I

1. OPŠTI DEO
1.1. OSNOVNA FIZIČKO-HEMIJSKA SVOJSTVA GASOVITIH UGLJOVODONIKA (OSNOVNI GASOVI) Da bi se u potpunosti i pravilno definisali ali i razumeli tehničko-tehnološki principi funkcionisanja transporta gasovitih ugljovodonika, potrebno je poznavati: • • • • • osnovne fizičko-hemijske karakteristike gasovitih ugljovodonika, principe proizvodnje, pripremu za transport, sistem za transport i njegove sastavne delove i karakteristične postupke.

Treba naglasiti da kada su u pitanju cevovodni transportno distributivni sistemi i transport gasovitih ugljovodonika, polietilenskim gasovodima se transportuju grupe gasovitih goriva I, II i IV, a čeličnim gasovovodima sve četiri grupe. 1.1.1. Osnovna fizičko-hemijska svojstva gasovitih ugljovodonika Gasovite ugljovodonike čine: • • • • prirodni gas i tečni derivati prirodnog gasa, tečni naftni gasovi (propan i butan), gasovi iz postrojenja za gasifikaciju (gradski i daljinski) i mešani gasovi.

Pod gasovitim gorivom podrazumevaju se gasovi i njihove smeše, koji su prvenstveno namenjeni za sagorevanje. Pod osnovnim gasovitim gorivima podrazumevaju se ona goriva koja se potrošačima isporučuju putem javnog, transportnog i distributivnog sistema. Stanje gasa normalno stanje gasa: određeno je temperaturom Tn = 273,15 K (0OC) i pritiskom Pn = 1,01325 bar; to je referentno stanje u proračunima i označava se ili indeksom ’’n’’ uz simbol pripadajuće veličine ili naznakom temperature i pritiska; 1

-

standardno stanje gasa: određeno je temperaturom Ts = 288,15 K (15OC) i pritiskom ps = pn = 1,01325 bar; za oznaku standardnog stanja koristi se indeks ’’s’’. radno stanje gasa: određeno je stvarnim veličinama – temperaturom (t) i pritiskom (p); radno stanje se označava simbolima bez ikakvog indeksa. količina gasa: iskazuje se prevashodno u jedinicima zapremine (m3), ređe u jednicima masa (kg) ili u jedinicima količine materije (kmol); ako se količina iskazuje jedinicima zapremine, navodi se odgovarajuća temperatura i odgovarajući pritisak; količina gasa izražena jedinicom mase ne zavisi od temperature i pritiska. Toplotna vrednost [MJ/m3]

-

-

-

gornja toplotna vrednost, Hg: količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1,01325 bar), pri čemu su produkti sagorevanja svedeni na temperaturu od 25OC, a vodena para u njima se kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna); donja toplotna vrednost, Hd: količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1,01325 bar), pri čemu su produkti sagorevanja ohlađeni do temperature iznad tačke rošenja vodene pare, pa se vodena para njima ne kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna); radna toplotna vrednost, Hpg, Hpd: može se izraziti kao gornja ili donja; u oba slučaja reč je o sagorevanju one količine gasa koja u radnom stanju ima zapreminu od 1 m3, a pod istim uslovima kao u prethodnim stavovima. Gustina [kg/m3]

-

gustina gasa (zapreminska masa): odnos mase gasa i njegove zapremine pri određenom pritisku i temperaturi; relativna gustina: odnos gustine gasa i gustine suvog vazduha pri istim uslovima (p,t); izražava se u odnosu na normalno stanje; relativna gustina je bezdimenziona veličina. Vobe indeks [kJ/m3]

Vobeov broj (Vobe-indeks) je pokazatelj toplotnog opterećenja gorionika. Toplotno opterećenje nekog gorionika je količina toplote dovedena gasom u taj gorionik u jedinici vremena. Gasovi različitog sastava sa istim Vobe-indeksom pri istom protočnom pritisku daju približno isto toplotno opterećenje. Vobeindeks se izražava u [MJ/m3] ili [kWh/m3]. Toplotno opterećenje se po pravilu izražava u [kW]. gornji Vobe-indeks:

Wg =

Hg

ς
2

gde su, Hg – gornja toplotna vrednost, ζ – relativna gustina gasa. donji Vobe-indeks:

Wd =

Hd

ς

gde su, Hd – gornja toplotna vrednost, ζ – relativna gustina gasa. prošireni Vobe-indeks: Wg ,e = Wg ⋅

pe , odnosno Wd ,e = Wd ⋅ pe

Gornji ili donji prošireni Vobe-indeks: proizvod toplotne vrednosti i kvadratnog korena priključnog pritiska merenog na priključku gasnog trošila pe [mbar]. Klasifikacija gasovitih goriva Podela je izvršena prema toplotnom opterećenju gorionika izraženom prema veličini Vobe-indeksa. Našim standardom, uvedene su četiri grupe gasovitih goriva: I grupa obuhvata gasove bogate vodonikom (gradski gas i daljinski gas) i deli se prema veličini Vobe-indeksa na podgrupe: A (23,0-28,1 MJ/m3) i B (28,1-33,5 MJ/m3). II grupa obuhvata gasove bogate metanom (prirodni gasovi iz prirodnih nalazišta, sintezni prirodni gas, kao i gasovi za njihovu zamenu) i deli se prema veličini Vobe-indeksa na podgrupe: L (37,8-46,8 MJ/m3) i H (46,1-56,5 MJ/m3). III grupa obuhvata tečne naftne gasove (Wg = 77,4-92,5 MJ/m3). IV grupa obuhvata smeše ugljovodonika i vazduha, proizvedene od tečnih naftnih gasova, ili prirodnih gasova: propan-butan-vazduh Wg = 24,5-25,2 MJ/m3 i prirodni gas-vazduh Wg = 25,2 MJ/m3. Svojstva karakterističnih predstavnika grupa gasovitih goriva Daljinski gas je suvi gas iz koksnih peći iz I grupe, podgrupa B.

3

U tabeli 1.1 dat je sastav daljinskog gasa, sa osnovnim karakteristikama ovog gasa.
Tabela 1.1. Sastav i karakteristike daljinskog gasa
Sastav Vodonik H2 55% Ugljen monoksid CO 6% Metan CH4 25% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 2% Azot N2 10%

Karakteristike Toplotna moć, Hg = 19,6 MJ/m3n Relativna gustina, d = 0,39 Toksičan, bez boje i mirisa Vobe broj, Wg = 31,4 MJ/m3n Nazivni priključni pritisak 8 mbar Teorijska količina vazduha 4,26 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600OC Količina vlažnih dimnih gasova 4,97 m3n/m3n Brzina sagorevanja 111 cm/s Granica zapaljivosti 5-33% zapreminski (V)

Gradski gas je iz mešavine koksnog generatorskog gasa ili koksnog vodenog gasa i daljinskog gasa, podešene toplotne vrednosti. U tabeli 1.2 dat je sastav gradskog gasa, sa osnovnim karakteristikama ovog gasa.
Tabela 1.2. Sastav i karakteristike gradskog gasa
Sastav Vodonik H2 44% Ugljen monoksid CO 12% Metan CH4 22% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 4% Azot N2 16%

Karakteristike Toplotna moć, Hg = 18 MJ/m3n Relativna gustina, d = 0,47 Toksičan, bez boje i mirisa Vobe broj, Wg = 25,1 MJ/m3n (I gr., pod.A) Nazivni priključni pritisak 8 mbar Teorijska količina vazduha 3,94 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 550OC Količina vlažnih dimnih gasova 4,59 m3n/m3n Brzina sagorevanja 93 cm/s Granica zapaljivosti 5-38% zapreminski (V)

Prirodni gas koji se nalazi na našem tržištu ima sledeće karakteristike, koje su date u tabeli 1.3.

4

Tabela 1.3. Sastav i karakteristike prirodnog gasa
Sastav Metan CH4 84,90097,072% Etan C2H6 1,1369,510% Propan C3H8 0,7003,020% Butan C4H10 0,2102,000% Ugljen dioksid CO2 0,0801,100% Azot N2 0,3202,100% Tečni ugljovodonik CmHn 0,0300,890%

Karakteristike Toplotna moć, Hg = 30,2-47,2 MJ/m3n Relativna gustina, d = 0,55-0,7 Toksičan, bez boje i mirisa Vobe broj, Wg = 46,1-56,5 MJ/m3n (II,H) Vobe broj, Wg = 37,8-46,8 MJ/m3n (II,L) Nazivni priključni pritisak 18-24 mbar Teorijska količina vazduha 8,4-9,8 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600-670OC Količina vlažnih dimnih gasova 9,4-10,9 m3n/m3n Brzina sagorevanja 30-36 cm/s Granica zapaljivosti 5-15% zapreminski (V)

Propan (PN) i propan butan smeša (PBS), III grupa – propan i butan su tečni naftni gasovi (JUS B.H2.130 i JUS B.H2.134). U tabeli 1.4 dat je sastav i karakteristike ovog gasa.
Tabela 1.4. Sastav i karakteristike gasa propan (PN) i propan butan smeša (PBS)
Sastav Inertni gasovi, max [%V] PN 0,2 PBS 0,2 Propanpropan, min [%V] PN 95 PBS 30,8 Ugljovodonici C2 i C4 [%V] PN 4,8 PBS Butan C4 max [%V] PN PBS 65,0 Ugljovodonici C1 i C2 [%V] PN PBS 3,0 Ugljovodonici C5 max [%V] PN PBS 1,0

Karakteristike Toplotna moć, Hg [MJ/m3n] Relativna gustina, d PN PBS PN PBS 100,8 122,32 1,56 1,9 Teorijska količina vazduha [m3n/m3n] Nazivni priključni pritisak [mbar] Količina vlažnih dimnih gasova [m3n/m3n] 510 490 80,73 88,45 Brzina sagorevanja [cm/s] Granica zapaljivosti [%V] PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS 23,8 29,4 30 30 25,8 30,74 42 39 2,1-9,5 1,8-9,5

Netoksičan, bez boje i mirisa Temperatura samopaljenja [OC] Vobe broj, [MJ/m3n] PN PBS PN PBS

Propan-butan-vazduh smeša (SPBV – IV grupa)*; sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1.5. 5

Tabela 1.5. Sastav i karakteristike smeše propan-butan-vazduh (SPBV)
Sastav Propan [%V]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Butan [%V]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Vazduh [%V]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

27,5

33

0,0 Karakteristike

22

72,5

45

Toplotna moć, [MJ/m3n]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Relativna gustina, d
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

25,7

62,6

1,154

1,42

Netoksičan, bez boje i mirisa
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Vobe broj, [MJ/m3n]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Da

Da

25,17

52,6

Nazivni priključni pritisak [mbar]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Ne sme se formirati smeša sa manje od 9,5% propan butan gasa.

8

18

*Napomena: smeše nisu određene JUS-om (dato kao primer). Prirodni gas-vazduh smeša (SGV – IV grupa)**; sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1.6.
Tabela 1.6. Sastav i karakteristike smeše prirodni gas-vazduh (SGV)
Sastav Prirodni gas [%V]
Za zamenu ’’gradskog gasa’’

Vazduh [%V]
Za zamenu ’’gradskog gasa’’

58 Karakteristike Toplotna moć, [MJ/m3n]
Za zamenu ’’gradskog gasa’’

42

22,53 Da 8

Relativna gustina, d Vobe broj, [MJ/m3n]

Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Za zamenu ’’gradskog gasa’’

0,8 25,2

Netoksičan, bez boje i mirisa Nazivni priključni pritisak [mbar]
Za zamenu ’’gradskog gasa’’

Ne sme se formirati smeša sa manje od 15% prirodnog gasa i vazduha.

**Napomena: JUS-om nije definisana smeša. 6

4 GGE [vol. 2.9 44.6 3.8 DGE [g/m3] 145.7. Zasićenje vodenom parom pri različitim pritiscima i temperataruma Temperatura [OC] Pritisak [bar] 1 20 20 100 1 60 20 100 1 100 20 100 Sadržaj vodene pare [kg/1000m3] 10 0. 5.3 195.4 37.1 1.3 760 40 11 7 .Granice eksplozivnosti Gornja odnosno donja granica paljenja pokazuje u kom odnosu mešavine gasa i vazduha može doći do paljenja.4 15. To je prikazano na slici 1.0 4.3 100.7. Granice eksplozivnosti identične su granicama paljenja. Shematski prikaz granice eksplozivnosti Tabelarni prikaz i granica eksplozivnosti gasova dat je u tabeli 1.5 9.5 249.0 214.3 150 8 2.6 17.7 1. Tabela 1.8. DGE – donja granica eksplozivnosti . %] 77. 3.7 178.8). 6. %] 11.0 4. 7.0 75.3 37.9 39.1. 4. CO H2 CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C5H12 Gasovi mogu da budu vlažni ili suvi.2 63. Tabela 1.5 8. Sadržaj vlage mora da bude u propisanim granicama kako ne bi kvarila energetsku vrednost gasa (tabela 1.0 2.2 3. GGE – gornja granica eksplozivnosti Slika 1.3 33.8 0.5 1.8 GGE [g/m3] 862. Granice eksplozivnosti gasova Redni broj Gas Temperatura paljenja [OC] 610 530 645 530 510 490 285 Granice paljenja (eksplozivnosti) u vazduhu pri 20OC i 1013 mbar DGE [vol.1.5 7.

82 -140.221 Relativna gustina dv 0.429 1.93 62.529 1.171 0.090 1.70 -239.00 133.10 -118.016 28.040 2.020 2.Radi poređenja.717 1.967 0.105 0.491 Kritično stanje temperatura tk pritisak pk -147.124 58.250 0.069 1.151 Gustina na 0OC.960 44.90 -140.049 1.9 i 1.75 31.011 16.673 2.60 38.40 Tabela 1.668 3.50 43.562 2. Energetska vrednost nekih gorivih gasova Energetska vrednost Gas gornja [kJ/kg] acetilen vodonik ugljenmonoksid sumporvodonik metan etan propan butan izo-butan pentan 50240 141900 10090 16540 55560 51920 50370 49570 49450 49200 48570 120080 10090 15240 50080 47520 46390 45760 45680 45430 donja gornja 3 O Donja 56900 10800 12640 23490 35840 63730 93370 123770 121840 146340 [kJ/m ] 0 C.13 35. 1 bar 58910 12770 12640 25460 39860 70420 101740 133980 131890 158480 8 .357 2.293 1.9.124 72. 1 bar [kg/m3] 1.60 152.00 46.10.070 44.10 33.976 1.011 32.00 33.091 2.905 0.554 1.90 50.000 28.967 0.37 35.251 1.022 26.20 48.097 58.70 197.74 73.40 12. Osnovne karakteristike nekih gasova Gas azot acetilen vodonik vazduh ugljendioksid kiseonik ugljenmonoksid metan etan propan butan izo-butan pentan Hemijska oznaka N2 C2H2 H2 CO2 O2 CO CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C4H10 C5H12 Molekulska masa 28.15 32.10 95.20 -82.00 37.97 37. daju se podaci o nekim gasovima u tabelama 1. Tabela 1.000 1.043 30.10.064 2.

dok se daljinski gas cevovodima transportuje u oblast potrošača. kreking gasovi (izdvajanje iz naftnih proizvoda vodenom parom) i gas iz škriljaca (podzemna gasifikacija). 1. Švelni gas se takođe dobija postupkom degasacije iz čvrstih goriva. PRIPREME ZA TRANSPORT I TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA Energetski i sagorljivi gasoviti ugljovodonici prema postanku se dele na: • • tehnički proizvedene i prirodne. 1. U spoju sa vodom stvara jaku korozivnu sumporastu kiselinu. a koncentracija preko 1000 ppm može za čoveka biti pogubna. siromašni i bogati. sumporvodonik. a sa vodom gradi kiselinu sa korozivnim svojstvom. Tehnički proizvedeni gasoviti ugljovodonici Gradski i daljinski gas veštački se proizvode postupkom degasacije u gasarama (postrojenjima za gasifikaciju). OSNOVNI PRINCIPI PROIZVODNJE. itd. 9 . preko veštačkih bušotina u zemljinoj kori. prirodni gas se klasifikuje kao: suvi. zagrevanjem na 950-1000OC bez prisustva vazduha (koks je sporedni proizvod). azot i ređe helijum. Kod visokih koncentracija on se ne otkriva mirisom.2. Ovaj gas. Transport ovih gasova vrši se cevovodima na bazi razlike potencijala stvorenom u procesu proizvodnje ili se ostvaruje odgovarajućom vrstom kompresora. uglavnom na bazi kamenog uglja.2. sve u zavisnosti od mesnih i tehničkih uslova i potreba. Takođe mogu da se dobiju od uljnih proizvoda katalitičkim izdvajanjem.1. Prirodni gas Prirodni gas dobija se iz gasnih ili gasno-naftnih polja. produkti gasifikacije (generatorski gas i gas iz visoke peći). sadrži i ugljendioksid. ali na nižim temperaturama (500700OC).2. pored korisnih sastojaka. Prema sadržaju težih ugljovodonika (iznad pentana. Prisustvo ugljen-dioksida je takođe nepovoljno jer smanjuje energetsku vrednost. Gradski gas se proizvodi u mestu potrošača. izraženi u cm3/m3n). U grupu tehnički proizvedenih gasova spadaju: vodeni gasovi (ugljeni i koksni vodeni gas).2.1. Naročito nepovoljnu komponentu predstavlja sumporvodonik zbog svojih toksičnih svojstava i svojstava vezivanja sa vodom.

Tako očišćen gas se sprovodi na sušenje u postrojenje dehidracije.3.4. Transport se odvija na principu razlike potencijala. u zavisnosti od njegove suvoće. Tečni naftni gas Tečni naftni gasovi su oni gasovi koji se pod relativno niskim pritiskom i normalnoj temperaturi prevode u tečno stanje. gde se prati proces eksploatacije preko mernog separatora. prirodni gas se doprema podzemnim bušotinskim gasovodima. Mešanje tečnog naftnog gasa sa vazduhom vrši se preko takozvanih mešača različitih tipova. u zavisnosti od mesnih tehničko-tehnoloških uslova. Suvi prirodni gas se preko kompresorskih stanica transportuje cevovodima do distributivnih sistema ili industrijskih potrošača. pritiskom gasne faze iz rezervoara. koksnim gasom. Dobijaju se na sledeće načine: pri procesu rafinacije u rafinerijama nafte i ekstrakcijom odnosno izdvajanjem iz prirodnog gasa. kao što su: injektorski. Propan i butan su glavne komponente tečnih naftnih gasova.2. Smeše ugljovodonika i vazduha Definisano našim standardom.. Iz eksploatacionog polja.Uobičajen pratilac sirovog prirodnog gasa je i voda. zbog otežanih uslova primene čistog propan-butana u zimskom periodu. Preko zbirnog separatora vrši se eksploatacija i izdvajanje kondenzata i vode iz gasa ili izdvajanje prirodnog gasa i vode kad je u pitanju naftni sabirni sistem. koja je u svetskoj ekspanziji. stvaraju se povoljni uslovi korišćenjem istog (čeličnog) distributivnog sistema za primenu prirodnog gasa. vodenim gasom i dr. meri se i dalje sprovodi gasovodom do degazolinaže ili u transportni distributivni sistem. Mešavina gasne faze propan-butan gasa i vazduha sve je češće u primeni iz više razloga: njome se zamenjuje snabdevanje potrošača generatorskim gasom. volumetrijski proporcionatori i agregati za mešanje. 1. ove smeše se pojavljuju kao: mešavina propan-butana i vazduha i mešavina prirodnog gasa i vazduha. 10 . od bušotina do sabirnog sistema.2. energijom mešajućeg gasa ili ventilatorima i kompresorima. 1. Transport do potrošača vrši se gasovodima na osnovu razlike u potencijalima.

u sektoru široke potrošnje. a uvećani su zbog: veće razuđenosti i većeg specifičnog broja priključaka po dužnoj jedinici gasovoda. gasovito gorivo u sebi ne sadrži pepeo i sumpor. Razlike u merenju su posledica nekompatibilnosti ili nesavršenosti merača protoka.2. jednostavno podešavanje razvijanja toplote potpuno automatskom regulacijom. Ako ga ima. održavanje sistema. ista temperatura sagorevanja i kvalitet plamena. sposobnost podešavanja plamena prema zadatom ložištu. Kvantitativne vrednosti gubitaka gasa zavise od mnogih faktora: način i vrsta transporta. Na unutrašnjim cevovodnim instalacijama za gas. iskustveno je utvrđeno da se gubici gasa kreću od 1-2%. i dr. dobro. Primene. gubitke usled zračenja i provodljivosti. Istog su porekla kao i u transportu. 11 . kvalitet gasovitog goriva. niska cena kao i jednostavnost i preglednost instalacije za sagorevanje. kvalitet transportnih sistema. poljoprivrednih i proizvodnih pogona pa do sirovinske osnove u petrohemijskoj proizvodnji. Oni su posledica nekontrolisanih i kontrolisanih ispuštanja i razlike u merenju količina. jednostavno i sigurno opsluživanje ložišta.1. Prednosti primene gasa kao goriva u odnosu na druge vrste goriva su: održavanje kvaliteta goriva duži vremenski period.5. ali i veće i realne zloupotrebe krajnjih korisnika. nema potrebe za skladištenjem gasovitog goriva kod potrošača. realni gubici se kreću do 6% od ukupno isporučenih količina. otpadnu toplotu. kvalitet i podešenost trošila. U svakom od ovih segmenata može se primerenim merama i aktivnostima. manipulaciji i primeni gasa nužno se pojavljuju gubici gasa. Na distributivnom sistemu. nema dima i drugih nečistoća. energana. gubici i štednja gasovitih goriva Primena gasovitih goriva je široko rasprostranjena: od laboratorija. U transportu. praktično ne sme biti fizičkih gubitaka gasa. viši stepen korisnosti sagorevanja. domaćinstva. praktično je stehiometrijsko. obučenost rukovaoca. on se podrazumeva kod ložišta. edukacija subjekata u lancu transporta i primene. bez obzira na dozvoljena mikro ispuštanja. Značajnu ulogu u tome imaju: rukovanje sistemom (njegova eksploatacija). gubici smanjiti na najmanju moguću meru. U procesu cevovodnog transporta gasovitih ugljovodonika. sagorevanje sa niskim viškom vazduha. i to izražen kroz: nepotpuno sagorevanje.

Radi racionalizacije eksploatacije gasovodnog sistema i potrošnje gasovitih goriva u funkciji štednje energije. načela i kriterijumi za određivanje tarifnih stavova. način utvrđivanja obračunskih elemenata na koje se primenjuju tarifni stavovi. gde se ostvaruje najveći stepen iskorišćenja. Tarifnim sistemom se naročito utvrđuju: kategorija potrošnje. pre svega kroz racionalnu primenu gasovitih goriva. To se ostvaruje usmeravanjem potrošnje gasovitih goriva u one segmente privredne i neprivredne delatnosti. a pre svega prirodnog gasa. nižu cenu jedinice proizvoda i kvalitetniji proizvod. odnosno potrošači za koje se određuje tarifni sistem.Štednja se ostvaruje. obaveza je kompanije koja se bavi transportom i distribucijom gasa da donese tarifni sistem. 12 . valorizovani kroz: zaštitu životne sredine.

bez obzira na tehničke karakteristike (kapacitet. Transportne cevovodne sisteme možemo podeliti prema značaju i prostornoj nameni. visokog pritiska od 4-16 bara. a transport gasovodima i produktovodima ostalih gasovitih ugljovodonika se može smatrati lokalnim pojavama (u okviru proizvodnih polja. Njima pripadaju i merno-regulacione stanice (takozvane glavne merno-regulacione stanice).5 bara. Ima značaj za najmanje dve države. Granice se prostiru od predajnih stanica na proizvodnim poljima ili gasovodu za međunarodni transport. U gasovode i produktovode spadaju: 13 . i prema pritiscima i lokacijama. terminala i podzemnih skladišta prirodnog gasa. petrohemijskih.5-4 bara. a tečni prirodni gas brodovima – tankerima). u gasovitom stanju gasovodima. prečnik. Transport velikih količina gasa pod velikim pritiskom. radni pritisak). Međunarodni transport. Lokalni transport. Kod nas je razvijen cevovodni transport prirodnog gasa. niskog pritiska do 0. Prema značaju i prostornoj nameni sistemi se dele na: međunarodne.3. srednjeg pritiska od 0. do priključka na lokalni gasovod ili produktovod koji služi za snabdevanje naseljenih mesta ili industrijskih postrojenja. SISTEMI ZA TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA CEVOVODIMA (GASOVODI I PRODUKTOVODI) U zavisnosti od agregatnog stanja. prevoznim sredstvima i produktovodima (naprimer propan-butan mobilnim cisternama i produktovodima. rafinerijskih i industrijskih kompleksa). dužina. magistralne i lokalne. transport gasovitih goriva se može vršiti: u tečnom stanju.II 1. proizvodnih postrojenja gasa. Magistralni transport. Prema radnim pritiscima gasovodne sisteme delimo na: vrlo visokog pritiska preko 16 bara. U većini slučajeva – značajni infrastrukturni objekti.

unutrašnji (u objektima). Sastavni delovi gasovoda su: primopredajna mesta. 1. srednjih i niskih pritisaka. Po pravilu. unutrašnje gasne instalacije. spoljni (podzemni i nadzemni). SASTAVNI DELOVI GASOVODNOG SISTEMA ZA TRANSPORT I DISTRIBUCIJU I NJIHOVE OSNOVNE TEHNIČKO-TEHNOLOŠKE KARAKTERISTIKE Pod gasovodima i produktovodima podrazumevaju se cevovodi sa integrisanim uređajima. instalisana antikoroziona zaštita. električne instalacije. građevinski objekti. u naseljenim mestima. distributivne merno-regulacione ili regulacione stanice. spojni gasovodi za transport gasa na kompleksu gasifikacionog postrojenja. U naseljenim mestima grade se lokalni gasovodi visokog pritiska.4. Unutrašnji gasovodi grade se za radne pritiske do maksimalno 4 bara (u industriji) i maksimalno 1 bar u domaćinstvima. Prema lokacijama gasovodi mogu biti: van naseljenih mesta. kućni merno-regulacioni setovi. gasovodi za distribuciju prirodnog gasa ili gasa iz postrojenja za gasifikaciju. cevovodi sa integrisanom armaturom i fitinzima.- priključni gasovodi za transport prirodnog gasa na naftno-gasnim poljima od sabirno-otpremnih stanica za gas do lokalnih potrošača. kompresorske stanice. postrojenjima i objektima koji služe za transport i distribuciju gasovitih ugljovodonika. petrohemijskog ili drugog industrijskog postrojenja. van naseljenih mesta grade se međunarodni i magistralni gasovodi i gasovodi vrlo visokih pritisaka. spojni gasovodi za transport prirodnog gasa i gasovitih derivata nafte na kompleksu rafinerijskog. specifični objekti. sabirni i razvodni gasovodi i produktovodi gasovitih ugljovodonika između proizvodnih bušotina i naftno-gasnih polja i njihovih sabirnih stanica i priključni gasovodi ili produktovodi između sabirnih i otpremnih stanica. Sastavni delovi produktovoda gasovitih ugljovodonika su: 14 . sistem nadzora nad procesom (telemetrija). transportne merno-regulacione stanice.

unutrašnje gasne instalacije UGI. ČS – čistačka stanica. građevinski objekti. 15 NI ROD UNA MEĐ D OVO GAS . sistem nadzora nad procesom (telemetrija). Na slici 1.2. sistem je gasovodne konstrukcije. Uprošćena shema gasovodnog sistema za prirodni gas Legenda: NGP – naftno gasno polje. pumpne i rasteretne stanice. SG – skladište gasa. sa njemu pripadajućim i primerenim sastavnim delovima (merno-regulaciona stanica MRS.- primopredajna mesta. regulacione stanice RS.2 data je uprošćena shema gasovodnog sistema za prirodni gas.). Po regasifikaciji tečnog naftnog gasa (TNG). KS – kompresorska stanica. rezervoarski prostori i stanice za regulaciju. KMRS – kućna merno-regulaciona stanica. itd. instalacija antikorozione zaštite. cevovodi sa integrisanim fitinzima i armaturom. električne instalacije. specifični objekti. MRS – distributivna merno regulaciona stanica. PPM – primopredajno mesto. LOKALNI GASOVOD Slika 1. UGI – unutrašnje gasne instalacije. GZV – glavni zaporni ventil. GP – gasno polje. GMRS – transportna merno regulaciona stanica.

0 2. savremenim komunikacionim sistemom i carinskim nadzorom. fitinga i armature koji predstavljaju celinu i služe da se njima bezbedno i neometano transportuje gas. telemetrijskim sistemom.1. rade se od čeličnih cevi. svaka strana ima svoj merač. onda se u sklopu primopredajnih stanica nalaze i uređaji za regulaciju pritiska sa sigurnosnom opremom. Međunarodni. kontinualnim analizatorima gasa. Primopredajna mesta u zemlji između energetskih subjekata su obično merno regulacione stanice. Koje će se cevi koristiti. Kod nas. Produktovodi i gasovodi za tečni naftni gas svih pritisaka se rade od bešavnih cevi. Konstrukcija gasovoda se određuje prema 4 klase lokacije definisane preko gustine stambenih objekata na pojasu širine 200 m. Gustina stambenih objekata određuje klasu lokacije. prostornih i mesnih uslova njegovog lociranja. Primopredajno mesto na međunarodnom gasovodu obično predstavlja građevinski objekat pod stalnom kontrolom posade. sa jedne i druge strane ose gasovoda na dužini od 1 km. Materijal i konstrukcija cevovoda zavise od: njihove namene. Na međunarodnim primopredajnim mestima. bešavnih. Ako pritisci u sistemu variraju. zavisi od: prečnika i načina proizvodnje.1. snabdeven meračima protoka.5 . a klasa lokacije određuje koeficijent sigurnosti: za za za za za pojas I razreda: pojas II razreda: pojas III razreda: pojas IV razreda: zaštitni pojas naseljenih zgrada: 16 1. Gas se obično preuzima između dve zemlje ili dva energetska subjekta.5 2. cevovodi za transport i distribuciju gasa isključivo se rade od čeličnih i polietilenskih cevi. dok se nadzemno po pravilu vode u krugu industrijskih potrošača i kao unutrašnje gasne instalacije.4. dok je treći merač kontrolni – arbitražni.4 1.2. predviđenog radnog pritiska. podužno varenih i spiralno varenih.7 2. Primopredajna mesta Primopredajno mesto – skup cevovodne armature i uređaja za utvrđivanje količine i kvaliteta gasa. magistralni i lokalni gasovodi (bez spiralnih u naseljima) radnog pritiska preko 4 bara (nadpritisak). Cevovodi Cevovodi predstavljaju integrisane komponente cevi. Ovi gasovodi se polažu podzemno na dubini od 1 m nadsloja. 1.4.

Cevni spojevi se po pravilu izvode zavarivanjem sa kompatibilnim elementima. Da bi se gas isporučio pod dovoljnim pritiskom na gasovodima se koriste kompresorske stanice. d – prečnik gasovoda u odgovarajućim jedinicama. po pravilu. a na produktovodima gasovitih ugljovodonika u tečnoj fazi koriste se pumpne stanice. u cevima dolazi do pada pritiska usled trenja i lokalnih otpora. gasovod se ispituje pritiskom kao celina i po deonicama.4.a izražava se kao: minimalna granica razvlačenja koeficijent = −−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−− maksimalno dozvoljeno obodno naprezanje Cevi i elementi cevovoda se spajaju. zavarivanjem.3. l – dužina gasovoda u odgovarajućim jedinicama. [bar ] q – količina fluida u odgovarajućim jedinicama. g . k ) gde je. vrste fluida i kvaliteta cevi.3. Pre puštanja u rad. g – gustoća ili koeficijent vezan za gustoću fluida i k – koeficijent vezan za kvalitet cevi i ostale uticaje. l . Veličina pada pritiska zavisi od: količine protoka. 17 . Dijagram padova pritiska na jednom gasovodu sa kompresorskim stanicama ilustrativno se prikazuje na slici 1. Svi cevovodi moraju imati geodetski snimak. d . vidne nadzemne oznake i podzemne opomenice. 1. dužine puta. prečnika cevi. Uopšteno se pad pritiska može izraziti kao: p = f (q . Kompresorske i pumpne stanice U toku transporta gasa.

Elementi koji određuju učestalost stanica na gasovodu su: . recirkulacioni sistemi. usisni krug. o podsistem gasa za zagrevanje. Ilustracija padova pritiska sa kompresorskim stanicama K1 i K2 • Kompresorske stanice Lociraju se na gasovodu. pomoćni gasni sistemi. . 18 .3. jednorotorski.Slika 1. Usisni i potisni krug ili kolektor čine stanični razvod.troškovi održavanja. Konfiguracijom tih krugova kompresori se mogu povezivati u paralelan ili serijski rad. potisni krug. kompresor. - Glavni gasni sistem čine: separatorsko filterska grupa. Sve kompresorske stanice sadrže sledeću opremu i sisteme: glavni gasni sistem. Kompresori se klasifikuju na sledeći način: 1. b. klipni: a. dvorotorski. o podsistem gasa za kontrolu i upravljanje ili instrumentalni gas. gasni kompresori. ispusno-odušni sistemi. o podsistem gasa kao pogonskog goriva. ii.početne investicije. rotaciono-klipni: i. klipni sa kretanjem napred nazad. merna grupa.

Građevinski objekti u koje se postavljaju pumpne stanice moraju ispunjavati uslove u pogledu vatrootpornosti. centrifugalni.2. aksijalni. imajući u vidu da je propan-butan teži od vazduha.5.5 prikazan je način povezivanja dva kompresora. kao što je i kod gasa (u gasovitom stanju). Shema povezivanja dva kompresora u paralelno/serijski rad Pogon kompresora uobičajeno se vrši na sledeći način: • gasnim turbinama pogone se centrifugalni kompresori. Pumpne stanice Pumpne stanice za cevovodni transport tečnih gasovodnih ugljovodonika postavljaju se na produktovode. električnom energijom pogone se klipni i centrifugalni kompresori. Sistem usisnog i potisnog kruga pri povezivanju kompresora Slika 1.4. Slika 1. 19 . ostalih instalacija i ventilacije. b. Na slikama 1. dinamički: a. klipnim gasnim motorima pogone se klipni kompresori. načina manipulisanja.4 i 1.

a uređaji kojima se to vrši nazivaju se reduktori pritiska (oni su ujedno i regulatori pritiska). potrošačke (MRS) i kućne (KMRS). regulacionu grupu. odorizaciju. mernu grupu. aksijalne i poluaksijalne pumpe. metanol i kondenzat. 20 . kolektorsku ulazno-izlaznu grupu. elektroinstalacije i sistem protivpožarne zaštite. Svođenje pritiska na niže vrednosti tehničkim uređajima naziva se redukcija pritiska. Mogu se vršiti i druge podele: prema vrsti nadzora.4. Na tom mestu se vrši i kontrola protoka. Integrisani elementi i sklopovi potrebni za proces merenja količina i regulaciju pritiska čine merno-regulacionu stanicu. Podela merno-regulacionih stanica: glavne (GRMS). Merno-regulacione stanice Transportni pritisak iz gasovoda na određenom mestu se svodi na potreban i dozvoljen pritisak u distributivnoj mreži ili kod potrošača. zapornu grupu i opremu za zagrevanje. sigurnosnu grupu. telekomunikacioni sistem. prema tehnološkoj funkciji: filtersku i/ili separatorsku grupu. broju redukcija i mernih linija i sl. • Glavne merno-regulacione stanice (GMRS) Objekat merno-regulacione stanice obuhvata. ali one nisu relevantne.4.Za transport tečne faze gasa obično se koriste centrifugalne. Sastavni deo stanice su: građevinski objekat. 1.. Daljinski transport tečnog naftnog gasa kod nas nije razvijen. ubacivanje metanola i rezervoara za odorans. Građevinski deo stanice čine obično dva objekta ili dve prostorije za smeštaj opreme u eksplozionoj i neeksplozionoj zaštiti i pristupna saobraćajnica. Prema broju linija merno-regulacione stanice se mogu deliti na: jednolinijske i dvolinijske. a lokalni transport prisutan je u okviru proizvodnih i skladišnih kompleksa.

Šema merno-regulacione stanice (GMRS) 21 . Glavne tehničke karakteristike ovakvih stanica su: vrlo visoki ulazni pritisci i veliki protoci gasa. Slika 1.6.Granicu objekta GMRS čine protivpožarna (blokadna) slavina na ulaznom i izlaznom vodu.

Šema potrošačke merno-regulacione stanice 22 . telemetrijom i metanolskom instalacijom. Kod široke potrošnje gas mora biti odorisan. Slika 1.• Potrošačke merno-regulacione stanice (MRS) Distributivne ili potrošačke merno-regulacione stanice imaju zadatak da prilagode parametre gasa za transport u distributivnim gasovodima ili priključnim gasovodima industrijskih potrošača. merno-regulacione stanice se u našim uslovima obično ne grade sa: zagrejačkom opremom. U odnosu na GMRS. Ostali deo je kao kod GMRS. Glavne tehničke karakteristike ovih stanica su: visoki ulazni pritisci (6-16 bar) i srednji časovni protoci.7. opremom za regulaciju (ograničavanje) protoka.

planiraju preko optičkih kablova. Slika 1.• Kućne merno-regulacione stanice (KMRS) Ove stanice služe za merenje i redukciju pritiska kod potrošača u sektoru široke potrošnje. u nekim sistemima široke potrošnje. Šema kućne merno-regulacione stanice Regulacione stanice su skup integrisanih funkcionalnih grupa MRS bez merne grupe. 23 . U KMRS se dovodi odorisani gas iz distributivne mreže.8. U našim uslovima kućni set nema klasičnu elektro instalacionu i protivpožarnu grupu i rezervnu regulacionu liniju. Glavne tehničke karakteristike ovih stanica su: srednji ulazni pritisci (o. dok se telekomunikacione stabilne instalacije.5-4 bar) i mali časovni protoci (do 16 m3/h).

koja mora biti u zatvorenom položaju i onda kada su pritisci za i ispred nje izjednačeni – štiti instalaciju od povratnih udara i omogućava automatsko uključivanje rezervne linije u rad. u okviru regulatora može biti integrisan sigurnosni blok ventil ili prigušivač buke. nepovratna klapna postavlja se ispred zapornog organa na izlaznom delu svake linije. temperature i pritiska. termoregulaciona oprema za grejni fluid. Funkcionalne grupe – podsklopovi merno regulacionih stanica Kolektorsko-konstrukciona grupa: cevi. fazonski komadi. merači sa mehom i ultrazvučni merači. Sigurnosna grupa: o sigurnosni zaporni ventil (SZV) – za osiguranje od previsokog pritiska.1. turbinski merači. za razliku od ovih filtera (odvajača). pumpe za vodu.4. Zaporna grupa: protivpožarne slavine ispred i iza GMRS i MRS. kombinacija monitor-regulator i blok ventila. grade se li se mogu graditi objekti: za odorizaciju (opremu za odorizaciju čini odorizator sa pumpom (injektorski) ili apsorpcioni i spojni vodovi). uglavnom su svi zaporni organi metalne kuglaste slavine punog otvora. toplovodi sa zapornom armaturom i termoizolacijom. kuglaste slavine ispred i iza regulacionih i mernih grupa i na obilaznim vodovima. 24 . ekspanzioni sud. za injektiranje metanola (ugrađuje se radi neutralisanja formiranja hidrata i korozije u cevima i instalacijama). a primarnu primenu kod prirodnog gasa imaju: blenda. u praksi postoji 10 vrsta merača protoka.4. - - o o - - Merna grupa: merači protoka.6. separatori su sudovi pod pritiskom.5. na vodovima ventila sigurnosti ne postavlja se zaporni organ. podešen na puni kapacitet regulatora pri najvišem mogućem radnom pritisku na ulaznoj strani regulatora pritiska. tako da posle redukcije može biti primenljiv – time se izbegava pojava hidrata i zaleđivanje opreme). uređaj za osiguranje od nestanka gasa i ventil sigurnosti kapaciteta najmanje 1% kapaciteta linije. zaštitna oprema prema propisima o kotlovima. Regulaciona grupa: regulator pritiska sa elementima za spajanje i odgovarajućim impulsnim vodovima. Filtersko-separatorska grupa: odvajač tečnosti ili odvajač čestica postavlja se ispred reduktorskih i mernih grupa – oni mogu biti integrisani. 1. pripadajuća gasna instalacija i izmenjivač toplote koji se na GMRS nalazi između filterske i redukcione grupe. za zagrevanje (opremu čine: kotlovska jedinica. Ostali karakteristični objekti na gasovodnom sistemu Na gasovodima i produktovodima gasa. ispitni i impulsni vodovi. regulaciona grupa se postavlja između dva zaporna organa. zaptivači i spojni elementi. rotacioni merači. kao i merni. sigurnosni odušni ventil (SOV). gas se zagreva na programiranu temperaturu neposredno pre redukcije.

Na našem transportnom gasovodnom sistemu odvajanje tečnosti iz gasa vrši se hvatanjem tečnosti u cevovodima i hvatanjem tečnosti ispred postrojenja na gasovodu (KS. smanjenje štete i zaštitu životne sredine. dinamički udar mlaza u pregradu. separatori su posude vertikalne izvedbe. promena smera protoka. 25 . čistačke stanice (postavljaju se uvek na početku i kraju transportnog cevovoda istog prečnika. kao mera usmerena na obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja potrošača. prašine i gasa. sa opremom za snimanje stanja unutrašnje površine cevi. složenije konstrukcije od sifonskih odvajača – sastoje se iz dve ili tri komore namenjene za izdvajanje tečnosti. otkrivanje defekata na cevi i sopstveno pozicioniranje). PPM). kao posledica kracovanja ili dvofaznog protoka). kalibrirajući (kalibracione ploče za formiranje profila svetlog otvora cevovoda na mestima koja su deformisana u toku izgradnje ili eksploatacije) i ’’inteligentni’’ (sa sopstvenim pogonom. iza otpremne i ispred prijemne čistačke kutije postavljaju se pokazivači prolaska čistača – kracera. hvatanje tečnosti u cevovodima kod nas se vrši preko niže postavljenih sifonskih sudova (nižih od cevovoda). specifičnu vrstu odvajača čine takozvani hvatači vodenih čepova (količine vode koju obični separatori ne mogu prihvatiti. o - separatori i odvajači tečnosti (vrši se na temelju sledećih principa): o o o o o o smanjenje brzine protoka mešavine. strugači taloga i nečistoće (pored zaptivnih gumenih manžetni mogu biti i u obliku ploča i četki). blok stanica predstavlja cevni zaporni organ sa punim otvorom i bajpasni kolektor za lakšu manipulaciju i odvodom za pražnjenje sekcije). tok gasa suprotan dejstvu gravitacije. pri havarijskim situacijama na gasovodu. po nameni kraceričistači mogu biti: o o o gumene kugle (za uklanjanje vode i rastresite nečistoće). MRS.- - blok stanice (za izdvajanje – sekcionisanje deonica gasovoda. uvećavanje finih kapljica magle i filtriranjem.

telo odvajača Slika 1. šaht 2. slavina 4. gasovod 5.10.9. takođe se može vršiti ispravka pritiska. pristupa se mešanju različitih gasova. sonda 6. temperature i kvaliteta na merenim protocima) 26 . Odvajač tečnosti na distributivnoj mreži 1. ispusni ventil 3. Skupljač kondenzata na transportnom gasovodu - mešačke stanice (u cilju dobijanja gasa koji zadovoljava prethodno utvrđene zahteve kvaliteta.Slika 1.

Za puštanje je najmanje potrebno: upotrebna dozvola. antikoroziona zaštita i oprema. Mešačka stanica dva prirodna gasa različitih sastava QIT – kontrola Wobea i gustine FrC – kontrola protoka (podešena vrednost) FT – informacija o protoku 1. Postupak puštanja novih i rekonstruisanih objekata u rad Novi cevovodi puštaju se u rad po dobijenoj upotrebnoj dozvoli i proceduri propisanoj zakonom i podzakonskim aktima. izveštaj komisije za tehnički pregled. oprema i objekti na gasovodnom sistemu električne instalacije. izveštaj stručne komisije operatera. 1.4.4.8. izveštaj o podešenosti opreme na gasovodu. izveštaj o oštećenosti gasovoda posle izgradnje ili rekonstrukcije i plan zaštite od požara.4.9. Ostale instalacije. telemetrijski i telekomunikacioni sistem za daljinski nadzor i upravljanje i građevinski objekti.Gas A FT FrC FT QIT ka kupcu podešena vrednost Gas B Slika 1. 1. 27 . Gasne instalacije unutar objekta Podrazumevaju se instalacije nizvodno od takozvanog glavnog zapornog cevnog zatvarača na kućnom odnosno potrošačkom priključku do vrha dimovodnog kanala za odvod produkata sagorevanja.7. uputstvo za rukovanje.11.

5. kako tehnološke tako i fizičke (temperatura.1. a odnosi se na sve parametre i statuse. havarija i ispuštanja gasa.6. korišćenja ličnih sredstava zaštite i edukacijom o opasnostima od požara. Poslove fizičkog nadzora obavljaju lica na neposrednom rukovanju procesom cevovodnog transporta.2.1. Postupci fizičkog nadzora na gasovodnim objektima Fizički nadzor je uređen pravilnikom preduzeća koje se bavi transportom i distribucijom gasa. građevinskih i drugih objekata). U cilju sprovođenja mere zaštite od posebnog je interesa upoznati se sa: 28 . Očitavanje količina vrši se daljinski kod telemetrisanih primopredajnih mesta i fizički. Tehničke mere se sprovode od početka izgradnje gasovodnog sistema kroz izbor opreme.5. Dodatne tehničke mere sprovode se u eksploataciji kroz kvalitetno održavanje i sprovođenje odorizacije i detekcije gasa. Postupci merenja i obračuna gasa Merenje protočnih količina vrši se za potrebe praćenja procesa transporta i obračun gasa kod krajnjeg potrošača. povećanog stepena sigurnosti i kvalitetno izvođenje. uz prilog laboratorijskog nalaza. Ove mere se mogu okarakterisati i kao: organizacione. pritisak. 1. MERE ZAŠTITE Mere zaštite obuhvataju: tehničke mere. tehničke i zdravstvene. Organizacija fizičkog nadzora je u sklopu dispečerskog centra. Na bazi takvih proračuna. zaštitu životne sredine i ličnu zaštitu.5. isticanje ali i stanje cevovoda. rezultate laboratorijskih ispitivanja kvaliteta gasa u akreditovanoj nezavisnoj laboratoriji i meteorološke uslove. O fizičkom nadzoru pravi se izveštaj koji se arhivira. trase. pre svega se podrazumevaju mere usmerene na sprečavanje požara. KARAKTERISTIČNI POSTUPCI NA GASOVODNOM SISTEMU 1. Mere lične zaštite odnose se na zaštitu zdravlja i života u procesu eksploatacije. Očitane količine u m3 se preračunavaju prema ugovorenim parametrima i svode na ’’ugovoreni kubni metar’’ koji uključuje ugovorenu energetsku vrednost. Kontrola se vrši vizuelno i priručnim sredstvima. vrši se fakturisanje potrošačima. buke. Pod merama zaštite životne sredine. 1. eksplozivnosti i tokčisnosti.

Zone ugrožene eksplozivnim smešama Zone ugrožene od eksplozivnih smeša na gasovodnom sistemu su delovi prostora u kojima se mogu pojaviti zapaljive smeše pri transportu i uskladištenju zapaljivih gasova. Da bi se putem mirisa moglo otkriti prisustvo gasa u atmosferi ili curenje iz gasovoda.11). elektromotora i drugih uređaja.6. prag mirisa 29 .6. 1. zone opasnosti se dele na: zonu opasnosti 0 (prostor u kome je trajno prisutna eksplozivna smeša zapaljivog gasa i vazduha).5 1 2 3 4 5 Definicija Ne oseća se miris uopšte Vrlo slab miris Slab miris Srednji miris Jak miris Vrlo jak miris Maksimalan miris Gornja granica povećanja intenziteta Upozoravajući stepen mirisa Napomena Granica primetnosti.1. • Intenzitet mirisa Intenzitet mirisa odoranta je jačina opadanja – primećivanja koju on izaziva i klasifikuje u 7 stepeni: 0-5 (tabela 1. Zavisno od stepena opasnosti izbijanja i širenja požara i eksplozije. požar koji može ugroziti postrojenja i uređaje i ostali nepredviđeni događaji tokom procesa transporta.- zonama ugroženim od eksplozivnih smeša. Tabela 1. Pod nenormalnim uslovima rada podrazumevaju se: propuštanje na zaptivačima cevovoda. on se odoriše.11. Intenzitet mirisa Stepen mirisa 0 0. 1. posuda. zonu opasnosti 1 (prostor u kome se mogu pri normalnom radu pojaviti zapaljive ili eksplozivne smeše vazduha i gasa). prskanje cevi ili elemenata cevi. Odorizacija je obavezna u sektoru široke potrošnje prirodnog i tečnog naftnog gasa i drugih zapaljivih gasova. zonu opasnosti 2 (prostor u kome se mogu pojaviti zapaljive ili eksplozivne smeše vazduha i gasa ali samo u nenormalnim uslovima rada).2. detekcijom gasa i odorizacijom. Odorizacija gasa Suvi prirodni gas u mreži za transport i distribuciju je bez mirisa.

Daljim smanjivanjem intenziteta mirisa. u odnosu na normalno stanje. ne sme da stupa u reakciju sa elementima iz gasa i materijalima gasovoda. ne sme delovati korozivno na gasovodni sistem niti pri sagorevanju na aparate. • Upozoravajući stepen mirisa Intenzitet pri kom svaka osoba koja ima prosečnu sposobnost mirisanja i prosečnu fiziološku kondiciju. mora biti hemijski postojano. da se može upotrebljavati pri niskim temperaturama. a od sulfida najbolje performanse ima ’’tetrahidro-teofen’’. ne sme da bude u gasu otrovno ili na drugi način štetno. Merkaptani nisu dovoljno hemijski otporni pa se sulfidi preporučuju. koja je potrebna da bi se dostigao upozoravajući stepen mirisa. • Posebna svojstva sredstava za odorizaciju Odoransi imaju svojstvo bubrenja i stupanja u reakciju sa drugim organskim materijalima (zaptivke i PE cevi) i apsorpciju. data je u [mg/m3]. ne sme stvarati naslage na gorioniku. znači da mora sagorevati i biti odvođen sa ostalim produktima sagorevanja. • Koncentracija sredstava za odorizaciju Koncentracija sredstava za odorizaciju u gasu. • Vrednost K Pokazuje onu koncentraciju sredstava za odorizaciju u vazduhu. naročito sa suvom zemljom. mora biti isparljivo u uslovima transporta gasa i ne sme stvarati kondenzat. odnosno vazduhu. Tipovi sredstava za odorizaciju Sredstva za odorizaciju su organska jedinjenja koja sadrže sumpor i dele se na: sulfide i merkaptane. Opšte osobine sredstava za odorizaciju: • miris mora biti takav da se ne sme zameniti mirisom koji se često javljaju. oseća miris sa sigurnošću. 30 . treba da bude neprijatan ali ne odvratan. Vrednost K služi za izračunavanje koncentracije sredstava za odorizaciju u gasu. on više ne može da se utvrdi. da se može skladištiti bez promena duže vreme.• Granica primetnosti (prag mirisa) Najmanji intenzitet mirisa koji čovek može da oseti. u [mg/m3].

31 .3 mg / mn = 0 . jednostavnost rukovanja. Donja granica – DGP = 4% za prirodni gas. Skupa i nepouzdana metoda. manipulacija bez zagađivanja okoline. Načini odorizacije: .075 ⋅ 100 3 = 9 . Merenje intenziteta mirisa subjektivnom metodom.04-0. potpuno isparavanje ubacivanog odoransa. Sredstva odorizacije: tetrahidrotiofen K = 0.• Dodavanje sredstava odorizacije – faktor K Izračunavanje potrebne koncentracije sredstava za odorizaciju vrši se preko faktora K.odorizacija uređajem sa pumpom.075 ⋅ 5 3 = = 15 mg / mn 0 .075 mg/m3n 0. onda se najmanja koncentracija računa: C min = • K ⋅ CO[%] 0 .28 mg/m3n Primeri izračunavanja najmanje koncentracije Koncentracija odoransa treba da bude takva da se oseti u atmosferi već na 20% od donje granice eksplozivnosti.09 mg/m3n 0. Kontrola odorizacije se vrši u različitim režimima i lokacijama. . Kontrola intenziteta mirisa vrši se pomoću odorimetra.025 Uređaji za odorizaciju Postoje apsorpcioni i injektorski uređaji za odorizaciju.2 ⋅ DGP 0 . koji iznosi za: • tetrahidrotiofen: markaptan: dimetilsulfid: 0.2 ⋅ 4 Kada u gasu ima ugljendioksida (naprimer: 5% V).075 mg/m3n Formula: C = K ⋅ 100 0 . Od tih uređaja se zahteva: proporcionalnost količini gasa.odorizacija parcijalnom strujom. lako podešavanje.025 0 . apsolutna zaptivenost.

7. prenosnim detektorima gasa i stabilnim instalacijama za detekciju. Otpadni materijali. eksploataciji i rekonstrukciji.6. Objekti međunarodnog i magistralnog karaktera podležu obaveznoj analizi uticaja na životnu sredinu pri njihovoj izgradnji. Fizički se protivpožarna zaštita na gasovodnom sistemu obezbeđuje postavljanjem odgovarajućih aparata sa suvim prahom i hidrantska mreža kada za to postoje lokacijski i ekonomski uslovi.6.5. Zaštita životne sredine U procesu transporta cevovodima i održavanja gasovoda mora se pridržavati Zakona o zaštiti životne sredine i Zakona o cevovodnom transportu gasovitih ugljovodonika.4.6. Nadzor nad sprovođenjem mera zaštite Nadzor nad sprovođenjem mere zaštite sprovode inspektori resornih ministarstava za: za zaštitu životne sredine. glavnih uređaja i postrojenja sprovode se kroz obezbeđenje neovlašćenog pristupa – ogradama i zaključavanjem. sredstva koja se koriste ili sredstva koja se dobijaju pri transportu gasa i održavanju gasovoda.6. te postavljanjem odgovarajućih tabli upozorenja o opasnostima. To se pre svega odnosi na pravilan izbor materijala i postupaka za proizvodnju. 32 . 1. sprovode Unutar preduzeća nadzor nad sprovođenjem mera zaštite pretpostavljeni rukovodioci i služba protivpožarne i tehničke zaštite. socijalnu i zdravstvenu zaštitu i MUP. 1. tehničkih sredstava zaštite. 1. 1.1. izgradnju i eksploataciju. Protivpožarna zaštita je deo zaštite životne sredine. Mere se preduzimaju za smanjenje buke i kontrolisanog i nekontrolisanog ispuštanja gasa. Detekcija gasa Detekcija gasa se vrši: subjektivnim opažanjem odorisanog gasa čulom mirisa. Opšte mere tehničke zaštite Opšte mere tehničke zaštite gasnih instalacija i njihovih sastavnih delova realizuju se kroz konstrukciju instalacija. moraju se na uredan način uništiti ili uskladištiti na propisanom mestu u saradnji sa lokalnim ili nadležnim vlastima. Fizičke mere tehničke zaštite objekata od posebnog značaja.3. Mere lične zaštite Mere lične zaštite obuhvataju primenu organizacione mere i mere zaštite zdravlja.6.6.

Isporuka gasa potrošačima se vrši na osnovu ugovora koji se zaključuju u pisanoj formi. način obračuna i plaćanja. 33 . mesto primopredaje i merenja. preventivne i procesne. Posao sektora za transport i/ili distribuciju gasa je svakodnevno obezbeđenje isporuka i prodaja gasa u skladu sa ugovorenim uslovima na siguran i ekonomičan način. mere i postupci koji se moraju sprovesti su: organizacione. U organizacionom i tehnološkom smislu ovaj sektor treba biti hijerarhijski nadređen sektoru održavanja. odgovornost za pričinjenu štetu. kvalitet i cenu gasa. pouzdanog i bezbednog snabdevanja krajnjeg korisnika. način isporuke. odgovornost za neblagovremeno ispunjavanje ugovorenih obaveza. obaveze u pogledu: o kontrole i održavanja gasnih instalacija i o korišćenja gasa. a taj ugovor mora da sadrži sledeće: količinu. Osnovna funkcija sektora za održavanje je da upravlja i rukuje održavanjem koje je u vezi sa gasovodnim sistemom. Kompanija koja se bavi transportom i distribucijom gasa ima sledeće delove: sektor za transport i/ili distribuciju i sektor za održavanje. Zbog toga se u ovom sektoru formira i čuva kompletna tehnička dokumentacija za svaki objekat. UPRAVLJANJE TEHNIČKO-TEHNOLOŠKIM PROCESOM CEVOVODNOG TRANSPORTA GASOVITIH UGLJOVODONIKA Da bi kompanija koja se bavi procesom transporta i distribucijom gasa ostvarila ciljeve pravovremenog.III 2. Osnov za njegov rad su ugovori i zakonska regulativa.

o uzorkovanje gasa i doprema uzorka do akreditovanih laboratorija. antifriz. potrebe upravnih i državnih organa. ometanja itd. a oni su: nadzor i regulacija transporta i/ili distibucije. o očitavanje potrošnje gasa na mernim mestima i na mernim primopredajnim mestima. optimizacija opreme. količine i brzine protoka za svaki sat od isporučioca i količine koje treba naručiti iz skladišta. o obavljanje postupaka manipulacija na objektima za sve vrste radova i namena. o obračun potrošnje gasa i pravljenje dnevnih i periodičnih izveštaja za komercijalne potrebe. Plan transporta i distribucije se pravi svaki dan. radni časovi. kao ugovorni aspekti. o kontrola ili opskrbljavanje uređaja procesno-potrošnim sredstvima. sve informacije koje se zahtevaju od dispečera. defekti. primereni našoj praksi. konsalting u vezi funkcije transporta i/ili distribucije u okviru i za potrebe kompanije. pritisci i sl. uticaj mogućih popravki i održavanja u sistemu. Kada je transporter i/ili distributer istovremeno i vlasnik gasovodnih objekata onda se u okviru organizacionog dela koji se bavi transportom i/ili distribucijom obavljaju postupci i aktivnosti. Plan obuhvata: prognoza potrošnje za sledeća 24 časa – količinski na dan. izveštavanje o procesu transporta i/ili distribucije.2. zahtevi o kvalitetu.. tehničkih sistema i postupaka uključenih u transport i/ili distribuciju. o prikupljanje.1. koordinacija iz dispečerskog centra alarmnim i upravljačkim funkcijama u slučaju havarija i zastoja. kako sledi: nadzor i kontrola rada objekata putem: o periodičnih obilazaka i dežurstava po smenama. obrada i dostavljanje potrebnih podataka za upravljanje transportom i distribucijom i za održavanje objekata. planiranje rada stanica za komprimiranje i stanica za mešanje gasa – kod mogućih peglanja neravnomernosti potrošnje. kao što su: voda. potrebne mere. o vizuelna kontrola procesne opreme i instalacija na nadzemnim objektima. za svaki sat i brzinu proticanja. ispuštanje 34 . alkohol i odorans. POSTUPCI UPRAVLJANJA I RUKOVANJA PROCESOM TRANSPORTA Delatnost sektora za transport i/ili distribuciju gasa obuhvata postupke kojima se u normalnim i vanrednim okolnostima vrši dispečerski centar. kontrola kapaciteta transportno-distributivnog sistema. Radi uspešnijeg obavljanja osnovnih poslova u okviru sektora se sprovode zadaci kao što su: planiranje transporta i/ili distribucije gasa.

prelazi saobraćajnica i vodotokova. Slika 2. kao što su: potrošači. kao što su: blok stanice. 2. kontrola isticanja gasa. učešće u intervencijama pri havarnim situacijama. uslužna preduzeća i organi nadležni za sprovođenje nadzora nad delatnošću cevovodnog transporta. izrada izveštaja i protokola o primopredaji gasa. Organizacija upravljanja i rukovanja Na organizacioni oblik i konfiguraciju kompanije za transport i/ili distribuciju imaju uticaj mnogi faktori od kojih su najznačajniji: oblik kompanije kao pravnog subjekta. protivpožarne zaštite i zaštite životne sredine. održavanje neposredne komunikacije i kontakta sa subjektima u procesu transporta i/ili distribucije gasa.1. Uopštena organizacija kompanije za transport i/ili distribuciju mogla bi se koncipirati prema shemi na slici 2.o o o o o o o o kondenzata i zamena filterskih uložaka (ovi poslovi se mogu obavljati u sektoru održavanja). čvorišta. odnosno uslužnih delatnosti.1. U okviru sektora se sprovode i mere opšte i lične zaštite. mesto takve kompanije u privredi zemlje ili regiona. Organizaciona shema kompanije za upravljanje transportom i održavanjem 35 . veličina transportno-distribucionog sistema i mesni uslovi i razvijenost prateće privredne infrastrukture. izrada uputstava za rad gasovodnih objekata. kontrolno obilaženje trase gasovoda i objekata na trasi gasovoda.1. formiranje. dobavljači.1. učešće u pripremi i puštanju rekonstruisanih i novih objekata u eksploataciju. vođenje i čuvanje dokumentacije u vezi sa delatnošću sektora.

trebali bi da se obavljaju oni poslovi koji se mogu na ekonomičan način izvoditi priručnim sredstvima i za čije obavljanje nije potrebno za kratko vreme angažovati veći broj ljudi i sredstava. 36 . Dispečerski centar ima odlučujuću odluku u organizaciji pripreme upravljanja i rukovanja. Priprema upravljanja i rukovanja procesom transporta U okviru pripreme moraju se planirati radovi i aktivnosti koji imaju uticaja na transport i distribuciju.3. analize za razvoj sistema detekcije curenja gasa. poslovi fizičkog nadzora nad procesom. U okviru pripreme planiraju se tehnološki postupci. u okviru sektora za transport.2. U okviru fizičkog nadzora nad procesom transporta. Zadaci fizičkog nadzora nad procesom sprovode se obično u prvoj smeni. analize za razvoj simulacionih sistema i provere kapaciteta sistema. Za ostatak dana imenuju se lica koja vrše takozvano kućno dežurstvo. osposobljenih za poslove transporta. odnosno na izvršenje operativne funkcije sektora. analize za razvoj optimizacionih metoda i/ili programa. • Fizički nadzor i kontrola Fizičko upravljanje i rukovanje sprovodi se preko manipulanata – kvalifikovanih radnika mašinske i elektro struke. razvoj specifikacija za kompjutersku obradu i programa za centralizovanu procesnu kontrolu odnosno režim rada. u zavisnosti od unutrašnje organizacije kompanije za transport i distribuciju. Operativno-neposredno upravljanje i rukovanje procesom transporta Neposredno upravljanje i rukovanje procesom transporta vrši se preko organizacionog dela operative – fizičkim i daljinskim načinom. 2. obično u paru.1. U praksi je to često kompromisno rešenje između racionalnog i spremnosti za prihvatanje odgovornosti za posao. uputstva i procedure za svaku operativnu aktivnost procesa transporta i distribucije.1.2. Zbog toga su poslovi pripreme vezani u tom delu za: izučavanje i primenu metoda predviđanja koje su bazirane na statističkoj vremenskoj prognozi. treba da obuhvataju sledeće postupke kontrole i radova u vremenskim intervalima. tj. podele posla između sektora za transport ili distribuciju i sektora za održavanje. U principu. Za fizičko upravljanje i rukovanje procesom transporta preko obučenih lica vrlo je važno propisati proceduru o evidentiranju postupaka pri tim poslovima.

kontrola: rada merača i podmazivanje po potrebi.kontrola: spoljne korozije. poda.kontrola: propusnosti penušavim i drugim sredstvima i spoljne korozije. zaseka i nasipa oko nadzemnih objekata. ispuštanja kondenzata. održavanje čistoće. .kontrola spoljne korozije. izmenjivača toplote.1.kontrola pritiska i temperature na ulaznim i izlaznim mestima. građevinskih aktivnosti i rastinja dubokog korena. . . ograde i platoa. .održavanje čistoće.kontrola vodene površine i obalo-utvrda. rada cirkulacionih pumpi i rada kotla. . nivoa vode ili pritiska u ekspanzionom sudu. .kontrola: stanja oznake. stabilnosti pokrivenog sloja i tla.kontrola koncentracije antifriza pred grejnu sezonu. oluka i slivnika. .kontrola preko stalne fizičke posade svih ske i pumpne parametara i procesa. Godišnje Na 6 meseci Mesečno Na 3 meseca Na 6 meseci Mesečno Mesečno Na 6 meseci Na 6 meseci Nedeljno Na 3 meseca Mesečno Na 3 meseca Na 3 meseca Na 3 meseca Mesečno Na 3 meseca Merno regulacione stanice Mesečno Nedeljno Nedeljno Godišnje Stalno Kompresor.sekcionisanje. provera funkcije zapornih cevnih zatvarača i funkcionalnosti upravljačkog mehanizma. . . . propusta. . stanice . Postupci kontrole i radova u vremenskim intervalima Objekat Vrsta aktivnosti .odzračivanje izmenjivača toplote.kontrola upozorenja. . ispravnost manometara i termometara. požarnih puteva i nužnih izlaza.kontrola funkcionalnosti cevnih zatvarača na vodenoj instalaciji. Rok Godišnje Rok: van naselja Godišnje Gasovodi Na 6 meseci Po potrebi Mesečno Po potrebi Čistačke i blok stanice Odvajač tečnosti Prelazi gasovoda preko mostova Prelazi vodotokova i saobraćajnica .kontrola visokog rastinja u zoni mosta. rastinja dubokog korena. zamena dotrajalih tabli upozorenja.kontrola pritiska gasa na krajevima mosta. stanja manometara i zamena po potrebi.kontrola: rada sigurnosnog bloka na gasnoj rampi i pilot plamenika. limarije i bravarije. stanja oznaka.pregled zidova i fasada. krova. . čišćenje kanala. građevinske aktivnosti.kontrola: funkcionalnosti slavina. . odušaka. . mehaničkih oštećenja. funkcionalnosti zapornih cevnih zatvarača i upravljačkog mehanizma. Građevinski objekti Godišnje Na 3 meseca Mesečno 37 . kontrola rastinja. . propuštaNa 3 meseca nja sapunicom.kontrola propuštanja sapunicom. propuštanja sapunicom. Na 3 meseca . stanja oznaka i građevinskih radova. kontrola termostata.Tabela 2. odušnih cevi i izrada katodne zaštite. stanja šahtova. zaprljanost filterskih uložaka i odmuljivanje filtera (zamena uložaka filtera po potrebi).kontrola: vegetacije pešačenjem. puštanje i obustavljanje transporta u pojedinim delovima sistema. provera stanja pristupnih puteva. propuštanje na vodenoj strani instalacije. .kontrola: spoljne korozije.

dioda i instrumenata). Zadaci praćenja i kontrole isporuke gasa na pouzdan i siguran način se može smatrati jednim od najvažnijih zadataka sektora za transport i distribuciju gasa – obavljaju se 24 sata dnevno. . . vlažnost. 38 . koja se vrši sa uzimanjem (uzorkovanjem) gasa.vizuelna kontrola statusa indikatora kod nadzemnih objekata (signalnih lampi. uzima u standardom dimenzionisanu čeličnu bocu. gustinu. Kontrola kvaliteta gasa obuhvata: sastav gasa. Krajnjem korisniku se praktično prodaje toplotna jedinica. preko priključaka.vizuelna kontrola spoljnog i unutrašnjeg osvetljenja na nadzemnim objektima. toplotnu vrednost.unošenje identifikacionog broja ako sistem to poseduje.resetovanje po instrukcijama iz dispečerskog centra.Objekat Elektroenergetske instalacije Telekomunikacione i telemetrijske instalacije Vrsta aktivnosti . • Uzorkovanje gasa i kontrola kvaliteta gasa Iz izmerenih količina na primporedajnom mestu i rezultata kvalitativne analize gasa preračunavaju se kubni metri u kubne metre gasa sa ugovorenom energetskom vrednošću. . Kontinualna kontrola se vrši preko analizatora – hromografa ugrađenih na glavnim primopredajnim mestima. sadržaj sumpora i ugljendioksida. Gas se iz gasovoda. Kontrola kvaliteta gasa se vrši na dva načina: kontinualno i povremeno. Tamo gde takvi analizatori nisu ugrađeni vrši se povremena kontrola. Rok Rok: van naselja Mesečno Mesečno Po potrebi Po porebi • Daljinsko upravljanje i nadzor Vrši se iz dispečerskog centra transportera odnosno distributera. Broj uzorkovanja se određuje ugovorom i kod nas se vrši obično jednom nedeljno. Wobe indeks. u kome se skupljaju i prate sva zbivanja u procesu transporta i stanja na gasovodnom sistemu. Uzorkovani gas se u boci doprema do akreditovane laboratorije.

regulatori. 85 .ograničivači protoka. POSTUPCI NEPOSREDNOG RUKOVANJA PROCESOM TRANSPORTA I ODRŽAVANJA 5. . najčešće se primenjuju: slavine. .1.2. U narednom tekstu obradiće se uređaji koji su u nadležnosti mašinske struke. .elektromotori. . . . sekcionisanjem gasovoda. .5. o omogući usmeravanje transporta gasa u drugi krak ili isključivanje protoka gasa u deonici. . .električne komandne i razvodne table. .zaporni cevni zatvarači se ugrađuju u transportne i distributivne gasovode i unutrašnje gasne instalacije.kondenz lonci. itd.kotlovi.2. Na savremenim gasovodnim instalacijama. Organizacija neposrednog rukovanja Organizacija neposrednog rukovanja procesom transporta skoncentrisana je u dispečerskom centru sa regionalnim punktovima kojima se pokriva celokupna transportna ili distributivna mreža.manometri. pretežno se koriste kuglaste slavine. . 5. .filteri. o ograniče količine gasa koje treba kontrolisano ispuštati pri manipulaciji i tehnološkim procesima transporta i održavanja.termometri. Rukovanje sa objektima i uređajima i održavanje istih na transportno-distributivnom sistemu Podsistemi ili grupe gasovodnih sistema sastavljeni su od funkcionalnih sklopova ili uređaja. ventili i ređe zasuni.kompresori. kao što su: .gasne turbine. . Funkcija i funkcionalni nazivi zatvarača: . Zaporni cevni zatvarači U principu. .ispusni ventili sigurnosti.motori sa unutrašnjim sagorevanjem. . .sigurnosni blok ventili. .gorionici.cevnim zatvaračima treba da se: o ograniči gubitak gasa pri havarijskim situacijama.telemetrijske podstanice.1.merači protoka. . 5. naročito na instalacijama za prirodni gas. .pumpe.zaporni cevni zatvarači.

ručno kolo. a) Klinasti zasun: 1. 8. sedište. a) b) Slika 5. rade pod različitim Ovakva povezivanja se vrše samo povremeno ili kontrolisano u slučajevima kada se na jednom od gasovoda vrši intervencija. .o omogući povezivanje gasovoda koji režimima ili različitim sastavom gasa. poklopac kućišta. zaptivka vretena. .zatvarač za povezivanje. . vreteno. Prema vrsti sedišta zasuni mogu biti sa stabilnim ili pokretnim sedištem. 5.prigušni zatvarač. 2. . Prema obliku elementa za zatvaranje zasuni mogu biti sa diskom ili klinasti. .glavni zatvarač.odušni zatvarač. 6. može biti: . b) Šematski prikaz položaja diska za vreme otvaranja i zatvaranja zasuna 86 . Zatvarači mogu biti za nadzemnu i podzemnu ugradnju. itd.zatvarač obilaznog voda.zatvarač za grananje. prema mestu ugradnje. Pokretno sedište ima mogućnost aksijalnog pomeranja. zaptivni uložak. Iz ovakvih naziva zatvarača sagledava se njihova namena i ugradbena funkcija. zavrtanj za spajanje poklopca kućišta sa telom kućišta. elemenat za zatvaranje i 9. 4.blokadni zatvarač (blok stanica). Cevni zaporni zatvarač. . telo. Konstrukcija Zasuni. Kod podzemne izvedbe zatvarači imaju produžno vreteno preko kojeg se omogućava nadzemno rukovanje.izolacioni zatvarač (kod paralelnih gasovoda). . 3. Cevni zatvarač kod kojeg se upravnim pokretanjem elementa za zatvaranje na pravac kretanja fluida zatvara protok fluida kroz gasovod. Opruga obezbeđuje dodatnu silu zaptivanja. preko ugrađene opruge. 7.1.

Čepna slavina Kuglaste slavine. slavine mogu biti sa fiksiranom ili plivajućom kuglom. 4. zaptivač vratila. vratilo. sa simetričnim odsečcima i cilindričnim otvorima kroz telo kugle upravno na površinu odsečaka. Leptir ventil 87 . Specifičan oblik zapornog cevnog zatvarača kod koga je element za zatvaranje u obliku diska. Slika 5. Slika 5. U širokoj je primeni na gasnim instalacijama. Slika 5. prirubnica. zaptivač kugle. 9. 11. 6 podmetač. kugla. Element za zatvaranje im je u obliku kugle. 12. kućište. 10. ručka Leptiraste slavine.Čepne slavine. reduktor. Kuglasta slavina: 1.3. 7. 8. 3. ’’O’’ prstenovi.2. Element za zatvaranje im je cilindričnog oblika ili oblika zarubljene kupe.4. 5. Iskustvo pokazuje da su nepouzdane. poklopac. 2. priteznica. U odnosu na slobodu kretanja. Retko se susreću na gasnim instalacijama.

zbog velikih otpora za kretanje prouzrokovanih pritiskom. Slika 5. 88 . Kod cevnih zapornih zatvarača na visoko pritisnim gasovodima nazivnog prečnika (otvora) 150 mm i većim.kosi. u jednom ili drugom pravcu na sedište ventila. Rukovanje Pokretanje izvršnih organa cevnih zatvarača vrši se ručnim ili mehanizovanim putem. Kod mehanizovanog prenosa. ručno pokretanje se vrši preko zupčastih reduktora. a odnosi se na: . Za ručno pokretanje koriste se: rukohvati. kombinovani pogon i električni pogon (ređe u primeni). Položaj sedišta ventila u odnosu na tok kretanja fluida definiše vrstu ventila kao: .Ventili.vizuelni pregled stanja.ugaoni. sem kod ’’habajućih’’ zatvarača koji su namenjeni za prigušivanje. Mogu biti na hidraulični pogon. Otvaranje ili zatvaranje protoka kroz cev vrši se upravnim pomeranjem vretena ventila sa pečurkom i zaptivkom na sedište ventila. Element za zatvaranje se mora postaviti potpuno u položaj otvoreno ili zatvoreno. Preventivno održavanje obuhvata periodične aktivnosti i mere koje se sprovode na montiranom cevnom zatvaraču bez demontaže. poluge i mehanički prenosi sa rukohvatima. pokretanje se vrši aktuatorom – daljinski ili direktno (lokalno).ravni. samopogonom gde se koristi gas). Najrasprostranjeniji cevni zatvarači. Održavanje Na cevnim zatvaračima organizuje se preventivno i korektivno održavanje. pneumatski pogon (najčešći pogon sa tzv. .5. . Drugačiji naziv – aktuatori. Shema ventila Uređaji za mehanizovano zatvaranje cevnih zatvarača.

a svi podmažu. 7.kod ravnih ventila zatvarač i sedište se mogu obraditi. pregledom rastavljenih delova utvrđuje se stepen oštećenosti i donosi odluka o otklanjanju oštećenja ili oštećenih elemenata (uglavnom se oštećeni delovi zamenjuju novim). 5. . samo ispravan zatvarač može se ponovo ugraditi u instalaciju. . 2.kod šiber ventila zaptivne površine se mogu obraditi. neoštećeni delovi se očiste. pa se nastavi dalje rastavljanje. rokovi i periodi održavanja. .kod čepnih zatvarača. uglavnom mašću na bazi molibdena (Mo). čep se može brušenjem upasovati u kućište. Najčešći otkazi i deformacije na cevnim zatvaračima zbog kojih se mora vršiti neposredno i korektivno održavanje su: . u servisirane ili remontovane zatvarače po pravilu se stavljaju novi zaptivači.habanje ili abrazija elementa za zatvaranje. 89 . Za procenu izvesnosti korektivnog održavanja zatvarača treba imati u vidu stečena iskustva: . . proveru nepropusnosti. Održavanje zatvarača vrši se prema procedurama ili uputstvima u kojima su definisane aktivnosti. o izvršenom ispitivanju pravi se zapisnik koji je sastavni deo izveštaja o ispitivanju. 3.abrazija vretena.propuštanje zaptivne kutije usled neodgovarajućih zaptivki. Po demontaži identifikovanog zatvarača za popravku (kao lošeg) vrši se njegovo rastavljanje: 1. .pucanje kućišta i . . prvo se odvoji nosač radnog dela i radni deo od kućišta preko razdvojive veze.- razradu pokretačkog mehanizma. habanja vretena ili velikog zazora između vretena i čaure.kvar zakretačkog mehanizma. Korektivno održavanje se sprovodi ako se u toku nadzora i preventivnog održavanja utvrde nepravilnosti i potreba za korektivnim održavanjem ili je to održavanje procedurom predviđeno. . podmazivanje i moguću zamenu delova bez demontaže.oštećenje zaptivnih elemenata. 6. .abrazija sedišta. 4. Korektivno održavanje se obično odvija u radionici.kod kuglastih slavina prstenovi sedišta se mogu zameniti – opravku oštećene kugle je vrlo teško izvesti. ponovo sastavljeni zatvarači se ponovo ispituju i podešavaju na propisani način (ispitivanje obavlja akreditovana laboratorija).

ispuštanje taloga.6. Prema vrsti filtracionog materijala. filteri mogu biti suvi i mokri. samog transporta i distribucije gasa. uređaja za regasifikaciju.7. isparivačko-redukcionih stanica. gasnih rampi. Slika 5. Filteri su uređaji koji služe za otklanjanje čvrstih čestica iz gasa.periodična kontrola zaprljanosti (preko diferencijalnog manometra ili iskustveno na osnovu razlike u pritiscima na ulaznom i izlaznom manometru). .2. Mokri filter sa uljnom kupkom Rukovanje Rukovanje se obavlja prilikom njegovog uključivanja u rad i isključivanja iz rada. kompresora. U toku procesa: .5. Otklanjanje se vrši preko separatora i filtera. motora sa unutrašnjim sagorevanjem itd. Suvi filter sa filcom Slika 5. 90 . priključnih otvora. Oni se ugrađuju u svim gasnim instalacijama i na svim merno-regulacionim stanicama ispred mernih i regulacionih uređaja. filtracionog uloška. Filteri Otklanjanje čvrstih i tečnih čestica se vrši pri procesu pripreme za transport. otvora za čišćenje i drenažnog priključka. Uključivanje u rad se obavlja otvaranjem cevnih zatvarača na ulaznom i izlaznom delu filtra. Konstrukcija Filter se sastoji iz tela.2. pumpi.

5. Zagrejači gasa Služe za pregrevanje gasa pre redukcije pritiska (zbog sprečavanja hidrata i zamrzavanja instalacija).3. Korektivno održavanje obuhvata zamenu uloška filtra ili njegovu popravku. Preventivno održavanje obuhvata vizuelni pregled. ispuštanje taloga. njegovim priključcima i nosaču za podizanje i zakretanje poklopca filtra (kod velikih filtera). Najčešće otkazi na filtrima su degradacija uloška filtra. Kao nosilac toplote koriste se topla voda iz kotlarnice ili antifriz.2. odstranjivanje taloga se vrši vađenjem uloška. Slika 5. Filter podleže periodičnom ispitivanju na čvrstoću i nepropusnost (test na pritisak – hidro test). Održavanje Na filtrima se organizuje preventivno i korektivno održavanje.7. Oštećeni delovi se zamenjuju novim. proveru i ispitivanje. zamenu ili popravku diferencijalnog manometra i otklanjanje naprslina i abrazivnih deformacija na telu filtra. zamena zaptivnih elemenata.Kod manjih filtera. Degradacija nastaje začepljenjem ili probijanjem filterskog sloja. čišćenje uloška filtra. Zagrejač prirodnog gasa 91 .

kod sabiranja. Preventivno održavanje sprovodi se kroz kontrolu: . Rukovanje Zagrejačem se rukuje samo pri puštanju u rad i isključivanju iz rada. . U regulatoru pritiska se odvija proces redukcije (prigušivanja) i proces regulacije pritiska. zatvaranjem ili otvaranjem odgovarajućih priključnih ventila.izlazno ulaznih parametara fluida (vode i gasa).periodične preglede nepravilnosti i propuštanja. omotača toplotne izolacije.4. grejača od snopa cevi. priključka za odmuljivanje.oštećenje ili perforaciju grejnog tela i . na željeni izlazni pritisak.otkaze u sistemu nosioca toplote. 92 . .pucanje ili deformaciju zaptivnih elemenata. priključka za gas. Zagrejač gasa podleže preventivnom i korektivnom održavanju. Takođe je opremljen ulazno izlaznim cevnim zatvaračima i termometrima.Konstrukcija Zagrejač pririodnog gasa se sastoji od: tela ili plašta. . 5. transporta. priključka za nosioca toplote. Može biti opremljen i sigurnosnim uređajem radi zaštite u slučaju prodora gasnog pritiska u instalaciju nosioca toplote. Održavanje Otkazi grejača uglavnom su vezani za: . distribucije i korišćenja gasa. U zagrejan grejač pušta se gas. Funkcija regulatora je i da održava zadatu vrednost izlaznog pritiska koja sme odstupati samo u dozvoljenim granicama. Regulatori pritiska Uređaji koji služe za snižavanje ulaznog pritiska gasa.vizuelno pregled spoljnih delova i izolacije.2. Konstrukcija Regulatori pritiska po konstrukciji mogu biti direktnog i indirektnog dejstva.

membrana. ’’O’’ prsten. Poprečni presek regulatora direktnog dejstva: 1. kućište regulatora.odušnog priključka. 9.Slika 5.membrane. . 93 . 3. 2. poluga. 6. membranski sklop. pritezač opruge. klackalica. Shema delovanja direktnog regulatora pritiska Regulatori direktnog dejstva sastoje se iz osnovnih delova: .kućišta sa ventilskim sedištem i cevnim priključcima.9. 8. . Slika 5. kućište ventila. 4. 11. 10.8.podešavajuće opruge ili tega. opruga.izvršnog elementa (vretena sa pečurkom). sedište. . 7. pečurka. . 5.

4.podesive prigušnice. Jednostavne su konstrukcije čije osnovne delove čini: .pilot regulatora sa podesivom oprugom i izvršnim lokalnm elementima. upravljački regulator. kućište membrane.membrane. .11. 8.10.opruge.izvršnog elementa sa vretenom i pečurkom. dozirni otvor. merni vod. 94 .kućišta regulatora sa ventilskim sedištem i cevnim priključcima. opruga Aksijalni regulator pritiska predstavlja specifičnu konstrukciju regulatora indirektnog dejstva. 4. .telo regulatora. Slika 5. 5.Slika 5. 3. 3. membrana. Shema delovanja indirektnog regulatora pritiska: 1. sprovodnik gasa. . 5. 2.impulsnih vodova. . podesiva prigušnica. 2. . membrana regulatora. izvršni element. kućište.dvodelni kavez. 7. . 6. kućište ventila. . impulsni vod Regulatori indirektnog dejstva sastoje se iz osnovnih delova: . Poprečni presek regulatora indirektnog dejstva: 1.

pregled spoljneg stanja regulatora. Sa regulatorom pritiska se rukuje pažljivo. manipulanti). .kontrolu izlaznog pritiska. Rukovanje Rukovanje regulatorima u procesu nadzora i kontrole transporta koje sprovode neposredni izvršioci (rukovaoci. vibracije i dr.kontrolu propuštanja na spojevima. Kontrolisati neko vreme da li regulator drži konstantno pritisak (izlazni zaporni organ je još zatvoren). . Po proveri zadate vrednosti pritiska iza 95 .- elastična membrana ili rukavac kao izvršni organ i pilot.). svodi se na: . Prethodno je potrebno otpustiti oprugu regulatora kod direktnog dejstva ili na pilot regulatoru kod indirektnog dejstva.vođenje evidencije o stanju i . poremećaj funkcije ili prelaska na rezervnu liniju). Aksijalni regulator sa elastičnim rukavcem Osnovna razlika između ove vrste regulatora i klasičnih regulatora je u izvršnom organu koji vrši prigušivanje – kod klasičnih prigušivanje vrši pečurka na vretenu izvršnog organa. prateći pažljivo promenu izlaznog pritiska na manometru. Aksijalni regulatori se nisu u praksi pokazali dobrim pa se ne smatraju dobrim rešenjem. dok kod aksijalnih prigušivanje vrši elastični (gumeni) rukavac. Slika 5.12.podnošenje pismenog izveštaja.fizičko blokiranje zatvaranjem zapornih organa isprede i iza regulatora pritiska u specifičnim uslovima (otkazi rada. . Puštanje gasa u regulator vrši se posle provere ispravnosti celokupne gasne instalacije.vizuelnu kontrolu rada regulatora (oscilacije pritiska. . . laganim otvaranjem ventila ispred regulatora. zatim pažljivo pritegnuti istu.

uputstvom za rad ili odgovarajućom procedurom. Procesni regulatori su zbog toga najčešće u kvaru zbog: delimično ili potpuno začepljenje dizni i filtera na pilotu regulatora. Preventivno održavanje sprovodi se postupcima nadzora i kontrole rada regulatora i redovnim servisiranjem. 96 . redosledom i na način predviđen odgovarajućim projektom. Poprečni presek regulatora serije 971 Regulator serije 971 Servisiranje se vrši periodično najmanje jednom u toku godine. neprimerni ulazno-izlazni parametri gasa (Q. Primeri održavanja: • regulatora indirektnog dejstva serije 971 i • regulatora direktnog dejstva serije VR-75. Prilikom servisiranja koristi se alat koji ne varniči ili alat koji je namazan mašću. t i nagle promene).13. Održavanje Regulatori pritiska podležu preventivnom i korektivnom održavanju. zamrzavanje usled otkaza sistema za grejanje. itd. Najčešći procesni otkazi i kvarovi na regulatorima pritiska prouzrokovani su prisustvom nečistoće u gasu.regulatora. neprimerna podešenost uređaja. Slika 5. može se laganim otvaranjem ventila iza regulatora pustiti dalje gas u instalaciju. p.

Za servisiranje je potrebno demontirati regulator. Kad su slavine ispred i iza regulatora zatvorene i linija između njih rasterećena ispuštanjem gasa u atmosferu, može se pristupiti demontaži. Otpuštanjem i skidanjem impulsnih vodova i pilota pristupa se servisiranju regulatora. Nakon rastavljanja pristupa se čišćenju delova od nečistoća i starih maziva (usput se vrši defektaža svih delova regulatora). Svi oštećeni i pohabani delovi se popravljaju ili zamenjuju novim. Posebno treba obratiti pažnju na gumene prstenove (’’O’’ ring) jer i najmanje oštećenje nekog od njih dovodi u pitanje funkcionisanje regulautora. Svi zavrtnjevi i navrtke se mažu tankim slojem masti kao i osovine i klizni delovi cilindra i gumeni prstenovi. Regulator se sastavlja obrnutim redosledom od rastavljanja. Uzroci i najčešći kvarovi regulatora sa indirektnim dejstvom i preporuke za otklanjanje: - regulator neće da otvori: o nedostatak ulaznog gasa (proveriti slavinu na ulazu), o nedostatak gasa u pilotu (proveriti impulsne vodove i sam pilot), o oštećenje membrane ili O-ringa na osovini membrane (proveriti ih). - izlazni pritisak opada: o nedovoljni ulazni pritisak (postaviti etalonski manometar), o regulator ne može da propusti dovoljnu količinu gasa (nije dobro dimenzionisan), o upravljački pritisak pilota nedovoljan (proveriti imuplse i pilot), o zagušen ulazni filter (njegova promena ili čišćenje). - izlazni pritisak raste preko zadatog: o pohabana gumena zaptivka ili zaprljana (zameniti istu), o oštećeno metalno sedište, tako da gumena zaptivka ne može da zatvori (skidanje sedišta i ravnanje mašinskom obradom). - zamrzavanje regulatora ili pilota: o nedovoljno ili nikakvo grejanje ispred redukcije. - nenormalno mali protok (ekstremno mala potrošnja): o varira izlazni pritisak, o ekstremno mali traženi kapacitet, o pogrešno postavljen imuplsni vod, o pogrešno podešen pilot (proveriti rad i po potrebi podesiti). Kvarovi upravljačkog organa – pilota: - nedovoljni pritisak prilikom puštanja u rad regulatora: o baždarna opruga je suviše slaba (zameniti jačom), o proveriti da li je ulazna količina gasa i pritiska dovoljna. - ako je pritisak iza regulatora pao ispod prethodno baždarene vrednosti: o filter stabilizatora zaprljan (treba ga očistiti ili zameniti), o zaptivni podmetač stabilizatora je povećao dimenzije i sprečava propisanu izlaznu količinu gasa (zamena podmetača), o baždarna opruga je izgubila svoju elastičnost (treba je zameniti), 97

-

-

-

zaptivka ventila je povećala dimenzije i sprečava propisanu izlaznu količinu gasa (treba je zameniti). pritisak iza regulatora se povećava iznad zadatih vrednosti: o zaptivni podmetač stabilizatora ne zaptiva dobro (zameniti ga), o zaptivka ventila na ulazu pilota ne zaptiva dobro (zameniti je). sporo reagovanje pri promeni protočnih količina gasa: o nedovoljna protočna količina gasa ulaznog ventila (treba povećati protočnu količinu gasa pomoću zavrtnja za podešavanje), o baždarni otvor je suviše veliki (treba ga zameniti mlaznicom sa manjim baždarnim otvorom). suviše brzo reagovanje pri promeni protočnih količina gasa: o suviše velika protočna količina gasa ulaznog ventila (smanjiti je pomoću zavrtnja za podešavanje), o baždarni otvor je suviše mali (treba ga zameniti mlaznicom sa većim baždarnim otvorom), o treba prekontrolisati zazor između poluge i ventila. o

U slučaju bilo kakvog odstupanja pritiska iza regulatora od zadatih vrednosti proveriti da li su membrane u ispravnom stanju – ako nisu, treba ih zameniti. Regulator serije VR-75 Ovaj regulator se koristi za radne pritiske od 1 do 100 bar i izlazne od 0.5 i 16 bar. Regulator mora održavati konstantnu vrednost izlaznog pritiska.

Slika 5.14. Funkcionalna shema regulatora VR-75

98

Najčešći kvarovi kod regulatora direktnog dejstva su: - pucanje ili deformacija membrane, - oštećenje membrane regulatora usled uticaja atmosferskog kondenzata ili padavina preko oduška, - oštećenja sedišta i kućišta regulatora usled abrazivnog desjtva mehaničkih nečistoća. Servisiranje se vrši periodično, a najmanje jednom godišnje. Postupak servisiranja: zatvori se ulazna i izlazna slavina na regulacionoj liniji i izvrši ispuštanje gasa u atmosferu otvaranjem odušne slavine, čime se vrši rasterećenje i odsustvo gasa iz regulatora. Demontira se regulator i rastavi se na delove. Svaki se deo očisti, pregleda, utvrdi se njegova ispravnost i oštećenje – dotrajali i oštećeni delovi zamenjuju se novim. Sve klizne površine i zaptivni prstenovi podmazuju se molibdenskom mašću. Po utvrđenoj defektaži i otklanjanju oštećenja pristupa se sastavljanju regulatora. Po sastavljanju, regulator pritiska se ispituje i podešava na zadate parametre, kontrolišući ga preko montiranog etalonskog manometra. Prilikom servisiranja regulatora koristi se alat koji ne varniči.

99

Ponovo se mogu aktivirati samo ručno. Shema delovanja i sastavni delovi ventila prikazani su na slici 5. Konstrukcija Sigurnosno zaporni ventili su tako konstruisani da u slučaju pucanja membrane aktiviraju pomoćni uređaj i sigurnosno zaporni ventil pouzdano zatvori protok gasa. Standardom su propisana područja ’’AG’’. Područja aktiviranja protiv smanjenja pritiska: AG 30 ± 30% od podešenog pritiska. Shema delovanja sigurnosno zapornog ventila direktnog dejstva Sigurnosno zaporni ventili mogu biti direktnog i indirektnog dejstva.2. AG 15 ± 15% od podešenog pritiska.5. Slika 5.5% od podešenog pritiska. Područja aktiviranja pri porastu pritiska: AG 10 ± 10% od podešenog pritiska. AG 1 ± 1% od podešenog pritiska.VII 5. AG 2. 100 . AG 5 ± 5% od podešenog pritiska. aktiviranja protiv porasta pritiska i aktiviranja protiv smanjenja pritiska. AG 5 ± 5% od podešenog pritiska. Sigurnosni zaporni ventili Uređaji koji se ugrađuju u sklopu gasnih instalacija radi zatvaranja protoka gasa kada pritisak odstupi od zadate vrednosti područja regulacije ventila.16.5 ± 2.15.

što u primeru iznosi 1. 101 .5 x 0.5 bar.1 = 1. . sedište ventila. izvršni organ.16. 2. opruga Rukovanje Rukovanje sa sigurnosno zapornim organom u procesu nadzora i kontrole transporta gasa koje sprovode neposredni rukovaoci instalacija. . . 4.fizičko blokiranje zatvaranjem zapornog organa ispred i iza regulacione linije. Sigurnosno zaporni ventil treba da zatvori protok gasa kroz instalaciju kod naših merno-regulacionih stanica kada pritisak poraste za 10% od pritiska otvaranja sigurnosno odušnog ventila (ispusni ventil sigurnosti). svodi se na: . telo ventila. pri tom stanju naregulisanog pritiska se ponovi njegova provera najmanje tri puta. Ako u jednom od tri slučaja ne ’’odradi’’. .vođenje evidencije o stanju sigurnosno zapornog ventila. onda se sigurnosno zaporni ventil nareguliše tako da zatvara protok gasa kada iza regulatora poraste pritisak iznad: PSZC = PSOV + PSOV x AG10 = 1. smatra se da je sigurnosno zaporni ventil dobro uregulisan.65 bar.pregled spoljnog stanja sigurnosno zapornog ventila i statusa otvoren/zatvoren. Ako je pritisak otvaranja sigurnosno odušnog ventila. 3. na primer 1.65 bar Provera se izvodi na taj način što se veštački poveća izlazni pritisak iza regulatora do vrednosti pritiska koji je potreban za aktiviranje sigurnosno zapornog ventila. Ako sigurnosno zaporni ventil izvrši (’’odradi’’) svoj zadatak. Shema delovanja lomnog ventila kod tečnog naftnog gasa: 1. .kontrolu propuštanja na spojevima.5 + 1. Ako u svim slučajevima ’’odradi’’.Slika 5.izveštavanjem nadležnog lica o stanju sigurnosno zapornog ventila sa lica mesta.podnošenje pismenog izveštaja o sprovedenim postupcima na sigurnosnom zapornom ventilu. sigurnosno zaporni ventil podleže popravci.

Sigurnosno-odušni ventil (SOV) To su uređaji kojima se procesni sistemi i instalacije koje rade pod pritiskom obezbeđuju od nekontrolisanog porasta pritiska (preko granice radnog odnosno dozvoljenog pritiska).slabljenje ili pucanje opruge cilindričnog zatvarača. zaptivka. 6. . kućište. indirektnog dejstva. . poklopac ventila. Ostali kvarovi se isključivo otklanjaju zamenom.2.6. zavrtanj za oslanjanje opruge i podešavanje.pucanje klackalice usled naglog povećanja pritiska ili druge mehaničke sile. sa tegom) i 2. poklopac kućišta. sedište ventila 102 . 4.abrazija čepa. Sanacija otkaza zbog naslaga nečistoće na sedištu i kliznim površinama se vrši odstranjivanjem naslaga. 2. membrana. Preventivno održavanje sprovodi se kroz postupke nadzora i kontrole i redovnim servisiranjem.Održavanje Sigurnosno zaporni ventili (SZV) podležu preventivnom i korektivnom održavanju. Najčešći otkazi kod ovih ventila i upravljačkog mehanizma prouzrokovani su prisustvom nečistoća u gasu. . 5. 8. 3. 9. izvršni sklop. 7.deformacija ili pucanje membrane upravljačkog organa. . 5. . Konstrukcija Upotrebljavaju se uglavnom dva tipa konstrukcije SOV: 1. Kvarovi zbog kojih se mora vršiti direktno i korektivno održavanje su: .propuštanje gasa zbog naslaga nečistoće na sedište ventila i na kliznim površinama.oštećenje zaptivnih prstenova usled dotrajalosti i mehaničke nečistoće. . sedišta i prstenaste vođice zatvarača.oštećenja osovine za blokiranje i deblokiranje usled rukovanja. Membranski SOV: 1. Slika 5. membranski. opruga. direktnog dejstva (opružni.17.

cevni nastavak Kod ventila sa direktnim dejstvom izvršni organ se pomera pod direktnim dejstvom opruge ili tega. a kod ventila sa indirektnim za pomeranje izvršnog organa koristi se pomoćna energija (npr. 6. 7. zavrtanj za regulaciju opruge R. bregasta osovinica. 2. Kod ventila direktnog dejstva sa tegom podešavanje pritiska aktiviranja (ispuštanja) vrši se promenom težine tega ili dužine poluge na kojoj je teg. Kod ventila sa oprugom podešavanje se vrši pritezanjem ili otpuštanjem zavrtnja za podešavanje. telo. 4. 10. membrana odušnog ventila D. 6.19. opruga. 5. izvršni organ O. komora odušnog ventila B. sve u zavisnosti od konstrukcije. 11. pneumatska). 4.18. klip. opruga M1. Kod ventila indirektnog dejstva podešavanje se vrši tako što se u ulaznom delu odušnog ventila instalira jedinica koja može da proizvodi pritisak. pri 103 . Sa ventilima sigurnosti se rukuje pažljivo. 2. 3. čep. 3. ručica. Slika 5. 5. regulacioni zavrtanj. sisak za pražnjenje (ispuštanje) gasa G. 9. Opružni SOV: 1. 8. ventil V. dijafragma D1. 8. otvor za ispuštanje gasa S. zaptivač klipa.Slika 5. SOV indirektnog dejstva: 1. 7. 9. opruga M Rukovanje Rukovanje se svodi na njegovo podešavanje. komora A.

Standardno merilo protoka gasa sa turbinom je merilo pogodno za sve neagresivne gasove. oprugu (11).2. takozvani gasomeri. Turbinski gasomeri Za merenje većih količina gasa sa pritiskom iznad 0. 104 . glavnih snabdevačkih stanica i drugih primopredajnih mesta. vazduh. izvrši se odmašćivanje i pregled.1.gubitak krutosti opruge.2.7.ventil ne otvara na podešenoj vrednosti: proveriti oprugu i zapeklost sedišta.pucanje ili deformacije membrane. kao što su prirodni gas. propan. hidrogen i dr. distributivnih stanica.zapeklost naležućih površina zbog dugog neaktiviranja ili uticaja padovima.ventil stalno ispušta: izvršiti defektažu. membrane i zaptivnog prstena ispod opruge (6). Najčešći otkazi i način njihovog otklanjanja: .gasomeri sa mehom. zaptivni prsten ispod opruge (6) i sam rasteretni ventil. Merenje protoka obavlja se tako što struja gasa pokreće koaksijalno smešteno turbinsko kolo.7. a kod ventila sa indirektnim dejstvom prohodnost impulsnog voda. Pre demontaže se izvrši blokada i rasterećenje linije ili mesta sa kojeg se vrši demontaža. Ventil se rasklopi na sastavne delove. Najčešće su u primeni: . Ovo merilo se široko primenjuje kod industrijskih kapaciteta. .rasteretni ventil kod ventila sa indirektnim dejstvom stalno propušta: proveriti membranu. cilindar i sl.) i merač pritiska sa adekvatnom skalom. . Održavanje SOV podleže preventivnom i korektivnom održavanju.5 bar služe turbinska merila protoka čiji se kapacitet protoka kreće od 50-25000 (radnih) m3/h. Po otklanjanju nedostataka.rotacioni i . komprimovani vazduh. Ventil sigurnosti se ispituje najmanje jednom u tri godine i posle svake opravke. 5. . etilen. odzračivanjem. O ispitivanju i podešenosti pravi se zapisnik od strane akreditovane laboratorije. .turbinski.oštećenja sedišta pečurke zbog abrazije. . butan.kome ventil ispušta gas (regulator pritiska. Servisiranje SOV-a se vrši posle njegove demontaže. ventil se ispituje na funkcionalnost i nepropusnost. 5. . Najčešća oštećenja kod ovih ventila su: . Merači protoka Na gasovodnom sistemu koriste se za merenje praktičnih ili potrošnih količina gasa.

Turbinski gasomer: 1. protočni kanal. magnetna spojnica. protočni kanal. turbinsko kolo. 2. sklop zupčanika. usmerivač protoka.21. protočni prsten. Na merilima se postavljaju priključci za potrebe prenosa podataka na daljinu. 6. 4.Konstrukcija Osnovni delovi merača su: kućište merača. sklop prenosnih zupčanika. 7. brojač. Slika 5. lopatice turbinskog kola. protočni prsten.20. 5. Turbinski merač gasa proizvođača ''Daniel'' 105 . magnetna spojnica. brojilo Slika 5. 3.

Kako se od merila protoka gasa sa turbinom zahteva izuzetna tačnost. Pokretanje roto kola sa lopaticama obavlja struja gasa. ta nečistoća može da ošteti ležajeve i samim tim umanji tačnost rada merila.lom ili deformacija lopatica.7. mokri gasomeri i gasomeri sa osmičastim rotorom (slika 5. Pri upuštanju je važno da se to ne radi naglo zbog dinamičkih udara na osetljivo turbinsko kolo. Pošto u gasu ima nečistoća. Održavanje Najčešći otkazi kod ovakvog merača proizilaze zbog prisustva čvrstih i tečnih čestica u gasu. baždariti i njihove greške tom prilikom svesti u dozvoljene granice. odnosno punjenjem instalacije gasom. Tog principa se treba pridržavati u toku eksploatacije.22).2. .2. U slučajevima kada gasni tok nije čist. plansko podmazivanje ležajeva. Merači podležu preventivnom i korektivnom održavanju kroz preduzimanje odgovarajućih mera i aktivnosti. isti se uvodi u autonomni rad laganim upuštanjem gasa. Podmazivanje turbinskih merila je od izuzetne važnosti za tačnost rada mernog uređaja kao celine. tečnosti ili stranih tela koji mogu izazvati štetu na turbinskom merilu ili štetu u mehanizmu. Konstrukcija Rotacioni gasomer sa osmičastim rotorima je zapreminski gasomer koji preko brojila registruje protočnu količinu gasa u zapreminskim jedinicama pri pogonskim uslovima. potrebno ih je.oštećenje ležišta osovine turbinskog kola. Merilo protoka podleže kontroli svake pete godine u akreditivanoj laboratoriji. . periodično i kad na to ukažu rezultati praćenja. 5. odnosno gasa.oštećenje drugih rotacionih delova. a kako su rotirajući elementi uležišteni sa kugličnim ležajevima veoma visoke klase tačnosti izrade. Tekuće rukovanje odnosi se na periodično očitavanje stanja brojača i praćenja ispravnosti rada.poremećaj i na mernom i prenosnom mehanizmu. . Protok gasa kroz roto merač se meri u segmentima koje zahvataju klipovi odnosno lopatice roto kola.Rukovanje Po montaži gasomera. Zato je potrebno vršiti povremeno. Rotacioni gasomeri Merila sa rotacionim elementima za merenje su: sa rotacionim klipovima. Ti otkazi su: . Cilj ispitivanja gasomera jeste pronalaženje relativnih greški ispitivanog gasomera. U struji gasa ne sme biti prašina. Zazor između klipova odnosno lopatica i kućišta je zanemarljiv u odnosu 106 . pojave dinamičkih udara i vibracija. preporučuje se montiranje gasnog filtera ispred merila. pri specifičnim protocima vazduha.

Roto merači se proizvode sa veoma malim zazorima između klipova.22 pojedine pozicije imaju sledeća značenja: 1. 3. Ovaj tip merača daje veoma malu razliku u tačnosti merenja merača na početku rada i posle upotrebe od nekoliko godina. Nastavljanjem kretanja klipa segment gasa se oslobađa i odlazi u pravcu izlaza merača. kalibrisani prostor Rukovanje Rad merača je autonomni i u procesnom smislu sa njim se ne rukuje. Oni se sabiraju i preko prenosnog mehanizma se iskazuju na registratoru. brojilo.23. Slika 5. Obrtanje roto kola se prenosi mehanički.na protok. telo merača. sem pri montaži. demontaži i prenosu. na registrator koji pokazuje proteklu zapreminu. lopatica roto kola i kućišta merača.22. Slika 5. Roto merači sa dva klipa i merači sa roto kolom Svaki put kada se završi jedan obrtaj klipova četiri jednaka segmenta se istisnu. 107 . 4. Na slici 5. Kada gornji klip dođe u horizontalni položaj. 3. naročito kada treba da služi kao etalonski na terenu (prenosivi). gas ulazi u prostor između klipova i tela merača. 4. osmičasti klip. 2. ili na neki drugi način. fiksni segment gasa je momentalno zahvaćen i izmeren. Shema osmičastog rotacionog merača: 1. Gornji klip se okreće u pravcu kazaljke na satu. 2. 5. Oni se karakterišu velikom tačnošću merenja. relativno malim padom pritiska (kod proticanja gasa kroz njih) kao i dosta širokim područjem merenja. podeoni krug. Pri prvom montiranju merača mora se rezervoar za ulje napuniti dok se ulje ne pojavi na staklu za kontrolu nivoa. U isto vreme donji klip se okreće u suprotnom smeru od kazaljke na satu i meri iste količine.

2. . 5. Merni uložak se sastoji od četiri komore koje se dobijaju pregrađivanjem dva ograničena prostora sa dve sintetičke membrane i polužnog mehanizma iznad komora koji pretvara translatorno kretanje u kružno. prednji meh je prazan i prednja komora je upravo ispunjena 2.7. prednja komora se prazni 108 .Zadnja komora se prazni. kao što su otklanjanje nečistoća. Najčešći otkazi i način otklanjanja: . Preventivno održavanje se sprovodi kroz stvaranje uslova za normalan rad merača. zadnji meh je pun.pojava povećanog pada pritiska u meraču ukazuje na oštećenje zaptivnog ’’sloja’’ između rotora i komore gasomera (zamena oštećenih ležajeva ili oštećenog dela). sprečavanje vibracija i stalno podmazivanje ležajeva rotora. Gasomeri sa mehom Gasomeri sa mehovima spadaju u grupu zapreminskih merila protoka i naročito se koriste u domaćinstvima i kod potrošača sa velikim oscilovanjem potrošnje (merno područje 1:160). Servisiranje gasomera vrši se svake 3-5 godine u zavisnosti od veličine i uslova rada. Potpuni ciklus rada ovih merila se odvija kroz četiri faze (slika 5. prednji meh se puni.Održavanje Merači podležu preventivnom i korektivnom održavanju. Za pokretanje mehova i mehanizma koristi se energija gasa. Konstrukcija Merila se sastoje iz: kućišta.23): 1. Ispitivanje i baždarenje se vrši posle svakog korektivnog održavanja. mernog uloška sa polužnim mehanizmom i brojača.3. zadnji meh se puni.ometanje rada ležajeva ili oštećenje ležajeva zbog prisustva nečistoća (redovna kontrola i zamena oštećenih ležajeva). Zadnja komora je sada prazna.

Pri utvrđivanju netačnosti merenja. se ispraznila. Zadnja komora je sada kompletno puna. zadnji meh je prazan. meh u zadnjoj komori je pun (2). Zadnja komora se puni. 2. Meh u prednjoj komori (3) je napunjen a zapremina izvan meha (4). zbog onemogućavanja pojave varnice i havarije izazvane statičkim elektrecitetom. zadnji meh se prazni.3. Rukovanje Rukovanje sa ovom vrstom gasomera vrši se samo pri montaži i demontaži. zamenjuje drugim. Dok se meh u zadnjoj komori puni (2) dotle se prazni zapremina zadnje komore izvan meha (1). a meh (2) u zadnjoj komori. Zapremina izvan meha u zadnjoj komori je prazna (1). a meh (3) u prednjoj komori. U prednjoj komori meh je prazan (3) a deo zapremine izvan meha je upravo napunjen (4). a skinuti šalje 109 .23. Meh u prednjoj komori (3) se puni a deo zapremine u prednjoj komori izvan meha (4) se prazni. je prazan. Održavanje Najčešći otkazi kod gasomera sa mehovima: deformacija polužnog mehanizma. Odnos ventila i mehova u toku jednog kompletnog ciklusa rada merača sa mehovima 1. Merač se pušta u rad pažljivim otvaranjem cevnih zatvarača ispred i iza merila. Održavanje se svodi na redovno praćenje i kontrolu rada. prednji meh se prazni i prednja komora se puni Slika 5. Zapremina u zadnjoj komori izvan meha je sasvim puna (1). Meh u zadnjoj komori (2) se prazni. deformacija mehova i zastoji na mehanizmu brojača. U prednjoj komori zapremina izvan meha (4) se puni. prednji meh je napunjen i prednja komora je ispražnjena 4. se prazni. 4. 3. u prednjoj komori. kao i kod drugih elemenata. Zapremina u zadnjoj komori izvan meha se puni. Pri demontaži naročito treba voditi računa da se izvrši premeštanje ulazno-izlaznih priključaka sa bakarnom pletenicom. obično se merač skida.

On se sastoji od tri osnovna dela: tela merača. pretvarača instaliranih unutar tela merača i od elektronskog modula.26 prikazane su sheme merno-regulacionih stanica.8. niski troškovi eksploatacije. Merno-regulacione stanice Na slikama 5.2. Ultrazvučni merači iskazuju zapreminu proteklog gasa na osnovu merenja vremena prolaza zvučnog talasa visoke frekvence kroz gas koji protiče.4. Obavezno baždarenje gasomera se vrši svakih pet godina i posle svakog preventivnog održavanja. nema pokretnih delova.25 i 5.na demontažu i baždarenje. 5. 5.vrtložna merila i . Nedostaci ovog tipa merača su: nije potpuno našao primenu u našoj industriji. osetljiv je na buku koja se stvara u regulatorima. Ostali gasomeri Primenjuju se u svetu: . niski troškovi instaliranja. Šematski prikaz principa merenja ultrazvučnog merača gasa Prednosti ultrazvučnih merača gasa su: ne zahteva se kalibracija protoka.7. 110 . Slika 5. nema održavanja. Ultrazvučni merila predstavlja noviji tip merača. visoka tačnost.24. nema pada pritiska pri protoku gasa kroz merač.2.ultrazvučna merila. veliki opseg.

U njima se redukuje pritisak. Preko glavne merno-regulacione stanice snabdevaju se pojedina distributivna područja ili veći potrošači. sa radnog pritiska u magistralnom ili razvodnom gasovodu (30-112 bara) na distributivni pritisak (112 bara) i meri protok (ovo merenje služi za svrhe vođenja procesa transporta i distribucije.25. 111 .Slika 5. Shematski prikaz glavne merno-regulacione stanice za prirodni gas Na slici 5.25 je dat šematski prikaz jedne glavne merno-regulacione stanice. a može i za svrhe primopredaje između transportera i distributera odnosno potrošača).

112 . Ova stanica služi za sniženje pritiska sa nivoa koji vlada u distributivnim vodovima (3-12 bara) na pritisak koji propisi nalažu za bezbedno vođenje gasa unutar kruga i hala potrošača. Shematski prikaz glavne merno-regulacione stanice industrijskog potrošača Na slici 5.Slika 5.26. za obračun primljenih količina od distributera. zvanično mesto merenja. Ova stanica je obično i merna tj.26 je dat šematski prikaz jedne merno-regulacione stanice industrijskog potrošača.

Konstrukcija Ukupnu opremu koju poseduje jedna merno-regulaciona stanica možemo svrstati u sledeće grupe: oprema oprema oprema oprema oprema oprema za za za za za za prečišćavanje gasa.kontrolu stanja termometra i manometra. zaštitu od prekomernog pritiska (sigurnosna oprema).kontrolu isticanja gasa ručnim detektorom ili sapunicom. zagrevanje gasa. dosad uglavnom na glavnim mernoregulacionim stanicama (GMRS). 113 . a van naselja dvonedeljno.vizuelna kontrola rada merača. Rukovanje Upravljanje radom stanice vrši se daljinski i ručno.opšteg stanja. redukciju i regulaciju pritiska i protoka. Procedura sprovođenja kontrole opšteg stanja obuhvata: .antikorozionu zaštitu. .oštećenje zida cevi.kontrolu stanja sredstva protivpožarne zaštite. Održavanje Merno-regulaciona stanica ima status nadzemnog objekta na gasovodnom sistemu i ograđena je.drenažu filtera i kondenz lonca. Daljinsko upravljanje vrši se preko telemetrijskog centra i taj način upravljanja je jako skup.kontrolu ulazno-izlaznih parametara gasa i nosioca toplote.status ventilacionih otvora. Objekat MRS podleže preventivnom i korektivnom održavanju. korektora. merenje protoka i ostalih parametara. . . zatvaranje i otvaranje vodova (cevni zatvarači). . . . Unutrašnjost ograde predstavlja zemljišnu zonu i svi radovi u njoj podležu zaštiti od požara i eksplozije. . .kontrolu položaja zapornih cevnih zatvarača i stanje plombi na obilaznom vodu merila gasa. Preventivno održavanje obuhvata kontrolu: . . na način i po postupcima predviđenim kod tih elemenata.statusa i funkcionalnosti cevi zatvarača. statusa slavina na impulsnim vodovima korektora i plombe. Generalni remont stanice vrši se godišnje – kao remont regulacione i sigurnosne opreme. .vizuelna provera rada kotla i sistema za zagrevanje.vizuelni pregled stanja uređaja i opreme. Korektivno mehaničko održavanje GMRS i MRS svodi se na korektovno održavanje njihovih elemenata i oštećenja cevi. . tako da se u našim uslovima (za sada) pribeglo jeftinijoj varijanti koja obuhvata samo daljinsko nadziranje nad radom. . U naseljenim mestima ova kontrola se sprovodi nedeljno.

nadzor nad radom i stanjem cevovoda.5. • Rukovanje cevovodima u radu Rukovanje cevovodima u toku rada (transporta) svodi se na manipulaciju sa cevnim zatvaračima. . fitinzi. .isključivanje iz rada. . odnosno obustavljanje transporta može se vršiti samo u okvirima zakonske regulative. u užem smislu gasovod za transport i distribuciju gasa. po statusu uključen-isključen odnosno deonica je ’’uključena’’ ili ’’isključena’’.utvrđivanje ispuštanja gasa.uočavanje građevinskih i poljoprivrednih aktivnosti. čistačka mesta za unutrašnje čišćenje i sekcijski cevni zatvarači integrisani ili povezani u jednu međuzavisnu funkcionalnu celinu čine cevovod. oznaka statusa sa blok ventila.puštanje u rad. Cevovodi Cevi. Principi rukovanja i održavanja cevovoda obuhvataju: .uočavanje promene na delovima: cevovoda. .9. Puštanje u rad otpočinje: . čistačkih mesta i . .praćenje napunjenosti preko pritiska i manometara na nadzemnim objektima ili priključcima i dreniranje cevovoda i uređaja na njemu.posuda za skupljanje kondenzata.pregled obilaskom sa vozilom. blok stanice. Početna situacija je da su svi zaporni organi i uređaji u zatvorenom položaju.pregled iz vazduha. 114 . Pregledom se nadzire i kontroliše: .laganim punjenjem gasovoda gasom i kontrolisanjem prisustva gasa na odzrakama. Isključivanje iz rada. .2. cevni zaporni zatvarači.stavljanje cevovoda van upotrebe. .pregled pešačkim obilaskom. kondenz posude. . mogu da se vrše na sledeći način: . . čime se želi zaštita zainteresovanih strana. radi provere i ispuštanja eventualno zaostale nečistoće i kondenzata.laganim otvaranjem cevnih otvarača po deonicama i odzračivanjem deonice cevovoda na pripadajućem sekcijskom ili blok ventilu. . • Nadzor nad radom i stanjem cevovoda Pregledi cevovoda u funkciji kontrole rada i preventivnog održavanja.promena vegetacije na trasi zbog ispuštanja gasa i prirodnog rasta. Eksploatacija cevovoda i preventivno održavanje • Puštanje u rad Puštanje u rad se vrši po prijemu cevovoda.

. pojavi tečne faze u gasovodu zbog nedovoljne pripreme gasa u degazolinažama i 115 . . kao što su: . . Pri pražnjenju kondenzata uzimaju se uzorci radi utvrđivanja porekla uzroka nastanka štetnog kondenzata. .ispusnim vodovima kod sekcijskih i blok ventila. . oštećenje mehanizma i indikatora položaja i .kontrolom vegetacije.sapunicom na nadzemnim delovima cevovoda. ogrebotone i sl. isti se prazne. Ispust taloga kondenzata nije dozvoljen u otvoreni prostor i on se ispušta u za to predviđene zatvorene prostore ili pokretne cisterne.čistačke kutije i kondenz lonca.vodi za dreniranje filtera. . Na trasi cevovoda kontroliše se prirodni rast i razvoj vegetacije jer rastinje sa dubokim i jakim korenom i žilama može ošteteti ne samo izolaciju nego i gasovod.Promena vegetacije iznad i u zoni gasovoda pojavljuje se na mestima ispuštanja gasa. To ispuštanje se može vršiti na: . propuštanja.prenosnim detektorima gasa.oštećenja cevovoda. a gasa i kondenzata pri korektivnom održavanju cevovoda i uređaja. Kontrola statusa i spoljnog stanja uređaja i cevovoda obavlja se vizuelno i manuelno i utvrđuju se nedostaci. . pri čemu se čisti unutrašnja površina od naslaga na zidovima i sadržaja kondenzata i vode. gasnog kondenzata i vode može se vršiti samo na mestima izgrađenim za tu svrhu preko cevnih zatvarača.funkcionalnost oštećenja na čistačkim i blok stanicama i drugim uređajima.oštećenje antikorozione zaštite. Ispuštanje kondenzata se vrši periodično.vizuelno iznad cevovoda koji prolazi ispod vode. Pražnjenje i čišćenje cevovoda Tokom eksploatacije cevovoda. Čišćenje gasovoda vrši se periodično i pri: izgradnji novih gasovoda. isterivanju vode zaostale pri ispitivanju gasovoda na čvrstoću.manometarskim slavinama. ulubljenja.kontrolom atmosfere gasnim detektorom u bušotinama napravljenim šipkom u zemlji iznad gasovoda.funkcionalno stanje cevnih zatvarača i moguća oštećenja. Promene na cevovodu i delovima cevovoda uočavaju se i kontrolom ispuštanja gasa koji se vrši: . Gas ’’suši’’ prekrivni sloj zemlje i stvara nepodobne uslove za razvoj biljke koja menja boju i suši se.kontrolom atmosfere u zaštićenim cevima kod prolaza. . .kontrolom pada pritiska na deonicama koje se mogu privremeno izolovati i blindirati. . . Ispuštanje gasa.ispusnom vodu SOV i . .

u kutiju se postavi odgovarajući čistač (kracer) i pomoćnim alatom se gurne napred mimo priključka 6 i prve rasteretne slavine. preko malih slavina na kutiji za manipulaciju.27). Čišćenje gasovoda vrši se na osnovu detaljnog uputstva za svaki konkretan slučaj. po rasterećenju kutije. preko osigurača i mehanizma za otvaranje. lagano otvori slavina 3 i slavina na priključku pozicija 6. operater-korisnik-javne regionalne službe. otvori se ponovo odzraka na kutiji i tek po rasterećenju pritiska sme se otvoriti poklopac kracerske kutije sa velikim oprezom. Čišćenje gasovoda zahteva solidnu pripremu i koordinaciju svih subjekata u lancu. zatvore se male slavine na bajpasu kutije. zatvori se poklopac kutije i proveri stanje osigurača. proveri se stanje prisutnosti gasa u čistačkoj kutiji postavljenjem manometra na slavinu za kontrolu pritiska. Praktično čišćenje otpočinje i vrši se sa otpremne čistačke stanice na sledeći pojednostavljeni način: na čistačkoj odašiljačkoj stanici pri transportu gasa otvorena je samo kuglasta slavina (pozicija 4 na slici 5. kao i zatvarač kutije. otvaranjem dve krajnje slavinice. Odašiljačka čistačka stanica 116 . Slika 5. odnosno da li slavine pozicija 3 i slavina na priključku 6 i rasteretne male slavine na kutiji dobro drže. otvori se odzračni vod kutije preko slavine na tom vodu i rastereti se kutija od pritiska. zatvori se odzračni vod i proveri da li pritisak raste u kutiji.27. uvodi se gas iza kracera. lagano se otvori slavina i konstatuje se pritisak. na taj način se kracer pomeri do slavine 3 i izjednače pritisci ispred i iza njega.- odstranjivanju drugih sadržaja u cevovodu. dok su sve ostale zatvorene. a zatvori slavina 4.

a sve prema konkretnom uputstvu za svaku instalaciju. Stavljanje gasovoda van upotrebe vrši se zbog: . . Manipulacijom sa gasom. tako da brzina kracera bude 2-5 m/s. blagovremenom dreniranju kondenzata iz skupljača i na prijemno čistačkoj stanici. Postupak stavljanja van upotrebe na određeno vreme i zbog opravdanih razloga vrši se snižavanjem pritiska i potrošnje gasa iz njega na pouzdanu vrednost i pouzdanom blokadom ulazno-izlazno cevnih zatvarača.sastavu uzetog kondenzata (ako je uzorkovan).zbog opasnosti ua gasovod ili okolinu ili . stvarnoj i računskoj. reguliše se proticanje gasa preko slavina na priključku 6. a da se komfor krajnjih korisnika ne poremeti.dotrajalosti.- kracer se potiskuje napred. Slika 5. sve se vraća u prvobitini status. samo što se odvijaju u obrnutom redosledu u odnosnu na odašiljanje. konstatuje se prolaženje kracera. . O čišćenju se pravi izveštaj u kojem se naročito daju podaci o: . .trajne zabrane korišćenja od strane nadležnog organa. 117 .sadržaju kondenzata i nečistoća. • Stavljanje cevovoda van upotrebe Može se vršiti na određeno vreme i na trajni period.brzini kretanja čistača.28. na pokazivaču prolaska kracera pozicija 5. manipulacija prijema kracera u prijemnoj stanici je slična. Kracer grebač i inspekcijski kracer U toku čišćenja vodi se računa o statusima zapornih organa na blok ventilima.prestanka potrebe za transportom (preseljenje potrošača). . Osetljivost sistema kracovanja je naročito zbog toga što se izvodi u pogonskim uslovima. O kracovanju se obaveštavaju krajnji korisnici zbog pripravnosti za eventualni nenamerni zastoj u isporuci.stanju oštećenosti čistača. na otpremnoj stanici i odašiljanju kracera. .

a šahtovi zatrpaju. Do stvaranja takvih uslova. kada se za to stvore uslovi (ili odmah po pravu prečeg).29. krajevi gasovoda se bezbedno blindiraju. Isto važi i kada se mehaničko ili koroziono oštećenje ili propuštanje – perforacija sanira isecanjem oštećenog cilindričnog dela cevi i zamenjuje novim zdravim komadom. primenjuju se tehničke mere sanacije. Slika 5. kao što su razni čepovi i obujmice. pre svega. oslobodi od gasa. Korektivno održavanje cevovoda Obuhvata rekonstrukciju i sanaciju cevi i drugih integrisanih delova cevovoda. Pucanje gasovoda i integrisanih elemenata se ređe dešava i one su posledica. naročito kod perforacija. skrivenih grešaka ili neispravne montaže.Postupak - se sprovodi na sledeći način: predmetni gasovod se blokira pratećim cevnim zatvaračima. predmetni gasovod se rastereti pritiska. Najčešće se oštećuje mehanička izolacija te se na tom mestu ubrzava proces korozije i nastaju perforacije. Primer obujmica pri sanaciji cevi • Najčešći otkazi cevovoda Proističu iz spoljne degradacije pri građevinskim aktivnostima u okruženju i korozionog dejstva. a u poslednje vreme i plastični materijali u obliku višeslojnih obujmica. • Otklanjanje oštećenja cevovoda Oštećeni delovi se skoro po pravilu zamenjuju novim. Kada se deo cevovoda iz bilo kojih razloga menja ili izmešta. novi deo cevovoda treba da bude od cevi ili delova cevi istog ili boljeg kvaliteta i iste ili veće debljine zida. O gasovodu stavljenom van upotrebe vodi se evidencija i u katastru podzemnih instalacija. izvrši se njegovo ispiranje i odstranjivanje mogućnosti da se u njemu stvori eksplozivna smeša. 118 .

zatvaranje gasa i isključenje električne energije rukuje sa najmanje dva mesta.2. kompresorske stanice se mogu definisati kao sistemi sa daljinskim nadzorom. Kompresor mora biti zaštićen od određenih preopterećenja. a pre spajanja na matični cevovod. u kojima pored kompresora. Kompresori i kompresorske stanice Kompresorske stanice predstavljaju najsloženije objekte funkcije transporta i održavanja. Rastojanje obodnog zavara od sledećeg najbližeg obodnog zavara na cevovodu treba da bude najmanje 1. Kompresorske stanice su objekti sa stalnom ljudskom posadom i sa stalnom telekomunikacionom vezom.da se uređajima za zaustavljanje rada. . Zamenjeni deo cevovoda treba da se ispita na čvrstoću i nepropustljivost. pregrevanja rashladnog sredstva ili pada njegovog pritiska.30. Ispitivanje se vrši na pritiscima zahtevanim za novi cevovod postavljen u istoj lokaciji. kompresorska stanica mora imati sistem za zastavljanje rada stanice.da zaustavi rad kompresora i gasnih instalacija i da prekine dovod električne struje u kompresorsku stanicu. osim za električna kola koja služe za osvetljenje u slučaju opasnosti i električna kola čije delovanje može smanjiti mogućnost oštećenja postrojenja. Ispitivanje prelaza vrši se pre postavljanja i po postavljanju. a koja mora ispuniti sledeće uslove (u našem slučaju ovo važi za stanice koje imaju veću snagu od 735 kW): .da zatvori dovod gasa u stanicu i odvod gasa iz stanice i da ispusti gas iz sistema stanice kroz ispusnu cev. niskog pritiska ulja. Slika 5. kao što su: . od kojih jedno mora biti izvan požarne zone.centrifugalni kompresori i . 5. . postoje skoro svi tipovi gasnih uređaja.prevelika brzina. odnosno upravljanje i nadzor se može obavljati iz upravljačko-kontrolnog centra. . Funkcionalne sheme centrifugalnog i klipnog kompresora 119 .habanje i oštećenje usled pregrevanja ulja. U slučaju opasnosti. opreme i instalacije.10. najčešće se nalaze: .klipni kompresori.5 D ali ne manja od 1 m. U novije vreme.5 D ali ne manje od 1 m. .prejake vibracije.Najmanja dužina novog cilindričnog dela cevi treba da bude 1. Na transportnom sistemu za gas. Ispitivanje se vrši na ispitnim sekcijama nakon postavljanja.

cevni dovod goriva. 120 . 12. poklopac glave motora.stanje filtera za vazduh. Slika 5. 16. 18. bregasta osovina. njegovim prvim ili procesnim puštanjem u rad. 20. . sedište ventila sa ostalim uređajima. potrebno je prekontrolisati stanje na glavnim i pomoćnim sistemima: . 2. 14. brisač za ulje. ukrsna glava.ispusno-odušni sistem. a rukovanje kompresorima vrši se prema uputstvima proizvođača. 9. 17. izduvni gasovi – kolektor Pri prvom puštanju u rad novog motora ili posle generalnog remonta. 11. revizioni otvor. 8. Izgled i podsklopovi klipnog kompresora i gasnog motora: 1. postolje. Pre početka direktnog rukovanja sa kompresorom. klip motora. 7. mora se na njemu proveriti: . 6. 22. 15. zbirni dovod vazduha. 21. ventil motora. ventil za ubrizgavanje goriva. Na primeru klipnog kompresora sa gasnim motorom informativno će se pokazati princip rukovanja.pomoćni gasni sistem. 19. cilindar za hlađenje. cilindar kompresora. 13. 5. 3.Rukovanje kompresorima i kompresorskim stanicama Rukovanje kompresorima i kompresorskim stanicama poverava se kvalifikovanim specijalistima. . U savremenim kompresorskim stanicama upravljanje i rukovanje je automatizovano u onoj meri koju dopuštaju uslovi rada. 10. ventil kompresora. . kućište motora. plutajući zaptivač.31. klipni prstenovi. zupčasti prenosnik za pokretanje motora. tako da oni budu spremni za rad i sa predviđenim parametrima. dok se rukovanje instalacijom kompresorske stanice vrši prema uputstvu izvođača radova (montaže). vođica ukrsne glave.recirkulacioni sistem.glavni gasni sistem. 4. ’’O’’ zaptivke.

i po potrebi pritegnuti.otvoriti slavinu za dovod vazduha. sem za gas.komande motora pripremiti za start. ručno pokrenuti motor da bi se uverili da on može nesmetano raditi. podmazati vođice usmenih i popisnih ventila. a cevni zatvarači moraju biti u radnom položaju. a na slavini za regulaciju pogonskog gasa podići polugu u poziciju start. . ulje. aktivirati diferencijalne manometre na gasnim kolektorima. a ručicu slavine za dovod gasa. vodu i sl. proveriti i napuniti sistem za podmazivanje. 121 . Sada je motor spreman za puštanje u rad i može se startovati na sledeći način: .- stanje filtera za podmazivanje. proveriti sve priključke za gorivi gas. postaviti prekidač za paljenje u položaj otvoren (ON) dok se cevni zatvarač za gorivi gas i dalje drži u položaju zatvoreno (OFF). proveriti ili dopuniti sistem vode za hlađenje.

Ove pojave su elektromagnetnog porekla pa se eliminisanje uzročnika paljenja vrši elektrotehničkim principima primenjenim na projektovanje i održavanje gasovodnih objekata. . Primenu rešenja uzrokuju i ekonomski faktori (ne primenjivati skupa rešenja bez tehničko-tehnološke nužde). 122 .VIII 6.osvetljenje.elektromotorni pogoni (kompresori i pumpe). U svom normalnom radu to je oprema ili njeni delovi koji normalno varniče dovoljnom energijom da se eksplozivna smeša upali (sklopke. Potencijalno opasne havarijske situacije se mogu javiti na opremi (preskok prenapona na armaturi uređaja) ili na instalacijama (struja i napon greške kratkog spoja ili zemljospoja). potrebnih za praćenje i upravljanje sistemom. Zato je važno klasifikovati prostore koji su ugroženi eksplozivnim smešama. ELEKTROINSTALACIJA Potreba za električnim instalacijama i uređajima na gasovodnom sistem je višestruka: . Kada nema prisustva komercijalne električne energije (električnih napojnih uređaja i opreme).različite vrste davača. Sve ovo ukazuje na posebne propise i tehničke uslove za izvođenje elektroinstalacije – to uslovljava kvalitetnije izvođenje. itd. može takođe biti uzrok paljenja eksplozivnih smeša. delovi motora). Specifičnost ove oblasti se ogleda u tome što se kod električnih instalacija i opreme kod gasovodnih sistema mogu pojaviti ugljovodonici koji se transportuju i distibuiraju (instalacija i uređaji u posebnoj atmosferi – rad i održavanje istih). za rana merenja i regulacije. . prisustvo fizičkih pojava kao što su statički elektricitet ili električna pražnjenja atomosferskog porekla (munja). električne uređaje posebne izrade kao i obraćanje pažnje na fizičke pojave koje kod običnih instalacija nisu od značaja (pojava statičkog elektriciteta naprimer). odnosno da se odrede takozvane zone opasnosti. Primena električnih uređaja i instalacija mora da bude bezbedna. eksplozija) određenih gasovitih smeša može dati elektrooprema u svom normalnom radu ili prilikom njihove havarije. Najčešći uzrok paljenja (požar.

zonu 0 prate zone 1 i 2. Prostor u kome je učestanost i trajanje eksplozivnih smeša veoma veliki. 6. Moguće je prisustvo smeša u normalnom radu jer ga tehnološki proces dozvoljava. Može se desiti i trajati kratko (nekoliko puta godišnje i trajati par sati). Zona opasnosti 0. Zona bezbednosti predstavlja prostor u kome nije moguće prisustvo smeša zapaljivih gasova i vazduha. Zone opasnosti U praksi se prilikom određivanja zona moraju sagledati svi faktori i usvojiti određena metodologija koja podrazumeva redosled analiza pojedinih faktora koji određuju prostornu granicu zona. prostorno.6. Električne instalacije u zonama opasnosti 6.2. Zona opasnosti 1.1. To je prostor u kome je primena elektroinstalacija i opreme moguća uz uobičajenu kvalitetnu izradu i uslove koje nalaže pravilo struke i pozitivni propisi. Prostor u kome je učestanost trajanja eksplozivnih smeša veoma mala i nije predviđena normalnim tehnološkim procesom.1. a zonu 1 prati zona 2. primarni. 123 . Osnovna načela se obično daju standardima. Prostor u kome je učestanost i trajanje eksplozivnih smeša očekivano. Sistemi mreža Prema JUS/IEC standardima sistemi niskonaponskih mreža se označavaju sa dva slova od kojih se prvo odnosi na uzemljenje nule transformatora sa kojih se napaja mreža. Po pravilu. Primer: rezervoarski prostor. Zona opasnosti 2. Primer: okolina prirubnica. Na određivanje zona najviše utiču izvori opasnosti (trajan. Primer: okolina odušnih otvora gasovoda. a drugo na uzemljenje potrošača priključenih na mrežu. Klasifikuju se prema koncentraciji i vremenskom trajanju eksplozivnih smeša. Univerzalni model se retko može napraviti za bilo koju tehnologiju.2. To je zapravo deo prostora u kome tehnološki proces dozvoljava prisustvo eksplozivnih smeša tokom normalnog rada u dužem periodu. Zone opasnosti su delovi ugroženog prostora. sekundarni i višestruki) i ventilacija (prirodna i prinudna).

podrazumeva povezivanje svih provodnih delova potrošača za nulti vod vezan neposredno sa uzemljenom nulom transformatora. Električni uređaji Postavljaju se u zone što je moguće nižeg stepena opasnosti ili u neugrožen prostor. Ukoliko se kabl ne polaže u zemlju ili peskom ispunjenu cev ili ni na koji način nije zaštićen od požara. 6. I – izolovani sistem mreža. Svi potencijalni sistemi mreža nisu pogodni za ugrožene prostore. Kablovi i izolovani provodnici Za fiksne instalacije upotrebljavaju se kablovi sa metalnim. što znači posredno uzemljenje nule transformatora. mora biti izrađen od samogasivog materijala koji ne podržava gorenje. 124 . N – nulovanje. Izolovani provodnici se mogu koristiti samo za ožičenje unutar zatvorenih kućišta ili cevnog sistema instalacija. Ako kablovski pribor nije ispitan za odgovarajuću zaštitu i zonu ne sme se upotrebiti izvan zone sigurnosti.2. odnosno indirektnim naponima – indirektni naponi mogu izazvati opasno iskrenje provodnih delova različitog potencijala. zajedničko uzemljenje i sl. Posebnost primenjenih sistema mreža ogleda se u pojavi opasnog iskrenja ili zagrevanja izazvanog strujama greške. plastičnim ili gumenim plaštom.3. 6. ako to dopuštaju tehničko-tehnološki uslovi rada.Slika 6. preko velike impedanse kojom se ograničava struja greške. Kablovi sa spojenim metalnim plaštom ili plaštom od čelične žice bez zaštitnog nepromočivog plašta se ne smeju upotrebljavati.1 Oznake znače: T – neposredno uzemljen sistem i sa njim u vezi primenjeni sistemi: zaštitno uzemljenje. nulovanje.2.

6. 6. . kao i smeše propan-butana. 125 .Exd – nepropaljivo kućište (neprodorni oklop). • prema grupi gasova (A. najzapaljiviji. naprimer IP54 znači da je kućište uređaja konstruisano tako da ne dozvoljava prodor prašine i prskajuće vode. označavaju se sa Ex (prema sadašnjem standardu).Exs – naročita vrsta zaštite (kombinacija Exe+Exd ili Exd+Exi). oznaci Ex se indeksno dodaju mala slova koja označavaju tip zaštite: . oznaka za zemni gas (metan) je data kao IIAT1. . koji se primenjuju u zonama opasnosti. a drugi na prodiranje vlage. Izbor električnih uređaja • prema oblasti primene: u rudarstvu je oznaka I. ukoliko na samom uređaju nije drugačije navedeno.kontrolisanje eksplozije ako do nje dođe i . • prema temperaturi okoline i radnim uslovima. Zavisno od konstrukcije uređaja i primenjene zaštite. • prema temperaturnoj klasi. osim provodnika.eliminisanje uzročnika paljenja.3. Principi izrade ovih uređaja su u osnovi: . . T3 (od 200 do 300oC).Exi – svojstvena bezbednost (samosigurnost). a time i najopasniji su gasovi grupe C. . . . metan i zemni gas pripadaju grupi A. poluotvoren i otvoren prostor. gde se prvi N broj odnosi na prodiranje čvrstih tela i prašine. T2 (od 300 do 450oC). B i C) u odnosu na maksimalni eksperimentalni bezbedonosni zazor (MEBZ) i minimalnu struju paljenja (MSP).Exp – nadpritisak. a u industriji II. a smeše propana i butana klasi T2.Exn – uređaji normalne kvalitetne izrade koji ne varniče. određuju se grupe gasova u odnosu na temperaturu paljenja kao: T1 (iznad 450oC). primenjuje se odgovarajući oblik IP NN zaštite.3. • prema uslovima montaže uređaj može biti zatvoren.2. metan i zemni gas pripadaju klasi T1. T6 (od 85 do 100oC). . .Exq – punjenje peskom. Označavanje i izrada električnih uređaja za ugrožene prostore Svi električni uređaji i komponente. podrazumeva temperature od -20 do 60oC.Exm – punjenje čvrstim materijalima ili inkapsulacija. Primer: iz navedenog. Ranija oznaka ovih uređaja na našim prostorima je bila S.Exe – povećana bezbednost.eliminisanje prisustva eksplozivne smeše u radnom delu elektrouređaja.Exo – uranjanje u tečnosti.1.Ako se električni uređaji postavljaju u zone opasnosti moraju biti izvedeni u odgovarajućoj Ex izvedbi. . T4 (od 135 do 200oC). T5 (od 100 do 135oC). Uređaji planirani za grupu c mogu da se primene i za grupe B i A – obrnuto ne važi. zatim B i na kraju A.

dodatne oznake utvrđene standardima za primenjenu vrstu zaštite. Potrebni sertifikati za uređaje primenjene u zonama opasnosti Pravna regulativa nameće niz zakona. . Ex izrade.5. Sva električna oprema i uređaji. To su: . • • • • • • 6.standard na kome je bazirana primenjena vrsta zaštite.6. Elementi za mehaničko spajanje moraju biti učvršćeni tako da se mogu skinuti samo pomoću alata. Zaštita od opasnog iskrenja u zonama opasnosti Ne sme se dozvoliti razlika potencijala na uređajima koja može izazvati iskru dovoljne energije da upali eksplozivnu smešu. . Električno spajanje (stezaljke) mora biti izvedeno tako da se pritisak spoja ne prenosi na izolator. Priključne kutije moraju biti izvedene u jednoj od vrsta protiveksplozijske zaštite (najčešće Exe). otporni na zakretanje – spoj mora biti trajan i siguran sa provodnikom.naziv proizvođača.Opasnost od napona greške (zavisi od primenjenog sistema mreža). ne mogu se ukloniti delovi blokade bez posebnog alata. opremljeni su pločicama sa natpisom koji sadrži: . propisa i naredbi koje se moraju ispoštovati. sva elektrooprema i instalacije u zonama opasnosti moraju biti kvalitetne izrade. čak i kada nisu posebne.4. Uređaji za blokiranje se koriste da se obezbedi osiguranje primenjene vrste zaštite (na otvaraj pod naponom). godinu i broj tipskog ispitivanja.oznaku tipa uređaja. Kućišta koja sadrže osigurače (razvodni ormari) moraju biti mehanički blokirana.oznaku. sem kablova.6. Generalno. lakih metala (sadržaj Al preko 15%) i plastičnih materijala uz uslov da izdržavaju sva relevantna ispitivanja. a osigurač ne može doći pod napon sve dok kućište nije sasvim zatvoreno. Provodni elementi u izolacionom delu koji služe za učvršćenje provodnog izolatora moraju biti sigurno učvršćeni. 6.oznaku protiveksplozijskog uređaja sa područjem primene (naprimer Exd II B T3). . tako da se njihova zamena može vršiti samo u beznaponskom stanju. . Konstrukcione karakteristike elemenata za spajanje elektroinstalacija i uređaja • Kućišta se izrađuju od konstrukcionog čelika najnižeg kvaliteta. materijali moraju biti samogasivi ili nezapaljivi.oznaka i broj pojedinačnog ispitivanja. .proizvodni broj ako se ne radi o uređaju masovne proizvodnje (naprimer razvodne kutije). . 126 . koji se primenjuju u zonama opasnosti. .

7.- Ekvipotencijalizacija (izjednačavanje potencijala tako što se svi metalni delovi povezuju na zajedničko uzemljenje ili na dodatni sistem za izjednačavanje potencijala). akumulatorskim baterijama. svakodnevnog održavanja. Poslovi redovnog i vanrednog održavanja elektroinstalacija i uređaja Održavanje ove opreme se može podeliti na kontrolu. Obavlja se periodično i spada u poslove redovnog. 127 . Kroz Pravilnik o održavanju se daju postupci i radnje koje se obavljaju tokom periodičnih pregleda ove opreme. Za elektroinstalacije i uređaje smeštene u potencijalno opasnim eksplozivnim prostorima (Ex uređaji). Statički elektricitet (provodni delovi moraju biti elektrostatički uzemljeni). važi posebna zakonska regulativa. Sertifikati Ex opreme. Vizuelni pregled: uočavanje mehaničkih oštećenja. nedostatak galvanskih spojeva. 6. Izveštaji sa nultog pregleda sadrže merenja obavljena na elektroinstalacijama koja se odnose na napojnu mrežu i uzemljenje. opštevažećim propisima koji su uobičajeni za ovu opremu. Fabrički sertifikati opreme i Izveštaji sa nultog pregleda. Kontrola se obavlja vizuelnim pregledom. servisiranje i remonte. Pri transportu ugljovodonika postoji niz elektrouređaja i elektroopreme koja nije za eksplozivne sredine i nije smeštena u zone opasnosti. Poslovi i postupci održavanja električnih instalacija i uređaja Svaka kompanija ima svoj Pravilnik o održavanju koji sadrži niz radnji koje je potrebno obaviti u toku periodičnih pregleda razvrstanih po obimu poslova i učetanosti obavljanja. Održavanje ove opreme podleže pozitivnim. mernom opremom i proverom funkcionalnosti. naprimer). Zaštita od atmosferskog pražnjenja (gromobranska zaštita). invertorima. Uspešno i efikasno održavanje elektroinstalacija i uređaja podrazumeva da služba koja se bavi ovom delatnošću mora da poseduje svu potrebnu dokumentaciju za objekat prilikom preuzimanja objekta na održavanje.7. statičnim prekidačima. 6. popravke i sanacije kvarova. zaprljanost funkcionalnih delova opreme (kontakti). Oprema ovog tipa: sistemi besprekidnog napajanja sa ispravljačima. Potrebna dokumenatcija: Glavni elektroprojekat izvedenog objekta. odstupanja od uobičajenog rada (treperenja svetiljki) i neispravnost uređaja (električna brojila.1. nezavisnim izvorom napajanja (dizel agregat) itd. • Kontrola Podrazumeva pregled i proveru funkcionalnosti. odnosno poseban Pravilnik o održavanju ovakve opreme.

Ovaj remont može da vrši i služba održavanja. Podaci se arhiviraju i putem računara odnosno preko baza podataka istih aktivnosti i parametara.Merna oprema: proveravaju se parametri na nultom pregledu – prelazni otpori uzemljivača. U okviru redovnog održavanja na ovakvoj opremi mogu se vršiti popravke manjeg obima. • Remont Remont opreme u Ex zaštiti vrši kvalifikovana. Remont elektroinstalacije može da vrši i firma ovlašćena za izradu instalacija uz uslov eksterne (spoljne) verifikacije – nulti pregled. mernim protokolima itd. Sve se ovo arhivira u pisanoj formi (putem obrazaca) tako da kasnije može biti dostupno operativi rada i održavanja ali i inspekcijskim kontrolama. Treba naglasiti da se na terenu (na licu mesta) uglavnom vrši kontrola opreme i demontaža i montaža opreme (vezano za popravke. • Popravke i sanacija Ograničen je broj popravki koji se mogu izvršiti na Ex uređajima. Kontrola ukazuje na potrebu vršenja popravki ili sanacija na instalaciji i opremi. otpori galvanskih veza. kao i za nove objekte. 6. 128 . sanacije i remonte elektroopreme). Funkcionalne probe: proveravaju se uređaji koje su predviđene za automatski rad.3. ovlašćena firma (naprimer Radionica za remont). Ako popravka ne može da se izvrši na licu mesta vrši se sanacija shodno propisima koji definišu rad na održavanju sa ovakvom opremom. 6. nakon čega izdaje sertifikat o izvršenom remontu i stavlja oznaku na remontovan uređaj. pogone pumpi. uglavnom zamena potrošnih elemenata sa originalnim novim delovima ili kompletnih elemenata elektroinstalacija. ukoliko ima ovlašćenje za rad i održavanje na ovakvoj opremi.7.2. osvetljenje i sl. podešenost termičke zaštite i uređaja za brzo prekidanje struje greške. tako ni lica na održavanju svojim postupcima ne smeju izazvati havariju. izveštaja o izvršenim intervencijama. Evidencija o postupcima Evidencija se vrši putem takozvanih ličnih kartona opreme. Posebnosti tehnološkog postupka održavanja elektroinstalacije Posebnost se ogleda u mogućem prisustvu eksplozivnih smeša i kako su instalacije i uređaji izvedeni na takav način da eliminišu uzročnike paljenja.7.

koji imaju sopstveno napajanje i kao takvi su potencijalno opasni za eksplozivne sredine.8. Ako se uoče promene. Ako je u pitanju laki gas (metan. • Merenje otpora (prelaznog otpora uzemljivača) Merenje koje se najčešće radi na objektima.1. a ukoliko su u pitanju teški gasovi (smeše propan-butan). Praktično izvođenje radova na elektroinstalacijama i uređajima u zonama opasnosti 6. Po izvršenom merenju koncentracije.2. 129 . Oni obično rade u opsegu od donje granice eksplozivnosti do gornje granice eksplozivnosti (za metan od 4 do 12 Vol%) i imaju alarm (zvučni ili svetlosni) za upozorenje o prisustvu eksplozivne koncentracije. pristupa se merenju elektroopreme. Električni uređaji u zonama opasnosti Znajući da nisu dozvoljene intervencije na električnim uređajima koji se nalaze u zonama opasnosti (Ex). vrši se popravka. koncentracija se meri u gornjim delovima prostorije u odnosu na izvor opasnosti.8. kontrola ovih uređaja se svodi na vizuelne preglede i evidentiranje svih intervencija izvršenih na njima. 6.8. 6. odnosno opreme. Funkcionalna provera se vrši na uređajima ili opremi koja nisu u stalnom radu. Evidentiraju se sve intervencije. zemni gas) koji je lakši po gustini od vazduha. Vizuelni pregled uređaja. Uglavnom se koriste digitalni instrumenti. se vrši tako što se proverava da li ima isti izgled kao kod nultog pregleda.• Merenje koncentracije eksplozivnog gasa u zonama opasnosti Merenje se vrši posebnim instrumentima koji se nazivaju eksploziometri. Evidentiranje intervencije na uređajima i opremi se vrši obavezno u kartonu koji je otvoren na početku eksploatacije. osim zamene potrošnih delova originalnim delovima po preporuci proizvođača. koncentracija se meri od izvora opasnosti naniže po prostoriji. Električne instalacije u zonama opasnosti Pregled instalacija se svodi na kontrolu mera za zaštitu od opasnog iskrenja kao osnovnog kriterijuma za izvođenje instalacija u zonama opasnosti. ukoliko nisu posebne izrade. kada se dokaže da nema eksplozivnih smeša. Uobičajeno je da se svi postupci kontrole obavljaju prilikom periodičnog obilaska. Zona opasnosti je prostor u kome treba definisati sve moguće postupke i radnje lica na održavanju i rukovaoca.

prenapona atmosferskog porekla i prenapona zbog naboja statičkog elektriciteta. Periodičnost kontrole i evidentiranje Periodičnost kontrole je određena pozitivnim propisima za ovu oblast i pravilnikom kompanije koja radi poslove održavanja.• Kontrola uzemljenja kao zaštita od atmosferskog pražnjenja Kontrola se vrši mernim instrumentom i vizuelno. • Kontrola podešenosti zaštitnih uređaja za prekidanje stanja greške Ovi uređaji se koriste kako bi što pre prekinuli struju greške u mrežama koje su primenjene u zonama opasnosti.3. 130 . Kontroliše se merenjem instrumentom i vizuelnom kontrolom. Vizuelno se proveravaju spojevi na spoljnom uzemljenju između provodnika. Kontrola se vrši posebnim instrumentima (revitaster) koji su obično višefunkcionalni. 6. hvataljki.8. • Kontrola izjednačenja potencijala Predstavlja obaveznu meru zaštite od opasnog iskrenja nastalog zbog greške na mreži. Merenjem se na svakom merno-rastavnom spoju proverava prelazni otpor uzemljivača pri čemu on ne sme biti veći od 10Ω. zemljovoda i uzemljivača.

131 .6 a pri ispitivanju na nepropusnost manometri klase 0. Manometri koji se koriste prilikom ispitivanja moraju da imaju određenu klasu tačnosti. nije dozvoljen nikakav rad na gasovodu i u neposrednoj blizini gasovoda. puteva i ulica. Ako montaža dela prolaza gasovoda mora da se vrši iz više sekcija. pouzdanom i obučenom radnom snagom. ispitivanje na propustljivost vrši se nakon ugradnje. osim ukoliko se ne radi o merama koje su neophodne za sprovođenje ispitivanja. gasovod mora da se ispita na čvrstoću i propustljivost u celini. a pre puštanja u rad. Nadzemni gasovodi sa radnim pritiskom gasa višim od 6 bara ispituju se na čvrstoću vodom.IX 7. bez premazivanja zavarenih spojeva rastvorom sapuna u vodi. Pre ispitivanja ovih delova gasovoda neophodno je da se izvrši 100% radiografsko snimanje zavarenih spojeva.6 ili diferencijalni manometri. pa sve do njegovog sniženja nakon ispitivanja. Delovi gasovoda na prolazima ispod železničkih ili tramvajskih pruga. Ispitivanje se izvodi u skladu sa Tehničkim uslovima za ispitivanje pritiskom cevovoda i opreme. 2. Ispitivanje gasovoda i MRS na propustljivost i čvrstoću vrši se vazduhom ili inertnim gasom. prethodno se ispituju. Pri ispitivanju na čvrstoću koriste se manometri klase 1. Ispitivanje na propustljivost obavlja izvođač radova u prisustvu nadzornog organa investitora. Na čvrstoću i propustljivost – vazduhom ili inertnim gasom pri konačnom ispitivanju celog gasovoda. Deonice koje se polažu ispod železničkih i tramvajskih pruga. ili u deonicama. Mašine i uređaji koji se koriste za ispitivanje moraju da budu opremljeni u skladu sa propisima o zaštiti na radu i u skladu sa njima da se koriste. u trajanju od 24 časa. Preduzeće koje sprovodi ispitivanje mora da raspolaže kvalifikovanom. puteva ulica i vodenih prepreka moraju da se ispitaju dva puta: 1. Od momenta povišenja pritiska. uz premazivanje zavarenih spojeva rastvorom sapuna u vodi. Na propustljivost – vazduhom ili inertnim gasom pre ugradnje dela gasovo-da na mestu ukrštanja u trajanju od 1 čas. ISPITIVANJE ČELIČNIH GASOVODA Posle zatrpavanja rova. Korišćeni manometri moraju da poseduju atest od ovlašćene organizacije za baždarenje da su u potrebnoj klasi tačnosti.

l2. dozvoljeni pad pritiska računa se po sledećem obrascu: ∆p = 0. proverava se propustljivost navojnih.…dn (m) – unutrašnji prečnici gasovoda za deonice koje se ispituju.32 gde su: ∆p (Pa) – proračunski pad pritiska. Smatra se da je gasovod sa uspehom izdržao ispitivanje ako stvarni pad pritiska za vreme ispitivanja nije veći od proračunatog po obrascu koji se odnosi na gasovod istog prečnika: ∆p = 0. Ispitni pritisci na čvrstoću i propustljivost Radni pritisak u gasovodu [bar] Do 6 6 – 12 12 – 16 Ispitni pritisak [bar] čvrstoća 8. nakon stabilizacije pritiska.1.32 d Ukoliko je gasovod sastavljen od deonica različitih prečnika. l1. d (m) – unutrašnji prečnik gasovoda. posle čega se pritisak snižava do određene vrednosti za ispitivanje na propustljivost i vrši se pregled gasovoda i armature.Gasovodi i MRS ispituju se na čvrstoću tako što se. Ako se gasovod ispituje vazduhom.. Za vreme pregleda i provere rastvorom. u gasovodu se održava pritisak konstantnim. + d n ⋅ l n ) 2 2 2 d 1 ⋅ l 1 + d 2 ⋅ l 2 + . d2.. drže pod pritiskom najmanje 1 čas. d1. Eventualno uočeni nedostatci ovim ispitivanjima uklanjaju se tek po sniženju pritiska do atmosferskog.. date su u tabeli 7.…ln (m) – dužine deonica gasovoda koje odgovaraju prečnicima di . prirubničkih i dostupnih zavarnih spojeva rastvorom sapuna u vodi.0 24.5 16.0 Podzemni gasovodi svih radnih pritisaka ispituju se na propustljivost na sledeći način: • • gasovod se pod ispitnim pritiskom drži do početka ispitivanja kako bi se izjednačile temperature ispitnog fluida i okoline. + d n ⋅ l n ⋅ 133. Stvarni pad pritiska za vreme ispitivanja je: ∆p s = (H 1 + B1 ) ⋅ (H 2 + B 2 ) [Pa] 132 . trajanje ispitivanja na propustljivost je najmanje 24 časa.3 ⋅ s ⋅ 133. Vrednosti pritisaka pod kojim se ispituju gasovodi na čvrstoću i propustljivost..3 ⋅ s ⋅ (d 1 ⋅ l 1 + d 2 ⋅ l 2 + .1: Tabela 7.0 16.0 12. s (h) – vreme trajanja ispitivanja.0 propustljivost 6.

mehanička i fizička svojstva gasovoda.2. kao što su: struktura gasovoda. fizičkim i biološkim uticajima koji mogu štetno delovati na površinu gasovoda i uzrokovati koroziju.0 Pri ispitivanju na čvrstoću gasovoda i armature u MRS povišava se pritisak u cevovodu do ispitnog. Smatra se da je gasovod sa uspehom ispitan ako ne postoji vidan pad pritiska na manometru i ako ne postoje nezaptivenosti kod provere rastvorom sapuna u vodi. Tabela 7.0 16. Ispitivanja MRS na propustljivost moraju da traju najmanje 24 časa. Veličine ispitnih pritisaka date su u tabeli 7. bez snižavanja pritiska. posle čega se. pritisak. B1 i B2 (Pa) – pokazivanje manometra na početku i na kraju ispitivanja. veličine ispitnih pritisaka uzimaju se posebno do i od regulatora pritiska. Kada pritisak postigne tu vrednost. U spoljne faktore spadaju svojstva atmosfere. pri čemu pad pritiska ne sme da pređe 1% početne vrednosti. vibracije i gibanja tla i gasovoda. prisutnost raznih instalacija i elektromagnetskih postrojenja. prirubničkim i navojnim spojevima. H1 i H2 (Pa) – pokazivanje manometra na početku i na kraju ispitivanja.0 24. posle čega se pritisak snižava do vrednosti za ispitivanje na propustljivost. vrši pregled i provera rastvorom sapuna u vodi. 133 . Pod tim pritiskom se gasovod drži 1 sat. 8.5 16. prisutnost mikroorganizama. naprezanja. itd. pH vrednost. U razmatranju korozije gasovoda razmatra se odvojeno problem korozije nadzemnih gasovoda od korozije ukopanih gasovoda. Intenzitet korozije zavisi od karakteristika gasovoda i od karakteristika spoljnih faktora. naponi u gasovodu i oštećenja na gasovodu. temperaturu. prirubničkih i navojnih spojeva rastvorom sapuna u vodi. Pri postupnom ispitivanju MRS.gde su: ∆ps (Pa) – stvarni pad pritiska. vlažnost. električni naboj.0 propustljivost 6. vrši se provera zavarnih. U karakteristike gasovoda spadaju konstruktivna svojstva. Nadzemni gasovodi. Provera sapunicom vrši se na svim zavarenim.0 12. tla ili materijala sa kojim je gasovod u dodiru i ona obuhvataju: vrstu i koncentraciju agresivnih sastojaka. KOROZIJA I ZAŠTITA OD KOROZIJE Gasovodi izrađeni od čeličnih cevi su izloženi razlčitim hemijskim. koji rade na bilo kojim pritiscima.2. pri ispitivanju na propustljivist moraju da se drže pod ispitnim pritiskom najmanje 30 minuta. Veličine ispitnih pritisaka Radni pritisak u gasovodu [bar] Do 6 6 – 12 12 – 16 Ispitni pritisak [bar] čvrstoća 8. radijaciju.

procesa korozije. Osnovno o procesu elektrohemijske korozije Elektrohemijska korozija predstavlja najzastupljeniji oblik korozije čeličnih cevi. zbog promene strukture čelika nastale savijanjem cevi 134 . Korozija metala ukopanog u tlo. razlika potencijala nastaje ako su površine cevi različito obrađene. jer se na cevovodu stvaraju različiti potencijali. Slika 8. Proces nastajanja anodnih i katodnih procesa na cevi.2. elektrolit i veza između elektroda. Procesi korozije čelika su elektrohemijske reakcije koje se mogu podeliti na anodni i katodni proces. Na samom čeličnom cevovodu stvaraju se anodne i katodne površine. Na slikama 8. ako su delovi cevi izložene različitim naprezanjima. 8. uticaji elektoenergetskih postrojenja.1 i 8. proces korozije. kao i brzina korozije je najčešće rezultat zajedničkog delovanja više procesa kao što su elektrohemijski procesi. Na primer.1.Korozioni procesi na ukopanim gasovodima zbog elektrohemijskih i elektroenergetskih odnosa tla i metala su višestruko veći od korozionih procesa metalnih površina koje su izložene atmosferi.2 prikazani su primeri kod kojih dolazi do stvaranja anodnih i katodnih procesa na čeličnim cevima. biokorozija i dr.1. Različiti potencijali između dva dela cevi nastaju na različite načine. ako postoje razlike u strukturi čelika i dr. Za odvijanje procesa korozije potrebne su dve elektrode. Praćenje korozije ukopanog gasovoda u tlo je daleko složenije od praćenja korozije na nadzemnom gasovodu. anoda i katoda. Proces nastajanja anodnih i katodnih procesa na cevi. zbog različite strukture čelika Slika 8.

3 su prikazane tipične anodne i katodne reakcije na čeličnim cevima. a anijoni prelaze na katodu gde se takođe neutrališu.Veza između anodnog i katodnog polja se odvija preko samih cevi. elektroni će preći takođe na katodu. usled čega će na katodi doći do neutralizacije vodonika: 2H++ 2e-→ H2+½O2=H2O U elektrolitu će doći do neutralizacije spajanjem pozitivnih jona gvožđa negativnim jonima OH-: Fe+++ 2OH-→ Fe(OH)2. disocira pri čemu se katijoni gvožđa koji su prešli u rastvor neutrališu. Na slici 8. Proces korozije nastaje kada anodna površina čelične cevi stupa u reakciju sa okolnim tlom ili vodenim elektrolitom. Odlazak jona gvožđa dovodi do smanjenja potencijala anodne površine. Elektrolit. što predstavlja rđu. takođe. a njihovi elektroni prelaze na katodu zbog razlike u potencijalu između anode i katode. 135 . Prema tome. Anodna površina korodira time što joni gvožđa napuštaju metal i prelaze u elektrolit kao katijoni. Ukoliko u elektrolitu ima kiseonika reakcija će ići dalje: Fe(OH)2+O2→ Fe(OH)3. ona može disosovati: H2O→ H++OHGvožđe na anodi prelazi u elektrolit u obliku pozitivnog jona. a anoda je podvrgnuta aktivnom razaranju jer se sa anodne površine izdvajaju joni gvožđa. što predstavlja crvenu rđu. korozija se odvija kao galvanski proces. Ako je voda elektrolit. tako što će se osloboditi dva elektrona po atomu gvožđa: Fe→ Fe+++2ePozitivni vodonikovi atomi iz elektrolita će preći na katodu. Preko provodnika. cevi.

Kod suvog tla ili tla sa vrlo malo vlage.3. pri istom sastavu tla. a dalje. Shematski prikaz rđanja gvožđa ispod kapi slanog rastvora kao elektrohemijski proces (stvaranje hidroksida gvožđa Fe(OH)2 koji se kao nerastvorljiv taloži. Ako se uzmu ova četiri osnovna faktora u razmatranje onda možemo imati sledeće karakteristične slučajeve: 1.4. Na agresivna svojstva tla utiču vlažnost tla. koncentracija vodonikovih jona i otpor tla. električni otpor će biti vrlo visok. 136 . a koncentracija vodonikovih jona neznatna. vezuje sa vodom u rđu Fe(OH)2· H2O) Brzina korozije ukopanih cevovoda zavisi od fizičko hemijskih svojstava tla. koje predstavlja elektrolit u procesu korozije.Fe++ OHIzolavana cev H+ H+ tok Gubitak elektrona ANODA (+) 4Fe3O4+2H2O—6Fe2O3+H2O rđa 6Fe(OH)2+O2—2Fe3O4+6H2O crni talog Fe+++2e-+2OH—Fe(OH)2 beli talog Prijem elektrona KATODA (-) Ca+++CO3----CaCO3 beli talog Mg+++2OH---Mg(OH)2 beli talog O2+2H2O+4e---4OH2H+2e-—H2+ 1 O2—H2O 2 Slika 8. Tipične reakcije korozije na anodi i katodi izolovane čelične cevi Slika 8. sadržaj vazduha (kiseonika) u tlu. Agresivnost tla će uglavnom biti vezana za koncentraciju kiseonika u tlu.

Pasivna zaštita Zaštita od korozije se obavlja korišćenjem više vrsta postupaka i zaštitnih sredstava. Zavisnost brzine korozije od vlažnosti tla Na osnovu otpora tla duž trase može se utvrditi klasifikacija deonica u funkciji agresivnosti tla.5. 3. Za sagledavanje stepena agresivnosti tla duž trase cevovoda neophodno je prikupiti podatke o litološkom sastavu (humus. pesak i dr. šljakom i dr. koncentracija vodonikovih jona je povećana. Ako je otpor tla veći od 100Ω onda je korozivnost tla niska.. za otpor tla od 20 do 100Ω. U ovom slučaju svi faktori će uticati na agresivnost tla. za otpore tla od 10 do 20Ω. Električni otpori će biti minimalni.2. Uopšteno se može reći da će dejstvo galvanskih elemenata na čeličnim cevima biti intenzivnije ukoliko su slabije električne veze preko elektrolita između katodnih i anodnih mesta na cevovodu. a moguća je i koncentracija kiseonika.).2.2. Slika 8. To će biti područje gde će agresivnost postići maksimum. 137 . ali da nije zasićeno vlagom. Na slici 8. a kiseonika minimalna. poroznosti tla. korozivnost tla je visoka. Električni otpor će biti manji. zagađenosti tla otpadnim vodama. Zaštita od korozije 8.5 su prikazana laboratorijska ispitivanja delovanja vlažnosti tla na brzinu korozije. glina. ali i o blizini izvora lutajućih struja tramvajskih pruga i dr. Kod tla sa povećanim sadržajem vlage. Kod tla potpuno zasićenog vlagom koncentracija vodonikovih jona je maksimalna. korozivnost tla je srednja.1. 8. U ovom području će sve veličine poprimiti konstantne vrednosti. Intenzitet električnih veza zavisi od prelaznog otpora sa cevi na elektrolit i od karakteristika elektrolita odnosno tla.

Izolacija cevovoda mora imati isti kvalitet po čitavoj površini cevovoda. trake i slične organske prevlake (poliplast). PVC trake. Zaštitne antikorozione obloge mogu biti: • • • • obloge na bazi bitumena. Slabljenje elektrohemijskih procesa korozije se postiže povećanjem prelaznog otpora sa cevi na elektrolit putem izolacije spoljnih površina cevi. to jest obloge od raznih organskih materijala (poliplast). Zbog međusobnih elektrohemijskih odnosa metala i elektrolita na površini metala koja je u kontaktu sa tlom (elektrolitom). na starijim gasovodima). a time i preduzeti mere popravke i antikorozione zaštite. Ukopani gasovodi u tlo imaju površinu izloženu kontaktu sa elektrolitom (tlo). često armirane raznim vlaknima (što se ranije koristilo. Korozioni procesi se mogu lako i brzo uočiti. Osnovna zaštita. celovitost).).5-1 kV/µm boje i sl. a unutrašnji "lepljivi" sloj rastopljen prijanja za površinu čelične cevi. priprema se može obaviti ručno i mašinski. PE i epodsidne obloge. elektromagnetske metode i sl. zaštitne obloge – cink. a imaju svojstvo da se u postupku nanošenja obloga zagreva otvorenim plamenom ili toplim vazduhom pa se pod uticajem povećane temperature spoljni sloj steže. lakovi i dvokomponentne smole.Nadzemni gasovodi su izloženi atmosferskoj koroziji. "toplo skupljajuće" obloge i trake namenjene za zaštitu zavarenih spojeva ili popravke na staroj izolaciji. kontrolom homogenosti (poroznosti) na električno neprovodljivim premazima ili prevlakama pomoću električnog defektoskopa (električni detektor s naponom 0. Zaštita ovih gasovoda (sa nosačima i obujmicama) se obavlja koristeći: • • • zaštitne premaze – boje. Kontrola zaštitnih premaza i obloga se izvodi: • • • pregledom (kompaktnost. vrtložne struje. po hlađenju obloga je potpuno kompaktna i ima svojstva PE obloge. kontrolom debljine pomoću raznih metoda (razorne metode. nerazorne metode. Nadzemni gasovodi su pogodniji za praćenje stanja gasovoda i za održavanje u odnosu na ukopane gasovode. nanošene na pripremljenu metalnu površinu. nastaju korozioni procesi.). hrom. inhibitori – aktivni sistemi antikorozione zaštite. odnosno sprečavanje dodira tla sa površinom čeličnog gasovoda. Proces korozije biće slabiji ukoliko su električne veze preko elektrolita između katodnih i anodnih mesta na cevovodu slabije. srebro i slične metalne prevlake-folije. Što je izolacija kvalitetnija to je proces korozije sporiji. se obavlja nanošenjem antikorozione obloge na površine cevi (pasivna antikoroziona zaštita). Izolacija mora biti otporna na promene temperature i na hemijsko 138 . Danas se izolacija obavlja izolacionim trakama koje se mašinski namotavaju oko cevi.

kontrole homogenosti i dr.3 V do -0. teško kvašljiva. neispravnog nanošenja izolacione trake. a time i opasnosti po objekat i po okolinu. pojavljuje se patent koji daje tip katodne zaštite koji se koristi za zaštitu ukopanih čeličnih cevi koje se nalaze u pojasu električnih pruga sa jednosmernom strujom. oštećenja tokom rada trećih lica u zoni gasovoda. obloge na zavarna mesta.delovanje. 139 .2. traka u transportu i utovaru i istovaru. da ima visoki električni otpor i da pri starenju ne menja svojstva. Godine 1895. oštećenja obloga. kontrole prionljivosti obloge. Učestalost kontrole izolacione obloge gasovoda određuje korisnik gasovoda svojim pravilnikom o održavanju gasovoda. Zaštita od korozije katodnom zaštitom se zasniva na dovođenju čeličnih cevi na potencijal pri kome ne dolazi do procesa korozije. Tridesete godina XX veka se uzimaju kao godine kada je. Zato se za potpunu zaštitu od korozije primenjuju sistemi katodne zaštite sa opremom za zaštitu od elektro-energetskih uticaja. trenja tla ili podzemnih konstrukcija. Iskustva pokazuju da će metalna konstrukcija biti u području pasivnosti. da se dobro drži uz zid cevi. takođe u SAD. galvanskih elemenata. da se ne odlepljuje prilikom raznih manipulacija cevima (u slučajevima kad se koriste predizolovane cevi u toku gradnje). da je nepropusna na gasove. kontrole debljine. za naftovode i gasovode. Ovaj pravilnik mora biti u skladu sa Projektom izvođenja korozione zaštite gasovoda i važećim državnim propisima za ovu oblast. 8. Ova oštećenja izolacione obloge (trake) omogućuju kontakt čeličnih površina sa tlom. zaštićena. Katodna zaštita Početkom XIX veka korišćene su u SAD elektrohemijske metode za zaštitu od korozije metalnih konstrukcija. nepropusna na vodu. i u toku eksploatacije kontrolnim iskopavanjem putem pregleda. oštećenja pri polaganju gasovoda u rov zbog lošeg peščanog sloja i pogrešnog zatrpavanja gasovoda.8 V u odnosu na bakarsulfatnu elektrodu. prestaje proces korozije. katodna zaštita prihvaćena kao način zaštite od korozije. Na izolacionim oblogama mogu nastati oštećenja kako u procesu izgradnje gasovoda tako i u procesu eksploatacije. u toku izgradnje. ako se njen potencijal kreće oko -0.54 V u odnosu prema normalnoj vodonikovoj elektrodi. Kontrola svojstava zaštitnih obloga se sprovodi pre polaganja gasovoda u rov. generalno. Procesi korozije slabe mehaničke karakteristike cevovoda. sa elektrolitom čime se omogućuje odvijanje elektrohemijskog procesa korozije.2. Dovođenjem cevi na potencijal koji je jednak ili veći od potencijala lokalnih korozionih elemenata. Ova oštećenja mogu nastati zbog: • • • • • • • grešaka koje su nastale u toku proizvodnje izolacionih obloga. ili od -0. tj. dovode do stvaranja rupa kroz koje otiče gas čime nastaju gubici gasa i opasnosti od potencijalne eksplozije i požara. kontakta sa stranim instalacijama u tlu (nedovoljno odstojanje). traka.

7.8.7 je prikazan zaštitni galvanski krug pomoću spoljnjeg izvora struje i pomoćne anode. Shematski prikaz katodne zaštite: a) sistem sa spoljnim izvorom struje i b) sistem sa galvanskim izvorom struje.Katodnu zaštitu možemo postići upotrebom spoljnjeg izvora jednosmerne struje ili pomoću galvanskog elementa u kome je jedna elektroda štićeni metal. Shematski prikaz kretanja struje lokalnih elemenata kada je spoljni izvor struje isključen Slika 8.7 je prikazano kretanje struje lokalnih elemenata. Ako zatvorimo strujni krug (zaštitni krug) onda struja iz zaštitnog izvora teče preko zaštitne anode na anodu i katodu lokalnog elementa. Strujni krug je otvoren. 5-galvanska anoda Na slici 8. Na slici 8. 2-prekidač dovoda struje. pa zaštita ne deluje na lokalni element jer zaštitna struja ne teče. pa prema tome one predstavljaju katodu sistema. U oba slučaja štićene cevi moraju imati veći potencijal od druge elektrode. Slika 8. 4-pomoćna anoda. što se vidi na slici 8. cevovod.6 dat je shematski prikaz katodne zaštite sa spoljnim izvorom struje i sa galvanskim izvorom struje. a druga elektroda se ugrađuje u sistem. tj. Shematski prikaz toka struje kada je uključen spoljni izvor struje 140 . Struja lokalnih elemenata ima smer anoda-katoda. 1-cevovod. zbog čega je i čitav sistem zaštite nazvan katodna zaštita. Na slici 8.6. Slika 8. 3-izvor jednosmerne struje.8.

odnosno na jačinu lokalnog delovanja uz nepromenjene elektromotorne sile. U tačkama 1 i 2 priključen je zaštitni strujni krug izvora Ez i otpora zaštitnog kruga Rz. Ako dođe do promene jačine struje lokalnog delovanja promeniće se i jačina zaštitne struje. Pojednostavljena električna šema strujnih kola lokalnih elemenata i zaštitne struje U katodnoj zaštiti od bitnog značaja su elektromotorne sile i otpor strujnog kruga lokalnog elementa.10.9. takva će promena uticati na raspored zaštitne struje. Prema Faraday-evom zakonu struja lokalnog delovanja je vezana za količinu gvožđa koja će preći u rastvor (elektrolit). Na slici 8.9. Slika 8. Slika 8.Pretpostavimo da iz lokalnog elementa teče od anode ka katodi struja I=10A. pa neće biti proticanja struje kroz strujni krug lokalnog elementa.11 su prikazane sheme zaštite cevovoda sa jednim i sa četiri zaštitna uređaja. ali suprotnog predznaka. Na slikama 8.9 lokalni element je prikazan kao izvor struje E2. a strujni krug lokalnog elementa je označen sa R2.10 i 8. Shema zaštite dugačke deonice cevovoda sa jednim zaštitnim uređajem 141 . Zaštitna struja će na otporu Rz stvoriti toliki pad napona koji će po svojoj elektromotornoj sili biti jednak elektromotornoj sili lokalnog elementa. Kod projektovanja sistema katodne zaštite mora se voditi računa da kod zaštite cevovoda zaštitni potencijal ne sme da padne ispod dozvoljene vrednosti. a kroz zaštitni krug struja I=15A. Zaštitnim strujnim krugom prolazi struja jačine I=15A preko otpora Rz. Ako zaštitna struja izazove promenu u otporu lokalnog strujnog kola. Smer struje lokalnog elementa ide od anode na katodu i označen je na slici 8.

Ako je potencijal cev-zemlja manji od -0.850V u odnosu prema elektrodi bakar – bakarni sulfat.3. već treba popraviti izolaciju cevovoda.12. Shema zaštite cevovoda sa četiri zaštitna uređaja 8.12. 1-potenciometar.cevovod Zaštitna struja obično treba da je takva da je gustina između 4 mA/m2 i 3004 mA/m2.35-0.Slika 8.2. Veći zaštitni potencijal od 1V se obično ne koristi. Povećanjem zaštitnog potencijala dobija se veća sigurnost u antikorozionoj zaštiti. ali će u tom slučaju i troškovi zaštite biti mnogo veći. katodna zaštita neće delovati efikasno. Navedeni podaci samo su orijentacioni. Ako je cevovod u lošem stanju (slaba izolacija i korozivno tlo) onda će potrebni zaštitni potencijal biti oko -0. 3-čelični kontakt.285V apsolutnih (u odnosu prema vodonikovoj elektrodi) ili -0. Shema merenja potencijala cevi. 4. 2-merna elektroda (najčešće bakar-bakarsulfat). Zaštitni potencijal se najbolje utvrđuje merenjem potencijala cevi.20V apsolutnih. Obično se uzima da zaštitni potencijal – Uz (potencijal zemlja-cev). Kao srednja vrednost preporučuje se oko 804 mA/m2. jer će na njih imati veliki uticaj sastav tla i izolacija. Merenje potencijala cevi je prikazano na slici 8.11. Zaštitni potencijal i struja Na osnovu prikupljenih podataka o tlu duž trase i prisutnosti drugih objekata u blizini cevovoda pristupa se projektovanju katodne zaštite. Slika 8. pa tek onda pustiti u rad katodnu zaštitu. ne bude manji od oko -0. 142 . pa ih treba za svaki konkretni slučaj merenjem utvrditi.5V apsolutnih.

Katodna zaštita galvanskim elementom pomoću jedne anode i pomoću para. rastvarati. Deo struje će teći preko elektroprovodnika u obliku elektrona od anode ka katodi. a za Zn je -0. Potencijal otapanja Mg je -1.76V.Trakaste anode se takođe postavljaju duž cevovoda tako da dobijamo jednoličnu struju duž cevovoda.8. a u elektrolitu strujni tok se zatvara kretanjem jona.58V. Kao anoda najčešće se upotrebljava magnezijum. u korist pozitivnijeg metala.13. druga elektroda mora imati niži potencijal u odnosu prema vodonikovoj elektrodi od gvožđa.15 i 8. Nedostatak anoda od cinka je što je potrebna visoka čistoća cinka što poskupljuje anodu. Katodna zaštita pomoću galvanskog elementa Svaki metal potopljen u elektrolit ima svoj elektrohemijski potencijal. međutim. anoda: 1-cevovod. Ove se anode obično ukopavaju 30cm ispod površine tla.14. već je manji. tako da je u galvanskom spoju druga elektroda anoda galvanskog elementa. Anode u obliku bloka se polažu kao pomoćne anode duž cevovoda. 143 . Metal sa negativnijim potencijalom će se trošiti. Galvanski element ćemo dobiti ako cevovod povežemo sa elektrodom potencijala različitog od potencijala gvožđa. on se ređe koristi za izradu galvanskih elemenata jer se prevuče zaštitnim slojem zbog čega mu se smanjuje kapacitet. Da bi se izvršila zaštita čeličnih cevi. Nijedna od galvanskih anoda ukopanih u tlo neće imati svoj normalni potencijal.2. Potencijal rastvaranja će se promeniti. Slika 8. Al 1. 2-zaštitna anoda U katodnoj zaštiti pomoću galvanske anode najvažniji uređaj je galvanska anoda. Na slikama 8. 8.88V.4. a katoda je štićeni metal. aluminijum i cink. Te anode se proizvode u obliku bloka ili u obliku trake. Magnezijum u odnosu na veličinu prirodnog potencijala je najpovoljniji. pa se zato za anode ne koriste čisti metali već njihove legure. Ako se u elektrolit potope dva različita metala i međusobno spoje elektroprovodnikom između njih će teći električna struja zbog razlike potencijala između ta dva metala. Aluminijum ima povoljna svojstva u odnosu na prirodni potencijal.16 je dat shematski prikaz načina spajanja pojedinih tipova anoda s cevovodom. 8. Potencijal ukopanih cevi takođe ne odgovara normalnom potencijalu gvožđa.13. odnosno anoda je žrtveni metal.

Ovakva obrada tla ima ograničeno dejstvo zbog dejstva atmosferskih padavina.17). Veličina proizvedene struje zavisi od zapremine anode. Kao i kod pomoćnih anoda može se tlo gde se anoda ukopava obraditi elektrolitom tako da se oko galvanske anode poveća provodljivost. Efikasnost galvanskih anoda će biti veća ako je struja koju proizvodi anoda veća.16. Kod tla sa visokim otporom treba uzimati anode sa većom površinom za istu težinu. odnos površine prema težini anode utiče na veličinu struje. Na tržištu su raspoložive galvanske anode različitih dimenzija sa različitim odnosom F/G (površina/težina). Jačina struje će biti veća ako je prelazni otpor anoda-tlo manji. a otpor od površine anode. 144 . Katodna zaštita galvanskim elementom pomoću serijski spojenih anoda duž trase cevovoda Slika 8. Iz tog razloga se anode stavljaju u vreću koja se ispunjava još sa sredstvom koje će smanjiti prelazni otpor anoda-tlo i osigurati trošenje anode (slika 8.15. Katodna zaštita galvanskim elementom pomoću trakaste anode Veličina proizvedene struje koju daje pojedina anoda zavisi od otpora same anode i prelaznog otpora između anode i tla.Slika 8.14. Katodna zaštita galvanskim elementom tri anode spojene paralelno Slika 8. Na prelazni otpor se može uticati izborom anode.

struje rastvaranja anode su ograničene elektrohemijskim ekvivalentom rastvaranja mase anode. različiti potencijali cevi i različite jačine struje. polje dejstava žrtvovane anode je radijalno i relativno malog dometa. primena u području dejstva elektro energetskih postrojenja daje male učinke. bez obzira na to da li se zaštita obavlja spoljnim izvorom struje ili galvanskim elementom. potrebna je redovna i pravovremena zamena istrošenih anoda. Prelazni otpor anoda-tlo ima veliki uticaj na katodnu zaštitu. tj. sa žrtvenim anodama. Sistem katodne zaštite galvanskim elementom se koristi na malim objektima (kućni čelični gasovodni priključci i dr. broj anoda odnosno galvanskih elemenata za ceo cevovodni sistem. Sistem katodne zaštite sa galvanskim elementom.). 145 .17. aluminijumske). Anoda sa punilom Da bi punjenje oko galvanske anode održalo vlagu obično se dodaje uz ostala sredstva i bentonit. a potom se izračunava zaštitna dužina jednog drenažnog mesta. U projektovanju zaštite galvanskim elementom bira se zaštitni potencijal štićene cevi. U tom slučaju je i delovanje galvanskih elemenata lošije. a time i određuje zaštitna dužina jedne anode. ima jednostavnu montažu. se karakteriše: • • • • • • • malom razlikom potencijala izmedju anode i katode koja treba da osigura prolaz struje kroz elektrolit (tlo). Za anode istog tipa različitih težina dobijaju se različite drenažne dužine (l/2). može doći do pasivizacije anode (npr. Na bazi konkretnih zahteva i karakteristika raspoloživih anoda bira se tip anode. ako je otpor tla veći i prelazni otpori su veći uz iste ostale uslove. Prelazni otpor je usko vezan za otpor tla.Slika 8.

146 . Otpor uzemljenja pomoćnih anoda zavisi od njihovog rasporeda oblika anoda i od specifičnog otpora tla. kao što je to prikazano na slici 8. Napon na cevima se menja. Katodna zaštita sa spoljnim izvorom struje U cilju uspostavljanja kontinualnog i dovoljnog nivoa zaštitne struje na svakom delu ukopanog cevovoda primenjuju se sistemi katodne zaštite sa spoljnjim izvorom struje. Kao pomoćne anode koriste se gvožđe. Pomoćna anoda treba da je dobar provodnik da bi se postigao što je moguće manji otpor uzemljenja. Napajanje strujom se obavlja iz mreže ili iz elektroagregata. Kako se katodna zaštita obavlja jednosmernom strujom to se pri korišćenju struje iz električne mreže mora koristiti ispravljač. Shematski prikaz zaštite pomoću spoljnjeg izvora struje. i pored toga treba da bude što dužeg veka. Napon na cevima se reguliše automatski. Pomoćne anode u sistemu katodne zaštite sa spoljnim izvorom struje se moraju sa vremenom menjati jer se troše. Trošenje anoda zavisi od jačine struje koja ide kroz nju. Da bi se prelazni otpor između pomoćne anode i tla smanjio. Sistemi katodne zaštite sa spoljnim izvorima struje uz korišćenje automatske regulacije napona i struje uz dopunu sa sistemima za zaštitu od "lutajućih" struja i za zaštitu od interferencija i uticaja elektroenergetskih smetnji. Slika 8. grafit. Spajanje izvora struje treba obaviti tako da je negativan pol vezan za cevovod. 1-spoljni izvor struje. Često se uzemljenje izvodi sa više pomoćnih anoda paralelno spojenih.2. Ako tlo ima visoki specifični otpor. a može da se koristi i napušteni neizolovani cevovod ili druge uzemljene čelične konstrukcije. često se tlo oko drenažne tačke meša sa NaCl ili sa CaCl2 radi povećanja provodnosti tla. pa je potrebno napon i struju katodne zaštite takođe regulisati. Trošenje gvozdenih anoda iznosi oko 9 kg/godini. a pozitivan pol na pomoćnu anodu.8. kod ugljenih od 0.9 kg/godini pri protoku struje od 1A. neće uvek biti dovoljna jedna pomoćna elektroda da bi se postigao mali prelazni otpor između anode i tla.18.9 kg/godini do 9 kg/godini i kod grafitnih oko 0. Pod spoljnim izvorom struje podrazumeva se struja dobijena iz električne mreže ili iz generatora jednosmerne struje. Spoljni izvori struje obezbeđuju dovoljan nivo napona za savlađivanje otpora tla i obezbeđuju distribuciju struje od anodnih ležišta na mnogo veće dužine cevovoda nego što je to slučaj kod sistema katodne zaštite galvanskim elementom.5. 2-cevi.18. 3-pomoćna anoda.

poznavanje tehničko-tehnoloških karakteristika cevovoda.1…. Standardne proračunske sheme za projektovanje sistema katodne zaštite su upotrebljive isključivo u idealnim uslovima. projektanta. 8.1 mA/m2 i 10 -100 mA/m2 za neizolovane čelične površine (zavisi od veličine hrapavosti površine cevi i sl. poznavanje i primenu mernih metoda i postupaka za utvrđivanje ispravnosti i kvaliteta instalacije i opreme katodne zaštite (sistema u celini). gromobranske instalacije i uzemljenja.35 147 . od karakteristika cevovoda. norme vezane za gasnu i elektroenergetsku struku. Ik=0. primenu normi i zakonske regulative izgradnje.). poznavanje zona opasnosti na gasnim instalacijama.6.obezbeđuju visoki nivo zaštite ukopanih cevovoda od korozije. poznavanje elektroenegetske instalacije i opreme za katodnu zaštitu.2. naručioca. Projektovanje sistema katodne zaštite Sistem katodne zaštite predstavlja složen elektroenergetski sistem pa njegovo projektovanje zahteva: • • • • • • • • teoretsko i praktično poznavanje elektrohemijskih procesa u tlu. i okoline cevovoda. Uspešnost primene sistema katodne zaštite s spoljnim izvorom struje zavisi od kvaliteta obavljenih merenja svojstava tla duž trase. izvođača. jer svaki od njih ima svoje osobenosti i specifičnosti okruženja koja su najčešće neponovljiva na drugim lokacijama. gasne mreže. poznavanje elektroinstalacija jake i slabe struje. Struju katodne zaštite (I) ukupne ukopane čelične površine (P) cevovoda – gasovoda dobijamo iz jednačine: I=k·P·Ik Gde su: Ik – karakteristična struja polarizacije 1m2 predmetne čelične površine zavisno od vrste i kvaliteta antikorozione obloge. od kvaliteta primenjene pasivne antikorozione zaštite i od kvaliteta izrade i održavanja sistema. korisnika i servisera. sveobuhvatnu i kvalitetnu primenu navedenih zahteva od svakog subjekta. pa se u praksi provodi niz kombinovanih teoretskih i praktičnih rešenja prilagođenih svakom predmetnom cevovodu. korišćenja instalacija i opreme u skladu sa zahtevima "S" propisa (propisa vezani za protiv-eksplozivne mere). k – faktor čija vrednost zavisi od od uticaja lutajućih struja na predmetnoj lokaciji: k=1+ Eis 0 .

Prirast struje ∆Io u tački "O" i u tački "A" daće prirast struje: ∆Ia=∆Io·e(-α·A) gde je: Α – je konstanta atenuacije potencijala za predmetni cevovod. a jednaka je α=Rs/Rk . Rl=∆Eo/∆Io. kvalitet i tip izolacije isti na celom cevovodu. pa će u nekoj udaljenoj tački "A" na cevovodu biti promena potencijala ∆Ea=∆Eo·e(-αxA) pri tome ne sme katodnu polarizaciju cevovoda ostvariti negativniju od -1. Rs – uzdužni otpor cevovoda jedinične dužine.Eis – izmerena veličina napona polja delovanja lutajućih struja na trasi gasovoda u V (pod uslovom da su polja ujednačena). Ral – otpor anodnog ležišta (maksimalno dopušteni i stvarni). Na udaljenostima na kojima nivo potencijala nije dovoljan treba locirati novo anodno ležište (napojnu stanicu NS2). Rk=(Rs·Rl)/2. 148 . cevovod izrađen celom dužinom od iste vrste cevi. Ukupna struja katodne zaštite ne može idealno da se rasporedi na celu površinu cevovoda iz samo jednog anodnog ležišta jer je kretanje struje jona u tlu ograničeno mnogim uslovima.5V (izuzetno -2V) u odnosu na referentnu elektrodu bakar-bakarsulfat. anodno ležište dovoljno udaljeno pa naponski levak anodnog ležišta nema uticaja. Slika 8. Međutim. slika 8.19. odnosno minimalan broj potrebnih anodnih ležišta. Krive atenuacije potencijala na cevovodu Iz prethodnih proračuna dobijaju se parametri pomoću kojih se utvrđuju veličina zaštitne struje i atenuacija potencijala. pod pretpostavkom da je: • • • • otpor tla jednolik po celoj trasi. tada jedno anodno ležište (jedna napojna stanica) pozicionirano u tački "O" postiže promenu potencijala Eo. Rk – karakterističan otpor cevovoda Udaljenost O-A vredi na obe strane od lokacije anodnog ležišta (napojne stanice NS1).19. Posle toga treba izračunati: Rc – prelazni otpor cevovod/tlo.

Treba naglasiti da su u praksi stvarni uslovi daleko složeniji i da je bez preciznih prethodnih merenja i korišćenja stečenih iskustava vrlo teško proračunati najtačnije parametre za potrebe sistema katodne zaštite novog cevovoda. ρp – specifični otpor koksa. dp – debljina posteljice s anodom. η – faktor zasenjenja. Vek trajanja anodnog ležišta se izračunava pomoću jednačine: tal= Proizvođači anoda daju podatke: Ga – masa anode u kg.Rv – otpor kabla u anodnom i katodnom strujnom krugu (maksimalno dopušteni i stvarni). Otpor kabla (provodnika) u strujnom anodnom i katodnom krugu se izračunava pomoću izraza: 149 Ga lk ⋅ ξ a .specifična provodljivost izolacije izražena u proizvođač izolacione trake u katalozima) Si (podatak daje m2 Prelazni otpor horizontalnog ležišta sa štapastim anodama u koksu u nizu. Prelazni otpor izolovani cevovod – tlo se izračunava pomoću jednačine: RC = gde su: 1 P ⋅δi δ i . Ф – prečnik anode. n – broj anoda. t – dubina ukopavanja anoda. lp – dužina posteljice s anodom. ξa – elektrohemijski ekvivalent rastvaranja (kg/Agod). Zato se u proračunima i u projektnim rešenjima uz podatke prethodnih merenja i iz raznih simulacija koriste i razni drugi iskustveni proračuni koji se mogu naći u raznim literaturama i projektima. se izračunava pomoću jednačine: R Al ⎛ 2⋅lp ⎜ ln t ⎞ ⎜ dp ⎛ ⎝ = ⎜ρ ⋅ ⎟⋅ ⎝ 2 ⋅π ⋅ l ⎠ ⎞ ⎛ ρp ⎟+⎜ ⎟ ⎜ρ ⎠ ⎝ z η ⋅n ⎞ ⎛ dp ⎞ ⎟ ⋅ ln⎜ ⎟ ⎟ ⎝Φ⎠ ⎠ gde su: ρz – izmereni specifični otpor tla na trasi cevovoda.

mora se voditi računa o racionalnom korišćenju raspoloživog napona izvora katodne zaštite pa u tom smislu ukupan pad napona u provodnicima u strujnom kolu ne sme biti veći od 6% (od priključka na električnu mrežu do poslednjeg trošila). sa potencijalom rastvaranja E=0. (moguća pasivizacija). aluminijumske anode imaju elektrohemijski ekvivalent 2.RV = gde su: ρcu – specifični otpor bakra. sa potencijalom rastvaranja E=-1. odnosno odrediti vrstu katodne zaštite.97 kg/A·god. lv – dužina provodnika.2.76V. Treba voditi računa da se na izlazu iz pretvaračaispravljača u normalnom radu ili u slučaju kvara ne pojavi nedopušteni previsoki napon dodira. ρ cu ⋅ I v Ar Kod proračuna preseka provodnika mora presek kabla-provodnika da bude takav da i kod maksimalne struje opterećenja. vetrenjače. pretvarači energije iz kojih se dobija jednosmerna struja (sunčeva energija.28V. U proračunima se koristi razlika potencijala žrtvene anode i štićene konstrukcije i utrošak materijala u odnosu na vek eksploatacije (vek trajanja anodnog ležišta). Izbor katodne zaštite Katodna zaštita sa žrtvovanim anodama primenjuje se kod čeličnih cevovoda kod kojih primena katodne zaštite sa spoljnim izvorom struje nije ekonomski opravdana.58V. Iz tog razloga se kod pretvarača ugrađuju posebni zaštitni -sigurnosni sistemi. (moguće do 50% rastvaranja) cinkove anode imaju elektrohemijski ekvivalent 10.73 kg/A·god. Standardne karakteristike anoda su: • • • magnezijumske anode imaju elektrohemijski ekvivalent 3.7. Izbor žrtvenih anoda zavisi od vrste terena i karakteristika cevovoda kao i od karakteristika anoda. Av – presek provodnika. Na osnovu podatka o potrebnoj struji za katodnu zaštitu Ik i broja potrebnih anodnih ležišta (napojnih stanica iz proračuna za atenuaciju potencijala) treba odrediti minimalan napon napajanja. Osim ovoga. motorni agregati i električna energija iz distributivne mreže). baterije. 150 . 8. Katodna zaštita sa spoljnim izvorom struje koristi različite izvore struje. ne dolazi do zagrevanja i pregorevanja provodnika.94 kg/A·god. gasne turbine. sa potencijalom rastvaranja Eo=-1.

na primer 220/230V. i proračunava se i izvodi uzemljenje. i zaštitu od elektroenergetskih udara i sl. Gromobranska instalacija ima zadatak da u zemlju najsigurnije odvede sav elektricitet koji bi došao iz atmosfere u prostor nadzemne gasne instalacije. gromobransku zaštitu kao što pokazuje slika 9. tj.1. Pojava elektriciteta usled protoka gasa kroz polietilenske cevi je nešto ređe pa se ova pojava rešava ugradnjom posebnih uzemljenih filtera za odvođenje elektriciteta. te predvideti adekvatne mere zaštite odnosno kompletan sistem katodne zaštite na jednom objektu koji ima u sebi integrisanu zaštitu od elektrohemijske korozije tla. Kod ukopanih gasovoda povećani naponi izazivaju jaka anodna otapanja zidova gasovoda. Takođe definiše se i zaštita sklopova u uređaju od prenaponskih smetnji. Nadzemni gasovodi. Na izlazu ukopanog gasovoda iz zemlje. sistem za izjednačavanje potencijala. zaštitu od anodnog rastvaranja zbog lutajućih struja i interferencije. U okviru proračuna spada i proračun uticaja elektroenergetskih postrojenja i instalacija iz okruženja na gasovod. mogu primiti električni naboj i provoditi električnu struju. Čelični gasovodi su dobri elektroprovodnici.Izbor uređaja katodne zaštite podrazumeva pored izbora vrste napajanja i određivanje maksimalne potrebne struje za katodnu zaštitu i potreban napon (Ukmax<50V). odnosno električni napon što može izazvati iskrenje. 9. GASOVODI I ZAŠTITA OD ELEKTRIČNOG UDARA Na gasovodnim sistemima. kako bi se nadzemni deo instalacije električno odvojio od ukopanog gasovoda. 151 . Zato je uzemljenje jedna od najstarijih mera za zaštitu od električnog udara na gasovodima. Zato moramo za svaki cevovod prikupiti podatke o svim elementima koji utiču na cevovod u smislu povećanja opasnosti od korozije ali i u smislu povećanih opasnosti od dodirnih napona. Provere funkcionalnosti gromobranske instalacije se izvodi najmanje jednom godišnje. 50Hz iz distributivne mreže. otapanje anoda ili nedozvoljeni nivo dodirnog napona koji može biti tragičan po operatera ili korisnika. U okviru definisanja karakteristika pretvarača energije određuju se i parametri potrebni za dobijanje saglasnosti za korišćenje raspoložive energije. odnosno na njegovim delovima. gasovoda koji je katodno štićen. zbog uticaja okoline može se pojaviti elektricitet. ugrađuje se izolacioni komad (izolaciona prirubnica) sa prenaponskom zaštitom. mernoregulacione stanice i slična gasna postrojenja treba da imaju: • • • uzemljenje.

DS-drenažni sklop. Zaštita gasne instalacije od električnog udara. Slika 9. KP-kablovski priključak. ZIN-zaštita od indukovanih napona Izjednačavanje potencijala se sprovodi radi sprečavanja pojave električnog iskrenja. IP-izolirajući umetak (prirubnica). KPS-kompenzacijsko-prilagodni sklop. PĆ-polarizacijska ćelija. Pojava napona na gasovodima nastaje sve više zbog delovanja visokonaponskih elektroenergetskih i elektromagnetnih objekata i instalacija koje se nalaze u neposrednoj blizini. PNZ-zaštitni sklop. U odnosu na ustanovljeno stanje izvode se klasične i specijalne instalacije uzemljivača sa posebnom opremom koja se uskladjuje sa sistemom katodne zaštite. Legenda: HEP-priključak na NN mrežu. UZ-uzemljenje i gromobranska zaštita. Provera funkcionalnosti se obavlja jednom godišnje. MBS-merni betonski stubić katodne zaštite. Izjednačavanje potencijala se izvodi međusobnim električnim povezivanjem svih metalnih delova gasne instalacije i ostalih metalnih delova u objektu na sabirni uzemljivač. što bi u slučaju prisustva gasa dovelo do paljenja odnosno požara i eksplozije.Uzemljenja na gasnim instalacijama imaju zadatak da u zemlju odvedu svaki elektricitet koji bi se pojavio na gasnoj instalaciji. MŠKT-merno okno (šaht) katodne zaštite. URE-ukopana referentna elektroda. Na prirubničkim spojevima izjednačenje potencijala se izvodi nazubljenim pločicama ispod određenog broja glava i navrtki zavrtnjeva. Provere ispravnosti se sprovode najmanje jednom godišnje. KR-kablovski razvod. NS-električna napojna stanica (uređaj). pojave električnog naboja na gasnim instalacijama i preskoka iskre sa jednog dela instalacije na drugi. odnosno da spreči nastanak nedozvoljenog dodirnog napona na gasovodu zbog greške u priključnoj ili na električnoj instalaciji kombinovanih elektro-gasnih uređaja koji su uključeni na gasni sistem. MS-merna sonda. DP-drenažni priključak.1. tj. 152 . MM-merno mesto katodne zaštite. Kod udaljenosti elektroenergetskih postrojenja do 400m obavezne su provere uticaja elektroenergetskih i elektromegnetskih postrojenja na trajan i na kratkotrajan uticaj (indukovani napon). AL-anodno ležište.

komunikaciona oprema je montirana u Dispečerskom centru. 4. nadzirati i upravljati sa više objekata istovremeno. sledeće: . tabele. posredstvom komunikacione opreme (modemi. kontrolnog centra i sl. preuzima procesne podatke i pretvara ih u odgovarajuće strujne ili naponske signale. DALJINSKI NADZOR I UPRAVLJANJE CEVOVODNIM TRANSPORTOM 10. na krajnjim stanicama i u objektima telekomunikacionog centra gde se vrši koncentracija i distribucija korišćenih spojnih puteva. merno-regulacione stanice. na osnovu kojih mogu da prate sve željene parametre transportnog gasovodnog sistema i da preduzimaju blagovremene aktivnosti. Switch-evi i sl.). glavne merno-regulacione stanice. računarska oprema u Dispečerskom centru obrađuje preuzete podatke i omogućava prezentaciju istih na monitorima – dispečing službi stoji na raspolaganju veliki broj prikaza (slike. Pomoću sistema za nadzor i daljinsko upravljanje moguće je sa jednog mesta (dispečerskog centra. omogućava se na osnovu podataka koji se prikupljaju i obrađuju ovim sistemom. merno-regulaciona oprema montirana na objektima gasovodnog sistema (primopredajna mesta. linijski ventili ili neki drugi mernoregulacioni i / ili upravljački organi). 3. . Zbog neprekidnog praćenja tehnološkog procesa cevovodnog transporta prirodnog gasa. PAD-ovi. odnosno dalje ih prosleđuje do mikroprocesorske opreme koja je takođe montirana u pomenutim objektima. 153 .nakon toga.) i prenosi ih u Dispečerski centar.1. Put informacija ima sledeći karakter: 1.X 10. grafikoni i sl.blagovremenost uočavanja neregularnih stanja na gasovodu. donose se optimalne odluke u smislu odražavanja balansa transportnog sistema.). mikroprocesorska stanica prosleđuje preuzete podatke. Osnovni principi Sistem daljinskog nadzora i upravljanja gasovodom ima osnovnu funkciju da u realnom vremenu omogući uvid u stanje opreme i vrednost osnovnih transportnih parametara gasovodnog sistema. 2. arhivirani podaci.

stanje ventila itd. 1. 2. Podsistem merno-regulacione opreme: a. Centralnog dela računarskog sistema. Sistem za prenos podataka i govora u PTT objektima. 3.3. pritisak. Te informacije se obrađuju i šalju u Dispečerski centar na dalju obradu. c.1. Sistem za prenos podataka i govora na objektima gasovoda.1. Sistemskog i aplikativnog softvera. Računarski podsistem koji se sastoji: a. d. protok. GMRS. c. 10. Na objektima gasovoda. Perifernog dela računarskog sistema (krajnje stanice) u objektima gasovoda.2.1. U Dispečerskom centru. Sistem besprekidnog napajanja: a. MRS) je da prikupi informacije sa gasovoda: temperatura. komunikaciju sa krajnjim mikroprocesorskim stanicama.1. b. U zavisnosti od vrste objekta na gasovodu postoji i različita specifikacija tipa i broja signala koje treba obraditi i preneti u Dispečerski centar: oprema na objektima 154 . Podsistema za prenos podataka i komunikacije: a. 2. a zatim i sektori svih službi održavanja gasovodnog sistema i na kraju poslovodni menadžment (po potrebi). b. 4. Centralni deo računarskog sistema Računarski sistem u Dispečerskom centru obavlja dve osnovne funkcije: 1. Opis sistema za nadzor i upravljanje gasovodom Sistem daljinskog nadzora i upravljanja gasovodom uslovno je podeljen na više podsistema. odnosno opreme koja se nalazi u Dispečerskom centru. b.Podatke koji se dobijaju sistemom daljinskog upravljanja koristi osoblje sektora transporta gasa. čuvanje i prikaz procesnih podataka. Merno-regulaciona i signalizaciona gasovoda. Sistem za prenos podataka i govora duž gasovoda. Periferni deo računarskog sistema Osnovna funkcija računarskog podsistema na objektima gasovoda (PPM. 10. Sistem za prenos podataka i govora u Dispečerskom centru. 10. GRČ.

.Ulazna temperatura. e. . Analogni ulazi .Status PP ventila. .Spoljna temperatura vazduha. . Digitalni ulazi .Radna temperatura.Trenutni protok. . . .Ispad mreže 220 VAC. b.Kumulativni nekorigovani protok. .Status sigurnosnog ventila. PPM (Primopredajna mesta) a. .Kalorična vrednost gasa. b. Analogni ulazi . .Kumulativni korigovani protok.Status PP ventila.Sastav gasa.Kumulativni nekorigovani protok. . Digitalni ulazi . 155 .Ulazni pritisak. Digitalni ulazi .Izlazna temperatura.Izlazni pritisak. .Zatvaranje PP ventila.Rad cirkulacione pumpe (u kotlarnici).Trenutni protok. GRČ (Glavno razvodno čvorište) a. .Izlazni pritisak. . .Zaprljanost filtra.Izlazna temperatura. . 2.Nizak napon AKU baterije. . .Ulazni pritisak. . . GMRS (Glavna merno-regulaciona stanica) a.Ulazna temperatura.Rad gorionika.Radni pritisak.Kumulativni korigovani protok. . b.Nizak napon AKU baterije. .Radni pritisak. .Status PP ventila. c. c. Brojački ulazi .Ispad mreže 220 VAC. .1.Zaprljanost filtra.Signalizacija pojave požara. Analogni ulazi . . Digitalni izlazi .Postavna vrednost regulatora protoka. Brojački ulazi .Položaj ulaznih vrata. 3. Analogni izlazi .Zaštitini potencijal. . d. .

Ispad mreže 220 VAC.PLC kontroler. 10. . . zimski.Položaj ulaznih vrata.Radni pritisak.PLC kontroler.Trenutni protok..industrijski PC računar. Analogni ulazi .Ulazni pritisak. . Uređaj instaliran na objektima gasovoda može biti: . Analogni izlazi .Izlazni pritisak. . . d.1. MRS (Merno-regulaciona stanica) a. Digitalni ulazi . c. 156 .Nizak napon AKU baterije. Definisanje vrsta i veličina alarmnih parametara u zavisnosti od režima transporta U zavisnosti od režima transporta (letnji.4.Kumulativni nekorigovani protok. . .Kumulativni korigovani protok.Izlazna temperatura. hasvarijski) definišu se parametri upozorenja i alarma. Postoje različite vrste alarma ili neregularnih stanja koji se mogu javiti bilo sa samog gasovoda. . .mini kontroler.modularni mikroprocesorski moduli specijalno razvijeni za tu namenu.Status sigurnosnog ventila. Alarmi mogu biti primarni ili izvedeni. b. .Postavna vrednost regulatora protoka. Brojački ulazi . .Spoljna temperatura.Zaštitini potencijal.modularni mikroprocesorski moduli specijalno razvijeni za tu namenu. bilo celog sistema za daljinski nadzor i upravljanje gasovodom.Nizak napon AKU baterije. Preporuka za dva tehnička rešenja: . . . . .Ispad mreže 220 VAC. . 4.Zaprljanost filtra. Za potrebe sistema daljinskog nadzora i upravljanja gasovodom predviđa se obim merenja usaglašen sa konceptom nadzora gasovoda.

10.neobnavljanje izgleda ekrana i sl. Osnove postupaka i procedura operatera Neregularnosti rada gasovoda moraju se uočiti i otkloniti u unapred definisanim vremenskim intervalima.prekid komunikacionih veza sa pojedinim objektima.po prioritetu razrešavanja neregularnosti. . jer u protivnom mogu se dogoditi nepredvidive posledice. Postupci pri regularnom režimu transporta – neregularnosti koje operater mora sam da uoči su: .po mestu na kome treba neregularnost prezentirati. Postupci pri neregularnom režimu transporta – neregularni režim transporta se može posmatrati sa dva aspekta: .Primarni alarmi se uočavaju samim nadgledanjem procesa. . dok se izvedeni mogu otkriti tek pošto se izvrše odgovarajuće softverske provere i proračuni u dispečerskom centru.po mestu nastanka neregularnosti. .pri smanjenom dotoku gasa. Izvedeni alarmi (neregularnosti) se definišu sa ekipom zaduženom za transport gasa. ograničenim isporukama.pri havarijskim situacijama. . 157 . .nestanak napajanja.prekid komunikacionih veza sa centrom.5.premašene određene granice alarmnih veličina (gornje i donje). .1. Sve neregularnosti vezane za režim transporta i rad sistema za daljinski nadzor mogu se razvrstati po određenom kriterijumu: . .

sa geodetskim snimkom stanja. 11. . razni nabačaji materijala i dr. Korisnik gasovoda (kompanija) je dužno da ustroji.prelazi ispod vodotokova.rov za gasovod (u svim uslovima terena: stabilan. objekti na kojima će se vršiti građevinske intervencije. čelične cevi. investiciona održavanje i 3. . GRAĐEVINSKO ODRŽAVANJE Pod građevinskim održavanjem gasovoda podrazumevaju se sve građevinske aktivnosti koje se preduzimaju u cilju održavanja tehničke ispravnosti gasovoda i njegovih sastavnih delova. po potrebi. hitne intervencije.prelazi ispod puteva. a na osnovu Pravilnika o održavanju. Godišnjim planom održavanja se predviđaju. . redovno održavanje. . kao i približne vrednosti tih zahvata.zaštitni elementi gasovoda (AB kanali.). Pregled građevinskih objekata na trasi gasovoda Građevinski objekti na trasi gasovoda koji podležu kontroli i održavanju su objekti i infrastruktura koju čine: . uslovno stabilan i nestabilan teren – klizište). vodi i trajno čuva svu tehničku dokumentaciju gasovoda u skladu sa Zakonom o cevovodnom transportu i Pravilnikom o tehničkim uslovima i normativima za bezbedan transport tečnih i gasovodnih ugljovodonika. 2. iz koga sledi dinamika održavanja u zavisnosti od vrste objekta.projektom ili elaboratom o svakoj izvršenoj rekonstrukciji.izdatim uslovima i saglasnostima ’’trećim’’ licima (van kompanije) za izgradnju njihovih objekata u blizini gasovoda ili za ukrštanje sa istim. Građevinsko održavanje čine: 1.XI 11.podacima o sanaciji objekta i njegovim glavnim delovima i . odnosno planiraju.prelazi ispod železničkih pruga. Osnovu za donošenje godišnjeg plana čine pribavljene i analizirane informacije.1. . U sklopu građevinskog održavanja potrebno je tehničku dokumentaciju kompletirati sa: . 158 .

šahtovi.). vrši se uvid na licu mesta od strane stručnog radnika kompanije. nakon saznanja. stanje dokumentacije na osnovu koje se izvode predmetni radovi i sl.). informacija se klasifikuje i obrađuje uz kompletiranje odgovarajućim podlogama (situacioni plan. Za razliku od redovnog i investicionog održavanja. pristupni putevi. mostovi preko reka.). investiciono održavanje. aktivnosti trećih lica u zoni gasovoda i dr. takozvana ’’treća lica’’. blok ventili. 11. radovi se izvode po hitnom postupku (bez odlaganja). 159 . 3. hitne intervencije) imaju isti tretman. glavne merno-regulacione stanice. ne mogu se planirati (osim okvirno.- prelazi iznad puteva. oznake gasovoda. 2. investiciono održavanje. kao i hitne intervencije. nadležnih inspekcijskih službi i dr. kompresorske stanice. hitne intervencije imaju sledeće specifičnosti: 1. odeljenje za pravne poslove) i van kompanije (nadležne državne inspekcije i MUP). geodetska i građevinska podloga izvedenog stanja i sl.2. čistačke stanice.). od strane zaposlenih u kompanijama sa strane koje daju usluge. vršenje nadzora nad izvođenjem i evidentiranjem u bazi podataka). podaci o izvođaču i investitoru. ograde. nalog za izvođenje radova. Procedura pri građevinskom održavanju (tokovi dokumentacije i tokovi informacija) Planom održavanja za tekuću godinu predviđa se redovno. 4. vodotokova i ostalih objekata. predmer i predračun radova. U daljoj aktivnosti sva tri vida održavanja (redovno. čvorišta. platoi. 5. a pristupa se njihovoj realizaciji nakon saznanja – informacije (od strane zaposlenih u kompaniji. To znači da je potrebno obezbediti neophodnu dokumentaciju za izvođenje radova na terenu (projekat odnosno elaborat sanacije – radova. o čemu se obavezno sastavlja zapisnik sa svim bitnim podacima (uzrok za hitnu intervenciju. izvođenje radova. odvajači tečnosti. na osnovu finansija i na osnovu iskustva) jer su rezultati nepredviđenih okolnosti (vanredne okolnosti. blok stanice. merno-regulacione stanice i regulacione stanice. železničkih pruga. na osnovu sačinjenog zapisnika vrši se obaveštavanje u okviru kompanije (odeljenje za tehničke poslove. vrsta radova u zoni gasovoda ili vrsta objekta.

utvrđivanje promene stanja na trasi ili objektima kraj nje. . stubića katodne zaštite i sl.iskope zemljišta.u izvesnim slučajevima može biti potrebno merenje pomeranja gasovoda radi preduzimanja posebnih tehničkih zahvata (ovakva merenja se mogu izvoditi i ako ’’treća lica’’ izvode građevinske radove u neposrednoj blizini gasovoda). Kontrola aktivnosti na trasi gasovoda (cevovoda) Radi praćenja stanja građevinskih aktivnosti (pored odobrenih od strane kompanije). obaveštenja i oznake cevovoda.uočavanje promena stanja na trasi ili u njenoj blizini.pregledi iz vazduha. odušnih cevi.11. erozivnog i bujičnog delovanja.izgradnju kanalizacionih vodova i kablovskih veza cevovoda i/ili drugih objekata na zemlji i pod zemljom. . .građevinske radove. Kod građevinskih aktivnosti na trasi gasovoda.kontrolu stanja oznaka. .. . koje bi moglo dovesti do spiranja zaštitinog nadsloja nad cevovodom i ogoljavanja istog. treba pregledati table zabrana.3. .kontrola stabilnosti pokrivnog sloja cevovoda.osmatranje promena vegetacije duž trase. . .zadaci su isti kao kod pešačkog obilaska uz pregled stanja svih vrsta ukrštanja. Vizuelno i geodetsko praćenje (osmatranje) specifičnih objekata i pojava na trasi gasovoda Pod ovom grupom objekata i pojava mogu se smatrati: 160 . pogotovo u zonama evidentiranih aktivnih i potencijalnih klizišta. kao i kontrola stabilnosti tla u kome je položen cevovod. .radove na putevima.korišćenje zemljišta za skladište itd. . sprovode se periodični programi obilaska gasovoda.izgradnju novih zasada. . Pregledi iz vazduha (helikopterska kontrola) imaju za cilj: . Obilasci vozilom: . Osnovni tipovi pregleda su: .radove na rovovima i kanalima.pešački obilasci i .pregled vegetacije.evidentiranje građevinskih aktivnosti i obrade zemljišta duž trase i .na trasi gasovoda i mestima ukrštanja gasovoda sa drugim objektima.obilasci vozilom.4.uočavanje građevinskih aktivnosti ili obrade zemljišta duž trase i . Pešački obilasci obuhvataju: . posebna pažnja se obraća na: . . upozorenja. 11. .

1. po posebno propisanim normativima i merama zaštite). a sami radovi se sastoje iz nekoliko osnovnih operacija: . instalacija se polaže u zemlju na dubinu od oko 1 m.) u kojima je položen gasovod. .- razni prelazi gasovoda ispod i iznad drugih objekata i prepreka (puteva. u postupku sanacije potrebno je izvršiti ultrazvučno snimanje debljine zida cevi te ukoliko postoji potreba pristupa se sanaciji (isecanju dela gasovodne cevi i zamena novom. armatura i oprema koji se nalaze u krugu ograđenog gasovodnog objekta (GMRS. pristupa se aktivnostima sanacije tog dela gasovoda.). . 161 .5.2.zatrpavanje gasovoda peskom i zemljom iz iskopa.definisanje stepena oštećenja izolacije.geodetsko obeležavanje mesta anomalije. putne i železničke prelaze. železničkih pruga. kao i nadzemni cevovodi na stabilnim čeličnim osloncima. U postupku redovnog održavanja vrši se snimanje postojanosti pasivne zaštite (izolacije) i eventualne pojave korozije. Ovakav vid održavanja ima određenu propisanu dinamiku vršenja kontrole nad ovim objektima i pojavama.ručni otkop gasovodne cevi u potrebnoj dužini. .rangiranje anomalija po težini. uz obaveznu prethodnu pripremu neophodne dokumentacije za izvođenje radova na terenu. Uslovno stabilni i nestabilni tereni takođe zahtevaju pojačanu vizuelnu i po potrebi geodetsku kontrolu. Nakon uočavanja pojava pomeranja terena potrebno je odabrati najbolji način za sanaciju i obezbediti neophodnu dokumentaciju za izvođenje tih radova. pristupa se preduzimanju potrebnih mera za otklanjanje negativnih pojava. Održavanje gasovoda i gasovodnih objekata 11. .5. zamena oštećene izolacije i snimanje izolacije na elektroprobojnost. a na projektovanoj deonici premošćava sve rečne. Po završenom snimanju određene trase gasovoda. vodotokova i sl. Ukoliko je na mestu anomalije veći stepen korozivnog oštećenja. kako ne bi došlo do ugrožavanja cevovoda. . uslovno stabilni i nestabilni delovi terena (klizišta i sl. Održavanje podzemnih gasovoda U postupku izvođenja radova na gasovodu. RS. 11. kao i redovno merenje potencijala u cilju valjane katodne (aktivne) zaštite. BS).5. MRS. Nakon izvršene kontrole. 11. Održavanje nadzemnih cevovoda i pretaćih objekata Nadzemni delovi cevovoda su sve cevi.izbor anomalija za sanaciju. a sama instalacija je izvedena od čeličnih bešavnih ili šavnih cevi koja se štiti antikorozionom zaštitom.

.krečenje zidova i farbanje bravarije. . pravilnicima i standardima. kao što su: . betonskih površina. Ostali radovi na redovnom održavanju ograđenih gasovodnih objekata Ova vrsta radova se svodi na sitne građevinsko-zanatske radove. kao što su: . Obavezan je pravovremeni kontakt sa korisnicima objekata sa kojima se gasovod ukršta (putevi. kao i popravka i zamena dotrajalih elemenata. ograda.zamena ograde. . Održavanje specifičnih objekata na trasi gasovoda Nakon obavljenog vizuelnog i geodetskog (po potrebi) osmatranja specifičnih objekata. šahtova i sl. i neophodno je obezbediti njihovu pismenu saglasnost na predložene radove. . stubova i kapija ograde. u skladu sa određenim normama. tako se nadzemni gasovodi štite od spoljne korozije alkidnim premazima odgovarajućih boja. uređenje bankina i odvodnih kanala i popravka rampi). . . železničkih pruga i vodotokova u vidu manjih i većih mostova od raznih građevinskih materijala (najčešće betonskih i čeličnih). vodotokovi i sl. Nakon utvrđenih nedostataka (vizuelnim osmatranjem) pristupa se izradi preliminarnog izveštaja o stanju konstrukcije mosta i na osnovu njega donosi 162 . 11.6. nadstrešnica.5. Ova vrsta radova se izvodi u redovnom postupku. za čije održavanje važe odgovarajući propisi (vezano za materijal i tip konstrukcije). Održavanje mostova Na trasi gasovoda postoje nadzemni prelazi preko puteva.popravka betonskih površina unutar ograde. donosi se odluka o potrebi intervencije na njima i pristupa se pripremi neophodne dokumentacije za izvođenje radova na terenu.1.4.3.5. 11. temenih oznaka i oznaka upozorenja i .).popravka i zamena stacionažnih oznaka. Vrši se redovna kontrola objekata. a vezani su za održavanje zidnih objekata. 11. železničke pruge.popravka poda unutar zidanih objekata i sl. Ostali radovi na održavanju gasovoda Radovi koji nisu obuhvaćeni prethodnim opisom posla su radovi na trasi gasovoda.popravka protiv-požarnih šahtova (hidroizolacija).Kako se gasovod podzemno štiti hidroizolaciono.popravka i zamena stubića katodne zaštite.radovi na održavanju pristupnih puteva (uključujući popravke kolovozne konstrukcije.popravka odušnih lula.6. .popravka ili zamena krovne konstrukcije. 11.

da je gasovod ugrožen. nakon vizuelnog osmatranja elemenata podzemnih i podvodnih prelaza. 11. zavisno od vrste osnovnih sanacionih radova – objekata (čišćenje odvodnih kanala. . Prikupljanje podataka se vrši: . . . najbolje je izvođenje sanacionih radova poveriti specijalizovanoj kompaniji iz vodoprivrede. kapije i sl.3.). kao i geodetska osmatranja. .7. 11. zelene površine. sanaciji se pristupa nakon pripreme odgovarajuće dokumentacije (projekta ili elaborata sa predmerom i predračunom). popravke potpornih zidova. .Nadgledanje sistema iz vazduha. platoi.na osnovu primedbi MUP-a. uz obaveznu saradnju sa korisnikom tih objekata. Održavanje podzemnih i podvodnih prelaza Ukoliko se pokaže.izradi uputstva za redovno održavanje mosta. 163 . uz pismenu saglasnost. Održavanje saniranih klizišta Ako se vizuelnim pregledom ustanovi potreba za intervencijom na saniranom klizištu. potrebno je pronaći najpovoljnije. intervencija na zasadu i dr. Na osnovu detaljnog pregleda kompletne konstrukcije.GPS (trenutno pozicioniranje željenih tačaka). vlasništvo. vrsta objekta.6. .izradi eventualnog projekta (elaborata) sanacije i . optimalno rešenje za sanaciju.redovnim obilaskom radnika operatera gasovoda.obradi rezultata terenskih radova.fotogrametrijom. Evidencija aktivnosti građevinskog održavanja. .6. ograde.2.geodetskim osmatranjem. pristupa se: . staze. elementi objekta sa preciziranjem vrste materijala i količinama. Na terenu se izvode oni radovi kojima se uklanjaju ili sprečavaju štetne posledice. Svaki objekat treba da ima svoju ’’ličnu kartu’’ (bazu podataka) gde se unose podaci potrebni za održavanje (lokacija.izradi detaljnijeg izveštaja o stanju konstrukcije mosta. arhiviranje i ažuriranje baze podataka za sve objekte na trasi gasovoda Osnovu predmetnih aktivnosti čini formirani GIS (geografski informacioni sistem) uz korišćenje određenih kompjuterskih programa. 11.odluka o potrebi detaljnijeg pregleda konstrukcije mosta (uključujući i eventualna merenja i ispitivanja na terenu – mostu). kao i na osnovu geodetskog osmatranja. Kada se radi o vodotokovima i radovima vezanim za njih.).

.sortiranje (klasifikacija).sklapanje ugovora.praćenje troškova i plaćanja. . .nadzor nad izvođenjem.arhiviranje svih aktivnosti i eventualna izmena (ažuriranje) u ’’ličnoj karti’’ objekta. . 164 .Nakon toga sledi: .izvođenje. . . .izrada tendera.izbor izvođača.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful