P. 1
RGF_GAS

RGF_GAS

|Views: 2,203|Likes:
Published by danenic

More info:

Published by: danenic on Feb 20, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/18/2013

pdf

text

original

I

1. OPŠTI DEO
1.1. OSNOVNA FIZIČKO-HEMIJSKA SVOJSTVA GASOVITIH UGLJOVODONIKA (OSNOVNI GASOVI) Da bi se u potpunosti i pravilno definisali ali i razumeli tehničko-tehnološki principi funkcionisanja transporta gasovitih ugljovodonika, potrebno je poznavati: • • • • • osnovne fizičko-hemijske karakteristike gasovitih ugljovodonika, principe proizvodnje, pripremu za transport, sistem za transport i njegove sastavne delove i karakteristične postupke.

Treba naglasiti da kada su u pitanju cevovodni transportno distributivni sistemi i transport gasovitih ugljovodonika, polietilenskim gasovodima se transportuju grupe gasovitih goriva I, II i IV, a čeličnim gasovovodima sve četiri grupe. 1.1.1. Osnovna fizičko-hemijska svojstva gasovitih ugljovodonika Gasovite ugljovodonike čine: • • • • prirodni gas i tečni derivati prirodnog gasa, tečni naftni gasovi (propan i butan), gasovi iz postrojenja za gasifikaciju (gradski i daljinski) i mešani gasovi.

Pod gasovitim gorivom podrazumevaju se gasovi i njihove smeše, koji su prvenstveno namenjeni za sagorevanje. Pod osnovnim gasovitim gorivima podrazumevaju se ona goriva koja se potrošačima isporučuju putem javnog, transportnog i distributivnog sistema. Stanje gasa normalno stanje gasa: određeno je temperaturom Tn = 273,15 K (0OC) i pritiskom Pn = 1,01325 bar; to je referentno stanje u proračunima i označava se ili indeksom ’’n’’ uz simbol pripadajuće veličine ili naznakom temperature i pritiska; 1

-

standardno stanje gasa: određeno je temperaturom Ts = 288,15 K (15OC) i pritiskom ps = pn = 1,01325 bar; za oznaku standardnog stanja koristi se indeks ’’s’’. radno stanje gasa: određeno je stvarnim veličinama – temperaturom (t) i pritiskom (p); radno stanje se označava simbolima bez ikakvog indeksa. količina gasa: iskazuje se prevashodno u jedinicima zapremine (m3), ređe u jednicima masa (kg) ili u jedinicima količine materije (kmol); ako se količina iskazuje jedinicima zapremine, navodi se odgovarajuća temperatura i odgovarajući pritisak; količina gasa izražena jedinicom mase ne zavisi od temperature i pritiska. Toplotna vrednost [MJ/m3]

-

-

-

gornja toplotna vrednost, Hg: količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1,01325 bar), pri čemu su produkti sagorevanja svedeni na temperaturu od 25OC, a vodena para u njima se kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna); donja toplotna vrednost, Hd: količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1,01325 bar), pri čemu su produkti sagorevanja ohlađeni do temperature iznad tačke rošenja vodene pare, pa se vodena para njima ne kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna); radna toplotna vrednost, Hpg, Hpd: može se izraziti kao gornja ili donja; u oba slučaja reč je o sagorevanju one količine gasa koja u radnom stanju ima zapreminu od 1 m3, a pod istim uslovima kao u prethodnim stavovima. Gustina [kg/m3]

-

gustina gasa (zapreminska masa): odnos mase gasa i njegove zapremine pri određenom pritisku i temperaturi; relativna gustina: odnos gustine gasa i gustine suvog vazduha pri istim uslovima (p,t); izražava se u odnosu na normalno stanje; relativna gustina je bezdimenziona veličina. Vobe indeks [kJ/m3]

Vobeov broj (Vobe-indeks) je pokazatelj toplotnog opterećenja gorionika. Toplotno opterećenje nekog gorionika je količina toplote dovedena gasom u taj gorionik u jedinici vremena. Gasovi različitog sastava sa istim Vobe-indeksom pri istom protočnom pritisku daju približno isto toplotno opterećenje. Vobeindeks se izražava u [MJ/m3] ili [kWh/m3]. Toplotno opterećenje se po pravilu izražava u [kW]. gornji Vobe-indeks:

Wg =

Hg

ς
2

gde su, Hg – gornja toplotna vrednost, ζ – relativna gustina gasa. donji Vobe-indeks:

Wd =

Hd

ς

gde su, Hd – gornja toplotna vrednost, ζ – relativna gustina gasa. prošireni Vobe-indeks: Wg ,e = Wg ⋅

pe , odnosno Wd ,e = Wd ⋅ pe

Gornji ili donji prošireni Vobe-indeks: proizvod toplotne vrednosti i kvadratnog korena priključnog pritiska merenog na priključku gasnog trošila pe [mbar]. Klasifikacija gasovitih goriva Podela je izvršena prema toplotnom opterećenju gorionika izraženom prema veličini Vobe-indeksa. Našim standardom, uvedene su četiri grupe gasovitih goriva: I grupa obuhvata gasove bogate vodonikom (gradski gas i daljinski gas) i deli se prema veličini Vobe-indeksa na podgrupe: A (23,0-28,1 MJ/m3) i B (28,1-33,5 MJ/m3). II grupa obuhvata gasove bogate metanom (prirodni gasovi iz prirodnih nalazišta, sintezni prirodni gas, kao i gasovi za njihovu zamenu) i deli se prema veličini Vobe-indeksa na podgrupe: L (37,8-46,8 MJ/m3) i H (46,1-56,5 MJ/m3). III grupa obuhvata tečne naftne gasove (Wg = 77,4-92,5 MJ/m3). IV grupa obuhvata smeše ugljovodonika i vazduha, proizvedene od tečnih naftnih gasova, ili prirodnih gasova: propan-butan-vazduh Wg = 24,5-25,2 MJ/m3 i prirodni gas-vazduh Wg = 25,2 MJ/m3. Svojstva karakterističnih predstavnika grupa gasovitih goriva Daljinski gas je suvi gas iz koksnih peći iz I grupe, podgrupa B.

3

U tabeli 1.1 dat je sastav daljinskog gasa, sa osnovnim karakteristikama ovog gasa.
Tabela 1.1. Sastav i karakteristike daljinskog gasa
Sastav Vodonik H2 55% Ugljen monoksid CO 6% Metan CH4 25% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 2% Azot N2 10%

Karakteristike Toplotna moć, Hg = 19,6 MJ/m3n Relativna gustina, d = 0,39 Toksičan, bez boje i mirisa Vobe broj, Wg = 31,4 MJ/m3n Nazivni priključni pritisak 8 mbar Teorijska količina vazduha 4,26 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600OC Količina vlažnih dimnih gasova 4,97 m3n/m3n Brzina sagorevanja 111 cm/s Granica zapaljivosti 5-33% zapreminski (V)

Gradski gas je iz mešavine koksnog generatorskog gasa ili koksnog vodenog gasa i daljinskog gasa, podešene toplotne vrednosti. U tabeli 1.2 dat je sastav gradskog gasa, sa osnovnim karakteristikama ovog gasa.
Tabela 1.2. Sastav i karakteristike gradskog gasa
Sastav Vodonik H2 44% Ugljen monoksid CO 12% Metan CH4 22% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 4% Azot N2 16%

Karakteristike Toplotna moć, Hg = 18 MJ/m3n Relativna gustina, d = 0,47 Toksičan, bez boje i mirisa Vobe broj, Wg = 25,1 MJ/m3n (I gr., pod.A) Nazivni priključni pritisak 8 mbar Teorijska količina vazduha 3,94 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 550OC Količina vlažnih dimnih gasova 4,59 m3n/m3n Brzina sagorevanja 93 cm/s Granica zapaljivosti 5-38% zapreminski (V)

Prirodni gas koji se nalazi na našem tržištu ima sledeće karakteristike, koje su date u tabeli 1.3.

4

Tabela 1.3. Sastav i karakteristike prirodnog gasa
Sastav Metan CH4 84,90097,072% Etan C2H6 1,1369,510% Propan C3H8 0,7003,020% Butan C4H10 0,2102,000% Ugljen dioksid CO2 0,0801,100% Azot N2 0,3202,100% Tečni ugljovodonik CmHn 0,0300,890%

Karakteristike Toplotna moć, Hg = 30,2-47,2 MJ/m3n Relativna gustina, d = 0,55-0,7 Toksičan, bez boje i mirisa Vobe broj, Wg = 46,1-56,5 MJ/m3n (II,H) Vobe broj, Wg = 37,8-46,8 MJ/m3n (II,L) Nazivni priključni pritisak 18-24 mbar Teorijska količina vazduha 8,4-9,8 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600-670OC Količina vlažnih dimnih gasova 9,4-10,9 m3n/m3n Brzina sagorevanja 30-36 cm/s Granica zapaljivosti 5-15% zapreminski (V)

Propan (PN) i propan butan smeša (PBS), III grupa – propan i butan su tečni naftni gasovi (JUS B.H2.130 i JUS B.H2.134). U tabeli 1.4 dat je sastav i karakteristike ovog gasa.
Tabela 1.4. Sastav i karakteristike gasa propan (PN) i propan butan smeša (PBS)
Sastav Inertni gasovi, max [%V] PN 0,2 PBS 0,2 Propanpropan, min [%V] PN 95 PBS 30,8 Ugljovodonici C2 i C4 [%V] PN 4,8 PBS Butan C4 max [%V] PN PBS 65,0 Ugljovodonici C1 i C2 [%V] PN PBS 3,0 Ugljovodonici C5 max [%V] PN PBS 1,0

Karakteristike Toplotna moć, Hg [MJ/m3n] Relativna gustina, d PN PBS PN PBS 100,8 122,32 1,56 1,9 Teorijska količina vazduha [m3n/m3n] Nazivni priključni pritisak [mbar] Količina vlažnih dimnih gasova [m3n/m3n] 510 490 80,73 88,45 Brzina sagorevanja [cm/s] Granica zapaljivosti [%V] PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS 23,8 29,4 30 30 25,8 30,74 42 39 2,1-9,5 1,8-9,5

Netoksičan, bez boje i mirisa Temperatura samopaljenja [OC] Vobe broj, [MJ/m3n] PN PBS PN PBS

Propan-butan-vazduh smeša (SPBV – IV grupa)*; sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1.5. 5

Tabela 1.5. Sastav i karakteristike smeše propan-butan-vazduh (SPBV)
Sastav Propan [%V]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Butan [%V]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Vazduh [%V]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

27,5

33

0,0 Karakteristike

22

72,5

45

Toplotna moć, [MJ/m3n]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Relativna gustina, d
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

25,7

62,6

1,154

1,42

Netoksičan, bez boje i mirisa
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Vobe broj, [MJ/m3n]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Da

Da

25,17

52,6

Nazivni priključni pritisak [mbar]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Ne sme se formirati smeša sa manje od 9,5% propan butan gasa.

8

18

*Napomena: smeše nisu određene JUS-om (dato kao primer). Prirodni gas-vazduh smeša (SGV – IV grupa)**; sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1.6.
Tabela 1.6. Sastav i karakteristike smeše prirodni gas-vazduh (SGV)
Sastav Prirodni gas [%V]
Za zamenu ’’gradskog gasa’’

Vazduh [%V]
Za zamenu ’’gradskog gasa’’

58 Karakteristike Toplotna moć, [MJ/m3n]
Za zamenu ’’gradskog gasa’’

42

22,53 Da 8

Relativna gustina, d Vobe broj, [MJ/m3n]

Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Za zamenu ’’gradskog gasa’’

0,8 25,2

Netoksičan, bez boje i mirisa Nazivni priključni pritisak [mbar]
Za zamenu ’’gradskog gasa’’

Ne sme se formirati smeša sa manje od 15% prirodnog gasa i vazduha.

**Napomena: JUS-om nije definisana smeša. 6

5 7. %] 77.6 3. GGE – gornja granica eksplozivnosti Slika 1. 5.0 214. CO H2 CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C5H12 Gasovi mogu da budu vlažni ili suvi.3 37. Tabela 1.1.3 195.5 8.4 15. 7. Sadržaj vlage mora da bude u propisanim granicama kako ne bi kvarila energetsku vrednost gasa (tabela 1.8 GGE [g/m3] 862.3 150 8 2.8 0. %] 11.2 3.6 17. Tabela 1.7.9 39.5 249.8).8 DGE [g/m3] 145.Granice eksplozivnosti Gornja odnosno donja granica paljenja pokazuje u kom odnosu mešavine gasa i vazduha može doći do paljenja.3 33. 2.7.1 1.3 760 40 11 7 . DGE – donja granica eksplozivnosti .0 4.8.0 75. Shematski prikaz granice eksplozivnosti Tabelarni prikaz i granica eksplozivnosti gasova dat je u tabeli 1.7 1. 3.3 100. Granice eksplozivnosti identične su granicama paljenja. Zasićenje vodenom parom pri različitim pritiscima i temperataruma Temperatura [OC] Pritisak [bar] 1 20 20 100 1 60 20 100 1 100 20 100 Sadržaj vodene pare [kg/1000m3] 10 0. 4.2 63.7 178. 6.9 44.4 GGE [vol.0 2.5 9.0 4.4 37. To je prikazano na slici 1.5 1.1. Granice eksplozivnosti gasova Redni broj Gas Temperatura paljenja [OC] 610 530 645 530 510 490 285 Granice paljenja (eksplozivnosti) u vazduhu pri 20OC i 1013 mbar DGE [vol.

124 72. daju se podaci o nekim gasovima u tabelama 1.70 197.151 Gustina na 0OC.022 26.50 43.043 30.429 1.90 50.097 58.070 44.10 -118.529 1.491 Kritično stanje temperatura tk pritisak pk -147.82 -140.9 i 1.97 37.105 0.011 16.171 0.905 0.967 0.069 1.090 1. Energetska vrednost nekih gorivih gasova Energetska vrednost Gas gornja [kJ/kg] acetilen vodonik ugljenmonoksid sumporvodonik metan etan propan butan izo-butan pentan 50240 141900 10090 16540 55560 51920 50370 49570 49450 49200 48570 120080 10090 15240 50080 47520 46390 45760 45680 45430 donja gornja 3 O Donja 56900 10800 12640 23490 35840 63730 93370 123770 121840 146340 [kJ/m ] 0 C. Osnovne karakteristike nekih gasova Gas azot acetilen vodonik vazduh ugljendioksid kiseonik ugljenmonoksid metan etan propan butan izo-butan pentan Hemijska oznaka N2 C2H2 H2 CO2 O2 CO CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C4H10 C5H12 Molekulska masa 28.976 1.60 152.13 35.10.091 2.016 28.10.10 95.967 0.10 33.37 35.221 Relativna gustina dv 0.70 -239.293 1.20 48.40 12.668 3.20 -82.717 1.74 73. 1 bar [kg/m3] 1.00 33.75 31.000 28.011 32.40 Tabela 1.00 133.000 1.60 38.554 1.124 58. Tabela 1.90 -140.960 44.250 0.562 2.9.15 32.251 1.Radi poređenja.673 2.049 1.93 62. 1 bar 58910 12770 12640 25460 39860 70420 101740 133980 131890 158480 8 .020 2.00 46.040 2.357 2.00 37.064 2.

1. itd. Gradski gas se proizvodi u mestu potrošača. a koncentracija preko 1000 ppm može za čoveka biti pogubna. dok se daljinski gas cevovodima transportuje u oblast potrošača. U spoju sa vodom stvara jaku korozivnu sumporastu kiselinu. preko veštačkih bušotina u zemljinoj kori. Kod visokih koncentracija on se ne otkriva mirisom. Prisustvo ugljen-dioksida je takođe nepovoljno jer smanjuje energetsku vrednost.1. sve u zavisnosti od mesnih i tehničkih uslova i potreba. Tehnički proizvedeni gasoviti ugljovodonici Gradski i daljinski gas veštački se proizvode postupkom degasacije u gasarama (postrojenjima za gasifikaciju).2. sumporvodonik. Takođe mogu da se dobiju od uljnih proizvoda katalitičkim izdvajanjem. 1. Ovaj gas. uglavnom na bazi kamenog uglja. 9 .1. a sa vodom gradi kiselinu sa korozivnim svojstvom. kreking gasovi (izdvajanje iz naftnih proizvoda vodenom parom) i gas iz škriljaca (podzemna gasifikacija). Švelni gas se takođe dobija postupkom degasacije iz čvrstih goriva. OSNOVNI PRINCIPI PROIZVODNJE. prirodni gas se klasifikuje kao: suvi. ali na nižim temperaturama (500700OC). izraženi u cm3/m3n). U grupu tehnički proizvedenih gasova spadaju: vodeni gasovi (ugljeni i koksni vodeni gas). produkti gasifikacije (generatorski gas i gas iz visoke peći).2.2. siromašni i bogati.2. Prema sadržaju težih ugljovodonika (iznad pentana. Transport ovih gasova vrši se cevovodima na bazi razlike potencijala stvorenom u procesu proizvodnje ili se ostvaruje odgovarajućom vrstom kompresora. Prirodni gas Prirodni gas dobija se iz gasnih ili gasno-naftnih polja. pored korisnih sastojaka. zagrevanjem na 950-1000OC bez prisustva vazduha (koks je sporedni proizvod). Naročito nepovoljnu komponentu predstavlja sumporvodonik zbog svojih toksičnih svojstava i svojstava vezivanja sa vodom. PRIPREME ZA TRANSPORT I TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA Energetski i sagorljivi gasoviti ugljovodonici prema postanku se dele na: • • tehnički proizvedene i prirodne. sadrži i ugljendioksid. azot i ređe helijum.

Uobičajen pratilac sirovog prirodnog gasa je i voda. u zavisnosti od njegove suvoće. energijom mešajućeg gasa ili ventilatorima i kompresorima. Smeše ugljovodonika i vazduha Definisano našim standardom. volumetrijski proporcionatori i agregati za mešanje.3. Suvi prirodni gas se preko kompresorskih stanica transportuje cevovodima do distributivnih sistema ili industrijskih potrošača. pritiskom gasne faze iz rezervoara.2. od bušotina do sabirnog sistema. koja je u svetskoj ekspanziji.. Mešanje tečnog naftnog gasa sa vazduhom vrši se preko takozvanih mešača različitih tipova. Dobijaju se na sledeće načine: pri procesu rafinacije u rafinerijama nafte i ekstrakcijom odnosno izdvajanjem iz prirodnog gasa. Tečni naftni gas Tečni naftni gasovi su oni gasovi koji se pod relativno niskim pritiskom i normalnoj temperaturi prevode u tečno stanje. u zavisnosti od mesnih tehničko-tehnoloških uslova. Transport se odvija na principu razlike potencijala. prirodni gas se doprema podzemnim bušotinskim gasovodima.2. Transport do potrošača vrši se gasovodima na osnovu razlike u potencijalima. Propan i butan su glavne komponente tečnih naftnih gasova. 1. ove smeše se pojavljuju kao: mešavina propan-butana i vazduha i mešavina prirodnog gasa i vazduha.4. zbog otežanih uslova primene čistog propan-butana u zimskom periodu. vodenim gasom i dr. koksnim gasom. Preko zbirnog separatora vrši se eksploatacija i izdvajanje kondenzata i vode iz gasa ili izdvajanje prirodnog gasa i vode kad je u pitanju naftni sabirni sistem. 10 . Tako očišćen gas se sprovodi na sušenje u postrojenje dehidracije. Mešavina gasne faze propan-butan gasa i vazduha sve je češće u primeni iz više razloga: njome se zamenjuje snabdevanje potrošača generatorskim gasom. gde se prati proces eksploatacije preko mernog separatora. 1. Iz eksploatacionog polja. kao što su: injektorski. stvaraju se povoljni uslovi korišćenjem istog (čeličnog) distributivnog sistema za primenu prirodnog gasa. meri se i dalje sprovodi gasovodom do degazolinaže ili u transportni distributivni sistem.

manipulaciji i primeni gasa nužno se pojavljuju gubici gasa. 11 . održavanje sistema. Na unutrašnjim cevovodnim instalacijama za gas. energana. kvalitet gasovitog goriva. Na distributivnom sistemu. Prednosti primene gasa kao goriva u odnosu na druge vrste goriva su: održavanje kvaliteta goriva duži vremenski period. domaćinstva. poljoprivrednih i proizvodnih pogona pa do sirovinske osnove u petrohemijskoj proizvodnji. i dr. U transportu. U procesu cevovodnog transporta gasovitih ugljovodonika. gasovito gorivo u sebi ne sadrži pepeo i sumpor. gubici smanjiti na najmanju moguću meru. ali i veće i realne zloupotrebe krajnjih korisnika. Kvantitativne vrednosti gubitaka gasa zavise od mnogih faktora: način i vrsta transporta.2. gubici i štednja gasovitih goriva Primena gasovitih goriva je široko rasprostranjena: od laboratorija.1. iskustveno je utvrđeno da se gubici gasa kreću od 1-2%. Primene. otpadnu toplotu. viši stepen korisnosti sagorevanja. obučenost rukovaoca. ista temperatura sagorevanja i kvalitet plamena. i to izražen kroz: nepotpuno sagorevanje. Ako ga ima. gubitke usled zračenja i provodljivosti. sagorevanje sa niskim viškom vazduha. bez obzira na dozvoljena mikro ispuštanja. praktično ne sme biti fizičkih gubitaka gasa. u sektoru široke potrošnje. Razlike u merenju su posledica nekompatibilnosti ili nesavršenosti merača protoka. Oni su posledica nekontrolisanih i kontrolisanih ispuštanja i razlike u merenju količina. kvalitet i podešenost trošila. praktično je stehiometrijsko. jednostavno podešavanje razvijanja toplote potpuno automatskom regulacijom. sposobnost podešavanja plamena prema zadatom ložištu. realni gubici se kreću do 6% od ukupno isporučenih količina. Istog su porekla kao i u transportu. nema dima i drugih nečistoća. nema potrebe za skladištenjem gasovitog goriva kod potrošača. jednostavno i sigurno opsluživanje ložišta. U svakom od ovih segmenata može se primerenim merama i aktivnostima. edukacija subjekata u lancu transporta i primene. dobro. niska cena kao i jednostavnost i preglednost instalacije za sagorevanje. a uvećani su zbog: veće razuđenosti i većeg specifičnog broja priključaka po dužnoj jedinici gasovoda. kvalitet transportnih sistema. Značajnu ulogu u tome imaju: rukovanje sistemom (njegova eksploatacija).5. on se podrazumeva kod ložišta.

To se ostvaruje usmeravanjem potrošnje gasovitih goriva u one segmente privredne i neprivredne delatnosti. Radi racionalizacije eksploatacije gasovodnog sistema i potrošnje gasovitih goriva u funkciji štednje energije. gde se ostvaruje najveći stepen iskorišćenja. valorizovani kroz: zaštitu životne sredine. načela i kriterijumi za određivanje tarifnih stavova. a pre svega prirodnog gasa.Štednja se ostvaruje. obaveza je kompanije koja se bavi transportom i distribucijom gasa da donese tarifni sistem. način utvrđivanja obračunskih elemenata na koje se primenjuju tarifni stavovi. pre svega kroz racionalnu primenu gasovitih goriva. nižu cenu jedinice proizvoda i kvalitetniji proizvod. Tarifnim sistemom se naročito utvrđuju: kategorija potrošnje. odnosno potrošači za koje se određuje tarifni sistem. 12 .

Kod nas je razvijen cevovodni transport prirodnog gasa. i prema pritiscima i lokacijama. do priključka na lokalni gasovod ili produktovod koji služi za snabdevanje naseljenih mesta ili industrijskih postrojenja. niskog pritiska do 0. magistralne i lokalne. prevoznim sredstvima i produktovodima (naprimer propan-butan mobilnim cisternama i produktovodima. u gasovitom stanju gasovodima. visokog pritiska od 4-16 bara. Ima značaj za najmanje dve države. Prema značaju i prostornoj nameni sistemi se dele na: međunarodne. SISTEMI ZA TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA CEVOVODIMA (GASOVODI I PRODUKTOVODI) U zavisnosti od agregatnog stanja. radni pritisak).3.5 bara. petrohemijskih. Njima pripadaju i merno-regulacione stanice (takozvane glavne merno-regulacione stanice). a transport gasovodima i produktovodima ostalih gasovitih ugljovodonika se može smatrati lokalnim pojavama (u okviru proizvodnih polja. prečnik. transport gasovitih goriva se može vršiti: u tečnom stanju. Lokalni transport. proizvodnih postrojenja gasa. bez obzira na tehničke karakteristike (kapacitet.II 1. U većini slučajeva – značajni infrastrukturni objekti. Prema radnim pritiscima gasovodne sisteme delimo na: vrlo visokog pritiska preko 16 bara. rafinerijskih i industrijskih kompleksa). Transport velikih količina gasa pod velikim pritiskom. Međunarodni transport. terminala i podzemnih skladišta prirodnog gasa. srednjeg pritiska od 0. U gasovode i produktovode spadaju: 13 . Granice se prostiru od predajnih stanica na proizvodnim poljima ili gasovodu za međunarodni transport. Transportne cevovodne sisteme možemo podeliti prema značaju i prostornoj nameni.5-4 bara. dužina. a tečni prirodni gas brodovima – tankerima). Magistralni transport.

sistem nadzora nad procesom (telemetrija). građevinski objekti. cevovodi sa integrisanom armaturom i fitinzima. petrohemijskog ili drugog industrijskog postrojenja. Po pravilu. transportne merno-regulacione stanice.- priključni gasovodi za transport prirodnog gasa na naftno-gasnim poljima od sabirno-otpremnih stanica za gas do lokalnih potrošača. u naseljenim mestima. SASTAVNI DELOVI GASOVODNOG SISTEMA ZA TRANSPORT I DISTRIBUCIJU I NJIHOVE OSNOVNE TEHNIČKO-TEHNOLOŠKE KARAKTERISTIKE Pod gasovodima i produktovodima podrazumevaju se cevovodi sa integrisanim uređajima. U naseljenim mestima grade se lokalni gasovodi visokog pritiska.4. kućni merno-regulacioni setovi. sabirni i razvodni gasovodi i produktovodi gasovitih ugljovodonika između proizvodnih bušotina i naftno-gasnih polja i njihovih sabirnih stanica i priključni gasovodi ili produktovodi između sabirnih i otpremnih stanica. električne instalacije. spojni gasovodi za transport prirodnog gasa i gasovitih derivata nafte na kompleksu rafinerijskog. Unutrašnji gasovodi grade se za radne pritiske do maksimalno 4 bara (u industriji) i maksimalno 1 bar u domaćinstvima. gasovodi za distribuciju prirodnog gasa ili gasa iz postrojenja za gasifikaciju. unutrašnji (u objektima). srednjih i niskih pritisaka. spojni gasovodi za transport gasa na kompleksu gasifikacionog postrojenja. Sastavni delovi produktovoda gasovitih ugljovodonika su: 14 . postrojenjima i objektima koji služe za transport i distribuciju gasovitih ugljovodonika. distributivne merno-regulacione ili regulacione stanice. van naseljenih mesta grade se međunarodni i magistralni gasovodi i gasovodi vrlo visokih pritisaka. Sastavni delovi gasovoda su: primopredajna mesta. instalisana antikoroziona zaštita. spoljni (podzemni i nadzemni). 1. Prema lokacijama gasovodi mogu biti: van naseljenih mesta. unutrašnje gasne instalacije. specifični objekti. kompresorske stanice.

). 15 NI ROD UNA MEĐ D OVO GAS . cevovodi sa integrisanim fitinzima i armaturom. regulacione stanice RS.- primopredajna mesta. sistem nadzora nad procesom (telemetrija). pumpne i rasteretne stanice.2 data je uprošćena shema gasovodnog sistema za prirodni gas. specifični objekti. Na slici 1. LOKALNI GASOVOD Slika 1. itd. sa njemu pripadajućim i primerenim sastavnim delovima (merno-regulaciona stanica MRS. MRS – distributivna merno regulaciona stanica. KS – kompresorska stanica. GMRS – transportna merno regulaciona stanica. unutrašnje gasne instalacije UGI. građevinski objekti. GZV – glavni zaporni ventil. električne instalacije. rezervoarski prostori i stanice za regulaciju. KMRS – kućna merno-regulaciona stanica.2. PPM – primopredajno mesto. GP – gasno polje. Uprošćena shema gasovodnog sistema za prirodni gas Legenda: NGP – naftno gasno polje. SG – skladište gasa. ČS – čistačka stanica. Po regasifikaciji tečnog naftnog gasa (TNG). sistem je gasovodne konstrukcije. UGI – unutrašnje gasne instalacije. instalacija antikorozione zaštite.

4. Koje će se cevi koristiti. Primopredajna mesta u zemlji između energetskih subjekata su obično merno regulacione stanice. Na međunarodnim primopredajnim mestima. onda se u sklopu primopredajnih stanica nalaze i uređaji za regulaciju pritiska sa sigurnosnom opremom. magistralni i lokalni gasovodi (bez spiralnih u naseljima) radnog pritiska preko 4 bara (nadpritisak). Međunarodni. sa jedne i druge strane ose gasovoda na dužini od 1 km.5 2.0 2. Primopredajno mesto na međunarodnom gasovodu obično predstavlja građevinski objekat pod stalnom kontrolom posade.1. Materijal i konstrukcija cevovoda zavise od: njihove namene.7 2. Kod nas. rade se od čeličnih cevi. prostornih i mesnih uslova njegovog lociranja. svaka strana ima svoj merač. dok se nadzemno po pravilu vode u krugu industrijskih potrošača i kao unutrašnje gasne instalacije. Gustina stambenih objekata određuje klasu lokacije.2. Konstrukcija gasovoda se određuje prema 4 klase lokacije definisane preko gustine stambenih objekata na pojasu širine 200 m. 1.5 . cevovodi za transport i distribuciju gasa isključivo se rade od čeličnih i polietilenskih cevi. podužno varenih i spiralno varenih. a klasa lokacije određuje koeficijent sigurnosti: za za za za za pojas I razreda: pojas II razreda: pojas III razreda: pojas IV razreda: zaštitni pojas naseljenih zgrada: 16 1. zavisi od: prečnika i načina proizvodnje. telemetrijskim sistemom. savremenim komunikacionim sistemom i carinskim nadzorom. Primopredajna mesta Primopredajno mesto – skup cevovodne armature i uređaja za utvrđivanje količine i kvaliteta gasa. kontinualnim analizatorima gasa. Produktovodi i gasovodi za tečni naftni gas svih pritisaka se rade od bešavnih cevi. Gas se obično preuzima između dve zemlje ili dva energetska subjekta. Ovi gasovodi se polažu podzemno na dubini od 1 m nadsloja. dok je treći merač kontrolni – arbitražni. Cevovodi Cevovodi predstavljaju integrisane komponente cevi. predviđenog radnog pritiska.4 1. bešavnih. Ako pritisci u sistemu variraju. fitinga i armature koji predstavljaju celinu i služe da se njima bezbedno i neometano transportuje gas.4. snabdeven meračima protoka.1.

Cevni spojevi se po pravilu izvode zavarivanjem sa kompatibilnim elementima. vidne nadzemne oznake i podzemne opomenice. 1. a na produktovodima gasovitih ugljovodonika u tečnoj fazi koriste se pumpne stanice. l – dužina gasovoda u odgovarajućim jedinicama. 17 . Da bi se gas isporučio pod dovoljnim pritiskom na gasovodima se koriste kompresorske stanice. Kompresorske i pumpne stanice U toku transporta gasa. d – prečnik gasovoda u odgovarajućim jedinicama.a izražava se kao: minimalna granica razvlačenja koeficijent = −−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−− maksimalno dozvoljeno obodno naprezanje Cevi i elementi cevovoda se spajaju. u cevima dolazi do pada pritiska usled trenja i lokalnih otpora. d . Dijagram padova pritiska na jednom gasovodu sa kompresorskim stanicama ilustrativno se prikazuje na slici 1. g – gustoća ili koeficijent vezan za gustoću fluida i k – koeficijent vezan za kvalitet cevi i ostale uticaje. Svi cevovodi moraju imati geodetski snimak.3.4. zavarivanjem.3. Veličina pada pritiska zavisi od: količine protoka. [bar ] q – količina fluida u odgovarajućim jedinicama. dužine puta. g . Pre puštanja u rad. k ) gde je. vrste fluida i kvaliteta cevi. gasovod se ispituje pritiskom kao celina i po deonicama. prečnika cevi. Uopšteno se pad pritiska može izraziti kao: p = f (q . po pravilu. l .

početne investicije.Slika 1. o podsistem gasa za zagrevanje.troškovi održavanja. kompresor. dvorotorski. klipni: a. recirkulacioni sistemi. ispusno-odušni sistemi. Sve kompresorske stanice sadrže sledeću opremu i sisteme: glavni gasni sistem. o podsistem gasa za kontrolu i upravljanje ili instrumentalni gas. Elementi koji određuju učestalost stanica na gasovodu su: . b. o podsistem gasa kao pogonskog goriva. Usisni i potisni krug ili kolektor čine stanični razvod. merna grupa. - Glavni gasni sistem čine: separatorsko filterska grupa. gasni kompresori.3. usisni krug. potisni krug. Ilustracija padova pritiska sa kompresorskim stanicama K1 i K2 • Kompresorske stanice Lociraju se na gasovodu. rotaciono-klipni: i. Konfiguracijom tih krugova kompresori se mogu povezivati u paralelan ili serijski rad. ii. klipni sa kretanjem napred nazad. pomoćni gasni sistemi. Kompresori se klasifikuju na sledeći način: 1. . jednorotorski. 18 .

19 . kao što je i kod gasa (u gasovitom stanju). Sistem usisnog i potisnog kruga pri povezivanju kompresora Slika 1. klipnim gasnim motorima pogone se klipni kompresori. Slika 1. dinamički: a. Građevinski objekti u koje se postavljaju pumpne stanice moraju ispunjavati uslove u pogledu vatrootpornosti.4 i 1. imajući u vidu da je propan-butan teži od vazduha. električnom energijom pogone se klipni i centrifugalni kompresori. Na slikama 1. načina manipulisanja.5. aksijalni. b. centrifugalni. Shema povezivanja dva kompresora u paralelno/serijski rad Pogon kompresora uobičajeno se vrši na sledeći način: • gasnim turbinama pogone se centrifugalni kompresori. ostalih instalacija i ventilacije.4. Pumpne stanice Pumpne stanice za cevovodni transport tečnih gasovodnih ugljovodonika postavljaju se na produktovode.2.5 prikazan je način povezivanja dva kompresora.

aksijalne i poluaksijalne pumpe. 20 . Daljinski transport tečnog naftnog gasa kod nas nije razvijen.4. odorizaciju. Mogu se vršiti i druge podele: prema vrsti nadzora. a lokalni transport prisutan je u okviru proizvodnih i skladišnih kompleksa. zapornu grupu i opremu za zagrevanje. Na tom mestu se vrši i kontrola protoka.. ubacivanje metanola i rezervoara za odorans. telekomunikacioni sistem. prema tehnološkoj funkciji: filtersku i/ili separatorsku grupu. kolektorsku ulazno-izlaznu grupu. Podela merno-regulacionih stanica: glavne (GRMS). Građevinski deo stanice čine obično dva objekta ili dve prostorije za smeštaj opreme u eksplozionoj i neeksplozionoj zaštiti i pristupna saobraćajnica. Integrisani elementi i sklopovi potrebni za proces merenja količina i regulaciju pritiska čine merno-regulacionu stanicu. • Glavne merno-regulacione stanice (GMRS) Objekat merno-regulacione stanice obuhvata.Za transport tečne faze gasa obično se koriste centrifugalne. sigurnosnu grupu. Merno-regulacione stanice Transportni pritisak iz gasovoda na određenom mestu se svodi na potreban i dozvoljen pritisak u distributivnoj mreži ili kod potrošača. mernu grupu. Svođenje pritiska na niže vrednosti tehničkim uređajima naziva se redukcija pritiska.4. a uređaji kojima se to vrši nazivaju se reduktori pritiska (oni su ujedno i regulatori pritiska). Sastavni deo stanice su: građevinski objekat. Prema broju linija merno-regulacione stanice se mogu deliti na: jednolinijske i dvolinijske. metanol i kondenzat. regulacionu grupu. broju redukcija i mernih linija i sl. potrošačke (MRS) i kućne (KMRS). elektroinstalacije i sistem protivpožarne zaštite. 1. ali one nisu relevantne.

Granicu objekta GMRS čine protivpožarna (blokadna) slavina na ulaznom i izlaznom vodu. Šema merno-regulacione stanice (GMRS) 21 .6. Glavne tehničke karakteristike ovakvih stanica su: vrlo visoki ulazni pritisci i veliki protoci gasa. Slika 1.

• Potrošačke merno-regulacione stanice (MRS) Distributivne ili potrošačke merno-regulacione stanice imaju zadatak da prilagode parametre gasa za transport u distributivnim gasovodima ili priključnim gasovodima industrijskih potrošača. Glavne tehničke karakteristike ovih stanica su: visoki ulazni pritisci (6-16 bar) i srednji časovni protoci.7. opremom za regulaciju (ograničavanje) protoka. telemetrijom i metanolskom instalacijom. Ostali deo je kao kod GMRS. Šema potrošačke merno-regulacione stanice 22 . merno-regulacione stanice se u našim uslovima obično ne grade sa: zagrejačkom opremom. U odnosu na GMRS. Kod široke potrošnje gas mora biti odorisan. Slika 1.

• Kućne merno-regulacione stanice (KMRS) Ove stanice služe za merenje i redukciju pritiska kod potrošača u sektoru široke potrošnje. 23 .8. Šema kućne merno-regulacione stanice Regulacione stanice su skup integrisanih funkcionalnih grupa MRS bez merne grupe. Slika 1.5-4 bar) i mali časovni protoci (do 16 m3/h). U našim uslovima kućni set nema klasičnu elektro instalacionu i protivpožarnu grupu i rezervnu regulacionu liniju. dok se telekomunikacione stabilne instalacije. U KMRS se dovodi odorisani gas iz distributivne mreže. Glavne tehničke karakteristike ovih stanica su: srednji ulazni pritisci (o. planiraju preko optičkih kablova. u nekim sistemima široke potrošnje.

ispitni i impulsni vodovi. Zaporna grupa: protivpožarne slavine ispred i iza GMRS i MRS. kombinacija monitor-regulator i blok ventila. turbinski merači. kao i merni. koja mora biti u zatvorenom položaju i onda kada su pritisci za i ispred nje izjednačeni – štiti instalaciju od povratnih udara i omogućava automatsko uključivanje rezervne linije u rad. pumpe za vodu.5. zaptivači i spojni elementi.1. u okviru regulatora može biti integrisan sigurnosni blok ventil ili prigušivač buke. - - o o - - Merna grupa: merači protoka. 1. merači sa mehom i ultrazvučni merači. pripadajuća gasna instalacija i izmenjivač toplote koji se na GMRS nalazi između filterske i redukcione grupe. regulaciona grupa se postavlja između dva zaporna organa. na vodovima ventila sigurnosti ne postavlja se zaporni organ. tako da posle redukcije može biti primenljiv – time se izbegava pojava hidrata i zaleđivanje opreme). temperature i pritiska. uređaj za osiguranje od nestanka gasa i ventil sigurnosti kapaciteta najmanje 1% kapaciteta linije. uglavnom su svi zaporni organi metalne kuglaste slavine punog otvora. toplovodi sa zapornom armaturom i termoizolacijom. a primarnu primenu kod prirodnog gasa imaju: blenda. za injektiranje metanola (ugrađuje se radi neutralisanja formiranja hidrata i korozije u cevima i instalacijama). ekspanzioni sud.4. separatori su sudovi pod pritiskom. nepovratna klapna postavlja se ispred zapornog organa na izlaznom delu svake linije. zaštitna oprema prema propisima o kotlovima. grade se li se mogu graditi objekti: za odorizaciju (opremu za odorizaciju čini odorizator sa pumpom (injektorski) ili apsorpcioni i spojni vodovi). termoregulaciona oprema za grejni fluid. Filtersko-separatorska grupa: odvajač tečnosti ili odvajač čestica postavlja se ispred reduktorskih i mernih grupa – oni mogu biti integrisani. za zagrevanje (opremu čine: kotlovska jedinica. sigurnosni odušni ventil (SOV).6. podešen na puni kapacitet regulatora pri najvišem mogućem radnom pritisku na ulaznoj strani regulatora pritiska. u praksi postoji 10 vrsta merača protoka. Funkcionalne grupe – podsklopovi merno regulacionih stanica Kolektorsko-konstrukciona grupa: cevi. rotacioni merači.4. 24 . kuglaste slavine ispred i iza regulacionih i mernih grupa i na obilaznim vodovima. fazonski komadi. Ostali karakteristični objekti na gasovodnom sistemu Na gasovodima i produktovodima gasa. za razliku od ovih filtera (odvajača). Regulaciona grupa: regulator pritiska sa elementima za spajanje i odgovarajućim impulsnim vodovima. gas se zagreva na programiranu temperaturu neposredno pre redukcije. Sigurnosna grupa: o sigurnosni zaporni ventil (SZV) – za osiguranje od previsokog pritiska.

strugači taloga i nečistoće (pored zaptivnih gumenih manžetni mogu biti i u obliku ploča i četki). iza otpremne i ispred prijemne čistačke kutije postavljaju se pokazivači prolaska čistača – kracera. kao mera usmerena na obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja potrošača. pri havarijskim situacijama na gasovodu. smanjenje štete i zaštitu životne sredine. 25 . tok gasa suprotan dejstvu gravitacije. kao posledica kracovanja ili dvofaznog protoka). otkrivanje defekata na cevi i sopstveno pozicioniranje). kalibrirajući (kalibracione ploče za formiranje profila svetlog otvora cevovoda na mestima koja su deformisana u toku izgradnje ili eksploatacije) i ’’inteligentni’’ (sa sopstvenim pogonom. specifičnu vrstu odvajača čine takozvani hvatači vodenih čepova (količine vode koju obični separatori ne mogu prihvatiti. separatori su posude vertikalne izvedbe. PPM). o - separatori i odvajači tečnosti (vrši se na temelju sledećih principa): o o o o o o smanjenje brzine protoka mešavine. promena smera protoka. hvatanje tečnosti u cevovodima kod nas se vrši preko niže postavljenih sifonskih sudova (nižih od cevovoda). čistačke stanice (postavljaju se uvek na početku i kraju transportnog cevovoda istog prečnika. složenije konstrukcije od sifonskih odvajača – sastoje se iz dve ili tri komore namenjene za izdvajanje tečnosti. Na našem transportnom gasovodnom sistemu odvajanje tečnosti iz gasa vrši se hvatanjem tečnosti u cevovodima i hvatanjem tečnosti ispred postrojenja na gasovodu (KS. uvećavanje finih kapljica magle i filtriranjem. sa opremom za snimanje stanja unutrašnje površine cevi. po nameni kraceričistači mogu biti: o o o gumene kugle (za uklanjanje vode i rastresite nečistoće).- - blok stanice (za izdvajanje – sekcionisanje deonica gasovoda. blok stanica predstavlja cevni zaporni organ sa punim otvorom i bajpasni kolektor za lakšu manipulaciju i odvodom za pražnjenje sekcije). dinamički udar mlaza u pregradu. prašine i gasa. MRS.

šaht 2.9. Skupljač kondenzata na transportnom gasovodu - mešačke stanice (u cilju dobijanja gasa koji zadovoljava prethodno utvrđene zahteve kvaliteta. ispusni ventil 3. telo odvajača Slika 1.10. slavina 4. Odvajač tečnosti na distributivnoj mreži 1. gasovod 5. temperature i kvaliteta na merenim protocima) 26 .Slika 1. takođe se može vršiti ispravka pritiska. pristupa se mešanju različitih gasova. sonda 6.

4. Gasne instalacije unutar objekta Podrazumevaju se instalacije nizvodno od takozvanog glavnog zapornog cevnog zatvarača na kućnom odnosno potrošačkom priključku do vrha dimovodnog kanala za odvod produkata sagorevanja. oprema i objekti na gasovodnom sistemu električne instalacije.4. izveštaj o podešenosti opreme na gasovodu. izveštaj stručne komisije operatera. Postupak puštanja novih i rekonstruisanih objekata u rad Novi cevovodi puštaju se u rad po dobijenoj upotrebnoj dozvoli i proceduri propisanoj zakonom i podzakonskim aktima. antikoroziona zaštita i oprema.9. telemetrijski i telekomunikacioni sistem za daljinski nadzor i upravljanje i građevinski objekti. Ostale instalacije. Mešačka stanica dva prirodna gasa različitih sastava QIT – kontrola Wobea i gustine FrC – kontrola protoka (podešena vrednost) FT – informacija o protoku 1. Za puštanje je najmanje potrebno: upotrebna dozvola. izveštaj komisije za tehnički pregled. uputstvo za rukovanje.11. 27 .Gas A FT FrC FT QIT ka kupcu podešena vrednost Gas B Slika 1. 1.7.8. 1.4. izveštaj o oštećenosti gasovoda posle izgradnje ili rekonstrukcije i plan zaštite od požara.

eksplozivnosti i tokčisnosti.5. tehničke i zdravstvene. Mere lične zaštite odnose se na zaštitu zdravlja i života u procesu eksploatacije. havarija i ispuštanja gasa. pre svega se podrazumevaju mere usmerene na sprečavanje požara. rezultate laboratorijskih ispitivanja kvaliteta gasa u akreditovanoj nezavisnoj laboratoriji i meteorološke uslove. buke. 1. Dodatne tehničke mere sprovode se u eksploataciji kroz kvalitetno održavanje i sprovođenje odorizacije i detekcije gasa. Na bazi takvih proračuna. trase. uz prilog laboratorijskog nalaza. a odnosi se na sve parametre i statuse. 1. korišćenja ličnih sredstava zaštite i edukacijom o opasnostima od požara.5. povećanog stepena sigurnosti i kvalitetno izvođenje. pritisak. KARAKTERISTIČNI POSTUPCI NA GASOVODNOM SISTEMU 1.1.5. Organizacija fizičkog nadzora je u sklopu dispečerskog centra. Tehničke mere se sprovode od početka izgradnje gasovodnog sistema kroz izbor opreme.6.2. Očitavanje količina vrši se daljinski kod telemetrisanih primopredajnih mesta i fizički. Postupci merenja i obračuna gasa Merenje protočnih količina vrši se za potrebe praćenja procesa transporta i obračun gasa kod krajnjeg potrošača. vrši se fakturisanje potrošačima. kako tehnološke tako i fizičke (temperatura. Poslove fizičkog nadzora obavljaju lica na neposrednom rukovanju procesom cevovodnog transporta. Ove mere se mogu okarakterisati i kao: organizacione. Postupci fizičkog nadzora na gasovodnim objektima Fizički nadzor je uređen pravilnikom preduzeća koje se bavi transportom i distribucijom gasa. zaštitu životne sredine i ličnu zaštitu. U cilju sprovođenja mere zaštite od posebnog je interesa upoznati se sa: 28 .1. O fizičkom nadzoru pravi se izveštaj koji se arhivira. građevinskih i drugih objekata). MERE ZAŠTITE Mere zaštite obuhvataju: tehničke mere. Očitane količine u m3 se preračunavaju prema ugovorenim parametrima i svode na ’’ugovoreni kubni metar’’ koji uključuje ugovorenu energetsku vrednost. isticanje ali i stanje cevovoda. Kontrola se vrši vizuelno i priručnim sredstvima. Pod merama zaštite životne sredine.

Zavisno od stepena opasnosti izbijanja i širenja požara i eksplozije. Odorizacija gasa Suvi prirodni gas u mreži za transport i distribuciju je bez mirisa.6. prskanje cevi ili elemenata cevi. • Intenzitet mirisa Intenzitet mirisa odoranta je jačina opadanja – primećivanja koju on izaziva i klasifikuje u 7 stepeni: 0-5 (tabela 1. Pod nenormalnim uslovima rada podrazumevaju se: propuštanje na zaptivačima cevovoda. zone opasnosti se dele na: zonu opasnosti 0 (prostor u kome je trajno prisutna eksplozivna smeša zapaljivog gasa i vazduha). Zone ugrožene eksplozivnim smešama Zone ugrožene od eksplozivnih smeša na gasovodnom sistemu su delovi prostora u kojima se mogu pojaviti zapaljive smeše pri transportu i uskladištenju zapaljivih gasova.11. on se odoriše. posuda.11).- zonama ugroženim od eksplozivnih smeša. 1. Intenzitet mirisa Stepen mirisa 0 0. prag mirisa 29 . Da bi se putem mirisa moglo otkriti prisustvo gasa u atmosferi ili curenje iz gasovoda. zonu opasnosti 2 (prostor u kome se mogu pojaviti zapaljive ili eksplozivne smeše vazduha i gasa ali samo u nenormalnim uslovima rada).1. elektromotora i drugih uređaja. detekcijom gasa i odorizacijom. Tabela 1. 1.2. Odorizacija je obavezna u sektoru široke potrošnje prirodnog i tečnog naftnog gasa i drugih zapaljivih gasova.6. zonu opasnosti 1 (prostor u kome se mogu pri normalnom radu pojaviti zapaljive ili eksplozivne smeše vazduha i gasa). požar koji može ugroziti postrojenja i uređaje i ostali nepredviđeni događaji tokom procesa transporta.5 1 2 3 4 5 Definicija Ne oseća se miris uopšte Vrlo slab miris Slab miris Srednji miris Jak miris Vrlo jak miris Maksimalan miris Gornja granica povećanja intenziteta Upozoravajući stepen mirisa Napomena Granica primetnosti.

odnosno vazduhu. mora biti hemijski postojano. oseća miris sa sigurnošću. • Upozoravajući stepen mirisa Intenzitet pri kom svaka osoba koja ima prosečnu sposobnost mirisanja i prosečnu fiziološku kondiciju. znači da mora sagorevati i biti odvođen sa ostalim produktima sagorevanja. ne sme da stupa u reakciju sa elementima iz gasa i materijalima gasovoda. mora biti isparljivo u uslovima transporta gasa i ne sme stvarati kondenzat. da se može skladištiti bez promena duže vreme. Daljim smanjivanjem intenziteta mirisa. • Vrednost K Pokazuje onu koncentraciju sredstava za odorizaciju u vazduhu. u [mg/m3]. ne sme delovati korozivno na gasovodni sistem niti pri sagorevanju na aparate. a od sulfida najbolje performanse ima ’’tetrahidro-teofen’’. da se može upotrebljavati pri niskim temperaturama. Vrednost K služi za izračunavanje koncentracije sredstava za odorizaciju u gasu. u odnosu na normalno stanje. treba da bude neprijatan ali ne odvratan. ne sme stvarati naslage na gorioniku. data je u [mg/m3]. Merkaptani nisu dovoljno hemijski otporni pa se sulfidi preporučuju. on više ne može da se utvrdi. ne sme da bude u gasu otrovno ili na drugi način štetno. 30 . Opšte osobine sredstava za odorizaciju: • miris mora biti takav da se ne sme zameniti mirisom koji se često javljaju. Tipovi sredstava za odorizaciju Sredstva za odorizaciju su organska jedinjenja koja sadrže sumpor i dele se na: sulfide i merkaptane. • Posebna svojstva sredstava za odorizaciju Odoransi imaju svojstvo bubrenja i stupanja u reakciju sa drugim organskim materijalima (zaptivke i PE cevi) i apsorpciju. koja je potrebna da bi se dostigao upozoravajući stepen mirisa.• Granica primetnosti (prag mirisa) Najmanji intenzitet mirisa koji čovek može da oseti. • Koncentracija sredstava za odorizaciju Koncentracija sredstava za odorizaciju u gasu. naročito sa suvom zemljom.

manipulacija bez zagađivanja okoline. Donja granica – DGP = 4% za prirodni gas.28 mg/m3n Primeri izračunavanja najmanje koncentracije Koncentracija odoransa treba da bude takva da se oseti u atmosferi već na 20% od donje granice eksplozivnosti. Skupa i nepouzdana metoda.075 mg/m3n Formula: C = K ⋅ 100 0 .025 0 . jednostavnost rukovanja. Od tih uređaja se zahteva: proporcionalnost količini gasa. Kontrola intenziteta mirisa vrši se pomoću odorimetra. apsolutna zaptivenost. onda se najmanja koncentracija računa: C min = • K ⋅ CO[%] 0 .2 ⋅ 4 Kada u gasu ima ugljendioksida (naprimer: 5% V).075 ⋅ 5 3 = = 15 mg / mn 0 .• Dodavanje sredstava odorizacije – faktor K Izračunavanje potrebne koncentracije sredstava za odorizaciju vrši se preko faktora K.075 mg/m3n 0.075 ⋅ 100 3 = 9 .025 Uređaji za odorizaciju Postoje apsorpcioni i injektorski uređaji za odorizaciju. Kontrola odorizacije se vrši u različitim režimima i lokacijama.09 mg/m3n 0.2 ⋅ DGP 0 .3 mg / mn = 0 .odorizacija uređajem sa pumpom. Načini odorizacije: .04-0. . Sredstva odorizacije: tetrahidrotiofen K = 0. Merenje intenziteta mirisa subjektivnom metodom. 31 .odorizacija parcijalnom strujom. koji iznosi za: • tetrahidrotiofen: markaptan: dimetilsulfid: 0. lako podešavanje. potpuno isparavanje ubacivanog odoransa.

