda ratarstva. IV Internacionalni
simpozijum: “Poljoprivredno mašinstvo i nauka”, Požarevac, Zbornik Simpozijuma, 497-513.
Martinov, M. and S Topalov. 1984. Osobine i mogucnosti koriscenja sporednih delova kukuruzne
biljke. XII Internacionalni simpozijum Jugoslovenskog društva za poljoprivrednu tehniku, Bečići,
Zbornik radova Simpozijuma, 564-572.
Mićić, J., Novaković, D.: Razvoj postupaka i mašina za prikupljanje biljnih ostataka, Zbornik radova
XV simpozijum jugoslovenskog društva za poljoprivrednu tehniku, Opatija, 1991.
Mićić, J.: Energetski aspekti mehanizacije u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji, Zbornik sa
Savetovanja Mehanizacija u agrokompleksu, Aranđelovac, 1989.
PETER 1997/ Peter, M.: Förderung erneuerbarer Energien in Deutschland, Elektrizitatswirtschaft, Jg.
96, heft 24, S. 1428/1430, 1997.
strana 108
PONATH 2001/ Ponath, J.: Die Biomasseverordnung, Ausbildung und Beratung, Nr. 7-8/2001
REICHERT 1997/ Reichert, J., Jochem, E., Mannsbart, W.: Förder- und Diffusionspolitik – heute und
morgen. Tagungsband "Markteinführung reggenerativer Energieanlagen", VDI-Berichte 1361, S. 29-
48, 1997.
RENIUS 1992/ Renius, W., Lütke Entrup, E., Lütke Entrup, N.: Zwischenfruchtbau zur
Futtergewinnung und Grübdügybgm DKG-Verlag, Frankfurt (Main), 1992.
RÖSCH 1996/ Rösch, C.: Vergleich stofflicher und energetischer Verwertung von Bio- und
energetischer Verwertung von Bio- und Grünabfällen. Forschungszentrum Karlsruhe GmbH,
Karlsruhe, 1996.
RUHR STICKSTOFF AG 1988/ Ruhr Stickstoff Aktiengesellschaft: Faustzahlen für Landwirtschaft
und Garatenbau. 11. Auflage. Ruhr-Stickstoff Aktiengesellschaft, Bochum, 1988.
SAUER 1997/ Sauer, N., Uhte, R.: Standarddeckungsbeiträge 1995/96 und Rechenwerte für die
Betriebssystematik in der Landwirtschaft. Kuratorium für Technik und Bauwesen in der
Landwirtschaft e.V., Darmstadt, KTBL-Schriften Vertrieb im Landwirtschaftsverlag GmbH,
Münsster-Hiltrup, 1997.
SCHIFFER/ 1998/ Schiffer, H.-W.: Deutscher Energiemarkt '97, Energiewirtschaftliche Tagesfragen,
48. Jahrg., Heft 3, 1998.
ŠEFČIĆ 1990/ Šefčić, Dj.:Istraživanje kriterijuma za ocenjivanje efektivnosti postupaka valorizacije
slame. Doktorska disertacija. Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 1990.
STEIN 1998/ Stein, C.: Einbindung von Förderkrediten in die Gesamtfinanzierung? Vortrag auf dem
Experten-Seminar "Kommerziell und professionell – Finanzierung von Solaranlagen in Deutschland"
am 6. Mai 1998 im Wissenschaftspark Gelsenkirchen, 1998.
STEUERN 1998/ Steuern Online: Gesetz zur Fortsetzung der wirtschaftlichen Förderung in den neuen
Ländern. Steuer Telex Gesetzgebung: Einblicke, Ausblicke, Analysen. Informationen aus dem
Internet, Stand Juni 1998.
Strehler, A. 1988. Biomass Combustion Technologies, Heat from Straw and Wood, CNRE Guideline
No.1, FAO, Rome.
TANNEBERGER 1998/ Tanneberger, T.: Miscanthus – Auf dem Weg zur Praxisreife. Neue
Landwirtschaft 2/98, 56-59, 1998.
TEŠIĆ et al 1983/ Tešić, M.: Postupci i mašine za ubiranje, transport i manipulaciju sprednih
proizvoda ratarstva, Fakultet tehničkih nauka, Institut za mehanizaciju, Novi Sad, 1983.
Tešić, M., Sredanović, S., Martinov, M.: Mehanizovano ubiranje, transport i manipulacija slamom,
Agrotehničar, 16 (1980).
VDI2067 1983/ VDI 2067 Berechnung der Kosten von Wärmeerzeugungsanlagen. Blatt 1
Betriebstechnische und wirtschaftliche Grundlagen, Dezember 1983, Beuth Verlag GmbH, Berlin,
1983.
VDI2067 1991/ VDI 2067 Berechnung der Kosten von Wärmeerzeugungsanlagen. Blatt 1 Beiblatt
Betriebstechnische und wirtschaftliche Grundlagen, Wirtschaftlichkeitsberechnungsverfahren,
Oktober 1991, Beuth Verlag GmbH, Berlin, 1991.
VIK 1997/ Stromeinspeisungsgesetz: Vergütungssätze 1998. VIK-Mitteilungen 6, 1997.
VORHOFF 1998/ Vorhoff, W.: persönliche Mitteilung 31.03.1998. New Holand Deutschland GmbH,
Heilbronn, 1998.
Živković, Ž., Novaković, D., Vidaković, P.: Ubiranje sena i slame rotobalerima, Poljoprivredna
tehnika, Beograd, 1977/78, 31-40.

strana 109



4. TEHNOLOGIJE KONVERZIJE BIOMASE


Uvod o tehnologijama konverzije biomase
Dr Mladen Ilić - Institut Vinča, Laboratorija za termotehniku i energetiku

Smanjivanjem rezervi fosilnih goriva, a poslednjih godina naročito izražena želja za
smanjenjem emisije štetnih gasova, kao što su ugljen-dioksid i sumpor-dioksid, dovela je do
intenziviranja istraživanja tehnologija konverzije biomase u druge vidove energije.
Biomasa je sama po sebi gorivo i može se koristiti u svom neizmenjenom obliku kao energent
u procesima sagorevanja radi dobijanja toplote. To je najstarija tehnologija iskorišćenja energije
biomase. Medjutim, sve je veći interes da se biomasa pretvori u drugi vid energije - električnu
energiju, ili da se dobiju vrednija goriva, koja se zatim mogu koristiti u različitim uređajima.
Da bi biomasa postala privlačna kao energent neophodno je da postoje tehnologije koje
omogućavaju da se na efikasan način iskoristi energija biomase, zatim da imaju znatno manji uticaj na
okolinu, i da je proizvedena energija dovoljno konkurentna energiji iz fosilnih goriva.
Tehnologije konverzije biomase nude određene prednosti, ali imaju i određene nedostake:
Prednosti:
- ekološki znatno prihvatljivija proizvodnja energije,
- mogućnost zamene fosilnih goriva pri proizvodnji električne energije,
- mogućnost dobijanja kvalitetnih tečnih i gasovitih goriva,
- korišćenje tečnih goriva dobijenih iz biomase za pogon motornih vozila,
- raznovrsne tehnologije nude mogućnost integracije goriva iz biomase u postojeće energetske sisteme.
Nedostaci:
- često složeni procesi za konverziju biomase,
- obično je viša cena postrojenja za korišćenje biomase u poređenju sa konvencionalnim postrojenjima
koja koriste fosilna goriva,
- mnoge tehnologije konverzije biomase su još u demonstracionoj fazi, ili i ako su komercijalne, ne
postoji veliki broj postrojenja, na osnovu kojih bi gradnja takvih postrojenja postala znatno jevtinija.
Tehnologije koje se koriste za konverziju biomase mogu se podeliti u tri velike grupe: termo-
hemijska konverzija, fizičko-hemijska konverzija i bio-hemijska konverzija. Svaka od ove tri grupe
tehnologija obuhvata veći broj manje ili više različitih procesa ili tehnologija, ali su samo glavne među
njima za proizvodnju energije i goriva date u tabeli 4.1.
U tabeli 4.1 su dati samo glavni proizvodi svake od osnovnih tehnologija, odnosno proizvod
za koji je prvenstveno namenjena data tehnologija. Međutim, pored ovih glavnih proizvoda javljaju se
i drugi proizvodi, obično drugog agregatnog stanja.
Tako na primer, iako je glavni proizvod gasifikacije gas, pored gasa javljaju se i tečni
proizvodi. Kod pirolize je glavni proizvod tečno gorivo, međutim javljaju se i gasoviti proizvodi.
Suštinski posmatrano, razlika između procesa pirolize i gasifikacije nije velika. Oba procesa se sastoje
od zagrevanja biomase u nedostatku vazduha da ne bi moglo doći do potpunog sagorevanja. Razlika
između ova dva procesa je najviše sadržana u cilju, odnosno u željenom proizvodu. Ako je u pitanju
gasovito gorivo, onda se proces naziva gasifikacija, i ima određene parametre, dok ako se želi
proizvesti tečno gorivo, proces se naziva piroliza, i odvija se uz nešto drugačije parametre.
Sličan slučaj je i sa bio-hemijskom grupom tehnologija. Alkoholna fermentacija i anaerobna
fermentacija su dva procesa čija se razlika najviše ogleda u dobijenom proizvodu, a uslovljeno je
početnom vrstom goriva: u prvom slučaju je proizvod etanol - tečno gorivo, a u drugom slučaju je bio-
gas sastavljen uglavnom od metana i ugljen -dioksida. Inače oba procesa se odvijaju u anaerobnim
uslovima, to jest bez prisustva vazduha.

strana 110
Tabela 4.1 Osnovne tehnologije konverzije biomase.


Tabela 4.2. Istorijski razvoj tehnologija konverzije biomase
Godine 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000
Kotlovi
Sa rešetkom
Sa fluidizovanim slojem
mehurasti
cirkulacioni
pod pritiskom

Kotlovi, kosagorevanje

Gasifikacija pod niskim pritiskom

Gasifikacija pod pritiskom
- kombinovani ciklus
- sa ubrizgavanjem pare *)
- prost ciklus

Anaerobni digestori
Etanol putem hidrolize
Metanol putem gasifikacije


–––––––––––––––––––––––––––

–––––––––––––––––––––––––––
–––––––––––––––––––––––––––
xxxxxx–––––––

–––––––––––––––––––––––––––

xxxxxxxxxxxxxx–––––––––––––


xxxxxxx––––––
xxxxxxx––––––
xxx––––––––

–––––––––––––––––––––––––––
xxxxxx––––
xxxx––––––––

- pilot postrojenje, xxx - demonstraciona postrojenja, ––– - komercijalna
BIOMASA
priprema, skladištenje, transport
sagorevanje piroliza gasifikacija
alkoholna
fermentacija
anaerobna
fermentacija
presovanje,
ekstrakcija
esterifikacija
gasovito
gorivo
tečno gorivo
električna energija rad toplota
termo-hemijska konverzija
fizičko-hemijska
konverzija
bio-hemijska
konverzija
(pirolitička ulja,
metanol)
(etanol) (biogas)
(biljna ulja)
(Metil estar)
strana 111

Svaka od navedenih tehnologija ima svoj istorijski razvoj (tabela 4.2). Neke su već odavno
komercijalizovane, kao na primer sagorevanje i anaerobna fermentacija. Međutim, većina tehnologija
je i dalje u nekoj vrsti demonstracione faze. Odnosno, sa jedne strane su one komercijalizovane, mogu
se naći na tržištu, ali se i dalje radi na razvoju, da bi se dobio što kvalitetniji proizvod i da bi se
smanjila proizvodna cena željenog proizvoda.
U tabeli 4.3 dato je poređenje tehnologija konverzije biomase u kvalitetnije gorivo, prema
trenutnom stepenu tehnološkog razvoja i perspektive primene u budućnosti. Od kvalitetnijih goriva
koja se mogu dobiti nekom tehnologijom konverzije su: drveni ugalj, gas, pirolitičko ulje, biljno ulje,
metil-estar, alkohol i biogas. U tabeli 4.3, pored ostalih proizvoda koji imaju prvenstveno energetsku
primenu, nalazi se i drveni ugalj, to jest koksni ostatak koji se dobija kao ostatak procesa termičkog
razlaganja biomase - drveta, odnosno jedne vrste gasifikacije. Drveni ugalj se uglavnom primenjuje za
proizvodnju aktivnog uglja i kao gorivo za roštilje. Proizvodnja drvenog uglja kao goriva nema
ekonomsku opravdanost.


Tabela 4.3 Poređenje tehnologija konverzije biomase za dobijanje kvalitetnijih goriva
Proizvod Drveni
ugalj
Gas Pirolitičko
ulje
Biljno
ulje
Metil-
Estar
Alkohol Biogas
Gorivo
Ostaci
Energetska
polja biomase

++
+++


+++
+++


+++
+++



+++



+++



+++


++
+

Tehnologija
+++ ++ + +++ +++ +++ ++
Sistemski aspekt
Integracija u sistem
Ekologija
Troškovi
Potencijal daljeg
smanjenja troškova

+
++
++
+


+++
+++
+
+++


+++
+++
+
+++


+
+++
+
+

++
+++
+
+


+
+++
+
+


++
++
+
++

Perspektiva tehnologije
Kratkoročna
Srednročna
Dugoročna


+
+
+


++
+++
+++


+
++
+++


+
+
+

+
+
++


+
+
++

+
+
+



U tabeli 4.3 se može videti da generalno svi proizvodi dobijeni konverzijom biomase nemaju
niske troškove proizvodnje, odnosno proizvodnu cenu koja je na tržištu konkurentna klasičnim
izvorima energije. Zato je u tabeli data procena mogućnosti sniženja troškova proizvodnje.
Pored drvenog uglja, i proizvodnja biogasa pri anaerobnoj fermentaciji takođe nema veliku
ekonomsku opravdanost. Međutim, ovaj proces ne treba posmatrati samo sa energetskog stanovišta,
već i sa strane ekološkog. Ovim postupkom se može rešavati problem eliminisanja tečnog otpada
životinjskog porekla, i njegovog daljeg iskorišćenja. Odnosno, moglo bi se reći da je u procesu
anaerobne fermentacije tečnog otpada, dobijeni gas (metan i ugljen-dioksid) kao energestki izvor samo
nus-proizvod.
Dobijanje alkohola fermentacijom je davno poznat postupak, međutim mogućnost njegove
primene u energetske svrhe kao goriva za pogon vozila je vrlo ograničena. Prvo, zbog nedovoljno
biomase pogodne za ovaj proces alkoholne fermentacije, a to je biomasa bogata šećerom ili skrobom.
Pored toga, troškovi proizvodnje su veliki, bez dobre perspektive za smanjenjem. Vrlo slično stanje je
i sa proizvodnjom tečnih goriva (biljnog ulja i metil-estra) putem fizičko-hemijskih procesa.
Jedan od značajnih nedostataka tehnologija proizvodnje biljnog ulja, metil-estra i metil
alkohola iz biomase putem fizičko-hemijskih i bio-hemijskih procesa je to što mogu koristiti samo
određene vrste biljaka koje su praktično namenski gajene. Time se otvara pitanje ukupne energetske
racionalnosti dobijanja takvih bio-goriva.
strana 112
Dve tehnologije konverzije biomase u kvalitetnije gorivo, koje trenutno imaju dobru
perspektivu, a takođe i uslove za trenutnu primenu su gasifikacija i piroliza. Prednost ove dve
tehnologije je što se kao potencijalno gorivo može koristiti vrlo različita čvrsta otpadna biomasa, tako
da je raspoloživost goriva zadovoljavajuća, a to znači da postoji mogućnost postizanja značajnog udela
u energetskom sistemu. Obe tehnologije imaju značajne potencijale u smanjivanju cene proizvedenih
gasovitih i tečnih goriva.




strana 113



4.1 Tehnologije sagorevanja biomase
Dr Borislav Grubor, Prof. dr Simeon Oka, Dr Mladen Ilić
Institut Vinča, Laboratorija za termotehniku i energetiku


Kao najstarija tehnologija konverzije biomase, sagorevanje je i danas najrasprostranjeniji
način korišćenja biomase kao energetskog izvora. Sagorevanje biomase se u najvećoj meri koristi za
dobijanje toplotne energije (u sistemima sa centralnim grejanjem ili za potrebe procesa). U poslednjoj
dekadi je primetno sve veće korišćenje ove tehnologije u razvijenim zemljama i za dobijanje električne
energije, pogotovo u postrojenjima za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije. Mnoge
države su uvele posebne podsticajne mere u slučaju korišćenja biomase za proizvodnju električne
energije, od kreditiranja izgradnje postrojenja do subvencionisanja cene proizvedenog kWh iz ovakvih
postrojenja.

Osobine biomase kao goriva i njihov uticaj na proces sagorevanja i okolinu
I pored činjenice da je biomasa gorivo koje je čovečanstvo prvo koristilo za dobijanje toplotne
energije, u svetu se i dalje sprovode vrlo intenzivne studije o osobinama biomase i na koji način one
utiču na proces sagorevanja, u prvom redu na efikasnost sagorevanja, stvaranje naslaga i uticaj na
životnu sredinu.
U tabelama 4.1.1a i 4.1.1b. date su osnovne karakteristike najčešće korišćenih vrsta biomase.
Iako je donja toplotna moć biomase na nivou naših najrasprostranjenijih vrsta ugljeva, relativno niska
energetska gustina ima veliki uticaj na troškove prevoza, potreban prostor za skladištenje i opremu za
doziranje goriva. Sadržaj vlage utiče na ponašanje tokom sagorevanja, tj. na adijabatsku temperaturu
sagorevanja i zapreminu gasovitih produkata. Kod vlažne biomase proces sušenja je dugotrajniji, pa se
oslobadjanje volatila i sagorevanje koksnog ostatka odvija kasnije, što nalaže potrebu za većim
dimenzijama ložišnog prostora.

Tabela 4.1.1a. Fizičke osobine biomase

Sadržaj vlage
Gornja topl. moć
(na suvu osnovu)
Donja topl. moć
(sa vlagom)

Nasipna gustina
Energetska
gustina
*
10 - 50 % 18,3 - 20,2 MJ/kg 7,9-16,6 MJ/kg 120 - 600 kg/m
3
1700 - 9900 kJ/m
3

*
računato prema donjoj toplotnoj moći

Tabela 4.1.2a daje prosečne sadržaje azota sumpora i hlora u najčešće korišćenoj biomasi za
energetsko iskorišćenje. Poređenjem sa graničnim vrednostima u tabeli 4.1.2a može se reći da je drvo
kao gorivo znatno povoljnije od slame, i da se sagorevanjem drveta značajno umanjuju mogućnosti
korozije. Slama spada u goriva koja imaju povećan sadržaj hlora i sumpora, tako da je pri korišćenju
ove vrste biomase potrebno više pažnje obratiti merama protiv korozije.

strana 114

Tabela 4.1.1b. Tehnička i elementarna analiza gorivog dela biomase i hemijska analiza pepela
biomase.

K
u
k
u
r
u
z
n
a

s
t
a
b
l
j
i
k
a

O
k
l
a
s
a
k

k
u
k
u
r
u
z
a

K
u
k
u
r
u
z
n
o

z
r
n
o


S
l
a
m
a

p
š
e
n
i
č
n
a


S
t
r
u
g
o
t
i
n
a

d
r
v
e
t
a


K
o
r
a

d
r
v
e
t
a


P
i
r
i
n
č
a
n
e

l
j
u
s
k
e


P
i
r
i
n
č
a
n
a

s
l
a
m
a

K
o
š
t
i
c
e

m
a
s
l
i
n
e


L
j
u
s
k
e

b
a
d
e
m
a


Vlaga (%) 9.2 8 11.9 8.5 41.3 57.9 5.1 7.9 6.1 6.9
Volatili (%) 67.3 69.1 75 61.3 48.1 31.8 58.7 - - -
Cfix (%) 20.9 20.5 11.2 24.2 9.8 8.5 13.5 - - -
Pepeo (%) 2.6 2.4 1.9 6 0.8 1.8 22.7 17.2 1.6 3.1

Donja toplotna moć
(MJ-kg)
15.8 16.3 15.2 16.6 9.55 6.52 12.9 - - -

C 44.66 46.5 44.69 43.61 48.62 51.47 38.31 38.24 49.6 45.88
H 6.32 5.94 7.33 7.32 6.11 6.34 4.78 5.2 6.3 5.55
O 48.3 46.8 46.73 48.4 44.62 40.87 33.9 30 35.92 37.85
N 0.71 0.74 1.24 0.66 0.65 1.29 0.28 0.35 - -
S 0.01 0.02 0.01 0.01 0 0.03 0.03 0.18 0.05 0.04

SiO
2
32.74 43 59.52 6.45 5.88 97.62 74.7 30.8 8.7
Al
2
O
3
5.05 8.4 2.18 0.66 0.2 0.01 1 8.8 2.7
Fe
2
O
3
0.7 5.05 8.76 2.05 0.33 0.19 0.9 6.6 2.3
CaO 2.63 5.1 6.52 73.05 80.72 0.59 3 14.7 10.5
MgO 6.83 8.1 2.26 0.54 0.23 0.01 1.8 4.2 3.2
Na
2
O 1.38 0.9 1.6 0.17 0.1 0.11 1 27.8 1.6
K
2
O 29.24 15.3 13.16 4.5 2.57 0.87 12.3 4.4 48.7
P
2
O
5
4.68 13 5.07 1.9 1.3 0.44 1.4 2.5 4.5


Tabela 4.1.2a. Sadržaj N, S i Cl u različitim vrstama biomase (na suvu osnovu)
Drvna masa Kora Slama Seno
N (%) 0.1 - 0.7 0.4 - 1.5 0.4 - 0.7 1.2 - 2.0
S (%) do 0.03 do 0.06 0.09 - 0.11 0.2 - 0.3
Cl (%) 0.005 - 0.01 0.02 - 0.025 0.3 - 0.4 0.35 - 0.45



U tabeli 4.1.2b. su date okvirne granične vrednosti sadržaja najvažnijih elemenata u biomasi,
koji mogu imati štetan uticaj na rad postrojenja kao i na okolinu. Azot i hlor su glavni elementi kod
biomase koji utiču na okolinu. Sadržaj sumpora kod biomase je takav da je on štetniji zbog njegove
moguće uloge u procesu korozije razmenjivačkih cevi nego zbog mogućeg uticaja na okolinu. Povećan
sadržaj teških elemenata, posebno cinka i kadmijuma, onemogućava recikliranje pepela, tj. korišćenje
za obogaćivanje zemljišta. Nepovoljan sadržaj ostalih elemenata datih u tabeli može uticati na
stvaranje naslaga na grejnim površinama ili dovesti do njihove korozije. Kalcijum i magnezijum
uglavnom povećavaju, a kalijum i natrijum snižavaju temperaturu sinterovanja i topljenja pepela.
strana 115
Kalijum i natrijum u kombinaciji sa hlorom i sumporom imaju glavnu ulogu u mehanizmima korozije.
Iz tabele se vidi da se najmanje problema može očekivati pri korišćenju drvne mase i kore, a da se
velika pažnja mora pokloniti preventivnim, primarnim i naknadnim tehnološkim merama zaštite pri
korišćenju slame, kukuruzovine i sena.

Tabela 4.1.2b. Mogući štetni uticaj pojedinih elemenata i korektivne tehnološke mere
Element
Okvirna
granična
vrednost
Limitirajući
parametar
Biomasa kod koje se
mogu očekivati problemi
Tehnološke mogućnosti u slučaju
prekoračenja graničnih vrednosti
N
*
< 0,6 Emisija NO
x

Slama, žitarice, trava, kora
drveta
Višestepeni dovod vazduha,
redukciono ložište
Cl
*
< 0,1
Korozija
Emisija HCl
Slama, žitarice, trava
Protiv korozije: kontrola
temperature, automatsko čišćenje
grejnih površina, zaštitne prevlake
na cevima. Protiv emisije HCl:
prečišćavanje dimnih gasova
S
*
< 0,1 Korozija Slama, žitarice, trava Protiv korozije: videti za Cl
Ca
**
< 15 Obrazovanje naslaga Slama, žitarice, trava Kontrola temperatura u ložištu
Mg
**
> 2,5 Obrazovanje naslaga Retke vrste Videti za Ca
K
**
< 7,0
Obrazovanje naslaga
Korozija
Slama, žitarice,
kukuruzovina, trava
Protiv korozije: videti za Cl
Protiv obrazovanja naslaga: videti
za Ca
Na
**
< 0,6
Zašljakivanje
Stvaranje naslaga
Korozija
Slama, žitarice, trava
Protiv korozije: videti za Cl
Protiv obrazovanja naslaga: videti
za Ca
Zn
**
< 0,08 Recikliranje pepela Kora, drvna masa
Frakciona separacija teških
metala
Cd
**
< 0,0005 Recikliranje pepela Kora, drvna masa
Frakciona separacija teških
metala
*
Dato na osnovu suv ugalj
**
Dato na osnovu pepeo




Tehnologije sagorevanja i njihova primena
Uobičajeno je da se tehnologije sagorevanja dele na sagorevanje u sloju, na rešetki, u
mehurastom fluidizovanom (MFS) i cirkulacionom fluidizovanom sloju (CFS), i u letu. Svaki od ovih
načina sagorevanja može imati više varijantnih tehnoloških rešenja. Kod sagorevanja u sloju, doziranje
goriva se može vršiti odozdo (puževima na jednom ili više mesta) ili bočno (hidraulički). Kod
sagorevanja na rešetki, sama rešetka može biti ravna ili kosa, stacionarna ili pokretna. Glavna
varijantna rešenja kod sagorevanja u MFS se odnose na način doziranja goriva (u ili na fluidizovan
sloj) a kod CFS na način ostvarivanja recirkulacije. U tabeli 5.1.3. je dat pregled pogodnih sistema za
doziranje goriva kao i tehnoloških rešenja ložišta u zavisnosti od oblika i veličine čestica biomase.

strana 116
Tabela 4.1.3. Pregled sistema za doziranje goriva i tehnoloških rešenja ložišta prema obliku i
veličini čestica biomase.
Oblik
Maksimalna
veličina čestice
Pogodni sistemi za doziranje
Pogodna tehnološka rešenja
ložišta
U rastresitom
stanju
< 5 mm
Direktno ubacivanje
pneumatskim transportom
Sagorevanje u letu, ciklon-
ska ložišta, MFS, CFS
U rastresitom
stanju
< 50 mm Pužni dozatori
Na rešetki (doziranje odozdo
i na), MFS, CFS
U rastresitom
stanju
< 100 mm Vibro-dozatori, izvlakači Na rešetki, MFS
U rastresitom
stanju
< 500 mm Kosa ravan, specijalna oprema Na rešetki, MFS
Usitnjene ili
sečene bale
< 50 mm
Oprema za sitnjenje, pneu-
matsko doziranje ili pužem
Sagorevanje u letu, na rešetki,
MFS, CFS
Bale Cele bale Hidraulički dozatori Na rešetki
Peleti < 30 mm Pužni dozatori
Na rešetki (doziranje
odozdo), MFS, CFS
Briketi < 120 mm Kosa ravan, specijalni izvlakači Na rešetki, MFS


Sagorevanje u sloju
Ložišta sa sagorevanjem u sloju uz doziranje goriva odozdo su pogodna samo za male snage
(do 5 MW
t
) i za biomase sa malim sadržajem pepela (usitnjena drvna masa, piljevina). U ovakvim
ložištima moguće je koristiti biomasu u vidu bala ali se tada koristi horizontalno hidrauličko doziranje,
slika 4.1.1. Bale ulaze u ložište i klizaju po kosom podu, koji može biti vodom hladjen, a primarni
vazduh se uvodi na samom početku kose ravni. Diskontinualno doziranje bala, što je vrlo
rasprostranjeno kod ložišta koja se proizvode u nas, nije dobro, jer je proces sagorevanja u tom slučaju
vrlo neravnomeran. Dolazi do periodičnog pregrevanja ložišta, sa visokim pikovima u emisiji CO, a
zatim do pothladjenja ložišta i rada sa prekomernim viškom vazduha.

Sagorevanje na rešetki
Sagorevanje na nepokretnoj rešetki se koristi za vrlo male snage (< 1 MW
t
), a na pokretnoj
rešetki za srednje snage (do 10 MW
t
pa i više). U novije vreme su razvijeni sistemi za sagorevanje na
rešetki sa horizontalnim i vertikalnim pomeranjem, o čemu će kasnije biti nešto više reči.
Sagorevanje na rešetki je pogodno za biomasu sa povišenim sadržajem vlage i pepela, kao i za
širok opseg veličina i oblika čestica (ali bez sitnih frakcija < 5 mm). Kod ovog sistema sagorevanja od
velike važnosti je ravnomerna distribucija vazduha po poprečnom preseku rešetke. To znači da se
gorivo mora ravnomerno dozirati po širini rešetke i da mora postojati kontrola visine sloja goriva na
rešetki. Takodje je vrlo važno da se kontroliše i reguliše količina vazduha po dužini rešetke, tj. po
zonama koje odgovaraju sušenju, gasifikaciji i sagorevanju koksnog ostatka. Ovakva kontrola
distribucije vazduha omogućava rad postrojenja i na snagama od oko 25% od nominalne.
Regulacijom količine vazduha kroz rešetku (tzv. primarni vazduh) moguće je održavati
redukcione uslove u ložištu, sa ciljem smanjenja emisije azotovih oksida. Dodavanje sekundanog
vazduha je poželjno vršiti u posebnoj naknadnoj komori za dogorevanje. Temperature u ložištu kao i
na rešetki je potrebno kontrolisati, kako se ne bi prekoračile temperature sinterovanja korišćene
biomase. To se čini ili razmenjivačkim površinama ili recirkulacijom dimnog gasa, kao i
strana 117
kombinacijom obe metode. Pri korišćenju biomase sa visokim sadržajem alkalnih jedinjenja potrebno
je predvideti automatske sisteme za čišćenje grejnih površina, a visina sloja biomase na rešetki mora
biti kontrolisana, da ne bi došlo do stvaranja zona sa sinterovanim pepelom, što dovodi do
neravnomerne raspodele vazduha.
Na slici 4.1.2. prikazano je jedno savremeno rešenje kotla sa pokretnom rešetkom. Proces
sagorevanja se prati i optimalno vodi preko infracrvenih senzora koji kontrolišu visinu sloja goriva na
rešetki i regulacijom protoka vazduha po zonama. Primarna i sekundarna zona sagorevanja su jasno
odvojene, a temperature i optimalni ukupni višak vazduha se kontroliše količinom sekundarnog
vazduha kao i recirkulacijom dimnog gasa.

Sagorevanje u mehurastom fluidizovanom sloju (MFS)
Ova tehnologija sagorevanja se koristi za snage veće od oko 5 MW
t
, s tim što ova granica nije
tehnološke prirode, već se smatra da tek za ove snage ona postaje tehno-ekonomski prihvatljiva.
Doziranje biomase je poželjno vršiti u sloj koji se obično sastoji od peska veličine oko 1 mm. U
slučaju korišćenja biomase sa visokim sadržajem alkalnih jedinjenja, treba koristiti druge materijale za
ispunu sloja, jer silicijum reaguje sa alkalima stvarajući niskotopiva eutektička jedinjenja. Primarni
vazduh se snabdeva preko distribucione rešetke na dnu sloja i brzine fluidizacije su obično u opsegu 1
- 2,5 m/s, a temperature sloja 800 - 900
o
C. Sekundarni vazduh se dodaje u zonu iznad sloja, čime se
ostvaruje dvostepeno sagorevanje u cilju smanjenja emisije štetnih azotovih oksida. Šematski prikaz
ložišta sa mehurastim fluidizovanim slojem je dat na slici 5.1.3.
Tehnologija sagorevanja u MFS ima prednosti nad drugim tehnologijama u slučaju korišćenja
biomase sa širokim opsegom veličina čestica ili sa visokim sadržajem vlage, kao i u slučaju korišćenja
mešavina raznovrsnih biomasa ili mešavina biomase sa drugim gorivima, npr. ugljem.

Sagorevanje u cirkulacionom fluidizovanom sloju (CFS)
Povećanjem brzine fluidizacije, obično do opsega od 5 - 10 m/s, sistem mehurastog ali
stacionarnog fluidizovanog sloja se prevodi u cirkulacioni fluidizovani sloj u kome se ceo inventar
(inertne čestice sloja i gorivo) kreće kroz ložište. Recirkulacija se ostvaruje izdvajanjem čvrstih čestica
u toplom ciklonu i njihovom vraćanju u donji deo ložišta. Temperature u ložištu se obično kreću u
opsegu 800 - 900
o
C, što se kontroliše spoljnjim izmenjivačem toplote ili membranskim zidovima u
samom ložištu. Šematski prikaz ložišta sa cirkulacionim fluidizovanim slojem je dat na slici 4.1.4.
Kod ovog sistema sagorevanja ostvaruje se još veći stepen turbulentnosti i mešanja, i to u
celoj zapremini ložišta, nego kod sistema sa MFS. Zbog toga se kod ove tehnologije sagorevanja
postižu i veće efikasnosti sagorevanja i niže emisije štetnih gasova nego u MFS. Mane ove tehnologije
sagorevanja se ogledaju pre svega u relativno većim potrebnim investicionim ulaganjima, pa se ona i
koristi za relativno veće snage (> 30 MW
t
). Ujedno, poželjno je da biomasa bude usitnjena ispod 20
mm.

Sagorevanje u letu
Tehnologija sagorevanja čvrstog goriva u letu je široko rasprostranjena za sagorevanje uglja i
to u velikim postrojenjima za proizvodnju električne energije. Neophodan uslov za efikasno
sagorevanje ovom tehnologijom je da je gorivo dovoljno usitnjeno i to iz dva osnovna razloga: prvo da
ga struja gasa može nositi sa sobom, a drugo da gorivo tokom svog relativno kratkog boravka u zoni
visokih temperatura uspe potpuno da izgori. S obzirom da je sitnjenje biomase na veličinu pogodnu za
sagorevanje u letu relativno skup proces, ova tehnologija se primenjuje samo u slučajevima kada već
postoji pripremljena biomasa pogodna za sagorevanje u letu. To je na primer piljevina drveta, a takođe
mogu biti i ljuske suncokreta ili pirinča. Da bi usitnjena biomasa imala što duži put kroz ložište,
obično se organizuje struja gasova tako da kretanje čestice bude vrtložno. Ovom tehnologijom bi se
mogle ostvariti visoke temperature sagorevanja, preko 1000°C, što bi povećalo brzinu sagorevanja i
omogućilo veći stepen sagorelosti čestice goriva. Međutim kada se sagoreva biomasa, pošto je za neke
vrste biomase pepeo topiv na temperaturama ispod 800°C, potrebno je proces sagorevanja tako
organizovati da se izbegnu visoke temperature sagorevanja.
strana 118

U tabeli 4.1.4. je data sažeta uporedna analiza prednosti i mana tehnologija sagorevanja na
rešetki, u MFS, u CFS i u letu. Ukratko, može se reći da su postrojenja sa rešetkom jednostavnija,
jevtinija, pogodnija za manje snage i mogu raditi u relativno velikom opsegu snaga, dok su postrojenja
sa MFS i CFS pogodnija za korišćenje biomase sa visokim sadržajem vlage, mogu koristiti raznovrsne
mešavine biomasa (kao i druga goriva), imaju veći stepen korisnosti i manju emisiju CO i NO
x
a, ako
je potrebno, može se jednostavnim metodama sniziti i emisija SO
2
.


Tabela 4.1.4. Prednosti i mane tehnologija sagorevanja na rešetki, u MFS i u CFS
Sagorevanje na rešetki
Prednosti
Niski investicioni troškovi za snage < 10 MW
t

Niski troškovi održavanja
Mali sadržaj prašine u dimnom gasu
Mali sadržaj nesagorelog u pepelu
Moguć rad u velikom opsegu snaga
Malo zaprljanje grejnih površina
Mane
Mala fleksibilnost u pogledu korišćenja različitih
goriva kao i mešavina goriva
Redukcija NO
x
zahteva specijalne metode
Manji stepen korisnosti usled relativno većeg viška
vazduha
Nehomogeni uslovi u zoni sagorevanja
Sagorevanje u MFS
Prednosti
Niski investicioni troškovi za snage < 10 MW
t

Nema pokretnih delova u zoni sagorevanja
Niska emisija NO
x

Velika fleksibilnost u pogledu granulacije, sadržaja
vlage, vrednosti toplotne moći i u pogledu
korišćenja mešavina goriva
Visok stepen korisnosti zbog relativno manjeg
viška vazduha
Moguće efikasno zadržavanje sumpora
Mane
Visoki troškovi održavanja
Veći sadržaj prašine u dimnom gasu
Veći opseg snaga zahteva posebne metode
Postoji odredjen rizik od stvaranja naslaga i
sinterovanja sloja
Povećana erozija uronjenih izmenjivačkih površina
Sagorevanje u CFS
Prednosti
Nema pokretnih delova u zoni sagorevanja
Niska emisija NO
x

Velika fleksibilnost u pogledu sadržaja vlage,
vrednosti toplotne moći i u pogledu korišćenja
mešavina goriva
Visok stepen korisnosti zbog relativno manjeg
viška vazduha
Moguće efikasno zadržavanje sumpora
Mane
Visoki investicioni troškovi i trošk. održavanja
Mala fleksibilnost u pogledu granulacije
Veći sadržaj prašine u dimnom gasu
Povećan gubitak inventara sloja sa pepelom
Postoji odredjen rizik od sinterovanja sloja
Povećana erozija izmenjivačkih površina (veći
rizik nego kod MFS)
Sagorevanje u letu
Prednosti
Nema pokretnih delova u zoni visokih
temperatura
Dobra kontrola procesa sagorevanja
Visoki stepen sagorevanja
Dobra kontrola viška vazduha
Niska emisija NO
x

Visok stepen korisnosti kotlova
Mane
Skupa priprema goriva, sitnjenje i eventualno
prosušivanje goriva
Osetljivost na promenu toplotne moći goriva
Sav pepeo goriva izlazi iz ložišta
Smanjenje emisije SO
2
zahteva posebne uređaje
Opasnost od lepljenja pepela na razmenjivačke
površine
strana 119

U razvijenim zemljama su u toku vrlo intenzivne istraživačke i razvojne aktivnosti sa ciljem
daljeg povećanja stepena korisnosti postrojenja za sagorevanje biomase, kao i smanjenja emisije
štetnih gasovitih produkata. U to su uključene istraživačke organizacije, ali i veliki broj proizvodjača
opreme. Ovi programi i aktivnosti se odvijaju u sledećim glavnim pravcima:
− karakterizacija biomase kao goriva i probe sagorevanja,
− karakterizacija pepela biomase i utvrđivanje kritičnih elemenata odgovornih za sinterovanje i
stvaranje naslaga,
− poboljšanje kvaliteta slame i žitarica postupcima genetskog inženjerstva, sa aspekta njihovog
korišćenja kao goriva,
− razvoj efikasnih i ekonomičnih postupaka sušenja biomase,
− razvoj postupaka za smanjenje korozije i stvaranje naslaga na grejnim površinama,
− razvoj postupaka peletiranja i tehnologija sagorevanja peletirane biomase,
− razvoj ekonomičnih i efikasnih postupaka otprašivanja pri sagorevanju biomase,
− optimizacija postupaka za regulaciju i vodjenje procesa sagorevanja, posebno kod sistema sa
rešetkom,
− razvoj novih tehnoloških rešenja za ko-generaciju kod postrojenja manjih snaga < 10 MW
t

(korišćenje Sterlingove mašine, turbine pužnog tipa, i Rankine-ovog ciklusa sa ugljovodonicima
ili toluenom kao radnim fluidima).


Ko-sagorevanje
Pojam "ko-sagorevanje" označava dodavanje drugog goriva osnovnom gorivu u istom ložištu
ili kotlu. Kada je reč o biomasi, ko-sagorevanje označava dodavanje biomase osnovnom gorivu, u
prvom redu uglju. Prvobitno, ko-sagorevanje je uvedeno u elektroprivredama razvijenih zemalja kao
način za ostvarivanje sledećih ciljeva:
- podrška razvoju drvne i poljoprivredne industrije u određenim regijama,
- smanjenje emisije CO
2
iz fosilnih izvora,
- smanjenje emisije drugih štetnih materija kao što su azotni oksidi i teški metali, i
- razvoj infrastrukturne osnove za šire korišćenje biomase.
Početne probe ko-sagorevanja u elektroprivredama razvijenih zemalja su počele ranih 90-tih
godina. Danas se, na primer, u SAD proizvodi oko 40 TWh električne energije iz biomase, što čini
nešto više od 1% njihove ukupne proizvodnje, a značajan deo toga je proizveden ko-sagorevanjem
uglja i biomase. Slična je situacija i u Evropi. Može se reći da je biomasa najveći obnovljivi izvor,
izuzimajući hidroelektrane, pogodna za proizvodnju električne energije u svetu, daleko nadmašujući
ostale obnovljive izvore kao što su vetar, geotermalna i energija sunčevog zračenja.
Tehnički se ko-sagorevanje uglja i biomase može ostvariti na više načina: mešanjem biomase i
uglja na deponiji, korišćenjem posebnih linija za transport i doziranje uglja i biomase, i gasifikacija
biomase i kasnije sagorevanje gasa u ložištu. Prvi način je tehnički najjednostavniji i najjevtiniji
ukoliko su dimenzije čestica biomase male. Maksimalno prihvatljiv udeo biomase je relativno mali
(kod kotlova sa sagorevanjem u letu do 5%, u ciklonskim ložištima do 20%) u prvom redu zbog
negativnog uticaja biomase na rad mlinova (povećanje meljave i sniženje izlazne temperature).
Korišćenje posebnih linija za transport i doziranje biomase je svakako skuplja opcija u
investicionom smislu, ali omogućava nezavisnu a time i optimalniju pripremu uglja i biomase pre
uvođenja u ložište. Na ovaj način se udeo biomase može povećati. Prethodna gasifikacija biomase je
svakako najskuplja opcija, jer zahteva ugradnju gasifikatora kao i drugih pomoćnih uređaja, ali je
takođe i najfleksibilnija, kako u smislu vrste osnovnog goriva (ugalj, nafta, gas) tako i u pogledu udela
biomase.
strana 120
Kod kotlova sa stacionarnim i cirkulacionim fluidizovanim slojem je ko-sagorevanje uglja i
biomase vrlo jednostavno primeniti, pošto su ovakvi kotlovi inherentno praktično neosetljivi na vrstu
goriva. U ovakvim jedinicama je i udeo biomase značajno veći nego u jedinicama sa rešetkom ili sa
sagorevanjem u letu.
Prednosti uvođenja ko-sagorevanja uglja i biomase nisu uvek jasno izražene. U svakom
konkretnom slučaju, uvek se mora sprovesti detaljna tehno-ekonomska analiza koja treba da uzme u
obzir sve prednosti i nedostatke ovakve tehnološke opcije. Prednosti su svakako jasne: korišćenje
jevtinijeg goriva (biomase u odnosu na zamenjen ugalj), direktno smanjenje emisije SO
2
i pepela, a sa
pepelom i emisije teških metala (jer su u daleko manjoj meri prisutni nego u uglju), kao i smanjenje
emisije CO
2
(zbog obnovljivog karaktera biomase). Ali, sa ekonomskog aspekta, pitanje je da li niža
cena biomase kao goriva može kompenzovati potrebna investiciona ulaganja i određeno smanjenje
ukupnog stepena korisnosti postrojenja (kao posledica veće vlažnosti biomase).
Dosadašnja praksa ko-sagorevanja je pokazala da je odgovor na ovo pitanje uvek potvrdan sa
aspekta šire društvene zajednice, ali sa stanovišta proizvođača često su potrebni dodatni finansijski
podsticaji da bi ko-sagorevanje biomase i uglja bilo ekonomski isplativo. Podsticajne mere koje države
u svetu primenjuju u slučaju ko-sagorevanja se mogu svrstati u dve kategorije: dotiranje cene
proizvedene električne energije iz biomase i finansijske olakšice, pa i dotacije za smanjenje emisije
pojedinih štetnih gasova.
Ko-sagorevanje biomase i uglja bi mogla biti prihvatljiva opcija i za Elektroprivredu Srbije. U
našim uslovima prednosti ove tehnologije su čak izraženije nego u razvijenim zemljama. Kao prvo,
značajno su manje razlike u kvalitetu između biomase i uglja, kao goriva, kod nas pa se može
očekivati i manji eventualni negativni efekti na proces sagorevanja i gore pomenuto smanjenje
ukupnog stepena korisnosti. To se u prvom redu odnosi na sadržaj vlage, s obzirom na njen relativno
visok sadržaj u našim lignitima, kao i manje razlike u sadržaju isparljivih gorivih materija. Takođe, s
obzirom na značajan sadržaj pepela u našim lignitima, kao i generalno opadanje kvaliteta lignita što
podrazumeva još veće sadržaje pepela u budućnosti, ko-sagorevanje sa biomasom bi direktno uticalo
na smanjenje količine letećeg pepela i olakšalo rad sistema za manipulaciju letećim pepelom, koji su
na granici svojih kapaciteta.


Stanje u Srbiji
U Srbiji se koriste sve gore navedene tehnologije sagorevanja biomase, osim sagorevanja u
CFS. Nažalost, uglavnom se koriste zastarela tehnološka rešenja, bez posebne regulacije procesa, kako
sa aspekta ostvarivanja optimalnih stepena korisnosti, tako i sa aspekta emisije štetnih gasovitih
produkata.
Uređaji za domaćinstva (šporeti, kotlovi za etažno grejanje), koji se proizvode u Srbiji imaju
nažalost niz vrlo ozbiljnih nedostataka. To se u prvom redu odnosi na neprihvatljivo mali ukupni
stepen korisnosti, koji retko prelazi 50% kod šporeta i 60% kod kotlova (u razvijenim evropskim
zemljama veći od 70%, odnosno 80%). Može se reći da konstruktivnih rešenja ovih uređaja, specijalno
namenjenih korišćenju biomase u domaćinstvima, praktično i nema kod nas. Obično su to rešenja koja
proizvođači nude za sva čvrsta goriva, a ustvari su pogodnija za korišćenje uglja nego za biomasu. U
ložišnom prostoru često nema uopšte ili nema dovoljno šamotnih opeka, koje su neophodne za
pravilno dogorevanje isparljivih materija, kojih u biomasi ima daleko više nego u uglju. Posledica toga
su mala efikasnost sagorevanja i vrlo visoka emisija štetnih gasovitih produkata, u prvom redu CO i
aromatičnih ugljovodonika. Slično je stanje i kod ložišta i kotlova u industriji, s tim što se može reći
da je korišćenje biomase kao goriva u našoj industriji zanemarljivo u odnosu na druga goriva.
Razloga za ovakvo stanje u pogledu korišćenja biomase u Srbiji ima više, ali se u suštini mogu
svesti sledeće kao najvažnije: nedovoljno razvijeno tržište, koje koristi biomasu i nedostatak
investicionih sredstava u industriji i male kupovne moći stanovništva. Kada bi potražnja za uređajima
na biomasu bila velika, domaći proizvođači bi se potrudili da imaju kvalitetniju ponudu da bi opstali
na tržištu, a ujedno bi imali sredstava za razvoj modernijih koncepcija ovakvih uređaja. Kao razloge za
nedovoljno razvijeno tržište koje koristi biomasu mogu se navesti sledeći: nepovoljan paritet cena
energenata koji i dalje čini korišćenje biomase neprivlačnim u odnosu na druge energente, nedovoljno
razvijena svest o biomasi kao obnovljivom izvoru energije i njenom značaju za energetiku Srbije,
strana 121
nedostatak podsticajnih mera vlade Srbije koje bi pospešile korišćenje biomase, kao što su posebni
investicioni fondovi (uključivši i donatorska sredstva), oslobađanje od poreza i sl.




Levak za pepeo
Kosa ravan
Vazduh
Sekundarni pregrejač
Primarni pregrejač
Zagrejač vazduha
Bale goriva
Ekonomajzer
Otprašivač
910
o
C


Slika 4.1.1: Kotao za sagorevanje bala na kosoj ravni.



Ulaz vode Izlaz vode
Recirkulacija dimnog gasa
I Primarna zona sagorevanja
II Sekundarna zona sagorevanja
Infracrveni senzori
Pokretna re{etka
Ventilatori
sekundar. vazduha
Ventilatori
primarnog vazduha


Slika 4.1.2: Savremeno rešenje ložišta sa rešetkom.

strana 122
Primarni
Vazduh
Gorivo
Ložište
800 - 900
o
C
Sekundarni
Vazduh

Primarni vazduh
Sekundarni
vazduh
Gorivo
Tercijarni
pregrejač


Sekundarni
pregrejač


Primarni
pregrejač



Isparivač



Ekono-
majzer
Ložište
Ciklon


Slika 4.1.3: Šematski prikaz ložišta sa MFS. Slika 4.1.4: Šematski prikaz ložišta sa CFS.






Literatura

1. Journal Biomass and Bioenergy, Izadnje Elsevier, 1995-2002.
3. Journal Modern Power Systems, Willmington Publishing Ltd, UK, 1999-2002
4. Zbornik radova, 3rd European Conference, "Energy from Biomass", Venice, Italy, 1985.
5. Zbornik radova, 9th European Bioenergy Conference "Biomass for Energy and the Environment",
Copenhagen, Denmark, 1996.
6. B.Grubor, D.Dakić, M.Ilić: Design of a Small Hot Water Fluidized Bed Boiler Burning Waste Corn
Seed, 1st European Conference on Small Burner Technology and Heating Equipment, Cirih, 25/26
Sept. 1996., Vol.1, pp.175-183.
7. B.Grubor, M. Ilić, D. Dakić, S.Oka: Research And Development Of BFBC Hot-Gas Furnaces And
Boilers Burning Agricultural Waste Biomass - Achievements And Problems, 39th IEA Fluidized
Bed Conversion Meeting, 22-24 Nov., 1999, Madrid, pp. 23-30.
8. Ilić M., Oka S., Grubor B.,: Karakteristike kotlova male snage za sagorevanje biomase, Naučni skup
"Alternativni izvori energije i budućnost njihove primene u Jugoslaviji, 7-10. oktobar, 1998.,
Budva., Zbornik radova.
9. B. Grubor, D. Dakić, M. Ilić: Mogućnosti korišćenja biomase u kotlovima i ložištima sa
fluidizovanim slojem kao izvora toplotne energije, Zbornik radova sa savetovanja " Racionalno
gazdovanje energijom u širokoj potrošnji", 8-10 april 1997, Beograd, str. 149-157.
strana 123



4.2 Tehnologije gasifikacije biomase
Dr Mladen Ilić, Dr Dragoljub Dakić - Institut Vinča, Laboratorija za termotehniku i energetiku


4.2.1 Opšte o gasifikaciji biomase

Gasifikacija je termohemijski proces pri kome dolazi do konverzije čvrstog goriva u gasovito
gorivo. Glavni cilj procesa gasifikacije je da se iz čvrstog goriva, u ovom slučaju biomase, dobije što
veća količina što kvalitetnijeg gasovitog goriva.
Pokušaji gasifikacije biomase su započeli još pre više od 100 godina. Intenzivnija primena je
bila tokom energetskih kriza, naročito u vreme Drugog svetskog rata, kada su i transportna vozila
koristila gasifikatore za proizvodnju gasa iz biomase, koji je zatim pogonio motore na vozilima.
Međutim tek u poslednjih dvadesetak godina se iskazuje veći interes za primenu gasifikacije biomase,
gradeći veći broj laboratorijskih, pilot i demonstracionih postrojenja. Glavni razlozi većeg
interesovanja za gasifikaciju su isti kao i za generalno povećano interesovanje za biomasu: obnovljivo
gorivo i gorivo koje omogućava održavanje ravnoteže CO
2
u atmosferi.
Proces gasifikacije se odvija pri visokim temperaturama (700-1000°C) i u
podstehiometrijskim uslovima, koji ne dozvoljavaju da se proces sagorevanja razvije i time utroši sva
goriva materija. Proces gasifikacije se u suštini sastoji od tri faze: sušenje goriva, pirolize i konačno
gasifikacije. Sušenje goriva se odvija do temperatura od 110°C, zatim se pri daljem zagrevanju, pri
temperaturama od 250°C počinju oslobađati gasovi, uglavnom ugljovodonici i oksidi ugljenika. Deo
tih gasova, to jest ugljovodonici sa većom molekulskom masom, mogu biti kondenzabilni na sobnoj
temperaturi. Oni pripadaju tečnim proizvodima pirolize i nazivaju se "ter". Čvrsti ostatak nakon
pirolize naziva se koksni ostatak. Piroliza biomase se odvija u inertnoj atmosferi, odnosno dok nema
kiseonika koji bi omogućio sagorevanje, a pri temperaturama višim od 250°C. Gasifikacija koksnog
ostatka, to jest konverzija čvrstog gorivog dela u gasovito gorivo, odvija se nakon prethodne dve faze.
Relativni odnos količina koksnog ostatka, oslobođenih gasova, i kondenzovanih gasova - ter,
uglavnom zavisi od brzine zagrevanja goriva i konačne temperature. Teorijski, pri sporom zagrevanju
biomase (celuloze) do oko 250°C, to jest pri sporoj pirolizi, proizvodi pirolize bi trebalo da su samo
čvrsti ugljenik i voda. Piroliza je znatno brži proces od gasifikacije, tako da je gasifikacija koksnog
ostatka kontrolišuća faza brzine odvijanja celokupnog procesa gasifikacije biomase. Svaki od ova tri
proizvoda pirolize, u prisustvu kiseonika delimično oksidiše uz oslobađanje toplote. Količina
kiseonika je nedovoljna za potpuno sagorevanje svih gorivih komponenti, već se kiseonik uvodi kako
bi se dobila toplota za održavanje visoke temperature u reaktoru, i kako bi se čvrsti ugljenik iz
koksnog ostatka pri nepotpunom sagorevanju konvertovao u CO. Heterogene reakcije, koksni ostatak-
gas su najsporije, tako da one određuju sveukupnu brzinu gasifikacije. Postoji mogućnost korišćenja
katalizatora, za ubrzanje hemijskih reakcija, a najjednostavniji način je prisustvo alkalnih metala u
pepelu biomase.
Glavni proizvodi gasifikacije biomase su: CO, CO2, CH4, CnHm, H2 i azot. Koliki će odnos
pojedinih komponenti biti u proizvodu gasifikacije zavisi od više parametara: tipa gasifikatora,
karakteristike gorivog dela biomase, sadržaja vlage u biomasi, temperature pri kojoj se odvija
gasifikacija, stepena oksidacije gorivih komponenti nastalih pri pirolizi, vrste oksidanta (vazduh ili
kiseonik), dodavanja vodene pare.
Na žalost, ne konvertuje se u gas celokupna količina tera nastala pri pirolizi. Kolika će
količina tera biti konvertovana u gas zavisi kako od konstruktivnih rešenja gasifikatora, tehnoloških
rešenja i hemijskih ograničenja. Ter koji preostaje, a biva nošen strujom gasa, obično pravi probleme u
daljem korišćenju dobijenog gasa, i smatra se nepoželjnim. Ter nastao u procesu gasifikacije često je
vrlo slabo reaktivan i teško ga je ukloniti, bili termički, katalitički ili fizički. Iz tog razloga je
odstranjivanje tera iz gasne struje proizvoda gasifikacije jedan od najvažnijih zadataka u efikasnoj
primeni tehnologija gasifikacije.
Gasifikacija biomase, pored toga što nudi veći stepen iskorišćenja pri proizvodnji električne
strana 124
energije u gasnim turbinama od klasičnih postrojenja sa sagorevanjem biomase i parnim ciklusom, ona
omogućava znatno niže emisije štetnih gasova i čestica.


4.2.2 Tehnologije gasifikacije

Do sada je razvijeno više različitih tipova reaktora:
1) gasifikacija u nasutom mehanički nepokretnom sloju goriva
a) suprotnosmerno kretanje goriva i gasova
b) istosmerno kretanje goriva i gasova
c) kombinovano
2) gasifikacija u fluidizovanom sloju
a) mehurasti fluidizovan sloj
b) cirkulacioni fluidizovan sloj
c) dupli reaktor sa fluidizovanim slojem
3) gasifikacija goriva u struji gasa
a) reaktor sa pravolinijskim kretanjem struje gasa
b) ciklonski reaktor
4) gasifikacija na pokretnoj rešetki
5) gasifikacija u rotacionom reaktoru

Od gore navedenih tehnologija gasifikacije širu primenu su našle prve tri.


Gasifikatori sa nepokretnim slojem biomase
Kod ovog tipa gasifikatora, gorivo je u nasutom sloju i leži na nepokretnoj rešetki. Usled
konverzije biomase, i pretvaranja čvrstog goriva u gasovito, dolazi do nestajanja čvrste biomase tako
da se tokom procesa gornji slojevi neizreagovane biomase lagano kreću na dole, iako nema pokretnih
delova.

1.a) 1.b)
Slika 4.2.1 Gasifikatori sa nasutim mehanički nepokretnim slojem biomase;
1.a) sa suprotnosmernim tokom biomase i gasova, 1.b) sa istosmernim tokom biomase i gasova
biomasa gasovi biomasa
oksidant
oksidant pepeo pepeo gasovi
rešetka
sloj
biomase
sloj
biomase
strana 125
Gasifikatori sa suprotno-smernim tokom gasova i goriva
Biomasa koja dospe u reaktor (slika 4.2.1a) prvo se suši nadolazećim toplim gasovima, zatim
dolazi do njene pirolize. Gasovi nastali pirolizom odlaze na gore zajedno sa strujom drugih gasova.
Oslobođeni ter može delom se kondenzuje na čestici goriva, a delom odlazi sa gasovima. Nastali
koksni ostatak se lagano kreće na dole i ide ka vrelijoj zoni. Kondenzovani ter na gorivu se razgrađuje
i stvara koksni ostatak. U donjoj zoni gasifikatora, gde se dovodi oksidant, vazduh ili kiseonik, dolazi
do nepotpunog sagorevanja koksnog ostatka uz oslobađanje toplote. Radi dobijanja kvalitetnijeg gasa,
odnosno gasa sa višom toplotnom moći, u gasifikator se ubrizgava vodena para, koja reaguje putem
više reakcija sa ugljenikom i ugljen-monoksidom stvarajući vodonik, metan, ugljen-monoksid i
ugljen-dioksid. Koji će od nevedenih gasova biti dominantan, odnosno koja će hemijska reakcija biti
najzastupljenija zavisi od uslova gasifikacije.
Karakteristika ovih tipova gasifikatora je da sadrže značajne količine tera i ugljovodonika, što
povećava toplotnu moć dobijenog gasa. Dobijeni gasovi mogu biti direktno sagorevani, dok je za
korišćenje dobijenog gasa u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem ili turbinama neophodno njegovo
prečišćavanje. Sadržaj pepela u proizvedenom gasu je relativno mali.
Glavna prednost gasifikatora sa suprotno-smernim tokom goriva i gasova je njegova relativno
jednostavna konstrukcija i visoka termička iskorišćenost, pošto proizvedeni gasovi svoju latentnu
toplotu predaju nadolazećem gorivu, pri čemu ga predgrevaju, suše i dovode do pirolize, a proizvedeni
gasovi izlaze iz reaktora sa relativno niskom temperaturom.
Generalno ne postoji ograničenje u veličini gasifikatora, mada se ovakvi tipovi gasifikatora
uglavnom grade za manje i srednje snage. Pored toga, ovaj tip gasifikatora omogućava promenu snage
u širokom opsegu.

Gasifikatori sa isto-smernim tokom gasova i goriva
Kod ovog tipa gasifikatora kretanje gasova i goriva je u istom smeru, i to na dole (slika
4.2.1b). Kretanje goriva nastaje samo usled njegove konverzije, odnosno usled nestajanja čvrstog
goriva, jer se pretvara u gas. Oksidant, vazduh ili kiseonik, se dovodi u donju zonu nasutog sloja, i to
se obično dovodi sa bočne strane nasutog sloja goriva. U ovoj zoni se uglavnom obavljaju reakcije
gasifikacije. U zoni dovođenja oksidanta se, pored sagorevanja, odigrava i razgradnja prethodno
nastalog tera. Ova konstrukcija omogućava da se proizvodi pirolize kroz reakcije u zoni dovođenja
oksidanta efikasno konvertuju u gas, odnosno da se znatno smanji udeo tera.
Ovaj tip gasifikatora je takođe jednostavne konstrukcije, pouzdan je i u praksi dokazan za
određena goriva: za relativno suva goriva (do 30% vlage), komade goriva sa malim udelom pepela, i
goriva koja imaju mali sadržaj sitnih čestica (manjih od 1cm). S obzirom na mali udeo tera u
produktima sagorevanja, ovaj tip gasifikatora je pogodan za mala postrojenja sa proizvodnjom
električne energije, uz korišćenje motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Mesto i način uvođenja
oksidanta je od izuzetne važnosti za odvijanje dobre gasifikacije sa malo tera.
Zbog svoje pogodnosti da proizvodi gasove sa malim sadržajem tera, koji su pogodni za dalje
korišćenje u proizvodnji električne energije, u svetu je razvijen veći broj varijanti ovog tipa
gasifikatora (i sa mehaničkim pomeranjem goriva), kako bi se iskoristile prednosti ovog tipa
gasifikatora a prevazišla ograničenja u pogledu snage.S obzirom na tehnološka ograničenja, ova
postrojenja imaju svoj maksimum u kapacitetu, koji iznosi do 500 kg/h, to jest do snage od oko 500
kWe.
Jedna od glavnih prednosti ovog tipa gasifikatora je jednostavna konstrukcija, a pored toga u
prednosti ove tehnologije spada visok stepen konverzije goriva i mali sadržaj tera u proizvedenom
gasu. Nedostaci ove tehnologije su: potrebno je dosta usko definisati buduće gorivo, mogućnost
topljenja pepela u zoni visokih temperatura, visoke temperature izlaznog gasa i ograničen raspon
snage.
Pored osnovna dva tipa gasifikatora sa gorivom u nasutom nepokretnom sloju, razvijen je tip
gasifikatora gde se gasovi kreću upravno na kretanje goriva. Ovaj tip gasifikatora nije našao širu
primenu, i uglavnom su razvijani za male snage, do 10 kWe.

Iako postoji želja da se gasifikatori sa nasutim slojem goriva primenjuju za veće snage, pred
strana 126
ovom tehnologijom se u tom smislu postavljaju vrlo izraženi zahtevi. S obzirom na mogućnost
diskontinualnog doziranja goriva, odnosno mogućnost ručnog doziranja, smatralo se da ovi
gasifikatori imaju prednost. Međutim u današnje vreme oprema za automatsko vođenje i kontrolu
procesa je postala jevtina. Automatski rad nudi odgovarajuću pouzdanost i stabilnost rada postrojenja,
što znači i veću efikasnost, tako da se u savremenoj proizvodnji energije, pa tako i kod gasifikacije,
sve se više teži automatskom radu. Stoga je trend da se razviju gasifikatori sa automatskim radom, za
jednu vrstu goriva. Ako je jedna vrsta goriva u pitanju, to obično znači da su u pitanju gasifikatori
manjih snaga. Sa druge strane, investicija u automatizaciju procesa gasifikacije bi se znatno bolje
isplatila kada bi bile u pitanju veće snage gasifikatora.


Gasifikatori sa fluidizovanim slojem
Gasifikatore ovog tipa možemo podeliti u dve grupe: sa mehurastim fluidizovanim slojem i sa
cirkulacionim slojem (slika 4.2.2). Zajedničko im je da imaju inertni materijal u reaktoru koji služi za
stabilizaciju temperaturskih promena i omogućava intenzivan kontakt novog goriva sa sredinom u
reaktoru, usled čega se postiže velika brzina reakcije. Inertni materijal je obično kvarcni pesak.
Gasifikacija biomase u fluidizovanom sloju nema dugu istoriju, izuzev gasifikacije treseta, koji se u
značajnim količinama koristi u Finskoj.
Gasifikatori sa fluidizovanim slojem su jedini tipovi gasifikatora kod kojih se svi procesi sa
gorivom tokom gasifikacije odvijaju na približno konstantnoj temperaturi. Uobičajena radna
temperatura gasifikatora sa fluidizovanim slojem je najčešće u opsegu 800 - 850°C.




Slika 4.2.2 Principi rada gasifikatora sa mehurastim i cirkulacionim fluidizovanim slojem


Najveći deo procesa konverzije biomase se odvija u fluidizovanom sloju, a samo u manjem
obimu se gasifikacija odvija u prostoru iznad fluidizovanog sloja. U zoni iznad sloja se najčešće odvija
razgradnja tera, i njegovo prevođenje u lakše ugljovodonike. Stepen konverzije ugljenika dostiže skoro
100 %, mada postoji iznošenje čestica koksnog ostatka van reaktora sa fluidizovanim slojem. Obično
je sadržaj tera u gasifikatorima sa mehurastim fluidizovanim slojem negde između sadržaja koji se
javljaju kod gasifikatora sa nasutim slojem goriva sa istosmernim i suprotnosmernim tokovima gasova
i goriva.
Jedan od češćih problema koji se javljaju kod tehnologije sa fluidizovanim slojem je
sinterovanje inertnog materijala, usled povećane koncentracije alkalnih metala u pepelu biomase. Sa
povećanjem sadržaja alkalnih metala u pepelu biomase, stvaraju se eutektičke smeše oksida alkalnih
metala sa kvarcnim peskom, a temperature topljenja tih eutektičkih smeša su ispod 800 °C. Posledica
ovoga može biti sinterovanje ili aglomeracija čestica inertnog materijala - peska, što u daljoj fazi
biomasa
gasovi
oksidant
oksidant
pepeo
mehurasti
fluidizovan
sloj
pepeo
pepeo
cirkulacioni
fluidizovan
sloj
ciklon
proizvedeni
gasovi
gasovi, pepeo, gorivo,
inertni materijal
dozatori
strana 127
dovodi do blokiranja fluidizacije i zaustavljanja rada reaktora. Problem sinterovanja se može rešiti
zamenom kvarcnog peska, kao inertnog materijala fluidizovanog sloja, nekim drugim materijalom koji
ne stvara nisko temperaturski topive eutektičke smeše sa alkalnim metalima iz pepela. Pored toga bilo
bi dobro da inertni materijal ima i ulogu katalizatora za hemijske reakcije gasifikacije radi poboljšanja
kvaliteta proizvedenog gasa i smanjenja sadržaja tera.
Gasifikatori sa fluidizovanim slojem, bilo mehurastim ili cirkulacionim, obično se ne grade za
manje snage. Razlog za to je relativno velika brzina gasova, sa kojima se odnose i sitne čestice
koksnog ostatka, tako da je za ostvarivanje efikasnog procesa neophodna određena minimalna dužina
puta, to jest visina reaktora, kako za homogene reakcije tako i za heterogene reakcije koksnog ostatka.
Sa druge strane ova tehnologija je vrlo pogodna za srednje i veće snage, i takođe se
jednostavno i pouzdano na osnovu parametara i iskustava na manjim postrojenjima projektuju veća.
Alternativa većoj visini reaktora je dodavanje drugog reaktora samo za potrebe razgradnje tera.
Ako se postigne visok stepen konverzije koksnog ostatka, onda veće brzine gasova koje
odnose pepeo iz reaktora sa fluidizovanim slojem predstavljaju pogodnost, jer se na jednostavan način
pepeo odstranjuje iz reaktora. Prednost gasifikatora, a generalno i drugih reaktora sa fluidizovanim
slojem, je što omogućava efikasan rad sa gorivima različite vlažnosti, kvaliteta i veličine.
Tehnologija sa cirkulacionim fluidizovanim slojem predstavlja sledeću generaciju u razvoju
tehnologija sa fluidizovanim slojem. Brzine gasova su ovde znatno veće nego kod mehurastog
fluidizovanog sloja, tako da se sa strujom gasa odnose čestice inertnog materijala, goriva i pepela. Sav
ovaj materijal se u ciklonu odvaja od gasova i potom vraća u reaktor. Ova tehnologija je našla široku
primenu i industriji papira i celuloze, za energetsko iskorišćenje otpadne biomase koja se javlja kao
nusproizvod.


Slika 4.2.3 Princip rada gasifikatora sa duplim fluidizovanim slojem.


Gasifikacija sa dvostrukim fluidizovanim slojem se sastoji od reaktora za gasifikaciju i
reaktora za sagorevanje (slika 4.2.3). Oba reaktora su sa fluidizovanim slojem. Ovakvom
konstrukcijom se želi postići visok kvalitet proizvedenog gasa, što se postiže dovođenjem vodene pare
umesto vazduha u reaktor za gasifikaciju - gasifikator. Visoka temperatura u reaktoru za gasifikaciju
se održava dovođenjem inertnog materijala iz reaktora za sagorevanje - ložišta, gde se odvija
sagorevanje koksnog ostatka koji je iznet iz prvog reaktora. Uloga vodene pare je da reaguje sa
čvrstim ugljenikom ili oksidima ugljenika, kako bi se kao rezultat dobio veći sadržaj vodonika i
metana. Pored inertnog materijala koji se dovodi u gasifikator radi obezbeđenja toplote, u gasifikator
se dovodi i deo proizvedenih gasova u vidu recilkulisanih gasova. Razlog recirkulacije proizvedenih
biomasa
recilkulacioni
gasovi
vazduh
vodena
para
mehurasti
fluidizovan sloj
pepeo
dimni
gasovi
CIKLON
proizvedeni
gasovi
inertni materijal, gasovi,
koksni ostatak, pepeo
dozator
SITO
GASIFIKATOR
LOŽIŠTE
strana 128
gasova je neophodnost ostvarivanja određenih brzina strujanja gasova u gasifikatoru i uvođenje
optimalne količine vodene pare u gasifikator za potrebe dobijanja visoko kvalitetnog gasa.


Gasifikacija biomase u struji gasa i na pokretnoj rešetki
Kod gasifikacije u struji gasa koja se pravolinijski kreće, gde je reaktor sličan ložištu kotla sa
sagorevanjem ugljenog praha u letu, neophodno je zbog kratkog vremena boravka goriva u reaktoru
ostvariti visoke temperature (~ 1000°C). Drugi nedostaci ove tehnologije gasifikacije su:
- visoki troškovi pripreme goriva, naročito drvne biomase, pošto ga je potrebno usitniti,
- mali sadržaj goriva u reaktoru, što dovodi do značajnih oscilacija u parametrima rada reaktora ako se
u nekoj meri promeni sastav vlage goriva,
- mali opseg promene snage,
- pogodno samo za gasifikatore velikog kapaciteta,
- zbog visokih temperatura neophodno je rešavati probleme materijala i dilatacija pri konstruisanju, a
uz to i problem topljenja pepela i potom njegovog lepljenja za zidove reaktora,
- relativno veliko odnošenje koksnog ostatka,
Glavne prednosti ovog tipa gasifikatora su posledica visoke temperature, a to su vrlo nizak sadržaj tera
i visok kvalitet proizvedenog gasa.
Tehnološka varijanta gasifikacije u struji gasa je ciklonski gasifikator. U ovom gasifikatoru je,
zbog zavojitog kretanja, produžena putanja gasova i sitnih čestica koksnog ostatka. Time je
omogućeno snižavanje temperature u reaktoru. Međutim, prethodno pomenuti nedostaci odnose se i na
ovaj tip gasifikatora, jedino što su neki od njih nešto manje izraženi.
Ipak, zbog navedenih nedostataka gasifikacija u struji gasa nije našla značajniju primenu.
Tehnologiji gasifikacije na pokretnoj rešetki se, slično gasifikatorima u struji gasa ne predviđa
značajnija primena u praksi. Osnovni nedostaci ove tehnologije gasifikacije je postojanje pokretnih
delova u reaktoru, a ostali važniji nedostaci dati su u tabeli 4.2.1


Poređenje različitih tipova gasifikatora
U tabeli 4.2.1 date su osnovne karakteristike različitih tipova gasifikatora.
Gasifikatori sa fluidizovanim slojem generalno su pogodni za veće snage od gasifikatora sa nasutim
slojem goriva. Posebno gasifikatori sa istosmernim tokom goriva i gasova nisu pogodni za veće snage.
Pored toga, gasifikatori sa fluidizovanim slojem rade na nižim temperaturama, što je takođe njihova
prednost.
Iako su u tehnološkom smislu gasifikatori sa fluidizovanim slojem pogodni za veće snage,
kada je u pitanju biomasa kao gorivo uvek se postavlja pitanje raspoloživosti goriva. To jest, da li u
neposrednoj okolini potencijalnog postrojenja ima biomase u zadovoljavajućoj količini. Iz tog razloga,
iako generalno veća postrojenja imaju veći stepen korisnosti, pri korišćenju biomase mora se uzeti u
obzir i utrošak energije za pripremu goriva. Zbog tog uslova, i manja postrojenja imaju svoj značaj i
ekonomsku opravdanost.
Gasifikatori sa fluidizovanim slojem i sa nasutim slojem imaju dobru sposobnost promene
snage tokom rada. Za razliku od njih, drugi tipovi gasifikatora imaju znatnu manju sposobnost
promene snage, pa ih pored drugih, i ta njihova loša karakteristika dovodi u poziciju da se vrlo retko
primenjuju.
Sastav produkata gasifikacije zavisi od vrste gasifikatora i parametara rada gasifikatora. Jedan
od bitnih parametara rada gasifikatora je vrsta gasa kojim se obavlja gasifikacija. Najbolji kvalitet
gasa, odnosno sa najvećom toplotnom moći se dobija kada se gasifikacija obavlja kiseonikom.
Međutim, s obzirom da je kiseonik skup za komercijalno korišćenje u gasifikatorima, koristi se obično
vazduh. Zbog velikog sadržaja azota u vazduhu, toplotna moć ovako proizvedenog gasa je relativno
niska. Da bi se povećala toplotna moć dobijenog gasa, ubrizgava se vodena para tokom procesa
gasifikacije. Ubrizgana vodena para se razlaže na vodonik i kiseonik. Kiseonik reaguje sa ugljenikom,
i uz oslobađanje toplote koja je potrebna za održavanje reakcije, stvaraju se oksidi ugljenika. Vodonik
može ostati neizreagovan ili može reagovati sa ugljenikom i formirati metan. Optimizacija parametara
strana 129
rada gasifikatora dovodi najčešće do kombinovanog korišćenja vodene pare, vazduha i kiseonika. U
tabeli 4.3.2 se vidi kako se toplotna moć povećava sa 5.7 na 10 MJ/m
3
kada se umesto vazduha
koristi kiseonik. U ovom slučaju se praktično svo povećanje toplotne moći dobija na osnovu
eliminacije azota iz proizvedenog gasa. Kada se tokom gasifikacije dodaje vodena para, tada se znatno
povećava udeo metana u proizvedenom gasu, a time se još povećava toplotna moć gasa.


Tabela 4.2.1 Tipične karakteristike osnovnih tipova gasifikatora
Temperatura (°C) Sadržaj u gasu Tip gasifikatora
reakcije izlazni
gasa
Sposobnost
promene
snage
Maks.
kapacitet,
(tona/h)
Opseg
snage
(MWe)
ter čestice
Nepokretan sloj
suprotno-smerno 1000 250 dobra 10 1 - 10 vrlo visok osrednji
isto-smerno 1000 800 dobra 0.5 0.1 - 1 vrlo nizak osrednji
kombinovano 900 900 osrednja 1 0.1 - 2 vrlo visok visok
Fluidizovan sloj
Mehurasti 850 800 dobra 10 1 - 20 osrednji visok
Cirkulacioni 850 850 dobra 20 2 - 100 nizak vrlo visok
Dupli reaktor 800 700 osrednja 10 2 - 50 visok visok
Gasifikacija u struji gasa
Protočni 1000 1000 slaba 20 5 - 100 nizak visok
Ciklonski 900 900 slaba 5 1 - 10 nizak vrlo visok
Pokretna rešetka 700 600 osrednja 5 1 - 10 visok nizak
Rotacioni reaktor 800 800 slaba 10 2 - 30 visok visok


Tabela 4.2.2 Tipične karakteristike proizvedenog gasa iz različitih tipova gasifikatora
Gasifikator;
tip, fluid za gasifikaciju
Sastav gasa (% vol., suv )
Toplotna
moć
Kvalitet gasa
H
2
CO CO
2
CH
4
N
2
(MJ/m
3
) Ter Čestice
Fluidizovan sloj, vazduh 9 14 20 7 50 5.5 osrednji loš
Suprotno-smerni, vazduh 11 24 9 3 53 5.6 loš dobar
Isto-smerni, vazduh 17 21 13 1 48 5.7 dobar osrednji
Istosmerni, kiseonik 32 48 15 2 3 10.9 dobar dobar
Fluidizovan sloj, vodena
para
15 47 15 23 0 17.1 osrednji loš
Dvostruki fluidizovan sloj,
vodena para
27 40 11 21 1 17.0 osrednji loš


4.3.3 Prečišćavanje gasova

Jedan od značajnijih problema koji se javljaju pri gasifikaciji, i još uvek se intenzivno radi na
njemu, je prečišćavanje gasa odnosno dobijanje što čistijih gasova nastalih gasifikacijom.
U zavisnosti od vrste biomase i tehnologije gasifikacije sledeće komponenete su u manjoj ili
većoj meri zastupljene u produktima gasifikacije:
- čestice: pepela, koksnog ostatka, inertnog materijala fluidizovanog sloja
- ter
- alkalni metali
- jedinjenja azota NH
3
, HCN
- jedinjenja sumpora i hlora: H
2
S, HCl

strana 130
Prečišćavanje struje gasova proizvedenih u gasifikatorima nije moguće uspešno obaviti čak ni
visoko-efikasnim ciklonima, pošto struja gasa sadrži vrlo sitne čestice pepela i koksnog ostatka. Zbog
toga se primenjuju keramički filteri ili filteri od sinter-materijala. U slučaju primene gasifikatora pod
pritiskom, kada se dobijeni gasovi direktno uvode u gasnu turbinu, neophodno je prečišćavanje gasova
obaviti na visokoj temperaturi.
Prisustvo tera u gasovima je štetno jer prlja filtere, teško sagorevaju u motorima sa
unutrašnjim sagorevanjem, tako da dovode do zaprljanja praktično svih površina na kroz koje prolaze
gasovi. Primarna mera za uklanjanje ili smanjenje sadržaja tera je izbor tehnologije gasifikacije i
parametara gasifikacije. Generalno se može reći da se sadržaj tera u proizvedenim gasovima smanjuje
sa povećanjem temperature pri kojoj se obavlja gasifikacija biomase. Značajno smanjenje sadržaja tera
u gasovima se postiže korišćenjem katalizatora u glavnom reaktoru za gasifikaciju. Ipak, značajno
bolji efekat je ako se razgradnja tera obavlja u posebnom reaktoru sa katalizatorom. Osim korišćenja
katalizatora, značajan stepen smanjenja sadržaja tera se postiže produžavanjem vremena boravka
gasova i tera u gasifikatorima sa visokom temperaturom gasifikacije (fluidizovan sloj), a takođe i
povećanjem temperature struje gasova i tera dodavanjem kiseonika, koji dovodi do delimičnog
sagorevanja. Utvrđeno je da dodavanjem kiseonika mogu da se u datim zonama dostignu temperature
preko 1300°C, kada je razgradnja tera vrlo efikasna. Ako se merama unutar reaktora za gasifikaciju ili
dodatnim reaktorom ne uspe dovoljno sniziti sadržaj tera u gasu, tada preostaje da se ter ukloni
odgovarajućim skruberima.
Alkalni metali (Na i K) su obično u značajnoj meri prisutni u pepelu biomase. Njihov sadržaj
u pepelu se kod poljoprivredne biomase u nekim slučajevima prelazi preko 30% . Pri visokim
temperaturama na kojima se obično odvija gasifikacija, alkalni metali su obično u gasnoj fazi. S
obzirom da je oko 600°C maksimalna temperatura pri kojoj alkalni metali nisu u gasovitoj fazi,
neophodno je radi odvajanja alkalnih metala iz struje gasa, temperaturu sniziti ispod te kritične, kako
bi se alkalni metali kondenzovali. Da do lepljenja alkalnih metala ne bi došlo u filterima, u motorima
ili turbinama, potrebno je postaviti hladnjak pre ovih uređaja.
Azot iz goriva, koji se tokom gasifikacije najvećim delom konvertuje u amonijak, uglavnom
predstavlja ekološki problem.
Sumpor ne predstavlja veliki problem pri korišćenju biomase, pošto ga biomasa sadrži u vrlo
malim količinama.
Jedinjenja hlora ne bi trebalo da predstavljaju problem, ako se kao gorivo za gasifikaciju
koristi čista drvna biomasa. Povećan sadržaj hlora u biomasi može nastati usled korišćenja herbicida i
pesticida. Pored toga, značajnije zagađenje biomase jedinjenjima hlora može nastati u procesima
prerade drvne biomase ili ako se uz biomasu kao gorivo koristi neki otpad.


4.2.4 Proizvodnja toplotne i električne energije
Gasovi proizvedeni gasifikacijom biomase mogu biti iskorišćeni na više načina:
- za sagorevanje u manjim adaptiranim gasnim gorionicima proizvodeći topao vazduh ili toplu vodu,
- za sagorevanje u kotlovima za proizvodnju tehnološke pare ili pare za proizvodnju električne
energije, ili u kotlovima sa kombinovanom proizvodnjom toplote i električne energije,
- za sagorevanje u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem
- za pogon gasnih turbina
- za korišćenje u kombinovanim parno-gasnim ciklusima
Sagorevanje proizvedenog gasa iz gasifikatora u malim i srednjim gasnim gorionicima je vrlo
povoljno rešenje za ona mesta gde se već koristi prirodan gas kao gorivo za zadovoljenje potreba za
grejanjem ili toplom vodom. Ovo je najjednostavniji način korišćenja proizvedenog gasa. Praktičnost
ovog rešenja je u tome što se gasifikator postavlja ispred postojećeg ložišta ili kotla na gas, čime se
značajno smanjuju investicioni troškovi. Pored toga zahtevi u pogledu kvaliteta proizvedenog gasa su
vrlo niski, a korišćenjem gasova iz gasifikatora se značajno smanjuju troškovi nabavke prirodnog
gasa. Gasifikatori ovog tipa, koje često nazivaju predložišta, bili su u proizvodnom programu dve
firme u nekadašnjoj Jugoslaviji, od kojih je jedna bila firma "Šinvoz" iz Zrenjanina (slika 4.2.4).
Proizvedeni gas se može sagorevati u većim klasičnim kotlovima za kombinovanu
proizvodnju toplote i električne energije. Ovakvo rešenje se obično primenjuje kada je biomasa,
strana 131
odnosno gas proizveden gasifikacijom samo dodatno gorivo, to jest delom zamenjuje osnovno gorivo
na već postojećem postrojenju. Cilj ovakvog rešenja je da se uz relativno male investicije iskoristi
energetski potencijal raspoložive biomase, u količini i vremenu kada je to najpovoljnije. Time se
postiže smanjenje potrošnje osnovnog goriva, koje je obično skuplje, a često i veći zagađivač.
Rezultat primene ovakvog rešenja je smanjenje troškova nabavke goriva, a takođe i smanjenje emisije
štetnih gasova i čestica.



Slika 4.2.4 Gasifikator biomase za proizvodnju gasa za potrebe postojećeg kotla. Primer rešenja
domaće industrije (Šinvoz, Zrenjanin).


Postrojenja kojima je gas iz biomase glavno gorivo, a služe za proizvodnju električne energije,
su ona koja sadrže gasne motore ili gasne turbine. Generalni pristup je, mada nije uvek primenjen, da
su gasne turbine pogodne za veće snage > 10 MWe, dok su gasni motori pogodni za manje snage do
10 MWe. Ipak, postoje u praksi primenjeni motori i do 50 MWe snage, a takođe i gasne turbine snage
svega 3 MWe, mada su to ipak izuzeci.
Prednost gasnih motora je što nije neophodno da gasovi budu toliko prečišćeni kao u slučaju
gasnih turbina, čime postrojenje postaje jednostavnije i jevtinije. Medjutim, jedan od važnijih
nedostataka gasnih motora je što su izlazni gasovi prilično ohlađeni tako da je mogućnost primene
kombinovanog parno-gasnog ciklusa praktično neizvodljiva. Medjutim, ostaje mogućnost
kombinovane proizvodnje električne energije i toplote. Uz to gasni motori imaju pogodnost da mogu
koristiti različita gasna goriva, uz neznatna podešavanja. Stepen korisnosti gasnih motora dostiže
stepen korisnosti gasnih turbina u prostom ciklusu.
Što se tiče gasnih turbina, za njihovu primenu je čistoća gasa limitirajući faktor, tako da je
njihova raspoloživost u direktnoj vezi sa efikasnošću postrojenja za prečišćavanje gasnog goriva. Ipak,
postoje već razvijene gasne turbine, naročito za potrebe industrije, koje su manje osetljive na nečistoće
u gasnom gorivu.
S obzirom da se teži da postrojenja imaju sve veći stepen iskorišćenja, u poslednjoj dekadi se
intenzivno radi na razvoju i primeni kombinovanih gasno-parnih ciklusa. Takva postrojenja su skupa,
imaju visok stepen korisnosti, ali ih nije racionalno graditi za manje kapacitete. Na slici 4.2.5 data je
zavisnost stepena korisnosti od vrste postrojenja. Za male snage do oko 5 MWe, gasifikatori sa gasnim
motorom imaju veći stepen korisnosti čak i od kombinovanih gasno-parnih ciklusa.
Kada su u pitanju snage u opsegu 5-20 MWe ostaje da se u svakom konkretnom slučaju
analizira da li prednost dati gasnim turbinama ili motorima.
Kotao Gasifikator
Primarni
vazduh
ventilator Sekundarni
vazduh
biomasa
strana 132


Slika 4.2.5 Zavisnost stepena korisnosti od vrste i kapaciteta
postrojenja na biomasu za proizvodnju električne energije.


