I

1. OPTI DEO
1.1. OSNOVNA FIZIKO-HEMIJSKA SVOJSTVA GASOVITIH UGLJOVODONIKA (OSNOVNI GASOVI) Da bi se u potpunosti i pravilno definisali ali i razumeli tehniko-tehnoloki principi funkcionisanja transporta gasovitih ugljovodonika, potrebno je poznavati: osnovne fiziko-hemijske karakteristike gasovitih ugljovodonika, principe proizvodnje, pripremu za transport, sistem za transport i njegove sastavne delove i karakteristine postupke.

Treba naglasiti da kada su u pitanju cevovodni transportno distributivni sistemi i transport gasovitih ugljovodonika, polietilenskim gasovodima se transportuju grupe gasovitih goriva I, II i IV, a elinim gasovovodima sve etiri grupe. 1.1.1. Osnovna fiziko-hemijska svojstva gasovitih ugljovodonika Gasovite ugljovodonike ine: prirodni gas i teni derivati prirodnog gasa, teni naftni gasovi (propan i butan), gasovi iz postrojenja za gasifikaciju (gradski i daljinski) i meani gasovi.

Pod gasovitim gorivom podrazumevaju se gasovi i njihove smee, koji su prvenstveno namenjeni za sagorevanje. Pod osnovnim gasovitim gorivima podrazumevaju se ona goriva koja se potroaima isporuuju putem javnog, transportnog i distributivnog sistema. Stanje gasa normalno stanje gasa: odreeno je temperaturom Tn = 273,15 K (0OC) i pritiskom Pn = 1,01325 bar; to je referentno stanje u proraunima i oznaava se ili indeksom n uz simbol pripadajue veliine ili naznakom temperature i pritiska; 1

standardno stanje gasa: odreeno je temperaturom Ts = 288,15 K (15OC) i pritiskom ps = pn = 1,01325 bar; za oznaku standardnog stanja koristi se indeks s. radno stanje gasa: odreeno je stvarnim veliinama temperaturom (t) i pritiskom (p); radno stanje se oznaava simbolima bez ikakvog indeksa. koliina gasa: iskazuje se prevashodno u jedinicima zapremine (m3), ree u jednicima masa (kg) ili u jedinicima koliine materije (kmol); ako se koliina iskazuje jedinicima zapremine, navodi se odgovarajua temperatura i odgovarajui pritisak; koliina gasa izraena jedinicom mase ne zavisi od temperature i pritiska. Toplotna vrednost [MJ/m3]

gornja toplotna vrednost, Hg: koliina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1,01325 bar), pri emu su produkti sagorevanja svedeni na temperaturu od 25OC, a vodena para u njima se kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna); donja toplotna vrednost, Hd: koliina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1,01325 bar), pri emu su produkti sagorevanja ohlaeni do temperature iznad take roenja vodene pare, pa se vodena para njima ne kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna); radna toplotna vrednost, Hpg, Hpd: moe se izraziti kao gornja ili donja; u oba sluaja re je o sagorevanju one koliine gasa koja u radnom stanju ima zapreminu od 1 m3, a pod istim uslovima kao u prethodnim stavovima. Gustina [kg/m3]

gustina gasa (zapreminska masa): odnos mase gasa i njegove zapremine pri odreenom pritisku i temperaturi; relativna gustina: odnos gustine gasa i gustine suvog vazduha pri istim uslovima (p,t); izraava se u odnosu na normalno stanje; relativna gustina je bezdimenziona veliina. Vobe indeks [kJ/m3]

Vobeov broj (Vobe-indeks) je pokazatelj toplotnog optereenja gorionika. Toplotno optereenje nekog gorionika je koliina toplote dovedena gasom u taj gorionik u jedinici vremena. Gasovi razliitog sastava sa istim Vobe-indeksom pri istom protonom pritisku daju priblino isto toplotno optereenje. Vobeindeks se izraava u [MJ/m3] ili [kWh/m3]. Toplotno optereenje se po pravilu izraava u [kW]. gornji Vobe-indeks:

Wg =

Hg

gde su, Hg gornja toplotna vrednost, relativna gustina gasa. donji Vobe-indeks:

Wd =

Hd

gde su, Hd gornja toplotna vrednost, relativna gustina gasa. proireni Vobe-indeks: Wg ,e = Wg

pe , odnosno Wd ,e = Wd pe

Gornji ili donji proireni Vobe-indeks: proizvod toplotne vrednosti i kvadratnog korena prikljunog pritiska merenog na prikljuku gasnog troila pe [mbar]. Klasifikacija gasovitih goriva Podela je izvrena prema toplotnom optereenju gorionika izraenom prema veliini Vobe-indeksa. Naim standardom, uvedene su etiri grupe gasovitih goriva: I grupa obuhvata gasove bogate vodonikom (gradski gas i daljinski gas) i deli se prema veliini Vobe-indeksa na podgrupe: A (23,0-28,1 MJ/m3) i B (28,1-33,5 MJ/m3). II grupa obuhvata gasove bogate metanom (prirodni gasovi iz prirodnih nalazita, sintezni prirodni gas, kao i gasovi za njihovu zamenu) i deli se prema veliini Vobe-indeksa na podgrupe: L (37,8-46,8 MJ/m3) i H (46,1-56,5 MJ/m3). III grupa obuhvata tene naftne gasove (Wg = 77,4-92,5 MJ/m3). IV grupa obuhvata smee ugljovodonika i vazduha, proizvedene od tenih naftnih gasova, ili prirodnih gasova: propan-butan-vazduh Wg = 24,5-25,2 MJ/m3 i prirodni gas-vazduh Wg = 25,2 MJ/m3. Svojstva karakteristinih predstavnika grupa gasovitih goriva Daljinski gas je suvi gas iz koksnih pei iz I grupe, podgrupa B.

U tabeli 1.1 dat je sastav daljinskog gasa, sa osnovnim karakteristikama ovog gasa.
Tabela 1.1. Sastav i karakteristike daljinskog gasa
Sastav Vodonik H2 55% Ugljen monoksid CO 6% Metan CH4 25% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 2% Azot N2 10%

Karakteristike Toplotna mo, Hg = 19,6 MJ/m3n Relativna gustina, d = 0,39 Toksian, bez boje i mirisa Vobe broj, Wg = 31,4 MJ/m3n Nazivni prikljuni pritisak 8 mbar Teorijska koliina vazduha 4,26 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600OC Koliina vlanih dimnih gasova 4,97 m3n/m3n Brzina sagorevanja 111 cm/s Granica zapaljivosti 5-33% zapreminski (V)

Gradski gas je iz meavine koksnog generatorskog gasa ili koksnog vodenog gasa i daljinskog gasa, podeene toplotne vrednosti. U tabeli 1.2 dat je sastav gradskog gasa, sa osnovnim karakteristikama ovog gasa.
Tabela 1.2. Sastav i karakteristike gradskog gasa
Sastav Vodonik H2 44% Ugljen monoksid CO 12% Metan CH4 22% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 4% Azot N2 16%

Karakteristike Toplotna mo, Hg = 18 MJ/m3n Relativna gustina, d = 0,47 Toksian, bez boje i mirisa Vobe broj, Wg = 25,1 MJ/m3n (I gr., pod.A) Nazivni prikljuni pritisak 8 mbar Teorijska koliina vazduha 3,94 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 550OC Koliina vlanih dimnih gasova 4,59 m3n/m3n Brzina sagorevanja 93 cm/s Granica zapaljivosti 5-38% zapreminski (V)

Prirodni gas koji se nalazi na naem tritu ima sledee karakteristike, koje su date u tabeli 1.3.

Tabela 1.3. Sastav i karakteristike prirodnog gasa

Sastav Metan CH4 84,90097,072% Etan C2H6 1,1369,510% Propan C3H8 0,7003,020% Butan C4H10 0,2102,000% Ugljen dioksid CO2 0,0801,100% Azot N2 0,3202,100% Teni ugljovodonik CmHn 0,0300,890%

Karakteristike Toplotna mo, Hg = 30,2-47,2 MJ/m3n Relativna gustina, d = 0,55-0,7 Toksian, bez boje i mirisa Vobe broj, Wg = 46,1-56,5 MJ/m3n (II,H) Vobe broj, Wg = 37,8-46,8 MJ/m3n (II,L) Nazivni prikljuni pritisak 18-24 mbar Teorijska koliina vazduha 8,4-9,8 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600-670OC Koliina vlanih dimnih gasova 9,4-10,9 m3n/m3n Brzina sagorevanja 30-36 cm/s Granica zapaljivosti 5-15% zapreminski (V)

Propan (PN) i propan butan smea (PBS), III grupa propan i butan su teni naftni gasovi (JUS B.H2.130 i JUS B.H2.134). U tabeli 1.4 dat je sastav i karakteristike ovog gasa.
Tabela 1.4. Sastav i karakteristike gasa propan (PN) i propan butan smea (PBS)
Sastav Inertni gasovi, max [%V] PN 0,2 PBS 0,2 Propanpropan, min [%V] PN 95 PBS 30,8 Ugljovodonici C2 i C4 [%V] PN 4,8 PBS Butan C4 max [%V] PN PBS 65,0 Ugljovodonici C1 i C2 [%V] PN PBS 3,0 Ugljovodonici C5 max [%V] PN PBS 1,0

Karakteristike Toplotna mo, Hg [MJ/m3n] Relativna gustina, d PN PBS PN PBS 100,8 122,32 1,56 1,9 Teorijska koliina vazduha [m3n/m3n] Nazivni prikljuni pritisak [mbar] Koliina vlanih dimnih gasova [m3n/m3n] 510 490 80,73 88,45 Brzina sagorevanja [cm/s] Granica zapaljivosti [%V] PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS 23,8 29,4 30 30 25,8 30,74 42 39 2,1-9,5 1,8-9,5

Netoksian, bez boje i mirisa Temperatura samopaljenja [OC] Vobe broj, [MJ/m3n] PN PBS PN PBS

Propan-butan-vazduh smea (SPBV IV grupa)*; sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1.5. 5

Tabela 1.5. Sastav i karakteristike smee propan-butan-vazduh (SPBV)

Sastav Propan [%V]
Za dodavanje gradskom gasu; bez prepravke troila Za zamenu prirodnog gasa

Butan [%V]
Za dodavanje gradskom gasu; bez prepravke troila Za zamenu prirodnog gasa

Vazduh [%V]
Za dodavanje gradskom gasu; bez prepravke troila Za zamenu prirodnog gasa

27,5

33

0,0 Karakteristike

22

72,5

45

Toplotna mo, [MJ/m3n]

Za dodavanje gradskom gasu; bez prepravke troila Za zamenu prirodnog gasa

Relativna gustina, d
Za dodavanje gradskom gasu; bez prepravke troila Za zamenu prirodnog gasa

25,7

62,6

1,154

1,42

Netoksian, bez boje i mirisa

Za dodavanje gradskom gasu; bez prepravke troila Za zamenu prirodnog gasa

Vobe broj, [MJ/m3n]

Za dodavanje gradskom gasu; bez prepravke troila Za zamenu prirodnog gasa

Da

Da

25,17

52,6

Nazivni prikljuni pritisak [mbar]

Za dodavanje gradskom gasu; bez prepravke troila Za zamenu prirodnog gasa

Ne sme se formirati smea sa manje od 9,5% propan butan gasa.

18

*Napomena: smee nisu odreene JUS-om (dato kao primer). Prirodni gas-vazduh smea (SGV IV grupa)**; sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1.6.
Tabela 1.6. Sastav i karakteristike smee prirodni gas-vazduh (SGV)
Sastav Prirodni gas [%V]
Za zamenu gradskog gasa

Vazduh [%V]
Za zamenu gradskog gasa

58 Karakteristike Toplotna mo, [MJ/m3n]

Za zamenu gradskog gasa

42

22,53 Da 8

Relativna gustina, d Vobe broj, [MJ/m3n]

Za zamenu gradskog gasa Za zamenu gradskog gasa

0,8 25,2

Netoksian, bez boje i mirisa Nazivni prikljuni pritisak [mbar]

Za zamenu gradskog gasa

Ne sme se formirati smea sa manje od 15% prirodnog gasa i vazduha.

**Napomena: JUS-om nije definisana smea. 6

Granice eksplozivnosti Gornja odnosno donja granica paljenja pokazuje u kom odnosu meavine gasa i vazduha moe doi do paljenja. Granice eksplozivnosti identine su granicama paljenja. To je prikazano na slici 1.1.

DGE donja granica eksplozivnosti , GGE gornja granica eksplozivnosti

Slika 1.1. Shematski prikaz granice eksplozivnosti

Tabelarni prikaz i granica eksplozivnosti gasova dat je u tabeli 1.7.

Tabela 1.7. Granice eksplozivnosti gasova
Redni broj Gas Temperatura paljenja [OC] 610 530 645 530 510 490 285 Granice paljenja (eksplozivnosti) u vazduhu pri 20OC i 1013 mbar DGE [vol. %] 11,0 4,0 4,2 3,0 2,1 1,5 1,4 GGE [vol. %] 77,0 75,6 17,4 15,5 9,5 8,5 7,8 DGE [g/m3] 145,6 3,3 33,4 37,9 39,3 37,9 44,8 GGE [g/m3] 862,2 63,3 100,3 195,7 178,0 214,5 249,7

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

CO H2 CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C5H12

Gasovi mogu da budu vlani ili suvi. Sadraj vlage mora da bude u propisanim granicama kako ne bi kvarila energetsku vrednost gasa (tabela 1.8).
Tabela 1.8. Zasienje vodenom parom pri razliitim pritiscima i temperataruma
Temperatura [OC] Pritisak [bar] 1 20 20 100 1 60 20 100 1 100 20 100 Sadraj vodene pare [kg/1000m3] 10 0,8 0,3 150 8 2,3 760 40 11

Radi poreenja, daju se podaci o nekim gasovima u tabelama 1.9 i 1.10.

Tabela 1.9. Osnovne karakteristike nekih gasova
Gas azot acetilen vodonik vazduh ugljendioksid kiseonik ugljenmonoksid metan etan propan butan izo-butan pentan Hemijska oznaka N2 C2H2 H2 CO2 O2 CO CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C4H10 C5H12 Molekulska masa 28,022 26,040 2,016 28,960 44,011 32,000 28,011 16,043 30,070 44,097 58,124 58,124 72,151 Gustina na 0OC, 1 bar [kg/m3] 1,251 1,171 0,090 1,293 1,976 1,429 1,250 0,717 1,357 2,020 2,673 2,668 3,221 Relativna gustina dv 0,967 0,905 0,069 1,000 1,529 1,105 0,967 0,554 1,049 1,562 2,091 2,064 2,491 Kritino stanje
temperatura tk pritisak pk

-147,13 35,70 -239,90 -140,75 31,10 -118,82 -140,20 -82,15 32,10 95,60 152,00 133,70 197,10

33,93 62,40 12,97 37,74 73,90 50,37 35,00 46,20 48,50 43,60 38,00 37,00 33,40

Tabela 1.10. Energetska vrednost nekih gorivih gasova

Energetska vrednost Gas gornja [kJ/kg] acetilen vodonik ugljenmonoksid sumporvodonik metan etan propan butan izo-butan pentan 50240 141900 10090 16540 55560 51920 50370 49570 49450 49200 48570 120080 10090 15240 50080 47520 46390 45760 45680 45430 donja gornja
3 O

Donja 56900 10800 12640 23490 35840 63730 93370 123770 121840 146340

[kJ/m ] 0 C, 1 bar 58910 12770 12640 25460 39860 70420 101740 133980 131890 158480

1.2. OSNOVNI PRINCIPI PROIZVODNJE, PRIPREME ZA TRANSPORT I TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA Energetski i sagorljivi gasoviti ugljovodonici prema postanku se dele na: tehniki proizvedene i prirodne.

1.2.1. Tehniki proizvedeni gasoviti ugljovodonici Gradski i daljinski gas vetaki se proizvode postupkom degasacije u gasarama (postrojenjima za gasifikaciju), uglavnom na bazi kamenog uglja, zagrevanjem na 950-1000OC bez prisustva vazduha (koks je sporedni proizvod). Takoe mogu da se dobiju od uljnih proizvoda katalitikim izdvajanjem. Gradski gas se proizvodi u mestu potroaa, dok se daljinski gas cevovodima transportuje u oblast potroaa. velni gas se takoe dobija postupkom degasacije iz vrstih goriva, ali na niim temperaturama (500700OC). U grupu tehniki proizvedenih gasova spadaju: vodeni gasovi (ugljeni i koksni vodeni gas), produkti gasifikacije (generatorski gas i gas iz visoke pei), kreking gasovi (izdvajanje iz naftnih proizvoda vodenom parom) i gas iz kriljaca (podzemna gasifikacija), itd.

Transport ovih gasova vri se cevovodima na bazi razlike potencijala stvorenom u procesu proizvodnje ili se ostvaruje odgovarajuom vrstom kompresora, sve u zavisnosti od mesnih i tehnikih uslova i potreba. 1.2.2. Prirodni gas Prirodni gas dobija se iz gasnih ili gasno-naftnih polja, preko vetakih buotina u zemljinoj kori. Ovaj gas, pored korisnih sastojaka, sadri i ugljendioksid, sumporvodonik, azot i ree helijum. Prema sadraju teih ugljovodonika (iznad pentana, izraeni u cm3/m3n), prirodni gas se klasifikuje kao: suvi, siromani i bogati.

Naroito nepovoljnu komponentu predstavlja sumporvodonik zbog svojih toksinih svojstava i svojstava vezivanja sa vodom. Kod visokih koncentracija on se ne otkriva mirisom, a koncentracija preko 1000 ppm moe za oveka biti pogubna. U spoju sa vodom stvara jaku korozivnu sumporastu kiselinu. Prisustvo ugljen-dioksida je takoe nepovoljno jer smanjuje energetsku vrednost, a sa vodom gradi kiselinu sa korozivnim svojstvom. 9

Uobiajen pratilac sirovog prirodnog gasa je i voda. Iz eksploatacionog polja, prirodni gas se doprema podzemnim buotinskim gasovodima, od buotina do sabirnog sistema, gde se prati proces eksploatacije preko mernog separatora. Preko zbirnog separatora vri se eksploatacija i izdvajanje kondenzata i vode iz gasa ili izdvajanje prirodnog gasa i vode kad je u pitanju naftni sabirni sistem. Tako oien gas se sprovodi na suenje u postrojenje dehidracije, meri se i dalje sprovodi gasovodom do degazolinae ili u transportni distributivni sistem, u zavisnosti od njegove suvoe. Suvi prirodni gas se preko kompresorskih stanica transportuje cevovodima do distributivnih sistema ili industrijskih potroaa. 1.2.3. Teni naftni gas Teni naftni gasovi su oni gasovi koji se pod relativno niskim pritiskom i normalnoj temperaturi prevode u teno stanje. Dobijaju se na sledee naine: pri procesu rafinacije u rafinerijama nafte i ekstrakcijom odnosno izdvajanjem iz prirodnog gasa.

Propan i butan su glavne komponente tenih naftnih gasova. Transport do potroaa vri se gasovodima na osnovu razlike u potencijalima, pritiskom gasne faze iz rezervoara. 1.2.4. Smee ugljovodonika i vazduha Definisano naim standardom, ove smee se pojavljuju kao: meavina propan-butana i vazduha i meavina prirodnog gasa i vazduha.

Meavina gasne faze propan-butan gasa i vazduha sve je ee u primeni iz vie razloga: njome se zamenjuje snabdevanje potroaa generatorskim gasom, koksnim gasom, vodenim gasom i dr.; zbog oteanih uslova primene istog propan-butana u zimskom periodu; stvaraju se povoljni uslovi korienjem istog (elinog) distributivnog sistema za primenu prirodnog gasa, koja je u svetskoj ekspanziji.

Meanje tenog naftnog gasa sa vazduhom vri se preko takozvanih meaa razliitih tipova, kao to su: injektorski, volumetrijski proporcionatori i agregati za meanje.

Transport se odvija na principu razlike potencijala, energijom meajueg gasa ili ventilatorima i kompresorima, u zavisnosti od mesnih tehniko-tehnolokih uslova. 10

1.2.5. Primene, gubici i tednja gasovitih goriva Primena gasovitih goriva je iroko rasprostranjena: od laboratorija, domainstva, energana, poljoprivrednih i proizvodnih pogona pa do sirovinske osnove u petrohemijskoj proizvodnji. Prednosti primene gasa kao goriva u odnosu na druge vrste goriva su: odravanje kvaliteta goriva dui vremenski period, ista temperatura sagorevanja i kvalitet plamena, gasovito gorivo u sebi ne sadri pepeo i sumpor, nema dima i drugih neistoa, sagorevanje sa niskim vikom vazduha, praktino je stehiometrijsko, vii stepen korisnosti sagorevanja, sposobnost podeavanja plamena prema zadatom loitu, dobro, jednostavno podeavanje razvijanja toplote potpuno automatskom regulacijom, niska cena kao i jednostavnost i preglednost instalacije za sagorevanje, nema potrebe za skladitenjem gasovitog goriva kod potroaa, jednostavno i sigurno opsluivanje loita.

U transportu, manipulaciji i primeni gasa nuno se pojavljuju gubici gasa. Kvantitativne vrednosti gubitaka gasa zavise od mnogih faktora: nain i vrsta transporta, kvalitet transportnih sistema, kvalitet gasovitog goriva, kvalitet i podeenost troila, obuenost rukovaoca, i dr.

U svakom od ovih segmenata moe se primerenim merama i aktivnostima, gubici smanjiti na najmanju moguu meru. Znaajnu ulogu u tome imaju: rukovanje sistemom (njegova eksploatacija), odravanje sistema, edukacija subjekata u lancu transporta i primene.

U procesu cevovodnog transporta gasovitih ugljovodonika, iskustveno je utvreno da se gubici gasa kreu od 1-2%. Oni su posledica nekontrolisanih i kontrolisanih isputanja i razlike u merenju koliina. Razlike u merenju su posledica nekompatibilnosti ili nesavrenosti meraa protoka. Na distributivnom sistemu, u sektoru iroke potronje, realni gubici se kreu do 6% od ukupno isporuenih koliina. Istog su porekla kao i u transportu, a uveani su zbog: vee razuenosti i veeg specifinog broja prikljuaka po dunoj jedinici gasovoda, ali i vee i realne zloupotrebe krajnjih korisnika. Na unutranjim cevovodnim instalacijama za gas, bez obzira na dozvoljena mikro isputanja, praktino ne sme biti fizikih gubitaka gasa. Ako ga ima, on se podrazumeva kod loita, i to izraen kroz: nepotpuno sagorevanje, otpadnu toplotu, gubitke usled zraenja i provodljivosti. 11

tednja se ostvaruje, pre svega kroz racionalnu primenu gasovitih goriva. To se ostvaruje usmeravanjem potronje gasovitih goriva u one segmente privredne i neprivredne delatnosti, gde se ostvaruje najvei stepen iskorienja, valorizovani kroz: zatitu ivotne sredine, niu cenu jedinice proizvoda i kvalitetniji proizvod.

Radi racionalizacije eksploatacije gasovodnog sistema i potronje gasovitih goriva u funkciji tednje energije, a pre svega prirodnog gasa, obaveza je kompanije koja se bavi transportom i distribucijom gasa da donese tarifni sistem. Tarifnim sistemom se naroito utvruju: kategorija potronje, odnosno potroai za koje se odreuje tarifni sistem, naela i kriterijumi za odreivanje tarifnih stavova, nain utvrivanja obraunskih elemenata na koje se primenjuju tarifni stavovi.

12

II
1.3. SISTEMI ZA TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA CEVOVODIMA (GASOVODI I PRODUKTOVODI) U zavisnosti od agregatnog stanja, transport gasovitih goriva se moe vriti: u tenom stanju, prevoznim sredstvima i produktovodima (naprimer propan-butan mobilnim cisternama i produktovodima, a teni prirodni gas brodovima tankerima); u gasovitom stanju gasovodima. Kod nas je razvijen cevovodni transport prirodnog gasa, a transport gasovodima i produktovodima ostalih gasovitih ugljovodonika se moe smatrati lokalnim pojavama (u okviru proizvodnih polja, petrohemijskih, rafinerijskih i industrijskih kompleksa). Transportne cevovodne sisteme moemo podeliti prema znaaju i prostornoj nameni, i prema pritiscima i lokacijama. Prema znaaju i prostornoj nameni sistemi se dele na: meunarodne, magistralne i lokalne.

Prema radnim pritiscima gasovodne sisteme delimo na: vrlo visokog pritiska preko 16 bara, visokog pritiska od 4-16 bara, srednjeg pritiska od 0,5-4 bara, niskog pritiska do 0,5 bara.

Meunarodni transport. Ima znaaj za najmanje dve drave, bez obzira na tehnike karakteristike (kapacitet, duina, prenik, radni pritisak). U veini sluajeva znaajni infrastrukturni objekti. Magistralni transport. Transport velikih koliina gasa pod velikim pritiskom. Granice se prostiru od predajnih stanica na proizvodnim poljima ili gasovodu za meunarodni transport, proizvodnih postrojenja gasa, terminala i podzemnih skladita prirodnog gasa, do prikljuka na lokalni gasovod ili produktovod koji slui za snabdevanje naseljenih mesta ili industrijskih postrojenja. Njima pripadaju i merno-regulacione stanice (takozvane glavne merno-regulacione stanice). Lokalni transport. U gasovode i produktovode spadaju: 13

prikljuni gasovodi za transport prirodnog gasa na naftno-gasnim poljima od sabirno-otpremnih stanica za gas do lokalnih potroaa; spojni gasovodi za transport gasa na kompleksu gasifikacionog postrojenja; spojni gasovodi za transport prirodnog gasa i gasovitih derivata nafte na kompleksu rafinerijskog, petrohemijskog ili drugog industrijskog postrojenja; gasovodi za distribuciju prirodnog gasa ili gasa iz postrojenja za gasifikaciju; sabirni i razvodni gasovodi i produktovodi gasovitih ugljovodonika izmeu proizvodnih buotina i naftno-gasnih polja i njihovih sabirnih stanica i prikljuni gasovodi ili produktovodi izmeu sabirnih i otpremnih stanica.

Prema lokacijama gasovodi mogu biti: van naseljenih mesta, u naseljenim mestima, spoljni (podzemni i nadzemni), unutranji (u objektima).

Po pravilu, van naseljenih mesta grade se meunarodni i magistralni gasovodi i gasovodi vrlo visokih pritisaka. U naseljenim mestima grade se lokalni gasovodi visokog pritiska, srednjih i niskih pritisaka. Unutranji gasovodi grade se za radne pritiske do maksimalno 4 bara (u industriji) i maksimalno 1 bar u domainstvima. 1.4. SASTAVNI DELOVI GASOVODNOG SISTEMA ZA TRANSPORT I DISTRIBUCIJU I NJIHOVE OSNOVNE TEHNIKO-TEHNOLOKE KARAKTERISTIKE Pod gasovodima i produktovodima podrazumevaju se cevovodi sa integrisanim ureajima, postrojenjima i objektima koji slue za transport i distribuciju gasovitih ugljovodonika. Sastavni delovi gasovoda su: primopredajna mesta, cevovodi sa integrisanom armaturom i fitinzima, kompresorske stanice, transportne merno-regulacione stanice, distributivne merno-regulacione ili regulacione stanice, specifini objekti, kuni merno-regulacioni setovi, unutranje gasne instalacije, elektrine instalacije, instalisana antikoroziona zatita, graevinski objekti, sistem nadzora nad procesom (telemetrija).