1. Zaštita životne sredine U procesu transporta cevovodima i održavanja gasovoda mora se pridržavati Zakona o zaštiti životne sredine i Zakona o cevovodnom transportu gasovitih ugljovodonika. izgradnju i eksploataciju. 1.6. glavnih uređaja i postrojenja sprovode se kroz obezbeđenje neovlašćenog pristupa – ogradama i zaključavanjem.6.6. socijalnu i zdravstvenu zaštitu i MUP. Nadzor nad sprovođenjem mera zaštite Nadzor nad sprovođenjem mere zaštite sprovode inspektori resornih ministarstava za: za zaštitu životne sredine. sredstva koja se koriste ili sredstva koja se dobijaju pri transportu gasa i održavanju gasovoda.3. Fizički se protivpožarna zaštita na gasovodnom sistemu obezbeđuje postavljanjem odgovarajućih aparata sa suvim prahom i hidrantska mreža kada za to postoje lokacijski i ekonomski uslovi.4.7. 1. moraju se na uredan način uništiti ili uskladištiti na propisanom mestu u saradnji sa lokalnim ili nadležnim vlastima. te postavljanjem odgovarajućih tabli upozorenja o opasnostima. Mere lične zaštite Mere lične zaštite obuhvataju primenu organizacione mere i mere zaštite zdravlja. tehničkih sredstava zaštite. Fizičke mere tehničke zaštite objekata od posebnog značaja. eksploataciji i rekonstrukciji.6. Protivpožarna zaštita je deo zaštite životne sredine. Objekti međunarodnog i magistralnog karaktera podležu obaveznoj analizi uticaja na životnu sredinu pri njihovoj izgradnji. Detekcija gasa Detekcija gasa se vrši: subjektivnim opažanjem odorisanog gasa čulom mirisa. To se pre svega odnosi na pravilan izbor materijala i postupaka za proizvodnju. prenosnim detektorima gasa i stabilnim instalacijama za detekciju. 1.1. Mere se preduzimaju za smanjenje buke i kontrolisanog i nekontrolisanog ispuštanja gasa. Opšte mere tehničke zaštite Opšte mere tehničke zaštite gasnih instalacija i njihovih sastavnih delova realizuju se kroz konstrukciju instalacija. Otpadni materijali. sprovode Unutar preduzeća nadzor nad sprovođenjem mera zaštite pretpostavljeni rukovodioci i služba protivpožarne i tehničke zaštite. 32 .6.5.6.

kvalitet i cenu gasa. Osnovna funkcija sektora za održavanje je da upravlja i rukuje održavanjem koje je u vezi sa gasovodnim sistemom. obaveze u pogledu: o kontrole i održavanja gasnih instalacija i o korišćenja gasa. način isporuke. Kompanija koja se bavi transportom i distribucijom gasa ima sledeće delove: sektor za transport i/ili distribuciju i sektor za održavanje. U organizacionom i tehnološkom smislu ovaj sektor treba biti hijerarhijski nadređen sektoru održavanja. pouzdanog i bezbednog snabdevanja krajnjeg korisnika. Isporuka gasa potrošačima se vrši na osnovu ugovora koji se zaključuju u pisanoj formi. UPRAVLJANJE TEHNIČKO-TEHNOLOŠKIM PROCESOM CEVOVODNOG TRANSPORTA GASOVITIH UGLJOVODONIKA Da bi kompanija koja se bavi procesom transporta i distribucijom gasa ostvarila ciljeve pravovremenog. način obračuna i plaćanja. Posao sektora za transport i/ili distribuciju gasa je svakodnevno obezbeđenje isporuka i prodaja gasa u skladu sa ugovorenim uslovima na siguran i ekonomičan način. Osnov za njegov rad su ugovori i zakonska regulativa. preventivne i procesne. odgovornost za pričinjenu štetu. Zbog toga se u ovom sektoru formira i čuva kompletna tehnička dokumentacija za svaki objekat. odgovornost za neblagovremeno ispunjavanje ugovorenih obaveza. mere i postupci koji se moraju sprovesti su: organizacione.III 2. 33 . a taj ugovor mora da sadrži sledeće: količinu. mesto primopredaje i merenja.

o očitavanje potrošnje gasa na mernim mestima i na mernim primopredajnim mestima. sve informacije koje se zahtevaju od dispečera. koordinacija iz dispečerskog centra alarmnim i upravljačkim funkcijama u slučaju havarija i zastoja. o uzorkovanje gasa i doprema uzorka do akreditovanih laboratorija. o kontrola ili opskrbljavanje uređaja procesno-potrošnim sredstvima. Plan obuhvata: prognoza potrošnje za sledeća 24 časa – količinski na dan. Plan transporta i distribucije se pravi svaki dan. o vizuelna kontrola procesne opreme i instalacija na nadzemnim objektima. antifriz. ometanja itd. za svaki sat i brzinu proticanja. defekti. Radi uspešnijeg obavljanja osnovnih poslova u okviru sektora se sprovode zadaci kao što su: planiranje transporta i/ili distribucije gasa. kao ugovorni aspekti. kontrola kapaciteta transportno-distributivnog sistema.1. konsalting u vezi funkcije transporta i/ili distribucije u okviru i za potrebe kompanije. primereni našoj praksi. Kada je transporter i/ili distributer istovremeno i vlasnik gasovodnih objekata onda se u okviru organizacionog dela koji se bavi transportom i/ili distribucijom obavljaju postupci i aktivnosti. uticaj mogućih popravki i održavanja u sistemu. izveštavanje o procesu transporta i/ili distribucije. radni časovi. a oni su: nadzor i regulacija transporta i/ili distibucije. kao što su: voda. alkohol i odorans. tehničkih sistema i postupaka uključenih u transport i/ili distribuciju. količine i brzine protoka za svaki sat od isporučioca i količine koje treba naručiti iz skladišta. potrebne mere. POSTUPCI UPRAVLJANJA I RUKOVANJA PROCESOM TRANSPORTA Delatnost sektora za transport i/ili distribuciju gasa obuhvata postupke kojima se u normalnim i vanrednim okolnostima vrši dispečerski centar. optimizacija opreme. kako sledi: nadzor i kontrola rada objekata putem: o periodičnih obilazaka i dežurstava po smenama. o obračun potrošnje gasa i pravljenje dnevnih i periodičnih izveštaja za komercijalne potrebe. planiranje rada stanica za komprimiranje i stanica za mešanje gasa – kod mogućih peglanja neravnomernosti potrošnje.. zahtevi o kvalitetu. potrebe upravnih i državnih organa. o obavljanje postupaka manipulacija na objektima za sve vrste radova i namena. o prikupljanje. ispuštanje 34 . pritisci i sl. obrada i dostavljanje potrebnih podataka za upravljanje transportom i distribucijom i za održavanje objekata.2.

odnosno uslužnih delatnosti. učešće u intervencijama pri havarnim situacijama.1. 2. izrada izveštaja i protokola o primopredaji gasa. izrada uputstava za rad gasovodnih objekata. dobavljači. kontrola isticanja gasa.1.1. Organizaciona shema kompanije za upravljanje transportom i održavanjem 35 . Uopštena organizacija kompanije za transport i/ili distribuciju mogla bi se koncipirati prema shemi na slici 2. formiranje.1.o o o o o o o o kondenzata i zamena filterskih uložaka (ovi poslovi se mogu obavljati u sektoru održavanja). mesto takve kompanije u privredi zemlje ili regiona. protivpožarne zaštite i zaštite životne sredine. vođenje i čuvanje dokumentacije u vezi sa delatnošću sektora. čvorišta. Organizacija upravljanja i rukovanja Na organizacioni oblik i konfiguraciju kompanije za transport i/ili distribuciju imaju uticaj mnogi faktori od kojih su najznačajniji: oblik kompanije kao pravnog subjekta. održavanje neposredne komunikacije i kontakta sa subjektima u procesu transporta i/ili distribucije gasa. kao što su: blok stanice. učešće u pripremi i puštanju rekonstruisanih i novih objekata u eksploataciju. kao što su: potrošači. prelazi saobraćajnica i vodotokova. kontrolno obilaženje trase gasovoda i objekata na trasi gasovoda. uslužna preduzeća i organi nadležni za sprovođenje nadzora nad delatnošću cevovodnog transporta. U okviru sektora se sprovode i mere opšte i lične zaštite. veličina transportno-distribucionog sistema i mesni uslovi i razvijenost prateće privredne infrastrukture. Slika 2.

1.3.1. 36 . obično u paru. u okviru sektora za transport.2. Za ostatak dana imenuju se lica koja vrše takozvano kućno dežurstvo. treba da obuhvataju sledeće postupke kontrole i radova u vremenskim intervalima. U okviru fizičkog nadzora nad procesom transporta. Zbog toga su poslovi pripreme vezani u tom delu za: izučavanje i primenu metoda predviđanja koje su bazirane na statističkoj vremenskoj prognozi. U praksi je to često kompromisno rešenje između racionalnog i spremnosti za prihvatanje odgovornosti za posao. Priprema upravljanja i rukovanja procesom transporta U okviru pripreme moraju se planirati radovi i aktivnosti koji imaju uticaja na transport i distribuciju. Zadaci fizičkog nadzora nad procesom sprovode se obično u prvoj smeni. analize za razvoj simulacionih sistema i provere kapaciteta sistema. odnosno na izvršenje operativne funkcije sektora.2. 2. • Fizički nadzor i kontrola Fizičko upravljanje i rukovanje sprovodi se preko manipulanata – kvalifikovanih radnika mašinske i elektro struke. poslovi fizičkog nadzora nad procesom. U principu. osposobljenih za poslove transporta. podele posla između sektora za transport ili distribuciju i sektora za održavanje. Dispečerski centar ima odlučujuću odluku u organizaciji pripreme upravljanja i rukovanja. u zavisnosti od unutrašnje organizacije kompanije za transport i distribuciju. Za fizičko upravljanje i rukovanje procesom transporta preko obučenih lica vrlo je važno propisati proceduru o evidentiranju postupaka pri tim poslovima. razvoj specifikacija za kompjutersku obradu i programa za centralizovanu procesnu kontrolu odnosno režim rada. trebali bi da se obavljaju oni poslovi koji se mogu na ekonomičan način izvoditi priručnim sredstvima i za čije obavljanje nije potrebno za kratko vreme angažovati veći broj ljudi i sredstava. uputstva i procedure za svaku operativnu aktivnost procesa transporta i distribucije. analize za razvoj sistema detekcije curenja gasa. tj. U okviru pripreme planiraju se tehnološki postupci. Operativno-neposredno upravljanje i rukovanje procesom transporta Neposredno upravljanje i rukovanje procesom transporta vrši se preko organizacionog dela operative – fizičkim i daljinskim načinom. analize za razvoj optimizacionih metoda i/ili programa.

.kontrola pritiska i temperature na ulaznim i izlaznim mestima. . . . odušnih cevi i izrada katodne zaštite. stabilnosti pokrivenog sloja i tla.kontrola funkcionalnosti cevnih zatvarača na vodenoj instalaciji. oluka i slivnika.kontrola upozorenja. Građevinski objekti Godišnje Na 3 meseca Mesečno 37 . .kontrola preko stalne fizičke posade svih ske i pumpne parametara i procesa.kontrola: spoljne korozije. stanja šahtova. Godišnje Na 6 meseci Mesečno Na 3 meseca Na 6 meseci Mesečno Mesečno Na 6 meseci Na 6 meseci Nedeljno Na 3 meseca Mesečno Na 3 meseca Na 3 meseca Na 3 meseca Mesečno Na 3 meseca Merno regulacione stanice Mesečno Nedeljno Nedeljno Godišnje Stalno Kompresor. ograde i platoa. održavanje čistoće. stanice . nivoa vode ili pritiska u ekspanzionom sudu. . čišćenje kanala.kontrola: rada sigurnosnog bloka na gasnoj rampi i pilot plamenika. poda. . stanja manometara i zamena po potrebi. kontrola termostata. zaseka i nasipa oko nadzemnih objekata. . . građevinske aktivnosti.kontrola: propusnosti penušavim i drugim sredstvima i spoljne korozije.Tabela 2. ispravnost manometara i termometara. limarije i bravarije.kontrola koncentracije antifriza pred grejnu sezonu.kontrola: spoljne korozije. mehaničkih oštećenja. krova. . provera funkcije zapornih cevnih zatvarača i funkcionalnosti upravljačkog mehanizma. Na 3 meseca . provera stanja pristupnih puteva. Postupci kontrole i radova u vremenskim intervalima Objekat Vrsta aktivnosti .1. propuštaNa 3 meseca nja sapunicom.kontrola: rada merača i podmazivanje po potrebi. propuštanja sapunicom. kontrola rastinja.kontrola pritiska gasa na krajevima mosta.održavanje čistoće. Rok Godišnje Rok: van naselja Godišnje Gasovodi Na 6 meseci Po potrebi Mesečno Po potrebi Čistačke i blok stanice Odvajač tečnosti Prelazi gasovoda preko mostova Prelazi vodotokova i saobraćajnica . . zaprljanost filterskih uložaka i odmuljivanje filtera (zamena uložaka filtera po potrebi). . odušaka.pregled zidova i fasada. funkcionalnosti zapornih cevnih zatvarača i upravljačkog mehanizma.kontrola: vegetacije pešačenjem. ispuštanja kondenzata.kontrola vodene površine i obalo-utvrda. .odzračivanje izmenjivača toplote. stanja oznaka i građevinskih radova. izmenjivača toplote. požarnih puteva i nužnih izlaza. građevinskih aktivnosti i rastinja dubokog korena.kontrola spoljne korozije. propuštanje na vodenoj strani instalacije.kontrola: funkcionalnosti slavina. rastinja dubokog korena. rada cirkulacionih pumpi i rada kotla. .kontrola visokog rastinja u zoni mosta.kontrola: stanja oznake.sekcionisanje. propusta. zamena dotrajalih tabli upozorenja.kontrola propuštanja sapunicom. . . stanja oznaka. puštanje i obustavljanje transporta u pojedinim delovima sistema. .

Kontrola kvaliteta gasa se vrši na dva načina: kontinualno i povremeno.vizuelna kontrola spoljnog i unutrašnjeg osvetljenja na nadzemnim objektima. 38 . u kome se skupljaju i prate sva zbivanja u procesu transporta i stanja na gasovodnom sistemu. Broj uzorkovanja se određuje ugovorom i kod nas se vrši obično jednom nedeljno. uzima u standardom dimenzionisanu čeličnu bocu. Krajnjem korisniku se praktično prodaje toplotna jedinica. Tamo gde takvi analizatori nisu ugrađeni vrši se povremena kontrola.unošenje identifikacionog broja ako sistem to poseduje. toplotnu vrednost. Wobe indeks. gustinu. vlažnost. . Zadaci praćenja i kontrole isporuke gasa na pouzdan i siguran način se može smatrati jednim od najvažnijih zadataka sektora za transport i distribuciju gasa – obavljaju se 24 sata dnevno. preko priključaka. Uzorkovani gas se u boci doprema do akreditovane laboratorije.resetovanje po instrukcijama iz dispečerskog centra. Kontrola kvaliteta gasa obuhvata: sastav gasa.Objekat Elektroenergetske instalacije Telekomunikacione i telemetrijske instalacije Vrsta aktivnosti . koja se vrši sa uzimanjem (uzorkovanjem) gasa. . sadržaj sumpora i ugljendioksida. • Uzorkovanje gasa i kontrola kvaliteta gasa Iz izmerenih količina na primporedajnom mestu i rezultata kvalitativne analize gasa preračunavaju se kubni metri u kubne metre gasa sa ugovorenom energetskom vrednošću. dioda i instrumenata). Gas se iz gasovoda. Kontinualna kontrola se vrši preko analizatora – hromografa ugrađenih na glavnim primopredajnim mestima.vizuelna kontrola statusa indikatora kod nadzemnih objekata (signalnih lampi. Rok Rok: van naselja Mesečno Mesečno Po potrebi Po porebi • Daljinsko upravljanje i nadzor Vrši se iz dispečerskog centra transportera odnosno distributera. .

1. .telemetrijske podstanice.kompresori.električne komandne i razvodne table.regulatori. .gorionici. U narednom tekstu obradiće se uređaji koji su u nadležnosti mašinske struke. 85 .filteri. najčešće se primenjuju: slavine.motori sa unutrašnjim sagorevanjem. 5. Organizacija neposrednog rukovanja Organizacija neposrednog rukovanja procesom transporta skoncentrisana je u dispečerskom centru sa regionalnim punktovima kojima se pokriva celokupna transportna ili distributivna mreža. .gasne turbine.termometri. . . Funkcija i funkcionalni nazivi zatvarača: .2. itd.zaporni cevni zatvarači se ugrađuju u transportne i distributivne gasovode i unutrašnje gasne instalacije.kondenz lonci.cevnim zatvaračima treba da se: o ograniči gubitak gasa pri havarijskim situacijama. .elektromotori. 5. Rukovanje sa objektima i uređajima i održavanje istih na transportno-distributivnom sistemu Podsistemi ili grupe gasovodnih sistema sastavljeni su od funkcionalnih sklopova ili uređaja.zaporni cevni zatvarači. o ograniče količine gasa koje treba kontrolisano ispuštati pri manipulaciji i tehnološkim procesima transporta i održavanja. . POSTUPCI NEPOSREDNOG RUKOVANJA PROCESOM TRANSPORTA I ODRŽAVANJA 5. naročito na instalacijama za prirodni gas. .ispusni ventili sigurnosti.ograničivači protoka.pumpe. . Na savremenim gasovodnim instalacijama. o omogući usmeravanje transporta gasa u drugi krak ili isključivanje protoka gasa u deonici. . . sekcionisanjem gasovoda.manometri.kotlovi. . Zaporni cevni zatvarači U principu. . ventili i ređe zasuni. . . .merači protoka.sigurnosni blok ventili.2.1.5. kao što su: . pretežno se koriste kuglaste slavine. . . .

poklopac kućišta. može biti: . Zatvarači mogu biti za nadzemnu i podzemnu ugradnju. . Iz ovakvih naziva zatvarača sagledava se njihova namena i ugradbena funkcija. telo. 3.zatvarač za povezivanje. . 2. . preko ugrađene opruge. Prema obliku elementa za zatvaranje zasuni mogu biti sa diskom ili klinasti. Cevni zatvarač kod kojeg se upravnim pokretanjem elementa za zatvaranje na pravac kretanja fluida zatvara protok fluida kroz gasovod. 6. a) Klinasti zasun: 1. ručno kolo. 4. Opruga obezbeđuje dodatnu silu zaptivanja.zatvarač obilaznog voda. zavrtanj za spajanje poklopca kućišta sa telom kućišta. itd. .glavni zatvarač. Cevni zaporni zatvarač. . a) b) Slika 5. b) Šematski prikaz položaja diska za vreme otvaranja i zatvaranja zasuna 86 .1. . Pokretno sedište ima mogućnost aksijalnog pomeranja.o omogući povezivanje gasovoda koji režimima ili različitim sastavom gasa. Prema vrsti sedišta zasuni mogu biti sa stabilnim ili pokretnim sedištem.odušni zatvarač. vreteno. zaptivni uložak. . prema mestu ugradnje. 8. 7. rade pod različitim Ovakva povezivanja se vrše samo povremeno ili kontrolisano u slučajevima kada se na jednom od gasovoda vrši intervencija. 5.zatvarač za grananje. zaptivka vretena. Konstrukcija Zasuni.izolacioni zatvarač (kod paralelnih gasovoda).prigušni zatvarač. elemenat za zatvaranje i 9. sedište. Kod podzemne izvedbe zatvarači imaju produžno vreteno preko kojeg se omogućava nadzemno rukovanje.blokadni zatvarač (blok stanica).

’’O’’ prstenovi. Element za zatvaranje im je u obliku kugle. Kuglasta slavina: 1. 4. 3. Specifičan oblik zapornog cevnog zatvarača kod koga je element za zatvaranje u obliku diska. Leptir ventil 87 . prirubnica. 12. poklopac. reduktor. slavine mogu biti sa fiksiranom ili plivajućom kuglom. 11.3.Čepne slavine. 8.2. vratilo. Slika 5. Čepna slavina Kuglaste slavine.4. Retko se susreću na gasnim instalacijama. Iskustvo pokazuje da su nepouzdane. 9. 5. zaptivač vratila. U odnosu na slobodu kretanja. Element za zatvaranje im je cilindričnog oblika ili oblika zarubljene kupe. zaptivač kugle. kugla. ručka Leptiraste slavine. sa simetričnim odsečcima i cilindričnim otvorima kroz telo kugle upravno na površinu odsečaka. 6 podmetač. priteznica. kućište. 10. Slika 5. U širokoj je primeni na gasnim instalacijama. 7. Slika 5. 2.

u jednom ili drugom pravcu na sedište ventila. ručno pokretanje se vrši preko zupčastih reduktora. Mogu biti na hidraulični pogon.vizuelni pregled stanja.ravni. Održavanje Na cevnim zatvaračima organizuje se preventivno i korektivno održavanje. poluge i mehanički prenosi sa rukohvatima. .Ventili. Kod cevnih zapornih zatvarača na visoko pritisnim gasovodima nazivnog prečnika (otvora) 150 mm i većim.kosi. kombinovani pogon i električni pogon (ređe u primeni). a odnosi se na: . Kod mehanizovanog prenosa. zbog velikih otpora za kretanje prouzrokovanih pritiskom. sem kod ’’habajućih’’ zatvarača koji su namenjeni za prigušivanje. pneumatski pogon (najčešći pogon sa tzv. Preventivno održavanje obuhvata periodične aktivnosti i mere koje se sprovode na montiranom cevnom zatvaraču bez demontaže. Element za zatvaranje se mora postaviti potpuno u položaj otvoreno ili zatvoreno. Shema ventila Uređaji za mehanizovano zatvaranje cevnih zatvarača. Rukovanje Pokretanje izvršnih organa cevnih zatvarača vrši se ručnim ili mehanizovanim putem. Najrasprostranjeniji cevni zatvarači. samopogonom gde se koristi gas).5. Slika 5.ugaoni. 88 . Drugačiji naziv – aktuatori. Položaj sedišta ventila u odnosu na tok kretanja fluida definiše vrstu ventila kao: . Za ručno pokretanje koriste se: rukohvati. . Otvaranje ili zatvaranje protoka kroz cev vrši se upravnim pomeranjem vretena ventila sa pečurkom i zaptivkom na sedište ventila. pokretanje se vrši aktuatorom – daljinski ili direktno (lokalno).

89 . .oštećenje zaptivnih elemenata.abrazija sedišta. uglavnom mašću na bazi molibdena (Mo).propuštanje zaptivne kutije usled neodgovarajućih zaptivki. a svi podmažu. 5. habanja vretena ili velikog zazora između vretena i čaure. u servisirane ili remontovane zatvarače po pravilu se stavljaju novi zaptivači. .kod šiber ventila zaptivne površine se mogu obraditi. 2. Održavanje zatvarača vrši se prema procedurama ili uputstvima u kojima su definisane aktivnosti. o izvršenom ispitivanju pravi se zapisnik koji je sastavni deo izveštaja o ispitivanju. 7. . .- razradu pokretačkog mehanizma. Po demontaži identifikovanog zatvarača za popravku (kao lošeg) vrši se njegovo rastavljanje: 1. 3. 4.habanje ili abrazija elementa za zatvaranje. čep se može brušenjem upasovati u kućište. Korektivno održavanje se sprovodi ako se u toku nadzora i preventivnog održavanja utvrde nepravilnosti i potreba za korektivnim održavanjem ili je to održavanje procedurom predviđeno. . Za procenu izvesnosti korektivnog održavanja zatvarača treba imati u vidu stečena iskustva: . . rokovi i periodi održavanja. pa se nastavi dalje rastavljanje. . prvo se odvoji nosač radnog dela i radni deo od kućišta preko razdvojive veze. neoštećeni delovi se očiste.abrazija vretena. Korektivno održavanje se obično odvija u radionici. proveru nepropusnosti. .kod čepnih zatvarača.kod kuglastih slavina prstenovi sedišta se mogu zameniti – opravku oštećene kugle je vrlo teško izvesti.kod ravnih ventila zatvarač i sedište se mogu obraditi. 6. podmazivanje i moguću zamenu delova bez demontaže.kvar zakretačkog mehanizma. pregledom rastavljenih delova utvrđuje se stepen oštećenosti i donosi odluka o otklanjanju oštećenja ili oštećenih elemenata (uglavnom se oštećeni delovi zamenjuju novim). samo ispravan zatvarač može se ponovo ugraditi u instalaciju. ponovo sastavljeni zatvarači se ponovo ispituju i podešavaju na propisani način (ispitivanje obavlja akreditovana laboratorija). Najčešći otkazi i deformacije na cevnim zatvaračima zbog kojih se mora vršiti neposredno i korektivno održavanje su: .pucanje kućišta i .

2. motora sa unutrašnjim sagorevanjem itd. Filteri Otklanjanje čvrstih i tečnih čestica se vrši pri procesu pripreme za transport. otvora za čišćenje i drenažnog priključka. filteri mogu biti suvi i mokri. Konstrukcija Filter se sastoji iz tela. priključnih otvora. isparivačko-redukcionih stanica. filtracionog uloška. Otklanjanje se vrši preko separatora i filtera.6. Mokri filter sa uljnom kupkom Rukovanje Rukovanje se obavlja prilikom njegovog uključivanja u rad i isključivanja iz rada. Filteri su uređaji koji služe za otklanjanje čvrstih čestica iz gasa.2. Oni se ugrađuju u svim gasnim instalacijama i na svim merno-regulacionim stanicama ispred mernih i regulacionih uređaja.5. pumpi. Uključivanje u rad se obavlja otvaranjem cevnih zatvarača na ulaznom i izlaznom delu filtra. samog transporta i distribucije gasa. Suvi filter sa filcom Slika 5. gasnih rampi. U toku procesa: .periodična kontrola zaprljanosti (preko diferencijalnog manometra ili iskustveno na osnovu razlike u pritiscima na ulaznom i izlaznom manometru). uređaja za regasifikaciju.7. Slika 5. 90 . .ispuštanje taloga. kompresora. Prema vrsti filtracionog materijala.

odstranjivanje taloga se vrši vađenjem uloška.7. Oštećeni delovi se zamenjuju novim. 5. zamenu ili popravku diferencijalnog manometra i otklanjanje naprslina i abrazivnih deformacija na telu filtra. Najčešće otkazi na filtrima su degradacija uloška filtra. Zagrejač prirodnog gasa 91 . čišćenje uloška filtra. ispuštanje taloga. proveru i ispitivanje. Degradacija nastaje začepljenjem ili probijanjem filterskog sloja.Kod manjih filtera. Zagrejači gasa Služe za pregrevanje gasa pre redukcije pritiska (zbog sprečavanja hidrata i zamrzavanja instalacija). Slika 5. Filter podleže periodičnom ispitivanju na čvrstoću i nepropusnost (test na pritisak – hidro test). Održavanje Na filtrima se organizuje preventivno i korektivno održavanje. Korektivno održavanje obuhvata zamenu uloška filtra ili njegovu popravku. Preventivno održavanje obuhvata vizuelni pregled.3.2. njegovim priključcima i nosaču za podizanje i zakretanje poklopca filtra (kod velikih filtera). zamena zaptivnih elemenata. Kao nosilac toplote koriste se topla voda iz kotlarnice ili antifriz.

omotača toplotne izolacije. Takođe je opremljen ulazno izlaznim cevnim zatvaračima i termometrima. Konstrukcija Regulatori pritiska po konstrukciji mogu biti direktnog i indirektnog dejstva. Rukovanje Zagrejačem se rukuje samo pri puštanju u rad i isključivanju iz rada.4. kod sabiranja.oštećenje ili perforaciju grejnog tela i .izlazno ulaznih parametara fluida (vode i gasa). distribucije i korišćenja gasa. Može biti opremljen i sigurnosnim uređajem radi zaštite u slučaju prodora gasnog pritiska u instalaciju nosioca toplote.Konstrukcija Zagrejač pririodnog gasa se sastoji od: tela ili plašta. priključka za nosioca toplote. . .2. transporta.pucanje ili deformaciju zaptivnih elemenata. 5. 92 . na željeni izlazni pritisak.periodične preglede nepravilnosti i propuštanja. Održavanje Otkazi grejača uglavnom su vezani za: . zatvaranjem ili otvaranjem odgovarajućih priključnih ventila. U zagrejan grejač pušta se gas. Zagrejač gasa podleže preventivnom i korektivnom održavanju. grejača od snopa cevi. Funkcija regulatora je i da održava zadatu vrednost izlaznog pritiska koja sme odstupati samo u dozvoljenim granicama. priključka za gas. priključka za odmuljivanje.vizuelno pregled spoljnih delova i izolacije. U regulatoru pritiska se odvija proces redukcije (prigušivanja) i proces regulacije pritiska. Regulatori pritiska Uređaji koji služe za snižavanje ulaznog pritiska gasa.otkaze u sistemu nosioca toplote. . Preventivno održavanje sprovodi se kroz kontrolu: .

. pritezač opruge.membrane. klackalica.izvršnog elementa (vretena sa pečurkom). 11.8.odušnog priključka. 93 .podešavajuće opruge ili tega. Poprečni presek regulatora direktnog dejstva: 1. Shema delovanja direktnog regulatora pritiska Regulatori direktnog dejstva sastoje se iz osnovnih delova: . ’’O’’ prsten.9. 10. 7. membrana. 2. membranski sklop. sedište. poluga. . . pečurka. 6. 3.kućišta sa ventilskim sedištem i cevnim priključcima. kućište regulatora. 9. 4. 5. kućište ventila. 8.Slika 5. . Slika 5. opruga.

Slika 5.impulsnih vodova.11.izvršnog elementa sa vretenom i pečurkom. .telo regulatora. sprovodnik gasa.membrane. 3. Shema delovanja indirektnog regulatora pritiska: 1. 94 . . . . Poprečni presek regulatora indirektnog dejstva: 1. kućište. . podesiva prigušnica.10. Slika 5. 4. izvršni element. 2. 7. 5. . merni vod. kućište membrane. . opruga Aksijalni regulator pritiska predstavlja specifičnu konstrukciju regulatora indirektnog dejstva. 3. dozirni otvor.pilot regulatora sa podesivom oprugom i izvršnim lokalnm elementima. kućište ventila. 6.dvodelni kavez. 5.podesive prigušnice. membrana. impulsni vod Regulatori indirektnog dejstva sastoje se iz osnovnih delova: . 4. Jednostavne su konstrukcije čije osnovne delove čini: . membrana regulatora.opruge. upravljački regulator. 8. 2.kućišta regulatora sa ventilskim sedištem i cevnim priključcima.

Slika 5. Sa regulatorom pritiska se rukuje pažljivo. zatim pažljivo pritegnuti istu. dok kod aksijalnih prigušivanje vrši elastični (gumeni) rukavac. Po proveri zadate vrednosti pritiska iza 95 . Kontrolisati neko vreme da li regulator drži konstantno pritisak (izlazni zaporni organ je još zatvoren). prateći pažljivo promenu izlaznog pritiska na manometru.kontrolu izlaznog pritiska. . .kontrolu propuštanja na spojevima. Aksijalni regulator sa elastičnim rukavcem Osnovna razlika između ove vrste regulatora i klasičnih regulatora je u izvršnom organu koji vrši prigušivanje – kod klasičnih prigušivanje vrši pečurka na vretenu izvršnog organa.podnošenje pismenog izveštaja. Prethodno je potrebno otpustiti oprugu regulatora kod direktnog dejstva ili na pilot regulatoru kod indirektnog dejstva.pregled spoljneg stanja regulatora.).- elastična membrana ili rukavac kao izvršni organ i pilot.vođenje evidencije o stanju i . . manipulanti). Puštanje gasa u regulator vrši se posle provere ispravnosti celokupne gasne instalacije. svodi se na: .fizičko blokiranje zatvaranjem zapornih organa isprede i iza regulatora pritiska u specifičnim uslovima (otkazi rada. poremećaj funkcije ili prelaska na rezervnu liniju). vibracije i dr. Aksijalni regulatori se nisu u praksi pokazali dobrim pa se ne smatraju dobrim rešenjem. .12. laganim otvaranjem ventila ispred regulatora. . Rukovanje Rukovanje regulatorima u procesu nadzora i kontrole transporta koje sprovode neposredni izvršioci (rukovaoci.vizuelnu kontrolu rada regulatora (oscilacije pritiska.

96 . uputstvom za rad ili odgovarajućom procedurom. itd. Primeri održavanja: • regulatora indirektnog dejstva serije 971 i • regulatora direktnog dejstva serije VR-75. Preventivno održavanje sprovodi se postupcima nadzora i kontrole rada regulatora i redovnim servisiranjem. Najčešći procesni otkazi i kvarovi na regulatorima pritiska prouzrokovani su prisustvom nečistoće u gasu. Poprečni presek regulatora serije 971 Regulator serije 971 Servisiranje se vrši periodično najmanje jednom u toku godine. Slika 5. Održavanje Regulatori pritiska podležu preventivnom i korektivnom održavanju. t i nagle promene).regulatora. zamrzavanje usled otkaza sistema za grejanje. može se laganim otvaranjem ventila iza regulatora pustiti dalje gas u instalaciju. Prilikom servisiranja koristi se alat koji ne varniči ili alat koji je namazan mašću. Procesni regulatori su zbog toga najčešće u kvaru zbog: delimično ili potpuno začepljenje dizni i filtera na pilotu regulatora. neprimerni ulazno-izlazni parametri gasa (Q. p.13. redosledom i na način predviđen odgovarajućim projektom. neprimerna podešenost uređaja.

Za servisiranje je potrebno demontirati regulator. Kad su slavine ispred i iza regulatora zatvorene i linija između njih rasterećena ispuštanjem gasa u atmosferu, može se pristupiti demontaži. Otpuštanjem i skidanjem impulsnih vodova i pilota pristupa se servisiranju regulatora. Nakon rastavljanja pristupa se čišćenju delova od nečistoća i starih maziva (usput se vrši defektaža svih delova regulatora). Svi oštećeni i pohabani delovi se popravljaju ili zamenjuju novim. Posebno treba obratiti pažnju na gumene prstenove (’’O’’ ring) jer i najmanje oštećenje nekog od njih dovodi u pitanje funkcionisanje regulautora. Svi zavrtnjevi i navrtke se mažu tankim slojem masti kao i osovine i klizni delovi cilindra i gumeni prstenovi. Regulator se sastavlja obrnutim redosledom od rastavljanja. Uzroci i najčešći kvarovi regulatora sa indirektnim dejstvom i preporuke za otklanjanje: - regulator neće da otvori: o nedostatak ulaznog gasa (proveriti slavinu na ulazu), o nedostatak gasa u pilotu (proveriti impulsne vodove i sam pilot), o oštećenje membrane ili O-ringa na osovini membrane (proveriti ih). - izlazni pritisak opada: o nedovoljni ulazni pritisak (postaviti etalonski manometar), o regulator ne može da propusti dovoljnu količinu gasa (nije dobro dimenzionisan), o upravljački pritisak pilota nedovoljan (proveriti imuplse i pilot), o zagušen ulazni filter (njegova promena ili čišćenje). - izlazni pritisak raste preko zadatog: o pohabana gumena zaptivka ili zaprljana (zameniti istu), o oštećeno metalno sedište, tako da gumena zaptivka ne može da zatvori (skidanje sedišta i ravnanje mašinskom obradom). - zamrzavanje regulatora ili pilota: o nedovoljno ili nikakvo grejanje ispred redukcije. - nenormalno mali protok (ekstremno mala potrošnja): o varira izlazni pritisak, o ekstremno mali traženi kapacitet, o pogrešno postavljen imuplsni vod, o pogrešno podešen pilot (proveriti rad i po potrebi podesiti). Kvarovi upravljačkog organa – pilota: - nedovoljni pritisak prilikom puštanja u rad regulatora: o baždarna opruga je suviše slaba (zameniti jačom), o proveriti da li je ulazna količina gasa i pritiska dovoljna. - ako je pritisak iza regulatora pao ispod prethodno baždarene vrednosti: o filter stabilizatora zaprljan (treba ga očistiti ili zameniti), o zaptivni podmetač stabilizatora je povećao dimenzije i sprečava propisanu izlaznu količinu gasa (zamena podmetača), o baždarna opruga je izgubila svoju elastičnost (treba je zameniti), 97

-

-

-

zaptivka ventila je povećala dimenzije i sprečava propisanu izlaznu količinu gasa (treba je zameniti). pritisak iza regulatora se povećava iznad zadatih vrednosti: o zaptivni podmetač stabilizatora ne zaptiva dobro (zameniti ga), o zaptivka ventila na ulazu pilota ne zaptiva dobro (zameniti je). sporo reagovanje pri promeni protočnih količina gasa: o nedovoljna protočna količina gasa ulaznog ventila (treba povećati protočnu količinu gasa pomoću zavrtnja za podešavanje), o baždarni otvor je suviše veliki (treba ga zameniti mlaznicom sa manjim baždarnim otvorom). suviše brzo reagovanje pri promeni protočnih količina gasa: o suviše velika protočna količina gasa ulaznog ventila (smanjiti je pomoću zavrtnja za podešavanje), o baždarni otvor je suviše mali (treba ga zameniti mlaznicom sa većim baždarnim otvorom), o treba prekontrolisati zazor između poluge i ventila. o

U slučaju bilo kakvog odstupanja pritiska iza regulatora od zadatih vrednosti proveriti da li su membrane u ispravnom stanju – ako nisu, treba ih zameniti. Regulator serije VR-75 Ovaj regulator se koristi za radne pritiske od 1 do 100 bar i izlazne od 0.5 i 16 bar. Regulator mora održavati konstantnu vrednost izlaznog pritiska.

Slika 5.14. Funkcionalna shema regulatora VR-75

98

Najčešći kvarovi kod regulatora direktnog dejstva su: - pucanje ili deformacija membrane, - oštećenje membrane regulatora usled uticaja atmosferskog kondenzata ili padavina preko oduška, - oštećenja sedišta i kućišta regulatora usled abrazivnog desjtva mehaničkih nečistoća. Servisiranje se vrši periodično, a najmanje jednom godišnje. Postupak servisiranja: zatvori se ulazna i izlazna slavina na regulacionoj liniji i izvrši ispuštanje gasa u atmosferu otvaranjem odušne slavine, čime se vrši rasterećenje i odsustvo gasa iz regulatora. Demontira se regulator i rastavi se na delove. Svaki se deo očisti, pregleda, utvrdi se njegova ispravnost i oštećenje – dotrajali i oštećeni delovi zamenjuju se novim. Sve klizne površine i zaptivni prstenovi podmazuju se molibdenskom mašću. Po utvrđenoj defektaži i otklanjanju oštećenja pristupa se sastavljanju regulatora. Po sastavljanju, regulator pritiska se ispituje i podešava na zadate parametre, kontrolišući ga preko montiranog etalonskog manometra. Prilikom servisiranja regulatora koristi se alat koji ne varniči.

99

Područja aktiviranja protiv smanjenja pritiska: AG 30 ± 30% od podešenog pritiska. AG 5 ± 5% od podešenog pritiska. Područja aktiviranja pri porastu pritiska: AG 10 ± 10% od podešenog pritiska.15. Slika 5.5 ± 2. AG 5 ± 5% od podešenog pritiska. Sigurnosni zaporni ventili Uređaji koji se ugrađuju u sklopu gasnih instalacija radi zatvaranja protoka gasa kada pritisak odstupi od zadate vrednosti područja regulacije ventila. Shema delovanja sigurnosno zapornog ventila direktnog dejstva Sigurnosno zaporni ventili mogu biti direktnog i indirektnog dejstva. Ponovo se mogu aktivirati samo ručno. AG 1 ± 1% od podešenog pritiska. Konstrukcija Sigurnosno zaporni ventili su tako konstruisani da u slučaju pucanja membrane aktiviraju pomoćni uređaj i sigurnosno zaporni ventil pouzdano zatvori protok gasa. AG 15 ± 15% od podešenog pritiska. AG 2.16. aktiviranja protiv porasta pritiska i aktiviranja protiv smanjenja pritiska. Shema delovanja i sastavni delovi ventila prikazani su na slici 5.5% od podešenog pritiska.2.VII 5.5. 100 . Standardom su propisana područja ’’AG’’.

svodi se na: .65 bar. 2.5 x 0. sigurnosno zaporni ventil podleže popravci. Shema delovanja lomnog ventila kod tečnog naftnog gasa: 1. Ako u svim slučajevima ’’odradi’’. 3.pregled spoljnog stanja sigurnosno zapornog ventila i statusa otvoren/zatvoren. . .kontrolu propuštanja na spojevima. .5 + 1. telo ventila. što u primeru iznosi 1. .65 bar Provera se izvodi na taj način što se veštački poveća izlazni pritisak iza regulatora do vrednosti pritiska koji je potreban za aktiviranje sigurnosno zapornog ventila. smatra se da je sigurnosno zaporni ventil dobro uregulisan. na primer 1. Ako sigurnosno zaporni ventil izvrši (’’odradi’’) svoj zadatak. sedište ventila. pri tom stanju naregulisanog pritiska se ponovi njegova provera najmanje tri puta.fizičko blokiranje zatvaranjem zapornog organa ispred i iza regulacione linije. 4. Ako u jednom od tri slučaja ne ’’odradi’’.izveštavanjem nadležnog lica o stanju sigurnosno zapornog ventila sa lica mesta. 101 . Ako je pritisak otvaranja sigurnosno odušnog ventila.5 bar.vođenje evidencije o stanju sigurnosno zapornog ventila.podnošenje pismenog izveštaja o sprovedenim postupcima na sigurnosnom zapornom ventilu. izvršni organ.1 = 1. opruga Rukovanje Rukovanje sa sigurnosno zapornim organom u procesu nadzora i kontrole transporta gasa koje sprovode neposredni rukovaoci instalacija. Sigurnosno zaporni ventil treba da zatvori protok gasa kroz instalaciju kod naših merno-regulacionih stanica kada pritisak poraste za 10% od pritiska otvaranja sigurnosno odušnog ventila (ispusni ventil sigurnosti). onda se sigurnosno zaporni ventil nareguliše tako da zatvara protok gasa kada iza regulatora poraste pritisak iznad: PSZC = PSOV + PSOV x AG10 = 1.16.Slika 5. .

Sanacija otkaza zbog naslaga nečistoće na sedištu i kliznim površinama se vrši odstranjivanjem naslaga. indirektnog dejstva. membranski. Slika 5.oštećenja osovine za blokiranje i deblokiranje usled rukovanja. 2. membrana. poklopac kućišta. opruga. . 7.pucanje klackalice usled naglog povećanja pritiska ili druge mehaničke sile.abrazija čepa. kućište.17.oštećenje zaptivnih prstenova usled dotrajalosti i mehaničke nečistoće. 9. zavrtanj za oslanjanje opruge i podešavanje.6. 5. zaptivka. . . 6. Preventivno održavanje sprovodi se kroz postupke nadzora i kontrole i redovnim servisiranjem.slabljenje ili pucanje opruge cilindričnog zatvarača. Sigurnosno-odušni ventil (SOV) To su uređaji kojima se procesni sistemi i instalacije koje rade pod pritiskom obezbeđuju od nekontrolisanog porasta pritiska (preko granice radnog odnosno dozvoljenog pritiska).2.deformacija ili pucanje membrane upravljačkog organa. . izvršni sklop.Održavanje Sigurnosno zaporni ventili (SZV) podležu preventivnom i korektivnom održavanju. 4. sa tegom) i 2. Konstrukcija Upotrebljavaju se uglavnom dva tipa konstrukcije SOV: 1. poklopac ventila. 8. . 3. Ostali kvarovi se isključivo otklanjaju zamenom. . sedište ventila 102 . Kvarovi zbog kojih se mora vršiti direktno i korektivno održavanje su: .propuštanje gasa zbog naslaga nečistoće na sedište ventila i na kliznim površinama. sedišta i prstenaste vođice zatvarača. direktnog dejstva (opružni. 5. Membranski SOV: 1. Najčešći otkazi kod ovih ventila i upravljačkog mehanizma prouzrokovani su prisustvom nečistoća u gasu.

komora A. Kod ventila indirektnog dejstva podešavanje se vrši tako što se u ulaznom delu odušnog ventila instalira jedinica koja može da proizvodi pritisak. Slika 5. izvršni organ O. 8. 11. pri 103 . 6. ventil V. opruga M Rukovanje Rukovanje se svodi na njegovo podešavanje. opruga M1. 6. 3. sve u zavisnosti od konstrukcije. ručica. Kod ventila direktnog dejstva sa tegom podešavanje pritiska aktiviranja (ispuštanja) vrši se promenom težine tega ili dužine poluge na kojoj je teg. 3. cevni nastavak Kod ventila sa direktnim dejstvom izvršni organ se pomera pod direktnim dejstvom opruge ili tega. komora odušnog ventila B. regulacioni zavrtanj. a kod ventila sa indirektnim za pomeranje izvršnog organa koristi se pomoćna energija (npr. 4. opruga. Opružni SOV: 1. zavrtanj za regulaciju opruge R. sisak za pražnjenje (ispuštanje) gasa G. 9. 4. klip. Kod ventila sa oprugom podešavanje se vrši pritezanjem ili otpuštanjem zavrtnja za podešavanje. 2. 5. telo.Slika 5. 9.19. 8. 7. pneumatska). membrana odušnog ventila D. bregasta osovinica. dijafragma D1. 10. SOV indirektnog dejstva: 1. 2. otvor za ispuštanje gasa S. 7. 5. čep. Sa ventilima sigurnosti se rukuje pažljivo.18. zaptivač klipa.

7. cilindar i sl. Ovo merilo se široko primenjuje kod industrijskih kapaciteta. Najčešći otkazi i način njihovog otklanjanja: . Ventil sigurnosti se ispituje najmanje jednom u tri godine i posle svake opravke. etilen.rasteretni ventil kod ventila sa indirektnim dejstvom stalno propušta: proveriti membranu.turbinski.1. Pre demontaže se izvrši blokada i rasterećenje linije ili mesta sa kojeg se vrši demontaža.rotacioni i .zapeklost naležućih površina zbog dugog neaktiviranja ili uticaja padovima. ventil se ispituje na funkcionalnost i nepropusnost.ventil ne otvara na podešenoj vrednosti: proveriti oprugu i zapeklost sedišta. hidrogen i dr. a kod ventila sa indirektnim dejstvom prohodnost impulsnog voda. izvrši se odmašćivanje i pregled. 104 . propan. Merenje protoka obavlja se tako što struja gasa pokreće koaksijalno smešteno turbinsko kolo. Najčešće su u primeni: . .pucanje ili deformacije membrane. butan. Standardno merilo protoka gasa sa turbinom je merilo pogodno za sve neagresivne gasove. vazduh. Turbinski gasomeri Za merenje većih količina gasa sa pritiskom iznad 0. .gasomeri sa mehom.5 bar služe turbinska merila protoka čiji se kapacitet protoka kreće od 50-25000 (radnih) m3/h. . Merači protoka Na gasovodnom sistemu koriste se za merenje praktičnih ili potrošnih količina gasa. . membrane i zaptivnog prstena ispod opruge (6). oprugu (11). . Po otklanjanju nedostataka.2. Servisiranje SOV-a se vrši posle njegove demontaže. glavnih snabdevačkih stanica i drugih primopredajnih mesta.7.ventil stalno ispušta: izvršiti defektažu. Najčešća oštećenja kod ovih ventila su: . . kao što su prirodni gas. distributivnih stanica. 5. komprimovani vazduh.oštećenja sedišta pečurke zbog abrazije. 5.gubitak krutosti opruge.) i merač pritiska sa adekvatnom skalom. odzračivanjem.kome ventil ispušta gas (regulator pritiska.2. Ventil se rasklopi na sastavne delove. O ispitivanju i podešenosti pravi se zapisnik od strane akreditovane laboratorije. takozvani gasomeri. zaptivni prsten ispod opruge (6) i sam rasteretni ventil. Održavanje SOV podleže preventivnom i korektivnom održavanju.

20. 4. lopatice turbinskog kola. protočni kanal. protočni prsten. brojač.Konstrukcija Osnovni delovi merača su: kućište merača. protočni kanal. Slika 5. 7. 6. Turbinski gasomer: 1. 2. 5. Turbinski merač gasa proizvođača ''Daniel'' 105 . brojilo Slika 5. 3. Na merilima se postavljaju priključci za potrebe prenosa podataka na daljinu. usmerivač protoka. sklop prenosnih zupčanika. magnetna spojnica. magnetna spojnica.21. protočni prsten. turbinsko kolo. sklop zupčanika.

ta nečistoća može da ošteti ležajeve i samim tim umanji tačnost rada merila. Rotacioni gasomeri Merila sa rotacionim elementima za merenje su: sa rotacionim klipovima. potrebno ih je. U struji gasa ne sme biti prašina. Pošto u gasu ima nečistoća. Zazor između klipova odnosno lopatica i kućišta je zanemarljiv u odnosu 106 . baždariti i njihove greške tom prilikom svesti u dozvoljene granice. mokri gasomeri i gasomeri sa osmičastim rotorom (slika 5. Tekuće rukovanje odnosi se na periodično očitavanje stanja brojača i praćenja ispravnosti rada. . . Podmazivanje turbinskih merila je od izuzetne važnosti za tačnost rada mernog uređaja kao celine.2.2. preporučuje se montiranje gasnog filtera ispred merila. Tog principa se treba pridržavati u toku eksploatacije. Merači podležu preventivnom i korektivnom održavanju kroz preduzimanje odgovarajućih mera i aktivnosti.lom ili deformacija lopatica. Merilo protoka podleže kontroli svake pete godine u akreditivanoj laboratoriji. U slučajevima kada gasni tok nije čist. Zato je potrebno vršiti povremeno. Kako se od merila protoka gasa sa turbinom zahteva izuzetna tačnost.poremećaj i na mernom i prenosnom mehanizmu.oštećenje ležišta osovine turbinskog kola. tečnosti ili stranih tela koji mogu izazvati štetu na turbinskom merilu ili štetu u mehanizmu. Pri upuštanju je važno da se to ne radi naglo zbog dinamičkih udara na osetljivo turbinsko kolo. odnosno gasa. pojave dinamičkih udara i vibracija.22). Pokretanje roto kola sa lopaticama obavlja struja gasa. odnosno punjenjem instalacije gasom.Rukovanje Po montaži gasomera. pri specifičnim protocima vazduha. Protok gasa kroz roto merač se meri u segmentima koje zahvataju klipovi odnosno lopatice roto kola. isti se uvodi u autonomni rad laganim upuštanjem gasa. Ti otkazi su: .oštećenje drugih rotacionih delova. Održavanje Najčešći otkazi kod ovakvog merača proizilaze zbog prisustva čvrstih i tečnih čestica u gasu. a kako su rotirajući elementi uležišteni sa kugličnim ležajevima veoma visoke klase tačnosti izrade. plansko podmazivanje ležajeva. 5. periodično i kad na to ukažu rezultati praćenja. Konstrukcija Rotacioni gasomer sa osmičastim rotorima je zapreminski gasomer koji preko brojila registruje protočnu količinu gasa u zapreminskim jedinicama pri pogonskim uslovima. Cilj ispitivanja gasomera jeste pronalaženje relativnih greški ispitivanog gasomera. .7.

relativno malim padom pritiska (kod proticanja gasa kroz njih) kao i dosta širokim područjem merenja. naročito kada treba da služi kao etalonski na terenu (prenosivi). U isto vreme donji klip se okreće u suprotnom smeru od kazaljke na satu i meri iste količine. 3. Nastavljanjem kretanja klipa segment gasa se oslobađa i odlazi u pravcu izlaza merača. Gornji klip se okreće u pravcu kazaljke na satu. ili na neki drugi način. podeoni krug. Obrtanje roto kola se prenosi mehanički. Oni se sabiraju i preko prenosnog mehanizma se iskazuju na registratoru. fiksni segment gasa je momentalno zahvaćen i izmeren. Ovaj tip merača daje veoma malu razliku u tačnosti merenja merača na početku rada i posle upotrebe od nekoliko godina. 3. 4. lopatica roto kola i kućišta merača. Roto merači sa dva klipa i merači sa roto kolom Svaki put kada se završi jedan obrtaj klipova četiri jednaka segmenta se istisnu. osmičasti klip. kalibrisani prostor Rukovanje Rad merača je autonomni i u procesnom smislu sa njim se ne rukuje. Pri prvom montiranju merača mora se rezervoar za ulje napuniti dok se ulje ne pojavi na staklu za kontrolu nivoa. Slika 5. Roto merači se proizvode sa veoma malim zazorima između klipova. na registrator koji pokazuje proteklu zapreminu. 107 .22 pojedine pozicije imaju sledeća značenja: 1. 5.23.22. 2. demontaži i prenosu. Slika 5. sem pri montaži. Oni se karakterišu velikom tačnošću merenja. gas ulazi u prostor između klipova i tela merača. 2. Kada gornji klip dođe u horizontalni položaj. brojilo. Na slici 5. telo merača.na protok. 4. Shema osmičastog rotacionog merača: 1.

7. Najčešći otkazi i način otklanjanja: . prednji meh je prazan i prednja komora je upravo ispunjena 2.Zadnja komora se prazni. zadnji meh se puni.ometanje rada ležajeva ili oštećenje ležajeva zbog prisustva nečistoća (redovna kontrola i zamena oštećenih ležajeva).23): 1. prednja komora se prazni 108 .Održavanje Merači podležu preventivnom i korektivnom održavanju. Konstrukcija Merila se sastoje iz: kućišta. Ispitivanje i baždarenje se vrši posle svakog korektivnog održavanja.2. zadnji meh je pun. prednji meh se puni. kao što su otklanjanje nečistoća. mernog uloška sa polužnim mehanizmom i brojača. 5. Za pokretanje mehova i mehanizma koristi se energija gasa. Zadnja komora je sada prazna. Preventivno održavanje se sprovodi kroz stvaranje uslova za normalan rad merača. Potpuni ciklus rada ovih merila se odvija kroz četiri faze (slika 5. Servisiranje gasomera vrši se svake 3-5 godine u zavisnosti od veličine i uslova rada. Merni uložak se sastoji od četiri komore koje se dobijaju pregrađivanjem dva ograničena prostora sa dve sintetičke membrane i polužnog mehanizma iznad komora koji pretvara translatorno kretanje u kružno. Gasomeri sa mehom Gasomeri sa mehovima spadaju u grupu zapreminskih merila protoka i naročito se koriste u domaćinstvima i kod potrošača sa velikim oscilovanjem potrošnje (merno područje 1:160). sprečavanje vibracija i stalno podmazivanje ležajeva rotora.3. .pojava povećanog pada pritiska u meraču ukazuje na oštećenje zaptivnog ’’sloja’’ između rotora i komore gasomera (zamena oštećenih ležajeva ili oštećenog dela).

4. Zapremina u zadnjoj komori izvan meha se puni. Zadnja komora se puni. 3. zamenjuje drugim. Rukovanje Rukovanje sa ovom vrstom gasomera vrši se samo pri montaži i demontaži.3. Održavanje se svodi na redovno praćenje i kontrolu rada. zadnji meh se prazni. a skinuti šalje 109 . zadnji meh je prazan. je prazan. 2. se prazni. Zapremina u zadnjoj komori izvan meha je sasvim puna (1). Dok se meh u zadnjoj komori puni (2) dotle se prazni zapremina zadnje komore izvan meha (1). se ispraznila. a meh (3) u prednjoj komori. zbog onemogućavanja pojave varnice i havarije izazvane statičkim elektrecitetom. kao i kod drugih elemenata. deformacija mehova i zastoji na mehanizmu brojača. obično se merač skida. Meh u prednjoj komori (3) je napunjen a zapremina izvan meha (4). Zadnja komora je sada kompletno puna. Meh u prednjoj komori (3) se puni a deo zapremine u prednjoj komori izvan meha (4) se prazni. Pri demontaži naročito treba voditi računa da se izvrši premeštanje ulazno-izlaznih priključaka sa bakarnom pletenicom. Zapremina izvan meha u zadnjoj komori je prazna (1). Odnos ventila i mehova u toku jednog kompletnog ciklusa rada merača sa mehovima 1. Merač se pušta u rad pažljivim otvaranjem cevnih zatvarača ispred i iza merila. Pri utvrđivanju netačnosti merenja. U prednjoj komori meh je prazan (3) a deo zapremine izvan meha je upravo napunjen (4). meh u zadnjoj komori je pun (2). prednji meh je napunjen i prednja komora je ispražnjena 4. u prednjoj komori. prednji meh se prazni i prednja komora se puni Slika 5. a meh (2) u zadnjoj komori.23. Održavanje Najčešći otkazi kod gasomera sa mehovima: deformacija polužnog mehanizma. Meh u zadnjoj komori (2) se prazni. U prednjoj komori zapremina izvan meha (4) se puni.

2. Ultrazvučni merači iskazuju zapreminu proteklog gasa na osnovu merenja vremena prolaza zvučnog talasa visoke frekvence kroz gas koji protiče. pretvarača instaliranih unutar tela merača i od elektronskog modula.7. nema pokretnih delova. niski troškovi eksploatacije. Ostali gasomeri Primenjuju se u svetu: . Šematski prikaz principa merenja ultrazvučnog merača gasa Prednosti ultrazvučnih merača gasa su: ne zahteva se kalibracija protoka. veliki opseg.8.4.na demontažu i baždarenje. nema održavanja. On se sastoji od tri osnovna dela: tela merača. Slika 5.2. niski troškovi instaliranja.25 i 5. Nedostaci ovog tipa merača su: nije potpuno našao primenu u našoj industriji. 5. visoka tačnost. 110 . Merno-regulacione stanice Na slikama 5. Ultrazvučni merila predstavlja noviji tip merača.26 prikazane su sheme merno-regulacionih stanica. 5.24. osetljiv je na buku koja se stvara u regulatorima.vrtložna merila i . Obavezno baždarenje gasomera se vrši svakih pet godina i posle svakog preventivnog održavanja.ultrazvučna merila. nema pada pritiska pri protoku gasa kroz merač.

