ENERGETSKI POTENCIJAL I

KARAKTERISTIKE OSTATAKA BIOMASE
I
TEHNOLOGIJE ZA NJENU PRIPREMU I
ENERGETSKO ISKORIŠĆENJE
U SRBIJI



Studija je urađena u okviru projekta ev. broj NP EE611-113A
finansiranog od strane Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije.



Rukovodilac studije:
Dr Mladen Ilić, Institut Vinča, Laboratorija za termotehniku i energetiku, Beograd

U izradi Studije su učestvovali:
Prof. dr Simeon Oka, Institut Vinča, Laboratorija za termotehniku i energetiku
Dr Borislav Grubor, Institut Vinča, Laboratorija za termotehniku i energetiku
Dr Dragoljub Dakić, Institut Vinča, Laboratorija za termotehniku i energetiku
Dr Mladen Ilić, Institut Vinča, Laboratorija za termotehniku i energetiku
Prof. dr Miloš Tešić, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
Prof. dr Milan Martinov, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
Prof. dr Miladin Brkić, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Prof. dr Dragan Novaković, Poljoprivredni fakultet, Zemun
Prof. dr Milan Đević, Poljoprivredni fakultet, Zemun
Prof. dr Franc Kosi, Poljoprivredni fakultet, Zemun
Prof. dr Dušan Radivojević, Poljoprivredni fakultet, Zemun
Prof. dr Milan Radovanović, Mašinski fakultet, Beograd
Prof. dr Gradimir Danon, Šumarski fakultet, Beograd
Prof. dr Vojislav Bajić, Šumarski fakultet, Beograd
Prof. dr Vasilije Isajev, Šumarski fakultet, Beograd
Prof. dr Dušan Skakić, Šumarski fakultet, Beograd
Mr Slobodan Bajić, JP "Srbija šume"
Slobodan Orešćanin, JP "Srbija šume"
Dr Savo Rončević, Institut za topolarstvo, Novi Sad



Beograd 2003.


SADRŽAJ


PREDGOVOR
UVOD
1. OSTACI POLJOPRIVREDNE BIOMASE ...........................................................................
1.1 Ostaci biomase u ratarstvu ......................................................................................
Prof. Dragan Novaković, Prof. Milan Đević
1.2 Ostaci biomase u voćarstvu i vinogradarstvu .........................................................
Prof. Dragan Novaković, Prof. Milan Đević
1.3 Ostaci biomase u stočarstvu - tečni stajnjak ............................................................
Prof. Dušan Radivojević
2. OSTACI BIOMASE U ŠUMARSTVU, PRERADI DRVETA
I MOGUĆNOST GAJENJA "ENERGETSKIH ŠUMA" ..................................................
Prof. Gradimir Danon, Prof. Vojislav Bajić, Prof. Vasilije Isajev,
Mr Slobodan Bajić, Slobodan Orešćanin, Dr Savo Rončević
2.1 Proizvodni potencijal šuma i industrije prerade drveta u Srbiji ..............................
2.2 Drvni ostaci u šumarstvu i industriji prerade drveta ...............................................
2.3 Energetski potencijal drvnih ostataka .....................................................................
2.4 Mogućnost uzgajanja plantaža drveća i žbunja za energetske potrebe ...................
2.5 Zaključak ..................................................................................................................
3. PRIKUPLJANJE, TRANSPORT I SKLADIŠTENJE OSTATAKA BIOMASE ...................
3.1 Postupci spremanja žetvenih ostataka ...................................................................
Prof. Milan Martinov, Prof. Miladin Brkić, Prof. Dragan Novaković
3.2 Tehno-ekonomska analiza pripreme šumske biomase ............................................
Prof. Miloš Tešić
3.3 Tehno-ekonomska analiza spremanja poljoprivredne biomase ..............................
Prof. Miloš Tešić, Prof. Miladin Brkić, Prof. Milan Martinov
3.4 Ukupni troškovi biomase kao goriva .......................................................................
Prof. Miloš Tešić
4. TEHNOLOGIJE KONVERZIJE BIOMASE ..........................................................................
Uvod o tehnologijama konverzije biomase ...............................................................
Dr Mladen Ilić
4.1 Tehnologije sagorevanja biomase ............................................................................
Dr Borislav Grubor, Prof. Simeon Oka, Dr. Mladen Ilić
4.2 Tehnologije gasifikacije biomase ..............................................................................
Dr Mladen Ilić, Dr Dragoljub Dakić
4.3 Tehnologije proizvodnje tečnih goriva ......................................................................
Prof. Milan Radovanović
4.4 Tehnologija proizvodnje biogasa anaerobnom fermentacijom tečnog stajnjaka .......
Prof. Franc Kosi












1
1

6

11


25


27
37
42
51
55
57
57

78

87

100

109
109

113

123

134

147









5. TEHNO-EKONOMSKA ANALIZA I EKOLOŠKI UTICAJ
PROIZVODNJE ENERGIJE IZ BIOMASE ......................................................................
Dr Mladen Ilić, Prof. Miloš Tešić, Prof. Simeon Oka
5.1 Cena postrojenja .....................................................................................................
5.2 Cena proizvedene energije iz biomase ....................................................................
5.3 Energetski i ekološki bilans ....................................................................................
5.4 Kriterijumi za vrednovanje korišćenja biomase ......................................................
6. ZAKLJUČAK ........................................................................................................................
Dr Mladen Ilić, Prof. Simeon Oka, Prof. Miloš Tešić




166

166
172
173
175
177







PREDGOVOR
Biomasa se može smatrati za strategijski potencijal, ne samo zbog toga što je obnovljiv izvor
energije, već i zbog toga što je široko rasprostranjena i sveprisutna i može da obezbedi proizvode od
životnog značaja za sektore privrede koji značajno zavise od uvoza (gorivo za saobraćaj, električnu
energiju, hemijske proizvode, itd.). Pored toga, doprinosi zaštiti okoline i socijalno-ekonomskom
razvoju (posebno u seoskim područjima), stvaranjem uslova za novu proizvodnju i održavanjem
prirodnog izgleda okoline, koji može biti izmenjen napuštanjem, šumskim požarima, erozijom
zemljišta i dr. Korišćenjem zemljišta za gajenje jeftinih biljnih vrsta, koje imaju sposobnost da brzo
rastu na napuštenoj ili nekvalitetnoj zemlji, može se naći rešenje ze neke od navedenih problema.
Svetska kretanja u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije pokazuju da se sve razvijene
zemlje ubrzano orijentišu na intenzivno korišćenje svih raspoloživih obnovljivih izvora energije.
Evropska zajednica izmenila je u ovoj oblasti svoje planove, propisujući da do 2010. godine udeo
biomase u proizvodnji komercijalne energije poraste od planiranih 6% na 12%. Mnoge zemlje Evrope
već danas imaju oko 20% komercijalne energije proizvedene iz biomase (Austrija, Švedska, Finska).
Dodatan razlog i impuls za korišćenje biomase potiče od sve strožijih uslova koje nameće zaštita
okoline.
Gledajući dugoročno, iscrpivost svetskih energetskih potencijala svih vrsta, i čak mnogo ranije
iscrpivost i onako malih energetskih potencijala Srbije, ukazuje da se energetika Srbije mora
orijentisati na sve veće korišćenje obnovljivih izvora energije – biomase, hidropotencijala i drugih.
Ovakva orijentacija nameće i primenu novih, efikasnijih i ekološki prihvatljivih energetskih
tehnologija, što će doprineti i tehnološkom unapređenju mašinogradnje, povećavajući njenu
konkurentnost na domaćem i stranom tržištu.
Imajući navedene razloge u vidu, korišćenje biomase u Srbiji ima značaj ne samo za trenutno
rešavanje problema manjka energije, već ima strateški značaj neminovnog iscrpljivanja fosilnih goriva
i rastućeg problema globalnog zagrevanja zbog emisije ugljen-dioksida.
Podaci dobijeni u Studiji predstavlajaju takođe podloge za izradu strategijskog koncepta
korišćenja biomase, pre svega otpadne biomase, što bi bila dalja razrada Strategije razvoja energetike
Srbije do 2010. godine i važan doprinos izradi strategije očuvanja okoline.
Ne treba zanemariti značaj razmatranja potencijala obnovljivih izvora energije u celini, i
posebno u slučaju Srbije, razmatranja uloge biomase (otpadne i specijalno gajene za proizvodnju
energije) i za proces prilagodjavanja i pripreme za uključivanje Srbije u Evropsku zajednicu.
U procesu pripreme za priključenje Evropskoj zajednici i harmonizacije zakonodavstva i
privredne strukture i implementacije Direktiva Evropske zajednice u različitim oblastima, pored
direktiva u oblasti energetike i zaštite okoline, jedan od najtežih problema je usaglašavanje u oblasti
poljoprivrede i implementacija tzv. Zajedničke agrarne politike, tj. integracija agrarnog sektora u
postojeću strukturu finansijske podrške Evropske zajednice u oblasti poljoprivrede.
Promena strukture poljoprivrednog sektora zemlje, koja konkuriše za Evropsku zajednicu,
podrazumeva i usklađivanje agrarne politike sa lokalnim i opštim interesima. Studija daje osnovne
podatke i da se otvori pitanje perspektive poljoprivrede na novom tržištu proizvodnje energenata, kao
zamena za moguće smanjenje proizvodnje hrane. U perspektivi treba očekivati otvaranje evropskog
tržišta biomase za proizvodnju alternativnih goriva i energije.
U poslednjih desetak godina, a naročito posle potpisivanja Protokola u japanskom gradu
Kjoto, 11. decembra 1997. godine, povećan je interes za korišćenje obnovljivih izvora energije, a time
i biomase. Protokol iz Kjota je usvojen sa ciljem zajedničkog doprinosa razvijenih i nerazvijenih
zemalja u sprečavanju globalnog zagrevanja, odnosno sa ciljem smanjenja emisije pretežno ugljen-
dioksida, ali i drugih gasova koji dovode do efekta takozvane "staklene bašte". Jedan od efikasnih
načina smanjenja emisije ugljen-dioksida je korišćenje obnovljivih izvora energije, hidroenergije,
energije sunca, vetra, a takođe i biomase. Iako se korišćenjem biomase, na primer njenim
sagorevanjem, oslobađa skoro ista količina ugljen-dioksida kao i sagorevanjem uglja, biomasa ipak
predstavlja gorivo koje ne doprinosi povećanju emisije ugljen-dioksida u atmosferu. Razlog je u tome

što biomasa tokom svog veka utroši, odnosno vezuje ugljen-dioksid iz vazduha, pa ga tokom
sagorevanja samo vraća atmosferi.
Trenutno Srbija nije potpisnik Protokola iz Kjota, međutim, u procesu uključenja Srbije u
Evropsku zajednicu i druge međunarodne organizacije, postaviće se i pitanje potpisivanja Protokola iz
Kjota. Stoga je realno očekivati u bliskoj budućnosti da će Srbija imati razne obaveze po pitanju
zaštite životne sredine, što će voditi ka povećanom korišćenju obnovljivih izvora energije.
Većina zemalja u razvoju, koje očekuju prijem u Evropsku zajednicu, prihvatile su obaveze o
smanjivanju emisije ugljen-dioksida. Ove obaveze očekuju i Srbiju u narednom periodu bez obzira na
nepravednu raspodelu obaveza smanjivanja emisije ugljen-dioksida na razvijene i nerazvijene zemlje.
Pored toga, Srbija spada u zemlje siromašne fosilnim izvorima energije. Iz tog razloga je
neophodno proceniti energetski potencijal obnovljivih izvora energije. Srbija je dobrim delom
poljoprivredna zemlja, a uz to u pojedinim regionima je bogata šumom, tako da se može sa sigurnošću
tvrditi da energetski potencijal biomase ne može biti zanemaren. Šta više, posle hidro-potencijala,
ostaci biomase predstavljaju najveći energetski potencijal od obnovljivih izvora energije.
U Strategiji razvoja energetike Srbije, koja je uradjena u okviru Strategije privrednog razvoja
Srbije do 2010. godine, orijentacijom na korišćenje domaćih energetskih resursa u distribuiranoj
proizvodnji energije predviđa se povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije (bez hidro energije)
od 1.5% danas na 4.5% u 2010. godini, i smanjenje specifične potrošnje energije za 20% do 2010.
godine. U realizaciji ovih ciljeva značajno mesto pripada korišćenju biomase uz primenu savremenih
efikasnih tehnologija konverzije biomase, bilo u energiju ili u alternativna goriva.
Na izradi ove studije učestvovale su sve najznačajnije naučno-istraživačke institucije sa
svojim istraživačima, koji su se u poslednje vreme bavili biomasom kao energentom. Studija obrađuje
različite aspekte korišćenja biomase kao energenta: količine ostataka biomase u šumarstvu,
poljoprivredi, i pratećim industrijama, daje pregled tehnologija ubiranja poljoprivredne biomase, zatim
daje pregled pojedinih tehnologija konverzije biomase u razne vidove energije, analizira
tehnoekonomske aspekte korišćenja biomase, potencijalni uticaj korišćenja biomase na energetski
bilans i budžet Srbije, i konačno uticaj na ekologiju. I pored želje rukovodioca studije da studija
obuhvati analizu mogućnosti iskorišćenja pepela biomase za obogaćivanje zemljišta, čime bi se
zaokružio ciklus korišćenja biomase, ova tema se ipak nije našla u studiji.






UVOD

U Srbiji postoje mnogi primeri korišćenja biomase u energetske svrhe. To su uglavnom mala
postrojenja na lokacijama gde se neposredno javljaju ostaci biomase. Mnoga od tih postrojenja su
izgrađena krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina. Razlog za gradnju ovih postrojenja bila
je energetska kriza sa tečnim gorivima, pa su se na mnogim mestima kotlovi i ložišta na tečna goriva
zamenjivala novim na biomasu ili ugalj. Neka od tih postrojenja više ne rade, a zamenila su ih
postrojenja na gas ili na tečno gorivo. A za mnoga od postrojenja koja rade, s obzirom na njihovu
starost obično preko 20 godina, može se reći da rade neefikasno.
Pored mogućnosti korišćenja biomase u pomenutim postrojenjima pretpostavlja se da u Srbiji
postoje još mnoge lokacije na kojima se nalaze značajne količine ostataka biomase koje se ne koriste.
Jedan od bitnih uslova, a možda i ključni uslov za povećano korišćenje biomase kao
energenta, je ekonomska opravdanost, odnosno ekonomska isplativost korišćenja biomase. Iz tog
razloga je značajan deo ove studije posvećen tehno-ekonomskoj analizi pojedinih tehnologija pripreme
i konverzije biomase, a takođe i ceni biomase kao goriva i ceni energije dobijene iz biomase.
Uslovi za ekonomsku opravdanost korišćenja biomase kao izvora energije stvaraju se ne samo
usavršavanjem tehnologija pripreme i konverzije biomase, već i odgovarajućom energetskom
politikom.
Studija bi trebalo da doprinese realnom sagledavanju energetskog potencijala biomase u
Srbiji, kako bi se mogao proceniti njen značaj za energetski bilans Srbije, a na osnovu toga sugerisati
pravce energetske i naučno-istraživačke politike.
Studija obrađuje posebno energetski potencijal šumske biomase, drvne industrije, ostatke
ratarskih kultura, ostatke u voćarstvu i vinogradarstvu, i takođe tečni stajnjak, to jest tečni ostatak pri
uzgajanju životinja. Ovaj poslednji, možda neće u velikoj meri uticati na energetski bilans, ali značaj
iskorišćenja tečnog stajnjaka sastoji se pored energetskog dela i u neutralisanju njegove ekološke
štetnosti. Kao još nedefinisani potencijal, u studiji je data i analiza mogućnosti uzgajanja brzorastućih
drva isključivo za energetske potrebe.



strana 1
1. OSTACI POLJOPRIVREDNE BIOMASE

Ostaci biomase, kao potencijalni energetski izvor, prvo su podeljeni na one koji nastaju u
šumarstvu i na one koji nastaju u poljoprivredi. Ostaci biomase koji nastaju u poljoprivredi podeljeni
su prema granama poljoprivrede na: ostatke u ratarstvu, voćarstvu sa vinogradrstvom i stočarstvu. Što
se tiče ostataka u stočarstvu, oni se odnose na tečni stajnjak, odnosno na izmet životinja. Iako je ovaj
ostatak direktno životinjskog porekla, s obzirom da se sastoji od organske materije koja je u osnovi
biljnog porekla, ovaj ostatak se tretira kao biomasa.
Otpadna biomasa koja se javlja u drvnoj industriji je posebno procenjena, dok otpadna
biomasa iz industrije koja pripada poljoprivredi nije posebno analizirana, smatrajući da je ipak najveći
deo potencijalno iskoristive biomase sadržan u ostacima biomase, koji se javljaju pri primarnom
procesiranju poljoprivrednih proizvoda.


1.1 Ostaci biomase u ratarstvu
Prof. dr Dragan Novaković, Prof. dr Milan Đević - Poljoprivredni fakultet, Zemun

Osnovna proizvodnja ratarskih kultura povlači za sobom istu ili čak i tri puta veću količinsku
produkciju biljnih ostataka. U nekim rejonima sporedne sirovine su zauzele svoje funkcionalno mesto
u nastavku procesa proizvodnje, a negde predstavljaju sirovinski balast. Tako na primer, proizvodnja
pšenice, ukoliko ne postoji stočarska proizvodnja ima sirovinski materijal koji opterećuje primarnu
proizvodnju, pa se slama kao trenutno rešenje spaljuje i zaorava. Ovo rešenje je nedopustivo jer se
uništava fauna na proizvodnoj parceli, a sva korišćena mehanizacija se izlaže velikoj opasnosti u
daljem radu. Takođe, dolazi do zagađivanja eko sistema.
Da bi se sagledao značaj biljnih ostataka kao goriva, potrebno je sagledati postojeću situaciju
u poljoprivrednoj proizvodnji, ukazati na potencijalne rezerve, na zastupljenost ratarskih kultura od
kojih se očekuje da se koriste kao gorivo, egzaktno odredi način korišćenja biljnih ostataka na
društvenom i individualnom sektoru i ukaže na načine za popravku postojećeg stanja korišćenja biljnih
ostataka.
U stručnoj i naučnoj javnosti kod nas egzistiraju veoma različiti, nekada nedovoljno osnovani
i kontradiktorni stavovi o celishodnosti i racionalnosti razvoja savremenih tehnoloških postupaka za
prikupljanje biljnih ostataka strnih kultura, kukuruza i uljarica. Put za prevazilaženje pluralističkih
stavova je analiza raspoloživih resursa po rejonima i regionima s obzirom na tehnološki nivo
proizvodnje, tradiciju i naviku prikupljanja sporednih produkata biljne proizvodnje.
Veliki značaj za razvoj tehnologije korišćenja biljnih ostataka ima geografski razmeštaj
gajenja pojedinih kultura. Radi se o klimatskim i biološkim faktorima koji uslovljavaju prirodne
karakteristike koje ograničavaju razvoj pojedinih biljaka. U pitanju su: geografska (nadmorska visina,
nagib zemljišta, ekspozicija), klimatska i pedološko-geološka obeležja.
Neophodnost analize korišćenja biljnih ostataka po rejonima proizilazi iz neophodnosti
razgraničenja i karakteristika prostora sa stanovišta funkcije okruženja i ograničenja na izbor načina
korišćenja biljnih ostataka. Uzimanjem rejona u obzir, omogućen je metod prostorne analize i
prostornog predviđanja razvoja tehnologije poljoprivredne proizvodnje. Današnja iskustva u
rejonizaciji poljoprivrede zasnivaju se prvenstveno na određivanju homogenih poljoprivrednih
rejona, a na osnovu karakteristika prirodnih uslova i načina korišćenja zemljišta. Po ovom osnovu
teritorija Srbije je podeljena na sledeće rejone:
- ravničarski (žitorodni),
- brdski (voćarsko-vinogradarski-stočarski) i
- planinski (pašnjačko-stočarski)

Prikazani poljoprivredni rejoni mogu poslužiti kao osnova za orijentaciju intenziteta
proizvodnje i tehnološkog razvoja u celini. Najveći broj ratarskih useva je raspoređen po čitavoj
teritoriji Srbije pri čemu pojedine grupe useva znatno bolje uspevaju na pojedinim teritorijama.
Pšenica uspeva u svim delovima Srbije. Posebno se izdvajaju: Vojvodina, Šumadija, Kosovo i
strana 2
Metohija. Kukuruz, kao i pšenica, takođe uspeva u skoro svim krajevima Srbije pri čemu se izdvajaju:
Vojvodina i dolina reke Morave.
Na osnovu površina, prosečnih prinosa i odnosa zrno : biljni ostaci, mogu se dobiti ukupne
količine biljnih ostataka.
Osnovni aspekti za procenu sadašnjeg načina korišćenja biljnih ostataka ratarskih kultura su:
- spaljivanje i zaoravanje
- prostirka i ishrana za stoku
- korišćenje kao čvrsto gorivo.



planinski
brdski
ravni~arski

strana 3


Slika 1.1. Karta rejona sa prosečnim prinosom glavnih ratarskih kultura po 1 ha,
a prema obračunu na 100 ha obradive površine (Marković, P., Babović, J., 1998.)

strana 4
Opšti aspekti procene su:
- mogući obim valorizacije,
- zainteresovanost korisnika,
- razvijenost tehnologije,
- smanjenje energetske zavisnosti,
- štednja neobnovljivih izvora energije,
- zaštita i očuvanje životne sredine,
- navike i tradicija korisnika.
Navedeni aspekti se ne mogu jednoznačno definisati, pa je iz tog razloga primenjeno iskustveno-
intuitivno odlučivanje o nekim kriterijumima kod predviđanja pojedinih načina korišćenja biljnih
ostataka.

Tabela 1.1 Odnos zrno : biljni ostaci i prosečni prinosi u Srbiji u 1998. god.
Prinos t/ha
Kultura Zrno : biljni ostaci
Preduzeća i
zadruge
Individualna
gazdinstva
Pšenica 1 : 1 4,22 3,48
Ječam 1 : 0,8 2,28 1,76
Raž 1 : 1,1 2,86 2,46
Kukuruz 1 : 1,1 5,27 3,69
Suncokret 1 : 2,5 1,73 1,78
Soja 1 : 2 1,98 1,86
Uljana repica 1 : 3 1,43 2,19


Tabela 1.2 Površine ratarskih kultura u Srbiji u 1998. god.
Centralna Srbija Vojvodina Kosovo i Metohija
Kultura Preduzeća
i zadruge
Individualna
gazdinstva
Preduzeća
i zadruge
Individualna
gazdinstva
Preduzeća
i zadruge
Individualna
gazdinstva
Pšenica 16.641 324.206 157.919 208.694 3.741 83.815
Raž 293 5.341 358 639 58 1.805
Ječam 4.847 45.802 37.100 29.368 4.553 8.474
Kukuruz 9.600 591.924 122.409 537.652 272 91.358
Suncokr. 6.101 9.047 67.862 75.100 1.353 951
Soja 3.191 3.890 51.159 24.351 - -
Ulj.repica 351 348 239 386 83 -


Tabela 1.3 Ukupne i moguće količine biljnih ostataka ratarskih kultura za gorivo

Kultura

Površina
Preduz. i
zadruge
Individ.
gazd.
Ukupna količina
biljnih ostataka
t
Moguće količine
biljnih ost. za gorivo
t
ha ha ha Pred.i zadr. Ind.gazd. Pred.i zadr. Ind.gazd.
Pšenica 796.699 178.321 618.378 752.514 2.151.955 420.000 946.000
Raž 8.553 709 7.844 1.293 11.044 700 3.700
Ječam 134.911 46.505 88.406 146.304 239.225 87.800 92.300
Kukuruz 1.357.579 132.281 1.225.298 697.120 4.521.350 387.300 753.600
Suncokret 160.414 75.316 85.098 325.742 378.685 163.000 75.700
Soja 82.591 54.350 28.241 215.226 105.056 108.000 21.900
Ulj.repica 1.407 673 734 2.886 4.821 1.400 250
U k u p n o 2.141.085 7.412.136 1.168.200 1.893.450
U K U P N O 9.553.221 3.061.650

strana 5
Ukupna količina biljnih ostataka u ratarstvu iznosi 9.55 miliona tona pri čemu je učešće
preduzeća i zadruga oko 22%, a individualnog sektora 78%. Količina biljnih ostataka koja se može
očekivati da se koristi kao gorivo iznosi 3.06 miliona tona pri čemu se očekuje učešće preduzeća i
zadruga sa 38% i individualnog sektora sa 62%. Biljni ostaci strnih kultura (pšenica, raž, ječam)
učestvuju sa oko 50%, kukuruzovina sa oko 37%, a uljarice (suncokret, soja, uljana repica) oko 13%.
Godišnji energetski potencijal pretpostavljene količine ostataka biomase ratarskih kultura
iznosi oko 40 000 TJ.
Pretpostavljena moguća količina biljnih ostataka za gorivo iznosi oko 32% od ukupne količine
biljnih ostataka. U strukturi korišćenja bio mase (slame i kukuruzovine) uočljiv je veliki procenat
mase koja se koristi za ishranu stoke i prostirku ili se spaljuje i zaorava. U ovom delu leži mogućnost
povećanja količine bio mase kao goriva. Da li će do toga doći i u kojoj meri zavisi od velikog broja
faktora:
- mogućnost korišćenja drugih goriva,
- navika korisnika,
- usavršavanje tehničko - tehnoloških rešenja za prikupljanje biljnih ostataka,
- mogućnost nabavke i stimulacija krajnjih korisnika u vidu kreditiranja za nabavku
kompletnih linija mašina za sređivanje bio mase,
- ukrupnjavanje poseda individualnih gazdinstava (već danas je veliki broj individualnih
gazdinstava koji obrađuju više stotina hektara),
- gajenje stoke bez prostirke (tečno izđubravanje),
- da slama i kukuruzovina dobiju tržišnu vrednost itd.
Sa druge strane, agrarna politika ide ka smanjenju površina pod pšenicom na račun drugih kultura
(povrće i industrijsko bilje). Ovaj element može značajno da utiče na predviđene količine biomase,
kako u ukupnom iznosu tako i u delu koji se predviđa za gorivo.
Učešće Kosova i Metohije u ukupno posmatranim površinama pod ratarskim kulturama je 7,7%.




LITERATURA
1. Brkić, M.: Biomasa kao hrana, sirovina i energija budućnosti, Savremena poljoprivredna
tehnika, 3 (1982), 8,111-116, N. Sad
2. Brkić, M., Janić, T.: Prikupljanje i briketiranje biomase u poljoprivredi, Zbornik radova Značaj
i perspektiva briketiranja biomase, Ekološki pokret Vojvodine i Šumarski fakultet, Beograd,
Vrnjačka Banja, 1996, 15-24.
3. Marković, P., Babović, J., Srbija na pragu novog veka - pogledi na budući razvoj poljoprivrede i
sela, Ministartsvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Beograd, 1998.
4. Mićić, J., Novaković, D.: Biosirovine na području SR Srbije, Studija Instituta za poljoprivrednu
tehniku, Poljoprivredni fakultet, Beograd, 1986.
5. Mićić, J, Novaković, D.: Razvoj tehnologije i opreme za efikasno sagorevanje niskovrednih
čvrstih goriva, Studija Instituta za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivredni fakultet, Beograd,
1989.
6. Mićić, J., Đević, M., Ružičić, L.: Alternativna goriva i njihov značaj, Zbornik XIV, simpozijum
JDPT, Bled, 1989.
7. Ninić, N., Oka, S., Nikolić, S., Nikolić, M., Mićić, J.: Energetski potencijal biljnih ostataka u
Srbiji, Monografija, Jugoslovensko društvo termičara, Beograd,1994.
8. Statistički bilteni Saveznog zavoda za statistiku SR Jugoslavije.

strana 6
1.2 Ostaci biomase u voćarstvu i vinogradarstvu
Prof. dr Dragan Novaković, Prof. dr Milan Đević - Poljoprivredni fakultet, Zemun

Jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera koja se obavezno sprovodi u zasadima vinove
loze, je rezidba. Izvođenje ove mere (na zrelo i zeleno) zahteva angažovanje ljudske radne snage što
znatno poskupljuje proizvodnju grožđa. Produkti obavljene rezidbe (odstranjeni lastari) zahtevaju
dodatno angažovanje, a predstavljaju u izvesnom smislu i teškoću oko njihovog eliminisanja sa
parcele, kao i opasnost za životnu sredinu.
Problemi sa rezidbom odstranjenom lozom su utoliko veći ukoliko se radi o sortama srednje
do izražene bujnosti poput: Kaberne sovinjon, Kaberne frank i Merlo. Prema ispitivanjima brojnih
autora u različitim ekološkim uslovima, godišnje se kod ovih sorti po jednom čokotu rezidbom
odstrani 1,2 - 1,8 kg zrele ili zelene mase. Preračunato na jedinicu površine nakon obavljene rezidbe
na raspolaganju ostane 4-6 t/ha bio mase. Kod biljnih sorti (poput Italije, Afuz-alija i dr.) količina
odstranjene loze rezidbom je veća 6-8 t/ha. Najčešće se vrši sakupljanje i spaljivanje zrelih lastara
(posle rezidbe) ili zaoravanje zelenih lastara. Ređe se vrši mlevenje-sitnjenje lastara i njihovo
zaoravanje.
Podaci o količinama granjevine iz voćarstva i vinogradarstva su nedovoljno istraženi. Veliki je
broj faktora koji utiču na prirast drvne mase u toku vegetacije:
- biološki (bujnost sorte, bujnost podloge, godina starosti, ...),
- ekološki (fizičke i hemijske osobine zemljišta, temperatura, količine i raspored padavina,
...),
- agrotehnički i pomotehnički (održavanje zemljišta, đubrenje, navodnjavanje, intenzitet i
vreme rezidbe, zaštita, ...),
- sistemski (oblik krune, kombinacija sorta-podloga, raspored i razmak sadnje – broj stabala,
...) itd.
Potencijali posmatrani kroz površine i broj stabala pojedinih vrsta voća i vinove loze su veliki.



strana 7



Slika 1.2. Karta rejona sa prosečnim prinosom glavnih voćnih vrsta po 1 ha,
a prema obračunu na 100 ha obradive površine, (Marković, P., Babović, J., 1998.)
strana 8

Slika 1.3. Karta rejona sa prosečnim prinosom vinove loze po 1 ha,
a prema obračunu na 100 ha obradive površine, (Marković, P., Babović, J., 1998.)


Tabela 1.4. Ukupan broj stabala voćaka u Srbiji u 1998. god.
Vrsta Ukupno Preduzeća i zadruge Individualna
gazdinstva
Jabuka 17.573.000 5.915.000 11.657.000
Kruška 7.082.000 2.124.000 5.157.000
Šljiva 50.630.000 343.000 50.288.000
Trešnja 2.339.000 14.000 2.325.000
Višnja 9.948.000 2.335.000 7.613.000
Kajsija 1.903.000 174.000 1.728.000
Breskva 4.449.000 1.042.000 3.408.000
UKUPNO 93.924.000 11.951.000 82.176.000


Tabela 1.5. Broj stabala voćaka u Srbiji u 1998. god.
Centralna Srbija Vojvodina Kosovo i Metohija
Kultura Preduzeća i
zadruge
Individualna
gazdinstva
Preduzeća i
zadruge
Individualna
gazdinstva
Preduzeća i
zadruge
Individualna
gazdinstva
Jabuka 2.541.910 8.484.963 3.270.008 2.088.572 46.273 738.822
Kruška 716.793 4.027.822 1.402.634 540.824 3.830 406.116
Šljiva 238.001 44.684.048 86.414 2.662.572 12.610 1.581.562
Trešnja 6.494 1.780.183 6.993 316.448 690 113.091
Višnja 1.975.705 6.377.362 228.271 1.015.293 130.700 137.349
Kajsija 100.129 1.265.358 74.259 386.080 - 55.303
Breskva 360.651 2.560.699 505.190 685.406 - 48.404

strana 9
Tabela 1.6. Ukupne površine pod vinogradima u Srbiji u 1998. god.
Vrsta Ukupno Preduzeća i zadruge Individualna
gazdinstva
Vinogradi 77.392 10.060 67.332


Tabela 1.7. Površine pod vinogradima u Srbiji u 1998. god.
Centralna Srbija Vojvodina Kosovo i Metohija
Kultura Preduzeća i
zadruge
Individualna
gazdinstva
Preduzeća i
zadruge
Individualna
gazdinstva
Preduzeća i
zadruge
Individualna
gazdinstva
Vinogradi 2.772 55.051 3.054 8.140 4.234 4.141


Prema istraživanjima Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ostvareni su sledeći prosečni prinosi
granjevine po stablu i hektaru za različite vrste voća, a u zavisnosti od vrste, podloge, sorte, razmaka
sadnje (broja stabala po ha) i godine prirasta u 1999/2000. god.


Tabela 1.8. Količina granjevine u 1999/2000. god. na školskom dobru ”Radmilovac” Poljoprivrednog
fakulteta u Beogradu
Vrsta Podloga Sorta
Starost
zasada
(god.)
Oblik krune
Razmak
sadnje
(m)
Broj
stab.
po ha
Prosek
(kg/stablu)
Ukupno
(kg/ha)
Samerset 4-5 Kotlasta 5 x 4 500 5,08 2540
Krestheven 4-5 Kotlasta 5 x 4 500 6,59 3295 Breskva
Vinogr.
breskva
Redheven 4-5 Kotlasta 5 x 4 500 9,88 4940
Stenli 6-7 Piramidalna 5 x 4 500 5,79 2895
Šljiva Džanarika
Požegača 6-7 Piramidalna 5 x 4 500 9,56 4780
Ajdared 7-8 Vitko vreteno
3,8 x 1,2
3,8 x 1,4
2190
1880
1,19 2606
M9
Jonagold 7-8 Vitko vreteno
3,8 x 1,2
3,8 x 1,4
2190
1880
1,82 3422
Ajdared 7-8 Vitko vreteno
3,8 x 1,3
3,8 x 1,5
2025 1,28 2592
Jabuka
M26
Jonagold 7-8 Vitko vreteno
3,8 x 1,3
3,8 x 1,5
1755 2,12 3721


Rezultati merenja toplotne moći proizvoda sa 10-15% vlage, 2-3 meseca po ubiranju i prirodnog
sušenja pod pokrivačem pokazuju da je toplotna moć granjevine:
- jabuke 17,4 MJ/kg,
- kruške 17,5 MJ/kg,
- breskve 17,7 MJ/kg,
- šljive 17,8 MJ/kg,
- vinove loze 18 MJ/kg.

Na osnovu podataka o broju stabala voćaka i čokotima vinove loze, prosečnoj količini
orezanih grana, i prosečnoj toplotnoj moći, dobija se energetski potencijal od oko 12 000 TJ godišnje.
Pored toga pri zameni stabala voćaka i čokota loze, izvađena stabla takođe predstavljaju
energetski potencijal. Ako se pretpostavi da se stabla voćaka menjaju na 15 godina, a vinova loza na
20 godina, tada je prosečni godišnji energetski potencijal izvađenih stabala oko 13 000 TJ.



strana 10
LITERATURA
1. Brkić, M.: Biomasa kao hrana, sirovina i energija budućnosti, Savremena poljoprivredna
tehnika, 3 (1982), 8,111-116, N. Sad
2. Brkić, M., Janić, T.: Prikupljanje i briketiranje biomase u poljoprivredi, Zbornik radova Značaj
i perspektiva briketiranja biomase, Ekološki pokret Vojvodine i Šumarski fakultet, Beograd,
Vrnjačka Banja, 1996, 15-24.
3. Marković, P., Babović, J., Srbija na pragu novog veka - pogledi na budući razvoj poljoprivrede i
sela, Ministartsvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Beograd, 1998.
4. Mićić, J., Novaković, D.: Biosirovine na području SR Srbije, Studija Instituta za poljoprivrednu
tehniku, Poljoprivredni fakultet, Beograd, 1986.
5. Mićić, J, Novaković, D.: Razvoj tehnologije i opreme za efikasno sagorevanje niskovrednih
čvrstih goriva, Studija Instituta za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivredni fakultet, Beograd,
1989.
6. Mićić, J., Đević, M., Ružičić, L.: Alternativna goriva i njihov značaj, Zbornik XIV, simpozijum
JDPT, Bled, 1989.
7. Ninić, N., Oka, S., Nikolić, S., Nikolić, M., Mićić, J.: Energetski potencijal biljnih ostataka u
Srbiji, Monografija, Jugoslovensko društvo termičara, Beograd,1994.
8. Statistički bilteni Saveznog zavoda za statistiku SR Jugoslavije.


strana 11

1.3 Ostaci biomase u stočarstvu - tečni stajnjak
Prof. dr Dušan Radivojević - Poljoprivredni fakultet, Zemun


Naturalni te~ni stajnjak (feces, ekskrementi) predstavlja me{avinu izlu~evina doma}ih
`ivotinja, koja se sastoji od ~vrstog ili ugu{}enog dela (balege) i te~nog dela (osoke). Naturalni te~ni
stajnjak kao potpuna me{avina oba dela izmeta, formira se kod svih vrsta i kategorija doma}ih
`ivotinja. U praksi se naj~e{}e pod ovim imenom smatra stajnjak proizveden kod tova svinja i junadi.
Naime, ove kategorije se naj~e{}e gaje u objektima sa re{etkastim podovima, odnosno bez kori{}enja
prostirke.


1.3.1 Karakteristike tečnog stajnjaka
Koli~ine te~nog stajnjaka se mogu iskazati na vi{e na~ina:
• kao procenat od telesne mase (od 18 % - 7 %, zavisno od uzrasta), kod svinja;
• prema koli~ini po jednom prose~nom uslovnom grlu (40 - 50 l/UG dan), kod svinja i
junadi.
Ove norme se pojavljuju kao orijentacione srednje vrednosti zbog toga {to zavise od vida,
oblika i koli~ine hrane. Prema tome, godi{nje proizvedene koli~ine stajnjaka po datim normama se
mogu proveriti prora~unom prema sadr`aju suve materije u godi{njim porcijama (obroku) hrane sa
obra~unom njene iskori{}enosti i gubitaka, prema obrascu (Vasiljev-a, 1988):
Q = [ ( SM
o
- G ) x 100 - K /100 + G ] x 10 (t), gde je
Q - godi{nja proizvodnja ekskremenata,
SM
o
- godi{nje koli~ine suve materije u obroku,
G - gubici suve materije iz hrane koja je dospela u stajnjak,
K - koeficijent svarljivosti suve materije u dnevnom obroku.

Na osnovu koli~ine ekskremenata, mo`e se odrediti i koli~ina te~nog stajnjaka, ukoliko se
ekskrementi ne razre|uju vodom, niti podvrgavaju bilo kom vidu obrade. Koli~ina te~nog stajnjaka se
mo`e izra~unati prema slede}em obrascu (Vasiljev-a, 1988):
Q
TS
= Q x SM
E
/ SM
TS
(m
3
), gde je
Q
TS
- godi{nja proizvodnja te~nog stajnjaka (m
3
),
SM
E
- sadr`aj suve materije u ekskrementima (%),
SM
TS
- sadr`aj suve materije u te~nom stajnjaku (%).

Bez obzira na na~in izra~unavanja, iznete koli~ine podrazumevaju dnevnu proizvodnju
izlu~evina.
Koli~ine te~nog stajnjaka zavise od niza faktora, kao {to su: vrsta i kategorija doma}ih
`ivotinja, na~ina dr`anja i vrste hrane, fiziolo{kog stanja, faze reprodukcionog ciklusa, stepena i vrste
aktivnosti `ivotinja, meteorolo{kih i mikroklimatskih uslova i dr.
Iz tog razloga se ne mo`e govoriti o nekim jedinstvenim parametrima za koli~ine te~nog
stajnjaka, koji bi va`ili za sve vrste `ivotinja i sve uslove. ^ak i u okviru iste vrste parametri variraju u
odnosu na uticaj pomenutih faktora.
Dnevne koli~ine te~nog stajnjaka se mogu iskazati i kao procentualni odnos telesne mase. Kod
svinja to je 6 % od prose~ne telesne mase, kod ovaca 7 %, kod konja 8 %, goveda 9 %, `ivine oko 10
%.
Koli~ine te~nog stajnjaka zavise od sadr`aja suve materije u njemu. Pri tome se koli~ine
menjaju kod razli~itih kategorija.
strana 12
Tabela 1.3.1 . Koli~ine te~nog stajnjaka goveda i svinja pri sadr`aju suve materije od 10%
Vrste i kategorije
životinja
UG Dnevna
koli~ina
(m
3
/grlo)
Dnevna
koli~ina
(m
3
/ UG)
Muzne krave 1,2 0,055 0,046
Junice 0,6 0,025 0,042
Junad tov 0,7 0,023 0,033
Telad tov 0,2 0,004 0,020
Suprasne krma~e 0,34 0,007 0,021
Tovljenici 0,12 0,0045 0,037
Prasad 0,04 0,002 0,050

Sastav te~nog stajnjaka je dosta razli~it, kako po vrstama tako i po kategorijama doma}ih
`ivotinja. Sastav uglavnom zavisi od vrste obroka i godi{njeg doba. Sastav se po pravilu odre|uje
prema odnosu ~vrste i te~ne faze. Taj odnos je kod svinja u relaciji 2 : 3 a kod goveda 3 : 2.
Me|utim, za sagledavanje tehni~ko - tehnolo{kih mogućnosti re{avanja postupka prikupljanja,
obrade, lagerovanja i aplikacije, najva`nija karakteristika u pogledu sastava je sadr`aj suve materije.
Osim uticaja na ukupnu masu, sadr`aj suve materije uti~e i na sastav te~nog stajnjaka, naro~ito
u pogledu najva`nijih mineralnih materija.

Tabela 1.3.2. Uticaj sadr`aja suve materije na sastav te~nog stajnjaka
Suva materija
(%)
N
(kg/m
3
)
P
2
O
5

(kg/m
3
)
K
2
O
(kg/m
3
)
MgO
(kg/m
3
)
CaO
(kg/m
3
)
7 6,0 3,2 3,2 1,0 3,0
5 4,0 2,0 2,0 0,7 1,6
3 2,9 1,9 1,7 0,6 1,8
1 0,8 0,6 0,5 0,2 0,5

Sadr`aj suve materije u te~nom stajnjaku je razli~it kod razli~itih vrsta i kategorija doma}ih
`ivotinja, a zavisi uglavnom od vrste i na~ina ishrane.
U postupcima manipulacije sa te~nim stajnjakom, pri pranju objekata, neracionalnom
prekomernom rasipanju vode, mo`e do}i do znatnog razre|ivanja te~nog stajnjaka, a time i do znatnog
naru{avanja odnosa navedenih u tabeli 1.3.3.

Tabela 1.3.3. Prose~ne vrednosti parametara nerazbla`enog te~nog stajnjaka
Vrsta `ivotinja Suva materija
Kg/kg
Organska suva materija
Kg/kg
Krave i junad 0,11 0,85
Telad u tovu 0,35 0,32
Svinje u tovu 0,85 0,68

Sadr`aj mineralnih materija u te~nom stajnjaku je dosta razli~it kod pojedinih vrsta doma}ih
`ivotinja.

Tabela 1.3.4. Sadr`aj mineralnih materija u te~nom stajnjaku sa 7,5% suve materije
Vrsta `ivotinja N
(kg/m
3
)
P
2
O
5

(kg/m
3
)
K
2
O
(kg/m
3
)
MgO
(kg/m
3
)
CaO
(kg/m
3
)
Muzne krave 3,0 1,3 4,0 0,8 1,5
Junad u tovu 4,5 1,5 3,5 0,8 1,3
Telad u tovu 10,0 2,8 4,5 0,7 2,6
Svinje u tovu 6,0 3,0 3,0 1,0 3,0
strana 13

Te~ni stajnjak ima koloidna svojstva. U stanju mirovanja koloidne ~estice te~nog stajnjaka
vezuju slobodnu vodu. Koloidna opna se vremenom uve}ava, a koli~ina slobodne vode se smanjuje.
Takva pojava dovodi do pojma oticanja - kretanja te~nog stajnjaka. Da bi se stajnjak pokrenuo nu`na
je spoljna sila koja }e prevesti stajnjak iz stanja mirovanja u pokretno. Zbog sadr`aja razli~itih ~estica
te~ni stajnjak pokazuje druga~ije pona{anje pri te~enju od drugih te~nosti.
Te~ni stajnjak ima izra`enu osobinu raslojavanja. Pri tome se stvara talog i plivaju}i sloj. U
oba slu~aja ni talog niti kora nemaju sposobnost te~enja. Za njihovo pokretanje nu`no je anga`ovanje
spolja{nje energije.
Raslojavanje te~nog stajnjaka zavisi od vi{e faktora, a pre svega od vrste doma}ih `ivotinja
kao i od intenziteta koloidne ili biolo{ke aktivnosti.
Stajnjak svinja je sklon talo`enju. Gove|i stajnjak intenzivno gradi plivaju}i sloj. Kod
`ivinskog te~nog stajnjaka raslojavanje je ujedna~eno.
Vodom razre|eni te~ni stajnjak ima osobinu talo`enja znatno izra`eniju od onoga koji nije
razre|ivan. Brzina talo`enja ~estica te~nog stajnjaka podle`e zakonu Stoksa:

V = d
2
( ^
F
– T
F
) x g/ w x 18, gde je
V (m/sec) - brzina talo`enja,
d (m) - pre~nik ~estice,
^
F
(kg/m
3
) - sadr`aj ~vrste faze u stajnjaku,
T
F
(kg/m
3
) - sadr`aj te~ne faze u stajnjaku,
g ( m/sec
2
) - gravitaciona konstanta,
w (kg/m /sec) - viskozitet stajnjaka.

Izme|u stvarne brzine talo`enja ~estica i teorijske, postoje izvesne razlike. Te razlike su
prouzrokovane velikim razlikama u veli~ini ~estica. Najve}i uticaj na brzinu talo`enja ima udeo
slobodne vode, jer samo ona odre|uje konzistenciju te~nog stajnjaka.


1.3.2 Sistemi izđubravanja tečnog stajnjaka
Sistemi izdjubravanja te~nog stajnjaka se zasnivaju na kori{}enju sklonosti te~nog stajnjaka
ka oticanju. Brzina oticanja - kretanja je direktno zavisna od konzistencije te~nog stajnjaka.
Pove}anjem konzistencije do izvesne granice raste sposobnost oticanja te~nog stajnjaka, zahvaljuju}i
raznolikosti ~estica u njemu prema njihovoj veli~ini i obliku. Brzina oticanja te~nog stajnjaka uti~e na
viskozitet mase. Smanjenjem brzine oticanja opada viskozitet, nezavisno od odnosa slobodne i vezane
vode. Ove osobine te~nog stajnjaka su zna~ajne kod projektovanja sistema izdjubravanja i izbora
odgovaraju}e opreme za manipulaciju sa te~nim stajnjakom.

Sistemi iz|ubravanja te~nog stajnjaka se svrstavaju u nekoliko zna~ajnijih tipova kao sto su:
• sistem samooticanja,
• kanali sa ustavama,
• recirkulaciono ispiranje,
• kanali sa cevima.

Najva`niji uslov za primenu bilo kog od navedenih sistema jeste postojanje re{etkastih podova
u stajama. Pri tome podovi mogu biti polu ili potpuno re{etkasti. Za sve navedene sisteme, pored
re{etkastih podova, veoma je va`no da se u objektima na zadovoljavaju}i na~in re{i ventilacija.
Re{etkasti podovi u stajama podrazumevaju izgradnju odgovaraju}ih kanala za prihvatanje
stajnjaka pokrivenih gredicama. Gredice nad kanalom formiraju re{etkasti deo poda (u njegovom delu
ili u celini).
Gredice moraju da zadovolje pored navedenih i jo{ neke uslove, kao {to su:
• obezbedjenje pogodne {irine gazi{ta (nagazne povr{ine), koja spre~ava zamaranje
`ivotinja,
strana 14
• obezbedjenje sigurnog kretanja `ivotinja preko gredica bez klizanja,
• gazi{ta treba da budu uvek suva i ~ista.
Gredice se izradjuju od armiranih prefabrikovanih betonskih elemenata. Armatura ( ja~ina, tip)
zavisi od du`ine i optere}enja gredica. Gredice su trapeznog popre~nog preseka.


Mehanička obrada tečnog stajnjaka

Pod mehani~kom obradom te~nog stajnjaka se podrazumevaju dva vida tretmana mehani~kim
putem, pri ~emu su osnovni ciljevi odr`avanje ujedna~enosti sastava i kao drugi vid odvajanja faza.
Osnovni vidovi mehani~ke obrade te~nog stajnjaka su homogenizacija i separacija.

Homogenizacija te~nog stajnjaka
Homogenizacija je vid mehani~ke obrade - tretmana te~nog stajnjaka kojim se posti`e
ujedna~avanje mase, odnosno spre~avanje razdvajanja te~nog stajnjaka na faze. Ovaj vid tretmana se
primenjuje u toku lagerovanja te~nog stajnjaka.
Postupak homogenizacije se izvodi periodi~no. U~estalost primene zavisi od dinamike
raslojavanja i perioda lagerovanja. Intenzivnost primene je izra`ena pred izno{enje te~nog stajnjaka na
poljoprivredno zemlji{te.
Homogenizacija kao vid obrade mo`e biti kori{}ena i kao priprema te~nog stajnjaka za neku
drugu vrstu obrade, kao {to je separacija, na primer, ili proizvodnja biogasa. U tim slu~ajevima
homogenizacija se izvodi u prijemnim bazenima ili predbazenu. Ukoliko se stajnjak iznosi na
poljoprivredne povr{ine, homogenizacija se izvodi u bazenima za lagerovanje.

Separacija te~nog stajnjaka
Separacija je vid mehani~ke obrade te~nog stajnjaka pri kojoj se ostvaruje razdvajanje faza
jedne od druge. Faze se mehani~ki razdvajaju i usmeravaju na dalji tretman i lagerovanje.
Separacijom te~nog stajnjaka u njegovom naturalnom obliku dobijaju se dve faze: ~vrsta i
te~na. ^vrsta faza sadr`i do 35 % suve materije, u pore|enju sa te~nom ima je znatno manje
(koli~inski). Te~na faza posle separacije sadr`i oko 2 % suve materije i ima je koli~inski znatno vi{e
od ~vrste.
Separacijom te~nog stajnjaka posti`u se neke povoljnosti po dalji tretman obe faze. Naime,
kada je u pitanju biolo{ka obrada te~ne faze, koja dalje sledi nakon separacije, znatno se smanjuje
vrednost BPK
5
faktora (vi{e od 40 %), pri ~emu se isti~e znatno smanjenje energetskih tro{kova za
biolo{ku obradu. Zatim se znatno olak{ava manipulacija sa te~nom fazom prilikom aplikacije na
poljoprivrednom zemlji{tu. Mogu}e je i pove}anje normi kori{}enja u pore|enju sa normama te~nog
stajnjaka koji nije obra|ivan.
Separacijom odvojena te~na faza, podlo`na je razgradnji, pa se zato podvrgava daljoj obradi.
Ta se obrada vr{i u lagunama ili specijalnim objektima tipa bazena. Ukoliko se koriste lagune onda
prednost svakako imaju aerirane. Postoje i drugi postupci, kada se kod pre~i{}avanja te~ne faze koriste
flokulanti, odnosno, za ubrzavanje fermentacije se dodaju specijalne bakterijske flore.
Za pre~i{}avanje te~ne faze mo`e se koristiti tehnologija toplog postupka. Kod ovog postupka
te~na faza stajnjaka se uvodi u poseban termi~ki izolovan rezervoar u koji se uz pomo} sna`nog
aeratora ubacuje vazduh, odnosno kiseonik. U isto vreme uslovljava se me{anje ukupne koli~ine te~ne
faze stajnjaka. Pri tome dolazi do osloba|anja solarne energije vezane u organskoj supstanci uz
podizanje temperature u te~noj fazi za 40 - 60 stepeni. U takvim okolnostima, biolo{kom aktivno{}u
mikroorganizama i oksidacionim procesima, preostala organska materija u te~noj frakciji brzo se
razgra|uje uz pomo} ugljendioksida i vode, nitrata, sulfata i drugih sastojaka, {to zna~i da se
mineralizuje. Na kraju postupka u masi te~ne frakcije ostaje samo vrlo mali deo nerazgra|ene
organske supstance i bakterijski talog.
Ovakvim toplim postupkom koji se jo{ naziva te~no kompostiranje, mogu}e je smanjiti
organsku materiju (pa i BPK
5
) u te~noj frakciji za 90 - 95%. Pod uticajem visoke temperature u masi
ostvari se biotermi~ka dezinfekcija te~ne frakcije.
strana 15
^vrsta faza stvorena separacijom, je inertna i podesna za laku manipulaciju. Odla`e se
najčeš}e na deponije ili posebnim oblikom nege prevodi u kompost.
Za separaciju te~nog stajnjaka koriste se separatori, mehanički ure|aji u različitim tehni~kim
izvedbama.


Objekti za lagerovanje tečnog stajnjaka

Lagerovanje te~nog stajnjaka prakti~no zna~i njegovo ~uvanje do momenta kori{}enja. U
zavisnosti od vrste prethodne obrade kojoj je stajnjak bio podvrgnut, mo`e se razlikovati lagerovanje
te~nog stajnjaka u naturalnom obliku, lagerovanje te~ne faze i lagerovanje separata - ~vrste faze.
Prema tome se vr{i izbor odgovaraju}eg objekta.
Izabrani objekat za lagerovanje te~nog stajnjaka mora zadovoljiti odre|ene uslove u pogledu
o~uvanja kvaliteta te~nog stajnjaka. To se pre svega odnosi na gubitak azotnih jedinjenja u toku
lagerovanja. Poznato je, da tokom vremena u te~nom stajnjaku usled biolo{ke aktivnosti
mikroorganizama dolazi u ve}oj ili manjoj meri do gubitaka azota, koji isparava u obliku amonijaka.
Kada je u pitanju ~uvanje te~nog stajnjaka u naturalnom obliku, posebnu pa`nju treba posvetiti
spre~avanju raslojavanja. Takva pojava, ukoliko se dozvoli, za posledicu ima stvaranje kore -
plivaju}eg sloja i muljne istalo`ene faze. Naravno, u takvim slu~ajevima nastaje ~itav niz problema
oko dalje manipulacije sa stajnjakom. Da bi se objekat mogao isprazniti, neophodno je izvr{iti
homogenizaciju, te tako stvoriti uslove za rad muljnih pumpi kojima se objekti prazne.
Dakle, homogenizacija kao vid mehani~ke obrade te~nog stajnjaka se izvodi u lagerima, {to
kao ~injenicu treba imati u vidu kod izbora tipa objekta kao i njegovog kapaciteta.
Aeracija te~nog stajnjaka se uglavnom izvodi u objektima za lagerovanje. Da bi se to moglo
ostvariti, objekti moraju biti prilago|eni toj nameni.
Osnovni parametri, pored navedenih za izbor tipa i kapaciteta objekta su jo{ i zna~aj
obezbe|enja lakog prilaza objektu, kao i mogu}nost njegovog potpunog pra`njenja i ~i{}enja.
Kapacitet objekta za lagerovanje te~nog stajnjaka treba da je u skladu sa potrebnim vremenom
zadr`avanja stajnjaka u njemu. To prakti~no iznosi 120 - 180 dana, jer se mora uskladiti sa
agrotehni~kim zahtevima u pogledu najpovoljnijeg momenta za izno{enje te~nog stajnjaka na
poljoprivredno zemlji{te.
Tro{kovi gradnje i odr`avanja objekta za lagerovanje te~nog stajnjaka su naj~e{}e od
presudnog zna~aja kod izbora. Me|utim, zbog tih parametara se naj~e{}e i gre{i.
Za lagerovanje tečnog stajnjaka izvan staja koriste se betonski nadzemni bazeni, a za
lagerovanje tečne faze koriste se pored bazena i lagune.


Izbor tehnološkog rešenja
Za kori{}enje te~nog stajnjaka kao sirovine za proizvodnju biogasa mogu}e je primeniti
slede}e sisteme za iz|ubravanje , kao i njihove karakteristike:
- kontinuirano prikupljanje te~nog stajnjaka ostvaruje se pomo}u sistema samooticanja.
- kori{}enjem sistema sa ustavama posti`e se potpuno pra`njenje pojedina~nih kanala.
U prvom slu~aju te~ni stajnjak se prikuplja u bazen (predbazen ili drugi manji bazen), tako {to
se u toku celog dana, osim nekoliko sati u toku no}i (5-6 časova) iz objekata za dr`anje stoke, izbacuje
pribli`no podjednaka koli~ina stajnjaka. To se istovremeno doga|a u svim objektima jedne farme, tako
da se svakodnevno dobija ujedna~ena me{avina stajnjaka svih kategorija sa jedne farme. Zna~i, u toku
godine se dobija stajnjak ujedna~enog sastava i koli~ine. Razlike u jednom i u drugom mogu biti
izazvane samo promenom na~ina ishrane i sastava hrane. To je najva`niji pokazatelj sa stanovi{ta
obezbe|enja sirovine za proizvodnju biogasa.
U drugom slu~aju vr{i se pra`njenje pojedinih kanala, i to kako jednog objekta, tako i
razli~itih objekata. Na taj na~in se u pojedinim danima dobija te~ni stajnjak od razli~itih kategorija
stoke, koje se hrane razli~itim sastavom obroka. Iz tog razloga, sastav stajnjaka mo`e biti razli~it. Radi
strana 16
toga se kod ovakvih farmi vr{i grupisanje objekata istih kategorija grla, kao i usagla{avanje vremena
pra`njenja. Svakako da je neophodna dodatna priprema sirovine pre uvo|enja u bioreaktor.
Kori{}enje vode za ispiranje kanala ni u kom slu~aju nije po`eljno, iz vi{e razloga.
Razre|ivanjem stajnjaka smanjuje se sadr`aj suve materije u stajnjaku i pove}ava se njegova koli~ina,
{to pove}ava tro{kove manipulacije sa njim uz male efekte.
Ukoliko je ispiranje kanala neophodno za normalno funkcionisanje sistema iz|ubravanja,
onda se preporu~uje separacija naturalnog te~nog stajnjaka i povratno kretanje te~ne faze kojom se
izvodi ispiranje kanala.
Novije farme treba da imaju mogu}nost pra`njenja kanala sa obe strane. Na taj na~in se
spre~ava zadr`avanje ~vrste faze u kanalu, te tako prestaje potreba za ispiranjem bilo koje vrste.

Uslovi pripreme sirovina
Kod kori{}enja te~nog stajnjaka za proizvodnju biogasa postavljaju se dva osnovna
preduslova, kao zna~ajna pre po~etka proizvodnje. To su:
1. Te~ni stajnjak u svom sastavu ne sme sadr`ati strana tela organskog ili neorganskog
porekla, koja onemogu}avaju uobi~ajeno kori{}enje pumpi. Pri ovome se pre svega misli
na mehani~ke primese.
2. Uspeh u proizvodnji biogasa u najve}oj meri zavisi od sadr`aja organske suve materije u
te~nom stajnjaku. Proces proizvodnje se ne mo`e ostvariti dok se ne raspola`e sa
minimalnim koli~inama organske suve materije, i to kod stajnjaka svinja oko 2%, a kod
stajnjaka goveda oko 3%. Smanjenjem sadr`aja organske suve materije od neke prose~ne
koli~ine u velikoj meri se sni`ava proizvodnja biogasa, a istovremeno udeo procesne
energije jako raste.
Vrednost sadr`aja organske suve materije bi trebalo da se kre}e u granicama koje su prirodne
za stajnjak u trenutku njegovog formiranja. Te veli~ine su za stajnjak svinja oko 5%, a kod stajnjaka
goveda oko 8%.
Pove}anje sadr`aja suve materije ili bolje re~eno, odr`avanje tog sadr`aja u prirodnim
granicama, bi trebalo da bude uobi~ajen postupak. On mo`e da bude sproveden na razne na~ine i pod
raznim uslovima. Uobi~ajena su tri na~ina:
1. Spre~avanje neracionalnog rasipanja vode,
2. Pove}anje sadr`aja suve materije,
3. Dodavanje drugih materija.
U stajama iz kojih se stajnjak koristi za proizvodnju biogasa, treba eliminisati bilo kakvo
nepotrebno pranje vodom. U slu~ajevima neophodnog pranja objekata i opreme u njima, treba koristiti
pumpe visokog pritiska koje tro{e veoma male koli~ine vode, uz visoku efikasnost.
Sedimentacija je najjednostavniji na~in da se jedan deo te~ne faze iz te~nog stajnjaka odvoji
od ukupne mase. Time se zna~ajno pove}ava sadr`aj organske suve materije u ostatku stajnjaka. Kod
stajnjaka svinja, taj postupak se vrlo jednostavno mo`e izvesti, imaju}i u vidu ~injenicu da se on vrlo
brzo razdvaja na faze, obrazuju}i bistri plivaju}i sloj i muljnu fazu na dnu suda - bazena u kojem se
nalazi. Pove}anje sadr`aja suve materije se na ovaj na~in mo`e udvostru~iti, ali sa smanjenjem ukupne
koli~ine sirovine, zbog odvajanja bistrog - te~nog dela. Sedimantacija se izvodi vrlo jednostavno u
bazenu u neposrednoj blizini bioreaktora. Svakako je neophodno da se stajnjak pre uvo|enja u proces
proizvodnje biogasa, homogenizuje.
Sedimentacija kao vid pove}anja sadr`aja organske suve materije kod gove|eg stajnjaka nije
mogu}. To iz razloga potpuno razli~itog na~ina raslojavanja faza. Kod gove|eg stajnjaka se ~vrsta faza
izdvaja na povr{inu, zbog male specifi~ne mase kojoj doprinosi vrlo visok sadr`aj celuloze.
Pove}anje sadr`aja organske suve materije u te~nom stajnjaku svinja i goveda se mo`e
ostvariti dodavanjem `ivinskog stajnjaka, koji ima 3 puta ve}i sadr`aj suve materije od navedenih
vrsta. U takvim slu~ejevima neophodno je dobro re{iti postupak homogenizacije me{avine.
Za homogenizaciju se preporu~uju mehani~ki rotacioni ure|aji, koji pored kvalitetnog
me{anja u masu uvode i manje koli~ine vazduha. Ta pojava se odra`ava povoljno na stvaranje
preduslova za mikrobiolo{ku razgradnju i pojavu gasa. Tako|e dolazi do pove}anja temperature mase,
koja je zna~ajni faktor za postupak fermentacije.
strana 17
U stajnjaku se mogu na}i primese koje {tetno deluju na proces razgradnje i dobijanje gasa. To
su pre svega antibiotici, koji u nekim slu~ajevima mogu potpuno zaustaviti proces. Za preporuku je da
se stajnjak ne uvodi u proizvodnju gasa u vreme velikih akcija le~enja grla antibioticima. Posebno u
slu~ajevima kada se koriste lekovi iz grupe furazolidona i sulfametazina. Od sretstava za pranje i
dezinfekciju najmanji uticaj na proces dobijanja gasa imaju hloroform i fenoli, a najve}i aldehidi.


1.3.3 Zahtevi zaštite životne sredine

Kod planiranja izbora sirovina za proizvodnju biogasa na bazi te~nog stajnjaka treba obavezno
ve} unapred spre~iti mogu}nost pojave konflikata bilo koje vrste sa neposrednom okolinom. To se
odnosi, pre svega, na stanovni{tvo najbližih objekata za stanovanje, a zatim na objekte zdravstvenih,
rekreacionih, sportskih i sli~nih ustanova, odnosno objekte koje ljudi stalno ili povremeno koriste.
Proizvodnja biogasa po pravilu u zna~ajnoj meri ubla`ava zaga|ivanje neposredne okoline. Na
taj na~in upravo proizvodnja biogasa mo`e doprineti usagla{avanju odnosa postoje}ih objekata za
dr`anje stoke i neposredne okoline.
Pre podizanja objekata za dr`anje stoke, naro~ito ako se radi o ve}im koncentracijama, treba
ra~unati sa kori{}enjem te~nog stajnjaka za proizvodnju biogasa, ako se ta proizvodnja planira.
Kod izbora mesta i polo`aja objekata za dr`anje stoke uzima se u obzir veliki broj faktora, koji
se na razli~ite na~ine vrednuju. Jedan od najzna~ajnijih faktora opredeljivanja za mesto i polo`aj
objekata, odnosno cele farme, svakako je odnos broja grla i veli~ina raspolo`ivih povr{ina za
kori{}enje te~nog stajnjaka. Ti odnosi zavise od ve}eg broja faktora, kao {to su vrsta i kategorija grla,
na~in dr`anja, ishrana, postupci sa stajnjakom, higijena objekata i dr. sa jedne strane, te od tipa
zemlji{ta, njegove ekspoziture, namene, i stepena koriš}enja, sa druge strane.
U mnogim slu~ajevima pojedini faktori deluju suprotno jedan drugom, tako da je njihovo
usagla{avanje mogu}e samo prou~avanjem karakteristika svakog pojedinog slu~aja. U svakom slu~aju
neophodno je pridr`avati se slede}ih op{tih normi;
- na 1 ha pa{njaka mogu}e je dr`ati jedno uslovno grlo (UG),
- na 1 ha livada mo`e se dr`ati 1,5 UG,
- na 1 ha orani~nih povr{ina mo`e se dr`ati 3 - 4 UG.
Od navedenih pravila mogu}e je odstupiti u pojedinim slu~ajevima kao {to su:
- povoljan polo`aj objekata za dr`anje stoke u pogledu izolovanosti prema objektima koji bi
mogli da budu ugro`eni,
- kod veoma intenzivnog kori{}enja orani~nih povr{ina, na primer u povrtarskoj
proizvodnji, ili u slu~ajevima postrne setve,
- kada se te~ni stajnjak obra|uje, ali tako da se izdvaja ~vrsta faza - separira ili prethodno
koristi za proizvodnju biogasa.
U slu~ajevima kada se prekora~uju napred iznete norme, treba svakako kompleksno razmotriti
svaki slu~aj pojedina~no. Kona~ne zaklju~ke treba donositi na osnovu op{te procene situacije, stanja i
mogu}nosti neposredne i dalje okoline.
Kod izbora mesta i polo`aja objekata za dr`anje stoke i za proizvodnju biogasa, treba obratiti
pa`nju na potrebe i mogu}nosti eventualnog pro{irenja kapaciteta tih objekata.
Kod izbora mesta i polo`aja objekata za dr`anje stoke i za proizvodnju biogasa, treba usaglasiti
vi{e faktora, kao {to su na primer:
- op{te stanje, namena i mogu}nosti bli`e i dalje okoline,
- mogu}nosti ostavljanja minimalnih rastojanja do objekata koji bi mogli da budu ugro`eni,
- pravac i intenzitet dominantnih vetrova,
- postojanje za{titne zone,
- analiza i usagla{avanje stanja podzemnih voda.

U brdsko planinskim krajevima, zbog na~ina kretanja vazduha, objekte za dr`anje stoke i
proizvodnju biogasa treba locirati ispod ostalih objekata koji bi mogli biti ugro`eni. Samo biogas
postrojenje treba locirati na ni`u lokaciju od staja.
strana 18
Posebno slo`eno odre|ivanje mesta i polo`aja objekata za dr`anje stoke i za proizvodnju
biogasa, svakako je u slu~ajevima ve}e opasnosti od neposrednog i ja~eg zaga|enja podzemnih voda.
To se svakako odnosi na krajeve gde se vodotokovi koriste kao izvor vode za napajanje grla. U takvim
slu~ajevima postoji izra`ena potreba za studioznije razmatranje celokupne koncepcije.
Na farmama sa ve}im brojem grla, postoji potreba za pravilnim definisanjem me|urastojanja
proizvodnih objekata. Ta rastojanja bi morala biti {to ve}a, koliko je to mogu}e. Prostor se u takvim
slu~ajevima popunjava zelenim rastinjem i drvoredom.
Minimalno rastojanje objekata za dr`anje stoke, kao potencijalnog zaga|iva~a, od objekata koji
bi mogli biti zaga|eni je oko 50 m, i to u slu~aju da se u objektu ne dr`i vi{e od 20 UG. U slu~aju da
se broj grla pove}ava, mora se pove}avati i rastojanje me|u objektima. U slu~ajevima gde je broj grla
oko 100 UG, rastojanje izme|u objekata je iznad 200 m. Za svako pove}anje broja grla iznad 100 UG,
rastojanje je oko 500 m.
Osim broja grla, na pomenuta rastojanja objekata za `ivotinje i objekata koje treba za{tititi od
zaga|enja, uti~e ~itav sklop okolnosti. Te okolnosti se izra`avaju brojem poena, prema tome koliki je
uticaj pojedinih faktora. Ve}i broj poena dobijaju oni faktori koji nepovoljnije uti~u, odnosno ako su
slabije re{eni, pa im je negativni uticaj ve}i. Zbir ukupnog broja poena u najnepovoljnijem bi trebao da
bude bar 25. Najve}i broj poena mo`e da bude 100, {to predstavlja najpovoljniji slu~aj sa prisustvom
svih pozitivnih uticaja.

KRITERIJUMI BROJ POENA
LAGEROVANJE STAJNJAKA:
- u zatvorenim bazenima………………………………………………40
- u otvorenim bazenima sa trajnim pokriva~em……………………….25
- lagerovanje u objektima za stoku…………………………………….20
- u otvorenim bazenima bez trajnog pokriva~a……………………… 0
IZ\UBRAVANJE OBJEKATA ZA STOKU:
- te~no iz|ubravanje sa potpuno re{etkastim podom………………… 20
- sa delimi~no re{etkastim podom…………………………………… 15
- mehani~ko ~i{}enje ispod re{etki…………………………………….10
- mehani~ko iz|ubravanje bez re{etki……………………………… 0
NA^IN VENTILACIJE U OBJEKTU:
- vertikalno, visina najvi{e 1,5 m iznad krova,
sa usmeriva~em navi{e……………………………………………… 15
- vertikalno, visina najvi{e 1,5 m iznad krova……………………… 10
- vertikalno, visina manja od 1,5 m ………………………………… 0
BRZINA STRUJANJA VAZDUHA:
- ve}a ili jednaka 12 m/sec…………………………………………… 20
- ve}a ili jednaka 10 m/sec …………………………………………… 10
- ve}a ili jednaka 7 m/sec ……………………………………………… 5
- ispod 7 m/sec………………………………………………………… 0
KOLI^INE VAZDUHA:
- za temperaturnu razliku manje ili jednako 1,5
0
C……………………… 20
- za temperaturnu razliku ispod 2
0
C……………………………………15
- za temperaturnu razliku ispod 3
0
C……………………………………10
- za temperaturnu razliku jednaku ili iznad 3
0
C…………………………0

Od ukupnog broja poena koji se dobija na osnovu kriterijuma prikazani u tabeli, oduzima se odre|eni
broj poena za slu~ajeve kada se koriste posebna hraniva, koja preko stajnjaka na poseban na~in
ugro`avaju okolinu. To su:
- suvi otpaci koji se kvase, surutka i sl., ali samo u koli~ini do zadovoljenja potreba za
vodom, odbija se 0 poena,
strana 19
- kuhinjski otpaci, i otpaci sa slabijim sopstvenim mirisom u koli~ini iznad potreba za
vodom, odbija se od 0 do 10 poena,
- otpaci klani~ne industrije i otpaci sa ja~im sopstvenim mirisom, odbija se 20 poena.
Kod izbora mesta i polo`aja bioenergetskog postrojenja ( reaktor i lager za stajnjak), treba
obratiti pa`nju na to, da ne do|e do ugro`avanja objekata za `ivotinje. Postavlja se na suprotnu stranu
od pravca duvanja dominantnih vetrova. U njegovoj blizini, na istoj strani postavlja se i objekat za
lagerovanje te~nog stajnjaka.


1.3.4 Količine tečnog stajnjaka u Srbiji

Koli~ine te~nog stajnjaka na farmama u Srbiji, mogu}e je proceniti prema kapacitetu farmi na
kojima se on pojavljuje, kako na svinjogojskim tako i na govedarskim. Ta procena je izvedena na
farmama dru{tvenog sektora, kao i na zna~ajnijim (po kapacitetu) privatnim farmama.

Tabela. 1.3.5 . Raspored svinjogojskih farmi po regionima u Srbiji sa
proizvodnim kapacitetom i koli~inom te~nog stajnjaka koji se na farmama pojavljuje
Region Broj
krma~a
Broj
tovljnika
godi{nje
Koli~ina
T.S.
(m
3
/dan)
1. Sombor 4790 94300 285
2. Subotica 2910 32400 93
3. Senta 4995 95000 258
4. Ba~ka Topola 3926 23000 87
5. Vrbas 10778 288000 808
6. Novi Sad 5530 100500 304
7. Kikinda 5000 91500 244
8. Zrenjanin 4105 65500 177
9. Vr{ac 645 10000 30
10. Pan~evo 7350 109800 363
11. Kovin 1350 19900 59
12. Ruma 3000 45000 136
13. Sremska
Mitrovica
5450 77000 236
14. Beograd 6360 116000 342
15 Smederevo 2300 20000 69
16 Po`arevac 5720 100000 294
17 [abac 360 7000 27
18 Valjevo 800 14000 42
19 Loznica 60 1500 4
20 Kru{evac 1700 30000 89
21 Jagodina 4140 110000 306
22 Negotin 660 12000 35
23 Zaje~ar 2050 40000 116
24 Leskovac 1650 30000 88
25 Prokuplje 2100 35000 104

Na svinjogojskim farmama du{tvenog sektora u Srbiji, dnevno se proizvede oko 4 4 4 4 600 m 600 m 600 m 600 m
3 33 3

naturalnog te~nog stajnjaka.


strana 20
Tabela 1.3.6 .Kapaciteti farmi za tov junadi na dru{tvenom i privatnom sektoru sa procenom dnevne
proizvodnje te~nog stajnjaka raspore|enih po Okruzima i poljoprivrednim institucijama Srbije bez
Kosova i Metohije
Okrug Institucija Kapacitet
dru{tveni
sektor
Koli~ina
T.S.
M
3
/dan
Kapacitet
Privatni
sektor
Koli~ina
T.S.
M
3
/dan
1 Severno Ba~ki DD”Agros Zavod”
Zavod B.Topola
1560
7520
31.2
150.4
-
6200
-
124
Ukupno 9080 181.6 6200 124
2 Srednje Banatski Institut “Servo Mihalj”
Zrenjanin
3530 70.6 1200 24
Ukupno 3530 70.6 1200 24
3 Severno
Banatski
Poljop.Stanica Senta
Poljop. Stanica Kikinda
7895
4335
157.9
86.7
690
1595
13.8
31.9
Ukupno 12230 244.6 2285 45.7
4 Ju`no Banatski DPPU”Agrozavod”Vr{ac
DP”Tami{“ Pan~evo
35411
8250
70.2
165
480
200
9.6
4
Ukupno 11761 235.2 680 13.6
5 Zapadno Ba~ki DP”agroinstitut”Sombor 8360 167.2 380 7.6
Ukupno 8360 167.2 380 7.6
6 Ju`no Ba~ki DP”Agrozavod” Vrbas
Poljop.Stanica Novi Sad
4500
6580
90
131.6
-
-
-
-
Ukupno 11080 221.6 - -
7 Sremski Okrug Polj. Inst. P:Drezgi} S.M.
Polj. Stanica Ruma
4000
1270
80
25.4
-
9600
-
192
Ukupno 5270 105.4 9600 192
8 Ma~vanski
Okrug
Zavod”Podrinje” [abac
Zavod za polj. Loznica
3950
300
79
6
18280
9775
365.6
195.5
Ukupno 4250 85 28055 561.5
9 Kolubarski
Okrug
Zavod za poljoprivredu
Valjevo
10900 2180 12515 250.3
Ukupno 10900 218 12515 250.3
10 Podunavski
Okrug
Zavod za poljoprivredu
Smederevo
- - 4666 93.3
Ukupno - - 4666 93.3
11 Brani~evski
Okrug
Zavod za poljoprivredu “Stig”
Po`arevac
9959 199.1 7820 156.4
Ukupno 9959 199.1 7820 156.4
12 [umadijski
Okrug
Poljoprivredna stanica
Kragujevac
7800 156 4820 96.4
Ukupno 7800 156 4820 96.4
13 Pomoravski
Okrug
Poljoprivredna stanica
Jagodina
5268 105.3 2155 43.1
Ukupno 5268 105.3 2155 43.1
14 Borski Okrug Zavod za poljoprivredu
“Krajina” Negotin
1270 25.4 - -
Ukupno 1270 25.4 - -
15 Zaje~arski Okrug Centar za poljoprivredu
Zaje~ar
10300 206 2000 40
Ukupno 10300 206 2000 40
16 Zlatiborski
Okrug
Zavod za poljoprivredu
“Moravice” U{ice
3200 64 1330 26.6
Ukupno 32 64 1330 26.6
17 Moravi~ki Okrug Poljoprivredna stanica
“Ov~ar” ^a~ak
6000 120 8279 165.5
Ukupno 6000 120 8279 165.5
18 Ra{ki Okrug Zavod za poljoprivredu
“Ibar” Kraljevo
7800 156 3930 78.6
strana 21
Ukupno 7800 156 3930 78.6
19 Rasinski Okrug Poljoprivredna stanica
Kru{evac
6510 130.2 5500 110
Ukupno 6510 130.2 5500 110
20 Ni{avski Okrug DP”Agrorazvoj” Ni{ - - 4870 97.4
Ukupno - - 4870 97.4
21 Topli~ki Okrug Vi{a poljoprivredna {kola
Prokuplje
- - 1760 35.2
Ukupno - - 1760 35.2
22 Pirotski Okrug Zavod za poljoprivredu Pirot 2940 58.8 1100 22
Ukupno 2940 58.8 1100 22
23 Jablani~ki Okrug Zavod za poljoprivredu
Leskovac
2120 42.4 1450 29
Ukupno 2120 42.4 1450 29
24 P~injski Okrug Zavod za poljoprivredu Vranje 300 6 - -
Ukupno 300 6 - -
25 Grad Beograd Agroekonomik
Zavod “Kosmaj”
3000
8570
60
171.4
1100
280
22
5.6
Ukupno 11570 231.4 1380 27.6

Na dru{tvenim farmama Srbije, bez Kosova i Metohije dnevno se proizvede 3 026 m
3

naturalnog te~nog stajnjaka goveda, a na privatnim farmama 2 214 m
3
, {to ukupno ~ini iznos od 5 240
m
3
naturalnog te~nog stajnjaka dnevno.

Uslovi za korišćenje ostatka
Te~ni stajnjak posle proizvodnje biogasa, kao otpadna masa digestora, ima u celosti istu
zapreminu i veoma sli~ne osobine, kao i pre proizvodnje biogasa. U toku proizvodnje biogasa, jedan
deo organske mase je preveden u neorganski oblik uz odvajanje vi{ka energije u vidu biogasa.
Otpadna masa digestora u daljem postupku ~uvanja i kori{}enja manje zaga|uje okolinu, pa su
svi dalji postupci lak{i.
Mineralna vrednost te~nog stajnjaka posle proizvodnje biogasa je ista kao i pre proizvodnje.
Priprema te~nog stajnjaka za izno{enje na poljoprivredne povr{ine, potpuno je ista kao i za
naturalni stajnjak. To se pre svega odnosi na homogenizaciju, kako u toku lagerovanja tako i
neposredno pre izno{enja.
Optimalni termini aplikacije uz minimalne gubitke garantuju se samo u toku vegetacije ili
neposredno pre nje. Sa gledi{ta ekonomi~nosti i za{tite `ivotne sredine, te~ni stajnjak nikako ne bi
trebalo iznositi tokom jeseni i zime, odnosno u periodu izra`enog vodnog kretanja. U toku tog perioda
bi velika koli~ina azota bila izgubljena.
Istra`ivanja komiteta za `ivotnu sredinu EZ-a pokazala su da, samo oko 25% azota, fosfora i
kalijuma napu{ta ciklus ishrane na farmi u obliku `ivotinjskih proizvoda. Prema tome, ako bi sav
stajnjak bio sakupljen i pravilno lagerovan i negovan, 75% azota, fosfora i kalijuma bi recikla`om bilo
vra}eno na poljoprivredne povr{ine.
Sa gledi{ta mogu}nosti iskori{}enja azota kod ve}ine gajenih kultura, najpovoljniji period
izno{enja te~nog stajnjaka je u prole}e od kraja februara do prve polovine maja. Izuzeci su krmne
kulture, koje se kose kao i pa{njaci i livade.
U postupku kori{}enja te~nog stajnjaka kao organskog |ubriva najzna~ajniji parametar je
norma. Norma zavisi od vi{e faktora, pre svega od vrste gajene kulture i njenih potreba za pojedinim
elementima, kao i do vrste stajnjaka i na~ina aplikacije.
Godi{nja norma te~nog stajnjaka se iznosi u dva do tri navrata. Ve}i deo se uznosi u vreme
kada je najpotrebniji biljkama. Norme se dosta razlikuju, najve}e su kod okopavina, a najmanje kod
strnih `ita i travnjaka.
strana 22

Tabela 1.3.7. Norme izno{enja te~nog stajnjaka kod pojedinih kultura
Vrsta kulture Pred setvu
Kukuruz 30 - 50 m
3
/ ha
Je~am Max 25 m
3
/ha
P{enica 15 - 25 m
3
/ha
Tokom vegetacije
Strna `ita 15 - 30 m
3
/ha
Livade, pa{njaci 15 - 25 m
3
/ha

Svi primenjeni tehni~ki sistemi za aplikaciju te~nog stajnjaka se mogu svrstati u dve grupe: za
povr{insku i podpovr{insku aplikaciju.
U oba slu~aja se mogu koristititi specijalne cisterne - adaptirani zalivni sistemi(samo za
povr{insku aplikaciju).
Cisterne za te~ni stajnjak imaju vi{e mogu}nosti aplikacije. Te se mogu}nosti uglavnom
vezuju za izgled i funkciju rasprskiva~a - dela sistema koji pu{ta masu stajnjaka na zemlji{te.
Me|utim, koji }e se sistem koristiti zavisi od vremena izno{enja i norme |ubrenja, kao i prethodne
pripremljenosti te~nog stajnjaka.
U slu~aju kori{}enja te~nog stajnjaka za prihranu okopavina treba koristiti specijalnu cisternu
sa podriva~kim telima, pomo}u kojih se stajnjak unosi ispod povr{ine u zonu korenovog sistema
biljaka. Priprema koju treba da pro|e te~ni stajnjak zavisi od norme |ubrenja.
Kod strnih `ita, za slu~aj prihrane treba koristiti specijalnu cisternu sa snopom cevi za
spu{tanje te~nog stajnjaka na samu povr{inu, dakle bez prskanja kroz vazduh. Stajnjak treba da bude
ujedna~enog sastava i po potrebi separiran. To svakako zavisi od norme |ubrenja.
U slu~aju izno{enja te~nog stajnjaka pred osnovnu obradu zemlji{ta, mogu}e je koristiti, pored
specijalne cisterne i neki od površinskih rasprskiva~a, ali prednost treba dati klate}im rasprskiva~ima.
Oni ne zahtevaju posebnu pripremu stajnjaka, sem homogenizacije, ali zato povoljno uti~u na
smanjenje gubitaka lakoisparljivih azotnih jedinjenja.
Sistemi za navodnjavanje u primeni za aplikaciju te~nog stajnjaka su vrlo skupo i nedovoljno
kvalitetno re{enje. Iz tih razloga nisu za preporuku.






LITERATURA
1. Baader W.: Das Biogasprojekt, Grundlage Landechnik, 31, 1981
2. Bellman R.: Dynamic programming, Princeton University Press, Princeton, N.Y. 1979.
3. Bellman R., S. Dreyfus: Applied Dynamic programming, Princeton University Press, Princeton,
N.Y. 1962.
4. Benefild L.D., W.R. Clifford: Biological Process Design for Wastewater Treatment, Prentice-
Hall Series in Environmental Sciences, 1980.
5. Chen Y.R., Hashimoto A.G.: Kinetics of methane fermentation, Biotechnology and
Bioengineering Symposium No. 8, 269
6. Chen Y.R., Hashimoto A.G.: Rheological properties of Aerated Poultry Wastes Slurries,
Transaction of the ASAE, Vol, 19, No.5, 898, 1976.
7. Contois D.E.: Kinetic of bacterial growth; relationship between population density and specific
growth of continuous cultures, Journal of General Microbiology, 40, 1959.
strana 23
8. Cushman J.H.: Hierarchical Problems: Some Conceptual Difficulties in the Development of
Transport Equations, Heat and Mass transfer in Porous Media, Editors M.Quintard and M.
Todorovic, Elsevier Science Publ. p. 123-136, 99-110, Amsterdam, 1992.
9. Gosch S: Energy Production Efficiences in Anaerobic Gasification Process, Proces.
Biochemistry, 2, 1981.
10. Grover Velma, B.K. Guha, W. Hogland, S. McRae: Solid Waste Management, Special Indian
Edition, Oxford & IBH Publishing Co. Pvt. Ltd, New Delhi, Calcutta, 2000.
11. Hashimoto, A: Methane from Swine Manure:Efect of Temperature and Influent Substrate
Concentration on Kinetic parameter (K), Agricultural Wastes, 1984, Vol.9, 299
12. Hill D.T.: Simplified Monod Kinetics of Methane Fermentation of Animal Wastes, Agricultural
Wastes, (5), 157, 1983.
13. Hill D.T.: Design Parameters and Operating Characteristics of Animal Waste Anaerobic
Digestion System – Swine and Poultry, Agricultural Wastes,(5), 157, 1983.
14. Hill D.T.: Optimum operational design criteria for anaerobic digestion of animal manure,
Transaction ASAE, (25), 1029, 1982
15. Hobson N.P.: The Kinetics of Anaerobic Digestion of farm Wastes, J. Chemcal Tech.
Biotecnology, 1983, (33B), 1
16. Hungate R. E.: Smith, W.; Baushop, T.; Yu, I.; Rabinowitz, J.: Formate as an intermediate in the
bovine Rumen Fermentacion, J. Bacteriology, (2), 102, 389, 1970.
17. Kloss, R.: Plannung landwirtschaftlichen Biogasanlagen nach techisch-wirtschaftlichen
Kriterien, Disseration an der Techischen Universitat Carolo-Wilhemina, Braunschweig, 1985.
18. Kosi F.: Modeliranje i optimizacija postrojenja za anaerobnu fermentaciju organskih materijala,
Doktorski rad, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1987.
19. Kosi, F., Todorovic M.: Experimental Investigation of Rheological Model Characteristics of
Non-Newtonian Fluids, International Conference Energy Efficiency 2000, Belgrade, p. 253-264,
1991.
20. Kosi F., Todorovic M.: Experimental Determination of Specific Heat Capacity of Livestock
Waste Slurries, Contemporary Agricultural Engineering, No.1, p. 9-14, 1995.
21. Kosi F. and M. Todorović: Biochemical Conversion of Industrial Wastes by Anaerobic
Fermentation, Periodical Electronic Monograph - Information and Technology Transfer on
Renewable Energy Sources for Sustainable Agriculture, Food Chain and HFA ’99, DERES,
Faculty of Agriculture, Belgrade, http://www.rcub.bg.ac.yu/~todorom/tutorials/rad38.html
22. Lawrence, A. W.; McCarty, P. L.: Kinetics of methane fermentation in anaerobic treatment, J.
Walter Pollution Control Federation, 1969, (47), R1
23. McCarty, P. L.: Anaerobic waste treatment fundamentals - Part one, Publ. Wks. N.Y., 1964, 95
(9), 107
24. Metzner A.B.: Non-Newtonian Technology-Advances in Chemical Engineering I, B. D. Thomas
and J. W. Happers, Jr., Academic Press, Inc. New York,1956
25. Monod J.: The growth of bacterial cultures, Annual Rewiew of Microbiology, 1949, 3, 371
26. Mosey, F. E.: Anaerobic Biological Treatment of Food Industry Waste Water, J. Water Pollution
Control, 1984, 273
27. Perwanger, A., Mitterleitner, H.: Biogas-Auszug aus dem 1. Zweischen bericht zur
Forschungsvorhaben - Einsatzmoglichkeiten verschiedener Energietrager in Landwirtschaft,
Bayer. Staatsminis. fur Ernahrung, Landwirtschaft und Forsten Munchen,1980, Deutschland B.
R.
28. Petersen N.J. and Davison H.B.: Modelling of an Immobilised-cell Three Phase Fluidised -Bed
reactor, Applied Biochem. Biotechnol. 28/29, p. 685-698, 1991.
29. Pontrjagin, J.S., W.G. Boltjanskij, R.W.. Gamrekalidse, E.F. Mischenko: Mathematical Theory of
Optimal Processes, (in Russian), Nauka, Moskva, 1983.
30. Piehler, J.: Einfuerung in die dynamische Optimierung, B.G. Teubner Verlaggesellschaft,
Leipzig, 1966.
31. Quintard M., and Whitaker S: Transport Processes in Ordered and Disordered Porous Media,
Heat and Mass transfer in Porous Media, Editors M.Quintard and M. Todorovic, Elsevier Science
Publ. p. 99-110, Amsterdam, 1992.
strana 24
32. Schafer R.: Technische und okonomische Beuerteilung des Biogasverfahrens in Betrieben der
tierschen Produktion anhand von statischen und dynamischen Modellen, Dissertation, TU
Munchen, Weihenstephan, 1982.
33. Todorović M,. Tošić M, Kosi F., Marković M., Maksimović S.: Uputstvo za planiranje,
programiranje, projektovanje i održavanje bioenergetskih postrojenja za potrebe JNA, Beograd,
1986.
34. Todorovic Marija., Elizabeth Boyce, Kosi, F.: Anaerobic Bioreactors Producing Chemicals and
Fuels - Inovation and Engineering Database, Proceedings of the 9th European Bioenergy
Conference, pp.1560-1566, Kopenhagen, 1996.
35. Todorović M., Gburčik V., Djajić N., Gburčik P., Stevanović-Janezić M., Kosi F.: National
Information & Technology Transfer Network on New and Renewable Energy Sources, The
European Congress on Renewable Energy Implementation, Athens, pp. 934-943, 1997.
36. Todorovic Marija, F. Kosi, Ljiljana Simic: Bioreactors for Fuels and Chemical Production –
Predictive Analytical Modelling via Microbiological and Psysicochemical Synergetics, The 10
th

European Conference end Technology Exhibition - Biomass for Energy and Industry, 8-11
June, pp. 669-672, Wuerzburg, Germany,1998.
37. Todorović M., Kosi F., Simić Lj.: “Bioreaktori za proizvodnju hemikalija i goriva, inovacije,
fenomeni prenosa i inženjerska baza podataka”, III Jugoslovenski simpozijum prehrambene
tehnologije - Procesno inženjerstvo i oprema, Beograd, str. 335 – 340, 1998
38. Todorović M. S., Stevanović-Janežić, F. Kosi, M.G.Kuburović, G. Koldžić, A. Jovović: Forestry,
Municipal and Agricultural Wastes for Fuels and Chemical, Monografija Solid Waste
Management: A Developing Countres Perspective, Editor: W. Grover, Oxford & IBH
Publishing Co. Pvt. Ltd, New Delhi, India, pp. 263-285, 1999.
39. Todorović M., Kosi F., i dr.: Istraživnje osnovnih parametara mehanizacije u cilju unaprđ|enja
proizvodnje, ušede energije i očuvanja životne sredine u poljoprivredi, tema: Ispitivanja
osobina materijala i procesa merodavnih za povećanje efikasnosti toplotnih i difuzionih
operacija u biotehnici, projekat 12M12 finasiran od strane MNT Srbije, za period od 1966-
2000.
40. Whitaker S.: Transport Processes with Heterogeneous Reaction, Department of Chemical
Engineering, Chemical Reactor Analysis: Concepts and Design, Editor S. Whitaker and A.E.
Cassano, Gordon and Breach, New York, 1986.




strana 25



2 OSTACI BIOMASE U ŠUMARSTVU I PRERADI DRVETA
I MOGUĆNOST GAJENJA "ENERGETSKIH ŠUMA"

Prof. dr Gradimir Danon, Prof. dr Vojislav Bajić, Prof. dr Vasilije Isajev,
Šumarski fakultet, Beograd
Mr Slobodan Bajić, Slobodan Orešćanin, JP "Srbija šume"
Dr Savo Rončević, Institut za topolarstvo, Novi Sad


[umski fond u Republici Srbiji, sa aspekta povr{ine, ~ine dva gotovo podjednaka dela:
dr`avne i privatne {ume. U Republici Srbiji {ume i {umsko zemlji{te pokrivaju 27.3% od povr{ine
Republike. Za gazdovanje u dr`avnim {umama i stru~ni nadzor nad gazdovanjem u privatnim {umama
dr`ava je formirala Javno preduze}e za gazdovanje {umama "Srbija{ume", a u toku je izdvajanje {uma
Vojvodine u zasebno Javno preduze}e.
Na osnovu podataka po Posebnim osnovama za gazdovanje {umama /6/, {ume Srbije
pokrivaju pov{inu od 2.36 miliona ha. Drvna zaliha, iskazana u bruto iznosu, utvr|ena je uobi~ajenim
metodolo{kim postupkom, i iznosi oko 235 miliona m
3
drveta.
Najzastupljenije su ~iste bukove {ume, koje pokrivaju oko 648 766 ha, odnosno 27.5 %
povr{ine pod {umama. Ukupna zapremina drveta u ovim {umama iznosi 92 miliona m
3
, ili oko 39 %
od ukupne zapremine. Drugi po zastupljenosti je hrast sa 24.4 % povr{ine odnosno 37.8 miliona m
3
drvne

zapremine. Ostali li{}ari se prostiru na 8.5% od ukupne povr{ine sa ukupnom zapreminom od
14.5 miliona m
3
. Od ukupnih povr{ina pod {umom u Srbiji me{ovite sastojine li{}ara pokrivaju 30 % i
ukupna zapremina drveta u ovim {umama iznosi 62.7 miliona m
3
(26 % od ukupne zapremine).
Od ukupnih povr{ina pod {umama u Srbiji ~etinari zauzimaju svega 5.9 %. U strukturi
povr{ina najzastupljeniji su crni bor (2.6 %) i smr~a (1.6 %), dok je u~e{}e belog bora i jele
zanemarljivo (<0.2 %).
Prostornim planom Republike Srbije predvi|a se pove}anje povr{ina pod {umama sa 27.3 %
na 31.5% do 2010. godine, a do 2050. na 41.4 %, {to se ocenjuje optimalnom {umovito{}u za na{e
uslove /6/. Pove}anje povr{ina pod {umom predvi|eno je prvenstveno na {umskim zemlji{tima, a
tako|e i na zemlji{tima koja nisu pogodna za poljoprivrednu proizvodnju.
Ocenjujemo zna~ajnim da na ovom mestu prika`emo stanje {uma u Vojvodini, kao delu
{umarstva Srbije, iako su ukupni podaci, kao objedinjeni, predhodno ve} dati. Dakle, podaci koji slede
su uklju~eni u ukupne podatke o {umarstvu Srbije.
Sada{nja povr{ina {uma, {umskog zemlji{ta i za{titnog zelenila u Vojvodini iznosi 179 151 ha.
Od te povr{ine pod {umama se nalazi 137 094 ha, a pod za{titnim zelenilom 9 156 ha. Tako
zastupljenost {uma, {umskih zemlji{ta i za{titnog zelenila iznosi 8.33% u odnosu na ukupnu povr{inu,
a stvarna {umovitost 6.79%.
Danas su {umski zasadi u Vojvodini gotovo isklju~ivo prostorno svedeni i ograni~eni na uske
lokalitete du` re~nih tokova, zatim na pribre`ne i brdske predele Fru{ke gore i Vr{a~kog brega i na
prostore Deliblatskog peska i Suboti~ko-horgo{ke pe{~are. Na ovim prostorima se nalazi oko 90%
povr{ina {uma i za{titnih zasada, a samo oko 10% povr{ina rasuto je po poljima Vojvodine. Ako se
ovim malim povr{inama {uma koje su rasute po vojvodjanskim poljima doda oko 11 600 km zelenih
drvoreda, onda stvarna obraslost vojvodjanskih polja iznosi samo oko 1.5% od ukupne poljoprivredne
povr{ine.
Vojvodina je izrazito ravni~arsko i poljoprivredno podru~je. Polaze}i od toga i uva`avaju}i
sve druge karakteristike i specifi~nosti, razmatranje pitanja optimalne {umovitosti mora po}i od toga,
da ona treba da obezbedi najpotpunije i raznovrsno zadovoljenje potreba privrede u drvetu i op{tu
za{titu teritorije, odnosno za{titu i unapredjivanje `ivotne sredine. Odredjivanje optimalne {umovitosti
Vojvodine, koja }e biti u funkciji zadovoljavanja potreba dru{tva u drvetu i svih drugih
infrastrukturnih potreba, mogu}e je bez obzira na njen ravni~arski karakter. Ta nelogi~nost mo`e se
strana 26
objasniti ~injenicom da je uzgoj mekih li{}ara (topola i vrba) najdinami~niji razvojni deo {umarstva, a
da je njihovo drvo, zahvaljuju}i tehnologiji prerade, dobilo svestranu, samostalnu upotrebu i da vi{e
nije supstitut za drvo drugih vrsta drve}a, pa se sve vi{e tra`i na tr`i{tu. Da se ne polazi od takvog
saznanja ne bi se moglo govoriti o optimalnoj {umovitosti Vojvodine, nego samo o "za{titnoj"
{umovitosti vojvodjanske ravnice sa poljoprivrednom namenom.
Tako se optimalna {umovitost u specifi~nim uslovima Vojvodine odredjuje na 14.32%. Kod
ovako odredjene {umovitosti postoje}a povr{ina {uma i za{titnog zelenila po glavi stanovnika u
Vojvodini iznosila bi 0.16 ha. Ovako odredjena optimalna {umovitost Vojvodine ve}a je za 5.99%
(71.95%) od sada{nje {umovitosti, koja iznosi 8.33% (0.09 ha/stanovniku).
Polaze}i od ~injenice da su topole i vrbe brzorastu}e vrste drve}a, koje se gaje ve{ta~kim
putem osnivanjem razli~itih oblika zasada, uslovljenih namenom proizvodnje odredjene koli~ine i
vrste sortimenata, kao i ~injenica da na podru~ju Vojvodine i drugih ravni~arskih krajeva u Srbiji
postoji dovoljno prostora u kojima vladaju optimalni uslovi za gajenje topola i vrba, a to sve skupa sa
ste~enim dosada{njim iskustvima i rezultatima sopstvenog nau~no-istra`iva~kog rada u ovoj oblasti,
predstavlja realni potencijal da se u postoje}im zasadima obezbede dovoljne koli~ine drveta za rad
postoje}ih preradnih kapaciteta, a osnivanjem novih namenskih zasada za proizvodnju celuloznog
drveta i drveta za energetske potrebe na novim povr{inama obezbede i dodatne koli~ine ove sirovine
za postepeni razvoj.



Slika 2.1: U~e{}e {uma u ukupnoj povr{ini op{tina u Republici Srbiji u 1997. godini
(Izvor: Statisti~ki godi{njak SR Jugoslavije 2000.)
strana 27

2.1 Proizvodni potencijal šuma i industrije prerade drveta u Srbiji
Prema JUS-u, drvo stabla se razvrstava na: deblovinu, granjevinu, sitnu granjevinu i panjevinu. Pod
tzv. krupnim drvetom se podrazumeva drvo debla i krupnih grana, dakle drvo deblje od 7 cm. Ovo drvo
iskazano po zapremini predstavlja tzv. bruto drvnu zapreminu, koju dr`avna statistika zvani~no prati.
U toku prerade bruto drvne zapremine u {umske sortimente, nastaje drvni otpadak (ostatak) razli~itog
oblika i koli~ine. On mo`e biti u obliku piljevine, ise~ka, obradka, razli~itih porubaka, stope grana, kore i
sl., a njegova koli~ina se u zavisnosti od od vrste drveta i stepena prerade kre}e u rasponu od 12 do 18%.
Mogu}i obim se~a (etat) utvr|uje se na osnovu godi{njeg prirasta {uma, u Osnovama za gazdovanje
{umama odnosno, ukoliko Osnova nema ili im je istekla va`nost, drugim planskim dokumentima u skladu
sa Zakonom. Godi{nji prirast {uma je odre|en na nivou od oko 6 miliona kubnih metara. U tabeli 2.1.
prikazan je potencijalni obim godi{nje proizvodnje drvnih sortimenata (etat) /5/.

Tabela 2.1.: Potencijalni obim godi{nje proizvodnje drvnih sortimenata u {umama Srbije
Vrsta sortimenta Vrsta drve}a Kategorija vlasni{tva {ume
hiljada
/m
3
/god/
/%/
dr`avne
privatne
881.3
254.0
17.5
5.1 li{}ari
Svega li{}ari 1 135.3 22.6
dr`avne
privatne
184.4
71.6
3.7
1.4 ~etinari
Svega ~etinari 256.0 5.1
Tehni~ko, oblo drvo
Ukupno (li{}ari i ~etinari) 1391.3 27.7
dr`avne
privatne
1 481.8
1 074.2
29.5
41.3 li{}ari
Svega li{}ari 3 555.0 70.8
dr`avne
privatne
59.2
12.0
1.2
0.2 ~etinari
Svega ~etinari 71.2 1.4
"Prostorno" drvo
namenjeno za:
plo~e na bazi drveta,
hemijsku preradu i
ogrev
Ukupno (li{}ari i ~etinari) 3 627.2 72.3
Sveukupno (trupci, obla gra|a i "prostorno" drvo) 5 018.3 100.0
Izvor: dokumentacija JP Srbija{ume

Potencijalni obim godi{njih se~a u Srbiji iznosi ne{to preko 5 miliona m
3
. Za pribli`no iste povr{ine
pod {umom potencijalni obim se~a u dr`avnim {umama je ne{to ve}i (52:48), a struktura {umskih
sortimenata povoljnija nego {to je to slu~aj kod privatnih {uma.
Proizvodnja trupaca i oble gra|e ~inila je u periodu do po~etka osamdesetih godina pro{log veka
gotovo 50% od ukupne proizvodnje, da bi se taj procenat smanjivao na ra~un pove}anja u~e{}a
prostornog drveta, dostigav{i u periodu 1985-1990 god. 41 % potencijalnog obima se~a u dr`avnim
{umama. Po~etkom devedesetih godina do danas, procentualno u~e{}e tehni~kog oblog drveta pada na
ispod 30%, {to se duguje u najve}oj meri poreme}aju starosne, a time i debljinske strukture na{ih {uma.
Kvalitet drveta iz privatnih {uma uvek je znatno zaostajao za dr`avnim, ali se on u proteklom periodu
postepeno popravljao. Imaju}i to u vidu, mo`e se u prakti~ne svrhe operisati sa procentualnim u~e{}em
tehni~kog oblog drveta u ukupno pose~enoj drvnoj zapremini privatnih {uma od ne{to iznad 13 %.
Iz tabele 2.1. se vidi da li{}ari ~ine 93.4 % ukupnog potencijalnog obima se~a u {umama Srbije, a da
drvo namenjeno za izradu plo~a na bazi drveta, hemijsku preradu i ogrev u~estvuje sa 72.3 % u ukupnom
potencijalnom obimu se~a.
2.1.1 Proizvodnja šumskih sortimenata u Srbiji
Pouzdani podaci o obimu i strukturi se~a koje daje Savezni zavod za statistiku, mogu se dobiti
strana 28
samo za dr`avne {ume. Što se privatnih {uma ti~e, statistika prati samo ono drvo za koje je od
zvani~nih organa izdata odgovaraju}a dokumentacija.
U pravilu je izvr{eni obim se~a u {umama Srbije gotovo uvek manji od planovima predvi|enog, a
planirani obimi se~a su uvek manji od mogu}eg. To se duguje razli~itim uzrocima, po~ev od uslova na
tr`i{tu, koji deluju kroz zakone ponude i potra`nje, pa do tehni~ko tehnolo{kih pretpostavki koje se
ogledaju u mogu}nostima {umskih gazdinstava da izvr{e planirane obime se~a. U na{im uslovima,
naro~ito u poslednjoj deceniji dvadesetog veka, i politi~ki uslovi izra`eni kroz ekonomsku blokadu
zemlje, doveli su do zna~ajnog smanjenja obima proizvodnje u {umarstvu. U tabeli 2.2. prikazan je
obim se~a u SR Jugoslaviji za petogodi{nji period (1985-1989), kada se proizvodnja odvijala u
normalnom privrednom ambijentu.

Tabela 2.2.: Pose~eno drvo u {umarstvu Srbije(bruto) u hiljadama m
3

Srbija
Godina
Dr`avno Privatno Ukupno
1985 2777 1422 4199
1986 2793 1381 4174
1987 2793 1430 4223
1988 2905 1318 4223
1989 2875 1170 4045
Prose~no 2829 1344 4173
Izvor /9/

Podatke koji se odnose na iskazani obim se~a u privatnim {umama treba uzeti sa rezervom. Prema
nekim procenama /6/ iskazani obim se~a je ~ak ~etiri puta manji od potro{nje.
Prilikom kalkulacija potro{nje drveta u energetske svrhe, prema istom izvoru, treba imati u vidu da
svega 60% drveta za ovu namenu poti~e iz {ume, a ostatak ~ini takozvana vanstatisti~ka se~a /8/. Ova
biomasa poti~e od pojedina~nih stabala u me|ama i pored potoka, stabala vo}aka, vinove loze i dr.
U tabelama koje slede, prikazan je obim se~a u dr`avnim {umama Srbije za proteklih deset godina, ne
ra~unaju}i {ume Nacionalnih parkova. U~e{}e {uma Nacionalnih parkova u ukupnom {umskom fondu
Srbije je oko 10%, a saglasno tome je i njihovo u~e{}e po potencijalu, obimu se~a, strukturi i dr.


Tabela 2.3. Pregled ukupne proizvodnje neto drvnih sortimenata u periodu 1992 - 2001 god. u
dr`avnim {umama Srbije (bez {uma Nacionalnih parkova) ( u 000 m
3
)
OBLAST
GODINA
1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001
Jugoisto~na 260.3 208.8 218.4 229.3 280.0 301.3 287.4 299.6 324.6 258.0
Isto~na 210.4 157.7 160.2 182.2 205.9 246.8 258.0 261.0 275.3 237.4
Centralna 151.6 147.2 140.9 156.6 147.7 164.8 161.0 192.5 191.3 146.9
Zapadna 311.7 315.4 262.0 261.9 226.1 254.2 232.2 282.7 310.4 233.5
Beogradska 343.5 325.8 345.4 390.1 327.5 367.1 352.2 365.3 453.6 396.2
Severna 162.2 119.0 131.0 206.2 205.5 215.8 239.5 210.1 295.6 224.7
UKUPNO 1439.7 1273.9 1257.9 1426.3 1392.7 1550.0 1530.3 1611.2 1850.8 1496.7
Izvor: dokumentacija JP Srbija{ume

strana 29
Tabela 2.4. Pregled ukupne proizvodnje tehni~kog oblog drveta u periodu 1992 - 2001 god. u
dr`avnim {umama Srbije (bez {uma Nacionalnih parkova) (u 000 m
3
)
OBLAST
GODINA
1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001
Jugoisto~na 84.9 61.1 56.2 60.6 84.9 95.2 99.1 102.7 132.5 89.5
Isto~na 89.5 59.2 56.9 67.4 82.2 91.3 108.2 111.2 115.5 82.6
Centralna 88.9 68.6 60.7 83.7 87.6 92.0 89.4 98.1 103.0 71.2
Zapadna 147.1 131.5 126.5 113.2 104.0 113.1 99.6 117.7 124.7 103.5
Beogradska 138.1 111.3 127.2 162.0 140.7 190.0 202.8 188.6 255.8 241.3
Severna 80.1 53.8 62.2 121.6 119.0 142.2 152.3 129.7 172.4 138.1
UKUPNO 628.6 485.5 489.7 608.5 618.4 723.8 751.4 748.0 905.9 726.2
Izvor: dokumentacija JP Srbija{ume

Na osnovu iskazanih podataka mo`e se zaklju~iti da je izvr{eni obim se~a u {umama Srbije u periodu
1985-1989. god. bio za oko 17% manji od mogu}eg. U godinama koje su sledile (1992 - 2001), do{lo je
do zna~ajnog prose~nog pada proizvodnje, naro~ito u dr`avnim {umama. Taj pad proizvodnje je iznosio
oko 48% u odnosu na prose~nu proizvodnju u re~enom petogodi{njem periodu.


Tabela 2.5 Pregled ukupne proizvodnje prostornog drveta u periodu 1992 - 2001 god. u dr`avnim
{umama Srbije (bez {uma Nacionalnih parkova) (u 000 m
3
)
OBLAST
GODINA
1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001
Jugoisto~na 175.4 147.8 162.1 168.7 195.0 206.0 188.3 196.9 192.1 168.5
Isto~na 120.9 98.6 103.3 114.8 123.7 155.5 149.8 346.7 159.8 154.9
Centralna 97.1 99.4 104.4 109.5 87.5 115.4 106.8 138.7 124.8 101.8
Zapadna 164.7 184.0 135.5 148.7 122.1 141.1 132.6 165.1 185.7 130.2
Beogradska 205.4 214.5 218.2 228.2 186.9 177.1 149.4 176.7 197.6 155.0
Severna 82.1 65.2 68.8 84.6 86.5 73.6 87.2 80.4 123.2 86.7
UKUPNO 845.6 809.5 792.3 854.5 801.7 868.7 814.1 1104.5 983.2 797.1
Izvor: dokumentacija JP Srbija{ume

Kako se mo`e videti iz navedenih prikaza o izvr{enom obimu se~a u proteklom
desetogodi{njem periodu, izvr{eni obim se~a u dr`avnim {umama je znatno ispod mogu}eg, a koji je
ustanovljen Osnovama za gazdovanje {umama. Obim se~a se u državnim šumama bez nacionalnih
parkova, izuzimaju}i 2000. godinu, bez zna~ajnijih kolebanja kretao oko proseka od 1 483 000 m
3
, {to
jasno ocrtava privredni ambijent u oblasti proizvodnje i potro{nje drveta.
Ta konstatacija se u manjoj meri odnosi na privatne {ume, s obzirom na veliku
sposobnost privatnog sektora da se prilagodi tr`i{nim uslovima.
Prema raspolo`ivim podacima u Vojvodini i ravni~arskim delovima Srbije je pod
razli~itim oblicima zasada i prirodno nastalih sastojina topola i vrba 53 971 ha, {to predstavlja 1.89%
ukupne povr{ine {uma u Jugoslaviji. Procenjena drvna masa topola i vrba iznosi 8.3 miliona m
3
, {to u
odnosu na ukupnu drvnu masu {uma iznosi 2.7 %. Godi{nji etat topola i vrba je oko 355 000 m
3
a to je
oko 11% ukupnih se~a u Srbiji.
Korisnici koji gazduju topolama i vrbama su {umarske i vodoprivredne organizacije
(dr`avna preduze}a) sa 80 %, i poljoprivredne organizacije (dru{tveni sektor) sa 8%, privatni i ostali
sektor sa 12 %. Struktura povr{ina i drvnih masa po vrstama, uzgojnom obliku i korisnicima prikazana
je u tabeli 2.6.
strana 30
Navedeni podaci o povr{inama se odnose na {ume i zasade topola koji su evidentirani
u statistici, a isti se Zakonom o {umama vode kao {ume.
Medjutim, posebno u Republici Srbiji, topole su masovno sadjene kao drvoredi, manje
grupe i pojedina~na stabla uz puteve, manje reke, lokalne puteve, oko ekonomija i sli~no. Podataka o
ovim (neto) povr{inama, kao i drvnim masama u statistici nema, niti su u bilansima prikazani.

Tabela 2.6.: Povr{ine i drvne mase po vrstama i korisnicima
Eurameri~ke. topole Doma}e topole i vrbe Svega VRSTA

KORISNIK
P
ha
V
(000) m
3

V
m
3
/ha
P
ha
V
(000) m
3
V
m
3
/ha
P
ha
V
(000) m
3

V
m
3
/ha
[umarstvo 30 025 5 112 172 7 981 1 053 132 38 006 6 165 162
Vodoprivreda 1 537 210 137 2 810 371 132 4 347 581 134
Poljoprivreda 3 835 571 149 388 35 90 4 223 606 142
Ostali 477 72 151 772 94 121 1 249 166 133
Privatno 1 570 239 113 4 576 549 120 6 146 788 128
Svega 37 444 6 204 166 16 527 2 102 127 53 971 8 306 154

Od ukupne povr{ine pod topolama i vrbama od 53 971 ha zasadi euroameri~kih topola
zauzimaju 37 444 ha (70%), doma}e topole (crna i bela topola) 1 322 ha (2%), vrbe 15 205 ha (28%).
Po na~inu uzgoja planta`ni uzgoj topola se obavlja na 13 105 ha (25%), klasi~ni zasadi topola
zauzimaju 24 339 ha (45%), klasi~ne kulture vrbe iznose 6 942 ha (13%) a prirodno nastale {ume
doma}ih topola zauzimaju 1 322 ha (2%) i prirodno nastale {ume vrba 8 263 ha (15%).
Od ukupne povr{ine 53 971 ha zasada i prirodnih {uma topola starosti do 5 godina je 14%, od
6 do 10 godina 18%, od 11 do 15 godina 18%, od 16 do 20 godina 13%, od 21 do 25 godina 17%, od
26 do 30 godina 11% i preko 30 godina 9%.


2.1.2 Mogućnosti za povećanje proizvodnje drveta
Prethodno date ocene stanja {uma kao izrazito nepovoljne, osnova su {umarske razvojne
strategije koja ima za ciljeve:
1. da popravi stanje postoje}ih {uma i,
2. da uve}a povr{inu {umskog fonda.
Ulaganjem u infrastrukturu u {umarstvu, pre svega u otvaranje {uma {umskim
komunikacijama, stvorile bi se mogu}nosti za kori{}enje {uma na celokupnom prostoru Srbije. Time
bi se stvorile mogu}nosti da se iskoristi celokupni se~ivi etat, {to danas nije mogu}e. Pored toga,
pove}anje obima se~a uslovljeno je odgovaraju}om tra`njom, kao i odgovaraju}im cenama {umskih
sortimenata. Sada{nji privredni ambijent se mo`e oceniti kao nepovoljan za zna~ajnije pove}anje
proizvodnje u {umarstvu Srbije.
Procenjuje se (1) da bi se raznim meliorativnim merama u narednom srednjero~nom periodu,
pored drugih dobitaka, postoje}i {umski fond mogao dovesti u pribli`no optimalno stanje, {to bi kao
krajnji efekat imalo proizvodnju jo{ oko 7 miliona m
3
.
Nedavno usvojenim Prostornim planom Srbije planirano je uve}anje stepena pokrivenosti
teritorije {umom sa sada{njih oko 27% na oko 42%, {to zna~i uve}anje povr{ine {uma za oko 1.3
miliona hektara. Dugoro~no gledano i na ovaj na~in bi se zna~ajno uve}ala proizvodnja drveta kao
najzna~ajnijeg oblika biomase proizvedenog u {umama.
Osnovni parametar za odredjivanje obima se~a topola i vrba je starost zasada i {uma ovih vrsta
drve}a. Polaze}i od stanja na{ih {uma i oblika gajenja, a uzimaju}i u obzir parametre teku}eg i
prose~nog prirasta drvne mase, ocenjeno je da je optimalna starost u zasadima topola 25 godina a u
prirodnim sastojinama topola i vrba 30 godina.
U tabeli 2.7 prikazano je stanje zasada {uma topola koje bi na osnovu navedene ophodnje do{le u obzir
strana 31
za se~u u narednih 10 godina.

Tabela 2.7.: Stanje zasada i {uma topola i vrba starosti preko 15 godina
Starost sastojina i zasada
preko 30 godina preko 25 godina preko 20 godina preko 15 godina

Stepen ure|enosti
{uma P
(ha)
V
(000) m
3

P
(ha)
V
(000)m
3

P
(ha)
V
(000)m
3

P
(ha)

V
(000)m
3

Ure|ene {ume 3480 1029 8881 2369 15337 4038 20721 5061
Manje ure|ene {ume 1036 256 2393 590 45400 1006 6144 1311
Svega 4516 1285 11274 2989 19887 5044 26865 6372
Procentualno u~e{}e
%
8.4 15.5 19.4 35.6 36.8 60.7 49.8 76.7

Uva`avaju}i navedene ~injenice koje uslovljavaju planiranje se~a, tokom narednih 10 godina
u prirodnim sastojinama i zasadima topola i vrba ovim planom za se~u je predvidjeno 25.000 ha, {to
iznosi oko 93% od povr{ina {uma topola i vrba starosti preko 15 godina
Planirani obim se~a:
ƒ Procenjena drvna masa na 25 000 ha iznosi 5 900 000 m
3

ƒ Prirast drvne mase na 25 000 ha x 10 m
3
/ha x 5 godina 1 250 000 m
3

ƒ Svega se~iva bruto masa u narednih 10 godina 7 150 000 m
3
.

U postoje}em fondu topola i vrba nalazi se oko 15 000 ha zasada topola i vrba starosti do 10
godina. Oko polovine istih zasada je u gustinama koje zahtevaju prorede, a to obezbedjuje proizvodnju
slede}e drvne mase:
ƒ 5 000 ha zasada topola x 85 m3/ha 425 000 m
3

ƒ 2 000 ha zasada vrba x 60 m3/ha 120 000 m
3

ƒ Svega: 7 000 ha za proredu zasada topola i vrba 645 000 m
3

Na osnovu iznetih pokazatelja o planiranim ~istim se~ama i proredama u mladjim zasadima
topola i vrba u narednom periodu od 10 godina, mogu}a proizvodnja drvnih masa iznosi: 7 795 000 m
3

bruto drvne mase.
Primenjeni metod ocene mogu}nosti proizvodnje drveta u postoje}im {umama i zasadima
topola i vrba u narednih 10 godina uva`ava sve relevantne faktore, koji su u funkciji unapredjenja
postoje}eg stanja topola i vrba, s tim {to se sa se~om mora u}i u manje produktivne {ume koje su
uglavnom prestarele, u kojima dominira prostorno - celulozno drvo.

Tabela 2.8.: Planirana proizvodnja drveta topola i vrba za 10 godina*
Svega Trupci Prostorno drvo
Na~in se~e Povr{ina
ha
Zapremina
(000) m
3
Zapremina
(000) m
3

%
Zapremina
(000) m
3

%
~ista se~a 25 000 7 150 2 860 40 4 290 60
Prorede 7 000 645 65 10 580 90
Svega 22 000 7 795 2 925 38 4 870 62
Drvni ostatak (12%) 935 350 585
NETO ZAPREMINA 6 860 2 575 4 285
Prosek za 10 godina neto drvne zapremine 686 258 428
*
Ukupna povr{ina iznosi 53 971 ha, a zapremina 8 306 000 m
3
(100%)

Iz tabele 2.8 vidljivo je da nakon realizacije godi{njeg etata u {umama topola i vrba ostaje 93
500 m
3
drvnog materijala koji se trenutno ne koristi. Isti se nakon odredjenog prilagodjavanja (iveraja)
mo`e koristiti kao energetsko gorivo za razli~ite namene.
Iznete ~injenice koje ukazuju na efekte u realizaciji navedenog plana proizvodnje drveta
strana 32
topola i vrba do 2010. godine upu}uju na zaklju~ak da je ovaj program od {ireg dru{tvenog zna~aja i
da dr`ava mora obezbediti razne stimulativne mere i normativno-zakonskim putem regulisati
gazdovanje dru{tvenim dobrom, koje je ({uma) u najve}oj meri dr`avna svojina.

2.1.3 Mogućnosti mehanizovanog prikupljanja šumskog ostatka za energetske potrebe
Drvo za kori{}enje u energetske svrhe se pojavljuje u razli~itim oblicima i na razli~itim
mestima u procesu proizvodnje {umskih sortimenata. Ono se mo`e pojaviti u oblicima koji su
standardizovani, i u nestandardizovanim oblicima.
Standardizovani sortimenti iz ove grupe su oblice i cepanice du`ina 1 ili 2 metra, se~enice i
tzv. vi{emetrice (vi{ekratnice). Vi{emetrice su {umski sortimenti u oblom stanju, koji po kvalitetu
pripadaju sortimenatima iz kategorije “prostorno” drvo, a ~ije su du`ine veće od 2 metra, sa
zaokru`ivanjem du`ina u toku izrade na cele metre.
Nestandardizovani oblici drvnog ostatka za energetsko kori{ćenje su u obliku piljevine, ise~ka,
obradka, razli~itih porubaka, stopa grana, gula, te{ko cepivih komada, kore i sl.
Ekonomija kori{}enja drveta kao energenta le`i u tro{kovima njegovog sakupljanja i
transporta od mesta proizvodnje (nastanka) do mesta kori{}enja. Transport se u {umarstvu uop{te
odvija u dve faze - privla~enje i prevoz. Pod privla~enjem se podrazumeva tzv. unutra{nji transport, tj.
transport od mesta proizvodnje (nastanka) ili kako se to ka`e od “panja“, pa do {umskog kamionskog
puta ili do {umskog stovari{ta na kamionskom putu. Upravo ova faza transporta je klju~na za nivo
tro{kova proizvodnje svih {umskih sortimenata.
Tehni~ko-tehnolo{ka re{enja za prvu fazu transporta standardizovanih {umskih sortimenata iz
kategorije “prostorno”drvo postoje. Za ovaj transport, na najte`im terenima na kojima nema {umskih
komunikacija, koriste se tovarni konji ili `i~ano u`etni sistemi, dok se na terenima bla`ih nagiba i u
ravni~arskom podru~ju koriste razli~ita mehanizovana sredstva, a naj~e{}e traktori sa prikolicama
razli~itih kapaciteta.
Savremena tehnolo{ka re{enja, ~ija je primena {iroko mogu}a, kojima se u proizvodnju
{umskih sortimenata uvodi tzv. ”deblovni” metod, omogu}uje tehnolo{ku tipizaciju i unifikaciju
sredstava za prvu fazu transporta. Primenom ovog metoda se iz {ume, vu~om po zemlji ili vo`enjem,
cela debla (vretena stabla) ili njegovi delovi, privla~e do {umskog kamionskog puta ili {umskog
stovari{ta, gde se zatim vr{i izrada {umskih sortimenata. Na ovaj na~in se, pored humanizacije rada,
pove}ava produktivnost u transportu, smanjuju tro{kovi, a tako|e se iz {ume uz tehni~ko oblo i
“prostorno” drvo privu~e i izvesna koli~ina drveta iz kategorije {umskog ostatka, kao {to su gule,
te{ko cepivi komadi, razli~iti obrubci, pa i deo stopa grana. Na taj na~in se mo`e dobiti koncentrisan
deo drvnog ostatka na {umskom stovari{tu, {to je veoma zna~ajno sa apekta tro{kova.
Deo drvnog ostatka koji ostaje u {umi posle se~e mogu}e je, kako je već re~eno, u potpunosti
prikupiti u ravni~arskom podru~ju, koriste}i za to odgovaraju{e korpe ili kontejnere. U brdsko
planinskom podru~ju, ukoliko bi se i odlu~ili na prikupljanje drvnog ostatka, ukupnog ili delimi~no,
bilo bi potrebno izvr{iti odgovarajuća prilago|avanja na mehanizmima koji se koriste za prvu fazu
transporta, a i kori{}enje tovarnih konja bi moralo biti zadr`ano za odre|ene terenske uslove.
Posebne mogućnosti za transport {umskog ostatka otvaraju se njegovom homogenizacijom,
koja se posti`e iveranjem. Za iveranje se mogu koristiti laki mobilni ivera~i, a za prvu fazu transporta,
u zavisnosti od terenskih uslova, no{eni kontejneri ili kontejneri na jednoosovinskom ili
dvoosovinskim traktorskim prikolicama.

2.1.4 Karakteristike i struktura preduzeća za preradu drveta
U drvnoj industriji R. Srbije je 1999. godine bilo ukupno 3 404 zvani~no registrovanih
preduze}a drvne industrije, od kojih su vi{e od 90% mala preduze}a u privatnom vlasni{tvu (tabela
2.9). Ostvareni dru{tveni proizvod u 2000. godini iznosi 1.24% dru{tvenog proizvoda R. Srbije, 3.6%
industrijskog proizvoda i oko 6.2% izvoza na{e zemlje.
Od pribli`no 33 000 radnika, koji rade u preduze}ima prerade drveta u R. Srbiji, jedna tre}ina
radi u primarnoj proizvodnji, a ostali u preduze}ima finalne prerade drveta. Mala i srednja preduze}a
su uglavnom u privatnom vlasni{tvu. Ove firme su danas oslonac razvoja drvne industrije u R. Srbiji.
strana 33

Tabela 2.9.: :: : Prose~an broj zaposlenih u preduze}ima za preradu drveta u Srbiji*
Preduze}a Mala Sednja Velika Ukupno zaposlenih
Primarna 7 150 830 9 766.0
Finalna 7 192 851 23 711.0
Ukupno za celu preradu drveta 32 937*
*Izvor: Strategija razvoja drvne industrije do 2010. godine

Preduze}a se prema delatnosti mogu podeliti na preduze}a:
ƒ Mehani~ke prerade drveta
ƒ Hemijske prerade drveta

Preduze}a mehani~ke prerade drveta se bave ili primarnom preradom ili finalnom preradom
drveta. Najva`niji proizvodi primarne prerade drveta su: rezana gra|a, razli~iti drvni elementi, podne i
zidne obloge, furnir i plo~e na bazi drveta. U firmama finalne prerade drveta izra|uje se name{taj,
gra|evinska stolarija, igra~ke …

Tabela 2.10.: Struktura preduze}a u mehani~koj preradi drveta u R. Srbiji /22/
Mala Srednja Velika Broj firmi
Veli~ina
%
Broj firmi 3 153 195 56 3 404
Procentualno u~e{}e 93% 6% 1% 100%
*Izvor: Strategija razvoja drvne industrije do 2010. godine


2.1.5 Planovi razvoja industrije prerade drveta
Prvi i osnovni cilj industrijskog razvoja drvne industrije R. Srbije predstavlja strate{ko
prestruktuiranje, odnosno promena strukture kapitala i sistema upravljanja. Ostali strate{ki ciljevi
podeljeni su u dve grupe: prva grupa ciljeva se odnosi na programsko prestruktuiranje i revitalizaciju
postoje}ih proizvodnih kapaciteta, uz maksimalno kori{}enje raspolo`ivih doma}ih resursa; druga
grupa ciljeva odnosi se na izgradnju novih proizvodnih kapaciteta.
Programsko prestruktuiranje postoje}ih kapaciteta podrazumeva promenu programa
proizvodnje, uz pribli`no isti obim prerade, a sa ciljem pove}anja izvoza proizvoda od drveta na
spoljna tr`i{ta. Pri tome uzimaju}i u obzir trenutno stanje {uma i {umarstva ne treba ra~unati na neko
ve}e pove}anje obima se~a, ve} pre svega na bolje kori{}enje raspolo`ive sirovine.
Strategija razvoja ra~una i na ostvarivanje dinamike rasta energetske efikasnosti ovog sektora. To
bi se moglo ostvariti:
ƒ Tehnolo{kom modernizacijom preduze}a ~ime se pove}ava i stepen energetske efikasnosti;
ƒ Efikasnijim i ve}im kori{}enjem raspolo`ivog drvnog otpatka, smanjile bi se potrebe za
fosilnim gorivima i pove}ala energetska i ekonomska efikasnost preduze}a;
2.1.6 Sadašnji obim prerade i perspektive razvoja u narednih deset godina
Preduze}a drvne industrije u Srbiji prera|uju uglavnom doma}u sirovinu. Razlike u
unutra{njim i spoljnim cenama su tolike da je uvoz topolovih trupaca i celuloze za potrebe fabrika
hartije (Ma|arska i Hrvatska), kao i rezane gra|e ~etinara iz Republike Srpske za gra|evinsku
stolariju, vi{e izuzetak nego pravilo. U R. Srbiji je u 2001. godini prera|eno pribli`no 690 000 m
3

strana 34
trupaca pose~enih u dr`avnim {umama. Od ove koli~ine najvi{e je prera|eno topole (330 000 m
3
) i
bukve (234 000 m
3
). Od ostalih vrsta drve}a treba spomenuti jo{ i hrast (34 600 m
3
) i smr~u/jelu (59
000 m
3
). Detaljnijih podataka o prera|enim koli~inama iz privatnih {uma nema.

Tabela 2.11: Ostvarena prodaja trupaca u R. Srbiji (dr`avne {ume) (2001) /22/
Li{}ari u milionima m
3
^etinari u milionima m
3

Hrast Bukva Topola Ostali Σ
Smr~a/
Jela
Ostali

Σ
Total
Σ
Dr`avni
sektor
0.035 0.234 0.330 0.025 0.624 0.059 0.014 0.073 0.697

Od ukupne koli~ine prera|enih trupaca jedan deo su bili furnirski (F i L) trupci (209 000 m
3
).
Od toga najvi{e je bilo topole (176.000 m
3
) i bukve (21 000 m
3
). Detaljniji podaci su dati u tabeli 2.12.

Tabela 2.12: :: : Ostvarena prodaja furnirskih trupaca u R. Srbiji (dr`avne {ume) (2001) /22/
Hrast Bukva Topola
Smr~a/
jela
Ostali

Σ
hiljadu m
3

Dr`avni sektor
4.24 20.79 176.12 2.93 4.70 208.78


2.1.7 Prostorni raspored preduzeća za preradu drveta
R. Srbija je za potrebe ove studije podeljena na sedam oblasti.
‰ Severna Srbija
‰ Beograd
‰ Zapadna Srbija
‰ Centralna Srbija
‰ Isto~na Srbija
‰ Jugoisto~na Srbija
‰ Ju`na Srbija


Navedena podela se poklapa sa onom koju koristi JP Srbija{ume, a ne{to odstupa od politi~ke podele
Republike Srbije.
Regionalna zastupljenost preduze}a drvne industrije je relativno dobra, odnosno poklapa se sa
raspolo`ivom sirovinskom osnovom i potrebama stanovni{tva. U pojedinim regionima, kao {to je
jugoistok Srbije, zahvaljuju}i ranijoj politici kori{}enja sredstava iz Fonda za nerazvijene, drvna
industrija je razvijenija nego u nekim drugim delovima Srbije (Zapadna Srbija i Centralna Srbija).
Raspolo`ivi tehni~ki kapaciteti u preradi drveta se koriste sa 49.3% u primarnoj i 38.2% u
finalnoj preradi drveta (1999.), a radno vreme uposlenih sa oko 56 % (za celu granu) /21/. To je razlog
{to su, kao osnova za procenu snage drvne industrije u nekoj od oblasti, uzete godi{nje koli~ine
prera|enog drveta, a ne instalisani kapaciteti za preradu. Na slici 2.2 prikazane su koli~ine drveta
prera|ene u preduze}ima za preradu drveta podeljenih po odgovaraju}im oblastima.

strana 35

Slika 2.2: Potro{nja trupaca u R. Srbije u 2001. po oblastima

strana 36

Tabela 2.13.: Potro{nja trupaca u preduze}ima za preradu drveta (po oblastima, nameni i vrsti drveta)
Bukva Hrast ^etinari Topola Zbirno
R.B. Oblast Vrsta prerade
m
3

Zbirno 10 720 22 924 1 026 144 118 178 789
Pilanska 9 709 17 968 1 026 39 975 68 678
Furnir i plo~e 1 011 4 956 0 68 848 74 815
1 Beograd
Hemijska 0 0 0 35 296 35 296
Zbirno 58 001 2 071 15 858 4 334 80 265
Pilanska 58 001 2 071 15 858 4 334 80 265
Furnir i plo~e 0 0 0 0 0
2
Centralna
Srbija
Hemijska 0 0 0 0 0
Zbirno 31 568 1 710 0 0 33 278
Pilanska 28 390 1 710 0 0 30 100
Furnir i plo~e 3 178 0 0 0 3 178
3
Isto~na
Srbija
Hemijska 0 0 0 0 0
Zbirno 76 642 280 1 151 1 336 79 409
Pilanska 73 286 280 1 151 1 336 76 052
Furnir i plo~e 3 356 0 0 0 3 356
4
Jugoisto~na
Srbija
Hemijska 0 0 0 0 0
Zbirno 9 976 7 442 0 164 179 181 597
Pilanska 9 976 7 442 0 70 133 87 550
Furnir i plo~e 0 0 0 94 046 94 046
5
Severna
Srbija
Hemijska 0 0 0 0 0
Zbirno 45 448 438 40 906 16 130 102 922
Pilanska 44 470 438 40 906 16 130 101 943
Furnir i plo~e 979 0 0 0 979
6
Zapadna
Srbija
Hemijska 0 0 0 0 0
Ukupno 232 356 34 865 58 941 330 097 656 259


Podaci o potro{nji trupaca dati su u tabeli 2.13. Utro{ene koli~ine su podeljene prema
oblastima u kojima su sedi{ta firmi, vrsti prozvoda i date su za svaku od vrsta drveta posebno. U
pregled nisu uklju~eni ostali meki i tvrdi li{}ari, a pod pojmom ~etinari misli se pre svega na jelu i
smr~u. Razlika izme|u 697 000 i 656 000 (vidi tabelu 2.11) predstavlja deo prerade ili izvoza koji nije
mogao biti obuhva}en.
Navedeni podaci se odnose na 2001. godinu i za trupce nabavljene od JP
“Srbija{ume”. Uz ovu koli~inu treba dodati trupce koju je otkupila trgovina i ~ija dalja
sudbina nije poznata. Deo ovih trupaca je oti{ao za potrebe malih preduze}a, u gra|evinarstvo
i druge privredne grane.

strana 37
2.2 Drvni ostaci u šumarstvu i industriji prerade drveta
Iz bruto zapremine pose~enog drveta izra|uju se dve grupe sortimenata: tehni~ko oblo drvo i
"prostorno" drvo. U toku njihove izrade javlja se ostatak koji ostaje u {umi. Mo`e se ra~unati da se u
proseku dobija 82 % do 88 % tehni~kog oblog i "prostornog" drveta, a da drvni ostatak ~ini 12 % do 18 %
od bruto drvne zapremine.
Pored ovog ostatka, u {umi na svakih 100m
3
krupnog drveta ostane i 15 m
3
sitne granjevine i oko 25 -
30 m
3
panjevine i korenja.
Na osnovu re~enog, stablo se sastoji od nekoliko kategorija drveta prikazanih u tabeli 2.14.. Prilikom
pravljenja bilansa zanemareni su li{}e i ~etine, ~ije se u~e{}e kre}e u granicama od 1.5 - 4.0 % od bruto
zapremine pose~enog drveta.

Tabela 2.14.: Prose~no u~e{}e pojedinih kategorija drveta u ukupnoj drvnoj masi stabla
Procentualno u~e{}e pojedinih kategorija drveta
Kategorija drveta
Dr`avne {ume Privatne {ume Prose~no za Srbiju
Tehni~ko, oblo drvo 24.0 7.8 16.0
"Prostorno" drvo 34.0 50.2 42.0
Kora oblovine 4.0 4.0 4.0
[umski ostatak sa korom 9.0 9.0 9.0
Sitna granjevina sa korom 11.0 11.0 11.0
Panjevina sa `ilama 18.0 18.0 18.0
Ukupno 100.0 100.0 100.0
Izvor /22/

Iz tabele 2.14. se vidi da u ukupnoj zapremini stabla tehni~ko oblo i "prostorno" drvo u~estvuju u
proseku sa 58 %, a da ostatak pri proizvodnji drvnih sortimenata u {umi i neiskori{}eni deo grana i panja
~ine 42 %. To zna~i da bi, ukoliko bi se iskoristio kompletan potencijal {uma Srbije, na raspolaganju za
kori{}enje u razli~ite svrhe moglo biti jo{ oko 3 miliona kubnih metara drveta. Radi se o sirovoj {umskoj
biomasi razli~itog oblika i veli~ine, dispergovanoj na velikoj povr{ini. Ova drvna zapremina bi se,
obzirom na kvalitet i druge karakteristike, mogla iskoristiti u hemijskoj industriji, industriji plo~a i
kona~no kao izvor energije u izvornom ili transformisanom obliku, naravno ukoliko bi se stvorile
odgovaraju}e pretpostavke.
Na namenu i obim eventualnog kori{}enja {umskog ostatka uti~u razli~iti faktori tehni~ko-tehnolo{ke i
ekonomske prirode. Koji bi se deo od ovog ostatka i u kojoj koli~ini mogao iskoristiti, zavisi pre svega od
terenskih, sastojinskih i drugih uslova, gde se taj ostatak generi{e.
U intenzivnim ravni~arskim {umskim zasadima tehni~ki je mogu}e iskoristiti gotovo 100 % drveta iz
kategorije drvnog ostatka. Me|utim, u prirodnim {umama u brdsko planinskom podru~ju, kategorije i
koli~ine se zna~ajno moraju redukovati, zbog te{ko}a u transportu, za{tite zemlji{ta od erozije, a i nu`nog
djubrenja {umskih povr{ina sa kojih se uklanja celokupna biomasa, jer bi u protivnom do{lo do
degradacije {umskih stani{ta.
Stvarni obim iskori{}enja zavisi i od ekonomskih faktora. Ukoliko bi jedini~na cena drvnog ostatka
bila odgovaraju}a, tehni~ko-tehnolo{ki problemi oko sakupljanja i transporta preostalih delova stabla
drveta posle se~e mogao bi se re{iti na zadovoljavaju}i na~in.
Potencijalna koli~ina drvnih ostataka iz {uma Srbije (tabela 2.15) name}e pitanje mogu}nosti i na~ina
njegovog kori{}enja. Primera radi, samo krupnog {umskog ostatka pri izradi {umskih sortimenata (ise~ci,
gule, kratice, obradci, brada, stope grana i sl.), ostane u {umi 2.79% od ukupno izra|ene neto drvne
zapremine {umskih sortimenata bukve /2/. To zna~i, da se od ukupnog potencijalnog obima se~a od oko 5
miliona m
3
{umskih sortimenata, mo`e o~ekivati oko 140 000 m
3
krupnog drvnog ostatka, koji se mo`e
neposredno ili u transformisanom obliku dalje koristiti.

strana 38

Tabela 2.15.: Struktura potencijalnog {umskog ostatka u Srbiji
Karakteristike ostatka U~e{}e
[umski ostatak
vla`nost /%/ dimenzije /%/ /m
3
/
Napomena
Li{}e ili iglice 30 - 60 - - 144 000 zanemaruje se
Panjevina i korenje 40 - 60 krupan 47.3 1 255 000 ostaje u {umi
Sitna granjevina 40 - 60 krupan 25.7 750 000 delimi~no se koristi
Okrajci
Piljevina
40 - 60
krupan
sitan
27.0 900 000 delimi~no se koristi
Sveukupno 100.0 3 049 000
Izvor /22/

2.2.1 Drvni ostatak u preradi drveta
Industrija prerade drveta koristi drvo u oblom (trupci, oblice) i cepanom obliku. Prema
mogu}oj nameni drvo za preradu deli se na: drvo za mehani~ku preradu i drvo za hemijsku preradu
drveta.
Mehani~ka prerada drveta podrazumeva promenu oblika i dimenzija drveta uz upotrebu
mehani~kih sredstava (pila, no`eva i sl.). Hemijska svojstva drveta pri tome ostaju nepromenjena.
Ulazni materijali za mehani~ku preradu su trupci za piljenje, trupci za izradu furnira, oblice i cepanice.
Proizvodi mehani~ke prerade drveta dele se na dve velike grupe: proizvodi primarne prerade i
proizvodi finalne prerade drveta.
U primarnoj preradi oblovina se prera|uje u pravougaone - bazirane oblike. To su proizvodi
koji predstavljaju osnovni materijal za izradu finalnih proizvoda (daske, planke, letve, grede, gredice,
furnir, plo~e na bazi drveta i sl.).
Pod finalnom mehani~kom preradom podrazumevamo preradu primarno obra|enog drveta u
predmete namenjene direktnoj upotrebi (name{taj, ambala`a, gra|evinska stolarija i sl.)
Hemijska prerada drveta obuhvata postupke kojima se menjaju i hemijski sastav i svojstva
drveta. Sirovinu za hemijsku preradu ~ine oblice, cepanice i deo otpadaka iz {umarstva i prerade
drveta. Proizvodi hemijske prerade drveta se mogu svrstati u ~etiri odvojene grupe:
• proizvodi dobijeni termi~kim razlaganjem drveta kao {to su: drveni ugalj, generatorski gas i sl.,
• proizvodi dobijeni dejstvom razli~itih hemikalija: celuloza i sl.,
• proizvodi ekstrakcije drveta kao {to su: terpentinska ulja, {tavne materije i sl. i
• drvnoplasti~ne mase: lignoston, lignofol i sl..

Upotrebljeni termin ”otpadak” odnosi se na onaj deo drveta koji se ne mo`e koristiti u daljoj
preradi za iste svrhe. Me|utim, drvo ima toliko razli~itih primena gde bi se ovaj ostatak mogao
iskoristiti, tako da se termin ”otpadak” mo`e samo uslovno koristiti. Otpadak - ostatak u preradi drveta
delimo prema veli~ini na :
a) Krupan
• Odrubci (pri kra}enju trupaca)
• Okrajci (sa boka trupaca pri piljenju)
• Odse~ci (pri obradi dasaka po du`ini)
• Porupci (pri obradi dasaka po {irini)
b) Sitan
• Iverje (nastaje pri tesanju, piljenju ili glodanju)
• [u{ka
• krupnija ( nastaje pri ru~nom struganju)
• sitnija (nastaje glodanjem, bu{enjem ili sl.)
• Piljevina ( nastaje pri struganju - piljenju)
strana 39
• Pra{ina
• Drveno bra{no
c) Koru
Kora se pojavljuje kao nemereni otpadak. Ako se trupci prera|uju zajedno sa korom ona
pove}ava zapreminu krupnog i sitnog otpatka svuda gde se trupci prera|uju. Ako su trupci pre
primarne prerade oguljeni, onda je kora posebno na raspolaganju , {to olak{ava njenu
eventualnu primenu.

Drvni otpaci se javljaju i u fabrikama hemijske prerade drveta. Oni mogu biti u ~vrstom,
te~nom i gasovitom stanju. Nastaju u postupku pripreme i u procesu prerade. U fazi pripreme drvo se
guli i usitnjava, pa se otpadak pogodan za kori{}enje, ako se uop{te pojavljuje, javlja u vidu kore,
iverja ili {u{ki ujedna~enih dimenzija. U samom procesu javljaju se lug i isparenja.

2.2.2 Bilansi u preradi drveta
Svaka mehani~ka ili hemijska prerada usmerena je na proizvodnju odre|enih sortimenata i
proizvoda i ima svoj bilans proizvodnje, odnosno bilans kori{}enja ulazne sirovine.
Pilanska prerada
Trupci dovezeni iz {ume se obi~no pre piljenja okoravaju. Glavni proizvod pilanske prerade je
rezana gra|a. U~e{}e, karakteristike i struktura otpatka u preradi zavisi od vrste drveta i zahteva kupaca,
odnosno plana rezanja. Gra|a se pre isporuke, ukoliko za to postoji zahtev ili potreba, hidrotermi~ki
obra|uje (pari i/ili su{i).
U tabeli 2.16 dati su odvojeno bilansi zapreminskog kori{}enja dve razli~ite grupe drve}a. u prvu
grupu su svrstani tvrdi li{}ari, a u drugu meki li{}ari i ~etinari.

Tabela 2.16.: Bilans utro{enog drveta u pilanskoj preradi
Procentualno u~e{}e /%/
Ulazna sirovina pilanski trupci
Tvrdi li{}ari Meki li{}ari i ~etinari
Glavni proizvod: Rezana gra|a 50 65
Otpadak:
Krupni 24 12
Piljevina 16 14
Pra{ina 3 2
Utezanje* 5 5
Gre{ke pri merenju** 2 2
Ukupno otpatka 50 35
Sveukupno (rezana gra|a i otpadak) 100 100
Kora 14 14
* Trupci se mere i prera|uju u sirovom stanju, a piljena gra|a u prosu{enom stanju. Izra|eni
sortimenti se pre dalje prerade prirodno ili ve{ta~ki su{e. Pri su{enju drvo se ute`e i pri tome mu se
zapremina smanjuje. Utezanje zavisi od vrste drveta, dimenzija sortimenata i kona~ne vlage.
** Sirovina za preradu drveta ima nepravilan oblik koji ote`ava merenja. Gre{ke se javljaju i pri
merenjima gotovih sortimenata. Smatra se da pozitivne gre{ke uglavnom potiru negativne i da
uticaj gre{aka merenja ne prelazi 2%.


Krupan otpadak, ukoliko je bez kore i zdrav, mo`e se iskoristiti u proizvodnji plo~a iverica ili
vlaknatica. Ostatak, piljevina, pra{ina, kora i krupan otpadak sa korom, mo`e se upotrebiti za lo`enje.

strana 40
Proizvodnja furnira i furnirskih ploča
Pri izradi furnira koriste se dve me|usobno razli~ite tehnologije: se~enje i lju{tenje furnira. Se~enjem se
dobija plemenit furnir za oblaganje name{taja. Za ovu namenu se koriste tvrdi li{}ari (hrast, orah, bukva,
vo}karice...) i to najkvalitetniji tzv. furnirski (F) trupci.

Tabela 2.17.: Zapreminski bilans utro{enog drveta pri proizvodnji furnira
Zapreminsko u~e{}e /%/
Ulazna sirovina: furnirski trupci
Se~eni furnir Lju{teni furnir
hrast orah bukva
Glavni proizvod: Furnir 39.7 36.2 55.0
Otpadak:
krupni kod pripreme 11.0 20.0 5.0
krupni pri se~enju, lju{tenju 18.6 23.6 24.0
furnira pri krojenju 23.6 14.5 10.0
Utezanje 7.1 5.7 6.0
Ukupno otpatka 60.3 63.8 45.0
Sveukupno (furnir i otpadak) 100.0 100.0 100.0
Kora 16.0 14.0 14.0

Trupci se pre obrade pile u oblik pogodan za se~enje i hidrotermi~ki pripremaju - pare. Se~eni
furnir se nakon izrade su{i, se~e u formate i pakuje, prema odre|enom planu, u pakete spremne za
isporuku. Za izradu lju{tenog furnira koriste se uglavnom topolovi i bukovi trupci (za koji je bilans
prikazan u tabeli 2.17) ali i druge vrste kao {to su breza, jela, smr~a i sl. Trupci se pre lju{tenja mogu, ali i
ne moraju hidrotermi~ki pripremiti.
Lju{teni furnir je namenjen za oblaganje neizlo`enih povr{ina kod name{taja, za izradu furnirskih
plo~a i ambala`e.

Tabela 2.18.: Bilans utro{enog drveta pri proizvodnji furnirskih plo~a
Ulazna sirovina: furnirski trupci Zapreminsko u~e{}e /%/
Glavni proizvod: Furnirske plo~e 41.0
Otpadak:
krupni kod pripreme 5.0
krupni pri lju{tenju 24.0
krupni pri krojenju furnira u formate 10.0
krupni kod pripreme formata za plo~e 4.0
krupni pri formatiranju plo~a 5.0
sitni pri bru{enju plo~a 5.0
Utezanje 6.0
Ukupno otpatka 59.0
Sveukupno (furnirske plo~e i otpaci) 100.0
Kora 14,0

U tabeli 2.18 dat je bilans utro{enog drveta pri proizvodnji furnirskih plo~a. Bilans iskori{}enja
osnovne sirovine kod izrade plo~a je ni`i nego kod lju{tenog furnira (55 % prema 41 %).
Krupni otpadak od trupaca i furnira mo`e se koristiti za izradu plo~a iverica, vlaknatica i celuloze
uz uslov da su bez kore i zdravi. Ostatak, koji nije za dalju preradu, je na raspolaganju za energetske
svrhe.
strana 41
Proizvodnja ploča iverica
Osnovna sirovina za izradu plo~a iverica je "prostorno" drvo i krupni otpadak iz mehani~ke
prerade drveta. U tabeli 2.19 dat je bilans utro{ka drveta u proizvodnji plo~a iverica.
Za izradu m
3
potrebno je 2.0 - 2.2 m
3
topolovog drveta ili 1.1 - 1.3 m
3
bukovog drveta. Utro{ci za
ostale navedene vrste nalazi se negde izme|u ovih vrednosti.
Plo~e iverice se u Srbiji izra|uju isklju~ivo od bukovog drveta. Prose~an otpadak-gubitak iznosi
23 %, od ~ega 7 % ~ini utezanje ivera pri su{enju, a 15.3 % pra{ina od bru{enja i mlevenja, te krupan
otpadak kod formatiranja plo~a. Drvo se pre iveranja obi~no ne okorava, obzirom da se u plo~ama
ivericama toleri{e u~e{}e kore od 7 % do 10 %. Kod drugih vrsta drve}a ti odnosi su ne{to druga~iji i u
korelaciji su sa gustinom drveta u apsolutno suvom stanju.
Deo nastalih otpadaka u procesu izrada iverastih plo~a se vra}a u proces, a ostatak je na
raspolaganju za energetske potrebe.

Tabela 2.19.: Zapreminski bilans utro{enog drveta u proizvodnji plo~a iverica
Vrsta drveta Topola Smr~a Bor Joha Hrast Bukva
Potro{nja drveta u m
3
/m
3
2.0-2.2 1.6-1.8 1.5-1.7 1.2-1.4 1.1-1.4 1.1-1.3


Finalna prerada drveta
U finalnoj preradi drveta se osu{ena rezana gra|a odgovaraju}im postupcima pretvara u finalni
proizvod. Bilans utro{enog materijala i otpatka-ostatka se menja i zavisi od vrste proizvoda i
karakteristika primenjene tehnologije. U tabeli 2.20 dat je bilans utro{ka drveta za uslovni proizvod
tipi~an za doma}u finalnu preradu. Ulazni materijal je rezana gra|a merena u m
3
. Od ukupne koli~ine 35.8
% otpada na krupan otpadak, 18.0 % na {u{ku i 11.2 % na piljevinu i drvnu pra{inu. Gubitaka na utezanje
nema, jer je drvo pre finalne obrade osu{eno na kona~nu vlagu.

Tabela 2.20.: Zapreminski bilans utro{enog drveta u finalnoj preradi drveta
Ulazna sirovina: piljena gra|a Zapreminsko u~e{}e /%/
Uslovni proizvod 35.0
Otpadak:
pri krojenju 35.0
baziranje i prizmiranje 22.0
zavr{na obrada 3.0
odba~eni proizvodi 5.0
Ukupni otpadak 65.0
Sveukupno (proizvod i otpaci) 100.0

Hemijska prerada drveta
Proizvode hemijske prerade drveta delimo, kako je to ve} ranije re~eno, na ~etiri odvojene grupe
prema tehnologiji procesa. Kao sirovina za preradu koristi se "prostorno" drvo i otpaci iz mehani~kih
prerada drveta. Otpaci se u tehnologijama hemijske prerade mogu podeliti na ~vrste, te~ne i gasovite.
Ovde }e pa`nja biti usmerena na koli~inu i strukturu ~vrstih otpadaka. Te~na i gasna faza otpadaka
re{avaju se u okviru osnovne tehnologije prerade i ne}e biti predmet na{ih razmatranja.
strana 42
Termi~kim razlaganjem drveta dobijaju se proizvodi (drveni ugalj, generatorski gas i sl.), koji su
namenjeni za energetske potrebe ,tako da raspolo`ivog ostatka prakti~no nema.
U proizvodnji ekstraktivnih sastojaka iz drveta glavni proizvodi su razli~ite organske materije,
koje se koriste u hemijskoj i farmaceutskoj industriji. Posle tretmana, usitnjeno drvo se mo`e koristiti za
energetske potrebe. Ekstrahovano drvo u principu ima manju zapreminsku masu i ni`u toplotnu mo} od
polaznog drveta.
Tehnologijom delovanja hemikalijama dobijaju se celuloza, papir i sl. Kao sirovine za preradu
koriste se okorano i usitnjeno drvo. Kao ~vrsti otpadak ostaje kora i to do 10 % od prera|ene zapremine
drveta. Problem otpadnih voda, koje u sebi sadr`e neizreagovane hemikalije, derivate lignina i celulozna
vlakanca, re{ava se u okviru osnovne tehnologije.
Ostale tehnologije su veoma malo zastupljene i njihovi bilansi kori{}enja drveta nisu od va`nosti
za razmatranu problematiku.

2.3 Energetski potencijal drvnih ostataka
Gorive karakteristike drveta
Osnovne gorive karakteristike drveta su: toplotna mo}, sadržaj volatila (isparljivih sastojaka
drveta), IR (odnos masenog u~e{}a volatila i koksnog ostatka), koli~ina i sastav pepela, gustina,
vla`nost drveta, itd.
Upotrebna vrednost drveta kao goriva mo`e se dobro proceniti ukoliko se zna ili mo`e izra~unati
njegova gornja toplotna mo}. U tabeli 2.21. date su gornje toplotne mo}i ksilema doma}ih vrsta drve}a
/16/.

Tabela 2.21.: Gornje toplotne mo}i ksilema i kore nekih doma}ih vrsta drve}a /18, 22/
Gornja toplotna mo}
(u apsolutno suvom stanju) MJ/kg
Prose~ne vrednosti zapremiske mase
kg/m
3

Vrsta drveta
Drvo Kora Drvo Kora
Bukva 18.82 18.00 680 580
Hrast 18.36 19.70 650 425
Crna topola 17.26 18.00 410 412
Smr~a 19.66 21.20 430 340
Jela 19.46 21.00 410 460
Bor 21.21 20.62 580 300

Iz tabele 2.21 se vidi da se gornja toplotna mo} drveta (u apsolutno suvom stanju) razlikuje od vrste do
vrste. Ove razlike su u korelaciji sa u~e{}em osnovnih komponenata i ekstraktiva u strukturi drveta. Op{te
uzev{i, ~etinari imaju ve}u toplotnu mo} od li{}ara {to zavisi od koli~ine smolastih materija u drvetu.
Drvo u apsolutno suvom stanju sastoji se od ugljenika, vodonika i kiseonika. Osim ovih osnovnih
elemenata u sastav drveta u manjem procentu ulaze azot, sumpor kao i mikroelementi, koji su osnovni
sastojci pepela nakon sagorevanja drveta. Elementarni hemijski sastav drveta zavisi od: vrste drveta,
starosti drveta, dela drveta odakle se uzima uzorak i sl.. U tabeli 2.22 dati su podaci za elementarni sastav
najzastupljenijih vrsta drveta u R. Srbiji.
Gornja toplotna mo} drveta se mo`e dovoljno ta~no izra~unati, kada znamo elementarni hemijski
sastav drveta, uz pomo} posebno prilago|enog obrasca /18, 22/:
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
− + ⋅ =
kg
kJ O
H , C H
* g
10
5 1420 340

gde su: C, H i O - procentualna masena u~e{}a ugljenika, vodonika i kiseonika u apsolutno suvom drvetu.
strana 43
Tabela 2.22. Elementarni hemijski sastav najzastupljenijih vrsta drveta u R. Srbiji /18/
Vrsta drveta C /%/ O /%/ H /%/
Bukva 48.5 45.2 6.4
Hrast 49.4 44.5 6.1
Topola 49.7 44.0 6.3
Jela 50.0 43.6 6.4
Smr~a 49.6 44.0 6.4

U drvetu se ugljenik, vodonik i kiseonik nalaze pre svega u okviru ugljovodoni~nih jedinjenja.
Vodonik, ~ije je prisustvo utvr|eno elementarnom analizom, pored toga što ulazi u u sastav uvek prisutne
vlage, spojen je sa kiseonikom, u okviru ugljovodoni~nih jedinjenja, u hidroksilne (OH) grupe. Tako|e,
deo kiseonika je hemijski vezan za ugljenik, odnosno azot, a deo je i u slobodnom stanju. To su razlozi {to
je klasi~ni obrazac VDI-a modifikovan i umesto 8 ( kako je to u osnovnom obrascu) u jedna~inu uvr{}en
delilac 10.
Osnovne komponente koje ~ine strukturu drveta su celuloza, hemiceluloza, i lignin.
Drvo sadr`i i male koli~ine ekstraktiva, koji mogu imati velikog uticaja na toplotnu vrednost i
gorive karakteristike drveta. Procentualno u~e{}e pomenutih komponenata u drvnoj supstanci
menja se od vrste do vrste, ali i za razli~ite delove stabla koje se analizira. Prema /19, 22/ u
suvom drvetu li{}ara celuloza prose~no u~estvuje sa 43-45 %, lignin sa 19 - 26 %, heksozani 3
- 6 % i pentozani 21 - 26 %. Kod ~etinara celuloze ima izme|u 53 - 54 %, lignina 26 - 29 %,
heksozana 13 % i pentozana 10-12 %. U tabeli 2.23 su dati podaci o hemijskom sastavu drveta
(ksilema) i kore nekih doma}ih vrsta drve}a.

Tabela 2.23. Hemijski sastav ksilema i kore doma}ih vrsta drve}a /18/
Ksilem
Vrsta drveta Pepeo
/%/
Celuloza
/%/
Lignin
/%/
Ekstraktivi
/%/
Bukva (Fagus
moesiaca)
0.53 50.26 24.80 1.72
Hrast (Quercus petraea) 0.36 47.29 26.27 4.90
Smr~a (Picea abies) 0.22 52.87 28.31 1.58
Crni bor (Pinus
sylvestris)
0.31 47.53 27.82 4.25
Kora
Vrsta drveta Pepeo
/%/
Celuloza
/%/
Lignin
/%/
Ekstraktivi
/%/
Bukva (Fagus
moesiaca)
1.99 24.72 25.12 14.23
Hrast (Quercus petraea) 6.89 22.31 16.19 17.36
Smr~a (Picea abies) 1.15 29.46 22.76 19.28
Crni bor (Pinus
sylvestris)
0.77 29.86 25.10 12.07
* Klasonov + kiselo-rastvorni lignin.

Na osnovu rezultata hemijske analize drveta, odnosno procentualnog u~e{}a celuloze,
lignina i ekstraktiva, gornja toplotna mo} drveta se mo`e izra~unati kao:
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
⋅ + |
.
|

\
|
⋅ + |
.
|

\
|
⋅ =
kg
kJ P
H
P
H
P
H H
e
ge
l
gl
c
gc g
100 100 100

strana 44
gde su: H
gc
, H
gl
i H
ge
- gornje toplotne mo}i celuloze i njoj sli~nih jedinjenja, lignina, i ekstraktiva
respektivno; P
c
- procentualno u~e{}e celuloze i njoj sli~nih jedinjenja ; P
l
- procentualno u~e{}e
lignina; P
e
- procentualno u~e{}e ekstraktiva.
Stvarni energetski efekti, koji bi se dobili sagorevanjem, su uvek manji od energetskog potencijala i
zavise od vi{e faktora. Na prvom mestu je svakako vla`nost potencijalnalnog goriva.Toplotni potencijal
drveta direktno zavisi od njegove vla`nosti. Drveni otpadak iz procesa prerade mo`e imati:
• Spoljnu navla`enost, ako je le`alo u vodi, ili zalivano vodom,snegom ili ledom. Ova navla`enost
se re{ava otapanjem i ce|enjem. Obi~no se primenjuje ce|enje pod dejstvom gravitacije.
• Sopstvenu vla`nost, u kojoj razlikujemo vodu u lumenima i sudovima }elija tzv. slobodnu vodu
i vodu higroskopno vezanu za zidove }elije tzv, vezanu vodu. Sopstvena vla`nost se otklanja
prirodnim ili industrijskim su{enjem. Obe vrste su{enja imaju svoje prednosti i mane. Osnovne
mane su kod prirodnog su{enja vreme potrebno za su{enje, a kod industrijskog su{enja veliki
utro{ak energije.. Kona~na vla`nost drveta, do koje se drvo su{i, zavisi od mesta njegove dalje
upotrebe.
U nauci o drvetu je uobi~ajeno da se relativno u~e{}e vlage u drvetu ra~una u odnosu
na suvu materiju:
( )
[ ] %
m
m m
u
o
o vl
100 ⋅

=

gde su: m
vl
- masa vla`nog drveta; m
o
- masa apsolutno suvog drveta osu{enog na temperaturi od 103
0
C.
Vla`nost nastalog otpatka zavisi od vrste i faze procesa u kome je otpadak nastao, odnosno od
vla`nosti sirovine u momentu obrade:
• Vla`nost {umskih ostataka se kre}e izme|u 40% i 60%;
• U pilani ostaci imaju vla`nost koja odgovara vla`nosti trupaca i kre}e se izme|u 40 % i 50 %;
• Furnirski ostaci imaju:
• u fazi mokrog tretmana 60 % do 70 % vlage i
• u fazi suvog tretmana 8 % do 10 % vlage;
• Ostaci pri izradi plo~a iverica imaju od 7 % do 9 % vlage;
• Ostaci u finalnoj preradi:
• u proizvodnji name{taja od 6 % do 9 % vlage i
• u proizvodnji gra|evinske stolarije oko 12 % vlage;
• U hemijskoj preradi drveta:
• u mehani~koj pripremi vlaga se kre}e izme|u 40 % i 50 % i
• posle pranja i koranja, a nakon ce|enja vla`nost kore mo`e biti i preko 100%.
Drvo pove}ane vla`nosti ima ni`u toplotnu mo} i manju efikasnost pri sagorevanju. Vlaga pri
sagorevanju predstavlja nekoristan sastojak koji dodatno smanjuje toplotnu mo} drveta. Deo toplote
oslobo|ene sagorevanjem drveta koristi se za isparavanje vlage i pregrevanje vodene pare do
temperature u lo`i{tu. U lo`i{tu kotla tro{i se pribli`no 2 500 kJ/kg za isparavanje vode i ne{to manja
koli~ina toplote za njeno pregrevanje. Na ovu koli~inu oslobo|ene vode treba dodati i vodu nastalu
sagorevanjem vodonika iz goriva. Na sve ovo treba dodati i toplotu koja je potrebna za osloba|anje
vezane vode iz drveta. Ovaj gubitak, prema Dunlapu /2/, iznosi 314 kJ po kilogramu isparene vode.
Donja topotna mo} goriva H
d
realnije odra`ava energetski potencijal goriva. Obrazac za donju
topotnu mo} drveta, koji uzima u obzir sve navedene gubitke glasi:
(
¸
(

¸

(
¸
(

¸

|
.
|

\
| +
⋅ − ⋅
|
.
|

\
|
+
=
kg
kJ H u
H
u
H
g d
100
9
2500
100
1
1

gde je: u- vla`nost drveta u procentima; H- procentualno maseno u~e{}e vodonika u elementarnom
hemijskom sastavu drveta.
U tabeli 2.24 uporedo su dati podaci o koli~ini toplote koja se realno mo`e iskoristiti iz 1 kg
drveta za razli~ite vla`nosti. Pri tome su uzeti u obzir i vla`nost drveta i odgovaraju}i stepen
iskori{}enja lo`i{ta pri sagorevanju drveta.

strana 45
Tabela 2.24. Uticaj vla`nosti na energetski efekat drveta /22/
Vla`nost
Gornja
toplotna mo}
Stepen
iskori{}enja lo`i{ta
Korisna toplota
Gorivo
% MJ/kg % MJ/kg
0 19.8 80 15.8
10 17.8 78 13.9
40 14.5 74 12.1
D
r
v
o

70 12.0 72 8.6

Isparljivi sastojci u drvetu (volatili) su uglavnom lak{i ugljovodonici. Maseno u~e{}e volatila u
drvetu odre|uje se merenjem ~vrstog ostatka nakon sedmominutnog zagrevanja uzorka drveta u pe}i,
na temperaturi od 900
0
C i to bez prisustva kiseonika. Srednje maseno u~e{}e volatila u doma}im
vrstama drveta je oko 75%, koksnog ostatka od 15% do 20%, a pepela do 0.6%, Navedene vrednosti
se razlikuju za razli~ite vrste drve}a (vidi tabelu 2.23) i delove stabla odakle se uzima uzorak.
Naj~e{}i elementi koji ostaju nakon sagorevanja u obliku pepela su: kalijum, natrijum, magnezijum
koji ~ine od 0,5 do 4% mase drveta. U kori obavezno ima vi{e mineralnih materija nego u samom
drvetu. Razlike od uzorka do uzorka su velike jer na koli~inu i sastav mineralnih materija ima velikog
uticaja i stani{te, odnosno sastav zemlji{ta na kome je drvo raslo. U tabeli 2.25 dati su okvirni sadr`aji
mineralnih materija u drveta /19/. Navedeni podaci su va`ni pri izboru lo`i{ta kotla namenjenog za
sagorevanje drvnog otpatka.

Tabela 2.25.: Sadr`aj mineralnih materija u apsolutno suvom drvetu /19/
U drvetu ima u %
Vrsta drveta
K
2
O Na
2
O MgO CaO P
2
O
3
SO
3
SiO
2

Bukva
0.09 0.02 0.06 0.31 0.03 0.01 0.03
Hrast 0.05 0.02 0.02 0.37 0.03 0.02 0.01
Bor 0.04 0.04 0.03 0.14 0.02 0.01 0.04

2.3.1 Šumarstvo
U tabeli 2.26 dat je prostorni raspored prora~unatih koli~ina {umskog ostatka u Srbiji.
Prora~un je napravljen u skladu sa struktorom se~a u dr`avnim {umama Srbije (tabela 2.3) i ukupnim
procenjenim koli~inama {umskog ostatka (tabela 2.15)

Tabela 2.26.: Prostorni raspored prora~unatih koli~ina {umskog ostatka
[umski ostatak /m
3
/
Oblast
Li{}e i iglice Panjevina i korenje Sitna granjevina Okrajci i piljevina
Ukupno /m
3
/
Jugoisto~na 30 000 266 000 159 000 190 000 645 000
Isto~na 28 000 244 000 145 000 175 000 592 000
Centralna 18 000 160 000 96 000 115 000 389 000
Zapadna 24 000 205 000 122 000 147 000 498 000
Beogradska 28 000 244 000 146 000 175 000 593 000
Severna 16 000 136 000 82 000 98 000 332 000
Ukupno 144 000 1 255 000 750 000 900 000 3 049 000

strana 46
Energetska vrednost prora~unatog drvnog ostatka i kore mo`e se samo okvirno sra~unati i to
za unapred pretpostavljene vrednosti o prose~nim gustinama apsolutno suvog drveta i kore i donjim
toplotnim mo}ima vla`nog drveta i kore (za razli~ite vrste drve}a).
Na osnovu prose~nih vrednosti za gustinu - zapreminsku masu drveta i kore za doma}e vrste
drve}a, sra~unate su mase drveta i kore za razli~ite vrste drve}a i razli~ite tehnologije za svaku od
oblasti posebno i zbirno za celu R. Srbiju.
Uz masu raspolo`ivog drvnog otpatka i kore potrebno je, ukoliko `elimo da izra~unamo
energetski potencijal, da utvrdimo i donje toplotne mo}i svake od vrste drveta posebno. Pri tome treba
voditi ra~una i da je vla`nost otpadaka razli~ita i da zavisi od faze prerade i vrste tehnologije gde
nastaje. Pretpostavljeno je da je prose~na vla`nost otpadaka od drveta i kore u pilanskoj preradi 50%,
u furnirskoj preradi 60%. Polazni podaci za prora~un uzeti su iz tabele 2.23, gde su date gornje
toplotne mo}i ksilema i kore doma}ih vrsta drve}a /18, 22/. Na osnovu ovih podataka i uz kori{}enje
odgovaraju}e formule za izra~unavanje, dobijene su vrednosti za donje toplotne mo}i koje su date u
tabeli 2.27.
Na osnovu sra~unatih masa vla`nog drveta i kore i odgovaraju}ih donjih toplotnih
mo}i dobijeni su okvirni podaci o raspolo`ivoj energetskoj vrednosti {umskog ostatka u R.
Srbiji. U prora~unu je pretpostavljeno da je prose~na vla`nost svih vrsta otpadaka 60 % i da u
Severnoj (100%) i Beogradskoj oblasti (60 %) preovla|uju meki li{}ari.

Tabela 2.27.: Izra~unate donje tolotne mo}i drveta i kore doma}ih vrsta drve}a za razli~ite vla`nosti
Donja toplotna mo} /MJ/kg/
(50% vlage u drvetu) (60% vlage u drvetu)
Vrsta drveta
Drvo Kora Drvo Kora
Bukva
10.81 10.27 9.98 9.47
Hrast
10.51 11.40 9.69 10.53
Smr~a
11.37 12.40 10.51 11.47
Crna topola
9.77 10.27 9.01 9.47
Jela
11.24 12.27 10.38 11.34
Bor
12.41 12.01 11.48 11.11

Tabela 2.28.: Prostorni raspored prora~unatog energetskog potencijala prostornog drveta i {umskog
ostatka*
Energetski potencijal /TJ/god/
[umski ostatak Oblast
Prostorno drvo
Panjevina i korenje Sitna granjevina Okrajci i piljevina Ukupno
Jugoisto~na 1 168 2 759 1 649 1 979 6 387
Isto~na 1 074 2 536 1 516 1 819 5 871
Centralna 706 1 667 996 1 195 3 858
Zapadna 903 2 132 1 274 1 529 4 935
Beogradska 1 075 1 991 1 190 1 428 4 609
Severna 483 806 482 578 1 866
Ukupno 5 409 5 409 5 409 5 409 11 891 7 107 8 528 27 27 27 27 5 55 526 26 26 26
* Podaci se odnose na dr`avne {ume

Prora~unati energetski potencijal prostornog drveta iznosi oko 5 410 TJ godi{nje. U prora~un je uzeto
da se 2/3 raspolo`ivog prostornog drveta koristi za lo`enje, a ostatak za hemijsku preradu.
strana 47
Energetski potencijal {umskog ostatka je veliki i iznosi oko 27 530 TJ/god. Problemi nastaju pri
njegovom eventualnom kori{}enju. Osnova ekonomike kori{}enja {umskog ostatka su tro{kovi
prikupljanja i prve faze transporta. Moglo bi se re}i da ne postoje zna~ajniji razlozi koji bi te tro{kove
~inili znatnije ve}im od tro{kova prikupljanja i transporta klasi~no izra|enog prostornog drveta. U svetu
postoje razra|ena tehni~ko-tehnolo{ka re{enja za prikupljanje, odlaganje, pripremu i sagorevanje {umskog
ostatka /12/, ali se i pored toga on u na{im uslovima nedovoljno koristi. Tehni~ki gledano, primena ovih
re{enja bi bila mogu}a, uz odre|ena prilago|avanja, i u na{im uslovima. Me|utim, na~ini organizovanja
gazdovanja {umama u Srbiji, stru~na osposobljenost i tehni~ko tehnolo{ka opremljenost u ovoj oblasti,
va`an su preduslov za re{avanje pitanja kori{}enja {umskih drvnih ostataka. Osim tehni~ko-tehnolo{kih,
va`no je stvoriti i politi~ko - ekonomske preduslove, naro~ito u oblasti dr`avne energetske politike. Bez
inicijalne podr{ke dr`ave, kori{}enje {umskog ostatka (kao izvora energije) ne bi moglo da izdr`i
konkurenciju ostalih vrsta goriva.

2.3.2 Prerada drveta
U tabeli 2.29 dat je prostorni raspored prora~unatih koli~ina drvnog ostatka i kore u
preduze}ima za preradu drveta. Prora~un potencijalnog ostatka je napravljen u skladu sa bilansima
utro{ka za pojedine tehnologije i vrste drveta. Pri tome je vo|eno ra~una o vrsti drveta i na~inu
prerade. Rezultati prora~una su dati samo za tri osnovne tehnologije prerade drveta, obzirom da je
proizvodnja iverica u R. Srbiji prakti~no stala, a da finalna prerada drveta izradu plo~astog name{taja
zasniva na uvozu sirovina. Radi se o oko 50 000 m
3
plo~a od usitnjenog drveta tako da se u bilansu
mo`e ra~unati na jo{ 5 000 m
3
drvnog otpatka nastalog u procesu obrade ovih plo~a.

Tabela 2.29. Potencijalne koli~ine otpadaka od drveta i kore u preradi drveta u R. Srbiji
Drvnog otpatka u m
3

Oblast Vrsta prerade
Bukva Hrast ^etinari Topola Ukupno
Kore
u m
3

Pilanska 4 175 7 726 287 11 193 23 381 9 615
Furnir i plo~e 607 2 973 0 26 851 30 431 10 474
Hemijska 0 0 0 0 0 4 941
Beograd
Zbirno 53 812 25 030
Pilanska 24 940 891 4 440 1 214 31 485 11 237
Furnir i plo~e 0 0 0 0 0 0
Hemijska 0 0 0 0 0 0
Centralna
Srbija
Zbirno 31 485 11 237
Pilanska 12 208 735 0 0 12 943 4 214
Furnir i plo~e 1 907 0 0 0 1 907 445
Hemijska 0 0 0 0 0 0
Isto~na Srbija
Zbirno 14 850 4 659
Pilanska 31 513 120 322 374 32 330 10 647
Furnir i plo~e 2 014 0 0 0 2 014 470
Hemijska 0 0 0 0 0 0
Jugoisto~na
Srbija
Zbirno 34 343 11 117
Pilanska 4 290 3 200 0 19 637 27 127 12 257
Furnir i plo~e 0 0 0 36 678 36 678 13 166
Hemijska 0 0 0 0 0 0
Severna Srbija
Zbirno 63 805 25 424
Pilanska 19 122 188 11 454 4 516 35 280 14 272
Furnir i plo~e 587 0 0 0 587 137
Hemijska 0 0 0 0 0 0
Zapadna Srbija
Zbirno 35 868 14 409
Ukupno u drvnog otpatka i kore u preradi drveta u R. Srbiji 234 163 91 876

strana 48
Struktura nastalog otpatka prema dimenzijama prikazana je u narednim tabelama. U pilanama
u Srbiji je, prema raspolo`ivim podacima, u 2001. godini ukupno prera|eno 550 424 m
3
trupaca (vidi
tabelu 2.30).

Tabela 2.30.: Struktura prera|enih trupaca na pilanama u 2001. godini u R. Srbiji*
Vrsta drveta Bukva Hrast ^etinari Topola Ukupno
m
3
223 831 29 909 58 941 131 907 444 588
* Podaci se odnose samo na trupce nabavljane pod JP “Srbija{ume”

Na slici 2.3 date su po oblastima zbirno koli~ine drvnog otpatka i kore koje nastaju u procesu
prerade drveta u pogonima za preradu drveta u Srbiji. Osnov za prora~un je bila prerada trupaca u
2001. Ponovo napominjemo da prilikom prora~una nisu uzete koli~ine drveta koje su uvezene, kao ni
one koje poti~u iz privatnih {uma.
Pretpostavljena struktura i prora~unate koli~ine drvnog otpatka nastalog u procesu prerade
date su u tabeli 2.31.

Tabela 2.31.: Prora~unska struktura drvnog otpatka dobijenog u procesu pilanske prerade u 2001.
godini u R. Srbiji*
Vrsta otpatka Koli~ina otpatka u m
3

Krupni 83 779
Piljevina 67 317
Drvna pra{ina 11 429
Ukupno drvnog otpatka u pilanama 162 540
Ukupno otpadne kore u pilanama 62 242
* Prora~un se odnosi samo na trupce nabavljane pod JP Srbija{ume

U preduze}ima koji izra|uju furnir, furnirske plo~e i ambala`u u 2001. godin prera|eno je
ukupno. Detaljniji podaci o vrstama drveta dati su tabeli 2.32.

Tabela 2.32.: Struktura prera|enih F i L trupaca za furnir, furirske plo~e i ambala`u u 2001. godini u
R. Srbiji*
Vrsta drveta Bukva Hrast ^etinari Topola Ukupno
m
3
8 525 4 956 - 162 894 176 375
* Podaci se odnose samo na trupce nabavljane pod JP Srbija{ume

Prera|ena koli~ina je ne{to manja (oko 15%) od one koju JP Srbija{ume prodali. Mogu}i razlozi su,
osim nesavr{enosti u sistemu za prikupljanje podataka, {to je deo furnirskih trupaca oti{ao u pilansku
preradu, odnosno za izradu bukovih da{~anih plo~a, a deo u izvoz.


strana 49

Slika 2.3: Prostorni raspored raspolo`ive biomase iz prerade drveta
(prora~un napravljen za 2001. godinu)

strana 50

Tabela 2.33.: Prora~unska struktura drvnog otpatka dobijenog u procesu furnirske prerade u 2001.
godini u R. Srbiji*
Vrsta otpatka Koli~ina otpatka u m
3

Krupni 84 660
Sitan 8 820
Ukupno drvnog otpatka pri izradi furnira 93 480
Ukupno otpadne kore pri izradi furnira 24 692
* Prora~un se odnosi samo na trupce nabavljane pod JP Srbija{ume

Energetska vrednost prora~unatog drvnog ostatka i kore mo`e se samo okvirno sra~unati i to
za unapred pretpostavljene vrednosti o prose~noj gustini apsolutno suvog drveta i kore i donjoj
toplotnoj mo}i vla`nog drveta i kore (za razli~ite vrste drve}a).
Na osnovu prose~nih vrednosti za gustinu - zapreminsku masu drveta i kore za doma}e vrste
drve}a, sra~unate su mase drveta i kore za razli~ite vrste drve}a i razli~ite tehnologije za svaku od
oblasti posebno i zbirno za celu R. Srbiju.
Uz masu raspolo`ivog drvnog otpatka i kore potrebno je, ukoliko `elimo da izra~unamo
energetski potencijal, da utvrdimo i donje toplotne mo}i svake od vrste drveta posebno. Pri tome treba
voditi ra~una i da je vla`nost otpadaka razli~ita i da zavisi od faze prerade i vrste tehnologije gde
nastaje. Pretpostavljeno je da je prose~na vla`nost otpadaka od drveta i kore u pilanskoj preradi 50%,
u furnirskoj preradi 60%. Polazni podaci za prora~un uzeti su iz tabele 2.23, gde su date gornje
toplotne mo}i ksilema i kore doma}ih vrsta drve}a /18, 19/. Na osnovu ovih podataka i uz kori{}enje
odgovaraju}e formule za izra~unavanje dobijene su vrednosti za donje toplotne mo}i koje su date u
tabeli 2.27.
Na osnovu sra~unatih masa vla`nog drveta i kore i odgovaraju}ih donjih toplotnih mo}i
dobijeni su okvirni podaci o raspolo`ivoj energetskoj vrednosti drvnog otpatka i kore u R. Srbiji.
Podaci prikazani u tabeli 2.34 odnose se na raspol`ive koli~ine drvnog otpatka dobijenog preradom
trupaca pose~enih u dr`avnim {umama, koji su nabavljeni preko JP “Srbija{ume”. Ta~nih podataka za
preradu trupaca iz privatnih {uma nema tako da se o koli~inama, strukturi i mestu nastanka mo`e samo
naga|ati.

Tabela 2.34.: Izra~unata raspolo`iva energetska vrednost drvnog otpatka u R. Srbiji
Potencijalna energetska vrednost /GJ/god/
Oblast
Vrsta prerade
Drvo Kora Ukupno
Pilanska 194 576 69 228 263 804
Furnir i plo~e 222 868 75 413 298 281
Hemijska 0 35 575 35 575 B
e
o
g
r
a
d

Zbirno 417 444 180 216 597 660
Pilanska 324 073 80 906 404 980
Furnir i plo~e 0 0 0
Hemijska 0 0 0
C
e
n
t
r
a
l
n
a

S
r
b
i
j
a

Zbirno 324 073 80 906 404 980
Pilanska 142 179 30 341 172 519
Furnir i plo~e 21 301 3 204 24 505
I
s
t
o
~
n
a

S
r
b
i
j
a

Hemijska 0 0 0
strana 51

Zbirno 163 480 33 545 197 025
Pilanska 353 415 76 658 430 074
Furnir i plo~e 22 497 3 384 25 881
Hemijska 0 0 0
J
u
g
o
i
s
t
o
~
n
a

S
r
b
i
j
a

Zbirno 375 912 80 042 455 954
Pilanska 198 128 88 250 286 378
Furnir i plo~e 247 024 94 795 341 819
Hemijska 0 0 0
S
e
v
e
r
n
a

S
r
b
i
j
a

Zbirno 445 152 183 046 628 197
Pilanska 324 002 102 758 426 760
Furnir i plo~e 6 557 986 7.543
Hemijska 0 0 0
Z
a
p
a
d
n
a

S
r
b
i
j
a

Zbirno 330 559 103 745 434 304

Ukupno za R.Srbiju 2 056 620 661 500 2 718 120

Navedene koli~ine se delimi~no tro{e za zadovoljenje potreba za toplotnom energijom u pogonima za
preradu drveta. O kom obimu utro{ene energije se radi mo`e se izra~unati uz kori{}enje podataka u
tabeli 2.35.

Tabela 2.35.: U~e{}e toplotne energije u razli~itim tehnologijama za preradu drveta /18/
Utro{ak energije U~e{}e toplotne energije
Vrsta proizvoda
GJ/m
3
* %
Rezana gra|a (prirodno su{ena) 0.06 - 0.20 0
Rezana gra|a (ve{ta~ki su{ena) 1.20 - 2.88 87
Furnirske plo~e 4.00 - 7.50 87
Iveraste plo~e 2.00 - 4.50 82
* Koli~ina toplotne energije po m
3
gotovog proizvoda


2.4 Mogućnost uzgajanja plantaža drveća i žbunja za energetske potrebe
Planta`e za proizvodnju biomase sa kratkim proizvodnim ciklusom - ophodnjom, osnivaju se
u cilju dobijanja alternativnih sirovina za energetske potrebe, sirovina za farmaceutsku industriju i
sirovina za hemijsku industriju - industriju boja i lakova. Od ukupnog broja postoje}ih, kao i
planiranih povr{ina za podizanje ovakvih planta`a, najbitnije su, po zna~aju sa privrednog i
sociolo{kog aspekta, energetske planta`e.
Najzna~ajniji efekti proizvodnje i kori{}enja biomase dobijene u specijalizovanim planta`ama
su:
ƒ u obezbeđenju novih energetskih izvora - -- - {to je od posebnog zna~aja za zemlje u razvoju, jer
smanjuje njihovu zavisnost od uvoza nafte, i tako osloba|a deo sredstava nacionalnih bud`eta.
ƒ stvaranjem novih tržišta za promet sekundarnih sirovina šumarstva i poljoprivrede - ova
tr`i{ta su od posebnog zna~aja jer su izvor prihoda lokalnom stanovni{tvu uz istovremeno
o~uvanje {umskog fonda.
strana 52
ƒ očuvanje životne sredine kroz prevenciju stvaranja efekata staklene bašte - -- - emitovanje
ugljendioksida u atmosferu mo`e biti redukovano o~uvanjem {uma i zamenom fosilnih goriva
energijom biomase.
ƒ u ekonomskom unapređenju korišćenja otpada - kao oblik za prevazila`enje problema
njegovog skladi{tenja i potencijalnog izvora bolesti i {teto~ina.
ƒ otvaranje novih radnih mesta - proizvodnja i kori{}enje lokalnih izvora uti~u na
decentralizaciju radnih mesta, posebno u poljoprivredi i {umarstvu.

Me|u osnovnim uslovima za energetsko {umarstvo u {irim razmerama presudnu ulogu ima
raspolo`ivi zemlji{ni fond. Osnovni limitiraju}i ~inilac {irokom uvo|enju energetskih planta`a je u
~injenici da su potrebne srazmerno velike povr{ine zemlji{ta da bi se zadovoljio srazmerno manji deo
energetskih potreba zemlje. Iz tih razloga, u mnogim slu~ajevima, energetske planta`e su u kompeticiji
sa poljoprivrednim zemlji{tima ili zemlji{tima namenjenim drugim upotrebama. U cilju otklanjanja
postojanja i ne`eljenih efekata konkurencije izme|u energetske i poljoprivredne proizvodnje, veliki
broj analiti~ara predla`e da se energetska proizvodnja u zemljama u razvoju odvija na degradiranim
stani{tima. Tako }e se intenzivirati trend rasta kori{}enja marginalnih zemlji{ta, napu{tenih
poljoprivrednih zemlji{ta, polukori{}enih ili nekori{}enih niskih {uma lo{eg kvaliteta, odlagali{ta
pepela termoelektrana, zaslanjenih zemlji{ta, zemlji{ta du` puteva i vodotokova, itd. Grainger i
Oldeman navode da zemlje u razvoju imaju preko 2 000 miliona hektara degradiranih stani{ta, dok
Grainger procenjuje da je oko 621 miliona hektara ovih povr{ina pogodno za po{umljavanje i
osnivanje energetskih planta`a.

Biomasa ima potencijala da obezbedi mnogo vi{i nivo energije u zemljama u razvoju, na
ekolo{ki prihvatljiv na~in, uz modernizaciju proizvodnje i iskori{}avanje biomase. Skorije procene
potencijala obnovljive energije, ura|ene za potrebe Konferencije UN "Stani{te i razvoj" (U.N.
Conference on Environment and Development (UNCED)), pokazuju da }e odr`ivi energetski sistemi
za proizvodnju biomase biti najve}i pojedina~ni u~esnik u globalnom energetskom snabdevanju;
istra`ivanje u okviru "Renewables-Intensive Global Energy Scenario" (RIGES), pokazuje da }e
biomasa zadovoljavati i do 35% od ukupnih zahteva za primarnom energijom u 2050 godini. Sli~ne
rezultate pokazuje i "model odr`ivog rasta" projektovan od grupe istra`iva~a za razvoj, pri Shell
International Petroleum Company's. Danas, na svetskom nivou, preko 12% ukupnog snabdevanja
energijom poti~e od biomase. Tako, npr. na Novom Zelandu 5% od ukupne potrebne energije, u
Austriji oko 13%, u Danskoj oko 7% , u Finskoj preko 19% (14% od drveta i 5% od treseta (Moreira
et al.,1997); u Švedskoj 17%, u Velikoj Britaniji samo 1% (podatak iz 1990, uz veliki trend porasta), u
SAD 4%.
Prema programu rada i planiranim ekonomskim efektima RIGES-a, najve}i deo energije od
biomase obezbedi}e se od visokoprinosnih energetskih planta`a, koje }e zauzimati oko 430 miliona
hektara {irom sveta, ili na povr{ini koja pribli`no odgovara jednoj ~etvrtini povr{ina koje se trenutno
koriste u poljoprivredne svrhe. Prema istom programu i planiranim efektima, Afrika i Ju`na Amerika
}e biti regioni sa najve}om produkcijom biomase.
Ovaj program predvi|a da }e glavno tr`i{te za komercijalni plasman proizvoda ovakvih
planta`a biti termoelektrane, naro~ito uz upotrebu naprednih tehnologija za pretvaranje energije,
kapaciteti snage od 20 do 150 MWe (sistemi gasnih turbina), ~ime }e postati konkurentne postoje}im
(ve}im) termoelektranama (na ugalj), pa ~ak i hidroelektranama.
Prilikom podizanja energetskih planta`a najve}i tehni~ki izazov je odre|ivanje odgovaraju}e
du`ine ophodnje, kako bi se izme|u dva proizvodna ciklusa odredio povoljan period plodoreda.
Plodored ima za cilj da pobolj{a svojstva zemlji{ta, kao {to su: sadr`aj organskih i mineralnih
hranjivih materija, vla`nost, i druge osobine, {to je jedan od uslova odr`avanja prinosa planta`e na
`eljenom nivou. Drugi problemi na koje se mora obratiti pa`nja su vezani za sve regione u razvoju,
npr. vlasni{tvo nad zemlji{tem, nedostatak puteva i drugih sredstava za transport proizvedene biomase
do postrojenja za preradu, kao i ~injenica da u nerazvijenim oblastima vlasnici ne mogu ~ekati 3-8
godina, koliko je potrebno za prve ekonomske rezultate.
Iako ve}ina autora zagovara prednosti podizanja jedinstvenih planta`a na velikim povr{inama,
prema iskustvima iz Ju`ne Amerike, uspe{no se razvija program {umskih farmi, gde kompanije
obezbe|uju materijal i obuku vlasnicima poseda od 1-50 ha, uz kasniji otkup dela ili celokupne
strana 53
proizvodnje.
Pravilan izbor vrsta za osnivanje energetskih planta`a uslovljen je mnogim ~iniocima, me|u
kojima su najva`niji slede}i:
ƒ podesnost vrste za ostvarivanje postavljenog cilja gazdovanja;
ƒ brz porast u juvenilnom uzrastu, naro~ito u visinu;
ƒ uskla|enost izme|u stani{nih uslova i bioekolo{kih osobina vrste;
ƒ otpornost i tolerantnost prema o{te}enjima pod uticajem abioti~kih i bioti~kih ~inioca;
ƒ tro{kovi podizanja planta`a;
ƒ brzina plasmana i naplate proizvoda na tr`i{tu.
Dosada{nja iskustva u kori{}enju planta`a za proizvodnju biomase u Evropi i na drugim
kontinentima ukazala su na bioekolo{ke prednosti pojedinih vrsta za osnivanje energetskih planta`a na
degradiranim stani{tima, treseti{tima i deponijama kopova i termoelektrana. Prilikom izbora vrsta
pored bioekolo{kih karakteristika, klju~ni kriterijum za selekciju je energetska vrednost dobijenog
materijala.
Prilo`eni spisak vrsta je orijentacioni, jer su za svaku novu lokaciju neophodna specifi~na
prethodna istra`ivanja kako bi se predupredili neuspesi koji mogu biti izazvani nekim od lokalnih
specifi~nosti ili nedovoljnim poznavanjem porekla sadnog materijala. Treba posebno imati u vidu da
sadni materijal treba proizvesti iz semena ili reznica poznatog porekla u cilju adekvatnog kori{}enja
njihovog genetskog potencijala.
Za podizanje energetskih planta`a u ju`noj hemiosferi najvi{e se koriste vrste iz roda
Eucalyptus i vrste iz podredova i podsekcija ju`nih borova- Australes, Ponderosae, Oocarpae.
U severnoj hemisferi, u zavisnosti od stani{nih odlika, prvenstveno se koriste prirodni i
kulturni taksoni rodova: Populus, Salix, Robinia, Platanus, Alnus, Acer, Betula i Picea.
U ve}ini evropskih zemalja (Švedskoj, Danskoj, Finskoj, Velikoj Britaniji) favorizuju se vrbe,
a u SAD topole. Du`ina ophodnje je u dijapazonu 4 do 8 godina za eukaliptuse na Novom Zelandu, 3
godine za vrbe u SAD. U evropskim zemljama du`ina ophodnje zavisi od vrste ili kultivara od kojeg
su planta`e za biomasu osnovane, a srednje vrema trajanja proizvodnog ciklusa je od 4 godine za neke
sorte vrba i topla, 5-7 godina za neke sorte topola, bagrema i smr~e, do 10 godina za javore, jovu,
omoriku.
U Srbiji su, do sada, za proizvodnju biomase u specijaliziovanim planta`ama najbolji rezultati
postignuti pri sadnji klonova i (ili) sorti iz rodova Salix, Populus i Robinia. Osnovani pilot objekti sa
vrstama iz rodova Acer, Alnus i Picea potvrdili su njihovu potencijalnu vrednost za proizvodnju
biomase u specijalizovanim planta`ama. Detaljnim upoznavanjem proizvodnih potencijala navedenih
vrsta pri gajenju u planta`ama za proizvodnju biomase, unapre|enjem tehnologije njihovog osnivanja i
kori{}enja, smanji}e se pritisak na prirodne populacije kao izvore energetskih sirovina, kori{}enje
fosilnih goriva i elektri~ne energije.


2.4.1 Ispitivanje gajenja energetskih plantaža topola u Srbiji
U Institutu za topolarstvo obavljena su istraživanja u energetskim plantažama sa više klonova
topola. U tom cilju postavljena je serija ogleda sa više klonova topola u gustim razmacima sadnje od
1,00 x 0,25 m do 2,00 x 2,00 m, odnosno od 2.500 do 40.000 biljaka po hektaru. Proizvodni ciklusi su
trajali od jedne do pet godina, posle čega je iskorišćena sposobnost obnavljanja izbojcima iz panja. Na
jednom panju su ostavljena 2-3 izbojka, dok su ostali izbojci manjih dimenzija uklonjeni u toku prve
vegetacije. Na taj način se prvobitna gustina u narednim turnusima povećava na 5.000-100.000 stabala
po hektaru u zavisnosti od izabranog razmaka sadnje.
Pri gustini sadnje od 40.000 biljaka po hektaru proizvodni ciklus traje jednu godinu, gde se
postižu male dimenzije: prečnik od 2-3 cm i visina 3.0-3.5 m, odnosno zapremina od 15-80 m
3
/ha
(prosek 55 m
3
/ha) u zavisnosti od turnusa. Kod takvih zasada postiže se veliki udeo kore, blizu 50%
zapremine i preko 50% mase (tabela 2.36), pri čemu je moguće dobiti prosečno 285 GJ po hektaru
godišnje.
Kod zasada osnovanih pri gustini od 1.20 x 0.50 m, odnosno 16 670 biljaka po hektaru
proizvodni proces (turnus) traje 2 godine, pri čemu se u drugom i trećem trunusu povećava broj
stabala i do 50.000 stabala po hektaru. U takvim zasadima postižu se nešto veće dimenzije: prečnici od
strana 54
4.0-4.5 cm, visine od 5.0-6.0 m, odnosno zapremine od 25-55 m
3
/ha (prosek 40 m
3
/ha) godišnje. Kod
takvih zasada učešće kore je nešto manje u odnosu na zasade najveće gustine, pri čemu je moguće
dobiti prosečno 216 GJ po hektaru godišnje.

Tabela 2.36
Produkcija biomase po hektaru
Zapremina Masa Energetska vrednost
Trajanje
turnusa
Broj
turnusa
Trajanje
ukupne
proiz-
vodnje
drvo kora ukupno drvo kora ukupno drvo kora ukupno
[god.]
1.1.1 N
[god.] [m
3
] [t] [GJ]
(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) (10) (11) (12)
1.2 Ukupna proizvodnja
1 IX 9 262 223 485 78.6 100.3 178.9 1354 1216 2570
2 IV 8 188 139 327 56.4 62.5 118.9 972 758 1730
3 III 9 320 119 439 96.0 53.6 149.6 1654 650 2304
4 II 8 324 57 381 97.2 25.6 122.8 1675 310 1985
5 II 10 406 76 482 121.8 34.2 156.0 2099 414 2513
1.3 Godišnja proizvodnja
1 IX 9 29.1 24.8 53.9 8.7 11.1 19.8 150 135 285
2 IV 8 23.5 17.4 40.9 7.0 7.8 14.8 121 95 216
3 III 9 35.6 13.2 48.8 10.7 6.0 16.7 184 72 256
4 II 8 40.5 7.1 47.6 12.1 3.2 15.3 209 39 248
5 II 10 40.6 7.6 48.2 12.2 3.4 15.6 210 41 251
1.4 Procentualni udeo drveta i kore (%)
1 IX 9 54 46 100 44 56 100 53 47 100
2 IV 8 57 43 100 47 53 100 56 44 100
3 III 9 73 27 100 64 36 100 72 28 100
4 II 8 85 15 100 79 21 100 84 16 100
5 II 10 84 16 100 78 22 100 84 16 100

• Izvor: Marković, J., Rončević, S., Pudar, Z., (1996): Possibility of poplar biomass production as
raw material for bioenergy production. Proceedings of the 9
th
European Bioenergy Conference
»Biomass for Energy and the Environment«, Volume I: 739-744. Copenhagen, Denmark 24-27
June 1996.

Zasadi osnovani razmacima sadnje od 1.80 x 0.80 m do 2.0 x 2.0 m, odnosno od 2 500-7 000
biljaka po hektaru proizvode nešto veće dimenzije stabala u proizvodnom ciklusu od 3-4 godine. U
proizvodnom ciklusu od 3 godine postižu se srednji prečnici od 6.0-7.5 cm, visine od 9-11 m, odnosno
zapremine od 40-60 m
3
/ha (prosek 50 m
3
/ha) godišnje. U proizvodnom ciklusu od 4 godine postižu se
srednji prečnici od 8.5-13.0 cm, visine od 12.0-14.5 m, i zapremine od 50 m
3
/ha godišnje. Energetska
vrednost u ovim zasadima je vrlo slična i iznosi oko 250 GJ po hektaru godišnje.


strana 55
2.5 Zaključak
[ume Srbije su, pored vrlo zna~ajne i nezamenljive ekolo{ke funkcije, vrlo va`an izvor drveta,
kao doma}eg obnovljivog industrijskog i energetskog materijala. Procenjeno je da je u postoje}em
{umskom fondu mogu}e proizvesti dvostruko vi{e nego danas, odnosno oko 1,4 miliona m
3
trupaca i
oblog tehni~kog drveta, koji su sirovinska osnova za industriju primarne i finalne mehani~ke prerade
drveta. Tako|e se procenjuje da bi u~e{}e "prostornog" drveta bilo dominantno u ukupnom obimu
proizvodnje (oko 72% ili oko 3,6 miliona m
3
). Ovo je skoro pet puta vi{e nego {to je proizvedeno
2001. godine. Dve tre}ine obima proizvodnje ovih sortimenata koristi se za podmirivanje energetskih
potreba - kao drvo za ogrev, a samo jedna tre}ina za industrijsku preradu (proizvodnja celuloze,
poluceluloze i drvenih plo~a i sl.). Prora~unati energetski potencijal prostornog drveta koji sada iznosi
5409 TJ godi{nje bio bi u istoj srazmeri ve}i. Energetski potencijal {umskog ostatka iznosi 27 526.
TJ/god.
Posebno je zna~ajno ista}i da tro{kovi proizvodnje ogrevnog drveta pri sada{njim cenama (~iji
se nivo kontroli{e instrumentima dr`avne politike), gotovo da dosti`u prodajnu cenu, tako da tu le`i i
odgovor na pitanje ekonomi~nosti kori{}enja {umskih drvnih ostataka.
Realizacijom planiranih mera za pobolj{anje {umskog fonda, kako sa aspekta njegovih
produkcionih mogu}nosti, tako i sa aspekta pove}anja povr{ina pod {umom, zna~ajno, ~ak vi{estruko
se mo`e uve}ati proizvodnja drveta.
U fabrikama za preradu drveta tako|e ostaju zna~ajne koli~ine drvnog ostatka, ~ija je
potencijalna energetska vrednost oko 2 720 TJ/godi{nje. Ve}i deo ovog ostatka se ve} sada koristi za
proizvodnju toplotne energije potrebne za odvijanje tehnolo{kih procesa. Preduze}ima drvne industrije
predstoje strukturne i programske promene koje }e podrazumevati i pove}anje energetske efikasnosti.
Eventualno pove}anje koli~ina drvnih ostataka zavisi}e od pove}anja obima i prestruktuiranja
preduze}a za preradu drveta u R. Srbiji na vi{e faze prerade. Neiskori{}eni deo otpatka uklju~uju}i i
koru mogao bi se, u prera|enom ili neprera|enom stanju, usmeriti na spoljne korisnike i to kao
sirovina ili kao gorivo.



Literatura
1. Jovi}, D., Tomani}, L., Bankovi}, S. (1992): "[umski fond", deo monografije "[umarstvo i
prerada drveta u Srbiji kroz vekove" str. 10 – 23, Savez in`injera i tehni~ara {umarstva i za
preradu drveta Srbije, Beograd, 1996.
2. Nikoli}, S., Baji}, V. (1992): "Istra`ivanje koli~ine {umskog otpadka kao faktora ekonomske i
tehnolo{ke opravdanosti njegovog kori{}enja","{umarstvo" br.5 – 6, str 9 – 15, Beograd.
3. Nikoli}, S., Baji}, V., \okovi}, P. (1994): "Privat (Rural) coppice forest as a precursor of "Energy
plantations", European Conference on "Biomass for Energy, Environment, Agriculture and
Industry", Be~.
4. Nikoli}, S., Baji}, V., \okovi} P. (1993): "[umski sortimenti kao osnova razvoja drvne
industrije", "{umarstvo" br. 3 – 5, str 53 – 64, Beograd.
5. Vu~i}evi}, S., \okovi}, P., Baji}, V. (1995): "Sirovinska osnova kao faktor razvoja industrijske
prerade drveta", Drvarski glasnik, br. 15 – 16, str. 41 – 45, Beograd.
6. Nikoli}, S., Baji}, V., \okovi}, P. (1995): "Energetski potencijal {uma – drvo u energetskom
bilansu", Monografija: "Potencijali {uma i {umskih podru~ja i njihov zna~aj za razvoj Srbije", str.
23 – 30, {umarski fakultet, Beograd.
7. \okovi}, P., Baji}, S. (1998): "Stanje i perspektiva ponude drveta kao sirovine za proizvodnju
drvne i papirne ambala`e", Savremeno pakovanje, 1 – 3, Beograd.
8. \okovi}, P., Baji}, V., Danilovi}, M. (1998): "Contribution to the evaluation of wood as raw
material"Proceedings ,Scientific papers, Jubilee Scientific Conference with International
Participation”70-th Anniversary of the Forest Research Institute “ ,Volume II ,str 352-354, Sofija.
9. Vu~i}evi}, S., \okovi}, P., Baji}, V., Vu~kovi}, M. (1996): "Proizvodne mogu}nosti {umarstva
Srbije sa aspekta potreba industrije hemijske prerade drveta", {umarstvo br. 3, str. 38 – 48.
strana 56
10. Nikoli}, S.(1992): "Bio-masa kaozna~ajna komponenta u re{avanju globalne energetske krize",
Sagorevanje biomase u energetske svrhe, redaktori: Nini}, N., Oka, S., Zbornik radova,
Jugoslovensko dru{tvo termi~ara - Nau~na knjiga, Beograd, 1992, pp 45 - 60.
11. Nikoli}, S., Baji}, V., \okovi}, P. (1992): "Kori{}enje {uma i potro{nja drveta u zavisnosti od
ukupnog ekonomskog i op{teg razvoja Srbije" (rad u monografiji: [umarstvo i Prerada drveta u
Srbiji kroz vekove"), str. 81 – 101, Beograd.
12. Saudicani, K., Evald, A., Houmann, H.: "Wood Chips fo Energy Production Technology -
Enviroment - Economy", The Centre of Bimass Technology, 1993, Danmark, p 48.
13. \okovi}, P., Baji}, V. (1997): " {ume Srbije kao zna~ajan energetski izvor", Zbornik savetovanja "
Racionalno gazdovanje energijom u {irokoj potro{nji", str. 103 – 110, Beograd.
14. Nikoli}, M. (1989): Otpadak u preradi drveta, Interni izve{taj o istra`ivanju IBK-ITE-779, p 17.
15. FAO PUBLICATION (1990): Energy Conservation in Mechanical Forest Industries, Forestry
Paper No. 93, Rome
16. Stevanovi} Jane`i}, T., Danon, G., Bujanovi}, B., Dedi}, A. (1993): Correlation Between
Chemical Composition and Heating value of Some Domestic Wood Species, Drevarsky Vyscum,
3, Vol. 38, 1-7.
17. Danon, G. (1994): Analiza stanja energetskih kapaciteta u drvnoj industriji Srbije, [umarstvo,
1994, XLVII, 5 - 6, 49 -52.
18. Stevanovi} Jane`i}, T., Kolin, B., Jai}, M., Danon, G. (1995): Unapre|enje tehnologija drveta u
korealciji sa svojstvima konstituenata drveta, Monografija, [umarski fakultet, Beograd, 115 -129.
19. [o{ki}, B. (1991): Svojstva drveta, [umarski fakultet Beograd, p 279
20. Danon, G., Baji}, V. (1996): Biomasa u {umarstvu i preradi drveta, Savetovanje ”Zna~aj i
perspektive briketiranja biomase”, Zbornik radova, Vrnja~ka Banja, april 1996. pp .3 -14.
21. Danon, G. (1998): Biomasa u {umarstvu i preradi drveta, Savetovanje ”Briketiranje i peletiranje
biomase iz poljoprivrede i {umarstva”, Zbornik radova, Sombor, mart 1998. pp 19 -33.
22. Danon, G., Nikoli}, M., Baji}, V. (1997): Biomasa {uma kao zna~ajan izvor energije,
Monografija: Biomasa obnovljivi izvor energije, urednici: Simeon, O., Jovanovi}, Lj., Beograd,
Jugoslovensko dru{tvo termi~ara, Institut za nuklearne nauke “Vin~a”, 1997, pp 29-53.
23. Grupa autora (2001): Strategija industrijskog razvoja Srbije do 2010. godine – drvna industrija,
Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj R. Srbije.
24. Danon G., Baji} V. (2002): Wood Biomass for Energy in Serbia - Study for the Future, 12
th

Eurpoean Biomass Conference Amsterdam.




strana 57


3. PRIKUPLJANJE, TRANSPORT I SKLADIŠTENJE
OSTATAKA BIOMASE


3.1 Postupci spremanja žetvenih ostataka
Prof. dr Milan Martinov, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
Prof. dr Miladin Brkić, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Prof. dr Dragan Novaković, Poljoprivredni fakultet, Zemun

Pod žetvenim ostacima podrazumevaju se biljni delovi koji preostaju na njivi ili ekonomskom
dvorištu nakon žetve, odnosno odvajanja delova biljke koji se smatraju najkorisnijim i koji sadrže
najveću koncentracij hranjivih i drugih materijala zbog kojih se proizvodnja neke biljne vrste primarno
sprovodi. Po nekim definicijama to su ostaci, nuzproizvodi, pa i otpaci, a po nekim samo nedovoljno
korišćeni delovi biljaka.
Po strogoj definicji trebalo bi da se posmatra i podzemni deo biljne mase, korenov sistem, koji
u zavisnosti od biljne vrste, može da ima udeo i do 50 % u ukupnoj biljnoj masi (kod biljaka sa
krtolom i više). Ovaj materijal nedostupan je za uobičajene postupke žetve, te se on ovde ne posmatra.
Osim toga, on predstavlja sastavni deo zemljišta, doprinosi popravljanju strukture, pa i plodnosti, te se
ne očekuje da će i u budućnosti biti predmet razmatranja, osim, možda, u specijalnim slučajevima,
kada se radi o biljkama koje akumuliraju značajnu biomasu u korenu ili krtoli.
Pri skoro svakom postupku žetve od nadzemnog dela biljke jedan deo ostaje vezan za koren.
Tipičan primer je strnjište koje ostaje nakon žetve strnih žita, ili deo stabljike sa vazdušnim korenom
koji ostaje nakon odsecanja stabljike kukuruza. Kako su stabljike biljaka građene slično obliku idealne
konzole, imajući najveći presek najbliže mestu, uslovno rečeno, uklještenja, masa stabljike
koncentrisana je u donjem delu. Masa slame, na primer, dostiže u oblasti strnjišta, i preko 40% ukupne
mase stabljike. Udeo biljne mase koja ostaje na strnjištu u ukupnoj nadzemnoj masi, osim ploda, zavisi
od visine rezanja, koje može da se podešava u skladu sa zahtevima tehnologije žetve. Takođe zavisi i
od arhitekture biljke. Prinos slame strnih žita izrazito, pored osobenosti sorte, zavisi od količine
padavina, pa se za istu vrednost visine sečenja u toku sušnih godina povećava udeo slame koji ostaje
na strnjištu, slika 3.1.
Sporedni delovi biljaka, osim ploda, imaju svoje funkcije: mehaničku, transportnu (za
transport vode i hranjivih materija) i skladišnu. Jedan od ciljeva genetičara jeste razvoj novih sorti kod
kojih je udeo sporednih delova biljne mase manji u odnosu na plod. To se pokazalo uspešnim u
prethodnih pedesetak godina, ali je taj trend, što bi moglo i da se merenjima proveri, doživeo
saturaciju. Moglo bi se konstatovati da je gotovo dostignuta gornja granica redukcije udela «servisnih»
delova biljke u odnosu na osnovni, plod. Sa stanovišta korišćenja žetvenih ostataka to znači da se ne
očekuje, bar ne signifikantno, smanjenje udela raspoloživih količina biljne mase koja bi mogla da se
koristi kao sirovina za industrijsku preradu ili kao gorivo.
Mnogo značajniji problem predstavlja pitanje ekološke opravdanosti iznošenja biljnih
ostataka, kao i negativnih efekata po menadžment zemljišta. Naime, biljni ostaci mogu da imaju svoj
značaj sa stanovišta poboljšanja strukture zemljišta i njegovih drugih svojstava. Direktno hranjive
komponente biljnih ostataka su zanemarljive, jer je sadržaj makroelemenata nizak, a njihova
prihvatljivost za biljke ograničena, mada postoji česta pogrešna predstava laika o tom značaju ovog
dela biljaka. Povraćaj mineralnih materija u zemljište moguć je i rasipanjem pepela koji preostaje
nakon sagorevanja, ali tada treba voditi računa o njegovom sastavu, posebno u sadržaju teških metala.

strana 58

100
80
60
40
20
0
Visina reza iznad zemlje, cm
suva sezona
vla` na sezona

Slika 3.1 Udeo slame na strnjištu u zavisnosti od visine reza, za vlažne i sušne uslove u toku
vegetacionog perioda (Martinov, M. 1980)


Ipak, do danas ostaje nerazjašnjena dilema da li biljne ostatke ostavljati na zemljištu ili ih
odnositi. Većina stručnjaka za agropedologiju bi potencirala značaj ostavljanja biljnih ostataka i
njihovog pravilnog inkorporiranja u zemljište. Dugogodišnja ispitivanja sprovedena u cilju
komparacije stanja zeljišta sa i bez unošenja biljnih ostataka, sprovedena u Italiji i Francuskoj, nisu
pokazala značajne razlike u plodnosti jednog i drugog.
U zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike zagovara se i sve više uzima maha postupak
konzervacijske obrade zemljišta, bez oranja, koji ne podrazumeva obavezno zadržavanje biljnih
ostataka, ali se to događa u većini slučajeva. U humidnim uslovima pokazuju se i neki negativni efekti
ovakvog postupka, pre svega sa stanovišta intenzivnijeg razvoja gljivičnih populacija, pa čak i
otrovnih. U našoj poljoprivredi prikupljanje biljnih ostataka, u uslovima smanjene potrebe za
prostirkom, te ograničenih industrijskih kapaciteta za preradu, na primer slame, i primene kao goriva,
se smanjuje. Problem biljnih ostataka, koji otežavaju naknadnu obradu zemljišta, rešava se u
velikom broju slučajeva spaljivanjem. To je zakonski zabranjeno, ali ipak ima široke razmere. Sigurno
je da takav postupak sređivanja biljnih ostataka ima negativan uticaj na zemljište i životnu sredinu.

Spremanje biomase je izvedeni pojam koji podrazumeva sledeće operacije:
1. Ubiranje (presovanje), uključujući i pripremu za ubiranje – na primer priprema zboja
grabljama, eventualne manipulacije posle ubiranja (grupisanje, slaganje...).
2. Utovar na transportno sredstvo.
3. Transport.
4. Istovar i skladištenje.
5. Priprema za preradu odnosno sagorevanje – izuzimanje iz skladišta, prerada i primena u
postrojenju za sagorevanje.
Radnje obuhvaćene tačkama 2, 4 i delimično 5 nazivaju se i manipulacija.
Za različite biljne vrste, odnosno njihove sporedne proizvode, postupci su različiti. Čak i za
potpuno istu biljnu vrstu, odnosno sporedni deo poljoprivredne proizvodnje, postoji više različitih
postupaka i pojedinih delova postupaka spremanja.
Prvenstveni uticaj na postupak spremanja ima forma u kojoj se biljni proizvod nalazi. Za
uspešno spremanje kao i korišćenje u energetskom postrojenju, poželjno je da gustina biomase bude
što veća, odnosno specifična zapremina što manja. Gustina biomase značajno utiče na cenu
manipulacije, transporta i skladištenja. Stoga se preduzimaju različite mere sabijanja biomase, a u
strana 59
najvećem broju slučajeva presovanje. Dugačka, bez prethodnog seckanja, odnosno kratka rinfuza,
dobijena nakon seckanja, koristi se samo izuzetno, kada su mali transportni putevi i povoljni uslovi za
skladištenje, pri čemu i energetsko postrojenje treba da bude predviđeno za sagorevanje takve forme
biomase.
Na slici 3.2 prikazani su podaci o «gustini energije» različitih formi biomase i mineralnih
goriva. Vidi se da je «gustina energije» slame u formi velikih četvrtastih bala oko tri puta veća nego
kratke rinfuze, seckane slame.

konvencionalne bale slame
valjkaste bale slame
valjkaste bale cele biljke `itarica
velike ~etvrtaste bale slame
seckane ` itarice-zrno
energetske ` itarice-velike ~etvrtaste bale
iver mekog drveta
iver tvrdog drveta
cepanice mekog drveta
cepanice tvrdog drveta
peleti slame
peleti drveta
etanol metanol
kameni ugalj
nafta
ulje repice
0 20 40 60 80
Specifi~na masa, kg/GJ
S
p
e
c
i
f
i
~
n
a

z
a
p
r
e
m
i
n
a
,

m
/
G
J
3
seckana slama
0,2
0
0,4
0,6
1,2
1
0,8

Slika 3.2 Gustina energije različitih goriva

U najvećem broju slučajeva za biljne ostatke ratarske proizvodnje sabijanje se sprovodi u bale
različitih formi. Osim jednog slučaja samohodne mašine za velike četvrtaste bale, sve ostale prese za
formiranje bala su vučene i pogonjene preko priključnih vratila traktora. Osim u slučaju valjkastih
bala, gde opcionalno postoji mogućnost vezivanja mrežom, bale se vezuju prirodnim ili sintetičkim
vezivom. Osnovne karakteristike bala slame date su u tabeli 3.1.

U zavisnosti od vrste gazdinstva, tehnološkog nivoa proizvodnje, veličine parcela, tradicije i
navika predviđaju se, u našim uslovima, sledeće mogućnosti pakovanja biljnih ostataka (tabela 3.2):

Tabela 3.1 Poređene podataka različitih tipova bala slame, (Hartmann, H. und A. Strehler. 1994)
Vrsta presovanih
bala
Gustina
presovanja,
kg/m
3

Gustina
skladištenja,
kg/m
3
Broj bala za
1 t slame
Potrebna
snaga
traktora, kW
Potrebna
dužina veziva,
m/t
Konvencionalne 120
120
1
/93
2

(100
1
/77
2
)
40 preko 25 290
Valjakaste 110 85 (77) 3,0-6,5 preko 40 340
Velike četvrtaste 150 150 (100) 1,7-5,0 preko 100 180
1
složeno,
2
nesloženo,



strana 60

Tabela 3.2 Oblici pakovanja biomase sa karakteristikama
Oblik pakovanja Karakteristika M
kg
Vlaga
%
Gustina
kg/cm
3

Dimenzije
cm
Četvrtaste bale

a x b x h
Niskog pritiska
Srednjeg pritiska
Visokog pritiska

Normalnog pritiska
Visokog pritiska
8-10
10-25
do 50

do 500
do 570
15-20
15-20
15-20

15-20
15-20
35-55
80-120
do 200

50-100
140-150
40 x (45-100) x 50
40 x (45-100) x 50
40x (45-100) x 50

150 x (150-240) x210
120 x 120 x 250


Male

Velike

Promenlj. dimenz.
140-240

250-420

120-680
15-20

15-20

15-20
70-110

70-110

70-110
150 x 120

180 x 150

(60-210) x (120-180)


1300-4000

15-20

60-90

240 x (210-640) x300


oko 10

30-45

35 x 200

Brojni su uticaji na opredeljivanje za neki od tipova bala, a najznačajnije karakteristike pojedinih
formi date su u tabeli 3.3.

Tabela 3.3 Prednosti i nedostaci pojedinih formi bala
Vrsta bala Prednosti Nedostaci
Konvencionalne Cena prese, umerena cena veziva,
potreba za manjim traktorom, dobro
skladištenje, povoljno slaganje na
transportno sredstvo, jednostavna
dezintergacija i usitnjavanje
sredstvima niže cene, mogućnost
loženja celih bala.
Ručna manipulacija gotovo
neizbežna, skladištenje uglavnom
ručno, uz korišćenje pomoćnih
sredstava, relativno visok utrošak
veziva, niža pouzdanost u radu od
ostalih presa.
Valjkaste Umerena cena prese, jednostavna i
potpuno mehanizovana manipulacija,
u slučaju odmotavanja jednostavan i
jevtin uređaj, povoljno
uskladištavanje za vlastite potrebe na
srednjim gazdinstvima, mogućnost
rada sa traktorima srednje snage.
Najviši utrošak veziva, niži učinak
zbog potrebe zastoja u toku vezivanja
i izbacivanja bale iz radnog prostora,
osetljivost vezača na kvalitet veziva,
deformisanje pri nedovoljno
kvalitetnom vezivanju, niža
transportibilnost zbog praznog
prostora, potreban veći skladišni
prostor.
Velike četvrtaste Viši pritisak sabijanja, visok učinak,
mala potrošnja veziva, najpovoljnija
(u poređenju sa drugim balama)
transportibilnost, dobri uslovi za
skladištenje, potpuna mehanizovanost
i najniža cena manipulacije, najniži
utrošak veziva.
Visoka nabavna cena, potreban velik
traktor, neophodna specijalna sredstva
za manipulaciju, vezači osteljivi na
primenu nekvalitetnog veziva,
potrebna posebna sredstva za
dezintegraciju.

VE
LI
KE
M
A
L
E
Valjkaste
bale
R x L
Stog
a x b
x h
Snop
R x L
strana 61
Spremanje u formi konvencionalnih bala

Konvencionalne bale su najstarija forma presovanja vlaknastih materijala na njivi. Bale imaju
poprečni presek od 0,3x0,4 m do 0,4x0,5 m, sa mogućnošću podešavanja dužine od oko 0,6 do
najčešće 1,2 m. Ukoliko se u postupku spremanja pojavljuje ručna manipulacija, što je najčešći slučaj,
masa bala slame ne bi smela da premaši 11 kg, jer bi bile preteške za kontinuirani rad.
Konvencionalne bale imaju gustinu do oko 120 kg/m
3
, sa izuzetkom nekoliko rešenja, koja se
u nas ne primenjuju a i u drugim zemljama sa izuzetkom, kod kojih se dostiže i do 150 kg/m
3
. Na svim
savremenim rešenjima presa za konvencionalne bale postoji jednostavan uređaj za podešavanje
gustine, sa kosom ravni, i uređaj za podešavanje dužine bala. Postoje tri domaća proizvođača presa za
konvencionalne bale, mada je danas aktivan samo jedan, «Poljostroj» Odžaci.
Prednost ove forme je u tome što su jedinice male i lake za naknadnu manipulaciju. Osnovni
nedostatak je u mogućnosti mehanizovane manipulacije. Postojalo je više pokušaja da se unapredi,
mehanizuje i pojevtini manipulacija, ali do danas nisu razvijena za široku praksu primenljiva rešenja.
Na sl. 3 dat je prikaz većine mogućnosti spremanja konvencionalnih bala.
Za rad sa presama za konvencionalne bale potreban je traktor snage preko 40 kW, mada se u
praksi najčešće koristi traktor snage preko 50 kW.
Prese su izvedene tako da bale odlažu na tlo, jednostavnim izbacivanjem ili spuštanjem kosom
ravni, da se na njih postavljaju kavezne vođice koje bi ih vodile do transportnog sredstva, ili da imaju
ugrađene bacače koji se sastoje od dva trakasta transportera. U našoj praksi primenjuje se samo
odlaganje bala. U dva druga slučaja neophodno je da se u potpunosti sinhronizuje transport sa
presovanjem, a dodatni uređaji ili dopunski opterećuju, kavezne vođice, ili su izvor dodatnih kvarova i
zastoja, bacači bala.
Jednostavni vučeni akumulatori bala, koji se koriste u Velikoj Britaniji, a grupišu najčešće
osam bala, kod nas se ne primenjuju, jer se na visokom strnjištu i neravnom terenu bale oštećuju, a
pravilno grupisanje remeti. Namensko transportno sredstvo za prikupljanje bala i formiranje «zmije»,
te isto tako mehanizovan istovar u ekonomskom dvorištu, ne primenjuje se jer je sredstvo skupo
(prikolica sa zavojnim lančastim transporterom), a istovremeno se transportuje oko 100 bala, dakle
oko 1 t, te bi bilo primenljivo samo za transport na mala rastojanja.
Fabrika "Lifam" iz Stare Pazove imala je u svom proizvodnom programu nošeni i vučeni
prikupljač bala na njivi sa kosim transporterom za utovar na prikolicu. Ovo rešenje se još uvek
primenjuje na nekim imanjima. Ukoliko bi radnik slagao bale, trebalo bi da prikolica bude sa košem
da bi se rad olakšao.
Za transport do ekonomskog dvorišta primenjuju se gotovo isključivo univerzalne
poljoprivredne prikolice, čiji se radni prostor jednostavnom dogradnjom proširuje do granica
definisanih Zakonom o bezbednosti saobraćaja. Dobrim slaganjem na prikolicu nosivosti 7-8 t utovara
se do 3,5 t slame.

strana 62

Slika 3.3. Postupci spremanja konvencionalnih bala slame i ostalih slamastih materijala, (Eichhorn, H.
1999)


Spremanje u formi velikih valjkastih ili četvrtastih bala

Prese za velike bale razvijene su prvenstveno da bi se ostvarila mehanizovana manipulacija,
koja je isplativa tek za veće jedinice. Neke od linija spremanja velikih valjkastih i četvrtastih bala
prikazane su na slici 3.4.
Najpre su razvijene prese za valjkaste bale, pri čemu se načelno razlikuju dva tipa: sa
konstantnom zapreminom komore za presovanje i promenljivom zapreminom komore za presovanje.
Oba tipa primenljiva su za presovanje žetvenih ostataka, pri čemu prese sa promenljivom komorom za
presovanje omogućavaju podešavanje prečnika bala. Prečnik bala kreće se u granicama 0,7 do 1,8 m.
Dužina bala nije podesiva, a najčešće su izvedbe sa dužinom 1,2 i 1,5 m. U našim uslovima, sa
ograničenjem širine vozila za kretanje javnim putevima na 2,5 m primenljivije su bale dužine 1,2 m.
Kod svih rešenja postoji mogućnost podešavanja intenziteta sabijanja, odnosno gustine bala. Takođe
postoji više načina vezivanja, pri čemu se mreža primenjuje uglavnom pri presovanju lucerke, da bi se
smanjio gubitak lista. Nedostatak presa za valjkaste bale je u tome što se u toku vezivanja zaustavljaju,
a u stanju mirovanja su i pri izbacivanju bala. Takođe, za pravilno formiranje bala potrebno je da
vozač kretanje prese prilagodi konfiguraciji zboja, da bi bala bila približno istog prečnika po celoj
širini. Cilindričan oblik može da bude uzrok kotrljanja bala na nagnutom terenu, te i to treba uzeti u
obzir pri radu na brdovitim terenima. Valjkaste bale ne popunjavaju potpuno transportni i skladišni
prostor, te su s tog stanovišta lošije od konvencionalnih i velikih četvrtastih bala.
Prednost presa za valjkaste bale je njihova cena, koja je danas već na nivou presa za
strana 63
konvencionalne bale, te su dostupne svim proizvođačima. Za male farme je nepovoljno to što je za
dezintegraciju potrebno da se koristi poseban uređaj, mada postoje i vrlo jednostavni za odmotavanje
na podu.
Prese za valjkaste bale imaju jednostavnije konstruktivno rešenje sa stanovišta zastoja i
otklanjanja kvarova. Svi delovi su rotirajući, a jednostavnija je i izvedba vezača.
Gustina bala je obično do 80-100 kg/m
3
, za pšeničnu slamu, a postiže se i do 120 kg/m
3
.


Ma{ina za
` etvu
Slaganje
bala na polju
Skupljanje i
islaganje na polju
Na rubu
polja
Skladi{tenje na
polju
Utovar i
transport
Uskladi{tenje
vu~ena presa za velike
~etvrtaste bale
prednji traktorski utovari-
va~sa vilju{kom ili korpom
slaganje bala
na samoj presi
teleskopski man.
no{eni kran
posebna izvedba
utovar.
stacionarni
kran
zakretna prikolica
manipulator
vilju{kar
prednji utovariva~
sa raznim priklj.
prednji utovariva~
za 2 do 4 bale
pojedina~ne
bale
teleskopski
utovariva~
prikolica za bale i traktor-
ski kran
presa za valjkaste bale
samohodna presa
samohodna presa sa dodatnim kolektorom bala

Slika 3.4 Pregled linija mašina za sređivanje velikih valjkastih i četvrtastih bala


Prese za velike četvrtaste bale su razvijene poslednjih tridesetak godina. Danas je na
raspolaganju široka paleta raznih presa, a poslednjih desetak godina na tržištu su i izvedbe
samohodnih. Obično su robustne konstrukcije, koja omogućava sabijanje na veće pritiske, odnosno
gustine. Gustina bala slame je najčešće 100-120 kg/m
3
, a postiže se i do 150 kg/m
3
.
Za rad sa presama za velike četvrtaste bale potreban je traktor snage iznad 100 kW, a za veće
izvedbe i učinke preko 140 kW.
Poprečni presek je od 0,6x0,8 m do 1,25x1,25 m. Dužina se kod svih presa renomiranih
proizvođača podešava u dijapazonu 1,2 do 2,5 m. Vezači su istog tipa kao i na presama za
konvencionalne bale, a najčešće ih je šest. Zbog velike gustine i male specifične površine utrošak
veziva na ovakvim balama je najmanji, svedeno na jedinicu mase. Ove bale imaju najveću masu
jedinice oblika, te su najjevtinije za manipulaciju i transport. Za transport na rastojanja veća od 10 km
smatra se da su jedino prihvatljivo rešenje.
Postoje dva rešenja klipa za presovanje, ali bez suštinske razlike. Učinak ovih presa je visok te
je pri presovanju slame potrebno da se dva ili tri zboja povežu u jedan da bi se pri brzini kretanja koja
je i do 12 km/h iskoristio u što većoj meri potencijalni učinak. Za to je potreban poseban prohod
grabljama. Samohodne prese imaju pikap uređaje zahvata i do 8,5 m, te tada formiranje jednog zboja
od dva do tri nije potrebno. U transportnom položaju se pikap uređaj preklapa, te je ukupna širina
ispod 3 m, što je dozvoljena širina za kretanje javnim putevima u većini zemlja Zapadne Evrope. Kod
nas bi takva mašina mogla da se kreće javnim putevima uz pratnju sa rotirajućim svetlom.
strana 64
Prese za velike četvrtaste bale su 2,5 do 5 puta skuplje od presa za valjkaste bale. Njihova
primena isplati se samo pri punom korišćenju, kako za ostatke ratarske proizvodnje, tako i za senažu.
Čak i većim imanjima se ne isplati da ih poseduju, već je tipično da se koriste usluge drugih vlasnika
mašine. Poznato je korišćenje ove forme slame za obezbeđivanje sirovina za dve domaće fabrike
kartonaže, u Novom Kneževcu i Kruševcu.
Za dezintegraciju velikih četvrtastih bala potrebna je posebna mašina, a nije moguće ni da se
primenjuje alternativni, jednostavniji postupak, kao što je to odmotavanje valjkastih bala. To znači da
su primenljive na velikim farmama.
U tabeli 4. dato je poređenje pokazatelja transporta velikih bala univerzalnim poljoprivrednim
prikolicama. Uočava se da je pri transportu velikih četvrtastih bala moguće da se zapremina i nosivost
prevoznog sredstva gotovo u potpunosti iskoriste već pri transportu slame koja je najmanje gustine. To
doprinosi smanjenju cene spremanja, posebno pri transportu na veća rastojanja.
Slični pokazatelji bili bi i za transport kamionima, koji bi se primenjivao za transportna
rastojanja preko 50 km.
Za tranportovanje velikih bala, valjkastih i četvrtastih, na rastojanja do oko 8 km, dakle
dovoženje sa njive do vlastitog ekonomskog dvorišta, odnosno skladišta, koriste se i specijalna
transportna sredstva sa manjim brojem bala.

Tabela 3.4. Transport valjkastih i velikih četvrtastih bala univerzalnim poljoprivrednim prikolicama
(primer za nosivost do 8 t), (Kaltschmitt, M., Hartmann, H., 2001)
Valjkaste bale

Velike četvrtaste bale

Pravac postavljanja bala poprečno poprečno podužno poprečno poprečno poprečno
Dimenzije bala, m
φ x h resp. b x h x l
1,2 x 1,2 1,5 x 1,2 1,5 x 1,2
0,8 x 0,8
x 2,5
1,2 x 0,7
x 2,5
1,2 x 1,3
x 2,5
Bala po prikolici 14 10 8 24 16 8
Korićenje raspoložive zap–
remine, %, (100% = 35 m
3
)
54 61 48 110
b
96 89
Gustina bala, kgm
–3
, provenuti
materijal
Slama
Cele biljke strnih žita
Seno


110
150
135


150
210
180
Masa bala, kg
Slama
Cele biljke strnih žita
Seno

149
206
183

233
318
286

240
336
288

315
441
378

585
819
702
Iskorišćenje nosivosti
prikolica, % (100% = 6 t)
Slama
Cele biljke strnih žita
Seno


35
48
43


38
53
48


31
42
38


96
134
115


84
118
101


78
109
94
a
Dužina platformi 5 m, visina 1,2 m
b
Ukupna visini preko 4 m samo je izuzetno dozvoljena za njivske puteve

strana 65
Spremanje u formi stogova

Linija mašina za stogove sastoji se iz prese za izradu
stogova, transportera stogova i uređaja za distribuciju.
Veoma je veliki učinak ovih mašina. Radni organi prese za
pravljenje stogova su pick-up uređaj, koji kupi i podiže
masu do pneumatskog transportera, a ovaj jakom
vazdušnom strujom ubacuje masu u komoru prikolice sa
visokim stranicama, koja služi za sabijanje i oblikovanje
biomase. Hidraulično sabijanje biomase obavlja se sa
pokretnim krovom prikolice. Dimenzije stogova su:
240x300 cm presek i 210 do 640 cm dužina. Masa stoga
slame je 1300 do 4000 kg, pri sadržaju vlage od 15 do 20 %.
Gustina stoga je 60 do 90 kg/m
3
. Utovar, transport i istovar
stogova obavlja se transportnom platformom.


Linije mašina za spremanje biomase u rinfuzi
podrazumeva utovar biomase u transportno sredstvo koji se
obavlja pomoću pick-up uređaja, koji je postavljen na samoj
prikolici (samoutovarna prikolica). Utovar biomase može da
se vrši i sitnilicama biljnih ostataka, koje je seckaju i
pomoću ventilatora ubacuju u transportno sredstvo. Sve
operacije ovog sistema su mehanizovane. Gustina dugačke
slame u rinfuzi može da se kreće od 20 do 40 kg/m
3
, pri
sadržaju vlage 15 do 20 %. Seckana slama ima gustinu od
40 do 60 kg/m
3
.










3.1.1 Skladištenje bala

Skladištenje konvencionalnih bala obavlja se slaganjem u stogove. Slaganje je ručno uz
korišćenje transportnih traka za podizanje na visinu. Građenje bilo kakvog namenskog skladišta, na
primer nadstrešnice, je neisplativo. Jedan sloj bala na stogu se prepušta uticaju okoline, te štiti
unutrašnjost. Nakon prosušivanja i ove bale mogu da se koriste za sagorevanje.
Ručno formiranje stogova omogućava postizanje većih visina. Time se smanjuje površina
potrebna za skladištenje, mada treba da se vodi računa i o razmaku među stogovima, koji se, zbog
zaštite od požara, povećava u skladu sa visinom stoga.
Na slici 3.8. prikazane su forme i gustina skladištenja konvencionalnih i velikih bala u
stogove.
Velike bale uskladištuju se isključivo primenom mehaničkih sredstava. Kod nas su to najčešće
traktori sa prednjim utovarivačem. Primenjuju se razna rešenja, od jednog trna, do hidraulički
pokretanih hvatača. Visina skladištenja zavisi od visinskog dometa sredstva za manipulaciju.
Za valjkaste bale prečnika do 1,5 m primenjuje se slaganje do pet redova, a za one prečnika do 1,8 m
do četiri reda bala.



Slika 3.5. Mašina za stogove


Slika 3.6 Platforma za utovar,
transport i istovar stogova




Slika 3.7 Samoutovarna prikolica
strana 66
Uskladi{tene velike ~etvrtaste
bale, 100-120 kg/m
3
Uskladi{tene valjakste
bale, 60-80 kg/m
3
Slo`ene konvencionalne
bale, 90-110 kg/m
3
Ventilacioni kanal
Neslo` ene konvencionalne
bale, 90-110 kg/m
3

Slika 3.8 Gustina uskladištenih bala slame

Velike četvrtaste bale slažu se u četiri do pet redova po visini. Poželjno je da se u prvom redu
napravi razmak između bala u središnjem delu, da bi se tako povećala stabilnost stoga, ali i olakšalo
sušenje. Kod ovih bala ostvaruje se najveća gustina uskladištenja.
Zakonskim propisima zaštite od požara, regulisan je razmak među stogovima bala i propisano
rastojanje od drugih objekata. Razlog tome je da se spreči prenošenje požara sa jednog na drugi stog,
ili sa stogova na druge objekte.
Rezultati dosadašnjih istraživanja kod nas ukazuju da vlažnost kukuruzovine u oktobru
mesecu dostiže 48%. Takvu kukuruzovinu upakovanu u bale je teško skladištiti i čuvati jer brzo buđa i
razlaže se. Konkurentan način njenog sakupljanja i čuvanja su snopovi koje je lako čuvati, a mogu se
koristiti kako za loženje tako i za ishranu stoke.
Skladištenje biomase može da se obavi u rinfuzi pod nadstrešnicama ili u kamarama, u balama
složenim u kamare ili u balama složenim pod nadstrešnicu i u stogovima na otvorenom prostoru (na
njivi ili u ekonomskom dvorištu).

Slika 3.9 Mogućnosti skladištenja valjkastih bala

Uskladištenje konvencionalnih četvrtastih bala u kamare može biti obavljeno sa gustinom 50
strana 67
do 90 kg/m
3
, u velike kamare sa slaganjem bala u sloj gustine 70 do 100 kg/m
3
. Uskladištenje
valjkastih bala u velike kamare može biti sa gustinom 70 do 80 kg/m
3
, a velikih četvrtastih bala sa
gustinom 90 do 150 kg/m
3
. Uskladištenje pojedinih stogova obavlja se sa gustinom od 60 do 90 kg/m
3
.
Gomila uskladištenih briketa ima gustinu od 300 do 500 kg/m
3
.
Bale treba da se skladište na ravnom, tvrdom, uzdignutom (ocednom) terenu.



Specifičnosti spremanja kukuruzovine

Privatni sektor u Vojvodini zauzima oko dve trećine obradivih površina i na oko dve trećine
gaji kukuruz. Biomasa koja preostaje tradicionalno je u seoskim domaćinstvima korišćena kao stočna
hrana i gorivo. To je bilo moguće u vreme kada je žetva obavljana ručno, ručno su sečene stabljike,
vezivane u snopove i sušene u kupama. Kukuruzovina je nakon nekoliko sedmica ili meseci bivala
osušena i pripremljena za korišćenje kao gorivo. Ovakav postupak žetve primenjuje se danas samo kao
izuzetak. Primenjuju ga pojedinci ili porodične zajednice koje se bave nekom drugom delatnošću, a
poljoprivrednu proizvodnju obavljaju samo kao dodatnu delatnost. U tom slučaju se ekonomičnost
proizvodnje posmatra drugačije, a ponekad tradicionalni postupak žetve i korišćenja žetvenih ostataka
sprovodi kao simpatičnu manifestaciju tradicionalizma i socijalno istorijski doživljaj. Očekuje se da će
se ovakav pristup, uz osavremenjavanje postrojenja za loženje, zadržati na severu Bačke, te da će
postojati i dalje socijalna grupa koja će biti korisnik ovako pripremljene biomase.
Udeo pojedinih delova kukuruzne biljke, svedeno na suvu masu, prikazan je na slici 3.10.

120
100
80
60
40
20
0
1
2
3
4
Zrno
5
R
e
l
a
t
i
n
i

p
r
i
n
o
s

u

o
d
n
o
s
u

n
a

z
r
n
o
,

%

Slika 3.10 Oblasti relativnih prinosa sporednih delova kukuruzne biljke (suva masa) u odnosu na
zrno, 1– najnižih 20 cm stabljike iznad zemljišta, nekorisno, 2– stabljika i list bez najnižih 20 cm, 3–
oklasak, 4– komušina, 5– biljni ostaci ukupno, (Martinov, M. and S Topalov. 1984)

Na velikim imanjima žetva kukuruza sprovodi se isključivo univerzalnim žitnim kombajnima
velikog učinka, koji kukuruzovinu ne podižu sa zemlje, a na izlazu iz slamotresa izbacuju komušinu i
drobljene oklaske. Klasični kombajni nakon žetve na njivi ostavljaju stabljiku vezanu za koren, u
oborenom položaju ili prelomljenu sa donjim uspravnim delom. U zavisnosti od izvedbe hedera i
snage motora kombajna primenjuju se sečke za kukuruzovinu sa vertikalnom ili horizontalnom osom.
Njihov zadatak je prvenstveno da materijal usitne i pripreme ga za unošenje u zemljište. Kod sečki sa
vertikalnom osom može smer obrtanja da se podesi tako da se one sa leve i desne strane ose kombajna
obrću jedna prema drugoj, tako da formiraju neku vrstu zboja iseckane kukuruzovine. Najnovije
strana 68
rešenje predstavljaju valjci za uvlačenje sa uređajem za seckanje po svakom pojedinačnom redu, koji
kukuruzovinu sitnije seckaju, a takav materijal gotovo da je nemoguće ubrati presovanjem.
Dakle, preostaju dve mogućnosti: da se nakon ostavljanja lomljenih stabljika kukuruzovine
one iseckaju sitnilicom biljnih ostataka i nakon toga grabljama formira zboj, ili da se primenom sečki
sa vertikalnom osom ugrađenih ispod hedera i smerom obrtanja prema sredini kombajna formira zboj.
U oba slučaja zboj je formiran od najviše osam redova kukuruzovine, odnosno pokriva zahvat od
najviše 5,6 m. Kukuruzovina je pri tome zaprljana zemljom što za posledicu ima povišen sadržaj
pepela. U slučaju formiranja zboja sečkama sa vertikalnom osom postoji mogućnost da se u zboju
nađu komušina i oklasci.
Na privatnim farmama kukuruz se ubire pretežno beračima komušačima. Neki od njih imaju
ugrađene sečke ispod hedera, ali u većini slučajeva na polju ostaju lomljene stabljike i komušina.
Postupak ubiranja bio bi isti kao opisan za ostajanje neodsečenih stabljika posle univerzalnog
kombajna. Fabrika «Poljostroj» Odžaci razvila je adapter za konvencionalnu presu, koji umesto pikap
uređaja ima udaračke uređaje sa sitnilice biljnih ostataka. Njome se kukuruzovina odseca i ubacuje u
presu. Radni zahvat je dva reda, teoretski tri, dakle, najviše 2,1 m, što daje nizak učinak presovanja.
Postupak je isplativ samo ukoliko se u obzir uzme da nakon berbe mašinom bez sečke potreban
prohod sitnilice biljnih ostataka, da bi se njiva pripremila za uspešnu daljnju obradu.
Berba kukuruza počinje krajem septembra, a oduži se i do sredine januara. Vremenski uslovi
su vrlo različiti. Praktično je moguće da se u prihvatljivim radnim uslovima žetva kukuruzovine obavi
do oko sredine oktobra. Tada se sprovodi žetva ranostasnih hibrida koji se gaje u slučaju da se
ostvaruje plodored sa strnim žitima te je potrebno da se zemljište blagovremeno pripremi za setvu.
Dan je u to vreme kraći, te je kraće i vreme rada prese. Sve to smanjuje ostvarivost postupka žetve ove
biomase, čiji je potencijal vrlo visok. Drugi problem je visoka vlažnost kukuruzovine, koja se teško
smanjuje prirodnim sušenjem na polju zbog nižih temperatura, padavina i kraćeg dana u vreme žetve.
Smatra se da je opravdano baliranje kukuruzovine ukoliko je vlažnost ispod 25 %. Tada je
moguće da se materijal očuva u skladištu, ili osuši, a primenljiv je i kao gorivo.
Najpovoljnije je da se kukuruzovina uskladišti sa vlažnošću do oko 20% i tada nisu potrebne
posebne mere dosušivanja. Mikrobiološki i hemijski procesi koji se odvijaju u materijalu više
vlažnosti mogu da dovedu do degradacije materijala, do zagrevanja, pa i procesa samozapaljenja.
Takav materijal trebalo bi da se provetrava, što je moguće sprovesti u nekim postojećim
skladištima, na primer na tavanskim prostorima na kojima je moguće da se ostvari razmak među
balama i prostrujavanje vazduha. Mali je broj farmera koji takvim prostorom raspolažu, a gradnja
namenskih nadstrešnica ili drugih objekata uticala bi na to da cena biomase bude iznad prihvatljivog
nivoa.
Prosušivanje konvencionalnih bala može da se ostvari ventilacijom kao što je to prikazano na
slici 3.11a. Bale se do visine 3 m slažu na rešetkasti pod tako da među vertikalnim redovima ostaje
prostor koji se sa gornje strane zatvara podužnim čepovima. Ventilatorom koji bi trebalo da ostvaruje
što veći napor, na primer iznad 1200 Pa, u prostor ispod poda izvedenog od letava i zatvoreno sa obe
bočne strane uduvava se vazduh.
Za dosušivanje valjkastih bala izvedenih u presama sa promenljivom zapreminom primenjuje
se drugačiji postupak. Još pri presovanju se pre početka formiranja svake bale ubacuje plastična cev sa
perforacijama, koja se koristi za odvodnjavanje, te oko nje formira bala. Takve bale se iznad poda sa
kružnim otvorima na razmaku koji omogućava slaganje bala postavljaju u jednom ili više slojeva tako
da je njihova osa u vertikalnom položaju, a cev naspram rupe u podu. Sa gornje strane cevi postavljaju
se čepovi i vazduh uduvava u prostor ispod poda, slika 3.11b. Cev se pri odmotavanju bala skida i
ponovo koristi u narednoj sezoni.
Nomogrami na slikama 3.12 i 3.13 prikazuju osnovne parametre za sprovođenje postupka
aktivne ventilacije bala vlažne kukuruzvine. Jasno je da treba voditi računa o sabijenosti bala da bi
moglo da se ostvari produvavanje raspoloživim ventilatorima.
Pri velikim sabijenostima bala usitnjene kukuruzovine potrebni su visoki pritisci za
produvavanje sloja, što zahteva velika ulaganja u ventilator i visok utrošak energije.

strana 69
^ ep Perforirane cevi
Pod od letava Ventilator
Otvori u podu
Ventilator
Podni kanali
^ ep
Perforirane cevi
a)
b)
d
o

3

m

Slika 3.11 Mogućnost sušenja bala kukuruzovine u skladištu
a) konvencionalne bale, b) valjkaste bale

W
=
2
0
%


4
0
0 10 20 30 40 50 60 70
80
90 40 80
0
10 40
80
120 160 200 240
120
20
30
40
80
120
160
160
200
200
40
60 240
240
280
320
360
400
440
280
320
360
80
90


6
3


8
0
l
i
n
i
j
a

p
r
o
p
o
r
c
i
o
n
a
l
n
o
s
t
i
,

%
55
120
95
140
160
170
175
180
185
i
n
t
e
z
i
t
e
t


s
a
b
i
j
a
n
j
a
,

k
P
a


4
0



W
=
2
0
%


6
3


8
0



2
0
%


4
0


6
3


8
0
v=0,5m/s
nasipna gustina, kg/m
3
d
u
`
i
n
a

~
e
s
t
i
c
e
,

m
m
I IV
III II



s
p
e
c
i
f
i
~
n
i

o
t
p
o
r





s
t
r
u
j
a
n
j
u
,

k
P
a
/
m
70
50

Slika 3.12 Nomogram za određivanje specifičnog otpora strujanju vazduha kroz sloj iseckane
kukuruzovine u zavisnosti od osnovnih karakteristika (Brkić, M. 1986)

strana 70
Vlažna kukuruzovina može u toku toplih prolećnih dana da bude povoljno mesto za razvoj
kukuruznog moljca koji napada i zrno kukuruza. Stoga bi bilo najbolje da se zalihe potroše do kraja
marta, ili najkasnije do sredine aprila. To je još jedno ograničenje primenljivosti kukuruzovine kao
goriva.
Potreba vođenja računa o vremenu žetve kukuruza, odnosno kukuruzovine, velika zavisnost
od klimatskih prilika i neophodnost dosušivanja bala kukuruzovine, otežavaju planiranje korišćenja
ove biomase kao izvora energije. Raspoložive količine teško mogu da se blagovremeno planiraju i
donese opredeljenje za primenu kao goriva. Stoga će je koristiti samo oni koji će raspolagati
postrojenjima koja mogu da, pored ostalog, koriste i kukuruzovinu kao gorivo.
Mogućnost korišćenja kukuruzovine kao goriva na velikim imanjima gotova da je
zanemarljiva. Najpre će je koristiti male farme, sa do 30 ha, i srednje farme, sa 30 do 200 ha.

b
r
z
i
n
a

s
u
{
e
n
j
a
,

g
/
s
a
p
s
o
r
b
c
io
n
a
s
p
o
s
o
b
n
o
s
t v
a
z
d
u
h
a
, g
/m
3
zapremina su{are, m
3
200 100 300 400
10
g
u
s
t
i
n
a

m
a
s
e
,

k
g
/
m 3
m
a
s
a
,

t
0
20
30
40
50
60
20
40
60
80
100
120
koli~ina materijala vla`nosti do W=20%, t
10 40 20 30
50 60 70 80 90
100
120
140
160
180
200
p
o
~
e
t
n
a
v
l
a
`
n
o
s
t
, %
60
55
50 45 40 35 30 25
v
r
e
m
e
s
u
{
e
n
ja
, h
6 7 9 10 8
5
4
3
2
1
2,0 1,5 1,0 0,5
brzina strujanja vazduha, m/s
60
80
100
120
140
160 180

Slika 3.13 Nomogram za definisanje ventilacije kroz sloj uskladištene iseckane kukuruzovine, (Brkić,
M., Martinov, M. 1984)

Značajan energetski potencijal kukuruzne biljke je oklasak. Prinos oklaska je 15 do 20%,
prosečno 18%, u odnosu na prinos zrna. Na većini malih i srednjih farmi obavlja se prirodno sušenje
ubranog klipa kukuruza u namenskim objektima, kotobanjama ili kotarkama. Ovi objekti služe i kao
skladišta za klip, odnosno zrno. Farmeri pristupaju krunjenju klipova kada im je zrno potrebno, ili
kada se odluče da ga prodaju. Nakon krunjenja zrna oklasak ostaje u ekonomskom dvorištu, te je
njegova cena, ukoliko se tretira kao otpad, zanemarljiva. Nije potrebna nikakva posebna dorada, već
samo skladištenje. Činjenica je da se kukuruzni klip kruni najčešće tek u martu ili kasnije, te je, za one
koji se opredele za to gorivo, potrebno da najveći deo čuvaju do naredne grejne sezone. Masa je
rastresita i bilo koje presovanje je ekonomski neopravdano, te je potrebno da se raspolaže skladišnim
prostorom za njega.
Trend je da se farmeri sve više opredeljuju da jedan deo proizvedenog kukuruza osuše ranije,
a žetva je tada najčešće sprovedena univerzalnim kombajnima, da bi ga prodali i došli do sredstava za
nabavku reprodukcionog materijala. Smatra se da će se ova tendencija zaustaviti na 20-25 % kukuruza
strana 71
proizvedenog na malim i srednjim farmama. Na raspolaganju će i dalje biti oklasak sa oko 80%
kukuruza proizvedenog na oko 60% površina.
Korišćenje oklaska kao goriva moguće je i na semenskim centrima, na kojima se on dobija
nakon sušenja i krunjenja klipova kukuruza.
Nedostatak oklaska kao goriva je u nepovoljnom hemijskom sastavu sa velikim udelom
kalijuma, nepovoljnom termotehničkim osobinama, a poseban problem je niska tačka topljenja pepela.

Specifičnosti spremanja drugih biljnih ostataka ratarske proizvodnje i prerade

Slično slami strnih žita sprema se i slama uljane repice. Ova je biljna vrsta kod nas još uvek
malo zastupljena, ali se očekuje porast površina.
Slama koja preostaje nakon žetve soje takođe se sprema istim postupkom kao i slama strnih
žita. Jedini problem je manji prinos slame, što utiče na porast cene presovanja, jer se pri istom prohodu
presuje manja masa. Takođe je značajno da su veći gubici na pikap uređaju.
Suncokret kao masovna ratarska kultura takođe može da bude izvor biomase za energetske
potrebe. Suva materija zrna, glave i stabljike odnosi se, u proseku, kao 1 : 1,29 : 2,90 (Martinov, M.
1982). Pri žetvi raznim hederima, uređajima za skidanje glava suncokreta, otkida se pored glave i deo
stabljike. To je u proseku oko 25 % njene ukupne mase. Na osnovu toga sporedna masa suncokretove
biljke bila bi:
M
G+S
=2,02 M
Z

To znači da je masa sporednih delova kukuruzne biljke, glava i 25 % stabljike, a koja pri žetvi
prolazi kroz kombajn, oko dva puta veća od mase zrna iste vlažnosti. Na žalost, do danas nije rešen
problem prikupljanja ove mase, koja ispada iz slamotresa, kao i transformisanje u bale, da bi se dobila
veća gustina i transportibilnost. Dva pokušaja koja su učinjena, sa dogradnjom elevatora i
prebacivanje biomase u vučenu prikolicu i dogradnja rotora krmnog kombajna za useckavanje biljne
mase i ubacivanje u prikolicu koja se kreće paralelno sa kombajnom, nisu dala zadovoljavajuće
rezultate, pre svega sa stanovišta isplativosti transporta rastresite mase.
Ostaci prerade poljoprivrednih proizvoda takođe su potencijalni izvori toplotne energije. Oni
se nalaze na mestima prerade, najčešće u obliku prašine ili malih čestica, a za proizvođača
predstavljaju otpad kojeg se moraju rešiti. Tako je cena ove biomase prihvatljiva, ali heterogena, male
gustine i nepovoljna za skladištenje i nepouzdanog priliva da bi se planirala njena primena za loženje.
Poseban slučaj su koštice voća. U najvećem broju slučajeva mogle bi da se koriste kao gorivo
u već razvijenim postrojenjima, uz prethodno prosušivanje i skladištenje. Količine ovih materijala i
postupke sređivanja teško je proceniti, a postupke prerade i korišćenja unificirati. Može se smatrati da
je na raspolaganju oko 15 % u odnosu na prerađeno voće, na nivou iste vlažnosti.


3.1.4 Postupci i uređaji za pripremu biljnih ostataka za sagorevanje

Biljni ostaci se sagorevaju u različitim formama. Sagorevanje u formi bala, koje su
najpovoljnije za transport, manipulaciju i skladištenje, primenjuje se češće u manjim jedinicama. Tada
se uglavnom radi o šaržnom loženju, koje za posledicu ima lošiji kvalitet sagorevanja zbog brzog
izdvajanja volatila u početnoj fazi i dugotrajnog odgorevanja fiksnog ugljenika posle toga. Moguće je,
kada se radi o postrojenjima veće snage, semi kontinualno sagorevanje sa dodavanjem bala ili neki
posebni vidovi ložišta za cele bale. U slučaju kontinualnog doziranja potrebno je da se bale
dezintegrišu, a biljni materijal usitni. Sitnjenje bi trebalo da bude što manjeg intenziteta, a da se pri
tome ispune zahtevi tehnike sagorevanja, jer zahteva dopunsko ulaganje energije. Dužine iseckanog
materijala ispod 15 mm zahteva primenu mlina čekićara i veliko ulaganje električne energije.
Na slici 3.16 prikazane su gotovo sve primenjivane mogućnosti dezintegracije različitih formi
bala. Dezintegratori prikazani na slici 3.16 a) i b) primenjuju se za konvencionalne i velike četvrtaste
bale. Nekada su integrisani u samo postrojenje za sagorevanje, kao što je to prikazano na slici 3.18.
Najčešće se postižu dužine iseckanog materijala 50 do 200 mm. Potrošnja električne energije je mala.
Uređaj sa odsecanjem sloja bala i ubacivanjem u ložište je novije konstrukcije i namenski se
primenjuje na postrojenjima za sagorevanje biomase. Dezintegrator sa ugrađenim čekićarem na
strana 72
radijusu kružnog poda, slici 3.16 d) primenjuje se za razne forme bala. Velik prečnik kružnog
rotirajućeg kućišta omogućava da se u unutrašnjost ubacuju bale različitih oblika i dimenzija. To je
povoljno rešenje ukoliko postoji centralno postrojenje, u koje biomasu donose razni proizvođači koji
koriste različite prese. Čekićar, koji može da bude i sa velikim otvorima sita, veliki je potrošač
energije, te je to negativna strana ovog rešenja. Za neke tipove postrojenja dovoljno je da se razbije
osnovna struktura bala, bez dopunskog sitnjenja. Tako se dobija dugačka rinfuza, sa isprepletenim
stabljikama. U slučaju valjkastih bala moguće je da se ostvari dezintegracija odmotavanjem, a da se
odmotani «tepih» neposredno loži, slici 3.16 e).


Slika 3.16 Principijelne šeme dezintegratora – procesora , (Kaltschmitt, M., Hartmann, H., 2001)
a) dezintegrator–sitnilica sa dva bubnja za seckanje, b) dezintegrator – sitnilica sa jednim
bubnjem za seckanje, c) dezintegracija jednog sloja bale, d) dezintegrator – sitnilica sa
okretnim zidom i čekićarem, e) odmotavač valjkastih bala
1– bubnjevi za dezintegraciju, 2– bubanj za dezintegraciju i sitnjenje, 2a– protivn nož, 3–
transportna traka, 4– podizna ploča, 5–nož, 6– odsečeni sloj, 7– rotirajući kružni zid, 8–
čekićar, 9– sito, 10– pogonski EM, 11– transportni puž, 12– zadnji zid, 13– bubanj sa
noževima

Na slici 3.17 prikazan je rašireni primer rešenja dezintegratora – sitnilice za velike četvrtaste i
valjkaste bale. Lančasti transporter –1 na koji je postavljen pokretni zid –2 povlači balu i pritišće na
rotore za dezintegraciju i usitnjavanje –4. U prikazanom slučaju predviđen je pneumatski transport –5.

strana 73
5
4
3 2
1

Slika 3.17 Dezintegrator valjkastih i velikih četvrtastih bala sa pneumatskim transportom
1– lančasti transporter, 2– pokretni zid, 3– bala, 4– rotori za deintegraciju i ustinjavanje, 5–
pneumatski transporter, (Kaltschmitt, M., Hartmann, H. 2001)


ciklon vatro sigurnosni zid
o{tra~
cilindri za seckanje
Dezintegrator i transporter bala
ustava-dozator transportni ventilator komora za sagorevanje cev lo`i{ta
ventilator za produkte sagorevanja


Slika 3.18 Kotao za slamu sa integrisanim dezintegratorom – sitnilicom za velike četvrtaste bale
slame, (Hartmann, H. 2001)


3.1.5 Linije mašina za sređivanje slame i kukuruzovine

Na šemama su predstavljene linije mašina za sređivanje slame i kukuruzovine za krupna
gazdinstva i mali posed.
Kod mašina za slamu treba planirati najpogodniji način transporta i manipulacije slamom, tj.
uvođenje odgovarajućih transportera i utovarivača. Postoji mogućnost da se transport konvencionalnih
četvrtastih bala unapredi adaptacijom univerzalnih poljoprivrednih prikolica. Linija mašina sa presom
konvencionalnog tipa bi mogla da bude pogodna za primenu na individualnom sektoru. Linija mašina
za velike valjkaste bale predstavlja pogodno rešenje na krupnim gazdinstvima, dok je linija mašina sa
presom za velike četvrtaste bale skupa i složene konstrukcije. Obzirom na pogodnosti transporta na
strana 74
velika rastojanja ovaj metod je perspektivan tamo gde je primenjen industrijski sistem rada na krupnim
gazdinstvima.
Sređivanje kukuruzovine ni u svetu još uvek nije uhodan postupak jer nisu definisane linije
mašina niti efekti njihove primene. Dosadašnja iskustva su pojedinačna, a rezultati istraživanja
skromni.
Istraživanje najpogodnijeg načina prikupljanja kukuruzovine treba usmeriti posebno na izbor
linije mašina za krupni posed, a posebno za mala poljoprivredna gazdinstva.
Kao veliki problem pojavljuje se skladištenje kukuruzovine koja se u našim uslovima
prikuplja za vreme vlažnog perioda, pa je podložna kvarenju u skladištima.

Predlog linije mašina za sređivanje biljnih ostataka na velikim farmama

Na velikim farmama na raspolaganju za sagorevanje bila bi prvenstveno slama strnih žita.
Mogla bi da se uspešno ubire slama uljane repice i soje. Kukuruzovina bi mogla da se koristi samo u
ograničenom obimu, a velika je zavisnost od vremenskih prilika i žetvene mehanizacije kojom se
raspolaže.
Ubiranje slame na velikim površinama bilo bi najisplativije presama za velike četvrtaste bale.
Korišćenje presa za valjkaste bale bila bi alternativa u slučaju poteškoća sa obezbeđivanjem sredstava
za investicije. Naime, cena presa za valjkaste bale je za 3-4 puta niža od presa za velike četvrtaste bale,
sa učinkom koji je za do 40% niži.
Procenjuje se da će rasti udeo kombajna sa alternativnim postupcima vršaja kod kojih se slama
intenzivno usitnjava, što će za posledicu imati smanjenje ubranog prinosa slame. Kukuruz će se sve
više ubirati hederima sa ugrađenim novim tipom sečke koji svaki red stabljike secka, te bi naknadno
ubiranje bilo znatno otežano.
Jedan deo velikih imanja bavi se proizvodnjom semenskog kukuruza, te će na raspolaganju
biti suvi oklasci. Takođe, može se očekivati da će se deo kukuruza sušiti u kotobanjama iz razloga
štednje energije i smanjenja ukupnih troškova. Ovaj postupak mogao bi da se stimuliše i dopinskim
merama države. Tada bi na raspolaganju bilo dovoljno oklaska da se pokriju potrebe zagrevanja
radnog i poslovnog prostora imanja.
Ukoliko bi se u nekom regionu, uz podršku nacionalnih energetskih programa, formirala
jedinica za distrikno grejanje, na primer škola, uprava i okolne kuće, velika imanja bi mogla da
preduzmu mere da se deo strnih žita ubire na takav načina da bude moguće da se sa jednog hektara
ubere i do tri tone slame. Forma bi bila prvenstveno u velikim četvrtastim balama, a alternativa bi bile
veće valjkaste bale.
Veći proizvođači voća i grožđa će biljne ostatke prikupljati u formi posebnih valjkastih bala.

Predlog linije mašina za sređivanje biljnih ostataka na malim i srednjim farmama

Na malim i srednjim imanjima će i dalje preovladavati šarenilo mehanizacije. Mala imanja će
se prvenstveno orijentisati na konvencionalne bale, organizujući manipulaciju i transport vlastitim
radnim snagama. Jedan deo malih imanja i većina srednjih će u narednih pet do deset godina preći na
korišćenje valjkastih bala. U okviru mašinskih prstenova, zadruga i koristeći mašinske usluge jedan
deo slame spremao bi se i u formi velikih četvrtastih bala. To važi za slame strnih žita, uljane repice i
soje.
Pri korišćenju valjkastih bala utovar, istovar i uskladištavanje obavljali bi se prvenstveno
prednjim traktorskim utovarivačem, a transport bi se obavljao prvenstveno univerzalnim
poljoprivrednim prikolicama.
Grupa proizvođača ili zadruge mogle bi da organizuju prikupljanje biljnih ostataka za
distrikno grejanje, ukoliko se ono uvede kao nacionalni program.
Kukuruzovinu će radnici sa malim posedom koristiti u formi snopova koji se suše na njivi ili
ekonomskom dvorištu. Ova populacija je mala, ali bi u cilju ukupnog energetskog programa mogla u
pojedinim regionima da bude stimulativni primer za uvođenje drugačijih vidova korišćenja biomase
kao goriva. Sa nekoliko hektara proizvodnje kukuruza moglo bi kukuruzovinom i oklascima da se
zagreva domaćinstvo.
strana 75
Kukuruzovinu će prikupljati uglavnom mali proizvođači, i to na do 30 % površina, za
ranostasne hibride. Koristiće se prese za konvencionalne bale sa udaračkim uređajem, ili one sa pikap
uređajem uz prethodno usitnjavanje kukuruzovine i formiranje zboja. Na srednjim farmama će se
kukuruzovina prikupljati samo izuzetno i to prvenstveno uz korišćenje presa za valjkaste bale.
Na većini malih i srednjih farmi primenjivaće se branje klipa kukukruza i prirodno sušenje.
Mada će udeo veštačkog sušenja rasti, procenjuje se da u narednih 10 godina neće premašiti 30%, čak
i na srednjim farmama. Raspoloživi oklasak, posebno na farmama srednje veličine, može da pokrije
vlastite energetske potrebe za grejanjem, pa i da bude ostataka za prodaju drugima. Ovo gorivo moglo
bi da se koristi i za distrikno grejanje.


B
A
L
I
R
A
N
J
E
L
O
@
I
[
T
E
D
I
S
T
R
I
B
U
C
I
J
A
F
O
R
M
I
R
A
N
J
E
S
N
O
P
O
V
A
S
K
L
A
D
I
[
T
E
N
J
E
E
l
e
v
a
t
o
r
(
r
u
~
n
o

s
l
a
g
a
n
j
e
)
I
S
T
O
V
A
R
K
i
p
o
v
a
n
j
e
T
R
A
N
S
P
O
R
T
P
r
i
k
o
l
i
c
a
T
r
a
k
t
o
r
s
k
i

~
e
o
n
i
u
r
t
o
v
a
r
i
v
a
~
S
a
m
o
u
t
o
v
a
r
n
a
p
r
i
k
o
l
i
c
a

b
a
l
a
U
T
O
V
A
R
K
l
i
z
a
~

n
a

p
r
e
s
i
R
o
t
o
b
a
l
e
r

-

m
a
l
e
v
a
l
j
k
a
s
t
e

b
a
l
e
P
r
e
s
a

-

m
a
l
e
~
e
t
v
r
t
a
s
t
e

b
a
l
e
S
A
K
U
P
L
J
A
N
J
E
U

V
A
L
K
o
m
b
a
j
n
B
E
R
B
A
K
o
m
b
a
j
n
(
b
e
r
a
~
)
T
R
A
N
S
P
O
R
T
P
r
i
k
o
l
i
c
a
I
S
T
O
V
A
R
K
i
p
o
v
a
n
j
e
S
K
L
A
D
I
[
T
E
N
J
E
R
u
~
n
o
D
I
S
T
R
I
B
U
C
I
J
A
L
O
@
I
[
T
E
U
T
O
V
A
R
R
u
~
n
o
R
U
^
N
O

B
R
A
N
J
E
K
U
K
U
R
U
Z
A
S
n
o
p
o
v
e
z
a
~
i
c
a
M
E
H
A
N
I
Z
O
V
A
N
O

U
B
I
R
A
N
J
E
R
U
^
N
O

U
B
I
R
A
N
J
E
M
A
L
I

P
O
S
E
D
L
I
N
I
J
A

M
A
[
I
N
A

Z
A

K
U
K
U
R
U
Z
O
V
I
N
U




B
E
R
B
A
L
O
@
I
[
T
E
D
I
S
T
R
I
B
U
C
I
J
A
S
K
L
A
D
I
[
T
E
N
J
E
U
T
O
V
A
R
T
R
A
N
S
P
O
R
T
S
A
K
U
P
L
J
A
N
J
E
B
A
L
A
B
A
L
I
R
A
N
J
E
S
A
K
U
P
L
J
A
N
J
E
U

V
A
L
U
S
I
T
N
J
A
V
A
N
J
E
K
U
K
U
R
U
Z
O
V
I
N
E
D
i
s
t
r
i
b
u
t
e
r
b
a
l
a
P
r
e
d
n
j
i

t
r
a
k
t
o
r
s
k
i
u
t
o
v
a
r
i
v
a
~
T
r
a
n
s
p
o
r
t
n
a

p
r
i
k
o
l
i
c
a
z
a

v
a
l
j
k
a
s
t
e

b
a
l
e
P
r
e
d
n
j
i

t
r
a
k
t
o
r
s
k
i
u
t
o
v
a
r
i
v
a
~
T
r
a
k
t
o
r
s
k
e

v
i
l
e
(
p
r
e
d
n
j
e

i

z
a
d
n
j
e
)
T
r
a
n
s
p
o
r
t
n
a

p
r
i
k
o
l
i
c
a
z
a

v
a
l
j
k
a
s
t
e

b
a
l
e
P
r
i
k
o
l
i
c
a
T
r
a
k
t
o
s
k
e

v
i
l
e
p
r
e
d
n
j
e

i

z
a
d
n
j
e
T
r
a
n
s
p
o
r
t
n
a

p
r
i
k
o
l
i
c
a
z
a

v
a
l
j
k
a
s
t
e

b
a
l
e
P
r
e
d
n
j
i

t
r
a
k
t
o
r
s
k
i
u
t
o
v
a
r
i
v
a
~
T
r
a
k
t
o
r
s
k
e

v
i
l
e
(
p
r
e
d
n
j
e

i

z
a
d
n
j
e
)
S
a
k
u
p
l
j
a
~

b
a
l
a
T
r
a
n
s
p
o
r
t
n
a

p
r
i
k
o
l
i
c
a
z
a

v
a
l
j
k
a
s
t
e

b
a
l
e
P
r
e
s
a

z
a

v
e
l
i
k
e
~
e
t
v
r
t
a
s
t
e

b
a
l
e
R
o
t
o
b
a
l
e
r
G
r
a
b
l
j
e
K
o
m
b
a
j
n

s
a
s
e
~
k
o
m
P
o
s
e
b
n
a
s
e
~
k
a
S
e
~
k
a

n
a
k
o
m
b
a
j
n
u
K
o
m
b
a
j
n
(
b
e
r
a
~
)
K
R
U
P
N
A

G
A
Z
D
I
N
S
T
V
A
L
I
N
I
J
A

M
A
[
I
N
A

Z
A

K
U
K
U
R
U
Z
O
V
I
N
U

strana 76


ISTOVAR
TRANSPORT
SAKUPLJANJE
BALA (utovar)
BALIRANJE
SAKUPLJANJE
OTKOSA
KOSIDBA
(`etva)
SKLADI[TENJE
LO@I[TE
DISTRIBUCIJA
Distributer bala
Prednji traktorski
utovariva~
Prednji traktorski
utovariva~
Prikolica
Traktorske vile
(prednje i zadnje)
Transportna prikolica
za valjkaste bale
Sakuplja~
bala
Prednji traktorski
utovariva~
Transportna prikolica
za valjkaste bale
Presa za velike
~etvrtaste bale
Rotobaler
Grablje
Kombajn
Traktorske vile
(prednje i zadnje)
Traktorske vile
(prednje i zadnje)
Transportna prikolica
za valjkaste bale
Transportna prikolica
za valjkaste bale
BALIRANJE
KOSIDBA
(`etva)
DISTRIBUCIJA
SKLADI[TENJE
ISTOVAR
TRANSPORT
UTOVAR
Ru~no
Kipovanje
Prikolica
Traktorski ~eoni
utovariva~
Samoutovarna
prikolica bala
Kliza~ na
presi
Rolbaler - male
valjkaste bale
Presa - male
~etvrtaste bale
Kombajn
Kombajn sa
presom
LO@I[TE
Elevator
(ru~no slaganje)
KRUPNA GAZDINSTVA MALI POSED
LINIJA MA[INA ZA SLAMU




strana 77
3.1.6 Zaključci

Potencijali biljnih ostataka u poljoprivrednim regionima su značajni pre svega kao gorivo za
zadovoljenje lokalnih potreba za grejanje pa i tehnološke postupke. Njihov potencijal je niži od onog
koji se u najvećem broju literaturnih izvora pominje, ali može da predstavlja realan doprinos
nacionalnom energetskom programu. Ovo gorivo je neutralno sa stanovišta poremećaja balansa CO
2
,
što je njegova ekološka prednost, ali i nosilac negativnih uticaja na životnu sredinu, što treba da se
anulira pravilnim izborom termotehničkih postrojenja.
Biljni ostaci su sastavni deo eko sistema poljoprivrednih regiona, te u svim razmatranjima
treba imati u vidu sveobuhvatne uticaje na njegovo remećenje. Konzervacijska obrada zemljišta, koja
sve više uzima maha, predviđa zadržavanje biljnih ostataka na njivi. Ovu tendenciju treba uzeti u obzir
pri proceni nacionalnih i lokalnih potencijala sporednih delova ratarske proizvodnje.
Jedan od bitnih činilaca ocene primenljivosti biljnih ostataka je cena sređivanja, koja obuhvata
troškove ubiranja, manipulacije i lokalnog transporta. Pravilnim izborom postupaka i mehanizacije
može da se ostvari konkurentna cena presovanih biljnih ostataka. Merilo je poređenje sa cenom
domaćeg uglja približno iste toplotne moći na mestu korišćenja.
Velika imanja bi mogla svoje potrebe za grejanjem i nekim tehnološkim postupcima da
zadovolje koristeći biljne ostatke. Pri tome su potrebe, svedeno na obrađivani hektar, niže.
Najveći potencijalni korisnici su male i srednje farme. Ostacima ratarske proizvodnje mogla bi
da se, uz racionalno organizovanje postupka spremanja, pokriju potrebe za zagrevanje i neke
tehnološke procese. Biljnim ostacima mogle bi da se pokriju i energetske potrebe zajedničkih funkcija
u ruralnoj oblasti, na primer škole i lokalne administracije.
Jedan od najznačajnijih potencijalnih izvora energije, u formi biomase, na malim i srednjim
farmama su oklasci kukuruza, te treba posvetiti pažnju razvoju odgovarajuće tehnike primene.
Značajni potencijali su ostaci rezidbe voćnjaka i vinograda, kao i ostaci prerade raznih poljoprivrednih
proizvoda, koji se nalaze na samom imanju.



strana 78



3.2 Tehno-ekonomska analiza pripreme šumske biomase
Prof. dr Miloš Tešić - Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad


Cilj narednih razmatranja je predstavljanje troškova goriva to jest cena goriva kao robe
spremne za prodaju. Kod određivanja troškova seckanog drveta (drveni čips) na bazi otpadnog drveta
iz šuma i drveta dobijenog proređivanjem šuma, najpre se određuju troškovi koji nastaju do među-
skladišta u šumi, koji se sastoje od troškova ubiranja i transportovanja do među-skladišta. Zatim se
izračunavaju troškovi skladištenja i transportovanja različitih biogenih nosilaca energije od skladišta
do postrojenja za sagorevanje (toplane). Na kraju se, sabiranjem pojedinih blokova troškova,
izračunavaju troškovi goriva od različitih biogenih nosilaca energije, koji važe za gorivo isporučeno u
krug postrojenja za konverziju.


3.2.1 Troškovi pripreme šumske biomase do međuskladišta

Troškovi pripreme biomase sastoje se od troškova koji nastaju pri pripremi posmatranog
nosioca bioenergije do međuskladišta.

Otpadno drvo iz šuma

Naziv otpadno drvo koristi se za drvnu masu, koja ostaje nakon planske seče šume ili
proređivanja šume, npr delovi krošnje stabala, kratki delovi stabala, izlomljeno drvo. Kako se ovde
radi o nuzproizvodu seče šume, u daljem razmatranju neće biti uzeti u obzir troškovi podizanja šume,
kao npr troškovi sadnje ili troškovi sprovedenih mera pripreme sa sadnju. Biće razmatrani samo
troškovi proizvodnje drvenog čipsa na bazi otpadnog drveta iz šume. U daljem razmatranju biće
prikazane dve različite varijante za proizvodnju drvenog čipsa od otpadnog drveta iz šume. Biće
razmatrani polumehanizovani postupak i potpuno mehanizovani postupak, uz primenu kombajna za
proizvodnju drvenog čipsa:

• Polumehanizovani postupak
Priprema biomase počinje uz manuelno sakupljanje i odlaganje otpadnog drveta uz šumski
transportni put. Utrošak vremena za ovu radnu operaciju u velikoj meri zavisi od koncentracije
otpadnog drveta na površini na kojoj je izvršena seča, od vrste sečenog drveća i od samog terena.
Kod proračuna troškova ubiranja polazi se od potrebnog utroška vremena od jednog časa po
nasipnom kubnom metru drvenog čipsa /BRUSCHE 1983/. Odgovarajuće nadnice zavise od
statusa i kvalifikacije primenjene radne snage. Kod radnika bez školske spreme, računa se sa
nadnicom od 10 Euro/h. Na odlaganje drveta uz put nadovezuje se dorada drveta vučenom ili
nošenom mašinom za seckanje drveta. Kada se kontejner mašine za seckanje napuni, seckano drvo
se transportuje do glavne šumske saobraćajnice. Troškovi seckanja i transportovanja do glavne
šumske saobraćajnice su relativno visoki, oko 11,5 Eura/nasipnom kubnom metru, jer učinak
mašine za seckanje drveta, usled malog sadržaja masivnog drveta, iznosi samo sa 2 kubika
(naslaganog drveta) na čas /BRUSCHE 1983/DREINER 1993/. Za ukupnu pripremu drvenog
čipsa od otpadnog šumskog drveta dobijaju se, na bazi ovog, troškovi oko 107 Euro/t
atro
(tabela
3.2.1).

strana 79
Tabela 3.2.1 Troškovi pripreme čipsa na putu u šumi od ostataka šumskog drveta (/BRUSCHE 1983/
/Dreiner 1993/ i (Jahraus i Heinrich 2001 u /1/)
Postupak Specifična cena Polumehani-
zovano
Potpuno
Mehanizovano
Troškovi pripreme čipsa
a
€/t
atro
107 37
€/t
b
72 25
€/Sm
3
22 7
€/GJ
c
6,2 2,2
Cent€/kWh
c
2,2 0,8
a = preračunato izmedju t
atro
, Sm
3
i GJ/tatro (kWh/kg) prema prosečnoj vrednosti za listopadno i
četinarsko drvo 1 t
atro
= 5 Sm
3
b = sadržaj vlage 33 %
c = Toplotna moć 11,6 GJ/t (3,2 kWh/kg) pri sadržaju vlage 33 %


• Potpuno mehanizovani postupak
Kod ovog načina priprema drvenog čipsa obavlja se u okviru jedne operacije, uz korišćenje
kombajna za sređivanje drveta. Istina, ovde se prerađuje samo ono otpadno drvo, koje se
nalazi na rastojanju od oko 10 m od šumskog transportnog puta kojim se kreće kombajn, tako
da se nalazi u okviru dohvata hidrauličnog dizaličko-transportnog uređaja kombajna. Otpadno
drvo se, pomoću hidrauličnog dizaličko-transportnog uređaja, dodaje uređaju sa bubnjem za
seckanje, secka se u čips i pomoću bacaljke sa ventilatorom se pneumatski transportuje u
bunker, koji se nalazi na vučenoj prikolici /FELLNER 1998/. Kada se bunker napuni, vrši se
pretovar drvenog čipsa u za to pripremljeni kontejner. Učinak ovakvog postupka prerade
drveta iznosi oko 20 nasipnih kubnih metara čipsa na čas. Troškovi pripreme drvenog čipsa su
oko 25 Eura po toni, uz sadržaj vlage od 33%, (tabela 3.2.1).

U nekim slučajevima se otpadno drvo iz šume mora ukloniti sa terena na kojem je izvršena
seča, čak i kada nije predviđeno njegovo dalje korišćenje (zbog prisutne opasnosti od najezde buba
potkornjaka). Ako se ovakvo otpadno drvo koristi za proizvodnju energije, mogu se odgovarajuće
redukovati troškovi koji nastaju kod pripreme nosioca energije označenog sa ″otpadno drvo iz šume″.


Sitno tehničko drvo

Naziv ″sitno tehničko drvo″ koristi se u daljem izlaganju za planski sečeno drvo pri
proređivanju šume, sa prosečnim prsnim prečnikom (BHD) između 8 i 20 cm.
Kod određivanja troškova dobijanja drvenog čipsa od sitnog tehničkog drveta određuju se, isto
kao i kod otpadnog drveta iz šuma, samo troškovi pripreme drvenog čipsa, jer se kod sitnog
tehničkog drveta radi o sporednom proizvodu, dobijenom kod konvencionalne proizvodnje drveta
/DREINER 1993/. Nadomeštanje mineralnih materija vrši se diskontinualno, sa razmacima od po
nekoliko decenija. Troškovi nadomeštanja mineralnih materija su, u poređenju sa troškovima za
pripremu drvenog čipsa, relativno niski i, stoga, u okviru ovog razmatranja neće biti uzeti u obzir.
Priprema drvenog čipsa od sitnog tehničkog drveta obuhvata u suštini seču ovog drveta,
odstranjivanje granja i sečenje stabala na potrebnu dužinu, kao i transport cepanica do šumskog
transportnog puta.
Postupci ubiranja ovog drveta, koji se danas primenjuju, razlikuju se međusobno pre svega u
pogledu stepena mehanizovanosti. Postupci ubiranja drveta i pretpostavke na osnovu kojih je izvršen
proračun troškova u ovoj studiji su sledeći:

strana 80
• Polumehanizovani postupak
Ovaj postupak se karakteriše time, da se seča drveća, odstranjivanje grana i rezanje na
potrebnu dužinu vrši ručnim i motornim testerama. Dopremanje drveta do šumskog
transportnog puta vrši se manuelno, a dalje transportovanje do glavne šumske saobraćajnice
pomoću šumskog transportera. Seckanje drveta može da se izvrši uz primenu nošenog ili
vučenog uređaja za seckanje, na samom šumskom putu, ili nakon dopreme do glavne šumske
saobraćajnice, uz primenu mašine za seckanje sa većim učinkom. U okviru analize troškova
koja sledi, pretpostavljeno je da se seckanje izvodi nakon dopreme drveta do glavne šumske
saobraćajnice.

• Potpuno mehanizovani postupak
Kombajn obavlja sve operacije - seču, rezanje na potrebnu dužinu i transportovanje do
šumskog transportnog puta. Seckanje drveta izvodi se nošenom mašinom za seckanje, na
šumskom transportnom putu. Ta mašina ujedno i transportuje drveni čips do glavne šumske
saobraćajnice.

Troškovi pripreme drvenog čipsa od sitnog tehničkog drveta, dobijenog kod proređivanja
šume, prikazani su odvojeno za različite postupke pripreme (slika 3.2.1). Dalje, za oba postupka je
prikazana zavisnost troškova od veličine prsnog prečnika stabala (BHD), jer on ima znatan uticaj na
potrebno vreme a time i na troškove pripreme drvenog čipsa /KOLLOCH 1990/. Potrebno ulaganje
vremena određeno je računski, za različite postupke i za različitu veličinu prsnog prečnika stabala.
Troškovi nadnica, uključujući i sporedne troškove nadnica, usvojeni su u iznosu 10 Euro/h za šumske
radnike, a u iznosu 20 Euro/h za rukovaoce mehanizacije.
Za troškove korišćenja mašina usvojeno je 2,7 Euro/h kod korišćenja ručnih motornih
testera, a kod korišćenja kombajna, do prečnika stabala 14 cm, usvojeno je 70 Euro/h, a iznad
prečnika stabla od 14 cm, 105,4 Euro/h, jer je iznad ovog prečnika stabla potreban veći i snažniji
kombajn. Troškovi za šumski transporter usvojeni su sa 41,5 Euro/h, a za mašinu za seckanje,
uključujući i traktor, sa 47 Euro/h /DREINER 1993/.
Sa slike 3.2.1 može da se vidi da troškovi, nezavisno od primenjenog postupka pripreme
drvenog čipsa, opadaju sa porastom porečnika stabala. Što se tiče postupka pripreme, vidi se da je
polumehanizovani postupak skuplji od potpuno mehanizovanog, posebno u zoni manjih prečnika
stabala, dok se troškovi ova dva postupka međusobno približavaju sa porastom prečnika stabala.

0
1
2
3
4
5
12 13 14 15 16 17 18 19 20
Prsni precni k st abla u cm
T
r
o
s
k
o
v
i

p
r
i
p
r
e
m
e

c
i
p
s
a

u


/
G
J
Seri es2 Seri es3

Slika 3.2.1. Troškovi pripreme čipsa od seckanog sitnog tehničkog drveta u zavisnosti od procesa
iskorišćavanja šume i prsnog prečnika stabla
Oznaka Reihe 2 označava polumehanizovani postupak, a oznaka Reihe 3 je potpuno mehanizovani
postupak.

strana 81
Međutim, primena kombajna nije moguća na svim terenima, tako da se kombinuje sa
polumehanizovanim postupkom, kako bi se stabla, koja se nalaze izvan dohvata kombajna, ipak
mogla poseći. Navedeni troškovi mogu stoga da daju podatak samo o opsegu u kojem se mogu
kretati troškovi seče i ubiranja drveta. Troškovi pripreme drvenog čipsa menjaju se, u zavisnosti
od postupka pripreme i od prečnika stabala (tabela 3.2.2), između 50 i 25 Euro/t, tj između 4,3 i
2,2 Euro/GJ (1,55 i 0,75 Eurocenta/kWh).


Tab. 3.2.2 Troškovi pripreme čipsa od drveta od proredjivanja šume za različite postupke ubiranja i
prečnike stabla (Dreiner 1993/, Kolloch 1990/ i (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Postupak Ručno i mašinom,
polumehanizovano
Potpuno mehanizovano
Prednik stabla Cm 12 16 20 12 16 20
€/t
atro
75 49 40 58 48 37
€/t
a
50 32 27 39 32 25
€/Sm
3
15 10 8 11 10 7,5
€/GJ
b
4,3 2,8 2,8 3,4 2,7 2,2
Troškovi pripreme čipsa
Cent€/kWh
b
1,6 1,0 0,8 1,2 1,0 0,7
a = sadržaj vlage 33 %
b = toplotna moć 11,6 GJ/t (3,2 kWh/kg) pri sadržaju vlage 33 %.



Drvo sa brzorastućih plantaža

Za energetsku primenu - kao gorivo sa brzorastućih plantaža, dolaze u obzir različite domaće
i odomaćene vrste drveća. U srednje-evropskim uslovima je posebno pogodno gajenje topole
/DREINER 1993/. U okviru analize troškova koja sledi, biće stoga, u vidu primera, analizirano
dobijanje drvenog čipsa sa plantaža topole.
Kod proračuna troškova pošlo se od veka korišćenja od 22 godine. U toku tog vremenskog
perioda dobija se 7 žetvi. Prva seče se vrši nakon četvrte godine korišćenja, a potom svake treće
godine. Razmatrane su tri različite klase prinosa, pri čemu se, počev od druge godine korišćenja,
niskom klasom prinosa smatra 6 t
atro
po hektaru i godini, srednjom klasom prinosa 9 t
atro
, a visokom
klasom 15 t
atro
. Time se po seči odgovarajuće dobija 18, 27 tj 45 t
atro
drvenog čipsa.
Najznačajniju stavku kod proračuna troškova pripreme drvenog čipsa predstavljaju troškovi
sadnje. Pri tome cena sadnica predstavlja najveći deo troškova sadnje (tabela 3.2.3). Navode se
troškovi od 9 do 25 Eurocenta po sadnici /DREINER 1993/ HARTMANN 1995/. Kalkulacija koja se
ovde navodi bazirana je na troškovima sadnica od 15 Eurocenta po sadnici. Kod sadnje 14.300 sadnica
po ha, na osnovu toga proizilaze troškovi sadnica u iznosu od 2.145 Eura/ha. Troškovi same sadnje
sadnica, uz primenu specijalne sadilice, iznose oko 500 Eura/ha. Dalji korak pri podizanju plantaže je
priprema zemljišta. Tu je potrebno uračunati troškove nadnica i korišćenja mašina za oranje i za dva
drljanja.

Tabela 3.2.3 Troškovi podizanja plantaže topole (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Priprema zemljišta
Euro/ha 108
Sadnice (14.300 kom x 0,15
Euro/kom)
Euro/ha 2.145
Sadjenje
Euro/ha 500
Uredjenje zemljišta (posle 22 g
korišćenja)
Euro/ha 500

strana 82
Nakon isteka veka korišćenja plantaže, treba izvršiti krčenje zaostalog korenja, kako bi se
površina ponovo osposobila za dalju poljoprivrednu proizvodnju. Iznos koji se javlja kao trošak na
kraju perioda korišćenja plantaže usvojen je sa 500 Eura/ha /HARTMANN 1997D/ i takođe dodat
troškovima podizanja plantaže.
Za određivanje prosečnih godišnjih troškova plantaže po hektaru, vrši se diskontovanje
troškova koji se pojavljuju u pojedinim godinama na nultu godinu, zatim se vrši sabiranje tih troškova
i, uz primenu metode anuiteta, ovi troškovi se raspodeljuju na vek korišćenja plantaže (tabela 3.2.4).
Kamatna stopa je pri tome, shodno proračunima u KTBL za investicije u poljoprivredi, usvojena sa
8% /KTBL 1996/.
Troškovi za potrebne agrotehničke mere sastoje se od dva hemijska tretiranja u toku prve
godine i od kasnijeg redovnog đubrenja. Kod sredstava za zaštitu bilja, usvaja se trošak od 100
Eura/ha, a za prskanje (razbacivanje) trošak od 25 Eura/ha.
Đubrenje se izvodi prve godine, a zatim svake treće godine, nakon žetve /KRAPFEN-BAUER
1989/. Djubri se glavnim hranljivim materijama kao što su azot, fosfor i kalijum, u visini koliko te
materije stvarno iskoristi drveće, a radi se i đubrenje krečnjakom u svrhu održavanja zemljišta.
Troškovi đubrenja su pri svakom đubrenju (svake 3 godine), u zavisnosti od očekivanog prinosa,
između 96 i 180 Eura/ha za samo đubrivo i 28,5 Eura/ha za njegovo razbacivanje /KTBL 1996/.
Troškovi seče određeni su za seču uz korišćenje samohodog kombajna ″Claas Jaguar″.
Zavisno od klase prinosa, ovi troškovi iznose između 215 i 528 Eura/ha /HARTMANN 1997C/.
Za određivanja prosečnih troškova nege i seče po jednoj godini, takođe se primenjuje metoda
anuiteta (tabela 3.2.4).

Tabela 3.2.4 Troškovi pripreme čipsa od seckane topole pri različitim postupcima proizvodnje i
ubiranja, te sa i bez premije za obustavljanje proizvodnje (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Nivo prinosa Nizak Srednji Visok
Prinos t
atro
/(ha a) 5,7 8,6 14,3
Uzgoj
a
€/(ha a) 280 280 280
Spremanje €/(ha a) 56 66 86
Fiksni troškovi €/(ha a) 460 460 460

Premija za
obustavljanje
proizvodnje
€/(ha a) 375 375 375

Troškovi
pripreme bez
premije za
obustavljanje
proizvodnje
€/(ha a)
€/t
atro

€/t
b
€/GJ
c
Cent €/kWh
c

856
150
75
9,3
3,3
896
104
52
6,6
2,3
977
68
34
34
1,6
Troškovi
pripreme sa
premijom za
obustavljanje
proizvodnje
€/ha
€/t
atro

€/t
b
€/GJ
c
Cent €/kWh
c

481
84
42
5,2
1,9
521
60
30
3,8
1,3
602
42
21
2,6
0,95
a = uključujući troškove pripreme zemljišta, kamate 8 %, trajanje korišćenja 22 g.
b = sadržaj vlage 50 %
c = toplotna moć 8,0 GJ/t (2,2 kWh/kg) pri sadržaju vlage 50 %

Pored troškova sadnje i seče drvenog čipsa, u proračun se uključuju i pripadajući zajednički
troškovi, fiksni troškovi i troškovi zakupa. Polazi se od zajedničkih i fiksnih troškova od 260 Eura/ha
/KTBL 1997/, kao i od troškova zakupa zemljišta od 200 Eura/ha /BML 1997/, čime se fiksni troškovi
penju na 460 Eura/ha.
strana 83
U Nemačkoj i drugim zemljama Evropske Unije se danas odobrava i isplaćuje premija za
obustavljanje ratarske proizvodnje (između 280 i 485 Eura/ha, zavisno od regiona) ako se na tim
površinama sade intenzivno rastući nosioci energije /KTBL 1997/. U okviru proračuna troškova koji
sledi, biće u jednoj verijanti uzeta u obzir premija za obustavljanje proizvodnje u iznosu od 375
Euro/ha (tabela 3.2.4). Kako u trenutku žetve sadržaj vode u drvetu topole iznosi i do 50%, troškovi
pripreme drvenog čipsa navode se uz podatak u Euro/t
atro
i u Euro/t (čvrste mase). Troškovi po jedinici
energetskog sadržaja navode se prema toplotnoj moći jedne tone sveže drvne mase, sa sadržajem vode
50% (8,0 GJ/t odnosno 2,2 kWh/kg).
Iz tabele 3.2.4 je jasno da fiksni troškovi predstavljaju najveći deo troškova pripreme drvenog
čipsa. Dalje, bitan deo troškova predstavljaju troškovi sadnje plantaže. Redukovanje troškova sadnje
moglo bi da se postigne na osnovu povoljnijih cena sadnica. Veoma važnu mogućnost za smanjenje
troškova predstavlja eventualno povećanje prinosa, čime se smanjuje pre svega udeo fiksnih troškova,
koji ne zavise od veličine prinosa, i troškova sadnje po toni proizvedenog drvenog čipsa, a time i po
jedinici dobijene energije.
Pošto sadnja plantaža topole predstavlja relativno nov način gajenja topole i pošto se javljaju
dosta velike varijacije u pogledu veličina prinosa, cena sadnica i troškova žetve, uticaj promene ovih
veličina pojašnjen je primenom metode variranja parametara (slika 3.2.2). Dodatno su varirani i fiksni
troškovi i veličina premije za obustavljanje proizvodnje.
Dok povećanje ili smanjenje prinosa izaziva velike promene troškova pripreme drvenog čipsa,
variranje cena sadnica izaziva samo manje promene ovih troškova. Variranjem fiksnih troškova u
iznosu od 30%, povećavaju se ili opadaju ukupni troškovi za oko 15%. Promena premije za
obustavljanje proizvodnje, za razliku od toga, ima nešto slabiji uticaj. Da bi se omogućilo rentabilno
dobijanje drvenog čipsa od drveta sa brzorastućih plantaža, potreban je stabilan prinos drveta a takodje
i mali fiksni troškovi.


2
2.5
3
3.5
4
4.5
5
5.5
70 80 90 100 110 120 130
Promena parametra u %
T
r
o
s
k
o
v
i

u


/
G
J
Prinos
Sadnice
Fi ksni troskovi
Troskovi ubiranj a
Premi ja za
obustavl janje
proizvodnj e

Slika 3.2.2. Troškovi cepkanog drveta (čipsa) u zavisnosti od raznih parametara.


3.2.2 Troškovi skladištenja drvne biomase

Troškovi skladištenja različitih nosilaca bioenergije zavise od postavljenih zahteva u pogledu
osobina skladišta. Tako, na primer, kod skladištenja balvana uz šumski put, nastaju skromni troškovi
ili uopšte ne nastaju troškovi, dok kod skladištenja drvenog čipsa u halama nastaju relativno visoki
troškovi. U daljem izlaganju biće dati troškovi skladištenja za različite sisteme skladištenja i za
različite nosioce bioenergije.

strana 84
Skladištenje neiseckanog drveta u šumi.
Kod konvencionalnog postupka ubiranja sitnog tehničkog drveta, skladištenje u vidu
naslaganih gomila cepanica uz šumski transportni put predstavlja postupak skladištenja nakon
transportovanja do šumskog puta, koji se, bez ikakvih dodatnih troškova, može uklopiti u postupak
ubiranja drveta. Odgovarajućim slaganjem u razmaknute slojeve, radi poboljšanja strujanja vazduha,
može se postići da se drvo brže suši /KOLLOCH 1990/. Kod ovog načina skladištenja, tj sušenja, ne
pojavljuju se dodatni troškovi. Kod seče velikih stabala uz primenu mašine za seču, između
transportovanja do šumskog puta i izvođenja seckanja drveta mašinom koja se kreće ovim putem, u
radni proces može se integrisati i skladištenje. Nedostatak ovog postupka je smanjena mogućnost
sušenja drveta, koja zavisi od vremenskih uslova i od uslova terena na kojem se radi. Dalji problem
predstavlja opasnost od najezde buba potkornjaka, ako se u toku letnjih meseci vrši skladištenje
četinarskog drveta kojem nije skinuta kora. Stoga bi drvo trebalo transportovati već u proleće
/DREINER 1993/. Kako bi se i u toku leta održala ponuda drveta, u tim mesecima se može koristiti
listopadno drvo, koje je uskladišteno u šumi. Za ovu vrstu skladištenja takođe se ne obračunavaju
posebni troškovi.

Skladištenje drvenog čipsa na otvorenom.
Ukoliko usled tehničkih uslova korišćenja šuma nije moguće skladištenje neseckanog drveta u
šumi, kao povoljna alternativa sa stanovišta troškova nudi se skladištenje drvenog čipsa na otvorenim
površinama, u šumi ili na poljoprivrednom zemljištu.
Tokom skladištenja, usled mikrobiološkog razlaganja drveta u zavisnosti od trajanja
skladištenja i od primenjenog načina skladištenja, može da dođe do značajnog gubitka suve mase
drveta. Kod skladištenja tokom 7 meseci na otvorenom prostoru, bez pokrivke, kod nasutog sloja
debljine 6 metara ustanovljen je gubitak do 12% /JIRIS 1995/.
Troškovi za transportovanje do skladišta, za uskladištenje i za izuzimanje sa skladišta, i gubici
pri skladištenju, iznose kod skladištenja na otvorenom prostoru bez pokrivke na nivou 20 do 27
Euro/t
atro
, a pri skladištenju uz pokrivanje folijom na nivou 21 do 29 Euro/t
atro
(tabela 3.2.5).

Skladištenje drvenog čipsa u halama.
Skladištenjem u halama može da se izbegne uticaj meteoroloških promena. Na taj način se
postižu odgovarajuće niži gubici pri skladištenju, na nivou od oko 7% /JIRIS 1995/. Sveukupni
troškovi skladištenja u halama, usled dodatnih troškova za potrebne zgrade, leže na višem nivou nego
troškovi skladištenja na otvorenom prostoru, pri čemu su troškovi skladištenja u postojećim starim
zgradama znatno niži nego troškovi skladištenja u novo-podignutim, montažnim halama.
Ako se pretpostavi da se skladište ponovo puni jednom godišnje, dobijaju se troškovi
skladištenja u novo-podignutim montažnim halama od 33 do 38 Euro/t
atro
, a pri skladištenju u starim
zgradama od 22 do 28 Euro/t
atro
. Ako se, uz primenu ventilatora, vrši aktivna ventilacija drvenog čipsa,
može se sadržaj vlage smanjiti ispod 20%, a gubici pri skladištenju ispod 6% /KOLLOCH 1990/.
Međutim, usled korišćenja ventilatora pojavljuju se dodatni troškovi, koji se kompenzuju smanjenim
gubicima pri skladištenju. Kod dvokratnog punjenja datog aktivno ventiliranog skladišta u montažnoj
hali, uz gubitke pri skladištenju od 3%, troškovi skladištenja su na nivou od 31 do 34 Euro/t
atro
i time
se nalaze ispod ovde proračunatih i navedenih troškova za skladišenje u montažnim halama bez
ventilacije.

Upoređenje troškova.
Troškovi skladištenja, kod posmatranog načina skladištenja, sastoje se po pravilu od troškova
transportovanja drveta do skladišta, troškova odlaganja u skladište, troškova skladišta i troškova usled
gubitaka pri skladištenju (tabela 3.2.5). Kod skladištenja neseckanog drveta na tlu u šumi, ovi troškovi
se ne pojavljuju, jer se skladištenje izvodi decentralizovano u šumi, tako da se ne pojavljuju ni
troškovi za transportovanje, odlaganje u skladište i samo skladište. Gubici pri skladištenju takođe se ne
pojavljuju, tako da se ne pojavljuju ni troškovi za ovu stavku. Kod skladištenja drvenog čipsa na
strana 85
otvorenom prostoru ne pojavljuju se troškovi skladišta, jer se ovde pretpostavlja da prostor za
skladištenje stoji besplatno na raspolaganju. Kod proračuna troškova za transportovanje do mesta za
centralizovano skladištenje usvojena je dužina puta transportovanja 10 km. Transportovanje se izvodi
traktorom sa dve prikolice, koje zajedno mogu da prime 22 nasipna kubna metra. Za odlaganje
drvenog čipsa u skladište, koristi se traktor sa prednjim utovaračem.
Troškovi gubitaka nastalih pri skladištenju određuju se tako, što se svi troškovi, koji se dobiju
za pripremu 1 tone drvenog čipsa do skladišta, sabiraju, i na kraju pomnože sa procentualnim udelom
gubitaka pri skladištenju.
Iz tabele 3.2.5 je jasno, da različite varijante skladištenja drvenog čipsa imaju relativno visoke
troškove u iznosu od 1,1 do 2,2 Euro/GJ (0,4 do 0,8 Eurocenta/kWh). Da bi se troškovi nosioca
energije, koji se pojavljuju do njegove dopreme u energetsko postrojenje, održali na niskom nivou,
trebalo bi, ukoliko je to moguće, da se drvo za seckanje skladišti uz šumski put ili na samom mestu
seče.

Tabela 3.2.5 Troškovi uskladištenog drveta (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Stanje
drveta
Nesec-
kano
drvo
Seckano drvo – čips
Mesto
skladištenja
u šumi skladištenje na
otvorenom
stara gradje-
vina
laka montažna hala
Bez
prekriva-
nja
Pokriveno
folijom
a

Pasivno
susenje
b

Pasivno
susenje
b

Sušenje
provetra-
vanjem
c

Transport Euro/t
atro
Otpada 11,2 11,2 11,2 11,2 11,2
Uskladište-
nje
Euro/t
atro
Otpada 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0
Troškovi
skladišta
Euro/t
atro
Otpada Otpada 1,3 5,3 15,2 16,1
Gubici na
skladištu
% Nema 12 12 7 7 7
Gubici na
skladištu
d

Euro/t
atro
Nema 6,0 – 15,0 6,2-15,0 3,9-8,8 4,5-9,5 2,0-4,1

Troskovi
skladištenja

Euro/t
atro

Euro/t
e
Euro/Sm
3

f
Euro/GJ
g

CentE/kWh
g


0
0
0
0
0

19,2-27,7
12,9-18,5
3,8-5,6
1,1-1,6
0,4-0,6

20,6-29,1
13,8-19,5
4,1-5,8
1,2-1,7
0,5-0,6

22,5-27,3
15,0-18,3
4,5-6,0
1,3-1,6
0,5-0,6

32,4-37,8
22,0-25,3
6,6-7,6
1,9-2,2
0,7-0,8

31,3-33,4
21,0-22,4
6,2-6,7
1,8-1,9
0,6-0,7

a = gomile visine 6 m, cena folije 0,75 E/m
2

b = utovar novog drveta jednom godišnje
c = utovar novog drveta 2 puta godišnje
d = pri troškovima pripreme 37-106 Euro/t
atro
e

= sadržaj vlage 33 %
f = preračunavanje izmedju t
atro,
Sm
3
, i GJ/t
atro
uz prosečnu vrednost za listopadno i četinasto drveće: 1 t
atro
= 5
Sm
3

g = toplotna moć 11,6 GJ/t (3,2 kWh/kg) pri sadržaju vlage 33 %


3.2.3 Troškovi transporta drvne biomase

Ovde će biti predstavljen proračun troškova transportovanja od među-skladišta do postrojenja
za konverziju. Troškovi transporta za različite nosioce bioenergije biće određeni za slučaj transporta
putevima. Taj transport mogu da urade sami proizvođači, uz korišćenje sopstvene mehanizacije, ili
neka transportna firma, kamionima i prikolicama. Ovo važi kako za drvo, u formi drvenog čipsa, tako i
strana 86
za slamaste nosioce bioenergije u formi bala ili peleta. Troškovi transportovanja zavise od udaljenosti
na koju se vrši transportovanje, od primenjenih transportnih sredstava i od sadržaja vlage u biomasi.
Troškovi transporta predstavljeni u daljem tekstu obuhvataju, uz stvarne transportne troškove takodje i
troškove utovara.
Najpre će biti izračunati troškovi transportovanja drveta u formi čipsa, koji se utovara direktno
mašinom za seckanje (npr kod seckanja drveta na šumskom transportnom putu ili kod direktnog
utovara kombajnom za seckanje drveta, pri žetvi na brzorastućim plantažama). Stoga u ovom slučaju
otpadaju troškovi za utovar prednjim utovarivačem. Međutim, moraju biti uzeti u obzir troškovi
odgovarajućih transportnih jedinica, koje moraju stajati na raspolaganju radi punjenja čipsom. Kod
kamionskog transporta, čips se utovara direktno u kontejner, a kod transportovanja sredstvima
poljoprivredne mehanizacije, u prikolice sa kiper uredjajem.

• Kamionski transport: Za angažovanje kontejnera obračunava se 7,5 Euro/kontejneru, uz
pretpostavku da se oni pune 2 do 3 puta na dan. Proračun čistih troškova transportovanja izvršen je
u skladu sa ″Troškovno orijentisanim, neobavezujućim tabelama okvirnih cena″ /BDN 1996/, za
kamion sa kontejnerom zapremine 23 t.
• Poljoprivredni transport: Transport se vrši traktorom snage 75 kW i kiper prikolicom nosivosti 14
t. Troškovi za kiper prikolicu iznose oko 14 Euro po satu angažovanja /LVMR 1996/.

U tabeli 3.2.6 dati su rezultati proračuna za transportovanje čipsa sa sadržajem vlage 33%.
Utovar u transportna sredstva vrši mašina za seckanje drveta u čips. Iz tabele se može videti da je, za
svaku daljinu transportovanja, moguć jeftiniji transport uz primenu kamiona sa kontejnerom, od
transporta uz primenu poljoprivredne mehanizacije. Tako troškovi transportovanja na udaljenost od 20
km iznose za kamionski transport 10,3 Euro/t
atro
, dok transporta traktorom i prikolicom imaju 64%
višu vrednost i iznose 16,9 Euro/t
atro
. Ukoliko se transportuje drveni čips sa većim sadržajem vlage,
transportni troškovi po t
atro
, odnosno po jedinici energetskog sadržaja, su viši, jer se transportuje više
vode, a manje suve mase. Ukoliko se gore opisani transport vrši pri sadržaju vlage 50%, troškovi
kamionskog transporta se penju za 12%, na 11,5 Euro/t
atro
.

Ukoliko se, između procesa seckanja drveta i završnog transportovanja, vrši skladištenje čipsa
na otvorenom ili u hali za skladištenje, mora se najpre, uz primenu utovarivača priključenog na traktor
ili utovarivača točkaša, izvršiti utovar čipsa. Za transportovanje se umesto kamiona sa kontejnerom
može koristiti šleper sa poluprikolicom, opremljen kontejnerom koji može da ponese 27 t korisnog
tereta. Transportni troškovi ovde iznose , za daljinu transportovanja od 20 km, 8,8 Euro/t
atro
, tako da su
za 15% niži nego kod primene kamiona sa kontejnerom, jer ovde otpada trošak iznajmljivanja
kontejnera. Međutim, mora se imati u vidu, da kod prethodnog međuskladištenja, treba pokriti
troškove skladištenja.

Tabela 3.2.6 Troškovi transporta iseckane drvene mase (/KTBL 1996/, /BDN 1996/, Schneider i
Deimling 2001 u /1/)
Transportno
rastojanje
Kamion sa kontejnerom
a
Traktor i prikolica
b

Km Euro/t
atro
Euro/GJ
c
CentE/kWh
c
Euro/t
atro
Euro/GJ
c
CentE/kWh
c

5 6,3 0,35 0,32 0,6 0,2
10 7,7 0,45 015 12,5 0,7 0,25
15 9,1 0,6 0,2 14,7 0,85 0,3
20 10,3 0,6 0,2 16,9 1,0 0,35
25 12,5 0,65 0,25 19,1 1,1 0,4
30 12,6 0,75 0,25 21,3 1,25 0,45
50 17,0 1,0 0,35 30,0 1,7 0,65
70 21,0 1,2 0,45 38,8 2,7 0,8
a = Zapremina transportnog tovara 80 m
3
b =

Zapremina transportnog tovara 30 m
3
c = Toplotna moć 11,6 GJ/t (3,2 kWh/kg) pri sadržaju vlage 33 %

strana 87


3.3 Tehno-ekonomska analiza spremanja poljoprivredne biomase
Prof. dr Miloš Tešić, Prof. dr Milan Martinov - Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
Prof. Miladin Brkić - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad


Pojedinačno procenjivanje troškova spremanja poljoprivredne biomase nije lako sprovesti,
pošto postoji poteškoća da se definišu i prirodni uticajni faktori koji utiču na troškove. S obzirom da
postoje vrlo različiti uslovi za spremanje biljnih ostataka, a takođe i razni uticajni faktori, postoje i
različiti pristupi proračunu troškova.
Ovo se može ilustrovati sa nekoliko primera:
1. Uobičajeno je da nakon žetve, za većinu primenjivanih mašina, postoji potreba da se biljni ostaci
usitne i dobro distribuiraju, bez obzira da li se kasnije primenjuje konvencionalna (oranje) ili
konzervacijska obrada. Ovaj postupak ima svoju cenu, koja može da se oduzme od troškova koji
se odnose na spremanje biljnih ostataka u cilju korišćenja kao goriva. To će se ipak primenjivati
samo ukoliko se biljni ostaci pripremaju za vlastite potrebe.
2. Profesionalno spremanje sprovodi se često tako da se cena svodi na kilogram ili tonu obrađenog
materijala. U slučaju malog prinosa biljnih ostataka i visokih gubitaka pri presovanju cena postaje
vrlo visoka. Realno, presovanje pa i utovar su skuplji, ali se to ne odnosi i na transport. Ukoliko je
plaćanje po obrađenoj površini, tada na gubitku može da bude poručilac posla.
3. Spremanje u formi konvencionalnih bala je objektivno najskuplji postupak sa velikim udelom
ljudskog rada pri utovaru, istovaru i uskladištenju. S druge strane, niža cena presa doprinosi nižoj
ceni presovanja. U slučaju malih rasutih parcela i učešća vlasnika i njegove porodice u ručnom
radu, ili u regionu sa jevtinijom radnom snagom, realno se postižu niže cene.
4. Ukupna cena spremanja bitno zavisi od dužine transporta i od potrebe premeštanja sa jedne na
drugu njivu, gubitka vremena pri transportu. To značajno utiče na koncept linije mašina za
spremanje biljnih ostataka, tako da se u različitim uslovima rada odnosi cena na nivou jedne ili
više sezona značajno menjaju.

Troškovi spremanja razmatraju se prema operacijama koje spremanje obuhvata, a obuhvata
trošak sredstava, radne snage i potrošnog materijala. Najznačajnije stavke su:
1. Presovanje, pri čemu se najčešće posmatra trošak agregata sa vozačem za jedan dan rada, koji u
vreme presovanja slame strnih žita pretpostavlja 8 do 10 sati neto rada, a ukupno 10-12 sati. Cena
zavisi od cene prese i traktora i potrošnje goriva. Najviša je za prese za velike četvrtaste bale, a
najniža za prese za konvencionalne bale. Ovu cenu treba svesti na jedinicu površine, hektar, ili još
bolje na kilogram ili tonu presovanog materijala. Brzina kretanja agregata ograničena je
mikroreljefom njive i gubicima na pikap uređaju, koji rastu sa povišenjem brzine kretanja.
Najčešće je gornja granica brzine 10 km/h, a izuzetno 12 km/h. Prese za velike četvrtaste bale
imaju veći učinak, pa i pikap uređaj prilagođen većoj brzini kretanja. Bogatstvo zboja, odnosno
obračunska širina zahvata, zavisi od prinosa žetvenih ostataka, ali i od širine zahvata mašine koja
je obavila žetvu, kombajna. Pošto je potencijalni učinak prese u najvećem broju slučajeva veći od
prinosa mase u zboju i pri najvećoj brzini kretanja prethodno se grabljama «sunce» obavi
grupisanje zbojeva, tako da se na jedan doda još jedan ili čak dva zboja. Tako se omogućava
znatno povećanje učinka prese. Svedeno na kilogram presovanog materijala presa za velike
četvrtaste bale može da postigne u određenim uslovima čak i najnižu cenu presovanja. Naravno,
treba računati sa još jednim prohodom agregata koji se sastoji od malog traktora i grablji «sunce».
Presa za valjkaste bale načelno ima niži potencijalni učinak. Zbog niže cene i manjeg traktora i
cena agregata je niža. Na smanjenje učinka utiče zastajanje u toku vezivanja i izbacivanja bale iz
komore za presovanje.
2. Značajnu stavku predstavlja cena veziva za bale. Ona se menja kod iste vrste presa u zavisnosti od
podešene dužine, odnosno prečnika bala i podešene sabijenosti. Najniži su utrošci kod velikih
strana 88
četvrtastih bala, posebno zbog toga što robustna konstrukcija prese omogućava postizanje viših
pritisaka presovanja, tj. veće gustine bala. Umotavanje valjkastih bala slame može da se
kontroliše, broj namotaja, ali smanjena količina veziva utiče na smanjenu stabilnost, što kao
krajnji ishod može da ima raspadanje prilikom manipulacije. Za namotavanje valjkastih bala
koristi se i mreža, ili se čak primenjuje kao dodatak za prethodno vrpcom vezane bale. To daje
najvišu stabilnost prilikom manipulisanja i transporta.
3. Manipulacija, grupisanje, utovar na transportno sredstvo, istovar sa transportnog sredstva i
uskladištenje sprovodi se na vrlo različite načine i u različitim uslovima, te je teško izvesti podloge
za proračun. Za konvencionalne bale manipulacija se sprovodi gotovo isključivo ručno, uz
pomoćna transportna sredstva. Razne forme akumulacije – grupisanja, sprovode se samo na
izuzetno ravnim njivama ili u posebnim uslovima, kada njive okružuju ekonomsko dvorište.
Bacanje bala u prikolicu sa nadogradnjom primenjuje se samo izuzetno, za transport na malim
rastojanjima i područjima sa visokom cenom radne snage. Naime, pri bacanju se bale delimično
oštećuju, a neke čak i potpuno rasturaju. Takođe, popunjenost prikolice je mala pa time i skuplji
transport. Valjkaste bale se utovaraju potpuno mehanički, ali je zbog manje zapremine i gustine, u
odnosu na velike četvrtaste, utrošak sredstava i rada za ovu operaciju veći. Namenska sredstva,
samoutovarne prikolice sa jednim ili dva nivoa, koriste se samo za transport na manjim
rastojanjima. Tada se isto sredstvo koristi i za utovar-istovar, u nekim slučajevima i za
uskladištenje. Manipulacija velikim četvrtastim balama je potpuno mehanizovana, a zbog velike
zapremine i gustine cena najniža. Često se koristi neki od postupaka akumulacije, grupisanja bala,
što takođe doprinosi sniženju troškova manipulacije.


3.3.1 Troškovi pripreme poljoprivredne biomase do međuskladišta

Slama
Slama, kao nuzproizvod pri proizvodnji žita, stoji na raspolaganju po relativno pristupačnoj
ceni, jer troškovi najma zemljišta i zajednički troškovi ne opterećuju slamu, već žito kao glavni
dobijeni rezultat proizvodnje. Troškovi pripreme slame kao goriva su, na lokaciji koja je na jednom
kraju njive, stoga pretežno određeni troškovima ubiranja (sređivanja) slame.
Kod korišćenja slame kao goriva ne nastaju, doduše, nikakvi direktni troškovi, koji opterećuju
teren na kojem je ona proizvedena, niti su vezani za plodored proizvođenih kultura, ali se javljaju
indirektni uticaji na proizvodnju drugih poljoprivrednih kultura. Ako se slama, umesto da se ubira,
ostavi na njivi kao organsko đubrivo, ona pozitivno utiče na bilans hranljivih materija i na bilans
humusa. Stoga se troškovima pripreme slame za sagorevanje, uz troškove sređivanja slame, moraju
pridodati i troškovi vezani za hranljivu vrednost slame. Ako se, usled ubiranja slame, bilans humusa
toliko pogorša, da se mogu očekivati pogoršanja prinosa u narednoj žetvi i/ili porast troškova
proizvodnje, mora se troškovima pripreme slame dodati i trošak koji predstavlja humus-ekvivalent
slame. Stav nauke i struke u Nemačkoj je da bi slamu, zbog ekoloških i ekonomskih razloga, trebalo
koristiti kao gorivo samo onda, ako nije neophodna kao đubrivo koje obezbeđuje humus, ili ako može
da bude zamenjena primenom zelenišnih đubriva.

Hranljiva vrednost
Hranljiva vrednost slame može da se odredi na bazi prosečnog sadržaja hranljivih materija u
njoj i na bazi cene kilograma čistih hranljivih materija.
Sadržaj hranljivih materija u slami zavisi od vrste žitarice, od sorte, od primenjenog đubrenja, od
klimatskih uslova u toku rasta i od drugih faktora. U tabeli 3.3.1 prikazani su prosečni sadržaji
hranljivih materija /HYDROAGRI 1993/. Pri proračunu vrednosti slame kao đubriva polazi se od
toga, da tokom vremena sve hranljive materije, sadržane u slami, postaju raspoložive za kulture koje
se na zemljištu kasnije seju /BUCHNER 1983/, tako da se sadržaj azota, fosfora, kalijuma i kalcijuma,
sadržanih u slami, može izraziti kroz novčanu vrednost.
strana 89
Tabela 3.3.1 Hranljiva vrednost slame žitarica (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Sastojak Količina
u kg/t slame
a

Cena
u Euro/kg
b

Vrednost
u Euro/t
c

Azot 5,5 0,48 2,65
Fosfat 3,0 0,64 1,92
Kalium 14,0 0,27 3,9
Kalcium 4,5 0,03 0,15
Ukupna hranljiva vrednost
slame
8,62
a = /HYDRO-Agri 1993/ b = /KTBL 1996/, sadraj vlage 15 %
c = sadržaj vlage 15 % trajanje korišćenja 15 g., toplotna moć 14,8GJ/t (3,9 kWh/kg)


Ekvivalent humusa
Nije lako odrediti ekvivalent humusa za slamu, jer bilans humusa za datu lokaciju zemljišta
jako zavisi od lokalnih uslova i uslova korišćenja zemljišta. Razgradnja organskih supstanci iznosi oko
2 do 4 t/ha ako je udeo okopavina od 15 do 35% u okviru jednog plodoreda /RUHR-STICKSTOFF-
AG 1988/. Kompenzovanje se može postići đubrenjem slamom, zelenišnim đubrivom ili pomoću
nekog drugog organskog đubriva (osoka, stajnjak).
Ako se ovi podaci uporede sa očekivanom godišnjom razgradnjom humusa, pokazuje se da je,
pri korišćenju zemljišta za proizvodnju, pre prisutno prezasićenje organskim materijama. Shodno
ovome, negativni bilans humusa može se očekivati samo ako se sa njive odnose velike količine
organskih materija, bez da se izvrši kompenzovanje u vidu stajnjaka, osoke ili pomoću zelenišnog
đubriva. Treba imati u vidu da navedeni iskazi važe prvenstveno za klimatsku i proizvodnu situaciju u
Nemačkoj. Nisu nam poznati rezultatui sličnih ispitivanja u Vojvodini.
Stoga se u daljem izlaganju diskutuju dve mogućnosti za određivanje humusne vrednosti slame:
• Polazi se od toga da sređivanje slame, radi korišćenja za proizvodnju energije, nema nikakve
negativne posledice na bilans humusa u zemljištu. Sadržaj humusa ostaje nepromenjen. Stoga se
ekvivalent humusa slame ne iskazuje u vidu posebne vrednosti. Troškovi pripreme slame za
dobijanje energije iskazuju se ″bez vrednosti humusa″.
• U drugoj varijanti pretpostavlja se da se odnošenjem slame sa njive negativno utiče na bilans
humusa, što dugoročno dovodi do smanjenja prinosa poljoprivrednih kultura. Stoga se mora
proceniti koliko treba da se usvoji za vrednost humusa, koji bi slama inače obezbedila na njivi.
Jedna mogućnost, da se bilans humusa održi i pored odnošenja slame sa njive, sastoji se u
obezbeđenju humusa kroz sejanje biljaka koje služe kao zelenišno đubrivo. Ovde se uzima da je
vrednost humusa, sadržanog u slami, jednaka troškovima sejanja biljaka za zelenišno đubrenje.
Ovi troškovi ulaze u troškove pripreme slame kao goriva, pri čemu se ti troškovi označavaju kao
troškovi u kojim je obuhvaćena ″vrednost humusa″.

Tabela 3.3.2 Troškovi za zelenišno djubrivo (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Količina po ha Troškovi po jedinici
Euro/kg
Troškovi
Euro/ha
Seme 18,00 kg 2,5 45,0
Azot (80 % iskorišćenje
sledećim usevom)
8,00 kg 0,48 3,9
Mašine i nadnice za
- djubrenje
- setvu

0,33 h
1,00 h

22
48

7,7
48,0
Kamate za obrtna sredstva 8 % 2,1
Zbir 106,7

strana 90
Za proračun troškova đubrenja zemljišta zelenišnim đubrivom (tabela 3.3.2), odabrano je
sejanje slačice kao đubriva, jer ova biljka izuzetno dobro podnosi kasno sejanje i time, i pri sejanju
nakon ubiranja pšenice i čak i u avgustu, ili početkom septembra, omogućava da se može očekivati
značajan porast zelene mase. Ovaj usev dostiže prinos u suvoj masi od 2,5 do 3,0 t/ha. Ako se uključi
i preostala masa korena biljaka slačice koja iznosi od 1,2 do 1,5 t/ha suve mase, dobija se ukupni
prinos suve mase od 3,7 do 4,5 t/ha.
U tabeli 3.3.2 navedeni su troškovi sejanja slačice, koja treba da posluži kao zelenišno
đubrivo.Troškovi za hranljive materije u vidu fosfora i kalijuma nisu uračunati, jer ove materije mogu
da iskoriste i kulture koje budu kasnije sejane. Kod azota se polazi od pretpostavke da će ga naredne
kulture iskoristiti 80 %. Stoga se obračunava samo 20% troškova za primenjenu količinu đubriva. Uz
navedene pretpostavke dobijaju se troškovi korišćenja zelenišnog đubriva u iznosu od oko 106
Euro/ha. Ako se pretpostavi prinos slame od 6 t/ha, za troškove koji odgovaraju vrednosti humusa
dobija se 18 Euro/t slame.

Troškovi sređivanja slame
Kod određivanja troškova sređivanja slame pretpostavljen je prinos slame 6 t/ha i veličina
parcele 5 ha. Troškovi pojedinih operacija u okviru sređivanja slame obuhvataju troškove nadnica
radne snage i troškove primene mašina. Pri tome se visina nadnice određuje sa 10 Euro/h. Za
kalkulacije troškova mašina korišćeni su podaci iz KTBL-priručnika /KTBL 1996/. Oni se eventualno
dopunjuju podacima koje daju pojedine firme /VORHOFF 1998/. Kako baliranje slame obično vrše
uslužne firme, troškovi za baliranje se dodatno određuju i po metodi prstena mašina (Maschinenring)
/LVMR 1996/. Kod ovoga načina odredjivanja troškova, troškovi se ne iskazuju po toni nego
paušalno, po jednoj bali. Po jednoj velikoj četvrtastoj Hesston-bali obračunava se 9 Eura. Po ovoj
metodi proračuna troškovi baliranja leže znatno više nego kod određivanja troškova prema KTBL
/KTBL 1996/. To je pre svega posledica pretpostavke KTBL-metode, da će mašine i uređaji biti
veoma dobro iskorišćeni. U tabeli 3.3.3 izvršeno je upoređivanje troškova prema metodi prstena
mašina i prema KTBL-metodi.

Tabela 3.3.3 Troškovi spremanja slame (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Postupak Jedinica KTBL metod Metod prstenova mašina
Presovanje Euro/ha 49,1 100,3
Utovar Euro/ha 10,6 10,6
Transport Euro/ha 16,0 16,0
Istovar Euro/ha 6,6 6,6

Ukupni troškovi
spremanja
Euro/ha 82,3 133,5
Euro/t
atro

a
16,1 26,1
Euro/t
b
13,7 22,2
Euro/GJ
c
0,95 1,6
Cent E/kWh
c
0,35 0,6
a = odnosi se na uskladištenu slamu
b = sadržaj vlage 15 %
c = toplotna moć 14,5 GJ/t (4,0 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %

Za utovar bala na njivi izračunati su troškovi od 10,6 Euro/ha. Troškovi za transportovanje do
među-skladišta, sa prosečnom dužinom puta transportovanja od 2 km, penju se na 15,7 Euro/ha, a za
istovar bala iznose 6,6 Euro/ha. Prema tome: ukupni troškovi sređivanja slame prema KTBL-metodi
iznose 82 Euro/ha, a prema metodi prstena mašina oni iznose 134 Euro/t. U tabeli 3.3.3 mogu da se
uoče znatno veći troškovi sređivanja slame ako se obračunavaju po metodi prstenova mašina. Niski
troškovi prema KTBL-metodi, mogu se, međutim, postići samo uz veoma dobro iskorišćenje prese za
velike četvrtaste bale Hesston (koje treba da iznosi bar 8.750 t/godišnje). Pri nižem iskorišćenju, došlo
bi i ovde do povećanja troškova.
strana 91


Primer troškova presovanja i manipulacije slame u sezoni 2002.

Za ocenu cene presovanja i manipulacije najmerodavnije su tržišne cene koje se ostvaruju u
realnim uslovima ponude i potražnje. Podaci su sledeći: u svim teoretskim proračunima računa se sa
većim količinama slame po hektaru. U realnim uslovima sa hektara se ubere 1,5 do 2 t slame. Gubitak
je pre svega na strnjištu. Pri žetvi se nivo rezanja podiže da bi se rasteretio vršajni aparat kombajna, te
dostiže i do 25 cm. Tada je ostatak na strnjištu i preko 40% nadzemne mase slame. Kada se tome
dodaju gubici pri spajanju zbojeva, gubici u obliku usitnjene slame koji ne mogu da se pokupe i gubici
na pikap uređaju dolazi se to toga da se najčešće ispresuje oko 40% nadzemnog dela slame strnih žita.
Količina slame znatno utiče na isplativost, cenu presovanja. Uvek je isti broj prohoda, a obrađena
količina se menja. Ukoliko je količina ispod 1,5 t/ha smatra se da je presovanje neisplativo. Poseban
slučaj je primena novijih tipova kombajna, sa aksijalnim vršajnim aparatom i takozvanih CTS
kombajna. Na njima dolazi do intenzivnog drobljenja slame, koja uglavnom ne može da se pokupi
pikap uređajem i ispresuje.
Primenjuje se akumulacija bala, grupisanje po 8 kom. To je posebno bitno ukoliko se utovara
na kamione. Vozačima je nepovoljno da često zastajkuju da bi se utovarile pojedinačne bale.

Primer
Presa Welger D-6000 preseka bale 120x70 cm i podesive dužine 1,5-2,6 m vuče se traktorom
snage oko 150 kW. Dnevno se presuje oko 100 t slame ili 55-60 ha. U zavisnosti od prinosa slame i
širine zahvata hedera kombajna grupišu se dva ili tri zboja. Brzina u radu je 10-12 km/h, u retkim
slučajevima do 15 km/h. Na zahtev poručioca slama se skida za nekoliko dana posle žetve, a cela
sezona traje 12 do 15 dana.
U navedenim uslovima rada utrošak dizel goriva za presovanje je oko 1 l po bali mase 250-
300 kg.
Koristi se vezivo 130K PP, a oznaka daje dužinu veziva u metrima po jednom kg. Za jednu
tonu ispresovane slame koristi se oko 1,5 kg veziva. Količina zavisi od podešenosti dužine i gustina
bala. Cena veziva je 90 din po kg.
Cena presovanja je 0,75 din po kg slame, a utovara i istovara sa uskladištenjem takođe 0,75
din po kg slame. Uobičajeno je da se slama plaća 0,30 do 0,35 din po kilogramu. Često se slama plaća
u ekvivalentu cene 100 kg pšenice po hektaru. Za cenu pšenice 7 din po kg cena slame bila bi oko 0,35
din po kg (ukoliko je prinos 2 t/ha).
Cena presovanja i manipulacije slame 1,5 din/kg je bez transporta. Transport se obavlja
univerzalnim prikolicama ili kamionima. Na univerzalnu prikolicu nosivosti 7-8 t utovara se 16 bala,
što daje 4,5 do 5 t slame. Na šleper se utovara 40 bala, a kamion s prikolicom 44.
Ukoliko bi se slama koristila za vlastite potrebe, na imanju ili za lokalno grejanje, transportni
putevi bili bi smanjeni te bi cena transporta bila oko 0,2 din/kg. Tada bi ukupna cena spremljene slame
u formi velikih četvrtastih bala bila oko 2000 din po toni u vlastitom skladištu, računajući i cenu slame
0,3 din/kg. Ova cena je uporedljiva sa cenom domaćih ugljeva, računajuči i prevoz do mesta
korišćenja. Ima uporedljivu toplotnu moć, manje pepela i nema sumpora. Ovo bi moglo da posluži kao
reper za prihvatljivu cenu uskladištene slame, te bi, umesto određivanja cena za svaki tip bala i
postupka rada mogla da se postavi kao granična vrednost primenljivosti. U uslovima proizvodnje
velikih količina na velikim površinama presovanje u formi velikih četvrtastih bala je najisplativije.
Ono je neprimenljivo na malim fragmentiranim posedima. Ekonomično spremanje, dakle po ceni
konkurentno opisanom, može da se sprovede drugačijim pristupom izračunavanju troškova. Uz
pojedine usluge spremanje sprovodi sam vlasnik i članovi porodice. Kalkulacija, posebno pri
manipulaciji, tada je drugačija. Računaju se samo minimalni troškovi sredstava i neophodna
materijalna ulaganja u gorivo, mazivo i vezivo. Proračun troškova koriguje se i time što bi za seckanje
i rasipanje slame bilo potrebno 0,15 do 0,30 din po kg, te za toliku vrednost mogu da se umanje
troškovi spremanja.
strana 92

Troškovi slame u međuskladištu
Troškovi pripreme slame kao goriva, koji nastaju do međuskladišta, dobijaju se kao zbir
vrednosti hranljivih materija sadržanih u slami, vrednosti humusa i troškova sređivanja slame. U tabeli
14 prikazani su pojedini elementarni troškovi, a takođe i troškovi sređivanja, uz transport na prosečno
rastojanje 2 kilometra do međuskladišta. Tabela 3.3.4 pokazuje da se troškovi pripreme slame kao
goriva nalaze između 1,65 i 3,35 Euro/GJ (između 0,55 i 1,2 Eurocenta/kWh).


Tabela 3.3.4 Troškovi spremanja slame u medjuskladište (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Jedinica KTBL metod Metod prstenova
Mašina
Hranljiva vrednost Euro/ha 52 52
Vrednost humusa Euro/ha 107 107
Troškovi spremanja Euro/ha 82 133

Troškovi spremanja
uključujući vrednost
humusa
Euro/ha
Euro/t
atro

Euro/t
a
Euro/GJ
b
Cent E/kWh
240
47
40
2,8
1,0
292
57
48
3,8
1,2
Troškovi spremanja bez
vrednosti humusa
Euro/ha
Euro/t
atro

Euro/t
a
Euro/GJ
b
Cent E/kWh
134
26,5
22,5
1,6
0,6
185
36,5
31
4,2
0,8
a = Sadržaj vlage 15 %
b = Toplotna moć 14,5 GJ/t (4,0 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %



Energetske žitarice

Kada se razmišlja o sejanju žitarica radi njihovog korišćenja za proizvodnju toplotne ili
električne energije, u principu dolaze u obzir sve vrste žitarica. Tritikala je posebno perspektivna za
korišćenje kao energetska žitarica. Ta žitarica odlikuje se visokom otpornošću na bolesti i na
štetočine, relativno niskim zahtevima u pogledu korišćenog zemljišta, kao i relativno visokom
sigurnošću kada su u pitanju prinosi koji se ostvaruju. Stoga će u daljem izlaganju, na primeru
tritikale, biti analizirani troškovi pripreme biogoriva u vidu cele biljke žitarica (zrno i slama). Pri tome
troškovi pripreme ovog biogoriva, do skladištenja, obuhvataju troškove setve i troškove sređivanja do
međuskladišta.

Troškovi setve energetskih žitarica
Troškovi setve obuhvataju troškove setvenog materijala (semena), troškove đubriva, sredstava
za zaštitu biljaka, troškove angažovanih mašina i troškove nadnica radnika (tabela 3.3.5).
Polazeći od prinosa zrna od 4,8 (nizak prinos), 5,6 (srednje visok prinos) i 6,8 t/ha (visok
prinos) /SAUER 1997/ i od odnosa zrno/slama od 1:1,3, dolazi se do ukupnog prinosa gorive mase
žitarice od 11, 12,9 i 15,7 t/ha, pri sadržaju vlage 15%.
Podaci o troškovima su većinom uzeti iz KTBL-priručnika /KTBL 1997/ KTBL 1996/, pri
čemu su ovde korišćeni podaci za parcelu veličine 5 ha. Nedostajući podaci za mašine uzeti su na bazi
podataka koje daju proizvođači mašina, ili su dopunjeni podacima iz stručne literature. Usvojeno je da
je potrebna količina semena 160 kg/ha /KTBL 1996/. Pri proračunu potrebne količine đubriva pošlo se
strana 93
od đubrenja prema iskorišćenju hranljivih materija iz zemljišta, pri čemu se po toni prinosa zrna
usvaja potrošnja azota od 20 kg, potrošnja od 15 kg P
2
O
5
i potrošnja 30 kg K
2
O /KALT-SCHMITT
1997/. Dodatno se po hektaru uračunava još 5 kg azota. Troškovi sredstava za zaštitu biljaka sastoje se
od jednog tretiranja herbicidima i jednog tretiranja fungicidima. Ukupni troškovi setve iznose,
zavisno od visine prinosa, između 511 i 575 Eura po hektaru, pri čemu najveći deo troškova
predstavljaju troškovi đubriva i troškovi korišćenih mašina (tabela 3.3.5).


Tabela 3.3.5 Troškovi uzgoja tritikale (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Troškovi uzgoja tritikale
Nivo prinosa Nizak Srednji Visok
Prinos t/ha 11 13 15,7
Seme Euro/ha 72 72 72
Djubrivo Euro/ha 143 170 207
Sredstva za zaštitu Euro/ha 82 82 82
Rad mašina Euro/ha 150 150 150
Osiguranja Euro/ha 14 14 14
Nadnice (10 Euro/h
rada radnika)
Euro/ha 50 50 50

Troškovi uzgoja Euro/ha
Euro/t
atro

Euro/t
a
Euro/GJ
b
Cent E/kWh
511
62
48
3,7
1,8
538
49
42
3,0
1,1
575
43
37
2,6
1,0
a = Sadržaj vlage 15 %
b = Toplotna moć 14,1 GJ/t (3,9 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %


Na kraju razmatranja mogućnosti setve energetskih žitarica treba napomenuti da je značajna
prednost ideje o uzgoju ovih kultura što je postupak setve poznat te da poljoprivredna gazdinstva
raspolažu potrebnim mašinama za sve operacije proizvodnje i ubiranja. Uz to je i manji rizik u
pogledu veličine prinosa, u poređenju sa brzorastućim plantažama topole i kineskom trskom.

Troškovi sređivanja energetskih žitarica
Troškovi sređivanja proračunati su za dva različita postupka sređivanja (tabela 3.3.6). Kod
postupka sa baliranjem, žito se kosi pomoću kosačice sa odlaganjem žita u otkos, a ostatak procesa
sređivanja odvija se analogno onom kod sređivanja slame. Kada je žito koje se kosi veoma vlažno,
eventualno je potrebno da se uradi i prevrtanje otkosa radi sušenja. Stoga je pri proračunu usvojeno,
da je potrebno da se pokošena masa prevrne na 33% zasejane površine /HARTMANN 1997A/.
Pri proizvodnji peleta (postupak sa peletiranjem), računato je sa primenom jedne samohode
kosačice sa odlaganjem žita u otkos na 40% zasejane površine, jer bi jako vlažno žito trebalo da se
osuši u otkosu pre peletiranja. Na preostaloj površini je usvojeno direktno peletiranje pomoću mašine
za peletiranje, koja ima kosioni uređaj za košenje žita. Dodatno je, na 60% površine na kojoj je žito
poskošeno i odloženo u otkos radi sušenja, usvojeno da treba da se primene grablje za prevrtanje
otkosa. Transportovanje peleta sa njive do mesta skladištenja izvodi se traktorom snage 75 kW i dve
transportne prikolice sa ukupnom dozvoljenom masom 8 t. Prosečna daljina transportovanja usvojeno
je da iznosi 2 kilometra. Skladište se puni kipovanjem prikolica i primenom utovarivača sa prednjom
kašikom /HARTMANN 1997A/.
strana 94
Tabela 3.3.6 Troškovi spremanja tritikale (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Linija za bale
c
Linija za pelete
d

Nivo prinosa Nizak srednji visok Nizak srednji visok
Prinos t/ha 9,9 11,6 14,1 10,4 12,2 14,9
Prevrtanje Euro/ha 19 19 19 7,5 7,5 7,5
Košenje Euro/ha 2 2 2 3,5 3,5 3,5
Baliranje/
Peletiranje
Euro/ha 54,5 63,5 77,5 696 818 997
Utovar na
polju
Euro/ha 9,5 11,5 13,5 9 10,5 12,5
Transport
polje-
skladiste
Euro/ha 17,5 20,5 25 14,5 17 21
Slaganje na
skladištu
Euro/ha 9 10,5 12,5 14,5 17 21

Troškovi
spremanja
Euro/ha
Euro/t
atro

Euro/t
a
Euro/GJ
b
CentE/kWh
111
13
11
0,8
0,3
126,5
13
11
0,8
0,3
150
13
11
0,8
0,25
755
86
77,5
5,2
1,8
884
86
77,5
5,2
1,8
1076
85
77,5
5,2
1,8
a - sadržaj vlage 15 %
b - toplotna moć 14,1 GJ/t (3,9 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %
c - uračunati gubici pri ubiranju 10,3 %
d - uračunati gubici pri ubiranju 5 %


Sveukupno posmatrano, postupak sa peletiranjem se, sa troškovima sređivanja žita od 73
Euro/t pokazao kao znatno skuplji, u odnosu na troškove postupka sa baliranjem od 11 Euro/t (tabela
3.3.6).

Troškovi pripreme energetskih žitarica do međuskladišta
Radi određivanja ukupnih troškova pripreme žita kao goriva, moraju se na troškove setve i
ubiranja dodati i opšti odnosno i fiksni troškovi, koji su i ovde, kao i kod brzorastućih plantaža,
usvojeni sa 460 Euro/ha. U tabeli 3.3.7 su objedinjeno prikazani troškovi setve, troškovi ubiranja i
fiksni troškovi.
Kako se danas kod setve žitarica, koje se celokupne koriste kao gorivo, u zemljama Evropske
Unije odobrava premija za obustavljanje proizvodnje, kod oba postupka sređivanja žita izvršen je
proračun sa odobrenom premijom za obustavljanje proizvodnje i bez odobrene premije za
obustavljanje proizvodnje.
Iz tabele 3.3.7 može da se vidi, da postupak sa peletiranjem, čak i uz uzimanje u obzir premije
za obustavljanje proizvodnje, ima veoma visoke troškove proizvodnje. Ovo se jednoznačno može
povezati sa skupom primenom mašine za peletiranje. Samo nakon značajnog poboljšanja učinka i
trajanja angažovanja mašine, mogao bi postupak peletiranja, sa ekonomskog aspekta, da bude
interesantan. Što se tiče razmatranih različitih prinosa žita, važi da, što je viši prinos, to su niži
troškovi po jedinici sadržaja energije.



strana 95
Tabela 3.3.7 Troškovi spremanja tritikale u bale i pelete (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Linija za baliranje
c
Linija za peletiranje
d

Nivo prinosa nizak srednji visok nizak srednji visok
Prinos t/ha 9,9 11,6 14,1 10,4 12,2 15
Uzgoj Euro/ha 511 534 576 511 534 576
Spremanje Euro/ha 111 127 150 755 884 1075
Fiksni troškovi Euro/ha 460 460 460 460 460 460
Premija za
obustavljanje
proizvodnje
Euro/ha 375 375 375 375 375 375
Troškovi
pripreme bez
premije za
obustavljanje
proizvodnje
Euro/ha
Euro/t
atro

Euro/t
a
Euro/GJ
b
Cent E/kWh
1.082
128
110
7,8
2,8
1.125
115
147
6,9
2,5
1.186
149
134
6,0
2,2
1.726
145
166
11,8
4,7
1.882
181
154
10,9
3,9
4.111
167
142
10
3,6
Troškovi
pripreme sa
premijom za
obustavljanje
proizvodnje
Euro/ha
Euro/t
atro

Euro/t
a
Euro/GJ
b
Cent E/kWh
707
84
77
5,5
1,8
750
77
65
4,6
1,7
820
68
58
4,1
1,5
1.350
153
130
9,2
3,3
1.507
145
123
8,8
3,1
1.736
137
117
7,8
3,0
a = sadržaj vlage 15 %
b = toplotna moć 14,1 GJ/t (3,9 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %
c = uračunati gubici pri ubiranju 10,3 %
d = uračunati gubici pri ubiranju 5 %







3.3.2 Troškovi skladištenja


Skladištenje bala
Troškovi skladištenja bala izračunati su za skladištenje slame, cele biljke žitarica i kineske
trske. Usled različite gustine u skladištu i zahteva koji se postavljaju samom mestu skladištenja, kod
posmatranih nosilaca energije dolazi do različitih troškova skladišta po toni (tabela 3.3.8). Istražene su
sledeće mogućnosti za skladištenje slamastih nosilaca energije u vidu bala:
• Slama: Kod slame dolazi u obzir skladištenje bala na otvorenom, što predstavlja povoljan način
skladištenja u pogledu troškova. Kod skladištenja na njivi dolazi u obzir pokrivanje bala folijom,
kako bi se sprečilo kvašenje bala.
• Cela biljka žitarica: Kako se pri skladištenju bala od cele biljke žitarica na otvorenom prostoru
mora računati sa vrlo velikim gubicima, usvojeno je da se vrši skladištenje u pokrivenom prostoru.
Pri tome dolazi u obzir skladištenje u starim zgradama, pri čemu se obračunavaju samo varijabilni
troškovi, kao i skladištenje u montažnim halama, koje se mogu podići uz relativno povoljne
uslove, kao što je slučaj sa halama od oblovine /HARTMANN 1997A/. Ovde se, uz varijabline,
obračunavaju i fiksni troškovi.
• Kineska trska: Kod bala od kineske trske usvojeni su isti uslovi skladištenja kao i kod bala od
celih biljki žitarica, pa su tako određeni i troškovi skladištenja.


strana 96
Tabela 3.3.8 Troškovi skladištenja bala slame (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Slama Cele biljke žitarica Kineska trska
Pokriveno
folijom
a

Stara
gradjevina
b

Laka
montažna
hala
b

Stara
gradjevina
a

Laka
montažna
hala
a

Troškovi
skladišta
Euro/t 1,6 3,7 8,7 5,2 12,3
Gubici u
skladištu
% 1 4 4 1 1
Gubici u
skladištu
c

Euro/t 0,2-0,5 2,5-4,5 2,6-4,5 0,5-1,0 0,6-1,0

Troškovi
skladištenja
Euro/t
atro

Euro/t
d
Euro/GJ
CentE/kWh
2,2-2,5
1,8-2,1
0,15
e
0,05
e

7,2-9,6
6,1-8,2
0,45-0,6
f
0,15-0,2
f

13,3-15,5
11,3-13,2
0,8-1,0
f
0,3-0,35
f

6,7-7,3
5,7-6,2
0,4
g
0,15
g

15,2-15,7
12,9-13,3
0,8-0,9
g
0,3
g

a = Gustina na skladištu 140 kg/m
3
b = Gustina na skladištu 198 kg/m
3

c = Troškovi pripreme do skladišta: slama 22,5-48 Euro/t, cela biljka žitarica 57-112 Euro/t, kineska
trska 46-100 Euro/t
d = sadržaj vlage 15 %
e = Toplotna moć 14,5 GJ/t (4,0 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %
f = Toplotna moć 14,1 GJ/t (3,9 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %
g = Toplotna moć 14,8 GJ/t (4,1 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %


Troškovi gubitaka pri skladištenju izračunavaju se tako što se odgovarajući gubici mase u
tonama pomnože troškovima koji se pojavljuju pri pripremi gorive biomase do skladištenja. Kod
slame i kineske trske usvojeni su gubici pri skladištenju od 1%, dok su kod bala od cele biljke žitarica
usvojeni gubici 4%. Kako bi se dobili odgovarajući opsezi troškova, korišćeni su troškovi pripreme
biomase za različite klase prinosa, kao i sa i bez premije za obustavljanje proizvodnje. Pokazuje se da
troškovi za gubitke pri skladištenju predstavljaju bitan deo ukupnih troškova skladištenja (tabela
3.3.8).
U ukupnom iznosu, troškovi skladištenja u starim zgradama leže na nivou polovine troškova
skladištenja u šupama od oblovine. Kako je, međutim, ponuda starih zgrada koje su pogodne za
skladištenje bala veoma ograničena, mora se po pravilu primenjivati i pomenuta skuplja varijanta.
Troškovi skladištenja kineske trske tj tritikale u starim zgradama leže između 6,7 i 9,6 Euro/t
atro
, dok
se troškovi skladištenja u montažnim halama kreću između 13,3 i 15,6 Euro/t
atro
.


Skladištenje rasutog materijala
Kod skladištenja peleta od celih biljki žitarica ili seckane kineske trske, po pravilu je potrebno
skladištenje u pokrivenom prostoru (tabela 3.3.9).
U principu za ovu svrhu dolaze u obzir stare zgrade, kao i montažne hale. Pošto se ovde radi
o rasutom materijalu, trebalo bi da pod skladišnog prostora bude stabilizovan (čvrst), što kod
skladištenja bala nije uvek bezuslovno potrebno. Time se odgovarajuće povećavaju troškovi prostora
za skladištenje.
Tabela 3.3.9 pokazuje da je skladištenje peleta od celih biljki žitarica povoljnije od
skladištenja seckane kineske trske. Tako troškovi skladištenja peleta od celih biljki žitarica u starim
zgradama iznose između 5,4 i 6,2 Euro/t
atro
, dok se troškovi za seckanu kinesku trsku nalaze na nivou
od 11,0 do 11,7 Euro/t
atro
. Ovo je pre svega uslovljeno većom gustinom pri skladištenju i boljim
iskorišćenjem zapremine skladišta. Kao i kod skladištenja bala, i ovde je skladištenje u starim
zgradama povoljnije od skladištenja u montažnim halama.
strana 97

Tabela 3.3.9 Troškovi skladištenja rinfuze (Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Pelete od cele biljke
žitarica
a

Iseckana rinfuza kineske trske
b

Stara
gradjevina
Laka
montažna
hala
Stara
gradjevina
Laka
montažna hala
Troškovi
skladišta
Euro/t 2,8 7,6 8,7 26,4
Gubici u
skladištu
% 1,5 1,5 1 1
Gubici u
skladištu
c

Euro/t 1,8-2,5 1,8-2,6 0,6-1,1 0,7-1,3

Troskovi
skladištenja
Euro/t
atro

Euro/t
d
Euro/GJ
CentE/kWh
5,4-6,2
4,6-5,3
0,35-0,4
e
0,35
e

11,0-12,5
9,4-10,2
0,6-0,7
e
0,6-0,7
e

11,0-12,6
9,3-9,8
0,65
f

0,65
f

37,0-37,6
27,2-27,7
1,8-1,9
f

1,8
f

a = Gustina na skladištu 480 kg/m
3
b = Gustina na skladištu 154 kg/m
3

C = Troškovi pripreme do skladišta: Pelete od cele biljke žitarica 116-166 Euro/t, kineska trska 100-
106 Euro/t
d = sadržaj vlage 15 %
e = Toplotna moć 14,1 GJ/t (3,9 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %
f = Toplotna moć 14,8 GJ/t (4,1 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %




3.3.3 Troškovi transporta poljoprivredne biomase

Pod transportom se ovde podrazumeva transport od među-skladišta do postrojenja za
konverziju. Troškovi za transportovanje biomase sa polja do među-skladišta, već su obrađeni u
prethodnim poglavljima. Troškovi transporta za različite nosioce bioenergije biće određeni za slučaj
transporta putevima. Taj transport mogu da urade sami poljoprivredni proizvođači, uz korišćenje
poljoprivredne mehanizacije, ili neka transportna firma, kamionima i prikolicama. Ovo važi kako za
drvo, u formi drvenog čipsa, tako i za slamaste nosioce bioenergije u formi bala ili peleta. Troškovi
transportovanja zavise od udaljenosti na koju se vrši transportovanje, od primenjenih transportnih
sredstava i od sadržaja vlage u biomasi. Troškovi transporta predstavljeni u daljem tekstu obuhvataju,
uz stvarne transportne troškove takodje i troškove utovara.


Slamasta biomasa

Cena transporta zavisi od cene transportnog sredstva, količine materijala koji se u jednom
ciklusu transportuje i transportnog rastojanja. Transportovanje slamaste biomase može da se izvrši
kamionima ili uz primenu poljoprivrednih transportnih sredstava.
Učinak transporta dat je na slici 3.3.1 iz koje je sasvim jasno da on opada sa smanjenjem broja
utovarenih bala. Treba imati u vidu da je putna brzina ograničena za slučaj utovara većeg broja bala.
Takođe, kamion ili kamion s prikolicom su prevozna sredstva koja su skuplja po satu rada, a teže
pristupaju njivama. Njihovo korišćenje isplativo je tek za transport na većim rastojanjima, preko 15
km, jer im je veća putna brzina. U većini slučajeva koristi se traktor s prikolicom ili sa dve prikolice.
Kada se kreće s dve prikolice brzina transprota je smanjena. U zemljama sa visokom cenom radne
snage posebno se vodi računa o angažovanju radnika. Na slici 3.3.2 prikazana je zavisnost angažovane
strana 98
radne snage od transportnog rastojanja.



20
10
0
U
~
i
n
a
k

t
r
a
n
s
p
o
r
t
a
,

t
/
h
Transportno rastojanje, km
15
5
Traktor, 12 bala
Traktor, 24 bale
Kamion, 24 bale
0 10 20 30 40 50

Slika 3.3.1 Učinci raznih transportnih sredstava u zavisnosti od broja bala i rastojanja, (A1, 1998)


Traktor, 12 bala
50
40
30
20
10
0
Transportno rastojanje, km
Traktor, 24 bale
Kamion, 24 bale
0 10 20 30 40 50
R
u
~
n
i

r
a
d
,

m
i
n
/
t

Slika 3.3.2 Udeo ručnog rada za različite postupke transporta i transportna rastojanja (Brkić,M.,
Martinov,M., 1998)


Balirana biomasa
Najveći uticaj na transportne troškove u slučaju bala ima gustina transportovanog materijala.
Kod slame i kineske trske usvojena je gustina 140 kg/m
3
, a za bale od cele biljke žitarica gustina 198
kg/m
3
. Troškovi su izračunati za dva različita transportna sredstva:
• Kamionski transport: kamion i otvorena prikolica, na koje može da se utovari 24 velike četvrtaste
Hesston-bale.
strana 99
• Poljoprivredna transportna sredstva: Transportovanje se izvodi sa traktorom snage 75 kW i dve
prikolice bez stranica, na jednu prikolicu može da stane 8 velikih četvrtastih Hesston bala..

Tabela 3.3.10 Troškovi transporta bala slame (/KTBL 1996/, /BDN 1996/, Schneider i Deimling
2001u /1/)

Bale od cele biljke žitarica
c
Bale od slame i kineske trske
d

Kamion + prikolica
platforma
a

Traktor + prikolica
b
Kamion + prikolica
platforma
a

Traktor + prikolica
b
Trans-
portno
rasto-
janje
km
€/t
atr
o

€/GJ
c

Cent€/
kWh
c

€/t
atro
€/GJ
c
Cent€/
kWh
c

€/t
atro
€/GJ
c
Cent€/
kWh
c

€/t
atro
€/GJ
c
Cent€/
kWh
c

5 5,5 0,35 0,15 2,8 0,15 0,05 6,4 0,4 3,7 0,2 0,2 0,05
10 6,4 0,4 0,15 3,7 0,25 0,1 7,8 0,45 0,15 5,0 0,3 0,1
15 7,5 0,45 0,15 4,6 0,3 0,1 9,2 0,6 0,2 6,3 0,35 0,15
20 8,6 0,5 0,2 5,5 0,35 0,15 10,6 0,6 0,2 7,6 0,45 0,15
25 9,6 0,6 0,2 6,3 0,4 0,15 11,9 0,7 0,25 8,9 0,5 0,2
30 10,6 0,65 0,25 7,2 0,45 0,15 13,2 0,8 0,3 10,1 0,6 0,2
50 14,5 0,9 0,35 10,8 0,65 0,25 18,1 1,05 0,4 15,3 0,9 0,35
70 18,1 1,1 0,4 14,4 0,85 0,3 22,7 1,3 0,5 20,4 1,2 0,45
a = 24 bale po transportnoj jedinici
b = 16 bala po transportnoj jedinici
c = Toplotna moć 14,1 GJ/t (3,9 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %
d = Toplotna moć slame 14,5 GJ/t (4,0 kWh/kg), kineske trske 14,8 GJ/t (4,1 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %
Troškovi po GJ odnosno kWh odnose se na navedenu toplotnu moć slame

Utovar bala se u oba slučaja radi sa traktorom snage 54 kW, na kome je prednji trkatorski
utovarač. Za slamu i kinesku trsku se troškovi utovara iznose 0,9 Euro/t, a za bale od celokupnih
žitarica oni iznose 0,75 Euro/t.
Troskovi prikazani u tabeli 3.310 pokazuju, da je transportovanje kako bala od slame i kineske
trske, tako i bala od celokupnih žitarica, za sve razmatrane slučajeve daljine transportovanja,
povoljnije izvršiti uz primenu poljoprivredne transportne mehanizacije. Na daljinue transportovanja
20 km, slama može npr da se transportuje, uz primenu traktora i prikolica, sa troškovima 7,6 Euro/t
atro
,
dok troškovi za kamionski transport iznose 10,6 Euro/t
atro
. To može da se objasni pre svega veoma
niskim fiksnim troškovima poljoprivrednih prikolica i njihovim relativno visokim kapacitetom za
utovar bala.



strana 100


3.4 Ukupni troškovi biomase kao goriva
Prof. dr Miloš Tešić - Tehnički fakultet, Novi Sad


U ovom poglavlju su objedinjeni troškovi za pripremu biomase do međuskladišta, za
skladištenje i za transport do postrojenja za konverziju, kako za drvnu tako i za poljoprivrednu
biomasu.


Cene goriva prema referentnim nemačkim podacima

Za prikaz u tabeli 3.4.1 korišćeni su uvek najniži i najviši troškovi za pripremu i za
skladištenje biomase, kako bi se mogli prikazati opsezi troškova nosilaca energije.
Transportni troškovi su kod svih nosilaca bioenergije proračunavani za daljinu transportovanja
20 km. I ovde su uvek korišćeni podaci za najniže i za najviše transportne troškove. Troškovi po
jedinici sadržaja energije navedeni su uz navodjenje podatka o sadržaju vlage, uz koji se energent
koristi u toplani ili toplani-elektrani.


Tabela 3.4.1 Troškovi (cena) goriva od drvenaste i slamaste biomase na mestu korišćenja u toplani
(Schneider i Deimling 2001 u /1/)
Troškovi
ubiranja i
spremanja
Troškovi
skladi-
štenja
Troškovi
transporta
Troškovi (cena) goriva
€/t
atro
€/t
atro
€/t
atro
€/t
atro
€/t
a
€/GJ
c
Cent€
/kWh
Otpadno drvo iz šume
b
37-207 0-38 9-17 46-158 31-105 2.7-9,0 0,9-3,7
Drvo od proredjivanja šume
b
37-45 0-38 9-17 46-125 30-83 2,7-7,2 0,9-2,6
Slama
d
26-57 2-2,5 7-10 36-70 30-60 2,1-4,2 0,7-1,5

Spremljeno bez obračuna premije za obustavljanje proizvodnje
Drvo iz brzorastućih plantaža
c
68-150 0-33 10-18 78-200 39-100 4,9-12,6 1,8-4,6
Bale od cele biljke žitarica
e
99-128 8-16 5-8 113-152 96-130 6,8-9,2 2,5-3,3
Pelete od cele biljke žitarica
e
166-195 6-12 5-6 178-213 151-181 11-12,8 3,8-4,7
Bale kineske trske
f
76-119 7-15 7-11 91-146 72-123 5,2-8,3 1,9-2,0
Rinfuza kineske trske
f
82-125 11-66 20-28 113-185 96-157 6,5-11 2,3-3,8

Spremljeno uz obračun premije za obustavljanje proizvodnje
Drvo iz brzorastućih plantaža
c
42-84 0-33 10-18 52-135 26-68 3.7-8,5 1,1-2,3
Bale od cele biljke žitarica
e
67-84 2-14 5-8 80-106 68-90 4,8-6,4 1,7-2,3
Pelete od cele biljke žitarica
e
137-152 5-11 5-11 148-170 125-145 9-10 3,2-3,7
Bale kineske trske
f
55-82 7-15 7-20 70-107 59-91 4,0-6,1 1,4-2,2
Rinfuza kineske trske
f
60-77 11-62 20-27 91-147 77-125 5-8,5 1,9-3,0
a= Trošak (cena) goriva pri navedenom sadrzaju vlage
b = Toplotna moć11,6 GJ/t (3,6 kWh/kg) pri sadržaju vlage 33 %
c = Toplotna moć 8,0 GJ/t (2,2 kWh/kg) pri sadržaju vlage 50 %
d = Toplotna moć14,5 GJ/t (4,0 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %
f = Toplotna moć14,8 GJ/t (4,1 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 %

strana 101
Iz tabele 3.4.1 može jasno da se vidi, da troškovi goriva dobijenog od otpadaka ili
nuzprodukata, kao što je otpadno drvo iz šuma, sitno tehničko drvo ili slama, leže znatno ispod
troškova drugih nosilaca energije. Kod energetskih biljnih kultura, može da se vidi da proizvodnja
višegodišnjih kultura može da bude povoljnija od jednogodišnjih kultura. Uz uračunavanje premije za
obustavljanje proizvodnje, za energetske biljne kulture, mogu da se postignu znatno povoljniji troškovi
proizvodnje energetskih biljaka. Uprkos tome, troškovi peleta od celokupnih žitarica su ipak vrlo
visoki, tako da ovaj postupak pripreme biogoriva nije trenutno konkurentan i dolazi u obzir za primenu
samo u specijalnim slučajevima. Sveukupni troškovi biogoriva leže na nivou između 2 i 13 Euro/GJ tj
između 0,75 i 4,7 Eurocenta/kWh.


Slika 3.4.1 Izračunati troškovi bio-goriva (sa i bez premije za obustavljanje proizvodnje)


Cene biogenih čvrstih goriva podložne su velikim oscilacijama. Za neke vrste biogenih čvrstih
goriva još uvek ne mogu da se navedu podaci za cene, a za druge samo u ograničenoj meri. Za sada,
recimo, još uvek ne postoji tržište za bale od kineske trske ili za čips od ove trske, kao ni za čips od
drveta sa brzorastućih plantaža, jer se ove obnovljive sirovine trenutno nalaze u fazi istraživanja i sade
se u vrlo ograničenom obimu. Takođe je veoma teško navesti cene za materijal koji bi se se dobijao pri
održavanju komunalnih terena.

Cene za čips od drveta, dobijen od otpadnog šumskog drveta i od sitnog tehničkog drveta,
navedene u daljem tekstu, takođe treba interpretirati uz određeni oprez. Isto važi i za bale i za pelete
od celokupnih žitarica /HARTMANN 1997B/.

U tabeli 3.4.2 navedeni su tipični sadržaji vlage u gorivima pri sagorevanju i odgovarajuće
toplotne moći.
Uz do sada spomenuta biogoriva, ovde su dodatno navedene i cene ostataka drveta iz drvo-
prerađivačke industrije: špen nastao pri rendisanju i čips od drveta dobijen doradom ostataka pilotine
nastale pri testerenju (slika 3.4.2).

0
2
4
6
8
10
12
14
Sumski
ostatak
drveta
Sitno
tehnicko
drvo u sumi
Slama Brzorastuce
plantaze
Bale cele
bilje zitarica
Pelete cele
biljeka
zitarica
Bale
kineske
trske
Pelete
kineske
trske
Vrsta goriva
C
e
n
a


/
G
J
strana 102
Tabela 3.4.2 Sadržaj vlage i toplotna moć bio-goriva pri sagorevanju /Hartman 1997B/, (Schneider i
Deimling 2001 u /1/)

Sadržaj vlage Toplotna moć pri
navedenom sadržaju vlage
% GJ/t KWh/kg
Seckano šumsko otpadno
drvo
45 9,2 2,6
Slama 16 14,3 4,0
Bale od cele biljke žitarica 16 13,9 3,9
Pelete od cele biljke itarica 16 13,9 3,9
Pilotina iz pilana 45 9,2 2,6
Otpad od poravnavanja
hoblom (blanjalicom)
25 13,4 3,7


Slika 3.4.2. Cene biogoriva na mestu konverzije (1)

Sa slike 3.4.2 može da se vidi da cene slame, u poređenju sa ostalim gorivima, u proseku
imaju najnižu vrednost. One su čak i nešto niže od cene drvenog čipsa dobijenog od šumskog drveta.
Široki opseg cena naveden za drveni čips, dobijen od otpadnog drveta pri testerenju, posledica je
činjenice da su cene po kojim se ovo drvo može nabaviti od različitih pilana vrlo različite.
Cene biogenih čvrstih goriva leže delimično na nivou cena koje potrošači plaćaju za fosilna
goriva. U skladu sa podacima Saveznog ministarstva za privredu Nemačke /BMWI 1999D/, cene za
domaćinstva za 1997. godinu (uključujući i porez na višak vrednosti) za lož-ulje iznosile su 6,95
Euro/GJ, a za zemni gas bile su 7,5 Euro/GJ. Korisničke cene (bez poreza na višak vrednosti) za
industriju iznosile su u 1997. godini za mazut 2,8 Euro/GJ, za zemni gas 3,8 Euro/GJ, a za kameni
ugalj, u 1995. godini, 4,6 Euro/GJ.
Međutim, mora se naglasiti da je teško moguće porediti cene tečnih i čvrstih goriva. Za
upoređenje cena nisu relevantni samo troškovi nosioca energije. Treba uzeti u obzir i troškove
postrojenja za sagorevanje, jer imaju veliki uticaj na ukupnu cenu proizvedene toplote.


2
3
4
5
6
7
8
Cips od
tehnickog
drveta
Otpad iz
pilana
Otpad od
blanjanja
Slama Bale od
cele biljke
zitarica
Pelete od
cele biljke
zitarica
Biogorivo
C
e
n
a

b
i
o
g
o
r
i
v
a


/
G
J
strana 103
Određivanje troškova sredjivanja slame

Uporedjujući učinke linija mašina koje su ispitivane pri radu na gazdinstvima u Vojvodini
1982. g. pri ubiranju, transportu i manipulaciji slame na daljinu 5 km (Tešić et al 1983) ustanovljeno je
da su najveći učinci postignuti linijama mašina za velike četvrtaste bale (6,2 t/h), zatim sistemom sa
valjkastim balama (5,2 t), malim konvencionalnim balama (3 t/h), pa stogovima (1 t/h). Medjutim,
potrebna sredstva za linije mašina za velike četvrtaste bale su nekoliko puta veća no za
konvencionalne male četvrtaste ili valjkaste bale, pa je i cena sredjivanja slame (za date uslove) tim
načinom veća no pri radu sa linijama mašina za valjkaste ili konvencionalne bale. Troškovi transporta
čine 60-70 % od ukupnih troškova sredjivanja slame linijama za konvencionalne bale, valjkaste i
stogove, na rastojanje 5 km, a samo kod velikih četvrtastih bala iznose oko 35 %, slika 3.4.3.

Slika 3.4.3 Troškovi transporta i manipulacije (najniži) za pojedine forme slame u zavisnosti od
transportnog rastojanja (Tešić et al 1983)


Najniži troškovi transporta i manipulacije (slika 3.4.3) postižu se kod velikih četvrtastih bala.
Presudan uticaj na to ima mogućnost boljeg iskorišćenja nosivosti transportnog sredstva (veća gustina
slame i bolje slaganje bala), i potpuna mehanizovanost postupka manipulacije. Konvencionalne i
valjkaste bale do transportnog rastojanja 0,7 km imaju podjednake troškove transporta i manipulacije,
a za veća transportna rastojanja valjkaste bale su pogodnije, ali manje nego velike četvrtaste bale.
Za kraća transportna rastojanja, do 0,5 km, približno podjednaka ukupna cena sredjivanja,
slika 3.4.4, ostvaruje se za slamu u formi konvencionalnih malih četvrtastih bala, valjkastih bala i
rinfuze. Za transportna rastojanja 0,3 do 2,2 km najniži troškovi sredjivanja se ostvaruju za slamu u
rinfuzi, a za transportna rastojanja 2,2-38 km za slamu u formi valjkastih bala. Tek za transportna
rastojanja preko 40 km dolaze do izražaja pogodnosti jevtine manipulacije i transporta velikih
četvrtastih bala, gde one daju najniže troškove sredjivanja.


strana 104
Slika 3.4.4 Ukupni troškovi spremanja (najniži) za pojedine forme slame u zavisnosti od transportnog
rastojanja (Tešić et al 1983)


strana 105
LITERATURA

*** 2001/ Leitfaden Bioenergie, Planung, Betrieb und Wirtschaftlichkeit von Bioenergieanlagen.
Fachsagentur Nachwachsende Rohstoffe, Gülzow, 2001.
A1. 1998. Straw for Energy Production, Technology–Environment–Economy, Second edition, The
centre for Biomass Technology, Copenhagen.
ABRAHAM 1998/ Abraham, J.: persönliche Mitteilung 22.10.98. Tinplant – Biotechnik und
Pflanzenvermehrung GmbH, Klein Wanzleben, 1998.
AGFW 2000/ Arbeitsgemeinschaft Fernwärne – AGFW – e. V. (Hrsg.): Fernwärme-Preisvergleich
1999. Frankfurt am Main, März 2000.
BANZ 1999/ Richtlinien zur Förderung von Massnahmen zur Nutzung erneurbarer Energien vom 20.
August 1999, Bundesanzeiger Nr. 162, 1999.
BDN 1996/ Bundesverband des deutschen Günternahverkehrs e.V.: Kostenorientierte unverbindliche
Richtpreis-Tabellen (KURT). Frankfurt/Main, 1996.
BIZ 2000/ Biomasse-Info-Zentrum (BIZ): persönliche Mitteilung von Umfrageergebnissen. Biomasse-
Info-Zentrum am IER, Uni Stuttgart, 2000.
BML 1997/ BML: Agrarbericht 1997. Agrar- und ernährungspolitischer Bericht der Bundesregierung.
Bundesministerium für Erbährung, Landwirtschaft und Forsten, Referat Öffentlichkeitsarbeit, Bonn,
1997.
BMW 1888A/ Bundesministerium für Wirtschaft und Technologie (BMWi): Jetzt Erneuerbare
Energien nutzen, Referat Öffentlichkeitsarbeit, Berlin, Dezember 1999.
BMW1 1999B/ Bundesministerium für Wirtschaft und Technologie (BMWi): Die Förderdatenbank
des Bundes im Internet, http://db.bmwi.de, 1999.
BMW1 1999C/ Bundesministerium für Wirtschaft und Technologie (BMWi): ERP 1999 –
Wirtschaftsförderung für den Mittelstand. Informationsschrift des Bundesministeriums für Wirtschaft
und Technologie, Referat Öffentlichkeitsarbeit, Bonn, Stand Januar 1999.
BMW1 2000/ Bundesminissterium für Wirtschaft und Technologie (BMWi): Ergebnisse einer
Umfrage bei den Bundesländern, Abteilung Energie und Umwelt, Bonn, Stand Februar 2000.
Brkic, M. 1986. Određivanje zakonitosti promene otpora strujanja vazduha kroz sloj kukuruzovine u
zavisnosti od načina pripreme biljnog materijala za skladištenje. Doktorski rad, Fakultet
poljoprivrednih znanosti, Zagreb.
Brkić, M. i M. Martinov. 1984. Proučavanje problema skladištenja vlažnih bala kukuruzovine. XII
Internacionalni simpozijum Jugoslovenskog društva za pljoprivrednu tehniku, Bečići, Zbornik radova
simpozijuma, 452-461.
Brkić, M., Janić, T.: Prikupljanje i briketiranje biomase u poljoprivredi, Zbornik radova Značaj i
perspektiva briketiranja biomase, Ekološki pokret Vojvodine i Šumarski fakultet, Beograd, Vrnjačka
Banja, 1996, 15-24.
BRUSCHE 1983/ Brusche, R.: Hackschnitzel aus Schwachholz. Kuratorium für Technik und
Bauwesen in der Landwirtschaft e.V., Dsarmstadt, KTBL-Schriften Vertrieb und
Landwirtschaftsverlag GmbH, Münster-Hiltrup, 1983.
BUCHNER 1985/ Buchner, A., Sturm, H.: Gezielter düngen: intensiv-wirtschaftlichumweltbezogen.
DLG-Verlag, Frankfurt (Main), 1985.
DBU 1998/ Jahresbericht der Bundesstiftung Umwelt, Osnabrück, 1998.
DIN276 1993/ DIN 276 Kosten im Hochbau. Juni 1993, Beuth Verlag GmbH, Berlin, 1993.
strana 106
Đjević, M. and D. Novaković. 2002. Fruit and vine pruning residues like energy material. International
Conference: Energy Efficiency and Agricultural Engineering, Rousse, Bulgaria, Proceedings of the
Conference, Vol. 2, 144-148.
DREINER 1993/ Dreiner, K., Frühwald, A., Küppers, J.-G. et al.: Verwertung von Holz als
umweltfreundlicher Energieträger – Eine Kosten-Nutzen-Untersuchung. Bundesforschungsanstalt für
Forst- und Holzwirtschaft, Hamburt, 1993.
DTA 1999/ Deutsche Ausgleichsbank: Ökologie bezahlbar machen: Für ein nachhaltiges Wachstum,
Informationsbroschüre der Deutschen Ausgleichsbank, Bonn, Stand April 1999.
EEG 2000/ Gesetz für den Vorrang Erneuerbarer Energien (Erneuerbare-Energien-Gesetz – EEG).
29.03.2000, BGBI. I.S. 305, Bundesanzeiger Verlagsges, mbH, 2000.
Eichhorn, H. 1999. Landtechnik. Verlag Eugen Ulmer, Stuttgart.
ENWG 1998/ Gesetz über die Elektrizitäts- und Gasversorgung (Energiewirt-schaftsgesetz – EnWG).
24.04.1998. BGBI. I. S. 730, Bundesanzeiger Verlagsges, mbH, 1998.
ETB 1997/ Europäische Investionsbank: Die Finanzierungsinstitution der Europäischen Union.
Informationen der EIB, Luxemburg, Stand Mai 1997.
FELLNER 1998/ Fellner, S., Remier, N., Weixler, H.: Vollmechanisierte Waldhackschnitzel-
Bereitstellung. Bayerische Landesanstalt für Wald und Forstwirschaft, Freising, 1998.
FICHTNER/ Fichtner GmbH & CO. KG, Stuttgart.
FNR 2000/ Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e. V., Gülzow (Mecklenburg-Vorpommnern),
Projektträger des BML: Informationen aus dem Internet, Stand März 2000.
FÖRDERFIBEL 1999/ Fachinformationszentrum Karlsruhe GmbH (Hrsg.): Förderfibel Energie:
Erneuerbare Energien und Energieeinsparung, 6., überarbeitete Auflage, Stand September 1999.
HARTMANN 1995/ Hartmann, H., Strehler, A.: Die Stellung der Biomasse im Vergleich zu anderen
erneuerbaren Energieträgern aus ökologischer, ökonomischer und technischer Sicht. e.V., Fachagentur
Nachwachsende Rohstoffe, Landwirtschaftsverlag GmbH, Münster, 1995.
HARTMANN 1997A/ Hartmann, H.: Analyse und Bewertung der Systeme zur
Hochdruckwerdichtung von Halmgut. Bayerische Landesanstalt für Landtechnik, Weihensstephan,
1996.
HARTMANN 1997B/ Hartmann, H., Madeker, U.: Der Handel mit biogenen Festbrennstoffen –
Anbieter, Absatzmengen, Qualitäten, Service, Preise. Heft 28, Bayerische Landesanstalt für
Landtechnik, Weihenstephan, 1997.
HARTMANN 1997C/ Hartmann, H., Thuneke, K.: Ernteverfahren für Kurzumtriebsplantagen –
Maschinenerprobung und Modellbetracktung. Heft 29, Bayerische Landesanstalt für Landtechnik,
Weihenstephan, 1997.
Hartmann, H. and A. Strehler. 1994. Die Stellung der Biomasse. Landwirtschaftsverlag, Münster-
Hiltrup.
Hartmann, H., 2001: Die energetische Nutzung von Stroh und strohähnlichen Brennstoffen in
Kleinanlagen. Gülzower Fachgespräche. Band 17, Energetische Nutzung von Stroh,
Ganzplanzengetreide und weiterer halmgutartiger Biomasse–Stand der technik und Perspektiven für
den ländlichen Raum, Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e.V. (FNR), pp. 62-84.
HOAI 1993/ Verordnung über die Honorare für Leistungen der Architekten und Ingenieuere. Fassung
vom 21.09.1995, Bundesgesetzblatt 1 S. 1174, Bundesanzeiger Verlagsges, mbH, Köln, 1995.
HYDRO-AGRI 1993/ Hydro Agri Dülmen GmbH, Dülmen: Faustzahlen für die Landwirtschaft. 12.
Auflage. Landwirtschaftsverlag, Münsster-Hiltrup, 1993.
INVEST 1993/ Investionszulagengesetz 1993 (InvYulG 1993), BGBI I, Nr. 51 vom 29.09.1993.
strana 107
ISB 1997/ Investions- und Strukturbank Rheinland-Pfalz GmbH (Hrsg.): Rheinland-Pflaz
Finanzierungshilfen '97 – Förderung der Wirtschaft in Rheinland-Pfalz, 5. Auflage, Stand März 1997.
JIRIS 1995/ Jiris, R.: Handling and Storage of Woody Biomss. In "Logistik bei der Nutzunger
biogener Festbrennstoffe", S. 87-91. Landwirtschaftsverlag GmbH, Münster, Stuttgart, 1995.
KALTSCHMITT 1996/ Kaltschmitt, M., Sontow, J., Kolarik, E., Siegle, V., Spliethoff, H.: Analyse
einer Biomassezufeurung in kohlebefeurten Kraftwerken am Beispiel des Heizkraftwerkes Heilbronn.
Institut für Energiewirtschaft und Rationelle Energieanwendung, Institut für Verfahrenstechnik und
Dampfkessewesen Universität Stuttgart, Stuttgart, Dezember, 1996.
KALTSCHMITT 1997/ Kaltschmitt, M., Reinhardt, G., (Hrsg.): Nachwachsende Energieträger,
Vieweg Verlag, Wiesbaden, 1997.
Kaltschmitt, M. and H. Hartmann. 2001. Energie aus Biomasse, Springer-Verlag, Berlin Heidelberg,
New York.
KATH-PETERSEN 1994/ Kath-Petersen, W.: Leistungsfähige und bodenschonende Erntetechnik für
Miscanthus. Forschungsbericht Agrartechnik des Arbeitskreises Forschung und Lehre der Max-Eyth-
Gesellschaft (MEG) 258, Kiel, 1994.
KFW 1999/ Kreditanstalt für Wiederaufbau: Unternehmen Sie was – Förderprogramme für
gewerbliche Investionen und Umweltschutz in Deutschland. Kreditanstalt für Wiederaufbau,
Frankfurt, Stand 1999.
Kitani, O. and C.W. Hall. 1989. Physical properties of biomass. In Biomass Handbook, pp. 880-882.
Gordon and Breach, New York.
KOLLOCH 1990/ Kolloch, H.-P.: Ökonomische Untersuchungen zur Ernte und zum Einsatz von
Stroh und Schwachholz als energieträger in Grossfeurungsanlagen. TU Weihenstephan, 1990.
KRAPFENBAUER 1989/ Krapfenbauer, A.: Forstliche Biomasse-Energiegewingung-
Nähstoffkreisläufe. Holz-ZBL. 115, Nr. 45 : 682, 1989.
KTBL 1996/ Kuratiorum für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e.V., Daarmstadt: KTBL-
Taschenbuch Landwirtschaft, Daten für die Betriebskalkulation in der Landwirtschaft, 18. Auflage.
KTBL-Schriften-Vertrieb im Landwirtschafsverlag GmbH, Münster-Hiltrup, 1996.
KTBL 1996/ Kuratiorum für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e.V., Darmstadt:
Betriebsplanung 1997/98 Daten für die Betriebsplanung in der Landwirtschaft. 15. Auflage. KTBL-
Schriften-Vertrieb im Landwirtschaftsverlag GmbH, Münster-Hiltrup, 1997.
LVMR 1996/ Landesverband der Maschinenringe in Baden-Württemberg e.V.: Vewrrechnungssätze
1996/97. Stuttgart, 1996.
Marković, P.: Ekonomika poljoprivrede, Beograd, 1986.
Martinov, M. 1980. Mogućnosti koriscenja slame kao izvora toplotne energije. Magistarski rad,
Fakultet poljoprivrednih znanosti, Zagreb.
Martinov, M. 1982. Energetski potencijal sporednih proizvoda ratarstva. IV Internacionalni
simpozijum: “Poljoprivredno mašinstvo i nauka”, Požarevac, Zbornik Simpozijuma, 497-513.
Martinov, M. and S Topalov. 1984. Osobine i mogucnosti koriscenja sporednih delova kukuruzne
biljke. XII Internacionalni simpozijum Jugoslovenskog društva za poljoprivrednu tehniku, Bečići,
Zbornik radova Simpozijuma, 564-572.
Mićić, J., Novaković, D.: Razvoj postupaka i mašina za prikupljanje biljnih ostataka, Zbornik radova
XV simpozijum jugoslovenskog društva za poljoprivrednu tehniku, Opatija, 1991.
Mićić, J.: Energetski aspekti mehanizacije u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji, Zbornik sa
Savetovanja Mehanizacija u agrokompleksu, Aranđelovac, 1989.
PETER 1997/ Peter, M.: Förderung erneuerbarer Energien in Deutschland, Elektrizitatswirtschaft, Jg.
96, heft 24, S. 1428/1430, 1997.
strana 108
PONATH 2001/ Ponath, J.: Die Biomasseverordnung, Ausbildung und Beratung, Nr. 7-8/2001
REICHERT 1997/ Reichert, J., Jochem, E., Mannsbart, W.: Förder- und Diffusionspolitik – heute und
morgen. Tagungsband "Markteinführung reggenerativer Energieanlagen", VDI-Berichte 1361, S. 29-
48, 1997.
RENIUS 1992/ Renius, W., Lütke Entrup, E., Lütke Entrup, N.: Zwischenfruchtbau zur
Futtergewinnung und Grübdügybgm DKG-Verlag, Frankfurt (Main), 1992.
RÖSCH 1996/ Rösch, C.: Vergleich stofflicher und energetischer Verwertung von Bio- und
energetischer Verwertung von Bio- und Grünabfällen. Forschungszentrum Karlsruhe GmbH,
Karlsruhe, 1996.
RUHR STICKSTOFF AG 1988/ Ruhr Stickstoff Aktiengesellschaft: Faustzahlen für Landwirtschaft
und Garatenbau. 11. Auflage. Ruhr-Stickstoff Aktiengesellschaft, Bochum, 1988.
SAUER 1997/ Sauer, N., Uhte, R.: Standarddeckungsbeiträge 1995/96 und Rechenwerte für die
Betriebssystematik in der Landwirtschaft. Kuratorium für Technik und Bauwesen in der
Landwirtschaft e.V., Darmstadt, KTBL-Schriften Vertrieb im Landwirtschaftsverlag GmbH,
Münsster-Hiltrup, 1997.
SCHIFFER/ 1998/ Schiffer, H.-W.: Deutscher Energiemarkt '97, Energiewirtschaftliche Tagesfragen,
48. Jahrg., Heft 3, 1998.
ŠEFČIĆ 1990/ Šefčić, Dj.:Istraživanje kriterijuma za ocenjivanje efektivnosti postupaka valorizacije
slame. Doktorska disertacija. Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 1990.
STEIN 1998/ Stein, C.: Einbindung von Förderkrediten in die Gesamtfinanzierung? Vortrag auf dem
Experten-Seminar "Kommerziell und professionell – Finanzierung von Solaranlagen in Deutschland"
am 6. Mai 1998 im Wissenschaftspark Gelsenkirchen, 1998.
STEUERN 1998/ Steuern Online: Gesetz zur Fortsetzung der wirtschaftlichen Förderung in den neuen
Ländern. Steuer Telex Gesetzgebung: Einblicke, Ausblicke, Analysen. Informationen aus dem
Internet, Stand Juni 1998.
Strehler, A. 1988. Biomass Combustion Technologies, Heat from Straw and Wood, CNRE Guideline
No.1, FAO, Rome.
TANNEBERGER 1998/ Tanneberger, T.: Miscanthus – Auf dem Weg zur Praxisreife. Neue
Landwirtschaft 2/98, 56-59, 1998.
TEŠIĆ et al 1983/ Tešić, M.: Postupci i mašine za ubiranje, transport i manipulaciju sprednih
proizvoda ratarstva, Fakultet tehničkih nauka, Institut za mehanizaciju, Novi Sad, 1983.
Tešić, M., Sredanović, S., Martinov, M.: Mehanizovano ubiranje, transport i manipulacija slamom,
Agrotehničar, 16 (1980).
VDI2067 1983/ VDI 2067 Berechnung der Kosten von Wärmeerzeugungsanlagen. Blatt 1
Betriebstechnische und wirtschaftliche Grundlagen, Dezember 1983, Beuth Verlag GmbH, Berlin,
1983.
VDI2067 1991/ VDI 2067 Berechnung der Kosten von Wärmeerzeugungsanlagen. Blatt 1 Beiblatt
Betriebstechnische und wirtschaftliche Grundlagen, Wirtschaftlichkeitsberechnungsverfahren,
Oktober 1991, Beuth Verlag GmbH, Berlin, 1991.
VIK 1997/ Stromeinspeisungsgesetz: Vergütungssätze 1998. VIK-Mitteilungen 6, 1997.
VORHOFF 1998/ Vorhoff, W.: persönliche Mitteilung 31.03.1998. New Holand Deutschland GmbH,
Heilbronn, 1998.
Živković, Ž., Novaković, D., Vidaković, P.: Ubiranje sena i slame rotobalerima, Poljoprivredna
tehnika, Beograd, 1977/78, 31-40.

strana 109



4. TEHNOLOGIJE KONVERZIJE BIOMASE


Uvod o tehnologijama konverzije biomase
Dr Mladen Ilić - Institut Vinča, Laboratorija za termotehniku i energetiku

Smanjivanjem rezervi fosilnih goriva, a poslednjih godina naročito izražena želja za
smanjenjem emisije štetnih gasova, kao što su ugljen-dioksid i sumpor-dioksid, dovela je do
intenziviranja istraživanja tehnologija konverzije biomase u druge vidove energije.
Biomasa je sama po sebi gorivo i može se koristiti u svom neizmenjenom obliku kao energent
u procesima sagorevanja radi dobijanja toplote. To je najstarija tehnologija iskorišćenja energije
biomase. Medjutim, sve je veći interes da se biomasa pretvori u drugi vid energije - električnu
energiju, ili da se dobiju vrednija goriva, koja se zatim mogu koristiti u različitim uređajima.
Da bi biomasa postala privlačna kao energent neophodno je da postoje tehnologije koje
omogućavaju da se na efikasan način iskoristi energija biomase, zatim da imaju znatno manji uticaj na
okolinu, i da je proizvedena energija dovoljno konkurentna energiji iz fosilnih goriva.
Tehnologije konverzije biomase nude određene prednosti, ali imaju i određene nedostake:
Prednosti:
- ekološki znatno prihvatljivija proizvodnja energije,
- mogućnost zamene fosilnih goriva pri proizvodnji električne energije,
- mogućnost dobijanja kvalitetnih tečnih i gasovitih goriva,
- korišćenje tečnih goriva dobijenih iz biomase za pogon motornih vozila,
- raznovrsne tehnologije nude mogućnost integracije goriva iz biomase u postojeće energetske sisteme.
Nedostaci:
- često složeni procesi za konverziju biomase,
- obično je viša cena postrojenja za korišćenje biomase u poređenju sa konvencionalnim postrojenjima
koja koriste fosilna goriva,
- mnoge tehnologije konverzije biomase su još u demonstracionoj fazi, ili i ako su komercijalne, ne
postoji veliki broj postrojenja, na osnovu kojih bi gradnja takvih postrojenja postala znatno jevtinija.
Tehnologije koje se koriste za konverziju biomase mogu se podeliti u tri velike grupe: termo-
hemijska konverzija, fizičko-hemijska konverzija i bio-hemijska konverzija. Svaka od ove tri grupe
tehnologija obuhvata veći broj manje ili više različitih procesa ili tehnologija, ali su samo glavne među
njima za proizvodnju energije i goriva date u tabeli 4.1.
U tabeli 4.1 su dati samo glavni proizvodi svake od osnovnih tehnologija, odnosno proizvod
za koji je prvenstveno namenjena data tehnologija. Međutim, pored ovih glavnih proizvoda javljaju se
i drugi proizvodi, obično drugog agregatnog stanja.
Tako na primer, iako je glavni proizvod gasifikacije gas, pored gasa javljaju se i tečni
proizvodi. Kod pirolize je glavni proizvod tečno gorivo, međutim javljaju se i gasoviti proizvodi.
Suštinski posmatrano, razlika između procesa pirolize i gasifikacije nije velika. Oba procesa se sastoje
od zagrevanja biomase u nedostatku vazduha da ne bi moglo doći do potpunog sagorevanja. Razlika
između ova dva procesa je najviše sadržana u cilju, odnosno u željenom proizvodu. Ako je u pitanju
gasovito gorivo, onda se proces naziva gasifikacija, i ima određene parametre, dok ako se želi
proizvesti tečno gorivo, proces se naziva piroliza, i odvija se uz nešto drugačije parametre.
Sličan slučaj je i sa bio-hemijskom grupom tehnologija. Alkoholna fermentacija i anaerobna
fermentacija su dva procesa čija se razlika najviše ogleda u dobijenom proizvodu, a uslovljeno je
početnom vrstom goriva: u prvom slučaju je proizvod etanol - tečno gorivo, a u drugom slučaju je bio-
gas sastavljen uglavnom od metana i ugljen -dioksida. Inače oba procesa se odvijaju u anaerobnim
uslovima, to jest bez prisustva vazduha.

strana 110
Tabela 4.1 Osnovne tehnologije konverzije biomase.


Tabela 4.2. Istorijski razvoj tehnologija konverzije biomase
Godine 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000
Kotlovi
Sa rešetkom
Sa fluidizovanim slojem
mehurasti
cirkulacioni
pod pritiskom

Kotlovi, kosagorevanje

Gasifikacija pod niskim pritiskom

Gasifikacija pod pritiskom
- kombinovani ciklus
- sa ubrizgavanjem pare *)
- prost ciklus

Anaerobni digestori
Etanol putem hidrolize
Metanol putem gasifikacije


–––––––––––––––––––––––––––

–––––––––––––––––––––––––––
–––––––––––––––––––––––––––
xxxxxx–––––––

–––––––––––––––––––––––––––

xxxxxxxxxxxxxx–––––––––––––


xxxxxxx––––––
xxxxxxx––––––
xxx––––––––

–––––––––––––––––––––––––––
xxxxxx––––
xxxx––––––––

- pilot postrojenje, xxx - demonstraciona postrojenja, ––– - komercijalna
BIOMASA
priprema, skladištenje, transport
sagorevanje piroliza gasifikacija
alkoholna
fermentacija
anaerobna
fermentacija
presovanje,
ekstrakcija
esterifikacija
gasovito
gorivo
tečno gorivo
električna energija rad toplota
termo-hemijska konverzija
fizičko-hemijska
konverzija
bio-hemijska
konverzija
(pirolitička ulja,
metanol)
(etanol) (biogas)
(biljna ulja)
(Metil estar)
strana 111

Svaka od navedenih tehnologija ima svoj istorijski razvoj (tabela 4.2). Neke su već odavno
komercijalizovane, kao na primer sagorevanje i anaerobna fermentacija. Međutim, većina tehnologija
je i dalje u nekoj vrsti demonstracione faze. Odnosno, sa jedne strane su one komercijalizovane, mogu
se naći na tržištu, ali se i dalje radi na razvoju, da bi se dobio što kvalitetniji proizvod i da bi se
smanjila proizvodna cena željenog proizvoda.
U tabeli 4.3 dato je poređenje tehnologija konverzije biomase u kvalitetnije gorivo, prema
trenutnom stepenu tehnološkog razvoja i perspektive primene u budućnosti. Od kvalitetnijih goriva
koja se mogu dobiti nekom tehnologijom konverzije su: drveni ugalj, gas, pirolitičko ulje, biljno ulje,
metil-estar, alkohol i biogas. U tabeli 4.3, pored ostalih proizvoda koji imaju prvenstveno energetsku
primenu, nalazi se i drveni ugalj, to jest koksni ostatak koji se dobija kao ostatak procesa termičkog
razlaganja biomase - drveta, odnosno jedne vrste gasifikacije. Drveni ugalj se uglavnom primenjuje za
proizvodnju aktivnog uglja i kao gorivo za roštilje. Proizvodnja drvenog uglja kao goriva nema
ekonomsku opravdanost.


Tabela 4.3 Poređenje tehnologija konverzije biomase za dobijanje kvalitetnijih goriva
Proizvod Drveni
ugalj
Gas Pirolitičko
ulje
Biljno
ulje
Metil-
Estar
Alkohol Biogas
Gorivo
Ostaci
Energetska
polja biomase

++
+++


+++
+++


+++
+++



+++



+++



+++


++
+

Tehnologija
+++ ++ + +++ +++ +++ ++
Sistemski aspekt
Integracija u sistem
Ekologija
Troškovi
Potencijal daljeg
smanjenja troškova

+
++
++
+


+++
+++
+
+++


+++
+++
+
+++


+
+++
+
+

++
+++
+
+


+
+++
+
+


++
++
+
++

Perspektiva tehnologije
Kratkoročna
Srednročna
Dugoročna


+
+
+


++
+++
+++


+
++
+++


+
+
+

+
+
++


+
+
++

+
+
+



U tabeli 4.3 se može videti da generalno svi proizvodi dobijeni konverzijom biomase nemaju
niske troškove proizvodnje, odnosno proizvodnu cenu koja je na tržištu konkurentna klasičnim
izvorima energije. Zato je u tabeli data procena mogućnosti sniženja troškova proizvodnje.
Pored drvenog uglja, i proizvodnja biogasa pri anaerobnoj fermentaciji takođe nema veliku
ekonomsku opravdanost. Međutim, ovaj proces ne treba posmatrati samo sa energetskog stanovišta,
već i sa strane ekološkog. Ovim postupkom se može rešavati problem eliminisanja tečnog otpada
životinjskog porekla, i njegovog daljeg iskorišćenja. Odnosno, moglo bi se reći da je u procesu
anaerobne fermentacije tečnog otpada, dobijeni gas (metan i ugljen-dioksid) kao energestki izvor samo
nus-proizvod.
Dobijanje alkohola fermentacijom je davno poznat postupak, međutim mogućnost njegove
primene u energetske svrhe kao goriva za pogon vozila je vrlo ograničena. Prvo, zbog nedovoljno
biomase pogodne za ovaj proces alkoholne fermentacije, a to je biomasa bogata šećerom ili skrobom.
Pored toga, troškovi proizvodnje su veliki, bez dobre perspektive za smanjenjem. Vrlo slično stanje je
i sa proizvodnjom tečnih goriva (biljnog ulja i metil-estra) putem fizičko-hemijskih procesa.
Jedan od značajnih nedostataka tehnologija proizvodnje biljnog ulja, metil-estra i metil
alkohola iz biomase putem fizičko-hemijskih i bio-hemijskih procesa je to što mogu koristiti samo
određene vrste biljaka koje su praktično namenski gajene. Time se otvara pitanje ukupne energetske
racionalnosti dobijanja takvih bio-goriva.
strana 112
Dve tehnologije konverzije biomase u kvalitetnije gorivo, koje trenutno imaju dobru
perspektivu, a takođe i uslove za trenutnu primenu su gasifikacija i piroliza. Prednost ove dve
tehnologije je što se kao potencijalno gorivo može koristiti vrlo različita čvrsta otpadna biomasa, tako
da je raspoloživost goriva zadovoljavajuća, a to znači da postoji mogućnost postizanja značajnog udela
u energetskom sistemu. Obe tehnologije imaju značajne potencijale u smanjivanju cene proizvedenih
gasovitih i tečnih goriva.




strana 113



4.1 Tehnologije sagorevanja biomase
Dr Borislav Grubor, Prof. dr Simeon Oka, Dr Mladen Ilić
Institut Vinča, Laboratorija za termotehniku i energetiku


Kao najstarija tehnologija konverzije biomase, sagorevanje je i danas najrasprostranjeniji
način korišćenja biomase kao energetskog izvora. Sagorevanje biomase se u najvećoj meri koristi za
dobijanje toplotne energije (u sistemima sa centralnim grejanjem ili za potrebe procesa). U poslednjoj
dekadi je primetno sve veće korišćenje ove tehnologije u razvijenim zemljama i za dobijanje električne
energije, pogotovo u postrojenjima za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije. Mnoge
države su uvele posebne podsticajne mere u slučaju korišćenja biomase za proizvodnju električne
energije, od kreditiranja izgradnje postrojenja do subvencionisanja cene proizvedenog kWh iz ovakvih
postrojenja.

Osobine biomase kao goriva i njihov uticaj na proces sagorevanja i okolinu
I pored činjenice da je biomasa gorivo koje je čovečanstvo prvo koristilo za dobijanje toplotne
energije, u svetu se i dalje sprovode vrlo intenzivne studije o osobinama biomase i na koji način one
utiču na proces sagorevanja, u prvom redu na efikasnost sagorevanja, stvaranje naslaga i uticaj na
životnu sredinu.
U tabelama 4.1.1a i 4.1.1b. date su osnovne karakteristike najčešće korišćenih vrsta biomase.
Iako je donja toplotna moć biomase na nivou naših najrasprostranjenijih vrsta ugljeva, relativno niska
energetska gustina ima veliki uticaj na troškove prevoza, potreban prostor za skladištenje i opremu za
doziranje goriva. Sadržaj vlage utiče na ponašanje tokom sagorevanja, tj. na adijabatsku temperaturu
sagorevanja i zapreminu gasovitih produkata. Kod vlažne biomase proces sušenja je dugotrajniji, pa se
oslobadjanje volatila i sagorevanje koksnog ostatka odvija kasnije, što nalaže potrebu za većim
dimenzijama ložišnog prostora.

Tabela 4.1.1a. Fizičke osobine biomase

Sadržaj vlage
Gornja topl. moć
(na suvu osnovu)
Donja topl. moć
(sa vlagom)

Nasipna gustina
Energetska
gustina
*
10 - 50 % 18,3 - 20,2 MJ/kg 7,9-16,6 MJ/kg 120 - 600 kg/m
3
1700 - 9900 kJ/m
3

*
računato prema donjoj toplotnoj moći

Tabela 4.1.2a daje prosečne sadržaje azota sumpora i hlora u najčešće korišćenoj biomasi za
energetsko iskorišćenje. Poređenjem sa graničnim vrednostima u tabeli 4.1.2a može se reći da je drvo
kao gorivo znatno povoljnije od slame, i da se sagorevanjem drveta značajno umanjuju mogućnosti
korozije. Slama spada u goriva koja imaju povećan sadržaj hlora i sumpora, tako da je pri korišćenju
ove vrste biomase potrebno više pažnje obratiti merama protiv korozije.

strana 114

Tabela 4.1.1b. Tehnička i elementarna analiza gorivog dela biomase i hemijska analiza pepela
biomase.

K
u
k
u
r
u
z
n
a

s
t
a
b
l
j
i
k
a

O
k
l
a
s
a
k

k
u
k
u
r
u
z
a

K
u
k
u
r
u
z
n
o

z
r
n
o


S
l
a
m
a

p
š
e
n
i
č
n
a


S
t
r
u
g
o
t
i
n
a

d
r
v
e
t
a


K
o
r
a

d
r
v
e
t
a


P
i
r
i
n
č
a
n
e

l
j
u
s
k
e


P
i
r
i
n
č
a
n
a

s
l
a
m
a

K
o
š
t
i
c
e

m
a
s
l
i
n
e


L
j
u
s
k
e

b
a
d
e
m
a


Vlaga (%) 9.2 8 11.9 8.5 41.3 57.9 5.1 7.9 6.1 6.9
Volatili (%) 67.3 69.1 75 61.3 48.1 31.8 58.7 - - -
Cfix (%) 20.9 20.5 11.2 24.2 9.8 8.5 13.5 - - -
Pepeo (%) 2.6 2.4 1.9 6 0.8 1.8 22.7 17.2 1.6 3.1

Donja toplotna moć
(MJ-kg)
15.8 16.3 15.2 16.6 9.55 6.52 12.9 - - -

C 44.66 46.5 44.69 43.61 48.62 51.47 38.31 38.24 49.6 45.88
H 6.32 5.94 7.33 7.32 6.11 6.34 4.78 5.2 6.3 5.55
O 48.3 46.8 46.73 48.4 44.62 40.87 33.9 30 35.92 37.85
N 0.71 0.74 1.24 0.66 0.65 1.29 0.28 0.35 - -
S 0.01 0.02 0.01 0.01 0 0.03 0.03 0.18 0.05 0.04

SiO
2
32.74 43 59.52 6.45 5.88 97.62 74.7 30.8 8.7
Al
2
O
3
5.05 8.4 2.18 0.66 0.2 0.01 1 8.8 2.7
Fe
2
O
3
0.7 5.05 8.76 2.05 0.33 0.19 0.9 6.6 2.3
CaO 2.63 5.1 6.52 73.05 80.72 0.59 3 14.7 10.5
MgO 6.83 8.1 2.26 0.54 0.23 0.01 1.8 4.2 3.2
Na
2
O 1.38 0.9 1.6 0.17 0.1 0.11 1 27.8 1.6
K
2
O 29.24 15.3 13.16 4.5 2.57 0.87 12.3 4.4 48.7
P
2
O
5
4.68 13 5.07 1.9 1.3 0.44 1.4 2.5 4.5


Tabela 4.1.2a. Sadržaj N, S i Cl u različitim vrstama biomase (na suvu osnovu)
Drvna masa Kora Slama Seno
N (%) 0.1 - 0.7 0.4 - 1.5 0.4 - 0.7 1.2 - 2.0
S (%) do 0.03 do 0.06 0.09 - 0.11 0.2 - 0.3
Cl (%) 0.005 - 0.01 0.02 - 0.025 0.3 - 0.4 0.35 - 0.45



U tabeli 4.1.2b. su date okvirne granične vrednosti sadržaja najvažnijih elemenata u biomasi,
koji mogu imati štetan uticaj na rad postrojenja kao i na okolinu. Azot i hlor su glavni elementi kod
biomase koji utiču na okolinu. Sadržaj sumpora kod biomase je takav da je on štetniji zbog njegove
moguće uloge u procesu korozije razmenjivačkih cevi nego zbog mogućeg uticaja na okolinu. Povećan
sadržaj teških elemenata, posebno cinka i kadmijuma, onemogućava recikliranje pepela, tj. korišćenje
za obogaćivanje zemljišta. Nepovoljan sadržaj ostalih elemenata datih u tabeli može uticati na
stvaranje naslaga na grejnim površinama ili dovesti do njihove korozije. Kalcijum i magnezijum
uglavnom povećavaju, a kalijum i natrijum snižavaju temperaturu sinterovanja i topljenja pepela.
strana 115
Kalijum i natrijum u kombinaciji sa hlorom i sumporom imaju glavnu ulogu u mehanizmima korozije.
Iz tabele se vidi da se najmanje problema može očekivati pri korišćenju drvne mase i kore, a da se
velika pažnja mora pokloniti preventivnim, primarnim i naknadnim tehnološkim merama zaštite pri
korišćenju slame, kukuruzovine i sena.

Tabela 4.1.2b. Mogući štetni uticaj pojedinih elemenata i korektivne tehnološke mere
Element
Okvirna
granična
vrednost
Limitirajući
parametar
Biomasa kod koje se
mogu očekivati problemi
Tehnološke mogućnosti u slučaju
prekoračenja graničnih vrednosti
N
*
< 0,6 Emisija NO
x

Slama, žitarice, trava, kora
drveta
Višestepeni dovod vazduha,
redukciono ložište
Cl
*
< 0,1
Korozija
Emisija HCl
Slama, žitarice, trava
Protiv korozije: kontrola
temperature, automatsko čišćenje
grejnih površina, zaštitne prevlake
na cevima. Protiv emisije HCl:
prečišćavanje dimnih gasova
S
*
< 0,1 Korozija Slama, žitarice, trava Protiv korozije: videti za Cl
Ca
**
< 15 Obrazovanje naslaga Slama, žitarice, trava Kontrola temperatura u ložištu
Mg
**
> 2,5 Obrazovanje naslaga Retke vrste Videti za Ca
K
**
< 7,0
Obrazovanje naslaga
Korozija
Slama, žitarice,
kukuruzovina, trava
Protiv korozije: videti za Cl
Protiv obrazovanja naslaga: videti
za Ca
Na
**
< 0,6
Zašljakivanje
Stvaranje naslaga
Korozija
Slama, žitarice, trava
Protiv korozije: videti za Cl
Protiv obrazovanja naslaga: videti
za Ca
Zn
**
< 0,08 Recikliranje pepela Kora, drvna masa
Frakciona separacija teških
metala
Cd
**
< 0,0005 Recikliranje pepela Kora, drvna masa
Frakciona separacija teških
metala
*
Dato na osnovu suv ugalj
**
Dato na osnovu pepeo




Tehnologije sagorevanja i njihova primena
Uobičajeno je da se tehnologije sagorevanja dele na sagorevanje u sloju, na rešetki, u
mehurastom fluidizovanom (MFS) i cirkulacionom fluidizovanom sloju (CFS), i u letu. Svaki od ovih
načina sagorevanja može imati više varijantnih tehnoloških rešenja. Kod sagorevanja u sloju, doziranje
goriva se može vršiti odozdo (puževima na jednom ili više mesta) ili bočno (hidraulički). Kod
sagorevanja na rešetki, sama rešetka može biti ravna ili kosa, stacionarna ili pokretna. Glavna
varijantna rešenja kod sagorevanja u MFS se odnose na način doziranja goriva (u ili na fluidizovan
sloj) a kod CFS na način ostvarivanja recirkulacije. U tabeli 5.1.3. je dat pregled pogodnih sistema za
doziranje goriva kao i tehnoloških rešenja ložišta u zavisnosti od oblika i veličine čestica biomase.

strana 116
Tabela 4.1.3. Pregled sistema za doziranje goriva i tehnoloških rešenja ložišta prema obliku i
veličini čestica biomase.
Oblik
Maksimalna
veličina čestice
Pogodni sistemi za doziranje
Pogodna tehnološka rešenja
ložišta
U rastresitom
stanju
< 5 mm
Direktno ubacivanje
pneumatskim transportom
Sagorevanje u letu, ciklon-
ska ložišta, MFS, CFS
U rastresitom
stanju
< 50 mm Pužni dozatori
Na rešetki (doziranje odozdo
i na), MFS, CFS
U rastresitom
stanju
< 100 mm Vibro-dozatori, izvlakači Na rešetki, MFS
U rastresitom
stanju
< 500 mm Kosa ravan, specijalna oprema Na rešetki, MFS
Usitnjene ili
sečene bale
< 50 mm
Oprema za sitnjenje, pneu-
matsko doziranje ili pužem
Sagorevanje u letu, na rešetki,
MFS, CFS
Bale Cele bale Hidraulički dozatori Na rešetki
Peleti < 30 mm Pužni dozatori
Na rešetki (doziranje
odozdo), MFS, CFS
Briketi < 120 mm Kosa ravan, specijalni izvlakači Na rešetki, MFS


Sagorevanje u sloju
Ložišta sa sagorevanjem u sloju uz doziranje goriva odozdo su pogodna samo za male snage
(do 5 MW
t
) i za biomase sa malim sadržajem pepela (usitnjena drvna masa, piljevina). U ovakvim
ložištima moguće je koristiti biomasu u vidu bala ali se tada koristi horizontalno hidrauličko doziranje,
slika 4.1.1. Bale ulaze u ložište i klizaju po kosom podu, koji može biti vodom hladjen, a primarni
vazduh se uvodi na samom početku kose ravni. Diskontinualno doziranje bala, što je vrlo
rasprostranjeno kod ložišta koja se proizvode u nas, nije dobro, jer je proces sagorevanja u tom slučaju
vrlo neravnomeran. Dolazi do periodičnog pregrevanja ložišta, sa visokim pikovima u emisiji CO, a
zatim do pothladjenja ložišta i rada sa prekomernim viškom vazduha.

Sagorevanje na rešetki
Sagorevanje na nepokretnoj rešetki se koristi za vrlo male snage (< 1 MW
t
), a na pokretnoj
rešetki za srednje snage (do 10 MW
t
pa i više). U novije vreme su razvijeni sistemi za sagorevanje na
rešetki sa horizontalnim i vertikalnim pomeranjem, o čemu će kasnije biti nešto više reči.
Sagorevanje na rešetki je pogodno za biomasu sa povišenim sadržajem vlage i pepela, kao i za
širok opseg veličina i oblika čestica (ali bez sitnih frakcija < 5 mm). Kod ovog sistema sagorevanja od
velike važnosti je ravnomerna distribucija vazduha po poprečnom preseku rešetke. To znači da se
gorivo mora ravnomerno dozirati po širini rešetke i da mora postojati kontrola visine sloja goriva na
rešetki. Takodje je vrlo važno da se kontroliše i reguliše količina vazduha po dužini rešetke, tj. po
zonama koje odgovaraju sušenju, gasifikaciji i sagorevanju koksnog ostatka. Ovakva kontrola
distribucije vazduha omogućava rad postrojenja i na snagama od oko 25% od nominalne.
Regulacijom količine vazduha kroz rešetku (tzv. primarni vazduh) moguće je održavati
redukcione uslove u ložištu, sa ciljem smanjenja emisije azotovih oksida. Dodavanje sekundanog
vazduha je poželjno vršiti u posebnoj naknadnoj komori za dogorevanje. Temperature u ložištu kao i
na rešetki je potrebno kontrolisati, kako se ne bi prekoračile temperature sinterovanja korišćene
biomase. To se čini ili razmenjivačkim površinama ili recirkulacijom dimnog gasa, kao i
strana 117
kombinacijom obe metode. Pri korišćenju biomase sa visokim sadržajem alkalnih jedinjenja potrebno
je predvideti automatske sisteme za čišćenje grejnih površina, a visina sloja biomase na rešetki mora
biti kontrolisana, da ne bi došlo do stvaranja zona sa sinterovanim pepelom, što dovodi do
neravnomerne raspodele vazduha.
Na slici 4.1.2. prikazano je jedno savremeno rešenje kotla sa pokretnom rešetkom. Proces
sagorevanja se prati i optimalno vodi preko infracrvenih senzora koji kontrolišu visinu sloja goriva na
rešetki i regulacijom protoka vazduha po zonama. Primarna i sekundarna zona sagorevanja su jasno
odvojene, a temperature i optimalni ukupni višak vazduha se kontroliše količinom sekundarnog
vazduha kao i recirkulacijom dimnog gasa.

Sagorevanje u mehurastom fluidizovanom sloju (MFS)
Ova tehnologija sagorevanja se koristi za snage veće od oko 5 MW
t
, s tim što ova granica nije
tehnološke prirode, već se smatra da tek za ove snage ona postaje tehno-ekonomski prihvatljiva.
Doziranje biomase je poželjno vršiti u sloj koji se obično sastoji od peska veličine oko 1 mm. U
slučaju korišćenja biomase sa visokim sadržajem alkalnih jedinjenja, treba koristiti druge materijale za
ispunu sloja, jer silicijum reaguje sa alkalima stvarajući niskotopiva eutektička jedinjenja. Primarni
vazduh se snabdeva preko distribucione rešetke na dnu sloja i brzine fluidizacije su obično u opsegu 1
- 2,5 m/s, a temperature sloja 800 - 900
o
C. Sekundarni vazduh se dodaje u zonu iznad sloja, čime se
ostvaruje dvostepeno sagorevanje u cilju smanjenja emisije štetnih azotovih oksida. Šematski prikaz
ložišta sa mehurastim fluidizovanim slojem je dat na slici 5.1.3.
Tehnologija sagorevanja u MFS ima prednosti nad drugim tehnologijama u slučaju korišćenja
biomase sa širokim opsegom veličina čestica ili sa visokim sadržajem vlage, kao i u slučaju korišćenja
mešavina raznovrsnih biomasa ili mešavina biomase sa drugim gorivima, npr. ugljem.

Sagorevanje u cirkulacionom fluidizovanom sloju (CFS)
Povećanjem brzine fluidizacije, obično do opsega od 5 - 10 m/s, sistem mehurastog ali
stacionarnog fluidizovanog sloja se prevodi u cirkulacioni fluidizovani sloj u kome se ceo inventar
(inertne čestice sloja i gorivo) kreće kroz ložište. Recirkulacija se ostvaruje izdvajanjem čvrstih čestica
u toplom ciklonu i njihovom vraćanju u donji deo ložišta. Temperature u ložištu se obično kreću u
opsegu 800 - 900
o
C, što se kontroliše spoljnjim izmenjivačem toplote ili membranskim zidovima u
samom ložištu. Šematski prikaz ložišta sa cirkulacionim fluidizovanim slojem je dat na slici 4.1.4.
Kod ovog sistema sagorevanja ostvaruje se još veći stepen turbulentnosti i mešanja, i to u
celoj zapremini ložišta, nego kod sistema sa MFS. Zbog toga se kod ove tehnologije sagorevanja
postižu i veće efikasnosti sagorevanja i niže emisije štetnih gasova nego u MFS. Mane ove tehnologije
sagorevanja se ogledaju pre svega u relativno većim potrebnim investicionim ulaganjima, pa se ona i
koristi za relativno veće snage (> 30 MW
t
). Ujedno, poželjno je da biomasa bude usitnjena ispod 20
mm.

Sagorevanje u letu
Tehnologija sagorevanja čvrstog goriva u letu je široko rasprostranjena za sagorevanje uglja i
to u velikim postrojenjima za proizvodnju električne energije. Neophodan uslov za efikasno
sagorevanje ovom tehnologijom je da je gorivo dovoljno usitnjeno i to iz dva osnovna razloga: prvo da
ga struja gasa može nositi sa sobom, a drugo da gorivo tokom svog relativno kratkog boravka u zoni
visokih temperatura uspe potpuno da izgori. S obzirom da je sitnjenje biomase na veličinu pogodnu za
sagorevanje u letu relativno skup proces, ova tehnologija se primenjuje samo u slučajevima kada već
postoji pripremljena biomasa pogodna za sagorevanje u letu. To je na primer piljevina drveta, a takođe
mogu biti i ljuske suncokreta ili pirinča. Da bi usitnjena biomasa imala što duži put kroz ložište,
obično se organizuje struja gasova tako da kretanje čestice bude vrtložno. Ovom tehnologijom bi se
mogle ostvariti visoke temperature sagorevanja, preko 1000°C, što bi povećalo brzinu sagorevanja i
omogućilo veći stepen sagorelosti čestice goriva. Međutim kada se sagoreva biomasa, pošto je za neke
vrste biomase pepeo topiv na temperaturama ispod 800°C, potrebno je proces sagorevanja tako
organizovati da se izbegnu visoke temperature sagorevanja.
strana 118

U tabeli 4.1.4. je data sažeta uporedna analiza prednosti i mana tehnologija sagorevanja na
rešetki, u MFS, u CFS i u letu. Ukratko, može se reći da su postrojenja sa rešetkom jednostavnija,
jevtinija, pogodnija za manje snage i mogu raditi u relativno velikom opsegu snaga, dok su postrojenja
sa MFS i CFS pogodnija za korišćenje biomase sa visokim sadržajem vlage, mogu koristiti raznovrsne
mešavine biomasa (kao i druga goriva), imaju veći stepen korisnosti i manju emisiju CO i NO
x
a, ako
je potrebno, može se jednostavnim metodama sniziti i emisija SO
2
.


Tabela 4.1.4. Prednosti i mane tehnologija sagorevanja na rešetki, u MFS i u CFS
Sagorevanje na rešetki
Prednosti
Niski investicioni troškovi za snage < 10 MW
t

Niski troškovi održavanja
Mali sadržaj prašine u dimnom gasu
Mali sadržaj nesagorelog u pepelu
Moguć rad u velikom opsegu snaga
Malo zaprljanje grejnih površina
Mane
Mala fleksibilnost u pogledu korišćenja različitih
goriva kao i mešavina goriva
Redukcija NO
x
zahteva specijalne metode
Manji stepen korisnosti usled relativno većeg viška
vazduha
Nehomogeni uslovi u zoni sagorevanja
Sagorevanje u MFS
Prednosti
Niski investicioni troškovi za snage < 10 MW
t

Nema pokretnih delova u zoni sagorevanja
Niska emisija NO
x

Velika fleksibilnost u pogledu granulacije, sadržaja
vlage, vrednosti toplotne moći i u pogledu
korišćenja mešavina goriva
Visok stepen korisnosti zbog relativno manjeg
viška vazduha
Moguće efikasno zadržavanje sumpora
Mane
Visoki troškovi održavanja
Veći sadržaj prašine u dimnom gasu
Veći opseg snaga zahteva posebne metode
Postoji odredjen rizik od stvaranja naslaga i
sinterovanja sloja
Povećana erozija uronjenih izmenjivačkih površina
Sagorevanje u CFS
Prednosti
Nema pokretnih delova u zoni sagorevanja
Niska emisija NO
x

Velika fleksibilnost u pogledu sadržaja vlage,
vrednosti toplotne moći i u pogledu korišćenja
mešavina goriva
Visok stepen korisnosti zbog relativno manjeg
viška vazduha
Moguće efikasno zadržavanje sumpora
Mane
Visoki investicioni troškovi i trošk. održavanja
Mala fleksibilnost u pogledu granulacije
Veći sadržaj prašine u dimnom gasu
Povećan gubitak inventara sloja sa pepelom
Postoji odredjen rizik od sinterovanja sloja
Povećana erozija izmenjivačkih površina (veći
rizik nego kod MFS)
Sagorevanje u letu
Prednosti
Nema pokretnih delova u zoni visokih
temperatura
Dobra kontrola procesa sagorevanja
Visoki stepen sagorevanja
Dobra kontrola viška vazduha
Niska emisija NO
x

Visok stepen korisnosti kotlova
Mane
Skupa priprema goriva, sitnjenje i eventualno
prosušivanje goriva
Osetljivost na promenu toplotne moći goriva
Sav pepeo goriva izlazi iz ložišta
Smanjenje emisije SO
2
zahteva posebne uređaje
Opasnost od lepljenja pepela na razmenjivačke
površine
strana 119

U razvijenim zemljama su u toku vrlo intenzivne istraživačke i razvojne aktivnosti sa ciljem
daljeg povećanja stepena korisnosti postrojenja za sagorevanje biomase, kao i smanjenja emisije
štetnih gasovitih produkata. U to su uključene istraživačke organizacije, ali i veliki broj proizvodjača
opreme. Ovi programi i aktivnosti se odvijaju u sledećim glavnim pravcima:
− karakterizacija biomase kao goriva i probe sagorevanja,
− karakterizacija pepela biomase i utvrđivanje kritičnih elemenata odgovornih za sinterovanje i
stvaranje naslaga,
− poboljšanje kvaliteta slame i žitarica postupcima genetskog inženjerstva, sa aspekta njihovog
korišćenja kao goriva,
− razvoj efikasnih i ekonomičnih postupaka sušenja biomase,
− razvoj postupaka za smanjenje korozije i stvaranje naslaga na grejnim površinama,
− razvoj postupaka peletiranja i tehnologija sagorevanja peletirane biomase,
− razvoj ekonomičnih i efikasnih postupaka otprašivanja pri sagorevanju biomase,
− optimizacija postupaka za regulaciju i vodjenje procesa sagorevanja, posebno kod sistema sa
rešetkom,
− razvoj novih tehnoloških rešenja za ko-generaciju kod postrojenja manjih snaga < 10 MW
t

(korišćenje Sterlingove mašine, turbine pužnog tipa, i Rankine-ovog ciklusa sa ugljovodonicima
ili toluenom kao radnim fluidima).


Ko-sagorevanje
Pojam "ko-sagorevanje" označava dodavanje drugog goriva osnovnom gorivu u istom ložištu
ili kotlu. Kada je reč o biomasi, ko-sagorevanje označava dodavanje biomase osnovnom gorivu, u
prvom redu uglju. Prvobitno, ko-sagorevanje je uvedeno u elektroprivredama razvijenih zemalja kao
način za ostvarivanje sledećih ciljeva:
- podrška razvoju drvne i poljoprivredne industrije u određenim regijama,
- smanjenje emisije CO
2
iz fosilnih izvora,
- smanjenje emisije drugih štetnih materija kao što su azotni oksidi i teški metali, i
- razvoj infrastrukturne osnove za šire korišćenje biomase.
Početne probe ko-sagorevanja u elektroprivredama razvijenih zemalja su počele ranih 90-tih
godina. Danas se, na primer, u SAD proizvodi oko 40 TWh električne energije iz biomase, što čini
nešto više od 1% njihove ukupne proizvodnje, a značajan deo toga je proizveden ko-sagorevanjem
uglja i biomase. Slična je situacija i u Evropi. Može se reći da je biomasa najveći obnovljivi izvor,
izuzimajući hidroelektrane, pogodna za proizvodnju električne energije u svetu, daleko nadmašujući
ostale obnovljive izvore kao što su vetar, geotermalna i energija sunčevog zračenja.
Tehnički se ko-sagorevanje uglja i biomase može ostvariti na više načina: mešanjem biomase i
uglja na deponiji, korišćenjem posebnih linija za transport i doziranje uglja i biomase, i gasifikacija
biomase i kasnije sagorevanje gasa u ložištu. Prvi način je tehnički najjednostavniji i najjevtiniji
ukoliko su dimenzije čestica biomase male. Maksimalno prihvatljiv udeo biomase je relativno mali
(kod kotlova sa sagorevanjem u letu do 5%, u ciklonskim ložištima do 20%) u prvom redu zbog
negativnog uticaja biomase na rad mlinova (povećanje meljave i sniženje izlazne temperature).
Korišćenje posebnih linija za transport i doziranje biomase je svakako skuplja opcija u
investicionom smislu, ali omogućava nezavisnu a time i optimalniju pripremu uglja i biomase pre
uvođenja u ložište. Na ovaj način se udeo biomase može povećati. Prethodna gasifikacija biomase je
svakako najskuplja opcija, jer zahteva ugradnju gasifikatora kao i drugih pomoćnih uređaja, ali je
takođe i najfleksibilnija, kako u smislu vrste osnovnog goriva (ugalj, nafta, gas) tako i u pogledu udela
biomase.
strana 120
Kod kotlova sa stacionarnim i cirkulacionim fluidizovanim slojem je ko-sagorevanje uglja i
biomase vrlo jednostavno primeniti, pošto su ovakvi kotlovi inherentno praktično neosetljivi na vrstu
goriva. U ovakvim jedinicama je i udeo biomase značajno veći nego u jedinicama sa rešetkom ili sa
sagorevanjem u letu.
Prednosti uvođenja ko-sagorevanja uglja i biomase nisu uvek jasno izražene. U svakom
konkretnom slučaju, uvek se mora sprovesti detaljna tehno-ekonomska analiza koja treba da uzme u
obzir sve prednosti i nedostatke ovakve tehnološke opcije. Prednosti su svakako jasne: korišćenje
jevtinijeg goriva (biomase u odnosu na zamenjen ugalj), direktno smanjenje emisije SO
2
i pepela, a sa
pepelom i emisije teških metala (jer su u daleko manjoj meri prisutni nego u uglju), kao i smanjenje
emisije CO
2
(zbog obnovljivog karaktera biomase). Ali, sa ekonomskog aspekta, pitanje je da li niža
cena biomase kao goriva može kompenzovati potrebna investiciona ulaganja i određeno smanjenje
ukupnog stepena korisnosti postrojenja (kao posledica veće vlažnosti biomase).
Dosadašnja praksa ko-sagorevanja je pokazala da je odgovor na ovo pitanje uvek potvrdan sa
aspekta šire društvene zajednice, ali sa stanovišta proizvođača često su potrebni dodatni finansijski
podsticaji da bi ko-sagorevanje biomase i uglja bilo ekonomski isplativo. Podsticajne mere koje države
u svetu primenjuju u slučaju ko-sagorevanja se mogu svrstati u dve kategorije: dotiranje cene
proizvedene električne energije iz biomase i finansijske olakšice, pa i dotacije za smanjenje emisije
pojedinih štetnih gasova.
Ko-sagorevanje biomase i uglja bi mogla biti prihvatljiva opcija i za Elektroprivredu Srbije. U
našim uslovima prednosti ove tehnologije su čak izraženije nego u razvijenim zemljama. Kao prvo,
značajno su manje razlike u kvalitetu između biomase i uglja, kao goriva, kod nas pa se može
očekivati i manji eventualni negativni efekti na proces sagorevanja i gore pomenuto smanjenje
ukupnog stepena korisnosti. To se u prvom redu odnosi na sadržaj vlage, s obzirom na njen relativno
visok sadržaj u našim lignitima, kao i manje razlike u sadržaju isparljivih gorivih materija. Takođe, s
obzirom na značajan sadržaj pepela u našim lignitima, kao i generalno opadanje kvaliteta lignita što
podrazumeva još veće sadržaje pepela u budućnosti, ko-sagorevanje sa biomasom bi direktno uticalo
na smanjenje količine letećeg pepela i olakšalo rad sistema za manipulaciju letećim pepelom, koji su
na granici svojih kapaciteta.


Stanje u Srbiji
U Srbiji se koriste sve gore navedene tehnologije sagorevanja biomase, osim sagorevanja u
CFS. Nažalost, uglavnom se koriste zastarela tehnološka rešenja, bez posebne regulacije procesa, kako
sa aspekta ostvarivanja optimalnih stepena korisnosti, tako i sa aspekta emisije štetnih gasovitih
produkata.
Uređaji za domaćinstva (šporeti, kotlovi za etažno grejanje), koji se proizvode u Srbiji imaju
nažalost niz vrlo ozbiljnih nedostataka. To se u prvom redu odnosi na neprihvatljivo mali ukupni
stepen korisnosti, koji retko prelazi 50% kod šporeta i 60% kod kotlova (u razvijenim evropskim
zemljama veći od 70%, odnosno 80%). Može se reći da konstruktivnih rešenja ovih uređaja, specijalno
namenjenih korišćenju biomase u domaćinstvima, praktično i nema kod nas. Obično su to rešenja koja
proizvođači nude za sva čvrsta goriva, a ustvari su pogodnija za korišćenje uglja nego za biomasu. U
ložišnom prostoru često nema uopšte ili nema dovoljno šamotnih opeka, koje su neophodne za
pravilno dogorevanje isparljivih materija, kojih u biomasi ima daleko više nego u uglju. Posledica toga
su mala efikasnost sagorevanja i vrlo visoka emisija štetnih gasovitih produkata, u prvom redu CO i
aromatičnih ugljovodonika. Slično je stanje i kod ložišta i kotlova u industriji, s tim što se može reći
da je korišćenje biomase kao goriva u našoj industriji zanemarljivo u odnosu na druga goriva.
Razloga za ovakvo stanje u pogledu korišćenja biomase u Srbiji ima više, ali se u suštini mogu
svesti sledeće kao najvažnije: nedovoljno razvijeno tržište, koje koristi biomasu i nedostatak
investicionih sredstava u industriji i male kupovne moći stanovništva. Kada bi potražnja za uređajima
na biomasu bila velika, domaći proizvođači bi se potrudili da imaju kvalitetniju ponudu da bi opstali
na tržištu, a ujedno bi imali sredstava za razvoj modernijih koncepcija ovakvih uređaja. Kao razloge za
nedovoljno razvijeno tržište koje koristi biomasu mogu se navesti sledeći: nepovoljan paritet cena
energenata koji i dalje čini korišćenje biomase neprivlačnim u odnosu na druge energente, nedovoljno
razvijena svest o biomasi kao obnovljivom izvoru energije i njenom značaju za energetiku Srbije,
strana 121
nedostatak podsticajnih mera vlade Srbije koje bi pospešile korišćenje biomase, kao što su posebni
investicioni fondovi (uključivši i donatorska sredstva), oslobađanje od poreza i sl.




Levak za pepeo
Kosa ravan
Vazduh
Sekundarni pregrejač
Primarni pregrejač
Zagrejač vazduha
Bale goriva
Ekonomajzer
Otprašivač
910
o
C


Slika 4.1.1: Kotao za sagorevanje bala na kosoj ravni.



Ulaz vode Izlaz vode
Recirkulacija dimnog gasa
I Primarna zona sagorevanja
II Sekundarna zona sagorevanja
Infracrveni senzori
Pokretna re{etka
Ventilatori
sekundar. vazduha
Ventilatori
primarnog vazduha


Slika 4.1.2: Savremeno rešenje ložišta sa rešetkom.

strana 122
Primarni
Vazduh
Gorivo
Ložište
800 - 900
o
C
Sekundarni
Vazduh

Primarni vazduh
Sekundarni
vazduh
Gorivo
Tercijarni
pregrejač


Sekundarni
pregrejač


Primarni
pregrejač



Isparivač



Ekono-
majzer
Ložište
Ciklon


Slika 4.1.3: Šematski prikaz ložišta sa MFS. Slika 4.1.4: Šematski prikaz ložišta sa CFS.






Literatura

1. Journal Biomass and Bioenergy, Izadnje Elsevier, 1995-2002.
3. Journal Modern Power Systems, Willmington Publishing Ltd, UK, 1999-2002
4. Zbornik radova, 3rd European Conference, "Energy from Biomass", Venice, Italy, 1985.
5. Zbornik radova, 9th European Bioenergy Conference "Biomass for Energy and the Environment",
Copenhagen, Denmark, 1996.
6. B.Grubor, D.Dakić, M.Ilić: Design of a Small Hot Water Fluidized Bed Boiler Burning Waste Corn
Seed, 1st European Conference on Small Burner Technology and Heating Equipment, Cirih, 25/26
Sept. 1996., Vol.1, pp.175-183.
7. B.Grubor, M. Ilić, D. Dakić, S.Oka: Research And Development Of BFBC Hot-Gas Furnaces And
Boilers Burning Agricultural Waste Biomass - Achievements And Problems, 39th IEA Fluidized
Bed Conversion Meeting, 22-24 Nov., 1999, Madrid, pp. 23-30.
8. Ilić M., Oka S., Grubor B.,: Karakteristike kotlova male snage za sagorevanje biomase, Naučni skup
"Alternativni izvori energije i budućnost njihove primene u Jugoslaviji, 7-10. oktobar, 1998.,
Budva., Zbornik radova.
9. B. Grubor, D. Dakić, M. Ilić: Mogućnosti korišćenja biomase u kotlovima i ložištima sa
fluidizovanim slojem kao izvora toplotne energije, Zbornik radova sa savetovanja " Racionalno
gazdovanje energijom u širokoj potrošnji", 8-10 april 1997, Beograd, str. 149-157.
strana 123



4.2 Tehnologije gasifikacije biomase
Dr Mladen Ilić, Dr Dragoljub Dakić - Institut Vinča, Laboratorija za termotehniku i energetiku


4.2.1 Opšte o gasifikaciji biomase

Gasifikacija je termohemijski proces pri kome dolazi do konverzije čvrstog goriva u gasovito
gorivo. Glavni cilj procesa gasifikacije je da se iz čvrstog goriva, u ovom slučaju biomase, dobije što
veća količina što kvalitetnijeg gasovitog goriva.
Pokušaji gasifikacije biomase su započeli još pre više od 100 godina. Intenzivnija primena je
bila tokom energetskih kriza, naročito u vreme Drugog svetskog rata, kada su i transportna vozila
koristila gasifikatore za proizvodnju gasa iz biomase, koji je zatim pogonio motore na vozilima.
Međutim tek u poslednjih dvadesetak godina se iskazuje veći interes za primenu gasifikacije biomase,
gradeći veći broj laboratorijskih, pilot i demonstracionih postrojenja. Glavni razlozi većeg
interesovanja za gasifikaciju su isti kao i za generalno povećano interesovanje za biomasu: obnovljivo
gorivo i gorivo koje omogućava održavanje ravnoteže CO
2
u atmosferi.
Proces gasifikacije se odvija pri visokim temperaturama (700-1000°C) i u
podstehiometrijskim uslovima, koji ne dozvoljavaju da se proces sagorevanja razvije i time utroši sva
goriva materija. Proces gasifikacije se u suštini sastoji od tri faze: sušenje goriva, pirolize i konačno
gasifikacije. Sušenje goriva se odvija do temperatura od 110°C, zatim se pri daljem zagrevanju, pri
temperaturama od 250°C počinju oslobađati gasovi, uglavnom ugljovodonici i oksidi ugljenika. Deo
tih gasova, to jest ugljovodonici sa većom molekulskom masom, mogu biti kondenzabilni na sobnoj
temperaturi. Oni pripadaju tečnim proizvodima pirolize i nazivaju se "ter". Čvrsti ostatak nakon
pirolize naziva se koksni ostatak. Piroliza biomase se odvija u inertnoj atmosferi, odnosno dok nema
kiseonika koji bi omogućio sagorevanje, a pri temperaturama višim od 250°C. Gasifikacija koksnog
ostatka, to jest konverzija čvrstog gorivog dela u gasovito gorivo, odvija se nakon prethodne dve faze.
Relativni odnos količina koksnog ostatka, oslobođenih gasova, i kondenzovanih gasova - ter,
uglavnom zavisi od brzine zagrevanja goriva i konačne temperature. Teorijski, pri sporom zagrevanju
biomase (celuloze) do oko 250°C, to jest pri sporoj pirolizi, proizvodi pirolize bi trebalo da su samo
čvrsti ugljenik i voda. Piroliza je znatno brži proces od gasifikacije, tako da je gasifikacija koksnog
ostatka kontrolišuća faza brzine odvijanja celokupnog procesa gasifikacije biomase. Svaki od ova tri
proizvoda pirolize, u prisustvu kiseonika delimično oksidiše uz oslobađanje toplote. Količina
kiseonika je nedovoljna za potpuno sagorevanje svih gorivih komponenti, već se kiseonik uvodi kako
bi se dobila toplota za održavanje visoke temperature u reaktoru, i kako bi se čvrsti ugljenik iz
koksnog ostatka pri nepotpunom sagorevanju konvertovao u CO. Heterogene reakcije, koksni ostatak-
gas su najsporije, tako da one određuju sveukupnu brzinu gasifikacije. Postoji mogućnost korišćenja
katalizatora, za ubrzanje hemijskih reakcija, a najjednostavniji način je prisustvo alkalnih metala u
pepelu biomase.
Glavni proizvodi gasifikacije biomase su: CO, CO2, CH4, CnHm, H2 i azot. Koliki će odnos
pojedinih komponenti biti u proizvodu gasifikacije zavisi od više parametara: tipa gasifikatora,
karakteristike gorivog dela biomase, sadržaja vlage u biomasi, temperature pri kojoj se odvija
gasifikacija, stepena oksidacije gorivih komponenti nastalih pri pirolizi, vrste oksidanta (vazduh ili
kiseonik), dodavanja vodene pare.
Na žalost, ne konvertuje se u gas celokupna količina tera nastala pri pirolizi. Kolika će
količina tera biti konvertovana u gas zavisi kako od konstruktivnih rešenja gasifikatora, tehnoloških
rešenja i hemijskih ograničenja. Ter koji preostaje, a biva nošen strujom gasa, obično pravi probleme u
daljem korišćenju dobijenog gasa, i smatra se nepoželjnim. Ter nastao u procesu gasifikacije često je
vrlo slabo reaktivan i teško ga je ukloniti, bili termički, katalitički ili fizički. Iz tog razloga je
odstranjivanje tera iz gasne struje proizvoda gasifikacije jedan od najvažnijih zadataka u efikasnoj
primeni tehnologija gasifikacije.
Gasifikacija biomase, pored toga što nudi veći stepen iskorišćenja pri proizvodnji električne
strana 124
energije u gasnim turbinama od klasičnih postrojenja sa sagorevanjem biomase i parnim ciklusom, ona
omogućava znatno niže emisije štetnih gasova i čestica.


4.2.2 Tehnologije gasifikacije

Do sada je razvijeno više različitih tipova reaktora:
1) gasifikacija u nasutom mehanički nepokretnom sloju goriva
a) suprotnosmerno kretanje goriva i gasova
b) istosmerno kretanje goriva i gasova
c) kombinovano
2) gasifikacija u fluidizovanom sloju
a) mehurasti fluidizovan sloj
b) cirkulacioni fluidizovan sloj
c) dupli reaktor sa fluidizovanim slojem
3) gasifikacija goriva u struji gasa
a) reaktor sa pravolinijskim kretanjem struje gasa
b) ciklonski reaktor
4) gasifikacija na pokretnoj rešetki
5) gasifikacija u rotacionom reaktoru

Od gore navedenih tehnologija gasifikacije širu primenu su našle prve tri.


Gasifikatori sa nepokretnim slojem biomase
Kod ovog tipa gasifikatora, gorivo je u nasutom sloju i leži na nepokretnoj rešetki. Usled
konverzije biomase, i pretvaranja čvrstog goriva u gasovito, dolazi do nestajanja čvrste biomase tako
da se tokom procesa gornji slojevi neizreagovane biomase lagano kreću na dole, iako nema pokretnih
delova.

1.a) 1.b)
Slika 4.2.1 Gasifikatori sa nasutim mehanički nepokretnim slojem biomase;
1.a) sa suprotnosmernim tokom biomase i gasova, 1.b) sa istosmernim tokom biomase i gasova
biomasa gasovi biomasa
oksidant
oksidant pepeo pepeo gasovi
rešetka
sloj
biomase
sloj
biomase
strana 125
Gasifikatori sa suprotno-smernim tokom gasova i goriva
Biomasa koja dospe u reaktor (slika 4.2.1a) prvo se suši nadolazećim toplim gasovima, zatim
dolazi do njene pirolize. Gasovi nastali pirolizom odlaze na gore zajedno sa strujom drugih gasova.
Oslobođeni ter može delom se kondenzuje na čestici goriva, a delom odlazi sa gasovima. Nastali
koksni ostatak se lagano kreće na dole i ide ka vrelijoj zoni. Kondenzovani ter na gorivu se razgrađuje
i stvara koksni ostatak. U donjoj zoni gasifikatora, gde se dovodi oksidant, vazduh ili kiseonik, dolazi
do nepotpunog sagorevanja koksnog ostatka uz oslobađanje toplote. Radi dobijanja kvalitetnijeg gasa,
odnosno gasa sa višom toplotnom moći, u gasifikator se ubrizgava vodena para, koja reaguje putem
više reakcija sa ugljenikom i ugljen-monoksidom stvarajući vodonik, metan, ugljen-monoksid i
ugljen-dioksid. Koji će od nevedenih gasova biti dominantan, odnosno koja će hemijska reakcija biti
najzastupljenija zavisi od uslova gasifikacije.
Karakteristika ovih tipova gasifikatora je da sadrže značajne količine tera i ugljovodonika, što
povećava toplotnu moć dobijenog gasa. Dobijeni gasovi mogu biti direktno sagorevani, dok je za
korišćenje dobijenog gasa u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem ili turbinama neophodno njegovo
prečišćavanje. Sadržaj pepela u proizvedenom gasu je relativno mali.
Glavna prednost gasifikatora sa suprotno-smernim tokom goriva i gasova je njegova relativno
jednostavna konstrukcija i visoka termička iskorišćenost, pošto proizvedeni gasovi svoju latentnu
toplotu predaju nadolazećem gorivu, pri čemu ga predgrevaju, suše i dovode do pirolize, a proizvedeni
gasovi izlaze iz reaktora sa relativno niskom temperaturom.
Generalno ne postoji ograničenje u veličini gasifikatora, mada se ovakvi tipovi gasifikatora
uglavnom grade za manje i srednje snage. Pored toga, ovaj tip gasifikatora omogućava promenu snage
u širokom opsegu.

Gasifikatori sa isto-smernim tokom gasova i goriva
Kod ovog tipa gasifikatora kretanje gasova i goriva je u istom smeru, i to na dole (slika
4.2.1b). Kretanje goriva nastaje samo usled njegove konverzije, odnosno usled nestajanja čvrstog
goriva, jer se pretvara u gas. Oksidant, vazduh ili kiseonik, se dovodi u donju zonu nasutog sloja, i to
se obično dovodi sa bočne strane nasutog sloja goriva. U ovoj zoni se uglavnom obavljaju reakcije
gasifikacije. U zoni dovođenja oksidanta se, pored sagorevanja, odigrava i razgradnja prethodno
nastalog tera. Ova konstrukcija omogućava da se proizvodi pirolize kroz reakcije u zoni dovođenja
oksidanta efikasno konvertuju u gas, odnosno da se znatno smanji udeo tera.
Ovaj tip gasifikatora je takođe jednostavne konstrukcije, pouzdan je i u praksi dokazan za
određena goriva: za relativno suva goriva (do 30% vlage), komade goriva sa malim udelom pepela, i
goriva koja imaju mali sadržaj sitnih čestica (manjih od 1cm). S obzirom na mali udeo tera u
produktima sagorevanja, ovaj tip gasifikatora je pogodan za mala postrojenja sa proizvodnjom
električne energije, uz korišćenje motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Mesto i način uvođenja
oksidanta je od izuzetne važnosti za odvijanje dobre gasifikacije sa malo tera.
Zbog svoje pogodnosti da proizvodi gasove sa malim sadržajem tera, koji su pogodni za dalje
korišćenje u proizvodnji električne energije, u svetu je razvijen veći broj varijanti ovog tipa
gasifikatora (i sa mehaničkim pomeranjem goriva), kako bi se iskoristile prednosti ovog tipa
gasifikatora a prevazišla ograničenja u pogledu snage.S obzirom na tehnološka ograničenja, ova
postrojenja imaju svoj maksimum u kapacitetu, koji iznosi do 500 kg/h, to jest do snage od oko 500
kWe.
Jedna od glavnih prednosti ovog tipa gasifikatora je jednostavna konstrukcija, a pored toga u
prednosti ove tehnologije spada visok stepen konverzije goriva i mali sadržaj tera u proizvedenom
gasu. Nedostaci ove tehnologije su: potrebno je dosta usko definisati buduće gorivo, mogućnost
topljenja pepela u zoni visokih temperatura, visoke temperature izlaznog gasa i ograničen raspon
snage.
Pored osnovna dva tipa gasifikatora sa gorivom u nasutom nepokretnom sloju, razvijen je tip
gasifikatora gde se gasovi kreću upravno na kretanje goriva. Ovaj tip gasifikatora nije našao širu
primenu, i uglavnom su razvijani za male snage, do 10 kWe.

Iako postoji želja da se gasifikatori sa nasutim slojem goriva primenjuju za veće snage, pred
strana 126
ovom tehnologijom se u tom smislu postavljaju vrlo izraženi zahtevi. S obzirom na mogućnost
diskontinualnog doziranja goriva, odnosno mogućnost ručnog doziranja, smatralo se da ovi
gasifikatori imaju prednost. Međutim u današnje vreme oprema za automatsko vođenje i kontrolu
procesa je postala jevtina. Automatski rad nudi odgovarajuću pouzdanost i stabilnost rada postrojenja,
što znači i veću efikasnost, tako da se u savremenoj proizvodnji energije, pa tako i kod gasifikacije,
sve se više teži automatskom radu. Stoga je trend da se razviju gasifikatori sa automatskim radom, za
jednu vrstu goriva. Ako je jedna vrsta goriva u pitanju, to obično znači da su u pitanju gasifikatori
manjih snaga. Sa druge strane, investicija u automatizaciju procesa gasifikacije bi se znatno bolje
isplatila kada bi bile u pitanju veće snage gasifikatora.


Gasifikatori sa fluidizovanim slojem
Gasifikatore ovog tipa možemo podeliti u dve grupe: sa mehurastim fluidizovanim slojem i sa
cirkulacionim slojem (slika 4.2.2). Zajedničko im je da imaju inertni materijal u reaktoru koji služi za
stabilizaciju temperaturskih promena i omogućava intenzivan kontakt novog goriva sa sredinom u
reaktoru, usled čega se postiže velika brzina reakcije. Inertni materijal je obično kvarcni pesak.
Gasifikacija biomase u fluidizovanom sloju nema dugu istoriju, izuzev gasifikacije treseta, koji se u
značajnim količinama koristi u Finskoj.
Gasifikatori sa fluidizovanim slojem su jedini tipovi gasifikatora kod kojih se svi procesi sa
gorivom tokom gasifikacije odvijaju na približno konstantnoj temperaturi. Uobičajena radna
temperatura gasifikatora sa fluidizovanim slojem je najčešće u opsegu 800 - 850°C.




Slika 4.2.2 Principi rada gasifikatora sa mehurastim i cirkulacionim fluidizovanim slojem


Najveći deo procesa konverzije biomase se odvija u fluidizovanom sloju, a samo u manjem
obimu se gasifikacija odvija u prostoru iznad fluidizovanog sloja. U zoni iznad sloja se najčešće odvija
razgradnja tera, i njegovo prevođenje u lakše ugljovodonike. Stepen konverzije ugljenika dostiže skoro
100 %, mada postoji iznošenje čestica koksnog ostatka van reaktora sa fluidizovanim slojem. Obično
je sadržaj tera u gasifikatorima sa mehurastim fluidizovanim slojem negde između sadržaja koji se
javljaju kod gasifikatora sa nasutim slojem goriva sa istosmernim i suprotnosmernim tokovima gasova
i goriva.
Jedan od češćih problema koji se javljaju kod tehnologije sa fluidizovanim slojem je
sinterovanje inertnog materijala, usled povećane koncentracije alkalnih metala u pepelu biomase. Sa
povećanjem sadržaja alkalnih metala u pepelu biomase, stvaraju se eutektičke smeše oksida alkalnih
metala sa kvarcnim peskom, a temperature topljenja tih eutektičkih smeša su ispod 800 °C. Posledica
ovoga može biti sinterovanje ili aglomeracija čestica inertnog materijala - peska, što u daljoj fazi
biomasa
gasovi
oksidant
oksidant
pepeo
mehurasti
fluidizovan
sloj
pepeo
pepeo
cirkulacioni
fluidizovan
sloj
ciklon
proizvedeni
gasovi
gasovi, pepeo, gorivo,
inertni materijal
dozatori
strana 127
dovodi do blokiranja fluidizacije i zaustavljanja rada reaktora. Problem sinterovanja se može rešiti
zamenom kvarcnog peska, kao inertnog materijala fluidizovanog sloja, nekim drugim materijalom koji
ne stvara nisko temperaturski topive eutektičke smeše sa alkalnim metalima iz pepela. Pored toga bilo
bi dobro da inertni materijal ima i ulogu katalizatora za hemijske reakcije gasifikacije radi poboljšanja
kvaliteta proizvedenog gasa i smanjenja sadržaja tera.
Gasifikatori sa fluidizovanim slojem, bilo mehurastim ili cirkulacionim, obično se ne grade za
manje snage. Razlog za to je relativno velika brzina gasova, sa kojima se odnose i sitne čestice
koksnog ostatka, tako da je za ostvarivanje efikasnog procesa neophodna određena minimalna dužina
puta, to jest visina reaktora, kako za homogene reakcije tako i za heterogene reakcije koksnog ostatka.
Sa druge strane ova tehnologija je vrlo pogodna za srednje i veće snage, i takođe se
jednostavno i pouzdano na osnovu parametara i iskustava na manjim postrojenjima projektuju veća.
Alternativa većoj visini reaktora je dodavanje drugog reaktora samo za potrebe razgradnje tera.
Ako se postigne visok stepen konverzije koksnog ostatka, onda veće brzine gasova koje
odnose pepeo iz reaktora sa fluidizovanim slojem predstavljaju pogodnost, jer se na jednostavan način
pepeo odstranjuje iz reaktora. Prednost gasifikatora, a generalno i drugih reaktora sa fluidizovanim
slojem, je što omogućava efikasan rad sa gorivima različite vlažnosti, kvaliteta i veličine.
Tehnologija sa cirkulacionim fluidizovanim slojem predstavlja sledeću generaciju u razvoju
tehnologija sa fluidizovanim slojem. Brzine gasova su ovde znatno veće nego kod mehurastog
fluidizovanog sloja, tako da se sa strujom gasa odnose čestice inertnog materijala, goriva i pepela. Sav
ovaj materijal se u ciklonu odvaja od gasova i potom vraća u reaktor. Ova tehnologija je našla široku
primenu i industriji papira i celuloze, za energetsko iskorišćenje otpadne biomase koja se javlja kao
nusproizvod.


Slika 4.2.3 Princip rada gasifikatora sa duplim fluidizovanim slojem.


Gasifikacija sa dvostrukim fluidizovanim slojem se sastoji od reaktora za gasifikaciju i
reaktora za sagorevanje (slika 4.2.3). Oba reaktora su sa fluidizovanim slojem. Ovakvom
konstrukcijom se želi postići visok kvalitet proizvedenog gasa, što se postiže dovođenjem vodene pare
umesto vazduha u reaktor za gasifikaciju - gasifikator. Visoka temperatura u reaktoru za gasifikaciju
se održava dovođenjem inertnog materijala iz reaktora za sagorevanje - ložišta, gde se odvija
sagorevanje koksnog ostatka koji je iznet iz prvog reaktora. Uloga vodene pare je da reaguje sa
čvrstim ugljenikom ili oksidima ugljenika, kako bi se kao rezultat dobio veći sadržaj vodonika i
metana. Pored inertnog materijala koji se dovodi u gasifikator radi obezbeđenja toplote, u gasifikator
se dovodi i deo proizvedenih gasova u vidu recilkulisanih gasova. Razlog recirkulacije proizvedenih
biomasa
recilkulacioni
gasovi
vazduh
vodena
para
mehurasti
fluidizovan sloj
pepeo
dimni
gasovi
CIKLON
proizvedeni
gasovi
inertni materijal, gasovi,
koksni ostatak, pepeo
dozator
SITO
GASIFIKATOR
LOŽIŠTE
strana 128
gasova je neophodnost ostvarivanja određenih brzina strujanja gasova u gasifikatoru i uvođenje
optimalne količine vodene pare u gasifikator za potrebe dobijanja visoko kvalitetnog gasa.


Gasifikacija biomase u struji gasa i na pokretnoj rešetki
Kod gasifikacije u struji gasa koja se pravolinijski kreće, gde je reaktor sličan ložištu kotla sa
sagorevanjem ugljenog praha u letu, neophodno je zbog kratkog vremena boravka goriva u reaktoru
ostvariti visoke temperature (~ 1000°C). Drugi nedostaci ove tehnologije gasifikacije su:
- visoki troškovi pripreme goriva, naročito drvne biomase, pošto ga je potrebno usitniti,
- mali sadržaj goriva u reaktoru, što dovodi do značajnih oscilacija u parametrima rada reaktora ako se
u nekoj meri promeni sastav vlage goriva,
- mali opseg promene snage,
- pogodno samo za gasifikatore velikog kapaciteta,
- zbog visokih temperatura neophodno je rešavati probleme materijala i dilatacija pri konstruisanju, a
uz to i problem topljenja pepela i potom njegovog lepljenja za zidove reaktora,
- relativno veliko odnošenje koksnog ostatka,
Glavne prednosti ovog tipa gasifikatora su posledica visoke temperature, a to su vrlo nizak sadržaj tera
i visok kvalitet proizvedenog gasa.
Tehnološka varijanta gasifikacije u struji gasa je ciklonski gasifikator. U ovom gasifikatoru je,
zbog zavojitog kretanja, produžena putanja gasova i sitnih čestica koksnog ostatka. Time je
omogućeno snižavanje temperature u reaktoru. Međutim, prethodno pomenuti nedostaci odnose se i na
ovaj tip gasifikatora, jedino što su neki od njih nešto manje izraženi.
Ipak, zbog navedenih nedostataka gasifikacija u struji gasa nije našla značajniju primenu.
Tehnologiji gasifikacije na pokretnoj rešetki se, slično gasifikatorima u struji gasa ne predviđa
značajnija primena u praksi. Osnovni nedostaci ove tehnologije gasifikacije je postojanje pokretnih
delova u reaktoru, a ostali važniji nedostaci dati su u tabeli 4.2.1


Poređenje različitih tipova gasifikatora
U tabeli 4.2.1 date su osnovne karakteristike različitih tipova gasifikatora.
Gasifikatori sa fluidizovanim slojem generalno su pogodni za veće snage od gasifikatora sa nasutim
slojem goriva. Posebno gasifikatori sa istosmernim tokom goriva i gasova nisu pogodni za veće snage.
Pored toga, gasifikatori sa fluidizovanim slojem rade na nižim temperaturama, što je takođe njihova
prednost.
Iako su u tehnološkom smislu gasifikatori sa fluidizovanim slojem pogodni za veće snage,
kada je u pitanju biomasa kao gorivo uvek se postavlja pitanje raspoloživosti goriva. To jest, da li u
neposrednoj okolini potencijalnog postrojenja ima biomase u zadovoljavajućoj količini. Iz tog razloga,
iako generalno veća postrojenja imaju veći stepen korisnosti, pri korišćenju biomase mora se uzeti u
obzir i utrošak energije za pripremu goriva. Zbog tog uslova, i manja postrojenja imaju svoj značaj i
ekonomsku opravdanost.
Gasifikatori sa fluidizovanim slojem i sa nasutim slojem imaju dobru sposobnost promene
snage tokom rada. Za razliku od njih, drugi tipovi gasifikatora imaju znatnu manju sposobnost
promene snage, pa ih pored drugih, i ta njihova loša karakteristika dovodi u poziciju da se vrlo retko
primenjuju.
Sastav produkata gasifikacije zavisi od vrste gasifikatora i parametara rada gasifikatora. Jedan
od bitnih parametara rada gasifikatora je vrsta gasa kojim se obavlja gasifikacija. Najbolji kvalitet
gasa, odnosno sa najvećom toplotnom moći se dobija kada se gasifikacija obavlja kiseonikom.
Međutim, s obzirom da je kiseonik skup za komercijalno korišćenje u gasifikatorima, koristi se obično
vazduh. Zbog velikog sadržaja azota u vazduhu, toplotna moć ovako proizvedenog gasa je relativno
niska. Da bi se povećala toplotna moć dobijenog gasa, ubrizgava se vodena para tokom procesa
gasifikacije. Ubrizgana vodena para se razlaže na vodonik i kiseonik. Kiseonik reaguje sa ugljenikom,
i uz oslobađanje toplote koja je potrebna za održavanje reakcije, stvaraju se oksidi ugljenika. Vodonik
može ostati neizreagovan ili može reagovati sa ugljenikom i formirati metan. Optimizacija parametara
strana 129
rada gasifikatora dovodi najčešće do kombinovanog korišćenja vodene pare, vazduha i kiseonika. U
tabeli 4.3.2 se vidi kako se toplotna moć povećava sa 5.7 na 10 MJ/m
3
kada se umesto vazduha
koristi kiseonik. U ovom slučaju se praktično svo povećanje toplotne moći dobija na osnovu
eliminacije azota iz proizvedenog gasa. Kada se tokom gasifikacije dodaje vodena para, tada se znatno
povećava udeo metana u proizvedenom gasu, a time se još povećava toplotna moć gasa.


Tabela 4.2.1 Tipične karakteristike osnovnih tipova gasifikatora
Temperatura (°C) Sadržaj u gasu Tip gasifikatora
reakcije izlazni
gasa
Sposobnost
promene
snage
Maks.
kapacitet,
(tona/h)
Opseg
snage
(MWe)
ter čestice
Nepokretan sloj
suprotno-smerno 1000 250 dobra 10 1 - 10 vrlo visok osrednji
isto-smerno 1000 800 dobra 0.5 0.1 - 1 vrlo nizak osrednji
kombinovano 900 900 osrednja 1 0.1 - 2 vrlo visok visok
Fluidizovan sloj
Mehurasti 850 800 dobra 10 1 - 20 osrednji visok
Cirkulacioni 850 850 dobra 20 2 - 100 nizak vrlo visok
Dupli reaktor 800 700 osrednja 10 2 - 50 visok visok
Gasifikacija u struji gasa
Protočni 1000 1000 slaba 20 5 - 100 nizak visok
Ciklonski 900 900 slaba 5 1 - 10 nizak vrlo visok
Pokretna rešetka 700 600 osrednja 5 1 - 10 visok nizak
Rotacioni reaktor 800 800 slaba 10 2 - 30 visok visok


Tabela 4.2.2 Tipične karakteristike proizvedenog gasa iz različitih tipova gasifikatora
Gasifikator;
tip, fluid za gasifikaciju
Sastav gasa (% vol., suv )
Toplotna
moć
Kvalitet gasa
H
2
CO CO
2
CH
4
N
2
(MJ/m
3
) Ter Čestice
Fluidizovan sloj, vazduh 9 14 20 7 50 5.5 osrednji loš
Suprotno-smerni, vazduh 11 24 9 3 53 5.6 loš dobar
Isto-smerni, vazduh 17 21 13 1 48 5.7 dobar osrednji
Istosmerni, kiseonik 32 48 15 2 3 10.9 dobar dobar
Fluidizovan sloj, vodena
para
15 47 15 23 0 17.1 osrednji loš
Dvostruki fluidizovan sloj,
vodena para
27 40 11 21 1 17.0 osrednji loš


4.3.3 Prečišćavanje gasova

Jedan od značajnijih problema koji se javljaju pri gasifikaciji, i još uvek se intenzivno radi na
njemu, je prečišćavanje gasa odnosno dobijanje što čistijih gasova nastalih gasifikacijom.
U zavisnosti od vrste biomase i tehnologije gasifikacije sledeće komponenete su u manjoj ili
većoj meri zastupljene u produktima gasifikacije:
- čestice: pepela, koksnog ostatka, inertnog materijala fluidizovanog sloja
- ter
- alkalni metali
- jedinjenja azota NH
3
, HCN
- jedinjenja sumpora i hlora: H
2
S, HCl

strana 130
Prečišćavanje struje gasova proizvedenih u gasifikatorima nije moguće uspešno obaviti čak ni
visoko-efikasnim ciklonima, pošto struja gasa sadrži vrlo sitne čestice pepela i koksnog ostatka. Zbog
toga se primenjuju keramički filteri ili filteri od sinter-materijala. U slučaju primene gasifikatora pod
pritiskom, kada se dobijeni gasovi direktno uvode u gasnu turbinu, neophodno je prečišćavanje gasova
obaviti na visokoj temperaturi.
Prisustvo tera u gasovima je štetno jer prlja filtere, teško sagorevaju u motorima sa
unutrašnjim sagorevanjem, tako da dovode do zaprljanja praktično svih površina na kroz koje prolaze
gasovi. Primarna mera za uklanjanje ili smanjenje sadržaja tera je izbor tehnologije gasifikacije i
parametara gasifikacije. Generalno se može reći da se sadržaj tera u proizvedenim gasovima smanjuje
sa povećanjem temperature pri kojoj se obavlja gasifikacija biomase. Značajno smanjenje sadržaja tera
u gasovima se postiže korišćenjem katalizatora u glavnom reaktoru za gasifikaciju. Ipak, značajno
bolji efekat je ako se razgradnja tera obavlja u posebnom reaktoru sa katalizatorom. Osim korišćenja
katalizatora, značajan stepen smanjenja sadržaja tera se postiže produžavanjem vremena boravka
gasova i tera u gasifikatorima sa visokom temperaturom gasifikacije (fluidizovan sloj), a takođe i
povećanjem temperature struje gasova i tera dodavanjem kiseonika, koji dovodi do delimičnog
sagorevanja. Utvrđeno je da dodavanjem kiseonika mogu da se u datim zonama dostignu temperature
preko 1300°C, kada je razgradnja tera vrlo efikasna. Ako se merama unutar reaktora za gasifikaciju ili
dodatnim reaktorom ne uspe dovoljno sniziti sadržaj tera u gasu, tada preostaje da se ter ukloni
odgovarajućim skruberima.
Alkalni metali (Na i K) su obično u značajnoj meri prisutni u pepelu biomase. Njihov sadržaj
u pepelu se kod poljoprivredne biomase u nekim slučajevima prelazi preko 30% . Pri visokim
temperaturama na kojima se obično odvija gasifikacija, alkalni metali su obično u gasnoj fazi. S
obzirom da je oko 600°C maksimalna temperatura pri kojoj alkalni metali nisu u gasovitoj fazi,
neophodno je radi odvajanja alkalnih metala iz struje gasa, temperaturu sniziti ispod te kritične, kako
bi se alkalni metali kondenzovali. Da do lepljenja alkalnih metala ne bi došlo u filterima, u motorima
ili turbinama, potrebno je postaviti hladnjak pre ovih uređaja.
Azot iz goriva, koji se tokom gasifikacije najvećim delom konvertuje u amonijak, uglavnom
predstavlja ekološki problem.
Sumpor ne predstavlja veliki problem pri korišćenju biomase, pošto ga biomasa sadrži u vrlo
malim količinama.
Jedinjenja hlora ne bi trebalo da predstavljaju problem, ako se kao gorivo za gasifikaciju
koristi čista drvna biomasa. Povećan sadržaj hlora u biomasi može nastati usled korišćenja herbicida i
pesticida. Pored toga, značajnije zagađenje biomase jedinjenjima hlora može nastati u procesima
prerade drvne biomase ili ako se uz biomasu kao gorivo koristi neki otpad.


4.2.4 Proizvodnja toplotne i električne energije
Gasovi proizvedeni gasifikacijom biomase mogu biti iskorišćeni na više načina:
- za sagorevanje u manjim adaptiranim gasnim gorionicima proizvodeći topao vazduh ili toplu vodu,
- za sagorevanje u kotlovima za proizvodnju tehnološke pare ili pare za proizvodnju električne
energije, ili u kotlovima sa kombinovanom proizvodnjom toplote i električne energije,
- za sagorevanje u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem
- za pogon gasnih turbina
- za korišćenje u kombinovanim parno-gasnim ciklusima
Sagorevanje proizvedenog gasa iz gasifikatora u malim i srednjim gasnim gorionicima je vrlo
povoljno rešenje za ona mesta gde se već koristi prirodan gas kao gorivo za zadovoljenje potreba za
grejanjem ili toplom vodom. Ovo je najjednostavniji način korišćenja proizvedenog gasa. Praktičnost
ovog rešenja je u tome što se gasifikator postavlja ispred postojećeg ložišta ili kotla na gas, čime se
značajno smanjuju investicioni troškovi. Pored toga zahtevi u pogledu kvaliteta proizvedenog gasa su
vrlo niski, a korišćenjem gasova iz gasifikatora se značajno smanjuju troškovi nabavke prirodnog
gasa. Gasifikatori ovog tipa, koje često nazivaju predložišta, bili su u proizvodnom programu dve
firme u nekadašnjoj Jugoslaviji, od kojih je jedna bila firma "Šinvoz" iz Zrenjanina (slika 4.2.4).
Proizvedeni gas se može sagorevati u većim klasičnim kotlovima za kombinovanu
proizvodnju toplote i električne energije. Ovakvo rešenje se obično primenjuje kada je biomasa,
strana 131
odnosno gas proizveden gasifikacijom samo dodatno gorivo, to jest delom zamenjuje osnovno gorivo
na već postojećem postrojenju. Cilj ovakvog rešenja je da se uz relativno male investicije iskoristi
energetski potencijal raspoložive biomase, u količini i vremenu kada je to najpovoljnije. Time se
postiže smanjenje potrošnje osnovnog goriva, koje je obično skuplje, a često i veći zagađivač.
Rezultat primene ovakvog rešenja je smanjenje troškova nabavke goriva, a takođe i smanjenje emisije
štetnih gasova i čestica.



Slika 4.2.4 Gasifikator biomase za proizvodnju gasa za potrebe postojećeg kotla. Primer rešenja
domaće industrije (Šinvoz, Zrenjanin).


Postrojenja kojima je gas iz biomase glavno gorivo, a služe za proizvodnju električne energije,
su ona koja sadrže gasne motore ili gasne turbine. Generalni pristup je, mada nije uvek primenjen, da
su gasne turbine pogodne za veće snage > 10 MWe, dok su gasni motori pogodni za manje snage do
10 MWe. Ipak, postoje u praksi primenjeni motori i do 50 MWe snage, a takođe i gasne turbine snage
svega 3 MWe, mada su to ipak izuzeci.
Prednost gasnih motora je što nije neophodno da gasovi budu toliko prečišćeni kao u slučaju
gasnih turbina, čime postrojenje postaje jednostavnije i jevtinije. Medjutim, jedan od važnijih
nedostataka gasnih motora je što su izlazni gasovi prilično ohlađeni tako da je mogućnost primene
kombinovanog parno-gasnog ciklusa praktično neizvodljiva. Medjutim, ostaje mogućnost
kombinovane proizvodnje električne energije i toplote. Uz to gasni motori imaju pogodnost da mogu
koristiti različita gasna goriva, uz neznatna podešavanja. Stepen korisnosti gasnih motora dostiže
stepen korisnosti gasnih turbina u prostom ciklusu.
Što se tiče gasnih turbina, za njihovu primenu je čistoća gasa limitirajući faktor, tako da je
njihova raspoloživost u direktnoj vezi sa efikasnošću postrojenja za prečišćavanje gasnog goriva. Ipak,
postoje već razvijene gasne turbine, naročito za potrebe industrije, koje su manje osetljive na nečistoće
u gasnom gorivu.
S obzirom da se teži da postrojenja imaju sve veći stepen iskorišćenja, u poslednjoj dekadi se
intenzivno radi na razvoju i primeni kombinovanih gasno-parnih ciklusa. Takva postrojenja su skupa,
imaju visok stepen korisnosti, ali ih nije racionalno graditi za manje kapacitete. Na slici 4.2.5 data je
zavisnost stepena korisnosti od vrste postrojenja. Za male snage do oko 5 MWe, gasifikatori sa gasnim
motorom imaju veći stepen korisnosti čak i od kombinovanih gasno-parnih ciklusa.
Kada su u pitanju snage u opsegu 5-20 MWe ostaje da se u svakom konkretnom slučaju
analizira da li prednost dati gasnim turbinama ili motorima.
Kotao Gasifikator
Primarni
vazduh
ventilator Sekundarni
vazduh
biomasa
strana 132


Slika 4.2.5 Zavisnost stepena korisnosti od vrste i kapaciteta
postrojenja na biomasu za proizvodnju električne energije.


Prvo postrojenje, koje ima ulogu demonstracionog, sa gasifikacijom biomase pod pritiskom u
kombinovanom parno-gasnom ciklusu sa proizvodnjom električne energije i toplote za grejanje (Slika
4.2.6) startovalo je 1996. godine u Švedskoj. Postrojenje ima kapacitet od 6 MWe + 9 MWt, a
potrošnja goriva - drvnog otpada je od 18 MWt. Gasifikacija se odvija u reaktoru sa cirkulacionim
fluidizovanim slojem pod pritiskom. Stepen korisnosti proizvodnje električne energije je 32%, dok je
ukupni stepen korisnosti, uključujući i proizvodnju toplotne energije, 83%.





Slika 4.2.6 Tehnološka šema postrojenja Varnamo u Švedskoj, snage 6 MWe + 9 MWt, sa
kombinovanim parno-gasnim ciklusom.
Gasifikator
Biomasa
za daljinsko
grejanje
parna
turbina
gasna
turbina
kompresor
parogenerator
filter
hladnjak
gasova
dimnjak
dimnjak
kompresor komora za sagorevanje
Gasifikator + gasni motor
Sagorevanje +
parna turbina
IGCC


Kapacitet postrojenja (MWe)
Efikasnost (%)
strana 133


Međutim, uvek kada su u pitanju postrojenja na biomasu, njihov kapacitet je ograničen
količinom biomase koja je raspoloživa na dovoljnom rastojanju od postrojenja.
Na primer, za postrojenje sa gasifikacijom biomase i proizvodnjom električne energije
kapaciteta 10 MWe, potrebno je imati na raspolaganju zemljište pod šumom površine oko 80 000 ha,
odnosno 40 x 20 km, i da se sav godišnji prirast drvne mase koristi samo za ovo postrojenje.


4.2.5 Vrednost investicija i cena proizvedene energije
Postrojenja sa gasifikacijom biomase , kao i generalno sva postrojenja koja koriste biomasu
kao gorivo, ne spadaju u jevtina postrojenja.
Ukupna vrednost investicija za jedno savremeno postrojenje sa gasifikatorom biomase i
kombinovanim parno-gasnim ciklusom za proizvodnju električne energije, snage 29 MWe (26 MWe
gasna turbina, 10 MWe parna turbina i 7 MWe sopstvena potrošnja) bila je 60 miliona $, odnosno
2070 $/kWe. Osnovne komponente postrojenja su: priprema goriva, gasifikator sa fluidizovanim
slojem, grubi prečistač gasova, kotao, parna turbina, pripadajući generator, vrećasti filter i vlažni
skruber za proizvedeni gas, kompresor, gasna turbina, i pripadajući generator. Najveći deo sopstvene
potrošnje električne energije je za pokretanje kompresora gasa. Stepen korisnosti postrojenja, sveden
na proizvedenu električnu energiju, је 40.3%. Očekuje se posle izgrađenih desetak sličnih postrojenja,
da investicioni troškovi ovakvog postrojenja opadnu za više od 50 %, tako da se očekuje da bude
manje od 1000 $/kWe.
Gorivo za ovo postrojenje se nabavlja u krugu od 100km, tako da su ukupni logistički troškovi
goriva oko 5.7$/t. Obračunavajući sve troškove, cena proizvedene električne energije bi bila 0.085
$/kWh. U slučaju ako bi se koristio otpad biomase čija je vrednost nula, tada bi cena proizvedene
električne energije bila 0.029 $/kWh.
Za male gasifikatore biomase sa istosmernim tokom gasova i goriva, kapaciteta od 24 do 500
kWt, specifična vrednost investicija iznosi 45 do 100 $/kWt. Vrednost investicija umnogome zavisi od
ugrađenih pomoćnih sistema (za doziranje, za pepeo, za prečišćavanje gasova, sigurnosni sistemi).
Gasifikatori manjih kapaciteta (4-100 kWe) se obično povezuju sa gasnim motorima. Tada
specifične investicije iznose od 750 do 2200 $/kWe.







LITERATURA

1. Journal Biomass and Bioenergy, Izadnje Elsevier, 1995-2001.
2. Monography "Biomass Gasification and Pyrolysis, State of the art and future prospects", Edited by
Kaltschmitt, M., Bridgewater, A., CPL Press, UK, 1997.
3. Journal Modern Power Systems, Willmington Publishing Ltd, UK, 1999-2002
4. Zbornik radova, 3rd European Conference, "Energy from Biomass", Venice, Italy, 1985.
5. Zbornik radova, 9th European Bioenergy Conference "Biomass for Energy and the Environment",
Copenhagen, Denmark, 1996.
6. Probstein, R., Hicks,E., "Synthetic fuels", Mc Graw Hill Comp. 1982.



strana 134


4.3 Tehnologije proizvodnje tečnih goriva
Prof. dr Milan Radovanović, Mašinski fakultet, Beograd

Istorijski posmatrano korišćenje tečnih bio-goriva nije novost, jer je od početka njihovog
korišćenja prošlo skoro 100 godina. Još 1900 godine tržištu je ponudjen motor na “špiritus” (1). U
patentnoj prijavi iz 1912 godine R.Diesel piše, moglo bi se reći, istorijsku rečenicu: “Korišćenje
biljnog ulja kao goriva u današnjem trenutku može se oceniti beznačajnim. Medjutim, tokom vremena
i ovakvi proizvodi mogu biti značajni, kao što su danas proizvodi dobijeni preradom nafte”.
Prevodjenje čvrste biomase u tečnu, pored već poznatih prednosti biomase uopšte, zasniva se
na odredjenim prednostima:
• tečna goriva dobijena na ovaj način ne zahtevaju direktno korišćenje posle proizvodnog procesa,
omogućavajući odvajanje proizvodnje od procesa korišćenja,
• osetno veća toplotna moć u odnosu na prvobitnu biomasu (po zapremini) omogućava smanjenje
troškova skladištenja i transporta,
• troškovi eventualnih modifikacija i/ili rekonstrukcija već postojećih motora, kotlova i peći, na
tečna goriva dobijena iz biomase su mnogo manji, nego što je pregradnja na čvrsto gorivo,
• u opštem slučaju sagorevanje tečnih goriva je efikasnije, kontrolisanije i ekološki povoljnije nego
čvrstih goriva, pa i same inicijalne biomase,
• proizvodnjom bio-goriva eliminiše se i problem mineralnih materija odnosno pepela,
• čvrsta biomasa ne može da sagoreva u ovom agregatnom stanju u motorima i turbinama.
U okviru ovog odeljka razmatraće se stanje i primena pojedinih tehnologija kao i osobine
dobijenih tečnih goriva po kriterijumima njihovog što skorijeg mogućeg korišćenja, na osnovu
dostignutog znanja i tehnologija, za postojeće potrošače. Zbog toga je izbor pao na:

- proizvodnju i primenu metil-estra kao goriva za dizel motore (bio-dizela),
- proizvodnju i primenu etanola kao goriva za oto motore, i
- proizvodnju i primenu pirolitičkog ulja (bio-ulja) kao goriva za kotlove i peći.


4.3.1 Proizvodnja i osobine bio-dizela
U SAD je bio-dizel definisan kao ''mono-alkil estar masnih kiselina dobijenih
tranesterifikacijom poljoprivrednih masnoća'' alkoholima, kao što su metanol ili etanol. Bio-dizel je
obnovljivo gorivo, biodegrabilno i ne zahteva suštinsko rekonstruisanje komponenata motora ili
sistema za napajanje motora gorivom.
Postupak dobijanja bio-dizela iz uljane repice se izvodi u tri faze: 1.proizvodnje ulja
(presovanjem i ekstrakcijom), 2. proizvodnje metilestra (mešanjem ulja sa metanolom uz dodavanje
natrijum ili kalijum hidroksida kao katalizatora i izdvajanja glicerina u taložnicima) i 3.prerade ostatka
(neutralizacijom, izdvajanjem vode i odvajanjem metanola (2, 3). Kvalitet bio-dizela zavisi kako od
kvaliteta ulaznih sirovina, tako i od efikasnosti odstranjivanja metanola i vode (slika 4.3.1. i 4.3.2.).
Francuska je bila jedna od prvih zemalja u Evropi koja je dala značajan doprinos razvoju bio-
dizel goriva (1), (21). Italija, Nemačka i Austrija su delovale slično, što je dovelo do proizvodnje od
500.000 t bio-dizela u 1997 godini (21). Tri najveća proizvodjača u Evropi su svakako Nemačka ,
Francuska i Italija sa proizvodnjom od 861.000 t u 2.000 godini (Evropa sa njima ukupno 1,025.000
tona). Slična situacija je i u SAD.
Francuska strategija zasniva se na:
- namešavanju sa klasičnim dizel gorivom do 5% (uobičajeno do 2%), sa ciljem da se poveća
mazivost (zbog smanjenja viskoznosti i sadržaja sumpora u DG u cilju smanjenja čestičnog
zagadjenja), i
- namešavanju sa klasičnim dizel gorivom do 30%, što omogućava da se postignu i efekti smanjenja
zagadjenja
strana 135

Slika 4.3.1 Proces proizvodnje bio-dizela (9)


Slika 4.3.2 Hemizam proizvodnje bio-dizela (9)

Pored korišćenja ulja biljnog porekla kao sirovine za proizvodnju metil-estra, u Austriji (17)
su se stekli uslovi i za industrijsko korišćenje otpadnog jestivog ulja kao sirovine za istu proizvodnju.
Sakupljanjem iskorišćenog jestivog ulja iz ugostiteljskih objekata (155.000 kg) i domaćinstava
(102.000 kg) u 2001 godini proizveden je metil estar, koji se uspešno koristio kao gorivo za, nešto u
početku modifikovane, a kasnije fabrički podešene dizel motore. Grad Grac procenjuje da je
neposredni potencijal iskorišćenog jestivog ulja oko milion kilograma, odakle se esterifikacijom može
dobiti milion kilograma metil estra. Ovim bi se rešili problemi zagadjivanja vodenih tokova
iskorišćenim jestivimg uljem (što je u Austriji zabranjeno), a iz sakupljenog ulja dobilo bi se gorivo.
Osobine bio-dizela su definisane vrednostima datim u standardima, a ne samo u njima, EU
Draft Specification for Vegetable Oil Methylester Diesel Fuel i austrijskim i italijanskim standardima
(60).
Cetanski broj je osetno viši u poredjenju sa istim kod klasičnog dizel goriva i nalazi se u
granicama od 56 do 60 jedinica (16). Motorska ispitivanja su pokazala da bio-dizel daje uporedne
vrednosti performansi motora u poredjenju sa uobičajenim dizel gorivom. Ispitivanja su takodje
pokazala da bio-dizel smanjuje emisiju toksičnih komponenata izduvnih gasova i to dima, CO, CH,
čestica i policikličnih aromatskih ugljovodonika (13). Odredjeni podaci takodje ukazuju na povećanu
sklonost ka obrazovanju koksa na mlaznicama brizgača. Istraživanja Lukasnika (14) pokazala su čak
manju sklonost ka obrazovanju koksa i u poredjenju sa komercijalnim DG sa detergentnim aditivima.


strana 136
Tabela. 4.3.1: EU Draft Specification for Vegetable Oil Methylester Diesel Fuel
Karakteristike
A.Karakteristike goriva Jedinice
Granice Standard
Gustina na 15°C g/cm
3
0,86-0,90 ISO 3675
Kinematska viskoznost na 40°C mm
2
/s 3,5-5,0 ISO 3104
Temperatura paljenja °C min. 100 ISO 2719
letnji max. 0
Temperatura filtrabilnosti °C
zimski max. < -15
DIN EN 116
Sadržaj sumpora % m/m max. 0,01
ISO 8754/
DIN EN 41
Destilacija:
5 % v/v predestilisano na
10 % v/v predestilisano na

°C
°C

određuje se
određuje se
ASTM-1160/
ISO 3405
Koksni ostatak po Conradsonu % m/m max. 0,30 ISO 10370
Cetanski broj - min. 49
ISO 5165/
DIN 51773
Sadržaj pepela mg/kg max. 0,01 EN 26245
Sadržaj vlage (Karl Fischer) mg/kg max. 500
ISO 6296/
ASTM D 1744
Emisija čvrstih čestica g/m
3
max. 20 DIN 51419
Korozija bakarne trake (3h/50 °C)
koroziona
skala
max. 1 ISO 2160
Termooksidaciona stabilnost g/m
3
max. 25 ASTM D 2274

B. Metilestar specifične
karakteristike
Jedinice
Neutralizacioni broj mg KOH/g max. 0,5 ISO 660
Sadržaj metanola % m/m max. 0,3 DIN 51413,1
Monogliceridi % m/m max. 0,8 GLC
Digliceridi % m/m max. 0,8 GLC
Trigliceridi % m/m max. 0,8 GLC
Vezani glicerin % m/m max. 0,2 izračunato
Slobodni glicerin % m/m max. 0,03 GLC
Ukupni glicerin % m/m max. 0,25 izračunato
Jodni broj - max. 115
DIN 53241/
IP 84/81
Sadržaj fosfora mg/kg max. 10 DGF C-VI 4

strana 137
Tabela. 4.3.2: Austrijski standard za Vegetable Oil Methylester Diesel Fuel
Karakteristike Jedinice Granice Standard
Gustina na 15°C kg/m
3
870-890
ISO 3675/
ASTM D4052
Temperatura paljenja, PM °C 100 min.
OENORM
EN 22719
Temperatura filtrabilnosti:
(01.04.-30.09.)
(01.10.-31.03.)

°C
0 max.
-15 max.
OENORM EN 116
Kinematska viskoznost na 20°C mm
2
/s 6,5-8,0 ISO 3104
Sadržaj sumpora % m/m 0,02 max. OENORM EN 24260/ISO 8754
Sulfatni pepeo % m/m 0,02 max. OENORM C 1134
Koksni ostatak po Conradsonu % m/m 0,05 max. DIN 51 551
Cetanski broj - 48 min. ISO 5165
Neutralizacioni broj mg KOH/g 0,60 max. OENORM C 1146
Sadržaj metanola % m/m 0,20 max. DIN 51413,1
Slobodni glicerin % m/m 0,02 max. GLC/enzymatic
Ukupni glicerin % m/m 0,24 max. GLC/enzymatic
Sadržaj fosfora mg/kg 20 max. ASTM D 3231



Da bi bio-dizel značajno prodro na tržište mora se osetno poboljšati njegovo ponašanje na
niskim temperaturama. Prema Boocock-u (20) metil ester zasićenih masnih kiselina se izdvaja pri
hladjenju. Metil ester repičinog ulja sadrži samo 6% zasićenih kiselina i ima temperaturu začepljenja
filtera pri -8ºC, koja, iako niska, može da izazove probleme u oštrijim klimatskim uslovima. Metil
ester od soje, koji se koristi u SAD sadrži više masnih zasićenih kiselina, pa mu je temperatura
začepljenja filtera oko 0ºC. Prema Dun-u (13) utvrdjeno je da već na okolnoj temperaturi od –2ºC
dolazi do uobičajenih problema. Njihovo rešavanje je moguće poznatim merama, kao što su
korišćenje grejača bloka, filtera za gorivo i rezervoara ili pak rad preko noći da bi se obezbedio
bezbedan start motora i rad na niskim temperaturama. Ipak mešanje bio-dizela sa klasičnim dizel
gorivom predstavlja najefikasnije rešenje. Korišćenje aditiva u kombinaciji sa tzv. ''vinterizacijom'', i
to tako što se aditiviranje vrši pre vinterizacije, može dati zadovoljavajuće rezultate. Svakako da je
jedan od načina rešavanje i razvoj novih aditiva za poboljšanje niskotemperaturskih karakteristika bio-
dizela, posle fundamentalnih istraživanja nastajanja mikrokristala i sprečavanja njihovog rasta i
medjusobnog povezivanja. Kvalitet bio-dizela proizvedenog u Srbiji dat je u tabeli 4.3.4.

strana 138

Tabela. 4.3.3 Italijanski standard za Vegetable Oil Methylester Diesel Fuel
Karakteristike Jedinice Granice Standard
Izgled vizuelno Čist & Providan
Gustina @ 15°C kg/m
3
860-900
ASTM D1298/
ISO 3675
Temperatura paljenja PM °C, min. 100 ASTM D93
Temperatura filtrabilnosti °C max. 0 ASTM D97
Kinematska viskoznost na 40°C mm
2
/s 3,5-5,0
ASTM D189/
ISO 3104
Destilacija:
početak
95% v/v max.

°C
°C

300
360
ASTM D86
Sadržaj sumpora % m/m max. 0,01
ASTM D1552/
ISO 8754
Koksni ostatak po Conradsonu % m/m max. 0,5
ASTM D189/
ISO 10370
Sadržaj vlage ppm 700 ASTM D1744
Saponifikacioni broj mg KOH/g min. 170 NGD G33-1976
Totalni bazni broj mg KOH/g max. 0,05 ASTM D664
Sadržaj metanola % m/m max. 0,2 GLC
Metilestar % m/m min. 98 GLC
Monogliceridi % m/m max. 0,8 GLC
Digliceridi % m/m max. 0,2 GLC
Trigliceridi % m/m max. 0,1 GLC
Slobodni glicerin % m/m max. 0,05 GLC
Sadržaj fosfora ppm max. 10 DGF GIII 16A-89

strana 139

Tabela 4.3.4. Karakteristike bio-dizela u našoj zemlji (8, 9, 11, 12)

D2, JUS
B.H2.410
D2,
JUS TP-3
JU-MER JU-MES
*)
PIB-MER RME-1 RME-2
Gustina na 15°C
,kg/m
3
810-860 - 844 888,62 886 882 882
Viskoznost, mm
2
/s
na 20°C
1,8-9,0
2,0-4,5
na 40°C
8,35 7,79 8,35 7,03 6,93
Temperatura
paljenja, °C
55 - 173 181 173 35 67
Filtrabilnost,
ispod, °C
-9
**)
+1
***)
- -8 -5 -8 -9 -9
Donja toplotna
moć, kJ/kg
- - - 35647 36070 37090 37380
Cetanski indeks - 49 min. - - 49,2 47 49,1
Elementarna
analiza,%
C
H
O
N
- - - -
76,5
12,0
<0,1
11,5
76,5
12,0
<0,1
11,5
77,2
12,0
<0,1
10,6
Destilacija, °C:
Početak destilacije
10% v/v
20% v/v
40% v/v
60% v/v
80% v/v
90% v/v
Kraj destilacije
Do 360°C
predestil.
najmanje
90%
- -
100
325
325
329
328
343
353
343
323
334
336
337
340
348
355
365/98
-
330
333
336
338
348
362
-
-
332
335
337
339
343
352
-
Sadržaj koksa-
Conradson, %
0,10 - 0,062 0,042 0,023 0,07 0,01
Sadržaj pepela, % 0,02 - 0 0 0,006 - -
Sadržaj vode, % 0,10 - 0
u
tragovima
0,19 0,19 0,04
Korozija bakarne
trake (3h/100°C),
%
2c - 1b 1b 15 - -
Sadržaj sumpora,
ppm
- <0,2 - - <10 <10 <12
Palmitinska
kiselina,%
- - - - 4,6 4,6 5,1
Stearinska kiselina,
%
- - - - 1,6 1,6 1,5
Oleinska kiselina,
%
- - - - 64,2 64,5 61,7
Linolna kiselina, % - - - - 20,2 19,2 20,3
Linolenska
kiselina, %
- - - - 9,0 8,0 9,5
Eureka kiselina, % - - - - 0,4 0,2 0,2
*)
Uzorak bio-dizela (metilestra suncokretovog ulja)
**)
Filtrabilnost od 15.10. tekuće do 14.04. naredne godine
***)
Filtrabilnost od 15.04. do 14.10. tekuće godine

Što se tiče naše zemlje, u vreme nestašice naftnih derivata 1994. godine usvojen je energetski
strana 140
bilans Republike Srbije, kojim je planirana proizvodnja od 50.000 t metil estra. Prema Muliću i dr.
(18) uspešno su puštene u pogon fabrike za kontinualnu i šaržnu proizvodnju metil estra kapaciteta od
oko 70.000 t. Tada je proizvedeno oko 10.000 t metilestra, a Poljoprivredni kombinat Beograd je
obavio kompletnu setvu i žetvu pomoću ovog goriva. Prema istim autorima postoji oko 200.000 ha
neobradjenog zemljišta koje bi se moglo iskoristiti za proizvodnju bio-dizela u visini polovine naših
potreba. Takodje postoje proizvodni kapaciteti za cedjenje gotovo 2 miliona tona zrna uljarica, za
dobijanje 720.000 tona sirovog biljnog ulja. Metanol, kao neophodna komponenta za proces dobijanja
metil-estra, se proizvodi u MSK (Metanol-sirćetni kompleks) parcijalnom oksidacijom metana iz
prirodnog gasa. Takodje postoje pogoni za proizvodnju bio-dizela: Ekoprimet iz Novog Miloševa,
Briksol iz Vršca, Primus eco iz Subotice, Biopetrol iz Požege, Prva iskra Barič (18).
Kratkotrajna ispitivanja izvršena u Industriji motora Rakovica (8) sa bio-dizelom
proizvedenim u Prvoj iskri Barič vršena su na dva dizel motora : sa direktnim i indirektnim sistemom
ubrizgavanja. Ispitivani bio-dizel imao je toplotnu moć od 36,07 MJ/kg ( 42,6 MJ/kg dizel goriva),
sasvim zadovoljavajuću filtrabilnost od -8ºC (kod zimskog dizel goriva je -9ºC), viskoznost na gornjoj
granici od 8,35 mm
2
/s (1,8 do 9 mm
2
/s prema JUS-u za dizel gorivo D2) i, uobičajeno za metil estar,
veoma usko područje krive isparavanja od 323 do 335ºC. Rezultati ispitivanja, koji obuhvataju
performanse (snaga i moment), potrošnju goriva i toksične komponente u izduvnim gasovima, ukazuju
na prosečno smanjenje snage za oko 5% kod oba motora, povećanje specifične potrošnje goriva za oko
5,5% kod motora sa direktnim ubrizgavanjem, odn. za oko 10% kod motora sa indirektnim
ubrizgavanjem, što se moglo i očekivati s obzirom na manju toplotnu moć bio-dizela u odnosu na
klasično dizel gorivo. Što se tiče emisije toksičnih komponenata (CO, HC i NOx) utvrdjeno je osetno
smanjenje CO, dok kod ostalih komponenata dolazi do neznatnog povećanja emisije. Čestično
zagadjenje bilo za oko 25% manje u poredjenju sa dizel gorivom D2.
Pored istraživanja mogućnosti korišćenja bio-dizela kao goriva za dizel motore u Industriji
motora Rakovica u laboratorijskim uslovima, Ministarstvo za nauku i tehnologiju je finansiralo
projekat "Ispitivanje primene bio-dizel-metilestra kao goriva za autobuse i kamione", sa posebnim
osvrtom na ekološke aspekte pri primeni u Gradskom saobraćaju tokom 1997/1998 godine (19).
Ispitivanje je obuhvatilo period od oko 50.000 km predjenog puta u gradskim uslovima vožnje, pri
čemu su utvrdjene relevantne motorske i ekološke karakteristike MAN-ovog motora ugradjenog u
Ikarbus, pre i posle ispitivanja. Za ispitivanje je korišćeno bio-dizel gorivo koje je proizvela Prva
iskra, Barič. Što se tiče kvaliteta bio-dizela ustanovljena je slaba oksidaciona stabilnost i povećan
sadržaj mehaničkih primesa, a da su viskoznost i karakteristike isparljivosti na gornjoj granici. Snaga
motora je bila za oko 7% manja u poredjenju sa uobičajenim dizel gorivom, a potrošnja veća za oko
14%, što je posledica manje toplotne moći bio dizela. Emisija dima je bila manja za oko 20%, emisija
CO i NOx manja za oko 10-15%, dok nije bilo promene emisije ugljovodonika. Posle eksploatacionih
ispitivanja rasklapanjem motora utvrdjena je povećana količina taloga koksa i čadji na ventilima i
elementima brizgaljke, dok je sklop klip-klipni prstenovi bio u odličnom stanju. Takodje je došlo do
razredjenja motornog ulja bio-dizel gorivom, što je prouzrokovalo zamenu ulja. Ipak opšti zaključak
istivanja je bio da je sa gledišta funkcionalnosti ispitivanog motora gorivo zadovoljilo, a da je sa
ekološkog aspekta povoljnije od uobičajenog dizel goriva dobijenog preradom nafte.


4.3.2 Proizvodnja i osobine etanola

Etanol se proizvodi iz čvrste bio mase procesom fermentacije, kome slede destilacija i
dehidratacija u cilju povećanja njegove čistoće. Kao sirovine za proizvodnju etanola služe materije
koje sadrže šećer, kao što je šećerna repa, žita, kao što su pšenica, pirinač, i drvenaste materije. Kao
sirovina za proizvodnju etanola može se koristiti i čvrsti organski otpad, kao što je papir.
Proizvodnja etanola postaje komparativna u odnosu na metanol zahvaljujući većem stepenu
iskorišćenja pri konverziji biomase u tečnu i većem stepenu iskorišćenja vozila sa etanolom u
poredjenju sa metanolom kao gorivom (22). Etanol predstavlja bezbojnu tečnost koja ključa na 78,3
ºC. Kao gorivo za pogon oto motora etanol poseduje toplotnu moć od oko 27 MJ/kg, što je posledica
visokog sadržaja kiseonika u svom sastavu od 35%, a istraživački oktanski broj od oko 111 (motorski
oktanski broj iznosi 92).Veća toplota isparavanja od 845 kJ/kg u odnosu na MB (280 kJ/kg)
omogućava efekat unutrašnjeg hladjenja i viši koeficijent punjenja motora, a visoka otpornost prema
strana 141
detonativnom sagorevanju dozvoljava povećanje stepena kompresije, pa time i postizanje većeg
stepena korisnosti. U prvoj fazi etanol se koristi u mešavini sa motornim benzinom uglavnom do 10%.
U ovakvim mešavinama problemi koji bi se javili pri korišćenju čistog etanola – agresivno delovanje
na neke od materijala (gumu, plastiku i dr.) instalacije za napajanje motora gorivom, pojava
raslojavanja (pogotovo na niskim temperaturama i u prisustvu vode), manja toplotna moć – bile bi
osetno ublažene. Sem retkih izuzetaka (Brazil), danas se etanol može koristiti kao jedan od oksigenata
kao zamene za olovne alkilate, uz ograničenje na maksimalan udeo izražen indirektno učešćem
kiseonika od 2,5% u motornom gorivu prema Direktivi evropske unije 85/536/EEC iz 1985. Najnoviji
podaci ukazuju na korišćenje u mešavini sa motornim benzinom od 5% u Švedskoj (48).
Kvalitet etanola u našoj zemlji je definisan standardima JUS E.M3.020 za fermentisani etanol
i JUS H.G3.101 za apsolutni etanol. Prvim standardom definisan fermentisani etanol dobijen je
destilacijom prevrele komine od sirovina koje sadrže ugljene hidrate i proizvodi se i razvrstava prema
koncentraciji i čistoći na sirovi, rafinisani i tehnički etanol. Standard definiše samo sirovi i rafinisani
etanol. Kao motorno gorivo moguće je korišćenje samo rafinisanog, sa sadržajem etanola od najmanje
96% v/v, s obzirom da je sadržaj etanola u sirovom najmanje 88% v/v. Apsolutni etanol prema JUS
H.G3.101 bi bio isuviše skup da se koristi kao gorivo. Prilikom korišćenja rafinisanog etanola mora se
razrešiti problem raslojavanja, verovatno dodavanjem kosolvenata.


Proizvodnja u našoj zemlji
Niz pokušaja i istraživačkih radova u našoj zemlji do danas nisu, nažalost, urodili plodom,
odnosno komercijalnom upotrebom etanola u mešavini sa motornim benzinom. Još daleke 1981.
godine na Simpozijumu JUGOMA učinjen je pokušaj da se korišćenje alkohola kao dodatka
motornom benzinu sistematski i organizovano razreši. I pored toga što su postavljeni kriterijumi da se
proizvodnja alohola ne zasniva na sirovinama koje se koriste kao hrana na manje kvalitetnim ili
nekvalitetnim zemljištima i dr. , kao i da bi na ovaj način 8% poljoprivirednih kultura u Vojvodini bilo
dovoljno da se obezbedi proizvodnja etanola u količini od 10% potrošnje motornog benzina u 1985.
godini (računajući sa potrošnjom u SFRJ) ništa nije uradjeno. Ozbiljni istraživački radovi Mašinskog
fakulteta u Beogradu, Mašinskog fakulteta u Kragujevcu i ZCZastava (25, 26) u periodu od više od 10
godina, sa ili bez podrške Ministarstava za nauku, dali su konkretne rezultate za moguće mešavine i
etanola i metanola i to za mešavine sa motornim benzinom od 3%, 5%, 10% i 20% alkohola (i metil- i
etil-alkohola) u mešavini, uključujući i ispitivanja na vozilu u trajanju od 80.000 km. Odredjena
istraživanja su izvršena i sa Industrijom motora Rakovica za mešavine etanola i dizel goriva (55, 56,
57, 58, 59 ). Problemi agresivnog delovanja na materijale u instalaciji za napajanje motora gorivom su
u mešavinama motornog benzina i etanola manje izraženi, a isto bi se moglo zaključiti i za problem
raslojavanja (49, 50, 51, 52, 53, 54).


4.3.3 Proizvodnja i osobine bio-ulja
I pored činjenice da i bio-dizel i etanol predstavljaju tečna bio goriva – bio-ulja, u daljem će
biti detaljnije razmotren samo jedan od postupaka termohemijske konverzije biomase i proizvodnje u
današnjim uslovima goriva koje se naziva bio-uljem - postupak pirolize. Piroliza, kao što je poznato,
predstavlja postupak termičke razgradnje niza mogućih supstanci (uglja, produkata prerade nafte,
biomase) u temperaturskom intervalu od 400
o
C do 800
o
C u odsustvu kiseonika. Rezultat postupka su
gas, tečnost (pirolitičko ulje) i čvrsto gorivo ( koks, polukoks, drveni ugalj). Sastav i odnos kolicina
dobijenih glavnih produkata postupka pirolize biomase (čvrste, tečne i gasovite faze) zavise od niza
uticajnih velicina: vrste biomase, temperature, brzine reakcije, pritiska, veličine komada biomase,
sadrzaja vlage biomase, atmosfere u kojoj se postupak odvija, i eventualno primenjenog katalizatora.
Na slici 4.3.3 prikazan je uticaj temperature i brzine reakcije (27) na količinu dobijenih
proizvoda postupka pirolize.
Spora piroliza na niskim temperaturama i dovoljno dugačkim vremenom reakcije daje
maksimalni prinos drvenog uglja - oko 30%, koji sadrzi oko 50% energije, prvobitno sadržane u
biomasi. Uobičajena piroliza na umerenim temperaturama, manjim od 600
o
C i umerenim brzinama
reakcija daje otprilike približno iste količine svih faza. ‘Flash’ piroliza omogućava dobijanje
strana 142
maksimalnog prinosa tečne frakcije do oko 70% i odvija se na temperaturama oko 500
o
C (ali manjim
od 600
o
C) sa velikim brzinama reakcije i kratkim vremenom prebivanja na toj temperaturi - manjim od
1 sekunde. Dalje povišenje temperature iznad 650
o
C rezultira prinosom gasne frakcije cak i do 80%
(29). Ovo je bio i glavni razlog da se postupak flash pirolize uzme kao osnovni u daljem razvoju
pirolize biomase sa ciljem dobijanja maksimalnog prinosa tečne frakcije (28).


Slika 4.3.3 Uticaj temperature i brzine reakcije na odnos dobijenih produkata pirolize

Postupak “flash” pirolize ostvaruje se u reaktorima različitih tipova i vrste. Pregled izvedenih
postrojenja za ovu vrstu pirolize dat je u radu Diebold-a i Bridgewater-a (30). Jedan od takvih reaktora
originalno je razvijen u okviru Univerziteta u Twente-u (31). Druga poboljšana, autotermna generacija
konusnog reaktora prikazana je na Sl.4 . Detaljan opis, procesni parametri, kao i ostvareni rezultati
dati su u stručnoj literaturi (32), a delimično predstavljeni u tabeli 4.3.5.














Slika 4.3.4 Integrisani konusni reaktor Univerziteta u Tvente-u.


strana 143
Bio-ulje dobijeno iz ovog postupka predstavlja vrlo složenu mešavinu molekularnih
fragmenata nastalih degradacijom sastojaka biomase : celuloze, hemiceluloze i lignina. Do odredjene
granice ovo ulje je hidrofilno i istovremeno oleofobno, tako da ne može da se meša sa gorivima
dobijenim preradom nafte (33). Sadržaj vode se kreće u granicama od 15 do 30% i potiče iz vlage,
prisutne u prvobitnoj biomasi, vode nastale postupkom pirolize i vode tokom skladištenja. Sadržaj
vode veći od 30% izaziva drugu nepoželjnu pojavu - razdvajanja faza. Voda takodje smanjuje toplotnu
moć goriva, tako da se toplotne moći bio-ulja kreću u granicama od 19 do 15 MJ/kg (34). Uprosečeni
elementarni sastav sadrži oko 56,4% ugljenika, oko 6,0 % vodonika, 37,3% kiseonika, oko 0,1%
azota, manje od 0,1% sumpora i oko 0,1% pepela. Sa druge strane, gustina bio-ulja je osetno veća od
tečnih goriva dobijenih preradom nafte i kreće se u granicama 1150 do 1300 kg/m
3
. Voda se teško
može odstraniti iz ovih bio-ulja, jer prilikom zagrevanja iznad 100
o
C ili prilikom destilacije dolazi do
znatnih promena sastava. Pored ovih mana bio-ulja, prisustvo vode deluje povoljno na neke njegove
osobine: smanjuje viskoznost i toplotnu moć, pa je i temperatura sagorevanja niža, sto, opet, ima
pozitivan efekat na emisiju azotnih oksida (35). Dinamička viskoznost bio- ulja se nalazi u granicama
10 do 500 mPa.s na 50
o
C (36) odnosno 30 - 2000 mPa.s na 20
o
C (33). Promena viskoznosti sa
temperaturom ukazuje na Njutnovsko ponašanje .Usled prisustva kiselina, bio- ulje je kiselo sa pH
vrednostima u granicama od 1,5 do 3,0.
Nažalost, ova ulja su i hemijski veoma nestabilna, jer pojedini sastojci reaguju medjusobno i
sa kiseonikom iz okolnog vazduha, razlažući se i polimerizujući se istovremeno. Rezultat ovih
promena su povećanje viskoznosti i molekularne mase bio-ulja. Dodatno se stvara, kao rezultat ovih
složenih reakcija i odredjena količina vode. Korišćenje bio-ulja kao goriva zahteva njihovo
predgrevanje u cilju smanjenje viskoznosti (zbog obezbedjivanja optimalnog rasprašivanja). Sa
povećanjem temperature, medjutim, stabilnost ulja se pogoršava tako da je jedan od problema
njihovog korišćenja i sa ove tačke gledišta otežan. Neki podaci o proizvodnim procesima kao i
karakteristike bio-ulja date su u tabelama 4.3.5 i 4.3.6.

Tabela 4.3.5 Podaci o proizvodnom procesu i osobinama korišćene biomase.
Process Union Fenosa
(FB)
Cone Reactor Integrated Cone
Reactor
Temperatura (
o
C) 500 600 450 - 500
Vreme prebivanja, (s) 0.5-1.0 0.5 0,3 - 1,0
Prinos tečne faze, (%) 65-75 70 60
Vrsta biomase Pine Pine Pine
Veličina čestica, (mm) < 3.0 0.2 0.3-0.5
Sadržaj vlage u biomasi (%) 8.0-10.0 6.4 9.55

Tabela 4.3.6 Osobine bio-ulja.
bio-ulje UF UT1 UT2 UT3
Gustina (kg/m
3
), na 20 °C PAAR densimeter DMA 58 1229 1178 1201 1244?
Viskoznost na 20
o
C (mPa.s) Haake viscometer 109.31 18.79 50.03 488,32
Stinjavanje (
o
C) - 20 - 20 n.d. n.d.
Sadržaj vode (.%) K-F titration
Metrohm 652 KF
Coulometer
27.81 36.66 28.15 21,74
Sadržaj pepela (%) ASTM D 482-80 0.028 0.012 0.118 n.d.
Čestice nerastvorne u etanolu
(%)
0.23 0.30 0.68 n.d.
Elementarna analiza, (%)

- Ugljenik,
- Vodonik,
- Azot,
- Sumpor,
- Kiseonik, (kao razlika),
Carlo Erba EA 1108
Analyzer


39,41
7,54
0,70
0,00
52.35


29.82
8.00
0.35
0.00
61.83


37.98
7.52
0.87
0.00
53.63


43,15
7,55
0,20
0,00
49,10
Gornja toplotna moć (MJ/kg) 16.64 12.46 n.d. n.d.
strana 144


Tabela 4.3.7 Emisija motoraValmet 420 DS (TC, DI), snage 84 kW.
Gorivo NOx CO (pre
katalizatora)
CO (posle
katalizatora)
THC (pre
katalizatora)
THC (posle
katalizatora)
Dimni broj
Dizel gorivo 7,1 1,8 0,1 1,7 < 0,1 2,7
Etanol 4,6 0,1 < 0,1 0,5
Bio-ulje 3,2 9,9 0,1 1,3 0,4 0,7


U sledecoj tabeli 4.3.8 (37) date su uporedo karakteristike korišćenih goriva (lako i teško lož-ulje, bio-
ulje i usitnjeno drvo) i njihova emisija toksičnih komponenata iz kotla snage 2,5 MW (bez
optimiranja).


Tabela 4.3.8
Lako lož-ulje Tesko lož-ulje Bio-ulje Drvo
Sadrzaj vode (%) 0,02 0,5 18 - 25 15 - 20
Toplotna moć,
MJ/kg
MJ/dm3

42,4
36,9

41,0
39,4

17 - 15
21 - 18

16 - 12
8 - 6

Viskoznost, mm
2
/s,
na 30
o
C
na 50
o
C
na 80
o
C
na 130
o
C

9
4
2

600
180
50
12

900 - 150
150 - 20
24 - 6

Temperatura
paljenja,
o
C

90

80

66 - 100

Sadržaj pepela, (%) < 0,01 0,03 0,1 - 0,2 2 - 4
Sumpor, (%) 0,15 1,0 0 0
Azot, (%) 0 0,3 0,03 - 0,1 0,1 - 0,2
Tipična emisija,
CO, (ppm)
NOx, (ppm)
Čestice, Bacharach,

15 - 30
80 - 120
0,2 - 1,0

5 - 30
200 - 400
1 - 4

30 - 50
120 - 150
2,5 - 5

500 - 6000
80 - 160
ter, PAH
Stinjavanje,
o
C 0 15 - 27


Uredjaji za korišćenje bio-ulja su praktično svi postojeći uredjaji sa većim ili manjim
modifikacijama zbog specifičnih osobina korišćenog goriva.To se pre svega odnosi na sporohode dizel
motore, kotlove, peći i turbine.Visoke vrednosti viskoznosti uslovljavaju predgrevanje ovih goriva,
čime se problemi stabilnosti jos vise potenciraju (32). Poseban problem, pored već navedenih,
predstavlja i izdvajanje para, kao rezultat starenja goriva. Istovremeno prisustvo para otežava egzaktno
odredjivanje pojedinih karakteristika, vezanih za optimalan rad sistema za dovod goriva i obrazovanje
smese - gorionika (naprimer viskoznosti, specifičnog toplotnog kapaciteta, toplotne provodljivosti i
dr., ).
I pored toga dosadašnji rezultati su ohrabrujući. Uspešno sagorevanje bio-ulja dokazano je u
kotlovima (37, 38, 39; 34; 40), sporohodim motorima (41, 42; 43; 44) i turbinama (45, 46, 47). Pri
primeni bio-ulja kod dizel motora, potrebno je obezbediti sigurnu upaljivost, jer bio-ulje ima nizak
cetanski broj. Dvogorivi pogon sa inicijalnim paljenjem dizel gorivom se pokazao kao uspešan. Kod
kotlova i peći potrebno je obezbediti start sa klasičnim gorivima iz nafte, postići normalne radne
strana 145
temperature i tek onda se može uspešno koristiti bio ulje. Uporedne vrednosti emisije toksičnih
komponenata dobijenih sa dizel gorivom, etanolom i bio-uljem dati su u tabeli 4.3.7 (41).



4.3.4 Zaključak

Na osnovu svega izloženog, sledi da je u našim uslovima realna postavka da su se stekli svi
uslovi za proizvodnju i primenu
- bio-dizela, koji bi se dodavao dizel gorivu, verovatno u manjem procentu u kratkotrajnom periodu,
a kasnije, dugoročno, i u nekoliko desetina procenata,
- etanola u mešavini sa motornim benzinima do 5%.
Realizacija ova dva tečna goriva iz biomase bi ipak trebalo da se proveri kroz demonstracione
projekte, s obzirom na nivo stečenog znanja i kvaliteta bio-dizela. Proizvodnja i uvodjenje bio-dizela
predstavlja i realnu izvoznu priliku naše privrede.
Što se tiče bio-ulja, dobijenog pirolizom, postoje realne mogućnosti za ozbiljan istraživački
rad pirolizom biomase u fluidizovanom sloju, tehnologijom i znanjem koje već postoji, ali je kvalitet
goriva, kao i neophodan niz modifikacija i rekonstrukcija na trošilima, takav, da prevazilazi naše
trenutne mogućnosti za njihovu implementaciju.



Literatura

1. Anonymus., Les huiles vegetales: un carburant d'avenir, La Recherche, br.152, 1984
2. Syassen O., Chancen und Problematik nachwachsender Kraftstoffe, Teil.1, MTZ, 53, 1992
3. Korićanac D., Uljana repica i tehnologija proizvodnje, Poljotehnika, vanredni broj, 1994,
4. Tošić M., Uljana repica – poljoprivreda i bio-dizel, Poljotehnika, vanredni broj, 1994
5. Furman T. i dr. Istraživanje mogućnosti uvodjenja bio-dizela u poljoprivredu, Poljotehnika,
vanredni broj, 1994
6. Martinov M., Bio-dizel – Gorivo iz poljoprivrede za poljoprivredu, Poljotehnika, vanredni broj,
1994
7. Tot A. Osvrt na problematiku primene biogoriva u dizel motorima na bazi dosadašnjih iskustava,
Poljotehnika, vanredni broj, 1994
8. Veselinović B. i dr. Primena bio-dizela kao pogonskog goriva dizel motora, Poljotehnika, vanredni
broj, 1994
9. Anonimus., Promocija PIB-MERa, PIB-Inženjering DOO, Poljotehnika, vanredni broj, 1994
10. Requardt-Schohaus E., Diesels Traum oder: hab' Sonne im Tank, Ostfriesland magazin, 1993
11. Radovanović M., i dr., Izveštaj o ispitivanju metilestra dobijenog iz suncokretovog ulja, Interni
izveštaj LGS. Mašinski fakultet, 1993.
12. Radovanović M., i dr., Izveštaj o ispitivanju metilestra dobijenog iz repičinog ulja, Interni izveštaj
LGS. Mašinski fakultet, 1993
13. Dun, R.O.,Improving the Low Temperature oOperability of Biodiesel, nepoznati podaci o izvoru
14. Lukasnik, Z., Diesel Fuel Containing 20% of Rape Seed Oil Methyl Ester Trials on the Engine
Test Beds, nepoznati podaci o izvoru
15. Radovanović M., Goriva , Mašinski fakultet, 1994
16. Syassen O., Chancen und Problematik nachwachsender Kraftstoffe, Teil.2, MTZ, 53, 1992
17. Anonymus., OEKODRIVE – Von der Pfanne in den Tank, predavanje u organizaciji Austrijske
trgovinske komore, Beograd, septembar 2002
18. Pantić N., i dr. Vreme je za bio-dizel, simpozijum JUNG,Novi Sad, oktobar 2002
strana 146
19. Rac A., i dr., Ispitivanje primene bio-dizel-metilestra kao goriva za autobuse i kamione, sa
posebnim osvrtom na ekološke aspekte pri primeni u Gradskom saobraćaju, Centar za motore i vozila,
Vinča, Beograd 1998
20. Boockok D., A Role for Pyrolysis in Vegetable Oil Biodiesel Formation, PYNE, br. 6, septembar
1998
21. Staat F., Development of Biodiesel Activity in France, 1998, nepoznati podaci o izvoru
22. Wolters C., Biomassa als duurzame energiebron, CT, University Twente, 1997
23. Lako P. i dr., Economically Optimal Production and Allocation of Biofuels for Transport in the
Netherlands, ECN
24. Kljajić S., Pekić B., Radovanović M., Uvodno predavanja za panel diskusiju o alternativnim
izvorima energije sirovine – biomasa, JUGOMA, 1981, Beograd
25. Radovanović i dr., Primena perspektivnih goriva za motorna vozila ZCZastava, I faza, Beograd,
1978
26. Radovanović i dr., Primena perspektivnih goriva za motorna vozila ZCZastava, II faza, Beograd,
1980
27. Mezerette C., Girard Ph., 1991, Enviromental Aspects of Gaseous Emissions from Wood
Carbonisation and Pyrolysis Processes, Biomass Pyrolysis Liquids Upgrading and Utilisation,
(ed.by A.V.Bridgewater i G.Grassi )
28. Graham R.G., Huffman D.R., 1996, Commercial Aspects of Rapid Thermal Processing (RTP),
VTT Symposiun 164, Power Production from Biomass with Special Emphasis on Gasification and
Pyrolysis R&DD, Technical Research Centre of Finland, Espo),
29. Bridgewater A.V., 1994, An Update on Biomass Pyrolysis for Liquid Fuels Biomas for Energy and
Industry (ed.by D.O.Hall, G.Grassi and H.Scheer ),
30. Diebold J.P., BridgewaterA.V., 1997, Overview of Fast Pyroilysis of Biomass for the Production
of Liquid Fuels, Developments in Thermochemical Biomass Conversion IEA Bioenergy (ed.by
A.V.Bridgewater i D.G.B.Boocock ), Blackie Academic and Professionals, London,
31. Wagenaar B.M., 1994, The Rotating Cone Reactor for Rapid Thermal Solids Processing,
Ph.D.Thesis, Univerzitet Tvente, NL
32. Venderbosch R.H., Janse A.C.M., Radovanović M., Prins W., van Swaaij W.P.M., 1997, Pyrolysis
of Pine Wood in a Small Integradted Cone Reactor, Gasification and Pyrolysis of Biomass :State
of the Art and Future Prospects, Stuttgart,
33. Meier D., Oasmaa O., Peacocke G.V.C., 1997, Properties of Fast Pyrolysis Liquids : Status of
Test Methods, Developments in Thermochemical Biomass Conversion IEA Bioenergy (ed.by
A.V.Bridgewater i D.G.B.Boocock ), Blackie Academic and Professionals, London,
34. Freel B.A., Graham R.G., Huffman D.R., Vogiatsis A.J., 1993, Rapid Thermal Processing of
Biomass (RTP):Development, Demonstration and Commercialisation, Energy Biomass Waste, 16,
35. Diebold J.P., Milne T.A., Czernik S., Oasmaa A., Bridgewater A.V., Cuevas A., Gust S., Huffman
D., Piskorz J., 1997, Proposed Specifications for Various Grades of Pyrolysis Oils, Developments
in Thermochemical Biomass Conversion IEA Bioenergy (ed.by A.V.Bridgewater i
D.G.B.Boocock ), Blackie Academic and Professionals, London,
36. Fagernas L., 1995, Chemical and Physical Characterisation of Bio-Mass Pyrolysis Oils, Literature
Review, VTT 1706, Technical Research Center of Finland, Espoo
37. Gust S., 1997, Combustion Experience of Flash Pyrolysis Fuel in Intermediate Size Boilers, in
Developments in Thermochemical Biomass Conversion (ed. by A.V. Bridgwater and D.G.B.
Boocock), Blackie Academic and Professional, London,
38. Gust S., 1997b, Combustion of Pyrolysis Liquids, International Conference on Gasification and
Pyrolysis of Biomass: State of the Art and Future Prospects, Stuttgart, Germany, 9 - 11 April 1997
39. Gust S., 1997c, Combustion of Pyrolysis Liquids, PYNE 3 (1997), 10-11
strana 147
40. Huffman D.R., Freel B.A., 1997, RTP Biocrude : A Combustion / Emission Review, in
Development in Thermochemical Biomass Conversion (ed. by A.V.Bridgewater and
D.G.B.Boocock), Blackie Academic and Professional,, London,
41. Solantausta Y., Nylund N-O., Oasma A., Westerholm M., Sipila K., 1994, Preliminary Test with
Wood-derived Pyrolysis Oil as a Fuel in a Stationary Diesel Engine, Proceedings Biomass
Pyrolysis Oil Properties and Combustion, (ed. by. T.A.Milne), NREL/CP-430-7215, Estes Park,
Colorado,
42. Solontausta Y., Nylund N.O., Westerholm M., Koljonen T., Oasmaa A., 1993, Wood-Pyrolysis
Oil as a Fuel in a Diesel-Power Plant, Bioresource Technology 46 (1993).
43. Casanova Kindelan J., 1994, Comparative Study of Various Physical and Chemical Aspects of
Pyrolysis Bio-Oils Versus Conventional Fuels, Regarding their Use in Engines, Proceedings
Biomass Pyrolysis Oil Properties and Combustion, (ed. by. T.A.Milne), NREL/CP-430-7215,
Estes Park, Colorado
44. Leech J., 1997, Running Dual Fuel Engine on Pyrolysis Oil, International Conference on
Gasification and Pyrolysis of Biomass: State of the Art and Future Prospects, Stuttgart, Germany,
9 - 11 April 1997
45. Andrews R., Patnaik P.C., Liu Q., Thamburaj R., 1994, Firing Fast Pyrolysis Oil in Turbines,
Proceedings Biomass Pyrolysis Oil Properties and Combustion, (ed. by. T.A.Milne), NREL/CP-
430-7215, Estes Park, Colorado,
46. Andrews R.G., Zukovski S., Patniak P.C., 1997b, Feasibility of Firing an Industrial Gas Turbine
Using a Bio-Mass Derived Fuel, in Developments in Thermochemical Biomass Conversion (ed.
by A.V.Bridgewater and D.G.B.Boocock), Blackie Academic and Professional,, London,
47. Andrews R.G., Zukovski S., Patniak P.C., 1997c, Industrial Gas Turbine Tests Using a Bio-Mass
Derived Fuel, International Conference on Gasification and Pyrolysis of Biomass: State of the Art
and Future Prospects, Stuttgart, Germany, 9 - 11 April 1997
48. Anonymus., Sweden adds 5% Ethanol to Petrol, Auto Technology, Vol.1, April 2001
49. M. Radovanović, D. Crnogorac, S. Suša, M. Adžić: Problemi korozije instalacije za gorivo pri
primeni alkohola, Nauka i motorna vozila, Kragujevac 1981.
50. M. Radovanović, S. Ćurčić, M. Adžić: Problemi korozije instalacije za gorivo Oto motora pri
primeni alkohola, Simpozijum JUGOMA 81, Dubrovnik 1981.
51. M. Radovanović, S. Veinović i drugi: Etil alkohol kao gorivo za pogon Oto motora, Simpozijum
JUGOMA 81, Dubrovnik 1981.
52. O. Bebić, B. Veselinović, M. Radovanović: Uticaj ugljovodoničnog sastava komponenata za
mešanje motornih benzina na blending oktanski broj etil alkohola, Simpozijum JUGOMA 81,
Dubrovnik 1981.
53. M. Radovanović, S. Ćurčić, M. Adžić: Problemi korozije instalacije za gorivo pri primeni
alkohola, Časopis Goriva i maziva 2, Beograd 1982.
54. S. Veinović, M. Radovanović: Addition of Alcohol to Motor Gasoline under Yugoslav conditions,
VI International Symposium on Alcohol Fuel Technology, Otava 1984.
55. M. Radovanović, M. Adžić, B. Veselinović: Mogućnost korišćenja mešavina dizel goriva i
alkohola, Simpozijum JUGOMA 81, Dubrovnik 1981.
56. M. Radovanović, M. Adžić, B. Veselinović: Višegoriva svojstva motora IMR, Beograd 1981.
57. M. Radovanović, M. Adžić, B. Veselinović: Višegoriva svojstva motora IMR, II faza, Beograd
1982.
58. M. Radovanović, M. Adžić i drugi: Mogućnost optimizacije motora za upotrebu mešavina
dizelskog goriva i etanola, JUGOMA 83, Opatija 1983.
59. M. Radovanović, M. Lazarević, V. Kalušević: Korodivno delovanje etil alkohola u mešavini sa
dizel gorivom na napojnu instalaciju dizel motora, Simpozijum JUGOMA 81, Dubrovnik 1981.
60. CONCAWE, Motor vehicle emission regulations and fuel specifications part 2, report no. 6/97
strana 148


4.4 Tehnologija proizvodnje biogasa
anaerobnom fermentacijom tečnog stajnjaka
i procena energetskog potencijala tečnog stajnjaka u Srbiji

Prof. dr Franc Kosi, Poljoprivredni fakultet, Zemun


4.4.1. Tehnologija konverzije tečnog stajnjaka anaerobnom fermentacijom

Anaerobna fermentacija organskih materijala je vrlo složen mikrobiološko-hemijski proces
koji se, pri striktnom odsustvu molekularnog kiseonika, odvija pod dejstvom fermenata mešovite
populacije od najmanje četiri glavne grupe bakterija. Kao krajnji proizvod dobija se, pored
biohemijski stabilizovanog tečnog ostatka, određena količina ″biogasa″, tj. smese metana i
ugljendioksida sa primesama nekoliko drugih gasova (vodonik-sulfida, vodonika i azota) čiji ukupni
relativni zapreminski udeo u smesi ne prelazi 0,01.
Mehanizam anaerobne fermentacije konvencionalno se opisuje kao proces koji teče u tri
međusobno uslovljene i povezane faze:
ƒ faza hidrolize – razlaganje organskih polimera (masti, proteina i polisaharida) do manjih
molekula - aminokiselina, šećera, glicerina i viših masnih kiselina pod dejstvom fermenata
″hidrolitičkih″ bakterija.
ƒ kiselinska faza – obrazovanje nižih masnih kiselina, sirćetne i mravlje i ugljendioksida i
vodonika. Za odvijanje ove faze koja zahteva blago kiselu sredinu (pH vrednost oko 6),
odlučujuća je aktivnost mikroorganizama nazvanih ″acetogene bakterije″.
ƒ metanogena faza – razlaganje sirćetne kiseline i sinteza ugljendioksida i vodonika do metana.
Ove reakcije su uslovljene prisustvom ″homoecetogenih bakterija″ čijim fermentatima se
razgrađuju ugljenikove veze sa jednim ugljenikovim atomom (HCOOH i CO
2
) i vrši hidroliza
veze sa više ugljenikovih atoma, kao i metanogenih bakterija koje formiraju fermentni sistem
neophodan za sintetske reakcije CO
2
i H
2
.
U dugom metabolitičkom lancu anaerobnog razlaganja organskih jedinjenja, pojavljuje se vrlo
veliki broj međuprodukata [1, 4, 15].
Međutim, o tome ima malo podataka u raspoloživim literaturnim izvorima. Većina
informacija potiče iz studija procesa digestije u buragu životinja (preživara) [15] fermentacije gradskih
otpadnih voda [21, 22]. Utvrđeno je nepobitno, da sirćetna kiselina zauzima ključno mesto u procesu,
pošto do 70% obrazovanog CH
4
nastaje posredstvom metil grupe iz sirćetne kiseline [15, 21, 22]. U
[15] se navodi da su Mountfort i Asher pokazali, da u prvih nekoliko časova metanogeneze čak 90%
metana potiče iz acetata. Vodonik, kao osnovni donor elektrona u procesu [13, 14], je limitirajući
faktor brzine procesa, pa praćenje njegove koncentracije može da omogući dobar uvid u tok reakcija
[14, 15].
Na brzinu fermentativnih reakcija i sastav obrazovanog gasa, utiče veliki broj faktora životne
sredine bakterija (parametara stanja obrađivane materije), od kojih su najvažniji temperatura, pH
vrednost i koncentracija kiselina, alkalija, hranljivih i toksičnih jedinjenja.
Temperatura obrađivane materije je vrlo važan faktor metanogenih procesa. Principijelno, pri
višim temperaturama brzina fermentativnih reakcija raste [1, 4, 7, 12, 13, 15, itd.], ali se mogu
izdvojiti dve karakteristične temperaturske oblasti : mezofilna ( T=300-315) i termofilna (T=325-335
K). Vrednosti temperature pri kojima je intezitet anaerobnih fermentativnih reakcija maksimalan su
315 K i 333K za mezofilnu i termofilnu oblast respektivno, pri čemu se mezofilna fermentacija smatra
ekonomski opravdanijom. Mada o ovome ima i drugih mišljenja [9] većina bioreaktora danas operiše
pod mezofilnim uslovima [17, 18, 32].
Prema [7, 13, 17] i minimalna odstupanja (±1K) temperaturskog nivoa mogu prouzrokovati
velike probleme, posebno pri termofilnom procesu.
strana 149
Na pH vrednost sredine posebno su osetljive metanogene i acetogene bakterije. McCarty [23]
tvrdi, da proces zadovoljavajuće teče, ako je pH vrednost u intervalu 6,6-7,6 (sa optimalnom
vrednošću 7-7,2), što se slaže sa rezultatima drugih istraživanja [5, 13, 15, 22, 26, 27, itd.]. Pri
vrednostima ispod 6,6 treba reagovati dodavanjem baza u bioreaktorski sadržaj [17, 27]. Visoka
vrednost pH je problem zbog povećane koncentracije amonijum-jona prouzrokovane najčešće velikim
masenim organskim opterećenjima reaktora .
McCarty i McKinney [23] su pokazali, da je za efikasan i stabilan proces, potrebno održavati
koncentraciju organskih kiselina ispod 2 kg/m
3
. Iznad ovog nivoa, prisustvo kiselina postaje toksično
[22, 23]. U [23] se navodi podatak preuzet od Krocke at al., da granica od 2 kg/m
3
važi i za termofilnu
oblast temperatura.
Alkalnost bioreaktorskog sadržaja potiče od bikarbonata, karbonata, amonijum-jona i
hidroksilnih komponenata. Po McCarty-u [23], koncentracija CaCO
3
u opsegu 2,5-5 kg/m
3
garantuje
dovoljan puferski kapacitet za anaerobni tretman organskih materija. Relativno niski odnos (ispod 10)
sadržaja ugljenika prema azotu (″C/N odnos″) se u [15] navodi kao glavni faktor nestabilnosti
fermentacije.
Za svoje metabolitske aktivnosti, anaerobne bakterije koriste određene supstance (azot, fosfor,
sumpor) [23]. Stajnjak domaćih životinja sadrži ove materije u dovoljnoj količini, dok neke vrste
komunalnih otpadnih voda ne sadrže dovoljno azota i fosfora. Prema [4, 22], male koncentracije nekih
metala (kalcijum, magnezijum i gvožđe) imaju izuzetan stimulativni efekat na brzinu reakcija.
Relativni odnos pojedinih sastojaka je takođe bitan za metanogenezu. Hill [14] je pokazao da
se sa povećanjem odnosa C/N sa 8 na 25 (dodavanjem glukoze ili celuloze) može ostvariti i za 70%
veća produkcija metana. Pošto je za većinu vrsta stajnjaka C/N-odnos od 6 do 10, postoje velike
mogućnosti za ubrzanje reakcija na ovaj način. Praktično ograničenje je međutim, da su biljni otpaci
(bogati ugljenikom) anaerobno vrlo teško razgradljivi, što zahteva posebnu pripremu pre unošenja u
reaktor.
Koncentracija preko određene granice nekih sastojaka deluje inhibitorno ili čak toksično. Prag
toksičnosti neorganskih supstanci varira o tome da li one deluju pojedinačno ili u kombinaciji [9, 17].
Neka istraživanja [15] pokazuju da visoke koncentracije sulfata usporavaju produkciju metana.
Inhibicija amonijum jonima je značajan problem kod fermentalnih procesa (koje karakteriše
velika brzina reakcija), a što je posebno izraženo kada nije obezbeđen odgovarajući period za
aklimatizaciju mikrobiološke populacije na nove uslove [13, 15, 26, 27, itd]. Prema [15], pri
koncentracijama amonijum-jona između 1,5-3 kg/m
3
i pH vrednosti od 7,4 može nastati inhibicija
metanogeneze, a pri vrednosti koncentracije iznad 3 kg/m
3
, amonijum postaje toksičan.
Antibiotici i sredstva za ubrzanje rasta životinja deluju vrlo nepovoljno i mogu u određenim
okolnostima prekinuti tok fermentativnih reakcija. O tome ima mnogo podataka [npr. 17, 23, 26]. U
[5] se navodi da se u nekim slučajevima mikroorganizmi mogu adaptirati na pojedine antibiotike, što
se tumači sa tri moguća mehanizma: mutacijom pojedinih sojeva bakterija, favorizovanjem,
mehanizmom prirodne selekcije, otpornijih u odnosu na manje otporne grupe mikroorganizama i
deaktivacijom antibiotika tokom četrdesetodnevne ″lag-faze″ bakterijskog rasta.
Krajnji proizvodi i efekti
*
procesa anaerobne fermentacije su višestruki i svaki od njih može,
pri određenim okolnostima vezanim za ocenu motiva za izgradnju postrojenja, zadobiti odlučujuću
ulogu. Stabilizacija organskih tečnih otpadaka i produkcija određene količine biogasa koji se može
upotrebiti kao visokokvalitetno gorivo (za neposredno sagorevanje ili za pogon motornih vozila) ili
sirovina za proizvodnju ugljovodonika su najvažniji, ali ne i jedini efekti biometanacije. Od ostalih,
treba istaći još i mogućnost korišćenja ostataka (obrađenog materijala) kao visokovrednog đubriva,
koje pod određenim uslovima, može skoro isključiti potrebu za mineralnim, kao i mogućnost da

*
Prema /95, od značaja su sledeći efekti anaerobne fermentacije organskih otpadaka:
- “proizvodnja biogasa” u energeske svrhe
- biohemijska stabilizacija organskih tečnih otpadaka u cilju smajenja optrećenja okoline
- redukcija mirisa
- prevođenje organskih otpadnih amterijala u formu pogodnu zs nutritivne namene
- povećanje nivoa higijene pri manipulaciji sa tečnim otpadnim materijalima
- uspostavljanje određeneog dejstva organskih otpadaka (npr. fermentisani stajnjak domaćih životinja
uništava seme korova)
strana 150
anaerobna fermentacija bude početni postupak pri kompleksnom rešavanju problema zaštite okoline
od opterećenja visokokoncentrovanim otpadnim vodama.
Međutim, bez obzira na, danas u svetu, izgrađen veliki broj postrojenja različitih
veličina, tehnološko-tehničkih nivoa procesa i opreme i načina vođenja i regulisanja procesa,
postoje još uvek niz nerešenih problema posebno u oblasti mikrobiološko-hemijskih
pretvaranja i mehanizama prenosa energije i materije, kao i međusobne sprege i uslovljenosti
navedenih pojava u pojedinim fazama procesa. Sve ovo, uz nepoznavanje parametara
materijala merodavnih za definisanje zakonitosti odvijanja nabrojanih fenomena, imalo je za
posledicu pojavu, u fizičkom smislu, nedovoljno korektnih analitičkih modela i metoda
proračuna, kao i nepostojanje čvrstih podloga za projektovanje sistema (ovde se
podrazumevaju ″industrijski″ sistemi sa kontinualno vođenim procesom) i kasniju
optimizaciju i automatsko vođenje porocesa proizvodnje.
Dalje teškoće definisanja organizacije tehnološko-tehničkog sistema anaerobne
fermentacije tečnih otpadnih materijala vezane su za visoku cenu uređaja, i često, u odnosu na
″vrednost energetskog i masenog izlaza″ sistema, nedovoljnu ekonomičnost samog procesa
obrade. Problem je posebno otežan činjenicom da se u našim uslovima pitanje ekonomičnosti
rešava skoro isključivo na bazi vrednosti energija supstituisane energetskim potencijalom
obrazovanog gasa, bez praktičnih mogućnosti vrednovanja ostalih efekata.

4.4.2. Kinetički model proračuna produkcije biogasa
Teorijski proračun količine metana, odnosno biogasa obrazovanog u jedinici vremena (obično
jedan dan) tokom procesa anaerobne fermentacije, zasniva se na korišćenju jednačina kinetičkih
zavisnosti.
Specifična produkcija gasa V
S
, koja je globalna karakteristika energetskog potencijala
organskog materijala za proces fermentacije, predstavlja osnov za ocenu tehnoekonomske
opravdanosti gradnje postrojenja. Pošto se u praksi pojavljuju različite definicije te veličine, radi daljih
proračuna usvojićemo one koje daju najpogodnije uslove za energetske i ekonomske analize procesa
(tabela 4.4.1).

Tabela 4.4.1 Pregled definicija specifične produkcije biogasa
OZNAKA DEFINICIJA JEDINICA*
V
SBS
V
SMS

Količina biogasa V
SBS
(ili metana V
SMS
) svedena na 1 kg dnevno
unetih suvih materija u reaktor, koja se dnevno obrazuje pri datim
vrednostima temperature fermentacije i retencijskog perioda
kgSMdan
m
3

V
SBO
V
SMO

Količina biogasa V
SBO
(ili metana V
SMO
) svedena na 1 kg dnevno
unetih organskih suvih materija u reaktor, koja se dnevno obrazuje pri
datim vrednostima temperature fermentacije i retencijskog perioda
kgOSMdan
m
3

V
SBR
V
SMR

Količina biogasa V
SBR
(ili metana V
SMR
) svedena na 1 kg dnevno
razgrađenih organskih suvih materija, koja se dnevno obrazuje pri
datim vrednostima temperature fermentacije i retencijskog perioda
kgRSMdan
m
3

V
SBV
V
SMV

Količina biogasa V
SBV
(ili metana V
SMV
) svedena na 1 m
3
zapremine
supstrata u reaktoru, koja se dnevno obrazuje pri datim vrednostima
temperature fermentacije i retencijskog perioda i zapreminskog
opterećenja reaktora
dan m
m
3
3

V
SBU
V
SMU

Količina biogasa V
SBU
(ili metana V
SMu
) svedena na jedno uslovno
grlo** (UG), koja se dnevno obrazuje pri datim vrednostima
temperature fermentacije i retencijskog perioda
UGdan
m
3

• Ako je specifična produkcija data kao zapremina (m
3
), njena vrednost važi za ″normalne fizičke
uslove″, tj. p=101325 Pa i T=273,1°C
** Uslovno grlo (UG) – 500 kg mase životinje
Parametri merodavni za karakterizaciju polaznog supstrata i ostatka procesa fermentacije
navedeni su u tabeli 4.4.2.
strana 151

Tabela 4.4.2 Merodavni parametri materijala
VELIČINA (PARAMETAR) OZNAKA JEDINICA
maseni udeo suvih materija g
SM
kg/kg
koncentracija suvih materija S
R
kg/m
3
maseni udeo organskih suvih materija g
OSM
kg/kg
koncentracija organskih suvih materija C
OSM
kg/m
3
maseni udeo organske materije u suvoj supstanci SM

kg/kg
biohemijska potreba kiseonika BPK

kg/m
3
(g/l, mg/l)
hemijska potreba kiseonika HPK

kg/m
3
(g/l, mg/l)

Biohemijska potreba kiseonika BPK (kg po m
3
supstrata) jeste masa kiseonika potrebna za
potpunu biohemijsku oksidaciju jedinice količine (najčešće zapremine) nekog supstrata. BPK-5 jeste
masa kiseonika potrebna za petodnevnu biohemijsku reakciju.
Hemijska potreba kiseonika HPK (kg po m
3
supstrata) tj. masa kiseonika potrebna za potpunu
hemijsku oksidaciju jedinice količine (najčešće zapremine) nekog supstrata. Služi kao ocena
potencijala hemijske aktivnosti celokupne, a ne samo biohemijski razgradnjive supstance
Prosečne vrednosti merodavnih parametara za stajnjak navedene su u tabeli 4.4.3.

Tabela 4.4.3 Prosečne vrednosti merodavnih parametara nerazblaženog stajnjaka*
MASENI UDELI VRSTA
ŽIVOTINJE
g
SM
, kg/kg g
OSM
, kg/kg SM, kg/kg
BPK-5, g/m
3
HPK,
g/m
3

krave i junad 0,11 0,85 0,77 15000 26000
telad u tovu 0,035 0,032 0,89 11500 22000
svinje u tovu 0,085 0,068 0,80 30000 50000
živina 0,22 0,17 0,77 40000 70000
* Baader W.: Das Biogasprojekt, Grundlage Landechnik, 31, 1981

Stepen razgradnje organskih supstanci i količina obrazovanog metana, odnosno biogasa, su u
direktnoj vezi. Zavisno od masenih udela komponenata organske supstance supstrata, teorijski se može
odrediti količina obrazovanog metana za beskonačno
*
trajanje reakcije. Vrednost teorijske maksimalne
specifične produkcije metana za najvažnije čiste komponente organske mase najčešćih vrsta prolaznog
supstrata navedene su u tabeli 4.4.4.
Za analitičko opisivanje kinetike anaerobne fermentacije razvijene su odgovarajuće metode, koje
se zasnivaju na kinetičkim metodama po Monodu [25] i Cantoisu [7]. Adaptirajući Cantoisov model,
Chen i Hashimoto [5], a nešto kasnije Hill [12], definisali su kinetičku jednačinu za proračun
produkcije biogasa, kojoj ovde dajemo prednost. Razlozi za to su sledeći:
- definisana je za proces fermentacije tečnog stajnjaka svinjske i govedarske proizvodnje;
- određivanje merodavnih kinetičkih konstanti i parametara relativno je lako i pouzdano;
- dobro se slaže sa eksperimentalnim podacima dobijenim sa većeg broja postrojenja koja su
duže vremena u pogonu.
Usvojena merodavna jednačina kinetike ima oblik
( )
( ) ( )
|
|
.
|

\
|
− ⋅ θ ⋅ + − θ ⋅ µ
θ ⋅ + ⋅
− ⋅
θ

=
M D M
D M OSM S
SMV
K 1 K 1
K 1 K
1
C B
V (28)
gde su:
B
S
- specifična produkcija metana pri teorijski beskonačnom retencijskom periodu, Nm
3
/kg
dan

*
Praktično 100 do 120 dana
strana 152
θ - retencijski period
*
(vreme zadržavanja supstrata), odnosno vremenski interval
zadržavanja čestica u reaktoru, dan
Pregled konstanti i parametara merodavnih za analitičko određivanje kinetike biometanacije
dat je u tabeli 4.4.5.

Tabela 4.4.4 Vrednosti teorijske maksimalne vrednosti V
S,MAX
specifične produkcije metana čistih
komponenata organske mase supstrata
1)
VRSTA POLAZNOG SUPSTRATA VRSTA ANALIZE
SUPSTRATA
V
S,MAX
RELATIVNI ZAPREMINSKI
UDEO METANA
/ / m
3
/kg

/
svi tipovi HPK 0,35 1
ugljeni hidrati OSM
2)
0,79 0,50
masti OSM 1,44 0,72
proteini (C
8
H
14
O
3
N
2
) OSM 0,96 0,53
sirćetna kiselina OSM 0,75 0,50
mlečna kiselina OSM 0,81 0,58
metil-alkohol OSM 1,12 0,75
etil-alkohol OSM 0,97 0,75
1) F.E. Mosey: “Methane Fermentation of Organic Wastes”, Trib. Cebedean, Nom 453-454, 34, pp.389-
400, Cebedes Editeur 1981, Liege, Belgique
2) Organska suva supstancija (masa)


Tabela 4.4.5. Određivanje vrednosti merodavnih parametara kinetike procesa
anaerobne fermentacije stajnjaka domaćih životinja

PARAMETAR JEDINICA JEDNAČINA PRIMEDBA
B
S
Nm
3
/kg dan B
S
=0,30 – stajnjak goveda
B
S
=0,45 – stajnjak svinja
granice odstupanja:
±10%
µ
M
kg/kg 129 , 0 ) 1 , 273 T ( 013 , 0
SR M
− − ⋅ = µ važi u opsegu 290-
340 K
K
M
/ stajnjak goveda:
K
M
=0,95 (S
R
≤90 kg/m
3
)
K
M
=0,06875⋅S
R
-4,55 (S
R
≤90 kg/m
3
)
stajnjak svinja:
K
M
=0,90 (S
R
≤50 kg/m
3
)
K
M
=0,06176⋅S
R
-2,19 (S
R
≤50 kg/m
3
)

K
D
kg/kg
M D
1 , 0 K µ ⋅ =


Na osnovu jednačine (28) su sračunate vrednosti specifične produkcije metana i biogasa za
stajnjak goveda i svinja grafički su prikazane na dijagramima [35].
Jednačina (28) daje vrednosti V
SMV
. Za izračunavanje vrednosti specifične produkcije V
SBV
,
V
SMO
i V
SBO
koriste se definicije navedene u tabeli T1.

*
Imajući u vidu princip rada uređaja i izuzetnu složenost fluidnog kretanja u toku procesa, retencijski period
podrazumeva samo prosečno vreme zadržavanja čestica u reaktoru. Ako se ostatak posle fermentacije razdvaja u
dve faze, pa se ″čvrsta″ recirkuliše u reaktoru, definiše se pored ″hidrauličkog retencijskog perioda″ (za ″tečni″
deo supstrata) i retencijski period čvrstih čestica. Kod većine biogasnih postrojenja recirkulacija dela ostatka se
ne preduzima, pa se vrednosti oba retencijska perioda poklapaju.

strana 153
4.4.3 Merodavni pogonski parametri procesa anaerobne fermentacije
Intenzitet procesa anaerobne fermentacije meri se količinom biogasa obrazovanog u jedinici
vremena, pri određenim vrednostima parametara procesa. Za potpunu razgradnju nekog supstrata do
prestanka fermentativne aktivnosti potreban je vrlo dug period. Zato se iz ekonomskih razloga proces
vodi do određenog stepena razgradnje organskih materija. U postupcima za obradu otpadnih voda
definiše se ″tehničko vreme razlaganja″, kao i vremenski interval u kome se dobija 90 % količine gasa,
koja bi se mogla teorijski dobiti (to odgovara razlaganju 30 – 50 % mase polaznih organskih
materijala).
Na brzinu fermentativne aktivnosti na određen način utiču i brojni faktori, od kojih su
najvažniji:
- temperatura supstrata u reaktoru;
- koncentracija organskih suvih materijala;
- pH vrednost supstrata;
- prisustvo inhibirajućih faktora.

Uticaj temperature supstrata
Temperaturni nivo, a takođe i kolebanje temperature supstrata, imaju presudan uticaj na
intenzitet fermentativnih reakcija. Prvi stupanj procesa, hidroliza, suštinski je malo osetljiv na
temperaturne promene, što zavisi od prirode bakterijske flore koja uslovljava ovu fazu. Nasuprot tome,
druga i treća faza procesa zahtevaju približno konstantnu i uniformnu temperaturu supstrata u
reaktoru, pošto u slučaju promene temperature, acetogene i metanogene bakterije reaguju naglim
padom fermentativne aktivnosti, jer su adaptirane na ujednačenu procesnu temperaturu. Zbog toga
temperaturno polje supstrata tokom procesa u reaktoru treba da bude što bliže homogenom i
stacionarnom (ako se želi nesmetano odvijanje procesa odstupanja temperature ne smeju preći ± 2 K).
Kvalitativni uticaj temperature na kinetiku procesa ispoljava se temperaturnom zavisnošću
kinetičkih konstanti. Funkcionalna zavisnost K
M
, K
D
i µ
M
od temperature sistematizovane su i
analizirane npr. u [18, 35].

Uticaj koncentracije organskih suvih materija
Specifično opterećenje zapremine reaktora M
S
je masa organskih suvih materija, koja se
dnevno unosi po jedinici zapremine reaktora. Veći deo organskih supstanci prolazi kroz uređaj kao
biološki balast, bez uticaja na tok biohemijskih zbivanja, pa su vrednosti specifičnog opterećenja za
teže razgradljive supstance (npr. goveđi stajnjak), u principu veće nego za one koje se lakše anaerobno
razgrađuju (npr. svinjski stajnjak).
Koncentracija organskih suvih materija u supstratu, koji se uvodi u reaktor, neposredno utiče
na vrednost kinetičke konstante K
M
(tabela T5). Analize pokazuju da za stajnjak svinja kinetička
konstanta K
M
ima približno konstantnu vrednost 0,9 za vrednosti koncentracije S
R
≤50 kg/m
3
, a da
daljim porastom S
R
, kinetička konstanta K
M
brzo raste. Za stajnjak goveda, kinetička konstanta K
M

ima konstantnu vrednost 0,95 za S
R
≤90 kg/m
3
, a iznad te vrednosti raste sa povećanjem koncentracije
S
R
.

Uticaj PH vrednosti
Katalitička aktivnost bakterijskih fermenata u tesnoj je vezi sa pH vrednošću supstrata.
Najveći broj bakterija razvija svoje specifično katalitičko dejstvo samo u određenom pH području,
izvan koga brzina fermentativne aktivnosti brzo opada. Najpovoljnija koncentracija vodonikovih jona
poznata je kao optimalna pH vrednost.
Metanogene bakterije zahtevaju za svoju aktivnost sredinu u kojoj se, pored izvora ugljenika
(ugljeni hidrati) koji su izvori energije za metabolične procese bakterija, nalaze i joni amonijuma
(nastali razlaganjem proteina, nitrata, amonijaka itd.) (izvori azota), a neophodni su za sintezu novih
ćelijskih struktura. Optimalna vrednost odnosa količine ugljenika i azota (″C/N odnos″) iznosi oko 30.
Ako u sirovom materijalu preovlađuju ugljeni hidrati u odnosu na pomenuta azotna jedinjenja, stvara
se nedovoljno jona amonijuma (niske vrednosti pH supstrata), pa zbog povećanja kiselosti sredine
strana 154
nastaje biogas sa smanjenim udelom metana. S druge strane, povećana koncentracija jona amonijuma
prouzrokovaće rast pH vrednosti preko 8, što će zaustaviti metanogene procese. Otuda koncentracija
jona amonijuma treba da bude u rasponu 1000 – 1400 g/m
3
.
Optimalna vrednost pH supstrata određena je oblastima maksimalne aktivnosti acidoformnih
(acidogenih) i metanogenih bakterija. Populacija acidoformnih bakterija najbolje se razvija pri
vrednosti pH od 5–6, a metanogenih pri pH od 6–8. Vodeći računa o obe vrednosti, smatra se da se
optimalne pH vrednosti nalaze u intervalu 6,4–7,2 (mada ima i podataka da bi pH trebalo da bude 7 –
7,5 zbog sprečavanja ″kiselinskog preopterećenja″).

Uticaj prisustva inhibirajućih faktora
Mnogi fizički faktori, kao što su povećana temperatura ili jaki mehanički potresi i neke vrste
zračenja, usporavaju ili inaktiviraju dejstvo fermenata. Pored toga, postoji više hemijskih agensa i
supstanci koje mogu lako, preko hemijskih reakcija, kompletno ili selektivno da inaktiviraju fermente
ili da inhibiraju aktivnost bakterija.
S obzirom na poreklo stajnjaka, potencijalni inhibitori procesa anaerobne fermentacije jesu
joni metala: bakra, cinka, kalijuma, magnezijuma, nikla i hroma.
Određene koncentracije deterdženata i nekih sredstava za ubrzanje prirasta životinja i za
dezinfekciju objekata takođe deluju negativno na tok fermentativnih procesa. Granične vrednosti
koncentracije jona teških metala pri kojima prestaju metanogene reakcije kao i koncentracija
antibiotika, hemoterapeutskih i dezinfekcionih sredstava koja imaju određeno inhibitorsko dejstvo
navedene su u [35].

4.4.4 Procena energetskog potencijala tečnog stajnjaka u Srbiji
Referentni sistem tehnologije obrade anaerobnom fermentacijom
Polazeći od stanovišta da u našim uslovima realne izglede za širenje za širenje u praksi
imaju samo postrojenja sa kontinualno vođenim procesom fermentacije, i da, s obzirom na
prisutnost dovoljnih količina na jednom mestu, kao sirovine dolaze u obzir samo stajnjak
domaćih životinja i otpadne vode prehrambene, farmaceutske i fermentacione industrije, od
značaja za dalje analize su kontinualni sistemi:
-bez koncentrisanja biomase,
-sa koncentrisanjem biomase.
Sa druge strane, pošto su karakteristike biohemijskih i transportnih fenomena u sklopu
zbivanja koja se odvijaju u fermentnom sistemu bioreaktora, determinisane fizičko-hemijskim
osobinama obrađivanih materijala, pomenute dve grupe klase sistema se ne mogu porediti sa
gledišta primene, pošto je svaki od njih pogodan samo za određene kategorije polaznih
materijala. Vodeći računa o osobenostima procesa u oba sistema i polazeći od stava da se ova
studija odnosi na utvrđivanje komercijalno raspoloživih energetskih potencijala biomase iz
procesa intenzivne poljoprivredne proizvodnje, razmatranja će se nadalje ograničiti na, jedino
realno primenljive, postupke anaerobne obrade bez koncentrisanja biomase stajnjaka visoke
koncentracije (30-90 kg/m
3
) suvih materija.

Proračun raspoložive količine biogasa
Uspeh u proizvodnji biogasa u najvećoj meri zavisi od sadržaja organske suve materije u
tečnom stajnjaku. Vrednost sadržaja organske suve materije bi trebalo da se kreće u granicama koje su
prirodne za stajnjak u trenutku njegovog formiranja. Te veličine su za stajnjak svinja oko 50 kg/m
3
, a
kod stajnjaka goveda oko 80 kg/m
3
.
Održavanje koncentracije suve materije u prirodnim granicama predstavlja veoma težak
problem u uslovima uobičajene primene. Proračun raspoložive količine biogasa baziran na
vrednostima koncentracija suve materije naturalnog stajnjaka, prema našoj proceni, ne predstavlja
realnu sliku stanja. Zbog neracionalnog rasipanja vode u objektima, treba računati sa smanjenim
vrednostima koncentracije suvih materija. Prosečne vrednosti sa kojim treba računati produkciju
biogasa iznose 60 kg/m
3
za stajnjak goveda, odnosno 30 kg/m
3
za stajnjak svinja.
strana 155
Nadalje, s obzirom na velike troškove transporta stajnjaka, realne uslove za širenje primene
imaju samo decentralizovani sistemi proizvodnje i potrošnje gasa, sa ″toplotnom″ primenom biogasa
na licu mesta bez pretvaranja u ″više″ oblike energije. Iz tih razloga, raspoložive količine biogasa
proračunate su za svaku od pojedinačnih farmi, odnosno gazdinstavava sa relativno intenzivnom
stočarskom proizvodnjom, u punoj saglasnosti sa podacima o raspoloživoj količini stajnjaka datim u
prvom delu ove studije.
Proračun raspoložive količine biogasa određen je za sledeće uslove:
stajnjak goveda: koncentracija suvih materija: S
R
=60 kg/m
3

udeo organske u suvoj materiji: SM=0,85
temperatura stajnjaka u fermentoru: T
R
=308 K
vreme zadržavanja: 25 dana
Prosečna vrednost produkcije biogasa: V
SMV
=1,0 Nm
3
/m
3
dan
stajnjak svinja: koncentracija suvih materija: S
R
=30 kg/m
3

udeo organske u suvoj materiji: SM=0,80
temperatura stajnjaka u fermentoru: T
R
=308 K
vreme zadržavanja: 20 dana
Prosečna vrednost produkcije biogasa: V
SMV
=0,9 Nm
3
/m
3
dan
Proračun toplotnog ekvivalenta biogasa određen je pod sledećim uslovima:
- relativni zapreminski udeo metana u biogasu: r
M
=0,6
- toplotna moć biogasa: H
D
=22,5 MJ/Nm
3

Vrednosti ukupne (″bruto″) proizvodnje i toplotnog ekvivalenta biogasa i po
regionima u Srbiji na svinjogojskim i govedarskim farmama, i to za društveni i privatni sektor date su
u tabelama T6 i T7.

Tabela 4.4.6. Procena ukupne (″bruto″) proizvodnja biogasa na svinogojskim farmama regiona Srbije

REGION GAZDINSTVO DNEVNA
KOLIČINA
STAJNJAKA
UKUPNA
PROIZVODNJA
BIOGASA
TOPLOTNI
EKVIVALENT
BIOGASA
/

/ m
3
/dan Nm
3
/dan MJ/dan
Kljajićevo 75 67,5 1518,75
DPP Sombor, Sombor 58 52,2 1174,50
Aleksa Šantić farma 43 38,7 870,75
PP Aleksa Šantić 40 36,0 810,00
PP Graničar, Gakovo 13 11,7 263,25
PP Jadran, Stanišić 12 10,8 243,00
ZZ Bezdan, Bezdan 14 12,6 283,50
Zadrugarka 9 8,1 182,25
Doroslovo 16 14,4 324,00
SPŠ Sombor 5 4,5 101,25
Sombor
ukupno: 285 256,5 5771,25
ZZ Ravnica, Bajmok 11 9,9 222,75
Mikićevo 42 37,8 850,50
ZZ Čantavir, Čantavir 10 9,0 202,5
Šupljak 12 10,8 243,00
Novo Orahovo 12 10,8 243,00
Žednik - / /
Budućnost 6 5,4 121,5
Subotica
ukupno: 93 83,7 1883,25
Arenda / / /
DD Poljoprivreda 86 77,4 1741,50
DD Halas Jožef, Ada 72 64,8 1458,00
Pivara / / /
Obilić / / /
PK Čoka, Čoka 100 90 2025,00
Senta
ukupno: 258 232,2 5224,50
strana 156

DP Panonija 16 14,4 324,00
DD Zobnatica 33 29,7 668,25
DP Doža Đeri 26 23,4 526,50
DD Orahovo 12 10,8 243,00
PP Njegoševo / / /
PIK Moravica / / /
PŠ B. Topola / / /
Bačaka
Topola
ukupno: 87 78,3 1761,75
Farmacoop 150 135,0 3037,50
Carnex 200 180,0 4050,00
Bečej – Zalivno polje 125 112,5 2531,25
Srbobran 10 9,0 202,50
Bečej Breg 70 63,0 1417,50
Savino Selo 45 40,5 911,25
Bečej – Dobro Polje 7 6,3 141,75
Bečej – Novo Selo 6 5,4 121,50
Bečej – „Petefi“ 30 27,0 607,50
Bečej, Tovilište 75 67,5 1518,75
Bečej, Veliki Jarak 65 58,5 1316,25
Bečej, Šestica 25 22,5 506,25
Vrbas
ukupno: 808 727,2 16362,00
Neoplanta, Čenej 135 121,5 2733,75
Sirig 50 45,0 1012,50
Karađorđevo 45 40,5 911,25
Temerin, Nova farma 40 36,0 810,00
Temerin, Stara farma 26 23,4 526,50
Rumenka 8 7,2 162,00
Novi Sad
ukupno: 304 273,6 6156,00
Jedinstvo 71 63,9 1437,75
Mokrin 54 48,6 1093,50
Golad 47 42,3 951,75
Banatsko Veliko Selo 32 28,8 648,00
PIK Industrija mesa 23 20,7 465,75
Novi Kneževac 15 13,5 303,75
Novi Kneževac, Kupusina 18 16,2 364,50
Krstur 7 6,3 141,75
Kikinda
ukupno: 267 240,3 5406,75
Sečanj 78 70,2 1579,50
Farkaždin 32 28,8 648,00
Novi Bečej 29 26,1 587,25
Srpska Crnja 18 16,2 364,50
Krajišnik 15 13,5 303,75
Lazarevo 14 12,6 283,50
Jaša Tomić 7 6,3 141,75
Mužlja 13 11,7 263,25
Zrenjanin
ukupno: 206 185,4 3584,25
Panonija 12 10,8 243,00
uljma 12 10,8 243,00
Izbište 6 5,4 121,50
Vršac
ukupno: 30 27,0 607,50
strana 157

Stari Tamiš 74 66,6 1498,5
Banatski Karlovac 72 64,8 1458,00
Vladimirovac 71 63,9 1437,75
Dolovo 41 36,9 830,25
Banatski Brestovac 25 22,5 506,25
Crepaja 35 31,5 708,75
Omoljica 23 20,7 465,75
Banatsko Novo Selo 12 10,8 243,00
Kačarevo 10 9,0 202,50
Pančevo
ukupno: 363 326,7 7350,75
Bavanište 36 32,4 729,00
Sloga 8 7,2 162,00
Mramorak 9 8,1 182,25
Pločica 6 5,4 121,50
Kovin
ukupno: 59 53,1 1194,75
Voganj 74 66,6 1498,50
Kraljevci 31 27,9 627,75
Srem, Ruma 31 27,9 627,75
Ruma
ukupno: 136 122,4 2754,00
Sremska Mitrovica 60 54,0 1215,00
Stara Pazova 65 58,5 1316,25
Inđija 15 13,5 303,75
Šid, Ilinci 32 28,8 648,00
Šid, Šid 32 28,8 648,00
Šid, Zaravan 32 28,8 648,00
Sremska
Mitrovica
ukupno: 236 212,4 4779,00
Surčin, Stara farma 75 67,5 1518,75
Surčin, Nova farma 75 67,5 1518,75
Vizelj 87 78,3 1761,75
Obrenovac 87 78,3 1761,75
Institut za stočarstvo 15 13,5 303,75
Agroekonimik 3 2,7 60,75
Beograd
ukupno: 342 307,8 6925,50
Mladenovac / / /
Velika Plana, Trnovče 53 47,7 1073,25
Smederevo, Godomin 16 14,4 324,00
Smederevo
ukupno: 69 62,1 1397,25
Letnjikovac 64 57,6 1296,00
Veliko Gradište 63 56,7 1275,75
Petrovac 97 87,3 1964,25
Mustapić 45 40,5 911,25
Malo Crniće 25 22,5 506,25
Požarevac
ukupno: 294 264,6 5953,5
Bogatić 20 18,0 405,00
Petlovača 7 6,3 141,75
Šabac
ukupno: 27 24,3 546,75
Banjani 42 37,8 850,50 Valjevo
ukupno: 42 37,8 850,50
Loznica, Gučevo 4 3,6 81,00 Loznica
ukupno: 4 3,6 81,00
Užice / / /
Kragujevac / / /
Čačak / / /
Kraljevo / /
Kruševac Varvarin, ukupno 89 80,1 1802,25
strana 158

Duboka-Glogovac 133 119,7 2693,25
Veliki Popović 60 54,0 1215,00
Sedlare 38 34,2 769,50
Dobričevo 75 67,5 1518,75
Jagodina
ukupno: 306 275,4 6196,50
Niš / / /
Kobišnica 35 31,5 708,75 Negotin
ukupno: 35 31,5 708,75
Halovo 86 77,4 1741,5
Zvezdan 30 27,0 607,50
Zaječar
ukupno: 116 104,4 2349,00
Turekovac 88 79,2 1782,00 Leskovac
ukupno: 88 79,2 1782,00
Žitorađa 104 93,6 2106,00 Prokuplje
ukupno: 104 93,6 2106,00
SRBIJA UKUPNO: 4600 4140,0 93150,00

Tabela 4.4.7. Procena ukupne (″bruto″) proizvodnja biogasa na farmama za tov junadi na
društvenom sektoru u regionoma Srbije (bez Kosova i Metohije)

REGION GAZDINSTVO DNEVNA
KOLIČINA
STAJNJAKA
UKUPNA
PRODUKCIJA
BIOGASA
TOPLOTNI
EKVIVALENT
BIOGASA
/ / m
3
/dan Nm
3
/dan MJ/dan
DD Agros Zavod
Zavod Bačka Topola
31,2
150,4
31,2
150,4
702,00
3384,00
Severno
Bački
ukupno: 181,6 181,6 4086,00
Institut Servo Mihalj, Zrenjanin 70,6 70,6 1588,00 Srednje
Banatski ukupno: 70,6 70,6 1588,0
Poljop. Stanica Senta
Poljop. Stanica Kikinda
157,9
86,7
157,9
86,7
3552,75
1950,75
Severno
Banatski
ukupno: 244,6 244,6 5503,50
DPPU Agrozavod Vršac 70,2 70,2 1579,50
DP Tamiš, Pančevo 165,0 165,0 3712,50
Južno
Banatski
ukupno: 235,2 235,2 5292,00
DP Agroinstitut, Sombor 167,2 167,2 3762,00 Zapadno
Bački
ukupno: 167,2 167,2 3762,00
DP Agrozavod, Vrbas 90,0 90,0 2025,00
Poljop. Stanica Novi Sad 131,6 131,6 2961,00
Južno Bački
ukupno: 221,6 221,6 4986,00
Polj. Inst. P. Drezgić, SM 80,0 80,0 1800,00
Poljop. Stanica Ruma 25,4 25,4 571,50
Sremski
Okrug
ukupno: 105,4 105,4 2371,50
Zavod Podrinje, Šabac 79,0 79,0 1755,50
Zavod za poljop. Loznica 6,0 6,0 135,00
Mačvanski
Okrug
ukupno: 85,0 85,0 1912,50
Zavod za poljop. Valjevo 218,0 218,0 4905,00 Kolubarski
Okrug ukupno: 218,0 218,0 4905,00
Zavod za polj. Smederevo / / / Podunavski
Okrug ukupno: / / /
Zavod za poljoprivredu, Stig,
Požarevac
199,1 199,1 4479,75 Braničevski
Okrug
ukupno: 199,1 199,1 4479,75
strana 159
Poljoprivredna stanica,
Kragujevac
156,0 156,0 3510,00 Šumadijski
Okrug
ukupno: 156,0 156,0 3510,00
Poljoprivredna stanica,
Jagodina
105,3 105,3 2369,25 Pomoravski
Okrug
ukupno: 105,3 105,3 2369,25
Zavod za poljoprivredu
Krajina, Negotin
25,4 25,4 571,50 Borski Okrug
ukupno: 25,4 25,4 571,50
Centar za poljoprivredu,
Zaječar
206,0 206,0 4635,00 Zaječarski
Okrug
ukupno: 206,0 206,0 4635,00
Zavod za poljoprivredu
Moravice, Ušice
64,0 64,0 1440,00 Zlatiborski
Okrug
ukupno: 64,0 64,0 1440,00
Poljoprivredna stanica Ovčar,
Čačak
120,0 120,0 2700,00 Moravički
Okrug
ukupno: 120,0 120,0 2700,00
Zavod za poljoprivredu Ibar,
Kraljevo
156,0 156,0 3510,00 Raški Okrug
ukupno: 156,0 156,0 3510,00
Poljoprivredna stanica
Kruševac
130,2 130,2 2929,50 Rasinski
Okrug
ukupno: 130,2 130,2 2929,50
DP Agrorazvoj, Niš / / / Nišavski
Okrug
ukupno: / / /
Viša poljoprivredna škola,
Prokuplje
/ / / Toplički
Okrug
ukupno: / /
Zavod za poljoprivredu, Pirot 58,8 58,8 1323,00 Pirotski
Okrug
ukupno: 58,8 58,8 1323,00
Zavod za poljoprivredu
Laskovac
42,4 42,4 954,00 Jablanički
Okrug
ukupno: 42,4 42,4 954,00
Zavod za poljoprivredu Vranje 6,0 6,0 135,00 Pčinjski
Okrug ukupno: 6,0 6,0 135,00
Agroekonomik 60,0 60,0 1350,00
Zavod Kosmaj 171,4 171,4 3856,50
Grad Beograd
ukupno: 231,4 231,4 5206,50
SRBIJA UKUPNO: 3026,20 3026,00 68089,50

Tabela 4.4.8. Procena ukupne (″bruto″) proizvodnja biogasa na farmama za tov junadi na
privatnom sektoru u regionoma Srbije (bez Kosova i Metohije)

REGION GAZDINSTVO DNEVNA
KOLIČINA
STAJNJAKA
UKUPNA
PRODUKCIJA
BIOGASA
TOPLOTNI
EKVIVALENT
BIOGASA
/

/ m
3
/dan Nm
3
/dan MJ/dan
DD Agros Zavod
Zavod Bačka Topola
/
124
/
111,6
/
2511
Severno
Bački
ukupno: 124 111,6 2511,00
Institut Servo Mihalj, Zrenjanin 24 21,6 486,00 Srednje
Banatski ukupno: 24 21,6 486,00
strana 160
Poljop. Stanica Senta
Poljop. Stanica Kikinda
13,8
31,9
13,8
31,9
310,50
717,75
Severno
Banatski
ukupno: 45,7 45,7 1028,25
DPPU Agrozavod Vršac 9,6 9,6 216,00
DP Tamiš, Pančevo 4 4 90,00
Južno
Banatski
ukupno: 13,6 13,6 306,00
DP Agroinstitut, Sombor 7,6 7,6 171,00 Zapadno
Bački
ukupno: 7,6 7,6 171,00
DP Agrozavod, Vrbas 90 90 2025,00
Poljop. Stanica Novi Sad 131,6 131,6 2961,00
Južno Bački
ukupno: 221,6 221,6 4986,00
Polj. Inst. P. Drezgić, SM 80 80 1800,00
Poljop. Stanica Ruma 25,4 25,4 571,50
Sremski
Okrug
ukupno: 105,4 105,4 2371,50
Zavod Podrinje, Šabac 79 79 1777,50
Zavod za poljop. Loznica 6 6 135,00
Mačvanski
Okrug
ukupno: 85 85 1912,50
Zavod za poljop. Valjevo 250,3 250,3 5631,75 Kolubarski
Okrug ukupno: 250,3 250,3 5631,75
Zavod za polj. Smederevo 93,3 93,3 2099,25 Podunavski
Okrug ukupno: 93,3 93,3 2099,25
Zavod za poljoprivredu, Stig,
Požarevac
156,4 156,4 3519,00 Braničevski
Okrug
ukupno: 156,4 156,4 3519,00
Poljoprivredna stanica,
Kragujevac
96,4 96,4 2169,00 Šumadijski
Okrug
ukupno: 96,4 96,4 2169,00
Poljoprivredna stanica,
Jagodina
43,1 43,1 969,75 Pomoravski
Okrug
ukupno: 43,1 43,1 969,75
Zavod za poljoprivredu
Krajina, Negotin
25,4 25,4 571,50 Borski Okrug
ukupno: 25,4 25,4 571,50
Centar za poljoprivredu,
Zaječar
40 40 900,00 Zaječarski
Okrug
ukupno: 40 40 900,00
Zavod za poljoprivredu
Moravice, Ušice
26,6 26,6 598,50 Zlatiborski
Okrug
ukupno: 26,6 26,6 598,50
Poljoprivredna stanica Ovčar,
Čačak
165,5 165,5 3723,75 Moravički
Okrug
ukupno: 165,5 165,5 3723,75
Zavod za poljoprivredu Ibar,
Kraljevo
78,6 78,6 1768,50 Raški Okrug
ukupno: 78,6 78,6 1768,50
Poljoprivredna stanica
Kruševac
110,0 110,0 2475,00 Rasinski
Okrug
ukupno: 110,0 110,0 2475,00
DP Agrorazvoj, Niš 97,4 97,4 2191,50 Nišavski
Okrug
ukupno: 97,4 97,4 2191,50
Viša poljoprivredna škola,
Prokuplje
35,2 35,2 792,00 Toplički
Okrug
ukupno: 35,2 35,2 792,00
Zavod za poljoprivredu, Pirot 22 22 495,00 Pirotski
Okrug
ukupno: 22 22 495,00
strana 161
Zavod za poljoprivredu
Laskovac
29 29 652,50 Jablanički
Okrug
ukupno: 29 29 652,50
Zavod za poljoprivredu Vranje / / / Pčinjski
Okrug ukupno: / / /
Agroekonomik 22 22 495,00
Zavod Kosmaj 5,6 5,6 126,00
Grad Beograd
ukupno: 27,6 27,6 621,00
SRBIJA UKUPNO: 2213,4 2213,4 49801,50





4.4.5 Tehnoekonomska analiza proizvodnje i korišćenja biogasa

Opis metoda primenjenog za tehnoekonomsku optimizaciju biohemijskog procesovanja
Detaljniji opis sa odgovarajućom tehnološkom šemom postrojenja za anaerobnu
obradu satajnjaka domaćih životinja dat je [18] i ovde se neće posebno razmatrati, već će se
samo dati kratak opis primenjenih metoda proračuna.
Na slici 1 data je principijelna šema procesnog sistema za proizvodnju i korišćenje
biogasa. Mada šema na slici 1, predstavlja samo jednu od principijelnih mogućnosti izvedbe
postrojenja, ovde se smatra da je struktura usvojenog sistema dovoljno opšta i kao takva
relevantna za razmatranje problema proračuna i tehnoekonomske optimizacije sistema za
proizvodnju i korišćenje biogasa.

Slika 1. Strukturna šema sistema za proizvodnju i korišćenje biogasa

β ββ β
2
β ββ β
1
β ββ β
3
β ββ β
4
β ββ β
5
β ββ β
6
β ββ β
7
β ββ β
8
β ββ β
9
1
u
2
u
3
u
4
u
5
u
5
HEM
1
HWB
4
HEW
2
BG
3
BR

Oznake na slici 1. imaju sledeće značenje:
− BR - biohemijski reaktor - fermentor
− HWB: - uređaj za “proizvodnju” toplote i električne energije
− BG: - niskopritisni rezervoar za skladištenje biogasa
− HEW - razmenjivač toplote za predgrevanje polaznog materijala
− HEM - razmenjivač toplote za “korišćenje toplote” fermentisanog stajnjaka
strana 162
Postupak obrade organskih materijala u sklopu biohemijsko-tehnološkog procesa
anaerobne fermentacije definisanog na slici 1. je višestepeni proces međusobno povezanih
fizičko-hemijskih reakcija, koje se odvijaju u pojedinim elementima procesne aparature. Pošto
su jedinice ovakvog procesnog sistema spregnute protocima mase i energije, procedura
matematičkog modeliranja i optimizacije u cilju određivanja vrednosti parametara merodavnih
za projektovanje opreme i vođenje procesa, može da se sprovede samo na osnovu detaljnih
tehnološko-tehničkih proračuna i ekonomske analize svih elemenata koji čine sistem.
Pri razmatranju višestepenih procesa uvek je, uz određene pretpostavke, moguće
definisati sistem jednačina (konačnih, diferencijalnih ili integralnih) i spregnuti ih u
matematički model čitavog procesa. Primena takvog principa sinteze pri izgradnji
matematičkog modela spregnutih reakcija pruža mnogo prednosti, posebno u pogledu
realizacije numeričkih metoda rešavanja sistema jednačina. Pojedini delovi matematičkog
modela mogu se odvojeno testirati i usaglasiti sa eksperimentalnim rezultatima, a jednom
potvrđeni model nekog stupnja lako se može ″integrisati″ u modelske jednačine procesnih
sistema druge namene.
Jednačine matematičkih modela realnih procesa su međutim, uprkos svim
neophodnim uprošćenjima, najčešće tako složene strukture da je sprovođenje bilo kakvog
″standardnog″ postupka optimizacije na sistem kao celinu, praktično neizvodljivo. Put koji se
u tom slučaju traži je izbor i razvoj matematičkih metoda i procedura koje omogućavaju da se
traženje optimalnih rešenja izvodi, za svaki od pojedinih stupnjeva procesa, odvojeno.
Metoda dinamičkog programiranja [2,3], odnosno optimizacije, koja je u [18]
primenjena za rešavanje opisanog problema, predstavlja postupak nalaženja ekstramalnih
vrednosti funkcija više nezavisno promenljivih koje kvantitativno karakterišu ponašanje
razmatranog sistema. Bazirajući se na detaljnoj analizi kinetičkih zakonitosti i analitički i
eksperimentalno dobijenim relacijama za opis merodavnih fenomena, usvajajući metodu
dinamičkog planiranja investicija kao najbolju za definisanje kriterijuma optimizacije, u [18]
je dat složeni matematički model proračuna optimalnih vrednosti uz odgovarajući mašinski
program za realizaciju razvijene numeričke procedure.


4.4.6 Opšti zaključci na osnovu rezultata proračuna za sisteme za obradu tečnog
stajnjaka svinja i goveda
Na osnovu saznanja stečenih analizom rezultata dobijenih višestrukim ponavljanjem
definisane računske procedure za čitave oblasti mogućih vrednosti merodavnih ulaznih
parametara modela, ovde se daju se generalni zaključci koji se moraju imati u vidu pri
planiranju postrojenja za anaerobnu obradu stajnjaka domaćih životinja.
Pre svega, bitna pretpostavka za ostvarenje povoljnih ekonomskih rezultata pri
energetskom vrednovanju efekata procesa anaerobne fermentacije je primena obrazovanog
biogasa neposrednim sagorevanjem u ″toplotne svrhe″, pošto svaka transformacija hemijske
energije i biogasa u ″više″ oblike, zbog ″gubitaka pri pretvaranju″ i u vezi sa tim, zahteva za
uvećanjem investicionih ulaganja, bitno ugrožava opravdanost investicija. Osim toga, pošto je
jedino, korisno utrošena količina biogasa mera energetskog kvaliteta procesa (odnosno čitave
″linije″ obrade polaznog materijala), tok energije potrebne spoljnim potrošačima ima suštinski
uticaj pri konačnoj oceni valjanosti motiva za gradnju postrojenja.
Skladištenje biogasa na povećanim pritiscima zahteva utrošak skupe električne
energije za pogon kompresora. Primena kompresije pre eventualnog skladištenja ne može da
bude ″pokrivena″ cenom toplotne energije biogasa, čak ni u našim trenutnim uslovoma
neregularnog tržišnog odnosa cena toplotne i električne energije.
Nadalje, pošto je transport tečnog stanjaka skopčan sa velikim troškovima i
mnogobrojnim problemima vezanih za veoma nepovoljno dejstvo na okolinu, ceni se da samo
decentralizovani sistemi za proizvodnju i potrošnju biogasa imaju realnu šansu za širenje u
praksi. Sa tog gledišta, ukupan energetski potencijal biomase stočarske proizvodnje može da
predstavlja značajan doprinos ukupnoj energetskoj stabilizaciji zemlje. posebno u udaljenim
ruralnim sredinama bez odgovarajuće energetske snabdevenosti.
strana 163
Principijelna mogućnost da se eventualno proizvedena električna struja (u kombinaciji
sa proizvodnjom tople vode) isporuči u javnu elektromrežu, nije mnogo verovatna zbog
izrazitih problema takvih sistema vezanih za održanja konstantne frekvencije i napona.
Zahtevi nacionalne elektrodistribucije u tom smislu predstavljaju praktično nerešiv problem.
Između optimalnih vrednosti merodavnih parametara dobijenih za stajnjak svinja i
goveda nisu uočene bitne razlike. Vreme zadržavanja supstrata u slučaju goveđeg stajnjaka
trebalo bi bada bude oko 25 dana, naspram 20 dana koji se mogu preporučiti za stajnjak
svinja. Za oba polazna materijala, najbolji ekonomski efekti se ostvaruju ako je temperatura
supstrata u fermentoru oko 35°C.
Za predgrevanje polaznog supstrata i eliminaciju toplotnih gubitaka fermentora (što je
naročito izraženo tokom hladnih zimskih meseci) mora se utrošiti značajan deo proizvedenog gasa. U
tabelama T6, T7 i T8 data je bruto prozvodnja biogasa bez učešće ″sopstvene potrošnje postrojenja″
koja nikad nije manja od 20% od ukupno obrazovane količine biogasa. U hladnim zimskim mesecima
kada, zbog načina držanja životinja, temperatura stanjaka goveda dostiže vrednosti bliske 0°C, ova
vrednost može dostići i granicu od 40%.


LITERATURA
41. Baader W.: Das Biogasprojekt, Grundlage Landechnik, 31, 1981
42. Bellman R.: Dynamic programming, Princeton University Press, Princeton, N.Y. 1979.
43. Bellman R., S. Dreyfus: Applied Dynamic programming, Princeton University Press, Princeton,
N.Y. 1962.
44. Benefild L.D., W.R. Clifford: Biological Process Design for Wastewater Treatment, Prentice-
Hall Series in Environmental Sciences, 1980.
45. Chen Y.R., Hashimoto A.G.: Kinetics of methane fermentation, Biotechnology and
Bioengineering Symposium No. 8, 269
46. Chen Y.R., Hashimoto A.G.: Rheological properties of Aerated Poultry Wastes Slurries,
Transaction of the ASAE, Vol, 19, No.5, 898, 1976.
47. Contois D.E.: Kinetic of bacterial growth; relationship between population density and specific
growth of continuous cultures, Journal of General Microbiology, 40, 1959.
48. Cushman J.H.: Hierarchical Problems: Some Conceptual Difficulties in the Development of
Transport Equations, Heat and Mass transfer in Porous Media, Editors M.Quintard and M.
Todorovic, Elsevier Science Publ. p. 123-136, 99-110, Amsterdam, 1992.
49. Gosch S: Energy Production Efficiences in Anaerobic Gasification Process, Proces.
Biochemistry, 2, 1981.
50. Grover Velma, B.K. Guha, W. Hogland, S. McRae: Solid Waste Management, Special Indian
Edition, Oxford & IBH Publishing Co. Pvt. Ltd, New Delhi, Calcutta, 2000.
51. Hashimoto, A: Methane from Swine Manure:Efect of Temperature and Influent Substrate
Concentration on Kinetic parameter (K), Agricultural Wastes, 1984, Vol.9, 299
52. Hill D.T.: Simplified Monod Kinetics of Methane Fermentation of Animal Wastes, Agricultural
Wastes, (5), 157, 1983.
53. Hill D.T.: Design Parameters and Operating Characteristics of Animal Waste Anaerobic
Digestion System – Swine and Poultry, Agricultural Wastes,(5), 157, 1983.
54. Hill D.T.: Optimum operational design criteria for anaerobic digestion of animal manure,
Transaction ASAE, (25), 1029, 1982
55. Hobson N.P.: The Kinetics of Anaerobic Digestion of farm Wastes, J. Chemcal Tech.
Biotecnology, 1983, (33B), 1
56. Hungate R. E.: Smith, W.; Baushop, T.; Yu, I.; Rabinowitz, J.: Formate as an intermediate in the
bovine Rumen Fermentacion, J. Bacteriology, (2), 102, 389, 1970.
57. Kloss, R.: Plannung landwirtschaftlichen Biogasanlagen nach techisch-wirtschaftlichen
Kriterien, Disseration an der Techischen Universitat Carolo-Wilhemina, Braunschweig, 1985.
58. Kosi F.: Modeliranje i optimizacija postrojenja za anaerobnu fermentaciju organskih materijala,
Doktorski rad, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1987.
strana 164
59. Kosi, F., Todorovic M.: Experimental Investigation of Rheological Model Characteristics of
Non-Newtonian Fluids, International Conference Energy Efficiency 2000, Belgrade, p. 253-264,
1991.
60. Kosi F., Todorovic M.: Experimental Determination of Specific Heat Capacity of Livestock
Waste Slurries, Contemporary Agricultural Engineering, No.1, p. 9-14, 1995.
61. Kosi F. and M. Todorović: Biochemical Conversion of Industrial Wastes by Anaerobic
Fermentation, Periodical Electronic Monograph - Information and Technology Transfer on
Renewable Energy Sources for Sustainable Agriculture, Food Chain and HFA ’99, DERES,
Faculty of Agriculture, Belgrade, http://www.rcub.bg.ac.yu/~todorom/tutorials/rad38.html
62. Lawrence, A. W.; McCarty, P. L.: Kinetics of methane fermentation in anaerobic treatment, J.
Walter Pollution Control Federation, 1969, (47), R1
63. McCarty, P. L.: Anaerobic waste treatment fundamentals - Part one, Publ. Wks. N.Y., 1964, 95
(9), 107
64. Metzner A.B.: Non-Newtonian Technology-Advances in Chemical Engineering I, B. D. Thomas
and J. W. Happers, Jr., Academic Press, Inc. New York,1956
65. Monod J.: The growth of bacterial cultures, Annual Rewiew of Microbiology, 1949, 3, 371
66. Mosey, F. E.: Anaerobic Biological Treatment of Food Industry Waste Water, J. Water Pollution
Control, 1984, 273
67. Perwanger, A., Mitterleitner, H.: Biogas-Auszug aus dem 1. Zweischen bericht zur
Forschungsvorhaben - Einsatzmoglichkeiten verschiedener Energietrager in Landwirtschaft,
Bayer. Staatsminis. fur Ernahrung, Landwirtschaft und Forsten Munchen,1980, Deutschland B.
R.
68. Petersen N.J. and Davison H.B.: Modelling of an Immobilised-cell Three Phase Fluidised -Bed
reactor, Applied Biochem. Biotechnol. 28/29, p. 685-698, 1991.
69. Pontrjagin, J.S., W.G. Boltjanskij, R.W.. Gamrekalidse, E.F. Mischenko: Mathematical Theory of
Optimal Processes, (in Russian), Nauka, Moskva, 1983.
70. Piehler, J.: Einfuerung in die dynamische Optimierung, B.G. Teubner Verlaggesellschaft,
Leipzig, 1966.
71. Quintard M., and Whitaker S: Transport Processes in Ordered and Disordered Porous Media,
Heat and Mass transfer in Porous Media, Editors M.Quintard and M. Todorovic, Elsevier Science
Publ. p. 99-110, Amsterdam, 1992.
72. Schafer R.: Technische und okonomische Beuerteilung des Biogasverfahrens in Betrieben der
tierschen Produktion anhand von statischen und dynamischen Modellen, Dissertation, TU
Munchen, Weihenstephan, 1982.
73. Todorović M,. Tošić M, Kosi F., Marković M., Maksimović S.: Uputstvo za planiranje,
programiranje, projektovanje i održavanje bioenergetskih postrojenja za potrebe JNA, Beograd,
1986.
74. Todorovic Marija., Elizabeth Boyce, Kosi, F.: Anaerobic Bioreactors Producing Chemicals and
Fuels - Inovation and Engineering Database, Proceedings of the 9th European Bioenergy
Conference, pp.1560-1566, Kopenhagen, 1996.
75. Todorović M., Gburčik V., Djajić N., Gburčik P., Stevanović-Janezić M., Kosi F.: National
Information & Technology Transfer Network on New and Renewable Energy Sources, The
European Congress on Renewable Energy Implementation, Athens, pp. 934-943, 1997.
76. Todorovic Marija, F. Kosi, Ljiljana Simic: Bioreactors for Fuels and Chemical Production –
Predictive Analytical Modelling via Microbiological and Psysicochemical Synergetics, The 10
th

European Conference end Technology Exhibition - Biomass for Energy and Industry, 8-11
June, pp. 669-672, Wuerzburg, Germany,1998.
77. Todorović M., Kosi F., Simić Lj.: “Bioreaktori za proizvodnju hemikalija i goriva, inovacije,
fenomeni prenosa i inženjerska baza podataka”, III Jugoslovenski simpozijum prehrambene
tehnologije - Procesno inženjerstvo i oprema, Beograd, str. 335 – 340, 1998
78. Todorović M. S., Stevanović-Janežić, F. Kosi, M.G.Kuburović, G. Koldžić, A. Jovović: Forestry,
Municipal and Agricultural Wastes for Fuels and Chemical, Monografija Solid Waste
Management: A Developing Countres Perspective, Editor: W. Grover, Oxford & IBH
Publishing Co. Pvt. Ltd, New Delhi, India, pp. 263-285, 1999.
strana 165
79. Todorović M., Kosi F., i dr.: Istraživnje osnovnih parametara mehanizacije u cilju unaprđ|enja
proizvodnje, ušede energije i očuvanja životne sredine u poljoprivredi, tema: Ispitivanja
osobina materijala i procesa merodavnih za povećanje efikasnosti toplotnih i difuzionih
operacija u biotehnici, projekat 12M12 finasiran od strane MNT Srbije, za period od 1966-
2000.
80. Whitaker S.: Transport Processes with Heterogeneous Reaction, Department of Chemical
Engineering, Chemical Reactor Analysis: Concepts and Design, Editor S. Whitaker and A.E.
Cassano, Gordon and Breach, New York, 1986.



strana 166



5. TEHNO-EKONOMSKA ANALIZA I EKOLOŠKI UTICAJ
PROIZVODNJE ENERGIJE IZ BIOMASE
Dr Mladen Ilić, Prof. Simeon Oka - Institut VInča, Laboratorija za termotehniku i energetiku
Prof. dr Miloš Tešić - Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad


U poglavlju 3.3 ove studije date su cene goriva u zavisnosti od transportne daljine,
obuhvatajući i troškove ubiranja i skladištenja. Cene različitih vrsta biomase se kreću od 2 do 8 €/GJ.
U cenu biomase kao goriva uračunat je i njen transport na srednje rastojanje od oko 20 km. U ovako
formiranoj ceni goriva, troškovi ubiranja i prikupljanja čine oko 80%, troškovi transporta učestvuju sa
oko 15 do 20%, a troškovi skladištenja najviše 10%. Sa povećanjem rastojanja povećavaju se troškovi
transporta, a time se povećava i ukupna cena goriva. Najviša cena biomase odnosi se na brzorastuće
šume, odnosno posebno uzgajane šume za potrebe energije.
Upoređujući dobijene cene biomase sa cenom prirodnog gasa od 5$/GJ, nedvosmisleno se
zaključuje da biomasa nije jevtino gorivo. Ako se uz to uporede vrednosti investicija u postrojenja za
energetsko iskorišćenje biomase i prirodnog gasa, dobija se da je cena električne energije proizvedene
iz biomase viša od električne energije proizvedene iz prirodnog gasa.
Za ekonomski isplativo korišćenje biomase izuzetno su pogodna ona mesta gde se biomasa
nalazi već prikupljena, kao što je industrija papira i celuloze, industrija nameštaja, poljoprivredne
farme, poljoprivredni centri, prehrambena industrija, pilane,...Biomasa je na tim mestima već
prikupljena zbog potreba osnovnog procesa proizvodnje. Veći deo ubrane biomase se koristi za
osnovni proces proizvodnje, a ono što ostaje je nusproizvod, odnosno ostatak biomase. U nekim
slučajevima u industriji, biomasa koja se može iskoristiti u energetske svrhe predstavlja balast,
odnosno radi se o biomasi koja je ekološki štetna, pa ju je neophodno na neki način obraditi, ili platiti
troškove za njeno uklanjanje. Tada se može govoriti o takozvanoj negativnoj ceni biomase.
Koristeći pogodnost da je biomasa već prikupljena, a na osnovu toga da joj je cena bliska nuli,
može se postići cena proizvedene energije iz biomase koja je konkurentna sa onom dobijenom
korišćenjem fosilnih goriva.


5.1 Cena postrojenja

Cena proizvedene energije iz biomase zavisi u velikoj meri od vrednosti investicije u dato
postrojenje za proizvodnju energije. Jedno od najčešće primenjivanih tehnologija energetskog
iskorišćenja biomase je sagorevanje.

Sagorevanje
Postrojenja sa sagorevanjem biomase mogu se podeliti na peći - male uređaje za zagrevanje
neposredne okoline, male kotlove za zagrevanje domaćinstava, kotlove srednje snage za sisteme
centralnog grejanja i za proizvodnju toplote za tehnološke potrebe i takođe srednje kotlove za
spregnutu proizvodnju električne energije i toplote. Veliki kotlovi, koji koriste biomasu kao jedino
gorivo se vrlo retko grade. Način na koji se biomasa ipak koristi u velikim kotlovima je takozvano ko-
sagorevanje, to jest biomasa zamenjuje jedan deo osnovnog goriva, a to je obično ugalj.
U razvijenim zemljama su mali kotlovi za potrebe grejanja domaćinstava dostigli vrlo visok
stepen korisnosti (preko 85%) i imaju mali stepen emisije nesagorelih gasova (ispod 100 ppm ugljen-
monoksid).
Specifična cena malih kotlova na biomasu je u vrlo širokom opsegu od 100 do 500 €/kW, a
zavisi u velikoj meri od vrste goriva, načina doziranja goriva, i stepena automatizacije rada kotla.
strana 167
Generalno kotlovi manjih snaga imaju veću specifičnu cenu, ali presudan uticaj na cenu ima stepen
automatizacije. Ipak nije zanemarljiv ni uticaj vrste goriva na cenu kotla. Tako su kotlovi za
sagorevanje slamaste biomase po pravilu 10 do 50% skuplji od kotlova iste snage, namenjenih za
sagorevanje drvenaste biomase.
Mali kotlovi, sa snagom do 100 kW, namenjeni za grejanje individualnih stambenih zgrada,
po pravilu su ručno loženi, i ne raspolažu uređajima za izdvajanje prašine iz dimnih gasova. Specifična
cena ovakvih kotlova, sa snagom u opsegu od 50 do 100 kW, iznose 100 do 200 €/kW.
Kotlovi sa termičkom snagom iznad 100 kW nude se na tržištu pretežno sa automatizovanim
doturom goriva i opremljeni su sistemom za izdvajanje prašine iz dimnih gasova, koji je postavljen iza
kotla. Iako generalno specifična cena kotlova treba da opada sa povećanjem njihovog kapaciteta, kod
kotlova kapaciteta oko 1 MW dolazi do povećanja specifične cene. Ovo je zbog toga što, počev od
snage od oko 1 MW, dolazi do primene skuplje tehničke opreme postrojenja. Ovakva postrojenja
imaju uredjaje za automatsko odvođenje pepela i često se izrađuju sa pokretnom rešetkom za
sagorevanje, što je povezano sa višim troškovima u odnosu na klasična ložišta sa fiksnom rešetkom i
komorom za pepeo ispod nje.
Kod sistema sa snagom ložišta iznad 5 MW dolazi do izražaja primena skupljih sistema za
izdvajanje prašine iz dimnih gasova (najčešće se koriste elektro-filtri ili filtri sa vrećastim ulošcima
umesto multiciklona, ili dodatno uz primenu multiciklona -videti tabelu 5.2). Osim toga, kod većih
snaga se kotlovi delimično koriste i za proizvodnju pare (za obezbeđenje toplote neophodne u okviru
tehnološkog procesa, ili u okviru KWK-postrojenja), što dovodi do viših troškova nego kod
postrojenja koja proizvode toplu vodu. Ovde važe sledeća okvirna pravila:
Kada se želi postojeći kotao na tečno gorivo koristiti kao kotao na biomasu, tada se obično
dogradi predložište. Pored predložišta potrebno je dograditi sistem za dopremu i sistem za doziranje
biomase. U tom slučaju je srednja cena za prevođenje kotla sa tečnog goriva na biomasu u opsegu od
80 do 200 €/kW.
Kotlovi srednjih i većih snaga, opremljeni sa odgovarajućim sistemima za manipulaciju
gorivom, imaju specifičnu cenu oko 100€/kW. Stepen korisnosti izgrađenih kotlova na biomasu se
kreću od 85% do 96%, s tim što noviji kotlovi imaju viši stepen korisnosti.
Struktura investicionih troškova za postrojenja na biomasu, datih kroz 5 primera, data je u
tabeli 5.1. Investicioni troškovi navedeni u tabeli 5.1 ne obuhvataju razvod toplotne energije (lokalna
mreža za grejanje tj mreža za razvod vodene pare), pošto ovi troškovi ne zavise od karakteristika
opisanih postrojenja, već u znatno većoj meri od individualnih parametara potrošača toplotne energije.

Tab 5.1. Tipične vrednosti ukupnih troškova investicija za usvojena bioenegretska postrojenja, i
poređenje sa postrojenjima na lož ulje i gas, uvek bez isporuke toplote (Jahraus i Heinrich 2001).
Mašine Gradjevin
- ski deo
Eletrotehni
čka i laka
metalna
oprema
Ostali
troškovi
Ukupni
troškovi
postrojenja
u hilj. €
Udeo u %
Ukupni
troškovi
postrojenja na
lož-ulje/gas
u hilj. €
Primer 1
500 kW kotao
125-250 70-80 15-20 2-3 10-15 90-110
Primer 2
1 MW kotao sa
zgradom
250-400 55-65 20-30 3-6 10-15 100-150
Primer 3
5 MW toplana
1.250-1.500 50-60 20-30 5-10 10-15 550-750
Primer 4
10 MW parni
kotao sa zgradom
5.500-7.000 50-55 30-35 3-6 10-15 1.500-2.000
Primer 5
14MW toplana
8.500-11.000 55-65 20-30 5-10 10-15 3.500-7.500

Da bi se omogućilo vrednovanje ovih troškova, dati su orijentacioni podaci za ukupne
strana 168
troškove izgradnje postrojenja istog kapaciteta sa loženjem prirodnog gasa ili lož-ulja. Odatle može da
se vidi, da su troškovi postrojenja koja koriste biomasu, otprilike duplo viši u odnosu na troškove kod
postrojenja iste snage, loženih prirodnim gasom ili lož-uljem.

Postrojenja za izdvajanje prašine iz dimnih gasova
U zavisnosti od zahteva koji se postavljaju u odnosu na zaostali sadržaj prašine u dimnom
gasu, mogu da dođu u obzir za primenu različita postrojenja za izdvajanje prašine iz dimnih gasova.
Orijentacione vrednosti specifičnih cena najrasprostranjenijih uređaja za izdvajanje prašine sadrži
tabela 5.2. U skladu sa datim podacima, multicikloni u pogledu cene predstavljaju daleko
najpovoljnije sisteme za izdvajanje prašine. Međutim, zbog relativno visokog sadržaja zaostale prašine
u gasovima, multicikloni se mogu primeniti kao jedini izdvajači prašine samo kod postrojenja male i
srednje snage (do maksimalno 5 MW), kod kojih, prema publikaciji TA Luft (Tehnički podaci o
vazduhu, Nemačka), treba obezbediti sadržaj prašine ispod granice 150 mg/Nm
3
.

Tabela 5.2 Specifične cene postrojenja za otprašivanje, kod proizvodjača (Jahraus i Heinrich, 2001).
Termička snaga
MW
Specifična cena
€/kW
Multiciklon 0,1-0,5 15-25
0,5-2 7-15
Elektrofilter i filter sa vlaknima 1-2 40-60
2-5 30-45
5-20 15-35
Kondenzator dimnih gasova 1-5 45-65



Spregnuta proizvodnja električne energije i toplote
U postrojenjima sa spregnutom proizvodnjom električne energije i toplote primenjuju se
različite tehnologije sagorevanja: na rešetki, u fluidizovanom sloju, ili u letu. Iako se za svaku od ovih
tehnologija može reći da je generalno skuplja ili jevtinija od druge, raspoloživi podaci pokazuju vrlo
širok opseg vrednosti specifičnih investicija (€/kWe). Investicije u značajnoj meri zavise od vrste
goriva, koje uslovljava različite sisteme za dopremu, pripremu i doziranje goriva, takođe i način
skladištenja. Pored toga, postrojenja na biomasu često se projektuju da koriste više vrsta goriva. To
mogu biti različite vrste biomase, a može biti i sagorevanje sa ugljem, ili nekim drugim gorivom, kao
što je na primer gradski otpad. S obzirom na generalnu raspoloživost biomase, odnosno na
neophodnost prikupljanja biomase sa velikih površina, postrojenja srednje snage najčešće koriste više
različitih vrsta biomase: kora drveta, piljevina, razni ostaci drveta, slama, ostala poljoprivredna
biomasa. Povećan broj različitih vrsta goriva, istovremeno znači više sistema za manipulaciju goriva,
što povećava investicije. Pored toga, ako se kao gorivo pored biomase, koristi ugalj, ili eventualno
gradski otpad, povećava se emisija štetnih gasova i čestica, pa je neophodno više uložiti u sistem za
prečišćavanje dimnog gasa. Ovim se specifična investicija još više povećava.
Kod postrojenja spregnutom proizvodnjom električne energije i toplote, posle kotla za
sagorevanje biomase, najskuplja komponenta mašinske opreme je, naravno, parna turbina, odnosno
parni motor. Vrednosti za njihove specifične troškove navedene su na slici 5.1.
Malo opadanje specifičnih troškova sa porastom snage iznad oko 1 MW, rezultuje iz činjenice
da se iznad oko 5 MW sve više primenjuju kondenzacione turbine sa izuzimanjem pare, umesto
turbina sa protivpritiskom. Dalje, kod velikih turbina se radi o višestepenim turbinama (umesto
jednostepenih), koje su skuplje, ali zato rade sa višim stepenima korisnosti.
Stepeni korisnosti postrojenja sa spregnutom proizvodnjom električne energije i toplote, i
kotlom na biomasu, iznosi od 24% do 34% računato prema gornjoj toplotnoj moći goriva. Ako se
stepen korisnosti postrojenja računa prema donjoj toplotnoj moći goriva, tada on iznosi od 29% do
40%.

strana 169
Slika 5.1 Cene instalisanih parnih motora (do 1 MW) i parnih turbina (preko 1 MW).


Novo postrojenje od 250 MWe , koje će u pogon biti pušteno 2005. godine, imaće stepen
korisnosti postrojenja od 44% računato prema donjoj toplotnoj moći.
Specifične investicije za postrojenja na biomasu koja imaju spregnutu proizvodnju električne
energije i toplote iznose u srednjem oko 1800 €/kWe. Međutim primeri nedavno izgrađenih
postrojenja na biomasu pokazuju relativno veliki raspon specifičnih investicija, koje se kreću od 1000
€/kW do čak 3000 €/kW. Razlika u specifičnim investicijama je posledica različitih sistema
primenjenih za manipulaciju goriva i prečišćavanje dimnog gasa. Pored toga značajan uticaj ima i
kapacitet postrojenja.
Tako na primer, relativno malo postrojenje od svega 10 MWe, odnosno 40 MWt, gde je
glavno gorivo izmet sa živinarske farme, a pored toga koristi se slama i drvni otpaci, koji se
sagorevaju u kotlu sa fluidizovanim slojem, a proizvedena para vodi u kondenzacionu parnu turbinu,
specifična investicija je bila skoro 3000 €/kWe.
Na suprot ovog postrojenja sa visokom cenom, izgrađena je industrijska energana, kapaciteta
150 MWt, sa proizvodnjom električne energije od 35 MWe. U kotlu sa cirkulacionim fluidizovanim
slojem sagorevaju se razni ostaci drveta, i ostaci od ambalaže. Specifična investicija za ovo postrojenje
bila je oko 1000 €/kW.
Neki primeri izgrađenih postrojenja sa kombinovanom proizvodnjom električne energije i
toplote, sa kotlovima sa sagorevanjem na pokretnoj rešetki, kada je gorivo razne vrsta drvenog otpada,
a kapciteti postrojenja od 25 do 50 MWe, specifična cena je od 1400 do 1800 €/kWe.


Ko-sagorevanje
Jedan od savremenih načina smanjivanja emisije gasova i čestica iz srednjih i velikih
postrojenja na ugalj je takozvano ko-sagorevanje, odnosno zamena osnovnog goriva, to jest uglja,
odgovarajućom količinom biomase. Kolika će količina uglja biti zamenjena biomasom, u prvom redu
zavisi od raspoloživosti biomase. Što je snaga kotla veća, veća je potrošnja goriva, pa se onda može
očekivati manji udeo biomase u procesu ko-sagorevanja.
Prednost sagorevanja biomase u velikim kotlovima, kao ko-sagorevanje sa ugljem, je ta što
omogućava efikasnije sagorevanje i veći stepen iskorišćenja dobijene toplote, nego što je to slučaj u
postrojenjima koja sagorevaju samo biomasu. Razlog je što su postrojenja na ugalj znatno većeg
kapaciteta, sa optimizovanim parametrima radi postizanja što veće efikasnosti sagorevanja i
iskorišćenja toplote.
0 200 400 600 800 1000 1200
do 0,5
0,5 do 1
1 do 2
2 do 5
5 do 20
E
l
e
k
t
r
i
c
n
a

s
n
a
g
a

u

M
W

Cene u €/kW (el)
strana 170
Da bi se realizovalo ko-sagorevanje, neophodno je sprovesti rekonstrukciju postojećeg kotla., i
to uglavnom na sistemima za dopremu, pripremu i doziranje biomase. Pored toga bilo bi dobro
sprovesti odgovarajuću rekonstrukciju na samom ložištu, u cilju efikasnijeg sagorevanja biomase, koja
se po svojim karakteristikama može značajno razlikovati od osnovnog goriva - uglja.
Da li će se investicija uložena u rekonstrukciju kotla isplatiti u kratkom vremenskom roku,
zavisi u prvom redu od cene biomase kao goriva, od troškova pripreme biomase, i od troškova rada i
održavanja dodatnih sistema za manipulaciju biomase.
Na povećanu primenu ko-sagorevanja utiče porast cena fosilnih goriva, a posebno uvođenje
taksi na korišćenje fosilnih goriva zbog povećanog zagađenja okoline.
Specifične investicije u rekonstrukciju kotla radi primene ko-sagorevanja biomase kreću se u
rasponu od 150 €/kWe do najviše 800 €/kWe. Što je sistem za manipulaciju goriva složeniji, zatim
rekonstrukcija ložišta veća, i sistem za prečišćavanje dimnog gasa složeniji, specifična investicija je
veća.
Procena je da se ovakva vrsta investicije obično isplati za 2 do 3 godine, pošto se korišćenjem
biomase umesto uglja znatno umanjuju troškovi goriva.


Gasifikacija
Gasifikacija biomase je tehnologija kojom se iz čvrstog goriva proizvodi gasovito gorivo.
Proizvedeno gorivo se zatim može koristiti u postojećim gasnim gorionicima i kotlovima za
proizvodnju toplote, može se koristiti u gasnim motorima za proizvodnju električne energije, ili u
postrojenjima sa kombinovanim gasno-parnim ciklusom.
Postrojenja sa gasifikacijom biomase , kao i generalno sva postrojenja koja koriste biomasu
kao gorivo, ne spadaju u jevtina postrojenja.
Ukupna vrednost investicija za jedno savremeno postrojenje sa gasifikatorom biomase i
kombinovanim parno-gasnim ciklusom za proizvodnju električne energije, neto snage 29 MWe (26
MWe gasna turbina, 10 MWe parna turbina i 7 MWe sopstvena potrošnja) bilo je 60 miliona $,
odnosno 2070 $/kWe. Osnovne komponente postrojenja su: priprema goriva, gasifikator sa
fluidizovanim slojem, grubi prečistač gasova, kotao, parna turbina, pripadajući generator, vrećasti
filter i vlažni skruber za proizvedeni gas, kompresor, gasna turbina, i pripadajući generator. Najveći
deo sopstvene potrošnje električne energije je za pokretanje kompresora gasa. Struktura investicija za
dato postrojenje je bila: 12.5% priprema goriva, 11.8% gasifikator, 33 % kombinovano parno-gasno
turbinsko postrojenje sa generatorom, 3.3% kompresor, 9.5 % sistem za prečišćavanje gasova
produkata gasifikacije, 4.1 % upravljačko-kontroni sistem, 16.8% građevinski radovi, 9 %
projektovanje. Stepen korisnosti postrojenja sveden na proizvedenu električnu energiju је 40.3%.
Gorivo za ovo postrojenje se nabavlja u krugu od 100km, tako da su ukupni logistički troškovi
goriva oko 5.7$/t. Obračunavajući sve troškove, cena proizvedene električne energije bi bila 0.085
$/kWh. U slučaju ako bi se koristio otpad biomase čija je vrednost nula, tada bi cena proizvedene
električne energije bila 0.029 $/kWh.
Investicije u postrojenja sa gasifikacijom biomase i sa kombinovanim gasno-parnim ciklusom
(BIGCC) kreću se od 1270 do 2500 $/kWe. Više cene u ovom opsegu se odnose na postrojenja koja se
grade kao prva ili druga te vrste, dok se niže cene odnose na postrojenja koja bi bila izgrađena kao
jedna u nizu kod već komercijalizovanog tipa postrojenja. Kada su u pitanju demonstraciona
postrojenja ovog tipa, specifi;ne investicije nekih izgrađenih postrojenja su oko 3000 $/kWe.
Očekuje se posle izgrađenih desetak sličnih postrojenja, da investicioni troškovi ovakvog
postrojenja opadnu za više od 50 %, tako da se očekuje specifična investicija da bude manja od 1000
$/kWe.
Za male gasifikatore biomase sa istosmernim tokom gasova i goriva, kapaciteta od 24 do 500
kWt, specifična vrednost investicija iznosi 45 do 100 $/kWt. Vrednost investicija umnogome zavisi od
ugrađenih pomoćnih sistema (za doziranje, za pepeo, za prečišćavanje gasova, sigurnosni sistemi).
Gasifikatori manjih kapaciteta (4-100 kWe) se obično povezuju sa gasnim motorima. Tada
specifične investicije iznose od 750 do 2200 $/kWe.
Za male gasifikatore biomase, kapaciteta od 24 do 500 kWt za koje je primenjena tehnologija
gasifikacije u sloju, specifična vrednost investicije se kreće od 45 do 100 €/kWt. Veza između
strana 171
specifične investicije i kapaciteta postrojenja nije pravilna. Vrednost investicije u značajnoj meri
zavisi od ugrađenih pomoćnih sistema za pepeo, prečišćavanje gasova, sigurnosnog sistema, ...
Uobičajeno je da se gasifikatori manjih kapaciteta povezuju sa gasnim ili dizel motorima.
Specifične investicije za postrojenje za snage od 4 do 100 kWe iznose od 750 do 2200 €/kWe. U
literaturi je takođe dat podatak da su troškovi rada i održavanja za ova postrojenja u opsegu od 72 do
čak 450 €/kWe.


Tabela 5.3 Specifične investicije za različita postrojenja koja koriste biomasu kao gorivo.

Postrojenje
Snaga
(MWe)


Specifične investcije
(€/kWe)
Troškovi rada
i održavanja
(€/kWh)
Stepen
korisnosti
(%)
Ukupno Udeo
biomase
za
novo
za
postojeće
Ukupno
Retrofiting Obnova
postojećeg postrojenja
na treset
45 45 289 501 791 0.013 29.9
Ko-sagorevanje, ugalj,
(bez pripreme biomase)
305 30 46 1078 1124 0.005 38.
Ko-sagorevanje, ugalj,
sagorevanje u letu
305 20 499 1078 1577 0.007 35.2
Novo postrojenje sa
sagorevanjem
24 24 1534 0 1534 0.013 30.
BIG/CC
1)
30 30 2448 0 2448 0.011 41.7
Unapređeno postrojenje
BIG/CC
2)
215 215 933 0 933 0.006 53.
CHP
3)
, sa gasifikato-
rom u fiksnom sloju
0.1 0.1 2286 0 2286 0.041 22.
1)
BIG/CC - Integrisani gasifikator biomase sa fluidizovanim slojem uz postrojenje sa parno-gasnim ciklusom za
proizvodnju električne energije.
2)
BIG/CC - Unapređeno postrojenje sa gasifikatorom pod pritiskom.
2)
CHP - Postrojenje sa spregnutom proizvodnjom električne energije i toplote.


strana 172
5.2 Cena proizvedene energije iz biomase

Cena proizvedene toplote i/ili električne energije iz biomase zavisi od primenjene tehnologije,
to jest od vrednosti investicije, veličine postrojenja i troškova goriva.
Povećanje dužine transporta biomase povećava troškove proizvodnje električne energije, ali
analize pokazuju da uticaj dužine transporta nije veliki. Sa povećanjem dužine transporta sa 20 km na
100 km troškovi proizvodnje električne energije se povećavaju za manje od 15%. Kao maksimalna
razdaljina za ekonomski racionalno transportovanje biomase smatra se da je 100 km, mada u nekim
analizama ta granica iznosi 50 km. Na ekonomičnost transporta utiče gustina samog goriva i gustina
pakovanja. Što je gustina veća onda ekonomski prihvatljiva dužina transporta biti veća.
Znatno veći uticaj na cenu proizvedene energije ima cena goriva. Cena goriva učestvuje u
troškovima proizvodnje električne enrgije od 30 do 50%. Ako postoji gorivo čija je cena vrlo niska ili
čak besplatno, tada se cena proizvedene električne energije može smanjiti i do 50%.
Za postrojenje koje koristi drvo za proizvodnju električne energije, povećanje cene drveta za
40% dovodi do povećanja troškova proizvodnje električne energije za 20%.
Investicioni troškovi takođe utiču vrlo značajno na cenu proizvedene energije. Sa povećanjem
investicije za 50% troškovi proizvodnje električne energije se povećavaju za manje od 20%.
Pored cene goriva, transportne razdaljine i veličine investicije, na ekonomiju postrojenja utiču
takođe i efikasnost postrojenja i faktor opterećenja postrojenja. Faktor opterećenja postrojenja nema
veliki uticaj na cenu proizvedene energije, pod uslovom da postrojenje radi sa snagom koja ne odstupa
od nominalne snage za više do 20%. Međutim u slučaju većih odstupanja faktora opterećenja, to jest
snižavanja radnog kapaciteta postrojenja na manje od 50% od nominalnog, tada faktor opterećenja
znatno utiče na cenu proizvedene energije. Efikasnost rada postrojenja može imati značajan uticaj na
cenu proizvedene energije pod uslovom da troškovi goriva značajno učestvuju u ukupnim troškovima
proizvodnje energije. Međutim ako bi se koristio otpad, sa cenom približno nula, tada je uticaj stepena
korisnosti rada postrojenja na cenu proizvedene energije minimalan.
Analize pokazuju da i pored relativno visokih investicija za postrojenja sa proizvodnjom
električne energije iz biomase (klasično parno, ili sa gasifikatorom gasno-parno), postaje ekonomski
opravdano graditi ova postrojenja u slučaju niske cene goriva. Niska cena goriva umanjuje uticaj
drugih faktora (stepen korisnosti) i nadmašuje uticaj većih investicija na ukupne troškove proizvodnje
energije.
Prosečna cena proizvedene električne energije u razvijenim zemljama je oko 0.063 $/kWh.
Razvojem i punom komercijalizacijom tehnologija pripreme i konverzije biomase očekuje se da će
cena proizvedene električne energije iz biomase biti skoro prepolovljena.
Cena proizvedene električne energije iz biomase u svakoj zemlji pojedinačno se kreće u
različitim opsezima. U Holandiji je cena proizvedene električne energije iz biomase u opsegu 0.02 do
0.05 €/kWh, i viša je od proizvodne cene električne energije iz fosilnih goriva.
U Irskoj je cena električne energije iz biomase 0.033 do 0.065 €/kWh, dok je iz uglja 0.03
€/kWh. Međutim, za mala postrojenja sa gasifikacijom biomase u fiksnom sloju i spregnutom
proizvodnjom električne energije i toplote, cena proizvodene električne energije je 0.10 do 0.13
€/kWh. Cena električne energije koju plaćaju potrošači je 0.10 €/kWh.
Energetska politika jedne zemlje podrazumeva uspostavljanje određenog odnosa cena
pojedinih energenata i takođe stimulisanje proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora
energije. Zemlje Evropske unije, potpisnice Sporazuma iz Kjota, finansijskim stimulacijama
pokušavaju da povećavaju i unaprede proizvodnju električne energije iz biomase i ostalih obnovljivih
izvora. S obzirom da je glavna obaveza prema potpisanom Sporazumu iz Kjota da se smanji emisija
CO
2
u atmosferu, uvedenu su takse koje se izražavaju po jedinici količine emitovanog ugljen-dioksida.
Taksa u Finskoj, zemlji bogatoj biomasom, iznosi oko 17 €/tona CO
2
. Za pojedinačna goriva takse
imaju sledeće vrednosti: za ugalj = 1.63 €/GJ, za lako lož ulje = 1.75€/GJ, za mazut 1.31 €/GJ, za
prirodni gas = 0.48 €/GJ, dok je za drvo taksa = 0.
Od naplaćene takse za emitovani CO
2
finansijski se pomažu proizvođači električne energije
koji koriste biomasu kao gorivo. U Finskoj ta finansijska pomoć iznosi oko 0.4 c€/kWh. U drugim
zemljama koje imaju znatno manju proizvodnju električne energije iz biomase, finansijska pomoć
proizvođačima energije iz biomase je znatno veća, tako da u nekim slučajevima pokriva i do 50%
troškove proizvodnje.
strana 173

5.3 Energetski i ekološki bilans
Ukupni godišnji energetski potencijal raspoložive biomase u Srbiji iznosi oko 108 000 TJ.
Procenjeni energetski potencijal nije obuhvatio biomasu koja se već koristi ili će se verovatno koristiti
za druge potrebe. Ukupni energetski potencijal biomase čine: šumska biomasa oko 43 000 TJ
godišnje, i ostaci poljoprivredne biomase u iznosu od 65 000 TJ godišnje. Šumska biomasa obuhvatila
je količinu drveta koje se već koristi kao ogrev (17 000 TJ) i razne ostatke drveta (26 000 TJ). Od
poljoprivredne biomase najveći udeo u energetskom bilansu imaju slama pšenice i ostaci kukuruza.
Značaj energetskog potencijala raspoložive biomase pokazuje se poređenjem sa sadašnjom
proizvodnjom uglja u domaćim rudnicima i potrošnjom uvoznih lož ulja. Proizvodnja uglja iz rudnika
sa povrršinskom i podzemnom eksploatacijom u Srbiji bez Kosova i Metohije u 2000. godini je
iznosila 258 300 TJ. To iznosi nešto malo više nego dvostruka vrednost energetskog potencijala
biomase. Proizvodnja uglja u Kosovskom basenu je 1997. godine iznosila 8.4 miliona tona ili 59 700
TJ.
Ukupna godišnja potrošnja tečnog goriva u Srbiji iznosi oko 3 miliona tona, što u energetskim
jedinicama iznosi oko 120 000 TJ. S obzirom da se veliki deo tečnog goriva koristi u saobraćaju za
pogon motornih vozila, proizilazi da se preostali deo tečnog goriva - lož ulja koje se koristi u industriji
i domaćinstvima za proizvodnju toplote, može u potpunosti zameniti biomasom.
U tabeli 5.4 data je godišnja potrošnja pojedinih energenata u granama industrije gde se
javljaju ostaci biomase. U tim granama industrije ostaci biomase nisu u potpunosti iskorišćeni.
Pojedinačna analiza energetskog i materijalnog bilansa svake firme iz navedenih grana industrije dala
bi podatak u kojoj meri se mogu zameniti ugalj ili tečna goriva ostacima biomase iz sopstvene
proizvodnje.


Tabela 5.4 Potrošnja uglja, tečnog i gasovitog goriva u pojedinim granama industrije kod kojih se
javljaju ostaci biomase (2001. godina).
Ugalj
(tona)
Tečna goriva (bez
mazuta),
(tona)
Mazut
(tona)
Prirodan gas
(*1000 m
3
)
Ukupno u industriji
Srbije
180 000. 104 000. 267 000. 800 600.
Proizvodnja rezane
građe i ploča
121.
Proizvodnja finalnih
proizvoda od drveta

98

321.

270.

Proizvodnja i prerada
papira
5550 113 22 804. 7735.
Prehrambeni proizvodi 11 000. 15 403. 34 750. 88 500.


U tabeli 5.5 data je potrošnja lož ulja za potrebe javnih kotlarnica u pojedinim manjim
gradovima Srbije. Prve dve grupe gradova se nalaze u Vojvodini, u regionima sa intenzivnom
poljoprivrednom proizvodnjom. Ostale tri grupe gradova nalaze se u različitim regionima koji su
bogati šumom, sa šumom na preko 45% teritorije.
Pošto su svi navedeni gradovi u regionima gde se javljaju raspoloživi ostaci biomase, u
poslednjoj koloni tabele 5.5 procenjena je potrebna površina zemljišta sa koje će se ubirati biomasa,
ostaci poljoprivredne biomase ili šumske biomase, da bi se u potpunosti zamenilo tečno gorivo u
postojećim kotlaricama.

strana 174

Tabela 5.5. Potrošnja energenata za potrebe grejanja u javnim kotlarnicama tokom jedne sezone
(1998. godina) u pojedinim opštinama Srbije.
Mazut + lako lož ulje
(tona)
(MWh)
Potrebna
biomasa
(tona)
Potrebna površina
zemljišta (ha)
Novi Bečej, Ada, Senta, Kanjiža
Čoka, Kikinda, Novi Kneževac

8 830.
(98 100 MWh)

30 900.
6 000 ha - ratarstvo
Ruma, Sr. Mitrovica, Beočin 2020.
(23 570. MWh)
7 070. 1 400 ha - ratarstvo
Užice, Bajina Bašta 5310. + 284.
(65 270.MWh)
19 600. 15 000 ha - šume
Žagubica, Majdanpek 2700.
(31 500 MWh)
9 450. 7 000 ha - šume
Raška, Kraljevo 1320. + 200.
(17 730 MWh)
5 320. 4 000 ha - šume



Ekologija
Jedan od vrlo značajnih efekata korišćenja biomase sadržan je u njenom znatno manjem
zagađivanju okoline u odnosu na čvrsta i tečna fosilna goriva. Povoljni ekološki efekti korišćenja
biomase se postižu kroz smanjenu emisiju pepela, sumpor-dioksida i ugljen-dioksida.
Prosečan sadržaj pepela u poljoprivrednoj i šumskoj biomasi je oko 4 % računato na suvu
masu, dok je sadržaj pepela u domaćem uglju Kolubara, koji se najviše koristi u Srbiji, oko 20%
takođe računato na suvu masu. Uzimajući u obzir prosečnu toplotnu moć biomase i lignita Kolubara,
sledi da se uz proizvedenu toplotu od 1 kWh sagorevanjem biomase proizvede oko 8 grama pepela, a
sagorevanjem uglja proizvede se 36 grama pepela. Pored toga što se sagorevanjem biomase značajno
manje okolina direktno zagađuje pepelom, takođe manja proizvodnja pepela iziskuje i manje
angažovanje sredstava za manipulaciju pepelom, a time se indirektno dodatno smanjuje zagađenje
okoline.
Pri korišćenju biomase u energetske svrhe proizvodi se ona količina ugljen-dioksida koja je
vezana tokom rasta biljke. Iz tog razloga se pri procesima neposrednog energetskog iskorišćenja
biomase ostvaruje ravnoteža proizvodnje i potrošnje ugljen dioksida posmatrano na vremenski period
životnog veka biljke. Radi preciznijeg bilansa proizvodnje i potrošnje ugljen-dioksida rađene su
procene proizvodnje ugljen-dioksida tokom procesa ubiranja biomase.
Korišćenjem svih raspoloživih ostataka biomase u energtske svrhe (108 000 TJ/god.) umesto
uglja smanjuje se emisija štetnih materija:
i) CO
2
za 10.2 milion tona/god.
ii) SO
2
za 62 000 tona/god.
iii) pepela za 27 000 tona/god.
Ovo smanjenje emisije štetnih materija korišćenjem biomase umesto uglja i delom tečnih goriva
dovelo bi do smanjenja ukupne emisije CO
2
i SO
2
u Srbiji za oko 15%.
Biomasa može zameniti samo jedan relativno mali deo potrošnje tečnih goriva (do 10%), i to samo
onaj deo koji služi za proizvodnju toplotne energije u industriji i za zagrevanje prostorija. Zbog toga
su realno moguća smanjenja emisije štetnih materija, za slučaj zamene tečnih goriva biomasom, oko
10% od procenjenih vrednosti u slučaju zamene uglja.
Znatno veće smanjenje emisije štetnih materija se dobija kada se biomasom zamenjuje električna
energija koja se koristi za grejanje tople vode ili tehnološke pare. U tom slučaju je približno tri puta
veće smanjenje emisije po svakom zamenjenom kWh električne energije.
strana 175
5.4 Kriterijumi za vrednovanje korišćenja biomase


Optimalna mesta za postrojenja za proizvodnju električne energije iz biomase su industrijska
postrojenja ili poljoprivredna dobra, koja kao nus-produkt svoje proizvodnje imaju otpadnu biomasu.
Cena takve otpadne biomase je vrlo bliska nuli, što bi trebalo da znači da je gradnja postrojenja na
biomasu na tim mestima ekonomski opravdana.
Međutim pored ekonomskog kriterijuma, koji može pokazati da nije isplativo graditi
postrojenja na biomasu, postoje drugi značajni faktori koje treba razmatrati pri odlučivanju da li treba
graditi postrojenje na biomasu. Ti faktori su sledeći:
- korišćenje domaćih izvora energije i smanjenje uvoza tečnih goriva, koja su često bogata sumporom,
- značajno potencijalno učešće biomase u energetskom bilansu Srbije
- povećanje raznovrsnosti goriva za proizvodnju energije,
- povećanje pouzdanosti snabdevanja gorivom datog postrojenja u slučaju ko-sagorevanja ili
sagorevanja raznovrsnog goriva,
- povoljan uticaj na razvoj ruralnih sredina kroz zapošljavanje lokalnog stanovništva,
- povećanje pouzdanosti snabdevanja električnom energijom ruralnih sredina,
- smanjenje troškova prenosa električne energije na veće razdaljine,
- smanjenje emisije pepela i sumpor-dioksida,
- prilog uspostavljanju ravnoteže ugljen-dioksida u atmosferi,
- prilagođavanje opštoj energestkoj politici evropskih zemalja.

Da bi se pored ekonomskog kriterijuma uzeli u obzir i drugi faktori, koji bi trebalo da
određuju važnost pojedinih projekata i korišćenja pojedinih goriva, razvijen je model za
višekriterijalno rangiranje projekata, odnosno za njihovo uporedno vrednovanje – uzimajući u obzir
mikro-interese vlasnika postrojenja i makro-interese šire društvene zajednice (tabela 5.6).

Tabela 5.6 Vrednovanje alternativnih projekata i tehnologija (grejanje porodične stambene
zgrade toplom vodom 42 kW) u mikro- i makro-interesnom prostoru (Šefčić, 1990)
Parcijalni
mikro-interesi
Opšti
makro-interesi
Razlika
(makro-mikro)
Mera podsticaj-
nog interesa
Projekat/
Tehnologija
Rang Intenzitet Rang Intenzitet
Lignit 6. 0,561 3. 0,622 +0,106 +0,352
Lož-ulje 3. 0,662 6. 0,384 -0,233 +0,013
Zemni gas 1. 0,826 4. 0,535 -0,246 0,000
Električna struja 2. 0,690 5. 0,519 -0,126 +0,120
Slama balirana 4. 0,610 1. 0,839 +0,274 +0,520
Slama briketirana 5. 0,585 2. 0,766 +02,26 +0,472


Od strane potencijalnog investitora (mikro-interes) modelom su obuhvaćeni pokazatelji koji se
odnose na stvarne troškove i važeće cene (ograničene samo na fazu finalne energetske konverzije),
dok je sa strane šire društvene zajednice, regiona i države (makro-interes), model uzeo u obzir realne
troškove (napr. realne paritetne cene uglja i električne energije) i uz to integralne pokazatelje
efektivnosti celovitih reprodukcionih lanaca (napr. od rudnika do finalne konverzije u upotrebnu
energiju).
Pokazatelj "mere podsticajnog interesa" dobijen je prostim sabiranjem mernih brojeva "razlika
makro-mikro" na uporednu bazu "zemni gas". Logika toga je bila, da će se racionalan investitor u
realnom (mikro) okruženju po pravilu odlučiti na zemni gas (rang. 1. u mikrointeresnom prostoru),
dok je interes društvene zajednice da on odabere baliranu slamu (rang 1. u makrointeresnom prostoru).
Prikazani pokazatelji "podsticajnog interesa" su prema tome kvalitativna kategorija, kada je
(društveni) interes da se investitor opredeli na zemni gas (tada) ocenjen vrednoscu 0,00. Mera
neophodnih/dovoljnih podsticajnih intervencija (pre svega finansijskih pogodnosti) u interesu
uspostavljanja takvog privrednog ambijenta, u kojem pojedinačnom investitoru opredeljenje na
strana 176
baliranu slamu postane vrlo privlačno u odnosu na zemni gas (ili neki drugi energent) može se odrediti
samo sprovodjenjem serije iteretivnih proračuna variranjem input-podataka (nepovratna participacija
države u troškovima razvoja izgradnje i/ili eksploatacije postrojenja, investicioni/komercijalni krediti,
smanjenje/ukidanje odredjenih vrsta carinskih/poreskih dažbina i sl.). Pretpostavka toga je utvrdjivanje
i parametrizacija strateških makroprivrednih interesa i ciljeva države.








LITERATURA

*** 2001/ Leitfaden Bioenergie, Planung, Betrieb und Wirtschaftlichkeit von Bioenergieanlagen.
Fachsagentur Nachwachsende Rohstoffe, Gülzow, 2001.
AGFW 2000/ Arbeitsgemeinschaft Fernwärne – AGFW – e. V. (Hrsg.): Fernwärme-Preisvergleich
1999. Frankfurt am Main, März 2000.
BIZ 2000/ Biomasse-Info-Zentrum (BIZ): persönliche Mitteilung von Umfrageergebnissen. Biomasse-
Info-Zentrum am IER, Uni Stuttgart, 2000.
BMW1 2000/ Bundesminissterium für Wirtschaft und Technologie (BMWi): Ergebnisse einer
Umfrage bei den Bundesländern, Abteilung Energie und Umwelt, Bonn, Stand Februar 2000.
EEG 2000/ Gesetz für den Vorrang Erneuerbarer Energien (Erneuerbare-Energien-Gesetz – EEG).
29.03.2000, BGBI. I.S. 305, Bundesanzeiger Verlagsges, mbH, 2000.
FNR 2000/ Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e. V., Gülzow (Mecklenburg-Vorpommnern),
Projektträger des BML: Informationen aus dem Internet, Stand März 2000.
Journal Biomass and Bioenergy, Izadnje Elsevier, 1998-2001.
Journal Modern Power Systems, Willmington Publishing Ltd, UK, 1999-2002
Opštine u Srbiji, Republički zavod za informatiku i statistiku, 2002.
Ponath J., (2001), Die Biomasseverordnung, Ausbildung und Beratung, Nr. 7-8/2001
Statistički godišnjak Jugoslavije, Savezni zavod za statistiku, 2001.
Šefčić, Dj., 1990, Istraživanje kriterijuma za ocenjivanje efektivnosti postupaka valorizacije slame.
Doktorska disertacija. Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 1990.



strana 177



6. ZAKLJUČAK
Dr Mladen Ilić, Prof. Simeon Oka - Institut Vinča, Laboratorija za termotehniku i energetiku
Prof. Miloš Tešić - Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

Srbija bez Kosova i Metohije ima površinu od 77 474 km
2.
Od te površine šumom je
pokriveno oko 24 000 km
2
, dok je oko 45 000 km
2
poljoprivredno zemljište. Ovi podaci nagoveštavaju
da bi Srbija trebalo da ima relativno veliki energetski potencijal u biomasi. Energija dobijena
korišćenjem ove biomase mogla bi predstavljati značajan deo ukupno proizvedene energije, odnosno
značajan udeo u ukupnom energetskom bilansu Srbije.
Ostaci biomase, kao potencijalni izvor energije, dele se na one koji nastaju u šumarstvu i na
one koji nastaju u poljoprivredi. Ostaci biomase koji nastaju u poljoprivredi podeljeni su prema
granama poljoprivrede na: ostatke u ratarstvu, voćarstvu sa vinogradrstvom i stočarstvu. Što se tiče
ostataka u stočarstvu, oni se odnose na tečni stajnjak, odnosno na izmet životinja. Iako je ovaj ostatak
direktno životinjskog porekla, s obzirom da se sastoji od organske materije koja je u osnovi biljnog
porekla, ovaj ostatak se tretira kao biomasa.

Energetski potencijal biljnih ostataka u poljoprivredi
Od ratarskih kultura u Srbiji su najviše zastupljeni kukuruz i pšenica, na oraničnim
površinama od oko 2.1 milion hektara. Na toj površni nastaje u proseku oko 8 miliona tona biljnih
ostataka. Kada se ovim ostacima dodaju biljni ostaci od ostalih žitarica i uljarica (suncokret, uljana
repica, soja), dobija se da je ukupna količina biljnih ostataka u ratarstvu oko 9.5 miliona tona. Regioni
sa najvećim prosečnim prinosom pšenice od preko 1600 kg po hektaru površine opštine su Severno i
Zapadno-bački i Srednje-banatski. Regioni sa najvećim prosečnim prinosom kukuruza su Zapadno i
Južno-bački, Sremski i Južno-banatski sa po preko 3000 kg po hektaru površine opštine. Regioni sa
najvećim prinosom suncokreta su Severno-bački, Severno i Srednje-banatski. Međutim postoje
tendencije u agrarnoj politici ka smanjenju uzgajanja žitarica, a ka povećanju udela uljarica, povrća i
industrijskih kultura. Zbog toga je moguće da će kroz nekoliko godina biti drugačiji materijalni bilans
biljnih ostataka u ratartsvu. Za procenu energetskog potencijala biomase, pretpostavljeno je da se za
energetske potrebe može koristiti samo 1/3 od ovih procenjenih ukupnih biljnih ostataka, dok bi se
preostale dve trećine koristile za druge potrebe u poljoprivredi, za ishranu stoke i prostirku, ili u
manjem obimu kao sirovina u industriji. Na osnovu ove pretpostavke sledi da je 3 miliona tona biljnih
ostataka raspoloživo za energetske potrebe, što uz prosečnu toplotnu moć od oko 13 MJ/kg ova
količina ostataka ratarskih kultura ima energetski potencijal od oko 40 000 TJ/god.
U voćarstvu Srbije najzastupljenija su stabla šljive i jabuke, sa oko 48 miliona stabala odnosno
sa oko 16 miliona stabala. Najveći broj stabala šljiva (više od 95 %) se nalaze u individualnim
gazdinstvima. Posle stabala jabuke, po brojnosti u preduzećima i zadrugama najzastupljenija su stabla
krušaka i višanja sa po oko 2 miliona stabala. Najveća razlika između individualnih gazdinstava i
preduzeća, koja može uticati na bilans ostataka, je u redovnom održavanju voćki, orezivanju i izmeni
stabala posle dostizanja određene starosti stabala voćaka. Međutim, sve je veći broj individualnih
gazdinstava koja imaju značajnu proizvodnju voća, a samim tim primenjuju slične mere kao preduzeća
i zadruge. Vinogradi takođe predstavljaju mesta gde se javljaju ostaci biomase. Na osnovu ukupnog
broja stabala voćaka i čokota vinove loze, prosečne količine orezanih grana po različitim vrstama
stabala voćaka i vinove loze, koja se kreće od 1 do 6 kg po stablu, dobija se godišnji energetski
potencijal orezanih grana u voćarstvu i vinogradarstvu od oko 12 000 TJ. Pored orezivanja grana
voćaka i vinove loze, u slučaju intenzivne proizvodnje voća, posle dostizanja određenog broja godina
starosti stabla voćki se vade i zamenjuju novim. Izvađena stabla starih voćaka i vinove loze takođe
predstavljaju energetski potencijal. Kada se ukupna količina stabala podeli sa brojem godina koji
predstavlja njihov vek (15 godina za voće, 20 godina sa vinovu lozu), dobija se energetski potencijal
od oko 13 000 TJ godišnje.
strana 178
U stočarstvu se kao ostatak biomase smatra tečni stajnjak. Godišnje se na farmama goveda u
Srbiji bez Kosova i Metohije proizvede oko 5 200 m
3
tečnog stajnjaka dnevno, dok se na farmama
svinja proizvede oko 4 600 m
3
stajnjaka dnevno. Pošto se iz 1 m
3
stajnjaka sa farmi goveda može
dobiti oko 1 m
3
gasa, a od 1 m
3
stajnjaka svinja oko 0.9 m
3
gasa, sa srednjom toplotnom moći od 22.5
MJ/Nm
3
, onda je ukupni energetski potencijal tečnog stajnjaka oko 76 TJ godišnje. Ovaj energetski
potencijal je zanemarljiv u poređenju sa energetskim potencijalom biljnih ostataka u ratarstvu i
voćarstvu. Međutim značaj energetskog iskorišćenja tečnog stajnjaka se ogleda u korisnom
iskorišćenju gasova koji bi se oslobodili u atmosferu, stvarajući efekat staklene bašte.
Procenjeno je da ukupni energetski potencijal ostataka biomase u poljoprivredi iznosi oko 65
000 TJ godišnje. U materijalnom i energetskom bilansu ostataka biomase u poljoprivredi nisu
obuhvaćeni ostaci biomase koji se javljaju u industrijskoj preradi poljoprivrednih proizvoda, kao na
primer koštice voća, ljuske voća, zatim ostaci pri povrtarskoj proizvodnji.
Pored ostataka poljoprivredne biomase, moguća je namenska proizvodnja kultura bogatih
uljima radi proizvodnje biodizela. Ako bi se od procenjenih 200 000 hektara neobrađene zemlje,
iskoristila 1/3 za gajenje uljane repice, uz standardan prosečan prinos repice i odgovarajući maseni
odnos sirovine i proizvoda, moglo bi se proizvesti oko 50 000 tona biodizela. Pored biodizela, iz
uljane repice se dobijaju pogače, koje služe kao stočna hrana, i glicerin.
Bitno je napomenuti da su energetski bilansi u poljoprivredi pravljeni na osnovu podataka za
poslednje tri godine. Statistički podaci pokazuju da su površine zasejane pšenicom i kukuruzom
smanjene za oko 15% u poređenju sa 1990. godinom. Broj stabala voća, a naročito broj čokota vinove
loze znano je manji nego što je bio sredinom devedesetih godina. Broj stabala šljiva je manji za oko
10%, stabala višanja za oko 20%, dok je broj stabala jabuka povećan za 2 do 3 %. Broj čokota vinove
loze je smanjen za oko 20% u poređenju sa 1990. godinom. Na osnovu ovoga sledi da se može
očekivati još veći energetski potencijal biomase u poljoprivredi kada se poljoprivredna proizvodnja
vrati na nivo od pre petnaestak godina.

Energetski potencijal biljnih ostataka u šumarstvu i drvnoj idustriji
Prema statističkim podacima, u 13 opština Srbije šume pokrivaju više od 45% teritorije tih
opština. To su opštine: Golubac, Kučevo, Majdanpek, Žagubica, Boljevac, Mali Zvornik, Bajina
Bašta, Priboj, Prijepolje, Ivanjica, Vrnjačka Banja, Kuršumlija i Medveđa. U drugih devet opština
šume pokrivaju 40 do 45% teritorije tih opština. Od vrste drveća, u Srbiji su najzastupljenije bukove i
hrastove šume, čineći oko 52% šuma Srbije. Četinarske šume čine svega 5.9% šuma, dok su preostalo
mešovite šume. Prostornim planom Srbije, predviđa se povećanje površina pod šumama sa sadašnjih
27% na 31.5% do 2010, odnosno na 41.4% do 2050. godine.
Pri proceni energetskog potencijala ostataka šumske biomase kao osnovni podaci za procenu
su bili statistički obuhvaćeni obim seče šuma, i proizvodnja oblog i tehničkog drveta.
Šumski fond u Srbiji iznosi oko 220 miliona m
3
drveta, dok je registrovani obim seče drveta u
Srbiji u 2000. godini iznosio oko 3 miliona m
3
. Na osnovu godišnjeg prinosa drvne mase od 5.7
miliona m
3
, pokazuje se da registrovana seča drveta iznosi manje od 55% godišnjeg prinosa drvne
mase. U razvijenm zemljama Evrope, bogatim šumama kao što su Austrija i Švedska, obim seče šuma
iznosi oko 70% od godišnjeg prirasta.
Prema statističkim podacima u 2000. godini oko 50% posečene drvne mase, ili oko 1.2
miliona m
3
, bilo je ogrevno drvo. Na osnovu ovog podatka sledi da je za potrebe grejanja registrovana
potrošnja drveta u energetskoj vrednosti od oko 10 000 TJ godišnje. Preostalih 50% posečene drvne
mase je iskorišćeno kao drvena građa, za potrebe industrije celuloze i papira, ili za druge potrebe.
Pri seči drveta oko 58% ukupne mase drveta čine kategorije "tehničko oblo drvo" i "prostorno
drvo" koje se prodaju na tržištu za potrebe industrije papira, građevinasrtvo, grejanje ili neke druge
potrebe. Preostalih 42% ukupne mase drveta čine razni ostaci drveta koji nemaju tržišnu vrednost, a to
su: kora oblovine, sitna granjevina, šumski ostatak sa korom i panjevina. Procenjeno je da je količina
ovih šumskih ostataka oko 2.9 miliona m
3
, što čini godišnji energetski potencijal od oko 23 000 TJ.
Eneregtski potencijal ostataka biomase koji se javlja u preradi drveta je posebno procenjen.
Ostaci pri preradi drveta se mogu podeliti na koru, krupan (okrajci, otsečci, odrubci) i sitan ostatak
(iverje, piljevina, šuška). Ovi ostaci se javljaju pri sledećoj preradi drveta: prerada u pilanama,
proizvodnja furnira, ploča iverica, finalna prerada drveta i hemijska prerada drveta. Procenjena
strana 179
količina ostataka pri preradi drveta je oko 0.35 miliona m
3
, što iznosi oko 2800 TJ godišnje.
Pored ovih registrovanih i statistički obrađenih seča drveta i prerade drveta, postoji takozvana
vanstatistička seča. Ova seča se odnosi ne samo na neregistrovanu seču šuma, već dobrim delom se
odnosi na seču drveća koje nije u registrovanim šumama, već pored puteva, manjih reka, kanala, na
međama,...Postoje samo vrlo nepouzdane procene obima ovih seča drveta, koje kažu da se za potrebe
grejanja 60% obezbeđuje iz registrovanih seča, a čak 40% se obezbeđuje iz vanstatističkih i
neregistrovanih seča. Izraženo energetski, ta količina drveta iz vanstatističke seče iznosi oko 6700 TJ.
Prema sadašnjem stanju korišćenja šuma, seče drveća i prerade drveta, ukupni energetski
potencijal različitih vidova ostataka šumske biomase i ogrevnog drveta iznosi oko 43 000 TJ godišnje.
Ova vrednost energetskog potencijala može biti uvećana korišćenjem još nekorišćenih šuma,
pošto se procenjuje da je oko 30% površina šuma neiskorišćeno.
Pored toga značajan energetski potencijal se nalazi u efikasnijem energetskom iskorišćenju
onih količina biomase koji se već koristi ali na neefikasan način. Povećanjem stepena korisnosti za 5%
kod energetskih uređaja i postrojenja koja koriste biomasu kao gorivo, posredno bi se povećao
energetski potencijal biomase za oko 2 000 TJ godišnje.
Jedan od načina povećanja energetskog potencijala šuma u Srbiji je namensko gajenje šuma za
energetske potrebe. Prema domaćim ispitivanjima moguće je proizvoditi drvnu masu u energetskoj
vrednosti od 280 GJ/ha godišnje. Na osnovu procena da neobradjena površina zemljišta u Srbiji iznosi
oko 200 000 hektara, a uz pretpostavku da bi se uzgajanje "energetskih šuma" moglo realizovati na
30% od ove površine, sledi da bi godišnji energetski potencijal energetskih šuma bio 16 000 TJ.

Ukupni energetski potencijal
Ukupni energetski potencijal svih ostataka biomase uključujući i drva za ogrev procenjen je na
108 000 TJ/god. Ova vrednost energetskog potencijala ostataka biomase ne obuhvata onu količinu
biomase koja se već koristi ili će se koristiti u druge svrhe, na primer, za stočnu hranu, prostirku u
stajama ili kao sirovina za potrebe industrije, a takođe ovim bilansom nisu obuhvaćeni ostaci
poljoprivredne biomase u prehrambenoj industriji. Od ukupnog energetskog potecijala, jedan deo
biomase se već koristi kao energent.
Registrovane količine ogrevnog drveta i ogrevno drvo iz vanstatističkih seča, zatim jedan deo
ostataka biomase u industriji hartije i pri preradi drveta se već koriste u energetske svrhe, a takođe se
već koristi i jedan manji deo ostataka poljoprivredne biomase. Međutim ne postoje tačni podaci o
trenutnom stepenu iskorišćenosti ostataka biomase u energetske svrhe. Da bi se procenio još
neiskorišćeni energetski potencijal ostataka biomase potrebno je prvo od ukupnog potencijala oduzeti
količinu ogrevnog drveta. Zatim se može sa sigurnošću pretpostaviti da se u pogonima prerade drveta,
zatim u ratarstvu i voćarstvu, u energetske svrhe iskoristi manje od 1/3 ukupnih ostataka. Na osnovu
ove pretpostavke sledi da energetski potencijal biomase koji se trenutno ne koristi, a mogao bi se
koristiti, iznosi oko 67 000 TJ godišnje.
Radi procene značaja energetskog potencijala biomase, kako totalnog, tako i onog do sada
neiskorišćenog, mogu poslužiti podaci o proizvodnji domaćeg uglja. Prema podacima iz 2000. godine
proizvodnja uglja iz Kolubarskog i Kostolačkog basena bila je 34.84 miliona tona, a izraženo u
energetskim jedinicama to iznosi oko 247 600 TJ . Te iste godine proizvodnja uglja iz rudnika sa
podzemnom eksploatacijom bila je 624 000 tona, odnosno oko 10 700 TJ. Sve ukupno uzevši to iznosi
258 300 TJ, što je dva i po puta više od ukupnog energetskog potencijala ostataka biomase.
Procenjeni energetski potencijal biomase ne može eliminisati potrebu države za uvoznim
gorivima, ali se u svakom slučaju može značajno smanjiti uvoz tečnog goriva, koje ukoliko se kupuje
po nižoj ceni obično sadrži više sumpora i teških metala. To se naročito odnosi na tečno gorivo koje se
uvozi za potrebe proizvodnje toplotne energije u industriji i za postrojenja centralizovanog
snabdevanja toplotnom energijom u nekim gradovima.
Koliko će se ovaj energetski potencijal ostataka biomase racionalno, ili čak uopšte koristiti u
energetske svrhe, zavisi od više faktora: raspoloživosti tehnologija, nabavne cene opreme, pouzdanosti
snabdevanja gorivom, cene biomase, a takođe i od cene drugih energenata, te odnosu države prema
pozitivnim i negativnim efektima korišćenja biomase.
strana 180
Tehnologije energetske konverzije biomase
Od svih tehnologija konverzije biomase, tehnologija sagorevanja je jedina koja je danas u
primeni u Srbiji. Postojeća postrojenja u Srbiji sa sagorevanjem biomase mogu se podeliti na one male
snage za potrebe domaćinstava i one srednje snage uglavnom za potrebe indusrije. Veliki kotlovi na
biomasu u Srbiji nisu građeni, a i u svetu oni se retko grade.
Domaći proizvođači malih kotlova i peći uglavnom nemaju posebno razvijene peći i kotlove
za efikasno sagorevanje biomase. Proizvodi koji se mogu naći na tržištu, a koji se mogu koristiti za
sagorevanje biomase, prvenstveno su namenjeni za sagorevanje kvalitetnijih ugljeva. Odnosno, ti
proizvodi po pravilu ne omogućavaju efikasno sagorevanje biomase, a pored toga proizvodi ove vrste
obično nisu atestirani. Jedan od načina smanjenja potrošnje energije se može ostvariti povećanjem
stepena korisnosti ovih uređaja, odnosno njihovim daljim razvojem, kako bi se prilagodili
karakteristikama biomase, a istovremeno zadovoljili tehničke i ekološke propise. Ovo se može
realizovati obaveznim termotehničkim ispitivanjima uređaja koji se nalaze na tržištu, i uvodjenjem
obaveze da svaki uređaj koji se prodaje mora imati deklaraciju sa osnovnim tehničkim
karakteristikama, među kojima je stepen korisnosti uređaja, pokazatelji njegove ekološke efikasnosti i
vrsta goriva za koju je prvenstveno namenjen.
Specifična cena kotlova male snage na biomasu je u vrlo širokom opsegu od 100 do 500
€/kW, a zavisi u velikoj meri od vrste goriva, načina doziranja goriva, i stepena automatizacije rada
kotla. Generalno kotlovi manjih snaga imaju veću specifičnu cenu, ali presudan uticaj na cenu ima
stepen automatizacije. Ipak nije zanemarljiv ni uticaj vrste goriva na cenu kotla. Tako su kotlovi za
sagorevanje slamaste biomase po pravilu 10 do 50% skuplji od kotlova iste snage, namenjenih za
sagorevanje drvenaste biomase. Mali kotlovi, sa snagom do 100 kW, namenjeni za grejanje
individualnih stambenih zgrada, po pravilu su ručno loženi, i ne raspolažu uređajima za izdvajanje
prašine iz dimnih gasova. Specifična cena ovakvih kotlova, sa snagom u opsegu od 50 do 100 kW
iznose 100 do 200 €/kW u razvijenim zemljama. Na domaćem tržištu raspon cena je relativno veliki, u
zavisnosti od kvaliteta proizvoda i proizvođača, a kreće se u rasponu od 15 do 70 €/kW.
Ložišta i kotlovi srednjih snaga, koji koriste biomasu, izgrađeni su najčešće pre dvadesetak
godina. S obzirom na starost tih uređaja, može se očekivati da će se uskoro pristupiti njihovoj
revitalizaciji, koju bi trebalo iskoristiti za unapređenje tehnologije konverzije. Ipak, realno je uskoro
očekivati izgradnju kotlova i ložišta za sagorevanje biomase na novim lokacijama. Domaći
proizvođači kotlova srednje snage, generalno, nemaju u potpunosti razvijene tipove kotlova na
biomasu niti imaju na veći broj mesta ugrađene kotlove na biomasu. Uz to ne postoje domaći
specijalizovani proizvođači prateće opreme za korišćenje biomase za potrebe pripreme, skladištenja i
transporta biomase. Sa povećanjem cene električne energije i drugih uvoznih energenata povećaće se
tražnja za uređajima za energetsko iskorišćenje biomase. Uz pojavu konkurencije iz inostranstva,
može se očekivati da domaća industrija uloži odgovarajuća sredstva u razvoj i unapređenje opreme za
korišćenje biomase. Specifična cena kotlovskih postrojenja srednjih snaga u razvijenim zemljama se
kreće od 150 do 400 €/kW, u zavisnosti od vrste goriva i stepena automatizacije. Domaći proizvođači
nude za skoro 50% jeftinije kotlove ovih snaga, ali su oni obično sa manjim stepenom automatizacije i
vrlo skromnim uređajima za prečišćavanje dimnih gasova.
Ko-sagorevanje je jedan od savremenih načina da se biomasom delimično zameni neko
osnovno gorivo u kotlu. Osnovno gorivo je u tom slučaju obično ugalj, a koji udeo uglja će se zameniti
biomasom zavisi najčešće od količina raspoložive biomase. Udeo biomase se može kretati od nekoliko
procenata za kotlove velikih snaga pa do više desetina procenata. Ovo je jedan od mogućih načina da
se i u Srbiji na pojedinim lokacijama u kotlovima na ugalj, osnovno godivo delimično zameni.
Pogodnost uvođenja ovog načina korišćenja biomase je što su investiiona ulaganja relativno mala,
pošto je najznačajnija promena na postrojenju dodavanje sistema za transport, pripremu i doziranje
biomase. Pošto je sadržaj pepela i sumpora značajno manji u biomasi nego u uglju, onda će
opterećenje eventualno već ugrađene opreme za odstranjivanje pepela i sumpora iz dimnog gasa biti
smanjeno uvođenjem biomase kao delimične zamena uglja. Inostrana iskustva kazuju da specifična
investicija za rekonstrukciju kotlovskog postrojenja radi primene ko-sagorevanja biomase iznosi od
150 €/kWe do najviše 800 €/kWe. Što je sistem za manipulaciju goriva složeniji, zatim rekonstrukcija
ložišta veća, i sistem za prečišćavanje dimnog gasa složeniji, specifična investicija je veća. Jedan od
važnih parametara pri analizi mogućnosti uvođenja ove tehnologije je procena da se ovakva vrsta
strana 181
investicije obično isplati za 2 do 3 godine, pošto se korišćenjem biomase umesto uglja znatno
umanjuju troškovi goriva.
Tehnologija gasifikacije biomase u Srbiji skoro da nije imala primenu. Pored uobičajene
primene proizvedenog gasa u gasnim motorima ili turbinama, postrojenja sa gasifikacijom biomase bi
mogla naći primenu i ekonomsku opravdanost za delimičnu zamenu prirodnog gasa u ložištima na
prirodan gas.
U ovom trenutku se bez pouzdane tehno-ekonomske analize za konkretnu lokaciju i
postrojenje ne bi moglo preporučiti postrojenje za spregnutu proizvodnju električne energije i toplote,
s obzirom na neophodnost uvoza takve opreme, i zbog relativno visokih investicija. Ipak, za neke
pogodne lokacije, kao što su fabrike celuloze i hartije, gde je cena ostataka biomase praktično nula, a
gde se za osnovni proces proizvodnje troši značajna količina električne energije, moglo bi se pokazati
sasvim opravdano izgradnja takvog postrojenja.
U Srbiji je u prethodnom periodu izgrađeno više postrojenja za proizvodnju bio-gasa iz tečnog
stajnjaka. Na žalost, jedan broj tih postrojenja nije nikad ni pušten u pogon, a danas nijedno od tih
postrojenja u Srbiji ne radi. Iako ova tehnologija ne daje veliki doprinos energetskom bilansu, ona ima
značajne ekološke prednosti, jer se od delimično štetnog otpada koji nekontrolisano oslobađa gasove i
zagadjuje podzemne vode i zemljište, dobija pored energije i koristan materijal za obogaćivanje
zemljišta. Važno je znati da u Srbiji mnoge farme za uzgoj stoke ili živine koriste električnu energiju
za potrebe grejanja staja. Ekonomski je sasvim opravdano i očekuje se da u skorije vreme dođe do
zamene energenata biomasom, s obzirom da farme imaju raspoložive ostatke biomase.
Tehnologije dobijanja tečnih goriva su u Srbiji postale vrlo privlačne u vreme trajanja blokade
na uvoz goriva za motore. Više domaćih fabrika (Ekoprimet iz Novog Miloševa, Briksol iz Vršca,
Primus eco iz Subotice, Biopetrol iz Požege, Prva iskra Barič) je bilo u mogućnosti da proizvodi
motorno gorivo proizvedeno od uljarica. Iako su ustanovljeni razni nedostaci proizvedenog goriva ono
se ipak koristilo tokom krize kao zamena standardnom dizelu. Međutim, ako se želi da se proizvodi
bio-dizel koji će po kvalitetu odgovarati standardima i da bi proizvedeni bio-dizel bio konkurentan
standardnom motornom gorivu, nedostaci se moraju otkloniti i tehnologija proizvodnje unaprediti.
Pored toga, pokazalo se u razvijenim zemljama da proizvodna cena bio-dizela još nije konkurentna
derivatima nafte, pa se u razvijenim zemljama proizvodnja biodizela subvencionira. S obzirom da je
proizvodnja bio-dizela zasnovana na domaćoj sirovini, uz angažovanje domaće radne snage, zatim da
već postoje na nekoliko mesta izgrađena postrojenja, mada sa zastarelom tehnologijom, onda bi jedan
od zadataka trebalo da bude da se ispita tehnološka i finanijska mogućnost da se kroz odgovarajući vid
saradnje sa stranim partnerom obnovi, odnosno otpočne proizvodnja bio-dizela kao goriva koje će
imati sva standardima predvidjena svojstva.
Trenutno u Srbiji biomasa se koristi kao gorivo samo u uglavnom zastarelim kotlovima u
industriji, i u uglavnom neadekvatnim kotlovima za takvo gorivo u domaćinstvima. Prioriteti u
tehnološkom delu sa ciljem generalnog povećanja i efikasnog korišćešćenja biomase bili bi:
unapređenje malih kotlova i peći na biomasu, unapređenje procesa sagorevanja u kotlovima srednjih
snaga kod domaćih proizvođača uz razvoj odgovarajuće prateće opreme za pripremu goriva,
ispitivanje mogućnosti ko-sagorevanja biomase na pojedinim industrijskim kotlovima, i analiza
mogućnosti obnove rada postrojenja za proizvodnju bio-gasa na pojedinim farmama i proizvodnje
standardima određenog kvaliteta bio-dizela iz uljarica u pojedinim postojećim fabrikama u Srbiji.

Troškovi goriva i cena proizvedene energije
Često se cena biomase kao goriva pominje kao ograničavajući faktor za njeno šire korišćenje.
Cena raznih vrsta biomase, kao goriva, u principu se formira na osnovu troškova ubiranja, odnosno
prikupljanja, transporta i skladištenja i pripreme za odgovarajući vid sagorevanja . Koliko će ovi
procesi biti efikasni, zavisi kako od savremenosti samih tehnologija, tako i od nasipne gustine ili
gustine pakovanja biomase. Jedan od ključnih faktora koji značajno utiče na formiranje cene biomase
kao goriva je raspoloživost biomase, tj. da li je biomasa koja se koristi za proizvodnju energije već
prethodno prikupljena zbog potreba osnovnog procesa u nekoj industriji, ili je biomasu neophodno
prikupljati po terenu samo za energetske potrebe. U Srbiji postoji mnogo mesta na kojima postoji
raspoloživa biomasa, koja je već prikupljena i trasportovana do fabrike ili farme radi potreba
osnovnog procesa proizvodnje, kao što je na primer prerada drveta u industriji celuloze, papira i
strana 182
nameštaja, a u prehrambenoj industriji to su preduzeća za preradu voća, proizvodnju vina i sušenje
kukuruza. Za ova preduzeća cena biomase je praktično nula. Činjenica je da se ova raspoloživa
biomasa sa cenom nula koristi samo delimično, to jest samo u nekim preduzećima ove vrste, a da se
istovremeno u tim firmama kao energent za dobijanje toplote koristi uvozno tečno gorivo, ili čak
električna energija.
Na primer, za potrebe industrije drveta i papira u 2001. god. utrošeno je mazuta u energetskoj
vrednosti od oko 1000 TJ. Za potrebe centralizovanog grejanja u deset manjih gradova Vojvodine i
šest manjih gradova centralnog dela Srbije, i to u regionima koji su bogati šumom, ukupno je utrošeno
tečnog goriva u iznosu od oko 1000 TJ.
Kada je u pitanju biomasa, cena goriva obuhvata sve troškove koji nastaju od mesta nastanka
biomase do mesta njenog energetskog iskorišćenja. U formiranju cene obuhvaćeni su troškovi
prikupljanja biomase, utovar na transportno vozilo, transport do međuskladišta, istovar, skladištenje,
transport do glavnog skladišta, istovar, troškovi skladištenja, troškovi pripreme biomase kao goriva za
određeni proces. U slučaju da se biomasa posebno uzgaja sa prvenstvenim ciljem da bude energetski
izvor, tada se obračunavaju i troškovi uzgajanja biomase, koji čine jedan značajan udeo u ukupnoj ceni
goriva.
S obzirom da je gustina pakovanja biomase relativno mala, u srednjem oko 500 kg/m
3
,
troškovi za transport i skladištenje biomase se značajno povećavaju po jedinici količine biomase.
Stoga se uvek želi u procesu manipulacije biomasom, postići što veća gustina spakovane biomase i uz
to da po obliku bude što pogodnija za transport i skladištenje. Sa povećanjem transportne daljine
povećavaju se troškovi transporta. Procene o maksimalno ekonomski opravdanoj dužini transporta
biomase se kreću od 50 km do najviše 100 km, a u zavisnosti od vrste goriva, gustine pakovanja i
visine ostalih troškova pripreme goriva i proizvodnje energije.
Cena proizvedene toplote i/ili električne energije iz biomase zavisi od primenjene tehnologije,
to jest od vrednosti investicije, veličine postrojenja i troškova goriva. Pored toga, na cenu proizvedene
energije iz postrojenja utiču takođe i efikasnost postrojenja i faktor opterećenja postrojenja. Međutim,
kada se kao gorivo koristi otpad, sa cenom približno nula, tada je minimalan uticaj stepena korisnosti
rada postrojenja na cenu proizvedene energije.
U Srbiji, osim za ogrevno drvo, ne postoji tržište biomase kao goriva. Cene pojedinih
energenata u Srbiji u 2002. godini bile su:
ogrevno drvo 3.5 €/GJ, ugalj-lignit 4.5 €/GJ, mazut 4.9 €/GJ, lož ulje 13.6 €/GJ, prirodni gas 4.7 €/GJ.
U Švedskoj su u 2001. godini cene energenata, uključujući poreze i takse, bile sledeće:
drveni čips = 2.9 €/GJ, ugalj = 4.2 €/GJ, mazut = 7.2 €/GJ.
Cena biomase kao goriva, prema raspoloživim podacima za Nemačku, iznosi od 2.5 do 8
€/GJ. Za poređenje mogu da posluže cene drugih energenata u Nemačkoj: cena lož ulja i gasa za
domaćinstva iznosi 7 €/GJ odnosno 7.5 €/GJ, dok je za industriju cena mazuta 2.8 €/GJ, gasa 3.8 €/GJ,
a kamenog uglja 4.6 €/GJ.
Cena goriva može imati vrlo veliki udeo u ceni proizvedene energije. Cena goriva može
učestvovati u troškovima proizvodnje energije i do 50%, mada su uobičajenije vrednosti oko 30%.
Stoga je vrlo bitno za ekonomičnost proizvodnje energije iz biomase imati na raspolaganju ostatke
biomase sa vrlo niskom cenom, jer se u tom slučaju cena proizvedene energije može smanjiti i do
50%. Analize pokazuju da niska cena goriva dovodi do toga da je ekonomski opravdano graditi čak i
postrojenja za proizvodnju električne energije iz biomase (klasično parno ili gasno-parno postrojenje
sa gasifikatorom), za koja su potrebne visoke investicije. Niska cena goriva umanjuje uticaj drugih
faktora (stepen korisnosti) i nadmašuje uticaj visokih investicija na ukupne troškove proizvodnje
energije.
S obzirom na trenutno stanje iskorišćenosti biomase u Srbiji, jasno je da bi veliki deo trenutno
neiskorišćene, a raspoložive biomase imao vrlo nisku cenu, što znači da se u prvoj fazi intenziviranja
korišćenja biomase, ne bi postavljao kao problem ekonomska opravdanost gradnje energetskih
postrojenja na biomasu.

strana 183
Energetska politika
Biomasa je obnovljivo gorivo, uz određene uslove to je neiscrpno gorivo. Korišćenjem
biomase umesto tečnih goriva i uglja smanjuje se zagađenje okoline. Emisija sumpor-dioksida se svodi
skoro na nulu, dok se emisija pepela u poređenju sa ugljem smanjuje oko 10 puta. Smatra se da pri
korišćenju biomase nema dodatne emisije ugljen-dioksida, to jest da se globalno ne povećava sadržaj
ugljen-dioksida u atmosferi. Međutim korišćenje biomase za zadovoljenje potreba za energijom još
uvek je ograničeno.
Glavni razlog znatno manjeg učešća biomase u proizvodnji energije od onog koji je moguć na
osnovu raspoloživih količina ostataka biomase, ne samo u Srbiji nego i u svetu, je relativno visoka
cena proizvedene energije iz postrojenja na biomasu. Visoka cena proizvedene energije iz biomase
najviše je posledica velike vrednosti investicija u postrojenje za iskorišćenje biomase i cena biomase
kao goriva.
Razlog za korišćenje jednog energenta ili razlog za nekorišćenje drugog energenta ne može
biti samo njegova tržišna cena. Pored parcijalnog interesa svakog potrošača da koristi što jevtinije
gorivo, postoji opšti interes, koji se može odnositi na region, državu ili globalno. S obzirom da je
odnos cena različitih energenata definisan ne samo svetskim cenama nego i energetskom politikom
svake zemlje, jasno je da će uticaj na povećanje korišćenja biomase u energetske svrhe imati svaka
podsticajna mera odgovarajućih institucija države.
Može se očekivati da će Srbija potpisati Protokol iz Kjota, kojim je predviđeno da razvijene i
nerazvijene zemlje daju doprinos smanjenju emisije ugljen-dioksida. Svakoj zemlji je postavljena
vrednost emisije ugljen-dioksida koju ne bi trebalo preći, čime se primoravaju sve zemlje da energiju
dobijaju iz obnovljivih izvora energije, a to znači i iz biomase. Sledstveno Sporazumu iz Kjota, može
se očekivati da će Srbija u dogledno vreme biti primorana da znatno više koristi obnovljive izvore
energije. Od obnovljivih izvora energije, korišćenje biomase za sada spada u najjeftinije.
Povećano korišćenje biomase u proizvodnji energije može se postići jednovremenim
aktivnostima u više oblasti.
Interes poljoprivrednih regiona ili regiona bogatih šumom je da što više razviju delatnosti koje
su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa poljoprivredom i šumarstvom, što podrazumeva korišćenje
ostataka biomase u energetske svrhe, kako bi se smanjila potrošnja uvoznih tečnih goriva, električne
energije ili uglja. Sličan interes bi morala da ima i država. Pored smanjenja troškova za uvoz
energenata, korišćenjem ostataka biomase kao energenta, dodatno se angažuje lokalna radna snaga za
pripremu i korišćenje biomase. Time se radno sposobno stanovništvo zadržava u seoskim područjima,
u slabo naseljenim regionima i industrijski nedovoljno razvijenim regionima.
Neophodno je uspostaviti odnos cena energenata koji neće davati prednost uvoznim
energentima i električnoj energiji u odnosu na biomasu.
U razvijenim zemljama uvedene su kaznene takse na emisiju ugljen-dioksida. Slične kaznene
takse mogu se uvesti u Srbiji kako za one koji emituju ugljen-dioksid, tako i sumpor-dioksid, a takođe
i za industrijske potrošače koji koriste električnu energiju za dobijanje toplotne energije bilo za
grejanje bilo za proces. Prikupljenim sredstvima od taksi, a eventualno i iz nekih drugih fondova,
mogu se uvesti podsticajne mere za: individualne potrošače da koriste biomasu i kupuju uređaje koji
efikasno koriste biomasu kao gorivo, i takođe proizvođače opreme za biomasu kao energent.
Podsticanjem povezivanja domaće industrije sa stranim proizvođačima opreme omogućiće se
domaćim proizvođačima da se lakše uključe u proizvodnju konkurentne robe, to jest opreme za
korišćenje biomase.
Istraživačko razvojni rad u oblasti korišćenja biomase kao energenta takođe je potrebno
posebno podržati. Zajedničko angažovanje domaće privrede i istraživačkih institucija, kroz pojedine
demonstracione projekte, bilo bi izuzetno značajno za osvajanje pojedinih tehnologija i znanja iz
oblasti energetskog iskorišćenja biomase. S obzirom na trenutno stanje primene i razvoja tehnologija
korišćenja biomase u Srbiji bilo bi korisno povezivanje domaće privrede i istraživačkih institucija sa
inostranim partnerima, radi bržeg osvajanja savremenih tehnologija i znanja.
Jedan od bitnih uslova za efikasno iskorišćenje raspoloživih količina ostataka biomase je
dobro poslovanje u delatnostima koje se odnose na šume i poljoprivredu. Što se tiče iskorišćenja šuma,
bitan je rad šumskih gazdinstava, izgradnja šumskih puteva, pošumljavanje i održavanje šuma.
Efikasnim radom u ovim delatnostima, postići će se veća raspoloživost ostataka šumske biomase za
strana 184
korišćenje u energetske svrhe.
U poljoprivredi treba stvoriti uslove da poljoprivredna gazdinstva što više koriste sopstvene
ostatke biomase za proizvodnju energije, odnosno stimulisati organizovanje energetski nezavisnijih
farmi. Obično su poljoprivredna gazdinstva u neposrednoj blizini nastanka biomase, ili se za primarnu
preradu plodovi i ostaci biomase zajedno transportuju do gazdinstva, pa su tada troškovi transporta
ostataka biomase vrlo niski. Niski troškovi transporta i relativno laka organizacija prikupljanja i
transporta ostataka biomase trebalo bi da učine da poljoprivredna gazdinstva budu mesta gde će se
ostaci biomase u najvećoj meri iskoristiti.
Radi boljeg sagledavanja stanja, kako energetskog potencijala biomase tako i stepena njegove
iskorišćenosti, neophodno je organizovati kontinualno praćenje statističkih podataka u ovoj oblasti.
Pored podataka koji se već nalaze u statističkim godišnjacima, prikupljanje podataka bi trebalo da
obuhvati potrošače biomase kao sirovine, pošto se kao nusproizvod na tim mestima javljaju ostaci
biomase koji se mogu koristiti kao energent.
Trebalo bi omogućiti da što veći broj potencijalnih korisnika biomase kao energenta, može da
se na pristupačan način upozna sa mogućnostima domaćih proizvođača opreme. To bi se moglo
ostvariti organizovanjem posebnih izložbi ili sajmova, pravljenjem mreže sadašnjih i potencijalnih
korisnika biomase kao energenta, proizvođača opreme za korišćenje biomase, i takođe različitih firmi
koje mogu učestvovati kao projektanti, konsultanti, ili istraživači u razvoju pojedine opreme.
Potrebno je otvoriti pitanje promene strukture poljoprivredne proizvodnje u procesu
prilagodjavanja uslovima u Evropskoj zajednici, koja se može orijentisati i na proizvodnju brzo
rastućih biljaka pogodnih za korišćenje u proizvodnji energije, i sve značajnije indicije da se u Evropi
formira tržište biomase za energetske potrebe, i da će mnoge razvijene zemlje verovatno uvoziti
biomasu radi proizvodnje energije.
Sve prethodno pomenute mere i aktivnosti koje bi dovele do efikasnijeg i šireg korišćenja
biomase u enegetske svrhe moraju proizaći iz nacionalne energetske politike. Inostrana, a takođe i
domaća iskustva su pokazala da će se biomasa koristiti kao energent samo ako potencijalni korisnici
za to budu imali ekonomski interes. Iz tog razloga je potrebno da energetska politika stvori uslove da
potencijalni korisnici prepoznaju svoj interes u korišćenju biomase. Jedan od budućih zadataka sa
ciljem povećanja korišćenja biomase trebalo bi da bude formiranje podloga za donošenje zakona,
podzakonskih akata, pravilnika i standarda kojim će se podsticati efikasno korišćenje biomase kao
energenta. Korišćenje biomase u Srbiji potrebno je postaviti ne samo kao energetski već i kao ekološki
problem, a takođe i kao problem poljoprivrede i šumarstva.

SADRŽAJ

PREDGOVOR UVOD 1. OSTACI POLJOPRIVREDNE BIOMASE ........................................................................... 1 1.1 Ostaci biomase u ratarstvu ...................................................................................... 1 Prof. Dragan Novaković, Prof. Milan Đević 1.2 Ostaci biomase u voćarstvu i vinogradarstvu ......................................................... 6 Prof. Dragan Novaković, Prof. Milan Đević 1.3 Ostaci biomase u stočarstvu - tečni stajnjak ............................................................ 11 Prof. Dušan Radivojević 2. OSTACI BIOMASE U ŠUMARSTVU, PRERADI DRVETA I MOGUĆNOST GAJENJA "ENERGETSKIH ŠUMA" .................................................. Prof. Gradimir Danon, Prof. Vojislav Bajić, Prof. Vasilije Isajev, Mr Slobodan Bajić, Slobodan Orešćanin, Dr Savo Rončević 2.1 Proizvodni potencijal šuma i industrije prerade drveta u Srbiji .............................. 2.2 Drvni ostaci u šumarstvu i industriji prerade drveta ............................................... 2.3 Energetski potencijal drvnih ostataka ..................................................................... 2.4 Mogućnost uzgajanja plantaža drveća i žbunja za energetske potrebe ................... 2.5 Zaključak .................................................................................................................. 25

27 37 42 51 55

3. PRIKUPLJANJE, TRANSPORT I SKLADIŠTENJE OSTATAKA BIOMASE ................... 57 3.1 Postupci spremanja žetvenih ostataka ................................................................... 57 Prof. Milan Martinov, Prof. Miladin Brkić, Prof. Dragan Novaković 3.2 Tehno-ekonomska analiza pripreme šumske biomase ............................................ 78 Prof. Miloš Tešić 3.3 Tehno-ekonomska analiza spremanja poljoprivredne biomase .............................. 87 Prof. Miloš Tešić, Prof. Miladin Brkić, Prof. Milan Martinov 3.4 Ukupni troškovi biomase kao goriva ....................................................................... 100 Prof. Miloš Tešić 4. TEHNOLOGIJE KONVERZIJE BIOMASE .......................................................................... 109 Uvod o tehnologijama konverzije biomase ............................................................... 109 Dr Mladen Ilić 4.1 Tehnologije sagorevanja biomase ............................................................................ 113 Dr Borislav Grubor, Prof. Simeon Oka, Dr. Mladen Ilić 4.2 Tehnologije gasifikacije biomase .............................................................................. 123 Dr Mladen Ilić, Dr Dragoljub Dakić 4.3 Tehnologije proizvodnje tečnih goriva ...................................................................... 134 Prof. Milan Radovanović 4.4 Tehnologija proizvodnje biogasa anaerobnom fermentacijom tečnog stajnjaka ....... 147 Prof. Franc Kosi

5. TEHNO-EKONOMSKA ANALIZA I EKOLOŠKI UTICAJ PROIZVODNJE ENERGIJE IZ BIOMASE ...................................................................... 166 Dr Mladen Ilić, Prof. Miloš Tešić, Prof. Simeon Oka 5.1 Cena postrojenja ..................................................................................................... 166 5.2 Cena proizvedene energije iz biomase .................................................................... 172 5.3 Energetski i ekološki bilans .................................................................................... 173 5.4 Kriterijumi za vrednovanje korišćenja biomase ...................................................... 175 6. ZAKLJUČAK ........................................................................................................................ 177 Dr Mladen Ilić, Prof. Simeon Oka, Prof. Miloš Tešić

doprinosi zaštiti okoline i socijalno-ekonomskom razvoju (posebno u seoskim područjima). Evropska zajednica izmenila je u ovoj oblasti svoje planove. što bi bila dalja razrada Strategije razvoja energetike Srbije do 2010. iscrpivost svetskih energetskih potencijala svih vrsta. razmatranja uloge biomase (otpadne i specijalno gajene za proizvodnju energije) i za proces prilagodjavanja i pripreme za uključivanje Srbije u Evropsku zajednicu. kao zamena za moguće smanjenje proizvodnje hrane. Iako se korišćenjem biomase.PREDGOVOR Biomasa se može smatrati za strategijski potencijal. ali i drugih gasova koji dovode do efekta takozvane "staklene bašte". Jedan od efikasnih načina smanjenja emisije ugljen-dioksida je korišćenje obnovljivih izvora energije. Studija daje osnovne podatke i da se otvori pitanje perspektive poljoprivrede na novom tržištu proizvodnje energenata. podrazumeva i usklađivanje agrarne politike sa lokalnim i opštim interesima. koje imaju sposobnost da brzo rastu na napuštenoj ili nekvalitetnoj zemlji. U procesu pripreme za priključenje Evropskoj zajednici i harmonizacije zakonodavstva i privredne strukture i implementacije Direktiva Evropske zajednice u različitim oblastima. i čak mnogo ranije iscrpivost i onako malih energetskih potencijala Srbije. ne samo zbog toga što je obnovljiv izvor energije. Svetska kretanja u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije pokazuju da se sve razvijene zemlje ubrzano orijentišu na intenzivno korišćenje svih raspoloživih obnovljivih izvora energije. itd. na primer njenim sagorevanjem. propisujući da do 2010. Podaci dobijeni u Studiji predstavlajaju takođe podloge za izradu strategijskog koncepta korišćenja biomase. a time i biomase. decembra 1997. U poslednjih desetak godina. povećavajući njenu konkurentnost na domaćem i stranom tržištu. Pored toga. vetra. jedan od najtežih problema je usaglašavanje u oblasti poljoprivrede i implementacija tzv. već ima strateški značaj neminovnog iscrpljivanja fosilnih goriva i rastućeg problema globalnog zagrevanja zbog emisije ugljen-dioksida. Gledajući dugoročno. Korišćenjem zemljišta za gajenje jeftinih biljnih vrsta. već i zbog toga što je široko rasprostranjena i sveprisutna i može da obezbedi proizvode od životnog značaja za sektore privrede koji značajno zavise od uvoza (gorivo za saobraćaj. U perspektivi treba očekivati otvaranje evropskog tržišta biomase za proizvodnju alternativnih goriva i energije. Finska). erozijom zemljišta i dr. stvaranjem uslova za novu proizvodnju i održavanjem prirodnog izgleda okoline. može se naći rešenje ze neke od navedenih problema. Dodatan razlog i impuls za korišćenje biomase potiče od sve strožijih uslova koje nameće zaštita okoline. godine. električnu energiju. energije sunca. Švedska. povećan je interes za korišćenje obnovljivih izvora energije. šumskim požarima.). Promena strukture poljoprivrednog sektora zemlje. korišćenje biomase u Srbiji ima značaj ne samo za trenutno rešavanje problema manjka energije. koji može biti izmenjen napuštanjem. Razlog je u tome . integracija agrarnog sektora u postojeću strukturu finansijske podrške Evropske zajednice u oblasti poljoprivrede. 11. i posebno u slučaju Srbije. godine i važan doprinos izradi strategije očuvanja okoline. Imajući navedene razloge u vidu. odnosno sa ciljem smanjenja emisije pretežno ugljendioksida. koja konkuriše za Evropsku zajednicu. hidropotencijala i drugih. pre svega otpadne biomase. Ne treba zanemariti značaj razmatranja potencijala obnovljivih izvora energije u celini. a takođe i biomase. ukazuje da se energetika Srbije mora orijentisati na sve veće korišćenje obnovljivih izvora energije – biomase. godine udeo biomase u proizvodnji komercijalne energije poraste od planiranih 6% na 12%. biomasa ipak predstavlja gorivo koje ne doprinosi povećanju emisije ugljen-dioksida u atmosferu. efikasnijih i ekološki prihvatljivih energetskih tehnologija. hidroenergije. pored direktiva u oblasti energetike i zaštite okoline. tj. što će doprineti i tehnološkom unapređenju mašinogradnje. Mnoge zemlje Evrope već danas imaju oko 20% komercijalne energije proizvedene iz biomase (Austrija. a naročito posle potpisivanja Protokola u japanskom gradu Kjoto. Protokol iz Kjota je usvojen sa ciljem zajedničkog doprinosa razvijenih i nerazvijenih zemalja u sprečavanju globalnog zagrevanja. Ovakva orijentacija nameće i primenu novih. oslobađa skoro ista količina ugljen-dioksida kao i sagorevanjem uglja. hemijske proizvode. Zajedničke agrarne politike.

. U realizaciji ovih ciljeva značajno mesto pripada korišćenju biomase uz primenu savremenih efikasnih tehnologija konverzije biomase. tako da se može sa sigurnošću tvrditi da energetski potencijal biomase ne može biti zanemaren. pa ga tokom sagorevanja samo vraća atmosferi. Studija obrađuje različite aspekte korišćenja biomase kao energenta: količine ostataka biomase u šumarstvu. analizira tehnoekonomske aspekte korišćenja biomase. poljoprivredi.5% u 2010. koji su se u poslednje vreme bavili biomasom kao energentom. Na izradi ove studije učestvovale su sve najznačajnije naučno-istraživačke institucije sa svojim istraživačima. Većina zemalja u razvoju. zatim daje pregled pojedinih tehnologija konverzije biomase u razne vidove energije. godine. i pratećim industrijama.što biomasa tokom svog veka utroši. ova tema se ipak nije našla u studiji. U Strategiji razvoja energetike Srbije. što će voditi ka povećanom korišćenju obnovljivih izvora energije. I pored želje rukovodioca studije da studija obuhvati analizu mogućnosti iskorišćenja pepela biomase za obogaćivanje zemljišta. postaviće se i pitanje potpisivanja Protokola iz Kjota. u procesu uključenja Srbije u Evropsku zajednicu i druge međunarodne organizacije. ostaci biomase predstavljaju najveći energetski potencijal od obnovljivih izvora energije. odnosno vezuje ugljen-dioksid iz vazduha. posle hidro-potencijala. Pored toga. koja je uradjena u okviru Strategije privrednog razvoja Srbije do 2010. godini. i smanjenje specifične potrošnje energije za 20% do 2010. bilo u energiju ili u alternativna goriva. godine. Trenutno Srbija nije potpisnik Protokola iz Kjota. i konačno uticaj na ekologiju. daje pregled tehnologija ubiranja poljoprivredne biomase. orijentacijom na korišćenje domaćih energetskih resursa u distribuiranoj proizvodnji energije predviđa se povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije (bez hidro energije) od 1.5% danas na 4. Srbija spada u zemlje siromašne fosilnim izvorima energije. Stoga je realno očekivati u bliskoj budućnosti da će Srbija imati razne obaveze po pitanju zaštite životne sredine. Ove obaveze očekuju i Srbiju u narednom periodu bez obzira na nepravednu raspodelu obaveza smanjivanja emisije ugljen-dioksida na razvijene i nerazvijene zemlje. koje očekuju prijem u Evropsku zajednicu. Iz tog razloga je neophodno proceniti energetski potencijal obnovljivih izvora energije. a uz to u pojedinim regionima je bogata šumom. čime bi se zaokružio ciklus korišćenja biomase. Srbija je dobrim delom poljoprivredna zemlja. Šta više. prihvatile su obaveze o smanjivanju emisije ugljen-dioksida. potencijalni uticaj korišćenja biomase na energetski bilans i budžet Srbije. međutim.

je ekonomska opravdanost. kako bi se mogao proceniti njen značaj za energetski bilans Srbije. ostatke ratarskih kultura. a zamenila su ih postrojenja na gas ili na tečno gorivo. pa su se na mnogim mestima kotlovi i ložišta na tečna goriva zamenjivala novim na biomasu ili ugalj. Jedan od bitnih uslova. A za mnoga od postrojenja koja rade. . Iz tog razloga je značajan deo ove studije posvećen tehno-ekonomskoj analizi pojedinih tehnologija pripreme i konverzije biomase. a na osnovu toga sugerisati pravce energetske i naučno-istraživačke politike. odnosno ekonomska isplativost korišćenja biomase. a možda i ključni uslov za povećano korišćenje biomase kao energenta. Razlog za gradnju ovih postrojenja bila je energetska kriza sa tečnim gorivima. Pored mogućnosti korišćenja biomase u pomenutim postrojenjima pretpostavlja se da u Srbiji postoje još mnoge lokacije na kojima se nalaze značajne količine ostataka biomase koje se ne koriste. Uslovi za ekonomsku opravdanost korišćenja biomase kao izvora energije stvaraju se ne samo usavršavanjem tehnologija pripreme i konverzije biomase. Studija obrađuje posebno energetski potencijal šumske biomase. već i odgovarajućom energetskom politikom. To su uglavnom mala postrojenja na lokacijama gde se neposredno javljaju ostaci biomase. Studija bi trebalo da doprinese realnom sagledavanju energetskog potencijala biomase u Srbiji. drvne industrije. i takođe tečni stajnjak. ali značaj iskorišćenja tečnog stajnjaka sastoji se pored energetskog dela i u neutralisanju njegove ekološke štetnosti. može se reći da rade neefikasno. s obzirom na njihovu starost obično preko 20 godina. možda neće u velikoj meri uticati na energetski bilans. a takođe i ceni biomase kao goriva i ceni energije dobijene iz biomase. u studiji je data i analiza mogućnosti uzgajanja brzorastućih drva isključivo za energetske potrebe. Ovaj poslednji. Neka od tih postrojenja više ne rade. Mnoga od tih postrojenja su izgrađena krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina. to jest tečni ostatak pri uzgajanju životinja. Kao još nedefinisani potencijal.UVOD U Srbiji postoje mnogi primeri korišćenja biomase u energetske svrhe. ostatke u voćarstvu i vinogradarstvu.

Iako je ovaj ostatak direktno životinjskog porekla. dr Dragan Novaković. odnosno na izmet životinja. s obzirom da se sastoji od organske materije koja je u osnovi biljnog porekla. klimatska i pedološko-geološka obeležja. Zemun Osnovna proizvodnja ratarskih kultura povlači za sobom istu ili čak i tri puta veću količinsku produkciju biljnih ostataka.1. koji se javljaju pri primarnom procesiranju poljoprivrednih proizvoda. U pitanju su: geografska (nadmorska visina. proizvodnja pšenice. dr Milan Đević . Da bi se sagledao značaj biljnih ostataka kao goriva. nagib zemljišta. dolazi do zagađivanja eko sistema. . pa se slama kao trenutno rešenje spaljuje i zaorava. U nekim rejonima sporedne sirovine su zauzele svoje funkcionalno mesto u nastavku procesa proizvodnje. Ostaci biomase koji nastaju u poljoprivredi podeljeni su prema granama poljoprivrede na: ostatke u ratarstvu.brdski (voćarsko-vinogradarski-stočarski) i . 1. Radi se o klimatskim i biološkim faktorima koji uslovljavaju prirodne karakteristike koje ograničavaju razvoj pojedinih biljaka. ekspozicija). na zastupljenost ratarskih kultura od kojih se očekuje da se koriste kao gorivo. Današnja iskustva u rejonizaciji poljoprivrede zasnivaju se prvenstveno na određivanju homogenih poljoprivrednih rejona. Kosovo i strana 1 . U stručnoj i naučnoj javnosti kod nas egzistiraju veoma različiti. a sva korišćena mehanizacija se izlaže velikoj opasnosti u daljem radu. Put za prevazilaženje pluralističkih stavova je analiza raspoloživih resursa po rejonima i regionima s obzirom na tehnološki nivo proizvodnje. tradiciju i naviku prikupljanja sporednih produkata biljne proizvodnje. Neophodnost analize korišćenja biljnih ostataka po rejonima proizilazi iz neophodnosti razgraničenja i karakteristika prostora sa stanovišta funkcije okruženja i ograničenja na izbor načina korišćenja biljnih ostataka. Otpadna biomasa koja se javlja u drvnoj industriji je posebno procenjena. Takođe.Poljoprivredni fakultet. dok otpadna biomasa iz industrije koja pripada poljoprivredi nije posebno analizirana. ukazati na potencijalne rezerve. Veliki značaj za razvoj tehnologije korišćenja biljnih ostataka ima geografski razmeštaj gajenja pojedinih kultura. Po ovom osnovu teritorija Srbije je podeljena na sledeće rejone: . Pšenica uspeva u svim delovima Srbije. omogućen je metod prostorne analize i prostornog predviđanja razvoja tehnologije poljoprivredne proizvodnje. Posebno se izdvajaju: Vojvodina. Ovo rešenje je nedopustivo jer se uništava fauna na proizvodnoj parceli. Uzimanjem rejona u obzir. Što se tiče ostataka u stočarstvu. potrebno je sagledati postojeću situaciju u poljoprivrednoj proizvodnji. voćarstvu sa vinogradrstvom i stočarstvu. Tako na primer. Prof.ravničarski (žitorodni). egzaktno odredi način korišćenja biljnih ostataka na društvenom i individualnom sektoru i ukaže na načine za popravku postojećeg stanja korišćenja biljnih ostataka.planinski (pašnjačko-stočarski) Prikazani poljoprivredni rejoni mogu poslužiti kao osnova za orijentaciju intenziteta proizvodnje i tehnološkog razvoja u celini. OSTACI POLJOPRIVREDNE BIOMASE Ostaci biomase. nekada nedovoljno osnovani i kontradiktorni stavovi o celishodnosti i racionalnosti razvoja savremenih tehnoloških postupaka za prikupljanje biljnih ostataka strnih kultura. kao potencijalni energetski izvor. ukoliko ne postoji stočarska proizvodnja ima sirovinski materijal koji opterećuje primarnu proizvodnju. Šumadija. prvo su podeljeni na one koji nastaju u šumarstvu i na one koji nastaju u poljoprivredi. Najveći broj ratarskih useva je raspoređen po čitavoj teritoriji Srbije pri čemu pojedine grupe useva znatno bolje uspevaju na pojedinim teritorijama. kukuruza i uljarica. smatrajući da je ipak najveći deo potencijalno iskoristive biomase sadržan u ostacima biomase. oni se odnose na tečni stajnjak. ovaj ostatak se tretira kao biomasa.1 Ostaci biomase u ratarstvu Prof. a na osnovu karakteristika prirodnih uslova i načina korišćenja zemljišta. a negde predstavljaju sirovinski balast.

prostirka i ishrana za stoku .spaljivanje i zaoravanje .korišćenje kao čvrsto gorivo. Osnovni aspekti za procenu sadašnjeg načina korišćenja biljnih ostataka ratarskih kultura su: . mogu se dobiti ukupne količine biljnih ostataka. Kukuruz. Na osnovu površina. prosečnih prinosa i odnosa zrno : biljni ostaci. takođe uspeva u skoro svim krajevima Srbije pri čemu se izdvajaju: Vojvodina i dolina reke Morave. kao i pšenica. ravni~arski brdski planinski strana 2 .Metohija.

P.) strana 3 . Babović.1. Karta rejona sa prosečnim prinosom glavnih ratarskih kultura po 1 ha. 1998.Slika 1... J. a prema obračunu na 100 ha obradive površine (Marković.

044 700 3.316 85.821 1.412.1 Odnos zrno : biljni ostaci i prosečni prinosi u Srbiji u 1998.8 2.351 Ulj.521. Navedeni aspekti se ne mogu jednoznačno definisati.685 163.226 105.78 Soja 1:2 1.000 946. Tabela 1. .350 28.368 Kukuruz 9.694 Raž 293 5. Pred.847 45.298 697.43 2. Ind.600 591.321 618.štednja neobnovljivih izvora energije.razvijenost tehnologije.741 83.406 146.225.061.409 537.591 54.553.27 3.652 Suncokr.100 29.056 108.86 2.911 46.98 1. .141.805 4.341 358 639 Ječam 4. Pšenica 796.i zadr.28 1.358 1.893.gazd. Centralna Srbija Vojvodina Kultura Preduzeća Individualna Preduzeća Individualna i zadruge gazdinstva i zadruge gazdinstva Pšenica 16.241 215.353 951 83 - Tabela 1. za gorivo Kultura Površina zadruge t t ha ha ha Pred.293 11.zainteresovanost korisnika. Ind. 6.smanjenje energetske zavisnosti. pa je iz tog razloga primenjeno iskustvenointuitivno odlučivanje o nekim kriterijumima kod predviđanja pojedinih načina korišćenja biljnih ostataka.514 2.zaštita i očuvanje životne sredine.650 strana 4 .225 87.098 325. .800 92.378 752.mogući obim valorizacije.repica 1.553 709 7.300 Kukuruz 1. Prinos t/ha Kultura Zrno : biljni ostaci Preduzeća i Individualna zadruge gazdinstva Pšenica 1:1 4.281 1.047 67.gazd. biljnih ostataka biljnih ost.191 3.221 3.844 1.641 324. god.553 8.i zadr.300 753.76 Raž 1 : 1.407 673 734 2.151.700 Soja 82.3 Ukupne i moguće količine biljnih ostataka ratarskih kultura za gorivo Individ.350 387.699 178.206 157.73 1.101 9.168.304 239.19 Tabela 1.955 420.742 378. .700 Ječam 134.357.924 122.600 Suncokret 160.5 1.159 24.919 208. i gazd.414 75.505 88.48 Ječam 1 : 0.Opšti aspekti procene su: .085 7.2 Površine ratarskih kultura u Srbiji u 1998.000 75.1 5.69 Suncokret 1 : 2.46 Kukuruz 1 : 1.000 Raž 8.136 1.1 2.579 132.802 37.886 4. Ukupna količina Moguće količine Preduz.100 Soja 3.890 51.900 Ulj. .22 3.862 75. .repica 351 348 239 386 Kosovo i Metohija Preduzeća Individualna i zadruge gazdinstva 3.000 21.navike i tradicija korisnika.400 250 Ukupno 2.86 Uljana repica 1:3 1.815 58 1.474 272 91.120 4.200 1. god.450 UKUPNO 9.

ječam) učestvuju sa oko 50%. Monografija. kukuruzovina sa oko 37%. . Novaković. Biljni ostaci strnih kultura (pšenica.55 miliona tona pri čemu je učešće preduzeća i zadruga oko 22%. 1986. 5. J..: Biosirovine na području SR Srbije.7%. Zbornik XIV. Babović. Mićić. Beograd. Beograd. Ružičić. U strukturi korišćenja bio mase (slame i kukuruzovine) uočljiv je veliki procenat mase koja se koristi za ishranu stoke i prostirku ili se spaljuje i zaorava. 4.Ukupna količina biljnih ostataka u ratarstvu iznosi 9. agrarna politika ide ka smanjenju površina pod pšenicom na račun drugih kultura (povrće i industrijsko bilje). Beograd.: Energetski potencijal biljnih ostataka u Srbiji. 1989. strana 5 . Marković. Da li će do toga doći i u kojoj meri zavisi od velikog broja faktora: .. Mićić. a uljarice (suncokret. Savremena poljoprivredna tehnika. 8. N.1994. Studija Instituta za poljoprivrednu tehniku.usavršavanje tehničko . Oka. uljana repica) oko 13%. Pretpostavljena moguća količina biljnih ostataka za gorivo iznosi oko 32% od ukupne količine biljnih ostataka. M. Đević. J..111-116. Sa druge strane. šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Količina biljnih ostataka koja se može očekivati da se koristi kao gorivo iznosi 3. 1989. Mićić. Nikolić.: Alternativna goriva i njihov značaj.. D. simpozijum JDPT. soja. 6. D. 1998. P.06 miliona tona pri čemu se očekuje učešće preduzeća i zadruga sa 38% i individualnog sektora sa 62%. Zbornik radova Značaj i perspektiva briketiranja biomase. Godišnji energetski potencijal pretpostavljene količine ostataka biomase ratarskih kultura iznosi oko 40 000 TJ. Novaković. . Nikolić. Poljoprivredni fakultet. Jugoslovensko društvo termičara. Ekološki pokret Vojvodine i Šumarski fakultet.. M.tehnoloških rešenja za prikupljanje biljnih ostataka. Beograd. sirovina i energija budućnosti. raž. . Beograd.navika korisnika. Ninić. Mićić. 8. U ovom delu leži mogućnost povećanja količine bio mase kao goriva.. T. J. . Brkić. kako u ukupnom iznosu tako i u delu koji se predviđa za gorivo. a individualnog sektora 78%. J. Studija Instituta za poljoprivrednu tehniku. J. Bled. Janić. . Vrnjačka Banja.gajenje stoke bez prostirke (tečno izđubravanje). 7.: Biomasa kao hrana. Statistički bilteni Saveznog zavoda za statistiku SR Jugoslavije.pogledi na budući razvoj poljoprivrede i sela... Poljoprivredni fakultet.. Srbija na pragu novog veka .mogućnost korišćenja drugih goriva. 3 (1982). 2. Ministartsvo poljoprivrede. 3. 15-24.: Prikupljanje i briketiranje biomase u poljoprivredi.: Razvoj tehnologije i opreme za efikasno sagorevanje niskovrednih čvrstih goriva. . Sad Brkić. M. Ovaj element može značajno da utiče na predviđene količine biomase.da slama i kukuruzovina dobiju tržišnu vrednost itd. Učešće Kosova i Metohije u ukupno posmatranim površinama pod ratarskim kulturama je 7. S. 1996.ukrupnjavanje poseda individualnih gazdinstava (već danas je veliki broj individualnih gazdinstava koji obrađuju više stotina hektara).. S. M. LITERATURA 1. L. N.mogućnost nabavke i stimulacija krajnjih korisnika u vidu kreditiranja za nabavku kompletnih linija mašina za sređivanje bio mase.

2 . Kaberne frank i Merlo. navodnjavanje. . Produkti obavljene rezidbe (odstranjeni lastari) zahtevaju dodatno angažovanje. Podaci o količinama granjevine iz voćarstva i vinogradarstva su nedovoljno istraženi. .. kao i opasnost za životnu sredinu.1. Kod biljnih sorti (poput Italije.2 Ostaci biomase u voćarstvu i vinogradarstvu Prof.Poljoprivredni fakultet. Afuz-alija i dr. Preračunato na jedinicu površine nakon obavljene rezidbe na raspolaganju ostane 4-6 t/ha bio mase. temperatura. .) količina odstranjene loze rezidbom je veća 6-8 t/ha. intenzitet i vreme rezidbe. Zemun Jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera koja se obavezno sprovodi u zasadima vinove loze..). dr Dragan Novaković. Problemi sa rezidbom odstranjenom lozom su utoliko veći ukoliko se radi o sortama srednje do izražene bujnosti poput: Kaberne sovinjon. bujnost podloge. a predstavljaju u izvesnom smislu i teškoću oko njihovog eliminisanja sa parcele. Izvođenje ove mere (na zrelo i zeleno) zahteva angažovanje ljudske radne snage što znatno poskupljuje proizvodnju grožđa. đubrenje. dr Milan Đević .. Potencijali posmatrani kroz površine i broj stabala pojedinih vrsta voća i vinove loze su veliki..). ..biološki (bujnost sorte..8 kg zrele ili zelene mase. je rezidba. Prema ispitivanjima brojnih autora u različitim ekološkim uslovima.1. kombinacija sorta-podloga. .). Veliki je broj faktora koji utiču na prirast drvne mase u toku vegetacije: . Prof. raspored i razmak sadnje – broj stabala. godišnje se kod ovih sorti po jednom čokotu rezidbom odstrani 1. Ređe se vrši mlevenje-sitnjenje lastara i njihovo zaoravanje. količine i raspored padavina. Najčešće se vrši sakupljanje i spaljivanje zrelih lastara (posle rezidbe) ili zaoravanje zelenih lastara. godina starosti.) itd. . strana 6 .. ..agrotehnički i pomotehnički (održavanje zemljišta. zaštita.sistemski (oblik krune.ekološki (fizičke i hemijske osobine zemljišta.

(Marković. a prema obračunu na 100 ha obradive površine. Karta rejona sa prosečnim prinosom glavnih voćnih vrsta po 1 ha.Slika 1. J..2.) strana 7 .. 1998. P. Babović.

339.000 9.124.088.176.000 7. Broj stabala voćaka u Srbiji u 1998..562 690 113.924.183 6. god.448 Višnja 1.270.975.091 130..259 386.449.963 3.001 44.358 74. god.027.048 86.402.116 12.000 1.541.613.634 540.705 6.000 4.000 Tabela 1.129 1.572 Trešnja 6.610 1.3.822 1.Slika 1. 1998.560.042.573.349 55.699 505.000 3.000 7. (Marković.000 Individualna gazdinstva 11.000 5.494 1. Babović.288.951.793 4.700 137.414 2.903.822 3.362 228.325.406 Kosovo i Metohija Preduzeća i Individualna zadruge gazdinstva 46.015.000 1.4.335. Centralna Srbija Vojvodina Kultura Preduzeća i Individualna Preduzeća i Individualna zadruge gazdinstva zadruge gazdinstva Jabuka 2.000 82.000 1. a prema obračunu na 100 ha obradive površine.008 2.000 2.728. Karta rejona sa prosečnim prinosom vinove loze po 1 ha.000 50.157.484.) Tabela 1.293 Kajsija 100.572 Kruška 716. Ukupan broj stabala voćaka u Srbiji u 1998.581.000 11.000 174.948.657.273 738.408.000 50.630.265. Vrsta Ukupno Preduzeća i zadruge Jabuka Kruška Šljiva Trešnja Višnja Kajsija Breskva UKUPNO 17.000 5.830 406.271 1.000 14.000 2.303 48.377.915.662.5.910 8.824 Šljiva 238. J.000 343. P.080 Breskva 360.780.190 685.404 strana 8 .651 2.082.684.000 93.000 2.993 316.000 2.

8 MJ/kg. Ukupne površine pod vinogradima u Srbiji u 1998. podloge.88 4940 Stenli 6-7 Piramidalna 5x4 500 5. Površine pod vinogradima u Srbiji u 1998. god.060 Individualna gazdinstva 67.breskve 17.4 MJ/kg.140 Kosovo i Metohija Preduzeća i Individualna zadruge gazdinstva 4.3 1755 2.4 1880 M9 3.8 x 1.772 55. .8 x 1.12 3721 Jonagold 7-8 Vitko vreteno 3.8 x 1.59 3295 breskva Redheven 4-5 Kotlasta 5x4 500 9.82 3422 3.28 2592 3. god. god.8 x 1. Centralna Srbija Vojvodina Kultura Preduzeća i Individualna Preduzeća i Individualna zadruge gazdinstva zadruge gazdinstva Vinogradi 2.5 M26 3. Ako se pretpostavi da se stabla voćaka menjaju na 15 godina.5 Rezultati merenja toplotne moći proizvoda sa 10-15% vlage.3 2025 Ajdared 7-8 Vitko vreteno 1. . .4 1880 Jabuka 3. (kg/stablu) (kg/ha) (god.7 MJ/kg. strana 9 . izvađena stabla takođe predstavljaju energetski potencijal.79 2895 Šljiva Džanarika Požegača 6-7 Piramidalna 5x4 500 9. .vinove loze 18 MJ/kg.141 Prema istraživanjima Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ostvareni su sledeći prosečni prinosi granjevine po stablu i hektaru za različite vrste voća.) (m) po ha Samerset 4-5 Kotlasta 5x4 500 5. razmaka sadnje (broja stabala po ha) i godine prirasta u 1999/2000. sorte.332 Tabela 1.2 2190 Ajdared 7-8 Vitko vreteno 1.08 2540 Vinogr.8.8 x 1.7. Tabela 1. Na osnovu podataka o broju stabala voćaka i čokotima vinove loze. tada je prosečni godišnji energetski potencijal izvađenih stabala oko 13 000 TJ.392 10. Breskva Krestheven 4-5 Kotlasta 5x4 500 6. i prosečnoj toplotnoj moći. Količina granjevine u 1999/2000.6. Vrsta Ukupno Preduzeća i zadruge Vinogradi 77.kruške 17.234 4.8 x 1.054 8.jabuke 17.8 x 1.5 MJ/kg. a u zavisnosti od vrste.šljive 17. god.8 x 1.2 2190 Jonagold 7-8 Vitko vreteno 1. 2-3 meseca po ubiranju i prirodnog sušenja pod pokrivačem pokazuju da je toplotna moć granjevine: .56 4780 3. dobija se energetski potencijal od oko 12 000 TJ godišnje.19 2606 3. a vinova loza na 20 godina. Pored toga pri zameni stabala voćaka i čokota loze. na školskom dobru ”Radmilovac” Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Starost Razmak Broj Prosek Ukupno Vrsta Podloga Sorta zasada Oblik krune sadnje stab. prosečnoj količini orezanih grana.051 3.Tabela 1.

1996. Oka. Brkić. Beograd. 15-24. J. M. Ninić. S. 1986. N. M. Studija Instituta za poljoprivrednu tehniku. 1989.111-116. Beograd. Mićić. Poljoprivredni fakultet.. Bled. 5. Beograd.1994. Janić. Monografija.. J.pogledi na budući razvoj poljoprivrede i sela. Nikolić. Sad Brkić.: Razvoj tehnologije i opreme za efikasno sagorevanje niskovrednih čvrstih goriva. strana 10 . 1989. M. Poljoprivredni fakultet.: Alternativna goriva i njihov značaj. Beograd. 2. D. Marković. 1998. P. šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Đević.. Beograd. Statistički bilteni Saveznog zavoda za statistiku SR Jugoslavije.. Ružičić. sirovina i energija budućnosti. Savremena poljoprivredna tehnika. S.LITERATURA 1. Ekološki pokret Vojvodine i Šumarski fakultet.: Biosirovine na području SR Srbije. Zbornik XIV. 6. D..: Prikupljanje i briketiranje biomase u poljoprivredi. 3. 8. Novaković. 3 (1982). L.: Biomasa kao hrana. Mićić. Studija Instituta za poljoprivrednu tehniku. Mićić.. Babović... M. Jugoslovensko društvo termičara. 4. Zbornik radova Značaj i perspektiva briketiranja biomase. Vrnjačka Banja. Ministartsvo poljoprivrede. 8.: Energetski potencijal biljnih ostataka u Srbiji. J. simpozijum JDPT. Srbija na pragu novog veka . 7.. Mićić. J. N. Nikolić. J. T. Novaković..

iznete koli~ine podrazumevaju dnevnu proizvodnju izlu~evina. kod konja 8 %. goveda 9 %.3. kod svinja.3 Ostaci biomase u stočarstvu . U praksi se naj~e{}e pod ovim imenom smatra stajnjak proizveden kod tova svinja i junadi. Na osnovu koli~ine ekskremenata. gde je QTS . Koli~ine te~nog stajnjaka zavise od niza faktora. Koli~ina te~nog stajnjaka se mo`e izra~unati prema slede}em obrascu (Vasiljev-a.godi{nja proizvodnja te~nog stajnjaka (m3).K /100 + G ] x 10 (t). ekskrementi) predstavlja me{avinu izlu~evina doma}ih `ivotinja. 1988): Q = [ ( SMo . Naime. ^ak i u okviru iste vrste parametri variraju u odnosu na uticaj pomenutih faktora. G . fiziolo{kog stanja. stepena i vrste aktivnosti `ivotinja. Prema tome. ukoliko se ekskrementi ne razre|uju vodom. Pri tome se koli~ine menjaju kod razli~itih kategorija. faze reprodukcionog ciklusa.7 %. kod svinja i junadi. • prema koli~ini po jednom prose~nom uslovnom grlu (40 .tečni stajnjak Prof.koeficijent svarljivosti suve materije u dnevnom obroku. niti podvrgavaju bilo kom vidu obrade. ove kategorije se naj~e{}e gaje u objektima sa re{etkastim podovima. strana 11 . kao {to su: vrsta i kategorija doma}ih `ivotinja. 1. koja se sastoji od ~vrstog ili ugu{}enog dela (balege) i te~nog dela (osoke).50 l/UG dan). Iz tog razloga se ne mo`e govoriti o nekim jedinstvenim parametrima za koli~ine te~nog stajnjaka. godi{nje proizvedene koli~ine stajnjaka po datim normama se mogu proveriti prora~unom prema sadr`aju suve materije u godi{njim porcijama (obroku) hrane sa obra~unom njene iskori{}enosti i gubitaka. Zemun Naturalni te~ni stajnjak (feces.godi{nje koli~ine suve materije u obroku. kod ovaca 7 %. SMo .gubici suve materije iz hrane koja je dospela u stajnjak. mo`e se odrediti i koli~ina te~nog stajnjaka. Bez obzira na na~in izra~unavanja. Dnevne koli~ine te~nog stajnjaka se mogu iskazati i kao procentualni odnos telesne mase.1. dr Dušan Radivojević . zavisno od uzrasta).godi{nja proizvodnja ekskremenata. Koli~ine te~nog stajnjaka zavise od sadr`aja suve materije u njemu. meteorolo{kih i mikroklimatskih uslova i dr. prema obrascu (Vasiljev-a. 1988): QTS = Q x SME/ SMTS (m3). gde je Q . oblika i koli~ine hrane.sadr`aj suve materije u ekskrementima (%). K . Kod svinja to je 6 % od prose~ne telesne mase. Naturalni te~ni stajnjak kao potpuna me{avina oba dela izmeta.G ) x 100 . SMTS .Poljoprivredni fakultet. `ivine oko 10 %. koji bi va`ili za sve vrste `ivotinja i sve uslove. SME . Ove norme se pojavljuju kao orijentacione srednje vrednosti zbog toga {to zavise od vida. odnosno bez kori{}enja prostirke. na~ina dr`anja i vrste hrane.sadr`aj suve materije u te~nom stajnjaku (%). formira se kod svih vrsta i kategorija doma}ih `ivotinja.1 Karakteristike tečnog stajnjaka Koli~ine te~nog stajnjaka se mogu iskazati na vi{e na~ina: • kao procenat od telesne mase (od 18 % .

Sastav uglavnom zavisi od vrste obroka i godi{njeg doba.004 0. za sagledavanje tehni~ko .2 2. Sadr`aj mineralnih materija u te~nom stajnjaku sa 7.32 0. Tabela 1.8 0. Tabela 1.04 0. pri pranju objekata. neracionalnom prekomernom rasipanju vode.7 0.0 K2O (kg/m3) 4.0 1.6 0.5 3.85 Organska suva materija Kg/kg 0.8 P2O5 (kg/m3) 3.9 0.7 0.3. a zavisi uglavnom od vrste i na~ina ishrane.0 P2O5 (kg/m3) 1.0045 0.0 2.tehnolo{kih mogućnosti re{avanja postupka prikupljanja.5 Sadr`aj suve materije u te~nom stajnjaku je razli~it kod razli~itih vrsta i kategorija doma}ih `ivotinja.3 2. Uticaj sadr`aja suve materije na sastav te~nog stajnjaka Suva materija (%) 7 5 3 1 N (kg/m3) 6.0 1.6 1.0 4.2.1 . a time i do znatnog naru{avanja odnosa navedenih u tabeli 1.6 K2O (kg/m3) 3.5% suve materije Vrsta `ivotinja Muzne krave Junad u tovu Telad u tovu Svinje u tovu N (kg/m3) 3.037 Prasad 0. U postupcima manipulacije sa te~nim stajnjakom. Prose~ne vrednosti parametara nerazbla`enog te~nog stajnjaka Vrsta `ivotinja Krave i junad Telad u tovu Svinje u tovu Suva materija Kg/kg 0.046 Junice 0.023 0.8 0.3. kako po vrstama tako i po kategorijama doma}ih `ivotinja.2 0. lagerovanja i aplikacije.5 MgO (kg/m3) 1.12 0. Sastav se po pravilu odre|uje prema odnosu ~vrste i te~ne faze.0 4.050 Sastav te~nog stajnjaka je dosta razli~it.020 Suprasne krma~e 0.34 0. mo`e do}i do znatnog razre|ivanja te~nog stajnjaka.021 Tovljenici 0.2 0.055 0. Osim uticaja na ukupnu masu. obrade.3.5 10. Koli~ine te~nog stajnjaka goveda i svinja pri sadr`aju suve materije od 10% Vrste i kategorije UG Dnevna Dnevna životinja koli~ina koli~ina (m3/grlo) (m3/ UG) Muzne krave 1.7 1.9 0.11 0.68 Sadr`aj mineralnih materija u te~nom stajnjaku je dosta razli~it kod pojedinih vrsta doma}ih `ivotinja.0 0.5 2. Taj odnos je kod svinja u relaciji 2 : 3 a kod goveda 3 : 2.0 6.3. naro~ito u pogledu najva`nijih mineralnih materija. sadr`aj suve materije uti~e i na sastav te~nog stajnjaka.8 0.3.5 1.3 1.85 0.Tabela 1.0 1.0 CaO (kg/m3) 1. Tabela 1.2 CaO (kg/m3) 3.6 0.025 0.007 0.8 3.5 4.033 Telad tov 0.0 3.002 0.6 3.0 MgO (kg/m3) 0.042 Junad tov 0. Me|utim.0 strana 12 . najva`nija karakteristika u pogledu sastava je sadr`aj suve materije.3.4.35 0.7 0.3.2 2.

1. veoma je va`no da se u objektima na zadovoljavaju}i na~in re{i ventilacija.sadr`aj te~ne faze u stajnjaku. Vodom razre|eni te~ni stajnjak ima osobinu talo`enja znatno izra`eniju od onoga koji nije razre|ivan. Stajnjak svinja je sklon talo`enju. • recirkulaciono ispiranje. a koli~ina slobodne vode se smanjuje. Kod `ivinskog te~nog stajnjaka raslojavanje je ujedna~eno. strana 13 .Te~ni stajnjak ima koloidna svojstva. pored re{etkastih podova.kretanja te~nog stajnjaka. Gove|i stajnjak intenzivno gradi plivaju}i sloj. a pre svega od vrste doma}ih `ivotinja kao i od intenziteta koloidne ili biolo{ke aktivnosti. ^F (kg/m3) . Re{etkasti podovi u stajama podrazumevaju izgradnju odgovaraju}ih kanala za prihvatanje stajnjaka pokrivenih gredicama. Za njihovo pokretanje nu`no je anga`ovanje spolja{nje energije. nezavisno od odnosa slobodne i vezane vode. Sistemi iz|ubravanja te~nog stajnjaka se svrstavaju u nekoliko zna~ajnijih tipova kao sto su: • sistem samooticanja. U oba slu~aja ni talog niti kora nemaju sposobnost te~enja. kao {to su: • obezbedjenje pogodne {irine gazi{ta (nagazne povr{ine). Najva`niji uslov za primenu bilo kog od navedenih sistema jeste postojanje re{etkastih podova u stajama.gravitaciona konstanta.pre~nik ~estice. Izme|u stvarne brzine talo`enja ~estica i teorijske. • kanali sa cevima. Zbog sadr`aja razli~itih ~estica te~ni stajnjak pokazuje druga~ije pona{anje pri te~enju od drugih te~nosti.3. Za sve navedene sisteme. postoje izvesne razlike. g ( m/sec2) w (kg/m /sec) . zahvaljuju}i raznolikosti ~estica u njemu prema njihovoj veli~ini i obliku. jer samo ona odre|uje konzistenciju te~nog stajnjaka. koja spre~ava zamaranje `ivotinja. Brzina oticanja . Brzina oticanja te~nog stajnjaka uti~e na viskozitet mase. Smanjenjem brzine oticanja opada viskozitet. Te~ni stajnjak ima izra`enu osobinu raslojavanja. Najve}i uticaj na brzinu talo`enja ima udeo slobodne vode. Gredice nad kanalom formiraju re{etkasti deo poda (u njegovom delu ili u celini). . Ove osobine te~nog stajnjaka su zna~ajne kod projektovanja sistema izdjubravanja i izbora odgovaraju}e opreme za manipulaciju sa te~nim stajnjakom. Koloidna opna se vremenom uve}ava. Te razlike su prouzrokovane velikim razlikama u veli~ini ~estica. Brzina talo`enja ~estica te~nog stajnjaka podle`e zakonu Stoksa: V = d2 ( ^F – TF ) x g/ w x 18. TF (kg/m3) . Pove}anjem konzistencije do izvesne granice raste sposobnost oticanja te~nog stajnjaka. Raslojavanje te~nog stajnjaka zavisi od vi{e faktora.kretanja je direktno zavisna od konzistencije te~nog stajnjaka.brzina talo`enja. Pri tome se stvara talog i plivaju}i sloj. Takva pojava dovodi do pojma oticanja .2 Sistemi izđubravanja tečnog stajnjaka Sistemi izdjubravanja te~nog stajnjaka se zasnivaju na kori{}enju sklonosti te~nog stajnjaka ka oticanju. • kanali sa ustavama. U stanju mirovanja koloidne ~estice te~nog stajnjaka vezuju slobodnu vodu. Gredice moraju da zadovolje pored navedenih i jo{ neke uslove. gde je V (m/sec) . d (m) . Pri tome podovi mogu biti polu ili potpuno re{etkasti. Da bi se stajnjak pokrenuo nu`na je spoljna sila koja }e prevesti stajnjak iz stanja mirovanja u pokretno.sadr`aj ~vrste faze u stajnjaku.viskozitet stajnjaka.

Kod ovog postupka te~na faza stajnjaka se uvodi u poseban termi~ki izolovan rezervoar u koji se uz pomo} sna`nog aeratora ubacuje vazduh.• • obezbedjenje sigurnog kretanja `ivotinja preko gredica bez klizanja. preostala organska materija u te~noj frakciji brzo se razgra|uje uz pomo} ugljendioksida i vode. Pod uticajem visoke temperature u masi ostvari se biotermi~ka dezinfekcija te~ne frakcije. Separacijom te~nog stajnjaka posti`u se neke povoljnosti po dalji tretman obe faze. Intenzivnost primene je izra`ena pred izno{enje te~nog stajnjaka na poljoprivredno zemlji{te. gazi{ta treba da budu uvek suva i ~ista. mogu}e je smanjiti organsku materiju (pa i BPK 5) u te~noj frakciji za 90 . Osnovni vidovi mehani~ke obrade te~nog stajnjaka su homogenizacija i separacija. za ubrzavanje fermentacije se dodaju specijalne bakterijske flore. odnosno. Ovakvim toplim postupkom koji se jo{ naziva te~no kompostiranje. Na kraju postupka u masi te~ne frakcije ostaje samo vrlo mali deo nerazgra|ene organske supstance i bakterijski talog. Ukoliko se stajnjak iznosi na poljoprivredne povr{ine. kada se kod pre~i{}avanja te~ne faze koriste flokulanti. Ovaj vid tretmana se primenjuje u toku lagerovanja te~nog stajnjaka. U tim slu~ajevima homogenizacija se izvodi u prijemnim bazenima ili predbazenu. pri ~emu su osnovni ciljevi odr`avanje ujedna~enosti sastava i kao drugi vid odvajanja faza. Ta se obrada vr{i u lagunama ili specijalnim objektima tipa bazena. na primer. Armatura ( ja~ina. Naime. Postupak homogenizacije se izvodi periodi~no. koja dalje sledi nakon separacije. kao {to je separacija. podlo`na je razgradnji. sulfata i drugih sastojaka. Ukoliko se koriste lagune onda prednost svakako imaju aerirane. znatno se smanjuje vrednost BPK5 faktora (vi{e od 40 %). pa se zato podvrgava daljoj obradi. u pore|enju sa te~nom ima je znatno manje (koli~inski). pri ~emu se isti~e znatno smanjenje energetskih tro{kova za biolo{ku obradu. tip) zavisi od du`ine i optere}enja gredica. kada je u pitanju biolo{ka obrada te~ne faze. Faze se mehani~ki razdvajaju i usmeravaju na dalji tretman i lagerovanje. Te~na faza posle separacije sadr`i oko 2 % suve materije i ima je koli~inski znatno vi{e od ~vrste. odnosno kiseonik. nitrata. ^vrsta faza sadr`i do 35 % suve materije.95%. odnosno spre~avanje razdvajanja te~nog stajnjaka na faze. Gredice su trapeznog popre~nog preseka. homogenizacija se izvodi u bazenima za lagerovanje. strana 14 . Separacija te~nog stajnjaka Separacija je vid mehani~ke obrade te~nog stajnjaka pri kojoj se ostvaruje razdvajanje faza jedne od druge. Homogenizacija te~nog stajnjaka Homogenizacija je vid mehani~ke obrade . {to zna~i da se mineralizuje. Separacijom odvojena te~na faza. ili proizvodnja biogasa. U~estalost primene zavisi od dinamike raslojavanja i perioda lagerovanja. Separacijom te~nog stajnjaka u njegovom naturalnom obliku dobijaju se dve faze: ~vrsta i te~na.tretmana te~nog stajnjaka kojim se posti`e ujedna~avanje mase. biolo{kom aktivno{}u mikroorganizama i oksidacionim procesima. U takvim okolnostima. Gredice se izradjuju od armiranih prefabrikovanih betonskih elemenata. Mehanička obrada tečnog stajnjaka Pod mehani~kom obradom te~nog stajnjaka se podrazumevaju dva vida tretmana mehani~kim putem. Postoje i drugi postupci. Homogenizacija kao vid obrade mo`e biti kori{}ena i kao priprema te~nog stajnjaka za neku drugu vrstu obrade. U isto vreme uslovljava se me{anje ukupne koli~ine te~ne faze stajnjaka.60 stepeni. Za pre~i{}avanje te~ne faze mo`e se koristiti tehnologija toplog postupka. Pri tome dolazi do osloba|anja solarne energije vezane u organskoj supstanci uz podizanje temperature u te~noj fazi za 40 . Zatim se znatno olak{ava manipulacija sa te~nom fazom prilikom aplikacije na poljoprivrednom zemlji{tu. Mogu}e je i pove}anje normi kori{}enja u pore|enju sa normama te~nog stajnjaka koji nije obra|ivan.

ukoliko se dozvoli. tako {to se u toku celog dana. U prvom slu~aju te~ni stajnjak se prikuplja u bazen (predbazen ili drugi manji bazen). Na taj na~in se u pojedinim danima dobija te~ni stajnjak od razli~itih kategorija stoke. Razlike u jednom i u drugom mogu biti izazvane samo promenom na~ina ishrane i sastava hrane. Da bi se to moglo ostvariti. Aeracija te~nog stajnjaka se uglavnom izvodi u objektima za lagerovanje. u takvim slu~ajevima nastaje ~itav niz problema oko dalje manipulacije sa stajnjakom. Me|utim. Takva pojava.^vrsta faza stvorena separacijom. koji isparava u obliku amonijaka. Dakle. mo`e se razlikovati lagerovanje te~nog stajnjaka u naturalnom obliku. Iz tog razloga. To se pre svega odnosi na gubitak azotnih jedinjenja u toku lagerovanja. kao i mogu}nost njegovog potpunog pra`njenja i ~i{}enja. U drugom slu~aju vr{i se pra`njenje pojedinih kanala. jer se mora uskladiti sa agrotehni~kim zahtevima u pogledu najpovoljnijeg momenta za izno{enje te~nog stajnjaka na poljoprivredno zemlji{te. mehanički ure|aji u različitim tehni~kim izvedbama. u toku godine se dobija stajnjak ujedna~enog sastava i koli~ine. a za lagerovanje tečne faze koriste se pored bazena i lagune.~vrste faze. {to kao ~injenicu treba imati u vidu kod izbora tipa objekta kao i njegovog kapaciteta. Kada je u pitanju ~uvanje te~nog stajnjaka u naturalnom obliku. Za separaciju te~nog stajnjaka koriste se separatori. sastav stajnjaka mo`e biti razli~it. To je najva`niji pokazatelj sa stanovi{ta obezbe|enja sirovine za proizvodnju biogasa. zbog tih parametara se naj~e{}e i gre{i. U zavisnosti od vrste prethodne obrade kojoj je stajnjak bio podvrgnut. Radi strana 15 . da tokom vremena u te~nom stajnjaku usled biolo{ke aktivnosti mikroorganizama dolazi u ve}oj ili manjoj meri do gubitaka azota. izbacuje pribli`no podjednaka koli~ina stajnjaka. Da bi se objekat mogao isprazniti.kori{}enjem sistema sa ustavama posti`e se potpuno pra`njenje pojedina~nih kanala. . Odla`e se najčeš}e na deponije ili posebnim oblikom nege prevodi u kompost. tako i razli~itih objekata. osim nekoliko sati u toku no}i (5-6 časova) iz objekata za dr`anje stoke. Naravno. posebnu pa`nju treba posvetiti spre~avanju raslojavanja. te tako stvoriti uslove za rad muljnih pumpi kojima se objekti prazne. Prema tome se vr{i izbor odgovaraju}eg objekta. pored navedenih za izbor tipa i kapaciteta objekta su jo{ i zna~aj obezbe|enja lakog prilaza objektu.180 dana. tako da se svakodnevno dobija ujedna~ena me{avina stajnjaka svih kategorija sa jedne farme. za posledicu ima stvaranje kore plivaju}eg sloja i muljne istalo`ene faze. lagerovanje te~ne faze i lagerovanje separata . objekti moraju biti prilago|eni toj nameni. Osnovni parametri.kontinuirano prikupljanje te~nog stajnjaka ostvaruje se pomo}u sistema samooticanja. homogenizacija kao vid mehani~ke obrade te~nog stajnjaka se izvodi u lagerima. Poznato je. To prakti~no iznosi 120 . Izbor tehnološkog rešenja Za kori{}enje te~nog stajnjaka kao sirovine za proizvodnju biogasa mogu}e je primeniti slede}e sisteme za iz|ubravanje . Zna~i. i to kako jednog objekta. koje se hrane razli~itim sastavom obroka. Izabrani objekat za lagerovanje te~nog stajnjaka mora zadovoljiti odre|ene uslove u pogledu o~uvanja kvaliteta te~nog stajnjaka. Tro{kovi gradnje i odr`avanja objekta za lagerovanje te~nog stajnjaka su naj~e{}e od presudnog zna~aja kod izbora. Kapacitet objekta za lagerovanje te~nog stajnjaka treba da je u skladu sa potrebnim vremenom zadr`avanja stajnjaka u njemu. Objekti za lagerovanje tečnog stajnjaka Lagerovanje te~nog stajnjaka prakti~no zna~i njegovo ~uvanje do momenta kori{}enja. je inertna i podesna za laku manipulaciju. neophodno je izvr{iti homogenizaciju. kao i njihove karakteristike: . Za lagerovanje tečnog stajnjaka izvan staja koriste se betonski nadzemni bazeni. To se istovremeno doga|a u svim objektima jedne farme.

koji pored kvalitetnog me{anja u masu uvode i manje koli~ine vazduha. Uobi~ajena su tri na~ina: 1. zbog odvajanja bistrog . Time se zna~ajno pove}ava sadr`aj organske suve materije u ostatku stajnjaka. Kod gove|eg stajnjaka se ~vrsta faza izdvaja na povr{inu. zbog male specifi~ne mase kojoj doprinosi vrlo visok sadr`aj celuloze. imaju}i u vidu ~injenicu da se on vrlo brzo razdvaja na faze. Dodavanje drugih materija. Pove}anje sadr`aja organske suve materije u te~nom stajnjaku svinja i goveda se mo`e ostvariti dodavanjem `ivinskog stajnjaka. Novije farme treba da imaju mogu}nost pra`njenja kanala sa obe strane. treba eliminisati bilo kakvo nepotrebno pranje vodom. te tako prestaje potreba za ispiranjem bilo koje vrste. koja je zna~ajni faktor za postupak fermentacije. kao zna~ajna pre po~etka proizvodnje. Kod stajnjaka svinja. U slu~ajevima neophodnog pranja objekata i opreme u njima. Sedimentacija je najjednostavniji na~in da se jedan deo te~ne faze iz te~nog stajnjaka odvoji od ukupne mase. To su: 1. Kori{}enje vode za ispiranje kanala ni u kom slu~aju nije po`eljno. Te~ni stajnjak u svom sastavu ne sme sadr`ati strana tela organskog ili neorganskog porekla. iz vi{e razloga. Na taj na~in se spre~ava zadr`avanje ~vrste faze u kanalu. taj postupak se vrlo jednostavno mo`e izvesti. ali sa smanjenjem ukupne koli~ine sirovine. Svakako da je neophodna dodatna priprema sirovine pre uvo|enja u bioreaktor. Ukoliko je ispiranje kanala neophodno za normalno funkcionisanje sistema iz|ubravanja.toga se kod ovakvih farmi vr{i grupisanje objekata istih kategorija grla.te~nog dela. To iz razloga potpuno razli~itog na~ina raslojavanja faza. U stajama iz kojih se stajnjak koristi za proizvodnju biogasa. Za homogenizaciju se preporu~uju mehani~ki rotacioni ure|aji. On mo`e da bude sproveden na razne na~ine i pod raznim uslovima. Vrednost sadr`aja organske suve materije bi trebalo da se kre}e u granicama koje su prirodne za stajnjak u trenutku njegovog formiranja. kao i usagla{avanje vremena pra`njenja. Pove}anje sadr`aja suve materije. Sedimentacija kao vid pove}anja sadr`aja organske suve materije kod gove|eg stajnjaka nije mogu}.bazena u kojem se nalazi. odr`avanje tog sadr`aja u prirodnim granicama. koja onemogu}avaju uobi~ajeno kori{}enje pumpi. Spre~avanje neracionalnog rasipanja vode. 2. Pove}anje sadr`aja suve materije se na ovaj na~in mo`e udvostru~iti. Sedimantacija se izvodi vrlo jednostavno u bazenu u neposrednoj blizini bioreaktora. obrazuju}i bistri plivaju}i sloj i muljnu fazu na dnu suda . treba koristiti pumpe visokog pritiska koje tro{e veoma male koli~ine vode. 2. a kod stajnjaka goveda oko 8%. Proces proizvodnje se ne mo`e ostvariti dok se ne raspola`e sa minimalnim koli~inama organske suve materije. i to kod stajnjaka svinja oko 2%. a istovremeno udeo procesne energije jako raste. Razre|ivanjem stajnjaka smanjuje se sadr`aj suve materije u stajnjaku i pove}ava se njegova koli~ina. Uslovi pripreme sirovina Kod kori{}enja te~nog stajnjaka za proizvodnju biogasa postavljaju se dva osnovna preduslova. Svakako je neophodno da se stajnjak pre uvo|enja u proces proizvodnje biogasa. Uspeh u proizvodnji biogasa u najve}oj meri zavisi od sadr`aja organske suve materije u te~nom stajnjaku. Te veli~ine su za stajnjak svinja oko 5%. homogenizuje. Smanjenjem sadr`aja organske suve materije od neke prose~ne koli~ine u velikoj meri se sni`ava proizvodnja biogasa. a kod stajnjaka goveda oko 3%. Ta pojava se odra`ava povoljno na stvaranje preduslova za mikrobiolo{ku razgradnju i pojavu gasa. {to pove}ava tro{kove manipulacije sa njim uz male efekte. U takvim slu~ejevima neophodno je dobro re{iti postupak homogenizacije me{avine. koji ima 3 puta ve}i sadr`aj suve materije od navedenih vrsta. Pove}anje sadr`aja suve materije ili bolje re~eno. 3. onda se preporu~uje separacija naturalnog te~nog stajnjaka i povratno kretanje te~ne faze kojom se izvodi ispiranje kanala. Pri ovome se pre svega misli na mehani~ke primese. uz visoku efikasnost. bi trebalo da bude uobi~ajen postupak. strana 16 . Tako|e dolazi do pove}anja temperature mase.

Od navedenih pravila mogu}e je odstupiti u pojedinim slu~ajevima kao {to su: . Proizvodnja biogasa po pravilu u zna~ajnoj meri ubla`ava zaga|ivanje neposredne okoline.kod veoma intenzivnog kori{}enja orani~nih povr{ina. . ili u slu~ajevima postrne setve. Od sretstava za pranje i dezinfekciju najmanji uticaj na proces dobijanja gasa imaju hloroform i fenoli. zbog na~ina kretanja vazduha.mogu}nosti ostavljanja minimalnih rastojanja do objekata koji bi mogli da budu ugro`eni. na stanovni{tvo najbližih objekata za stanovanje. Kod izbora mesta i polo`aja objekata za dr`anje stoke i za proizvodnju biogasa. . naro~ito ako se radi o ve}im koncentracijama.povoljan polo`aj objekata za dr`anje stoke u pogledu izolovanosti prema objektima koji bi mogli da budu ugro`eni. sa jedne strane. stanja i mogu}nosti neposredne i dalje okoline. treba svakako kompleksno razmotriti svaki slu~aj pojedina~no. 1.na 1 ha pa{njaka mogu}e je dr`ati jedno uslovno grlo (UG). koji u nekim slu~ajevima mogu potpuno zaustaviti proces. . ishrana. Kod izbora mesta i polo`aja objekata za dr`anje stoke i za proizvodnju biogasa. a najve}i aldehidi. namene. U slu~ajevima kada se prekora~uju napred iznete norme.U stajnjaku se mogu na}i primese koje {tetno deluju na proces razgradnje i dobijanje gasa. . objekte za dr`anje stoke i proizvodnju biogasa treba locirati ispod ostalih objekata koji bi mogli biti ugro`eni. koji se na razli~ite na~ine vrednuju.pravac i intenzitet dominantnih vetrova. odnosno cele farme. To se odnosi. . Ti odnosi zavise od ve}eg broja faktora. Na taj na~in upravo proizvodnja biogasa mo`e doprineti usagla{avanju odnosa postoje}ih objekata za dr`anje stoke i neposredne okoline. odnosno objekte koje ljudi stalno ili povremeno koriste. sportskih i sli~nih ustanova. Kona~ne zaklju~ke treba donositi na osnovu op{te procene situacije. Kod izbora mesta i polo`aja objekata za dr`anje stoke uzima se u obzir veliki broj faktora. treba obratiti pa`nju na potrebe i mogu}nosti eventualnog pro{irenja kapaciteta tih objekata. treba ra~unati sa kori{}enjem te~nog stajnjaka za proizvodnju biogasa. . namena i mogu}nosti bli`e i dalje okoline.op{te stanje. . Samo biogas postrojenje treba locirati na ni`u lokaciju od staja. strana 17 . To su pre svega antibiotici. a zatim na objekte zdravstvenih.kada se te~ni stajnjak obra|uje. ako se ta proizvodnja planira.separira ili prethodno koristi za proizvodnju biogasa. svakako je odnos broja grla i veli~ina raspolo`ivih povr{ina za kori{}enje te~nog stajnjaka. na primer u povrtarskoj proizvodnji. rekreacionih. Jedan od najzna~ajnijih faktora opredeljivanja za mesto i polo`aj objekata.4 UG. Pre podizanja objekata za dr`anje stoke.5 UG. na~in dr`anja. sa druge strane.na 1 ha orani~nih povr{ina mo`e se dr`ati 3 . Posebno u slu~ajevima kada se koriste lekovi iz grupe furazolidona i sulfametazina. te od tipa zemlji{ta.3. kao {to su vrsta i kategorija grla. i stepena koriš}enja.na 1 ha livada mo`e se dr`ati 1. postupci sa stajnjakom. . kao {to su na primer: . njegove ekspoziture. tako da je njihovo usagla{avanje mogu}e samo prou~avanjem karakteristika svakog pojedinog slu~aja. treba usaglasiti vi{e faktora. U mnogim slu~ajevima pojedini faktori deluju suprotno jedan drugom. U svakom slu~aju neophodno je pridr`avati se slede}ih op{tih normi. ali tako da se izdvaja ~vrsta faza .analiza i usagla{avanje stanja podzemnih voda. . Za preporuku je da se stajnjak ne uvodi u proizvodnju gasa u vreme velikih akcija le~enja grla antibioticima. U brdsko planinskim krajevima.postojanje za{titne zone. pre svega. higijena objekata i dr.3 Zahtevi zaštite životne sredine Kod planiranja izbora sirovina za proizvodnju biogasa na bazi te~nog stajnjaka treba obavezno ve} unapred spre~iti mogu}nost pojave konflikata bilo koje vrste sa neposrednom okolinom.

uti~e ~itav sklop okolnosti.mehani~ko iz|ubravanje bez re{etki……………………………… 0 NA^IN VENTILACIJE U OBJEKTU: . To su: .Posebno slo`eno odre|ivanje mesta i polo`aja objekata za dr`anje stoke i za proizvodnju biogasa. koliko je to mogu}e. visina najvi{e 1. svakako je u slu~ajevima ve}e opasnosti od neposrednog i ja~eg zaga|enja podzemnih voda.vertikalno.suvi otpaci koji se kvase. koja preko stajnjaka na poseban na~in ugro`avaju okolinu.25 .za temperaturnu razliku ispod 20C……………………………………15 . surutka i sl. prema tome koliki je uticaj pojedinih faktora. Na farmama sa ve}im brojem grla. i to u slu~aju da se u objektu ne dr`i vi{e od 20 UG. oduzima se odre|eni broj poena za slu~ajeve kada se koriste posebna hraniva. {to predstavlja najpovoljniji slu~aj sa prisustvom svih pozitivnih uticaja. kao potencijalnog zaga|iva~a. Najve}i broj poena mo`e da bude 100. rastojanje je oko 500 m.5 m iznad krova. odbija se 0 poena. Za svako pove}anje broja grla iznad 100 UG. BROJ POENA strana 18 .vertikalno. KRITERIJUMI LAGEROVANJE STAJNJAKA: . U slu~aju da se broj grla pove}ava. Ve}i broj poena dobijaju oni faktori koji nepovoljnije uti~u.ve}a ili jednaka 10 m/sec …………………………………………… 10 .20 . Osim broja grla. mora se pove}avati i rastojanje me|u objektima. postoji potreba za pravilnim definisanjem me|urastojanja proizvodnih objekata. od objekata koji bi mogli biti zaga|eni je oko 50 m. U takvim slu~ajevima postoji izra`ena potreba za studioznije razmatranje celokupne koncepcije.za temperaturnu razliku jednaku ili iznad 30C…………………………0 Od ukupnog broja poena koji se dobija na osnovu kriterijuma prikazani u tabeli. To se svakako odnosi na krajeve gde se vodotokovi koriste kao izvor vode za napajanje grla.ispod 7 m/sec………………………………………………………… 0 KOLI^INE VAZDUHA: 20 . ali samo u koli~ini do zadovoljenja potreba za vodom.mehani~ko ~i{}enje ispod re{etki…………………………………….te~no iz|ubravanje sa potpuno re{etkastim podom………………… 20 .5 m iznad krova……………………… 10 .vertikalno. Minimalno rastojanje objekata za dr`anje stoke. visina najvi{e 1.5 m ………………………………… 0 BRZINA STRUJANJA VAZDUHA: .za temperaturnu razliku manje ili jednako 1.lagerovanje u objektima za stoku…………………………………….u otvorenim bazenima bez trajnog pokriva~a……………………… 0 IZ\UBRAVANJE OBJEKATA ZA STOKU: . odnosno ako su slabije re{eni. Te okolnosti se izra`avaju brojem poena. U slu~ajevima gde je broj grla oko 100 UG. pa im je negativni uticaj ve}i.za temperaturnu razliku ispod 30C……………………………………10 .sa delimi~no re{etkastim podom…………………………………… 15 .50C……………………… .u otvorenim bazenima sa trajnim pokriva~em………………………. Prostor se u takvim slu~ajevima popunjava zelenim rastinjem i drvoredom.10 . visina manja od 1.. Zbir ukupnog broja poena u najnepovoljnijem bi trebao da bude bar 25.u zatvorenim bazenima………………………………………………40 . na pomenuta rastojanja objekata za `ivotinje i objekata koje treba za{tititi od zaga|enja. Ta rastojanja bi morala biti {to ve}a. rastojanje izme|u objekata je iznad 200 m.ve}a ili jednaka 12 m/sec…………………………………………… 20 .ve}a ili jednaka 7 m/sec ……………………………………………… 5 . sa usmeriva~em navi{e……………………………………………… 15 .

S. 8. odbija se 20 poena. Raspored svinjogojskih farmi po regionima u Srbiji sa proizvodnim kapacitetom i koli~inom te~nog stajnjaka koji se na farmama pojavljuje Region Broj krma~a 4790 2910 4995 3926 10778 5530 5000 4105 645 7350 1350 3000 5450 6360 2300 5720 360 800 60 1700 4140 660 2050 1650 2100 Broj tovljnika godi{nje 94300 32400 95000 23000 288000 100500 91500 65500 10000 109800 19900 45000 77000 116000 20000 100000 7000 14000 1500 30000 110000 12000 40000 30000 35000 Koli~ina T. 13. 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 Sombor Subotica Senta Ba~ka Topola Vrbas Novi Sad Kikinda Zrenjanin Vr{ac Pan~evo Kovin Ruma Sremska Mitrovica Beograd Smederevo Po`arevac [abac Valjevo Loznica Kru{evac Jagodina Negotin Zaje~ar Leskovac Prokuplje Na svinjogojskim farmama du{tvenog sektora u Srbiji. 14. odbija se od 0 do 10 poena. otpaci klani~ne industrije i otpaci sa ja~im sopstvenim mirisom. 5. 4.5 .3.- kuhinjski otpaci. strana 19 . 9. 2. kao i na zna~ajnijim (po kapacitetu) privatnim farmama. U njegovoj blizini. Postavlja se na suprotnu stranu od pravca duvanja dominantnih vetrova. treba obratiti pa`nju na to. 3. i otpaci sa slabijim sopstvenim mirisom u koli~ini iznad potreba za vodom.4 Količine tečnog stajnjaka u Srbiji Koli~ine te~nog stajnjaka na farmama u Srbiji. kako na svinjogojskim tako i na govedarskim. 12.3. 10. 7. (m3/dan) 285 93 258 87 808 304 244 177 30 363 59 136 236 342 69 294 27 42 4 89 306 35 116 88 104 1. 1. 11. da ne do|e do ugro`avanja objekata za `ivotinje. Ta procena je izvedena na farmama dru{tvenog sektora. mogu}e je proceniti prema kapacitetu farmi na kojima se on pojavljuje. Kod izbora mesta i polo`aja bioenergetskog postrojenja ( reaktor i lager za stajnjak). dnevno se proizvede oko 4 600 m3 naturalnog te~nog stajnjaka. 1. na istoj strani postavlja se i objekat za lagerovanje te~nog stajnjaka. Tabela. 6.

2 90 131.S.4 156.2 150.S.3 156.6 70.6 165.1 40 40 26.6 157. P:Drezgi} S.8 31.2 165 235.3 93.6 221.9 86. Stanica Kikinda DPPU”Agrozavod”Vr{ac DP”Tami{“ Pan~evo DP”agroinstitut”Sombor DP”Agrozavod” Vrbas Poljop.4 79 6 85 2180 218 199.1 199.3 250.4 43. Polj. M3/dan 124 124 24 24 13.2 167.4 96.5 250.7 9.2 167. Inst.6 80 25. Loznica Zavod Valjevo za poljoprivredu poljoprivredu Institucija DD”Agros Zavod” Zavod B.3 93.Topola Institut “Servo Zrenjanin Mihalj” Kapacitet dru{tveni sektor 1560 7520 9080 3530 3530 7895 4335 12230 35411 8250 11761 8360 8360 4500 6580 11080 4000 1270 5270 3950 300 4250 10900 10900 9959 9959 7800 7800 5268 5268 1270 1270 10300 10300 3200 32 6000 6000 7800 Koli~ina T. Stanica Ruma Zavod”Podrinje” [abac Zavod za polj.Kapaciteti farmi za tov junadi na dru{tvenom i privatnom sektoru sa procenom dnevne proizvodnje te~nog stajnjaka raspore|enih po Okruzima i poljoprivrednim institucijama Srbije bez Kosova i Metohije Okrug 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 Severno Ba~ki Ukupno Srednje Banatski Ukupno Severno Banatski Ukupno Ju`no Banatski Ukupno Zapadno Ba~ki Ukupno Ju`no Ba~ki Ukupno Sremski Okrug Ukupno Ma~vanski Okrug Ukupno Kolubarski Okrug Ukupno Podunavski Okrug Ukupno Brani~evski Okrug Ukupno [umadijski Okrug Ukupno Pomoravski Okrug Ukupno Borski Okrug Ukupno Zaje~arski Okrug Ukupno Zlatiborski Okrug Ukupno Moravi~ki Okrug Ukupno Ra{ki Okrug Poljop.4 25.6 4 13.6 7.4 105.6 70.1 156 156 105.7 244.M.3 25.4 181.9 45.Tabela 1. M3/dan 31.6 70.5 165.3 105.6 26.6 Zavod za Smederevo Zavod za poljoprivredu “Stig” Po`arevac Poljoprivredna Kragujevac Poljoprivredna Jagodina stanica stanica Zavod za poljoprivredu “Krajina” Negotin Centar Zaje~ar za poljoprivredu Zavod za poljoprivredu “Moravice” U{ice Poljoprivredna “Ov~ar” ^a~ak Zavod za poljoprivredu “Ibar” Kraljevo stanica strana 20 .Stanica Senta Poljop.4 206 206 64 64 120 120 156 Kapacitet Privatni sektor 6200 6200 1200 1200 690 1595 2285 480 200 680 380 380 9600 9600 18280 9775 28055 12515 12515 4666 4666 7820 7820 4820 4820 2155 2155 2000 2000 1330 1330 8279 8279 3930 Koli~ina T.4 96.5 561.6 192 192 365.6 .1 43.3.6 195.5 78.Stanica Novi Sad Polj.6 7.

fosfora i kalijuma napu{ta ciklus ishrane na farmi u obliku `ivotinjskih proizvoda. koje se kose kao i pa{njaci i livade.6 110 110 97. Uslovi za korišćenje ostatka Te~ni stajnjak posle proizvodnje biogasa. Sa gledi{ta mogu}nosti iskori{}enja azota kod ve}ine gajenih kultura. Norme se dosta razlikuju. ima u celosti istu zapreminu i veoma sli~ne osobine.6 27. Norma zavisi od vi{e faktora.4 231.4 42. Istra`ivanja komiteta za `ivotnu sredinu EZ-a pokazala su da. kao otpadna masa digestora.2 35.19 20 21 22 23 24 25 Ukupno Rasinski Okrug Ukupno Ni{avski Okrug Ukupno Topli~ki Okrug Ukupno Pirotski Okrug Ukupno Jablani~ki Okrug Ukupno P~injski Okrug Ukupno Grad Beograd Ukupno Poljoprivredna Kru{evac DP”Agrorazvoj” Ni{ Vi{a poljoprivredna Prokuplje stanica 7800 6510 6510 - 156 130.8 42.4 6 6 60 171. Godi{nja norma te~nog stajnjaka se iznosi u dva do tri navrata. U postupku kori{}enja te~nog stajnjaka kao organskog |ubriva najzna~ajniji parametar je norma. najpovoljniji period izno{enja te~nog stajnjaka je u prole}e od kraja februara do prve polovine maja.4 3930 5500 5500 4870 4870 1760 1760 1100 1100 1450 1450 1100 280 1380 78. kao i do vrste stajnjaka i na~ina aplikacije. jedan deo organske mase je preveden u neorganski oblik uz odvajanje vi{ka energije u vidu biogasa. ako bi sav stajnjak bio sakupljen i pravilno lagerovan i negovan. U toku proizvodnje biogasa. odnosno u periodu izra`enog vodnog kretanja. a na privatnim farmama 2 214 m3. pre svega od vrste gajene kulture i njenih potreba za pojedinim elementima. Mineralna vrednost te~nog stajnjaka posle proizvodnje biogasa je ista kao i pre proizvodnje. fosfora i kalijuma bi recikla`om bilo vra}eno na poljoprivredne povr{ine. potpuno je ista kao i za naturalni stajnjak. strana 21 . kao i pre proizvodnje biogasa.4 97. te~ni stajnjak nikako ne bi trebalo iznositi tokom jeseni i zime.2 22 22 29 29 22 5. Izuzeci su krmne kulture. 75% azota. {to ukupno ~ini iznos od 5 240 m3 naturalnog te~nog stajnjaka dnevno.2 130. U toku tog perioda bi velika koli~ina azota bila izgubljena.6 {kola 2940 2940 2120 2120 300 300 3000 8570 11570 Zavod za poljoprivredu Pirot Zavod za Leskovac poljoprivredu Zavod za poljoprivredu Vranje Agroekonomik Zavod “Kosmaj” Na dru{tvenim farmama Srbije. Priprema te~nog stajnjaka za izno{enje na poljoprivredne povr{ine. a najmanje kod strnih `ita i travnjaka.4 35. Otpadna masa digestora u daljem postupku ~uvanja i kori{}enja manje zaga|uje okolinu. najve}e su kod okopavina. samo oko 25% azota. To se pre svega odnosi na homogenizaciju. bez Kosova i Metohije dnevno se proizvede 3 026 m3 naturalnog te~nog stajnjaka goveda.8 58. Sa gledi{ta ekonomi~nosti i za{tite `ivotne sredine. kako u toku lagerovanja tako i neposredno pre izno{enja. Ve}i deo se uznosi u vreme kada je najpotrebniji biljkama. Optimalni termini aplikacije uz minimalne gubitke garantuju se samo u toku vegetacije ili neposredno pre nje.2 58. Prema tome. pa su svi dalji postupci lak{i.

Iz tih razloga nisu za preporuku. Me|utim. To svakako zavisi od norme |ubrenja. 6.Y.: Dynamic programming. Journal of General Microbiology. 2. Dreyfus: Applied Dynamic programming. za slu~aj prihrane treba koristiti specijalnu cisternu sa snopom cevi za spu{tanje te~nog stajnjaka na samu povr{inu. Sistemi za navodnjavanje u primeni za aplikaciju te~nog stajnjaka su vrlo skupo i nedovoljno kvalitetno re{enje..3. 1962.R.R. relationship between population density and specific growth of continuous cultures. Chen Y. ali prednost treba dati klate}im rasprskiva~ima. 8.30 m3/ha 15 .5. 898. 4. 1976. 269 Chen Y.G. Oni ne zahtevaju posebnu pripremu stajnjaka. pa{njaci Pred setvu 30 .dela sistema koji pu{ta masu stajnjaka na zemlji{te.G. Bellman R.adaptirani zalivni sistemi(samo za povr{insku aplikaciju). PrenticeHall Series in Environmental Sciences. dakle bez prskanja kroz vazduh. 7. 40. S. 5. ali zato povoljno uti~u na smanjenje gubitaka lakoisparljivih azotnih jedinjenja.E.R. Norme izno{enja te~nog stajnjaka kod pojedinih kultura Vrsta kulture Kukuruz Je~am P{enica Strna `ita Livade. 1981 Bellman R. 19. Cisterne za te~ni stajnjak imaju vi{e mogu}nosti aplikacije. W. No. pomo}u kojih se stajnjak unosi ispod povr{ine u zonu korenovog sistema biljaka. N.Y.. Clifford: Biological Process Design for Wastewater Treatment. Hashimoto A. Benefild L. mogu}e je koristiti.D. Princeton University Press. Grundlage Landechnik..25 m3/ha Tokom vegetacije 15 . U slu~aju izno{enja te~nog stajnjaka pred osnovnu obradu zemlji{ta. Contois D. N. sem homogenizacije. Kod strnih `ita..: Rheological properties of Aerated Poultry Wastes Slurries.: Kinetic of bacterial growth. U slu~aju kori{}enja te~nog stajnjaka za prihranu okopavina treba koristiti specijalnu cisternu sa podriva~kim telima. Vol. koji }e se sistem koristiti zavisi od vremena izno{enja i norme |ubrenja. 31. Baader W. Stajnjak treba da bude ujedna~enog sastava i po potrebi separiran. Transaction of the ASAE.: Kinetics of methane fermentation. Te se mogu}nosti uglavnom vezuju za izgled i funkciju rasprskiva~a .50 m3/ ha Max 25 m3/ha 15 . kao i prethodne pripremljenosti te~nog stajnjaka. Priprema koju treba da pro|e te~ni stajnjak zavisi od norme |ubrenja. Princeton. Hashimoto A. 1980. 1979. 3. Biotechnology and Bioengineering Symposium No.: Das Biogasprojekt.25 m3/ha Svi primenjeni tehni~ki sistemi za aplikaciju te~nog stajnjaka se mogu svrstati u dve grupe: za povr{insku i podpovr{insku aplikaciju.7. pored specijalne cisterne i neki od površinskih rasprskiva~a.Tabela 1. Princeton. 1959. LITERATURA 1. U oba slu~aja se mogu koristititi specijalne cisterne . Princeton University Press. strana 22 .

16. Kosi F. Disseration an der Techischen Universitat Carolo-Wilhemina. 1981.: The growth of bacterial cultures.: Experimental Determination of Specific Heat Capacity of Livestock Waste Slurries. 1983. 20.H.1. Hill D. http://www. Gamrekalidse.. 30. Biochemistry.: Anaerobic waste treatment fundamentals . 1983. B. I. Piehler. p. McRae: Solid Waste Management. 123-136.S. Kosi F. 99-110. and Davison H. 26. N. 1029. W. A. Heat and Mass transfer in Porous Media. Rabinowitz. 19. D. Ltd. Staatsminis. E. 1984. F. (in Russian). 1987. R1 McCarty. J. Braunschweig. Petersen N. 1992.bg..: Design Parameters and Operating Characteristics of Animal Waste Anaerobic Digestion System – Swine and Poultry.. Elsevier Science Publ. Teubner Verlaggesellschaft.: Biogas-Auszug aus dem 1. Special Indian Edition. Inc.. Hashimoto. 1991. Todorovic M. Todorovic. (2). Deutschland B. Leipzig. Pvt. (47). J. 1985. F. Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu.: Formate as an intermediate in the bovine Rumen Fermentacion. P. Bacteriology. Chemcal Tech.: Simplified Monod Kinetics of Methane Fermentation of Animal Wastes.html Lawrence. E. 9. 1995.: Modelling of an Immobilised-cell Three Phase Fluidised -Bed reactor. Boltjanskij. Guha. Biotechnol. Baushop. B. Elsevier Science Publ. p. Quintard M. Hogland. Contemporary Agricultural Engineering. Moskva. New Delhi. p.J. 1970. DERES. Zweischen bericht zur Forschungsvorhaben . W. Mitterleitner. Thomas and J. Todorović: Biochemical Conversion of Industrial Wastes by Anaerobic Fermentation. 11. Nauka. Academic Press. J.: Plannung landwirtschaftlichen Biogasanlagen nach techisch-wirtschaftlichen Kriterien. (33B). 1982 Hobson N. Mischenko: Mathematical Theory of Optimal Processes.(5). S.W. 10.: Anaerobic Biological Treatment of Food Industry Waste Water.: The Kinetics of Anaerobic Digestion of farm Wastes. B. Water Pollution Control. R. 29.: Non-Newtonian Technology-Advances in Chemical Engineering I. Editors M. 21. 1949. E. 1984. 9-14. Amsterdam. Agricultural Wastes. P. Doktorski rad.1980. International Conference Energy Efficiency 2000..Quintard and M. 24. Editors M. fur Ernahrung. Grover Velma. 1966. No. 17. T. 28.. 1964..T. Pontrjagin.: Smith. 12.. 273 Perwanger. R. and Whitaker S: Transport Processes in Ordered and Disordered Porous Media.F.B. 28/29.. Transaction ASAE.ac.B. 389. 14. 2. 685-698. 1969. Todorovic M. Publ. L. Happers. Annual Rewiew of Microbiology. 1991. 1992. Bayer. Walter Pollution Control Federation.Einsatzmoglichkeiten verschiedener Energietrager in Landwirtschaft. Gosch S: Energy Production Efficiences in Anaerobic Gasification Process. 13.Part one. McCarty. and M. Heat and Mass transfer in Porous Media. Agricultural Wastes. Agricultural Wastes.Quintard and M. J. Applied Biochem. A. Todorovic.Y. Periodical Electronic Monograph . 102.yu/~todorom/tutorials/rad38. H. L. p. 157. A: Methane from Swine Manure:Efect of Temperature and Influent Substrate Concentration on Kinetic parameter (K). 1983. R.G.rcub.: Einfuerung in die dynamische Optimierung. Proces.. Amsterdam.G. J. 31. Cushman J.1956 Monod J. (25). Kosi F. J. 99-110. Kloss. Yu. Food Chain and HFA ’99.K. 371 Mosey. Faculty of Agriculture.T. 1 Hungate R. Wks.8. 157. 25. 15. Landwirtschaft und Forsten Munchen. 299 Hill D. Kosi. 18.: Optimum operational design criteria for anaerobic digestion of animal manure.P.: Modeliranje i optimizacija postrojenja za anaerobnu fermentaciju organskih materijala. Jr. Belgrade. J. 3.Information and Technology Transfer on Renewable Energy Sources for Sustainable Agriculture. New York.: Experimental Investigation of Rheological Model Characteristics of Non-Newtonian Fluids.9. 1983. Vol.. Calcutta.T. 95 (9). (5).: Hierarchical Problems: Some Conceptual Difficulties in the Development of Transport Equations.. W. Biotecnology. 2000. strana 23 . 107 Metzner A. p. 22. Hill D. 27. 253-264. Oxford & IBH Publishing Co. 23. W.: Kinetics of methane fermentation in anaerobic treatment. W. Belgrade.

: National Information & Technology Transfer Network on New and Renewable Energy Sources. 40. New York. Kosi F. Kosi F. Department of Chemical Engineering. Todorovic Marija.G. A. 33.: Uputstvo za planiranje. S. Kosi F. Marković M. pp.: Transport Processes with Heterogeneous Reaction.32.. str. Athens.Biomass for Energy and Industry. Chemical Reactor Analysis: Concepts and Design. The 10th European Conference end Technology Exhibition . G. Ljiljana Simic: Bioreactors for Fuels and Chemical Production – Predictive Analytical Modelling via Microbiological and Psysicochemical Synergetics. 34. Whitaker S.E. Stevanović-Janezić M. Editor S. Todorovic Marija. Proceedings of the 9th European Bioenergy Conference.Kuburović. 36. Todorović M. Beograd. Gordon and Breach. projekat 12M12 finasiran od strane MNT Srbije.. Kosi F.. 263-285.: Anaerobic Bioreactors Producing Chemicals and Fuels . Wuerzburg. Schafer R. Todorović M. 1998 38. F.: Istraživnje osnovnih parametara mehanizacije u cilju unaprđ|enja proizvodnje. Djajić N. Cassano. 37. Beograd. The European Congress on Renewable Energy Implementation. Kosi. pp. Tošić M. Dissertation. pp. Kosi. 335 – 340.. Gburčik P.1560-1566. Ltd. fenomeni prenosa i inženjerska baza podataka”. Oxford & IBH Publishing Co.. F. Elizabeth Boyce. 1986. 1996.. 669-672.. Whitaker and A. 8-11 June. 1986. 934-943. za period od 19662000. M. Koldžić.1998. Todorović M. projektovanje i održavanje bioenergetskih postrojenja za potrebe JNA.: “Bioreaktori za proizvodnju hemikalija i goriva. India. III Jugoslovenski simpozijum prehrambene tehnologije . Kopenhagen. Germany. Todorović M. 1999. Jovović: Forestry. Grover. Editor: W. programiranje. Kosi. Monografija Solid Waste Management: A Developing Countres Perspective.. Weihenstephan. Municipal and Agricultural Wastes for Fuels and Chemical. 1997. i dr. F.. tema: Ispitivanja osobina materijala i procesa merodavnih za povećanje efikasnosti toplotnih i difuzionih operacija u biotehnici..Inovation and Engineering Database. Stevanović-Janežić. Maksimović S.Procesno inženjerstvo i oprema. Todorović M..: Technische und okonomische Beuerteilung des Biogasverfahrens in Betrieben der tierschen Produktion anhand von statischen und dynamischen Modellen. Simić Lj. inovacije. 1982. ušede energije i očuvanja životne sredine u poljoprivredi.. Pvt. 35. strana 24 . 39. pp.. New Delhi. Gburčik V.. TU Munchen.

4 %. Ta nelogi~nost mo`e se strana 25 . Ukupna zapremina drveta u ovim {umama iznosi 92 miliona m3. dok je u~e{}e belog bora i jele zanemarljivo (<0. utvr|ena je uobi~ajenim metodolo{kim postupkom. sa aspekta povr{ine. U strukturi povr{ina najzastupljeniji su crni bor (2. iako su ukupni podaci. a tako|e i na zemlji{tima koja nisu pogodna za poljoprivrednu proizvodnju. Vojvodina je izrazito ravni~arsko i poljoprivredno podru~je. zatim na pribre`ne i brdske predele Fru{ke gore i Vr{a~kog brega i na prostore Deliblatskog peska i Suboti~ko-horgo{ke pe{~are.9 %.2 OSTACI BIOMASE U ŠUMARSTVU I PRERADI DRVETA I MOGUĆNOST GAJENJA "ENERGETSKIH ŠUMA" Prof. U Republici Srbiji {ume i {umsko zemlji{te pokrivaju 27. na 41. Od ukupnih povr{ina pod {umama u Srbiji ~etinari zauzimaju svega 5. Najzastupljenije su ~iste bukove {ume.5% od ukupne poljoprivredne povr{ine. {umskog zemlji{ta i za{titnog zelenila u Vojvodini iznosi 179 151 ha. dr Vasilije Isajev. i iznosi oko 235 miliona m3 drveta. kao objedinjeni.6 %) i smr~a (1. kao delu {umarstva Srbije. ili oko 39 % od ukupne zapremine. razmatranje pitanja optimalne {umovitosti mora po}i od toga. godine.5 % povr{ine pod {umama. Ocenjujemo zna~ajnim da na ovom mestu prika`emo stanje {uma u Vojvodini. odnosno 27. Beograd Mr Slobodan Bajić. Prostornim planom Republike Srbije predvi|a se pove}anje povr{ina pod {umama sa 27. Od te povr{ine pod {umama se nalazi 137 094 ha. a samo oko 10% povr{ina rasuto je po poljima Vojvodine. Na ovim prostorima se nalazi oko 90% povr{ina {uma i za{titnih zasada. dr Vojislav Bajić. Od ukupnih povr{ina pod {umom u Srbiji me{ovite sastojine li{}ara pokrivaju 30 % i ukupna zapremina drveta u ovim {umama iznosi 62. Sada{nja povr{ina {uma. Danas su {umski zasadi u Vojvodini gotovo isklju~ivo prostorno svedeni i ograni~eni na uske lokalitete du` re~nih tokova. da ona treba da obezbedi najpotpunije i raznovrsno zadovoljenje potreba privrede u drvetu i op{tu za{titu teritorije.5 miliona m3. Slobodan Orešćanin.33% u odnosu na ukupnu povr{inu. Novi Sad [umski fond u Republici Srbiji.36 miliona ha.5% do 2010. onda stvarna obraslost vojvodjanskih polja iznosi samo oko 1. Tako zastupljenost {uma. Na osnovu podataka po Posebnim osnovama za gazdovanje {umama /6/. {umskih zemlji{ta i za{titnog zelenila iznosi 8. mogu}e je bez obzira na njen ravni~arski karakter.4 % povr{ine odnosno 37.6 %). Pove}anje povr{ina pod {umom predvi|eno je prvenstveno na {umskim zemlji{tima. Odredjivanje optimalne {umovitosti Vojvodine. Dakle.3% od povr{ine Republike. predhodno ve} dati. ~ine dva gotovo podjednaka dela: dr`avne i privatne {ume. koja }e biti u funkciji zadovoljavanja potreba dru{tva u drvetu i svih drugih infrastrukturnih potreba.79%. iskazana u bruto iznosu. JP "Srbija šume" Dr Savo Rončević. odnosno za{titu i unapredjivanje `ivotne sredine. a do 2050. Polaze}i od toga i uva`avaju}i sve druge karakteristike i specifi~nosti. Ostali li{}ari se prostiru na 8. Ako se ovim malim povr{inama {uma koje su rasute po vojvodjanskim poljima doda oko 11 600 km zelenih drvoreda. a stvarna {umovitost 6. Drugi po zastupljenosti je hrast sa 24. Za gazdovanje u dr`avnim {umama i stru~ni nadzor nad gazdovanjem u privatnim {umama dr`ava je formirala Javno preduze}e za gazdovanje {umama "Srbija{ume". a pod za{titnim zelenilom 9 156 ha. Drvna zaliha. {to se ocenjuje optimalnom {umovito{}u za na{e uslove /6/. Šumarski fakultet. dr Gradimir Danon.8 miliona m3 drvne zapremine. podaci koji slede su uklju~eni u ukupne podatke o {umarstvu Srbije. Prof. Prof.5% od ukupne povr{ine sa ukupnom zapreminom od 14. Institut za topolarstvo. a u toku je izdvajanje {uma Vojvodine u zasebno Javno preduze}e.7 miliona m3 (26 % od ukupne zapremine).3 % na 31. koje pokrivaju oko 648 766 ha. {ume Srbije pokrivaju pov{inu od 2.2 %).

nego samo o "za{titnoj" {umovitosti vojvodjanske ravnice sa poljoprivrednom namenom. samostalnu upotrebu i da vi{e nije supstitut za drvo drugih vrsta drve}a.) strana 26 . kao i ~injenica da na podru~ju Vojvodine i drugih ravni~arskih krajeva u Srbiji postoji dovoljno prostora u kojima vladaju optimalni uslovi za gajenje topola i vrba.95%) od sada{nje {umovitosti.objasniti ~injenicom da je uzgoj mekih li{}ara (topola i vrba) najdinami~niji razvojni deo {umarstva. dobilo svestranu. predstavlja realni potencijal da se u postoje}im zasadima obezbede dovoljne koli~ine drveta za rad postoje}ih preradnih kapaciteta. uslovljenih namenom proizvodnje odredjene koli~ine i vrste sortimenata. Da se ne polazi od takvog saznanja ne bi se moglo govoriti o optimalnoj {umovitosti Vojvodine. zahvaljuju}i tehnologiji prerade.33% (0. a osnivanjem novih namenskih zasada za proizvodnju celuloznog drveta i drveta za energetske potrebe na novim povr{inama obezbede i dodatne koli~ine ove sirovine za postepeni razvoj.1: U~e{}e {uma u ukupnoj povr{ini op{tina u Republici Srbiji u 1997. a to sve skupa sa ste~enim dosada{njim iskustvima i rezultatima sopstvenog nau~no-istra`iva~kog rada u ovoj oblasti. pa se sve vi{e tra`i na tr`i{tu.32%. koje se gaje ve{ta~kim putem osnivanjem razli~itih oblika zasada. Kod ovako odredjene {umovitosti postoje}a povr{ina {uma i za{titnog zelenila po glavi stanovnika u Vojvodini iznosila bi 0. Ovako odredjena optimalna {umovitost Vojvodine ve}a je za 5. Tako se optimalna {umovitost u specifi~nim uslovima Vojvodine odredjuje na 14. koja iznosi 8. Slika 2. godini (Izvor: Statisti~ki godi{njak SR Jugoslavije 2000.99% (71. Polaze}i od ~injenice da su topole i vrbe brzorastu}e vrste drve}a.09 ha/stanovniku). a da je njihovo drvo.16 ha.

Kvalitet drveta iz privatnih {uma uvek je znatno zaostajao za dr`avnim. Pod tzv.4 % ukupnog potencijalnog obima se~a u {umama Srbije.3 5 018.2 1. {to se duguje u najve}oj meri poreme}aju starosne. stope grana.4 3 627. a time i debljinske strukture na{ih {uma. drvo stabla se razvrstava na: deblovinu. Imaju}i to u vidu.0 70. sitnu granjevinu i panjevinu.. 41 % potencijalnog obima se~a u dr`avnim {umama.1.3 3 555.1. oblo drvo dr`avne ~etinari privatne Svega ~etinari Ukupno (li{}ari i ~etinari) dr`avne li{}ari privatne "Prostorno" drvo Svega li{}ari namenjeno za: plo~e na bazi drveta. Po~etkom devedesetih godina do danas.1.0 5.2 41.1 Proizvodnja šumskih sortimenata u Srbiji Pouzdani podaci o obimu i strukturi se~a koje daje Savezni zavod za statistiku. Za pribli`no iste povr{ine pod {umom potencijalni obim se~a u dr`avnim {umama je ne{to ve}i (52:48).2 12.8 29.3 22.0 0.7 1 481. u Osnovama za gazdovanje {umama odnosno. granjevinu.6 1. kore i sl. nastaje drvni otpadak (ostatak) razli~itog oblika i koli~ine.2 71. U toku prerade bruto drvne zapremine u {umske sortimente. Iz tabele 2. ukoliko Osnova nema ili im je istekla va`nost. da bi se taj procenat smanjivao na ra~un pove}anja u~e{}a prostornog drveta.5 254. mogu se dobiti strana 27 . drugim planskim dokumentima u skladu sa Zakonom.2 72.3 % u ukupnom potencijalnom obimu se~a.: Potencijalni obim godi{nje proizvodnje drvnih sortimenata u {umama Srbije Vrsta sortimenta Vrsta drve}a li{}ari Kategorija vlasni{tva {ume hiljada /%/ /m3/god/ 881. krupnim drvetom se podrazumeva drvo debla i krupnih grana. dakle drvo deblje od 7 cm. Tabela 2.1 Proizvodni potencijal šuma i industrije prerade drveta u Srbiji Prema JUS-u. ise~ka. On mo`e biti u obliku piljevine.0 dr`avne privatne Svega li{}ari Tehni~ko. bruto drvnu zapreminu. Ovo drvo iskazano po zapremini predstavlja tzv.1 1391. procentualno u~e{}e tehni~kog oblog drveta pada na ispod 30%. obla gra|a i "prostorno" drvo) Izvor: dokumentacija JP Srbija{ume Potencijalni obim godi{njih se~a u Srbiji iznosi ne{to preko 5 miliona m3.7 71.1.3 100. hemijsku preradu i ogrev u~estvuje sa 72. prikazan je potencijalni obim godi{nje proizvodnje drvnih sortimenata (etat) /5/. ali se on u proteklom periodu postepeno popravljao. dr`avne hemijsku preradu i ~etinari privatne ogrev Svega ~etinari Ukupno (li{}ari i ~etinari) Sveukupno (trupci.5 1 074.8 59. razli~itih porubaka. a njegova koli~ina se u zavisnosti od od vrste drveta i stepena prerade kre}e u rasponu od 12 do 18%.3 27.1 1 135. obradka.2 1.4 256.0 5. koju dr`avna statistika zvani~no prati. a struktura {umskih sortimenata povoljnija nego {to je to slu~aj kod privatnih {uma. Mogu}i obim se~a (etat) utvr|uje se na osnovu godi{njeg prirasta {uma.6 184. U tabeli 2. se vidi da li{}ari ~ine 93.3 17. 2. a da drvo namenjeno za izradu plo~a na bazi drveta. Godi{nji prirast {uma je odre|en na nivou od oko 6 miliona kubnih metara. dostigav{i u periodu 1985-1990 god.2. mo`e se u prakti~ne svrhe operisati sa procentualnim u~e{}em tehni~kog oblog drveta u ukupno pose~enoj drvnoj zapremini privatnih {uma od ne{to iznad 13 %.4 3. Proizvodnja trupaca i oble gra|e ~inila je u periodu do po~etka osamdesetih godina pro{log veka gotovo 50% od ukupne proizvodnje.

9 262. pa do tehni~ko tehnolo{kih pretpostavki koje se ogledaju u mogu}nostima {umskih gazdinstava da izvr{e planirane obime se~a. i politi~ki uslovi izra`eni kroz ekonomsku blokadu zemlje.3 191.0 205.0 192.0 237. U~e{}e {uma Nacionalnih parkova u ukupnom {umskom fondu Srbije je oko 10%.7 226. prema istom izvoru.2 1850.8 164.3 1392.5 162.7 343.0 161.2 UKUPNO 1439. prikazan je obim se~a u SR Jugoslaviji za petogodi{nji period (1985-1989).8 157.0 1530. U tabeli 2.4 146. U na{im uslovima. Pregled ukupne proizvodnje neto drvnih sortimenata u periodu 1992 .6 2001 258. u dr`avnim {umama Srbije (bez {uma Nacionalnih parkova) ( u 000 m3) OBLAST 1992 GODINA 1993 208.samo za dr`avne {ume.2 239.5 282.2001 god. U pravilu je izvr{eni obim se~a u {umama Srbije gotovo uvek manji od planovima predvi|enog. doveli su do zna~ajnog smanjenja obima proizvodnje u {umarstvu.2.9 390. Tabela 2.2 1996 280.1 215.3 182.4 258.9 1426.6 261.6 311.5 1997 301.0 345. a planirani obimi se~a su uvek manji od mogu}eg.: Pose~eno drvo u {umarstvu Srbije(bruto) u hiljadama m3 Srbija Godina Dr`avno Privatno 1985 2777 1422 1986 2793 1381 1987 2793 1430 1988 2905 1318 1989 2875 1170 Prose~no 2829 1344 Izvor /9/ Ukupno 4199 4174 4223 4223 4045 4173 Podatke koji se odnose na iskazani obim se~a u privatnim {umama treba uzeti sa rezervom.2 156.5 396.7 147.7 1550. Tabela 2. naro~ito u poslednjoj deceniji dvadesetog veka. Ova biomasa poti~e od pojedina~nih stabala u me|ama i pored potoka. stabala vo}aka.5 205.9 233. To se duguje razli~itim uzrocima.2.6 295.1 327.2 140.8 1496. Što se privatnih {uma ti~e. treba imati u vidu da svega 60% drveta za ovu namenu poti~e iz {ume.2 224. prikazan je obim se~a u dr`avnim {umama Srbije za proteklih deset godina.7 1273. kada se proizvodnja odvijala u normalnom privrednom ambijentu. U tabelama koje slede. obimu se~a.4 160.6 261.1 2000 324.9 147. statistika prati samo ono drvo za koje je od zvani~nih organa izdata odgovaraju}a dokumentacija.8 1998 287. Prema nekim procenama /6/ iskazani obim se~a je ~ak ~etiri puta manji od potro{nje. a saglasno tome je i njihovo u~e{}e po potencijalu.3 310.8 254. vinove loze i dr.2 367.2 315. koji deluju kroz zakone ponude i potra`nje.3 1611.4 453.1 206.5 1999 299.7 365.3 246.7 Izvor: dokumentacija JP Srbija{ume strana 28 . a ostatak ~ini takozvana vanstatisti~ka se~a /8/.9 1257. po~ev od uslova na tr`i{tu.6 275.8 119.4 151. strukturi i dr.3 210.2 352.4 325.7 Jugoisto~na Isto~na Centralna Zapadna Beogradska Severna 260.0 1995 229.4 131. ne ra~unaju}i {ume Nacionalnih parkova.3.0 232. Prilikom kalkulacija potro{nje drveta u energetske svrhe.0 1994 218.3 210.

5 73.2 104.4 104.Tabela 2. Godi{nji etat topola i vrba je oko 355 000 m3 a to je oko 11% ukupnih se~a u Srbiji.7 %.4 87.1 91. privatni i ostali sektor sa 12 %. U godinama koje su sledile (1992 .5 82.8 62.1 205.4 82.5 154.6 190.1 56.7 122.3 108.7 53.7 87.5 113.6 131.8 123.9 Isto~na 89.4 95.7 748.2 186.2 124.1 159.2 1999 196.7 197.9 346.2 Izvor: dokumentacija JP Srbija{ume Na osnovu iskazanih podataka mo`e se zaklju~iti da je izvr{eni obim se~a u {umama Srbije u periodu 1985-1989.1 905.7 155.5 Pregled ukupne proizvodnje prostornog drveta u periodu 1992 .2 68. Taj pad proizvodnje je iznosio oko 48% u odnosu na prose~nu proizvodnju u re~enom petogodi{njem periodu.6 119.5 87.5 801.8 185.3 149.2 152.7 608.6 129.2 162.6 809.5 126. {to u odnosu na ukupnu drvnu masu {uma iznosi 2.0 135.2 60.5 618.4 147.8 84.9 177.4.4 132.7 80.8 241. uzgojnom obliku i korisnicima prikazana je u tabeli 2. izvr{eni obim se~a u dr`avnim {umama je znatno ispod mogu}eg.1 1104.9 Zapadna 147.0 485.2 68.5 115.3 127.5 97. Pregled ukupne proizvodnje tehni~kog oblog drveta u periodu 1992 .0 71.9 726.7 83.2 99.7 175.2 121.8 142.5 Centralna 88. do{lo je do zna~ajnog prose~nog pada proizvodnje.1 141. Prema raspolo`ivim podacima u Vojvodini i ravni~arskim delovima Srbije je pod razli~itim oblicima zasada i prirodno nastalih sastojina topola i vrba 53 971 ha.8 132.7 195.7 165.5 792.3 114.89% ukupne povr{ine {uma u Jugoslaviji.1 Severna 80.8 751. {to jasno ocrtava privredni ambijent u oblasti proizvodnje i potro{nje drveta.6 86.5 218. a koji je ustanovljen Osnovama za gazdovanje {umama.5 983.2001 god.8 106.5 255.3 723.0 206.7 814.0 86.2001).0 140.4 113. Tabela 2.1 82. bio za oko 17% manji od mogu}eg.6 84.1 UKUPNO 628.7 111.6.4 214.4 164.7 138.1 Beogradska 138.2 92. u dr`avnim {umama Srbije (bez {uma Nacionalnih parkova) (u 000 m3) OBLAST 1992 GODINA Jugoisto~na 84.2 797.3 172.7 184.6 60.2 228.4 138. god.7 868.0 120.1 99.1 65.8 124.7 188.1 168.2 98.1 Izvor: dokumentacija JP Srbija{ume Kako se mo`e videti iz navedenih prikaza o izvr{enom obimu se~a u proteklom desetogodi{njem periodu. Korisnici koji gazduju topolama i vrbama su {umarske i vodoprivredne organizacije (dr`avna preduze}a) sa 80 %.1 176.5 89.2001 god.0 2000 2001 61. Ta konstatacija se u manjoj meri odnosi na privatne {ume.8 162. s obzirom na veliku sposobnost privatnog sektora da se prilagodi tr`i{nim uslovima.9 59.8 130.2 2001 168.6 149.0 111.3 854.4 2000 192. strana 29 . godinu.5 489. Obim se~a se u državnim šumama bez nacionalnih parkova.1 117. bez zna~ajnijih kolebanja kretao oko proseka od 1 483 000 m3.5 115.0 202.6 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 102.6 UKUPNO 845.2 155.1 99. naro~ito u dr`avnim {umama.9 67.7 103.2 56. Procenjena drvna masa topola i vrba iznosi 8. Struktura povr{ina i drvnih masa po vrstama.9 101.6 103. u dr`avnim {umama Srbije (bez {uma Nacionalnih parkova) (u 000 m3) OBLAST GODINA Jugoisto~na Isto~na Centralna Zapadna Beogradska Severna 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 188.6 123.6 103. izuzimaju}i 2000.0 89.5 148. {to predstavlja 1.3 miliona m3.4 109.9 98. i poljoprivredne organizacije (dru{tveni sektor) sa 8%.

: Povr{ine i drvne mase po vrstama i korisnicima VRSTA KORISNIK [umarstvo Vodoprivreda Poljoprivreda Ostali Privatno Svega Eurameri~ke. od 21 do 25 godina 17%. kao i odgovaraju}im cenama {umskih sortimenata. od 11 do 15 godina 18%. Po na~inu uzgoja planta`ni uzgoj topola se obavlja na 13 105 ha (25%). stvorile bi se mogu}nosti za kori{}enje {uma na celokupnom prostoru Srbije. Sada{nji privredni ambijent se mo`e oceniti kao nepovoljan za zna~ajnije pove}anje proizvodnje u {umarstvu Srbije. postoje}i {umski fond mogao dovesti u pribli`no optimalno stanje. kao i drvnim masama u statistici nema.1. oko ekonomija i sli~no. Dugoro~no gledano i na ovaj na~in bi se zna~ajno uve}ala proizvodnja drveta kao najzna~ajnijeg oblika biomase proizvedenog u {umama. {to danas nije mogu}e. posebno u Republici Srbiji. manje reke.2 Mogućnosti za povećanje proizvodnje drveta Prethodno date ocene stanja {uma kao izrazito nepovoljne. a uzimaju}i u obzir parametre teku}eg i prose~nog prirasta drvne mase. da uve}a povr{inu {umskog fonda. Procenjuje se (1) da bi se raznim meliorativnim merama u narednom srednjero~nom periodu. od 6 do 10 godina 18%. Polaze}i od stanja na{ih {uma i oblika gajenja.6. Podataka o ovim (neto) povr{inama. niti su u bilansima prikazani. {to bi kao krajnji efekat imalo proizvodnju jo{ oko 7 miliona m3. Medjutim. Nedavno usvojenim Prostornim planom Srbije planirano je uve}anje stepena pokrivenosti teritorije {umom sa sada{njih oko 27% na oko 42%. lokalne puteve. od 16 do 20 godina 13%. Pored toga.7 prikazano je stanje zasada {uma topola koje bi na osnovu navedene ophodnje do{le u obzir strana 30 . 2. vrbe 15 205 ha (28%). ocenjeno je da je optimalna starost u zasadima topola 25 godina a u prirodnim sastojinama topola i vrba 30 godina. Ulaganjem u infrastrukturu u {umarstvu. klasi~ne kulture vrbe iznose 6 942 ha (13%) a prirodno nastale {ume doma}ih topola zauzimaju 1 322 ha (2%) i prirodno nastale {ume vrba 8 263 ha (15%). pre svega u otvaranje {uma {umskim komunikacijama. doma}e topole (crna i bela topola) 1 322 ha (2%). {to zna~i uve}anje povr{ine {uma za oko 1. osnova su {umarske razvojne strategije koja ima za ciljeve: 1. 2. da popravi stanje postoje}ih {uma i. U tabeli 2. Osnovni parametar za odredjivanje obima se~a topola i vrba je starost zasada i {uma ovih vrsta drve}a.Navedeni podaci o povr{inama se odnose na {ume i zasade topola koji su evidentirani u statistici. Tabela 2. manje grupe i pojedina~na stabla uz puteve. topole V P V ha (000) m3 m3/ha 30 025 1 537 3 835 477 1 570 37 444 5 112 210 571 72 239 6 204 172 137 149 151 113 166 Doma}e topole i vrbe P V V ha (000) m3 m3/ha 7 981 2 810 388 772 4 576 16 527 1 053 371 35 94 549 2 102 132 132 90 121 120 127 P ha 38 006 4 347 4 223 1 249 6 146 53 971 Svega V (000) m3 6 165 581 606 166 788 8 306 V m3/ha 162 134 142 133 128 154 Od ukupne povr{ine pod topolama i vrbama od 53 971 ha zasadi euroameri~kih topola zauzimaju 37 444 ha (70%).3 miliona hektara. od 26 do 30 godina 11% i preko 30 godina 9%. pove}anje obima se~a uslovljeno je odgovaraju}om tra`njom. a isti se Zakonom o {umama vode kao {ume. Time bi se stvorile mogu}nosti da se iskoristi celokupni se~ivi etat. topole su masovno sadjene kao drvoredi. klasi~ni zasadi topola zauzimaju 24 339 ha (45%). Od ukupne povr{ine 53 971 ha zasada i prirodnih {uma topola starosti do 5 godina je 14%. pored drugih dobitaka.

Isti se nakon odredjenog prilagodjavanja (iveraja) mo`e koristiti kao energetsko gorivo za razli~ite namene.za se~u u narednih 10 godina.: Stanje zasada i {uma topola i vrba starosti preko 15 godina Stepen ure|enosti {uma Ure|ene {ume Manje ure|ene {ume Svega Procentualno u~e{}e % preko 30 godina P V (ha) (000) m3 3480 1029 1036 256 4516 1285 8. mogu}a proizvodnja drvnih masa iznosi: 7 795 000 m3 bruto drvne mase.5 Starost sastojina i zasada preko 25 godina preko 20 godina preko 15 godina P P V P V V (ha) (000)m3 (ha) (000)m3 (ha) (000)m3 8881 2369 15337 4038 20721 5061 2393 590 45400 1006 6144 1311 11274 2989 19887 5044 26865 6372 19.7.8 76. a to obezbedjuje proizvodnju slede}e drvne mase: 5 000 ha zasada topola x 85 m3/ha 425 000 m3 2 000 ha zasada vrba x 60 m3/ha 120 000 m3 Svega: 7 000 ha za proredu zasada topola i vrba 645 000 m3 Na osnovu iznetih pokazatelja o planiranim ~istim se~ama i proredama u mladjim zasadima topola i vrba u narednom periodu od 10 godina. a zapremina 8 306 000 m (100%) Na~in se~e Svega Povr{ina ha 25 000 7 000 22 000 Prostorno drvo Zapremina % % (000) m3 40 4 290 60 10 580 90 38 4 870 62 585 4 285 428 Iz tabele 2.celulozno drvo. tokom narednih 10 godina u prirodnim sastojinama i zasadima topola i vrba ovim planom za se~u je predvidjeno 25.7 Uva`avaju}i navedene ~injenice koje uslovljavaju planiranje se~a.8 60. Iznete ~injenice koje ukazuju na efekte u realizaciji navedenog plana proizvodnje drveta strana 31 .4 15.6 36. s tim {to se sa se~om mora u}i u manje produktivne {ume koje su uglavnom prestarele.8 vidljivo je da nakon realizacije godi{njeg etata u {umama topola i vrba ostaje 93 500 m3 drvnog materijala koji se trenutno ne koristi.: Planirana proizvodnja drveta topola i vrba za 10 godina* Trupci Zapremina Zapremina (000) m3 (000) m3 ~ista se~a 7 150 2 860 Prorede 645 65 Svega 7 795 2 925 Drvni ostatak (12%) 935 350 NETO ZAPREMINA 6 860 2 575 Prosek za 10 godina neto drvne zapremine 686 258 * 3 Ukupna povr{ina iznosi 53 971 ha. u kojima dominira prostorno . koji su u funkciji unapredjenja postoje}eg stanja topola i vrba. U postoje}em fondu topola i vrba nalazi se oko 15 000 ha zasada topola i vrba starosti do 10 godina.000 ha. {to iznosi oko 93% od povr{ina {uma topola i vrba starosti preko 15 godina Planirani obim se~a: Procenjena drvna masa na 25 000 ha iznosi 5 900 000 m3 3 Prirast drvne mase na 25 000 ha x 10 m /ha x 5 godina 1 250 000 m3 Svega se~iva bruto masa u narednih 10 godina 7 150 000 m3. Primenjeni metod ocene mogu}nosti proizvodnje drveta u postoje}im {umama i zasadima topola i vrba u narednih 10 godina uva`ava sve relevantne faktore. Tabela 2.4 35. Oko polovine istih zasada je u gustinama koje zahtevaju prorede.8.7 49. Tabela 2.

koriste se tovarni konji ili `i~ano u`etni sistemi. gde se zatim vr{i izrada {umskih sortimenata. Primenom ovog metoda se iz {ume. Posebne mogućnosti za transport {umskog ostatka otvaraju se njegovom homogenizacijom. Upravo ova faza transporta je klju~na za nivo tro{kova proizvodnje svih {umskih sortimenata. strana 32 . Srbije.privla~enje i prevoz.topola i vrba do 2010. 2. te{ko cepivi komadi. Ekonomija kori{}enja drveta kao energenta le`i u tro{kovima njegovog sakupljanja i transporta od mesta proizvodnje (nastanka) do mesta kori{}enja. Pod privla~enjem se podrazumeva tzv.3 Mogućnosti mehanizovanog prikupljanja šumskog ostatka za energetske potrebe Drvo za kori{}enje u energetske svrhe se pojavljuje u razli~itim oblicima i na razli~itim mestima u procesu proizvodnje {umskih sortimenata. godini iznosi 1. Deo drvnog ostatka koji ostaje u {umi posle se~e mogu}e je. vu~om po zemlji ili vo`enjem. Nestandardizovani oblici drvnog ostatka za energetsko kori{ćenje su u obliku piljevine. Srbiji. a ~ije su du`ine veće od 2 metra. kao {to su gule.2% izvoza na{e zemlje. Mala i srednja preduze}a su uglavnom u privatnom vlasni{tvu. koji rade u preduze}ima prerade drveta u R. te{ko cepivih komada. bilo bi potrebno izvr{iti odgovarajuća prilago|avanja na mehanizmima koji se koriste za prvu fazu transporta. Na taj na~in se mo`e dobiti koncentrisan deo drvnog ostatka na {umskom stovari{tu. pored humanizacije rada. jedna tre}ina radi u primarnoj proizvodnji. od kojih su vi{e od 90% mala preduze}a u privatnom vlasni{tvu (tabela 2. u zavisnosti od terenskih uslova. ukupnog ili delimi~no. koji po kvalitetu pripadaju sortimenatima iz kategorije “prostorno” drvo. pa i deo stopa grana. 3. Tehni~ko-tehnolo{ka re{enja za prvu fazu transporta standardizovanih {umskih sortimenata iz kategorije “prostorno”drvo postoje. pa do {umskog kamionskog puta ili do {umskog stovari{ta na kamionskom putu. Za iveranje se mogu koristiti laki mobilni ivera~i. se~enice i tzv. smanjuju tro{kovi. dok se na terenima bla`ih nagiba i u ravni~arskom podru~ju koriste razli~ita mehanizovana sredstva. transport od mesta proizvodnje (nastanka) ili kako se to ka`e od “panja“.24% dru{tvenog proizvoda R. 2. godine bilo ukupno 3 404 zvani~no registrovanih preduze}a drvne industrije. Za ovaj transport.6% industrijskog proizvoda i oko 6. U brdsko planinskom podru~ju. Na ovaj na~in se. razli~iti obrubci. ukoliko bi se i odlu~ili na prikupljanje drvnog ostatka. kore i sl. {to je veoma zna~ajno sa apekta tro{kova. Ostvareni dru{tveni proizvod u 2000.1. no{eni kontejneri ili kontejneri na jednoosovinskom ili dvoosovinskim traktorskim prikolicama. unutra{nji transport. a za prvu fazu transporta. tj. a naj~e{}e traktori sa prikolicama razli~itih kapaciteta. Ove firme su danas oslonac razvoja drvne industrije u R. a i kori{}enje tovarnih konja bi moralo biti zadr`ano za odre|ene terenske uslove. privla~e do {umskog kamionskog puta ili {umskog stovari{ta. kako je već re~eno.1. ”deblovni” metod. Standardizovani sortimenti iz ove grupe su oblice i cepanice du`ina 1 ili 2 metra. obradka. Od pribli`no 33 000 radnika. stopa grana. gula. na najte`im terenima na kojima nema {umskih komunikacija. Srbije je 1999. pove}ava produktivnost u transportu. Srbiji. cela debla (vretena stabla) ili njegovi delovi. a tako|e se iz {ume uz tehni~ko oblo i “prostorno” drvo privu~e i izvesna koli~ina drveta iz kategorije {umskog ostatka. i u nestandardizovanim oblicima.9). koje je ({uma) u najve}oj meri dr`avna svojina. ~ija je primena {iroko mogu}a. a ostali u preduze}ima finalne prerade drveta. Savremena tehnolo{ka re{enja. koja se posti`e iveranjem. koriste}i za to odgovaraju{e korpe ili kontejnere. vi{emetrice (vi{ekratnice). sa zaokru`ivanjem du`ina u toku izrade na cele metre. Transport se u {umarstvu uop{te odvija u dve faze . omogu}uje tehnolo{ku tipizaciju i unifikaciju sredstava za prvu fazu transporta. kojima se u proizvodnju {umskih sortimenata uvodi tzv. Vi{emetrice su {umski sortimenti u oblom stanju.4 Karakteristike i struktura preduzeća za preradu drveta U drvnoj industriji R. godine upu}uju na zaklju~ak da je ovaj program od {ireg dru{tvenog zna~aja i da dr`ava mora obezbediti razne stimulativne mere i normativno-zakonskim putem regulisati gazdovanje dru{tvenim dobrom. ise~ka. u potpunosti prikupiti u ravni~arskom podru~ju. Ono se mo`e pojaviti u oblicima koji su standardizovani. razli~itih porubaka.

: Struktura preduze}a u mehani~koj preradi drveta u R. vi{e izuzetak nego pravilo. druga grupa ciljeva odnosi se na izgradnju novih proizvodnih kapaciteta. Efikasnijim i ve}im kori{}enjem raspolo`ivog drvnog otpatka. godine Velika Broj firmi 2. godine Preduze}a se prema delatnosti mogu podeliti na preduze}a: Mehani~ke prerade drveta Hemijske prerade drveta Preduze}a mehani~ke prerade drveta se bave ili primarnom preradom ili finalnom preradom drveta. To bi se moglo ostvariti: Tehnolo{kom modernizacijom preduze}a ~ime se pove}ava i stepen energetske efikasnosti. Programsko prestruktuiranje postoje}ih kapaciteta podrazumeva promenu programa proizvodnje. smanjile bi se potrebe za fosilnim gorivima i pove}ala energetska i ekonomska efikasnost preduze}a.6 Sadašnji obim prerade i perspektive razvoja u narednih deset godina Preduze}a drvne industrije u Srbiji prera|uju uglavnom doma}u sirovinu. uz maksimalno kori{}enje raspolo`ivih doma}ih resursa. Ostali strate{ki ciljevi podeljeni su u dve grupe: prva grupa ciljeva se odnosi na programsko prestruktuiranje i revitalizaciju postoje}ih proizvodnih kapaciteta. furnir i plo~e na bazi drveta.: Tabela 2.0 32 937* Ukupno za celu preradu drveta *Izvor: Strategija razvoja drvne industrije do 2010. Srbiji /22/ Veli~ina Broj firmi Procentualno u~e{}e Mala 3 153 93% Srednja % 195 6% 56 1% 3 404 100% *Izvor: Strategija razvoja drvne industrije do 2010. 2. gra|evinska stolarija. Pri tome uzimaju}i u obzir trenutno stanje {uma i {umarstva ne treba ra~unati na neko ve}e pove}anje obima se~a. igra~ke … Tabela 2.: Prose~an broj zaposlenih u preduze}ima za preradu drveta u Srbiji* Preduze}a Primarna Finalna Mala 7 7 Sednja 150 192 Velika 830 851 Ukupno zaposlenih 9 766.5 Planovi razvoja industrije prerade drveta Prvi i osnovni cilj industrijskog razvoja drvne industrije R.1. Razlike u unutra{njim i spoljnim cenama su tolike da je uvoz topolovih trupaca i celuloze za potrebe fabrika hartije (Ma|arska i Hrvatska).9. razli~iti drvni elementi. kao i rezane gra|e ~etinara iz Republike Srpske za gra|evinsku stolariju. uz pribli`no isti obim prerade. podne i zidne obloge. Srbije predstavlja strate{ko prestruktuiranje. Najva`niji proizvodi primarne prerade drveta su: rezana gra|a. U firmama finalne prerade drveta izra|uje se name{taj. U R. a sa ciljem pove}anja izvoza proizvoda od drveta na spoljna tr`i{ta. odnosno promena strukture kapitala i sistema upravljanja. godini prera|eno pribli`no 690 000 m3 strana 33 . Srbiji je u 2001.0 23 711.1. ve} pre svega na bolje kori{}enje raspolo`ive sirovine. Strategija razvoja ra~una i na ostvarivanje dinamike rasta energetske efikasnosti ovog sektora.10.

uzete godi{nje koli~ine prera|enog drveta.035 Bukva 0. Od ove koli~ine najvi{e je prera|eno topole (330 000 m3) i bukve (234 000 m3).059 0.3% u primarnoj i 38. Tabela 2. a radno vreme uposlenih sa oko 56 % (za celu granu) /21/. zahvaljuju}i ranijoj politici kori{}enja sredstava iz Fonda za nerazvijene.79 Bukva Topola Smr~a/ jela 2.2% u finalnoj preradi drveta (1999. Tabela 2.2 prikazane su koli~ine drveta prera|ene u preduze}ima za preradu drveta podeljenih po odgovaraju}im oblastima.7 Prostorni raspored preduzeća za preradu drveta R. odnosno poklapa se sa raspolo`ivom sirovinskom osnovom i potrebama stanovni{tva. Od ostalih vrsta drve}a treba spomenuti jo{ i hrast (34 600 m3) i smr~u/jelu (59 000 m3).014 Ostali Σ 0. drvna industrija je razvijenija nego u nekim drugim delovima Srbije (Zapadna Srbija i Centralna Srbija).12: Ostvarena prodaja furnirskih trupaca u R.78 2. Srbiji (dr`avne {ume) (2001) /22/ Li{}ari u milionima m3 Dr`avni sektor Hrast 0.1.12. Detaljnijih podataka o prera|enim koli~inama iz privatnih {uma nema.025 Σ 0.624 ^etinari u milionima m3 Smr~a/ Jela 0. Raspolo`ivi tehni~ki kapaciteti u preradi drveta se koriste sa 49.70 Ostali Σ hiljadu m3 176. Detaljniji podaci su dati u tabeli 2.12 208. Od toga najvi{e je bilo topole (176.). Regionalna zastupljenost preduze}a drvne industrije je relativno dobra. To je razlog {to su.24 20. kao {to je jugoistok Srbije.93 4. U pojedinim regionima. strana 34 .trupaca pose~enih u dr`avnim {umama.330 Ostali 0. a ne{to odstupa od politi~ke podele Republike Srbije. Na slici 2.697 Od ukupne koli~ine prera|enih trupaca jedan deo su bili furnirski (F i L) trupci (209 000 m3).11: Ostvarena prodaja trupaca u R.234 Topola 0. kao osnova za procenu snage drvne industrije u nekoj od oblasti.073 Total Σ 0. Srbija je za potrebe ove studije podeljena na sedam oblasti.000 m3) i bukve (21 000 m3 ). a ne instalisani kapaciteti za preradu. Srbiji (dr`avne {ume) (2001) /22/ : Hrast Dr`avni sektor 4. Severna Srbija Isto~na Srbija Beograd Jugoisto~na Srbija Zapadna Srbija Ju`na Srbija Centralna Srbija Navedena podela se poklapa sa onom koju koristi JP Srbija{ume.

Slika 2.2: Potro{nja trupaca u R. Srbije u 2001. po oblastima

strana 35

Tabela 2.13.: Potro{nja trupaca u preduze}ima za preradu drveta (po oblastima, nameni i vrsti drveta) R.B. Oblast Vrsta prerade Zbirno 1 Beograd Pilanska Furnir i plo~e Hemijska Zbirno 2 Centralna Srbija Pilanska Furnir i plo~e Hemijska Zbirno 3 Isto~na Srbija Pilanska Furnir i plo~e Hemijska Zbirno 4 Jugoisto~na Srbija Pilanska Furnir i plo~e Hemijska Zbirno 5 Severna Srbija Pilanska Furnir i plo~e Hemijska Zbirno 6 Zapadna Srbija Pilanska Furnir i plo~e Hemijska Ukupno Bukva 10 720 9 709 1 011 0 58 001 58 001 0 0 31 568 28 390 3 178 0 76 642 73 286 3 356 0 9 976 9 976 0 0 45 448 44 470 979 0 232 356 Hrast 22 924 17 968 4 956 0 2 071 2 071 0 0 1 710 1 710 0 0 280 280 0 0 7 442 7 442 0 0 438 438 0 0 34 865 ^etinari m
3

Topola 144 118 39 975 68 848 35 296 4 334 4 334 0 0 0 0 0 0 1 336 1 336 0 0 164 179 70 133 94 046 0 16 130 16 130 0 0 330 097

Zbirno 178 789 68 678 74 815 35 296 80 265 80 265 0 0 33 278 30 100 3 178 0 79 409 76 052 3 356 0 181 597 87 550 94 046 0 102 922 101 943 979 0 656 259

1 026 1 026 0 0 15 858 15 858 0 0 0 0 0 0 1 151 1 151 0 0 0 0 0 0 40 906 40 906 0 0 58 941

Podaci o potro{nji trupaca dati su u tabeli 2.13. Utro{ene koli~ine su podeljene prema oblastima u kojima su sedi{ta firmi, vrsti prozvoda i date su za svaku od vrsta drveta posebno. U pregled nisu uklju~eni ostali meki i tvrdi li{}ari, a pod pojmom ~etinari misli se pre svega na jelu i smr~u. Razlika izme|u 697 000 i 656 000 (vidi tabelu 2.11) predstavlja deo prerade ili izvoza koji nije mogao biti obuhva}en. Navedeni podaci se odnose na 2001. godinu i za trupce nabavljene od JP “Srbija{ume”. Uz ovu koli~inu treba dodati trupce koju je otkupila trgovina i ~ija dalja sudbina nije poznata. Deo ovih trupaca je oti{ao za potrebe malih preduze}a, u gra|evinarstvo i druge privredne grane.

strana 36

2.2 Drvni ostaci u šumarstvu i industriji prerade drveta
Iz bruto zapremine pose~enog drveta izra|uju se dve grupe sortimenata: tehni~ko oblo drvo i "prostorno" drvo. U toku njihove izrade javlja se ostatak koji ostaje u {umi. Mo`e se ra~unati da se u proseku dobija 82 % do 88 % tehni~kog oblog i "prostornog" drveta, a da drvni ostatak ~ini 12 % do 18 % od bruto drvne zapremine. Pored ovog ostatka, u {umi na svakih 100m3 krupnog drveta ostane i 15 m3 sitne granjevine i oko 25 30 m3 panjevine i korenja. Na osnovu re~enog, stablo se sastoji od nekoliko kategorija drveta prikazanih u tabeli 2.14.. Prilikom pravljenja bilansa zanemareni su li{}e i ~etine, ~ije se u~e{}e kre}e u granicama od 1.5 - 4.0 % od bruto zapremine pose~enog drveta. Tabela 2.14.: Prose~no u~e{}e pojedinih kategorija drveta u ukupnoj drvnoj masi stabla Kategorija drveta Tehni~ko, oblo drvo "Prostorno" drvo Kora oblovine [umski ostatak sa korom Sitna granjevina sa korom Panjevina sa `ilama Ukupno Izvor /22/ Iz tabele 2.14. se vidi da u ukupnoj zapremini stabla tehni~ko oblo i "prostorno" drvo u~estvuju u proseku sa 58 %, a da ostatak pri proizvodnji drvnih sortimenata u {umi i neiskori{}eni deo grana i panja ~ine 42 %. To zna~i da bi, ukoliko bi se iskoristio kompletan potencijal {uma Srbije, na raspolaganju za kori{}enje u razli~ite svrhe moglo biti jo{ oko 3 miliona kubnih metara drveta. Radi se o sirovoj {umskoj biomasi razli~itog oblika i veli~ine, dispergovanoj na velikoj povr{ini. Ova drvna zapremina bi se, obzirom na kvalitet i druge karakteristike, mogla iskoristiti u hemijskoj industriji, industriji plo~a i kona~no kao izvor energije u izvornom ili transformisanom obliku, naravno ukoliko bi se stvorile odgovaraju}e pretpostavke. Na namenu i obim eventualnog kori{}enja {umskog ostatka uti~u razli~iti faktori tehni~ko-tehnolo{ke i ekonomske prirode. Koji bi se deo od ovog ostatka i u kojoj koli~ini mogao iskoristiti, zavisi pre svega od terenskih, sastojinskih i drugih uslova, gde se taj ostatak generi{e. U intenzivnim ravni~arskim {umskim zasadima tehni~ki je mogu}e iskoristiti gotovo 100 % drveta iz kategorije drvnog ostatka. Me|utim, u prirodnim {umama u brdsko planinskom podru~ju, kategorije i koli~ine se zna~ajno moraju redukovati, zbog te{ko}a u transportu, za{tite zemlji{ta od erozije, a i nu`nog djubrenja {umskih povr{ina sa kojih se uklanja celokupna biomasa, jer bi u protivnom do{lo do degradacije {umskih stani{ta. Stvarni obim iskori{}enja zavisi i od ekonomskih faktora. Ukoliko bi jedini~na cena drvnog ostatka bila odgovaraju}a, tehni~ko-tehnolo{ki problemi oko sakupljanja i transporta preostalih delova stabla drveta posle se~e mogao bi se re{iti na zadovoljavaju}i na~in. Potencijalna koli~ina drvnih ostataka iz {uma Srbije (tabela 2.15) name}e pitanje mogu}nosti i na~ina njegovog kori{}enja. Primera radi, samo krupnog {umskog ostatka pri izradi {umskih sortimenata (ise~ci, gule, kratice, obradci, brada, stope grana i sl.), ostane u {umi 2.79% od ukupno izra|ene neto drvne zapremine {umskih sortimenata bukve /2/. To zna~i, da se od ukupnog potencijalnog obima se~a od oko 5 miliona m3 {umskih sortimenata, mo`e o~ekivati oko 140 000 m3 krupnog drvnog ostatka, koji se mo`e neposredno ili u transformisanom obliku dalje koristiti. Procentualno u~e{}e pojedinih kategorija drveta Dr`avne {ume Privatne {ume Prose~no za Srbiju 24.0 7.8 16.0 34.0 50.2 42.0 4.0 4.0 4.0 9.0 9.0 9.0 11.0 11.0 11.0 18.0 18.0 18.0 100.0 100.0 100.0

strana 37

furnir. Otpadak . Hemijska svojstva drveta pri tome ostaju nepromenjena. i • drvnoplasti~ne mase: lignoston.60 krupan 40 . To su proizvodi koji predstavljaju osnovni materijal za izradu finalnih proizvoda (daske.) Hemijska prerada drveta obuhvata postupke kojima se menjaju i hemijski sastav i svojstva drveta. planke. ambala`a. Proizvodi hemijske prerade drveta se mogu svrstati u ~etiri odvojene grupe: • proizvodi dobijeni termi~kim razlaganjem drveta kao {to su: drveni ugalj.. piljenju ili glodanju) • [u{ka • krupnija ( nastaje pri ru~nom struganju) • sitnija (nastaje glodanjem. gra|evinska stolarija i sl. drvo ima toliko razli~itih primena gde bi se ovaj ostatak mogao iskoristiti. U primarnoj preradi oblovina se prera|uje u pravougaone . gredice.60 40 . Ulazni materijali za mehani~ku preradu su trupci za piljenje. oblice i cepanice. generatorski gas i sl. trupci za izradu furnira.15. • proizvodi ekstrakcije drveta kao {to su: terpentinska ulja. Pod finalnom mehani~kom preradom podrazumevamo preradu primarno obra|enog drveta u predmete namenjene direktnoj upotrebi (name{taj. Proizvodi mehani~ke prerade drveta dele se na dve velike grupe: proizvodi primarne prerade i proizvodi finalne prerade drveta.3 1 255 000 25. Prema mogu}oj nameni drvo za preradu deli se na: drvo za mehani~ku preradu i drvo za hemijsku preradu drveta. Mehani~ka prerada drveta podrazumeva promenu oblika i dimenzija drveta uz upotrebu mehani~kih sredstava (pila.60 sitan Sveukupno U~e{}e /%/ /m3/ 144 000 47.1 Drvni ostatak u preradi drveta Industrija prerade drveta koristi drvo u oblom (trupci.2. Me|utim. {tavne materije i sl.).). bu{enjem ili sl.) • Piljevina ( nastaje pri struganju .ostatak u preradi drveta delimo prema veli~ini na : a) Krupan • Odrubci (pri kra}enju trupaca) • Okrajci (sa boka trupaca pri piljenju) • Odse~ci (pri obradi dasaka po du`ini) • Porupci (pri obradi dasaka po {irini) b) Sitan • Iverje (nastaje pri tesanju.7 750 000 27.. no`eva i sl. letve. grede.Tabela 2. tako da se termin ”otpadak” mo`e samo uslovno koristiti.0 900 000 3 049 000 Napomena zanemaruje se ostaje u {umi delimi~no se koristi delimi~no se koristi 2. plo~e na bazi drveta i sl. lignofol i sl. Sirovinu za hemijsku preradu ~ine oblice. cepanice i deo otpadaka iz {umarstva i prerade drveta. oblice) i cepanom obliku.: Struktura potencijalnog {umskog ostatka u Srbiji [umski ostatak Li{}e ili iglice Panjevina i korenje Sitna granjevina Okrajci Piljevina Izvor /22/ Karakteristike ostatka vla`nost /%/ dimenzije 30 . • proizvodi dobijeni dejstvom razli~itih hemikalija: celuloza i sl. Upotrebljeni termin ”otpadak” odnosi se na onaj deo drveta koji se ne mo`e koristiti u daljoj preradi za iste svrhe.60 krupan krupan 40 .0 100.piljenju) strana 38 .bazirane oblike..

pra{ina. ukoliko je bez kore i zdrav. Utezanje zavisi od vrste drveta. Drvni otpaci se javljaju i u fabrikama hemijske prerade drveta. Ostatak. U samom procesu javljaju se lug i isparenja. kora i krupan otpadak sa korom. Ako su trupci pre primarne prerade oguljeni. U tabeli 2. u prvu grupu su svrstani tvrdi li{}ari.2 Bilansi u preradi drveta Svaka mehani~ka ili hemijska prerada usmerena je na proizvodnju odre|enih sortimenata i proizvoda i ima svoj bilans proizvodnje. Krupan otpadak. mo`e se upotrebiti za lo`enje.: Bilans utro{enog drveta u pilanskoj preradi Ulazna sirovina pilanski trupci Procentualno u~e{}e /%/ Tvrdi li{}ari Meki li{}ari i ~etinari 50 65 Glavni proizvod: Rezana gra|a Otpadak: Krupni 24 12 Piljevina 16 14 Pra{ina 3 2 Utezanje* 5 5 Gre{ke pri merenju** 2 2 Ukupno otpatka 50 35 Sveukupno (rezana gra|a i otpadak) 100 100 Kora 14 14 * Trupci se mere i prera|uju u sirovom stanju. dimenzija sortimenata i kona~ne vlage. karakteristike i struktura otpatka u preradi zavisi od vrste drveta i zahteva kupaca. pa se otpadak pogodan za kori{}enje. ako se uop{te pojavljuje. Pri su{enju drvo se ute`e i pri tome mu se zapremina smanjuje. {to olak{ava njenu eventualnu primenu. Gra|a se pre isporuke. hidrotermi~ki obra|uje (pari i/ili su{i). odnosno bilans kori{}enja ulazne sirovine. Glavni proizvod pilanske prerade je rezana gra|a. 2. ** Sirovina za preradu drveta ima nepravilan oblik koji ote`ava merenja. odnosno plana rezanja. javlja u vidu kore. Pilanska prerada Trupci dovezeni iz {ume se obi~no pre piljenja okoravaju. strana 39 . U~e{}e. Gre{ke se javljaju i pri merenjima gotovih sortimenata. Smatra se da pozitivne gre{ke uglavnom potiru negativne i da uticaj gre{aka merenja ne prelazi 2%.2.• Pra{ina • Drveno bra{no c) Koru Kora se pojavljuje kao nemereni otpadak. mo`e se iskoristiti u proizvodnji plo~a iverica ili vlaknatica. Ako se trupci prera|uju zajedno sa korom ona pove}ava zapreminu krupnog i sitnog otpatka svuda gde se trupci prera|uju. onda je kora posebno na raspolaganju . iverja ili {u{ki ujedna~enih dimenzija. Oni mogu biti u ~vrstom.16 dati su odvojeno bilansi zapreminskog kori{}enja dve razli~ite grupe drve}a. ukoliko za to postoji zahtev ili potreba. a piljena gra|a u prosu{enom stanju. piljevina. Izra|eni sortimenti se pre dalje prerade prirodno ili ve{ta~ki su{e. U fazi pripreme drvo se guli i usitnjava. a u drugu meki li{}ari i ~etinari. Tabela 2. Nastaju u postupku pripreme i u procesu prerade. te~nom i gasovitom stanju.16.

0 14.. bukva. Za ovu namenu se koriste tvrdi li{}ari (hrast. orah.7 36.0 24. u pakete spremne za isporuku.8 100. smr~a i sl.0 6.0 23. vlaknatica i celuloze uz uslov da su bez kore i zdravi.17. Se~eni furnir se nakon izrade su{i. prema odre|enom planu.0 100.18. Se~enjem se dobija plemenit furnir za oblaganje name{taja.0 24.0 5.6 23. Tabela 2.0 10. Bilans iskori{}enja osnovne sirovine kod izrade plo~a je ni`i nego kod lju{tenog furnira (55 % prema 41 %). Trupci se pre lju{tenja mogu. Tabela 2. Krupni otpadak od trupaca i furnira mo`e se koristiti za izradu plo~a iverica. jela.1 60.0 100. Lju{teni furnir je namenjen za oblaganje neizlo`enih povr{ina kod name{taja.: Bilans utro{enog drveta pri proizvodnji furnirskih plo~a Ulazna sirovina: furnirski trupci Glavni proizvod: Furnirske plo~e Otpadak: krupni kod pripreme krupni pri lju{tenju krupni pri krojenju furnira u formate krupni kod pripreme formata za plo~e krupni pri formatiranju plo~a sitni pri bru{enju plo~a Utezanje Ukupno otpatka Sveukupno (furnirske plo~e i otpaci) Kora Zapreminsko u~e{}e /%/ 41. vo}karice.0 20. lju{tenju furnira pri krojenju Utezanje Ukupno otpatka Sveukupno (furnir i otpadak) Kora Zapreminsko u~e{}e /%/ Se~eni furnir Lju{teni furnir hrast orah bukva 39.0 59. se~e u formate i pakuje.0 14.Proizvodnja furnira i furnirskih ploča Pri izradi furnira koriste se dve me|usobno razli~ite tehnologije: se~enje i lju{tenje furnira.0 14.0 5.0 Trupci se pre obrade pile u oblik pogodan za se~enje i hidrotermi~ki pripremaju . je na raspolaganju za energetske svrhe.0 U tabeli 2.7 63.0 10.2 55.6 7. furnirski (F) trupci. Za izradu lju{tenog furnira koriste se uglavnom topolovi i bukovi trupci (za koji je bilans prikazan u tabeli 2.0 18.pare.0 45. ali i ne moraju hidrotermi~ki pripremiti. strana 40 .0 5.0 4.17) ali i druge vrste kao {to su breza.0 16.: Zapreminski bilans utro{enog drveta pri proizvodnji furnira Ulazna sirovina: furnirski trupci Glavni proizvod: Furnir Otpadak: krupni kod pripreme krupni pri se~enju.0 6.18 dat je bilans utro{enog drveta pri proizvodnji furnirskih plo~a.0 5.3 100. Ostatak.) i to najkvalitetniji tzv.5 5. koji nije za dalju preradu.0 11.6 14. za izradu furnirskih plo~a i ambala`e..

Proizvodnja ploča iverica Osnovna sirovina za izradu plo~a iverica je "prostorno" drvo i krupni otpadak iz mehani~ke prerade drveta. U tabeli 2.19 dat je bilans utro{ka drveta u proizvodnji plo~a iverica. Za izradu m3 potrebno je 2.0 - 2.2 m3 topolovog drveta ili 1.1 - 1.3 m3 bukovog drveta. Utro{ci za ostale navedene vrste nalazi se negde izme|u ovih vrednosti. Plo~e iverice se u Srbiji izra|uju isklju~ivo od bukovog drveta. Prose~an otpadak-gubitak iznosi 23 %, od ~ega 7 % ~ini utezanje ivera pri su{enju, a 15.3 % pra{ina od bru{enja i mlevenja, te krupan otpadak kod formatiranja plo~a. Drvo se pre iveranja obi~no ne okorava, obzirom da se u plo~ama ivericama toleri{e u~e{}e kore od 7 % do 10 %. Kod drugih vrsta drve}a ti odnosi su ne{to druga~iji i u korelaciji su sa gustinom drveta u apsolutno suvom stanju. Deo nastalih otpadaka u procesu izrada iverastih plo~a se vra}a u proces, a ostatak je na raspolaganju za energetske potrebe. Tabela 2.19.: Zapreminski bilans utro{enog drveta u proizvodnji plo~a iverica Vrsta drveta Potro{nja drveta u m3/m3 Topola 2.0-2.2 Smr~a 1.6-1.8 Bor 1.5-1.7 Joha 1.2-1.4 Hrast 1.1-1.4 Bukva 1.1-1.3

Finalna prerada drveta U finalnoj preradi drveta se osu{ena rezana gra|a odgovaraju}im postupcima pretvara u finalni proizvod. Bilans utro{enog materijala i otpatka-ostatka se menja i zavisi od vrste proizvoda i karakteristika primenjene tehnologije. U tabeli 2.20 dat je bilans utro{ka drveta za uslovni proizvod tipi~an za doma}u finalnu preradu. Ulazni materijal je rezana gra|a merena u m3. Od ukupne koli~ine 35.8 % otpada na krupan otpadak, 18.0 % na {u{ku i 11.2 % na piljevinu i drvnu pra{inu. Gubitaka na utezanje nema, jer je drvo pre finalne obrade osu{eno na kona~nu vlagu. Tabela 2.20.: Zapreminski bilans utro{enog drveta u finalnoj preradi drveta Ulazna sirovina: piljena gra|a Uslovni proizvod Otpadak: pri krojenju baziranje i prizmiranje zavr{na obrada odba~eni proizvodi Ukupni otpadak Sveukupno (proizvod i otpaci) Zapreminsko u~e{}e /%/ 35.0 35.0 22.0 3.0 5.0 65.0 100.0

Hemijska prerada drveta Proizvode hemijske prerade drveta delimo, kako je to ve} ranije re~eno, na ~etiri odvojene grupe prema tehnologiji procesa. Kao sirovina za preradu koristi se "prostorno" drvo i otpaci iz mehani~kih prerada drveta. Otpaci se u tehnologijama hemijske prerade mogu podeliti na ~vrste, te~ne i gasovite. Ovde }e pa`nja biti usmerena na koli~inu i strukturu ~vrstih otpadaka. Te~na i gasna faza otpadaka re{avaju se u okviru osnovne tehnologije prerade i ne}e biti predmet na{ih razmatranja.

strana 41

Termi~kim razlaganjem drveta dobijaju se proizvodi (drveni ugalj, generatorski gas i sl.), koji su namenjeni za energetske potrebe ,tako da raspolo`ivog ostatka prakti~no nema. U proizvodnji ekstraktivnih sastojaka iz drveta glavni proizvodi su razli~ite organske materije, koje se koriste u hemijskoj i farmaceutskoj industriji. Posle tretmana, usitnjeno drvo se mo`e koristiti za energetske potrebe. Ekstrahovano drvo u principu ima manju zapreminsku masu i ni`u toplotnu mo} od polaznog drveta. Tehnologijom delovanja hemikalijama dobijaju se celuloza, papir i sl. Kao sirovine za preradu koriste se okorano i usitnjeno drvo. Kao ~vrsti otpadak ostaje kora i to do 10 % od prera|ene zapremine drveta. Problem otpadnih voda, koje u sebi sadr`e neizreagovane hemikalije, derivate lignina i celulozna vlakanca, re{ava se u okviru osnovne tehnologije. Ostale tehnologije su veoma malo zastupljene i njihovi bilansi kori{}enja drveta nisu od va`nosti za razmatranu problematiku.

2.3 Energetski potencijal drvnih ostataka
Gorive karakteristike drveta Osnovne gorive karakteristike drveta su: toplotna mo}, sadržaj volatila (isparljivih sastojaka drveta), IR (odnos masenog u~e{}a volatila i koksnog ostatka), koli~ina i sastav pepela, gustina, vla`nost drveta, itd. Upotrebna vrednost drveta kao goriva mo`e se dobro proceniti ukoliko se zna ili mo`e izra~unati njegova gornja toplotna mo}. U tabeli 2.21. date su gornje toplotne mo}i ksilema doma}ih vrsta drve}a /16/. Tabela 2.21.: Gornje toplotne mo}i ksilema i kore nekih doma}ih vrsta drve}a /18, 22/ Vrsta drveta Bukva Hrast Crna topola Smr~a Jela Bor Gornja toplotna mo} (u apsolutno suvom stanju) MJ/kg Drvo 18.82 18.36 17.26 19.66 19.46 21.21 Kora 18.00 19.70 18.00 21.20 21.00 20.62 Prose~ne vrednosti zapremiske mase kg/m3 Drvo 680 650 410 430 410 580 Kora 580 425 412 340 460 300

Iz tabele 2.21 se vidi da se gornja toplotna mo} drveta (u apsolutno suvom stanju) razlikuje od vrste do vrste. Ove razlike su u korelaciji sa u~e{}em osnovnih komponenata i ekstraktiva u strukturi drveta. Op{te uzev{i, ~etinari imaju ve}u toplotnu mo} od li{}ara {to zavisi od koli~ine smolastih materija u drvetu. Drvo u apsolutno suvom stanju sastoji se od ugljenika, vodonika i kiseonika. Osim ovih osnovnih elemenata u sastav drveta u manjem procentu ulaze azot, sumpor kao i mikroelementi, koji su osnovni sastojci pepela nakon sagorevanja drveta. Elementarni hemijski sastav drveta zavisi od: vrste drveta, starosti drveta, dela drveta odakle se uzima uzorak i sl.. U tabeli 2.22 dati su podaci za elementarni sastav najzastupljenijih vrsta drveta u R. Srbiji. Gornja toplotna mo} drveta se mo`e dovoljno ta~no izra~unati, kada znamo elementarni hemijski sastav drveta, uz pomo} posebno prilago|enog obrasca /18, 22/: O   kJ   H g = 340 ⋅ C + 1420,5  H − *    10   kg   gde su: C, H i O - procentualna masena u~e{}a ugljenika, vodonika i kiseonika u apsolutno suvom drvetu.

strana 42

Tabela 2.22. Elementarni hemijski sastav najzastupljenijih vrsta drveta u R. Srbiji /18/ Vrsta drveta Bukva Hrast Topola Jela Smr~a C /%/ 48.5 49.4 49.7 50.0 49.6 O /%/ 45.2 44.5 44.0 43.6 44.0 H /%/ 6.4 6.1 6.3 6.4 6.4

U drvetu se ugljenik, vodonik i kiseonik nalaze pre svega u okviru ugljovodoni~nih jedinjenja. Vodonik, ~ije je prisustvo utvr|eno elementarnom analizom, pored toga što ulazi u u sastav uvek prisutne vlage, spojen je sa kiseonikom, u okviru ugljovodoni~nih jedinjenja, u hidroksilne (OH) grupe. Tako|e, deo kiseonika je hemijski vezan za ugljenik, odnosno azot, a deo je i u slobodnom stanju. To su razlozi {to je klasi~ni obrazac VDI-a modifikovan i umesto 8 ( kako je to u osnovnom obrascu) u jedna~inu uvr{}en delilac 10. Osnovne komponente koje ~ine strukturu drveta su celuloza, hemiceluloza, i lignin. Drvo sadr`i i male koli~ine ekstraktiva, koji mogu imati velikog uticaja na toplotnu vrednost i gorive karakteristike drveta. Procentualno u~e{}e pomenutih komponenata u drvnoj supstanci menja se od vrste do vrste, ali i za razli~ite delove stabla koje se analizira. Prema /19, 22/ u suvom drvetu li{}ara celuloza prose~no u~estvuje sa 43-45 %, lignin sa 19 - 26 %, heksozani 3 - 6 % i pentozani 21 - 26 %. Kod ~etinara celuloze ima izme|u 53 - 54 %, lignina 26 - 29 %, heksozana 13 % i pentozana 10-12 %. U tabeli 2.23 su dati podaci o hemijskom sastavu drveta (ksilema) i kore nekih doma}ih vrsta drve}a. Tabela 2.23. Hemijski sastav ksilema i kore doma}ih vrsta drve}a /18/ Ksilem Vrsta drveta Pepeo Celuloza Lignin Ekstraktivi /%/ /%/ /%/ /%/ Bukva (Fagus 0.53 50.26 24.80 1.72 moesiaca) Hrast (Quercus petraea) 0.36 47.29 26.27 4.90 Smr~a (Picea abies) 0.22 52.87 28.31 1.58 Crni bor (Pinus 0.31 47.53 27.82 4.25 sylvestris) Kora Vrsta drveta Pepeo Celuloza Lignin Ekstraktivi /%/ /%/ /%/ /%/ Bukva (Fagus 1.99 24.72 25.12 14.23 moesiaca) Hrast (Quercus petraea) 6.89 22.31 16.19 17.36 Smr~a (Picea abies) Crni bor (Pinus sylvestris) 1.15 0.77 29.46 29.86 22.76 25.10 19.28 12.07

* Klasonov + kiselo-rastvorni lignin.

Na osnovu rezultata hemijske analize drveta, odnosno procentualnog u~e{}a celuloze, lignina i ekstraktiva, gornja toplotna mo} drveta se mo`e izra~unati kao:
P   P  H g = H gc ⋅  c  + H gl ⋅  l  + H ge  100   100   P   kJ  ⋅ e     100   kg 

strana 43

Pri tome su uzeti u obzir i vla`nost drveta i odgovaraju}i stepen iskori{}enja lo`i{ta pri sagorevanju drveta. Obrazac za donju topotnu mo} drveta. Drveni otpadak iz procesa prerade mo`e imati: • Spoljnu navla`enost. koji bi se dobili sagorevanjem. Pl . • Ostaci u finalnoj preradi: • u proizvodnji name{taja od 6 % do 9 % vlage i • u proizvodnji gra|evinske stolarije oko 12 % vlage. ili zalivano vodom.procentualno u~e{}e ekstraktiva. vezanu vodu. iznosi 314 kJ po kilogramu isparene vode. • Sopstvenu vla`nost.snegom ili ledom. prema Dunlapu /2/. H. Obe vrste su{enja imaju svoje prednosti i mane. U lo`i{tu kotla tro{i se pribli`no 2 500 kJ/kg za isparavanje vode i ne{to manja koli~ina toplote za njeno pregrevanje. Vla`nost nastalog otpatka zavisi od vrste i faze procesa u kome je otpadak nastao. Hgl i Hge . odnosno od vla`nosti sirovine u momentu obrade: • Vla`nost {umskih ostataka se kre}e izme|u 40% i 60%.24 uporedo su dati podaci o koli~ini toplote koja se realno mo`e iskoristiti iz 1 kg drveta za razli~ite vla`nosti.vla`nost drveta u procentima. U tabeli 2. • Furnirski ostaci imaju: • u fazi mokrog tretmana 60 % do 70 % vlage i • u fazi suvog tretmana 8 % do 10 % vlage.masa vla`nog drveta.procentualno u~e{}e lignina.gornje toplotne mo}i celuloze i njoj sli~nih jedinjenja.procentualno maseno u~e{}e vodonika u elementarnom hemijskom sastavu drveta. koji uzima u obzir sve navedene gubitke glasi: Hd =   u + 9H   ⋅ H g − 2500 ⋅   u     100  1+    100  1  kJ     kg  gde je: u. strana 44 . Vlaga pri sagorevanju predstavlja nekoristan sastojak koji dodatno smanjuje toplotnu mo} drveta. Donja topotna mo} goriva Hd realnije odra`ava energetski potencijal goriva. Na ovu koli~inu oslobo|ene vode treba dodati i vodu nastalu sagorevanjem vodonika iz goriva. Pc . su uvek manji od energetskog potencijala i zavise od vi{e faktora. mo . do koje se drvo su{i. a kod industrijskog su{enja veliki utro{ak energije. • Ostaci pri izradi plo~a iverica imaju od 7 % do 9 % vlage.. Na prvom mestu je svakako vla`nost potencijalnalnog goriva.Toplotni potencijal drveta direktno zavisi od njegove vla`nosti. lignina.procentualno u~e{}e celuloze i njoj sli~nih jedinjenja . Drvo pove}ane vla`nosti ima ni`u toplotnu mo} i manju efikasnost pri sagorevanju. U nauci o drvetu je uobi~ajeno da se relativno u~e{}e vlage u drvetu ra~una u odnosu na suvu materiju: u= (m vl − m o ) ⋅ 100 [% ] mo gde su: mvl . Deo toplote oslobo|ene sagorevanjem drveta koristi se za isparavanje vlage i pregrevanje vodene pare do temperature u lo`i{tu. Osnovne mane su kod prirodnog su{enja vreme potrebno za su{enje. Obi~no se primenjuje ce|enje pod dejstvom gravitacije. zavisi od mesta njegove dalje upotrebe. • U pilani ostaci imaju vla`nost koja odgovara vla`nosti trupaca i kre}e se izme|u 40 % i 50 %. Stvarni energetski efekti.gde su: Hgc. Na sve ovo treba dodati i toplotu koja je potrebna za osloba|anje vezane vode iz drveta. u kojoj razlikujemo vodu u lumenima i sudovima }elija tzv. • U hemijskoj preradi drveta: • u mehani~koj pripremi vlaga se kre}e izme|u 40 % i 50 % i • posle pranja i koranja.masa apsolutno suvog drveta osu{enog na temperaturi od 103 0C. Ovaj gubitak. Pe . i ekstraktiva respektivno. ako je le`alo u vodi. Ova navla`enost se re{ava otapanjem i ce|enjem. slobodnu vodu i vodu higroskopno vezanu za zidove }elije tzv. a nakon ce|enja vla`nost kore mo`e biti i preko 100%. Sopstvena vla`nost se otklanja prirodnim ili industrijskim su{enjem. Kona~na vla`nost drveta.

02 0. odnosno sastav zemlji{ta na kome je drvo raslo. Navedeni podaci su va`ni pri izboru lo`i{ta kotla namenjenog za sagorevanje drvnog otpatka.25 dati su okvirni sadr`aji mineralnih materija u drveta /19/. magnezijum koji ~ine od 0.01 0.02 0. Tabela 2. Navedene vrednosti se razlikuju za razli~ite vrste drve}a (vidi tabelu 2. Uticaj vla`nosti na energetski efekat drveta /22/ Gorivo Vla`nost % 0 Drvo Gornja toplotna mo} MJ/kg 19.04 0.: Sadr`aj mineralnih materija u apsolutno suvom drvetu /19/ U drvetu ima u % Vrsta drveta K2O Na2O MgO CaO P2O3 Bukva 0.02 0.03 Bor 0.1 Šumarstvo U tabeli 2.06 0.24. Maseno u~e{}e volatila u drvetu odre|uje se merenjem ~vrstog ostatka nakon sedmominutnog zagrevanja uzorka drveta u pe}i.15) Tabela 2.04 0.8 14.Tabela 2.23) i delove stabla odakle se uzima uzorak.0 Stepen iskori{}enja lo`i{ta % 80 78 74 72 Korisna toplota MJ/kg 15.5 do 4% mase drveta.03 0. na temperaturi od 900 0 C i to bez prisustva kiseonika.03 Hrast 0.3) i ukupnim procenjenim koli~inama {umskog ostatka (tabela 2.05 0.01 SiO2 0.02 0. Srednje maseno u~e{}e volatila u doma}im vrstama drveta je oko 75%. U kori obavezno ima vi{e mineralnih materija nego u samom drvetu.3.6%.01 0.04 2. Naj~e{}i elementi koji ostaju nakon sagorevanja u obliku pepela su: kalijum. Prora~un je napravljen u skladu sa struktorom se~a u dr`avnim {umama Srbije (tabela 2.09 0.6 10 40 70 Isparljivi sastojci u drvetu (volatili) su uglavnom lak{i ugljovodonici.02 SO3 0. a pepela do 0.25.8 17.37 0.8 13.14 0.26 dat je prostorni raspored prora~unatih koli~ina {umskog ostatka u Srbiji. Razlike od uzorka do uzorka su velike jer na koli~inu i sastav mineralnih materija ima velikog uticaja i stani{te. koksnog ostatka od 15% do 20%.5 12.: Prostorni raspored prora~unatih koli~ina {umskog ostatka Oblast Jugoisto~na Isto~na Centralna Zapadna Beogradska Severna Ukupno [umski ostatak /m3/ Li{}e i iglice Panjevina i korenje Sitna granjevina Okrajci i piljevina 30 000 28 000 18 000 24 000 28 000 16 000 144 000 266 000 244 000 160 000 205 000 244 000 136 000 1 255 000 159 000 145 000 96 000 122 000 146 000 82 000 750 000 190 000 175 000 115 000 147 000 175 000 98 000 900 000 Ukupno /m3/ 645 000 592 000 389 000 498 000 593 000 332 000 3 049 000 strana 45 .9 12.26. U tabeli 2. natrijum.1 8.03 0.31 0.

51 11.69 10.51 9. Srbiju.81 10.98 9.77 11.11 Tabela 2. Na osnovu sra~unatih masa vla`nog drveta i kore i odgovaraju}ih donjih toplotnih mo}i dobijeni su okvirni podaci o raspolo`ivoj energetskoj vrednosti {umskog ostatka u R. strana 46 .40 12.27.zapreminsku masu drveta i kore za doma}e vrste drve}a. Srbiji.01 10.28.24 12.47 10.47 9. Na osnovu ovih podataka i uz kori{}enje odgovaraju}e formule za izra~unavanje.38 11.40 10.53 11.41 10. dobijene su vrednosti za donje toplotne mo}i koje su date u tabeli 2. U prora~un je uzeto da se 2/3 raspolo`ivog prostornog drveta koristi za lo`enje.01 (60% vlage u drvetu) Drvo Kora 9.27. gde su date gornje toplotne mo}i ksilema i kore doma}ih vrsta drve}a /18. sra~unate su mase drveta i kore za razli~ite vrste drve}a i razli~ite tehnologije za svaku od oblasti posebno i zbirno za celu R. a ostatak za hemijsku preradu.23.48 9.47 11. Pretpostavljeno je da je prose~na vla`nost otpadaka od drveta i kore u pilanskoj preradi 50%.Energetska vrednost prora~unatog drvnog ostatka i kore mo`e se samo okvirno sra~unati i to za unapred pretpostavljene vrednosti o prose~nim gustinama apsolutno suvog drveta i kore i donjim toplotnim mo}ima vla`nog drveta i kore (za razli~ite vrste drve}a).27 12. Uz masu raspolo`ivog drvnog otpatka i kore potrebno je.37 9. Pri tome treba voditi ra~una i da je vla`nost otpadaka razli~ita i da zavisi od faze prerade i vrste tehnologije gde nastaje. 22/. ukoliko `elimo da izra~unamo energetski potencijal.34 11. da utvrdimo i donje toplotne mo}i svake od vrste drveta posebno.: Izra~unate donje tolotne mo}i drveta i kore doma}ih vrsta drve}a za razli~ite vla`nosti Donja toplotna mo} /MJ/kg/ Vrsta drveta Bukva Hrast Smr~a Crna topola Jela Bor (50% vlage u drvetu) Drvo Kora 10. Polazni podaci za prora~un uzeti su iz tabele 2.: Prostorni raspored prora~unatog energetskog potencijala prostornog drveta i {umskog ostatka* Energetski potencijal /TJ/god/ Oblast Prostorno drvo [umski ostatak Panjevina i korenje Sitna granjevina Okrajci i piljevina Ukupno 2 759 2 536 1 667 2 132 1 991 806 11 891 1 649 1 516 996 1 274 1 190 482 7 107 1 979 1 819 1 195 1 529 1 428 578 8 528 6 387 5 871 3 858 4 935 4 609 1 866 27 526 1 168 Jugoisto~na 1 074 Isto~na 706 Centralna 903 Zapadna 1 075 Beogradska 483 Severna Ukupno 5 409 * Podaci se odnose na dr`avne {ume Prora~unati energetski potencijal prostornog drveta iznosi oko 5 410 TJ godi{nje.27 11. u furnirskoj preradi 60%. U prora~unu je pretpostavljeno da je prose~na vla`nost svih vrsta otpadaka 60 % i da u Severnoj (100%) i Beogradskoj oblasti (60 %) preovla|uju meki li{}ari. Na osnovu prose~nih vrednosti za gustinu .27 12. Tabela 2.

na~ini organizovanja gazdovanja {umama u Srbiji. 2. Tabela 2. Potencijalne koli~ine otpadaka od drveta i kore u preradi drveta u R. va`an su preduslov za re{avanje pitanja kori{}enja {umskih drvnih ostataka. Problemi nastaju pri njegovom eventualnom kori{}enju. Prora~un potencijalnog ostatka je napravljen u skladu sa bilansima utro{ka za pojedine tehnologije i vrste drveta. naro~ito u oblasti dr`avne energetske politike. Rezultati prora~una su dati samo za tri osnovne tehnologije prerade drveta. obzirom da je proizvodnja iverica u R.ekonomske preduslove. Bez inicijalne podr{ke dr`ave. primena ovih re{enja bi bila mogu}a.29. Tehni~ki gledano. stru~na osposobljenost i tehni~ko tehnolo{ka opremljenost u ovoj oblasti. Srbiji Oblast Vrsta prerade Drvnog otpatka u m3 Bukva Hrast ^etinari 287 0 0 4 440 0 0 0 0 0 322 0 0 0 0 0 11 454 0 0 Topola 11 193 26 851 0 1 214 0 0 0 0 0 374 0 0 19 637 36 678 0 4 516 0 0 Ukupno 23 381 30 431 0 53 812 31 485 0 0 31 485 12 943 1 907 0 14 850 32 330 2 014 0 34 343 27 127 36 678 0 63 805 35 280 587 0 35 868 234 163 Kore u m3 9 615 10 474 4 941 25 030 11 237 0 0 11 237 4 214 445 0 4 659 10 647 470 0 11 117 12 257 13 166 0 25 424 14 272 137 0 14 409 91 876 Pilanska 4 175 7 726 Furnir i plo~e 607 2 973 Beograd Hemijska 0 0 Zbirno Pilanska 24 940 891 Centralna Furnir i plo~e 0 0 Srbija Hemijska 0 0 Zbirno Pilanska 12 208 735 Furnir i plo~e 1 907 0 Isto~na Srbija Hemijska 0 0 Zbirno Pilanska 31 513 120 Jugoisto~na Furnir i plo~e 2 014 0 Srbija Hemijska 0 0 Zbirno Pilanska 4 290 3 200 Furnir i plo~e 0 0 Severna Srbija Hemijska 0 0 Zbirno Pilanska 19 122 188 Furnir i plo~e 587 0 Zapadna Srbija Hemijska 0 0 Zbirno Ukupno u drvnog otpatka i kore u preradi drveta u R.Energetski potencijal {umskog ostatka je veliki i iznosi oko 27 530 TJ/god. Osim tehni~ko-tehnolo{kih. a da finalna prerada drveta izradu plo~astog name{taja zasniva na uvozu sirovina. Srbiji strana 47 .3. Srbiji prakti~no stala. i u na{im uslovima. odlaganje. Radi se o oko 50 000 m3 plo~a od usitnjenog drveta tako da se u bilansu mo`e ra~unati na jo{ 5 000 m3 drvnog otpatka nastalog u procesu obrade ovih plo~a.2 Prerada drveta U tabeli 2. Moglo bi se re}i da ne postoje zna~ajniji razlozi koji bi te tro{kove ~inili znatnije ve}im od tro{kova prikupljanja i transporta klasi~no izra|enog prostornog drveta. Osnova ekonomike kori{}enja {umskog ostatka su tro{kovi prikupljanja i prve faze transporta. pripremu i sagorevanje {umskog ostatka /12/. U svetu postoje razra|ena tehni~ko-tehnolo{ka re{enja za prikupljanje.29 dat je prostorni raspored prora~unatih koli~ina drvnog ostatka i kore u preduze}ima za preradu drveta. va`no je stvoriti i politi~ko . ali se i pored toga on u na{im uslovima nedovoljno koristi. kori{}enje {umskog ostatka (kao izvora energije) ne bi moglo da izdr`i konkurenciju ostalih vrsta goriva. Pri tome je vo|eno ra~una o vrsti drveta i na~inu prerade. uz odre|ena prilago|avanja. Me|utim.

Detaljniji podaci o vrstama drveta dati su tabeli 2. Pretpostavljena struktura i prora~unate koli~ine drvnog otpatka nastalog u procesu prerade date su u tabeli 2. U pilanama u Srbiji je.32.: Struktura prera|enih trupaca na pilanama u 2001. {to je deo furnirskih trupaca oti{ao u pilansku preradu.31. godini u R. Mogu}i razlozi su. prema raspolo`ivim podacima. godini u R. odnosno za izradu bukovih da{~anih plo~a. godini u R.30).Struktura nastalog otpatka prema dimenzijama prikazana je u narednim tabelama.30.31. u 2001. Tabela 2. Srbiji* Vrsta drveta m3 Bukva 223 831 Hrast 29 909 ^etinari 58 941 Topola 131 907 Ukupno 444 588 * Podaci se odnose samo na trupce nabavljane pod JP “Srbija{ume” Na slici 2.: Prora~unska struktura drvnog otpatka dobijenog u procesu pilanske prerade u 2001. Osnov za prora~un je bila prerada trupaca u 2001.3 date su po oblastima zbirno koli~ine drvnog otpatka i kore koje nastaju u procesu prerade drveta u pogonima za preradu drveta u Srbiji. kao ni one koje poti~u iz privatnih {uma. Ponovo napominjemo da prilikom prora~una nisu uzete koli~ine drveta koje su uvezene. Tabela 2. a deo u izvoz. godini ukupno prera|eno 550 424 m3 trupaca (vidi tabelu 2. godin prera|eno je ukupno. Srbiji* Vrsta otpatka Krupni Piljevina Drvna pra{ina Ukupno drvnog otpatka u pilanama Ukupno otpadne kore u pilanama * Prora~un se odnosi samo na trupce nabavljane pod JP Srbija{ume Koli~ina otpatka u m3 83 779 67 317 11 429 162 540 62 242 U preduze}ima koji izra|uju furnir. Tabela 2. osim nesavr{enosti u sistemu za prikupljanje podataka. strana 48 . furirske plo~e i ambala`u u 2001.: Struktura prera|enih F i L trupaca za furnir. furnirske plo~e i ambala`u u 2001.32. Srbiji* Vrsta drveta m3 Bukva 8 525 Hrast 4 956 ^etinari Topola 162 894 Ukupno 176 375 * Podaci se odnose samo na trupce nabavljane pod JP Srbija{ume Prera|ena koli~ina je ne{to manja (oko 15%) od one koju JP Srbija{ume prodali.

godinu) strana 49 .Slika 2.3: Prostorni raspored raspolo`ive biomase iz prerade drveta (prora~un napravljen za 2001.

Uz masu raspolo`ivog drvnog otpatka i kore potrebno je.33. Srbiji. sra~unate su mase drveta i kore za razli~ite vrste drve}a i razli~ite tehnologije za svaku od oblasti posebno i zbirno za celu R. u furnirskoj preradi 60%. Podaci prikazani u tabeli 2. Srbiji Oblast Vrsta prerade Pilanska Beograd Potencijalna energetska vrednost /GJ/god/ Drvo Kora Ukupno 194 576 222 868 0 Zbirno 417 444 324 073 0 0 Zbirno 324 073 142 179 21 301 0 69 228 75 413 35 575 180 216 80 906 0 0 80 906 30 341 3 204 0 263 804 298 281 35 575 597 660 404 980 0 0 404 980 172 519 24 505 0 Furnir i plo~e Hemijska Pilanska Centralna Srbija Isto~na Srbija Furnir i plo~e Hemijska Pilanska Furnir i plo~e Hemijska strana 50 . Tabela 2.: Prora~unska struktura drvnog otpatka dobijenog u procesu furnirske prerade u 2001. Ta~nih podataka za preradu trupaca iz privatnih {uma nema tako da se o koli~inama. Pri tome treba voditi ra~una i da je vla`nost otpadaka razli~ita i da zavisi od faze prerade i vrste tehnologije gde nastaje. gde su date gornje toplotne mo}i ksilema i kore doma}ih vrsta drve}a /18. strukturi i mestu nastanka mo`e samo naga|ati.34 odnose se na raspol`ive koli~ine drvnog otpatka dobijenog preradom trupaca pose~enih u dr`avnim {umama.34. koji su nabavljeni preko JP “Srbija{ume”. Na osnovu ovih podataka i uz kori{}enje odgovaraju}e formule za izra~unavanje dobijene su vrednosti za donje toplotne mo}i koje su date u tabeli 2.Tabela 2.23. Na osnovu sra~unatih masa vla`nog drveta i kore i odgovaraju}ih donjih toplotnih mo}i dobijeni su okvirni podaci o raspolo`ivoj energetskoj vrednosti drvnog otpatka i kore u R. Na osnovu prose~nih vrednosti za gustinu . Srbiji* Vrsta otpatka Krupni Sitan Ukupno drvnog otpatka pri izradi furnira Ukupno otpadne kore pri izradi furnira * Prora~un se odnosi samo na trupce nabavljane pod JP Srbija{ume Koli~ina otpatka u m3 84 660 8 820 93 480 24 692 Energetska vrednost prora~unatog drvnog ostatka i kore mo`e se samo okvirno sra~unati i to za unapred pretpostavljene vrednosti o prose~noj gustini apsolutno suvog drveta i kore i donjoj toplotnoj mo}i vla`nog drveta i kore (za razli~ite vrste drve}a).zapreminsku masu drveta i kore za doma}e vrste drve}a. godini u R. 19/. da utvrdimo i donje toplotne mo}i svake od vrste drveta posebno.: Izra~unata raspolo`iva energetska vrednost drvnog otpatka u R.27. Polazni podaci za prora~un uzeti su iz tabele 2. Pretpostavljeno je da je prose~na vla`nost otpadaka od drveta i kore u pilanskoj preradi 50%. Srbiju. ukoliko `elimo da izra~unamo energetski potencijal.

Zbirno Jugoisto~na Srbija 163 480 353 415 22 497 0 33 545 76 658 3 384 0 80 042 88 250 94 795 0 183 046 102 758 986 0 103 745 661 500 197 025 430 074 25 881 0 455 954 286 378 341 819 0 628 197 426 760 7. stvaranjem novih tržišta za promet sekundarnih sirovina šumarstva i poljoprivrede .ophodnjom. Zapadna Srbija strana 51 .35.50 Iveraste plo~e 2.35.06 .4 Mogućnost uzgajanja plantaža drveća i žbunja za energetske potrebe Planta`e za proizvodnju biomase sa kratkim proizvodnim ciklusom .50 3 * Koli~ina toplotne energije po m gotovog proizvoda Vrsta proizvoda U~e{}e toplotne energije % 0 87 87 82 2. O kom obimu utro{ene energije se radi mo`e se izra~unati uz kori{}enje podataka u tabeli 2.: U~e{}e toplotne energije u razli~itim tehnologijama za preradu drveta /18/ Utro{ak energije GJ/m3* Rezana gra|a (prirodno su{ena) 0. sirovina za farmaceutsku industriju i sirovina za hemijsku industriju .7.{to je od posebnog zna~aja za zemlje u razvoju.ova tr`i{ta su od posebnog zna~aja jer su izvor prihoda lokalnom stanovni{tvu uz istovremeno o~uvanje {umskog fonda.2.20 Rezana gra|a (ve{ta~ki su{ena) 1.4. najbitnije su. energetske planta`e. Od ukupnog broja postoje}ih. Najzna~ajniji efekti proizvodnje i kori{}enja biomase dobijene u specijalizovanim planta`ama su: u obezbeđenju novih energetskih izvora .00 . jer smanjuje njihovu zavisnost od uvoza nafte. Tabela 2.88 Furnirske plo~e 4. i tako osloba|a deo sredstava nacionalnih bud`eta.industriju boja i lakova. po zna~aju sa privrednog i sociolo{kog aspekta.0. osnivaju se u cilju dobijanja alternativnih sirovina za energetske potrebe.543 0 434 304 2 718 120 Pilanska Furnir i plo~e Hemijska Zbirno Pilanska 375 912 198 128 247 024 0 Severna Srbija Furnir i plo~e Hemijska Zbirno Pilanska Furnir i plo~e Hemijska Zbirno Ukupno za R.Srbiju 445 152 324 002 6 557 0 330 559 2 056 620 Navedene koli~ine se delimi~no tro{e za zadovoljenje potreba za toplotnom energijom u pogonima za preradu drveta.20 .00 . kao i planiranih povr{ina za podizanje ovakvih planta`a.

prema iskustvima iz Ju`ne Amerike. Biomasa ima potencijala da obezbedi mnogo vi{i nivo energije u zemljama u razvoju. Prema istom programu i planiranim efektima. vlasni{tvo nad zemlji{tem. {to je jedan od uslova odr`avanja prinosa planta`e na `eljenom nivou. gde kompanije obezbe|uju materijal i obuku vlasnicima poseda od 1-50 ha. zaslanjenih zemlji{ta. Conference on Environment and Development (UNCED)). posebno u poljoprivredi i {umarstvu. i druge osobine.kao oblik za prevazila`enje problema njegovog skladi{tenja i potencijalnog izvora bolesti i {teto~ina. najve}i deo energije od biomase obezbedi}e se od visokoprinosnih energetskih planta`a. vla`nost. preko 12% ukupnog snabdevanja energijom poti~e od biomase. dok Grainger procenjuje da je oko 621 miliona hektara ovih povr{ina pogodno za po{umljavanje i osnivanje energetskih planta`a. npr. Danas. Grainger i Oldeman navode da zemlje u razvoju imaju preko 2 000 miliona hektara degradiranih stani{ta. u SAD 4%. Prema programu rada i planiranim ekonomskim efektima RIGES-a. ura|ene za potrebe Konferencije UN "Stani{te i razvoj" (U. u Austriji oko 13%. koje }e zauzimati oko 430 miliona hektara {irom sveta. Ovaj program predvi|a da }e glavno tr`i{te za komercijalni plasman proizvoda ovakvih planta`a biti termoelektrane. pa ~ak i hidroelektranama.N. kako bi se izme|u dva proizvodna ciklusa odredio povoljan period plodoreda. uspe{no se razvija program {umskih farmi. odlagali{ta pepela termoelektrana. u Švedskoj 17%. u ekonomskom unapređenju korišćenja otpada . Sli~ne rezultate pokazuje i "model odr`ivog rasta" projektovan od grupe istra`iva~a za razvoj. uz veliki trend porasta). Drugi problemi na koje se mora obratiti pa`nja su vezani za sve regione u razvoju. ~ime }e postati konkurentne postoje}im (ve}im) termoelektranama (na ugalj). istra`ivanje u okviru "Renewables-Intensive Global Energy Scenario" (RIGES). uz modernizaciju proizvodnje i iskori{}avanje biomase. pokazuju da }e odr`ivi energetski sistemi za proizvodnju biomase biti najve}i pojedina~ni u~esnik u globalnom energetskom snabdevanju.emitovanje ugljendioksida u atmosferu mo`e biti redukovano o~uvanjem {uma i zamenom fosilnih goriva energijom biomase. pri Shell International Petroleum Company's. nedostatak puteva i drugih sredstava za transport proizvedene biomase do postrojenja za preradu. U cilju otklanjanja postojanja i ne`eljenih efekata konkurencije izme|u energetske i poljoprivredne proizvodnje. Tako. Skorije procene potencijala obnovljive energije. na ekolo{ki prihvatljiv na~in.1997). uz kasniji otkup dela ili celokupne strana 52 . Iako ve}ina autora zagovara prednosti podizanja jedinstvenih planta`a na velikim povr{inama.. veliki broj analiti~ara predla`e da se energetska proizvodnja u zemljama u razvoju odvija na degradiranim stani{tima.proizvodnja i kori{}enje lokalnih izvora uti~u na decentralizaciju radnih mesta. Plodored ima za cilj da pobolj{a svojstva zemlji{ta. pokazuje da }e biomasa zadovoljavati i do 35% od ukupnih zahteva za primarnom energijom u 2050 godini. zemlji{ta du` puteva i vodotokova. u mnogim slu~ajevima. naro~ito uz upotrebu naprednih tehnologija za pretvaranje energije. napu{tenih poljoprivrednih zemlji{ta. polukori{}enih ili nekori{}enih niskih {uma lo{eg kvaliteta. Osnovni limitiraju}i ~inilac {irokom uvo|enju energetskih planta`a je u ~injenici da su potrebne srazmerno velike povr{ine zemlji{ta da bi se zadovoljio srazmerno manji deo energetskih potreba zemlje. Afrika i Ju`na Amerika }e biti regioni sa najve}om produkcijom biomase. koliko je potrebno za prve ekonomske rezultate. npr. kao {to su: sadr`aj organskih i mineralnih hranjivih materija. Me|u osnovnim uslovima za energetsko {umarstvo u {irim razmerama presudnu ulogu ima raspolo`ivi zemlji{ni fond. Iz tih razloga. ili na povr{ini koja pribli`no odgovara jednoj ~etvrtini povr{ina koje se trenutno koriste u poljoprivredne svrhe. kapaciteti snage od 20 do 150 MWe (sistemi gasnih turbina). itd. u Danskoj oko 7% .očuvanje životne sredine kroz prevenciju stvaranja efekata staklene bašte . Tako }e se intenzivirati trend rasta kori{}enja marginalnih zemlji{ta. u Velikoj Britaniji samo 1% (podatak iz 1990. kao i ~injenica da u nerazvijenim oblastima vlasnici ne mogu ~ekati 3-8 godina. Prilikom podizanja energetskih planta`a najve}i tehni~ki izazov je odre|ivanje odgovaraju}e du`ine ophodnje. na Novom Zelandu 5% od ukupne potrebne energije. u Finskoj preko 19% (14% od drveta i 5% od treseta (Moreira et al. otvaranje novih radnih mesta . na svetskom nivou. energetske planta`e su u kompeticiji sa poljoprivrednim zemlji{tima ili zemlji{tima namenjenim drugim upotrebama.

posle čega je iskorišćena sposobnost obnavljanja izbojcima iz panja. pri čemu je moguće dobiti prosečno 285 GJ po hektaru godišnje. Prilo`eni spisak vrsta je orijentacioni. Treba posebno imati u vidu da sadni materijal treba proizvesti iz semena ili reznica poznatog porekla u cilju adekvatnog kori{}enja njihovog genetskog potencijala. Kod zasada osnovanih pri gustini od 1. Proizvodni ciklusi su trajali od jedne do pet godina. odnosno 16 670 biljaka po hektaru proizvodni proces (turnus) traje 2 godine. Na taj način se prvobitna gustina u narednim turnusima povećava na 5. brzina plasmana i naplate proizvoda na tr`i{tu. U evropskim zemljama du`ina ophodnje zavisi od vrste ili kultivara od kojeg su planta`e za biomasu osnovane.0-3. uskla|enost izme|u stani{nih uslova i bioekolo{kih osobina vrste. omoriku. Oocarpae. Du`ina ophodnje je u dijapazonu 4 do 8 godina za eukaliptuse na Novom Zelandu. 3 godine za vrbe u SAD. U severnoj hemisferi.Australes. Salix. Dosada{nja iskustva u kori{}enju planta`a za proizvodnju biomase u Evropi i na drugim kontinentima ukazala su na bioekolo{ke prednosti pojedinih vrsta za osnivanje energetskih planta`a na degradiranim stani{tima. Alnus.000 biljaka po hektaru.00 x 0. Finskoj. a srednje vrema trajanja proizvodnog ciklusa je od 4 godine za neke sorte vrba i topla. U tom cilju postavljena je serija ogleda sa više klonova topola u gustim razmacima sadnje od 1.5 m. brz porast u juvenilnom uzrastu. U Srbiji su. otpornost i tolerantnost prema o{te}enjima pod uticajem abioti~kih i bioti~kih ~inioca. pri čemu se u drugom i trećem trunusu povećava broj stabala i do 50. u zavisnosti od stani{nih odlika. 5-7 godina za neke sorte topola.000-100. odnosno od 2.000 stabala po hektaru u zavisnosti od izabranog razmaka sadnje.500 do 40. U ve}ini evropskih zemalja (Švedskoj. Osnovani pilot objekti sa vrstama iz rodova Acer. Ponderosae. 2. blizu 50% zapremine i preko 50% mase (tabela 2. a u SAD topole.36).00 m. Pravilan izbor vrsta za osnivanje energetskih planta`a uslovljen je mnogim ~iniocima. bagrema i smr~e.50 m. jer su za svaku novu lokaciju neophodna specifi~na prethodna istra`ivanja kako bi se predupredili neuspesi koji mogu biti izazvani nekim od lokalnih specifi~nosti ili nedovoljnim poznavanjem porekla sadnog materijala. treseti{tima i deponijama kopova i termoelektrana.25 m do 2. Prilikom izbora vrsta pored bioekolo{kih karakteristika.4. tro{kovi podizanja planta`a. Za podizanje energetskih planta`a u ju`noj hemiosferi najvi{e se koriste vrste iz roda Eucalyptus i vrste iz podredova i podsekcija ju`nih borova. unapre|enjem tehnologije njihovog osnivanja i kori{}enja.000 biljaka po hektaru proizvodni ciklus traje jednu godinu. U takvim zasadima postižu se nešto veće dimenzije: prečnici od strana 53 . Platanus. odnosno zapremina od 15-80 m3/ha (prosek 55 m3/ha) u zavisnosti od turnusa.00 x 2. prvenstveno se koriste prirodni i kulturni taksoni rodova: Populus. klju~ni kriterijum za selekciju je energetska vrednost dobijenog materijala. Detaljnim upoznavanjem proizvodnih potencijala navedenih vrsta pri gajenju u planta`ama za proizvodnju biomase. Populus i Robinia. Danskoj. Velikoj Britaniji) favorizuju se vrbe. do sada. za proizvodnju biomase u specijaliziovanim planta`ama najbolji rezultati postignuti pri sadnji klonova i (ili) sorti iz rodova Salix. smanji}e se pritisak na prirodne populacije kao izvore energetskih sirovina.proizvodnje. Robinia. Kod takvih zasada postiže se veliki udeo kore. me|u kojima su najva`niji slede}i: podesnost vrste za ostvarivanje postavljenog cilja gazdovanja. kori{}enje fosilnih goriva i elektri~ne energije. dok su ostali izbojci manjih dimenzija uklonjeni u toku prve vegetacije. Alnus i Picea potvrdili su njihovu potencijalnu vrednost za proizvodnju biomase u specijalizovanim planta`ama. do 10 godina za javore. Pri gustini sadnje od 40. jovu. Na jednom panju su ostavljena 2-3 izbojka.1 Ispitivanje gajenja energetskih plantaža topola u Srbiji U Institutu za topolarstvo obavljena su istraživanja u energetskim plantažama sa više klonova topola.000 stabala po hektaru. Betula i Picea.20 x 0. gde se postižu male dimenzije: prečnik od 2-3 cm i visina 3. Acer. naro~ito u visinu.

visine od 12. Copenhagen..8 16. i zapremine od 50 m3/ha godišnje.8 8. Z.36 Trajanje Trajanje Broj ukupne turnusa turnusa proizvodnje [god.7 12.0-14.0 19.6 54 57 73 85 84 Ukupna proizvodnja 223 139 119 57 76 24. Energetska vrednost u ovim zasadima je vrlo slična i iznosi oko 250 GJ po hektaru godišnje.4 13. Zasadi osnovani razmacima sadnje od 1.0-4.5-13.4.9 48.80 x 0.6 48.. (1996): Possibility of poplar biomass production as raw material for bioenergy production. Kod takvih zasada učešće kore je nešto manje u odnosu na zasade najveće gustine.2 7. Volume I: 739-744.1.1 7.4 96.3 15. odnosno zapremine od 40-60 m3/ha (prosek 50 m3/ha) godišnje.9 40.0 m.3 1 2 3 4 5 1. Pudar.8 6.1 N [god.4 56 53 36 21 22 178.5 m.9 149. Tabela 2. odnosno zapremine od 25-55 m3/ha (prosek 40 m3/ha) godišnje.5 35. odnosno od 2 500-7 000 biljaka po hektaru proizvode nešto veće dimenzije stabala u proizvodnom ciklusu od 3-4 godine. visine od 9-11 m.1 23.2 3.1 12.1 7.8 17. pri čemu je moguće dobiti prosečno 216 GJ po hektaru godišnje.2 121.6 25. Rončević. Denmark 24-27 June 1996.2 1 2 3 4 5 1.0 m.5 cm.9 118.2 44 47 64 79 78 100.0 3.6 40.] (1) 1.2 11.6 34.0-6.6 46 43 27 15 16 485 327 439 381 482 53.] 1.0 cm.5 cm.80 m do 2.8 156.8 47. S.6 122. U proizvodnom ciklusu od 4 godine postižu se srednji prečnici od 8.6 100 100 100 100 100 1354 972 1654 1675 2099 150 121 184 209 210 53 56 72 84 84 1216 758 650 310 414 135 95 72 39 41 47 44 28 16 16 2570 1730 2304 1985 2513 285 216 256 248 251 100 100 100 100 100 Produkcija biomase po hektaru Zapremina drvo kora [m3] (5) (6) (7) ukupno drvo Masa kora [t] (8) (9) (10) ukupno Energetska vrednost drvo kora [GJ] (11) (12) ukupno Godišnja proizvodnja Procentualni udeo drveta i kore (%) • Izvor: Marković.7 15.4 1 2 3 4 5 (2) IX IV III II II IX IV III II II IX IV III II II (3) 9 8 9 8 10 9 8 9 8 10 9 8 9 8 10 (4) 262 188 320 324 406 29. visine od 5.2 100 100 100 100 100 78. U proizvodnom ciklusu od 3 godine postižu se srednji prečnici od 6.0-7.6 56.7 7.5 40.0 x 2.3 62. J.8 14..5 53. strana 54 .0 10.0 97. Proceedings of the 9th European Bioenergy Conference »Biomass for Energy and the Environment«.

(1995): "Energetski potencijal {uma – drvo u energetskom bilansu". U fabrikama za preradu drveta tako|e ostaju zna~ajne koli~ine drvnog ostatka. Jubilee Scientific Conference with International Participation”70-th Anniversary of the Forest Research Institute “ . Baji}. Eventualno pove}anje koli~ina drvnih ostataka zavisi}e od pove}anja obima i prestruktuiranja preduze}a za preradu drveta u R. S.Volume II . V.. Bankovi}. P. Jovi}. zna~ajno.5 – 6. Literatura 1. (1998): "Stanje i perspektiva ponude drveta kao sirovine za proizvodnju drvne i papirne ambala`e". \okovi}. Preduze}ima drvne industrije predstoje strukturne i programske promene koje }e podrazumevati i pove}anje energetske efikasnosti. \okovi}. P. odnosno oko 1. Procenjeno je da je u postoje}em {umskom fondu mogu}e proizvesti dvostruko vi{e nego danas. (1993): "[umski sortimenti kao osnova razvoja drvne industrije". Vu~i}evi}.. Vu~i}evi}. Danilovi}.. 3. u prera|enom ili neprera|enom stanju. gotovo da dosti`u prodajnu cenu. Beograd. {umarski fakultet. 3 – 5. deo monografije "[umarstvo i prerada drveta u Srbiji kroz vekove" str. Beograd. \okovi}."{umarstvo" br. S. Baji}. str 9 – 15. S. vrlo va`an izvor drveta.6 miliona m3). V. P.. Nikoli}. (1998): "Contribution to the evaluation of wood as raw material"Proceedings . str. 2. 8. S. Beograd..). P.. godine. S. 1 – 3. "{umarstvo" br. (1996): "Proizvodne mogu}nosti {umarstva Srbije sa aspekta potreba industrije hemijske prerade drveta". P.4 miliona m3 trupaca i oblog tehni~kog drveta.. tako da tu le`i i odgovor na pitanje ekonomi~nosti kori{}enja {umskih drvnih ostataka.str 352-354. Baji}. European Conference on "Biomass for Energy. (1992): "Istra`ivanje koli~ine {umskog otpadka kao faktora ekonomske i tehnolo{ke opravdanosti njegovog kori{}enja". Realizacijom planiranih mera za pobolj{anje {umskog fonda. Neiskori{}eni deo otpatka uklju~uju}i i koru mogao bi se. Vu~kovi}. 4. 41 – 45. kako sa aspekta njegovih produkcionih mogu}nosti. (1992): "[umski fond". 1996.. 7. Beograd. Energetski potencijal {umskog ostatka iznosi 27 526. Srbiji na vi{e faze prerade. Tomani}. Baji}. \okovi} P. 38 – 48. ~ija je potencijalna energetska vrednost oko 2 720 TJ/godi{nje.. Savez in`injera i tehni~ara {umarstva i za preradu drveta Srbije. V. 5. S. Beograd. kao doma}eg obnovljivog industrijskog i energetskog materijala. V. Baji}. Tako|e se procenjuje da bi u~e{}e "prostornog" drveta bilo dominantno u ukupnom obimu proizvodnje (oko 72% ili oko 3. (1995): "Sirovinska osnova kao faktor razvoja industrijske prerade drveta". Posebno je zna~ajno ista}i da tro{kovi proizvodnje ogrevnog drveta pri sada{njim cenama (~iji se nivo kontroli{e instrumentima dr`avne politike). 6. 23 – 30. Nikoli}. Beograd. Sofija. \okovi}.Scientific papers. str. L. 9... {umarstvo br. tako i sa aspekta pove}anja povr{ina pod {umom. Nikoli}. ~ak vi{estruko se mo`e uve}ati proizvodnja drveta.. V. 3.2. \okovi}. usmeriti na spoljne korisnike i to kao sirovina ili kao gorivo. S. V. M. V. M. koji su sirovinska osnova za industriju primarne i finalne mehani~ke prerade drveta. str 53 – 64. Monografija: "Potencijali {uma i {umskih podru~ja i njihov zna~aj za razvoj Srbije". Drvarski glasnik. Prora~unati energetski potencijal prostornog drveta koji sada iznosi 5409 TJ godi{nje bio bi u istoj srazmeri ve}i. poluceluloze i drvenih plo~a i sl. Nikoli}. Ve}i deo ovog ostatka se ve} sada koristi za proizvodnju toplotne energije potrebne za odvijanje tehnolo{kih procesa.. 10 – 23. Baji}. P. Baji}. Ovo je skoro pet puta vi{e nego {to je proizvedeno 2001.. Savremeno pakovanje. Agriculture and Industry". pored vrlo zna~ajne i nezamenljive ekolo{ke funkcije.. TJ/god.. strana 55 . br.5 Zaključak [ume Srbije su. (1994): "Privat (Rural) coppice forest as a precursor of "Energy plantations".. a samo jedna tre}ina za industrijsku preradu (proizvodnja celuloze.kao drvo za ogrev. Baji}. D. Be~. 15 – 16. \okovi}. S. str. Environment. Dve tre}ine obima proizvodnje ovih sortimenata koristi se za podmirivanje energetskih potreba .

B. (1991): Svojstva drveta..(1992): "Bio-masa kaozna~ajna komponenta u re{avanju globalne energetske krize". Danon. \okovi}. 23.. V. urednici: Simeon. Stevanovi} Jane`i}. [o{ki}. p 17. (1993): Correlation Between Chemical Composition and Heating value of Some Domestic Wood Species. Danon G. G. Danon. A. 12th Eurpoean Biomass Conference Amsterdam. Evald. Nikoli}. Kolin.. Srbije. (1995): Unapre|enje tehnologija drveta u korealciji sa svojstvima konstituenata drveta.. Forestry Paper No.6.Nau~na knjiga. strana 56 .. N. Zbornik radova.. 1993. tehnologiju i razvoj R. (1994): Analiza stanja energetskih kapaciteta u drvnoj industriji Srbije. Savetovanje ”Briketiranje i peletiranje biomase iz poljoprivrede i {umarstva”. p 279 20. 1994. G. 49 -52. (1998): Biomasa u {umarstvu i preradi drveta. M.. mart 1998. Nikoli}. Rome 16. P.. (1997): " {ume Srbije kao zna~ajan energetski izvor". pp . Sombor. Saudicani. Interni izve{taj o istra`ivanju IBK-ITE-779. XLVII. 1-7. Beograd. Nikoli}.3 -14. Baji}. K. B. 1997. pp 19 -33. april 1996. Jugoslovensko dru{tvo termi~ara . V. 21. Danon. Jai}. Baji}.. 11.. 14. T. O. Beograd. Jovanovi}. 19. (1997): Biomasa {uma kao zna~ajan izvor energije. pp 45 . Beograd. Lj. G. Houmann. [umarski fakultet. Bujanovi}. S. Zbornik savetovanja " Racionalno gazdovanje energijom u {irokoj potro{nji".: "Wood Chips fo Energy Production Technology Enviroment . 38. H. Vol. 1992. 103 – 110.. Baji}.. (1996): Biomasa u {umarstvu i preradi drveta. Danon.. 22. str. 12. A. str.. S.. (2002): Wood Biomass for Energy in Serbia . Beograd. Institut za nuklearne nauke “Vin~a”. Stevanovi} Jane`i}. Baji}. redaktori: Nini}. godine – drvna industrija. Monografija: Biomasa obnovljivi izvor energije. Savetovanje ”Zna~aj i perspektive briketiranja biomase”..60. Grupa autora (2001): Strategija industrijskog razvoja Srbije do 2010. Ministarstvo za nauku. (1992): "Kori{}enje {uma i potro{nja drveta u zavisnosti od ukupnog ekonomskog i op{teg razvoja Srbije" (rad u monografiji: [umarstvo i Prerada drveta u Srbiji kroz vekove"). 24.. Vrnja~ka Banja. Oka.. V.10. Dedi}. [umarski fakultet Beograd. 81 – 101. M. 15. \okovi}. 5 . pp 29-53. 115 -129. 93. Zbornik radova. The Centre of Bimass Technology. 13. G. 17. Monografija. S. Baji} V. 18.Economy". Nikoli}. [umarstvo. T. Danon. Sagorevanje biomase u energetske svrhe. M. G. Jugoslovensko dru{tvo termi~ara. FAO PUBLICATION (1990): Energy Conservation in Mechanical Forest Industries. V. Zbornik radova. Beograd. (1989): Otpadak u preradi drveta. Drevarsky Vyscum. G. Danon.Study for the Future. p 48. Danmark. P.. B. 3.

na primer. Naime. zavisi od količine padavina. on predstavlja sastavni deo zemljišta. uklještenja. Sa stanovišta korišćenja žetvenih ostataka to znači da se ne očekuje. Zemun Pod žetvenim ostacima podrazumevaju se biljni delovi koji preostaju na njivi ili ekonomskom dvorištu nakon žetve. doživeo saturaciju. doprinosi popravljanju strukture. Direktno hranjive komponente biljnih ostataka su zanemarljive. a po nekim samo nedovoljno korišćeni delovi biljaka. plod. Fakultet tehničkih nauka. Moglo bi se konstatovati da je gotovo dostignuta gornja granica redukcije udela «servisnih» delova biljke u odnosu na osnovni. jer je sadržaj makroelemenata nizak. dr Miladin Brkić. može da ima udeo i do 50 % u ukupnoj biljnoj masi (kod biljaka sa krtolom i više). korenov sistem. pa i otpaci. imaju svoje funkcije: mehaničku. odnosno odvajanja delova biljke koji se smatraju najkorisnijim i koji sadrže najveću koncentracij hranjivih i drugih materijala zbog kojih se proizvodnja neke biljne vrste primarno sprovodi. Ovaj materijal nedostupan je za uobičajene postupke žetve. Osim toga. možda. bar ne signifikantno. To se pokazalo uspešnim u prethodnih pedesetak godina. Poljoprivredni fakultet.3. pored osobenosti sorte. u specijalnim slučajevima. dr Milan Martinov. Po strogoj definicji trebalo bi da se posmatra i podzemni deo biljne mase. posebno u sadržaju teških metala. ili deo stabljike sa vazdušnim korenom koji ostaje nakon odsecanja stabljike kukuruza. nuzproizvodi. Tipičan primer je strnjište koje ostaje nakon žetve strnih žita. i preko 40% ukupne mase stabljike. Po nekim definicijama to su ostaci. Pri skoro svakom postupku žetve od nadzemnog dela biljke jedan deo ostaje vezan za koren. ali je taj trend. PRIKUPLJANJE. strana 57 . Novi Sad Prof. pa se za istu vrednost visine sečenja u toku sušnih godina povećava udeo slame koji ostaje na strnjištu. Sporedni delovi biljaka. imajući najveći presek najbliže mestu. Povraćaj mineralnih materija u zemljište moguć je i rasipanjem pepela koji preostaje nakon sagorevanja. osim. a njihova prihvatljivost za biljke ograničena. Masa slame. dr Dragan Novaković. Poljoprivredni fakultet. uslovno rečeno. pa i plodnosti. Kako su stabljike biljaka građene slično obliku idealne konzole. Novi Sad Prof. Udeo biljne mase koja ostaje na strnjištu u ukupnoj nadzemnoj masi. Jedan od ciljeva genetičara jeste razvoj novih sorti kod kojih je udeo sporednih delova biljne mase manji u odnosu na plod. te se on ovde ne posmatra. Prinos slame strnih žita izrazito. Mnogo značajniji problem predstavlja pitanje ekološke opravdanosti iznošenja biljnih ostataka. ali tada treba voditi računa o njegovom sastavu. biljni ostaci mogu da imaju svoj značaj sa stanovišta poboljšanja strukture zemljišta i njegovih drugih svojstava.1 Postupci spremanja žetvenih ostataka Prof. Takođe zavisi i od arhitekture biljke. mada postoji česta pogrešna predstava laika o tom značaju ovog dela biljaka. transportnu (za transport vode i hranjivih materija) i skladišnu. što bi moglo i da se merenjima proveri. koje može da se podešava u skladu sa zahtevima tehnologije žetve. masa stabljike koncentrisana je u donjem delu. osim ploda. slika 3. TRANSPORT I SKLADIŠTENJE OSTATAKA BIOMASE 3. smanjenje udela raspoloživih količina biljne mase koja bi mogla da se koristi kao sirovina za industrijsku preradu ili kao gorivo. dostiže u oblasti strnjišta. zavisi od visine rezanja.1. te se ne očekuje da će i u budućnosti biti predmet razmatranja. kao i negativnih efekata po menadžment zemljišta. osim ploda. kada se radi o biljkama koje akumuliraju značajnu biomasu u korenu ili krtoli. koji u zavisnosti od biljne vrste.

U humidnim uslovima pokazuju se i neki negativni efekti ovakvog postupka. pa čak i otrovnih. cm Slika 3. u uslovima smanjene potrebe za prostirkom. Problem biljnih ostataka. transporta i skladištenja. M. koji ne podrazumeva obavezno zadržavanje biljnih ostataka. se smanjuje. Stoga se preduzimaju različite mere sabijanja biomase.100 80 60 40 20 0 Visina reza iznad zemlje. nisu pokazala značajne razlike u plodnosti jednog i drugog. 1980) suva sezona vla` na sezona Ipak. Radnje obuhvaćene tačkama 2. 5. Za uspešno spremanje kao i korišćenje u energetskom postrojenju. Transport. Priprema za preradu odnosno sagorevanje – izuzimanje iz skladišta. sprovedena u Italiji i Francuskoj. odnosno njihove sporedne proizvode. 2. uključujući i pripremu za ubiranje – na primer priprema zboja grabljama.. Dugogodišnja ispitivanja sprovedena u cilju komparacije stanja zeljišta sa i bez unošenja biljnih ostataka. Ubiranje (presovanje). eventualne manipulacije posle ubiranja (grupisanje. slaganje. 4 i delimično 5 nazivaju se i manipulacija. na primer slame. Za različite biljne vrste. i primene kao goriva. Utovar na transportno sredstvo. te ograničenih industrijskih kapaciteta za preradu. postoji više različitih postupaka i pojedinih delova postupaka spremanja. 4. bez oranja. ali se to događa u većini slučajeva. poželjno je da gustina biomase bude što veća. Spremanje biomase je izvedeni pojam koji podrazumeva sledeće operacije: 1. koji otežavaju naknadnu obradu zemljišta. Većina stručnjaka za agropedologiju bi potencirala značaj ostavljanja biljnih ostataka i njihovog pravilnog inkorporiranja u zemljište. ali ipak ima široke razmere. odnosno specifična zapremina što manja. Istovar i skladištenje. 3. prerada i primena u postrojenju za sagorevanje. postupci su različiti. Čak i za potpuno istu biljnu vrstu. odnosno sporedni deo poljoprivredne proizvodnje. do danas ostaje nerazjašnjena dilema da li biljne ostatke ostavljati na zemljištu ili ih odnositi.). pre svega sa stanovišta intenzivnijeg razvoja gljivičnih populacija. rešava se u velikom broju slučajeva spaljivanjem..1 Udeo slame na strnjištu u zavisnosti od visine reza. U našoj poljoprivredi prikupljanje biljnih ostataka. a u strana 58 . Gustina biomase značajno utiče na cenu manipulacije. U zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike zagovara se i sve više uzima maha postupak konzervacijske obrade zemljišta. Sigurno je da takav postupak sređivanja biljnih ostataka ima negativan uticaj na zemljište i životnu sredinu. za vlažne i sušne uslove u toku vegetacionog perioda (Martinov. Prvenstveni uticaj na postupak spremanja ima forma u kojoj se biljni proizvod nalazi. To je zakonski zabranjeno.

Osim u slučaju valjkastih bala. 2 nesloženo. (Hartmann. und A. snaga bala 1 t slame m/t kg/m3 kg/m3 traktora. 1994) Potrebna Gustina Gustina Potrebna Vrsta presovanih Broj bala za dužina veziva. strana 59 . tradicije i navika predviđaju se.5 preko 40 340 Velike četvrtaste 150 150 (100) 1. Strehler. pri čemu i energetsko postrojenje treba da bude predviđeno za sagorevanje takve forme biomase. gde opcionalno postoji mogućnost vezivanja mrežom. sve ostale prese za formiranje bala su vučene i pogonjene preko priključnih vratila traktora. m /GJ 1 3 0. presovanja.2 prikazani su podaci o «gustini energije» različitih formi biomase i mineralnih goriva. seckane slame. u našim uslovima. tehnološkog nivoa proizvodnje.2 Gustina energije različitih goriva U najvećem broju slučajeva za biljne ostatke ratarske proizvodnje sabijanje se sprovodi u bale različitih formi.najvećem broju slučajeva presovanje.4 0.1 Poređene podataka različitih tipova bala slame. Osnovne karakteristike bala slame date su u tabeli 3. H. dobijena nakon seckanja. Na slici 3.0-6. kg/GJ Slika 3.1.7-5.8 0. Vidi se da je «gustina energije» slame u formi velikih četvrtastih bala oko tri puta veća nego kratke rinfuze.0 preko 100 180 1 složeno. Dugačka. odnosno kratka rinfuza. sledeće mogućnosti pakovanja biljnih ostataka (tabela 3.6 konvencionalne bale slame valjkaste bale slame valjkaste bale cele biljke `itarica velike ~etvrtaste bale slame 0.2 seckane ` itarice-zrno energetske ` itarice-velike ~etvrtaste bale iver mekog drveta iver tvrdog drveta cepanice mekog drveta cepanice tvrdog drveta peleti slame peleti drveta kameni ugalj etanol metanol ulje repice nafta 0 0 20 40 60 80 Specifi~na masa. skladištenja. bez prethodnog seckanja. U zavisnosti od vrste gazdinstva. veličine parcela. bale se vezuju prirodnim ili sintetičkim vezivom. kW 1201/932 40 preko 25 290 Konvencionalne 120 (1001/772) Valjakaste 110 85 (77) 3. kada su mali transportni putevi i povoljni uslovi za skladištenje.2 seckana slama Specifi~na zapremina. Osim jednog slučaja samohodne mašine za velike četvrtaste bale.2): Tabela 3. koristi se samo izuzetno. 1.

niža pouzdanost u radu od ostalih presa. mala potrošnja veziva. niža transportibilnost zbog praznog prostora. uz korišćenje pomoćnih sredstava. Velike četvrtaste Viši pritisak sabijanja. umerena cena veziva. potpuna mehanizovanost i najniža cena manipulacije. Tabela 3. deformisanje pri nedovoljno kvalitetnom vezivanju. relativno visok utrošak veziva.3. jednostavna dezintergacija i usitnjavanje sredstvima niže cene. neophodna specijalna sredstva za manipulaciju. M kg 8-10 10-25 do 50 do 500 do 570 140-240 250-420 120-680 1300-4000 Vlaga % 15-20 15-20 15-20 15-20 15-20 15-20 15-20 15-20 15-20 Gustina kg/cm3 35-55 80-120 do 200 50-100 140-150 70-110 70-110 70-110 60-90 Dimenzije cm 40 x (45-100) x 50 40 x (45-100) x 50 40x (45-100) x 50 150 x (150-240) x210 120 x 120 x 250 150 x 120 180 x 150 (60-210) x (120-180) 240 x (210-640) x300 axbxh VE LI KE Valjkaste bale RxL Stog a x x h Snop b oko 10 30-45 35 x 200 RxL Brojni su uticaji na opredeljivanje za neki od tipova bala. dobri uslovi za skladištenje. skladištenje uglavnom ručno. povoljno slaganje na transportno sredstvo. vezači osteljivi na primenu nekvalitetnog veziva. potreba za manjim traktorom.Tabela 3. u slučaju odmotavanja jednostavan i jevtin uređaj. potreban veći skladišni prostor. dimenz. strana 60 . mogućnost loženja celih bala. najpovoljnija (u poređenju sa drugim balama) transportibilnost. mogućnost rada sa traktorima srednje snage. osetljivost vezača na kvalitet veziva. niži učinak zbog potrebe zastoja u toku vezivanja i izbacivanja bale iz radnog prostora. dobro skladištenje. najniži utrošak veziva. potreban velik traktor. Najviši utrošak veziva.2 Oblici pakovanja biomase sa karakteristikama Oblik pakovanja Četvrtaste bale M A L E Karakteristika Niskog pritiska Srednjeg pritiska Visokog pritiska Normalnog pritiska Visokog pritiska Male Velike Promenlj. Nedostaci Ručna manipulacija gotovo neizbežna. Valjkaste Umerena cena prese. Visoka nabavna cena. a najznačajnije karakteristike pojedinih formi date su u tabeli 3.3 Prednosti i nedostaci pojedinih formi bala Vrsta bala Prednosti Konvencionalne Cena prese. potrebna posebna sredstva za dezintegraciju. jednostavna i potpuno mehanizovana manipulacija. visok učinak. povoljno uskladištavanje za vlastite potrebe na srednjim gazdinstvima.

kavezne vođice. Na svim savremenim rešenjima presa za konvencionalne bale postoji jednostavan uređaj za podešavanje gustine. Postojalo je više pokušaja da se unapredi.4x0. koja se u nas ne primenjuju a i u drugim zemljama sa izuzetkom. trebalo bi da prikolica bude sa košem da bi se rad olakšao. te isto tako mehanizovan istovar u ekonomskom dvorištu. Za transport do ekonomskog dvorišta primenjuju se gotovo isključivo univerzalne poljoprivredne prikolice. sa izuzetkom nekoliko rešenja. ili su izvor dodatnih kvarova i zastoja. Ukoliko se u postupku spremanja pojavljuje ručna manipulacija. U dva druga slučaja neophodno je da se u potpunosti sinhronizuje transport sa presovanjem. te bi bilo primenljivo samo za transport na mala rastojanja. jednostavnim izbacivanjem ili spuštanjem kosom ravni. Bale imaju poprečni presek od 0. i uređaj za podešavanje dužine bala. sa mogućnošću podešavanja dužine od oko 0. Prese su izvedene tako da bale odlažu na tlo.5 m.5 t slame. koji se koriste u Velikoj Britaniji. mada je danas aktivan samo jedan. ali do danas nisu razvijena za široku praksu primenljiva rešenja. a istovremeno se transportuje oko 100 bala. kod kojih se dostiže i do 150 kg/m3. masa bala slame ne bi smela da premaši 11 kg.3x0. jer se na visokom strnjištu i neravnom terenu bale oštećuju. čiji se radni prostor jednostavnom dogradnjom proširuje do granica definisanih Zakonom o bezbednosti saobraćaja. mehanizuje i pojevtini manipulacija. Dobrim slaganjem na prikolicu nosivosti 7-8 t utovara se do 3. 3 dat je prikaz većine mogućnosti spremanja konvencionalnih bala. bacači bala. Postoje tri domaća proizvođača presa za konvencionalne bale. dakle oko 1 t. U našoj praksi primenjuje se samo odlaganje bala.Spremanje u formi konvencionalnih bala Konvencionalne bale su najstarija forma presovanja vlaknastih materijala na njivi.6 do najčešće 1. a dodatni uređaji ili dopunski opterećuju. Konvencionalne bale imaju gustinu do oko 120 kg/m3. da se na njih postavljaju kavezne vođice koje bi ih vodile do transportnog sredstva. mada se u praksi najčešće koristi traktor snage preko 50 kW. Jednostavni vučeni akumulatori bala. kod nas se ne primenjuju. Prednost ove forme je u tome što su jedinice male i lake za naknadnu manipulaciju. Namensko transportno sredstvo za prikupljanje bala i formiranje «zmije». a pravilno grupisanje remeti. Ukoliko bi radnik slagao bale. Na sl. jer bi bile preteške za kontinuirani rad.4 m do 0.2 m. sa kosom ravni. «Poljostroj» Odžaci. Za rad sa presama za konvencionalne bale potreban je traktor snage preko 40 kW. što je najčešći slučaj. Osnovni nedostatak je u mogućnosti mehanizovane manipulacije. strana 61 . ne primenjuje se jer je sredstvo skupo (prikolica sa zavojnim lančastim transporterom). a grupišu najčešć e osam bala. Ovo rešenje se još uvek primenjuje na nekim imanjima. Fabrika "Lifam" iz Stare Pazove imala je u svom proizvodnom programu nošeni i vučeni prikupljač bala na njivi sa kosim transporterom za utovar na prikolicu. ili da imaju ugrađene bacače koji se sastoje od dva trakasta transportera.

7 do 1. Valjkaste bale ne popunjavaju potpuno transportni i skladišni prostor.4. koja je danas već na nivou presa za strana 62 . sa ograničenjem širine vozila za kretanje javnim putevima na 2. H. Prečnik bala kreće se u granicama 0. Nedostatak presa za valjkaste bale je u tome što se u toku vezivanja zaustavljaju. Takođe. te su s tog stanovišta lošije od konvencionalnih i velikih četvrtastih bala.5 m primenljivije su bale dužine 1. odnosno gustine bala. Takođ e postoji više načina vezivanja. Postupci spremanja konvencionalnih bala slame i ostalih slamastih materijala. 1999) Spremanje u formi velikih valjkastih ili četvrtastih bala Prese za velike bale razvijene su prvenstveno da bi se ostvarila mehanizovana manipulacija. koja je isplativa tek za veće jedinice. a najčešće su izvedbe sa dužinom 1. pri čemu se mreža primenjuje uglavnom pri presovanju lucerke. Oba tipa primenljiva su za presovanje žetvenih ostataka. da bi bala bila približno istog prečnika po celoj širini.8 m. te i to treba uzeti u obzir pri radu na brdovitim terenima. Najpre su razvijene prese za valjkaste bale. Neke od linija spremanja velikih valjkastih i četvrtastih bala prikazane su na slici 3. U našim uslovima. Kod svih rešenja postoji mogućnost podešavanja intenziteta sabijanja. da bi se smanjio gubitak lista. pri čemu se načelno razlikuju dva tipa: sa konstantnom zapreminom komore za presovanje i promenljivom zapreminom komore za presovanje. a u stanju mirovanja su i pri izbacivanju bala. Cilindričan oblik može da bude uzrok kotrljanja bala na nagnutom terenu. Prednost presa za valjkaste bale je njihova cena.Slika 3. Dužina bala nije podesiva.5 m.2 m. pri čemu prese sa promenljivom komorom za presovanje omogućavaju podešavanje prečnika bala.3. (Eichhorn.2 i 1. za pravilno formiranje bala potrebno je da vozač kretanje prese prilagodi konfiguraciji zboja.

25x1. koja omogućava sabijanje na veće pritiske.konvencionalne bale.5 m. Prese za valjkaste bale imaju jednostavnije konstruktivno rešenje sa stanovišta zastoja i otklanjanja kvarova. Samohodne prese imaju pikap uređaje zahvata i do 8. Za to je potreban poseban prohod grabljama. mada postoje i vrlo jednostavni za odmotavanje na podu.6x0. prikolica za bale i traktorski kran samohodna presa posebna izvedba utovar.8 m do 1. ali bez suštinske razlike.5 m. Vezači su istog tipa kao i na presama za konvencionalne bale. Svi delovi su rotirajući. a poslednjih desetak godina na tržištu su i izvedbe samohodnih. Poprečni presek je od 0. za pšeničnu slamu. Ove bale imaju najveću masu jedinice oblika. Obično su robustne konstrukcije. stacionarni kran samohodna presa sa dodatnim kolektorom bala zakretna prikolica Slika 3. Postoje dva rešenja klipa za presovanje.2 do 2. vilju{kar vu~ena presa za velike ~etvrtaste bale manipulator prednji utovariva~ za 2 do 4 bale pojedina~ne bale no{eni kran presa za valjkaste bale teleskopski utovariva~ teleskopski man. Gustina bala je obično do 80-100 kg/m3. a za već e izvedbe i učinke preko 140 kW. te su najjevtinije za manipulaciju i transport. te je ukupna širina ispod 3 m. što je dozvoljena širina za kretanje javnim putevima u većini zemlja Zapadne Evrope.25 m. U transportnom položaju se pikap uređaj preklapa. te su dostupne svim proizvođačima. svedeno na jedinicu mase. Ma{ina za ` etvu Slaganje bala na polju slaganje bala na samoj presi Skupljanje i islaganje na polju prednji traktorski utovariva~ sa vilju{kom ili korpom Na rubu polja Skladi{tenje na polju Utovar i transport Uskladi{tenje prednji utovariva~ sa raznim priklj. Kod nas bi takva mašina mogla da se kreće javnim putevima uz pratnju sa rotirajućim svetlom. odnosno gustine. Dužina se kod svih presa renomiranih proizvođača podešava u dijapazonu 1. strana 63 . Učinak ovih presa je visok te je pri presovanju slame potrebno da se dva ili tri zboja povežu u jedan da bi se pri brzini kretanja koja je i do 12 km/h iskoristio u što većoj meri potencijalni učinak. a jednostavnija je i izvedba vezača. Za male farme je nepovoljno to što je za dezintegraciju potrebno da se koristi poseban uređaj. a najčešće ih je šest. a postiže se i do 120 kg/m3. Za transport na rastojanja veća od 10 km smatra se da su jedino prihvatljivo rešenje. Danas je na raspolaganju široka paleta raznih presa. Za rad sa presama za velike četvrtaste bale potreban je traktor snage iznad 100 kW. te tada formiranje jednog zboja od dva do tri nije potrebno. Gustina bala slame je najčešće 100-120 kg/m3. a postiže se i do 150 kg/m3. Zbog velike gustine i male specifične površine utrošak veziva na ovakvim balama je najmanji.4 Pregled linija mašina za sređivanje velikih valjkastih i četvrtastih bala Prese za velike četvrtaste bale su razvijene poslednjih tridesetak godina.

u Novom Kneževcu i Kruševcu. već je tipično da se koriste usluge drugih vlasnika mašine. U tabeli 4. M. Za dezintegraciju velikih četvrtastih bala potrebna je posebna mašina.5 φ x h resp.8 1.8 x 0.. Za tranportovanje velikih bala. kg Slama 149 233 240 Cele biljke strnih žita 206 318 336 Seno 183 286 288 Iskorišćenje nosivosti prikolica. (100% = 35 m3) Gustina bala.2 x 0.5 do 5 puta skuplje od presa za valjkaste bale.2 x 2.4. posebno pri transportu na veća rastojanja.2 1. visina 1. m 0. koji bi se primenjivao za transportna rastojanja preko 50 km.. a nije moguće ni da se primenjuje alternativni. % (100% = 6 t) Slama 35 38 31 96 Cele biljke strnih žita 48 53 42 134 Seno 43 48 38 115 a Dužina platformi 5 m. Njihova primena isplati se samo pri punom korišćenju. H.7 x 2.5 x 1. kgm–3.5 8 89 150 210 180 315 441 378 585 819 702 84 118 101 78 109 94 strana 64 .2 1. dakle dovoženje sa njive do vlastitog ekonomskog dvorišta.5 16 96 poprečno 1.Prese za velike četvrtaste bale su 2. jednostavniji postupak. odnosno skladišta. Hartmann. %.2 x 1.3 x 2. Poznato je korišćenje ove forme slame za obezbeđivanje sirovina za dve domaće fabrike kartonaže.2 x 1. koriste se i specijalna transportna sredstva sa manjim brojem bala. kako za ostatke ratarske proizvodnje.5 x 1. Čak i većim imanjima se ne isplati da ih poseduju. 2001) Valjkaste bale Velike četvrtaste bale Pravac postavljanja bala poprečno poprečno podužno poprečno Dimenzije bala. Uočava se da je pri transportu velikih četvrtastih bala moguće da se zapremina i nosivost prevoznog sredstva gotovo u potpunosti iskoriste već pri transportu slame koja je najmanje gustine. na rastojanja do oko 8 km. b x h x l Bala po prikolici 14 10 8 24 Korićenje raspoložive zap– 54 61 48 110b remine.2 m b Ukupna visini preko 4 m samo je izuzetno dozvoljena za njivske puteve poprečno 1. valjkastih i četvrtastih. dato je poređenje pokazatelja transporta velikih bala univerzalnim poljoprivrednim prikolicama. To znači da su primenljive na velikim farmama. kao što je to odmotavanje valjkastih bala. Slični pokazatelji bili bi i za transport kamionima. Transport valjkastih i velikih četvrtastih bala univerzalnim poljoprivrednim prikolicama (primer za nosivost do 8 t). provenuti materijal Slama 110 Cele biljke strnih žita 150 Seno 135 Masa bala. To doprinosi smanjenju cene spremanja. (Kaltschmitt. Tabela 3. tako i za senažu.

Na slici 3. mada treba da se vodi računa i o razmaku među stogovima. Dimenzije stogova su: 240x300 cm presek i 210 do 640 cm dužina. Velike bale uskladištuju se isključivo primenom mehaničkih sredstava. Kod nas su to najčešć e traktori sa prednjim utovarivačem. do hidraulički pokretanih hvatača.1 Skladištenje bala Skladištenje konvencionalnih bala obavlja se slaganjem u stogove. strana 65 . zbog zaštite od požara. Masa stoga slame je 1300 do 4000 kg. na primer nadstrešnice. povećava u skladu sa visinom stoga. Slika 3.8 m do četiri reda bala. Veoma je veliki učinak ovih mašina.5 m primenjuje se slaganje do pet redova.5. Utovar. prikazane su forme i gustina skladištenja konvencionalnih i velikih bala u stogove. od jednog trna. Utovar biomase može da se vrši i sitnilicama biljnih ostataka. te štiti unutrašnjost. koji se.7 Samoutovarna prikolica 3. koje je seckaju i pomoću ventilatora ubacuju u transportno sredstvo. transport i istovar stogova Linije mašina za spremanje biomase u rinfuzi podrazumeva utovar biomase u transportno sredstvo koji se obavlja pomoću pick-up uređaja.Spremanje u formi stogova Slika 3. Nakon prosušivanja i ove bale mogu da se koriste za sagorevanje. Ručno formiranje stogova omogućava postizanje većih visina. koja služi za sabijanje i oblikovanje biomase.8. Gustina dugačke slame u rinfuzi može da se kreće od 20 do 40 kg/m3.6 Platforma za utovar. pri sadržaju vlage 15 do 20 %. Građenje bilo kakvog namenskog skladišta. Radni organi prese za pravljenje stogova su pick-up uređaj. Hidraulično sabijanje biomase obavlja se sa pokretnim krovom prikolice. Sve operacije ovog sistema su mehanizovane.1. Time se smanjuje površina potrebna za skladištenje. Slika 3. Mašina za stogove Linija mašina za stogove sastoji se iz prese za izradu stogova. koji kupi i podiže masu do pneumatskog transportera. transportera stogova i uređaja za distribuciju. transport i istovar stogova obavlja se transportnom platformom. Visina skladištenja zavisi od visinskog dometa sredstva za manipulaciju. pri sadržaju vlage od 15 do 20 %. Jedan sloj bala na stogu se prepušta uticaju okoline. Slaganje je ručno uz korišćenje transportnih traka za podizanje na visinu. je neisplativo. Primenjuju se razna rešenja. Gustina stoga je 60 do 90 kg/m3. Za valjkaste bale prečnika do 1. a ovaj jakom vazdušnom strujom ubacuje masu u komoru prikolice sa visokim stranicama. a za one prečnika do 1. koji je postavljen na samoj prikolici (samoutovarna prikolica). Seckana slama ima gustinu od 40 do 60 kg/m3.

60-80 kg/m3 Uskladi{tene velike ~etvrtaste bale. 90-110 kg/m3 Slo`ene konvencionalne 3 bale. Razlog tome je da se spreči prenošenje požara sa jednog na drugi stog. Slika 3. ali i olakšalo sušenje. Zakonskim propisima zaštite od požara. da bi se tako povećala stabilnost stoga. Konkurentan način njenog sakupljanja i čuvanja su snopovi koje je lako čuvati. Takvu kukuruzovinu upakovanu u bale je teško skladištiti i čuvati jer brzo buđa i razlaže se.Neslo` ene konvencionalne bale. Poželjno je da se u prvom redu napravi razmak između bala u središnjem delu. 100-120 kg/m3 Slika 3. ili sa stogova na druge objekte.9 Mogućnosti skladištenja valjkastih bala Uskladištenje konvencionalnih četvrtastih bala u kamare može biti obavljeno sa gustinom 50 strana 66 . a mogu se koristiti kako za loženje tako i za ishranu stoke. Skladištenje biomase može da se obavi u rinfuzi pod nadstrešnicama ili u kamarama. Rezultati dosadašnjih istraživanja kod nas ukazuju da vlažnost kukuruzovine u oktobru mesecu dostiže 48%. 90-110 kg/m Ventilacioni kanal Uskladi{tene valjakste bale. regulisan je razmak među stogovima bala i propisano rastojanje od drugih objekata.8 Gustina uskladištenih bala slame Velike četvrtaste bale slažu se u četiri do pet redova po visini. Kod ovih bala ostvaruje se najveća gustina uskladištenja. u balama složenim u kamare ili u balama složenim pod nadstrešnicu i u stogovima na otvorenom prostoru (na njivi ili u ekonomskom dvorištu).

Klasični kombajni nakon žetve na njivi ostavljaju stabljiku vezanu za koren. (Martinov. 1– najnižih 20 cm stabljike iznad zemljišta. Biomasa koja preostaje tradicionalno je u seoskim domaćinstvima korišćena kao stočna hrana i gorivo. a na izlazu iz slamotresa izbacuju komušinu i drobljene oklaske. and S Topalov. tvrdom. Ovakav postupak žetve primenjuje se danas samo kao izuzetak. Gomila uskladištenih briketa ima gustinu od 300 do 500 kg/m3. Očekuje se da će se ovakav pristup. u velike kamare sa slaganjem bala u sloj gustine 70 do 100 kg/m3.10. 5– biljni ostaci ukupno. svedeno na suvu masu. a ponekad tradicionalni postupak žetve i korišćenja žetvenih ostataka sprovodi kao simpatičnu manifestaciju tradicionalizma i socijalno istorijski doživljaj. Kod sečki sa vertikalnom osom može smer obrtanja da se podesi tako da se one sa leve i desne strane ose kombajna obrću jedna prema drugoj. Primenjuju ga pojedinci ili porodične zajednice koje se bave nekom drugom delatnošću. prikazan je na slici 3. M. zadržati na severu Bačke. te da će postojati i dalje socijalna grupa koja će biti korisnik ovako pripremljene biomase. To je bilo moguće u vreme kada je žetva obavljana ručno. Bale treba da se skladište na ravnom. tako da formiraju neku vrstu zboja iseckane kukuruzovine. Uskladištenje valjkastih bala u velike kamare može biti sa gustinom 70 do 80 kg/m3. Njihov zadatak je prvenstveno da materijal usitne i pripreme ga za unošenje u zemljište. 3– oklasak. Najnovije strana 67 5 3 4 . a poljoprivrednu proizvodnju obavljaju samo kao dodatnu delatnost. uzdignutom (ocednom) terenu. U zavisnosti od izvedbe hedera i snage motora kombajna primenjuju se sečke za kukuruzovinu sa vertikalnom ili horizontalnom osom. Uskladištenje pojedinih stogova obavlja se sa gustinom od 60 do 90 kg/m3. 120 Relatini prinos u odnosu na zrno. U tom slučaju se ekonomičnost proizvodnje posmatra drugačije.do 90 kg/m3. koji kukuruzovinu ne podižu sa zemlje. u oborenom položaju ili prelomljenu sa donjim uspravnim delom.10 Oblasti relativnih prinosa sporednih delova kukuruzne biljke (suva masa) u odnosu na zrno. Specifičnosti spremanja kukuruzovine Privatni sektor u Vojvodini zauzima oko dve trećine obradivih površina i na oko dve trećine gaji kukuruz. uz osavremenjavanje postrojenja za loženje. a velikih četvrtastih bala sa gustinom 90 do 150 kg/m3. 1984) Na velikim imanjima žetva kukuruza sprovodi se isključivo univerzalnim žitnim kombajnima velikog učinka. Udeo pojedinih delova kukuruzne biljke. 2– stabljika i list bez najnižih 20 cm. vezivane u snopove i sušene u kupama. nekorisno. 4– komušina. Kukuruzovina je nakon nekoliko sedmica ili meseci bivala osušena i pripremljena za korišćenje kao gorivo. ručno su sečene stabljike. % Zrno 100 80 2 60 40 20 1 0 Slika 3.

strana 68 . U oba slučaja zboj je formiran od najviše osam redova kukuruzovine. da bi se njiva pripremila za uspešnu daljnju obradu. Kukuruzovina je pri tome zaprljana zemljom što za posledicu ima povišen sadržaj pepela. Postupak ubiranja bio bi isti kao opisan za ostajanje neodsečenih stabljika posle univerzalnog kombajna. a cev naspram rupe u podu. što daje nizak učinak presovanja.12 i 3. Ventilatorom koji bi trebalo da ostvaruje što veći napor. koja se koristi za odvodnjavanje. Najpovoljnije je da se kukuruzovina uskladišti sa vlažnošću do oko 20% i tada nisu potrebne posebne mere dosušivanja. Vremenski uslovi su vrlo različiti. Jasno je da treba voditi računa o sabijenosti bala da bi moglo da se ostvari produvavanje raspoloživim ventilatorima. Tada se sprovodi žetva ranostasnih hibrida koji se gaje u slučaju da se ostvaruje plodored sa strnim žitima te je potrebno da se zemljište blagovremeno pripremi za setvu. čiji je potencijal vrlo visok. U slučaju formiranja zboja sečkama sa vertikalnom osom postoji mogućnost da se u zboju nađu komušina i oklasci. što zahteva velika ulaganja u ventilator i visok utrošak energije. a oduži se i do sredine januara. Radni zahvat je dva reda. Sve to smanjuje ostvarivost postupka žetve ove biomase. te je kraće i vreme rada prese. koji umesto pikap uređaja ima udaračke uređaje sa sitnilice biljnih ostataka.11b. a primenljiv je i kao gorivo. Drugi problem je visoka vlažnost kukuruzovine. ili osuši. dakle. Dakle. a takav materijal gotovo da je nemoguće ubrati presovanjem. Njome se kukuruzovina odseca i ubacuje u presu. na primer na tavanskim prostorima na kojima je moguće da se ostvari razmak među balama i prostrujavanje vazduha. najviše 2. pa i procesa samozapaljenja. teoretski tri. do zagrevanja. odnosno pokriva zahvat od najviše 5.6 m. a gradnja namenskih nadstrešnica ili drugih objekata uticala bi na to da cena biomase bude iznad prihvatljivog nivoa.13 prikazuju osnovne parametre za sprovođenje postupka aktivne ventilacije bala vlažne kukuruzvine. Nomogrami na slikama 3. u prostor ispod poda izvedenog od letava i zatvoreno sa obe bočne strane uduvava se vazduh. Praktično je moguće da se u prihvatljivim radnim uslovima žetva kukuruzovine obavi do oko sredine oktobra. Mali je broj farmera koji takvim prostorom raspolažu. koji kukuruzovinu sitnije seckaju. Smatra se da je opravdano baliranje kukuruzovine ukoliko je vlažnost ispod 25 %. Takav materijal trebalo bi da se provetrava. Na privatnim farmama kukuruz se ubire pretežno beračima komušačima. Berba kukuruza počinje krajem septembra.1 m. Cev se pri odmotavanju bala skida i ponovo koristi u narednoj sezoni. Dan je u to vreme kraći. što je moguće sprovesti u nekim postojećim skladištima. Fabrika «Poljostroj» Odžaci razvila je adapter za konvencionalnu presu. padavina i kraćeg dana u vreme žetve.rešenje predstavljaju valjci za uvlačenje sa uređajem za seckanje po svakom pojedinačnom redu. ili da se primenom sečki sa vertikalnom osom ugrađenih ispod hedera i smerom obrtanja prema sredini kombajna formira zboj. Prosušivanje konvencionalnih bala može da se ostvari ventilacijom kao što je to prikazano na slici 3. ali u većini slučajeva na polju ostaju lomljene stabljike i komušina. Mikrobiološki i hemijski procesi koji se odvijaju u materijalu više vlažnosti mogu da dovedu do degradacije materijala. Pri velikim sabijenostima bala usitnjene kukuruzovine potrebni su visoki pritisci za produvavanje sloja. Još pri presovanju se pre početka formiranja svake bale ubacuje plastična cev sa perforacijama. te oko nje formira bala. Takve bale se iznad poda sa kružnim otvorima na razmaku koji omogućava slaganje bala postavljaju u jednom ili više slojeva tako da je njihova osa u vertikalnom položaju. preostaju dve mogućnosti: da se nakon ostavljanja lomljenih stabljika kukuruzovine one iseckaju sitnilicom biljnih ostataka i nakon toga grabljama formira zboj. na primer iznad 1200 Pa. slika 3. Za dosušivanje valjkastih bala izvedenih u presama sa promenljivom zapreminom primenjuje se drugačiji postupak. koja se teško smanjuje prirodnim sušenjem na polju zbog nižih temperatura. Neki od njih imaju ugrađene sečke ispod hedera. Tada je moguće da se materijal očuva u skladištu. Postupak je isplativ samo ukoliko se u obzir uzme da nakon berbe mašinom bez sečke potreban prohod sitnilice biljnih ostataka.11a. Bale se do visine 3 m slažu na rešetkasti pod tako da među vertikalnim redovima ostaje prostor koji se sa gornje strane zatvara podužnim čepovima. Sa gornje strane cevi postavljaju se čepovi i vazduh uduvava u prostor ispod poda.

mm 320 80 280 70 240 60 20% IV 200 50 160 40 120 30 40 63 80 specifi~ni otpor strujanju. kPa/m 80 95 120 140 160 170 175 180 185 360 II lin ij 320 ap ro po r 280 80 55 240 400 440 Slika 3. 40 10 0 240 200 160 120 80 40 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 3 nasipna gustina. 1986) strana 69 cio na lno sti . M. kg/m 40 a kP 80 a. j an j 20% 120 bi W= sa t te 160 zi te in 40 200 63 % 40 W=2 0% 63 80 20 v=0.12 Nomogram za određivanje specifičnog otpora strujanju vazduha kroz sloj iseckane kukuruzovine u zavisnosti od osnovnih karakteristika (Brkić.^ ep Perforirane cevi a) Pod od letava Ventilator ^ ep Perforirane cevi b) Otvori u podu Slika 3.11 Mogućnost sušenja bala kukuruzovine u skladištu a) konvencionalne bale. b) valjkaste bale Ventilator Podni kanali 360 90 I du` ina ~estice.5m/s III do 3 m .

Najpre će je koristiti male farme. (Brkić.5 brzina strujanja vazduha. g sorb azduh ap st v no sob spo 3 100 0 20 koli~ina materijala vla`nosti do W=20%. sa 30 do 200 ha. te je potrebno da se raspolaže skladišnim prostorom za njega. M. sa do 30 ha.0 0. Farmeri pristupaju krunjenju klipova kada im je zrno potrebno. za one koji se opredele za to gorivo. g/s 2 vrem e 40 60 80 100 120 su{e nja.5 1. To je još jedno ograničenje primenljivosti kukuruzovine kao goriva. h 200 180 160 140 120 100 7 8 9 10 50 60 70 80 90 1. Potreba vođenja računa o vremenu žetve kukuruza. Činjenica je da se kukuruzni klip kruni najčešće tek u martu ili kasnije. odnosno kukuruzovine. Mogućnost korišćenja kukuruzovine kao goriva na velikim imanjima gotova da je zanemarljiva. te je njegova cena. Na većini malih i srednjih farmi obavlja se prirodno sušenje ubranog klipa kukuruza u namenskim objektima. Masa je rastresita i bilo koje presovanje je ekonomski neopravdano. M. 1984) Značajan energetski potencijal kukuruzne biljke je oklasak. t 30 20 10 3 a etn po~ % ost. t 10 20 30 40 3 4 5 6 2. m3 400 300 200 1 a /m cion a. ili kada se odluče da ga prodaju. ukoliko se tretira kao otpad.Vlažna kukuruzovina može u toku toplih prolećnih dana da bude povoljno mesto za razvoj kukuruznog moljca koji napada i zrno kukuruza. ili najkasnije do sredine aprila. Trend je da se farmeri sve više opredeljuju da jedan deo proizvedenog kukuruza osuše ranije. 60 140 160 180 120 100 80 60 gu sti na 25 30 35 40 45 50 55 60 50 ma se. već samo skladištenje.13 Nomogram za definisanje ventilacije kroz sloj uskladištene iseckane kukuruzovine. Nakon krunjenja zrna oklasak ostaje u ekonomskom dvorištu. m/s Slika 3. Stoga bi bilo najbolje da se zalihe potroše do kraja marta. prosečno 18%. i srednje farme. koriste i kukuruzovinu kao gorivo. u odnosu na prinos zrna. Ovi objekti služe i kao skladišta za klip. potrebno da najveći deo čuvaju do naredne grejne sezone. Smatra se da će se ova tendencija zaustaviti na 20-25 % kukuruza strana 70 . Martinov. zanemarljiva. la` n v zapremina su{are.. Prinos oklaska je 15 do 20%. a žetva je tada najčešće sprovedena univerzalnim kombajnima. odnosno zrno. kotobanjama ili kotarkama. Nije potrebna nikakva posebna dorada.0 brzina su{enja. da bi ga prodali i došli do sredstava za nabavku reprodukcionog materijala. velika zavisnost od klimatskih prilika i neophodnost dosušivanja bala kukuruzovine. Raspoložive količine teško mogu da se blagovremeno planiraju i donese opredeljenje za primenu kao goriva. otežavaju planiranje korišćenja ove biomase kao izvora energije. kg /m 40 masa. Stoga će je koristiti samo oni koji će raspolagati postrojenjima koja mogu da. pored ostalog. te je.

1. Na raspolaganju će i dalje biti oklasak sa oko 80% kukuruza proizvedenog na oko 60% površina. manipulaciju i skladištenje. do danas nije rešen problem prikupljanja ove mase. primenjuje se češće u manjim jedinicama. Suva materija zrna. nisu dala zadovoljavajuć e rezultate. a biljni materijal usitni. Dezintegratori prikazani na slici 3. To je u proseku oko 25 % njene ukupne mase. jer zahteva dopunsko ulaganje energije. da bi se dobila veća gustina i transportibilnost. Dva pokušaja koja su učinjena. Sagorevanje u formi bala. Oni se nalaze na mestima prerade. koje za posledicu ima lošiji kvalitet sagorevanja zbog brzog izdvajanja volatila u početnoj fazi i dugotrajnog odgorevanja fiksnog ugljenika posle toga. a postupke prerade i korišćenja unificirati. U najvećem broju slučajeva mogle bi da se koriste kao gorivo u već razvijenim postrojenjima. Jedini problem je manji prinos slame. 3. Dezintegrator sa ugrađenim čekićarem na strana 71 . nepovoljnom termotehničkim osobinama. a za proizvođača predstavljaju otpad kojeg se moraju rešiti.90 (Martinov. Moguće je. 1982). Slama koja preostaje nakon žetve soje takođe se sprema istim postupkom kao i slama strnih žita. Sitnjenje bi trebalo da bude što manjeg intenziteta. Na osnovu toga sporedna masa suncokretove biljke bila bi: MG+S=2. na kojima se on dobija nakon sušenja i krunjenja klipova kukuruza. Najčešće se postižu dužine iseckanog materijala 50 do 200 mm. otkida se pored glave i deo stabljike. koje su najpovoljnije za transport. pre svega sa stanovišta isplativosti transporta rastresite mase. Ostaci prerade poljoprivrednih proizvoda takođe su potencijalni izvori toplotne energije.proizvedenog na malim i srednjim farmama. Korišćenje oklaska kao goriva moguće je i na semenskim centrima. Količine ovih materijala i postupke sređivanja teško je proceniti. Uređaj sa odsecanjem sloja bala i ubacivanjem u ložište je novije konstrukcije i namenski se primenjuje na postrojenjima za sagorevanje biomase. male gustine i nepovoljna za skladištenje i nepouzdanog priliva da bi se planirala njena primena za loženje. Takođe je značajno da su veći gubici na pikap uređaju. ali heterogena. Nekada su integrisani u samo postrojenje za sagorevanje. a koja pri žetvi prolazi kroz kombajn. a poseban problem je niska tačka topljenja pepela. uređajima za skidanje glava suncokreta. glava i 25 % stabljike. M.29 : 2. Nedostatak oklaska kao goriva je u nepovoljnom hemijskom sastavu sa velikim udelom kalijuma.4 Postupci i uređaji za pripremu biljnih ostataka za sagorevanje Biljni ostaci se sagorevaju u različitim formama.16 prikazane su gotovo sve primenjivane mogućnosti dezintegracije različitih formi bala. glave i stabljike odnosi se. kao 1 : 1. sa dogradnjom elevatora i prebacivanje biomase u vučenu prikolicu i dogradnja rotora krmnog kombajna za useckavanje biljne mase i ubacivanje u prikolicu koja se kreće paralelno sa kombajnom. kao i transformisanje u bale. ali se očekuje porast površina. Dužine iseckanog materijala ispod 15 mm zahteva primenu mlina čekićara i veliko ulaganje električne energije. Suncokret kao masovna ratarska kultura takođe može da bude izvor biomase za energetske potrebe.18. Na žalost. na nivou iste vlažnosti. Potrošnja električne energije je mala. jer se pri istom prohodu presuje manja masa. Može se smatrati da je na raspolaganju oko 15 % u odnosu na prerađeno voće. uz prethodno prosušivanje i skladištenje. a da se pri tome ispune zahtevi tehnike sagorevanja. semi kontinualno sagorevanje sa dodavanjem bala ili neki posebni vidovi ložišta za cele bale. Na slici 3. Pri žetvi raznim hederima. Poseban slučaj su koštice voća.02 MZ To znači da je masa sporednih delova kukuruzne biljke. koja ispada iz slamotresa. U slučaju kontinualnog doziranja potrebno je da se bale dezintegrišu. najčešće u obliku prašine ili malih čestica. što utiče na porast cene presovanja. Tada se uglavnom radi o šaržnom loženju. kao što je to prikazano na slici 3. Tako je cena ove biomase prihvatljiva. oko dva puta veća od mase zrna iste vlažnosti.16 a) i b) primenjuju se za konvencionalne i velike četvrtaste bale. u proseku. kada se radi o postrojenjima veće snage. Specifičnosti spremanja drugih biljnih ostataka ratarske proizvodnje i prerade Slično slami strnih žita sprema se i slama uljane repice. Ova je biljna vrsta kod nas još uvek malo zastupljena.

17 prikazan je rašireni primer rešenja dezintegratora – sitnilice za velike četvrtaste i valjkaste bale. (Kaltschmitt. 9– sito. 12– zadnji zid.. bez dopunskog sitnjenja. 5–nož.16 e). Za neke tipove postrojenja dovoljno je da se razbije osnovna struktura bala. U prikazanom slučaju predviđen je pneumatski transport –5. e) odmotavač valjkastih bala 1– bubnjevi za dezintegraciju.16 Principijelne šeme dezintegratora – procesora .. Tako se dobija dugačka rinfuza. slici 3. Hartmann. 13– bubanj sa noževima Na slici 3. Lančasti transporter –1 na koji je postavljen pokretni zid –2 povlači balu i pritišće na rotore za dezintegraciju i usitnjavanje –4. koji može da bude i sa velikim otvorima sita. 2001) a) dezintegrator–sitnilica sa dva bubnja za seckanje. strana 72 . 3– transportna traka. 8– čekićar. Slika 3. slici 3. 2– bubanj za dezintegraciju i sitnjenje. c) dezintegracija jednog sloja bale. 2a– protivn nož. veliki je potrošač energije. M. 11– transportni puž. a da se odmotani «tepih» neposredno loži. te je to negativna strana ovog rešenja.16 d) primenjuje se za razne forme bala. sa isprepletenim stabljikama.radijusu kružnog poda. To je povoljno rešenje ukoliko postoji centralno postrojenje. U slučaju valjkastih bala moguće je da se ostvari dezintegracija odmotavanjem. b) dezintegrator – sitnilica sa jednim bubnjem za seckanje. u koje biomasu donose razni proizvođači koji koriste različite prese. d) dezintegrator – sitnilica sa okretnim zidom i čekićarem. H. 7– rotirajući kružni zid. Čekićar. 10– pogonski EM. Velik prečnik kružnog rotirajućeg kućišta omogućava da se u unutrašnjost ubacuju bale različitih oblika i dimenzija. 6– odsečeni sloj. 4– podizna ploča.

3– bala.5 Linije mašina za sređivanje slame i kukuruzovine Na šemama su predstavljene linije mašina za sređivanje slame i kukuruzovine za krupna gazdinstva i mali posed..4 3 2 5 1 Slika 3. Obzirom na pogodnosti transporta na strana 73 . 2001) 3. (Kaltschmitt. Postoji mogućnost da se transport konvencionalnih četvrtastih bala unapredi adaptacijom univerzalnih poljoprivrednih prikolica.1. Kod mašina za slamu treba planirati najpogodniji način transporta i manipulacije slamom. H. dok je linija mašina sa presom za velike četvrtaste bale skupa i složene konstrukcije.18 Kotao za slamu sa integrisanim dezintegratorom – sitnilicom za velike četvrtaste bale slame. H. Linija mašina za velike valjkaste bale predstavlja pogodno rešenje na krupnim gazdinstvima. (Hartmann. Linija mašina sa presom konvencionalnog tipa bi mogla da bude pogodna za primenu na individualnom sektoru. uvođenje odgovarajućih transportera i utovarivača. Hartmann. tj. 4– rotori za deintegraciju i ustinjavanje. 5– pneumatski transporter. 2– pokretni zid. 2001) ciklon vatro sigurnosni zid ventilator za produkte sagorevanja Dezintegrator i transporter bala o{tra~ cilindri za seckanje komora za sagorevanje cev lo`i{ta ustava-dozator transportni ventilator Slika 3.17 Dezintegrator valjkastih i velikih četvrtastih bala sa pneumatskim transportom 1– lančasti transporter. M.

zadruga i koristeći mašinske usluge jedan deo slame spremao bi se i u formi velikih četvrtastih bala. te bi naknadno ubiranje bilo znatno otežano. Takođe. Sa nekoliko hektara proizvodnje kukuruza moglo bi kukuruzovinom i oklascima da se zagreva domaćinstvo. a rezultati istraživanja skromni. sa učinkom koji je za do 40% niži. Ubiranje slame na velikim površinama bilo bi najisplativije presama za velike četvrtaste bale. formirala jedinica za distrikno grejanje. a velika je zavisnost od vremenskih prilika i žetvene mehanizacije kojom se raspolaže. Jedan deo malih imanja i većina srednjih će u narednih pet do deset godina preći na korišćenje valjkastih bala. Kukuruz će se sve više ubirati hederima sa ugrađenim novim tipom sečke koji svaki red stabljike secka. a alternativa bi bile veće valjkaste bale. Predlog linije mašina za sređivanje biljnih ostataka na malim i srednjim farmama Na malim i srednjim imanjima će i dalje preovladavati šarenilo mehanizacije. a transport bi se obavljao prvenstveno univerzalnim poljoprivrednim prikolicama.velika rastojanja ovaj metod je perspektivan tamo gde je primenjen industrijski sistem rada na krupnim gazdinstvima. istovar i uskladištavanje obavljali bi se prvenstveno prednjim traktorskim utovarivačem. može se očekivati da će se deo kukuruza sušiti u kotobanjama iz razloga štednje energije i smanjenja ukupnih troškova. Istraživanje najpogodnijeg načina prikupljanja kukuruzovine treba usmeriti posebno na izbor linije mašina za krupni posed. uprava i okolne kuće. Kukuruzovinu će radnici sa malim posedom koristiti u formi snopova koji se suše na njivi ili ekonomskom dvorištu. Veći proizvođači voća i grožđa će biljne ostatke prikupljati u formi posebnih valjkastih bala. Predlog linije mašina za sređivanje biljnih ostataka na velikim farmama Na velikim farmama na raspolaganju za sagorevanje bila bi prvenstveno slama strnih žita. Forma bi bila prvenstveno u velikim četvrtastim balama. Tada bi na raspolaganju bilo dovoljno oklaska da se pokriju potrebe zagrevanja radnog i poslovnog prostora imanja. organizujući manipulaciju i transport vlastitim radnim snagama. Ova populacija je mala. uz podršku nacionalnih energetskih programa. Kukuruzovina bi mogla da se koristi samo u ograničenom obimu. Sređivanje kukuruzovine ni u svetu još uvek nije uhodan postupak jer nisu definisane linije mašina niti efekti njihove primene. Grupa proizvođača ili zadruge mogle bi da organizuju prikupljanje biljnih ostataka za distrikno grejanje. Pri korišćenju valjkastih bala utovar. cena presa za valjkaste bale je za 3-4 puta niža od presa za velike četvrtaste bale. Kao veliki problem pojavljuje se skladištenje kukuruzovine koja se u našim uslovima prikuplja za vreme vlažnog perioda. što će za posledicu imati smanjenje ubranog prinosa slame. te će na raspolaganju biti suvi oklasci. Ukoliko bi se u nekom regionu. a posebno za mala poljoprivredna gazdinstva. ali bi u cilju ukupnog energetskog programa mogla u pojedinim regionima da bude stimulativni primer za uvođenje drugačijih vidova korišćenja biomase kao goriva. Procenjuje se da će rasti udeo kombajna sa alternativnim postupcima vršaja kod kojih se slama intenzivno usitnjava. Naime. velika imanja bi mogla da preduzmu mere da se deo strnih žita ubire na takav načina da bude moguće da se sa jednog hektara ubere i do tri tone slame. strana 74 . pa je podložna kvarenju u skladištima. U okviru mašinskih prstenova. ukoliko se ono uvede kao nacionalni program. To važi za slame strnih žita. Mogla bi da se uspešno ubire slama uljane repice i soje. uljane repice i soje. Dosadašnja iskustva su pojedinačna. na primer škola. Korišćenje presa za valjkaste bale bila bi alternativa u slučaju poteškoća sa obezbeđivanjem sredstava za investicije. Mala imanja ć e se prvenstveno orijentisati na konvencionalne bale. Jedan deo velikih imanja bavi se proizvodnjom semenskog kukuruza. Ovaj postupak mogao bi da se stimuliše i dopinskim merama države.

posebno na farmama srednje veličine. može da pokrije vlastite energetske potrebe za grejanjem.male ~etvrtaste bale Rotobaler .male valjkaste bale TRANSPORT Prikolica SAKUPLJANJE BALA UTOVAR Kliza~ na presi ISTOVAR Transportna prikolica za valjkaste bale Kipovanje Kukuruzovinu će prikupljati uglavnom mali proizvođači.LINIJA MA[INA ZA KUKURUZOVINU LINIJA MA[INA ZA KUKURUZOVINU MEHANIZOVANO UBIRANJE BERBA Kombajn (bera~) FORMIRANJE SNOPOVA Kombajn UTOVAR Ru~no Snopoveza~ica RU^NO BRANJE KUKURUZA MALI POSED RU^NO UBIRANJE KRUPNA GAZDINSTVA BERBA Kombajn (bera~) USITNJAVANJE KUKURUZOVINE Se~ka na kombajnu Posebna se~ka SAKUPLJANJE U VAL SAKUPLJANJE U VAL Kombajn sa se~kom Grablje BALIRANJE BALIRANJE Rotobaler Presa za velike ~etvrtaste bale Presa . Koristiće se prese za konvencionalne bale sa udaračkim uređajem. ili one sa pikap uređajem uz prethodno usitnjavanje kukuruzovine i formiranje zboja. Mada će udeo veštačkog sušenja rasti. Na srednjim farmama će se kukuruzovina prikupljati samo izuzetno i to prvenstveno uz korišćenje presa za valjkaste bale. Ovo gorivo moglo bi da se koristi i za distrikno grejanje. čak i na srednjim farmama. strana 75 Samoutovarna prikolica bala Traktorski ~eoni urtovariva~ TRANSPORT Prikolica ISTOVAR Kipovanje LO@I[TE SKLADI[TENJE Elevator (ru~no slaganje) DISTRIBUCIJA LO@I[TE Sakuplja~ bala Traktorske vile (prednje i zadnje) Prednji traktorski utovariva~ SKLADI[TENJE Ru~no TRANSPORT Transportna prikolica za valjkaste bale Traktoske vile prednje i zadnje DISTRIBUCIJA Prikolica UTOVAR Transportna prikolica za valjkaste bale Traktorske vile (prednje i zadnje) Prednji traktorski utovariva~ SKLADI[TENJE Transportna prikolica za valjkaste bale Prednji traktorski utovariva~ DISTRIBUCIJA Distributer bala LO@I[TE . Raspoloživi oklasak. za ranostasne hibride. pa i da bude ostataka za prodaju drugima. procenjuje se da u narednih 10 godina neće premašiti 30%. i to na do 30 % površina. Na većini malih i srednjih farmi primenjivaće se branje klipa kukukruza i prirodno sušenje.

LINIJA MA[INA ZA SLAMU KRUPNA GAZDINSTVA MALI POSED

KOSIDBA (`etva)

KOSIDBA (`etva) Kombajn

Kombajn

SAKUPLJANJE OTKOSA

BALIRANJE Grablje Kombajn sa presom Presa - male ~etvrtaste bale

BALIRANJE

Rotobaler Presa za velike ~etvrtaste bale UTOVAR

Rolbaler - male valjkaste bale

SAKUPLJANJE BALA (utovar)

Transportna prikolica za valjkaste bale Sakuplja~ bala Traktorske vile (prednje i zadnje) Prednji traktorski utovariva~

Kliza~ na presi Samoutovarna prikolica bala Traktorski ~eoni utovariva~

TRANSPORT TRANSPORT Transportna prikolica za valjkaste bale Traktorske vile (prednje i zadnje) Prikolica ISTOVAR Kipovanje ISTOVAR Ru~no Transportna prikolica za valjkaste bale Traktorske vile (prednje i zadnje) Prednji traktorski utovariva~ SKLADI[TENJE Elevator (ru~no slaganje) Prikolica

SKLADI[TENJE

Transportna prikolica za valjkaste bale Prednji traktorski utovariva~

DISTRIBUCIJA

DISTRIBUCIJA

LO@I[TE Distributer bala

LO@I[TE

strana 76

3.1.6 Zaključci

Potencijali biljnih ostataka u poljoprivrednim regionima su značajni pre svega kao gorivo za zadovoljenje lokalnih potreba za grejanje pa i tehnološke postupke. Njihov potencijal je niži od onog koji se u najvećem broju literaturnih izvora pominje, ali može da predstavlja realan doprinos nacionalnom energetskom programu. Ovo gorivo je neutralno sa stanovišta poremećaja balansa CO2, što je njegova ekološka prednost, ali i nosilac negativnih uticaja na životnu sredinu, što treba da se anulira pravilnim izborom termotehničkih postrojenja. Biljni ostaci su sastavni deo eko sistema poljoprivrednih regiona, te u svim razmatranjima treba imati u vidu sveobuhvatne uticaje na njegovo remećenje. Konzervacijska obrada zemljišta, koja sve više uzima maha, predviđa zadržavanje biljnih ostataka na njivi. Ovu tendenciju treba uzeti u obzir pri proceni nacionalnih i lokalnih potencijala sporednih delova ratarske proizvodnje. Jedan od bitnih činilaca ocene primenljivosti biljnih ostataka je cena sređivanja, koja obuhvata troškove ubiranja, manipulacije i lokalnog transporta. Pravilnim izborom postupaka i mehanizacije može da se ostvari konkurentna cena presovanih biljnih ostataka. Merilo je poređenje sa cenom domaćeg uglja približno iste toplotne moći na mestu korišćenja. Velika imanja bi mogla svoje potrebe za grejanjem i nekim tehnološkim postupcima da zadovolje koristeći biljne ostatke. Pri tome su potrebe, svedeno na obrađivani hektar, niže. Najveći potencijalni korisnici su male i srednje farme. Ostacima ratarske proizvodnje mogla bi da se, uz racionalno organizovanje postupka spremanja, pokriju potrebe za zagrevanje i neke tehnološke procese. Biljnim ostacima mogle bi da se pokriju i energetske potrebe zajedničkih funkcija u ruralnoj oblasti, na primer škole i lokalne administracije. Jedan od najznačajnijih potencijalnih izvora energije, u formi biomase, na malim i srednjim farmama su oklasci kukuruza, te treba posvetiti pažnju razvoju odgovarajuće tehnike primene. Značajni potencijali su ostaci rezidbe voćnjaka i vinograda, kao i ostaci prerade raznih poljoprivrednih proizvoda, koji se nalaze na samom imanju.

strana 77

3.2 Tehno-ekonomska analiza pripreme šumske biomase
Prof. dr Miloš Tešić - Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

Cilj narednih razmatranja je predstavljanje troškova goriva to jest cena goriva kao robe spremne za prodaju. Kod određivanja troškova seckanog drveta (drveni čips) na bazi otpadnog drveta iz šuma i drveta dobijenog proređivanjem šuma, najpre se određuju troškovi koji nastaju do međuskladišta u šumi, koji se sastoje od troškova ubiranja i transportovanja do među-skladišta. Zatim se izračunavaju troškovi skladištenja i transportovanja različitih biogenih nosilaca energije od skladišta do postrojenja za sagorevanje (toplane). Na kraju se, sabiranjem pojedinih blokova troškova, izračunavaju troškovi goriva od različitih biogenih nosilaca energije, koji važe za gorivo isporučeno u krug postrojenja za konverziju.

3.2.1 Troškovi pripreme šumske biomase do međuskladišta

Troškovi pripreme biomase sastoje se od troškova koji nastaju pri pripremi posmatranog nosioca bioenergije do međuskladišta.
Otpadno drvo iz šuma

Naziv otpadno drvo koristi se za drvnu masu, koja ostaje nakon planske seče šume ili proređivanja šume, npr delovi krošnje stabala, kratki delovi stabala, izlomljeno drvo. Kako se ovde radi o nuzproizvodu seče šume, u daljem razmatranju neće biti uzeti u obzir troškovi podizanja šume, kao npr troškovi sadnje ili troškovi sprovedenih mera pripreme sa sadnju. Biće razmatrani samo troškovi proizvodnje drvenog čipsa na bazi otpadnog drveta iz šume. U daljem razmatranju biće prikazane dve različite varijante za proizvodnju drvenog čipsa od otpadnog drveta iz šume. Bić e razmatrani polumehanizovani postupak i potpuno mehanizovani postupak, uz primenu kombajna za proizvodnju drvenog čipsa: • Polumehanizovani postupak Priprema biomase počinje uz manuelno sakupljanje i odlaganje otpadnog drveta uz šumski transportni put. Utrošak vremena za ovu radnu operaciju u velikoj meri zavisi od koncentracije otpadnog drveta na površini na kojoj je izvršena seča, od vrste sečenog drveća i od samog terena. Kod proračuna troškova ubiranja polazi se od potrebnog utroška vremena od jednog časa po nasipnom kubnom metru drvenog čipsa /BRUSCHE 1983/. Odgovarajuće nadnice zavise od statusa i kvalifikacije primenjene radne snage. Kod radnika bez školske spreme, računa se sa nadnicom od 10 Euro/h. Na odlaganje drveta uz put nadovezuje se dorada drveta vučenom ili nošenom mašinom za seckanje drveta. Kada se kontejner mašine za seckanje napuni, seckano drvo se transportuje do glavne šumske saobraćajnice. Troškovi seckanja i transportovanja do glavne šumske saobraćajnice su relativno visoki, oko 11,5 Eura/nasipnom kubnom metru, jer učinak mašine za seckanje drveta, usled malog sadržaja masivnog drveta, iznosi samo sa 2 kubika (naslaganog drveta) na čas /BRUSCHE 1983/DREINER 1993/. Za ukupnu pripremu drvenog čipsa od otpadnog šumskog drveta dobijaju se, na bazi ovog, troškovi oko 107 Euro/tatro (tabela 3.2.1).

strana 78

stoga. Kod određivanja troškova dobijanja drvenog čipsa od sitnog tehnič kog drveta određuju se. samo troškovi pripreme drvenog č ipsa. Ako se ovakvo otpadno drvo koristi za proizvodnju energije.2 kWh/kg) pri sadržaju vlage 33 % • Potpuno mehanizovani postupak Kod ovog načina priprema drvenog čipsa obavlja se u okviru jedne operacije. isto kao i kod otpadnog drveta iz šuma. mogu se odgovarajuće redukovati troškovi koji nastaju kod pripreme nosioca energije označenog sa ″otpadno drvo iz šume″. Otpadno drvo se. koji se danas primenjuju. relativno niski i.6 GJ/t (3. jer se kod sitnog tehnič kog drveta radi o sporednom proizvodu.2. Postupci ubiranja drveta i pretpostavke na osnovu kojih je izvršen proračun troškova u ovoj studiji su sledeći: strana 79 .1). Kada se bunker napuni.2. sa razmacima od po nekoliko decenija. Učinak ovakvog postupka prerade drveta iznosi oko 20 nasipnih kubnih metara čipsa na čas. u okviru ovog razmatranja neć e biti uzeti u obzir. secka se u čips i pomoću bacaljke sa ventilatorom se pneumatski transportuje u bunker.8 a = preračunato izmedju tatro. uz sadržaj vlage od 33%. koje se nalazi na rastojanju od oko 10 m od šumskog transportnog puta kojim se kreće kombajn. Nadomeštanje mineralnih materija vrši se diskontinualno. koji se nalazi na vučenoj prikolici /FELLNER 1998/. pomoću hidrauličnog dizaličko-transportnog uređaja. uz korišćenje kombajna za sređivanje drveta.Tabela 3. sa prosečnim prsnim prečnikom (BHD) između 8 i 20 cm. (tabela 3. Troškovi pripreme drvenog čipsa su oko 25 Eura po toni.2 Cent€/kWh c 2.2 2. vrši se pretovar drvenog čipsa u za to pripremljeni kontejner. Istina. Sitno tehničko drvo Naziv ″sitno tehničko drvo″ koristi se u daljem izlaganju za planski sečeno drvo pri proređivanju šume. Postupci ubiranja ovog drveta. Sm3 i GJ/tatro (kWh/kg) prema prosečnoj vrednosti za listopadno i četinarsko drvo 1 tatro = 5 Sm3 b = sadržaj vlage 33 % c = Toplotna moć 11.1 Troškovi pripreme čipsa na putu u šumi od ostataka šumskog drveta (/BRUSCHE 1983/ /Dreiner 1993/ i (Jahraus i Heinrich 2001 u /1/) PolumehaniPotpuno Postupak Specifična cena zovano Mehanizovano Troškovi pripreme čipsa a €/tatro 107 37 €/t b 72 25 €/Sm3 22 7 €/GJ c 6. tako da se nalazi u okviru dohvata hidrauličnog dizaličko-transportnog uređaja kombajna. čak i kada nije predviđeno njegovo dalje korišćenje (zbog prisutne opasnosti od najezde buba potkornjaka). U nekim slučajevima se otpadno drvo iz šume mora ukloniti sa terena na kojem je izvršena seča. ovde se prerađuje samo ono otpadno drvo. dobijenom kod konvencionalne proizvodnje drveta /DREINER 1993/. kao i transport cepanica do šumskog transportnog puta.2 0. razlikuju se međusobno pre svega u pogledu stepena mehanizovanosti. Priprema drvenog čipsa od sitnog tehničkog drveta obuhvata u suštini seču ovog drveta. odstranjivanje granja i sečenje stabala na potrebnu dužinu. u poređenju sa troškovima za pripremu drvenog čipsa. dodaje uređaju sa bubnjem za seckanje. Troškovi nadomeštanja mineralnih materija su.

opadaju sa porastom poreč nika stabala. nezavisno od primenjenog postupka pripreme drvenog č ipsa. jer je iznad ovog prečnika stabla potreban veći i snažniji kombajn. jer on ima znatan uticaj na potrebno vreme a time i na troškove pripreme drvenog čipsa /KOLLOCH 1990/.5 Euro/h. Što se tič e postupka pripreme. Potrebno ulaganje vremena određeno je računski. za oba postupka je prikazana zavisnost troškova od veličine prsnog prečnika stabala (BHD).1). Za troškove korišć enja mašina usvojeno je 2. strana 80 . a za mašinu za seckanje. dok se troškovi ova dva postupka međusobno približavaju sa porastom prečnika stabala. pretpostavljeno je da se seckanje izvodi nakon dopreme drveta do glavne šumske saobraćajnice. usvojeni su u iznosu 10 Euro/h za šumske radnike. dobijenog kod proređivanja šume. Seckanje drveta može da se izvrši uz primenu nošenog ili vučenog uređaja za seckanje. rezanje na potrebnu dužinu i transportovanje do šumskog transportnog puta. a u iznosu 20 Euro/h za rukovaoce mehanizacije. da se seča drveća.4 Euro/h. na samom šumskom putu.1. a iznad prečnika stabla od 14 cm. uključujući i sporedne troškove nadnica. odstranjivanje grana i rezanje na potrebnu dužinu vrši ručnim i motornim testerama. U okviru analize troškova koja sledi. Sa slike 3. Troškovi za šumski transporter usvojeni su sa 41. Troskovi pripreme cipsa u 5 4 3 2 1 0 12 13 14 15 16 17 18 19 20 P r s n i p r e c n ik s t a b la u c m €/GJ S e rie s2 S e rie s3 Slika 3.1 može da se vidi da troškovi.2. uključujući i traktor. za različite postupke i za različitu veličinu prsnog prečnika stabala. usvojeno je 70 Euro/h. a kod korišćenja kombajna. posebno u zoni manjih preč nika stabala. Troškovi pripreme čipsa od seckanog sitnog tehničkog drveta u zavisnosti od procesa iskorišćavanja šume i prsnog prečnika stabla Oznaka Reihe 2 označava polumehanizovani postupak.2. Dopremanje drveta do šumskog transportnog puta vrši se manuelno. do prečnika stabala 14 cm. a dalje transportovanje do glavne šumske saobraćajnice pomoću šumskog transportera.seču. uz primenu mašine za seckanje sa većim učinkom. Troškovi pripreme drvenog čipsa od sitnog tehničkog drveta. na šumskom transportnom putu. Ta mašina ujedno i transportuje drveni čips do glavne šumske saobraćajnice. prikazani su odvojeno za različite postupke pripreme (slika 3. Dalje.7 Euro/h kod korišć enja ručnih motornih testera. Troškovi nadnica. vidi se da je polumehanizovani postupak skuplji od potpuno mehanizovanog. sa 47 Euro/h /DREINER 1993/. 105. ili nakon dopreme do glavne šumske saobraćajnice. a oznaka Reihe 3 je potpuno mehanizovani postupak.2. Seckanje drveta izvodi se nošenom mašinom za seckanje.• Polumehanizovani postupak Ovaj postupak se karakteriše time. • Potpuno mehanizovani postupak Kombajn obavlja sve operacije .

počev od druge godine korišćenja. u zavisnosti od postupka pripreme i od prečnika stabala (tabela 3. Kalkulacija koja se ovde navodi bazirana je na troškovima sadnica od 15 Eurocenta po sadnici.300 sadnica po ha. na osnovu toga proizilaze troškovi sadnica u iznosu od 2.145 Eura/ha. Time se po seči odgovarajuće dobija 18. koja se nalaze izvan dohvata kombajna.2. 3.5 2.6 1. srednjom klasom prinosa 9 tatro.2. Tu je potrebno uračunati troškove nadnica i korišćenja mašina za oranje i za dva drljanja. a visokom klasom 15 tatro.4 1. ipak mogla poseći. a potom svake treć e godine. U okviru analize troškova koja sledi. Navedeni troškovi mogu stoga da daju podatak samo o opsegu u kojem se mogu kretati troškovi seč e i ubiranja drveta.55 i 0.2 16 48 32 10 2. 27 tj 45 tatro drvenog čipsa. biće stoga. dolaze u obzir različite domać e i odomaćene vrste drveća. Navode se troškovi od 9 do 25 Eurocenta po sadnici /DREINER 1993/ HARTMANN 1995/. U toku tog vremenskog perioda dobija se 7 žetvi. Tabela 3.15 Euro/kom) Sadjenje Uredjenje zemljišta (posle 22 g korišćenja) Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/ha 108 2. Najznačajniju stavku kod proračuna troškova pripreme drvenog čipsa predstavljaju troškovi sadnje.8 Potpuno mehanizovano 12 58 39 11 3.2. Pri tome cena sadnica predstavlja najveći deo troškova sadnje (tabela 3. tj između 4.3). Troškovi pripreme drvenog čipsa menjaju se.3 i 2.145 500 500 strana 81 . Kod proračuna troškova pošlo se od veka korišćenja od 22 godine.7 1.2.kao gorivo sa brzorastućih plantaža. Drvo sa brzorastućih plantaža Za energetsku primenu .2 Troškovi pripreme čipsa od drveta od proredjivanja šume za različite postupke ubiranja i prečnike stabla (Dreiner 1993/. Kolloch 1990/ i (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Postupak Prednik stabla Troškovi pripreme čipsa Cm €/tatro €/t a €/Sm3 €/GJ b Cent€/kWh b Ručno i mašinom.8 2.3 2. kako bi se stabla. Dalji korak pri podizanju plantaže je priprema zemljišta.6 GJ/t (3.300 kom x 0. Tab. niskom klasom prinosa smatra 6 tatro po hektaru i godini.2 Euro/GJ (1. polumehanizovano 12 16 20 75 49 40 50 32 27 15 10 8 4.0 20 37 25 7.75 Eurocenta/kWh). iznose oko 500 Eura/ha. u vidu primera. Razmatrane su tri različite klase prinosa.8 1. između 50 i 25 Euro/t.2). analizirano dobijanje drvenog čipsa sa plantaža topole. pri čemu se. tako da se kombinuje sa polumehanizovanim postupkom.3 Troškovi podizanja plantaže topole (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Priprema zemljišta Sadnice (14.2 kWh/kg) pri sadržaju vlage 33 %.7 a = sadržaj vlage 33 % b = toplotna moć 11. primena kombajna nije moguća na svim terenima. U srednje-evropskim uslovima je posebno pogodno gajenje topole /DREINER 1993/.0 0.Međutim. Prva seče se vrši nakon četvrte godine korišćenja. Kod sadnje 14.2 0. uz primenu specijalne sadilice. Troškovi same sadnje sadnica.

3 280 86 460 375 €/(ha a) €/tatro €/t b €/GJ c Cent €/kWh c €/ha €/tatro €/t b €/GJ c Cent €/kWh c 856 150 75 9.4).6 280 66 460 375 Visok 14.2.5 Eura/ha za njegovo razbacivanje /KTBL 1996/. usvojena sa 8% /KTBL 1996/. takođe se primenjuje metoda anuiteta (tabela 3.2.2 1. Kamatna stopa je pri tome.4 Troškovi pripreme čipsa od seckane topole pri različitim postupcima proizvodnje i ubiranja. ovi troškovi se raspodeljuju na vek korišćenja plantaže (tabela 3.7 280 56 460 375 Srednji 8. Zavisno od klase prinosa. čime se fiksni troškovi penju na 460 Eura/ha. a za prskanje (razbacivanje) trošak od 25 Eura/ha.6 2.3 481 84 42 5. u proračun se uključuju i pripadajući zajednički troškovi. kamate 8 %. a zatim svake treće godine.2 kWh/kg) pri sadržaju vlage 50 % Pored troškova sadnje i seče drvenog čipsa. fiksni troškovi i troškovi zakupa. Troškovi đubrenja su pri svakom đubrenju (svake 3 godine). b = sadržaj vlage 50 % c = toplotna moć 8.3 3. treba izvršiti krčenje zaostalog korenja. kao i od troškova zakupa zemljišta od 200 Eura/ha /BML 1997/.4). strana 82 . Za određivanja prosečnih troškova nege i seč e po jednoj godini. Iznos koji se javlja kao trošak na kraju perioda korišćenja plantaže usvojen je sa 500 Eura/ha /HARTMANN 1997D/ i takođe dodat troškovima podizanja plantaže. shodno proračunima u KTBL za investicije u poljoprivredi. fosfor i kalijum. trajanje korišćenja 22 g. u zavisnosti od očekivanog prinosa.0 GJ/t (2. kako bi se površina ponovo osposobila za dalju poljoprivrednu proizvodnju. Polazi se od zajedničkih i fiksnih troškova od 260 Eura/ha /KTBL 1997/.8 1. u visini koliko te materije stvarno iskoristi drveće.3 521 60 30 3. Kod sredstava za zaštitu bilja.3 977 68 34 34 1.Nakon isteka veka korišćenja plantaže. vrši se diskontovanje troškova koji se pojavljuju u pojedinim godinama na nultu godinu. Đubrenje se izvodi prve godine. uz primenu metode anuiteta.2. ovi troškovi iznose između 215 i 528 Eura/ha /HARTMANN 1997C/. Djubri se glavnim hranljivim materijama kao što su azot. zatim se vrši sabiranje tih troškova i. nakon žetve /KRAPFEN-BAUER 1989/.9 896 104 52 6. a radi se i đubrenje krečnjakom u svrhu održavanja zemljišta. između 96 i 180 Eura/ha za samo đubrivo i 28.6 602 42 21 2. Za određivanje prosečnih godišnjih troškova plantaže po hektaru. Tabela 3. Troškovi za potrebne agrotehničke mere sastoje se od dva hemijska tretiranja u toku prve godine i od kasnijeg redovnog đubrenja. usvaja se trošak od 100 Eura/ha.6 0. te sa i bez premije za obustavljanje proizvodnje (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Nivo prinosa Prinos Uzgoj a Spremanje Fiksni troškovi Premija za obustavljanje proizvodnje Troškovi pripreme bez premije za obustavljanje proizvodnje Troškovi pripreme sa premijom za obustavljanje proizvodnje tatro/(ha a) €/(ha a) €/(ha a) €/(ha a) €/(ha a) Nizak 5. Troškovi seč e određ eni su za seču uz korišć enje samohodog kombajna ″Claas Jaguar″.95 a = uključujući troškove pripreme zemljišta.

cena sadnica i troškova žetve. uticaj promene ovih veličina pojašnjen je primenom metode variranja parametara (slika 3.5 5 Troskovi u €/GJ 4. Dalje. kod skladištenja balvana uz šumski put. Kako u trenutku žetve sadržaj vode u drvetu topole iznosi i do 50%. Veoma važnu mogućnost za smanjenje troškova predstavlja eventualno povećanje prinosa.5 2 70 80 90 100 11 0 120 130 P rom en a p aram etra u % P rin o s S ad n ic e Fiksn i tro sko v i Tros ko v i u b iran ja P re m ija za o b us tav lja n je p ro izv o d nje Slika 3. povećavaju se ili opadaju ukupni troškovi za oko 15%. dok kod skladištenja drvenog čipsa u halama nastaju relativno visoki troškovi. potreban je stabilan prinos drveta a takodje i mali fiksni troškovi.U Nemačkoj i drugim zemljama Evropske Unije se danas odobrava i isplaćuje premija za obustavljanje ratarske proizvodnje (između 280 i 485 Eura/ha. troškovi pripreme drvenog čipsa navode se uz podatak u Euro/tatro i u Euro/t (čvrste mase). biće u jednoj verijanti uzeta u obzir premija za obustavljanje proizvodnje u iznosu od 375 Euro/ha (tabela 3. za razliku od toga. U okviru proračuna troškova koji sledi. Pošto sadnja plantaža topole predstavlja relativno nov način gajenja topole i pošto se javljaju dosta velike varijacije u pogledu veličina prinosa. Variranjem fiksnih troškova u iznosu od 30%.5 4 3.4 je jasno da fiksni troškovi predstavljaju najveći deo troškova pripreme drvenog čipsa.2. zavisno od regiona) ako se na tim površinama sade intenzivno rastući nosioci energije /KTBL 1997/. strana 83 . Dok povećanje ili smanjenje prinosa izaziva velike promene troškova pripreme drvenog čipsa. Promena premije za obustavljanje proizvodnje. ima nešto slabiji uticaj.2. a time i po jedinici dobijene energije. sa sadržajem vode 50% (8.0 GJ/t odnosno 2. Da bi se omogućilo rentabilno dobijanje drvenog čipsa od drveta sa brzorastućih plantaža. variranje cena sadnica izaziva samo manje promene ovih troškova. Troškovi cepkanog drveta (čipsa) u zavisnosti od raznih parametara. čime se smanjuje pre svega udeo fiksnih troškova.5 3 2.2. Troškovi po jedinici energetskog sadržaja navode se prema toplotnoj moći jedne tone sveže drvne mase. U daljem izlaganju biće dati troškovi skladištenja za različite sisteme skladištenja i za različite nosioce bioenergije. koji ne zavise od veličine prinosa. bitan deo troškova predstavljaju troškovi sadnje plantaže. na primer.2 kWh/kg). 3. Redukovanje troškova sadnje moglo bi da se postigne na osnovu povoljnijih cena sadnica. nastaju skromni troškovi ili uopšte ne nastaju troškovi.2. i troškova sadnje po toni proizvedenog drvenog čipsa. Tako.2). Dodatno su varirani i fiksni troškovi i veličina premije za obustavljanje proizvodnje.2.2. Iz tabele 3.2 Troškovi skladištenja drvne biomase Troškovi skladištenja različitih nosilaca bioenergije zavise od postavljenih zahteva u pogledu osobina skladišta.4). 5.

pri čemu su troškovi skladištenja u postojećim starim zgradama znatno niži nego troškovi skladištenja u novo-podignutim. a pri skladištenju uz pokrivanje folijom na nivou 21 do 29 Euro/tatro (tabela 3. Kako bi se i u toku leta održala ponuda drveta. koja zavisi od vremenskih uslova i od uslova terena na kojem se radi. Nedostatak ovog postupka je smanjena mogućnost sušenja drveta. kod nasutog sloja debljine 6 metara ustanovljen je gubitak do 12% /JIRIS 1995/. Kod skladištenja tokom 7 meseci na otvorenom prostoru. za uskladištenje i za izuzimanje sa skladišta. usled dodatnih troškova za potrebne zgrade.5). Troškovi skladištenja. Upoređenje troškova. Skladištenjem u halama može da se izbegne uticaj meteoroloških promena. bez pokrivke. montažnim halama.5). Kod dvokratnog punjenja datog aktivno ventiliranog skladišta u montažnoj hali. Stoga bi drvo trebalo transportovati već u proleć e /DREINER 1993/. ovi troškovi se ne pojavljuju. koji se kompenzuju smanjenim gubicima pri skladištenju. tako da se ne pojavljuju ni troškovi za transportovanje. skladištenje u vidu naslaganih gomila cepanica uz šumski transportni put predstavlja postupak skladištenja nakon transportovanja do šumskog puta. kod posmatranog načina skladištenja. između transportovanja do šumskog puta i izvođenja seckanja drveta mašinom koja se kreće ovim putem. Kod konvencionalnog postupka ubiranja sitnog tehničkog drveta. iznose kod skladištenja na otvorenom prostoru bez pokrivke na nivou 20 do 27 Euro/tatro. leže na višem nivou nego troškovi skladištenja na otvorenom prostoru. Ako se. a pri skladištenju u starim zgradama od 22 do 28 Euro/tatro. Sveukupni troškovi skladištenja u halama. Na taj način se postižu odgovarajuće niži gubici pri skladištenju. sastoje se po pravilu od troškova transportovanja drveta do skladišta. ako se u toku letnjih meseci vrši skladištenje četinarskog drveta kojem nije skinuta kora. Skladištenje drvenog čipsa u halama. Gubici pri skladištenju takođe se ne pojavljuju. Dalji problem predstavlja opasnost od najezde buba potkornjaka. troškova skladišta i troškova usled gubitaka pri skladištenju (tabela 3. Skladištenje drvenog čipsa na otvorenom. i gubici pri skladištenju. može uklopiti u postupak ubiranja drveta. može da dođe do značajnog gubitka suve mase drveta. Kod ovog načina skladištenja. Kod seče velikih stabala uz primenu mašine za seču. Tokom skladištenja. Kod skladištenja drvenog čipsa na strana 84 . Odgovarajućim slaganjem u razmaknute slojeve. uz primenu ventilatora. Ako se pretpostavi da se skladište ponovo puni jednom godišnje. uz gubitke pri skladištenju od 3%. Kod skladištenja neseckanog drveta na tlu u šumi. na nivou od oko 7% /JIRIS 1995/. vrši aktivna ventilacija drvenog čipsa. usled korišćenja ventilatora pojavljuju se dodatni troškovi. dobijaju se troškovi skladištenja u novo-podignutim montažnim halama od 33 do 38 Euro/tatro. u šumi ili na poljoprivrednom zemljištu. tako da se ne pojavljuju ni troškovi za ovu stavku.2. radi poboljšanja strujanja vazduha. troškova odlaganja u skladište.2. kao povoljna alternativa sa stanovišta troškova nudi se skladištenje drvenog čipsa na otvorenim površinama. tj sušenja. Međutim. može se postići da se drvo brže suši /KOLLOCH 1990/. Troškovi za transportovanje do skladišta. Ukoliko usled tehničkih uslova korišćenja šuma nije moguće skladištenje neseckanog drveta u šumi. usled mikrobiološkog razlaganja drveta u zavisnosti od trajanja skladištenja i od primenjenog načina skladištenja. odlaganje u skladište i samo skladište. troškovi skladištenja su na nivou od 31 do 34 Euro/tatro i time se nalaze ispod ovde proračunatih i navedenih troškova za skladišenje u montažnim halama bez ventilacije. bez ikakvih dodatnih troškova. može se sadržaj vlage smanjiti ispod 20%. koji se. u radni proces može se integrisati i skladištenje.Skladištenje neiseckanog drveta u šumi. ne pojavljuju se dodatni troškovi. Za ovu vrstu skladištenja takođe se ne obračunavaju posebni troškovi. a gubici pri skladištenju ispod 6% /KOLLOCH 1990/. jer se skladištenje izvodi decentralizovano u šumi. koje je uskladišteno u šumi. u tim mesecima se može koristiti listopadno drvo.

2-27. Transportovanje se izvodi traktorom sa dve prikolice.1 Transport Uskladištenje Troškovi skladišta Gubici na skladištu Gubici na skladištu d Troskovi skladištenja Euro/tatro Euro/tatro Euro/tatro % Euro/tatro Otpada Otpada Otpada Nema Nema Euro/tatro Euro/t e Euro/Sm3 f Euro/GJ g CentE/kWh g 0 0 0 0 0 19.2 kWh/kg) pri sadržaju vlage 33 % 3. uz korišćenje sopstvene mehanizacije.5-0. da se drvo za seckanje skladišti uz šumski put ili na samom mestu seče.2 11.0-4.3 4.5 je jasno. Taj transport mogu da urade sami proizvođači.2 0.5-27.9-18. održali na niskom nivou.2. Troškovi transporta za različite nosioce bioenergije biće određeni za slučaj transporta putevima. Ovo važi kako za drvo.5 Sušenje provetravanjem c 11.0 Otpada 12 6. i GJ/tatro uz prosečnu vrednost za listopadno i četinasto drveće: 1 tatro = 5 Sm3 g = toplotna moć 11.2-15.3-33.2.0 5.5 Troškovi uskladištenog drveta (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Stanje drveta Mesto skladištenja Neseckano drvo u šumi Seckano drvo – čips skladištenje na stara gradjevina otvorenom Pasivno Bez Pokriveno susenje b prekriva. Kod proračuna troškova za transportovanje do mesta za centralizovano skladištenje usvojena je dužina puta transportovanja 10 km. Tabela 3.5-6.2 7 4.75 E/m2 b = utovar novog drveta jednom godišnje c = utovar novog drveta 2 puta godišnje d = pri troškovima pripreme 37-106 Euro/tatro e = sadržaj vlage 33 % f = preračunavanje izmedju tatro. koji se pojavljuju do njegove dopreme u energetsko postrojenje. i na kraju pomnože sa procentualnim udelom gubitaka pri skladištenju.2 2. Da bi se troškovi nosioca energije.0 – 15.otvorenom prostoru ne pojavljuju se troškovi skladišta.6 0. ili neka transportna firma.8-1. tako i strana 85 .6 1.3 12 6.0 2.1 13.folijom a nja 11.6 GJ/t (3. koristi se traktor sa prednjim utovaračem.1 7 2.7 12.3 6.0 1.3 7 3.2 11.4 6.9-2. koje zajedno mogu da prime 22 nasipna kubna metra. jer se ovde pretpostavlja da prostor za skladištenje stoji besplatno na raspolaganju.6 1.2 Euro/GJ (0. Iz tabele 3.1-1. cena folije 0.4-37.6-0.8 31.5 4.2 2. da različite varijante skladištenja drvenog čipsa imaju relativno visoke troškove u iznosu od 1.2-6.0 15. koji se dobiju za pripremu 1 tone drvenog čipsa do skladišta. trebalo bi.8 Eurocenta/kWh).8-5.8-19.7 0.6 22.7 a = gomile visine 6 m.4-0.5-9. što se svi troškovi.6-29. Troškovi gubitaka nastalih pri skladištenju određuju se tako.0 1.2 2.1-5.6 20.1 do 2.8 laka montažna hala Pasivno susenje b 11.0-18.3 Troškovi transporta drvne biomase Ovde će biti predstavljen proračun troškova transportovanja od među-skladišta do postrojenja za konverziju.7-0.3 15.9 0.5 3.7 1.5-0.0 2.4 do 0. Sm3. kamionima i prikolicama.6 0.0-22.6 32. u formi drvenog čipsa. sabiraju.6-7.3-1.0-25.8 22. Za odlaganje drvenog čipsa u skladište. ukoliko je to moguće.2.2-1.9-8.8 1.0 16.4 21.

45 Euro/tatro 12. između procesa seckanja drveta i završnog transportovanja.za slamaste nosioce bioenergije u formi bala ili peleta. • Kamionski transport: Za angažovanje kontejnera obračunava se 7. treba pokriti troškove skladištenja.65 0. Troškovi transportovanja zavise od udaljenosti na koju se vrši transportovanje.4 0.1 21. odnosno po jedinici energetskog sadržaja.5 14. Ukoliko se gore opisani transport vrši pri sadržaju vlage 50%. 8. od transporta uz primenu poljoprivredne mehanizacije. mora se najpre. na 11. Najpre će biti izračunati troškovi transportovanja drveta u formi čipsa. opremljen kontejnerom koji može da ponese 27 t korisnog tereta.85 1. uz stvarne transportne troškove takodje i troškove utovara. uz pretpostavku da se oni pune 2 do 3 puta na dan.45 0.25 0.7 2.8 Traktor i prikolica b Euro/GJ c 0.6 17. • U tabeli 3. transportni troškovi po tatro. Troškovi za kiper prikolicu iznose oko 14 Euro po satu angažovanja /LVMR 1996/.1 1.6 dati su rezultati proračuna za transportovanje čipsa sa sadržajem vlage 33%.5 Euro/kontejneru.35 0. Kod kamionskog transporta. da kod prethodnog međuskladištenja. /BDN 1996/. Poljoprivredni transport: Transport se vrši traktorom snage 75 kW i kiper prikolicom nosivosti 14 t.2 CentE/kWh c 0. tako da su za 15% niži nego kod primene kamiona sa kontejnerom. jer ovde otpada trošak iznajmljivanja kontejnera. Ukoliko se transportuje drveni čips sa većim sadržajem vlage. uz primenu utovarivača priključenog na traktor ili utovarivača točkaša. Ukoliko se. Troškovi transporta predstavljeni u daljem tekstu obuhvataju. moguć jeftiniji transport uz primenu kamiona sa kontejnerom.65 0. Stoga u ovom slučaju otpadaju troškovi za utovar prednjim utovarivačem. za svaku daljinu transportovanja. neobavezujućim tabelama okvirnih cena″ /BDN 1996/.6 0.7 9.5 12. dok transporta traktorom i prikolicom imaju 64% višu vrednost i iznose 16.2 0. čips se utovara direktno u kontejner.0 38. za daljinu transportovanja od 20 km. od primenjenih transportnih sredstava i od sadržaja vlage u biomasi. vrši skladištenje čipsa na otvorenom ili u hali za skladištenje.6 Troškovi transporta iseckane drvene mase (/KTBL 1996/. jer se transportuje više vode. Za transportovanje se umesto kamiona sa kontejnerom može koristiti šleper sa poluprikolicom. a kod transportovanja sredstvima poljoprivredne mehanizacije.8 Euro/tatro.0 1.1 10. Tabela 3.0 Euro/GJ c 0.25 0.7 CentE/kWh c 0.8 a = Zapremina transportnog tovara 80 m3 b = Zapremina transportnog tovara 30 m3 c = Toplotna moć 11.35 0.2. za kamion sa kontejnerom zapremine 23 t.45 0.25 0.32 015 0.3 7. izvršiti utovar čipsa.2 kWh/kg) pri sadržaju vlage 33 % strana 86 .3 0.6 0. Iz tabele se može videti da je.3 12.9 19. Schneider i Deimling 2001 u /1/) Transportno rastojanje Km 5 10 15 20 25 30 50 70 Kamion sa kontejnerom a Euro/tatro 6. Proračun čistih troškova transportovanja izvršen je u skladu sa ″Troškovno orijentisanim.2 0. Transportni troškovi ovde iznose . Međutim. mora se imati u vidu.2.75 1.3 30.0 1.6 0. Međutim. su viši. koji se utovara direktno mašinom za seckanje (npr kod seckanja drveta na šumskom transportnom putu ili kod direktnog utovara kombajnom za seckanje drveta. troškovi kamionskog transporta se penju za 12%.5 Euro/tatro.0 21.9 Euro/tatro. koje moraju stajati na raspolaganju radi punjenja čipsom. a manje suve mase. u prikolice sa kiper uredjajem. Tako troškovi transportovanja na udaljenost od 20 km iznose za kamionski transport 10.7 0. pri žetvi na brzorastućim plantažama).7 16.35 0.25 1.3 Euro/tatro.6 GJ/t (3. Utovar u transportna sredstva vrši mašina za seckanje drveta u čips.2 0. moraju biti uzeti u obzir troškovi odgovarajućih transportnih jedinica.

dr Miloš Tešić. Ukoliko je plaćanje po obrađenoj površini.3. pa i pikap uređaj prilagođen većoj brzini kretanja. 2. odnosno obračunska širina zahvata. ali i od širine zahvata mašine koja je obavila žetvu. Najznačajnije stavke su: 1. ili još bolje na kilogram ili tonu presovanog materijala. koji u vreme presovanja slame strnih žita pretpostavlja 8 do 10 sati neto rada. a obuhvata trošak sredstava. Ovu cenu treba svesti na jedinicu površine. Pošto je potencijalni učinak prese u najvećem broju slučajeva veći od prinosa mase u zboju i pri najvećoj brzini kretanja prethodno se grabljama «sunce» obavi grupisanje zbojeva. Spremanje u formi konvencionalnih bala je objektivno najskuplji postupak sa velikim udelom ljudskog rada pri utovaru. Zbog niže cene i manjeg traktora i cena agregata je niža. Prof. koja može da se oduzme od troškova koji se odnose na spremanje biljnih ostataka u cilju korišćenja kao goriva. tako da se u različitim uslovima rada odnosi cena na nivou jedne ili više sezona značajno menjaju. 3. Ukupna cena spremanja bitno zavisi od dužine transporta i od potrebe premeštanja sa jedne na drugu njivu. Troškovi spremanja razmatraju se prema operacijama koje spremanje obuhvata. Najniži su utrošci kod velikih strana 87 . Presa za valjkaste bale načelno ima niži potencijalni učinak. niža cena presa doprinosi nižoj ceni presovanja. pošto postoji poteškoća da se definišu i prirodni uticajni faktori koji utiču na troškove. postoji potreba da se biljni ostaci usitne i dobro distribuiraju. Profesionalno spremanje sprovodi se često tako da se cena svodi na kilogram ili tonu obrađenog materijala. treba računati sa još jednim prohodom agregata koji se sastoji od malog traktora i grablji «sunce». U slučaju malog prinosa biljnih ostataka i visokih gubitaka pri presovanju cena postaje vrlo visoka. Naravno. tada na gubitku može da bude poručilac posla. Tako se omogućava znatno povećanje učinka prese. Brzina kretanja agregata ograničena je mikroreljefom njive i gubicima na pikap uređaju. Realno.Poljoprivredni fakultet. Novi Sad Pojedinačno procenjivanje troškova spremanja poljoprivredne biomase nije lako sprovesti. za većinu primenjivanih mašina. radne snage i potrošnog materijala. presovanje pa i utovar su skuplji. S druge strane. postoje i različiti pristupi proračunu troškova.3 Tehno-ekonomska analiza spremanja poljoprivredne biomase Prof. koji rastu sa povišenjem brzine kretanja. gubitka vremena pri transportu. a ukupno 10-12 sati. Najčešće je gornja granica brzine 10 km/h. Ovaj postupak ima svoju cenu. Značajnu stavku predstavlja cena veziva za bale. S obzirom da postoje vrlo različiti uslovi za spremanje biljnih ostataka.Fakultet tehničkih nauka. Presovanje. Novi Sad Prof. hektar. To će se ipak primenjivati samo ukoliko se biljni ostaci pripremaju za vlastite potrebe. zavisi od prinosa žetvenih ostataka. Bogatstvo zboja. U slučaju malih rasutih parcela i učešća vlasnika i njegove porodice u ručnom radu. 2. Cena zavisi od cene prese i traktora i potrošnje goriva. ili u regionu sa jevtinijom radnom snagom. To značajno utiče na koncept linije mašina za spremanje biljnih ostataka. bez obzira da li se kasnije primenjuje konvencionalna (oranje) ili konzervacijska obrada. kombajna. Ona se menja kod iste vrste presa u zavisnosti od podešene dužine. odnosno prečnika bala i podešene sabijenosti. Uobičajeno je da nakon žetve. pri čemu se najčešće posmatra trošak agregata sa vozačem za jedan dan rada. Svedeno na kilogram presovanog materijala presa za velike četvrtaste bale može da postigne u određenim uslovima čak i najnižu cenu presovanja. Ovo se može ilustrovati sa nekoliko primera: 1. a najniža za prese za konvencionalne bale. ali se to ne odnosi i na transport. dr Milan Martinov . Najviša je za prese za velike četvrtaste bale. a takođe i razni uticajni faktori. a izuzetno 12 km/h. Prese za velike četvrtaste bale imaju veći učinak. tako da se na jedan doda još jedan ili čak dva zboja. istovaru i uskladištenju. realno se postižu niže cene. Miladin Brkić . 4. Na smanjenje učinka utiče zastajanje u toku vezivanja i izbacivanja bale iz komore za presovanje.

u odnosu na velike četvrtaste. od klimatskih uslova u toku rasta i od drugih faktora.četvrtastih bala. Takođe.3. zbog ekoloških i ekonomskih razloga. umesto da se ubira. Valjkaste bale se utovaraju potpuno mehanički. 3.1 Troškovi pripreme poljoprivredne biomase do međuskladišta Slama Slama. Manipulacija. moraju pridodati i troškovi vezani za hranljivu vrednost slame. jer troškovi najma zemljišta i zajednički troškovi ne opterećuju slamu. Stoga se troškovima pripreme slame za sagorevanje. grupisanje. stoga pretežno određeni troškovima ubiranja (sređivanja) slame. ali je zbog manje zapremine i gustine. postaju raspoložive za kulture koje se na zemljištu kasnije seju /BUCHNER 1983/. Manipulacija velikim četvrtastim balama je potpuno mehanizovana. a zbog velike zapremine i gustine cena najniža.3. Ako se. utovar na transportno sredstvo. Za konvencionalne bale manipulacija se sprovodi gotovo isključivo ručno. Kod korišćenja slame kao goriva ne nastaju. mora se troškovima pripreme slame dodati i trošak koji predstavlja humus-ekvivalent slame. ostavi na njivi kao organsko đubrivo. Naime. ili ako može da bude zamenjena primenom zelenišnih đubriva. što kao krajnji ishod može da ima raspadanje prilikom manipulacije. što takođe doprinosi sniženju troškova manipulacije. tj. veće gustine bala. od sorte. koriste se samo za transport na manjim rastojanjima. ona pozitivno utiče na bilans hranljivih materija i na bilans humusa. istovar sa transportnog sredstva i uskladištenje sprovodi se na vrlo različite načine i u različitim uslovima. Umotavanje valjkastih bala slame može da se kontroliše.1 prikazani su prosečni sadržaji hranljivih materija /HYDROAGRI 1993/. može izraziti kroz novčanu vrednost. utrošak sredstava i rada za ovu operaciju veći. u nekim slučajevima i za uskladištenje. strana 88 . koji opterećuju teren na kojem je ona proizvedena. uz pomoćna transportna sredstva. ili se čak primenjuje kao dodatak za prethodno vrpcom vezane bale. stoji na raspolaganju po relativno pristupačnoj ceni. Hranljiva vrednost Hranljiva vrednost slame može da se odredi na bazi prosečnog sadržaja hranljivih materija u njoj i na bazi cene kilograma čistih hranljivih materija. U tabeli 3. trebalo koristiti kao gorivo samo onda. To daje najvišu stabilnost prilikom manipulisanja i transporta. te je teško izvesti podloge za proračun. pri bacanju se bale delimično oštećuju. od primenjenog đubrenja. doduše. 3. sprovode se samo na izuzetno ravnim njivama ili u posebnim uslovima. niti su vezani za plodored proizvođenih kultura. tako da se sadržaj azota. Za namotavanje valjkastih bala koristi se i mreža. Često se koristi neki od postupaka akumulacije. kao nuzproizvod pri proizvodnji žita. posebno zbog toga što robustna konstrukcija prese omogućava postizanje viših pritisaka presovanja. sadržanih u slami. a neke čak i potpuno rasturaju. ali se javljaju indirektni uticaji na proizvodnju drugih poljoprivrednih kultura. na lokaciji koja je na jednom kraju njive. sadržane u slami. samoutovarne prikolice sa jednim ili dva nivoa. Razne forme akumulacije – grupisanja. Tada se isto sredstvo koristi i za utovar-istovar. Namenska sredstva. broj namotaja. Troškovi pripreme slame kao goriva su. uz troškove sređivanja slame. ako nije neophodna kao đubrivo koje obezbeđuje humus. Pri proračunu vrednosti slame kao đubriva polazi se od toga. Sadržaj hranljivih materija u slami zavisi od vrste žitarice. da tokom vremena sve hranljive materije. Stav nauke i struke u Nemačkoj je da bi slamu. grupisanja bala. bilans humusa toliko pogorša. već žito kao glavni dobijeni rezultat proizvodnje. popunjenost prikolice je mala pa time i skuplji transport. kada njive okružuju ekonomsko dvorište. Ako se slama. za transport na malim rastojanjima i područjima sa visokom cenom radne snage. usled ubiranja slame. Bacanje bala u prikolicu sa nadogradnjom primenjuje se samo izuzetno. ali smanjena količina veziva utiče na smanjenu stabilnost. nikakvi direktni troškovi. fosfora. kalijuma i kalcijuma. da se mogu očekivati pogoršanja prinosa u narednoj žetvi i/ili porast troškova proizvodnje.

0 2.1 106. zelenišnim đubrivom ili pomoću nekog drugog organskog đubriva (osoka.7 strana 89 . Ovi troškovi ulaze u troškove pripreme slame kao goriva.48 Troškovi Euro/ha 45.15 8.3.00 h 22 48 7.3.5 3. Razgradnja organskih supstanci iznosi oko 2 do 4 t/ha ako je udeo okopavina od 15 do 35% u okviru jednog plodoreda /RUHR-STICKSTOFFAG 1988/.2 Troškovi za zelenišno djubrivo (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Količina po ha Seme Azot (80 % iskorišćenje sledećim usevom) Mašine i nadnice za . Shodno ovome. da se bilans humusa održi i pored odnošenja slame sa njive. pri korišćenju zemljišta za proizvodnju.9 0.33 h 1..1 Hranljiva vrednost slame žitarica (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Sastojak Azot Fosfat Kalium Kalcium Ukupna hranljiva vrednost slame Količina u kg/t slame a 5. sadraj vlage 15 % c = sadržaj vlage 15 % trajanje korišćenja 15 g. jednaka troškovima sejanja biljaka za zelenišno đubrenje. osoke ili pomoću zelenišnog đubriva.9 kWh/kg) Ekvivalent humusa Nije lako odrediti ekvivalent humusa za slamu. negativni bilans humusa može se očekivati samo ako se sa njive odnose velike količine organskih materija. nema nikakve negativne posledice na bilans humusa u zemljištu. stajnjak). Ovde se uzima da je vrednost humusa.djubrenje . Nisu nam poznati rezultatui sličnih ispitivanja u Vojvodini.48 0.5 0. pre prisutno prezasićenje organskim materijama.Tabela 3.7 48. Stoga se u daljem izlaganju diskutuju dve mogućnosti za određivanje humusne vrednosti slame: • Polazi se od toga da sređivanje slame.62 a = /HYDRO-Agri 1993/ b = /KTBL 1996/. pokazuje se da je.0 4.27 0. što dugoročno dovodi do smanjenja prinosa poljoprivrednih kultura. Sadržaj humusa ostaje nepromenjen. koji bi slama inače obezbedila na njivi.65 1. Jedna mogućnost. Kompenzovanje se može postići đubrenjem slamom. bez da se izvrši kompenzovanje u vidu stajnjaka. Ako se ovi podaci uporede sa očekivanom godišnjom razgradnjom humusa. toplotna moć 14.03 Vrednost u Euro/t c 2.setvu Kamate za obrtna sredstva 8 % Zbir 18.0 14. sadržanog u slami.00 kg 8. radi korišćenja za proizvodnju energije. Stoga se ekvivalent humusa slame ne iskazuje u vidu posebne vrednosti.64 0. Tabela 3. • U drugoj varijanti pretpostavlja se da se odnošenjem slame sa njive negativno utiče na bilans humusa. Stoga se mora proceniti koliko treba da se usvoji za vrednost humusa. sastoji se u obezbeđenju humusa kroz sejanje biljaka koje služe kao zelenišno đubrivo.0 3.92 3. Treba imati u vidu da navedeni iskazi važe prvenstveno za klimatsku i proizvodnu situaciju u Nemačkoj.8GJ/t (3.00 kg Troškovi po jedinici Euro/kg 2. pri čemu se ti troškovi označavaju kao troškovi u kojim je obuhvaćena ″vrednost humusa″.5 Cena u Euro/kg b 0. jer bilans humusa za datu lokaciju zemljišta jako zavisi od lokalnih uslova i uslova korišćenja zemljišta. Troškovi pripreme slame za dobijanje energije iskazuju se ″bez vrednosti humusa″.9 0.

Troškovi za transportovanje do među-skladišta.1 22.5 t/ha suve mase. troškovi za baliranje se dodatno određuju i po metodi prstena mašina (Maschinenring) /LVMR 1996/. dobija se ukupni prinos suve mase od 3.7 Euro/ha. Po jednoj velikoj četvrtastoj Hesston-bali obračunava se 9 Eura. omogućava da se može očekivati značajan porast zelene mase.5 26.5 do 3. Troškovi pojedinih operacija u okviru sređivanja slame obuhvataju troškove nadnica radne snage i troškove primene mašina.7 0.6 16.3 mogu da se uoče znatno veći troškovi sređivanja slame ako se obračunavaju po metodi prstenova mašina. jer ove materije mogu da iskoriste i kulture koje budu kasnije sejane.2).3 10. a prema metodi prstena mašina oni iznose 134 Euro/t.2 1. mogu se.Troškovi za hranljive materije u vidu fosfora i kalijuma nisu uračunati. Tabela 3. Ako se pretpostavi prinos slame od 6 t/ha.0 6.750 t/godišnje). Prema tome: ukupni troškovi sređivanja slame prema KTBL-metodi iznose 82 Euro/ha. sa prosečnom dužinom puta transportovanja od 2 km.3 izvršeno je upoređivanje troškova prema metodi prstena mašina i prema KTBL-metodi.0 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % Za utovar bala na njivi izračunati su troškovi od 10.3. međutim.5 GJ/t (4. Kod ovoga načina odredjivanja troškova. Kod azota se polazi od pretpostavke da će ga naredne kulture iskoristiti 80 %. po jednoj bali. došlo bi i ovde do povećanja troškova. penju se na 15. U tabeli 3.Za proračun troškova đubrenja zemljišta zelenišnim đubrivom (tabela 3.0 t/ha.3.3 16.3.6 82.6 16. i pri sejanju nakon ubiranja pšenice i čak i u avgustu. Za kalkulacije troškova mašina korišćeni su podaci iz KTBL-priručnika /KTBL 1996/.35 Metod prstenova mašina 100. jer ova biljka izuzetno dobro podnosi kasno sejanje i time. Oni se eventualno dopunjuju podacima koje daju pojedine firme /VORHOFF 1998/.1 13.7 do 4. Niski troškovi prema KTBL-metodi. Stoga se obračunava samo 20% troškova za primenjenu količinu đubriva.3 Troškovi spremanja slame (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Postupak Presovanje Utovar Transport Istovar Ukupni troškovi spremanja Jedinica Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/tatro a Euro/t b Euro/GJ c Cent E/kWh c KTBL metod 49.0 6. strana 90 . ili početkom septembra. Troškovi sređivanja slame Kod određivanja troškova sređivanja slame pretpostavljen je prinos slame 6 t/ha i veličina parcele 5 ha.2 do 1. Po ovoj metodi proračuna troškovi baliranja leže znatno više nego kod određivanja troškova prema KTBL /KTBL 1996/.6 133.6 Euro/ha. Pri tome se visina nadnice određuje sa 10 Euro/h.6 a = odnosi se na uskladištenu slamu b = sadržaj vlage 15 % c = toplotna moć 14.1 10. odabrano je sejanje slačice kao đubriva. Ovaj usev dostiže prinos u suvoj masi od 2. koja treba da posluži kao zelenišno đubrivo.6 0. To je pre svega posledica pretpostavke KTBL-metode. Pri nižem iskorišćenju. a za istovar bala iznose 6.5 t/ha.3. U tabeli 3. U tabeli 3. Kako baliranje slame obično vrše uslužne firme. Uz navedene pretpostavke dobijaju se troškovi korišćenja zelenišnog đubriva u iznosu od oko 106 Euro/ha.2 navedeni su troškovi sejanja slačice.3.6 Euro/ha. Ako se uključi i preostala masa korena biljaka slačice koja iznosi od 1. za troškove koji odgovaraju vrednosti humusa dobija se 18 Euro/t slame. da će mašine i uređaji biti veoma dobro iskorišćeni.95 0. postići samo uz veoma dobro iskorišćenje prese za velike četvrtaste bale Hesston (koje treba da iznosi bar 8. troškovi se ne iskazuju po toni nego paušalno.

posebno pri manipulaciji. Kalkulacija. strana 91 . transportni putevi bili bi smanjeni te bi cena transporta bila oko 0. Ovo bi moglo da posluži kao reper za prihvatljivu cenu uskladištene slame. u retkim slučajevima do 15 km/h. a kamion s prikolicom 44. grupisanje po 8 kom. Koristi se vezivo 130K PP. Cena presovanja je 0. Na univerzalnu prikolicu nosivosti 7-8 t utovara se 16 bala. Transport se obavlja univerzalnim prikolicama ili kamionima. Vozačima je nepovoljno da često zastajkuju da bi se utovarile pojedinačne bale.30 din po kg. Kada se tome dodaju gubici pri spajanju zbojeva. Uvek je isti broj prohoda. Uobičajeno je da se slama plaća 0. U realnim uslovima sa hektara se ubere 1. što daje 4. Za ocenu cene presovanja i manipulacije najmerodavnije su tržišne cene koje se ostvaruju u realnim uslovima ponude i potražnje. može da se sprovede drugačijim pristupom izračunavanju troškova. Proračun troškova koriguje se i time što bi za seckanje i rasipanje slame bilo potrebno 0. Podaci su sledeći: u svim teoretskim proračunima računa se sa većim količinama slame po hektaru. Za jednu tonu ispresovane slame koristi se oko 1.35 din po kilogramu. mazivo i vezivo. Na zahtev poručioca slama se skida za nekoliko dana posle žetve.6 m vuče se traktorom snage oko 150 kW. Ukoliko bi se slama koristila za vlastite potrebe. U uslovima proizvodnje velikih količina na velikim površinama presovanje u formi velikih četvrtastih bala je najisplativije.15 do 0. cenu presovanja. Ekonomično spremanje. Cena presovanja i manipulacije slame 1. te dostiže i do 25 cm.5 din/kg je bez transporta.30 do 0.75 din po kg slame. sa aksijalnim vršajnim aparatom i takozvanih CTS kombajna.2 din/kg.5 do 5 t slame. Ukoliko je količina ispod 1. Količina zavisi od podešenosti dužine i gustina bala. Dnevno se presuje oko 100 t slame ili 55-60 ha. Količina slame znatno utiče na isplativost.5-2. Primer Presa Welger D-6000 preseka bale 120x70 cm i podesive dužine 1. Računaju se samo minimalni troškovi sredstava i neophodna materijalna ulaganja u gorivo. Pri žetvi se nivo rezanja podiže da bi se rasteretio vršajni aparat kombajna. te za toliku vrednost mogu da se umanje troškovi spremanja. a utovara i istovara sa uskladištenjem takođe 0. Cena veziva je 90 din po kg. dakle po ceni konkurentno opisanom.5 do 2 t slame. Tada bi ukupna cena spremljene slame u formi velikih četvrtastih bala bila oko 2000 din po toni u vlastitom skladištu.75 din po kg slame. Na šleper se utovara 40 bala.Primer troškova presovanja i manipulacije slame u sezoni 2002.35 din po kg (ukoliko je prinos 2 t/ha). umesto određivanja cena za svaki tip bala i postupka rada mogla da se postavi kao granična vrednost primenljivosti. Često se slama plaća u ekvivalentu cene 100 kg pšenice po hektaru. Gubitak je pre svega na strnjištu. a cela sezona traje 12 do 15 dana. te bi. Primenjuje se akumulacija bala. U zavisnosti od prinosa slame i širine zahvata hedera kombajna grupišu se dva ili tri zboja. To je posebno bitno ukoliko se utovara na kamione. računajuči i prevoz do mesta korišćenja.3 din/kg. gubici u obliku usitnjene slame koji ne mogu da se pokupe i gubici na pikap uređaju dolazi se to toga da se najčešće ispresuje oko 40% nadzemnog dela slame strnih žita. Poseban slučaj je primena novijih tipova kombajna. računajući i cenu slame 0. Brzina u radu je 10-12 km/h. U navedenim uslovima rada utrošak dizel goriva za presovanje je oko 1 l po bali mase 250300 kg. Uz pojedine usluge spremanje sprovodi sam vlasnik i članovi porodice. na imanju ili za lokalno grejanje. Ima uporedljivu toplotnu moć. Za cenu pšenice 7 din po kg cena slame bila bi oko 0. a obrađena količina se menja. Tada je ostatak na strnjištu i preko 40% nadzemne mase slame. Ova cena je uporedljiva sa cenom domaćih ugljeva. Ono je neprimenljivo na malim fragmentiranim posedima.5 t/ha smatra se da je presovanje neisplativo. tada je drugačija. koja uglavnom ne može da se pokupi pikap uređajem i ispresuje.5 kg veziva. Na njima dolazi do intenzivnog drobljenja slame. a oznaka daje dužinu veziva u metrima po jednom kg. manje pepela i nema sumpora.

na primeru tritikale.8 t/ha (visok prinos) /SAUER 1997/ i od odnosa zrno/slama od 1:1. 5. Tabela 3.8 (nizak prinos).8 1.6 Metod prstenova Mašina 52 107 133 292 57 48 3. Nedostajući podaci za mašine uzeti su na bazi podataka koje daju proizvođači mašina. Troškovi setve energetskih žitarica Troškovi setve obuhvataju troškove setvenog materijala (semena).2 Eurocenta/kWh). biti analizirani troškovi pripreme biogoriva u vidu cele biljke žitarica (zrno i slama).0 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % Energetske žitarice Kada se razmišlja o sejanju žitarica radi njihovog korišćenja za proizvodnju toplotne ili električne energije.5 1. Stoga će u daljem izlaganju. uz transport na prosečno rastojanje 2 kilometra do međuskladišta.4 pokazuje da se troškovi pripreme slame kao goriva nalaze između 1.9 i 15. dolazi se do ukupnog prinosa gorive mase žitarice od 11.3. u principu dolaze u obzir sve vrste žitarica.6 (srednje visok prinos) i 6. Usvojeno je da je potrebna količina semena 160 kg/ha /KTBL 1996/.8 Troškovi spremanja bez vrednosti humusa a = Sadržaj vlage 15 % b = Toplotna moć 14.5).65 i 3.7 t/ha. pri sadržaju vlage 15%.35 Euro/GJ (između 0.8 1.2 185 36.5 31 4. Polazeći od prinosa zrna od 4.5 22. 12.0 134 26.55 i 1.2 0. a takođe i troškovi sređivanja. Ta žitarica odlikuje se visokom otpornošću na bolesti i na štetočine. Podaci o troškovima su većinom uzeti iz KTBL-priručnika /KTBL 1997/ KTBL 1996/. ili su dopunjeni podacima iz stručne literature.3. Tritikala je posebno perspektivna za korišćenje kao energetska žitarica. sredstava za zaštitu biljaka. Pri tome troškovi pripreme ovog biogoriva. pri čemu su ovde korišćeni podaci za parcelu veličine 5 ha.4 Troškovi spremanja slame u medjuskladište (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Jedinica Hranljiva vrednost Vrednost humusa Troškovi spremanja Troškovi spremanja uključujući vrednost humusa Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/tatro Euro/t a Euro/GJ b Cent E/kWh Euro/ha Euro/tatro Euro/t a Euro/GJ b Cent E/kWh KTBL metod 52 107 82 240 47 40 2. kao i relativno visokom sigurnošću kada su u pitanju prinosi koji se ostvaruju.5 GJ/t (4. koji nastaju do međuskladišta. dobijaju se kao zbir vrednosti hranljivih materija sadržanih u slami.3. Tabela 3. relativno niskim zahtevima u pogledu korišćenog zemljišta. obuhvataju troškove setve i troškove sređivanja do međuskladišta. Pri proračunu potrebne količine đubriva pošlo se strana 92 .6 0. U tabeli 14 prikazani su pojedini elementarni troškovi. troškove đubriva.3.Troškovi slame u međuskladištu Troškovi pripreme slame kao goriva. do skladištenja. troškove angažovanih mašina i troškove nadnica radnika (tabela 3. vrednosti humusa i troškova sređivanja slame.

između 511 i 575 Eura po hektaru. da je potrebno da se pokošena masa prevrne na 33% zasejane površine /HARTMANN 1997A/. Uz to je i manji rizik u pogledu veličine prinosa. Troškovi sredstava za zaštitu biljaka sastoje se od jednog tretiranja herbicidima i jednog tretiranja fungicidima. Tabela 3. Skladište se puni kipovanjem prikolica i primenom utovarivača sa prednjom kašikom /HARTMANN 1997A/.1 575 43 37 2. računato je sa primenom jedne samohode kosačice sa odlaganjem žita u otkos na 40% zasejane površine.9 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % Na kraju razmatranja mogućnosti setve energetskih žitarica treba napomenuti da je značajna prednost ideje o uzgoju ovih kultura što je postupak setve poznat te da poljoprivredna gazdinstva raspolažu potrebnim mašinama za sve operacije proizvodnje i ubiranja. Ukupni troškovi setve iznose. Kod postupka sa baliranjem.0 1.7 1. Transportovanje peleta sa njive do mesta skladištenja izvodi se traktorom snage 75 kW i dve transportne prikolice sa ukupnom dozvoljenom masom 8 t.od đubrenja prema iskorišćenju hranljivih materija iz zemljišta. Na preostaloj površini je usvojeno direktno peletiranje pomoću mašine za peletiranje. eventualno je potrebno da se uradi i prevrtanje otkosa radi sušenja. Dodatno se po hektaru uračunava još 5 kg azota. Dodatno je.3. pri čemu najveći deo troškova predstavljaju troškovi đubriva i troškovi korišćenih mašina (tabela 3. usvojeno da treba da se primene grablje za prevrtanje otkosa. koja ima kosioni uređaj za košenje žita. potrošnja od 15 kg P2O5 i potrošnja 30 kg K2O /KALT-SCHMITT 1997/.7 72 72 72 143 170 207 82 82 82 150 150 150 14 14 14 50 50 50 t/ha Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/tatro Euro/t a Euro/GJ b Cent E/kWh 511 62 48 3. na 60% površine na kojoj je žito poskošeno i odloženo u otkos radi sušenja. jer bi jako vlažno žito trebalo da se osuši u otkosu pre peletiranja. Stoga je pri proračunu usvojeno. pri čemu se po toni prinosa zrna usvaja potrošnja azota od 20 kg. strana 93 . Prosečna daljina transportovanja usvojeno je da iznosi 2 kilometra. Troškovi sređivanja energetskih žitarica Troškovi sređivanja proračunati su za dva različita postupka sređivanja (tabela 3.6). žito se kosi pomoću kosačice sa odlaganjem žita u otkos.0 a = Sadržaj vlage 15 % b = Toplotna moć 14.5).3.8 538 49 42 3. a ostatak procesa sređivanja odvija se analogno onom kod sređivanja slame.6 1.3. Pri proizvodnji peleta (postupak sa peletiranjem). Kada je žito koje se kosi veoma vlažno.5 Troškovi uzgoja tritikale (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Nivo prinosa Prinos Seme Djubrivo Sredstva za zaštitu Rad mašina Osiguranja Nadnice (10 Euro/h rada radnika) Troškovi uzgoja Troškovi uzgoja tritikale Nizak Srednji Visok 11 13 15. zavisno od visine prinosa.1 GJ/t (3. u poređenju sa brzorastućim plantažama topole i kineskom trskom.

Iz tabele 3. strana 94 .5 7. koji su i ovde. sa ekonomskog aspekta. mogao bi postupak peletiranja.5 17 21 skladištu Troškovi spremanja Euro/ha Euro/tatro Euro/t a Euro/GJ b CentE/kWh 111 13 11 0. kod oba postupka sređivanja žita izvršen je proračun sa odobrenom premijom za obustavljanje proizvodnje i bez odobrene premije za obustavljanje proizvodnje.5 696 818 997 Peletiranje Utovar na Euro/ha 9.5 3.5 20.5 3.5 13 11 0. Troškovi pripreme energetskih žitarica do međuskladišta Radi određivanja ukupnih troškova pripreme žita kao goriva. moraju se na troškove setve i ubiranja dodati i opšti odnosno i fiksni troškovi.7 su objedinjeno prikazani troškovi setve.9 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % c .8 884 86 77. troškovi ubiranja i fiksni troškovi.Tabela 3.5 63.5 9 10.sadržaj vlage 15 % b .1 GJ/t (3.5 5. Ovo se jednoznačno može povezati sa skupom primenom mašine za peletiranje.8 a . čak i uz uzimanje u obzir premije za obustavljanje proizvodnje. u odnosu na troškove postupka sa baliranjem od 11 Euro/t (tabela 3.5 14.3.5 7.5 12. Samo nakon značajnog poboljšanja učinka i trajanja angažovanja mašine.8 1076 85 77. da bude interesantan.2 1.8 0.25 755 86 77.5 5.3 150 13 11 0. koje se celokupne koriste kao gorivo.5 13.4 12. važi da.9 11.6 14.7 može da se vidi. usvojeni sa 460 Euro/ha. u zemljama Evropske Unije odobrava premija za obustavljanje proizvodnje. Kako se danas kod setve žitarica. Što se tiče razmatranih različitih prinosa žita. da postupak sa peletiranjem.uračunati gubici pri ubiranju 10.8 0. to su niži troškovi po jedinici sadržaja energije.uračunati gubici pri ubiranju 5 % Sveukupno posmatrano.5 Baliranje/ Euro/ha 54.6).5 25 14. U tabeli 3.5 17 21 poljeskladiste Slaganje na Euro/ha 9 10.2 14.2 1. postupak sa peletiranjem se. ima veoma visoke troškove proizvodnje.5 Košenje Euro/ha 2 2 2 3.3 % d .5 11.2 1.8 0.5 polju Transport Euro/ha 17.3.toplotna moć 14.5 5.3 126.5 77.3.1 10. kao i kod brzorastućih plantaža.6 Troškovi spremanja tritikale (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Linija za pelete d Linija za bale c Nivo prinosa Nizak srednji visok Nizak srednji visok Prinos t/ha 9. što je viši prinos.3.9 Prevrtanje Euro/ha 19 19 19 7.5 12. sa troškovima sređivanja žita od 73 Euro/t pokazao kao znatno skuplji.

3 375 1. koje se mogu podići uz relativno povoljne uslove.9 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % c = uračunati gubici pri ubiranju 10. pri čemu se obračunavaju samo varijabilni troškovi.9 1. usvojeno je da se vrši skladištenje u pokrivenom prostoru. pa su tako određeni i troškovi skladištenja.5 Linija za peletiranje d nizak srednji visok 10. kod posmatranih nosilaca energije dolazi do različitih troškova skladišta po toni (tabela 3.9 3.1 375 4. Usled različite gustine u skladištu i zahteva koji se postavljaju samom mestu skladištenja.736 137 117 7.111 167 142 10 3. Istražene su sledeće mogućnosti za skladištenje slamastih nosilaca energije u vidu bala: • Slama: Kod slame dolazi u obzir skladištenje bala na otvorenom.125 115 147 6.3.082 128 110 7.6 1.8 2.9 11.2 820 68 58 4.7 375 1. kao i skladištenje u montažnim halama.186 149 134 6.6 14.7 Troškovi spremanja tritikale u bale i pelete (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Nivo prinosa Prinos Uzgoj Spremanje Fiksni troškovi Premija za obustavljanje proizvodnje Troškovi pripreme bez premije za obustavljanje proizvodnje Troškovi pripreme sa premijom za obustavljanje proizvodnje Linija za baliranje c nizak srednji visok 9.6 1. Ovde se.3.3. kako bi se sprečilo kvašenje bala.4 12. uz varijabline.3 % d = uračunati gubici pri ubiranju 5 % 3. cele biljke žitarica i kineske trske.5 750 77 65 4.8 3. što predstavlja povoljan način skladištenja u pogledu troškova. • Kineska trska: Kod bala od kineske trske usvojeni su isti uslovi skladištenja kao i kod bala od celih biljki žitarica.1 511 534 576 111 127 150 460 460 460 375 1.726 145 166 11.1 1. kao što je slučaj sa halama od oblovine /HARTMANN 1997A/.0 t/ha Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/ha Euro/tatro Euro/t a Euro/GJ b Cent E/kWh Euro/ha Euro/tatro Euro/t a Euro/GJ b Cent E/kWh a = sadržaj vlage 15 % b = toplotna moć 14. • Cela biljka žitarica: Kako se pri skladištenju bala od cele biljke žitarica na otvorenom prostoru mora računati sa vrlo velikim gubicima.1 GJ/t (3. Pri tome dolazi u obzir skladištenje u starim zgradama.5 1.2 Troškovi skladištenja Skladištenje bala Troškovi skladištenja bala izračunati su za skladištenje slame.882 181 154 10.8 4.507 145 123 8.Tabela 3.8 707 84 77 5. Kod skladištenja na njivi dolazi u obzir pokrivanje bala folijom.8 375 1.8 3.7 1.2 3.2 15 511 534 576 755 884 1075 460 460 460 375 1. obračunavaju i fiksni troškovi.350 153 130 9.8).0 2.9 2. strana 95 .

Tako troškovi skladištenja peleta od celih biljki žitarica u starim zgradama iznose između 5.6-4.6 3.9 pokazuje da je skladištenje peleta od celih biljki žitarica povoljnije od skladištenja seckane kineske trske.Tabela 3.8-1.1 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % Troškovi gubitaka pri skladištenju izračunavaju se tako što se odgovarajući gubici mase u tonama pomnože troškovima koji se pojavljuju pri pripremi gorive biomase do skladištenja.0 0.9 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % g = Toplotna moć 14.2 Euro/tatro.3 0.1-8.3 5.2 0.5 GJ/t (4.3 skladišta Gubici u % 1 4 4 1 1 skladištu Euro/t 0.6 6.2 0.6-1.7 Euro/tatro.8).6 Euro/tatro.9-13. Kod slame i kineske trske usvojeni su gubici pri skladištenju od 1%. Tabela 3. kao i sa i bez premije za obustavljanje proizvodnje.3-13.9).6 f 0. Skladištenje rasutog materijala Kod skladištenja peleta od celih biljki žitarica ili seckane kineske trske.35 f 6.0 do 11.6 Euro/tatro. Kako bi se dobili odgovarajući opsezi troškova.1 0.3. mora se po pravilu primenjivati i pomenuta skuplja varijanta. Kako je.5 0. Kao i kod skladištenja bala. Pošto se ovde radi o rasutom materijalu.2-0.7-7. U ukupnom iznosu.8 GJ/t (4.5 1.3. što kod skladištenja bala nije uvek bezuslovno potrebno. cela biljka žitarica 57-112 Euro/t.8-0.2 0.9 g 0.2 12. Ovo je pre svega uslovljeno većom gustinom pri skladištenju i boljim iskorišćenjem zapremine skladišta.4 i 6.5-1.2-9.5 11. kineska trska 46-100 Euro/t d = sadržaj vlage 15 % e = Toplotna moć 14.4 g 0.0 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % f = Toplotna moć 14.7 5.3.2-2.3-15.0 f 0. po pravilu je potrebno skladištenje u pokrivenom prostoru (tabela 3. trebalo bi da pod skladišnog prostora bude stabilizovan (čvrst).7 8.05 e 7.5-48 Euro/t.7 i 9. ponuda starih zgrada koje su pogodne za skladištenje bala veoma ograničena.3.8 Troškovi skladištenja bala slame (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Slama Cele biljke žitarica Kineska trska Pokriveno Laka Laka Stara Stara folijom a gradjevina b montažna gradjevina a montažna halab hala a Troškovi Euro/t 1.2-15.8-2. Pokazuje se da troškovi za gubitke pri skladištenju predstavljaju bitan deo ukupnih troškova skladištenja (tabela 3. U principu za ovu svrhu dolaze u obzir stare zgrade. korišćeni su troškovi pripreme biomase za različite klase prinosa.15-0.7 12.5-4. dok se troškovi skladištenja u montažnim halama kreću između 13.45-0. troškovi skladištenja u starim zgradama leže na nivou polovine troškova skladištenja u šupama od oblovine. kao i montažne hale.3-0.1 GJ/t (3. strana 96 .0 Gubici u skladištu c Troškovi Euro/tatro skladištenja Euro/t d Euro/GJ CentE/kWh 2.5 2. dok su kod bala od cele biljke žitarica usvojeni gubici 4%. dok se troškovi za seckanu kinesku trsku nalaze na nivou od 11.15 e 0. Troškovi skladištenja kineske trske tj tritikale u starim zgradama leže između 6.7-6.15 g 15. međutim.2 f 13.3 g a = Gustina na skladištu 140 kg/m3 b = Gustina na skladištu 198 kg/m3 c = Troškovi pripreme do skladišta: slama 22.3 i 15. Time se odgovarajuće povećavaju troškovi prostora za skladištenje. i ovde je skladištenje u starim zgradama povoljnije od skladištenja u montažnim halama.5 2.

3 Troškovi transporta poljoprivredne biomase Pod transportom se ovde podrazumeva transport od među-skladišta do postrojenja za konverziju.4-6.3.2 0.4 e 0.3.3.2 4.7 e 11.8 f a = Gustina na skladištu 480 kg/m3 b = Gustina na skladištu 154 kg/m3 C = Troškovi pripreme do skladišta: Pelete od cele biljke žitarica 116-166 Euro/t.Tabela 3.9 f 1.65 f 37. Troškovi transportovanja zavise od udaljenosti na koju se vrši transportovanje.0-12.6-0. Učinak transporta dat je na slici 3.8-2.6 27. ili neka transportna firma. U većini slučajeva koristi se traktor s prikolicom ili sa dve prikolice.3 0. uz korišćenje poljoprivredne mehanizacije.6-0.6 0. u formi drvenog čipsa.5 1.6 9.1 0.2-27. Transportovanje slamaste biomase može da se izvrši kamionima ili uz primenu poljoprivrednih transportnih sredstava. kamionima i prikolicama.0-12.5 1 1 skladištu Gubici u Euro/t 1.4 skladišta Gubici u % 1. Taj transport mogu da urade sami poljoprivredni proizvođači.4-10.8 0.35 e 11. Slamasta biomasa Cena transporta zavisi od cene transportnog sredstva.8 GJ/t (4.3.5 1.7 e 0. Takođe. Njihovo korišćenje isplativo je tek za transport na većim rastojanjima. jer im je veća putna brzina.6 8. U zemljama sa visokom cenom radne snage posebno se vodi računa o angažovanju radnika. količine materijala koji se u jednom ciklusu transportuje i transportnog rastojanja. Treba imati u vidu da je putna brzina ograničena za slučaj utovara većeg broja bala. Kada se kreće s dve prikolice brzina transprota je smanjena. Troškovi transporta za različite nosioce bioenergije biće određeni za slučaj transporta putevima.65 f 0. kamion ili kamion s prikolicom su prevozna sredstva koja su skuplja po satu rada.6-1.8 7.2 prikazana je zavisnost angažovane strana 97 . tako i za slamaste nosioce bioenergije u formi bala ili peleta.9 Troškovi skladištenja rinfuze (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Iseckana rinfuza kineske trske Pelete od cele biljke b žitarica a Stara Laka Stara Laka gradjevina montažna gradjevina montažna hala hala Troškovi Euro/t 2.8-1.3-9. Na slici 3.0-37.35-0.5 9.8-2. preko 15 km. Troškovi za transportovanje biomase sa polja do među-skladišta. Ovo važi kako za drvo. od primenjenih transportnih sredstava i od sadržaja vlage u biomasi. već su obrađeni u prethodnim poglavljima.1 GJ/t (3. kineska trska 100106 Euro/t d = sadržaj vlage 15 % e = Toplotna moć 14.7 1.1 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % 3. Troškovi transporta predstavljeni u daljem tekstu obuhvataju.7 26.9 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % f = Toplotna moć 14.6-5. a teže pristupaju njivama.1 iz koje je sasvim jasno da on opada sa smanjenjem broja utovarenih bala.7-1. uz stvarne transportne troškove takodje i troškove utovara.3 skladištu c Troskovi skladištenja Euro/tatro Euro/t d Euro/GJ CentE/kWh 5.

.M. 1998) 50 Balirana biomasa Najveći uticaj na transportne troškove u slučaju bala ima gustina transportovanog materijala.3. 24 bale Kamion. Troškovi su izračunati za dva različita transportna sredstva: • Kamionski transport: kamion i otvorena prikolica. strana 98 . U~inak transporta. na koje može da se utovari 24 velike četvrtaste Hesston-bale.3. (A1. a za bale od cele biljke žitarica gustina 198 kg/m3. Martinov.radne snage od transportnog rastojanja. t/h 20 15 10 5 0 0 10 20 30 40 Transportno rastojanje. 12 bala Traktor.. km Traktor.1 Učinci raznih transportnih sredstava u zavisnosti od broja bala i rastojanja. 24 bale 50 Slika 3. km Traktor. 12 bala Traktor. 24 bale Kamion. Kod slame i kineske trske usvojena je gustina 140 kg/m3. min/t 40 30 20 10 0 0 10 20 30 40 Transportno rastojanje.2 Udeo ručnog rada za različite postupke transporta i transportna rastojanja (Brkić. 1998) 50 Ru~ni rad.M. 24 bale Slika 3.

1 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % Troškovi po GJ odnosno kWh odnose se na navedenu toplotnu moć slame Utovar bala se u oba slučaja radi sa traktorom snage 54 kW.15 0.45 0.3 0. dok troškovi za kamionski transport iznose 10.45 0.15 0.• Poljoprivredna transportna sredstva: Transportovanje se izvodi sa traktorom snage 75 kW i dve prikolice bez stranica.35 0. a za bale od celokupnih žitarica oni iznose 0.8 3.6 Euro/tatro.9 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % d = Toplotna moć slame 14.4 0. Schneider i Deimling 2001u /1/) Transportno rastojanje km 5 5. na kome je prednji trkatorski utovarač.4 15 7.2 0.5 70 18.3.0 kWh/kg).1 0.9 1.2 5.5 10 6. uz primenu traktora i prikolica.5 6.1 0. sa troškovima 7.85 0.2 0.6 0.3 7.6 5.9 13. slama može npr da se transportuje.5 0.1 22.5 GJ/t (4.8 1. strana 99 .25 0. /BDN 1996/. Za slamu i kinesku trsku se troškovi utovara iznose 0.1 GJ/t (3.7 0.6 0.15 0.4 0.2 0.. da je transportovanje kako bala od slame i kineske trske.7 0.6 8.45 a = 24 bale po transportnoj jedinici b = 16 bala po transportnoj jedinici c = Toplotna moć 14.4 0.5 0.4 0.45 0.4 7.10 Troškovi transporta bala slame (/KTBL 1996/.2 0.1 0.1 0.35 0.2 0. kineske trske 14.35 0.7 0. Na daljinue transportovanja 20 km. Troskovi prikazani u tabeli 3.6 30 10.2 0.5 0.25 0. To može da se objasni pre svega veoma niskim fiksnim troškovima poljoprivrednih prikolica i njihovim relativno visokim kapacitetom za utovar bala.25 0.6 25 9.6 0.1 15.3 Bale od slame i kineske trske d Traktor + prikolica b Kamion + prikolica a platforma €/tatro €/GJ c Cent€/ €/tatro €/GJ c Cent€/ kWh c kWh c 6.15 0.45 0.05 1.05 0.15 0. za sve razmatrane slučajeve daljine transportovanja. Tabela 3.3 0.7 4. povoljnije izvršiti uz primenu poljoprivredne transportne mehanizacije.4 0.05 0.4 2.65 0.3 20.35 0.3 3. tako i bala od celokupnih žitarica.15 0.6 11.65 0.3 7.75 Euro/t.8 14.9 1.9 Euro/t.25 0.6 Euro/tatro.15 0.2 0.6 0.15 0.1 Bale od cele biljke žitarica c Traktor + prikolica b Kamion + prikolica a platforma €/tatr €/GJ Cent€/ €/tatro €/GJ c Cent€/ c kWh c kWh c o 0.4 0.2 0. na jednu prikolicu može da stane 8 velikih četvrtastih Hesston bala.35 0.15 0.2 18.8 GJ/t (4.2 10.310 pokazuju.6 50 14.9 10.5 20 8.8 9.2 10.3 0.0 6.15 0.

9-3.2-8.7-2.1-4.6 2.1 korišćeni su uvek najniži i najviši troškovi za pripremu i za skladištenje biomase.5-11 1.7 1.4 Ukupni troškovi biomase kao goriva Prof.5 Troškovi transporta €/tatro 9-17 9-17 7-10 Troškovi (cena) goriva €/tatro 46-158 46-125 36-70 €/t a 31-105 30-83 30-60 €/GJ c 2. Cene goriva prema referentnim nemačkim podacima Za prikaz u tabeli 3.7-7.9-2.2 2.0 2.8 10-18 5-8 5-11 7-20 20-27 52-135 26-68 3.8-4.0 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % f = Toplotna moć14.6 0.2 Cent€ /kWh 0.8-6.8 91-146 72-123 5.3 3.3.8-4.9-2.6 113-152 96-130 6.7-9.0 2.4.1 Troškovi (cena) goriva od drvenaste i slamaste biomase na mestu korišćenja u toplani (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Troškovi ubiranja i spremanja €/tatro Otpadno drvo iz šume b Drvo od proredjivanja šume b Slama d 37-207 37-45 26-57 Troškovi skladištenja €/tatro 0-38 0-38 2-2.1 kWh/kg) pri sadržaju vlage 15 % strana 100 .2 kWh/kg) pri sadržaju vlage 50 % d = Toplotna moć14.9-12. uz koji se energent koristi u toplani ili toplani-elektrani.0 GJ/t (2. dr Miloš Tešić .5-3.5 80-106 68-90 4.7-1.4-2.4.8 GJ/t (4. Troškovi po jedinici sadržaja energije navedeni su uz navodjenje podatka o sadržaju vlage.3 113-185 96-157 6.0-6.0 a= Trošak (cena) goriva pri navedenom sadrzaju vlage b = Toplotna moć11.7 0.9-3.5 1.6 GJ/t (3.2 1.7 1.7-8.2 178-213 151-181 11-12. Transportni troškovi su kod svih nosilaca bioenergije proračunavani za daljinu transportovanja 20 km. Tabela 3.8-9.3 3. kako za drvnu tako i za poljoprivrednu biomasu. I ovde su uvek korišćeni podaci za najniže i za najviše transportne troškove. za skladištenje i za transport do postrojenja za konverziju.6 kWh/kg) pri sadržaju vlage 33 % c = Toplotna moć 8.2-3.Tehnički fakultet.3 1.5 GJ/t (4.5 Spremljeno bez obračuna premije za obustavljanje proizvodnje Drvo iz brzorastućih plantaža c 68-150 0-33 10-18 Bale od cele biljke žitarica e 99-128 8-16 5-8 Pelete od cele biljke žitarica e 166-195 6-12 5-6 Bale kineske trske f 76-119 7-15 7-11 Rinfuza kineske trske f 82-125 11-66 20-28 Spremljeno uz obračun premije za obustavljanje proizvodnje Drvo iz brzorastućih plantaža c 42-84 0-33 Bale od cele biljke žitarica e 67-84 2-14 Pelete od cele biljke žitarica e 137-152 5-11 Bale kineske trske f 55-82 7-15 Rinfuza kineske trske f 60-77 11-62 78-200 39-100 4.1 91-147 77-125 5-8. Novi Sad U ovom poglavlju su objedinjeni troškovi za pripremu biomase do međuskladišta.4 148-170 125-145 9-10 70-107 59-91 4. kako bi se mogli prikazati opsezi troškova nosilaca energije.3-3.1-2.

4.1 može jasno da se vidi. Za sada. troškovi peleta od celokupnih žitarica su ipak vrlo visoki. ovde su dodatno navedene i cene ostataka drveta iz drvoprerađivačke industrije: špen nastao pri rendisanju i čips od drveta dobijen doradom ostataka pilotine nastale pri testerenju (slika 3. Uz uračunavanje premije za obustavljanje proizvodnje.4. Cene za čips od drveta. mogu da se postignu znatno povoljniji troškovi proizvodnje energetskih biljaka. U tabeli 3. za energetske biljne kulture.4. navedene u daljem tekstu.75 i 4. strana 101 .Iz tabele 3. dobijen od otpadnog šumskog drveta i od sitnog tehničkog drveta. Sveukupni troškovi biogoriva leže na nivou između 2 i 13 Euro/GJ tj između 0. sitno tehničko drvo ili slama. recimo. 14 12 Cena €/GJ 10 8 6 4 2 0 Sumski ostatak drveta Sitno tehnicko drvo u sumi Slama Brzorastuce Bale cele Pelete cele plantaze bilje zitarica biljeka zitarica Bale kineske trske Pelete kineske trske Vrsta goriva Slika 3. može da se vidi da proizvodnja višegodišnjih kultura može da bude povoljnija od jednogodišnjih kultura. Uprkos tome. tako da ovaj postupak pripreme biogoriva nije trenutno konkurentan i dolazi u obzir za primenu samo u specijalnim slučajevima. Takođe je veoma teško navesti cene za materijal koji bi se se dobijao pri održavanju komunalnih terena. da troškovi goriva dobijenog od otpadaka ili nuzprodukata.1 Izračunati troškovi bio-goriva (sa i bez premije za obustavljanje proizvodnje) Cene biogenih čvrstih goriva podložne su velikim oscilacijama.2 navedeni su tipični sadržaji vlage u gorivima pri sagorevanju i odgovarajuće toplotne moći. leže znatno ispod troškova drugih nosilaca energije. kao što je otpadno drvo iz šuma.7 Eurocenta/kWh. kao ni za čips od drveta sa brzorastućih plantaža. Kod energetskih biljnih kultura.2). a za druge samo u ograničenoj meri. Za neke vrste biogenih čvrstih goriva još uvek ne mogu da se navedu podaci za cene. još uvek ne postoji tržište za bale od kineske trske ili za čips od ove trske. Uz do sada spomenuta biogoriva. jer se ove obnovljive sirovine trenutno nalaze u fazi istraživanja i sade se u vrlo ograničenom obimu.4. takođe treba interpretirati uz određeni oprez. Isto važi i za bale i za pelete od celokupnih žitarica /HARTMANN 1997B/.

Cene biogenih čvrstih goriva leže delimično na nivou cena koje potrošači plaćaju za fosilna goriva.7 Seckano šumsko otpadno drvo Slama Bale od cele biljke žitarica Pelete od cele biljke itarica Pilotina iz pilana Otpad od poravnavanja hoblom (blanjalicom) Cena biogoriva €/GJ 8 7 6 5 4 3 2 Cips od tehnickog drveta Otpad iz pilana Otpad od blanjanja Slama Bale od cele biljke zitarica Pelete od cele biljke zitarica Biogorivo Slika 3.9 3.4 4.4.0 3.2. posledica je činjenice da su cene po kojim se ovo drvo može nabaviti od različitih pilana vrlo različite. godini.5 Euro/GJ. (Schneider i Deimling 2001 u /1/) Sadržaj vlage % 45 16 16 16 45 25 Toplotna moć pri navedenom sadržaju vlage GJ/t KWh/kg 9.6 Euro/GJ. za zemni gas 3. U skladu sa podacima Saveznog ministarstva za privredu Nemačke /BMWI 1999D/. mora se naglasiti da je teško moguće porediti cene tečnih i čvrstih goriva.2 može da se vidi da cene slame. u 1995. 4.2 2. Treba uzeti u obzir i troškove postrojenja za sagorevanje. Međutim. godini za mazut 2. godinu (uključujući i porez na višak vrednosti) za lož-ulje iznosile su 6. a za kameni ugalj.8 Euro/GJ. Korisničke cene (bez poreza na višak vrednosti) za industriju iznosile su u 1997.3 13.4.9 2.95 Euro/GJ.8 Euro/GJ.2 13. jer imaju veliki uticaj na ukupnu cenu proizvedene toplote. a za zemni gas bile su 7. u poređenju sa ostalim gorivima. dobijen od otpadnog drveta pri testerenju. u proseku imaju najnižu vrednost.Tabela 3. strana 102 . Široki opseg cena naveden za drveni čips.2 Sadržaj vlage i toplotna moć bio-goriva pri sagorevanju /Hartman 1997B/.4. cene za domaćinstva za 1997.6 14. One su čak i nešto niže od cene drvenog čipsa dobijenog od šumskog drveta.6 3. Cene biogoriva na mestu konverzije (1) Sa slike 3. Za upoređenje cena nisu relevantni samo troškovi nosioca energije.9 9.9 13.

Tek za transportna rastojanja preko 40 km dolaze do izražaja pogodnosti jevtine manipulacije i transporta velikih četvrtastih bala. slika 3.2 km najniži troškovi sredjivanja se ostvaruju za slamu u rinfuzi. i potpuna mehanizovanost postupka manipulacije. strana 103 .5 km. Za transportna rastojanja 0. ali manje nego velike četvrtaste bale.3) postižu se kod velikih četvrtastih bala.Određivanje troškova sredjivanja slame Uporedjujući učinke linija mašina koje su ispitivane pri radu na gazdinstvima u Vojvodini 1982. slika 3. valjkastih bala i rinfuze.4. gde one daju najniže troškove sredjivanja. pa stogovima (1 t/h). zatim sistemom sa valjkastim balama (5. g. Za kraća transportna rastojanja. transportu i manipulaciji slame na daljinu 5 km (Tešić et al 1983) ustanovljeno je da su najveći učinci postignuti linijama mašina za velike četvrtaste bale (6.4.2-38 km za slamu u formi valjkastih bala.4. a za transportna rastojanja 2. ostvaruje se za slamu u formi konvencionalnih malih četvrtastih bala. približno podjednaka ukupna cena sredjivanja.3 Troškovi transporta i manipulacije (najniži) za pojedine forme slame u zavisnosti od transportnog rastojanja (Tešić et al 1983) Najniži troškovi transporta i manipulacije (slika 3.3. valjkaste i stogove.4. potrebna sredstva za linije mašina za velike četvrtaste bale su nekoliko puta veća no za konvencionalne male četvrtaste ili valjkaste bale. do 0. na rastojanje 5 km.4. Konvencionalne i valjkaste bale do transportnog rastojanja 0. a za veća transportna rastojanja valjkaste bale su pogodnije.2 t/h). malim konvencionalnim balama (3 t/h). Slika 3. pri ubiranju. pa je i cena sredjivanja slame (za date uslove) tim načinom veća no pri radu sa linijama mašina za valjkaste ili konvencionalne bale.3 do 2. Troškovi transporta čine 60-70 % od ukupnih troškova sredjivanja slame linijama za konvencionalne bale. Presudan uticaj na to ima mogućnost boljeg iskorišćenja nosivosti transportnog sredstva (veća gustina slame i bolje slaganje bala).7 km imaju podjednake troškove transporta i manipulacije. Medjutim.2 t). a samo kod velikih četvrtastih bala iznose oko 35 %.

4.4 Ukupni troškovi spremanja (najniži) za pojedine forme slame u zavisnosti od transportnog rastojanja (Tešić et al 1983) strana 104 .Slika 3.

Beuth Verlag GmbH. Referat Öffentlichkeitsarbeit. http://db. Second edition. DLG-Verlag. strana 105 .. Münster-Hiltrup. BMW 1888A/ Bundesministerium für Wirtschaft und Technologie (BMWi): Jetzt Erneuerbare Energien nutzen. M.: persönliche Mitteilung 22. BMW1 2000/ Bundesminissterium für Wirtschaft und Technologie (BMWi): Ergebnisse einer Umfrage bei den Bundesländern.und ernährungspolitischer Bericht der Bundesregierung. Janić. Zbornik radova simpozijuma. Planung. Zbornik radova Značaj i perspektiva briketiranja biomase. März 2000. Fachsagentur Nachwachsende Rohstoffe. DBU 1998/ Jahresbericht der Bundesstiftung Umwelt. Bonn. Određivanje zakonitosti promene otpora strujanja vazduha kroz sloj kukuruzovine u zavisnosti od načina pripreme biljnog materijala za skladištenje. R. 1998. Agrar. Vrnjačka Banja.98. M. 1998. Kuratorium für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e. Referat Öffentlichkeitsarbeit. 1993. Gülzow. Copenhagen. Landwirtschaft und Forsten. Beograd. 1984. August 1999. Frankfurt (Main).: Kostenorientierte unverbindliche Richtpreis-Tabellen (KURT). Proučavanje problema skladištenja vlažnih bala kukuruzovine. Tinplant – Biotechnik und Pflanzenvermehrung GmbH. Berlin.V. 1998.. ABRAHAM 1998/ Abraham. Straw for Energy Production. DIN276 1993/ DIN 276 Kosten im Hochbau. A1. (Hrsg. XII Internacionalni simpozijum Jugoslovenskog društva za pljoprivrednu tehniku. Zagreb. J. H. BDN 1996/ Bundesverband des deutschen Günternahverkehrs e. 1985. BMW1 1999B/ Bundesministerium für Wirtschaft und Technologie (BMWi): Die Förderdatenbank des Bundes im Internet. BUCHNER 1985/ Buchner. BMW1 1999C/ Bundesministerium für Wirtschaft und Technologie (BMWi): ERP 1999 – Wirtschaftsförderung für den Mittelstand. i M. AGFW 2000/ Arbeitsgemeinschaft Fernwärne – AGFW – e. A. Frankfurt/Main.V. Dsarmstadt. BRUSCHE 1983/ Brusche. 1996.: Prikupljanje i briketiranje biomase u poljoprivredi. Bonn.10. BANZ 1999/ Richtlinien zur Förderung von Massnahmen zur Nutzung erneurbarer Energien vom 20. 15-24. Berlin. Uni Stuttgart. Bundesanzeiger Nr.: Hackschnitzel aus Schwachholz. Bečići. Informationsschrift des Bundesministeriums für Wirtschaft und Technologie. 1999. T. Stand Februar 2000. Technology–Environment–Economy. Ekološki pokret Vojvodine i Šumarski fakultet. BiomasseInfo-Zentrum am IER. Fakultet poljoprivrednih znanosti. BIZ 2000/ Biomasse-Info-Zentrum (BIZ): persönliche Mitteilung von Umfrageergebnissen.LITERATURA *** 2001/ Leitfaden Bioenergie. Abteilung Energie und Umwelt. KTBL-Schriften Vertrieb und Landwirtschaftsverlag GmbH. Sturm.: Gezielter düngen: intensiv-wirtschaftlichumweltbezogen.. V. The centre for Biomass Technology. Klein Wanzleben. 1986. 452-461. 1983.): Fernwärme-Preisvergleich 1999. Brkic. Martinov. BML 1997/ BML: Agrarbericht 1997. Osnabrück. Brkić. Doktorski rad.de. 1996. Juni 1993. 2001. Stand Januar 1999. Frankfurt am Main. Brkić. Referat Öffentlichkeitsarbeit. Betrieb und Wirtschaftlichkeit von Bioenergieanlagen. Bundesministerium für Erbährung. 1997. 2000. 1999. Bonn. Dezember 1999. M. 162.bmwi.

. 51 vom 29. S. Bundesforschungsanstalt für Forst. Strehler. Stand September 1999.04. Auflage. Proceedings of the Conference. and A.03. Service. EEG 2000/ Gesetz für den Vorrang Erneuerbarer Energien (Erneuerbare-Energien-Gesetz – EEG).V.09. DREINER 1993/ Dreiner. (FNR). mbH.: Die Stellung der Biomasse im Vergleich zu anderen erneuerbaren Energieträgern aus ökologischer. H. Strehler. Luxemburg. 1995.. A. 2000. M. DTA 1999/ Deutsche Ausgleichsbank: Ökologie bezahlbar machen: Für ein nachhaltiges Wachstum. 62-84. Stand April 1999. 29. H. et al. KG. H. 24.1993. Dülmen: Faustzahlen für die Landwirtschaft. 1997. Remier. Gülzow (Mecklenburg-Vorpommnern). and D. 1998. FÖRDERFIBEL 1999/ Fachinformationszentrum Karlsruhe GmbH (Hrsg.: Verwertung von Holz als umweltfreundlicher Energieträger – Eine Kosten-Nutzen-Untersuchung. Bundesgesetzblatt 1 S. HARTMANN 1997B/ Hartmann.): Förderfibel Energie: Erneuerbare Energien und Energieeinsparung. pp. FELLNER 1998/ Fellner. Köln.. Bayerische Landesanstalt für Landtechnik. Landwirtschaftsverlag. HARTMANN 1995/ Hartmann. Hartmann. Weixler. H. HARTMANN 1997C/ Hartmann. Band 17. Die Stellung der Biomasse.: Analyse und Bewertung der Systeme zur Hochdruckwerdichtung von Halmgut. Küppers. Preise.1998. Ganzplanzengetreide und weiterer halmgutartiger Biomasse–Stand der technik und Perspektiven für den ländlichen Raum. Informationsbroschüre der Deutschen Ausgleichsbank.: Ernteverfahren für Kurzumtriebsplantagen – Maschinenerprobung und Modellbetracktung. Thuneke.V. Stuttgart. Novaković.2000. Bayerische Landesanstalt für Landtechnik.. Projektträger des BML: Informationen aus dem Internet. FICHTNER/ Fichtner GmbH & CO. überarbeitete Auflage. Landwirtschaftsverlag.. K. Gülzower Fachgespräche. 2001: Die energetische Nutzung von Stroh und strohähnlichen Brennstoffen in Kleinanlagen.. Rousse. HARTMANN 1997A/ Hartmann. HOAI 1993/ Verordnung über die Honorare für Leistungen der Architekten und Ingenieuere.und Holzwirtschaft. 1996.. 2. Hamburt. 12. Frühwald. U. H. Informationen der EIB. Heft 29. 305. Heft 28. MünsterHiltrup. A. Fassung vom 21. BGBI. Verlag Eugen Ulmer. 1998. 1993. FNR 2000/ Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e. 1997. strana 106 . Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e. J. S. Bundesanzeiger Verlagsges. Weihensstephan. Nr. 1993. Stuttgart. Energetische Nutzung von Stroh.-G.09. V. 1174. mbH.Đjević. I. K. 730. e. Stand März 2000.. 1994. Münsster-Hiltrup. Weihenstephan. Bulgaria. HYDRO-AGRI 1993/ Hydro Agri Dülmen GmbH. International Conference: Energy Efficiency and Agricultural Engineering. BGBI I. Hartmann. Qualitäten. I. Münster. ökonomischer und technischer Sicht. ETB 1997/ Europäische Investionsbank: Die Finanzierungsinstitution der Europäischen Union. Stand Mai 1997. H. 2002.: Der Handel mit biogenen Festbrennstoffen – Anbieter. Eichhorn.und Gasversorgung (Energiewirt-schaftsgesetz – EnWG). Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe.S. Freising. INVEST 1993/ Investionszulagengesetz 1993 (InvYulG 1993). 144-148. 6. Bundesanzeiger Verlagsges. mbH.1995. Weihenstephan. Bundesanzeiger Verlagsges. BGBI. ENWG 1998/ Gesetz über die Elektrizitäts. Absatzmengen. H..: Vollmechanisierte WaldhackschnitzelBereitstellung. Vol.. Fruit and vine pruning residues like energy material. 1995. Bayerische Landesanstalt für Wald und Forstwirschaft. H. Bonn. 1999. Landtechnik. Madeker. Landwirtschaftsverlag GmbH. N.. Bayerische Landesanstalt für Landtechnik.

Fakultet poljoprivrednih znanosti. J.: Razvoj postupaka i mašina za prikupljanje biljnih ostataka. IV Internacionalni simpozijum: “Poljoprivredno mašinstvo i nauka”. 564-572. V. 1984. Auflage.: Nähstoffkreisläufe. Münster-Hiltrup. Energetski potencijal sporednih proizvoda ratarstva. W. Požarevac. 1991. KFW 1999/ Kreditanstalt für Wiederaufbau: Unternehmen Sie was – Förderprogramme für gewerbliche Investionen und Umweltschutz in Deutschland. 96. Daten für die Betriebskalkulation in der Landwirtschaft. Nr.: Handling and Storage of Woody Biomss. 1994. and S Topalov.: Energetski aspekti mehanizacije u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji.. R. M. 497-513. 1428/1430. strana 107 . Energie aus Biomasse. Sontow. Zbornik radova XV simpozijum jugoslovenskog društva za poljoprivrednu tehniku. Jg. M. Hall. 1996. M. Forschungsbericht Agrartechnik des Arbeitskreises Forschung und Lehre der Max-EythGesellschaft (MEG) 258. 1996.V. PETER 1997/ Peter.V. 1995. 18. 1982. M. Beograd. Institut für Energiewirtschaft und Rationelle Energieanwendung. 1997. M. Stand März 1997. KTBL-Schriften-Vertrieb im Landwirtschafsverlag GmbH. Zagreb. Zbornik radova Simpozijuma. heft 24. New York. 1989.): Rheinland-Pflaz Finanzierungshilfen '97 – Förderung der Wirtschaft in Rheinland-Pfalz. KTBLSchriften-Vertrieb im Landwirtschaftsverlag GmbH.. Münster.: Leistungsfähige und bodenschonende Erntetechnik für Miscanthus.: Förderung erneuerbarer Energien in Deutschland.): Nachwachsende Energieträger. Kreditanstalt für Wiederaufbau. KRAPFENBAUER 1989/ Krapfenbauer. Mogućnosti koriscenja slame kao izvora toplotne energije.-P. 15. XII Internacionalni simpozijum Jugoslovenskog društva za poljoprivrednu tehniku.: Vewrrechnungssätze 1996/97. H. 45 : 682. P. 1997. and H. 1996. Siegle.: Ekonomika poljoprivrede. (Hrsg. Kaltschmitt. S. Stuttgart. M. Frankfurt.V. 115. Münster-Hiltrup. O. Osobine i mogucnosti koriscenja sporednih delova kukuruzne biljke.und Strukturbank Rheinland-Pfalz GmbH (Hrsg. Mićić. Hartmann. Stuttgart. 1980. KTBL 1996/ Kuratiorum für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e. J. Kitani. Opatija. KALTSCHMITT 1996/ Kaltschmitt.. Novaković. Landwirtschaftsverlag GmbH. TU Weihenstephan. Darmstadt: Betriebsplanung 1997/98 Daten für die Betriebsplanung in der Landwirtschaft. New York. Stand 1999. Forstliche Biomasse-Energiegewingung- KTBL 1996/ Kuratiorum für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e. H.. KOLLOCH 1990/ Kolloch. E.. Dezember. LVMR 1996/ Landesverband der Maschinenringe in Baden-Württemberg e. D. Magistarski rad. Spliethoff.ISB 1997/ Investions. J.: Analyse einer Biomassezufeurung in kohlebefeurten Kraftwerken am Beispiel des Heizkraftwerkes Heilbronn. Elektrizitatswirtschaft. Martinov. Zbornik sa Savetovanja Mehanizacija u agrokompleksu. In "Logistik bei der Nutzunger biogener Festbrennstoffe". 1989. 1990. Reinhardt.. 880-882. Stuttgart.W. pp. Kiel. Springer-Verlag. Holz-ZBL. Mićić. 2001. Daarmstadt: KTBLTaschenbuch Landwirtschaft.. Physical properties of biomass. 5. Institut für Verfahrenstechnik und Dampfkessewesen Universität Stuttgart. JIRIS 1995/ Jiris. 87-91. Kolarik. Marković. S. G. KALTSCHMITT 1997/ Kaltschmitt. Aranđelovac. Berlin Heidelberg.. Auflage.. Zbornik Simpozijuma. In Biomass Handbook. Bečići. Martinov. KATH-PETERSEN 1994/ Kath-Petersen. Wiesbaden. Vieweg Verlag. Auflage.: Ökonomische Untersuchungen zur Ernte und zum Einsatz von Stroh und Schwachholz als energieträger in Grossfeurungsanlagen. 1989. M. and C. 1986. 1997. Gordon and Breach. A. Martinov.

Vidaković. M. 1998. Ausblicke. VORHOFF 1998/ Vorhoff.: Vergleich stofflicher und energetischer Verwertung von Bio. STEUERN 1998/ Steuern Online: Gesetz zur Fortsetzung der wirtschaftlichen Förderung in den neuen Ländern. 1988. Ž. Biomass Combustion Technologies. Heilbronn. Auflage. SCHIFFER/ 1998/ Schiffer. W. STEIN 1998/ Stein. 1997. A. VIK-Mitteilungen 6. 1998. J. T.-W. Tešić. Univerzitet u Novom Sadu. Poljoprivredna tehnika.V. Doktorska disertacija. 1997. S. 1990. Dezember 1983. 1983. Energiewirtschaftliche Tagesfragen.1. Münsster-Hiltrup. Uhte. R. Martinov. Rome. VDI-Berichte 1361. 1998.und energetischer Verwertung von Bio. 16 (1980). 1977/78.1998. RENIUS 1992/ Renius. VDI2067 1983/ VDI 2067 Berechnung der Kosten von Wärmeerzeugungsanlagen. Agrotehničar. E.. P.. Wirtschaftlichkeitsberechnungsverfahren. New Holand Deutschland GmbH. transport i manipulacija slamom. Fakultet tehničkih nauka. S.: Deutscher Energiemarkt '97. RÖSCH 1996/ Rösch. Sredanović.: Förder. FAO. E.03. Stand Juni 1998. J. Kuratorium für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e. TANNEBERGER 1998/ Tanneberger. Strehler. CNRE Guideline No. VIK 1997/ Stromeinspeisungsgesetz: Vergütungssätze 1998. 48. W. Lütke Entrup. Forschungszentrum Karlsruhe GmbH. Tagungsband "Markteinführung reggenerativer Energieanlagen".: Ubiranje sena i slame rotobalerima.: Die Biomasseverordnung. C.: Standarddeckungsbeiträge 1995/96 und Rechenwerte für die Betriebssystematik in der Landwirtschaft. ŠEFČIĆ 1990/ Šefčić. Neue Landwirtschaft 2/98. 1983. Bochum. Fakultet tehničkih nauka. strana 108 . Analysen.: Zwischenfruchtbau zur Futtergewinnung und Grübdügybgm DKG-Verlag.. Karlsruhe.:Istraživanje kriterijuma za ocenjivanje efektivnosti postupaka valorizacije slame. 1996.: Miscanthus – Auf dem Weg zur Praxisreife. D. KTBL-Schriften Vertrieb im Landwirtschaftsverlag GmbH. Berlin. Novi Sad. TEŠIĆ et al 1983/ Tešić. M. Dj. Heft 3. Ausbildung und Beratung. 1992.. 7-8/2001 REICHERT 1997/ Reichert. W. Blatt 1 Beiblatt Betriebstechnische und wirtschaftliche Grundlagen. Ruhr-Stickstoff Aktiengesellschaft..PONATH 2001/ Ponath. Mai 1998 im Wissenschaftspark Gelsenkirchen.. Steuer Telex Gesetzgebung: Einblicke. Živković. C. 56-59. Jochem. Novi Sad. Institut za mehanizaciju. Beograd. Beuth Verlag GmbH. Beuth Verlag GmbH.. 1991. Informationen aus dem Internet. Heat from Straw and Wood. M. 1997. 11. N. 1988. Berlin.: Mehanizovano ubiranje. Mannsbart. Lütke Entrup. 31-40. SAUER 1997/ Sauer. transport i manipulaciju sprednih proizvoda ratarstva.: Postupci i mašine za ubiranje... H. 2948.. Jahrg.und Grünabfällen.: persönliche Mitteilung 31. Novaković. Frankfurt (Main). Darmstadt. RUHR STICKSTOFF AG 1988/ Ruhr Stickstoff Aktiengesellschaft: Faustzahlen für Landwirtschaft und Garatenbau. Blatt 1 Betriebstechnische und wirtschaftliche Grundlagen. 1998.und Diffusionspolitik – heute und morgen..: Einbindung von Förderkrediten in die Gesamtfinanzierung? Vortrag auf dem Experten-Seminar "Kommerziell und professionell – Finanzierung von Solaranlagen in Deutschland" am 6. Nr. N. Oktober 1991. VDI2067 1991/ VDI 2067 Berechnung der Kosten von Wärmeerzeugungsanlagen.

mogućnost dobijanja kvalitetnih tečnih i gasovitih goriva. ali su samo glavne među njima za proizvodnju energije i goriva date u tabeli 4. onda se proces naziva gasifikacija. Sličan slučaj je i sa bio-hemijskom grupom tehnologija.raznovrsne tehnologije nude mogućnost integracije goriva iz biomase u postojeće energetske sisteme. To je najstarija tehnologija iskorišćenja energije biomase. Alkoholna fermentacija i anaerobna fermentacija su dva procesa čija se razlika najviše ogleda u dobijenom proizvodu. Laboratorija za termotehniku i energetiku Smanjivanjem rezervi fosilnih goriva. Biomasa je sama po sebi gorivo i može se koristiti u svom neizmenjenom obliku kao energent u procesima sagorevanja radi dobijanja toplote. Inače oba procesa se odvijaju u anaerobnim uslovima. odnosno proizvod za koji je prvenstveno namenjena data tehnologija. Razlika između ova dva procesa je najviše sadržana u cilju. Da bi biomasa postala privlačna kao energent neophodno je da postoje tehnologije koje omogućavaju da se na efikasan način iskoristi energija biomase. proces se naziva piroliza. . koja se zatim mogu koristiti u različitim uređajima. obično drugog agregatnog stanja.električnu energiju. Svaka od ove tri grupe tehnologija obuhvata veći broj manje ili više različitih procesa ili tehnologija. Tehnologije koje se koriste za konverziju biomase mogu se podeliti u tri velike grupe: termohemijska konverzija. Oba procesa se sastoje od zagrevanja biomase u nedostatku vazduha da ne bi moglo doći do potpunog sagorevanja. ili da se dobiju vrednija goriva. Međutim. Suštinski posmatrano.tečno gorivo. a u drugom slučaju je biogas sastavljen uglavnom od metana i ugljen -dioksida. pored ovih glavnih proizvoda javljaju se i drugi proizvodi. kao što su ugljen-dioksid i sumpor-dioksid. i da je proizvedena energija dovoljno konkurentna energiji iz fosilnih goriva. Medjutim.4.mnoge tehnologije konverzije biomase su još u demonstracionoj fazi.često složeni procesi za konverziju biomase. Tehnologije konverzije biomase nude određene prednosti. . razlika između procesa pirolize i gasifikacije nije velika.korišćenje tečnih goriva dobijenih iz biomase za pogon motornih vozila. međutim javljaju se i gasoviti proizvodi.obično je viša cena postrojenja za korišćenje biomase u poređenju sa konvencionalnim postrojenjima koja koriste fosilna goriva. na osnovu kojih bi gradnja takvih postrojenja postala znatno jevtinija. .ekološki znatno prihvatljivija proizvodnja energije. iako je glavni proizvod gasifikacije gas. TEHNOLOGIJE KONVERZIJE BIOMASE Uvod o tehnologijama konverzije biomase Dr Mladen Ilić . dovela je do intenziviranja istraživanja tehnologija konverzije biomase u druge vidove energije. pored gasa javljaju se i tečni proizvodi. . Nedostaci: .1 su dati samo glavni proizvodi svake od osnovnih tehnologija.mogućnost zamene fosilnih goriva pri proizvodnji električne energije. ne postoji veliki broj postrojenja. ili i ako su komercijalne. odnosno u željenom proizvodu. Tako na primer. ali imaju i određene nedostake: Prednosti: . a uslovljeno je početnom vrstom goriva: u prvom slučaju je proizvod etanol . to jest bez prisustva vazduha. fizičko-hemijska konverzija i bio-hemijska konverzija.Institut Vinča. . U tabeli 4. zatim da imaju znatno manji uticaj na okolinu. a poslednjih godina naročito izražena želja za smanjenjem emisije štetnih gasova. dok ako se želi proizvesti tečno gorivo. Kod pirolize je glavni proizvod tečno gorivo. .1. i odvija se uz nešto drugačije parametre. Ako je u pitanju gasovito gorivo. strana 109 . i ima određene parametre. sve je veći interes da se biomasa pretvori u drugi vid energije .

demonstraciona postrojenja.kombinovani ciklus . metanol) presovanje. skladištenje. 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 .2.pilot postrojenje.komercijalna strana 110 . .prost ciklus Anaerobni digestori Etanol putem hidrolize Metanol putem gasifikacije .Tabela 4. Istorijski razvoj tehnologija konverzije biomase Godine Kotlovi Sa rešetkom Sa fluidizovanim slojem mehurasti cirkulacioni pod pritiskom Kotlovi. ekstrakcija esterifikacija alkoholna fermentacija (etanol) anaerobna fermentacija (biogas) (biljna ulja) (Metil estar) gasovito gorivo tečno gorivo električna energija rad toplota Tabela 4. transport termo-hemijska konverzija fizičko-hemijska konverzija bio-hemijska konverzija sagorevanje gasifikacija piroliza (pirolitička ulja. BIOMASA priprema.1 Osnovne tehnologije konverzije biomase. kosagorevanje Gasifikacija pod niskim pritiskom Gasifikacija pod pritiskom .sa ubrizgavanjem pare *) .

Odnosno. ali se i dalje radi na razvoju. Od kvalitetnijih goriva koja se mogu dobiti nekom tehnologijom konverzije su: drveni ugalj. Pored toga. sa jedne strane su one komercijalizovane. pirolitičko ulje. to jest koksni ostatak koji se dobija kao ostatak procesa termičkog razlaganja biomase . Drveni ugalj se uglavnom primenjuje za proizvodnju aktivnog uglja i kao gorivo za roštilje. prema trenutnom stepenu tehnološkog razvoja i perspektive primene u budućnosti. zbog nedovoljno biomase pogodne za ovaj proces alkoholne fermentacije. i proizvodnja biogasa pri anaerobnoj fermentaciji takođe nema veliku ekonomsku opravdanost. bez dobre perspektive za smanjenjem.2). međutim mogućnost njegove primene u energetske svrhe kao goriva za pogon vozila je vrlo ograničena. Međutim. Međutim.3. Prvo. biljno ulje. Vrlo slično stanje je i sa proizvodnjom tečnih goriva (biljnog ulja i metil-estra) putem fizičko-hemijskih procesa. Time se otvara pitanje ukupne energetske racionalnosti dobijanja takvih bio-goriva. Tabela 4. većina tehnologija je i dalje u nekoj vrsti demonstracione faze. moglo bi se reći da je u procesu anaerobne fermentacije tečnog otpada. strana 111 . Jedan od značajnih nedostataka tehnologija proizvodnje biljnog ulja.3 Poređenje tehnologija konverzije biomase za dobijanje kvalitetnijih goriva Proizvod Gorivo Ostaci Energetska polja biomase Tehnologija Sistemski aspekt Integracija u sistem Ekologija Troškovi Potencijal daljeg smanjenja troškova Perspektiva tehnologije Kratkoročna Srednročna Dugoročna Drveni ugalj ++ +++ +++ + ++ ++ + Gas Pirolitičko ulje +++ +++ + +++ +++ + +++ Biljno ulje MetilEstar Alkohol Biogas +++ +++ ++ +++ +++ + +++ +++ +++ + +++ + + +++ +++ ++ +++ + + +++ +++ + +++ + + ++ + ++ ++ ++ + ++ + + + ++ +++ +++ + ++ +++ + + + + + ++ + + ++ + + + U tabeli 4.Svaka od navedenih tehnologija ima svoj istorijski razvoj (tabela 4. već i sa strane ekološkog. Neke su već odavno komercijalizovane.3 se može videti da generalno svi proizvodi dobijeni konverzijom biomase nemaju niske troškove proizvodnje. gas. U tabeli 4. a to je biomasa bogata šećerom ili skrobom.3 dato je poređenje tehnologija konverzije biomase u kvalitetnije gorivo. odnosno jedne vrste gasifikacije. Odnosno. da bi se dobio što kvalitetniji proizvod i da bi se smanjila proizvodna cena željenog proizvoda. alkohol i biogas. metil-estra i metil alkohola iz biomase putem fizičko-hemijskih i bio-hemijskih procesa je to što mogu koristiti samo određene vrste biljaka koje su praktično namenski gajene.drveta. Proizvodnja drvenog uglja kao goriva nema ekonomsku opravdanost. Zato je u tabeli data procena mogućnosti sniženja troškova proizvodnje. troškovi proizvodnje su veliki. i njegovog daljeg iskorišćenja. Dobijanje alkohola fermentacijom je davno poznat postupak. pored ostalih proizvoda koji imaju prvenstveno energetsku primenu. nalazi se i drveni ugalj. mogu se naći na tržištu. odnosno proizvodnu cenu koja je na tržištu konkurentna klasičnim izvorima energije. U tabeli 4. metil-estar. dobijeni gas (metan i ugljen-dioksid) kao energestki izvor samo nus-proizvod. Pored drvenog uglja. Ovim postupkom se može rešavati problem eliminisanja tečnog otpada životinjskog porekla. kao na primer sagorevanje i anaerobna fermentacija. ovaj proces ne treba posmatrati samo sa energetskog stanovišta.

Dve tehnologije konverzije biomase u kvalitetnije gorivo. a to znači da postoji mogućnost postizanja značajnog udela u energetskom sistemu. Prednost ove dve tehnologije je što se kao potencijalno gorivo može koristiti vrlo različita čvrsta otpadna biomasa. Obe tehnologije imaju značajne potencijale u smanjivanju cene proizvedenih gasovitih i tečnih goriva. a takođe i uslove za trenutnu primenu su gasifikacija i piroliza. tako da je raspoloživost goriva zadovoljavajuća. strana 112 . koje trenutno imaju dobru perspektivu.

date su osnovne karakteristike najčešće korišćenih vrsta biomase.20. sagorevanje je i danas najrasprostranjeniji način korišćenja biomase kao energetskog izvora. dr Simeon Oka.1. Poređenjem sa graničnim vrednostima u tabeli 4. pa se oslobadjanje volatila i sagorevanje koksnog ostatka odvija kasnije.9900 kJ/m3 računato prema donjoj toplotnoj moći Tabela 4.1. potreban prostor za skladištenje i opremu za doziranje goriva.2a daje prosečne sadržaje azota sumpora i hlora u najčešće korišćenoj biomasi za energetsko iskorišćenje. Tabela 4.4. tj.9-16. Sagorevanje biomase se u najvećoj meri koristi za dobijanje toplotne energije (u sistemima sa centralnim grejanjem ili za potrebe procesa). na adijabatsku temperaturu sagorevanja i zapreminu gasovitih produkata. u prvom redu na efikasnost sagorevanja.1b. U poslednjoj dekadi je primetno sve veće korišćenje ove tehnologije u razvijenim zemljama i za dobijanje električne energije. Mnoge države su uvele posebne podsticajne mere u slučaju korišćenja biomase za proizvodnju električne energije.1 Tehnologije sagorevanja biomase Dr Borislav Grubor.2a može se reći da je drvo kao gorivo znatno povoljnije od slame. što nalaže potrebu za većim dimenzijama ložišnog prostora. stvaranje naslaga i uticaj na životnu sredinu. u svetu se i dalje sprovode vrlo intenzivne studije o osobinama biomase i na koji način one utiču na proces sagorevanja.1. Slama spada u goriva koja imaju povećan sadržaj hlora i sumpora.3 . Laboratorija za termotehniku i energetiku Kao najstarija tehnologija konverzije biomase.6 MJ/kg Nasipna gustina 120 . Osobine biomase kao goriva i njihov uticaj na proces sagorevanja i okolinu I pored činjenice da je biomasa gorivo koje je čovečanstvo prvo koristilo za dobijanje toplotne energije. Iako je donja toplotna moć biomase na nivou naših najrasprostranjenijih vrsta ugljeva. Dr Mladen Ilić Institut Vinča.2 MJ/kg Donja topl.1. Fizičke osobine biomase Sadržaj vlage 10 .600 kg/m3 Energetska gustina* 1700 .50 % * Gornja topl.1a i 4. Prof. Sadržaj vlage utiče na ponašanje tokom sagorevanja. i da se sagorevanjem drveta značajno umanjuju mogućnosti korozije. Kod vlažne biomase proces sušenja je dugotrajniji. od kreditiranja izgradnje postrojenja do subvencionisanja cene proizvedenog kWh iz ovakvih postrojenja. relativno niska energetska gustina ima veliki uticaj na troškove prevoza. strana 113 .1. pogotovo u postrojenjima za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije. moć (na suvu osnovu) 18. moć (sa vlagom) 7.1a. U tabelama 4. tako da je pri korišćenju ove vrste biomase potrebno više pažnje obratiti merama protiv korozije.

88 5.8 6. Kora drveta Kukuruzno zrno Kukuruzna stabljika Strugotina drveta Pirinčane ljuske Pirinčana slama Oklasak kukuruza Slama pšenična Ljuske badema 6.24 5.0.8 1 12.2 8.2a.9 3 1.0.5 1.005 .2 .3 .59 0.72 0.8 8.6 14.4 2.2 .62 6.76 6.2 0.3 1.0.74 5.55 57.5 do 0. Tehnička i elementarna analiza gorivog dela biomase i hemijska analiza pepela biomase.52 2.34 40.6 41.52 5.02 32.32 48.3 10.6 13.8 6.1.4 16.63 6.4 5.1 1.29 0.2 1.4 Tabela 4.9 17. a kalijum i natrijum snižavaju temperaturu sinterovanja i topljenja pepela.01 46.1 0.66 2.04 8.01 59.8 9.1.17 4.62 0.05 73.1 9.9 31. korišćenje za obogaćivanje zemljišta.025 Slama 0.05 0.45 0.2 1.4 0.23 0.0.7 12.54 0.0.3 48.28 0.7 4.5 1.09 . Nepovoljan sadržaj ostalih elemenata datih u tabeli može uticati na stvaranje naslaga na grejnim površinama ili dovesti do njihove korozije.3 0.1b.1 .03 97.33 80.26 1.78 33.18 8.9 51.2 - 44.1 58.24 0.9 0.6 6.2 27.5 Vlaga (%) Volatili (%) Cfix (%) Pepeo (%) Donja toplotna moć (MJ-kg) C H O N S SiO2 Al2O3 Fe2O3 CaO MgO Na2O K2O P2O5 9.9 75 11.01 0.2 30 0.06 0.3 24.44 38.83 1.8 4.18 74.2b.8 8 69. Azot i hlor su glavni elementi kod biomase koji utiču na okolinu. tj.68 44. Kalcijum i magnezijum uglavnom povećavaju.31 4.35 .74 0.6 48. Sadržaj N.88 0.4 .11 0.7 do 0.61 7.92 0. su date okvirne granične vrednosti sadržaja najvažnijih elemenata u biomasi. posebno cinka i kadmijuma.7 2.55 37.1 45.87 0.66 0.5 5. koji mogu imati štetan uticaj na rad postrojenja kao i na okolinu.9 7.73 1.85 0.5 2.11 44.57 1.9 15.07 48.2 67.71 0.45 U tabeli 4.9 2.8 0.32 48. onemogućava recikliranje pepela.7 13. S i Cl u različitim vrstama biomase (na suvu osnovu) Drvna masa N (%) S (%) Cl (%) 0.0.87 1.8 8.Tabela 4.1 20.62 0.9 3.02 .01 0.8 0.24 4. strana 114 .03 5.69 7.7 0.1 8.3 13 43.5 Koštice masline 6.6 15.3 11.0 0.03 0.05 5.11 0.0.5 3.5 61.9 15.7 2.6 49.47 6.1 2. Povećan sadržaj teških elemenata.0. Sadržaj sumpora kod biomase je takav da je on štetniji zbog njegove moguće uloge u procesu korozije razmenjivačkih cevi nego zbog mogućeg uticaja na okolinu.38 29.19 0.1.65 0 6.1.5 22.4 Seno 1.7 1 0.35 0.4 .05 30.01 43 8.33 46.16 5.7 2.7 4.2.05 0.01 Kora 0.66 6.3 0.94 46.2 6 16.3 35.3 20.3 38.52 2.

žitarice.0 Korozija Obrazovanje naslaga Obrazovanje naslaga Obrazovanje naslaga Korozija Zašljakivanje Stvaranje naslaga Korozija Recikliranje pepela Recikliranje pepela ** Slama. je dat pregled pogodnih sistema za doziranje goriva kao i tehnoloških rešenja ložišta u zavisnosti od oblika i veličine čestica biomase. Mogući štetni uticaj pojedinih elemenata i korektivne tehnološke mere Element N* Okvirna granična vrednost < 0. žitarice. trava Slama. redukciono ložište Protiv korozije: kontrola temperature. žitarice. Kod sagorevanja na rešetki.3. primarnim i naknadnim tehnološkim merama zaštite pri korišćenju slame. U tabeli 5.2b. žitarice. trava Slama.Kalijum i natrijum u kombinaciji sa hlorom i sumporom imaju glavnu ulogu u mehanizmima korozije. žitarice.1. sama rešetka može biti ravna ili kosa. Svaki od ovih načina sagorevanja može imati više varijantnih tehnoloških rešenja. kukuruzovina. u mehurastom fluidizovanom (MFS) i cirkulacionom fluidizovanom sloju (CFS). žitarice.1 < 15 > 2.6 < 0. i u letu.0005 Kora. zaštitne prevlake na cevima.6 Limitirajući parametar Emisija NOx Biomasa kod koje se mogu očekivati problemi Slama. trava. trava Retke vrste Slama. automatsko čišćenje grejnih površina. kukuruzovine i sena. strana 115 . drvna masa Kora. stacionarna ili pokretna. trava S* Ca** Mg K** ** < 0. na rešetki. Kod sagorevanja u sloju.08 < 0. Protiv emisije HCl: prečišćavanje dimnih gasova Protiv korozije: videti za Cl Kontrola temperatura u ložištu Videti za Ca Protiv korozije: videti za Cl Protiv obrazovanja naslaga: videti za Ca Protiv korozije: videti za Cl Protiv obrazovanja naslaga: videti za Ca Frakciona separacija teških metala Frakciona separacija teških metala Cl* < 0. Glavna varijantna rešenja kod sagorevanja u MFS se odnose na način doziranja goriva (u ili na fluidizovan sloj) a kod CFS na način ostvarivanja recirkulacije. Tabela 4. kora drveta Tehnološke mogućnosti u slučaju prekoračenja graničnih vrednosti Višestepeni dovod vazduha.5 < 7. doziranje goriva se može vršiti odozdo (puževima na jednom ili više mesta) ili bočno (hidraulički). trava Na** Zn** Cd** * < 0.1. a da se velika pažnja mora pokloniti preventivnim.1 Korozija Emisija HCl Slama. drvna masa Dato na osnovu pepeo Dato na osnovu suv ugalj Tehnologije sagorevanja i njihova primena Uobičajeno je da se tehnologije sagorevanja dele na sagorevanje u sloju. Iz tabele se vidi da se najmanje problema može očekivati pri korišćenju drvne mase i kore.

nije dobro.1. specijalna oprema Oprema za sitnjenje. Bale ulaze u ložište i klizaju po kosom podu. U novije vreme su razvijeni sistemi za sagorevanje na rešetki sa horizontalnim i vertikalnim pomeranjem. kao i za širok opseg veličina i oblika čestica (ali bez sitnih frakcija < 5 mm). a primarni vazduh se uvodi na samom početku kose ravni. CFS Na rešetki. na rešetki. MFS. što je vrlo rasprostranjeno kod ložišta koja se proizvode u nas. piljevina). Sagorevanje na rešetki je pogodno za biomasu sa povišenim sadržajem vlage i pepela. MFS Na rešetki. MFS Sagorevanje u letu. Sagorevanje na rešetki Sagorevanje na nepokretnoj rešetki se koristi za vrlo male snage (< 1 MWt). Temperature u ložištu kao i na rešetki je potrebno kontrolisati. MFS. To se čini ili razmenjivačkim površinama ili recirkulacijom dimnog gasa. a zatim do pothladjenja ložišta i rada sa prekomernim viškom vazduha. U ovakvim ložištima moguće je koristiti biomasu u vidu bala ali se tada koristi horizontalno hidrauličko doziranje. CFS Na rešetki. Dolazi do periodičnog pregrevanja ložišta. Dodavanje sekundanog vazduha je poželjno vršiti u posebnoj naknadnoj komori za dogorevanje. kao i strana 116 . jer je proces sagorevanja u tom slučaju vrlo neravnomeran. CFS Na rešetki Na rešetki (doziranje odozdo). slika 4. pneumatsko doziranje ili pužem Hidraulički dozatori Pužni dozatori Kosa ravan. o čemu će kasnije biti nešto više reči. Kod ovog sistema sagorevanja od velike važnosti je ravnomerna distribucija vazduha po poprečnom preseku rešetke. sa visokim pikovima u emisiji CO. specijalni izvlakači Pogodna tehnološka rešenja ložišta Sagorevanje u letu. MFS. To znači da se gorivo mora ravnomerno dozirati po širini rešetke i da mora postojati kontrola visine sloja goriva na rešetki.1. koji može biti vodom hladjen. MFS Sagorevanje u sloju Ložišta sa sagorevanjem u sloju uz doziranje goriva odozdo su pogodna samo za male snage (do 5 MWt) i za biomase sa malim sadržajem pepela (usitnjena drvna masa.1. kako se ne bi prekoračile temperature sinterovanja korišćene biomase. ciklonska ložišta. MFS. a na pokretnoj rešetki za srednje snage (do 10 MWt pa i više). po zonama koje odgovaraju sušenju. tj.3. Ovakva kontrola distribucije vazduha omogućava rad postrojenja i na snagama od oko 25% od nominalne.Tabela 4. CFS Na rešetki (doziranje odozdo i na). sa ciljem smanjenja emisije azotovih oksida. gasifikaciji i sagorevanju koksnog ostatka. primarni vazduh) moguće je održavati redukcione uslove u ložištu. Regulacijom količine vazduha kroz rešetku (tzv. Diskontinualno doziranje bala. izvlakači Kosa ravan. Oblik U rastresitom stanju U rastresitom stanju U rastresitom stanju U rastresitom stanju Usitnjene ili sečene bale Bale Peleti Briketi Maksimalna veličina čestice < 5 mm < 50 mm < 100 mm < 500 mm < 50 mm Cele bale < 30 mm < 120 mm Pogodni sistemi za doziranje Direktno ubacivanje pneumatskim transportom Pužni dozatori Vibro-dozatori. Pregled sistema za doziranje goriva i tehnoloških rešenja ložišta prema obliku i veličini čestica biomase. Takodje je vrlo važno da se kontroliše i reguliše količina vazduha po dužini rešetke.

Mane ove tehnologije sagorevanja se ogledaju pre svega u relativno većim potrebnim investicionim ulaganjima. Sekundarni vazduh se dodaje u zonu iznad sloja. Tehnologija sagorevanja u MFS ima prednosti nad drugim tehnologijama u slučaju korišćenja biomase sa širokim opsegom veličina čestica ili sa visokim sadržajem vlage.1.4. već se smatra da tek za ove snage ona postaje tehno-ekonomski prihvatljiva. S obzirom da je sitnjenje biomase na veličinu pogodnu za sagorevanje u letu relativno skup proces. obično do opsega od 5 . nego kod sistema sa MFS. Zbog toga se kod ove tehnologije sagorevanja postižu i veće efikasnosti sagorevanja i niže emisije štetnih gasova nego u MFS. npr. Šematski prikaz ložišta sa cirkulacionim fluidizovanim slojem je dat na slici 4. Doziranje biomase je poželjno vršiti u sloj koji se obično sastoji od peska veličine oko 1 mm. Pri korišćenju biomase sa visokim sadržajem alkalnih jedinjenja potrebno je predvideti automatske sisteme za čišćenje grejnih površina.kombinacijom obe metode. obično se organizuje struja gasova tako da kretanje čestice bude vrtložno. preko 1000°C. Ovom tehnologijom bi se mogle ostvariti visoke temperature sagorevanja. pošto je za neke vrste biomase pepeo topiv na temperaturama ispod 800°C. Ujedno. Sagorevanje u mehurastom fluidizovanom sloju (MFS) Ova tehnologija sagorevanja se koristi za snage veće od oko 5 MWt.2. poželjno je da biomasa bude usitnjena ispod 20 mm. Neophodan uslov za efikasno sagorevanje ovom tehnologijom je da je gorivo dovoljno usitnjeno i to iz dva osnovna razloga: prvo da ga struja gasa može nositi sa sobom. što bi povećalo brzinu sagorevanja i omogućilo veći stepen sagorelosti čestice goriva. jer silicijum reaguje sa alkalima stvarajući niskotopiva eutektička jedinjenja.900 oC. Na slici 4. potrebno je proces sagorevanja tako organizovati da se izbegnu visoke temperature sagorevanja. Proces sagorevanja se prati i optimalno vodi preko infracrvenih senzora koji kontrolišu visinu sloja goriva na rešetki i regulacijom protoka vazduha po zonama. ugljem. strana 117 . Recirkulacija se ostvaruje izdvajanjem čvrstih čestica u toplom ciklonu i njihovom vraćanju u donji deo ložišta.3. a drugo da gorivo tokom svog relativno kratkog boravka u zoni visokih temperatura uspe potpuno da izgori. Kod ovog sistema sagorevanja ostvaruje se još veći stepen turbulentnosti i mešanja. prikazano je jedno savremeno rešenje kotla sa pokretnom rešetkom.10 m/s.2. Da bi usitnjena biomasa imala što duži put kroz ložište. pa se ona i koristi za relativno veće snage (> 30 MWt). s tim što ova granica nije tehnološke prirode. U slučaju korišćenja biomase sa visokim sadržajem alkalnih jedinjenja. To je na primer piljevina drveta. Primarna i sekundarna zona sagorevanja su jasno odvojene. što dovodi do neravnomerne raspodele vazduha. čime se ostvaruje dvostepeno sagorevanje u cilju smanjenja emisije štetnih azotovih oksida. a temperature sloja 800 . Primarni vazduh se snabdeva preko distribucione rešetke na dnu sloja i brzine fluidizacije su obično u opsegu 1 . sistem mehurastog ali stacionarnog fluidizovanog sloja se prevodi u cirkulacioni fluidizovani sloj u kome se ceo inventar (inertne čestice sloja i gorivo) kreće kroz ložište. a temperature i optimalni ukupni višak vazduha se kontroliše količinom sekundarnog vazduha kao i recirkulacijom dimnog gasa. kao i u slučaju korišćenja mešavina raznovrsnih biomasa ili mešavina biomase sa drugim gorivima.1. a takođe mogu biti i ljuske suncokreta ili pirinča. što se kontroliše spoljnjim izmenjivačem toplote ili membranskim zidovima u samom ložištu. Sagorevanje u cirkulacionom fluidizovanom sloju (CFS) Povećanjem brzine fluidizacije. da ne bi došlo do stvaranja zona sa sinterovanim pepelom. i to u celoj zapremini ložišta.900 oC. Međutim kada se sagoreva biomasa. a visina sloja biomase na rešetki mora biti kontrolisana. treba koristiti druge materijale za ispunu sloja. Temperature u ložištu se obično kreću u opsegu 800 . Sagorevanje u letu Tehnologija sagorevanja čvrstog goriva u letu je široko rasprostranjena za sagorevanje uglja i to u velikim postrojenjima za proizvodnju električne energije. Šematski prikaz ložišta sa mehurastim fluidizovanim slojem je dat na slici 5.1. ova tehnologija se primenjuje samo u slučajevima kada već postoji pripremljena biomasa pogodna za sagorevanje u letu.5 m/s.

jevtinija. u CFS i u letu.1. u MFS. mogu koristiti raznovrsne mešavine biomasa (kao i druga goriva).4. može se reći da su postrojenja sa rešetkom jednostavnija. vrednosti toplotne moći i u pogledu korišćenja mešavina goriva Visok stepen korisnosti zbog relativno manjeg viška vazduha Moguće efikasno zadržavanje sumpora Mane Visoki investicioni troškovi i trošk. je data sažeta uporedna analiza prednosti i mana tehnologija sagorevanja na rešetki. imaju veći stepen korisnosti i manju emisiju CO i NOx a.4. dok su postrojenja sa MFS i CFS pogodnija za korišćenje biomase sa visokim sadržajem vlage.1. ako je potrebno. u MFS i u CFS Sagorevanje na rešetki Prednosti Niski investicioni troškovi za snage < 10 MWt Niski troškovi održavanja Mali sadržaj prašine u dimnom gasu Mali sadržaj nesagorelog u pepelu Moguć rad u velikom opsegu snaga Malo zaprljanje grejnih površina Mane Mala fleksibilnost u pogledu korišćenja različitih goriva kao i mešavina goriva Redukcija NOx zahteva specijalne metode Manji stepen korisnosti usled relativno većeg viška vazduha Nehomogeni uslovi u zoni sagorevanja Sagorevanje u MFS Prednosti Niski investicioni troškovi za snage < 10 MWt Nema pokretnih delova u zoni sagorevanja Niska emisija NOx Velika fleksibilnost u pogledu granulacije. održavanja Mala fleksibilnost u pogledu granulacije Veći sadržaj prašine u dimnom gasu Povećan gubitak inventara sloja sa pepelom Postoji odredjen rizik od sinterovanja sloja Povećana erozija izmenjivačkih površina (veći rizik nego kod MFS) Sagorevanje u letu Prednosti Nema pokretnih delova u zoni visokih temperatura Dobra kontrola procesa sagorevanja Visoki stepen sagorevanja Dobra kontrola viška vazduha Niska emisija NOx Visok stepen korisnosti kotlova Mane Skupa priprema goriva. Ukratko. Tabela 4. može se jednostavnim metodama sniziti i emisija SO2. sitnjenje i eventualno prosušivanje goriva Osetljivost na promenu toplotne moći goriva Sav pepeo goriva izlazi iz ložišta Smanjenje emisije SO2 zahteva posebne uređaje Opasnost od lepljenja pepela na razmenjivačke površine strana 118 . pogodnija za manje snage i mogu raditi u relativno velikom opsegu snaga. vrednosti toplotne moći i u pogledu korišćenja mešavina goriva Visok stepen korisnosti zbog relativno manjeg viška vazduha Moguće efikasno zadržavanje sumpora Mane Visoki troškovi održavanja Veći sadržaj prašine u dimnom gasu Veći opseg snaga zahteva posebne metode Postoji odredjen rizik od stvaranja naslaga i sinterovanja sloja Povećana erozija uronjenih izmenjivačkih površina Sagorevanje u CFS Prednosti Nema pokretnih delova u zoni sagorevanja Niska emisija NOx Velika fleksibilnost u pogledu sadržaja vlage. sadržaja vlage. Prednosti i mane tehnologija sagorevanja na rešetki.U tabeli 4.

razvoj infrastrukturne osnove za šire korišćenje biomase. Prvobitno. . što čini nešto više od 1% njihove ukupne proizvodnje. turbine pužnog tipa.smanjenje emisije drugih štetnih materija kao što su azotni oksidi i teški metali. posebno kod sistema sa rešetkom. Maksimalno prihvatljiv udeo biomase je relativno mali (kod kotlova sa sagorevanjem u letu do 5%. i Rankine-ovog ciklusa sa ugljovodonicima ili toluenom kao radnim fluidima). Prethodna gasifikacija biomase je svakako najskuplja opcija. ko-sagorevanje je uvedeno u elektroprivredama razvijenih zemalja kao način za ostvarivanje sledećih ciljeva: . Može se reći da je biomasa najveći obnovljivi izvor. a značajan deo toga je proizveden ko-sagorevanjem uglja i biomase. Danas se. kao i smanjenja emisije štetnih gasovitih produkata. u SAD proizvodi oko 40 TWh električne energije iz biomase. korišćenjem posebnih linija za transport i doziranje uglja i biomase.smanjenje emisije CO2 iz fosilnih izvora. u prvom redu uglju. kako u smislu vrste osnovnog goriva (ugalj. optimizacija postupaka za regulaciju i vodjenje procesa sagorevanja. Početne probe ko-sagorevanja u elektroprivredama razvijenih zemalja su počele ranih 90-tih godina. razvoj efikasnih i ekonomičnih postupaka sušenja biomase. ali je takođe i najfleksibilnija. U to su uključene istraživačke organizacije. u ciklonskim ložištima do 20%) u prvom redu zbog negativnog uticaja biomase na rad mlinova (povećanje meljave i sniženje izlazne temperature). pogodna za proizvodnju električne energije u svetu. ali i veliki broj proizvodjača opreme. Slična je situacija i u Evropi. na primer. nafta. strana 119 .U razvijenim zemljama su u toku vrlo intenzivne istraživačke i razvojne aktivnosti sa ciljem daljeg povećanja stepena korisnosti postrojenja za sagorevanje biomase. daleko nadmašujuć i ostale obnovljive izvore kao što su vetar. ko-sagorevanje označava dodavanje biomase osnovnom gorivu. Prvi način je tehnički najjednostavniji i najjevtiniji ukoliko su dimenzije čestica biomase male. jer zahteva ugradnju gasifikatora kao i drugih pomoćnih uređaja. razvoj postupaka peletiranja i tehnologija sagorevanja peletirane biomase. izuzimajući hidroelektrane. sa aspekta njihovog korišćenja kao goriva. karakterizacija pepela biomase i utvrđivanje kritičnih elemenata odgovornih za sinterovanje i stvaranje naslaga. . razvoj ekonomičnih i efikasnih postupaka otprašivanja pri sagorevanju biomase. razvoj postupaka za smanjenje korozije i stvaranje naslaga na grejnim površinama. Na ovaj način se udeo biomase može povećati. poboljšanje kvaliteta slame i žitarica postupcima genetskog inženjerstva. Ko-sagorevanje Pojam "ko-sagorevanje" označava dodavanje drugog goriva osnovnom gorivu u istom ložištu ili kotlu. ali omogućava nezavisnu a time i optimalniju pripremu uglja i biomase pre uvođenja u ložište. Ovi programi i aktivnosti se odvijaju u sledećim glavnim pravcima: − − − − − − − − − karakterizacija biomase kao goriva i probe sagorevanja. razvoj novih tehnoloških rešenja za ko-generaciju kod postrojenja manjih snaga < 10 MWt (korišćenje Sterlingove mašine. Tehnički se ko-sagorevanje uglja i biomase može ostvariti na više načina: mešanjem biomase i uglja na deponiji. gas) tako i u pogledu udela biomase. Korišćenje posebnih linija za transport i doziranje biomase je svakako skuplja opcija u investicionom smislu. Kada je reč o biomasi. i . geotermalna i energija sunčevog zračenja.podrška razvoju drvne i poljoprivredne industrije u određenim regijama. i gasifikacija biomase i kasnije sagorevanje gasa u ložištu.

koji se proizvode u Srbiji imaju nažalost niz vrlo ozbiljnih nedostataka. a sa pepelom i emisije teških metala (jer su u daleko manjoj meri prisutni nego u uglju). pitanje je da li niža cena biomase kao goriva može kompenzovati potrebna investiciona ulaganja i određeno smanjenje ukupnog stepena korisnosti postrojenja (kao posledica veće vlažnosti biomase). Nažalost. strana 120 . Takođe. nedovoljno razvijena svest o biomasi kao obnovljivom izvoru energije i njenom značaju za energetiku Srbije. sa ekonomskog aspekta. pošto su ovakvi kotlovi inherentno praktično neosetljivi na vrstu goriva. Slično je stanje i kod ložišta i kotlova u industriji. uvek se mora sprovesti detaljna tehno-ekonomska analiza koja treba da uzme u obzir sve prednosti i nedostatke ovakve tehnološke opcije. s obzirom na značajan sadržaj pepela u našim lignitima. Podsticajne mere koje države u svetu primenjuju u slučaju ko-sagorevanja se mogu svrstati u dve kategorije: dotiranje cene proizvedene električne energije iz biomase i finansijske olakšice.Kod kotlova sa stacionarnim i cirkulacionim fluidizovanim slojem je ko-sagorevanje uglja i biomase vrlo jednostavno primeniti. Dosadašnja praksa ko-sagorevanja je pokazala da je odgovor na ovo pitanje uvek potvrdan sa aspekta šire društvene zajednice. U svakom konkretnom slučaju. Ko-sagorevanje biomase i uglja bi mogla biti prihvatljiva opcija i za Elektroprivredu Srbije. pa i dotacije za smanjenje emisije pojedinih štetnih gasova. koje su neophodne za pravilno dogorevanje isparljivih materija. Posledica toga su mala efikasnost sagorevanja i vrlo visoka emisija štetnih gasovitih produkata. Ali. Razloga za ovakvo stanje u pogledu korišćenja biomase u Srbiji ima više. s tim što se može reći da je korišćenje biomase kao goriva u našoj industriji zanemarljivo u odnosu na druga goriva. Kada bi potražnja za uređajima na biomasu bila velika. Kao prvo. koji su na granici svojih kapaciteta. specijalno namenjenih korišćenju biomase u domaćinstvima. domaći proizvođači bi se potrudili da imaju kvalitetniju ponudu da bi opstali na tržištu. Prednosti su svakako jasne: korišćenje jevtinijeg goriva (biomase u odnosu na zamenjen ugalj). uglavnom se koriste zastarela tehnološka rešenja. Obično su to rešenja koja proizvođači nude za sva čvrsta goriva. u prvom redu CO i aromatičnih ugljovodonika. tako i sa aspekta emisije štetnih gasovitih produkata. osim sagorevanja u CFS. kao goriva. To se u prvom redu odnosi na sadržaj vlage. kojih u biomasi ima daleko više nego u uglju. kao i generalno opadanje kvaliteta lignita što podrazumeva još veće sadržaje pepela u budućnosti. Kao razloge za nedovoljno razvijeno tržište koje koristi biomasu mogu se navesti sledeći: nepovoljan paritet cena energenata koji i dalje čini korišćenje biomase neprivlačnim u odnosu na druge energente. kao i smanjenje emisije CO2 (zbog obnovljivog karaktera biomase). U našim uslovima prednosti ove tehnologije su čak izraženije nego u razvijenim zemljama. U ložišnom prostoru često nema uopšte ili nema dovoljno šamotnih opeka. kako sa aspekta ostvarivanja optimalnih stepena korisnosti. kod nas pa se može očekivati i manji eventualni negativni efekti na proces sagorevanja i gore pomenuto smanjenje ukupnog stepena korisnosti. značajno su manje razlike u kvalitetu između biomase i uglja. ali sa stanovišta proizvođača često su potrebni dodatni finansijski podsticaji da bi ko-sagorevanje biomase i uglja bilo ekonomski isplativo. U ovakvim jedinicama je i udeo biomase značajno veći nego u jedinicama sa rešetkom ili sa sagorevanjem u letu. bez posebne regulacije procesa. praktično i nema kod nas. To se u prvom redu odnosi na neprihvatljivo mali ukupni stepen korisnosti. ko-sagorevanje sa biomasom bi direktno uticalo na smanjenje količine letećeg pepela i olakšalo rad sistema za manipulaciju letećim pepelom. Prednosti uvođenja ko-sagorevanja uglja i biomase nisu uvek jasno izražene. a ujedno bi imali sredstava za razvoj modernijih koncepcija ovakvih uređaja. kao i manje razlike u sadržaju isparljivih gorivih materija. ali se u suštini mogu svesti sledeće kao najvažnije: nedovoljno razvijeno tržište. kotlovi za etažno grejanje). koje koristi biomasu i nedostatak investicionih sredstava u industriji i male kupovne moći stanovništva. s obzirom na njen relativno visok sadržaj u našim lignitima. Može se reći da konstruktivnih rešenja ovih uređaja. Uređaji za domaćinstva (šporeti. direktno smanjenje emisije SO2 i pepela. Stanje u Srbiji U Srbiji se koriste sve gore navedene tehnologije sagorevanja biomase. a ustvari su pogodnija za korišćenje uglja nego za biomasu. koji retko prelazi 50% kod šporeta i 60% kod kotlova (u razvijenim evropskim zemljama veći od 70%. odnosno 80%).

nedostatak podsticajnih mera vlade Srbije koje bi pospešile korišćenje biomase.1: Kotao za sagorevanje bala na kosoj ravni. strana 121 . vazduha I Primarna zona sagorevanja II Sekundarna zona sagorevanja V entilatori prim arnog vazduha Infracrveni senzori Pokretna re{etka Slika 4.1.1. oslobađanje od poreza i sl.2: Savremeno rešenje ložišta sa rešetkom. Izlaz vode Ulaz vode Recirkulacija dimnog gasa Ventilatori sekundar. kao što su posebni investicioni fondovi (uključivši i donatorska sredstva). Otprašivač 910 C o Ekonomajzer Bale goriva Zagrejač vazduha Primarni pregrejač Sekundarni pregrejač Vazduh Kosa ravan Levak za pepeo Slika 4.

5. M.1. Denmark. 6.3: Šematski prikaz ložišta sa MFS. Ilić: Mogućnosti korišćenja biomase u kotlovima i ložišt