Sastavni delovi produktovoda gasovitih ugljovodonika su: 14

primopredajna mesta, cevovodi sa integrisanim fitinzima i armaturom, pumpne i rasteretne stanice, specifini objekti, graevinski objekti, rezervoarski prostori i stanice za regulaciju, elektrine instalacije, instalacija antikorozione zatite, sistem nadzora nad procesom (telemetrija).

Po regasifikaciji tenog naftnog gasa (TNG), sistem je gasovodne konstrukcije, sa njemu pripadajuim i primerenim sastavnim delovima (merno-regulaciona stanica MRS, regulacione stanice RS, unutranje gasne instalacije UGI, itd.). Na slici 1.2 data je uproena shema gasovodnog sistema za prirodni gas.

LOKALNI GASOVOD

Slika 1.2. Uproena shema gasovodnog sistema za prirodni gas

Legenda: NGP naftno gasno polje, GP gasno polje, GMRS transportna merno regulaciona stanica, MRS distributivna merno regulaciona stanica, PPM primopredajno mesto, S istaka stanica, KS kompresorska stanica, GZV glavni zaporni ventil, KMRS kuna merno-regulaciona stanica, UGI unutranje gasne instalacije, SG skladite gasa.

15

NI ROD UNA ME

D OVO GAS

1.4.1. Primopredajna mesta Primopredajno mesto skup cevovodne armature i ureaja za utvrivanje koliine i kvaliteta gasa. Gas se obino preuzima izmeu dve zemlje ili dva energetska subjekta. Primopredajno mesto na meunarodnom gasovodu obino predstavlja graevinski objekat pod stalnom kontrolom posade, snabdeven meraima protoka, kontinualnim analizatorima gasa, telemetrijskim sistemom, savremenim komunikacionim sistemom i carinskim nadzorom. Ako pritisci u sistemu variraju, onda se u sklopu primopredajnih stanica nalaze i ureaji za regulaciju pritiska sa sigurnosnom opremom. Na meunarodnim primopredajnim mestima, svaka strana ima svoj mera, dok je trei mera kontrolni arbitrani. Primopredajna mesta u zemlji izmeu energetskih subjekata su obino merno regulacione stanice. 1.4.2. Cevovodi Cevovodi predstavljaju integrisane komponente cevi, fitinga i armature koji predstavljaju celinu i slue da se njima bezbedno i neometano transportuje gas. Materijal i konstrukcija cevovoda zavise od: njihove namene, predvienog radnog pritiska, prostornih i mesnih uslova njegovog lociranja.

Kod nas, cevovodi za transport i distribuciju gasa iskljuivo se rade od elinih i polietilenskih cevi. Koje e se cevi koristiti, zavisi od: prenika i naina proizvodnje.

Meunarodni, magistralni i lokalni gasovodi (bez spiralnih u naseljima) radnog pritiska preko 4 bara (nadpritisak), rade se od elinih cevi, beavnih, poduno varenih i spiralno varenih. Produktovodi i gasovodi za teni naftni gas svih pritisaka se rade od beavnih cevi. Ovi gasovodi se polau podzemno na dubini od 1 m nadsloja, dok se nadzemno po pravilu vode u krugu industrijskih potroaa i kao unutranje gasne instalacije. Konstrukcija gasovoda se odreuje prema 4 klase lokacije definisane preko gustine stambenih objekata na pojasu irine 200 m, sa jedne i druge strane ose gasovoda na duini od 1 km. Gustina stambenih objekata odreuje klasu lokacije, a klasa lokacije odreuje koeficijent sigurnosti: za za za za za pojas I razreda: pojas II razreda: pojas III razreda: pojas IV razreda: zatitni pojas naseljenih zgrada: 16 1,4 1,7 2,0 2,5 2,5

a izraava se kao:
minimalna granica razvlaenja koeficijent = maksimalno dozvoljeno obodno naprezanje

Cevi i elementi cevovoda se spajaju, po pravilu, zavarivanjem. Pre putanja u rad, gasovod se ispituje pritiskom kao celina i po deonicama. Cevni spojevi se po pravilu izvode zavarivanjem sa kompatibilnim elementima. Svi cevovodi moraju imati geodetski snimak, vidne nadzemne oznake i podzemne opomenice. 1.4.3. Kompresorske i pumpne stanice U toku transporta gasa, u cevima dolazi do pada pritiska usled trenja i lokalnih otpora. Veliina pada pritiska zavisi od: koliine protoka, duine puta, prenika cevi, vrste fluida i kvaliteta cevi.

Uopteno se pad pritiska moe izraziti kao:

p = f (q , l , d , g , k )
gde je,

[bar ]

q koliina fluida u odgovarajuim jedinicama, l duina gasovoda u odgovarajuim jedinicama, d prenik gasovoda u odgovarajuim jedinicama, g gustoa ili koeficijent vezan za gustou fluida i k koeficijent vezan za kvalitet cevi i ostale uticaje. Da bi se gas isporuio pod dovoljnim pritiskom na gasovodima se koriste kompresorske stanice, a na produktovodima gasovitih ugljovodonika u tenoj fazi koriste se pumpne stanice. Dijagram padova pritiska na jednom gasovodu sa kompresorskim stanicama ilustrativno se prikazuje na slici 1.3.

17

Slika 1.3. Ilustracija padova pritiska sa kompresorskim stanicama K1 i K2

Kompresorske stanice

Lociraju se na gasovodu. Elementi koji odreuju uestalost stanica na gasovodu su: - poetne investicije, - trokovi odravanja. Sve kompresorske stanice sadre sledeu opremu i sisteme: glavni gasni sistem, gasni kompresori, pomoni gasni sistemi, o podsistem gasa kao pogonskog goriva, o podsistem gasa za kontrolu i upravljanje ili instrumentalni gas, o podsistem gasa za zagrevanje, recirkulacioni sistemi, ispusno-oduni sistemi.

Glavni gasni sistem ine: separatorsko filterska grupa, usisni krug, kompresor, potisni krug, merna grupa.

Usisni i potisni krug ili kolektor ine stanini razvod. Konfiguracijom tih krugova kompresori se mogu povezivati u paralelan ili serijski rad. Kompresori se klasifikuju na sledei nain: 1. klipni: a. klipni sa kretanjem napred nazad, b. rotaciono-klipni: i. jednorotorski, ii. dvorotorski. 18

2. dinamiki: a. centrifugalni, b. aksijalni. Na slikama 1.4 i 1.5 prikazan je nain povezivanja dva kompresora.

Slika 1.4. Sistem usisnog i potisnog kruga pri povezivanju kompresora

Slika 1.5. Shema povezivanja dva kompresora u paralelno/serijski rad

Pogon kompresora uobiajeno se vri na sledei nain: gasnim turbinama pogone se centrifugalni kompresori, klipnim gasnim motorima pogone se klipni kompresori, elektrinom energijom pogone se klipni i centrifugalni kompresori. Pumpne stanice

Pumpne stanice za cevovodni transport tenih gasovodnih ugljovodonika postavljaju se na produktovode. Graevinski objekti u koje se postavljaju pumpne stanice moraju ispunjavati uslove u pogledu vatrootpornosti, naina manipulisanja, ostalih instalacija i ventilacije, kao to je i kod gasa (u gasovitom stanju), imajui u vidu da je propan-butan tei od vazduha. 19

Za transport tene faze gasa obino se koriste centrifugalne, aksijalne i poluaksijalne pumpe. Daljinski transport tenog naftnog gasa kod nas nije razvijen, a lokalni transport prisutan je u okviru proizvodnih i skladinih kompleksa. 1.4.4. Merno-regulacione stanice Transportni pritisak iz gasovoda na odreenom mestu se svodi na potreban i dozvoljen pritisak u distributivnoj mrei ili kod potroaa. Na tom mestu se vri i kontrola protoka. Svoenje pritiska na nie vrednosti tehnikim ureajima naziva se redukcija pritiska, a ureaji kojima se to vri nazivaju se reduktori pritiska (oni su ujedno i regulatori pritiska). Integrisani elementi i sklopovi potrebni za proces merenja koliina i regulaciju pritiska ine merno-regulacionu stanicu. Podela merno-regulacionih stanica: glavne (GRMS), potroake (MRS) i kune (KMRS).

Prema broju linija merno-regulacione stanice se mogu deliti na: jednolinijske i dvolinijske.

Mogu se vriti i druge podele: prema vrsti nadzora, broju redukcija i mernih linija i sl., ali one nisu relevantne. Glavne merno-regulacione stanice (GMRS)

Objekat merno-regulacione stanice obuhvata, prema tehnolokoj funkciji: filtersku i/ili separatorsku grupu, regulacionu grupu, mernu grupu, sigurnosnu grupu, kolektorsku ulazno-izlaznu grupu, zapornu grupu i opremu za zagrevanje, odorizaciju, ubacivanje metanola i rezervoara za odorans, metanol i kondenzat.

Graevinski deo stanice ine obino dva objekta ili dve prostorije za smetaj opreme u eksplozionoj i neeksplozionoj zatiti i pristupna saobraajnica. Sastavni deo stanice su: graevinski objekat, telekomunikacioni sistem, elektroinstalacije i sistem protivpoarne zatite. 20

Granicu objekta GMRS ine protivpoarna (blokadna) slavina na ulaznom i izlaznom vodu. Glavne tehnike karakteristike ovakvih stanica su: vrlo visoki ulazni pritisci i veliki protoci gasa.

Slika 1.6. ema merno-regulacione stanice (GMRS)

21

Potroake merno-regulacione stanice (MRS)

Distributivne ili potroake merno-regulacione stanice imaju zadatak da prilagode parametre gasa za transport u distributivnim gasovodima ili prikljunim gasovodima industrijskih potroaa. U odnosu na GMRS, merno-regulacione stanice se u naim uslovima obino ne grade sa: zagrejakom opremom, opremom za regulaciju (ograniavanje) protoka, telemetrijom i metanolskom instalacijom. Ostali deo je kao kod GMRS. Kod iroke potronje gas mora biti odorisan. Glavne tehnike karakteristike ovih stanica su: visoki ulazni pritisci (6-16 bar) i srednji asovni protoci.

Slika 1.7. ema potroake merno-regulacione stanice

22

Kune merno-regulacione stanice (KMRS)

Ove stanice slue za merenje i redukciju pritiska kod potroaa u sektoru iroke potronje. U naim uslovima kuni set nema klasinu elektro instalacionu i protivpoarnu grupu i rezervnu regulacionu liniju, dok se telekomunikacione stabilne instalacije, u nekim sistemima iroke potronje, planiraju preko optikih kablova. U KMRS se dovodi odorisani gas iz distributivne mree. Glavne tehnike karakteristike ovih stanica su: srednji ulazni pritisci (o,5-4 bar) i mali asovni protoci (do 16 m3/h).

Slika 1.8. ema kune merno-regulacione stanice

Regulacione stanice su skup integrisanih funkcionalnih grupa MRS bez merne grupe. 23

1.4.5. Funkcionalne grupe podsklopovi merno regulacionih stanica Kolektorsko-konstrukciona grupa: cevi, fazonski komadi, zaptivai i spojni elementi, kao i merni, ispitni i impulsni vodovi; Filtersko-separatorska grupa: odvaja tenosti ili odvaja estica postavlja se ispred reduktorskih i mernih grupa oni mogu biti integrisani; za razliku od ovih filtera (odvajaa), separatori su sudovi pod pritiskom; Regulaciona grupa: regulator pritiska sa elementima za spajanje i odgovarajuim impulsnim vodovima; u okviru regulatora moe biti integrisan sigurnosni blok ventil ili priguiva buke; regulaciona grupa se postavlja izmeu dva zaporna organa; Sigurnosna grupa: o sigurnosni zaporni ventil (SZV) za osiguranje od previsokog pritiska, ureaj za osiguranje od nestanka gasa i ventil sigurnosti kapaciteta najmanje 1% kapaciteta linije; sigurnosni oduni ventil (SOV), podeen na puni kapacitet regulatora pri najviem moguem radnom pritisku na ulaznoj strani regulatora pritiska; kombinacija monitor-regulator i blok ventila.

o -

Merna grupa: merai protoka, temperature i pritiska; u praksi postoji 10 vrsta meraa protoka, a primarnu primenu kod prirodnog gasa imaju: blenda, turbinski merai, rotacioni merai, merai sa mehom i ultrazvuni merai; Zaporna grupa: protivpoarne slavine ispred i iza GMRS i MRS, kuglaste slavine ispred i iza regulacionih i mernih grupa i na obilaznim vodovima; nepovratna klapna postavlja se ispred zapornog organa na izlaznom delu svake linije, koja mora biti u zatvorenom poloaju i onda kada su pritisci za i ispred nje izjednaeni titi instalaciju od povratnih udara i omoguava automatsko ukljuivanje rezervne linije u rad; na vodovima ventila sigurnosti ne postavlja se zaporni organ; uglavnom su svi zaporni organi metalne kuglaste slavine punog otvora.

1.4.6. Ostali karakteristini objekti na gasovodnom sistemu Na gasovodima i produktovodima gasa, grade se li se mogu graditi objekti: za odorizaciju (opremu za odorizaciju ini odorizator sa pumpom (injektorski) ili apsorpcioni i spojni vodovi); za injektiranje metanola (ugrauje se radi neutralisanja formiranja hidrata i korozije u cevima i instalacijama); za zagrevanje (opremu ine: kotlovska jedinica, pumpe za vodu, toplovodi sa zapornom armaturom i termoizolacijom, ekspanzioni sud, termoregulaciona oprema za grejni fluid, zatitna oprema prema propisima o kotlovima, pripadajua gasna instalacija i izmenjiva toplote koji se na GMRS nalazi izmeu filterske i redukcione grupe; gas se zagreva na programiranu temperaturu neposredno pre redukcije, tako da posle redukcije moe biti primenljiv time se izbegava pojava hidrata i zaleivanje opreme); 24

blok stanice (za izdvajanje sekcionisanje deonica gasovoda, kao mera usmerena na obezbeivanje sigurnosti snabdevanja potroaa, smanjenje tete i zatitu ivotne sredine, pri havarijskim situacijama na gasovodu; blok stanica predstavlja cevni zaporni organ sa punim otvorom i bajpasni kolektor za laku manipulaciju i odvodom za pranjenje sekcije); istake stanice (postavljaju se uvek na poetku i kraju transportnog cevovoda istog prenika; iza otpremne i ispred prijemne istake kutije postavljaju se pokazivai prolaska istaa kracera; po nameni kraceriistai mogu biti: o o o gumene kugle (za uklanjanje vode i rastresite neistoe), strugai taloga i neistoe (pored zaptivnih gumenih manetni mogu biti i u obliku ploa i etki), kalibrirajui (kalibracione ploe za formiranje profila svetlog otvora cevovoda na mestima koja su deformisana u toku izgradnje ili eksploatacije) i inteligentni (sa sopstvenim pogonom, sa opremom za snimanje stanja unutranje povrine cevi, otkrivanje defekata na cevi i sopstveno pozicioniranje).

separatori i odvajai tenosti (vri se na temelju sledeih principa): o o o o o o smanjenje brzine protoka meavine, promena smera protoka, tok gasa suprotan dejstvu gravitacije, dinamiki udar mlaza u pregradu, uveavanje finih kapljica magle i filtriranjem.

Na naem transportnom gasovodnom sistemu odvajanje tenosti iz gasa vri se hvatanjem tenosti u cevovodima i hvatanjem tenosti ispred postrojenja na gasovodu (KS, MRS, PPM); hvatanje tenosti u cevovodima kod nas se vri preko nie postavljenih sifonskih sudova (niih od cevovoda); separatori su posude vertikalne izvedbe, sloenije konstrukcije od sifonskih odvajaa sastoje se iz dve ili tri komore namenjene za izdvajanje tenosti, praine i gasa; specifinu vrstu odvajaa ine takozvani hvatai vodenih epova (koliine vode koju obini separatori ne mogu prihvatiti, kao posledica kracovanja ili dvofaznog protoka);

25

Slika 1.9. Odvaja tenosti na distributivnoj mrei

1. aht 2. ispusni ventil 3. slavina 4. gasovod 5. sonda 6. telo odvajaa

Slika 1.10. Skuplja kondenzata na transportnom gasovodu

meake stanice (u cilju dobijanja gasa koji zadovoljava prethodno utvrene zahteve kvaliteta, pristupa se meanju razliitih gasova; takoe se moe vriti ispravka pritiska, temperature i kvaliteta na merenim protocima) 26

Gas A

FT FrC FT

QIT ka kupcu

podeena vrednost

Gas B

Slika 1.11. Meaka stanica dva prirodna gasa razliitih sastava

QIT kontrola Wobea i gustine FrC kontrola protoka (podeena vrednost) FT informacija o protoku

1.4.7. Gasne instalacije unutar objekta Podrazumevaju se instalacije nizvodno od takozvanog glavnog zapornog cevnog zatvaraa na kunom odnosno potroakom prikljuku do vrha dimovodnog kanala za odvod produkata sagorevanja. 1.4.8. Ostale instalacije, oprema i objekti na gasovodnom sistemu elektrine instalacije, antikoroziona zatita i oprema, telemetrijski i telekomunikacioni sistem za daljinski nadzor i upravljanje i graevinski objekti.

1.4.9. Postupak putanja novih i rekonstruisanih objekata u rad Novi cevovodi putaju se u rad po dobijenoj upotrebnoj dozvoli i proceduri propisanoj zakonom i podzakonskim aktima. Za putanje je najmanje potrebno: upotrebna dozvola, izvetaj strune komisije operatera, izvetaj komisije za tehniki pregled, izvetaj o podeenosti opreme na gasovodu, uputstvo za rukovanje, izvetaj o oteenosti gasovoda posle izgradnje ili rekonstrukcije i plan zatite od poara.

27

1.5. KARAKTERISTINI POSTUPCI NA GASOVODNOM SISTEMU 1.5.1. Postupci merenja i obrauna gasa Merenje protonih koliina vri se za potrebe praenja procesa transporta i obraun gasa kod krajnjeg potroaa. Oitavanje koliina vri se daljinski kod telemetrisanih primopredajnih mesta i fiziki. Oitane koliine u m3 se preraunavaju prema ugovorenim parametrima i svode na ugovoreni kubni metar koji ukljuuje ugovorenu energetsku vrednost, rezultate laboratorijskih ispitivanja kvaliteta gasa u akreditovanoj nezavisnoj laboratoriji i meteoroloke uslove. Na bazi takvih prorauna, uz prilog laboratorijskog nalaza, vri se fakturisanje potroaima. 1.5.2. Postupci fizikog nadzora na gasovodnim objektima Fiziki nadzor je ureen pravilnikom preduzea koje se bavi transportom i distribucijom gasa. Organizacija fizikog nadzora je u sklopu dispeerskog centra. Poslove fizikog nadzora obavljaju lica na neposrednom rukovanju procesom cevovodnog transporta. Kontrola se vri vizuelno i prirunim sredstvima, a odnosi se na sve parametre i statuse, kako tehnoloke tako i fizike (temperatura, pritisak, isticanje ali i stanje cevovoda, trase, graevinskih i drugih objekata). O fizikom nadzoru pravi se izvetaj koji se arhivira. 1.6. MERE ZATITE Mere zatite obuhvataju: tehnike mere, zatitu ivotne sredine i linu zatitu.

Ove mere se mogu okarakterisati i kao: organizacione, tehnike i zdravstvene.

Tehnike mere se sprovode od poetka izgradnje gasovodnog sistema kroz izbor opreme, poveanog stepena sigurnosti i kvalitetno izvoenje. Dodatne tehnike mere sprovode se u eksploataciji kroz kvalitetno odravanje i sprovoenje odorizacije i detekcije gasa. Pod merama zatite ivotne sredine, pre svega se podrazumevaju mere usmerene na spreavanje poara, havarija i isputanja gasa. Mere line zatite odnose se na zatitu zdravlja i ivota u procesu eksploatacije, korienja linih sredstava zatite i edukacijom o opasnostima od poara, buke, eksplozivnosti i tokisnosti. U cilju sprovoenja mere zatite od posebnog je interesa upoznati se sa: 28

zonama ugroenim od eksplozivnih smea, detekcijom gasa i odorizacijom.

1.6.1. Zone ugroene eksplozivnim smeama Zone ugroene od eksplozivnih smea na gasovodnom sistemu su delovi prostora u kojima se mogu pojaviti zapaljive smee pri transportu i uskladitenju zapaljivih gasova. Zavisno od stepena opasnosti izbijanja i irenja poara i eksplozije, zone opasnosti se dele na: zonu opasnosti 0 (prostor u kome je trajno prisutna eksplozivna smea zapaljivog gasa i vazduha), zonu opasnosti 1 (prostor u kome se mogu pri normalnom radu pojaviti zapaljive ili eksplozivne smee vazduha i gasa), zonu opasnosti 2 (prostor u kome se mogu pojaviti zapaljive ili eksplozivne smee vazduha i gasa ali samo u nenormalnim uslovima rada).

Pod nenormalnim uslovima rada podrazumevaju se: proputanje na zaptivaima cevovoda, prskanje cevi ili elemenata cevi, posuda, elektromotora i drugih ureaja, poar koji moe ugroziti postrojenja i ureaje i ostali nepredvieni dogaaji tokom procesa transporta. 1.6.2. Odorizacija gasa Suvi prirodni gas u mrei za transport i distribuciju je bez mirisa. Da bi se putem mirisa moglo otkriti prisustvo gasa u atmosferi ili curenje iz gasovoda, on se odorie. Odorizacija je obavezna u sektoru iroke potronje prirodnog i tenog naftnog gasa i drugih zapaljivih gasova. Intenzitet mirisa

Intenzitet mirisa odoranta je jaina opadanja primeivanja koju on izaziva i klasifikuje u 7 stepeni: 0-5 (tabela 1.11).
Tabela 1.11. Intenzitet mirisa
Stepen mirisa 0 0,5 1 2 3 4 5 Definicija Ne osea se miris uopte Vrlo slab miris Slab miris Srednji miris Jak miris Vrlo jak miris Maksimalan miris Gornja granica poveanja intenziteta Upozoravajui stepen mirisa Napomena Granica primetnosti, prag mirisa

29

Granica primetnosti (prag mirisa)

Najmanji intenzitet mirisa koji ovek moe da oseti. Daljim smanjivanjem intenziteta mirisa, on vie ne moe da se utvrdi. Upozoravajui stepen mirisa

Intenzitet pri kom svaka osoba koja ima prosenu sposobnost mirisanja i prosenu fizioloku kondiciju, osea miris sa sigurnou. Koncentracija sredstava za odorizaciju

Koncentracija sredstava za odorizaciju u gasu, odnosno vazduhu, data je u [mg/m3], u odnosu na normalno stanje. Vrednost K

Pokazuje onu koncentraciju sredstava za odorizaciju u vazduhu, u [mg/m3], koja je potrebna da bi se dostigao upozoravajui stepen mirisa. Vrednost K slui za izraunavanje koncentracije sredstava za odorizaciju u gasu. Opte osobine sredstava za odorizaciju: miris mora biti takav da se ne sme zameniti mirisom koji se esto javljaju; treba da bude neprijatan ali ne odvratan; ne sme da bude u gasu otrovno ili na drugi nain tetno; mora biti hemijski postojano; ne sme da stupa u reakciju sa elementima iz gasa i materijalima gasovoda; mora biti isparljivo u uslovima transporta gasa i ne sme stvarati kondenzat; da se moe skladititi bez promena due vreme; da se moe upotrebljavati pri niskim temperaturama; ne sme delovati korozivno na gasovodni sistem niti pri sagorevanju na aparate; ne sme stvarati naslage na gorioniku, znai da mora sagorevati i biti odvoen sa ostalim produktima sagorevanja. Tipovi sredstava za odorizaciju

Sredstva za odorizaciju su organska jedinjenja koja sadre sumpor i dele se na: sulfide i merkaptane.

Merkaptani nisu dovoljno hemijski otporni pa se sulfidi preporuuju, a od sulfida najbolje performanse ima tetrahidro-teofen. Posebna svojstva sredstava za odorizaciju

Odoransi imaju svojstvo bubrenja i stupanja u reakciju sa drugim organskim materijalima (zaptivke i PE cevi) i apsorpciju, naroito sa suvom zemljom. 30

Dodavanje sredstava odorizacije faktor K

Izraunavanje potrebne koncentracije sredstava za odorizaciju vri se preko faktora K, koji iznosi za: tetrahidrotiofen: markaptan: dimetilsulfid: 0,075 mg/m3n 0,04-0,09 mg/m3n 0,28 mg/m3n

Primeri izraunavanja najmanje koncentracije

Koncentracija odoransa treba da bude takva da se oseti u atmosferi ve na 20% od donje granice eksplozivnosti. Donja granica DGP = 4% za prirodni gas. Sredstva odorizacije: tetrahidrotiofen K = 0,075 mg/m3n Formula: C =

K 100 0 ,075 100 3 = 9 ,3 mg / mn = 0 ,2 DGP 0 ,2 4

Kada u gasu ima ugljendioksida (naprimer: 5% V), onda se najmanja koncentracija rauna:

C min =

K CO[%] 0 ,075 5 3 = = 15 mg / mn 0 ,025 0 ,025

Ureaji za odorizaciju

Postoje apsorpcioni i injektorski ureaji za odorizaciju. Od tih ureaja se zahteva: proporcionalnost koliini gasa, jednostavnost rukovanja, lako podeavanje, apsolutna zaptivenost, manipulacija bez zagaivanja okoline, potpuno isparavanje ubacivanog odoransa.

Naini odorizacije: - odorizacija ureajem sa pumpom, - odorizacija parcijalnom strujom. Kontrola odorizacije se vri u razliitim reimima i lokacijama. Kontrola intenziteta mirisa vri se pomou odorimetra. Merenje intenziteta mirisa subjektivnom metodom. Skupa i nepouzdana metoda.

31

1.6.3. Detekcija gasa Detekcija gasa se vri: subjektivnim opaanjem odorisanog gasa ulom mirisa, prenosnim detektorima gasa i stabilnim instalacijama za detekciju.

1.6.4. Opte mere tehnike zatite Opte mere tehnike zatite gasnih instalacija i njihovih sastavnih delova realizuju se kroz konstrukciju instalacija. To se pre svega odnosi na pravilan izbor materijala i postupaka za proizvodnju, izgradnju i eksploataciju. Fizike mere tehnike zatite objekata od posebnog znaaja, glavnih ureaja i postrojenja sprovode se kroz obezbeenje neovlaenog pristupa ogradama i zakljuavanjem, te postavljanjem odgovarajuih tabli upozorenja o opasnostima. 1.6.5. Zatita ivotne sredine U procesu transporta cevovodima i odravanja gasovoda mora se pridravati Zakona o zatiti ivotne sredine i Zakona o cevovodnom transportu gasovitih ugljovodonika. Objekti meunarodnog i magistralnog karaktera podleu obaveznoj analizi uticaja na ivotnu sredinu pri njihovoj izgradnji, eksploataciji i rekonstrukciji. Mere se preduzimaju za smanjenje buke i kontrolisanog i nekontrolisanog isputanja gasa. Otpadni materijali, sredstva koja se koriste ili sredstva koja se dobijaju pri transportu gasa i odravanju gasovoda, moraju se na uredan nain unititi ili uskladititi na propisanom mestu u saradnji sa lokalnim ili nadlenim vlastima. Protivpoarna zatita je deo zatite ivotne sredine. Fiziki se protivpoarna zatita na gasovodnom sistemu obezbeuje postavljanjem odgovarajuih aparata sa suvim prahom i hidrantska mrea kada za to postoje lokacijski i ekonomski uslovi. 1.6.6. Mere line zatite Mere line zatite obuhvataju primenu organizacione mere i mere zatite zdravlja. tehnikih sredstava zatite,

1.6.7. Nadzor nad sprovoenjem mera zatite Nadzor nad sprovoenjem mere zatite sprovode inspektori resornih ministarstava za: za zatitu ivotne sredine, socijalnu i zdravstvenu zatitu i MUP. sprovode

Unutar preduzea nadzor nad sprovoenjem mera zatite pretpostavljeni rukovodioci i sluba protivpoarne i tehnike zatite. 32

III
2. UPRAVLJANJE TEHNIKO-TEHNOLOKIM PROCESOM CEVOVODNOG TRANSPORTA GASOVITIH UGLJOVODONIKA
Da bi kompanija koja se bavi procesom transporta i distribucijom gasa ostvarila ciljeve pravovremenog, pouzdanog i bezbednog snabdevanja krajnjeg korisnika, mere i postupci koji se moraju sprovesti su: organizacione, preventivne i procesne.

Kompanija koja se bavi transportom i distribucijom gasa ima sledee delove: sektor za transport i/ili distribuciju i sektor za odravanje.

Posao sektora za transport i/ili distribuciju gasa je svakodnevno obezbeenje isporuka i prodaja gasa u skladu sa ugovorenim uslovima na siguran i ekonomian nain. U organizacionom i tehnolokom smislu ovaj sektor treba biti hijerarhijski nadreen sektoru odravanja. Osnov za njegov rad su ugovori i zakonska regulativa. Osnovna funkcija sektora za odravanje je da upravlja i rukuje odravanjem koje je u vezi sa gasovodnim sistemom. Zbog toga se u ovom sektoru formira i uva kompletna tehnika dokumentacija za svaki objekat. Isporuka gasa potroaima se vri na osnovu ugovora koji se zakljuuju u pisanoj formi, a taj ugovor mora da sadri sledee: koliinu, kvalitet i cenu gasa; nain isporuke; mesto primopredaje i merenja; nain obrauna i plaanja; obaveze u pogledu: o kontrole i odravanja gasnih instalacija i o korienja gasa; odgovornost za priinjenu tetu; odgovornost za neblagovremeno ispunjavanje ugovorenih obaveza.

33

2.1. POSTUPCI UPRAVLJANJA I RUKOVANJA PROCESOM TRANSPORTA Delatnost sektora za transport i/ili distribuciju gasa obuhvata postupke kojima se u normalnim i vanrednim okolnostima vri dispeerski centar, a oni su: nadzor i regulacija transporta i/ili distibucije; koordinacija iz dispeerskog centra alarmnim i upravljakim funkcijama u sluaju havarija i zastoja; izvetavanje o procesu transporta i/ili distribucije.

Radi uspenijeg obavljanja osnovnih poslova u okviru sektora se sprovode zadaci kao to su: planiranje transporta i/ili distribucije gasa; optimizacija opreme, tehnikih sistema i postupaka ukljuenih u transport i/ili distribuciju; konsalting u vezi funkcije transporta i/ili distribucije u okviru i za potrebe kompanije; kontrola kapaciteta transportno-distributivnog sistema.

Plan transporta i distribucije se pravi svaki dan. Plan obuhvata: prognoza potronje za sledea 24 asa koliinski na dan, za svaki sat i brzinu proticanja; koliine i brzine protoka za svaki sat od isporuioca i koliine koje treba naruiti iz skladita; planiranje rada stanica za komprimiranje i stanica za meanje gasa kod moguih peglanja neravnomernosti potronje, radni asovi, pritisci i sl.; uticaj moguih popravki i odravanja u sistemu, potrebne mere; sve informacije koje se zahtevaju od dispeera, kao ugovorni aspekti, zahtevi o kvalitetu, defekti, ometanja itd.

Kada je transporter i/ili distributer istovremeno i vlasnik gasovodnih objekata onda se u okviru organizacionog dela koji se bavi transportom i/ili distribucijom obavljaju postupci i aktivnosti, primereni naoj praksi, kako sledi: nadzor i kontrola rada objekata putem: o periodinih obilazaka i deurstava po smenama; o prikupljanje, obrada i dostavljanje potrebnih podataka za upravljanje transportom i distribucijom i za odravanje objekata; o obavljanje postupaka manipulacija na objektima za sve vrste radova i namena; o uzorkovanje gasa i doprema uzorka do akreditovanih laboratorija; o oitavanje potronje gasa na mernim mestima i na mernim primopredajnim mestima; o obraun potronje gasa i pravljenje dnevnih i periodinih izvetaja za komercijalne potrebe, potrebe upravnih i dravnih organa; o vizuelna kontrola procesne opreme i instalacija na nadzemnim objektima; o kontrola ili opskrbljavanje ureaja procesno-potronim sredstvima, kao to su: voda, antifriz, alkohol i odorans, isputanje 34

o o o o

o o o o

kondenzata i zamena filterskih uloaka (ovi poslovi se mogu obavljati u sektoru odravanja); kontrolno obilaenje trase gasovoda i objekata na trasi gasovoda, kao to su: blok stanice, vorita, prelazi saobraajnica i vodotokova; kontrola isticanja gasa; izrada izvetaja i protokola o primopredaji gasa; odravanje neposredne komunikacije i kontakta sa subjektima u procesu transporta i/ili distribucije gasa, kao to su: potroai, dobavljai, usluna preduzea i organi nadleni za sprovoenje nadzora nad delatnou cevovodnog transporta; uee u intervencijama pri havarnim situacijama; uee u pripremi i putanju rekonstruisanih i novih objekata u eksploataciju; izrada uputstava za rad gasovodnih objekata; formiranje, voenje i uvanje dokumentacije u vezi sa delatnou sektora.

U okviru sektora se sprovode i mere opte i line zatite, protivpoarne zatite i zatite ivotne sredine. 2.1.1. Organizacija upravljanja i rukovanja Na organizacioni oblik i konfiguraciju kompanije za transport i/ili distribuciju imaju uticaj mnogi faktori od kojih su najznaajniji: oblik kompanije kao pravnog subjekta, mesto takve kompanije u privredi zemlje ili regiona, veliina transportno-distribucionog sistema i mesni uslovi i razvijenost pratee privredne infrastrukture, odnosno uslunih delatnosti.

Uoptena organizacija kompanije za transport i/ili distribuciju mogla bi se koncipirati prema shemi na slici 2.1.

Slika 2.1. Organizaciona shema kompanije za upravljanje transportom i odravanjem

35

2.1.2. Priprema upravljanja i rukovanja procesom transporta U okviru pripreme moraju se planirati radovi i aktivnosti koji imaju uticaja na transport i distribuciju, odnosno na izvrenje operativne funkcije sektora. Dispeerski centar ima odluujuu odluku u organizaciji pripreme upravljanja i rukovanja. Zbog toga su poslovi pripreme vezani u tom delu za: izuavanje i primenu metoda predvianja koje su bazirane na statistikoj vremenskoj prognozi; razvoj specifikacija za kompjutersku obradu i programa za centralizovanu procesnu kontrolu odnosno reim rada; analize za razvoj optimizacionih metoda i/ili programa; analize za razvoj sistema detekcije curenja gasa; analize za razvoj simulacionih sistema i provere kapaciteta sistema.

U okviru pripreme planiraju se tehnoloki postupci, uputstva i procedure za svaku operativnu aktivnost procesa transporta i distribucije. 2.1.3. Operativno-neposredno upravljanje i rukovanje procesom transporta Neposredno upravljanje i rukovanje procesom transporta vri se preko organizacionog dela operative fizikim i daljinskim nainom. Fiziki nadzor i kontrola

Fiziko upravljanje i rukovanje sprovodi se preko manipulanata kvalifikovanih radnika mainske i elektro struke, obino u paru, osposobljenih za poslove transporta. Za fiziko upravljanje i rukovanje procesom transporta preko obuenih lica vrlo je vano propisati proceduru o evidentiranju postupaka pri tim poslovima. Zadaci fizikog nadzora nad procesom sprovode se obino u prvoj smeni. Za ostatak dana imenuju se lica koja vre takozvano kuno deurstvo. U okviru fizikog nadzora nad procesom transporta, u zavisnosti od unutranje organizacije kompanije za transport i distribuciju, trebali bi da se obavljaju oni poslovi koji se mogu na ekonomian nain izvoditi prirunim sredstvima i za ije obavljanje nije potrebno za kratko vreme angaovati vei broj ljudi i sredstava. U praksi je to esto kompromisno reenje izmeu racionalnog i spremnosti za prihvatanje odgovornosti za posao, tj. podele posla izmeu sektora za transport ili distribuciju i sektora za odravanje. U principu, poslovi fizikog nadzora nad procesom, u okviru sektora za transport, treba da obuhvataju sledee postupke kontrole i radova u vremenskim intervalima.

36

Tabela 2.1. Postupci kontrole i radova u vremenskim intervalima

Objekat Vrsta aktivnosti - kontrola: propusnosti penuavim i drugim sredstvima i spoljne korozije; - kontrola: vegetacije peaenjem, stanja oznaka, odunih cevi i izrada katodne zatite, stanja ahtova, rastinja dubokog korena, stabilnosti pokrivenog sloja i tla; graevinske aktivnosti; - sekcionisanje, putanje i obustavljanje transporta u pojedinim delovima sistema. Rok Godinje Rok: van naselja Godinje

Gasovodi

Na 6 meseci Po potrebi

Meseno Po potrebi

istake i blok stanice Odvaja tenosti Prelazi gasovoda preko mostova Prelazi vodotokova i saobraajnica

- kontrola: spoljne korozije, proputanja sapunicom, stanja manometara i zamena po potrebi, provera funkcije zapornih cevnih zatvaraa i funkcionalnosti upravljakog mehanizma, kontrola rastinja. Na 3 meseca - kontrola: funkcionalnosti slavina; proputaNa 3 meseca nja sapunicom, isputanja kondenzata. - kontrola pritiska gasa na krajevima mosta; - kontrola proputanja sapunicom; - kontrola: spoljne korozije, mehanikih oteenja, stanja oznaka i graevinskih radova; - kontrola visokog rastinja u zoni mosta. - kontrola vodene povrine i obalo-utvrda; - kontrola: stanja oznake, oduaka; graevinskih aktivnosti i rastinja dubokog korena. - kontrola spoljne korozije, funkcionalnosti zapornih cevnih zatvaraa i upravljakog mehanizma; - kontrola pritiska i temperature na ulaznim i izlaznim mestima, zaprljanost filterskih uloaka i odmuljivanje filtera (zamena uloaka filtera po potrebi); odravanje istoe; - kontrola funkcionalnosti cevnih zatvaraa na vodenoj instalaciji; - kontrola: rada meraa i podmazivanje po potrebi; ispravnost manometara i termometara; proputanje na vodenoj strani instalacije; nivoa vode ili pritiska u ekspanzionom sudu; izmenjivaa toplote, rada cirkulacionih pumpi i rada kotla; - kontrola: rada sigurnosnog bloka na gasnoj rampi i pilot plamenika; kontrola termostata; - odzraivanje izmenjivaa toplote; - kontrola koncentracije antifriza pred grejnu sezonu; Godinje Na 6 meseci Meseno Na 3 meseca Na 6 meseci

Meseno Meseno Na 6 meseci Na 6 meseci Nedeljno Na 3 meseca Meseno

Na 3 meseca Na 3 meseca

Na 3 meseca

Meseno Na 3 meseca

Merno regulacione stanice

Meseno Nedeljno Nedeljno Godinje Stalno

Kompresor- kontrola preko stalne fizike posade svih ske i pumpne parametara i procesa. stanice - pregled zidova i fasada, krova, poda, oluka i slivnika, limarije i bravarije, provera stanja pristupnih puteva, poarnih puteva i nunih izlaza, ograde i platoa, zamena dotrajalih tabli upozorenja, ienje kanala, propusta, zaseka i nasipa oko nadzemnih objekata; - kontrola upozorenja; - odravanje istoe.

Graevinski objekti

Godinje Na 3 meseca Meseno

37

Objekat Elektroenergetske instalacije Telekomunikacione i telemetrijske instalacije

Vrsta aktivnosti - vizuelna kontrola spoljnog i unutranjeg osvetljenja na nadzemnim objektima. - vizuelna kontrola statusa indikatora kod nadzemnih objekata (signalnih lampi, dioda i instrumenata); - resetovanje po instrukcijama iz dispeerskog centra; - unoenje identifikacionog broja ako sistem to poseduje.

Rok

Rok: van naselja Meseno

Meseno Po potrebi Po porebi

Daljinsko upravljanje i nadzor

Vri se iz dispeerskog centra transportera odnosno distributera, u kome se skupljaju i prate sva zbivanja u procesu transporta i stanja na gasovodnom sistemu. Zadaci praenja i kontrole isporuke gasa na pouzdan i siguran nain se moe smatrati jednim od najvanijih zadataka sektora za transport i distribuciju gasa obavljaju se 24 sata dnevno. Uzorkovanje gasa i kontrola kvaliteta gasa

Iz izmerenih koliina na primporedajnom mestu i rezultata kvalitativne analize gasa preraunavaju se kubni metri u kubne metre gasa sa ugovorenom energetskom vrednou. Krajnjem korisniku se praktino prodaje toplotna jedinica. Kontrola kvaliteta gasa se vri na dva naina: kontinualno i povremeno.

Kontinualna kontrola se vri preko analizatora hromografa ugraenih na glavnim primopredajnim mestima. Tamo gde takvi analizatori nisu ugraeni vri se povremena kontrola, koja se vri sa uzimanjem (uzorkovanjem) gasa. Gas se iz gasovoda, preko prikljuaka, uzima u standardom dimenzionisanu elinu bocu. Broj uzorkovanja se odreuje ugovorom i kod nas se vri obino jednom nedeljno. Uzorkovani gas se u boci doprema do akreditovane laboratorije. Kontrola kvaliteta gasa obuhvata: sastav gasa, gustinu, vlanost, toplotnu vrednost, Wobe indeks, sadraj sumpora i ugljendioksida.

38

5. POSTUPCI NEPOSREDNOG RUKOVANJA PROCESOM TRANSPORTA I ODRAVANJA

5.1. Organizacija neposrednog rukovanja Organizacija neposrednog rukovanja procesom transporta skoncentrisana je u dispeerskom centru sa regionalnim punktovima kojima se pokriva celokupna transportna ili distributivna mrea. 5.2. Rukovanje sa objektima i ureajima i odravanje istih na transportno-distributivnom sistemu Podsistemi ili grupe gasovodnih sistema sastavljeni su od funkcionalnih sklopova ili ureaja, kao to su: - zaporni cevni zatvarai, - filteri, - regulatori, - merai protoka, - sigurnosni blok ventili, - ispusni ventili sigurnosti, - manometri, - termometri, - ograniivai protoka, - kondenz lonci, - pumpe, - kompresori, - kotlovi, - gorionici, - elektromotori, - motori sa unutranjim sagorevanjem, - gasne turbine, - telemetrijske podstanice, - elektrine komandne i razvodne table, itd. U narednom tekstu obradie se ureaji koji su u nadlenosti mainske struke. 5.2.1. Zaporni cevni zatvarai U principu, najee se primenjuju: slavine, ventili i ree zasuni. Na savremenim gasovodnim instalacijama, naroito na instalacijama za prirodni gas, preteno se koriste kuglaste slavine. Funkcija i funkcionalni nazivi zatvaraa: - zaporni cevni zatvarai se ugrauju u transportne i distributivne gasovode i unutranje gasne instalacije, - cevnim zatvaraima treba da se: o ogranii gubitak gasa pri havarijskim situacijama, sekcionisanjem gasovoda, o ogranie koliine gasa koje treba kontrolisano isputati pri manipulaciji i tehnolokim procesima transporta i odravanja, o omogui usmeravanje transporta gasa u drugi krak ili iskljuivanje protoka gasa u deonici, 85

omogui povezivanje gasovoda koji reimima ili razliitim sastavom gasa.

rade

pod

razliitim

Ovakva povezivanja se vre samo povremeno ili kontrolisano u sluajevima kada se na jednom od gasovoda vri intervencija. Cevni zaporni zatvara, prema mestu ugradnje, moe biti: - glavni zatvara, - blokadni zatvara (blok stanica), - zatvara obilaznog voda, - zatvara za povezivanje, - izolacioni zatvara (kod paralelnih gasovoda), - oduni zatvara, - zatvara za grananje, - priguni zatvara, itd. Iz ovakvih naziva zatvaraa sagledava se njihova namena i ugradbena funkcija. Zatvarai mogu biti za nadzemnu i podzemnu ugradnju. Kod podzemne izvedbe zatvarai imaju produno vreteno preko kojeg se omoguava nadzemno rukovanje. Konstrukcija Zasuni. Cevni zatvara kod kojeg se upravnim pokretanjem elementa za zatvaranje na pravac kretanja fluida zatvara protok fluida kroz gasovod. Prema obliku elementa za zatvaranje zasuni mogu biti sa diskom ili klinasti. Prema vrsti sedita zasuni mogu biti sa stabilnim ili pokretnim seditem. Pokretno sedite ima mogunost aksijalnog pomeranja, preko ugraene opruge. Opruga obezbeuje dodatnu silu zaptivanja.

a)

b)

Slika 5.1. a) Klinasti zasun: 1. runo kolo, 2. vreteno, 3. zaptivni uloak, 4. zaptivka vretena, 5. poklopac kuita, 6. zavrtanj za spajanje poklopca kuita sa telom kuita, 7. telo, 8. elemenat za zatvaranje i 9. sedite; b) ematski prikaz poloaja diska za vreme otvaranja i zatvaranja zasuna

86

epne slavine. Element za zatvaranje im je cilindrinog oblika ili oblika zarubljene kupe. Retko se susreu na gasnim instalacijama.

Slika 5.2. epna slavina

Kuglaste slavine. Element za zatvaranje im je u obliku kugle, sa simetrinim odsecima i cilindrinim otvorima kroz telo kugle upravno na povrinu odseaka. U irokoj je primeni na gasnim instalacijama. U odnosu na slobodu kretanja, slavine mogu biti sa fiksiranom ili plivajuom kuglom.

Slika 5.3. Kuglasta slavina: 1. kuite, 2. poklopac, 3. kugla, 4. zaptiva kugle, 5. O prstenovi, 6 podmeta, 7. vratilo, 8. zaptiva vratila, 9. prirubnica, 10. priteznica, 11. reduktor, 12. ruka

Leptiraste slavine. Specifian oblik zapornog cevnog zatvaraa kod koga je element za zatvaranje u obliku diska. Iskustvo pokazuje da su nepouzdane.

Slika 5.4. Leptir ventil

87

Ventili. Najrasprostranjeniji cevni zatvarai. Otvaranje ili zatvaranje protoka kroz cev vri se upravnim pomeranjem vretena ventila sa peurkom i zaptivkom na sedite ventila, u jednom ili drugom pravcu na sedite ventila. Poloaj sedita ventila u odnosu na tok kretanja fluida definie vrstu ventila kao: - ravni, - kosi, - ugaoni.

Slika 5.5. Shema ventila

Ureaji za mehanizovano zatvaranje cevnih zatvaraa. Drugaiji naziv aktuatori. Mogu biti na hidraulini pogon, pneumatski pogon (najei pogon sa tzv. samopogonom gde se koristi gas), kombinovani pogon i elektrini pogon (ree u primeni). Rukovanje Pokretanje izvrnih organa cevnih zatvaraa vri se runim ili mehanizovanim putem. Za runo pokretanje koriste se: rukohvati, poluge i mehaniki prenosi sa rukohvatima. Kod cevnih zapornih zatvaraa na visoko pritisnim gasovodima nazivnog prenika (otvora) 150 mm i veim, runo pokretanje se vri preko zupastih reduktora, zbog velikih otpora za kretanje prouzrokovanih pritiskom. Element za zatvaranje se mora postaviti potpuno u poloaj otvoreno ili zatvoreno, sem kod habajuih zatvaraa koji su namenjeni za priguivanje. Kod mehanizovanog prenosa, pokretanje se vri aktuatorom daljinski ili direktno (lokalno). Odravanje Na cevnim zatvaraima organizuje se preventivno i korektivno odravanje. Preventivno odravanje obuhvata periodine aktivnosti i mere koje se sprovode na montiranom cevnom zatvarau bez demontae, a odnosi se na: - vizuelni pregled stanja, 88

razradu pokretakog mehanizma, proveru nepropusnosti, podmazivanje i moguu zamenu delova bez demontae.

Najei otkazi i deformacije na cevnim zatvaraima zbog kojih se mora vriti neposredno i korektivno odravanje su: - proputanje zaptivne kutije usled neodgovarajuih zaptivki, habanja vretena ili velikog zazora izmeu vretena i aure, - habanje ili abrazija elementa za zatvaranje, - oteenje zaptivnih elemenata, - abrazija vretena, - abrazija sedita, - pucanje kuita i - kvar zakretakog mehanizma. Odravanje zatvaraa vri se prema procedurama ili uputstvima u kojima su definisane aktivnosti, rokovi i periodi odravanja. Korektivno odravanje se sprovodi ako se u toku nadzora i preventivnog odravanja utvrde nepravilnosti i potreba za korektivnim odravanjem ili je to odravanje procedurom predvieno. Korektivno odravanje se obino odvija u radionici. Za procenu izvesnosti korektivnog odravanja zatvaraa treba imati u vidu steena iskustva: - kod epnih zatvaraa, ep se moe bruenjem upasovati u kuite, - kod kuglastih slavina prstenovi sedita se mogu zameniti opravku oteene kugle je vrlo teko izvesti, - kod ravnih ventila zatvara i sedite se mogu obraditi, - kod iber ventila zaptivne povrine se mogu obraditi. Po demontai identifikovanog zatvaraa za popravku (kao loeg) vri se njegovo rastavljanje: 1. prvo se odvoji nosa radnog dela i radni deo od kuita preko razdvojive veze, pa se nastavi dalje rastavljanje; 2. pregledom rastavljenih delova utvruje se stepen oteenosti i donosi odluka o otklanjanju oteenja ili oteenih elemenata (uglavnom se oteeni delovi zamenjuju novim); 3. neoteeni delovi se oiste, a svi podmau, uglavnom mau na bazi molibdena (Mo); 4. u servisirane ili remontovane zatvarae po pravilu se stavljaju novi zaptivai; 5. ponovo sastavljeni zatvarai se ponovo ispituju i podeavaju na propisani nain (ispitivanje obavlja akreditovana laboratorija); 6. o izvrenom ispitivanju pravi se zapisnik koji je sastavni deo izvetaja o ispitivanju; 7. samo ispravan zatvara moe se ponovo ugraditi u instalaciju.

89

5.2.2. Filteri Otklanjanje vrstih i tenih estica se vri pri procesu pripreme za transport, samog transporta i distribucije gasa. Otklanjanje se vri preko separatora i filtera. Filteri su ureaji koji slue za otklanjanje vrstih estica iz gasa. Oni se ugrauju u svim gasnim instalacijama i na svim merno-regulacionim stanicama ispred mernih i regulacionih ureaja, kompresora, pumpi, isparivako-redukcionih stanica, ureaja za regasifikaciju, gasnih rampi, motora sa unutranjim sagorevanjem itd. Konstrukcija Filter se sastoji iz tela, filtracionog uloka, prikljunih otvora, otvora za ienje i drenanog prikljuka. Prema vrsti filtracionog materijala, filteri mogu biti suvi i mokri.

Slika 5.6. Suvi filter sa filcom

Slika 5.7. Mokri filter sa uljnom kupkom

Rukovanje Rukovanje se obavlja prilikom njegovog ukljuivanja u rad i iskljuivanja iz rada. Ukljuivanje u rad se obavlja otvaranjem cevnih zatvaraa na ulaznom i izlaznom delu filtra. U toku procesa: - periodina kontrola zaprljanosti (preko diferencijalnog manometra ili iskustveno na osnovu razlike u pritiscima na ulaznom i izlaznom manometru), - isputanje taloga. 90

Kod manjih filtera, odstranjivanje taloga se vri vaenjem uloka. Odravanje Na filtrima se organizuje preventivno i korektivno odravanje. Najee otkazi na filtrima su degradacija uloka filtra. Degradacija nastaje zaepljenjem ili probijanjem filterskog sloja. Preventivno odravanje obuhvata vizuelni pregled, isputanje taloga, ienje uloka filtra, zamena zaptivnih elemenata, proveru i ispitivanje. Korektivno odravanje obuhvata zamenu uloka filtra ili njegovu popravku, zamenu ili popravku diferencijalnog manometra i otklanjanje naprslina i abrazivnih deformacija na telu filtra, njegovim prikljucima i nosau za podizanje i zakretanje poklopca filtra (kod velikih filtera). Oteeni delovi se zamenjuju novim. Filter podlee periodinom ispitivanju na vrstou i nepropusnost (test na pritisak hidro test). 5.2.3. Zagrejai gasa Slue za pregrevanje gasa pre redukcije pritiska (zbog spreavanja hidrata i zamrzavanja instalacija). Kao nosilac toplote koriste se topla voda iz kotlarnice ili antifriz.

Slika 5.7. Zagreja prirodnog gasa

91

Konstrukcija Zagreja pririodnog gasa se sastoji od: tela ili plata, prikljuka za gas, prikljuka za nosioca toplote, grejaa od snopa cevi, prikljuka za odmuljivanje, omotaa toplotne izolacije.

Takoe je opremljen ulazno izlaznim cevnim zatvaraima i termometrima. Moe biti opremljen i sigurnosnim ureajem radi zatite u sluaju prodora gasnog pritiska u instalaciju nosioca toplote. Rukovanje Zagrejaem se rukuje samo pri putanju u rad i iskljuivanju iz rada, zatvaranjem ili otvaranjem odgovarajuih prikljunih ventila. U zagrejan greja puta se gas. Odravanje Otkazi grejaa uglavnom su vezani za: - otkaze u sistemu nosioca toplote, - oteenje ili perforaciju grejnog tela i - pucanje ili deformaciju zaptivnih elemenata. Zagreja gasa podlee preventivnom i korektivnom odravanju. Preventivno odravanje sprovodi se kroz kontrolu: - izlazno ulaznih parametara fluida (vode i gasa), - vizuelno pregled spoljnih delova i izolacije, - periodine preglede nepravilnosti i proputanja. 5.2.4. Regulatori pritiska Ureaji koji slue za sniavanje ulaznog pritiska gasa, kod sabiranja, transporta, distribucije i korienja gasa, na eljeni izlazni pritisak. U regulatoru pritiska se odvija proces redukcije (priguivanja) i proces regulacije pritiska. Funkcija regulatora je i da odrava zadatu vrednost izlaznog pritiska koja sme odstupati samo u dozvoljenim granicama. Konstrukcija Regulatori pritiska po konstrukciji mogu biti direktnog i indirektnog dejstva.

92

Slika 5.8. Shema delovanja direktnog regulatora pritiska

Regulatori direktnog dejstva sastoje se iz osnovnih delova: - kuita sa ventilskim seditem i cevnim prikljucima, - izvrnog elementa (vretena sa peurkom), - membrane, - podeavajue opruge ili tega, - odunog prikljuka.

Slika 5.9. Popreni presek regulatora direktnog dejstva: 1. kuite ventila, 2. kuite regulatora, 3. opruga, 4. membrana, 5. peurka, 6. sedite, 7. O prsten, 8. membranski sklop, 9. klackalica, 10. poluga, 11. priteza opruge.

