I

1. OPŠTI DEO
1.1. OSNOVNA FIZIČKO-HEMIJSKA SVOJSTVA GASOVITIH UGLJOVODONIKA (OSNOVNI GASOVI) Da bi se u potpunosti i pravilno definisali ali i razumeli tehničko-tehnološki principi funkcionisanja transporta gasovitih ugljovodonika, potrebno je poznavati: • • • • • osnovne fizičko-hemijske karakteristike gasovitih ugljovodonika, principe proizvodnje, pripremu za transport, sistem za transport i njegove sastavne delove i karakteristične postupke.

Treba naglasiti da kada su u pitanju cevovodni transportno distributivni sistemi i transport gasovitih ugljovodonika, polietilenskim gasovodima se transportuju grupe gasovitih goriva I, II i IV, a čeličnim gasovovodima sve četiri grupe. 1.1.1. Osnovna fizičko-hemijska svojstva gasovitih ugljovodonika Gasovite ugljovodonike čine: • • • • prirodni gas i tečni derivati prirodnog gasa, tečni naftni gasovi (propan i butan), gasovi iz postrojenja za gasifikaciju (gradski i daljinski) i mešani gasovi.

Pod gasovitim gorivom podrazumevaju se gasovi i njihove smeše, koji su prvenstveno namenjeni za sagorevanje. Pod osnovnim gasovitim gorivima podrazumevaju se ona goriva koja se potrošačima isporučuju putem javnog, transportnog i distributivnog sistema. Stanje gasa normalno stanje gasa: određeno je temperaturom Tn = 273,15 K (0OC) i pritiskom Pn = 1,01325 bar; to je referentno stanje u proračunima i označava se ili indeksom ’’n’’ uz simbol pripadajuće veličine ili naznakom temperature i pritiska; 1

-

standardno stanje gasa: određeno je temperaturom Ts = 288,15 K (15OC) i pritiskom ps = pn = 1,01325 bar; za oznaku standardnog stanja koristi se indeks ’’s’’. radno stanje gasa: određeno je stvarnim veličinama – temperaturom (t) i pritiskom (p); radno stanje se označava simbolima bez ikakvog indeksa. količina gasa: iskazuje se prevashodno u jedinicima zapremine (m3), ređe u jednicima masa (kg) ili u jedinicima količine materije (kmol); ako se količina iskazuje jedinicima zapremine, navodi se odgovarajuća temperatura i odgovarajući pritisak; količina gasa izražena jedinicom mase ne zavisi od temperature i pritiska. Toplotna vrednost [MJ/m3]

-

-

-

gornja toplotna vrednost, Hg: količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1,01325 bar), pri čemu su produkti sagorevanja svedeni na temperaturu od 25OC, a vodena para u njima se kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna); donja toplotna vrednost, Hd: količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1,01325 bar), pri čemu su produkti sagorevanja ohlađeni do temperature iznad tačke rošenja vodene pare, pa se vodena para njima ne kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna); radna toplotna vrednost, Hpg, Hpd: može se izraziti kao gornja ili donja; u oba slučaja reč je o sagorevanju one količine gasa koja u radnom stanju ima zapreminu od 1 m3, a pod istim uslovima kao u prethodnim stavovima. Gustina [kg/m3]

-

gustina gasa (zapreminska masa): odnos mase gasa i njegove zapremine pri određenom pritisku i temperaturi; relativna gustina: odnos gustine gasa i gustine suvog vazduha pri istim uslovima (p,t); izražava se u odnosu na normalno stanje; relativna gustina je bezdimenziona veličina. Vobe indeks [kJ/m3]

Vobeov broj (Vobe-indeks) je pokazatelj toplotnog opterećenja gorionika. Toplotno opterećenje nekog gorionika je količina toplote dovedena gasom u taj gorionik u jedinici vremena. Gasovi različitog sastava sa istim Vobe-indeksom pri istom protočnom pritisku daju približno isto toplotno opterećenje. Vobeindeks se izražava u [MJ/m3] ili [kWh/m3]. Toplotno opterećenje se po pravilu izražava u [kW]. gornji Vobe-indeks:

Wg =

Hg

ς
2

gde su, Hg – gornja toplotna vrednost, ζ – relativna gustina gasa. donji Vobe-indeks:

Wd =

Hd

ς

gde su, Hd – gornja toplotna vrednost, ζ – relativna gustina gasa. prošireni Vobe-indeks: Wg ,e = Wg ⋅

pe , odnosno Wd ,e = Wd ⋅ pe

Gornji ili donji prošireni Vobe-indeks: proizvod toplotne vrednosti i kvadratnog korena priključnog pritiska merenog na priključku gasnog trošila pe [mbar]. Klasifikacija gasovitih goriva Podela je izvršena prema toplotnom opterećenju gorionika izraženom prema veličini Vobe-indeksa. Našim standardom, uvedene su četiri grupe gasovitih goriva: I grupa obuhvata gasove bogate vodonikom (gradski gas i daljinski gas) i deli se prema veličini Vobe-indeksa na podgrupe: A (23,0-28,1 MJ/m3) i B (28,1-33,5 MJ/m3). II grupa obuhvata gasove bogate metanom (prirodni gasovi iz prirodnih nalazišta, sintezni prirodni gas, kao i gasovi za njihovu zamenu) i deli se prema veličini Vobe-indeksa na podgrupe: L (37,8-46,8 MJ/m3) i H (46,1-56,5 MJ/m3). III grupa obuhvata tečne naftne gasove (Wg = 77,4-92,5 MJ/m3). IV grupa obuhvata smeše ugljovodonika i vazduha, proizvedene od tečnih naftnih gasova, ili prirodnih gasova: propan-butan-vazduh Wg = 24,5-25,2 MJ/m3 i prirodni gas-vazduh Wg = 25,2 MJ/m3. Svojstva karakterističnih predstavnika grupa gasovitih goriva Daljinski gas je suvi gas iz koksnih peći iz I grupe, podgrupa B.

3

U tabeli 1.1 dat je sastav daljinskog gasa, sa osnovnim karakteristikama ovog gasa.
Tabela 1.1. Sastav i karakteristike daljinskog gasa
Sastav Vodonik H2 55% Ugljen monoksid CO 6% Metan CH4 25% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 2% Azot N2 10%

Karakteristike Toplotna moć, Hg = 19,6 MJ/m3n Relativna gustina, d = 0,39 Toksičan, bez boje i mirisa Vobe broj, Wg = 31,4 MJ/m3n Nazivni priključni pritisak 8 mbar Teorijska količina vazduha 4,26 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600OC Količina vlažnih dimnih gasova 4,97 m3n/m3n Brzina sagorevanja 111 cm/s Granica zapaljivosti 5-33% zapreminski (V)

Gradski gas je iz mešavine koksnog generatorskog gasa ili koksnog vodenog gasa i daljinskog gasa, podešene toplotne vrednosti. U tabeli 1.2 dat je sastav gradskog gasa, sa osnovnim karakteristikama ovog gasa.
Tabela 1.2. Sastav i karakteristike gradskog gasa
Sastav Vodonik H2 44% Ugljen monoksid CO 12% Metan CH4 22% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 4% Azot N2 16%

Karakteristike Toplotna moć, Hg = 18 MJ/m3n Relativna gustina, d = 0,47 Toksičan, bez boje i mirisa Vobe broj, Wg = 25,1 MJ/m3n (I gr., pod.A) Nazivni priključni pritisak 8 mbar Teorijska količina vazduha 3,94 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 550OC Količina vlažnih dimnih gasova 4,59 m3n/m3n Brzina sagorevanja 93 cm/s Granica zapaljivosti 5-38% zapreminski (V)

Prirodni gas koji se nalazi na našem tržištu ima sledeće karakteristike, koje su date u tabeli 1.3.

4

Tabela 1.3. Sastav i karakteristike prirodnog gasa
Sastav Metan CH4 84,90097,072% Etan C2H6 1,1369,510% Propan C3H8 0,7003,020% Butan C4H10 0,2102,000% Ugljen dioksid CO2 0,0801,100% Azot N2 0,3202,100% Tečni ugljovodonik CmHn 0,0300,890%

Karakteristike Toplotna moć, Hg = 30,2-47,2 MJ/m3n Relativna gustina, d = 0,55-0,7 Toksičan, bez boje i mirisa Vobe broj, Wg = 46,1-56,5 MJ/m3n (II,H) Vobe broj, Wg = 37,8-46,8 MJ/m3n (II,L) Nazivni priključni pritisak 18-24 mbar Teorijska količina vazduha 8,4-9,8 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600-670OC Količina vlažnih dimnih gasova 9,4-10,9 m3n/m3n Brzina sagorevanja 30-36 cm/s Granica zapaljivosti 5-15% zapreminski (V)

Propan (PN) i propan butan smeša (PBS), III grupa – propan i butan su tečni naftni gasovi (JUS B.H2.130 i JUS B.H2.134). U tabeli 1.4 dat je sastav i karakteristike ovog gasa.
Tabela 1.4. Sastav i karakteristike gasa propan (PN) i propan butan smeša (PBS)
Sastav Inertni gasovi, max [%V] PN 0,2 PBS 0,2 Propanpropan, min [%V] PN 95 PBS 30,8 Ugljovodonici C2 i C4 [%V] PN 4,8 PBS Butan C4 max [%V] PN PBS 65,0 Ugljovodonici C1 i C2 [%V] PN PBS 3,0 Ugljovodonici C5 max [%V] PN PBS 1,0

Karakteristike Toplotna moć, Hg [MJ/m3n] Relativna gustina, d PN PBS PN PBS 100,8 122,32 1,56 1,9 Teorijska količina vazduha [m3n/m3n] Nazivni priključni pritisak [mbar] Količina vlažnih dimnih gasova [m3n/m3n] 510 490 80,73 88,45 Brzina sagorevanja [cm/s] Granica zapaljivosti [%V] PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS 23,8 29,4 30 30 25,8 30,74 42 39 2,1-9,5 1,8-9,5

Netoksičan, bez boje i mirisa Temperatura samopaljenja [OC] Vobe broj, [MJ/m3n] PN PBS PN PBS

Propan-butan-vazduh smeša (SPBV – IV grupa)*; sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1.5. 5

Tabela 1.5. Sastav i karakteristike smeše propan-butan-vazduh (SPBV)
Sastav Propan [%V]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Butan [%V]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Vazduh [%V]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

27,5

33

0,0 Karakteristike

22

72,5

45

Toplotna moć, [MJ/m3n]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Relativna gustina, d
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

25,7

62,6

1,154

1,42

Netoksičan, bez boje i mirisa
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Vobe broj, [MJ/m3n]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Da

Da

25,17

52,6

Nazivni priključni pritisak [mbar]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Ne sme se formirati smeša sa manje od 9,5% propan butan gasa.

8

18

*Napomena: smeše nisu određene JUS-om (dato kao primer). Prirodni gas-vazduh smeša (SGV – IV grupa)**; sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1.6.
Tabela 1.6. Sastav i karakteristike smeše prirodni gas-vazduh (SGV)
Sastav Prirodni gas [%V]
Za zamenu ’’gradskog gasa’’

Vazduh [%V]
Za zamenu ’’gradskog gasa’’

58 Karakteristike Toplotna moć, [MJ/m3n]
Za zamenu ’’gradskog gasa’’

42

22,53 Da 8

Relativna gustina, d Vobe broj, [MJ/m3n]

Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Za zamenu ’’gradskog gasa’’

0,8 25,2

Netoksičan, bez boje i mirisa Nazivni priključni pritisak [mbar]
Za zamenu ’’gradskog gasa’’

Ne sme se formirati smeša sa manje od 15% prirodnog gasa i vazduha.

**Napomena: JUS-om nije definisana smeša. 6

3 33. CO H2 CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C5H12 Gasovi mogu da budu vlažni ili suvi. 4.4 15. 2.0 2.4 37. 3. Granice eksplozivnosti gasova Redni broj Gas Temperatura paljenja [OC] 610 530 645 530 510 490 285 Granice paljenja (eksplozivnosti) u vazduhu pri 20OC i 1013 mbar DGE [vol.7 178.6 3. 6.0 4.8 DGE [g/m3] 145.8 GGE [g/m3] 862.5 8. Zasićenje vodenom parom pri različitim pritiscima i temperataruma Temperatura [OC] Pritisak [bar] 1 20 20 100 1 60 20 100 1 100 20 100 Sadržaj vodene pare [kg/1000m3] 10 0. DGE – donja granica eksplozivnosti .5 1.1. GGE – gornja granica eksplozivnosti Slika 1. 7.6 17.3 150 8 2.9 39.2 63.7.4 GGE [vol.5 9. Tabela 1. Tabela 1.1.3 760 40 11 7 .0 75.3 37.2 3. Granice eksplozivnosti identične su granicama paljenja.7. Sadržaj vlage mora da bude u propisanim granicama kako ne bi kvarila energetsku vrednost gasa (tabela 1.7 1.5 7.3 195.8 0.8). %] 11. Shematski prikaz granice eksplozivnosti Tabelarni prikaz i granica eksplozivnosti gasova dat je u tabeli 1. To je prikazano na slici 1. %] 77.5 249.3 100.9 44.0 214.1 1.8. 5.0 4.Granice eksplozivnosti Gornja odnosno donja granica paljenja pokazuje u kom odnosu mešavine gasa i vazduha može doći do paljenja.

1 bar 58910 12770 12640 25460 39860 70420 101740 133980 131890 158480 8 . 1 bar [kg/m3] 1.562 2.20 -82.905 0.011 32.37 35.70 197.00 33.070 44.011 16.151 Gustina na 0OC.000 28.9.221 Relativna gustina dv 0.124 72.15 32. Tabela 1.10 33.049 1.357 2.00 37.043 30. daju se podaci o nekim gasovima u tabelama 1.429 1.93 62.529 1.75 31.60 38.10.090 1.069 1.960 44.10 -118.20 48.74 73.105 0.60 152.673 2.70 -239.016 28.097 58.064 2.90 -140.091 2.967 0.Radi poređenja.250 0.97 37.491 Kritično stanje temperatura tk pritisak pk -147.554 1.668 3.50 43.10.171 0.00 46.90 50.124 58.717 1.020 2.13 35.9 i 1.251 1.000 1.10 95.040 2.40 Tabela 1.00 133.976 1.82 -140. Osnovne karakteristike nekih gasova Gas azot acetilen vodonik vazduh ugljendioksid kiseonik ugljenmonoksid metan etan propan butan izo-butan pentan Hemijska oznaka N2 C2H2 H2 CO2 O2 CO CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C4H10 C5H12 Molekulska masa 28.40 12. Energetska vrednost nekih gorivih gasova Energetska vrednost Gas gornja [kJ/kg] acetilen vodonik ugljenmonoksid sumporvodonik metan etan propan butan izo-butan pentan 50240 141900 10090 16540 55560 51920 50370 49570 49450 49200 48570 120080 10090 15240 50080 47520 46390 45760 45680 45430 donja gornja 3 O Donja 56900 10800 12640 23490 35840 63730 93370 123770 121840 146340 [kJ/m ] 0 C.293 1.022 26.967 0.

a koncentracija preko 1000 ppm može za čoveka biti pogubna. preko veštačkih bušotina u zemljinoj kori. sve u zavisnosti od mesnih i tehničkih uslova i potreba. Transport ovih gasova vrši se cevovodima na bazi razlike potencijala stvorenom u procesu proizvodnje ili se ostvaruje odgovarajućom vrstom kompresora. Takođe mogu da se dobiju od uljnih proizvoda katalitičkim izdvajanjem. Švelni gas se takođe dobija postupkom degasacije iz čvrstih goriva. Prirodni gas Prirodni gas dobija se iz gasnih ili gasno-naftnih polja. ali na nižim temperaturama (500700OC). U spoju sa vodom stvara jaku korozivnu sumporastu kiselinu. itd.2. Kod visokih koncentracija on se ne otkriva mirisom. Tehnički proizvedeni gasoviti ugljovodonici Gradski i daljinski gas veštački se proizvode postupkom degasacije u gasarama (postrojenjima za gasifikaciju). prirodni gas se klasifikuje kao: suvi. sadrži i ugljendioksid.2. izraženi u cm3/m3n). PRIPREME ZA TRANSPORT I TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA Energetski i sagorljivi gasoviti ugljovodonici prema postanku se dele na: • • tehnički proizvedene i prirodne. sumporvodonik.2. U grupu tehnički proizvedenih gasova spadaju: vodeni gasovi (ugljeni i koksni vodeni gas). OSNOVNI PRINCIPI PROIZVODNJE. Naročito nepovoljnu komponentu predstavlja sumporvodonik zbog svojih toksičnih svojstava i svojstava vezivanja sa vodom. uglavnom na bazi kamenog uglja.1. 9 . a sa vodom gradi kiselinu sa korozivnim svojstvom. Ovaj gas. Gradski gas se proizvodi u mestu potrošača. azot i ređe helijum.1. 1. produkti gasifikacije (generatorski gas i gas iz visoke peći).2. zagrevanjem na 950-1000OC bez prisustva vazduha (koks je sporedni proizvod). Prisustvo ugljen-dioksida je takođe nepovoljno jer smanjuje energetsku vrednost. siromašni i bogati. dok se daljinski gas cevovodima transportuje u oblast potrošača. kreking gasovi (izdvajanje iz naftnih proizvoda vodenom parom) i gas iz škriljaca (podzemna gasifikacija). 1. pored korisnih sastojaka. Prema sadržaju težih ugljovodonika (iznad pentana.

Propan i butan su glavne komponente tečnih naftnih gasova. 1. volumetrijski proporcionatori i agregati za mešanje. Preko zbirnog separatora vrši se eksploatacija i izdvajanje kondenzata i vode iz gasa ili izdvajanje prirodnog gasa i vode kad je u pitanju naftni sabirni sistem. Transport se odvija na principu razlike potencijala. meri se i dalje sprovodi gasovodom do degazolinaže ili u transportni distributivni sistem. vodenim gasom i dr. Suvi prirodni gas se preko kompresorskih stanica transportuje cevovodima do distributivnih sistema ili industrijskih potrošača. prirodni gas se doprema podzemnim bušotinskim gasovodima. Mešavina gasne faze propan-butan gasa i vazduha sve je češće u primeni iz više razloga: njome se zamenjuje snabdevanje potrošača generatorskim gasom. koja je u svetskoj ekspanziji. ove smeše se pojavljuju kao: mešavina propan-butana i vazduha i mešavina prirodnog gasa i vazduha. Transport do potrošača vrši se gasovodima na osnovu razlike u potencijalima. 10 . Tako očišćen gas se sprovodi na sušenje u postrojenje dehidracije.2. pritiskom gasne faze iz rezervoara. energijom mešajućeg gasa ili ventilatorima i kompresorima. stvaraju se povoljni uslovi korišćenjem istog (čeličnog) distributivnog sistema za primenu prirodnog gasa. u zavisnosti od mesnih tehničko-tehnoloških uslova.Uobičajen pratilac sirovog prirodnog gasa je i voda. koksnim gasom. Tečni naftni gas Tečni naftni gasovi su oni gasovi koji se pod relativno niskim pritiskom i normalnoj temperaturi prevode u tečno stanje. kao što su: injektorski. Dobijaju se na sledeće načine: pri procesu rafinacije u rafinerijama nafte i ekstrakcijom odnosno izdvajanjem iz prirodnog gasa. Mešanje tečnog naftnog gasa sa vazduhom vrši se preko takozvanih mešača različitih tipova.3. od bušotina do sabirnog sistema..4. 1. u zavisnosti od njegove suvoće. gde se prati proces eksploatacije preko mernog separatora. Smeše ugljovodonika i vazduha Definisano našim standardom. Iz eksploatacionog polja.2. zbog otežanih uslova primene čistog propan-butana u zimskom periodu.

Razlike u merenju su posledica nekompatibilnosti ili nesavršenosti merača protoka. Oni su posledica nekontrolisanih i kontrolisanih ispuštanja i razlike u merenju količina. U procesu cevovodnog transporta gasovitih ugljovodonika. Ako ga ima. ali i veće i realne zloupotrebe krajnjih korisnika. sagorevanje sa niskim viškom vazduha.5. nema dima i drugih nečistoća. kvalitet gasovitog goriva. 11 . i to izražen kroz: nepotpuno sagorevanje. sposobnost podešavanja plamena prema zadatom ložištu. domaćinstva.1. U svakom od ovih segmenata može se primerenim merama i aktivnostima. Na unutrašnjim cevovodnim instalacijama za gas. on se podrazumeva kod ložišta. U transportu. Značajnu ulogu u tome imaju: rukovanje sistemom (njegova eksploatacija). Primene. jednostavno i sigurno opsluživanje ložišta. a uvećani su zbog: veće razuđenosti i većeg specifičnog broja priključaka po dužnoj jedinici gasovoda. Na distributivnom sistemu. nema potrebe za skladištenjem gasovitog goriva kod potrošača. otpadnu toplotu. bez obzira na dozvoljena mikro ispuštanja. praktično ne sme biti fizičkih gubitaka gasa. kvalitet i podešenost trošila. energana. dobro. održavanje sistema. jednostavno podešavanje razvijanja toplote potpuno automatskom regulacijom. Kvantitativne vrednosti gubitaka gasa zavise od mnogih faktora: način i vrsta transporta. Istog su porekla kao i u transportu. kvalitet transportnih sistema. niska cena kao i jednostavnost i preglednost instalacije za sagorevanje. i dr. praktično je stehiometrijsko.2. viši stepen korisnosti sagorevanja. ista temperatura sagorevanja i kvalitet plamena. gasovito gorivo u sebi ne sadrži pepeo i sumpor. gubici i štednja gasovitih goriva Primena gasovitih goriva je široko rasprostranjena: od laboratorija. obučenost rukovaoca. gubici smanjiti na najmanju moguću meru. iskustveno je utvrđeno da se gubici gasa kreću od 1-2%. Prednosti primene gasa kao goriva u odnosu na druge vrste goriva su: održavanje kvaliteta goriva duži vremenski period. edukacija subjekata u lancu transporta i primene. u sektoru široke potrošnje. realni gubici se kreću do 6% od ukupno isporučenih količina. poljoprivrednih i proizvodnih pogona pa do sirovinske osnove u petrohemijskoj proizvodnji. manipulaciji i primeni gasa nužno se pojavljuju gubici gasa. gubitke usled zračenja i provodljivosti.

načela i kriterijumi za određivanje tarifnih stavova. nižu cenu jedinice proizvoda i kvalitetniji proizvod.Štednja se ostvaruje. način utvrđivanja obračunskih elemenata na koje se primenjuju tarifni stavovi. To se ostvaruje usmeravanjem potrošnje gasovitih goriva u one segmente privredne i neprivredne delatnosti. gde se ostvaruje najveći stepen iskorišćenja. pre svega kroz racionalnu primenu gasovitih goriva. Tarifnim sistemom se naročito utvrđuju: kategorija potrošnje. Radi racionalizacije eksploatacije gasovodnog sistema i potrošnje gasovitih goriva u funkciji štednje energije. 12 . valorizovani kroz: zaštitu životne sredine. odnosno potrošači za koje se određuje tarifni sistem. a pre svega prirodnog gasa. obaveza je kompanije koja se bavi transportom i distribucijom gasa da donese tarifni sistem.

Kod nas je razvijen cevovodni transport prirodnog gasa. a transport gasovodima i produktovodima ostalih gasovitih ugljovodonika se može smatrati lokalnim pojavama (u okviru proizvodnih polja. U većini slučajeva – značajni infrastrukturni objekti. SISTEMI ZA TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA CEVOVODIMA (GASOVODI I PRODUKTOVODI) U zavisnosti od agregatnog stanja. Lokalni transport. magistralne i lokalne. transport gasovitih goriva se može vršiti: u tečnom stanju. petrohemijskih. radni pritisak). rafinerijskih i industrijskih kompleksa). Transportne cevovodne sisteme možemo podeliti prema značaju i prostornoj nameni. Transport velikih količina gasa pod velikim pritiskom.3. a tečni prirodni gas brodovima – tankerima). Prema radnim pritiscima gasovodne sisteme delimo na: vrlo visokog pritiska preko 16 bara. Njima pripadaju i merno-regulacione stanice (takozvane glavne merno-regulacione stanice). niskog pritiska do 0. u gasovitom stanju gasovodima. prevoznim sredstvima i produktovodima (naprimer propan-butan mobilnim cisternama i produktovodima. i prema pritiscima i lokacijama. U gasovode i produktovode spadaju: 13 . dužina. Prema značaju i prostornoj nameni sistemi se dele na: međunarodne. Međunarodni transport. proizvodnih postrojenja gasa. do priključka na lokalni gasovod ili produktovod koji služi za snabdevanje naseljenih mesta ili industrijskih postrojenja.II 1. prečnik. Ima značaj za najmanje dve države. Magistralni transport. bez obzira na tehničke karakteristike (kapacitet. visokog pritiska od 4-16 bara. terminala i podzemnih skladišta prirodnog gasa.5-4 bara.5 bara. Granice se prostiru od predajnih stanica na proizvodnim poljima ili gasovodu za međunarodni transport. srednjeg pritiska od 0.

- priključni gasovodi za transport prirodnog gasa na naftno-gasnim poljima od sabirno-otpremnih stanica za gas do lokalnih potrošača. srednjih i niskih pritisaka. građevinski objekti. Unutrašnji gasovodi grade se za radne pritiske do maksimalno 4 bara (u industriji) i maksimalno 1 bar u domaćinstvima. distributivne merno-regulacione ili regulacione stanice. kućni merno-regulacioni setovi. petrohemijskog ili drugog industrijskog postrojenja. instalisana antikoroziona zaštita. u naseljenim mestima. spojni gasovodi za transport prirodnog gasa i gasovitih derivata nafte na kompleksu rafinerijskog. Po pravilu. Sastavni delovi gasovoda su: primopredajna mesta. Prema lokacijama gasovodi mogu biti: van naseljenih mesta. sistem nadzora nad procesom (telemetrija). sabirni i razvodni gasovodi i produktovodi gasovitih ugljovodonika između proizvodnih bušotina i naftno-gasnih polja i njihovih sabirnih stanica i priključni gasovodi ili produktovodi između sabirnih i otpremnih stanica. kompresorske stanice. specifični objekti. U naseljenim mestima grade se lokalni gasovodi visokog pritiska. spojni gasovodi za transport gasa na kompleksu gasifikacionog postrojenja. 1. postrojenjima i objektima koji služe za transport i distribuciju gasovitih ugljovodonika. električne instalacije. transportne merno-regulacione stanice. Sastavni delovi produktovoda gasovitih ugljovodonika su: 14 . van naseljenih mesta grade se međunarodni i magistralni gasovodi i gasovodi vrlo visokih pritisaka. cevovodi sa integrisanom armaturom i fitinzima. gasovodi za distribuciju prirodnog gasa ili gasa iz postrojenja za gasifikaciju. SASTAVNI DELOVI GASOVODNOG SISTEMA ZA TRANSPORT I DISTRIBUCIJU I NJIHOVE OSNOVNE TEHNIČKO-TEHNOLOŠKE KARAKTERISTIKE Pod gasovodima i produktovodima podrazumevaju se cevovodi sa integrisanim uređajima. unutrašnje gasne instalacije. spoljni (podzemni i nadzemni). unutrašnji (u objektima).4.

