I

1. OPŠTI DEO
1.1. OSNOVNA FIZIČKO-HEMIJSKA SVOJSTVA GASOVITIH UGLJOVODONIKA (OSNOVNI GASOVI) Da bi se u potpunosti i pravilno definisali ali i razumeli tehničko-tehnološki principi funkcionisanja transporta gasovitih ugljovodonika, potrebno je poznavati: • • • • • osnovne fizičko-hemijske karakteristike gasovitih ugljovodonika, principe proizvodnje, pripremu za transport, sistem za transport i njegove sastavne delove i karakteristične postupke.

Treba naglasiti da kada su u pitanju cevovodni transportno distributivni sistemi i transport gasovitih ugljovodonika, polietilenskim gasovodima se transportuju grupe gasovitih goriva I, II i IV, a čeličnim gasovovodima sve četiri grupe. 1.1.1. Osnovna fizičko-hemijska svojstva gasovitih ugljovodonika Gasovite ugljovodonike čine: • • • • prirodni gas i tečni derivati prirodnog gasa, tečni naftni gasovi (propan i butan), gasovi iz postrojenja za gasifikaciju (gradski i daljinski) i mešani gasovi.

Pod gasovitim gorivom podrazumevaju se gasovi i njihove smeše, koji su prvenstveno namenjeni za sagorevanje. Pod osnovnim gasovitim gorivima podrazumevaju se ona goriva koja se potrošačima isporučuju putem javnog, transportnog i distributivnog sistema. Stanje gasa normalno stanje gasa: određeno je temperaturom Tn = 273,15 K (0OC) i pritiskom Pn = 1,01325 bar; to je referentno stanje u proračunima i označava se ili indeksom ’’n’’ uz simbol pripadajuće veličine ili naznakom temperature i pritiska; 1

-

standardno stanje gasa: određeno je temperaturom Ts = 288,15 K (15OC) i pritiskom ps = pn = 1,01325 bar; za oznaku standardnog stanja koristi se indeks ’’s’’. radno stanje gasa: određeno je stvarnim veličinama – temperaturom (t) i pritiskom (p); radno stanje se označava simbolima bez ikakvog indeksa. količina gasa: iskazuje se prevashodno u jedinicima zapremine (m3), ređe u jednicima masa (kg) ili u jedinicima količine materije (kmol); ako se količina iskazuje jedinicima zapremine, navodi se odgovarajuća temperatura i odgovarajući pritisak; količina gasa izražena jedinicom mase ne zavisi od temperature i pritiska. Toplotna vrednost [MJ/m3]

-

-

-

gornja toplotna vrednost, Hg: količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1,01325 bar), pri čemu su produkti sagorevanja svedeni na temperaturu od 25OC, a vodena para u njima se kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna); donja toplotna vrednost, Hd: količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1,01325 bar), pri čemu su produkti sagorevanja ohlađeni do temperature iznad tačke rošenja vodene pare, pa se vodena para njima ne kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna); radna toplotna vrednost, Hpg, Hpd: može se izraziti kao gornja ili donja; u oba slučaja reč je o sagorevanju one količine gasa koja u radnom stanju ima zapreminu od 1 m3, a pod istim uslovima kao u prethodnim stavovima. Gustina [kg/m3]

-

gustina gasa (zapreminska masa): odnos mase gasa i njegove zapremine pri određenom pritisku i temperaturi; relativna gustina: odnos gustine gasa i gustine suvog vazduha pri istim uslovima (p,t); izražava se u odnosu na normalno stanje; relativna gustina je bezdimenziona veličina. Vobe indeks [kJ/m3]

Vobeov broj (Vobe-indeks) je pokazatelj toplotnog opterećenja gorionika. Toplotno opterećenje nekog gorionika je količina toplote dovedena gasom u taj gorionik u jedinici vremena. Gasovi različitog sastava sa istim Vobe-indeksom pri istom protočnom pritisku daju približno isto toplotno opterećenje. Vobeindeks se izražava u [MJ/m3] ili [kWh/m3]. Toplotno opterećenje se po pravilu izražava u [kW]. gornji Vobe-indeks:

Wg =

Hg

ς
2

gde su, Hg – gornja toplotna vrednost, ζ – relativna gustina gasa. donji Vobe-indeks:

Wd =

Hd

ς

gde su, Hd – gornja toplotna vrednost, ζ – relativna gustina gasa. prošireni Vobe-indeks: Wg ,e = Wg ⋅

pe , odnosno Wd ,e = Wd ⋅ pe

Gornji ili donji prošireni Vobe-indeks: proizvod toplotne vrednosti i kvadratnog korena priključnog pritiska merenog na priključku gasnog trošila pe [mbar]. Klasifikacija gasovitih goriva Podela je izvršena prema toplotnom opterećenju gorionika izraženom prema veličini Vobe-indeksa. Našim standardom, uvedene su četiri grupe gasovitih goriva: I grupa obuhvata gasove bogate vodonikom (gradski gas i daljinski gas) i deli se prema veličini Vobe-indeksa na podgrupe: A (23,0-28,1 MJ/m3) i B (28,1-33,5 MJ/m3). II grupa obuhvata gasove bogate metanom (prirodni gasovi iz prirodnih nalazišta, sintezni prirodni gas, kao i gasovi za njihovu zamenu) i deli se prema veličini Vobe-indeksa na podgrupe: L (37,8-46,8 MJ/m3) i H (46,1-56,5 MJ/m3). III grupa obuhvata tečne naftne gasove (Wg = 77,4-92,5 MJ/m3). IV grupa obuhvata smeše ugljovodonika i vazduha, proizvedene od tečnih naftnih gasova, ili prirodnih gasova: propan-butan-vazduh Wg = 24,5-25,2 MJ/m3 i prirodni gas-vazduh Wg = 25,2 MJ/m3. Svojstva karakterističnih predstavnika grupa gasovitih goriva Daljinski gas je suvi gas iz koksnih peći iz I grupe, podgrupa B.

3

U tabeli 1.1 dat je sastav daljinskog gasa, sa osnovnim karakteristikama ovog gasa.
Tabela 1.1. Sastav i karakteristike daljinskog gasa
Sastav Vodonik H2 55% Ugljen monoksid CO 6% Metan CH4 25% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 2% Azot N2 10%

Karakteristike Toplotna moć, Hg = 19,6 MJ/m3n Relativna gustina, d = 0,39 Toksičan, bez boje i mirisa Vobe broj, Wg = 31,4 MJ/m3n Nazivni priključni pritisak 8 mbar Teorijska količina vazduha 4,26 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600OC Količina vlažnih dimnih gasova 4,97 m3n/m3n Brzina sagorevanja 111 cm/s Granica zapaljivosti 5-33% zapreminski (V)

Gradski gas je iz mešavine koksnog generatorskog gasa ili koksnog vodenog gasa i daljinskog gasa, podešene toplotne vrednosti. U tabeli 1.2 dat je sastav gradskog gasa, sa osnovnim karakteristikama ovog gasa.
Tabela 1.2. Sastav i karakteristike gradskog gasa
Sastav Vodonik H2 44% Ugljen monoksid CO 12% Metan CH4 22% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 4% Azot N2 16%

Karakteristike Toplotna moć, Hg = 18 MJ/m3n Relativna gustina, d = 0,47 Toksičan, bez boje i mirisa Vobe broj, Wg = 25,1 MJ/m3n (I gr., pod.A) Nazivni priključni pritisak 8 mbar Teorijska količina vazduha 3,94 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 550OC Količina vlažnih dimnih gasova 4,59 m3n/m3n Brzina sagorevanja 93 cm/s Granica zapaljivosti 5-38% zapreminski (V)

Prirodni gas koji se nalazi na našem tržištu ima sledeće karakteristike, koje su date u tabeli 1.3.

4

Tabela 1.3. Sastav i karakteristike prirodnog gasa
Sastav Metan CH4 84,90097,072% Etan C2H6 1,1369,510% Propan C3H8 0,7003,020% Butan C4H10 0,2102,000% Ugljen dioksid CO2 0,0801,100% Azot N2 0,3202,100% Tečni ugljovodonik CmHn 0,0300,890%

Karakteristike Toplotna moć, Hg = 30,2-47,2 MJ/m3n Relativna gustina, d = 0,55-0,7 Toksičan, bez boje i mirisa Vobe broj, Wg = 46,1-56,5 MJ/m3n (II,H) Vobe broj, Wg = 37,8-46,8 MJ/m3n (II,L) Nazivni priključni pritisak 18-24 mbar Teorijska količina vazduha 8,4-9,8 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600-670OC Količina vlažnih dimnih gasova 9,4-10,9 m3n/m3n Brzina sagorevanja 30-36 cm/s Granica zapaljivosti 5-15% zapreminski (V)

Propan (PN) i propan butan smeša (PBS), III grupa – propan i butan su tečni naftni gasovi (JUS B.H2.130 i JUS B.H2.134). U tabeli 1.4 dat je sastav i karakteristike ovog gasa.
Tabela 1.4. Sastav i karakteristike gasa propan (PN) i propan butan smeša (PBS)
Sastav Inertni gasovi, max [%V] PN 0,2 PBS 0,2 Propanpropan, min [%V] PN 95 PBS 30,8 Ugljovodonici C2 i C4 [%V] PN 4,8 PBS Butan C4 max [%V] PN PBS 65,0 Ugljovodonici C1 i C2 [%V] PN PBS 3,0 Ugljovodonici C5 max [%V] PN PBS 1,0

Karakteristike Toplotna moć, Hg [MJ/m3n] Relativna gustina, d PN PBS PN PBS 100,8 122,32 1,56 1,9 Teorijska količina vazduha [m3n/m3n] Nazivni priključni pritisak [mbar] Količina vlažnih dimnih gasova [m3n/m3n] 510 490 80,73 88,45 Brzina sagorevanja [cm/s] Granica zapaljivosti [%V] PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS 23,8 29,4 30 30 25,8 30,74 42 39 2,1-9,5 1,8-9,5

Netoksičan, bez boje i mirisa Temperatura samopaljenja [OC] Vobe broj, [MJ/m3n] PN PBS PN PBS

Propan-butan-vazduh smeša (SPBV – IV grupa)*; sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1.5. 5

Tabela 1.5. Sastav i karakteristike smeše propan-butan-vazduh (SPBV)
Sastav Propan [%V]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Butan [%V]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Vazduh [%V]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

27,5

33

0,0 Karakteristike

22

72,5

45

Toplotna moć, [MJ/m3n]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Relativna gustina, d
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

25,7

62,6

1,154

1,42

Netoksičan, bez boje i mirisa
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Vobe broj, [MJ/m3n]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Da

Da

25,17

52,6

Nazivni priključni pritisak [mbar]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Ne sme se formirati smeša sa manje od 9,5% propan butan gasa.

8

18

*Napomena: smeše nisu određene JUS-om (dato kao primer). Prirodni gas-vazduh smeša (SGV – IV grupa)**; sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1.6.
Tabela 1.6. Sastav i karakteristike smeše prirodni gas-vazduh (SGV)
Sastav Prirodni gas [%V]
Za zamenu ’’gradskog gasa’’

Vazduh [%V]
Za zamenu ’’gradskog gasa’’

58 Karakteristike Toplotna moć, [MJ/m3n]
Za zamenu ’’gradskog gasa’’

42

22,53 Da 8

Relativna gustina, d Vobe broj, [MJ/m3n]

Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Za zamenu ’’gradskog gasa’’

0,8 25,2

Netoksičan, bez boje i mirisa Nazivni priključni pritisak [mbar]
Za zamenu ’’gradskog gasa’’

Ne sme se formirati smeša sa manje od 15% prirodnog gasa i vazduha.

**Napomena: JUS-om nije definisana smeša. 6

GGE – gornja granica eksplozivnosti Slika 1.8 DGE [g/m3] 145.7 1.3 37.0 75. %] 77. Tabela 1.6 3.8.5 249.3 760 40 11 7 . 6.1 1.1.Granice eksplozivnosti Gornja odnosno donja granica paljenja pokazuje u kom odnosu mešavine gasa i vazduha može doći do paljenja.3 100.3 195.8 0. To je prikazano na slici 1. %] 11.0 4.0 2.7 178. Sadržaj vlage mora da bude u propisanim granicama kako ne bi kvarila energetsku vrednost gasa (tabela 1.3 33.8 GGE [g/m3] 862.9 39.5 9. 2.4 37. DGE – donja granica eksplozivnosti .0 214. 3. Granice eksplozivnosti gasova Redni broj Gas Temperatura paljenja [OC] 610 530 645 530 510 490 285 Granice paljenja (eksplozivnosti) u vazduhu pri 20OC i 1013 mbar DGE [vol.5 8. 4. Zasićenje vodenom parom pri različitim pritiscima i temperataruma Temperatura [OC] Pritisak [bar] 1 20 20 100 1 60 20 100 1 100 20 100 Sadržaj vodene pare [kg/1000m3] 10 0.9 44.5 7.5 1.2 63. Granice eksplozivnosti identične su granicama paljenja.4 15.2 3.0 4. 5.3 150 8 2.8). Shematski prikaz granice eksplozivnosti Tabelarni prikaz i granica eksplozivnosti gasova dat je u tabeli 1. Tabela 1.4 GGE [vol.7.7. 7. CO H2 CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C5H12 Gasovi mogu da budu vlažni ili suvi.1.6 17.

00 33.60 38.090 1.011 32.40 Tabela 1.091 2.000 1.90 -140.668 3.70 -239.10.097 58.9.293 1.491 Kritično stanje temperatura tk pritisak pk -147. Tabela 1. daju se podaci o nekim gasovima u tabelama 1.60 152.20 -82.15 32.00 37. 1 bar 58910 12770 12640 25460 39860 70420 101740 133980 131890 158480 8 .00 133.016 28.562 2.40 12.10 33.043 30.124 72.905 0.00 46.70 197.049 1. Energetska vrednost nekih gorivih gasova Energetska vrednost Gas gornja [kJ/kg] acetilen vodonik ugljenmonoksid sumporvodonik metan etan propan butan izo-butan pentan 50240 141900 10090 16540 55560 51920 50370 49570 49450 49200 48570 120080 10090 15240 50080 47520 46390 45760 45680 45430 donja gornja 3 O Donja 56900 10800 12640 23490 35840 63730 93370 123770 121840 146340 [kJ/m ] 0 C.011 16.105 0.Radi poređenja.070 44.357 2.124 58.221 Relativna gustina dv 0.250 0.74 73.069 1.10 -118.93 62.151 Gustina na 0OC.75 31.022 26.82 -140.10.10 95.97 37.429 1.9 i 1.90 50.717 1.171 0.020 2.960 44.064 2.967 0.040 2.37 35.13 35.967 0.673 2.50 43.976 1.554 1.000 28.529 1. Osnovne karakteristike nekih gasova Gas azot acetilen vodonik vazduh ugljendioksid kiseonik ugljenmonoksid metan etan propan butan izo-butan pentan Hemijska oznaka N2 C2H2 H2 CO2 O2 CO CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C4H10 C5H12 Molekulska masa 28.251 1. 1 bar [kg/m3] 1.20 48.

1. 9 . siromašni i bogati.2. ali na nižim temperaturama (500700OC). PRIPREME ZA TRANSPORT I TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA Energetski i sagorljivi gasoviti ugljovodonici prema postanku se dele na: • • tehnički proizvedene i prirodne. sadrži i ugljendioksid. Švelni gas se takođe dobija postupkom degasacije iz čvrstih goriva. Kod visokih koncentracija on se ne otkriva mirisom. Prisustvo ugljen-dioksida je takođe nepovoljno jer smanjuje energetsku vrednost. azot i ređe helijum. itd. izraženi u cm3/m3n). Naročito nepovoljnu komponentu predstavlja sumporvodonik zbog svojih toksičnih svojstava i svojstava vezivanja sa vodom. 1. pored korisnih sastojaka. Gradski gas se proizvodi u mestu potrošača. sve u zavisnosti od mesnih i tehničkih uslova i potreba. Tehnički proizvedeni gasoviti ugljovodonici Gradski i daljinski gas veštački se proizvode postupkom degasacije u gasarama (postrojenjima za gasifikaciju).2. uglavnom na bazi kamenog uglja. dok se daljinski gas cevovodima transportuje u oblast potrošača. Ovaj gas.1. Takođe mogu da se dobiju od uljnih proizvoda katalitičkim izdvajanjem.2. sumporvodonik. Prema sadržaju težih ugljovodonika (iznad pentana. produkti gasifikacije (generatorski gas i gas iz visoke peći).2. U grupu tehnički proizvedenih gasova spadaju: vodeni gasovi (ugljeni i koksni vodeni gas). U spoju sa vodom stvara jaku korozivnu sumporastu kiselinu. prirodni gas se klasifikuje kao: suvi.1. a sa vodom gradi kiselinu sa korozivnim svojstvom. OSNOVNI PRINCIPI PROIZVODNJE. Transport ovih gasova vrši se cevovodima na bazi razlike potencijala stvorenom u procesu proizvodnje ili se ostvaruje odgovarajućom vrstom kompresora. kreking gasovi (izdvajanje iz naftnih proizvoda vodenom parom) i gas iz škriljaca (podzemna gasifikacija). zagrevanjem na 950-1000OC bez prisustva vazduha (koks je sporedni proizvod). a koncentracija preko 1000 ppm može za čoveka biti pogubna. Prirodni gas Prirodni gas dobija se iz gasnih ili gasno-naftnih polja. preko veštačkih bušotina u zemljinoj kori.

1. energijom mešajućeg gasa ili ventilatorima i kompresorima.. od bušotina do sabirnog sistema. Tečni naftni gas Tečni naftni gasovi su oni gasovi koji se pod relativno niskim pritiskom i normalnoj temperaturi prevode u tečno stanje. 10 . meri se i dalje sprovodi gasovodom do degazolinaže ili u transportni distributivni sistem. Preko zbirnog separatora vrši se eksploatacija i izdvajanje kondenzata i vode iz gasa ili izdvajanje prirodnog gasa i vode kad je u pitanju naftni sabirni sistem.Uobičajen pratilac sirovog prirodnog gasa je i voda. kao što su: injektorski.4. Smeše ugljovodonika i vazduha Definisano našim standardom. volumetrijski proporcionatori i agregati za mešanje.3. u zavisnosti od mesnih tehničko-tehnoloških uslova. Transport se odvija na principu razlike potencijala.2. u zavisnosti od njegove suvoće. Dobijaju se na sledeće načine: pri procesu rafinacije u rafinerijama nafte i ekstrakcijom odnosno izdvajanjem iz prirodnog gasa. prirodni gas se doprema podzemnim bušotinskim gasovodima. ove smeše se pojavljuju kao: mešavina propan-butana i vazduha i mešavina prirodnog gasa i vazduha. Iz eksploatacionog polja.2. Suvi prirodni gas se preko kompresorskih stanica transportuje cevovodima do distributivnih sistema ili industrijskih potrošača. koja je u svetskoj ekspanziji. Tako očišćen gas se sprovodi na sušenje u postrojenje dehidracije. Propan i butan su glavne komponente tečnih naftnih gasova. vodenim gasom i dr. pritiskom gasne faze iz rezervoara. Mešanje tečnog naftnog gasa sa vazduhom vrši se preko takozvanih mešača različitih tipova. 1. zbog otežanih uslova primene čistog propan-butana u zimskom periodu. stvaraju se povoljni uslovi korišćenjem istog (čeličnog) distributivnog sistema za primenu prirodnog gasa. koksnim gasom. Transport do potrošača vrši se gasovodima na osnovu razlike u potencijalima. gde se prati proces eksploatacije preko mernog separatora. Mešavina gasne faze propan-butan gasa i vazduha sve je češće u primeni iz više razloga: njome se zamenjuje snabdevanje potrošača generatorskim gasom.

domaćinstva. gubitke usled zračenja i provodljivosti. Kvantitativne vrednosti gubitaka gasa zavise od mnogih faktora: način i vrsta transporta. a uvećani su zbog: veće razuđenosti i većeg specifičnog broja priključaka po dužnoj jedinici gasovoda. gubici i štednja gasovitih goriva Primena gasovitih goriva je široko rasprostranjena: od laboratorija. Ako ga ima. U transportu. U procesu cevovodnog transporta gasovitih ugljovodonika.5. Istog su porekla kao i u transportu. kvalitet transportnih sistema. gubici smanjiti na najmanju moguću meru. ali i veće i realne zloupotrebe krajnjih korisnika. U svakom od ovih segmenata može se primerenim merama i aktivnostima. gasovito gorivo u sebi ne sadrži pepeo i sumpor. iskustveno je utvrđeno da se gubici gasa kreću od 1-2%. edukacija subjekata u lancu transporta i primene. obučenost rukovaoca. viši stepen korisnosti sagorevanja. bez obzira na dozvoljena mikro ispuštanja. jednostavno i sigurno opsluživanje ložišta. Razlike u merenju su posledica nekompatibilnosti ili nesavršenosti merača protoka. kvalitet i podešenost trošila. on se podrazumeva kod ložišta. Primene. u sektoru široke potrošnje. poljoprivrednih i proizvodnih pogona pa do sirovinske osnove u petrohemijskoj proizvodnji. 11 . energana. i dr. nema potrebe za skladištenjem gasovitog goriva kod potrošača. Na unutrašnjim cevovodnim instalacijama za gas. ista temperatura sagorevanja i kvalitet plamena. Na distributivnom sistemu. jednostavno podešavanje razvijanja toplote potpuno automatskom regulacijom. otpadnu toplotu. praktično ne sme biti fizičkih gubitaka gasa. kvalitet gasovitog goriva.2. dobro. Prednosti primene gasa kao goriva u odnosu na druge vrste goriva su: održavanje kvaliteta goriva duži vremenski period. realni gubici se kreću do 6% od ukupno isporučenih količina. praktično je stehiometrijsko. i to izražen kroz: nepotpuno sagorevanje. niska cena kao i jednostavnost i preglednost instalacije za sagorevanje. održavanje sistema. manipulaciji i primeni gasa nužno se pojavljuju gubici gasa. nema dima i drugih nečistoća. Oni su posledica nekontrolisanih i kontrolisanih ispuštanja i razlike u merenju količina.1. sagorevanje sa niskim viškom vazduha. sposobnost podešavanja plamena prema zadatom ložištu. Značajnu ulogu u tome imaju: rukovanje sistemom (njegova eksploatacija).

Tarifnim sistemom se naročito utvrđuju: kategorija potrošnje. gde se ostvaruje najveći stepen iskorišćenja. To se ostvaruje usmeravanjem potrošnje gasovitih goriva u one segmente privredne i neprivredne delatnosti. odnosno potrošači za koje se određuje tarifni sistem. načela i kriterijumi za određivanje tarifnih stavova. 12 . način utvrđivanja obračunskih elemenata na koje se primenjuju tarifni stavovi. valorizovani kroz: zaštitu životne sredine. nižu cenu jedinice proizvoda i kvalitetniji proizvod.Štednja se ostvaruje. obaveza je kompanije koja se bavi transportom i distribucijom gasa da donese tarifni sistem. a pre svega prirodnog gasa. Radi racionalizacije eksploatacije gasovodnog sistema i potrošnje gasovitih goriva u funkciji štednje energije. pre svega kroz racionalnu primenu gasovitih goriva.

U gasovode i produktovode spadaju: 13 . Prema radnim pritiscima gasovodne sisteme delimo na: vrlo visokog pritiska preko 16 bara. SISTEMI ZA TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA CEVOVODIMA (GASOVODI I PRODUKTOVODI) U zavisnosti od agregatnog stanja. proizvodnih postrojenja gasa. dužina. visokog pritiska od 4-16 bara. i prema pritiscima i lokacijama. petrohemijskih.5 bara. rafinerijskih i industrijskih kompleksa). magistralne i lokalne. Međunarodni transport. terminala i podzemnih skladišta prirodnog gasa. U većini slučajeva – značajni infrastrukturni objekti. prečnik. niskog pritiska do 0. srednjeg pritiska od 0. radni pritisak). a tečni prirodni gas brodovima – tankerima). Lokalni transport. u gasovitom stanju gasovodima. Prema značaju i prostornoj nameni sistemi se dele na: međunarodne. Njima pripadaju i merno-regulacione stanice (takozvane glavne merno-regulacione stanice).5-4 bara. Ima značaj za najmanje dve države. do priključka na lokalni gasovod ili produktovod koji služi za snabdevanje naseljenih mesta ili industrijskih postrojenja. Granice se prostiru od predajnih stanica na proizvodnim poljima ili gasovodu za međunarodni transport. prevoznim sredstvima i produktovodima (naprimer propan-butan mobilnim cisternama i produktovodima. transport gasovitih goriva se može vršiti: u tečnom stanju. bez obzira na tehničke karakteristike (kapacitet. Transport velikih količina gasa pod velikim pritiskom. Kod nas je razvijen cevovodni transport prirodnog gasa. Transportne cevovodne sisteme možemo podeliti prema značaju i prostornoj nameni. a transport gasovodima i produktovodima ostalih gasovitih ugljovodonika se može smatrati lokalnim pojavama (u okviru proizvodnih polja.II 1.3. Magistralni transport.

električne instalacije. spoljni (podzemni i nadzemni). SASTAVNI DELOVI GASOVODNOG SISTEMA ZA TRANSPORT I DISTRIBUCIJU I NJIHOVE OSNOVNE TEHNIČKO-TEHNOLOŠKE KARAKTERISTIKE Pod gasovodima i produktovodima podrazumevaju se cevovodi sa integrisanim uređajima.4. transportne merno-regulacione stanice. kompresorske stanice. Po pravilu. specifični objekti. van naseljenih mesta grade se međunarodni i magistralni gasovodi i gasovodi vrlo visokih pritisaka. postrojenjima i objektima koji služe za transport i distribuciju gasovitih ugljovodonika. petrohemijskog ili drugog industrijskog postrojenja. u naseljenim mestima. cevovodi sa integrisanom armaturom i fitinzima. 1. unutrašnje gasne instalacije. unutrašnji (u objektima). distributivne merno-regulacione ili regulacione stanice. građevinski objekti. Sastavni delovi produktovoda gasovitih ugljovodonika su: 14 . instalisana antikoroziona zaštita. spojni gasovodi za transport prirodnog gasa i gasovitih derivata nafte na kompleksu rafinerijskog. spojni gasovodi za transport gasa na kompleksu gasifikacionog postrojenja.- priključni gasovodi za transport prirodnog gasa na naftno-gasnim poljima od sabirno-otpremnih stanica za gas do lokalnih potrošača. Prema lokacijama gasovodi mogu biti: van naseljenih mesta. kućni merno-regulacioni setovi. srednjih i niskih pritisaka. sabirni i razvodni gasovodi i produktovodi gasovitih ugljovodonika između proizvodnih bušotina i naftno-gasnih polja i njihovih sabirnih stanica i priključni gasovodi ili produktovodi između sabirnih i otpremnih stanica. U naseljenim mestima grade se lokalni gasovodi visokog pritiska. Unutrašnji gasovodi grade se za radne pritiske do maksimalno 4 bara (u industriji) i maksimalno 1 bar u domaćinstvima. Sastavni delovi gasovoda su: primopredajna mesta. sistem nadzora nad procesom (telemetrija). gasovodi za distribuciju prirodnog gasa ili gasa iz postrojenja za gasifikaciju.

regulacione stanice RS. SG – skladište gasa. građevinski objekti.2 data je uprošćena shema gasovodnog sistema za prirodni gas.). MRS – distributivna merno regulaciona stanica. Uprošćena shema gasovodnog sistema za prirodni gas Legenda: NGP – naftno gasno polje.- primopredajna mesta. ČS – čistačka stanica. sa njemu pripadajućim i primerenim sastavnim delovima (merno-regulaciona stanica MRS. GMRS – transportna merno regulaciona stanica. sistem je gasovodne konstrukcije. električne instalacije. specifični objekti.2. rezervoarski prostori i stanice za regulaciju. GP – gasno polje. pumpne i rasteretne stanice. instalacija antikorozione zaštite. itd. Na slici 1. UGI – unutrašnje gasne instalacije. LOKALNI GASOVOD Slika 1. GZV – glavni zaporni ventil. unutrašnje gasne instalacije UGI. KS – kompresorska stanica. KMRS – kućna merno-regulaciona stanica. sistem nadzora nad procesom (telemetrija). PPM – primopredajno mesto. cevovodi sa integrisanim fitinzima i armaturom. 15 NI ROD UNA MEĐ D OVO GAS . Po regasifikaciji tečnog naftnog gasa (TNG).