93

Slika 5.10. Shema delovanja indirektnog regulatora pritiska: 1. kuite, 2. izvrni element, 3. dozirni otvor, 4. membrana, 5. podesiva prigunica, 6. upravljaki regulator, 7. merni vod, 8. impulsni vod

Regulatori indirektnog dejstva sastoje se iz osnovnih delova: - kuita regulatora sa ventilskim seditem i cevnim prikljucima, - membrane, - izvrnog elementa sa vretenom i peurkom, - opruge, - podesive prigunice, - pilot regulatora sa podesivom oprugom i izvrnim lokalnm elementima, - impulsnih vodova.

Slika 5.11. Popreni presek regulatora indirektnog dejstva: 1. kuite ventila, 2. kuite membrane, 3. membrana regulatora, 4. sprovodnik gasa, 5. opruga

Aksijalni regulator pritiska predstavlja specifinu konstrukciju regulatora indirektnog dejstva. Jednostavne su konstrukcije ije osnovne delove ini: - telo regulatora, - dvodelni kavez, 94

elastina membrana ili rukavac kao izvrni organ i pilot.

Slika 5.12. Aksijalni regulator sa elastinim rukavcem

Osnovna razlika izmeu ove vrste regulatora i klasinih regulatora je u izvrnom organu koji vri priguivanje kod klasinih priguivanje vri peurka na vretenu izvrnog organa, dok kod aksijalnih priguivanje vri elastini (gumeni) rukavac. Aksijalni regulatori se nisu u praksi pokazali dobrim pa se ne smatraju dobrim reenjem. Rukovanje Rukovanje regulatorima u procesu nadzora i kontrole transporta koje sprovode neposredni izvrioci (rukovaoci, manipulanti), svodi se na: - pregled spoljneg stanja regulatora, - kontrolu proputanja na spojevima, - kontrolu izlaznog pritiska, - vizuelnu kontrolu rada regulatora (oscilacije pritiska, vibracije i dr.), - fiziko blokiranje zatvaranjem zapornih organa isprede i iza regulatora pritiska u specifinim uslovima (otkazi rada, poremeaj funkcije ili prelaska na rezervnu liniju), - voenje evidencije o stanju i - podnoenje pismenog izvetaja. Sa regulatorom pritiska se rukuje paljivo. Putanje gasa u regulator vri se posle provere ispravnosti celokupne gasne instalacije, laganim otvaranjem ventila ispred regulatora. Prethodno je potrebno otpustiti oprugu regulatora kod direktnog dejstva ili na pilot regulatoru kod indirektnog dejstva, zatim paljivo pritegnuti istu, pratei paljivo promenu izlaznog pritiska na manometru. Kontrolisati neko vreme da li regulator dri konstantno pritisak (izlazni zaporni organ je jo zatvoren). Po proveri zadate vrednosti pritiska iza 95

regulatora, moe se laganim otvaranjem ventila iza regulatora pustiti dalje gas u instalaciju, redosledom i na nain predvien odgovarajuim projektom, uputstvom za rad ili odgovarajuom procedurom. Odravanje Regulatori pritiska podleu preventivnom i korektivnom odravanju. Preventivno odravanje sprovodi se postupcima nadzora i kontrole rada regulatora i redovnim servisiranjem. Najei procesni otkazi i kvarovi na regulatorima pritiska prouzrokovani su prisustvom neistoe u gasu. Procesni regulatori su zbog toga najee u kvaru zbog: delimino ili potpuno zaepljenje dizni i filtera na pilotu regulatora, zamrzavanje usled otkaza sistema za grejanje, neprimerni ulazno-izlazni parametri gasa (Q, p, t i nagle promene), neprimerna podeenost ureaja, itd.

Primeri odravanja: regulatora indirektnog dejstva serije 971 i regulatora direktnog dejstva serije VR-75.

Slika 5.13. Popreni presek regulatora serije 971

Regulator serije 971 Servisiranje se vri periodino najmanje jednom u toku godine. Prilikom servisiranja koristi se alat koji ne varnii ili alat koji je namazan mau.

96

Za servisiranje je potrebno demontirati regulator. Kad su slavine ispred i iza regulatora zatvorene i linija izmeu njih rastereena isputanjem gasa u atmosferu, moe se pristupiti demontai. Otputanjem i skidanjem impulsnih vodova i pilota pristupa se servisiranju regulatora. Nakon rastavljanja pristupa se ienju delova od neistoa i starih maziva (usput se vri defektaa svih delova regulatora). Svi oteeni i pohabani delovi se popravljaju ili zamenjuju novim. Posebno treba obratiti panju na gumene prstenove (O ring) jer i najmanje oteenje nekog od njih dovodi u pitanje funkcionisanje regulautora. Svi zavrtnjevi i navrtke se mau tankim slojem masti kao i osovine i klizni delovi cilindra i gumeni prstenovi. Regulator se sastavlja obrnutim redosledom od rastavljanja. Uzroci i najei kvarovi regulatora sa indirektnim dejstvom i preporuke za otklanjanje: - regulator nee da otvori: o nedostatak ulaznog gasa (proveriti slavinu na ulazu), o nedostatak gasa u pilotu (proveriti impulsne vodove i sam pilot), o oteenje membrane ili O-ringa na osovini membrane (proveriti ih). - izlazni pritisak opada: o nedovoljni ulazni pritisak (postaviti etalonski manometar), o regulator ne moe da propusti dovoljnu koliinu gasa (nije dobro dimenzionisan), o upravljaki pritisak pilota nedovoljan (proveriti imuplse i pilot), o zaguen ulazni filter (njegova promena ili ienje). - izlazni pritisak raste preko zadatog: o pohabana gumena zaptivka ili zaprljana (zameniti istu), o oteeno metalno sedite, tako da gumena zaptivka ne moe da zatvori (skidanje sedita i ravnanje mainskom obradom). - zamrzavanje regulatora ili pilota: o nedovoljno ili nikakvo grejanje ispred redukcije. - nenormalno mali protok (ekstremno mala potronja): o varira izlazni pritisak, o ekstremno mali traeni kapacitet, o pogreno postavljen imuplsni vod, o pogreno podeen pilot (proveriti rad i po potrebi podesiti). Kvarovi upravljakog organa pilota: - nedovoljni pritisak prilikom putanja u rad regulatora: o badarna opruga je suvie slaba (zameniti jaom), o proveriti da li je ulazna koliina gasa i pritiska dovoljna. - ako je pritisak iza regulatora pao ispod prethodno badarene vrednosti: o filter stabilizatora zaprljan (treba ga oistiti ili zameniti), o zaptivni podmeta stabilizatora je poveao dimenzije i spreava propisanu izlaznu koliinu gasa (zamena podmetaa), o badarna opruga je izgubila svoju elastinost (treba je zameniti), 97

zaptivka ventila je poveala dimenzije i spreava propisanu izlaznu koliinu gasa (treba je zameniti). pritisak iza regulatora se poveava iznad zadatih vrednosti: o zaptivni podmeta stabilizatora ne zaptiva dobro (zameniti ga), o zaptivka ventila na ulazu pilota ne zaptiva dobro (zameniti je). sporo reagovanje pri promeni protonih koliina gasa: o nedovoljna protona koliina gasa ulaznog ventila (treba poveati protonu koliinu gasa pomou zavrtnja za podeavanje), o badarni otvor je suvie veliki (treba ga zameniti mlaznicom sa manjim badarnim otvorom). suvie brzo reagovanje pri promeni protonih koliina gasa: o suvie velika protona koliina gasa ulaznog ventila (smanjiti je pomou zavrtnja za podeavanje), o badarni otvor je suvie mali (treba ga zameniti mlaznicom sa veim badarnim otvorom), o treba prekontrolisati zazor izmeu poluge i ventila. o

U sluaju bilo kakvog odstupanja pritiska iza regulatora od zadatih vrednosti proveriti da li su membrane u ispravnom stanju ako nisu, treba ih zameniti. Regulator serije VR-75 Ovaj regulator se koristi za radne pritiske od 1 do 100 bar i izlazne od 0.5 i 16 bar. Regulator mora odravati konstantnu vrednost izlaznog pritiska.

Slika 5.14. Funkcionalna shema regulatora VR-75

98

Najei kvarovi kod regulatora direktnog dejstva su: - pucanje ili deformacija membrane, - oteenje membrane regulatora usled uticaja atmosferskog kondenzata ili padavina preko oduka, - oteenja sedita i kuita regulatora usled abrazivnog desjtva mehanikih neistoa. Servisiranje se vri periodino, a najmanje jednom godinje. Postupak servisiranja: zatvori se ulazna i izlazna slavina na regulacionoj liniji i izvri isputanje gasa u atmosferu otvaranjem odune slavine, ime se vri rastereenje i odsustvo gasa iz regulatora. Demontira se regulator i rastavi se na delove. Svaki se deo oisti, pregleda, utvrdi se njegova ispravnost i oteenje dotrajali i oteeni delovi zamenjuju se novim. Sve klizne povrine i zaptivni prstenovi podmazuju se molibdenskom mau. Po utvrenoj defektai i otklanjanju oteenja pristupa se sastavljanju regulatora. Po sastavljanju, regulator pritiska se ispituje i podeava na zadate parametre, kontroliui ga preko montiranog etalonskog manometra. Prilikom servisiranja regulatora koristi se alat koji ne varnii.

99

VII
5.2.5. Sigurnosni zaporni ventili Ureaji koji se ugrauju u sklopu gasnih instalacija radi zatvaranja protoka gasa kada pritisak odstupi od zadate vrednosti podruja regulacije ventila. Ponovo se mogu aktivirati samo runo. Standardom su propisana podruja AG, aktiviranja protiv porasta pritiska i aktiviranja protiv smanjenja pritiska. Podruja aktiviranja pri porastu pritiska: AG 10 10% od podeenog pritiska, AG 5 5% od podeenog pritiska, AG 2.5 2.5% od podeenog pritiska, AG 1 1% od podeenog pritiska. Podruja aktiviranja protiv smanjenja pritiska: AG 30 30% od podeenog pritiska, AG 15 15% od podeenog pritiska, AG 5 5% od podeenog pritiska. Konstrukcija Sigurnosno zaporni ventili su tako konstruisani da u sluaju pucanja membrane aktiviraju pomoni ureaj i sigurnosno zaporni ventil pouzdano zatvori protok gasa.

Slika 5.15. Shema delovanja sigurnosno zapornog ventila direktnog dejstva

Sigurnosno zaporni ventili mogu biti direktnog i indirektnog dejstva. Shema delovanja i sastavni delovi ventila prikazani su na slici 5.16.

100

Slika 5.16. Shema delovanja lomnog ventila kod tenog naftnog gasa: 1. telo ventila, 2. izvrni organ, 3. sedite ventila, 4. opruga

Rukovanje Rukovanje sa sigurnosno zapornim organom u procesu nadzora i kontrole transporta gasa koje sprovode neposredni rukovaoci instalacija, svodi se na: - pregled spoljnog stanja sigurnosno zapornog ventila i statusa otvoren/zatvoren, - kontrolu proputanja na spojevima, - fiziko blokiranje zatvaranjem zapornog organa ispred i iza regulacione linije, - izvetavanjem nadlenog lica o stanju sigurnosno zapornog ventila sa lica mesta, - podnoenje pismenog izvetaja o sprovedenim postupcima na sigurnosnom zapornom ventilu, - voenje evidencije o stanju sigurnosno zapornog ventila. Sigurnosno zaporni ventil treba da zatvori protok gasa kroz instalaciju kod naih merno-regulacionih stanica kada pritisak poraste za 10% od pritiska otvaranja sigurnosno odunog ventila (ispusni ventil sigurnosti). Ako je pritisak otvaranja sigurnosno odunog ventila, na primer 1.5 bar, onda se sigurnosno zaporni ventil naregulie tako da zatvara protok gasa kada iza regulatora poraste pritisak iznad: PSZC = PSOV + PSOV
x

AG10 = 1.5 + 1.5

0.1 = 1.65 bar

Provera se izvodi na taj nain to se vetaki povea izlazni pritisak iza regulatora do vrednosti pritiska koji je potreban za aktiviranje sigurnosno zapornog ventila, to u primeru iznosi 1.65 bar. Ako sigurnosno zaporni ventil izvri (odradi) svoj zadatak, pri tom stanju naregulisanog pritiska se ponovi njegova provera najmanje tri puta. Ako u svim sluajevima odradi, smatra se da je sigurnosno zaporni ventil dobro uregulisan. Ako u jednom od tri sluaja ne odradi, sigurnosno zaporni ventil podlee popravci. 101

Odravanje Sigurnosno zaporni ventili (SZV) podleu preventivnom i korektivnom odravanju. Preventivno odravanje sprovodi se kroz postupke nadzora i kontrole i redovnim servisiranjem. Najei otkazi kod ovih ventila i upravljakog mehanizma prouzrokovani su prisustvom neistoa u gasu. Kvarovi zbog kojih se mora vriti direktno i korektivno odravanje su: - proputanje gasa zbog naslaga neistoe na sedite ventila i na kliznim povrinama, - abrazija epa, sedita i prstenaste voice zatvaraa, - oteenja osovine za blokiranje i deblokiranje usled rukovanja, - deformacija ili pucanje membrane upravljakog organa, - slabljenje ili pucanje opruge cilindrinog zatvaraa, - pucanje klackalice usled naglog poveanja pritiska ili druge mehanike sile, - oteenje zaptivnih prstenova usled dotrajalosti i mehanike neistoe. Sanacija otkaza zbog naslaga neistoe na seditu i kliznim povrinama se vri odstranjivanjem naslaga. Ostali kvarovi se iskljuivo otklanjaju zamenom. 5.2.6. Sigurnosno-oduni ventil (SOV) To su ureaji kojima se procesni sistemi i instalacije koje rade pod pritiskom obezbeuju od nekontrolisanog porasta pritiska (preko granice radnog odnosno dozvoljenog pritiska). Konstrukcija Upotrebljavaju se uglavnom dva tipa konstrukcije SOV: 1. direktnog dejstva (opruni, membranski, sa tegom) i 2. indirektnog dejstva.

Slika 5.17. Membranski SOV: 1. zaptivka, 2. membrana, 3. opruga, 4. zavrtanj za oslanjanje opruge i podeavanje, 5. izvrni sklop, 6. kuite, 7. poklopac kuita, 8. poklopac ventila, 9. sedite ventila

102

Slika 5.18. Opruni SOV: 1. telo, 2. klip, 3. zaptiva klipa, 4. opruga, 5. regulacioni zavrtanj, 6. bregasta osovinica, 7. ruica, 8. ep, 9. cevni nastavak

Kod ventila sa direktnim dejstvom izvrni organ se pomera pod direktnim dejstvom opruge ili tega, a kod ventila sa indirektnim za pomeranje izvrnog organa koristi se pomona energija (npr. pneumatska).

Slika 5.19. SOV indirektnog dejstva: 1. komora A, 2. otvor za isputanje gasa S, 3. dijafragma D1, 4. ventil V, 5. zavrtanj za regulaciju opruge R, 6. opruga M1, 7. sisak za pranjenje (isputanje) gasa G, 8. izvrni organ O, 9. komora odunog ventila B, 10. membrana odunog ventila D, 11. opruga M

Rukovanje Rukovanje se svodi na njegovo podeavanje. Sa ventilima sigurnosti se rukuje paljivo. Kod ventila direktnog dejstva sa tegom podeavanje pritiska aktiviranja (isputanja) vri se promenom teine tega ili duine poluge na kojoj je teg, sve u zavisnosti od konstrukcije. Kod ventila sa oprugom podeavanje se vri pritezanjem ili otputanjem zavrtnja za podeavanje. Kod ventila indirektnog dejstva podeavanje se vri tako to se u ulaznom delu odunog ventila instalira jedinica koja moe da proizvodi pritisak, pri 103

kome ventil isputa gas (regulator pritiska, komprimovani vazduh, cilindar i sl.) i mera pritiska sa adekvatnom skalom. Odravanje SOV podlee preventivnom i korektivnom odravanju. Najea oteenja kod ovih ventila su: - oteenja sedita peurke zbog abrazije, - gubitak krutosti opruge, - pucanje ili deformacije membrane, - zapeklost naleuih povrina zbog dugog neaktiviranja ili uticaja padovima. Najei otkazi i nain njihovog otklanjanja: - ventil ne otvara na podeenoj vrednosti: proveriti oprugu i zapeklost sedita, a kod ventila sa indirektnim dejstvom prohodnost impulsnog voda, oprugu (11), membrane i zaptivnog prstena ispod opruge (6); - rasteretni ventil kod ventila sa indirektnim dejstvom stalno proputa: proveriti membranu, zaptivni prsten ispod opruge (6) i sam rasteretni ventil; - ventil stalno isputa: izvriti defektau. Servisiranje SOV-a se vri posle njegove demontae. Pre demontae se izvri blokada i rastereenje linije ili mesta sa kojeg se vri demontaa, odzraivanjem. Ventil se rasklopi na sastavne delove, izvri se odmaivanje i pregled. Po otklanjanju nedostataka, ventil se ispituje na funkcionalnost i nepropusnost. O ispitivanju i podeenosti pravi se zapisnik od strane akreditovane laboratorije. Ventil sigurnosti se ispituje najmanje jednom u tri godine i posle svake opravke. 5.2.7. Merai protoka Na gasovodnom sistemu koriste se za merenje praktinih ili potronih koliina gasa, takozvani gasomeri. Najee su u primeni: - turbinski, - rotacioni i - gasomeri sa mehom. 5.2.7.1. Turbinski gasomeri Za merenje veih koliina gasa sa pritiskom iznad 0.5 bar slue turbinska merila protoka iji se kapacitet protoka kree od 50-25000 (radnih) m3/h. Merenje protoka obavlja se tako to struja gasa pokree koaksijalno smeteno turbinsko kolo. Standardno merilo protoka gasa sa turbinom je merilo pogodno za sve neagresivne gasove, kao to su prirodni gas, propan, butan, vazduh, etilen, hidrogen i dr. Ovo merilo se iroko primenjuje kod industrijskih kapaciteta, distributivnih stanica, glavnih snabdevakih stanica i drugih primopredajnih mesta. 104

Konstrukcija Osnovni delovi meraa su: kuite meraa, protoni kanal, turbinsko kolo, protoni prsten, sklop prenosnih zupanika, magnetna spojnica, broja.

Na merilima se postavljaju prikljuci za potrebe prenosa podataka na daljinu.

Slika 5.20. Turbinski gasomer: 1. usmeriva protoka, 2. protoni kanal, 3. lopatice turbinskog kola, 4. protoni prsten, 5. sklop zupanika, 6. magnetna spojnica, 7. brojilo

Slika 5.21. Turbinski mera gasa proizvoaa ''Daniel''

105

Rukovanje Po montai gasomera, isti se uvodi u autonomni rad laganim uputanjem gasa, odnosno punjenjem instalacije gasom. Pri uputanju je vano da se to ne radi naglo zbog dinamikih udara na osetljivo turbinsko kolo. Tog principa se treba pridravati u toku eksploatacije. Tekue rukovanje odnosi se na periodino oitavanje stanja brojaa i praenja ispravnosti rada. Odravanje Najei otkazi kod ovakvog meraa proizilaze zbog prisustva vrstih i tenih estica u gasu, pojave dinamikih udara i vibracija. Ti otkazi su: - lom ili deformacija lopatica, - oteenje drugih rotacionih delova, - poremeaj i na mernom i prenosnom mehanizmu, - oteenje leita osovine turbinskog kola. Merai podleu preventivnom i korektivnom odravanju kroz preduzimanje odgovarajuih mera i aktivnosti. U struji gasa ne sme biti praina, tenosti ili stranih tela koji mogu izazvati tetu na turbinskom merilu ili tetu u mehanizmu. U sluajevima kada gasni tok nije ist, preporuuje se montiranje gasnog filtera ispred merila. Podmazivanje turbinskih merila je od izuzetne vanosti za tanost rada mernog ureaja kao celine. Poto u gasu ima neistoa, a kako su rotirajui elementi uleiteni sa kuglinim leajevima veoma visoke klase tanosti izrade, ta neistoa moe da oteti leajeve i samim tim umanji tanost rada merila. Zato je potrebno vriti povremeno, plansko podmazivanje leajeva. Merilo protoka podlee kontroli svake pete godine u akreditivanoj laboratoriji. Kako se od merila protoka gasa sa turbinom zahteva izuzetna tanost, potrebno ih je, periodino i kad na to ukau rezultati praenja, badariti i njihove greke tom prilikom svesti u dozvoljene granice. Cilj ispitivanja gasomera jeste pronalaenje relativnih greki ispitivanog gasomera, pri specifinim protocima vazduha, odnosno gasa. 5.2.7.2. Rotacioni gasomeri Merila sa rotacionim elementima za merenje su: sa rotacionim klipovima, mokri gasomeri i gasomeri sa osmiastim rotorom (slika 5.22). Konstrukcija Rotacioni gasomer sa osmiastim rotorima je zapreminski gasomer koji preko brojila registruje protonu koliinu gasa u zapreminskim jedinicama pri pogonskim uslovima. Protok gasa kroz roto mera se meri u segmentima koje zahvataju klipovi odnosno lopatice roto kola. Pokretanje roto kola sa lopaticama obavlja struja gasa. Zazor izmeu klipova odnosno lopatica i kuita je zanemarljiv u odnosu 106

na protok. Obrtanje roto kola se prenosi mehaniki, ili na neki drugi nain, na registrator koji pokazuje proteklu zapreminu. Na slici 5.22 pojedine pozicije imaju sledea znaenja: 1. Gornji klip se okree u pravcu kazaljke na satu, gas ulazi u prostor izmeu klipova i tela meraa. 2. Kada gornji klip doe u horizontalni poloaj, fiksni segment gasa je momentalno zahvaen i izmeren. 3. Nastavljanjem kretanja klipa segment gasa se oslobaa i odlazi u pravcu izlaza meraa. 4. U isto vreme donji klip se okree u suprotnom smeru od kazaljke na satu i meri iste koliine.

Slika 5.22. Roto merai sa dva klipa i merai sa roto kolom

Svaki put kada se zavri jedan obrtaj klipova etiri jednaka segmenta se istisnu. Oni se sabiraju i preko prenosnog mehanizma se iskazuju na registratoru. Roto merai se proizvode sa veoma malim zazorima izmeu klipova, lopatica roto kola i kuita meraa. Oni se karakteriu velikom tanou merenja, relativno malim padom pritiska (kod proticanja gasa kroz njih) kao i dosta irokim podrujem merenja. Ovaj tip meraa daje veoma malu razliku u tanosti merenja meraa na poetku rada i posle upotrebe od nekoliko godina.

Slika 5.23. Shema osmiastog rotacionog meraa: 1. telo meraa, 2. brojilo, 3. podeoni krug, 4. osmiasti klip, 5. kalibrisani prostor

Rukovanje Rad meraa je autonomni i u procesnom smislu sa njim se ne rukuje, sem pri montai, demontai i prenosu, naroito kada treba da slui kao etalonski na terenu (prenosivi). Pri prvom montiranju meraa mora se rezervoar za ulje napuniti dok se ulje ne pojavi na staklu za kontrolu nivoa. 107

Odravanje Merai podleu preventivnom i korektivnom odravanju. Preventivno odravanje se sprovodi kroz stvaranje uslova za normalan rad meraa, kao to su otklanjanje neistoa, spreavanje vibracija i stalno podmazivanje leajeva rotora. Servisiranje gasomera vri se svake 3-5 godine u zavisnosti od veliine i uslova rada. Najei otkazi i nain otklanjanja: - ometanje rada leajeva ili oteenje leajeva zbog prisustva neistoa (redovna kontrola i zamena oteenih leajeva), - pojava poveanog pada pritiska u merau ukazuje na oteenje zaptivnog sloja izmeu rotora i komore gasomera (zamena oteenih leajeva ili oteenog dela). Ispitivanje i badarenje se vri posle svakog korektivnog odravanja. 5.2.7.3. Gasomeri sa mehom Gasomeri sa mehovima spadaju u grupu zapreminskih merila protoka i naroito se koriste u domainstvima i kod potroaa sa velikim oscilovanjem potronje (merno podruje 1:160). Za pokretanje mehova i mehanizma koristi se energija gasa. Konstrukcija Merila se sastoje iz: kuita, mernog uloka sa polunim mehanizmom i brojaa.

Merni uloak se sastoji od etiri komore koje se dobijaju pregraivanjem dva ograniena prostora sa dve sintetike membrane i polunog mehanizma iznad komora koji pretvara translatorno kretanje u kruno. Potpuni ciklus rada ovih merila se odvija kroz etiri faze (slika 5.23):

1.Zadnja komora se prazni, zadnji meh se puni, prednji meh je prazan i prednja komora je upravo ispunjena

2. Zadnja komora je sada prazna, zadnji meh je pun, prednji meh se puni, prednja komora se prazni

108

3. Zadnja komora se puni, zadnji meh se prazni, prednji meh je napunjen i prednja komora je ispranjena

4. Zadnja komora je sada kompletno puna, zadnji meh je prazan, prednji meh se prazni i prednja komora se puni

Slika 5.23. Odnos ventila i mehova u toku jednog kompletnog ciklusa rada meraa sa mehovima

1. Dok se meh u zadnjoj komori puni (2) dotle se prazni zapremina zadnje komore izvan meha (1). U prednjoj komori meh je prazan (3) a deo zapremine izvan meha je upravo napunjen (4). 2. Zapremina izvan meha u zadnjoj komori je prazna (1), meh u zadnjoj komori je pun (2). Meh u prednjoj komori (3) se puni a deo zapremine u prednjoj komori izvan meha (4) se prazni. 3. Zapremina u zadnjoj komori izvan meha se puni. Meh u zadnjoj komori (2) se prazni. Meh u prednjoj komori (3) je napunjen a zapremina izvan meha (4), u prednjoj komori, se ispraznila. 4. Zapremina u zadnjoj komori izvan meha je sasvim puna (1), a meh (2) u zadnjoj komori, je prazan. U prednjoj komori zapremina izvan meha (4) se puni, a meh (3) u prednjoj komori, se prazni. Rukovanje Rukovanje sa ovom vrstom gasomera vri se samo pri montai i demontai. Mera se puta u rad paljivim otvaranjem cevnih zatvaraa ispred i iza merila. Pri demontai naroito treba voditi rauna da se izvri premetanje ulazno-izlaznih prikljuaka sa bakarnom pletenicom, kao i kod drugih elemenata, zbog onemoguavanja pojave varnice i havarije izazvane statikim elektrecitetom. Odravanje Najei otkazi kod gasomera sa mehovima: deformacija polunog mehanizma, deformacija mehova i zastoji na mehanizmu brojaa.

Odravanje se svodi na redovno praenje i kontrolu rada. Pri utvrivanju netanosti merenja, obino se mera skida, zamenjuje drugim, a skinuti alje 109

na demontau i badarenje. Obavezno badarenje gasomera se vri svakih pet godina i posle svakog preventivnog odravanja. 5.2.7.4. Ostali gasomeri Primenjuju se u svetu: - vrtlona merila i - ultrazvuna merila. Ultrazvuni merila predstavlja noviji tip meraa. On se sastoji od tri osnovna dela: tela meraa, pretvaraa instaliranih unutar tela meraa i od elektronskog modula. Ultrazvuni merai iskazuju zapreminu proteklog gasa na osnovu merenja vremena prolaza zvunog talasa visoke frekvence kroz gas koji protie.

Slika 5.24. ematski prikaz principa merenja ultrazvunog meraa gasa

Prednosti ultrazvunih meraa gasa su: ne zahteva se kalibracija protoka, visoka tanost, veliki opseg, nema pada pritiska pri protoku gasa kroz mera, nema pokretnih delova, nema odravanja, niski trokovi eksploatacije, niski trokovi instaliranja. Nedostaci ovog tipa meraa su: nije potpuno naao primenu u naoj industriji, osetljiv je na buku koja se stvara u regulatorima. 5.2.8. Merno-regulacione stanice Na slikama 5.25 i 5.26 prikazane su sheme merno-regulacionih stanica.

110

Slika 5.25. Shematski prikaz glavne merno-regulacione stanice za prirodni gas

Na slici 5.25 je dat ematski prikaz jedne glavne merno-regulacione stanice. Preko glavne merno-regulacione stanice snabdevaju se pojedina distributivna podruja ili vei potroai. U njima se redukuje pritisak, sa radnog pritiska u magistralnom ili razvodnom gasovodu (30-112 bara) na distributivni pritisak (112 bara) i meri protok (ovo merenje slui za svrhe voenja procesa transporta i distribucije, a moe i za svrhe primopredaje izmeu transportera i distributera odnosno potroaa).

111

Slika 5.26. Shematski prikaz glavne merno-regulacione stanice industrijskog potroaa

Na slici 5.26 je dat ematski prikaz jedne merno-regulacione stanice industrijskog potroaa. Ova stanica slui za snienje pritiska sa nivoa koji vlada u distributivnim vodovima (3-12 bara) na pritisak koji propisi nalau za bezbedno voenje gasa unutar kruga i hala potroaa. Ova stanica je obino i merna tj. zvanino mesto merenja, za obraun primljenih koliina od distributera.

112

Konstrukcija Ukupnu opremu koju poseduje jedna merno-regulaciona stanica moemo svrstati u sledee grupe: oprema oprema oprema oprema oprema oprema za za za za za za preiavanje gasa, zatvaranje i otvaranje vodova (cevni zatvarai), redukciju i regulaciju pritiska i protoka, merenje protoka i ostalih parametara, zatitu od prekomernog pritiska (sigurnosna oprema), zagrevanje gasa.

Rukovanje Upravljanje radom stanice vri se daljinski i runo. Daljinsko upravljanje vri se preko telemetrijskog centra i taj nain upravljanja je jako skup, tako da se u naim uslovima (za sada) pribeglo jeftinijoj varijanti koja obuhvata samo daljinsko nadziranje nad radom, dosad uglavnom na glavnim mernoregulacionim stanicama (GMRS). Odravanje Merno-regulaciona stanica ima status nadzemnog objekta na gasovodnom sistemu i ograena je. Unutranjost ograde predstavlja zemljinu zonu i svi radovi u njoj podleu zatiti od poara i eksplozije. Objekat MRS podlee preventivnom i korektivnom odravanju. Preventivno odravanje obuhvata kontrolu: - opteg stanja, - antikorozionu zatitu, - statusa i funkcionalnosti cevi zatvaraa, - oteenje zida cevi. U naseljenim mestima ova kontrola se sprovodi nedeljno, a van naselja dvonedeljno. Procedura sprovoenja kontrole opteg stanja obuhvata: - drenau filtera i kondenz lonca, - vizuelni pregled stanja ureaja i opreme, - kontrolu ulazno-izlaznih parametara gasa i nosioca toplote, - vizuelna provera rada kotla i sistema za zagrevanje, - status ventilacionih otvora, - kontrolu isticanja gasa runim detektorom ili sapunicom, - vizuelna kontrola rada meraa, korektora, statusa slavina na impulsnim vodovima korektora i plombe, - kontrolu poloaja zapornih cevnih zatvaraa i stanje plombi na obilaznom vodu merila gasa, - kontrolu stanja termometra i manometra, - kontrolu stanja sredstva protivpoarne zatite. Korektivno mehaniko odravanje GMRS i MRS svodi se na korektovno odravanje njihovih elemenata i oteenja cevi, na nain i po postupcima predvienim kod tih elemenata. Generalni remont stanice vri se godinje kao remont regulacione i sigurnosne opreme. 113

5.2.9. Cevovodi Cevi, fitinzi, cevni zaporni zatvarai, blok stanice, kondenz posude, istaka mesta za unutranje ienje i sekcijski cevni zatvarai integrisani ili povezani u jednu meuzavisnu funkcionalnu celinu ine cevovod, u uem smislu gasovod za transport i distribuciju gasa. Principi rukovanja i odravanja cevovoda obuhvataju: - putanje u rad, - iskljuivanje iz rada, - nadzor nad radom i stanjem cevovoda, - stavljanje cevovoda van upotrebe. Eksploatacija cevovoda i preventivno odravanje Putanje u rad

Putanje u rad se vri po prijemu cevovoda. Poetna situacija je da su svi zaporni organi i ureaji u zatvorenom poloaju. Putanje u rad otpoinje: - laganim otvaranjem cevnih otvaraa po deonicama i odzraivanjem deonice cevovoda na pripadajuem sekcijskom ili blok ventilu, - laganim punjenjem gasovoda gasom i kontrolisanjem prisustva gasa na odzrakama, - praenje napunjenosti preko pritiska i manometara na nadzemnim objektima ili prikljucima i dreniranje cevovoda i ureaja na njemu, radi provere i isputanja eventualno zaostale neistoe i kondenzata. Rukovanje cevovodima u radu

Rukovanje cevovodima u toku rada (transporta) svodi se na manipulaciju sa cevnim zatvaraima, po statusu ukljuen-iskljuen odnosno deonica je ukljuena ili iskljuena. Iskljuivanje iz rada, odnosno obustavljanje transporta moe se vriti samo u okvirima zakonske regulative, ime se eli zatita zainteresovanih strana. Nadzor nad radom i stanjem cevovoda

Pregledi cevovoda u funkciji kontrole rada i preventivnog odravanja, mogu da se vre na sledei nain: - pregled iz vazduha, - pregled peakim obilaskom, - pregled obilaskom sa vozilom. Pregledom se nadzire i kontrolie: - promena vegetacije na trasi zbog isputanja gasa i prirodnog rasta, - uoavanje graevinskih i poljoprivrednih aktivnosti, - utvrivanje isputanja gasa, - uoavanje promene na delovima: cevovoda, oznaka statusa sa blok ventila, istakih mesta i - posuda za skupljanje kondenzata.

114

Promena vegetacije iznad i u zoni gasovoda pojavljuje se na mestima isputanja gasa. Gas sui prekrivni sloj zemlje i stvara nepodobne uslove za razvoj biljke koja menja boju i sui se. Na trasi cevovoda kontrolie se prirodni rast i razvoj vegetacije jer rastinje sa dubokim i jakim korenom i ilama moe oteteti ne samo izolaciju nego i gasovod. Promene na cevovodu i delovima cevovoda uoavaju se i kontrolom isputanja gasa koji se vri: - kontrolom vegetacije, - prenosnim detektorima gasa, - sapunicom na nadzemnim delovima cevovoda, - kontrolom atmosfere u zatienim cevima kod prolaza, - kontrolom atmosfere gasnim detektorom u buotinama napravljenim ipkom u zemlji iznad gasovoda, - kontrolom pada pritiska na deonicama koje se mogu privremeno izolovati i blindirati, - vizuelno iznad cevovoda koji prolazi ispod vode. Kontrola statusa i spoljnog stanja ureaja i cevovoda obavlja se vizuelno i manuelno i utvruju se nedostaci, kao to su: - oteenje antikorozione zatite, - oteenja cevovoda, ulubljenja, ogrebotone i sl., - funkcionalno stanje cevnih zatvaraa i mogua oteenja, proputanja, oteenje mehanizma i indikatora poloaja i - funkcionalnost oteenja na istakim i blok stanicama i drugim ureajima. Pranjenje i ienje cevovoda Tokom eksploatacije cevovoda, isti se prazne, pri emu se isti unutranja povrina od naslaga na zidovima i sadraja kondenzata i vode. Isputanje gasa, gasnog kondenzata i vode moe se vriti samo na mestima izgraenim za tu svrhu preko cevnih zatvaraa. To isputanje se moe vriti na: - manometarskim slavinama, - vodi za dreniranje filtera, - istake kutije i kondenz lonca, - ispusnom vodu SOV i - ispusnim vodovima kod sekcijskih i blok ventila. Ispust taloga kondenzata nije dozvoljen u otvoreni prostor i on se isputa u za to predviene zatvorene prostore ili pokretne cisterne. Pri pranjenju kondenzata uzimaju se uzorci radi utvrivanja porekla uzroka nastanka tetnog kondenzata. Isputanje kondenzata se vri periodino, a gasa i kondenzata pri korektivnom odravanju cevovoda i ureaja. ienje gasovoda vri se periodino i pri: izgradnji novih gasovoda, isterivanju vode zaostale pri ispitivanju gasovoda na vrstou, pojavi tene faze u gasovodu zbog nedovoljne pripreme gasa u degazolinaama i 115

odstranjivanju drugih sadraja u cevovodu.

ienje gasovoda vri se na osnovu detaljnog uputstva za svaki konkretan sluaj. ienje gasovoda zahteva solidnu pripremu i koordinaciju svih subjekata u lancu, operater-korisnik-javne regionalne slube. Praktino ienje otpoinje i vri se sa otpremne istake stanice na sledei pojednostavljeni nain: na istakoj odailjakoj stanici pri transportu gasa otvorena je samo kuglasta slavina (pozicija 4 na slici 5.27), dok su sve ostale zatvorene, kao i zatvara kutije; proveri se stanje prisutnosti gasa u istakoj kutiji postavljenjem manometra na slavinu za kontrolu pritiska, lagano se otvori slavina i konstatuje se pritisak; otvori se odzrani vod kutije preko slavine na tom vodu i rastereti se kutija od pritiska; po rastereenju kutije, zatvori se odzrani vod i proveri da li pritisak raste u kutiji, odnosno da li slavine pozicija 3 i slavina na prikljuku 6 i rasteretne male slavine na kutiji dobro dre; otvori se ponovo odzraka na kutiji i tek po rastereenju pritiska sme se otvoriti poklopac kracerske kutije sa velikim oprezom, preko osiguraa i mehanizma za otvaranje; u kutiju se postavi odgovarajui ista (kracer) i pomonim alatom se gurne napred mimo prikljuka 6 i prve rasteretne slavine; zatvori se poklopac kutije i proveri stanje osiguraa; preko malih slavina na kutiji za manipulaciju, uvodi se gas iza kracera, otvaranjem dve krajnje slavinice; na taj nain se kracer pomeri do slavine 3 i izjednae pritisci ispred i iza njega; zatvore se male slavine na bajpasu kutije, lagano otvori slavina 3 i slavina na prikljuku pozicija 6, a zatvori slavina 4;

Slika 5.27. Odailjaka istaka stanica

116

kracer se potiskuje napred; na pokazivau prolaska kracera pozicija 5, konstatuje se prolaenje kracera; regulie se proticanje gasa preko slavina na prikljuku 6, tako da brzina kracera bude 2-5 m/s; manipulacija prijema kracera u prijemnoj stanici je slina, samo to se odvijaju u obrnutom redosledu u odnosnu na odailjanje, a sve prema konkretnom uputstvu za svaku instalaciju.

Slika 5.28. Kracer greba i inspekcijski kracer

U toku ienja vodi se rauna o statusima zapornih organa na blok ventilima, blagovremenom dreniranju kondenzata iz skupljaa i na prijemno istakoj stanici. Manipulacijom sa gasom, na otpremnoj stanici i odailjanju kracera, sve se vraa u prvobitini status. Osetljivost sistema kracovanja je naroito zbog toga to se izvodi u pogonskim uslovima, a da se komfor krajnjih korisnika ne poremeti. O kracovanju se obavetavaju krajnji korisnici zbog pripravnosti za eventualni nenamerni zastoj u isporuci. O ienju se pravi izvetaj u kojem se naroito daju podaci o: - brzini kretanja istaa, stvarnoj i raunskoj, - sadraju kondenzata i neistoa, - stanju oteenosti istaa, - sastavu uzetog kondenzata (ako je uzorkovan). Stavljanje cevovoda van upotrebe

Moe se vriti na odreeno vreme i na trajni period. Postupak stavljanja van upotrebe na odreeno vreme i zbog opravdanih razloga vri se sniavanjem pritiska i potronje gasa iz njega na pouzdanu vrednost i pouzdanom blokadom ulazno-izlazno cevnih zatvaraa. Stavljanje gasovoda van upotrebe vri se zbog: - prestanka potrebe za transportom (preseljenje potroaa), - dotrajalosti, - zbog opasnosti ua gasovod ili okolinu ili - trajne zabrane korienja od strane nadlenog organa. 117

Postupak -

se sprovodi na sledei nain: predmetni gasovod se blokira prateim cevnim zatvaraima, predmetni gasovod se rastereti pritiska, oslobodi od gasa, izvri se njegovo ispiranje i odstranjivanje mogunosti da se u njemu stvori eksplozivna smea, krajevi gasovoda se bezbedno blindiraju, a ahtovi zatrpaju.

O gasovodu stavljenom van upotrebe vodi se evidencija i u katastru podzemnih instalacija. Korektivno odravanje cevovoda Obuhvata rekonstrukciju i sanaciju cevi i drugih integrisanih delova cevovoda. Otklanjanje oteenja cevovoda

Oteeni delovi se skoro po pravilu zamenjuju novim, kada se za to stvore uslovi (ili odmah po pravu preeg). Do stvaranja takvih uslova, naroito kod perforacija, primenjuju se tehnike mere sanacije, kao to su razni epovi i obujmice, a u poslednje vreme i plastini materijali u obliku vieslojnih obujmica.

Slika 5.29. Primer obujmica pri sanaciji cevi

Najei otkazi cevovoda

Proistiu iz spoljne degradacije pri graevinskim aktivnostima u okruenju i korozionog dejstva. Najee se oteuje mehanika izolacija te se na tom mestu ubrzava proces korozije i nastaju perforacije. Pucanje gasovoda i integrisanih elemenata se ree deava i one su posledica, pre svega, skrivenih greaka ili neispravne montae. Kada se deo cevovoda iz bilo kojih razloga menja ili izmeta, novi deo cevovoda treba da bude od cevi ili delova cevi istog ili boljeg kvaliteta i iste ili vee debljine zida. Isto vai i kada se mehaniko ili koroziono oteenje ili proputanje perforacija sanira isecanjem oteenog cilindrinog dela cevi i zamenjuje novim zdravim komadom. 118

Najmanja duina novog cilindrinog dela cevi treba da bude 1.5 D ali ne manja od 1 m. Rastojanje obodnog zavara od sledeeg najblieg obodnog zavara na cevovodu treba da bude najmanje 1.5 D ali ne manje od 1 m. Zamenjeni deo cevovoda treba da se ispita na vrstou i nepropustljivost. Ispitivanje se vri na pritiscima zahtevanim za novi cevovod postavljen u istoj lokaciji. Ispitivanje se vri na ispitnim sekcijama nakon postavljanja, a pre spajanja na matini cevovod. Ispitivanje prelaza vri se pre postavljanja i po postavljanju. 5.2.10. Kompresori i kompresorske stanice Kompresorske stanice predstavljaju najsloenije objekte funkcije transporta i odravanja, u kojima pored kompresora, postoje skoro svi tipovi gasnih ureaja, opreme i instalacije. Kompresorske stanice su objekti sa stalnom ljudskom posadom i sa stalnom telekomunikacionom vezom. U novije vreme, kompresorske stanice se mogu definisati kao sistemi sa daljinskim nadzorom, odnosno upravljanje i nadzor se moe obavljati iz upravljako-kontrolnog centra. U sluaju opasnosti, kompresorska stanica mora imati sistem za zastavljanje rada stanice, a koja mora ispuniti sledee uslove (u naem sluaju ovo vai za stanice koje imaju veu snagu od 735 kW): - da zatvori dovod gasa u stanicu i odvod gasa iz stanice i da ispusti gas iz sistema stanice kroz ispusnu cev; - da zaustavi rad kompresora i gasnih instalacija i da prekine dovod elektrine struje u kompresorsku stanicu, osim za elektrina kola koja slue za osvetljenje u sluaju opasnosti i elektrina kola ije delovanje moe smanjiti mogunost oteenja postrojenja; - da se ureajima za zaustavljanje rada, zatvaranje gasa i iskljuenje elektrine energije rukuje sa najmanje dva mesta, od kojih jedno mora biti izvan poarne zone. Kompresor mora biti zatien od odreenih preoptereenja, kao to su: - prevelika brzina, - prejake vibracije, - habanje i oteenje usled pregrevanja ulja, niskog pritiska ulja, pregrevanja rashladnog sredstva ili pada njegovog pritiska. Na transportnom sistemu za gas, najee se nalaze: - centrifugalni kompresori i - klipni kompresori.

Slika 5.30. Funkcionalne sheme centrifugalnog i klipnog kompresora

119

Rukovanje kompresorima i kompresorskim stanicama Rukovanje kompresorima i kompresorskim stanicama poverava se kvalifikovanim specijalistima, a rukovanje kompresorima vri se prema uputstvima proizvoaa, dok se rukovanje instalacijom kompresorske stanice vri prema uputstvu izvoaa radova (montae). U savremenim kompresorskim stanicama upravljanje i rukovanje je automatizovano u onoj meri koju doputaju uslovi rada. Na primeru klipnog kompresora sa gasnim motorom informativno e se pokazati princip rukovanja. Pre poetka direktnog rukovanja sa kompresorom, njegovim prvim ili procesnim putanjem u rad, potrebno je prekontrolisati stanje na glavnim i pomonim sistemima: - glavni gasni sistem, - pomoni gasni sistem, - recirkulacioni sistem, - ispusno-oduni sistem, tako da oni budu spremni za rad i sa predvienim parametrima.

Slika 5.31. Izgled i podsklopovi klipnog kompresora i gasnog motora:

1. bregasta osovina, 2. voica ukrsne glave, 3. ventil kompresora, 4. sedite ventila sa ostalim ureajima, 5. cilindar kompresora, 6. plutajui zaptiva, 7. brisa za ulje, 8. ukrsna glava, 9. postolje, 10. revizioni otvor, 11. zupasti prenosnik za pokretanje motora, 12. kuite motora, 13. O zaptivke, 14. cilindar za hlaenje, 15. klip motora, 16. klipni prstenovi, 17. cevni dovod goriva, 18. ventil za ubrizgavanje goriva, 19. ventil motora, 20. zbirni dovod vazduha, 21. poklopac glave motora, 22. izduvni gasovi kolektor

Pri prvom putanju u rad novog motora ili posle generalnog remonta, mora se na njemu proveriti: - stanje filtera za vazduh, 120

stanje filtera za podmazivanje, podmazati voice usmenih i popisnih ventila, proveriti i napuniti sistem za podmazivanje, proveriti ili dopuniti sistem vode za hlaenje, aktivirati diferencijalne manometre na gasnim kolektorima, runo pokrenuti motor da bi se uverili da on moe nesmetano raditi, proveriti sve prikljuke za gorivi gas, ulje, vodu i sl. i po potrebi pritegnuti, a cevni zatvarai moraju biti u radnom poloaju, sem za gas, postaviti prekida za paljenje u poloaj otvoren (ON) dok se cevni zatvara za gorivi gas i dalje dri u poloaju zatvoreno (OFF).

Sada je motor spreman za putanje u rad i moe se startovati na sledei nain: - komande motora pripremiti za start, a na slavini za regulaciju pogonskog gasa podii polugu u poziciju start; - otvoriti slavinu za dovod vazduha, a ruicu slavine za dovod gasa.

121

VIII
6. ELEKTROINSTALACIJA
Potreba za elektrinim instalacijama i ureajima na gasovodnom sistem je viestruka: - osvetljenje, - elektromotorni pogoni (kompresori i pumpe), - razliite vrste davaa, za rana merenja i regulacije, potrebnih za praenje i upravljanje sistemom, itd. Specifinost ove oblasti se ogleda u tome to se kod elektrinih instalacija i opreme kod gasovodnih sistema mogu pojaviti ugljovodonici koji se transportuju i distibuiraju (instalacija i ureaji u posebnoj atmosferi rad i odravanje istih). Sve ovo ukazuje na posebne propise i tehnike uslove za izvoenje elektroinstalacije to uslovljava kvalitetnije izvoenje, elektrine ureaje posebne izrade kao i obraanje panje na fizike pojave koje kod obinih instalacija nisu od znaaja (pojava statikog elektriciteta naprimer). Najei uzrok paljenja (poar, eksplozija) odreenih gasovitih smea moe dati elektrooprema u svom normalnom radu ili prilikom njihove havarije. U svom normalnom radu to je oprema ili njeni delovi koji normalno varnie dovoljnom energijom da se eksplozivna smea upali (sklopke, delovi motora). Potencijalno opasne havarijske situacije se mogu javiti na opremi (preskok prenapona na armaturi ureaja) ili na instalacijama (struja i napon greke kratkog spoja ili zemljospoja). Kada nema prisustva komercijalne elektrine energije (elektrinih napojnih ureaja i opreme), prisustvo fizikih pojava kao to su statiki elektricitet ili elektrina pranjenja atomosferskog porekla (munja), moe takoe biti uzrok paljenja eksplozivnih smea. Ove pojave su elektromagnetnog porekla pa se eliminisanje uzronika paljenja vri elektrotehnikim principima primenjenim na projektovanje i odravanje gasovodnih objekata. Primena elektrinih ureaja i instalacija mora da bude bezbedna. Primenu reenja uzrokuju i ekonomski faktori (ne primenjivati skupa reenja bez tehniko-tehnoloke nude). Zato je vano klasifikovati prostore koji su ugroeni eksplozivnim smeama, odnosno da se odrede takozvane zone opasnosti. 122

6.1. Zone opasnosti U praksi se prilikom odreivanja zona moraju sagledati svi faktori i usvojiti odreena metodologija koja podrazumeva redosled analiza pojedinih faktora koji odreuju prostornu granicu zona. Univerzalni model se retko moe napraviti za bilo koju tehnologiju. Osnovna naela se obino daju standardima. Zone opasnosti su delovi ugroenog prostora. Klasifikuju se prema koncentraciji i vremenskom trajanju eksplozivnih smea. Zona opasnosti 0. Prostor u kome je uestanost i trajanje eksplozivnih smea veoma veliki. To je zapravo deo prostora u kome tehnoloki proces dozvoljava prisustvo eksplozivnih smea tokom normalnog rada u duem periodu. Primer: rezervoarski prostor. Zona opasnosti 1. Prostor u kome je uestanost i trajanje eksplozivnih smea oekivano. Mogue je prisustvo smea u normalnom radu jer ga tehnoloki proces dozvoljava. Primer: okolina odunih otvora gasovoda. Zona opasnosti 2. Prostor u kome je uestanost trajanja eksplozivnih smea veoma mala i nije predviena normalnim tehnolokim procesom. Moe se desiti i trajati kratko (nekoliko puta godinje i trajati par sati). Primer: okolina prirubnica. Po pravilu, prostorno, zonu 0 prate zone 1 i 2, a zonu 1 prati zona 2. Na odreivanje zona najvie utiu izvori opasnosti (trajan, primarni, sekundarni i viestruki) i ventilacija (prirodna i prinudna). Zona bezbednosti predstavlja prostor u kome nije mogue prisustvo smea zapaljivih gasova i vazduha. To je prostor u kome je primena elektroinstalacija i opreme mogua uz uobiajenu kvalitetnu izradu i uslove koje nalae pravilo struke i pozitivni propisi. 6.2. Elektrine instalacije u zonama opasnosti 6.2.1. Sistemi mrea Prema JUS/IEC standardima sistemi niskonaponskih mrea se oznaavaju sa dva slova od kojih se prvo odnosi na uzemljenje nule transformatora sa kojih se napaja mrea, a drugo na uzemljenje potroaa prikljuenih na mreu.

123

Slika 6.1

Oznake znae: T neposredno uzemljen sistem i sa njim u vezi primenjeni sistemi: zatitno uzemljenje, nulovanje, zajedniko uzemljenje i sl. I izolovani sistem mrea, to znai posredno uzemljenje nule transformatora, preko velike impedanse kojom se ograniava struja greke. N nulovanje, podrazumeva povezivanje svih provodnih delova potroaa za nulti vod vezan neposredno sa uzemljenom nulom transformatora. Posebnost primenjenih sistema mrea ogleda se u pojavi opasnog iskrenja ili zagrevanja izazvanog strujama greke, odnosno indirektnim naponima indirektni naponi mogu izazvati opasno iskrenje provodnih delova razliitog potencijala. Svi potencijalni sistemi mrea nisu pogodni za ugroene prostore. 6.2.2. Kablovi i izolovani provodnici Za fiksne instalacije upotrebljavaju se kablovi sa metalnim, plastinim ili gumenim platom. Kablovi sa spojenim metalnim platom ili platom od eline ice bez zatitnog nepromoivog plata se ne smeju upotrebljavati. Ukoliko se kabl ne polae u zemlju ili peskom ispunjenu cev ili ni na koji nain nije zatien od poara, mora biti izraen od samogasivog materijala koji ne podrava gorenje. Izolovani provodnici se mogu koristiti samo za oienje unutar zatvorenih kuita ili cevnog sistema instalacija. Ako kablovski pribor nije ispitan za odgovarajuu zatitu i zonu ne sme se upotrebiti izvan zone sigurnosti. 6.3. Elektrini ureaji Postavljaju se u zone to je mogue nieg stepena opasnosti ili u neugroen prostor, ako to doputaju tehniko-tehnoloki uslovi rada.

124

Ako se elektrini ureaji postavljaju u zone opasnosti moraju biti izvedeni u odgovarajuoj Ex izvedbi. 6.3.1. Izbor elektrinih ureaja prema oblasti primene: u rudarstvu je oznaka I, a u industriji II; prema grupi gasova (A, B i C) u odnosu na maksimalni eksperimentalni bezbedonosni zazor (MEBZ) i minimalnu struju paljenja (MSP); najzapaljiviji, a time i najopasniji su gasovi grupe C, zatim B i na kraju A. Ureaji planirani za grupu c mogu da se primene i za grupe B i A obrnuto ne vai; metan i zemni gas pripadaju grupi A, kao i smee propan-butana; prema temperaturnoj klasi, odreuju se grupe gasova u odnosu na temperaturu paljenja kao: T1 (iznad 450oC), T2 (od 300 do 450oC), T3 (od 200 do 300oC), T4 (od 135 do 200oC), T5 (od 100 do 135oC), T6 (od 85 do 100oC); metan i zemni gas pripadaju klasi T1, a smee propana i butana klasi T2; Primer: iz navedenog, oznaka za zemni gas (metan) je data kao IIAT1. prema temperaturi okoline i radnim uslovima, podrazumeva temperature od -20 do 60oC, ukoliko na samom ureaju nije drugaije navedeno; prema uslovima montae ureaj moe biti zatvoren, poluotvoren i otvoren prostor; primenjuje se odgovarajui oblik IP NN zatite, gde se prvi N broj odnosi na prodiranje vrstih tela i praine, a drugi na prodiranje vlage; naprimer IP54 znai da je kuite ureaja konstruisano tako da ne dozvoljava prodor praine i prskajue vode. 6.3.2. Oznaavanje i izrada elektrinih ureaja za ugroene prostore Svi elektrini ureaji i komponente, osim provodnika, koji se primenjuju u zonama opasnosti, oznaavaju se sa Ex (prema sadanjem standardu). Ranija oznaka ovih ureaja na naim prostorima je bila S. Principi izrade ovih ureaja su u osnovi: - eliminisanje uzronika paljenja, - kontrolisanje eksplozije ako do nje doe i - eliminisanje prisustva eksplozivne smee u radnom delu elektroureaja. Zavisno od konstrukcije ureaja i primenjene zatite, oznaci Ex se indeksno dodaju mala slova koja oznaavaju tip zatite: - Exd nepropaljivo kuite (neprodorni oklop); - Exe poveana bezbednost; - Exi svojstvena bezbednost (samosigurnost), - Exp nadpritisak; - Exm punjenje vrstim materijalima ili inkapsulacija; - Exo uranjanje u tenosti; - Exq punjenje peskom; - Exs naroita vrsta zatite (kombinacija Exe+Exd ili Exd+Exi); - Exn ureaji normalne kvalitetne izrade koji ne varnie. 125

6.4. Konstrukcione karakteristike elemenata za spajanje elektroinstalacija i ureaja Kuita se izrauju od konstrukcionog elika najnieg kvaliteta, lakih metala (sadraj Al preko 15%) i plastinih materijala uz uslov da izdravaju sva relevantna ispitivanja; materijali moraju biti samogasivi ili nezapaljivi; Elementi za mehaniko spajanje moraju biti uvreni tako da se mogu skinuti samo pomou alata; Ureaji za blokiranje se koriste da se obezbedi osiguranje primenjene vrste zatite (na otvaraj pod naponom); ne mogu se ukloniti delovi blokade bez posebnog alata; Provodni elementi u izolacionom delu koji slue za uvrenje provodnog izolatora moraju biti sigurno uvreni, otporni na zakretanje spoj mora biti trajan i siguran sa provodnikom; Elektrino spajanje (stezaljke) mora biti izvedeno tako da se pritisak spoja ne prenosi na izolator; Prikljune kutije moraju biti izvedene u jednoj od vrsta protiveksplozijske zatite (najee Exe); Kuita koja sadre osigurae (razvodni ormari) moraju biti mehaniki blokirana, tako da se njihova zamena moe vriti samo u beznaponskom stanju, a osigura ne moe doi pod napon sve dok kuite nije sasvim zatvoreno.

6.5. Potrebni sertifikati za ureaje primenjene u zonama opasnosti Pravna regulativa namee niz zakona, propisa i naredbi koje se moraju ispotovati. Sva elektrina oprema i ureaji, sem kablova, koji se primenjuju u zonama opasnosti, opremljeni su ploicama sa natpisom koji sadri: - naziv proizvoaa, - oznaku tipa ureaja, - oznaku protiveksplozijskog ureaja sa podrujem primene (naprimer Exd II B T3), - proizvodni broj ako se ne radi o ureaju masovne proizvodnje (naprimer razvodne kutije), - standard na kome je bazirana primenjena vrsta zatite, - oznaku, godinu i broj tipskog ispitivanja, - dodatne oznake utvrene standardima za primenjenu vrstu zatite, - oznaka i broj pojedinanog ispitivanja. Generalno, sva elektrooprema i instalacije u zonama opasnosti moraju biti kvalitetne izrade, ak i kada nisu posebne, Ex izrade. 6.6. Zatita od opasnog iskrenja u zonama opasnosti Ne sme se dozvoliti razlika potencijala na ureajima koja moe izazvati iskru dovoljne energije da upali eksplozivnu smeu. To su: - Opasnost od napona greke (zavisi od primenjenog sistema mrea), 126

Ekvipotencijalizacija (izjednaavanje potencijala tako to se svi metalni delovi povezuju na zajedniko uzemljenje ili na dodatni sistem za izjednaavanje potencijala), Statiki elektricitet (provodni delovi moraju biti elektrostatiki uzemljeni), Zatita od atmosferskog pranjenja (gromobranska zatita).

6.7. Poslovi i postupci odravanja elektrinih instalacija i ureaja Svaka kompanija ima svoj Pravilnik o odravanju koji sadri niz radnji koje je potrebno obaviti u toku periodinih pregleda razvrstanih po obimu poslova i uetanosti obavljanja. Pri transportu ugljovodonika postoji niz elektroureaja i elektroopreme koja nije za eksplozivne sredine i nije smetena u zone opasnosti. Odravanje ove opreme podlee pozitivnim, optevaeim propisima koji su uobiajeni za ovu opremu. Kroz Pravilnik o odravanju se daju postupci i radnje koje se obavljaju tokom periodinih pregleda ove opreme. Oprema ovog tipa: sistemi besprekidnog napajanja sa ispravljaima, invertorima, akumulatorskim baterijama, statinim prekidaima, nezavisnim izvorom napajanja (dizel agregat) itd. Za elektroinstalacije i ureaje smetene u potencijalno opasnim eksplozivnim prostorima (Ex ureaji), vai posebna zakonska regulativa, odnosno poseban Pravilnik o odravanju ovakve opreme. Uspeno i efikasno odravanje elektroinstalacija i ureaja podrazumeva da sluba koja se bavi ovom delatnou mora da poseduje svu potrebnu dokumentaciju za objekat prilikom preuzimanja objekta na odravanje. Potrebna dokumenatcija: Glavni elektroprojekat izvedenog objekta, Sertifikati Ex opreme, Fabriki sertifikati opreme i Izvetaji sa nultog pregleda. Izvetaji sa nultog pregleda sadre merenja obavljena na elektroinstalacijama koja se odnose na napojnu mreu i uzemljenje. 6.7.1. Poslovi redovnog i vanrednog odravanja elektroinstalacija i ureaja Odravanje ove opreme se moe podeliti na kontrolu, popravke i sanacije kvarova, servisiranje i remonte. Kontrola

Podrazumeva pregled i proveru funkcionalnosti. Obavlja se periodino i spada u poslove redovnog, svakodnevnog odravanja. Kontrola se obavlja vizuelnim pregledom, mernom opremom i proverom funkcionalnosti. Vizuelni pregled: uoavanje mehanikih oteenja, nedostatak galvanskih spojeva, zaprljanost funkcionalnih delova opreme (kontakti), odstupanja od uobiajenog rada (treperenja svetiljki) i neispravnost ureaja (elektrina brojila, naprimer). 127

Merna oprema: proveravaju se parametri na nultom pregledu prelazni otpori uzemljivaa, otpori galvanskih veza, podeenost termike zatite i ureaja za brzo prekidanje struje greke. Funkcionalne probe: proveravaju se ureaji koje su predviene za automatski rad, pogone pumpi, osvetljenje i sl. Kontrola ukazuje na potrebu vrenja popravki ili sanacija na instalaciji i opremi. Popravke i sanacija

Ogranien je broj popravki koji se mogu izvriti na Ex ureajima. U okviru redovnog odravanja na ovakvoj opremi mogu se vriti popravke manjeg obima, uglavnom zamena potronih elemenata sa originalnim novim delovima ili kompletnih elemenata elektroinstalacija. Ako popravka ne moe da se izvri na licu mesta vri se sanacija shodno propisima koji definiu rad na odravanju sa ovakvom opremom. Remont

Remont opreme u Ex zatiti vri kvalifikovana, ovlaena firma (naprimer Radionica za remont), nakon ega izdaje sertifikat o izvrenom remontu i stavlja oznaku na remontovan ureaj. Remont elektroinstalacije moe da vri i firma ovlaena za izradu instalacija uz uslov eksterne (spoljne) verifikacije nulti pregled, kao i za nove objekte. Ovaj remont moe da vri i sluba odravanja, ukoliko ima ovlaenje za rad i odravanje na ovakvoj opremi. Treba naglasiti da se na terenu (na licu mesta) uglavnom vri kontrola opreme i demontaa i montaa opreme (vezano za popravke, sanacije i remonte elektroopreme). 6.7.2. Evidencija o postupcima Evidencija se vri putem takozvanih linih kartona opreme, izvetaja o izvrenim intervencijama, mernim protokolima itd. Sve se ovo arhivira u pisanoj formi (putem obrazaca) tako da kasnije moe biti dostupno operativi rada i odravanja ali i inspekcijskim kontrolama. Podaci se arhiviraju i putem raunara odnosno preko baza podataka istih aktivnosti i parametara. 6.7.3. Posebnosti tehnolokog postupka odravanja elektroinstalacije Posebnost se ogleda u moguem prisustvu eksplozivnih smea i kako su instalacije i ureaji izvedeni na takav nain da eliminiu uzronike paljenja, tako ni lica na odravanju svojim postupcima ne smeju izazvati havariju.

128

Merenje koncentracije eksplozivnog gasa u zonama opasnosti

Merenje se vri posebnim instrumentima koji se nazivaju eksploziometri. Oni obino rade u opsegu od donje granice eksplozivnosti do gornje granice eksplozivnosti (za metan od 4 do 12 Vol%) i imaju alarm (zvuni ili svetlosni) za upozorenje o prisustvu eksplozivne koncentracije. Ako je u pitanju laki gas (metan, zemni gas) koji je laki po gustini od vazduha, koncentracija se meri u gornjim delovima prostorije u odnosu na izvor opasnosti, a ukoliko su u pitanju teki gasovi (smee propan-butan), koncentracija se meri od izvora opasnosti nanie po prostoriji. Po izvrenom merenju koncentracije, kada se dokae da nema eksplozivnih smea, pristupa se merenju elektroopreme. Merenje otpora (prelaznog otpora uzemljivaa)

Merenje koje se najee radi na objektima. Uglavnom se koriste digitalni instrumenti, koji imaju sopstveno napajanje i kao takvi su potencijalno opasni za eksplozivne sredine, ukoliko nisu posebne izrade. Zona opasnosti je prostor u kome treba definisati sve mogue postupke i radnje lica na odravanju i rukovaoca. 6.8. Praktino izvoenje radova na elektroinstalacijama i ureajima u zonama opasnosti 6.8.1. Elektrini ureaji u zonama opasnosti Znajui da nisu dozvoljene intervencije na elektrinim ureajima koji se nalaze u zonama opasnosti (Ex), osim zamene potronih delova originalnim delovima po preporuci proizvoaa, kontrola ovih ureaja se svodi na vizuelne preglede i evidentiranje svih intervencija izvrenih na njima. Evidentiraju se sve intervencije. Vizuelni pregled ureaja, odnosno opreme, se vri tako to se proverava da li ima isti izgled kao kod nultog pregleda. Ako se uoe promene, vri se popravka. Funkcionalna provera se vri na ureajima ili opremi koja nisu u stalnom radu. Evidentiranje intervencije na ureajima i opremi se vri obavezno u kartonu koji je otvoren na poetku eksploatacije. 6.8.2. Elektrine instalacije u zonama opasnosti Pregled instalacija se svodi na kontrolu mera za zatitu od opasnog iskrenja kao osnovnog kriterijuma za izvoenje instalacija u zonama opasnosti. Uobiajeno je da se svi postupci kontrole obavljaju prilikom periodinog obilaska. 129

Kontrola uzemljenja kao zatita od atmosferskog pranjenja

Kontrola se vri mernim instrumentom i vizuelno. Merenjem se na svakom merno-rastavnom spoju proverava prelazni otpor uzemljivaa pri emu on ne sme biti vei od 10. Vizuelno se proveravaju spojevi na spoljnom uzemljenju izmeu provodnika, hvataljki, zemljovoda i uzemljivaa. Kontrola izjednaenja potencijala

Predstavlja obaveznu meru zatite od opasnog iskrenja nastalog zbog greke na mrei, prenapona atmosferskog porekla i prenapona zbog naboja statikog elektriciteta. Kontrolie se merenjem instrumentom i vizuelnom kontrolom. Kontrola podeenosti zatitnih ureaja za prekidanje stanja greke

Ovi ureaji se koriste kako bi to pre prekinuli struju greke u mreama koje su primenjene u zonama opasnosti. Kontrola se vri posebnim instrumentima (revitaster) koji su obino viefunkcionalni. 6.8.3. Periodinost kontrole i evidentiranje Periodinost kontrole je odreena pozitivnim propisima za ovu oblast i pravilnikom kompanije koja radi poslove odravanja.

130

IX
7. ISPITIVANJE ELINIH GASOVODA
Posle zatrpavanja rova, a pre putanja u rad, gasovod mora da se ispita na vrstou i propustljivost u celini, ili u deonicama. Ispitivanje se izvodi u skladu sa Tehnikim uslovima za ispitivanje pritiskom cevovoda i opreme. Deonice koje se polau ispod eleznikih i tramvajskih pruga, puteva i ulica, prethodno se ispituju. Preduzee koje sprovodi ispitivanje mora da raspolae kvalifikovanom, pouzdanom i obuenom radnom snagom. Maine i ureaji koji se koriste za ispitivanje moraju da budu opremljeni u skladu sa propisima o zatiti na radu i u skladu sa njima da se koriste. Od momenta povienja pritiska, pa sve do njegovog snienja nakon ispitivanja, nije dozvoljen nikakav rad na gasovodu i u neposrednoj blizini gasovoda, osim ukoliko se ne radi o merama koje su neophodne za sprovoenje ispitivanja. Ispitivanje gasovoda i MRS na propustljivost i vrstou vri se vazduhom ili inertnim gasom. Nadzemni gasovodi sa radnim pritiskom gasa viim od 6 bara ispituju se na vrstou vodom. Delovi gasovoda na prolazima ispod eleznikih ili tramvajskih pruga, puteva ulica i vodenih prepreka moraju da se ispitaju dva puta: 1. Na propustljivost vazduhom ili inertnim gasom pre ugradnje dela gasovo-da na mestu ukrtanja u trajanju od 1 as, uz premazivanje zavarenih spojeva rastvorom sapuna u vodi. Ako montaa dela prolaza gasovoda mora da se vri iz vie sekcija, ispitivanje na propustljivost vri se nakon ugradnje, u trajanju od 24 asa, bez premazivanja zavarenih spojeva rastvorom sapuna u vodi. Ispitivanje na propustljivost obavlja izvoa radova u prisustvu nadzornog organa investitora. 2. Na vrstou i propustljivost vazduhom ili inertnim gasom pri konanom ispitivanju celog gasovoda. Pre ispitivanja ovih delova gasovoda neophodno je da se izvri 100% radiografsko snimanje zavarenih spojeva. Manometri koji se koriste prilikom ispitivanja moraju da imaju odreenu klasu tanosti. Pri ispitivanju na vrstou koriste se manometri klase 1.6 a pri ispitivanju na nepropusnost manometri klase 0.6 ili diferencijalni manometri. Korieni manometri moraju da poseduju atest od ovlaene organizacije za badarenje da su u potrebnoj klasi tanosti.

131

Gasovodi i MRS ispituju se na vrstou tako to se, nakon stabilizacije pritiska, dre pod pritiskom najmanje 1 as, posle ega se pritisak sniava do odreene vrednosti za ispitivanje na propustljivost i vri se pregled gasovoda i armature. Ako se gasovod ispituje vazduhom, proverava se propustljivost navojnih, prirubnikih i dostupnih zavarnih spojeva rastvorom sapuna u vodi. Za vreme pregleda i provere rastvorom, u gasovodu se odrava pritisak konstantnim. Eventualno uoeni nedostatci ovim ispitivanjima uklanjaju se tek po snienju pritiska do atmosferskog. Vrednosti pritisaka pod kojim se ispituju gasovodi na vrstou i propustljivost, date su u tabeli 7.1:
Tabela 7.1. Ispitni pritisci na vrstou i propustljivost
Radni pritisak u gasovodu [bar] Do 6 6 12 12 16 Ispitni pritisak [bar] vrstoa 8.5 16.0 24.0 propustljivost 6.0 12.0 16.0

Podzemni gasovodi svih radnih pritisaka ispituju se na propustljivost na sledei nain: gasovod se pod ispitnim pritiskom dri do poetka ispitivanja kako bi se izjednaile temperature ispitnog fluida i okoline, trajanje ispitivanja na propustljivost je najmanje 24 asa.

Smatra se da je gasovod sa uspehom izdrao ispitivanje ako stvarni pad pritiska za vreme ispitivanja nije vei od proraunatog po obrascu koji se odnosi na gasovod istog prenika:
p =
0.3 s 133.32 d

Ukoliko je gasovod sastavljen od deonica razliitih prenika, dozvoljeni pad pritiska rauna se po sledeem obrascu:
p =
0.3 s (d 1 l 1 + d 2 l 2 + ... + d n l n )
2 2 2 d 1 l 1 + d 2 l 2 + ... + d n l n

133.32

gde su: p (Pa) proraunski pad pritiska, d (m) unutranji prenik gasovoda, s (h) vreme trajanja ispitivanja, d1, d2,dn (m) unutranji prenici gasovoda za deonice koje se ispituju, l1, l2,ln (m) duine deonica gasovoda koje odgovaraju prenicima di . Stvarni pad pritiska za vreme ispitivanja je:
p s = (H 1 + B1 ) (H 2 + B 2 )

[Pa]
132

gde su: ps (Pa) stvarni pad pritiska, H1 i H2 (Pa) pokazivanje manometra na poetku i na kraju ispitivanja, B1 i B2 (Pa) pokazivanje manometra na poetku i na kraju ispitivanja. Nadzemni gasovodi, koji rade na bilo kojim pritiscima, pri ispitivanju na propustljivist moraju da se dre pod ispitnim pritiskom najmanje 30 minuta, posle ega se, bez sniavanja pritiska, vri pregled i provera rastvorom sapuna u vodi. Provera sapunicom vri se na svim zavarenim, prirubnikim i navojnim spojevima. Smatra se da je gasovod sa uspehom ispitan ako ne postoji vidan pad pritiska na manometru i ako ne postoje nezaptivenosti kod provere rastvorom sapuna u vodi. Pri postupnom ispitivanju MRS, veliine ispitnih pritisaka uzimaju se posebno do i od regulatora pritiska. Veliine ispitnih pritisaka date su u tabeli 7.2.
Tabela 7.2. Veliine ispitnih pritisaka
Radni pritisak u gasovodu [bar] Do 6 6 12 12 16 Ispitni pritisak [bar] vrstoa 8.5 16.0 24.0 propustljivost 6.0 12.0 16.0

Pri ispitivanju na vrstou gasovoda i armature u MRS poviava se pritisak u cevovodu do ispitnog. Pod tim pritiskom se gasovod dri 1 sat, posle ega se pritisak sniava do vrednosti za ispitivanje na propustljivost. Kada pritisak postigne tu vrednost, vri se provera zavarnih, prirubnikih i navojnih spojeva rastvorom sapuna u vodi. Ispitivanja MRS na propustljivost moraju da traju najmanje 24 asa, pri emu pad pritiska ne sme da pree 1% poetne vrednosti.

8. KOROZIJA I ZATITA OD KOROZIJE

Gasovodi izraeni od elinih cevi su izloeni razlitim hemijskim, fizikim i biolokim uticajima koji mogu tetno delovati na povrinu gasovoda i uzrokovati koroziju. Intenzitet korozije zavisi od karakteristika gasovoda i od karakteristika spoljnih faktora. U karakteristike gasovoda spadaju konstruktivna svojstva, kao to su: struktura gasovoda, mehanika i fizika svojstva gasovoda, naponi u gasovodu i oteenja na gasovodu. U spoljne faktore spadaju svojstva atmosfere, tla ili materijala sa kojim je gasovod u dodiru i ona obuhvataju: vrstu i koncentraciju agresivnih sastojaka, pH vrednost, pritisak, temperaturu, naprezanja, vlanost, radijaciju, elektrini naboj, vibracije i gibanja tla i gasovoda, prisutnost raznih instalacija i elektromagnetskih postrojenja, prisutnost mikroorganizama, itd. U razmatranju korozije gasovoda razmatra se odvojeno problem korozije nadzemnih gasovoda od korozije ukopanih gasovoda.

133

Korozioni procesi na ukopanim gasovodima zbog elektrohemijskih i elektroenergetskih odnosa tla i metala su viestruko vei od korozionih procesa metalnih povrina koje su izloene atmosferi. Praenje korozije ukopanog gasovoda u tlo je daleko sloenije od praenja korozije na nadzemnom gasovodu. Korozija metala ukopanog u tlo, kao i brzina korozije je najee rezultat zajednikog delovanja vie procesa kao to su elektrohemijski procesi, uticaji elektoenergetskih postrojenja, biokorozija i dr. 8.1. Osnovno o procesu elektrohemijske korozije Elektrohemijska korozija predstavlja najzastupljeniji oblik korozije elinih cevi. Procesi korozije elika su elektrohemijske reakcije koje se mogu podeliti na anodni i katodni proces. Za odvijanje procesa korozije potrebne su dve elektrode, anoda i katoda, elektrolit i veza izmeu elektroda. Na samom elinom cevovodu stvaraju se anodne i katodne povrine, jer se na cevovodu stvaraju razliiti potencijali. Razliiti potencijali izmeu dva dela cevi nastaju na razliite naine. Na primer, razlika potencijala nastaje ako su povrine cevi razliito obraene, ako su delovi cevi izloene razliitim naprezanjima, ako postoje razlike u strukturi elika i dr. Na slikama 8.1 i 8.2 prikazani su primeri kod kojih dolazi do stvaranja anodnih i katodnih procesa na elinim cevima.

Slika 8.1. Proces nastajanja anodnih i katodnih procesa na cevi, proces korozije, zbog razliite strukture elika

Slika 8.2. Proces nastajanja anodnih i katodnih procesa na cevi, procesa korozije, zbog promene strukture elika nastale savijanjem cevi

134

Veza izmeu anodnog i katodnog polja se odvija preko samih cevi. Proces korozije nastaje kada anodna povrina eline cevi stupa u reakciju sa okolnim tlom ili vodenim elektrolitom. Anodna povrina korodira time to joni gvoa naputaju metal i prelaze u elektrolit kao katijoni, a njihovi elektroni prelaze na katodu zbog razlike u potencijalu izmeu anode i katode. Odlazak jona gvoa dovodi do smanjenja potencijala anodne povrine. Elektrolit, takoe, disocira pri emu se katijoni gvoa koji su preli u rastvor neutraliu, a anijoni prelaze na katodu gde se takoe neutraliu. Ako je voda elektrolit, ona moe disosovati: H2O H++OHGvoe na anodi prelazi u elektrolit u obliku pozitivnog jona, tako to e se osloboditi dva elektrona po atomu gvoa: Fe Fe+++2ePozitivni vodonikovi atomi iz elektrolita e prei na katodu. Preko provodnika, cevi, elektroni e prei takoe na katodu, usled ega e na katodi doi do neutralizacije vodonika: 2H++ 2e- H2+O2=H2O U elektrolitu e doi do neutralizacije spajanjem pozitivnih jona gvoa negativnim jonima OH-: Fe+++ 2OH- Fe(OH)2, to predstavlja ru. Ukoliko u elektrolitu ima kiseonika reakcija e ii dalje: Fe(OH)2+O2 Fe(OH)3, to predstavlja crvenu ru. Prema tome, korozija se odvija kao galvanski proces, a anoda je podvrgnuta aktivnom razaranju jer se sa anodne povrine izdvajaju joni gvoa. Na slici 8.3 su prikazane tipine anodne i katodne reakcije na elinim cevima.

135

Fe++

OHIzolavana cev

H+

H+

tok

Gubitak elektrona
ANODA (+) 4Fe3O4+2H2O6Fe2O3+H2O ra 6Fe(OH)2+O22Fe3O4+6H2O crni talog Fe+++2e-+2OHFe(OH)2 beli talog

Prijem elektrona
KATODA (-) Ca+++CO3----CaCO3 beli talog Mg+++2OH---Mg(OH)2 beli talog O2+2H2O+4e---4OH2H+2e-H2+

1 O2H2O 2

Slika 8.3. Tipine reakcije korozije na anodi i katodi izolovane eline cevi

Slika 8.4. Shematski prikaz ranja gvoa ispod kapi slanog rastvora kao elektrohemijski proces (stvaranje hidroksida gvoa Fe(OH)2 koji se kao nerastvorljiv taloi, a dalje, vezuje sa vodom u ru Fe(OH)2 H2O)

Brzina korozije ukopanih cevovoda zavisi od fiziko hemijskih svojstava tla, koje predstavlja elektrolit u procesu korozije. Na agresivna svojstva tla utiu vlanost tla, sadraj vazduha (kiseonika) u tlu, koncentracija vodonikovih jona i otpor tla. Ako se uzmu ova etiri osnovna faktora u razmatranje onda moemo imati sledee karakteristine sluajeve: 1. Kod suvog tla ili tla sa vrlo malo vlage, pri istom sastavu tla, elektrini otpor e biti vrlo visok, a koncentracija vodonikovih jona neznatna. Agresivnost tla e uglavnom biti vezana za koncentraciju kiseonika u tlu. 136

2. Kod tla sa poveanim sadrajem vlage, ali da nije zasieno vlagom, koncentracija vodonikovih jona je poveana, a mogua je i koncentracija kiseonika. Elektrini otpor e biti manji. U ovom sluaju svi faktori e uticati na agresivnost tla. To e biti podruje gde e agresivnost postii maksimum. 3. Kod tla potpuno zasienog vlagom koncentracija vodonikovih jona je maksimalna, a kiseonika minimalna. Elektrini otpori e biti minimalni. U ovom podruju e sve veliine poprimiti konstantne vrednosti. Na slici 8.5 su prikazana laboratorijska ispitivanja delovanja vlanosti tla na brzinu korozije.

Slika 8.5. Zavisnost brzine korozije od vlanosti tla

Na osnovu otpora tla du trase moe se utvrditi klasifikacija deonica u funkciji agresivnosti tla. Ako je otpor tla vei od 100 onda je korozivnost tla niska, za otpor tla od 20 do 100, korozivnost tla je srednja, za otpore tla od 10 do 20, korozivnost tla je visoka. Za sagledavanje stepena agresivnosti tla du trase cevovoda neophodno je prikupiti podatke o litolokom sastavu (humus, glina, pesak i dr.), poroznosti tla, zagaenosti tla otpadnim vodama, ljakom i dr., ali i o blizini izvora lutajuih struja tramvajskih pruga i dr. Uopteno se moe rei da e dejstvo galvanskih elemenata na elinim cevima biti intenzivnije ukoliko su slabije elektrine veze preko elektrolita izmeu katodnih i anodnih mesta na cevovodu. Intenzitet elektrinih veza zavisi od prelaznog otpora sa cevi na elektrolit i od karakteristika elektrolita odnosno tla. 8.2. Zatita od korozije 8.2.1. Pasivna zatita Zatita od korozije se obavlja korienjem vie vrsta postupaka i zatitnih sredstava. 137

Nadzemni gasovodi su izloeni atmosferskoj koroziji. Zatita ovih gasovoda (sa nosaima i obujmicama) se obavlja koristei: zatitne premaze boje, lakovi i dvokomponentne smole, zatitne obloge cink, hrom, srebro i sline metalne prevlake-folije, trake i sline organske prevlake (poliplast), inhibitori aktivni sistemi antikorozione zatite.

Nadzemni gasovodi su pogodniji za praenje stanja gasovoda i za odravanje u odnosu na ukopane gasovode. Korozioni procesi se mogu lako i brzo uoiti, a time i preduzeti mere popravke i antikorozione zatite. Kontrola zatitnih premaza i obloga se izvodi: pregledom (kompaktnost, celovitost), kontrolom debljine pomou raznih metoda (razorne metode, nerazorne metode, vrtlone struje, elektromagnetske metode i sl.), kontrolom homogenosti (poroznosti) na elektrino neprovodljivim premazima ili prevlakama pomou elektrinog defektoskopa (elektrini detektor s naponom 0,5-1 kV/m boje i sl.).

Ukopani gasovodi u tlo imaju povrinu izloenu kontaktu sa elektrolitom (tlo). Zbog meusobnih elektrohemijskih odnosa metala i elektrolita na povrini metala koja je u kontaktu sa tlom (elektrolitom), nastaju korozioni procesi. Proces korozije bie slabiji ukoliko su elektrine veze preko elektrolita izmeu katodnih i anodnih mesta na cevovodu slabije. Slabljenje elektrohemijskih procesa korozije se postie poveanjem prelaznog otpora sa cevi na elektrolit putem izolacije spoljnih povrina cevi. to je izolacija kvalitetnija to je proces korozije sporiji. Osnovna zatita, odnosno spreavanje dodira tla sa povrinom elinog gasovoda, se obavlja nanoenjem antikorozione obloge na povrine cevi (pasivna antikoroziona zatita). Zatitne antikorozione obloge mogu biti: obloge na bazi bitumena, esto armirane raznim vlaknima (to se ranije koristilo, na starijim gasovodima); PVC trake, nanoene na pripremljenu metalnu povrinu, priprema se moe obaviti runo i mainski; PE i epodsidne obloge, to jest obloge od raznih organskih materijala (poliplast); "toplo skupljajue" obloge i trake namenjene za zatitu zavarenih spojeva ili popravke na staroj izolaciji, a imaju svojstvo da se u postupku nanoenja obloga zagreva otvorenim plamenom ili toplim vazduhom pa se pod uticajem poveane temperature spoljni sloj stee, a unutranji "lepljivi" sloj rastopljen prijanja za povrinu eline cevi; po hlaenju obloga je potpuno kompaktna i ima svojstva PE obloge.

Danas se izolacija obavlja izolacionim trakama koje se mainski namotavaju oko cevi. Izolacija cevovoda mora imati isti kvalitet po itavoj povrini cevovoda. Izolacija mora biti otporna na promene temperature i na hemijsko 138

delovanje, nepropusna na vodu, teko kvaljiva, da ima visoki elektrini otpor i da pri starenju ne menja svojstva, da je nepropusna na gasove, da se dobro dri uz zid cevi, da se ne odlepljuje prilikom raznih manipulacija cevima (u sluajevima kad se koriste predizolovane cevi u toku gradnje). Kontrola svojstava zatitnih obloga se sprovodi pre polaganja gasovoda u rov, u toku izgradnje, i u toku eksploatacije kontrolnim iskopavanjem putem pregleda, kontrole debljine, kontrole prionljivosti obloge, kontrole homogenosti i dr. Uestalost kontrole izolacione obloge gasovoda odreuje korisnik gasovoda svojim pravilnikom o odravanju gasovoda. Ovaj pravilnik mora biti u skladu sa Projektom izvoenja korozione zatite gasovoda i vaeim dravnim propisima za ovu oblast. Na izolacionim oblogama mogu nastati oteenja kako u procesu izgradnje gasovoda tako i u procesu eksploatacije. Ova oteenja mogu nastati zbog: greaka koje su nastale u toku proizvodnje izolacionih obloga, traka, oteenja obloga, traka u transportu i utovaru i istovaru, neispravnog nanoenja izolacione trake, obloge na zavarna mesta, oteenja pri polaganju gasovoda u rov zbog loeg peanog sloja i pogrenog zatrpavanja gasovoda, kontakta sa stranim instalacijama u tlu (nedovoljno odstojanje), trenja tla ili podzemnih konstrukcija, oteenja tokom rada treih lica u zoni gasovoda.

Ova oteenja izolacione obloge (trake) omoguuju kontakt elinih povrina sa tlom, sa elektrolitom ime se omoguuje odvijanje elektrohemijskog procesa korozije. Procesi korozije slabe mehanike karakteristike cevovoda, dovode do stvaranja rupa kroz koje otie gas ime nastaju gubici gasa i opasnosti od potencijalne eksplozije i poara, a time i opasnosti po objekat i po okolinu. Zato se za potpunu zatitu od korozije primenjuju sistemi katodne zatite sa opremom za zatitu od elektro-energetskih uticaja. 8.2.2. Katodna zatita Poetkom XIX veka koriene su u SAD elektrohemijske metode za zatitu od korozije metalnih konstrukcija. Godine 1895. takoe u SAD, pojavljuje se patent koji daje tip katodne zatite koji se koristi za zatitu ukopanih elinih cevi koje se nalaze u pojasu elektrinih pruga sa jednosmernom strujom. Tridesete godina XX veka se uzimaju kao godine kada je, generalno, za naftovode i gasovode, katodna zatita prihvaena kao nain zatite od korozije. Zatita od korozije katodnom zatitom se zasniva na dovoenju elinih cevi na potencijal pri kome ne dolazi do procesa korozije. Dovoenjem cevi na potencijal koji je jednak ili vei od potencijala lokalnih korozionih elemenata, galvanskih elemenata, prestaje proces korozije. Iskustva pokazuju da e metalna konstrukcija biti u podruju pasivnosti, tj. zatiena, ako se njen potencijal kree oko -0,54 V u odnosu prema normalnoj vodonikovoj elektrodi, ili od -0,3 V do -0,8 V u odnosu na bakarsulfatnu elektrodu. 139

Katodnu zatitu moemo postii upotrebom spoljnjeg izvora jednosmerne struje ili pomou galvanskog elementa u kome je jedna elektroda tieni metal, tj. cevovod, a druga elektroda se ugrauje u sistem. U oba sluaja tiene cevi moraju imati vei potencijal od druge elektrode, pa prema tome one predstavljaju katodu sistema, zbog ega je i itav sistem zatite nazvan katodna zatita. Na slici 8.6 dat je shematski prikaz katodne zatite sa spoljnim izvorom struje i sa galvanskim izvorom struje.

Slika 8.6. Shematski prikaz katodne zatite: a) sistem sa spoljnim izvorom struje i b) sistem sa galvanskim izvorom struje; 1-cevovod; 2-prekida dovoda struje; 3-izvor jednosmerne struje; 4-pomona anoda; 5-galvanska anoda

Na slici 8.7 je prikazano kretanje struje lokalnih elemenata. Struja lokalnih elemenata ima smer anoda-katoda. Na slici 8.7 je prikazan zatitni galvanski krug pomou spoljnjeg izvora struje i pomone anode. Strujni krug je otvoren, pa zatita ne deluje na lokalni element jer zatitna struja ne tee. Ako zatvorimo strujni krug (zatitni krug) onda struja iz zatitnog izvora tee preko zatitne anode na anodu i katodu lokalnog elementa, to se vidi na slici 8.8.

Slika 8.7. Shematski prikaz kretanja struje lokalnih elemenata kada je spoljni izvor struje iskljuen

Slika 8.8. Shematski prikaz toka struje kada je ukljuen spoljni izvor struje

140

Pretpostavimo da iz lokalnog elementa tee od anode ka katodi struja I=10A, a kroz zatitni krug struja I=15A. Na slici 8.9 lokalni element je prikazan kao izvor struje E2, a strujni krug lokalnog elementa je oznaen sa R2. Smer struje lokalnog elementa ide od anode na katodu i oznaen je na slici 8.9. U takama 1 i 2 prikljuen je zatitni strujni krug izvora Ez i otpora zatitnog kruga Rz. Zatitnim strujnim krugom prolazi struja jaine I=15A preko otpora Rz. Zatitna struja e na otporu Rz stvoriti toliki pad napona koji e po svojoj elektromotornoj sili biti jednak elektromotornoj sili lokalnog elementa, ali suprotnog predznaka, pa nee biti proticanja struje kroz strujni krug lokalnog elementa.

Slika 8.9. Pojednostavljena elektrina ema strujnih kola lokalnih elemenata i zatitne struje

U katodnoj zatiti od bitnog znaaja su elektromotorne sile i otpor strujnog kruga lokalnog elementa. Ako doe do promene jaine struje lokalnog delovanja promenie se i jaina zatitne struje. Ako zatitna struja izazove promenu u otporu lokalnog strujnog kola, takva e promena uticati na raspored zatitne struje, odnosno na jainu lokalnog delovanja uz nepromenjene elektromotorne sile. Prema Faraday-evom zakonu struja lokalnog delovanja je vezana za koliinu gvoa koja e prei u rastvor (elektrolit). Kod projektovanja sistema katodne zatite mora se voditi rauna da kod zatite cevovoda zatitni potencijal ne sme da padne ispod dozvoljene vrednosti. Na slikama 8.10 i 8.11 su prikazane sheme zatite cevovoda sa jednim i sa etiri zatitna ureaja.

Slika 8.10. Shema zatite dugake deonice cevovoda sa jednim zatitnim ureajem

141

Slika 8.11. Shema zatite cevovoda sa etiri zatitna ureaja

8.2.3. Zatitni potencijal i struja Na osnovu prikupljenih podataka o tlu du trase i prisutnosti drugih objekata u blizini cevovoda pristupa se projektovanju katodne zatite. Obino se uzima da zatitni potencijal Uz (potencijal zemlja-cev), ne bude manji od oko -0,285V apsolutnih (u odnosu prema vodonikovoj elektrodi) ili -0,850V u odnosu prema elektrodi bakar bakarni sulfat. Ako je potencijal cev-zemlja manji od -0,20V apsolutnih, katodna zatita nee delovati efikasno. Poveanjem zatitnog potencijala dobija se vea sigurnost u antikorozionoj zatiti, ali e u tom sluaju i trokovi zatite biti mnogo vei. Ako je cevovod u loem stanju (slaba izolacija i korozivno tlo) onda e potrebni zatitni potencijal biti oko -0,35-0,5V apsolutnih. Vei zatitni potencijal od 1V se obino ne koristi, ve treba popraviti izolaciju cevovoda, pa tek onda pustiti u rad katodnu zatitu. Zatitni potencijal se najbolje utvruje merenjem potencijala cevi. Merenje potencijala cevi je prikazano na slici 8.12.

Slika 8.12. Shema merenja potencijala cevi; 1-potenciometar; 2-merna elektroda (najee bakar-bakarsulfat); 3-elini kontakt; 4- cevovod

Zatitna struja obino treba da je takva da je gustina izmeu 4 mA/m2 i 3004 mA/m2. Kao srednja vrednost preporuuje se oko 804 mA/m2. Navedeni podaci samo su orijentacioni, jer e na njih imati veliki uticaj sastav tla i izolacija, pa ih treba za svaki konkretni sluaj merenjem utvrditi.

142

8.2.4. Katodna zatita pomou galvanskog elementa Svaki metal potopljen u elektrolit ima svoj elektrohemijski potencijal. Ako se u elektrolit potope dva razliita metala i meusobno spoje elektroprovodnikom izmeu njih e tei elektrina struja zbog razlike potencijala izmeu ta dva metala. Deo struje e tei preko elektroprovodnika u obliku elektrona od anode ka katodi, a u elektrolitu strujni tok se zatvara kretanjem jona. Metal sa negativnijim potencijalom e se troiti, rastvarati, u korist pozitivnijeg metala, odnosno anoda je rtveni metal, a katoda je tieni metal. Galvanski element emo dobiti ako cevovod poveemo sa elektrodom potencijala razliitog od potencijala gvoa. Da bi se izvrila zatita elinih cevi, druga elektroda mora imati nii potencijal u odnosu prema vodonikovoj elektrodi od gvoa, tako da je u galvanskom spoju druga elektroda anoda galvanskog elementa. Kao anoda najee se upotrebljava magnezijum, aluminijum i cink. Magnezijum u odnosu na veliinu prirodnog potencijala je najpovoljniji. Aluminijum ima povoljna svojstva u odnosu na prirodni potencijal, meutim, on se ree koristi za izradu galvanskih elemenata jer se prevue zatitnim slojem zbog ega mu se smanjuje kapacitet. Nedostatak anoda od cinka je to je potrebna visoka istoa cinka to poskupljuje anodu. Nijedna od galvanskih anoda ukopanih u tlo nee imati svoj normalni potencijal. Potencijal rastvaranja e se promeniti, pa se zato za anode ne koriste isti metali ve njihove legure. Potencijal otapanja Mg je -1,58V; Al 1,88V; a za Zn je -0,76V. Potencijal ukopanih cevi takoe ne odgovara normalnom potencijalu gvoa, ve je manji.

Slika 8.13. Katodna zatita galvanskim elementom pomou jedne anode i pomou para; anoda: 1-cevovod; 2-zatitna anoda

U katodnoj zatiti pomou galvanske anode najvaniji ureaj je galvanska anoda. Te anode se proizvode u obliku bloka ili u obliku trake. Anode u obliku bloka se polau kao pomone anode du cevovoda.Trakaste anode se takoe postavljaju du cevovoda tako da dobijamo jednolinu struju du cevovoda. Ove se anode obino ukopavaju 30cm ispod povrine tla. Na slikama 8.13, 8.14, 8.15 i 8.16 je dat shematski prikaz naina spajanja pojedinih tipova anoda s cevovodom.

143

Slika 8.14. Katodna zatita galvanskim elementom tri anode spojene paralelno

Slika 8.15. Katodna zatita galvanskim elementom pomou serijski spojenih anoda du trase cevovoda

Slika 8.16. Katodna zatita galvanskim elementom pomou trakaste anode

Veliina proizvedene struje koju daje pojedina anoda zavisi od otpora same anode i prelaznog otpora izmeu anode i tla. Na prelazni otpor se moe uticati izborom anode. Veliina proizvedene struje zavisi od zapremine anode, a otpor od povrine anode, odnos povrine prema teini anode utie na veliinu struje. Kod tla sa visokim otporom treba uzimati anode sa veom povrinom za istu teinu. Na tritu su raspoloive galvanske anode razliitih dimenzija sa razliitim odnosom F/G (povrina/teina). Efikasnost galvanskih anoda e biti vea ako je struja koju proizvodi anoda vea. Jaina struje e biti vea ako je prelazni otpor anoda-tlo manji. Kao i kod pomonih anoda moe se tlo gde se anoda ukopava obraditi elektrolitom tako da se oko galvanske anode povea provodljivost. Ovakva obrada tla ima ogranieno dejstvo zbog dejstva atmosferskih padavina. Iz tog razloga se anode stavljaju u vreu koja se ispunjava jo sa sredstvom koje e smanjiti prelazni otpor anoda-tlo i osigurati troenje anode (slika 8.17).

144

Slika 8.17. Anoda sa punilom

Da bi punjenje oko galvanske anode odralo vlagu obino se dodaje uz ostala sredstva i bentonit. Prelazni otpor anoda-tlo ima veliki uticaj na katodnu zatitu, bez obzira na to da li se zatita obavlja spoljnim izvorom struje ili galvanskim elementom. Prelazni otpor je usko vezan za otpor tla, ako je otpor tla vei i prelazni otpori su vei uz iste ostale uslove. U tom sluaju je i delovanje galvanskih elemenata loije. U projektovanju zatite galvanskim elementom bira se zatitni potencijal tiene cevi, a potom se izraunava zatitna duina jednog drenanog mesta. Za anode istog tipa razliitih teina dobijaju se razliite drenane duine (l/2), razliiti potencijali cevi i razliite jaine struje. Na bazi konkretnih zahteva i karakteristika raspoloivih anoda bira se tip anode, a time i odreuje zatitna duina jedne anode, tj. broj anoda odnosno galvanskih elemenata za ceo cevovodni sistem. Sistem katodne zatite sa galvanskim elementom, sa rtvenim anodama, se karakterie: malom razlikom potencijala izmedju anode i katode koja treba da osigura prolaz struje kroz elektrolit (tlo); polje dejstava rtvovane anode je radijalno i relativno malog dometa; struje rastvaranja anode su ograniene elektrohemijskim ekvivalentom rastvaranja mase anode; moe doi do pasivizacije anode (npr. aluminijumske); primena u podruju dejstva elektro energetskih postrojenja daje male uinke; potrebna je redovna i pravovremena zamena istroenih anoda; ima jednostavnu montau.

Sistem katodne zatite galvanskim elementom se koristi na malim objektima (kuni elini gasovodni prikljuci i dr.).

145

8.2.5. Katodna zatita sa spoljnim izvorom struje U cilju uspostavljanja kontinualnog i dovoljnog nivoa zatitne struje na svakom delu ukopanog cevovoda primenjuju se sistemi katodne zatite sa spoljnjim izvorom struje. Spoljni izvori struje obezbeuju dovoljan nivo napona za savlaivanje otpora tla i obezbeuju distribuciju struje od anodnih leita na mnogo vee duine cevovoda nego to je to sluaj kod sistema katodne zatite galvanskim elementom. Pod spoljnim izvorom struje podrazumeva se struja dobijena iz elektrine mree ili iz generatora jednosmerne struje. Spajanje izvora struje treba obaviti tako da je negativan pol vezan za cevovod, a pozitivan pol na pomonu anodu, kao to je to prikazano na slici 8.18.

Slika 8.18. Shematski prikaz zatite pomou spoljnjeg izvora struje; 1-spoljni izvor struje; 2-cevi; 3-pomona anoda.

Pomona anoda treba da je dobar provodnik da bi se postigao to je mogue manji otpor uzemljenja, i pored toga treba da bude to dueg veka. Kao pomone anode koriste se gvoe, grafit, a moe da se koristi i naputeni neizolovani cevovod ili druge uzemljene eline konstrukcije. Otpor uzemljenja pomonih anoda zavisi od njihovog rasporeda oblika anoda i od specifinog otpora tla. esto se uzemljenje izvodi sa vie pomonih anoda paralelno spojenih. Ako tlo ima visoki specifini otpor, nee uvek biti dovoljna jedna pomona elektroda da bi se postigao mali prelazni otpor izmeu anode i tla. Da bi se prelazni otpor izmeu pomone anode i tla smanjio, esto se tlo oko drenane take mea sa NaCl ili sa CaCl2 radi poveanja provodnosti tla. Pomone anode u sistemu katodne zatite sa spoljnim izvorom struje se moraju sa vremenom menjati jer se troe. Troenje anoda zavisi od jaine struje koja ide kroz nju. Troenje gvozdenih anoda iznosi oko 9 kg/godini, kod ugljenih od 0,9 kg/godini do 9 kg/godini i kod grafitnih oko 0,9 kg/godini pri protoku struje od 1A. Napajanje strujom se obavlja iz mree ili iz elektroagregata. Kako se katodna zatita obavlja jednosmernom strujom to se pri korienju struje iz elektrine mree mora koristiti ispravlja. Napon na cevima se menja, pa je potrebno napon i struju katodne zatite takoe regulisati. Napon na cevima se regulie automatski. Sistemi katodne zatite sa spoljnim izvorima struje uz korienje automatske regulacije napona i struje uz dopunu sa sistemima za zatitu od "lutajuih" struja i za zatitu od interferencija i uticaja elektroenergetskih smetnji, 146

obezbeuju visoki nivo zatite ukopanih cevovoda od korozije. Uspenost primene sistema katodne zatite s spoljnim izvorom struje zavisi od kvaliteta obavljenih merenja svojstava tla du trase, od karakteristika cevovoda, od kvaliteta primenjene pasivne antikorozione zatite i od kvaliteta izrade i odravanja sistema. 8.2.6. Projektovanje sistema katodne zatite Sistem katodne zatite predstavlja sloen elektroenergetski sistem pa njegovo projektovanje zahteva: teoretsko i praktino poznavanje elektrohemijskih procesa u tlu, poznavanje tehniko-tehnolokih karakteristika cevovoda, gasne mree, i okoline cevovoda, poznavanje elektroenegetske instalacije i opreme za katodnu zatitu, poznavanje elektroinstalacija jake i slabe struje, gromobranske instalacije i uzemljenja, poznavanje i primenu mernih metoda i postupaka za utvrivanje ispravnosti i kvaliteta instalacije i opreme katodne zatite (sistema u celini), poznavanje zona opasnosti na gasnim instalacijama, korienja instalacija i opreme u skladu sa zahtevima "S" propisa (propisa vezani za protiv-eksplozivne mere), primenu normi i zakonske regulative izgradnje, norme vezane za gasnu i elektroenergetsku struku, sveobuhvatnu i kvalitetnu primenu navedenih zahteva od svakog subjekta; naruioca, projektanta, izvoaa, korisnika i servisera.

Standardne proraunske sheme za projektovanje sistema katodne zatite su upotrebljive iskljuivo u idealnim uslovima, pa se u praksi provodi niz kombinovanih teoretskih i praktinih reenja prilagoenih svakom predmetnom cevovodu, jer svaki od njih ima svoje osobenosti i specifinosti okruenja koja su najee neponovljiva na drugim lokacijama. Struju katodne zatite (I) ukupne ukopane eline povrine (P) cevovoda gasovoda dobijamo iz jednaine: I=kPIk Gde su: Ik karakteristina struja polarizacije 1m2 predmetne eline povrine zavisno od vrste i kvaliteta antikorozione obloge, Ik=0,1.1 mA/m2 i 10 -100 mA/m2 za neizolovane eline povrine (zavisi od veliine hrapavosti povrine cevi i sl.), k faktor ija vrednost zavisi od od uticaja lutajuih struja na predmetnoj lokaciji: k=1+
Eis 0 ,35

147

Eis izmerena veliina napona polja delovanja lutajuih struja na trasi gasovoda u V (pod uslovom da su polja ujednaena). Ukupna struja katodne zatite ne moe idealno da se rasporedi na celu povrinu cevovoda iz samo jednog anodnog leita jer je kretanje struje jona u tlu ogranieno mnogim uslovima. Meutim, pod pretpostavkom da je: otpor tla jednolik po celoj trasi, kvalitet i tip izolacije isti na celom cevovodu, anodno leite dovoljno udaljeno pa naponski levak anodnog leita nema uticaja, cevovod izraen celom duinom od iste vrste cevi, tada jedno anodno leite (jedna napojna stanica) pozicionirano u taki "O" postie promenu potencijala Eo, pa e u nekoj udaljenoj taki "A" na cevovodu biti promena potencijala Ea=Eoe(-xA) pri tome ne sme katodnu polarizaciju cevovoda ostvariti negativniju od -1,5V (izuzetno -2V) u odnosu na referentnu elektrodu bakar-bakarsulfat.

Prirast struje Io u taki "O" i u taki "A" dae prirast struje: Ia=Ioe(-A) gde je: je konstanta atenuacije potencijala za predmetni cevovod, a jednaka je =Rs/Rk , Rs uzduni otpor cevovoda jedinine duine, Rk=(RsRl)/2, Rl=Eo/Io; Rk karakteristian otpor cevovoda Udaljenost O-A vredi na obe strane od lokacije anodnog leita (napojne stanice NS1). Na udaljenostima na kojima nivo potencijala nije dovoljan treba locirati novo anodno leite (napojnu stanicu NS2), slika 8.19.

Slika 8.19. Krive atenuacije potencijala na cevovodu

Iz prethodnih prorauna dobijaju se parametri pomou kojih se utvruju veliina zatitne struje i atenuacija potencijala, odnosno minimalan broj potrebnih anodnih leita. Posle toga treba izraunati: Rc prelazni otpor cevovod/tlo, Ral otpor anodnog leita (maksimalno doputeni i stvarni), 148

Rv otpor kabla u anodnom i katodnom strujnom krugu (maksimalno doputeni i stvarni). Treba naglasiti da su u praksi stvarni uslovi daleko sloeniji i da je bez preciznih prethodnih merenja i korienja steenih iskustava vrlo teko proraunati najtanije parametre za potrebe sistema katodne zatite novog cevovoda. Zato se u proraunima i u projektnim reenjima uz podatke prethodnih merenja i iz raznih simulacija koriste i razni drugi iskustveni prorauni koji se mogu nai u raznim literaturama i projektima. Prelazni otpor izolovani cevovod tlo se izraunava pomou jednaine:

RC =
gde su:

1 P i

i - specifina provodljivost izolacije izraena u

proizvoa izolacione trake u katalozima)

Si (podatak daje m2

Prelazni otpor horizontalnog leita sa tapastim anodama u koksu u nizu, se izraunava pomou jednaine:

R Al

2lp ln t dp = 2 l

p + z n

dp ln

gde su: z izmereni specifini otpor tla na trasi cevovoda, t dubina ukopavanja anoda, lp duina posteljice s anodom, p specifini otpor koksa, dp debljina posteljice s anodom, prenik anode, n broj anoda, faktor zasenjenja. Vek trajanja anodnog leita se izraunava pomou jednaine: tal= Proizvoai anoda daju podatke: Ga masa anode u kg; a elektrohemijski ekvivalent rastvaranja (kg/Agod). Otpor kabla (provodnika) u strujnom anodnom i katodnom krugu se izraunava pomou izraza: 149

Ga lk a

RV =
gde su: cu specifini otpor bakra; lv duina provodnika; Av presek provodnika.

cu I v
Ar

Kod prorauna preseka provodnika mora presek kabla-provodnika da bude takav da i kod maksimalne struje optereenja, ne dolazi do zagrevanja i pregorevanja provodnika. Osim ovoga, mora se voditi rauna o racionalnom korienju raspoloivog napona izvora katodne zatite pa u tom smislu ukupan pad napona u provodnicima u strujnom kolu ne sme biti vei od 6% (od prikljuka na elektrinu mreu do poslednjeg troila). Na osnovu podatka o potrebnoj struji za katodnu zatitu Ik i broja potrebnih anodnih leita (napojnih stanica iz prorauna za atenuaciju potencijala) treba odrediti minimalan napon napajanja, odnosno odrediti vrstu katodne zatite.

8.2.7. Izbor katodne zatite Katodna zatita sa rtvovanim anodama primenjuje se kod elinih cevovoda kod kojih primena katodne zatite sa spoljnim izvorom struje nije ekonomski opravdana. Izbor rtvenih anoda zavisi od vrste terena i karakteristika cevovoda kao i od karakteristika anoda. Standardne karakteristike anoda su: magnezijumske anode imaju elektrohemijski ekvivalent 3,97 kg/Agod, sa potencijalom rastvaranja Eo=-1,58V, (mogue do 50% rastvaranja) cinkove anode imaju elektrohemijski ekvivalent 10,73 kg/Agod, sa potencijalom rastvaranja E=-1,28V. aluminijumske anode imaju elektrohemijski ekvivalent 2,94 kg/Agod, sa potencijalom rastvaranja E=0,76V, (mogua pasivizacija).

U proraunima se koristi razlika potencijala rtvene anode i tiene konstrukcije i utroak materijala u odnosu na vek eksploatacije (vek trajanja anodnog leita). Katodna zatita sa spoljnim izvorom struje koristi razliite izvore struje, baterije, pretvarai energije iz kojih se dobija jednosmerna struja (suneva energija, gasne turbine, vetrenjae, motorni agregati i elektrina energija iz distributivne mree). Treba voditi rauna da se na izlazu iz pretvaraaispravljaa u normalnom radu ili u sluaju kvara ne pojavi nedoputeni previsoki napon dodira. Iz tog razloga se kod pretvaraa ugrauju posebni zatitni -sigurnosni sistemi.

150

Izbor ureaja katodne zatite podrazumeva pored izbora vrste napajanja i odreivanje maksimalne potrebne struje za katodnu zatitu i potreban napon (Ukmax<50V). U okviru definisanja karakteristika pretvaraa energije odreuju se i parametri potrebni za dobijanje saglasnosti za korienje raspoloive energije, na primer 220/230V, 50Hz iz distributivne mree. Takoe definie se i zatita sklopova u ureaju od prenaponskih smetnji, i proraunava se i izvodi uzemljenje. U okviru prorauna spada i proraun uticaja elektroenergetskih postrojenja i instalacija iz okruenja na gasovod. Zato moramo za svaki cevovod prikupiti podatke o svim elementima koji utiu na cevovod u smislu poveanja opasnosti od korozije ali i u smislu poveanih opasnosti od dodirnih napona, te predvideti adekvatne mere zatite odnosno kompletan sistem katodne zatite na jednom objektu koji ima u sebi integrisanu zatitu od elektrohemijske korozije tla, zatitu od anodnog rastvaranja zbog lutajuih struja i interferencije, i zatitu od elektroenergetskih udara i sl.

9. GASOVODI I ZATITA OD ELEKTRINOG UDARA

Na gasovodnim sistemima, odnosno na njegovim delovima, zbog uticaja okoline moe se pojaviti elektricitet, odnosno elektrini napon to moe izazvati iskrenje, otapanje anoda ili nedozvoljeni nivo dodirnog napona koji moe biti tragian po operatera ili korisnika. Kod ukopanih gasovoda poveani naponi izazivaju jaka anodna otapanja zidova gasovoda. Pojava elektriciteta usled protoka gasa kroz polietilenske cevi je neto ree pa se ova pojava reava ugradnjom posebnih uzemljenih filtera za odvoenje elektriciteta. elini gasovodi su dobri elektroprovodnici, tj. mogu primiti elektrini naboj i provoditi elektrinu struju. Zato je uzemljenje jedna od najstarijih mera za zatitu od elektrinog udara na gasovodima. Nadzemni gasovodi, mernoregulacione stanice i slina gasna postrojenja treba da imaju: uzemljenje, sistem za izjednaavanje potencijala, gromobransku zatitu kao to pokazuje slika 9.1.

Na izlazu ukopanog gasovoda iz zemlje, gasovoda koji je katodno tien, ugrauje se izolacioni komad (izolaciona prirubnica) sa prenaponskom zatitom, kako bi se nadzemni deo instalacije elektrino odvojio od ukopanog gasovoda. Gromobranska instalacija ima zadatak da u zemlju najsigurnije odvede sav elektricitet koji bi doao iz atmosfere u prostor nadzemne gasne instalacije. Provere funkcionalnosti gromobranske instalacije se izvodi najmanje jednom godinje. 151

Uzemljenja na gasnim instalacijama imaju zadatak da u zemlju odvedu svaki elektricitet koji bi se pojavio na gasnoj instalaciji, odnosno da sprei nastanak nedozvoljenog dodirnog napona na gasovodu zbog greke u prikljunoj ili na elektrinoj instalaciji kombinovanih elektro-gasnih ureaja koji su ukljueni na gasni sistem. Pojava napona na gasovodima nastaje sve vie zbog delovanja visokonaponskih elektroenergetskih i elektromagnetnih objekata i instalacija koje se nalaze u neposrednoj blizini. Kod udaljenosti elektroenergetskih postrojenja do 400m obavezne su provere uticaja elektroenergetskih i elektromegnetskih postrojenja na trajan i na kratkotrajan uticaj (indukovani napon). U odnosu na ustanovljeno stanje izvode se klasine i specijalne instalacije uzemljivaa sa posebnom opremom koja se uskladjuje sa sistemom katodne zatite. Provere ispravnosti se sprovode najmanje jednom godinje.

Slika 9.1. Zatita gasne instalacije od elektrinog udara; Legenda: HEP-prikljuak na NN mreu, NS-elektrina napojna stanica (ureaj), AL-anodno leite, MM-merno mesto katodne zatite, P-polarizacijska elija, PNZ-zatitni sklop, KPS-kompenzacijsko-prilagodni sklop, DS-drenani sklop, UZ-uzemljenje i gromobranska zatita, IP-izolirajui umetak (prirubnica), DP-drenani prikljuak, URE-ukopana referentna elektroda, MS-merna sonda, KR-kablovski razvod, KP-kablovski prikljuak, MKT-merno okno (aht) katodne zatite, MBS-merni betonski stubi katodne zatite, ZIN-zatita od indukovanih napona

Izjednaavanje potencijala se sprovodi radi spreavanja pojave elektrinog iskrenja, tj. pojave elektrinog naboja na gasnim instalacijama i preskoka iskre sa jednog dela instalacije na drugi, to bi u sluaju prisustva gasa dovelo do paljenja odnosno poara i eksplozije. Izjednaavanje potencijala se izvodi meusobnim elektrinim povezivanjem svih metalnih delova gasne instalacije i ostalih metalnih delova u objektu na sabirni uzemljiva. Na prirubnikim spojevima izjednaenje potencijala se izvodi nazubljenim ploicama ispod odreenog broja glava i navrtki zavrtnjeva. Provera funkcionalnosti se obavlja jednom godinje.

152

X
10. DALJINSKI NADZOR I UPRAVLJANJE CEVOVODNIM TRANSPORTOM
10.1. Osnovni principi Sistem daljinskog nadzora i upravljanja gasovodom ima osnovnu funkciju da u realnom vremenu omogui uvid u stanje opreme i vrednost osnovnih transportnih parametara gasovodnog sistema. Zbog neprekidnog praenja tehnolokog procesa cevovodnog transporta prirodnog gasa, omoguava se na osnovu podataka koji se prikupljaju i obrauju ovim sistemom, sledee: - blagovremenost uoavanja neregularnih stanja na gasovodu, - nakon toga, donose se optimalne odluke u smislu odraavanja balansa transportnog sistema. Pomou sistema za nadzor i daljinsko upravljanje mogue je sa jednog mesta (dispeerskog centra, kontrolnog centra i sl.), nadzirati i upravljati sa vie objekata istovremeno. Put informacija ima sledei karakter: 1. merno-regulaciona oprema montirana na objektima gasovodnog sistema (primopredajna mesta, glavne merno-regulacione stanice, merno-regulacione stanice, linijski ventili ili neki drugi mernoregulacioni i / ili upravljaki organi), preuzima procesne podatke i pretvara ih u odgovarajue strujne ili naponske signale, odnosno dalje ih prosleuje do mikroprocesorske opreme koja je takoe montirana u pomenutim objektima; 2. mikroprocesorska stanica prosleuje preuzete podatke, posredstvom komunikacione opreme (modemi, PAD-ovi, Switch-evi i sl.) i prenosi ih u Dispeerski centar; 3. komunikaciona oprema je montirana u Dispeerskom centru, na krajnjim stanicama i u objektima telekomunikacionog centra gde se vri koncentracija i distribucija korienih spojnih puteva; 4. raunarska oprema u Dispeerskom centru obrauje preuzete podatke i omoguava prezentaciju istih na monitorima dispeing slubi stoji na raspolaganju veliki broj prikaza (slike, arhivirani podaci, tabele, grafikoni i sl.), na osnovu kojih mogu da prate sve eljene parametre transportnog gasovodnog sistema i da preduzimaju blagovremene aktivnosti.

153

Podatke koji se dobijaju sistemom daljinskog upravljanja koristi osoblje sektora transporta gasa, a zatim i sektori svih slubi odravanja gasovodnog sistema i na kraju poslovodni menadment (po potrebi). 10.1.1. Opis sistema za nadzor i upravljanje gasovodom Sistem daljinskog nadzora i upravljanja gasovodom uslovno je podeljen na vie podsistema. 1. Raunarski podsistem koji se sastoji: a. Centralnog dela raunarskog sistema, odnosno opreme koja se nalazi u Dispeerskom centru, b. Perifernog dela raunarskog sistema (krajnje stanice) u objektima gasovoda, c. Sistemskog i aplikativnog softvera. 2. Podsistema za prenos podataka i komunikacije: a. Sistem za prenos podataka i govora u Dispeerskom centru, b. Sistem za prenos podataka i govora na objektima gasovoda, c. Sistem za prenos podataka i govora u PTT objektima, d. Sistem za prenos podataka i govora du gasovoda. 3. Podsistem merno-regulacione opreme: a. Merno-regulaciona i signalizaciona gasovoda. 4. Sistem besprekidnog napajanja: a. U Dispeerskom centru, b. Na objektima gasovoda. 10.1.2. Centralni deo raunarskog sistema Raunarski sistem u Dispeerskom centru obavlja dve osnovne funkcije: 1. komunikaciju sa krajnjim mikroprocesorskim stanicama, 2. uvanje i prikaz procesnih podataka. 10.1.3. Periferni deo raunarskog sistema Osnovna funkcija raunarskog podsistema na objektima gasovoda (PPM, GMRS, GR, MRS) je da prikupi informacije sa gasovoda: temperatura, pritisak, protok, stanje ventila itd. Te informacije se obrauju i alju u Dispeerski centar na dalju obradu. U zavisnosti od vrste objekta na gasovodu postoji i razliita specifikacija tipa i broja signala koje treba obraditi i preneti u Dispeerski centar: oprema na objektima

154

1. PPM (Primopredajna mesta) a. Analogni ulazi - Ulazni pritisak, - Izlazni pritisak, - Ulazna temperatura, - Izlazna temperatura, - Zaprljanost filtra, - Trenutni protok, - Kalorina vrednost gasa, - Sastav gasa. b. Digitalni ulazi - Status PP ventila, - Signalizacija pojave poara, - Ispad mree 220 VAC, - Nizak napon AKU baterije. c. Brojaki ulazi - Kumulativni korigovani protok, - Kumulativni nekorigovani protok. 2. GMRS (Glavna merno-regulaciona stanica) a. Analogni ulazi - Ulazni pritisak, - Radni pritisak, - Izlazni pritisak, - Ulazna temperatura, - Izlazna temperatura, - Zatitini potencijal, - Zaprljanost filtra, - Trenutni protok, - Spoljna temperatura vazduha. b. Digitalni ulazi - Status PP ventila, - Status sigurnosnog ventila, - Ispad mree 220 VAC, - Nizak napon AKU baterije, - Rad cirkulacione pumpe (u kotlarnici), - Rad gorionika, - Poloaj ulaznih vrata. c. Analogni izlazi - Postavna vrednost regulatora protoka. d. Digitalni izlazi - Zatvaranje PP ventila. e. Brojaki ulazi - Kumulativni korigovani protok, - Kumulativni nekorigovani protok. 3. GR (Glavno razvodno vorite) a. Analogni ulazi - Radni pritisak, - Radna temperatura. b. Digitalni ulazi - Status PP ventila,

155

- Ispad mree 220 VAC, - Nizak napon AKU baterije, - Poloaj ulaznih vrata. 4. MRS (Merno-regulaciona stanica) a. Analogni ulazi - Ulazni pritisak, - Radni pritisak, - Izlazni pritisak, - Spoljna temperatura, - Izlazna temperatura, - Zatitini potencijal, - Zaprljanost filtra, - Trenutni protok. b. Digitalni ulazi - Status sigurnosnog ventila, - Ispad mree 220 VAC, - Nizak napon AKU baterije. c. Analogni izlazi - Postavna vrednost regulatora protoka. d. Brojaki ulazi - Kumulativni korigovani protok, - Kumulativni nekorigovani protok. Ureaj instaliran na objektima gasovoda moe biti: - industrijski PC raunar, - PLC kontroler, - mini kontroler, - modularni mikroprocesorski moduli specijalno razvijeni za tu namenu. Preporuka za dva tehnika reenja: - PLC kontroler, - modularni mikroprocesorski moduli specijalno razvijeni za tu namenu. 10.1.4. Definisanje vrsta i veliina alarmnih parametara u zavisnosti od reima transporta U zavisnosti od reima transporta (letnji, zimski, hasvarijski) definiu se parametri upozorenja i alarma. Za potrebe sistema daljinskog nadzora i upravljanja gasovodom predvia se obim merenja usaglaen sa konceptom nadzora gasovoda. Postoje razliite vrste alarma ili neregularnih stanja koji se mogu javiti bilo sa samog gasovoda, bilo celog sistema za daljinski nadzor i upravljanje gasovodom. Alarmi mogu biti primarni ili izvedeni.

156

Primarni alarmi se uoavaju samim nadgledanjem procesa, dok se izvedeni mogu otkriti tek poto se izvre odgovarajue softverske provere i prorauni u dispeerskom centru. Izvedeni alarmi (neregularnosti) se definiu sa ekipom zaduenom za transport gasa. 10.1.5. Osnove postupaka i procedura operatera Neregularnosti rada gasovoda moraju se uoiti i otkloniti u unapred definisanim vremenskim intervalima, jer u protivnom mogu se dogoditi nepredvidive posledice. Sve neregularnosti vezane za reim transporta i rad sistema za daljinski nadzor mogu se razvrstati po odreenom kriterijumu: - po mestu nastanka neregularnosti, - po mestu na kome treba neregularnost prezentirati, - po prioritetu razreavanja neregularnosti. Postupci pri regularnom reimu transporta neregularnosti koje operater mora sam da uoi su: - premaene odreene granice alarmnih veliina (gornje i donje), - prekid komunikacionih veza sa pojedinim objektima, - prekid komunikacionih veza sa centrom, - nestanak napajanja, - neobnavljanje izgleda ekrana i sl. Postupci pri neregularnom reimu transporta neregularni reim transporta se moe posmatrati sa dva aspekta: - pri smanjenom dotoku gasa, ogranienim isporukama, - pri havarijskim situacijama.

157

XI
11. GRAEVINSKO ODRAVANJE
Pod graevinskim odravanjem gasovoda podrazumevaju se sve graevinske aktivnosti koje se preduzimaju u cilju odravanja tehnike ispravnosti gasovoda i njegovih sastavnih delova. Graevinsko odravanje ine: 1. redovno odravanje, 2. investiciona odravanje i 3. hitne intervencije. Godinjim planom odravanja se predviaju, odnosno planiraju, objekti na kojima e se vriti graevinske intervencije, kao i pribline vrednosti tih zahvata. Osnovu za donoenje godinjeg plana ine pribavljene i analizirane informacije, a na osnovu Pravilnika o odravanju, iz koga sledi dinamika odravanja u zavisnosti od vrste objekta. Korisnik gasovoda (kompanija) je duno da ustroji, vodi i trajno uva svu tehniku dokumentaciju gasovoda u skladu sa Zakonom o cevovodnom transportu i Pravilnikom o tehnikim uslovima i normativima za bezbedan transport tenih i gasovodnih ugljovodonika. U sklopu graevinskog odravanja potrebno je tehniku dokumentaciju kompletirati sa: - projektom ili elaboratom o svakoj izvrenoj rekonstrukciji, sa geodetskim snimkom stanja, po potrebi; - podacima o sanaciji objekta i njegovim glavnim delovima i - izdatim uslovima i saglasnostima treim licima (van kompanije) za izgradnju njihovih objekata u blizini gasovoda ili za ukrtanje sa istim. 11.1. Pregled graevinskih objekata na trasi gasovoda Graevinski objekti na trasi gasovoda koji podleu kontroli i odravanju su objekti i infrastruktura koju ine: - rov za gasovod (u svim uslovima terena: stabilan, uslovno stabilan i nestabilan teren klizite); - zatitni elementi gasovoda (AB kanali, eline cevi, razni nabaaji materijala i dr.); - prelazi ispod puteva; - prelazi ispod eleznikih pruga; - prelazi ispod vodotokova;

158

prelazi iznad puteva, eleznikih pruga, vodotokova i ostalih objekata; mostovi preko reka; blok stanice; glavne merno-regulacione stanice; merno-regulacione stanice i regulacione stanice; blok ventili; ahtovi; istake stanice; kompresorske stanice; vorita; odvajai tenosti; oznake gasovoda; pristupni putevi; ograde; platoi.

11.2. Procedura pri graevinskom odravanju (tokovi dokumentacije i tokovi informacija) Planom odravanja za tekuu godinu predvia se redovno, investiciono odravanje, kao i hitne intervencije. Za razliku od redovnog i investicionog odravanja, hitne intervencije imaju sledee specifinosti: 1. ne mogu se planirati (osim okvirno, na osnovu finansija i na osnovu iskustva) jer su rezultati nepredvienih okolnosti (vanredne okolnosti, aktivnosti treih lica u zoni gasovoda i dr.), a pristupa se njihovoj realizaciji nakon saznanja informacije (od strane zaposlenih u kompaniji, od strane zaposlenih u kompanijama sa strane koje daju usluge, takozvana trea lica, nadlenih inspekcijskih slubi i dr.); 2. nakon saznanja, informacija se klasifikuje i obrauje uz kompletiranje odgovarajuim podlogama (situacioni plan, geodetska i graevinska podloga izvedenog stanja i sl.); 3. vri se uvid na licu mesta od strane strunog radnika kompanije, o emu se obavezno sastavlja zapisnik sa svim bitnim podacima (uzrok za hitnu intervenciju, vrsta radova u zoni gasovoda ili vrsta objekta, podaci o izvoau i investitoru, stanje dokumentacije na osnovu koje se izvode predmetni radovi i sl.); 4. na osnovu sainjenog zapisnika vri se obavetavanje u okviru kompanije (odeljenje za tehnike poslove, odeljenje za pravne poslove) i van kompanije (nadlene dravne inspekcije i MUP); 5. radovi se izvode po hitnom postupku (bez odlaganja). U daljoj aktivnosti sva tri vida odravanja (redovno, investiciono odravanje, hitne intervencije) imaju isti tretman. To znai da je potrebno obezbediti neophodnu dokumentaciju za izvoenje radova na terenu (projekat odnosno elaborat sanacije radova, predmer i predraun radova, nalog za izvoenje radova, izvoenje radova, vrenje nadzora nad izvoenjem i evidentiranjem u bazi podataka).

159

11.3. Kontrola aktivnosti na trasi gasovoda (cevovoda) Radi praenja stanja graevinskih aktivnosti (pored odobrenih od strane kompanije), sprovode se periodini programi obilaska gasovoda. Osnovni tipovi pregleda su: - pregledi iz vazduha, - peaki obilasci i - obilasci vozilom. Pregledi iz vazduha (helikopterska kontrola) imaju za cilj: - osmatranje promena vegetacije du trase, - uoavanje graevinskih aktivnosti ili obrade zemljita du trase i - uoavanje promena stanja na trasi ili u njenoj blizini. Peaki obilasci obuhvataju: - kontrolu stanja oznaka, odunih cevi, stubia katodne zatite i sl., - utvrivanje promene stanja na trasi ili objektima kraj nje, - evidentiranje graevinskih aktivnosti i obrade zemljita du trase i - pregled vegetacije. Obilasci vozilom: - zadaci su isti kao kod peakog obilaska uz pregled stanja svih vrsta ukrtanja; - na trasi gasovoda i mestima ukrtanja gasovoda sa drugim objektima, treba pregledati table zabrana, upozorenja, obavetenja i oznake cevovoda; - kontrola stabilnosti pokrivnog sloja cevovoda, erozivnog i bujinog delovanja, koje bi moglo dovesti do spiranja zatitinog nadsloja nad cevovodom i ogoljavanja istog, kao i kontrola stabilnosti tla u kome je poloen cevovod, pogotovo u zonama evidentiranih aktivnih i potencijalnih klizita; - u izvesnim sluajevima moe biti potrebno merenje pomeranja gasovoda radi preduzimanja posebnih tehnikih zahvata (ovakva merenja se mogu izvoditi i ako trea lica izvode graevinske radove u neposrednoj blizini gasovoda). Kod graevinskih aktivnosti na trasi gasovoda, posebna panja se obraa na: - iskope zemljita, - radove na putevima, - radove na rovovima i kanalima, - izgradnju kanalizacionih vodova i kablovskih veza cevovoda i/ili drugih objekata na zemlji i pod zemljom, - graevinske radove, - izgradnju novih zasada, - korienje zemljita za skladite itd. 11.4. Vizuelno i geodetsko praenje (osmatranje) specifinih objekata i pojava na trasi gasovoda Pod ovom grupom objekata i pojava mogu se smatrati:

160

razni prelazi gasovoda ispod i iznad drugih objekata i prepreka (puteva, eleznikih pruga, vodotokova i sl.), uslovno stabilni i nestabilni delovi terena (klizita i sl.) u kojima je poloen gasovod.

Ovakav vid odravanja ima odreenu propisanu dinamiku vrenja kontrole nad ovim objektima i pojavama. Nakon izvrene kontrole, pristupa se preduzimanju potrebnih mera za otklanjanje negativnih pojava, uz obaveznu prethodnu pripremu neophodne dokumentacije za izvoenje radova na terenu. Uslovno stabilni i nestabilni tereni takoe zahtevaju pojaanu vizuelnu i po potrebi geodetsku kontrolu, kako ne bi dolo do ugroavanja cevovoda. Nakon uoavanja pojava pomeranja terena potrebno je odabrati najbolji nain za sanaciju i obezbediti neophodnu dokumentaciju za izvoenje tih radova. 11.5. Odravanje gasovoda i gasovodnih objekata 11.5.1. Odravanje podzemnih gasovoda U postupku izvoenja radova na gasovodu, instalacija se polae u zemlju na dubinu od oko 1 m, a na projektovanoj deonici premoava sve rene, putne i eleznike prelaze, a sama instalacija je izvedena od elinih beavnih ili avnih cevi koja se titi antikorozionom zatitom. U postupku redovnog odravanja vri se snimanje postojanosti pasivne zatite (izolacije) i eventualne pojave korozije, kao i redovno merenje potencijala u cilju valjane katodne (aktivne) zatite. Po zavrenom snimanju odreene trase gasovoda, pristupa se aktivnostima sanacije tog dela gasovoda, a sami radovi se sastoje iz nekoliko osnovnih operacija: - rangiranje anomalija po teini, - izbor anomalija za sanaciju, - geodetsko obeleavanje mesta anomalije, - runi otkop gasovodne cevi u potrebnoj duini, - definisanje stepena oteenja izolacije, zamena oteene izolacije i snimanje izolacije na elektroprobojnost, - zatrpavanje gasovoda peskom i zemljom iz iskopa. Ukoliko je na mestu anomalije vei stepen korozivnog oteenja, u postupku sanacije potrebno je izvriti ultrazvuno snimanje debljine zida cevi te ukoliko postoji potreba pristupa se sanaciji (isecanju dela gasovodne cevi i zamena novom, po posebno propisanim normativima i merama zatite). 11.5.2. Odravanje nadzemnih cevovoda i pretaih objekata Nadzemni delovi cevovoda su sve cevi, armatura i oprema koji se nalaze u krugu ograenog gasovodnog objekta (GMRS, MRS, RS, BS), kao i nadzemni cevovodi na stabilnim elinim osloncima.

161

Kako se gasovod podzemno titi hidroizolaciono, tako se nadzemni gasovodi tite od spoljne korozije alkidnim premazima odgovarajuih boja. Ova vrsta radova se izvodi u redovnom postupku, u skladu sa odreenim normama, pravilnicima i standardima. 11.5.3. Ostali radovi na redovnom odravanju ograenih gasovodnih objekata Ova vrsta radova se svodi na sitne graevinsko-zanatske radove, a vezani su za odravanje zidnih objekata, ograda, betonskih povrina, nadstrenica, ahtova i sl. Vri se redovna kontrola objekata, kao i popravka i zamena dotrajalih elemenata, kao to su: - zamena ograde, stubova i kapija ograde, - popravka betonskih povrina unutar ograde, - popravka ili zamena krovne konstrukcije, - kreenje zidova i farbanje bravarije, - popravka protiv-poarnih ahtova (hidroizolacija), - popravka poda unutar zidanih objekata i sl. 11.5.4. Ostali radovi na odravanju gasovoda Radovi koji nisu obuhvaeni prethodnim opisom posla su radovi na trasi gasovoda, kao to su: - popravka odunih lula, - popravka i zamena stubia katodne zatite, - popravka i zamena stacionanih oznaka, temenih oznaka i oznaka upozorenja i - radovi na odravanju pristupnih puteva (ukljuujui popravke kolovozne konstrukcije, ureenje bankina i odvodnih kanala i popravka rampi). 11.6. Odravanje specifinih objekata na trasi gasovoda Nakon obavljenog vizuelnog i geodetskog (po potrebi) osmatranja specifinih objekata, donosi se odluka o potrebi intervencije na njima i pristupa se pripremi neophodne dokumentacije za izvoenje radova na terenu. Obavezan je pravovremeni kontakt sa korisnicima objekata sa kojima se gasovod ukrta (putevi, eleznike pruge, vodotokovi i sl.), i neophodno je obezbediti njihovu pismenu saglasnost na predloene radove. 11.6.1. Odravanje mostova Na trasi gasovoda postoje nadzemni prelazi preko puteva, eleznikih pruga i vodotokova u vidu manjih i veih mostova od raznih graevinskih materijala (najee betonskih i elinih), za ije odravanje vae odgovarajui propisi (vezano za materijal i tip konstrukcije). Nakon utvrenih nedostataka (vizuelnim osmatranjem) pristupa se izradi preliminarnog izvetaja o stanju konstrukcije mosta i na osnovu njega donosi

162

odluka o potrebi detaljnijeg pregleda konstrukcije mosta (ukljuujui i eventualna merenja i ispitivanja na terenu mostu), kao i geodetska osmatranja. Na osnovu detaljnog pregleda kompletne konstrukcije, kao i na osnovu geodetskog osmatranja, pristupa se: - obradi rezultata terenskih radova, - izradi detaljnijeg izvetaja o stanju konstrukcije mosta, - izradi eventualnog projekta (elaborata) sanacije i - izradi uputstva za redovno odravanje mosta. 11.6.2. Odravanje podzemnih i podvodnih prelaza Ukoliko se pokae, nakon vizuelnog osmatranja elemenata podzemnih i podvodnih prelaza, da je gasovod ugroen, potrebno je pronai najpovoljnije, optimalno reenje za sanaciju, uz obaveznu saradnju sa korisnikom tih objekata, uz pismenu saglasnost. Kada se radi o vodotokovima i radovima vezanim za njih, najbolje je izvoenje sanacionih radova poveriti specijalizovanoj kompaniji iz vodoprivrede. 11.6.3. Odravanje saniranih klizita Ako se vizuelnim pregledom ustanovi potreba za intervencijom na saniranom klizitu, sanaciji se pristupa nakon pripreme odgovarajue dokumentacije (projekta ili elaborata sa predmerom i predraunom). Na terenu se izvode oni radovi kojima se uklanjaju ili spreavaju tetne posledice, zavisno od vrste osnovnih sanacionih radova objekata (ienje odvodnih kanala, popravke potpornih zidova, intervencija na zasadu i dr.). 11.7. Evidencija aktivnosti graevinskog odravanja, arhiviranje i auriranje baze podataka za sve objekte na trasi gasovoda Osnovu predmetnih aktivnosti ini formirani GIS (geografski informacioni sistem) uz korienje odreenih kompjuterskih programa. Svaki objekat treba da ima svoju linu kartu (bazu podataka) gde se unose podaci potrebni za odravanje (lokacija, vlasnitvo, vrsta objekta, elementi objekta sa preciziranjem vrste materijala i koliinama, staze, platoi, zelene povrine, ograde, kapije i sl.). Prikupljanje podataka se vri: - redovnim obilaskom radnika operatera gasovoda, - na osnovu primedbi MUP-a, - geodetskim osmatranjem, - fotogrametrijom, - GPS (trenutno pozicioniranje eljenih taaka), - Nadgledanje sistema iz vazduha.

163

Nakon toga sledi: - sortiranje (klasifikacija), - izrada tendera, - izbor izvoaa, - sklapanje ugovora, - izvoenje, - nadzor nad izvoenjem, - praenje trokova i plaanja, - arhiviranje svih aktivnosti i eventualna izmena (auriranje) u linoj karti objekta.

164