2. GP – gasno polje.- primopredajna mesta. 15 NI ROD UNA MEĐ D OVO GAS . specifični objekti. električne instalacije. sistem je gasovodne konstrukcije. rezervoarski prostori i stanice za regulaciju. Po regasifikaciji tečnog naftnog gasa (TNG). sa njemu pripadajućim i primerenim sastavnim delovima (merno-regulaciona stanica MRS. GZV – glavni zaporni ventil. PPM – primopredajno mesto. cevovodi sa integrisanim fitinzima i armaturom. instalacija antikorozione zaštite. Uprošćena shema gasovodnog sistema za prirodni gas Legenda: NGP – naftno gasno polje. GMRS – transportna merno regulaciona stanica. ČS – čistačka stanica. regulacione stanice RS. SG – skladište gasa. KS – kompresorska stanica.). MRS – distributivna merno regulaciona stanica. pumpne i rasteretne stanice. LOKALNI GASOVOD Slika 1. itd. UGI – unutrašnje gasne instalacije. sistem nadzora nad procesom (telemetrija).2 data je uprošćena shema gasovodnog sistema za prirodni gas. Na slici 1. građevinski objekti. unutrašnje gasne instalacije UGI. KMRS – kućna merno-regulaciona stanica.

bešavnih. telemetrijskim sistemom. Kod nas.4 1. Na međunarodnim primopredajnim mestima. Ako pritisci u sistemu variraju. prostornih i mesnih uslova njegovog lociranja. rade se od čeličnih cevi. Međunarodni.4.1. 1. Produktovodi i gasovodi za tečni naftni gas svih pritisaka se rade od bešavnih cevi. predviđenog radnog pritiska.5 .7 2. Cevovodi Cevovodi predstavljaju integrisane komponente cevi. podužno varenih i spiralno varenih. Materijal i konstrukcija cevovoda zavise od: njihove namene. Ovi gasovodi se polažu podzemno na dubini od 1 m nadsloja. snabdeven meračima protoka. Koje će se cevi koristiti.0 2. savremenim komunikacionim sistemom i carinskim nadzorom.5 2.2. Primopredajna mesta u zemlji između energetskih subjekata su obično merno regulacione stanice. Primopredajno mesto na međunarodnom gasovodu obično predstavlja građevinski objekat pod stalnom kontrolom posade. svaka strana ima svoj merač. dok je treći merač kontrolni – arbitražni. magistralni i lokalni gasovodi (bez spiralnih u naseljima) radnog pritiska preko 4 bara (nadpritisak). zavisi od: prečnika i načina proizvodnje. Konstrukcija gasovoda se određuje prema 4 klase lokacije definisane preko gustine stambenih objekata na pojasu širine 200 m.4. onda se u sklopu primopredajnih stanica nalaze i uređaji za regulaciju pritiska sa sigurnosnom opremom. Gas se obično preuzima između dve zemlje ili dva energetska subjekta. kontinualnim analizatorima gasa.1. Gustina stambenih objekata određuje klasu lokacije. a klasa lokacije određuje koeficijent sigurnosti: za za za za za pojas I razreda: pojas II razreda: pojas III razreda: pojas IV razreda: zaštitni pojas naseljenih zgrada: 16 1. dok se nadzemno po pravilu vode u krugu industrijskih potrošača i kao unutrašnje gasne instalacije. Primopredajna mesta Primopredajno mesto – skup cevovodne armature i uređaja za utvrđivanje količine i kvaliteta gasa. fitinga i armature koji predstavljaju celinu i služe da se njima bezbedno i neometano transportuje gas. sa jedne i druge strane ose gasovoda na dužini od 1 km. cevovodi za transport i distribuciju gasa isključivo se rade od čeličnih i polietilenskih cevi.

Pre puštanja u rad. g – gustoća ili koeficijent vezan za gustoću fluida i k – koeficijent vezan za kvalitet cevi i ostale uticaje. Uopšteno se pad pritiska može izraziti kao: p = f (q .a izražava se kao: minimalna granica razvlačenja koeficijent = −−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−− maksimalno dozvoljeno obodno naprezanje Cevi i elementi cevovoda se spajaju. vrste fluida i kvaliteta cevi. d . gasovod se ispituje pritiskom kao celina i po deonicama. 17 . d – prečnik gasovoda u odgovarajućim jedinicama. l . zavarivanjem. l – dužina gasovoda u odgovarajućim jedinicama.3. Veličina pada pritiska zavisi od: količine protoka. Cevni spojevi se po pravilu izvode zavarivanjem sa kompatibilnim elementima. Dijagram padova pritiska na jednom gasovodu sa kompresorskim stanicama ilustrativno se prikazuje na slici 1. Kompresorske i pumpne stanice U toku transporta gasa. 1. prečnika cevi. g . Svi cevovodi moraju imati geodetski snimak. po pravilu. dužine puta. vidne nadzemne oznake i podzemne opomenice. Da bi se gas isporučio pod dovoljnim pritiskom na gasovodima se koriste kompresorske stanice. u cevima dolazi do pada pritiska usled trenja i lokalnih otpora. [bar ] q – količina fluida u odgovarajućim jedinicama. k ) gde je.3. a na produktovodima gasovitih ugljovodonika u tečnoj fazi koriste se pumpne stanice.4.

klipni sa kretanjem napred nazad. Ilustracija padova pritiska sa kompresorskim stanicama K1 i K2 • Kompresorske stanice Lociraju se na gasovodu. kompresor.početne investicije. 18 .Slika 1. o podsistem gasa kao pogonskog goriva.troškovi održavanja. recirkulacioni sistemi. jednorotorski. usisni krug. potisni krug. Sve kompresorske stanice sadrže sledeću opremu i sisteme: glavni gasni sistem. gasni kompresori. b. merna grupa. o podsistem gasa za kontrolu i upravljanje ili instrumentalni gas. . Konfiguracijom tih krugova kompresori se mogu povezivati u paralelan ili serijski rad. Usisni i potisni krug ili kolektor čine stanični razvod. - Glavni gasni sistem čine: separatorsko filterska grupa. Kompresori se klasifikuju na sledeći način: 1. ii. pomoćni gasni sistemi. dvorotorski. Elementi koji određuju učestalost stanica na gasovodu su: . o podsistem gasa za zagrevanje. ispusno-odušni sistemi.3. klipni: a. rotaciono-klipni: i.

načina manipulisanja. Slika 1. aksijalni. b. Pumpne stanice Pumpne stanice za cevovodni transport tečnih gasovodnih ugljovodonika postavljaju se na produktovode. ostalih instalacija i ventilacije.4 i 1.4.5. klipnim gasnim motorima pogone se klipni kompresori. Shema povezivanja dva kompresora u paralelno/serijski rad Pogon kompresora uobičajeno se vrši na sledeći način: • gasnim turbinama pogone se centrifugalni kompresori. 19 . Građevinski objekti u koje se postavljaju pumpne stanice moraju ispunjavati uslove u pogledu vatrootpornosti. centrifugalni. Na slikama 1. električnom energijom pogone se klipni i centrifugalni kompresori. imajući u vidu da je propan-butan teži od vazduha. dinamički: a.2. Sistem usisnog i potisnog kruga pri povezivanju kompresora Slika 1.5 prikazan je način povezivanja dva kompresora. kao što je i kod gasa (u gasovitom stanju).

Merno-regulacione stanice Transportni pritisak iz gasovoda na određenom mestu se svodi na potreban i dozvoljen pritisak u distributivnoj mreži ili kod potrošača. Građevinski deo stanice čine obično dva objekta ili dve prostorije za smeštaj opreme u eksplozionoj i neeksplozionoj zaštiti i pristupna saobraćajnica. • Glavne merno-regulacione stanice (GMRS) Objekat merno-regulacione stanice obuhvata. Prema broju linija merno-regulacione stanice se mogu deliti na: jednolinijske i dvolinijske. Sastavni deo stanice su: građevinski objekat. Mogu se vršiti i druge podele: prema vrsti nadzora. ubacivanje metanola i rezervoara za odorans. Na tom mestu se vrši i kontrola protoka.. telekomunikacioni sistem. kolektorsku ulazno-izlaznu grupu. ali one nisu relevantne. Svođenje pritiska na niže vrednosti tehničkim uređajima naziva se redukcija pritiska.Za transport tečne faze gasa obično se koriste centrifugalne. 20 . aksijalne i poluaksijalne pumpe. elektroinstalacije i sistem protivpožarne zaštite. odorizaciju. sigurnosnu grupu. regulacionu grupu. prema tehnološkoj funkciji: filtersku i/ili separatorsku grupu. Podela merno-regulacionih stanica: glavne (GRMS). potrošačke (MRS) i kućne (KMRS). metanol i kondenzat. mernu grupu.4. a uređaji kojima se to vrši nazivaju se reduktori pritiska (oni su ujedno i regulatori pritiska). zapornu grupu i opremu za zagrevanje. Daljinski transport tečnog naftnog gasa kod nas nije razvijen. 1. Integrisani elementi i sklopovi potrebni za proces merenja količina i regulaciju pritiska čine merno-regulacionu stanicu. a lokalni transport prisutan je u okviru proizvodnih i skladišnih kompleksa. broju redukcija i mernih linija i sl.4.

Granicu objekta GMRS čine protivpožarna (blokadna) slavina na ulaznom i izlaznom vodu. Glavne tehničke karakteristike ovakvih stanica su: vrlo visoki ulazni pritisci i veliki protoci gasa.6. Šema merno-regulacione stanice (GMRS) 21 . Slika 1.

Ostali deo je kao kod GMRS.• Potrošačke merno-regulacione stanice (MRS) Distributivne ili potrošačke merno-regulacione stanice imaju zadatak da prilagode parametre gasa za transport u distributivnim gasovodima ili priključnim gasovodima industrijskih potrošača. merno-regulacione stanice se u našim uslovima obično ne grade sa: zagrejačkom opremom. telemetrijom i metanolskom instalacijom. Kod široke potrošnje gas mora biti odorisan. Glavne tehničke karakteristike ovih stanica su: visoki ulazni pritisci (6-16 bar) i srednji časovni protoci.7. Šema potrošačke merno-regulacione stanice 22 . Slika 1. opremom za regulaciju (ograničavanje) protoka. U odnosu na GMRS.

23 . U KMRS se dovodi odorisani gas iz distributivne mreže. dok se telekomunikacione stabilne instalacije. u nekim sistemima široke potrošnje. Šema kućne merno-regulacione stanice Regulacione stanice su skup integrisanih funkcionalnih grupa MRS bez merne grupe. Slika 1. planiraju preko optičkih kablova.8. U našim uslovima kućni set nema klasičnu elektro instalacionu i protivpožarnu grupu i rezervnu regulacionu liniju.5-4 bar) i mali časovni protoci (do 16 m3/h). Glavne tehničke karakteristike ovih stanica su: srednji ulazni pritisci (o.• Kućne merno-regulacione stanice (KMRS) Ove stanice služe za merenje i redukciju pritiska kod potrošača u sektoru široke potrošnje.

ispitni i impulsni vodovi. separatori su sudovi pod pritiskom. ekspanzioni sud. turbinski merači. 24 .6. za zagrevanje (opremu čine: kotlovska jedinica. rotacioni merači. tako da posle redukcije može biti primenljiv – time se izbegava pojava hidrata i zaleđivanje opreme). Ostali karakteristični objekti na gasovodnom sistemu Na gasovodima i produktovodima gasa.5. za injektiranje metanola (ugrađuje se radi neutralisanja formiranja hidrata i korozije u cevima i instalacijama). gas se zagreva na programiranu temperaturu neposredno pre redukcije. uređaj za osiguranje od nestanka gasa i ventil sigurnosti kapaciteta najmanje 1% kapaciteta linije. a primarnu primenu kod prirodnog gasa imaju: blenda. - - o o - - Merna grupa: merači protoka. koja mora biti u zatvorenom položaju i onda kada su pritisci za i ispred nje izjednačeni – štiti instalaciju od povratnih udara i omogućava automatsko uključivanje rezervne linije u rad. zaštitna oprema prema propisima o kotlovima. Regulaciona grupa: regulator pritiska sa elementima za spajanje i odgovarajućim impulsnim vodovima. pumpe za vodu. za razliku od ovih filtera (odvajača).1. podešen na puni kapacitet regulatora pri najvišem mogućem radnom pritisku na ulaznoj strani regulatora pritiska. kao i merni. Zaporna grupa: protivpožarne slavine ispred i iza GMRS i MRS. toplovodi sa zapornom armaturom i termoizolacijom. regulaciona grupa se postavlja između dva zaporna organa.4. kuglaste slavine ispred i iza regulacionih i mernih grupa i na obilaznim vodovima. uglavnom su svi zaporni organi metalne kuglaste slavine punog otvora. temperature i pritiska. pripadajuća gasna instalacija i izmenjivač toplote koji se na GMRS nalazi između filterske i redukcione grupe. Sigurnosna grupa: o sigurnosni zaporni ventil (SZV) – za osiguranje od previsokog pritiska. sigurnosni odušni ventil (SOV). kombinacija monitor-regulator i blok ventila. Funkcionalne grupe – podsklopovi merno regulacionih stanica Kolektorsko-konstrukciona grupa: cevi. u okviru regulatora može biti integrisan sigurnosni blok ventil ili prigušivač buke. fazonski komadi. na vodovima ventila sigurnosti ne postavlja se zaporni organ. nepovratna klapna postavlja se ispred zapornog organa na izlaznom delu svake linije. 1. termoregulaciona oprema za grejni fluid. merači sa mehom i ultrazvučni merači. zaptivači i spojni elementi.4. grade se li se mogu graditi objekti: za odorizaciju (opremu za odorizaciju čini odorizator sa pumpom (injektorski) ili apsorpcioni i spojni vodovi). u praksi postoji 10 vrsta merača protoka. Filtersko-separatorska grupa: odvajač tečnosti ili odvajač čestica postavlja se ispred reduktorskih i mernih grupa – oni mogu biti integrisani.

separatori su posude vertikalne izvedbe. prašine i gasa. Na našem transportnom gasovodnom sistemu odvajanje tečnosti iz gasa vrši se hvatanjem tečnosti u cevovodima i hvatanjem tečnosti ispred postrojenja na gasovodu (KS. po nameni kraceričistači mogu biti: o o o gumene kugle (za uklanjanje vode i rastresite nečistoće). MRS. uvećavanje finih kapljica magle i filtriranjem. dinamički udar mlaza u pregradu. iza otpremne i ispred prijemne čistačke kutije postavljaju se pokazivači prolaska čistača – kracera. kalibrirajući (kalibracione ploče za formiranje profila svetlog otvora cevovoda na mestima koja su deformisana u toku izgradnje ili eksploatacije) i ’’inteligentni’’ (sa sopstvenim pogonom. smanjenje štete i zaštitu životne sredine.- - blok stanice (za izdvajanje – sekcionisanje deonica gasovoda. čistačke stanice (postavljaju se uvek na početku i kraju transportnog cevovoda istog prečnika. kao posledica kracovanja ili dvofaznog protoka). PPM). sa opremom za snimanje stanja unutrašnje površine cevi. o - separatori i odvajači tečnosti (vrši se na temelju sledećih principa): o o o o o o smanjenje brzine protoka mešavine. specifičnu vrstu odvajača čine takozvani hvatači vodenih čepova (količine vode koju obični separatori ne mogu prihvatiti. 25 . kao mera usmerena na obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja potrošača. pri havarijskim situacijama na gasovodu. hvatanje tečnosti u cevovodima kod nas se vrši preko niže postavljenih sifonskih sudova (nižih od cevovoda). složenije konstrukcije od sifonskih odvajača – sastoje se iz dve ili tri komore namenjene za izdvajanje tečnosti. otkrivanje defekata na cevi i sopstveno pozicioniranje). strugači taloga i nečistoće (pored zaptivnih gumenih manžetni mogu biti i u obliku ploča i četki). tok gasa suprotan dejstvu gravitacije. blok stanica predstavlja cevni zaporni organ sa punim otvorom i bajpasni kolektor za lakšu manipulaciju i odvodom za pražnjenje sekcije). promena smera protoka.

Skupljač kondenzata na transportnom gasovodu - mešačke stanice (u cilju dobijanja gasa koji zadovoljava prethodno utvrđene zahteve kvaliteta. temperature i kvaliteta na merenim protocima) 26 .9. sonda 6. šaht 2. telo odvajača Slika 1. slavina 4. ispusni ventil 3. gasovod 5. Odvajač tečnosti na distributivnoj mreži 1.Slika 1.10. takođe se može vršiti ispravka pritiska. pristupa se mešanju različitih gasova.

uputstvo za rukovanje. izveštaj komisije za tehnički pregled.7.4. Mešačka stanica dva prirodna gasa različitih sastava QIT – kontrola Wobea i gustine FrC – kontrola protoka (podešena vrednost) FT – informacija o protoku 1. Za puštanje je najmanje potrebno: upotrebna dozvola.11. izveštaj o oštećenosti gasovoda posle izgradnje ili rekonstrukcije i plan zaštite od požara.Gas A FT FrC FT QIT ka kupcu podešena vrednost Gas B Slika 1. telemetrijski i telekomunikacioni sistem za daljinski nadzor i upravljanje i građevinski objekti. izveštaj o podešenosti opreme na gasovodu. izveštaj stručne komisije operatera. Ostale instalacije. 1. oprema i objekti na gasovodnom sistemu električne instalacije. 27 . Postupak puštanja novih i rekonstruisanih objekata u rad Novi cevovodi puštaju se u rad po dobijenoj upotrebnoj dozvoli i proceduri propisanoj zakonom i podzakonskim aktima.8.4. antikoroziona zaštita i oprema.4.9. 1. Gasne instalacije unutar objekta Podrazumevaju se instalacije nizvodno od takozvanog glavnog zapornog cevnog zatvarača na kućnom odnosno potrošačkom priključku do vrha dimovodnog kanala za odvod produkata sagorevanja.

tehničke i zdravstvene. Pod merama zaštite životne sredine. povećanog stepena sigurnosti i kvalitetno izvođenje. isticanje ali i stanje cevovoda. zaštitu životne sredine i ličnu zaštitu. MERE ZAŠTITE Mere zaštite obuhvataju: tehničke mere.1.6. KARAKTERISTIČNI POSTUPCI NA GASOVODNOM SISTEMU 1. Postupci merenja i obračuna gasa Merenje protočnih količina vrši se za potrebe praćenja procesa transporta i obračun gasa kod krajnjeg potrošača. pre svega se podrazumevaju mere usmerene na sprečavanje požara. Mere lične zaštite odnose se na zaštitu zdravlja i života u procesu eksploatacije.1. pritisak.2. Očitane količine u m3 se preračunavaju prema ugovorenim parametrima i svode na ’’ugovoreni kubni metar’’ koji uključuje ugovorenu energetsku vrednost. eksplozivnosti i tokčisnosti. Ove mere se mogu okarakterisati i kao: organizacione. Kontrola se vrši vizuelno i priručnim sredstvima.5. Očitavanje količina vrši se daljinski kod telemetrisanih primopredajnih mesta i fizički. rezultate laboratorijskih ispitivanja kvaliteta gasa u akreditovanoj nezavisnoj laboratoriji i meteorološke uslove.5. Postupci fizičkog nadzora na gasovodnim objektima Fizički nadzor je uređen pravilnikom preduzeća koje se bavi transportom i distribucijom gasa. kako tehnološke tako i fizičke (temperatura. O fizičkom nadzoru pravi se izveštaj koji se arhivira. građevinskih i drugih objekata). U cilju sprovođenja mere zaštite od posebnog je interesa upoznati se sa: 28 . Tehničke mere se sprovode od početka izgradnje gasovodnog sistema kroz izbor opreme. 1. trase. uz prilog laboratorijskog nalaza. havarija i ispuštanja gasa. buke. Poslove fizičkog nadzora obavljaju lica na neposrednom rukovanju procesom cevovodnog transporta. Organizacija fizičkog nadzora je u sklopu dispečerskog centra. Na bazi takvih proračuna. korišćenja ličnih sredstava zaštite i edukacijom o opasnostima od požara. 1. Dodatne tehničke mere sprovode se u eksploataciji kroz kvalitetno održavanje i sprovođenje odorizacije i detekcije gasa. a odnosi se na sve parametre i statuse.5. vrši se fakturisanje potrošačima.

prag mirisa 29 . 1.- zonama ugroženim od eksplozivnih smeša. 1. • Intenzitet mirisa Intenzitet mirisa odoranta je jačina opadanja – primećivanja koju on izaziva i klasifikuje u 7 stepeni: 0-5 (tabela 1. detekcijom gasa i odorizacijom. Zavisno od stepena opasnosti izbijanja i širenja požara i eksplozije. Da bi se putem mirisa moglo otkriti prisustvo gasa u atmosferi ili curenje iz gasovoda. Zone ugrožene eksplozivnim smešama Zone ugrožene od eksplozivnih smeša na gasovodnom sistemu su delovi prostora u kojima se mogu pojaviti zapaljive smeše pri transportu i uskladištenju zapaljivih gasova.2. on se odoriše. Odorizacija gasa Suvi prirodni gas u mreži za transport i distribuciju je bez mirisa.6.1. posuda.11.6. Odorizacija je obavezna u sektoru široke potrošnje prirodnog i tečnog naftnog gasa i drugih zapaljivih gasova.11).5 1 2 3 4 5 Definicija Ne oseća se miris uopšte Vrlo slab miris Slab miris Srednji miris Jak miris Vrlo jak miris Maksimalan miris Gornja granica povećanja intenziteta Upozoravajući stepen mirisa Napomena Granica primetnosti. elektromotora i drugih uređaja. zonu opasnosti 1 (prostor u kome se mogu pri normalnom radu pojaviti zapaljive ili eksplozivne smeše vazduha i gasa). Tabela 1. požar koji može ugroziti postrojenja i uređaje i ostali nepredviđeni događaji tokom procesa transporta. Pod nenormalnim uslovima rada podrazumevaju se: propuštanje na zaptivačima cevovoda. Intenzitet mirisa Stepen mirisa 0 0. zonu opasnosti 2 (prostor u kome se mogu pojaviti zapaljive ili eksplozivne smeše vazduha i gasa ali samo u nenormalnim uslovima rada). prskanje cevi ili elemenata cevi. zone opasnosti se dele na: zonu opasnosti 0 (prostor u kome je trajno prisutna eksplozivna smeša zapaljivog gasa i vazduha).

data je u [mg/m3]. Daljim smanjivanjem intenziteta mirisa. u odnosu na normalno stanje. koja je potrebna da bi se dostigao upozoravajući stepen mirisa. oseća miris sa sigurnošću. mora biti hemijski postojano.• Granica primetnosti (prag mirisa) Najmanji intenzitet mirisa koji čovek može da oseti. on više ne može da se utvrdi. znači da mora sagorevati i biti odvođen sa ostalim produktima sagorevanja. • Koncentracija sredstava za odorizaciju Koncentracija sredstava za odorizaciju u gasu. treba da bude neprijatan ali ne odvratan. • Upozoravajući stepen mirisa Intenzitet pri kom svaka osoba koja ima prosečnu sposobnost mirisanja i prosečnu fiziološku kondiciju. da se može upotrebljavati pri niskim temperaturama. u [mg/m3]. mora biti isparljivo u uslovima transporta gasa i ne sme stvarati kondenzat. ne sme da stupa u reakciju sa elementima iz gasa i materijalima gasovoda. Tipovi sredstava za odorizaciju Sredstva za odorizaciju su organska jedinjenja koja sadrže sumpor i dele se na: sulfide i merkaptane. da se može skladištiti bez promena duže vreme. naročito sa suvom zemljom. ne sme da bude u gasu otrovno ili na drugi način štetno. Vrednost K služi za izračunavanje koncentracije sredstava za odorizaciju u gasu. a od sulfida najbolje performanse ima ’’tetrahidro-teofen’’. Opšte osobine sredstava za odorizaciju: • miris mora biti takav da se ne sme zameniti mirisom koji se često javljaju. ne sme stvarati naslage na gorioniku. • Vrednost K Pokazuje onu koncentraciju sredstava za odorizaciju u vazduhu. 30 . Merkaptani nisu dovoljno hemijski otporni pa se sulfidi preporučuju. odnosno vazduhu. ne sme delovati korozivno na gasovodni sistem niti pri sagorevanju na aparate. • Posebna svojstva sredstava za odorizaciju Odoransi imaju svojstvo bubrenja i stupanja u reakciju sa drugim organskim materijalima (zaptivke i PE cevi) i apsorpciju.

Donja granica – DGP = 4% za prirodni gas. lako podešavanje. Načini odorizacije: .• Dodavanje sredstava odorizacije – faktor K Izračunavanje potrebne koncentracije sredstava za odorizaciju vrši se preko faktora K. Merenje intenziteta mirisa subjektivnom metodom. koji iznosi za: • tetrahidrotiofen: markaptan: dimetilsulfid: 0.odorizacija uređajem sa pumpom. 31 .09 mg/m3n 0.075 mg/m3n Formula: C = K ⋅ 100 0 . .2 ⋅ 4 Kada u gasu ima ugljendioksida (naprimer: 5% V). Kontrola intenziteta mirisa vrši se pomoću odorimetra.2 ⋅ DGP 0 . Skupa i nepouzdana metoda. onda se najmanja koncentracija računa: C min = • K ⋅ CO[%] 0 .075 mg/m3n 0. jednostavnost rukovanja. Od tih uređaja se zahteva: proporcionalnost količini gasa.odorizacija parcijalnom strujom. Sredstva odorizacije: tetrahidrotiofen K = 0.025 0 .28 mg/m3n Primeri izračunavanja najmanje koncentracije Koncentracija odoransa treba da bude takva da se oseti u atmosferi već na 20% od donje granice eksplozivnosti. Kontrola odorizacije se vrši u različitim režimima i lokacijama. manipulacija bez zagađivanja okoline.3 mg / mn = 0 . potpuno isparavanje ubacivanog odoransa.075 ⋅ 100 3 = 9 .075 ⋅ 5 3 = = 15 mg / mn 0 . apsolutna zaptivenost.025 Uređaji za odorizaciju Postoje apsorpcioni i injektorski uređaji za odorizaciju.04-0.

eksploataciji i rekonstrukciji. Objekti međunarodnog i magistralnog karaktera podležu obaveznoj analizi uticaja na životnu sredinu pri njihovoj izgradnji. sredstva koja se koriste ili sredstva koja se dobijaju pri transportu gasa i održavanju gasovoda. 1.6.6.5.4. To se pre svega odnosi na pravilan izbor materijala i postupaka za proizvodnju.6.6. Protivpožarna zaštita je deo zaštite životne sredine. 32 . 1. prenosnim detektorima gasa i stabilnim instalacijama za detekciju. 1. Fizičke mere tehničke zaštite objekata od posebnog značaja. Mere lične zaštite Mere lične zaštite obuhvataju primenu organizacione mere i mere zaštite zdravlja. Nadzor nad sprovođenjem mera zaštite Nadzor nad sprovođenjem mere zaštite sprovode inspektori resornih ministarstava za: za zaštitu životne sredine. Opšte mere tehničke zaštite Opšte mere tehničke zaštite gasnih instalacija i njihovih sastavnih delova realizuju se kroz konstrukciju instalacija.3. Otpadni materijali. Fizički se protivpožarna zaštita na gasovodnom sistemu obezbeđuje postavljanjem odgovarajućih aparata sa suvim prahom i hidrantska mreža kada za to postoje lokacijski i ekonomski uslovi. 1. tehničkih sredstava zaštite. glavnih uređaja i postrojenja sprovode se kroz obezbeđenje neovlašćenog pristupa – ogradama i zaključavanjem.6. Detekcija gasa Detekcija gasa se vrši: subjektivnim opažanjem odorisanog gasa čulom mirisa. te postavljanjem odgovarajućih tabli upozorenja o opasnostima. socijalnu i zdravstvenu zaštitu i MUP. Mere se preduzimaju za smanjenje buke i kontrolisanog i nekontrolisanog ispuštanja gasa. izgradnju i eksploataciju. moraju se na uredan način uništiti ili uskladištiti na propisanom mestu u saradnji sa lokalnim ili nadležnim vlastima.7.1. Zaštita životne sredine U procesu transporta cevovodima i održavanja gasovoda mora se pridržavati Zakona o zaštiti životne sredine i Zakona o cevovodnom transportu gasovitih ugljovodonika.6. sprovode Unutar preduzeća nadzor nad sprovođenjem mera zaštite pretpostavljeni rukovodioci i služba protivpožarne i tehničke zaštite.