U njima se redukuje pritisak.25. sa radnog pritiska u magistralnom ili razvodnom gasovodu (30-112 bara) na distributivni pritisak (112 bara) i meri protok (ovo merenje služi za svrhe vođenja procesa transporta i distribucije. Preko glavne merno-regulacione stanice snabdevaju se pojedina distributivna područja ili veći potrošači. 111 .25 je dat šematski prikaz jedne glavne merno-regulacione stanice.Slika 5. a može i za svrhe primopredaje između transportera i distributera odnosno potrošača). Shematski prikaz glavne merno-regulacione stanice za prirodni gas Na slici 5.

Shematski prikaz glavne merno-regulacione stanice industrijskog potrošača Na slici 5.26 je dat šematski prikaz jedne merno-regulacione stanice industrijskog potrošača. 112 . zvanično mesto merenja. Ova stanica služi za sniženje pritiska sa nivoa koji vlada u distributivnim vodovima (3-12 bara) na pritisak koji propisi nalažu za bezbedno vođenje gasa unutar kruga i hala potrošača. Ova stanica je obično i merna tj. za obračun primljenih količina od distributera.Slika 5.26.

. U naseljenim mestima ova kontrola se sprovodi nedeljno.kontrolu ulazno-izlaznih parametara gasa i nosioca toplote. redukciju i regulaciju pritiska i protoka. 113 . a van naselja dvonedeljno. Unutrašnjost ograde predstavlja zemljišnu zonu i svi radovi u njoj podležu zaštiti od požara i eksplozije. tako da se u našim uslovima (za sada) pribeglo jeftinijoj varijanti koja obuhvata samo daljinsko nadziranje nad radom. . . na način i po postupcima predviđenim kod tih elemenata. korektora. .kontrolu stanja sredstva protivpožarne zaštite.statusa i funkcionalnosti cevi zatvarača. .oštećenje zida cevi.status ventilacionih otvora.vizuelna kontrola rada merača. zagrevanje gasa.kontrolu isticanja gasa ručnim detektorom ili sapunicom. . Održavanje Merno-regulaciona stanica ima status nadzemnog objekta na gasovodnom sistemu i ograđena je.drenažu filtera i kondenz lonca.opšteg stanja. . Procedura sprovođenja kontrole opšteg stanja obuhvata: .vizuelni pregled stanja uređaja i opreme. dosad uglavnom na glavnim mernoregulacionim stanicama (GMRS). . statusa slavina na impulsnim vodovima korektora i plombe.antikorozionu zaštitu. Rukovanje Upravljanje radom stanice vrši se daljinski i ručno. zaštitu od prekomernog pritiska (sigurnosna oprema).vizuelna provera rada kotla i sistema za zagrevanje. . . . Objekat MRS podleže preventivnom i korektivnom održavanju.kontrolu stanja termometra i manometra. Preventivno održavanje obuhvata kontrolu: .kontrolu položaja zapornih cevnih zatvarača i stanje plombi na obilaznom vodu merila gasa. Korektivno mehaničko održavanje GMRS i MRS svodi se na korektovno održavanje njihovih elemenata i oštećenja cevi. Daljinsko upravljanje vrši se preko telemetrijskog centra i taj način upravljanja je jako skup. merenje protoka i ostalih parametara. .Konstrukcija Ukupnu opremu koju poseduje jedna merno-regulaciona stanica možemo svrstati u sledeće grupe: oprema oprema oprema oprema oprema oprema za za za za za za prečišćavanje gasa. zatvaranje i otvaranje vodova (cevni zatvarači). Generalni remont stanice vrši se godišnje – kao remont regulacione i sigurnosne opreme.

oznaka statusa sa blok ventila. Isključivanje iz rada.posuda za skupljanje kondenzata.5. . • Rukovanje cevovodima u radu Rukovanje cevovodima u toku rada (transporta) svodi se na manipulaciju sa cevnim zatvaračima. .promena vegetacije na trasi zbog ispuštanja gasa i prirodnog rasta. Principi rukovanja i održavanja cevovoda obuhvataju: . fitinzi. blok stanice. Eksploatacija cevovoda i preventivno održavanje • Puštanje u rad Puštanje u rad se vrši po prijemu cevovoda. cevni zaporni zatvarači. 114 .pregled obilaskom sa vozilom.uočavanje građevinskih i poljoprivrednih aktivnosti. . po statusu uključen-isključen odnosno deonica je ’’uključena’’ ili ’’isključena’’.laganim otvaranjem cevnih otvarača po deonicama i odzračivanjem deonice cevovoda na pripadajućem sekcijskom ili blok ventilu.9. odnosno obustavljanje transporta može se vršiti samo u okvirima zakonske regulative. . čistačka mesta za unutrašnje čišćenje i sekcijski cevni zatvarači integrisani ili povezani u jednu međuzavisnu funkcionalnu celinu čine cevovod. čime se želi zaštita zainteresovanih strana.stavljanje cevovoda van upotrebe.nadzor nad radom i stanjem cevovoda.isključivanje iz rada.utvrđivanje ispuštanja gasa. čistačkih mesta i . kondenz posude. . u užem smislu gasovod za transport i distribuciju gasa. Pregledom se nadzire i kontroliše: . Početna situacija je da su svi zaporni organi i uređaji u zatvorenom položaju.laganim punjenjem gasovoda gasom i kontrolisanjem prisustva gasa na odzrakama.pregled iz vazduha. .2. . . Cevovodi Cevi. • Nadzor nad radom i stanjem cevovoda Pregledi cevovoda u funkciji kontrole rada i preventivnog održavanja.uočavanje promene na delovima: cevovoda.praćenje napunjenosti preko pritiska i manometara na nadzemnim objektima ili priključcima i dreniranje cevovoda i uređaja na njemu.puštanje u rad. . Puštanje u rad otpočinje: . radi provere i ispuštanja eventualno zaostale nečistoće i kondenzata. mogu da se vrše na sledeći način: . .pregled pešačkim obilaskom.

prenosnim detektorima gasa.vizuelno iznad cevovoda koji prolazi ispod vode. Gas ’’suši’’ prekrivni sloj zemlje i stvara nepodobne uslove za razvoj biljke koja menja boju i suši se. To ispuštanje se može vršiti na: . Kontrola statusa i spoljnog stanja uređaja i cevovoda obavlja se vizuelno i manuelno i utvrđuju se nedostaci.funkcionalno stanje cevnih zatvarača i moguća oštećenja. Na trasi cevovoda kontroliše se prirodni rast i razvoj vegetacije jer rastinje sa dubokim i jakim korenom i žilama može ošteteti ne samo izolaciju nego i gasovod.kontrolom vegetacije.manometarskim slavinama.oštećenje antikorozione zaštite. kao što su: . . Pražnjenje i čišćenje cevovoda Tokom eksploatacije cevovoda. . isterivanju vode zaostale pri ispitivanju gasovoda na čvrstoću. . . propuštanja.ispusnom vodu SOV i .kontrolom atmosfere u zaštićenim cevima kod prolaza. Promene na cevovodu i delovima cevovoda uočavaju se i kontrolom ispuštanja gasa koji se vrši: . . ulubljenja.oštećenja cevovoda. isti se prazne. pri čemu se čisti unutrašnja površina od naslaga na zidovima i sadržaja kondenzata i vode. .funkcionalnost oštećenja na čistačkim i blok stanicama i drugim uređajima. Čišćenje gasovoda vrši se periodično i pri: izgradnji novih gasovoda. Pri pražnjenju kondenzata uzimaju se uzorci radi utvrđivanja porekla uzroka nastanka štetnog kondenzata. oštećenje mehanizma i indikatora položaja i . ..Promena vegetacije iznad i u zoni gasovoda pojavljuje se na mestima ispuštanja gasa. .kontrolom atmosfere gasnim detektorom u bušotinama napravljenim šipkom u zemlji iznad gasovoda. ogrebotone i sl.vodi za dreniranje filtera. Ispuštanje kondenzata se vrši periodično. Ispust taloga kondenzata nije dozvoljen u otvoreni prostor i on se ispušta u za to predviđene zatvorene prostore ili pokretne cisterne.čistačke kutije i kondenz lonca. . Ispuštanje gasa. a gasa i kondenzata pri korektivnom održavanju cevovoda i uređaja.ispusnim vodovima kod sekcijskih i blok ventila. .sapunicom na nadzemnim delovima cevovoda. .kontrolom pada pritiska na deonicama koje se mogu privremeno izolovati i blindirati. gasnog kondenzata i vode može se vršiti samo na mestima izgrađenim za tu svrhu preko cevnih zatvarača. pojavi tečne faze u gasovodu zbog nedovoljne pripreme gasa u degazolinažama i 115 .

preko malih slavina na kutiji za manipulaciju.27).27. operater-korisnik-javne regionalne službe. Slika 5. otvaranjem dve krajnje slavinice. Praktično čišćenje otpočinje i vrši se sa otpremne čistačke stanice na sledeći pojednostavljeni način: na čistačkoj odašiljačkoj stanici pri transportu gasa otvorena je samo kuglasta slavina (pozicija 4 na slici 5.- odstranjivanju drugih sadržaja u cevovodu. odnosno da li slavine pozicija 3 i slavina na priključku 6 i rasteretne male slavine na kutiji dobro drže. otvori se ponovo odzraka na kutiji i tek po rasterećenju pritiska sme se otvoriti poklopac kracerske kutije sa velikim oprezom. po rasterećenju kutije. zatvori se odzračni vod i proveri da li pritisak raste u kutiji. a zatvori slavina 4. lagano se otvori slavina i konstatuje se pritisak. uvodi se gas iza kracera. zatvori se poklopac kutije i proveri stanje osigurača. na taj način se kracer pomeri do slavine 3 i izjednače pritisci ispred i iza njega. u kutiju se postavi odgovarajući čistač (kracer) i pomoćnim alatom se gurne napred mimo priključka 6 i prve rasteretne slavine. proveri se stanje prisutnosti gasa u čistačkoj kutiji postavljenjem manometra na slavinu za kontrolu pritiska. otvori se odzračni vod kutije preko slavine na tom vodu i rastereti se kutija od pritiska. zatvore se male slavine na bajpasu kutije. preko osigurača i mehanizma za otvaranje. Odašiljačka čistačka stanica 116 . lagano otvori slavina 3 i slavina na priključku pozicija 6. Čišćenje gasovoda zahteva solidnu pripremu i koordinaciju svih subjekata u lancu. kao i zatvarač kutije. dok su sve ostale zatvorene. Čišćenje gasovoda vrši se na osnovu detaljnog uputstva za svaki konkretan slučaj.

reguliše se proticanje gasa preko slavina na priključku 6. • Stavljanje cevovoda van upotrebe Može se vršiti na određeno vreme i na trajni period. sve se vraća u prvobitini status. samo što se odvijaju u obrnutom redosledu u odnosnu na odašiljanje.28.- kracer se potiskuje napred. . a da se komfor krajnjih korisnika ne poremeti. . Stavljanje gasovoda van upotrebe vrši se zbog: . O čišćenju se pravi izveštaj u kojem se naročito daju podaci o: . Kracer grebač i inspekcijski kracer U toku čišćenja vodi se računa o statusima zapornih organa na blok ventilima. manipulacija prijema kracera u prijemnoj stanici je slična. a sve prema konkretnom uputstvu za svaku instalaciju. .sadržaju kondenzata i nečistoća. Manipulacijom sa gasom. na pokazivaču prolaska kracera pozicija 5. tako da brzina kracera bude 2-5 m/s. stvarnoj i računskoj.brzini kretanja čistača. blagovremenom dreniranju kondenzata iz skupljača i na prijemno čistačkoj stanici.stanju oštećenosti čistača. Postupak stavljanja van upotrebe na određeno vreme i zbog opravdanih razloga vrši se snižavanjem pritiska i potrošnje gasa iz njega na pouzdanu vrednost i pouzdanom blokadom ulazno-izlazno cevnih zatvarača.zbog opasnosti ua gasovod ili okolinu ili . Slika 5. 117 .trajne zabrane korišćenja od strane nadležnog organa.sastavu uzetog kondenzata (ako je uzorkovan). O kracovanju se obaveštavaju krajnji korisnici zbog pripravnosti za eventualni nenamerni zastoj u isporuci. .prestanka potrebe za transportom (preseljenje potrošača). Osetljivost sistema kracovanja je naročito zbog toga što se izvodi u pogonskim uslovima. na otpremnoj stanici i odašiljanju kracera. konstatuje se prolaženje kracera. .dotrajalosti.

Pucanje gasovoda i integrisanih elemenata se ređe dešava i one su posledica. Do stvaranja takvih uslova. novi deo cevovoda treba da bude od cevi ili delova cevi istog ili boljeg kvaliteta i iste ili veće debljine zida. Primer obujmica pri sanaciji cevi • Najčešći otkazi cevovoda Proističu iz spoljne degradacije pri građevinskim aktivnostima u okruženju i korozionog dejstva. • Otklanjanje oštećenja cevovoda Oštećeni delovi se skoro po pravilu zamenjuju novim. Slika 5. krajevi gasovoda se bezbedno blindiraju. oslobodi od gasa. Najčešće se oštećuje mehanička izolacija te se na tom mestu ubrzava proces korozije i nastaju perforacije. Korektivno održavanje cevovoda Obuhvata rekonstrukciju i sanaciju cevi i drugih integrisanih delova cevovoda. kao što su razni čepovi i obujmice. skrivenih grešaka ili neispravne montaže.Postupak - se sprovodi na sledeći način: predmetni gasovod se blokira pratećim cevnim zatvaračima. kada se za to stvore uslovi (ili odmah po pravu prečeg). Isto važi i kada se mehaničko ili koroziono oštećenje ili propuštanje – perforacija sanira isecanjem oštećenog cilindričnog dela cevi i zamenjuje novim zdravim komadom. primenjuju se tehničke mere sanacije. izvrši se njegovo ispiranje i odstranjivanje mogućnosti da se u njemu stvori eksplozivna smeša. Kada se deo cevovoda iz bilo kojih razloga menja ili izmešta.29. a u poslednje vreme i plastični materijali u obliku višeslojnih obujmica. a šahtovi zatrpaju. predmetni gasovod se rastereti pritiska. pre svega. 118 . naročito kod perforacija. O gasovodu stavljenom van upotrebe vodi se evidencija i u katastru podzemnih instalacija.

klipni kompresori. Slika 5.10. niskog pritiska ulja. Ispitivanje se vrši na pritiscima zahtevanim za novi cevovod postavljen u istoj lokaciji. u kojima pored kompresora. U slučaju opasnosti. Na transportnom sistemu za gas. .da zatvori dovod gasa u stanicu i odvod gasa iz stanice i da ispusti gas iz sistema stanice kroz ispusnu cev. opreme i instalacije.prejake vibracije. odnosno upravljanje i nadzor se može obavljati iz upravljačko-kontrolnog centra.prevelika brzina. Zamenjeni deo cevovoda treba da se ispita na čvrstoću i nepropustljivost. U novije vreme. pregrevanja rashladnog sredstva ili pada njegovog pritiska. . kompresorska stanica mora imati sistem za zastavljanje rada stanice.centrifugalni kompresori i .habanje i oštećenje usled pregrevanja ulja. osim za električna kola koja služe za osvetljenje u slučaju opasnosti i električna kola čije delovanje može smanjiti mogućnost oštećenja postrojenja.Najmanja dužina novog cilindričnog dela cevi treba da bude 1. . Kompresor mora biti zaštićen od određenih preopterećenja.da zaustavi rad kompresora i gasnih instalacija i da prekine dovod električne struje u kompresorsku stanicu. Kompresorske stanice su objekti sa stalnom ljudskom posadom i sa stalnom telekomunikacionom vezom. najčešće se nalaze: .30.2. Funkcionalne sheme centrifugalnog i klipnog kompresora 119 . a pre spajanja na matični cevovod. . kao što su: . kompresorske stanice se mogu definisati kao sistemi sa daljinskim nadzorom.5 D ali ne manje od 1 m. 5. postoje skoro svi tipovi gasnih uređaja. Rastojanje obodnog zavara od sledećeg najbližeg obodnog zavara na cevovodu treba da bude najmanje 1.da se uređajima za zaustavljanje rada. Ispitivanje se vrši na ispitnim sekcijama nakon postavljanja.5 D ali ne manja od 1 m. zatvaranje gasa i isključenje električne energije rukuje sa najmanje dva mesta. a koja mora ispuniti sledeće uslove (u našem slučaju ovo važi za stanice koje imaju veću snagu od 735 kW): . Ispitivanje prelaza vrši se pre postavljanja i po postavljanju. Kompresori i kompresorske stanice Kompresorske stanice predstavljaju najsloženije objekte funkcije transporta i održavanja. od kojih jedno mora biti izvan požarne zone.

poklopac glave motora. 120 . 12. sedište ventila sa ostalim uređajima. vođica ukrsne glave. klipni prstenovi. 14. a rukovanje kompresorima vrši se prema uputstvima proizvođača. 13. njegovim prvim ili procesnim puštanjem u rad. 5. U savremenim kompresorskim stanicama upravljanje i rukovanje je automatizovano u onoj meri koju dopuštaju uslovi rada. 7. dok se rukovanje instalacijom kompresorske stanice vrši prema uputstvu izvođača radova (montaže). mora se na njemu proveriti: . kućište motora. 16. 6. bregasta osovina. 21. cilindar za hlađenje. ventil motora. 8. postolje. klip motora. cilindar kompresora. 19. potrebno je prekontrolisati stanje na glavnim i pomoćnim sistemima: . . Na primeru klipnog kompresora sa gasnim motorom informativno će se pokazati princip rukovanja. 20. brisač za ulje. 4.pomoćni gasni sistem.31.stanje filtera za vazduh. 11. 15. 9. 22. 10.recirkulacioni sistem. Izgled i podsklopovi klipnog kompresora i gasnog motora: 1. . cevni dovod goriva. 3.glavni gasni sistem. ventil kompresora. 17. tako da oni budu spremni za rad i sa predviđenim parametrima. 18. Slika 5. izduvni gasovi – kolektor Pri prvom puštanju u rad novog motora ili posle generalnog remonta. plutajući zaptivač. ukrsna glava.ispusno-odušni sistem. zbirni dovod vazduha. zupčasti prenosnik za pokretanje motora. 2. Pre početka direktnog rukovanja sa kompresorom. revizioni otvor. ’’O’’ zaptivke.Rukovanje kompresorima i kompresorskim stanicama Rukovanje kompresorima i kompresorskim stanicama poverava se kvalifikovanim specijalistima. ventil za ubrizgavanje goriva. .

aktivirati diferencijalne manometre na gasnim kolektorima. a cevni zatvarači moraju biti u radnom položaju. 121 . Sada je motor spreman za puštanje u rad i može se startovati na sledeći način: . a ručicu slavine za dovod gasa. podmazati vođice usmenih i popisnih ventila. a na slavini za regulaciju pogonskog gasa podići polugu u poziciju start. vodu i sl. ulje.komande motora pripremiti za start.otvoriti slavinu za dovod vazduha. ručno pokrenuti motor da bi se uverili da on može nesmetano raditi.- stanje filtera za podmazivanje. postaviti prekidač za paljenje u položaj otvoren (ON) dok se cevni zatvarač za gorivi gas i dalje drži u položaju zatvoreno (OFF). proveriti ili dopuniti sistem vode za hlađenje. proveriti sve priključke za gorivi gas. sem za gas. i po potrebi pritegnuti. proveriti i napuniti sistem za podmazivanje. .

potrebnih za praćenje i upravljanje sistemom. Primena električnih uređaja i instalacija mora da bude bezbedna.osvetljenje. za rana merenja i regulacije. Specifičnost ove oblasti se ogleda u tome što se kod električnih instalacija i opreme kod gasovodnih sistema mogu pojaviti ugljovodonici koji se transportuju i distibuiraju (instalacija i uređaji u posebnoj atmosferi – rad i održavanje istih).VIII 6. ELEKTROINSTALACIJA Potreba za električnim instalacijama i uređajima na gasovodnom sistem je višestruka: . može takođe biti uzrok paljenja eksplozivnih smeša. U svom normalnom radu to je oprema ili njeni delovi koji normalno varniče dovoljnom energijom da se eksplozivna smeša upali (sklopke. prisustvo fizičkih pojava kao što su statički elektricitet ili električna pražnjenja atomosferskog porekla (munja). .elektromotorni pogoni (kompresori i pumpe). eksplozija) određenih gasovitih smeša može dati elektrooprema u svom normalnom radu ili prilikom njihove havarije. Sve ovo ukazuje na posebne propise i tehničke uslove za izvođenje elektroinstalacije – to uslovljava kvalitetnije izvođenje. Primenu rešenja uzrokuju i ekonomski faktori (ne primenjivati skupa rešenja bez tehničko-tehnološke nužde). odnosno da se odrede takozvane zone opasnosti. Potencijalno opasne havarijske situacije se mogu javiti na opremi (preskok prenapona na armaturi uređaja) ili na instalacijama (struja i napon greške kratkog spoja ili zemljospoja). . delovi motora). Najčešći uzrok paljenja (požar. Ove pojave su elektromagnetnog porekla pa se eliminisanje uzročnika paljenja vrši elektrotehničkim principima primenjenim na projektovanje i održavanje gasovodnih objekata.različite vrste davača. Kada nema prisustva komercijalne električne energije (električnih napojnih uređaja i opreme). itd. Zato je važno klasifikovati prostore koji su ugroženi eksplozivnim smešama. električne uređaje posebne izrade kao i obraćanje pažnje na fizičke pojave koje kod običnih instalacija nisu od značaja (pojava statičkog elektriciteta naprimer). 122 .

a zonu 1 prati zona 2. Zona opasnosti 2.2. Električne instalacije u zonama opasnosti 6. Može se desiti i trajati kratko (nekoliko puta godišnje i trajati par sati).1. Univerzalni model se retko može napraviti za bilo koju tehnologiju. Primer: okolina odušnih otvora gasovoda. Zone opasnosti su delovi ugroženog prostora. Primer: rezervoarski prostor. Po pravilu. Zona opasnosti 1. Klasifikuju se prema koncentraciji i vremenskom trajanju eksplozivnih smeša. Osnovna načela se obično daju standardima.2. 6.1. Na određivanje zona najviše utiču izvori opasnosti (trajan. sekundarni i višestruki) i ventilacija (prirodna i prinudna). 123 .6. Zona bezbednosti predstavlja prostor u kome nije moguće prisustvo smeša zapaljivih gasova i vazduha. To je prostor u kome je primena elektroinstalacija i opreme moguća uz uobičajenu kvalitetnu izradu i uslove koje nalaže pravilo struke i pozitivni propisi. primarni. Moguće je prisustvo smeša u normalnom radu jer ga tehnološki proces dozvoljava. Zone opasnosti U praksi se prilikom određivanja zona moraju sagledati svi faktori i usvojiti određena metodologija koja podrazumeva redosled analiza pojedinih faktora koji određuju prostornu granicu zona. Prostor u kome je učestanost trajanja eksplozivnih smeša veoma mala i nije predviđena normalnim tehnološkim procesom. Zona opasnosti 0. To je zapravo deo prostora u kome tehnološki proces dozvoljava prisustvo eksplozivnih smeša tokom normalnog rada u dužem periodu. Prostor u kome je učestanost i trajanje eksplozivnih smeša veoma veliki. Primer: okolina prirubnica. a drugo na uzemljenje potrošača priključenih na mrežu. prostorno. Prostor u kome je učestanost i trajanje eksplozivnih smeša očekivano. zonu 0 prate zone 1 i 2. Sistemi mreža Prema JUS/IEC standardima sistemi niskonaponskih mreža se označavaju sa dva slova od kojih se prvo odnosi na uzemljenje nule transformatora sa kojih se napaja mreža.

6. preko velike impedanse kojom se ograničava struja greške. plastičnim ili gumenim plaštom. Posebnost primenjenih sistema mreža ogleda se u pojavi opasnog iskrenja ili zagrevanja izazvanog strujama greške. 124 . ako to dopuštaju tehničko-tehnološki uslovi rada. Ukoliko se kabl ne polaže u zemlju ili peskom ispunjenu cev ili ni na koji način nije zaštićen od požara. Izolovani provodnici se mogu koristiti samo za ožičenje unutar zatvorenih kućišta ili cevnog sistema instalacija. zajedničko uzemljenje i sl. Kablovi sa spojenim metalnim plaštom ili plaštom od čelične žice bez zaštitnog nepromočivog plašta se ne smeju upotrebljavati. što znači posredno uzemljenje nule transformatora. podrazumeva povezivanje svih provodnih delova potrošača za nulti vod vezan neposredno sa uzemljenom nulom transformatora. I – izolovani sistem mreža. odnosno indirektnim naponima – indirektni naponi mogu izazvati opasno iskrenje provodnih delova različitog potencijala. N – nulovanje.2. Električni uređaji Postavljaju se u zone što je moguće nižeg stepena opasnosti ili u neugrožen prostor.Slika 6.1 Oznake znače: T – neposredno uzemljen sistem i sa njim u vezi primenjeni sistemi: zaštitno uzemljenje. Ako kablovski pribor nije ispitan za odgovarajuću zaštitu i zonu ne sme se upotrebiti izvan zone sigurnosti.3. Svi potencijalni sistemi mreža nisu pogodni za ugrožene prostore.2. 6. nulovanje. mora biti izrađen od samogasivog materijala koji ne podržava gorenje. Kablovi i izolovani provodnici Za fiksne instalacije upotrebljavaju se kablovi sa metalnim.

125 . ukoliko na samom uređaju nije drugačije navedeno. • prema temperaturi okoline i radnim uslovima. primenjuje se odgovarajući oblik IP NN zaštite. metan i zemni gas pripadaju grupi A.eliminisanje prisustva eksplozivne smeše u radnom delu elektrouređaja.Exq – punjenje peskom. Ranija oznaka ovih uređaja na našim prostorima je bila S.eliminisanje uzročnika paljenja. naprimer IP54 znači da je kućište uređaja konstruisano tako da ne dozvoljava prodor prašine i prskajuće vode.3. T6 (od 85 do 100oC).1. Uređaji planirani za grupu c mogu da se primene i za grupe B i A – obrnuto ne važi. . Zavisno od konstrukcije uređaja i primenjene zaštite. metan i zemni gas pripadaju klasi T1. koji se primenjuju u zonama opasnosti. T2 (od 300 do 450oC).2. zatim B i na kraju A. . Izbor električnih uređaja • prema oblasti primene: u rudarstvu je oznaka I.Exn – uređaji normalne kvalitetne izrade koji ne varniče. podrazumeva temperature od -20 do 60oC.Exe – povećana bezbednost. • prema temperaturnoj klasi. a time i najopasniji su gasovi grupe C. označavaju se sa Ex (prema sadašnjem standardu). . • prema grupi gasova (A. a smeše propana i butana klasi T2. 6. poluotvoren i otvoren prostor. Primer: iz navedenog.kontrolisanje eksplozije ako do nje dođe i . T5 (od 100 do 135oC). kao i smeše propan-butana. .Exm – punjenje čvrstim materijalima ili inkapsulacija. B i C) u odnosu na maksimalni eksperimentalni bezbedonosni zazor (MEBZ) i minimalnu struju paljenja (MSP).Exi – svojstvena bezbednost (samosigurnost).3. • prema uslovima montaže uređaj može biti zatvoren. . T4 (od 135 do 200oC). oznaci Ex se indeksno dodaju mala slova koja označavaju tip zaštite: . a drugi na prodiranje vlage.Exp – nadpritisak. . gde se prvi N broj odnosi na prodiranje čvrstih tela i prašine. T3 (od 200 do 300oC). . određuju se grupe gasova u odnosu na temperaturu paljenja kao: T1 (iznad 450oC). a u industriji II. osim provodnika. oznaka za zemni gas (metan) je data kao IIAT1.Exs – naročita vrsta zaštite (kombinacija Exe+Exd ili Exd+Exi). najzapaljiviji.Exd – nepropaljivo kućište (neprodorni oklop). . Označavanje i izrada električnih uređaja za ugrožene prostore Svi električni uređaji i komponente. Principi izrade ovih uređaja su u osnovi: .Ako se električni uređaji postavljaju u zone opasnosti moraju biti izvedeni u odgovarajućoj Ex izvedbi. 6.Exo – uranjanje u tečnosti. .

Provodni elementi u izolacionom delu koji služe za učvršćenje provodnog izolatora moraju biti sigurno učvršćeni. Kućišta koja sadrže osigurače (razvodni ormari) moraju biti mehanički blokirana.4. To su: . propisa i naredbi koje se moraju ispoštovati.oznaku tipa uređaja.6. Zaštita od opasnog iskrenja u zonama opasnosti Ne sme se dozvoliti razlika potencijala na uređajima koja može izazvati iskru dovoljne energije da upali eksplozivnu smešu. koji se primenjuju u zonama opasnosti.Opasnost od napona greške (zavisi od primenjenog sistema mreža). 6. . Priključne kutije moraju biti izvedene u jednoj od vrsta protiveksplozijske zaštite (najčešće Exe). otporni na zakretanje – spoj mora biti trajan i siguran sa provodnikom. opremljeni su pločicama sa natpisom koji sadrži: . Konstrukcione karakteristike elemenata za spajanje elektroinstalacija i uređaja • Kućišta se izrađuju od konstrukcionog čelika najnižeg kvaliteta. . Ex izrade. . Uređaji za blokiranje se koriste da se obezbedi osiguranje primenjene vrste zaštite (na otvaraj pod naponom).proizvodni broj ako se ne radi o uređaju masovne proizvodnje (naprimer razvodne kutije). sem kablova.oznaka i broj pojedinačnog ispitivanja. • • • • • • 6. tako da se njihova zamena može vršiti samo u beznaponskom stanju. . . ne mogu se ukloniti delovi blokade bez posebnog alata. Električno spajanje (stezaljke) mora biti izvedeno tako da se pritisak spoja ne prenosi na izolator.standard na kome je bazirana primenjena vrsta zaštite. sva elektrooprema i instalacije u zonama opasnosti moraju biti kvalitetne izrade.oznaku protiveksplozijskog uređaja sa područjem primene (naprimer Exd II B T3). materijali moraju biti samogasivi ili nezapaljivi.6. . 126 . Sva električna oprema i uređaji.oznaku.dodatne oznake utvrđene standardima za primenjenu vrstu zaštite. čak i kada nisu posebne. lakih metala (sadržaj Al preko 15%) i plastičnih materijala uz uslov da izdržavaju sva relevantna ispitivanja. .5. a osigurač ne može doći pod napon sve dok kućište nije sasvim zatvoreno.naziv proizvođača. godinu i broj tipskog ispitivanja. Potrebni sertifikati za uređaje primenjene u zonama opasnosti Pravna regulativa nameće niz zakona. Generalno. Elementi za mehaničko spajanje moraju biti učvršćeni tako da se mogu skinuti samo pomoću alata.

Pri transportu ugljovodonika postoji niz elektrouređaja i elektroopreme koja nije za eksplozivne sredine i nije smeštena u zone opasnosti. akumulatorskim baterijama. naprimer). servisiranje i remonte. Kroz Pravilnik o održavanju se daju postupci i radnje koje se obavljaju tokom periodičnih pregleda ove opreme. statičnim prekidačima. invertorima. Zaštita od atmosferskog pražnjenja (gromobranska zaštita). • Kontrola Podrazumeva pregled i proveru funkcionalnosti. važi posebna zakonska regulativa. Za elektroinstalacije i uređaje smeštene u potencijalno opasnim eksplozivnim prostorima (Ex uređaji). Fabrički sertifikati opreme i Izveštaji sa nultog pregleda. Oprema ovog tipa: sistemi besprekidnog napajanja sa ispravljačima. Sertifikati Ex opreme. Uspešno i efikasno održavanje elektroinstalacija i uređaja podrazumeva da služba koja se bavi ovom delatnošću mora da poseduje svu potrebnu dokumentaciju za objekat prilikom preuzimanja objekta na održavanje. Poslovi redovnog i vanrednog održavanja elektroinstalacija i uređaja Održavanje ove opreme se može podeliti na kontrolu.1. 6. nezavisnim izvorom napajanja (dizel agregat) itd. Kontrola se obavlja vizuelnim pregledom. Izveštaji sa nultog pregleda sadrže merenja obavljena na elektroinstalacijama koja se odnose na napojnu mrežu i uzemljenje. nedostatak galvanskih spojeva.7. zaprljanost funkcionalnih delova opreme (kontakti). Statički elektricitet (provodni delovi moraju biti elektrostatički uzemljeni).- Ekvipotencijalizacija (izjednačavanje potencijala tako što se svi metalni delovi povezuju na zajedničko uzemljenje ili na dodatni sistem za izjednačavanje potencijala). popravke i sanacije kvarova.7. odnosno poseban Pravilnik o održavanju ovakve opreme. mernom opremom i proverom funkcionalnosti. 127 . Održavanje ove opreme podleže pozitivnim. opštevažećim propisima koji su uobičajeni za ovu opremu. Potrebna dokumenatcija: Glavni elektroprojekat izvedenog objekta. Vizuelni pregled: uočavanje mehaničkih oštećenja. 6. odstupanja od uobičajenog rada (treperenja svetiljki) i neispravnost uređaja (električna brojila. svakodnevnog održavanja. Poslovi i postupci održavanja električnih instalacija i uređaja Svaka kompanija ima svoj Pravilnik o održavanju koji sadrži niz radnji koje je potrebno obaviti u toku periodičnih pregleda razvrstanih po obimu poslova i učetanosti obavljanja. Obavlja se periodično i spada u poslove redovnog.

Ovaj remont može da vrši i služba održavanja. Funkcionalne probe: proveravaju se uređaji koje su predviđene za automatski rad.Merna oprema: proveravaju se parametri na nultom pregledu – prelazni otpori uzemljivača. Kontrola ukazuje na potrebu vršenja popravki ili sanacija na instalaciji i opremi. ukoliko ima ovlašćenje za rad i održavanje na ovakvoj opremi. Evidencija o postupcima Evidencija se vrši putem takozvanih ličnih kartona opreme. Ako popravka ne može da se izvrši na licu mesta vrši se sanacija shodno propisima koji definišu rad na održavanju sa ovakvom opremom. pogone pumpi. ovlašćena firma (naprimer Radionica za remont). 6.7. mernim protokolima itd. U okviru redovnog održavanja na ovakvoj opremi mogu se vršiti popravke manjeg obima. Posebnosti tehnološkog postupka održavanja elektroinstalacije Posebnost se ogleda u mogućem prisustvu eksplozivnih smeša i kako su instalacije i uređaji izvedeni na takav način da eliminišu uzročnike paljenja. osvetljenje i sl. nakon čega izdaje sertifikat o izvršenom remontu i stavlja oznaku na remontovan uređaj. Sve se ovo arhivira u pisanoj formi (putem obrazaca) tako da kasnije može biti dostupno operativi rada i održavanja ali i inspekcijskim kontrolama.7. Remont elektroinstalacije može da vrši i firma ovlašćena za izradu instalacija uz uslov eksterne (spoljne) verifikacije – nulti pregled. 6. • Remont Remont opreme u Ex zaštiti vrši kvalifikovana. Treba naglasiti da se na terenu (na licu mesta) uglavnom vrši kontrola opreme i demontaža i montaža opreme (vezano za popravke. Podaci se arhiviraju i putem računara odnosno preko baza podataka istih aktivnosti i parametara. uglavnom zamena potrošnih elemenata sa originalnim novim delovima ili kompletnih elemenata elektroinstalacija.2.3. otpori galvanskih veza. kao i za nove objekte. tako ni lica na održavanju svojim postupcima ne smeju izazvati havariju. izveštaja o izvršenim intervencijama. • Popravke i sanacija Ograničen je broj popravki koji se mogu izvršiti na Ex uređajima. 128 . podešenost termičke zaštite i uređaja za brzo prekidanje struje greške. sanacije i remonte elektroopreme).

Vizuelni pregled uređaja. kada se dokaže da nema eksplozivnih smeša.8. Po izvršenom merenju koncentracije. Evidentiranje intervencije na uređajima i opremi se vrši obavezno u kartonu koji je otvoren na početku eksploatacije. • Merenje otpora (prelaznog otpora uzemljivača) Merenje koje se najčešće radi na objektima. vrši se popravka. Funkcionalna provera se vrši na uređajima ili opremi koja nisu u stalnom radu. ukoliko nisu posebne izrade. pristupa se merenju elektroopreme. odnosno opreme. Zona opasnosti je prostor u kome treba definisati sve moguće postupke i radnje lica na održavanju i rukovaoca. Električne instalacije u zonama opasnosti Pregled instalacija se svodi na kontrolu mera za zaštitu od opasnog iskrenja kao osnovnog kriterijuma za izvođenje instalacija u zonama opasnosti. Oni obično rade u opsegu od donje granice eksplozivnosti do gornje granice eksplozivnosti (za metan od 4 do 12 Vol%) i imaju alarm (zvučni ili svetlosni) za upozorenje o prisustvu eksplozivne koncentracije. osim zamene potrošnih delova originalnim delovima po preporuci proizvođača. Praktično izvođenje radova na elektroinstalacijama i uređajima u zonama opasnosti 6. se vrši tako što se proverava da li ima isti izgled kao kod nultog pregleda. kontrola ovih uređaja se svodi na vizuelne preglede i evidentiranje svih intervencija izvršenih na njima. 6. Uobičajeno je da se svi postupci kontrole obavljaju prilikom periodičnog obilaska. koncentracija se meri od izvora opasnosti naniže po prostoriji.8. 129 . Evidentiraju se sve intervencije. a ukoliko su u pitanju teški gasovi (smeše propan-butan). 6.• Merenje koncentracije eksplozivnog gasa u zonama opasnosti Merenje se vrši posebnim instrumentima koji se nazivaju eksploziometri.2. zemni gas) koji je lakši po gustini od vazduha. Električni uređaji u zonama opasnosti Znajući da nisu dozvoljene intervencije na električnim uređajima koji se nalaze u zonama opasnosti (Ex). Uglavnom se koriste digitalni instrumenti.1. Ako se uoče promene.8. koncentracija se meri u gornjim delovima prostorije u odnosu na izvor opasnosti. Ako je u pitanju laki gas (metan. koji imaju sopstveno napajanje i kao takvi su potencijalno opasni za eksplozivne sredine.

Vizuelno se proveravaju spojevi na spoljnom uzemljenju između provodnika. • Kontrola izjednačenja potencijala Predstavlja obaveznu meru zaštite od opasnog iskrenja nastalog zbog greške na mreži. Kontrola se vrši posebnim instrumentima (revitaster) koji su obično višefunkcionalni.8. Merenjem se na svakom merno-rastavnom spoju proverava prelazni otpor uzemljivača pri čemu on ne sme biti veći od 10Ω. • Kontrola podešenosti zaštitnih uređaja za prekidanje stanja greške Ovi uređaji se koriste kako bi što pre prekinuli struju greške u mrežama koje su primenjene u zonama opasnosti.3. Periodičnost kontrole i evidentiranje Periodičnost kontrole je određena pozitivnim propisima za ovu oblast i pravilnikom kompanije koja radi poslove održavanja. Kontroliše se merenjem instrumentom i vizuelnom kontrolom. 6.• Kontrola uzemljenja kao zaštita od atmosferskog pražnjenja Kontrola se vrši mernim instrumentom i vizuelno. prenapona atmosferskog porekla i prenapona zbog naboja statičkog elektriciteta. 130 . hvataljki. zemljovoda i uzemljivača.

2. Manometri koji se koriste prilikom ispitivanja moraju da imaju određenu klasu tačnosti. Preduzeće koje sprovodi ispitivanje mora da raspolaže kvalifikovanom. prethodno se ispituju. a pre puštanja u rad. gasovod mora da se ispita na čvrstoću i propustljivost u celini. Mašine i uređaji koji se koriste za ispitivanje moraju da budu opremljeni u skladu sa propisima o zaštiti na radu i u skladu sa njima da se koriste. Ispitivanje gasovoda i MRS na propustljivost i čvrstoću vrši se vazduhom ili inertnim gasom. u trajanju od 24 časa. Ispitivanje na propustljivost obavlja izvođač radova u prisustvu nadzornog organa investitora. ili u deonicama. Deonice koje se polažu ispod železničkih i tramvajskih pruga. pa sve do njegovog sniženja nakon ispitivanja. Pri ispitivanju na čvrstoću koriste se manometri klase 1. pouzdanom i obučenom radnom snagom. puteva ulica i vodenih prepreka moraju da se ispitaju dva puta: 1. Delovi gasovoda na prolazima ispod železničkih ili tramvajskih pruga.6 a pri ispitivanju na nepropusnost manometri klase 0. Na propustljivost – vazduhom ili inertnim gasom pre ugradnje dela gasovo-da na mestu ukrštanja u trajanju od 1 čas.IX 7. ispitivanje na propustljivost vrši se nakon ugradnje. nije dozvoljen nikakav rad na gasovodu i u neposrednoj blizini gasovoda. Na čvrstoću i propustljivost – vazduhom ili inertnim gasom pri konačnom ispitivanju celog gasovoda. Ispitivanje se izvodi u skladu sa Tehničkim uslovima za ispitivanje pritiskom cevovoda i opreme. Korišćeni manometri moraju da poseduju atest od ovlašćene organizacije za baždarenje da su u potrebnoj klasi tačnosti. bez premazivanja zavarenih spojeva rastvorom sapuna u vodi. Pre ispitivanja ovih delova gasovoda neophodno je da se izvrši 100% radiografsko snimanje zavarenih spojeva. Od momenta povišenja pritiska. Ako montaža dela prolaza gasovoda mora da se vrši iz više sekcija. puteva i ulica. osim ukoliko se ne radi o merama koje su neophodne za sprovođenje ispitivanja. uz premazivanje zavarenih spojeva rastvorom sapuna u vodi.6 ili diferencijalni manometri. 131 . ISPITIVANJE ČELIČNIH GASOVODA Posle zatrpavanja rova. Nadzemni gasovodi sa radnim pritiskom gasa višim od 6 bara ispituju se na čvrstoću vodom.

l1.1. Ako se gasovod ispituje vazduhom.. posle čega se pritisak snižava do određene vrednosti za ispitivanje na propustljivost i vrši se pregled gasovoda i armature. Eventualno uočeni nedostatci ovim ispitivanjima uklanjaju se tek po sniženju pritiska do atmosferskog.3 ⋅ s ⋅ (d 1 ⋅ l 1 + d 2 ⋅ l 2 + . + d n ⋅ l n ⋅ 133.0 24. Vrednosti pritisaka pod kojim se ispituju gasovodi na čvrstoću i propustljivost. Smatra se da je gasovod sa uspehom izdržao ispitivanje ako stvarni pad pritiska za vreme ispitivanja nije veći od proračunatog po obrascu koji se odnosi na gasovod istog prečnika: ∆p = 0. + d n ⋅ l n ) 2 2 2 d 1 ⋅ l 1 + d 2 ⋅ l 2 + . s (h) – vreme trajanja ispitivanja.3 ⋅ s ⋅ 133. u gasovodu se održava pritisak konstantnim. d1. d (m) – unutrašnji prečnik gasovoda.Gasovodi i MRS ispituju se na čvrstoću tako što se. date su u tabeli 7. prirubničkih i dostupnih zavarnih spojeva rastvorom sapuna u vodi.. trajanje ispitivanja na propustljivost je najmanje 24 časa.0 Podzemni gasovodi svih radnih pritisaka ispituju se na propustljivost na sledeći način: • • gasovod se pod ispitnim pritiskom drži do početka ispitivanja kako bi se izjednačile temperature ispitnog fluida i okoline. d2.0 propustljivost 6. l2.32 d Ukoliko je gasovod sastavljen od deonica različitih prečnika. dozvoljeni pad pritiska računa se po sledećem obrascu: ∆p = 0. proverava se propustljivost navojnih.0 16. nakon stabilizacije pritiska. drže pod pritiskom najmanje 1 čas. Ispitni pritisci na čvrstoću i propustljivost Radni pritisak u gasovodu [bar] Do 6 6 – 12 12 – 16 Ispitni pritisak [bar] čvrstoća 8..…dn (m) – unutrašnji prečnici gasovoda za deonice koje se ispituju.. Za vreme pregleda i provere rastvorom.1: Tabela 7.5 16.…ln (m) – dužine deonica gasovoda koje odgovaraju prečnicima di . Stvarni pad pritiska za vreme ispitivanja je: ∆p s = (H 1 + B1 ) ⋅ (H 2 + B 2 ) [Pa] 132 .0 12.32 gde su: ∆p (Pa) – proračunski pad pritiska.

B1 i B2 (Pa) – pokazivanje manometra na početku i na kraju ispitivanja. U karakteristike gasovoda spadaju konstruktivna svojstva. 133 . tla ili materijala sa kojim je gasovod u dodiru i ona obuhvataju: vrstu i koncentraciju agresivnih sastojaka. pri ispitivanju na propustljivist moraju da se drže pod ispitnim pritiskom najmanje 30 minuta. Veličine ispitnih pritisaka Radni pritisak u gasovodu [bar] Do 6 6 – 12 12 – 16 Ispitni pritisak [bar] čvrstoća 8. Pod tim pritiskom se gasovod drži 1 sat. Ispitivanja MRS na propustljivost moraju da traju najmanje 24 časa. KOROZIJA I ZAŠTITA OD KOROZIJE Gasovodi izrađeni od čeličnih cevi su izloženi razlčitim hemijskim. pritisak.2. Nadzemni gasovodi. 8. prisutnost mikroorganizama.0 Pri ispitivanju na čvrstoću gasovoda i armature u MRS povišava se pritisak u cevovodu do ispitnog.0 24. itd. kao što su: struktura gasovoda. prirubničkih i navojnih spojeva rastvorom sapuna u vodi. temperaturu. vrši se provera zavarnih. vibracije i gibanja tla i gasovoda. posle čega se pritisak snižava do vrednosti za ispitivanje na propustljivost. Veličine ispitnih pritisaka date su u tabeli 7.0 12. radijaciju. koji rade na bilo kojim pritiscima. fizičkim i biološkim uticajima koji mogu štetno delovati na površinu gasovoda i uzrokovati koroziju. H1 i H2 (Pa) – pokazivanje manometra na početku i na kraju ispitivanja. električni naboj. veličine ispitnih pritisaka uzimaju se posebno do i od regulatora pritiska. Kada pritisak postigne tu vrednost.2. vrši pregled i provera rastvorom sapuna u vodi.gde su: ∆ps (Pa) – stvarni pad pritiska. vlažnost. pH vrednost. prisutnost raznih instalacija i elektromagnetskih postrojenja. Tabela 7. posle čega se. Pri postupnom ispitivanju MRS.0 16. Intenzitet korozije zavisi od karakteristika gasovoda i od karakteristika spoljnih faktora. Smatra se da je gasovod sa uspehom ispitan ako ne postoji vidan pad pritiska na manometru i ako ne postoje nezaptivenosti kod provere rastvorom sapuna u vodi. mehanička i fizička svojstva gasovoda. bez snižavanja pritiska. naprezanja. U spoljne faktore spadaju svojstva atmosfere. naponi u gasovodu i oštećenja na gasovodu.0 propustljivost 6. U razmatranju korozije gasovoda razmatra se odvojeno problem korozije nadzemnih gasovoda od korozije ukopanih gasovoda. pri čemu pad pritiska ne sme da pređe 1% početne vrednosti. prirubničkim i navojnim spojevima. Provera sapunicom vrši se na svim zavarenim.5 16.

elektrolit i veza između elektroda. Različiti potencijali između dva dela cevi nastaju na različite načine.1 i 8. zbog promene strukture čelika nastale savijanjem cevi 134 . Procesi korozije čelika su elektrohemijske reakcije koje se mogu podeliti na anodni i katodni proces. Na samom čeličnom cevovodu stvaraju se anodne i katodne površine. Korozija metala ukopanog u tlo. Praćenje korozije ukopanog gasovoda u tlo je daleko složenije od praćenja korozije na nadzemnom gasovodu.2. anoda i katoda. biokorozija i dr. proces korozije.2 prikazani su primeri kod kojih dolazi do stvaranja anodnih i katodnih procesa na čeličnim cevima. jer se na cevovodu stvaraju različiti potencijali. Proces nastajanja anodnih i katodnih procesa na cevi.1. Slika 8.1. Proces nastajanja anodnih i katodnih procesa na cevi. kao i brzina korozije je najčešće rezultat zajedničkog delovanja više procesa kao što su elektrohemijski procesi. zbog različite strukture čelika Slika 8. Osnovno o procesu elektrohemijske korozije Elektrohemijska korozija predstavlja najzastupljeniji oblik korozije čeličnih cevi. Za odvijanje procesa korozije potrebne su dve elektrode. Na slikama 8. procesa korozije.Korozioni procesi na ukopanim gasovodima zbog elektrohemijskih i elektroenergetskih odnosa tla i metala su višestruko veći od korozionih procesa metalnih površina koje su izložene atmosferi. ako postoje razlike u strukturi čelika i dr. Na primer. 8. ako su delovi cevi izložene različitim naprezanjima. uticaji elektoenergetskih postrojenja. razlika potencijala nastaje ako su površine cevi različito obrađene.

Proces korozije nastaje kada anodna površina čelične cevi stupa u reakciju sa okolnim tlom ili vodenim elektrolitom. Odlazak jona gvožđa dovodi do smanjenja potencijala anodne površine. tako što će se osloboditi dva elektrona po atomu gvožđa: Fe→ Fe+++2ePozitivni vodonikovi atomi iz elektrolita će preći na katodu. Ako je voda elektrolit. Ukoliko u elektrolitu ima kiseonika reakcija će ići dalje: Fe(OH)2+O2→ Fe(OH)3. Na slici 8. 135 . korozija se odvija kao galvanski proces. Elektrolit. cevi. Preko provodnika. elektroni će preći takođe na katodu. Prema tome.3 su prikazane tipične anodne i katodne reakcije na čeličnim cevima. što predstavlja crvenu rđu.Veza između anodnog i katodnog polja se odvija preko samih cevi. ona može disosovati: H2O→ H++OHGvožđe na anodi prelazi u elektrolit u obliku pozitivnog jona. a anijoni prelaze na katodu gde se takođe neutrališu. što predstavlja rđu. disocira pri čemu se katijoni gvožđa koji su prešli u rastvor neutrališu. takođe. Anodna površina korodira time što joni gvožđa napuštaju metal i prelaze u elektrolit kao katijoni. a anoda je podvrgnuta aktivnom razaranju jer se sa anodne površine izdvajaju joni gvožđa. usled čega će na katodi doći do neutralizacije vodonika: 2H++ 2e-→ H2+½O2=H2O U elektrolitu će doći do neutralizacije spajanjem pozitivnih jona gvožđa negativnim jonima OH-: Fe+++ 2OH-→ Fe(OH)2. a njihovi elektroni prelaze na katodu zbog razlike u potencijalu između anode i katode.

električni otpor će biti vrlo visok. Na agresivna svojstva tla utiču vlažnost tla. Tipične reakcije korozije na anodi i katodi izolovane čelične cevi Slika 8. vezuje sa vodom u rđu Fe(OH)2· H2O) Brzina korozije ukopanih cevovoda zavisi od fizičko hemijskih svojstava tla. sadržaj vazduha (kiseonika) u tlu.Fe++ OHIzolavana cev H+ H+ tok Gubitak elektrona ANODA (+) 4Fe3O4+2H2O—6Fe2O3+H2O rđa 6Fe(OH)2+O2—2Fe3O4+6H2O crni talog Fe+++2e-+2OH—Fe(OH)2 beli talog Prijem elektrona KATODA (-) Ca+++CO3----CaCO3 beli talog Mg+++2OH---Mg(OH)2 beli talog O2+2H2O+4e---4OH2H+2e-—H2+ 1 O2—H2O 2 Slika 8. pri istom sastavu tla. a dalje. Agresivnost tla će uglavnom biti vezana za koncentraciju kiseonika u tlu. 136 . Kod suvog tla ili tla sa vrlo malo vlage. a koncentracija vodonikovih jona neznatna. Ako se uzmu ova četiri osnovna faktora u razmatranje onda možemo imati sledeće karakteristične slučajeve: 1. koje predstavlja elektrolit u procesu korozije. Shematski prikaz rđanja gvožđa ispod kapi slanog rastvora kao elektrohemijski proces (stvaranje hidroksida gvožđa Fe(OH)2 koji se kao nerastvorljiv taloži.3.4. koncentracija vodonikovih jona i otpor tla.

za otpor tla od 20 do 100Ω. 137 . šljakom i dr. Zavisnost brzine korozije od vlažnosti tla Na osnovu otpora tla duž trase može se utvrditi klasifikacija deonica u funkciji agresivnosti tla. a moguća je i koncentracija kiseonika. koncentracija vodonikovih jona je povećana. za otpore tla od 10 do 20Ω. Slika 8. Uopšteno se može reći da će dejstvo galvanskih elemenata na čeličnim cevima biti intenzivnije ukoliko su slabije električne veze preko elektrolita između katodnih i anodnih mesta na cevovodu.2. Pasivna zaštita Zaštita od korozije se obavlja korišćenjem više vrsta postupaka i zaštitnih sredstava. Kod tla potpuno zasićenog vlagom koncentracija vodonikovih jona je maksimalna. pesak i dr.).2. glina. ali da nije zasićeno vlagom. Električni otpor će biti manji. a kiseonika minimalna. ali i o blizini izvora lutajućih struja tramvajskih pruga i dr. korozivnost tla je visoka. korozivnost tla je srednja.. Ako je otpor tla veći od 100Ω onda je korozivnost tla niska. 3. To će biti područje gde će agresivnost postići maksimum. zagađenosti tla otpadnim vodama. U ovom slučaju svi faktori će uticati na agresivnost tla. poroznosti tla. 8.1. U ovom području će sve veličine poprimiti konstantne vrednosti. Zaštita od korozije 8.5 su prikazana laboratorijska ispitivanja delovanja vlažnosti tla na brzinu korozije. Električni otpori će biti minimalni. Za sagledavanje stepena agresivnosti tla duž trase cevovoda neophodno je prikupiti podatke o litološkom sastavu (humus.2.5. Na slici 8. Kod tla sa povećanim sadržajem vlage. Intenzitet električnih veza zavisi od prelaznog otpora sa cevi na elektrolit i od karakteristika elektrolita odnosno tla.

inhibitori – aktivni sistemi antikorozione zaštite.Nadzemni gasovodi su izloženi atmosferskoj koroziji. lakovi i dvokomponentne smole. Izolacija mora biti otporna na promene temperature i na hemijsko 138 .). na starijim gasovodima). po hlađenju obloga je potpuno kompaktna i ima svojstva PE obloge. srebro i slične metalne prevlake-folije.). zaštitne obloge – cink. nanošene na pripremljenu metalnu površinu. to jest obloge od raznih organskih materijala (poliplast). PVC trake. Izolacija cevovoda mora imati isti kvalitet po čitavoj površini cevovoda. Korozioni procesi se mogu lako i brzo uočiti. Zaštitne antikorozione obloge mogu biti: • • • • obloge na bazi bitumena. a imaju svojstvo da se u postupku nanošenja obloga zagreva otvorenim plamenom ili toplim vazduhom pa se pod uticajem povećane temperature spoljni sloj steže. a unutrašnji "lepljivi" sloj rastopljen prijanja za površinu čelične cevi. se obavlja nanošenjem antikorozione obloge na površine cevi (pasivna antikoroziona zaštita). hrom. vrtložne struje. odnosno sprečavanje dodira tla sa površinom čeličnog gasovoda. Slabljenje elektrohemijskih procesa korozije se postiže povećanjem prelaznog otpora sa cevi na elektrolit putem izolacije spoljnih površina cevi. često armirane raznim vlaknima (što se ranije koristilo. kontrolom homogenosti (poroznosti) na električno neprovodljivim premazima ili prevlakama pomoću električnog defektoskopa (električni detektor s naponom 0. nastaju korozioni procesi. elektromagnetske metode i sl. Proces korozije biće slabiji ukoliko su električne veze preko elektrolita između katodnih i anodnih mesta na cevovodu slabije. nerazorne metode. Zaštita ovih gasovoda (sa nosačima i obujmicama) se obavlja koristeći: • • • zaštitne premaze – boje. trake i slične organske prevlake (poliplast). priprema se može obaviti ručno i mašinski. "toplo skupljajuće" obloge i trake namenjene za zaštitu zavarenih spojeva ili popravke na staroj izolaciji. Kontrola zaštitnih premaza i obloga se izvodi: • • • pregledom (kompaktnost. Nadzemni gasovodi su pogodniji za praćenje stanja gasovoda i za održavanje u odnosu na ukopane gasovode. Osnovna zaštita. Što je izolacija kvalitetnija to je proces korozije sporiji. PE i epodsidne obloge. celovitost). kontrolom debljine pomoću raznih metoda (razorne metode.5-1 kV/µm boje i sl. Danas se izolacija obavlja izolacionim trakama koje se mašinski namotavaju oko cevi. Zbog međusobnih elektrohemijskih odnosa metala i elektrolita na površini metala koja je u kontaktu sa tlom (elektrolitom). a time i preduzeti mere popravke i antikorozione zaštite. Ukopani gasovodi u tlo imaju površinu izloženu kontaktu sa elektrolitom (tlo).

2. Ova oštećenja mogu nastati zbog: • • • • • • • grešaka koje su nastale u toku proizvodnje izolacionih obloga. da se dobro drži uz zid cevi. Učestalost kontrole izolacione obloge gasovoda određuje korisnik gasovoda svojim pravilnikom o održavanju gasovoda. da je nepropusna na gasove. pojavljuje se patent koji daje tip katodne zaštite koji se koristi za zaštitu ukopanih čeličnih cevi koje se nalaze u pojasu električnih pruga sa jednosmernom strujom. nepropusna na vodu.2. a time i opasnosti po objekat i po okolinu.delovanje. za naftovode i gasovode. zaštićena. Procesi korozije slabe mehaničke karakteristike cevovoda. Tridesete godina XX veka se uzimaju kao godine kada je. ako se njen potencijal kreće oko -0. prestaje proces korozije. teško kvašljiva. oštećenja obloga. Ova oštećenja izolacione obloge (trake) omogućuju kontakt čeličnih površina sa tlom. kontrole prionljivosti obloge. tj. katodna zaštita prihvaćena kao način zaštite od korozije. traka u transportu i utovaru i istovaru. dovode do stvaranja rupa kroz koje otiče gas čime nastaju gubici gasa i opasnosti od potencijalne eksplozije i požara. kontrole debljine. da ima visoki električni otpor i da pri starenju ne menja svojstva. Dovođenjem cevi na potencijal koji je jednak ili veći od potencijala lokalnih korozionih elemenata. traka.8 V u odnosu na bakarsulfatnu elektrodu.3 V do -0. 139 . sa elektrolitom čime se omogućuje odvijanje elektrohemijskog procesa korozije. obloge na zavarna mesta. u toku izgradnje. Na izolacionim oblogama mogu nastati oštećenja kako u procesu izgradnje gasovoda tako i u procesu eksploatacije. oštećenja pri polaganju gasovoda u rov zbog lošeg peščanog sloja i pogrešnog zatrpavanja gasovoda. trenja tla ili podzemnih konstrukcija.54 V u odnosu prema normalnoj vodonikovoj elektrodi. kontrole homogenosti i dr. Godine 1895. Kontrola svojstava zaštitnih obloga se sprovodi pre polaganja gasovoda u rov. galvanskih elemenata. Zaštita od korozije katodnom zaštitom se zasniva na dovođenju čeličnih cevi na potencijal pri kome ne dolazi do procesa korozije. i u toku eksploatacije kontrolnim iskopavanjem putem pregleda. Zato se za potpunu zaštitu od korozije primenjuju sistemi katodne zaštite sa opremom za zaštitu od elektro-energetskih uticaja. Iskustva pokazuju da će metalna konstrukcija biti u području pasivnosti. oštećenja tokom rada trećih lica u zoni gasovoda. generalno. Ovaj pravilnik mora biti u skladu sa Projektom izvođenja korozione zaštite gasovoda i važećim državnim propisima za ovu oblast. da se ne odlepljuje prilikom raznih manipulacija cevima (u slučajevima kad se koriste predizolovane cevi u toku gradnje). ili od -0. kontakta sa stranim instalacijama u tlu (nedovoljno odstojanje). Katodna zaštita Početkom XIX veka korišćene su u SAD elektrohemijske metode za zaštitu od korozije metalnih konstrukcija. 8. takođe u SAD. neispravnog nanošenja izolacione trake.

što se vidi na slici 8. Na slici 8. 3-izvor jednosmerne struje. Struja lokalnih elemenata ima smer anoda-katoda.8. U oba slučaja štićene cevi moraju imati veći potencijal od druge elektrode. Shematski prikaz kretanja struje lokalnih elemenata kada je spoljni izvor struje isključen Slika 8.8. Shematski prikaz toka struje kada je uključen spoljni izvor struje 140 . Ako zatvorimo strujni krug (zaštitni krug) onda struja iz zaštitnog izvora teče preko zaštitne anode na anodu i katodu lokalnog elementa. cevovod. zbog čega je i čitav sistem zaštite nazvan katodna zaštita. 5-galvanska anoda Na slici 8. 1-cevovod. 2-prekidač dovoda struje. Na slici 8. tj.6.7 je prikazan zaštitni galvanski krug pomoću spoljnjeg izvora struje i pomoćne anode. pa zaštita ne deluje na lokalni element jer zaštitna struja ne teče. a druga elektroda se ugrađuje u sistem.7 je prikazano kretanje struje lokalnih elemenata. Shematski prikaz katodne zaštite: a) sistem sa spoljnim izvorom struje i b) sistem sa galvanskim izvorom struje.6 dat je shematski prikaz katodne zaštite sa spoljnim izvorom struje i sa galvanskim izvorom struje. Slika 8. 4-pomoćna anoda.7. Slika 8.Katodnu zaštitu možemo postići upotrebom spoljnjeg izvora jednosmerne struje ili pomoću galvanskog elementa u kome je jedna elektroda štićeni metal. pa prema tome one predstavljaju katodu sistema. Strujni krug je otvoren.

Zaštitnim strujnim krugom prolazi struja jačine I=15A preko otpora Rz. Na slikama 8.11 su prikazane sheme zaštite cevovoda sa jednim i sa četiri zaštitna uređaja.9 lokalni element je prikazan kao izvor struje E2. Na slici 8. Ako zaštitna struja izazove promenu u otporu lokalnog strujnog kola. odnosno na jačinu lokalnog delovanja uz nepromenjene elektromotorne sile. pa neće biti proticanja struje kroz strujni krug lokalnog elementa. Zaštitna struja će na otporu Rz stvoriti toliki pad napona koji će po svojoj elektromotornoj sili biti jednak elektromotornoj sili lokalnog elementa. Kod projektovanja sistema katodne zaštite mora se voditi računa da kod zaštite cevovoda zaštitni potencijal ne sme da padne ispod dozvoljene vrednosti. Slika 8. Pojednostavljena električna šema strujnih kola lokalnih elemenata i zaštitne struje U katodnoj zaštiti od bitnog značaja su elektromotorne sile i otpor strujnog kruga lokalnog elementa.10. Slika 8. ali suprotnog predznaka. Shema zaštite dugačke deonice cevovoda sa jednim zaštitnim uređajem 141 .9. Prema Faraday-evom zakonu struja lokalnog delovanja je vezana za količinu gvožđa koja će preći u rastvor (elektrolit). a kroz zaštitni krug struja I=15A. Smer struje lokalnog elementa ide od anode na katodu i označen je na slici 8.10 i 8.Pretpostavimo da iz lokalnog elementa teče od anode ka katodi struja I=10A. a strujni krug lokalnog elementa je označen sa R2. takva će promena uticati na raspored zaštitne struje. U tačkama 1 i 2 priključen je zaštitni strujni krug izvora Ez i otpora zaštitnog kruga Rz.9. Ako dođe do promene jačine struje lokalnog delovanja promeniće se i jačina zaštitne struje.

Ako je potencijal cev-zemlja manji od -0. Slika 8.3. Zaštitni potencijal i struja Na osnovu prikupljenih podataka o tlu duž trase i prisutnosti drugih objekata u blizini cevovoda pristupa se projektovanju katodne zaštite. već treba popraviti izolaciju cevovoda. pa tek onda pustiti u rad katodnu zaštitu.2. jer će na njih imati veliki uticaj sastav tla i izolacija. Shema merenja potencijala cevi.35-0.11. ne bude manji od oko -0.12. Povećanjem zaštitnog potencijala dobija se veća sigurnost u antikorozionoj zaštiti.20V apsolutnih. Navedeni podaci samo su orijentacioni.12.285V apsolutnih (u odnosu prema vodonikovoj elektrodi) ili -0. Veći zaštitni potencijal od 1V se obično ne koristi. pa ih treba za svaki konkretni slučaj merenjem utvrditi.5V apsolutnih. Obično se uzima da zaštitni potencijal – Uz (potencijal zemlja-cev). 1-potenciometar.Slika 8. Merenje potencijala cevi je prikazano na slici 8.cevovod Zaštitna struja obično treba da je takva da je gustina između 4 mA/m2 i 3004 mA/m2. katodna zaštita neće delovati efikasno. Kao srednja vrednost preporučuje se oko 804 mA/m2. 4. 2-merna elektroda (najčešće bakar-bakarsulfat). Ako je cevovod u lošem stanju (slaba izolacija i korozivno tlo) onda će potrebni zaštitni potencijal biti oko -0. Zaštitni potencijal se najbolje utvrđuje merenjem potencijala cevi. ali će u tom slučaju i troškovi zaštite biti mnogo veći. Shema zaštite cevovoda sa četiri zaštitna uređaja 8.850V u odnosu prema elektrodi bakar – bakarni sulfat. 142 . 3-čelični kontakt.

već je manji. Ove se anode obično ukopavaju 30cm ispod površine tla. 143 . Katodna zaštita pomoću galvanskog elementa Svaki metal potopljen u elektrolit ima svoj elektrohemijski potencijal. Potencijal otapanja Mg je -1. tako da je u galvanskom spoju druga elektroda anoda galvanskog elementa. Potencijal ukopanih cevi takođe ne odgovara normalnom potencijalu gvožđa.13. a u elektrolitu strujni tok se zatvara kretanjem jona.16 je dat shematski prikaz načina spajanja pojedinih tipova anoda s cevovodom. Ako se u elektrolit potope dva različita metala i međusobno spoje elektroprovodnikom između njih će teći električna struja zbog razlike potencijala između ta dva metala. međutim. on se ređe koristi za izradu galvanskih elemenata jer se prevuče zaštitnim slojem zbog čega mu se smanjuje kapacitet. Slika 8.58V.2. 8.4. a katoda je štićeni metal.Trakaste anode se takođe postavljaju duž cevovoda tako da dobijamo jednoličnu struju duž cevovoda.15 i 8. Katodna zaštita galvanskim elementom pomoću jedne anode i pomoću para. odnosno anoda je žrtveni metal.88V. Nijedna od galvanskih anoda ukopanih u tlo neće imati svoj normalni potencijal. aluminijum i cink.14.8. Potencijal rastvaranja će se promeniti. pa se zato za anode ne koriste čisti metali već njihove legure. 2-zaštitna anoda U katodnoj zaštiti pomoću galvanske anode najvažniji uređaj je galvanska anoda.13. Aluminijum ima povoljna svojstva u odnosu na prirodni potencijal. Galvanski element ćemo dobiti ako cevovod povežemo sa elektrodom potencijala različitog od potencijala gvožđa. Metal sa negativnijim potencijalom će se trošiti. Nedostatak anoda od cinka je što je potrebna visoka čistoća cinka što poskupljuje anodu. u korist pozitivnijeg metala. Kao anoda najčešće se upotrebljava magnezijum. Anode u obliku bloka se polažu kao pomoćne anode duž cevovoda. Deo struje će teći preko elektroprovodnika u obliku elektrona od anode ka katodi.76V. 8. Al 1. Na slikama 8. Magnezijum u odnosu na veličinu prirodnog potencijala je najpovoljniji. Da bi se izvršila zaštita čeličnih cevi. a za Zn je -0. druga elektroda mora imati niži potencijal u odnosu prema vodonikovoj elektrodi od gvožđa. Te anode se proizvode u obliku bloka ili u obliku trake. anoda: 1-cevovod. rastvarati.

Jačina struje će biti veća ako je prelazni otpor anoda-tlo manji. Iz tog razloga se anode stavljaju u vreću koja se ispunjava još sa sredstvom koje će smanjiti prelazni otpor anoda-tlo i osigurati trošenje anode (slika 8. odnos površine prema težini anode utiče na veličinu struje.17). Katodna zaštita galvanskim elementom pomoću serijski spojenih anoda duž trase cevovoda Slika 8. 144 . Na prelazni otpor se može uticati izborom anode. a otpor od površine anode.16. Kao i kod pomoćnih anoda može se tlo gde se anoda ukopava obraditi elektrolitom tako da se oko galvanske anode poveća provodljivost. Kod tla sa visokim otporom treba uzimati anode sa većom površinom za istu težinu. Katodna zaštita galvanskim elementom pomoću trakaste anode Veličina proizvedene struje koju daje pojedina anoda zavisi od otpora same anode i prelaznog otpora između anode i tla. Na tržištu su raspoložive galvanske anode različitih dimenzija sa različitim odnosom F/G (površina/težina).14. Ovakva obrada tla ima ograničeno dejstvo zbog dejstva atmosferskih padavina.Slika 8. Efikasnost galvanskih anoda će biti veća ako je struja koju proizvodi anoda veća.15. Katodna zaštita galvanskim elementom tri anode spojene paralelno Slika 8. Veličina proizvedene struje zavisi od zapremine anode.

tj. struje rastvaranja anode su ograničene elektrohemijskim ekvivalentom rastvaranja mase anode. 145 . U projektovanju zaštite galvanskim elementom bira se zaštitni potencijal štićene cevi. različiti potencijali cevi i različite jačine struje. se karakteriše: • • • • • • • malom razlikom potencijala izmedju anode i katode koja treba da osigura prolaz struje kroz elektrolit (tlo). broj anoda odnosno galvanskih elemenata za ceo cevovodni sistem. aluminijumske). polje dejstava žrtvovane anode je radijalno i relativno malog dometa.17. može doći do pasivizacije anode (npr. primena u području dejstva elektro energetskih postrojenja daje male učinke. bez obzira na to da li se zaštita obavlja spoljnim izvorom struje ili galvanskim elementom. sa žrtvenim anodama. U tom slučaju je i delovanje galvanskih elemenata lošije.Slika 8.). Sistem katodne zaštite sa galvanskim elementom. a time i određuje zaštitna dužina jedne anode. Za anode istog tipa različitih težina dobijaju se različite drenažne dužine (l/2). Prelazni otpor anoda-tlo ima veliki uticaj na katodnu zaštitu. Sistem katodne zaštite galvanskim elementom se koristi na malim objektima (kućni čelični gasovodni priključci i dr. Anoda sa punilom Da bi punjenje oko galvanske anode održalo vlagu obično se dodaje uz ostala sredstva i bentonit. ako je otpor tla veći i prelazni otpori su veći uz iste ostale uslove. ima jednostavnu montažu. Prelazni otpor je usko vezan za otpor tla. Na bazi konkretnih zahteva i karakteristika raspoloživih anoda bira se tip anode. a potom se izračunava zaštitna dužina jednog drenažnog mesta. potrebna je redovna i pravovremena zamena istrošenih anoda.

često se tlo oko drenažne tačke meša sa NaCl ili sa CaCl2 radi povećanja provodnosti tla. Pomoćna anoda treba da je dobar provodnik da bi se postigao što je moguće manji otpor uzemljenja. Kako se katodna zaštita obavlja jednosmernom strujom to se pri korišćenju struje iz električne mreže mora koristiti ispravljač.5.18. Da bi se prelazni otpor između pomoćne anode i tla smanjio. Često se uzemljenje izvodi sa više pomoćnih anoda paralelno spojenih. Spoljni izvori struje obezbeđuju dovoljan nivo napona za savlađivanje otpora tla i obezbeđuju distribuciju struje od anodnih ležišta na mnogo veće dužine cevovoda nego što je to slučaj kod sistema katodne zaštite galvanskim elementom.18. Shematski prikaz zaštite pomoću spoljnjeg izvora struje. Pomoćne anode u sistemu katodne zaštite sa spoljnim izvorom struje se moraju sa vremenom menjati jer se troše. kao što je to prikazano na slici 8. Spajanje izvora struje treba obaviti tako da je negativan pol vezan za cevovod.8. 3-pomoćna anoda. Napajanje strujom se obavlja iz mreže ili iz elektroagregata. neće uvek biti dovoljna jedna pomoćna elektroda da bi se postigao mali prelazni otpor između anode i tla. Katodna zaštita sa spoljnim izvorom struje U cilju uspostavljanja kontinualnog i dovoljnog nivoa zaštitne struje na svakom delu ukopanog cevovoda primenjuju se sistemi katodne zaštite sa spoljnjim izvorom struje. grafit. i pored toga treba da bude što dužeg veka. Otpor uzemljenja pomoćnih anoda zavisi od njihovog rasporeda oblika anoda i od specifičnog otpora tla. a može da se koristi i napušteni neizolovani cevovod ili druge uzemljene čelične konstrukcije. kod ugljenih od 0. a pozitivan pol na pomoćnu anodu. Trošenje gvozdenih anoda iznosi oko 9 kg/godini. Napon na cevima se reguliše automatski.2. Trošenje anoda zavisi od jačine struje koja ide kroz nju. 2-cevi. Napon na cevima se menja. Sistemi katodne zaštite sa spoljnim izvorima struje uz korišćenje automatske regulacije napona i struje uz dopunu sa sistemima za zaštitu od "lutajućih" struja i za zaštitu od interferencija i uticaja elektroenergetskih smetnji.9 kg/godini do 9 kg/godini i kod grafitnih oko 0.9 kg/godini pri protoku struje od 1A. Pod spoljnim izvorom struje podrazumeva se struja dobijena iz električne mreže ili iz generatora jednosmerne struje. Kao pomoćne anode koriste se gvožđe. Ako tlo ima visoki specifični otpor. 1-spoljni izvor struje. Slika 8. 146 . pa je potrebno napon i struju katodne zaštite takođe regulisati.

projektanta. poznavanje elektroenegetske instalacije i opreme za katodnu zaštitu.6. Projektovanje sistema katodne zaštite Sistem katodne zaštite predstavlja složen elektroenergetski sistem pa njegovo projektovanje zahteva: • • • • • • • • teoretsko i praktično poznavanje elektrohemijskih procesa u tlu. gasne mreže. pa se u praksi provodi niz kombinovanih teoretskih i praktičnih rešenja prilagođenih svakom predmetnom cevovodu. Ik=0. izvođača. korišćenja instalacija i opreme u skladu sa zahtevima "S" propisa (propisa vezani za protiv-eksplozivne mere). poznavanje zona opasnosti na gasnim instalacijama.obezbeđuju visoki nivo zaštite ukopanih cevovoda od korozije. Struju katodne zaštite (I) ukupne ukopane čelične površine (P) cevovoda – gasovoda dobijamo iz jednačine: I=k·P·Ik Gde su: Ik – karakteristična struja polarizacije 1m2 predmetne čelične površine zavisno od vrste i kvaliteta antikorozione obloge. Uspešnost primene sistema katodne zaštite s spoljnim izvorom struje zavisi od kvaliteta obavljenih merenja svojstava tla duž trase. poznavanje elektroinstalacija jake i slabe struje.1…. primenu normi i zakonske regulative izgradnje. sveobuhvatnu i kvalitetnu primenu navedenih zahteva od svakog subjekta.2. poznavanje i primenu mernih metoda i postupaka za utvrđivanje ispravnosti i kvaliteta instalacije i opreme katodne zaštite (sistema u celini).35 147 . Standardne proračunske sheme za projektovanje sistema katodne zaštite su upotrebljive isključivo u idealnim uslovima. 8. poznavanje tehničko-tehnoloških karakteristika cevovoda. i okoline cevovoda. gromobranske instalacije i uzemljenja.1 mA/m2 i 10 -100 mA/m2 za neizolovane čelične površine (zavisi od veličine hrapavosti površine cevi i sl. od karakteristika cevovoda. naručioca. korisnika i servisera. norme vezane za gasnu i elektroenergetsku struku.). od kvaliteta primenjene pasivne antikorozione zaštite i od kvaliteta izrade i održavanja sistema. jer svaki od njih ima svoje osobenosti i specifičnosti okruženja koja su najčešće neponovljiva na drugim lokacijama. k – faktor čija vrednost zavisi od od uticaja lutajućih struja na predmetnoj lokaciji: k=1+ Eis 0 .

Slika 8. 148 . Međutim. Posle toga treba izračunati: Rc – prelazni otpor cevovod/tlo. slika 8. kvalitet i tip izolacije isti na celom cevovodu. Na udaljenostima na kojima nivo potencijala nije dovoljan treba locirati novo anodno ležište (napojnu stanicu NS2). Rl=∆Eo/∆Io. Ral – otpor anodnog ležišta (maksimalno dopušteni i stvarni). Rk=(Rs·Rl)/2. tada jedno anodno ležište (jedna napojna stanica) pozicionirano u tački "O" postiže promenu potencijala Eo. Rs – uzdužni otpor cevovoda jedinične dužine. Prirast struje ∆Io u tački "O" i u tački "A" daće prirast struje: ∆Ia=∆Io·e(-α·A) gde je: Α – je konstanta atenuacije potencijala za predmetni cevovod. pod pretpostavkom da je: • • • • otpor tla jednolik po celoj trasi. odnosno minimalan broj potrebnih anodnih ležišta.19. Rk – karakterističan otpor cevovoda Udaljenost O-A vredi na obe strane od lokacije anodnog ležišta (napojne stanice NS1). a jednaka je α=Rs/Rk .19. pa će u nekoj udaljenoj tački "A" na cevovodu biti promena potencijala ∆Ea=∆Eo·e(-αxA) pri tome ne sme katodnu polarizaciju cevovoda ostvariti negativniju od -1. Ukupna struja katodne zaštite ne može idealno da se rasporedi na celu površinu cevovoda iz samo jednog anodnog ležišta jer je kretanje struje jona u tlu ograničeno mnogim uslovima. cevovod izrađen celom dužinom od iste vrste cevi.Eis – izmerena veličina napona polja delovanja lutajućih struja na trasi gasovoda u V (pod uslovom da su polja ujednačena).5V (izuzetno -2V) u odnosu na referentnu elektrodu bakar-bakarsulfat. Krive atenuacije potencijala na cevovodu Iz prethodnih proračuna dobijaju se parametri pomoću kojih se utvrđuju veličina zaštitne struje i atenuacija potencijala. anodno ležište dovoljno udaljeno pa naponski levak anodnog ležišta nema uticaja.

n – broj anoda. lp – dužina posteljice s anodom. se izračunava pomoću jednačine: R Al ⎛ 2⋅lp ⎜ ln t ⎞ ⎜ dp ⎛ ⎝ = ⎜ρ ⋅ ⎟⋅ ⎝ 2 ⋅π ⋅ l ⎠ ⎞ ⎛ ρp ⎟+⎜ ⎟ ⎜ρ ⎠ ⎝ z η ⋅n ⎞ ⎛ dp ⎞ ⎟ ⋅ ln⎜ ⎟ ⎟ ⎝Φ⎠ ⎠ gde su: ρz – izmereni specifični otpor tla na trasi cevovoda. Zato se u proračunima i u projektnim rešenjima uz podatke prethodnih merenja i iz raznih simulacija koriste i razni drugi iskustveni proračuni koji se mogu naći u raznim literaturama i projektima. ξa – elektrohemijski ekvivalent rastvaranja (kg/Agod). Ф – prečnik anode. Vek trajanja anodnog ležišta se izračunava pomoću jednačine: tal= Proizvođači anoda daju podatke: Ga – masa anode u kg. Otpor kabla (provodnika) u strujnom anodnom i katodnom krugu se izračunava pomoću izraza: 149 Ga lk ⋅ ξ a . t – dubina ukopavanja anoda. Treba naglasiti da su u praksi stvarni uslovi daleko složeniji i da je bez preciznih prethodnih merenja i korišćenja stečenih iskustava vrlo teško proračunati najtačnije parametre za potrebe sistema katodne zaštite novog cevovoda.specifična provodljivost izolacije izražena u proizvođač izolacione trake u katalozima) Si (podatak daje m2 Prelazni otpor horizontalnog ležišta sa štapastim anodama u koksu u nizu. η – faktor zasenjenja. ρp – specifični otpor koksa.Rv – otpor kabla u anodnom i katodnom strujnom krugu (maksimalno dopušteni i stvarni). dp – debljina posteljice s anodom. Prelazni otpor izolovani cevovod – tlo se izračunava pomoću jednačine: RC = gde su: 1 P ⋅δi δ i .

7. (moguća pasivizacija). Izbor katodne zaštite Katodna zaštita sa žrtvovanim anodama primenjuje se kod čeličnih cevovoda kod kojih primena katodne zaštite sa spoljnim izvorom struje nije ekonomski opravdana. Izbor žrtvenih anoda zavisi od vrste terena i karakteristika cevovoda kao i od karakteristika anoda. ne dolazi do zagrevanja i pregorevanja provodnika. lv – dužina provodnika.28V.97 kg/A·god.94 kg/A·god.73 kg/A·god. ρ cu ⋅ I v Ar Kod proračuna preseka provodnika mora presek kabla-provodnika da bude takav da i kod maksimalne struje opterećenja. Katodna zaštita sa spoljnim izvorom struje koristi različite izvore struje. vetrenjače. U proračunima se koristi razlika potencijala žrtvene anode i štićene konstrukcije i utrošak materijala u odnosu na vek eksploatacije (vek trajanja anodnog ležišta). Standardne karakteristike anoda su: • • • magnezijumske anode imaju elektrohemijski ekvivalent 3. mora se voditi računa o racionalnom korišćenju raspoloživog napona izvora katodne zaštite pa u tom smislu ukupan pad napona u provodnicima u strujnom kolu ne sme biti veći od 6% (od priključka na električnu mrežu do poslednjeg trošila). Av – presek provodnika. Na osnovu podatka o potrebnoj struji za katodnu zaštitu Ik i broja potrebnih anodnih ležišta (napojnih stanica iz proračuna za atenuaciju potencijala) treba odrediti minimalan napon napajanja.RV = gde su: ρcu – specifični otpor bakra. 150 . motorni agregati i električna energija iz distributivne mreže). Osim ovoga.58V. odnosno odrediti vrstu katodne zaštite. Iz tog razloga se kod pretvarača ugrađuju posebni zaštitni -sigurnosni sistemi. sa potencijalom rastvaranja E=-1.2. aluminijumske anode imaju elektrohemijski ekvivalent 2. (moguće do 50% rastvaranja) cinkove anode imaju elektrohemijski ekvivalent 10. 8. sa potencijalom rastvaranja Eo=-1. pretvarači energije iz kojih se dobija jednosmerna struja (sunčeva energija. baterije.76V. gasne turbine. sa potencijalom rastvaranja E=0. Treba voditi računa da se na izlazu iz pretvaračaispravljača u normalnom radu ili u slučaju kvara ne pojavi nedopušteni previsoki napon dodira.

i proračunava se i izvodi uzemljenje. i zaštitu od elektroenergetskih udara i sl. mogu primiti električni naboj i provoditi električnu struju. GASOVODI I ZAŠTITA OD ELEKTRIČNOG UDARA Na gasovodnim sistemima. Pojava elektriciteta usled protoka gasa kroz polietilenske cevi je nešto ređe pa se ova pojava rešava ugradnjom posebnih uzemljenih filtera za odvođenje elektriciteta. zaštitu od anodnog rastvaranja zbog lutajućih struja i interferencije. U okviru definisanja karakteristika pretvarača energije određuju se i parametri potrebni za dobijanje saglasnosti za korišćenje raspoložive energije. otapanje anoda ili nedozvoljeni nivo dodirnog napona koji može biti tragičan po operatera ili korisnika. na primer 220/230V. sistem za izjednačavanje potencijala. U okviru proračuna spada i proračun uticaja elektroenergetskih postrojenja i instalacija iz okruženja na gasovod. odnosno na njegovim delovima. Provere funkcionalnosti gromobranske instalacije se izvodi najmanje jednom godišnje. Takođe definiše se i zaštita sklopova u uređaju od prenaponskih smetnji. Zato je uzemljenje jedna od najstarijih mera za zaštitu od električnog udara na gasovodima. Na izlazu ukopanog gasovoda iz zemlje. mernoregulacione stanice i slična gasna postrojenja treba da imaju: • • • uzemljenje. 9. gasovoda koji je katodno štićen. ugrađuje se izolacioni komad (izolaciona prirubnica) sa prenaponskom zaštitom. Čelični gasovodi su dobri elektroprovodnici. Gromobranska instalacija ima zadatak da u zemlju najsigurnije odvede sav elektricitet koji bi došao iz atmosfere u prostor nadzemne gasne instalacije. Kod ukopanih gasovoda povećani naponi izazivaju jaka anodna otapanja zidova gasovoda. gromobransku zaštitu kao što pokazuje slika 9. kako bi se nadzemni deo instalacije električno odvojio od ukopanog gasovoda. tj. Nadzemni gasovodi.Izbor uređaja katodne zaštite podrazumeva pored izbora vrste napajanja i određivanje maksimalne potrebne struje za katodnu zaštitu i potreban napon (Ukmax<50V). zbog uticaja okoline može se pojaviti elektricitet. te predvideti adekvatne mere zaštite odnosno kompletan sistem katodne zaštite na jednom objektu koji ima u sebi integrisanu zaštitu od elektrohemijske korozije tla. Zato moramo za svaki cevovod prikupiti podatke o svim elementima koji utiču na cevovod u smislu povećanja opasnosti od korozije ali i u smislu povećanih opasnosti od dodirnih napona.1. 50Hz iz distributivne mreže. 151 . odnosno električni napon što može izazvati iskrenje.

PĆ-polarizacijska ćelija. MŠKT-merno okno (šaht) katodne zaštite. Pojava napona na gasovodima nastaje sve više zbog delovanja visokonaponskih elektroenergetskih i elektromagnetnih objekata i instalacija koje se nalaze u neposrednoj blizini. PNZ-zaštitni sklop. MS-merna sonda. KP-kablovski priključak. tj. URE-ukopana referentna elektroda. Provere ispravnosti se sprovode najmanje jednom godišnje. AL-anodno ležište. 152 . Provera funkcionalnosti se obavlja jednom godišnje. Izjednačavanje potencijala se izvodi međusobnim električnim povezivanjem svih metalnih delova gasne instalacije i ostalih metalnih delova u objektu na sabirni uzemljivač. UZ-uzemljenje i gromobranska zaštita. Slika 9. pojave električnog naboja na gasnim instalacijama i preskoka iskre sa jednog dela instalacije na drugi. MM-merno mesto katodne zaštite. IP-izolirajući umetak (prirubnica). Legenda: HEP-priključak na NN mrežu. Kod udaljenosti elektroenergetskih postrojenja do 400m obavezne su provere uticaja elektroenergetskih i elektromegnetskih postrojenja na trajan i na kratkotrajan uticaj (indukovani napon). DS-drenažni sklop. U odnosu na ustanovljeno stanje izvode se klasične i specijalne instalacije uzemljivača sa posebnom opremom koja se uskladjuje sa sistemom katodne zaštite. KR-kablovski razvod. DP-drenažni priključak. MBS-merni betonski stubić katodne zaštite.Uzemljenja na gasnim instalacijama imaju zadatak da u zemlju odvedu svaki elektricitet koji bi se pojavio na gasnoj instalaciji. Na prirubničkim spojevima izjednačenje potencijala se izvodi nazubljenim pločicama ispod određenog broja glava i navrtki zavrtnjeva. NS-električna napojna stanica (uređaj). KPS-kompenzacijsko-prilagodni sklop.1. što bi u slučaju prisustva gasa dovelo do paljenja odnosno požara i eksplozije. Zaštita gasne instalacije od električnog udara. ZIN-zaštita od indukovanih napona Izjednačavanje potencijala se sprovodi radi sprečavanja pojave električnog iskrenja. odnosno da spreči nastanak nedozvoljenog dodirnog napona na gasovodu zbog greške u priključnoj ili na električnoj instalaciji kombinovanih elektro-gasnih uređaja koji su uključeni na gasni sistem.

1.X 10. 2. 153 . arhivirani podaci. grafikoni i sl.). posredstvom komunikacione opreme (modemi.) i prenosi ih u Dispečerski centar. merno-regulaciona oprema montirana na objektima gasovodnog sistema (primopredajna mesta. 4. glavne merno-regulacione stanice. nadzirati i upravljati sa više objekata istovremeno. na krajnjim stanicama i u objektima telekomunikacionog centra gde se vrši koncentracija i distribucija korišćenih spojnih puteva. . kontrolnog centra i sl. Zbog neprekidnog praćenja tehnološkog procesa cevovodnog transporta prirodnog gasa.). linijski ventili ili neki drugi mernoregulacioni i / ili upravljački organi). računarska oprema u Dispečerskom centru obrađuje preuzete podatke i omogućava prezentaciju istih na monitorima – dispečing službi stoji na raspolaganju veliki broj prikaza (slike. donose se optimalne odluke u smislu odražavanja balansa transportnog sistema. PAD-ovi. sledeće: . Osnovni principi Sistem daljinskog nadzora i upravljanja gasovodom ima osnovnu funkciju da u realnom vremenu omogući uvid u stanje opreme i vrednost osnovnih transportnih parametara gasovodnog sistema. komunikaciona oprema je montirana u Dispečerskom centru. Switch-evi i sl. tabele. DALJINSKI NADZOR I UPRAVLJANJE CEVOVODNIM TRANSPORTOM 10. mikroprocesorska stanica prosleđuje preuzete podatke.blagovremenost uočavanja neregularnih stanja na gasovodu. Put informacija ima sledeći karakter: 1. na osnovu kojih mogu da prate sve željene parametre transportnog gasovodnog sistema i da preduzimaju blagovremene aktivnosti. 3. preuzima procesne podatke i pretvara ih u odgovarajuće strujne ili naponske signale. Pomoću sistema za nadzor i daljinsko upravljanje moguće je sa jednog mesta (dispečerskog centra.nakon toga. omogućava se na osnovu podataka koji se prikupljaju i obrađuju ovim sistemom. odnosno dalje ih prosleđuje do mikroprocesorske opreme koja je takođe montirana u pomenutim objektima. merno-regulacione stanice.

Sistem za prenos podataka i govora u Dispečerskom centru. Opis sistema za nadzor i upravljanje gasovodom Sistem daljinskog nadzora i upravljanja gasovodom uslovno je podeljen na više podsistema. 10.1. b. Podsistem merno-regulacione opreme: a. Sistemskog i aplikativnog softvera.3. c. MRS) je da prikupi informacije sa gasovoda: temperatura. 1. 2. Centralni deo računarskog sistema Računarski sistem u Dispečerskom centru obavlja dve osnovne funkcije: 1. Sistem za prenos podataka i govora duž gasovoda. GRČ. Perifernog dela računarskog sistema (krajnje stanice) u objektima gasovoda. b. Merno-regulaciona i signalizaciona gasovoda. Periferni deo računarskog sistema Osnovna funkcija računarskog podsistema na objektima gasovoda (PPM. Na objektima gasovoda. Te informacije se obrađuju i šalju u Dispečerski centar na dalju obradu. Sistem besprekidnog napajanja: a. 4. Računarski podsistem koji se sastoji: a.1. pritisak. U zavisnosti od vrste objekta na gasovodu postoji i različita specifikacija tipa i broja signala koje treba obraditi i preneti u Dispečerski centar: oprema na objektima 154 . komunikaciju sa krajnjim mikroprocesorskim stanicama. 10. čuvanje i prikaz procesnih podataka. protok. Sistem za prenos podataka i govora na objektima gasovoda. 10. 3. odnosno opreme koja se nalazi u Dispečerskom centru. d. b. c. Centralnog dela računarskog sistema. 2. a zatim i sektori svih službi održavanja gasovodnog sistema i na kraju poslovodni menadžment (po potrebi).2. U Dispečerskom centru. stanje ventila itd.1.1.Podatke koji se dobijaju sistemom daljinskog upravljanja koristi osoblje sektora transporta gasa. Sistem za prenos podataka i govora u PTT objektima. Podsistema za prenos podataka i komunikacije: a. GMRS.

Kumulativni nekorigovani protok. b.Sastav gasa.Radni pritisak. Analogni ulazi . 155 . b. . . . .Izlazni pritisak. c. .Status sigurnosnog ventila.Ulazna temperatura. 3. Brojački ulazi . . PPM (Primopredajna mesta) a. 2. Analogni izlazi .Izlazna temperatura. GMRS (Glavna merno-regulaciona stanica) a. .1. Digitalni ulazi . . .Kalorična vrednost gasa.Status PP ventila. .Status PP ventila. . GRČ (Glavno razvodno čvorište) a.Ulazni pritisak.Nizak napon AKU baterije. . .Kumulativni korigovani protok.Zatvaranje PP ventila.Nizak napon AKU baterije.Ulazni pritisak. Analogni ulazi .Zaprljanost filtra.Ulazna temperatura. . . .Trenutni protok. d.Zaprljanost filtra. . Digitalni ulazi . . Brojački ulazi . .Ispad mreže 220 VAC. c.Signalizacija pojave požara.Ispad mreže 220 VAC.Postavna vrednost regulatora protoka. Digitalni ulazi .Kumulativni korigovani protok.Status PP ventila. Digitalni izlazi . . . . .Kumulativni nekorigovani protok.Radna temperatura.Spoljna temperatura vazduha. Analogni ulazi .Rad cirkulacione pumpe (u kotlarnici). .Rad gorionika. . .Položaj ulaznih vrata. .Radni pritisak.Izlazni pritisak. b.Trenutni protok. e.Izlazna temperatura.Zaštitini potencijal.

Izlazni pritisak.Izlazna temperatura.Ispad mreže 220 VAC. . . .PLC kontroler. . Uređaj instaliran na objektima gasovoda može biti: . bilo celog sistema za daljinski nadzor i upravljanje gasovodom. zimski.Ulazni pritisak.mini kontroler. hasvarijski) definišu se parametri upozorenja i alarma.Zaprljanost filtra. . Analogni izlazi . 4.modularni mikroprocesorski moduli specijalno razvijeni za tu namenu.1. . .Spoljna temperatura. .. . c.Status sigurnosnog ventila. Postoje različite vrste alarma ili neregularnih stanja koji se mogu javiti bilo sa samog gasovoda. 10. MRS (Merno-regulaciona stanica) a.Kumulativni korigovani protok.4. . .Trenutni protok. d. .Zaštitini potencijal. . b. Preporuka za dva tehnička rešenja: . Alarmi mogu biti primarni ili izvedeni. . .Nizak napon AKU baterije. Analogni ulazi . Definisanje vrsta i veličina alarmnih parametara u zavisnosti od režima transporta U zavisnosti od režima transporta (letnji.Radni pritisak.PLC kontroler. Digitalni ulazi .modularni mikroprocesorski moduli specijalno razvijeni za tu namenu.Ispad mreže 220 VAC. .Kumulativni nekorigovani protok.Nizak napon AKU baterije. Brojački ulazi .industrijski PC računar. 156 .Postavna vrednost regulatora protoka. Za potrebe sistema daljinskog nadzora i upravljanja gasovodom predviđa se obim merenja usaglašen sa konceptom nadzora gasovoda.Položaj ulaznih vrata.

nestanak napajanja. 157 .prekid komunikacionih veza sa pojedinim objektima.pri smanjenom dotoku gasa. . .po mestu na kome treba neregularnost prezentirati. Postupci pri neregularnom režimu transporta – neregularni režim transporta se može posmatrati sa dva aspekta: . .po prioritetu razrešavanja neregularnosti. Osnove postupaka i procedura operatera Neregularnosti rada gasovoda moraju se uočiti i otkloniti u unapred definisanim vremenskim intervalima.prekid komunikacionih veza sa centrom. Izvedeni alarmi (neregularnosti) se definišu sa ekipom zaduženom za transport gasa.5. 10. . ograničenim isporukama.premašene određene granice alarmnih veličina (gornje i donje). jer u protivnom mogu se dogoditi nepredvidive posledice.neobnavljanje izgleda ekrana i sl. . . dok se izvedeni mogu otkriti tek pošto se izvrše odgovarajuće softverske provere i proračuni u dispečerskom centru.1. Sve neregularnosti vezane za režim transporta i rad sistema za daljinski nadzor mogu se razvrstati po određenom kriterijumu: .Primarni alarmi se uočavaju samim nadgledanjem procesa.pri havarijskim situacijama.po mestu nastanka neregularnosti. Postupci pri regularnom režimu transporta – neregularnosti koje operater mora sam da uoči su: . .

izdatim uslovima i saglasnostima ’’trećim’’ licima (van kompanije) za izgradnju njihovih objekata u blizini gasovoda ili za ukrštanje sa istim. GRAĐEVINSKO ODRŽAVANJE Pod građevinskim održavanjem gasovoda podrazumevaju se sve građevinske aktivnosti koje se preduzimaju u cilju održavanja tehničke ispravnosti gasovoda i njegovih sastavnih delova. . vodi i trajno čuva svu tehničku dokumentaciju gasovoda u skladu sa Zakonom o cevovodnom transportu i Pravilnikom o tehničkim uslovima i normativima za bezbedan transport tečnih i gasovodnih ugljovodonika. . a na osnovu Pravilnika o održavanju.podacima o sanaciji objekta i njegovim glavnim delovima i . investiciona održavanje i 3.prelazi ispod železničkih pruga. . . objekti na kojima će se vršiti građevinske intervencije. Korisnik gasovoda (kompanija) je dužno da ustroji. Osnovu za donošenje godišnjeg plana čine pribavljene i analizirane informacije.rov za gasovod (u svim uslovima terena: stabilan.prelazi ispod puteva. po potrebi. čelične cevi. Pregled građevinskih objekata na trasi gasovoda Građevinski objekti na trasi gasovoda koji podležu kontroli i održavanju su objekti i infrastruktura koju čine: . 11. 158 . redovno održavanje. Građevinsko održavanje čine: 1. sa geodetskim snimkom stanja.projektom ili elaboratom o svakoj izvršenoj rekonstrukciji. . 2.1. kao i približne vrednosti tih zahvata.XI 11. hitne intervencije. uslovno stabilan i nestabilan teren – klizište). Godišnjim planom održavanja se predviđaju. razni nabačaji materijala i dr. iz koga sledi dinamika održavanja u zavisnosti od vrste objekta.zaštitni elementi gasovoda (AB kanali. odnosno planiraju.prelazi ispod vodotokova. U sklopu građevinskog održavanja potrebno je tehničku dokumentaciju kompletirati sa: .).

platoi.). izvođenje radova. o čemu se obavezno sastavlja zapisnik sa svim bitnim podacima (uzrok za hitnu intervenciju.- prelazi iznad puteva. To znači da je potrebno obezbediti neophodnu dokumentaciju za izvođenje radova na terenu (projekat odnosno elaborat sanacije – radova. železničkih pruga. 159 . blok ventili. Procedura pri građevinskom održavanju (tokovi dokumentacije i tokovi informacija) Planom održavanja za tekuću godinu predviđa se redovno. ograde.). odvajači tečnosti. kao i hitne intervencije. hitne intervencije) imaju isti tretman. 11. informacija se klasifikuje i obrađuje uz kompletiranje odgovarajućim podlogama (situacioni plan. investiciono održavanje.2. vodotokova i ostalih objekata. 4. vrši se uvid na licu mesta od strane stručnog radnika kompanije. hitne intervencije imaju sledeće specifičnosti: 1. geodetska i građevinska podloga izvedenog stanja i sl. blok stanice. vrsta radova u zoni gasovoda ili vrsta objekta. a pristupa se njihovoj realizaciji nakon saznanja – informacije (od strane zaposlenih u kompaniji. aktivnosti trećih lica u zoni gasovoda i dr. 3. merno-regulacione stanice i regulacione stanice. vršenje nadzora nad izvođenjem i evidentiranjem u bazi podataka). 2. podaci o izvođaču i investitoru. nadležnih inspekcijskih službi i dr. od strane zaposlenih u kompanijama sa strane koje daju usluge. šahtovi. Za razliku od redovnog i investicionog održavanja. nalog za izvođenje radova. 5.). odeljenje za pravne poslove) i van kompanije (nadležne državne inspekcije i MUP). na osnovu sačinjenog zapisnika vrši se obaveštavanje u okviru kompanije (odeljenje za tehničke poslove. stanje dokumentacije na osnovu koje se izvode predmetni radovi i sl. mostovi preko reka. ne mogu se planirati (osim okvirno. predmer i predračun radova. kompresorske stanice. nakon saznanja. oznake gasovoda. investiciono održavanje. glavne merno-regulacione stanice. takozvana ’’treća lica’’. na osnovu finansija i na osnovu iskustva) jer su rezultati nepredviđenih okolnosti (vanredne okolnosti. U daljoj aktivnosti sva tri vida održavanja (redovno.). čistačke stanice. pristupni putevi. čvorišta. radovi se izvode po hitnom postupku (bez odlaganja).

Osnovni tipovi pregleda su: .pešački obilasci i . Pregledi iz vazduha (helikopterska kontrola) imaju za cilj: . . koje bi moglo dovesti do spiranja zaštitinog nadsloja nad cevovodom i ogoljavanja istog. stubića katodne zaštite i sl.zadaci su isti kao kod pešačkog obilaska uz pregled stanja svih vrsta ukrštanja. posebna pažnja se obraća na: .izgradnju kanalizacionih vodova i kablovskih veza cevovoda i/ili drugih objekata na zemlji i pod zemljom. obaveštenja i oznake cevovoda.uočavanje promena stanja na trasi ili u njenoj blizini.evidentiranje građevinskih aktivnosti i obrade zemljišta duž trase i . Obilasci vozilom: .radove na putevima. Kod građevinskih aktivnosti na trasi gasovoda. . . . .osmatranje promena vegetacije duž trase. .građevinske radove. . . . erozivnog i bujičnog delovanja. odušnih cevi.utvrđivanje promene stanja na trasi ili objektima kraj nje. . Pešački obilasci obuhvataju: .kontrolu stanja oznaka.3.radove na rovovima i kanalima. upozorenja.pregledi iz vazduha.pregled vegetacije.uočavanje građevinskih aktivnosti ili obrade zemljišta duž trase i . . 11. . sprovode se periodični programi obilaska gasovoda.korišćenje zemljišta za skladište itd. Vizuelno i geodetsko praćenje (osmatranje) specifičnih objekata i pojava na trasi gasovoda Pod ovom grupom objekata i pojava mogu se smatrati: 160 .u izvesnim slučajevima može biti potrebno merenje pomeranja gasovoda radi preduzimanja posebnih tehničkih zahvata (ovakva merenja se mogu izvoditi i ako ’’treća lica’’ izvode građevinske radove u neposrednoj blizini gasovoda).obilasci vozilom..iskope zemljišta. kao i kontrola stabilnosti tla u kome je položen cevovod.4.kontrola stabilnosti pokrivnog sloja cevovoda. . pogotovo u zonama evidentiranih aktivnih i potencijalnih klizišta.11. treba pregledati table zabrana.izgradnju novih zasada.na trasi gasovoda i mestima ukrštanja gasovoda sa drugim objektima. Kontrola aktivnosti na trasi gasovoda (cevovoda) Radi praćenja stanja građevinskih aktivnosti (pored odobrenih od strane kompanije).

MRS.izbor anomalija za sanaciju. Ukoliko je na mestu anomalije veći stepen korozivnog oštećenja. pristupa se preduzimanju potrebnih mera za otklanjanje negativnih pojava. . . Ovakav vid održavanja ima određenu propisanu dinamiku vršenja kontrole nad ovim objektima i pojavama. a na projektovanoj deonici premošćava sve rečne.) u kojima je položen gasovod. . kako ne bi došlo do ugrožavanja cevovoda. instalacija se polaže u zemlju na dubinu od oko 1 m. . Održavanje podzemnih gasovoda U postupku izvođenja radova na gasovodu. 161 . RS.geodetsko obeležavanje mesta anomalije. Nakon izvršene kontrole. Održavanje nadzemnih cevovoda i pretaćih objekata Nadzemni delovi cevovoda su sve cevi. uz obaveznu prethodnu pripremu neophodne dokumentacije za izvođenje radova na terenu. pristupa se aktivnostima sanacije tog dela gasovoda. po posebno propisanim normativima i merama zaštite). 11.ručni otkop gasovodne cevi u potrebnoj dužini. a sama instalacija je izvedena od čeličnih bešavnih ili šavnih cevi koja se štiti antikorozionom zaštitom.zatrpavanje gasovoda peskom i zemljom iz iskopa. Po završenom snimanju određene trase gasovoda.). putne i železničke prelaze. .5. BS). a sami radovi se sastoje iz nekoliko osnovnih operacija: . u postupku sanacije potrebno je izvršiti ultrazvučno snimanje debljine zida cevi te ukoliko postoji potreba pristupa se sanaciji (isecanju dela gasovodne cevi i zamena novom. uslovno stabilni i nestabilni delovi terena (klizišta i sl.5. Nakon uočavanja pojava pomeranja terena potrebno je odabrati najbolji način za sanaciju i obezbediti neophodnu dokumentaciju za izvođenje tih radova. vodotokova i sl. kao i redovno merenje potencijala u cilju valjane katodne (aktivne) zaštite.rangiranje anomalija po težini. zamena oštećene izolacije i snimanje izolacije na elektroprobojnost. armatura i oprema koji se nalaze u krugu ograđenog gasovodnog objekta (GMRS. železničkih pruga.1.5. U postupku redovnog održavanja vrši se snimanje postojanosti pasivne zaštite (izolacije) i eventualne pojave korozije. kao i nadzemni cevovodi na stabilnim čeličnim osloncima. 11. Održavanje gasovoda i gasovodnih objekata 11. Uslovno stabilni i nestabilni tereni takođe zahtevaju pojačanu vizuelnu i po potrebi geodetsku kontrolu.- razni prelazi gasovoda ispod i iznad drugih objekata i prepreka (puteva.definisanje stepena oštećenja izolacije.2.

za čije održavanje važe odgovarajući propisi (vezano za materijal i tip konstrukcije).popravka i zamena stubića katodne zaštite. i neophodno je obezbediti njihovu pismenu saglasnost na predložene radove.popravka betonskih površina unutar ograde. ograda. . stubova i kapija ograde. Ostali radovi na redovnom održavanju ograđenih gasovodnih objekata Ova vrsta radova se svodi na sitne građevinsko-zanatske radove. Vrši se redovna kontrola objekata. a vezani su za održavanje zidnih objekata. nadstrešnica.).3. Održavanje specifičnih objekata na trasi gasovoda Nakon obavljenog vizuelnog i geodetskog (po potrebi) osmatranja specifičnih objekata. šahtova i sl. kao što su: .popravka poda unutar zidanih objekata i sl. tako se nadzemni gasovodi štite od spoljne korozije alkidnim premazima odgovarajućih boja. kao i popravka i zamena dotrajalih elemenata. železničkih pruga i vodotokova u vidu manjih i većih mostova od raznih građevinskih materijala (najčešće betonskih i čeličnih). . Obavezan je pravovremeni kontakt sa korisnicima objekata sa kojima se gasovod ukršta (putevi. železničke pruge. 11. 11.5.4. Ova vrsta radova se izvodi u redovnom postupku.popravka protiv-požarnih šahtova (hidroizolacija). . temenih oznaka i oznaka upozorenja i . 11. betonskih površina.6.zamena ograde.1.6.popravka ili zamena krovne konstrukcije.krečenje zidova i farbanje bravarije. Ostali radovi na održavanju gasovoda Radovi koji nisu obuhvaćeni prethodnim opisom posla su radovi na trasi gasovoda. pravilnicima i standardima.5. uređenje bankina i odvodnih kanala i popravka rampi).popravka i zamena stacionažnih oznaka.radovi na održavanju pristupnih puteva (uključujući popravke kolovozne konstrukcije.Kako se gasovod podzemno štiti hidroizolaciono.popravka odušnih lula. Nakon utvrđenih nedostataka (vizuelnim osmatranjem) pristupa se izradi preliminarnog izveštaja o stanju konstrukcije mosta i na osnovu njega donosi 162 . . 11. vodotokovi i sl. . u skladu sa određenim normama. . . kao što su: . Održavanje mostova Na trasi gasovoda postoje nadzemni prelazi preko puteva. donosi se odluka o potrebi intervencije na njima i pristupa se pripremi neophodne dokumentacije za izvođenje radova na terenu.

arhiviranje i ažuriranje baze podataka za sve objekte na trasi gasovoda Osnovu predmetnih aktivnosti čini formirani GIS (geografski informacioni sistem) uz korišćenje određenih kompjuterskih programa.2. sanaciji se pristupa nakon pripreme odgovarajuće dokumentacije (projekta ili elaborata sa predmerom i predračunom). uz pismenu saglasnost. 163 .3.na osnovu primedbi MUP-a.fotogrametrijom.6. Svaki objekat treba da ima svoju ’’ličnu kartu’’ (bazu podataka) gde se unose podaci potrebni za održavanje (lokacija.redovnim obilaskom radnika operatera gasovoda. Na osnovu detaljnog pregleda kompletne konstrukcije. . kao i geodetska osmatranja. . 11.izradi uputstva za redovno održavanje mosta. Kada se radi o vodotokovima i radovima vezanim za njih. kao i na osnovu geodetskog osmatranja.GPS (trenutno pozicioniranje željenih tačaka). uz obaveznu saradnju sa korisnikom tih objekata.). 11. platoi. popravke potpornih zidova. 11.6. optimalno rešenje za sanaciju.obradi rezultata terenskih radova. ograde. da je gasovod ugrožen. elementi objekta sa preciziranjem vrste materijala i količinama. najbolje je izvođenje sanacionih radova poveriti specijalizovanoj kompaniji iz vodoprivrede.izradi eventualnog projekta (elaborata) sanacije i .odluka o potrebi detaljnijeg pregleda konstrukcije mosta (uključujući i eventualna merenja i ispitivanja na terenu – mostu). staze. Na terenu se izvode oni radovi kojima se uklanjaju ili sprečavaju štetne posledice. kapije i sl.7. intervencija na zasadu i dr. Održavanje podzemnih i podvodnih prelaza Ukoliko se pokaže. zelene površine. .). Prikupljanje podataka se vrši: . Evidencija aktivnosti građevinskog održavanja. .geodetskim osmatranjem. vlasništvo. pristupa se: . zavisno od vrste osnovnih sanacionih radova – objekata (čišćenje odvodnih kanala. . vrsta objekta. potrebno je pronaći najpovoljnije.Nadgledanje sistema iz vazduha. . Održavanje saniranih klizišta Ako se vizuelnim pregledom ustanovi potreba za intervencijom na saniranom klizištu. . nakon vizuelnog osmatranja elemenata podzemnih i podvodnih prelaza.izradi detaljnijeg izveštaja o stanju konstrukcije mosta.

. . .izrada tendera. . 164 . .izvođenje. .praćenje troškova i plaćanja.nadzor nad izvođenjem.sklapanje ugovora. .izbor izvođača.Nakon toga sledi: .arhiviranje svih aktivnosti i eventualna izmena (ažuriranje) u ’’ličnoj karti’’ objekta.sortiranje (klasifikacija).

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->