Gas se obično preuzima između dve zemlje ili dva energetska subjekta.0 2. Ako pritisci u sistemu variraju.4 1.7 2. cevovodi za transport i distribuciju gasa isključivo se rade od čeličnih i polietilenskih cevi. Primopredajna mesta Primopredajno mesto – skup cevovodne armature i uređaja za utvrđivanje količine i kvaliteta gasa. rade se od čeličnih cevi.1. dok se nadzemno po pravilu vode u krugu industrijskih potrošača i kao unutrašnje gasne instalacije.5 .4. dok je treći merač kontrolni – arbitražni.4. snabdeven meračima protoka. fitinga i armature koji predstavljaju celinu i služe da se njima bezbedno i neometano transportuje gas. svaka strana ima svoj merač. Međunarodni. Gustina stambenih objekata određuje klasu lokacije. telemetrijskim sistemom. Primopredajna mesta u zemlji između energetskih subjekata su obično merno regulacione stanice. kontinualnim analizatorima gasa. Ovi gasovodi se polažu podzemno na dubini od 1 m nadsloja. zavisi od: prečnika i načina proizvodnje. sa jedne i druge strane ose gasovoda na dužini od 1 km. magistralni i lokalni gasovodi (bez spiralnih u naseljima) radnog pritiska preko 4 bara (nadpritisak). Primopredajno mesto na međunarodnom gasovodu obično predstavlja građevinski objekat pod stalnom kontrolom posade.1. onda se u sklopu primopredajnih stanica nalaze i uređaji za regulaciju pritiska sa sigurnosnom opremom. a klasa lokacije određuje koeficijent sigurnosti: za za za za za pojas I razreda: pojas II razreda: pojas III razreda: pojas IV razreda: zaštitni pojas naseljenih zgrada: 16 1. bešavnih. Materijal i konstrukcija cevovoda zavise od: njihove namene. Konstrukcija gasovoda se određuje prema 4 klase lokacije definisane preko gustine stambenih objekata na pojasu širine 200 m. predviđenog radnog pritiska. Produktovodi i gasovodi za tečni naftni gas svih pritisaka se rade od bešavnih cevi. podužno varenih i spiralno varenih.5 2. prostornih i mesnih uslova njegovog lociranja. Kod nas. 1. Na međunarodnim primopredajnim mestima.2. Koje će se cevi koristiti. savremenim komunikacionim sistemom i carinskim nadzorom. Cevovodi Cevovodi predstavljaju integrisane komponente cevi.

Da bi se gas isporučio pod dovoljnim pritiskom na gasovodima se koriste kompresorske stanice. Dijagram padova pritiska na jednom gasovodu sa kompresorskim stanicama ilustrativno se prikazuje na slici 1. vrste fluida i kvaliteta cevi. Svi cevovodi moraju imati geodetski snimak. po pravilu. 1. d . prečnika cevi. Veličina pada pritiska zavisi od: količine protoka. [bar ] q – količina fluida u odgovarajućim jedinicama. 17 . Pre puštanja u rad. Cevni spojevi se po pravilu izvode zavarivanjem sa kompatibilnim elementima. gasovod se ispituje pritiskom kao celina i po deonicama. g – gustoća ili koeficijent vezan za gustoću fluida i k – koeficijent vezan za kvalitet cevi i ostale uticaje. k ) gde je. Kompresorske i pumpne stanice U toku transporta gasa.4.3. l . dužine puta. zavarivanjem. vidne nadzemne oznake i podzemne opomenice.a izražava se kao: minimalna granica razvlačenja koeficijent = −−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−− maksimalno dozvoljeno obodno naprezanje Cevi i elementi cevovoda se spajaju. a na produktovodima gasovitih ugljovodonika u tečnoj fazi koriste se pumpne stanice. u cevima dolazi do pada pritiska usled trenja i lokalnih otpora.3. Uopšteno se pad pritiska može izraziti kao: p = f (q . g . l – dužina gasovoda u odgovarajućim jedinicama. d – prečnik gasovoda u odgovarajućim jedinicama.

klipni: a. . ispusno-odušni sistemi. Usisni i potisni krug ili kolektor čine stanični razvod.Slika 1. pomoćni gasni sistemi. klipni sa kretanjem napred nazad. Sve kompresorske stanice sadrže sledeću opremu i sisteme: glavni gasni sistem. Konfiguracijom tih krugova kompresori se mogu povezivati u paralelan ili serijski rad. Kompresori se klasifikuju na sledeći način: 1. ii. usisni krug. o podsistem gasa kao pogonskog goriva. gasni kompresori.početne investicije.3. kompresor. potisni krug. rotaciono-klipni: i. dvorotorski. Elementi koji određuju učestalost stanica na gasovodu su: . Ilustracija padova pritiska sa kompresorskim stanicama K1 i K2 • Kompresorske stanice Lociraju se na gasovodu. o podsistem gasa za kontrolu i upravljanje ili instrumentalni gas. b.troškovi održavanja. merna grupa. - Glavni gasni sistem čine: separatorsko filterska grupa. recirkulacioni sistemi. jednorotorski. o podsistem gasa za zagrevanje. 18 .

5 prikazan je način povezivanja dva kompresora. Shema povezivanja dva kompresora u paralelno/serijski rad Pogon kompresora uobičajeno se vrši na sledeći način: • gasnim turbinama pogone se centrifugalni kompresori. imajući u vidu da je propan-butan teži od vazduha. ostalih instalacija i ventilacije. kao što je i kod gasa (u gasovitom stanju). klipnim gasnim motorima pogone se klipni kompresori. Pumpne stanice Pumpne stanice za cevovodni transport tečnih gasovodnih ugljovodonika postavljaju se na produktovode. načina manipulisanja. aksijalni. Slika 1. b.4 i 1. Građevinski objekti u koje se postavljaju pumpne stanice moraju ispunjavati uslove u pogledu vatrootpornosti. Na slikama 1.2. centrifugalni.4. 19 . električnom energijom pogone se klipni i centrifugalni kompresori. dinamički: a.5. Sistem usisnog i potisnog kruga pri povezivanju kompresora Slika 1.

aksijalne i poluaksijalne pumpe. • Glavne merno-regulacione stanice (GMRS) Objekat merno-regulacione stanice obuhvata. a uređaji kojima se to vrši nazivaju se reduktori pritiska (oni su ujedno i regulatori pritiska). a lokalni transport prisutan je u okviru proizvodnih i skladišnih kompleksa. 20 . ubacivanje metanola i rezervoara za odorans. Sastavni deo stanice su: građevinski objekat. elektroinstalacije i sistem protivpožarne zaštite.Za transport tečne faze gasa obično se koriste centrifugalne. 1.4. Građevinski deo stanice čine obično dva objekta ili dve prostorije za smeštaj opreme u eksplozionoj i neeksplozionoj zaštiti i pristupna saobraćajnica..4. kolektorsku ulazno-izlaznu grupu. zapornu grupu i opremu za zagrevanje. potrošačke (MRS) i kućne (KMRS). metanol i kondenzat. telekomunikacioni sistem. Podela merno-regulacionih stanica: glavne (GRMS). odorizaciju. Integrisani elementi i sklopovi potrebni za proces merenja količina i regulaciju pritiska čine merno-regulacionu stanicu. Svođenje pritiska na niže vrednosti tehničkim uređajima naziva se redukcija pritiska. Na tom mestu se vrši i kontrola protoka. Mogu se vršiti i druge podele: prema vrsti nadzora. Prema broju linija merno-regulacione stanice se mogu deliti na: jednolinijske i dvolinijske. Merno-regulacione stanice Transportni pritisak iz gasovoda na određenom mestu se svodi na potreban i dozvoljen pritisak u distributivnoj mreži ili kod potrošača. Daljinski transport tečnog naftnog gasa kod nas nije razvijen. sigurnosnu grupu. prema tehnološkoj funkciji: filtersku i/ili separatorsku grupu. regulacionu grupu. ali one nisu relevantne. broju redukcija i mernih linija i sl. mernu grupu.

Slika 1. Šema merno-regulacione stanice (GMRS) 21 .6.Granicu objekta GMRS čine protivpožarna (blokadna) slavina na ulaznom i izlaznom vodu. Glavne tehničke karakteristike ovakvih stanica su: vrlo visoki ulazni pritisci i veliki protoci gasa.

Šema potrošačke merno-regulacione stanice 22 . Kod široke potrošnje gas mora biti odorisan. telemetrijom i metanolskom instalacijom. Ostali deo je kao kod GMRS. U odnosu na GMRS. Slika 1.• Potrošačke merno-regulacione stanice (MRS) Distributivne ili potrošačke merno-regulacione stanice imaju zadatak da prilagode parametre gasa za transport u distributivnim gasovodima ili priključnim gasovodima industrijskih potrošača.7. Glavne tehničke karakteristike ovih stanica su: visoki ulazni pritisci (6-16 bar) i srednji časovni protoci. opremom za regulaciju (ograničavanje) protoka. merno-regulacione stanice se u našim uslovima obično ne grade sa: zagrejačkom opremom.

planiraju preko optičkih kablova. dok se telekomunikacione stabilne instalacije. U našim uslovima kućni set nema klasičnu elektro instalacionu i protivpožarnu grupu i rezervnu regulacionu liniju. U KMRS se dovodi odorisani gas iz distributivne mreže. Šema kućne merno-regulacione stanice Regulacione stanice su skup integrisanih funkcionalnih grupa MRS bez merne grupe. Glavne tehničke karakteristike ovih stanica su: srednji ulazni pritisci (o.5-4 bar) i mali časovni protoci (do 16 m3/h). Slika 1. u nekim sistemima široke potrošnje. 23 .8.• Kućne merno-regulacione stanice (KMRS) Ove stanice služe za merenje i redukciju pritiska kod potrošača u sektoru široke potrošnje.

zaštitna oprema prema propisima o kotlovima. gas se zagreva na programiranu temperaturu neposredno pre redukcije.5. pripadajuća gasna instalacija i izmenjivač toplote koji se na GMRS nalazi između filterske i redukcione grupe. Funkcionalne grupe – podsklopovi merno regulacionih stanica Kolektorsko-konstrukciona grupa: cevi. separatori su sudovi pod pritiskom. za razliku od ovih filtera (odvajača). za injektiranje metanola (ugrađuje se radi neutralisanja formiranja hidrata i korozije u cevima i instalacijama).4. kao i merni. 1. termoregulaciona oprema za grejni fluid. Zaporna grupa: protivpožarne slavine ispred i iza GMRS i MRS. toplovodi sa zapornom armaturom i termoizolacijom. podešen na puni kapacitet regulatora pri najvišem mogućem radnom pritisku na ulaznoj strani regulatora pritiska. u praksi postoji 10 vrsta merača protoka.1. fazonski komadi. u okviru regulatora može biti integrisan sigurnosni blok ventil ili prigušivač buke. temperature i pritiska. - - o o - - Merna grupa: merači protoka. Ostali karakteristični objekti na gasovodnom sistemu Na gasovodima i produktovodima gasa. Filtersko-separatorska grupa: odvajač tečnosti ili odvajač čestica postavlja se ispred reduktorskih i mernih grupa – oni mogu biti integrisani. uređaj za osiguranje od nestanka gasa i ventil sigurnosti kapaciteta najmanje 1% kapaciteta linije. koja mora biti u zatvorenom položaju i onda kada su pritisci za i ispred nje izjednačeni – štiti instalaciju od povratnih udara i omogućava automatsko uključivanje rezervne linije u rad. pumpe za vodu. uglavnom su svi zaporni organi metalne kuglaste slavine punog otvora. grade se li se mogu graditi objekti: za odorizaciju (opremu za odorizaciju čini odorizator sa pumpom (injektorski) ili apsorpcioni i spojni vodovi). za zagrevanje (opremu čine: kotlovska jedinica. regulaciona grupa se postavlja između dva zaporna organa. sigurnosni odušni ventil (SOV). ispitni i impulsni vodovi. turbinski merači. na vodovima ventila sigurnosti ne postavlja se zaporni organ. Regulaciona grupa: regulator pritiska sa elementima za spajanje i odgovarajućim impulsnim vodovima.4. kuglaste slavine ispred i iza regulacionih i mernih grupa i na obilaznim vodovima. ekspanzioni sud. 24 . zaptivači i spojni elementi. Sigurnosna grupa: o sigurnosni zaporni ventil (SZV) – za osiguranje od previsokog pritiska.6. kombinacija monitor-regulator i blok ventila. nepovratna klapna postavlja se ispred zapornog organa na izlaznom delu svake linije. merači sa mehom i ultrazvučni merači. a primarnu primenu kod prirodnog gasa imaju: blenda. rotacioni merači. tako da posle redukcije može biti primenljiv – time se izbegava pojava hidrata i zaleđivanje opreme).

specifičnu vrstu odvajača čine takozvani hvatači vodenih čepova (količine vode koju obični separatori ne mogu prihvatiti. strugači taloga i nečistoće (pored zaptivnih gumenih manžetni mogu biti i u obliku ploča i četki). hvatanje tečnosti u cevovodima kod nas se vrši preko niže postavljenih sifonskih sudova (nižih od cevovoda). iza otpremne i ispred prijemne čistačke kutije postavljaju se pokazivači prolaska čistača – kracera. sa opremom za snimanje stanja unutrašnje površine cevi. uvećavanje finih kapljica magle i filtriranjem. MRS. promena smera protoka. separatori su posude vertikalne izvedbe. čistačke stanice (postavljaju se uvek na početku i kraju transportnog cevovoda istog prečnika. tok gasa suprotan dejstvu gravitacije. o - separatori i odvajači tečnosti (vrši se na temelju sledećih principa): o o o o o o smanjenje brzine protoka mešavine.- - blok stanice (za izdvajanje – sekcionisanje deonica gasovoda. dinamički udar mlaza u pregradu. otkrivanje defekata na cevi i sopstveno pozicioniranje). smanjenje štete i zaštitu životne sredine. kao posledica kracovanja ili dvofaznog protoka). Na našem transportnom gasovodnom sistemu odvajanje tečnosti iz gasa vrši se hvatanjem tečnosti u cevovodima i hvatanjem tečnosti ispred postrojenja na gasovodu (KS. kalibrirajući (kalibracione ploče za formiranje profila svetlog otvora cevovoda na mestima koja su deformisana u toku izgradnje ili eksploatacije) i ’’inteligentni’’ (sa sopstvenim pogonom. PPM). blok stanica predstavlja cevni zaporni organ sa punim otvorom i bajpasni kolektor za lakšu manipulaciju i odvodom za pražnjenje sekcije). prašine i gasa. 25 . po nameni kraceričistači mogu biti: o o o gumene kugle (za uklanjanje vode i rastresite nečistoće). složenije konstrukcije od sifonskih odvajača – sastoje se iz dve ili tri komore namenjene za izdvajanje tečnosti. kao mera usmerena na obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja potrošača. pri havarijskim situacijama na gasovodu.

9. gasovod 5. takođe se može vršiti ispravka pritiska. sonda 6. pristupa se mešanju različitih gasova. šaht 2.10. temperature i kvaliteta na merenim protocima) 26 . telo odvajača Slika 1.Slika 1. ispusni ventil 3. Odvajač tečnosti na distributivnoj mreži 1. slavina 4. Skupljač kondenzata na transportnom gasovodu - mešačke stanice (u cilju dobijanja gasa koji zadovoljava prethodno utvrđene zahteve kvaliteta.

4.9.4.8. uputstvo za rukovanje. 1. izveštaj o oštećenosti gasovoda posle izgradnje ili rekonstrukcije i plan zaštite od požara. Mešačka stanica dva prirodna gasa različitih sastava QIT – kontrola Wobea i gustine FrC – kontrola protoka (podešena vrednost) FT – informacija o protoku 1. telemetrijski i telekomunikacioni sistem za daljinski nadzor i upravljanje i građevinski objekti. 27 .11.4. oprema i objekti na gasovodnom sistemu električne instalacije. izveštaj o podešenosti opreme na gasovodu. Za puštanje je najmanje potrebno: upotrebna dozvola. Postupak puštanja novih i rekonstruisanih objekata u rad Novi cevovodi puštaju se u rad po dobijenoj upotrebnoj dozvoli i proceduri propisanoj zakonom i podzakonskim aktima. Gasne instalacije unutar objekta Podrazumevaju se instalacije nizvodno od takozvanog glavnog zapornog cevnog zatvarača na kućnom odnosno potrošačkom priključku do vrha dimovodnog kanala za odvod produkata sagorevanja. izveštaj komisije za tehnički pregled. 1.7. Ostale instalacije. izveštaj stručne komisije operatera.Gas A FT FrC FT QIT ka kupcu podešena vrednost Gas B Slika 1. antikoroziona zaštita i oprema.

MERE ZAŠTITE Mere zaštite obuhvataju: tehničke mere.1.5. havarija i ispuštanja gasa. Organizacija fizičkog nadzora je u sklopu dispečerskog centra. a odnosi se na sve parametre i statuse. zaštitu životne sredine i ličnu zaštitu. vrši se fakturisanje potrošačima. povećanog stepena sigurnosti i kvalitetno izvođenje. Postupci merenja i obračuna gasa Merenje protočnih količina vrši se za potrebe praćenja procesa transporta i obračun gasa kod krajnjeg potrošača. Dodatne tehničke mere sprovode se u eksploataciji kroz kvalitetno održavanje i sprovođenje odorizacije i detekcije gasa. tehničke i zdravstvene. Očitane količine u m3 se preračunavaju prema ugovorenim parametrima i svode na ’’ugovoreni kubni metar’’ koji uključuje ugovorenu energetsku vrednost. korišćenja ličnih sredstava zaštite i edukacijom o opasnostima od požara. Očitavanje količina vrši se daljinski kod telemetrisanih primopredajnih mesta i fizički. Poslove fizičkog nadzora obavljaju lica na neposrednom rukovanju procesom cevovodnog transporta. Postupci fizičkog nadzora na gasovodnim objektima Fizički nadzor je uređen pravilnikom preduzeća koje se bavi transportom i distribucijom gasa. pre svega se podrazumevaju mere usmerene na sprečavanje požara. Ove mere se mogu okarakterisati i kao: organizacione. 1. Kontrola se vrši vizuelno i priručnim sredstvima. buke. O fizičkom nadzoru pravi se izveštaj koji se arhivira.5. eksplozivnosti i tokčisnosti. U cilju sprovođenja mere zaštite od posebnog je interesa upoznati se sa: 28 . Na bazi takvih proračuna.6. Pod merama zaštite životne sredine. KARAKTERISTIČNI POSTUPCI NA GASOVODNOM SISTEMU 1. pritisak.2. trase. 1. kako tehnološke tako i fizičke (temperatura. Tehničke mere se sprovode od početka izgradnje gasovodnog sistema kroz izbor opreme. građevinskih i drugih objekata).5. isticanje ali i stanje cevovoda. rezultate laboratorijskih ispitivanja kvaliteta gasa u akreditovanoj nezavisnoj laboratoriji i meteorološke uslove. uz prilog laboratorijskog nalaza. Mere lične zaštite odnose se na zaštitu zdravlja i života u procesu eksploatacije.1.

zonu opasnosti 2 (prostor u kome se mogu pojaviti zapaljive ili eksplozivne smeše vazduha i gasa ali samo u nenormalnim uslovima rada).6.1. Tabela 1. požar koji može ugroziti postrojenja i uređaje i ostali nepredviđeni događaji tokom procesa transporta. prskanje cevi ili elemenata cevi. Zone ugrožene eksplozivnim smešama Zone ugrožene od eksplozivnih smeša na gasovodnom sistemu su delovi prostora u kojima se mogu pojaviti zapaljive smeše pri transportu i uskladištenju zapaljivih gasova. Intenzitet mirisa Stepen mirisa 0 0. • Intenzitet mirisa Intenzitet mirisa odoranta je jačina opadanja – primećivanja koju on izaziva i klasifikuje u 7 stepeni: 0-5 (tabela 1. 1.11). zone opasnosti se dele na: zonu opasnosti 0 (prostor u kome je trajno prisutna eksplozivna smeša zapaljivog gasa i vazduha). Odorizacija gasa Suvi prirodni gas u mreži za transport i distribuciju je bez mirisa. Pod nenormalnim uslovima rada podrazumevaju se: propuštanje na zaptivačima cevovoda.6. posuda.5 1 2 3 4 5 Definicija Ne oseća se miris uopšte Vrlo slab miris Slab miris Srednji miris Jak miris Vrlo jak miris Maksimalan miris Gornja granica povećanja intenziteta Upozoravajući stepen mirisa Napomena Granica primetnosti. on se odoriše. Odorizacija je obavezna u sektoru široke potrošnje prirodnog i tečnog naftnog gasa i drugih zapaljivih gasova. detekcijom gasa i odorizacijom. prag mirisa 29 .2.11. 1. Da bi se putem mirisa moglo otkriti prisustvo gasa u atmosferi ili curenje iz gasovoda. elektromotora i drugih uređaja.- zonama ugroženim od eksplozivnih smeša. zonu opasnosti 1 (prostor u kome se mogu pri normalnom radu pojaviti zapaljive ili eksplozivne smeše vazduha i gasa). Zavisno od stepena opasnosti izbijanja i širenja požara i eksplozije.

a od sulfida najbolje performanse ima ’’tetrahidro-teofen’’. 30 . • Posebna svojstva sredstava za odorizaciju Odoransi imaju svojstvo bubrenja i stupanja u reakciju sa drugim organskim materijalima (zaptivke i PE cevi) i apsorpciju. Vrednost K služi za izračunavanje koncentracije sredstava za odorizaciju u gasu. koja je potrebna da bi se dostigao upozoravajući stepen mirisa. u [mg/m3]. Merkaptani nisu dovoljno hemijski otporni pa se sulfidi preporučuju. ne sme da bude u gasu otrovno ili na drugi način štetno. mora biti isparljivo u uslovima transporta gasa i ne sme stvarati kondenzat. ne sme delovati korozivno na gasovodni sistem niti pri sagorevanju na aparate. u odnosu na normalno stanje. da se može upotrebljavati pri niskim temperaturama. treba da bude neprijatan ali ne odvratan. Opšte osobine sredstava za odorizaciju: • miris mora biti takav da se ne sme zameniti mirisom koji se često javljaju. ne sme stvarati naslage na gorioniku. on više ne može da se utvrdi. da se može skladištiti bez promena duže vreme. data je u [mg/m3]. naročito sa suvom zemljom. mora biti hemijski postojano. • Vrednost K Pokazuje onu koncentraciju sredstava za odorizaciju u vazduhu. Tipovi sredstava za odorizaciju Sredstva za odorizaciju su organska jedinjenja koja sadrže sumpor i dele se na: sulfide i merkaptane. Daljim smanjivanjem intenziteta mirisa. ne sme da stupa u reakciju sa elementima iz gasa i materijalima gasovoda. znači da mora sagorevati i biti odvođen sa ostalim produktima sagorevanja. odnosno vazduhu.• Granica primetnosti (prag mirisa) Najmanji intenzitet mirisa koji čovek može da oseti. • Koncentracija sredstava za odorizaciju Koncentracija sredstava za odorizaciju u gasu. oseća miris sa sigurnošću. • Upozoravajući stepen mirisa Intenzitet pri kom svaka osoba koja ima prosečnu sposobnost mirisanja i prosečnu fiziološku kondiciju.

2 ⋅ DGP 0 . 31 .09 mg/m3n 0.• Dodavanje sredstava odorizacije – faktor K Izračunavanje potrebne koncentracije sredstava za odorizaciju vrši se preko faktora K. jednostavnost rukovanja.025 Uređaji za odorizaciju Postoje apsorpcioni i injektorski uređaji za odorizaciju.025 0 .28 mg/m3n Primeri izračunavanja najmanje koncentracije Koncentracija odoransa treba da bude takva da se oseti u atmosferi već na 20% od donje granice eksplozivnosti. Kontrola odorizacije se vrši u različitim režimima i lokacijama. manipulacija bez zagađivanja okoline.04-0.odorizacija parcijalnom strujom. Načini odorizacije: . koji iznosi za: • tetrahidrotiofen: markaptan: dimetilsulfid: 0. apsolutna zaptivenost. Donja granica – DGP = 4% za prirodni gas. Sredstva odorizacije: tetrahidrotiofen K = 0. Od tih uređaja se zahteva: proporcionalnost količini gasa.075 ⋅ 5 3 = = 15 mg / mn 0 . lako podešavanje. Skupa i nepouzdana metoda. Merenje intenziteta mirisa subjektivnom metodom.3 mg / mn = 0 . onda se najmanja koncentracija računa: C min = • K ⋅ CO[%] 0 .075 ⋅ 100 3 = 9 .075 mg/m3n Formula: C = K ⋅ 100 0 .2 ⋅ 4 Kada u gasu ima ugljendioksida (naprimer: 5% V).odorizacija uređajem sa pumpom. Kontrola intenziteta mirisa vrši se pomoću odorimetra.075 mg/m3n 0. potpuno isparavanje ubacivanog odoransa. .

To se pre svega odnosi na pravilan izbor materijala i postupaka za proizvodnju. Nadzor nad sprovođenjem mera zaštite Nadzor nad sprovođenjem mere zaštite sprovode inspektori resornih ministarstava za: za zaštitu životne sredine. Protivpožarna zaštita je deo zaštite životne sredine. glavnih uređaja i postrojenja sprovode se kroz obezbeđenje neovlašćenog pristupa – ogradama i zaključavanjem. 32 .7.6. 1. te postavljanjem odgovarajućih tabli upozorenja o opasnostima. sprovode Unutar preduzeća nadzor nad sprovođenjem mera zaštite pretpostavljeni rukovodioci i služba protivpožarne i tehničke zaštite. prenosnim detektorima gasa i stabilnim instalacijama za detekciju.6. Fizičke mere tehničke zaštite objekata od posebnog značaja. Mere se preduzimaju za smanjenje buke i kontrolisanog i nekontrolisanog ispuštanja gasa. eksploataciji i rekonstrukciji.6. socijalnu i zdravstvenu zaštitu i MUP. 1.3. sredstva koja se koriste ili sredstva koja se dobijaju pri transportu gasa i održavanju gasovoda. Opšte mere tehničke zaštite Opšte mere tehničke zaštite gasnih instalacija i njihovih sastavnih delova realizuju se kroz konstrukciju instalacija. moraju se na uredan način uništiti ili uskladištiti na propisanom mestu u saradnji sa lokalnim ili nadležnim vlastima. Detekcija gasa Detekcija gasa se vrši: subjektivnim opažanjem odorisanog gasa čulom mirisa. Otpadni materijali.6.4. Zaštita životne sredine U procesu transporta cevovodima i održavanja gasovoda mora se pridržavati Zakona o zaštiti životne sredine i Zakona o cevovodnom transportu gasovitih ugljovodonika. 1.6. 1. izgradnju i eksploataciju. Objekti međunarodnog i magistralnog karaktera podležu obaveznoj analizi uticaja na životnu sredinu pri njihovoj izgradnji. tehničkih sredstava zaštite.1.5. Mere lične zaštite Mere lične zaštite obuhvataju primenu organizacione mere i mere zaštite zdravlja. Fizički se protivpožarna zaštita na gasovodnom sistemu obezbeđuje postavljanjem odgovarajućih aparata sa suvim prahom i hidrantska mreža kada za to postoje lokacijski i ekonomski uslovi.6.