Prvo postrojenje, koje ima ulogu demonstracionog, sa gasifikacijom biomase pod pritiskom u
kombinovanom parno-gasnom ciklusu sa proizvodnjom električne energije i toplote za grejanje (Slika
4.2.6) startovalo je 1996. godine u Švedskoj. Postrojenje ima kapacitet od 6 MWe + 9 MWt, a
potrošnja goriva - drvnog otpada je od 18 MWt. Gasifikacija se odvija u reaktoru sa cirkulacionim
fluidizovanim slojem pod pritiskom. Stepen korisnosti proizvodnje električne energije je 32%, dok je
ukupni stepen korisnosti, uključujući i proizvodnju toplotne energije, 83%.





Slika 4.2.6 Tehnološka šema postrojenja Varnamo u Švedskoj, snage 6 MWe + 9 MWt, sa
kombinovanim parno-gasnim ciklusom.
Gasifikator
Biomasa
za daljinsko
grejanje
parna
turbina
gasna
turbina
kompresor
parogenerator
filter
hladnjak
gasova
dimnjak
dimnjak
kompresor komora za sagorevanje
Gasifikator + gasni motor
Sagorevanje +
parna turbina
IGCC


Kapacitet postrojenja (MWe)
Efikasnost (%)
strana 133


Međutim, uvek kada su u pitanju postrojenja na biomasu, njihov kapacitet je ograničen
količinom biomase koja je raspoloživa na dovoljnom rastojanju od postrojenja.
Na primer, za postrojenje sa gasifikacijom biomase i proizvodnjom električne energije
kapaciteta 10 MWe, potrebno je imati na raspolaganju zemljište pod šumom površine oko 80 000 ha,
odnosno 40 x 20 km, i da se sav godišnji prirast drvne mase koristi samo za ovo postrojenje.


4.2.5 Vrednost investicija i cena proizvedene energije
Postrojenja sa gasifikacijom biomase , kao i generalno sva postrojenja koja koriste biomasu
kao gorivo, ne spadaju u jevtina postrojenja.
Ukupna vrednost investicija za jedno savremeno postrojenje sa gasifikatorom biomase i
kombinovanim parno-gasnim ciklusom za proizvodnju električne energije, snage 29 MWe (26 MWe
gasna turbina, 10 MWe parna turbina i 7 MWe sopstvena potrošnja) bila je 60 miliona $, odnosno
2070 $/kWe. Osnovne komponente postrojenja su: priprema goriva, gasifikator sa fluidizovanim
slojem, grubi prečistač gasova, kotao, parna turbina, pripadajući generator, vrećasti filter i vlažni
skruber za proizvedeni gas, kompresor, gasna turbina, i pripadajući generator. Najveći deo sopstvene
potrošnje električne energije je za pokretanje kompresora gasa. Stepen korisnosti postrojenja, sveden
na proizvedenu električnu energiju, је 40.3%. Očekuje se posle izgrađenih desetak sličnih postrojenja,
da investicioni troškovi ovakvog postrojenja opadnu za više od 50 %, tako da se očekuje da bude
manje od 1000 $/kWe.
Gorivo za ovo postrojenje se nabavlja u krugu od 100km, tako da su ukupni logistički troškovi
goriva oko 5.7$/t. Obračunavajući sve troškove, cena proizvedene električne energije bi bila 0.085
$/kWh. U slučaju ako bi se koristio otpad biomase čija je vrednost nula, tada bi cena proizvedene
električne energije bila 0.029 $/kWh.
Za male gasifikatore biomase sa istosmernim tokom gasova i goriva, kapaciteta od 24 do 500
kWt, specifična vrednost investicija iznosi 45 do 100 $/kWt. Vrednost investicija umnogome zavisi od
ugrađenih pomoćnih sistema (za doziranje, za pepeo, za prečišćavanje gasova, sigurnosni sistemi).
Gasifikatori manjih kapaciteta (4-100 kWe) se obično povezuju sa gasnim motorima. Tada
specifične investicije iznose od 750 do 2200 $/kWe.







LITERATURA

1. Journal Biomass and Bioenergy, Izadnje Elsevier, 1995-2001.
2. Monography "Biomass Gasification and Pyrolysis, State of the art and future prospects", Edited by
Kaltschmitt, M., Bridgewater, A., CPL Press, UK, 1997.
3. Journal Modern Power Systems, Willmington Publishing Ltd, UK, 1999-2002
4. Zbornik radova, 3rd European Conference, "Energy from Biomass", Venice, Italy, 1985.
5. Zbornik radova, 9th European Bioenergy Conference "Biomass for Energy and the Environment",
Copenhagen, Denmark, 1996.
6. Probstein, R., Hicks,E., "Synthetic fuels", Mc Graw Hill Comp. 1982.



strana 134


4.3 Tehnologije proizvodnje tečnih goriva
Prof. dr Milan Radovanović, Mašinski fakultet, Beograd

Istorijski posmatrano korišćenje tečnih bio-goriva nije novost, jer je od početka njihovog
korišćenja prošlo skoro 100 godina. Još 1900 godine tržištu je ponudjen motor na “špiritus” (1). U
patentnoj prijavi iz 1912 godine R.Diesel piše, moglo bi se reći, istorijsku rečenicu: “Korišćenje
biljnog ulja kao goriva u današnjem trenutku može se oceniti beznačajnim. Medjutim, tokom vremena
i ovakvi proizvodi mogu biti značajni, kao što su danas proizvodi dobijeni preradom nafte”.
Prevodjenje čvrste biomase u tečnu, pored već poznatih prednosti biomase uopšte, zasniva se
na odredjenim prednostima:
• tečna goriva dobijena na ovaj način ne zahtevaju direktno korišćenje posle proizvodnog procesa,
omogućavajući odvajanje proizvodnje od procesa korišćenja,
• osetno veća toplotna moć u odnosu na prvobitnu biomasu (po zapremini) omogućava smanjenje
troškova skladištenja i transporta,
• troškovi eventualnih modifikacija i/ili rekonstrukcija već postojećih motora, kotlova i peći, na
tečna goriva dobijena iz biomase su mnogo manji, nego što je pregradnja na čvrsto gorivo,
• u opštem slučaju sagorevanje tečnih goriva je efikasnije, kontrolisanije i ekološki povoljnije nego
čvrstih goriva, pa i same inicijalne biomase,
• proizvodnjom bio-goriva eliminiše se i problem mineralnih materija odnosno pepela,
• čvrsta biomasa ne može da sagoreva u ovom agregatnom stanju u motorima i turbinama.
U okviru ovog odeljka razmatraće se stanje i primena pojedinih tehnologija kao i osobine
dobijenih tečnih goriva po kriterijumima njihovog što skorijeg mogućeg korišćenja, na osnovu
dostignutog znanja i tehnologija, za postojeće potrošače. Zbog toga je izbor pao na:

- proizvodnju i primenu metil-estra kao goriva za dizel motore (bio-dizela),
- proizvodnju i primenu etanola kao goriva za oto motore, i
- proizvodnju i primenu pirolitičkog ulja (bio-ulja) kao goriva za kotlove i peći.


4.3.1 Proizvodnja i osobine bio-dizela
U SAD je bio-dizel definisan kao ''mono-alkil estar masnih kiselina dobijenih
tranesterifikacijom poljoprivrednih masnoća'' alkoholima, kao što su metanol ili etanol. Bio-dizel je
obnovljivo gorivo, biodegrabilno i ne zahteva suštinsko rekonstruisanje komponenata motora ili
sistema za napajanje motora gorivom.
Postupak dobijanja bio-dizela iz uljane repice se izvodi u tri faze: 1.proizvodnje ulja
(presovanjem i ekstrakcijom), 2. proizvodnje metilestra (mešanjem ulja sa metanolom uz dodavanje
natrijum ili kalijum hidroksida kao katalizatora i izdvajanja glicerina u taložnicima) i 3.prerade ostatka
(neutralizacijom, izdvajanjem vode i odvajanjem metanola (2, 3). Kvalitet bio-dizela zavisi kako od
kvaliteta ulaznih sirovina, tako i od efikasnosti odstranjivanja metanola i vode (slika 4.3.1. i 4.3.2.).
Francuska je bila jedna od prvih zemalja u Evropi koja je dala značajan doprinos razvoju bio-
dizel goriva (1), (21). Italija, Nemačka i Austrija su delovale slično, što je dovelo do proizvodnje od
500.000 t bio-dizela u 1997 godini (21). Tri najveća proizvodjača u Evropi su svakako Nemačka ,
Francuska i Italija sa proizvodnjom od 861.000 t u 2.000 godini (Evropa sa njima ukupno 1,025.000
tona). Slična situacija je i u SAD.
Francuska strategija zasniva se na:
- namešavanju sa klasičnim dizel gorivom do 5% (uobičajeno do 2%), sa ciljem da se poveća
mazivost (zbog smanjenja viskoznosti i sadržaja sumpora u DG u cilju smanjenja čestičnog
zagadjenja), i
- namešavanju sa klasičnim dizel gorivom do 30%, što omogućava da se postignu i efekti smanjenja
zagadjenja
strana 135

Slika 4.3.1 Proces proizvodnje bio-dizela (9)


Slika 4.3.2 Hemizam proizvodnje bio-dizela (9)

Pored korišćenja ulja biljnog porekla kao sirovine za proizvodnju metil-estra, u Austriji (17)
su se stekli uslovi i za industrijsko korišćenje otpadnog jestivog ulja kao sirovine za istu proizvodnju.
Sakupljanjem iskorišćenog jestivog ulja iz ugostiteljskih objekata (155.000 kg) i domaćinstava
(102.000 kg) u 2001 godini proizveden je metil estar, koji se uspešno koristio kao gorivo za, nešto u
početku modifikovane, a kasnije fabrički podešene dizel motore. Grad Grac procenjuje da je
neposredni potencijal iskorišćenog jestivog ulja oko milion kilograma, odakle se esterifikacijom može
dobiti milion kilograma metil estra. Ovim bi se rešili problemi zagadjivanja vodenih tokova
iskorišćenim jestivimg uljem (što je u Austriji zabranjeno), a iz sakupljenog ulja dobilo bi se gorivo.
Osobine bio-dizela su definisane vrednostima datim u standardima, a ne samo u njima, EU
Draft Specification for Vegetable Oil Methylester Diesel Fuel i austrijskim i italijanskim standardima
(60).
Cetanski broj je osetno viši u poredjenju sa istim kod klasičnog dizel goriva i nalazi se u
granicama od 56 do 60 jedinica (16). Motorska ispitivanja su pokazala da bio-dizel daje uporedne
vrednosti performansi motora u poredjenju sa uobičajenim dizel gorivom. Ispitivanja su takodje
pokazala da bio-dizel smanjuje emisiju toksičnih komponenata izduvnih gasova i to dima, CO, CH,
čestica i policikličnih aromatskih ugljovodonika (13). Odredjeni podaci takodje ukazuju na povećanu
sklonost ka obrazovanju koksa na mlaznicama brizgača. Istraživanja Lukasnika (14) pokazala su čak
manju sklonost ka obrazovanju koksa i u poredjenju sa komercijalnim DG sa detergentnim aditivima.


strana 136
Tabela. 4.3.1: EU Draft Specification for Vegetable Oil Methylester Diesel Fuel
Karakteristike
A.Karakteristike goriva Jedinice
Granice Standard
Gustina na 15°C g/cm
3
0,86-0,90 ISO 3675
Kinematska viskoznost na 40°C mm
2
/s 3,5-5,0 ISO 3104
Temperatura paljenja °C min. 100 ISO 2719
letnji max. 0
Temperatura filtrabilnosti °C
zimski max. < -15
DIN EN 116
Sadržaj sumpora % m/m max. 0,01
ISO 8754/
DIN EN 41
Destilacija:
5 % v/v predestilisano na
10 % v/v predestilisano na

°C
°C

određuje se
određuje se
ASTM-1160/
ISO 3405
Koksni ostatak po Conradsonu % m/m max. 0,30 ISO 10370
Cetanski broj - min. 49
ISO 5165/
DIN 51773
Sadržaj pepela mg/kg max. 0,01 EN 26245
Sadržaj vlage (Karl Fischer) mg/kg max. 500
ISO 6296/
ASTM D 1744
Emisija čvrstih čestica g/m
3
max. 20 DIN 51419
Korozija bakarne trake (3h/50 °C)
koroziona
skala
max. 1 ISO 2160
Termooksidaciona stabilnost g/m
3
max. 25 ASTM D 2274

B. Metilestar specifične
karakteristike
Jedinice
Neutralizacioni broj mg KOH/g max. 0,5 ISO 660
Sadržaj metanola % m/m max. 0,3 DIN 51413,1
Monogliceridi % m/m max. 0,8 GLC
Digliceridi % m/m max. 0,8 GLC
Trigliceridi % m/m max. 0,8 GLC
Vezani glicerin % m/m max. 0,2 izračunato
Slobodni glicerin % m/m max. 0,03 GLC
Ukupni glicerin % m/m max. 0,25 izračunato
Jodni broj - max. 115
DIN 53241/
IP 84/81
Sadržaj fosfora mg/kg max. 10 DGF C-VI 4

strana 137
Tabela. 4.3.2: Austrijski standard za Vegetable Oil Methylester Diesel Fuel
Karakteristike Jedinice Granice Standard
Gustina na 15°C kg/m
3
870-890
ISO 3675/
ASTM D4052
Temperatura paljenja, PM °C 100 min.
OENORM
EN 22719
Temperatura filtrabilnosti:
(01.04.-30.09.)
(01.10.-31.03.)

°C
0 max.
-15 max.
OENORM EN 116
Kinematska viskoznost na 20°C mm
2
/s 6,5-8,0 ISO 3104
Sadržaj sumpora % m/m 0,02 max. OENORM EN 24260/ISO 8754
Sulfatni pepeo % m/m 0,02 max. OENORM C 1134
Koksni ostatak po Conradsonu % m/m 0,05 max. DIN 51 551
Cetanski broj - 48 min. ISO 5165
Neutralizacioni broj mg KOH/g 0,60 max. OENORM C 1146
Sadržaj metanola % m/m 0,20 max. DIN 51413,1
Slobodni glicerin % m/m 0,02 max. GLC/enzymatic
Ukupni glicerin % m/m 0,24 max. GLC/enzymatic
Sadržaj fosfora mg/kg 20 max. ASTM D 3231



Da bi bio-dizel značajno prodro na tržište mora se osetno poboljšati njegovo ponašanje na
niskim temperaturama. Prema Boocock-u (20) metil ester zasićenih masnih kiselina se izdvaja pri
hladjenju. Metil ester repičinog ulja sadrži samo 6% zasićenih kiselina i ima temperaturu začepljenja
filtera pri -8ºC, koja, iako niska, može da izazove probleme u oštrijim klimatskim uslovima. Metil
ester od soje, koji se koristi u SAD sadrži više masnih zasićenih kiselina, pa mu je temperatura
začepljenja filtera oko 0ºC. Prema Dun-u (13) utvrdjeno je da već na okolnoj temperaturi od –2ºC
dolazi do uobičajenih problema. Njihovo rešavanje je moguće poznatim merama, kao što su
korišćenje grejača bloka, filtera za gorivo i rezervoara ili pak rad preko noći da bi se obezbedio
bezbedan start motora i rad na niskim temperaturama. Ipak mešanje bio-dizela sa klasičnim dizel
gorivom predstavlja najefikasnije rešenje. Korišćenje aditiva u kombinaciji sa tzv. ''vinterizacijom'', i
to tako što se aditiviranje vrši pre vinterizacije, može dati zadovoljavajuće rezultate. Svakako da je
jedan od načina rešavanje i razvoj novih aditiva za poboljšanje niskotemperaturskih karakteristika bio-
dizela, posle fundamentalnih istraživanja nastajanja mikrokristala i sprečavanja njihovog rasta i
medjusobnog povezivanja. Kvalitet bio-dizela proizvedenog u Srbiji dat je u tabeli 4.3.4.

strana 138

Tabela. 4.3.3 Italijanski standard za Vegetable Oil Methylester Diesel Fuel
Karakteristike Jedinice Granice Standard
Izgled vizuelno Čist & Providan
Gustina @ 15°C kg/m
3
860-900
ASTM D1298/
ISO 3675
Temperatura paljenja PM °C, min. 100 ASTM D93
Temperatura filtrabilnosti °C max. 0 ASTM D97
Kinematska viskoznost na 40°C mm
2
/s 3,5-5,0
ASTM D189/
ISO 3104
Destilacija:
početak
95% v/v max.

°C
°C

300
360
ASTM D86
Sadržaj sumpora % m/m max. 0,01
ASTM D1552/
ISO 8754
Koksni ostatak po Conradsonu % m/m max. 0,5
ASTM D189/
ISO 10370
Sadržaj vlage ppm 700 ASTM D1744
Saponifikacioni broj mg KOH/g min. 170 NGD G33-1976
Totalni bazni broj mg KOH/g max. 0,05 ASTM D664
Sadržaj metanola % m/m max. 0,2 GLC
Metilestar % m/m min. 98 GLC
Monogliceridi % m/m max. 0,8 GLC
Digliceridi % m/m max. 0,2 GLC
Trigliceridi % m/m max. 0,1 GLC
Slobodni glicerin % m/m max. 0,05 GLC
Sadržaj fosfora ppm max. 10 DGF GIII 16A-89

strana 139

Tabela 4.3.4. Karakteristike bio-dizela u našoj zemlji (8, 9, 11, 12)

D2, JUS
B.H2.410
D2,
JUS TP-3
JU-MER JU-MES
*)
PIB-MER RME-1 RME-2
Gustina na 15°C
,kg/m
3
810-860 - 844 888,62 886 882 882
Viskoznost, mm
2
/s
na 20°C
1,8-9,0
2,0-4,5
na 40°C
8,35 7,79 8,35 7,03 6,93
Temperatura
paljenja, °C
55 - 173 181 173 35 67
Filtrabilnost,
ispod, °C
-9
**)
+1
***)
- -8 -5 -8 -9 -9
Donja toplotna
moć, kJ/kg
- - - 35647 36070 37090 37380
Cetanski indeks - 49 min. - - 49,2 47 49,1
Elementarna
analiza,%
C
H
O
N
- - - -
76,5
12,0
<0,1
11,5
76,5
12,0
<0,1
11,5
77,2
12,0
<0,1
10,6
Destilacija, °C:
Početak destilacije
10% v/v
20% v/v
40% v/v
60% v/v
80% v/v
90% v/v
Kraj destilacije
Do 360°C
predestil.
najmanje
90%
- -
100
325
325
329
328
343
353
343
323
334
336
337
340
348
355
365/98
-
330
333
336
338
348
362
-
-
332
335
337
339
343
352
-
Sadržaj koksa-
Conradson, %
0,10 - 0,062 0,042 0,023 0,07 0,01
Sadržaj pepela, % 0,02 - 0 0 0,006 - -
Sadržaj vode, % 0,10 - 0
u
tragovima
0,19 0,19 0,04
Korozija bakarne
trake (3h/100°C),
%
2c - 1b 1b 15 - -
Sadržaj sumpora,
ppm
- <0,2 - - <10 <10 <12
Palmitinska
kiselina,%
- - - - 4,6 4,6 5,1
Stearinska kiselina,
%
- - - - 1,6 1,6 1,5
Oleinska kiselina,
%
- - - - 64,2 64,5 61,7
Linolna kiselina, % - - - - 20,2 19,2 20,3
Linolenska
kiselina, %
- - - - 9,0 8,0 9,5
Eureka kiselina, % - - - - 0,4 0,2 0,2
*)
Uzorak bio-dizela (metilestra suncokretovog ulja)
**)
Filtrabilnost od 15.10. tekuće do 14.04. naredne godine
***)
Filtrabilnost od 15.04. do 14.10. tekuće godine

Što se tiče naše zemlje, u vreme nestašice naftnih derivata 1994. godine usvojen je energetski
strana 140
bilans Republike Srbije, kojim je planirana proizvodnja od 50.000 t metil estra. Prema Muliću i dr.
(18) uspešno su puštene u pogon fabrike za kontinualnu i šaržnu proizvodnju metil estra kapaciteta od
oko 70.000 t. Tada je proizvedeno oko 10.000 t metilestra, a Poljoprivredni kombinat Beograd je
obavio kompletnu setvu i žetvu pomoću ovog goriva. Prema istim autorima postoji oko 200.000 ha
neobradjenog zemljišta koje bi se moglo iskoristiti za proizvodnju bio-dizela u visini polovine naših
potreba. Takodje postoje proizvodni kapaciteti za cedjenje gotovo 2 miliona tona zrna uljarica, za
dobijanje 720.000 tona sirovog biljnog ulja. Metanol, kao neophodna komponenta za proces dobijanja
metil-estra, se proizvodi u MSK (Metanol-sirćetni kompleks) parcijalnom oksidacijom metana iz
prirodnog gasa. Takodje postoje pogoni za proizvodnju bio-dizela: Ekoprimet iz Novog Miloševa,
Briksol iz Vršca, Primus eco iz Subotice, Biopetrol iz Požege, Prva iskra Barič (18).
Kratkotrajna ispitivanja izvršena u Industriji motora Rakovica (8) sa bio-dizelom
proizvedenim u Prvoj iskri Barič vršena su na dva dizel motora : sa direktnim i indirektnim sistemom
ubrizgavanja. Ispitivani bio-dizel imao je toplotnu moć od 36,07 MJ/kg ( 42,6 MJ/kg dizel goriva),
sasvim zadovoljavajuću filtrabilnost od -8ºC (kod zimskog dizel goriva je -9ºC), viskoznost na gornjoj
granici od 8,35 mm
2
/s (1,8 do 9 mm
2
/s prema JUS-u za dizel gorivo D2) i, uobičajeno za metil estar,
veoma usko područje krive isparavanja od 323 do 335ºC. Rezultati ispitivanja, koji obuhvataju
performanse (snaga i moment), potrošnju goriva i toksične komponente u izduvnim gasovima, ukazuju
na prosečno smanjenje snage za oko 5% kod oba motora, povećanje specifične potrošnje goriva za oko
5,5% kod motora sa direktnim ubrizgavanjem, odn. za oko 10% kod motora sa indirektnim
ubrizgavanjem, što se moglo i očekivati s obzirom na manju toplotnu moć bio-dizela u odnosu na
klasično dizel gorivo. Što se tiče emisije toksičnih komponenata (CO, HC i NOx) utvrdjeno je osetno
smanjenje CO, dok kod ostalih komponenata dolazi do neznatnog povećanja emisije. Čestično
zagadjenje bilo za oko 25% manje u poredjenju sa dizel gorivom D2.
Pored istraživanja mogućnosti korišćenja bio-dizela kao goriva za dizel motore u Industriji
motora Rakovica u laboratorijskim uslovima, Ministarstvo za nauku i tehnologiju je finansiralo
projekat "Ispitivanje primene bio-dizel-metilestra kao goriva za autobuse i kamione", sa posebnim
osvrtom na ekološke aspekte pri primeni u Gradskom saobraćaju tokom 1997/1998 godine (19).
Ispitivanje je obuhvatilo period od oko 50.000 km predjenog puta u gradskim uslovima vožnje, pri
čemu su utvrdjene relevantne motorske i ekološke karakteristike MAN-ovog motora ugradjenog u
Ikarbus, pre i posle ispitivanja. Za ispitivanje je korišćeno bio-dizel gorivo koje je proizvela Prva
iskra, Barič. Što se tiče kvaliteta bio-dizela ustanovljena je slaba oksidaciona stabilnost i povećan
sadržaj mehaničkih primesa, a da su viskoznost i karakteristike isparljivosti na gornjoj granici. Snaga
motora je bila za oko 7% manja u poredjenju sa uobičajenim dizel gorivom, a potrošnja veća za oko
14%, što je posledica manje toplotne moći bio dizela. Emisija dima je bila manja za oko 20%, emisija
CO i NOx manja za oko 10-15%, dok nije bilo promene emisije ugljovodonika. Posle eksploatacionih
ispitivanja rasklapanjem motora utvrdjena je povećana količina taloga koksa i čadji na ventilima i
elementima brizgaljke, dok je sklop klip-klipni prstenovi bio u odličnom stanju. Takodje je došlo do
razredjenja motornog ulja bio-dizel gorivom, što je prouzrokovalo zamenu ulja. Ipak opšti zaključak
istivanja je bio da je sa gledišta funkcionalnosti ispitivanog motora gorivo zadovoljilo, a da je sa
ekološkog aspekta povoljnije od uobičajenog dizel goriva dobijenog preradom nafte.


4.3.2 Proizvodnja i osobine etanola

Etanol se proizvodi iz čvrste bio mase procesom fermentacije, kome slede destilacija i
dehidratacija u cilju povećanja njegove čistoće. Kao sirovine za proizvodnju etanola služe materije
koje sadrže šećer, kao što je šećerna repa, žita, kao što su pšenica, pirinač, i drvenaste materije. Kao
sirovina za proizvodnju etanola može se koristiti i čvrsti organski otpad, kao što je papir.
Proizvodnja etanola postaje komparativna u odnosu na metanol zahvaljujući većem stepenu
iskorišćenja pri konverziji biomase u tečnu i većem stepenu iskorišćenja vozila sa etanolom u
poredjenju sa metanolom kao gorivom (22). Etanol predstavlja bezbojnu tečnost koja ključa na 78,3
ºC. Kao gorivo za pogon oto motora etanol poseduje toplotnu moć od oko 27 MJ/kg, što je posledica
visokog sadržaja kiseonika u svom sastavu od 35%, a istraživački oktanski broj od oko 111 (motorski
oktanski broj iznosi 92).Veća toplota isparavanja od 845 kJ/kg u odnosu na MB (280 kJ/kg)
omogućava efekat unutrašnjeg hladjenja i viši koeficijent punjenja motora, a visoka otpornost prema
strana 141
detonativnom sagorevanju dozvoljava povećanje stepena kompresije, pa time i postizanje većeg
stepena korisnosti. U prvoj fazi etanol se koristi u mešavini sa motornim benzinom uglavnom do 10%.
U ovakvim mešavinama problemi koji bi se javili pri korišćenju čistog etanola – agresivno delovanje
na neke od materijala (gumu, plastiku i dr.) instalacije za napajanje motora gorivom, pojava
raslojavanja (pogotovo na niskim temperaturama i u prisustvu vode), manja toplotna moć – bile bi
osetno ublažene. Sem retkih izuzetaka (Brazil), danas se etanol može koristiti kao jedan od oksigenata
kao zamene za olovne alkilate, uz ograničenje na maksimalan udeo izražen indirektno učešćem
kiseonika od 2,5% u motornom gorivu prema Direktivi evropske unije 85/536/EEC iz 1985. Najnoviji
podaci ukazuju na korišćenje u mešavini sa motornim benzinom od 5% u Švedskoj (48).
Kvalitet etanola u našoj zemlji je definisan standardima JUS E.M3.020 za fermentisani etanol
i JUS H.G3.101 za apsolutni etanol. Prvim standardom definisan fermentisani etanol dobijen je
destilacijom prevrele komine od sirovina koje sadrže ugljene hidrate i proizvodi se i razvrstava prema
koncentraciji i čistoći na sirovi, rafinisani i tehnički etanol. Standard definiše samo sirovi i rafinisani
etanol. Kao motorno gorivo moguće je korišćenje samo rafinisanog, sa sadržajem etanola od najmanje
96% v/v, s obzirom da je sadržaj etanola u sirovom najmanje 88% v/v. Apsolutni etanol prema JUS
H.G3.101 bi bio isuviše skup da se koristi kao gorivo. Prilikom korišćenja rafinisanog etanola mora se
razrešiti problem raslojavanja, verovatno dodavanjem kosolvenata.


Proizvodnja u našoj zemlji
Niz pokušaja i istraživačkih radova u našoj zemlji do danas nisu, nažalost, urodili plodom,
odnosno komercijalnom upotrebom etanola u mešavini sa motornim benzinom. Još daleke 1981.
godine na Simpozijumu JUGOMA učinjen je pokušaj da se korišćenje alkohola kao dodatka
motornom benzinu sistematski i organizovano razreši. I pored toga što su postavljeni kriterijumi da se
proizvodnja alohola ne zasniva na sirovinama koje se koriste kao hrana na manje kvalitetnim ili
nekvalitetnim zemljištima i dr. , kao i da bi na ovaj način 8% poljoprivirednih kultura u Vojvodini bilo
dovoljno da se obezbedi proizvodnja etanola u količini od 10% potrošnje motornog benzina u 1985.
godini (računajući sa potrošnjom u SFRJ) ništa nije uradjeno. Ozbiljni istraživački radovi Mašinskog
fakulteta u Beogradu, Mašinskog fakulteta u Kragujevcu i ZCZastava (25, 26) u periodu od više od 10
godina, sa ili bez podrške Ministarstava za nauku, dali su konkretne rezultate za moguće mešavine i
etanola i metanola i to za mešavine sa motornim benzinom od 3%, 5%, 10% i 20% alkohola (i metil- i
etil-alkohola) u mešavini, uključujući i ispitivanja na vozilu u trajanju od 80.000 km. Odredjena
istraživanja su izvršena i sa Industrijom motora Rakovica za mešavine etanola i dizel goriva (55, 56,
57, 58, 59 ). Problemi agresivnog delovanja na materijale u instalaciji za napajanje motora gorivom su
u mešavinama motornog benzina i etanola manje izraženi, a isto bi se moglo zaključiti i za problem
raslojavanja (49, 50, 51, 52, 53, 54).


4.3.3 Proizvodnja i osobine bio-ulja
I pored činjenice da i bio-dizel i etanol predstavljaju tečna bio goriva – bio-ulja, u daljem će
biti detaljnije razmotren samo jedan od postupaka termohemijske konverzije biomase i proizvodnje u
današnjim uslovima goriva koje se naziva bio-uljem - postupak pirolize. Piroliza, kao što je poznato,
predstavlja postupak termičke razgradnje niza mogućih supstanci (uglja, produkata prerade nafte,
biomase) u temperaturskom intervalu od 400
o
C do 800
o
C u odsustvu kiseonika. Rezultat postupka su
gas, tečnost (pirolitičko ulje) i čvrsto gorivo ( koks, polukoks, drveni ugalj). Sastav i odnos kolicina
dobijenih glavnih produkata postupka pirolize biomase (čvrste, tečne i gasovite faze) zavise od niza
uticajnih velicina: vrste biomase, temperature, brzine reakcije, pritiska, veličine komada biomase,
sadrzaja vlage biomase, atmosfere u kojoj se postupak odvija, i eventualno primenjenog katalizatora.
Na slici 4.3.3 prikazan je uticaj temperature i brzine reakcije (27) na količinu dobijenih
proizvoda postupka pirolize.
Spora piroliza na niskim temperaturama i dovoljno dugačkim vremenom reakcije daje
maksimalni prinos drvenog uglja - oko 30%, koji sadrzi oko 50% energije, prvobitno sadržane u
biomasi. Uobičajena piroliza na umerenim temperaturama, manjim od 600
o
C i umerenim brzinama
reakcija daje otprilike približno iste količine svih faza. ‘Flash’ piroliza omogućava dobijanje
strana 142
maksimalnog prinosa tečne frakcije do oko 70% i odvija se na temperaturama oko 500
o
C (ali manjim
od 600
o
C) sa velikim brzinama reakcije i kratkim vremenom prebivanja na toj temperaturi - manjim od
1 sekunde. Dalje povišenje temperature iznad 650
o
C rezultira prinosom gasne frakcije cak i do 80%
(29). Ovo je bio i glavni razlog da se postupak flash pirolize uzme kao osnovni u daljem razvoju
pirolize biomase sa ciljem dobijanja maksimalnog prinosa tečne frakcije (28).


Slika 4.3.3 Uticaj temperature i brzine reakcije na odnos dobijenih produkata pirolize

Postupak “flash” pirolize ostvaruje se u reaktorima različitih tipova i vrste. Pregled izvedenih
postrojenja za ovu vrstu pirolize dat je u radu Diebold-a i Bridgewater-a (30). Jedan od takvih reaktora
originalno je razvijen u okviru Univerziteta u Twente-u (31). Druga poboljšana, autotermna generacija
konusnog reaktora prikazana je na Sl.4 . Detaljan opis, procesni parametri, kao i ostvareni rezultati
dati su u stručnoj literaturi (32), a delimično predstavljeni u tabeli 4.3.5.














Slika 4.3.4 Integrisani konusni reaktor Univerziteta u Tvente-u.


strana 143
Bio-ulje dobijeno iz ovog postupka predstavlja vrlo složenu mešavinu molekularnih
fragmenata nastalih degradacijom sastojaka biomase : celuloze, hemiceluloze i lignina. Do odredjene
granice ovo ulje je hidrofilno i istovremeno oleofobno, tako da ne može da se meša sa gorivima
dobijenim preradom nafte (33). Sadržaj vode se kreće u granicama od 15 do 30% i potiče iz vlage,
prisutne u prvobitnoj biomasi, vode nastale postupkom pirolize i vode tokom skladištenja. Sadržaj
vode veći od 30% izaziva drugu nepoželjnu pojavu - razdvajanja faza. Voda takodje smanjuje toplotnu
moć goriva, tako da se toplotne moći bio-ulja kreću u granicama od 19 do 15 MJ/kg (34). Uprosečeni
elementarni sastav sadrži oko 56,4% ugljenika, oko 6,0 % vodonika, 37,3% kiseonika, oko 0,1%
azota, manje od 0,1% sumpora i oko 0,1% pepela. Sa druge strane, gustina bio-ulja je osetno veća od
tečnih goriva dobijenih preradom nafte i kreće se u granicama 1150 do 1300 kg/m
3
. Voda se teško
može odstraniti iz ovih bio-ulja, jer prilikom zagrevanja iznad 100
o
C ili prilikom destilacije dolazi do
znatnih promena sastava. Pored ovih mana bio-ulja, prisustvo vode deluje povoljno na neke njegove
osobine: smanjuje viskoznost i toplotnu moć, pa je i temperatura sagorevanja niža, sto, opet, ima
pozitivan efekat na emisiju azotnih oksida (35). Dinamička viskoznost bio- ulja se nalazi u granicama
10 do 500 mPa.s na 50
o
C (36) odnosno 30 - 2000 mPa.s na 20
o
C (33). Promena viskoznosti sa
temperaturom ukazuje na Njutnovsko ponašanje .Usled prisustva kiselina, bio- ulje je kiselo sa pH
vrednostima u granicama od 1,5 do 3,0.
Nažalost, ova ulja su i hemijski veoma nestabilna, jer pojedini sastojci reaguju medjusobno i
sa kiseonikom iz okolnog vazduha, razlažući se i polimerizujući se istovremeno. Rezultat ovih
promena su povećanje viskoznosti i molekularne mase bio-ulja. Dodatno se stvara, kao rezultat ovih
složenih reakcija i odredjena količina vode. Korišćenje bio-ulja kao goriva zahteva njihovo
predgrevanje u cilju smanjenje viskoznosti (zbog obezbedjivanja optimalnog rasprašivanja). Sa
povećanjem temperature, medjutim, stabilnost ulja se pogoršava tako da je jedan od problema
njihovog korišćenja i sa ove tačke gledišta otežan. Neki podaci o proizvodnim procesima kao i
karakteristike bio-ulja date su u tabelama 4.3.5 i 4.3.6.

Tabela 4.3.5 Podaci o proizvodnom procesu i osobinama korišćene biomase.
Process Union Fenosa
(FB)
Cone Reactor Integrated Cone
Reactor
Temperatura (
o
C) 500 600 450 - 500
Vreme prebivanja, (s) 0.5-1.0 0.5 0,3 - 1,0
Prinos tečne faze, (%) 65-75 70 60
Vrsta biomase Pine Pine Pine
Veličina čestica, (mm) < 3.0 0.2 0.3-0.5
Sadržaj vlage u biomasi (%) 8.0-10.0 6.4 9.55

Tabela 4.3.6 Osobine bio-ulja.
bio-ulje UF UT1 UT2 UT3
Gustina (kg/m
3
), na 20 °C PAAR densimeter DMA 58 1229 1178 1201 1244?
Viskoznost na 20
o
C (mPa.s) Haake viscometer 109.31 18.79 50.03 488,32
Stinjavanje (
o
C) - 20 - 20 n.d. n.d.
Sadržaj vode (.%) K-F titration
Metrohm 652 KF
Coulometer
27.81 36.66 28.15 21,74
Sadržaj pepela (%) ASTM D 482-80 0.028 0.012 0.118 n.d.
Čestice nerastvorne u etanolu
(%)
0.23 0.30 0.68 n.d.
Elementarna analiza, (%)

- Ugljenik,
- Vodonik,
- Azot,
- Sumpor,
- Kiseonik, (kao razlika),
Carlo Erba EA 1108
Analyzer


39,41
7,54
0,70
0,00
52.35


29.82
8.00
0.35
0.00
61.83


37.98
7.52
0.87
0.00
53.63


43,15
7,55
0,20
0,00
49,10
Gornja toplotna moć (MJ/kg) 16.64 12.46 n.d. n.d.
strana 144


Tabela 4.3.7 Emisija motoraValmet 420 DS (TC, DI), snage 84 kW.
Gorivo NOx CO (pre
katalizatora)
CO (posle
katalizatora)
THC (pre
katalizatora)
THC (posle
katalizatora)
Dimni broj
Dizel gorivo 7,1 1,8 0,1 1,7 < 0,1 2,7
Etanol 4,6 0,1 < 0,1 0,5
Bio-ulje 3,2 9,9 0,1 1,3 0,4 0,7


U sledecoj tabeli 4.3.8 (37) date su uporedo karakteristike korišćenih goriva (lako i teško lož-ulje, bio-
ulje i usitnjeno drvo) i njihova emisija toksičnih komponenata iz kotla snage 2,5 MW (bez
optimiranja).


Tabela 4.3.8
Lako lož-ulje Tesko lož-ulje Bio-ulje Drvo
Sadrzaj vode (%) 0,02 0,5 18 - 25 15 - 20
Toplotna moć,
MJ/kg
MJ/dm3

42,4
36,9

41,0
39,4

17 - 15
21 - 18

16 - 12
8 - 6

Viskoznost, mm
2
/s,
na 30
o
C
na 50
o
C
na 80
o
C
na 130
o
C

9
4
2

600
180
50
12

900 - 150
150 - 20
24 - 6

Temperatura
paljenja,
o
C

90

80

66 - 100

Sadržaj pepela, (%) < 0,01 0,03 0,1 - 0,2 2 - 4
Sumpor, (%) 0,15 1,0 0 0
Azot, (%) 0 0,3 0,03 - 0,1 0,1 - 0,2
Tipična emisija,
CO, (ppm)
NOx, (ppm)
Čestice, Bacharach,

15 - 30
80 - 120
0,2 - 1,0

5 - 30
200 - 400
1 - 4

30 - 50
120 - 150
2,5 - 5

500 - 6000
80 - 160
ter, PAH
Stinjavanje,
o
C 0 15 - 27


Uredjaji za korišćenje bio-ulja su praktično svi postojeći uredjaji sa većim ili manjim
modifikacijama zbog specifičnih osobina korišćenog goriva.To se pre svega odnosi na sporohode dizel
motore, kotlove, peći i turbine.Visoke vrednosti viskoznosti uslovljavaju predgrevanje ovih goriva,
čime se problemi stabilnosti jos vise potenciraju (32). Poseban problem, pored već navedenih,
predstavlja i izdvajanje para, kao rezultat starenja goriva. Istovremeno prisustvo para otežava egzaktno
odredjivanje pojedinih karakteristika, vezanih za optimalan rad sistema za dovod goriva i obrazovanje
smese - gorionika (naprimer viskoznosti, specifičnog toplotnog kapaciteta, toplotne provodljivosti i
dr., ).
I pored toga dosadašnji rezultati su ohrabrujući. Uspešno sagorevanje bio-ulja dokazano je u
kotlovima (37, 38, 39; 34; 40), sporohodim motorima (41, 42; 43; 44) i turbinama (45, 46, 47). Pri
primeni bio-ulja kod dizel motora, potrebno je obezbediti sigurnu upaljivost, jer bio-ulje ima nizak
cetanski broj. Dvogorivi pogon sa inicijalnim paljenjem dizel gorivom se pokazao kao uspešan. Kod
kotlova i peći potrebno je obezbediti start sa klasičnim gorivima iz nafte, postići normalne radne
strana 145
temperature i tek onda se može uspešno koristiti bio ulje. Uporedne vrednosti emisije toksičnih
komponenata dobijenih sa dizel gorivom, etanolom i bio-uljem dati su u tabeli 4.3.7 (41).



4.3.4 Zaključak

Na osnovu svega izloženog, sledi da je u našim uslovima realna postavka da su se stekli svi
uslovi za proizvodnju i primenu
- bio-dizela, koji bi se dodavao dizel gorivu, verovatno u manjem procentu u kratkotrajnom periodu,
a kasnije, dugoročno, i u nekoliko desetina procenata,
- etanola u mešavini sa motornim benzinima do 5%.
Realizacija ova dva tečna goriva iz biomase bi ipak trebalo da se proveri kroz demonstracione
projekte, s obzirom na nivo stečenog znanja i kvaliteta bio-dizela. Proizvodnja i uvodjenje bio-dizela
predstavlja i realnu izvoznu priliku naše privrede.
Što se tiče bio-ulja, dobijenog pirolizom, postoje realne mogućnosti za ozbiljan istraživački
rad pirolizom biomase u fluidizovanom sloju, tehnologijom i znanjem koje već postoji, ali je kvalitet
goriva, kao i neophodan niz modifikacija i rekonstrukcija na trošilima, takav, da prevazilazi naše
trenutne mogućnosti za njihovu implementaciju.



Literatura

1. Anonymus., Les huiles vegetales: un carburant d'avenir, La Recherche, br.152, 1984
2. Syassen O., Chancen und Problematik nachwachsender Kraftstoffe, Teil.1, MTZ, 53, 1992
3. Korićanac D., Uljana repica i tehnologija proizvodnje, Poljotehnika, vanredni broj, 1994,
4. Tošić M., Uljana repica – poljoprivreda i bio-dizel, Poljotehnika, vanredni broj, 1994
5. Furman T. i dr. Istraživanje mogućnosti uvodjenja bio-dizela u poljoprivredu, Poljotehnika,
vanredni broj, 1994
6. Martinov M., Bio-dizel – Gorivo iz poljoprivrede za poljoprivredu, Poljotehnika, vanredni broj,
1994
7. Tot A. Osvrt na problematiku primene biogoriva u dizel motorima na bazi dosadašnjih iskustava,
Poljotehnika, vanredni broj, 1994
8. Veselinović B. i dr. Primena bio-dizela kao pogonskog goriva dizel motora, Poljotehnika, vanredni
broj, 1994
9. Anonimus., Promocija PIB-MERa, PIB-Inženjering DOO, Poljotehnika, vanredni broj, 1994
10. Requardt-Schohaus E., Diesels Traum oder: hab' Sonne im Tank, Ostfriesland magazin, 1993
11. Radovanović M., i dr., Izveštaj o ispitivanju metilestra dobijenog iz suncokretovog ulja, Interni
izveštaj LGS. Mašinski fakultet, 1993.
12. Radovanović M., i dr., Izveštaj o ispitivanju metilestra dobijenog iz repičinog ulja, Interni izveštaj
LGS. Mašinski fakultet, 1993
13. Dun, R.O.,Improving the Low Temperature oOperability of Biodiesel, nepoznati podaci o izvoru
14. Lukasnik, Z., Diesel Fuel Containing 20% of Rape Seed Oil Methyl Ester Trials on the Engine
Test Beds, nepoznati podaci o izvoru
15. Radovanović M., Goriva , Mašinski fakultet, 1994
16. Syassen O., Chancen und Problematik nachwachsender Kraftstoffe, Teil.2, MTZ, 53, 1992
17. Anonymus., OEKODRIVE – Von der Pfanne in den Tank, predavanje u organizaciji Austrijske
trgovinske komore, Beograd, septembar 2002
18. Pantić N., i dr. Vreme je za bio-dizel, simpozijum JUNG,Novi Sad, oktobar 2002
strana 146
19. Rac A., i dr., Ispitivanje primene bio-dizel-metilestra kao goriva za autobuse i kamione, sa
posebnim osvrtom na ekološke aspekte pri primeni u Gradskom saobraćaju, Centar za motore i vozila,
Vinča, Beograd 1998
20. Boockok D., A Role for Pyrolysis in Vegetable Oil Biodiesel Formation, PYNE, br. 6, septembar
1998
21. Staat F., Development of Biodiesel Activity in France, 1998, nepoznati podaci o izvoru
22. Wolters C., Biomassa als duurzame energiebron, CT, University Twente, 1997
23. Lako P. i dr., Economically Optimal Production and Allocation of Biofuels for Transport in the
Netherlands, ECN
24. Kljajić S., Pekić B., Radovanović M., Uvodno predavanja za panel diskusiju o alternativnim
izvorima energije sirovine – biomasa, JUGOMA, 1981, Beograd
25. Radovanović i dr., Primena perspektivnih goriva za motorna vozila ZCZastava, I faza, Beograd,
1978
26. Radovanović i dr., Primena perspektivnih goriva za motorna vozila ZCZastava, II faza, Beograd,
1980
27. Mezerette C., Girard Ph., 1991, Enviromental Aspects of Gaseous Emissions from Wood
Carbonisation and Pyrolysis Processes, Biomass Pyrolysis Liquids Upgrading and Utilisation,
(ed.by A.V.Bridgewater i G.Grassi )
28. Graham R.G., Huffman D.R., 1996, Commercial Aspects of Rapid Thermal Processing (RTP),
VTT Symposiun 164, Power Production from Biomass with Special Emphasis on Gasification and
Pyrolysis R&DD, Technical Research Centre of Finland, Espo),
29. Bridgewater A.V., 1994, An Update on Biomass Pyrolysis for Liquid Fuels Biomas for Energy and
Industry (ed.by D.O.Hall, G.Grassi and H.Scheer ),
30. Diebold J.P., BridgewaterA.V., 1997, Overview of Fast Pyroilysis of Biomass for the Production
of Liquid Fuels, Developments in Thermochemical Biomass Conversion IEA Bioenergy (ed.by
A.V.Bridgewater i D.G.B.Boocock ), Blackie Academic and Professionals, London,
31. Wagenaar B.M., 1994, The Rotating Cone Reactor for Rapid Thermal Solids Processing,
Ph.D.Thesis, Univerzitet Tvente, NL
32. Venderbosch R.H., Janse A.C.M., Radovanović M., Prins W., van Swaaij W.P.M., 1997, Pyrolysis
of Pine Wood in a Small Integradted Cone Reactor, Gasification and Pyrolysis of Biomass :State
of the Art and Future Prospects, Stuttgart,
33. Meier D., Oasmaa O., Peacocke G.V.C., 1997, Properties of Fast Pyrolysis Liquids : Status of
Test Methods, Developments in Thermochemical Biomass Conversion IEA Bioenergy (ed.by
A.V.Bridgewater i D.G.B.Boocock ), Blackie Academic and Professionals, London,
34. Freel B.A., Graham R.G., Huffman D.R., Vogiatsis A.J., 1993, Rapid Thermal Processing of
Biomass (RTP):Development, Demonstration and Commercialisation, Energy Biomass Waste, 16,
35. Diebold J.P., Milne T.A., Czernik S., Oasmaa A., Bridgewater A.V., Cuevas A., Gust S., Huffman
D., Piskorz J., 1997, Proposed Specifications for Various Grades of Pyrolysis Oils, Developments
in Thermochemical Biomass Conversion IEA Bioenergy (ed.by A.V.Bridgewater i
D.G.B.Boocock ), Blackie Academic and Professionals, London,
36. Fagernas L., 1995, Chemical and Physical Characterisation of Bio-Mass Pyrolysis Oils, Literature
Review, VTT 1706, Technical Research Center of Finland, Espoo
37. Gust S., 1997, Combustion Experience of Flash Pyrolysis Fuel in Intermediate Size Boilers, in
Developments in Thermochemical Biomass Conversion (ed. by A.V. Bridgwater and D.G.B.
Boocock), Blackie Academic and Professional, London,
38. Gust S., 1997b, Combustion of Pyrolysis Liquids, International Conference on Gasification and
Pyrolysis of Biomass: State of the Art and Future Prospects, Stuttgart, Germany, 9 - 11 April 1997
39. Gust S., 1997c, Combustion of Pyrolysis Liquids, PYNE 3 (1997), 10-11
strana 147
40. Huffman D.R., Freel B.A., 1997, RTP Biocrude : A Combustion / Emission Review, in
Development in Thermochemical Biomass Conversion (ed. by A.V.Bridgewater and
D.G.B.Boocock), Blackie Academic and Professional,, London,
41. Solantausta Y., Nylund N-O., Oasma A., Westerholm M., Sipila K., 1994, Preliminary Test with
Wood-derived Pyrolysis Oil as a Fuel in a Stationary Diesel Engine, Proceedings Biomass
Pyrolysis Oil Properties and Combustion, (ed. by. T.A.Milne), NREL/CP-430-7215, Estes Park,
Colorado,
42. Solontausta Y., Nylund N.O., Westerholm M., Koljonen T., Oasmaa A., 1993, Wood-Pyrolysis
Oil as a Fuel in a Diesel-Power Plant, Bioresource Technology 46 (1993).
43. Casanova Kindelan J., 1994, Comparative Study of Various Physical and Chemical Aspects of
Pyrolysis Bio-Oils Versus Conventional Fuels, Regarding their Use in Engines, Proceedings
Biomass Pyrolysis Oil Properties and Combustion, (ed. by. T.A.Milne), NREL/CP-430-7215,
Estes Park, Colorado
44. Leech J., 1997, Running Dual Fuel Engine on Pyrolysis Oil, International Conference on
Gasification and Pyrolysis of Biomass: State of the Art and Future Prospects, Stuttgart, Germany,
9 - 11 April 1997
45. Andrews R., Patnaik P.C., Liu Q., Thamburaj R., 1994, Firing Fast Pyrolysis Oil in Turbines,
Proceedings Biomass Pyrolysis Oil Properties and Combustion, (ed. by. T.A.Milne), NREL/CP-
430-7215, Estes Park, Colorado,
46. Andrews R.G., Zukovski S., Patniak P.C., 1997b, Feasibility of Firing an Industrial Gas Turbine
Using a Bio-Mass Derived Fuel, in Developments in Thermochemical Biomass Conversion (ed.
by A.V.Bridgewater and D.G.B.Boocock), Blackie Academic and Professional,, London,
47. Andrews R.G., Zukovski S., Patniak P.C., 1997c, Industrial Gas Turbine Tests Using a Bio-Mass
Derived Fuel, International Conference on Gasification and Pyrolysis of Biomass: State of the Art
and Future Prospects, Stuttgart, Germany, 9 - 11 April 1997
48. Anonymus., Sweden adds 5% Ethanol to Petrol, Auto Technology, Vol.1, April 2001
49. M. Radovanović, D. Crnogorac, S. Suša, M. Adžić: Problemi korozije instalacije za gorivo pri
primeni alkohola, Nauka i motorna vozila, Kragujevac 1981.
50. M. Radovanović, S. Ćurčić, M. Adžić: Problemi korozije instalacije za gorivo Oto motora pri
primeni alkohola, Simpozijum JUGOMA 81, Dubrovnik 1981.
51. M. Radovanović, S. Veinović i drugi: Etil alkohol kao gorivo za pogon Oto motora, Simpozijum
JUGOMA 81, Dubrovnik 1981.
52. O. Bebić, B. Veselinović, M. Radovanović: Uticaj ugljovodoničnog sastava komponenata za
mešanje motornih benzina na blending oktanski broj etil alkohola, Simpozijum JUGOMA 81,
Dubrovnik 1981.
53. M. Radovanović, S. Ćurčić, M. Adžić: Problemi korozije instalacije za gorivo pri primeni
alkohola, Časopis Goriva i maziva 2, Beograd 1982.
54. S. Veinović, M. Radovanović: Addition of Alcohol to Motor Gasoline under Yugoslav conditions,
VI International Symposium on Alcohol Fuel Technology, Otava 1984.
55. M. Radovanović, M. Adžić, B. Veselinović: Mogućnost korišćenja mešavina dizel goriva i
alkohola, Simpozijum JUGOMA 81, Dubrovnik 1981.
56. M. Radovanović, M. Adžić, B. Veselinović: Višegoriva svojstva motora IMR, Beograd 1981.
57. M. Radovanović, M. Adžić, B. Veselinović: Višegoriva svojstva motora IMR, II faza, Beograd
1982.
58. M. Radovanović, M. Adžić i drugi: Mogućnost optimizacije motora za upotrebu mešavina
dizelskog goriva i etanola, JUGOMA 83, Opatija 1983.
59. M. Radovanović, M. Lazarević, V. Kalušević: Korodivno delovanje etil alkohola u mešavini sa
dizel gorivom na napojnu instalaciju dizel motora, Simpozijum JUGOMA 81, Dubrovnik 1981.
60. CONCAWE, Motor vehicle emission regulations and fuel specifications part 2, report no. 6/97
strana 148


4.4 Tehnologija proizvodnje biogasa
anaerobnom fermentacijom tečnog stajnjaka
i procena energetskog potencijala tečnog stajnjaka u Srbiji

Prof. dr Franc Kosi, Poljoprivredni fakultet, Zemun


4.4.1. Tehnologija konverzije tečnog stajnjaka anaerobnom fermentacijom

Anaerobna fermentacija organskih materijala je vrlo složen mikrobiološko-hemijski proces
koji se, pri striktnom odsustvu molekularnog kiseonika, odvija pod dejstvom fermenata mešovite
populacije od najmanje četiri glavne grupe bakterija. Kao krajnji proizvod dobija se, pored
biohemijski stabilizovanog tečnog ostatka, određena količina ″biogasa″, tj. smese metana i
ugljendioksida sa primesama nekoliko drugih gasova (vodonik-sulfida, vodonika i azota) čiji ukupni
relativni zapreminski udeo u smesi ne prelazi 0,01.
Mehanizam anaerobne fermentacije konvencionalno se opisuje kao proces koji teče u tri
međusobno uslovljene i povezane faze:
ƒ faza hidrolize – razlaganje organskih polimera (masti, proteina i polisaharida) do manjih
molekula - aminokiselina, šećera, glicerina i viših masnih kiselina pod dejstvom fermenata
″hidrolitičkih″ bakterija.
ƒ kiselinska faza – obrazovanje nižih masnih kiselina, sirćetne i mravlje i ugljendioksida i
vodonika. Za odvijanje ove faze koja zahteva blago kiselu sredinu (pH vrednost oko 6),
odlučujuća je aktivnost mikroorganizama nazvanih ″acetogene bakterije″.
ƒ metanogena faza – razlaganje sirćetne kiseline i sinteza ugljendioksida i vodonika do metana.
Ove reakcije su uslovljene prisustvom ″homoecetogenih bakterija″ čijim fermentatima se
razgrađuju ugljenikove veze sa jednim ugljenikovim atomom (HCOOH i CO
2
) i vrši hidroliza
veze sa više ugljenikovih atoma, kao i metanogenih bakterija koje formiraju fermentni sistem
neophodan za sintetske reakcije CO
2
i H
2
.
U dugom metabolitičkom lancu anaerobnog razlaganja organskih jedinjenja, pojavljuje se vrlo
veliki broj međuprodukata [1, 4, 15].
Međutim, o tome ima malo podataka u raspoloživim literaturnim izvorima. Većina
informacija potiče iz studija procesa digestije u buragu životinja (preživara) [15] fermentacije gradskih
otpadnih voda [21, 22]. Utvrđeno je nepobitno, da sirćetna kiselina zauzima ključno mesto u procesu,
pošto do 70% obrazovanog CH
4
nastaje posredstvom metil grupe iz sirćetne kiseline [15, 21, 22]. U
[15] se navodi da su Mountfort i Asher pokazali, da u prvih nekoliko časova metanogeneze čak 90%
metana potiče iz acetata. Vodonik, kao osnovni donor elektrona u procesu [13, 14], je limitirajući
faktor brzine procesa, pa praćenje njegove koncentracije može da omogući dobar uvid u tok reakcija
[14, 15].
Na brzinu fermentativnih reakcija i sastav obrazovanog gasa, utiče veliki broj faktora životne
sredine bakterija (parametara stanja obrađivane materije), od kojih su najvažniji temperatura, pH
vrednost i koncentracija kiselina, alkalija, hranljivih i toksičnih jedinjenja.
Temperatura obrađivane materije je vrlo važan faktor metanogenih procesa. Principijelno, pri
višim temperaturama brzina fermentativnih reakcija raste [1, 4, 7, 12, 13, 15, itd.], ali se mogu
izdvojiti dve karakteristične temperaturske oblasti : mezofilna ( T=300-315) i termofilna (T=325-335
K). Vrednosti temperature pri kojima je intezitet anaerobnih fermentativnih reakcija maksimalan su
315 K i 333K za mezofilnu i termofilnu oblast respektivno, pri čemu se mezofilna fermentacija smatra
ekonomski opravdanijom. Mada o ovome ima i drugih mišljenja [9] većina bioreaktora danas operiše
pod mezofilnim uslovima [17, 18, 32].
Prema [7, 13, 17] i minimalna odstupanja (±1K) temperaturskog nivoa mogu prouzrokovati
velike probleme, posebno pri termofilnom procesu.
strana 149
Na pH vrednost sredine posebno su osetljive metanogene i acetogene bakterije. McCarty [23]
tvrdi, da proces zadovoljavajuće teče, ako je pH vrednost u intervalu 6,6-7,6 (sa optimalnom
vrednošću 7-7,2), što se slaže sa rezultatima drugih istraživanja [5, 13, 15, 22, 26, 27, itd.]. Pri
vrednostima ispod 6,6 treba reagovati dodavanjem baza u bioreaktorski sadržaj [17, 27]. Visoka
vrednost pH je problem zbog povećane koncentracije amonijum-jona prouzrokovane najčešće velikim
masenim organskim opterećenjima reaktora .
McCarty i McKinney [23] su pokazali, da je za efikasan i stabilan proces, potrebno održavati
koncentraciju organskih kiselina ispod 2 kg/m
3
. Iznad ovog nivoa, prisustvo kiselina postaje toksično
[22, 23]. U [23] se navodi podatak preuzet od Krocke at al., da granica od 2 kg/m
3
važi i za termofilnu
oblast temperatura.
Alkalnost bioreaktorskog sadržaja potiče od bikarbonata, karbonata, amonijum-jona i
hidroksilnih komponenata. Po McCarty-u [23], koncentracija CaCO
3
u opsegu 2,5-5 kg/m
3
garantuje
dovoljan puferski kapacitet za anaerobni tretman organskih materija. Relativno niski odnos (ispod 10)
sadržaja ugljenika prema azotu (″C/N odnos″) se u [15] navodi kao glavni faktor nestabilnosti
fermentacije.
Za svoje metabolitske aktivnosti, anaerobne bakterije koriste određene supstance (azot, fosfor,
sumpor) [23]. Stajnjak domaćih životinja sadrži ove materije u dovoljnoj količini, dok neke vrste
komunalnih otpadnih voda ne sadrže dovoljno azota i fosfora. Prema [4, 22], male koncentracije nekih
metala (kalcijum, magnezijum i gvožđe) imaju izuzetan stimulativni efekat na brzinu reakcija.
Relativni odnos pojedinih sastojaka je takođe bitan za metanogenezu. Hill [14] je pokazao da
se sa povećanjem odnosa C/N sa 8 na 25 (dodavanjem glukoze ili celuloze) može ostvariti i za 70%
veća produkcija metana. Pošto je za većinu vrsta stajnjaka C/N-odnos od 6 do 10, postoje velike
mogućnosti za ubrzanje reakcija na ovaj način. Praktično ograničenje je međutim, da su biljni otpaci
(bogati ugljenikom) anaerobno vrlo teško razgradljivi, što zahteva posebnu pripremu pre unošenja u
reaktor.
Koncentracija preko određene granice nekih sastojaka deluje inhibitorno ili čak toksično. Prag
toksičnosti neorganskih supstanci varira o tome da li one deluju pojedinačno ili u kombinaciji [9, 17].
Neka istraživanja [15] pokazuju da visoke koncentracije sulfata usporavaju produkciju metana.
Inhibicija amonijum jonima je značajan problem kod fermentalnih procesa (koje karakteriše
velika brzina reakcija), a što je posebno izraženo kada nije obezbeđen odgovarajući period za
aklimatizaciju mikrobiološke populacije na nove uslove [13, 15, 26, 27, itd]. Prema [15], pri
koncentracijama amonijum-jona između 1,5-3 kg/m
3
i pH vrednosti od 7,4 može nastati inhibicija
metanogeneze, a pri vrednosti koncentracije iznad 3 kg/m
3
, amonijum postaje toksičan.
Antibiotici i sredstva za ubrzanje rasta životinja deluju vrlo nepovoljno i mogu u određenim
okolnostima prekinuti tok fermentativnih reakcija. O tome ima mnogo podataka [npr. 17, 23, 26]. U
[5] se navodi da se u nekim slučajevima mikroorganizmi mogu adaptirati na pojedine antibiotike, što
se tumači sa tri moguća mehanizma: mutacijom pojedinih sojeva bakterija, favorizovanjem,
mehanizmom prirodne selekcije, otpornijih u odnosu na manje otporne grupe mikroorganizama i
deaktivacijom antibiotika tokom četrdesetodnevne ″lag-faze″ bakterijskog rasta.
Krajnji proizvodi i efekti
*
procesa anaerobne fermentacije su višestruki i svaki od njih može,
pri određenim okolnostima vezanim za ocenu motiva za izgradnju postrojenja, zadobiti odlučujuću
ulogu. Stabilizacija organskih tečnih otpadaka i produkcija određene količine biogasa koji se može
upotrebiti kao visokokvalitetno gorivo (za neposredno sagorevanje ili za pogon motornih vozila) ili
sirovina za proizvodnju ugljovodonika su najvažniji, ali ne i jedini efekti biometanacije. Od ostalih,
treba istaći još i mogućnost korišćenja ostataka (obrađenog materijala) kao visokovrednog đubriva,
koje pod određenim uslovima, može skoro isključiti potrebu za mineralnim, kao i mogućnost da

*
Prema /95, od značaja su sledeći efekti anaerobne fermentacije organskih otpadaka:
- “proizvodnja biogasa” u energeske svrhe
- biohemijska stabilizacija organskih tečnih otpadaka u cilju smajenja optrećenja okoline
- redukcija mirisa
- prevođenje organskih otpadnih amterijala u formu pogodnu zs nutritivne namene
- povećanje nivoa higijene pri manipulaciji sa tečnim otpadnim materijalima
- uspostavljanje određeneog dejstva organskih otpadaka (npr. fermentisani stajnjak domaćih životinja
uništava seme korova)
strana 150
anaerobna fermentacija bude početni postupak pri kompleksnom rešavanju problema zaštite okoline
od opterećenja visokokoncentrovanim otpadnim vodama.
Međutim, bez obzira na, danas u svetu, izgrađen veliki broj postrojenja različitih
veličina, tehnološko-tehničkih nivoa procesa i opreme i načina vođenja i regulisanja procesa,
postoje još uvek niz nerešenih problema posebno u oblasti mikrobiološko-hemijskih
pretvaranja i mehanizama prenosa energije i materije, kao i međusobne sprege i uslovljenosti
navedenih pojava u pojedinim fazama procesa. Sve ovo, uz nepoznavanje parametara
materijala merodavnih za definisanje zakonitosti odvijanja nabrojanih fenomena, imalo je za
posledicu pojavu, u fizičkom smislu, nedovoljno korektnih analitičkih modela i metoda
proračuna, kao i nepostojanje čvrstih podloga za projektovanje sistema (ovde se
podrazumevaju ″industrijski″ sistemi sa kontinualno vođenim procesom) i kasniju
optimizaciju i automatsko vođenje porocesa proizvodnje.
Dalje teškoće definisanja organizacije tehnološko-tehničkog sistema anaerobne
fermentacije tečnih otpadnih materijala vezane su za visoku cenu uređaja, i često, u odnosu na
″vrednost energetskog i masenog izlaza″ sistema, nedovoljnu ekonomičnost samog procesa
obrade. Problem je posebno otežan činjenicom da se u našim uslovima pitanje ekonomičnosti
rešava skoro isključivo na bazi vrednosti energija supstituisane energetskim potencijalom
obrazovanog gasa, bez praktičnih mogućnosti vrednovanja ostalih efekata.

4.4.2. Kinetički model proračuna produkcije biogasa
Teorijski proračun količine metana, odnosno biogasa obrazovanog u jedinici vremena (obično
jedan dan) tokom procesa anaerobne fermentacije, zasniva se na korišćenju jednačina kinetičkih
zavisnosti.
Specifična produkcija gasa V
S
, koja je globalna karakteristika energetskog potencijala
organskog materijala za proces fermentacije, predstavlja osnov za ocenu tehnoekonomske
opravdanosti gradnje postrojenja. Pošto se u praksi pojavljuju različite definicije te veličine, radi daljih
proračuna usvojićemo one koje daju najpogodnije uslove za energetske i ekonomske analize procesa
(tabela 4.4.1).

Tabela 4.4.1 Pregled definicija specifične produkcije biogasa
OZNAKA DEFINICIJA JEDINICA*
V
SBS
V
SMS

Količina biogasa V
SBS
(ili metana V
SMS
) svedena na 1 kg dnevno
unetih suvih materija u reaktor, koja se dnevno obrazuje pri datim
vrednostima temperature fermentacije i retencijskog perioda
kgSMdan
m
3

V
SBO
V
SMO

Količina biogasa V
SBO
(ili metana V
SMO
) svedena na 1 kg dnevno
unetih organskih suvih materija u reaktor, koja se dnevno obrazuje pri
datim vrednostima temperature fermentacije i retencijskog perioda
kgOSMdan
m
3

V
SBR
V
SMR

Količina biogasa V
SBR
(ili metana V
SMR
) svedena na 1 kg dnevno
razgrađenih organskih suvih materija, koja se dnevno obrazuje pri
datim vrednostima temperature fermentacije i retencijskog perioda
kgRSMdan
m
3

V
SBV
V
SMV

Količina biogasa V
SBV
(ili metana V
SMV
) svedena na 1 m
3
zapremine
supstrata u reaktoru, koja se dnevno obrazuje pri datim vrednostima
temperature fermentacije i retencijskog perioda i zapreminskog
opterećenja reaktora
dan m
m
3
3

V
SBU
V
SMU

Količina biogasa V
SBU
(ili metana V
SMu
) svedena na jedno uslovno
grlo** (UG), koja se dnevno obrazuje pri datim vrednostima
temperature fermentacije i retencijskog perioda
UGdan
m
3

• Ako je specifična produkcija data kao zapremina (m
3
), njena vrednost važi za ″normalne fizičke
uslove″, tj. p=101325 Pa i T=273,1°C
** Uslovno grlo (UG) – 500 kg mase životinje
Parametri merodavni za karakterizaciju polaznog supstrata i ostatka procesa fermentacije
navedeni su u tabeli 4.4.2.
strana 151

Tabela 4.4.2 Merodavni parametri materijala
VELIČINA (PARAMETAR) OZNAKA JEDINICA
maseni udeo suvih materija g
SM
kg/kg
koncentracija suvih materija S
R
kg/m
3
maseni udeo organskih suvih materija g
OSM
kg/kg
koncentracija organskih suvih materija C
OSM
kg/m
3
maseni udeo organske materije u suvoj supstanci SM

kg/kg
biohemijska potreba kiseonika BPK

kg/m
3
(g/l, mg/l)
hemijska potreba kiseonika HPK

kg/m
3
(g/l, mg/l)

Biohemijska potreba kiseonika BPK (kg po m
3
supstrata) jeste masa kiseonika potrebna za
potpunu biohemijsku oksidaciju jedinice količine (najčešće zapremine) nekog supstrata. BPK-5 jeste
masa kiseonika potrebna za petodnevnu biohemijsku reakciju.
Hemijska potreba kiseonika HPK (kg po m
3
supstrata) tj. masa kiseonika potrebna za potpunu
hemijsku oksidaciju jedinice količine (najčešće zapremine) nekog supstrata. Služi kao ocena
potencijala hemijske aktivnosti celokupne, a ne samo biohemijski razgradnjive supstance
Prosečne vrednosti merodavnih parametara za stajnjak navedene su u tabeli 4.4.3.

Tabela 4.4.3 Prosečne vrednosti merodavnih parametara nerazblaženog stajnjaka*
MASENI UDELI VRSTA
ŽIVOTINJE
g
SM
, kg/kg g
OSM
, kg/kg SM, kg/kg
BPK-5, g/m
3
HPK,
g/m
3

krave i junad 0,11 0,85 0,77 15000 26000
telad u tovu 0,035 0,032 0,89 11500 22000
svinje u tovu 0,085 0,068 0,80 30000 50000
živina 0,22 0,17 0,77 40000 70000
* Baader W.: Das Biogasprojekt, Grundlage Landechnik, 31, 1981

Stepen razgradnje organskih supstanci i količina obrazovanog metana, odnosno biogasa, su u
direktnoj vezi. Zavisno od masenih udela komponenata organske supstance supstrata, teorijski se može
odrediti količina obrazovanog metana za beskonačno
*
trajanje reakcije. Vrednost teorijske maksimalne
specifične produkcije metana za najvažnije čiste komponente organske mase najčešćih vrsta prolaznog
supstrata navedene su u tabeli 4.4.4.
Za analitičko opisivanje kinetike anaerobne fermentacije razvijene su odgovarajuće metode, koje
se zasnivaju na kinetičkim metodama po Monodu [25] i Cantoisu [7]. Adaptirajući Cantoisov model,
Chen i Hashimoto [5], a nešto kasnije Hill [12], definisali su kinetičku jednačinu za proračun
produkcije biogasa, kojoj ovde dajemo prednost. Razlozi za to su sledeći:
- definisana je za proces fermentacije tečnog stajnjaka svinjske i govedarske proizvodnje;
- određivanje merodavnih kinetičkih konstanti i parametara relativno je lako i pouzdano;
- dobro se slaže sa eksperimentalnim podacima dobijenim sa većeg broja postrojenja koja su
duže vremena u pogonu.
Usvojena merodavna jednačina kinetike ima oblik
( )
( ) ( )
|
|
.
|

\
|
− ⋅ θ ⋅ + − θ ⋅ µ
θ ⋅ + ⋅
− ⋅
θ

=
M D M
D M OSM S
SMV
K 1 K 1
K 1 K
1
C B
V (28)
gde su:
B
S
- specifična produkcija metana pri teorijski beskonačnom retencijskom periodu, Nm
3
/kg
dan

*
Praktično 100 do 120 dana
strana 152
θ - retencijski period
*
(vreme zadržavanja supstrata), odnosno vremenski interval
zadržavanja čestica u reaktoru, dan
Pregled konstanti i parametara merodavnih za analitičko određivanje kinetike biometanacije
dat je u tabeli 4.4.5.

Tabela 4.4.4 Vrednosti teorijske maksimalne vrednosti V
S,MAX
specifične produkcije metana čistih
komponenata organske mase supstrata
1)
VRSTA POLAZNOG SUPSTRATA VRSTA ANALIZE
SUPSTRATA
V
S,MAX
RELATIVNI ZAPREMINSKI
UDEO METANA
/ / m
3
/kg

/
svi tipovi HPK 0,35 1
ugljeni hidrati OSM
2)
0,79 0,50
masti OSM 1,44 0,72
proteini (C
8
H
14
O
3
N
2
) OSM 0,96 0,53
sirćetna kiselina OSM 0,75 0,50
mlečna kiselina OSM 0,81 0,58
metil-alkohol OSM 1,12 0,75
etil-alkohol OSM 0,97 0,75
1) F.E. Mosey: “Methane Fermentation of Organic Wastes”, Trib. Cebedean, Nom 453-454, 34, pp.389-
400, Cebedes Editeur 1981, Liege, Belgique
2) Organska suva supstancija (masa)


Tabela 4.4.5. Određivanje vrednosti merodavnih parametara kinetike procesa
anaerobne fermentacije stajnjaka domaćih životinja

PARAMETAR JEDINICA JEDNAČINA PRIMEDBA
B
S
Nm
3
/kg dan B
S
=0,30 – stajnjak goveda
B
S
=0,45 – stajnjak svinja
granice odstupanja:
±10%
µ
M
kg/kg 129 , 0 ) 1 , 273 T ( 013 , 0
SR M
− − ⋅ = µ važi u opsegu 290-
340 K
K
M
/ stajnjak goveda:
K
M
=0,95 (S
R
≤90 kg/m
3
)
K
M
=0,06875⋅S
R
-4,55 (S
R
≤90 kg/m
3
)
stajnjak svinja:
K
M
=0,90 (S
R
≤50 kg/m
3
)
K
M
=0,06176⋅S
R
-2,19 (S
R
≤50 kg/m
3
)

K
D
kg/kg
M D
1 , 0 K µ ⋅ =


Na osnovu jednačine (28) su sračunate vrednosti specifične produkcije metana i biogasa za
stajnjak goveda i svinja grafički su prikazane na dijagramima [35].
Jednačina (28) daje vrednosti V
SMV
. Za izračunavanje vrednosti specifične produkcije V
SBV
,
V
SMO
i V
SBO
koriste se definicije navedene u tabeli T1.

*
Imajući u vidu princip rada uređaja i izuzetnu složenost fluidnog kretanja u toku procesa, retencijski period
podrazumeva samo prosečno vreme zadržavanja čestica u reaktoru. Ako se ostatak posle fermentacije razdvaja u
dve faze, pa se ″čvrsta″ recirkuliše u reaktoru, definiše se pored ″hidrauličkog retencijskog perioda″ (za ″tečni″
deo supstrata) i retencijski period čvrstih čestica. Kod većine biogasnih postrojenja recirkulacija dela ostatka se
ne preduzima, pa se vrednosti oba retencijska perioda poklapaju.

strana 153
4.4.3 Merodavni pogonski parametri procesa anaerobne fermentacije
Intenzitet procesa anaerobne fermentacije meri se količinom biogasa obrazovanog u jedinici
vremena, pri određenim vrednostima parametara procesa. Za potpunu razgradnju nekog supstrata do
prestanka fermentativne aktivnosti potreban je vrlo dug period. Zato se iz ekonomskih razloga proces
vodi do određenog stepena razgradnje organskih materija. U postupcima za obradu otpadnih voda
definiše se ″tehničko vreme razlaganja″, kao i vremenski interval u kome se dobija 90 % količine gasa,
koja bi se mogla teorijski dobiti (to odgovara razlaganju 30 – 50 % mase polaznih organskih
materijala).
Na brzinu fermentativne aktivnosti na određen način utiču i brojni faktori, od kojih su
najvažniji:
- temperatura supstrata u reaktoru;
- koncentracija organskih suvih materijala;
- pH vrednost supstrata;
- prisustvo inhibirajućih faktora.

Uticaj temperature supstrata
Temperaturni nivo, a takođe i kolebanje temperature supstrata, imaju presudan uticaj na
intenzitet fermentativnih reakcija. Prvi stupanj procesa, hidroliza, suštinski je malo osetljiv na
temperaturne promene, što zavisi od prirode bakterijske flore koja uslovljava ovu fazu. Nasuprot tome,
druga i treća faza procesa zahtevaju približno konstantnu i uniformnu temperaturu supstrata u
reaktoru, pošto u slučaju promene temperature, acetogene i metanogene bakterije reaguju naglim
padom fermentativne aktivnosti, jer su adaptirane na ujednačenu procesnu temperaturu. Zbog toga
temperaturno polje supstrata tokom procesa u reaktoru treba da bude što bliže homogenom i
stacionarnom (ako se želi nesmetano odvijanje procesa odstupanja temperature ne smeju preći ± 2 K).
Kvalitativni uticaj temperature na kinetiku procesa ispoljava se temperaturnom zavisnošću
kinetičkih konstanti. Funkcionalna zavisnost K
M
, K
D
i µ
M
od temperature sistematizovane su i
analizirane npr. u [18, 35].

Uticaj koncentracije organskih suvih materija
Specifično opterećenje zapremine reaktora M
S
je masa organskih suvih materija, koja se
dnevno unosi po jedinici zapremine reaktora. Veći deo organskih supstanci prolazi kroz uređaj kao
biološki balast, bez uticaja na tok biohemijskih zbivanja, pa su vrednosti specifičnog opterećenja za
teže razgradljive supstance (npr. goveđi stajnjak), u principu veće nego za one koje se lakše anaerobno
razgrađuju (npr. svinjski stajnjak).
Koncentracija organskih suvih materija u supstratu, koji se uvodi u reaktor, neposredno utiče
na vrednost kinetičke konstante K
M
(tabela T5). Analize pokazuju da za stajnjak svinja kinetička
konstanta K
M
ima približno konstantnu vrednost 0,9 za vrednosti koncentracije S
R
≤50 kg/m
3
, a da
daljim porastom S
R
, kinetička konstanta K
M
brzo raste. Za stajnjak goveda, kinetička konstanta K
M

ima konstantnu vrednost 0,95 za S
R
≤90 kg/m
3
, a iznad te vrednosti raste sa povećanjem koncentracije
S
R
.

Uticaj PH vrednosti
Katalitička aktivnost bakterijskih fermenata u tesnoj je vezi sa pH vrednošću supstrata.
Najveći broj bakterija razvija svoje specifično katalitičko dejstvo samo u određenom pH području,
izvan koga brzina fermentativne aktivnosti brzo opada. Najpovoljnija koncentracija vodonikovih jona
poznata je kao optimalna pH vrednost.
Metanogene bakterije zahtevaju za svoju aktivnost sredinu u kojoj se, pored izvora ugljenika
(ugljeni hidrati) koji su izvori energije za metabolične procese bakterija, nalaze i joni amonijuma
(nastali razlaganjem proteina, nitrata, amonijaka itd.) (izvori azota), a neophodni su za sintezu novih
ćelijskih struktura. Optimalna vrednost odnosa količine ugljenika i azota (″C/N odnos″) iznosi oko 30.
Ako u sirovom materijalu preovlađuju ugljeni hidrati u odnosu na pomenuta azotna jedinjenja, stvara
se nedovoljno jona amonijuma (niske vrednosti pH supstrata), pa zbog povećanja kiselosti sredine
strana 154
nastaje biogas sa smanjenim udelom metana. S druge strane, povećana koncentracija jona amonijuma
prouzrokovaće rast pH vrednosti preko 8, što će zaustaviti metanogene procese. Otuda koncentracija
jona amonijuma treba da bude u rasponu 1000 – 1400 g/m
3
.
Optimalna vrednost pH supstrata određena je oblastima maksimalne aktivnosti acidoformnih
(acidogenih) i metanogenih bakterija. Populacija acidoformnih bakterija najbolje se razvija pri
vrednosti pH od 5–6, a metanogenih pri pH od 6–8. Vodeći računa o obe vrednosti, smatra se da se
optimalne pH vrednosti nalaze u intervalu 6,4–7,2 (mada ima i podataka da bi pH trebalo da bude 7 –
7,5 zbog sprečavanja ″kiselinskog preopterećenja″).

Uticaj prisustva inhibirajućih faktora
Mnogi fizički faktori, kao što su povećana temperatura ili jaki mehanički potresi i neke vrste
zračenja, usporavaju ili inaktiviraju dejstvo fermenata. Pored toga, postoji više hemijskih agensa i
supstanci koje mogu lako, preko hemijskih reakcija, kompletno ili selektivno da inaktiviraju fermente
ili da inhibiraju aktivnost bakterija.
S obzirom na poreklo stajnjaka, potencijalni inhibitori procesa anaerobne fermentacije jesu
joni metala: bakra, cinka, kalijuma, magnezijuma, nikla i hroma.
Određene koncentracije deterdženata i nekih sredstava za ubrzanje prirasta životinja i za
dezinfekciju objekata takođe deluju negativno na tok fermentativnih procesa. Granične vrednosti
koncentracije jona teških metala pri kojima prestaju metanogene reakcije kao i koncentracija
antibiotika, hemoterapeutskih i dezinfekcionih sredstava koja imaju određeno inhibitorsko dejstvo
navedene su u [35].

4.4.4 Procena energetskog potencijala tečnog stajnjaka u Srbiji
Referentni sistem tehnologije obrade anaerobnom fermentacijom
Polazeći od stanovišta da u našim uslovima realne izglede za širenje za širenje u praksi
imaju samo postrojenja sa kontinualno vođenim procesom fermentacije, i da, s obzirom na
prisutnost dovoljnih količina na jednom mestu, kao sirovine dolaze u obzir samo stajnjak
domaćih životinja i otpadne vode prehrambene, farmaceutske i fermentacione industrije, od
značaja za dalje analize su kontinualni sistemi:
-bez koncentrisanja biomase,
-sa koncentrisanjem biomase.
Sa druge strane, pošto su karakteristike biohemijskih i transportnih fenomena u sklopu
zbivanja koja se odvijaju u fermentnom sistemu bioreaktora, determinisane fizičko-hemijskim
osobinama obrađivanih materijala, pomenute dve grupe klase sistema se ne mogu porediti sa
gledišta primene, pošto je svaki od njih pogodan samo za određene kategorije polaznih
materijala. Vodeći računa o osobenostima procesa u oba sistema i polazeći od stava da se ova
studija odnosi na utvrđivanje komercijalno raspoloživih energetskih potencijala biomase iz
procesa intenzivne poljoprivredne proizvodnje, razmatranja će se nadalje ograničiti na, jedino
realno primenljive, postupke anaerobne obrade bez koncentrisanja biomase stajnjaka visoke
koncentracije (30-90 kg/m
3
) suvih materija.

Proračun raspoložive količine biogasa
Uspeh u proizvodnji biogasa u najvećoj meri zavisi od sadržaja organske suve materije u
tečnom stajnjaku. Vrednost sadržaja organske suve materije bi trebalo da se kreće u granicama koje su
prirodne za stajnjak u trenutku njegovog formiranja. Te veličine su za stajnjak svinja oko 50 kg/m
3
, a
kod stajnjaka goveda oko 80 kg/m
3
.
Održavanje koncentracije suve materije u prirodnim granicama predstavlja veoma težak
problem u uslovima uobičajene primene. Proračun raspoložive količine biogasa baziran na
vrednostima koncentracija suve materije naturalnog stajnjaka, prema našoj proceni, ne predstavlja
realnu sliku stanja. Zbog neracionalnog rasipanja vode u objektima, treba računati sa smanjenim
vrednostima koncentracije suvih materija. Prosečne vrednosti sa kojim treba računati produkciju
biogasa iznose 60 kg/m
3
za stajnjak goveda, odnosno 30 kg/m
3
za stajnjak svinja.
strana 155
Nadalje, s obzirom na velike troškove transporta stajnjaka, realne uslove za širenje primene
imaju samo decentralizovani sistemi proizvodnje i potrošnje gasa, sa ″toplotnom″ primenom biogasa
na licu mesta bez pretvaranja u ″više″ oblike energije. Iz tih razloga, raspoložive količine biogasa
proračunate su za svaku od pojedinačnih farmi, odnosno gazdinstavava sa relativno intenzivnom
stočarskom proizvodnjom, u punoj saglasnosti sa podacima o raspoloživoj količini stajnjaka datim u
prvom delu ove studije.
Proračun raspoložive količine biogasa određen je za sledeće uslove:
stajnjak goveda: koncentracija suvih materija: S
R
=60 kg/m
3

udeo organske u suvoj materiji: SM=0,85
temperatura stajnjaka u fermentoru: T
R
=308 K
vreme zadržavanja: 25 dana
Prosečna vrednost produkcije biogasa: V
SMV
=1,0 Nm
3
/m
3
dan
stajnjak svinja: koncentracija suvih materija: S
R
=30 kg/m
3

udeo organske u suvoj materiji: SM=0,80
temperatura stajnjaka u fermentoru: T
R
=308 K
vreme zadržavanja: 20 dana
Prosečna vrednost produkcije biogasa: V
SMV
=0,9 Nm
3
/m
3
dan
Proračun toplotnog ekvivalenta biogasa određen je pod sledećim uslovima:
- relativni zapreminski udeo metana u biogasu: r
M
=0,6
- toplotna moć biogasa: H
D
=22,5 MJ/Nm
3

Vrednosti ukupne (″bruto″) proizvodnje i toplotnog ekvivalenta biogasa i po
regionima u Srbiji na svinjogojskim i govedarskim farmama, i to za društveni i privatni sektor date su
u tabelama T6 i T7.

Tabela 4.4.6. Procena ukupne (″bruto″) proizvodnja biogasa na svinogojskim farmama regiona Srbije

REGION GAZDINSTVO DNEVNA
KOLIČINA
STAJNJAKA
UKUPNA
PROIZVODNJA
BIOGASA
TOPLOTNI
EKVIVALENT
BIOGASA
/

/ m
3
/dan Nm
3
/dan MJ/dan
Kljajićevo 75 67,5 1518,75
DPP Sombor, Sombor 58 52,2 1174,50
Aleksa Šantić farma 43 38,7 870,75
PP Aleksa Šantić 40 36,0 810,00
PP Graničar, Gakovo 13 11,7 263,25
PP Jadran, Stanišić 12 10,8 243,00
ZZ Bezdan, Bezdan 14 12,6 283,50
Zadrugarka 9 8,1 182,25
Doroslovo 16 14,4 324,00
SPŠ Sombor 5 4,5 101,25
Sombor
ukupno: 285 256,5 5771,25
ZZ Ravnica, Bajmok 11 9,9 222,75
Mikićevo 42 37,8 850,50
ZZ Čantavir, Čantavir 10 9,0 202,5
Šupljak 12 10,8 243,00
Novo Orahovo 12 10,8 243,00
Žednik - / /
Budućnost 6 5,4 121,5
Subotica
ukupno: 93 83,7 1883,25
Arenda / / /
DD Poljoprivreda 86 77,4 1741,50
DD Halas Jožef, Ada 72 64,8 1458,00
Pivara / / /
Obilić / / /
PK Čoka, Čoka 100 90 2025,00
Senta
ukupno: 258 232,2 5224,50
strana 156

DP Panonija 16 14,4 324,00
DD Zobnatica 33 29,7 668,25
DP Doža Đeri 26 23,4 526,50
DD Orahovo 12 10,8 243,00
PP Njegoševo / / /
PIK Moravica / / /
PŠ B. Topola / / /
Bačaka
Topola
ukupno: 87 78,3 1761,75
Farmacoop 150 135,0 3037,50
Carnex 200 180,0 4050,00
Bečej – Zalivno polje 125 112,5 2531,25
Srbobran 10 9,0 202,50
Bečej Breg 70 63,0 1417,50
Savino Selo 45 40,5 911,25
Bečej – Dobro Polje 7 6,3 141,75
Bečej – Novo Selo 6 5,4 121,50
Bečej – „Petefi“ 30 27,0 607,50
Bečej, Tovilište 75 67,5 1518,75
Bečej, Veliki Jarak 65 58,5 1316,25
Bečej, Šestica 25 22,5 506,25
Vrbas
ukupno: 808 727,2 16362,00
Neoplanta, Čenej 135 121,5 2733,75
Sirig 50 45,0 1012,50
Karađorđevo 45 40,5 911,25
Temerin, Nova farma 40 36,0 810,00
Temerin, Stara farma 26 23,4 526,50
Rumenka 8 7,2 162,00
Novi Sad
ukupno: 304 273,6 6156,00
Jedinstvo 71 63,9 1437,75
Mokrin 54 48,6 1093,50
Golad 47 42,3 951,75
Banatsko Veliko Selo 32 28,8 648,00
PIK Industrija mesa 23 20,7 465,75
Novi Kneževac 15 13,5 303,75
Novi Kneževac, Kupusina 18 16,2 364,50
Krstur 7 6,3 141,75
Kikinda
ukupno: 267 240,3 5406,75
Sečanj 78 70,2 1579,50
Farkaždin 32 28,8 648,00
Novi Bečej 29 26,1 587,25
Srpska Crnja 18 16,2 364,50
Krajišnik 15 13,5 303,75
Lazarevo 14 12,6 283,50
Jaša Tomić 7 6,3 141,75
Mužlja 13 11,7 263,25
Zrenjanin
ukupno: 206 185,4 3584,25
Panonija 12 10,8 243,00
uljma 12 10,8 243,00
Izbište 6 5,4 121,50
Vršac
ukupno: 30 27,0 607,50
strana 157

Stari Tamiš 74 66,6 1498,5
Banatski Karlovac 72 64,8 1458,00
Vladimirovac 71 63,9 1437,75
Dolovo 41 36,9 830,25
Banatski Brestovac 25 22,5 506,25
Crepaja 35 31,5 708,75
Omoljica 23 20,7 465,75
Banatsko Novo Selo 12 10,8 243,00
Kačarevo 10 9,0 202,50
Pančevo
ukupno: 363 326,7 7350,75
Bavanište 36 32,4 729,00
Sloga 8 7,2 162,00
Mramorak 9 8,1 182,25
Pločica 6 5,4 121,50
Kovin
ukupno: 59 53,1 1194,75
Voganj 74 66,6 1498,50
Kraljevci 31 27,9 627,75
Srem, Ruma 31 27,9 627,75
Ruma
ukupno: 136 122,4 2754,00
Sremska Mitrovica 60 54,0 1215,00
Stara Pazova 65 58,5 1316,25
Inđija 15 13,5 303,75
Šid, Ilinci 32 28,8 648,00
Šid, Šid 32 28,8 648,00
Šid, Zaravan 32 28,8 648,00
Sremska
Mitrovica
ukupno: 236 212,4 4779,00
Surčin, Stara farma 75 67,5 1518,75
Surčin, Nova farma 75 67,5 1518,75
Vizelj 87 78,3 1761,75
Obrenovac 87 78,3 1761,75
Institut za stočarstvo 15 13,5 303,75
Agroekonimik 3 2,7 60,75
Beograd
ukupno: 342 307,8 6925,50
Mladenovac / / /
Velika Plana, Trnovče 53 47,7 1073,25
Smederevo, Godomin 16 14,4 324,00
Smederevo
ukupno: 69 62,1 1397,25
Letnjikovac 64 57,6 1296,00
Veliko Gradište 63 56,7 1275,75
Petrovac 97 87,3 1964,25
Mustapić 45 40,5 911,25
Malo Crniće 25 22,5 506,25
Požarevac
ukupno: 294 264,6 5953,5
Bogatić 20 18,0 405,00
Petlovača 7 6,3 141,75
Šabac
ukupno: 27 24,3 546,75
Banjani 42 37,8 850,50 Valjevo
ukupno: 42 37,8 850,50
Loznica, Gučevo 4 3,6 81,00 Loznica
ukupno: 4 3,6 81,00
Užice / / /
Kragujevac / / /
Čačak / / /
Kraljevo / /
Kruševac Varvarin, ukupno 89 80,1 1802,25
strana 158

Duboka-Glogovac 133 119,7 2693,25
Veliki Popović 60 54,0 1215,00
Sedlare 38 34,2 769,50
Dobričevo 75 67,5 1518,75
Jagodina
ukupno: 306 275,4 6196,50
Niš / / /
Kobišnica 35 31,5 708,75 Negotin
ukupno: 35 31,5 708,75
Halovo 86 77,4 1741,5
Zvezdan 30 27,0 607,50
Zaječar
ukupno: 116 104,4 2349,00
Turekovac 88 79,2 1782,00 Leskovac
ukupno: 88 79,2 1782,00
Žitorađa 104 93,6 2106,00 Prokuplje
ukupno: 104 93,6 2106,00
SRBIJA UKUPNO: 4600 4140,0 93150,00

Tabela 4.4.7. Procena ukupne (″bruto″) proizvodnja biogasa na farmama za tov junadi na
društvenom sektoru u regionoma Srbije (bez Kosova i Metohije)

REGION GAZDINSTVO DNEVNA
KOLIČINA
STAJNJAKA
UKUPNA
PRODUKCIJA
BIOGASA
TOPLOTNI
EKVIVALENT
BIOGASA
/ / m
3
/dan Nm
3
/dan MJ/dan
DD Agros Zavod
Zavod Bačka Topola
31,2
150,4
31,2
150,4
702,00
3384,00
Severno
Bački
ukupno: 181,6 181,6 4086,00
Institut Servo Mihalj, Zrenjanin 70,6 70,6 1588,00 Srednje
Banatski ukupno: 70,6 70,6 1588,0
Poljop. Stanica Senta
Poljop. Stanica Kikinda
157,9
86,7
157,9
86,7
3552,75
1950,75
Severno
Banatski
ukupno: 244,6 244,6 5503,50
DPPU Agrozavod Vršac 70,2 70,2 1579,50
DP Tamiš, Pančevo 165,0 165,0 3712,50
Južno
Banatski
ukupno: 235,2 235,2 5292,00
DP Agroinstitut, Sombor 167,2 167,2 3762,00 Zapadno
Bački
ukupno: 167,2 167,2 3762,00
DP Agrozavod, Vrbas 90,0 90,0 2025,00
Poljop. Stanica Novi Sad 131,6 131,6 2961,00
Južno Bački
ukupno: 221,6 221,6 4986,00
Polj. Inst. P. Drezgić, SM 80,0 80,0 1800,00
Poljop. Stanica Ruma 25,4 25,4 571,50
Sremski
Okrug
ukupno: 105,4 105,4 2371,50
Zavod Podrinje, Šabac 79,0 79,0 1755,50
Zavod za poljop. Loznica 6,0 6,0 135,00
Mačvanski
Okrug
ukupno: 85,0 85,0 1912,50
Zavod za poljop. Valjevo 218,0 218,0 4905,00 Kolubarski
Okrug ukupno: 218,0 218,0 4905,00
Zavod za polj. Smederevo / / / Podunavski
Okrug ukupno: / / /
Zavod za poljoprivredu, Stig,
Požarevac
199,1 199,1 4479,75 Braničevski
Okrug
ukupno: 199,1 199,1 4479,75
strana 159
Poljoprivredna stanica,
Kragujevac
156,0 156,0 3510,00 Šumadijski
Okrug
ukupno: 156,0 156,0 3510,00
Poljoprivredna stanica,
Jagodina
105,3 105,3 2369,25 Pomoravski
Okrug
ukupno: 105,3 105,3 2369,25
Zavod za poljoprivredu
Krajina, Negotin
25,4 25,4 571,50 Borski Okrug
ukupno: 25,4 25,4 571,50
Centar za poljoprivredu,
Zaječar
206,0 206,0 4635,00 Zaječarski
Okrug
ukupno: 206,0 206,0 4635,00
Zavod za poljoprivredu
Moravice, Ušice
64,0 64,0 1440,00 Zlatiborski
Okrug
ukupno: 64,0 64,0 1440,00
Poljoprivredna stanica Ovčar,
Čačak
120,0 120,0 2700,00 Moravički
Okrug
ukupno: 120,0 120,0 2700,00
Zavod za poljoprivredu Ibar,
Kraljevo
156,0 156,0 3510,00 Raški Okrug
ukupno: 156,0 156,0 3510,00
Poljoprivredna stanica
Kruševac
130,2 130,2 2929,50 Rasinski
Okrug
ukupno: 130,2 130,2 2929,50
DP Agrorazvoj, Niš / / / Nišavski
Okrug
ukupno: / / /
Viša poljoprivredna škola,
Prokuplje
/ / / Toplički
Okrug
ukupno: / /
Zavod za poljoprivredu, Pirot 58,8 58,8 1323,00 Pirotski
Okrug
ukupno: 58,8 58,8 1323,00
Zavod za poljoprivredu
Laskovac
42,4 42,4 954,00 Jablanički
Okrug
ukupno: 42,4 42,4 954,00
Zavod za poljoprivredu Vranje 6,0 6,0 135,00 Pčinjski
Okrug ukupno: 6,0 6,0 135,00
Agroekonomik 60,0 60,0 1350,00
Zavod Kosmaj 171,4 171,4 3856,50
Grad Beograd
ukupno: 231,4 231,4 5206,50
SRBIJA UKUPNO: 3026,20 3026,00 68089,50

Tabela 4.4.8. Procena ukupne (″bruto″) proizvodnja biogasa na farmama za tov junadi na
privatnom sektoru u regionoma Srbije (bez Kosova i Metohije)

REGION GAZDINSTVO DNEVNA
KOLIČINA
STAJNJAKA
UKUPNA
PRODUKCIJA
BIOGASA
TOPLOTNI
EKVIVALENT
BIOGASA
/

/ m
3
/dan Nm
3
/dan MJ/dan
DD Agros Zavod
Zavod Bačka Topola
/
124
/
111,6
/
2511
Severno
Bački
ukupno: 124 111,6 2511,00
Institut Servo Mihalj, Zrenjanin 24 21,6 486,00 Srednje
Banatski ukupno: 24 21,6 486,00
strana 160
Poljop. Stanica Senta
Poljop. Stanica Kikinda
13,8
31,9
13,8
31,9
310,50
717,75
Severno
Banatski
ukupno: 45,7 45,7 1028,25
DPPU Agrozavod Vršac 9,6 9,6 216,00
DP Tamiš, Pančevo 4 4 90,00
Južno
Banatski
ukupno: 13,6 13,6 306,00
DP Agroinstitut, Sombor 7,6 7,6 171,00 Zapadno
Bački
ukupno: 7,6 7,6 171,00
DP Agrozavod, Vrbas 90 90 2025,00
Poljop. Stanica Novi Sad 131,6 131,6 2961,00
Južno Bački
ukupno: 221,6 221,6 4986,00
Polj. Inst. P. Drezgić, SM 80 80 1800,00
Poljop. Stanica Ruma 25,4 25,4 571,50
Sremski
Okrug
ukupno: 105,4 105,4 2371,50
Zavod Podrinje, Šabac 79 79 1777,50
Zavod za poljop. Loznica 6 6 135,00
Mačvanski
Okrug
ukupno: 85 85 1912,50
Zavod za poljop. Valjevo 250,3 250,3 5631,75 Kolubarski
Okrug ukupno: 250,3 250,3 5631,75
Zavod za polj. Smederevo 93,3 93,3 2099,25 Podunavski
Okrug ukupno: 93,3 93,3 2099,25
Zavod za poljoprivredu, Stig,
Požarevac
156,4 156,4 3519,00 Braničevski
Okrug
ukupno: 156,4 156,4 3519,00
Poljoprivredna stanica,
Kragujevac
96,4 96,4 2169,00 Šumadijski
Okrug
ukupno: 96,4 96,4 2169,00
Poljoprivredna stanica,
Jagodina
43,1 43,1 969,75 Pomoravski
Okrug
ukupno: 43,1 43,1 969,75
Zavod za poljoprivredu
Krajina, Negotin
25,4 25,4 571,50 Borski Okrug
ukupno: 25,4 25,4 571,50
Centar za poljoprivredu,
Zaječar
40 40 900,00 Zaječarski
Okrug
ukupno: 40 40 900,00
Zavod za poljoprivredu
Moravice, Ušice
26,6 26,6 598,50 Zlatiborski
Okrug
ukupno: 26,6 26,6 598,50
Poljoprivredna stanica Ovčar,
Čačak
165,5 165,5 3723,75 Moravički
Okrug
ukupno: 165,5 165,5 3723,75
Zavod za poljoprivredu Ibar,
Kraljevo
78,6 78,6 1768,50 Raški Okrug
ukupno: 78,6 78,6 1768,50
Poljoprivredna stanica
Kruševac
110,0 110,0 2475,00 Rasinski
Okrug
ukupno: 110,0 110,0 2475,00
DP Agrorazvoj, Niš 97,4 97,4 2191,50 Nišavski
Okrug
ukupno: 97,4 97,4 2191,50
Viša poljoprivredna škola,
Prokuplje
35,2 35,2 792,00 Toplički
Okrug
ukupno: 35,2 35,2 792,00
Zavod za poljoprivredu, Pirot 22 22 495,00 Pirotski
Okrug
ukupno: 22 22 495,00
strana 161
Zavod za poljoprivredu
Laskovac
29 29 652,50 Jablanički
Okrug
ukupno: 29 29 652,50
Zavod za poljoprivredu Vranje / / / Pčinjski
Okrug ukupno: / / /
Agroekonomik 22 22 495,00
Zavod Kosmaj 5,6 5,6 126,00
Grad Beograd
ukupno: 27,6 27,6 621,00
SRBIJA UKUPNO: 2213,4 2213,4 49801,50





4.4.5 Tehnoekonomska analiza proizvodnje i korišćenja biogasa

Opis metoda primenjenog za tehnoekonomsku optimizaciju biohemijskog procesovanja
Detaljniji opis sa odgovarajućom tehnološkom šemom postrojenja za anaerobnu
obradu satajnjaka domaćih životinja dat je [18] i ovde se neće posebno razmatrati, već će se
samo dati kratak opis primenjenih metoda proračuna.
Na slici 1 data je principijelna šema procesnog sistema za proizvodnju i korišćenje
biogasa. Mada šema na slici 1, predstavlja samo jednu od principijelnih mogućnosti izvedbe
postrojenja, ovde se smatra da je struktura usvojenog sistema dovoljno opšta i kao takva
relevantna za razmatranje problema proračuna i tehnoekonomske optimizacije sistema za
proizvodnju i korišćenje biogasa.

Slika 1. Strukturna šema sistema za proizvodnju i korišćenje biogasa

β ββ β
2
β ββ β
1
β ββ β
3
β ββ β
4
β ββ β
5
β ββ β
6
β ββ β
7
β ββ β
8
β ββ β
9
1
u
2
u
3
u
4
u
5
u
5
HEM
1
HWB
4
HEW
2
BG
3
BR

Oznake na slici 1. imaju sledeće značenje:
− BR - biohemijski reaktor - fermentor
− HWB: - uređaj za “proizvodnju” toplote i električne energije
− BG: - niskopritisni rezervoar za skladištenje biogasa
− HEW - razmenjivač toplote za predgrevanje polaznog materijala
− HEM - razmenjivač toplote za “korišćenje toplote” fermentisanog stajnjaka
strana 162
Postupak obrade organskih materijala u sklopu biohemijsko-tehnološkog procesa
anaerobne fermentacije definisanog na slici 1. je višestepeni proces međusobno povezanih
fizičko-hemijskih reakcija, koje se odvijaju u pojedinim elementima procesne aparature. Pošto
su jedinice ovakvog procesnog sistema spregnute protocima mase i energije, procedura
matematičkog modeliranja i optimizacije u cilju određivanja vrednosti parametara merodavnih
za projektovanje opreme i vođenje procesa, može da se sprovede samo na osnovu detaljnih
tehnološko-tehničkih proračuna i ekonomske analize svih elemenata koji čine sistem.
Pri razmatranju višestepenih procesa uvek je, uz određene pretpostavke, moguće
definisati sistem jednačina (konačnih, diferencijalnih ili integralnih) i spregnuti ih u
matematički model čitavog procesa. Primena takvog principa sinteze pri izgradnji
matematičkog modela spregnutih reakcija pruža mnogo prednosti, posebno u pogledu
realizacije numeričkih metoda rešavanja sistema jednačina. Pojedini delovi matematičkog
modela mogu se odvojeno testirati i usaglasiti sa eksperimentalnim rezultatima, a jednom
potvrđeni model nekog stupnja lako se može ″integrisati″ u modelske jednačine procesnih
sistema druge namene.
Jednačine matematičkih modela realnih procesa su međutim, uprkos svim
neophodnim uprošćenjima, najčešće tako složene strukture da je sprovođenje bilo kakvog
″standardnog″ postupka optimizacije na sistem kao celinu, praktično neizvodljivo. Put koji se
u tom slučaju traži je izbor i razvoj matematičkih metoda i procedura koje omogućavaju da se
traženje optimalnih rešenja izvodi, za svaki od pojedinih stupnjeva procesa, odvojeno.
Metoda dinamičkog programiranja [2,3], odnosno optimizacije, koja je u [18]
primenjena za rešavanje opisanog problema, predstavlja postupak nalaženja ekstramalnih
vrednosti funkcija više nezavisno promenljivih koje kvantitativno karakterišu ponašanje
razmatranog sistema. Bazirajući se na detaljnoj analizi kinetičkih zakonitosti i analitički i
eksperimentalno dobijenim relacijama za opis merodavnih fenomena, usvajajući metodu
dinamičkog planiranja investicija kao najbolju za definisanje kriterijuma optimizacije, u [18]
je dat složeni matematički model proračuna optimalnih vrednosti uz odgovarajući mašinski
program za realizaciju razvijene numeričke procedure.


4.4.6 Opšti zaključci na osnovu rezultata proračuna za sisteme za obradu tečnog
stajnjaka svinja i goveda
Na osnovu saznanja stečenih analizom rezultata dobijenih višestrukim ponavljanjem
definisane računske procedure za čitave oblasti mogućih vrednosti merodavnih ulaznih
parametara modela, ovde se daju se generalni zaključci koji se moraju imati u vidu pri
planiranju postrojenja za anaerobnu obradu stajnjaka domaćih životinja.
Pre svega, bitna pretpostavka za ostvarenje povoljnih ekonomskih rezultata pri
energetskom vrednovanju efekata procesa anaerobne fermentacije je primena obrazovanog
biogasa neposrednim sagorevanjem u ″toplotne svrhe″, pošto svaka transformacija hemijske
energije i biogasa u ″više″ oblike, zbog ″gubitaka pri pretvaranju″ i u vezi sa tim, zahteva za
uvećanjem investicionih ulaganja, bitno ugrožava opravdanost investicija. Osim toga, pošto je
jedino, korisno utrošena količina biogasa mera energetskog kvaliteta procesa (odnosno čitave
″linije″ obrade polaznog materijala), tok energije potrebne spoljnim potrošačima ima suštinski
uticaj pri konačnoj oceni valjanosti motiva za gradnju postrojenja.
Skladištenje biogasa na povećanim pritiscima zahteva utrošak skupe električne
energije za pogon kompresora. Primena kompresije pre eventualnog skladištenja ne može da
bude ″pokrivena″ cenom toplotne energije biogasa, čak ni u našim trenutnim uslovoma
neregularnog tržišnog odnosa cena toplotne i električne energije.
Nadalje, pošto je transport tečnog stanjaka skopčan sa velikim troškovima i
mnogobrojnim problemima vezanih za veoma nepovoljno dejstvo na okolinu, ceni se da samo
decentralizovani sistemi za proizvodnju i potrošnju biogasa imaju realnu šansu za širenje u
praksi. Sa tog gledišta, ukupan energetski potencijal biomase stočarske proizvodnje može da
predstavlja značajan doprinos ukupnoj energetskoj stabilizaciji zemlje. posebno u udaljenim
ruralnim sredinama bez odgovarajuće energetske snabdevenosti.
strana 163
Principijelna mogućnost da se eventualno proizvedena električna struja (u kombinaciji
sa proizvodnjom tople vode) isporuči u javnu elektromrežu, nije mnogo verovatna zbog
izrazitih problema takvih sistema vezanih za održanja konstantne frekvencije i napona.
Zahtevi nacionalne elektrodistribucije u tom smislu predstavljaju praktično nerešiv problem.
Između optimalnih vrednosti merodavnih parametara dobijenih za stajnjak svinja i
goveda nisu uočene bitne razlike. Vreme zadržavanja supstrata u slučaju goveđeg stajnjaka
trebalo bi bada bude oko 25 dana, naspram 20 dana koji se mogu preporučiti za stajnjak
svinja. Za oba polazna materijala, najbolji ekonomski efekti se ostvaruju ako je temperatura
supstrata u fermentoru oko 35°C.
Za predgrevanje polaznog supstrata i eliminaciju toplotnih gubitaka fermentora (što je
naročito izraženo tokom hladnih zimskih meseci) mora se utrošiti značajan deo proizvedenog gasa. U
tabelama T6, T7 i T8 data je bruto prozvodnja biogasa bez učešće ″sopstvene potrošnje postrojenja″
koja nikad nije manja od 20% od ukupno obrazovane količine biogasa. U hladnim zimskim mesecima
kada, zbog načina držanja životinja, temperatura stanjaka goveda dostiže vrednosti bliske 0°C, ova
vrednost može dostići i granicu od 40%.


LITERATURA
41. Baader W.: Das Biogasprojekt, Grundlage Landechnik, 31, 1981
42. Bellman R.: Dynamic programming, Princeton University Press, Princeton, N.Y. 1979.
43. Bellman R., S. Dreyfus: Applied Dynamic programming, Princeton University Press, Princeton,
N.Y. 1962.
44. Benefild L.D., W.R. Clifford: Biological Process Design for Wastewater Treatment, Prentice-
Hall Series in Environmental Sciences, 1980.
45. Chen Y.R., Hashimoto A.G.: Kinetics of methane fermentation, Biotechnology and
Bioengineering Symposium No. 8, 269
46. Chen Y.R., Hashimoto A.G.: Rheological properties of Aerated Poultry Wastes Slurries,
Transaction of the ASAE, Vol, 19, No.5, 898, 1976.
47. Contois D.E.: Kinetic of bacterial growth; relationship between population density and specific
growth of continuous cultures, Journal of General Microbiology, 40, 1959.
48. Cushman J.H.: Hierarchical Problems: Some Conceptual Difficulties in the Development of
Transport Equations, Heat and Mass transfer in Porous Media, Editors M.Quintard and M.
Todorovic, Elsevier Science Publ. p. 123-136, 99-110, Amsterdam, 1992.
49. Gosch S: Energy Production Efficiences in Anaerobic Gasification Process, Proces.
Biochemistry, 2, 1981.
50. Grover Velma, B.K. Guha, W. Hogland, S. McRae: Solid Waste Management, Special Indian
Edition, Oxford & IBH Publishing Co. Pvt. Ltd, New Delhi, Calcutta, 2000.
51. Hashimoto, A: Methane from Swine Manure:Efect of Temperature and Influent Substrate
Concentration on Kinetic parameter (K), Agricultural Wastes, 1984, Vol.9, 299
52. Hill D.T.: Simplified Monod Kinetics of Methane Fermentation of Animal Wastes, Agricultural
Wastes, (5), 157, 1983.
53. Hill D.T.: Design Parameters and Operating Characteristics of Animal Waste Anaerobic
Digestion System – Swine and Poultry, Agricultural Wastes,(5), 157, 1983.
54. Hill D.T.: Optimum operational design criteria for anaerobic digestion of animal manure,
Transaction ASAE, (25), 1029, 1982
55. Hobson N.P.: The Kinetics of Anaerobic Digestion of farm Wastes, J. Chemcal Tech.
Biotecnology, 1983, (33B), 1
56. Hungate R. E.: Smith, W.; Baushop, T.; Yu, I.; Rabinowitz, J.: Formate as an intermediate in the
bovine Rumen Fermentacion, J. Bacteriology, (2), 102, 389, 1970.
57. Kloss, R.: Plannung landwirtschaftlichen Biogasanlagen nach techisch-wirtschaftlichen
Kriterien, Disseration an der Techischen Universitat Carolo-Wilhemina, Braunschweig, 1985.
58. Kosi F.: Modeliranje i optimizacija postrojenja za anaerobnu fermentaciju organskih materijala,
Doktorski rad, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1987.
strana 164
59. Kosi, F., Todorovic M.: Experimental Investigation of Rheological Model Characteristics of
Non-Newtonian Fluids, International Conference Energy Efficiency 2000, Belgrade, p. 253-264,
1991.
60. Kosi F., Todorovic M.: Experimental Determination of Specific Heat Capacity of Livestock
Waste Slurries, Contemporary Agricultural Engineering, No.1, p. 9-14, 1995.
61. Kosi F. and M. Todorović: Biochemical Conversion of Industrial Wastes by Anaerobic
Fermentation, Periodical Electronic Monograph - Information and Technology Transfer on
Renewable Energy Sources for Sustainable Agriculture, Food Chain and HFA ’99, DERES,
Faculty of Agriculture, Belgrade, http://www.rcub.bg.ac.yu/~todorom/tutorials/rad38.html
62. Lawrence, A. W.; McCarty, P. L.: Kinetics of methane fermentation in anaerobic treatment, J.
Walter Pollution Control Federation, 1969, (47), R1
63. McCarty, P. L.: Anaerobic waste treatment fundamentals - Part one, Publ. Wks. N.Y., 1964, 95
(9), 107
64. Metzner A.B.: Non-Newtonian Technology-Advances in Chemical Engineering I, B. D. Thomas
and J. W. Happers, Jr., Academic Press, Inc. New York,1956
65. Monod J.: The growth of bacterial cultures, Annual Rewiew of Microbiology, 1949, 3, 371
66. Mosey, F. E.: Anaerobic Biological Treatment of Food Industry Waste Water, J. Water Pollution
Control, 1984, 273
67. Perwanger, A., Mitterleitner, H.: Biogas-Auszug aus dem 1. Zweischen bericht zur
Forschungsvorhaben - Einsatzmoglichkeiten verschiedener Energietrager in Landwirtschaft,
Bayer. Staatsminis. fur Ernahrung, Landwirtschaft und Forsten Munchen,1980, Deutschland B.
R.
68. Petersen N.J. and Davison H.B.: Modelling of an Immobilised-cell Three Phase Fluidised -Bed
reactor, Applied Biochem. Biotechnol. 28/29, p. 685-698, 1991.
69. Pontrjagin, J.S., W.G. Boltjanskij, R.W.. Gamrekalidse, E.F. Mischenko: Mathematical Theory of
Optimal Processes, (in Russian), Nauka, Moskva, 1983.
70. Piehler, J.: Einfuerung in die dynamische Optimierung, B.G. Teubner Verlaggesellschaft,
Leipzig, 1966.
71. Quintard M., and Whitaker S: Transport Processes in Ordered and Disordered Porous Media,
Heat and Mass transfer in Porous Media, Editors M.Quintard and M. Todorovic, Elsevier Science
Publ. p. 99-110, Amsterdam, 1992.
72. Schafer R.: Technische und okonomische Beuerteilung des Biogasverfahrens in Betrieben der
tierschen Produktion anhand von statischen und dynamischen Modellen, Dissertation, TU
Munchen, Weihenstephan, 1982.
73. Todorović M,. Tošić M, Kosi F., Marković M., Maksimović S.: Uputstvo za planiranje,
programiranje, projektovanje i održavanje bioenergetskih postrojenja za potrebe JNA, Beograd,
1986.
74. Todorovic Marija., Elizabeth Boyce, Kosi, F.: Anaerobic Bioreactors Producing Chemicals and
Fuels - Inovation and Engineering Database, Proceedings of the 9th European Bioenergy
Conference, pp.1560-1566, Kopenhagen, 1996.
75. Todorović M., Gburčik V., Djajić N., Gburčik P., Stevanović-Janezić M., Kosi F.: National
Information & Technology Transfer Network on New and Renewable Energy Sources, The
European Congress on Renewable Energy Implementation, Athens, pp. 934-943, 1997.
76. Todorovic Marija, F. Kosi, Ljiljana Simic: Bioreactors for Fuels and Chemical Production –
Predictive Analytical Modelling via Microbiological and Psysicochemical Synergetics, The 10
th

European Conference end Technology Exhibition - Biomass for Energy and Industry, 8-11
June, pp. 669-672, Wuerzburg, Germany,1998.
77. Todorović M., Kosi F., Simić Lj.: “Bioreaktori za proizvodnju hemikalija i goriva, inovacije,
fenomeni prenosa i inženjerska baza podataka”, III Jugoslovenski simpozijum prehrambene
tehnologije - Procesno inženjerstvo i oprema, Beograd, str. 335 – 340, 1998
78. Todorović M. S., Stevanović-Janežić, F. Kosi, M.G.Kuburović, G. Koldžić, A. Jovović: Forestry,
Municipal and Agricultural Wastes for Fuels and Chemical, Monografija Solid Waste
Management: A Developing Countres Perspective, Editor: W. Grover, Oxford & IBH
Publishing Co. Pvt. Ltd, New Delhi, India, pp. 263-285, 1999.
strana 165
79. Todorović M., Kosi F., i dr.: Istraživnje osnovnih parametara mehanizacije u cilju unaprđ|enja
proizvodnje, ušede energije i očuvanja životne sredine u poljoprivredi, tema: Ispitivanja
osobina materijala i procesa merodavnih za povećanje efikasnosti toplotnih i difuzionih
operacija u biotehnici, projekat 12M12 finasiran od strane MNT Srbije, za period od 1966-
2000.
80. Whitaker S.: Transport Processes with Heterogeneous Reaction, Department of Chemical
Engineering, Chemical Reactor Analysis: Concepts and Design, Editor S. Whitaker and A.E.
Cassano, Gordon and Breach, New York, 1986.



strana 166



5. TEHNO-EKONOMSKA ANALIZA I EKOLOŠKI UTICAJ
PROIZVODNJE ENERGIJE IZ BIOMASE
Dr Mladen Ilić, Prof. Simeon Oka - Institut VInča, Laboratorija za termotehniku i energetiku
Prof. dr Miloš Tešić - Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad


U poglavlju 3.3 ove studije date su cene goriva u zavisnosti od transportne daljine,
obuhvatajući i troškove ubiranja i skladištenja. Cene različitih vrsta biomase se kreću od 2 do 8 €/GJ.
U cenu biomase kao goriva uračunat je i njen transport na srednje rastojanje od oko 20 km. U ovako
formiranoj ceni goriva, troškovi ubiranja i prikupljanja čine oko 80%, troškovi transporta učestvuju sa
oko 15 do 20%, a troškovi skladištenja najviše 10%. Sa povećanjem rastojanja povećavaju se troškovi
transporta, a time se povećava i ukupna cena goriva. Najviša cena biomase odnosi se na brzorastuće
šume, odnosno posebno uzgajane šume za potrebe energije.
Upoređujući dobijene cene biomase sa cenom prirodnog gasa od 5$/GJ, nedvosmisleno se
zaključuje da biomasa nije jevtino gorivo. Ako se uz to uporede vrednosti investicija u postrojenja za
energetsko iskorišćenje biomase i prirodnog gasa, dobija se da je cena električne energije proizvedene
iz biomase viša od električne energije proizvedene iz prirodnog gasa.
Za ekonomski isplativo korišćenje biomase izuzetno su pogodna ona mesta gde se biomasa
nalazi već prikupljena, kao što je industrija papira i celuloze, industrija nameštaja, poljoprivredne
farme, poljoprivredni centri, prehrambena industrija, pilane,...Biomasa je na tim mestima već
prikupljena zbog potreba osnovnog procesa proizvodnje. Veći deo ubrane biomase se koristi za
osnovni proces proizvodnje, a ono što ostaje je nusproizvod, odnosno ostatak biomase. U nekim
slučajevima u industriji, biomasa koja se može iskoristiti u energetske svrhe predstavlja balast,
odnosno radi se o biomasi koja je ekološki štetna, pa ju je neophodno na neki način obraditi, ili platiti
troškove za njeno uklanjanje. Tada se može govoriti o takozvanoj negativnoj ceni biomase.
Koristeći pogodnost da je biomasa već prikupljena, a na osnovu toga da joj je cena bliska nuli,
može se postići cena proizvedene energije iz biomase koja je konkurentna sa onom dobijenom
korišćenjem fosilnih goriva.


5.1 Cena postrojenja

Cena proizvedene energije iz biomase zavisi u velikoj meri od vrednosti investicije u dato
postrojenje za proizvodnju energije. Jedno od najčešće primenjivanih tehnologija energetskog
iskorišćenja biomase je sagorevanje.

Sagorevanje
Postrojenja sa sagorevanjem biomase mogu se podeliti na peći - male uređaje za zagrevanje
neposredne okoline, male kotlove za zagrevanje domaćinstava, kotlove srednje snage za sisteme
centralnog grejanja i za proizvodnju toplote za tehnološke potrebe i takođe srednje kotlove za
spregnutu proizvodnju električne energije i toplote. Veliki kotlovi, koji koriste biomasu kao jedino
gorivo se vrlo retko grade. Način na koji se biomasa ipak koristi u velikim kotlovima je takozvano ko-
sagorevanje, to jest biomasa zamenjuje jedan deo osnovnog goriva, a to je obično ugalj.
U razvijenim zemljama su mali kotlovi za potrebe grejanja domaćinstava dostigli vrlo visok
stepen korisnosti (preko 85%) i imaju mali stepen emisije nesagorelih gasova (ispod 100 ppm ugljen-
monoksid).
Specifična cena malih kotlova na biomasu je u vrlo širokom opsegu od 100 do 500 €/kW, a
zavisi u velikoj meri od vrste goriva, načina doziranja goriva, i stepena automatizacije rada kotla.
strana 167
Generalno kotlovi manjih snaga imaju veću specifičnu cenu, ali presudan uticaj na cenu ima stepen
automatizacije. Ipak nije zanemarljiv ni uticaj vrste goriva na cenu kotla. Tako su kotlovi za
sagorevanje slamaste biomase po pravilu 10 do 50% skuplji od kotlova iste snage, namenjenih za
sagorevanje drvenaste biomase.
Mali kotlovi, sa snagom do 100 kW, namenjeni za grejanje individualnih stambenih zgrada,
po pravilu su ručno loženi, i ne raspolažu uređajima za izdvajanje prašine iz dimnih gasova. Specifična
cena ovakvih kotlova, sa snagom u opsegu od 50 do 100 kW, iznose 100 do 200 €/kW.
Kotlovi sa termičkom snagom iznad 100 kW nude se na tržištu pretežno sa automatizovanim
doturom goriva i opremljeni su sistemom za izdvajanje prašine iz dimnih gasova, koji je postavljen iza
kotla. Iako generalno specifična cena kotlova treba da opada sa povećanjem njihovog kapaciteta, kod
kotlova kapaciteta oko 1 MW dolazi do povećanja specifične cene. Ovo je zbog toga što, počev od
snage od oko 1 MW, dolazi do primene skuplje tehničke opreme postrojenja. Ovakva postrojenja
imaju uredjaje za automatsko odvođenje pepela i često se izrađuju sa pokretnom rešetkom za
sagorevanje, što je povezano sa višim troškovima u odnosu na klasična ložišta sa fiksnom rešetkom i
komorom za pepeo ispod nje.
Kod sistema sa snagom ložišta iznad 5 MW dolazi do izražaja primena skupljih sistema za
izdvajanje prašine iz dimnih gasova (najčešće se koriste elektro-filtri ili filtri sa vrećastim ulošcima
umesto multiciklona, ili dodatno uz primenu multiciklona -videti tabelu 5.2). Osim toga, kod većih
snaga se kotlovi delimično koriste i za proizvodnju pare (za obezbeđenje toplote neophodne u okviru
tehnološkog procesa, ili u okviru KWK-postrojenja), što dovodi do viših troškova nego kod
postrojenja koja proizvode toplu vodu. Ovde važe sledeća okvirna pravila:
Kada se želi postojeći kotao na tečno gorivo koristiti kao kotao na biomasu, tada se obično
dogradi predložište. Pored predložišta potrebno je dograditi sistem za dopremu i sistem za doziranje
biomase. U tom slučaju je srednja cena za prevođenje kotla sa tečnog goriva na biomasu u opsegu od
80 do 200 €/kW.
Kotlovi srednjih i većih snaga, opremljeni sa odgovarajućim sistemima za manipulaciju
gorivom, imaju specifičnu cenu oko 100€/kW. Stepen korisnosti izgrađenih kotlova na biomasu se
kreću od 85% do 96%, s tim što noviji kotlovi imaju viši stepen korisnosti.
Struktura investicionih troškova za postrojenja na biomasu, datih kroz 5 primera, data je u
tabeli 5.1. Investicioni troškovi navedeni u tabeli 5.1 ne obuhvataju razvod toplotne energije (lokalna
mreža za grejanje tj mreža za razvod vodene pare), pošto ovi troškovi ne zavise od karakteristika
opisanih postrojenja, već u znatno većoj meri od individualnih parametara potrošača toplotne energije.

Tab 5.1. Tipične vrednosti ukupnih troškova investicija za usvojena bioenegretska postrojenja, i
poređenje sa postrojenjima na lož ulje i gas, uvek bez isporuke toplote (Jahraus i Heinrich 2001).
Mašine Gradjevin
- ski deo
Eletrotehni
čka i laka
metalna
oprema
Ostali
troškovi
Ukupni
troškovi
postrojenja
u hilj. €
Udeo u %
Ukupni
troškovi
postrojenja na
lož-ulje/gas
u hilj. €
Primer 1
500 kW kotao
125-250 70-80 15-20 2-3 10-15 90-110
Primer 2
1 MW kotao sa
zgradom
250-400 55-65 20-30 3-6 10-15 100-150
Primer 3
5 MW toplana
1.250-1.500 50-60 20-30 5-10 10-15 550-750
Primer 4
10 MW parni
kotao sa zgradom
5.500-7.000 50-55 30-35 3-6 10-15 1.500-2.000
Primer 5
14MW toplana
8.500-11.000 55-65 20-30 5-10 10-15 3.500-7.500

Da bi se omogućilo vrednovanje ovih troškova, dati su orijentacioni podaci za ukupne
strana 168
troškove izgradnje postrojenja istog kapaciteta sa loženjem prirodnog gasa ili lož-ulja. Odatle može da
se vidi, da su troškovi postrojenja koja koriste biomasu, otprilike duplo viši u odnosu na troškove kod
postrojenja iste snage, loženih prirodnim gasom ili lož-uljem.

Postrojenja za izdvajanje prašine iz dimnih gasova
U zavisnosti od zahteva koji se postavljaju u odnosu na zaostali sadržaj prašine u dimnom
gasu, mogu da dođu u obzir za primenu različita postrojenja za izdvajanje prašine iz dimnih gasova.
Orijentacione vrednosti specifičnih cena najrasprostranjenijih uređaja za izdvajanje prašine sadrži
tabela 5.2. U skladu sa datim podacima, multicikloni u pogledu cene predstavljaju daleko
najpovoljnije sisteme za izdvajanje prašine. Međutim, zbog relativno visokog sadržaja zaostale prašine
u gasovima, multicikloni se mogu primeniti kao jedini izdvajači prašine samo kod postrojenja male i
srednje snage (do maksimalno 5 MW), kod kojih, prema publikaciji TA Luft (Tehnički podaci o
vazduhu, Nemačka), treba obezbediti sadržaj prašine ispod granice 150 mg/Nm
3
.

Tabela 5.2 Specifične cene postrojenja za otprašivanje, kod proizvodjača (Jahraus i Heinrich, 2001).
Termička snaga
MW
Specifična cena
€/kW
Multiciklon 0,1-0,5 15-25
0,5-2 7-15
Elektrofilter i filter sa vlaknima 1-2 40-60
2-5 30-45
5-20 15-35
Kondenzator dimnih gasova 1-5 45-65



Spregnuta proizvodnja električne energije i toplote
U postrojenjima sa spregnutom proizvodnjom električne energije i toplote primenjuju se
različite tehnologije sagorevanja: na rešetki, u fluidizovanom sloju, ili u letu. Iako se za svaku od ovih
tehnologija može reći da je generalno skuplja ili jevtinija od druge, raspoloživi podaci pokazuju vrlo
širok opseg vrednosti specifičnih investicija (€/kWe). Investicije u značajnoj meri zavise od vrste
goriva, koje uslovljava različite sisteme za dopremu, pripremu i doziranje goriva, takođe i način
skladištenja. Pored toga, postrojenja na biomasu često se projektuju da koriste više vrsta goriva. To
mogu biti različite vrste biomase, a može biti i sagorevanje sa ugljem, ili nekim drugim gorivom, kao
što je na primer gradski otpad. S obzirom na generalnu raspoloživost biomase, odnosno na
neophodnost prikupljanja biomase sa velikih površina, postrojenja srednje snage najčešće koriste više
različitih vrsta biomase: kora drveta, piljevina, razni ostaci drveta, slama, ostala poljoprivredna
biomasa. Povećan broj različitih vrsta goriva, istovremeno znači više sistema za manipulaciju goriva,
što povećava investicije. Pored toga, ako se kao gorivo pored biomase, koristi ugalj, ili eventualno
gradski otpad, povećava se emisija štetnih gasova i čestica, pa je neophodno više uložiti u sistem za
prečišćavanje dimnog gasa. Ovim se specifična investicija još više povećava.
Kod postrojenja spregnutom proizvodnjom električne energije i toplote, posle kotla za
sagorevanje biomase, najskuplja komponenta mašinske opreme je, naravno, parna turbina, odnosno
parni motor. Vrednosti za njihove specifične troškove navedene su na slici 5.1.
Malo opadanje specifičnih troškova sa porastom snage iznad oko 1 MW, rezultuje iz činjenice
da se iznad oko 5 MW sve više primenjuju kondenzacione turbine sa izuzimanjem pare, umesto
turbina sa protivpritiskom. Dalje, kod velikih turbina se radi o višestepenim turbinama (umesto
jednostepenih), koje su skuplje, ali zato rade sa višim stepenima korisnosti.
Stepeni korisnosti postrojenja sa spregnutom proizvodnjom električne energije i toplote, i
kotlom na biomasu, iznosi od 24% do 34% računato prema gornjoj toplotnoj moći goriva. Ako se
stepen korisnosti postrojenja računa prema donjoj toplotnoj moći goriva, tada on iznosi od 29% do
40%.

strana 169
Slika 5.1 Cene instalisanih parnih motora (do 1 MW) i parnih turbina (preko 1 MW).


Novo postrojenje od 250 MWe , koje će u pogon biti pušteno 2005. godine, imaće stepen
korisnosti postrojenja od 44% računato prema donjoj toplotnoj moći.
Specifične investicije za postrojenja na biomasu koja imaju spregnutu proizvodnju električne
energije i toplote iznose u srednjem oko 1800 €/kWe. Međutim primeri nedavno izgrađenih
postrojenja na biomasu pokazuju relativno veliki raspon specifičnih investicija, koje se kreću od 1000
€/kW do čak 3000 €/kW. Razlika u specifičnim investicijama je posledica različitih sistema
primenjenih za manipulaciju goriva i prečišćavanje dimnog gasa. Pored toga značajan uticaj ima i
kapacitet postrojenja.
Tako na primer, relativno malo postrojenje od svega 10 MWe, odnosno 40 MWt, gde je
glavno gorivo izmet sa živinarske farme, a pored toga koristi se slama i drvni otpaci, koji se
sagorevaju u kotlu sa fluidizovanim slojem, a proizvedena para vodi u kondenzacionu parnu turbinu,
specifična investicija je bila skoro 3000 €/kWe.
Na suprot ovog postrojenja sa visokom cenom, izgrađena je industrijska energana, kapaciteta
150 MWt, sa proizvodnjom električne energije od 35 MWe. U kotlu sa cirkulacionim fluidizovanim
slojem sagorevaju se razni ostaci drveta, i ostaci od ambalaže. Specifična investicija za ovo postrojenje
bila je oko 1000 €/kW.
Neki primeri izgrađenih postrojenja sa kombinovanom proizvodnjom električne energije i
toplote, sa kotlovima sa sagorevanjem na pokretnoj rešetki, kada je gorivo razne vrsta drvenog otpada,
a kapciteti postrojenja od 25 do 50 MWe, specifična cena je od 1400 do 1800 €/kWe.


Ko-sagorevanje
Jedan od savremenih načina smanjivanja emisije gasova i čestica iz srednjih i velikih
postrojenja na ugalj je takozvano ko-sagorevanje, odnosno zamena osnovnog goriva, to jest uglja,
odgovarajućom količinom biomase. Kolika će količina uglja biti zamenjena biomasom, u prvom redu
zavisi od raspoloživosti biomase. Što je snaga kotla veća, veća je potrošnja goriva, pa se onda može
očekivati manji udeo biomase u procesu ko-sagorevanja.
Prednost sagorevanja biomase u velikim kotlovima, kao ko-sagorevanje sa ugljem, je ta što
omogućava efikasnije sagorevanje i veći stepen iskorišćenja dobijene toplote, nego što je to slučaj u
postrojenjima koja sagorevaju samo biomasu. Razlog je što su postrojenja na ugalj znatno većeg
kapaciteta, sa optimizovanim parametrima radi postizanja što veće efikasnosti sagorevanja i
iskorišćenja toplote.
0 200 400 600 800 1000 1200
do 0,5
0,5 do 1
1 do 2
2 do 5
5 do 20
E
l
e
k
t
r
i
c
n
a

s
n
a
g
a

u

M
W

Cene u €/kW (el)
strana 170
Da bi se realizovalo ko-sagorevanje, neophodno je sprovesti rekonstrukciju postojećeg kotla., i
to uglavnom na sistemima za dopremu, pripremu i doziranje biomase. Pored toga bilo bi dobro
sprovesti odgovarajuću rekonstrukciju na samom ložištu, u cilju efikasnijeg sagorevanja biomase, koja
se po svojim karakteristikama može značajno razlikovati od osnovnog goriva - uglja.
Da li će se investicija uložena u rekonstrukciju kotla isplatiti u kratkom vremenskom roku,
zavisi u prvom redu od cene biomase kao goriva, od troškova pripreme biomase, i od troškova rada i
održavanja dodatnih sistema za manipulaciju biomase.
Na povećanu primenu ko-sagorevanja utiče porast cena fosilnih goriva, a posebno uvođenje
taksi na korišćenje fosilnih goriva zbog povećanog zagađenja okoline.
Specifične investicije u rekonstrukciju kotla radi primene ko-sagorevanja biomase kreću se u
rasponu od 150 €/kWe do najviše 800 €/kWe. Što je sistem za manipulaciju goriva složeniji, zatim
rekonstrukcija ložišta veća, i sistem za prečišćavanje dimnog gasa složeniji, specifična investicija je
veća.
Procena je da se ovakva vrsta investicije obično isplati za 2 do 3 godine, pošto se korišćenjem
biomase umesto uglja znatno umanjuju troškovi goriva.


Gasifikacija
Gasifikacija biomase je tehnologija kojom se iz čvrstog goriva proizvodi gasovito gorivo.
Proizvedeno gorivo se zatim može koristiti u postojećim gasnim gorionicima i kotlovima za
proizvodnju toplote, može se koristiti u gasnim motorima za proizvodnju električne energije, ili u
postrojenjima sa kombinovanim gasno-parnim ciklusom.
Postrojenja sa gasifikacijom biomase , kao i generalno sva postrojenja koja koriste biomasu
kao gorivo, ne spadaju u jevtina postrojenja.
Ukupna vrednost investicija za jedno savremeno postrojenje sa gasifikatorom biomase i
kombinovanim parno-gasnim ciklusom za proizvodnju električne energije, neto snage 29 MWe (26
MWe gasna turbina, 10 MWe parna turbina i 7 MWe sopstvena potrošnja) bilo je 60 miliona $,
odnosno 2070 $/kWe. Osnovne komponente postrojenja su: priprema goriva, gasifikator sa
fluidizovanim slojem, grubi prečistač gasova, kotao, parna turbina, pripadajući generator, vrećasti
filter i vlažni skruber za proizvedeni gas, kompresor, gasna turbina, i pripadajući generator. Najveći
deo sopstvene potrošnje električne energije je za pokretanje kompresora gasa. Struktura investicija za
dato postrojenje je bila: 12.5% priprema goriva, 11.8% gasifikator, 33 % kombinovano parno-gasno
turbinsko postrojenje sa generatorom, 3.3% kompresor, 9.5 % sistem za prečišćavanje gasova
produkata gasifikacije, 4.1 % upravljačko-kontroni sistem, 16.8% građevinski radovi, 9 %
projektovanje. Stepen korisnosti postrojenja sveden na proizvedenu električnu energiju је 40.3%.
Gorivo za ovo postrojenje se nabavlja u krugu od 100km, tako da su ukupni logistički troškovi
goriva oko 5.7$/t. Obračunavajući sve troškove, cena proizvedene električne energije bi bila 0.085
$/kWh. U slučaju ako bi se koristio otpad biomase čija je vrednost nula, tada bi cena proizvedene
električne energije bila 0.029 $/kWh.
Investicije u postrojenja sa gasifikacijom biomase i sa kombinovanim gasno-parnim ciklusom
(BIGCC) kreću se od 1270 do 2500 $/kWe. Više cene u ovom opsegu se odnose na postrojenja koja se
grade kao prva ili druga te vrste, dok se niže cene odnose na postrojenja koja bi bila izgrađena kao
jedna u nizu kod već komercijalizovanog tipa postrojenja. Kada su u pitanju demonstraciona
postrojenja ovog tipa, specifi;ne investicije nekih izgrađenih postrojenja su oko 3000 $/kWe.
Očekuje se posle izgrađenih desetak sličnih postrojenja, da investicioni troškovi ovakvog
postrojenja opadnu za više od 50 %, tako da se očekuje specifična investicija da bude manja od 1000
$/kWe.
Za male gasifikatore biomase sa istosmernim tokom gasova i goriva, kapaciteta od 24 do 500
kWt, specifična vrednost investicija iznosi 45 do 100 $/kWt. Vrednost investicija umnogome zavisi od
ugrađenih pomoćnih sistema (za doziranje, za pepeo, za prečišćavanje gasova, sigurnosni sistemi).
Gasifikatori manjih kapaciteta (4-100 kWe) se obično povezuju sa gasnim motorima. Tada
specifične investicije iznose od 750 do 2200 $/kWe.
Za male gasifikatore biomase, kapaciteta od 24 do 500 kWt za koje je primenjena tehnologija
gasifikacije u sloju, specifična vrednost investicije se kreće od 45 do 100 €/kWt. Veza između
strana 171
specifične investicije i kapaciteta postrojenja nije pravilna. Vrednost investicije u značajnoj meri
zavisi od ugrađenih pomoćnih sistema za pepeo, prečišćavanje gasova, sigurnosnog sistema, ...
Uobičajeno je da se gasifikatori manjih kapaciteta povezuju sa gasnim ili dizel motorima.
Specifične investicije za postrojenje za snage od 4 do 100 kWe iznose od 750 do 2200 €/kWe. U
literaturi je takođe dat podatak da su troškovi rada i održavanja za ova postrojenja u opsegu od 72 do
čak 450 €/kWe.


Tabela 5.3 Specifične investicije za različita postrojenja koja koriste biomasu kao gorivo.

Postrojenje
Snaga
(MWe)


Specifične investcije
(€/kWe)
Troškovi rada
i održavanja
(€/kWh)
Stepen
korisnosti
(%)
Ukupno Udeo
biomase
za
novo
za
postojeće
Ukupno
Retrofiting Obnova
postojećeg postrojenja
na treset
45 45 289 501 791 0.013 29.9
Ko-sagorevanje, ugalj,
(bez pripreme biomase)
305 30 46 1078 1124 0.005 38.
Ko-sagorevanje, ugalj,
sagorevanje u letu
305 20 499 1078 1577 0.007 35.2
Novo postrojenje sa
sagorevanjem
24 24 1534 0 1534 0.013 30.
BIG/CC
1)
30 30 2448 0 2448 0.011 41.7
Unapređeno postrojenje
BIG/CC
2)
215 215 933 0 933 0.006 53.
CHP
3)
, sa gasifikato-
rom u fiksnom sloju
0.1 0.1 2286 0 2286 0.041 22.
1)
BIG/CC - Integrisani gasifikator biomase sa fluidizovanim slojem uz postrojenje sa parno-gasnim ciklusom za
proizvodnju električne energije.
2)
BIG/CC - Unapređeno postrojenje sa gasifikatorom pod pritiskom.
2)
CHP - Postrojenje sa spregnutom proizvodnjom električne energije i toplote.


strana 172
5.2 Cena proizvedene energije iz biomase

Cena proizvedene toplote i/ili električne energije iz biomase zavisi od primenjene tehnologije,
to jest od vrednosti investicije, veličine postrojenja i troškova goriva.
Povećanje dužine transporta biomase povećava troškove proizvodnje električne energije, ali
analize pokazuju da uticaj dužine transporta nije veliki. Sa povećanjem dužine transporta sa 20 km na
100 km troškovi proizvodnje električne energije se povećavaju za manje od 15%. Kao maksimalna
razdaljina za ekonomski racionalno transportovanje biomase smatra se da je 100 km, mada u nekim
analizama ta granica iznosi 50 km. Na ekonomičnost transporta utiče gustina samog goriva i gustina
pakovanja. Što je gustina veća onda ekonomski prihvatljiva dužina transporta biti veća.
Znatno veći uticaj na cenu proizvedene energije ima cena goriva. Cena goriva učestvuje u
troškovima proizvodnje električne enrgije od 30 do 50%. Ako postoji gorivo čija je cena vrlo niska ili
čak besplatno, tada se cena proizvedene električne energije može smanjiti i do 50%.
Za postrojenje koje koristi drvo za proizvodnju električne energije, povećanje cene drveta za
40% dovodi do povećanja troškova proizvodnje električne energije za 20%.
Investicioni troškovi takođe utiču vrlo značajno na cenu proizvedene energije. Sa povećanjem
investicije za 50% troškovi proizvodnje električne energije se povećavaju za manje od 20%.
Pored cene goriva, transportne razdaljine i veličine investicije, na ekonomiju postrojenja utiču
takođe i efikasnost postrojenja i faktor opterećenja postrojenja. Faktor opterećenja postrojenja nema
veliki uticaj na cenu proizvedene energije, pod uslovom da postrojenje radi sa snagom koja ne odstupa
od nominalne snage za više do 20%. Međutim u slučaju većih odstupanja faktora opterećenja, to jest
snižavanja radnog kapaciteta postrojenja na manje od 50% od nominalnog, tada faktor opterećenja
znatno utiče na cenu proizvedene energije. Efikasnost rada postrojenja može imati značajan uticaj na
cenu proizvedene energije pod uslovom da troškovi goriva značajno učestvuju u ukupnim troškovima
proizvodnje energije. Međutim ako bi se koristio otpad, sa cenom približno nula, tada je uticaj stepena
korisnosti rada postrojenja na cenu proizvedene energije minimalan.
Analize pokazuju da i pored relativno visokih investicija za postrojenja sa proizvodnjom
električne energije iz biomase (klasično parno, ili sa gasifikatorom gasno-parno), postaje ekonomski
opravdano graditi ova postrojenja u slučaju niske cene goriva. Niska cena goriva umanjuje uticaj
drugih faktora (stepen korisnosti) i nadmašuje uticaj većih investicija na ukupne troškove proizvodnje
energije.
Prosečna cena proizvedene električne energije u razvijenim zemljama je oko 0.063 $/kWh.
Razvojem i punom komercijalizacijom tehnologija pripreme i konverzije biomase očekuje se da će
cena proizvedene električne energije iz biomase biti skoro prepolovljena.
Cena proizvedene električne energije iz biomase u svakoj zemlji pojedinačno se kreće u
različitim opsezima. U Holandiji je cena proizvedene električne energije iz biomase u opsegu 0.02 do
0.05 €/kWh, i viša je od proizvodne cene električne energije iz fosilnih goriva.
U Irskoj je cena električne energije iz biomase 0.033 do 0.065 €/kWh, dok je iz uglja 0.03
€/kWh. Međutim, za mala postrojenja sa gasifikacijom biomase u fiksnom sloju i spregnutom
proizvodnjom električne energije i toplote, cena proizvodene električne energije je 0.10 do 0.13
€/kWh. Cena električne energije koju plaćaju potrošači je 0.10 €/kWh.
Energetska politika jedne zemlje podrazumeva uspostavljanje određenog odnosa cena
pojedinih energenata i takođe stimulisanje proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora
energije. Zemlje Evropske unije, potpisnice Sporazuma iz Kjota, finansijskim stimulacijama
pokušavaju da povećavaju i unaprede proizvodnju električne energije iz biomase i ostalih obnovljivih
izvora. S obzirom da je glavna obaveza prema potpisanom Sporazumu iz Kjota da se smanji emisija
CO
2
u atmosferu, uvedenu su takse koje se izražavaju po jedinici količine emitovanog ugljen-dioksida.
Taksa u Finskoj, zemlji bogatoj biomasom, iznosi oko 17 €/tona CO
2
. Za pojedinačna goriva takse
imaju sledeće vrednosti: za ugalj = 1.63 €/GJ, za lako lož ulje = 1.75€/GJ, za mazut 1.31 €/GJ, za
prirodni gas = 0.48 €/GJ, dok je za drvo taksa = 0.
Od naplaćene takse za emitovani CO
2
finansijski se pomažu proizvođači električne energije
koji koriste biomasu kao gorivo. U Finskoj ta finansijska pomoć iznosi oko 0.4 c€/kWh. U drugim
zemljama koje imaju znatno manju proizvodnju električne energije iz biomase, finansijska pomoć
proizvođačima energije iz biomase je znatno veća, tako da u nekim slučajevima pokriva i do 50%
troškove proizvodnje.
strana 173

5.3 Energetski i ekološki bilans
Ukupni godišnji energetski potencijal raspoložive biomase u Srbiji iznosi oko 108 000 TJ.
Procenjeni energetski potencijal nije obuhvatio biomasu koja se već koristi ili će se verovatno koristiti
za druge potrebe. Ukupni energetski potencijal biomase čine: šumska biomasa oko 43 000 TJ
godišnje, i ostaci poljoprivredne biomase u iznosu od 65 000 TJ godišnje. Šumska biomasa obuhvatila
je količinu drveta koje se već koristi kao ogrev (17 000 TJ) i razne ostatke drveta (26 000 TJ). Od
poljoprivredne biomase najveći udeo u energetskom bilansu imaju slama pšenice i ostaci kukuruza.
Značaj energetskog potencijala raspoložive biomase pokazuje se poređenjem sa sadašnjom
proizvodnjom uglja u domaćim rudnicima i potrošnjom uvoznih lož ulja. Proizvodnja uglja iz rudnika
sa povrršinskom i podzemnom eksploatacijom u Srbiji bez Kosova i Metohije u 2000. godini je
iznosila 258 300 TJ. To iznosi nešto malo više nego dvostruka vrednost energetskog potencijala
biomase. Proizvodnja uglja u Kosovskom basenu je 1997. godine iznosila 8.4 miliona tona ili 59 700
TJ.
Ukupna godišnja potrošnja tečnog goriva u Srbiji iznosi oko 3 miliona tona, što u energetskim
jedinicama iznosi oko 120 000 TJ. S obzirom da se veliki deo tečnog goriva koristi u saobraćaju za
pogon motornih vozila, proizilazi da se preostali deo tečnog goriva - lož ulja koje se koristi u industriji
i domaćinstvima za proizvodnju toplote, može u potpunosti zameniti biomasom.
U tabeli 5.4 data je godišnja potrošnja pojedinih energenata u granama industrije gde se
javljaju ostaci biomase. U tim granama industrije ostaci biomase nisu u potpunosti iskorišćeni.
Pojedinačna analiza energetskog i materijalnog bilansa svake firme iz navedenih grana industrije dala
bi podatak u kojoj meri se mogu zameniti ugalj ili tečna goriva ostacima biomase iz sopstvene
proizvodnje.


Tabela 5.4 Potrošnja uglja, tečnog i gasovitog goriva u pojedinim granama industrije kod kojih se
javljaju ostaci biomase (2001. godina).
Ugalj
(tona)
Tečna goriva (bez
mazuta),
(tona)
Mazut
(tona)
Prirodan gas
(*1000 m
3
)
Ukupno u industriji
Srbije
180 000. 104 000. 267 000. 800 600.
Proizvodnja rezane
građe i ploča
121.
Proizvodnja finalnih
proizvoda od drveta

98

321.

270.

Proizvodnja i prerada
papira
5550 113 22 804. 7735.
Prehrambeni proizvodi 11 000. 15 403. 34 750. 88 500.


U tabeli 5.5 data je potrošnja lož ulja za potrebe javnih kotlarnica u pojedinim manjim
gradovima Srbije. Prve dve grupe gradova se nalaze u Vojvodini, u regionima sa intenzivnom
poljoprivrednom proizvodnjom. Ostale tri grupe gradova nalaze se u različitim regionima koji su
bogati šumom, sa šumom na preko 45% teritorije.
Pošto su svi navedeni gradovi u regionima gde se javljaju raspoloživi ostaci biomase, u
poslednjoj koloni tabele 5.5 procenjena je potrebna površina zemljišta sa koje će se ubirati biomasa,
ostaci poljoprivredne biomase ili šumske biomase, da bi se u potpunosti zamenilo tečno gorivo u
postojećim kotlaricama.

strana 174

Tabela 5.5. Potrošnja energenata za potrebe grejanja u javnim kotlarnicama tokom jedne sezone
(1998. godina) u pojedinim opštinama Srbije.
Mazut + lako lož ulje
(tona)
(MWh)
Potrebna
biomasa
(tona)
Potrebna površina
zemljišta (ha)
Novi Bečej, Ada, Senta, Kanjiža
Čoka, Kikinda, Novi Kneževac

8 830.
(98 100 MWh)

30 900.
6 000 ha - ratarstvo
Ruma, Sr. Mitrovica, Beočin 2020.
(23 570. MWh)
7 070. 1 400 ha - ratarstvo
Užice, Bajina Bašta 5310. + 284.
(65 270.MWh)
19 600. 15 000 ha - šume
Žagubica, Majdanpek 2700.
(31 500 MWh)
9 450. 7 000 ha - šume
Raška, Kraljevo 1320. + 200.
(17 730 MWh)
5 320. 4 000 ha - šume



Ekologija
Jedan od vrlo značajnih efekata korišćenja biomase sadržan je u njenom znatno manjem
zagađivanju okoline u odnosu na čvrsta i tečna fosilna goriva. Povoljni ekološki efekti korišćenja
biomase se postižu kroz smanjenu emisiju pepela, sumpor-dioksida i ugljen-dioksida.
Prosečan sadržaj pepela u poljoprivrednoj i šumskoj biomasi je oko 4 % računato na suvu
masu, dok je sadržaj pepela u domaćem uglju Kolubara, koji se najviše koristi u Srbiji, oko 20%
takođe računato na suvu masu. Uzimajući u obzir prosečnu toplotnu moć biomase i lignita Kolubara,
sledi da se uz proizvedenu toplotu od 1 kWh sagorevanjem biomase proizvede oko 8 grama pepela, a
sagorevanjem uglja proizvede se 36 grama pepela. Pored toga što se sagorevanjem biomase značajno
manje okolina direktno zagađuje pepelom, takođe manja proizvodnja pepela iziskuje i manje
angažovanje sredstava za manipulaciju pepelom, a time se indirektno dodatno smanjuje zagađenje
okoline.
Pri korišćenju biomase u energetske svrhe proizvodi se ona količina ugljen-dioksida koja je
vezana tokom rasta biljke. Iz tog razloga se pri procesima neposrednog energetskog iskorišćenja
biomase ostvaruje ravnoteža proizvodnje i potrošnje ugljen dioksida posmatrano na vremenski period
životnog veka biljke. Radi preciznijeg bilansa proizvodnje i potrošnje ugljen-dioksida rađene su
procene proizvodnje ugljen-dioksida tokom procesa ubiranja biomase.
Korišćenjem svih raspoloživih ostataka biomase u energtske svrhe (108 000 TJ/god.) umesto
uglja smanjuje se emisija štetnih materija:
i) CO
2
za 10.2 milion tona/god.
ii) SO
2
za 62 000 tona/god.
iii) pepela za 27 000 tona/god.
Ovo smanjenje emisije štetnih materija korišćenjem biomase umesto uglja i delom tečnih goriva
dovelo bi do smanjenja ukupne emisije CO
2
i SO
2
u Srbiji za oko 15%.
Biomasa može zameniti samo jedan relativno mali deo potrošnje tečnih goriva (do 10%), i to samo
onaj deo koji služi za proizvodnju toplotne energije u industriji i za zagrevanje prostorija. Zbog toga
su realno moguća smanjenja emisije štetnih materija, za slučaj zamene tečnih goriva biomasom, oko
10% od procenjenih vrednosti u slučaju zamene uglja.
Znatno veće smanjenje emisije štetnih materija se dobija kada se biomasom zamenjuje električna
energija koja se koristi za grejanje tople vode ili tehnološke pare. U tom slučaju je približno tri puta
veće smanjenje emisije po svakom zamenjenom kWh električne energije.
strana 175
5.4 Kriterijumi za vrednovanje korišćenja biomase


Optimalna mesta za postrojenja za proizvodnju električne energije iz biomase su industrijska
postrojenja ili poljoprivredna dobra, koja kao nus-produkt svoje proizvodnje imaju otpadnu biomasu.
Cena takve otpadne biomase je vrlo bliska nuli, što bi trebalo da znači da je gradnja postrojenja na
biomasu na tim mestima ekonomski opravdana.
Međutim pored ekonomskog kriterijuma, koji može pokazati da nije isplativo graditi
postrojenja na biomasu, postoje drugi značajni faktori koje treba razmatrati pri odlučivanju da li treba
graditi postrojenje na biomasu. Ti faktori su sledeći:
- korišćenje domaćih izvora energije i smanjenje uvoza tečnih goriva, koja su često bogata sumporom,
- značajno potencijalno učešće biomase u energetskom bilansu Srbije
- povećanje raznovrsnosti goriva za proizvodnju energije,
- povećanje pouzdanosti snabdevanja gorivom datog postrojenja u slučaju ko-sagorevanja ili
sagorevanja raznovrsnog goriva,
- povoljan uticaj na razvoj ruralnih sredina kroz zapošljavanje lokalnog stanovništva,
- povećanje pouzdanosti snabdevanja električnom energijom ruralnih sredina,
- smanjenje troškova prenosa električne energije na veće razdaljine,
- smanjenje emisije pepela i sumpor-dioksida,
- prilog uspostavljanju ravnoteže ugljen-dioksida u atmosferi,
- prilagođavanje opštoj energestkoj politici evropskih zemalja.

Da bi se pored ekonomskog kriterijuma uzeli u obzir i drugi faktori, koji bi trebalo da
određuju važnost pojedinih projekata i korišćenja pojedinih goriva, razvijen je model za
višekriterijalno rangiranje projekata, odnosno za njihovo uporedno vrednovanje – uzimajući u obzir
mikro-interese vlasnika postrojenja i makro-interese šire društvene zajednice (tabela 5.6).

Tabela 5.6 Vrednovanje alternativnih projekata i tehnologija (grejanje porodične stambene
zgrade toplom vodom 42 kW) u mikro- i makro-interesnom prostoru (Šefčić, 1990)
Parcijalni
mikro-interesi
Opšti
makro-interesi
Razlika
(makro-mikro)
Mera podsticaj-
nog interesa
Projekat/
Tehnologija
Rang Intenzitet Rang Intenzitet
Lignit 6. 0,561 3. 0,622 +0,106 +0,352
Lož-ulje 3. 0,662 6. 0,384 -0,233 +0,013
Zemni gas 1. 0,826 4. 0,535 -0,246 0,000
Električna struja 2. 0,690 5. 0,519 -0,126 +0,120
Slama balirana 4. 0,610 1. 0,839 +0,274 +0,520
Slama briketirana 5. 0,585 2. 0,766 +02,26 +0,472


Od strane potencijalnog investitora (mikro-interes) modelom su obuhvaćeni pokazatelji koji se
odnose na stvarne troškove i važeće cene (ograničene samo na fazu finalne energetske konverzije),
dok je sa strane šire društvene zajednice, regiona i države (makro-interes), model uzeo u obzir realne
troškove (napr. realne paritetne cene uglja i električne energije) i uz to integralne pokazatelje
efektivnosti celovitih reprodukcionih lanaca (napr. od rudnika do finalne konverzije u upotrebnu
energiju).
Pokazatelj "mere podsticajnog interesa" dobijen je prostim sabiranjem mernih brojeva "razlika
makro-mikro" na uporednu bazu "zemni gas". Logika toga je bila, da će se racionalan investitor u
realnom (mikro) okruženju po pravilu odlučiti na zemni gas (rang. 1. u mikrointeresnom prostoru),
dok je interes društvene zajednice da on odabere baliranu slamu (rang 1. u makrointeresnom prostoru).
Prikazani pokazatelji "podsticajnog interesa" su prema tome kvalitativna kategorija, kada je
(društveni) interes da se investitor opredeli na zemni gas (tada) ocenjen vrednoscu 0,00. Mera
neophodnih/dovoljnih podsticajnih intervencija (pre svega finansijskih pogodnosti) u interesu
uspostavljanja takvog privrednog ambijenta, u kojem pojedinačnom investitoru opredeljenje na
strana 176
baliranu slamu postane vrlo privlačno u odnosu na zemni gas (ili neki drugi energent) može se odrediti
samo sprovodjenjem serije iteretivnih proračuna variranjem input-podataka (nepovratna participacija
države u troškovima razvoja izgradnje i/ili eksploatacije postrojenja, investicioni/komercijalni krediti,
smanjenje/ukidanje odredjenih vrsta carinskih/poreskih dažbina i sl.). Pretpostavka toga je utvrdjivanje
i parametrizacija strateških makroprivrednih interesa i ciljeva države.








LITERATURA

*** 2001/ Leitfaden Bioenergie, Planung, Betrieb und Wirtschaftlichkeit von Bioenergieanlagen.
Fachsagentur Nachwachsende Rohstoffe, Gülzow, 2001.
AGFW 2000/ Arbeitsgemeinschaft Fernwärne – AGFW – e. V. (Hrsg.): Fernwärme-Preisvergleich
1999. Frankfurt am Main, März 2000.
BIZ 2000/ Biomasse-Info-Zentrum (BIZ): persönliche Mitteilung von Umfrageergebnissen. Biomasse-
Info-Zentrum am IER, Uni Stuttgart, 2000.
BMW1 2000/ Bundesminissterium für Wirtschaft und Technologie (BMWi): Ergebnisse einer
Umfrage bei den Bundesländern, Abteilung Energie und Umwelt, Bonn, Stand Februar 2000.
EEG 2000/ Gesetz für den Vorrang Erneuerbarer Energien (Erneuerbare-Energien-Gesetz – EEG).
29.03.2000, BGBI. I.S. 305, Bundesanzeiger Verlagsges, mbH, 2000.
FNR 2000/ Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e. V., Gülzow (Mecklenburg-Vorpommnern),
Projektträger des BML: Informationen aus dem Internet, Stand März 2000.
Journal Biomass and Bioenergy, Izadnje Elsevier, 1998-2001.
Journal Modern Power Systems, Willmington Publishing Ltd, UK, 1999-2002
Opštine u Srbiji, Republički zavod za informatiku i statistiku, 2002.
Ponath J., (2001), Die Biomasseverordnung, Ausbildung und Beratung, Nr. 7-8/2001
Statistički godišnjak Jugoslavije, Savezni zavod za statistiku, 2001.
Šefčić, Dj., 1990, Istraživanje kriterijuma za ocenjivanje efektivnosti postupaka valorizacije slame.
Doktorska disertacija. Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 1990.



strana 177



6. ZAKLJUČAK
Dr Mladen Ilić, Prof. Simeon Oka - Institut Vinča, Laboratorija za termotehniku i energetiku
Prof. Miloš Tešić - Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

Srbija bez Kosova i Metohije ima površinu od 77 474 km
2.
Od te površine šumom je
pokriveno oko 24 000 km
2
, dok je oko 45 000 km
2
poljoprivredno zemljište. Ovi podaci nagoveštavaju
da bi Srbija trebalo da ima relativno veliki energetski potencijal u biomasi. Energija dobijena
korišćenjem ove biomase mogla bi predstavljati značajan deo ukupno proizvedene energije, odnosno
značajan udeo u ukupnom energetskom bilansu Srbije.
Ostaci biomase, kao potencijalni izvor energije, dele se na one koji nastaju u šumarstvu i na
one koji nastaju u poljoprivredi. Ostaci biomase koji nastaju u poljoprivredi podeljeni su prema
granama poljoprivrede na: ostatke u ratarstvu, voćarstvu sa vinogradrstvom i stočarstvu. Što se tiče
ostataka u stočarstvu, oni se odnose na tečni stajnjak, odnosno na izmet životinja. Iako je ovaj ostatak
direktno životinjskog porekla, s obzirom da se sastoji od organske materije koja je u osnovi biljnog
porekla, ovaj ostatak se tretira kao biomasa.

Energetski potencijal biljnih ostataka u poljoprivredi
Od ratarskih kultura u Srbiji su najviše zastupljeni kukuruz i pšenica, na oraničnim
površinama od oko 2.1 milion hektara. Na toj površni nastaje u proseku oko 8 miliona tona biljnih
ostataka. Kada se ovim ostacima dodaju biljni ostaci od ostalih žitarica i uljarica (suncokret, uljana
repica, soja), dobija se da je ukupna količina biljnih ostataka u ratarstvu oko 9.5 miliona tona. Regioni
sa najvećim prosečnim prinosom pšenice od preko 1600 kg po hektaru površine opštine su Severno i
Zapadno-bački i Srednje-banatski. Regioni sa najvećim prosečnim prinosom kukuruza su Zapadno i
Južno-bački, Sremski i Južno-banatski sa po preko 3000 kg po hektaru površine opštine. Regioni sa
najvećim prinosom suncokreta su Severno-bački, Severno i Srednje-banatski. Međutim postoje
tendencije u agrarnoj politici ka smanjenju uzgajanja žitarica, a ka povećanju udela uljarica, povrća i
industrijskih kultura. Zbog toga je moguće da će kroz nekoliko godina biti drugačiji materijalni bilans
biljnih ostataka u ratartsvu. Za procenu energetskog potencijala biomase, pretpostavljeno je da se za
energetske potrebe može koristiti samo 1/3 od ovih procenjenih ukupnih biljnih ostataka, dok bi se
preostale dve trećine koristile za druge potrebe u poljoprivredi, za ishranu stoke i prostirku, ili u
manjem obimu kao sirovina u industriji. Na osnovu ove pretpostavke sledi da je 3 miliona tona biljnih
ostataka raspoloživo za energetske potrebe, što uz prosečnu toplotnu moć od oko 13 MJ/kg ova
količina ostataka ratarskih kultura ima energetski potencijal od oko 40 000 TJ/god.
U voćarstvu Srbije najzastupljenija su stabla šljive i jabuke, sa oko 48 miliona stabala odnosno
sa oko 16 miliona stabala. Najveći broj stabala šljiva (više od 95 %) se nalaze u individualnim
gazdinstvima. Posle stabala jabuke, po brojnosti u preduzećima i zadrugama najzastupljenija su stabla
krušaka i višanja sa po oko 2 miliona stabala. Najveća razlika između individualnih gazdinstava i
preduzeća, koja može uticati na bilans ostataka, je u redovnom održavanju voćki, orezivanju i izmeni
stabala posle dostizanja određene starosti stabala voćaka. Međutim, sve je veći broj individualnih
gazdinstava koja imaju značajnu proizvodnju voća, a samim tim primenjuju slične mere kao preduzeća
i zadruge. Vinogradi takođe predstavljaju mesta gde se javljaju ostaci biomase. Na osnovu ukupnog
broja stabala voćaka i čokota vinove loze, prosečne količine orezanih grana po različitim vrstama
stabala voćaka i vinove loze, koja se kreće od 1 do 6 kg po stablu, dobija se godišnji energetski
potencijal orezanih grana u voćarstvu i vinogradarstvu od oko 12 000 TJ. Pored orezivanja grana
voćaka i vinove loze, u slučaju intenzivne proizvodnje voća, posle dostizanja određenog broja godina
starosti stabla voćki se vade i zamenjuju novim. Izvađena stabla starih voćaka i vinove loze takođe
predstavljaju energetski potencijal. Kada se ukupna količina stabala podeli sa brojem godina koji
predstavlja njihov vek (15 godina za voće, 20 godina sa vinovu lozu), dobija se energetski potencijal
od oko 13 000 TJ godišnje.
strana 178
U stočarstvu se kao ostatak biomase smatra tečni stajnjak. Godišnje se na farmama goveda u
Srbiji bez Kosova i Metohije proizvede oko 5 200 m
3
tečnog stajnjaka dnevno, dok se na farmama
svinja proizvede oko 4 600 m
3
stajnjaka dnevno. Pošto se iz 1 m
3
stajnjaka sa farmi goveda može
dobiti oko 1 m
3
gasa, a od 1 m
3
stajnjaka svinja oko 0.9 m
3
gasa, sa srednjom toplotnom moći od 22.5
MJ/Nm
3
, onda je ukupni energetski potencijal tečnog stajnjaka oko 76 TJ godišnje. Ovaj energetski
potencijal je zanemarljiv u poređenju sa energetskim potencijalom biljnih ostataka u ratarstvu i
voćarstvu. Međutim značaj energetskog iskorišćenja tečnog stajnjaka se ogleda u korisnom
iskorišćenju gasova koji bi se oslobodili u atmosferu, stvarajući efekat staklene bašte.
Procenjeno je da ukupni energetski potencijal ostataka biomase u poljoprivredi iznosi oko 65
000 TJ godišnje. U materijalnom i energetskom bilansu ostataka biomase u poljoprivredi nisu
obuhvaćeni ostaci biomase koji se javljaju u industrijskoj preradi poljoprivrednih proizvoda, kao na
primer koštice voća, ljuske voća, zatim ostaci pri povrtarskoj proizvodnji.
Pored ostataka poljoprivredne biomase, moguća je namenska proizvodnja kultura bogatih
uljima radi proizvodnje biodizela. Ako bi se od procenjenih 200 000 hektara neobrađene zemlje,
iskoristila 1/3 za gajenje uljane repice, uz standardan prosečan prinos repice i odgovarajući maseni
odnos sirovine i proizvoda, moglo bi se proizvesti oko 50 000 tona biodizela. Pored biodizela, iz
uljane repice se dobijaju pogače, koje služe kao stočna hrana, i glicerin.
Bitno je napomenuti da su energetski bilansi u poljoprivredi pravljeni na osnovu podataka za
poslednje tri godine. Statistički podaci pokazuju da su površine zasejane pšenicom i kukuruzom
smanjene za oko 15% u poređenju sa 1990. godinom. Broj stabala voća, a naročito broj čokota vinove
loze znano je manji nego što je bio sredinom devedesetih godina. Broj stabala šljiva je manji za oko
10%, stabala višanja za oko 20%, dok je broj stabala jabuka povećan za 2 do 3 %. Broj čokota vinove
loze je smanjen za oko 20% u poređenju sa 1990. godinom. Na osnovu ovoga sledi da se može
očekivati još veći energetski potencijal biomase u poljoprivredi kada se poljoprivredna proizvodnja
vrati na nivo od pre petnaestak godina.

Energetski potencijal biljnih ostataka u šumarstvu i drvnoj idustriji
Prema statističkim podacima, u 13 opština Srbije šume pokrivaju više od 45% teritorije tih
opština. To su opštine: Golubac, Kučevo, Majdanpek, Žagubica, Boljevac, Mali Zvornik, Bajina
Bašta, Priboj, Prijepolje, Ivanjica, Vrnjačka Banja, Kuršumlija i Medveđa. U drugih devet opština
šume pokrivaju 40 do 45% teritorije tih opština. Od vrste drveća, u Srbiji su najzastupljenije bukove i
hrastove šume, čineći oko 52% šuma Srbije. Četinarske šume čine svega 5.9% šuma, dok su preostalo
mešovite šume. Prostornim planom Srbije, predviđa se povećanje površina pod šumama sa sadašnjih
27% na 31.5% do 2010, odnosno na 41.4% do 2050. godine.
Pri proceni energetskog potencijala ostataka šumske biomase kao osnovni podaci za procenu
su bili statistički obuhvaćeni obim seče šuma, i proizvodnja oblog i tehničkog drveta.
Šumski fond u Srbiji iznosi oko 220 miliona m
3
drveta, dok je registrovani obim seče drveta u
Srbiji u 2000. godini iznosio oko 3 miliona m
3
. Na osnovu godišnjeg prinosa drvne mase od 5.7
miliona m
3
, pokazuje se da registrovana seča drveta iznosi manje od 55% godišnjeg prinosa drvne
mase. U razvijenm zemljama Evrope, bogatim šumama kao što su Austrija i Švedska, obim seče šuma
iznosi oko 70% od godišnjeg prirasta.
Prema statističkim podacima u 2000. godini oko 50% posečene drvne mase, ili oko 1.2
miliona m
3
, bilo je ogrevno drvo. Na osnovu ovog podatka sledi da je za potrebe grejanja registrovana
potrošnja drveta u energetskoj vrednosti od oko 10 000 TJ godišnje. Preostalih 50% posečene drvne
mase je iskorišćeno kao drvena građa, za potrebe industrije celuloze i papira, ili za druge potrebe.
Pri seči drveta oko 58% ukupne mase drveta čine kategorije "tehničko oblo drvo" i "prostorno
drvo" koje se prodaju na tržištu za potrebe industrije papira, građevinasrtvo, grejanje ili neke druge
potrebe. Preostalih 42% ukupne mase drveta čine razni ostaci drveta koji nemaju tržišnu vrednost, a to
su: kora oblovine, sitna granjevina, šumski ostatak sa korom i panjevina. Procenjeno je da je količina
ovih šumskih ostataka oko 2.9 miliona m
3
, što čini godišnji energetski potencijal od oko 23 000 TJ.
Eneregtski potencijal ostataka biomase koji se javlja u preradi drveta je posebno procenjen.
Ostaci pri preradi drveta se mogu podeliti na koru, krupan (okrajci, otsečci, odrubci) i sitan ostatak
(iverje, piljevina, šuška). Ovi ostaci se javljaju pri sledećoj preradi drveta: prerada u pilanama,
proizvodnja furnira, ploča iverica, finalna prerada drveta i hemijska prerada drveta. Procenjena
strana 179
količina ostataka pri preradi drveta je oko 0.35 miliona m
3
, što iznosi oko 2800 TJ godišnje.
Pored ovih registrovanih i statistički obrađenih seča drveta i prerade drveta, postoji takozvana
vanstatistička seča. Ova seča se odnosi ne samo na neregistrovanu seču šuma, već dobrim delom se
odnosi na seču drveća koje nije u registrovanim šumama, već pored puteva, manjih reka, kanala, na
međama,...Postoje samo vrlo nepouzdane procene obima ovih seča drveta, koje kažu da se za potrebe
grejanja 60% obezbeđuje iz registrovanih seča, a čak 40% se obezbeđuje iz vanstatističkih i
neregistrovanih seča. Izraženo energetski, ta količina drveta iz vanstatističke seče iznosi oko 6700 TJ.
Prema sadašnjem stanju korišćenja šuma, seče drveća i prerade drveta, ukupni energetski
potencijal različitih vidova ostataka šumske biomase i ogrevnog drveta iznosi oko 43 000 TJ godišnje.
Ova vrednost energetskog potencijala može biti uvećana korišćenjem još nekorišćenih šuma,
pošto se procenjuje da je oko 30% površina šuma neiskorišćeno.
Pored toga značajan energetski potencijal se nalazi u efikasnijem energetskom iskorišćenju
onih količina biomase koji se već koristi ali na neefikasan način. Povećanjem stepena korisnosti za 5%
kod energetskih uređaja i postrojenja koja koriste biomasu kao gorivo, posredno bi se povećao
energetski potencijal biomase za oko 2 000 TJ godišnje.
Jedan od načina povećanja energetskog potencijala šuma u Srbiji je namensko gajenje šuma za
energetske potrebe. Prema domaćim ispitivanjima moguće je proizvoditi drvnu masu u energetskoj
vrednosti od 280 GJ/ha godišnje. Na osnovu procena da neobradjena površina zemljišta u Srbiji iznosi
oko 200 000 hektara, a uz pretpostavku da bi se uzgajanje "energetskih šuma" moglo realizovati na
30% od ove površine, sledi da bi godišnji energetski potencijal energetskih šuma bio 16 000 TJ.

Ukupni energetski potencijal
Ukupni energetski potencijal svih ostataka biomase uključujući i drva za ogrev procenjen je na
108 000 TJ/god. Ova vrednost energetskog potencijala ostataka biomase ne obuhvata onu količinu
biomase koja se već koristi ili će se koristiti u druge svrhe, na primer, za stočnu hranu, prostirku u
stajama ili kao sirovina za potrebe industrije, a takođe ovim bilansom nisu obuhvaćeni ostaci
poljoprivredne biomase u prehrambenoj industriji. Od ukupnog energetskog potecijala, jedan deo
biomase se već koristi kao energent.
Registrovane količine ogrevnog drveta i ogrevno drvo iz vanstatističkih seča, zatim jedan deo
ostataka biomase u industriji hartije i pri preradi drveta se već koriste u energetske svrhe, a takođe se
već koristi i jedan manji deo ostataka poljoprivredne biomase. Međutim ne postoje tačni podaci o
trenutnom stepenu iskorišćenosti ostataka biomase u energetske svrhe. Da bi se procenio još
neiskorišćeni energetski potencijal ostataka biomase potrebno je prvo od ukupnog potencijala oduzeti
količinu ogrevnog drveta. Zatim se može sa sigurnošću pretpostaviti da se u pogonima prerade drveta,
zatim u ratarstvu i voćarstvu, u energetske svrhe iskoristi manje od 1/3 ukupnih ostataka. Na osnovu
ove pretpostavke sledi da energetski potencijal biomase koji se trenutno ne koristi, a mogao bi se
koristiti, iznosi oko 67 000 TJ godišnje.
Radi procene značaja energetskog potencijala biomase, kako totalnog, tako i onog do sada
neiskorišćenog, mogu poslužiti podaci o proizvodnji domaćeg uglja. Prema podacima iz 2000. godine
proizvodnja uglja iz Kolubarskog i Kostolačkog basena bila je 34.84 miliona tona, a izraženo u
energetskim jedinicama to iznosi oko 247 600 TJ . Te iste godine proizvodnja uglja iz rudnika sa
podzemnom eksploatacijom bila je 624 000 tona, odnosno oko 10 700 TJ. Sve ukupno uzevši to iznosi
258 300 TJ, što je dva i po puta više od ukupnog energetskog potencijala ostataka biomase.
Procenjeni energetski potencijal biomase ne može eliminisati potrebu države za uvoznim
gorivima, ali se u svakom slučaju može značajno smanjiti uvoz tečnog goriva, koje ukoliko se kupuje
po nižoj ceni obično sadrži više sumpora i teških metala. To se naročito odnosi na tečno gorivo koje se
uvozi za potrebe proizvodnje toplotne energije u industriji i za postrojenja centralizovanog
snabdevanja toplotnom energijom u nekim gradovima.
Koliko će se ovaj energetski potencijal ostataka biomase racionalno, ili čak uopšte koristiti u
energetske svrhe, zavisi od više faktora: raspoloživosti tehnologija, nabavne cene opreme, pouzdanosti
snabdevanja gorivom, cene biomase, a takođe i od cene drugih energenata, te odnosu države prema
pozitivnim i negativnim efektima korišćenja biomase.
strana 180
Tehnologije energetske konverzije biomase
Od svih tehnologija konverzije biomase, tehnologija sagorevanja je jedina koja je danas u
primeni u Srbiji. Postojeća postrojenja u Srbiji sa sagorevanjem biomase mogu se podeliti na one male
snage za potrebe domaćinstava i one srednje snage uglavnom za potrebe indusrije. Veliki kotlovi na
biomasu u Srbiji nisu građeni, a i u svetu oni se retko grade.
Domaći proizvođači malih kotlova i peći uglavnom nemaju posebno razvijene peći i kotlove
za efikasno sagorevanje biomase. Proizvodi koji se mogu naći na tržištu, a koji se mogu koristiti za
sagorevanje biomase, prvenstveno su namenjeni za sagorevanje kvalitetnijih ugljeva. Odnosno, ti
proizvodi po pravilu ne omogućavaju efikasno sagorevanje biomase, a pored toga proizvodi ove vrste
obično nisu atestirani. Jedan od načina smanjenja potrošnje energije se može ostvariti povećanjem
stepena korisnosti ovih uređaja, odnosno njihovim daljim razvojem, kako bi se prilagodili
karakteristikama biomase, a istovremeno zadovoljili tehničke i ekološke propise. Ovo se može
realizovati obaveznim termotehničkim ispitivanjima uređaja koji se nalaze na tržištu, i uvodjenjem
obaveze da svaki uređaj koji se prodaje mora imati deklaraciju sa osnovnim tehničkim
karakteristikama, među kojima je stepen korisnosti uređaja, pokazatelji njegove ekološke efikasnosti i
vrsta goriva za koju je prvenstveno namenjen.
Specifična cena kotlova male snage na biomasu je u vrlo širokom opsegu od 100 do 500
€/kW, a zavisi u velikoj meri od vrste goriva, načina doziranja goriva, i stepena automatizacije rada
kotla. Generalno kotlovi manjih snaga imaju veću specifičnu cenu, ali presudan uticaj na cenu ima
stepen automatizacije. Ipak nije zanemarljiv ni uticaj vrste goriva na cenu kotla. Tako su kotlovi za
sagorevanje slamaste biomase po pravilu 10 do 50% skuplji od kotlova iste snage, namenjenih za
sagorevanje drvenaste biomase. Mali kotlovi, sa snagom do 100 kW, namenjeni za grejanje
individualnih stambenih zgrada, po pravilu su ručno loženi, i ne raspolažu uređajima za izdvajanje
prašine iz dimnih gasova. Specifična cena ovakvih kotlova, sa snagom u opsegu od 50 do 100 kW
iznose 100 do 200 €/kW u razvijenim zemljama. Na domaćem tržištu raspon cena je relativno veliki, u
zavisnosti od kvaliteta proizvoda i proizvođača, a kreće se u rasponu od 15 do 70 €/kW.
Ložišta i kotlovi srednjih snaga, koji koriste biomasu, izgrađeni su najčešće pre dvadesetak
godina. S obzirom na starost tih uređaja, može se očekivati da će se uskoro pristupiti njihovoj
revitalizaciji, koju bi trebalo iskoristiti za unapređenje tehnologije konverzije. Ipak, realno je uskoro
očekivati izgradnju kotlova i ložišta za sagorevanje biomase na novim lokacijama. Domaći
proizvođači kotlova srednje snage, generalno, nemaju u potpunosti razvijene tipove kotlova na
biomasu niti imaju na veći broj mesta ugrađene kotlove na biomasu. Uz to ne postoje domaći
specijalizovani proizvođači prateće opreme za korišćenje biomase za potrebe pripreme, skladištenja i
transporta biomase. Sa povećanjem cene električne energije i drugih uvoznih energenata povećaće se
tražnja za uređajima za energetsko iskorišćenje biomase. Uz pojavu konkurencije iz inostranstva,
može se očekivati da domaća industrija uloži odgovarajuća sredstva u razvoj i unapređenje opreme za
korišćenje biomase. Specifična cena kotlovskih postrojenja srednjih snaga u razvijenim zemljama se
kreće od 150 do 400 €/kW, u zavisnosti od vrste goriva i stepena automatizacije. Domaći proizvođači
nude za skoro 50% jeftinije kotlove ovih snaga, ali su oni obično sa manjim stepenom automatizacije i
vrlo skromnim uređajima za prečišćavanje dimnih gasova.
Ko-sagorevanje je jedan od savremenih načina da se biomasom delimično zameni neko
osnovno gorivo u kotlu. Osnovno gorivo je u tom slučaju obično ugalj, a koji udeo uglja će se zameniti
biomasom zavisi najčešće od količina raspoložive biomase. Udeo biomase se može kretati od nekoliko
procenata za kotlove velikih snaga pa do više desetina procenata. Ovo je jedan od mogućih načina da
se i u Srbiji na pojedinim lokacijama u kotlovima na ugalj, osnovno godivo delimično zameni.
Pogodnost uvođenja ovog načina korišćenja biomase je što su investiiona ulaganja relativno mala,
pošto je najznačajnija promena na postrojenju dodavanje sistema za transport, pripremu i doziranje
biomase. Pošto je sadržaj pepela i sumpora značajno manji u biomasi nego u uglju, onda će
opterećenje eventualno već ugrađene opreme za odstranjivanje pepela i sumpora iz dimnog gasa biti
smanjeno uvođenjem biomase kao delimične zamena uglja. Inostrana iskustva kazuju da specifična
investicija za rekonstrukciju kotlovskog postrojenja radi primene ko-sagorevanja biomase iznosi od
150 €/kWe do najviše 800 €/kWe. Što je sistem za manipulaciju goriva složeniji, zatim rekonstrukcija
ložišta veća, i sistem za prečišćavanje dimnog gasa složeniji, specifična investicija je veća. Jedan od
važnih parametara pri analizi mogućnosti uvođenja ove tehnologije je procena da se ovakva vrsta
strana 181
investicije obično isplati za 2 do 3 godine, pošto se korišćenjem biomase umesto uglja znatno
umanjuju troškovi goriva.
Tehnologija gasifikacije biomase u Srbiji skoro da nije imala primenu. Pored uobičajene
primene proizvedenog gasa u gasnim motorima ili turbinama, postrojenja sa gasifikacijom biomase bi
mogla naći primenu i ekonomsku opravdanost za delimičnu zamenu prirodnog gasa u ložištima na
prirodan gas.
U ovom trenutku se bez pouzdane tehno-ekonomske analize za konkretnu lokaciju i
postrojenje ne bi moglo preporučiti postrojenje za spregnutu proizvodnju električne energije i toplote,
s obzirom na neophodnost uvoza takve opreme, i zbog relativno visokih investicija. Ipak, za neke
pogodne lokacije, kao što su fabrike celuloze i hartije, gde je cena ostataka biomase praktično nula, a
gde se za osnovni proces proizvodnje troši značajna količina električne energije, moglo bi se pokazati
sasvim opravdano izgradnja takvog postrojenja.
U Srbiji je u prethodnom periodu izgrađeno više postrojenja za proizvodnju bio-gasa iz tečnog
stajnjaka. Na žalost, jedan broj tih postrojenja nije nikad ni pušten u pogon, a danas nijedno od tih
postrojenja u Srbiji ne radi. Iako ova tehnologija ne daje veliki doprinos energetskom bilansu, ona ima
značajne ekološke prednosti, jer se od delimično štetnog otpada koji nekontrolisano oslobađa gasove i
zagadjuje podzemne vode i zemljište, dobija pored energije i koristan materijal za obogaćivanje
zemljišta. Važno je znati da u Srbiji mnoge farme za uzgoj stoke ili živine koriste električnu energiju
za potrebe grejanja staja. Ekonomski je sasvim opravdano i očekuje se da u skorije vreme dođe do
zamene energenata biomasom, s obzirom da farme imaju raspoložive ostatke biomase.
Tehnologije dobijanja tečnih goriva su u Srbiji postale vrlo privlačne u vreme trajanja blokade
na uvoz goriva za motore. Više domaćih fabrika (Ekoprimet iz Novog Miloševa, Briksol iz Vršca,
Primus eco iz Subotice, Biopetrol iz Požege, Prva iskra Barič) je bilo u mogućnosti da proizvodi
motorno gorivo proizvedeno od uljarica. Iako su ustanovljeni razni nedostaci proizvedenog goriva ono
se ipak koristilo tokom krize kao zamena standardnom dizelu. Međutim, ako se želi da se proizvodi
bio-dizel koji će po kvalitetu odgovarati standardima i da bi proizvedeni bio-dizel bio konkurentan
standardnom motornom gorivu, nedostaci se moraju otkloniti i tehnologija proizvodnje unaprediti.
Pored toga, pokazalo se u razvijenim zemljama da proizvodna cena bio-dizela još nije konkurentna
derivatima nafte, pa se u razvijenim zemljama proizvodnja biodizela subvencionira. S obzirom da je
proizvodnja bio-dizela zasnovana na domaćoj sirovini, uz angažovanje domaće radne snage, zatim da
već postoje na nekoliko mesta izgrađena postrojenja, mada sa zastarelom tehnologijom, onda bi jedan
od zadataka trebalo da bude da se ispita tehnološka i finanijska mogućnost da se kroz odgovarajući vid
saradnje sa stranim partnerom obnovi, odnosno otpočne proizvodnja bio-dizela kao goriva koje će
imati sva standardima predvidjena svojstva.
Trenutno u Srbiji biomasa se koristi kao gorivo samo u uglavnom zastarelim kotlovima u
industriji, i u uglavnom neadekvatnim kotlovima za takvo gorivo u domaćinstvima. Prioriteti u
tehnološkom delu sa ciljem generalnog povećanja i efikasnog korišćešćenja biomase bili bi:
unapređenje malih kotlova i peći na biomasu, unapređenje procesa sagorevanja u kotlovima srednjih
snaga kod domaćih proizvođača uz razvoj odgovarajuće prateće opreme za pripremu goriva,
ispitivanje mogućnosti ko-sagorevanja biomase na pojedinim industrijskim kotlovima, i analiza
mogućnosti obnove rada postrojenja za proizvodnju bio-gasa na pojedinim farmama i proizvodnje
standardima određenog kvaliteta bio-dizela iz uljarica u pojedinim postojećim fabrikama u Srbiji.

Troškovi goriva i cena proizvedene energije
Često se cena biomase kao goriva pominje kao ograničavajući faktor za njeno šire korišćenje.
Cena raznih vrsta biomase, kao goriva, u principu se formira na osnovu troškova ubiranja, odnosno
prikupljanja, transporta i skladištenja i pripreme za odgovarajući vid sagorevanja . Koliko će ovi
procesi biti efikasni, zavisi kako od savremenosti samih tehnologija, tako i od nasipne gustine ili
gustine pakovanja biomase. Jedan od ključnih faktora koji značajno utiče na formiranje cene biomase
kao goriva je raspoloživost biomase, tj. da li je biomasa koja se koristi za proizvodnju energije već
prethodno prikupljena zbog potreba osnovnog procesa u nekoj industriji, ili je biomasu neophodno
prikupljati po terenu samo za energetske potrebe. U Srbiji postoji mnogo mesta na kojima postoji
raspoloživa biomasa, koja je već prikupljena i trasportovana do fabrike ili farme radi potreba
osnovnog procesa proizvodnje, kao što je na primer prerada drveta u industriji celuloze, papira i
strana 182
nameštaja, a u prehrambenoj industriji to su preduzeća za preradu voća, proizvodnju vina i sušenje
kukuruza. Za ova preduzeća cena biomase je praktično nula. Činjenica je da se ova raspoloživa
biomasa sa cenom nula koristi samo delimično, to jest samo u nekim preduzećima ove vrste, a da se
istovremeno u tim firmama kao energent za dobijanje toplote koristi uvozno tečno gorivo, ili čak
električna energija.
Na primer, za potrebe industrije drveta i papira u 2001. god. utrošeno je mazuta u energetskoj
vrednosti od oko 1000 TJ. Za potrebe centralizovanog grejanja u deset manjih gradova Vojvodine i
šest manjih gradova centralnog dela Srbije, i to u regionima koji su bogati šumom, ukupno je utrošeno
tečnog goriva u iznosu od oko 1000 TJ.
Kada je u pitanju biomasa, cena goriva obuhvata sve troškove koji nastaju od mesta nastanka
biomase do mesta njenog energetskog iskorišćenja. U formiranju cene obuhvaćeni su troškovi
prikupljanja biomase, utovar na transportno vozilo, transport do međuskladišta, istovar, skladištenje,
transport do glavnog skladišta, istovar, troškovi skladištenja, troškovi pripreme biomase kao goriva za
određeni proces. U slučaju da se biomasa posebno uzgaja sa prvenstvenim ciljem da bude energetski
izvor, tada se obračunavaju i troškovi uzgajanja biomase, koji čine jedan značajan udeo u ukupnoj ceni
goriva.
S obzirom da je gustina pakovanja biomase relativno mala, u srednjem oko 500 kg/m
3
,
troškovi za transport i skladištenje biomase se značajno povećavaju po jedinici količine biomase.
Stoga se uvek želi u procesu manipulacije biomasom, postići što veća gustina spakovane biomase i uz
to da po obliku bude što pogodnija za transport i skladištenje. Sa povećanjem transportne daljine
povećavaju se troškovi transporta. Procene o maksimalno ekonomski opravdanoj dužini transporta
biomase se kreću od 50 km do najviše 100 km, a u zavisnosti od vrste goriva, gustine pakovanja i
visine ostalih troškova pripreme goriva i proizvodnje energije.
Cena proizvedene toplote i/ili električne energije iz biomase zavisi od primenjene tehnologije,
to jest od vrednosti investicije, veličine postrojenja i troškova goriva. Pored toga, na cenu proizvedene
energije iz postrojenja utiču takođe i efikasnost postrojenja i faktor opterećenja postrojenja. Međutim,
kada se kao gorivo koristi otpad, sa cenom približno nula, tada je minimalan uticaj stepena korisnosti
rada postrojenja na cenu proizvedene energije.
U Srbiji, osim za ogrevno drvo, ne postoji tržište biomase kao goriva. Cene pojedinih
energenata u Srbiji u 2002. godini bile su:
ogrevno drvo 3.5 €/GJ, ugalj-lignit 4.5 €/GJ, mazut 4.9 €/GJ, lož ulje 13.6 €/GJ, prirodni gas 4.7 €/GJ.
U Švedskoj su u 2001. godini cene energenata, uključujući poreze i takse, bile sledeće:
drveni čips = 2.9 €/GJ, ugalj = 4.2 €/GJ, mazut = 7.2 €/GJ.
Cena biomase kao goriva, prema raspoloživim podacima za Nemačku, iznosi od 2.5 do 8
€/GJ. Za poređenje mogu da posluže cene drugih energenata u Nemačkoj: cena lož ulja i gasa za
domaćinstva iznosi 7 €/GJ odnosno 7.5 €/GJ, dok je za industriju cena mazuta 2.8 €/GJ, gasa 3.8 €/GJ,
a kamenog uglja 4.6 €/GJ.
Cena goriva može imati vrlo veliki udeo u ceni proizvedene energije. Cena goriva može
učestvovati u troškovima proizvodnje energije i do 50%, mada su uobičajenije vrednosti oko 30%.
Stoga je vrlo bitno za ekonomičnost proizvodnje energije iz biomase imati na raspolaganju ostatke
biomase sa vrlo niskom cenom, jer se u tom slučaju cena proizvedene energije može smanjiti i do
50%. Analize pokazuju da niska cena goriva dovodi do toga da je ekonomski opravdano graditi čak i
postrojenja za proizvodnju električne energije iz biomase (klasično parno ili gasno-parno postrojenje
sa gasifikatorom), za koja su potrebne visoke investicije. Niska cena goriva umanjuje uticaj drugih
faktora (stepen korisnosti) i nadmašuje uticaj visokih investicija na ukupne troškove proizvodnje
energije.
S obzirom na trenutno stanje iskorišćenosti biomase u Srbiji, jasno je da bi veliki deo trenutno
neiskorišćene, a raspoložive biomase imao vrlo nisku cenu, što znači da se u prvoj fazi intenziviranja
korišćenja biomase, ne bi postavljao kao problem ekonomska opravdanost gradnje energetskih
postrojenja na biomasu.

strana 183
Energetska politika
Biomasa je obnovljivo gorivo, uz određene uslove to je neiscrpno gorivo. Korišćenjem
biomase umesto tečnih goriva i uglja smanjuje se zagađenje okoline. Emisija sumpor-dioksida se svodi
skoro na nulu, dok se emisija pepela u poređenju sa ugljem smanjuje oko 10 puta. Smatra se da pri
korišćenju biomase nema dodatne emisije ugljen-dioksida, to jest da se globalno ne povećava sadržaj
ugljen-dioksida u atmosferi. Međutim korišćenje biomase za zadovoljenje potreba za energijom još
uvek je ograničeno.
Glavni razlog znatno manjeg učešća biomase u proizvodnji energije od onog koji je moguć na
osnovu raspoloživih količina ostataka biomase, ne samo u Srbiji nego i u svetu, je relativno visoka
cena proizvedene energije iz postrojenja na biomasu. Visoka cena proizvedene energije iz biomase
najviše je posledica velike vrednosti investicija u postrojenje za iskorišćenje biomase i cena biomase
kao goriva.
Razlog za korišćenje jednog energenta ili razlog za nekorišćenje drugog energenta ne može
biti samo njegova tržišna cena. Pored parcijalnog interesa svakog potrošača da koristi što jevtinije
gorivo, postoji opšti interes, koji se može odnositi na region, državu ili globalno. S obzirom da je
odnos cena različitih energenata definisan ne samo svetskim cenama nego i energetskom politikom
svake zemlje, jasno je da će uticaj na povećanje korišćenja biomase u energetske svrhe imati svaka
podsticajna mera odgovarajućih institucija države.
Može se očekivati da će Srbija potpisati Protokol iz Kjota, kojim je predviđeno da razvijene i
nerazvijene zemlje daju doprinos smanjenju emisije ugljen-dioksida. Svakoj zemlji je postavljena
vrednost emisije ugljen-dioksida koju ne bi trebalo preći, čime se primoravaju sve zemlje da energiju
dobijaju iz obnovljivih izvora energije, a to znači i iz biomase. Sledstveno Sporazumu iz Kjota, može
se očekivati da će Srbija u dogledno vreme biti primorana da znatno više koristi obnovljive izvore
energije. Od obnovljivih izvora energije, korišćenje biomase za sada spada u najjeftinije.
Povećano korišćenje biomase u proizvodnji energije može se postići jednovremenim
aktivnostima u više oblasti.
Interes poljoprivrednih regiona ili regiona bogatih šumom je da što više razviju delatnosti koje
su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa poljoprivredom i šumarstvom, što podrazumeva korišćenje
ostataka biomase u energetske svrhe, kako bi se smanjila potrošnja uvoznih tečnih goriva, električne
energije ili uglja. Sličan interes bi morala da ima i država. Pored smanjenja troškova za uvoz
energenata, korišćenjem ostataka biomase kao energenta, dodatno se angažuje lokalna radna snaga za
pripremu i korišćenje biomase. Time se radno sposobno stanovništvo zadržava u seoskim područjima,
u slabo naseljenim regionima i industrijski nedovoljno razvijenim regionima.
Neophodno je uspostaviti odnos cena energenata koji neće davati prednost uvoznim
energentima i električnoj energiji u odnosu na biomasu.
U razvijenim zemljama uvedene su kaznene takse na emisiju ugljen-dioksida. Slične kaznene
takse mogu se uvesti u Srbiji kako za one koji emituju ugljen-dioksid, tako i sumpor-dioksid, a takođe
i za industrijske potrošače koji koriste električnu energiju za dobijanje toplotne energije bilo za
grejanje bilo za proces. Prikupljenim sredstvima od taksi, a eventualno i iz nekih drugih fondova,
mogu se uvesti podsticajne mere za: individualne potrošače da koriste biomasu i kupuju uređaje koji
efikasno koriste biomasu kao gorivo, i takođe proizvođače opreme za biomasu kao energent.
Podsticanjem povezivanja domaće industrije sa stranim proizvođačima opreme omogućiće se
domaćim proizvođačima da se lakše uključe u proizvodnju konkurentne robe, to jest opreme za
korišćenje biomase.
Istraživačko razvojni rad u oblasti korišćenja biomase kao energenta takođe je potrebno
posebno podržati. Zajedničko angažovanje domaće privrede i istraživačkih institucija, kroz pojedine
demonstracione projekte, bilo bi izuzetno značajno za osvajanje pojedinih tehnologija i znanja iz
oblasti energetskog iskorišćenja biomase. S obzirom na trenutno stanje primene i razvoja tehnologija
korišćenja biomase u Srbiji bilo bi korisno povezivanje domaće privrede i istraživačkih institucija sa
inostranim partnerima, radi bržeg osvajanja savremenih tehnologija i znanja.
Jedan od bitnih uslova za efikasno iskorišćenje raspoloživih količina ostataka biomase je
dobro poslovanje u delatnostima koje se odnose na šume i poljoprivredu. Što se tiče iskorišćenja šuma,
bitan je rad šumskih gazdinstava, izgradnja šumskih puteva, pošumljavanje i održavanje šuma.
Efikasnim radom u ovim delatnostima, postići će se veća raspoloživost ostataka šumske biomase za
strana 184
korišćenje u energetske svrhe.
U poljoprivredi treba stvoriti uslove da poljoprivredna gazdinstva što više koriste sopstvene
ostatke biomase za proizvodnju energije, odnosno stimulisati organizovanje energetski nezavisnijih
farmi. Obično su poljoprivredna gazdinstva u neposrednoj blizini nastanka biomase, ili se za primarnu
preradu plodovi i ostaci biomase zajedno transportuju do gazdinstva, pa su tada troškovi transporta
ostataka biomase vrlo niski. Niski troškovi transporta i relativno laka organizacija prikupljanja i
transporta ostataka biomase trebalo bi da učine da poljoprivredna gazdinstva budu mesta gde će se
ostaci biomase u najvećoj meri iskoristiti.
Radi boljeg sagledavanja stanja, kako energetskog potencijala biomase tako i stepena njegove
iskorišćenosti, neophodno je organizovati kontinualno praćenje statističkih podataka u ovoj oblasti.
Pored podataka koji se već nalaze u statističkim godišnjacima, prikupljanje podataka bi trebalo da
obuhvati potrošače biomase kao sirovine, pošto se kao nusproizvod na tim mestima javljaju ostaci
biomase koji se mogu koristiti kao energent.
Trebalo bi omogućiti da što veći broj potencijalnih korisnika biomase kao energenta, može da
se na pristupačan način upozna sa mogućnostima domaćih proizvođača opreme. To bi se moglo
ostvariti organizovanjem posebnih izložbi ili sajmova, pravljenjem mreže sadašnjih i potencijalnih
korisnika biomase kao energenta, proizvođača opreme za korišćenje biomase, i takođe različitih firmi
koje mogu učestvovati kao projektanti, konsultanti, ili istraživači u razvoju pojedine opreme.
Potrebno je otvoriti pitanje promene strukture poljoprivredne proizvodnje u procesu
prilagodjavanja uslovima u Evropskoj zajednici, koja se može orijentisati i na proizvodnju brzo
rastućih biljaka pogodnih za korišćenje u proizvodnji energije, i sve značajnije indicije da se u Evropi
formira tržište biomase za energetske potrebe, i da će mnoge razvijene zemlje verovatno uvoziti
biomasu radi proizvodnje energije.
Sve prethodno pomenute mere i aktivnosti koje bi dovele do efikasnijeg i šireg korišćenja
biomase u enegetske svrhe moraju proizaći iz nacionalne energetske politike. Inostrana, a takođe i
domaća iskustva su pokazala da će se biomasa koristiti kao energent samo ako potencijalni korisnici
za to budu imali ekonomski interes. Iz tog razloga je potrebno da energetska politika stvori uslove da
potencijalni korisnici prepoznaju svoj interes u korišćenju biomase. Jedan od budućih zadataka sa
ciljem povećanja korišćenja biomase trebalo bi da bude formiranje podloga za donošenje zakona,
podzakonskih akata, pravilnika i standarda kojim će se podsticati efikasno korišćenje biomase kao
energenta. Korišćenje biomase u Srbiji potrebno je postaviti ne samo kao energetski već i kao ekološki
problem, a takođe i kao problem poljoprivrede i šumarstva.

SADRŽAJ

PREDGOVOR UVOD 1. OSTACI POLJOPRIVREDNE BIOMASE ........................................................................... 1 1.1 Ostaci biomase u ratarstvu ...................................................................................... 1 Prof. Dragan Novaković, Prof. Milan Đević 1.2 Ostaci biomase u voćarstvu i vinogradarstvu ......................................................... 6 Prof. Dragan Novaković, Prof. Milan Đević 1.3 Ostaci biomase u stočarstvu - tečni stajnjak ............................................................ 11 Prof. Dušan Radivojević 2. OSTACI BIOMASE U ŠUMARSTVU, PRERADI DRVETA I MOGUĆNOST GAJENJA "ENERGETSKIH ŠUMA" .................................................. Prof. Gradimir Danon, Prof. Vojislav Bajić, Prof. Vasilije Isajev, Mr Slobodan Bajić, Slobodan Orešćanin, Dr Savo Rončević 2.1 Proizvodni potencijal šuma i industrije prerade drveta u Srbiji .............................. 2.2 Drvni ostaci u šumarstvu i industriji prerade drveta ............................................... 2.3 Energetski potencijal drvnih ostataka ..................................................................... 2.4 Mogućnost uzgajanja plantaža drveća i žbunja za energetske potrebe ................... 2.5 Zaključak .................................................................................................................. 25

27 37 42 51 55

3. PRIKUPLJANJE, TRANSPORT I SKLADIŠTENJE OSTATAKA BIOMASE ................... 57 3.1 Postupci spremanja žetvenih ostataka ................................................................... 57 Prof. Milan Martinov, Prof. Miladin Brkić, Prof. Dragan Novaković 3.2 Tehno-ekonomska analiza pripreme šumske biomase ............................................ 78 Prof. Miloš Tešić 3.3 Tehno-ekonomska analiza spremanja poljoprivredne biomase .............................. 87 Prof. Miloš Tešić, Prof. Miladin Brkić, Prof. Milan Martinov 3.4 Ukupni troškovi biomase kao goriva ....................................................................... 100 Prof. Miloš Tešić 4. TEHNOLOGIJE KONVERZIJE BIOMASE .......................................................................... 109 Uvod o tehnologijama konverzije biomase ............................................................... 109 Dr Mladen Ilić 4.1 Tehnologije sagorevanja biomase ............................................................................ 113 Dr Borislav Grubor, Prof. Simeon Oka, Dr. Mladen Ilić 4.2 Tehnologije gasifikacije biomase .............................................................................. 123 Dr Mladen Ilić, Dr Dragoljub Dakić 4.3 Tehnologije proizvodnje tečnih goriva ...................................................................... 134 Prof. Milan Radovanović 4.4 Tehnologija proizvodnje biogasa anaerobnom fermentacijom tečnog stajnjaka ....... 147 Prof. Franc Kosi

5. TEHNO-EKONOMSKA ANALIZA I EKOLOŠKI UTICAJ PROIZVODNJE ENERGIJE IZ BIOMASE ...................................................................... 166 Dr Mladen Ilić, Prof. Miloš Tešić, Prof. Simeon Oka 5.1 Cena postrojenja ..................................................................................................... 166 5.2 Cena proizvedene energije iz biomase .................................................................... 172 5.3 Energetski i ekološki bilans .................................................................................... 173 5.4 Kriterijumi za vrednovanje korišćenja biomase ...................................................... 175 6. ZAKLJUČAK ........................................................................................................................ 177 Dr Mladen Ilić, Prof. Simeon Oka, Prof. Miloš Tešić

kao zamena za moguće smanjenje proizvodnje hrane. Imajući navedene razloge u vidu. na primer njenim sagorevanjem. doprinosi zaštiti okoline i socijalno-ekonomskom razvoju (posebno u seoskim područjima). U procesu pripreme za priključenje Evropskoj zajednici i harmonizacije zakonodavstva i privredne strukture i implementacije Direktiva Evropske zajednice u različitim oblastima. Evropska zajednica izmenila je u ovoj oblasti svoje planove. jedan od najtežih problema je usaglašavanje u oblasti poljoprivrede i implementacija tzv. Promena strukture poljoprivrednog sektora zemlje. Zajedničke agrarne politike. vetra. šumskim požarima. godine udeo biomase u proizvodnji komercijalne energije poraste od planiranih 6% na 12%. Švedska. Finska). oslobađa skoro ista količina ugljen-dioksida kao i sagorevanjem uglja. Pored toga. biomasa ipak predstavlja gorivo koje ne doprinosi povećanju emisije ugljen-dioksida u atmosferu. i čak mnogo ranije iscrpivost i onako malih energetskih potencijala Srbije. koji može biti izmenjen napuštanjem.). ne samo zbog toga što je obnovljiv izvor energije. hemijske proizvode. Dodatan razlog i impuls za korišćenje biomase potiče od sve strožijih uslova koje nameće zaštita okoline. Ne treba zanemariti značaj razmatranja potencijala obnovljivih izvora energije u celini. što će doprineti i tehnološkom unapređenju mašinogradnje. pre svega otpadne biomase. energije sunca. Gledajući dugoročno. Studija daje osnovne podatke i da se otvori pitanje perspektive poljoprivrede na novom tržištu proizvodnje energenata. U perspektivi treba očekivati otvaranje evropskog tržišta biomase za proizvodnju alternativnih goriva i energije. godine i važan doprinos izradi strategije očuvanja okoline. ukazuje da se energetika Srbije mora orijentisati na sve veće korišćenje obnovljivih izvora energije – biomase. odnosno sa ciljem smanjenja emisije pretežno ugljendioksida. a naročito posle potpisivanja Protokola u japanskom gradu Kjoto. već i zbog toga što je široko rasprostranjena i sveprisutna i može da obezbedi proizvode od životnog značaja za sektore privrede koji značajno zavise od uvoza (gorivo za saobraćaj. povećan je interes za korišćenje obnovljivih izvora energije. a time i biomase. Podaci dobijeni u Studiji predstavlajaju takođe podloge za izradu strategijskog koncepta korišćenja biomase. a takođe i biomase. integracija agrarnog sektora u postojeću strukturu finansijske podrške Evropske zajednice u oblasti poljoprivrede. može se naći rešenje ze neke od navedenih problema.PREDGOVOR Biomasa se može smatrati za strategijski potencijal. korišćenje biomase u Srbiji ima značaj ne samo za trenutno rešavanje problema manjka energije. Ovakva orijentacija nameće i primenu novih. koje imaju sposobnost da brzo rastu na napuštenoj ili nekvalitetnoj zemlji. povećavajući njenu konkurentnost na domaćem i stranom tržištu. itd. propisujući da do 2010. tj. 11. Mnoge zemlje Evrope već danas imaju oko 20% komercijalne energije proizvedene iz biomase (Austrija. efikasnijih i ekološki prihvatljivih energetskih tehnologija. stvaranjem uslova za novu proizvodnju i održavanjem prirodnog izgleda okoline. i posebno u slučaju Srbije. ali i drugih gasova koji dovode do efekta takozvane "staklene bašte". hidroenergije. erozijom zemljišta i dr. U poslednjih desetak godina. Iako se korišćenjem biomase. hidropotencijala i drugih. električnu energiju. koja konkuriše za Evropsku zajednicu. što bi bila dalja razrada Strategije razvoja energetike Srbije do 2010. iscrpivost svetskih energetskih potencijala svih vrsta. godine. pored direktiva u oblasti energetike i zaštite okoline. razmatranja uloge biomase (otpadne i specijalno gajene za proizvodnju energije) i za proces prilagodjavanja i pripreme za uključivanje Srbije u Evropsku zajednicu. Razlog je u tome . podrazumeva i usklađivanje agrarne politike sa lokalnim i opštim interesima. Svetska kretanja u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije pokazuju da se sve razvijene zemlje ubrzano orijentišu na intenzivno korišćenje svih raspoloživih obnovljivih izvora energije. već ima strateški značaj neminovnog iscrpljivanja fosilnih goriva i rastućeg problema globalnog zagrevanja zbog emisije ugljen-dioksida. Protokol iz Kjota je usvojen sa ciljem zajedničkog doprinosa razvijenih i nerazvijenih zemalja u sprečavanju globalnog zagrevanja. decembra 1997. Korišćenjem zemljišta za gajenje jeftinih biljnih vrsta. Jedan od efikasnih načina smanjenja emisije ugljen-dioksida je korišćenje obnovljivih izvora energije.

Iz tog razloga je neophodno proceniti energetski potencijal obnovljivih izvora energije. čime bi se zaokružio ciklus korišćenja biomase. Srbija je dobrim delom poljoprivredna zemlja. međutim. potencijalni uticaj korišćenja biomase na energetski bilans i budžet Srbije. i smanjenje specifične potrošnje energije za 20% do 2010. Pored toga. I pored želje rukovodioca studije da studija obuhvati analizu mogućnosti iskorišćenja pepela biomase za obogaćivanje zemljišta. pa ga tokom sagorevanja samo vraća atmosferi. odnosno vezuje ugljen-dioksid iz vazduha. prihvatile su obaveze o smanjivanju emisije ugljen-dioksida. Šta više. u procesu uključenja Srbije u Evropsku zajednicu i druge međunarodne organizacije. bilo u energiju ili u alternativna goriva. i pratećim industrijama. daje pregled tehnologija ubiranja poljoprivredne biomase. Ove obaveze očekuju i Srbiju u narednom periodu bez obzira na nepravednu raspodelu obaveza smanjivanja emisije ugljen-dioksida na razvijene i nerazvijene zemlje. tako da se može sa sigurnošću tvrditi da energetski potencijal biomase ne može biti zanemaren. godine. Većina zemalja u razvoju. U Strategiji razvoja energetike Srbije. postaviće se i pitanje potpisivanja Protokola iz Kjota. što će voditi ka povećanom korišćenju obnovljivih izvora energije. ova tema se ipak nije našla u studiji. koje očekuju prijem u Evropsku zajednicu. Stoga je realno očekivati u bliskoj budućnosti da će Srbija imati razne obaveze po pitanju zaštite životne sredine. Studija obrađuje različite aspekte korišćenja biomase kao energenta: količine ostataka biomase u šumarstvu. U realizaciji ovih ciljeva značajno mesto pripada korišćenju biomase uz primenu savremenih efikasnih tehnologija konverzije biomase. ostaci biomase predstavljaju najveći energetski potencijal od obnovljivih izvora energije.što biomasa tokom svog veka utroši. koja je uradjena u okviru Strategije privrednog razvoja Srbije do 2010.5% danas na 4. orijentacijom na korišćenje domaćih energetskih resursa u distribuiranoj proizvodnji energije predviđa se povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije (bez hidro energije) od 1. i konačno uticaj na ekologiju. . godine. Trenutno Srbija nije potpisnik Protokola iz Kjota. poljoprivredi.5% u 2010. Na izradi ove studije učestvovale su sve najznačajnije naučno-istraživačke institucije sa svojim istraživačima. Srbija spada u zemlje siromašne fosilnim izvorima energije. posle hidro-potencijala. zatim daje pregled pojedinih tehnologija konverzije biomase u razne vidove energije. godini. analizira tehnoekonomske aspekte korišćenja biomase. a uz to u pojedinim regionima je bogata šumom. koji su se u poslednje vreme bavili biomasom kao energentom.

u studiji je data i analiza mogućnosti uzgajanja brzorastućih drva isključivo za energetske potrebe. Pored mogućnosti korišćenja biomase u pomenutim postrojenjima pretpostavlja se da u Srbiji postoje još mnoge lokacije na kojima se nalaze značajne količine ostataka biomase koje se ne koriste. kako bi se mogao proceniti njen značaj za energetski bilans Srbije. Studija obrađuje posebno energetski potencijal šumske biomase. odnosno ekonomska isplativost korišćenja biomase. a na osnovu toga sugerisati pravce energetske i naučno-istraživačke politike. pa su se na mnogim mestima kotlovi i ložišta na tečna goriva zamenjivala novim na biomasu ili ugalj. drvne industrije. ali značaj iskorišćenja tečnog stajnjaka sastoji se pored energetskog dela i u neutralisanju njegove ekološke štetnosti.UVOD U Srbiji postoje mnogi primeri korišćenja biomase u energetske svrhe. a takođe i ceni biomase kao goriva i ceni energije dobijene iz biomase. Iz tog razloga je značajan deo ove studije posvećen tehno-ekonomskoj analizi pojedinih tehnologija pripreme i konverzije biomase. Kao još nedefinisani potencijal. to jest tečni ostatak pri uzgajanju životinja. . ostatke ratarskih kultura. a zamenila su ih postrojenja na gas ili na tečno gorivo. s obzirom na njihovu starost obično preko 20 godina. Uslovi za ekonomsku opravdanost korišćenja biomase kao izvora energije stvaraju se ne samo usavršavanjem tehnologija pripreme i konverzije biomase. je ekonomska opravdanost. Neka od tih postrojenja više ne rade. Studija bi trebalo da doprinese realnom sagledavanju energetskog potencijala biomase u Srbiji. a možda i ključni uslov za povećano korišćenje biomase kao energenta. Jedan od bitnih uslova. i takođe tečni stajnjak. Ovaj poslednji. A za mnoga od postrojenja koja rade. To su uglavnom mala postrojenja na lokacijama gde se neposredno javljaju ostaci biomase. Razlog za gradnju ovih postrojenja bila je energetska kriza sa tečnim gorivima. može se reći da rade neefikasno. Mnoga od tih postrojenja su izgrađena krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina. možda neće u velikoj meri uticati na energetski bilans. već i odgovarajućom energetskom politikom. ostatke u voćarstvu i vinogradarstvu.

proizvodnja pšenice. nagib zemljišta. voćarstvu sa vinogradrstvom i stočarstvu. smatrajući da je ipak najveći deo potencijalno iskoristive biomase sadržan u ostacima biomase. U nekim rejonima sporedne sirovine su zauzele svoje funkcionalno mesto u nastavku procesa proizvodnje. tradiciju i naviku prikupljanja sporednih produkata biljne proizvodnje. Otpadna biomasa koja se javlja u drvnoj industriji je posebno procenjena. Kosovo i strana 1 . U pitanju su: geografska (nadmorska visina. Ovo rešenje je nedopustivo jer se uništava fauna na proizvodnoj parceli. Ostaci biomase koji nastaju u poljoprivredi podeljeni su prema granama poljoprivrede na: ostatke u ratarstvu. dr Dragan Novaković. Tako na primer. Današnja iskustva u rejonizaciji poljoprivrede zasnivaju se prvenstveno na određivanju homogenih poljoprivrednih rejona. ekspozicija).ravničarski (žitorodni). Takođe. dok otpadna biomasa iz industrije koja pripada poljoprivredi nije posebno analizirana.1. Neophodnost analize korišćenja biljnih ostataka po rejonima proizilazi iz neophodnosti razgraničenja i karakteristika prostora sa stanovišta funkcije okruženja i ograničenja na izbor načina korišćenja biljnih ostataka. Posebno se izdvajaju: Vojvodina. Radi se o klimatskim i biološkim faktorima koji uslovljavaju prirodne karakteristike koje ograničavaju razvoj pojedinih biljaka. Pšenica uspeva u svim delovima Srbije.brdski (voćarsko-vinogradarski-stočarski) i . kukuruza i uljarica. a negde predstavljaju sirovinski balast. egzaktno odredi način korišćenja biljnih ostataka na društvenom i individualnom sektoru i ukaže na načine za popravku postojećeg stanja korišćenja biljnih ostataka. Prof. s obzirom da se sastoji od organske materije koja je u osnovi biljnog porekla. ukazati na potencijalne rezerve. dolazi do zagađivanja eko sistema. Zemun Osnovna proizvodnja ratarskih kultura povlači za sobom istu ili čak i tri puta veću količinsku produkciju biljnih ostataka. Uzimanjem rejona u obzir. ukoliko ne postoji stočarska proizvodnja ima sirovinski materijal koji opterećuje primarnu proizvodnju.planinski (pašnjačko-stočarski) Prikazani poljoprivredni rejoni mogu poslužiti kao osnova za orijentaciju intenziteta proizvodnje i tehnološkog razvoja u celini. pa se slama kao trenutno rešenje spaljuje i zaorava. Najveći broj ratarskih useva je raspoređen po čitavoj teritoriji Srbije pri čemu pojedine grupe useva znatno bolje uspevaju na pojedinim teritorijama. kao potencijalni energetski izvor. klimatska i pedološko-geološka obeležja.1 Ostaci biomase u ratarstvu Prof.Poljoprivredni fakultet. prvo su podeljeni na one koji nastaju u šumarstvu i na one koji nastaju u poljoprivredi. Šumadija. a na osnovu karakteristika prirodnih uslova i načina korišćenja zemljišta. ovaj ostatak se tretira kao biomasa. dr Milan Đević . Po ovom osnovu teritorija Srbije je podeljena na sledeće rejone: . nekada nedovoljno osnovani i kontradiktorni stavovi o celishodnosti i racionalnosti razvoja savremenih tehnoloških postupaka za prikupljanje biljnih ostataka strnih kultura. Što se tiče ostataka u stočarstvu. oni se odnose na tečni stajnjak. OSTACI POLJOPRIVREDNE BIOMASE Ostaci biomase. Veliki značaj za razvoj tehnologije korišćenja biljnih ostataka ima geografski razmeštaj gajenja pojedinih kultura. odnosno na izmet životinja. Iako je ovaj ostatak direktno životinjskog porekla. potrebno je sagledati postojeću situaciju u poljoprivrednoj proizvodnji. na zastupljenost ratarskih kultura od kojih se očekuje da se koriste kao gorivo. omogućen je metod prostorne analize i prostornog predviđanja razvoja tehnologije poljoprivredne proizvodnje. 1. U stručnoj i naučnoj javnosti kod nas egzistiraju veoma različiti. Put za prevazilaženje pluralističkih stavova je analiza raspoloživih resursa po rejonima i regionima s obzirom na tehnološki nivo proizvodnje. a sva korišćena mehanizacija se izlaže velikoj opasnosti u daljem radu. Da bi se sagledao značaj biljnih ostataka kao goriva. . koji se javljaju pri primarnom procesiranju poljoprivrednih proizvoda.

takođe uspeva u skoro svim krajevima Srbije pri čemu se izdvajaju: Vojvodina i dolina reke Morave.spaljivanje i zaoravanje .prostirka i ishrana za stoku . kao i pšenica.Metohija. Osnovni aspekti za procenu sadašnjeg načina korišćenja biljnih ostataka ratarskih kultura su: . mogu se dobiti ukupne količine biljnih ostataka. prosečnih prinosa i odnosa zrno : biljni ostaci. Kukuruz. ravni~arski brdski planinski strana 2 . Na osnovu površina.korišćenje kao čvrsto gorivo.

a prema obračunu na 100 ha obradive površine (Marković. P..1. Babović. 1998.Slika 1.) strana 3 . Karta rejona sa prosečnim prinosom glavnih ratarskih kultura po 1 ha.. J.

293 11.48 Ječam 1 : 0.86 2. 6.893. Ind.2 Površine ratarskih kultura u Srbiji u 1998.168.43 2.i zadr.378 752. . pa je iz tog razloga primenjeno iskustvenointuitivno odlučivanje o nekim kriterijumima kod predviđanja pojedinih načina korišćenja biljnih ostataka.159 24.521.505 88.46 Kukuruz 1 : 1.101 9.22 3. Pšenica 796.191 3.smanjenje energetske zavisnosti. Ind.802 37.351 Ulj.407 673 734 2. Centralna Srbija Vojvodina Kultura Preduzeća Individualna Preduzeća Individualna i zadruge gazdinstva i zadruge gazdinstva Pšenica 16.694 Raž 293 5.mogući obim valorizacije.repica 351 348 239 386 Kosovo i Metohija Preduzeća Individualna i zadruge gazdinstva 3.120 4. .409 537. i gazd.28 1.98 1.358 1.553 709 7.056 108.321 618.406 146.412.206 157.300 Kukuruz 1.5 1.i zadr.600 Suncokret 160.400 250 Ukupno 2.27 3.357.815 58 1.226 105.844 1.repica 1. Tabela 1.514 2.1 5.100 Soja 3.650 strana 4 .591 54.350 387.350 28. za gorivo Kultura Površina zadruge t t ha ha ha Pred.1 Odnos zrno : biljni ostaci i prosečni prinosi u Srbiji u 1998.73 1.847 45.600 591.800 92.141.700 Soja 82.gazd.69 Suncokret 1 : 2.316 85.652 Suncokr.742 378.414 75.300 753.86 Uljana repica 1:3 1.zaštita i očuvanje životne sredine.553.862 75.zainteresovanost korisnika. Navedeni aspekti se ne mogu jednoznačno definisati.241 215.navike i tradicija korisnika.200 1.900 Ulj.821 1.061. god.955 420.890 51. .911 46.685 163. . god.225 87. .151.100 29.886 4. Pred.gazd.3 Ukupne i moguće količine biljnih ostataka ratarskih kultura za gorivo Individ.000 21.450 UKUPNO 9.044 700 3.štednja neobnovljivih izvora energije.Opšti aspekti procene su: .298 697.553 8. Prinos t/ha Kultura Zrno : biljni ostaci Preduzeća i Individualna zadruge gazdinstva Pšenica 1:1 4.085 7. biljnih ostataka biljnih ost.919 208.341 358 639 Ječam 4. .924 122.76 Raž 1 : 1.368 Kukuruz 9.1 2.741 83.19 Tabela 1.78 Soja 1:2 1.281 1.000 Raž 8.700 Ječam 134.225.221 3.304 239.699 178.098 325.047 67.000 946.000 75.474 272 91.8 2.razvijenost tehnologije.353 951 83 - Tabela 1. Ukupna količina Moguće količine Preduz.136 1.579 132.641 324.805 4.

1986.: Prikupljanje i briketiranje biomase u poljoprivredi. raž. Pretpostavljena moguća količina biljnih ostataka za gorivo iznosi oko 32% od ukupne količine biljnih ostataka.: Razvoj tehnologije i opreme za efikasno sagorevanje niskovrednih čvrstih goriva.. Ekološki pokret Vojvodine i Šumarski fakultet. Beograd. Učešće Kosova i Metohije u ukupno posmatranim površinama pod ratarskim kulturama je 7..usavršavanje tehničko . 1989. Marković. Jugoslovensko društvo termičara. simpozijum JDPT. N. kako u ukupnom iznosu tako i u delu koji se predviđa za gorivo.. uljana repica) oko 13%.pogledi na budući razvoj poljoprivrede i sela. L. Ninić. J. Bled. Statistički bilteni Saveznog zavoda za statistiku SR Jugoslavije. agrarna politika ide ka smanjenju površina pod pšenicom na račun drugih kultura (povrće i industrijsko bilje). Sa druge strane. sirovina i energija budućnosti. Monografija. Beograd. Oka. Beograd. M. Zbornik XIV. .111-116.mogućnost nabavke i stimulacija krajnjih korisnika u vidu kreditiranja za nabavku kompletnih linija mašina za sređivanje bio mase. J.7%. 3.mogućnost korišćenja drugih goriva. Poljoprivredni fakultet. Ovaj element može značajno da utiče na predviđene količine biomase..: Biomasa kao hrana. Đević. 1998.Ukupna količina biljnih ostataka u ratarstvu iznosi 9.: Alternativna goriva i njihov značaj. .06 miliona tona pri čemu se očekuje učešće preduzeća i zadruga sa 38% i individualnog sektora sa 62%. Vrnjačka Banja. Ministartsvo poljoprivrede.. M.da slama i kukuruzovina dobiju tržišnu vrednost itd.. Srbija na pragu novog veka . šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. N. . 8. 4. Biljni ostaci strnih kultura (pšenica. S. ječam) učestvuju sa oko 50%.ukrupnjavanje poseda individualnih gazdinstava (već danas je veliki broj individualnih gazdinstava koji obrađuju više stotina hektara). a individualnog sektora 78%. . Zbornik radova Značaj i perspektiva briketiranja biomase. J. 1989. a uljarice (suncokret. P. Sad Brkić. Nikolić. M. D. Beograd. T. Savremena poljoprivredna tehnika. M. Beograd. 1996. J. Poljoprivredni fakultet. Studija Instituta za poljoprivrednu tehniku. Mićić. Babović. Količina biljnih ostataka koja se može očekivati da se koristi kao gorivo iznosi 3. 2. J. 7.. Godišnji energetski potencijal pretpostavljene količine ostataka biomase ratarskih kultura iznosi oko 40 000 TJ. Mićić.. U strukturi korišćenja bio mase (slame i kukuruzovine) uočljiv je veliki procenat mase koja se koristi za ishranu stoke i prostirku ili se spaljuje i zaorava. 8. 15-24.. 6.55 miliona tona pri čemu je učešće preduzeća i zadruga oko 22%. Brkić. LITERATURA 1. Novaković. 5. Studija Instituta za poljoprivrednu tehniku. Novaković.: Energetski potencijal biljnih ostataka u Srbiji. Mićić. Ružičić. U ovom delu leži mogućnost povećanja količine bio mase kao goriva.1994.tehnoloških rešenja za prikupljanje biljnih ostataka.gajenje stoke bez prostirke (tečno izđubravanje).. D. 3 (1982). Janić. Mićić. Da li će do toga doći i u kojoj meri zavisi od velikog broja faktora: . . . soja. strana 5 . kukuruzovina sa oko 37%. S. Nikolić.navika korisnika.: Biosirovine na području SR Srbije.

.. Najčešće se vrši sakupljanje i spaljivanje zrelih lastara (posle rezidbe) ili zaoravanje zelenih lastara. Preračunato na jedinicu površine nakon obavljene rezidbe na raspolaganju ostane 4-6 t/ha bio mase. je rezidba..ekološki (fizičke i hemijske osobine zemljišta. . godina starosti. dr Dragan Novaković. strana 6 . Ređe se vrši mlevenje-sitnjenje lastara i njihovo zaoravanje. a predstavljaju u izvesnom smislu i teškoću oko njihovog eliminisanja sa parcele. količine i raspored padavina. Podaci o količinama granjevine iz voćarstva i vinogradarstva su nedovoljno istraženi.1. Kod biljnih sorti (poput Italije. temperatura. .8 kg zrele ili zelene mase. godišnje se kod ovih sorti po jednom čokotu rezidbom odstrani 1.2 Ostaci biomase u voćarstvu i vinogradarstvu Prof. bujnost podloge. kombinacija sorta-podloga.Poljoprivredni fakultet. Problemi sa rezidbom odstranjenom lozom su utoliko veći ukoliko se radi o sortama srednje do izražene bujnosti poput: Kaberne sovinjon. .) itd.).biološki (bujnost sorte.2 .. intenzitet i vreme rezidbe.1.agrotehnički i pomotehnički (održavanje zemljišta. Veliki je broj faktora koji utiču na prirast drvne mase u toku vegetacije: . dr Milan Đević . .... navodnjavanje. Zemun Jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera koja se obavezno sprovodi u zasadima vinove loze. đubrenje. raspored i razmak sadnje – broj stabala.)..sistemski (oblik krune. Prema ispitivanjima brojnih autora u različitim ekološkim uslovima. Izvođenje ove mere (na zrelo i zeleno) zahteva angažovanje ljudske radne snage što znatno poskupljuje proizvodnju grožđa. . Afuz-alija i dr.. kao i opasnost za životnu sredinu.) količina odstranjene loze rezidbom je veća 6-8 t/ha. Kaberne frank i Merlo. Produkti obavljene rezidbe (odstranjeni lastari) zahtevaju dodatno angažovanje. zaštita.). Prof. Potencijali posmatrani kroz površine i broj stabala pojedinih vrsta voća i vinove loze su veliki. .

a prema obračunu na 100 ha obradive površine. Babović. J. (Marković. Karta rejona sa prosečnim prinosom glavnih voćnih vrsta po 1 ha. P. 1998...) strana 7 .Slika 1.2.

824 Šljiva 238.700 137.651 2.088.699 505.000 Individualna gazdinstva 11.000 50.325. J.684.303 48.5.915..705 6.581.822 1.183 6.048 86.951.000 7. god.080 Breskva 360.780.042.572 Trešnja 6.560.001 44.000 2.993 316.000 82.) Tabela 1.3.082.288.124. Ukupan broj stabala voćaka u Srbiji u 1998.000 1.273 738.822 3.903.963 3.259 386.830 406.572 Kruška 716.000 174.406 Kosovo i Metohija Preduzeća i Individualna zadruge gazdinstva 46.000 50.414 2.630.728.657.000 5.000 93.793 4.027.377. (Marković.000 4.335.948. 1998.129 1.000 2..484.176.000 3.339.000 11. a prema obračunu na 100 ha obradive površine. Broj stabala voćaka u Srbiji u 1998.610 1. Karta rejona sa prosečnim prinosom vinove loze po 1 ha.265.000 2.000 2.015.270. god.494 1.662.910 8.404 strana 8 .634 540.116 12.362 228.000 1.000 14.008 2.448 Višnja 1.000 5.408.562 690 113.358 74.Slika 1.000 Tabela 1.000 7.449.000 9.541.000 1.157.190 685. Babović.000 343.573.293 Kajsija 100.924. Centralna Srbija Vojvodina Kultura Preduzeća i Individualna Preduzeća i Individualna zadruge gazdinstva zadruge gazdinstva Jabuka 2.613.402.975.091 130. P.4. Vrsta Ukupno Preduzeća i zadruge Jabuka Kruška Šljiva Trešnja Višnja Kajsija Breskva UKUPNO 17.349 55.271 1.

Površine pod vinogradima u Srbiji u 1998. tada je prosečni godišnji energetski potencijal izvađenih stabala oko 13 000 TJ.Tabela 1.054 8.7. Centralna Srbija Vojvodina Kultura Preduzeća i Individualna Preduzeća i Individualna zadruge gazdinstva zadruge gazdinstva Vinogradi 2.vinove loze 18 MJ/kg. Breskva Krestheven 4-5 Kotlasta 5x4 500 6.šljive 17.5 MJ/kg.kruške 17.8 x 1.4 MJ/kg. podloge.140 Kosovo i Metohija Preduzeća i Individualna zadruge gazdinstva 4.051 3. god. sorte.jabuke 17. na školskom dobru ”Radmilovac” Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Starost Razmak Broj Prosek Ukupno Vrsta Podloga Sorta zasada Oblik krune sadnje stab. .79 2895 Šljiva Džanarika Požegača 6-7 Piramidalna 5x4 500 9.5 Rezultati merenja toplotne moći proizvoda sa 10-15% vlage.3 2025 Ajdared 7-8 Vitko vreteno 1. .6.82 3422 3.8 x 1. dobija se energetski potencijal od oko 12 000 TJ godišnje.19 2606 3.772 55.12 3721 Jonagold 7-8 Vitko vreteno 3.4 1880 M9 3.breskve 17. Na osnovu podataka o broju stabala voćaka i čokotima vinove loze. .56 4780 3.8 x 1.28 2592 3. i prosečnoj toplotnoj moći.332 Tabela 1.4 1880 Jabuka 3.8 x 1.) (m) po ha Samerset 4-5 Kotlasta 5x4 500 5. izvađena stabla takođe predstavljaju energetski potencijal. a u zavisnosti od vrste.7 MJ/kg. god.8 x 1.392 10. Ako se pretpostavi da se stabla voćaka menjaju na 15 godina.08 2540 Vinogr.59 3295 breskva Redheven 4-5 Kotlasta 5x4 500 9. god. Tabela 1. strana 9 . Ukupne površine pod vinogradima u Srbiji u 1998. prosečnoj količini orezanih grana. Količina granjevine u 1999/2000.2 2190 Ajdared 7-8 Vitko vreteno 1. (kg/stablu) (kg/ha) (god.8 MJ/kg. 2-3 meseca po ubiranju i prirodnog sušenja pod pokrivačem pokazuju da je toplotna moć granjevine: . god.8.234 4.8 x 1.8 x 1.5 M26 3. Pored toga pri zameni stabala voćaka i čokota loze. Vrsta Ukupno Preduzeća i zadruge Vinogradi 77. a vinova loza na 20 godina. .2 2190 Jonagold 7-8 Vitko vreteno 1.141 Prema istraživanjima Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ostvareni su sledeći prosečni prinosi granjevine po stablu i hektaru za različite vrste voća.88 4940 Stenli 6-7 Piramidalna 5x4 500 5.8 x 1.3 1755 2. razmaka sadnje (broja stabala po ha) i godine prirasta u 1999/2000.060 Individualna gazdinstva 67.

. Srbija na pragu novog veka . 3. M. Poljoprivredni fakultet. Mićić. 1989.. Mićić. Novaković. Studija Instituta za poljoprivrednu tehniku. J. Vrnjačka Banja. Novaković. 1998. N.. 8. 7. T. M. Beograd.. S.. D. 1989. strana 10 . Brkić. M. Beograd. Monografija. Ekološki pokret Vojvodine i Šumarski fakultet. Beograd. Oka. Ninić.pogledi na budući razvoj poljoprivrede i sela.. 1996. Zbornik XIV. P.: Energetski potencijal biljnih ostataka u Srbiji. 2. 5. Ružičić. J. Mićić.1994. Marković.: Alternativna goriva i njihov značaj. Đević..: Biosirovine na području SR Srbije.111-116. sirovina i energija budućnosti. simpozijum JDPT. Babović.LITERATURA 1. J. 4. Bled.: Razvoj tehnologije i opreme za efikasno sagorevanje niskovrednih čvrstih goriva. M.: Biomasa kao hrana.. L. Beograd. Zbornik radova Značaj i perspektiva briketiranja biomase. Mićić.. Jugoslovensko društvo termičara. 3 (1982). S. 6. J. J. Poljoprivredni fakultet. Janić. D. Nikolić. 15-24.. 1986. N. šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. 8. Nikolić. Beograd. Ministartsvo poljoprivrede. Savremena poljoprivredna tehnika.: Prikupljanje i briketiranje biomase u poljoprivredi. Studija Instituta za poljoprivrednu tehniku. Sad Brkić. Statistički bilteni Saveznog zavoda za statistiku SR Jugoslavije.

kao {to su: vrsta i kategorija doma}ih `ivotinja. kod ovaca 7 %. K . 1988): QTS = Q x SME/ SMTS (m3). koja se sastoji od ~vrstog ili ugu{}enog dela (balege) i te~nog dela (osoke). kod svinja i junadi.50 l/UG dan). strana 11 . Naime. iznete koli~ine podrazumevaju dnevnu proizvodnju izlu~evina. Naturalni te~ni stajnjak kao potpuna me{avina oba dela izmeta.godi{nje koli~ine suve materije u obroku.gubici suve materije iz hrane koja je dospela u stajnjak. meteorolo{kih i mikroklimatskih uslova i dr.godi{nja proizvodnja te~nog stajnjaka (m3). faze reprodukcionog ciklusa. Na osnovu koli~ine ekskremenata. `ivine oko 10 %.K /100 + G ] x 10 (t). odnosno bez kori{}enja prostirke. kod konja 8 %. Kod svinja to je 6 % od prose~ne telesne mase. oblika i koli~ine hrane.sadr`aj suve materije u ekskrementima (%).1.1 Karakteristike tečnog stajnjaka Koli~ine te~nog stajnjaka se mogu iskazati na vi{e na~ina: • kao procenat od telesne mase (od 18 % . Dnevne koli~ine te~nog stajnjaka se mogu iskazati i kao procentualni odnos telesne mase. na~ina dr`anja i vrste hrane.sadr`aj suve materije u te~nom stajnjaku (%). niti podvrgavaju bilo kom vidu obrade. goveda 9 %. prema obrascu (Vasiljev-a. kod svinja. Bez obzira na na~in izra~unavanja.7 %.Poljoprivredni fakultet. koji bi va`ili za sve vrste `ivotinja i sve uslove. Koli~ine te~nog stajnjaka zavise od niza faktora. mo`e se odrediti i koli~ina te~nog stajnjaka. gde je QTS . Zemun Naturalni te~ni stajnjak (feces. formira se kod svih vrsta i kategorija doma}ih `ivotinja. SME . G . 1.3 Ostaci biomase u stočarstvu . • prema koli~ini po jednom prose~nom uslovnom grlu (40 . ukoliko se ekskrementi ne razre|uju vodom. SMTS . ^ak i u okviru iste vrste parametri variraju u odnosu na uticaj pomenutih faktora. gde je Q . Pri tome se koli~ine menjaju kod razli~itih kategorija. 1988): Q = [ ( SMo . fiziolo{kog stanja. zavisno od uzrasta).koeficijent svarljivosti suve materije u dnevnom obroku.G ) x 100 . stepena i vrste aktivnosti `ivotinja. ove kategorije se naj~e{}e gaje u objektima sa re{etkastim podovima. godi{nje proizvedene koli~ine stajnjaka po datim normama se mogu proveriti prora~unom prema sadr`aju suve materije u godi{njim porcijama (obroku) hrane sa obra~unom njene iskori{}enosti i gubitaka.godi{nja proizvodnja ekskremenata. Ove norme se pojavljuju kao orijentacione srednje vrednosti zbog toga {to zavise od vida. Koli~ina te~nog stajnjaka se mo`e izra~unati prema slede}em obrascu (Vasiljev-a. Iz tog razloga se ne mo`e govoriti o nekim jedinstvenim parametrima za koli~ine te~nog stajnjaka. ekskrementi) predstavlja me{avinu izlu~evina doma}ih `ivotinja. Prema tome.tečni stajnjak Prof. dr Dušan Radivojević . Koli~ine te~nog stajnjaka zavise od sadr`aja suve materije u njemu.3. U praksi se naj~e{}e pod ovim imenom smatra stajnjak proizveden kod tova svinja i junadi. SMo .

6 0.6 K2O (kg/m3) 3. Taj odnos je kod svinja u relaciji 2 : 3 a kod goveda 3 : 2.046 Junice 0.025 0.0 P2O5 (kg/m3) 1.68 Sadr`aj mineralnih materija u te~nom stajnjaku je dosta razli~it kod pojedinih vrsta doma}ih `ivotinja.Tabela 1.9 0.9 0.2 2.023 0.7 1.7 0.3. lagerovanja i aplikacije.3.3.3. a zavisi uglavnom od vrste i na~ina ishrane. Me|utim.0 3. Prose~ne vrednosti parametara nerazbla`enog te~nog stajnjaka Vrsta `ivotinja Krave i junad Telad u tovu Svinje u tovu Suva materija Kg/kg 0. Uticaj sadr`aja suve materije na sastav te~nog stajnjaka Suva materija (%) 7 5 3 1 N (kg/m3) 6. Osim uticaja na ukupnu masu.4.042 Junad tov 0.0045 0.11 0.033 Telad tov 0.3.8 3. Sastav se po pravilu odre|uje prema odnosu ~vrste i te~ne faze.0 4.5 2. naro~ito u pogledu najva`nijih mineralnih materija.3 2. kako po vrstama tako i po kategorijama doma}ih `ivotinja.2 CaO (kg/m3) 3.04 0.2.8 P2O5 (kg/m3) 3.6 1. sadr`aj suve materije uti~e i na sastav te~nog stajnjaka.0 1.7 0. a time i do znatnog naru{avanja odnosa navedenih u tabeli 1.0 1.5 4.12 0.3. najva`nija karakteristika u pogledu sastava je sadr`aj suve materije.32 0.1 .3 1.0 2. Tabela 1.020 Suprasne krma~e 0.0 K2O (kg/m3) 4.8 0.5 10.0 4.0 0. obrade. za sagledavanje tehni~ko .004 0.7 0.35 0.5 1.5% suve materije Vrsta `ivotinja Muzne krave Junad u tovu Telad u tovu Svinje u tovu N (kg/m3) 3.021 Tovljenici 0.0 6.85 0. Tabela 1.3.85 Organska suva materija Kg/kg 0.34 0.8 0.0 CaO (kg/m3) 1.6 3.050 Sastav te~nog stajnjaka je dosta razli~it. Sastav uglavnom zavisi od vrste obroka i godi{njeg doba. mo`e do}i do znatnog razre|ivanja te~nog stajnjaka. pri pranju objekata.007 0.037 Prasad 0. U postupcima manipulacije sa te~nim stajnjakom.5 Sadr`aj suve materije u te~nom stajnjaku je razli~it kod razli~itih vrsta i kategorija doma}ih `ivotinja.0 strana 12 .2 0.6 0.002 0.8 0.2 0. neracionalnom prekomernom rasipanju vode.5 3. Koli~ine te~nog stajnjaka goveda i svinja pri sadr`aju suve materije od 10% Vrste i kategorije UG Dnevna Dnevna životinja koli~ina koli~ina (m3/grlo) (m3/ UG) Muzne krave 1.2 2.055 0. Tabela 1. Sadr`aj mineralnih materija u te~nom stajnjaku sa 7.0 MgO (kg/m3) 0.5 MgO (kg/m3) 1.tehnolo{kih mogućnosti re{avanja postupka prikupljanja.0 1.

.3.sadr`aj te~ne faze u stajnjaku. • kanali sa cevima. koja spre~ava zamaranje `ivotinja. TF (kg/m3) . veoma je va`no da se u objektima na zadovoljavaju}i na~in re{i ventilacija. Sistemi iz|ubravanja te~nog stajnjaka se svrstavaju u nekoliko zna~ajnijih tipova kao sto su: • sistem samooticanja. 1. Pri tome podovi mogu biti polu ili potpuno re{etkasti. Gove|i stajnjak intenzivno gradi plivaju}i sloj. Te~ni stajnjak ima izra`enu osobinu raslojavanja. Brzina oticanja . Smanjenjem brzine oticanja opada viskozitet. Kod `ivinskog te~nog stajnjaka raslojavanje je ujedna~eno. Najva`niji uslov za primenu bilo kog od navedenih sistema jeste postojanje re{etkastih podova u stajama. Vodom razre|eni te~ni stajnjak ima osobinu talo`enja znatno izra`eniju od onoga koji nije razre|ivan.pre~nik ~estice. zahvaljuju}i raznolikosti ~estica u njemu prema njihovoj veli~ini i obliku.brzina talo`enja. pored re{etkastih podova. nezavisno od odnosa slobodne i vezane vode. Za njihovo pokretanje nu`no je anga`ovanje spolja{nje energije. Brzina oticanja te~nog stajnjaka uti~e na viskozitet mase. • kanali sa ustavama. Te razlike su prouzrokovane velikim razlikama u veli~ini ~estica.viskozitet stajnjaka.kretanja je direktno zavisna od konzistencije te~nog stajnjaka. Gredice moraju da zadovolje pored navedenih i jo{ neke uslove. ^F (kg/m3) . Da bi se stajnjak pokrenuo nu`na je spoljna sila koja }e prevesti stajnjak iz stanja mirovanja u pokretno. strana 13 . Najve}i uticaj na brzinu talo`enja ima udeo slobodne vode. Pove}anjem konzistencije do izvesne granice raste sposobnost oticanja te~nog stajnjaka. Izme|u stvarne brzine talo`enja ~estica i teorijske. Za sve navedene sisteme.Te~ni stajnjak ima koloidna svojstva. gde je V (m/sec) . Pri tome se stvara talog i plivaju}i sloj. Ove osobine te~nog stajnjaka su zna~ajne kod projektovanja sistema izdjubravanja i izbora odgovaraju}e opreme za manipulaciju sa te~nim stajnjakom. Stajnjak svinja je sklon talo`enju.gravitaciona konstanta. postoje izvesne razlike. Takva pojava dovodi do pojma oticanja . jer samo ona odre|uje konzistenciju te~nog stajnjaka. Raslojavanje te~nog stajnjaka zavisi od vi{e faktora. g ( m/sec2) w (kg/m /sec) . U oba slu~aja ni talog niti kora nemaju sposobnost te~enja. Gredice nad kanalom formiraju re{etkasti deo poda (u njegovom delu ili u celini). a pre svega od vrste doma}ih `ivotinja kao i od intenziteta koloidne ili biolo{ke aktivnosti. kao {to su: • obezbedjenje pogodne {irine gazi{ta (nagazne povr{ine).sadr`aj ~vrste faze u stajnjaku. Re{etkasti podovi u stajama podrazumevaju izgradnju odgovaraju}ih kanala za prihvatanje stajnjaka pokrivenih gredicama. d (m) . Brzina talo`enja ~estica te~nog stajnjaka podle`e zakonu Stoksa: V = d2 ( ^F – TF ) x g/ w x 18.2 Sistemi izđubravanja tečnog stajnjaka Sistemi izdjubravanja te~nog stajnjaka se zasnivaju na kori{}enju sklonosti te~nog stajnjaka ka oticanju. • recirkulaciono ispiranje.kretanja te~nog stajnjaka. Koloidna opna se vremenom uve}ava. a koli~ina slobodne vode se smanjuje. Zbog sadr`aja razli~itih ~estica te~ni stajnjak pokazuje druga~ije pona{anje pri te~enju od drugih te~nosti. U stanju mirovanja koloidne ~estice te~nog stajnjaka vezuju slobodnu vodu.

Ovaj vid tretmana se primenjuje u toku lagerovanja te~nog stajnjaka. mogu}e je smanjiti organsku materiju (pa i BPK 5) u te~noj frakciji za 90 . gazi{ta treba da budu uvek suva i ~ista. Kod ovog postupka te~na faza stajnjaka se uvodi u poseban termi~ki izolovan rezervoar u koji se uz pomo} sna`nog aeratora ubacuje vazduh. odnosno. podlo`na je razgradnji.• • obezbedjenje sigurnog kretanja `ivotinja preko gredica bez klizanja.60 stepeni. Homogenizacija kao vid obrade mo`e biti kori{}ena i kao priprema te~nog stajnjaka za neku drugu vrstu obrade. Ukoliko se koriste lagune onda prednost svakako imaju aerirane. Ovakvim toplim postupkom koji se jo{ naziva te~no kompostiranje. Mehanička obrada tečnog stajnjaka Pod mehani~kom obradom te~nog stajnjaka se podrazumevaju dva vida tretmana mehani~kim putem. Osnovni vidovi mehani~ke obrade te~nog stajnjaka su homogenizacija i separacija. Te~na faza posle separacije sadr`i oko 2 % suve materije i ima je koli~inski znatno vi{e od ~vrste. strana 14 . Postoje i drugi postupci. U takvim okolnostima. kada se kod pre~i{}avanja te~ne faze koriste flokulanti. kao {to je separacija. u pore|enju sa te~nom ima je znatno manje (koli~inski). Za pre~i{}avanje te~ne faze mo`e se koristiti tehnologija toplog postupka. biolo{kom aktivno{}u mikroorganizama i oksidacionim procesima. Separacijom te~nog stajnjaka u njegovom naturalnom obliku dobijaju se dve faze: ~vrsta i te~na. Separacijom te~nog stajnjaka posti`u se neke povoljnosti po dalji tretman obe faze. koja dalje sledi nakon separacije. U tim slu~ajevima homogenizacija se izvodi u prijemnim bazenima ili predbazenu. kada je u pitanju biolo{ka obrada te~ne faze. Gredice su trapeznog popre~nog preseka. znatno se smanjuje vrednost BPK5 faktora (vi{e od 40 %). odnosno kiseonik. pri ~emu su osnovni ciljevi odr`avanje ujedna~enosti sastava i kao drugi vid odvajanja faza. U~estalost primene zavisi od dinamike raslojavanja i perioda lagerovanja. Ta se obrada vr{i u lagunama ili specijalnim objektima tipa bazena. Separacija te~nog stajnjaka Separacija je vid mehani~ke obrade te~nog stajnjaka pri kojoj se ostvaruje razdvajanje faza jedne od druge. U isto vreme uslovljava se me{anje ukupne koli~ine te~ne faze stajnjaka. sulfata i drugih sastojaka. nitrata.95%. Pod uticajem visoke temperature u masi ostvari se biotermi~ka dezinfekcija te~ne frakcije. Homogenizacija te~nog stajnjaka Homogenizacija je vid mehani~ke obrade . Mogu}e je i pove}anje normi kori{}enja u pore|enju sa normama te~nog stajnjaka koji nije obra|ivan. {to zna~i da se mineralizuje. Intenzivnost primene je izra`ena pred izno{enje te~nog stajnjaka na poljoprivredno zemlji{te. na primer. odnosno spre~avanje razdvajanja te~nog stajnjaka na faze. Gredice se izradjuju od armiranih prefabrikovanih betonskih elemenata. za ubrzavanje fermentacije se dodaju specijalne bakterijske flore. Separacijom odvojena te~na faza.tretmana te~nog stajnjaka kojim se posti`e ujedna~avanje mase. preostala organska materija u te~noj frakciji brzo se razgra|uje uz pomo} ugljendioksida i vode. homogenizacija se izvodi u bazenima za lagerovanje. pri ~emu se isti~e znatno smanjenje energetskih tro{kova za biolo{ku obradu. Postupak homogenizacije se izvodi periodi~no. Naime. tip) zavisi od du`ine i optere}enja gredica. Na kraju postupka u masi te~ne frakcije ostaje samo vrlo mali deo nerazgra|ene organske supstance i bakterijski talog. Faze se mehani~ki razdvajaju i usmeravaju na dalji tretman i lagerovanje. pa se zato podvrgava daljoj obradi. Armatura ( ja~ina. Pri tome dolazi do osloba|anja solarne energije vezane u organskoj supstanci uz podizanje temperature u te~noj fazi za 40 . ^vrsta faza sadr`i do 35 % suve materije. Zatim se znatno olak{ava manipulacija sa te~nom fazom prilikom aplikacije na poljoprivrednom zemlji{tu. Ukoliko se stajnjak iznosi na poljoprivredne povr{ine. ili proizvodnja biogasa.

^vrsta faza stvorena separacijom. posebnu pa`nju treba posvetiti spre~avanju raslojavanja. To se pre svega odnosi na gubitak azotnih jedinjenja u toku lagerovanja. u takvim slu~ajevima nastaje ~itav niz problema oko dalje manipulacije sa stajnjakom. ukoliko se dozvoli. Takva pojava. Aeracija te~nog stajnjaka se uglavnom izvodi u objektima za lagerovanje. Objekti za lagerovanje tečnog stajnjaka Lagerovanje te~nog stajnjaka prakti~no zna~i njegovo ~uvanje do momenta kori{}enja. {to kao ~injenicu treba imati u vidu kod izbora tipa objekta kao i njegovog kapaciteta. zbog tih parametara se naj~e{}e i gre{i. Prema tome se vr{i izbor odgovaraju}eg objekta. tako da se svakodnevno dobija ujedna~ena me{avina stajnjaka svih kategorija sa jedne farme. koji isparava u obliku amonijaka. te tako stvoriti uslove za rad muljnih pumpi kojima se objekti prazne. Izbor tehnološkog rešenja Za kori{}enje te~nog stajnjaka kao sirovine za proizvodnju biogasa mogu}e je primeniti slede}e sisteme za iz|ubravanje . Radi strana 15 . U zavisnosti od vrste prethodne obrade kojoj je stajnjak bio podvrgnut. Tro{kovi gradnje i odr`avanja objekta za lagerovanje te~nog stajnjaka su naj~e{}e od presudnog zna~aja kod izbora. lagerovanje te~ne faze i lagerovanje separata . mehanički ure|aji u različitim tehni~kim izvedbama. U drugom slu~aju vr{i se pra`njenje pojedinih kanala. tako {to se u toku celog dana. Izabrani objekat za lagerovanje te~nog stajnjaka mora zadovoljiti odre|ene uslove u pogledu o~uvanja kvaliteta te~nog stajnjaka. Zna~i. . Poznato je. Za separaciju te~nog stajnjaka koriste se separatori. Odla`e se najčeš}e na deponije ili posebnim oblikom nege prevodi u kompost. To se istovremeno doga|a u svim objektima jedne farme. objekti moraju biti prilago|eni toj nameni. Za lagerovanje tečnog stajnjaka izvan staja koriste se betonski nadzemni bazeni. da tokom vremena u te~nom stajnjaku usled biolo{ke aktivnosti mikroorganizama dolazi u ve}oj ili manjoj meri do gubitaka azota. Na taj na~in se u pojedinim danima dobija te~ni stajnjak od razli~itih kategorija stoke. za posledicu ima stvaranje kore plivaju}eg sloja i muljne istalo`ene faze. jer se mora uskladiti sa agrotehni~kim zahtevima u pogledu najpovoljnijeg momenta za izno{enje te~nog stajnjaka na poljoprivredno zemlji{te. koje se hrane razli~itim sastavom obroka.kori{}enjem sistema sa ustavama posti`e se potpuno pra`njenje pojedina~nih kanala. neophodno je izvr{iti homogenizaciju.kontinuirano prikupljanje te~nog stajnjaka ostvaruje se pomo}u sistema samooticanja. kao i mogu}nost njegovog potpunog pra`njenja i ~i{}enja. sastav stajnjaka mo`e biti razli~it. To je najva`niji pokazatelj sa stanovi{ta obezbe|enja sirovine za proizvodnju biogasa. U prvom slu~aju te~ni stajnjak se prikuplja u bazen (predbazen ili drugi manji bazen). To prakti~no iznosi 120 . i to kako jednog objekta. Me|utim. pored navedenih za izbor tipa i kapaciteta objekta su jo{ i zna~aj obezbe|enja lakog prilaza objektu. izbacuje pribli`no podjednaka koli~ina stajnjaka.180 dana. osim nekoliko sati u toku no}i (5-6 časova) iz objekata za dr`anje stoke. je inertna i podesna za laku manipulaciju.~vrste faze. Naravno. Da bi se objekat mogao isprazniti. kao i njihove karakteristike: . Kapacitet objekta za lagerovanje te~nog stajnjaka treba da je u skladu sa potrebnim vremenom zadr`avanja stajnjaka u njemu. Dakle. mo`e se razlikovati lagerovanje te~nog stajnjaka u naturalnom obliku. Kada je u pitanju ~uvanje te~nog stajnjaka u naturalnom obliku. u toku godine se dobija stajnjak ujedna~enog sastava i koli~ine. tako i razli~itih objekata. homogenizacija kao vid mehani~ke obrade te~nog stajnjaka se izvodi u lagerima. Iz tog razloga. Osnovni parametri. a za lagerovanje tečne faze koriste se pored bazena i lagune. Da bi se to moglo ostvariti. Razlike u jednom i u drugom mogu biti izazvane samo promenom na~ina ishrane i sastava hrane.

Uobi~ajena su tri na~ina: 1. a kod stajnjaka goveda oko 3%. 3. Uspeh u proizvodnji biogasa u najve}oj meri zavisi od sadr`aja organske suve materije u te~nom stajnjaku. Smanjenjem sadr`aja organske suve materije od neke prose~ne koli~ine u velikoj meri se sni`ava proizvodnja biogasa. To su: 1. Sedimantacija se izvodi vrlo jednostavno u bazenu u neposrednoj blizini bioreaktora. Na taj na~in se spre~ava zadr`avanje ~vrste faze u kanalu. Kod stajnjaka svinja. Pove}anje sadr`aja organske suve materije u te~nom stajnjaku svinja i goveda se mo`e ostvariti dodavanjem `ivinskog stajnjaka. Novije farme treba da imaju mogu}nost pra`njenja kanala sa obe strane. To iz razloga potpuno razli~itog na~ina raslojavanja faza. uz visoku efikasnost. On mo`e da bude sproveden na razne na~ine i pod raznim uslovima. koji ima 3 puta ve}i sadr`aj suve materije od navedenih vrsta. strana 16 . a kod stajnjaka goveda oko 8%. U stajama iz kojih se stajnjak koristi za proizvodnju biogasa. 2. Za homogenizaciju se preporu~uju mehani~ki rotacioni ure|aji. bi trebalo da bude uobi~ajen postupak.bazena u kojem se nalazi. Sedimentacija kao vid pove}anja sadr`aja organske suve materije kod gove|eg stajnjaka nije mogu}. zbog odvajanja bistrog . Sedimentacija je najjednostavniji na~in da se jedan deo te~ne faze iz te~nog stajnjaka odvoji od ukupne mase. iz vi{e razloga. Tako|e dolazi do pove}anja temperature mase. Pove}anje sadr`aja suve materije ili bolje re~eno. kao i usagla{avanje vremena pra`njenja. ali sa smanjenjem ukupne koli~ine sirovine. Pove}anje sadr`aja suve materije. koja onemogu}avaju uobi~ajeno kori{}enje pumpi. odr`avanje tog sadr`aja u prirodnim granicama. i to kod stajnjaka svinja oko 2%. Svakako da je neophodna dodatna priprema sirovine pre uvo|enja u bioreaktor. Kod gove|eg stajnjaka se ~vrsta faza izdvaja na povr{inu. Uslovi pripreme sirovina Kod kori{}enja te~nog stajnjaka za proizvodnju biogasa postavljaju se dva osnovna preduslova. Spre~avanje neracionalnog rasipanja vode. Vrednost sadr`aja organske suve materije bi trebalo da se kre}e u granicama koje su prirodne za stajnjak u trenutku njegovog formiranja. te tako prestaje potreba za ispiranjem bilo koje vrste. Proces proizvodnje se ne mo`e ostvariti dok se ne raspola`e sa minimalnim koli~inama organske suve materije. koji pored kvalitetnog me{anja u masu uvode i manje koli~ine vazduha. Te~ni stajnjak u svom sastavu ne sme sadr`ati strana tela organskog ili neorganskog porekla. treba koristiti pumpe visokog pritiska koje tro{e veoma male koli~ine vode. zbog male specifi~ne mase kojoj doprinosi vrlo visok sadr`aj celuloze. Svakako je neophodno da se stajnjak pre uvo|enja u proces proizvodnje biogasa. onda se preporu~uje separacija naturalnog te~nog stajnjaka i povratno kretanje te~ne faze kojom se izvodi ispiranje kanala. treba eliminisati bilo kakvo nepotrebno pranje vodom. U takvim slu~ejevima neophodno je dobro re{iti postupak homogenizacije me{avine. imaju}i u vidu ~injenicu da se on vrlo brzo razdvaja na faze. koja je zna~ajni faktor za postupak fermentacije. Te veli~ine su za stajnjak svinja oko 5%.te~nog dela. a istovremeno udeo procesne energije jako raste. Pri ovome se pre svega misli na mehani~ke primese. Razre|ivanjem stajnjaka smanjuje se sadr`aj suve materije u stajnjaku i pove}ava se njegova koli~ina. obrazuju}i bistri plivaju}i sloj i muljnu fazu na dnu suda . Dodavanje drugih materija. {to pove}ava tro{kove manipulacije sa njim uz male efekte. 2. Kori{}enje vode za ispiranje kanala ni u kom slu~aju nije po`eljno. homogenizuje. U slu~ajevima neophodnog pranja objekata i opreme u njima. kao zna~ajna pre po~etka proizvodnje. Ukoliko je ispiranje kanala neophodno za normalno funkcionisanje sistema iz|ubravanja.toga se kod ovakvih farmi vr{i grupisanje objekata istih kategorija grla. Ta pojava se odra`ava povoljno na stvaranje preduslova za mikrobiolo{ku razgradnju i pojavu gasa. taj postupak se vrlo jednostavno mo`e izvesti. Pove}anje sadr`aja suve materije se na ovaj na~in mo`e udvostru~iti. Time se zna~ajno pove}ava sadr`aj organske suve materije u ostatku stajnjaka.

pre svega. sportskih i sli~nih ustanova. ishrana. sa jedne strane.mogu}nosti ostavljanja minimalnih rastojanja do objekata koji bi mogli da budu ugro`eni.analiza i usagla{avanje stanja podzemnih voda. na~in dr`anja. namena i mogu}nosti bli`e i dalje okoline. . te od tipa zemlji{ta. . U svakom slu~aju neophodno je pridr`avati se slede}ih op{tih normi. rekreacionih. Od sretstava za pranje i dezinfekciju najmanji uticaj na proces dobijanja gasa imaju hloroform i fenoli.3 Zahtevi zaštite životne sredine Kod planiranja izbora sirovina za proizvodnju biogasa na bazi te~nog stajnjaka treba obavezno ve} unapred spre~iti mogu}nost pojave konflikata bilo koje vrste sa neposrednom okolinom. kao {to su vrsta i kategorija grla. njegove ekspoziture. stanja i mogu}nosti neposredne i dalje okoline. treba obratiti pa`nju na potrebe i mogu}nosti eventualnog pro{irenja kapaciteta tih objekata. Za preporuku je da se stajnjak ne uvodi u proizvodnju gasa u vreme velikih akcija le~enja grla antibioticima. U slu~ajevima kada se prekora~uju napred iznete norme. To se odnosi. Od navedenih pravila mogu}e je odstupiti u pojedinim slu~ajevima kao {to su: . . Pre podizanja objekata za dr`anje stoke. . ili u slu~ajevima postrne setve. Posebno u slu~ajevima kada se koriste lekovi iz grupe furazolidona i sulfametazina. .postojanje za{titne zone. higijena objekata i dr.kod veoma intenzivnog kori{}enja orani~nih povr{ina.U stajnjaku se mogu na}i primese koje {tetno deluju na proces razgradnje i dobijanje gasa. treba svakako kompleksno razmotriti svaki slu~aj pojedina~no. a zatim na objekte zdravstvenih.5 UG. koji u nekim slu~ajevima mogu potpuno zaustaviti proces. ali tako da se izdvaja ~vrsta faza . ako se ta proizvodnja planira. . Kod izbora mesta i polo`aja objekata za dr`anje stoke i za proizvodnju biogasa.op{te stanje.na 1 ha livada mo`e se dr`ati 1. U brdsko planinskim krajevima. zbog na~ina kretanja vazduha. a najve}i aldehidi. naro~ito ako se radi o ve}im koncentracijama. odnosno cele farme.povoljan polo`aj objekata za dr`anje stoke u pogledu izolovanosti prema objektima koji bi mogli da budu ugro`eni. na primer u povrtarskoj proizvodnji. na stanovni{tvo najbližih objekata za stanovanje.separira ili prethodno koristi za proizvodnju biogasa. Proizvodnja biogasa po pravilu u zna~ajnoj meri ubla`ava zaga|ivanje neposredne okoline. koji se na razli~ite na~ine vrednuju.kada se te~ni stajnjak obra|uje.3. 1.4 UG. postupci sa stajnjakom. . treba usaglasiti vi{e faktora. . Na taj na~in upravo proizvodnja biogasa mo`e doprineti usagla{avanju odnosa postoje}ih objekata za dr`anje stoke i neposredne okoline.na 1 ha pa{njaka mogu}e je dr`ati jedno uslovno grlo (UG). svakako je odnos broja grla i veli~ina raspolo`ivih povr{ina za kori{}enje te~nog stajnjaka. Kod izbora mesta i polo`aja objekata za dr`anje stoke uzima se u obzir veliki broj faktora.na 1 ha orani~nih povr{ina mo`e se dr`ati 3 . Ti odnosi zavise od ve}eg broja faktora. strana 17 . tako da je njihovo usagla{avanje mogu}e samo prou~avanjem karakteristika svakog pojedinog slu~aja. . treba ra~unati sa kori{}enjem te~nog stajnjaka za proizvodnju biogasa. To su pre svega antibiotici. U mnogim slu~ajevima pojedini faktori deluju suprotno jedan drugom. Samo biogas postrojenje treba locirati na ni`u lokaciju od staja. objekte za dr`anje stoke i proizvodnju biogasa treba locirati ispod ostalih objekata koji bi mogli biti ugro`eni. Kona~ne zaklju~ke treba donositi na osnovu op{te procene situacije. namene. i stepena koriš}enja. Kod izbora mesta i polo`aja objekata za dr`anje stoke i za proizvodnju biogasa. sa druge strane. kao {to su na primer: . Jedan od najzna~ajnijih faktora opredeljivanja za mesto i polo`aj objekata. odnosno objekte koje ljudi stalno ili povremeno koriste.pravac i intenzitet dominantnih vetrova.

visina manja od 1. To su: .u zatvorenim bazenima………………………………………………40 .te~no iz|ubravanje sa potpuno re{etkastim podom………………… 20 .mehani~ko ~i{}enje ispod re{etki……………………………………. Zbir ukupnog broja poena u najnepovoljnijem bi trebao da bude bar 25.za temperaturnu razliku jednaku ili iznad 30C…………………………0 Od ukupnog broja poena koji se dobija na osnovu kriterijuma prikazani u tabeli. postoji potreba za pravilnim definisanjem me|urastojanja proizvodnih objekata. U slu~aju da se broj grla pove}ava.5 m iznad krova……………………… 10 . surutka i sl.za temperaturnu razliku manje ili jednako 1. Ta rastojanja bi morala biti {to ve}a. Minimalno rastojanje objekata za dr`anje stoke. Na farmama sa ve}im brojem grla. ali samo u koli~ini do zadovoljenja potreba za vodom. uti~e ~itav sklop okolnosti.lagerovanje u objektima za stoku…………………………………….ispod 7 m/sec………………………………………………………… 0 KOLI^INE VAZDUHA: 20 . koja preko stajnjaka na poseban na~in ugro`avaju okolinu.za temperaturnu razliku ispod 20C……………………………………15 .20 .u otvorenim bazenima bez trajnog pokriva~a……………………… 0 IZ\UBRAVANJE OBJEKATA ZA STOKU: . visina najvi{e 1. mora se pove}avati i rastojanje me|u objektima.5 m iznad krova. pa im je negativni uticaj ve}i. Ve}i broj poena dobijaju oni faktori koji nepovoljnije uti~u. kao potencijalnog zaga|iva~a.u otvorenim bazenima sa trajnim pokriva~em………………………. svakako je u slu~ajevima ve}e opasnosti od neposrednog i ja~eg zaga|enja podzemnih voda.5 m ………………………………… 0 BRZINA STRUJANJA VAZDUHA: .vertikalno. Te okolnosti se izra`avaju brojem poena. Za svako pove}anje broja grla iznad 100 UG. i to u slu~aju da se u objektu ne dr`i vi{e od 20 UG. BROJ POENA strana 18 . koliko je to mogu}e.25 .ve}a ili jednaka 10 m/sec …………………………………………… 10 . odnosno ako su slabije re{eni.Posebno slo`eno odre|ivanje mesta i polo`aja objekata za dr`anje stoke i za proizvodnju biogasa. Najve}i broj poena mo`e da bude 100. {to predstavlja najpovoljniji slu~aj sa prisustvom svih pozitivnih uticaja.ve}a ili jednaka 12 m/sec…………………………………………… 20 .vertikalno.za temperaturnu razliku ispod 30C……………………………………10 . odbija se 0 poena. Osim broja grla. U takvim slu~ajevima postoji izra`ena potreba za studioznije razmatranje celokupne koncepcije. rastojanje izme|u objekata je iznad 200 m. Prostor se u takvim slu~ajevima popunjava zelenim rastinjem i drvoredom. rastojanje je oko 500 m.50C……………………… . KRITERIJUMI LAGEROVANJE STAJNJAKA: . sa usmeriva~em navi{e……………………………………………… 15 .suvi otpaci koji se kvase. od objekata koji bi mogli biti zaga|eni je oko 50 m. U slu~ajevima gde je broj grla oko 100 UG. prema tome koliki je uticaj pojedinih faktora.mehani~ko iz|ubravanje bez re{etki……………………………… 0 NA^IN VENTILACIJE U OBJEKTU: .. oduzima se odre|eni broj poena za slu~ajeve kada se koriste posebna hraniva. To se svakako odnosi na krajeve gde se vodotokovi koriste kao izvor vode za napajanje grla.vertikalno. na pomenuta rastojanja objekata za `ivotinje i objekata koje treba za{tititi od zaga|enja.sa delimi~no re{etkastim podom…………………………………… 15 .ve}a ili jednaka 7 m/sec ……………………………………………… 5 .10 . visina najvi{e 1.

strana 19 . Ta procena je izvedena na farmama dru{tvenog sektora. na istoj strani postavlja se i objekat za lagerovanje te~nog stajnjaka. 4. 5. otpaci klani~ne industrije i otpaci sa ja~im sopstvenim mirisom. Tabela. 10. 7. dnevno se proizvede oko 4 600 m3 naturalnog te~nog stajnjaka. U njegovoj blizini. 12. mogu}e je proceniti prema kapacitetu farmi na kojima se on pojavljuje. 8. 3. kako na svinjogojskim tako i na govedarskim. 1. 14. Raspored svinjogojskih farmi po regionima u Srbiji sa proizvodnim kapacitetom i koli~inom te~nog stajnjaka koji se na farmama pojavljuje Region Broj krma~a 4790 2910 4995 3926 10778 5530 5000 4105 645 7350 1350 3000 5450 6360 2300 5720 360 800 60 1700 4140 660 2050 1650 2100 Broj tovljnika godi{nje 94300 32400 95000 23000 288000 100500 91500 65500 10000 109800 19900 45000 77000 116000 20000 100000 7000 14000 1500 30000 110000 12000 40000 30000 35000 Koli~ina T. Kod izbora mesta i polo`aja bioenergetskog postrojenja ( reaktor i lager za stajnjak). da ne do|e do ugro`avanja objekata za `ivotinje.3. treba obratiti pa`nju na to.4 Količine tečnog stajnjaka u Srbiji Koli~ine te~nog stajnjaka na farmama u Srbiji. kao i na zna~ajnijim (po kapacitetu) privatnim farmama. 1. odbija se 20 poena. odbija se od 0 do 10 poena.- kuhinjski otpaci. (m3/dan) 285 93 258 87 808 304 244 177 30 363 59 136 236 342 69 294 27 42 4 89 306 35 116 88 104 1.3. 11. i otpaci sa slabijim sopstvenim mirisom u koli~ini iznad potreba za vodom.S. 9. 2.5 . 6. 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 Sombor Subotica Senta Ba~ka Topola Vrbas Novi Sad Kikinda Zrenjanin Vr{ac Pan~evo Kovin Ruma Sremska Mitrovica Beograd Smederevo Po`arevac [abac Valjevo Loznica Kru{evac Jagodina Negotin Zaje~ar Leskovac Prokuplje Na svinjogojskim farmama du{tvenog sektora u Srbiji. Postavlja se na suprotnu stranu od pravca duvanja dominantnih vetrova. 13.

6 70.6 .4 156.2 150.7 244.3 25.3 156.S.6 221.1 199.1 43.Tabela 1.4 96. Stanica Ruma Zavod”Podrinje” [abac Zavod za polj.4 96.Stanica Novi Sad Polj.6 4 13. P:Drezgi} S.4 181.3 250. Loznica Zavod Valjevo za poljoprivredu poljoprivredu Institucija DD”Agros Zavod” Zavod B.4 43.M.3 105.5 561.2 167. Stanica Kikinda DPPU”Agrozavod”Vr{ac DP”Tami{“ Pan~evo DP”agroinstitut”Sombor DP”Agrozavod” Vrbas Poljop.6 70.9 86.6 192 192 365.6 70.5 250.6 Zavod za Smederevo Zavod za poljoprivredu “Stig” Po`arevac Poljoprivredna Kragujevac Poljoprivredna Jagodina stanica stanica Zavod za poljoprivredu “Krajina” Negotin Centar Zaje~ar za poljoprivredu Zavod za poljoprivredu “Moravice” U{ice Poljoprivredna “Ov~ar” ^a~ak Zavod za poljoprivredu “Ibar” Kraljevo stanica strana 20 .4 25.Kapaciteti farmi za tov junadi na dru{tvenom i privatnom sektoru sa procenom dnevne proizvodnje te~nog stajnjaka raspore|enih po Okruzima i poljoprivrednim institucijama Srbije bez Kosova i Metohije Okrug 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 Severno Ba~ki Ukupno Srednje Banatski Ukupno Severno Banatski Ukupno Ju`no Banatski Ukupno Zapadno Ba~ki Ukupno Ju`no Ba~ki Ukupno Sremski Okrug Ukupno Ma~vanski Okrug Ukupno Kolubarski Okrug Ukupno Podunavski Okrug Ukupno Brani~evski Okrug Ukupno [umadijski Okrug Ukupno Pomoravski Okrug Ukupno Borski Okrug Ukupno Zaje~arski Okrug Ukupno Zlatiborski Okrug Ukupno Moravi~ki Okrug Ukupno Ra{ki Okrug Poljop.2 167.5 78.Topola Institut “Servo Zrenjanin Mihalj” Kapacitet dru{tveni sektor 1560 7520 9080 3530 3530 7895 4335 12230 35411 8250 11761 8360 8360 4500 6580 11080 4000 1270 5270 3950 300 4250 10900 10900 9959 9959 7800 7800 5268 5268 1270 1270 10300 10300 3200 32 6000 6000 7800 Koli~ina T.4 79 6 85 2180 218 199.1 40 40 26.4 105.6 26.8 31.6 80 25.2 90 131.Stanica Senta Poljop.5 165.6 7.6 165. Inst.S.3 93. M3/dan 124 124 24 24 13.4 206 206 64 64 120 120 156 Kapacitet Privatni sektor 6200 6200 1200 1200 690 1595 2285 480 200 680 380 380 9600 9600 18280 9775 28055 12515 12515 4666 4666 7820 7820 4820 4820 2155 2155 2000 2000 1330 1330 8279 8279 3930 Koli~ina T.7 9.6 157.6 7.3.9 45. Polj.3 93.6 195.2 165 235.1 156 156 105. M3/dan 31.

4 3930 5500 5500 4870 4870 1760 1760 1100 1100 1450 1450 1100 280 1380 78. Optimalni termini aplikacije uz minimalne gubitke garantuju se samo u toku vegetacije ili neposredno pre nje. fosfora i kalijuma napu{ta ciklus ishrane na farmi u obliku `ivotinjskih proizvoda. te~ni stajnjak nikako ne bi trebalo iznositi tokom jeseni i zime. pa su svi dalji postupci lak{i. kao otpadna masa digestora.4 42. strana 21 .2 58. pre svega od vrste gajene kulture i njenih potreba za pojedinim elementima.2 130. potpuno je ista kao i za naturalni stajnjak. Mineralna vrednost te~nog stajnjaka posle proizvodnje biogasa je ista kao i pre proizvodnje. Ve}i deo se uznosi u vreme kada je najpotrebniji biljkama. ima u celosti istu zapreminu i veoma sli~ne osobine. najve}e su kod okopavina. Uslovi za korišćenje ostatka Te~ni stajnjak posle proizvodnje biogasa. kao i pre proizvodnje biogasa. kao i do vrste stajnjaka i na~ina aplikacije. U postupku kori{}enja te~nog stajnjaka kao organskog |ubriva najzna~ajniji parametar je norma. a najmanje kod strnih `ita i travnjaka. Istra`ivanja komiteta za `ivotnu sredinu EZ-a pokazala su da.8 42. Godi{nja norma te~nog stajnjaka se iznosi u dva do tri navrata. Otpadna masa digestora u daljem postupku ~uvanja i kori{}enja manje zaga|uje okolinu.8 58.6 110 110 97. bez Kosova i Metohije dnevno se proizvede 3 026 m3 naturalnog te~nog stajnjaka goveda. kako u toku lagerovanja tako i neposredno pre izno{enja. Sa gledi{ta mogu}nosti iskori{}enja azota kod ve}ine gajenih kultura. a na privatnim farmama 2 214 m3. {to ukupno ~ini iznos od 5 240 m3 naturalnog te~nog stajnjaka dnevno. koje se kose kao i pa{njaci i livade. U toku tog perioda bi velika koli~ina azota bila izgubljena. U toku proizvodnje biogasa. odnosno u periodu izra`enog vodnog kretanja. Priprema te~nog stajnjaka za izno{enje na poljoprivredne povr{ine.2 35. Norme se dosta razlikuju. 75% azota. fosfora i kalijuma bi recikla`om bilo vra}eno na poljoprivredne povr{ine. To se pre svega odnosi na homogenizaciju.6 {kola 2940 2940 2120 2120 300 300 3000 8570 11570 Zavod za poljoprivredu Pirot Zavod za Leskovac poljoprivredu Zavod za poljoprivredu Vranje Agroekonomik Zavod “Kosmaj” Na dru{tvenim farmama Srbije.4 97. Izuzeci su krmne kulture.19 20 21 22 23 24 25 Ukupno Rasinski Okrug Ukupno Ni{avski Okrug Ukupno Topli~ki Okrug Ukupno Pirotski Okrug Ukupno Jablani~ki Okrug Ukupno P~injski Okrug Ukupno Grad Beograd Ukupno Poljoprivredna Kru{evac DP”Agrorazvoj” Ni{ Vi{a poljoprivredna Prokuplje stanica 7800 6510 6510 - 156 130.4 6 6 60 171.2 22 22 29 29 22 5.6 27. ako bi sav stajnjak bio sakupljen i pravilno lagerovan i negovan. Prema tome. Sa gledi{ta ekonomi~nosti i za{tite `ivotne sredine.4 35.4 231. najpovoljniji period izno{enja te~nog stajnjaka je u prole}e od kraja februara do prve polovine maja. samo oko 25% azota. Norma zavisi od vi{e faktora. jedan deo organske mase je preveden u neorganski oblik uz odvajanje vi{ka energije u vidu biogasa.

2. N.. Princeton. pa{njaci Pred setvu 30 .25 m3/ha Tokom vegetacije 15 . Princeton University Press. Stajnjak treba da bude ujedna~enog sastava i po potrebi separiran.: Dynamic programming.G. sem homogenizacije. Dreyfus: Applied Dynamic programming. Iz tih razloga nisu za preporuku. Me|utim. U slu~aju kori{}enja te~nog stajnjaka za prihranu okopavina treba koristiti specijalnu cisternu sa podriva~kim telima.25 m3/ha Svi primenjeni tehni~ki sistemi za aplikaciju te~nog stajnjaka se mogu svrstati u dve grupe: za povr{insku i podpovr{insku aplikaciju. Sistemi za navodnjavanje u primeni za aplikaciju te~nog stajnjaka su vrlo skupo i nedovoljno kvalitetno re{enje. Te se mogu}nosti uglavnom vezuju za izgled i funkciju rasprskiva~a . Biotechnology and Bioengineering Symposium No. U oba slu~aja se mogu koristititi specijalne cisterne . za slu~aj prihrane treba koristiti specijalnu cisternu sa snopom cevi za spu{tanje te~nog stajnjaka na samu povr{inu. 1962. PrenticeHall Series in Environmental Sciences.: Kinetics of methane fermentation. 8.: Kinetic of bacterial growth. Norme izno{enja te~nog stajnjaka kod pojedinih kultura Vrsta kulture Kukuruz Je~am P{enica Strna `ita Livade.. relationship between population density and specific growth of continuous cultures. ali prednost treba dati klate}im rasprskiva~ima. 3. Journal of General Microbiology. pored specijalne cisterne i neki od površinskih rasprskiva~a. 6. 1976. W.G.7. Hashimoto A. ali zato povoljno uti~u na smanjenje gubitaka lakoisparljivih azotnih jedinjenja.: Das Biogasprojekt. Cisterne za te~ni stajnjak imaju vi{e mogu}nosti aplikacije.R. 5. 40.D. Vol. dakle bez prskanja kroz vazduh. U slu~aju izno{enja te~nog stajnjaka pred osnovnu obradu zemlji{ta. Transaction of the ASAE.Tabela 1.: Rheological properties of Aerated Poultry Wastes Slurries.R. LITERATURA 1. S.dela sistema koji pu{ta masu stajnjaka na zemlji{te.50 m3/ ha Max 25 m3/ha 15 .5. 1959. 31. 4. Bellman R. Clifford: Biological Process Design for Wastewater Treatment. 1981 Bellman R. N. Princeton University Press..E. To svakako zavisi od norme |ubrenja.3.adaptirani zalivni sistemi(samo za povr{insku aplikaciju). koji }e se sistem koristiti zavisi od vremena izno{enja i norme |ubrenja.30 m3/ha 15 . No. 7. Grundlage Landechnik. Hashimoto A. mogu}e je koristiti. Benefild L. Contois D. Kod strnih `ita. Chen Y. Princeton. Baader W.Y. strana 22 .R. 269 Chen Y. 898. 1980.. kao i prethodne pripremljenosti te~nog stajnjaka. Priprema koju treba da pro|e te~ni stajnjak zavisi od norme |ubrenja. pomo}u kojih se stajnjak unosi ispod povr{ine u zonu korenovog sistema biljaka.Y. 19. 1979. Oni ne zahtevaju posebnu pripremu stajnjaka.

Agricultural Wastes.: Formate as an intermediate in the bovine Rumen Fermentacion. 28/29. R.. 99-110..T. Rabinowitz.. Publ. Todorovic M. 389. Hashimoto. 10. Hill D.: Experimental Investigation of Rheological Model Characteristics of Non-Newtonian Fluids. W. Oxford & IBH Publishing Co.(5). 2000. Annual Rewiew of Microbiology. p. L..: Anaerobic waste treatment fundamentals . Grover Velma. J. Todorovic. Todorovic M. 12.W.: Biogas-Auszug aus dem 1. and M. 299 Hill D. 157. Transaction ASAE. Inc. 99-110. 1970. 1983. Calcutta. 1992. 253-264. Bayer. Bacteriology. Moskva. Kosi F. p. (in Russian).G.B. Braunschweig. Staatsminis. Academic Press.Part one. 24. Landwirtschaft und Forsten Munchen.. 26. 22.T. Special Indian Edition. 1983..P. J. 1983. Kosi F. 29.F. E. 27. Nauka. Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu. S. Pontrjagin.J. N. Water Pollution Control. Hogland.: Einfuerung in die dynamische Optimierung. Food Chain and HFA ’99. New Delhi. fur Ernahrung. 1984. 107 Metzner A. No.. W. (47). E. Amsterdam.. Ltd. 18.9. Applied Biochem. 685-698. Guha. 21.1956 Monod J. p. T. R. B.: Modelling of an Immobilised-cell Three Phase Fluidised -Bed reactor. H. Chemcal Tech. A. Proces.: Anaerobic Biological Treatment of Food Industry Waste Water. Faculty of Agriculture.: Smith. 1995. D.1.G. J. Todorović: Biochemical Conversion of Industrial Wastes by Anaerobic Fermentation. Happers. Thomas and J. A.: Kinetics of methane fermentation in anaerobic treatment. Quintard M. 17.T. J.: Hierarchical Problems: Some Conceptual Difficulties in the Development of Transport Equations.. 1991. 1966.: Plannung landwirtschaftlichen Biogasanlagen nach techisch-wirtschaftlichen Kriterien. 1984. Heat and Mass transfer in Porous Media. and Whitaker S: Transport Processes in Ordered and Disordered Porous Media. and Davison H.: Simplified Monod Kinetics of Methane Fermentation of Animal Wastes. Gamrekalidse. J. Zweischen bericht zur Forschungsvorhaben . Agricultural Wastes. Mitterleitner.B. 31. Heat and Mass transfer in Porous Media.: Modeliranje i optimizacija postrojenja za anaerobnu fermentaciju organskih materijala. Cushman J. 95 (9). (33B). 1987. 1029. Todorovic. Jr. 371 Mosey.: The growth of bacterial cultures. W. Amsterdam. Mischenko: Mathematical Theory of Optimal Processes. 1949. 9-14. McRae: Solid Waste Management. Kosi. Kloss. Baushop.. 3. 14. R. 1983.1980. B. p.Quintard and M. Biotechnol.K. W.yu/~todorom/tutorials/rad38. Biotecnology. DERES.: The Kinetics of Anaerobic Digestion of farm Wastes. J. F. Walter Pollution Control Federation. Boltjanskij..H. 19. 15.: Design Parameters and Operating Characteristics of Animal Waste Anaerobic Digestion System – Swine and Poultry. 1969. B. 16. W. p. Editors M. strana 23 . Belgrade. 25. 1991. 11. Periodical Electronic Monograph . 1985.rcub. I. Petersen N. 20.: Experimental Determination of Specific Heat Capacity of Livestock Waste Slurries. Elsevier Science Publ. Gosch S: Energy Production Efficiences in Anaerobic Gasification Process.8. 2. Elsevier Science Publ. International Conference Energy Efficiency 2000. 1 Hungate R.S. 1992. E. Pvt. A: Methane from Swine Manure:Efect of Temperature and Influent Substrate Concentration on Kinetic parameter (K). New York. Yu. McCarty. 1981.ac. (5). 13. 30. Deutschland B. P. Belgrade. 28. 1964.Y. Wks. J. 1982 Hobson N.. Agricultural Wastes.Quintard and M. Editors M.html Lawrence. L. Contemporary Agricultural Engineering. P.: Optimum operational design criteria for anaerobic digestion of animal manure.bg. Disseration an der Techischen Universitat Carolo-Wilhemina. 9. Doktorski rad. R1 McCarty. Teubner Verlaggesellschaft. Hill D. 273 Perwanger. Biochemistry. http://www. 157.: Non-Newtonian Technology-Advances in Chemical Engineering I. 123-136.Information and Technology Transfer on Renewable Energy Sources for Sustainable Agriculture. 102. Leipzig.Einsatzmoglichkeiten verschiedener Energietrager in Landwirtschaft. 23. Kosi F. Piehler. (2). Vol. F. (25).

TU Munchen. India. Wuerzburg. The European Congress on Renewable Energy Implementation. Chemical Reactor Analysis: Concepts and Design. projekat 12M12 finasiran od strane MNT Srbije. 37.. Kosi. fenomeni prenosa i inženjerska baza podataka”. Weihenstephan. Cassano. Kosi F. Beograd. Municipal and Agricultural Wastes for Fuels and Chemical. 40. ušede energije i očuvanja životne sredine u poljoprivredi. A... inovacije.Inovation and Engineering Database. za period od 19662000.. Todorović M. Athens. Editor: W. G. New York. Germany. Gordon and Breach... 8-11 June. Koldžić.: Technische und okonomische Beuerteilung des Biogasverfahrens in Betrieben der tierschen Produktion anhand von statischen und dynamischen Modellen.. 1996. Kosi F. Kosi. Whitaker and A. Pvt.G. F. Grover.. Gburčik P. Elizabeth Boyce. pp.Procesno inženjerstvo i oprema.: Istraživnje osnovnih parametara mehanizacije u cilju unaprđ|enja proizvodnje.1560-1566. strana 24 . Monografija Solid Waste Management: A Developing Countres Perspective. 934-943. Gburčik V. 1997. pp.32. S. F. 39. programiranje. Whitaker S. tema: Ispitivanja osobina materijala i procesa merodavnih za povećanje efikasnosti toplotnih i difuzionih operacija u biotehnici.: Uputstvo za planiranje. 1999. Oxford & IBH Publishing Co. str. Kosi F. Kopenhagen.. Editor S. III Jugoslovenski simpozijum prehrambene tehnologije . 669-672. Todorovic Marija. Beograd. Tošić M.1998. Marković M. F. Ltd. Todorović M. Todorović M. Jovović: Forestry. Kosi F.. 35. Department of Chemical Engineering.. Ljiljana Simic: Bioreactors for Fuels and Chemical Production – Predictive Analytical Modelling via Microbiological and Psysicochemical Synergetics. Maksimović S. Stevanović-Janezić M. 36. 263-285. Todorović M. 1998 38. M.: National Information & Technology Transfer Network on New and Renewable Energy Sources. 1986. 1986.Biomass for Energy and Industry. 33. Simić Lj. projektovanje i održavanje bioenergetskih postrojenja za potrebe JNA.Kuburović.E. 34. Todorović M.: “Bioreaktori za proizvodnju hemikalija i goriva. 335 – 340.. Dissertation. The 10th European Conference end Technology Exhibition . Schafer R. New Delhi. Djajić N.. pp.: Transport Processes with Heterogeneous Reaction. Todorovic Marija. pp. Stevanović-Janežić. Kosi. i dr.: Anaerobic Bioreactors Producing Chemicals and Fuels . Proceedings of the 9th European Bioenergy Conference. 1982..

kao objedinjeni. Tako zastupljenost {uma.5 miliona m3. {umskog zemlji{ta i za{titnog zelenila u Vojvodini iznosi 179 151 ha.7 miliona m3 (26 % od ukupne zapremine).3% od povr{ine Republike. Vojvodina je izrazito ravni~arsko i poljoprivredno podru~je. U Republici Srbiji {ume i {umsko zemlji{te pokrivaju 27.6 %). na 41. Ocenjujemo zna~ajnim da na ovom mestu prika`emo stanje {uma u Vojvodini. Najzastupljenije su ~iste bukove {ume. {ume Srbije pokrivaju pov{inu od 2. Dakle.4 % povr{ine odnosno 37.5% od ukupne poljoprivredne povr{ine. Na ovim prostorima se nalazi oko 90% povr{ina {uma i za{titnih zasada. Sada{nja povr{ina {uma. Prof. a samo oko 10% povr{ina rasuto je po poljima Vojvodine. dok je u~e{}e belog bora i jele zanemarljivo (<0. predhodno ve} dati. Pove}anje povr{ina pod {umom predvi|eno je prvenstveno na {umskim zemlji{tima. dr Vojislav Bajić. Odredjivanje optimalne {umovitosti Vojvodine. Za gazdovanje u dr`avnim {umama i stru~ni nadzor nad gazdovanjem u privatnim {umama dr`ava je formirala Javno preduze}e za gazdovanje {umama "Srbija{ume". Slobodan Orešćanin. odnosno 27. koje pokrivaju oko 648 766 ha. utvr|ena je uobi~ajenim metodolo{kim postupkom. onda stvarna obraslost vojvodjanskih polja iznosi samo oko 1.33% u odnosu na ukupnu povr{inu. odnosno za{titu i unapredjivanje `ivotne sredine.5% od ukupne povr{ine sa ukupnom zapreminom od 14. godine. ili oko 39 % od ukupne zapremine. Prostornim planom Republike Srbije predvi|a se pove}anje povr{ina pod {umama sa 27.3 % na 31. Od ukupnih povr{ina pod {umom u Srbiji me{ovite sastojine li{}ara pokrivaju 30 % i ukupna zapremina drveta u ovim {umama iznosi 62. Polaze}i od toga i uva`avaju}i sve druge karakteristike i specifi~nosti. Na osnovu podataka po Posebnim osnovama za gazdovanje {umama /6/. Drvna zaliha.2 %). zatim na pribre`ne i brdske predele Fru{ke gore i Vr{a~kog brega i na prostore Deliblatskog peska i Suboti~ko-horgo{ke pe{~are. a stvarna {umovitost 6. dr Gradimir Danon. da ona treba da obezbedi najpotpunije i raznovrsno zadovoljenje potreba privrede u drvetu i op{tu za{titu teritorije.2 OSTACI BIOMASE U ŠUMARSTVU I PRERADI DRVETA I MOGUĆNOST GAJENJA "ENERGETSKIH ŠUMA" Prof. JP "Srbija šume" Dr Savo Rončević. Novi Sad [umski fond u Republici Srbiji. i iznosi oko 235 miliona m3 drveta. {to se ocenjuje optimalnom {umovito{}u za na{e uslove /6/.6 %) i smr~a (1. Ostali li{}ari se prostiru na 8. razmatranje pitanja optimalne {umovitosti mora po}i od toga. Beograd Mr Slobodan Bajić.9 %. a tako|e i na zemlji{tima koja nisu pogodna za poljoprivrednu proizvodnju. Od ukupnih povr{ina pod {umama u Srbiji ~etinari zauzimaju svega 5.36 miliona ha. Ako se ovim malim povr{inama {uma koje su rasute po vojvodjanskim poljima doda oko 11 600 km zelenih drvoreda. sa aspekta povr{ine.79%. Ukupna zapremina drveta u ovim {umama iznosi 92 miliona m3. Od te povr{ine pod {umama se nalazi 137 094 ha. podaci koji slede su uklju~eni u ukupne podatke o {umarstvu Srbije. Šumarski fakultet. Prof. iskazana u bruto iznosu. kao delu {umarstva Srbije. Ta nelogi~nost mo`e se strana 25 .5 % povr{ine pod {umama. dr Vasilije Isajev. mogu}e je bez obzira na njen ravni~arski karakter. Institut za topolarstvo. koja }e biti u funkciji zadovoljavanja potreba dru{tva u drvetu i svih drugih infrastrukturnih potreba.4 %. a do 2050. {umskih zemlji{ta i za{titnog zelenila iznosi 8. Drugi po zastupljenosti je hrast sa 24. Danas su {umski zasadi u Vojvodini gotovo isklju~ivo prostorno svedeni i ograni~eni na uske lokalitete du` re~nih tokova. iako su ukupni podaci. a u toku je izdvajanje {uma Vojvodine u zasebno Javno preduze}e.8 miliona m3 drvne zapremine. ~ine dva gotovo podjednaka dela: dr`avne i privatne {ume. U strukturi povr{ina najzastupljeniji su crni bor (2.5% do 2010. a pod za{titnim zelenilom 9 156 ha.

objasniti ~injenicom da je uzgoj mekih li{}ara (topola i vrba) najdinami~niji razvojni deo {umarstva. koje se gaje ve{ta~kim putem osnivanjem razli~itih oblika zasada.1: U~e{}e {uma u ukupnoj povr{ini op{tina u Republici Srbiji u 1997. samostalnu upotrebu i da vi{e nije supstitut za drvo drugih vrsta drve}a.16 ha.32%. nego samo o "za{titnoj" {umovitosti vojvodjanske ravnice sa poljoprivrednom namenom. kao i ~injenica da na podru~ju Vojvodine i drugih ravni~arskih krajeva u Srbiji postoji dovoljno prostora u kojima vladaju optimalni uslovi za gajenje topola i vrba. a da je njihovo drvo. koja iznosi 8.95%) od sada{nje {umovitosti.09 ha/stanovniku). Tako se optimalna {umovitost u specifi~nim uslovima Vojvodine odredjuje na 14.99% (71. predstavlja realni potencijal da se u postoje}im zasadima obezbede dovoljne koli~ine drveta za rad postoje}ih preradnih kapaciteta. a osnivanjem novih namenskih zasada za proizvodnju celuloznog drveta i drveta za energetske potrebe na novim povr{inama obezbede i dodatne koli~ine ove sirovine za postepeni razvoj. godini (Izvor: Statisti~ki godi{njak SR Jugoslavije 2000. Slika 2.33% (0. dobilo svestranu. zahvaljuju}i tehnologiji prerade. pa se sve vi{e tra`i na tr`i{tu. Polaze}i od ~injenice da su topole i vrbe brzorastu}e vrste drve}a. Ovako odredjena optimalna {umovitost Vojvodine ve}a je za 5.) strana 26 . uslovljenih namenom proizvodnje odredjene koli~ine i vrste sortimenata. Da se ne polazi od takvog saznanja ne bi se moglo govoriti o optimalnoj {umovitosti Vojvodine. Kod ovako odredjene {umovitosti postoje}a povr{ina {uma i za{titnog zelenila po glavi stanovnika u Vojvodini iznosila bi 0. a to sve skupa sa ste~enim dosada{njim iskustvima i rezultatima sopstvenog nau~no-istra`iva~kog rada u ovoj oblasti.

Godi{nji prirast {uma je odre|en na nivou od oko 6 miliona kubnih metara. mogu se dobiti strana 27 . Pod tzv. a da drvo namenjeno za izradu plo~a na bazi drveta. drugim planskim dokumentima u skladu sa Zakonom.: Potencijalni obim godi{nje proizvodnje drvnih sortimenata u {umama Srbije Vrsta sortimenta Vrsta drve}a li{}ari Kategorija vlasni{tva {ume hiljada /%/ /m3/god/ 881.6 1. obla gra|a i "prostorno" drvo) Izvor: dokumentacija JP Srbija{ume Potencijalni obim godi{njih se~a u Srbiji iznosi ne{to preko 5 miliona m3.4 % ukupnog potencijalnog obima se~a u {umama Srbije.1 Proizvodni potencijal šuma i industrije prerade drveta u Srbiji Prema JUS-u.8 29.3 % u ukupnom potencijalnom obimu se~a. ukoliko Osnova nema ili im je istekla va`nost.8 59. obradka. drvo stabla se razvrstava na: deblovinu. da bi se taj procenat smanjivao na ra~un pove}anja u~e{}a prostornog drveta.2 72. a time i debljinske strukture na{ih {uma.2 41. a struktura {umskih sortimenata povoljnija nego {to je to slu~aj kod privatnih {uma. krupnim drvetom se podrazumeva drvo debla i krupnih grana. hemijsku preradu i ogrev u~estvuje sa 72. sitnu granjevinu i panjevinu. bruto drvnu zapreminu.1 1 135. kore i sl. ise~ka.4 256.3 100. mo`e se u prakti~ne svrhe operisati sa procentualnim u~e{}em tehni~kog oblog drveta u ukupno pose~enoj drvnoj zapremini privatnih {uma od ne{to iznad 13 %.5 254.7 71.2.4 3. koju dr`avna statistika zvani~no prati.4 3 627.7 1 481.2 1. a njegova koli~ina se u zavisnosti od od vrste drveta i stepena prerade kre}e u rasponu od 12 do 18%. 41 % potencijalnog obima se~a u dr`avnim {umama. Iz tabele 2. razli~itih porubaka.0 70. stope grana.1.1 1391.5 1 074. dakle drvo deblje od 7 cm. dr`avne hemijsku preradu i ~etinari privatne ogrev Svega ~etinari Ukupno (li{}ari i ~etinari) Sveukupno (trupci. prikazan je potencijalni obim godi{nje proizvodnje drvnih sortimenata (etat) /5/.3 27.6 184. Kvalitet drveta iz privatnih {uma uvek je znatno zaostajao za dr`avnim. Za pribli`no iste povr{ine pod {umom potencijalni obim se~a u dr`avnim {umama je ne{to ve}i (52:48). procentualno u~e{}e tehni~kog oblog drveta pada na ispod 30%.2 71. nastaje drvni otpadak (ostatak) razli~itog oblika i koli~ine.1. U tabeli 2.0 0. Imaju}i to u vidu. {to se duguje u najve}oj meri poreme}aju starosne. Tabela 2.0 5..0 5. ali se on u proteklom periodu postepeno popravljao. 2. Mogu}i obim se~a (etat) utvr|uje se na osnovu godi{njeg prirasta {uma. dostigav{i u periodu 1985-1990 god.3 17. Po~etkom devedesetih godina do danas. Ovo drvo iskazano po zapremini predstavlja tzv. oblo drvo dr`avne ~etinari privatne Svega ~etinari Ukupno (li{}ari i ~etinari) dr`avne li{}ari privatne "Prostorno" drvo Svega li{}ari namenjeno za: plo~e na bazi drveta. U toku prerade bruto drvne zapremine u {umske sortimente.1.2 1.1 Proizvodnja šumskih sortimenata u Srbiji Pouzdani podaci o obimu i strukturi se~a koje daje Savezni zavod za statistiku.1.0 dr`avne privatne Svega li{}ari Tehni~ko. Proizvodnja trupaca i oble gra|e ~inila je u periodu do po~etka osamdesetih godina pro{log veka gotovo 50% od ukupne proizvodnje.3 22. se vidi da li{}ari ~ine 93. granjevinu. u Osnovama za gazdovanje {umama odnosno.2 12.3 5 018. On mo`e biti u obliku piljevine.3 3 555.

5 1999 299.3 246. Tabela 2.2.2 239.8 164.8 1496.1 327.4 160.9 390.3 310. treba imati u vidu da svega 60% drveta za ovu namenu poti~e iz {ume.1 2000 324.0 205. Prilikom kalkulacija potro{nje drveta u energetske svrhe.3 1611.3 182. a ostatak ~ini takozvana vanstatisti~ka se~a /8/.8 157.2 315. To se duguje razli~itim uzrocima.1 215. strukturi i dr. statistika prati samo ono drvo za koje je od zvani~nih organa izdata odgovaraju}a dokumentacija. i politi~ki uslovi izra`eni kroz ekonomsku blokadu zemlje. ne ra~unaju}i {ume Nacionalnih parkova.9 233.0 1995 229.4 325.0 1994 218.7 1273.7 365.2 156. a planirani obimi se~a su uvek manji od mogu}eg.6 295.2 UKUPNO 1439.2 1996 280. koji deluju kroz zakone ponude i potra`nje.6 275.9 1426.7 147. kada se proizvodnja odvijala u normalnom privrednom ambijentu. U tabeli 2.5 162.4 151.7 343.2 352.2001 god. U na{im uslovima.0 1530.2 367.6 261.4 453.8 1998 287. prikazan je obim se~a u SR Jugoslaviji za petogodi{nji period (1985-1989). po~ev od uslova na tr`i{tu.0 161.6 261. Ova biomasa poti~e od pojedina~nih stabala u me|ama i pored potoka.4 131.5 396. pa do tehni~ko tehnolo{kih pretpostavki koje se ogledaju u mogu}nostima {umskih gazdinstava da izvr{e planirane obime se~a.3.8 119.0 232.7 Izvor: dokumentacija JP Srbija{ume strana 28 . naro~ito u poslednjoj deceniji dvadesetog veka. vinove loze i dr. U tabelama koje slede.5 1997 301.0 237.4 258. a saglasno tome je i njihovo u~e{}e po potencijalu.9 262.3 210.3 1392. U pravilu je izvr{eni obim se~a u {umama Srbije gotovo uvek manji od planovima predvi|enog.9 147.7 226.5 282.8 254.7 1550. Što se privatnih {uma ti~e.2 1850.6 311. U~e{}e {uma Nacionalnih parkova u ukupnom {umskom fondu Srbije je oko 10%.7 Jugoisto~na Isto~na Centralna Zapadna Beogradska Severna 260. Tabela 2. stabala vo}aka.2 224.4 146. Pregled ukupne proizvodnje neto drvnih sortimenata u periodu 1992 .0 345.2. prema istom izvoru. obimu se~a.: Pose~eno drvo u {umarstvu Srbije(bruto) u hiljadama m3 Srbija Godina Dr`avno Privatno 1985 2777 1422 1986 2793 1381 1987 2793 1430 1988 2905 1318 1989 2875 1170 Prose~no 2829 1344 Izvor /9/ Ukupno 4199 4174 4223 4223 4045 4173 Podatke koji se odnose na iskazani obim se~a u privatnim {umama treba uzeti sa rezervom. doveli su do zna~ajnog smanjenja obima proizvodnje u {umarstvu.9 1257.1 206. u dr`avnim {umama Srbije (bez {uma Nacionalnih parkova) ( u 000 m3) OBLAST 1992 GODINA 1993 208.5 205.3 210.samo za dr`avne {ume.2 140. Prema nekim procenama /6/ iskazani obim se~a je ~ak ~etiri puta manji od potro{nje.0 192. prikazan je obim se~a u dr`avnim {umama Srbije za proteklih deset godina.6 2001 258.3 191.

0 2000 2001 61. godinu.3 114.2 155.2 92.9 Zapadna 147.6 190.6 60.0 120.6. U godinama koje su sledile (1992 .1 205.5 154.5 255.0 71. Tabela 2.1 Izvor: dokumentacija JP Srbija{ume Kako se mo`e videti iz navedenih prikaza o izvr{enom obimu se~a u proteklom desetogodi{njem periodu.4 214.1 1104.2 68.7 103.3 723.4 164.4 87.8 106.6 86.Tabela 2.5 983.2 162. Pregled ukupne proizvodnje tehni~kog oblog drveta u periodu 1992 .2 Izvor: dokumentacija JP Srbija{ume Na osnovu iskazanih podataka mo`e se zaklju~iti da je izvr{eni obim se~a u {umama Srbije u periodu 1985-1989.7 87.8 132. Korisnici koji gazduju topolama i vrbama su {umarske i vodoprivredne organizacije (dr`avna preduze}a) sa 80 %. bio za oko 17% manji od mogu}eg.6 119.5 126.5 89.3 miliona m3.6 84.7 138.8 162.1 99.7 184.7 83. Prema raspolo`ivim podacima u Vojvodini i ravni~arskim delovima Srbije je pod razli~itim oblicima zasada i prirodno nastalih sastojina topola i vrba 53 971 ha. {to predstavlja 1.7 111. strana 29 .1 99.2 121.9 346.0 111.5 792.5 87.7 814. Taj pad proizvodnje je iznosio oko 48% u odnosu na prose~nu proizvodnju u re~enom petogodi{njem periodu.7 188. naro~ito u dr`avnim {umama.4 113.6 809.5 113.2 186.7 748.1 65.8 185.9 726.5 115.4 147.2 1999 196.6 103.1 56.6 129.5 801. bez zna~ajnijih kolebanja kretao oko proseka od 1 483 000 m3. {to u odnosu na ukupnu drvnu masu {uma iznosi 2.5 489.5 Centralna 88. Procenjena drvna masa topola i vrba iznosi 8.8 241.0 140. s obzirom na veliku sposobnost privatnog sektora da se prilagodi tr`i{nim uslovima.1 141.9 59.6 131.4 138.2 797.4 109.5 115.5 73.6 103.2 98.89% ukupne povr{ine {uma u Jugoslaviji.2 60.3 172.6 UKUPNO 845.0 202.2 99.8 84.1 159.5 82.7 608.6 149.4.9 67.2 68.2001 god.7 195.5 Pregled ukupne proizvodnje prostornog drveta u periodu 1992 .4 82. god.3 127.7 53.1 UKUPNO 628. privatni i ostali sektor sa 12 %. Obim se~a se u državnim šumama bez nacionalnih parkova. u dr`avnim {umama Srbije (bez {uma Nacionalnih parkova) (u 000 m3) OBLAST 1992 GODINA Jugoisto~na 84.2 228.8 130. Ta konstatacija se u manjoj meri odnosi na privatne {ume.9 177. Struktura povr{ina i drvnih masa po vrstama. izvr{eni obim se~a u dr`avnim {umama je znatno ispod mogu}eg.1 905.2 2001 168.4 2000 192.7 155.8 124.4 104.2001).6 123.2 152.5 148.7 197. izuzimaju}i 2000.3 854.6 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 102.0 206.1 82. do{lo je do zna~ajnog prose~nog pada proizvodnje.1 91.5 218.3 149.0 86.0 135.5 97. u dr`avnim {umama Srbije (bez {uma Nacionalnih parkova) (u 000 m3) OBLAST GODINA Jugoisto~na Isto~na Centralna Zapadna Beogradska Severna 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 188.0 89.2 56.7 175.7 165.2001 god.4 132. i poljoprivredne organizacije (dru{tveni sektor) sa 8%.2 104. a koji je ustanovljen Osnovama za gazdovanje {umama. {to jasno ocrtava privredni ambijent u oblasti proizvodnje i potro{nje drveta.9 98.0 485.8 751.8 123.8 142.8 62.9 101.7 %.7 122.7 80.5 618.1 117.3 108. uzgojnom obliku i korisnicima prikazana je u tabeli 2.1 Beogradska 138.2 124.9 Isto~na 89.1 168. Godi{nji etat topola i vrba je oko 355 000 m3 a to je oko 11% ukupnih se~a u Srbiji.1 Severna 80.7 868.4 95.1 176.

3 miliona hektara. manje reke.1. a uzimaju}i u obzir parametre teku}eg i prose~nog prirasta drvne mase. Po na~inu uzgoja planta`ni uzgoj topola se obavlja na 13 105 ha (25%). osnova su {umarske razvojne strategije koja ima za ciljeve: 1. od 16 do 20 godina 13%. 2. od 26 do 30 godina 11% i preko 30 godina 9%. a isti se Zakonom o {umama vode kao {ume. od 11 do 15 godina 18%. Ulaganjem u infrastrukturu u {umarstvu.Navedeni podaci o povr{inama se odnose na {ume i zasade topola koji su evidentirani u statistici. Polaze}i od stanja na{ih {uma i oblika gajenja. ocenjeno je da je optimalna starost u zasadima topola 25 godina a u prirodnim sastojinama topola i vrba 30 godina. pored drugih dobitaka. kao i drvnim masama u statistici nema. klasi~ne kulture vrbe iznose 6 942 ha (13%) a prirodno nastale {ume doma}ih topola zauzimaju 1 322 ha (2%) i prirodno nastale {ume vrba 8 263 ha (15%). Osnovni parametar za odredjivanje obima se~a topola i vrba je starost zasada i {uma ovih vrsta drve}a. stvorile bi se mogu}nosti za kori{}enje {uma na celokupnom prostoru Srbije. da uve}a povr{inu {umskog fonda. Pored toga. doma}e topole (crna i bela topola) 1 322 ha (2%). Dugoro~no gledano i na ovaj na~in bi se zna~ajno uve}ala proizvodnja drveta kao najzna~ajnijeg oblika biomase proizvedenog u {umama. od 21 do 25 godina 17%. pove}anje obima se~a uslovljeno je odgovaraju}om tra`njom. od 6 do 10 godina 18%.6. {to zna~i uve}anje povr{ine {uma za oko 1. Nedavno usvojenim Prostornim planom Srbije planirano je uve}anje stepena pokrivenosti teritorije {umom sa sada{njih oko 27% na oko 42%.: Povr{ine i drvne mase po vrstama i korisnicima VRSTA KORISNIK [umarstvo Vodoprivreda Poljoprivreda Ostali Privatno Svega Eurameri~ke.2 Mogućnosti za povećanje proizvodnje drveta Prethodno date ocene stanja {uma kao izrazito nepovoljne. lokalne puteve. oko ekonomija i sli~no. posebno u Republici Srbiji. Podataka o ovim (neto) povr{inama. vrbe 15 205 ha (28%). kao i odgovaraju}im cenama {umskih sortimenata. Time bi se stvorile mogu}nosti da se iskoristi celokupni se~ivi etat. Sada{nji privredni ambijent se mo`e oceniti kao nepovoljan za zna~ajnije pove}anje proizvodnje u {umarstvu Srbije. postoje}i {umski fond mogao dovesti u pribli`no optimalno stanje. topole V P V ha (000) m3 m3/ha 30 025 1 537 3 835 477 1 570 37 444 5 112 210 571 72 239 6 204 172 137 149 151 113 166 Doma}e topole i vrbe P V V ha (000) m3 m3/ha 7 981 2 810 388 772 4 576 16 527 1 053 371 35 94 549 2 102 132 132 90 121 120 127 P ha 38 006 4 347 4 223 1 249 6 146 53 971 Svega V (000) m3 6 165 581 606 166 788 8 306 V m3/ha 162 134 142 133 128 154 Od ukupne povr{ine pod topolama i vrbama od 53 971 ha zasadi euroameri~kih topola zauzimaju 37 444 ha (70%). Medjutim. manje grupe i pojedina~na stabla uz puteve. {to danas nije mogu}e.7 prikazano je stanje zasada {uma topola koje bi na osnovu navedene ophodnje do{le u obzir strana 30 . Od ukupne povr{ine 53 971 ha zasada i prirodnih {uma topola starosti do 5 godina je 14%. pre svega u otvaranje {uma {umskim komunikacijama. U tabeli 2. da popravi stanje postoje}ih {uma i. niti su u bilansima prikazani. {to bi kao krajnji efekat imalo proizvodnju jo{ oko 7 miliona m3. Tabela 2. 2. Procenjuje se (1) da bi se raznim meliorativnim merama u narednom srednjero~nom periodu. klasi~ni zasadi topola zauzimaju 24 339 ha (45%). topole su masovno sadjene kao drvoredi.

5 Starost sastojina i zasada preko 25 godina preko 20 godina preko 15 godina P P V P V V (ha) (000)m3 (ha) (000)m3 (ha) (000)m3 8881 2369 15337 4038 20721 5061 2393 590 45400 1006 6144 1311 11274 2989 19887 5044 26865 6372 19. Oko polovine istih zasada je u gustinama koje zahtevaju prorede. Isti se nakon odredjenog prilagodjavanja (iveraja) mo`e koristiti kao energetsko gorivo za razli~ite namene.8 60. koji su u funkciji unapredjenja postoje}eg stanja topola i vrba.4 35.8 vidljivo je da nakon realizacije godi{njeg etata u {umama topola i vrba ostaje 93 500 m3 drvnog materijala koji se trenutno ne koristi.6 36.7. mogu}a proizvodnja drvnih masa iznosi: 7 795 000 m3 bruto drvne mase.4 15.celulozno drvo.8. tokom narednih 10 godina u prirodnim sastojinama i zasadima topola i vrba ovim planom za se~u je predvidjeno 25. {to iznosi oko 93% od povr{ina {uma topola i vrba starosti preko 15 godina Planirani obim se~a: Procenjena drvna masa na 25 000 ha iznosi 5 900 000 m3 3 Prirast drvne mase na 25 000 ha x 10 m /ha x 5 godina 1 250 000 m3 Svega se~iva bruto masa u narednih 10 godina 7 150 000 m3. Tabela 2.: Planirana proizvodnja drveta topola i vrba za 10 godina* Trupci Zapremina Zapremina (000) m3 (000) m3 ~ista se~a 7 150 2 860 Prorede 645 65 Svega 7 795 2 925 Drvni ostatak (12%) 935 350 NETO ZAPREMINA 6 860 2 575 Prosek za 10 godina neto drvne zapremine 686 258 * 3 Ukupna povr{ina iznosi 53 971 ha. U postoje}em fondu topola i vrba nalazi se oko 15 000 ha zasada topola i vrba starosti do 10 godina. a to obezbedjuje proizvodnju slede}e drvne mase: 5 000 ha zasada topola x 85 m3/ha 425 000 m3 2 000 ha zasada vrba x 60 m3/ha 120 000 m3 Svega: 7 000 ha za proredu zasada topola i vrba 645 000 m3 Na osnovu iznetih pokazatelja o planiranim ~istim se~ama i proredama u mladjim zasadima topola i vrba u narednom periodu od 10 godina.7 49. Tabela 2. s tim {to se sa se~om mora u}i u manje produktivne {ume koje su uglavnom prestarele.000 ha.8 76. u kojima dominira prostorno . Iznete ~injenice koje ukazuju na efekte u realizaciji navedenog plana proizvodnje drveta strana 31 . a zapremina 8 306 000 m (100%) Na~in se~e Svega Povr{ina ha 25 000 7 000 22 000 Prostorno drvo Zapremina % % (000) m3 40 4 290 60 10 580 90 38 4 870 62 585 4 285 428 Iz tabele 2. Primenjeni metod ocene mogu}nosti proizvodnje drveta u postoje}im {umama i zasadima topola i vrba u narednih 10 godina uva`ava sve relevantne faktore.za se~u u narednih 10 godina.: Stanje zasada i {uma topola i vrba starosti preko 15 godina Stepen ure|enosti {uma Ure|ene {ume Manje ure|ene {ume Svega Procentualno u~e{}e % preko 30 godina P V (ha) (000) m3 3480 1029 1036 256 4516 1285 8.7 Uva`avaju}i navedene ~injenice koje uslovljavaju planiranje se~a.

{to je veoma zna~ajno sa apekta tro{kova. gula. Transport se u {umarstvu uop{te odvija u dve faze . gde se zatim vr{i izrada {umskih sortimenata. 2. kojima se u proizvodnju {umskih sortimenata uvodi tzv. u zavisnosti od terenskih uslova.9). Primenom ovog metoda se iz {ume. a naj~e{}e traktori sa prikolicama razli~itih kapaciteta. razli~itih porubaka. sa zaokru`ivanjem du`ina u toku izrade na cele metre. tj. Ekonomija kori{}enja drveta kao energenta le`i u tro{kovima njegovog sakupljanja i transporta od mesta proizvodnje (nastanka) do mesta kori{}enja. ~ija je primena {iroko mogu}a. Srbije. ise~ka. pove}ava produktivnost u transportu.1. pa do {umskog kamionskog puta ili do {umskog stovari{ta na kamionskom putu. unutra{nji transport. Nestandardizovani oblici drvnog ostatka za energetsko kori{ćenje su u obliku piljevine. Ove firme su danas oslonac razvoja drvne industrije u R.2% izvoza na{e zemlje. te{ko cepivi komadi.1. Posebne mogućnosti za transport {umskog ostatka otvaraju se njegovom homogenizacijom.3 Mogućnosti mehanizovanog prikupljanja šumskog ostatka za energetske potrebe Drvo za kori{}enje u energetske svrhe se pojavljuje u razli~itim oblicima i na razli~itim mestima u procesu proizvodnje {umskih sortimenata. Ostvareni dru{tveni proizvod u 2000. Srbije je 1999. koji rade u preduze}ima prerade drveta u R. Ono se mo`e pojaviti u oblicima koji su standardizovani. u potpunosti prikupiti u ravni~arskom podru~ju. Upravo ova faza transporta je klju~na za nivo tro{kova proizvodnje svih {umskih sortimenata. kao {to su gule. Srbiji. dok se na terenima bla`ih nagiba i u ravni~arskom podru~ju koriste razli~ita mehanizovana sredstva. od kojih su vi{e od 90% mala preduze}a u privatnom vlasni{tvu (tabela 2. koriste}i za to odgovaraju{e korpe ili kontejnere. koji po kvalitetu pripadaju sortimenatima iz kategorije “prostorno” drvo. a za prvu fazu transporta. smanjuju tro{kovi. godine upu}uju na zaklju~ak da je ovaj program od {ireg dru{tvenog zna~aja i da dr`ava mora obezbediti razne stimulativne mere i normativno-zakonskim putem regulisati gazdovanje dru{tvenim dobrom. privla~e do {umskog kamionskog puta ili {umskog stovari{ta. se~enice i tzv. te{ko cepivih komada. razli~iti obrubci.6% industrijskog proizvoda i oko 6. Standardizovani sortimenti iz ove grupe su oblice i cepanice du`ina 1 ili 2 metra. bilo bi potrebno izvr{iti odgovarajuća prilago|avanja na mehanizmima koji se koriste za prvu fazu transporta. kore i sl.topola i vrba do 2010. pa i deo stopa grana. Za iveranje se mogu koristiti laki mobilni ivera~i. 2. transport od mesta proizvodnje (nastanka) ili kako se to ka`e od “panja“. Na taj na~in se mo`e dobiti koncentrisan deo drvnog ostatka na {umskom stovari{tu. i u nestandardizovanim oblicima. koje je ({uma) u najve}oj meri dr`avna svojina. Mala i srednja preduze}a su uglavnom u privatnom vlasni{tvu. U brdsko planinskom podru~ju. Za ovaj transport. kako je već re~eno. a tako|e se iz {ume uz tehni~ko oblo i “prostorno” drvo privu~e i izvesna koli~ina drveta iz kategorije {umskog ostatka. 3. Vi{emetrice su {umski sortimenti u oblom stanju. Pod privla~enjem se podrazumeva tzv. ukoliko bi se i odlu~ili na prikupljanje drvnog ostatka. cela debla (vretena stabla) ili njegovi delovi. omogu}uje tehnolo{ku tipizaciju i unifikaciju sredstava za prvu fazu transporta. ”deblovni” metod. Tehni~ko-tehnolo{ka re{enja za prvu fazu transporta standardizovanih {umskih sortimenata iz kategorije “prostorno”drvo postoje. strana 32 . Od pribli`no 33 000 radnika.privla~enje i prevoz. a ostali u preduze}ima finalne prerade drveta. Srbiji. jedna tre}ina radi u primarnoj proizvodnji. Deo drvnog ostatka koji ostaje u {umi posle se~e mogu}e je. Savremena tehnolo{ka re{enja. a ~ije su du`ine veće od 2 metra. stopa grana.4 Karakteristike i struktura preduzeća za preradu drveta U drvnoj industriji R. ukupnog ili delimi~no. Na ovaj na~in se. pored humanizacije rada. koriste se tovarni konji ili `i~ano u`etni sistemi. obradka.24% dru{tvenog proizvoda R. godine bilo ukupno 3 404 zvani~no registrovanih preduze}a drvne industrije. koja se posti`e iveranjem. vu~om po zemlji ili vo`enjem. vi{emetrice (vi{ekratnice). a i kori{}enje tovarnih konja bi moralo biti zadr`ano za odre|ene terenske uslove. na najte`im terenima na kojima nema {umskih komunikacija. no{eni kontejneri ili kontejneri na jednoosovinskom ili dvoosovinskim traktorskim prikolicama. godini iznosi 1.

godine Preduze}a se prema delatnosti mogu podeliti na preduze}a: Mehani~ke prerade drveta Hemijske prerade drveta Preduze}a mehani~ke prerade drveta se bave ili primarnom preradom ili finalnom preradom drveta. Srbiji /22/ Veli~ina Broj firmi Procentualno u~e{}e Mala 3 153 93% Srednja % 195 6% 56 1% 3 404 100% *Izvor: Strategija razvoja drvne industrije do 2010. podne i zidne obloge. a sa ciljem pove}anja izvoza proizvoda od drveta na spoljna tr`i{ta. U firmama finalne prerade drveta izra|uje se name{taj. godine Velika Broj firmi 2. Razlike u unutra{njim i spoljnim cenama su tolike da je uvoz topolovih trupaca i celuloze za potrebe fabrika hartije (Ma|arska i Hrvatska). ve} pre svega na bolje kori{}enje raspolo`ive sirovine.: Prose~an broj zaposlenih u preduze}ima za preradu drveta u Srbiji* Preduze}a Primarna Finalna Mala 7 7 Sednja 150 192 Velika 830 851 Ukupno zaposlenih 9 766. U R. 2. Strategija razvoja ra~una i na ostvarivanje dinamike rasta energetske efikasnosti ovog sektora.5 Planovi razvoja industrije prerade drveta Prvi i osnovni cilj industrijskog razvoja drvne industrije R. Pri tome uzimaju}i u obzir trenutno stanje {uma i {umarstva ne treba ra~unati na neko ve}e pove}anje obima se~a.: Struktura preduze}a u mehani~koj preradi drveta u R. Srbiji je u 2001.10. druga grupa ciljeva odnosi se na izgradnju novih proizvodnih kapaciteta.: Tabela 2. To bi se moglo ostvariti: Tehnolo{kom modernizacijom preduze}a ~ime se pove}ava i stepen energetske efikasnosti. furnir i plo~e na bazi drveta. godini prera|eno pribli`no 690 000 m3 strana 33 .0 23 711. odnosno promena strukture kapitala i sistema upravljanja. Srbije predstavlja strate{ko prestruktuiranje.1.1.6 Sadašnji obim prerade i perspektive razvoja u narednih deset godina Preduze}a drvne industrije u Srbiji prera|uju uglavnom doma}u sirovinu. razli~iti drvni elementi. Najva`niji proizvodi primarne prerade drveta su: rezana gra|a.9. igra~ke … Tabela 2.0 32 937* Ukupno za celu preradu drveta *Izvor: Strategija razvoja drvne industrije do 2010. Ostali strate{ki ciljevi podeljeni su u dve grupe: prva grupa ciljeva se odnosi na programsko prestruktuiranje i revitalizaciju postoje}ih proizvodnih kapaciteta. gra|evinska stolarija. Efikasnijim i ve}im kori{}enjem raspolo`ivog drvnog otpatka. uz pribli`no isti obim prerade. uz maksimalno kori{}enje raspolo`ivih doma}ih resursa. smanjile bi se potrebe za fosilnim gorivima i pove}ala energetska i ekonomska efikasnost preduze}a. Programsko prestruktuiranje postoje}ih kapaciteta podrazumeva promenu programa proizvodnje. kao i rezane gra|e ~etinara iz Republike Srpske za gra|evinsku stolariju. vi{e izuzetak nego pravilo.

Detaljniji podaci su dati u tabeli 2.).79 Bukva Topola Smr~a/ jela 2. Od toga najvi{e je bilo topole (176.trupaca pose~enih u dr`avnim {umama.11: Ostvarena prodaja trupaca u R.12: Ostvarena prodaja furnirskih trupaca u R.624 ^etinari u milionima m3 Smr~a/ Jela 0. uzete godi{nje koli~ine prera|enog drveta. a ne{to odstupa od politi~ke podele Republike Srbije. Tabela 2. odnosno poklapa se sa raspolo`ivom sirovinskom osnovom i potrebama stanovni{tva.697 Od ukupne koli~ine prera|enih trupaca jedan deo su bili furnirski (F i L) trupci (209 000 m3).12. a radno vreme uposlenih sa oko 56 % (za celu granu) /21/.1. Na slici 2. zahvaljuju}i ranijoj politici kori{}enja sredstava iz Fonda za nerazvijene. Srbiji (dr`avne {ume) (2001) /22/ : Hrast Dr`avni sektor 4. To je razlog {to su. Regionalna zastupljenost preduze}a drvne industrije je relativno dobra.073 Total Σ 0.7 Prostorni raspored preduzeća za preradu drveta R. kao {to je jugoistok Srbije. Severna Srbija Isto~na Srbija Beograd Jugoisto~na Srbija Zapadna Srbija Ju`na Srbija Centralna Srbija Navedena podela se poklapa sa onom koju koristi JP Srbija{ume.000 m3) i bukve (21 000 m3 ). Tabela 2.234 Topola 0. kao osnova za procenu snage drvne industrije u nekoj od oblasti.70 Ostali Σ hiljadu m3 176.2 prikazane su koli~ine drveta prera|ene u preduze}ima za preradu drveta podeljenih po odgovaraju}im oblastima. a ne instalisani kapaciteti za preradu. Detaljnijih podataka o prera|enim koli~inama iz privatnih {uma nema.12 208.014 Ostali Σ 0.035 Bukva 0.2% u finalnoj preradi drveta (1999. Raspolo`ivi tehni~ki kapaciteti u preradi drveta se koriste sa 49.93 4. Od ostalih vrsta drve}a treba spomenuti jo{ i hrast (34 600 m3) i smr~u/jelu (59 000 m3).78 2.24 20. Od ove koli~ine najvi{e je prera|eno topole (330 000 m3) i bukve (234 000 m3).330 Ostali 0.025 Σ 0.059 0. drvna industrija je razvijenija nego u nekim drugim delovima Srbije (Zapadna Srbija i Centralna Srbija). strana 34 .3% u primarnoj i 38. Srbiji (dr`avne {ume) (2001) /22/ Li{}ari u milionima m3 Dr`avni sektor Hrast 0. Srbija je za potrebe ove studije podeljena na sedam oblasti. U pojedinim regionima.

Slika 2.2: Potro{nja trupaca u R. Srbije u 2001. po oblastima

strana 35

Tabela 2.13.: Potro{nja trupaca u preduze}ima za preradu drveta (po oblastima, nameni i vrsti drveta) R.B. Oblast Vrsta prerade Zbirno 1 Beograd Pilanska Furnir i plo~e Hemijska Zbirno 2 Centralna Srbija Pilanska Furnir i plo~e Hemijska Zbirno 3 Isto~na Srbija Pilanska Furnir i plo~e Hemijska Zbirno 4 Jugoisto~na Srbija Pilanska Furnir i plo~e Hemijska Zbirno 5 Severna Srbija Pilanska Furnir i plo~e Hemijska Zbirno 6 Zapadna Srbija Pilanska Furnir i plo~e Hemijska Ukupno Bukva 10 720 9 709 1 011 0 58 001 58 001 0 0 31 568 28 390 3 178 0 76 642 73 286 3 356 0 9 976 9 976 0 0 45 448 44 470 979 0 232 356 Hrast 22 924 17 968 4 956 0 2 071 2 071 0 0 1 710 1 710 0 0 280 280 0 0 7 442 7 442 0 0 438 438 0 0 34 865 ^etinari m
3

Topola 144 118 39 975 68 848 35 296 4 334 4 334 0 0 0 0 0 0 1 336 1 336 0 0 164 179 70 133 94 046 0 16 130 16 130 0 0 330 097

Zbirno 178 789 68 678 74 815 35 296 80 265 80 265 0 0 33 278 30 100 3 178 0 79 409 76 052 3 356 0 181 597 87 550 94 046 0 102 922 101 943 979 0 656 259

1 026 1 026 0 0 15 858 15 858 0 0 0 0 0 0 1 151 1 151 0 0 0 0 0 0 40 906 40 906 0 0 58 941

Podaci o potro{nji trupaca dati su u tabeli 2.13. Utro{ene koli~ine su podeljene prema oblastima u kojima su sedi{ta firmi, vrsti prozvoda i date su za svaku od vrsta drveta posebno. U pregled nisu uklju~eni ostali meki i tvrdi li{}ari, a pod pojmom ~etinari misli se pre svega na jelu i smr~u. Razlika izme|u 697 000 i 656 000 (vidi tabelu 2.11) predstavlja deo prerade ili izvoza koji nije mogao biti obuhva}en. Navedeni podaci se odnose na 2001. godinu i za trupce nabavljene od JP “Srbija{ume”. Uz ovu koli~inu treba dodati trupce koju je otkupila trgovina i ~ija dalja sudbina nije poznata. Deo ovih trupaca je oti{ao za potrebe malih preduze}a, u gra|evinarstvo i druge privredne grane.

strana 36

2.2 Drvni ostaci u šumarstvu i industriji prerade drveta
Iz bruto zapremine pose~enog drveta izra|uju se dve grupe sortimenata: tehni~ko oblo drvo i "prostorno" drvo. U toku njihove izrade javlja se ostatak koji ostaje u {umi. Mo`e se ra~unati da se u proseku dobija 82 % do 88 % tehni~kog oblog i "prostornog" drveta, a da drvni ostatak ~ini 12 % do 18 % od bruto drvne zapremine. Pored ovog ostatka, u {umi na svakih 100m3 krupnog drveta ostane i 15 m3 sitne granjevine i oko 25 30 m3 panjevine i korenja. Na osnovu re~enog, stablo se sastoji od nekoliko kategorija drveta prikazanih u tabeli 2.14.. Prilikom pravljenja bilansa zanemareni su li{}e i ~etine, ~ije se u~e{}e kre}e u granicama od 1.5 - 4.0 % od bruto zapremine pose~enog drveta. Tabela 2.14.: Prose~no u~e{}e pojedinih kategorija drveta u ukupnoj drvnoj masi stabla Kategorija drveta Tehni~ko, oblo drvo "Prostorno" drvo Kora oblovine [umski ostatak sa korom Sitna granjevina sa korom Panjevina sa `ilama Ukupno Izvor /22/ Iz tabele 2.14. se vidi da u ukupnoj zapremini stabla tehni~ko oblo i "prostorno" drvo u~estvuju u proseku sa 58 %, a da ostatak pri proizvodnji drvnih sortimenata u {umi i neiskori{}eni deo grana i panja ~ine 42 %. To zna~i da bi, ukoliko bi se iskoristio kompletan potencijal {uma Srbije, na raspolaganju za kori{}enje u razli~ite svrhe moglo biti jo{ oko 3 miliona kubnih metara drveta. Radi se o sirovoj {umskoj biomasi razli~itog oblika i veli~ine, dispergovanoj na velikoj povr{ini. Ova drvna zapremina bi se, obzirom na kvalitet i druge karakteristike, mogla iskoristiti u hemijskoj industriji, industriji plo~a i kona~no kao izvor energije u izvornom ili transformisanom obliku, naravno ukoliko bi se stvorile odgovaraju}e pretpostavke. Na namenu i obim eventualnog kori{}enja {umskog ostatka uti~u razli~iti faktori tehni~ko-tehnolo{ke i ekonomske prirode. Koji bi se deo od ovog ostatka i u kojoj koli~ini mogao iskoristiti, zavisi pre svega od terenskih, sastojinskih i drugih uslova, gde se taj ostatak generi{e. U intenzivnim ravni~arskim {umskim zasadima tehni~ki je mogu}e iskoristiti gotovo 100 % drveta iz kategorije drvnog ostatka. Me|utim, u prirodnim {umama u brdsko planinskom podru~ju, kategorije i koli~ine se zna~ajno moraju redukovati, zbog te{ko}a u transportu, za{tite zemlji{ta od erozije, a i nu`nog djubrenja {umskih povr{ina sa kojih se uklanja celokupna biomasa, jer bi u protivnom do{lo do degradacije {umskih stani{ta. Stvarni obim iskori{}enja zavisi i od ekonomskih faktora. Ukoliko bi jedini~na cena drvnog ostatka bila odgovaraju}a, tehni~ko-tehnolo{ki problemi oko sakupljanja i transporta preostalih delova stabla drveta posle se~e mogao bi se re{iti na zadovoljavaju}i na~in. Potencijalna koli~ina drvnih ostataka iz {uma Srbije (tabela 2.15) name}e pitanje mogu}nosti i na~ina njegovog kori{}enja. Primera radi, samo krupnog {umskog ostatka pri izradi {umskih sortimenata (ise~ci, gule, kratice, obradci, brada, stope grana i sl.), ostane u {umi 2.79% od ukupno izra|ene neto drvne zapremine {umskih sortimenata bukve /2/. To zna~i, da se od ukupnog potencijalnog obima se~a od oko 5 miliona m3 {umskih sortimenata, mo`e o~ekivati oko 140 000 m3 krupnog drvnog ostatka, koji se mo`e neposredno ili u transformisanom obliku dalje koristiti. Procentualno u~e{}e pojedinih kategorija drveta Dr`avne {ume Privatne {ume Prose~no za Srbiju 24.0 7.8 16.0 34.0 50.2 42.0 4.0 4.0 4.0 9.0 9.0 9.0 11.0 11.0 11.0 18.0 18.0 18.0 100.0 100.0 100.0

strana 37

gredice. To su proizvodi koji predstavljaju osnovni materijal za izradu finalnih proizvoda (daske.: Struktura potencijalnog {umskog ostatka u Srbiji [umski ostatak Li{}e ili iglice Panjevina i korenje Sitna granjevina Okrajci Piljevina Izvor /22/ Karakteristike ostatka vla`nost /%/ dimenzije 30 .60 40 . U primarnoj preradi oblovina se prera|uje u pravougaone . drvo ima toliko razli~itih primena gde bi se ovaj ostatak mogao iskoristiti. oblice) i cepanom obliku. piljenju ili glodanju) • [u{ka • krupnija ( nastaje pri ru~nom struganju) • sitnija (nastaje glodanjem.Tabela 2. {tavne materije i sl. no`eva i sl. Ulazni materijali za mehani~ku preradu su trupci za piljenje. plo~e na bazi drveta i sl. Otpadak .).60 sitan Sveukupno U~e{}e /%/ /m3/ 144 000 47. furnir. Prema mogu}oj nameni drvo za preradu deli se na: drvo za mehani~ku preradu i drvo za hemijsku preradu drveta. tako da se termin ”otpadak” mo`e samo uslovno koristiti. Sirovinu za hemijsku preradu ~ine oblice.) • Piljevina ( nastaje pri struganju . grede. oblice i cepanice.60 krupan krupan 40 .0 900 000 3 049 000 Napomena zanemaruje se ostaje u {umi delimi~no se koristi delimi~no se koristi 2.60 krupan 40 . Pod finalnom mehani~kom preradom podrazumevamo preradu primarno obra|enog drveta u predmete namenjene direktnoj upotrebi (name{taj. bu{enjem ili sl. cepanice i deo otpadaka iz {umarstva i prerade drveta.7 750 000 27.ostatak u preradi drveta delimo prema veli~ini na : a) Krupan • Odrubci (pri kra}enju trupaca) • Okrajci (sa boka trupaca pri piljenju) • Odse~ci (pri obradi dasaka po du`ini) • Porupci (pri obradi dasaka po {irini) b) Sitan • Iverje (nastaje pri tesanju. generatorski gas i sl.piljenju) strana 38 .1 Drvni ostatak u preradi drveta Industrija prerade drveta koristi drvo u oblom (trupci.bazirane oblike. Mehani~ka prerada drveta podrazumeva promenu oblika i dimenzija drveta uz upotrebu mehani~kih sredstava (pila. Proizvodi hemijske prerade drveta se mogu svrstati u ~etiri odvojene grupe: • proizvodi dobijeni termi~kim razlaganjem drveta kao {to su: drveni ugalj. lignofol i sl. planke. • proizvodi dobijeni dejstvom razli~itih hemikalija: celuloza i sl.15. gra|evinska stolarija i sl.. Upotrebljeni termin ”otpadak” odnosi se na onaj deo drveta koji se ne mo`e koristiti u daljoj preradi za iste svrhe.2. letve. • proizvodi ekstrakcije drveta kao {to su: terpentinska ulja. ambala`a.0 100. Hemijska svojstva drveta pri tome ostaju nepromenjena..3 1 255 000 25. Proizvodi mehani~ke prerade drveta dele se na dve velike grupe: proizvodi primarne prerade i proizvodi finalne prerade drveta.) Hemijska prerada drveta obuhvata postupke kojima se menjaju i hemijski sastav i svojstva drveta. i • drvnoplasti~ne mase: lignoston.. Me|utim. trupci za izradu furnira.).

Nastaju u postupku pripreme i u procesu prerade. {to olak{ava njenu eventualnu primenu. te~nom i gasovitom stanju. dimenzija sortimenata i kona~ne vlage. a piljena gra|a u prosu{enom stanju. strana 39 . Smatra se da pozitivne gre{ke uglavnom potiru negativne i da uticaj gre{aka merenja ne prelazi 2%. odnosno plana rezanja.2 Bilansi u preradi drveta Svaka mehani~ka ili hemijska prerada usmerena je na proizvodnju odre|enih sortimenata i proizvoda i ima svoj bilans proizvodnje. Oni mogu biti u ~vrstom.16 dati su odvojeno bilansi zapreminskog kori{}enja dve razli~ite grupe drve}a. Glavni proizvod pilanske prerade je rezana gra|a. javlja u vidu kore.• Pra{ina • Drveno bra{no c) Koru Kora se pojavljuje kao nemereni otpadak. hidrotermi~ki obra|uje (pari i/ili su{i). ukoliko je bez kore i zdrav. ako se uop{te pojavljuje. pa se otpadak pogodan za kori{}enje. odnosno bilans kori{}enja ulazne sirovine. mo`e se iskoristiti u proizvodnji plo~a iverica ili vlaknatica. mo`e se upotrebiti za lo`enje. u prvu grupu su svrstani tvrdi li{}ari. kora i krupan otpadak sa korom. ** Sirovina za preradu drveta ima nepravilan oblik koji ote`ava merenja.16. a u drugu meki li{}ari i ~etinari. Gre{ke se javljaju i pri merenjima gotovih sortimenata. pra{ina. U~e{}e. Ako su trupci pre primarne prerade oguljeni. U tabeli 2. ukoliko za to postoji zahtev ili potreba. Krupan otpadak. piljevina.2. Pri su{enju drvo se ute`e i pri tome mu se zapremina smanjuje. Tabela 2. Pilanska prerada Trupci dovezeni iz {ume se obi~no pre piljenja okoravaju. iverja ili {u{ki ujedna~enih dimenzija. U fazi pripreme drvo se guli i usitnjava. Ako se trupci prera|uju zajedno sa korom ona pove}ava zapreminu krupnog i sitnog otpatka svuda gde se trupci prera|uju. Utezanje zavisi od vrste drveta. karakteristike i struktura otpatka u preradi zavisi od vrste drveta i zahteva kupaca. Ostatak. 2. U samom procesu javljaju se lug i isparenja.: Bilans utro{enog drveta u pilanskoj preradi Ulazna sirovina pilanski trupci Procentualno u~e{}e /%/ Tvrdi li{}ari Meki li{}ari i ~etinari 50 65 Glavni proizvod: Rezana gra|a Otpadak: Krupni 24 12 Piljevina 16 14 Pra{ina 3 2 Utezanje* 5 5 Gre{ke pri merenju** 2 2 Ukupno otpatka 50 35 Sveukupno (rezana gra|a i otpadak) 100 100 Kora 14 14 * Trupci se mere i prera|uju u sirovom stanju. Drvni otpaci se javljaju i u fabrikama hemijske prerade drveta. Gra|a se pre isporuke. Izra|eni sortimenti se pre dalje prerade prirodno ili ve{ta~ki su{e. onda je kora posebno na raspolaganju .

3 100.: Zapreminski bilans utro{enog drveta pri proizvodnji furnira Ulazna sirovina: furnirski trupci Glavni proizvod: Furnir Otpadak: krupni kod pripreme krupni pri se~enju. Se~eni furnir se nakon izrade su{i. lju{tenju furnira pri krojenju Utezanje Ukupno otpatka Sveukupno (furnir i otpadak) Kora Zapreminsko u~e{}e /%/ Se~eni furnir Lju{teni furnir hrast orah bukva 39. u pakete spremne za isporuku. strana 40 .0 100. Se~enjem se dobija plemenit furnir za oblaganje name{taja.0 14.17.0 23. koji nije za dalju preradu. Ostatak. se~e u formate i pakuje.6 7. smr~a i sl.0 Trupci se pre obrade pile u oblik pogodan za se~enje i hidrotermi~ki pripremaju .: Bilans utro{enog drveta pri proizvodnji furnirskih plo~a Ulazna sirovina: furnirski trupci Glavni proizvod: Furnirske plo~e Otpadak: krupni kod pripreme krupni pri lju{tenju krupni pri krojenju furnira u formate krupni kod pripreme formata za plo~e krupni pri formatiranju plo~a sitni pri bru{enju plo~a Utezanje Ukupno otpatka Sveukupno (furnirske plo~e i otpaci) Kora Zapreminsko u~e{}e /%/ 41. Tabela 2.0 45.17) ali i druge vrste kao {to su breza. Za izradu lju{tenog furnira koriste se uglavnom topolovi i bukovi trupci (za koji je bilans prikazan u tabeli 2. Tabela 2. jela.0 5. ali i ne moraju hidrotermi~ki pripremiti. Bilans iskori{}enja osnovne sirovine kod izrade plo~a je ni`i nego kod lju{tenog furnira (55 % prema 41 %).6 14. furnirski (F) trupci.5 5.0 14.2 55.0 20.0 U tabeli 2. za izradu furnirskih plo~a i ambala`e.0 4. prema odre|enom planu. vo}karice.18.0 10.0 59.0 5. Krupni otpadak od trupaca i furnira mo`e se koristiti za izradu plo~a iverica.18 dat je bilans utro{enog drveta pri proizvodnji furnirskih plo~a..0 18. Trupci se pre lju{tenja mogu.7 36.7 63.0 24.Proizvodnja furnira i furnirskih ploča Pri izradi furnira koriste se dve me|usobno razli~ite tehnologije: se~enje i lju{tenje furnira. Za ovu namenu se koriste tvrdi li{}ari (hrast.pare.0 5.0 6.0 10. je na raspolaganju za energetske svrhe.0 6.0 24.) i to najkvalitetniji tzv.0 11.0 16.. orah. Lju{teni furnir je namenjen za oblaganje neizlo`enih povr{ina kod name{taja.0 14.0 100. vlaknatica i celuloze uz uslov da su bez kore i zdravi. bukva.0 5.6 23.1 60.8 100.

Proizvodnja ploča iverica Osnovna sirovina za izradu plo~a iverica je "prostorno" drvo i krupni otpadak iz mehani~ke prerade drveta. U tabeli 2.19 dat je bilans utro{ka drveta u proizvodnji plo~a iverica. Za izradu m3 potrebno je 2.0 - 2.2 m3 topolovog drveta ili 1.1 - 1.3 m3 bukovog drveta. Utro{ci za ostale navedene vrste nalazi se negde izme|u ovih vrednosti. Plo~e iverice se u Srbiji izra|uju isklju~ivo od bukovog drveta. Prose~an otpadak-gubitak iznosi 23 %, od ~ega 7 % ~ini utezanje ivera pri su{enju, a 15.3 % pra{ina od bru{enja i mlevenja, te krupan otpadak kod formatiranja plo~a. Drvo se pre iveranja obi~no ne okorava, obzirom da se u plo~ama ivericama toleri{e u~e{}e kore od 7 % do 10 %. Kod drugih vrsta drve}a ti odnosi su ne{to druga~iji i u korelaciji su sa gustinom drveta u apsolutno suvom stanju. Deo nastalih otpadaka u procesu izrada iverastih plo~a se vra}a u proces, a ostatak je na raspolaganju za energetske potrebe. Tabela 2.19.: Zapreminski bilans utro{enog drveta u proizvodnji plo~a iverica Vrsta drveta Potro{nja drveta u m3/m3 Topola 2.0-2.2 Smr~a 1.6-1.8 Bor 1.5-1.7 Joha 1.2-1.4 Hrast 1.1-1.4 Bukva 1.1-1.3

Finalna prerada drveta U finalnoj preradi drveta se osu{ena rezana gra|a odgovaraju}im postupcima pretvara u finalni proizvod. Bilans utro{enog materijala i otpatka-ostatka se menja i zavisi od vrste proizvoda i karakteristika primenjene tehnologije. U tabeli 2.20 dat je bilans utro{ka drveta za uslovni proizvod tipi~an za doma}u finalnu preradu. Ulazni materijal je rezana gra|a merena u m3. Od ukupne koli~ine 35.8 % otpada na krupan otpadak, 18.0 % na {u{ku i 11.2 % na piljevinu i drvnu pra{inu. Gubitaka na utezanje nema, jer je drvo pre finalne obrade osu{eno na kona~nu vlagu. Tabela 2.20.: Zapreminski bilans utro{enog drveta u finalnoj preradi drveta Ulazna sirovina: piljena gra|a Uslovni proizvod Otpadak: pri krojenju baziranje i prizmiranje zavr{na obrada odba~eni proizvodi Ukupni otpadak Sveukupno (proizvod i otpaci) Zapreminsko u~e{}e /%/ 35.0 35.0 22.0 3.0 5.0 65.0 100.0

Hemijska prerada drveta Proizvode hemijske prerade drveta delimo, kako je to ve} ranije re~eno, na ~etiri odvojene grupe prema tehnologiji procesa. Kao sirovina za preradu koristi se "prostorno" drvo i otpaci iz mehani~kih prerada drveta. Otpaci se u tehnologijama hemijske prerade mogu podeliti na ~vrste, te~ne i gasovite. Ovde }e pa`nja biti usmerena na koli~inu i strukturu ~vrstih otpadaka. Te~na i gasna faza otpadaka re{avaju se u okviru osnovne tehnologije prerade i ne}e biti predmet na{ih razmatranja.

strana 41

Termi~kim razlaganjem drveta dobijaju se proizvodi (drveni ugalj, generatorski gas i sl.), koji su namenjeni za energetske potrebe ,tako da raspolo`ivog ostatka prakti~no nema. U proizvodnji ekstraktivnih sastojaka iz drveta glavni proizvodi su razli~ite organske materije, koje se koriste u hemijskoj i farmaceutskoj industriji. Posle tretmana, usitnjeno drvo se mo`e koristiti za energetske potrebe. Ekstrahovano drvo u principu ima manju zapreminsku masu i ni`u toplotnu mo} od polaznog drveta. Tehnologijom delovanja hemikalijama dobijaju se celuloza, papir i sl. Kao sirovine za preradu koriste se okorano i usitnjeno drvo. Kao ~vrsti otpadak ostaje kora i to do 10 % od prera|ene zapremine drveta. Problem otpadnih voda, koje u sebi sadr`e neizreagovane hemikalije, derivate lignina i celulozna vlakanca, re{ava se u okviru osnovne tehnologije. Ostale tehnologije su veoma malo zastupljene i njihovi bilansi kori{}enja drveta nisu od va`nosti za razmatranu problematiku.

2.3 Energetski potencijal drvnih ostataka
Gorive karakteristike drveta Osnovne gorive karakteristike drveta su: toplotna mo}, sadržaj volatila (isparljivih sastojaka drveta), IR (odnos masenog u~e{}a volatila i koksnog ostatka), koli~ina i sastav pepela, gustina, vla`nost drveta, itd. Upotrebna vrednost drveta kao goriva mo`e se dobro proceniti ukoliko se zna ili mo`e izra~unati njegova gornja toplotna mo}. U tabeli 2.21. date su gornje toplotne mo}i ksilema doma}ih vrsta drve}a /16/. Tabela 2.21.: Gornje toplotne mo}i ksilema i kore nekih doma}ih vrsta drve}a /18, 22/ Vrsta drveta Bukva Hrast Crna topola Smr~a Jela Bor Gornja toplotna mo} (u apsolutno suvom stanju) MJ/kg Drvo 18.82 18.36 17.26 19.66 19.46 21.21 Kora 18.00 19.70 18.00 21.20 21.00 20.62 Prose~ne vrednosti zapremiske mase kg/m3 Drvo 680 650 410 430 410 580 Kora 580 425 412 340 460 300

Iz tabele 2.21 se vidi da se gornja toplotna mo} drveta (u apsolutno suvom stanju) razlikuje od vrste do vrste. Ove razlike su u korelaciji sa u~e{}em osnovnih komponenata i ekstraktiva u strukturi drveta. Op{te uzev{i, ~etinari imaju ve}u toplotnu mo} od li{}ara {to zavisi od koli~ine smolastih materija u drvetu. Drvo u apsolutno suvom stanju sastoji se od ugljenika, vodonika i kiseonika. Osim ovih osnovnih elemenata u sastav drveta u manjem procentu ulaze azot, sumpor kao i mikroelementi, koji su osnovni sastojci pepela nakon sagorevanja drveta. Elementarni hemijski sastav drveta zavisi od: vrste drveta, starosti drveta, dela drveta odakle se uzima uzorak i sl.. U tabeli 2.22 dati su podaci za elementarni sastav najzastupljenijih vrsta drveta u R. Srbiji. Gornja toplotna mo} drveta se mo`e dovoljno ta~no izra~unati, kada znamo elementarni hemijski sastav drveta, uz pomo} posebno prilago|enog obrasca /18, 22/: O   kJ   H g = 340 ⋅ C + 1420,5  H − *    10   kg   gde su: C, H i O - procentualna masena u~e{}a ugljenika, vodonika i kiseonika u apsolutno suvom drvetu.

strana 42

Tabela 2.22. Elementarni hemijski sastav najzastupljenijih vrsta drveta u R. Srbiji /18/ Vrsta drveta Bukva Hrast Topola Jela Smr~a C /%/ 48.5 49.4 49.7 50.0 49.6 O /%/ 45.2 44.5 44.0 43.6 44.0 H /%/ 6.4 6.1 6.3 6.4 6.4

U drvetu se ugljenik, vodonik i kiseonik nalaze pre svega u okviru ugljovodoni~nih jedinjenja. Vodonik, ~ije je prisustvo utvr|eno elementarnom analizom, pored toga što ulazi u u sastav uvek prisutne vlage, spojen je sa kiseonikom, u okviru ugljovodoni~nih jedinjenja, u hidroksilne (OH) grupe. Tako|e, deo kiseonika je hemijski vezan za ugljenik, odnosno azot, a deo je i u slobodnom stanju. To su razlozi {to je klasi~ni obrazac VDI-a modifikovan i umesto 8 ( kako je to u osnovnom obrascu) u jedna~inu uvr{}en delilac 10. Osnovne komponente koje ~ine strukturu drveta su celuloza, hemiceluloza, i lignin. Drvo sadr`i i male koli~ine ekstraktiva, koji mogu imati velikog uticaja na toplotnu vrednost i gorive karakteristike drveta. Procentualno u~e{}e pomenutih komponenata u drvnoj supstanci menja se od vrste do vrste, ali i za razli~ite delove stabla koje se analizira. Prema /19, 22/ u suvom drvetu li{}ara celuloza prose~no u~estvuje sa 43-45 %, lignin sa 19 - 26 %, heksozani 3 - 6 % i pentozani 21 - 26 %. Kod ~etinara celuloze ima izme|u 53 - 54 %, lignina 26 - 29 %, heksozana 13 % i pentozana 10-12 %. U tabeli 2.23 su dati podaci o hemijskom sastavu drveta (ksilema) i kore nekih doma}ih vrsta drve}a. Tabela 2.23. Hemijski sastav ksilema i kore doma}ih vrsta drve}a /18/ Ksilem Vrsta drveta Pepeo Celuloza Lignin Ekstraktivi /%/ /%/ /%/ /%/ Bukva (Fagus 0.53 50.26 24.80 1.72 moesiaca) Hrast (Quercus petraea) 0.36 47.29 26.27 4.90 Smr~a (Picea abies) 0.22 52.87 28.31 1.58 Crni bor (Pinus 0.31 47.53 27.82 4.25 sylvestris) Kora Vrsta drveta Pepeo Celuloza Lignin Ekstraktivi /%/ /%/ /%/ /%/ Bukva (Fagus 1.99 24.72 25.12 14.23 moesiaca) Hrast (Quercus petraea) 6.89 22.31 16.19 17.36 Smr~a (Picea abies) Crni bor (Pinus sylvestris) 1.15 0.77 29.46 29.86 22.76 25.10 19.28 12.07

* Klasonov + kiselo-rastvorni lignin.

Na osnovu rezultata hemijske analize drveta, odnosno procentualnog u~e{}a celuloze, lignina i ekstraktiva, gornja toplotna mo} drveta se mo`e izra~unati kao:
P   P  H g = H gc ⋅  c  + H gl ⋅  l  + H ge  100   100   P   kJ  ⋅ e     100   kg 

strana 43

a kod industrijskog su{enja veliki utro{ak energije. mo .procentualno u~e{}e celuloze i njoj sli~nih jedinjenja . Obi~no se primenjuje ce|enje pod dejstvom gravitacije. vezanu vodu. Ovaj gubitak. U nauci o drvetu je uobi~ajeno da se relativno u~e{}e vlage u drvetu ra~una u odnosu na suvu materiju: u= (m vl − m o ) ⋅ 100 [% ] mo gde su: mvl . Donja topotna mo} goriva Hd realnije odra`ava energetski potencijal goriva. Sopstvena vla`nost se otklanja prirodnim ili industrijskim su{enjem. lignina. odnosno od vla`nosti sirovine u momentu obrade: • Vla`nost {umskih ostataka se kre}e izme|u 40% i 60%. Na sve ovo treba dodati i toplotu koja je potrebna za osloba|anje vezane vode iz drveta.procentualno u~e{}e lignina. Pri tome su uzeti u obzir i vla`nost drveta i odgovaraju}i stepen iskori{}enja lo`i{ta pri sagorevanju drveta. • U pilani ostaci imaju vla`nost koja odgovara vla`nosti trupaca i kre}e se izme|u 40 % i 50 %. Na ovu koli~inu oslobo|ene vode treba dodati i vodu nastalu sagorevanjem vodonika iz goriva. Na prvom mestu je svakako vla`nost potencijalnalnog goriva. Deo toplote oslobo|ene sagorevanjem drveta koristi se za isparavanje vlage i pregrevanje vodene pare do temperature u lo`i{tu. Vlaga pri sagorevanju predstavlja nekoristan sastojak koji dodatno smanjuje toplotnu mo} drveta. Obrazac za donju topotnu mo} drveta. slobodnu vodu i vodu higroskopno vezanu za zidove }elije tzv.masa vla`nog drveta. do koje se drvo su{i. a nakon ce|enja vla`nost kore mo`e biti i preko 100%.. • Sopstvenu vla`nost. Drveni otpadak iz procesa prerade mo`e imati: • Spoljnu navla`enost. • Ostaci u finalnoj preradi: • u proizvodnji name{taja od 6 % do 9 % vlage i • u proizvodnji gra|evinske stolarije oko 12 % vlage. koji bi se dobili sagorevanjem. Vla`nost nastalog otpatka zavisi od vrste i faze procesa u kome je otpadak nastao. H. Hgl i Hge . su uvek manji od energetskog potencijala i zavise od vi{e faktora. • Furnirski ostaci imaju: • u fazi mokrog tretmana 60 % do 70 % vlage i • u fazi suvog tretmana 8 % do 10 % vlage.vla`nost drveta u procentima. strana 44 .procentualno maseno u~e{}e vodonika u elementarnom hemijskom sastavu drveta. Kona~na vla`nost drveta. U lo`i{tu kotla tro{i se pribli`no 2 500 kJ/kg za isparavanje vode i ne{to manja koli~ina toplote za njeno pregrevanje. Drvo pove}ane vla`nosti ima ni`u toplotnu mo} i manju efikasnost pri sagorevanju. u kojoj razlikujemo vodu u lumenima i sudovima }elija tzv. Pl . • U hemijskoj preradi drveta: • u mehani~koj pripremi vlaga se kre}e izme|u 40 % i 50 % i • posle pranja i koranja. ako je le`alo u vodi. zavisi od mesta njegove dalje upotrebe. i ekstraktiva respektivno.24 uporedo su dati podaci o koli~ini toplote koja se realno mo`e iskoristiti iz 1 kg drveta za razli~ite vla`nosti. Pe .snegom ili ledom.gde su: Hgc. • Ostaci pri izradi plo~a iverica imaju od 7 % do 9 % vlage. prema Dunlapu /2/. ili zalivano vodom.masa apsolutno suvog drveta osu{enog na temperaturi od 103 0C.procentualno u~e{}e ekstraktiva.gornje toplotne mo}i celuloze i njoj sli~nih jedinjenja. Stvarni energetski efekti. Ova navla`enost se re{ava otapanjem i ce|enjem. U tabeli 2.Toplotni potencijal drveta direktno zavisi od njegove vla`nosti. iznosi 314 kJ po kilogramu isparene vode. Osnovne mane su kod prirodnog su{enja vreme potrebno za su{enje. koji uzima u obzir sve navedene gubitke glasi: Hd =   u + 9H   ⋅ H g − 2500 ⋅   u     100  1+    100  1  kJ     kg  gde je: u. Pc . Obe vrste su{enja imaju svoje prednosti i mane.

6 10 40 70 Isparljivi sastojci u drvetu (volatili) su uglavnom lak{i ugljovodonici. Tabela 2.8 13.5 do 4% mase drveta.04 0.Tabela 2. natrijum.06 0. magnezijum koji ~ine od 0. koksnog ostatka od 15% do 20%.: Sadr`aj mineralnih materija u apsolutno suvom drvetu /19/ U drvetu ima u % Vrsta drveta K2O Na2O MgO CaO P2O3 Bukva 0.03 0.31 0.04 0.02 SO3 0. Prora~un je napravljen u skladu sa struktorom se~a u dr`avnim {umama Srbije (tabela 2.01 SiO2 0.1 8.02 0. Maseno u~e{}e volatila u drvetu odre|uje se merenjem ~vrstog ostatka nakon sedmominutnog zagrevanja uzorka drveta u pe}i.3.24.02 0. Razlike od uzorka do uzorka su velike jer na koli~inu i sastav mineralnih materija ima velikog uticaja i stani{te.: Prostorni raspored prora~unatih koli~ina {umskog ostatka Oblast Jugoisto~na Isto~na Centralna Zapadna Beogradska Severna Ukupno [umski ostatak /m3/ Li{}e i iglice Panjevina i korenje Sitna granjevina Okrajci i piljevina 30 000 28 000 18 000 24 000 28 000 16 000 144 000 266 000 244 000 160 000 205 000 244 000 136 000 1 255 000 159 000 145 000 96 000 122 000 146 000 82 000 750 000 190 000 175 000 115 000 147 000 175 000 98 000 900 000 Ukupno /m3/ 645 000 592 000 389 000 498 000 593 000 332 000 3 049 000 strana 45 .25.8 17. Uticaj vla`nosti na energetski efekat drveta /22/ Gorivo Vla`nost % 0 Drvo Gornja toplotna mo} MJ/kg 19.03 Bor 0.15) Tabela 2.03 0.6%. U kori obavezno ima vi{e mineralnih materija nego u samom drvetu.25 dati su okvirni sadr`aji mineralnih materija u drveta /19/.9 12.02 0. Srednje maseno u~e{}e volatila u doma}im vrstama drveta je oko 75%.04 2. U tabeli 2.26.09 0.8 14.3) i ukupnim procenjenim koli~inama {umskog ostatka (tabela 2.5 12.23) i delove stabla odakle se uzima uzorak. Naj~e{}i elementi koji ostaju nakon sagorevanja u obliku pepela su: kalijum.03 Hrast 0.37 0. odnosno sastav zemlji{ta na kome je drvo raslo. Navedene vrednosti se razlikuju za razli~ite vrste drve}a (vidi tabelu 2.26 dat je prostorni raspored prora~unatih koli~ina {umskog ostatka u Srbiji.14 0.01 0. Navedeni podaci su va`ni pri izboru lo`i{ta kotla namenjenog za sagorevanje drvnog otpatka. a pepela do 0.1 Šumarstvo U tabeli 2.0 Stepen iskori{}enja lo`i{ta % 80 78 74 72 Korisna toplota MJ/kg 15.02 0. na temperaturi od 900 0 C i to bez prisustva kiseonika.05 0.01 0.

Srbiju.47 10.27. Uz masu raspolo`ivog drvnog otpatka i kore potrebno je.53 11.34 11.24 12.51 11. dobijene su vrednosti za donje toplotne mo}i koje su date u tabeli 2.38 11.27 11.27 12.Energetska vrednost prora~unatog drvnog ostatka i kore mo`e se samo okvirno sra~unati i to za unapred pretpostavljene vrednosti o prose~nim gustinama apsolutno suvog drveta i kore i donjim toplotnim mo}ima vla`nog drveta i kore (za razli~ite vrste drve}a). Na osnovu prose~nih vrednosti za gustinu .zapreminsku masu drveta i kore za doma}e vrste drve}a.69 10.: Izra~unate donje tolotne mo}i drveta i kore doma}ih vrsta drve}a za razli~ite vla`nosti Donja toplotna mo} /MJ/kg/ Vrsta drveta Bukva Hrast Smr~a Crna topola Jela Bor (50% vlage u drvetu) Drvo Kora 10.23.81 10.40 12. Tabela 2.98 9. U prora~unu je pretpostavljeno da je prose~na vla`nost svih vrsta otpadaka 60 % i da u Severnoj (100%) i Beogradskoj oblasti (60 %) preovla|uju meki li{}ari.11 Tabela 2. Polazni podaci za prora~un uzeti su iz tabele 2. u furnirskoj preradi 60%. Na osnovu sra~unatih masa vla`nog drveta i kore i odgovaraju}ih donjih toplotnih mo}i dobijeni su okvirni podaci o raspolo`ivoj energetskoj vrednosti {umskog ostatka u R. da utvrdimo i donje toplotne mo}i svake od vrste drveta posebno.41 10. Na osnovu ovih podataka i uz kori{}enje odgovaraju}e formule za izra~unavanje.27. ukoliko `elimo da izra~unamo energetski potencijal.47 9.28. sra~unate su mase drveta i kore za razli~ite vrste drve}a i razli~ite tehnologije za svaku od oblasti posebno i zbirno za celu R. Srbiji.37 9.27 12. Pretpostavljeno je da je prose~na vla`nost otpadaka od drveta i kore u pilanskoj preradi 50%. gde su date gornje toplotne mo}i ksilema i kore doma}ih vrsta drve}a /18. a ostatak za hemijsku preradu. 22/. strana 46 . U prora~un je uzeto da se 2/3 raspolo`ivog prostornog drveta koristi za lo`enje.40 10.01 10.47 11. Pri tome treba voditi ra~una i da je vla`nost otpadaka razli~ita i da zavisi od faze prerade i vrste tehnologije gde nastaje.01 (60% vlage u drvetu) Drvo Kora 9.77 11.: Prostorni raspored prora~unatog energetskog potencijala prostornog drveta i {umskog ostatka* Energetski potencijal /TJ/god/ Oblast Prostorno drvo [umski ostatak Panjevina i korenje Sitna granjevina Okrajci i piljevina Ukupno 2 759 2 536 1 667 2 132 1 991 806 11 891 1 649 1 516 996 1 274 1 190 482 7 107 1 979 1 819 1 195 1 529 1 428 578 8 528 6 387 5 871 3 858 4 935 4 609 1 866 27 526 1 168 Jugoisto~na 1 074 Isto~na 706 Centralna 903 Zapadna 1 075 Beogradska 483 Severna Ukupno 5 409 * Podaci se odnose na dr`avne {ume Prora~unati energetski potencijal prostornog drveta iznosi oko 5 410 TJ godi{nje.48 9.51 9.

2 Prerada drveta U tabeli 2. i u na{im uslovima. Me|utim. Bez inicijalne podr{ke dr`ave. Srbiji strana 47 . Potencijalne koli~ine otpadaka od drveta i kore u preradi drveta u R. Radi se o oko 50 000 m3 plo~a od usitnjenog drveta tako da se u bilansu mo`e ra~unati na jo{ 5 000 m3 drvnog otpatka nastalog u procesu obrade ovih plo~a. Osim tehni~ko-tehnolo{kih. Rezultati prora~una su dati samo za tri osnovne tehnologije prerade drveta. Pri tome je vo|eno ra~una o vrsti drveta i na~inu prerade.3.29. Problemi nastaju pri njegovom eventualnom kori{}enju. Tabela 2. va`an su preduslov za re{avanje pitanja kori{}enja {umskih drvnih ostataka. Srbiji Oblast Vrsta prerade Drvnog otpatka u m3 Bukva Hrast ^etinari 287 0 0 4 440 0 0 0 0 0 322 0 0 0 0 0 11 454 0 0 Topola 11 193 26 851 0 1 214 0 0 0 0 0 374 0 0 19 637 36 678 0 4 516 0 0 Ukupno 23 381 30 431 0 53 812 31 485 0 0 31 485 12 943 1 907 0 14 850 32 330 2 014 0 34 343 27 127 36 678 0 63 805 35 280 587 0 35 868 234 163 Kore u m3 9 615 10 474 4 941 25 030 11 237 0 0 11 237 4 214 445 0 4 659 10 647 470 0 11 117 12 257 13 166 0 25 424 14 272 137 0 14 409 91 876 Pilanska 4 175 7 726 Furnir i plo~e 607 2 973 Beograd Hemijska 0 0 Zbirno Pilanska 24 940 891 Centralna Furnir i plo~e 0 0 Srbija Hemijska 0 0 Zbirno Pilanska 12 208 735 Furnir i plo~e 1 907 0 Isto~na Srbija Hemijska 0 0 Zbirno Pilanska 31 513 120 Jugoisto~na Furnir i plo~e 2 014 0 Srbija Hemijska 0 0 Zbirno Pilanska 4 290 3 200 Furnir i plo~e 0 0 Severna Srbija Hemijska 0 0 Zbirno Pilanska 19 122 188 Furnir i plo~e 587 0 Zapadna Srbija Hemijska 0 0 Zbirno Ukupno u drvnog otpatka i kore u preradi drveta u R. primena ovih re{enja bi bila mogu}a. Moglo bi se re}i da ne postoje zna~ajniji razlozi koji bi te tro{kove ~inili znatnije ve}im od tro{kova prikupljanja i transporta klasi~no izra|enog prostornog drveta. Srbiji prakti~no stala. ali se i pored toga on u na{im uslovima nedovoljno koristi. naro~ito u oblasti dr`avne energetske politike. a da finalna prerada drveta izradu plo~astog name{taja zasniva na uvozu sirovina. Prora~un potencijalnog ostatka je napravljen u skladu sa bilansima utro{ka za pojedine tehnologije i vrste drveta. kori{}enje {umskog ostatka (kao izvora energije) ne bi moglo da izdr`i konkurenciju ostalih vrsta goriva.ekonomske preduslove.29 dat je prostorni raspored prora~unatih koli~ina drvnog ostatka i kore u preduze}ima za preradu drveta.Energetski potencijal {umskog ostatka je veliki i iznosi oko 27 530 TJ/god. obzirom da je proizvodnja iverica u R. U svetu postoje razra|ena tehni~ko-tehnolo{ka re{enja za prikupljanje. Tehni~ki gledano. stru~na osposobljenost i tehni~ko tehnolo{ka opremljenost u ovoj oblasti. va`no je stvoriti i politi~ko . uz odre|ena prilago|avanja. Osnova ekonomike kori{}enja {umskog ostatka su tro{kovi prikupljanja i prve faze transporta. pripremu i sagorevanje {umskog ostatka /12/. odlaganje. na~ini organizovanja gazdovanja {umama u Srbiji. 2.

32. furnirske plo~e i ambala`u u 2001.31. godini u R.30). odnosno za izradu bukovih da{~anih plo~a.32. Tabela 2. {to je deo furnirskih trupaca oti{ao u pilansku preradu.: Prora~unska struktura drvnog otpatka dobijenog u procesu pilanske prerade u 2001. furirske plo~e i ambala`u u 2001.31. a deo u izvoz. Srbiji* Vrsta drveta m3 Bukva 223 831 Hrast 29 909 ^etinari 58 941 Topola 131 907 Ukupno 444 588 * Podaci se odnose samo na trupce nabavljane pod JP “Srbija{ume” Na slici 2. Mogu}i razlozi su. Tabela 2. godin prera|eno je ukupno. Srbiji* Vrsta drveta m3 Bukva 8 525 Hrast 4 956 ^etinari Topola 162 894 Ukupno 176 375 * Podaci se odnose samo na trupce nabavljane pod JP Srbija{ume Prera|ena koli~ina je ne{to manja (oko 15%) od one koju JP Srbija{ume prodali. godini u R.3 date su po oblastima zbirno koli~ine drvnog otpatka i kore koje nastaju u procesu prerade drveta u pogonima za preradu drveta u Srbiji. prema raspolo`ivim podacima. u 2001. strana 48 . godini ukupno prera|eno 550 424 m3 trupaca (vidi tabelu 2. osim nesavr{enosti u sistemu za prikupljanje podataka.: Struktura prera|enih trupaca na pilanama u 2001. Detaljniji podaci o vrstama drveta dati su tabeli 2. godini u R.30. Osnov za prora~un je bila prerada trupaca u 2001. Pretpostavljena struktura i prora~unate koli~ine drvnog otpatka nastalog u procesu prerade date su u tabeli 2.: Struktura prera|enih F i L trupaca za furnir. kao ni one koje poti~u iz privatnih {uma.Struktura nastalog otpatka prema dimenzijama prikazana je u narednim tabelama. Srbiji* Vrsta otpatka Krupni Piljevina Drvna pra{ina Ukupno drvnog otpatka u pilanama Ukupno otpadne kore u pilanama * Prora~un se odnosi samo na trupce nabavljane pod JP Srbija{ume Koli~ina otpatka u m3 83 779 67 317 11 429 162 540 62 242 U preduze}ima koji izra|uju furnir. U pilanama u Srbiji je. Ponovo napominjemo da prilikom prora~una nisu uzete koli~ine drveta koje su uvezene. Tabela 2.

3: Prostorni raspored raspolo`ive biomase iz prerade drveta (prora~un napravljen za 2001.Slika 2. godinu) strana 49 .

34. Srbiji. Na osnovu sra~unatih masa vla`nog drveta i kore i odgovaraju}ih donjih toplotnih mo}i dobijeni su okvirni podaci o raspolo`ivoj energetskoj vrednosti drvnog otpatka i kore u R. strukturi i mestu nastanka mo`e samo naga|ati.23. Polazni podaci za prora~un uzeti su iz tabele 2.: Izra~unata raspolo`iva energetska vrednost drvnog otpatka u R. Srbiji Oblast Vrsta prerade Pilanska Beograd Potencijalna energetska vrednost /GJ/god/ Drvo Kora Ukupno 194 576 222 868 0 Zbirno 417 444 324 073 0 0 Zbirno 324 073 142 179 21 301 0 69 228 75 413 35 575 180 216 80 906 0 0 80 906 30 341 3 204 0 263 804 298 281 35 575 597 660 404 980 0 0 404 980 172 519 24 505 0 Furnir i plo~e Hemijska Pilanska Centralna Srbija Isto~na Srbija Furnir i plo~e Hemijska Pilanska Furnir i plo~e Hemijska strana 50 . Srbiju. gde su date gornje toplotne mo}i ksilema i kore doma}ih vrsta drve}a /18.Tabela 2.34 odnose se na raspol`ive koli~ine drvnog otpatka dobijenog preradom trupaca pose~enih u dr`avnim {umama. Podaci prikazani u tabeli 2. Pretpostavljeno je da je prose~na vla`nost otpadaka od drveta i kore u pilanskoj preradi 50%. koji su nabavljeni preko JP “Srbija{ume”. sra~unate su mase drveta i kore za razli~ite vrste drve}a i razli~ite tehnologije za svaku od oblasti posebno i zbirno za celu R. Na osnovu ovih podataka i uz kori{}enje odgovaraju}e formule za izra~unavanje dobijene su vrednosti za donje toplotne mo}i koje su date u tabeli 2. 19/. u furnirskoj preradi 60%. Uz masu raspolo`ivog drvnog otpatka i kore potrebno je. Srbiji* Vrsta otpatka Krupni Sitan Ukupno drvnog otpatka pri izradi furnira Ukupno otpadne kore pri izradi furnira * Prora~un se odnosi samo na trupce nabavljane pod JP Srbija{ume Koli~ina otpatka u m3 84 660 8 820 93 480 24 692 Energetska vrednost prora~unatog drvnog ostatka i kore mo`e se samo okvirno sra~unati i to za unapred pretpostavljene vrednosti o prose~noj gustini apsolutno suvog drveta i kore i donjoj toplotnoj mo}i vla`nog drveta i kore (za razli~ite vrste drve}a). ukoliko `elimo da izra~unamo energetski potencijal. Pri tome treba voditi ra~una i da je vla`nost otpadaka razli~ita i da zavisi od faze prerade i vrste tehnologije gde nastaje.: Prora~unska struktura drvnog otpatka dobijenog u procesu furnirske prerade u 2001.33. Na osnovu prose~nih vrednosti za gustinu .27. da utvrdimo i donje toplotne mo}i svake od vrste drveta posebno. Ta~nih podataka za preradu trupaca iz privatnih {uma nema tako da se o koli~inama.zapreminsku masu drveta i kore za doma}e vrste drve}a. Tabela 2. godini u R.

kao i planiranih povr{ina za podizanje ovakvih planta`a. jer smanjuje njihovu zavisnost od uvoza nafte.20 Rezana gra|a (ve{ta~ki su{ena) 1.ova tr`i{ta su od posebnog zna~aja jer su izvor prihoda lokalnom stanovni{tvu uz istovremeno o~uvanje {umskog fonda. Zapadna Srbija strana 51 .50 Iveraste plo~e 2. energetske planta`e.00 . O kom obimu utro{ene energije se radi mo`e se izra~unati uz kori{}enje podataka u tabeli 2. i tako osloba|a deo sredstava nacionalnih bud`eta.Zbirno Jugoisto~na Srbija 163 480 353 415 22 497 0 33 545 76 658 3 384 0 80 042 88 250 94 795 0 183 046 102 758 986 0 103 745 661 500 197 025 430 074 25 881 0 455 954 286 378 341 819 0 628 197 426 760 7.{to je od posebnog zna~aja za zemlje u razvoju. po zna~aju sa privrednog i sociolo{kog aspekta.industriju boja i lakova. najbitnije su.06 .0.543 0 434 304 2 718 120 Pilanska Furnir i plo~e Hemijska Zbirno Pilanska 375 912 198 128 247 024 0 Severna Srbija Furnir i plo~e Hemijska Zbirno Pilanska Furnir i plo~e Hemijska Zbirno Ukupno za R.20 .35.2.ophodnjom.50 3 * Koli~ina toplotne energije po m gotovog proizvoda Vrsta proizvoda U~e{}e toplotne energije % 0 87 87 82 2. stvaranjem novih tržišta za promet sekundarnih sirovina šumarstva i poljoprivrede . Tabela 2. sirovina za farmaceutsku industriju i sirovina za hemijsku industriju .Srbiju 445 152 324 002 6 557 0 330 559 2 056 620 Navedene koli~ine se delimi~no tro{e za zadovoljenje potreba za toplotnom energijom u pogonima za preradu drveta.00 .: U~e{}e toplotne energije u razli~itim tehnologijama za preradu drveta /18/ Utro{ak energije GJ/m3* Rezana gra|a (prirodno su{ena) 0.4.88 Furnirske plo~e 4. Od ukupnog broja postoje}ih.35. Najzna~ajniji efekti proizvodnje i kori{}enja biomase dobijene u specijalizovanim planta`ama su: u obezbeđenju novih energetskih izvora . osnivaju se u cilju dobijanja alternativnih sirovina za energetske potrebe.4 Mogućnost uzgajanja plantaža drveća i žbunja za energetske potrebe Planta`e za proizvodnju biomase sa kratkim proizvodnim ciklusom .7.

u Švedskoj 17%. posebno u poljoprivredi i {umarstvu. veliki broj analiti~ara predla`e da se energetska proizvodnja u zemljama u razvoju odvija na degradiranim stani{tima. itd. istra`ivanje u okviru "Renewables-Intensive Global Energy Scenario" (RIGES). vla`nost. uz modernizaciju proizvodnje i iskori{}avanje biomase. Prilikom podizanja energetskih planta`a najve}i tehni~ki izazov je odre|ivanje odgovaraju}e du`ine ophodnje. preko 12% ukupnog snabdevanja energijom poti~e od biomase. zaslanjenih zemlji{ta. nedostatak puteva i drugih sredstava za transport proizvedene biomase do postrojenja za preradu. uz kasniji otkup dela ili celokupne strana 52 . Iako ve}ina autora zagovara prednosti podizanja jedinstvenih planta`a na velikim povr{inama. uspe{no se razvija program {umskih farmi. na Novom Zelandu 5% od ukupne potrebne energije. pokazuju da }e odr`ivi energetski sistemi za proizvodnju biomase biti najve}i pojedina~ni u~esnik u globalnom energetskom snabdevanju. ~ime }e postati konkurentne postoje}im (ve}im) termoelektranama (na ugalj). polukori{}enih ili nekori{}enih niskih {uma lo{eg kvaliteta. u SAD 4%. koliko je potrebno za prve ekonomske rezultate. u mnogim slu~ajevima. Tako. gde kompanije obezbe|uju materijal i obuku vlasnicima poseda od 1-50 ha. npr. kako bi se izme|u dva proizvodna ciklusa odredio povoljan period plodoreda. dok Grainger procenjuje da je oko 621 miliona hektara ovih povr{ina pogodno za po{umljavanje i osnivanje energetskih planta`a. kao {to su: sadr`aj organskih i mineralnih hranjivih materija. Grainger i Oldeman navode da zemlje u razvoju imaju preko 2 000 miliona hektara degradiranih stani{ta. pri Shell International Petroleum Company's. i druge osobine. Osnovni limitiraju}i ~inilac {irokom uvo|enju energetskih planta`a je u ~injenici da su potrebne srazmerno velike povr{ine zemlji{ta da bi se zadovoljio srazmerno manji deo energetskih potreba zemlje. Plodored ima za cilj da pobolj{a svojstva zemlji{ta. naro~ito uz upotrebu naprednih tehnologija za pretvaranje energije. koje }e zauzimati oko 430 miliona hektara {irom sveta. ura|ene za potrebe Konferencije UN "Stani{te i razvoj" (U. kapaciteti snage od 20 do 150 MWe (sistemi gasnih turbina).1997). Ovaj program predvi|a da }e glavno tr`i{te za komercijalni plasman proizvoda ovakvih planta`a biti termoelektrane. Afrika i Ju`na Amerika }e biti regioni sa najve}om produkcijom biomase. U cilju otklanjanja postojanja i ne`eljenih efekata konkurencije izme|u energetske i poljoprivredne proizvodnje. uz veliki trend porasta). pokazuje da }e biomasa zadovoljavati i do 35% od ukupnih zahteva za primarnom energijom u 2050 godini. Iz tih razloga.kao oblik za prevazila`enje problema njegovog skladi{tenja i potencijalnog izvora bolesti i {teto~ina. pa ~ak i hidroelektranama. zemlji{ta du` puteva i vodotokova. Me|u osnovnim uslovima za energetsko {umarstvo u {irim razmerama presudnu ulogu ima raspolo`ivi zemlji{ni fond. {to je jedan od uslova odr`avanja prinosa planta`e na `eljenom nivou. u ekonomskom unapređenju korišćenja otpada . npr. napu{tenih poljoprivrednih zemlji{ta. ili na povr{ini koja pribli`no odgovara jednoj ~etvrtini povr{ina koje se trenutno koriste u poljoprivredne svrhe. Danas. odlagali{ta pepela termoelektrana. u Velikoj Britaniji samo 1% (podatak iz 1990. na svetskom nivou. u Danskoj oko 7% .očuvanje životne sredine kroz prevenciju stvaranja efekata staklene bašte . Sli~ne rezultate pokazuje i "model odr`ivog rasta" projektovan od grupe istra`iva~a za razvoj. kao i ~injenica da u nerazvijenim oblastima vlasnici ne mogu ~ekati 3-8 godina.. Prema programu rada i planiranim ekonomskim efektima RIGES-a. u Austriji oko 13%. Conference on Environment and Development (UNCED)). najve}i deo energije od biomase obezbedi}e se od visokoprinosnih energetskih planta`a. u Finskoj preko 19% (14% od drveta i 5% od treseta (Moreira et al. Skorije procene potencijala obnovljive energije. Drugi problemi na koje se mora obratiti pa`nja su vezani za sve regione u razvoju. vlasni{tvo nad zemlji{tem.emitovanje ugljendioksida u atmosferu mo`e biti redukovano o~uvanjem {uma i zamenom fosilnih goriva energijom biomase. prema iskustvima iz Ju`ne Amerike. Prema istom programu i planiranim efektima. energetske planta`e su u kompeticiji sa poljoprivrednim zemlji{tima ili zemlji{tima namenjenim drugim upotrebama. Tako }e se intenzivirati trend rasta kori{}enja marginalnih zemlji{ta. na ekolo{ki prihvatljiv na~in.N. Biomasa ima potencijala da obezbedi mnogo vi{i nivo energije u zemljama u razvoju. otvaranje novih radnih mesta .proizvodnja i kori{}enje lokalnih izvora uti~u na decentralizaciju radnih mesta.

tro{kovi podizanja planta`a. Platanus. a srednje vrema trajanja proizvodnog ciklusa je od 4 godine za neke sorte vrba i topla. u zavisnosti od stani{nih odlika.000 stabala po hektaru u zavisnosti od izabranog razmaka sadnje.proizvodnje. posle čega je iskorišćena sposobnost obnavljanja izbojcima iz panja. Robinia. Du`ina ophodnje je u dijapazonu 4 do 8 godina za eukaliptuse na Novom Zelandu.0-3.1 Ispitivanje gajenja energetskih plantaža topola u Srbiji U Institutu za topolarstvo obavljena su istraživanja u energetskim plantažama sa više klonova topola. Kod zasada osnovanih pri gustini od 1. klju~ni kriterijum za selekciju je energetska vrednost dobijenog materijala. Salix. U takvim zasadima postižu se nešto veće dimenzije: prečnici od strana 53 .00 x 2. jovu. Prilo`eni spisak vrsta je orijentacioni.00 m.25 m do 2. Acer. a u SAD topole. Na taj način se prvobitna gustina u narednim turnusima povećava na 5. Na jednom panju su ostavljena 2-3 izbojka. Pri gustini sadnje od 40. odnosno zapremina od 15-80 m3/ha (prosek 55 m3/ha) u zavisnosti od turnusa.Australes. Ponderosae.000 stabala po hektaru. Treba posebno imati u vidu da sadni materijal treba proizvesti iz semena ili reznica poznatog porekla u cilju adekvatnog kori{}enja njihovog genetskog potencijala. dok su ostali izbojci manjih dimenzija uklonjeni u toku prve vegetacije.5 m. Za podizanje energetskih planta`a u ju`noj hemiosferi najvi{e se koriste vrste iz roda Eucalyptus i vrste iz podredova i podsekcija ju`nih borova.000-100. brzina plasmana i naplate proizvoda na tr`i{tu. me|u kojima su najva`niji slede}i: podesnost vrste za ostvarivanje postavljenog cilja gazdovanja. U Srbiji su.000 biljaka po hektaru proizvodni ciklus traje jednu godinu.20 x 0. Alnus i Picea potvrdili su njihovu potencijalnu vrednost za proizvodnju biomase u specijalizovanim planta`ama. Detaljnim upoznavanjem proizvodnih potencijala navedenih vrsta pri gajenju u planta`ama za proizvodnju biomase. bagrema i smr~e. Alnus.4. gde se postižu male dimenzije: prečnik od 2-3 cm i visina 3. blizu 50% zapremine i preko 50% mase (tabela 2. Proizvodni ciklusi su trajali od jedne do pet godina. 2. brz porast u juvenilnom uzrastu. do sada. prvenstveno se koriste prirodni i kulturni taksoni rodova: Populus. Dosada{nja iskustva u kori{}enju planta`a za proizvodnju biomase u Evropi i na drugim kontinentima ukazala su na bioekolo{ke prednosti pojedinih vrsta za osnivanje energetskih planta`a na degradiranim stani{tima. 3 godine za vrbe u SAD. pri čemu je moguće dobiti prosečno 285 GJ po hektaru godišnje.500 do 40.36). jer su za svaku novu lokaciju neophodna specifi~na prethodna istra`ivanja kako bi se predupredili neuspesi koji mogu biti izazvani nekim od lokalnih specifi~nosti ili nedovoljnim poznavanjem porekla sadnog materijala.50 m. treseti{tima i deponijama kopova i termoelektrana. uskla|enost izme|u stani{nih uslova i bioekolo{kih osobina vrste. pri čemu se u drugom i trećem trunusu povećava broj stabala i do 50. U tom cilju postavljena je serija ogleda sa više klonova topola u gustim razmacima sadnje od 1. U severnoj hemisferi. do 10 godina za javore. Osnovani pilot objekti sa vrstama iz rodova Acer. Prilikom izbora vrsta pored bioekolo{kih karakteristika. U ve}ini evropskih zemalja (Švedskoj. kori{}enje fosilnih goriva i elektri~ne energije. otpornost i tolerantnost prema o{te}enjima pod uticajem abioti~kih i bioti~kih ~inioca. Pravilan izbor vrsta za osnivanje energetskih planta`a uslovljen je mnogim ~iniocima. Finskoj. Velikoj Britaniji) favorizuju se vrbe. Populus i Robinia.000 biljaka po hektaru.00 x 0. smanji}e se pritisak na prirodne populacije kao izvore energetskih sirovina. omoriku. Betula i Picea. unapre|enjem tehnologije njihovog osnivanja i kori{}enja. 5-7 godina za neke sorte topola. U evropskim zemljama du`ina ophodnje zavisi od vrste ili kultivara od kojeg su planta`e za biomasu osnovane. naro~ito u visinu. za proizvodnju biomase u specijaliziovanim planta`ama najbolji rezultati postignuti pri sadnji klonova i (ili) sorti iz rodova Salix. odnosno 16 670 biljaka po hektaru proizvodni proces (turnus) traje 2 godine. Danskoj. Kod takvih zasada postiže se veliki udeo kore. odnosno od 2. Oocarpae.

Energetska vrednost u ovim zasadima je vrlo slična i iznosi oko 250 GJ po hektaru godišnje.0 97.1 N [god.9 149. Tabela 2.7 7.0 19.0 cm. visine od 9-11 m.6 56.0 10.9 118.3 15. Volume I: 739-744. U proizvodnom ciklusu od 3 godine postižu se srednji prečnici od 6. Proceedings of the 9th European Bioenergy Conference »Biomass for Energy and the Environment«.5 m.8 6.8 8. Pudar.4 1 2 3 4 5 (2) IX IV III II II IX IV III II II IX IV III II II (3) 9 8 9 8 10 9 8 9 8 10 9 8 9 8 10 (4) 262 188 320 324 406 29.0-14.2 3.2 100 100 100 100 100 78.8 17.7 15.80 m do 2.6 48.8 156.2 7.6 54 57 73 85 84 Ukupna proizvodnja 223 139 119 57 76 24.6 34.8 47.5-13.5 40.] (1) 1. S.9 40.0-6.0 3.6 25. odnosno zapremine od 25-55 m3/ha (prosek 40 m3/ha) godišnje.4 96.2 1 2 3 4 5 1.36 Trajanje Trajanje Broj ukupne turnusa turnusa proizvodnje [god.1 7. Kod takvih zasada učešće kore je nešto manje u odnosu na zasade najveće gustine.0 m.1 23.5 53. visine od 12. Rončević. J.2 11.. U proizvodnom ciklusu od 4 godine postižu se srednji prečnici od 8.0 x 2.0-7.5 cm.7 12.6 122.6 100 100 100 100 100 1354 972 1654 1675 2099 150 121 184 209 210 53 56 72 84 84 1216 758 650 310 414 135 95 72 39 41 47 44 28 16 16 2570 1730 2304 1985 2513 285 216 256 248 251 100 100 100 100 100 Produkcija biomase po hektaru Zapremina drvo kora [m3] (5) (6) (7) ukupno drvo Masa kora [t] (8) (9) (10) ukupno Energetska vrednost drvo kora [GJ] (11) (12) ukupno Godišnja proizvodnja Procentualni udeo drveta i kore (%) • Izvor: Marković.0-4.6 40.5 cm.9 48. strana 54 . Denmark 24-27 June 1996. Zasadi osnovani razmacima sadnje od 1. odnosno zapremine od 40-60 m3/ha (prosek 50 m3/ha) godišnje.. visine od 5.1 12.4 56 53 36 21 22 178.1 7.5 35.1. (1996): Possibility of poplar biomass production as raw material for bioenergy production.4.8 16. pri čemu je moguće dobiti prosečno 216 GJ po hektaru godišnje. i zapremine od 50 m3/ha godišnje.4 13.3 62. Copenhagen.2 121.6 46 43 27 15 16 485 327 439 381 482 53. Z.8 14.3 1 2 3 4 5 1.] 1.2 44 47 64 79 78 100.80 x 0.0 m. odnosno od 2 500-7 000 biljaka po hektaru proizvode nešto veće dimenzije stabala u proizvodnom ciklusu od 3-4 godine..

.4 miliona m3 trupaca i oblog tehni~kog drveta. 41 – 45. 38 – 48. Beograd. (1992): "[umski fond". S. Baji}. str. 3. 5. U fabrikama za preradu drveta tako|e ostaju zna~ajne koli~ine drvnog ostatka.. "{umarstvo" br. \okovi} P. kao doma}eg obnovljivog industrijskog i energetskog materijala. V. Agriculture and Industry". (1996): "Proizvodne mogu}nosti {umarstva Srbije sa aspekta potreba industrije hemijske prerade drveta". Monografija: "Potencijali {uma i {umskih podru~ja i njihov zna~aj za razvoj Srbije". P. strana 55 . Nikoli}. P. odnosno oko 1. (1998): "Contribution to the evaluation of wood as raw material"Proceedings . S. br. P. Nikoli}. Environment. usmeriti na spoljne korisnike i to kao sirovina ili kao gorivo. zna~ajno. koji su sirovinska osnova za industriju primarne i finalne mehani~ke prerade drveta.5 Zaključak [ume Srbije su. Realizacijom planiranih mera za pobolj{anje {umskog fonda. a samo jedna tre}ina za industrijsku preradu (proizvodnja celuloze. Energetski potencijal {umskog ostatka iznosi 27 526. (1992): "Istra`ivanje koli~ine {umskog otpadka kao faktora ekonomske i tehnolo{ke opravdanosti njegovog kori{}enja". (1995): "Energetski potencijal {uma – drvo u energetskom bilansu". V. P. (1995): "Sirovinska osnova kao faktor razvoja industrijske prerade drveta". str 53 – 64. tako da tu le`i i odgovor na pitanje ekonomi~nosti kori{}enja {umskih drvnih ostataka. Be~. P. S. 10 – 23. Beograd. \okovi}.. Beograd.. Eventualno pove}anje koli~ina drvnih ostataka zavisi}e od pove}anja obima i prestruktuiranja preduze}a za preradu drveta u R. M.. 3 – 5. Vu~i}evi}. 1 – 3. S.. S. kako sa aspekta njegovih produkcionih mogu}nosti. Vu~i}evi}. Beograd. Procenjeno je da je u postoje}em {umskom fondu mogu}e proizvesti dvostruko vi{e nego danas. str.kao drvo za ogrev. V. D. Danilovi}. str 9 – 15. ~ak vi{estruko se mo`e uve}ati proizvodnja drveta. Tomani}. \okovi}.2. S.. P. V. vrlo va`an izvor drveta.).str 352-354. {umarski fakultet. \okovi}. Baji}. poluceluloze i drvenih plo~a i sl. Baji}.. 2. 4. Baji}. L. Ovo je skoro pet puta vi{e nego {to je proizvedeno 2001."{umarstvo" br. V. \okovi}. Prora~unati energetski potencijal prostornog drveta koji sada iznosi 5409 TJ godi{nje bio bi u istoj srazmeri ve}i.5 – 6. Baji}. u prera|enom ili neprera|enom stanju. Literatura 1. Dve tre}ine obima proizvodnje ovih sortimenata koristi se za podmirivanje energetskih potreba . Tako|e se procenjuje da bi u~e{}e "prostornog" drveta bilo dominantno u ukupnom obimu proizvodnje (oko 72% ili oko 3. Jubilee Scientific Conference with International Participation”70-th Anniversary of the Forest Research Institute “ .Volume II . \okovi}. Ve}i deo ovog ostatka se ve} sada koristi za proizvodnju toplotne energije potrebne za odvijanje tehnolo{kih procesa. gotovo da dosti`u prodajnu cenu... S. Nikoli}. Sofija. 15 – 16. Baji}. 7. 8. Vu~kovi}. 6. tako i sa aspekta pove}anja povr{ina pod {umom.6 miliona m3).. European Conference on "Biomass for Energy. TJ/god. 9. S. Posebno je zna~ajno ista}i da tro{kovi proizvodnje ogrevnog drveta pri sada{njim cenama (~iji se nivo kontroli{e instrumentima dr`avne politike). 23 – 30. Beograd. ~ija je potencijalna energetska vrednost oko 2 720 TJ/godi{nje. str.. Neiskori{}eni deo otpatka uklju~uju}i i koru mogao bi se. Srbiji na vi{e faze prerade. \okovi}. 1996.Scientific papers. (1994): "Privat (Rural) coppice forest as a precursor of "Energy plantations". pored vrlo zna~ajne i nezamenljive ekolo{ke funkcije. 3.. (1993): "[umski sortimenti kao osnova razvoja drvne industrije". Beograd. V. Bankovi}. Nikoli}.. godine. Savremeno pakovanje. (1998): "Stanje i perspektiva ponude drveta kao sirovine za proizvodnju drvne i papirne ambala`e"... Preduze}ima drvne industrije predstoje strukturne i programske promene koje }e podrazumevati i pove}anje energetske efikasnosti. Jovi}.. deo monografije "[umarstvo i prerada drveta u Srbiji kroz vekove" str. V. Baji}. Baji}. M. Savez in`injera i tehni~ara {umarstva i za preradu drveta Srbije. Drvarski glasnik. {umarstvo br.

22.. Zbornik radova. Stevanovi} Jane`i}.. strana 56 . (1995): Unapre|enje tehnologija drveta u korealciji sa svojstvima konstituenata drveta. 1994. p 48. V.. 12. Sagorevanje biomase u energetske svrhe. (1991): Svojstva drveta.. (1993): Correlation Between Chemical Composition and Heating value of Some Domestic Wood Species. Monografija..Study for the Future. N.. 21. 15. Rome 16. Zbornik radova. 5 . (1997): Biomasa {uma kao zna~ajan izvor energije. V. Danon. Nikoli}. pp 19 -33. Beograd. [umarski fakultet. Vol. Drevarsky Vyscum.. 13. G. 17.Economy". str. XLVII. Beograd. [o{ki}. V.. Zbornik savetovanja " Racionalno gazdovanje energijom u {irokoj potro{nji". Danmark.Nau~na knjiga.. Forestry Paper No. A. Bujanovi}. Evald. 1993. Danon... 38. Danon. 49 -52. 1-7. S... 3. pp 45 . \okovi}. [umarstvo. (2002): Wood Biomass for Energy in Serbia .. pp 29-53. urednici: Simeon. Nikoli}. Houmann. 19.6. 1992. T. Baji}. 18.. G.. M. P. Institut za nuklearne nauke “Vin~a”. Stevanovi} Jane`i}. 12th Eurpoean Biomass Conference Amsterdam. Danon. Beograd. 115 -129. 23. Interni izve{taj o istra`ivanju IBK-ITE-779. A. Dedi}.. G. Monografija: Biomasa obnovljivi izvor energije. FAO PUBLICATION (1990): Energy Conservation in Mechanical Forest Industries. Saudicani. (1994): Analiza stanja energetskih kapaciteta u drvnoj industriji Srbije. godine – drvna industrija. M. Danon. S. Baji}. Baji}.. G. Srbije. 14. Jai}. P. 11. B. (1998): Biomasa u {umarstvu i preradi drveta. (1996): Biomasa u {umarstvu i preradi drveta. [umarski fakultet Beograd. H. str. 93. Baji} V. Zbornik radova. Beograd.: "Wood Chips fo Energy Production Technology Enviroment . Jugoslovensko dru{tvo termi~ara. O.(1992): "Bio-masa kaozna~ajna komponenta u re{avanju globalne energetske krize". p 17. Grupa autora (2001): Strategija industrijskog razvoja Srbije do 2010. pp . Savetovanje ”Zna~aj i perspektive briketiranja biomase”. (1989): Otpadak u preradi drveta. M. Lj.60. Beograd. T. B. (1992): "Kori{}enje {uma i potro{nja drveta u zavisnosti od ukupnog ekonomskog i op{teg razvoja Srbije" (rad u monografiji: [umarstvo i Prerada drveta u Srbiji kroz vekove"). \okovi}. The Centre of Bimass Technology. Ministarstvo za nauku. G. Nikoli}. Nikoli}. redaktori: Nini}. Baji}. Vrnja~ka Banja. S. Savetovanje ”Briketiranje i peletiranje biomase iz poljoprivrede i {umarstva”. Kolin. Jugoslovensko dru{tvo termi~ara . 81 – 101. K. april 1996. 103 – 110. Danon G. p 279 20. Sombor. G.10.3 -14. tehnologiju i razvoj R. V. 1997. Oka. B.. 24. Danon. Jovanovi}. mart 1998. (1997): " {ume Srbije kao zna~ajan energetski izvor".

bar ne signifikantno. Masa slame. ali je taj trend. zavisi od visine rezanja. te se on ovde ne posmatra. može da ima udeo i do 50 % u ukupnoj biljnoj masi (kod biljaka sa krtolom i više). smanjenje udela raspoloživih količina biljne mase koja bi mogla da se koristi kao sirovina za industrijsku preradu ili kao gorivo. Ovaj materijal nedostupan je za uobičajene postupke žetve. on predstavlja sastavni deo zemljišta. Novi Sad Prof. i preko 40% ukupne mase stabljike. odnosno odvajanja delova biljke koji se smatraju najkorisnijim i koji sadrže najveću koncentracij hranjivih i drugih materijala zbog kojih se proizvodnja neke biljne vrste primarno sprovodi. mada postoji česta pogrešna predstava laika o tom značaju ovog dela biljaka. osim. dr Miladin Brkić. imaju svoje funkcije: mehaničku. osim ploda. transportnu (za transport vode i hranjivih materija) i skladišnu. strana 57 . slika 3. Sporedni delovi biljaka. Direktno hranjive komponente biljnih ostataka su zanemarljive. Sa stanovišta korišćenja žetvenih ostataka to znači da se ne očekuje. korenov sistem. kao i negativnih efekata po menadžment zemljišta. doživeo saturaciju. nuzproizvodi. Tipičan primer je strnjište koje ostaje nakon žetve strnih žita. Novi Sad Prof. a po nekim samo nedovoljno korišćeni delovi biljaka. pa i otpaci. TRANSPORT I SKLADIŠTENJE OSTATAKA BIOMASE 3. dostiže u oblasti strnjišta. uklještenja. Kako su stabljike biljaka građene slično obliku idealne konzole. pa i plodnosti. te se ne očekuje da će i u budućnosti biti predmet razmatranja. biljni ostaci mogu da imaju svoj značaj sa stanovišta poboljšanja strukture zemljišta i njegovih drugih svojstava.1 Postupci spremanja žetvenih ostataka Prof. koje može da se podešava u skladu sa zahtevima tehnologije žetve. Zemun Pod žetvenim ostacima podrazumevaju se biljni delovi koji preostaju na njivi ili ekonomskom dvorištu nakon žetve. što bi moglo i da se merenjima proveri.3. dr Milan Martinov. Prinos slame strnih žita izrazito. Povraćaj mineralnih materija u zemljište moguć je i rasipanjem pepela koji preostaje nakon sagorevanja. osim ploda. Takođe zavisi i od arhitekture biljke. Fakultet tehničkih nauka. imajući najveći presek najbliže mestu. kada se radi o biljkama koje akumuliraju značajnu biomasu u korenu ili krtoli. Po nekim definicijama to su ostaci. na primer. ali tada treba voditi računa o njegovom sastavu. uslovno rečeno. plod. Jedan od ciljeva genetičara jeste razvoj novih sorti kod kojih je udeo sporednih delova biljne mase manji u odnosu na plod. pored osobenosti sorte. jer je sadržaj makroelemenata nizak. u specijalnim slučajevima. masa stabljike koncentrisana je u donjem delu. PRIKUPLJANJE. Udeo biljne mase koja ostaje na strnjištu u ukupnoj nadzemnoj masi. koji u zavisnosti od biljne vrste. pa se za istu vrednost visine sečenja u toku sušnih godina povećava udeo slame koji ostaje na strnjištu. Mnogo značajniji problem predstavlja pitanje ekološke opravdanosti iznošenja biljnih ostataka. To se pokazalo uspešnim u prethodnih pedesetak godina. dr Dragan Novaković. Pri skoro svakom postupku žetve od nadzemnog dela biljke jedan deo ostaje vezan za koren. a njihova prihvatljivost za biljke ograničena. zavisi od količine padavina. posebno u sadržaju teških metala. doprinosi popravljanju strukture.1. Po strogoj definicji trebalo bi da se posmatra i podzemni deo biljne mase. Poljoprivredni fakultet. Poljoprivredni fakultet. Osim toga. možda. ili deo stabljike sa vazdušnim korenom koji ostaje nakon odsecanja stabljike kukuruza. Naime. Moglo bi se konstatovati da je gotovo dostignuta gornja granica redukcije udela «servisnih» delova biljke u odnosu na osnovni.

Utovar na transportno sredstvo.1 Udeo slame na strnjištu u zavisnosti od visine reza. a u strana 58 . transporta i skladištenja.100 80 60 40 20 0 Visina reza iznad zemlje. postoji više različitih postupaka i pojedinih delova postupaka spremanja. slaganje. 5. Istovar i skladištenje.. Sigurno je da takav postupak sređivanja biljnih ostataka ima negativan uticaj na zemljište i životnu sredinu. Za uspešno spremanje kao i korišćenje u energetskom postrojenju. U zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike zagovara se i sve više uzima maha postupak konzervacijske obrade zemljišta. bez oranja. 1980) suva sezona vla` na sezona Ipak. i primene kao goriva. postupci su različiti. Problem biljnih ostataka. uključujući i pripremu za ubiranje – na primer priprema zboja grabljama. 2. Većina stručnjaka za agropedologiju bi potencirala značaj ostavljanja biljnih ostataka i njihovog pravilnog inkorporiranja u zemljište. nisu pokazala značajne razlike u plodnosti jednog i drugog. To je zakonski zabranjeno. prerada i primena u postrojenju za sagorevanje. do danas ostaje nerazjašnjena dilema da li biljne ostatke ostavljati na zemljištu ili ih odnositi. Gustina biomase značajno utiče na cenu manipulacije. 4. pa čak i otrovnih. Stoga se preduzimaju različite mere sabijanja biomase. te ograničenih industrijskih kapaciteta za preradu.). odnosno specifična zapremina što manja. rešava se u velikom broju slučajeva spaljivanjem. ali ipak ima široke razmere. ali se to događa u većini slučajeva. Radnje obuhvaćene tačkama 2. 3. Za različite biljne vrste. odnosno njihove sporedne proizvode. koji ne podrazumeva obavezno zadržavanje biljnih ostataka. za vlažne i sušne uslove u toku vegetacionog perioda (Martinov. pre svega sa stanovišta intenzivnijeg razvoja gljivičnih populacija. 4 i delimično 5 nazivaju se i manipulacija. sprovedena u Italiji i Francuskoj.. U humidnim uslovima pokazuju se i neki negativni efekti ovakvog postupka. Priprema za preradu odnosno sagorevanje – izuzimanje iz skladišta. eventualne manipulacije posle ubiranja (grupisanje. Dugogodišnja ispitivanja sprovedena u cilju komparacije stanja zeljišta sa i bez unošenja biljnih ostataka. u uslovima smanjene potrebe za prostirkom. M. Prvenstveni uticaj na postupak spremanja ima forma u kojoj se biljni proizvod nalazi. Čak i za potpuno istu biljnu vrstu. cm Slika 3. Ubiranje (presovanje). odnosno sporedni deo poljoprivredne proizvodnje. U našoj poljoprivredi prikupljanje biljnih ostataka. koji otežavaju naknadnu obradu zemljišta. Transport. Spremanje biomase je izvedeni pojam koji podrazumeva sledeće operacije: 1. na primer slame. poželjno je da gustina biomase bude što veća. se smanjuje.

Strehler. bale se vezuju prirodnim ili sintetičkim vezivom. sledeće mogućnosti pakovanja biljnih ostataka (tabela 3. presovanja. u našim uslovima. Osim u slučaju valjkastih bala.najvećem broju slučajeva presovanje. und A. bez prethodnog seckanja. Osnovne karakteristike bala slame date su u tabeli 3. kg/GJ Slika 3. Na slici 3.4 0. veličine parcela.1 Poređene podataka različitih tipova bala slame. 2 nesloženo. U zavisnosti od vrste gazdinstva. seckane slame.5 preko 40 340 Velike četvrtaste 150 150 (100) 1. dobijena nakon seckanja. koristi se samo izuzetno.7-5. Osim jednog slučaja samohodne mašine za velike četvrtaste bale. odnosno kratka rinfuza. m /GJ 1 3 0.0-6. Vidi se da je «gustina energije» slame u formi velikih četvrtastih bala oko tri puta veća nego kratke rinfuze. gde opcionalno postoji mogućnost vezivanja mrežom. snaga bala 1 t slame m/t kg/m3 kg/m3 traktora.2 seckana slama Specifi~na zapremina. skladištenja.8 0. Dugačka. kW 1201/932 40 preko 25 290 Konvencionalne 120 (1001/772) Valjakaste 110 85 (77) 3. tradicije i navika predviđaju se.1.2 seckane ` itarice-zrno energetske ` itarice-velike ~etvrtaste bale iver mekog drveta iver tvrdog drveta cepanice mekog drveta cepanice tvrdog drveta peleti slame peleti drveta kameni ugalj etanol metanol ulje repice nafta 0 0 20 40 60 80 Specifi~na masa. kada su mali transportni putevi i povoljni uslovi za skladištenje.2 prikazani su podaci o «gustini energije» različitih formi biomase i mineralnih goriva. pri čemu i energetsko postrojenje treba da bude predviđeno za sagorevanje takve forme biomase. H. 1994) Potrebna Gustina Gustina Potrebna Vrsta presovanih Broj bala za dužina veziva.2 Gustina energije različitih goriva U najvećem broju slučajeva za biljne ostatke ratarske proizvodnje sabijanje se sprovodi u bale različitih formi.6 konvencionalne bale slame valjkaste bale slame valjkaste bale cele biljke `itarica velike ~etvrtaste bale slame 0. strana 59 .0 preko 100 180 1 složeno. (Hartmann. 1. sve ostale prese za formiranje bala su vučene i pogonjene preko priključnih vratila traktora. tehnološkog nivoa proizvodnje.2): Tabela 3.

vezači osteljivi na primenu nekvalitetnog veziva.3. potpuna mehanizovanost i najniža cena manipulacije. a najznačajnije karakteristike pojedinih formi date su u tabeli 3. jednostavna dezintergacija i usitnjavanje sredstvima niže cene. niža transportibilnost zbog praznog prostora. deformisanje pri nedovoljno kvalitetnom vezivanju. dobro skladištenje. najpovoljnija (u poređenju sa drugim balama) transportibilnost. umerena cena veziva.3 Prednosti i nedostaci pojedinih formi bala Vrsta bala Prednosti Konvencionalne Cena prese. visok učinak. osetljivost vezača na kvalitet veziva. potreban veći skladišni prostor.Tabela 3. najniži utrošak veziva. niži učinak zbog potrebe zastoja u toku vezivanja i izbacivanja bale iz radnog prostora. Tabela 3. M kg 8-10 10-25 do 50 do 500 do 570 140-240 250-420 120-680 1300-4000 Vlaga % 15-20 15-20 15-20 15-20 15-20 15-20 15-20 15-20 15-20 Gustina kg/cm3 35-55 80-120 do 200 50-100 140-150 70-110 70-110 70-110 60-90 Dimenzije cm 40 x (45-100) x 50 40 x (45-100) x 50 40x (45-100) x 50 150 x (150-240) x210 120 x 120 x 250 150 x 120 180 x 150 (60-210) x (120-180) 240 x (210-640) x300 axbxh VE LI KE Valjkaste bale RxL Stog a x x h Snop b oko 10 30-45 35 x 200 RxL Brojni su uticaji na opredeljivanje za neki od tipova bala. dimenz. Velike četvrtaste Viši pritisak sabijanja.2 Oblici pakovanja biomase sa karakteristikama Oblik pakovanja Četvrtaste bale M A L E Karakteristika Niskog pritiska Srednjeg pritiska Visokog pritiska Normalnog pritiska Visokog pritiska Male Velike Promenlj. skladištenje uglavnom ručno. uz korišćenje pomoćnih sredstava. potrebna posebna sredstva za dezintegraciju. dobri uslovi za skladištenje. niža pouzdanost u radu od ostalih presa. relativno visok utrošak veziva. mogućnost loženja celih bala. mogućnost rada sa traktorima srednje snage. povoljno uskladištavanje za vlastite potrebe na srednjim gazdinstvima. potreban velik traktor. povoljno slaganje na transportno sredstvo. Valjkaste Umerena cena prese. neophodna specijalna sredstva za manipulaciju. Najviši utrošak veziva. strana 60 . Visoka nabavna cena. u slučaju odmotavanja jednostavan i jevtin uređaj. Nedostaci Ručna manipulacija gotovo neizbežna. mala potrošnja veziva. potreba za manjim traktorom. jednostavna i potpuno mehanizovana manipulacija.

ili su izvor dodatnih kvarova i zastoja. jer bi bile preteške za kontinuirani rad. Jednostavni vučeni akumulatori bala. Prednost ove forme je u tome što su jedinice male i lake za naknadnu manipulaciju. Ukoliko se u postupku spremanja pojavljuje ručna manipulacija. sa izuzetkom nekoliko rešenja. a istovremeno se transportuje oko 100 bala. Osnovni nedostatak je u mogućnosti mehanizovane manipulacije. dakle oko 1 t. kavezne vođice. koja se u nas ne primenjuju a i u drugim zemljama sa izuzetkom. Ukoliko bi radnik slagao bale. a pravilno grupisanje remeti. 3 dat je prikaz većine mogućnosti spremanja konvencionalnih bala. Za transport do ekonomskog dvorišta primenjuju se gotovo isključivo univerzalne poljoprivredne prikolice. U dva druga slučaja neophodno je da se u potpunosti sinhronizuje transport sa presovanjem.4x0.5 m.5 t slame. masa bala slame ne bi smela da premaši 11 kg.Spremanje u formi konvencionalnih bala Konvencionalne bale su najstarija forma presovanja vlaknastih materijala na njivi. mehanizuje i pojevtini manipulacija. bacači bala.4 m do 0. ne primenjuje se jer je sredstvo skupo (prikolica sa zavojnim lančastim transporterom). što je najčešći slučaj. Postojalo je više pokušaja da se unapredi. mada je danas aktivan samo jedan. i uređaj za podešavanje dužine bala. Dobrim slaganjem na prikolicu nosivosti 7-8 t utovara se do 3. Prese su izvedene tako da bale odlažu na tlo. «Poljostroj» Odžaci. sa kosom ravni. ali do danas nisu razvijena za široku praksu primenljiva rešenja. kod kojih se dostiže i do 150 kg/m3. trebalo bi da prikolica bude sa košem da bi se rad olakšao. jer se na visokom strnjištu i neravnom terenu bale oštećuju. U našoj praksi primenjuje se samo odlaganje bala. Konvencionalne bale imaju gustinu do oko 120 kg/m3. strana 61 . te bi bilo primenljivo samo za transport na mala rastojanja. sa mogućnošću podešavanja dužine od oko 0.3x0. kod nas se ne primenjuju. te isto tako mehanizovan istovar u ekonomskom dvorištu. Na svim savremenim rešenjima presa za konvencionalne bale postoji jednostavan uređaj za podešavanje gustine. Bale imaju poprečni presek od 0. Postoje tri domaća proizvođača presa za konvencionalne bale. jednostavnim izbacivanjem ili spuštanjem kosom ravni.2 m. Ovo rešenje se još uvek primenjuje na nekim imanjima. a grupišu najčešć e osam bala. Na sl. čiji se radni prostor jednostavnom dogradnjom proširuje do granica definisanih Zakonom o bezbednosti saobraćaja. da se na njih postavljaju kavezne vođice koje bi ih vodile do transportnog sredstva. Za rad sa presama za konvencionalne bale potreban je traktor snage preko 40 kW. a dodatni uređaji ili dopunski opterećuju. ili da imaju ugrađene bacače koji se sastoje od dva trakasta transportera. Fabrika "Lifam" iz Stare Pazove imala je u svom proizvodnom programu nošeni i vučeni prikupljač bala na njivi sa kosim transporterom za utovar na prikolicu.6 do najčešće 1. Namensko transportno sredstvo za prikupljanje bala i formiranje «zmije». koji se koriste u Velikoj Britaniji. mada se u praksi najčešće koristi traktor snage preko 50 kW.

Slika 3. sa ograničenjem širine vozila za kretanje javnim putevima na 2. odnosno gustine bala. da bi se smanjio gubitak lista. (Eichhorn. Prednost presa za valjkaste bale je njihova cena. Valjkaste bale ne popunjavaju potpuno transportni i skladišni prostor.3.8 m. da bi bala bila približno istog prečnika po celoj širini. koja je isplativa tek za veće jedinice. Oba tipa primenljiva su za presovanje žetvenih ostataka. za pravilno formiranje bala potrebno je da vozač kretanje prese prilagodi konfiguraciji zboja.5 m.2 m. Dužina bala nije podesiva. te i to treba uzeti u obzir pri radu na brdovitim terenima. pri čemu se načelno razlikuju dva tipa: sa konstantnom zapreminom komore za presovanje i promenljivom zapreminom komore za presovanje.2 i 1. Takođ e postoji više načina vezivanja.7 do 1. a najčešće su izvedbe sa dužinom 1. pri čemu se mreža primenjuje uglavnom pri presovanju lucerke. pri čemu prese sa promenljivom komorom za presovanje omogućavaju podešavanje prečnika bala. Prečnik bala kreće se u granicama 0.5 m primenljivije su bale dužine 1. Neke od linija spremanja velikih valjkastih i četvrtastih bala prikazane su na slici 3. koja je danas već na nivou presa za strana 62 . Kod svih rešenja postoji mogućnost podešavanja intenziteta sabijanja. 1999) Spremanje u formi velikih valjkastih ili četvrtastih bala Prese za velike bale razvijene su prvenstveno da bi se ostvarila mehanizovana manipulacija. Postupci spremanja konvencionalnih bala slame i ostalih slamastih materijala. Nedostatak presa za valjkaste bale je u tome što se u toku vezivanja zaustavljaju. a u stanju mirovanja su i pri izbacivanju bala. Cilindričan oblik može da bude uzrok kotrljanja bala na nagnutom terenu.4. H. te su s tog stanovišta lošije od konvencionalnih i velikih četvrtastih bala. Najpre su razvijene prese za valjkaste bale. U našim uslovima. Takođe.

što je dozvoljena širina za kretanje javnim putevima u većini zemlja Zapadne Evrope.25x1. strana 63 . Svi delovi su rotirajući. vilju{kar vu~ena presa za velike ~etvrtaste bale manipulator prednji utovariva~ za 2 do 4 bale pojedina~ne bale no{eni kran presa za valjkaste bale teleskopski utovariva~ teleskopski man. Za transport na rastojanja veća od 10 km smatra se da su jedino prihvatljivo rešenje. Za rad sa presama za velike četvrtaste bale potreban je traktor snage iznad 100 kW.8 m do 1. odnosno gustine. Dužina se kod svih presa renomiranih proizvođača podešava u dijapazonu 1.5 m. a za već e izvedbe i učinke preko 140 kW. Gustina bala slame je najčešće 100-120 kg/m3. Postoje dva rešenja klipa za presovanje. a postiže se i do 120 kg/m3. ali bez suštinske razlike. Danas je na raspolaganju široka paleta raznih presa. Gustina bala je obično do 80-100 kg/m3.4 Pregled linija mašina za sređivanje velikih valjkastih i četvrtastih bala Prese za velike četvrtaste bale su razvijene poslednjih tridesetak godina. Za male farme je nepovoljno to što je za dezintegraciju potrebno da se koristi poseban uređaj. prikolica za bale i traktorski kran samohodna presa posebna izvedba utovar.25 m. a postiže se i do 150 kg/m3. a jednostavnija je i izvedba vezača. a najčešće ih je šest. Vezači su istog tipa kao i na presama za konvencionalne bale. koja omogućava sabijanje na veće pritiske. stacionarni kran samohodna presa sa dodatnim kolektorom bala zakretna prikolica Slika 3. mada postoje i vrlo jednostavni za odmotavanje na podu. a poslednjih desetak godina na tržištu su i izvedbe samohodnih. Zbog velike gustine i male specifične površine utrošak veziva na ovakvim balama je najmanji. te su dostupne svim proizvođačima. Ove bale imaju najveću masu jedinice oblika.6x0. te tada formiranje jednog zboja od dva do tri nije potrebno. Prese za valjkaste bale imaju jednostavnije konstruktivno rešenje sa stanovišta zastoja i otklanjanja kvarova. za pšeničnu slamu.konvencionalne bale. Obično su robustne konstrukcije. Učinak ovih presa je visok te je pri presovanju slame potrebno da se dva ili tri zboja povežu u jedan da bi se pri brzini kretanja koja je i do 12 km/h iskoristio u što većoj meri potencijalni učinak. Poprečni presek je od 0. te su najjevtinije za manipulaciju i transport. te je ukupna širina ispod 3 m. Samohodne prese imaju pikap uređaje zahvata i do 8. Kod nas bi takva mašina mogla da se kreće javnim putevima uz pratnju sa rotirajućim svetlom. U transportnom položaju se pikap uređaj preklapa.5 m. Ma{ina za ` etvu Slaganje bala na polju slaganje bala na samoj presi Skupljanje i islaganje na polju prednji traktorski utovariva~ sa vilju{kom ili korpom Na rubu polja Skladi{tenje na polju Utovar i transport Uskladi{tenje prednji utovariva~ sa raznim priklj. svedeno na jedinicu mase. Za to je potreban poseban prohod grabljama.2 do 2.

kg Slama 149 233 240 Cele biljke strnih žita 206 318 336 Seno 183 286 288 Iskorišćenje nosivosti prikolica.2 x 2. Slični pokazatelji bili bi i za transport kamionima. provenuti materijal Slama 110 Cele biljke strnih žita 150 Seno 135 Masa bala.8 1. m 0.2 x 1. valjkastih i četvrtastih. Tabela 3.5 x 1. a nije moguće ni da se primenjuje alternativni.5 do 5 puta skuplje od presa za valjkaste bale. (100% = 35 m3) Gustina bala. Čak i većim imanjima se ne isplati da ih poseduju. % (100% = 6 t) Slama 35 38 31 96 Cele biljke strnih žita 48 53 42 134 Seno 43 48 38 115 a Dužina platformi 5 m. u Novom Kneževcu i Kruševcu. već je tipično da se koriste usluge drugih vlasnika mašine..2 1.4.3 x 2.. na rastojanja do oko 8 km.Prese za velike četvrtaste bale su 2. M. koji bi se primenjivao za transportna rastojanja preko 50 km. Njihova primena isplati se samo pri punom korišćenju.5 x 1.2 x 1. jednostavniji postupak. Poznato je korišćenje ove forme slame za obezbeđivanje sirovina za dve domaće fabrike kartonaže.2 x 0. Uočava se da je pri transportu velikih četvrtastih bala moguće da se zapremina i nosivost prevoznog sredstva gotovo u potpunosti iskoriste već pri transportu slame koja je najmanje gustine. To znači da su primenljive na velikim farmama.5 8 89 150 210 180 315 441 378 585 819 702 84 118 101 78 109 94 strana 64 . posebno pri transportu na veća rastojanja. odnosno skladišta. kgm–3.5 φ x h resp. dato je poređenje pokazatelja transporta velikih bala univerzalnim poljoprivrednim prikolicama.2 1.2 m b Ukupna visini preko 4 m samo je izuzetno dozvoljena za njivske puteve poprečno 1. kako za ostatke ratarske proizvodnje. visina 1. To doprinosi smanjenju cene spremanja. 2001) Valjkaste bale Velike četvrtaste bale Pravac postavljanja bala poprečno poprečno podužno poprečno Dimenzije bala. Transport valjkastih i velikih četvrtastih bala univerzalnim poljoprivrednim prikolicama (primer za nosivost do 8 t). (Kaltschmitt. dakle dovoženje sa njive do vlastitog ekonomskog dvorišta. Za dezintegraciju velikih četvrtastih bala potrebna je posebna mašina. Za tranportovanje velikih bala. %. kao što je to odmotavanje valjkastih bala. H. tako i za senažu. koriste se i specijalna transportna sredstva sa manjim brojem bala.8 x 0.7 x 2.5 16 96 poprečno 1. U tabeli 4. b x h x l Bala po prikolici 14 10 8 24 Korićenje raspoložive zap– 54 61 48 110b remine. Hartmann.

1. Slika 3. Hidraulično sabijanje biomase obavlja se sa pokretnim krovom prikolice. transportera stogova i uređaja za distribuciju. Veoma je veliki učinak ovih mašina. Visina skladištenja zavisi od visinskog dometa sredstva za manipulaciju.8. zbog zaštite od požara. te štiti unutrašnjost. do hidraulički pokretanih hvatača. koji je postavljen na samoj prikolici (samoutovarna prikolica). Građenje bilo kakvog namenskog skladišta. Nakon prosušivanja i ove bale mogu da se koriste za sagorevanje. na primer nadstrešnice.6 Platforma za utovar. Kod nas su to najčešć e traktori sa prednjim utovarivačem. Masa stoga slame je 1300 do 4000 kg. transport i istovar stogova Linije mašina za spremanje biomase u rinfuzi podrazumeva utovar biomase u transportno sredstvo koji se obavlja pomoću pick-up uređaja.8 m do četiri reda bala.Spremanje u formi stogova Slika 3. Seckana slama ima gustinu od 40 do 60 kg/m3. strana 65 . transport i istovar stogova obavlja se transportnom platformom.5 m primenjuje se slaganje do pet redova. od jednog trna. koji se. mada treba da se vodi računa i o razmaku među stogovima. a ovaj jakom vazdušnom strujom ubacuje masu u komoru prikolice sa visokim stranicama. Na slici 3. Mašina za stogove Linija mašina za stogove sastoji se iz prese za izradu stogova. Utovar biomase može da se vrši i sitnilicama biljnih ostataka. Utovar. Radni organi prese za pravljenje stogova su pick-up uređaj. Jedan sloj bala na stogu se prepušta uticaju okoline.5. je neisplativo. a za one prečnika do 1. Gustina dugačke slame u rinfuzi može da se kreće od 20 do 40 kg/m3. pri sadržaju vlage 15 do 20 %. koja služi za sabijanje i oblikovanje biomase. prikazane su forme i gustina skladištenja konvencionalnih i velikih bala u stogove. Ručno formiranje stogova omogućava postizanje većih visina. Slaganje je ručno uz korišćenje transportnih traka za podizanje na visinu. Primenjuju se razna rešenja. Slika 3. Velike bale uskladištuju se isključivo primenom mehaničkih sredstava. pri sadržaju vlage od 15 do 20 %. povećava u skladu sa visinom stoga. koji kupi i podiže masu do pneumatskog transportera.7 Samoutovarna prikolica 3. Za valjkaste bale prečnika do 1.1 Skladištenje bala Skladištenje konvencionalnih bala obavlja se slaganjem u stogove. Time se smanjuje površina potrebna za skladištenje. koje je seckaju i pomoću ventilatora ubacuju u transportno sredstvo. Dimenzije stogova su: 240x300 cm presek i 210 do 640 cm dužina. Sve operacije ovog sistema su mehanizovane. Gustina stoga je 60 do 90 kg/m3.

da bi se tako povećala stabilnost stoga. regulisan je razmak među stogovima bala i propisano rastojanje od drugih objekata. ili sa stogova na druge objekte. Konkurentan način njenog sakupljanja i čuvanja su snopovi koje je lako čuvati. Zakonskim propisima zaštite od požara. 90-110 kg/m Ventilacioni kanal Uskladi{tene valjakste bale. u balama složenim u kamare ili u balama složenim pod nadstrešnicu i u stogovima na otvorenom prostoru (na njivi ili u ekonomskom dvorištu). ali i olakšalo sušenje. Razlog tome je da se spreči prenošenje požara sa jednog na drugi stog. Rezultati dosadašnjih istraživanja kod nas ukazuju da vlažnost kukuruzovine u oktobru mesecu dostiže 48%. a mogu se koristiti kako za loženje tako i za ishranu stoke. 100-120 kg/m3 Slika 3. Skladištenje biomase može da se obavi u rinfuzi pod nadstrešnicama ili u kamarama. Slika 3. 60-80 kg/m3 Uskladi{tene velike ~etvrtaste bale. 90-110 kg/m3 Slo`ene konvencionalne 3 bale. Poželjno je da se u prvom redu napravi razmak između bala u središnjem delu.Neslo` ene konvencionalne bale.8 Gustina uskladištenih bala slame Velike četvrtaste bale slažu se u četiri do pet redova po visini. Kod ovih bala ostvaruje se najveća gustina uskladištenja.9 Mogućnosti skladištenja valjkastih bala Uskladištenje konvencionalnih četvrtastih bala u kamare može biti obavljeno sa gustinom 50 strana 66 . Takvu kukuruzovinu upakovanu u bale je teško skladištiti i čuvati jer brzo buđa i razlaže se.

2– stabljika i list bez najnižih 20 cm. Gomila uskladištenih briketa ima gustinu od 300 do 500 kg/m3. svedeno na suvu masu. Klasični kombajni nakon žetve na njivi ostavljaju stabljiku vezanu za koren.10 Oblasti relativnih prinosa sporednih delova kukuruzne biljke (suva masa) u odnosu na zrno. zadržati na severu Bačke. 1984) Na velikim imanjima žetva kukuruza sprovodi se isključivo univerzalnim žitnim kombajnima velikog učinka. 5– biljni ostaci ukupno. % Zrno 100 80 2 60 40 20 1 0 Slika 3. uzdignutom (ocednom) terenu.do 90 kg/m3. Bale treba da se skladište na ravnom. Očekuje se da će se ovakav pristup. a poljoprivrednu proizvodnju obavljaju samo kao dodatnu delatnost. prikazan je na slici 3. 3– oklasak. Kod sečki sa vertikalnom osom može smer obrtanja da se podesi tako da se one sa leve i desne strane ose kombajna obrću jedna prema drugoj. Njihov zadatak je prvenstveno da materijal usitne i pripreme ga za unošenje u zemljište. ručno su sečene stabljike. U tom slučaju se ekonomičnost proizvodnje posmatra drugačije. Specifičnosti spremanja kukuruzovine Privatni sektor u Vojvodini zauzima oko dve trećine obradivih površina i na oko dve trećine gaji kukuruz. Uskladištenje valjkastih bala u velike kamare može biti sa gustinom 70 do 80 kg/m3. a na izlazu iz slamotresa izbacuju komušinu i drobljene oklaske. a velikih četvrtastih bala sa gustinom 90 do 150 kg/m3. u velike kamare sa slaganjem bala u sloj gustine 70 do 100 kg/m3. u oborenom položaju ili prelomljenu sa donjim uspravnim delom. Najnovije strana 67 5 3 4 . 4– komušina. Uskladištenje pojedinih stogova obavlja se sa gustinom od 60 do 90 kg/m3. 120 Relatini prinos u odnosu na zrno. and S Topalov. (Martinov. nekorisno. Primenjuju ga pojedinci ili porodične zajednice koje se bave nekom drugom delatnošću. a ponekad tradicionalni postupak žetve i korišćenja žetvenih ostataka sprovodi kao simpatičnu manifestaciju tradicionalizma i socijalno istorijski doživljaj. te da će postojati i dalje socijalna grupa koja će biti korisnik ovako pripremljene biomase. tako da formiraju neku vrstu zboja iseckane kukuruzovine. Kukuruzovina je nakon nekoliko sedmica ili meseci bivala osušena i pripremljena za korišćenje kao gorivo. uz osavremenjavanje postrojenja za loženje. Ovakav postupak žetve primenjuje se danas samo kao izuzetak. vezivane u snopove i sušene u kupama. Udeo pojedinih delova kukuruzne biljke.10. 1– najnižih 20 cm stabljike iznad zemljišta. To je bilo moguće u vreme kada je žetva obavljana ručno. tvrdom. M. koji kukuruzovinu ne podižu sa zemlje. U zavisnosti od izvedbe hedera i snage motora kombajna primenjuju se sečke za kukuruzovinu sa vertikalnom ili horizontalnom osom. Biomasa koja preostaje tradicionalno je u seoskim domaćinstvima korišćena kao stočna hrana i gorivo.

rešenje predstavljaju valjci za uvlačenje sa uređajem za seckanje po svakom pojedinačnom redu. strana 68 .11b. preostaju dve mogućnosti: da se nakon ostavljanja lomljenih stabljika kukuruzovine one iseckaju sitnilicom biljnih ostataka i nakon toga grabljama formira zboj. koja se koristi za odvodnjavanje. koja se teško smanjuje prirodnim sušenjem na polju zbog nižih temperatura. Najpovoljnije je da se kukuruzovina uskladišti sa vlažnošću do oko 20% i tada nisu potrebne posebne mere dosušivanja. Još pri presovanju se pre početka formiranja svake bale ubacuje plastična cev sa perforacijama. na primer iznad 1200 Pa. a cev naspram rupe u podu. Takve bale se iznad poda sa kružnim otvorima na razmaku koji omogućava slaganje bala postavljaju u jednom ili više slojeva tako da je njihova osa u vertikalnom položaju.13 prikazuju osnovne parametre za sprovođenje postupka aktivne ventilacije bala vlažne kukuruzvine. dakle. što daje nizak učinak presovanja. Mali je broj farmera koji takvim prostorom raspolažu. u prostor ispod poda izvedenog od letava i zatvoreno sa obe bočne strane uduvava se vazduh. te je kraće i vreme rada prese. Tada je moguće da se materijal očuva u skladištu. Na privatnim farmama kukuruz se ubire pretežno beračima komušačima. Mikrobiološki i hemijski procesi koji se odvijaju u materijalu više vlažnosti mogu da dovedu do degradacije materijala. Smatra se da je opravdano baliranje kukuruzovine ukoliko je vlažnost ispod 25 %. najviše 2. slika 3. a oduži se i do sredine januara. padavina i kraćeg dana u vreme žetve. Sa gornje strane cevi postavljaju se čepovi i vazduh uduvava u prostor ispod poda. da bi se njiva pripremila za uspešnu daljnju obradu. što zahteva velika ulaganja u ventilator i visok utrošak energije. Njome se kukuruzovina odseca i ubacuje u presu. što je moguće sprovesti u nekim postojećim skladištima. U oba slučaja zboj je formiran od najviše osam redova kukuruzovine.1 m. Praktično je moguće da se u prihvatljivim radnim uslovima žetva kukuruzovine obavi do oko sredine oktobra. Za dosušivanje valjkastih bala izvedenih u presama sa promenljivom zapreminom primenjuje se drugačiji postupak. Neki od njih imaju ugrađene sečke ispod hedera. Drugi problem je visoka vlažnost kukuruzovine. Fabrika «Poljostroj» Odžaci razvila je adapter za konvencionalnu presu. Berba kukuruza počinje krajem septembra. Prosušivanje konvencionalnih bala može da se ostvari ventilacijom kao što je to prikazano na slici 3. Ventilatorom koji bi trebalo da ostvaruje što veći napor. U slučaju formiranja zboja sečkama sa vertikalnom osom postoji mogućnost da se u zboju nađu komušina i oklasci.12 i 3. ili da se primenom sečki sa vertikalnom osom ugrađenih ispod hedera i smerom obrtanja prema sredini kombajna formira zboj. Radni zahvat je dva reda.6 m. te oko nje formira bala. čiji je potencijal vrlo visok. Kukuruzovina je pri tome zaprljana zemljom što za posledicu ima povišen sadržaj pepela. a takav materijal gotovo da je nemoguće ubrati presovanjem. Bale se do visine 3 m slažu na rešetkasti pod tako da među vertikalnim redovima ostaje prostor koji se sa gornje strane zatvara podužnim čepovima. ili osuši. Dakle. Postupak je isplativ samo ukoliko se u obzir uzme da nakon berbe mašinom bez sečke potreban prohod sitnilice biljnih ostataka. Vremenski uslovi su vrlo različiti. do zagrevanja. Cev se pri odmotavanju bala skida i ponovo koristi u narednoj sezoni. pa i procesa samozapaljenja. Nomogrami na slikama 3. Takav materijal trebalo bi da se provetrava. koji umesto pikap uređaja ima udaračke uređaje sa sitnilice biljnih ostataka. teoretski tri. Tada se sprovodi žetva ranostasnih hibrida koji se gaje u slučaju da se ostvaruje plodored sa strnim žitima te je potrebno da se zemljište blagovremeno pripremi za setvu. a gradnja namenskih nadstrešnica ili drugih objekata uticala bi na to da cena biomase bude iznad prihvatljivog nivoa. ali u većini slučajeva na polju ostaju lomljene stabljike i komušina. na primer na tavanskim prostorima na kojima je moguće da se ostvari razmak među balama i prostrujavanje vazduha. Jasno je da treba voditi računa o sabijenosti bala da bi moglo da se ostvari produvavanje raspoloživim ventilatorima. koji kukuruzovinu sitnije seckaju. Postupak ubiranja bio bi isti kao opisan za ostajanje neodsečenih stabljika posle univerzalnog kombajna. Pri velikim sabijenostima bala usitnjene kukuruzovine potrebni su visoki pritisci za produvavanje sloja. a primenljiv je i kao gorivo. odnosno pokriva zahvat od najviše 5. Dan je u to vreme kraći. Sve to smanjuje ostvarivost postupka žetve ove biomase.11a.

M. j an j 20% 120 bi W= sa t te 160 zi te in 40 200 63 % 40 W=2 0% 63 80 20 v=0. 40 10 0 240 200 160 120 80 40 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 3 nasipna gustina. mm 320 80 280 70 240 60 20% IV 200 50 160 40 120 30 40 63 80 specifi~ni otpor strujanju. kPa/m 80 95 120 140 160 170 175 180 185 360 II lin ij 320 ap ro po r 280 80 55 240 400 440 Slika 3.11 Mogućnost sušenja bala kukuruzovine u skladištu a) konvencionalne bale.12 Nomogram za određivanje specifičnog otpora strujanju vazduha kroz sloj iseckane kukuruzovine u zavisnosti od osnovnih karakteristika (Brkić.^ ep Perforirane cevi a) Pod od letava Ventilator ^ ep Perforirane cevi b) Otvori u podu Slika 3. kg/m 40 a kP 80 a. 1986) strana 69 cio na lno sti . b) valjkaste bale Ventilator Podni kanali 360 90 I du` ina ~estice.5m/s III do 3 m .

koriste i kukuruzovinu kao gorivo. sa 30 do 200 ha.5 brzina strujanja vazduha.0 0. h 200 180 160 140 120 100 7 8 9 10 50 60 70 80 90 1. Stoga će je koristiti samo oni koji će raspolagati postrojenjima koja mogu da. potrebno da najveći deo čuvaju do naredne grejne sezone. Nije potrebna nikakva posebna dorada. To je još jedno ograničenje primenljivosti kukuruzovine kao goriva.. g sorb azduh ap st v no sob spo 3 100 0 20 koli~ina materijala vla`nosti do W=20%. prosečno 18%. (Brkić. odnosno zrno. a žetva je tada najčešće sprovedena univerzalnim kombajnima. zanemarljiva. odnosno kukuruzovine. te je. već samo skladištenje. kotobanjama ili kotarkama. t 10 20 30 40 3 4 5 6 2. m3 400 300 200 1 a /m cion a. Farmeri pristupaju krunjenju klipova kada im je zrno potrebno.13 Nomogram za definisanje ventilacije kroz sloj uskladištene iseckane kukuruzovine. otežavaju planiranje korišćenja ove biomase kao izvora energije. Ovi objekti služe i kao skladišta za klip. Smatra se da će se ova tendencija zaustaviti na 20-25 % kukuruza strana 70 . sa do 30 ha. Nakon krunjenja zrna oklasak ostaje u ekonomskom dvorištu. kg /m 40 masa. Činjenica je da se kukuruzni klip kruni najčešće tek u martu ili kasnije. m/s Slika 3. Martinov. velika zavisnost od klimatskih prilika i neophodnost dosušivanja bala kukuruzovine. M. Trend je da se farmeri sve više opredeljuju da jedan deo proizvedenog kukuruza osuše ranije. ili kada se odluče da ga prodaju. Potreba vođenja računa o vremenu žetve kukuruza. pored ostalog. Najpre će je koristiti male farme. ili najkasnije do sredine aprila. g/s 2 vrem e 40 60 80 100 120 su{e nja. M. i srednje farme. Na većini malih i srednjih farmi obavlja se prirodno sušenje ubranog klipa kukuruza u namenskim objektima. u odnosu na prinos zrna. 1984) Značajan energetski potencijal kukuruzne biljke je oklasak.0 brzina su{enja. Mogućnost korišćenja kukuruzovine kao goriva na velikim imanjima gotova da je zanemarljiva. te je potrebno da se raspolaže skladišnim prostorom za njega. Masa je rastresita i bilo koje presovanje je ekonomski neopravdano.Vlažna kukuruzovina može u toku toplih prolećnih dana da bude povoljno mesto za razvoj kukuruznog moljca koji napada i zrno kukuruza. 60 140 160 180 120 100 80 60 gu sti na 25 30 35 40 45 50 55 60 50 ma se. Raspoložive količine teško mogu da se blagovremeno planiraju i donese opredeljenje za primenu kao goriva. da bi ga prodali i došli do sredstava za nabavku reprodukcionog materijala. Prinos oklaska je 15 do 20%. la` n v zapremina su{are. za one koji se opredele za to gorivo. te je njegova cena.5 1. t 30 20 10 3 a etn po~ % ost. Stoga bi bilo najbolje da se zalihe potroše do kraja marta. ukoliko se tretira kao otpad.

a poseban problem je niska tačka topljenja pepela. Pri žetvi raznim hederima. Količine ovih materijala i postupke sređivanja teško je proceniti. primenjuje se češće u manjim jedinicama. M. 3. do danas nije rešen problem prikupljanja ove mase. Dezintegrator sa ugrađenim čekićarem na strana 71 . Jedini problem je manji prinos slame. koje za posledicu ima lošiji kvalitet sagorevanja zbog brzog izdvajanja volatila u početnoj fazi i dugotrajnog odgorevanja fiksnog ugljenika posle toga. Nedostatak oklaska kao goriva je u nepovoljnom hemijskom sastavu sa velikim udelom kalijuma.16 prikazane su gotovo sve primenjivane mogućnosti dezintegracije različitih formi bala. nisu dala zadovoljavajuć e rezultate. U slučaju kontinualnog doziranja potrebno je da se bale dezintegrišu. Specifičnosti spremanja drugih biljnih ostataka ratarske proizvodnje i prerade Slično slami strnih žita sprema se i slama uljane repice. kada se radi o postrojenjima veće snage. Korišćenje oklaska kao goriva moguće je i na semenskim centrima. Tako je cena ove biomase prihvatljiva. oko dva puta veća od mase zrna iste vlažnosti. Suncokret kao masovna ratarska kultura takođe može da bude izvor biomase za energetske potrebe. Na slici 3. Na osnovu toga sporedna masa suncokretove biljke bila bi: MG+S=2. Suva materija zrna. Potrošnja električne energije je mala. Dužine iseckanog materijala ispod 15 mm zahteva primenu mlina čekićara i veliko ulaganje električne energije. na nivou iste vlažnosti. Sitnjenje bi trebalo da bude što manjeg intenziteta. jer zahteva dopunsko ulaganje energije. U najvećem broju slučajeva mogle bi da se koriste kao gorivo u već razvijenim postrojenjima. Dva pokušaja koja su učinjena. Na raspolaganju će i dalje biti oklasak sa oko 80% kukuruza proizvedenog na oko 60% površina. ali se očekuje porast površina. što utiče na porast cene presovanja. ali heterogena. Poseban slučaj su koštice voća. glava i 25 % stabljike. a biljni materijal usitni.4 Postupci i uređaji za pripremu biljnih ostataka za sagorevanje Biljni ostaci se sagorevaju u različitim formama. Ova je biljna vrsta kod nas još uvek malo zastupljena. Dezintegratori prikazani na slici 3. Slama koja preostaje nakon žetve soje takođe se sprema istim postupkom kao i slama strnih žita.16 a) i b) primenjuju se za konvencionalne i velike četvrtaste bale. Nekada su integrisani u samo postrojenje za sagorevanje. jer se pri istom prohodu presuje manja masa. pre svega sa stanovišta isplativosti transporta rastresite mase. Najčešće se postižu dužine iseckanog materijala 50 do 200 mm. Oni se nalaze na mestima prerade. a koja pri žetvi prolazi kroz kombajn. To je u proseku oko 25 % njene ukupne mase. glave i stabljike odnosi se. manipulaciju i skladištenje. 1982). a da se pri tome ispune zahtevi tehnike sagorevanja. koje su najpovoljnije za transport.18. Moguće je.90 (Martinov. Može se smatrati da je na raspolaganju oko 15 % u odnosu na prerađeno voće. otkida se pored glave i deo stabljike. Tada se uglavnom radi o šaržnom loženju.02 MZ To znači da je masa sporednih delova kukuruzne biljke. Takođe je značajno da su veći gubici na pikap uređaju. semi kontinualno sagorevanje sa dodavanjem bala ili neki posebni vidovi ložišta za cele bale. a za proizvođača predstavljaju otpad kojeg se moraju rešiti. Na žalost. Sagorevanje u formi bala.29 : 2. Ostaci prerade poljoprivrednih proizvoda takođe su potencijalni izvori toplotne energije. uz prethodno prosušivanje i skladištenje. male gustine i nepovoljna za skladištenje i nepouzdanog priliva da bi se planirala njena primena za loženje. sa dogradnjom elevatora i prebacivanje biomase u vučenu prikolicu i dogradnja rotora krmnog kombajna za useckavanje biljne mase i ubacivanje u prikolicu koja se kreće paralelno sa kombajnom. Uređaj sa odsecanjem sloja bala i ubacivanjem u ložište je novije konstrukcije i namenski se primenjuje na postrojenjima za sagorevanje biomase. kao što je to prikazano na slici 3. uređajima za skidanje glava suncokreta. a postupke prerade i korišćenja unificirati. kao i transformisanje u bale. u proseku. kao 1 : 1. nepovoljnom termotehničkim osobinama. najčešće u obliku prašine ili malih čestica.proizvedenog na malim i srednjim farmama. koja ispada iz slamotresa. na kojima se on dobija nakon sušenja i krunjenja klipova kukuruza. da bi se dobila veća gustina i transportibilnost.1.

9– sito. bez dopunskog sitnjenja. 12– zadnji zid. b) dezintegrator – sitnilica sa jednim bubnjem za seckanje.17 prikazan je rašireni primer rešenja dezintegratora – sitnilice za velike četvrtaste i valjkaste bale. u koje biomasu donose razni proizvođači koji koriste različite prese. 4– podizna ploča. Velik prečnik kružnog rotirajućeg kućišta omogućava da se u unutrašnjost ubacuju bale različitih oblika i dimenzija. 2001) a) dezintegrator–sitnilica sa dva bubnja za seckanje. U prikazanom slučaju predviđen je pneumatski transport –5. H. 10– pogonski EM. To je povoljno rešenje ukoliko postoji centralno postrojenje. Čekićar. Za neke tipove postrojenja dovoljno je da se razbije osnovna struktura bala. c) dezintegracija jednog sloja bale. te je to negativna strana ovog rešenja.16 d) primenjuje se za razne forme bala. veliki je potrošač energije. Slika 3.. 2a– protivn nož. slici 3. 7– rotirajući kružni zid. a da se odmotani «tepih» neposredno loži. (Kaltschmitt. 8– čekićar. 13– bubanj sa noževima Na slici 3. 11– transportni puž.16 e).radijusu kružnog poda. strana 72 . e) odmotavač valjkastih bala 1– bubnjevi za dezintegraciju. M.16 Principijelne šeme dezintegratora – procesora . 3– transportna traka. Tako se dobija dugačka rinfuza. slici 3. 6– odsečeni sloj.. 5–nož. sa isprepletenim stabljikama. 2– bubanj za dezintegraciju i sitnjenje. Lančasti transporter –1 na koji je postavljen pokretni zid –2 povlači balu i pritišće na rotore za dezintegraciju i usitnjavanje –4. U slučaju valjkastih bala moguće je da se ostvari dezintegracija odmotavanjem. d) dezintegrator – sitnilica sa okretnim zidom i čekićarem. koji može da bude i sa velikim otvorima sita. Hartmann.

. Kod mašina za slamu treba planirati najpogodniji način transporta i manipulacije slamom. uvođenje odgovarajućih transportera i utovarivača.4 3 2 5 1 Slika 3. (Kaltschmitt. Postoji mogućnost da se transport konvencionalnih četvrtastih bala unapredi adaptacijom univerzalnih poljoprivrednih prikolica.1. H. 2001) ciklon vatro sigurnosni zid ventilator za produkte sagorevanja Dezintegrator i transporter bala o{tra~ cilindri za seckanje komora za sagorevanje cev lo`i{ta ustava-dozator transportni ventilator Slika 3. tj. 5– pneumatski transporter.5 Linije mašina za sređivanje slame i kukuruzovine Na šemama su predstavljene linije mašina za sređivanje slame i kukuruzovine za krupna gazdinstva i mali posed. Hartmann. Obzirom na pogodnosti transporta na strana 73 . dok je linija mašina sa presom za velike četvrtaste bale skupa i složene konstrukcije. 4– rotori za deintegraciju i ustinjavanje.18 Kotao za slamu sa integrisanim dezintegratorom – sitnilicom za velike četvrtaste bale slame. (Hartmann.17 Dezintegrator valjkastih i velikih četvrtastih bala sa pneumatskim transportom 1– lančasti transporter. 3– bala. 2– pokretni zid. Linija mašina za velike valjkaste bale predstavlja pogodno rešenje na krupnim gazdinstvima. H. 2001) 3. M. Linija mašina sa presom konvencionalnog tipa bi mogla da bude pogodna za primenu na individualnom sektoru.

ukoliko se ono uvede kao nacionalni program. formirala jedinica za distrikno grejanje. zadruga i koristeći mašinske usluge jedan deo slame spremao bi se i u formi velikih četvrtastih bala. Mala imanja ć e se prvenstveno orijentisati na konvencionalne bale. Forma bi bila prvenstveno u velikim četvrtastim balama. pa je podložna kvarenju u skladištima. uprava i okolne kuće. Jedan deo velikih imanja bavi se proizvodnjom semenskog kukuruza. Korišćenje presa za valjkaste bale bila bi alternativa u slučaju poteškoća sa obezbeđivanjem sredstava za investicije. Dosadašnja iskustva su pojedinačna. Tada bi na raspolaganju bilo dovoljno oklaska da se pokriju potrebe zagrevanja radnog i poslovnog prostora imanja. Procenjuje se da će rasti udeo kombajna sa alternativnim postupcima vršaja kod kojih se slama intenzivno usitnjava. Naime. Sređivanje kukuruzovine ni u svetu još uvek nije uhodan postupak jer nisu definisane linije mašina niti efekti njihove primene. te će na raspolaganju biti suvi oklasci. cena presa za valjkaste bale je za 3-4 puta niža od presa za velike četvrtaste bale. Sa nekoliko hektara proizvodnje kukuruza moglo bi kukuruzovinom i oklascima da se zagreva domaćinstvo. Mogla bi da se uspešno ubire slama uljane repice i soje. Grupa proizvođača ili zadruge mogle bi da organizuju prikupljanje biljnih ostataka za distrikno grejanje. sa učinkom koji je za do 40% niži. U okviru mašinskih prstenova. Takođe. a posebno za mala poljoprivredna gazdinstva. može se očekivati da će se deo kukuruza sušiti u kotobanjama iz razloga štednje energije i smanjenja ukupnih troškova. a transport bi se obavljao prvenstveno univerzalnim poljoprivrednim prikolicama. a rezultati istraživanja skromni. Istraživanje najpogodnijeg načina prikupljanja kukuruzovine treba usmeriti posebno na izbor linije mašina za krupni posed. Kao veliki problem pojavljuje se skladištenje kukuruzovine koja se u našim uslovima prikuplja za vreme vlažnog perioda. Ubiranje slame na velikim površinama bilo bi najisplativije presama za velike četvrtaste bale. uljane repice i soje. strana 74 . To važi za slame strnih žita. Predlog linije mašina za sređivanje biljnih ostataka na velikim farmama Na velikim farmama na raspolaganju za sagorevanje bila bi prvenstveno slama strnih žita. Ovaj postupak mogao bi da se stimuliše i dopinskim merama države. a alternativa bi bile veće valjkaste bale. na primer škola. Predlog linije mašina za sređivanje biljnih ostataka na malim i srednjim farmama Na malim i srednjim imanjima će i dalje preovladavati šarenilo mehanizacije. ali bi u cilju ukupnog energetskog programa mogla u pojedinim regionima da bude stimulativni primer za uvođenje drugačijih vidova korišćenja biomase kao goriva. Kukuruzovinu će radnici sa malim posedom koristiti u formi snopova koji se suše na njivi ili ekonomskom dvorištu. Kukuruz će se sve više ubirati hederima sa ugrađenim novim tipom sečke koji svaki red stabljike secka. uz podršku nacionalnih energetskih programa. organizujući manipulaciju i transport vlastitim radnim snagama. Ukoliko bi se u nekom regionu. istovar i uskladištavanje obavljali bi se prvenstveno prednjim traktorskim utovarivačem. Jedan deo malih imanja i većina srednjih će u narednih pet do deset godina preći na korišćenje valjkastih bala. a velika je zavisnost od vremenskih prilika i žetvene mehanizacije kojom se raspolaže. velika imanja bi mogla da preduzmu mere da se deo strnih žita ubire na takav načina da bude moguće da se sa jednog hektara ubere i do tri tone slame.velika rastojanja ovaj metod je perspektivan tamo gde je primenjen industrijski sistem rada na krupnim gazdinstvima. Veći proizvođači voća i grožđa će biljne ostatke prikupljati u formi posebnih valjkastih bala. Pri korišćenju valjkastih bala utovar. Ova populacija je mala. Kukuruzovina bi mogla da se koristi samo u ograničenom obimu. što će za posledicu imati smanjenje ubranog prinosa slame. te bi naknadno ubiranje bilo znatno otežano.

ili one sa pikap uređajem uz prethodno usitnjavanje kukuruzovine i formiranje zboja. Na srednjim farmama će se kukuruzovina prikupljati samo izuzetno i to prvenstveno uz korišćenje presa za valjkaste bale. za ranostasne hibride. Koristiće se prese za konvencionalne bale sa udaračkim uređajem. pa i da bude ostataka za prodaju drugima. Raspoloživi oklasak. čak i na srednjim farmama. posebno na farmama srednje veličine.male ~etvrtaste bale Rotobaler . može da pokrije vlastite energetske potrebe za grejanjem. procenjuje se da u narednih 10 godina neće premašiti 30%. i to na do 30 % površina. Ovo gorivo moglo bi da se koristi i za distrikno grejanje. strana 75 Samoutovarna prikolica bala Traktorski ~eoni urtovariva~ TRANSPORT Prikolica ISTOVAR Kipovanje LO@I[TE SKLADI[TENJE Elevator (ru~no slaganje) DISTRIBUCIJA LO@I[TE Sakuplja~ bala Traktorske vile (prednje i zadnje) Prednji traktorski utovariva~ SKLADI[TENJE Ru~no TRANSPORT Transportna prikolica za valjkaste bale Traktoske vile prednje i zadnje DISTRIBUCIJA Prikolica UTOVAR Transportna prikolica za valjkaste bale Traktorske vile (prednje i zadnje) Prednji traktorski utovariva~ SKLADI[TENJE Transportna prikolica za valjkaste bale Prednji traktorski utovariva~ DISTRIBUCIJA Distributer bala LO@I[TE . Mada će udeo veštačkog sušenja rasti. Na većini malih i srednjih farmi primenjivaće se branje klipa kukukruza i prirodno sušenje.LINIJA MA[INA ZA KUKURUZOVINU LINIJA MA[INA ZA KUKURUZOVINU MEHANIZOVANO UBIRANJE BERBA Kombajn (bera~) FORMIRANJE SNOPOVA Kombajn UTOVAR Ru~no Snopoveza~ica RU^NO BRANJE KUKURUZA MALI POSED RU^NO UBIRANJE KRUPNA GAZDINSTVA BERBA Kombajn (bera~) USITNJAVANJE KUKURUZOVINE Se~ka na kombajnu Posebna se~ka SAKUPLJANJE U VAL SAKUPLJANJE U VAL Kombajn sa se~kom Grablje BALIRANJE BALIRANJE Rotobaler Presa za velike ~etvrtaste bale Presa .male valjkaste bale TRANSPORT Prikolica SAKUPLJANJE BALA UTOVAR Kliza~ na presi ISTOVAR Transportna prikolica za valjkaste bale Kipovanje Kukuruzovinu će prikupljati uglavnom mali proizvođači.

LINIJA MA[INA ZA SLAMU KRUPNA GAZDINSTVA MALI POSED

KOSIDBA (`etva)

KOSIDBA (`etva) Kombajn

Kombajn

SAKUPLJANJE OTKOSA

BALIRANJE Grablje Kombajn sa presom Presa - male ~etvrtaste bale

BALIRANJE

Rotobaler Presa za velike ~etvrtaste bale UTOVAR

Rolbaler - male valjkaste bale

SAKUPLJANJE BALA (utovar)

Transportna prikolica za valjkaste bale Sakuplja~ bala Traktorske vile (prednje i zadnje) Prednji traktorski utovariva~

Kliza~ na presi Samoutovarna prikolica bala Traktorski ~eoni utovariva~

TRANSPORT TRANSPORT Transportna prikolica za valjkaste bale Traktorske vile (prednje i zadnje) Prikolica ISTOVAR Kipovanje ISTOVAR Ru~no Transportna prikolica za valjkaste bale Traktorske vile (prednje i zadnje) Prednji traktorski utovariva~ SKLADI[TENJE Elevator (ru~no slaganje) Prikolica

SKLADI[TENJE

Transportna prikolica za valjkaste bale Prednji traktorski utovariva~

DISTRIBUCIJA

DISTRIBUCIJA

LO@I[TE Distributer bala

LO@I[TE

strana 76

3.1.6 Zaključci

Potencijali biljnih ostataka u poljoprivrednim regionima su značajni pre svega kao gorivo za zadovoljenje lokalnih potreba za grejanje pa i tehnološke postupke. Njihov potencijal je niži od onog koji se u najvećem broju literaturnih izvora pominje, ali može da predstavlja realan doprinos nacionalnom energetskom programu. Ovo gorivo je neutralno sa stanovišta poremećaja balansa CO2, što je njegova ekološka prednost, ali i nosilac negativnih uticaja na životnu sredinu, što treba da se anulira pravilnim izborom termotehničkih postrojenja. Biljni ostaci su sastavni deo eko sistema poljoprivrednih regiona, te u svim razmatranjima treba imati u vidu sveobuhvatne uticaje na njegovo remećenje. Konzervacijska obrada zemljišta, koja sve više uzima maha, predviđa zadržavanje biljnih ostataka na njivi. Ovu tendenciju treba uzeti u obzir pri proceni nacionalnih i lokalnih potencijala sporednih delova ratarske proizvodnje. Jedan od bitnih činilaca ocene primenljivosti biljnih ostataka je cena sređivanja, koja obuhvata troškove ubiranja, manipulacije i lokalnog transporta. Pravilnim izborom postupaka i mehanizacije može da se ostvari konkurentna cena presovanih biljnih ostataka. Merilo je poređenje sa cenom domaćeg uglja približno iste toplotne moći na mestu korišćenja. Velika imanja bi mogla svoje potrebe za grejanjem i nekim tehnološkim postupcima da zadovolje koristeći biljne ostatke. Pri tome su potrebe, svedeno na obrađivani hektar, niže. Najveći potencijalni korisnici su male i srednje farme. Ostacima ratarske proizvodnje mogla bi da se, uz racionalno organizovanje postupka spremanja, pokriju potrebe za zagrevanje i neke tehnološke procese. Biljnim ostacima mogle bi da se pokriju i energetske potrebe zajedničkih funkcija u ruralnoj oblasti, na primer škole i lokalne administracije. Jedan od najznačajnijih potencijalnih izvora energije, u formi biomase, na malim i srednjim farmama su oklasci kukuruza, te treba posvetiti pažnju razvoju odgovarajuće tehnike primene. Značajni potencijali su ostaci rezidbe voćnjaka i vinograda, kao i ostaci prerade raznih poljoprivrednih proizvoda, koji se nalaze na samom imanju.

strana 77

3.2 Tehno-ekonomska analiza pripreme šumske biomase
Prof. dr Miloš Tešić - Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

Cilj narednih razmatranja je predstavljanje troškova goriva to jest cena goriva kao robe spremne za prodaju. Kod određivanja troškova seckanog drveta (drveni čips) na bazi otpadnog drveta iz šuma i drveta dobijenog proređivanjem šuma, najpre se određuju troškovi koji nastaju do međuskladišta u šumi, koji se sastoje od troškova ubiranja i transportovanja do među-skladišta. Zatim se izračunavaju troškovi skladištenja i transportovanja različitih biogenih nosilaca energije od skladišta do postrojenja za sagorevanje (toplane). Na kraju se, sabiranjem pojedinih blokova troškova, izračunavaju troškovi goriva od različitih biogenih nosilaca energije, koji važe za gorivo isporučeno u krug postrojenja za konverziju.

3.2.1 Troškovi pripreme šumske biomase do međuskladišta

Troškovi pripreme biomase sastoje se od troškova koji nastaju pri pripremi posmatranog nosioca bioenergije do međuskladišta.
Otpadno drvo iz šuma

Naziv otpadno drvo koristi se za drvnu masu, koja ostaje nakon planske seče šume ili proređivanja šume, npr delovi krošnje stabala, kratki delovi stabala, izlomljeno drvo. Kako se ovde radi o nuzproizvodu seče šume, u daljem razmatranju neće biti uzeti u obzir troškovi podizanja šume, kao npr troškovi sadnje ili troškovi sprovedenih mera pripreme sa sadnju. Biće razmatrani samo troškovi proizvodnje drvenog čipsa na bazi otpadnog drveta iz šume. U daljem razmatranju biće prikazane dve različite varijante za proizvodnju drvenog čipsa od otpadnog drveta iz šume. Bić e razmatrani polumehanizovani postupak i potpuno mehanizovani postupak, uz primenu kombajna za proizvodnju drvenog čipsa: • Polumehanizovani postupak Priprema biomase počinje uz manuelno sakupljanje i odlaganje otpadnog drveta uz šumski transportni put. Utrošak vremena za ovu radnu operaciju u velikoj meri zavisi od koncentracije otpadnog drveta na površini na kojoj je izvršena seča, od vrste sečenog drveća i od samog terena. Kod proračuna troškova ubiranja polazi se od potrebnog utroška vremena od jednog časa po nasipnom kubnom metru drvenog čipsa /BRUSCHE 1983/. Odgovarajuće nadnice zavise od statusa i kvalifikacije primenjene radne snage. Kod radnika bez školske spreme, računa se sa nadnicom od 10 Euro/h. Na odlaganje drveta uz put nadovezuje se dorada drveta vučenom ili nošenom mašinom za seckanje drveta. Kada se kontejner mašine za seckanje napuni, seckano drvo se transportuje do glavne šumske saobraćajnice. Troškovi seckanja i transportovanja do glavne šumske saobraćajnice su relativno visoki, oko 11,5 Eura/nasipnom kubnom metru, jer učinak mašine za seckanje drveta, usled malog sadržaja masivnog drveta, iznosi samo sa 2 kubika (naslaganog drveta) na čas /BRUSCHE 1983/DREINER 1993/. Za ukupnu pripremu drvenog čipsa od otpadnog šumskog drveta dobijaju se, na bazi ovog, troškovi oko 107 Euro/tatro (tabela 3.2.1).

strana 78

2 0. dobijenom kod konvencionalne proizvodnje drveta /DREINER 1993/. Ako se ovakvo otpadno drvo koristi za proizvodnju energije. Sm3 i GJ/tatro (kWh/kg) prema prosečnoj vrednosti za listopadno i četinarsko drvo 1 tatro = 5 Sm3 b = sadržaj vlage 33 % c = Toplotna moć 11. dodaje uređaju sa bubnjem za seckanje. Istina.Tabela 3. (tabela 3. U nekim slučajevima se otpadno drvo iz šume mora ukloniti sa terena na kojem je izvršena seča. u poređenju sa troškovima za pripremu drvenog čipsa. Sitno tehničko drvo Naziv ″sitno tehničko drvo″ koristi se u daljem izlaganju za planski sečeno drvo pri proređivanju šume. relativno niski i. vrši se pretovar drvenog čipsa u za to pripremljeni kontejner. stoga.2 kWh/kg) pri sadržaju vlage 33 % • Potpuno mehanizovani postupak Kod ovog načina priprema drvenog čipsa obavlja se u okviru jedne operacije. Priprema drvenog čipsa od sitnog tehničkog drveta obuhvata u suštini seču ovog drveta. odstranjivanje granja i sečenje stabala na potrebnu dužinu.2 Cent€/kWh c 2. Kod određivanja troškova dobijanja drvenog čipsa od sitnog tehnič kog drveta određuju se.6 GJ/t (3. sa prosečnim prsnim prečnikom (BHD) između 8 i 20 cm. tako da se nalazi u okviru dohvata hidrauličnog dizaličko-transportnog uređaja kombajna. Postupci ubiranja drveta i pretpostavke na osnovu kojih je izvršen proračun troškova u ovoj studiji su sledeći: strana 79 .2 2. uz korišćenje kombajna za sređivanje drveta.2. Učinak ovakvog postupka prerade drveta iznosi oko 20 nasipnih kubnih metara čipsa na čas. koji se nalazi na vučenoj prikolici /FELLNER 1998/. Nadomeštanje mineralnih materija vrši se diskontinualno. ovde se prerađuje samo ono otpadno drvo. koji se danas primenjuju. Troškovi nadomeštanja mineralnih materija su. secka se u čips i pomoću bacaljke sa ventilatorom se pneumatski transportuje u bunker. u okviru ovog razmatranja neć e biti uzeti u obzir. jer se kod sitnog tehnič kog drveta radi o sporednom proizvodu. koje se nalazi na rastojanju od oko 10 m od šumskog transportnog puta kojim se kreće kombajn. kao i transport cepanica do šumskog transportnog puta. uz sadržaj vlage od 33%. Otpadno drvo se.1).1 Troškovi pripreme čipsa na putu u šumi od ostataka šumskog drveta (/BRUSCHE 1983/ /Dreiner 1993/ i (Jahraus i Heinrich 2001 u /1/) PolumehaniPotpuno Postupak Specifična cena zovano Mehanizovano Troškovi pripreme čipsa a €/tatro 107 37 €/t b 72 25 €/Sm3 22 7 €/GJ c 6. Kada se bunker napuni. isto kao i kod otpadnog drveta iz šuma. razlikuju se međusobno pre svega u pogledu stepena mehanizovanosti. samo troškovi pripreme drvenog č ipsa. Troškovi pripreme drvenog čipsa su oko 25 Eura po toni. Postupci ubiranja ovog drveta.8 a = preračunato izmedju tatro. sa razmacima od po nekoliko decenija. čak i kada nije predviđeno njegovo dalje korišćenje (zbog prisutne opasnosti od najezde buba potkornjaka).2. pomoću hidrauličnog dizaličko-transportnog uređaja. mogu se odgovarajuće redukovati troškovi koji nastaju kod pripreme nosioca energije označenog sa ″otpadno drvo iz šume″.

strana 80 . Seckanje drveta izvodi se nošenom mašinom za seckanje. Ta mašina ujedno i transportuje drveni čips do glavne šumske saobraćajnice. nezavisno od primenjenog postupka pripreme drvenog č ipsa.seču. posebno u zoni manjih preč nika stabala. Potrebno ulaganje vremena određeno je računski.1 može da se vidi da troškovi. • Potpuno mehanizovani postupak Kombajn obavlja sve operacije . Troškovi nadnica. a kod korišćenja kombajna. Dopremanje drveta do šumskog transportnog puta vrši se manuelno. za različite postupke i za različitu veličinu prsnog prečnika stabala. na samom šumskom putu.1). a iznad prečnika stabla od 14 cm. pretpostavljeno je da se seckanje izvodi nakon dopreme drveta do glavne šumske saobraćajnice. Što se tič e postupka pripreme.5 Euro/h. Za troškove korišć enja mašina usvojeno je 2. uključujući i sporedne troškove nadnica.2. da se seča drveća. dobijenog kod proređivanja šume. a u iznosu 20 Euro/h za rukovaoce mehanizacije.1.• Polumehanizovani postupak Ovaj postupak se karakteriše time.4 Euro/h. za oba postupka je prikazana zavisnost troškova od veličine prsnog prečnika stabala (BHD). na šumskom transportnom putu. prikazani su odvojeno za različite postupke pripreme (slika 3. dok se troškovi ova dva postupka međusobno približavaju sa porastom prečnika stabala. Seckanje drveta može da se izvrši uz primenu nošenog ili vučenog uređaja za seckanje. opadaju sa porastom poreč nika stabala. a oznaka Reihe 3 je potpuno mehanizovani postupak.2. sa 47 Euro/h /DREINER 1993/. Sa slike 3. 105. do prečnika stabala 14 cm. Troškovi pripreme drvenog čipsa od sitnog tehničkog drveta. uključujući i traktor. usvojeni su u iznosu 10 Euro/h za šumske radnike. Troškovi pripreme čipsa od seckanog sitnog tehničkog drveta u zavisnosti od procesa iskorišćavanja šume i prsnog prečnika stabla Oznaka Reihe 2 označava polumehanizovani postupak.2. a dalje transportovanje do glavne šumske saobraćajnice pomoću šumskog transportera. vidi se da je polumehanizovani postupak skuplji od potpuno mehanizovanog. odstranjivanje grana i rezanje na potrebnu dužinu vrši ručnim i motornim testerama. U okviru analize troškova koja sledi. ili nakon dopreme do glavne šumske saobraćajnice. uz primenu mašine za seckanje sa većim učinkom. rezanje na potrebnu dužinu i transportovanje do šumskog transportnog puta. usvojeno je 70 Euro/h. Dalje. Troškovi za šumski transporter usvojeni su sa 41. jer je iznad ovog prečnika stabla potreban veći i snažniji kombajn. jer on ima znatan uticaj na potrebno vreme a time i na troškove pripreme drvenog čipsa /KOLLOCH 1990/. a za mašinu za seckanje. Troskovi pripreme cipsa u 5 4 3 2 1 0 12 13 14 15 16 17 18 19 20 P r s n i p r e c n ik s t a b la u c m €/GJ S e rie s2 S e rie s3 Slika 3.7 Euro/h kod korišć enja ručnih motornih testera.

Razmatrane su tri različite klase prinosa. dolaze u obzir različite domać e i odomaćene vrste drveća. Prva seče se vrši nakon četvrte godine korišćenja. Kalkulacija koja se ovde navodi bazirana je na troškovima sadnica od 15 Eurocenta po sadnici.2 kWh/kg) pri sadržaju vlage 33 %. na osnovu toga proizilaze troškovi sadnica u iznosu od 2.2).7 a = sadržaj vlage 33 % b = toplotna moć 11.2 0.55 i 0.3 i 2. polumehanizovano 12 16 20 75 49 40 50 32 27 15 10 8 4. a potom svake treć e godine. Kod sadnje 14.6 GJ/t (3. koja se nalaze izvan dohvata kombajna. Navedeni troškovi mogu stoga da daju podatak samo o opsegu u kojem se mogu kretati troškovi seč e i ubiranja drveta. primena kombajna nije moguća na svim terenima.2. Tab. iznose oko 500 Eura/ha. niskom klasom prinosa smatra 6 tatro po hektaru i godini. Troškovi same sadnje sadnica.kao gorivo sa brzorastućih plantaža.2. Kolloch 1990/ i (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Postupak Prednik stabla Troškovi pripreme čipsa Cm €/tatro €/t a €/Sm3 €/GJ b Cent€/kWh b Ručno i mašinom. tj između 4.3).145 Eura/ha.0 20 37 25 7.2 Troškovi pripreme čipsa od drveta od proredjivanja šume za različite postupke ubiranja i prečnike stabla (Dreiner 1993/. počev od druge godine korišćenja. U srednje-evropskim uslovima je posebno pogodno gajenje topole /DREINER 1993/. U okviru analize troškova koja sledi.2 Euro/GJ (1. srednjom klasom prinosa 9 tatro. kako bi se stabla. Dalji korak pri podizanju plantaže je priprema zemljišta. u vidu primera.8 2.2.2 16 48 32 10 2. Troškovi pripreme drvenog čipsa menjaju se. Tu je potrebno uračunati troškove nadnica i korišćenja mašina za oranje i za dva drljanja.300 kom x 0. Kod proračuna troškova pošlo se od veka korišćenja od 22 godine.3 Troškovi podizanja plantaže topole (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Priprema zemljišta Sadnice (14. Time se po seči odgovarajuće dobija 18.0 0. uz primenu specijalne sadilice. U toku tog vremenskog perioda dobija se 7 žetvi.5 2. Pri tome cena sadnica predstavlja najveći deo troškova sadnje (tabela 3.Međutim. analizirano dobijanje drvenog čipsa sa plantaža topole. ipak mogla poseći.3 2. Navode se troškovi od 9 do 25 Eurocenta po sadnici /DREINER 1993/ HARTMANN 1995/. Tabela 3. pri čemu se.7 1. između 50 i 25 Euro/t. tako da se kombinuje sa polumehanizovanim postupkom.2. 27 tj 45 tatro drvenog čipsa. 3. Najznačajniju stavku kod proračuna troškova pripreme drvenog čipsa predstavljaju troškovi sadnje.75 Eurocenta/kWh).15 Euro/kom) Sadjenje Uredjenje zemljišta (posle 22 g korišćenja) Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/ha 108 2.6 1. a visokom klasom 15 tatro.300 sadnica po ha. biće stoga.145 500 500 strana 81 . Drvo sa brzorastućih plantaža Za energetsku primenu .8 Potpuno mehanizovano 12 58 39 11 3.8 1.4 1. u zavisnosti od postupka pripreme i od prečnika stabala (tabela 3.

Nakon isteka veka korišćenja plantaže. usvaja se trošak od 100 Eura/ha.6 2.4). Za određivanja prosečnih troškova nege i seč e po jednoj godini.9 896 104 52 6.0 GJ/t (2. a za prskanje (razbacivanje) trošak od 25 Eura/ha. u proračun se uključuju i pripadajući zajednički troškovi. trajanje korišćenja 22 g. Troškovi đubrenja su pri svakom đubrenju (svake 3 godine). treba izvršiti krčenje zaostalog korenja.4). Kamatna stopa je pri tome.4 Troškovi pripreme čipsa od seckane topole pri različitim postupcima proizvodnje i ubiranja.2 1. u visini koliko te materije stvarno iskoristi drveće. Troškovi za potrebne agrotehničke mere sastoje se od dva hemijska tretiranja u toku prve godine i od kasnijeg redovnog đubrenja.2. a zatim svake treće godine. usvojena sa 8% /KTBL 1996/. kamate 8 %. ovi troškovi iznose između 215 i 528 Eura/ha /HARTMANN 1997C/. te sa i bez premije za obustavljanje proizvodnje (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Nivo prinosa Prinos Uzgoj a Spremanje Fiksni troškovi Premija za obustavljanje proizvodnje Troškovi pripreme bez premije za obustavljanje proizvodnje Troškovi pripreme sa premijom za obustavljanje proizvodnje tatro/(ha a) €/(ha a) €/(ha a) €/(ha a) €/(ha a) Nizak 5. u zavisnosti od očekivanog prinosa.5 Eura/ha za njegovo razbacivanje /KTBL 1996/.6 0. b = sadržaj vlage 50 % c = toplotna moć 8.6 280 66 460 375 Visok 14. shodno proračunima u KTBL za investicije u poljoprivredi. Za određivanje prosečnih godišnjih troškova plantaže po hektaru. čime se fiksni troškovi penju na 460 Eura/ha.3 521 60 30 3. ovi troškovi se raspodeljuju na vek korišćenja plantaže (tabela 3.6 602 42 21 2. Polazi se od zajedničkih i fiksnih troškova od 260 Eura/ha /KTBL 1997/. vrši se diskontovanje troškova koji se pojavljuju u pojedinim godinama na nultu godinu. Iznos koji se javlja kao trošak na kraju perioda korišćenja plantaže usvojen je sa 500 Eura/ha /HARTMANN 1997D/ i takođe dodat troškovima podizanja plantaže.95 a = uključujući troškove pripreme zemljišta.3 280 86 460 375 €/(ha a) €/tatro €/t b €/GJ c Cent €/kWh c €/ha €/tatro €/t b €/GJ c Cent €/kWh c 856 150 75 9.7 280 56 460 375 Srednji 8.2 kWh/kg) pri sadržaju vlage 50 % Pored troškova sadnje i seče drvenog čipsa.3 481 84 42 5. a radi se i đubrenje krečnjakom u svrhu održavanja zemljišta.2. zatim se vrši sabiranje tih troškova i.3 977 68 34 34 1. fosfor i kalijum. Tabela 3. između 96 i 180 Eura/ha za samo đubrivo i 28.3 3. Kod sredstava za zaštitu bilja. Đubrenje se izvodi prve godine. kao i od troškova zakupa zemljišta od 200 Eura/ha /BML 1997/. Zavisno od klase prinosa. nakon žetve /KRAPFEN-BAUER 1989/. Troškovi seč e određ eni su za seču uz korišć enje samohodog kombajna ″Claas Jaguar″. takođe se primenjuje metoda anuiteta (tabela 3. fiksni troškovi i troškovi zakupa.2. uz primenu metode anuiteta. Djubri se glavnim hranljivim materijama kao što su azot.8 1. kako bi se površina ponovo osposobila za dalju poljoprivrednu proizvodnju. strana 82 .

nastaju skromni troškovi ili uopšte ne nastaju troškovi.5 3 2. Promena premije za obustavljanje proizvodnje. Dodatno su varirani i fiksni troškovi i veličina premije za obustavljanje proizvodnje. dok kod skladištenja drvenog čipsa u halama nastaju relativno visoki troškovi. Tako. a time i po jedinici dobijene energije. povećavaju se ili opadaju ukupni troškovi za oko 15%. potreban je stabilan prinos drveta a takodje i mali fiksni troškovi. na primer. Troškovi cepkanog drveta (čipsa) u zavisnosti od raznih parametara. Pošto sadnja plantaža topole predstavlja relativno nov način gajenja topole i pošto se javljaju dosta velike varijacije u pogledu veličina prinosa.4).2 Troškovi skladištenja drvne biomase Troškovi skladištenja različitih nosilaca bioenergije zavise od postavljenih zahteva u pogledu osobina skladišta. U okviru proračuna troškova koji sledi. biće u jednoj verijanti uzeta u obzir premija za obustavljanje proizvodnje u iznosu od 375 Euro/ha (tabela 3.2). kod skladištenja balvana uz šumski put. ima nešto slabiji uticaj. za razliku od toga. 5.U Nemačkoj i drugim zemljama Evropske Unije se danas odobrava i isplaćuje premija za obustavljanje ratarske proizvodnje (između 280 i 485 Eura/ha. zavisno od regiona) ako se na tim površinama sade intenzivno rastući nosioci energije /KTBL 1997/. 3.2. troškovi pripreme drvenog čipsa navode se uz podatak u Euro/tatro i u Euro/t (čvrste mase).5 5 Troskovi u €/GJ 4.2. Troškovi po jedinici energetskog sadržaja navode se prema toplotnoj moći jedne tone sveže drvne mase. cena sadnica i troškova žetve.0 GJ/t odnosno 2. Da bi se omogućilo rentabilno dobijanje drvenog čipsa od drveta sa brzorastućih plantaža.2. Dalje. Iz tabele 3. bitan deo troškova predstavljaju troškovi sadnje plantaže. čime se smanjuje pre svega udeo fiksnih troškova. Dok povećanje ili smanjenje prinosa izaziva velike promene troškova pripreme drvenog čipsa. koji ne zavise od veličine prinosa. Kako u trenutku žetve sadržaj vode u drvetu topole iznosi i do 50%.2. Variranjem fiksnih troškova u iznosu od 30%. uticaj promene ovih veličina pojašnjen je primenom metode variranja parametara (slika 3. Redukovanje troškova sadnje moglo bi da se postigne na osnovu povoljnijih cena sadnica. strana 83 . variranje cena sadnica izaziva samo manje promene ovih troškova. Veoma važnu mogućnost za smanjenje troškova predstavlja eventualno povećanje prinosa.5 4 3.2 kWh/kg).5 2 70 80 90 100 11 0 120 130 P rom en a p aram etra u % P rin o s S ad n ic e Fiksn i tro sko v i Tros ko v i u b iran ja P re m ija za o b us tav lja n je p ro izv o d nje Slika 3.4 je jasno da fiksni troškovi predstavljaju najveći deo troškova pripreme drvenog čipsa. i troškova sadnje po toni proizvedenog drvenog čipsa. sa sadržajem vode 50% (8.2.2. U daljem izlaganju biće dati troškovi skladištenja za različite sisteme skladištenja i za različite nosioce bioenergije.

Ako se. jer se skladištenje izvodi decentralizovano u šumi. Troškovi za transportovanje do skladišta.2. usled mikrobiološkog razlaganja drveta u zavisnosti od trajanja skladištenja i od primenjenog načina skladištenja. Ukoliko usled tehničkih uslova korišćenja šuma nije moguće skladištenje neseckanog drveta u šumi. sastoje se po pravilu od troškova transportovanja drveta do skladišta. Kod skladištenja drvenog čipsa na strana 84 . može se sadržaj vlage smanjiti ispod 20%. koja zavisi od vremenskih uslova i od uslova terena na kojem se radi. Dalji problem predstavlja opasnost od najezde buba potkornjaka. u šumi ili na poljoprivrednom zemljištu. Kod seče velikih stabala uz primenu mašine za seču. ako se u toku letnjih meseci vrši skladištenje četinarskog drveta kojem nije skinuta kora. na nivou od oko 7% /JIRIS 1995/. usled dodatnih troškova za potrebne zgrade. Upoređenje troškova. kao povoljna alternativa sa stanovišta troškova nudi se skladištenje drvenog čipsa na otvorenim površinama. između transportovanja do šumskog puta i izvođenja seckanja drveta mašinom koja se kreće ovim putem. Na taj način se postižu odgovarajuće niži gubici pri skladištenju. usled korišćenja ventilatora pojavljuju se dodatni troškovi. Gubici pri skladištenju takođe se ne pojavljuju.5).5).2. Skladištenjem u halama može da se izbegne uticaj meteoroloških promena. ovi troškovi se ne pojavljuju.Skladištenje neiseckanog drveta u šumi. Troškovi skladištenja. tako da se ne pojavljuju ni troškovi za ovu stavku. odlaganje u skladište i samo skladište. vrši aktivna ventilacija drvenog čipsa. a pri skladištenju u starim zgradama od 22 do 28 Euro/tatro. koji se. Skladištenje drvenog čipsa u halama. tj sušenja. za uskladištenje i za izuzimanje sa skladišta. dobijaju se troškovi skladištenja u novo-podignutim montažnim halama od 33 do 38 Euro/tatro. Nedostatak ovog postupka je smanjena mogućnost sušenja drveta. može uklopiti u postupak ubiranja drveta. Skladištenje drvenog čipsa na otvorenom. bez pokrivke. može se postići da se drvo brže suši /KOLLOCH 1990/. radi poboljšanja strujanja vazduha. u radni proces može se integrisati i skladištenje. uz primenu ventilatora. Kod konvencionalnog postupka ubiranja sitnog tehničkog drveta. koji se kompenzuju smanjenim gubicima pri skladištenju. kod nasutog sloja debljine 6 metara ustanovljen je gubitak do 12% /JIRIS 1995/. Kod skladištenja tokom 7 meseci na otvorenom prostoru. Ako se pretpostavi da se skladište ponovo puni jednom godišnje. a pri skladištenju uz pokrivanje folijom na nivou 21 do 29 Euro/tatro (tabela 3. i gubici pri skladištenju. montažnim halama. Međutim. Za ovu vrstu skladištenja takođe se ne obračunavaju posebni troškovi. tako da se ne pojavljuju ni troškovi za transportovanje. Sveukupni troškovi skladištenja u halama. skladištenje u vidu naslaganih gomila cepanica uz šumski transportni put predstavlja postupak skladištenja nakon transportovanja do šumskog puta. a gubici pri skladištenju ispod 6% /KOLLOCH 1990/. leže na višem nivou nego troškovi skladištenja na otvorenom prostoru. Kako bi se i u toku leta održala ponuda drveta. ne pojavljuju se dodatni troškovi. Kod skladištenja neseckanog drveta na tlu u šumi. troškovi skladištenja su na nivou od 31 do 34 Euro/tatro i time se nalaze ispod ovde proračunatih i navedenih troškova za skladišenje u montažnim halama bez ventilacije. pri čemu su troškovi skladištenja u postojećim starim zgradama znatno niži nego troškovi skladištenja u novo-podignutim. kod posmatranog načina skladištenja. iznose kod skladištenja na otvorenom prostoru bez pokrivke na nivou 20 do 27 Euro/tatro. troškova odlaganja u skladište. bez ikakvih dodatnih troškova. može da dođe do značajnog gubitka suve mase drveta. u tim mesecima se može koristiti listopadno drvo. Kod dvokratnog punjenja datog aktivno ventiliranog skladišta u montažnoj hali. Tokom skladištenja. Kod ovog načina skladištenja. koje je uskladišteno u šumi. Stoga bi drvo trebalo transportovati već u proleć e /DREINER 1993/. uz gubitke pri skladištenju od 3%. troškova skladišta i troškova usled gubitaka pri skladištenju (tabela 3. Odgovarajućim slaganjem u razmaknute slojeve.

održali na niskom nivou.7 1.2 2. Transportovanje se izvodi traktorom sa dve prikolice.8 Eurocenta/kWh).7 12.2 0. jer se ovde pretpostavlja da prostor za skladištenje stoji besplatno na raspolaganju.6 1.8 31.2-1.7-0. Iz tabele 3.2 7 4. i GJ/tatro uz prosečnu vrednost za listopadno i četinasto drveće: 1 tatro = 5 Sm3 g = toplotna moć 11.1 Transport Uskladištenje Troškovi skladišta Gubici na skladištu Gubici na skladištu d Troskovi skladištenja Euro/tatro Euro/tatro Euro/tatro % Euro/tatro Otpada Otpada Otpada Nema Nema Euro/tatro Euro/t e Euro/Sm3 f Euro/GJ g CentE/kWh g 0 0 0 0 0 19.5 je jasno.0-25.3 15. uz korišćenje sopstvene mehanizacije.6-29.9-8. Taj transport mogu da urade sami proizvođači.4-37. cena folije 0.1 7 2. ukoliko je to moguće.1-5. Za odlaganje drvenog čipsa u skladište.3 Troškovi transporta drvne biomase Ovde će biti predstavljen proračun troškova transportovanja od među-skladišta do postrojenja za konverziju.75 E/m2 b = utovar novog drveta jednom godišnje c = utovar novog drveta 2 puta godišnje d = pri troškovima pripreme 37-106 Euro/tatro e = sadržaj vlage 33 % f = preračunavanje izmedju tatro.0 15.5 3.5-0.8 1. trebalo bi.3-1. koje zajedno mogu da prime 22 nasipna kubna metra.6-0.2 2.8 laka montažna hala Pasivno susenje b 11.5-6.0 Otpada 12 6.0 1.6 20.7 a = gomile visine 6 m.2.1 do 2.0 16. u formi drvenog čipsa. Da bi se troškovi nosioca energije.6 0.0 2. da se drvo za seckanje skladišti uz šumski put ili na samom mestu seče.0-22.2.2-27.2 2.8-5.4 6.folijom a nja 11.0 – 15.2-6. Kod proračuna troškova za transportovanje do mesta za centralizovano skladištenje usvojena je dužina puta transportovanja 10 km. Ovo važi kako za drvo.8 22.6 22.9-2. i na kraju pomnože sa procentualnim udelom gubitaka pri skladištenju.5-0.2-15.2 11.6 32.0-4.5 4.8-19. koji se pojavljuju do njegove dopreme u energetsko postrojenje. da različite varijante skladištenja drvenog čipsa imaju relativno visoke troškove u iznosu od 1. kamionima i prikolicama.3 7 3.6 GJ/t (3.6 0.1 13. Troškovi gubitaka nastalih pri skladištenju određuju se tako.5 Sušenje provetravanjem c 11.0-18. ili neka transportna firma.2 11.otvorenom prostoru ne pojavljuju se troškovi skladišta. što se svi troškovi. koji se dobiju za pripremu 1 tone drvenog čipsa do skladišta.3 4.4 21. sabiraju.3-33.5 Troškovi uskladištenog drveta (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Stanje drveta Mesto skladištenja Neseckano drvo u šumi Seckano drvo – čips skladištenje na stara gradjevina otvorenom Pasivno Bez Pokriveno susenje b prekriva.0 2.8-1.2.9-18. Sm3.0 1.3 6.2 Euro/GJ (0.9 0.1-1.6 1.0 5.6-7. Troškovi transporta za različite nosioce bioenergije biće određeni za slučaj transporta putevima. tako i strana 85 .7 0.3 12 6.5-9. Tabela 3.2 kWh/kg) pri sadržaju vlage 33 % 3.5-27.4 do 0.4-0. koristi se traktor sa prednjim utovaračem.

7 CentE/kWh c 0. Stoga u ovom slučaju otpadaju troškovi za utovar prednjim utovarivačem. mora se imati u vidu. Tabela 3.2. na 11.4 0.3 30.25 0. treba pokriti troškove skladištenja. opremljen kontejnerom koji može da ponese 27 t korisnog tereta. • U tabeli 3. pri žetvi na brzorastućim plantažama). Međutim.75 1. vrši skladištenje čipsa na otvorenom ili u hali za skladištenje.65 0. 8.7 0.5 12.5 14.45 0.3 7. /BDN 1996/. Ukoliko se transportuje drveni čips sa većim sadržajem vlage.2 kWh/kg) pri sadržaju vlage 33 % strana 86 .25 0. jer se transportuje više vode.65 0. a kod transportovanja sredstvima poljoprivredne mehanizacije.1 21.za slamaste nosioce bioenergije u formi bala ili peleta. Za transportovanje se umesto kamiona sa kontejnerom može koristiti šleper sa poluprikolicom. da kod prethodnog međuskladištenja.6 Troškovi transporta iseckane drvene mase (/KTBL 1996/.2 0.7 2.8 a = Zapremina transportnog tovara 80 m3 b = Zapremina transportnog tovara 30 m3 c = Toplotna moć 11. između procesa seckanja drveta i završnog transportovanja. Ukoliko se.7 16. dok transporta traktorom i prikolicom imaju 64% višu vrednost i iznose 16. odnosno po jedinici energetskog sadržaja.6 0.0 Euro/GJ c 0. Ukoliko se gore opisani transport vrši pri sadržaju vlage 50%.25 1.6 dati su rezultati proračuna za transportovanje čipsa sa sadržajem vlage 33%. za daljinu transportovanja od 20 km. Poljoprivredni transport: Transport se vrši traktorom snage 75 kW i kiper prikolicom nosivosti 14 t. su viši. Proračun čistih troškova transportovanja izvršen je u skladu sa ″Troškovno orijentisanim.6 0.3 12. uz pretpostavku da se oni pune 2 do 3 puta na dan.5 Euro/kontejneru. Utovar u transportna sredstva vrši mašina za seckanje drveta u čips.35 0. mora se najpre.9 19.0 21.0 1. Iz tabele se može videti da je.85 1. Schneider i Deimling 2001 u /1/) Transportno rastojanje Km 5 10 15 20 25 30 50 70 Kamion sa kontejnerom a Euro/tatro 6. a manje suve mase. moguć jeftiniji transport uz primenu kamiona sa kontejnerom. moraju biti uzeti u obzir troškovi odgovarajućih transportnih jedinica.0 38.8 Euro/tatro. Troškovi transporta predstavljeni u daljem tekstu obuhvataju. koje moraju stajati na raspolaganju radi punjenja čipsom. za kamion sa kontejnerom zapremine 23 t.6 GJ/t (3.3 0.2 0. čips se utovara direktno u kontejner.45 0. • Kamionski transport: Za angažovanje kontejnera obračunava se 7. jer ovde otpada trošak iznajmljivanja kontejnera.32 015 0.25 0. izvršiti utovar čipsa. Transportni troškovi ovde iznose .3 Euro/tatro.5 Euro/tatro.2. Kod kamionskog transporta. od transporta uz primenu poljoprivredne mehanizacije.0 1. tako da su za 15% niži nego kod primene kamiona sa kontejnerom.35 0.45 Euro/tatro 12.8 Traktor i prikolica b Euro/GJ c 0.9 Euro/tatro. uz stvarne transportne troškove takodje i troškove utovara. uz primenu utovarivača priključenog na traktor ili utovarivača točkaša.6 0.35 0.6 17. od primenjenih transportnih sredstava i od sadržaja vlage u biomasi. za svaku daljinu transportovanja. troškovi kamionskog transporta se penju za 12%.1 1. u prikolice sa kiper uredjajem. transportni troškovi po tatro. Međutim.2 0.1 10. Troškovi za kiper prikolicu iznose oko 14 Euro po satu angažovanja /LVMR 1996/. koji se utovara direktno mašinom za seckanje (npr kod seckanja drveta na šumskom transportnom putu ili kod direktnog utovara kombajnom za seckanje drveta.2 CentE/kWh c 0. Najpre će biti izračunati troškovi transportovanja drveta u formi čipsa. Troškovi transportovanja zavise od udaljenosti na koju se vrši transportovanje. Tako troškovi transportovanja na udaljenost od 20 km iznose za kamionski transport 10. neobavezujućim tabelama okvirnih cena″ /BDN 1996/.7 9.

koji rastu sa povišenjem brzine kretanja. Ona se menja kod iste vrste presa u zavisnosti od podešene dužine. ali se to ne odnosi i na transport. Ovu cenu treba svesti na jedinicu površine. a obuhvata trošak sredstava. Najniži su utrošci kod velikih strana 87 . To će se ipak primenjivati samo ukoliko se biljni ostaci pripremaju za vlastite potrebe. Najviša je za prese za velike četvrtaste bale. koji u vreme presovanja slame strnih žita pretpostavlja 8 do 10 sati neto rada. Miladin Brkić . ili još bolje na kilogram ili tonu presovanog materijala. Svedeno na kilogram presovanog materijala presa za velike četvrtaste bale može da postigne u određenim uslovima čak i najnižu cenu presovanja. pa i pikap uređaj prilagođen većoj brzini kretanja. odnosno obračunska širina zahvata.3.Fakultet tehničkih nauka. S druge strane. Novi Sad Prof. a izuzetno 12 km/h. 3. presovanje pa i utovar su skuplji. Ovo se može ilustrovati sa nekoliko primera: 1. Presovanje. niža cena presa doprinosi nižoj ceni presovanja. Bogatstvo zboja. istovaru i uskladištenju. radne snage i potrošnog materijala. Prof. U slučaju malog prinosa biljnih ostataka i visokih gubitaka pri presovanju cena postaje vrlo visoka. realno se postižu niže cene. Pošto je potencijalni učinak prese u najvećem broju slučajeva veći od prinosa mase u zboju i pri najvećoj brzini kretanja prethodno se grabljama «sunce» obavi grupisanje zbojeva. pri čemu se najčešće posmatra trošak agregata sa vozačem za jedan dan rada. tako da se na jedan doda još jedan ili čak dva zboja. Najčešće je gornja granica brzine 10 km/h. Zbog niže cene i manjeg traktora i cena agregata je niža. Prese za velike četvrtaste bale imaju veći učinak. Ovaj postupak ima svoju cenu. odnosno prečnika bala i podešene sabijenosti. treba računati sa još jednim prohodom agregata koji se sastoji od malog traktora i grablji «sunce».3 Tehno-ekonomska analiza spremanja poljoprivredne biomase Prof. pošto postoji poteškoća da se definišu i prirodni uticajni faktori koji utiču na troškove. a takođe i razni uticajni faktori. dr Milan Martinov . Presa za valjkaste bale načelno ima niži potencijalni učinak. Troškovi spremanja razmatraju se prema operacijama koje spremanje obuhvata. Cena zavisi od cene prese i traktora i potrošnje goriva. Realno. kombajna. Profesionalno spremanje sprovodi se često tako da se cena svodi na kilogram ili tonu obrađenog materijala. Uobičajeno je da nakon žetve. Ukoliko je plaćanje po obrađenoj površini. Naravno. Ukupna cena spremanja bitno zavisi od dužine transporta i od potrebe premeštanja sa jedne na drugu njivu. ili u regionu sa jevtinijom radnom snagom. Brzina kretanja agregata ograničena je mikroreljefom njive i gubicima na pikap uređaju. Na smanjenje učinka utiče zastajanje u toku vezivanja i izbacivanja bale iz komore za presovanje. S obzirom da postoje vrlo različiti uslovi za spremanje biljnih ostataka. postoje i različiti pristupi proračunu troškova. hektar. tada na gubitku može da bude poručilac posla. gubitka vremena pri transportu. Spremanje u formi konvencionalnih bala je objektivno najskuplji postupak sa velikim udelom ljudskog rada pri utovaru. bez obzira da li se kasnije primenjuje konvencionalna (oranje) ili konzervacijska obrada. postoji potreba da se biljni ostaci usitne i dobro distribuiraju. a najniža za prese za konvencionalne bale. tako da se u različitim uslovima rada odnosi cena na nivou jedne ili više sezona značajno menjaju.Poljoprivredni fakultet. za većinu primenjivanih mašina. koja može da se oduzme od troškova koji se odnose na spremanje biljnih ostataka u cilju korišćenja kao goriva. Tako se omogućava znatno povećanje učinka prese. ali i od širine zahvata mašine koja je obavila žetvu. 2. U slučaju malih rasutih parcela i učešća vlasnika i njegove porodice u ručnom radu. 2. Značajnu stavku predstavlja cena veziva za bale. Najznačajnije stavke su: 1. a ukupno 10-12 sati. zavisi od prinosa žetvenih ostataka. 4. To značajno utiče na koncept linije mašina za spremanje biljnih ostataka. Novi Sad Pojedinačno procenjivanje troškova spremanja poljoprivredne biomase nije lako sprovesti. dr Miloš Tešić.

pri bacanju se bale delimično oštećuju. moraju pridodati i troškovi vezani za hranljivu vrednost slame. jer troškovi najma zemljišta i zajednički troškovi ne opterećuju slamu. što takođe doprinosi sniženju troškova manipulacije. mora se troškovima pripreme slame dodati i trošak koji predstavlja humus-ekvivalent slame. sadržane u slami. Za namotavanje valjkastih bala koristi se i mreža. broj namotaja. na lokaciji koja je na jednom kraju njive. tj. Takođe. Razne forme akumulacije – grupisanja. Bacanje bala u prikolicu sa nadogradnjom primenjuje se samo izuzetno. te je teško izvesti podloge za proračun. tako da se sadržaj azota. Za konvencionalne bale manipulacija se sprovodi gotovo isključivo ručno. bilans humusa toliko pogorša. Manipulacija velikim četvrtastim balama je potpuno mehanizovana. veće gustine bala. ali je zbog manje zapremine i gustine. kada njive okružuju ekonomsko dvorište. grupisanje. U tabeli 3. zbog ekoloških i ekonomskih razloga. Manipulacija. Ako se. što kao krajnji ishod može da ima raspadanje prilikom manipulacije. ali se javljaju indirektni uticaji na proizvodnju drugih poljoprivrednih kultura. uz pomoćna transportna sredstva. posebno zbog toga što robustna konstrukcija prese omogućava postizanje viših pritisaka presovanja. grupisanja bala. sadržanih u slami. usled ubiranja slame. doduše. kalijuma i kalcijuma. ali smanjena količina veziva utiče na smanjenu stabilnost. utovar na transportno sredstvo. može izraziti kroz novčanu vrednost. samoutovarne prikolice sa jednim ili dva nivoa. popunjenost prikolice je mala pa time i skuplji transport. za transport na malim rastojanjima i područjima sa visokom cenom radne snage. Hranljiva vrednost Hranljiva vrednost slame može da se odredi na bazi prosečnog sadržaja hranljivih materija u njoj i na bazi cene kilograma čistih hranljivih materija. Tada se isto sredstvo koristi i za utovar-istovar. već žito kao glavni dobijeni rezultat proizvodnje. Ako se slama. koriste se samo za transport na manjim rastojanjima. postaju raspoložive za kulture koje se na zemljištu kasnije seju /BUCHNER 1983/. Često se koristi neki od postupaka akumulacije. da se mogu očekivati pogoršanja prinosa u narednoj žetvi i/ili porast troškova proizvodnje. Naime. ostavi na njivi kao organsko đubrivo. Pri proračunu vrednosti slame kao đubriva polazi se od toga. To daje najvišu stabilnost prilikom manipulisanja i transporta. umesto da se ubira. strana 88 . Stoga se troškovima pripreme slame za sagorevanje. nikakvi direktni troškovi.četvrtastih bala. utrošak sredstava i rada za ovu operaciju veći.3. Valjkaste bale se utovaraju potpuno mehanički.1 prikazani su prosečni sadržaji hranljivih materija /HYDROAGRI 1993/. Sadržaj hranljivih materija u slami zavisi od vrste žitarice. stoji na raspolaganju po relativno pristupačnoj ceni. ona pozitivno utiče na bilans hranljivih materija i na bilans humusa.1 Troškovi pripreme poljoprivredne biomase do međuskladišta Slama Slama. a neke čak i potpuno rasturaju. ako nije neophodna kao đubrivo koje obezbeđuje humus. Umotavanje valjkastih bala slame može da se kontroliše. a zbog velike zapremine i gustine cena najniža. istovar sa transportnog sredstva i uskladištenje sprovodi se na vrlo različite načine i u različitim uslovima. Stav nauke i struke u Nemačkoj je da bi slamu. 3. sprovode se samo na izuzetno ravnim njivama ili u posebnim uslovima. kao nuzproizvod pri proizvodnji žita. ili se čak primenjuje kao dodatak za prethodno vrpcom vezane bale. u nekim slučajevima i za uskladištenje. koji opterećuju teren na kojem je ona proizvedena. uz troškove sređivanja slame. 3. trebalo koristiti kao gorivo samo onda. u odnosu na velike četvrtaste. od primenjenog đubrenja. niti su vezani za plodored proizvođenih kultura. Troškovi pripreme slame kao goriva su. ili ako može da bude zamenjena primenom zelenišnih đubriva. stoga pretežno određeni troškovima ubiranja (sređivanja) slame. da tokom vremena sve hranljive materije. Kod korišćenja slame kao goriva ne nastaju. fosfora. Namenska sredstva. od sorte.3. od klimatskih uslova u toku rasta i od drugih faktora.

Tabela 3.3. da se bilans humusa održi i pored odnošenja slame sa njive.0 14.27 0.3.8GJ/t (3.62 a = /HYDRO-Agri 1993/ b = /KTBL 1996/. pokazuje se da je.5 0. Stoga se ekvivalent humusa slame ne iskazuje u vidu posebne vrednosti.5 3. radi korišćenja za proizvodnju energije. Troškovi pripreme slame za dobijanje energije iskazuju se ″bez vrednosti humusa″. • U drugoj varijanti pretpostavlja se da se odnošenjem slame sa njive negativno utiče na bilans humusa. bez da se izvrši kompenzovanje u vidu stajnjaka. Ovde se uzima da je vrednost humusa.9 kWh/kg) Ekvivalent humusa Nije lako odrediti ekvivalent humusa za slamu. stajnjak). Jedna mogućnost.9 0. Treba imati u vidu da navedeni iskazi važe prvenstveno za klimatsku i proizvodnu situaciju u Nemačkoj.9 0.0 4. negativni bilans humusa može se očekivati samo ako se sa njive odnose velike količine organskih materija.65 1. jednaka troškovima sejanja biljaka za zelenišno đubrenje.48 Troškovi Euro/ha 45. koji bi slama inače obezbedila na njivi. Razgradnja organskih supstanci iznosi oko 2 do 4 t/ha ako je udeo okopavina od 15 do 35% u okviru jednog plodoreda /RUHR-STICKSTOFFAG 1988/. Sadržaj humusa ostaje nepromenjen.03 Vrednost u Euro/t c 2.5 Cena u Euro/kg b 0.2 Troškovi za zelenišno djubrivo (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Količina po ha Seme Azot (80 % iskorišćenje sledećim usevom) Mašine i nadnice za .1 Hranljiva vrednost slame žitarica (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Sastojak Azot Fosfat Kalium Kalcium Ukupna hranljiva vrednost slame Količina u kg/t slame a 5.64 0.1 106. sadržanog u slami.00 kg 8. Nisu nam poznati rezultatui sličnih ispitivanja u Vojvodini. Tabela 3. jer bilans humusa za datu lokaciju zemljišta jako zavisi od lokalnih uslova i uslova korišćenja zemljišta. Stoga se u daljem izlaganju diskutuju dve mogućnosti za određivanje humusne vrednosti slame: • Polazi se od toga da sređivanje slame. Stoga se mora proceniti koliko treba da se usvoji za vrednost humusa.00 h 22 48 7.48 0.0 2..33 h 1. pri čemu se ti troškovi označavaju kao troškovi u kojim je obuhvaćena ″vrednost humusa″. što dugoročno dovodi do smanjenja prinosa poljoprivrednih kultura.7 strana 89 . toplotna moć 14.7 48. Ako se ovi podaci uporede sa očekivanom godišnjom razgradnjom humusa.00 kg Troškovi po jedinici Euro/kg 2. pre prisutno prezasićenje organskim materijama. nema nikakve negativne posledice na bilans humusa u zemljištu. osoke ili pomoću zelenišnog đubriva. Kompenzovanje se može postići đubrenjem slamom.15 8. zelenišnim đubrivom ili pomoću nekog drugog organskog đubriva (osoka. sadraj vlage 15 % c = sadržaj vlage 15 % trajanje korišćenja 15 g.djubrenje . sastoji se u obezbeđenju humusa kroz sejanje biljaka koje služe kao zelenišno đubrivo.setvu Kamate za obrtna sredstva 8 % Zbir 18.0 3. pri korišćenju zemljišta za proizvodnju. Ovi troškovi ulaze u troškove pripreme slame kao goriva. Shodno ovome.92 3.

Pri tome se visina nadnice određuje sa 10 Euro/h.5 t/ha suve mase. Tabela 3. Prema tome: ukupni troškovi sređivanja slame prema KTBL-metodi iznose 82 Euro/ha.6 Euro/ha.0 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % Za utovar bala na njivi izračunati su troškovi od 10.6 Euro/ha. troškovi se ne iskazuju po toni nego paušalno.2 navedeni su troškovi sejanja slačice.7 do 4. Ako se pretpostavi prinos slame od 6 t/ha.6 82.35 Metod prstenova mašina 100. jer ove materije mogu da iskoriste i kulture koje budu kasnije sejane. za troškove koji odgovaraju vrednosti humusa dobija se 18 Euro/t slame.7 Euro/ha. Uz navedene pretpostavke dobijaju se troškovi korišćenja zelenišnog đubriva u iznosu od oko 106 Euro/ha. troškovi za baliranje se dodatno određuju i po metodi prstena mašina (Maschinenring) /LVMR 1996/. Oni se eventualno dopunjuju podacima koje daju pojedine firme /VORHOFF 1998/.7 0.6 a = odnosi se na uskladištenu slamu b = sadržaj vlage 15 % c = toplotna moć 14. Kako baliranje slame obično vrše uslužne firme.6 133. međutim.0 6.95 0.5 26.3.6 0.1 22. U tabeli 3.5 do 3. Po ovoj metodi proračuna troškovi baliranja leže znatno više nego kod određivanja troškova prema KTBL /KTBL 1996/. omogućava da se može očekivati značajan porast zelene mase.3. Ako se uključi i preostala masa korena biljaka slačice koja iznosi od 1. i pri sejanju nakon ubiranja pšenice i čak i u avgustu.750 t/godišnje).3 izvršeno je upoređivanje troškova prema metodi prstena mašina i prema KTBL-metodi. Troškovi sređivanja slame Kod određivanja troškova sređivanja slame pretpostavljen je prinos slame 6 t/ha i veličina parcele 5 ha.Za proračun troškova đubrenja zemljišta zelenišnim đubrivom (tabela 3.3 mogu da se uoče znatno veći troškovi sređivanja slame ako se obračunavaju po metodi prstenova mašina.2 do 1. po jednoj bali.3 16. dobija se ukupni prinos suve mase od 3. postići samo uz veoma dobro iskorišćenje prese za velike četvrtaste bale Hesston (koje treba da iznosi bar 8. došlo bi i ovde do povećanja troškova. sa prosečnom dužinom puta transportovanja od 2 km.2). ili početkom septembra.0 t/ha.3. U tabeli 3. U tabeli 3. Pri nižem iskorišćenju.5 GJ/t (4. Po jednoj velikoj četvrtastoj Hesston-bali obračunava se 9 Eura.6 16.1 10.5 t/ha. Kod ovoga načina odredjivanja troškova. Stoga se obračunava samo 20% troškova za primenjenu količinu đubriva. penju se na 15.2 1. Troškovi za transportovanje do među-skladišta. a za istovar bala iznose 6. jer ova biljka izuzetno dobro podnosi kasno sejanje i time. Ovaj usev dostiže prinos u suvoj masi od 2.1 13. To je pre svega posledica pretpostavke KTBL-metode. strana 90 . koja treba da posluži kao zelenišno đubrivo. a prema metodi prstena mašina oni iznose 134 Euro/t.3 10. mogu se.Troškovi za hranljive materije u vidu fosfora i kalijuma nisu uračunati. Troškovi pojedinih operacija u okviru sređivanja slame obuhvataju troškove nadnica radne snage i troškove primene mašina. da će mašine i uređaji biti veoma dobro iskorišćeni.3.3 Troškovi spremanja slame (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Postupak Presovanje Utovar Transport Istovar Ukupni troškovi spremanja Jedinica Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/tatro a Euro/t b Euro/GJ c Cent E/kWh c KTBL metod 49. odabrano je sejanje slačice kao đubriva. Niski troškovi prema KTBL-metodi. Kod azota se polazi od pretpostavke da će ga naredne kulture iskoristiti 80 %.3.0 6. Za kalkulacije troškova mašina korišćeni su podaci iz KTBL-priručnika /KTBL 1996/.6 16.

tada je drugačija. Količina zavisi od podešenosti dužine i gustina bala. a kamion s prikolicom 44.5 t/ha smatra se da je presovanje neisplativo. To je posebno bitno ukoliko se utovara na kamione. dakle po ceni konkurentno opisanom. grupisanje po 8 kom.3 din/kg. U realnim uslovima sa hektara se ubere 1. Podaci su sledeći: u svim teoretskim proračunima računa se sa većim količinama slame po hektaru. Za cenu pšenice 7 din po kg cena slame bila bi oko 0.5 kg veziva. Uobičajeno je da se slama plaća 0. što daje 4. mazivo i vezivo. Ukoliko je količina ispod 1.5 din/kg je bez transporta. U zavisnosti od prinosa slame i širine zahvata hedera kombajna grupišu se dva ili tri zboja.30 din po kg. cenu presovanja. Uvek je isti broj prohoda. Tada je ostatak na strnjištu i preko 40% nadzemne mase slame.5 do 2 t slame. a obrađena količina se menja. te dostiže i do 25 cm. na imanju ili za lokalno grejanje. Gubitak je pre svega na strnjištu. Uz pojedine usluge spremanje sprovodi sam vlasnik i članovi porodice.Primer troškova presovanja i manipulacije slame u sezoni 2002. transportni putevi bili bi smanjeni te bi cena transporta bila oko 0.30 do 0. Računaju se samo minimalni troškovi sredstava i neophodna materijalna ulaganja u gorivo. te bi. U navedenim uslovima rada utrošak dizel goriva za presovanje je oko 1 l po bali mase 250300 kg.35 din po kilogramu. Cena veziva je 90 din po kg. Za ocenu cene presovanja i manipulacije najmerodavnije su tržišne cene koje se ostvaruju u realnim uslovima ponude i potražnje. Kalkulacija. Na njima dolazi do intenzivnog drobljenja slame. Cena presovanja je 0.5-2. Na univerzalnu prikolicu nosivosti 7-8 t utovara se 16 bala. Dnevno se presuje oko 100 t slame ili 55-60 ha.6 m vuče se traktorom snage oko 150 kW. Cena presovanja i manipulacije slame 1. Na zahtev poručioca slama se skida za nekoliko dana posle žetve. Vozačima je nepovoljno da često zastajkuju da bi se utovarile pojedinačne bale.2 din/kg. strana 91 . Proračun troškova koriguje se i time što bi za seckanje i rasipanje slame bilo potrebno 0.35 din po kg (ukoliko je prinos 2 t/ha). Primer Presa Welger D-6000 preseka bale 120x70 cm i podesive dužine 1.15 do 0. u retkim slučajevima do 15 km/h. te za toliku vrednost mogu da se umanje troškovi spremanja. Primenjuje se akumulacija bala. a utovara i istovara sa uskladištenjem takođe 0. Transport se obavlja univerzalnim prikolicama ili kamionima. Ovo bi moglo da posluži kao reper za prihvatljivu cenu uskladištene slame. umesto određivanja cena za svaki tip bala i postupka rada mogla da se postavi kao granična vrednost primenljivosti. računajući i cenu slame 0. posebno pri manipulaciji. može da se sprovede drugačijim pristupom izračunavanju troškova. Često se slama plaća u ekvivalentu cene 100 kg pšenice po hektaru. manje pepela i nema sumpora. Koristi se vezivo 130K PP. koja uglavnom ne može da se pokupi pikap uređajem i ispresuje. Ima uporedljivu toplotnu moć. Za jednu tonu ispresovane slame koristi se oko 1. Na šleper se utovara 40 bala. Ova cena je uporedljiva sa cenom domaćih ugljeva.5 do 5 t slame. Tada bi ukupna cena spremljene slame u formi velikih četvrtastih bala bila oko 2000 din po toni u vlastitom skladištu. računajuči i prevoz do mesta korišćenja. Poseban slučaj je primena novijih tipova kombajna. gubici u obliku usitnjene slame koji ne mogu da se pokupe i gubici na pikap uređaju dolazi se to toga da se najčešće ispresuje oko 40% nadzemnog dela slame strnih žita. Ono je neprimenljivo na malim fragmentiranim posedima. Količina slame znatno utiče na isplativost.75 din po kg slame. Kada se tome dodaju gubici pri spajanju zbojeva. Brzina u radu je 10-12 km/h. Ukoliko bi se slama koristila za vlastite potrebe. Pri žetvi se nivo rezanja podiže da bi se rasteretio vršajni aparat kombajna. Ekonomično spremanje.75 din po kg slame. sa aksijalnim vršajnim aparatom i takozvanih CTS kombajna. a oznaka daje dužinu veziva u metrima po jednom kg. U uslovima proizvodnje velikih količina na velikim površinama presovanje u formi velikih četvrtastih bala je najisplativije. a cela sezona traje 12 do 15 dana.

Podaci o troškovima su većinom uzeti iz KTBL-priručnika /KTBL 1997/ KTBL 1996/. 12.3. Tritikala je posebno perspektivna za korišćenje kao energetska žitarica.9 i 15. ili su dopunjeni podacima iz stručne literature. Ta žitarica odlikuje se visokom otpornošću na bolesti i na štetočine. troškove angažovanih mašina i troškove nadnica radnika (tabela 3.8 1. obuhvataju troškove setve i troškove sređivanja do međuskladišta.5 22.35 Euro/GJ (između 0.4 Troškovi spremanja slame u medjuskladište (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Jedinica Hranljiva vrednost Vrednost humusa Troškovi spremanja Troškovi spremanja uključujući vrednost humusa Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/tatro Euro/t a Euro/GJ b Cent E/kWh Euro/ha Euro/tatro Euro/t a Euro/GJ b Cent E/kWh KTBL metod 52 107 82 240 47 40 2.5 31 4. kao i relativno visokom sigurnošću kada su u pitanju prinosi koji se ostvaruju.8 (nizak prinos).3. U tabeli 14 prikazani su pojedini elementarni troškovi.7 t/ha. 5. Usvojeno je da je potrebna količina semena 160 kg/ha /KTBL 1996/. Stoga će u daljem izlaganju.3.55 i 1.5).Troškovi slame u međuskladištu Troškovi pripreme slame kao goriva. dolazi se do ukupnog prinosa gorive mase žitarice od 11.6 Metod prstenova Mašina 52 107 133 292 57 48 3.2 0. Pri proračunu potrebne količine đubriva pošlo se strana 92 .8 t/ha (visok prinos) /SAUER 1997/ i od odnosa zrno/slama od 1:1. Polazeći od prinosa zrna od 4. biti analizirani troškovi pripreme biogoriva u vidu cele biljke žitarica (zrno i slama).4 pokazuje da se troškovi pripreme slame kao goriva nalaze između 1.8 1. koji nastaju do međuskladišta. Tabela 3. pri sadržaju vlage 15%.2 Eurocenta/kWh). do skladištenja. relativno niskim zahtevima u pogledu korišćenog zemljišta. u principu dolaze u obzir sve vrste žitarica.0 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % Energetske žitarice Kada se razmišlja o sejanju žitarica radi njihovog korišćenja za proizvodnju toplotne ili električne energije.0 134 26.2 185 36. Troškovi setve energetskih žitarica Troškovi setve obuhvataju troškove setvenog materijala (semena). vrednosti humusa i troškova sređivanja slame. Pri tome troškovi pripreme ovog biogoriva. uz transport na prosečno rastojanje 2 kilometra do međuskladišta.5 1.65 i 3. na primeru tritikale. pri čemu su ovde korišćeni podaci za parcelu veličine 5 ha. Nedostajući podaci za mašine uzeti su na bazi podataka koje daju proizvođači mašina. a takođe i troškovi sređivanja. sredstava za zaštitu biljaka.3. Tabela 3.8 Troškovi spremanja bez vrednosti humusa a = Sadržaj vlage 15 % b = Toplotna moć 14. troškove đubriva.6 (srednje visok prinos) i 6. dobijaju se kao zbir vrednosti hranljivih materija sadržanih u slami.6 0.5 GJ/t (4.

pri čemu najveći deo troškova predstavljaju troškovi đubriva i troškovi korišćenih mašina (tabela 3. Dodatno je. Na preostaloj površini je usvojeno direktno peletiranje pomoću mašine za peletiranje. Troškovi sredstava za zaštitu biljaka sastoje se od jednog tretiranja herbicidima i jednog tretiranja fungicidima. jer bi jako vlažno žito trebalo da se osuši u otkosu pre peletiranja.3. koja ima kosioni uređaj za košenje žita.1 GJ/t (3.9 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % Na kraju razmatranja mogućnosti setve energetskih žitarica treba napomenuti da je značajna prednost ideje o uzgoju ovih kultura što je postupak setve poznat te da poljoprivredna gazdinstva raspolažu potrebnim mašinama za sve operacije proizvodnje i ubiranja. strana 93 . žito se kosi pomoću kosačice sa odlaganjem žita u otkos. Pri proizvodnji peleta (postupak sa peletiranjem). Stoga je pri proračunu usvojeno. između 511 i 575 Eura po hektaru.7 72 72 72 143 170 207 82 82 82 150 150 150 14 14 14 50 50 50 t/ha Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/tatro Euro/t a Euro/GJ b Cent E/kWh 511 62 48 3.7 1.6).0 a = Sadržaj vlage 15 % b = Toplotna moć 14. potrošnja od 15 kg P2O5 i potrošnja 30 kg K2O /KALT-SCHMITT 1997/. pri čemu se po toni prinosa zrna usvaja potrošnja azota od 20 kg.3.8 538 49 42 3. usvojeno da treba da se primene grablje za prevrtanje otkosa. Kada je žito koje se kosi veoma vlažno.0 1. Tabela 3. računato je sa primenom jedne samohode kosačice sa odlaganjem žita u otkos na 40% zasejane površine. Transportovanje peleta sa njive do mesta skladištenja izvodi se traktorom snage 75 kW i dve transportne prikolice sa ukupnom dozvoljenom masom 8 t. Troškovi sređivanja energetskih žitarica Troškovi sređivanja proračunati su za dva različita postupka sređivanja (tabela 3. na 60% površine na kojoj je žito poskošeno i odloženo u otkos radi sušenja. u poređenju sa brzorastućim plantažama topole i kineskom trskom. zavisno od visine prinosa.6 1. a ostatak procesa sređivanja odvija se analogno onom kod sređivanja slame.1 575 43 37 2.3.od đubrenja prema iskorišćenju hranljivih materija iz zemljišta.5). Dodatno se po hektaru uračunava još 5 kg azota.5 Troškovi uzgoja tritikale (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Nivo prinosa Prinos Seme Djubrivo Sredstva za zaštitu Rad mašina Osiguranja Nadnice (10 Euro/h rada radnika) Troškovi uzgoja Troškovi uzgoja tritikale Nizak Srednji Visok 11 13 15. Uz to je i manji rizik u pogledu veličine prinosa. Kod postupka sa baliranjem. Ukupni troškovi setve iznose. Prosečna daljina transportovanja usvojeno je da iznosi 2 kilometra. eventualno je potrebno da se uradi i prevrtanje otkosa radi sušenja. da je potrebno da se pokošena masa prevrne na 33% zasejane površine /HARTMANN 1997A/. Skladište se puni kipovanjem prikolica i primenom utovarivača sa prednjom kašikom /HARTMANN 1997A/.

5 77.5 7.8 a .2 1. u zemljama Evropske Unije odobrava premija za obustavljanje proizvodnje.5 13 11 0.sadržaj vlage 15 % b .5 11.3.8 884 86 77.9 Prevrtanje Euro/ha 19 19 19 7.6 Troškovi spremanja tritikale (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Linija za pelete d Linija za bale c Nivo prinosa Nizak srednji visok Nizak srednji visok Prinos t/ha 9. Kako se danas kod setve žitarica. čak i uz uzimanje u obzir premije za obustavljanje proizvodnje. postupak sa peletiranjem se. mogao bi postupak peletiranja.1 GJ/t (3. sa ekonomskog aspekta.7 su objedinjeno prikazani troškovi setve.3 % d .5 12. Samo nakon značajnog poboljšanja učinka i trajanja angažovanja mašine. moraju se na troškove setve i ubiranja dodati i opšti odnosno i fiksni troškovi.Tabela 3.7 može da se vidi. da bude interesantan.3.5 3.6). Što se tiče razmatranih različitih prinosa žita.uračunati gubici pri ubiranju 5 % Sveukupno posmatrano.2 1.5 63.5 3. troškovi ubiranja i fiksni troškovi.5 17 21 skladištu Troškovi spremanja Euro/ha Euro/tatro Euro/t a Euro/GJ b CentE/kWh 111 13 11 0.6 14. Ovo se jednoznačno može povezati sa skupom primenom mašine za peletiranje.5 Košenje Euro/ha 2 2 2 3. ima veoma visoke troškove proizvodnje.9 11.5 9 10.5 7.3 126.8 0. koji su i ovde.5 Baliranje/ Euro/ha 54.8 1076 85 77. strana 94 . koje se celokupne koriste kao gorivo. U tabeli 3.5 20.1 10. važi da. usvojeni sa 460 Euro/ha.5 12. Troškovi pripreme energetskih žitarica do međuskladišta Radi određivanja ukupnih troškova pripreme žita kao goriva.9 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % c .5 13.3 150 13 11 0. kod oba postupka sređivanja žita izvršen je proračun sa odobrenom premijom za obustavljanje proizvodnje i bez odobrene premije za obustavljanje proizvodnje.5 14.5 25 14. sa troškovima sređivanja žita od 73 Euro/t pokazao kao znatno skuplji.8 0. u odnosu na troškove postupka sa baliranjem od 11 Euro/t (tabela 3.5 5. da postupak sa peletiranjem.25 755 86 77.5 polju Transport Euro/ha 17.5 5. to su niži troškovi po jedinici sadržaja energije.3.5 696 818 997 Peletiranje Utovar na Euro/ha 9.8 0.5 17 21 poljeskladiste Slaganje na Euro/ha 9 10. što je viši prinos.toplotna moć 14.5 5.3. Iz tabele 3.2 14.uračunati gubici pri ubiranju 10. kao i kod brzorastućih plantaža.4 12.2 1.

što predstavlja povoljan način skladištenja u pogledu troškova.9 2.9 11.9 1.1 GJ/t (3. Ovde se.736 137 117 7. kao i skladištenje u montažnim halama.0 t/ha Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/tatro Euro/t a Euro/GJ b Cent E/kWh Euro/ha Euro/tatro Euro/t a Euro/GJ b Cent E/kWh a = sadržaj vlage 15 % b = toplotna moć 14. obračunavaju i fiksni troškovi. uz varijabline.2 3.186 149 134 6.8 2.882 181 154 10.507 145 123 8.3 % d = uračunati gubici pri ubiranju 5 % 3.8).3.7 375 1. usvojeno je da se vrši skladištenje u pokrivenom prostoru.8 707 84 77 5.1 1.6 1.350 153 130 9.6 14.125 115 147 6.8 3.2 820 68 58 4. pa su tako određeni i troškovi skladištenja.2 Troškovi skladištenja Skladištenje bala Troškovi skladištenja bala izračunati su za skladištenje slame.3. Pri tome dolazi u obzir skladištenje u starim zgradama. Kod skladištenja na njivi dolazi u obzir pokrivanje bala folijom.082 128 110 7. • Cela biljka žitarica: Kako se pri skladištenju bala od cele biljke žitarica na otvorenom prostoru mora računati sa vrlo velikim gubicima.9 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % c = uračunati gubici pri ubiranju 10.111 167 142 10 3.8 3.4 12. cele biljke žitarica i kineske trske. Istražene su sledeće mogućnosti za skladištenje slamastih nosilaca energije u vidu bala: • Slama: Kod slame dolazi u obzir skladištenje bala na otvorenom. koje se mogu podići uz relativno povoljne uslove. pri čemu se obračunavaju samo varijabilni troškovi. kod posmatranih nosilaca energije dolazi do različitih troškova skladišta po toni (tabela 3.5 750 77 65 4.3 375 1.5 1.2 15 511 534 576 755 884 1075 460 460 460 375 1.1 511 534 576 111 127 150 460 460 460 375 1. kako bi se sprečilo kvašenje bala.7 Troškovi spremanja tritikale u bale i pelete (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Nivo prinosa Prinos Uzgoj Spremanje Fiksni troškovi Premija za obustavljanje proizvodnje Troškovi pripreme bez premije za obustavljanje proizvodnje Troškovi pripreme sa premijom za obustavljanje proizvodnje Linija za baliranje c nizak srednji visok 9.6 1.5 Linija za peletiranje d nizak srednji visok 10. strana 95 .3. Usled različite gustine u skladištu i zahteva koji se postavljaju samom mestu skladištenja.726 145 166 11. kao što je slučaj sa halama od oblovine /HARTMANN 1997A/.1 375 4.9 3.0 2.7 1.Tabela 3. • Kineska trska: Kod bala od kineske trske usvojeni su isti uslovi skladištenja kao i kod bala od celih biljki žitarica.8 375 1.8 4.

7 8.5 2. cela biljka žitarica 57-112 Euro/t.Tabela 3.3-0.5 0.6 Euro/tatro.4 i 6. kineska trska 46-100 Euro/t d = sadržaj vlage 15 % e = Toplotna moć 14.6 6. Pošto se ovde radi o rasutom materijalu.3.3.7-6.35 f 6.9 pokazuje da je skladištenje peleta od celih biljki žitarica povoljnije od skladištenja seckane kineske trske. Time se odgovarajuće povećavaju troškovi prostora za skladištenje. korišćeni su troškovi pripreme biomase za različite klase prinosa.0 do 11.3-13.0 0. troškovi skladištenja u starim zgradama leže na nivou polovine troškova skladištenja u šupama od oblovine.7 i 9. dok se troškovi skladištenja u montažnim halama kreću između 13.2 0.8-1.3 i 15.2 0. kao i sa i bez premije za obustavljanje proizvodnje.1 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % Troškovi gubitaka pri skladištenju izračunavaju se tako što se odgovarajući gubici mase u tonama pomnože troškovima koji se pojavljuju pri pripremi gorive biomase do skladištenja.6-1.4 g 0.8).45-0. trebalo bi da pod skladišnog prostora bude stabilizovan (čvrst). Kod slame i kineske trske usvojeni su gubici pri skladištenju od 1%.7 5.15 g 15.7-7.6 f 0. Pokazuje se da troškovi za gubitke pri skladištenju predstavljaju bitan deo ukupnih troškova skladištenja (tabela 3.9 g 0.0 f 0. što kod skladištenja bala nije uvek bezuslovno potrebno. strana 96 . U ukupnom iznosu.8 Troškovi skladištenja bala slame (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Slama Cele biljke žitarica Kineska trska Pokriveno Laka Laka Stara Stara folijom a gradjevina b montažna gradjevina a montažna halab hala a Troškovi Euro/t 1. dok su kod bala od cele biljke žitarica usvojeni gubici 4%.1 GJ/t (3.9-13.5-48 Euro/t. U principu za ovu svrhu dolaze u obzir stare zgrade. ponuda starih zgrada koje su pogodne za skladištenje bala veoma ograničena.2-2.5 2.2-15.0 Gubici u skladištu c Troškovi Euro/tatro skladištenja Euro/t d Euro/GJ CentE/kWh 2.1 0. Tabela 3.2-9. i ovde je skladištenje u starim zgradama povoljnije od skladištenja u montažnim halama.5 1.5-1. dok se troškovi za seckanu kinesku trsku nalaze na nivou od 11.5 GJ/t (4. međutim.3 skladišta Gubici u % 1 4 4 1 1 skladištu Euro/t 0.2 Euro/tatro. Ovo je pre svega uslovljeno većom gustinom pri skladištenju i boljim iskorišćenjem zapremine skladišta. Kao i kod skladištenja bala.3-15. Kako je.7 Euro/tatro.1-8. Skladištenje rasutog materijala Kod skladištenja peleta od celih biljki žitarica ili seckane kineske trske.6 Euro/tatro.9).7 12. kao i montažne hale.3.3.2 0. po pravilu je potrebno skladištenje u pokrivenom prostoru (tabela 3.05 e 7.9 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % g = Toplotna moć 14.8-2.15-0.2-0.5 11.15 e 0. mora se po pravilu primenjivati i pomenuta skuplja varijanta. Troškovi skladištenja kineske trske tj tritikale u starim zgradama leže između 6.6-4.0 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % f = Toplotna moć 14.2 12.2 f 13.8-0.6 3.8 GJ/t (4. Tako troškovi skladištenja peleta od celih biljki žitarica u starim zgradama iznose između 5.3 5.3 0.5-4.3 g a = Gustina na skladištu 140 kg/m3 b = Gustina na skladištu 198 kg/m3 c = Troškovi pripreme do skladišta: slama 22. Kako bi se dobili odgovarajući opsezi troškova.

Tabela 3.8-2.6-0.0-12.7-1. Taj transport mogu da urade sami poljoprivredni proizvođači. kamion ili kamion s prikolicom su prevozna sredstva koja su skuplja po satu rada.3.5 1. Transportovanje slamaste biomase može da se izvrši kamionima ili uz primenu poljoprivrednih transportnih sredstava. u formi drvenog čipsa.6 8. U većini slučajeva koristi se traktor s prikolicom ili sa dve prikolice.2 4.6 0.65 f 37.8 0.0-12. U zemljama sa visokom cenom radne snage posebno se vodi računa o angažovanju radnika. Treba imati u vidu da je putna brzina ograničena za slučaj utovara većeg broja bala. jer im je veća putna brzina.2 0.8-1. Troškovi transportovanja zavise od udaljenosti na koju se vrši transportovanje.1 iz koje je sasvim jasno da on opada sa smanjenjem broja utovarenih bala.1 GJ/t (3. uz stvarne transportne troškove takodje i troškove utovara. Troškovi za transportovanje biomase sa polja do među-skladišta.8 f a = Gustina na skladištu 480 kg/m3 b = Gustina na skladištu 154 kg/m3 C = Troškovi pripreme do skladišta: Pelete od cele biljke žitarica 116-166 Euro/t. kineska trska 100106 Euro/t d = sadržaj vlage 15 % e = Toplotna moć 14.9 Troškovi skladištenja rinfuze (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Iseckana rinfuza kineske trske Pelete od cele biljke b žitarica a Stara Laka Stara Laka gradjevina montažna gradjevina montažna hala hala Troškovi Euro/t 2. kamionima i prikolicama.9 f 1. već su obrađeni u prethodnim poglavljima.6 27. Njihovo korišćenje isplativo je tek za transport na većim rastojanjima.35-0. Slamasta biomasa Cena transporta zavisi od cene transportnog sredstva. uz korišćenje poljoprivredne mehanizacije.5 1 1 skladištu Gubici u Euro/t 1. a teže pristupaju njivama.8-2.4-10.5 9.3.2-27.4-6.4 e 0.3. tako i za slamaste nosioce bioenergije u formi bala ili peleta.7 26.3 Troškovi transporta poljoprivredne biomase Pod transportom se ovde podrazumeva transport od među-skladišta do postrojenja za konverziju.9 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % f = Toplotna moć 14.6 9.6-0.7 e 11.1 0. Kada se kreće s dve prikolice brzina transprota je smanjena.8 7. od primenjenih transportnih sredstava i od sadržaja vlage u biomasi.1 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % 3.7 e 0.6-1.3 skladištu c Troskovi skladištenja Euro/tatro Euro/t d Euro/GJ CentE/kWh 5.5 1.65 f 0. Ovo važi kako za drvo.0-37.3 0. ili neka transportna firma. preko 15 km.3.6-5. Takođe.3-9. Učinak transporta dat je na slici 3.35 e 11.7 1. Troškovi transporta predstavljeni u daljem tekstu obuhvataju. Na slici 3.2 prikazana je zavisnost angažovane strana 97 .4 skladišta Gubici u % 1. količine materijala koji se u jednom ciklusu transportuje i transportnog rastojanja.8 GJ/t (4. Troškovi transporta za različite nosioce bioenergije biće određeni za slučaj transporta putevima.

. 24 bale 50 Slika 3.2 Udeo ručnog rada za različite postupke transporta i transportna rastojanja (Brkić. strana 98 . (A1. 1998) 50 Balirana biomasa Najveći uticaj na transportne troškove u slučaju bala ima gustina transportovanog materijala. Kod slame i kineske trske usvojena je gustina 140 kg/m3.M. min/t 40 30 20 10 0 0 10 20 30 40 Transportno rastojanje. Troškovi su izračunati za dva različita transportna sredstva: • Kamionski transport: kamion i otvorena prikolica. U~inak transporta. 24 bale Kamion. 12 bala Traktor. km Traktor.3.1 Učinci raznih transportnih sredstava u zavisnosti od broja bala i rastojanja. na koje može da se utovari 24 velike četvrtaste Hesston-bale.radne snage od transportnog rastojanja.M. 24 bale Slika 3. km Traktor. a za bale od cele biljke žitarica gustina 198 kg/m3. 24 bale Kamion..3. 12 bala Traktor. t/h 20 15 10 5 0 0 10 20 30 40 Transportno rastojanje. Martinov. 1998) 50 Ru~ni rad.

45 0.4 7.4 0.6 0.4 0.1 22.9 13.7 0.15 0.85 0.25 0.25 0.5 10 6.25 0.15 0.15 0. za sve razmatrane slučajeve daljine transportovanja.5 0.5 0.6 25 9. na kome je prednji trkatorski utovarač.7 4.8 14. slama može npr da se transportuje.0 6.15 0.6 8.4 2.310 pokazuju.4 0.3 20.65 0.5 GJ/t (4.15 0.25 0.4 15 7.6 0.8 3.6 30 10. Na daljinue transportovanja 20 km.3 0.35 0.0 kWh/kg).9 10.1 GJ/t (3. Troskovi prikazani u tabeli 3.2 0.• Poljoprivredna transportna sredstva: Transportovanje se izvodi sa traktorom snage 75 kW i dve prikolice bez stranica.2 5.45 0.45 0.15 0. na jednu prikolicu može da stane 8 velikih četvrtastih Hesston bala.5 20 8.6 Euro/tatro.4 0.5 6.3.1 0. da je transportovanje kako bala od slame i kineske trske.35 0.3 Bale od slame i kineske trske d Traktor + prikolica b Kamion + prikolica a platforma €/tatro €/GJ c Cent€/ €/tatro €/GJ c Cent€/ kWh c kWh c 6.4 0.2 0.05 1.05 0.3 7.5 0.6 50 14.1 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % Troškovi po GJ odnosno kWh odnose se na navedenu toplotnu moć slame Utovar bala se u oba slučaja radi sa traktorom snage 54 kW. /BDN 1996/.2 0.4 0.1 0. strana 99 .1 Bale od cele biljke žitarica c Traktor + prikolica b Kamion + prikolica a platforma €/tatr €/GJ Cent€/ €/tatro €/GJ c Cent€/ c kWh c kWh c o 0.8 9.6 0.3 0.6 11.35 0.35 0.2 0.7 0.1 15.05 0. tako i bala od celokupnih žitarica..1 0. To može da se objasni pre svega veoma niskim fiksnim troškovima poljoprivrednih prikolica i njihovim relativno visokim kapacitetom za utovar bala.2 10. sa troškovima 7.15 0. dok troškovi za kamionski transport iznose 10.7 0.6 0.3 7.75 Euro/t. Tabela 3.15 0. Za slamu i kinesku trsku se troškovi utovara iznose 0.3 0.6 Euro/tatro. uz primenu traktora i prikolica.6 5. a za bale od celokupnih žitarica oni iznose 0.9 1. kineske trske 14.65 0.2 0.10 Troškovi transporta bala slame (/KTBL 1996/.2 0.9 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % d = Toplotna moć slame 14.45 a = 24 bale po transportnoj jedinici b = 16 bala po transportnoj jedinici c = Toplotna moć 14.15 0.45 0.15 0.2 18. Schneider i Deimling 2001u /1/) Transportno rastojanje km 5 5.9 Euro/t. povoljnije izvršiti uz primenu poljoprivredne transportne mehanizacije.35 0.3 3.8 GJ/t (4.2 0.5 70 18.1 0.8 1.2 0.9 1.2 10.

9-12.1 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % strana 100 . Tabela 3. Transportni troškovi su kod svih nosilaca bioenergije proračunavani za daljinu transportovanja 20 km.0 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % f = Toplotna moć14.0 2.1-2.8-9.2 Cent€ /kWh 0.Tehnički fakultet. uz koji se energent koristi u toplani ili toplani-elektrani.6 kWh/kg) pri sadržaju vlage 33 % c = Toplotna moć 8.7 1.1 Troškovi (cena) goriva od drvenaste i slamaste biomase na mestu korišćenja u toplani (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Troškovi ubiranja i spremanja €/tatro Otpadno drvo iz šume b Drvo od proredjivanja šume b Slama d 37-207 37-45 26-57 Troškovi skladištenja €/tatro 0-38 0-38 2-2.1 korišćeni su uvek najniži i najviši troškovi za pripremu i za skladištenje biomase.4-2.5 GJ/t (4.7-1.0-6. za skladištenje i za transport do postrojenja za konverziju.7-2.7 0.5 1.0 GJ/t (2.4.8-4.4.8 10-18 5-8 5-11 7-20 20-27 52-135 26-68 3.3 1. kako bi se mogli prikazati opsezi troškova nosilaca energije.7-8.1 91-147 77-125 5-8.8 91-146 72-123 5.9-2.4 148-170 125-145 9-10 70-107 59-91 4. kako za drvnu tako i za poljoprivrednu biomasu.7-7.3 3.5-3.9-3. dr Miloš Tešić .3.1-4.2-3. Cene goriva prema referentnim nemačkim podacima Za prikaz u tabeli 3.0 2.2-8.8-4.5 Troškovi transporta €/tatro 9-17 9-17 7-10 Troškovi (cena) goriva €/tatro 46-158 46-125 36-70 €/t a 31-105 30-83 30-60 €/GJ c 2. I ovde su uvek korišćeni podaci za najniže i za najviše transportne troškove.4 Ukupni troškovi biomase kao goriva Prof.9-2.5 Spremljeno bez obračuna premije za obustavljanje proizvodnje Drvo iz brzorastućih plantaža c 68-150 0-33 10-18 Bale od cele biljke žitarica e 99-128 8-16 5-8 Pelete od cele biljke žitarica e 166-195 6-12 5-6 Bale kineske trske f 76-119 7-15 7-11 Rinfuza kineske trske f 82-125 11-66 20-28 Spremljeno uz obračun premije za obustavljanje proizvodnje Drvo iz brzorastućih plantaža c 42-84 0-33 Bale od cele biljke žitarica e 67-84 2-14 Pelete od cele biljke žitarica e 137-152 5-11 Bale kineske trske f 55-82 7-15 Rinfuza kineske trske f 60-77 11-62 78-200 39-100 4.7-9.6 113-152 96-130 6.6 0.8 GJ/t (4.7 1.3 3. Novi Sad U ovom poglavlju su objedinjeni troškovi za pripremu biomase do međuskladišta.2 178-213 151-181 11-12.6 2.2 1.5 80-106 68-90 4.3-3.6 GJ/t (3.3 113-185 96-157 6.8-6.9-3.2 2.0 a= Trošak (cena) goriva pri navedenom sadrzaju vlage b = Toplotna moć11. Troškovi po jedinici sadržaja energije navedeni su uz navodjenje podatka o sadržaju vlage.5-11 1.2 kWh/kg) pri sadržaju vlage 50 % d = Toplotna moć14.

dobijen od otpadnog šumskog drveta i od sitnog tehničkog drveta.4.4. može da se vidi da proizvodnja višegodišnjih kultura može da bude povoljnija od jednogodišnjih kultura.1 Izračunati troškovi bio-goriva (sa i bez premije za obustavljanje proizvodnje) Cene biogenih čvrstih goriva podložne su velikim oscilacijama. leže znatno ispod troškova drugih nosilaca energije. a za druge samo u ograničenoj meri.2 navedeni su tipični sadržaji vlage u gorivima pri sagorevanju i odgovarajuće toplotne moći.1 može jasno da se vidi. kao što je otpadno drvo iz šuma. Za sada. sitno tehničko drvo ili slama. Kod energetskih biljnih kultura.Iz tabele 3. U tabeli 3. Isto važi i za bale i za pelete od celokupnih žitarica /HARTMANN 1997B/. takođe treba interpretirati uz određeni oprez. Uz uračunavanje premije za obustavljanje proizvodnje. 14 12 Cena €/GJ 10 8 6 4 2 0 Sumski ostatak drveta Sitno tehnicko drvo u sumi Slama Brzorastuce Bale cele Pelete cele plantaze bilje zitarica biljeka zitarica Bale kineske trske Pelete kineske trske Vrsta goriva Slika 3. Takođe je veoma teško navesti cene za materijal koji bi se se dobijao pri održavanju komunalnih terena. Uz do sada spomenuta biogoriva. Sveukupni troškovi biogoriva leže na nivou između 2 i 13 Euro/GJ tj između 0.4. mogu da se postignu znatno povoljniji troškovi proizvodnje energetskih biljaka.7 Eurocenta/kWh. recimo.4. Za neke vrste biogenih čvrstih goriva još uvek ne mogu da se navedu podaci za cene. Cene za čips od drveta. Uprkos tome.75 i 4. strana 101 . ovde su dodatno navedene i cene ostataka drveta iz drvoprerađivačke industrije: špen nastao pri rendisanju i čips od drveta dobijen doradom ostataka pilotine nastale pri testerenju (slika 3. navedene u daljem tekstu. kao ni za čips od drveta sa brzorastućih plantaža. tako da ovaj postupak pripreme biogoriva nije trenutno konkurentan i dolazi u obzir za primenu samo u specijalnim slučajevima. još uvek ne postoji tržište za bale od kineske trske ili za čips od ove trske. jer se ove obnovljive sirovine trenutno nalaze u fazi istraživanja i sade se u vrlo ograničenom obimu. da troškovi goriva dobijenog od otpadaka ili nuzprodukata.2). troškovi peleta od celokupnih žitarica su ipak vrlo visoki. za energetske biljne kulture.

9 2.4.2 Sadržaj vlage i toplotna moć bio-goriva pri sagorevanju /Hartman 1997B/.4 4. 4.8 Euro/GJ. a za kameni ugalj. jer imaju veliki uticaj na ukupnu cenu proizvedene toplote. Međutim. Za upoređenje cena nisu relevantni samo troškovi nosioca energije.0 3. posledica je činjenice da su cene po kojim se ovo drvo može nabaviti od različitih pilana vrlo različite. u proseku imaju najnižu vrednost. Treba uzeti u obzir i troškove postrojenja za sagorevanje.2 2.9 13.9 9. godinu (uključujući i porez na višak vrednosti) za lož-ulje iznosile su 6.3 13.6 3.2 13. cene za domaćinstva za 1997.8 Euro/GJ. Široki opseg cena naveden za drveni čips.9 3. godini.4. dobijen od otpadnog drveta pri testerenju. mora se naglasiti da je teško moguće porediti cene tečnih i čvrstih goriva.95 Euro/GJ. a za zemni gas bile su 7. godini za mazut 2.4. U skladu sa podacima Saveznog ministarstva za privredu Nemačke /BMWI 1999D/.Tabela 3. u poređenju sa ostalim gorivima.6 Euro/GJ. One su čak i nešto niže od cene drvenog čipsa dobijenog od šumskog drveta.2 može da se vidi da cene slame. za zemni gas 3.2. Cene biogenih čvrstih goriva leže delimično na nivou cena koje potrošači plaćaju za fosilna goriva. Cene biogoriva na mestu konverzije (1) Sa slike 3.6 14. u 1995.5 Euro/GJ. (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Sadržaj vlage % 45 16 16 16 45 25 Toplotna moć pri navedenom sadržaju vlage GJ/t KWh/kg 9.7 Seckano šumsko otpadno drvo Slama Bale od cele biljke žitarica Pelete od cele biljke itarica Pilotina iz pilana Otpad od poravnavanja hoblom (blanjalicom) Cena biogoriva €/GJ 8 7 6 5 4 3 2 Cips od tehnickog drveta Otpad iz pilana Otpad od blanjanja Slama Bale od cele biljke zitarica Pelete od cele biljke zitarica Biogorivo Slika 3. Korisničke cene (bez poreza na višak vrednosti) za industriju iznosile su u 1997. strana 102 .

strana 103 .3 Troškovi transporta i manipulacije (najniži) za pojedine forme slame u zavisnosti od transportnog rastojanja (Tešić et al 1983) Najniži troškovi transporta i manipulacije (slika 3. a za transportna rastojanja 2.Određivanje troškova sredjivanja slame Uporedjujući učinke linija mašina koje su ispitivane pri radu na gazdinstvima u Vojvodini 1982.4.2 t/h). približno podjednaka ukupna cena sredjivanja.2 t). a za veća transportna rastojanja valjkaste bale su pogodnije. ali manje nego velike četvrtaste bale.5 km. do 0. gde one daju najniže troškove sredjivanja.4.4. na rastojanje 5 km. Tek za transportna rastojanja preko 40 km dolaze do izražaja pogodnosti jevtine manipulacije i transporta velikih četvrtastih bala. pa stogovima (1 t/h). zatim sistemom sa valjkastim balama (5.4. pri ubiranju. ostvaruje se za slamu u formi konvencionalnih malih četvrtastih bala.2 km najniži troškovi sredjivanja se ostvaruju za slamu u rinfuzi.3. malim konvencionalnim balama (3 t/h).2-38 km za slamu u formi valjkastih bala. Slika 3. a samo kod velikih četvrtastih bala iznose oko 35 %. valjkastih bala i rinfuze. valjkaste i stogove. Za transportna rastojanja 0. Za kraća transportna rastojanja. slika 3. Presudan uticaj na to ima mogućnost boljeg iskorišćenja nosivosti transportnog sredstva (veća gustina slame i bolje slaganje bala). Konvencionalne i valjkaste bale do transportnog rastojanja 0. g. potrebna sredstva za linije mašina za velike četvrtaste bale su nekoliko puta veća no za konvencionalne male četvrtaste ili valjkaste bale.4. Troškovi transporta čine 60-70 % od ukupnih troškova sredjivanja slame linijama za konvencionalne bale.3) postižu se kod velikih četvrtastih bala. slika 3. pa je i cena sredjivanja slame (za date uslove) tim načinom veća no pri radu sa linijama mašina za valjkaste ili konvencionalne bale. Medjutim.3 do 2.7 km imaju podjednake troškove transporta i manipulacije. i potpuna mehanizovanost postupka manipulacije. transportu i manipulaciji slame na daljinu 5 km (Tešić et al 1983) ustanovljeno je da su najveći učinci postignuti linijama mašina za velike četvrtaste bale (6.

4 Ukupni troškovi spremanja (najniži) za pojedine forme slame u zavisnosti od transportnog rastojanja (Tešić et al 1983) strana 104 .4.Slika 3.

Referat Öffentlichkeitsarbeit. V.. Stand Februar 2000. Bečići. J.: Kostenorientierte unverbindliche Richtpreis-Tabellen (KURT). Brkić. BMW1 1999B/ Bundesministerium für Wirtschaft und Technologie (BMWi): Die Förderdatenbank des Bundes im Internet. BDN 1996/ Bundesverband des deutschen Günternahverkehrs e.10. Straw for Energy Production. Landwirtschaft und Forsten. Abteilung Energie und Umwelt. Copenhagen. Vrnjačka Banja. 1999.: Prikupljanje i briketiranje biomase u poljoprivredi. Stand Januar 1999. Brkić. strana 105 . Uni Stuttgart. BMW1 1999C/ Bundesministerium für Wirtschaft und Technologie (BMWi): ERP 1999 – Wirtschaftsförderung für den Mittelstand. Frankfurt am Main. M. The centre for Biomass Technology.LITERATURA *** 2001/ Leitfaden Bioenergie. 1996. http://db. 1993. Informationsschrift des Bundesministeriums für Wirtschaft und Technologie. i M..: persönliche Mitteilung 22. Fakultet poljoprivrednih znanosti. Referat Öffentlichkeitsarbeit. Bonn. Münster-Hiltrup. Dsarmstadt. Janić. DIN276 1993/ DIN 276 Kosten im Hochbau. 1984. Fachsagentur Nachwachsende Rohstoffe.und ernährungspolitischer Bericht der Bundesregierung. Kuratorium für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e. BMW 1888A/ Bundesministerium für Wirtschaft und Technologie (BMWi): Jetzt Erneuerbare Energien nutzen.bmwi. Frankfurt (Main). 1996. BIZ 2000/ Biomasse-Info-Zentrum (BIZ): persönliche Mitteilung von Umfrageergebnissen. Frankfurt/Main. 1983. 2001. AGFW 2000/ Arbeitsgemeinschaft Fernwärne – AGFW – e.de. 1998. Berlin. Zbornik radova Značaj i perspektiva briketiranja biomase. BMW1 2000/ Bundesminissterium für Wirtschaft und Technologie (BMWi): Ergebnisse einer Umfrage bei den Bundesländern.: Hackschnitzel aus Schwachholz. Second edition. KTBL-Schriften Vertrieb und Landwirtschaftsverlag GmbH. 1998. Određivanje zakonitosti promene otpora strujanja vazduha kroz sloj kukuruzovine u zavisnosti od načina pripreme biljnog materijala za skladištenje.: Gezielter düngen: intensiv-wirtschaftlichumweltbezogen. Bonn. Proučavanje problema skladištenja vlažnih bala kukuruzovine. 162. XII Internacionalni simpozijum Jugoslovenskog društva za pljoprivrednu tehniku. 1986. M. 452-461. (Hrsg. BRUSCHE 1983/ Brusche.. 1997. Ekološki pokret Vojvodine i Šumarski fakultet. März 2000. 1998. T. Beuth Verlag GmbH. Zagreb. Brkic. R. Martinov. Beograd. Klein Wanzleben.V. BANZ 1999/ Richtlinien zur Förderung von Massnahmen zur Nutzung erneurbarer Energien vom 20. Bundesministerium für Erbährung. H. Planung. 15-24.98. BiomasseInfo-Zentrum am IER. 1999.): Fernwärme-Preisvergleich 1999. BUCHNER 1985/ Buchner. Osnabrück. Bundesanzeiger Nr. Doktorski rad. ABRAHAM 1998/ Abraham. Gülzow. August 1999. Technology–Environment–Economy. A1. Sturm.V. M. Referat Öffentlichkeitsarbeit. Zbornik radova simpozijuma. A. 2000. Dezember 1999. 1985. DLG-Verlag. BML 1997/ BML: Agrarbericht 1997. Juni 1993. Agrar. Bonn. DBU 1998/ Jahresbericht der Bundesstiftung Umwelt. Berlin. Tinplant – Biotechnik und Pflanzenvermehrung GmbH. Betrieb und Wirtschaftlichkeit von Bioenergieanlagen.

KG. mbH. Remier.09. Bundesgesetzblatt 1 S. Preise. Absatzmengen.. 2002. Weixler. Weihenstephan. Stand September 1999. 24. Köln.: Analyse und Bewertung der Systeme zur Hochdruckwerdichtung von Halmgut.: Die Stellung der Biomasse im Vergleich zu anderen erneuerbaren Energieträgern aus ökologischer. EEG 2000/ Gesetz für den Vorrang Erneuerbarer Energien (Erneuerbare-Energien-Gesetz – EEG). Hartmann. Dülmen: Faustzahlen für die Landwirtschaft. 2000. Weihensstephan.V. 305. S. Bundesanzeiger Verlagsges. Auflage. HARTMANN 1997B/ Hartmann. FELLNER 1998/ Fellner. BGBI. überarbeitete Auflage.03.. Informationsbroschüre der Deutschen Ausgleichsbank. K. Münsster-Hiltrup. Stand April 1999.-G.): Förderfibel Energie: Erneuerbare Energien und Energieeinsparung. U. I. INVEST 1993/ Investionszulagengesetz 1993 (InvYulG 1993)..S.. H. Stand Mai 1997. Heft 28. 1995. mbH. 1997.und Gasversorgung (Energiewirt-schaftsgesetz – EnWG). International Conference: Energy Efficiency and Agricultural Engineering. and A. and D. Weihenstephan. HARTMANN 1997A/ Hartmann.09.: Der Handel mit biogenen Festbrennstoffen – Anbieter. 2001: Die energetische Nutzung von Stroh und strohähnlichen Brennstoffen in Kleinanlagen. Band 17. 1997. Münster. 730. 62-84. 1994. 1993. 51 vom 29.04. Hartmann. Informationen der EIB. A. Landwirtschaftsverlag. Vol.1995.1993. Stuttgart.: Vollmechanisierte WaldhackschnitzelBereitstellung. HARTMANN 1995/ Hartmann. Fassung vom 21. Bundesforschungsanstalt für Forst. H. Luxemburg. DREINER 1993/ Dreiner. 29. Landwirtschaftsverlag GmbH. Freising.. Bayerische Landesanstalt für Landtechnik. Gülzower Fachgespräche. S. 1174. 1995. Rousse. Bonn..Đjević. BGBI I.2000. BGBI. I. H.. Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe. 1998. ENWG 1998/ Gesetz über die Elektrizitäts. DTA 1999/ Deutsche Ausgleichsbank: Ökologie bezahlbar machen: Für ein nachhaltiges Wachstum. Fruit and vine pruning residues like energy material. 1999. Hamburt. 1993. H. HARTMANN 1997C/ Hartmann. Landtechnik. Madeker. Energetische Nutzung von Stroh. Heft 29. Service.. Strehler. Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e. FICHTNER/ Fichtner GmbH & CO. Bayerische Landesanstalt für Landtechnik. mbH. Die Stellung der Biomasse. V. MünsterHiltrup. 1998. 1996. Frühwald.1998.. J. FÖRDERFIBEL 1999/ Fachinformationszentrum Karlsruhe GmbH (Hrsg. N. Gülzow (Mecklenburg-Vorpommnern). Stand März 2000. pp. 2. H. Stuttgart. et al.V. Küppers. HYDRO-AGRI 1993/ Hydro Agri Dülmen GmbH. 12. Bulgaria. Proceedings of the Conference. Bayerische Landesanstalt für Landtechnik. Nr.. A. 6. strana 106 . ETB 1997/ Europäische Investionsbank: Die Finanzierungsinstitution der Europäischen Union. Bundesanzeiger Verlagsges. H. FNR 2000/ Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e. M.: Verwertung von Holz als umweltfreundlicher Energieträger – Eine Kosten-Nutzen-Untersuchung. Novaković.: Ernteverfahren für Kurzumtriebsplantagen – Maschinenerprobung und Modellbetracktung. HOAI 1993/ Verordnung über die Honorare für Leistungen der Architekten und Ingenieuere. 144-148. Ganzplanzengetreide und weiterer halmgutartiger Biomasse–Stand der technik und Perspektiven für den ländlichen Raum. Thuneke. e.. ökonomischer und technischer Sicht. Bayerische Landesanstalt für Wald und Forstwirschaft. Verlag Eugen Ulmer. Strehler. Bundesanzeiger Verlagsges. H. Qualitäten. Projektträger des BML: Informationen aus dem Internet. H. (FNR). Eichhorn.und Holzwirtschaft. Landwirtschaftsverlag. K.

KATH-PETERSEN 1994/ Kath-Petersen. Münster-Hiltrup. H. New York. 1996. Kaltschmitt...und Strukturbank Rheinland-Pfalz GmbH (Hrsg.V. Institut für Verfahrenstechnik und Dampfkessewesen Universität Stuttgart. and S Topalov. Stuttgart. J.: Analyse einer Biomassezufeurung in kohlebefeurten Kraftwerken am Beispiel des Heizkraftwerkes Heilbronn. strana 107 . Darmstadt: Betriebsplanung 1997/98 Daten für die Betriebsplanung in der Landwirtschaft. JIRIS 1995/ Jiris. 2001. heft 24. O.: Leistungsfähige und bodenschonende Erntetechnik für Miscanthus. KTBL-Schriften-Vertrieb im Landwirtschafsverlag GmbH. 1980. Vieweg Verlag. Požarevac. J. 1995. Elektrizitatswirtschaft.V. TU Weihenstephan. Mićić. M. 1997. E. KALTSCHMITT 1996/ Kaltschmitt. Zbornik sa Savetovanja Mehanizacija u agrokompleksu. Holz-ZBL. Mogućnosti koriscenja slame kao izvora toplotne energije. Kreditanstalt für Wiederaufbau. Osobine i mogucnosti koriscenja sporednih delova kukuruzne biljke. Wiesbaden. Marković. 1990. 1982. Stand März 1997. Sontow. Daten für die Betriebskalkulation in der Landwirtschaft. Reinhardt. J. Spliethoff. 15. Magistarski rad. Auflage.: Förderung erneuerbarer Energien in Deutschland. Dezember. Energetski potencijal sporednih proizvoda ratarstva. 497-513.. In "Logistik bei der Nutzunger biogener Festbrennstoffe". Hartmann.. V. Auflage. Münster. Münster-Hiltrup.: Energetski aspekti mehanizacije u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji. M. Kolarik.. Berlin Heidelberg. KTBL 1996/ Kuratiorum für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e. and H. KFW 1999/ Kreditanstalt für Wiederaufbau: Unternehmen Sie was – Förderprogramme für gewerbliche Investionen und Umweltschutz in Deutschland. KTBLSchriften-Vertrieb im Landwirtschaftsverlag GmbH. Landwirtschaftsverlag GmbH. Stand 1999. M. Jg. W. Frankfurt. M. Martinov. S. IV Internacionalni simpozijum: “Poljoprivredno mašinstvo i nauka”. M. Nr. 1989. Daarmstadt: KTBLTaschenbuch Landwirtschaft. Opatija.: Vewrrechnungssätze 1996/97. (Hrsg. Martinov. M. Springer-Verlag. Institut für Energiewirtschaft und Rationelle Energieanwendung. Stuttgart. 87-91.. 880-882. 96. Aranđelovac. Zbornik radova Simpozijuma. 1989. Fakultet poljoprivrednih znanosti.. XII Internacionalni simpozijum Jugoslovenskog društva za poljoprivrednu tehniku. M. 1991.: Ökonomische Untersuchungen zur Ernte und zum Einsatz von Stroh und Schwachholz als energieträger in Grossfeurungsanlagen.: Nähstoffkreisläufe. Bečići.V. 45 : 682. R. 1997.-P. In Biomass Handbook. Novaković. and C. Stuttgart. 1428/1430. 1997. H. KOLLOCH 1990/ Kolloch. 1996. 564-572. Zbornik radova XV simpozijum jugoslovenskog društva za poljoprivrednu tehniku. 115. Physical properties of biomass. 1994. G. PETER 1997/ Peter. Forschungsbericht Agrartechnik des Arbeitskreises Forschung und Lehre der Max-EythGesellschaft (MEG) 258. KALTSCHMITT 1997/ Kaltschmitt. 1996.W.): Rheinland-Pflaz Finanzierungshilfen '97 – Förderung der Wirtschaft in Rheinland-Pfalz.: Handling and Storage of Woody Biomss. 1984. Zagreb. Martinov.ISB 1997/ Investions. Siegle. Mićić. New York.): Nachwachsende Energieträger. S. D. Kitani. Forstliche Biomasse-Energiegewingung- KTBL 1996/ Kuratiorum für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e.. pp. Beograd. 1986. 5. KRAPFENBAUER 1989/ Krapfenbauer.: Razvoj postupaka i mašina za prikupljanje biljnih ostataka. 1989. 18. Kiel.. LVMR 1996/ Landesverband der Maschinenringe in Baden-Württemberg e. Gordon and Breach.: Ekonomika poljoprivrede. A. Auflage. Zbornik Simpozijuma. Energie aus Biomasse. P. Hall.

1990. CNRE Guideline No.: Vergleich stofflicher und energetischer Verwertung von Bio. VDI2067 1991/ VDI 2067 Berechnung der Kosten von Wärmeerzeugungsanlagen.V. Beograd. Biomass Combustion Technologies. N. C. RENIUS 1992/ Renius. Jochem.und Diffusionspolitik – heute und morgen. 1977/78. W. Berlin. Energiewirtschaftliche Tagesfragen.. 1998. W. ŠEFČIĆ 1990/ Šefčić. Ž. 1988. Beuth Verlag GmbH. C. E.: Förder. Forschungszentrum Karlsruhe GmbH. D. Bochum.: Zwischenfruchtbau zur Futtergewinnung und Grübdügybgm DKG-Verlag. Berlin. 1991. STEUERN 1998/ Steuern Online: Gesetz zur Fortsetzung der wirtschaftlichen Förderung in den neuen Ländern. M. Oktober 1991. Živković. Novi Sad. J. Tagungsband "Markteinführung reggenerativer Energieanlagen". 1996. Analysen. Blatt 1 Beiblatt Betriebstechnische und wirtschaftliche Grundlagen. Beuth Verlag GmbH. Strehler. Martinov. Nr. Ausbildung und Beratung. VIK-Mitteilungen 6. Auflage. Jahrg. Frankfurt (Main). P. Neue Landwirtschaft 2/98. Rome.. Novaković.1. Kuratorium für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e. Wirtschaftlichkeitsberechnungsverfahren.: Miscanthus – Auf dem Weg zur Praxisreife. A. 16 (1980). Doktorska disertacija. Lütke Entrup. Novi Sad. Ausblicke. 2948. Mai 1998 im Wissenschaftspark Gelsenkirchen.. Steuer Telex Gesetzgebung: Einblicke. Fakultet tehničkih nauka. Mannsbart. J. H.. VDI2067 1983/ VDI 2067 Berechnung der Kosten von Wärmeerzeugungsanlagen. 11.: Die Biomasseverordnung. Vidaković. Lütke Entrup. M.PONATH 2001/ Ponath.. strana 108 . SAUER 1997/ Sauer. Agrotehničar. R. Darmstadt. 31-40. 7-8/2001 REICHERT 1997/ Reichert. 1998. Tešić. VIK 1997/ Stromeinspeisungsgesetz: Vergütungssätze 1998. Sredanović. Fakultet tehničkih nauka. Heilbronn. E. KTBL-Schriften Vertrieb im Landwirtschaftsverlag GmbH. Heat from Straw and Wood. 1983. T. RÖSCH 1996/ Rösch. 1988. 1983. Informationen aus dem Internet. TEŠIĆ et al 1983/ Tešić. SCHIFFER/ 1998/ Schiffer.und Grünabfällen. S. Münsster-Hiltrup. Ruhr-Stickstoff Aktiengesellschaft.und energetischer Verwertung von Bio. N. New Holand Deutschland GmbH. 1997.: Einbindung von Förderkrediten in die Gesamtfinanzierung? Vortrag auf dem Experten-Seminar "Kommerziell und professionell – Finanzierung von Solaranlagen in Deutschland" am 6.-W.: Ubiranje sena i slame rotobalerima. Univerzitet u Novom Sadu. Stand Juni 1998.: Mehanizovano ubiranje.:Istraživanje kriterijuma za ocenjivanje efektivnosti postupaka valorizacije slame. 1992.. VDI-Berichte 1361.. Karlsruhe. S. 1997.: persönliche Mitteilung 31. Institut za mehanizaciju.03. RUHR STICKSTOFF AG 1988/ Ruhr Stickstoff Aktiengesellschaft: Faustzahlen für Landwirtschaft und Garatenbau.. Uhte. M. Poljoprivredna tehnika. Dezember 1983. 1998. transport i manipulacija slamom. 1998. 1997. W.1998.. FAO. TANNEBERGER 1998/ Tanneberger. Dj. 56-59. VORHOFF 1998/ Vorhoff. transport i manipulaciju sprednih proizvoda ratarstva.: Standarddeckungsbeiträge 1995/96 und Rechenwerte für die Betriebssystematik in der Landwirtschaft. Blatt 1 Betriebstechnische und wirtschaftliche Grundlagen.: Postupci i mašine za ubiranje.: Deutscher Energiemarkt '97.. STEIN 1998/ Stein. 48. Heft 3..

sve je veći interes da se biomasa pretvori u drugi vid energije . Tako na primer. Razlika između ova dva procesa je najviše sadržana u cilju. na osnovu kojih bi gradnja takvih postrojenja postala znatno jevtinija. . fizičko-hemijska konverzija i bio-hemijska konverzija. ili da se dobiju vrednija goriva. a u drugom slučaju je biogas sastavljen uglavnom od metana i ugljen -dioksida. . zatim da imaju znatno manji uticaj na okolinu. razlika između procesa pirolize i gasifikacije nije velika. iako je glavni proizvod gasifikacije gas. i da je proizvedena energija dovoljno konkurentna energiji iz fosilnih goriva. ne postoji veliki broj postrojenja. ili i ako su komercijalne. kao što su ugljen-dioksid i sumpor-dioksid.raznovrsne tehnologije nude mogućnost integracije goriva iz biomase u postojeće energetske sisteme. .mnoge tehnologije konverzije biomase su još u demonstracionoj fazi. Sličan slučaj je i sa bio-hemijskom grupom tehnologija. a uslovljeno je početnom vrstom goriva: u prvom slučaju je proizvod etanol . Tehnologije konverzije biomase nude određene prednosti. pored gasa javljaju se i tečni proizvodi. Svaka od ove tri grupe tehnologija obuhvata veći broj manje ili više različitih procesa ili tehnologija.korišćenje tečnih goriva dobijenih iz biomase za pogon motornih vozila. .1 su dati samo glavni proizvodi svake od osnovnih tehnologija. Kod pirolize je glavni proizvod tečno gorivo. i odvija se uz nešto drugačije parametre. Medjutim. Laboratorija za termotehniku i energetiku Smanjivanjem rezervi fosilnih goriva. .ekološki znatno prihvatljivija proizvodnja energije. Tehnologije koje se koriste za konverziju biomase mogu se podeliti u tri velike grupe: termohemijska konverzija. dovela je do intenziviranja istraživanja tehnologija konverzije biomase u druge vidove energije. Biomasa je sama po sebi gorivo i može se koristiti u svom neizmenjenom obliku kao energent u procesima sagorevanja radi dobijanja toplote.obično je viša cena postrojenja za korišćenje biomase u poređenju sa konvencionalnim postrojenjima koja koriste fosilna goriva. onda se proces naziva gasifikacija. Inače oba procesa se odvijaju u anaerobnim uslovima. . strana 109 . međutim javljaju se i gasoviti proizvodi. odnosno u željenom proizvodu. to jest bez prisustva vazduha. odnosno proizvod za koji je prvenstveno namenjena data tehnologija. Suštinski posmatrano. Međutim. a poslednjih godina naročito izražena želja za smanjenjem emisije štetnih gasova.mogućnost zamene fosilnih goriva pri proizvodnji električne energije. koja se zatim mogu koristiti u različitim uređajima. dok ako se želi proizvesti tečno gorivo.tečno gorivo. proces se naziva piroliza.električnu energiju.mogućnost dobijanja kvalitetnih tečnih i gasovitih goriva. Alkoholna fermentacija i anaerobna fermentacija su dva procesa čija se razlika najviše ogleda u dobijenom proizvodu. obično drugog agregatnog stanja.4. Ako je u pitanju gasovito gorivo.Institut Vinča. U tabeli 4. ali imaju i određene nedostake: Prednosti: . Da bi biomasa postala privlačna kao energent neophodno je da postoje tehnologije koje omogućavaju da se na efikasan način iskoristi energija biomase. pored ovih glavnih proizvoda javljaju se i drugi proizvodi. i ima određene parametre. Nedostaci: .1. ali su samo glavne među njima za proizvodnju energije i goriva date u tabeli 4. TEHNOLOGIJE KONVERZIJE BIOMASE Uvod o tehnologijama konverzije biomase Dr Mladen Ilić . Oba procesa se sastoje od zagrevanja biomase u nedostatku vazduha da ne bi moglo doći do potpunog sagorevanja. To je najstarija tehnologija iskorišćenja energije biomase.često složeni procesi za konverziju biomase.

skladištenje.kombinovani ciklus . 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 .prost ciklus Anaerobni digestori Etanol putem hidrolize Metanol putem gasifikacije . .komercijalna strana 110 .2. transport termo-hemijska konverzija fizičko-hemijska konverzija bio-hemijska konverzija sagorevanje gasifikacija piroliza (pirolitička ulja.demonstraciona postrojenja.Tabela 4. BIOMASA priprema. ekstrakcija esterifikacija alkoholna fermentacija (etanol) anaerobna fermentacija (biogas) (biljna ulja) (Metil estar) gasovito gorivo tečno gorivo električna energija rad toplota Tabela 4. kosagorevanje Gasifikacija pod niskim pritiskom Gasifikacija pod pritiskom .sa ubrizgavanjem pare *) . metanol) presovanje.1 Osnovne tehnologije konverzije biomase.pilot postrojenje. Istorijski razvoj tehnologija konverzije biomase Godine Kotlovi Sa rešetkom Sa fluidizovanim slojem mehurasti cirkulacioni pod pritiskom Kotlovi.

a to je biomasa bogata šećerom ili skrobom. Međutim. Prvo. kao na primer sagorevanje i anaerobna fermentacija. Međutim. sa jedne strane su one komercijalizovane. U tabeli 4. ali se i dalje radi na razvoju. ovaj proces ne treba posmatrati samo sa energetskog stanovišta.Svaka od navedenih tehnologija ima svoj istorijski razvoj (tabela 4. U tabeli 4. međutim mogućnost njegove primene u energetske svrhe kao goriva za pogon vozila je vrlo ograničena. to jest koksni ostatak koji se dobija kao ostatak procesa termičkog razlaganja biomase .drveta. Odnosno. troškovi proizvodnje su veliki. Zato je u tabeli data procena mogućnosti sniženja troškova proizvodnje. metil-estar. nalazi se i drveni ugalj. Odnosno. Proizvodnja drvenog uglja kao goriva nema ekonomsku opravdanost. strana 111 . Pored drvenog uglja.3 se može videti da generalno svi proizvodi dobijeni konverzijom biomase nemaju niske troškove proizvodnje.3 dato je poređenje tehnologija konverzije biomase u kvalitetnije gorivo. metil-estra i metil alkohola iz biomase putem fizičko-hemijskih i bio-hemijskih procesa je to što mogu koristiti samo određene vrste biljaka koje su praktično namenski gajene. Ovim postupkom se može rešavati problem eliminisanja tečnog otpada životinjskog porekla. mogu se naći na tržištu. i njegovog daljeg iskorišćenja. Od kvalitetnijih goriva koja se mogu dobiti nekom tehnologijom konverzije su: drveni ugalj.3 Poređenje tehnologija konverzije biomase za dobijanje kvalitetnijih goriva Proizvod Gorivo Ostaci Energetska polja biomase Tehnologija Sistemski aspekt Integracija u sistem Ekologija Troškovi Potencijal daljeg smanjenja troškova Perspektiva tehnologije Kratkoročna Srednročna Dugoročna Drveni ugalj ++ +++ +++ + ++ ++ + Gas Pirolitičko ulje +++ +++ + +++ +++ + +++ Biljno ulje MetilEstar Alkohol Biogas +++ +++ ++ +++ +++ + +++ +++ +++ + +++ + + +++ +++ ++ +++ + + +++ +++ + +++ + + ++ + ++ ++ ++ + ++ + + + ++ +++ +++ + ++ +++ + + + + + ++ + + ++ + + + U tabeli 4.2). alkohol i biogas. i proizvodnja biogasa pri anaerobnoj fermentaciji takođe nema veliku ekonomsku opravdanost. Neke su već odavno komercijalizovane. prema trenutnom stepenu tehnološkog razvoja i perspektive primene u budućnosti. zbog nedovoljno biomase pogodne za ovaj proces alkoholne fermentacije. pored ostalih proizvoda koji imaju prvenstveno energetsku primenu. Tabela 4.3. biljno ulje. Jedan od značajnih nedostataka tehnologija proizvodnje biljnog ulja. Pored toga. Dobijanje alkohola fermentacijom je davno poznat postupak. odnosno proizvodnu cenu koja je na tržištu konkurentna klasičnim izvorima energije. Drveni ugalj se uglavnom primenjuje za proizvodnju aktivnog uglja i kao gorivo za roštilje. bez dobre perspektive za smanjenjem. dobijeni gas (metan i ugljen-dioksid) kao energestki izvor samo nus-proizvod. Vrlo slično stanje je i sa proizvodnjom tečnih goriva (biljnog ulja i metil-estra) putem fizičko-hemijskih procesa. da bi se dobio što kvalitetniji proizvod i da bi se smanjila proizvodna cena željenog proizvoda. odnosno jedne vrste gasifikacije. gas. već i sa strane ekološkog. pirolitičko ulje. Time se otvara pitanje ukupne energetske racionalnosti dobijanja takvih bio-goriva. moglo bi se reći da je u procesu anaerobne fermentacije tečnog otpada. većina tehnologija je i dalje u nekoj vrsti demonstracione faze.

Obe tehnologije imaju značajne potencijale u smanjivanju cene proizvedenih gasovitih i tečnih goriva. strana 112 . a to znači da postoji mogućnost postizanja značajnog udela u energetskom sistemu. tako da je raspoloživost goriva zadovoljavajuća.Dve tehnologije konverzije biomase u kvalitetnije gorivo. koje trenutno imaju dobru perspektivu. a takođe i uslove za trenutnu primenu su gasifikacija i piroliza. Prednost ove dve tehnologije je što se kao potencijalno gorivo može koristiti vrlo različita čvrsta otpadna biomasa.

50 % * Gornja topl. Mnoge države su uvele posebne podsticajne mere u slučaju korišćenja biomase za proizvodnju električne energije. Sagorevanje biomase se u najvećoj meri koristi za dobijanje toplotne energije (u sistemima sa centralnim grejanjem ili za potrebe procesa).1.1a. tj. Poređenjem sa graničnim vrednostima u tabeli 4.3 .600 kg/m3 Energetska gustina* 1700 .1. pogotovo u postrojenjima za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije.1.4.2a može se reći da je drvo kao gorivo znatno povoljnije od slame.1. u prvom redu na efikasnost sagorevanja. dr Simeon Oka. Fizičke osobine biomase Sadržaj vlage 10 . Tabela 4. relativno niska energetska gustina ima veliki uticaj na troškove prevoza. u svetu se i dalje sprovode vrlo intenzivne studije o osobinama biomase i na koji način one utiču na proces sagorevanja. potreban prostor za skladištenje i opremu za doziranje goriva.1a i 4. stvaranje naslaga i uticaj na životnu sredinu. moć (na suvu osnovu) 18. Dr Mladen Ilić Institut Vinča. i da se sagorevanjem drveta značajno umanjuju mogućnosti korozije. Laboratorija za termotehniku i energetiku Kao najstarija tehnologija konverzije biomase.9900 kJ/m3 računato prema donjoj toplotnoj moći Tabela 4.1b.1 Tehnologije sagorevanja biomase Dr Borislav Grubor. Kod vlažne biomase proces sušenja je dugotrajniji. od kreditiranja izgradnje postrojenja do subvencionisanja cene proizvedenog kWh iz ovakvih postrojenja. Slama spada u goriva koja imaju povećan sadržaj hlora i sumpora. što nalaže potrebu za većim dimenzijama ložišnog prostora. na adijabatsku temperaturu sagorevanja i zapreminu gasovitih produkata. tako da je pri korišćenju ove vrste biomase potrebno više pažnje obratiti merama protiv korozije.20.1. Iako je donja toplotna moć biomase na nivou naših najrasprostranjenijih vrsta ugljeva. sagorevanje je i danas najrasprostranjeniji način korišćenja biomase kao energetskog izvora. moć (sa vlagom) 7. pa se oslobadjanje volatila i sagorevanje koksnog ostatka odvija kasnije. U poslednjoj dekadi je primetno sve veće korišćenje ove tehnologije u razvijenim zemljama i za dobijanje električne energije.6 MJ/kg Nasipna gustina 120 . U tabelama 4. Sadržaj vlage utiče na ponašanje tokom sagorevanja.2 MJ/kg Donja topl. Prof.2a daje prosečne sadržaje azota sumpora i hlora u najčešće korišćenoj biomasi za energetsko iskorišćenje. Osobine biomase kao goriva i njihov uticaj na proces sagorevanja i okolinu I pored činjenice da je biomasa gorivo koje je čovečanstvo prvo koristilo za dobijanje toplotne energije.9-16. strana 113 . date su osnovne karakteristike najčešće korišćenih vrsta biomase.

73 1.26 1.3 1. Povećan sadržaj teških elemenata.4 .28 0.78 33.9 15.32 48.2 1.31 4.61 7.35 .1 45.0.01 0.19 0.2a.0.1 2.17 4.0.1 1. su date okvirne granične vrednosti sadržaja najvažnijih elemenata u biomasi.2 8.69 7.29 0.Tabela 4.87 1.09 .7 1 0.5 Vlaga (%) Volatili (%) Cfix (%) Pepeo (%) Donja toplotna moć (MJ-kg) C H O N S SiO2 Al2O3 Fe2O3 CaO MgO Na2O K2O P2O5 9.5 do 0.1b.88 0.3 48.3 35.005 .68 44.5 61.7 12.33 46.4 Seno 1.8 8. Kalcijum i magnezijum uglavnom povećavaju.55 57.7 2.6 6.52 5.44 38.6 15.06 0.1.025 Slama 0.32 48.7 0.7 4.03 97.05 0.88 5. Kora drveta Kukuruzno zrno Kukuruzna stabljika Strugotina drveta Pirinčane ljuske Pirinčana slama Oklasak kukuruza Slama pšenična Ljuske badema 6.3 20.3 10.4 5.24 5. S i Cl u različitim vrstama biomase (na suvu osnovu) Drvna masa N (%) S (%) Cl (%) 0.5 3.35 0. tj. koji mogu imati štetan uticaj na rad postrojenja kao i na okolinu.3 .2 67.24 0.3 13 43.6 48.7 4. Azot i hlor su glavni elementi kod biomase koji utiču na okolinu.8 8 69. Sadržaj N.6 13.3 38.83 1.9 0.1 .66 0.47 6.2 27.7 13.74 0. posebno cinka i kadmijuma.01 0.9 51.2 6 16.66 2.85 0. a kalijum i natrijum snižavaju temperaturu sinterovanja i topljenja pepela.1.05 30.02 32.0.8 6.11 0.1 8.4 0.0.38 29.9 15.6 41.45 0.74 5.3 0.02 .8 0.87 0.52 2. Tehnička i elementarna analiza gorivog dela biomase i hemijska analiza pepela biomase.2 .7 do 0.2b.59 0.0.1.7 2.66 6.9 3.24 4.3 0.3 24. strana 114 .2 1.05 5. Nepovoljan sadržaj ostalih elemenata datih u tabeli može uticati na stvaranje naslaga na grejnim površinama ili dovesti do njihove korozije.8 6.4 16.05 0. korišćenje za obogaćivanje zemljišta.8 1 12.8 4.5 1.8 8.8 0.71 0.01 Kora 0.03 5.4 .9 17.11 0.0.3 11.03 0.54 0.9 7. Sadržaj sumpora kod biomase je takav da je on štetniji zbog njegove moguće uloge u procesu korozije razmenjivačkih cevi nego zbog mogućeg uticaja na okolinu.72 0.05 73.1 9.1 58.45 U tabeli 4.1 0.4 Tabela 4.9 75 11.5 22.2 0.18 74.63 6.55 37.5 2.52 2.8 9.5 1.5 5.18 8.33 80.5 Koštice masline 6.34 40.6 14.94 46.57 1.23 0.9 2.7 2.62 0.04 8.0.92 0.01 46.2.1.65 0 6.1 20.62 6.9 31.01 59.16 5.2 30 0.76 6.4 2.2 - 44.0 0.9 3 1. onemogućava recikliranje pepela.62 0.01 43 8.11 44.2 .6 49.07 48.

6 Limitirajući parametar Emisija NOx Biomasa kod koje se mogu očekivati problemi Slama.5 < 7. trava Na** Zn** Cd** * < 0. kukuruzovina. strana 115 . zaštitne prevlake na cevima.6 < 0. Kod sagorevanja na rešetki. redukciono ložište Protiv korozije: kontrola temperature. automatsko čišćenje grejnih površina. žitarice. Mogući štetni uticaj pojedinih elemenata i korektivne tehnološke mere Element N* Okvirna granična vrednost < 0. žitarice. Protiv emisije HCl: prečišćavanje dimnih gasova Protiv korozije: videti za Cl Kontrola temperatura u ložištu Videti za Ca Protiv korozije: videti za Cl Protiv obrazovanja naslaga: videti za Ca Protiv korozije: videti za Cl Protiv obrazovanja naslaga: videti za Ca Frakciona separacija teških metala Frakciona separacija teških metala Cl* < 0. kora drveta Tehnološke mogućnosti u slučaju prekoračenja graničnih vrednosti Višestepeni dovod vazduha. je dat pregled pogodnih sistema za doziranje goriva kao i tehnoloških rešenja ložišta u zavisnosti od oblika i veličine čestica biomase. trava Slama. Glavna varijantna rešenja kod sagorevanja u MFS se odnose na način doziranja goriva (u ili na fluidizovan sloj) a kod CFS na način ostvarivanja recirkulacije. žitarice. Tabela 4.1 < 15 > 2. a da se velika pažnja mora pokloniti preventivnim. primarnim i naknadnim tehnološkim merama zaštite pri korišćenju slame. na rešetki.1. U tabeli 5.0005 Kora.3.0 Korozija Obrazovanje naslaga Obrazovanje naslaga Obrazovanje naslaga Korozija Zašljakivanje Stvaranje naslaga Korozija Recikliranje pepela Recikliranje pepela ** Slama.Kalijum i natrijum u kombinaciji sa hlorom i sumporom imaju glavnu ulogu u mehanizmima korozije. trava. Kod sagorevanja u sloju. žitarice.08 < 0. sama rešetka može biti ravna ili kosa. drvna masa Kora. u mehurastom fluidizovanom (MFS) i cirkulacionom fluidizovanom sloju (CFS). stacionarna ili pokretna. žitarice. Svaki od ovih načina sagorevanja može imati više varijantnih tehnoloških rešenja. trava Slama. žitarice.2b. drvna masa Dato na osnovu pepeo Dato na osnovu suv ugalj Tehnologije sagorevanja i njihova primena Uobičajeno je da se tehnologije sagorevanja dele na sagorevanje u sloju.1. trava S* Ca** Mg K** ** < 0. doziranje goriva se može vršiti odozdo (puževima na jednom ili više mesta) ili bočno (hidraulički).1 Korozija Emisija HCl Slama. Iz tabele se vidi da se najmanje problema može očekivati pri korišćenju drvne mase i kore. kukuruzovine i sena. trava Retke vrste Slama. i u letu.

CFS Na rešetki.Tabela 4. slika 4. pneumatsko doziranje ili pužem Hidraulički dozatori Pužni dozatori Kosa ravan. MFS. sa visokim pikovima u emisiji CO. Diskontinualno doziranje bala. kako se ne bi prekoračile temperature sinterovanja korišćene biomase. Sagorevanje na rešetki je pogodno za biomasu sa povišenim sadržajem vlage i pepela. Dodavanje sekundanog vazduha je poželjno vršiti u posebnoj naknadnoj komori za dogorevanje. izvlakači Kosa ravan. što je vrlo rasprostranjeno kod ložišta koja se proizvode u nas. U novije vreme su razvijeni sistemi za sagorevanje na rešetki sa horizontalnim i vertikalnim pomeranjem. jer je proces sagorevanja u tom slučaju vrlo neravnomeran. piljevina). Temperature u ložištu kao i na rešetki je potrebno kontrolisati. CFS Na rešetki.1. gasifikaciji i sagorevanju koksnog ostatka. MFS. Ovakva kontrola distribucije vazduha omogućava rad postrojenja i na snagama od oko 25% od nominalne. a primarni vazduh se uvodi na samom početku kose ravni. CFS Na rešetki Na rešetki (doziranje odozdo). primarni vazduh) moguće je održavati redukcione uslove u ložištu. Dolazi do periodičnog pregrevanja ložišta. kao i strana 116 . na rešetki. a na pokretnoj rešetki za srednje snage (do 10 MWt pa i više). Takodje je vrlo važno da se kontroliše i reguliše količina vazduha po dužini rešetke. Regulacijom količine vazduha kroz rešetku (tzv. ciklonska ložišta. MFS Sagorevanje u sloju Ložišta sa sagorevanjem u sloju uz doziranje goriva odozdo su pogodna samo za male snage (do 5 MWt) i za biomase sa malim sadržajem pepela (usitnjena drvna masa. specijalni izvlakači Pogodna tehnološka rešenja ložišta Sagorevanje u letu. Pregled sistema za doziranje goriva i tehnoloških rešenja ložišta prema obliku i veličini čestica biomase. To znači da se gorivo mora ravnomerno dozirati po širini rešetke i da mora postojati kontrola visine sloja goriva na rešetki. nije dobro. po zonama koje odgovaraju sušenju. MFS.3. kao i za širok opseg veličina i oblika čestica (ali bez sitnih frakcija < 5 mm). Sagorevanje na rešetki Sagorevanje na nepokretnoj rešetki se koristi za vrlo male snage (< 1 MWt). tj. Oblik U rastresitom stanju U rastresitom stanju U rastresitom stanju U rastresitom stanju Usitnjene ili sečene bale Bale Peleti Briketi Maksimalna veličina čestice < 5 mm < 50 mm < 100 mm < 500 mm < 50 mm Cele bale < 30 mm < 120 mm Pogodni sistemi za doziranje Direktno ubacivanje pneumatskim transportom Pužni dozatori Vibro-dozatori. MFS Na rešetki. koji može biti vodom hladjen.1. MFS Sagorevanje u letu. o čemu će kasnije biti nešto više reči. Kod ovog sistema sagorevanja od velike važnosti je ravnomerna distribucija vazduha po poprečnom preseku rešetke. MFS. Bale ulaze u ložište i klizaju po kosom podu. a zatim do pothladjenja ložišta i rada sa prekomernim viškom vazduha. sa ciljem smanjenja emisije azotovih oksida.1. CFS Na rešetki (doziranje odozdo i na). specijalna oprema Oprema za sitnjenje. U ovakvim ložištima moguće je koristiti biomasu u vidu bala ali se tada koristi horizontalno hidrauličko doziranje. To se čini ili razmenjivačkim površinama ili recirkulacijom dimnog gasa.

kao i u slučaju korišćenja mešavina raznovrsnih biomasa ili mešavina biomase sa drugim gorivima. Recirkulacija se ostvaruje izdvajanjem čvrstih čestica u toplom ciklonu i njihovom vraćanju u donji deo ložišta. s tim što ova granica nije tehnološke prirode. a temperature sloja 800 . Primarni vazduh se snabdeva preko distribucione rešetke na dnu sloja i brzine fluidizacije su obično u opsegu 1 . čime se ostvaruje dvostepeno sagorevanje u cilju smanjenja emisije štetnih azotovih oksida. prikazano je jedno savremeno rešenje kotla sa pokretnom rešetkom. Tehnologija sagorevanja u MFS ima prednosti nad drugim tehnologijama u slučaju korišćenja biomase sa širokim opsegom veličina čestica ili sa visokim sadržajem vlage.4. Međutim kada se sagoreva biomasa. pa se ona i koristi za relativno veće snage (> 30 MWt).5 m/s. obično se organizuje struja gasova tako da kretanje čestice bude vrtložno. To je na primer piljevina drveta. Sagorevanje u cirkulacionom fluidizovanom sloju (CFS) Povećanjem brzine fluidizacije. Pri korišćenju biomase sa visokim sadržajem alkalnih jedinjenja potrebno je predvideti automatske sisteme za čišćenje grejnih površina. a temperature i optimalni ukupni višak vazduha se kontroliše količinom sekundarnog vazduha kao i recirkulacijom dimnog gasa.1. nego kod sistema sa MFS. potrebno je proces sagorevanja tako organizovati da se izbegnu visoke temperature sagorevanja. Da bi usitnjena biomasa imala što duži put kroz ložište. Mane ove tehnologije sagorevanja se ogledaju pre svega u relativno većim potrebnim investicionim ulaganjima. poželjno je da biomasa bude usitnjena ispod 20 mm. Kod ovog sistema sagorevanja ostvaruje se još veći stepen turbulentnosti i mešanja. Temperature u ložištu se obično kreću u opsegu 800 . preko 1000°C. da ne bi došlo do stvaranja zona sa sinterovanim pepelom. obično do opsega od 5 . ugljem. Doziranje biomase je poželjno vršiti u sloj koji se obično sastoji od peska veličine oko 1 mm.10 m/s. a visina sloja biomase na rešetki mora biti kontrolisana. jer silicijum reaguje sa alkalima stvarajući niskotopiva eutektička jedinjenja. U slučaju korišćenja biomase sa visokim sadržajem alkalnih jedinjenja. Na slici 4. sistem mehurastog ali stacionarnog fluidizovanog sloja se prevodi u cirkulacioni fluidizovani sloj u kome se ceo inventar (inertne čestice sloja i gorivo) kreće kroz ložište. što dovodi do neravnomerne raspodele vazduha. Sagorevanje u mehurastom fluidizovanom sloju (MFS) Ova tehnologija sagorevanja se koristi za snage veće od oko 5 MWt. S obzirom da je sitnjenje biomase na veličinu pogodnu za sagorevanje u letu relativno skup proces. i to u celoj zapremini ložišta. npr. a takođe mogu biti i ljuske suncokreta ili pirinča.1.2.3. već se smatra da tek za ove snage ona postaje tehno-ekonomski prihvatljiva. pošto je za neke vrste biomase pepeo topiv na temperaturama ispod 800°C. Ovom tehnologijom bi se mogle ostvariti visoke temperature sagorevanja. a drugo da gorivo tokom svog relativno kratkog boravka u zoni visokih temperatura uspe potpuno da izgori. Šematski prikaz ložišta sa cirkulacionim fluidizovanim slojem je dat na slici 4. Ujedno. Neophodan uslov za efikasno sagorevanje ovom tehnologijom je da je gorivo dovoljno usitnjeno i to iz dva osnovna razloga: prvo da ga struja gasa može nositi sa sobom. Šematski prikaz ložišta sa mehurastim fluidizovanim slojem je dat na slici 5. Primarna i sekundarna zona sagorevanja su jasno odvojene. što bi povećalo brzinu sagorevanja i omogućilo veći stepen sagorelosti čestice goriva.900 oC.2.kombinacijom obe metode. ova tehnologija se primenjuje samo u slučajevima kada već postoji pripremljena biomasa pogodna za sagorevanje u letu. Zbog toga se kod ove tehnologije sagorevanja postižu i veće efikasnosti sagorevanja i niže emisije štetnih gasova nego u MFS. Sagorevanje u letu Tehnologija sagorevanja čvrstog goriva u letu je široko rasprostranjena za sagorevanje uglja i to u velikim postrojenjima za proizvodnju električne energije. strana 117 .1. Sekundarni vazduh se dodaje u zonu iznad sloja. što se kontroliše spoljnjim izmenjivačem toplote ili membranskim zidovima u samom ložištu. Proces sagorevanja se prati i optimalno vodi preko infracrvenih senzora koji kontrolišu visinu sloja goriva na rešetki i regulacijom protoka vazduha po zonama. treba koristiti druge materijale za ispunu sloja.900 oC.

ako je potrebno. jevtinija. je data sažeta uporedna analiza prednosti i mana tehnologija sagorevanja na rešetki. sitnjenje i eventualno prosušivanje goriva Osetljivost na promenu toplotne moći goriva Sav pepeo goriva izlazi iz ložišta Smanjenje emisije SO2 zahteva posebne uređaje Opasnost od lepljenja pepela na razmenjivačke površine strana 118 .1. dok su postrojenja sa MFS i CFS pogodnija za korišćenje biomase sa visokim sadržajem vlage. mogu koristiti raznovrsne mešavine biomasa (kao i druga goriva). sadržaja vlage.4. vrednosti toplotne moći i u pogledu korišćenja mešavina goriva Visok stepen korisnosti zbog relativno manjeg viška vazduha Moguće efikasno zadržavanje sumpora Mane Visoki investicioni troškovi i trošk. Tabela 4. u CFS i u letu. imaju veći stepen korisnosti i manju emisiju CO i NOx a.U tabeli 4. pogodnija za manje snage i mogu raditi u relativno velikom opsegu snaga.4. vrednosti toplotne moći i u pogledu korišćenja mešavina goriva Visok stepen korisnosti zbog relativno manjeg viška vazduha Moguće efikasno zadržavanje sumpora Mane Visoki troškovi održavanja Veći sadržaj prašine u dimnom gasu Veći opseg snaga zahteva posebne metode Postoji odredjen rizik od stvaranja naslaga i sinterovanja sloja Povećana erozija uronjenih izmenjivačkih površina Sagorevanje u CFS Prednosti Nema pokretnih delova u zoni sagorevanja Niska emisija NOx Velika fleksibilnost u pogledu sadržaja vlage. može se reći da su postrojenja sa rešetkom jednostavnija. Ukratko. održavanja Mala fleksibilnost u pogledu granulacije Veći sadržaj prašine u dimnom gasu Povećan gubitak inventara sloja sa pepelom Postoji odredjen rizik od sinterovanja sloja Povećana erozija izmenjivačkih površina (veći rizik nego kod MFS) Sagorevanje u letu Prednosti Nema pokretnih delova u zoni visokih temperatura Dobra kontrola procesa sagorevanja Visoki stepen sagorevanja Dobra kontrola viška vazduha Niska emisija NOx Visok stepen korisnosti kotlova Mane Skupa priprema goriva. u MFS i u CFS Sagorevanje na rešetki Prednosti Niski investicioni troškovi za snage < 10 MWt Niski troškovi održavanja Mali sadržaj prašine u dimnom gasu Mali sadržaj nesagorelog u pepelu Moguć rad u velikom opsegu snaga Malo zaprljanje grejnih površina Mane Mala fleksibilnost u pogledu korišćenja različitih goriva kao i mešavina goriva Redukcija NOx zahteva specijalne metode Manji stepen korisnosti usled relativno većeg viška vazduha Nehomogeni uslovi u zoni sagorevanja Sagorevanje u MFS Prednosti Niski investicioni troškovi za snage < 10 MWt Nema pokretnih delova u zoni sagorevanja Niska emisija NOx Velika fleksibilnost u pogledu granulacije. u MFS.1. Prednosti i mane tehnologija sagorevanja na rešetki. može se jednostavnim metodama sniziti i emisija SO2.

što čini nešto više od 1% njihove ukupne proizvodnje. razvoj novih tehnoloških rešenja za ko-generaciju kod postrojenja manjih snaga < 10 MWt (korišćenje Sterlingove mašine. poboljšanje kvaliteta slame i žitarica postupcima genetskog inženjerstva. turbine pužnog tipa. u prvom redu uglju. ali je takođe i najfleksibilnija. Maksimalno prihvatljiv udeo biomase je relativno mali (kod kotlova sa sagorevanjem u letu do 5%. ali i veliki broj proizvodjača opreme. nafta. ko-sagorevanje je uvedeno u elektroprivredama razvijenih zemalja kao način za ostvarivanje sledećih ciljeva: . kako u smislu vrste osnovnog goriva (ugalj. i gasifikacija biomase i kasnije sagorevanje gasa u ložištu. razvoj postupaka peletiranja i tehnologija sagorevanja peletirane biomase. daleko nadmašujuć i ostale obnovljive izvore kao što su vetar. strana 119 . korišćenjem posebnih linija za transport i doziranje uglja i biomase. izuzimajući hidroelektrane. karakterizacija pepela biomase i utvrđivanje kritičnih elemenata odgovornih za sinterovanje i stvaranje naslaga. Korišćenje posebnih linija za transport i doziranje biomase je svakako skuplja opcija u investicionom smislu. Kada je reč o biomasi. . razvoj postupaka za smanjenje korozije i stvaranje naslaga na grejnim površinama. U to su uključene istraživačke organizacije. gas) tako i u pogledu udela biomase. Ovi programi i aktivnosti se odvijaju u sledećim glavnim pravcima: − − − − − − − − − karakterizacija biomase kao goriva i probe sagorevanja. na primer.podrška razvoju drvne i poljoprivredne industrije u određenim regijama. Ko-sagorevanje Pojam "ko-sagorevanje" označava dodavanje drugog goriva osnovnom gorivu u istom ložištu ili kotlu. razvoj efikasnih i ekonomičnih postupaka sušenja biomase. Prvi način je tehnički najjednostavniji i najjevtiniji ukoliko su dimenzije čestica biomase male.razvoj infrastrukturne osnove za šire korišćenje biomase. Može se reći da je biomasa najveći obnovljivi izvor. u ciklonskim ložištima do 20%) u prvom redu zbog negativnog uticaja biomase na rad mlinova (povećanje meljave i sniženje izlazne temperature). a značajan deo toga je proizveden ko-sagorevanjem uglja i biomase. razvoj ekonomičnih i efikasnih postupaka otprašivanja pri sagorevanju biomase. sa aspekta njihovog korišćenja kao goriva. . i . Danas se. Tehnički se ko-sagorevanje uglja i biomase može ostvariti na više načina: mešanjem biomase i uglja na deponiji. Prethodna gasifikacija biomase je svakako najskuplja opcija. i Rankine-ovog ciklusa sa ugljovodonicima ili toluenom kao radnim fluidima).smanjenje emisije CO2 iz fosilnih izvora. Početne probe ko-sagorevanja u elektroprivredama razvijenih zemalja su počele ranih 90-tih godina. Slična je situacija i u Evropi.smanjenje emisije drugih štetnih materija kao što su azotni oksidi i teški metali. pogodna za proizvodnju električne energije u svetu. u SAD proizvodi oko 40 TWh električne energije iz biomase. Na ovaj način se udeo biomase može povećati. Prvobitno. kao i smanjenja emisije štetnih gasovitih produkata. posebno kod sistema sa rešetkom. geotermalna i energija sunčevog zračenja.U razvijenim zemljama su u toku vrlo intenzivne istraživačke i razvojne aktivnosti sa ciljem daljeg povećanja stepena korisnosti postrojenja za sagorevanje biomase. ko-sagorevanje označava dodavanje biomase osnovnom gorivu. ali omogućava nezavisnu a time i optimalniju pripremu uglja i biomase pre uvođenja u ložište. jer zahteva ugradnju gasifikatora kao i drugih pomoćnih uređaja. optimizacija postupaka za regulaciju i vodjenje procesa sagorevanja.

Obično su to rešenja koja proizvođači nude za sva čvrsta goriva. Može se reći da konstruktivnih rešenja ovih uređaja. koji su na granici svojih kapaciteta. uglavnom se koriste zastarela tehnološka rešenja. osim sagorevanja u CFS. Razloga za ovakvo stanje u pogledu korišćenja biomase u Srbiji ima više. kako sa aspekta ostvarivanja optimalnih stepena korisnosti. Takođe. U svakom konkretnom slučaju. s obzirom na njen relativno visok sadržaj u našim lignitima. Prednosti su svakako jasne: korišćenje jevtinijeg goriva (biomase u odnosu na zamenjen ugalj). a ustvari su pogodnija za korišćenje uglja nego za biomasu.Kod kotlova sa stacionarnim i cirkulacionim fluidizovanim slojem je ko-sagorevanje uglja i biomase vrlo jednostavno primeniti. koje koristi biomasu i nedostatak investicionih sredstava u industriji i male kupovne moći stanovništva. Ko-sagorevanje biomase i uglja bi mogla biti prihvatljiva opcija i za Elektroprivredu Srbije. Posledica toga su mala efikasnost sagorevanja i vrlo visoka emisija štetnih gasovitih produkata. kojih u biomasi ima daleko više nego u uglju. tako i sa aspekta emisije štetnih gasovitih produkata. značajno su manje razlike u kvalitetu između biomase i uglja. specijalno namenjenih korišćenju biomase u domaćinstvima. kotlovi za etažno grejanje). bez posebne regulacije procesa. ali se u suštini mogu svesti sledeće kao najvažnije: nedovoljno razvijeno tržište. s tim što se može reći da je korišćenje biomase kao goriva u našoj industriji zanemarljivo u odnosu na druga goriva. a ujedno bi imali