Individualizovana nastava

Marijana Markovi
Uiteljski fakultet u Beogradu

Struni rad Obrazovna tehnologija 2/2005. UDK: 371.3.311

INDIVIDUALIZOVANA NASTAVA
Rezime: Individualizacija je jedna od stalnih inovacija. Individualizovana nastava je prilgo ena mogunostima svakog pojedinca. Uz pomo ove nastave pojedinac moe napredovati do granica svojih mogunosti. U radu se obrazlae teorijska osnova individualizovane nastave i daje praktian primer primene ovog inovativnog modela rada u nastavi. Kljune rei: specijalne sposobnosti, razliite sklonosti.

1. Pojam individualizovane nastave

Uenici u redovnoj nastavi poseduju razliite opte specijalne sposonbnosti, razliite sklonosti, interesovanja, potrebe, elje, znanja, obavetenost, sposobnost i osobine pamenja, naine reagovanja. Polazei od toga pod pojmom individualizovane nastave podrazumevamo takvu organizaciju nastavnog rada koja se temelji na individualnim razlikama izme u pojedinaca. Zahtevi nastave uskla eni su sa individualnim mogunostima uenika i njihovim karakteristikama u radu. Temelji se na samostalnom radu uenika. Praenje i vrednovanje rada mora biti kontinuirano. Uenici se na taj nain dosta osamostaljuju u radu i uenju, postaju odgovorniji za sopstvene rezultate, kreativniji, aktivniji. Individualizacijom nastave reen je problem koji se javljao u tradicionalnoj na-

stavi, gde svi uenici nisu mogli pratiti izvo enje nastave istim tempom. Angaovanje intelektualnog potencijala u koji spadaju opte i specijalne sposobnosti u neposrednom je odnosu sa oblicima individualizacije nastavnog procesa. Smatra se da je individualizacija permanentno didaktika inovacija.

2. Razvoj ideje o individualizaciji nastavnog procesa

Ideja o individualizaciji nastavnog procesa veoma je stara. Nalazimo je u delima Kvintilijana i u redovima mnogih pedagokih klasika (Komenski, Pestaloci...). Jo u robovlasnikom drutvu postojao je princip jedan uenik jedan uitelj. Takva nastava je po obliku individualna, a po vrsti nastave individualizovana.

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2/2005.

61

Marijana Markovi

3. Individualne razlike izme u uenika

1) Razlike u fizikim svojstvima su oigledne. Dostiu kulminaciju u 14. godini. Posebno obratiti panju na asovima fizikog vaspitanja i prilikom razmetaja u uionici. 2) Razlike u mentalnim sposobnostima odnose se na razlike u znanju, brzini pisanja i itanja, razumevanje proitanog, brzinu izrade zadataka. 3) Razlike me u uenicima istih optih sposobnosti. ak i kod dece istih mentalnih sposobnosti postoje razlike unutar tih sposobnosti. Razlike u numerikim, matematikim, govornim sposobnostima, logikom rezonovanju, specijalnim sposobnostima (muzikim, likovnim...) i dr. 4) Razlike u znanjima uenika. Znanje iz prethodne teme, nastavne jedinice utie na brzinu sticanja novog znanja. Neki uenici nemaju ansu da bre zavre razred.

taka i zahteva zasnovano na potovanju razlika u svim svojstvima uenika integrisanih u zajednike grupe i strukture. Odeljenja nisu homogena, ve su zajednica razliitih pojedinaca. Unutranjom diferencijacijom ostvaruju se ciljevi i zadaci individualizovane nastave.

5. Identifikovanje individualnih razlika uenika

Vri se na osnovu: - svakodnevnog posmatranja uenika u razliitim situacijama - kontinuirano praenje rada - kontinuirano i kompleksno vrednovanje rada i znanja - uslova u kojima uenici ive - izradom diferenciranih nastavnih listia - vo enja dokumentacije Na osnovu ovih postupaka stiemo znanje o uenikovim interesovanjima, stavovima, optim i specijalnim sposobnostima, nivou znanja.

4. Pojmovno odre ivanje diferencijacije u nastavi

Pod diferencijacijom nastave se podrazumeva klasifikovanje uenika po nekim slinim ili istim svojstvima kao npr. Sposobnosti, tempo uenja, nivo prethodnog znanja, interesovanja, iskustva, stavova, spremnosti za uenje. Prema zajednikim svojstvima stvaraju se homogene grupe. Postoje dve vrste diferencijacije: 1) unutranja 2) spoljanja Spoljanja diferencijacija se ne koristi jer ima mnogo negativnih socio-psiholokih implikacija. Ona podrazumeva razvrstavanje uenika u homogene razrede ili grupe prema nivou znanja i sposobnosti. Unutranja diferencijacija podrazumeva strukturisanje sadraja, ciljeva, zada62

6. Etape individualizacije nastavnog procesa

1) PRIPREMNA 2) OPERATIVNA 3) VERIFIKATIVNA 1) Pripremna faza - obuhvata izbor oblika individualizacije i izradu didaktikih materijala. Oni zavise od mogunosti nastavnika i kole (vreme i novac). Planiraju se izvori znanja i artikulacija asa. 2) Operativna faza ostvaruje se planirana artikulacija kroz samostalno reavanje zadataka. 3) Verifikativna faza sagledavaju se rezultati i unose u kumula-tivnu evalutivnu
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2/2005.

Individualizovana nastava

dokumentaciju o praenju i vrednovanju rada uenika.

7. Oblici individualizacije nastavnog procesa

1) Individualno planiranje nastave 2) Zadaci sa vie nivoa sloenosti 3) Individualizacija primenom programirane nastave 4) Individualizacija primenom grupnog oblika rada 5) Individualizacija primenom raunarskih obrazovnih softvera 6) Individualizacija primenom ekspertskih sistema 7) Individualizacija primenom vetake inteligencije. 7.1. Individualno planirana nastava Individualno planirana nastava je oblik individualizacije nastavnih procesa. Zasniva se na izradi programa uenja za svakog uenika prema prethodno utvr enim znanjima, sposobnostima, interesovanjima, radnim navikama, potrebama, uslovima ivota. Materijal za realizaciju programa sadri: 1) problemske, programirane ili poluprogramirane sekvence 2) uputstva za korienje izvora znanja 3) instrumente za samoevaluaciju rada i napredovanja uenika. Program je raspore en po didaktikologikom redu u okviru pojedinih nastavnih tema i predmeta. Sadri: 1) jasno definisane ciljeve i zadatke nastave 2) jasne zadatke za uenika kako bi stekao neki nivo znanja. Zadaci za uenika definiu se kao korak po korak u logikim celinama. Daju

se u formi: reiti, obrazloiti, opisati, navesti, uporediti, proceniti, izvesti ogled i dr. Ovaj oblik nastave poznat je kao NASTAVNI LISTII ili NASTAVNI FIEI. Nastavni listii (20h12cm) su samo tehniko sredstvo. Unet je 60-tih godina u knjigama pedagoga Dotrana i Morioa (o individualnom i grupnom radu). Prema Dotranu sainjavaju se u razliite svrhe: 1) listii za nadokna ivanje, 2) listii za razvoj za najuspenije uenike, 3) listii za vebanje. Prema Moriou sadraj listia ima sledee elemente: 1) uvod u zadatak, 2) informacija o izvorima znanja i materijalu za rad, 3) rad uenika, 4) rezume steenih znanja, 5) dopunska vebanja. Izrada zadataka (nastavnih listia) iziskuje dosta vremena. Najvanije je da se u sastavljanju listia polazi od pojedinaca. Vladimir Mui o efikasnosti nastavnih listia u dodatnom radu kae da ukoliko se nastavni listii ne primenjuju sa individualizacijom, njihova vrednost nije vea od primene tradicionalnog dodatnog rada. U naim kolama nastavni listii sadre samo neke elemente individualizacije (npr. tempo) to nije dovoljno. 7.2. Individualizacija nastave primenom zadataka na tri nivoa sloenosti Izrada se zasniva na normalnoj raspodeli sposobnosti i potreba gde je 50% uenika sa prosenim rezultatima, 25% je natprosenih i 25% ispod prosenih. Tako se i zadaci diferenciraju prema kategorijama uenika: bolji, srednji, slabiji. I ovako diferencirane grupe nisu homogene,
63

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2/2005.

Marijana Markovi

ve i unutar grupe opstoji diferencijacija prema nivou znanja. Primena ovog oblika zahteva izradu zbirke zadataka. Serija zadataka se pripremi na kartonima razliite boje. Formiranje grupa moe da izvri nastavnik ili da dozvoli biranje kartona po elji. Ko rei nii nivo sloenosti, prelazi na vii. Izrada diferenciranih zadataka Izrada diferenciranih zadataka mora da bude uskla ena sa ciljem koji se prvo definie (npr. uvebavanje znanja). Nakon cilja izra uju se zadaci: - jednostavniji - srednje sloeni - sloeniji Ako se diferenciraju na vie nivoa sloenosti onda se unutar svake grupe zadataka mogu sainiti varijante po nivoima. Najbolje je da ove zadatke rade timovi strunjaka predmeta i pedagoga, didaktiara, ili koristiti gotove zbirke sa zadacima. Primena zadataka na tri nivoa sloenosti Ceo as ne sme da se svede da svaki uenik reava ono to zna. Uenici se moraju podsticati da prelaze na vie nivoe reavanja. Kada primenjujemo zadatke sa vie nivoa, nije potrebno raspore ivati uenike u homogene grupe. Istraivanja pokazuju da ovaj oblik najvie doprinosi postizanju rezultata kod uenika koji zaostaju, zatim prosenih, a najmanje najuspenijih uenika. 7.3. Individualizacija nastave primenom programirane nastave Programirana nastava ima sve elemente organizacije nastave kao celovitog saznajnog sistema.
64

Njena kljuna karika je POVRATNA INFORMACIJA koja mora da prati svaki korak procesa. Upravo svojim specifinim rasporedom gradiva u male celine omoguuje se individualizacija rada. Uenici napreduju sopstvenim tempom i svako stie do cilja, samo neko bre, neko sporije. Osim individualizacije moe se ostvariti i razrada pojedinih pojmova. Postoje dve vrste programiranja: 1) linearno (Skiner) 2) razgranato (Krauder) 1) U linearnom programu gradivo je podeljeno na sekvence (delove) i uenik se kree korak po korak linearno razra enim sadrajima. 2) U razgranatom programu uenik ima mogunost da pojedine sekvence dublje proui, jer uz svaki lanak postoji i boni koji proiruje sadraje. On prua veu mogunost individualizacije. Povratna informacija stimulie uenika, jer mu daje uvid u line rezultate. Snanija je interakcija uenika i sadraja koji se ue. Primena programirane nastave Izrada didaktiki programiranih materijala iziskuje veliku didaktiku osposobljenost i poznavanje gradiva, kao i dosta vremena. Zato je oteana i primena u nastavi. tampaju se gotovi materijali koje izra uju timovi strunjaka i nastavnika. 7.4. Individualizacija nastave primenom grupnog oblika rada Grupni oblik rada je organizovana socioloka i brojana formacija u kojoj uenici samostalno reavaju diferencirane ili istovrsne zadatke. On je OBLIK RADA i OBLIK INDIVIDUALIZACIJE. Grupu ini 3-5 uenika. Uenici samostalno rade. Zadaci mogu biti: 1) istovrsni (za homogene grupe)
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2/2005.

Individualizovana nastava

2) diferencirani (vii nivo individualizacije, vie vremena i poznavanja sposobnosti uenika). 7.5. Individualizacija nastave primenom raunarskih obrazovnih programa (kompjuterski, obrazovni softveri) Ovaj oblik je novijeg datuma i omoguava potpuniju individualizaciju. Uenici rade prema svom znanju, sopstvenim tempom i nema praznog hoda. Uenik uvek moe da konsultuje baze podataka iz svih predmeta. Odmah proverava greke i koriguje ih. Povratna informacija stimulie dalje pretvaranje nastavnih sadraja u raunarske. Izrada i korienje raunarskih obrazovnih programa Izradu programa vre timovi strunjaka, programeri, nastavnici, pedagozi. Oni zahteve nastave prenose na jezik kompjutera. Za korienje programa potrebna je osposobljenost nastavnika i modernizacija kole. U svetu postoje kole koje su povezane sa specijalizovanim bazama podataka, pa se informacije dobijaju brzo i ekonomino. Rue se barijere vremena i prostora. U organizaciji ove nastave bitan je obrazovni softver koji omoguava da uenici ue kompjuterom. Simulacijski softver omoguava da uenici projektuju zamiljenu situaciju. Informatizacija obrazovnog procesa je jedna od kljunih didakti-kih inovacija. 7.6. Individualizacija nastave vetakom inteligencijom i ekspertskim sistemom Nova informaciona tehnologija se zasniva na primanju i preradi informacija. Visoko je kompatibilna sa prirodnim procesom uenja.

Uenik moe da opti sa monim sistemom iz kue, kole, parka... Uvek dobija svee informacije. Temelji se na inteligentnim komponentama kao to je IP i BIOIP. Prvi ip stvorio je Robert Noise. Tehnoloka osnova informacione tehnike je mikrotehnika. Osnova procesa uenja je primanje i prerada informacija. Uenici komuniciraju sa novim ekspertskim sistemima i tako se nastava zasniva kao celovit saznajni sistem rada. Oni slue za dobijanje i razmenu podataka, specijalizovana znanja u nauci i koli. Kljuno obeleje tzv. PETE GENERACIJE RAUNARA je VETAKA INTELIGENCIJA. Budui ovek-maina reavae i sloene zadatke i inteligentne radnje. est Kristofer Evansovih faktora inteligentnog ponaanja su: 1) primanje podataka, 2) mogunost obrade podataka, 3) brzina obrade podataka, 4) promenljivost programa, 5) efikasnost programa, 6) raspon programa. Danas se optikim senzorima postie velika preciznost u vi enju objekata. Postoje biosenzori za osobe bez vida. Senzori mirisa razlikuju miris biljaka i oveka. Vrata garae otvaraju se na glas vlasnika. Napredovali su ure aji za dijagnostikovanje u medicini. Pojavom logiko-intelektualnih ure aja zapoela je velika kompju-terska revolucija. Negativne strane: uenik je usamljen, otu en, smanjuje se kontakt ovek-ovek, a poveava ovek-maina.
65

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2/2005.

Marijana Markovi

8. Rezime U populaciji ima oko 3,5% uenika koji mogu ubrzano napredovati i to im treba omoguiti. Danas deca dolaze u kolu sa vrlo bogatim renikom, izgra enim matematikim pojmovima, orijentacijom u vremenu i prostoru, poznavanjem slova, novanih jedinica, a sve se to ui u koli. Zato se u toku nastavnog procesa moraju uvaiti razlike izme u uenika kako bi se svakome omoguilo napredovanje prema sopstvenim mogunostima. To se postie individualizacijom nastave. Prednosti individualizovane nastave su: 1) zahtevi uskla eni sa individualnim sposobnostima uenika, predznanjem i nainom rada i uenika; 2) podstie uenike na samostalan rad;

3) obezbe uje povratnu informaciju koja omoguuje kontinuirano praenje i vrednovanje; 4) uenici napreduju svojim tempom; 5) kreativniji su, motivisani; 6) nastavni rad je intenzivniji, nema praznog hoda. Nastavnik se mora redovno i temeljno pripremiti i teorijski i praktino. Individualizovanu nastavu ne treba poistovetiti sa principom individualizacije. U individualnoj nastavi uenici rade isto gradivo, samo samostalno savla uju zadatke. U individualnoj nastavi uenici rade sami, ali razliite zadatke prema svojim mogunostima.

66

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2/2005.