33 . mere i postupci koji se moraju sprovesti su: organizacione. UPRAVLJANJE TEHNIČKO-TEHNOLOŠKIM PROCESOM CEVOVODNOG TRANSPORTA GASOVITIH UGLJOVODONIKA Da bi kompanija koja se bavi procesom transporta i distribucijom gasa ostvarila ciljeve pravovremenog. a taj ugovor mora da sadrži sledeće: količinu. Osnovna funkcija sektora za održavanje je da upravlja i rukuje održavanjem koje je u vezi sa gasovodnim sistemom. Isporuka gasa potrošačima se vrši na osnovu ugovora koji se zaključuju u pisanoj formi. obaveze u pogledu: o kontrole i održavanja gasnih instalacija i o korišćenja gasa. odgovornost za neblagovremeno ispunjavanje ugovorenih obaveza. način obračuna i plaćanja. kvalitet i cenu gasa. preventivne i procesne. Osnov za njegov rad su ugovori i zakonska regulativa. U organizacionom i tehnološkom smislu ovaj sektor treba biti hijerarhijski nadređen sektoru održavanja.III 2. Posao sektora za transport i/ili distribuciju gasa je svakodnevno obezbeđenje isporuka i prodaja gasa u skladu sa ugovorenim uslovima na siguran i ekonomičan način. pouzdanog i bezbednog snabdevanja krajnjeg korisnika. odgovornost za pričinjenu štetu. Kompanija koja se bavi transportom i distribucijom gasa ima sledeće delove: sektor za transport i/ili distribuciju i sektor za održavanje. mesto primopredaje i merenja. Zbog toga se u ovom sektoru formira i čuva kompletna tehnička dokumentacija za svaki objekat. način isporuke.

1. Plan transporta i distribucije se pravi svaki dan. a oni su: nadzor i regulacija transporta i/ili distibucije. ispuštanje 34 . primereni našoj praksi. defekti. antifriz. potrebne mere. kontrola kapaciteta transportno-distributivnog sistema. sve informacije koje se zahtevaju od dispečera. pritisci i sl. kao ugovorni aspekti. o obavljanje postupaka manipulacija na objektima za sve vrste radova i namena. o vizuelna kontrola procesne opreme i instalacija na nadzemnim objektima.. tehničkih sistema i postupaka uključenih u transport i/ili distribuciju. optimizacija opreme.2. zahtevi o kvalitetu. koordinacija iz dispečerskog centra alarmnim i upravljačkim funkcijama u slučaju havarija i zastoja. radni časovi. Plan obuhvata: prognoza potrošnje za sledeća 24 časa – količinski na dan. o kontrola ili opskrbljavanje uređaja procesno-potrošnim sredstvima. obrada i dostavljanje potrebnih podataka za upravljanje transportom i distribucijom i za održavanje objekata. konsalting u vezi funkcije transporta i/ili distribucije u okviru i za potrebe kompanije. Radi uspešnijeg obavljanja osnovnih poslova u okviru sektora se sprovode zadaci kao što su: planiranje transporta i/ili distribucije gasa. o očitavanje potrošnje gasa na mernim mestima i na mernim primopredajnim mestima. količine i brzine protoka za svaki sat od isporučioca i količine koje treba naručiti iz skladišta. kako sledi: nadzor i kontrola rada objekata putem: o periodičnih obilazaka i dežurstava po smenama. ometanja itd. planiranje rada stanica za komprimiranje i stanica za mešanje gasa – kod mogućih peglanja neravnomernosti potrošnje. potrebe upravnih i državnih organa. za svaki sat i brzinu proticanja. izveštavanje o procesu transporta i/ili distribucije. o obračun potrošnje gasa i pravljenje dnevnih i periodičnih izveštaja za komercijalne potrebe. alkohol i odorans. POSTUPCI UPRAVLJANJA I RUKOVANJA PROCESOM TRANSPORTA Delatnost sektora za transport i/ili distribuciju gasa obuhvata postupke kojima se u normalnim i vanrednim okolnostima vrši dispečerski centar. uticaj mogućih popravki i održavanja u sistemu. kao što su: voda. o prikupljanje. o uzorkovanje gasa i doprema uzorka do akreditovanih laboratorija. Kada je transporter i/ili distributer istovremeno i vlasnik gasovodnih objekata onda se u okviru organizacionog dela koji se bavi transportom i/ili distribucijom obavljaju postupci i aktivnosti.

o o o o o o o o kondenzata i zamena filterskih uložaka (ovi poslovi se mogu obavljati u sektoru održavanja). dobavljači. kao što su: potrošači.1. odnosno uslužnih delatnosti. prelazi saobraćajnica i vodotokova. Uopštena organizacija kompanije za transport i/ili distribuciju mogla bi se koncipirati prema shemi na slici 2. protivpožarne zaštite i zaštite životne sredine. Organizacija upravljanja i rukovanja Na organizacioni oblik i konfiguraciju kompanije za transport i/ili distribuciju imaju uticaj mnogi faktori od kojih su najznačajniji: oblik kompanije kao pravnog subjekta.1. Organizaciona shema kompanije za upravljanje transportom i održavanjem 35 . izrada uputstava za rad gasovodnih objekata. 2. čvorišta. održavanje neposredne komunikacije i kontakta sa subjektima u procesu transporta i/ili distribucije gasa. veličina transportno-distribucionog sistema i mesni uslovi i razvijenost prateće privredne infrastrukture. kontrolno obilaženje trase gasovoda i objekata na trasi gasovoda. vođenje i čuvanje dokumentacije u vezi sa delatnošću sektora. U okviru sektora se sprovode i mere opšte i lične zaštite. kao što su: blok stanice. mesto takve kompanije u privredi zemlje ili regiona. izrada izveštaja i protokola o primopredaji gasa. kontrola isticanja gasa. uslužna preduzeća i organi nadležni za sprovođenje nadzora nad delatnošću cevovodnog transporta. učešće u intervencijama pri havarnim situacijama. učešće u pripremi i puštanju rekonstruisanih i novih objekata u eksploataciju.1. formiranje.1. Slika 2.

poslovi fizičkog nadzora nad procesom. odnosno na izvršenje operativne funkcije sektora. trebali bi da se obavljaju oni poslovi koji se mogu na ekonomičan način izvoditi priručnim sredstvima i za čije obavljanje nije potrebno za kratko vreme angažovati veći broj ljudi i sredstava.1. podele posla između sektora za transport ili distribuciju i sektora za održavanje. osposobljenih za poslove transporta.2.1. Zbog toga su poslovi pripreme vezani u tom delu za: izučavanje i primenu metoda predviđanja koje su bazirane na statističkoj vremenskoj prognozi. razvoj specifikacija za kompjutersku obradu i programa za centralizovanu procesnu kontrolu odnosno režim rada. Operativno-neposredno upravljanje i rukovanje procesom transporta Neposredno upravljanje i rukovanje procesom transporta vrši se preko organizacionog dela operative – fizičkim i daljinskim načinom. u zavisnosti od unutrašnje organizacije kompanije za transport i distribuciju.3.2. analize za razvoj simulacionih sistema i provere kapaciteta sistema. Za fizičko upravljanje i rukovanje procesom transporta preko obučenih lica vrlo je važno propisati proceduru o evidentiranju postupaka pri tim poslovima. tj. U principu. Priprema upravljanja i rukovanja procesom transporta U okviru pripreme moraju se planirati radovi i aktivnosti koji imaju uticaja na transport i distribuciju. u okviru sektora za transport. Zadaci fizičkog nadzora nad procesom sprovode se obično u prvoj smeni. Za ostatak dana imenuju se lica koja vrše takozvano kućno dežurstvo. U okviru pripreme planiraju se tehnološki postupci. • Fizički nadzor i kontrola Fizičko upravljanje i rukovanje sprovodi se preko manipulanata – kvalifikovanih radnika mašinske i elektro struke. analize za razvoj optimizacionih metoda i/ili programa. uputstva i procedure za svaku operativnu aktivnost procesa transporta i distribucije. analize za razvoj sistema detekcije curenja gasa. treba da obuhvataju sledeće postupke kontrole i radova u vremenskim intervalima. Dispečerski centar ima odlučujuću odluku u organizaciji pripreme upravljanja i rukovanja. U praksi je to često kompromisno rešenje između racionalnog i spremnosti za prihvatanje odgovornosti za posao. 2. obično u paru. U okviru fizičkog nadzora nad procesom transporta. 36 .

.kontrola: rada merača i podmazivanje po potrebi. . provera funkcije zapornih cevnih zatvarača i funkcionalnosti upravljačkog mehanizma. ograde i platoa. provera stanja pristupnih puteva.kontrola: rada sigurnosnog bloka na gasnoj rampi i pilot plamenika. stanja manometara i zamena po potrebi. rastinja dubokog korena.kontrola koncentracije antifriza pred grejnu sezonu. zaprljanost filterskih uložaka i odmuljivanje filtera (zamena uložaka filtera po potrebi). propuštanje na vodenoj strani instalacije. ispuštanja kondenzata. građevinskih aktivnosti i rastinja dubokog korena. Postupci kontrole i radova u vremenskim intervalima Objekat Vrsta aktivnosti .odzračivanje izmenjivača toplote. odušaka. . čišćenje kanala. . Godišnje Na 6 meseci Mesečno Na 3 meseca Na 6 meseci Mesečno Mesečno Na 6 meseci Na 6 meseci Nedeljno Na 3 meseca Mesečno Na 3 meseca Na 3 meseca Na 3 meseca Mesečno Na 3 meseca Merno regulacione stanice Mesečno Nedeljno Nedeljno Godišnje Stalno Kompresor. funkcionalnosti zapornih cevnih zatvarača i upravljačkog mehanizma. . nivoa vode ili pritiska u ekspanzionom sudu. . Rok Godišnje Rok: van naselja Godišnje Gasovodi Na 6 meseci Po potrebi Mesečno Po potrebi Čistačke i blok stanice Odvajač tečnosti Prelazi gasovoda preko mostova Prelazi vodotokova i saobraćajnica . . Građevinski objekti Godišnje Na 3 meseca Mesečno 37 . izmenjivača toplote.kontrola: spoljne korozije. stanja šahtova. zaseka i nasipa oko nadzemnih objekata.kontrola pritiska i temperature na ulaznim i izlaznim mestima.sekcionisanje. građevinske aktivnosti.1. Na 3 meseca . . oluka i slivnika. .kontrola pritiska gasa na krajevima mosta. stabilnosti pokrivenog sloja i tla. . . krova.pregled zidova i fasada. ispravnost manometara i termometara. .kontrola vodene površine i obalo-utvrda. . kontrola rastinja.kontrola propuštanja sapunicom.Tabela 2.kontrola: spoljne korozije. mehaničkih oštećenja. . odušnih cevi i izrada katodne zaštite. stanja oznaka.kontrola: vegetacije pešačenjem. požarnih puteva i nužnih izlaza. stanice . zamena dotrajalih tabli upozorenja. propuštaNa 3 meseca nja sapunicom. propusta.kontrola funkcionalnosti cevnih zatvarača na vodenoj instalaciji. poda. kontrola termostata.kontrola: funkcionalnosti slavina. . stanja oznaka i građevinskih radova.kontrola spoljne korozije.održavanje čistoće. propuštanja sapunicom. .kontrola preko stalne fizičke posade svih ske i pumpne parametara i procesa. puštanje i obustavljanje transporta u pojedinim delovima sistema.kontrola: propusnosti penušavim i drugim sredstvima i spoljne korozije.kontrola visokog rastinja u zoni mosta. limarije i bravarije. održavanje čistoće. rada cirkulacionih pumpi i rada kotla.kontrola upozorenja. .kontrola: stanja oznake.

Broj uzorkovanja se određuje ugovorom i kod nas se vrši obično jednom nedeljno.Objekat Elektroenergetske instalacije Telekomunikacione i telemetrijske instalacije Vrsta aktivnosti . gustinu. dioda i instrumenata). Krajnjem korisniku se praktično prodaje toplotna jedinica. uzima u standardom dimenzionisanu čeličnu bocu. koja se vrši sa uzimanjem (uzorkovanjem) gasa. Gas se iz gasovoda. Kontinualna kontrola se vrši preko analizatora – hromografa ugrađenih na glavnim primopredajnim mestima. Wobe indeks. Rok Rok: van naselja Mesečno Mesečno Po potrebi Po porebi • Daljinsko upravljanje i nadzor Vrši se iz dispečerskog centra transportera odnosno distributera. Tamo gde takvi analizatori nisu ugrađeni vrši se povremena kontrola.vizuelna kontrola spoljnog i unutrašnjeg osvetljenja na nadzemnim objektima. 38 . . . vlažnost.unošenje identifikacionog broja ako sistem to poseduje. toplotnu vrednost.resetovanje po instrukcijama iz dispečerskog centra. u kome se skupljaju i prate sva zbivanja u procesu transporta i stanja na gasovodnom sistemu.vizuelna kontrola statusa indikatora kod nadzemnih objekata (signalnih lampi. . Uzorkovani gas se u boci doprema do akreditovane laboratorije. Zadaci praćenja i kontrole isporuke gasa na pouzdan i siguran način se može smatrati jednim od najvažnijih zadataka sektora za transport i distribuciju gasa – obavljaju se 24 sata dnevno. preko priključaka. • Uzorkovanje gasa i kontrola kvaliteta gasa Iz izmerenih količina na primporedajnom mestu i rezultata kvalitativne analize gasa preračunavaju se kubni metri u kubne metre gasa sa ugovorenom energetskom vrednošću. Kontrola kvaliteta gasa obuhvata: sastav gasa. sadržaj sumpora i ugljendioksida. Kontrola kvaliteta gasa se vrši na dva načina: kontinualno i povremeno.

telemetrijske podstanice. . .2.1. .kompresori. . ventili i ređe zasuni. . . 85 .5. . Organizacija neposrednog rukovanja Organizacija neposrednog rukovanja procesom transporta skoncentrisana je u dispečerskom centru sa regionalnim punktovima kojima se pokriva celokupna transportna ili distributivna mreža. 5. . sekcionisanjem gasovoda.zaporni cevni zatvarači se ugrađuju u transportne i distributivne gasovode i unutrašnje gasne instalacije.pumpe.termometri. o ograniče količine gasa koje treba kontrolisano ispuštati pri manipulaciji i tehnološkim procesima transporta i održavanja. . U narednom tekstu obradiće se uređaji koji su u nadležnosti mašinske struke.ispusni ventili sigurnosti.regulatori.manometri. POSTUPCI NEPOSREDNOG RUKOVANJA PROCESOM TRANSPORTA I ODRŽAVANJA 5.filteri.ograničivači protoka. . kao što su: . 5.gasne turbine.gorionici.zaporni cevni zatvarači. Zaporni cevni zatvarači U principu.cevnim zatvaračima treba da se: o ograniči gubitak gasa pri havarijskim situacijama.merači protoka. itd. pretežno se koriste kuglaste slavine. . najčešće se primenjuju: slavine. naročito na instalacijama za prirodni gas.1. .motori sa unutrašnjim sagorevanjem.kotlovi. Funkcija i funkcionalni nazivi zatvarača: .sigurnosni blok ventili. . Na savremenim gasovodnim instalacijama.2. . . o omogući usmeravanje transporta gasa u drugi krak ili isključivanje protoka gasa u deonici.kondenz lonci. Rukovanje sa objektima i uređajima i održavanje istih na transportno-distributivnom sistemu Podsistemi ili grupe gasovodnih sistema sastavljeni su od funkcionalnih sklopova ili uređaja. . . .električne komandne i razvodne table. .elektromotori.

Cevni zaporni zatvarač. zavrtanj za spajanje poklopca kućišta sa telom kućišta.zatvarač za povezivanje. Prema vrsti sedišta zasuni mogu biti sa stabilnim ili pokretnim sedištem.zatvarač obilaznog voda. Zatvarači mogu biti za nadzemnu i podzemnu ugradnju. rade pod različitim Ovakva povezivanja se vrše samo povremeno ili kontrolisano u slučajevima kada se na jednom od gasovoda vrši intervencija.prigušni zatvarač. .o omogući povezivanje gasovoda koji režimima ili različitim sastavom gasa. sedište. Iz ovakvih naziva zatvarača sagledava se njihova namena i ugradbena funkcija. Prema obliku elementa za zatvaranje zasuni mogu biti sa diskom ili klinasti. Kod podzemne izvedbe zatvarači imaju produžno vreteno preko kojeg se omogućava nadzemno rukovanje.odušni zatvarač. . a) Klinasti zasun: 1. može biti: . Cevni zatvarač kod kojeg se upravnim pokretanjem elementa za zatvaranje na pravac kretanja fluida zatvara protok fluida kroz gasovod.1. zaptivka vretena. telo.zatvarač za grananje. . 6. a) b) Slika 5. zaptivni uložak. . 2. poklopac kućišta.glavni zatvarač. Pokretno sedište ima mogućnost aksijalnog pomeranja. vreteno. 8. 3. ručno kolo. . prema mestu ugradnje.izolacioni zatvarač (kod paralelnih gasovoda). itd. elemenat za zatvaranje i 9. 4. Konstrukcija Zasuni. Opruga obezbeđuje dodatnu silu zaptivanja. . preko ugrađene opruge. 5.blokadni zatvarač (blok stanica). 7. b) Šematski prikaz položaja diska za vreme otvaranja i zatvaranja zasuna 86 . .

7. Element za zatvaranje im je cilindričnog oblika ili oblika zarubljene kupe. 2. Čepna slavina Kuglaste slavine. priteznica.Čepne slavine. Slika 5. Slika 5. ručka Leptiraste slavine. U odnosu na slobodu kretanja. 8. 5. ’’O’’ prstenovi. reduktor. zaptivač vratila. zaptivač kugle. 12.4.2. sa simetričnim odsečcima i cilindričnim otvorima kroz telo kugle upravno na površinu odsečaka. prirubnica. Kuglasta slavina: 1. U širokoj je primeni na gasnim instalacijama. poklopac. 3. 10. Specifičan oblik zapornog cevnog zatvarača kod koga je element za zatvaranje u obliku diska. 4. Iskustvo pokazuje da su nepouzdane. 11. slavine mogu biti sa fiksiranom ili plivajućom kuglom. vratilo. kugla. Slika 5. Leptir ventil 87 . Retko se susreću na gasnim instalacijama.3. 6 podmetač. Element za zatvaranje im je u obliku kugle. kućište. 9.

Mogu biti na hidraulični pogon. . samopogonom gde se koristi gas). pokretanje se vrši aktuatorom – daljinski ili direktno (lokalno). Najrasprostranjeniji cevni zatvarači.5. ručno pokretanje se vrši preko zupčastih reduktora. sem kod ’’habajućih’’ zatvarača koji su namenjeni za prigušivanje. kombinovani pogon i električni pogon (ređe u primeni). Kod cevnih zapornih zatvarača na visoko pritisnim gasovodima nazivnog prečnika (otvora) 150 mm i većim.ravni. Položaj sedišta ventila u odnosu na tok kretanja fluida definiše vrstu ventila kao: . Element za zatvaranje se mora postaviti potpuno u položaj otvoreno ili zatvoreno. u jednom ili drugom pravcu na sedište ventila.vizuelni pregled stanja.ugaoni. a odnosi se na: . pneumatski pogon (najčešći pogon sa tzv. Drugačiji naziv – aktuatori. Za ručno pokretanje koriste se: rukohvati. zbog velikih otpora za kretanje prouzrokovanih pritiskom. . Rukovanje Pokretanje izvršnih organa cevnih zatvarača vrši se ručnim ili mehanizovanim putem. Održavanje Na cevnim zatvaračima organizuje se preventivno i korektivno održavanje.Ventili. Preventivno održavanje obuhvata periodične aktivnosti i mere koje se sprovode na montiranom cevnom zatvaraču bez demontaže.kosi. Kod mehanizovanog prenosa. 88 . Shema ventila Uređaji za mehanizovano zatvaranje cevnih zatvarača. Slika 5. poluge i mehanički prenosi sa rukohvatima. Otvaranje ili zatvaranje protoka kroz cev vrši se upravnim pomeranjem vretena ventila sa pečurkom i zaptivkom na sedište ventila.

proveru nepropusnosti. 3. Za procenu izvesnosti korektivnog održavanja zatvarača treba imati u vidu stečena iskustva: . u servisirane ili remontovane zatvarače po pravilu se stavljaju novi zaptivači. rokovi i periodi održavanja. uglavnom mašću na bazi molibdena (Mo).abrazija sedišta. 2. ponovo sastavljeni zatvarači se ponovo ispituju i podešavaju na propisani način (ispitivanje obavlja akreditovana laboratorija). Najčešći otkazi i deformacije na cevnim zatvaračima zbog kojih se mora vršiti neposredno i korektivno održavanje su: . 7. . . podmazivanje i moguću zamenu delova bez demontaže. a svi podmažu. 4.oštećenje zaptivnih elemenata.habanje ili abrazija elementa za zatvaranje.kvar zakretačkog mehanizma. pregledom rastavljenih delova utvrđuje se stepen oštećenosti i donosi odluka o otklanjanju oštećenja ili oštećenih elemenata (uglavnom se oštećeni delovi zamenjuju novim). 5. pa se nastavi dalje rastavljanje. 6. . o izvršenom ispitivanju pravi se zapisnik koji je sastavni deo izveštaja o ispitivanju. . čep se može brušenjem upasovati u kućište.- razradu pokretačkog mehanizma.propuštanje zaptivne kutije usled neodgovarajućih zaptivki. Po demontaži identifikovanog zatvarača za popravku (kao lošeg) vrši se njegovo rastavljanje: 1. Održavanje zatvarača vrši se prema procedurama ili uputstvima u kojima su definisane aktivnosti. 89 . prvo se odvoji nosač radnog dela i radni deo od kućišta preko razdvojive veze. samo ispravan zatvarač može se ponovo ugraditi u instalaciju. neoštećeni delovi se očiste.abrazija vretena. . . . .kod ravnih ventila zatvarač i sedište se mogu obraditi. Korektivno održavanje se obično odvija u radionici.kod kuglastih slavina prstenovi sedišta se mogu zameniti – opravku oštećene kugle je vrlo teško izvesti.kod šiber ventila zaptivne površine se mogu obraditi. Korektivno održavanje se sprovodi ako se u toku nadzora i preventivnog održavanja utvrde nepravilnosti i potreba za korektivnim održavanjem ili je to održavanje procedurom predviđeno. habanja vretena ili velikog zazora između vretena i čaure.kod čepnih zatvarača.pucanje kućišta i .

gasnih rampi. 90 . filteri mogu biti suvi i mokri. Otklanjanje se vrši preko separatora i filtera.periodična kontrola zaprljanosti (preko diferencijalnog manometra ili iskustveno na osnovu razlike u pritiscima na ulaznom i izlaznom manometru). Mokri filter sa uljnom kupkom Rukovanje Rukovanje se obavlja prilikom njegovog uključivanja u rad i isključivanja iz rada. U toku procesa: .2. Suvi filter sa filcom Slika 5.5. filtracionog uloška. Oni se ugrađuju u svim gasnim instalacijama i na svim merno-regulacionim stanicama ispred mernih i regulacionih uređaja. isparivačko-redukcionih stanica. uređaja za regasifikaciju. Filteri Otklanjanje čvrstih i tečnih čestica se vrši pri procesu pripreme za transport. pumpi. motora sa unutrašnjim sagorevanjem itd. Slika 5. .ispuštanje taloga.2. Filteri su uređaji koji služe za otklanjanje čvrstih čestica iz gasa.7. samog transporta i distribucije gasa. Uključivanje u rad se obavlja otvaranjem cevnih zatvarača na ulaznom i izlaznom delu filtra. kompresora. Konstrukcija Filter se sastoji iz tela. Prema vrsti filtracionog materijala. otvora za čišćenje i drenažnog priključka. priključnih otvora.6.

Oštećeni delovi se zamenjuju novim. ispuštanje taloga. odstranjivanje taloga se vrši vađenjem uloška. njegovim priključcima i nosaču za podizanje i zakretanje poklopca filtra (kod velikih filtera).2. 5. Degradacija nastaje začepljenjem ili probijanjem filterskog sloja. proveru i ispitivanje. čišćenje uloška filtra.7. zamena zaptivnih elemenata. Kao nosilac toplote koriste se topla voda iz kotlarnice ili antifriz.3. Filter podleže periodičnom ispitivanju na čvrstoću i nepropusnost (test na pritisak – hidro test). Slika 5. Zagrejači gasa Služe za pregrevanje gasa pre redukcije pritiska (zbog sprečavanja hidrata i zamrzavanja instalacija).Kod manjih filtera. zamenu ili popravku diferencijalnog manometra i otklanjanje naprslina i abrazivnih deformacija na telu filtra. Korektivno održavanje obuhvata zamenu uloška filtra ili njegovu popravku. Zagrejač prirodnog gasa 91 . Najčešće otkazi na filtrima su degradacija uloška filtra. Održavanje Na filtrima se organizuje preventivno i korektivno održavanje. Preventivno održavanje obuhvata vizuelni pregled.

Preventivno održavanje sprovodi se kroz kontrolu: . kod sabiranja.izlazno ulaznih parametara fluida (vode i gasa). 92 . . U regulatoru pritiska se odvija proces redukcije (prigušivanja) i proces regulacije pritiska.4. zatvaranjem ili otvaranjem odgovarajućih priključnih ventila. omotača toplotne izolacije. Rukovanje Zagrejačem se rukuje samo pri puštanju u rad i isključivanju iz rada. 5.periodične preglede nepravilnosti i propuštanja. na željeni izlazni pritisak.oštećenje ili perforaciju grejnog tela i . transporta. Zagrejač gasa podleže preventivnom i korektivnom održavanju. Takođe je opremljen ulazno izlaznim cevnim zatvaračima i termometrima. priključka za nosioca toplote. priključka za odmuljivanje. distribucije i korišćenja gasa. .pucanje ili deformaciju zaptivnih elemenata.otkaze u sistemu nosioca toplote. Može biti opremljen i sigurnosnim uređajem radi zaštite u slučaju prodora gasnog pritiska u instalaciju nosioca toplote.Konstrukcija Zagrejač pririodnog gasa se sastoji od: tela ili plašta. grejača od snopa cevi. Regulatori pritiska Uređaji koji služe za snižavanje ulaznog pritiska gasa.vizuelno pregled spoljnih delova i izolacije. U zagrejan grejač pušta se gas. Konstrukcija Regulatori pritiska po konstrukciji mogu biti direktnog i indirektnog dejstva. Održavanje Otkazi grejača uglavnom su vezani za: . Funkcija regulatora je i da održava zadatu vrednost izlaznog pritiska koja sme odstupati samo u dozvoljenim granicama. priključka za gas. .2.

.izvršnog elementa (vretena sa pečurkom). 8.podešavajuće opruge ili tega. pritezač opruge.Slika 5. kućište regulatora. sedište. Shema delovanja direktnog regulatora pritiska Regulatori direktnog dejstva sastoje se iz osnovnih delova: .8. 5. . membrana. klackalica. 10.odušnog priključka.9. pečurka. . . 3. 7. 9.membrane.kućišta sa ventilskim sedištem i cevnim priključcima. 6. 2. poluga. 11. Slika 5. Poprečni presek regulatora direktnog dejstva: 1. 4. ’’O’’ prsten. kućište ventila. opruga. 93 . membranski sklop.

opruga Aksijalni regulator pritiska predstavlja specifičnu konstrukciju regulatora indirektnog dejstva. kućište membrane. Jednostavne su konstrukcije čije osnovne delove čini: . 3.Slika 5. .izvršnog elementa sa vretenom i pečurkom. .telo regulatora. . Slika 5. izvršni element.10. upravljački regulator.podesive prigušnice.dvodelni kavez.impulsnih vodova. . kućište. 2. 3. 6. 7.pilot regulatora sa podesivom oprugom i izvršnim lokalnm elementima. impulsni vod Regulatori indirektnog dejstva sastoje se iz osnovnih delova: . 8. . 5. .kućišta regulatora sa ventilskim sedištem i cevnim priključcima. 4. kućište ventila. merni vod. 94 .11. . membrana regulatora. membrana. podesiva prigušnica. 2. Shema delovanja indirektnog regulatora pritiska: 1. Poprečni presek regulatora indirektnog dejstva: 1.membrane. 4.opruge. dozirni otvor. 5. sprovodnik gasa.

Prethodno je potrebno otpustiti oprugu regulatora kod direktnog dejstva ili na pilot regulatoru kod indirektnog dejstva. . .fizičko blokiranje zatvaranjem zapornih organa isprede i iza regulatora pritiska u specifičnim uslovima (otkazi rada.kontrolu propuštanja na spojevima. Kontrolisati neko vreme da li regulator drži konstantno pritisak (izlazni zaporni organ je još zatvoren).vizuelnu kontrolu rada regulatora (oscilacije pritiska.vođenje evidencije o stanju i . svodi se na: . vibracije i dr. Sa regulatorom pritiska se rukuje pažljivo. manipulanti). Aksijalni regulatori se nisu u praksi pokazali dobrim pa se ne smatraju dobrim rešenjem.podnošenje pismenog izveštaja. Puštanje gasa u regulator vrši se posle provere ispravnosti celokupne gasne instalacije. prateći pažljivo promenu izlaznog pritiska na manometru.pregled spoljneg stanja regulatora. laganim otvaranjem ventila ispred regulatora. . poremećaj funkcije ili prelaska na rezervnu liniju).12. Po proveri zadate vrednosti pritiska iza 95 . . zatim pažljivo pritegnuti istu. Aksijalni regulator sa elastičnim rukavcem Osnovna razlika između ove vrste regulatora i klasičnih regulatora je u izvršnom organu koji vrši prigušivanje – kod klasičnih prigušivanje vrši pečurka na vretenu izvršnog organa. . Slika 5. dok kod aksijalnih prigušivanje vrši elastični (gumeni) rukavac.- elastična membrana ili rukavac kao izvršni organ i pilot.). Rukovanje Rukovanje regulatorima u procesu nadzora i kontrole transporta koje sprovode neposredni izvršioci (rukovaoci.kontrolu izlaznog pritiska.

Procesni regulatori su zbog toga najčešće u kvaru zbog: delimično ili potpuno začepljenje dizni i filtera na pilotu regulatora. Primeri održavanja: • regulatora indirektnog dejstva serije 971 i • regulatora direktnog dejstva serije VR-75. neprimerni ulazno-izlazni parametri gasa (Q. Najčešći procesni otkazi i kvarovi na regulatorima pritiska prouzrokovani su prisustvom nečistoće u gasu. p. može se laganim otvaranjem ventila iza regulatora pustiti dalje gas u instalaciju. itd. Preventivno održavanje sprovodi se postupcima nadzora i kontrole rada regulatora i redovnim servisiranjem. Održavanje Regulatori pritiska podležu preventivnom i korektivnom održavanju. t i nagle promene). uputstvom za rad ili odgovarajućom procedurom. zamrzavanje usled otkaza sistema za grejanje. redosledom i na način predviđen odgovarajućim projektom. neprimerna podešenost uređaja. Prilikom servisiranja koristi se alat koji ne varniči ili alat koji je namazan mašću. Slika 5. 96 .13.regulatora. Poprečni presek regulatora serije 971 Regulator serije 971 Servisiranje se vrši periodično najmanje jednom u toku godine.

Za servisiranje je potrebno demontirati regulator. Kad su slavine ispred i iza regulatora zatvorene i linija između njih rasterećena ispuštanjem gasa u atmosferu, može se pristupiti demontaži. Otpuštanjem i skidanjem impulsnih vodova i pilota pristupa se servisiranju regulatora. Nakon rastavljanja pristupa se čišćenju delova od nečistoća i starih maziva (usput se vrši defektaža svih delova regulatora). Svi oštećeni i pohabani delovi se popravljaju ili zamenjuju novim. Posebno treba obratiti pažnju na gumene prstenove (’’O’’ ring) jer i najmanje oštećenje nekog od njih dovodi u pitanje funkcionisanje regulautora. Svi zavrtnjevi i navrtke se mažu tankim slojem masti kao i osovine i klizni delovi cilindra i gumeni prstenovi. Regulator se sastavlja obrnutim redosledom od rastavljanja. Uzroci i najčešći kvarovi regulatora sa indirektnim dejstvom i preporuke za otklanjanje: - regulator neće da otvori: o nedostatak ulaznog gasa (proveriti slavinu na ulazu), o nedostatak gasa u pilotu (proveriti impulsne vodove i sam pilot), o oštećenje membrane ili O-ringa na osovini membrane (proveriti ih). - izlazni pritisak opada: o nedovoljni ulazni pritisak (postaviti etalonski manometar), o regulator ne može da propusti dovoljnu količinu gasa (nije dobro dimenzionisan), o upravljački pritisak pilota nedovoljan (proveriti imuplse i pilot), o zagušen ulazni filter (njegova promena ili čišćenje). - izlazni pritisak raste preko zadatog: o pohabana gumena zaptivka ili zaprljana (zameniti istu), o oštećeno metalno sedište, tako da gumena zaptivka ne može da zatvori (skidanje sedišta i ravnanje mašinskom obradom). - zamrzavanje regulatora ili pilota: o nedovoljno ili nikakvo grejanje ispred redukcije. - nenormalno mali protok (ekstremno mala potrošnja): o varira izlazni pritisak, o ekstremno mali traženi kapacitet, o pogrešno postavljen imuplsni vod, o pogrešno podešen pilot (proveriti rad i po potrebi podesiti). Kvarovi upravljačkog organa – pilota: - nedovoljni pritisak prilikom puštanja u rad regulatora: o baždarna opruga je suviše slaba (zameniti jačom), o proveriti da li je ulazna količina gasa i pritiska dovoljna. - ako je pritisak iza regulatora pao ispod prethodno baždarene vrednosti: o filter stabilizatora zaprljan (treba ga očistiti ili zameniti), o zaptivni podmetač stabilizatora je povećao dimenzije i sprečava propisanu izlaznu količinu gasa (zamena podmetača), o baždarna opruga je izgubila svoju elastičnost (treba je zameniti), 97

-

-

-

zaptivka ventila je povećala dimenzije i sprečava propisanu izlaznu količinu gasa (treba je zameniti). pritisak iza regulatora se povećava iznad zadatih vrednosti: o zaptivni podmetač stabilizatora ne zaptiva dobro (zameniti ga), o zaptivka ventila na ulazu pilota ne zaptiva dobro (zameniti je). sporo reagovanje pri promeni protočnih količina gasa: o nedovoljna protočna količina gasa ulaznog ventila (treba povećati protočnu količinu gasa pomoću zavrtnja za podešavanje), o baždarni otvor je suviše veliki (treba ga zameniti mlaznicom sa manjim baždarnim otvorom). suviše brzo reagovanje pri promeni protočnih količina gasa: o suviše velika protočna količina gasa ulaznog ventila (smanjiti je pomoću zavrtnja za podešavanje), o baždarni otvor je suviše mali (treba ga zameniti mlaznicom sa većim baždarnim otvorom), o treba prekontrolisati zazor između poluge i ventila. o

U slučaju bilo kakvog odstupanja pritiska iza regulatora od zadatih vrednosti proveriti da li su membrane u ispravnom stanju – ako nisu, treba ih zameniti. Regulator serije VR-75 Ovaj regulator se koristi za radne pritiske od 1 do 100 bar i izlazne od 0.5 i 16 bar. Regulator mora održavati konstantnu vrednost izlaznog pritiska.

Slika 5.14. Funkcionalna shema regulatora VR-75

98

Najčešći kvarovi kod regulatora direktnog dejstva su: - pucanje ili deformacija membrane, - oštećenje membrane regulatora usled uticaja atmosferskog kondenzata ili padavina preko oduška, - oštećenja sedišta i kućišta regulatora usled abrazivnog desjtva mehaničkih nečistoća. Servisiranje se vrši periodično, a najmanje jednom godišnje. Postupak servisiranja: zatvori se ulazna i izlazna slavina na regulacionoj liniji i izvrši ispuštanje gasa u atmosferu otvaranjem odušne slavine, čime se vrši rasterećenje i odsustvo gasa iz regulatora. Demontira se regulator i rastavi se na delove. Svaki se deo očisti, pregleda, utvrdi se njegova ispravnost i oštećenje – dotrajali i oštećeni delovi zamenjuju se novim. Sve klizne površine i zaptivni prstenovi podmazuju se molibdenskom mašću. Po utvrđenoj defektaži i otklanjanju oštećenja pristupa se sastavljanju regulatora. Po sastavljanju, regulator pritiska se ispituje i podešava na zadate parametre, kontrolišući ga preko montiranog etalonskog manometra. Prilikom servisiranja regulatora koristi se alat koji ne varniči.

99

15.5 ± 2. AG 5 ± 5% od podešenog pritiska. Područja aktiviranja protiv smanjenja pritiska: AG 30 ± 30% od podešenog pritiska.VII 5. AG 1 ± 1% od podešenog pritiska. Sigurnosni zaporni ventili Uređaji koji se ugrađuju u sklopu gasnih instalacija radi zatvaranja protoka gasa kada pritisak odstupi od zadate vrednosti područja regulacije ventila. Konstrukcija Sigurnosno zaporni ventili su tako konstruisani da u slučaju pucanja membrane aktiviraju pomoćni uređaj i sigurnosno zaporni ventil pouzdano zatvori protok gasa. Područja aktiviranja pri porastu pritiska: AG 10 ± 10% od podešenog pritiska. Shema delovanja sigurnosno zapornog ventila direktnog dejstva Sigurnosno zaporni ventili mogu biti direktnog i indirektnog dejstva.5. aktiviranja protiv porasta pritiska i aktiviranja protiv smanjenja pritiska. Standardom su propisana područja ’’AG’’.5% od podešenog pritiska. 100 .16. AG 15 ± 15% od podešenog pritiska. AG 2. Shema delovanja i sastavni delovi ventila prikazani su na slici 5. Slika 5. Ponovo se mogu aktivirati samo ručno. AG 5 ± 5% od podešenog pritiska.2.

telo ventila. Ako u jednom od tri slučaja ne ’’odradi’’.kontrolu propuštanja na spojevima. 2. 4.Slika 5. opruga Rukovanje Rukovanje sa sigurnosno zapornim organom u procesu nadzora i kontrole transporta gasa koje sprovode neposredni rukovaoci instalacija. što u primeru iznosi 1. . 101 .65 bar. . Ako je pritisak otvaranja sigurnosno odušnog ventila.65 bar Provera se izvodi na taj način što se veštački poveća izlazni pritisak iza regulatora do vrednosti pritiska koji je potreban za aktiviranje sigurnosno zapornog ventila.5 x 0. Ako u svim slučajevima ’’odradi’’. svodi se na: . 3.pregled spoljnog stanja sigurnosno zapornog ventila i statusa otvoren/zatvoren. sigurnosno zaporni ventil podleže popravci. Ako sigurnosno zaporni ventil izvrši (’’odradi’’) svoj zadatak. Sigurnosno zaporni ventil treba da zatvori protok gasa kroz instalaciju kod naših merno-regulacionih stanica kada pritisak poraste za 10% od pritiska otvaranja sigurnosno odušnog ventila (ispusni ventil sigurnosti). .izveštavanjem nadležnog lica o stanju sigurnosno zapornog ventila sa lica mesta. .5 + 1.16. onda se sigurnosno zaporni ventil nareguliše tako da zatvara protok gasa kada iza regulatora poraste pritisak iznad: PSZC = PSOV + PSOV x AG10 = 1. sedište ventila.1 = 1. .5 bar. Shema delovanja lomnog ventila kod tečnog naftnog gasa: 1. na primer 1. pri tom stanju naregulisanog pritiska se ponovi njegova provera najmanje tri puta. smatra se da je sigurnosno zaporni ventil dobro uregulisan.podnošenje pismenog izveštaja o sprovedenim postupcima na sigurnosnom zapornom ventilu.vođenje evidencije o stanju sigurnosno zapornog ventila. izvršni organ.fizičko blokiranje zatvaranjem zapornog organa ispred i iza regulacione linije.

8. 5. 4.propuštanje gasa zbog naslaga nečistoće na sedište ventila i na kliznim površinama. indirektnog dejstva. kućište. poklopac kućišta.6. . Sigurnosno-odušni ventil (SOV) To su uređaji kojima se procesni sistemi i instalacije koje rade pod pritiskom obezbeđuju od nekontrolisanog porasta pritiska (preko granice radnog odnosno dozvoljenog pritiska). Kvarovi zbog kojih se mora vršiti direktno i korektivno održavanje su: . sedišta i prstenaste vođice zatvarača. sa tegom) i 2. . sedište ventila 102 . 2. zaptivka. . direktnog dejstva (opružni. 6. Ostali kvarovi se isključivo otklanjaju zamenom. membranski. opruga. 9. . Preventivno održavanje sprovodi se kroz postupke nadzora i kontrole i redovnim servisiranjem. poklopac ventila. membrana.deformacija ili pucanje membrane upravljačkog organa.pucanje klackalice usled naglog povećanja pritiska ili druge mehaničke sile. . zavrtanj za oslanjanje opruge i podešavanje. 3. . Membranski SOV: 1.abrazija čepa.17. 5. Slika 5. Najčešći otkazi kod ovih ventila i upravljačkog mehanizma prouzrokovani su prisustvom nečistoća u gasu.slabljenje ili pucanje opruge cilindričnog zatvarača. 7.oštećenje zaptivnih prstenova usled dotrajalosti i mehaničke nečistoće.2. izvršni sklop.Održavanje Sigurnosno zaporni ventili (SZV) podležu preventivnom i korektivnom održavanju. Sanacija otkaza zbog naslaga nečistoće na sedištu i kliznim površinama se vrši odstranjivanjem naslaga. Konstrukcija Upotrebljavaju se uglavnom dva tipa konstrukcije SOV: 1.oštećenja osovine za blokiranje i deblokiranje usled rukovanja.

8.18. SOV indirektnog dejstva: 1. opruga. otvor za ispuštanje gasa S. 4. Sa ventilima sigurnosti se rukuje pažljivo. 11. čep. 2. sve u zavisnosti od konstrukcije. cevni nastavak Kod ventila sa direktnim dejstvom izvršni organ se pomera pod direktnim dejstvom opruge ili tega. Opružni SOV: 1. 6. sisak za pražnjenje (ispuštanje) gasa G.19. zavrtanj za regulaciju opruge R. a kod ventila sa indirektnim za pomeranje izvršnog organa koristi se pomoćna energija (npr. 7. 10. ventil V. 3. telo. 9. 4. 8. 2. Kod ventila direktnog dejstva sa tegom podešavanje pritiska aktiviranja (ispuštanja) vrši se promenom težine tega ili dužine poluge na kojoj je teg. pri 103 . pneumatska). klip. 6. 9. dijafragma D1. 3. ručica. Kod ventila indirektnog dejstva podešavanje se vrši tako što se u ulaznom delu odušnog ventila instalira jedinica koja može da proizvodi pritisak. izvršni organ O. opruga M1. zaptivač klipa. komora odušnog ventila B. 5. komora A. bregasta osovinica. 7. Kod ventila sa oprugom podešavanje se vrši pritezanjem ili otpuštanjem zavrtnja za podešavanje. regulacioni zavrtanj. 5. Slika 5.Slika 5. opruga M Rukovanje Rukovanje se svodi na njegovo podešavanje. membrana odušnog ventila D.

rasteretni ventil kod ventila sa indirektnim dejstvom stalno propušta: proveriti membranu. oprugu (11). cilindar i sl. a kod ventila sa indirektnim dejstvom prohodnost impulsnog voda. Standardno merilo protoka gasa sa turbinom je merilo pogodno za sve neagresivne gasove.oštećenja sedišta pečurke zbog abrazije. .2. Najčešći otkazi i način njihovog otklanjanja: .ventil stalno ispušta: izvršiti defektažu. glavnih snabdevačkih stanica i drugih primopredajnih mesta. Merači protoka Na gasovodnom sistemu koriste se za merenje praktičnih ili potrošnih količina gasa. . propan. Ventil se rasklopi na sastavne delove. . vazduh. kao što su prirodni gas. Najčešća oštećenja kod ovih ventila su: . . O ispitivanju i podešenosti pravi se zapisnik od strane akreditovane laboratorije. . odzračivanjem. Najčešće su u primeni: . butan. zaptivni prsten ispod opruge (6) i sam rasteretni ventil. izvrši se odmašćivanje i pregled. 5.turbinski. 104 . Merenje protoka obavlja se tako što struja gasa pokreće koaksijalno smešteno turbinsko kolo.pucanje ili deformacije membrane. membrane i zaptivnog prstena ispod opruge (6). Turbinski gasomeri Za merenje većih količina gasa sa pritiskom iznad 0. Ventil sigurnosti se ispituje najmanje jednom u tri godine i posle svake opravke.rotacioni i .) i merač pritiska sa adekvatnom skalom. Servisiranje SOV-a se vrši posle njegove demontaže.zapeklost naležućih površina zbog dugog neaktiviranja ili uticaja padovima. distributivnih stanica. Pre demontaže se izvrši blokada i rasterećenje linije ili mesta sa kojeg se vrši demontaža.5 bar služe turbinska merila protoka čiji se kapacitet protoka kreće od 50-25000 (radnih) m3/h. komprimovani vazduh.1. 5.gubitak krutosti opruge.kome ventil ispušta gas (regulator pritiska.7. etilen.ventil ne otvara na podešenoj vrednosti: proveriti oprugu i zapeklost sedišta. takozvani gasomeri. Po otklanjanju nedostataka.7. ventil se ispituje na funkcionalnost i nepropusnost.gasomeri sa mehom. Održavanje SOV podleže preventivnom i korektivnom održavanju. Ovo merilo se široko primenjuje kod industrijskih kapaciteta. hidrogen i dr.2. .

brojilo Slika 5. magnetna spojnica. protočni prsten. 7. 6. Na merilima se postavljaju priključci za potrebe prenosa podataka na daljinu. usmerivač protoka. Turbinski merač gasa proizvođača ''Daniel'' 105 . 4. turbinsko kolo. 5.21. Turbinski gasomer: 1. protočni kanal. Slika 5. sklop zupčanika. 3. lopatice turbinskog kola. 2.Konstrukcija Osnovni delovi merača su: kućište merača. protočni prsten. sklop prenosnih zupčanika. brojač.20. protočni kanal. magnetna spojnica.

Pri upuštanju je važno da se to ne radi naglo zbog dinamičkih udara na osetljivo turbinsko kolo. periodično i kad na to ukažu rezultati praćenja. baždariti i njihove greške tom prilikom svesti u dozvoljene granice.oštećenje ležišta osovine turbinskog kola. pri specifičnim protocima vazduha.oštećenje drugih rotacionih delova. tečnosti ili stranih tela koji mogu izazvati štetu na turbinskom merilu ili štetu u mehanizmu. Rotacioni gasomeri Merila sa rotacionim elementima za merenje su: sa rotacionim klipovima. Merilo protoka podleže kontroli svake pete godine u akreditivanoj laboratoriji. odnosno punjenjem instalacije gasom. U slučajevima kada gasni tok nije čist. Pošto u gasu ima nečistoća.7. Održavanje Najčešći otkazi kod ovakvog merača proizilaze zbog prisustva čvrstih i tečnih čestica u gasu. Cilj ispitivanja gasomera jeste pronalaženje relativnih greški ispitivanog gasomera. odnosno gasa.22). Tog principa se treba pridržavati u toku eksploatacije. Protok gasa kroz roto merač se meri u segmentima koje zahvataju klipovi odnosno lopatice roto kola. isti se uvodi u autonomni rad laganim upuštanjem gasa. . plansko podmazivanje ležajeva. Pokretanje roto kola sa lopaticama obavlja struja gasa. ta nečistoća može da ošteti ležajeve i samim tim umanji tačnost rada merila. potrebno ih je. Zazor između klipova odnosno lopatica i kućišta je zanemarljiv u odnosu 106 . Podmazivanje turbinskih merila je od izuzetne važnosti za tačnost rada mernog uređaja kao celine. . Merači podležu preventivnom i korektivnom održavanju kroz preduzimanje odgovarajućih mera i aktivnosti. 5.lom ili deformacija lopatica. U struji gasa ne sme biti prašina. Ti otkazi su: .Rukovanje Po montaži gasomera.poremećaj i na mernom i prenosnom mehanizmu. mokri gasomeri i gasomeri sa osmičastim rotorom (slika 5. Kako se od merila protoka gasa sa turbinom zahteva izuzetna tačnost.2.2. . preporučuje se montiranje gasnog filtera ispred merila. Tekuće rukovanje odnosi se na periodično očitavanje stanja brojača i praćenja ispravnosti rada. a kako su rotirajući elementi uležišteni sa kugličnim ležajevima veoma visoke klase tačnosti izrade. Zato je potrebno vršiti povremeno. Konstrukcija Rotacioni gasomer sa osmičastim rotorima je zapreminski gasomer koji preko brojila registruje protočnu količinu gasa u zapreminskim jedinicama pri pogonskim uslovima. pojave dinamičkih udara i vibracija.

fiksni segment gasa je momentalno zahvaćen i izmeren.22 pojedine pozicije imaju sledeća značenja: 1. demontaži i prenosu. sem pri montaži.na protok. lopatica roto kola i kućišta merača. Na slici 5. telo merača. 3. Gornji klip se okreće u pravcu kazaljke na satu. brojilo. Slika 5. Roto merači sa dva klipa i merači sa roto kolom Svaki put kada se završi jedan obrtaj klipova četiri jednaka segmenta se istisnu. kalibrisani prostor Rukovanje Rad merača je autonomni i u procesnom smislu sa njim se ne rukuje. Pri prvom montiranju merača mora se rezervoar za ulje napuniti dok se ulje ne pojavi na staklu za kontrolu nivoa. 107 . podeoni krug. 4.22. Slika 5. 4. relativno malim padom pritiska (kod proticanja gasa kroz njih) kao i dosta širokim područjem merenja. Oni se sabiraju i preko prenosnog mehanizma se iskazuju na registratoru. Oni se karakterišu velikom tačnošću merenja.23. Nastavljanjem kretanja klipa segment gasa se oslobađa i odlazi u pravcu izlaza merača. 2. Kada gornji klip dođe u horizontalni položaj. 2. 5. Obrtanje roto kola se prenosi mehanički. Shema osmičastog rotacionog merača: 1. naročito kada treba da služi kao etalonski na terenu (prenosivi). ili na neki drugi način. Roto merači se proizvode sa veoma malim zazorima između klipova. 3. osmičasti klip. gas ulazi u prostor između klipova i tela merača. na registrator koji pokazuje proteklu zapreminu. U isto vreme donji klip se okreće u suprotnom smeru od kazaljke na satu i meri iste količine. Ovaj tip merača daje veoma malu razliku u tačnosti merenja merača na početku rada i posle upotrebe od nekoliko godina.

Merni uložak se sastoji od četiri komore koje se dobijaju pregrađivanjem dva ograničena prostora sa dve sintetičke membrane i polužnog mehanizma iznad komora koji pretvara translatorno kretanje u kružno. mernog uloška sa polužnim mehanizmom i brojača. prednji meh je prazan i prednja komora je upravo ispunjena 2. zadnji meh je pun.7.3. prednji meh se puni. Gasomeri sa mehom Gasomeri sa mehovima spadaju u grupu zapreminskih merila protoka i naročito se koriste u domaćinstvima i kod potrošača sa velikim oscilovanjem potrošnje (merno područje 1:160). Za pokretanje mehova i mehanizma koristi se energija gasa. Konstrukcija Merila se sastoje iz: kućišta. Najčešći otkazi i način otklanjanja: . sprečavanje vibracija i stalno podmazivanje ležajeva rotora. 5.Održavanje Merači podležu preventivnom i korektivnom održavanju. Ispitivanje i baždarenje se vrši posle svakog korektivnog održavanja. zadnji meh se puni.23): 1. Potpuni ciklus rada ovih merila se odvija kroz četiri faze (slika 5.Zadnja komora se prazni.ometanje rada ležajeva ili oštećenje ležajeva zbog prisustva nečistoća (redovna kontrola i zamena oštećenih ležajeva). Preventivno održavanje se sprovodi kroz stvaranje uslova za normalan rad merača. prednja komora se prazni 108 . Servisiranje gasomera vrši se svake 3-5 godine u zavisnosti od veličine i uslova rada. kao što su otklanjanje nečistoća.2.pojava povećanog pada pritiska u meraču ukazuje na oštećenje zaptivnog ’’sloja’’ između rotora i komore gasomera (zamena oštećenih ležajeva ili oštećenog dela). Zadnja komora je sada prazna. .

zamenjuje drugim. Zapremina u zadnjoj komori izvan meha se puni. Pri demontaži naročito treba voditi računa da se izvrši premeštanje ulazno-izlaznih priključaka sa bakarnom pletenicom. zadnji meh se prazni. U prednjoj komori meh je prazan (3) a deo zapremine izvan meha je upravo napunjen (4). Pri utvrđivanju netačnosti merenja. a meh (3) u prednjoj komori. Rukovanje Rukovanje sa ovom vrstom gasomera vrši se samo pri montaži i demontaži. zadnji meh je prazan. se ispraznila. prednji meh je napunjen i prednja komora je ispražnjena 4. Održavanje Najčešći otkazi kod gasomera sa mehovima: deformacija polužnog mehanizma. je prazan. u prednjoj komori. se prazni. Održavanje se svodi na redovno praćenje i kontrolu rada. a skinuti šalje 109 . prednji meh se prazni i prednja komora se puni Slika 5. 2. Zapremina izvan meha u zadnjoj komori je prazna (1). Merač se pušta u rad pažljivim otvaranjem cevnih zatvarača ispred i iza merila. Dok se meh u zadnjoj komori puni (2) dotle se prazni zapremina zadnje komore izvan meha (1). meh u zadnjoj komori je pun (2).23. Meh u prednjoj komori (3) se puni a deo zapremine u prednjoj komori izvan meha (4) se prazni. 4. Zapremina u zadnjoj komori izvan meha je sasvim puna (1). kao i kod drugih elemenata. deformacija mehova i zastoji na mehanizmu brojača. Meh u prednjoj komori (3) je napunjen a zapremina izvan meha (4). U prednjoj komori zapremina izvan meha (4) se puni. obično se merač skida. a meh (2) u zadnjoj komori. zbog onemogućavanja pojave varnice i havarije izazvane statičkim elektrecitetom. Meh u zadnjoj komori (2) se prazni.3. 3. Zadnja komora je sada kompletno puna. Zadnja komora se puni. Odnos ventila i mehova u toku jednog kompletnog ciklusa rada merača sa mehovima 1.

Šematski prikaz principa merenja ultrazvučnog merača gasa Prednosti ultrazvučnih merača gasa su: ne zahteva se kalibracija protoka.vrtložna merila i . niski troškovi eksploatacije.ultrazvučna merila. nema pokretnih delova. Merno-regulacione stanice Na slikama 5. On se sastoji od tri osnovna dela: tela merača. 5. Slika 5.24. pretvarača instaliranih unutar tela merača i od elektronskog modula.2.8. Nedostaci ovog tipa merača su: nije potpuno našao primenu u našoj industriji. Ultrazvučni merači iskazuju zapreminu proteklog gasa na osnovu merenja vremena prolaza zvučnog talasa visoke frekvence kroz gas koji protiče. Ostali gasomeri Primenjuju se u svetu: . niski troškovi instaliranja.na demontažu i baždarenje. 110 . nema održavanja.26 prikazane su sheme merno-regulacionih stanica. veliki opseg.25 i 5. 5. Obavezno baždarenje gasomera se vrši svakih pet godina i posle svakog preventivnog održavanja. visoka tačnost.7. osetljiv je na buku koja se stvara u regulatorima.4. Ultrazvučni merila predstavlja noviji tip merača.2. nema pada pritiska pri protoku gasa kroz merač.

111 .25. Shematski prikaz glavne merno-regulacione stanice za prirodni gas Na slici 5. Preko glavne merno-regulacione stanice snabdevaju se pojedina distributivna područja ili veći potrošači. U njima se redukuje pritisak.Slika 5. sa radnog pritiska u magistralnom ili razvodnom gasovodu (30-112 bara) na distributivni pritisak (112 bara) i meri protok (ovo merenje služi za svrhe vođenja procesa transporta i distribucije.25 je dat šematski prikaz jedne glavne merno-regulacione stanice. a može i za svrhe primopredaje između transportera i distributera odnosno potrošača).

Ova stanica je obično i merna tj. 112 .26 je dat šematski prikaz jedne merno-regulacione stanice industrijskog potrošača. za obračun primljenih količina od distributera.26. Shematski prikaz glavne merno-regulacione stanice industrijskog potrošača Na slici 5. Ova stanica služi za sniženje pritiska sa nivoa koji vlada u distributivnim vodovima (3-12 bara) na pritisak koji propisi nalažu za bezbedno vođenje gasa unutar kruga i hala potrošača.Slika 5. zvanično mesto merenja.

vizuelna kontrola rada merača.status ventilacionih otvora.vizuelni pregled stanja uređaja i opreme. Objekat MRS podleže preventivnom i korektivnom održavanju. Daljinsko upravljanje vrši se preko telemetrijskog centra i taj način upravljanja je jako skup.kontrolu ulazno-izlaznih parametara gasa i nosioca toplote. redukciju i regulaciju pritiska i protoka. .drenažu filtera i kondenz lonca. . . . . statusa slavina na impulsnim vodovima korektora i plombe. . Rukovanje Upravljanje radom stanice vrši se daljinski i ručno. Održavanje Merno-regulaciona stanica ima status nadzemnog objekta na gasovodnom sistemu i ograđena je. .opšteg stanja.Konstrukcija Ukupnu opremu koju poseduje jedna merno-regulaciona stanica možemo svrstati u sledeće grupe: oprema oprema oprema oprema oprema oprema za za za za za za prečišćavanje gasa.statusa i funkcionalnosti cevi zatvarača.kontrolu isticanja gasa ručnim detektorom ili sapunicom. a van naselja dvonedeljno.oštećenje zida cevi.kontrolu stanja sredstva protivpožarne zaštite. dosad uglavnom na glavnim mernoregulacionim stanicama (GMRS). Preventivno održavanje obuhvata kontrolu: . zagrevanje gasa. tako da se u našim uslovima (za sada) pribeglo jeftinijoj varijanti koja obuhvata samo daljinsko nadziranje nad radom. zatvaranje i otvaranje vodova (cevni zatvarači). zaštitu od prekomernog pritiska (sigurnosna oprema). Procedura sprovođenja kontrole opšteg stanja obuhvata: .kontrolu položaja zapornih cevnih zatvarača i stanje plombi na obilaznom vodu merila gasa. 113 .vizuelna provera rada kotla i sistema za zagrevanje.kontrolu stanja termometra i manometra. Unutrašnjost ograde predstavlja zemljišnu zonu i svi radovi u njoj podležu zaštiti od požara i eksplozije. Korektivno mehaničko održavanje GMRS i MRS svodi se na korektovno održavanje njihovih elemenata i oštećenja cevi.antikorozionu zaštitu. na način i po postupcima predviđenim kod tih elemenata. . merenje protoka i ostalih parametara. . korektora. U naseljenim mestima ova kontrola se sprovodi nedeljno. Generalni remont stanice vrši se godišnje – kao remont regulacione i sigurnosne opreme. . . .

fitinzi.utvrđivanje ispuštanja gasa.isključivanje iz rada.5.uočavanje promene na delovima: cevovoda. čime se želi zaštita zainteresovanih strana. cevni zaporni zatvarači. . Cevovodi Cevi. kondenz posude.promena vegetacije na trasi zbog ispuštanja gasa i prirodnog rasta. .pregled pešačkim obilaskom.stavljanje cevovoda van upotrebe. .pregled obilaskom sa vozilom.nadzor nad radom i stanjem cevovoda.praćenje napunjenosti preko pritiska i manometara na nadzemnim objektima ili priključcima i dreniranje cevovoda i uređaja na njemu. • Nadzor nad radom i stanjem cevovoda Pregledi cevovoda u funkciji kontrole rada i preventivnog održavanja. Principi rukovanja i održavanja cevovoda obuhvataju: . . mogu da se vrše na sledeći način: . Početna situacija je da su svi zaporni organi i uređaji u zatvorenom položaju. . . Eksploatacija cevovoda i preventivno održavanje • Puštanje u rad Puštanje u rad se vrši po prijemu cevovoda.uočavanje građevinskih i poljoprivrednih aktivnosti. 114 .pregled iz vazduha. . Isključivanje iz rada. . po statusu uključen-isključen odnosno deonica je ’’uključena’’ ili ’’isključena’’. radi provere i ispuštanja eventualno zaostale nečistoće i kondenzata. čistačkih mesta i .laganim otvaranjem cevnih otvarača po deonicama i odzračivanjem deonice cevovoda na pripadajućem sekcijskom ili blok ventilu. • Rukovanje cevovodima u radu Rukovanje cevovodima u toku rada (transporta) svodi se na manipulaciju sa cevnim zatvaračima. oznaka statusa sa blok ventila. Puštanje u rad otpočinje: . u užem smislu gasovod za transport i distribuciju gasa. .posuda za skupljanje kondenzata. Pregledom se nadzire i kontroliše: .laganim punjenjem gasovoda gasom i kontrolisanjem prisustva gasa na odzrakama.9. blok stanice. čistačka mesta za unutrašnje čišćenje i sekcijski cevni zatvarači integrisani ili povezani u jednu međuzavisnu funkcionalnu celinu čine cevovod.puštanje u rad.2. odnosno obustavljanje transporta može se vršiti samo u okvirima zakonske regulative. .

Ispust taloga kondenzata nije dozvoljen u otvoreni prostor i on se ispušta u za to predviđene zatvorene prostore ili pokretne cisterne. ogrebotone i sl. propuštanja. . Čišćenje gasovoda vrši se periodično i pri: izgradnji novih gasovoda.kontrolom vegetacije. .funkcionalnost oštećenja na čistačkim i blok stanicama i drugim uređajima. .čistačke kutije i kondenz lonca.manometarskim slavinama. To ispuštanje se može vršiti na: .funkcionalno stanje cevnih zatvarača i moguća oštećenja.oštećenja cevovoda. .ispusnom vodu SOV i . ulubljenja. a gasa i kondenzata pri korektivnom održavanju cevovoda i uređaja. pri čemu se čisti unutrašnja površina od naslaga na zidovima i sadržaja kondenzata i vode. isterivanju vode zaostale pri ispitivanju gasovoda na čvrstoću. isti se prazne. Na trasi cevovoda kontroliše se prirodni rast i razvoj vegetacije jer rastinje sa dubokim i jakim korenom i žilama može ošteteti ne samo izolaciju nego i gasovod.. .kontrolom atmosfere u zaštićenim cevima kod prolaza. .kontrolom atmosfere gasnim detektorom u bušotinama napravljenim šipkom u zemlji iznad gasovoda. Gas ’’suši’’ prekrivni sloj zemlje i stvara nepodobne uslove za razvoj biljke koja menja boju i suši se. Ispuštanje gasa. gasnog kondenzata i vode može se vršiti samo na mestima izgrađenim za tu svrhu preko cevnih zatvarača.oštećenje antikorozione zaštite.ispusnim vodovima kod sekcijskih i blok ventila. Ispuštanje kondenzata se vrši periodično. .vodi za dreniranje filtera. pojavi tečne faze u gasovodu zbog nedovoljne pripreme gasa u degazolinažama i 115 . oštećenje mehanizma i indikatora položaja i . .kontrolom pada pritiska na deonicama koje se mogu privremeno izolovati i blindirati. kao što su: . Pri pražnjenju kondenzata uzimaju se uzorci radi utvrđivanja porekla uzroka nastanka štetnog kondenzata. .sapunicom na nadzemnim delovima cevovoda. . . Promene na cevovodu i delovima cevovoda uočavaju se i kontrolom ispuštanja gasa koji se vrši: . Kontrola statusa i spoljnog stanja uređaja i cevovoda obavlja se vizuelno i manuelno i utvrđuju se nedostaci.Promena vegetacije iznad i u zoni gasovoda pojavljuje se na mestima ispuštanja gasa.prenosnim detektorima gasa.vizuelno iznad cevovoda koji prolazi ispod vode. Pražnjenje i čišćenje cevovoda Tokom eksploatacije cevovoda.

Slika 5. dok su sve ostale zatvorene. operater-korisnik-javne regionalne službe. a zatvori slavina 4. Odašiljačka čistačka stanica 116 . Praktično čišćenje otpočinje i vrši se sa otpremne čistačke stanice na sledeći pojednostavljeni način: na čistačkoj odašiljačkoj stanici pri transportu gasa otvorena je samo kuglasta slavina (pozicija 4 na slici 5.27). po rasterećenju kutije. kao i zatvarač kutije. Čišćenje gasovoda vrši se na osnovu detaljnog uputstva za svaki konkretan slučaj. zatvori se poklopac kutije i proveri stanje osigurača. na taj način se kracer pomeri do slavine 3 i izjednače pritisci ispred i iza njega. preko osigurača i mehanizma za otvaranje. preko malih slavina na kutiji za manipulaciju.27.- odstranjivanju drugih sadržaja u cevovodu. lagano se otvori slavina i konstatuje se pritisak. zatvore se male slavine na bajpasu kutije. u kutiju se postavi odgovarajući čistač (kracer) i pomoćnim alatom se gurne napred mimo priključka 6 i prve rasteretne slavine. lagano otvori slavina 3 i slavina na priključku pozicija 6. otvori se ponovo odzraka na kutiji i tek po rasterećenju pritiska sme se otvoriti poklopac kracerske kutije sa velikim oprezom. odnosno da li slavine pozicija 3 i slavina na priključku 6 i rasteretne male slavine na kutiji dobro drže. zatvori se odzračni vod i proveri da li pritisak raste u kutiji. otvaranjem dve krajnje slavinice. otvori se odzračni vod kutije preko slavine na tom vodu i rastereti se kutija od pritiska. Čišćenje gasovoda zahteva solidnu pripremu i koordinaciju svih subjekata u lancu. proveri se stanje prisutnosti gasa u čistačkoj kutiji postavljenjem manometra na slavinu za kontrolu pritiska. uvodi se gas iza kracera.

Stavljanje gasovoda van upotrebe vrši se zbog: . a sve prema konkretnom uputstvu za svaku instalaciju. Kracer grebač i inspekcijski kracer U toku čišćenja vodi se računa o statusima zapornih organa na blok ventilima.stanju oštećenosti čistača. .28. a da se komfor krajnjih korisnika ne poremeti. konstatuje se prolaženje kracera. . Osetljivost sistema kracovanja je naročito zbog toga što se izvodi u pogonskim uslovima.dotrajalosti. . reguliše se proticanje gasa preko slavina na priključku 6. . stvarnoj i računskoj. sve se vraća u prvobitini status. O čišćenju se pravi izveštaj u kojem se naročito daju podaci o: . Postupak stavljanja van upotrebe na određeno vreme i zbog opravdanih razloga vrši se snižavanjem pritiska i potrošnje gasa iz njega na pouzdanu vrednost i pouzdanom blokadom ulazno-izlazno cevnih zatvarača. Manipulacijom sa gasom.sastavu uzetog kondenzata (ako je uzorkovan).- kracer se potiskuje napred.prestanka potrebe za transportom (preseljenje potrošača). na otpremnoj stanici i odašiljanju kracera.trajne zabrane korišćenja od strane nadležnog organa. manipulacija prijema kracera u prijemnoj stanici je slična. samo što se odvijaju u obrnutom redosledu u odnosnu na odašiljanje. O kracovanju se obaveštavaju krajnji korisnici zbog pripravnosti za eventualni nenamerni zastoj u isporuci. • Stavljanje cevovoda van upotrebe Može se vršiti na određeno vreme i na trajni period. blagovremenom dreniranju kondenzata iz skupljača i na prijemno čistačkoj stanici.brzini kretanja čistača. 117 . tako da brzina kracera bude 2-5 m/s. na pokazivaču prolaska kracera pozicija 5.zbog opasnosti ua gasovod ili okolinu ili .sadržaju kondenzata i nečistoća. . Slika 5.

kao što su razni čepovi i obujmice. skrivenih grešaka ili neispravne montaže. oslobodi od gasa. pre svega. primenjuju se tehničke mere sanacije. predmetni gasovod se rastereti pritiska. krajevi gasovoda se bezbedno blindiraju. izvrši se njegovo ispiranje i odstranjivanje mogućnosti da se u njemu stvori eksplozivna smeša. O gasovodu stavljenom van upotrebe vodi se evidencija i u katastru podzemnih instalacija. • Otklanjanje oštećenja cevovoda Oštećeni delovi se skoro po pravilu zamenjuju novim. Do stvaranja takvih uslova. Slika 5.29. Isto važi i kada se mehaničko ili koroziono oštećenje ili propuštanje – perforacija sanira isecanjem oštećenog cilindričnog dela cevi i zamenjuje novim zdravim komadom.Postupak - se sprovodi na sledeći način: predmetni gasovod se blokira pratećim cevnim zatvaračima. a u poslednje vreme i plastični materijali u obliku višeslojnih obujmica. novi deo cevovoda treba da bude od cevi ili delova cevi istog ili boljeg kvaliteta i iste ili veće debljine zida. Kada se deo cevovoda iz bilo kojih razloga menja ili izmešta. naročito kod perforacija. Primer obujmica pri sanaciji cevi • Najčešći otkazi cevovoda Proističu iz spoljne degradacije pri građevinskim aktivnostima u okruženju i korozionog dejstva. a šahtovi zatrpaju. 118 . kada se za to stvore uslovi (ili odmah po pravu prečeg). Pucanje gasovoda i integrisanih elemenata se ređe dešava i one su posledica. Najčešće se oštećuje mehanička izolacija te se na tom mestu ubrzava proces korozije i nastaju perforacije. Korektivno održavanje cevovoda Obuhvata rekonstrukciju i sanaciju cevi i drugih integrisanih delova cevovoda.

Kompresor mora biti zaštićen od određenih preopterećenja.da zaustavi rad kompresora i gasnih instalacija i da prekine dovod električne struje u kompresorsku stanicu.habanje i oštećenje usled pregrevanja ulja.5 D ali ne manje od 1 m.da se uređajima za zaustavljanje rada. a pre spajanja na matični cevovod. Rastojanje obodnog zavara od sledećeg najbližeg obodnog zavara na cevovodu treba da bude najmanje 1. od kojih jedno mora biti izvan požarne zone.da zatvori dovod gasa u stanicu i odvod gasa iz stanice i da ispusti gas iz sistema stanice kroz ispusnu cev. kompresorske stanice se mogu definisati kao sistemi sa daljinskim nadzorom. najčešće se nalaze: . osim za električna kola koja služe za osvetljenje u slučaju opasnosti i električna kola čije delovanje može smanjiti mogućnost oštećenja postrojenja. Ispitivanje prelaza vrši se pre postavljanja i po postavljanju. . Kompresori i kompresorske stanice Kompresorske stanice predstavljaju najsloženije objekte funkcije transporta i održavanja.prejake vibracije.10. 5.5 D ali ne manja od 1 m. Slika 5. . pregrevanja rashladnog sredstva ili pada njegovog pritiska. a koja mora ispuniti sledeće uslove (u našem slučaju ovo važi za stanice koje imaju veću snagu od 735 kW): .Najmanja dužina novog cilindričnog dela cevi treba da bude 1. opreme i instalacije. U novije vreme. niskog pritiska ulja. . Na transportnom sistemu za gas. Funkcionalne sheme centrifugalnog i klipnog kompresora 119 . kao što su: .prevelika brzina.2. Ispitivanje se vrši na ispitnim sekcijama nakon postavljanja. zatvaranje gasa i isključenje električne energije rukuje sa najmanje dva mesta. postoje skoro svi tipovi gasnih uređaja. u kojima pored kompresora. Ispitivanje se vrši na pritiscima zahtevanim za novi cevovod postavljen u istoj lokaciji. odnosno upravljanje i nadzor se može obavljati iz upravljačko-kontrolnog centra.klipni kompresori. .centrifugalni kompresori i . kompresorska stanica mora imati sistem za zastavljanje rada stanice. Zamenjeni deo cevovoda treba da se ispita na čvrstoću i nepropustljivost. U slučaju opasnosti. Kompresorske stanice su objekti sa stalnom ljudskom posadom i sa stalnom telekomunikacionom vezom.30.

brisač za ulje. klipni prstenovi. 13. 16. 18. Na primeru klipnog kompresora sa gasnim motorom informativno će se pokazati princip rukovanja. 2. zbirni dovod vazduha.stanje filtera za vazduh. Pre početka direktnog rukovanja sa kompresorom. Slika 5. bregasta osovina. tako da oni budu spremni za rad i sa predviđenim parametrima. revizioni otvor. zupčasti prenosnik za pokretanje motora. 20. 10. . . 22. dok se rukovanje instalacijom kompresorske stanice vrši prema uputstvu izvođača radova (montaže). 120 . 8.glavni gasni sistem. 17.31. ventil motora. ukrsna glava. 5.ispusno-odušni sistem. mora se na njemu proveriti: . 12. plutajući zaptivač.recirkulacioni sistem. izduvni gasovi – kolektor Pri prvom puštanju u rad novog motora ili posle generalnog remonta. klip motora. . 19. postolje. 7.Rukovanje kompresorima i kompresorskim stanicama Rukovanje kompresorima i kompresorskim stanicama poverava se kvalifikovanim specijalistima. cilindar kompresora. 21. poklopac glave motora. 4. potrebno je prekontrolisati stanje na glavnim i pomoćnim sistemima: . ventil kompresora. 9. 15. njegovim prvim ili procesnim puštanjem u rad. vođica ukrsne glave. cevni dovod goriva. a rukovanje kompresorima vrši se prema uputstvima proizvođača. 14. Izgled i podsklopovi klipnog kompresora i gasnog motora: 1. kućište motora. 6. 3. ventil za ubrizgavanje goriva. ’’O’’ zaptivke. sedište ventila sa ostalim uređajima.pomoćni gasni sistem. U savremenim kompresorskim stanicama upravljanje i rukovanje je automatizovano u onoj meri koju dopuštaju uslovi rada. 11. cilindar za hlađenje.

podmazati vođice usmenih i popisnih ventila. proveriti sve priključke za gorivi gas. a ručicu slavine za dovod gasa. 121 . . a cevni zatvarači moraju biti u radnom položaju. i po potrebi pritegnuti. vodu i sl. ulje. sem za gas.otvoriti slavinu za dovod vazduha.- stanje filtera za podmazivanje.komande motora pripremiti za start. proveriti ili dopuniti sistem vode za hlađenje. ručno pokrenuti motor da bi se uverili da on može nesmetano raditi. Sada je motor spreman za puštanje u rad i može se startovati na sledeći način: . aktivirati diferencijalne manometre na gasnim kolektorima. a na slavini za regulaciju pogonskog gasa podići polugu u poziciju start. postaviti prekidač za paljenje u položaj otvoren (ON) dok se cevni zatvarač za gorivi gas i dalje drži u položaju zatvoreno (OFF). proveriti i napuniti sistem za podmazivanje.

električne uređaje posebne izrade kao i obraćanje pažnje na fizičke pojave koje kod običnih instalacija nisu od značaja (pojava statičkog elektriciteta naprimer). 122 . odnosno da se odrede takozvane zone opasnosti. delovi motora). . Ove pojave su elektromagnetnog porekla pa se eliminisanje uzročnika paljenja vrši elektrotehničkim principima primenjenim na projektovanje i održavanje gasovodnih objekata.različite vrste davača. Sve ovo ukazuje na posebne propise i tehničke uslove za izvođenje elektroinstalacije – to uslovljava kvalitetnije izvođenje. eksplozija) određenih gasovitih smeša može dati elektrooprema u svom normalnom radu ili prilikom njihove havarije. Najčešći uzrok paljenja (požar. Zato je važno klasifikovati prostore koji su ugroženi eksplozivnim smešama. za rana merenja i regulacije. Kada nema prisustva komercijalne električne energije (električnih napojnih uređaja i opreme). Primena električnih uređaja i instalacija mora da bude bezbedna. potrebnih za praćenje i upravljanje sistemom. U svom normalnom radu to je oprema ili njeni delovi koji normalno varniče dovoljnom energijom da se eksplozivna smeša upali (sklopke. . može takođe biti uzrok paljenja eksplozivnih smeša.elektromotorni pogoni (kompresori i pumpe). Primenu rešenja uzrokuju i ekonomski faktori (ne primenjivati skupa rešenja bez tehničko-tehnološke nužde). itd. prisustvo fizičkih pojava kao što su statički elektricitet ili električna pražnjenja atomosferskog porekla (munja). Specifičnost ove oblasti se ogleda u tome što se kod električnih instalacija i opreme kod gasovodnih sistema mogu pojaviti ugljovodonici koji se transportuju i distibuiraju (instalacija i uređaji u posebnoj atmosferi – rad i održavanje istih). Potencijalno opasne havarijske situacije se mogu javiti na opremi (preskok prenapona na armaturi uređaja) ili na instalacijama (struja i napon greške kratkog spoja ili zemljospoja).osvetljenje.VIII 6. ELEKTROINSTALACIJA Potreba za električnim instalacijama i uređajima na gasovodnom sistem je višestruka: .

To je prostor u kome je primena elektroinstalacija i opreme moguća uz uobičajenu kvalitetnu izradu i uslove koje nalaže pravilo struke i pozitivni propisi. Sistemi mreža Prema JUS/IEC standardima sistemi niskonaponskih mreža se označavaju sa dva slova od kojih se prvo odnosi na uzemljenje nule transformatora sa kojih se napaja mreža. Zone opasnosti su delovi ugroženog prostora.1. To je zapravo deo prostora u kome tehnološki proces dozvoljava prisustvo eksplozivnih smeša tokom normalnog rada u dužem periodu. sekundarni i višestruki) i ventilacija (prirodna i prinudna). 6. Električne instalacije u zonama opasnosti 6.2. Po pravilu. Zona bezbednosti predstavlja prostor u kome nije moguće prisustvo smeša zapaljivih gasova i vazduha. Osnovna načela se obično daju standardima. Moguće je prisustvo smeša u normalnom radu jer ga tehnološki proces dozvoljava. 123 . Na određivanje zona najviše utiču izvori opasnosti (trajan. Zone opasnosti U praksi se prilikom određivanja zona moraju sagledati svi faktori i usvojiti određena metodologija koja podrazumeva redosled analiza pojedinih faktora koji određuju prostornu granicu zona. a drugo na uzemljenje potrošača priključenih na mrežu. Univerzalni model se retko može napraviti za bilo koju tehnologiju. Zona opasnosti 0. Zona opasnosti 1. Klasifikuju se prema koncentraciji i vremenskom trajanju eksplozivnih smeša. Prostor u kome je učestanost trajanja eksplozivnih smeša veoma mala i nije predviđena normalnim tehnološkim procesom. Može se desiti i trajati kratko (nekoliko puta godišnje i trajati par sati).6. zonu 0 prate zone 1 i 2. Prostor u kome je učestanost i trajanje eksplozivnih smeša veoma veliki. a zonu 1 prati zona 2. Zona opasnosti 2. primarni.2. Primer: rezervoarski prostor. Primer: okolina prirubnica.1. prostorno. Prostor u kome je učestanost i trajanje eksplozivnih smeša očekivano. Primer: okolina odušnih otvora gasovoda.

3. nulovanje. podrazumeva povezivanje svih provodnih delova potrošača za nulti vod vezan neposredno sa uzemljenom nulom transformatora. Izolovani provodnici se mogu koristiti samo za ožičenje unutar zatvorenih kućišta ili cevnog sistema instalacija. plastičnim ili gumenim plaštom.2. Posebnost primenjenih sistema mreža ogleda se u pojavi opasnog iskrenja ili zagrevanja izazvanog strujama greške. I – izolovani sistem mreža. Ako kablovski pribor nije ispitan za odgovarajuću zaštitu i zonu ne sme se upotrebiti izvan zone sigurnosti. ako to dopuštaju tehničko-tehnološki uslovi rada. 6. Svi potencijalni sistemi mreža nisu pogodni za ugrožene prostore. odnosno indirektnim naponima – indirektni naponi mogu izazvati opasno iskrenje provodnih delova različitog potencijala.1 Oznake znače: T – neposredno uzemljen sistem i sa njim u vezi primenjeni sistemi: zaštitno uzemljenje. N – nulovanje. preko velike impedanse kojom se ograničava struja greške. Kablovi sa spojenim metalnim plaštom ili plaštom od čelične žice bez zaštitnog nepromočivog plašta se ne smeju upotrebljavati. Ukoliko se kabl ne polaže u zemlju ili peskom ispunjenu cev ili ni na koji način nije zaštićen od požara. zajedničko uzemljenje i sl. mora biti izrađen od samogasivog materijala koji ne podržava gorenje. Kablovi i izolovani provodnici Za fiksne instalacije upotrebljavaju se kablovi sa metalnim. što znači posredno uzemljenje nule transformatora.Slika 6. 124 . Električni uređaji Postavljaju se u zone što je moguće nižeg stepena opasnosti ili u neugrožen prostor.2. 6.

a u industriji II. Primer: iz navedenog. . .Exe – povećana bezbednost. T4 (od 135 do 200oC). Označavanje i izrada električnih uređaja za ugrožene prostore Svi električni uređaji i komponente. • prema temperaturnoj klasi.1. podrazumeva temperature od -20 do 60oC.2.Exi – svojstvena bezbednost (samosigurnost).Exm – punjenje čvrstim materijalima ili inkapsulacija. zatim B i na kraju A. .Exn – uređaji normalne kvalitetne izrade koji ne varniče. a time i najopasniji su gasovi grupe C. 6. a smeše propana i butana klasi T2. T6 (od 85 do 100oC). koji se primenjuju u zonama opasnosti. . a drugi na prodiranje vlage. kao i smeše propan-butana. označavaju se sa Ex (prema sadašnjem standardu). • prema grupi gasova (A.eliminisanje prisustva eksplozivne smeše u radnom delu elektrouređaja. oznaci Ex se indeksno dodaju mala slova koja označavaju tip zaštite: . Uređaji planirani za grupu c mogu da se primene i za grupe B i A – obrnuto ne važi. . • prema uslovima montaže uređaj može biti zatvoren. T3 (od 200 do 300oC). Zavisno od konstrukcije uređaja i primenjene zaštite. osim provodnika.Exs – naročita vrsta zaštite (kombinacija Exe+Exd ili Exd+Exi).Ako se električni uređaji postavljaju u zone opasnosti moraju biti izvedeni u odgovarajućoj Ex izvedbi.eliminisanje uzročnika paljenja.Exo – uranjanje u tečnosti. . Ranija oznaka ovih uređaja na našim prostorima je bila S.kontrolisanje eksplozije ako do nje dođe i .3. najzapaljiviji. ukoliko na samom uređaju nije drugačije navedeno. određuju se grupe gasova u odnosu na temperaturu paljenja kao: T1 (iznad 450oC). T2 (od 300 do 450oC). primenjuje se odgovarajući oblik IP NN zaštite. oznaka za zemni gas (metan) je data kao IIAT1.3. . B i C) u odnosu na maksimalni eksperimentalni bezbedonosni zazor (MEBZ) i minimalnu struju paljenja (MSP). 6. 125 . . T5 (od 100 do 135oC). Izbor električnih uređaja • prema oblasti primene: u rudarstvu je oznaka I. metan i zemni gas pripadaju klasi T1. naprimer IP54 znači da je kućište uređaja konstruisano tako da ne dozvoljava prodor prašine i prskajuće vode. gde se prvi N broj odnosi na prodiranje čvrstih tela i prašine.Exq – punjenje peskom. .Exp – nadpritisak.Exd – nepropaljivo kućište (neprodorni oklop). Principi izrade ovih uređaja su u osnovi: . poluotvoren i otvoren prostor. • prema temperaturi okoline i radnim uslovima. metan i zemni gas pripadaju grupi A.

6. • • • • • • 6.dodatne oznake utvrđene standardima za primenjenu vrstu zaštite.oznaka i broj pojedinačnog ispitivanja. čak i kada nisu posebne. opremljeni su pločicama sa natpisom koji sadrži: . Kućišta koja sadrže osigurače (razvodni ormari) moraju biti mehanički blokirana. .naziv proizvođača. propisa i naredbi koje se moraju ispoštovati. Uređaji za blokiranje se koriste da se obezbedi osiguranje primenjene vrste zaštite (na otvaraj pod naponom). 126 .6. . sem kablova.4. Elementi za mehaničko spajanje moraju biti učvršćeni tako da se mogu skinuti samo pomoću alata. 6. sva elektrooprema i instalacije u zonama opasnosti moraju biti kvalitetne izrade.oznaku tipa uređaja. a osigurač ne može doći pod napon sve dok kućište nije sasvim zatvoreno. materijali moraju biti samogasivi ili nezapaljivi.oznaku. . tako da se njihova zamena može vršiti samo u beznaponskom stanju. otporni na zakretanje – spoj mora biti trajan i siguran sa provodnikom. Sva električna oprema i uređaji. Ex izrade. .oznaku protiveksplozijskog uređaja sa područjem primene (naprimer Exd II B T3). Priključne kutije moraju biti izvedene u jednoj od vrsta protiveksplozijske zaštite (najčešće Exe).proizvodni broj ako se ne radi o uređaju masovne proizvodnje (naprimer razvodne kutije).5. Električno spajanje (stezaljke) mora biti izvedeno tako da se pritisak spoja ne prenosi na izolator. Provodni elementi u izolacionom delu koji služe za učvršćenje provodnog izolatora moraju biti sigurno učvršćeni. . koji se primenjuju u zonama opasnosti. Potrebni sertifikati za uređaje primenjene u zonama opasnosti Pravna regulativa nameće niz zakona.Opasnost od napona greške (zavisi od primenjenog sistema mreža). Konstrukcione karakteristike elemenata za spajanje elektroinstalacija i uređaja • Kućišta se izrađuju od konstrukcionog čelika najnižeg kvaliteta. . Zaštita od opasnog iskrenja u zonama opasnosti Ne sme se dozvoliti razlika potencijala na uređajima koja može izazvati iskru dovoljne energije da upali eksplozivnu smešu. To su: .standard na kome je bazirana primenjena vrsta zaštite. godinu i broj tipskog ispitivanja. ne mogu se ukloniti delovi blokade bez posebnog alata. Generalno. lakih metala (sadržaj Al preko 15%) i plastičnih materijala uz uslov da izdržavaju sva relevantna ispitivanja. .

Statički elektricitet (provodni delovi moraju biti elektrostatički uzemljeni). Potrebna dokumenatcija: Glavni elektroprojekat izvedenog objekta. Kontrola se obavlja vizuelnim pregledom. Fabrički sertifikati opreme i Izveštaji sa nultog pregleda. Vizuelni pregled: uočavanje mehaničkih oštećenja. važi posebna zakonska regulativa. 6. opštevažećim propisima koji su uobičajeni za ovu opremu. Poslovi redovnog i vanrednog održavanja elektroinstalacija i uređaja Održavanje ove opreme se može podeliti na kontrolu. Sertifikati Ex opreme. popravke i sanacije kvarova. nedostatak galvanskih spojeva. nezavisnim izvorom napajanja (dizel agregat) itd. Poslovi i postupci održavanja električnih instalacija i uređaja Svaka kompanija ima svoj Pravilnik o održavanju koji sadrži niz radnji koje je potrebno obaviti u toku periodičnih pregleda razvrstanih po obimu poslova i učetanosti obavljanja. akumulatorskim baterijama. svakodnevnog održavanja. Izveštaji sa nultog pregleda sadrže merenja obavljena na elektroinstalacijama koja se odnose na napojnu mrežu i uzemljenje. Uspešno i efikasno održavanje elektroinstalacija i uređaja podrazumeva da služba koja se bavi ovom delatnošću mora da poseduje svu potrebnu dokumentaciju za objekat prilikom preuzimanja objekta na održavanje.- Ekvipotencijalizacija (izjednačavanje potencijala tako što se svi metalni delovi povezuju na zajedničko uzemljenje ili na dodatni sistem za izjednačavanje potencijala). 6.1. Kroz Pravilnik o održavanju se daju postupci i radnje koje se obavljaju tokom periodičnih pregleda ove opreme. • Kontrola Podrazumeva pregled i proveru funkcionalnosti. Oprema ovog tipa: sistemi besprekidnog napajanja sa ispravljačima. Zaštita od atmosferskog pražnjenja (gromobranska zaštita). odnosno poseban Pravilnik o održavanju ovakve opreme. invertorima. 127 . odstupanja od uobičajenog rada (treperenja svetiljki) i neispravnost uređaja (električna brojila. naprimer). Pri transportu ugljovodonika postoji niz elektrouređaja i elektroopreme koja nije za eksplozivne sredine i nije smeštena u zone opasnosti. servisiranje i remonte.7. zaprljanost funkcionalnih delova opreme (kontakti). Obavlja se periodično i spada u poslove redovnog. Održavanje ove opreme podleže pozitivnim. statičnim prekidačima. Za elektroinstalacije i uređaje smeštene u potencijalno opasnim eksplozivnim prostorima (Ex uređaji).7. mernom opremom i proverom funkcionalnosti.

uglavnom zamena potrošnih elemenata sa originalnim novim delovima ili kompletnih elemenata elektroinstalacija. kao i za nove objekte. Posebnosti tehnološkog postupka održavanja elektroinstalacije Posebnost se ogleda u mogućem prisustvu eksplozivnih smeša i kako su instalacije i uređaji izvedeni na takav način da eliminišu uzročnike paljenja.7. Sve se ovo arhivira u pisanoj formi (putem obrazaca) tako da kasnije može biti dostupno operativi rada i održavanja ali i inspekcijskim kontrolama. otpori galvanskih veza.2. 6. • Remont Remont opreme u Ex zaštiti vrši kvalifikovana.7. pogone pumpi. podešenost termičke zaštite i uređaja za brzo prekidanje struje greške. ukoliko ima ovlašćenje za rad i održavanje na ovakvoj opremi. izveštaja o izvršenim intervencijama. nakon čega izdaje sertifikat o izvršenom remontu i stavlja oznaku na remontovan uređaj. osvetljenje i sl. mernim protokolima itd. • Popravke i sanacija Ograničen je broj popravki koji se mogu izvršiti na Ex uređajima. Remont elektroinstalacije može da vrši i firma ovlašćena za izradu instalacija uz uslov eksterne (spoljne) verifikacije – nulti pregled. U okviru redovnog održavanja na ovakvoj opremi mogu se vršiti popravke manjeg obima. tako ni lica na održavanju svojim postupcima ne smeju izazvati havariju. 128 .3. Podaci se arhiviraju i putem računara odnosno preko baza podataka istih aktivnosti i parametara.Merna oprema: proveravaju se parametri na nultom pregledu – prelazni otpori uzemljivača. Treba naglasiti da se na terenu (na licu mesta) uglavnom vrši kontrola opreme i demontaža i montaža opreme (vezano za popravke. Funkcionalne probe: proveravaju se uređaji koje su predviđene za automatski rad. ovlašćena firma (naprimer Radionica za remont). Evidencija o postupcima Evidencija se vrši putem takozvanih ličnih kartona opreme. sanacije i remonte elektroopreme). Kontrola ukazuje na potrebu vršenja popravki ili sanacija na instalaciji i opremi. Ovaj remont može da vrši i služba održavanja. Ako popravka ne može da se izvrši na licu mesta vrši se sanacija shodno propisima koji definišu rad na održavanju sa ovakvom opremom. 6.

Uglavnom se koriste digitalni instrumenti. zemni gas) koji je lakši po gustini od vazduha. Oni obično rade u opsegu od donje granice eksplozivnosti do gornje granice eksplozivnosti (za metan od 4 do 12 Vol%) i imaju alarm (zvučni ili svetlosni) za upozorenje o prisustvu eksplozivne koncentracije. Praktično izvođenje radova na elektroinstalacijama i uređajima u zonama opasnosti 6. 6. osim zamene potrošnih delova originalnim delovima po preporuci proizvođača. ukoliko nisu posebne izrade. se vrši tako što se proverava da li ima isti izgled kao kod nultog pregleda. vrši se popravka. Električni uređaji u zonama opasnosti Znajući da nisu dozvoljene intervencije na električnim uređajima koji se nalaze u zonama opasnosti (Ex). 6. kontrola ovih uređaja se svodi na vizuelne preglede i evidentiranje svih intervencija izvršenih na njima. a ukoliko su u pitanju teški gasovi (smeše propan-butan). Zona opasnosti je prostor u kome treba definisati sve moguće postupke i radnje lica na održavanju i rukovaoca.8. koncentracija se meri u gornjim delovima prostorije u odnosu na izvor opasnosti. Uobičajeno je da se svi postupci kontrole obavljaju prilikom periodičnog obilaska. Evidentiraju se sve intervencije. koncentracija se meri od izvora opasnosti naniže po prostoriji.2. Evidentiranje intervencije na uređajima i opremi se vrši obavezno u kartonu koji je otvoren na početku eksploatacije. pristupa se merenju elektroopreme.8. Po izvršenom merenju koncentracije. koji imaju sopstveno napajanje i kao takvi su potencijalno opasni za eksplozivne sredine. Ako je u pitanju laki gas (metan.8. • Merenje otpora (prelaznog otpora uzemljivača) Merenje koje se najčešće radi na objektima. 129 . Električne instalacije u zonama opasnosti Pregled instalacija se svodi na kontrolu mera za zaštitu od opasnog iskrenja kao osnovnog kriterijuma za izvođenje instalacija u zonama opasnosti. Ako se uoče promene. kada se dokaže da nema eksplozivnih smeša. Funkcionalna provera se vrši na uređajima ili opremi koja nisu u stalnom radu. odnosno opreme. Vizuelni pregled uređaja.• Merenje koncentracije eksplozivnog gasa u zonama opasnosti Merenje se vrši posebnim instrumentima koji se nazivaju eksploziometri.1.

6. hvataljki.3.8. Vizuelno se proveravaju spojevi na spoljnom uzemljenju između provodnika. zemljovoda i uzemljivača.• Kontrola uzemljenja kao zaštita od atmosferskog pražnjenja Kontrola se vrši mernim instrumentom i vizuelno. • Kontrola izjednačenja potencijala Predstavlja obaveznu meru zaštite od opasnog iskrenja nastalog zbog greške na mreži. prenapona atmosferskog porekla i prenapona zbog naboja statičkog elektriciteta. • Kontrola podešenosti zaštitnih uređaja za prekidanje stanja greške Ovi uređaji se koriste kako bi što pre prekinuli struju greške u mrežama koje su primenjene u zonama opasnosti. Periodičnost kontrole i evidentiranje Periodičnost kontrole je određena pozitivnim propisima za ovu oblast i pravilnikom kompanije koja radi poslove održavanja. Kontroliše se merenjem instrumentom i vizuelnom kontrolom. Merenjem se na svakom merno-rastavnom spoju proverava prelazni otpor uzemljivača pri čemu on ne sme biti veći od 10Ω. 130 . Kontrola se vrši posebnim instrumentima (revitaster) koji su obično višefunkcionalni.

Na čvrstoću i propustljivost – vazduhom ili inertnim gasom pri konačnom ispitivanju celog gasovoda. Mašine i uređaji koji se koriste za ispitivanje moraju da budu opremljeni u skladu sa propisima o zaštiti na radu i u skladu sa njima da se koriste. ISPITIVANJE ČELIČNIH GASOVODA Posle zatrpavanja rova. Ispitivanje na propustljivost obavlja izvođač radova u prisustvu nadzornog organa investitora. bez premazivanja zavarenih spojeva rastvorom sapuna u vodi. puteva i ulica. nije dozvoljen nikakav rad na gasovodu i u neposrednoj blizini gasovoda.6 ili diferencijalni manometri. Na propustljivost – vazduhom ili inertnim gasom pre ugradnje dela gasovo-da na mestu ukrštanja u trajanju od 1 čas. u trajanju od 24 časa.IX 7. gasovod mora da se ispita na čvrstoću i propustljivost u celini. Delovi gasovoda na prolazima ispod železničkih ili tramvajskih pruga. Pri ispitivanju na čvrstoću koriste se manometri klase 1. pouzdanom i obučenom radnom snagom. ispitivanje na propustljivost vrši se nakon ugradnje. Pre ispitivanja ovih delova gasovoda neophodno je da se izvrši 100% radiografsko snimanje zavarenih spojeva. 131 . osim ukoliko se ne radi o merama koje su neophodne za sprovođenje ispitivanja. Od momenta povišenja pritiska. Korišćeni manometri moraju da poseduju atest od ovlašćene organizacije za baždarenje da su u potrebnoj klasi tačnosti. Ispitivanje se izvodi u skladu sa Tehničkim uslovima za ispitivanje pritiskom cevovoda i opreme. Ispitivanje gasovoda i MRS na propustljivost i čvrstoću vrši se vazduhom ili inertnim gasom. Nadzemni gasovodi sa radnim pritiskom gasa višim od 6 bara ispituju se na čvrstoću vodom. prethodno se ispituju. a pre puštanja u rad. uz premazivanje zavarenih spojeva rastvorom sapuna u vodi.6 a pri ispitivanju na nepropusnost manometri klase 0. Ako montaža dela prolaza gasovoda mora da se vrši iz više sekcija. pa sve do njegovog sniženja nakon ispitivanja. Deonice koje se polažu ispod železničkih i tramvajskih pruga. puteva ulica i vodenih prepreka moraju da se ispitaju dva puta: 1. Preduzeće koje sprovodi ispitivanje mora da raspolaže kvalifikovanom. 2. Manometri koji se koriste prilikom ispitivanja moraju da imaju određenu klasu tačnosti. ili u deonicama.

d2.0 Podzemni gasovodi svih radnih pritisaka ispituju se na propustljivost na sledeći način: • • gasovod se pod ispitnim pritiskom drži do početka ispitivanja kako bi se izjednačile temperature ispitnog fluida i okoline. u gasovodu se održava pritisak konstantnim. l1.. Za vreme pregleda i provere rastvorom.0 16. Vrednosti pritisaka pod kojim se ispituju gasovodi na čvrstoću i propustljivost. proverava se propustljivost navojnih. d1.32 gde su: ∆p (Pa) – proračunski pad pritiska. + d n ⋅ l n ) 2 2 2 d 1 ⋅ l 1 + d 2 ⋅ l 2 + . nakon stabilizacije pritiska.1. dozvoljeni pad pritiska računa se po sledećem obrascu: ∆p = 0. drže pod pritiskom najmanje 1 čas. d (m) – unutrašnji prečnik gasovoda. prirubničkih i dostupnih zavarnih spojeva rastvorom sapuna u vodi.…dn (m) – unutrašnji prečnici gasovoda za deonice koje se ispituju.0 24.3 ⋅ s ⋅ 133. date su u tabeli 7. posle čega se pritisak snižava do određene vrednosti za ispitivanje na propustljivost i vrši se pregled gasovoda i armature. Smatra se da je gasovod sa uspehom izdržao ispitivanje ako stvarni pad pritiska za vreme ispitivanja nije veći od proračunatog po obrascu koji se odnosi na gasovod istog prečnika: ∆p = 0.…ln (m) – dužine deonica gasovoda koje odgovaraju prečnicima di . Ispitni pritisci na čvrstoću i propustljivost Radni pritisak u gasovodu [bar] Do 6 6 – 12 12 – 16 Ispitni pritisak [bar] čvrstoća 8.0 propustljivost 6.Gasovodi i MRS ispituju se na čvrstoću tako što se. Ako se gasovod ispituje vazduhom.1: Tabela 7.3 ⋅ s ⋅ (d 1 ⋅ l 1 + d 2 ⋅ l 2 + . s (h) – vreme trajanja ispitivanja. l2.. Stvarni pad pritiska za vreme ispitivanja je: ∆p s = (H 1 + B1 ) ⋅ (H 2 + B 2 ) [Pa] 132 .32 d Ukoliko je gasovod sastavljen od deonica različitih prečnika. Eventualno uočeni nedostatci ovim ispitivanjima uklanjaju se tek po sniženju pritiska do atmosferskog.5 16. + d n ⋅ l n ⋅ 133.0 12. trajanje ispitivanja na propustljivost je najmanje 24 časa...

B1 i B2 (Pa) – pokazivanje manometra na početku i na kraju ispitivanja. posle čega se pritisak snižava do vrednosti za ispitivanje na propustljivost. U karakteristike gasovoda spadaju konstruktivna svojstva.2. Pri postupnom ispitivanju MRS.5 16. Kada pritisak postigne tu vrednost. vrši pregled i provera rastvorom sapuna u vodi. U spoljne faktore spadaju svojstva atmosfere. vibracije i gibanja tla i gasovoda. radijaciju. bez snižavanja pritiska. pri ispitivanju na propustljivist moraju da se drže pod ispitnim pritiskom najmanje 30 minuta. itd. 8. prisutnost raznih instalacija i elektromagnetskih postrojenja.gde su: ∆ps (Pa) – stvarni pad pritiska.0 24. pH vrednost.2. posle čega se. Smatra se da je gasovod sa uspehom ispitan ako ne postoji vidan pad pritiska na manometru i ako ne postoje nezaptivenosti kod provere rastvorom sapuna u vodi.0 Pri ispitivanju na čvrstoću gasovoda i armature u MRS povišava se pritisak u cevovodu do ispitnog. električni naboj. H1 i H2 (Pa) – pokazivanje manometra na početku i na kraju ispitivanja. Veličine ispitnih pritisaka Radni pritisak u gasovodu [bar] Do 6 6 – 12 12 – 16 Ispitni pritisak [bar] čvrstoća 8. tla ili materijala sa kojim je gasovod u dodiru i ona obuhvataju: vrstu i koncentraciju agresivnih sastojaka. vlažnost. 133 . Tabela 7.0 16. prirubničkim i navojnim spojevima. pri čemu pad pritiska ne sme da pređe 1% početne vrednosti. Provera sapunicom vrši se na svim zavarenim. temperaturu. U razmatranju korozije gasovoda razmatra se odvojeno problem korozije nadzemnih gasovoda od korozije ukopanih gasovoda. kao što su: struktura gasovoda. prisutnost mikroorganizama. Pod tim pritiskom se gasovod drži 1 sat. KOROZIJA I ZAŠTITA OD KOROZIJE Gasovodi izrađeni od čeličnih cevi su izloženi razlčitim hemijskim. veličine ispitnih pritisaka uzimaju se posebno do i od regulatora pritiska. naponi u gasovodu i oštećenja na gasovodu. mehanička i fizička svojstva gasovoda. pritisak. fizičkim i biološkim uticajima koji mogu štetno delovati na površinu gasovoda i uzrokovati koroziju. Veličine ispitnih pritisaka date su u tabeli 7. vrši se provera zavarnih. Intenzitet korozije zavisi od karakteristika gasovoda i od karakteristika spoljnih faktora.0 propustljivost 6. prirubničkih i navojnih spojeva rastvorom sapuna u vodi. koji rade na bilo kojim pritiscima. Ispitivanja MRS na propustljivost moraju da traju najmanje 24 časa. naprezanja.0 12. Nadzemni gasovodi.

elektrolit i veza između elektroda. uticaji elektoenergetskih postrojenja. zbog promene strukture čelika nastale savijanjem cevi 134 . biokorozija i dr. Procesi korozije čelika su elektrohemijske reakcije koje se mogu podeliti na anodni i katodni proces.2.1. ako postoje razlike u strukturi čelika i dr. Slika 8. Osnovno o procesu elektrohemijske korozije Elektrohemijska korozija predstavlja najzastupljeniji oblik korozije čeličnih cevi. Praćenje korozije ukopanog gasovoda u tlo je daleko složenije od praćenja korozije na nadzemnom gasovodu. Proces nastajanja anodnih i katodnih procesa na cevi. Za odvijanje procesa korozije potrebne su dve elektrode. proces korozije. Korozija metala ukopanog u tlo. Na primer. Na slikama 8. Različiti potencijali između dva dela cevi nastaju na različite načine. 8.1. zbog različite strukture čelika Slika 8.2 prikazani su primeri kod kojih dolazi do stvaranja anodnih i katodnih procesa na čeličnim cevima.1 i 8. Na samom čeličnom cevovodu stvaraju se anodne i katodne površine. procesa korozije. ako su delovi cevi izložene različitim naprezanjima. jer se na cevovodu stvaraju različiti potencijali. kao i brzina korozije je najčešće rezultat zajedničkog delovanja više procesa kao što su elektrohemijski procesi. anoda i katoda. razlika potencijala nastaje ako su površine cevi različito obrađene. Proces nastajanja anodnih i katodnih procesa na cevi.Korozioni procesi na ukopanim gasovodima zbog elektrohemijskih i elektroenergetskih odnosa tla i metala su višestruko veći od korozionih procesa metalnih površina koje su izložene atmosferi.

Proces korozije nastaje kada anodna površina čelične cevi stupa u reakciju sa okolnim tlom ili vodenim elektrolitom. Na slici 8. Prema tome. a njihovi elektroni prelaze na katodu zbog razlike u potencijalu između anode i katode. elektroni će preći takođe na katodu. Ukoliko u elektrolitu ima kiseonika reakcija će ići dalje: Fe(OH)2+O2→ Fe(OH)3. a anijoni prelaze na katodu gde se takođe neutrališu. ona može disosovati: H2O→ H++OHGvožđe na anodi prelazi u elektrolit u obliku pozitivnog jona. tako što će se osloboditi dva elektrona po atomu gvožđa: Fe→ Fe+++2ePozitivni vodonikovi atomi iz elektrolita će preći na katodu. disocira pri čemu se katijoni gvožđa koji su prešli u rastvor neutrališu. Odlazak jona gvožđa dovodi do smanjenja potencijala anodne površine. što predstavlja rđu.3 su prikazane tipične anodne i katodne reakcije na čeličnim cevima. Ako je voda elektrolit. Anodna površina korodira time što joni gvožđa napuštaju metal i prelaze u elektrolit kao katijoni. 135 .Veza između anodnog i katodnog polja se odvija preko samih cevi. što predstavlja crvenu rđu. cevi. korozija se odvija kao galvanski proces. Preko provodnika. usled čega će na katodi doći do neutralizacije vodonika: 2H++ 2e-→ H2+½O2=H2O U elektrolitu će doći do neutralizacije spajanjem pozitivnih jona gvožđa negativnim jonima OH-: Fe+++ 2OH-→ Fe(OH)2. a anoda je podvrgnuta aktivnom razaranju jer se sa anodne površine izdvajaju joni gvožđa. Elektrolit. takođe.

pri istom sastavu tla. sadržaj vazduha (kiseonika) u tlu.3. Kod suvog tla ili tla sa vrlo malo vlage. Tipične reakcije korozije na anodi i katodi izolovane čelične cevi Slika 8. električni otpor će biti vrlo visok. vezuje sa vodom u rđu Fe(OH)2· H2O) Brzina korozije ukopanih cevovoda zavisi od fizičko hemijskih svojstava tla. Agresivnost tla će uglavnom biti vezana za koncentraciju kiseonika u tlu. koncentracija vodonikovih jona i otpor tla.Fe++ OHIzolavana cev H+ H+ tok Gubitak elektrona ANODA (+) 4Fe3O4+2H2O—6Fe2O3+H2O rđa 6Fe(OH)2+O2—2Fe3O4+6H2O crni talog Fe+++2e-+2OH—Fe(OH)2 beli talog Prijem elektrona KATODA (-) Ca+++CO3----CaCO3 beli talog Mg+++2OH---Mg(OH)2 beli talog O2+2H2O+4e---4OH2H+2e-—H2+ 1 O2—H2O 2 Slika 8. a dalje. Shematski prikaz rđanja gvožđa ispod kapi slanog rastvora kao elektrohemijski proces (stvaranje hidroksida gvožđa Fe(OH)2 koji se kao nerastvorljiv taloži. a koncentracija vodonikovih jona neznatna. 136 . Na agresivna svojstva tla utiču vlažnost tla. koje predstavlja elektrolit u procesu korozije. Ako se uzmu ova četiri osnovna faktora u razmatranje onda možemo imati sledeće karakteristične slučajeve: 1.4.

za otpore tla od 10 do 20Ω. šljakom i dr.5 su prikazana laboratorijska ispitivanja delovanja vlažnosti tla na brzinu korozije. Intenzitet električnih veza zavisi od prelaznog otpora sa cevi na elektrolit i od karakteristika elektrolita odnosno tla. Zaštita od korozije 8. korozivnost tla je srednja. zagađenosti tla otpadnim vodama. Slika 8. Zavisnost brzine korozije od vlažnosti tla Na osnovu otpora tla duž trase može se utvrditi klasifikacija deonica u funkciji agresivnosti tla. U ovom slučaju svi faktori će uticati na agresivnost tla. ali da nije zasićeno vlagom.).2. a kiseonika minimalna. Uopšteno se može reći da će dejstvo galvanskih elemenata na čeličnim cevima biti intenzivnije ukoliko su slabije električne veze preko elektrolita između katodnih i anodnih mesta na cevovodu. Na slici 8. Kod tla potpuno zasićenog vlagom koncentracija vodonikovih jona je maksimalna. Električni otpor će biti manji.2. Pasivna zaštita Zaštita od korozije se obavlja korišćenjem više vrsta postupaka i zaštitnih sredstava. 3. pesak i dr. 137 .2. To će biti područje gde će agresivnost postići maksimum. koncentracija vodonikovih jona je povećana. za otpor tla od 20 do 100Ω. U ovom području će sve veličine poprimiti konstantne vrednosti. korozivnost tla je visoka.5. glina. Električni otpori će biti minimalni. ali i o blizini izvora lutajućih struja tramvajskih pruga i dr.1. Kod tla sa povećanim sadržajem vlage. 8. a moguća je i koncentracija kiseonika. poroznosti tla. Za sagledavanje stepena agresivnosti tla duž trase cevovoda neophodno je prikupiti podatke o litološkom sastavu (humus.. Ako je otpor tla veći od 100Ω onda je korozivnost tla niska.

često armirane raznim vlaknima (što se ranije koristilo. Kontrola zaštitnih premaza i obloga se izvodi: • • • pregledom (kompaktnost. nastaju korozioni procesi. Nadzemni gasovodi su pogodniji za praćenje stanja gasovoda i za održavanje u odnosu na ukopane gasovode. nanošene na pripremljenu metalnu površinu. lakovi i dvokomponentne smole. Zbog međusobnih elektrohemijskih odnosa metala i elektrolita na površini metala koja je u kontaktu sa tlom (elektrolitom). a time i preduzeti mere popravke i antikorozione zaštite. po hlađenju obloga je potpuno kompaktna i ima svojstva PE obloge. na starijim gasovodima).5-1 kV/µm boje i sl. Ukopani gasovodi u tlo imaju površinu izloženu kontaktu sa elektrolitom (tlo). Slabljenje elektrohemijskih procesa korozije se postiže povećanjem prelaznog otpora sa cevi na elektrolit putem izolacije spoljnih površina cevi. inhibitori – aktivni sistemi antikorozione zaštite. PE i epodsidne obloge. celovitost). Danas se izolacija obavlja izolacionim trakama koje se mašinski namotavaju oko cevi. "toplo skupljajuće" obloge i trake namenjene za zaštitu zavarenih spojeva ili popravke na staroj izolaciji. Proces korozije biće slabiji ukoliko su električne veze preko elektrolita između katodnih i anodnih mesta na cevovodu slabije.). odnosno sprečavanje dodira tla sa površinom čeličnog gasovoda. priprema se može obaviti ručno i mašinski. Osnovna zaštita.). PVC trake. a unutrašnji "lepljivi" sloj rastopljen prijanja za površinu čelične cevi. trake i slične organske prevlake (poliplast).Nadzemni gasovodi su izloženi atmosferskoj koroziji. se obavlja nanošenjem antikorozione obloge na površine cevi (pasivna antikoroziona zaštita). kontrolom debljine pomoću raznih metoda (razorne metode. srebro i slične metalne prevlake-folije. zaštitne obloge – cink. hrom. Zaštitne antikorozione obloge mogu biti: • • • • obloge na bazi bitumena. Izolacija mora biti otporna na promene temperature i na hemijsko 138 . Što je izolacija kvalitetnija to je proces korozije sporiji. elektromagnetske metode i sl. to jest obloge od raznih organskih materijala (poliplast). nerazorne metode. Zaštita ovih gasovoda (sa nosačima i obujmicama) se obavlja koristeći: • • • zaštitne premaze – boje. a imaju svojstvo da se u postupku nanošenja obloga zagreva otvorenim plamenom ili toplim vazduhom pa se pod uticajem povećane temperature spoljni sloj steže. Korozioni procesi se mogu lako i brzo uočiti. vrtložne struje. kontrolom homogenosti (poroznosti) na električno neprovodljivim premazima ili prevlakama pomoću električnog defektoskopa (električni detektor s naponom 0. Izolacija cevovoda mora imati isti kvalitet po čitavoj površini cevovoda.