Isporuka gasa potrošačima se vrši na osnovu ugovora koji se zaključuju u pisanoj formi. način isporuke. Osnovna funkcija sektora za održavanje je da upravlja i rukuje održavanjem koje je u vezi sa gasovodnim sistemom. mesto primopredaje i merenja. UPRAVLJANJE TEHNIČKO-TEHNOLOŠKIM PROCESOM CEVOVODNOG TRANSPORTA GASOVITIH UGLJOVODONIKA Da bi kompanija koja se bavi procesom transporta i distribucijom gasa ostvarila ciljeve pravovremenog. pouzdanog i bezbednog snabdevanja krajnjeg korisnika. preventivne i procesne. način obračuna i plaćanja. Zbog toga se u ovom sektoru formira i čuva kompletna tehnička dokumentacija za svaki objekat. obaveze u pogledu: o kontrole i održavanja gasnih instalacija i o korišćenja gasa. odgovornost za pričinjenu štetu. 33 . a taj ugovor mora da sadrži sledeće: količinu. Osnov za njegov rad su ugovori i zakonska regulativa. U organizacionom i tehnološkom smislu ovaj sektor treba biti hijerarhijski nadređen sektoru održavanja. Posao sektora za transport i/ili distribuciju gasa je svakodnevno obezbeđenje isporuka i prodaja gasa u skladu sa ugovorenim uslovima na siguran i ekonomičan način. kvalitet i cenu gasa. mere i postupci koji se moraju sprovesti su: organizacione.III 2. odgovornost za neblagovremeno ispunjavanje ugovorenih obaveza. Kompanija koja se bavi transportom i distribucijom gasa ima sledeće delove: sektor za transport i/ili distribuciju i sektor za održavanje.

sve informacije koje se zahtevaju od dispečera. tehničkih sistema i postupaka uključenih u transport i/ili distribuciju. potrebe upravnih i državnih organa. Radi uspešnijeg obavljanja osnovnih poslova u okviru sektora se sprovode zadaci kao što su: planiranje transporta i/ili distribucije gasa. antifriz. kako sledi: nadzor i kontrola rada objekata putem: o periodičnih obilazaka i dežurstava po smenama. uticaj mogućih popravki i održavanja u sistemu.2. obrada i dostavljanje potrebnih podataka za upravljanje transportom i distribucijom i za održavanje objekata. kao što su: voda.. radni časovi. konsalting u vezi funkcije transporta i/ili distribucije u okviru i za potrebe kompanije. Kada je transporter i/ili distributer istovremeno i vlasnik gasovodnih objekata onda se u okviru organizacionog dela koji se bavi transportom i/ili distribucijom obavljaju postupci i aktivnosti. o uzorkovanje gasa i doprema uzorka do akreditovanih laboratorija. alkohol i odorans. pritisci i sl. o kontrola ili opskrbljavanje uređaja procesno-potrošnim sredstvima. o obavljanje postupaka manipulacija na objektima za sve vrste radova i namena. Plan obuhvata: prognoza potrošnje za sledeća 24 časa – količinski na dan.1. količine i brzine protoka za svaki sat od isporučioca i količine koje treba naručiti iz skladišta. kao ugovorni aspekti. koordinacija iz dispečerskog centra alarmnim i upravljačkim funkcijama u slučaju havarija i zastoja. za svaki sat i brzinu proticanja. izveštavanje o procesu transporta i/ili distribucije. ometanja itd. o vizuelna kontrola procesne opreme i instalacija na nadzemnim objektima. zahtevi o kvalitetu. potrebne mere. POSTUPCI UPRAVLJANJA I RUKOVANJA PROCESOM TRANSPORTA Delatnost sektora za transport i/ili distribuciju gasa obuhvata postupke kojima se u normalnim i vanrednim okolnostima vrši dispečerski centar. optimizacija opreme. o obračun potrošnje gasa i pravljenje dnevnih i periodičnih izveštaja za komercijalne potrebe. ispuštanje 34 . primereni našoj praksi. planiranje rada stanica za komprimiranje i stanica za mešanje gasa – kod mogućih peglanja neravnomernosti potrošnje. kontrola kapaciteta transportno-distributivnog sistema. a oni su: nadzor i regulacija transporta i/ili distibucije. defekti. o očitavanje potrošnje gasa na mernim mestima i na mernim primopredajnim mestima. Plan transporta i distribucije se pravi svaki dan. o prikupljanje.

izrada uputstava za rad gasovodnih objekata. učešće u pripremi i puštanju rekonstruisanih i novih objekata u eksploataciju.1.o o o o o o o o kondenzata i zamena filterskih uložaka (ovi poslovi se mogu obavljati u sektoru održavanja). održavanje neposredne komunikacije i kontakta sa subjektima u procesu transporta i/ili distribucije gasa.1.1.1. formiranje. Slika 2. uslužna preduzeća i organi nadležni za sprovođenje nadzora nad delatnošću cevovodnog transporta. protivpožarne zaštite i zaštite životne sredine. vođenje i čuvanje dokumentacije u vezi sa delatnošću sektora. Uopštena organizacija kompanije za transport i/ili distribuciju mogla bi se koncipirati prema shemi na slici 2. izrada izveštaja i protokola o primopredaji gasa. Organizacija upravljanja i rukovanja Na organizacioni oblik i konfiguraciju kompanije za transport i/ili distribuciju imaju uticaj mnogi faktori od kojih su najznačajniji: oblik kompanije kao pravnog subjekta. 2. odnosno uslužnih delatnosti. U okviru sektora se sprovode i mere opšte i lične zaštite. mesto takve kompanije u privredi zemlje ili regiona. veličina transportno-distribucionog sistema i mesni uslovi i razvijenost prateće privredne infrastrukture. čvorišta. dobavljači. prelazi saobraćajnica i vodotokova. kontrolno obilaženje trase gasovoda i objekata na trasi gasovoda. kontrola isticanja gasa. kao što su: blok stanice. Organizaciona shema kompanije za upravljanje transportom i održavanjem 35 . kao što su: potrošači. učešće u intervencijama pri havarnim situacijama.

razvoj specifikacija za kompjutersku obradu i programa za centralizovanu procesnu kontrolu odnosno režim rada.1. 36 . Operativno-neposredno upravljanje i rukovanje procesom transporta Neposredno upravljanje i rukovanje procesom transporta vrši se preko organizacionog dela operative – fizičkim i daljinskim načinom.3. poslovi fizičkog nadzora nad procesom. • Fizički nadzor i kontrola Fizičko upravljanje i rukovanje sprovodi se preko manipulanata – kvalifikovanih radnika mašinske i elektro struke. Zadaci fizičkog nadzora nad procesom sprovode se obično u prvoj smeni. analize za razvoj sistema detekcije curenja gasa. odnosno na izvršenje operativne funkcije sektora.1. treba da obuhvataju sledeće postupke kontrole i radova u vremenskim intervalima. trebali bi da se obavljaju oni poslovi koji se mogu na ekonomičan način izvoditi priručnim sredstvima i za čije obavljanje nije potrebno za kratko vreme angažovati veći broj ljudi i sredstava. U praksi je to često kompromisno rešenje između racionalnog i spremnosti za prihvatanje odgovornosti za posao. Za fizičko upravljanje i rukovanje procesom transporta preko obučenih lica vrlo je važno propisati proceduru o evidentiranju postupaka pri tim poslovima. tj.2. obično u paru. u okviru sektora za transport. U okviru fizičkog nadzora nad procesom transporta. uputstva i procedure za svaku operativnu aktivnost procesa transporta i distribucije. osposobljenih za poslove transporta. podele posla između sektora za transport ili distribuciju i sektora za održavanje. analize za razvoj simulacionih sistema i provere kapaciteta sistema. Priprema upravljanja i rukovanja procesom transporta U okviru pripreme moraju se planirati radovi i aktivnosti koji imaju uticaja na transport i distribuciju.2. u zavisnosti od unutrašnje organizacije kompanije za transport i distribuciju. U principu. Dispečerski centar ima odlučujuću odluku u organizaciji pripreme upravljanja i rukovanja. 2. U okviru pripreme planiraju se tehnološki postupci. Zbog toga su poslovi pripreme vezani u tom delu za: izučavanje i primenu metoda predviđanja koje su bazirane na statističkoj vremenskoj prognozi. analize za razvoj optimizacionih metoda i/ili programa. Za ostatak dana imenuju se lica koja vrše takozvano kućno dežurstvo.

odzračivanje izmenjivača toplote. požarnih puteva i nužnih izlaza.kontrola: propusnosti penušavim i drugim sredstvima i spoljne korozije.kontrola: rada sigurnosnog bloka na gasnoj rampi i pilot plamenika.kontrola preko stalne fizičke posade svih ske i pumpne parametara i procesa. rastinja dubokog korena. mehaničkih oštećenja. čišćenje kanala.kontrola vodene površine i obalo-utvrda.Tabela 2.održavanje čistoće.kontrola visokog rastinja u zoni mosta. . stanice . zaseka i nasipa oko nadzemnih objekata.kontrola spoljne korozije. stanja manometara i zamena po potrebi.pregled zidova i fasada. . kontrola rastinja.kontrola pritiska gasa na krajevima mosta. ispravnost manometara i termometara. građevinskih aktivnosti i rastinja dubokog korena. .kontrola: spoljne korozije.kontrola pritiska i temperature na ulaznim i izlaznim mestima. provera stanja pristupnih puteva. ispuštanja kondenzata.1.sekcionisanje.kontrola: stanja oznake. . .kontrola: funkcionalnosti slavina. Građevinski objekti Godišnje Na 3 meseca Mesečno 37 .kontrola propuštanja sapunicom.kontrola koncentracije antifriza pred grejnu sezonu.kontrola: rada merača i podmazivanje po potrebi.kontrola upozorenja. kontrola termostata. zamena dotrajalih tabli upozorenja. Rok Godišnje Rok: van naselja Godišnje Gasovodi Na 6 meseci Po potrebi Mesečno Po potrebi Čistačke i blok stanice Odvajač tečnosti Prelazi gasovoda preko mostova Prelazi vodotokova i saobraćajnica . propuštaNa 3 meseca nja sapunicom. stanja oznaka. . limarije i bravarije. stanja oznaka i građevinskih radova. ograde i platoa. odušaka. propuštanje na vodenoj strani instalacije. stabilnosti pokrivenog sloja i tla. funkcionalnosti zapornih cevnih zatvarača i upravljačkog mehanizma. nivoa vode ili pritiska u ekspanzionom sudu. oluka i slivnika. . . .kontrola: vegetacije pešačenjem. stanja šahtova. Godišnje Na 6 meseci Mesečno Na 3 meseca Na 6 meseci Mesečno Mesečno Na 6 meseci Na 6 meseci Nedeljno Na 3 meseca Mesečno Na 3 meseca Na 3 meseca Na 3 meseca Mesečno Na 3 meseca Merno regulacione stanice Mesečno Nedeljno Nedeljno Godišnje Stalno Kompresor. . propusta. građevinske aktivnosti. održavanje čistoće. . . Na 3 meseca . puštanje i obustavljanje transporta u pojedinim delovima sistema. . izmenjivača toplote. odušnih cevi i izrada katodne zaštite. .kontrola funkcionalnosti cevnih zatvarača na vodenoj instalaciji. provera funkcije zapornih cevnih zatvarača i funkcionalnosti upravljačkog mehanizma. . propuštanja sapunicom. krova.kontrola: spoljne korozije. Postupci kontrole i radova u vremenskim intervalima Objekat Vrsta aktivnosti . . zaprljanost filterskih uložaka i odmuljivanje filtera (zamena uložaka filtera po potrebi). rada cirkulacionih pumpi i rada kotla. . poda.

vizuelna kontrola statusa indikatora kod nadzemnih objekata (signalnih lampi. Wobe indeks. Broj uzorkovanja se određuje ugovorom i kod nas se vrši obično jednom nedeljno. gustinu. u kome se skupljaju i prate sva zbivanja u procesu transporta i stanja na gasovodnom sistemu.Objekat Elektroenergetske instalacije Telekomunikacione i telemetrijske instalacije Vrsta aktivnosti . Krajnjem korisniku se praktično prodaje toplotna jedinica. Zadaci praćenja i kontrole isporuke gasa na pouzdan i siguran način se može smatrati jednim od najvažnijih zadataka sektora za transport i distribuciju gasa – obavljaju se 24 sata dnevno. 38 . • Uzorkovanje gasa i kontrola kvaliteta gasa Iz izmerenih količina na primporedajnom mestu i rezultata kvalitativne analize gasa preračunavaju se kubni metri u kubne metre gasa sa ugovorenom energetskom vrednošću. Gas se iz gasovoda.resetovanje po instrukcijama iz dispečerskog centra.unošenje identifikacionog broja ako sistem to poseduje. preko priključaka. Kontinualna kontrola se vrši preko analizatora – hromografa ugrađenih na glavnim primopredajnim mestima. Tamo gde takvi analizatori nisu ugrađeni vrši se povremena kontrola. Kontrola kvaliteta gasa obuhvata: sastav gasa. Uzorkovani gas se u boci doprema do akreditovane laboratorije. dioda i instrumenata). Rok Rok: van naselja Mesečno Mesečno Po potrebi Po porebi • Daljinsko upravljanje i nadzor Vrši se iz dispečerskog centra transportera odnosno distributera.vizuelna kontrola spoljnog i unutrašnjeg osvetljenja na nadzemnim objektima. toplotnu vrednost. sadržaj sumpora i ugljendioksida. koja se vrši sa uzimanjem (uzorkovanjem) gasa. . Kontrola kvaliteta gasa se vrši na dva načina: kontinualno i povremeno. vlažnost. . uzima u standardom dimenzionisanu čeličnu bocu. .

ispusni ventili sigurnosti. . Funkcija i funkcionalni nazivi zatvarača: . ventili i ređe zasuni. U narednom tekstu obradiće se uređaji koji su u nadležnosti mašinske struke.5. . 5.ograničivači protoka. Na savremenim gasovodnim instalacijama. . . Zaporni cevni zatvarači U principu. o ograniče količine gasa koje treba kontrolisano ispuštati pri manipulaciji i tehnološkim procesima transporta i održavanja. o omogući usmeravanje transporta gasa u drugi krak ili isključivanje protoka gasa u deonici. itd. . 5. .filteri. Organizacija neposrednog rukovanja Organizacija neposrednog rukovanja procesom transporta skoncentrisana je u dispečerskom centru sa regionalnim punktovima kojima se pokriva celokupna transportna ili distributivna mreža.regulatori. naročito na instalacijama za prirodni gas. 85 . . .1. .1.telemetrijske podstanice. . . najčešće se primenjuju: slavine.kondenz lonci. sekcionisanjem gasovoda. .merači protoka. . . Rukovanje sa objektima i uređajima i održavanje istih na transportno-distributivnom sistemu Podsistemi ili grupe gasovodnih sistema sastavljeni su od funkcionalnih sklopova ili uređaja.električne komandne i razvodne table. POSTUPCI NEPOSREDNOG RUKOVANJA PROCESOM TRANSPORTA I ODRŽAVANJA 5. .2.kotlovi.termometri.cevnim zatvaračima treba da se: o ograniči gubitak gasa pri havarijskim situacijama. kao što su: . . .2.sigurnosni blok ventili.gorionici.zaporni cevni zatvarači.manometri.zaporni cevni zatvarači se ugrađuju u transportne i distributivne gasovode i unutrašnje gasne instalacije. pretežno se koriste kuglaste slavine.gasne turbine. .pumpe.kompresori.elektromotori. .motori sa unutrašnjim sagorevanjem.

2. . Zatvarači mogu biti za nadzemnu i podzemnu ugradnju. Cevni zatvarač kod kojeg se upravnim pokretanjem elementa za zatvaranje na pravac kretanja fluida zatvara protok fluida kroz gasovod. . a) Klinasti zasun: 1.izolacioni zatvarač (kod paralelnih gasovoda).glavni zatvarač. preko ugrađene opruge. a) b) Slika 5. zaptivka vretena. elemenat za zatvaranje i 9. ručno kolo. rade pod različitim Ovakva povezivanja se vrše samo povremeno ili kontrolisano u slučajevima kada se na jednom od gasovoda vrši intervencija. 4. Konstrukcija Zasuni. sedište. zavrtanj za spajanje poklopca kućišta sa telom kućišta. Prema vrsti sedišta zasuni mogu biti sa stabilnim ili pokretnim sedištem.blokadni zatvarač (blok stanica). Cevni zaporni zatvarač.zatvarač za povezivanje. 6.o omogući povezivanje gasovoda koji režimima ili različitim sastavom gasa. .prigušni zatvarač. prema mestu ugradnje. Opruga obezbeđuje dodatnu silu zaptivanja. Pokretno sedište ima mogućnost aksijalnog pomeranja. . . 3. 5.odušni zatvarač. Iz ovakvih naziva zatvarača sagledava se njihova namena i ugradbena funkcija. . vreteno.zatvarač za grananje. 7. .zatvarač obilaznog voda. itd. Prema obliku elementa za zatvaranje zasuni mogu biti sa diskom ili klinasti. telo.1. zaptivni uložak. b) Šematski prikaz položaja diska za vreme otvaranja i zatvaranja zasuna 86 . može biti: . 8. poklopac kućišta. Kod podzemne izvedbe zatvarači imaju produžno vreteno preko kojeg se omogućava nadzemno rukovanje.

Čepna slavina Kuglaste slavine. sa simetričnim odsečcima i cilindričnim otvorima kroz telo kugle upravno na površinu odsečaka. priteznica. zaptivač vratila. slavine mogu biti sa fiksiranom ili plivajućom kuglom. kugla. 7. prirubnica. Element za zatvaranje im je u obliku kugle. 10. Specifičan oblik zapornog cevnog zatvarača kod koga je element za zatvaranje u obliku diska. ’’O’’ prstenovi. 12. U odnosu na slobodu kretanja. Slika 5. reduktor. ručka Leptiraste slavine. Retko se susreću na gasnim instalacijama. Slika 5.4.Čepne slavine. Element za zatvaranje im je cilindričnog oblika ili oblika zarubljene kupe. vratilo. zaptivač kugle. Slika 5. 2. 8. poklopac. 6 podmetač. 11. 4.2. kućište. 3. 9.3. U širokoj je primeni na gasnim instalacijama. Iskustvo pokazuje da su nepouzdane. 5. Leptir ventil 87 . Kuglasta slavina: 1.

kosi. 88 . u jednom ili drugom pravcu na sedište ventila. Shema ventila Uređaji za mehanizovano zatvaranje cevnih zatvarača. . Kod mehanizovanog prenosa. Element za zatvaranje se mora postaviti potpuno u položaj otvoreno ili zatvoreno. Kod cevnih zapornih zatvarača na visoko pritisnim gasovodima nazivnog prečnika (otvora) 150 mm i većim. zbog velikih otpora za kretanje prouzrokovanih pritiskom. kombinovani pogon i električni pogon (ređe u primeni).ugaoni. Najrasprostranjeniji cevni zatvarači. Za ručno pokretanje koriste se: rukohvati. Drugačiji naziv – aktuatori. samopogonom gde se koristi gas). Položaj sedišta ventila u odnosu na tok kretanja fluida definiše vrstu ventila kao: . pneumatski pogon (najčešći pogon sa tzv. a odnosi se na: . Preventivno održavanje obuhvata periodične aktivnosti i mere koje se sprovode na montiranom cevnom zatvaraču bez demontaže.vizuelni pregled stanja. sem kod ’’habajućih’’ zatvarača koji su namenjeni za prigušivanje.ravni. Rukovanje Pokretanje izvršnih organa cevnih zatvarača vrši se ručnim ili mehanizovanim putem.Ventili. poluge i mehanički prenosi sa rukohvatima. Slika 5.5. pokretanje se vrši aktuatorom – daljinski ili direktno (lokalno). ručno pokretanje se vrši preko zupčastih reduktora. . Mogu biti na hidraulični pogon. Održavanje Na cevnim zatvaračima organizuje se preventivno i korektivno održavanje. Otvaranje ili zatvaranje protoka kroz cev vrši se upravnim pomeranjem vretena ventila sa pečurkom i zaptivkom na sedište ventila.

neoštećeni delovi se očiste. . pregledom rastavljenih delova utvrđuje se stepen oštećenosti i donosi odluka o otklanjanju oštećenja ili oštećenih elemenata (uglavnom se oštećeni delovi zamenjuju novim). 2. .abrazija sedišta. a svi podmažu. pa se nastavi dalje rastavljanje.kod ravnih ventila zatvarač i sedište se mogu obraditi. uglavnom mašću na bazi molibdena (Mo). 6.propuštanje zaptivne kutije usled neodgovarajućih zaptivki. Korektivno održavanje se obično odvija u radionici. Najčešći otkazi i deformacije na cevnim zatvaračima zbog kojih se mora vršiti neposredno i korektivno održavanje su: .oštećenje zaptivnih elemenata.kod kuglastih slavina prstenovi sedišta se mogu zameniti – opravku oštećene kugle je vrlo teško izvesti. samo ispravan zatvarač može se ponovo ugraditi u instalaciju. 7. prvo se odvoji nosač radnog dela i radni deo od kućišta preko razdvojive veze.- razradu pokretačkog mehanizma. o izvršenom ispitivanju pravi se zapisnik koji je sastavni deo izveštaja o ispitivanju. podmazivanje i moguću zamenu delova bez demontaže. . ponovo sastavljeni zatvarači se ponovo ispituju i podešavaju na propisani način (ispitivanje obavlja akreditovana laboratorija). . rokovi i periodi održavanja. Korektivno održavanje se sprovodi ako se u toku nadzora i preventivnog održavanja utvrde nepravilnosti i potreba za korektivnim održavanjem ili je to održavanje procedurom predviđeno. u servisirane ili remontovane zatvarače po pravilu se stavljaju novi zaptivači.kod šiber ventila zaptivne površine se mogu obraditi.habanje ili abrazija elementa za zatvaranje. čep se može brušenjem upasovati u kućište. Održavanje zatvarača vrši se prema procedurama ili uputstvima u kojima su definisane aktivnosti. .abrazija vretena. 4. 5. . 89 .pucanje kućišta i . Po demontaži identifikovanog zatvarača za popravku (kao lošeg) vrši se njegovo rastavljanje: 1. Za procenu izvesnosti korektivnog održavanja zatvarača treba imati u vidu stečena iskustva: . . proveru nepropusnosti. .kvar zakretačkog mehanizma. habanja vretena ili velikog zazora između vretena i čaure. 3.kod čepnih zatvarača.

Uključivanje u rad se obavlja otvaranjem cevnih zatvarača na ulaznom i izlaznom delu filtra. Slika 5.6. samog transporta i distribucije gasa. Oni se ugrađuju u svim gasnim instalacijama i na svim merno-regulacionim stanicama ispred mernih i regulacionih uređaja. Suvi filter sa filcom Slika 5.2. motora sa unutrašnjim sagorevanjem itd. isparivačko-redukcionih stanica. Filteri Otklanjanje čvrstih i tečnih čestica se vrši pri procesu pripreme za transport. otvora za čišćenje i drenažnog priključka. U toku procesa: . priključnih otvora. Mokri filter sa uljnom kupkom Rukovanje Rukovanje se obavlja prilikom njegovog uključivanja u rad i isključivanja iz rada. 90 .2. Konstrukcija Filter se sastoji iz tela. Otklanjanje se vrši preko separatora i filtera. pumpi. gasnih rampi.ispuštanje taloga. .5. kompresora. uređaja za regasifikaciju. filteri mogu biti suvi i mokri. Prema vrsti filtracionog materijala. Filteri su uređaji koji služe za otklanjanje čvrstih čestica iz gasa. filtracionog uloška.7.periodična kontrola zaprljanosti (preko diferencijalnog manometra ili iskustveno na osnovu razlike u pritiscima na ulaznom i izlaznom manometru).

ispuštanje taloga. zamenu ili popravku diferencijalnog manometra i otklanjanje naprslina i abrazivnih deformacija na telu filtra. Kao nosilac toplote koriste se topla voda iz kotlarnice ili antifriz. Slika 5. Filter podleže periodičnom ispitivanju na čvrstoću i nepropusnost (test na pritisak – hidro test). zamena zaptivnih elemenata. njegovim priključcima i nosaču za podizanje i zakretanje poklopca filtra (kod velikih filtera). Održavanje Na filtrima se organizuje preventivno i korektivno održavanje. Oštećeni delovi se zamenjuju novim. čišćenje uloška filtra. Najčešće otkazi na filtrima su degradacija uloška filtra.7. Zagrejač prirodnog gasa 91 . proveru i ispitivanje.2. Zagrejači gasa Služe za pregrevanje gasa pre redukcije pritiska (zbog sprečavanja hidrata i zamrzavanja instalacija). odstranjivanje taloga se vrši vađenjem uloška. Korektivno održavanje obuhvata zamenu uloška filtra ili njegovu popravku.3. Degradacija nastaje začepljenjem ili probijanjem filterskog sloja. 5. Preventivno održavanje obuhvata vizuelni pregled.Kod manjih filtera.

U regulatoru pritiska se odvija proces redukcije (prigušivanja) i proces regulacije pritiska. priključka za odmuljivanje.2.vizuelno pregled spoljnih delova i izolacije. Funkcija regulatora je i da održava zadatu vrednost izlaznog pritiska koja sme odstupati samo u dozvoljenim granicama. grejača od snopa cevi. zatvaranjem ili otvaranjem odgovarajućih priključnih ventila. Održavanje Otkazi grejača uglavnom su vezani za: .pucanje ili deformaciju zaptivnih elemenata. .oštećenje ili perforaciju grejnog tela i . . . Rukovanje Zagrejačem se rukuje samo pri puštanju u rad i isključivanju iz rada.4. 5.izlazno ulaznih parametara fluida (vode i gasa).Konstrukcija Zagrejač pririodnog gasa se sastoji od: tela ili plašta. kod sabiranja. priključka za gas. transporta. Regulatori pritiska Uređaji koji služe za snižavanje ulaznog pritiska gasa. Preventivno održavanje sprovodi se kroz kontrolu: . Takođe je opremljen ulazno izlaznim cevnim zatvaračima i termometrima.otkaze u sistemu nosioca toplote. na željeni izlazni pritisak. distribucije i korišćenja gasa. U zagrejan grejač pušta se gas.periodične preglede nepravilnosti i propuštanja. priključka za nosioca toplote. omotača toplotne izolacije. 92 . Zagrejač gasa podleže preventivnom i korektivnom održavanju. Može biti opremljen i sigurnosnim uređajem radi zaštite u slučaju prodora gasnog pritiska u instalaciju nosioca toplote. Konstrukcija Regulatori pritiska po konstrukciji mogu biti direktnog i indirektnog dejstva.

3.podešavajuće opruge ili tega. pečurka.kućišta sa ventilskim sedištem i cevnim priključcima. Shema delovanja direktnog regulatora pritiska Regulatori direktnog dejstva sastoje se iz osnovnih delova: . 10. klackalica.8. . . poluga. 9. 2. 93 . 11. Slika 5.membrane. 7. 5. . .izvršnog elementa (vretena sa pečurkom). ’’O’’ prsten. pritezač opruge.odušnog priključka. sedište. membrana. membranski sklop. 4.9. Poprečni presek regulatora direktnog dejstva: 1. kućište ventila.Slika 5. 6. opruga. kućište regulatora. 8.

impulsni vod Regulatori indirektnog dejstva sastoje se iz osnovnih delova: .membrane.impulsnih vodova.opruge.dvodelni kavez. Shema delovanja indirektnog regulatora pritiska: 1. Slika 5. dozirni otvor. kućište ventila. merni vod. . . . Jednostavne su konstrukcije čije osnovne delove čini: . sprovodnik gasa. . . 3. . 8. 2. membrana. opruga Aksijalni regulator pritiska predstavlja specifičnu konstrukciju regulatora indirektnog dejstva. kućište. 94 .telo regulatora. . Poprečni presek regulatora indirektnog dejstva: 1. 2. 5. kućište membrane. 4. 3. upravljački regulator.kućišta regulatora sa ventilskim sedištem i cevnim priključcima. 7.pilot regulatora sa podesivom oprugom i izvršnim lokalnm elementima. izvršni element.Slika 5.podesive prigušnice.11.10. podesiva prigušnica.izvršnog elementa sa vretenom i pečurkom. 4. 6. 5. membrana regulatora.

.kontrolu izlaznog pritiska. . Slika 5. . .). Kontrolisati neko vreme da li regulator drži konstantno pritisak (izlazni zaporni organ je još zatvoren). Po proveri zadate vrednosti pritiska iza 95 . dok kod aksijalnih prigušivanje vrši elastični (gumeni) rukavac. Sa regulatorom pritiska se rukuje pažljivo. Prethodno je potrebno otpustiti oprugu regulatora kod direktnog dejstva ili na pilot regulatoru kod indirektnog dejstva.vizuelnu kontrolu rada regulatora (oscilacije pritiska. zatim pažljivo pritegnuti istu. Rukovanje Rukovanje regulatorima u procesu nadzora i kontrole transporta koje sprovode neposredni izvršioci (rukovaoci.fizičko blokiranje zatvaranjem zapornih organa isprede i iza regulatora pritiska u specifičnim uslovima (otkazi rada.- elastična membrana ili rukavac kao izvršni organ i pilot. Aksijalni regulatori se nisu u praksi pokazali dobrim pa se ne smatraju dobrim rešenjem.pregled spoljneg stanja regulatora. . vibracije i dr. svodi se na: .12. prateći pažljivo promenu izlaznog pritiska na manometru. Puštanje gasa u regulator vrši se posle provere ispravnosti celokupne gasne instalacije.kontrolu propuštanja na spojevima.vođenje evidencije o stanju i . Aksijalni regulator sa elastičnim rukavcem Osnovna razlika između ove vrste regulatora i klasičnih regulatora je u izvršnom organu koji vrši prigušivanje – kod klasičnih prigušivanje vrši pečurka na vretenu izvršnog organa. laganim otvaranjem ventila ispred regulatora. manipulanti).podnošenje pismenog izveštaja. poremećaj funkcije ili prelaska na rezervnu liniju).

neprimerna podešenost uređaja. p. neprimerni ulazno-izlazni parametri gasa (Q. Primeri održavanja: • regulatora indirektnog dejstva serije 971 i • regulatora direktnog dejstva serije VR-75. zamrzavanje usled otkaza sistema za grejanje. Poprečni presek regulatora serije 971 Regulator serije 971 Servisiranje se vrši periodično najmanje jednom u toku godine. Održavanje Regulatori pritiska podležu preventivnom i korektivnom održavanju. Najčešći procesni otkazi i kvarovi na regulatorima pritiska prouzrokovani su prisustvom nečistoće u gasu. Preventivno održavanje sprovodi se postupcima nadzora i kontrole rada regulatora i redovnim servisiranjem. t i nagle promene). može se laganim otvaranjem ventila iza regulatora pustiti dalje gas u instalaciju. 96 . Prilikom servisiranja koristi se alat koji ne varniči ili alat koji je namazan mašću. uputstvom za rad ili odgovarajućom procedurom. Procesni regulatori su zbog toga najčešće u kvaru zbog: delimično ili potpuno začepljenje dizni i filtera na pilotu regulatora.13. redosledom i na način predviđen odgovarajućim projektom.regulatora. itd. Slika 5.

Za servisiranje je potrebno demontirati regulator. Kad su slavine ispred i iza regulatora zatvorene i linija između njih rasterećena ispuštanjem gasa u atmosferu, može se pristupiti demontaži. Otpuštanjem i skidanjem impulsnih vodova i pilota pristupa se servisiranju regulatora. Nakon rastavljanja pristupa se čišćenju delova od nečistoća i starih maziva (usput se vrši defektaža svih delova regulatora). Svi oštećeni i pohabani delovi se popravljaju ili zamenjuju novim. Posebno treba obratiti pažnju na gumene prstenove (’’O’’ ring) jer i najmanje oštećenje nekog od njih dovodi u pitanje funkcionisanje regulautora. Svi zavrtnjevi i navrtke se mažu tankim slojem masti kao i osovine i klizni delovi cilindra i gumeni prstenovi. Regulator se sastavlja obrnutim redosledom od rastavljanja. Uzroci i najčešći kvarovi regulatora sa indirektnim dejstvom i preporuke za otklanjanje: - regulator neće da otvori: o nedostatak ulaznog gasa (proveriti slavinu na ulazu), o nedostatak gasa u pilotu (proveriti impulsne vodove i sam pilot), o oštećenje membrane ili O-ringa na osovini membrane (proveriti ih). - izlazni pritisak opada: o nedovoljni ulazni pritisak (postaviti etalonski manometar), o regulator ne može da propusti dovoljnu količinu gasa (nije dobro dimenzionisan), o upravljački pritisak pilota nedovoljan (proveriti imuplse i pilot), o zagušen ulazni filter (njegova promena ili čišćenje). - izlazni pritisak raste preko zadatog: o pohabana gumena zaptivka ili zaprljana (zameniti istu), o oštećeno metalno sedište, tako da gumena zaptivka ne može da zatvori (skidanje sedišta i ravnanje mašinskom obradom). - zamrzavanje regulatora ili pilota: o nedovoljno ili nikakvo grejanje ispred redukcije. - nenormalno mali protok (ekstremno mala potrošnja): o varira izlazni pritisak, o ekstremno mali traženi kapacitet, o pogrešno postavljen imuplsni vod, o pogrešno podešen pilot (proveriti rad i po potrebi podesiti). Kvarovi upravljačkog organa – pilota: - nedovoljni pritisak prilikom puštanja u rad regulatora: o baždarna opruga je suviše slaba (zameniti jačom), o proveriti da li je ulazna količina gasa i pritiska dovoljna. - ako je pritisak iza regulatora pao ispod prethodno baždarene vrednosti: o filter stabilizatora zaprljan (treba ga očistiti ili zameniti), o zaptivni podmetač stabilizatora je povećao dimenzije i sprečava propisanu izlaznu količinu gasa (zamena podmetača), o baždarna opruga je izgubila svoju elastičnost (treba je zameniti), 97

-

-

-

zaptivka ventila je povećala dimenzije i sprečava propisanu izlaznu količinu gasa (treba je zameniti). pritisak iza regulatora se povećava iznad zadatih vrednosti: o zaptivni podmetač stabilizatora ne zaptiva dobro (zameniti ga), o zaptivka ventila na ulazu pilota ne zaptiva dobro (zameniti je). sporo reagovanje pri promeni protočnih količina gasa: o nedovoljna protočna količina gasa ulaznog ventila (treba povećati protočnu količinu gasa pomoću zavrtnja za podešavanje), o baždarni otvor je suviše veliki (treba ga zameniti mlaznicom sa manjim baždarnim otvorom). suviše brzo reagovanje pri promeni protočnih količina gasa: o suviše velika protočna količina gasa ulaznog ventila (smanjiti je pomoću zavrtnja za podešavanje), o baždarni otvor je suviše mali (treba ga zameniti mlaznicom sa većim baždarnim otvorom), o treba prekontrolisati zazor između poluge i ventila. o

U slučaju bilo kakvog odstupanja pritiska iza regulatora od zadatih vrednosti proveriti da li su membrane u ispravnom stanju – ako nisu, treba ih zameniti. Regulator serije VR-75 Ovaj regulator se koristi za radne pritiske od 1 do 100 bar i izlazne od 0.5 i 16 bar. Regulator mora održavati konstantnu vrednost izlaznog pritiska.

Slika 5.14. Funkcionalna shema regulatora VR-75

98

Najčešći kvarovi kod regulatora direktnog dejstva su: - pucanje ili deformacija membrane, - oštećenje membrane regulatora usled uticaja atmosferskog kondenzata ili padavina preko oduška, - oštećenja sedišta i kućišta regulatora usled abrazivnog desjtva mehaničkih nečistoća. Servisiranje se vrši periodično, a najmanje jednom godišnje. Postupak servisiranja: zatvori se ulazna i izlazna slavina na regulacionoj liniji i izvrši ispuštanje gasa u atmosferu otvaranjem odušne slavine, čime se vrši rasterećenje i odsustvo gasa iz regulatora. Demontira se regulator i rastavi se na delove. Svaki se deo očisti, pregleda, utvrdi se njegova ispravnost i oštećenje – dotrajali i oštećeni delovi zamenjuju se novim. Sve klizne površine i zaptivni prstenovi podmazuju se molibdenskom mašću. Po utvrđenoj defektaži i otklanjanju oštećenja pristupa se sastavljanju regulatora. Po sastavljanju, regulator pritiska se ispituje i podešava na zadate parametre, kontrolišući ga preko montiranog etalonskog manometra. Prilikom servisiranja regulatora koristi se alat koji ne varniči.

99

AG 1 ± 1% od podešenog pritiska. AG 5 ± 5% od podešenog pritiska. 100 . AG 2. Područja aktiviranja pri porastu pritiska: AG 10 ± 10% od podešenog pritiska. Slika 5. Shema delovanja sigurnosno zapornog ventila direktnog dejstva Sigurnosno zaporni ventili mogu biti direktnog i indirektnog dejstva. Konstrukcija Sigurnosno zaporni ventili su tako konstruisani da u slučaju pucanja membrane aktiviraju pomoćni uređaj i sigurnosno zaporni ventil pouzdano zatvori protok gasa.2.5 ± 2. aktiviranja protiv porasta pritiska i aktiviranja protiv smanjenja pritiska.5. Standardom su propisana područja ’’AG’’. Shema delovanja i sastavni delovi ventila prikazani su na slici 5.VII 5. Ponovo se mogu aktivirati samo ručno.5% od podešenog pritiska. AG 15 ± 15% od podešenog pritiska.16. AG 5 ± 5% od podešenog pritiska. Sigurnosni zaporni ventili Uređaji koji se ugrađuju u sklopu gasnih instalacija radi zatvaranja protoka gasa kada pritisak odstupi od zadate vrednosti područja regulacije ventila. Područja aktiviranja protiv smanjenja pritiska: AG 30 ± 30% od podešenog pritiska.15.

Ako sigurnosno zaporni ventil izvrši (’’odradi’’) svoj zadatak. 101 . sigurnosno zaporni ventil podleže popravci.fizičko blokiranje zatvaranjem zapornog organa ispred i iza regulacione linije.podnošenje pismenog izveštaja o sprovedenim postupcima na sigurnosnom zapornom ventilu. na primer 1.Slika 5.izveštavanjem nadležnog lica o stanju sigurnosno zapornog ventila sa lica mesta. izvršni organ. . Shema delovanja lomnog ventila kod tečnog naftnog gasa: 1. 3. Sigurnosno zaporni ventil treba da zatvori protok gasa kroz instalaciju kod naših merno-regulacionih stanica kada pritisak poraste za 10% od pritiska otvaranja sigurnosno odušnog ventila (ispusni ventil sigurnosti). pri tom stanju naregulisanog pritiska se ponovi njegova provera najmanje tri puta. 4.5 x 0. sedište ventila.vođenje evidencije o stanju sigurnosno zapornog ventila.1 = 1.5 + 1. Ako u jednom od tri slučaja ne ’’odradi’’. Ako u svim slučajevima ’’odradi’’. telo ventila.kontrolu propuštanja na spojevima.pregled spoljnog stanja sigurnosno zapornog ventila i statusa otvoren/zatvoren. . .5 bar.65 bar Provera se izvodi na taj način što se veštački poveća izlazni pritisak iza regulatora do vrednosti pritiska koji je potreban za aktiviranje sigurnosno zapornog ventila. . smatra se da je sigurnosno zaporni ventil dobro uregulisan. Ako je pritisak otvaranja sigurnosno odušnog ventila.16. 2. . što u primeru iznosi 1. opruga Rukovanje Rukovanje sa sigurnosno zapornim organom u procesu nadzora i kontrole transporta gasa koje sprovode neposredni rukovaoci instalacija. onda se sigurnosno zaporni ventil nareguliše tako da zatvara protok gasa kada iza regulatora poraste pritisak iznad: PSZC = PSOV + PSOV x AG10 = 1. svodi se na: .65 bar.

2. Kvarovi zbog kojih se mora vršiti direktno i korektivno održavanje su: . sa tegom) i 2. 7.propuštanje gasa zbog naslaga nečistoće na sedište ventila i na kliznim površinama.oštećenja osovine za blokiranje i deblokiranje usled rukovanja. . . poklopac kućišta.abrazija čepa. . 5. . 8. Sigurnosno-odušni ventil (SOV) To su uređaji kojima se procesni sistemi i instalacije koje rade pod pritiskom obezbeđuju od nekontrolisanog porasta pritiska (preko granice radnog odnosno dozvoljenog pritiska). membranski. Sanacija otkaza zbog naslaga nečistoće na sedištu i kliznim površinama se vrši odstranjivanjem naslaga. membrana. direktnog dejstva (opružni. sedišta i prstenaste vođice zatvarača. . zavrtanj za oslanjanje opruge i podešavanje. Slika 5. Konstrukcija Upotrebljavaju se uglavnom dva tipa konstrukcije SOV: 1. Ostali kvarovi se isključivo otklanjaju zamenom. Najčešći otkazi kod ovih ventila i upravljačkog mehanizma prouzrokovani su prisustvom nečistoća u gasu. .pucanje klackalice usled naglog povećanja pritiska ili druge mehaničke sile.deformacija ili pucanje membrane upravljačkog organa. 3. Preventivno održavanje sprovodi se kroz postupke nadzora i kontrole i redovnim servisiranjem. opruga. 4. poklopac ventila.oštećenje zaptivnih prstenova usled dotrajalosti i mehaničke nečistoće.17. 6. Membranski SOV: 1. 9. indirektnog dejstva. 5.Održavanje Sigurnosno zaporni ventili (SZV) podležu preventivnom i korektivnom održavanju. 2. sedište ventila 102 . izvršni sklop. zaptivka.6. kućište.slabljenje ili pucanje opruge cilindričnog zatvarača.

8. 4.19. Kod ventila sa oprugom podešavanje se vrši pritezanjem ili otpuštanjem zavrtnja za podešavanje. 3. 5.18. ručica. sve u zavisnosti od konstrukcije. 6. 6. 7. ventil V. a kod ventila sa indirektnim za pomeranje izvršnog organa koristi se pomoćna energija (npr. Opružni SOV: 1. 2. Kod ventila direktnog dejstva sa tegom podešavanje pritiska aktiviranja (ispuštanja) vrši se promenom težine tega ili dužine poluge na kojoj je teg. Sa ventilima sigurnosti se rukuje pažljivo.Slika 5. komora A. pri 103 . 9. bregasta osovinica. čep. Slika 5. 11. pneumatska). zaptivač klipa. klip. 4. 7. SOV indirektnog dejstva: 1. sisak za pražnjenje (ispuštanje) gasa G. Kod ventila indirektnog dejstva podešavanje se vrši tako što se u ulaznom delu odušnog ventila instalira jedinica koja može da proizvodi pritisak. dijafragma D1. zavrtanj za regulaciju opruge R. opruga M Rukovanje Rukovanje se svodi na njegovo podešavanje. 8. opruga. 10. 2. otvor za ispuštanje gasa S. membrana odušnog ventila D. opruga M1. regulacioni zavrtanj. izvršni organ O. 9. 5. komora odušnog ventila B. 3. telo. cevni nastavak Kod ventila sa direktnim dejstvom izvršni organ se pomera pod direktnim dejstvom opruge ili tega.

Najčešći otkazi i način njihovog otklanjanja: . .7. odzračivanjem. . Najčešće su u primeni: . butan.7. .turbinski. glavnih snabdevačkih stanica i drugih primopredajnih mesta. propan. . Merači protoka Na gasovodnom sistemu koriste se za merenje praktičnih ili potrošnih količina gasa. ventil se ispituje na funkcionalnost i nepropusnost. hidrogen i dr. Po otklanjanju nedostataka. Ovo merilo se široko primenjuje kod industrijskih kapaciteta. oprugu (11). izvrši se odmašćivanje i pregled. komprimovani vazduh.2. Standardno merilo protoka gasa sa turbinom je merilo pogodno za sve neagresivne gasove. Najčešća oštećenja kod ovih ventila su: . . vazduh.ventil ne otvara na podešenoj vrednosti: proveriti oprugu i zapeklost sedišta. distributivnih stanica. zaptivni prsten ispod opruge (6) i sam rasteretni ventil.zapeklost naležućih površina zbog dugog neaktiviranja ili uticaja padovima.rasteretni ventil kod ventila sa indirektnim dejstvom stalno propušta: proveriti membranu. Ventil se rasklopi na sastavne delove.pucanje ili deformacije membrane. takozvani gasomeri. etilen. Održavanje SOV podleže preventivnom i korektivnom održavanju. cilindar i sl. Ventil sigurnosti se ispituje najmanje jednom u tri godine i posle svake opravke. kao što su prirodni gas. Pre demontaže se izvrši blokada i rasterećenje linije ili mesta sa kojeg se vrši demontaža.ventil stalno ispušta: izvršiti defektažu. Servisiranje SOV-a se vrši posle njegove demontaže.5 bar služe turbinska merila protoka čiji se kapacitet protoka kreće od 50-25000 (radnih) m3/h. .) i merač pritiska sa adekvatnom skalom. a kod ventila sa indirektnim dejstvom prohodnost impulsnog voda.gubitak krutosti opruge.kome ventil ispušta gas (regulator pritiska. Turbinski gasomeri Za merenje većih količina gasa sa pritiskom iznad 0. 104 .1.oštećenja sedišta pečurke zbog abrazije. Merenje protoka obavlja se tako što struja gasa pokreće koaksijalno smešteno turbinsko kolo.gasomeri sa mehom.rotacioni i .2. 5. 5. membrane i zaptivnog prstena ispod opruge (6). O ispitivanju i podešenosti pravi se zapisnik od strane akreditovane laboratorije.

5. protočni kanal. usmerivač protoka. lopatice turbinskog kola. protočni prsten.21. magnetna spojnica. sklop zupčanika. 7. 2. brojač. 3. turbinsko kolo. 6.Konstrukcija Osnovni delovi merača su: kućište merača.20. sklop prenosnih zupčanika. Na merilima se postavljaju priključci za potrebe prenosa podataka na daljinu. Turbinski merač gasa proizvođača ''Daniel'' 105 . Slika 5. brojilo Slika 5. protočni prsten. 4. Turbinski gasomer: 1. protočni kanal. magnetna spojnica.

5. Zazor između klipova odnosno lopatica i kućišta je zanemarljiv u odnosu 106 .oštećenje ležišta osovine turbinskog kola. Merilo protoka podleže kontroli svake pete godine u akreditivanoj laboratoriji. a kako su rotirajući elementi uležišteni sa kugličnim ležajevima veoma visoke klase tačnosti izrade. Pri upuštanju je važno da se to ne radi naglo zbog dinamičkih udara na osetljivo turbinsko kolo.22). Ti otkazi su: . plansko podmazivanje ležajeva. Kako se od merila protoka gasa sa turbinom zahteva izuzetna tačnost. Tog principa se treba pridržavati u toku eksploatacije. . ta nečistoća može da ošteti ležajeve i samim tim umanji tačnost rada merila. baždariti i njihove greške tom prilikom svesti u dozvoljene granice. Merači podležu preventivnom i korektivnom održavanju kroz preduzimanje odgovarajućih mera i aktivnosti. U struji gasa ne sme biti prašina. pojave dinamičkih udara i vibracija. U slučajevima kada gasni tok nije čist. Pokretanje roto kola sa lopaticama obavlja struja gasa. Zato je potrebno vršiti povremeno. tečnosti ili stranih tela koji mogu izazvati štetu na turbinskom merilu ili štetu u mehanizmu. Tekuće rukovanje odnosi se na periodično očitavanje stanja brojača i praćenja ispravnosti rada.Rukovanje Po montaži gasomera. isti se uvodi u autonomni rad laganim upuštanjem gasa.lom ili deformacija lopatica.2. Održavanje Najčešći otkazi kod ovakvog merača proizilaze zbog prisustva čvrstih i tečnih čestica u gasu. Protok gasa kroz roto merač se meri u segmentima koje zahvataju klipovi odnosno lopatice roto kola. . periodično i kad na to ukažu rezultati praćenja.2. potrebno ih je.7. Pošto u gasu ima nečistoća. odnosno gasa. Konstrukcija Rotacioni gasomer sa osmičastim rotorima je zapreminski gasomer koji preko brojila registruje protočnu količinu gasa u zapreminskim jedinicama pri pogonskim uslovima. Podmazivanje turbinskih merila je od izuzetne važnosti za tačnost rada mernog uređaja kao celine. mokri gasomeri i gasomeri sa osmičastim rotorom (slika 5. Cilj ispitivanja gasomera jeste pronalaženje relativnih greški ispitivanog gasomera. preporučuje se montiranje gasnog filtera ispred merila. . Rotacioni gasomeri Merila sa rotacionim elementima za merenje su: sa rotacionim klipovima. odnosno punjenjem instalacije gasom.poremećaj i na mernom i prenosnom mehanizmu.oštećenje drugih rotacionih delova. pri specifičnim protocima vazduha.

osmičasti klip. telo merača. Nastavljanjem kretanja klipa segment gasa se oslobađa i odlazi u pravcu izlaza merača. ili na neki drugi način. 4. sem pri montaži. fiksni segment gasa je momentalno zahvaćen i izmeren. kalibrisani prostor Rukovanje Rad merača je autonomni i u procesnom smislu sa njim se ne rukuje. 4. 2. relativno malim padom pritiska (kod proticanja gasa kroz njih) kao i dosta širokim područjem merenja. U isto vreme donji klip se okreće u suprotnom smeru od kazaljke na satu i meri iste količine. lopatica roto kola i kućišta merača. demontaži i prenosu. 3. podeoni krug. 107 . Na slici 5.23. Oni se sabiraju i preko prenosnog mehanizma se iskazuju na registratoru. 2. Slika 5. Gornji klip se okreće u pravcu kazaljke na satu.na protok. Shema osmičastog rotacionog merača: 1. brojilo. Slika 5. na registrator koji pokazuje proteklu zapreminu. 5. 3. Obrtanje roto kola se prenosi mehanički. Kada gornji klip dođe u horizontalni položaj. Roto merači se proizvode sa veoma malim zazorima između klipova. Pri prvom montiranju merača mora se rezervoar za ulje napuniti dok se ulje ne pojavi na staklu za kontrolu nivoa.22. Roto merači sa dva klipa i merači sa roto kolom Svaki put kada se završi jedan obrtaj klipova četiri jednaka segmenta se istisnu. gas ulazi u prostor između klipova i tela merača. Oni se karakterišu velikom tačnošću merenja.22 pojedine pozicije imaju sledeća značenja: 1. Ovaj tip merača daje veoma malu razliku u tačnosti merenja merača na početku rada i posle upotrebe od nekoliko godina. naročito kada treba da služi kao etalonski na terenu (prenosivi).

3. .ometanje rada ležajeva ili oštećenje ležajeva zbog prisustva nečistoća (redovna kontrola i zamena oštećenih ležajeva). Gasomeri sa mehom Gasomeri sa mehovima spadaju u grupu zapreminskih merila protoka i naročito se koriste u domaćinstvima i kod potrošača sa velikim oscilovanjem potrošnje (merno područje 1:160). Za pokretanje mehova i mehanizma koristi se energija gasa. zadnji meh se puni. Konstrukcija Merila se sastoje iz: kućišta. prednji meh se puni. kao što su otklanjanje nečistoća. Zadnja komora je sada prazna. sprečavanje vibracija i stalno podmazivanje ležajeva rotora.pojava povećanog pada pritiska u meraču ukazuje na oštećenje zaptivnog ’’sloja’’ između rotora i komore gasomera (zamena oštećenih ležajeva ili oštećenog dela). prednji meh je prazan i prednja komora je upravo ispunjena 2. Merni uložak se sastoji od četiri komore koje se dobijaju pregrađivanjem dva ograničena prostora sa dve sintetičke membrane i polužnog mehanizma iznad komora koji pretvara translatorno kretanje u kružno. Potpuni ciklus rada ovih merila se odvija kroz četiri faze (slika 5. zadnji meh je pun. Servisiranje gasomera vrši se svake 3-5 godine u zavisnosti od veličine i uslova rada. mernog uloška sa polužnim mehanizmom i brojača. Najčešći otkazi i način otklanjanja: . prednja komora se prazni 108 .Održavanje Merači podležu preventivnom i korektivnom održavanju.2. Preventivno održavanje se sprovodi kroz stvaranje uslova za normalan rad merača.Zadnja komora se prazni. Ispitivanje i baždarenje se vrši posle svakog korektivnog održavanja.7.23): 1. 5.

2. Zadnja komora se puni. kao i kod drugih elemenata. meh u zadnjoj komori je pun (2). Zapremina u zadnjoj komori izvan meha je sasvim puna (1). zamenjuje drugim. se prazni. deformacija mehova i zastoji na mehanizmu brojača. Odnos ventila i mehova u toku jednog kompletnog ciklusa rada merača sa mehovima 1. se ispraznila. a meh (2) u zadnjoj komori. zbog onemogućavanja pojave varnice i havarije izazvane statičkim elektrecitetom. Meh u zadnjoj komori (2) se prazni. a meh (3) u prednjoj komori. 3. Zapremina izvan meha u zadnjoj komori je prazna (1). Održavanje Najčešći otkazi kod gasomera sa mehovima: deformacija polužnog mehanizma. Meh u prednjoj komori (3) je napunjen a zapremina izvan meha (4). U prednjoj komori zapremina izvan meha (4) se puni. U prednjoj komori meh je prazan (3) a deo zapremine izvan meha je upravo napunjen (4). Dok se meh u zadnjoj komori puni (2) dotle se prazni zapremina zadnje komore izvan meha (1). u prednjoj komori. Zapremina u zadnjoj komori izvan meha se puni. 4.23. a skinuti šalje 109 . prednji meh se prazni i prednja komora se puni Slika 5. Pri demontaži naročito treba voditi računa da se izvrši premeštanje ulazno-izlaznih priključaka sa bakarnom pletenicom. zadnji meh se prazni. Zadnja komora je sada kompletno puna. Pri utvrđivanju netačnosti merenja. Meh u prednjoj komori (3) se puni a deo zapremine u prednjoj komori izvan meha (4) se prazni. zadnji meh je prazan. Održavanje se svodi na redovno praćenje i kontrolu rada. Rukovanje Rukovanje sa ovom vrstom gasomera vrši se samo pri montaži i demontaži. Merač se pušta u rad pažljivim otvaranjem cevnih zatvarača ispred i iza merila. prednji meh je napunjen i prednja komora je ispražnjena 4. je prazan.3. obično se merač skida.

nema pokretnih delova. osetljiv je na buku koja se stvara u regulatorima. 5. Ostali gasomeri Primenjuju se u svetu: .2. veliki opseg. nema pada pritiska pri protoku gasa kroz merač. niski troškovi eksploatacije.24. Nedostaci ovog tipa merača su: nije potpuno našao primenu u našoj industriji. Ultrazvučni merila predstavlja noviji tip merača. niski troškovi instaliranja.26 prikazane su sheme merno-regulacionih stanica. Merno-regulacione stanice Na slikama 5. visoka tačnost.8. pretvarača instaliranih unutar tela merača i od elektronskog modula. 5. Šematski prikaz principa merenja ultrazvučnog merača gasa Prednosti ultrazvučnih merača gasa su: ne zahteva se kalibracija protoka.na demontažu i baždarenje.vrtložna merila i .ultrazvučna merila.7. nema održavanja. Ultrazvučni merači iskazuju zapreminu proteklog gasa na osnovu merenja vremena prolaza zvučnog talasa visoke frekvence kroz gas koji protiče.25 i 5.2. 110 .4. On se sastoji od tri osnovna dela: tela merača. Slika 5. Obavezno baždarenje gasomera se vrši svakih pet godina i posle svakog preventivnog održavanja.

25. 111 .Slika 5. U njima se redukuje pritisak. a može i za svrhe primopredaje između transportera i distributera odnosno potrošača). Shematski prikaz glavne merno-regulacione stanice za prirodni gas Na slici 5. sa radnog pritiska u magistralnom ili razvodnom gasovodu (30-112 bara) na distributivni pritisak (112 bara) i meri protok (ovo merenje služi za svrhe vođenja procesa transporta i distribucije.25 je dat šematski prikaz jedne glavne merno-regulacione stanice. Preko glavne merno-regulacione stanice snabdevaju se pojedina distributivna područja ili veći potrošači.

Shematski prikaz glavne merno-regulacione stanice industrijskog potrošača Na slici 5. Ova stanica služi za sniženje pritiska sa nivoa koji vlada u distributivnim vodovima (3-12 bara) na pritisak koji propisi nalažu za bezbedno vođenje gasa unutar kruga i hala potrošača.26 je dat šematski prikaz jedne merno-regulacione stanice industrijskog potrošača. Ova stanica je obično i merna tj.26. zvanično mesto merenja. za obračun primljenih količina od distributera. 112 .Slika 5.

zaštitu od prekomernog pritiska (sigurnosna oprema). statusa slavina na impulsnim vodovima korektora i plombe.drenažu filtera i kondenz lonca. Unutrašnjost ograde predstavlja zemljišnu zonu i svi radovi u njoj podležu zaštiti od požara i eksplozije.antikorozionu zaštitu. dosad uglavnom na glavnim mernoregulacionim stanicama (GMRS).vizuelni pregled stanja uređaja i opreme. .kontrolu stanja sredstva protivpožarne zaštite. Procedura sprovođenja kontrole opšteg stanja obuhvata: . Rukovanje Upravljanje radom stanice vrši se daljinski i ručno.Konstrukcija Ukupnu opremu koju poseduje jedna merno-regulaciona stanica možemo svrstati u sledeće grupe: oprema oprema oprema oprema oprema oprema za za za za za za prečišćavanje gasa.opšteg stanja. . tako da se u našim uslovima (za sada) pribeglo jeftinijoj varijanti koja obuhvata samo daljinsko nadziranje nad radom.status ventilacionih otvora. . Daljinsko upravljanje vrši se preko telemetrijskog centra i taj način upravljanja je jako skup. korektora.oštećenje zida cevi. na način i po postupcima predviđenim kod tih elemenata. . .vizuelna provera rada kotla i sistema za zagrevanje.kontrolu isticanja gasa ručnim detektorom ili sapunicom. Generalni remont stanice vrši se godišnje – kao remont regulacione i sigurnosne opreme. .statusa i funkcionalnosti cevi zatvarača.kontrolu položaja zapornih cevnih zatvarača i stanje plombi na obilaznom vodu merila gasa. Korektivno mehaničko održavanje GMRS i MRS svodi se na korektovno održavanje njihovih elemenata i oštećenja cevi. Objekat MRS podleže preventivnom i korektivnom održavanju. a van naselja dvonedeljno. merenje protoka i ostalih parametara. zatvaranje i otvaranje vodova (cevni zatvarači).vizuelna kontrola rada merača. . . . . zagrevanje gasa. 113 . U naseljenim mestima ova kontrola se sprovodi nedeljno. Održavanje Merno-regulaciona stanica ima status nadzemnog objekta na gasovodnom sistemu i ograđena je.kontrolu ulazno-izlaznih parametara gasa i nosioca toplote. redukciju i regulaciju pritiska i protoka. . . Preventivno održavanje obuhvata kontrolu: .kontrolu stanja termometra i manometra.

odnosno obustavljanje transporta može se vršiti samo u okvirima zakonske regulative. .pregled pešačkim obilaskom.laganim punjenjem gasovoda gasom i kontrolisanjem prisustva gasa na odzrakama.laganim otvaranjem cevnih otvarača po deonicama i odzračivanjem deonice cevovoda na pripadajućem sekcijskom ili blok ventilu. Principi rukovanja i održavanja cevovoda obuhvataju: . mogu da se vrše na sledeći način: .uočavanje promene na delovima: cevovoda. blok stanice. fitinzi.pregled iz vazduha. čime se želi zaštita zainteresovanih strana.promena vegetacije na trasi zbog ispuštanja gasa i prirodnog rasta. . Cevovodi Cevi. . radi provere i ispuštanja eventualno zaostale nečistoće i kondenzata.isključivanje iz rada. .puštanje u rad.posuda za skupljanje kondenzata.2. Isključivanje iz rada.uočavanje građevinskih i poljoprivrednih aktivnosti. čistačkih mesta i .utvrđivanje ispuštanja gasa.9. u užem smislu gasovod za transport i distribuciju gasa.5.stavljanje cevovoda van upotrebe. kondenz posude. Puštanje u rad otpočinje: . . Pregledom se nadzire i kontroliše: .praćenje napunjenosti preko pritiska i manometara na nadzemnim objektima ili priključcima i dreniranje cevovoda i uređaja na njemu.pregled obilaskom sa vozilom. . oznaka statusa sa blok ventila.nadzor nad radom i stanjem cevovoda. cevni zaporni zatvarači. . . Početna situacija je da su svi zaporni organi i uređaji u zatvorenom položaju. • Nadzor nad radom i stanjem cevovoda Pregledi cevovoda u funkciji kontrole rada i preventivnog održavanja. čistačka mesta za unutrašnje čišćenje i sekcijski cevni zatvarači integrisani ili povezani u jednu međuzavisnu funkcionalnu celinu čine cevovod. 114 . . • Rukovanje cevovodima u radu Rukovanje cevovodima u toku rada (transporta) svodi se na manipulaciju sa cevnim zatvaračima. Eksploatacija cevovoda i preventivno održavanje • Puštanje u rad Puštanje u rad se vrši po prijemu cevovoda. . po statusu uključen-isključen odnosno deonica je ’’uključena’’ ili ’’isključena’’.

. a gasa i kondenzata pri korektivnom održavanju cevovoda i uređaja. .kontrolom atmosfere u zaštićenim cevima kod prolaza. . isterivanju vode zaostale pri ispitivanju gasovoda na čvrstoću.funkcionalno stanje cevnih zatvarača i moguća oštećenja.oštećenja cevovoda.čistačke kutije i kondenz lonca. Ispuštanje gasa. propuštanja.vizuelno iznad cevovoda koji prolazi ispod vode.oštećenje antikorozione zaštite.manometarskim slavinama.ispusnom vodu SOV i . Gas ’’suši’’ prekrivni sloj zemlje i stvara nepodobne uslove za razvoj biljke koja menja boju i suši se. ulubljenja. . kao što su: . .ispusnim vodovima kod sekcijskih i blok ventila. Pri pražnjenju kondenzata uzimaju se uzorci radi utvrđivanja porekla uzroka nastanka štetnog kondenzata. Na trasi cevovoda kontroliše se prirodni rast i razvoj vegetacije jer rastinje sa dubokim i jakim korenom i žilama može ošteteti ne samo izolaciju nego i gasovod. Ispuštanje kondenzata se vrši periodično. pojavi tečne faze u gasovodu zbog nedovoljne pripreme gasa u degazolinažama i 115 . .prenosnim detektorima gasa. oštećenje mehanizma i indikatora položaja i . Promene na cevovodu i delovima cevovoda uočavaju se i kontrolom ispuštanja gasa koji se vrši: . Čišćenje gasovoda vrši se periodično i pri: izgradnji novih gasovoda. .kontrolom vegetacije.Promena vegetacije iznad i u zoni gasovoda pojavljuje se na mestima ispuštanja gasa. isti se prazne. pri čemu se čisti unutrašnja površina od naslaga na zidovima i sadržaja kondenzata i vode. .kontrolom pada pritiska na deonicama koje se mogu privremeno izolovati i blindirati.vodi za dreniranje filtera.. ogrebotone i sl. To ispuštanje se može vršiti na: . Pražnjenje i čišćenje cevovoda Tokom eksploatacije cevovoda. Kontrola statusa i spoljnog stanja uređaja i cevovoda obavlja se vizuelno i manuelno i utvrđuju se nedostaci.kontrolom atmosfere gasnim detektorom u bušotinama napravljenim šipkom u zemlji iznad gasovoda. Ispust taloga kondenzata nije dozvoljen u otvoreni prostor i on se ispušta u za to predviđene zatvorene prostore ili pokretne cisterne. .sapunicom na nadzemnim delovima cevovoda. gasnog kondenzata i vode može se vršiti samo na mestima izgrađenim za tu svrhu preko cevnih zatvarača.funkcionalnost oštećenja na čistačkim i blok stanicama i drugim uređajima. . .

preko malih slavina na kutiji za manipulaciju. zatvori se poklopac kutije i proveri stanje osigurača. preko osigurača i mehanizma za otvaranje. po rasterećenju kutije. otvori se odzračni vod kutije preko slavine na tom vodu i rastereti se kutija od pritiska. dok su sve ostale zatvorene. odnosno da li slavine pozicija 3 i slavina na priključku 6 i rasteretne male slavine na kutiji dobro drže. lagano otvori slavina 3 i slavina na priključku pozicija 6. Slika 5. Čišćenje gasovoda vrši se na osnovu detaljnog uputstva za svaki konkretan slučaj. proveri se stanje prisutnosti gasa u čistačkoj kutiji postavljenjem manometra na slavinu za kontrolu pritiska. zatvore se male slavine na bajpasu kutije. otvori se ponovo odzraka na kutiji i tek po rasterećenju pritiska sme se otvoriti poklopac kracerske kutije sa velikim oprezom.27). a zatvori slavina 4. Čišćenje gasovoda zahteva solidnu pripremu i koordinaciju svih subjekata u lancu. operater-korisnik-javne regionalne službe. uvodi se gas iza kracera. Odašiljačka čistačka stanica 116 . u kutiju se postavi odgovarajući čistač (kracer) i pomoćnim alatom se gurne napred mimo priključka 6 i prve rasteretne slavine.- odstranjivanju drugih sadržaja u cevovodu. lagano se otvori slavina i konstatuje se pritisak. zatvori se odzračni vod i proveri da li pritisak raste u kutiji. kao i zatvarač kutije.27. na taj način se kracer pomeri do slavine 3 i izjednače pritisci ispred i iza njega. otvaranjem dve krajnje slavinice. Praktično čišćenje otpočinje i vrši se sa otpremne čistačke stanice na sledeći pojednostavljeni način: na čistačkoj odašiljačkoj stanici pri transportu gasa otvorena je samo kuglasta slavina (pozicija 4 na slici 5.

O kracovanju se obaveštavaju krajnji korisnici zbog pripravnosti za eventualni nenamerni zastoj u isporuci.sadržaju kondenzata i nečistoća. konstatuje se prolaženje kracera. manipulacija prijema kracera u prijemnoj stanici je slična. Postupak stavljanja van upotrebe na određeno vreme i zbog opravdanih razloga vrši se snižavanjem pritiska i potrošnje gasa iz njega na pouzdanu vrednost i pouzdanom blokadom ulazno-izlazno cevnih zatvarača.zbog opasnosti ua gasovod ili okolinu ili . Kracer grebač i inspekcijski kracer U toku čišćenja vodi se računa o statusima zapornih organa na blok ventilima. . sve se vraća u prvobitini status. • Stavljanje cevovoda van upotrebe Može se vršiti na određeno vreme i na trajni period. tako da brzina kracera bude 2-5 m/s.28. O čišćenju se pravi izveštaj u kojem se naročito daju podaci o: .- kracer se potiskuje napred.prestanka potrebe za transportom (preseljenje potrošača). stvarnoj i računskoj. .sastavu uzetog kondenzata (ako je uzorkovan). na pokazivaču prolaska kracera pozicija 5. samo što se odvijaju u obrnutom redosledu u odnosnu na odašiljanje. Osetljivost sistema kracovanja je naročito zbog toga što se izvodi u pogonskim uslovima. reguliše se proticanje gasa preko slavina na priključku 6.stanju oštećenosti čistača. a da se komfor krajnjih korisnika ne poremeti. Manipulacijom sa gasom.brzini kretanja čistača. a sve prema konkretnom uputstvu za svaku instalaciju.trajne zabrane korišćenja od strane nadležnog organa. na otpremnoj stanici i odašiljanju kracera. 117 . Stavljanje gasovoda van upotrebe vrši se zbog: . blagovremenom dreniranju kondenzata iz skupljača i na prijemno čistačkoj stanici. . .dotrajalosti. . Slika 5.

Pucanje gasovoda i integrisanih elemenata se ređe dešava i one su posledica. kao što su razni čepovi i obujmice. skrivenih grešaka ili neispravne montaže. naročito kod perforacija. Najčešće se oštećuje mehanička izolacija te se na tom mestu ubrzava proces korozije i nastaju perforacije. Korektivno održavanje cevovoda Obuhvata rekonstrukciju i sanaciju cevi i drugih integrisanih delova cevovoda. 118 .29. a šahtovi zatrpaju. izvrši se njegovo ispiranje i odstranjivanje mogućnosti da se u njemu stvori eksplozivna smeša. Slika 5. a u poslednje vreme i plastični materijali u obliku višeslojnih obujmica.Postupak - se sprovodi na sledeći način: predmetni gasovod se blokira pratećim cevnim zatvaračima. novi deo cevovoda treba da bude od cevi ili delova cevi istog ili boljeg kvaliteta i iste ili veće debljine zida. Do stvaranja takvih uslova. Primer obujmica pri sanaciji cevi • Najčešći otkazi cevovoda Proističu iz spoljne degradacije pri građevinskim aktivnostima u okruženju i korozionog dejstva. Kada se deo cevovoda iz bilo kojih razloga menja ili izmešta. predmetni gasovod se rastereti pritiska. • Otklanjanje oštećenja cevovoda Oštećeni delovi se skoro po pravilu zamenjuju novim. Isto važi i kada se mehaničko ili koroziono oštećenje ili propuštanje – perforacija sanira isecanjem oštećenog cilindričnog dela cevi i zamenjuje novim zdravim komadom. O gasovodu stavljenom van upotrebe vodi se evidencija i u katastru podzemnih instalacija. pre svega. kada se za to stvore uslovi (ili odmah po pravu prečeg). primenjuju se tehničke mere sanacije. oslobodi od gasa. krajevi gasovoda se bezbedno blindiraju.

. a pre spajanja na matični cevovod. Kompresor mora biti zaštićen od određenih preopterećenja.habanje i oštećenje usled pregrevanja ulja. zatvaranje gasa i isključenje električne energije rukuje sa najmanje dva mesta. Rastojanje obodnog zavara od sledećeg najbližeg obodnog zavara na cevovodu treba da bude najmanje 1.30. Ispitivanje se vrši na ispitnim sekcijama nakon postavljanja. a koja mora ispuniti sledeće uslove (u našem slučaju ovo važi za stanice koje imaju veću snagu od 735 kW): . pregrevanja rashladnog sredstva ili pada njegovog pritiska. osim za električna kola koja služe za osvetljenje u slučaju opasnosti i električna kola čije delovanje može smanjiti mogućnost oštećenja postrojenja.Najmanja dužina novog cilindričnog dela cevi treba da bude 1. .10.5 D ali ne manje od 1 m. kompresorske stanice se mogu definisati kao sistemi sa daljinskim nadzorom.da se uređajima za zaustavljanje rada. postoje skoro svi tipovi gasnih uređaja. . Funkcionalne sheme centrifugalnog i klipnog kompresora 119 . niskog pritiska ulja. kompresorska stanica mora imati sistem za zastavljanje rada stanice.da zaustavi rad kompresora i gasnih instalacija i da prekine dovod električne struje u kompresorsku stanicu.centrifugalni kompresori i . Ispitivanje se vrši na pritiscima zahtevanim za novi cevovod postavljen u istoj lokaciji.da zatvori dovod gasa u stanicu i odvod gasa iz stanice i da ispusti gas iz sistema stanice kroz ispusnu cev. U slučaju opasnosti. opreme i instalacije. U novije vreme.prevelika brzina. od kojih jedno mora biti izvan požarne zone. najčešće se nalaze: . Kompresori i kompresorske stanice Kompresorske stanice predstavljaju najsloženije objekte funkcije transporta i održavanja. 5.klipni kompresori. u kojima pored kompresora. kao što su: .2. Zamenjeni deo cevovoda treba da se ispita na čvrstoću i nepropustljivost. .prejake vibracije. Na transportnom sistemu za gas. Kompresorske stanice su objekti sa stalnom ljudskom posadom i sa stalnom telekomunikacionom vezom.5 D ali ne manja od 1 m. odnosno upravljanje i nadzor se može obavljati iz upravljačko-kontrolnog centra. Ispitivanje prelaza vrši se pre postavljanja i po postavljanju. Slika 5.

ispusno-odušni sistem. . plutajući zaptivač. sedište ventila sa ostalim uređajima. zupčasti prenosnik za pokretanje motora. 11. zbirni dovod vazduha. kućište motora. bregasta osovina.pomoćni gasni sistem. 7. 17.31. ventil kompresora. 16.Rukovanje kompresorima i kompresorskim stanicama Rukovanje kompresorima i kompresorskim stanicama poverava se kvalifikovanim specijalistima. 8. izduvni gasovi – kolektor Pri prvom puštanju u rad novog motora ili posle generalnog remonta. cilindar kompresora. 4. 3. 22.recirkulacioni sistem. a rukovanje kompresorima vrši se prema uputstvima proizvođača. U savremenim kompresorskim stanicama upravljanje i rukovanje je automatizovano u onoj meri koju dopuštaju uslovi rada. 21. 120 . 2. . ventil za ubrizgavanje goriva. revizioni otvor. klipni prstenovi. ventil motora. Slika 5. njegovim prvim ili procesnim puštanjem u rad.stanje filtera za vazduh. vođica ukrsne glave. tako da oni budu spremni za rad i sa predviđenim parametrima. 14. Izgled i podsklopovi klipnog kompresora i gasnog motora: 1. cevni dovod goriva. 15. 9. postolje. klip motora. potrebno je prekontrolisati stanje na glavnim i pomoćnim sistemima: . brisač za ulje. 12. 18. mora se na njemu proveriti: . poklopac glave motora. 5. 13. ’’O’’ zaptivke. . dok se rukovanje instalacijom kompresorske stanice vrši prema uputstvu izvođača radova (montaže). cilindar za hlađenje. ukrsna glava. Pre početka direktnog rukovanja sa kompresorom. 19. 6. Na primeru klipnog kompresora sa gasnim motorom informativno će se pokazati princip rukovanja. 20. 10.glavni gasni sistem.

aktivirati diferencijalne manometre na gasnim kolektorima. i po potrebi pritegnuti. . a ručicu slavine za dovod gasa.otvoriti slavinu za dovod vazduha. a cevni zatvarači moraju biti u radnom položaju.- stanje filtera za podmazivanje. 121 .komande motora pripremiti za start. ručno pokrenuti motor da bi se uverili da on može nesmetano raditi. proveriti ili dopuniti sistem vode za hlađenje. proveriti sve priključke za gorivi gas. podmazati vođice usmenih i popisnih ventila. ulje. vodu i sl. a na slavini za regulaciju pogonskog gasa podići polugu u poziciju start. postaviti prekidač za paljenje u položaj otvoren (ON) dok se cevni zatvarač za gorivi gas i dalje drži u položaju zatvoreno (OFF). Sada je motor spreman za puštanje u rad i može se startovati na sledeći način: . sem za gas. proveriti i napuniti sistem za podmazivanje.

U svom normalnom radu to je oprema ili njeni delovi koji normalno varniče dovoljnom energijom da se eksplozivna smeša upali (sklopke. 122 . itd.elektromotorni pogoni (kompresori i pumpe). Zato je važno klasifikovati prostore koji su ugroženi eksplozivnim smešama. Primena električnih uređaja i instalacija mora da bude bezbedna. Najčešći uzrok paljenja (požar. potrebnih za praćenje i upravljanje sistemom. prisustvo fizičkih pojava kao što su statički elektricitet ili električna pražnjenja atomosferskog porekla (munja). može takođe biti uzrok paljenja eksplozivnih smeša.VIII 6. . Sve ovo ukazuje na posebne propise i tehničke uslove za izvođenje elektroinstalacije – to uslovljava kvalitetnije izvođenje. . za rana merenja i regulacije. delovi motora). električne uređaje posebne izrade kao i obraćanje pažnje na fizičke pojave koje kod običnih instalacija nisu od značaja (pojava statičkog elektriciteta naprimer). Ove pojave su elektromagnetnog porekla pa se eliminisanje uzročnika paljenja vrši elektrotehničkim principima primenjenim na projektovanje i održavanje gasovodnih objekata.osvetljenje. eksplozija) određenih gasovitih smeša može dati elektrooprema u svom normalnom radu ili prilikom njihove havarije. odnosno da se odrede takozvane zone opasnosti. ELEKTROINSTALACIJA Potreba za električnim instalacijama i uređajima na gasovodnom sistem je višestruka: .različite vrste davača. Primenu rešenja uzrokuju i ekonomski faktori (ne primenjivati skupa rešenja bez tehničko-tehnološke nužde). Potencijalno opasne havarijske situacije se mogu javiti na opremi (preskok prenapona na armaturi uređaja) ili na instalacijama (struja i napon greške kratkog spoja ili zemljospoja). Kada nema prisustva komercijalne električne energije (električnih napojnih uređaja i opreme). Specifičnost ove oblasti se ogleda u tome što se kod električnih instalacija i opreme kod gasovodnih sistema mogu pojaviti ugljovodonici koji se transportuju i distibuiraju (instalacija i uređaji u posebnoj atmosferi – rad i održavanje istih).

Primer: okolina prirubnica. Zona opasnosti 1. Osnovna načela se obično daju standardima.2. Prostor u kome je učestanost i trajanje eksplozivnih smeša veoma veliki. prostorno. Prostor u kome je učestanost trajanja eksplozivnih smeša veoma mala i nije predviđena normalnim tehnološkim procesom. zonu 0 prate zone 1 i 2. Prostor u kome je učestanost i trajanje eksplozivnih smeša očekivano.1. Klasifikuju se prema koncentraciji i vremenskom trajanju eksplozivnih smeša. Primer: rezervoarski prostor. Moguće je prisustvo smeša u normalnom radu jer ga tehnološki proces dozvoljava.6. Na određivanje zona najviše utiču izvori opasnosti (trajan.2. Sistemi mreža Prema JUS/IEC standardima sistemi niskonaponskih mreža se označavaju sa dva slova od kojih se prvo odnosi na uzemljenje nule transformatora sa kojih se napaja mreža. 6. Primer: okolina odušnih otvora gasovoda. sekundarni i višestruki) i ventilacija (prirodna i prinudna). Električne instalacije u zonama opasnosti 6. Može se desiti i trajati kratko (nekoliko puta godišnje i trajati par sati). To je prostor u kome je primena elektroinstalacija i opreme moguća uz uobičajenu kvalitetnu izradu i uslove koje nalaže pravilo struke i pozitivni propisi.1. a zonu 1 prati zona 2. primarni. Zona bezbednosti predstavlja prostor u kome nije moguće prisustvo smeša zapaljivih gasova i vazduha. 123 . Po pravilu. Zona opasnosti 2. Univerzalni model se retko može napraviti za bilo koju tehnologiju. To je zapravo deo prostora u kome tehnološki proces dozvoljava prisustvo eksplozivnih smeša tokom normalnog rada u dužem periodu. a drugo na uzemljenje potrošača priključenih na mrežu. Zone opasnosti su delovi ugroženog prostora. Zone opasnosti U praksi se prilikom određivanja zona moraju sagledati svi faktori i usvojiti određena metodologija koja podrazumeva redosled analiza pojedinih faktora koji određuju prostornu granicu zona. Zona opasnosti 0.

podrazumeva povezivanje svih provodnih delova potrošača za nulti vod vezan neposredno sa uzemljenom nulom transformatora. 6. što znači posredno uzemljenje nule transformatora.3. Kablovi sa spojenim metalnim plaštom ili plaštom od čelične žice bez zaštitnog nepromočivog plašta se ne smeju upotrebljavati. 6. 124 . odnosno indirektnim naponima – indirektni naponi mogu izazvati opasno iskrenje provodnih delova različitog potencijala. Električni uređaji Postavljaju se u zone što je moguće nižeg stepena opasnosti ili u neugrožen prostor. nulovanje. mora biti izrađen od samogasivog materijala koji ne podržava gorenje. Ako kablovski pribor nije ispitan za odgovarajuću zaštitu i zonu ne sme se upotrebiti izvan zone sigurnosti. ako to dopuštaju tehničko-tehnološki uslovi rada. Svi potencijalni sistemi mreža nisu pogodni za ugrožene prostore. preko velike impedanse kojom se ograničava struja greške. Izolovani provodnici se mogu koristiti samo za ožičenje unutar zatvorenih kućišta ili cevnog sistema instalacija. zajedničko uzemljenje i sl. Kablovi i izolovani provodnici Za fiksne instalacije upotrebljavaju se kablovi sa metalnim.2.1 Oznake znače: T – neposredno uzemljen sistem i sa njim u vezi primenjeni sistemi: zaštitno uzemljenje. Posebnost primenjenih sistema mreža ogleda se u pojavi opasnog iskrenja ili zagrevanja izazvanog strujama greške.Slika 6. N – nulovanje.2. Ukoliko se kabl ne polaže u zemlju ili peskom ispunjenu cev ili ni na koji način nije zaštićen od požara. plastičnim ili gumenim plaštom. I – izolovani sistem mreža.

osim provodnika. • prema temperaturnoj klasi.eliminisanje prisustva eksplozivne smeše u radnom delu elektrouređaja. . 6. metan i zemni gas pripadaju grupi A. a drugi na prodiranje vlage. koji se primenjuju u zonama opasnosti. označavaju se sa Ex (prema sadašnjem standardu). metan i zemni gas pripadaju klasi T1. ukoliko na samom uređaju nije drugačije navedeno. Primer: iz navedenog.2.Exe – povećana bezbednost.kontrolisanje eksplozije ako do nje dođe i . . kao i smeše propan-butana. . . . primenjuje se odgovarajući oblik IP NN zaštite. oznaci Ex se indeksno dodaju mala slova koja označavaju tip zaštite: .Exn – uređaji normalne kvalitetne izrade koji ne varniče.Exo – uranjanje u tečnosti.Exp – nadpritisak.Exm – punjenje čvrstim materijalima ili inkapsulacija. Izbor električnih uređaja • prema oblasti primene: u rudarstvu je oznaka I. T5 (od 100 do 135oC). Označavanje i izrada električnih uređaja za ugrožene prostore Svi električni uređaji i komponente. • prema temperaturi okoline i radnim uslovima. gde se prvi N broj odnosi na prodiranje čvrstih tela i prašine.3. Ranija oznaka ovih uređaja na našim prostorima je bila S. 125 . a smeše propana i butana klasi T2. T3 (od 200 do 300oC).Exs – naročita vrsta zaštite (kombinacija Exe+Exd ili Exd+Exi). a u industriji II. a time i najopasniji su gasovi grupe C.Ako se električni uređaji postavljaju u zone opasnosti moraju biti izvedeni u odgovarajućoj Ex izvedbi. zatim B i na kraju A.eliminisanje uzročnika paljenja.1. T4 (od 135 do 200oC). • prema uslovima montaže uređaj može biti zatvoren. poluotvoren i otvoren prostor.3. podrazumeva temperature od -20 do 60oC. naprimer IP54 znači da je kućište uređaja konstruisano tako da ne dozvoljava prodor prašine i prskajuće vode.Exi – svojstvena bezbednost (samosigurnost). . . B i C) u odnosu na maksimalni eksperimentalni bezbedonosni zazor (MEBZ) i minimalnu struju paljenja (MSP). T2 (od 300 do 450oC). oznaka za zemni gas (metan) je data kao IIAT1. T6 (od 85 do 100oC). Zavisno od konstrukcije uređaja i primenjene zaštite. Uređaji planirani za grupu c mogu da se primene i za grupe B i A – obrnuto ne važi. određuju se grupe gasova u odnosu na temperaturu paljenja kao: T1 (iznad 450oC). • prema grupi gasova (A. 6.Exq – punjenje peskom. Principi izrade ovih uređaja su u osnovi: . . najzapaljiviji. .Exd – nepropaljivo kućište (neprodorni oklop).

dodatne oznake utvrđene standardima za primenjenu vrstu zaštite. Zaštita od opasnog iskrenja u zonama opasnosti Ne sme se dozvoliti razlika potencijala na uređajima koja može izazvati iskru dovoljne energije da upali eksplozivnu smešu.naziv proizvođača. Ex izrade.6. Konstrukcione karakteristike elemenata za spajanje elektroinstalacija i uređaja • Kućišta se izrađuju od konstrukcionog čelika najnižeg kvaliteta. Provodni elementi u izolacionom delu koji služe za učvršćenje provodnog izolatora moraju biti sigurno učvršćeni. godinu i broj tipskog ispitivanja. lakih metala (sadržaj Al preko 15%) i plastičnih materijala uz uslov da izdržavaju sva relevantna ispitivanja. 126 . materijali moraju biti samogasivi ili nezapaljivi. .4. Elementi za mehaničko spajanje moraju biti učvršćeni tako da se mogu skinuti samo pomoću alata. Električno spajanje (stezaljke) mora biti izvedeno tako da se pritisak spoja ne prenosi na izolator.oznaku protiveksplozijskog uređaja sa područjem primene (naprimer Exd II B T3). .standard na kome je bazirana primenjena vrsta zaštite. Kućišta koja sadrže osigurače (razvodni ormari) moraju biti mehanički blokirana. tako da se njihova zamena može vršiti samo u beznaponskom stanju. opremljeni su pločicama sa natpisom koji sadrži: .Opasnost od napona greške (zavisi od primenjenog sistema mreža). sem kablova. sva elektrooprema i instalacije u zonama opasnosti moraju biti kvalitetne izrade. čak i kada nisu posebne. koji se primenjuju u zonama opasnosti.oznaku. a osigurač ne može doći pod napon sve dok kućište nije sasvim zatvoreno. . . propisa i naredbi koje se moraju ispoštovati. • • • • • • 6. Priključne kutije moraju biti izvedene u jednoj od vrsta protiveksplozijske zaštite (najčešće Exe).proizvodni broj ako se ne radi o uređaju masovne proizvodnje (naprimer razvodne kutije). . ne mogu se ukloniti delovi blokade bez posebnog alata. 6.oznaku tipa uređaja.6. otporni na zakretanje – spoj mora biti trajan i siguran sa provodnikom. To su: . Sva električna oprema i uređaji. Generalno. .oznaka i broj pojedinačnog ispitivanja. Potrebni sertifikati za uređaje primenjene u zonama opasnosti Pravna regulativa nameće niz zakona. Uređaji za blokiranje se koriste da se obezbedi osiguranje primenjene vrste zaštite (na otvaraj pod naponom).5. .

mernom opremom i proverom funkcionalnosti. svakodnevnog održavanja. Potrebna dokumenatcija: Glavni elektroprojekat izvedenog objekta. 6. Sertifikati Ex opreme. popravke i sanacije kvarova. Zaštita od atmosferskog pražnjenja (gromobranska zaštita). Kroz Pravilnik o održavanju se daju postupci i radnje koje se obavljaju tokom periodičnih pregleda ove opreme. 6. nedostatak galvanskih spojeva. invertorima. Za elektroinstalacije i uređaje smeštene u potencijalno opasnim eksplozivnim prostorima (Ex uređaji). akumulatorskim baterijama. Održavanje ove opreme podleže pozitivnim. nezavisnim izvorom napajanja (dizel agregat) itd. Obavlja se periodično i spada u poslove redovnog. Fabrički sertifikati opreme i Izveštaji sa nultog pregleda. Statički elektricitet (provodni delovi moraju biti elektrostatički uzemljeni). Poslovi i postupci održavanja električnih instalacija i uređaja Svaka kompanija ima svoj Pravilnik o održavanju koji sadrži niz radnji koje je potrebno obaviti u toku periodičnih pregleda razvrstanih po obimu poslova i učetanosti obavljanja.7.1. Pri transportu ugljovodonika postoji niz elektrouređaja i elektroopreme koja nije za eksplozivne sredine i nije smeštena u zone opasnosti. zaprljanost funkcionalnih delova opreme (kontakti). Poslovi redovnog i vanrednog održavanja elektroinstalacija i uređaja Održavanje ove opreme se može podeliti na kontrolu. Uspešno i efikasno održavanje elektroinstalacija i uređaja podrazumeva da služba koja se bavi ovom delatnošću mora da poseduje svu potrebnu dokumentaciju za objekat prilikom preuzimanja objekta na održavanje. naprimer). Kontrola se obavlja vizuelnim pregledom. servisiranje i remonte. statičnim prekidačima. 127 . važi posebna zakonska regulativa. Izveštaji sa nultog pregleda sadrže merenja obavljena na elektroinstalacijama koja se odnose na napojnu mrežu i uzemljenje. Oprema ovog tipa: sistemi besprekidnog napajanja sa ispravljačima. odstupanja od uobičajenog rada (treperenja svetiljki) i neispravnost uređaja (električna brojila. opštevažećim propisima koji su uobičajeni za ovu opremu. odnosno poseban Pravilnik o održavanju ovakve opreme. Vizuelni pregled: uočavanje mehaničkih oštećenja. • Kontrola Podrazumeva pregled i proveru funkcionalnosti.- Ekvipotencijalizacija (izjednačavanje potencijala tako što se svi metalni delovi povezuju na zajedničko uzemljenje ili na dodatni sistem za izjednačavanje potencijala).7.

sanacije i remonte elektroopreme).7. Remont elektroinstalacije može da vrši i firma ovlašćena za izradu instalacija uz uslov eksterne (spoljne) verifikacije – nulti pregled.7. Treba naglasiti da se na terenu (na licu mesta) uglavnom vrši kontrola opreme i demontaža i montaža opreme (vezano za popravke.3. kao i za nove objekte. nakon čega izdaje sertifikat o izvršenom remontu i stavlja oznaku na remontovan uređaj. osvetljenje i sl. tako ni lica na održavanju svojim postupcima ne smeju izazvati havariju. ovlašćena firma (naprimer Radionica za remont). 128 .Merna oprema: proveravaju se parametri na nultom pregledu – prelazni otpori uzemljivača. uglavnom zamena potrošnih elemenata sa originalnim novim delovima ili kompletnih elemenata elektroinstalacija. Funkcionalne probe: proveravaju se uređaji koje su predviđene za automatski rad. U okviru redovnog održavanja na ovakvoj opremi mogu se vršiti popravke manjeg obima. ukoliko ima ovlašćenje za rad i održavanje na ovakvoj opremi. Podaci se arhiviraju i putem računara odnosno preko baza podataka istih aktivnosti i parametara. mernim protokolima itd. Kontrola ukazuje na potrebu vršenja popravki ili sanacija na instalaciji i opremi. Ako popravka ne može da se izvrši na licu mesta vrši se sanacija shodno propisima koji definišu rad na održavanju sa ovakvom opremom. • Popravke i sanacija Ograničen je broj popravki koji se mogu izvršiti na Ex uređajima. pogone pumpi.2. Sve se ovo arhivira u pisanoj formi (putem obrazaca) tako da kasnije može biti dostupno operativi rada i održavanja ali i inspekcijskim kontrolama. otpori galvanskih veza. 6. Posebnosti tehnološkog postupka održavanja elektroinstalacije Posebnost se ogleda u mogućem prisustvu eksplozivnih smeša i kako su instalacije i uređaji izvedeni na takav način da eliminišu uzročnike paljenja. podešenost termičke zaštite i uređaja za brzo prekidanje struje greške. • Remont Remont opreme u Ex zaštiti vrši kvalifikovana. 6. Ovaj remont može da vrši i služba održavanja. izveštaja o izvršenim intervencijama. Evidencija o postupcima Evidencija se vrši putem takozvanih ličnih kartona opreme.

2. a ukoliko su u pitanju teški gasovi (smeše propan-butan). Uobičajeno je da se svi postupci kontrole obavljaju prilikom periodičnog obilaska. Evidentiraju se sve intervencije. Električne instalacije u zonama opasnosti Pregled instalacija se svodi na kontrolu mera za zaštitu od opasnog iskrenja kao osnovnog kriterijuma za izvođenje instalacija u zonama opasnosti.8. Uglavnom se koriste digitalni instrumenti. Ako se uoče promene. koncentracija se meri u gornjim delovima prostorije u odnosu na izvor opasnosti.8. ukoliko nisu posebne izrade. 6. se vrši tako što se proverava da li ima isti izgled kao kod nultog pregleda. Praktično izvođenje radova na elektroinstalacijama i uređajima u zonama opasnosti 6. Električni uređaji u zonama opasnosti Znajući da nisu dozvoljene intervencije na električnim uređajima koji se nalaze u zonama opasnosti (Ex). Evidentiranje intervencije na uređajima i opremi se vrši obavezno u kartonu koji je otvoren na početku eksploatacije. osim zamene potrošnih delova originalnim delovima po preporuci proizvođača. odnosno opreme. kontrola ovih uređaja se svodi na vizuelne preglede i evidentiranje svih intervencija izvršenih na njima. 129 . koji imaju sopstveno napajanje i kao takvi su potencijalno opasni za eksplozivne sredine. Zona opasnosti je prostor u kome treba definisati sve moguće postupke i radnje lica na održavanju i rukovaoca.8.1. Po izvršenom merenju koncentracije. Oni obično rade u opsegu od donje granice eksplozivnosti do gornje granice eksplozivnosti (za metan od 4 do 12 Vol%) i imaju alarm (zvučni ili svetlosni) za upozorenje o prisustvu eksplozivne koncentracije.• Merenje koncentracije eksplozivnog gasa u zonama opasnosti Merenje se vrši posebnim instrumentima koji se nazivaju eksploziometri. zemni gas) koji je lakši po gustini od vazduha. • Merenje otpora (prelaznog otpora uzemljivača) Merenje koje se najčešće radi na objektima. koncentracija se meri od izvora opasnosti naniže po prostoriji. 6. Ako je u pitanju laki gas (metan. pristupa se merenju elektroopreme. kada se dokaže da nema eksplozivnih smeša. Vizuelni pregled uređaja. Funkcionalna provera se vrši na uređajima ili opremi koja nisu u stalnom radu. vrši se popravka.

Kontrola se vrši posebnim instrumentima (revitaster) koji su obično višefunkcionalni.8. Vizuelno se proveravaju spojevi na spoljnom uzemljenju između provodnika. • Kontrola izjednačenja potencijala Predstavlja obaveznu meru zaštite od opasnog iskrenja nastalog zbog greške na mreži. 6. Merenjem se na svakom merno-rastavnom spoju proverava prelazni otpor uzemljivača pri čemu on ne sme biti veći od 10Ω. zemljovoda i uzemljivača. • Kontrola podešenosti zaštitnih uređaja za prekidanje stanja greške Ovi uređaji se koriste kako bi što pre prekinuli struju greške u mrežama koje su primenjene u zonama opasnosti. prenapona atmosferskog porekla i prenapona zbog naboja statičkog elektriciteta.3.• Kontrola uzemljenja kao zaštita od atmosferskog pražnjenja Kontrola se vrši mernim instrumentom i vizuelno. Kontroliše se merenjem instrumentom i vizuelnom kontrolom. hvataljki. Periodičnost kontrole i evidentiranje Periodičnost kontrole je određena pozitivnim propisima za ovu oblast i pravilnikom kompanije koja radi poslove održavanja. 130 .

6 ili diferencijalni manometri. 2. Nadzemni gasovodi sa radnim pritiskom gasa višim od 6 bara ispituju se na čvrstoću vodom.IX 7. Od momenta povišenja pritiska. uz premazivanje zavarenih spojeva rastvorom sapuna u vodi. puteva i ulica. nije dozvoljen nikakav rad na gasovodu i u neposrednoj blizini gasovoda. ISPITIVANJE ČELIČNIH GASOVODA Posle zatrpavanja rova. Preduzeće koje sprovodi ispitivanje mora da raspolaže kvalifikovanom. osim ukoliko se ne radi o merama koje su neophodne za sprovođenje ispitivanja. Ispitivanje se izvodi u skladu sa Tehničkim uslovima za ispitivanje pritiskom cevovoda i opreme. Korišćeni manometri moraju da poseduju atest od ovlašćene organizacije za baždarenje da su u potrebnoj klasi tačnosti. 131 . Ako montaža dela prolaza gasovoda mora da se vrši iz više sekcija. prethodno se ispituju. gasovod mora da se ispita na čvrstoću i propustljivost u celini. Deonice koje se polažu ispod železničkih i tramvajskih pruga. Pri ispitivanju na čvrstoću koriste se manometri klase 1. ili u deonicama. Pre ispitivanja ovih delova gasovoda neophodno je da se izvrši 100% radiografsko snimanje zavarenih spojeva. pa sve do njegovog sniženja nakon ispitivanja. a pre puštanja u rad. Ispitivanje na propustljivost obavlja izvođač radova u prisustvu nadzornog organa investitora. ispitivanje na propustljivost vrši se nakon ugradnje. pouzdanom i obučenom radnom snagom. Ispitivanje gasovoda i MRS na propustljivost i čvrstoću vrši se vazduhom ili inertnim gasom. puteva ulica i vodenih prepreka moraju da se ispitaju dva puta: 1. u trajanju od 24 časa. Delovi gasovoda na prolazima ispod železničkih ili tramvajskih pruga. Mašine i uređaji koji se koriste za ispitivanje moraju da budu opremljeni u skladu sa propisima o zaštiti na radu i u skladu sa njima da se koriste. Na propustljivost – vazduhom ili inertnim gasom pre ugradnje dela gasovo-da na mestu ukrštanja u trajanju od 1 čas.6 a pri ispitivanju na nepropusnost manometri klase 0. bez premazivanja zavarenih spojeva rastvorom sapuna u vodi. Manometri koji se koriste prilikom ispitivanja moraju da imaju određenu klasu tačnosti. Na čvrstoću i propustljivost – vazduhom ili inertnim gasom pri konačnom ispitivanju celog gasovoda.

d (m) – unutrašnji prečnik gasovoda. nakon stabilizacije pritiska.1: Tabela 7.5 16. Eventualno uočeni nedostatci ovim ispitivanjima uklanjaju se tek po sniženju pritiska do atmosferskog. dozvoljeni pad pritiska računa se po sledećem obrascu: ∆p = 0.0 Podzemni gasovodi svih radnih pritisaka ispituju se na propustljivost na sledeći način: • • gasovod se pod ispitnim pritiskom drži do početka ispitivanja kako bi se izjednačile temperature ispitnog fluida i okoline. Smatra se da je gasovod sa uspehom izdržao ispitivanje ako stvarni pad pritiska za vreme ispitivanja nije veći od proračunatog po obrascu koji se odnosi na gasovod istog prečnika: ∆p = 0.0 16..3 ⋅ s ⋅ (d 1 ⋅ l 1 + d 2 ⋅ l 2 + .…dn (m) – unutrašnji prečnici gasovoda za deonice koje se ispituju. + d n ⋅ l n ⋅ 133.3 ⋅ s ⋅ 133. l1.. s (h) – vreme trajanja ispitivanja. Ispitni pritisci na čvrstoću i propustljivost Radni pritisak u gasovodu [bar] Do 6 6 – 12 12 – 16 Ispitni pritisak [bar] čvrstoća 8. drže pod pritiskom najmanje 1 čas. trajanje ispitivanja na propustljivost je najmanje 24 časa.. posle čega se pritisak snižava do određene vrednosti za ispitivanje na propustljivost i vrši se pregled gasovoda i armature.…ln (m) – dužine deonica gasovoda koje odgovaraju prečnicima di . u gasovodu se održava pritisak konstantnim. + d n ⋅ l n ) 2 2 2 d 1 ⋅ l 1 + d 2 ⋅ l 2 + .0 12.32 d Ukoliko je gasovod sastavljen od deonica različitih prečnika. date su u tabeli 7.0 24. proverava se propustljivost navojnih. Stvarni pad pritiska za vreme ispitivanja je: ∆p s = (H 1 + B1 ) ⋅ (H 2 + B 2 ) [Pa] 132 .Gasovodi i MRS ispituju se na čvrstoću tako što se.32 gde su: ∆p (Pa) – proračunski pad pritiska. prirubničkih i dostupnih zavarnih spojeva rastvorom sapuna u vodi. l2. Ako se gasovod ispituje vazduhom.0 propustljivost 6. Vrednosti pritisaka pod kojim se ispituju gasovodi na čvrstoću i propustljivost. d2.1. Za vreme pregleda i provere rastvorom. d1..

prisutnost mikroorganizama. U spoljne faktore spadaju svojstva atmosfere. Pri postupnom ispitivanju MRS. Intenzitet korozije zavisi od karakteristika gasovoda i od karakteristika spoljnih faktora. vrši pregled i provera rastvorom sapuna u vodi. pritisak.0 12. Veličine ispitnih pritisaka date su u tabeli 7. 133 . kao što su: struktura gasovoda. 8.2. tla ili materijala sa kojim je gasovod u dodiru i ona obuhvataju: vrstu i koncentraciju agresivnih sastojaka. U karakteristike gasovoda spadaju konstruktivna svojstva. bez snižavanja pritiska. posle čega se pritisak snižava do vrednosti za ispitivanje na propustljivost. H1 i H2 (Pa) – pokazivanje manometra na početku i na kraju ispitivanja. koji rade na bilo kojim pritiscima. Kada pritisak postigne tu vrednost. U razmatranju korozije gasovoda razmatra se odvojeno problem korozije nadzemnih gasovoda od korozije ukopanih gasovoda. B1 i B2 (Pa) – pokazivanje manometra na početku i na kraju ispitivanja. pH vrednost. električni naboj. mehanička i fizička svojstva gasovoda. Provera sapunicom vrši se na svim zavarenim. temperaturu. vibracije i gibanja tla i gasovoda. prisutnost raznih instalacija i elektromagnetskih postrojenja.5 16.0 propustljivost 6. pri ispitivanju na propustljivist moraju da se drže pod ispitnim pritiskom najmanje 30 minuta. itd. Smatra se da je gasovod sa uspehom ispitan ako ne postoji vidan pad pritiska na manometru i ako ne postoje nezaptivenosti kod provere rastvorom sapuna u vodi.gde su: ∆ps (Pa) – stvarni pad pritiska. Ispitivanja MRS na propustljivost moraju da traju najmanje 24 časa.0 Pri ispitivanju na čvrstoću gasovoda i armature u MRS povišava se pritisak u cevovodu do ispitnog. naprezanja. vrši se provera zavarnih. pri čemu pad pritiska ne sme da pređe 1% početne vrednosti. Veličine ispitnih pritisaka Radni pritisak u gasovodu [bar] Do 6 6 – 12 12 – 16 Ispitni pritisak [bar] čvrstoća 8. prirubničkih i navojnih spojeva rastvorom sapuna u vodi. Pod tim pritiskom se gasovod drži 1 sat.0 24. prirubničkim i navojnim spojevima. posle čega se.2. veličine ispitnih pritisaka uzimaju se posebno do i od regulatora pritiska. vlažnost. Tabela 7. Nadzemni gasovodi. radijaciju.0 16. naponi u gasovodu i oštećenja na gasovodu. fizičkim i biološkim uticajima koji mogu štetno delovati na površinu gasovoda i uzrokovati koroziju. KOROZIJA I ZAŠTITA OD KOROZIJE Gasovodi izrađeni od čeličnih cevi su izloženi razlčitim hemijskim.

procesa korozije. proces korozije. kao i brzina korozije je najčešće rezultat zajedničkog delovanja više procesa kao što su elektrohemijski procesi. Na primer.2 prikazani su primeri kod kojih dolazi do stvaranja anodnih i katodnih procesa na čeličnim cevima. Na samom čeličnom cevovodu stvaraju se anodne i katodne površine. elektrolit i veza između elektroda. jer se na cevovodu stvaraju različiti potencijali.2. Korozija metala ukopanog u tlo.1. zbog promene strukture čelika nastale savijanjem cevi 134 . Na slikama 8. ako postoje razlike u strukturi čelika i dr.1.1 i 8. ako su delovi cevi izložene različitim naprezanjima. Procesi korozije čelika su elektrohemijske reakcije koje se mogu podeliti na anodni i katodni proces. anoda i katoda.Korozioni procesi na ukopanim gasovodima zbog elektrohemijskih i elektroenergetskih odnosa tla i metala su višestruko veći od korozionih procesa metalnih površina koje su izložene atmosferi. biokorozija i dr. Slika 8. Različiti potencijali između dva dela cevi nastaju na različite načine. 8. Praćenje korozije ukopanog gasovoda u tlo je daleko složenije od praćenja korozije na nadzemnom gasovodu. razlika potencijala nastaje ako su površine cevi različito obrađene. Za odvijanje procesa korozije potrebne su dve elektrode. uticaji elektoenergetskih postrojenja. Osnovno o procesu elektrohemijske korozije Elektrohemijska korozija predstavlja najzastupljeniji oblik korozije čeličnih cevi. Proces nastajanja anodnih i katodnih procesa na cevi. Proces nastajanja anodnih i katodnih procesa na cevi. zbog različite strukture čelika Slika 8.

korozija se odvija kao galvanski proces. tako što će se osloboditi dva elektrona po atomu gvožđa: Fe→ Fe+++2ePozitivni vodonikovi atomi iz elektrolita će preći na katodu.3 su prikazane tipične anodne i katodne reakcije na čeličnim cevima. a anijoni prelaze na katodu gde se takođe neutrališu. a njihovi elektroni prelaze na katodu zbog razlike u potencijalu između anode i katode. usled čega će na katodi doći do neutralizacije vodonika: 2H++ 2e-→ H2+½O2=H2O U elektrolitu će doći do neutralizacije spajanjem pozitivnih jona gvožđa negativnim jonima OH-: Fe+++ 2OH-→ Fe(OH)2. Preko provodnika. a anoda je podvrgnuta aktivnom razaranju jer se sa anodne površine izdvajaju joni gvožđa. Elektrolit. Proces korozije nastaje kada anodna površina čelične cevi stupa u reakciju sa okolnim tlom ili vodenim elektrolitom. ona može disosovati: H2O→ H++OHGvožđe na anodi prelazi u elektrolit u obliku pozitivnog jona. Ukoliko u elektrolitu ima kiseonika reakcija će ići dalje: Fe(OH)2+O2→ Fe(OH)3. elektroni će preći takođe na katodu. što predstavlja rđu. Ako je voda elektrolit. Anodna površina korodira time što joni gvožđa napuštaju metal i prelaze u elektrolit kao katijoni. disocira pri čemu se katijoni gvožđa koji su prešli u rastvor neutrališu. Prema tome. 135 . cevi. što predstavlja crvenu rđu.Veza između anodnog i katodnog polja se odvija preko samih cevi. Odlazak jona gvožđa dovodi do smanjenja potencijala anodne površine. takođe. Na slici 8.

koncentracija vodonikovih jona i otpor tla. Tipične reakcije korozije na anodi i katodi izolovane čelične cevi Slika 8. koje predstavlja elektrolit u procesu korozije. vezuje sa vodom u rđu Fe(OH)2· H2O) Brzina korozije ukopanih cevovoda zavisi od fizičko hemijskih svojstava tla. 136 . električni otpor će biti vrlo visok. pri istom sastavu tla. a dalje. sadržaj vazduha (kiseonika) u tlu.3.Fe++ OHIzolavana cev H+ H+ tok Gubitak elektrona ANODA (+) 4Fe3O4+2H2O—6Fe2O3+H2O rđa 6Fe(OH)2+O2—2Fe3O4+6H2O crni talog Fe+++2e-+2OH—Fe(OH)2 beli talog Prijem elektrona KATODA (-) Ca+++CO3----CaCO3 beli talog Mg+++2OH---Mg(OH)2 beli talog O2+2H2O+4e---4OH2H+2e-—H2+ 1 O2—H2O 2 Slika 8. Ako se uzmu ova četiri osnovna faktora u razmatranje onda možemo imati sledeće karakteristične slučajeve: 1. Agresivnost tla će uglavnom biti vezana za koncentraciju kiseonika u tlu. a koncentracija vodonikovih jona neznatna. Na agresivna svojstva tla utiču vlažnost tla.4. Shematski prikaz rđanja gvožđa ispod kapi slanog rastvora kao elektrohemijski proces (stvaranje hidroksida gvožđa Fe(OH)2 koji se kao nerastvorljiv taloži. Kod suvog tla ili tla sa vrlo malo vlage.

137 . Zavisnost brzine korozije od vlažnosti tla Na osnovu otpora tla duž trase može se utvrditi klasifikacija deonica u funkciji agresivnosti tla. korozivnost tla je srednja. U ovom području će sve veličine poprimiti konstantne vrednosti. ali i o blizini izvora lutajućih struja tramvajskih pruga i dr. a kiseonika minimalna. Električni otpor će biti manji.5 su prikazana laboratorijska ispitivanja delovanja vlažnosti tla na brzinu korozije. za otpore tla od 10 do 20Ω. Intenzitet električnih veza zavisi od prelaznog otpora sa cevi na elektrolit i od karakteristika elektrolita odnosno tla. pesak i dr. Kod tla sa povećanim sadržajem vlage. 3. Ako je otpor tla veći od 100Ω onda je korozivnost tla niska. Za sagledavanje stepena agresivnosti tla duž trase cevovoda neophodno je prikupiti podatke o litološkom sastavu (humus. koncentracija vodonikovih jona je povećana. Kod tla potpuno zasićenog vlagom koncentracija vodonikovih jona je maksimalna. Zaštita od korozije 8.2.1. Pasivna zaštita Zaštita od korozije se obavlja korišćenjem više vrsta postupaka i zaštitnih sredstava. U ovom slučaju svi faktori će uticati na agresivnost tla. 8.2. Slika 8. korozivnost tla je visoka. šljakom i dr. Uopšteno se može reći da će dejstvo galvanskih elemenata na čeličnim cevima biti intenzivnije ukoliko su slabije električne veze preko elektrolita između katodnih i anodnih mesta na cevovodu.2. ali da nije zasićeno vlagom. To će biti područje gde će agresivnost postići maksimum.. Električni otpori će biti minimalni. Na slici 8. zagađenosti tla otpadnim vodama. glina. a moguća je i koncentracija kiseonika.5. poroznosti tla. za otpor tla od 20 do 100Ω.).

). vrtložne struje. nanošene na pripremljenu metalnu površinu. PVC trake. Proces korozije biće slabiji ukoliko su električne veze preko elektrolita između katodnih i anodnih mesta na cevovodu slabije. Što je izolacija kvalitetnija to je proces korozije sporiji. Kontrola zaštitnih premaza i obloga se izvodi: • • • pregledom (kompaktnost. a time i preduzeti mere popravke i antikorozione zaštite. Osnovna zaštita.Nadzemni gasovodi su izloženi atmosferskoj koroziji. srebro i slične metalne prevlake-folije. Nadzemni gasovodi su pogodniji za praćenje stanja gasovoda i za održavanje u odnosu na ukopane gasovode. to jest obloge od raznih organskih materijala (poliplast). PE i epodsidne obloge. nastaju korozioni procesi. hrom. lakovi i dvokomponentne smole. elektromagnetske metode i sl. Danas se izolacija obavlja izolacionim trakama koje se mašinski namotavaju oko cevi. inhibitori – aktivni sistemi antikorozione zaštite. kontrolom homogenosti (poroznosti) na električno neprovodljivim premazima ili prevlakama pomoću električnog defektoskopa (električni detektor s naponom 0. na starijim gasovodima). zaštitne obloge – cink. često armirane raznim vlaknima (što se ranije koristilo. Ukopani gasovodi u tlo imaju površinu izloženu kontaktu sa elektrolitom (tlo).5-1 kV/µm boje i sl. se obavlja nanošenjem antikorozione obloge na površine cevi (pasivna antikoroziona zaštita). a unutrašnji "lepljivi" sloj rastopljen prijanja za površinu čelične cevi. Slabljenje elektrohemijskih procesa korozije se postiže povećanjem prelaznog otpora sa cevi na elektrolit putem izolacije spoljnih površina cevi. Korozioni procesi se mogu lako i brzo uočiti. trake i slične organske prevlake (poliplast). priprema se može obaviti ručno i mašinski. nerazorne metode. Izolacija mora biti otporna na promene temperature i na hemijsko 138 . Zbog međusobnih elektrohemijskih odnosa metala i elektrolita na površini metala koja je u kontaktu sa tlom (elektrolitom). po hlađenju obloga je potpuno kompaktna i ima svojstva PE obloge. Zaštita ovih gasovoda (sa nosačima i obujmicama) se obavlja koristeći: • • • zaštitne premaze – boje. Zaštitne antikorozione obloge mogu biti: • • • • obloge na bazi bitumena.). celovitost). "toplo skupljajuće" obloge i trake namenjene za zaštitu zavarenih spojeva ili popravke na staroj izolaciji. a imaju svojstvo da se u postupku nanošenja obloga zagreva otvorenim plamenom ili toplim vazduhom pa se pod uticajem povećane temperature spoljni sloj steže. Izolacija cevovoda mora imati isti kvalitet po čitavoj površini cevovoda. odnosno sprečavanje dodira tla sa površinom čeličnog gasovoda. kontrolom debljine pomoću raznih metoda (razorne metode.

teško kvašljiva. i u toku eksploatacije kontrolnim iskopavanjem putem pregleda. pojavljuje se patent koji daje tip katodne zaštite koji se koristi za zaštitu ukopanih čeličnih cevi koje se nalaze u pojasu električnih pruga sa jednosmernom strujom. u toku izgradnje. Iskustva pokazuju da će metalna konstrukcija biti u području pasivnosti.8 V u odnosu na bakarsulfatnu elektrodu. katodna zaštita prihvaćena kao način zaštite od korozije.3 V do -0. neispravnog nanošenja izolacione trake. oštećenja tokom rada trećih lica u zoni gasovoda. kontakta sa stranim instalacijama u tlu (nedovoljno odstojanje). traka u transportu i utovaru i istovaru. sa elektrolitom čime se omogućuje odvijanje elektrohemijskog procesa korozije. traka. galvanskih elemenata. kontrole homogenosti i dr. 139 . da ima visoki električni otpor i da pri starenju ne menja svojstva. Kontrola svojstava zaštitnih obloga se sprovodi pre polaganja gasovoda u rov. ili od -0. tj. Ovaj pravilnik mora biti u skladu sa Projektom izvođenja korozione zaštite gasovoda i važećim državnim propisima za ovu oblast. kontrole prionljivosti obloge. obloge na zavarna mesta. oštećenja pri polaganju gasovoda u rov zbog lošeg peščanog sloja i pogrešnog zatrpavanja gasovoda.delovanje. Na izolacionim oblogama mogu nastati oštećenja kako u procesu izgradnje gasovoda tako i u procesu eksploatacije. Ova oštećenja izolacione obloge (trake) omogućuju kontakt čeličnih površina sa tlom. Tridesete godina XX veka se uzimaju kao godine kada je. Godine 1895. Procesi korozije slabe mehaničke karakteristike cevovoda. a time i opasnosti po objekat i po okolinu. za naftovode i gasovode. Zaštita od korozije katodnom zaštitom se zasniva na dovođenju čeličnih cevi na potencijal pri kome ne dolazi do procesa korozije. da se dobro drži uz zid cevi.2. nepropusna na vodu. takođe u SAD. da se ne odlepljuje prilikom raznih manipulacija cevima (u slučajevima kad se koriste predizolovane cevi u toku gradnje). prestaje proces korozije. Zato se za potpunu zaštitu od korozije primenjuju sistemi katodne zaštite sa opremom za zaštitu od elektro-energetskih uticaja. Učestalost kontrole izolacione obloge gasovoda određuje korisnik gasovoda svojim pravilnikom o održavanju gasovoda. zaštićena. trenja tla ili podzemnih konstrukcija. Ova oštećenja mogu nastati zbog: • • • • • • • grešaka koje su nastale u toku proizvodnje izolacionih obloga. dovode do stvaranja rupa kroz koje otiče gas čime nastaju gubici gasa i opasnosti od potencijalne eksplozije i požara.2. Katodna zaštita Početkom XIX veka korišćene su u SAD elektrohemijske metode za zaštitu od korozije metalnih konstrukcija. da je nepropusna na gasove. ako se njen potencijal kreće oko -0.54 V u odnosu prema normalnoj vodonikovoj elektrodi. 8. kontrole debljine. Dovođenjem cevi na potencijal koji je jednak ili veći od potencijala lokalnih korozionih elemenata. oštećenja obloga. generalno.

7 je prikazan zaštitni galvanski krug pomoću spoljnjeg izvora struje i pomoćne anode.7 je prikazano kretanje struje lokalnih elemenata. a druga elektroda se ugrađuje u sistem. Slika 8. U oba slučaja štićene cevi moraju imati veći potencijal od druge elektrode. Strujni krug je otvoren. što se vidi na slici 8. 1-cevovod.7.8. Ako zatvorimo strujni krug (zaštitni krug) onda struja iz zaštitnog izvora teče preko zaštitne anode na anodu i katodu lokalnog elementa.6 dat je shematski prikaz katodne zaštite sa spoljnim izvorom struje i sa galvanskim izvorom struje. tj. Slika 8. Struja lokalnih elemenata ima smer anoda-katoda.8. 3-izvor jednosmerne struje. Shematski prikaz katodne zaštite: a) sistem sa spoljnim izvorom struje i b) sistem sa galvanskim izvorom struje. pa zaštita ne deluje na lokalni element jer zaštitna struja ne teče. zbog čega je i čitav sistem zaštite nazvan katodna zaštita. 4-pomoćna anoda. Na slici 8. Na slici 8. 2-prekidač dovoda struje. pa prema tome one predstavljaju katodu sistema. Shematski prikaz kretanja struje lokalnih elemenata kada je spoljni izvor struje isključen Slika 8. cevovod.Katodnu zaštitu možemo postići upotrebom spoljnjeg izvora jednosmerne struje ili pomoću galvanskog elementa u kome je jedna elektroda štićeni metal.6. 5-galvanska anoda Na slici 8. Shematski prikaz toka struje kada je uključen spoljni izvor struje 140 .

Zaštitna struja će na otporu Rz stvoriti toliki pad napona koji će po svojoj elektromotornoj sili biti jednak elektromotornoj sili lokalnog elementa. Na slici 8. odnosno na jačinu lokalnog delovanja uz nepromenjene elektromotorne sile.Pretpostavimo da iz lokalnog elementa teče od anode ka katodi struja I=10A.10 i 8. Slika 8. Pojednostavljena električna šema strujnih kola lokalnih elemenata i zaštitne struje U katodnoj zaštiti od bitnog značaja su elektromotorne sile i otpor strujnog kruga lokalnog elementa. Na slikama 8. a kroz zaštitni krug struja I=15A. Ako dođe do promene jačine struje lokalnog delovanja promeniće se i jačina zaštitne struje. Kod projektovanja sistema katodne zaštite mora se voditi računa da kod zaštite cevovoda zaštitni potencijal ne sme da padne ispod dozvoljene vrednosti.11 su prikazane sheme zaštite cevovoda sa jednim i sa četiri zaštitna uređaja. Slika 8. a strujni krug lokalnog elementa je označen sa R2. U tačkama 1 i 2 priključen je zaštitni strujni krug izvora Ez i otpora zaštitnog kruga Rz.10. Shema zaštite dugačke deonice cevovoda sa jednim zaštitnim uređajem 141 . Smer struje lokalnog elementa ide od anode na katodu i označen je na slici 8. Zaštitnim strujnim krugom prolazi struja jačine I=15A preko otpora Rz. ali suprotnog predznaka. takva će promena uticati na raspored zaštitne struje. Ako zaštitna struja izazove promenu u otporu lokalnog strujnog kola.9.9 lokalni element je prikazan kao izvor struje E2. pa neće biti proticanja struje kroz strujni krug lokalnog elementa. Prema Faraday-evom zakonu struja lokalnog delovanja je vezana za količinu gvožđa koja će preći u rastvor (elektrolit).9.

2. 3-čelični kontakt.12. Slika 8. Navedeni podaci samo su orijentacioni. Shema zaštite cevovoda sa četiri zaštitna uređaja 8. Kao srednja vrednost preporučuje se oko 804 mA/m2.12.850V u odnosu prema elektrodi bakar – bakarni sulfat.20V apsolutnih. Obično se uzima da zaštitni potencijal – Uz (potencijal zemlja-cev). Veći zaštitni potencijal od 1V se obično ne koristi.3. katodna zaštita neće delovati efikasno.11. Merenje potencijala cevi je prikazano na slici 8. Povećanjem zaštitnog potencijala dobija se veća sigurnost u antikorozionoj zaštiti. pa tek onda pustiti u rad katodnu zaštitu. ne bude manji od oko -0. 4. jer će na njih imati veliki uticaj sastav tla i izolacija.cevovod Zaštitna struja obično treba da je takva da je gustina između 4 mA/m2 i 3004 mA/m2. pa ih treba za svaki konkretni slučaj merenjem utvrditi.285V apsolutnih (u odnosu prema vodonikovoj elektrodi) ili -0. Shema merenja potencijala cevi. Zaštitni potencijal i struja Na osnovu prikupljenih podataka o tlu duž trase i prisutnosti drugih objekata u blizini cevovoda pristupa se projektovanju katodne zaštite. već treba popraviti izolaciju cevovoda.35-0.5V apsolutnih.Slika 8. Ako je potencijal cev-zemlja manji od -0. ali će u tom slučaju i troškovi zaštite biti mnogo veći. Zaštitni potencijal se najbolje utvrđuje merenjem potencijala cevi. 2-merna elektroda (najčešće bakar-bakarsulfat). Ako je cevovod u lošem stanju (slaba izolacija i korozivno tlo) onda će potrebni zaštitni potencijal biti oko -0. 1-potenciometar. 142 .

Galvanski element ćemo dobiti ako cevovod povežemo sa elektrodom potencijala različitog od potencijala gvožđa. Potencijal rastvaranja će se promeniti. Aluminijum ima povoljna svojstva u odnosu na prirodni potencijal. Kao anoda najčešće se upotrebljava magnezijum.13.4. Na slikama 8. Potencijal otapanja Mg je -1.14.2. a u elektrolitu strujni tok se zatvara kretanjem jona. Ove se anode obično ukopavaju 30cm ispod površine tla.88V. a za Zn je -0. Al 1.58V. već je manji. aluminijum i cink. 2-zaštitna anoda U katodnoj zaštiti pomoću galvanske anode najvažniji uređaj je galvanska anoda. Magnezijum u odnosu na veličinu prirodnog potencijala je najpovoljniji.76V. Nedostatak anoda od cinka je što je potrebna visoka čistoća cinka što poskupljuje anodu.16 je dat shematski prikaz načina spajanja pojedinih tipova anoda s cevovodom. anoda: 1-cevovod. a katoda je štićeni metal. Deo struje će teći preko elektroprovodnika u obliku elektrona od anode ka katodi. 143 . on se ređe koristi za izradu galvanskih elemenata jer se prevuče zaštitnim slojem zbog čega mu se smanjuje kapacitet. Nijedna od galvanskih anoda ukopanih u tlo neće imati svoj normalni potencijal.15 i 8. 8. u korist pozitivnijeg metala.Trakaste anode se takođe postavljaju duž cevovoda tako da dobijamo jednoličnu struju duž cevovoda. Da bi se izvršila zaštita čeličnih cevi. rastvarati. pa se zato za anode ne koriste čisti metali već njihove legure. Katodna zaštita pomoću galvanskog elementa Svaki metal potopljen u elektrolit ima svoj elektrohemijski potencijal. Slika 8. 8. odnosno anoda je žrtveni metal. Ako se u elektrolit potope dva različita metala i međusobno spoje elektroprovodnikom između njih će teći električna struja zbog razlike potencijala između ta dva metala. Anode u obliku bloka se polažu kao pomoćne anode duž cevovoda. druga elektroda mora imati niži potencijal u odnosu prema vodonikovoj elektrodi od gvožđa. Metal sa negativnijim potencijalom će se trošiti. međutim. tako da je u galvanskom spoju druga elektroda anoda galvanskog elementa. Te anode se proizvode u obliku bloka ili u obliku trake.8. Katodna zaštita galvanskim elementom pomoću jedne anode i pomoću para.13. Potencijal ukopanih cevi takođe ne odgovara normalnom potencijalu gvožđa.

a otpor od površine anode. Jačina struje će biti veća ako je prelazni otpor anoda-tlo manji. 144 .Slika 8. Veličina proizvedene struje zavisi od zapremine anode. Katodna zaštita galvanskim elementom pomoću trakaste anode Veličina proizvedene struje koju daje pojedina anoda zavisi od otpora same anode i prelaznog otpora između anode i tla. Kao i kod pomoćnih anoda može se tlo gde se anoda ukopava obraditi elektrolitom tako da se oko galvanske anode poveća provodljivost. Ovakva obrada tla ima ograničeno dejstvo zbog dejstva atmosferskih padavina. Katodna zaštita galvanskim elementom tri anode spojene paralelno Slika 8. Kod tla sa visokim otporom treba uzimati anode sa većom površinom za istu težinu.15. odnos površine prema težini anode utiče na veličinu struje. Katodna zaštita galvanskim elementom pomoću serijski spojenih anoda duž trase cevovoda Slika 8.16. Iz tog razloga se anode stavljaju u vreću koja se ispunjava još sa sredstvom koje će smanjiti prelazni otpor anoda-tlo i osigurati trošenje anode (slika 8. Na prelazni otpor se može uticati izborom anode. Na tržištu su raspoložive galvanske anode različitih dimenzija sa različitim odnosom F/G (površina/težina). Efikasnost galvanskih anoda će biti veća ako je struja koju proizvodi anoda veća.17).14.

U tom slučaju je i delovanje galvanskih elemenata lošije. primena u području dejstva elektro energetskih postrojenja daje male učinke. Prelazni otpor je usko vezan za otpor tla. može doći do pasivizacije anode (npr. struje rastvaranja anode su ograničene elektrohemijskim ekvivalentom rastvaranja mase anode. bez obzira na to da li se zaštita obavlja spoljnim izvorom struje ili galvanskim elementom. se karakteriše: • • • • • • • malom razlikom potencijala izmedju anode i katode koja treba da osigura prolaz struje kroz elektrolit (tlo). tj.17. Na bazi konkretnih zahteva i karakteristika raspoloživih anoda bira se tip anode. ima jednostavnu montažu. a time i određuje zaštitna dužina jedne anode. aluminijumske). Sistem katodne zaštite galvanskim elementom se koristi na malim objektima (kućni čelični gasovodni priključci i dr. U projektovanju zaštite galvanskim elementom bira se zaštitni potencijal štićene cevi. potrebna je redovna i pravovremena zamena istrošenih anoda. sa žrtvenim anodama. Prelazni otpor anoda-tlo ima veliki uticaj na katodnu zaštitu.Slika 8. 145 . ako je otpor tla veći i prelazni otpori su veći uz iste ostale uslove. različiti potencijali cevi i različite jačine struje. Za anode istog tipa različitih težina dobijaju se različite drenažne dužine (l/2). polje dejstava žrtvovane anode je radijalno i relativno malog dometa.). broj anoda odnosno galvanskih elemenata za ceo cevovodni sistem. a potom se izračunava zaštitna dužina jednog drenažnog mesta. Sistem katodne zaštite sa galvanskim elementom. Anoda sa punilom Da bi punjenje oko galvanske anode održalo vlagu obično se dodaje uz ostala sredstva i bentonit.

Katodna zaštita sa spoljnim izvorom struje U cilju uspostavljanja kontinualnog i dovoljnog nivoa zaštitne struje na svakom delu ukopanog cevovoda primenjuju se sistemi katodne zaštite sa spoljnjim izvorom struje. Napon na cevima se menja. često se tlo oko drenažne tačke meša sa NaCl ili sa CaCl2 radi povećanja provodnosti tla. kod ugljenih od 0. 2-cevi.18. Sistemi katodne zaštite sa spoljnim izvorima struje uz korišćenje automatske regulacije napona i struje uz dopunu sa sistemima za zaštitu od "lutajućih" struja i za zaštitu od interferencija i uticaja elektroenergetskih smetnji.9 kg/godini do 9 kg/godini i kod grafitnih oko 0. Pomoćna anoda treba da je dobar provodnik da bi se postigao što je moguće manji otpor uzemljenja.8. Kako se katodna zaštita obavlja jednosmernom strujom to se pri korišćenju struje iz električne mreže mora koristiti ispravljač. Slika 8. Spajanje izvora struje treba obaviti tako da je negativan pol vezan za cevovod. Ako tlo ima visoki specifični otpor. 146 . neće uvek biti dovoljna jedna pomoćna elektroda da bi se postigao mali prelazni otpor između anode i tla. Shematski prikaz zaštite pomoću spoljnjeg izvora struje. pa je potrebno napon i struju katodne zaštite takođe regulisati. Pomoćne anode u sistemu katodne zaštite sa spoljnim izvorom struje se moraju sa vremenom menjati jer se troše. Spoljni izvori struje obezbeđuju dovoljan nivo napona za savlađivanje otpora tla i obezbeđuju distribuciju struje od anodnih ležišta na mnogo veće dužine cevovoda nego što je to slučaj kod sistema katodne zaštite galvanskim elementom. Otpor uzemljenja pomoćnih anoda zavisi od njihovog rasporeda oblika anoda i od specifičnog otpora tla. i pored toga treba da bude što dužeg veka. Kao pomoćne anode koriste se gvožđe. Trošenje anoda zavisi od jačine struje koja ide kroz nju. Da bi se prelazni otpor između pomoćne anode i tla smanjio. grafit. 1-spoljni izvor struje.18. Pod spoljnim izvorom struje podrazumeva se struja dobijena iz električne mreže ili iz generatora jednosmerne struje. Često se uzemljenje izvodi sa više pomoćnih anoda paralelno spojenih. Napon na cevima se reguliše automatski. Trošenje gvozdenih anoda iznosi oko 9 kg/godini.9 kg/godini pri protoku struje od 1A. a pozitivan pol na pomoćnu anodu. kao što je to prikazano na slici 8.5. a može da se koristi i napušteni neizolovani cevovod ili druge uzemljene čelične konstrukcije. 3-pomoćna anoda.2. Napajanje strujom se obavlja iz mreže ili iz elektroagregata.

8. gasne mreže.1…. poznavanje tehničko-tehnoloških karakteristika cevovoda. norme vezane za gasnu i elektroenergetsku struku. korišćenja instalacija i opreme u skladu sa zahtevima "S" propisa (propisa vezani za protiv-eksplozivne mere). korisnika i servisera.35 147 . i okoline cevovoda. izvođača. gromobranske instalacije i uzemljenja. Struju katodne zaštite (I) ukupne ukopane čelične površine (P) cevovoda – gasovoda dobijamo iz jednačine: I=k·P·Ik Gde su: Ik – karakteristična struja polarizacije 1m2 predmetne čelične površine zavisno od vrste i kvaliteta antikorozione obloge. od kvaliteta primenjene pasivne antikorozione zaštite i od kvaliteta izrade i održavanja sistema.). jer svaki od njih ima svoje osobenosti i specifičnosti okruženja koja su najčešće neponovljiva na drugim lokacijama. Ik=0. naručioca.6.1 mA/m2 i 10 -100 mA/m2 za neizolovane čelične površine (zavisi od veličine hrapavosti površine cevi i sl. Standardne proračunske sheme za projektovanje sistema katodne zaštite su upotrebljive isključivo u idealnim uslovima. Uspešnost primene sistema katodne zaštite s spoljnim izvorom struje zavisi od kvaliteta obavljenih merenja svojstava tla duž trase. k – faktor čija vrednost zavisi od od uticaja lutajućih struja na predmetnoj lokaciji: k=1+ Eis 0 . pa se u praksi provodi niz kombinovanih teoretskih i praktičnih rešenja prilagođenih svakom predmetnom cevovodu. poznavanje zona opasnosti na gasnim instalacijama. projektanta. poznavanje elektroenegetske instalacije i opreme za katodnu zaštitu. od karakteristika cevovoda. sveobuhvatnu i kvalitetnu primenu navedenih zahteva od svakog subjekta.obezbeđuju visoki nivo zaštite ukopanih cevovoda od korozije. primenu normi i zakonske regulative izgradnje.2. Projektovanje sistema katodne zaštite Sistem katodne zaštite predstavlja složen elektroenergetski sistem pa njegovo projektovanje zahteva: • • • • • • • • teoretsko i praktično poznavanje elektrohemijskih procesa u tlu. poznavanje i primenu mernih metoda i postupaka za utvrđivanje ispravnosti i kvaliteta instalacije i opreme katodne zaštite (sistema u celini). poznavanje elektroinstalacija jake i slabe struje.

Na udaljenostima na kojima nivo potencijala nije dovoljan treba locirati novo anodno ležište (napojnu stanicu NS2). Posle toga treba izračunati: Rc – prelazni otpor cevovod/tlo. Prirast struje ∆Io u tački "O" i u tački "A" daće prirast struje: ∆Ia=∆Io·e(-α·A) gde je: Α – je konstanta atenuacije potencijala za predmetni cevovod. slika 8.Eis – izmerena veličina napona polja delovanja lutajućih struja na trasi gasovoda u V (pod uslovom da su polja ujednačena).19. Ral – otpor anodnog ležišta (maksimalno dopušteni i stvarni). pa će u nekoj udaljenoj tački "A" na cevovodu biti promena potencijala ∆Ea=∆Eo·e(-αxA) pri tome ne sme katodnu polarizaciju cevovoda ostvariti negativniju od -1. cevovod izrađen celom dužinom od iste vrste cevi.19.5V (izuzetno -2V) u odnosu na referentnu elektrodu bakar-bakarsulfat. a jednaka je α=Rs/Rk . 148 . Rl=∆Eo/∆Io. Međutim. odnosno minimalan broj potrebnih anodnih ležišta. Slika 8. Rk – karakterističan otpor cevovoda Udaljenost O-A vredi na obe strane od lokacije anodnog ležišta (napojne stanice NS1). pod pretpostavkom da je: • • • • otpor tla jednolik po celoj trasi. tada jedno anodno ležište (jedna napojna stanica) pozicionirano u tački "O" postiže promenu potencijala Eo. kvalitet i tip izolacije isti na celom cevovodu. Krive atenuacije potencijala na cevovodu Iz prethodnih proračuna dobijaju se parametri pomoću kojih se utvrđuju veličina zaštitne struje i atenuacija potencijala. Rk=(Rs·Rl)/2. Rs – uzdužni otpor cevovoda jedinične dužine. anodno ležište dovoljno udaljeno pa naponski levak anodnog ležišta nema uticaja. Ukupna struja katodne zaštite ne može idealno da se rasporedi na celu površinu cevovoda iz samo jednog anodnog ležišta jer je kretanje struje jona u tlu ograničeno mnogim uslovima.

Otpor kabla (provodnika) u strujnom anodnom i katodnom krugu se izračunava pomoću izraza: 149 Ga lk ⋅ ξ a . η – faktor zasenjenja. Ф – prečnik anode. Vek trajanja anodnog ležišta se izračunava pomoću jednačine: tal= Proizvođači anoda daju podatke: Ga – masa anode u kg. n – broj anoda. lp – dužina posteljice s anodom. t – dubina ukopavanja anoda. Prelazni otpor izolovani cevovod – tlo se izračunava pomoću jednačine: RC = gde su: 1 P ⋅δi δ i . ρp – specifični otpor koksa. ξa – elektrohemijski ekvivalent rastvaranja (kg/Agod). se izračunava pomoću jednačine: R Al ⎛ 2⋅lp ⎜ ln t ⎞ ⎜ dp ⎛ ⎝ = ⎜ρ ⋅ ⎟⋅ ⎝ 2 ⋅π ⋅ l ⎠ ⎞ ⎛ ρp ⎟+⎜ ⎟ ⎜ρ ⎠ ⎝ z η ⋅n ⎞ ⎛ dp ⎞ ⎟ ⋅ ln⎜ ⎟ ⎟ ⎝Φ⎠ ⎠ gde su: ρz – izmereni specifični otpor tla na trasi cevovoda. dp – debljina posteljice s anodom.specifična provodljivost izolacije izražena u proizvođač izolacione trake u katalozima) Si (podatak daje m2 Prelazni otpor horizontalnog ležišta sa štapastim anodama u koksu u nizu. Treba naglasiti da su u praksi stvarni uslovi daleko složeniji i da je bez preciznih prethodnih merenja i korišćenja stečenih iskustava vrlo teško proračunati najtačnije parametre za potrebe sistema katodne zaštite novog cevovoda. Zato se u proračunima i u projektnim rešenjima uz podatke prethodnih merenja i iz raznih simulacija koriste i razni drugi iskustveni proračuni koji se mogu naći u raznim literaturama i projektima.Rv – otpor kabla u anodnom i katodnom strujnom krugu (maksimalno dopušteni i stvarni).

Izbor katodne zaštite Katodna zaštita sa žrtvovanim anodama primenjuje se kod čeličnih cevovoda kod kojih primena katodne zaštite sa spoljnim izvorom struje nije ekonomski opravdana. baterije. Osim ovoga. aluminijumske anode imaju elektrohemijski ekvivalent 2. ρ cu ⋅ I v Ar Kod proračuna preseka provodnika mora presek kabla-provodnika da bude takav da i kod maksimalne struje opterećenja.97 kg/A·god. odnosno odrediti vrstu katodne zaštite. Katodna zaštita sa spoljnim izvorom struje koristi različite izvore struje. 150 .RV = gde su: ρcu – specifični otpor bakra.2. ne dolazi do zagrevanja i pregorevanja provodnika.94 kg/A·god. sa potencijalom rastvaranja E=0. (moguće do 50% rastvaranja) cinkove anode imaju elektrohemijski ekvivalent 10. Na osnovu podatka o potrebnoj struji za katodnu zaštitu Ik i broja potrebnih anodnih ležišta (napojnih stanica iz proračuna za atenuaciju potencijala) treba odrediti minimalan napon napajanja. Treba voditi računa da se na izlazu iz pretvaračaispravljača u normalnom radu ili u slučaju kvara ne pojavi nedopušteni previsoki napon dodira.76V. Iz tog razloga se kod pretvarača ugrađuju posebni zaštitni -sigurnosni sistemi. gasne turbine. Standardne karakteristike anoda su: • • • magnezijumske anode imaju elektrohemijski ekvivalent 3. Av – presek provodnika.73 kg/A·god. Izbor žrtvenih anoda zavisi od vrste terena i karakteristika cevovoda kao i od karakteristika anoda. (moguća pasivizacija). 8. sa potencijalom rastvaranja E=-1. lv – dužina provodnika.7. vetrenjače. sa potencijalom rastvaranja Eo=-1. motorni agregati i električna energija iz distributivne mreže). mora se voditi računa o racionalnom korišćenju raspoloživog napona izvora katodne zaštite pa u tom smislu ukupan pad napona u provodnicima u strujnom kolu ne sme biti veći od 6% (od priključka na električnu mrežu do poslednjeg trošila). pretvarači energije iz kojih se dobija jednosmerna struja (sunčeva energija.58V. U proračunima se koristi razlika potencijala žrtvene anode i štićene konstrukcije i utrošak materijala u odnosu na vek eksploatacije (vek trajanja anodnog ležišta).28V.

U okviru definisanja karakteristika pretvarača energije određuju se i parametri potrebni za dobijanje saglasnosti za korišćenje raspoložive energije. na primer 220/230V. GASOVODI I ZAŠTITA OD ELEKTRIČNOG UDARA Na gasovodnim sistemima. Takođe definiše se i zaštita sklopova u uređaju od prenaponskih smetnji. Pojava elektriciteta usled protoka gasa kroz polietilenske cevi je nešto ređe pa se ova pojava rešava ugradnjom posebnih uzemljenih filtera za odvođenje elektriciteta. Zato je uzemljenje jedna od najstarijih mera za zaštitu od električnog udara na gasovodima. i proračunava se i izvodi uzemljenje. te predvideti adekvatne mere zaštite odnosno kompletan sistem katodne zaštite na jednom objektu koji ima u sebi integrisanu zaštitu od elektrohemijske korozije tla. kako bi se nadzemni deo instalacije električno odvojio od ukopanog gasovoda. 9. mogu primiti električni naboj i provoditi električnu struju. U okviru proračuna spada i proračun uticaja elektroenergetskih postrojenja i instalacija iz okruženja na gasovod. tj. Provere funkcionalnosti gromobranske instalacije se izvodi najmanje jednom godišnje. odnosno električni napon što može izazvati iskrenje. Nadzemni gasovodi. Na izlazu ukopanog gasovoda iz zemlje. sistem za izjednačavanje potencijala. odnosno na njegovim delovima. Gromobranska instalacija ima zadatak da u zemlju najsigurnije odvede sav elektricitet koji bi došao iz atmosfere u prostor nadzemne gasne instalacije. 151 . i zaštitu od elektroenergetskih udara i sl. Čelični gasovodi su dobri elektroprovodnici. ugrađuje se izolacioni komad (izolaciona prirubnica) sa prenaponskom zaštitom. gasovoda koji je katodno štićen. otapanje anoda ili nedozvoljeni nivo dodirnog napona koji može biti tragičan po operatera ili korisnika.Izbor uređaja katodne zaštite podrazumeva pored izbora vrste napajanja i određivanje maksimalne potrebne struje za katodnu zaštitu i potreban napon (Ukmax<50V).1. Zato moramo za svaki cevovod prikupiti podatke o svim elementima koji utiču na cevovod u smislu povećanja opasnosti od korozije ali i u smislu povećanih opasnosti od dodirnih napona. Kod ukopanih gasovoda povećani naponi izazivaju jaka anodna otapanja zidova gasovoda. zbog uticaja okoline može se pojaviti elektricitet. zaštitu od anodnog rastvaranja zbog lutajućih struja i interferencije. 50Hz iz distributivne mreže. mernoregulacione stanice i slična gasna postrojenja treba da imaju: • • • uzemljenje. gromobransku zaštitu kao što pokazuje slika 9.

MS-merna sonda. UZ-uzemljenje i gromobranska zaštita. Provera funkcionalnosti se obavlja jednom godišnje. NS-električna napojna stanica (uređaj). Zaštita gasne instalacije od električnog udara. MŠKT-merno okno (šaht) katodne zaštite. PNZ-zaštitni sklop. MM-merno mesto katodne zaštite. Na prirubničkim spojevima izjednačenje potencijala se izvodi nazubljenim pločicama ispod određenog broja glava i navrtki zavrtnjeva. Provere ispravnosti se sprovode najmanje jednom godišnje. U odnosu na ustanovljeno stanje izvode se klasične i specijalne instalacije uzemljivača sa posebnom opremom koja se uskladjuje sa sistemom katodne zaštite. PĆ-polarizacijska ćelija. DP-drenažni priključak. što bi u slučaju prisustva gasa dovelo do paljenja odnosno požara i eksplozije. 152 . MBS-merni betonski stubić katodne zaštite. tj.1. AL-anodno ležište. Legenda: HEP-priključak na NN mrežu. ZIN-zaštita od indukovanih napona Izjednačavanje potencijala se sprovodi radi sprečavanja pojave električnog iskrenja. URE-ukopana referentna elektroda. Slika 9.Uzemljenja na gasnim instalacijama imaju zadatak da u zemlju odvedu svaki elektricitet koji bi se pojavio na gasnoj instalaciji. Kod udaljenosti elektroenergetskih postrojenja do 400m obavezne su provere uticaja elektroenergetskih i elektromegnetskih postrojenja na trajan i na kratkotrajan uticaj (indukovani napon). DS-drenažni sklop. Izjednačavanje potencijala se izvodi međusobnim električnim povezivanjem svih metalnih delova gasne instalacije i ostalih metalnih delova u objektu na sabirni uzemljivač. KR-kablovski razvod. Pojava napona na gasovodima nastaje sve više zbog delovanja visokonaponskih elektroenergetskih i elektromagnetnih objekata i instalacija koje se nalaze u neposrednoj blizini. KP-kablovski priključak. pojave električnog naboja na gasnim instalacijama i preskoka iskre sa jednog dela instalacije na drugi. odnosno da spreči nastanak nedozvoljenog dodirnog napona na gasovodu zbog greške u priključnoj ili na električnoj instalaciji kombinovanih elektro-gasnih uređaja koji su uključeni na gasni sistem. IP-izolirajući umetak (prirubnica). KPS-kompenzacijsko-prilagodni sklop.

donose se optimalne odluke u smislu odražavanja balansa transportnog sistema. mikroprocesorska stanica prosleđuje preuzete podatke. 4. posredstvom komunikacione opreme (modemi.). 3.X 10. DALJINSKI NADZOR I UPRAVLJANJE CEVOVODNIM TRANSPORTOM 10. tabele. 153 .) i prenosi ih u Dispečerski centar. . Zbog neprekidnog praćenja tehnološkog procesa cevovodnog transporta prirodnog gasa. linijski ventili ili neki drugi mernoregulacioni i / ili upravljački organi). na krajnjim stanicama i u objektima telekomunikacionog centra gde se vrši koncentracija i distribucija korišćenih spojnih puteva. merno-regulaciona oprema montirana na objektima gasovodnog sistema (primopredajna mesta.nakon toga. grafikoni i sl.blagovremenost uočavanja neregularnih stanja na gasovodu. na osnovu kojih mogu da prate sve željene parametre transportnog gasovodnog sistema i da preduzimaju blagovremene aktivnosti. nadzirati i upravljati sa više objekata istovremeno. PAD-ovi. 2. odnosno dalje ih prosleđuje do mikroprocesorske opreme koja je takođe montirana u pomenutim objektima.). Pomoću sistema za nadzor i daljinsko upravljanje moguće je sa jednog mesta (dispečerskog centra. Osnovni principi Sistem daljinskog nadzora i upravljanja gasovodom ima osnovnu funkciju da u realnom vremenu omogući uvid u stanje opreme i vrednost osnovnih transportnih parametara gasovodnog sistema. preuzima procesne podatke i pretvara ih u odgovarajuće strujne ili naponske signale. merno-regulacione stanice. kontrolnog centra i sl. Switch-evi i sl. sledeće: .1. glavne merno-regulacione stanice. računarska oprema u Dispečerskom centru obrađuje preuzete podatke i omogućava prezentaciju istih na monitorima – dispečing službi stoji na raspolaganju veliki broj prikaza (slike. arhivirani podaci. komunikaciona oprema je montirana u Dispečerskom centru. Put informacija ima sledeći karakter: 1. omogućava se na osnovu podataka koji se prikupljaju i obrađuju ovim sistemom.

protok. GMRS. Sistem besprekidnog napajanja: a. Računarski podsistem koji se sastoji: a. Merno-regulaciona i signalizaciona gasovoda.1. 3. U Dispečerskom centru. GRČ. 4. Sistemskog i aplikativnog softvera.1.3. stanje ventila itd. odnosno opreme koja se nalazi u Dispečerskom centru. U zavisnosti od vrste objekta na gasovodu postoji i različita specifikacija tipa i broja signala koje treba obraditi i preneti u Dispečerski centar: oprema na objektima 154 . b. Sistem za prenos podataka i govora duž gasovoda. Opis sistema za nadzor i upravljanje gasovodom Sistem daljinskog nadzora i upravljanja gasovodom uslovno je podeljen na više podsistema. 10. 10. MRS) je da prikupi informacije sa gasovoda: temperatura. Te informacije se obrađuju i šalju u Dispečerski centar na dalju obradu. b.1. pritisak. Centralni deo računarskog sistema Računarski sistem u Dispečerskom centru obavlja dve osnovne funkcije: 1.Podatke koji se dobijaju sistemom daljinskog upravljanja koristi osoblje sektora transporta gasa. b. Na objektima gasovoda. Perifernog dela računarskog sistema (krajnje stanice) u objektima gasovoda. Periferni deo računarskog sistema Osnovna funkcija računarskog podsistema na objektima gasovoda (PPM. d.1. 1. 2. c. Podsistem merno-regulacione opreme: a. a zatim i sektori svih službi održavanja gasovodnog sistema i na kraju poslovodni menadžment (po potrebi). komunikaciju sa krajnjim mikroprocesorskim stanicama. čuvanje i prikaz procesnih podataka. Centralnog dela računarskog sistema. 10. 2. Sistem za prenos podataka i govora na objektima gasovoda. Podsistema za prenos podataka i komunikacije: a. Sistem za prenos podataka i govora u PTT objektima. Sistem za prenos podataka i govora u Dispečerskom centru.2. c.

Ulazni pritisak.Trenutni protok. 3. d. . .Status PP ventila.Kumulativni nekorigovani protok. b. Analogni izlazi . . .Nizak napon AKU baterije.Izlazna temperatura.Radni pritisak. .Ulazni pritisak. . . Digitalni ulazi .Kalorična vrednost gasa.Spoljna temperatura vazduha.Zaprljanost filtra.Zaštitini potencijal. Analogni ulazi . . . c. b. .Zaprljanost filtra. . .Trenutni protok. .Sastav gasa. . . Brojački ulazi . Digitalni izlazi . 155 . e. GMRS (Glavna merno-regulaciona stanica) a.Ispad mreže 220 VAC. PPM (Primopredajna mesta) a. . .Izlazni pritisak. Analogni ulazi . Digitalni ulazi . GRČ (Glavno razvodno čvorište) a.Ulazna temperatura. .Položaj ulaznih vrata.Zatvaranje PP ventila.Ulazna temperatura. . .Izlazna temperatura.Status PP ventila.Izlazni pritisak.Radni pritisak.Kumulativni korigovani protok.Kumulativni korigovani protok. Brojački ulazi . .Status PP ventila. b.Ispad mreže 220 VAC.Rad cirkulacione pumpe (u kotlarnici). .Signalizacija pojave požara. Analogni ulazi . Digitalni ulazi .Postavna vrednost regulatora protoka.1. . .Rad gorionika. 2. . .Status sigurnosnog ventila. c.Nizak napon AKU baterije. .Radna temperatura.Kumulativni nekorigovani protok.

Kumulativni korigovani protok. zimski..Ispad mreže 220 VAC. . Digitalni ulazi . Analogni ulazi .Radni pritisak.Postavna vrednost regulatora protoka. Definisanje vrsta i veličina alarmnih parametara u zavisnosti od režima transporta U zavisnosti od režima transporta (letnji.Izlazna temperatura.modularni mikroprocesorski moduli specijalno razvijeni za tu namenu. .Spoljna temperatura. .PLC kontroler.Zaprljanost filtra. Za potrebe sistema daljinskog nadzora i upravljanja gasovodom predviđa se obim merenja usaglašen sa konceptom nadzora gasovoda.modularni mikroprocesorski moduli specijalno razvijeni za tu namenu. 10.Ulazni pritisak. hasvarijski) definišu se parametri upozorenja i alarma. .Izlazni pritisak. Uređaj instaliran na objektima gasovoda može biti: .Kumulativni nekorigovani protok. bilo celog sistema za daljinski nadzor i upravljanje gasovodom. .PLC kontroler. d. 4. b.Status sigurnosnog ventila. Analogni izlazi .industrijski PC računar. .Položaj ulaznih vrata. .mini kontroler. 156 . . Preporuka za dva tehnička rešenja: .1.4. Postoje različite vrste alarma ili neregularnih stanja koji se mogu javiti bilo sa samog gasovoda. .Nizak napon AKU baterije. . . Brojački ulazi . .Trenutni protok. c. . . . .Zaštitini potencijal.Ispad mreže 220 VAC. MRS (Merno-regulaciona stanica) a. Alarmi mogu biti primarni ili izvedeni.Nizak napon AKU baterije.

.neobnavljanje izgleda ekrana i sl. Postupci pri regularnom režimu transporta – neregularnosti koje operater mora sam da uoči su: .prekid komunikacionih veza sa pojedinim objektima. ograničenim isporukama. Postupci pri neregularnom režimu transporta – neregularni režim transporta se može posmatrati sa dva aspekta: .pri smanjenom dotoku gasa. Izvedeni alarmi (neregularnosti) se definišu sa ekipom zaduženom za transport gasa.po mestu nastanka neregularnosti.premašene određene granice alarmnih veličina (gornje i donje). .po mestu na kome treba neregularnost prezentirati. . jer u protivnom mogu se dogoditi nepredvidive posledice. . . . . Sve neregularnosti vezane za režim transporta i rad sistema za daljinski nadzor mogu se razvrstati po određenom kriterijumu: . 10.1. 157 .Primarni alarmi se uočavaju samim nadgledanjem procesa.prekid komunikacionih veza sa centrom. Osnove postupaka i procedura operatera Neregularnosti rada gasovoda moraju se uočiti i otkloniti u unapred definisanim vremenskim intervalima. dok se izvedeni mogu otkriti tek pošto se izvrše odgovarajuće softverske provere i proračuni u dispečerskom centru.5.po prioritetu razrešavanja neregularnosti.pri havarijskim situacijama.nestanak napajanja.

. Korisnik gasovoda (kompanija) je dužno da ustroji. 2.). iz koga sledi dinamika održavanja u zavisnosti od vrste objekta.1. kao i približne vrednosti tih zahvata. U sklopu građevinskog održavanja potrebno je tehničku dokumentaciju kompletirati sa: . redovno održavanje. Građevinsko održavanje čine: 1. odnosno planiraju.projektom ili elaboratom o svakoj izvršenoj rekonstrukciji. . a na osnovu Pravilnika o održavanju.zaštitni elementi gasovoda (AB kanali. . po potrebi. Osnovu za donošenje godišnjeg plana čine pribavljene i analizirane informacije.podacima o sanaciji objekta i njegovim glavnim delovima i . čelične cevi. razni nabačaji materijala i dr. uslovno stabilan i nestabilan teren – klizište).rov za gasovod (u svim uslovima terena: stabilan. vodi i trajno čuva svu tehničku dokumentaciju gasovoda u skladu sa Zakonom o cevovodnom transportu i Pravilnikom o tehničkim uslovima i normativima za bezbedan transport tečnih i gasovodnih ugljovodonika. objekti na kojima će se vršiti građevinske intervencije.prelazi ispod vodotokova. . investiciona održavanje i 3. hitne intervencije.izdatim uslovima i saglasnostima ’’trećim’’ licima (van kompanije) za izgradnju njihovih objekata u blizini gasovoda ili za ukrštanje sa istim. sa geodetskim snimkom stanja. Godišnjim planom održavanja se predviđaju. GRAĐEVINSKO ODRŽAVANJE Pod građevinskim održavanjem gasovoda podrazumevaju se sve građevinske aktivnosti koje se preduzimaju u cilju održavanja tehničke ispravnosti gasovoda i njegovih sastavnih delova.prelazi ispod puteva. Pregled građevinskih objekata na trasi gasovoda Građevinski objekti na trasi gasovoda koji podležu kontroli i održavanju su objekti i infrastruktura koju čine: . .XI 11. 158 . 11.prelazi ispod železničkih pruga.

4. odvajači tečnosti. vodotokova i ostalih objekata.). čistačke stanice. ograde. blok ventili.- prelazi iznad puteva. nalog za izvođenje radova. aktivnosti trećih lica u zoni gasovoda i dr. oznake gasovoda. hitne intervencije imaju sledeće specifičnosti: 1. predmer i predračun radova. 5. 3. kompresorske stanice. nakon saznanja.). platoi. hitne intervencije) imaju isti tretman. investiciono održavanje. geodetska i građevinska podloga izvedenog stanja i sl. stanje dokumentacije na osnovu koje se izvode predmetni radovi i sl. investiciono održavanje. U daljoj aktivnosti sva tri vida održavanja (redovno. železničkih pruga. vrši se uvid na licu mesta od strane stručnog radnika kompanije. takozvana ’’treća lica’’. mostovi preko reka. pristupni putevi. na osnovu finansija i na osnovu iskustva) jer su rezultati nepredviđenih okolnosti (vanredne okolnosti.2. glavne merno-regulacione stanice. a pristupa se njihovoj realizaciji nakon saznanja – informacije (od strane zaposlenih u kompaniji. šahtovi. 11. Za razliku od redovnog i investicionog održavanja. kao i hitne intervencije. informacija se klasifikuje i obrađuje uz kompletiranje odgovarajućim podlogama (situacioni plan. odeljenje za pravne poslove) i van kompanije (nadležne državne inspekcije i MUP). 159 . vrsta radova u zoni gasovoda ili vrsta objekta. od strane zaposlenih u kompanijama sa strane koje daju usluge. blok stanice. radovi se izvode po hitnom postupku (bez odlaganja). vršenje nadzora nad izvođenjem i evidentiranjem u bazi podataka). na osnovu sačinjenog zapisnika vrši se obaveštavanje u okviru kompanije (odeljenje za tehničke poslove. nadležnih inspekcijskih službi i dr. podaci o izvođaču i investitoru. ne mogu se planirati (osim okvirno. Procedura pri građevinskom održavanju (tokovi dokumentacije i tokovi informacija) Planom održavanja za tekuću godinu predviđa se redovno. o čemu se obavezno sastavlja zapisnik sa svim bitnim podacima (uzrok za hitnu intervenciju. 2. To znači da je potrebno obezbediti neophodnu dokumentaciju za izvođenje radova na terenu (projekat odnosno elaborat sanacije – radova. merno-regulacione stanice i regulacione stanice.).). čvorišta. izvođenje radova.

stubića katodne zaštite i sl. .u izvesnim slučajevima može biti potrebno merenje pomeranja gasovoda radi preduzimanja posebnih tehničkih zahvata (ovakva merenja se mogu izvoditi i ako ’’treća lica’’ izvode građevinske radove u neposrednoj blizini gasovoda).uočavanje promena stanja na trasi ili u njenoj blizini.11.uočavanje građevinskih aktivnosti ili obrade zemljišta duž trase i .. .zadaci su isti kao kod pešačkog obilaska uz pregled stanja svih vrsta ukrštanja. Kontrola aktivnosti na trasi gasovoda (cevovoda) Radi praćenja stanja građevinskih aktivnosti (pored odobrenih od strane kompanije).korišćenje zemljišta za skladište itd.pregled vegetacije.iskope zemljišta.radove na putevima. erozivnog i bujičnog delovanja. . Osnovni tipovi pregleda su: .kontrolu stanja oznaka.izgradnju novih zasada. pogotovo u zonama evidentiranih aktivnih i potencijalnih klizišta.pregledi iz vazduha. Kod građevinskih aktivnosti na trasi gasovoda. Vizuelno i geodetsko praćenje (osmatranje) specifičnih objekata i pojava na trasi gasovoda Pod ovom grupom objekata i pojava mogu se smatrati: 160 . treba pregledati table zabrana. .građevinske radove. Obilasci vozilom: . .radove na rovovima i kanalima. kao i kontrola stabilnosti tla u kome je položen cevovod. .utvrđivanje promene stanja na trasi ili objektima kraj nje. . . . obaveštenja i oznake cevovoda.osmatranje promena vegetacije duž trase. koje bi moglo dovesti do spiranja zaštitinog nadsloja nad cevovodom i ogoljavanja istog.izgradnju kanalizacionih vodova i kablovskih veza cevovoda i/ili drugih objekata na zemlji i pod zemljom. .3. 11. Pešački obilasci obuhvataju: .pešački obilasci i .obilasci vozilom.4. sprovode se periodični programi obilaska gasovoda. posebna pažnja se obraća na: . odušnih cevi. upozorenja.kontrola stabilnosti pokrivnog sloja cevovoda. Pregledi iz vazduha (helikopterska kontrola) imaju za cilj: . . . .evidentiranje građevinskih aktivnosti i obrade zemljišta duž trase i .na trasi gasovoda i mestima ukrštanja gasovoda sa drugim objektima.

Uslovno stabilni i nestabilni tereni takođe zahtevaju pojačanu vizuelnu i po potrebi geodetsku kontrolu. . 161 . zamena oštećene izolacije i snimanje izolacije na elektroprobojnost. vodotokova i sl. armatura i oprema koji se nalaze u krugu ograđenog gasovodnog objekta (GMRS. RS. Ovakav vid održavanja ima određenu propisanu dinamiku vršenja kontrole nad ovim objektima i pojavama.geodetsko obeležavanje mesta anomalije.definisanje stepena oštećenja izolacije. Održavanje gasovoda i gasovodnih objekata 11. a sami radovi se sastoje iz nekoliko osnovnih operacija: . Nakon izvršene kontrole. .zatrpavanje gasovoda peskom i zemljom iz iskopa. a na projektovanoj deonici premošćava sve rečne.rangiranje anomalija po težini. Održavanje nadzemnih cevovoda i pretaćih objekata Nadzemni delovi cevovoda su sve cevi. a sama instalacija je izvedena od čeličnih bešavnih ili šavnih cevi koja se štiti antikorozionom zaštitom. pristupa se preduzimanju potrebnih mera za otklanjanje negativnih pojava. BS). kako ne bi došlo do ugrožavanja cevovoda. instalacija se polaže u zemlju na dubinu od oko 1 m. 11. .5.5. kao i redovno merenje potencijala u cilju valjane katodne (aktivne) zaštite. Nakon uočavanja pojava pomeranja terena potrebno je odabrati najbolji način za sanaciju i obezbediti neophodnu dokumentaciju za izvođenje tih radova. Ukoliko je na mestu anomalije veći stepen korozivnog oštećenja.izbor anomalija za sanaciju. .). pristupa se aktivnostima sanacije tog dela gasovoda. MRS.1. Održavanje podzemnih gasovoda U postupku izvođenja radova na gasovodu. . 11. putne i železničke prelaze. uz obaveznu prethodnu pripremu neophodne dokumentacije za izvođenje radova na terenu. železničkih pruga. Po završenom snimanju određene trase gasovoda.ručni otkop gasovodne cevi u potrebnoj dužini.5.) u kojima je položen gasovod. U postupku redovnog održavanja vrši se snimanje postojanosti pasivne zaštite (izolacije) i eventualne pojave korozije. u postupku sanacije potrebno je izvršiti ultrazvučno snimanje debljine zida cevi te ukoliko postoji potreba pristupa se sanaciji (isecanju dela gasovodne cevi i zamena novom.- razni prelazi gasovoda ispod i iznad drugih objekata i prepreka (puteva. po posebno propisanim normativima i merama zaštite).2. kao i nadzemni cevovodi na stabilnim čeličnim osloncima. uslovno stabilni i nestabilni delovi terena (klizišta i sl.

krečenje zidova i farbanje bravarije. . tako se nadzemni gasovodi štite od spoljne korozije alkidnim premazima odgovarajućih boja. Vrši se redovna kontrola objekata. Ova vrsta radova se izvodi u redovnom postupku. 11. za čije održavanje važe odgovarajući propisi (vezano za materijal i tip konstrukcije).popravka odušnih lula.popravka betonskih površina unutar ograde.popravka i zamena stacionažnih oznaka. . kao i popravka i zamena dotrajalih elemenata. . 11.1. Ostali radovi na redovnom održavanju ograđenih gasovodnih objekata Ova vrsta radova se svodi na sitne građevinsko-zanatske radove. kao što su: . u skladu sa određenim normama. železničkih pruga i vodotokova u vidu manjih i većih mostova od raznih građevinskih materijala (najčešće betonskih i čeličnih). nadstrešnica. Održavanje specifičnih objekata na trasi gasovoda Nakon obavljenog vizuelnog i geodetskog (po potrebi) osmatranja specifičnih objekata.3. Održavanje mostova Na trasi gasovoda postoje nadzemni prelazi preko puteva.popravka poda unutar zidanih objekata i sl.radovi na održavanju pristupnih puteva (uključujući popravke kolovozne konstrukcije.zamena ograde.Kako se gasovod podzemno štiti hidroizolaciono. . ograda.6. Ostali radovi na održavanju gasovoda Radovi koji nisu obuhvaćeni prethodnim opisom posla su radovi na trasi gasovoda. . donosi se odluka o potrebi intervencije na njima i pristupa se pripremi neophodne dokumentacije za izvođenje radova na terenu. pravilnicima i standardima.popravka ili zamena krovne konstrukcije. betonskih površina. a vezani su za održavanje zidnih objekata. i neophodno je obezbediti njihovu pismenu saglasnost na predložene radove. temenih oznaka i oznaka upozorenja i . Obavezan je pravovremeni kontakt sa korisnicima objekata sa kojima se gasovod ukršta (putevi. .popravka protiv-požarnih šahtova (hidroizolacija). .). stubova i kapija ograde. 11. 11.6. železničke pruge. Nakon utvrđenih nedostataka (vizuelnim osmatranjem) pristupa se izradi preliminarnog izveštaja o stanju konstrukcije mosta i na osnovu njega donosi 162 .4.5. kao što su: . uređenje bankina i odvodnih kanala i popravka rampi).5. vodotokovi i sl.popravka i zamena stubića katodne zaštite. šahtova i sl.

zavisno od vrste osnovnih sanacionih radova – objekata (čišćenje odvodnih kanala.6.redovnim obilaskom radnika operatera gasovoda.odluka o potrebi detaljnijeg pregleda konstrukcije mosta (uključujući i eventualna merenja i ispitivanja na terenu – mostu). potrebno je pronaći najpovoljnije. . vrsta objekta.7. staze. uz obaveznu saradnju sa korisnikom tih objekata.obradi rezultata terenskih radova. kapije i sl.izradi uputstva za redovno održavanje mosta. zelene površine. Svaki objekat treba da ima svoju ’’ličnu kartu’’ (bazu podataka) gde se unose podaci potrebni za održavanje (lokacija.izradi detaljnijeg izveštaja o stanju konstrukcije mosta. 163 . . uz pismenu saglasnost. pristupa se: .izradi eventualnog projekta (elaborata) sanacije i . vlasništvo. da je gasovod ugrožen. 11. Održavanje podzemnih i podvodnih prelaza Ukoliko se pokaže. Na terenu se izvode oni radovi kojima se uklanjaju ili sprečavaju štetne posledice. 11. 11. najbolje je izvođenje sanacionih radova poveriti specijalizovanoj kompaniji iz vodoprivrede. popravke potpornih zidova. Održavanje saniranih klizišta Ako se vizuelnim pregledom ustanovi potreba za intervencijom na saniranom klizištu.na osnovu primedbi MUP-a. Evidencija aktivnosti građevinskog održavanja. ograde. kao i geodetska osmatranja.fotogrametrijom.6. sanaciji se pristupa nakon pripreme odgovarajuće dokumentacije (projekta ili elaborata sa predmerom i predračunom).2.Nadgledanje sistema iz vazduha.geodetskim osmatranjem. nakon vizuelnog osmatranja elemenata podzemnih i podvodnih prelaza. . . arhiviranje i ažuriranje baze podataka za sve objekte na trasi gasovoda Osnovu predmetnih aktivnosti čini formirani GIS (geografski informacioni sistem) uz korišćenje određenih kompjuterskih programa.3. Prikupljanje podataka se vrši: . . elementi objekta sa preciziranjem vrste materijala i količinama.). . kao i na osnovu geodetskog osmatranja. intervencija na zasadu i dr. platoi.GPS (trenutno pozicioniranje željenih tačaka).). optimalno rešenje za sanaciju. Na osnovu detaljnog pregleda kompletne konstrukcije. Kada se radi o vodotokovima i radovima vezanim za njih. .

. .sortiranje (klasifikacija). .izrada tendera. .nadzor nad izvođenjem. .arhiviranje svih aktivnosti i eventualna izmena (ažuriranje) u ’’ličnoj karti’’ objekta. 164 .Nakon toga sledi: .izvođenje. .sklapanje ugovora.praćenje troškova i plaćanja. .izbor izvođača.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful