P. 1
katalitičko krekovanje

katalitičko krekovanje

|Views: 350|Likes:
Published by Dragce987

More info:

Published by: Dragce987 on Feb 21, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/08/2014

pdf

text

original

UNIVERZITET U ISTO NOM SARAJEVU TEHNOLO KI FAKULTET ZVORNIK

TEHNOLOGIJA PRERADE NAFTE
TEMA : Kataliti ko krekovanje

STUDENT : Dragoljub Obradovi

MENTOR: Pero Dugi docent

Zvornik, maj 2010.
1

........................ 12 2 .......... 2 Blok ema rafinerije u Pan evu................. Kataliti ko krekovanje u fluidizacionom sloju (FCC)................................................ Katalizatori za kataliti ki kreking................ Proces kataliti kog hidrokrekovanja...................................SADR AJ 1.. 4 Tehnolo ka ema za kataliti ko krekovanje u FCC........................................................................................................................................... 8 9 4........... 10 6.. 6 Relativne konstante brzina reakcija hidrokrekovanja................................................................................................... 10 7............................................................. Emisija ugljenmonoksida.............................................. 3 2............................................. 7 ema jednostepenog hidrokrekovanja........................................... Uticaj sumpora............................................. 6 3............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................. Uvod.............................................................................. 5............. 11 Literatura......... Emisija estica....................................................................................................................... 8 ema dvostepenog hidrokrekovanja ........................................................ 5 ema modernog procesa FCC.............................................

Procesi kataliti kog krekovanja se dele na: . Sirova nafta se prera uje u rafinerijama . motorni benzin .KATALITI KO KREKOVANJE . Proces kataliti kog krekovanja jedan je od najzna ajnijih sekundarnih procesa u preradi nafte.rafinacija.va ni proizvodi prerade nafte u rafinerijama su sirovine za hemijsku industriju. Svi postupci prerade nafte mogu se svrstati u dve grupe : . maziva i sirovine za hemijsku industriju .UVOD Nafta je jedan od najzna ajnijih energetskih izvora . mehani ku obradu metala .sekundarni postupci koji se dele na termi ke i kataliti ke .U odnosu na vrsta goriva . osim toga nafta i gas su i osnovne polazne sirovine za hemijsku industriju .Tako e .HIDROKREKOVANJE 3 . u industriji. hidro i nuklearnu energiju .piroliza i drugi.1.reformiranje. i to dve tre ine nafta I jedna tre ina prirodni gas . mlazno gorivo . Zastupljenost pojedinih grupa proizvoda u ukupnoj proizvodnji rafinerije zavisi od sastava sirove nafte i potreba tr i ta .primarni postupci u koje spadaju atmosferska i vakum destilacija. najva niji su : rafinerijski gas . to je uslovilo razvoj i usavr avanje postupaka kojima se pove ava udeo motornog benzina i mlaznog goriva u proizvodima rafinerijske prerade nafte . Njenom preradom dobija se ve i broj proizvoda za raznovrsne namene : goriva .alkilacija. Kao goriva . dizel goriva i ulja za lo enje. .Maziva (ulja i masti) se koriste za podmazivanje motora . nafta i prirodni gas su za energetske namene u svetskoj potro nji zastupljeni sa 60% . a od kojih sunajzna ajniji :krekovanje. Stalni porast automobilskog i avionskog saobra aja doveo je do pove anja potreba tr i ta za odgovaraju im gorivima .

Blok ema rafinerije u Pan evu 4 .Slika 1.

gasna ulja sa termi kog krekovanja.12-0. aktivna povr ina 200-500 m2/g Temperatura : u reaktoru 450-520 .2.benzin (RON 92-95. godine iz nafte je dobijana relativno mala koli ina benzina (oko 10% ) .31 MPa Reakcije : mehanizam reakcije se odvija preko karbokatjona ( karbonijum jona ).Cu.etan).S. I stariji tipovi katalizatora amorfni alumosilikati . KATALITI KO KREKOVANJE U FLUIDIZACIONOM SLOJU (FCC Flud Catalytic Cracking ) Do 1912. a reakcije ugljovodonika na ovim katalizatorima su sli ne reakcijama homogene katalize sa jakim kiselinama ( alkilacija sa HF ili H2SO4 ).26 MPa .vakum gasna ulja. koks ( koji se spaljuje u regeneratoru katalizatora ) Katalizatori : kiselinom tretirani Al2O3/SiO2 . a koristi se za proizvodnju benzina iz te kih destilata tj. prinos je oko 50 %) .Me utim stalno pove anje potro nje je zahtevalo i pove anje proizvodnje. a u pokretnom sloju 2-3 mm ) . u regeneratoru 540-700 C Pritisak : u reaktoru 0. kao i zeoliti su kiseli materijali . 5 .lako gasno ulje .Karbokatjon nastaje iz olefina termi kim delovanjem na po etku kontakta katalizator ugljovodonici ili interakcijom ugljovodonika sa Broensted ili Lewis-ovim kiselim mestima na katalizatoru.H2S.u kontaktu sa pra kastim katalizatorom u fluidizacionom sloju (FCC) se naziva kataliti ko krekovanje. ali ne i koli ine ) kataliti ki kreking pove ava i prinos benzina na ra un te ih frakcija (atmosfersko i vakum gasno ulje ). Proizvodi : gas za lo enje (metan. pove anja odnosa laki / te ki proizvodi iz iste nafte. U odnosu na reakcije termi kog krekovanja .V. zeoliti ( estice oko 60µm za FCC . gde se kidanje C-C veze doga a na slu ajnom mestu . Proces kojim se ugljovodonici vi e molarne mase prevode u niskomolekularne-lak e ugljovodonike. Sirovine koje se pri tom koriste su : gasna ulja atmosferske destilacije. tj. U odnosu na kataliti ki reforming ( koji slu i za pove anje oktanskog broja . ovde se reakcije odvijaju na poznatom mestu i selektivno.asfalteni. u regeneratoru 0.Fe). Proces kataliti kog krekovanja je jedan od najva nijih sekundarnih procesa u preradi nafte .ostaci hidrokrekovanja. Onoliko koliko ga ima u sirovoj nafti. Jedan od najva nijih uspeha na ovom polju predstavljalo je krekovanje. Nepo eljne komponente koje se mogu na i u sirovini : metali (Ni.13-0.ekstrakti iz solventne ekstrakcije baznih ulja.

Nakon toga .reakciona sme a trenutn razdvoji na proizvode reakcije (osim koksa) u parnom stanju. Reaktor predstavlja vertikalno postavljen cilindri ni aparat od ugljeni nog 6 . lako i te ko kataliti ko gasno ulje kao bo ni proizvodi koji se ispiraju vodenom parom u pridodatoj koloni i ostatak krekovanja koji se jednim delom vra a u kolonu .zajedno sa sve om sirovinom odlazi u reaktor.Istovremeno dolazi i do hemijskih reakcija karakteristi nih za ovaj proces. koji se prolaskom kroz ciklone osloba aju zaostalih estica katalizatora i odlaze ka koloni za rektifikaciju. a preostali deo. pri emu se razdvajaju gas. Nakon dolaska u reaktor.odlazi ka regeneratoru. sirovina se pumpom transportuje kroz izmenjiva e toplote u kojima se predgrejava na ra un hla enja lakog i te kog kataliti kog gasnog ulja i cirkulacionih refluksa iz kolone za rektifikaciju proizvoda krekovanja.Dimni gasovi. a ostatak slu i za pneumatski transport katalizatora u regenerator.odlaze u kotao utilizator. Vazduh za sagorevanje koksa natalo enog na katalizatoru greje se u pe i i deli na dva toka od kojih jedan (80% vazduha)lazi direktno u regenerator. Tehnolo ka ema postrojenja za kataliti ko krekovanje u fluidiziranom sloju katalizatora Kao to se sa slike vidi.kao recirkulat.Slika 2.Ovako predgrejana sirovina dalje se greje u cevnoj pe i i dolazi u laznu cev reaktora u kojoj zapo inje njen kontakt sa zagrejanim katalizatorom iz regeneratora . nastali sagorevanjem koksa .benzin i voda sa vrha kolone . Proizvodi reakcije u parnom stanju i vodena para iz reaktora odlaze u kolonu za rektifikaciju . u cilju regeneracije toplote . i na zakoksovani katalizator koji nakon ispiranja sa vodenom parom u cilju odvajanja zaostale koli ine proizvoda. pri emu se proizvodi vodena para potrebna u procesu. dimni gasovi prolaze kroz elektrofilter i odlaze iz postrojenja.

za slu aj zaustavljanja procesa i pra njenja postrojenja. U reaktoru se pod reakcionim uslovima zagrejana sirovina dovodi u kontakt sa vrelim katalizatorom pri emu dolazi do adsorpcije . 3. potrebno je dodati jo jedan silos za istro eni katalizator u koji mo e da se smesti celokupna koli ina cirkulacionogkatalizatora. a deo katalizatora kontinualno na na regeneraciju . kao jednostepena i dvostepena sa nepokretnim slojem katalizatora . ema modernog procesa fluid kataliti kog krekinga U kataliti kim procesima najpre se radilo sa nepokretnim slojem katalizatora umesto kojeg sa danas upotrebljava pokretni.u reaktoru su zona ispiranja i zona separacije sa ciklonima.U regenerativnoj komori se sagoreva koks stalo en na katalizatoru ime se dobija potrebna reakciona toplota katalizator se zagreje i zagrejan vra a u proces.Pored reakcione zone. PROCES KATALITI KOG HIDROKREKOVANJA Kataliti ko hidrokrekovanje je proces prerade destilata nafte u struji vodonika pod pritiskom pri povi enim temperaturama na bifunkcionalnim katalizatorima koji imaje krekovanja i hidrogenovanja. Proizvodi se odvode na rektifikaciju ( te a frakcija se vra a na krekovanje ). Pored silosa za sve katalizator. Proces hidrokrekovanja 7 .elika sa unutra njom oblogom.Postrojenja za hidrokrekovanje realizovana su u razli itim modifikacijama . Slika 3.naj e e fluidizovani . i do desorpcije proizvoda. aktivacije i krekovanja molekula .

prostorna brzina 0.Relativne konstante brzina reakcija hidrokrekovanja 8 .temperatura 300-480 C .2h-1 u postrojenju Slika 4.pritisak 5-15 MPa .obezbe uje veliku fleksibilnost u preradi nafte od dobijanja benzina do te kih baznih ulja iz iste sirovine .odstranjivanje hetero jedinjenja . kao i mogu nost prerade sirovina razli itog kvaliteta.potro nja vodonika 200-600 Nm3/m3 sirovine . U zavisnosti od vrste sirovine i katalizatora i procesnih uslova kataliti koghidrokrekovanja odvijaju se reakcije : .deciklizacije .krekovanja ugljovodonika Procesni uslovi variraju u slede im granicama: .zasi avanja alkena i aromatskih jedinjenja .3-1.

ema jednistepenog krekovanja Slika 6. ema dvostepenog krekinga 9 .Slika 5.

vi e te nih proizvoda. Kori enjem ovih proizvoda mogu e je ostvariti kratko vreme kontakta. Razvijeni su i novi tipovi katalizatora za FCC koji su otporni na metale .zbog njegove fleksibilnosti I visoke efikasnosti . benzin I ugljovodoni ne gasove (C1-C4 ). jer je za njih karakteristi na velika brzina H-prenosa to uti e na manju koncentraciju olefina . ve i udeo aromata i na ve u prose nu molekulsku masu proizvoda tj. Zna ajan napredak u FCC procesu je uvo enje zeolitnih katalizatora . a tako e se suzbija nepo eljno sekundarno krekovanje eljenih te nih proizvoda u gas i koks.4.Ovi katalizatori sadr e visoko stabilne zeolite .) amorfni silikati sa 13 % i 26 % alumina. fluidni kataliti ki kreking . Ovim procesom . mogu se prera ivati sve vrste destilata. Tabela 1. Fe ) je ispod 4 ppm. Prinos benzina sa zeolitnim katalizatorima je znatno ve i . V . Sadr aj sumpora je u takvim sirovinama nizak . Kao katalizatori prvo su kori eni ( do 1966. KATALIZATORI ZA KATALITI KI KREKING Oko 40 godina FCC .otpornost na spra ivanje raspodela estica itd. Dalji trend u razvoju procesa kataliti kog krekinga je kreking ostatka je kreking ostatka primarne I sekundarne nafte . Zbog toga se smanjuje obim hidrogenovanja olefina i dehidrogenovanja aromata u te e proizvode sa ni im odnosom C/H ( tj koks). Prinos proizvoda sa razli itim tipovima katalizatora 10 .a koncentracija metala ( NI. koristi se za preradu vakum-destilata lakih nafti u srednje destilate (gasno ulje i kerozin ) . Me utim prinosi proizvoda bili su nezadovoljavaju i . Usavr avanjem ovih katalizatora pobolj ana je termi ka stabilnost . pri emu se posti e visoka aktivnost I selektivnost I za koncentracije na katalizatoru I do 2 mas % Ni + V. a veliki problem su predstavljali metalni otrovi.

manju brzinu cirkulacije katalizatora -smanjenje koli ine koksa na katalizatoru koji dolazi u regenerator. Jedan od na ina je hidrotretiranje sirovine ime se kontroli e emisija SO2 . Promotori su plemeniti metali impregnirani na katalizatoru. Promotori se koriste u 70% postrojenja za kataliti ki kreking u SAD . EMISIJA UGLJEN-MONOKSIDA U toku regeneracije katalizatora sagorevanjem koksa nastaje CO2 i CO.smanjenje ili eliminacija ugljenmonoksida . UTICAJ SUMPORA Preradom sirovine sa velikom koncentracijom sumpora u FCC postrojenju (pri emu 20-25% sumpora prelazi u koks ) iz regeneratora izlaze dimni gasovi sa znatnom koncentracijom sumpornih oksida . Protokom katalizatora vra a se u reaktor maksimalna koli ina toplote to omogu ava : -manji odnos katalizator / sirovina pri konstantnoj temperature u reaktoru . neophodno je ukloniti sumpor iz sirovine .osloba anjem toplote u toku reakcije CO u CO2 ve a je temperature katalizatora u regeneratoru .5. pri emu je sagorevanje delimi no ili potpuno.5 kg promotora / 1 t sve eg katalizatora ) omogu ava kontrolu temperature u regeneratoru . smanjuje se gustina sirovine I sadr aj ugljenika po Konradsonu . to pobolj ava konverziju I selektivnost proizvodnje benzina . Dodatak malih koli ina promotora ( 0.potrebno je izvr iti oksidaciju jednog dela ili celokupnog CO.Da bi se spre ilo zaga enje ivotne sredine ugljenmonoksidom . 6. tako da se posti e maksimalno dozvoljena temperature . 11 . Da bi se spre ilo zaga enje ivotne sredine oksidima sumpora .smanjenje ugljenika na regenerisanom katalizatoru. to se posti e konstruktivnim re enjima regeneratora ili dodatkom promotora katalizatora ili kori enjem specijalnih katalizatora koji ubrzavaju reakciju CO u CO2 . a pove ava se prinos benzina .Najbitnija uloga promotora je da ubrza reakciju CO u CO2 a time se ubrzava i sagorevanje ugljenika na katalizatoru i spre ava naknadno sagorevanje u ciklonima . Upotrebom promotora se posti e : .

12 . pri emu su ostale karakteristike zadr ane .57 kg katalizatora / m3 sve e sirovine . a mehani ka vrsto a merena indeksima spra ivanja . boljih mehani kih karakteristika i ve e prividne zapreminske gustine od komercijalnih . EMISIJA ESTICA Po to su novi tipovi katalizatora skuplji od komercijalnih zeolita katalizatora. Pored toga razvijeni su novi tipovi katalizatora .7. Prividna zapreminska gustina ovih katalizatora (780 kg/m3 ) znatno je ve a od gustine komercijalnih katalizatora (550 kg/m3 ).Pri tome se posebna pa nja poklanja projektovanju opreme na onim mestima na kojima je uo eno spra avanje katalizatora tako da su gubitci manji od 0.potrebno je minimizirati gubitke katalizatora u FCC postrojenju. Davisona i Jerseya znatno je ni a ( manja vrednost indeksa ozna ava manje stvaranje kataliti ke pra ine).

Predavanja Dr Pere Dugi a na TF-u u Zvorniku 2009 . 2. Hemijska tehnologija III izdanje Beograd 1982.2010.LITERATURA 1 . Dr Dragomir Vitorovi 13 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->