Zaštita od korozije katodnom zaštitom se zasniva na dovođenju čeličnih cevi na potencijal pri kome ne dolazi do procesa korozije. Učestalost kontrole izolacione obloge gasovoda određuje korisnik gasovoda svojim pravilnikom o održavanju gasovoda.delovanje.2. generalno. Katodna zaštita Početkom XIX veka korišćene su u SAD elektrohemijske metode za zaštitu od korozije metalnih konstrukcija. Ova oštećenja izolacione obloge (trake) omogućuju kontakt čeličnih površina sa tlom. oštećenja tokom rada trećih lica u zoni gasovoda. dovode do stvaranja rupa kroz koje otiče gas čime nastaju gubici gasa i opasnosti od potencijalne eksplozije i požara. da je nepropusna na gasove. kontrole prionljivosti obloge. 8. oštećenja obloga. da se ne odlepljuje prilikom raznih manipulacija cevima (u slučajevima kad se koriste predizolovane cevi u toku gradnje). zaštićena. u toku izgradnje. Dovođenjem cevi na potencijal koji je jednak ili veći od potencijala lokalnih korozionih elemenata. ili od -0. katodna zaštita prihvaćena kao način zaštite od korozije.2. Ovaj pravilnik mora biti u skladu sa Projektom izvođenja korozione zaštite gasovoda i važećim državnim propisima za ovu oblast. tj. trenja tla ili podzemnih konstrukcija. kontrole debljine. takođe u SAD. i u toku eksploatacije kontrolnim iskopavanjem putem pregleda. pojavljuje se patent koji daje tip katodne zaštite koji se koristi za zaštitu ukopanih čeličnih cevi koje se nalaze u pojasu električnih pruga sa jednosmernom strujom. neispravnog nanošenja izolacione trake. kontakta sa stranim instalacijama u tlu (nedovoljno odstojanje). oštećenja pri polaganju gasovoda u rov zbog lošeg peščanog sloja i pogrešnog zatrpavanja gasovoda. traka u transportu i utovaru i istovaru. prestaje proces korozije. galvanskih elemenata. za naftovode i gasovode.8 V u odnosu na bakarsulfatnu elektrodu. Iskustva pokazuju da će metalna konstrukcija biti u području pasivnosti. Na izolacionim oblogama mogu nastati oštećenja kako u procesu izgradnje gasovoda tako i u procesu eksploatacije. teško kvašljiva.3 V do -0. Kontrola svojstava zaštitnih obloga se sprovodi pre polaganja gasovoda u rov. traka. Tridesete godina XX veka se uzimaju kao godine kada je. da se dobro drži uz zid cevi. a time i opasnosti po objekat i po okolinu. Ova oštećenja mogu nastati zbog: • • • • • • • grešaka koje su nastale u toku proizvodnje izolacionih obloga. Godine 1895. kontrole homogenosti i dr. obloge na zavarna mesta. sa elektrolitom čime se omogućuje odvijanje elektrohemijskog procesa korozije. da ima visoki električni otpor i da pri starenju ne menja svojstva. 139 . Zato se za potpunu zaštitu od korozije primenjuju sistemi katodne zaštite sa opremom za zaštitu od elektro-energetskih uticaja. ako se njen potencijal kreće oko -0. nepropusna na vodu.54 V u odnosu prema normalnoj vodonikovoj elektrodi. Procesi korozije slabe mehaničke karakteristike cevovoda.

Ako zatvorimo strujni krug (zaštitni krug) onda struja iz zaštitnog izvora teče preko zaštitne anode na anodu i katodu lokalnog elementa. Strujni krug je otvoren. pa zaštita ne deluje na lokalni element jer zaštitna struja ne teče. 3-izvor jednosmerne struje. 5-galvanska anoda Na slici 8.8. pa prema tome one predstavljaju katodu sistema.6 dat je shematski prikaz katodne zaštite sa spoljnim izvorom struje i sa galvanskim izvorom struje. Shematski prikaz toka struje kada je uključen spoljni izvor struje 140 . Na slici 8. cevovod. Na slici 8. U oba slučaja štićene cevi moraju imati veći potencijal od druge elektrode. Shematski prikaz kretanja struje lokalnih elemenata kada je spoljni izvor struje isključen Slika 8.8. što se vidi na slici 8. 2-prekidač dovoda struje.7 je prikazan zaštitni galvanski krug pomoću spoljnjeg izvora struje i pomoćne anode. Slika 8. 1-cevovod. a druga elektroda se ugrađuje u sistem. Slika 8. zbog čega je i čitav sistem zaštite nazvan katodna zaštita.7. Struja lokalnih elemenata ima smer anoda-katoda. tj.Katodnu zaštitu možemo postići upotrebom spoljnjeg izvora jednosmerne struje ili pomoću galvanskog elementa u kome je jedna elektroda štićeni metal. Shematski prikaz katodne zaštite: a) sistem sa spoljnim izvorom struje i b) sistem sa galvanskim izvorom struje.7 je prikazano kretanje struje lokalnih elemenata. 4-pomoćna anoda.6.

Ako dođe do promene jačine struje lokalnog delovanja promeniće se i jačina zaštitne struje. pa neće biti proticanja struje kroz strujni krug lokalnog elementa.10. Na slici 8. Pojednostavljena električna šema strujnih kola lokalnih elemenata i zaštitne struje U katodnoj zaštiti od bitnog značaja su elektromotorne sile i otpor strujnog kruga lokalnog elementa. U tačkama 1 i 2 priključen je zaštitni strujni krug izvora Ez i otpora zaštitnog kruga Rz. Na slikama 8. a kroz zaštitni krug struja I=15A. Zaštitna struja će na otporu Rz stvoriti toliki pad napona koji će po svojoj elektromotornoj sili biti jednak elektromotornoj sili lokalnog elementa. ali suprotnog predznaka.10 i 8. Smer struje lokalnog elementa ide od anode na katodu i označen je na slici 8. odnosno na jačinu lokalnog delovanja uz nepromenjene elektromotorne sile. Kod projektovanja sistema katodne zaštite mora se voditi računa da kod zaštite cevovoda zaštitni potencijal ne sme da padne ispod dozvoljene vrednosti. Prema Faraday-evom zakonu struja lokalnog delovanja je vezana za količinu gvožđa koja će preći u rastvor (elektrolit). Slika 8.9.9. Shema zaštite dugačke deonice cevovoda sa jednim zaštitnim uređajem 141 . takva će promena uticati na raspored zaštitne struje. a strujni krug lokalnog elementa je označen sa R2.9 lokalni element je prikazan kao izvor struje E2. Slika 8.Pretpostavimo da iz lokalnog elementa teče od anode ka katodi struja I=10A.11 su prikazane sheme zaštite cevovoda sa jednim i sa četiri zaštitna uređaja. Zaštitnim strujnim krugom prolazi struja jačine I=15A preko otpora Rz. Ako zaštitna struja izazove promenu u otporu lokalnog strujnog kola.

12. Ako je cevovod u lošem stanju (slaba izolacija i korozivno tlo) onda će potrebni zaštitni potencijal biti oko -0. jer će na njih imati veliki uticaj sastav tla i izolacija.11.285V apsolutnih (u odnosu prema vodonikovoj elektrodi) ili -0. 1-potenciometar. Povećanjem zaštitnog potencijala dobija se veća sigurnost u antikorozionoj zaštiti. Ako je potencijal cev-zemlja manji od -0. Veći zaštitni potencijal od 1V se obično ne koristi. Shema zaštite cevovoda sa četiri zaštitna uređaja 8.3. 142 . Zaštitni potencijal se najbolje utvrđuje merenjem potencijala cevi.850V u odnosu prema elektrodi bakar – bakarni sulfat. Navedeni podaci samo su orijentacioni.2.5V apsolutnih. 2-merna elektroda (najčešće bakar-bakarsulfat). Kao srednja vrednost preporučuje se oko 804 mA/m2. katodna zaštita neće delovati efikasno. 4. ne bude manji od oko -0. Merenje potencijala cevi je prikazano na slici 8. Slika 8. već treba popraviti izolaciju cevovoda.35-0.20V apsolutnih. pa ih treba za svaki konkretni slučaj merenjem utvrditi. ali će u tom slučaju i troškovi zaštite biti mnogo veći.12. Zaštitni potencijal i struja Na osnovu prikupljenih podataka o tlu duž trase i prisutnosti drugih objekata u blizini cevovoda pristupa se projektovanju katodne zaštite.Slika 8. Shema merenja potencijala cevi.cevovod Zaštitna struja obično treba da je takva da je gustina između 4 mA/m2 i 3004 mA/m2. 3-čelični kontakt. pa tek onda pustiti u rad katodnu zaštitu. Obično se uzima da zaštitni potencijal – Uz (potencijal zemlja-cev).

Da bi se izvršila zaštita čeličnih cevi. Kao anoda najčešće se upotrebljava magnezijum.8.2.13. druga elektroda mora imati niži potencijal u odnosu prema vodonikovoj elektrodi od gvožđa. Al 1.88V. Deo struje će teći preko elektroprovodnika u obliku elektrona od anode ka katodi.15 i 8. Galvanski element ćemo dobiti ako cevovod povežemo sa elektrodom potencijala različitog od potencijala gvožđa. Magnezijum u odnosu na veličinu prirodnog potencijala je najpovoljniji. a za Zn je -0. odnosno anoda je žrtveni metal. 8. Anode u obliku bloka se polažu kao pomoćne anode duž cevovoda.14. a katoda je štićeni metal. on se ređe koristi za izradu galvanskih elemenata jer se prevuče zaštitnim slojem zbog čega mu se smanjuje kapacitet. u korist pozitivnijeg metala.13. međutim.Trakaste anode se takođe postavljaju duž cevovoda tako da dobijamo jednoličnu struju duž cevovoda. 143 . Na slikama 8.4. pa se zato za anode ne koriste čisti metali već njihove legure. Metal sa negativnijim potencijalom će se trošiti. Katodna zaštita galvanskim elementom pomoću jedne anode i pomoću para. 8. tako da je u galvanskom spoju druga elektroda anoda galvanskog elementa. a u elektrolitu strujni tok se zatvara kretanjem jona. Nijedna od galvanskih anoda ukopanih u tlo neće imati svoj normalni potencijal. anoda: 1-cevovod. rastvarati. Ove se anode obično ukopavaju 30cm ispod površine tla. Katodna zaštita pomoću galvanskog elementa Svaki metal potopljen u elektrolit ima svoj elektrohemijski potencijal. Potencijal otapanja Mg je -1. 2-zaštitna anoda U katodnoj zaštiti pomoću galvanske anode najvažniji uređaj je galvanska anoda. aluminijum i cink. Potencijal rastvaranja će se promeniti. Ako se u elektrolit potope dva različita metala i međusobno spoje elektroprovodnikom između njih će teći električna struja zbog razlike potencijala između ta dva metala. već je manji. Te anode se proizvode u obliku bloka ili u obliku trake.16 je dat shematski prikaz načina spajanja pojedinih tipova anoda s cevovodom.58V.76V. Slika 8. Nedostatak anoda od cinka je što je potrebna visoka čistoća cinka što poskupljuje anodu. Aluminijum ima povoljna svojstva u odnosu na prirodni potencijal. Potencijal ukopanih cevi takođe ne odgovara normalnom potencijalu gvožđa.

Slika 8. Katodna zaštita galvanskim elementom tri anode spojene paralelno Slika 8. Katodna zaštita galvanskim elementom pomoću serijski spojenih anoda duž trase cevovoda Slika 8. Iz tog razloga se anode stavljaju u vreću koja se ispunjava još sa sredstvom koje će smanjiti prelazni otpor anoda-tlo i osigurati trošenje anode (slika 8.16. Veličina proizvedene struje zavisi od zapremine anode.14. 144 . a otpor od površine anode. Katodna zaštita galvanskim elementom pomoću trakaste anode Veličina proizvedene struje koju daje pojedina anoda zavisi od otpora same anode i prelaznog otpora između anode i tla. Efikasnost galvanskih anoda će biti veća ako je struja koju proizvodi anoda veća. Na tržištu su raspoložive galvanske anode različitih dimenzija sa različitim odnosom F/G (površina/težina).15. Ovakva obrada tla ima ograničeno dejstvo zbog dejstva atmosferskih padavina. Na prelazni otpor se može uticati izborom anode. odnos površine prema težini anode utiče na veličinu struje. Jačina struje će biti veća ako je prelazni otpor anoda-tlo manji.17). Kao i kod pomoćnih anoda može se tlo gde se anoda ukopava obraditi elektrolitom tako da se oko galvanske anode poveća provodljivost. Kod tla sa visokim otporom treba uzimati anode sa većom površinom za istu težinu.

struje rastvaranja anode su ograničene elektrohemijskim ekvivalentom rastvaranja mase anode. U tom slučaju je i delovanje galvanskih elemenata lošije.17. se karakteriše: • • • • • • • malom razlikom potencijala izmedju anode i katode koja treba da osigura prolaz struje kroz elektrolit (tlo). polje dejstava žrtvovane anode je radijalno i relativno malog dometa. može doći do pasivizacije anode (npr. U projektovanju zaštite galvanskim elementom bira se zaštitni potencijal štićene cevi. Sistem katodne zaštite galvanskim elementom se koristi na malim objektima (kućni čelični gasovodni priključci i dr. tj. bez obzira na to da li se zaštita obavlja spoljnim izvorom struje ili galvanskim elementom.). Prelazni otpor anoda-tlo ima veliki uticaj na katodnu zaštitu. potrebna je redovna i pravovremena zamena istrošenih anoda. primena u području dejstva elektro energetskih postrojenja daje male učinke.Slika 8. aluminijumske). različiti potencijali cevi i različite jačine struje. Za anode istog tipa različitih težina dobijaju se različite drenažne dužine (l/2). Na bazi konkretnih zahteva i karakteristika raspoloživih anoda bira se tip anode. a potom se izračunava zaštitna dužina jednog drenažnog mesta. Anoda sa punilom Da bi punjenje oko galvanske anode održalo vlagu obično se dodaje uz ostala sredstva i bentonit. Prelazni otpor je usko vezan za otpor tla. Sistem katodne zaštite sa galvanskim elementom. ima jednostavnu montažu. a time i određuje zaštitna dužina jedne anode. broj anoda odnosno galvanskih elemenata za ceo cevovodni sistem. 145 . sa žrtvenim anodama. ako je otpor tla veći i prelazni otpori su veći uz iste ostale uslove.

Kao pomoćne anode koriste se gvožđe.9 kg/godini do 9 kg/godini i kod grafitnih oko 0. Često se uzemljenje izvodi sa više pomoćnih anoda paralelno spojenih. kod ugljenih od 0. Pod spoljnim izvorom struje podrazumeva se struja dobijena iz električne mreže ili iz generatora jednosmerne struje.9 kg/godini pri protoku struje od 1A. Trošenje anoda zavisi od jačine struje koja ide kroz nju. Spoljni izvori struje obezbeđuju dovoljan nivo napona za savlađivanje otpora tla i obezbeđuju distribuciju struje od anodnih ležišta na mnogo veće dužine cevovoda nego što je to slučaj kod sistema katodne zaštite galvanskim elementom. Spajanje izvora struje treba obaviti tako da je negativan pol vezan za cevovod. kao što je to prikazano na slici 8. često se tlo oko drenažne tačke meša sa NaCl ili sa CaCl2 radi povećanja provodnosti tla. 3-pomoćna anoda.2. a može da se koristi i napušteni neizolovani cevovod ili druge uzemljene čelične konstrukcije. Katodna zaštita sa spoljnim izvorom struje U cilju uspostavljanja kontinualnog i dovoljnog nivoa zaštitne struje na svakom delu ukopanog cevovoda primenjuju se sistemi katodne zaštite sa spoljnjim izvorom struje. Otpor uzemljenja pomoćnih anoda zavisi od njihovog rasporeda oblika anoda i od specifičnog otpora tla. Shematski prikaz zaštite pomoću spoljnjeg izvora struje. Slika 8. Da bi se prelazni otpor između pomoćne anode i tla smanjio. 146 . Napajanje strujom se obavlja iz mreže ili iz elektroagregata. pa je potrebno napon i struju katodne zaštite takođe regulisati. 2-cevi.18.18. neće uvek biti dovoljna jedna pomoćna elektroda da bi se postigao mali prelazni otpor između anode i tla. i pored toga treba da bude što dužeg veka. Pomoćne anode u sistemu katodne zaštite sa spoljnim izvorom struje se moraju sa vremenom menjati jer se troše. Ako tlo ima visoki specifični otpor. Napon na cevima se reguliše automatski. Pomoćna anoda treba da je dobar provodnik da bi se postigao što je moguće manji otpor uzemljenja. Sistemi katodne zaštite sa spoljnim izvorima struje uz korišćenje automatske regulacije napona i struje uz dopunu sa sistemima za zaštitu od "lutajućih" struja i za zaštitu od interferencija i uticaja elektroenergetskih smetnji. a pozitivan pol na pomoćnu anodu. grafit. 1-spoljni izvor struje.8. Napon na cevima se menja.5. Kako se katodna zaštita obavlja jednosmernom strujom to se pri korišćenju struje iz električne mreže mora koristiti ispravljač. Trošenje gvozdenih anoda iznosi oko 9 kg/godini.

poznavanje i primenu mernih metoda i postupaka za utvrđivanje ispravnosti i kvaliteta instalacije i opreme katodne zaštite (sistema u celini). 8. gromobranske instalacije i uzemljenja.2. izvođača. jer svaki od njih ima svoje osobenosti i specifičnosti okruženja koja su najčešće neponovljiva na drugim lokacijama. Uspešnost primene sistema katodne zaštite s spoljnim izvorom struje zavisi od kvaliteta obavljenih merenja svojstava tla duž trase. od karakteristika cevovoda. Standardne proračunske sheme za projektovanje sistema katodne zaštite su upotrebljive isključivo u idealnim uslovima. Projektovanje sistema katodne zaštite Sistem katodne zaštite predstavlja složen elektroenergetski sistem pa njegovo projektovanje zahteva: • • • • • • • • teoretsko i praktično poznavanje elektrohemijskih procesa u tlu. Struju katodne zaštite (I) ukupne ukopane čelične površine (P) cevovoda – gasovoda dobijamo iz jednačine: I=k·P·Ik Gde su: Ik – karakteristična struja polarizacije 1m2 predmetne čelične površine zavisno od vrste i kvaliteta antikorozione obloge.6. poznavanje elektroenegetske instalacije i opreme za katodnu zaštitu. pa se u praksi provodi niz kombinovanih teoretskih i praktičnih rešenja prilagođenih svakom predmetnom cevovodu.1….35 147 . gasne mreže. poznavanje elektroinstalacija jake i slabe struje.). poznavanje tehničko-tehnoloških karakteristika cevovoda. naručioca. korišćenja instalacija i opreme u skladu sa zahtevima "S" propisa (propisa vezani za protiv-eksplozivne mere). norme vezane za gasnu i elektroenergetsku struku. sveobuhvatnu i kvalitetnu primenu navedenih zahteva od svakog subjekta. poznavanje zona opasnosti na gasnim instalacijama. projektanta. korisnika i servisera.1 mA/m2 i 10 -100 mA/m2 za neizolovane čelične površine (zavisi od veličine hrapavosti površine cevi i sl. k – faktor čija vrednost zavisi od od uticaja lutajućih struja na predmetnoj lokaciji: k=1+ Eis 0 .obezbeđuju visoki nivo zaštite ukopanih cevovoda od korozije. od kvaliteta primenjene pasivne antikorozione zaštite i od kvaliteta izrade i održavanja sistema. primenu normi i zakonske regulative izgradnje. i okoline cevovoda. Ik=0.

19. Ral – otpor anodnog ležišta (maksimalno dopušteni i stvarni). Prirast struje ∆Io u tački "O" i u tački "A" daće prirast struje: ∆Ia=∆Io·e(-α·A) gde je: Α – je konstanta atenuacije potencijala za predmetni cevovod. Rs – uzdužni otpor cevovoda jedinične dužine. pod pretpostavkom da je: • • • • otpor tla jednolik po celoj trasi. pa će u nekoj udaljenoj tački "A" na cevovodu biti promena potencijala ∆Ea=∆Eo·e(-αxA) pri tome ne sme katodnu polarizaciju cevovoda ostvariti negativniju od -1. anodno ležište dovoljno udaljeno pa naponski levak anodnog ležišta nema uticaja. Rk – karakterističan otpor cevovoda Udaljenost O-A vredi na obe strane od lokacije anodnog ležišta (napojne stanice NS1). Rk=(Rs·Rl)/2. Posle toga treba izračunati: Rc – prelazni otpor cevovod/tlo. kvalitet i tip izolacije isti na celom cevovodu. Ukupna struja katodne zaštite ne može idealno da se rasporedi na celu površinu cevovoda iz samo jednog anodnog ležišta jer je kretanje struje jona u tlu ograničeno mnogim uslovima. odnosno minimalan broj potrebnih anodnih ležišta.19. slika 8. 148 . Rl=∆Eo/∆Io. Krive atenuacije potencijala na cevovodu Iz prethodnih proračuna dobijaju se parametri pomoću kojih se utvrđuju veličina zaštitne struje i atenuacija potencijala.Eis – izmerena veličina napona polja delovanja lutajućih struja na trasi gasovoda u V (pod uslovom da su polja ujednačena). tada jedno anodno ležište (jedna napojna stanica) pozicionirano u tački "O" postiže promenu potencijala Eo. Na udaljenostima na kojima nivo potencijala nije dovoljan treba locirati novo anodno ležište (napojnu stanicu NS2). cevovod izrađen celom dužinom od iste vrste cevi. Slika 8. Međutim. a jednaka je α=Rs/Rk .5V (izuzetno -2V) u odnosu na referentnu elektrodu bakar-bakarsulfat.

se izračunava pomoću jednačine: R Al ⎛ 2⋅lp ⎜ ln t ⎞ ⎜ dp ⎛ ⎝ = ⎜ρ ⋅ ⎟⋅ ⎝ 2 ⋅π ⋅ l ⎠ ⎞ ⎛ ρp ⎟+⎜ ⎟ ⎜ρ ⎠ ⎝ z η ⋅n ⎞ ⎛ dp ⎞ ⎟ ⋅ ln⎜ ⎟ ⎟ ⎝Φ⎠ ⎠ gde su: ρz – izmereni specifični otpor tla na trasi cevovoda. ρp – specifični otpor koksa. Otpor kabla (provodnika) u strujnom anodnom i katodnom krugu se izračunava pomoću izraza: 149 Ga lk ⋅ ξ a . Prelazni otpor izolovani cevovod – tlo se izračunava pomoću jednačine: RC = gde su: 1 P ⋅δi δ i . Ф – prečnik anode.Rv – otpor kabla u anodnom i katodnom strujnom krugu (maksimalno dopušteni i stvarni). n – broj anoda.specifična provodljivost izolacije izražena u proizvođač izolacione trake u katalozima) Si (podatak daje m2 Prelazni otpor horizontalnog ležišta sa štapastim anodama u koksu u nizu. Vek trajanja anodnog ležišta se izračunava pomoću jednačine: tal= Proizvođači anoda daju podatke: Ga – masa anode u kg. t – dubina ukopavanja anoda. lp – dužina posteljice s anodom. Zato se u proračunima i u projektnim rešenjima uz podatke prethodnih merenja i iz raznih simulacija koriste i razni drugi iskustveni proračuni koji se mogu naći u raznim literaturama i projektima. Treba naglasiti da su u praksi stvarni uslovi daleko složeniji i da je bez preciznih prethodnih merenja i korišćenja stečenih iskustava vrlo teško proračunati najtačnije parametre za potrebe sistema katodne zaštite novog cevovoda. ξa – elektrohemijski ekvivalent rastvaranja (kg/Agod). dp – debljina posteljice s anodom. η – faktor zasenjenja.

mora se voditi računa o racionalnom korišćenju raspoloživog napona izvora katodne zaštite pa u tom smislu ukupan pad napona u provodnicima u strujnom kolu ne sme biti veći od 6% (od priključka na električnu mrežu do poslednjeg trošila). lv – dužina provodnika. baterije.58V. Izbor katodne zaštite Katodna zaštita sa žrtvovanim anodama primenjuje se kod čeličnih cevovoda kod kojih primena katodne zaštite sa spoljnim izvorom struje nije ekonomski opravdana. sa potencijalom rastvaranja E=-1. sa potencijalom rastvaranja Eo=-1. Katodna zaštita sa spoljnim izvorom struje koristi različite izvore struje. gasne turbine. pretvarači energije iz kojih se dobija jednosmerna struja (sunčeva energija.28V. (moguće do 50% rastvaranja) cinkove anode imaju elektrohemijski ekvivalent 10. 150 . Osim ovoga. Standardne karakteristike anoda su: • • • magnezijumske anode imaju elektrohemijski ekvivalent 3. Na osnovu podatka o potrebnoj struji za katodnu zaštitu Ik i broja potrebnih anodnih ležišta (napojnih stanica iz proračuna za atenuaciju potencijala) treba odrediti minimalan napon napajanja.73 kg/A·god. 8. vetrenjače. ρ cu ⋅ I v Ar Kod proračuna preseka provodnika mora presek kabla-provodnika da bude takav da i kod maksimalne struje opterećenja. Av – presek provodnika.97 kg/A·god. Treba voditi računa da se na izlazu iz pretvaračaispravljača u normalnom radu ili u slučaju kvara ne pojavi nedopušteni previsoki napon dodira. aluminijumske anode imaju elektrohemijski ekvivalent 2. motorni agregati i električna energija iz distributivne mreže). sa potencijalom rastvaranja E=0. Izbor žrtvenih anoda zavisi od vrste terena i karakteristika cevovoda kao i od karakteristika anoda. U proračunima se koristi razlika potencijala žrtvene anode i štićene konstrukcije i utrošak materijala u odnosu na vek eksploatacije (vek trajanja anodnog ležišta).76V. ne dolazi do zagrevanja i pregorevanja provodnika.2. (moguća pasivizacija).7. odnosno odrediti vrstu katodne zaštite. Iz tog razloga se kod pretvarača ugrađuju posebni zaštitni -sigurnosni sistemi.RV = gde su: ρcu – specifični otpor bakra.94 kg/A·god.

Čelični gasovodi su dobri elektroprovodnici. zaštitu od anodnog rastvaranja zbog lutajućih struja i interferencije. gromobransku zaštitu kao što pokazuje slika 9. Zato je uzemljenje jedna od najstarijih mera za zaštitu od električnog udara na gasovodima. ugrađuje se izolacioni komad (izolaciona prirubnica) sa prenaponskom zaštitom. GASOVODI I ZAŠTITA OD ELEKTRIČNOG UDARA Na gasovodnim sistemima. U okviru proračuna spada i proračun uticaja elektroenergetskih postrojenja i instalacija iz okruženja na gasovod. i proračunava se i izvodi uzemljenje. Takođe definiše se i zaštita sklopova u uređaju od prenaponskih smetnji. Zato moramo za svaki cevovod prikupiti podatke o svim elementima koji utiču na cevovod u smislu povećanja opasnosti od korozije ali i u smislu povećanih opasnosti od dodirnih napona. 151 . zbog uticaja okoline može se pojaviti elektricitet. Pojava elektriciteta usled protoka gasa kroz polietilenske cevi je nešto ređe pa se ova pojava rešava ugradnjom posebnih uzemljenih filtera za odvođenje elektriciteta. i zaštitu od elektroenergetskih udara i sl.Izbor uređaja katodne zaštite podrazumeva pored izbora vrste napajanja i određivanje maksimalne potrebne struje za katodnu zaštitu i potreban napon (Ukmax<50V). sistem za izjednačavanje potencijala. 9.1. odnosno električni napon što može izazvati iskrenje. Na izlazu ukopanog gasovoda iz zemlje. Gromobranska instalacija ima zadatak da u zemlju najsigurnije odvede sav elektricitet koji bi došao iz atmosfere u prostor nadzemne gasne instalacije. tj. Provere funkcionalnosti gromobranske instalacije se izvodi najmanje jednom godišnje. mernoregulacione stanice i slična gasna postrojenja treba da imaju: • • • uzemljenje. Kod ukopanih gasovoda povećani naponi izazivaju jaka anodna otapanja zidova gasovoda. te predvideti adekvatne mere zaštite odnosno kompletan sistem katodne zaštite na jednom objektu koji ima u sebi integrisanu zaštitu od elektrohemijske korozije tla. gasovoda koji je katodno štićen. U okviru definisanja karakteristika pretvarača energije određuju se i parametri potrebni za dobijanje saglasnosti za korišćenje raspoložive energije. otapanje anoda ili nedozvoljeni nivo dodirnog napona koji može biti tragičan po operatera ili korisnika. kako bi se nadzemni deo instalacije električno odvojio od ukopanog gasovoda. na primer 220/230V. 50Hz iz distributivne mreže. mogu primiti električni naboj i provoditi električnu struju. Nadzemni gasovodi. odnosno na njegovim delovima.

Zaštita gasne instalacije od električnog udara. ZIN-zaštita od indukovanih napona Izjednačavanje potencijala se sprovodi radi sprečavanja pojave električnog iskrenja. NS-električna napojna stanica (uređaj). MBS-merni betonski stubić katodne zaštite. U odnosu na ustanovljeno stanje izvode se klasične i specijalne instalacije uzemljivača sa posebnom opremom koja se uskladjuje sa sistemom katodne zaštite. Provera funkcionalnosti se obavlja jednom godišnje. MM-merno mesto katodne zaštite. Provere ispravnosti se sprovode najmanje jednom godišnje. PĆ-polarizacijska ćelija. DS-drenažni sklop. UZ-uzemljenje i gromobranska zaštita. Slika 9. PNZ-zaštitni sklop. Izjednačavanje potencijala se izvodi međusobnim električnim povezivanjem svih metalnih delova gasne instalacije i ostalih metalnih delova u objektu na sabirni uzemljivač. 152 .Uzemljenja na gasnim instalacijama imaju zadatak da u zemlju odvedu svaki elektricitet koji bi se pojavio na gasnoj instalaciji. MŠKT-merno okno (šaht) katodne zaštite. Legenda: HEP-priključak na NN mrežu. Pojava napona na gasovodima nastaje sve više zbog delovanja visokonaponskih elektroenergetskih i elektromagnetnih objekata i instalacija koje se nalaze u neposrednoj blizini. MS-merna sonda. odnosno da spreči nastanak nedozvoljenog dodirnog napona na gasovodu zbog greške u priključnoj ili na električnoj instalaciji kombinovanih elektro-gasnih uređaja koji su uključeni na gasni sistem. IP-izolirajući umetak (prirubnica).1. Kod udaljenosti elektroenergetskih postrojenja do 400m obavezne su provere uticaja elektroenergetskih i elektromegnetskih postrojenja na trajan i na kratkotrajan uticaj (indukovani napon). KR-kablovski razvod. pojave električnog naboja na gasnim instalacijama i preskoka iskre sa jednog dela instalacije na drugi. tj. DP-drenažni priključak. KP-kablovski priključak. KPS-kompenzacijsko-prilagodni sklop. Na prirubničkim spojevima izjednačenje potencijala se izvodi nazubljenim pločicama ispod određenog broja glava i navrtki zavrtnjeva. URE-ukopana referentna elektroda. AL-anodno ležište. što bi u slučaju prisustva gasa dovelo do paljenja odnosno požara i eksplozije.

mikroprocesorska stanica prosleđuje preuzete podatke. Put informacija ima sledeći karakter: 1. merno-regulaciona oprema montirana na objektima gasovodnog sistema (primopredajna mesta. glavne merno-regulacione stanice. sledeće: . 3. . na krajnjim stanicama i u objektima telekomunikacionog centra gde se vrši koncentracija i distribucija korišćenih spojnih puteva.nakon toga. Switch-evi i sl. preuzima procesne podatke i pretvara ih u odgovarajuće strujne ili naponske signale.). 2.). omogućava se na osnovu podataka koji se prikupljaju i obrađuju ovim sistemom. odnosno dalje ih prosleđuje do mikroprocesorske opreme koja je takođe montirana u pomenutim objektima. grafikoni i sl. kontrolnog centra i sl. nadzirati i upravljati sa više objekata istovremeno. PAD-ovi. 153 . DALJINSKI NADZOR I UPRAVLJANJE CEVOVODNIM TRANSPORTOM 10. Pomoću sistema za nadzor i daljinsko upravljanje moguće je sa jednog mesta (dispečerskog centra. računarska oprema u Dispečerskom centru obrađuje preuzete podatke i omogućava prezentaciju istih na monitorima – dispečing službi stoji na raspolaganju veliki broj prikaza (slike. na osnovu kojih mogu da prate sve željene parametre transportnog gasovodnog sistema i da preduzimaju blagovremene aktivnosti. arhivirani podaci.X 10. komunikaciona oprema je montirana u Dispečerskom centru. donose se optimalne odluke u smislu odražavanja balansa transportnog sistema. Osnovni principi Sistem daljinskog nadzora i upravljanja gasovodom ima osnovnu funkciju da u realnom vremenu omogući uvid u stanje opreme i vrednost osnovnih transportnih parametara gasovodnog sistema. tabele. merno-regulacione stanice.1. 4.blagovremenost uočavanja neregularnih stanja na gasovodu. linijski ventili ili neki drugi mernoregulacioni i / ili upravljački organi). posredstvom komunikacione opreme (modemi.) i prenosi ih u Dispečerski centar. Zbog neprekidnog praćenja tehnološkog procesa cevovodnog transporta prirodnog gasa.

10.1. U Dispečerskom centru.Podatke koji se dobijaju sistemom daljinskog upravljanja koristi osoblje sektora transporta gasa. Sistem za prenos podataka i govora u Dispečerskom centru. Sistem za prenos podataka i govora u PTT objektima.1. GRČ. protok. a zatim i sektori svih službi održavanja gasovodnog sistema i na kraju poslovodni menadžment (po potrebi). U zavisnosti od vrste objekta na gasovodu postoji i različita specifikacija tipa i broja signala koje treba obraditi i preneti u Dispečerski centar: oprema na objektima 154 . Te informacije se obrađuju i šalju u Dispečerski centar na dalju obradu.1. Centralnog dela računarskog sistema. stanje ventila itd. komunikaciju sa krajnjim mikroprocesorskim stanicama. 3. Sistem za prenos podataka i govora duž gasovoda. GMRS. c. Perifernog dela računarskog sistema (krajnje stanice) u objektima gasovoda. 2. odnosno opreme koja se nalazi u Dispečerskom centru. Podsistema za prenos podataka i komunikacije: a. 10. Periferni deo računarskog sistema Osnovna funkcija računarskog podsistema na objektima gasovoda (PPM.3. Merno-regulaciona i signalizaciona gasovoda.2. Na objektima gasovoda. 10. Sistemskog i aplikativnog softvera. čuvanje i prikaz procesnih podataka. Centralni deo računarskog sistema Računarski sistem u Dispečerskom centru obavlja dve osnovne funkcije: 1. c. b.1. Podsistem merno-regulacione opreme: a. d. b. Računarski podsistem koji se sastoji: a. 1. 4. MRS) je da prikupi informacije sa gasovoda: temperatura. pritisak. 2. Sistem za prenos podataka i govora na objektima gasovoda. b. Opis sistema za nadzor i upravljanje gasovodom Sistem daljinskog nadzora i upravljanja gasovodom uslovno je podeljen na više podsistema. Sistem besprekidnog napajanja: a.

Radni pritisak.Ulazni pritisak.Ispad mreže 220 VAC. 2. .Spoljna temperatura vazduha. . Analogni ulazi . .Položaj ulaznih vrata.Izlazna temperatura. . d. .Status PP ventila.Ulazna temperatura.Zaprljanost filtra. Analogni ulazi .Status PP ventila. .Status sigurnosnog ventila. 3.Zaštitini potencijal.Radna temperatura. b. GRČ (Glavno razvodno čvorište) a. 155 . b.Izlazna temperatura. . Brojački ulazi . c.Signalizacija pojave požara.Trenutni protok.Kumulativni nekorigovani protok. . .Rad cirkulacione pumpe (u kotlarnici).Radni pritisak. .Zaprljanost filtra. . b.Kumulativni korigovani protok. Analogni izlazi .Status PP ventila.Postavna vrednost regulatora protoka. .1.Kalorična vrednost gasa. . . . . . Digitalni ulazi . .Zatvaranje PP ventila.Izlazni pritisak.Rad gorionika. . .Trenutni protok.Kumulativni korigovani protok.Sastav gasa. . Brojački ulazi .Izlazni pritisak. Analogni ulazi . .Kumulativni nekorigovani protok. c.Nizak napon AKU baterije. . . .Nizak napon AKU baterije. . Digitalni izlazi .Ulazna temperatura. . GMRS (Glavna merno-regulaciona stanica) a. Digitalni ulazi . e. Digitalni ulazi .Ulazni pritisak. PPM (Primopredajna mesta) a.Ispad mreže 220 VAC.

Kumulativni korigovani protok.Položaj ulaznih vrata. c.Trenutni protok.Nizak napon AKU baterije.PLC kontroler.Spoljna temperatura.Postavna vrednost regulatora protoka.Status sigurnosnog ventila.industrijski PC računar. Definisanje vrsta i veličina alarmnih parametara u zavisnosti od režima transporta U zavisnosti od režima transporta (letnji.Kumulativni nekorigovani protok. . . d. bilo celog sistema za daljinski nadzor i upravljanje gasovodom. 10. .Radni pritisak. 156 . . Brojački ulazi .Izlazni pritisak.PLC kontroler. b. . Alarmi mogu biti primarni ili izvedeni.modularni mikroprocesorski moduli specijalno razvijeni za tu namenu.Zaprljanost filtra. . Digitalni ulazi .4. Uređaj instaliran na objektima gasovoda može biti: .modularni mikroprocesorski moduli specijalno razvijeni za tu namenu. . Preporuka za dva tehnička rešenja: . Za potrebe sistema daljinskog nadzora i upravljanja gasovodom predviđa se obim merenja usaglašen sa konceptom nadzora gasovoda..Izlazna temperatura. . hasvarijski) definišu se parametri upozorenja i alarma. Analogni izlazi .1. MRS (Merno-regulaciona stanica) a. . .Zaštitini potencijal. 4. Postoje različite vrste alarma ili neregularnih stanja koji se mogu javiti bilo sa samog gasovoda.Ulazni pritisak. zimski. . . .Ispad mreže 220 VAC.Nizak napon AKU baterije.Ispad mreže 220 VAC. Analogni ulazi .mini kontroler. . . .

157 .Primarni alarmi se uočavaju samim nadgledanjem procesa.pri havarijskim situacijama. .nestanak napajanja.prekid komunikacionih veza sa pojedinim objektima.neobnavljanje izgleda ekrana i sl. . Osnove postupaka i procedura operatera Neregularnosti rada gasovoda moraju se uočiti i otkloniti u unapred definisanim vremenskim intervalima.pri smanjenom dotoku gasa.po prioritetu razrešavanja neregularnosti. 10. ograničenim isporukama. .1. Izvedeni alarmi (neregularnosti) se definišu sa ekipom zaduženom za transport gasa. .5. Postupci pri regularnom režimu transporta – neregularnosti koje operater mora sam da uoči su: . .prekid komunikacionih veza sa centrom. Postupci pri neregularnom režimu transporta – neregularni režim transporta se može posmatrati sa dva aspekta: . dok se izvedeni mogu otkriti tek pošto se izvrše odgovarajuće softverske provere i proračuni u dispečerskom centru. Sve neregularnosti vezane za režim transporta i rad sistema za daljinski nadzor mogu se razvrstati po određenom kriterijumu: .po mestu na kome treba neregularnost prezentirati. .premašene određene granice alarmnih veličina (gornje i donje). .po mestu nastanka neregularnosti. jer u protivnom mogu se dogoditi nepredvidive posledice.

. investiciona održavanje i 3.podacima o sanaciji objekta i njegovim glavnim delovima i . uslovno stabilan i nestabilan teren – klizište).projektom ili elaboratom o svakoj izvršenoj rekonstrukciji. U sklopu građevinskog održavanja potrebno je tehničku dokumentaciju kompletirati sa: .prelazi ispod železničkih pruga. Godišnjim planom održavanja se predviđaju.prelazi ispod vodotokova. Građevinsko održavanje čine: 1. sa geodetskim snimkom stanja. čelične cevi. kao i približne vrednosti tih zahvata.rov za gasovod (u svim uslovima terena: stabilan. hitne intervencije. objekti na kojima će se vršiti građevinske intervencije. a na osnovu Pravilnika o održavanju. .prelazi ispod puteva. 11. Korisnik gasovoda (kompanija) je dužno da ustroji. redovno održavanje. Osnovu za donošenje godišnjeg plana čine pribavljene i analizirane informacije. odnosno planiraju. GRAĐEVINSKO ODRŽAVANJE Pod građevinskim održavanjem gasovoda podrazumevaju se sve građevinske aktivnosti koje se preduzimaju u cilju održavanja tehničke ispravnosti gasovoda i njegovih sastavnih delova.XI 11. Pregled građevinskih objekata na trasi gasovoda Građevinski objekti na trasi gasovoda koji podležu kontroli i održavanju su objekti i infrastruktura koju čine: .1. 158 .).zaštitni elementi gasovoda (AB kanali. po potrebi. .izdatim uslovima i saglasnostima ’’trećim’’ licima (van kompanije) za izgradnju njihovih objekata u blizini gasovoda ili za ukrštanje sa istim. 2. . vodi i trajno čuva svu tehničku dokumentaciju gasovoda u skladu sa Zakonom o cevovodnom transportu i Pravilnikom o tehničkim uslovima i normativima za bezbedan transport tečnih i gasovodnih ugljovodonika. razni nabačaji materijala i dr. iz koga sledi dinamika održavanja u zavisnosti od vrste objekta. .

vrsta radova u zoni gasovoda ili vrsta objekta. ne mogu se planirati (osim okvirno. podaci o izvođaču i investitoru. platoi. Za razliku od redovnog i investicionog održavanja. od strane zaposlenih u kompanijama sa strane koje daju usluge. a pristupa se njihovoj realizaciji nakon saznanja – informacije (od strane zaposlenih u kompaniji.- prelazi iznad puteva. geodetska i građevinska podloga izvedenog stanja i sl. glavne merno-regulacione stanice.2.). izvođenje radova. nalog za izvođenje radova. takozvana ’’treća lica’’. nakon saznanja. predmer i predračun radova. odeljenje za pravne poslove) i van kompanije (nadležne državne inspekcije i MUP).). nadležnih inspekcijskih službi i dr. pristupni putevi. To znači da je potrebno obezbediti neophodnu dokumentaciju za izvođenje radova na terenu (projekat odnosno elaborat sanacije – radova. vrši se uvid na licu mesta od strane stručnog radnika kompanije.). investiciono održavanje. stanje dokumentacije na osnovu koje se izvode predmetni radovi i sl. na osnovu sačinjenog zapisnika vrši se obaveštavanje u okviru kompanije (odeljenje za tehničke poslove. mostovi preko reka. na osnovu finansija i na osnovu iskustva) jer su rezultati nepredviđenih okolnosti (vanredne okolnosti. 3. 5. 4. U daljoj aktivnosti sva tri vida održavanja (redovno. 159 . kao i hitne intervencije. 11. odvajači tečnosti. o čemu se obavezno sastavlja zapisnik sa svim bitnim podacima (uzrok za hitnu intervenciju. 2. merno-regulacione stanice i regulacione stanice. čvorišta. informacija se klasifikuje i obrađuje uz kompletiranje odgovarajućim podlogama (situacioni plan. železničkih pruga.). vršenje nadzora nad izvođenjem i evidentiranjem u bazi podataka). blok stanice. hitne intervencije) imaju isti tretman. šahtovi. Procedura pri građevinskom održavanju (tokovi dokumentacije i tokovi informacija) Planom održavanja za tekuću godinu predviđa se redovno. čistačke stanice. investiciono održavanje. ograde. blok ventili. aktivnosti trećih lica u zoni gasovoda i dr. hitne intervencije imaju sledeće specifičnosti: 1. radovi se izvode po hitnom postupku (bez odlaganja). oznake gasovoda. vodotokova i ostalih objekata. kompresorske stanice.

osmatranje promena vegetacije duž trase.izgradnju novih zasada.kontrolu stanja oznaka. sprovode se periodični programi obilaska gasovoda. Kod građevinskih aktivnosti na trasi gasovoda.zadaci su isti kao kod pešačkog obilaska uz pregled stanja svih vrsta ukrštanja. pogotovo u zonama evidentiranih aktivnih i potencijalnih klizišta. Obilasci vozilom: . .pregled vegetacije.utvrđivanje promene stanja na trasi ili objektima kraj nje. Pregledi iz vazduha (helikopterska kontrola) imaju za cilj: . stubića katodne zaštite i sl.radove na rovovima i kanalima.pregledi iz vazduha. . Vizuelno i geodetsko praćenje (osmatranje) specifičnih objekata i pojava na trasi gasovoda Pod ovom grupom objekata i pojava mogu se smatrati: 160 .iskope zemljišta.11. koje bi moglo dovesti do spiranja zaštitinog nadsloja nad cevovodom i ogoljavanja istog. 11.kontrola stabilnosti pokrivnog sloja cevovoda.uočavanje građevinskih aktivnosti ili obrade zemljišta duž trase i . . .građevinske radove. . Pešački obilasci obuhvataju: .pešački obilasci i . . odušnih cevi. . Kontrola aktivnosti na trasi gasovoda (cevovoda) Radi praćenja stanja građevinskih aktivnosti (pored odobrenih od strane kompanije). .obilasci vozilom.3. Osnovni tipovi pregleda su: . upozorenja. erozivnog i bujičnog delovanja.izgradnju kanalizacionih vodova i kablovskih veza cevovoda i/ili drugih objekata na zemlji i pod zemljom.korišćenje zemljišta za skladište itd.na trasi gasovoda i mestima ukrštanja gasovoda sa drugim objektima.. .radove na putevima. . treba pregledati table zabrana. . .u izvesnim slučajevima može biti potrebno merenje pomeranja gasovoda radi preduzimanja posebnih tehničkih zahvata (ovakva merenja se mogu izvoditi i ako ’’treća lica’’ izvode građevinske radove u neposrednoj blizini gasovoda). .4.uočavanje promena stanja na trasi ili u njenoj blizini. posebna pažnja se obraća na: . kao i kontrola stabilnosti tla u kome je položen cevovod.evidentiranje građevinskih aktivnosti i obrade zemljišta duž trase i . obaveštenja i oznake cevovoda.

RS.5. Održavanje nadzemnih cevovoda i pretaćih objekata Nadzemni delovi cevovoda su sve cevi. uslovno stabilni i nestabilni delovi terena (klizišta i sl. Održavanje podzemnih gasovoda U postupku izvođenja radova na gasovodu. železničkih pruga. kako ne bi došlo do ugrožavanja cevovoda. . 11.ručni otkop gasovodne cevi u potrebnoj dužini. instalacija se polaže u zemlju na dubinu od oko 1 m. Ukoliko je na mestu anomalije veći stepen korozivnog oštećenja.rangiranje anomalija po težini. Nakon uočavanja pojava pomeranja terena potrebno je odabrati najbolji način za sanaciju i obezbediti neophodnu dokumentaciju za izvođenje tih radova. .definisanje stepena oštećenja izolacije. pristupa se aktivnostima sanacije tog dela gasovoda. putne i železničke prelaze. a na projektovanoj deonici premošćava sve rečne. kao i redovno merenje potencijala u cilju valjane katodne (aktivne) zaštite. po posebno propisanim normativima i merama zaštite).zatrpavanje gasovoda peskom i zemljom iz iskopa. u postupku sanacije potrebno je izvršiti ultrazvučno snimanje debljine zida cevi te ukoliko postoji potreba pristupa se sanaciji (isecanju dela gasovodne cevi i zamena novom.5.). Održavanje gasovoda i gasovodnih objekata 11. . vodotokova i sl. zamena oštećene izolacije i snimanje izolacije na elektroprobojnost. MRS. 11. Ovakav vid održavanja ima određenu propisanu dinamiku vršenja kontrole nad ovim objektima i pojavama. kao i nadzemni cevovodi na stabilnim čeličnim osloncima. 161 . Uslovno stabilni i nestabilni tereni takođe zahtevaju pojačanu vizuelnu i po potrebi geodetsku kontrolu. BS).geodetsko obeležavanje mesta anomalije. armatura i oprema koji se nalaze u krugu ograđenog gasovodnog objekta (GMRS. Po završenom snimanju određene trase gasovoda.izbor anomalija za sanaciju.2. . pristupa se preduzimanju potrebnih mera za otklanjanje negativnih pojava. uz obaveznu prethodnu pripremu neophodne dokumentacije za izvođenje radova na terenu.- razni prelazi gasovoda ispod i iznad drugih objekata i prepreka (puteva.5. Nakon izvršene kontrole.1. . a sama instalacija je izvedena od čeličnih bešavnih ili šavnih cevi koja se štiti antikorozionom zaštitom. U postupku redovnog održavanja vrši se snimanje postojanosti pasivne zaštite (izolacije) i eventualne pojave korozije.) u kojima je položen gasovod. a sami radovi se sastoje iz nekoliko osnovnih operacija: .

kao i popravka i zamena dotrajalih elemenata. Ostali radovi na održavanju gasovoda Radovi koji nisu obuhvaćeni prethodnim opisom posla su radovi na trasi gasovoda.). Vrši se redovna kontrola objekata. šahtova i sl.popravka poda unutar zidanih objekata i sl.5.krečenje zidova i farbanje bravarije. 11. kao što su: . . donosi se odluka o potrebi intervencije na njima i pristupa se pripremi neophodne dokumentacije za izvođenje radova na terenu. ograda. . Održavanje mostova Na trasi gasovoda postoje nadzemni prelazi preko puteva. kao što su: . 11.popravka ili zamena krovne konstrukcije.radovi na održavanju pristupnih puteva (uključujući popravke kolovozne konstrukcije. stubova i kapija ograde.4. Obavezan je pravovremeni kontakt sa korisnicima objekata sa kojima se gasovod ukršta (putevi. temenih oznaka i oznaka upozorenja i . 11. Nakon utvrđenih nedostataka (vizuelnim osmatranjem) pristupa se izradi preliminarnog izveštaja o stanju konstrukcije mosta i na osnovu njega donosi 162 .1.zamena ograde. . . . a vezani su za održavanje zidnih objekata.popravka protiv-požarnih šahtova (hidroizolacija). uređenje bankina i odvodnih kanala i popravka rampi). betonskih površina. za čije održavanje važe odgovarajući propisi (vezano za materijal i tip konstrukcije). Održavanje specifičnih objekata na trasi gasovoda Nakon obavljenog vizuelnog i geodetskog (po potrebi) osmatranja specifičnih objekata.6. . nadstrešnica. . pravilnicima i standardima.popravka i zamena stacionažnih oznaka.6. Ova vrsta radova se izvodi u redovnom postupku. 11. i neophodno je obezbediti njihovu pismenu saglasnost na predložene radove. u skladu sa određenim normama.popravka betonskih površina unutar ograde. Ostali radovi na redovnom održavanju ograđenih gasovodnih objekata Ova vrsta radova se svodi na sitne građevinsko-zanatske radove. železničke pruge. vodotokovi i sl.Kako se gasovod podzemno štiti hidroizolaciono.popravka i zamena stubića katodne zaštite.popravka odušnih lula.3. železničkih pruga i vodotokova u vidu manjih i većih mostova od raznih građevinskih materijala (najčešće betonskih i čeličnih). tako se nadzemni gasovodi štite od spoljne korozije alkidnim premazima odgovarajućih boja.5.

2. arhiviranje i ažuriranje baze podataka za sve objekte na trasi gasovoda Osnovu predmetnih aktivnosti čini formirani GIS (geografski informacioni sistem) uz korišćenje određenih kompjuterskih programa. optimalno rešenje za sanaciju.izradi detaljnijeg izveštaja o stanju konstrukcije mosta. ograde. zelene površine. Evidencija aktivnosti građevinskog održavanja. intervencija na zasadu i dr. uz obaveznu saradnju sa korisnikom tih objekata.na osnovu primedbi MUP-a. kapije i sl. Održavanje podzemnih i podvodnih prelaza Ukoliko se pokaže. 11. Kada se radi o vodotokovima i radovima vezanim za njih. popravke potpornih zidova. Prikupljanje podataka se vrši: .obradi rezultata terenskih radova. .odluka o potrebi detaljnijeg pregleda konstrukcije mosta (uključujući i eventualna merenja i ispitivanja na terenu – mostu). Svaki objekat treba da ima svoju ’’ličnu kartu’’ (bazu podataka) gde se unose podaci potrebni za održavanje (lokacija. staze. . sanaciji se pristupa nakon pripreme odgovarajuće dokumentacije (projekta ili elaborata sa predmerom i predračunom). . elementi objekta sa preciziranjem vrste materijala i količinama. kao i na osnovu geodetskog osmatranja.).izradi eventualnog projekta (elaborata) sanacije i . . Na osnovu detaljnog pregleda kompletne konstrukcije.3.6.Nadgledanje sistema iz vazduha. potrebno je pronaći najpovoljnije. uz pismenu saglasnost. Na terenu se izvode oni radovi kojima se uklanjaju ili sprečavaju štetne posledice.GPS (trenutno pozicioniranje željenih tačaka). pristupa se: .6. 11. 163 . zavisno od vrste osnovnih sanacionih radova – objekata (čišćenje odvodnih kanala.geodetskim osmatranjem.redovnim obilaskom radnika operatera gasovoda. vrsta objekta. najbolje je izvođenje sanacionih radova poveriti specijalizovanoj kompaniji iz vodoprivrede.izradi uputstva za redovno održavanje mosta. Održavanje saniranih klizišta Ako se vizuelnim pregledom ustanovi potreba za intervencijom na saniranom klizištu. .). platoi. . kao i geodetska osmatranja.7. 11. nakon vizuelnog osmatranja elemenata podzemnih i podvodnih prelaza. vlasništvo. da je gasovod ugrožen.fotogrametrijom. .

. .izrada tendera. 164 .izbor izvođača. .sklapanje ugovora. . .Nakon toga sledi: . .arhiviranje svih aktivnosti i eventualna izmena (ažuriranje) u ’’ličnoj karti’’ objekta.praćenje troškova i plaćanja.izvođenje.sortiranje (klasifikacija). .nadzor nad izvođenjem.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful