I

1. OPŠTI DEO
1.1. OSNOVNA FIZIČKO-HEMIJSKA SVOJSTVA GASOVITIH UGLJOVODONIKA (OSNOVNI GASOVI) Da bi se u potpunosti i pravilno definisali ali i razumeli tehničko-tehnološki principi funkcionisanja transporta gasovitih ugljovodonika, potrebno je poznavati: • • • • • osnovne fizičko-hemijske karakteristike gasovitih ugljovodonika, principe proizvodnje, pripremu za transport, sistem za transport i njegove sastavne delove i karakteristične postupke.

Treba naglasiti da kada su u pitanju cevovodni transportno distributivni sistemi i transport gasovitih ugljovodonika, polietilenskim gasovodima se transportuju grupe gasovitih goriva I, II i IV, a čeličnim gasovovodima sve četiri grupe. 1.1.1. Osnovna fizičko-hemijska svojstva gasovitih ugljovodonika Gasovite ugljovodonike čine: • • • • prirodni gas i tečni derivati prirodnog gasa, tečni naftni gasovi (propan i butan), gasovi iz postrojenja za gasifikaciju (gradski i daljinski) i mešani gasovi.

Pod gasovitim gorivom podrazumevaju se gasovi i njihove smeše, koji su prvenstveno namenjeni za sagorevanje. Pod osnovnim gasovitim gorivima podrazumevaju se ona goriva koja se potrošačima isporučuju putem javnog, transportnog i distributivnog sistema. Stanje gasa normalno stanje gasa: određeno je temperaturom Tn = 273,15 K (0OC) i pritiskom Pn = 1,01325 bar; to je referentno stanje u proračunima i označava se ili indeksom ’’n’’ uz simbol pripadajuće veličine ili naznakom temperature i pritiska; 1

-

standardno stanje gasa: određeno je temperaturom Ts = 288,15 K (15OC) i pritiskom ps = pn = 1,01325 bar; za oznaku standardnog stanja koristi se indeks ’’s’’. radno stanje gasa: određeno je stvarnim veličinama – temperaturom (t) i pritiskom (p); radno stanje se označava simbolima bez ikakvog indeksa. količina gasa: iskazuje se prevashodno u jedinicima zapremine (m3), ređe u jednicima masa (kg) ili u jedinicima količine materije (kmol); ako se količina iskazuje jedinicima zapremine, navodi se odgovarajuća temperatura i odgovarajući pritisak; količina gasa izražena jedinicom mase ne zavisi od temperature i pritiska. Toplotna vrednost [MJ/m3]

-

-

-

gornja toplotna vrednost, Hg: količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1,01325 bar), pri čemu su produkti sagorevanja svedeni na temperaturu od 25OC, a vodena para u njima se kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna); donja toplotna vrednost, Hd: količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1,01325 bar), pri čemu su produkti sagorevanja ohlađeni do temperature iznad tačke rošenja vodene pare, pa se vodena para njima ne kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna); radna toplotna vrednost, Hpg, Hpd: može se izraziti kao gornja ili donja; u oba slučaja reč je o sagorevanju one količine gasa koja u radnom stanju ima zapreminu od 1 m3, a pod istim uslovima kao u prethodnim stavovima. Gustina [kg/m3]

-

gustina gasa (zapreminska masa): odnos mase gasa i njegove zapremine pri određenom pritisku i temperaturi; relativna gustina: odnos gustine gasa i gustine suvog vazduha pri istim uslovima (p,t); izražava se u odnosu na normalno stanje; relativna gustina je bezdimenziona veličina. Vobe indeks [kJ/m3]

Vobeov broj (Vobe-indeks) je pokazatelj toplotnog opterećenja gorionika. Toplotno opterećenje nekog gorionika je količina toplote dovedena gasom u taj gorionik u jedinici vremena. Gasovi različitog sastava sa istim Vobe-indeksom pri istom protočnom pritisku daju približno isto toplotno opterećenje. Vobeindeks se izražava u [MJ/m3] ili [kWh/m3]. Toplotno opterećenje se po pravilu izražava u [kW]. gornji Vobe-indeks:

Wg =

Hg

ς
2

gde su, Hg – gornja toplotna vrednost, ζ – relativna gustina gasa. donji Vobe-indeks:

Wd =

Hd

ς

gde su, Hd – gornja toplotna vrednost, ζ – relativna gustina gasa. prošireni Vobe-indeks: Wg ,e = Wg ⋅

pe , odnosno Wd ,e = Wd ⋅ pe

Gornji ili donji prošireni Vobe-indeks: proizvod toplotne vrednosti i kvadratnog korena priključnog pritiska merenog na priključku gasnog trošila pe [mbar]. Klasifikacija gasovitih goriva Podela je izvršena prema toplotnom opterećenju gorionika izraženom prema veličini Vobe-indeksa. Našim standardom, uvedene su četiri grupe gasovitih goriva: I grupa obuhvata gasove bogate vodonikom (gradski gas i daljinski gas) i deli se prema veličini Vobe-indeksa na podgrupe: A (23,0-28,1 MJ/m3) i B (28,1-33,5 MJ/m3). II grupa obuhvata gasove bogate metanom (prirodni gasovi iz prirodnih nalazišta, sintezni prirodni gas, kao i gasovi za njihovu zamenu) i deli se prema veličini Vobe-indeksa na podgrupe: L (37,8-46,8 MJ/m3) i H (46,1-56,5 MJ/m3). III grupa obuhvata tečne naftne gasove (Wg = 77,4-92,5 MJ/m3). IV grupa obuhvata smeše ugljovodonika i vazduha, proizvedene od tečnih naftnih gasova, ili prirodnih gasova: propan-butan-vazduh Wg = 24,5-25,2 MJ/m3 i prirodni gas-vazduh Wg = 25,2 MJ/m3. Svojstva karakterističnih predstavnika grupa gasovitih goriva Daljinski gas je suvi gas iz koksnih peći iz I grupe, podgrupa B.

3

U tabeli 1.1 dat je sastav daljinskog gasa, sa osnovnim karakteristikama ovog gasa.
Tabela 1.1. Sastav i karakteristike daljinskog gasa
Sastav Vodonik H2 55% Ugljen monoksid CO 6% Metan CH4 25% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 2% Azot N2 10%

Karakteristike Toplotna moć, Hg = 19,6 MJ/m3n Relativna gustina, d = 0,39 Toksičan, bez boje i mirisa Vobe broj, Wg = 31,4 MJ/m3n Nazivni priključni pritisak 8 mbar Teorijska količina vazduha 4,26 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600OC Količina vlažnih dimnih gasova 4,97 m3n/m3n Brzina sagorevanja 111 cm/s Granica zapaljivosti 5-33% zapreminski (V)

Gradski gas je iz mešavine koksnog generatorskog gasa ili koksnog vodenog gasa i daljinskog gasa, podešene toplotne vrednosti. U tabeli 1.2 dat je sastav gradskog gasa, sa osnovnim karakteristikama ovog gasa.
Tabela 1.2. Sastav i karakteristike gradskog gasa
Sastav Vodonik H2 44% Ugljen monoksid CO 12% Metan CH4 22% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 4% Azot N2 16%

Karakteristike Toplotna moć, Hg = 18 MJ/m3n Relativna gustina, d = 0,47 Toksičan, bez boje i mirisa Vobe broj, Wg = 25,1 MJ/m3n (I gr., pod.A) Nazivni priključni pritisak 8 mbar Teorijska količina vazduha 3,94 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 550OC Količina vlažnih dimnih gasova 4,59 m3n/m3n Brzina sagorevanja 93 cm/s Granica zapaljivosti 5-38% zapreminski (V)

Prirodni gas koji se nalazi na našem tržištu ima sledeće karakteristike, koje su date u tabeli 1.3.

4

Tabela 1.3. Sastav i karakteristike prirodnog gasa
Sastav Metan CH4 84,90097,072% Etan C2H6 1,1369,510% Propan C3H8 0,7003,020% Butan C4H10 0,2102,000% Ugljen dioksid CO2 0,0801,100% Azot N2 0,3202,100% Tečni ugljovodonik CmHn 0,0300,890%

Karakteristike Toplotna moć, Hg = 30,2-47,2 MJ/m3n Relativna gustina, d = 0,55-0,7 Toksičan, bez boje i mirisa Vobe broj, Wg = 46,1-56,5 MJ/m3n (II,H) Vobe broj, Wg = 37,8-46,8 MJ/m3n (II,L) Nazivni priključni pritisak 18-24 mbar Teorijska količina vazduha 8,4-9,8 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600-670OC Količina vlažnih dimnih gasova 9,4-10,9 m3n/m3n Brzina sagorevanja 30-36 cm/s Granica zapaljivosti 5-15% zapreminski (V)

Propan (PN) i propan butan smeša (PBS), III grupa – propan i butan su tečni naftni gasovi (JUS B.H2.130 i JUS B.H2.134). U tabeli 1.4 dat je sastav i karakteristike ovog gasa.
Tabela 1.4. Sastav i karakteristike gasa propan (PN) i propan butan smeša (PBS)
Sastav Inertni gasovi, max [%V] PN 0,2 PBS 0,2 Propanpropan, min [%V] PN 95 PBS 30,8 Ugljovodonici C2 i C4 [%V] PN 4,8 PBS Butan C4 max [%V] PN PBS 65,0 Ugljovodonici C1 i C2 [%V] PN PBS 3,0 Ugljovodonici C5 max [%V] PN PBS 1,0

Karakteristike Toplotna moć, Hg [MJ/m3n] Relativna gustina, d PN PBS PN PBS 100,8 122,32 1,56 1,9 Teorijska količina vazduha [m3n/m3n] Nazivni priključni pritisak [mbar] Količina vlažnih dimnih gasova [m3n/m3n] 510 490 80,73 88,45 Brzina sagorevanja [cm/s] Granica zapaljivosti [%V] PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS 23,8 29,4 30 30 25,8 30,74 42 39 2,1-9,5 1,8-9,5

Netoksičan, bez boje i mirisa Temperatura samopaljenja [OC] Vobe broj, [MJ/m3n] PN PBS PN PBS

Propan-butan-vazduh smeša (SPBV – IV grupa)*; sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1.5. 5

Tabela 1.5. Sastav i karakteristike smeše propan-butan-vazduh (SPBV)
Sastav Propan [%V]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Butan [%V]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Vazduh [%V]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

27,5

33

0,0 Karakteristike

22

72,5

45

Toplotna moć, [MJ/m3n]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Relativna gustina, d
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

25,7

62,6

1,154

1,42

Netoksičan, bez boje i mirisa
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Vobe broj, [MJ/m3n]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Da

Da

25,17

52,6

Nazivni priključni pritisak [mbar]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Ne sme se formirati smeša sa manje od 9,5% propan butan gasa.

8

18

*Napomena: smeše nisu određene JUS-om (dato kao primer). Prirodni gas-vazduh smeša (SGV – IV grupa)**; sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1.6.
Tabela 1.6. Sastav i karakteristike smeše prirodni gas-vazduh (SGV)
Sastav Prirodni gas [%V]
Za zamenu ’’gradskog gasa’’

Vazduh [%V]
Za zamenu ’’gradskog gasa’’

58 Karakteristike Toplotna moć, [MJ/m3n]
Za zamenu ’’gradskog gasa’’

42

22,53 Da 8

Relativna gustina, d Vobe broj, [MJ/m3n]

Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Za zamenu ’’gradskog gasa’’

0,8 25,2

Netoksičan, bez boje i mirisa Nazivni priključni pritisak [mbar]
Za zamenu ’’gradskog gasa’’

Ne sme se formirati smeša sa manje od 15% prirodnog gasa i vazduha.

**Napomena: JUS-om nije definisana smeša. 6

Granice eksplozivnosti Gornja odnosno donja granica paljenja pokazuje u kom odnosu mešavine gasa i vazduha može doći do paljenja.1. 4. CO H2 CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C5H12 Gasovi mogu da budu vlažni ili suvi. Granice eksplozivnosti gasova Redni broj Gas Temperatura paljenja [OC] 610 530 645 530 510 490 285 Granice paljenja (eksplozivnosti) u vazduhu pri 20OC i 1013 mbar DGE [vol.9 44.3 150 8 2. 7. DGE – donja granica eksplozivnosti .0 4.3 760 40 11 7 .7. Tabela 1.9 39.1. Tabela 1.8 0.5 7.8. Shematski prikaz granice eksplozivnosti Tabelarni prikaz i granica eksplozivnosti gasova dat je u tabeli 1.5 1. 6. Granice eksplozivnosti identične su granicama paljenja. %] 11.5 8.3 195.5 9.3 33.6 3. %] 77.1 1.4 37. 5. 3. To je prikazano na slici 1.2 3.3 37.0 75.0 2.7 178.8).7. Zasićenje vodenom parom pri različitim pritiscima i temperataruma Temperatura [OC] Pritisak [bar] 1 20 20 100 1 60 20 100 1 100 20 100 Sadržaj vodene pare [kg/1000m3] 10 0.0 214.5 249.0 4.4 15.6 17.4 GGE [vol. Sadržaj vlage mora da bude u propisanim granicama kako ne bi kvarila energetsku vrednost gasa (tabela 1.3 100.2 63.8 GGE [g/m3] 862.7 1. 2.8 DGE [g/m3] 145. GGE – gornja granica eksplozivnosti Slika 1.

00 133.251 1.022 26.37 35.016 28.97 37.9 i 1.097 58.976 1.124 58.Radi poređenja.10 -118.93 62. 1 bar 58910 12770 12640 25460 39860 70420 101740 133980 131890 158480 8 .049 1.20 48.00 37.357 2.717 1.40 Tabela 1.011 16.74 73.020 2.221 Relativna gustina dv 0.673 2.13 35.070 44.960 44.60 38. 1 bar [kg/m3] 1.10 33.429 1.000 1.124 72.20 -82.105 0.10.171 0.75 31.905 0. Osnovne karakteristike nekih gasova Gas azot acetilen vodonik vazduh ugljendioksid kiseonik ugljenmonoksid metan etan propan butan izo-butan pentan Hemijska oznaka N2 C2H2 H2 CO2 O2 CO CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C4H10 C5H12 Molekulska masa 28.491 Kritično stanje temperatura tk pritisak pk -147.70 197.090 1.069 1.10 95. daju se podaci o nekim gasovima u tabelama 1.293 1.82 -140.10.60 152.064 2.40 12. Energetska vrednost nekih gorivih gasova Energetska vrednost Gas gornja [kJ/kg] acetilen vodonik ugljenmonoksid sumporvodonik metan etan propan butan izo-butan pentan 50240 141900 10090 16540 55560 51920 50370 49570 49450 49200 48570 120080 10090 15240 50080 47520 46390 45760 45680 45430 donja gornja 3 O Donja 56900 10800 12640 23490 35840 63730 93370 123770 121840 146340 [kJ/m ] 0 C.15 32.554 1.967 0.967 0.90 -140.9. Tabela 1.151 Gustina na 0OC.529 1.00 33.000 28.668 3.250 0.00 46.040 2.562 2.091 2.90 50.70 -239.043 30.50 43.011 32.

sve u zavisnosti od mesnih i tehničkih uslova i potreba. PRIPREME ZA TRANSPORT I TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA Energetski i sagorljivi gasoviti ugljovodonici prema postanku se dele na: • • tehnički proizvedene i prirodne. Švelni gas se takođe dobija postupkom degasacije iz čvrstih goriva. sumporvodonik. azot i ređe helijum. prirodni gas se klasifikuje kao: suvi. dok se daljinski gas cevovodima transportuje u oblast potrošača.2. 1.2. Kod visokih koncentracija on se ne otkriva mirisom. OSNOVNI PRINCIPI PROIZVODNJE. Takođe mogu da se dobiju od uljnih proizvoda katalitičkim izdvajanjem. Ovaj gas.1. Transport ovih gasova vrši se cevovodima na bazi razlike potencijala stvorenom u procesu proizvodnje ili se ostvaruje odgovarajućom vrstom kompresora. pored korisnih sastojaka. ali na nižim temperaturama (500700OC). U spoju sa vodom stvara jaku korozivnu sumporastu kiselinu. siromašni i bogati. 1. a sa vodom gradi kiselinu sa korozivnim svojstvom. Prirodni gas Prirodni gas dobija se iz gasnih ili gasno-naftnih polja.2. Prema sadržaju težih ugljovodonika (iznad pentana. izraženi u cm3/m3n). uglavnom na bazi kamenog uglja. Naročito nepovoljnu komponentu predstavlja sumporvodonik zbog svojih toksičnih svojstava i svojstava vezivanja sa vodom.1. a koncentracija preko 1000 ppm može za čoveka biti pogubna. zagrevanjem na 950-1000OC bez prisustva vazduha (koks je sporedni proizvod). kreking gasovi (izdvajanje iz naftnih proizvoda vodenom parom) i gas iz škriljaca (podzemna gasifikacija). produkti gasifikacije (generatorski gas i gas iz visoke peći). U grupu tehnički proizvedenih gasova spadaju: vodeni gasovi (ugljeni i koksni vodeni gas). itd.2. Prisustvo ugljen-dioksida je takođe nepovoljno jer smanjuje energetsku vrednost. 9 . Gradski gas se proizvodi u mestu potrošača. preko veštačkih bušotina u zemljinoj kori. sadrži i ugljendioksid. Tehnički proizvedeni gasoviti ugljovodonici Gradski i daljinski gas veštački se proizvode postupkom degasacije u gasarama (postrojenjima za gasifikaciju).

koksnim gasom. 1.3.. kao što su: injektorski. Transport se odvija na principu razlike potencijala. zbog otežanih uslova primene čistog propan-butana u zimskom periodu. Tako očišćen gas se sprovodi na sušenje u postrojenje dehidracije. Mešavina gasne faze propan-butan gasa i vazduha sve je češće u primeni iz više razloga: njome se zamenjuje snabdevanje potrošača generatorskim gasom.4. Tečni naftni gas Tečni naftni gasovi su oni gasovi koji se pod relativno niskim pritiskom i normalnoj temperaturi prevode u tečno stanje. Propan i butan su glavne komponente tečnih naftnih gasova.2. 1. od bušotina do sabirnog sistema. 10 . Smeše ugljovodonika i vazduha Definisano našim standardom. u zavisnosti od mesnih tehničko-tehnoloških uslova. pritiskom gasne faze iz rezervoara. Dobijaju se na sledeće načine: pri procesu rafinacije u rafinerijama nafte i ekstrakcijom odnosno izdvajanjem iz prirodnog gasa. Preko zbirnog separatora vrši se eksploatacija i izdvajanje kondenzata i vode iz gasa ili izdvajanje prirodnog gasa i vode kad je u pitanju naftni sabirni sistem. meri se i dalje sprovodi gasovodom do degazolinaže ili u transportni distributivni sistem.Uobičajen pratilac sirovog prirodnog gasa je i voda. ove smeše se pojavljuju kao: mešavina propan-butana i vazduha i mešavina prirodnog gasa i vazduha. vodenim gasom i dr. Suvi prirodni gas se preko kompresorskih stanica transportuje cevovodima do distributivnih sistema ili industrijskih potrošača. Mešanje tečnog naftnog gasa sa vazduhom vrši se preko takozvanih mešača različitih tipova. gde se prati proces eksploatacije preko mernog separatora. Transport do potrošača vrši se gasovodima na osnovu razlike u potencijalima. u zavisnosti od njegove suvoće. prirodni gas se doprema podzemnim bušotinskim gasovodima. energijom mešajućeg gasa ili ventilatorima i kompresorima. koja je u svetskoj ekspanziji. stvaraju se povoljni uslovi korišćenjem istog (čeličnog) distributivnog sistema za primenu prirodnog gasa. Iz eksploatacionog polja.2. volumetrijski proporcionatori i agregati za mešanje.

gubitke usled zračenja i provodljivosti. U procesu cevovodnog transporta gasovitih ugljovodonika. bez obzira na dozvoljena mikro ispuštanja. sposobnost podešavanja plamena prema zadatom ložištu. ista temperatura sagorevanja i kvalitet plamena. Značajnu ulogu u tome imaju: rukovanje sistemom (njegova eksploatacija). kvalitet i podešenost trošila. Kvantitativne vrednosti gubitaka gasa zavise od mnogih faktora: način i vrsta transporta. sagorevanje sa niskim viškom vazduha. realni gubici se kreću do 6% od ukupno isporučenih količina.2. 11 . Istog su porekla kao i u transportu. praktično je stehiometrijsko. jednostavno i sigurno opsluživanje ložišta. ali i veće i realne zloupotrebe krajnjih korisnika. U transportu. on se podrazumeva kod ložišta. U svakom od ovih segmenata može se primerenim merama i aktivnostima. niska cena kao i jednostavnost i preglednost instalacije za sagorevanje. Ako ga ima.1. obučenost rukovaoca.5. održavanje sistema. gubici i štednja gasovitih goriva Primena gasovitih goriva je široko rasprostranjena: od laboratorija. domaćinstva. i to izražen kroz: nepotpuno sagorevanje. kvalitet gasovitog goriva. Oni su posledica nekontrolisanih i kontrolisanih ispuštanja i razlike u merenju količina. manipulaciji i primeni gasa nužno se pojavljuju gubici gasa. Razlike u merenju su posledica nekompatibilnosti ili nesavršenosti merača protoka. praktično ne sme biti fizičkih gubitaka gasa. kvalitet transportnih sistema. nema potrebe za skladištenjem gasovitog goriva kod potrošača. jednostavno podešavanje razvijanja toplote potpuno automatskom regulacijom. otpadnu toplotu. energana. dobro. iskustveno je utvrđeno da se gubici gasa kreću od 1-2%. nema dima i drugih nečistoća. gubici smanjiti na najmanju moguću meru. edukacija subjekata u lancu transporta i primene. i dr. Prednosti primene gasa kao goriva u odnosu na druge vrste goriva su: održavanje kvaliteta goriva duži vremenski period. u sektoru široke potrošnje. gasovito gorivo u sebi ne sadrži pepeo i sumpor. poljoprivrednih i proizvodnih pogona pa do sirovinske osnove u petrohemijskoj proizvodnji. Na distributivnom sistemu. Na unutrašnjim cevovodnim instalacijama za gas. viši stepen korisnosti sagorevanja. a uvećani su zbog: veće razuđenosti i većeg specifičnog broja priključaka po dužnoj jedinici gasovoda. Primene.

valorizovani kroz: zaštitu životne sredine. nižu cenu jedinice proizvoda i kvalitetniji proizvod. gde se ostvaruje najveći stepen iskorišćenja. To se ostvaruje usmeravanjem potrošnje gasovitih goriva u one segmente privredne i neprivredne delatnosti. obaveza je kompanije koja se bavi transportom i distribucijom gasa da donese tarifni sistem. načela i kriterijumi za određivanje tarifnih stavova. Tarifnim sistemom se naročito utvrđuju: kategorija potrošnje. pre svega kroz racionalnu primenu gasovitih goriva. način utvrđivanja obračunskih elemenata na koje se primenjuju tarifni stavovi. Radi racionalizacije eksploatacije gasovodnog sistema i potrošnje gasovitih goriva u funkciji štednje energije. a pre svega prirodnog gasa. 12 . odnosno potrošači za koje se određuje tarifni sistem.Štednja se ostvaruje.

Njima pripadaju i merno-regulacione stanice (takozvane glavne merno-regulacione stanice). prevoznim sredstvima i produktovodima (naprimer propan-butan mobilnim cisternama i produktovodima. u gasovitom stanju gasovodima. U gasovode i produktovode spadaju: 13 . SISTEMI ZA TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA CEVOVODIMA (GASOVODI I PRODUKTOVODI) U zavisnosti od agregatnog stanja. visokog pritiska od 4-16 bara. Granice se prostiru od predajnih stanica na proizvodnim poljima ili gasovodu za međunarodni transport. prečnik.5-4 bara. Prema značaju i prostornoj nameni sistemi se dele na: međunarodne. Transport velikih količina gasa pod velikim pritiskom.3. i prema pritiscima i lokacijama. terminala i podzemnih skladišta prirodnog gasa. rafinerijskih i industrijskih kompleksa). srednjeg pritiska od 0.II 1. Magistralni transport. Transportne cevovodne sisteme možemo podeliti prema značaju i prostornoj nameni. a transport gasovodima i produktovodima ostalih gasovitih ugljovodonika se može smatrati lokalnim pojavama (u okviru proizvodnih polja. Kod nas je razvijen cevovodni transport prirodnog gasa. Prema radnim pritiscima gasovodne sisteme delimo na: vrlo visokog pritiska preko 16 bara. proizvodnih postrojenja gasa. Ima značaj za najmanje dve države. bez obzira na tehničke karakteristike (kapacitet. magistralne i lokalne. do priključka na lokalni gasovod ili produktovod koji služi za snabdevanje naseljenih mesta ili industrijskih postrojenja. Međunarodni transport. petrohemijskih. radni pritisak). transport gasovitih goriva se može vršiti: u tečnom stanju.5 bara. a tečni prirodni gas brodovima – tankerima). niskog pritiska do 0. dužina. Lokalni transport. U većini slučajeva – značajni infrastrukturni objekti.

unutrašnje gasne instalacije.- priključni gasovodi za transport prirodnog gasa na naftno-gasnim poljima od sabirno-otpremnih stanica za gas do lokalnih potrošača. sistem nadzora nad procesom (telemetrija). specifični objekti. SASTAVNI DELOVI GASOVODNOG SISTEMA ZA TRANSPORT I DISTRIBUCIJU I NJIHOVE OSNOVNE TEHNIČKO-TEHNOLOŠKE KARAKTERISTIKE Pod gasovodima i produktovodima podrazumevaju se cevovodi sa integrisanim uređajima. Sastavni delovi produktovoda gasovitih ugljovodonika su: 14 . u naseljenim mestima. cevovodi sa integrisanom armaturom i fitinzima. postrojenjima i objektima koji služe za transport i distribuciju gasovitih ugljovodonika. gasovodi za distribuciju prirodnog gasa ili gasa iz postrojenja za gasifikaciju. spoljni (podzemni i nadzemni). Sastavni delovi gasovoda su: primopredajna mesta. Unutrašnji gasovodi grade se za radne pritiske do maksimalno 4 bara (u industriji) i maksimalno 1 bar u domaćinstvima. kompresorske stanice. instalisana antikoroziona zaštita. U naseljenim mestima grade se lokalni gasovodi visokog pritiska. petrohemijskog ili drugog industrijskog postrojenja. Po pravilu. Prema lokacijama gasovodi mogu biti: van naseljenih mesta. električne instalacije. građevinski objekti. kućni merno-regulacioni setovi. sabirni i razvodni gasovodi i produktovodi gasovitih ugljovodonika između proizvodnih bušotina i naftno-gasnih polja i njihovih sabirnih stanica i priključni gasovodi ili produktovodi između sabirnih i otpremnih stanica. srednjih i niskih pritisaka. transportne merno-regulacione stanice. van naseljenih mesta grade se međunarodni i magistralni gasovodi i gasovodi vrlo visokih pritisaka. spojni gasovodi za transport gasa na kompleksu gasifikacionog postrojenja. spojni gasovodi za transport prirodnog gasa i gasovitih derivata nafte na kompleksu rafinerijskog. 1. distributivne merno-regulacione ili regulacione stanice. unutrašnji (u objektima).4.

sa njemu pripadajućim i primerenim sastavnim delovima (merno-regulaciona stanica MRS.2. unutrašnje gasne instalacije UGI.- primopredajna mesta. rezervoarski prostori i stanice za regulaciju. cevovodi sa integrisanim fitinzima i armaturom. itd. GZV – glavni zaporni ventil. pumpne i rasteretne stanice. 15 NI ROD UNA MEĐ D OVO GAS . MRS – distributivna merno regulaciona stanica. GP – gasno polje. građevinski objekti. UGI – unutrašnje gasne instalacije. KS – kompresorska stanica. KMRS – kućna merno-regulaciona stanica. GMRS – transportna merno regulaciona stanica. specifični objekti.2 data je uprošćena shema gasovodnog sistema za prirodni gas. PPM – primopredajno mesto. instalacija antikorozione zaštite. sistem je gasovodne konstrukcije. sistem nadzora nad procesom (telemetrija). SG – skladište gasa. Po regasifikaciji tečnog naftnog gasa (TNG).). Uprošćena shema gasovodnog sistema za prirodni gas Legenda: NGP – naftno gasno polje. regulacione stanice RS. Na slici 1. ČS – čistačka stanica. električne instalacije. LOKALNI GASOVOD Slika 1.

prostornih i mesnih uslova njegovog lociranja. snabdeven meračima protoka. Gas se obično preuzima između dve zemlje ili dva energetska subjekta. zavisi od: prečnika i načina proizvodnje. fitinga i armature koji predstavljaju celinu i služe da se njima bezbedno i neometano transportuje gas. Na međunarodnim primopredajnim mestima.4 1.1. Konstrukcija gasovoda se određuje prema 4 klase lokacije definisane preko gustine stambenih objekata na pojasu širine 200 m.0 2.1. Ovi gasovodi se polažu podzemno na dubini od 1 m nadsloja. telemetrijskim sistemom. kontinualnim analizatorima gasa. 1. Materijal i konstrukcija cevovoda zavise od: njihove namene. Cevovodi Cevovodi predstavljaju integrisane komponente cevi. Primopredajna mesta Primopredajno mesto – skup cevovodne armature i uređaja za utvrđivanje količine i kvaliteta gasa. Primopredajna mesta u zemlji između energetskih subjekata su obično merno regulacione stanice. a klasa lokacije određuje koeficijent sigurnosti: za za za za za pojas I razreda: pojas II razreda: pojas III razreda: pojas IV razreda: zaštitni pojas naseljenih zgrada: 16 1. Ako pritisci u sistemu variraju. magistralni i lokalni gasovodi (bez spiralnih u naseljima) radnog pritiska preko 4 bara (nadpritisak). cevovodi za transport i distribuciju gasa isključivo se rade od čeličnih i polietilenskih cevi. bešavnih.4. predviđenog radnog pritiska. dok se nadzemno po pravilu vode u krugu industrijskih potrošača i kao unutrašnje gasne instalacije. podužno varenih i spiralno varenih.5 . dok je treći merač kontrolni – arbitražni. rade se od čeličnih cevi. Produktovodi i gasovodi za tečni naftni gas svih pritisaka se rade od bešavnih cevi.2. svaka strana ima svoj merač.7 2. Primopredajno mesto na međunarodnom gasovodu obično predstavlja građevinski objekat pod stalnom kontrolom posade. Gustina stambenih objekata određuje klasu lokacije. onda se u sklopu primopredajnih stanica nalaze i uređaji za regulaciju pritiska sa sigurnosnom opremom. savremenim komunikacionim sistemom i carinskim nadzorom.5 2. sa jedne i druge strane ose gasovoda na dužini od 1 km. Koje će se cevi koristiti.4. Kod nas. Međunarodni.

vrste fluida i kvaliteta cevi.a izražava se kao: minimalna granica razvlačenja koeficijent = −−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−− maksimalno dozvoljeno obodno naprezanje Cevi i elementi cevovoda se spajaju. dužine puta.4. Pre puštanja u rad. [bar ] q – količina fluida u odgovarajućim jedinicama. l – dužina gasovoda u odgovarajućim jedinicama. zavarivanjem. Veličina pada pritiska zavisi od: količine protoka. a na produktovodima gasovitih ugljovodonika u tečnoj fazi koriste se pumpne stanice. Da bi se gas isporučio pod dovoljnim pritiskom na gasovodima se koriste kompresorske stanice. gasovod se ispituje pritiskom kao celina i po deonicama.3. prečnika cevi. g . u cevima dolazi do pada pritiska usled trenja i lokalnih otpora. d – prečnik gasovoda u odgovarajućim jedinicama. g – gustoća ili koeficijent vezan za gustoću fluida i k – koeficijent vezan za kvalitet cevi i ostale uticaje. Cevni spojevi se po pravilu izvode zavarivanjem sa kompatibilnim elementima. k ) gde je. 1. Svi cevovodi moraju imati geodetski snimak. l . Kompresorske i pumpne stanice U toku transporta gasa.3. vidne nadzemne oznake i podzemne opomenice. d . Uopšteno se pad pritiska može izraziti kao: p = f (q . po pravilu. Dijagram padova pritiska na jednom gasovodu sa kompresorskim stanicama ilustrativno se prikazuje na slici 1. 17 .

rotaciono-klipni: i. . Konfiguracijom tih krugova kompresori se mogu povezivati u paralelan ili serijski rad. 18 . dvorotorski. kompresor. jednorotorski. Kompresori se klasifikuju na sledeći način: 1. ispusno-odušni sistemi. recirkulacioni sistemi.početne investicije. merna grupa. o podsistem gasa za zagrevanje.Slika 1. b. pomoćni gasni sistemi. - Glavni gasni sistem čine: separatorsko filterska grupa. klipni: a.3. o podsistem gasa kao pogonskog goriva.troškovi održavanja. Sve kompresorske stanice sadrže sledeću opremu i sisteme: glavni gasni sistem. o podsistem gasa za kontrolu i upravljanje ili instrumentalni gas. potisni krug. gasni kompresori. Usisni i potisni krug ili kolektor čine stanični razvod. Ilustracija padova pritiska sa kompresorskim stanicama K1 i K2 • Kompresorske stanice Lociraju se na gasovodu. klipni sa kretanjem napred nazad. ii. Elementi koji određuju učestalost stanica na gasovodu su: . usisni krug.

Sistem usisnog i potisnog kruga pri povezivanju kompresora Slika 1. klipnim gasnim motorima pogone se klipni kompresori.4.4 i 1.5 prikazan je način povezivanja dva kompresora.2. 19 . dinamički: a. b. Građevinski objekti u koje se postavljaju pumpne stanice moraju ispunjavati uslove u pogledu vatrootpornosti. Shema povezivanja dva kompresora u paralelno/serijski rad Pogon kompresora uobičajeno se vrši na sledeći način: • gasnim turbinama pogone se centrifugalni kompresori. centrifugalni. ostalih instalacija i ventilacije. kao što je i kod gasa (u gasovitom stanju). Na slikama 1. načina manipulisanja. Pumpne stanice Pumpne stanice za cevovodni transport tečnih gasovodnih ugljovodonika postavljaju se na produktovode.5. električnom energijom pogone se klipni i centrifugalni kompresori. imajući u vidu da je propan-butan teži od vazduha. Slika 1. aksijalni.

20 . Prema broju linija merno-regulacione stanice se mogu deliti na: jednolinijske i dvolinijske. Mogu se vršiti i druge podele: prema vrsti nadzora. Integrisani elementi i sklopovi potrebni za proces merenja količina i regulaciju pritiska čine merno-regulacionu stanicu. odorizaciju. regulacionu grupu. Na tom mestu se vrši i kontrola protoka. potrošačke (MRS) i kućne (KMRS). ali one nisu relevantne. prema tehnološkoj funkciji: filtersku i/ili separatorsku grupu. metanol i kondenzat. a lokalni transport prisutan je u okviru proizvodnih i skladišnih kompleksa. • Glavne merno-regulacione stanice (GMRS) Objekat merno-regulacione stanice obuhvata. sigurnosnu grupu. Svođenje pritiska na niže vrednosti tehničkim uređajima naziva se redukcija pritiska. telekomunikacioni sistem..4. 1. Sastavni deo stanice su: građevinski objekat. aksijalne i poluaksijalne pumpe.4. Daljinski transport tečnog naftnog gasa kod nas nije razvijen. a uređaji kojima se to vrši nazivaju se reduktori pritiska (oni su ujedno i regulatori pritiska). mernu grupu. Merno-regulacione stanice Transportni pritisak iz gasovoda na određenom mestu se svodi na potreban i dozvoljen pritisak u distributivnoj mreži ili kod potrošača. Podela merno-regulacionih stanica: glavne (GRMS). broju redukcija i mernih linija i sl. Građevinski deo stanice čine obično dva objekta ili dve prostorije za smeštaj opreme u eksplozionoj i neeksplozionoj zaštiti i pristupna saobraćajnica. ubacivanje metanola i rezervoara za odorans. elektroinstalacije i sistem protivpožarne zaštite. kolektorsku ulazno-izlaznu grupu. zapornu grupu i opremu za zagrevanje.Za transport tečne faze gasa obično se koriste centrifugalne.

Granicu objekta GMRS čine protivpožarna (blokadna) slavina na ulaznom i izlaznom vodu. Šema merno-regulacione stanice (GMRS) 21 .6. Slika 1. Glavne tehničke karakteristike ovakvih stanica su: vrlo visoki ulazni pritisci i veliki protoci gasa.

7. opremom za regulaciju (ograničavanje) protoka. Slika 1.• Potrošačke merno-regulacione stanice (MRS) Distributivne ili potrošačke merno-regulacione stanice imaju zadatak da prilagode parametre gasa za transport u distributivnim gasovodima ili priključnim gasovodima industrijskih potrošača. merno-regulacione stanice se u našim uslovima obično ne grade sa: zagrejačkom opremom. U odnosu na GMRS. Kod široke potrošnje gas mora biti odorisan. Ostali deo je kao kod GMRS. Šema potrošačke merno-regulacione stanice 22 . Glavne tehničke karakteristike ovih stanica su: visoki ulazni pritisci (6-16 bar) i srednji časovni protoci. telemetrijom i metanolskom instalacijom.

Slika 1.5-4 bar) i mali časovni protoci (do 16 m3/h). dok se telekomunikacione stabilne instalacije.8. U KMRS se dovodi odorisani gas iz distributivne mreže. Šema kućne merno-regulacione stanice Regulacione stanice su skup integrisanih funkcionalnih grupa MRS bez merne grupe. Glavne tehničke karakteristike ovih stanica su: srednji ulazni pritisci (o.• Kućne merno-regulacione stanice (KMRS) Ove stanice služe za merenje i redukciju pritiska kod potrošača u sektoru široke potrošnje. u nekim sistemima široke potrošnje. planiraju preko optičkih kablova. 23 . U našim uslovima kućni set nema klasičnu elektro instalacionu i protivpožarnu grupu i rezervnu regulacionu liniju.

merači sa mehom i ultrazvučni merači. zaštitna oprema prema propisima o kotlovima. grade se li se mogu graditi objekti: za odorizaciju (opremu za odorizaciju čini odorizator sa pumpom (injektorski) ili apsorpcioni i spojni vodovi). za zagrevanje (opremu čine: kotlovska jedinica. za injektiranje metanola (ugrađuje se radi neutralisanja formiranja hidrata i korozije u cevima i instalacijama). ekspanzioni sud. 1. Ostali karakteristični objekti na gasovodnom sistemu Na gasovodima i produktovodima gasa. pumpe za vodu.4. pripadajuća gasna instalacija i izmenjivač toplote koji se na GMRS nalazi između filterske i redukcione grupe. turbinski merači.1. toplovodi sa zapornom armaturom i termoizolacijom. - - o o - - Merna grupa: merači protoka. u okviru regulatora može biti integrisan sigurnosni blok ventil ili prigušivač buke. kao i merni. podešen na puni kapacitet regulatora pri najvišem mogućem radnom pritisku na ulaznoj strani regulatora pritiska. uglavnom su svi zaporni organi metalne kuglaste slavine punog otvora. sigurnosni odušni ventil (SOV). tako da posle redukcije može biti primenljiv – time se izbegava pojava hidrata i zaleđivanje opreme). fazonski komadi. termoregulaciona oprema za grejni fluid. separatori su sudovi pod pritiskom.4. za razliku od ovih filtera (odvajača). kuglaste slavine ispred i iza regulacionih i mernih grupa i na obilaznim vodovima. regulaciona grupa se postavlja između dva zaporna organa. rotacioni merači. a primarnu primenu kod prirodnog gasa imaju: blenda. Regulaciona grupa: regulator pritiska sa elementima za spajanje i odgovarajućim impulsnim vodovima. Funkcionalne grupe – podsklopovi merno regulacionih stanica Kolektorsko-konstrukciona grupa: cevi. koja mora biti u zatvorenom položaju i onda kada su pritisci za i ispred nje izjednačeni – štiti instalaciju od povratnih udara i omogućava automatsko uključivanje rezervne linije u rad. Zaporna grupa: protivpožarne slavine ispred i iza GMRS i MRS. Filtersko-separatorska grupa: odvajač tečnosti ili odvajač čestica postavlja se ispred reduktorskih i mernih grupa – oni mogu biti integrisani. zaptivači i spojni elementi. na vodovima ventila sigurnosti ne postavlja se zaporni organ. Sigurnosna grupa: o sigurnosni zaporni ventil (SZV) – za osiguranje od previsokog pritiska. temperature i pritiska.5. kombinacija monitor-regulator i blok ventila. u praksi postoji 10 vrsta merača protoka. uređaj za osiguranje od nestanka gasa i ventil sigurnosti kapaciteta najmanje 1% kapaciteta linije. ispitni i impulsni vodovi. gas se zagreva na programiranu temperaturu neposredno pre redukcije.6. nepovratna klapna postavlja se ispred zapornog organa na izlaznom delu svake linije. 24 .

specifičnu vrstu odvajača čine takozvani hvatači vodenih čepova (količine vode koju obični separatori ne mogu prihvatiti. sa opremom za snimanje stanja unutrašnje površine cevi. smanjenje štete i zaštitu životne sredine. 25 . kao posledica kracovanja ili dvofaznog protoka). pri havarijskim situacijama na gasovodu. o - separatori i odvajači tečnosti (vrši se na temelju sledećih principa): o o o o o o smanjenje brzine protoka mešavine. Na našem transportnom gasovodnom sistemu odvajanje tečnosti iz gasa vrši se hvatanjem tečnosti u cevovodima i hvatanjem tečnosti ispred postrojenja na gasovodu (KS. iza otpremne i ispred prijemne čistačke kutije postavljaju se pokazivači prolaska čistača – kracera. PPM). uvećavanje finih kapljica magle i filtriranjem. otkrivanje defekata na cevi i sopstveno pozicioniranje). dinamički udar mlaza u pregradu. hvatanje tečnosti u cevovodima kod nas se vrši preko niže postavljenih sifonskih sudova (nižih od cevovoda). promena smera protoka. tok gasa suprotan dejstvu gravitacije. prašine i gasa. čistačke stanice (postavljaju se uvek na početku i kraju transportnog cevovoda istog prečnika. MRS. složenije konstrukcije od sifonskih odvajača – sastoje se iz dve ili tri komore namenjene za izdvajanje tečnosti.- - blok stanice (za izdvajanje – sekcionisanje deonica gasovoda. blok stanica predstavlja cevni zaporni organ sa punim otvorom i bajpasni kolektor za lakšu manipulaciju i odvodom za pražnjenje sekcije). po nameni kraceričistači mogu biti: o o o gumene kugle (za uklanjanje vode i rastresite nečistoće). strugači taloga i nečistoće (pored zaptivnih gumenih manžetni mogu biti i u obliku ploča i četki). kalibrirajući (kalibracione ploče za formiranje profila svetlog otvora cevovoda na mestima koja su deformisana u toku izgradnje ili eksploatacije) i ’’inteligentni’’ (sa sopstvenim pogonom. kao mera usmerena na obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja potrošača. separatori su posude vertikalne izvedbe.

Skupljač kondenzata na transportnom gasovodu - mešačke stanice (u cilju dobijanja gasa koji zadovoljava prethodno utvrđene zahteve kvaliteta. pristupa se mešanju različitih gasova.9. sonda 6. takođe se može vršiti ispravka pritiska. Odvajač tečnosti na distributivnoj mreži 1. slavina 4. telo odvajača Slika 1. temperature i kvaliteta na merenim protocima) 26 .10. šaht 2.Slika 1. gasovod 5. ispusni ventil 3.

8. Gasne instalacije unutar objekta Podrazumevaju se instalacije nizvodno od takozvanog glavnog zapornog cevnog zatvarača na kućnom odnosno potrošačkom priključku do vrha dimovodnog kanala za odvod produkata sagorevanja.9. izveštaj komisije za tehnički pregled. Ostale instalacije.4. 1. Mešačka stanica dva prirodna gasa različitih sastava QIT – kontrola Wobea i gustine FrC – kontrola protoka (podešena vrednost) FT – informacija o protoku 1. Postupak puštanja novih i rekonstruisanih objekata u rad Novi cevovodi puštaju se u rad po dobijenoj upotrebnoj dozvoli i proceduri propisanoj zakonom i podzakonskim aktima.4. 1. 27 .7.11. Za puštanje je najmanje potrebno: upotrebna dozvola. izveštaj o oštećenosti gasovoda posle izgradnje ili rekonstrukcije i plan zaštite od požara. izveštaj o podešenosti opreme na gasovodu. izveštaj stručne komisije operatera. antikoroziona zaštita i oprema. telemetrijski i telekomunikacioni sistem za daljinski nadzor i upravljanje i građevinski objekti.4. oprema i objekti na gasovodnom sistemu električne instalacije.Gas A FT FrC FT QIT ka kupcu podešena vrednost Gas B Slika 1. uputstvo za rukovanje.

Tehničke mere se sprovode od početka izgradnje gasovodnog sistema kroz izbor opreme. MERE ZAŠTITE Mere zaštite obuhvataju: tehničke mere. Ove mere se mogu okarakterisati i kao: organizacione. eksplozivnosti i tokčisnosti. Postupci fizičkog nadzora na gasovodnim objektima Fizički nadzor je uređen pravilnikom preduzeća koje se bavi transportom i distribucijom gasa. KARAKTERISTIČNI POSTUPCI NA GASOVODNOM SISTEMU 1. vrši se fakturisanje potrošačima.5. pritisak.5.5. Očitavanje količina vrši se daljinski kod telemetrisanih primopredajnih mesta i fizički.1. 1. korišćenja ličnih sredstava zaštite i edukacijom o opasnostima od požara. Očitane količine u m3 se preračunavaju prema ugovorenim parametrima i svode na ’’ugovoreni kubni metar’’ koji uključuje ugovorenu energetsku vrednost. trase. zaštitu životne sredine i ličnu zaštitu. havarija i ispuštanja gasa. Postupci merenja i obračuna gasa Merenje protočnih količina vrši se za potrebe praćenja procesa transporta i obračun gasa kod krajnjeg potrošača. pre svega se podrazumevaju mere usmerene na sprečavanje požara. povećanog stepena sigurnosti i kvalitetno izvođenje.2. a odnosi se na sve parametre i statuse. Organizacija fizičkog nadzora je u sklopu dispečerskog centra. rezultate laboratorijskih ispitivanja kvaliteta gasa u akreditovanoj nezavisnoj laboratoriji i meteorološke uslove.1. Dodatne tehničke mere sprovode se u eksploataciji kroz kvalitetno održavanje i sprovođenje odorizacije i detekcije gasa. Poslove fizičkog nadzora obavljaju lica na neposrednom rukovanju procesom cevovodnog transporta. Mere lične zaštite odnose se na zaštitu zdravlja i života u procesu eksploatacije. kako tehnološke tako i fizičke (temperatura. buke. građevinskih i drugih objekata). O fizičkom nadzoru pravi se izveštaj koji se arhivira. U cilju sprovođenja mere zaštite od posebnog je interesa upoznati se sa: 28 . Na bazi takvih proračuna. Pod merama zaštite životne sredine. 1. isticanje ali i stanje cevovoda. tehničke i zdravstvene.6. Kontrola se vrši vizuelno i priručnim sredstvima. uz prilog laboratorijskog nalaza.

prag mirisa 29 . zonu opasnosti 2 (prostor u kome se mogu pojaviti zapaljive ili eksplozivne smeše vazduha i gasa ali samo u nenormalnim uslovima rada). prskanje cevi ili elemenata cevi.6. zone opasnosti se dele na: zonu opasnosti 0 (prostor u kome je trajno prisutna eksplozivna smeša zapaljivog gasa i vazduha). Tabela 1.- zonama ugroženim od eksplozivnih smeša. Intenzitet mirisa Stepen mirisa 0 0. Odorizacija je obavezna u sektoru široke potrošnje prirodnog i tečnog naftnog gasa i drugih zapaljivih gasova. zonu opasnosti 1 (prostor u kome se mogu pri normalnom radu pojaviti zapaljive ili eksplozivne smeše vazduha i gasa). Zone ugrožene eksplozivnim smešama Zone ugrožene od eksplozivnih smeša na gasovodnom sistemu su delovi prostora u kojima se mogu pojaviti zapaljive smeše pri transportu i uskladištenju zapaljivih gasova. Da bi se putem mirisa moglo otkriti prisustvo gasa u atmosferi ili curenje iz gasovoda.11). • Intenzitet mirisa Intenzitet mirisa odoranta je jačina opadanja – primećivanja koju on izaziva i klasifikuje u 7 stepeni: 0-5 (tabela 1.2. 1. Zavisno od stepena opasnosti izbijanja i širenja požara i eksplozije. elektromotora i drugih uređaja.1. posuda. on se odoriše. 1.11. Pod nenormalnim uslovima rada podrazumevaju se: propuštanje na zaptivačima cevovoda. Odorizacija gasa Suvi prirodni gas u mreži za transport i distribuciju je bez mirisa. detekcijom gasa i odorizacijom. požar koji može ugroziti postrojenja i uređaje i ostali nepredviđeni događaji tokom procesa transporta.6.5 1 2 3 4 5 Definicija Ne oseća se miris uopšte Vrlo slab miris Slab miris Srednji miris Jak miris Vrlo jak miris Maksimalan miris Gornja granica povećanja intenziteta Upozoravajući stepen mirisa Napomena Granica primetnosti.

a od sulfida najbolje performanse ima ’’tetrahidro-teofen’’. u [mg/m3]. ne sme delovati korozivno na gasovodni sistem niti pri sagorevanju na aparate. • Posebna svojstva sredstava za odorizaciju Odoransi imaju svojstvo bubrenja i stupanja u reakciju sa drugim organskim materijalima (zaptivke i PE cevi) i apsorpciju. Tipovi sredstava za odorizaciju Sredstva za odorizaciju su organska jedinjenja koja sadrže sumpor i dele se na: sulfide i merkaptane. Daljim smanjivanjem intenziteta mirisa. koja je potrebna da bi se dostigao upozoravajući stepen mirisa. da se može skladištiti bez promena duže vreme. naročito sa suvom zemljom. treba da bude neprijatan ali ne odvratan. mora biti hemijski postojano. mora biti isparljivo u uslovima transporta gasa i ne sme stvarati kondenzat. 30 . • Vrednost K Pokazuje onu koncentraciju sredstava za odorizaciju u vazduhu. Opšte osobine sredstava za odorizaciju: • miris mora biti takav da se ne sme zameniti mirisom koji se često javljaju.• Granica primetnosti (prag mirisa) Najmanji intenzitet mirisa koji čovek može da oseti. on više ne može da se utvrdi. odnosno vazduhu. Vrednost K služi za izračunavanje koncentracije sredstava za odorizaciju u gasu. ne sme stvarati naslage na gorioniku. oseća miris sa sigurnošću. ne sme da bude u gasu otrovno ili na drugi način štetno. u odnosu na normalno stanje. • Koncentracija sredstava za odorizaciju Koncentracija sredstava za odorizaciju u gasu. • Upozoravajući stepen mirisa Intenzitet pri kom svaka osoba koja ima prosečnu sposobnost mirisanja i prosečnu fiziološku kondiciju. da se može upotrebljavati pri niskim temperaturama. data je u [mg/m3]. ne sme da stupa u reakciju sa elementima iz gasa i materijalima gasovoda. Merkaptani nisu dovoljno hemijski otporni pa se sulfidi preporučuju. znači da mora sagorevati i biti odvođen sa ostalim produktima sagorevanja.

jednostavnost rukovanja.075 ⋅ 100 3 = 9 . potpuno isparavanje ubacivanog odoransa. Merenje intenziteta mirisa subjektivnom metodom.2 ⋅ DGP 0 .075 mg/m3n 0.025 0 . Skupa i nepouzdana metoda.09 mg/m3n 0. apsolutna zaptivenost. Načini odorizacije: .3 mg / mn = 0 . koji iznosi za: • tetrahidrotiofen: markaptan: dimetilsulfid: 0.025 Uređaji za odorizaciju Postoje apsorpcioni i injektorski uređaji za odorizaciju. manipulacija bez zagađivanja okoline.04-0. Sredstva odorizacije: tetrahidrotiofen K = 0. lako podešavanje. 31 .075 ⋅ 5 3 = = 15 mg / mn 0 .odorizacija parcijalnom strujom.odorizacija uređajem sa pumpom. Od tih uređaja se zahteva: proporcionalnost količini gasa. Kontrola intenziteta mirisa vrši se pomoću odorimetra. Kontrola odorizacije se vrši u različitim režimima i lokacijama.• Dodavanje sredstava odorizacije – faktor K Izračunavanje potrebne koncentracije sredstava za odorizaciju vrši se preko faktora K. .28 mg/m3n Primeri izračunavanja najmanje koncentracije Koncentracija odoransa treba da bude takva da se oseti u atmosferi već na 20% od donje granice eksplozivnosti. Donja granica – DGP = 4% za prirodni gas.075 mg/m3n Formula: C = K ⋅ 100 0 . onda se najmanja koncentracija računa: C min = • K ⋅ CO[%] 0 .2 ⋅ 4 Kada u gasu ima ugljendioksida (naprimer: 5% V).

6. Mere se preduzimaju za smanjenje buke i kontrolisanog i nekontrolisanog ispuštanja gasa. Fizički se protivpožarna zaštita na gasovodnom sistemu obezbeđuje postavljanjem odgovarajućih aparata sa suvim prahom i hidrantska mreža kada za to postoje lokacijski i ekonomski uslovi. sredstva koja se koriste ili sredstva koja se dobijaju pri transportu gasa i održavanju gasovoda. Fizičke mere tehničke zaštite objekata od posebnog značaja. izgradnju i eksploataciju. prenosnim detektorima gasa i stabilnim instalacijama za detekciju. Mere lične zaštite Mere lične zaštite obuhvataju primenu organizacione mere i mere zaštite zdravlja. Detekcija gasa Detekcija gasa se vrši: subjektivnim opažanjem odorisanog gasa čulom mirisa. 32 . eksploataciji i rekonstrukciji.4. Protivpožarna zaštita je deo zaštite životne sredine.6. 1. tehničkih sredstava zaštite. socijalnu i zdravstvenu zaštitu i MUP. 1. te postavljanjem odgovarajućih tabli upozorenja o opasnostima.6.1.3.6.6.6. To se pre svega odnosi na pravilan izbor materijala i postupaka za proizvodnju. 1. glavnih uređaja i postrojenja sprovode se kroz obezbeđenje neovlašćenog pristupa – ogradama i zaključavanjem. 1. Nadzor nad sprovođenjem mera zaštite Nadzor nad sprovođenjem mere zaštite sprovode inspektori resornih ministarstava za: za zaštitu životne sredine. moraju se na uredan način uništiti ili uskladištiti na propisanom mestu u saradnji sa lokalnim ili nadležnim vlastima. sprovode Unutar preduzeća nadzor nad sprovođenjem mera zaštite pretpostavljeni rukovodioci i služba protivpožarne i tehničke zaštite. Zaštita životne sredine U procesu transporta cevovodima i održavanja gasovoda mora se pridržavati Zakona o zaštiti životne sredine i Zakona o cevovodnom transportu gasovitih ugljovodonika. Opšte mere tehničke zaštite Opšte mere tehničke zaštite gasnih instalacija i njihovih sastavnih delova realizuju se kroz konstrukciju instalacija.5. Objekti međunarodnog i magistralnog karaktera podležu obaveznoj analizi uticaja na životnu sredinu pri njihovoj izgradnji. Otpadni materijali.7.

33 . Kompanija koja se bavi transportom i distribucijom gasa ima sledeće delove: sektor za transport i/ili distribuciju i sektor za održavanje. U organizacionom i tehnološkom smislu ovaj sektor treba biti hijerarhijski nadređen sektoru održavanja. odgovornost za neblagovremeno ispunjavanje ugovorenih obaveza. a taj ugovor mora da sadrži sledeće: količinu. način isporuke. Osnovna funkcija sektora za održavanje je da upravlja i rukuje održavanjem koje je u vezi sa gasovodnim sistemom.III 2. Isporuka gasa potrošačima se vrši na osnovu ugovora koji se zaključuju u pisanoj formi. Zbog toga se u ovom sektoru formira i čuva kompletna tehnička dokumentacija za svaki objekat. Posao sektora za transport i/ili distribuciju gasa je svakodnevno obezbeđenje isporuka i prodaja gasa u skladu sa ugovorenim uslovima na siguran i ekonomičan način. kvalitet i cenu gasa. mesto primopredaje i merenja. mere i postupci koji se moraju sprovesti su: organizacione. Osnov za njegov rad su ugovori i zakonska regulativa. način obračuna i plaćanja. pouzdanog i bezbednog snabdevanja krajnjeg korisnika. odgovornost za pričinjenu štetu. obaveze u pogledu: o kontrole i održavanja gasnih instalacija i o korišćenja gasa. preventivne i procesne. UPRAVLJANJE TEHNIČKO-TEHNOLOŠKIM PROCESOM CEVOVODNOG TRANSPORTA GASOVITIH UGLJOVODONIKA Da bi kompanija koja se bavi procesom transporta i distribucijom gasa ostvarila ciljeve pravovremenog.

ometanja itd. kao što su: voda. o uzorkovanje gasa i doprema uzorka do akreditovanih laboratorija. uticaj mogućih popravki i održavanja u sistemu. planiranje rada stanica za komprimiranje i stanica za mešanje gasa – kod mogućih peglanja neravnomernosti potrošnje. antifriz. Plan obuhvata: prognoza potrošnje za sledeća 24 časa – količinski na dan. POSTUPCI UPRAVLJANJA I RUKOVANJA PROCESOM TRANSPORTA Delatnost sektora za transport i/ili distribuciju gasa obuhvata postupke kojima se u normalnim i vanrednim okolnostima vrši dispečerski centar. zahtevi o kvalitetu. količine i brzine protoka za svaki sat od isporučioca i količine koje treba naručiti iz skladišta. Plan transporta i distribucije se pravi svaki dan. pritisci i sl. Radi uspešnijeg obavljanja osnovnih poslova u okviru sektora se sprovode zadaci kao što su: planiranje transporta i/ili distribucije gasa. kontrola kapaciteta transportno-distributivnog sistema.2. sve informacije koje se zahtevaju od dispečera.. Kada je transporter i/ili distributer istovremeno i vlasnik gasovodnih objekata onda se u okviru organizacionog dela koji se bavi transportom i/ili distribucijom obavljaju postupci i aktivnosti. izveštavanje o procesu transporta i/ili distribucije. defekti. a oni su: nadzor i regulacija transporta i/ili distibucije. optimizacija opreme. o obavljanje postupaka manipulacija na objektima za sve vrste radova i namena. potrebne mere. kako sledi: nadzor i kontrola rada objekata putem: o periodičnih obilazaka i dežurstava po smenama. potrebe upravnih i državnih organa. primereni našoj praksi. koordinacija iz dispečerskog centra alarmnim i upravljačkim funkcijama u slučaju havarija i zastoja. obrada i dostavljanje potrebnih podataka za upravljanje transportom i distribucijom i za održavanje objekata. o očitavanje potrošnje gasa na mernim mestima i na mernim primopredajnim mestima. alkohol i odorans. o obračun potrošnje gasa i pravljenje dnevnih i periodičnih izveštaja za komercijalne potrebe. o prikupljanje. ispuštanje 34 . tehničkih sistema i postupaka uključenih u transport i/ili distribuciju. za svaki sat i brzinu proticanja.1. konsalting u vezi funkcije transporta i/ili distribucije u okviru i za potrebe kompanije. o vizuelna kontrola procesne opreme i instalacija na nadzemnim objektima. radni časovi. kao ugovorni aspekti. o kontrola ili opskrbljavanje uređaja procesno-potrošnim sredstvima.

Slika 2.1. izrada izveštaja i protokola o primopredaji gasa. učešće u pripremi i puštanju rekonstruisanih i novih objekata u eksploataciju. kontrolno obilaženje trase gasovoda i objekata na trasi gasovoda. izrada uputstava za rad gasovodnih objekata. protivpožarne zaštite i zaštite životne sredine. Organizaciona shema kompanije za upravljanje transportom i održavanjem 35 .1. vođenje i čuvanje dokumentacije u vezi sa delatnošću sektora. prelazi saobraćajnica i vodotokova. kao što su: potrošači. 2. U okviru sektora se sprovode i mere opšte i lične zaštite. odnosno uslužnih delatnosti. održavanje neposredne komunikacije i kontakta sa subjektima u procesu transporta i/ili distribucije gasa. učešće u intervencijama pri havarnim situacijama. čvorišta. kao što su: blok stanice. veličina transportno-distribucionog sistema i mesni uslovi i razvijenost prateće privredne infrastrukture.1. mesto takve kompanije u privredi zemlje ili regiona.1.o o o o o o o o kondenzata i zamena filterskih uložaka (ovi poslovi se mogu obavljati u sektoru održavanja). formiranje. Organizacija upravljanja i rukovanja Na organizacioni oblik i konfiguraciju kompanije za transport i/ili distribuciju imaju uticaj mnogi faktori od kojih su najznačajniji: oblik kompanije kao pravnog subjekta. dobavljači. uslužna preduzeća i organi nadležni za sprovođenje nadzora nad delatnošću cevovodnog transporta. Uopštena organizacija kompanije za transport i/ili distribuciju mogla bi se koncipirati prema shemi na slici 2. kontrola isticanja gasa.

analize za razvoj sistema detekcije curenja gasa. Za fizičko upravljanje i rukovanje procesom transporta preko obučenih lica vrlo je važno propisati proceduru o evidentiranju postupaka pri tim poslovima.3. • Fizički nadzor i kontrola Fizičko upravljanje i rukovanje sprovodi se preko manipulanata – kvalifikovanih radnika mašinske i elektro struke. osposobljenih za poslove transporta. uputstva i procedure za svaku operativnu aktivnost procesa transporta i distribucije. tj. analize za razvoj simulacionih sistema i provere kapaciteta sistema. u zavisnosti od unutrašnje organizacije kompanije za transport i distribuciju. Operativno-neposredno upravljanje i rukovanje procesom transporta Neposredno upravljanje i rukovanje procesom transporta vrši se preko organizacionog dela operative – fizičkim i daljinskim načinom. U principu. Zadaci fizičkog nadzora nad procesom sprovode se obično u prvoj smeni. razvoj specifikacija za kompjutersku obradu i programa za centralizovanu procesnu kontrolu odnosno režim rada. analize za razvoj optimizacionih metoda i/ili programa.1.2. obično u paru. treba da obuhvataju sledeće postupke kontrole i radova u vremenskim intervalima.2. U praksi je to često kompromisno rešenje između racionalnog i spremnosti za prihvatanje odgovornosti za posao. 36 . podele posla između sektora za transport ili distribuciju i sektora za održavanje. 2. Zbog toga su poslovi pripreme vezani u tom delu za: izučavanje i primenu metoda predviđanja koje su bazirane na statističkoj vremenskoj prognozi. Dispečerski centar ima odlučujuću odluku u organizaciji pripreme upravljanja i rukovanja. u okviru sektora za transport. U okviru pripreme planiraju se tehnološki postupci. poslovi fizičkog nadzora nad procesom. odnosno na izvršenje operativne funkcije sektora.1. trebali bi da se obavljaju oni poslovi koji se mogu na ekonomičan način izvoditi priručnim sredstvima i za čije obavljanje nije potrebno za kratko vreme angažovati veći broj ljudi i sredstava. Za ostatak dana imenuju se lica koja vrše takozvano kućno dežurstvo. U okviru fizičkog nadzora nad procesom transporta. Priprema upravljanja i rukovanja procesom transporta U okviru pripreme moraju se planirati radovi i aktivnosti koji imaju uticaja na transport i distribuciju.

kontrola preko stalne fizičke posade svih ske i pumpne parametara i procesa. .kontrola vodene površine i obalo-utvrda. . poda. propuštanje na vodenoj strani instalacije. Postupci kontrole i radova u vremenskim intervalima Objekat Vrsta aktivnosti . Godišnje Na 6 meseci Mesečno Na 3 meseca Na 6 meseci Mesečno Mesečno Na 6 meseci Na 6 meseci Nedeljno Na 3 meseca Mesečno Na 3 meseca Na 3 meseca Na 3 meseca Mesečno Na 3 meseca Merno regulacione stanice Mesečno Nedeljno Nedeljno Godišnje Stalno Kompresor.kontrola: rada merača i podmazivanje po potrebi.održavanje čistoće.kontrola: vegetacije pešačenjem.kontrola: spoljne korozije.kontrola: funkcionalnosti slavina.pregled zidova i fasada. zaseka i nasipa oko nadzemnih objekata.kontrola visokog rastinja u zoni mosta. . stanja oznaka. stanja oznaka i građevinskih radova. . rada cirkulacionih pumpi i rada kotla. propuštaNa 3 meseca nja sapunicom. kontrola rastinja.kontrola koncentracije antifriza pred grejnu sezonu.1. . zamena dotrajalih tabli upozorenja. . stabilnosti pokrivenog sloja i tla. propusta.kontrola: spoljne korozije. . . odušaka. stanja manometara i zamena po potrebi. ispuštanja kondenzata.odzračivanje izmenjivača toplote. odušnih cevi i izrada katodne zaštite.Tabela 2. . limarije i bravarije. građevinskih aktivnosti i rastinja dubokog korena. zaprljanost filterskih uložaka i odmuljivanje filtera (zamena uložaka filtera po potrebi).kontrola: stanja oznake. .kontrola: rada sigurnosnog bloka na gasnoj rampi i pilot plamenika. stanice . . ispravnost manometara i termometara. nivoa vode ili pritiska u ekspanzionom sudu.kontrola pritiska i temperature na ulaznim i izlaznim mestima. rastinja dubokog korena. krova. Građevinski objekti Godišnje Na 3 meseca Mesečno 37 . izmenjivača toplote. oluka i slivnika. ograde i platoa. funkcionalnosti zapornih cevnih zatvarača i upravljačkog mehanizma.kontrola: propusnosti penušavim i drugim sredstvima i spoljne korozije.kontrola propuštanja sapunicom. puštanje i obustavljanje transporta u pojedinim delovima sistema. .kontrola upozorenja. .kontrola spoljne korozije. provera funkcije zapornih cevnih zatvarača i funkcionalnosti upravljačkog mehanizma. održavanje čistoće. . . . čišćenje kanala. stanja šahtova.kontrola pritiska gasa na krajevima mosta.kontrola funkcionalnosti cevnih zatvarača na vodenoj instalaciji. Rok Godišnje Rok: van naselja Godišnje Gasovodi Na 6 meseci Po potrebi Mesečno Po potrebi Čistačke i blok stanice Odvajač tečnosti Prelazi gasovoda preko mostova Prelazi vodotokova i saobraćajnica . mehaničkih oštećenja. propuštanja sapunicom. Na 3 meseca . provera stanja pristupnih puteva.sekcionisanje. požarnih puteva i nužnih izlaza. građevinske aktivnosti. . kontrola termostata.

• Uzorkovanje gasa i kontrola kvaliteta gasa Iz izmerenih količina na primporedajnom mestu i rezultata kvalitativne analize gasa preračunavaju se kubni metri u kubne metre gasa sa ugovorenom energetskom vrednošću. Broj uzorkovanja se određuje ugovorom i kod nas se vrši obično jednom nedeljno.Objekat Elektroenergetske instalacije Telekomunikacione i telemetrijske instalacije Vrsta aktivnosti . Tamo gde takvi analizatori nisu ugrađeni vrši se povremena kontrola. . Kontrola kvaliteta gasa obuhvata: sastav gasa.vizuelna kontrola spoljnog i unutrašnjeg osvetljenja na nadzemnim objektima.unošenje identifikacionog broja ako sistem to poseduje. Zadaci praćenja i kontrole isporuke gasa na pouzdan i siguran način se može smatrati jednim od najvažnijih zadataka sektora za transport i distribuciju gasa – obavljaju se 24 sata dnevno. u kome se skupljaju i prate sva zbivanja u procesu transporta i stanja na gasovodnom sistemu.resetovanje po instrukcijama iz dispečerskog centra.vizuelna kontrola statusa indikatora kod nadzemnih objekata (signalnih lampi. uzima u standardom dimenzionisanu čeličnu bocu. 38 . Rok Rok: van naselja Mesečno Mesečno Po potrebi Po porebi • Daljinsko upravljanje i nadzor Vrši se iz dispečerskog centra transportera odnosno distributera. Kontrola kvaliteta gasa se vrši na dva načina: kontinualno i povremeno. Uzorkovani gas se u boci doprema do akreditovane laboratorije. . . preko priključaka. koja se vrši sa uzimanjem (uzorkovanjem) gasa. Gas se iz gasovoda. Krajnjem korisniku se praktično prodaje toplotna jedinica. vlažnost. Wobe indeks. toplotnu vrednost. gustinu. sadržaj sumpora i ugljendioksida. Kontinualna kontrola se vrši preko analizatora – hromografa ugrađenih na glavnim primopredajnim mestima. dioda i instrumenata).

pretežno se koriste kuglaste slavine. .5.1. .gorionici. Funkcija i funkcionalni nazivi zatvarača: . kao što su: .ispusni ventili sigurnosti. . 5. . . . . .gasne turbine. .1.električne komandne i razvodne table. naročito na instalacijama za prirodni gas. sekcionisanjem gasovoda. .filteri. U narednom tekstu obradiće se uređaji koji su u nadležnosti mašinske struke.zaporni cevni zatvarači.zaporni cevni zatvarači se ugrađuju u transportne i distributivne gasovode i unutrašnje gasne instalacije. . Rukovanje sa objektima i uređajima i održavanje istih na transportno-distributivnom sistemu Podsistemi ili grupe gasovodnih sistema sastavljeni su od funkcionalnih sklopova ili uređaja.manometri.2.telemetrijske podstanice. 85 .elektromotori. Na savremenim gasovodnim instalacijama. .kompresori.cevnim zatvaračima treba da se: o ograniči gubitak gasa pri havarijskim situacijama. . Zaporni cevni zatvarači U principu. najčešće se primenjuju: slavine.sigurnosni blok ventili.kondenz lonci. o ograniče količine gasa koje treba kontrolisano ispuštati pri manipulaciji i tehnološkim procesima transporta i održavanja.kotlovi. ventili i ređe zasuni.merači protoka. Organizacija neposrednog rukovanja Organizacija neposrednog rukovanja procesom transporta skoncentrisana je u dispečerskom centru sa regionalnim punktovima kojima se pokriva celokupna transportna ili distributivna mreža. POSTUPCI NEPOSREDNOG RUKOVANJA PROCESOM TRANSPORTA I ODRŽAVANJA 5. itd. .2. 5. . .ograničivači protoka. .termometri. .motori sa unutrašnjim sagorevanjem. . o omogući usmeravanje transporta gasa u drugi krak ili isključivanje protoka gasa u deonici.pumpe.regulatori.

1. može biti: . 2. Zatvarači mogu biti za nadzemnu i podzemnu ugradnju. vreteno.blokadni zatvarač (blok stanica). zaptivni uložak. . . Iz ovakvih naziva zatvarača sagledava se njihova namena i ugradbena funkcija. Prema vrsti sedišta zasuni mogu biti sa stabilnim ili pokretnim sedištem.zatvarač za grananje.o omogući povezivanje gasovoda koji režimima ili različitim sastavom gasa. Pokretno sedište ima mogućnost aksijalnog pomeranja. Opruga obezbeđuje dodatnu silu zaptivanja. Kod podzemne izvedbe zatvarači imaju produžno vreteno preko kojeg se omogućava nadzemno rukovanje.glavni zatvarač. . zavrtanj za spajanje poklopca kućišta sa telom kućišta. itd.zatvarač obilaznog voda. a) Klinasti zasun: 1. Prema obliku elementa za zatvaranje zasuni mogu biti sa diskom ili klinasti. 7. b) Šematski prikaz položaja diska za vreme otvaranja i zatvaranja zasuna 86 . telo. preko ugrađene opruge. 5. .izolacioni zatvarač (kod paralelnih gasovoda).zatvarač za povezivanje. elemenat za zatvaranje i 9.odušni zatvarač. Cevni zaporni zatvarač. 6. 8. poklopac kućišta. sedište. prema mestu ugradnje. zaptivka vretena. 4. . . 3. Konstrukcija Zasuni. Cevni zatvarač kod kojeg se upravnim pokretanjem elementa za zatvaranje na pravac kretanja fluida zatvara protok fluida kroz gasovod. rade pod različitim Ovakva povezivanja se vrše samo povremeno ili kontrolisano u slučajevima kada se na jednom od gasovoda vrši intervencija. a) b) Slika 5. ručno kolo.prigušni zatvarač. .

4. slavine mogu biti sa fiksiranom ili plivajućom kuglom. 5. U odnosu na slobodu kretanja. Slika 5. 10.4. 11. 3. kugla. Slika 5. kućište. Retko se susreću na gasnim instalacijama. Element za zatvaranje im je cilindričnog oblika ili oblika zarubljene kupe. 12.2. Element za zatvaranje im je u obliku kugle. Specifičan oblik zapornog cevnog zatvarača kod koga je element za zatvaranje u obliku diska. 8. 2. Slika 5. reduktor. 9. ručka Leptiraste slavine. priteznica. Iskustvo pokazuje da su nepouzdane. prirubnica.3. U širokoj je primeni na gasnim instalacijama. poklopac. 7. Kuglasta slavina: 1. 6 podmetač. sa simetričnim odsečcima i cilindričnim otvorima kroz telo kugle upravno na površinu odsečaka. Čepna slavina Kuglaste slavine. Leptir ventil 87 . zaptivač kugle. ’’O’’ prstenovi.Čepne slavine. zaptivač vratila. vratilo.

ugaoni. poluge i mehanički prenosi sa rukohvatima.vizuelni pregled stanja. Mogu biti na hidraulični pogon. Kod cevnih zapornih zatvarača na visoko pritisnim gasovodima nazivnog prečnika (otvora) 150 mm i većim. sem kod ’’habajućih’’ zatvarača koji su namenjeni za prigušivanje.ravni. . u jednom ili drugom pravcu na sedište ventila. a odnosi se na: . . Element za zatvaranje se mora postaviti potpuno u položaj otvoreno ili zatvoreno.Ventili. Shema ventila Uređaji za mehanizovano zatvaranje cevnih zatvarača. Otvaranje ili zatvaranje protoka kroz cev vrši se upravnim pomeranjem vretena ventila sa pečurkom i zaptivkom na sedište ventila. pneumatski pogon (najčešći pogon sa tzv. Kod mehanizovanog prenosa. Za ručno pokretanje koriste se: rukohvati. Drugačiji naziv – aktuatori. zbog velikih otpora za kretanje prouzrokovanih pritiskom. kombinovani pogon i električni pogon (ređe u primeni). 88 .kosi. ručno pokretanje se vrši preko zupčastih reduktora. Slika 5. samopogonom gde se koristi gas). Preventivno održavanje obuhvata periodične aktivnosti i mere koje se sprovode na montiranom cevnom zatvaraču bez demontaže. Položaj sedišta ventila u odnosu na tok kretanja fluida definiše vrstu ventila kao: .5. Održavanje Na cevnim zatvaračima organizuje se preventivno i korektivno održavanje. pokretanje se vrši aktuatorom – daljinski ili direktno (lokalno). Rukovanje Pokretanje izvršnih organa cevnih zatvarača vrši se ručnim ili mehanizovanim putem. Najrasprostranjeniji cevni zatvarači.

5. Za procenu izvesnosti korektivnog održavanja zatvarača treba imati u vidu stečena iskustva: . 6. . . .pucanje kućišta i . uglavnom mašću na bazi molibdena (Mo). ponovo sastavljeni zatvarači se ponovo ispituju i podešavaju na propisani način (ispitivanje obavlja akreditovana laboratorija). u servisirane ili remontovane zatvarače po pravilu se stavljaju novi zaptivači. rokovi i periodi održavanja.oštećenje zaptivnih elemenata.propuštanje zaptivne kutije usled neodgovarajućih zaptivki. Održavanje zatvarača vrši se prema procedurama ili uputstvima u kojima su definisane aktivnosti.kod kuglastih slavina prstenovi sedišta se mogu zameniti – opravku oštećene kugle je vrlo teško izvesti. Korektivno održavanje se obično odvija u radionici. 89 . 7. proveru nepropusnosti.abrazija vretena.kvar zakretačkog mehanizma. 3. . 2. .abrazija sedišta. .habanje ili abrazija elementa za zatvaranje. prvo se odvoji nosač radnog dela i radni deo od kućišta preko razdvojive veze. 4. pa se nastavi dalje rastavljanje.kod šiber ventila zaptivne površine se mogu obraditi.- razradu pokretačkog mehanizma. Najčešći otkazi i deformacije na cevnim zatvaračima zbog kojih se mora vršiti neposredno i korektivno održavanje su: .kod čepnih zatvarača. samo ispravan zatvarač može se ponovo ugraditi u instalaciju. neoštećeni delovi se očiste. podmazivanje i moguću zamenu delova bez demontaže. Po demontaži identifikovanog zatvarača za popravku (kao lošeg) vrši se njegovo rastavljanje: 1. habanja vretena ili velikog zazora između vretena i čaure. o izvršenom ispitivanju pravi se zapisnik koji je sastavni deo izveštaja o ispitivanju. . pregledom rastavljenih delova utvrđuje se stepen oštećenosti i donosi odluka o otklanjanju oštećenja ili oštećenih elemenata (uglavnom se oštećeni delovi zamenjuju novim). . čep se može brušenjem upasovati u kućište. a svi podmažu. Korektivno održavanje se sprovodi ako se u toku nadzora i preventivnog održavanja utvrde nepravilnosti i potreba za korektivnim održavanjem ili je to održavanje procedurom predviđeno.kod ravnih ventila zatvarač i sedište se mogu obraditi.

Suvi filter sa filcom Slika 5. Slika 5. filteri mogu biti suvi i mokri. samog transporta i distribucije gasa. Mokri filter sa uljnom kupkom Rukovanje Rukovanje se obavlja prilikom njegovog uključivanja u rad i isključivanja iz rada.5. 90 . U toku procesa: . priključnih otvora. Uključivanje u rad se obavlja otvaranjem cevnih zatvarača na ulaznom i izlaznom delu filtra.7. motora sa unutrašnjim sagorevanjem itd.2. . Filteri su uređaji koji služe za otklanjanje čvrstih čestica iz gasa.2.6. Prema vrsti filtracionog materijala. Konstrukcija Filter se sastoji iz tela. pumpi. Otklanjanje se vrši preko separatora i filtera. uređaja za regasifikaciju.ispuštanje taloga. filtracionog uloška. kompresora.periodična kontrola zaprljanosti (preko diferencijalnog manometra ili iskustveno na osnovu razlike u pritiscima na ulaznom i izlaznom manometru). Filteri Otklanjanje čvrstih i tečnih čestica se vrši pri procesu pripreme za transport. otvora za čišćenje i drenažnog priključka. Oni se ugrađuju u svim gasnim instalacijama i na svim merno-regulacionim stanicama ispred mernih i regulacionih uređaja. gasnih rampi. isparivačko-redukcionih stanica.

zamenu ili popravku diferencijalnog manometra i otklanjanje naprslina i abrazivnih deformacija na telu filtra. Zagrejači gasa Služe za pregrevanje gasa pre redukcije pritiska (zbog sprečavanja hidrata i zamrzavanja instalacija). Održavanje Na filtrima se organizuje preventivno i korektivno održavanje. ispuštanje taloga. Preventivno održavanje obuhvata vizuelni pregled.2.7. Slika 5. zamena zaptivnih elemenata. 5. proveru i ispitivanje. Kao nosilac toplote koriste se topla voda iz kotlarnice ili antifriz. Zagrejač prirodnog gasa 91 . Najčešće otkazi na filtrima su degradacija uloška filtra. njegovim priključcima i nosaču za podizanje i zakretanje poklopca filtra (kod velikih filtera).3. odstranjivanje taloga se vrši vađenjem uloška. Oštećeni delovi se zamenjuju novim. čišćenje uloška filtra. Korektivno održavanje obuhvata zamenu uloška filtra ili njegovu popravku.Kod manjih filtera. Filter podleže periodičnom ispitivanju na čvrstoću i nepropusnost (test na pritisak – hidro test). Degradacija nastaje začepljenjem ili probijanjem filterskog sloja.

5.oštećenje ili perforaciju grejnog tela i .4. transporta.pucanje ili deformaciju zaptivnih elemenata. priključka za nosioca toplote. Zagrejač gasa podleže preventivnom i korektivnom održavanju.vizuelno pregled spoljnih delova i izolacije. Konstrukcija Regulatori pritiska po konstrukciji mogu biti direktnog i indirektnog dejstva. Funkcija regulatora je i da održava zadatu vrednost izlaznog pritiska koja sme odstupati samo u dozvoljenim granicama. U regulatoru pritiska se odvija proces redukcije (prigušivanja) i proces regulacije pritiska. na željeni izlazni pritisak. distribucije i korišćenja gasa. . . zatvaranjem ili otvaranjem odgovarajućih priključnih ventila. priključka za gas. kod sabiranja. Može biti opremljen i sigurnosnim uređajem radi zaštite u slučaju prodora gasnog pritiska u instalaciju nosioca toplote. grejača od snopa cevi.2. . priključka za odmuljivanje.izlazno ulaznih parametara fluida (vode i gasa). omotača toplotne izolacije.Konstrukcija Zagrejač pririodnog gasa se sastoji od: tela ili plašta. U zagrejan grejač pušta se gas. Održavanje Otkazi grejača uglavnom su vezani za: . 92 . Regulatori pritiska Uređaji koji služe za snižavanje ulaznog pritiska gasa. Preventivno održavanje sprovodi se kroz kontrolu: .periodične preglede nepravilnosti i propuštanja. Rukovanje Zagrejačem se rukuje samo pri puštanju u rad i isključivanju iz rada. Takođe je opremljen ulazno izlaznim cevnim zatvaračima i termometrima.otkaze u sistemu nosioca toplote.

8.membrane. kućište ventila. klackalica. . 3. 4. membranski sklop. 5. .kućišta sa ventilskim sedištem i cevnim priključcima. 6. poluga. .podešavajuće opruge ili tega. . 7. Poprečni presek regulatora direktnog dejstva: 1. sedište.odušnog priključka.Slika 5. Slika 5. pečurka. 2.9. 9. pritezač opruge. Shema delovanja direktnog regulatora pritiska Regulatori direktnog dejstva sastoje se iz osnovnih delova: . 93 . ’’O’’ prsten. opruga. kućište regulatora. 11. 10.izvršnog elementa (vretena sa pečurkom).8. membrana.

Slika 5. 3. .impulsnih vodova. . .opruge.dvodelni kavez. impulsni vod Regulatori indirektnog dejstva sastoje se iz osnovnih delova: . kućište membrane. Shema delovanja indirektnog regulatora pritiska: 1. dozirni otvor. opruga Aksijalni regulator pritiska predstavlja specifičnu konstrukciju regulatora indirektnog dejstva. podesiva prigušnica.10. 4. 8. .pilot regulatora sa podesivom oprugom i izvršnim lokalnm elementima.membrane. kućište. merni vod.kućišta regulatora sa ventilskim sedištem i cevnim priključcima. 6. 94 . upravljački regulator.izvršnog elementa sa vretenom i pečurkom. Jednostavne su konstrukcije čije osnovne delove čini: . 7. . membrana regulatora. .telo regulatora.Slika 5. 5. Poprečni presek regulatora indirektnog dejstva: 1. izvršni element. 2. 5. 3.11. . membrana. kućište ventila.podesive prigušnice. 4. 2. sprovodnik gasa.

prateći pažljivo promenu izlaznog pritiska na manometru.). Rukovanje Rukovanje regulatorima u procesu nadzora i kontrole transporta koje sprovode neposredni izvršioci (rukovaoci. .- elastična membrana ili rukavac kao izvršni organ i pilot.pregled spoljneg stanja regulatora. svodi se na: . Slika 5. zatim pažljivo pritegnuti istu.12. .vizuelnu kontrolu rada regulatora (oscilacije pritiska. Sa regulatorom pritiska se rukuje pažljivo. . dok kod aksijalnih prigušivanje vrši elastični (gumeni) rukavac.fizičko blokiranje zatvaranjem zapornih organa isprede i iza regulatora pritiska u specifičnim uslovima (otkazi rada. Puštanje gasa u regulator vrši se posle provere ispravnosti celokupne gasne instalacije. vibracije i dr.vođenje evidencije o stanju i . Aksijalni regulatori se nisu u praksi pokazali dobrim pa se ne smatraju dobrim rešenjem. manipulanti). Aksijalni regulator sa elastičnim rukavcem Osnovna razlika između ove vrste regulatora i klasičnih regulatora je u izvršnom organu koji vrši prigušivanje – kod klasičnih prigušivanje vrši pečurka na vretenu izvršnog organa.kontrolu izlaznog pritiska. poremećaj funkcije ili prelaska na rezervnu liniju). . Po proveri zadate vrednosti pritiska iza 95 .podnošenje pismenog izveštaja. .kontrolu propuštanja na spojevima. Kontrolisati neko vreme da li regulator drži konstantno pritisak (izlazni zaporni organ je još zatvoren). laganim otvaranjem ventila ispred regulatora. Prethodno je potrebno otpustiti oprugu regulatora kod direktnog dejstva ili na pilot regulatoru kod indirektnog dejstva.

može se laganim otvaranjem ventila iza regulatora pustiti dalje gas u instalaciju. uputstvom za rad ili odgovarajućom procedurom. itd. Procesni regulatori su zbog toga najčešće u kvaru zbog: delimično ili potpuno začepljenje dizni i filtera na pilotu regulatora. Prilikom servisiranja koristi se alat koji ne varniči ili alat koji je namazan mašću. Najčešći procesni otkazi i kvarovi na regulatorima pritiska prouzrokovani su prisustvom nečistoće u gasu. t i nagle promene). p.13. Održavanje Regulatori pritiska podležu preventivnom i korektivnom održavanju. 96 . Slika 5. neprimerni ulazno-izlazni parametri gasa (Q. zamrzavanje usled otkaza sistema za grejanje. neprimerna podešenost uređaja.regulatora. redosledom i na način predviđen odgovarajućim projektom. Primeri održavanja: • regulatora indirektnog dejstva serije 971 i • regulatora direktnog dejstva serije VR-75. Poprečni presek regulatora serije 971 Regulator serije 971 Servisiranje se vrši periodično najmanje jednom u toku godine. Preventivno održavanje sprovodi se postupcima nadzora i kontrole rada regulatora i redovnim servisiranjem.

Za servisiranje je potrebno demontirati regulator. Kad su slavine ispred i iza regulatora zatvorene i linija između njih rasterećena ispuštanjem gasa u atmosferu, može se pristupiti demontaži. Otpuštanjem i skidanjem impulsnih vodova i pilota pristupa se servisiranju regulatora. Nakon rastavljanja pristupa se čišćenju delova od nečistoća i starih maziva (usput se vrši defektaža svih delova regulatora). Svi oštećeni i pohabani delovi se popravljaju ili zamenjuju novim. Posebno treba obratiti pažnju na gumene prstenove (’’O’’ ring) jer i najmanje oštećenje nekog od njih dovodi u pitanje funkcionisanje regulautora. Svi zavrtnjevi i navrtke se mažu tankim slojem masti kao i osovine i klizni delovi cilindra i gumeni prstenovi. Regulator se sastavlja obrnutim redosledom od rastavljanja. Uzroci i najčešći kvarovi regulatora sa indirektnim dejstvom i preporuke za otklanjanje: - regulator neće da otvori: o nedostatak ulaznog gasa (proveriti slavinu na ulazu), o nedostatak gasa u pilotu (proveriti impulsne vodove i sam pilot), o oštećenje membrane ili O-ringa na osovini membrane (proveriti ih). - izlazni pritisak opada: o nedovoljni ulazni pritisak (postaviti etalonski manometar), o regulator ne može da propusti dovoljnu količinu gasa (nije dobro dimenzionisan), o upravljački pritisak pilota nedovoljan (proveriti imuplse i pilot), o zagušen ulazni filter (njegova promena ili čišćenje). - izlazni pritisak raste preko zadatog: o pohabana gumena zaptivka ili zaprljana (zameniti istu), o oštećeno metalno sedište, tako da gumena zaptivka ne može da zatvori (skidanje sedišta i ravnanje mašinskom obradom). - zamrzavanje regulatora ili pilota: o nedovoljno ili nikakvo grejanje ispred redukcije. - nenormalno mali protok (ekstremno mala potrošnja): o varira izlazni pritisak, o ekstremno mali traženi kapacitet, o pogrešno postavljen imuplsni vod, o pogrešno podešen pilot (proveriti rad i po potrebi podesiti). Kvarovi upravljačkog organa – pilota: - nedovoljni pritisak prilikom puštanja u rad regulatora: o baždarna opruga je suviše slaba (zameniti jačom), o proveriti da li je ulazna količina gasa i pritiska dovoljna. - ako je pritisak iza regulatora pao ispod prethodno baždarene vrednosti: o filter stabilizatora zaprljan (treba ga očistiti ili zameniti), o zaptivni podmetač stabilizatora je povećao dimenzije i sprečava propisanu izlaznu količinu gasa (zamena podmetača), o baždarna opruga je izgubila svoju elastičnost (treba je zameniti), 97

-

-

-

zaptivka ventila je povećala dimenzije i sprečava propisanu izlaznu količinu gasa (treba je zameniti). pritisak iza regulatora se povećava iznad zadatih vrednosti: o zaptivni podmetač stabilizatora ne zaptiva dobro (zameniti ga), o zaptivka ventila na ulazu pilota ne zaptiva dobro (zameniti je). sporo reagovanje pri promeni protočnih količina gasa: o nedovoljna protočna količina gasa ulaznog ventila (treba povećati protočnu količinu gasa pomoću zavrtnja za podešavanje), o baždarni otvor je suviše veliki (treba ga zameniti mlaznicom sa manjim baždarnim otvorom). suviše brzo reagovanje pri promeni protočnih količina gasa: o suviše velika protočna količina gasa ulaznog ventila (smanjiti je pomoću zavrtnja za podešavanje), o baždarni otvor je suviše mali (treba ga zameniti mlaznicom sa većim baždarnim otvorom), o treba prekontrolisati zazor između poluge i ventila. o

U slučaju bilo kakvog odstupanja pritiska iza regulatora od zadatih vrednosti proveriti da li su membrane u ispravnom stanju – ako nisu, treba ih zameniti. Regulator serije VR-75 Ovaj regulator se koristi za radne pritiske od 1 do 100 bar i izlazne od 0.5 i 16 bar. Regulator mora održavati konstantnu vrednost izlaznog pritiska.

Slika 5.14. Funkcionalna shema regulatora VR-75

98

Najčešći kvarovi kod regulatora direktnog dejstva su: - pucanje ili deformacija membrane, - oštećenje membrane regulatora usled uticaja atmosferskog kondenzata ili padavina preko oduška, - oštećenja sedišta i kućišta regulatora usled abrazivnog desjtva mehaničkih nečistoća. Servisiranje se vrši periodično, a najmanje jednom godišnje. Postupak servisiranja: zatvori se ulazna i izlazna slavina na regulacionoj liniji i izvrši ispuštanje gasa u atmosferu otvaranjem odušne slavine, čime se vrši rasterećenje i odsustvo gasa iz regulatora. Demontira se regulator i rastavi se na delove. Svaki se deo očisti, pregleda, utvrdi se njegova ispravnost i oštećenje – dotrajali i oštećeni delovi zamenjuju se novim. Sve klizne površine i zaptivni prstenovi podmazuju se molibdenskom mašću. Po utvrđenoj defektaži i otklanjanju oštećenja pristupa se sastavljanju regulatora. Po sastavljanju, regulator pritiska se ispituje i podešava na zadate parametre, kontrolišući ga preko montiranog etalonskog manometra. Prilikom servisiranja regulatora koristi se alat koji ne varniči.

99

AG 1 ± 1% od podešenog pritiska.5 ± 2.16. aktiviranja protiv porasta pritiska i aktiviranja protiv smanjenja pritiska. Slika 5. Shema delovanja sigurnosno zapornog ventila direktnog dejstva Sigurnosno zaporni ventili mogu biti direktnog i indirektnog dejstva. AG 15 ± 15% od podešenog pritiska. Shema delovanja i sastavni delovi ventila prikazani su na slici 5. AG 2. Područja aktiviranja protiv smanjenja pritiska: AG 30 ± 30% od podešenog pritiska. Područja aktiviranja pri porastu pritiska: AG 10 ± 10% od podešenog pritiska.5% od podešenog pritiska.5. AG 5 ± 5% od podešenog pritiska. Ponovo se mogu aktivirati samo ručno. Sigurnosni zaporni ventili Uređaji koji se ugrađuju u sklopu gasnih instalacija radi zatvaranja protoka gasa kada pritisak odstupi od zadate vrednosti područja regulacije ventila. AG 5 ± 5% od podešenog pritiska. Standardom su propisana područja ’’AG’’.2. 100 .15.VII 5. Konstrukcija Sigurnosno zaporni ventili su tako konstruisani da u slučaju pucanja membrane aktiviraju pomoćni uređaj i sigurnosno zaporni ventil pouzdano zatvori protok gasa.

pregled spoljnog stanja sigurnosno zapornog ventila i statusa otvoren/zatvoren. 2. svodi se na: . Ako u jednom od tri slučaja ne ’’odradi’’.izveštavanjem nadležnog lica o stanju sigurnosno zapornog ventila sa lica mesta.1 = 1. 3.65 bar Provera se izvodi na taj način što se veštački poveća izlazni pritisak iza regulatora do vrednosti pritiska koji je potreban za aktiviranje sigurnosno zapornog ventila.5 bar.kontrolu propuštanja na spojevima. što u primeru iznosi 1.podnošenje pismenog izveštaja o sprovedenim postupcima na sigurnosnom zapornom ventilu.5 + 1.5 x 0. Shema delovanja lomnog ventila kod tečnog naftnog gasa: 1.Slika 5. smatra se da je sigurnosno zaporni ventil dobro uregulisan. . izvršni organ.vođenje evidencije o stanju sigurnosno zapornog ventila. Ako sigurnosno zaporni ventil izvrši (’’odradi’’) svoj zadatak.65 bar. na primer 1. 4. telo ventila. Sigurnosno zaporni ventil treba da zatvori protok gasa kroz instalaciju kod naših merno-regulacionih stanica kada pritisak poraste za 10% od pritiska otvaranja sigurnosno odušnog ventila (ispusni ventil sigurnosti). .16. . 101 . Ako u svim slučajevima ’’odradi’’. Ako je pritisak otvaranja sigurnosno odušnog ventila. . sigurnosno zaporni ventil podleže popravci. sedište ventila. opruga Rukovanje Rukovanje sa sigurnosno zapornim organom u procesu nadzora i kontrole transporta gasa koje sprovode neposredni rukovaoci instalacija. onda se sigurnosno zaporni ventil nareguliše tako da zatvara protok gasa kada iza regulatora poraste pritisak iznad: PSZC = PSOV + PSOV x AG10 = 1.fizičko blokiranje zatvaranjem zapornog organa ispred i iza regulacione linije. . pri tom stanju naregulisanog pritiska se ponovi njegova provera najmanje tri puta.

. Slika 5.abrazija čepa. .propuštanje gasa zbog naslaga nečistoće na sedište ventila i na kliznim površinama. Ostali kvarovi se isključivo otklanjaju zamenom. sa tegom) i 2. Preventivno održavanje sprovodi se kroz postupke nadzora i kontrole i redovnim servisiranjem.slabljenje ili pucanje opruge cilindričnog zatvarača.Održavanje Sigurnosno zaporni ventili (SZV) podležu preventivnom i korektivnom održavanju.deformacija ili pucanje membrane upravljačkog organa. . 3.17.oštećenja osovine za blokiranje i deblokiranje usled rukovanja. Najčešći otkazi kod ovih ventila i upravljačkog mehanizma prouzrokovani su prisustvom nečistoća u gasu. poklopac kućišta. 5. Sigurnosno-odušni ventil (SOV) To su uređaji kojima se procesni sistemi i instalacije koje rade pod pritiskom obezbeđuju od nekontrolisanog porasta pritiska (preko granice radnog odnosno dozvoljenog pritiska).pucanje klackalice usled naglog povećanja pritiska ili druge mehaničke sile. sedište ventila 102 . direktnog dejstva (opružni. Konstrukcija Upotrebljavaju se uglavnom dva tipa konstrukcije SOV: 1.6. . zavrtanj za oslanjanje opruge i podešavanje.oštećenje zaptivnih prstenova usled dotrajalosti i mehaničke nečistoće. Sanacija otkaza zbog naslaga nečistoće na sedištu i kliznim površinama se vrši odstranjivanjem naslaga. membranski. sedišta i prstenaste vođice zatvarača. 2.2. 6. poklopac ventila. zaptivka. 8. 9. 7. 5. membrana. 4. izvršni sklop. opruga. kućište. . Membranski SOV: 1. Kvarovi zbog kojih se mora vršiti direktno i korektivno održavanje su: . . indirektnog dejstva.

opruga. 9. 7. ventil V. otvor za ispuštanje gasa S. 8. 11. komora odušnog ventila B. izvršni organ O. ručica. cevni nastavak Kod ventila sa direktnim dejstvom izvršni organ se pomera pod direktnim dejstvom opruge ili tega. 2. čep. sisak za pražnjenje (ispuštanje) gasa G. 9. regulacioni zavrtanj. 5. SOV indirektnog dejstva: 1. 5.18. zavrtanj za regulaciju opruge R. pneumatska). Slika 5. Kod ventila indirektnog dejstva podešavanje se vrši tako što se u ulaznom delu odušnog ventila instalira jedinica koja može da proizvodi pritisak. 8. opruga M1. Sa ventilima sigurnosti se rukuje pažljivo. 4. komora A. 7. 4. a kod ventila sa indirektnim za pomeranje izvršnog organa koristi se pomoćna energija (npr. telo.19. 2. membrana odušnog ventila D. bregasta osovinica. Opružni SOV: 1. Kod ventila direktnog dejstva sa tegom podešavanje pritiska aktiviranja (ispuštanja) vrši se promenom težine tega ili dužine poluge na kojoj je teg.Slika 5. opruga M Rukovanje Rukovanje se svodi na njegovo podešavanje. 10. klip. zaptivač klipa. pri 103 . 3. Kod ventila sa oprugom podešavanje se vrši pritezanjem ili otpuštanjem zavrtnja za podešavanje. 6. 6. dijafragma D1. 3. sve u zavisnosti od konstrukcije.

oštećenja sedišta pečurke zbog abrazije. Održavanje SOV podleže preventivnom i korektivnom održavanju. Merenje protoka obavlja se tako što struja gasa pokreće koaksijalno smešteno turbinsko kolo.7.gubitak krutosti opruge. kao što su prirodni gas. takozvani gasomeri.2. glavnih snabdevačkih stanica i drugih primopredajnih mesta.ventil ne otvara na podešenoj vrednosti: proveriti oprugu i zapeklost sedišta.turbinski. odzračivanjem. Pre demontaže se izvrši blokada i rasterećenje linije ili mesta sa kojeg se vrši demontaža. distributivnih stanica.pucanje ili deformacije membrane. . 104 . komprimovani vazduh.5 bar služe turbinska merila protoka čiji se kapacitet protoka kreće od 50-25000 (radnih) m3/h. zaptivni prsten ispod opruge (6) i sam rasteretni ventil.kome ventil ispušta gas (regulator pritiska.2.rasteretni ventil kod ventila sa indirektnim dejstvom stalno propušta: proveriti membranu.7. O ispitivanju i podešenosti pravi se zapisnik od strane akreditovane laboratorije.gasomeri sa mehom. 5. Po otklanjanju nedostataka. Servisiranje SOV-a se vrši posle njegove demontaže.zapeklost naležućih površina zbog dugog neaktiviranja ili uticaja padovima. 5. Ventil sigurnosti se ispituje najmanje jednom u tri godine i posle svake opravke. Ovo merilo se široko primenjuje kod industrijskih kapaciteta. Najčešća oštećenja kod ovih ventila su: . oprugu (11). Najčešći otkazi i način njihovog otklanjanja: . izvrši se odmašćivanje i pregled. Najčešće su u primeni: .) i merač pritiska sa adekvatnom skalom. .ventil stalno ispušta: izvršiti defektažu. etilen. a kod ventila sa indirektnim dejstvom prohodnost impulsnog voda. . vazduh. hidrogen i dr. . butan. Turbinski gasomeri Za merenje većih količina gasa sa pritiskom iznad 0. ventil se ispituje na funkcionalnost i nepropusnost. Ventil se rasklopi na sastavne delove. . cilindar i sl. Merači protoka Na gasovodnom sistemu koriste se za merenje praktičnih ili potrošnih količina gasa.rotacioni i . Standardno merilo protoka gasa sa turbinom je merilo pogodno za sve neagresivne gasove. .1. membrane i zaptivnog prstena ispod opruge (6). propan.

protočni prsten. Turbinski merač gasa proizvođača ''Daniel'' 105 . magnetna spojnica. 4. 3. magnetna spojnica. brojilo Slika 5.20. Na merilima se postavljaju priključci za potrebe prenosa podataka na daljinu. 2. protočni prsten. usmerivač protoka. sklop prenosnih zupčanika. lopatice turbinskog kola.Konstrukcija Osnovni delovi merača su: kućište merača. 7. turbinsko kolo.21. sklop zupčanika. 6. 5. brojač. protočni kanal. protočni kanal. Turbinski gasomer: 1. Slika 5.

Rukovanje Po montaži gasomera. . Rotacioni gasomeri Merila sa rotacionim elementima za merenje su: sa rotacionim klipovima.22). Pošto u gasu ima nečistoća. Pokretanje roto kola sa lopaticama obavlja struja gasa. Zazor između klipova odnosno lopatica i kućišta je zanemarljiv u odnosu 106 . preporučuje se montiranje gasnog filtera ispred merila. pojave dinamičkih udara i vibracija. Cilj ispitivanja gasomera jeste pronalaženje relativnih greški ispitivanog gasomera. a kako su rotirajući elementi uležišteni sa kugličnim ležajevima veoma visoke klase tačnosti izrade.oštećenje drugih rotacionih delova. pri specifičnim protocima vazduha. 5.lom ili deformacija lopatica. baždariti i njihove greške tom prilikom svesti u dozvoljene granice. Konstrukcija Rotacioni gasomer sa osmičastim rotorima je zapreminski gasomer koji preko brojila registruje protočnu količinu gasa u zapreminskim jedinicama pri pogonskim uslovima. Zato je potrebno vršiti povremeno. periodično i kad na to ukažu rezultati praćenja. U struji gasa ne sme biti prašina. Tog principa se treba pridržavati u toku eksploatacije. odnosno gasa.poremećaj i na mernom i prenosnom mehanizmu.2. Podmazivanje turbinskih merila je od izuzetne važnosti za tačnost rada mernog uređaja kao celine. Ti otkazi su: . tečnosti ili stranih tela koji mogu izazvati štetu na turbinskom merilu ili štetu u mehanizmu. Kako se od merila protoka gasa sa turbinom zahteva izuzetna tačnost.oštećenje ležišta osovine turbinskog kola.7.2. U slučajevima kada gasni tok nije čist. Održavanje Najčešći otkazi kod ovakvog merača proizilaze zbog prisustva čvrstih i tečnih čestica u gasu. plansko podmazivanje ležajeva. odnosno punjenjem instalacije gasom. Merači podležu preventivnom i korektivnom održavanju kroz preduzimanje odgovarajućih mera i aktivnosti. mokri gasomeri i gasomeri sa osmičastim rotorom (slika 5. Merilo protoka podleže kontroli svake pete godine u akreditivanoj laboratoriji. . isti se uvodi u autonomni rad laganim upuštanjem gasa. Pri upuštanju je važno da se to ne radi naglo zbog dinamičkih udara na osetljivo turbinsko kolo. potrebno ih je. Tekuće rukovanje odnosi se na periodično očitavanje stanja brojača i praćenja ispravnosti rada. Protok gasa kroz roto merač se meri u segmentima koje zahvataju klipovi odnosno lopatice roto kola. . ta nečistoća može da ošteti ležajeve i samim tim umanji tačnost rada merila.

22 pojedine pozicije imaju sledeća značenja: 1. Obrtanje roto kola se prenosi mehanički. brojilo. podeoni krug. kalibrisani prostor Rukovanje Rad merača je autonomni i u procesnom smislu sa njim se ne rukuje. 2. sem pri montaži. Slika 5. naročito kada treba da služi kao etalonski na terenu (prenosivi).22. ili na neki drugi način. U isto vreme donji klip se okreće u suprotnom smeru od kazaljke na satu i meri iste količine. lopatica roto kola i kućišta merača. Gornji klip se okreće u pravcu kazaljke na satu.23. na registrator koji pokazuje proteklu zapreminu. 2. osmičasti klip.na protok. 4. telo merača. Oni se karakterišu velikom tačnošću merenja. 3. 5. 3. gas ulazi u prostor između klipova i tela merača. Pri prvom montiranju merača mora se rezervoar za ulje napuniti dok se ulje ne pojavi na staklu za kontrolu nivoa. 107 . Roto merači se proizvode sa veoma malim zazorima između klipova. 4. Slika 5. Kada gornji klip dođe u horizontalni položaj. relativno malim padom pritiska (kod proticanja gasa kroz njih) kao i dosta širokim područjem merenja. demontaži i prenosu. Roto merači sa dva klipa i merači sa roto kolom Svaki put kada se završi jedan obrtaj klipova četiri jednaka segmenta se istisnu. Oni se sabiraju i preko prenosnog mehanizma se iskazuju na registratoru. Nastavljanjem kretanja klipa segment gasa se oslobađa i odlazi u pravcu izlaza merača. Na slici 5. Shema osmičastog rotacionog merača: 1. Ovaj tip merača daje veoma malu razliku u tačnosti merenja merača na početku rada i posle upotrebe od nekoliko godina. fiksni segment gasa je momentalno zahvaćen i izmeren.

Zadnja komora je sada prazna.Održavanje Merači podležu preventivnom i korektivnom održavanju. Potpuni ciklus rada ovih merila se odvija kroz četiri faze (slika 5. sprečavanje vibracija i stalno podmazivanje ležajeva rotora. Servisiranje gasomera vrši se svake 3-5 godine u zavisnosti od veličine i uslova rada. prednji meh je prazan i prednja komora je upravo ispunjena 2. zadnji meh se puni.2. mernog uloška sa polužnim mehanizmom i brojača. 5.Zadnja komora se prazni.7. prednja komora se prazni 108 .pojava povećanog pada pritiska u meraču ukazuje na oštećenje zaptivnog ’’sloja’’ između rotora i komore gasomera (zamena oštećenih ležajeva ili oštećenog dela). .ometanje rada ležajeva ili oštećenje ležajeva zbog prisustva nečistoća (redovna kontrola i zamena oštećenih ležajeva). prednji meh se puni.23): 1. zadnji meh je pun. Najčešći otkazi i način otklanjanja: .3. kao što su otklanjanje nečistoća. Merni uložak se sastoji od četiri komore koje se dobijaju pregrađivanjem dva ograničena prostora sa dve sintetičke membrane i polužnog mehanizma iznad komora koji pretvara translatorno kretanje u kružno. Konstrukcija Merila se sastoje iz: kućišta. Ispitivanje i baždarenje se vrši posle svakog korektivnog održavanja. Preventivno održavanje se sprovodi kroz stvaranje uslova za normalan rad merača. Za pokretanje mehova i mehanizma koristi se energija gasa. Gasomeri sa mehom Gasomeri sa mehovima spadaju u grupu zapreminskih merila protoka i naročito se koriste u domaćinstvima i kod potrošača sa velikim oscilovanjem potrošnje (merno područje 1:160).

4. Odnos ventila i mehova u toku jednog kompletnog ciklusa rada merača sa mehovima 1. zbog onemogućavanja pojave varnice i havarije izazvane statičkim elektrecitetom. prednji meh je napunjen i prednja komora je ispražnjena 4. a meh (2) u zadnjoj komori. Zapremina u zadnjoj komori izvan meha je sasvim puna (1). Rukovanje Rukovanje sa ovom vrstom gasomera vrši se samo pri montaži i demontaži. Meh u prednjoj komori (3) je napunjen a zapremina izvan meha (4). Zadnja komora se puni. deformacija mehova i zastoji na mehanizmu brojača.23. a meh (3) u prednjoj komori. Održavanje se svodi na redovno praćenje i kontrolu rada. U prednjoj komori meh je prazan (3) a deo zapremine izvan meha je upravo napunjen (4). Zapremina izvan meha u zadnjoj komori je prazna (1). Dok se meh u zadnjoj komori puni (2) dotle se prazni zapremina zadnje komore izvan meha (1). Pri utvrđivanju netačnosti merenja. kao i kod drugih elemenata. a skinuti šalje 109 . zadnji meh je prazan. meh u zadnjoj komori je pun (2). prednji meh se prazni i prednja komora se puni Slika 5. u prednjoj komori. U prednjoj komori zapremina izvan meha (4) se puni. zadnji meh se prazni. Pri demontaži naročito treba voditi računa da se izvrši premeštanje ulazno-izlaznih priključaka sa bakarnom pletenicom. se ispraznila. 2. Merač se pušta u rad pažljivim otvaranjem cevnih zatvarača ispred i iza merila. zamenjuje drugim. obično se merač skida. je prazan. Zadnja komora je sada kompletno puna. Meh u prednjoj komori (3) se puni a deo zapremine u prednjoj komori izvan meha (4) se prazni. 3.3. Meh u zadnjoj komori (2) se prazni. se prazni. Zapremina u zadnjoj komori izvan meha se puni. Održavanje Najčešći otkazi kod gasomera sa mehovima: deformacija polužnog mehanizma.

2. 110 . visoka tačnost. Nedostaci ovog tipa merača su: nije potpuno našao primenu u našoj industriji. Ultrazvučni merači iskazuju zapreminu proteklog gasa na osnovu merenja vremena prolaza zvučnog talasa visoke frekvence kroz gas koji protiče. Ultrazvučni merila predstavlja noviji tip merača.4.vrtložna merila i .24.8. Obavezno baždarenje gasomera se vrši svakih pet godina i posle svakog preventivnog održavanja. 5.7. Merno-regulacione stanice Na slikama 5. nema pokretnih delova. nema održavanja.2. Šematski prikaz principa merenja ultrazvučnog merača gasa Prednosti ultrazvučnih merača gasa su: ne zahteva se kalibracija protoka. niski troškovi eksploatacije. nema pada pritiska pri protoku gasa kroz merač. pretvarača instaliranih unutar tela merača i od elektronskog modula.na demontažu i baždarenje.26 prikazane su sheme merno-regulacionih stanica. veliki opseg. Ostali gasomeri Primenjuju se u svetu: . On se sastoji od tri osnovna dela: tela merača.25 i 5. niski troškovi instaliranja.ultrazvučna merila. Slika 5. 5. osetljiv je na buku koja se stvara u regulatorima.

Preko glavne merno-regulacione stanice snabdevaju se pojedina distributivna područja ili veći potrošači.25 je dat šematski prikaz jedne glavne merno-regulacione stanice. U njima se redukuje pritisak. a može i za svrhe primopredaje između transportera i distributera odnosno potrošača). sa radnog pritiska u magistralnom ili razvodnom gasovodu (30-112 bara) na distributivni pritisak (112 bara) i meri protok (ovo merenje služi za svrhe vođenja procesa transporta i distribucije.25. Shematski prikaz glavne merno-regulacione stanice za prirodni gas Na slici 5.Slika 5. 111 .

26. Ova stanica služi za sniženje pritiska sa nivoa koji vlada u distributivnim vodovima (3-12 bara) na pritisak koji propisi nalažu za bezbedno vođenje gasa unutar kruga i hala potrošača. 112 . zvanično mesto merenja. Shematski prikaz glavne merno-regulacione stanice industrijskog potrošača Na slici 5.Slika 5. za obračun primljenih količina od distributera. Ova stanica je obično i merna tj.26 je dat šematski prikaz jedne merno-regulacione stanice industrijskog potrošača.

Konstrukcija Ukupnu opremu koju poseduje jedna merno-regulaciona stanica možemo svrstati u sledeće grupe: oprema oprema oprema oprema oprema oprema za za za za za za prečišćavanje gasa.kontrolu isticanja gasa ručnim detektorom ili sapunicom. statusa slavina na impulsnim vodovima korektora i plombe. merenje protoka i ostalih parametara.kontrolu položaja zapornih cevnih zatvarača i stanje plombi na obilaznom vodu merila gasa. tako da se u našim uslovima (za sada) pribeglo jeftinijoj varijanti koja obuhvata samo daljinsko nadziranje nad radom. na način i po postupcima predviđenim kod tih elemenata.vizuelna provera rada kotla i sistema za zagrevanje. dosad uglavnom na glavnim mernoregulacionim stanicama (GMRS).antikorozionu zaštitu. .drenažu filtera i kondenz lonca.kontrolu ulazno-izlaznih parametara gasa i nosioca toplote. redukciju i regulaciju pritiska i protoka.opšteg stanja.oštećenje zida cevi. U naseljenim mestima ova kontrola se sprovodi nedeljno. .statusa i funkcionalnosti cevi zatvarača. zatvaranje i otvaranje vodova (cevni zatvarači). Održavanje Merno-regulaciona stanica ima status nadzemnog objekta na gasovodnom sistemu i ograđena je. Objekat MRS podleže preventivnom i korektivnom održavanju. Procedura sprovođenja kontrole opšteg stanja obuhvata: .kontrolu stanja termometra i manometra. Preventivno održavanje obuhvata kontrolu: . . . zagrevanje gasa. . .kontrolu stanja sredstva protivpožarne zaštite. zaštitu od prekomernog pritiska (sigurnosna oprema). . . a van naselja dvonedeljno. Unutrašnjost ograde predstavlja zemljišnu zonu i svi radovi u njoj podležu zaštiti od požara i eksplozije. Daljinsko upravljanje vrši se preko telemetrijskog centra i taj način upravljanja je jako skup. Rukovanje Upravljanje radom stanice vrši se daljinski i ručno. Korektivno mehaničko održavanje GMRS i MRS svodi se na korektovno održavanje njihovih elemenata i oštećenja cevi. . . korektora.vizuelna kontrola rada merača. . . Generalni remont stanice vrši se godišnje – kao remont regulacione i sigurnosne opreme.status ventilacionih otvora.vizuelni pregled stanja uređaja i opreme. 113 .

Principi rukovanja i održavanja cevovoda obuhvataju: .pregled obilaskom sa vozilom. .2. Početna situacija je da su svi zaporni organi i uređaji u zatvorenom položaju.puštanje u rad. .pregled iz vazduha. Cevovodi Cevi.5. Isključivanje iz rada.isključivanje iz rada. radi provere i ispuštanja eventualno zaostale nečistoće i kondenzata. . kondenz posude. čime se želi zaštita zainteresovanih strana.pregled pešačkim obilaskom. • Rukovanje cevovodima u radu Rukovanje cevovodima u toku rada (transporta) svodi se na manipulaciju sa cevnim zatvaračima. • Nadzor nad radom i stanjem cevovoda Pregledi cevovoda u funkciji kontrole rada i preventivnog održavanja. . . .laganim otvaranjem cevnih otvarača po deonicama i odzračivanjem deonice cevovoda na pripadajućem sekcijskom ili blok ventilu. . mogu da se vrše na sledeći način: .posuda za skupljanje kondenzata.utvrđivanje ispuštanja gasa. odnosno obustavljanje transporta može se vršiti samo u okvirima zakonske regulative. Eksploatacija cevovoda i preventivno održavanje • Puštanje u rad Puštanje u rad se vrši po prijemu cevovoda. . Puštanje u rad otpočinje: . .uočavanje građevinskih i poljoprivrednih aktivnosti. u užem smislu gasovod za transport i distribuciju gasa.uočavanje promene na delovima: cevovoda. Pregledom se nadzire i kontroliše: .laganim punjenjem gasovoda gasom i kontrolisanjem prisustva gasa na odzrakama.stavljanje cevovoda van upotrebe.praćenje napunjenosti preko pritiska i manometara na nadzemnim objektima ili priključcima i dreniranje cevovoda i uređaja na njemu. oznaka statusa sa blok ventila. po statusu uključen-isključen odnosno deonica je ’’uključena’’ ili ’’isključena’’.nadzor nad radom i stanjem cevovoda. 114 . čistačkih mesta i . čistačka mesta za unutrašnje čišćenje i sekcijski cevni zatvarači integrisani ili povezani u jednu međuzavisnu funkcionalnu celinu čine cevovod.9. cevni zaporni zatvarači.promena vegetacije na trasi zbog ispuštanja gasa i prirodnog rasta. fitinzi. . blok stanice.

a gasa i kondenzata pri korektivnom održavanju cevovoda i uređaja.sapunicom na nadzemnim delovima cevovoda. Gas ’’suši’’ prekrivni sloj zemlje i stvara nepodobne uslove za razvoj biljke koja menja boju i suši se. oštećenje mehanizma i indikatora položaja i .prenosnim detektorima gasa. . kao što su: . . .oštećenje antikorozione zaštite.vodi za dreniranje filtera. Ispust taloga kondenzata nije dozvoljen u otvoreni prostor i on se ispušta u za to predviđene zatvorene prostore ili pokretne cisterne.oštećenja cevovoda. Čišćenje gasovoda vrši se periodično i pri: izgradnji novih gasovoda. pojavi tečne faze u gasovodu zbog nedovoljne pripreme gasa u degazolinažama i 115 . Kontrola statusa i spoljnog stanja uređaja i cevovoda obavlja se vizuelno i manuelno i utvrđuju se nedostaci. Na trasi cevovoda kontroliše se prirodni rast i razvoj vegetacije jer rastinje sa dubokim i jakim korenom i žilama može ošteteti ne samo izolaciju nego i gasovod. .kontrolom atmosfere u zaštićenim cevima kod prolaza. Pri pražnjenju kondenzata uzimaju se uzorci radi utvrđivanja porekla uzroka nastanka štetnog kondenzata. gasnog kondenzata i vode može se vršiti samo na mestima izgrađenim za tu svrhu preko cevnih zatvarača. . isti se prazne.vizuelno iznad cevovoda koji prolazi ispod vode.. . To ispuštanje se može vršiti na: . pri čemu se čisti unutrašnja površina od naslaga na zidovima i sadržaja kondenzata i vode. ulubljenja. . ogrebotone i sl. isterivanju vode zaostale pri ispitivanju gasovoda na čvrstoću. Ispuštanje gasa.kontrolom vegetacije. . propuštanja.funkcionalno stanje cevnih zatvarača i moguća oštećenja. .ispusnim vodovima kod sekcijskih i blok ventila.kontrolom atmosfere gasnim detektorom u bušotinama napravljenim šipkom u zemlji iznad gasovoda.ispusnom vodu SOV i . Pražnjenje i čišćenje cevovoda Tokom eksploatacije cevovoda.kontrolom pada pritiska na deonicama koje se mogu privremeno izolovati i blindirati. .Promena vegetacije iznad i u zoni gasovoda pojavljuje se na mestima ispuštanja gasa.funkcionalnost oštećenja na čistačkim i blok stanicama i drugim uređajima.čistačke kutije i kondenz lonca. . Ispuštanje kondenzata se vrši periodično. Promene na cevovodu i delovima cevovoda uočavaju se i kontrolom ispuštanja gasa koji se vrši: .manometarskim slavinama.

zatvori se odzračni vod i proveri da li pritisak raste u kutiji. operater-korisnik-javne regionalne službe. u kutiju se postavi odgovarajući čistač (kracer) i pomoćnim alatom se gurne napred mimo priključka 6 i prve rasteretne slavine. Praktično čišćenje otpočinje i vrši se sa otpremne čistačke stanice na sledeći pojednostavljeni način: na čistačkoj odašiljačkoj stanici pri transportu gasa otvorena je samo kuglasta slavina (pozicija 4 na slici 5. otvori se odzračni vod kutije preko slavine na tom vodu i rastereti se kutija od pritiska. zatvore se male slavine na bajpasu kutije. proveri se stanje prisutnosti gasa u čistačkoj kutiji postavljenjem manometra na slavinu za kontrolu pritiska. Odašiljačka čistačka stanica 116 . odnosno da li slavine pozicija 3 i slavina na priključku 6 i rasteretne male slavine na kutiji dobro drže. preko osigurača i mehanizma za otvaranje. Čišćenje gasovoda zahteva solidnu pripremu i koordinaciju svih subjekata u lancu. Čišćenje gasovoda vrši se na osnovu detaljnog uputstva za svaki konkretan slučaj. na taj način se kracer pomeri do slavine 3 i izjednače pritisci ispred i iza njega. po rasterećenju kutije.- odstranjivanju drugih sadržaja u cevovodu. a zatvori slavina 4.27. kao i zatvarač kutije. preko malih slavina na kutiji za manipulaciju. Slika 5. dok su sve ostale zatvorene. zatvori se poklopac kutije i proveri stanje osigurača. otvaranjem dve krajnje slavinice. lagano otvori slavina 3 i slavina na priključku pozicija 6.27). otvori se ponovo odzraka na kutiji i tek po rasterećenju pritiska sme se otvoriti poklopac kracerske kutije sa velikim oprezom. uvodi se gas iza kracera. lagano se otvori slavina i konstatuje se pritisak.

stvarnoj i računskoj.zbog opasnosti ua gasovod ili okolinu ili . Manipulacijom sa gasom.trajne zabrane korišćenja od strane nadležnog organa. reguliše se proticanje gasa preko slavina na priključku 6. a da se komfor krajnjih korisnika ne poremeti. Kracer grebač i inspekcijski kracer U toku čišćenja vodi se računa o statusima zapornih organa na blok ventilima. .sastavu uzetog kondenzata (ako je uzorkovan).prestanka potrebe za transportom (preseljenje potrošača). tako da brzina kracera bude 2-5 m/s. O kracovanju se obaveštavaju krajnji korisnici zbog pripravnosti za eventualni nenamerni zastoj u isporuci. na pokazivaču prolaska kracera pozicija 5. 117 . konstatuje se prolaženje kracera.brzini kretanja čistača.28. na otpremnoj stanici i odašiljanju kracera. sve se vraća u prvobitini status.dotrajalosti. O čišćenju se pravi izveštaj u kojem se naročito daju podaci o: . . manipulacija prijema kracera u prijemnoj stanici je slična. . Postupak stavljanja van upotrebe na određeno vreme i zbog opravdanih razloga vrši se snižavanjem pritiska i potrošnje gasa iz njega na pouzdanu vrednost i pouzdanom blokadom ulazno-izlazno cevnih zatvarača. samo što se odvijaju u obrnutom redosledu u odnosnu na odašiljanje. • Stavljanje cevovoda van upotrebe Može se vršiti na određeno vreme i na trajni period.sadržaju kondenzata i nečistoća. a sve prema konkretnom uputstvu za svaku instalaciju. Osetljivost sistema kracovanja je naročito zbog toga što se izvodi u pogonskim uslovima. .- kracer se potiskuje napred. Slika 5. blagovremenom dreniranju kondenzata iz skupljača i na prijemno čistačkoj stanici.stanju oštećenosti čistača. Stavljanje gasovoda van upotrebe vrši se zbog: . .

oslobodi od gasa. krajevi gasovoda se bezbedno blindiraju. pre svega. Korektivno održavanje cevovoda Obuhvata rekonstrukciju i sanaciju cevi i drugih integrisanih delova cevovoda. Pucanje gasovoda i integrisanih elemenata se ređe dešava i one su posledica. Najčešće se oštećuje mehanička izolacija te se na tom mestu ubrzava proces korozije i nastaju perforacije. a šahtovi zatrpaju. Do stvaranja takvih uslova. 118 . naročito kod perforacija. O gasovodu stavljenom van upotrebe vodi se evidencija i u katastru podzemnih instalacija. Kada se deo cevovoda iz bilo kojih razloga menja ili izmešta. primenjuju se tehničke mere sanacije. novi deo cevovoda treba da bude od cevi ili delova cevi istog ili boljeg kvaliteta i iste ili veće debljine zida. a u poslednje vreme i plastični materijali u obliku višeslojnih obujmica. skrivenih grešaka ili neispravne montaže.29. izvrši se njegovo ispiranje i odstranjivanje mogućnosti da se u njemu stvori eksplozivna smeša. Slika 5. kada se za to stvore uslovi (ili odmah po pravu prečeg). Isto važi i kada se mehaničko ili koroziono oštećenje ili propuštanje – perforacija sanira isecanjem oštećenog cilindričnog dela cevi i zamenjuje novim zdravim komadom. • Otklanjanje oštećenja cevovoda Oštećeni delovi se skoro po pravilu zamenjuju novim. kao što su razni čepovi i obujmice. Primer obujmica pri sanaciji cevi • Najčešći otkazi cevovoda Proističu iz spoljne degradacije pri građevinskim aktivnostima u okruženju i korozionog dejstva.Postupak - se sprovodi na sledeći način: predmetni gasovod se blokira pratećim cevnim zatvaračima. predmetni gasovod se rastereti pritiska.

Kompresorske stanice su objekti sa stalnom ljudskom posadom i sa stalnom telekomunikacionom vezom.prevelika brzina.2.5 D ali ne manja od 1 m. U novije vreme. . Zamenjeni deo cevovoda treba da se ispita na čvrstoću i nepropustljivost.klipni kompresori. pregrevanja rashladnog sredstva ili pada njegovog pritiska. postoje skoro svi tipovi gasnih uređaja. kompresorske stanice se mogu definisati kao sistemi sa daljinskim nadzorom.10. . a pre spajanja na matični cevovod. Ispitivanje se vrši na pritiscima zahtevanim za novi cevovod postavljen u istoj lokaciji. 5. zatvaranje gasa i isključenje električne energije rukuje sa najmanje dva mesta. Kompresor mora biti zaštićen od određenih preopterećenja. Ispitivanje prelaza vrši se pre postavljanja i po postavljanju. Rastojanje obodnog zavara od sledećeg najbližeg obodnog zavara na cevovodu treba da bude najmanje 1.da se uređajima za zaustavljanje rada. opreme i instalacije. odnosno upravljanje i nadzor se može obavljati iz upravljačko-kontrolnog centra. . najčešće se nalaze: .da zaustavi rad kompresora i gasnih instalacija i da prekine dovod električne struje u kompresorsku stanicu. Na transportnom sistemu za gas.Najmanja dužina novog cilindričnog dela cevi treba da bude 1. osim za električna kola koja služe za osvetljenje u slučaju opasnosti i električna kola čije delovanje može smanjiti mogućnost oštećenja postrojenja.habanje i oštećenje usled pregrevanja ulja. od kojih jedno mora biti izvan požarne zone. Slika 5. Funkcionalne sheme centrifugalnog i klipnog kompresora 119 .30. a koja mora ispuniti sledeće uslove (u našem slučaju ovo važi za stanice koje imaju veću snagu od 735 kW): . Kompresori i kompresorske stanice Kompresorske stanice predstavljaju najsloženije objekte funkcije transporta i održavanja.prejake vibracije. u kojima pored kompresora.centrifugalni kompresori i . . niskog pritiska ulja. kompresorska stanica mora imati sistem za zastavljanje rada stanice. kao što su: . Ispitivanje se vrši na ispitnim sekcijama nakon postavljanja. U slučaju opasnosti.da zatvori dovod gasa u stanicu i odvod gasa iz stanice i da ispusti gas iz sistema stanice kroz ispusnu cev.5 D ali ne manje od 1 m.

31. 120 . 20. sedište ventila sa ostalim uređajima. Slika 5. bregasta osovina. 5. U savremenim kompresorskim stanicama upravljanje i rukovanje je automatizovano u onoj meri koju dopuštaju uslovi rada. a rukovanje kompresorima vrši se prema uputstvima proizvođača. 14. potrebno je prekontrolisati stanje na glavnim i pomoćnim sistemima: . tako da oni budu spremni za rad i sa predviđenim parametrima. izduvni gasovi – kolektor Pri prvom puštanju u rad novog motora ili posle generalnog remonta.ispusno-odušni sistem.recirkulacioni sistem. plutajući zaptivač. zbirni dovod vazduha. zupčasti prenosnik za pokretanje motora. cevni dovod goriva. kućište motora. postolje. dok se rukovanje instalacijom kompresorske stanice vrši prema uputstvu izvođača radova (montaže). 4.glavni gasni sistem.pomoćni gasni sistem. Izgled i podsklopovi klipnog kompresora i gasnog motora: 1. 17. . njegovim prvim ili procesnim puštanjem u rad. 22. klip motora. poklopac glave motora.Rukovanje kompresorima i kompresorskim stanicama Rukovanje kompresorima i kompresorskim stanicama poverava se kvalifikovanim specijalistima. . cilindar kompresora.stanje filtera za vazduh. ventil za ubrizgavanje goriva. cilindar za hlađenje. 6. 2. ’’O’’ zaptivke. ventil motora. 13. 15. 11. brisač za ulje. 21. vođica ukrsne glave. . Pre početka direktnog rukovanja sa kompresorom. 16. 12. revizioni otvor. 8. 7. 3. 19. ventil kompresora. 10. 9. Na primeru klipnog kompresora sa gasnim motorom informativno će se pokazati princip rukovanja. ukrsna glava. klipni prstenovi. 18. mora se na njemu proveriti: .

aktivirati diferencijalne manometre na gasnim kolektorima.- stanje filtera za podmazivanje. proveriti sve priključke za gorivi gas. 121 . podmazati vođice usmenih i popisnih ventila. postaviti prekidač za paljenje u položaj otvoren (ON) dok se cevni zatvarač za gorivi gas i dalje drži u položaju zatvoreno (OFF). Sada je motor spreman za puštanje u rad i može se startovati na sledeći način: . ulje.otvoriti slavinu za dovod vazduha.komande motora pripremiti za start. vodu i sl. i po potrebi pritegnuti. proveriti ili dopuniti sistem vode za hlađenje. sem za gas. ručno pokrenuti motor da bi se uverili da on može nesmetano raditi. a ručicu slavine za dovod gasa. proveriti i napuniti sistem za podmazivanje. . a na slavini za regulaciju pogonskog gasa podići polugu u poziciju start. a cevni zatvarači moraju biti u radnom položaju.

može takođe biti uzrok paljenja eksplozivnih smeša. Specifičnost ove oblasti se ogleda u tome što se kod električnih instalacija i opreme kod gasovodnih sistema mogu pojaviti ugljovodonici koji se transportuju i distibuiraju (instalacija i uređaji u posebnoj atmosferi – rad i održavanje istih). Ove pojave su elektromagnetnog porekla pa se eliminisanje uzročnika paljenja vrši elektrotehničkim principima primenjenim na projektovanje i održavanje gasovodnih objekata. Primenu rešenja uzrokuju i ekonomski faktori (ne primenjivati skupa rešenja bez tehničko-tehnološke nužde).elektromotorni pogoni (kompresori i pumpe).različite vrste davača. Zato je važno klasifikovati prostore koji su ugroženi eksplozivnim smešama. . itd. potrebnih za praćenje i upravljanje sistemom. 122 .VIII 6. delovi motora). Primena električnih uređaja i instalacija mora da bude bezbedna. električne uređaje posebne izrade kao i obraćanje pažnje na fizičke pojave koje kod običnih instalacija nisu od značaja (pojava statičkog elektriciteta naprimer). U svom normalnom radu to je oprema ili njeni delovi koji normalno varniče dovoljnom energijom da se eksplozivna smeša upali (sklopke. Sve ovo ukazuje na posebne propise i tehničke uslove za izvođenje elektroinstalacije – to uslovljava kvalitetnije izvođenje. za rana merenja i regulacije. ELEKTROINSTALACIJA Potreba za električnim instalacijama i uređajima na gasovodnom sistem je višestruka: . prisustvo fizičkih pojava kao što su statički elektricitet ili električna pražnjenja atomosferskog porekla (munja). Kada nema prisustva komercijalne električne energije (električnih napojnih uređaja i opreme). . Najčešći uzrok paljenja (požar. Potencijalno opasne havarijske situacije se mogu javiti na opremi (preskok prenapona na armaturi uređaja) ili na instalacijama (struja i napon greške kratkog spoja ili zemljospoja). odnosno da se odrede takozvane zone opasnosti. eksplozija) određenih gasovitih smeša može dati elektrooprema u svom normalnom radu ili prilikom njihove havarije.osvetljenje.

1. Osnovna načela se obično daju standardima.1. Zona bezbednosti predstavlja prostor u kome nije moguće prisustvo smeša zapaljivih gasova i vazduha. Univerzalni model se retko može napraviti za bilo koju tehnologiju. Zona opasnosti 2. Zona opasnosti 0. primarni. Primer: okolina prirubnica. sekundarni i višestruki) i ventilacija (prirodna i prinudna). Zone opasnosti su delovi ugroženog prostora. To je prostor u kome je primena elektroinstalacija i opreme moguća uz uobičajenu kvalitetnu izradu i uslove koje nalaže pravilo struke i pozitivni propisi. zonu 0 prate zone 1 i 2. Sistemi mreža Prema JUS/IEC standardima sistemi niskonaponskih mreža se označavaju sa dva slova od kojih se prvo odnosi na uzemljenje nule transformatora sa kojih se napaja mreža. Prostor u kome je učestanost i trajanje eksplozivnih smeša veoma veliki. Primer: okolina odušnih otvora gasovoda. 6. Prostor u kome je učestanost trajanja eksplozivnih smeša veoma mala i nije predviđena normalnim tehnološkim procesom.6.2. a zonu 1 prati zona 2.2. To je zapravo deo prostora u kome tehnološki proces dozvoljava prisustvo eksplozivnih smeša tokom normalnog rada u dužem periodu. prostorno. Zona opasnosti 1. Električne instalacije u zonama opasnosti 6. a drugo na uzemljenje potrošača priključenih na mrežu. Primer: rezervoarski prostor. Može se desiti i trajati kratko (nekoliko puta godišnje i trajati par sati). Zone opasnosti U praksi se prilikom određivanja zona moraju sagledati svi faktori i usvojiti određena metodologija koja podrazumeva redosled analiza pojedinih faktora koji određuju prostornu granicu zona. 123 . Prostor u kome je učestanost i trajanje eksplozivnih smeša očekivano. Moguće je prisustvo smeša u normalnom radu jer ga tehnološki proces dozvoljava. Na određivanje zona najviše utiču izvori opasnosti (trajan. Klasifikuju se prema koncentraciji i vremenskom trajanju eksplozivnih smeša. Po pravilu.

Ako kablovski pribor nije ispitan za odgovarajuću zaštitu i zonu ne sme se upotrebiti izvan zone sigurnosti. Ukoliko se kabl ne polaže u zemlju ili peskom ispunjenu cev ili ni na koji način nije zaštićen od požara. plastičnim ili gumenim plaštom. Izolovani provodnici se mogu koristiti samo za ožičenje unutar zatvorenih kućišta ili cevnog sistema instalacija. N – nulovanje.2. I – izolovani sistem mreža.2.3. Električni uređaji Postavljaju se u zone što je moguće nižeg stepena opasnosti ili u neugrožen prostor. preko velike impedanse kojom se ograničava struja greške. podrazumeva povezivanje svih provodnih delova potrošača za nulti vod vezan neposredno sa uzemljenom nulom transformatora. nulovanje.1 Oznake znače: T – neposredno uzemljen sistem i sa njim u vezi primenjeni sistemi: zaštitno uzemljenje. ako to dopuštaju tehničko-tehnološki uslovi rada. Svi potencijalni sistemi mreža nisu pogodni za ugrožene prostore. što znači posredno uzemljenje nule transformatora. 6. Posebnost primenjenih sistema mreža ogleda se u pojavi opasnog iskrenja ili zagrevanja izazvanog strujama greške. zajedničko uzemljenje i sl. 6. 124 . Kablovi i izolovani provodnici Za fiksne instalacije upotrebljavaju se kablovi sa metalnim. odnosno indirektnim naponima – indirektni naponi mogu izazvati opasno iskrenje provodnih delova različitog potencijala. mora biti izrađen od samogasivog materijala koji ne podržava gorenje. Kablovi sa spojenim metalnim plaštom ili plaštom od čelične žice bez zaštitnog nepromočivog plašta se ne smeju upotrebljavati.Slika 6.

kontrolisanje eksplozije ako do nje dođe i . gde se prvi N broj odnosi na prodiranje čvrstih tela i prašine. . B i C) u odnosu na maksimalni eksperimentalni bezbedonosni zazor (MEBZ) i minimalnu struju paljenja (MSP). .Exo – uranjanje u tečnosti. a drugi na prodiranje vlage. • prema uslovima montaže uređaj može biti zatvoren. primenjuje se odgovarajući oblik IP NN zaštite. . • prema grupi gasova (A.2.Exs – naročita vrsta zaštite (kombinacija Exe+Exd ili Exd+Exi).Exe – povećana bezbednost. podrazumeva temperature od -20 do 60oC. 6. T6 (od 85 do 100oC). Uređaji planirani za grupu c mogu da se primene i za grupe B i A – obrnuto ne važi.1. a smeše propana i butana klasi T2. . Označavanje i izrada električnih uređaja za ugrožene prostore Svi električni uređaji i komponente.3. kao i smeše propan-butana. . Principi izrade ovih uređaja su u osnovi: .Exq – punjenje peskom. a u industriji II. metan i zemni gas pripadaju klasi T1. Primer: iz navedenog. T5 (od 100 do 135oC). Izbor električnih uređaja • prema oblasti primene: u rudarstvu je oznaka I. a time i najopasniji su gasovi grupe C.Ako se električni uređaji postavljaju u zone opasnosti moraju biti izvedeni u odgovarajućoj Ex izvedbi.Exm – punjenje čvrstim materijalima ili inkapsulacija. . Zavisno od konstrukcije uređaja i primenjene zaštite.eliminisanje prisustva eksplozivne smeše u radnom delu elektrouređaja. ukoliko na samom uređaju nije drugačije navedeno. • prema temperaturi okoline i radnim uslovima. 6.3.Exn – uređaji normalne kvalitetne izrade koji ne varniče. . zatim B i na kraju A. . T4 (od 135 do 200oC).eliminisanje uzročnika paljenja.Exi – svojstvena bezbednost (samosigurnost). . označavaju se sa Ex (prema sadašnjem standardu). 125 . naprimer IP54 znači da je kućište uređaja konstruisano tako da ne dozvoljava prodor prašine i prskajuće vode. određuju se grupe gasova u odnosu na temperaturu paljenja kao: T1 (iznad 450oC). T2 (od 300 do 450oC). osim provodnika. koji se primenjuju u zonama opasnosti. oznaka za zemni gas (metan) je data kao IIAT1.Exp – nadpritisak. najzapaljiviji.Exd – nepropaljivo kućište (neprodorni oklop). oznaci Ex se indeksno dodaju mala slova koja označavaju tip zaštite: . • prema temperaturnoj klasi. Ranija oznaka ovih uređaja na našim prostorima je bila S. metan i zemni gas pripadaju grupi A. poluotvoren i otvoren prostor. T3 (od 200 do 300oC).

oznaka i broj pojedinačnog ispitivanja. a osigurač ne može doći pod napon sve dok kućište nije sasvim zatvoreno. Zaštita od opasnog iskrenja u zonama opasnosti Ne sme se dozvoliti razlika potencijala na uređajima koja može izazvati iskru dovoljne energije da upali eksplozivnu smešu. Elementi za mehaničko spajanje moraju biti učvršćeni tako da se mogu skinuti samo pomoću alata.4. godinu i broj tipskog ispitivanja. Električno spajanje (stezaljke) mora biti izvedeno tako da se pritisak spoja ne prenosi na izolator.Opasnost od napona greške (zavisi od primenjenog sistema mreža). Ex izrade. Priključne kutije moraju biti izvedene u jednoj od vrsta protiveksplozijske zaštite (najčešće Exe).oznaku tipa uređaja. . . materijali moraju biti samogasivi ili nezapaljivi. . Generalno. Kućišta koja sadrže osigurače (razvodni ormari) moraju biti mehanički blokirana. To su: . 6. otporni na zakretanje – spoj mora biti trajan i siguran sa provodnikom.6.naziv proizvođača. tako da se njihova zamena može vršiti samo u beznaponskom stanju. lakih metala (sadržaj Al preko 15%) i plastičnih materijala uz uslov da izdržavaju sva relevantna ispitivanja. sem kablova. . čak i kada nisu posebne. Provodni elementi u izolacionom delu koji služe za učvršćenje provodnog izolatora moraju biti sigurno učvršćeni.proizvodni broj ako se ne radi o uređaju masovne proizvodnje (naprimer razvodne kutije).6. sva elektrooprema i instalacije u zonama opasnosti moraju biti kvalitetne izrade. 126 . Sva električna oprema i uređaji. Uređaji za blokiranje se koriste da se obezbedi osiguranje primenjene vrste zaštite (na otvaraj pod naponom). propisa i naredbi koje se moraju ispoštovati. opremljeni su pločicama sa natpisom koji sadrži: . • • • • • • 6.oznaku. ne mogu se ukloniti delovi blokade bez posebnog alata. Potrebni sertifikati za uređaje primenjene u zonama opasnosti Pravna regulativa nameće niz zakona.dodatne oznake utvrđene standardima za primenjenu vrstu zaštite. .oznaku protiveksplozijskog uređaja sa područjem primene (naprimer Exd II B T3).5. Konstrukcione karakteristike elemenata za spajanje elektroinstalacija i uređaja • Kućišta se izrađuju od konstrukcionog čelika najnižeg kvaliteta. . koji se primenjuju u zonama opasnosti. .standard na kome je bazirana primenjena vrsta zaštite.

Za elektroinstalacije i uređaje smeštene u potencijalno opasnim eksplozivnim prostorima (Ex uređaji). Sertifikati Ex opreme. Fabrički sertifikati opreme i Izveštaji sa nultog pregleda. Poslovi redovnog i vanrednog održavanja elektroinstalacija i uređaja Održavanje ove opreme se može podeliti na kontrolu. akumulatorskim baterijama. • Kontrola Podrazumeva pregled i proveru funkcionalnosti. Održavanje ove opreme podleže pozitivnim. zaprljanost funkcionalnih delova opreme (kontakti). Pri transportu ugljovodonika postoji niz elektrouređaja i elektroopreme koja nije za eksplozivne sredine i nije smeštena u zone opasnosti. Poslovi i postupci održavanja električnih instalacija i uređaja Svaka kompanija ima svoj Pravilnik o održavanju koji sadrži niz radnji koje je potrebno obaviti u toku periodičnih pregleda razvrstanih po obimu poslova i učetanosti obavljanja. nezavisnim izvorom napajanja (dizel agregat) itd. mernom opremom i proverom funkcionalnosti. 6. servisiranje i remonte. popravke i sanacije kvarova. 127 . Uspešno i efikasno održavanje elektroinstalacija i uređaja podrazumeva da služba koja se bavi ovom delatnošću mora da poseduje svu potrebnu dokumentaciju za objekat prilikom preuzimanja objekta na održavanje. odstupanja od uobičajenog rada (treperenja svetiljki) i neispravnost uređaja (električna brojila. Statički elektricitet (provodni delovi moraju biti elektrostatički uzemljeni).7. naprimer). Izveštaji sa nultog pregleda sadrže merenja obavljena na elektroinstalacijama koja se odnose na napojnu mrežu i uzemljenje. nedostatak galvanskih spojeva. Vizuelni pregled: uočavanje mehaničkih oštećenja. Zaštita od atmosferskog pražnjenja (gromobranska zaštita). 6.1. važi posebna zakonska regulativa. svakodnevnog održavanja. invertorima. statičnim prekidačima. Oprema ovog tipa: sistemi besprekidnog napajanja sa ispravljačima. odnosno poseban Pravilnik o održavanju ovakve opreme. Kontrola se obavlja vizuelnim pregledom. Potrebna dokumenatcija: Glavni elektroprojekat izvedenog objekta. Obavlja se periodično i spada u poslove redovnog. opštevažećim propisima koji su uobičajeni za ovu opremu.- Ekvipotencijalizacija (izjednačavanje potencijala tako što se svi metalni delovi povezuju na zajedničko uzemljenje ili na dodatni sistem za izjednačavanje potencijala). Kroz Pravilnik o održavanju se daju postupci i radnje koje se obavljaju tokom periodičnih pregleda ove opreme.7.

Podaci se arhiviraju i putem računara odnosno preko baza podataka istih aktivnosti i parametara. pogone pumpi.Merna oprema: proveravaju se parametri na nultom pregledu – prelazni otpori uzemljivača. tako ni lica na održavanju svojim postupcima ne smeju izazvati havariju. 128 .2. 6. U okviru redovnog održavanja na ovakvoj opremi mogu se vršiti popravke manjeg obima.7. • Popravke i sanacija Ograničen je broj popravki koji se mogu izvršiti na Ex uređajima. ukoliko ima ovlašćenje za rad i održavanje na ovakvoj opremi. Funkcionalne probe: proveravaju se uređaji koje su predviđene za automatski rad. sanacije i remonte elektroopreme). Ovaj remont može da vrši i služba održavanja. otpori galvanskih veza. izveštaja o izvršenim intervencijama.7. Treba naglasiti da se na terenu (na licu mesta) uglavnom vrši kontrola opreme i demontaža i montaža opreme (vezano za popravke.3. • Remont Remont opreme u Ex zaštiti vrši kvalifikovana. kao i za nove objekte. ovlašćena firma (naprimer Radionica za remont). Remont elektroinstalacije može da vrši i firma ovlašćena za izradu instalacija uz uslov eksterne (spoljne) verifikacije – nulti pregled. mernim protokolima itd. Ako popravka ne može da se izvrši na licu mesta vrši se sanacija shodno propisima koji definišu rad na održavanju sa ovakvom opremom. Evidencija o postupcima Evidencija se vrši putem takozvanih ličnih kartona opreme. Kontrola ukazuje na potrebu vršenja popravki ili sanacija na instalaciji i opremi. podešenost termičke zaštite i uređaja za brzo prekidanje struje greške. Posebnosti tehnološkog postupka održavanja elektroinstalacije Posebnost se ogleda u mogućem prisustvu eksplozivnih smeša i kako su instalacije i uređaji izvedeni na takav način da eliminišu uzročnike paljenja. 6. osvetljenje i sl. uglavnom zamena potrošnih elemenata sa originalnim novim delovima ili kompletnih elemenata elektroinstalacija. nakon čega izdaje sertifikat o izvršenom remontu i stavlja oznaku na remontovan uređaj. Sve se ovo arhivira u pisanoj formi (putem obrazaca) tako da kasnije može biti dostupno operativi rada i održavanja ali i inspekcijskim kontrolama.

koncentracija se meri od izvora opasnosti naniže po prostoriji. 6. pristupa se merenju elektroopreme. kontrola ovih uređaja se svodi na vizuelne preglede i evidentiranje svih intervencija izvršenih na njima. Funkcionalna provera se vrši na uređajima ili opremi koja nisu u stalnom radu. Evidentiranje intervencije na uređajima i opremi se vrši obavezno u kartonu koji je otvoren na početku eksploatacije. koji imaju sopstveno napajanje i kao takvi su potencijalno opasni za eksplozivne sredine.8. Zona opasnosti je prostor u kome treba definisati sve moguće postupke i radnje lica na održavanju i rukovaoca.1. vrši se popravka.• Merenje koncentracije eksplozivnog gasa u zonama opasnosti Merenje se vrši posebnim instrumentima koji se nazivaju eksploziometri. Po izvršenom merenju koncentracije. Ako je u pitanju laki gas (metan. Evidentiraju se sve intervencije. kada se dokaže da nema eksplozivnih smeša.2. zemni gas) koji je lakši po gustini od vazduha.8. Vizuelni pregled uređaja. • Merenje otpora (prelaznog otpora uzemljivača) Merenje koje se najčešće radi na objektima. ukoliko nisu posebne izrade. Ako se uoče promene. Praktično izvođenje radova na elektroinstalacijama i uređajima u zonama opasnosti 6. 129 . Električne instalacije u zonama opasnosti Pregled instalacija se svodi na kontrolu mera za zaštitu od opasnog iskrenja kao osnovnog kriterijuma za izvođenje instalacija u zonama opasnosti. a ukoliko su u pitanju teški gasovi (smeše propan-butan). odnosno opreme. 6. koncentracija se meri u gornjim delovima prostorije u odnosu na izvor opasnosti. Uobičajeno je da se svi postupci kontrole obavljaju prilikom periodičnog obilaska. Električni uređaji u zonama opasnosti Znajući da nisu dozvoljene intervencije na električnim uređajima koji se nalaze u zonama opasnosti (Ex). se vrši tako što se proverava da li ima isti izgled kao kod nultog pregleda. Uglavnom se koriste digitalni instrumenti. Oni obično rade u opsegu od donje granice eksplozivnosti do gornje granice eksplozivnosti (za metan od 4 do 12 Vol%) i imaju alarm (zvučni ili svetlosni) za upozorenje o prisustvu eksplozivne koncentracije. osim zamene potrošnih delova originalnim delovima po preporuci proizvođača.8.

hvataljki. Kontrola se vrši posebnim instrumentima (revitaster) koji su obično višefunkcionalni. Merenjem se na svakom merno-rastavnom spoju proverava prelazni otpor uzemljivača pri čemu on ne sme biti veći od 10Ω. • Kontrola podešenosti zaštitnih uređaja za prekidanje stanja greške Ovi uređaji se koriste kako bi što pre prekinuli struju greške u mrežama koje su primenjene u zonama opasnosti.• Kontrola uzemljenja kao zaštita od atmosferskog pražnjenja Kontrola se vrši mernim instrumentom i vizuelno. zemljovoda i uzemljivača. prenapona atmosferskog porekla i prenapona zbog naboja statičkog elektriciteta. 6.8. Kontroliše se merenjem instrumentom i vizuelnom kontrolom.3. Periodičnost kontrole i evidentiranje Periodičnost kontrole je određena pozitivnim propisima za ovu oblast i pravilnikom kompanije koja radi poslove održavanja. Vizuelno se proveravaju spojevi na spoljnom uzemljenju između provodnika. 130 . • Kontrola izjednačenja potencijala Predstavlja obaveznu meru zaštite od opasnog iskrenja nastalog zbog greške na mreži.

Korišćeni manometri moraju da poseduju atest od ovlašćene organizacije za baždarenje da su u potrebnoj klasi tačnosti. osim ukoliko se ne radi o merama koje su neophodne za sprovođenje ispitivanja. ispitivanje na propustljivost vrši se nakon ugradnje.6 a pri ispitivanju na nepropusnost manometri klase 0. Na propustljivost – vazduhom ili inertnim gasom pre ugradnje dela gasovo-da na mestu ukrštanja u trajanju od 1 čas. Ispitivanje gasovoda i MRS na propustljivost i čvrstoću vrši se vazduhom ili inertnim gasom. Manometri koji se koriste prilikom ispitivanja moraju da imaju određenu klasu tačnosti. Mašine i uređaji koji se koriste za ispitivanje moraju da budu opremljeni u skladu sa propisima o zaštiti na radu i u skladu sa njima da se koriste. gasovod mora da se ispita na čvrstoću i propustljivost u celini. Od momenta povišenja pritiska. 131 . bez premazivanja zavarenih spojeva rastvorom sapuna u vodi. uz premazivanje zavarenih spojeva rastvorom sapuna u vodi.IX 7. Ispitivanje na propustljivost obavlja izvođač radova u prisustvu nadzornog organa investitora. 2. nije dozvoljen nikakav rad na gasovodu i u neposrednoj blizini gasovoda. puteva i ulica. Ako montaža dela prolaza gasovoda mora da se vrši iz više sekcija. a pre puštanja u rad. prethodno se ispituju. Delovi gasovoda na prolazima ispod železničkih ili tramvajskih pruga. Deonice koje se polažu ispod železničkih i tramvajskih pruga. ili u deonicama. Nadzemni gasovodi sa radnim pritiskom gasa višim od 6 bara ispituju se na čvrstoću vodom. Pri ispitivanju na čvrstoću koriste se manometri klase 1. puteva ulica i vodenih prepreka moraju da se ispitaju dva puta: 1. Pre ispitivanja ovih delova gasovoda neophodno je da se izvrši 100% radiografsko snimanje zavarenih spojeva. pouzdanom i obučenom radnom snagom. Preduzeće koje sprovodi ispitivanje mora da raspolaže kvalifikovanom. ISPITIVANJE ČELIČNIH GASOVODA Posle zatrpavanja rova.6 ili diferencijalni manometri. pa sve do njegovog sniženja nakon ispitivanja. Ispitivanje se izvodi u skladu sa Tehničkim uslovima za ispitivanje pritiskom cevovoda i opreme. Na čvrstoću i propustljivost – vazduhom ili inertnim gasom pri konačnom ispitivanju celog gasovoda. u trajanju od 24 časa.

nakon stabilizacije pritiska. u gasovodu se održava pritisak konstantnim. trajanje ispitivanja na propustljivost je najmanje 24 časa.3 ⋅ s ⋅ (d 1 ⋅ l 1 + d 2 ⋅ l 2 + . posle čega se pritisak snižava do određene vrednosti za ispitivanje na propustljivost i vrši se pregled gasovoda i armature. date su u tabeli 7.. Stvarni pad pritiska za vreme ispitivanja je: ∆p s = (H 1 + B1 ) ⋅ (H 2 + B 2 ) [Pa] 132 . d2. Vrednosti pritisaka pod kojim se ispituju gasovodi na čvrstoću i propustljivost.0 16. + d n ⋅ l n ) 2 2 2 d 1 ⋅ l 1 + d 2 ⋅ l 2 + . Smatra se da je gasovod sa uspehom izdržao ispitivanje ako stvarni pad pritiska za vreme ispitivanja nije veći od proračunatog po obrascu koji se odnosi na gasovod istog prečnika: ∆p = 0.Gasovodi i MRS ispituju se na čvrstoću tako što se. s (h) – vreme trajanja ispitivanja.1: Tabela 7.32 gde su: ∆p (Pa) – proračunski pad pritiska.5 16. + d n ⋅ l n ⋅ 133.0 24.…ln (m) – dužine deonica gasovoda koje odgovaraju prečnicima di . d1.. l1. proverava se propustljivost navojnih.3 ⋅ s ⋅ 133. drže pod pritiskom najmanje 1 čas. Ako se gasovod ispituje vazduhom.32 d Ukoliko je gasovod sastavljen od deonica različitih prečnika.0 propustljivost 6. d (m) – unutrašnji prečnik gasovoda.0 Podzemni gasovodi svih radnih pritisaka ispituju se na propustljivost na sledeći način: • • gasovod se pod ispitnim pritiskom drži do početka ispitivanja kako bi se izjednačile temperature ispitnog fluida i okoline. Za vreme pregleda i provere rastvorom.. Eventualno uočeni nedostatci ovim ispitivanjima uklanjaju se tek po sniženju pritiska do atmosferskog. dozvoljeni pad pritiska računa se po sledećem obrascu: ∆p = 0. l2.1. Ispitni pritisci na čvrstoću i propustljivost Radni pritisak u gasovodu [bar] Do 6 6 – 12 12 – 16 Ispitni pritisak [bar] čvrstoća 8.…dn (m) – unutrašnji prečnici gasovoda za deonice koje se ispituju.0 12.. prirubničkih i dostupnih zavarnih spojeva rastvorom sapuna u vodi.

Kada pritisak postigne tu vrednost. Nadzemni gasovodi. prirubničkih i navojnih spojeva rastvorom sapuna u vodi. B1 i B2 (Pa) – pokazivanje manometra na početku i na kraju ispitivanja.2. Veličine ispitnih pritisaka Radni pritisak u gasovodu [bar] Do 6 6 – 12 12 – 16 Ispitni pritisak [bar] čvrstoća 8. itd. vlažnost. kao što su: struktura gasovoda. KOROZIJA I ZAŠTITA OD KOROZIJE Gasovodi izrađeni od čeličnih cevi su izloženi razlčitim hemijskim. pri čemu pad pritiska ne sme da pređe 1% početne vrednosti.0 16. U karakteristike gasovoda spadaju konstruktivna svojstva. 133 . koji rade na bilo kojim pritiscima. radijaciju.2. naponi u gasovodu i oštećenja na gasovodu.0 12. pritisak. naprezanja. U razmatranju korozije gasovoda razmatra se odvojeno problem korozije nadzemnih gasovoda od korozije ukopanih gasovoda. posle čega se. veličine ispitnih pritisaka uzimaju se posebno do i od regulatora pritiska. Pri postupnom ispitivanju MRS. pH vrednost. električni naboj. Veličine ispitnih pritisaka date su u tabeli 7. vrši pregled i provera rastvorom sapuna u vodi.gde su: ∆ps (Pa) – stvarni pad pritiska. Provera sapunicom vrši se na svim zavarenim. vrši se provera zavarnih. posle čega se pritisak snižava do vrednosti za ispitivanje na propustljivost. mehanička i fizička svojstva gasovoda. 8. vibracije i gibanja tla i gasovoda. H1 i H2 (Pa) – pokazivanje manometra na početku i na kraju ispitivanja. U spoljne faktore spadaju svojstva atmosfere. pri ispitivanju na propustljivist moraju da se drže pod ispitnim pritiskom najmanje 30 minuta. Intenzitet korozije zavisi od karakteristika gasovoda i od karakteristika spoljnih faktora. bez snižavanja pritiska. Ispitivanja MRS na propustljivost moraju da traju najmanje 24 časa. Tabela 7. Smatra se da je gasovod sa uspehom ispitan ako ne postoji vidan pad pritiska na manometru i ako ne postoje nezaptivenosti kod provere rastvorom sapuna u vodi.0 propustljivost 6. tla ili materijala sa kojim je gasovod u dodiru i ona obuhvataju: vrstu i koncentraciju agresivnih sastojaka. fizičkim i biološkim uticajima koji mogu štetno delovati na površinu gasovoda i uzrokovati koroziju. temperaturu.0 24.0 Pri ispitivanju na čvrstoću gasovoda i armature u MRS povišava se pritisak u cevovodu do ispitnog.5 16. prisutnost mikroorganizama. prirubničkim i navojnim spojevima. prisutnost raznih instalacija i elektromagnetskih postrojenja. Pod tim pritiskom se gasovod drži 1 sat.

Na samom čeličnom cevovodu stvaraju se anodne i katodne površine. razlika potencijala nastaje ako su površine cevi različito obrađene. anoda i katoda. Za odvijanje procesa korozije potrebne su dve elektrode. Korozija metala ukopanog u tlo.2. uticaji elektoenergetskih postrojenja. Procesi korozije čelika su elektrohemijske reakcije koje se mogu podeliti na anodni i katodni proces.1.Korozioni procesi na ukopanim gasovodima zbog elektrohemijskih i elektroenergetskih odnosa tla i metala su višestruko veći od korozionih procesa metalnih površina koje su izložene atmosferi. jer se na cevovodu stvaraju različiti potencijali. Slika 8. Osnovno o procesu elektrohemijske korozije Elektrohemijska korozija predstavlja najzastupljeniji oblik korozije čeličnih cevi. 8. ako postoje razlike u strukturi čelika i dr. Proces nastajanja anodnih i katodnih procesa na cevi. kao i brzina korozije je najčešće rezultat zajedničkog delovanja više procesa kao što su elektrohemijski procesi. biokorozija i dr.2 prikazani su primeri kod kojih dolazi do stvaranja anodnih i katodnih procesa na čeličnim cevima. Različiti potencijali između dva dela cevi nastaju na različite načine. procesa korozije. Na slikama 8. Proces nastajanja anodnih i katodnih procesa na cevi.1 i 8. Na primer. proces korozije. zbog promene strukture čelika nastale savijanjem cevi 134 .1. Praćenje korozije ukopanog gasovoda u tlo je daleko složenije od praćenja korozije na nadzemnom gasovodu. ako su delovi cevi izložene različitim naprezanjima. elektrolit i veza između elektroda. zbog različite strukture čelika Slika 8.

tako što će se osloboditi dva elektrona po atomu gvožđa: Fe→ Fe+++2ePozitivni vodonikovi atomi iz elektrolita će preći na katodu. Ako je voda elektrolit. Odlazak jona gvožđa dovodi do smanjenja potencijala anodne površine. 135 . a njihovi elektroni prelaze na katodu zbog razlike u potencijalu između anode i katode. Anodna površina korodira time što joni gvožđa napuštaju metal i prelaze u elektrolit kao katijoni. disocira pri čemu se katijoni gvožđa koji su prešli u rastvor neutrališu. takođe. cevi. a anijoni prelaze na katodu gde se takođe neutrališu. usled čega će na katodi doći do neutralizacije vodonika: 2H++ 2e-→ H2+½O2=H2O U elektrolitu će doći do neutralizacije spajanjem pozitivnih jona gvožđa negativnim jonima OH-: Fe+++ 2OH-→ Fe(OH)2.Veza između anodnog i katodnog polja se odvija preko samih cevi. elektroni će preći takođe na katodu. ona može disosovati: H2O→ H++OHGvožđe na anodi prelazi u elektrolit u obliku pozitivnog jona. Preko provodnika. Prema tome. Elektrolit. korozija se odvija kao galvanski proces.3 su prikazane tipične anodne i katodne reakcije na čeličnim cevima. što predstavlja crvenu rđu. Proces korozije nastaje kada anodna površina čelične cevi stupa u reakciju sa okolnim tlom ili vodenim elektrolitom. što predstavlja rđu. Ukoliko u elektrolitu ima kiseonika reakcija će ići dalje: Fe(OH)2+O2→ Fe(OH)3. Na slici 8. a anoda je podvrgnuta aktivnom razaranju jer se sa anodne površine izdvajaju joni gvožđa.

sadržaj vazduha (kiseonika) u tlu.Fe++ OHIzolavana cev H+ H+ tok Gubitak elektrona ANODA (+) 4Fe3O4+2H2O—6Fe2O3+H2O rđa 6Fe(OH)2+O2—2Fe3O4+6H2O crni talog Fe+++2e-+2OH—Fe(OH)2 beli talog Prijem elektrona KATODA (-) Ca+++CO3----CaCO3 beli talog Mg+++2OH---Mg(OH)2 beli talog O2+2H2O+4e---4OH2H+2e-—H2+ 1 O2—H2O 2 Slika 8. koncentracija vodonikovih jona i otpor tla. a koncentracija vodonikovih jona neznatna. pri istom sastavu tla. Na agresivna svojstva tla utiču vlažnost tla. 136 . električni otpor će biti vrlo visok. vezuje sa vodom u rđu Fe(OH)2· H2O) Brzina korozije ukopanih cevovoda zavisi od fizičko hemijskih svojstava tla. Shematski prikaz rđanja gvožđa ispod kapi slanog rastvora kao elektrohemijski proces (stvaranje hidroksida gvožđa Fe(OH)2 koji se kao nerastvorljiv taloži.3. Tipične reakcije korozije na anodi i katodi izolovane čelične cevi Slika 8. a dalje. Kod suvog tla ili tla sa vrlo malo vlage. Ako se uzmu ova četiri osnovna faktora u razmatranje onda možemo imati sledeće karakteristične slučajeve: 1. Agresivnost tla će uglavnom biti vezana za koncentraciju kiseonika u tlu. koje predstavlja elektrolit u procesu korozije.4.

Električni otpori će biti minimalni.). Zavisnost brzine korozije od vlažnosti tla Na osnovu otpora tla duž trase može se utvrditi klasifikacija deonica u funkciji agresivnosti tla. Kod tla potpuno zasićenog vlagom koncentracija vodonikovih jona je maksimalna. Ako je otpor tla veći od 100Ω onda je korozivnost tla niska. korozivnost tla je srednja. ali da nije zasićeno vlagom. pesak i dr. 137 . za otpor tla od 20 do 100Ω. Električni otpor će biti manji. Pasivna zaštita Zaštita od korozije se obavlja korišćenjem više vrsta postupaka i zaštitnih sredstava.5.2. poroznosti tla. Uopšteno se može reći da će dejstvo galvanskih elemenata na čeličnim cevima biti intenzivnije ukoliko su slabije električne veze preko elektrolita između katodnih i anodnih mesta na cevovodu. U ovom području će sve veličine poprimiti konstantne vrednosti.1. glina. Na slici 8. Za sagledavanje stepena agresivnosti tla duž trase cevovoda neophodno je prikupiti podatke o litološkom sastavu (humus. ali i o blizini izvora lutajućih struja tramvajskih pruga i dr.5 su prikazana laboratorijska ispitivanja delovanja vlažnosti tla na brzinu korozije. a kiseonika minimalna. Intenzitet električnih veza zavisi od prelaznog otpora sa cevi na elektrolit i od karakteristika elektrolita odnosno tla.. za otpore tla od 10 do 20Ω. 8. šljakom i dr. Kod tla sa povećanim sadržajem vlage. koncentracija vodonikovih jona je povećana. 3. Zaštita od korozije 8.2. a moguća je i koncentracija kiseonika. Slika 8. korozivnost tla je visoka. zagađenosti tla otpadnim vodama. To će biti područje gde će agresivnost postići maksimum.2. U ovom slučaju svi faktori će uticati na agresivnost tla.

elektromagnetske metode i sl.Nadzemni gasovodi su izloženi atmosferskoj koroziji. to jest obloge od raznih organskih materijala (poliplast). Osnovna zaštita. Što je izolacija kvalitetnija to je proces korozije sporiji. PVC trake. inhibitori – aktivni sistemi antikorozione zaštite. Zbog međusobnih elektrohemijskih odnosa metala i elektrolita na površini metala koja je u kontaktu sa tlom (elektrolitom). Korozioni procesi se mogu lako i brzo uočiti. Izolacija cevovoda mora imati isti kvalitet po čitavoj površini cevovoda. nanošene na pripremljenu metalnu površinu. trake i slične organske prevlake (poliplast). kontrolom debljine pomoću raznih metoda (razorne metode. po hlađenju obloga je potpuno kompaktna i ima svojstva PE obloge. vrtložne struje. srebro i slične metalne prevlake-folije.). odnosno sprečavanje dodira tla sa površinom čeličnog gasovoda. lakovi i dvokomponentne smole. "toplo skupljajuće" obloge i trake namenjene za zaštitu zavarenih spojeva ili popravke na staroj izolaciji. Kontrola zaštitnih premaza i obloga se izvodi: • • • pregledom (kompaktnost. celovitost). često armirane raznim vlaknima (što se ranije koristilo. Nadzemni gasovodi su pogodniji za praćenje stanja gasovoda i za održavanje u odnosu na ukopane gasovode.5-1 kV/µm boje i sl. a time i preduzeti mere popravke i antikorozione zaštite. a unutrašnji "lepljivi" sloj rastopljen prijanja za površinu čelične cevi. Danas se izolacija obavlja izolacionim trakama koje se mašinski namotavaju oko cevi. Ukopani gasovodi u tlo imaju površinu izloženu kontaktu sa elektrolitom (tlo). nastaju korozioni procesi. nerazorne metode. kontrolom homogenosti (poroznosti) na električno neprovodljivim premazima ili prevlakama pomoću električnog defektoskopa (električni detektor s naponom 0. priprema se može obaviti ručno i mašinski. hrom. PE i epodsidne obloge. zaštitne obloge – cink. na starijim gasovodima). se obavlja nanošenjem antikorozione obloge na površine cevi (pasivna antikoroziona zaštita). Zaštita ovih gasovoda (sa nosačima i obujmicama) se obavlja koristeći: • • • zaštitne premaze – boje. Slabljenje elektrohemijskih procesa korozije se postiže povećanjem prelaznog otpora sa cevi na elektrolit putem izolacije spoljnih površina cevi.). Proces korozije biće slabiji ukoliko su električne veze preko elektrolita između katodnih i anodnih mesta na cevovodu slabije. Zaštitne antikorozione obloge mogu biti: • • • • obloge na bazi bitumena. Izolacija mora biti otporna na promene temperature i na hemijsko 138 . a imaju svojstvo da se u postupku nanošenja obloga zagreva otvorenim plamenom ili toplim vazduhom pa se pod uticajem povećane temperature spoljni sloj steže.

a time i opasnosti po objekat i po okolinu. traka u transportu i utovaru i istovaru. neispravnog nanošenja izolacione trake. nepropusna na vodu. prestaje proces korozije. ako se njen potencijal kreće oko -0.54 V u odnosu prema normalnoj vodonikovoj elektrodi. zaštićena. obloge na zavarna mesta. da ima visoki električni otpor i da pri starenju ne menja svojstva. Na izolacionim oblogama mogu nastati oštećenja kako u procesu izgradnje gasovoda tako i u procesu eksploatacije. da je nepropusna na gasove. generalno. Procesi korozije slabe mehaničke karakteristike cevovoda.8 V u odnosu na bakarsulfatnu elektrodu.3 V do -0. ili od -0. traka. Iskustva pokazuju da će metalna konstrukcija biti u području pasivnosti. Zaštita od korozije katodnom zaštitom se zasniva na dovođenju čeličnih cevi na potencijal pri kome ne dolazi do procesa korozije. takođe u SAD. 139 . kontrole prionljivosti obloge.delovanje. tj. Ova oštećenja izolacione obloge (trake) omogućuju kontakt čeličnih površina sa tlom. dovode do stvaranja rupa kroz koje otiče gas čime nastaju gubici gasa i opasnosti od potencijalne eksplozije i požara. teško kvašljiva. za naftovode i gasovode. oštećenja tokom rada trećih lica u zoni gasovoda. oštećenja obloga. Godine 1895. 8. da se ne odlepljuje prilikom raznih manipulacija cevima (u slučajevima kad se koriste predizolovane cevi u toku gradnje).2. Dovođenjem cevi na potencijal koji je jednak ili veći od potencijala lokalnih korozionih elemenata. pojavljuje se patent koji daje tip katodne zaštite koji se koristi za zaštitu ukopanih čeličnih cevi koje se nalaze u pojasu električnih pruga sa jednosmernom strujom. da se dobro drži uz zid cevi. Katodna zaštita Početkom XIX veka korišćene su u SAD elektrohemijske metode za zaštitu od korozije metalnih konstrukcija. sa elektrolitom čime se omogućuje odvijanje elektrohemijskog procesa korozije. Zato se za potpunu zaštitu od korozije primenjuju sistemi katodne zaštite sa opremom za zaštitu od elektro-energetskih uticaja. oštećenja pri polaganju gasovoda u rov zbog lošeg peščanog sloja i pogrešnog zatrpavanja gasovoda. katodna zaštita prihvaćena kao način zaštite od korozije. Ova oštećenja mogu nastati zbog: • • • • • • • grešaka koje su nastale u toku proizvodnje izolacionih obloga. trenja tla ili podzemnih konstrukcija. Tridesete godina XX veka se uzimaju kao godine kada je. kontakta sa stranim instalacijama u tlu (nedovoljno odstojanje). Učestalost kontrole izolacione obloge gasovoda određuje korisnik gasovoda svojim pravilnikom o održavanju gasovoda. kontrole homogenosti i dr. kontrole debljine. Kontrola svojstava zaštitnih obloga se sprovodi pre polaganja gasovoda u rov. galvanskih elemenata. i u toku eksploatacije kontrolnim iskopavanjem putem pregleda. u toku izgradnje.2. Ovaj pravilnik mora biti u skladu sa Projektom izvođenja korozione zaštite gasovoda i važećim državnim propisima za ovu oblast.

1-cevovod.8. što se vidi na slici 8. 2-prekidač dovoda struje.7 je prikazano kretanje struje lokalnih elemenata. tj. Slika 8. Ako zatvorimo strujni krug (zaštitni krug) onda struja iz zaštitnog izvora teče preko zaštitne anode na anodu i katodu lokalnog elementa.Katodnu zaštitu možemo postići upotrebom spoljnjeg izvora jednosmerne struje ili pomoću galvanskog elementa u kome je jedna elektroda štićeni metal. Na slici 8. 4-pomoćna anoda. Shematski prikaz toka struje kada je uključen spoljni izvor struje 140 .7 je prikazan zaštitni galvanski krug pomoću spoljnjeg izvora struje i pomoćne anode. Struja lokalnih elemenata ima smer anoda-katoda. U oba slučaja štićene cevi moraju imati veći potencijal od druge elektrode. Shematski prikaz katodne zaštite: a) sistem sa spoljnim izvorom struje i b) sistem sa galvanskim izvorom struje.7. pa zaštita ne deluje na lokalni element jer zaštitna struja ne teče. 5-galvanska anoda Na slici 8. Strujni krug je otvoren. zbog čega je i čitav sistem zaštite nazvan katodna zaštita. 3-izvor jednosmerne struje. Na slici 8. cevovod.8. Shematski prikaz kretanja struje lokalnih elemenata kada je spoljni izvor struje isključen Slika 8.6 dat je shematski prikaz katodne zaštite sa spoljnim izvorom struje i sa galvanskim izvorom struje. a druga elektroda se ugrađuje u sistem. Slika 8. pa prema tome one predstavljaju katodu sistema.6.

odnosno na jačinu lokalnog delovanja uz nepromenjene elektromotorne sile. Smer struje lokalnog elementa ide od anode na katodu i označen je na slici 8. Pojednostavljena električna šema strujnih kola lokalnih elemenata i zaštitne struje U katodnoj zaštiti od bitnog značaja su elektromotorne sile i otpor strujnog kruga lokalnog elementa. Na slici 8. Ako zaštitna struja izazove promenu u otporu lokalnog strujnog kola. a kroz zaštitni krug struja I=15A. Shema zaštite dugačke deonice cevovoda sa jednim zaštitnim uređajem 141 . Slika 8.Pretpostavimo da iz lokalnog elementa teče od anode ka katodi struja I=10A. U tačkama 1 i 2 priključen je zaštitni strujni krug izvora Ez i otpora zaštitnog kruga Rz.9 lokalni element je prikazan kao izvor struje E2. Prema Faraday-evom zakonu struja lokalnog delovanja je vezana za količinu gvožđa koja će preći u rastvor (elektrolit). Slika 8. Na slikama 8. Zaštitnim strujnim krugom prolazi struja jačine I=15A preko otpora Rz.9. a strujni krug lokalnog elementa je označen sa R2. takva će promena uticati na raspored zaštitne struje. Ako dođe do promene jačine struje lokalnog delovanja promeniće se i jačina zaštitne struje. pa neće biti proticanja struje kroz strujni krug lokalnog elementa.11 su prikazane sheme zaštite cevovoda sa jednim i sa četiri zaštitna uređaja.10 i 8. ali suprotnog predznaka. Kod projektovanja sistema katodne zaštite mora se voditi računa da kod zaštite cevovoda zaštitni potencijal ne sme da padne ispod dozvoljene vrednosti.9.10. Zaštitna struja će na otporu Rz stvoriti toliki pad napona koji će po svojoj elektromotornoj sili biti jednak elektromotornoj sili lokalnog elementa.

Shema merenja potencijala cevi. Shema zaštite cevovoda sa četiri zaštitna uređaja 8. ne bude manji od oko -0. 3-čelični kontakt. pa ih treba za svaki konkretni slučaj merenjem utvrditi.285V apsolutnih (u odnosu prema vodonikovoj elektrodi) ili -0.Slika 8.2. jer će na njih imati veliki uticaj sastav tla i izolacija.5V apsolutnih. Veći zaštitni potencijal od 1V se obično ne koristi. 4. 142 .35-0. Ako je potencijal cev-zemlja manji od -0. Povećanjem zaštitnog potencijala dobija se veća sigurnost u antikorozionoj zaštiti. već treba popraviti izolaciju cevovoda.3.12.12. Slika 8. Zaštitni potencijal i struja Na osnovu prikupljenih podataka o tlu duž trase i prisutnosti drugih objekata u blizini cevovoda pristupa se projektovanju katodne zaštite. Obično se uzima da zaštitni potencijal – Uz (potencijal zemlja-cev). Kao srednja vrednost preporučuje se oko 804 mA/m2. Ako je cevovod u lošem stanju (slaba izolacija i korozivno tlo) onda će potrebni zaštitni potencijal biti oko -0. 2-merna elektroda (najčešće bakar-bakarsulfat). Zaštitni potencijal se najbolje utvrđuje merenjem potencijala cevi. Navedeni podaci samo su orijentacioni.cevovod Zaštitna struja obično treba da je takva da je gustina između 4 mA/m2 i 3004 mA/m2. pa tek onda pustiti u rad katodnu zaštitu.11. 1-potenciometar.850V u odnosu prema elektrodi bakar – bakarni sulfat. katodna zaštita neće delovati efikasno.20V apsolutnih. ali će u tom slučaju i troškovi zaštite biti mnogo veći. Merenje potencijala cevi je prikazano na slici 8.

Magnezijum u odnosu na veličinu prirodnog potencijala je najpovoljniji. Kao anoda najčešće se upotrebljava magnezijum.Trakaste anode se takođe postavljaju duž cevovoda tako da dobijamo jednoličnu struju duž cevovoda. međutim.16 je dat shematski prikaz načina spajanja pojedinih tipova anoda s cevovodom. Nedostatak anoda od cinka je što je potrebna visoka čistoća cinka što poskupljuje anodu. 8. već je manji. Galvanski element ćemo dobiti ako cevovod povežemo sa elektrodom potencijala različitog od potencijala gvožđa. rastvarati. odnosno anoda je žrtveni metal. Slika 8. u korist pozitivnijeg metala.14. Na slikama 8. druga elektroda mora imati niži potencijal u odnosu prema vodonikovoj elektrodi od gvožđa. Ove se anode obično ukopavaju 30cm ispod površine tla. Al 1. Aluminijum ima povoljna svojstva u odnosu na prirodni potencijal. 143 . Te anode se proizvode u obliku bloka ili u obliku trake.88V. Deo struje će teći preko elektroprovodnika u obliku elektrona od anode ka katodi. Potencijal ukopanih cevi takođe ne odgovara normalnom potencijalu gvožđa. 2-zaštitna anoda U katodnoj zaštiti pomoću galvanske anode najvažniji uređaj je galvanska anoda.58V.8. a u elektrolitu strujni tok se zatvara kretanjem jona. Nijedna od galvanskih anoda ukopanih u tlo neće imati svoj normalni potencijal. on se ređe koristi za izradu galvanskih elemenata jer se prevuče zaštitnim slojem zbog čega mu se smanjuje kapacitet.2. Metal sa negativnijim potencijalom će se trošiti.15 i 8. 8.4. Katodna zaštita pomoću galvanskog elementa Svaki metal potopljen u elektrolit ima svoj elektrohemijski potencijal. Ako se u elektrolit potope dva različita metala i međusobno spoje elektroprovodnikom između njih će teći električna struja zbog razlike potencijala između ta dva metala. tako da je u galvanskom spoju druga elektroda anoda galvanskog elementa.76V. Da bi se izvršila zaštita čeličnih cevi. aluminijum i cink. anoda: 1-cevovod. Anode u obliku bloka se polažu kao pomoćne anode duž cevovoda.13. a za Zn je -0. Potencijal otapanja Mg je -1.13. Potencijal rastvaranja će se promeniti. a katoda je štićeni metal. Katodna zaštita galvanskim elementom pomoću jedne anode i pomoću para. pa se zato za anode ne koriste čisti metali već njihove legure.

Na prelazni otpor se može uticati izborom anode. 144 . Ovakva obrada tla ima ograničeno dejstvo zbog dejstva atmosferskih padavina. Katodna zaštita galvanskim elementom pomoću serijski spojenih anoda duž trase cevovoda Slika 8.14. Katodna zaštita galvanskim elementom pomoću trakaste anode Veličina proizvedene struje koju daje pojedina anoda zavisi od otpora same anode i prelaznog otpora između anode i tla. odnos površine prema težini anode utiče na veličinu struje. Iz tog razloga se anode stavljaju u vreću koja se ispunjava još sa sredstvom koje će smanjiti prelazni otpor anoda-tlo i osigurati trošenje anode (slika 8. Katodna zaštita galvanskim elementom tri anode spojene paralelno Slika 8.17).15. Na tržištu su raspoložive galvanske anode različitih dimenzija sa različitim odnosom F/G (površina/težina).Slika 8. Kod tla sa visokim otporom treba uzimati anode sa većom površinom za istu težinu.16. a otpor od površine anode. Efikasnost galvanskih anoda će biti veća ako je struja koju proizvodi anoda veća. Jačina struje će biti veća ako je prelazni otpor anoda-tlo manji. Kao i kod pomoćnih anoda može se tlo gde se anoda ukopava obraditi elektrolitom tako da se oko galvanske anode poveća provodljivost. Veličina proizvedene struje zavisi od zapremine anode.

potrebna je redovna i pravovremena zamena istrošenih anoda. Prelazni otpor je usko vezan za otpor tla.Slika 8. ima jednostavnu montažu. Sistem katodne zaštite sa galvanskim elementom. Prelazni otpor anoda-tlo ima veliki uticaj na katodnu zaštitu. primena u području dejstva elektro energetskih postrojenja daje male učinke. Na bazi konkretnih zahteva i karakteristika raspoloživih anoda bira se tip anode. broj anoda odnosno galvanskih elemenata za ceo cevovodni sistem. a time i određuje zaštitna dužina jedne anode. Anoda sa punilom Da bi punjenje oko galvanske anode održalo vlagu obično se dodaje uz ostala sredstva i bentonit. bez obzira na to da li se zaštita obavlja spoljnim izvorom struje ili galvanskim elementom. se karakteriše: • • • • • • • malom razlikom potencijala izmedju anode i katode koja treba da osigura prolaz struje kroz elektrolit (tlo). ako je otpor tla veći i prelazni otpori su veći uz iste ostale uslove. polje dejstava žrtvovane anode je radijalno i relativno malog dometa. struje rastvaranja anode su ograničene elektrohemijskim ekvivalentom rastvaranja mase anode.17. Sistem katodne zaštite galvanskim elementom se koristi na malim objektima (kućni čelični gasovodni priključci i dr. aluminijumske).). različiti potencijali cevi i različite jačine struje. može doći do pasivizacije anode (npr. sa žrtvenim anodama. U tom slučaju je i delovanje galvanskih elemenata lošije. a potom se izračunava zaštitna dužina jednog drenažnog mesta. tj. U projektovanju zaštite galvanskim elementom bira se zaštitni potencijal štićene cevi. Za anode istog tipa različitih težina dobijaju se različite drenažne dužine (l/2). 145 .

Napon na cevima se reguliše automatski. Kao pomoćne anode koriste se gvožđe.18. kod ugljenih od 0. Ako tlo ima visoki specifični otpor. Pod spoljnim izvorom struje podrazumeva se struja dobijena iz električne mreže ili iz generatora jednosmerne struje. a pozitivan pol na pomoćnu anodu. 1-spoljni izvor struje.5. Slika 8. Trošenje gvozdenih anoda iznosi oko 9 kg/godini.2. kao što je to prikazano na slici 8. Spoljni izvori struje obezbeđuju dovoljan nivo napona za savlađivanje otpora tla i obezbeđuju distribuciju struje od anodnih ležišta na mnogo veće dužine cevovoda nego što je to slučaj kod sistema katodne zaštite galvanskim elementom. Pomoćne anode u sistemu katodne zaštite sa spoljnim izvorom struje se moraju sa vremenom menjati jer se troše. a može da se koristi i napušteni neizolovani cevovod ili druge uzemljene čelične konstrukcije. Otpor uzemljenja pomoćnih anoda zavisi od njihovog rasporeda oblika anoda i od specifičnog otpora tla. 2-cevi. grafit.8. Shematski prikaz zaštite pomoću spoljnjeg izvora struje. 3-pomoćna anoda. Pomoćna anoda treba da je dobar provodnik da bi se postigao što je moguće manji otpor uzemljenja. Da bi se prelazni otpor između pomoćne anode i tla smanjio. Često se uzemljenje izvodi sa više pomoćnih anoda paralelno spojenih. Katodna zaštita sa spoljnim izvorom struje U cilju uspostavljanja kontinualnog i dovoljnog nivoa zaštitne struje na svakom delu ukopanog cevovoda primenjuju se sistemi katodne zaštite sa spoljnjim izvorom struje. Napon na cevima se menja.9 kg/godini do 9 kg/godini i kod grafitnih oko 0.9 kg/godini pri protoku struje od 1A. Spajanje izvora struje treba obaviti tako da je negativan pol vezan za cevovod. Sistemi katodne zaštite sa spoljnim izvorima struje uz korišćenje automatske regulacije napona i struje uz dopunu sa sistemima za zaštitu od "lutajućih" struja i za zaštitu od interferencija i uticaja elektroenergetskih smetnji. pa je potrebno napon i struju katodne zaštite takođe regulisati. i pored toga treba da bude što dužeg veka. 146 . Kako se katodna zaštita obavlja jednosmernom strujom to se pri korišćenju struje iz električne mreže mora koristiti ispravljač. Trošenje anoda zavisi od jačine struje koja ide kroz nju. često se tlo oko drenažne tačke meša sa NaCl ili sa CaCl2 radi povećanja provodnosti tla.18. Napajanje strujom se obavlja iz mreže ili iz elektroagregata. neće uvek biti dovoljna jedna pomoćna elektroda da bi se postigao mali prelazni otpor između anode i tla.

korisnika i servisera. sveobuhvatnu i kvalitetnu primenu navedenih zahteva od svakog subjekta. k – faktor čija vrednost zavisi od od uticaja lutajućih struja na predmetnoj lokaciji: k=1+ Eis 0 . 8. Projektovanje sistema katodne zaštite Sistem katodne zaštite predstavlja složen elektroenergetski sistem pa njegovo projektovanje zahteva: • • • • • • • • teoretsko i praktično poznavanje elektrohemijskih procesa u tlu. norme vezane za gasnu i elektroenergetsku struku. korišćenja instalacija i opreme u skladu sa zahtevima "S" propisa (propisa vezani za protiv-eksplozivne mere). izvođača. Struju katodne zaštite (I) ukupne ukopane čelične površine (P) cevovoda – gasovoda dobijamo iz jednačine: I=k·P·Ik Gde su: Ik – karakteristična struja polarizacije 1m2 predmetne čelične površine zavisno od vrste i kvaliteta antikorozione obloge.1….35 147 .1 mA/m2 i 10 -100 mA/m2 za neizolovane čelične površine (zavisi od veličine hrapavosti površine cevi i sl. naručioca. Standardne proračunske sheme za projektovanje sistema katodne zaštite su upotrebljive isključivo u idealnim uslovima. pa se u praksi provodi niz kombinovanih teoretskih i praktičnih rešenja prilagođenih svakom predmetnom cevovodu. poznavanje elektroinstalacija jake i slabe struje. poznavanje zona opasnosti na gasnim instalacijama.obezbeđuju visoki nivo zaštite ukopanih cevovoda od korozije. jer svaki od njih ima svoje osobenosti i specifičnosti okruženja koja su najčešće neponovljiva na drugim lokacijama. gasne mreže. od karakteristika cevovoda.6. poznavanje tehničko-tehnoloških karakteristika cevovoda. Uspešnost primene sistema katodne zaštite s spoljnim izvorom struje zavisi od kvaliteta obavljenih merenja svojstava tla duž trase. primenu normi i zakonske regulative izgradnje. projektanta.2.). poznavanje elektroenegetske instalacije i opreme za katodnu zaštitu. od kvaliteta primenjene pasivne antikorozione zaštite i od kvaliteta izrade i održavanja sistema. gromobranske instalacije i uzemljenja. i okoline cevovoda. poznavanje i primenu mernih metoda i postupaka za utvrđivanje ispravnosti i kvaliteta instalacije i opreme katodne zaštite (sistema u celini). Ik=0.

Rk – karakterističan otpor cevovoda Udaljenost O-A vredi na obe strane od lokacije anodnog ležišta (napojne stanice NS1). cevovod izrađen celom dužinom od iste vrste cevi.Eis – izmerena veličina napona polja delovanja lutajućih struja na trasi gasovoda u V (pod uslovom da su polja ujednačena). 148 . Rk=(Rs·Rl)/2. Rs – uzdužni otpor cevovoda jedinične dužine. a jednaka je α=Rs/Rk . Posle toga treba izračunati: Rc – prelazni otpor cevovod/tlo. Slika 8. Ral – otpor anodnog ležišta (maksimalno dopušteni i stvarni). Krive atenuacije potencijala na cevovodu Iz prethodnih proračuna dobijaju se parametri pomoću kojih se utvrđuju veličina zaštitne struje i atenuacija potencijala. slika 8.5V (izuzetno -2V) u odnosu na referentnu elektrodu bakar-bakarsulfat.19. Rl=∆Eo/∆Io. anodno ležište dovoljno udaljeno pa naponski levak anodnog ležišta nema uticaja. kvalitet i tip izolacije isti na celom cevovodu.19. Ukupna struja katodne zaštite ne može idealno da se rasporedi na celu površinu cevovoda iz samo jednog anodnog ležišta jer je kretanje struje jona u tlu ograničeno mnogim uslovima. Na udaljenostima na kojima nivo potencijala nije dovoljan treba locirati novo anodno ležište (napojnu stanicu NS2). Prirast struje ∆Io u tački "O" i u tački "A" daće prirast struje: ∆Ia=∆Io·e(-α·A) gde je: Α – je konstanta atenuacije potencijala za predmetni cevovod. odnosno minimalan broj potrebnih anodnih ležišta. pa će u nekoj udaljenoj tački "A" na cevovodu biti promena potencijala ∆Ea=∆Eo·e(-αxA) pri tome ne sme katodnu polarizaciju cevovoda ostvariti negativniju od -1. tada jedno anodno ležište (jedna napojna stanica) pozicionirano u tački "O" postiže promenu potencijala Eo. Međutim. pod pretpostavkom da je: • • • • otpor tla jednolik po celoj trasi.

n – broj anoda. Zato se u proračunima i u projektnim rešenjima uz podatke prethodnih merenja i iz raznih simulacija koriste i razni drugi iskustveni proračuni koji se mogu naći u raznim literaturama i projektima. ξa – elektrohemijski ekvivalent rastvaranja (kg/Agod). dp – debljina posteljice s anodom. Vek trajanja anodnog ležišta se izračunava pomoću jednačine: tal= Proizvođači anoda daju podatke: Ga – masa anode u kg. lp – dužina posteljice s anodom. Prelazni otpor izolovani cevovod – tlo se izračunava pomoću jednačine: RC = gde su: 1 P ⋅δi δ i . Treba naglasiti da su u praksi stvarni uslovi daleko složeniji i da je bez preciznih prethodnih merenja i korišćenja stečenih iskustava vrlo teško proračunati najtačnije parametre za potrebe sistema katodne zaštite novog cevovoda. se izračunava pomoću jednačine: R Al ⎛ 2⋅lp ⎜ ln t ⎞ ⎜ dp ⎛ ⎝ = ⎜ρ ⋅ ⎟⋅ ⎝ 2 ⋅π ⋅ l ⎠ ⎞ ⎛ ρp ⎟+⎜ ⎟ ⎜ρ ⎠ ⎝ z η ⋅n ⎞ ⎛ dp ⎞ ⎟ ⋅ ln⎜ ⎟ ⎟ ⎝Φ⎠ ⎠ gde su: ρz – izmereni specifični otpor tla na trasi cevovoda. t – dubina ukopavanja anoda. η – faktor zasenjenja. Ф – prečnik anode.specifična provodljivost izolacije izražena u proizvođač izolacione trake u katalozima) Si (podatak daje m2 Prelazni otpor horizontalnog ležišta sa štapastim anodama u koksu u nizu.Rv – otpor kabla u anodnom i katodnom strujnom krugu (maksimalno dopušteni i stvarni). ρp – specifični otpor koksa. Otpor kabla (provodnika) u strujnom anodnom i katodnom krugu se izračunava pomoću izraza: 149 Ga lk ⋅ ξ a .

odnosno odrediti vrstu katodne zaštite. lv – dužina provodnika. sa potencijalom rastvaranja Eo=-1. Na osnovu podatka o potrebnoj struji za katodnu zaštitu Ik i broja potrebnih anodnih ležišta (napojnih stanica iz proračuna za atenuaciju potencijala) treba odrediti minimalan napon napajanja.7. Iz tog razloga se kod pretvarača ugrađuju posebni zaštitni -sigurnosni sistemi. Treba voditi računa da se na izlazu iz pretvaračaispravljača u normalnom radu ili u slučaju kvara ne pojavi nedopušteni previsoki napon dodira. ρ cu ⋅ I v Ar Kod proračuna preseka provodnika mora presek kabla-provodnika da bude takav da i kod maksimalne struje opterećenja.76V. gasne turbine. pretvarači energije iz kojih se dobija jednosmerna struja (sunčeva energija. aluminijumske anode imaju elektrohemijski ekvivalent 2. vetrenjače. Av – presek provodnika. Katodna zaštita sa spoljnim izvorom struje koristi različite izvore struje. Standardne karakteristike anoda su: • • • magnezijumske anode imaju elektrohemijski ekvivalent 3. Osim ovoga. mora se voditi računa o racionalnom korišćenju raspoloživog napona izvora katodne zaštite pa u tom smislu ukupan pad napona u provodnicima u strujnom kolu ne sme biti veći od 6% (od priključka na električnu mrežu do poslednjeg trošila). (moguće do 50% rastvaranja) cinkove anode imaju elektrohemijski ekvivalent 10. (moguća pasivizacija).73 kg/A·god. Izbor žrtvenih anoda zavisi od vrste terena i karakteristika cevovoda kao i od karakteristika anoda. ne dolazi do zagrevanja i pregorevanja provodnika.94 kg/A·god. 8. Izbor katodne zaštite Katodna zaštita sa žrtvovanim anodama primenjuje se kod čeličnih cevovoda kod kojih primena katodne zaštite sa spoljnim izvorom struje nije ekonomski opravdana. baterije.2.28V.RV = gde su: ρcu – specifični otpor bakra. U proračunima se koristi razlika potencijala žrtvene anode i štićene konstrukcije i utrošak materijala u odnosu na vek eksploatacije (vek trajanja anodnog ležišta). sa potencijalom rastvaranja E=0. 150 .58V.97 kg/A·god. sa potencijalom rastvaranja E=-1. motorni agregati i električna energija iz distributivne mreže).

Zato je uzemljenje jedna od najstarijih mera za zaštitu od električnog udara na gasovodima. 50Hz iz distributivne mreže. odnosno električni napon što može izazvati iskrenje. gromobransku zaštitu kao što pokazuje slika 9. i proračunava se i izvodi uzemljenje. odnosno na njegovim delovima. Na izlazu ukopanog gasovoda iz zemlje. 9. te predvideti adekvatne mere zaštite odnosno kompletan sistem katodne zaštite na jednom objektu koji ima u sebi integrisanu zaštitu od elektrohemijske korozije tla. Čelični gasovodi su dobri elektroprovodnici. Nadzemni gasovodi. GASOVODI I ZAŠTITA OD ELEKTRIČNOG UDARA Na gasovodnim sistemima. i zaštitu od elektroenergetskih udara i sl. Zato moramo za svaki cevovod prikupiti podatke o svim elementima koji utiču na cevovod u smislu povećanja opasnosti od korozije ali i u smislu povećanih opasnosti od dodirnih napona. U okviru proračuna spada i proračun uticaja elektroenergetskih postrojenja i instalacija iz okruženja na gasovod. sistem za izjednačavanje potencijala. zaštitu od anodnog rastvaranja zbog lutajućih struja i interferencije. mogu primiti električni naboj i provoditi električnu struju. U okviru definisanja karakteristika pretvarača energije određuju se i parametri potrebni za dobijanje saglasnosti za korišćenje raspoložive energije. na primer 220/230V. Takođe definiše se i zaštita sklopova u uređaju od prenaponskih smetnji. mernoregulacione stanice i slična gasna postrojenja treba da imaju: • • • uzemljenje. ugrađuje se izolacioni komad (izolaciona prirubnica) sa prenaponskom zaštitom. Provere funkcionalnosti gromobranske instalacije se izvodi najmanje jednom godišnje. Kod ukopanih gasovoda povećani naponi izazivaju jaka anodna otapanja zidova gasovoda.1. Gromobranska instalacija ima zadatak da u zemlju najsigurnije odvede sav elektricitet koji bi došao iz atmosfere u prostor nadzemne gasne instalacije. otapanje anoda ili nedozvoljeni nivo dodirnog napona koji može biti tragičan po operatera ili korisnika. kako bi se nadzemni deo instalacije električno odvojio od ukopanog gasovoda.Izbor uređaja katodne zaštite podrazumeva pored izbora vrste napajanja i određivanje maksimalne potrebne struje za katodnu zaštitu i potreban napon (Ukmax<50V). tj. 151 . Pojava elektriciteta usled protoka gasa kroz polietilenske cevi je nešto ređe pa se ova pojava rešava ugradnjom posebnih uzemljenih filtera za odvođenje elektriciteta. gasovoda koji je katodno štićen. zbog uticaja okoline može se pojaviti elektricitet.

MM-merno mesto katodne zaštite. KP-kablovski priključak. Izjednačavanje potencijala se izvodi međusobnim električnim povezivanjem svih metalnih delova gasne instalacije i ostalih metalnih delova u objektu na sabirni uzemljivač. AL-anodno ležište. URE-ukopana referentna elektroda. KR-kablovski razvod. U odnosu na ustanovljeno stanje izvode se klasične i specijalne instalacije uzemljivača sa posebnom opremom koja se uskladjuje sa sistemom katodne zaštite. Legenda: HEP-priključak na NN mrežu. PNZ-zaštitni sklop. UZ-uzemljenje i gromobranska zaštita. MŠKT-merno okno (šaht) katodne zaštite. tj. MS-merna sonda. Na prirubničkim spojevima izjednačenje potencijala se izvodi nazubljenim pločicama ispod određenog broja glava i navrtki zavrtnjeva. Zaštita gasne instalacije od električnog udara. odnosno da spreči nastanak nedozvoljenog dodirnog napona na gasovodu zbog greške u priključnoj ili na električnoj instalaciji kombinovanih elektro-gasnih uređaja koji su uključeni na gasni sistem. PĆ-polarizacijska ćelija. pojave električnog naboja na gasnim instalacijama i preskoka iskre sa jednog dela instalacije na drugi. DS-drenažni sklop. NS-električna napojna stanica (uređaj).1. Provera funkcionalnosti se obavlja jednom godišnje. Slika 9.Uzemljenja na gasnim instalacijama imaju zadatak da u zemlju odvedu svaki elektricitet koji bi se pojavio na gasnoj instalaciji. Kod udaljenosti elektroenergetskih postrojenja do 400m obavezne su provere uticaja elektroenergetskih i elektromegnetskih postrojenja na trajan i na kratkotrajan uticaj (indukovani napon). KPS-kompenzacijsko-prilagodni sklop. što bi u slučaju prisustva gasa dovelo do paljenja odnosno požara i eksplozije. DP-drenažni priključak. Pojava napona na gasovodima nastaje sve više zbog delovanja visokonaponskih elektroenergetskih i elektromagnetnih objekata i instalacija koje se nalaze u neposrednoj blizini. Provere ispravnosti se sprovode najmanje jednom godišnje. ZIN-zaštita od indukovanih napona Izjednačavanje potencijala se sprovodi radi sprečavanja pojave električnog iskrenja. 152 . IP-izolirajući umetak (prirubnica). MBS-merni betonski stubić katodne zaštite.

omogućava se na osnovu podataka koji se prikupljaju i obrađuju ovim sistemom. donose se optimalne odluke u smislu odražavanja balansa transportnog sistema. mikroprocesorska stanica prosleđuje preuzete podatke. Osnovni principi Sistem daljinskog nadzora i upravljanja gasovodom ima osnovnu funkciju da u realnom vremenu omogući uvid u stanje opreme i vrednost osnovnih transportnih parametara gasovodnog sistema. glavne merno-regulacione stanice.). arhivirani podaci. sledeće: .X 10.blagovremenost uočavanja neregularnih stanja na gasovodu. DALJINSKI NADZOR I UPRAVLJANJE CEVOVODNIM TRANSPORTOM 10. Switch-evi i sl. na osnovu kojih mogu da prate sve željene parametre transportnog gasovodnog sistema i da preduzimaju blagovremene aktivnosti. merno-regulaciona oprema montirana na objektima gasovodnog sistema (primopredajna mesta.nakon toga. preuzima procesne podatke i pretvara ih u odgovarajuće strujne ili naponske signale. kontrolnog centra i sl. linijski ventili ili neki drugi mernoregulacioni i / ili upravljački organi). komunikaciona oprema je montirana u Dispečerskom centru. PAD-ovi. nadzirati i upravljati sa više objekata istovremeno. Put informacija ima sledeći karakter: 1.1. grafikoni i sl. 153 . . odnosno dalje ih prosleđuje do mikroprocesorske opreme koja je takođe montirana u pomenutim objektima. posredstvom komunikacione opreme (modemi. merno-regulacione stanice. 4. 2. Zbog neprekidnog praćenja tehnološkog procesa cevovodnog transporta prirodnog gasa. tabele.) i prenosi ih u Dispečerski centar. Pomoću sistema za nadzor i daljinsko upravljanje moguće je sa jednog mesta (dispečerskog centra. 3. na krajnjim stanicama i u objektima telekomunikacionog centra gde se vrši koncentracija i distribucija korišćenih spojnih puteva. računarska oprema u Dispečerskom centru obrađuje preuzete podatke i omogućava prezentaciju istih na monitorima – dispečing službi stoji na raspolaganju veliki broj prikaza (slike.).

Perifernog dela računarskog sistema (krajnje stanice) u objektima gasovoda. U zavisnosti od vrste objekta na gasovodu postoji i različita specifikacija tipa i broja signala koje treba obraditi i preneti u Dispečerski centar: oprema na objektima 154 . 2. Na objektima gasovoda.Podatke koji se dobijaju sistemom daljinskog upravljanja koristi osoblje sektora transporta gasa. protok. stanje ventila itd. 2. Centralnog dela računarskog sistema. Sistem za prenos podataka i govora na objektima gasovoda. b. Sistem za prenos podataka i govora u Dispečerskom centru. Računarski podsistem koji se sastoji: a. Sistem za prenos podataka i govora duž gasovoda. komunikaciju sa krajnjim mikroprocesorskim stanicama. 10. GMRS. b.3. Opis sistema za nadzor i upravljanje gasovodom Sistem daljinskog nadzora i upravljanja gasovodom uslovno je podeljen na više podsistema. 4.1.1. Podsistem merno-regulacione opreme: a. Podsistema za prenos podataka i komunikacije: a. čuvanje i prikaz procesnih podataka. GRČ. 10.2. Sistem besprekidnog napajanja: a. Te informacije se obrađuju i šalju u Dispečerski centar na dalju obradu. odnosno opreme koja se nalazi u Dispečerskom centru. U Dispečerskom centru. a zatim i sektori svih službi održavanja gasovodnog sistema i na kraju poslovodni menadžment (po potrebi). c. Sistem za prenos podataka i govora u PTT objektima. 1. 3. b. d.1. Merno-regulaciona i signalizaciona gasovoda. MRS) je da prikupi informacije sa gasovoda: temperatura. c. 10. Centralni deo računarskog sistema Računarski sistem u Dispečerskom centru obavlja dve osnovne funkcije: 1. Sistemskog i aplikativnog softvera. pritisak.1. Periferni deo računarskog sistema Osnovna funkcija računarskog podsistema na objektima gasovoda (PPM.

3.Status PP ventila.Zaštitini potencijal. Analogni ulazi . e.Ispad mreže 220 VAC. .Nizak napon AKU baterije. . Brojački ulazi .Položaj ulaznih vrata.Ulazna temperatura.Izlazna temperatura.Postavna vrednost regulatora protoka.Zaprljanost filtra. . . . . .Nizak napon AKU baterije. d.Trenutni protok.Kumulativni nekorigovani protok. .Ulazni pritisak.Zatvaranje PP ventila.Izlazni pritisak. .Ulazni pritisak. . . GMRS (Glavna merno-regulaciona stanica) a. GRČ (Glavno razvodno čvorište) a.Ulazna temperatura. Digitalni ulazi . . .1. . .Izlazni pritisak. . .Status sigurnosnog ventila. b. Digitalni ulazi . c.Rad cirkulacione pumpe (u kotlarnici).Spoljna temperatura vazduha.Signalizacija pojave požara. 2.Radni pritisak.Kumulativni korigovani protok. . . PPM (Primopredajna mesta) a. 155 . Brojački ulazi .Kumulativni nekorigovani protok. b. b. .Izlazna temperatura.Rad gorionika.Radna temperatura.Kumulativni korigovani protok. Analogni ulazi . Analogni ulazi .Trenutni protok. . . Digitalni izlazi . .Sastav gasa. Analogni izlazi . c.Radni pritisak. . .Zaprljanost filtra.Kalorična vrednost gasa. Digitalni ulazi . .Ispad mreže 220 VAC.Status PP ventila. .Status PP ventila.

Za potrebe sistema daljinskog nadzora i upravljanja gasovodom predviđa se obim merenja usaglašen sa konceptom nadzora gasovoda.Kumulativni nekorigovani protok.PLC kontroler.mini kontroler. .Zaštitini potencijal. Definisanje vrsta i veličina alarmnih parametara u zavisnosti od režima transporta U zavisnosti od režima transporta (letnji.modularni mikroprocesorski moduli specijalno razvijeni za tu namenu. .Položaj ulaznih vrata. . 156 .4.Nizak napon AKU baterije. . hasvarijski) definišu se parametri upozorenja i alarma. b. Alarmi mogu biti primarni ili izvedeni.Radni pritisak. . Digitalni ulazi . d. . 4. MRS (Merno-regulaciona stanica) a. .Ulazni pritisak.Zaprljanost filtra. Uređaj instaliran na objektima gasovoda može biti: . . .Postavna vrednost regulatora protoka.Ispad mreže 220 VAC. .1. bilo celog sistema za daljinski nadzor i upravljanje gasovodom.industrijski PC računar. . .Nizak napon AKU baterije. .Kumulativni korigovani protok. Postoje različite vrste alarma ili neregularnih stanja koji se mogu javiti bilo sa samog gasovoda. zimski. . Analogni izlazi .Izlazni pritisak.Spoljna temperatura. c..Trenutni protok.modularni mikroprocesorski moduli specijalno razvijeni za tu namenu.PLC kontroler. . Analogni ulazi . Preporuka za dva tehnička rešenja: .Status sigurnosnog ventila.Ispad mreže 220 VAC. 10. Brojački ulazi .Izlazna temperatura. .

. .po mestu nastanka neregularnosti. jer u protivnom mogu se dogoditi nepredvidive posledice.neobnavljanje izgleda ekrana i sl. Izvedeni alarmi (neregularnosti) se definišu sa ekipom zaduženom za transport gasa. Postupci pri regularnom režimu transporta – neregularnosti koje operater mora sam da uoči su: .nestanak napajanja. Postupci pri neregularnom režimu transporta – neregularni režim transporta se može posmatrati sa dva aspekta: . .1. Sve neregularnosti vezane za režim transporta i rad sistema za daljinski nadzor mogu se razvrstati po određenom kriterijumu: .pri smanjenom dotoku gasa.po mestu na kome treba neregularnost prezentirati. .pri havarijskim situacijama. Osnove postupaka i procedura operatera Neregularnosti rada gasovoda moraju se uočiti i otkloniti u unapred definisanim vremenskim intervalima.po prioritetu razrešavanja neregularnosti. . ograničenim isporukama.prekid komunikacionih veza sa pojedinim objektima.5.Primarni alarmi se uočavaju samim nadgledanjem procesa. .prekid komunikacionih veza sa centrom. dok se izvedeni mogu otkriti tek pošto se izvrše odgovarajuće softverske provere i proračuni u dispečerskom centru. .premašene određene granice alarmnih veličina (gornje i donje). 10. 157 .

. objekti na kojima će se vršiti građevinske intervencije. .izdatim uslovima i saglasnostima ’’trećim’’ licima (van kompanije) za izgradnju njihovih objekata u blizini gasovoda ili za ukrštanje sa istim.zaštitni elementi gasovoda (AB kanali. kao i približne vrednosti tih zahvata. Osnovu za donošenje godišnjeg plana čine pribavljene i analizirane informacije. . a na osnovu Pravilnika o održavanju. odnosno planiraju. redovno održavanje. Pregled građevinskih objekata na trasi gasovoda Građevinski objekti na trasi gasovoda koji podležu kontroli i održavanju su objekti i infrastruktura koju čine: . iz koga sledi dinamika održavanja u zavisnosti od vrste objekta.1. po potrebi. sa geodetskim snimkom stanja. . vodi i trajno čuva svu tehničku dokumentaciju gasovoda u skladu sa Zakonom o cevovodnom transportu i Pravilnikom o tehničkim uslovima i normativima za bezbedan transport tečnih i gasovodnih ugljovodonika. Korisnik gasovoda (kompanija) je dužno da ustroji.XI 11.projektom ili elaboratom o svakoj izvršenoj rekonstrukciji. Godišnjim planom održavanja se predviđaju. U sklopu građevinskog održavanja potrebno je tehničku dokumentaciju kompletirati sa: .prelazi ispod puteva. uslovno stabilan i nestabilan teren – klizište). .).prelazi ispod železničkih pruga.podacima o sanaciji objekta i njegovim glavnim delovima i . GRAĐEVINSKO ODRŽAVANJE Pod građevinskim održavanjem gasovoda podrazumevaju se sve građevinske aktivnosti koje se preduzimaju u cilju održavanja tehničke ispravnosti gasovoda i njegovih sastavnih delova. 2. hitne intervencije.prelazi ispod vodotokova. 11. razni nabačaji materijala i dr. investiciona održavanje i 3. Građevinsko održavanje čine: 1. 158 .rov za gasovod (u svim uslovima terena: stabilan. čelične cevi.

). a pristupa se njihovoj realizaciji nakon saznanja – informacije (od strane zaposlenih u kompaniji. nadležnih inspekcijskih službi i dr. U daljoj aktivnosti sva tri vida održavanja (redovno. kao i hitne intervencije. aktivnosti trećih lica u zoni gasovoda i dr. Za razliku od redovnog i investicionog održavanja. na osnovu finansija i na osnovu iskustva) jer su rezultati nepredviđenih okolnosti (vanredne okolnosti. od strane zaposlenih u kompanijama sa strane koje daju usluge. blok ventili. mostovi preko reka. stanje dokumentacije na osnovu koje se izvode predmetni radovi i sl. 5. nakon saznanja. nalog za izvođenje radova.2. predmer i predračun radova.). čistačke stanice. šahtovi. izvođenje radova. merno-regulacione stanice i regulacione stanice. o čemu se obavezno sastavlja zapisnik sa svim bitnim podacima (uzrok za hitnu intervenciju. vrši se uvid na licu mesta od strane stručnog radnika kompanije. takozvana ’’treća lica’’. vršenje nadzora nad izvođenjem i evidentiranjem u bazi podataka). železničkih pruga.). odeljenje za pravne poslove) i van kompanije (nadležne državne inspekcije i MUP). blok stanice. informacija se klasifikuje i obrađuje uz kompletiranje odgovarajućim podlogama (situacioni plan. To znači da je potrebno obezbediti neophodnu dokumentaciju za izvođenje radova na terenu (projekat odnosno elaborat sanacije – radova. vrsta radova u zoni gasovoda ili vrsta objekta. platoi. 4. 2. ograde. oznake gasovoda. 3. kompresorske stanice. radovi se izvode po hitnom postupku (bez odlaganja). ne mogu se planirati (osim okvirno. odvajači tečnosti. čvorišta.). geodetska i građevinska podloga izvedenog stanja i sl. podaci o izvođaču i investitoru. vodotokova i ostalih objekata. investiciono održavanje. investiciono održavanje.- prelazi iznad puteva. hitne intervencije imaju sledeće specifičnosti: 1. 11. hitne intervencije) imaju isti tretman. Procedura pri građevinskom održavanju (tokovi dokumentacije i tokovi informacija) Planom održavanja za tekuću godinu predviđa se redovno. glavne merno-regulacione stanice. 159 . na osnovu sačinjenog zapisnika vrši se obaveštavanje u okviru kompanije (odeljenje za tehničke poslove. pristupni putevi.

erozivnog i bujičnog delovanja. pogotovo u zonama evidentiranih aktivnih i potencijalnih klizišta.kontrola stabilnosti pokrivnog sloja cevovoda. upozorenja.izgradnju kanalizacionih vodova i kablovskih veza cevovoda i/ili drugih objekata na zemlji i pod zemljom. Osnovni tipovi pregleda su: .radove na putevima.zadaci su isti kao kod pešačkog obilaska uz pregled stanja svih vrsta ukrštanja.kontrolu stanja oznaka. obaveštenja i oznake cevovoda.u izvesnim slučajevima može biti potrebno merenje pomeranja gasovoda radi preduzimanja posebnih tehničkih zahvata (ovakva merenja se mogu izvoditi i ako ’’treća lica’’ izvode građevinske radove u neposrednoj blizini gasovoda).evidentiranje građevinskih aktivnosti i obrade zemljišta duž trase i .uočavanje promena stanja na trasi ili u njenoj blizini. .osmatranje promena vegetacije duž trase.izgradnju novih zasada.. stubića katodne zaštite i sl.korišćenje zemljišta za skladište itd.pešački obilasci i . Kod građevinskih aktivnosti na trasi gasovoda.na trasi gasovoda i mestima ukrštanja gasovoda sa drugim objektima.radove na rovovima i kanalima. Pregledi iz vazduha (helikopterska kontrola) imaju za cilj: . koje bi moglo dovesti do spiranja zaštitinog nadsloja nad cevovodom i ogoljavanja istog. . treba pregledati table zabrana. .3.građevinske radove.uočavanje građevinskih aktivnosti ili obrade zemljišta duž trase i . .pregledi iz vazduha. posebna pažnja se obraća na: . sprovode se periodični programi obilaska gasovoda. . .pregled vegetacije. .utvrđivanje promene stanja na trasi ili objektima kraj nje.obilasci vozilom. . . .4. Pešački obilasci obuhvataju: . Obilasci vozilom: .iskope zemljišta. 11.11. Kontrola aktivnosti na trasi gasovoda (cevovoda) Radi praćenja stanja građevinskih aktivnosti (pored odobrenih od strane kompanije). . odušnih cevi. . . Vizuelno i geodetsko praćenje (osmatranje) specifičnih objekata i pojava na trasi gasovoda Pod ovom grupom objekata i pojava mogu se smatrati: 160 . kao i kontrola stabilnosti tla u kome je položen cevovod.

zamena oštećene izolacije i snimanje izolacije na elektroprobojnost.definisanje stepena oštećenja izolacije.ručni otkop gasovodne cevi u potrebnoj dužini.zatrpavanje gasovoda peskom i zemljom iz iskopa. instalacija se polaže u zemlju na dubinu od oko 1 m. .2. MRS. a sama instalacija je izvedena od čeličnih bešavnih ili šavnih cevi koja se štiti antikorozionom zaštitom. Ovakav vid održavanja ima određenu propisanu dinamiku vršenja kontrole nad ovim objektima i pojavama. . 11.izbor anomalija za sanaciju.).rangiranje anomalija po težini. RS. Uslovno stabilni i nestabilni tereni takođe zahtevaju pojačanu vizuelnu i po potrebi geodetsku kontrolu. U postupku redovnog održavanja vrši se snimanje postojanosti pasivne zaštite (izolacije) i eventualne pojave korozije. pristupa se aktivnostima sanacije tog dela gasovoda. 11. . Ukoliko je na mestu anomalije veći stepen korozivnog oštećenja.5. u postupku sanacije potrebno je izvršiti ultrazvučno snimanje debljine zida cevi te ukoliko postoji potreba pristupa se sanaciji (isecanju dela gasovodne cevi i zamena novom. armatura i oprema koji se nalaze u krugu ograđenog gasovodnog objekta (GMRS. pristupa se preduzimanju potrebnih mera za otklanjanje negativnih pojava. kako ne bi došlo do ugrožavanja cevovoda. Održavanje podzemnih gasovoda U postupku izvođenja radova na gasovodu. železničkih pruga. kao i redovno merenje potencijala u cilju valjane katodne (aktivne) zaštite. Po završenom snimanju određene trase gasovoda. uz obaveznu prethodnu pripremu neophodne dokumentacije za izvođenje radova na terenu. 161 .1. Nakon izvršene kontrole. vodotokova i sl. . kao i nadzemni cevovodi na stabilnim čeličnim osloncima. BS). .5.geodetsko obeležavanje mesta anomalije. a sami radovi se sastoje iz nekoliko osnovnih operacija: .- razni prelazi gasovoda ispod i iznad drugih objekata i prepreka (puteva. a na projektovanoj deonici premošćava sve rečne. putne i železničke prelaze. Održavanje nadzemnih cevovoda i pretaćih objekata Nadzemni delovi cevovoda su sve cevi.5. uslovno stabilni i nestabilni delovi terena (klizišta i sl. Održavanje gasovoda i gasovodnih objekata 11. po posebno propisanim normativima i merama zaštite).) u kojima je položen gasovod. Nakon uočavanja pojava pomeranja terena potrebno je odabrati najbolji način za sanaciju i obezbediti neophodnu dokumentaciju za izvođenje tih radova.

1. železničkih pruga i vodotokova u vidu manjih i većih mostova od raznih građevinskih materijala (najčešće betonskih i čeličnih).popravka i zamena stacionažnih oznaka. stubova i kapija ograde. tako se nadzemni gasovodi štite od spoljne korozije alkidnim premazima odgovarajućih boja.popravka protiv-požarnih šahtova (hidroizolacija).5. .radovi na održavanju pristupnih puteva (uključujući popravke kolovozne konstrukcije.5. temenih oznaka i oznaka upozorenja i . kao i popravka i zamena dotrajalih elemenata.krečenje zidova i farbanje bravarije. kao što su: . 11. 11. . Obavezan je pravovremeni kontakt sa korisnicima objekata sa kojima se gasovod ukršta (putevi. donosi se odluka o potrebi intervencije na njima i pristupa se pripremi neophodne dokumentacije za izvođenje radova na terenu. uređenje bankina i odvodnih kanala i popravka rampi). 11. Održavanje specifičnih objekata na trasi gasovoda Nakon obavljenog vizuelnog i geodetskog (po potrebi) osmatranja specifičnih objekata.popravka betonskih površina unutar ograde.Kako se gasovod podzemno štiti hidroizolaciono. Ova vrsta radova se izvodi u redovnom postupku.popravka i zamena stubića katodne zaštite. vodotokovi i sl. Ostali radovi na održavanju gasovoda Radovi koji nisu obuhvaćeni prethodnim opisom posla su radovi na trasi gasovoda. . .zamena ograde.popravka odušnih lula. pravilnicima i standardima.popravka ili zamena krovne konstrukcije. nadstrešnica. Vrši se redovna kontrola objekata. za čije održavanje važe odgovarajući propisi (vezano za materijal i tip konstrukcije). a vezani su za održavanje zidnih objekata. Nakon utvrđenih nedostataka (vizuelnim osmatranjem) pristupa se izradi preliminarnog izveštaja o stanju konstrukcije mosta i na osnovu njega donosi 162 .6. i neophodno je obezbediti njihovu pismenu saglasnost na predložene radove. ograda. kao što su: . šahtova i sl.). betonskih površina. Održavanje mostova Na trasi gasovoda postoje nadzemni prelazi preko puteva. . 11. u skladu sa određenim normama. Ostali radovi na redovnom održavanju ograđenih gasovodnih objekata Ova vrsta radova se svodi na sitne građevinsko-zanatske radove.6.4. železničke pruge.3. .popravka poda unutar zidanih objekata i sl. .

kao i geodetska osmatranja. vlasništvo.izradi uputstva za redovno održavanje mosta. uz obaveznu saradnju sa korisnikom tih objekata. intervencija na zasadu i dr. potrebno je pronaći najpovoljnije. zavisno od vrste osnovnih sanacionih radova – objekata (čišćenje odvodnih kanala. Kada se radi o vodotokovima i radovima vezanim za njih. Održavanje podzemnih i podvodnih prelaza Ukoliko se pokaže.na osnovu primedbi MUP-a.redovnim obilaskom radnika operatera gasovoda.6. 11. Na terenu se izvode oni radovi kojima se uklanjaju ili sprečavaju štetne posledice. . staze.3. . najbolje je izvođenje sanacionih radova poveriti specijalizovanoj kompaniji iz vodoprivrede. Evidencija aktivnosti građevinskog održavanja. sanaciji se pristupa nakon pripreme odgovarajuće dokumentacije (projekta ili elaborata sa predmerom i predračunom).geodetskim osmatranjem. . popravke potpornih zidova.). pristupa se: . 11. platoi. da je gasovod ugrožen. Održavanje saniranih klizišta Ako se vizuelnim pregledom ustanovi potreba za intervencijom na saniranom klizištu.izradi detaljnijeg izveštaja o stanju konstrukcije mosta.GPS (trenutno pozicioniranje željenih tačaka). optimalno rešenje za sanaciju.6. kapije i sl. ograde.7. 11. elementi objekta sa preciziranjem vrste materijala i količinama. . . vrsta objekta. zelene površine. Prikupljanje podataka se vrši: . .).odluka o potrebi detaljnijeg pregleda konstrukcije mosta (uključujući i eventualna merenja i ispitivanja na terenu – mostu). 163 .fotogrametrijom. arhiviranje i ažuriranje baze podataka za sve objekte na trasi gasovoda Osnovu predmetnih aktivnosti čini formirani GIS (geografski informacioni sistem) uz korišćenje određenih kompjuterskih programa.obradi rezultata terenskih radova. kao i na osnovu geodetskog osmatranja.izradi eventualnog projekta (elaborata) sanacije i .2. Svaki objekat treba da ima svoju ’’ličnu kartu’’ (bazu podataka) gde se unose podaci potrebni za održavanje (lokacija. .Nadgledanje sistema iz vazduha. Na osnovu detaljnog pregleda kompletne konstrukcije. uz pismenu saglasnost. nakon vizuelnog osmatranja elemenata podzemnih i podvodnih prelaza.

. . .izrada tendera. .sortiranje (klasifikacija).arhiviranje svih aktivnosti i eventualna izmena (ažuriranje) u ’’ličnoj karti’’ objekta.praćenje troškova i plaćanja.nadzor nad izvođenjem.Nakon toga sledi: .sklapanje ugovora. . 164 . .izvođenje. .izbor izvođača.