I

1. OPŠTI DEO
1.1. OSNOVNA FIZIČKO-HEMIJSKA SVOJSTVA GASOVITIH UGLJOVODONIKA (OSNOVNI GASOVI) Da bi se u potpunosti i pravilno definisali ali i razumeli tehničko-tehnološki principi funkcionisanja transporta gasovitih ugljovodonika, potrebno je poznavati: • • • • • osnovne fizičko-hemijske karakteristike gasovitih ugljovodonika, principe proizvodnje, pripremu za transport, sistem za transport i njegove sastavne delove i karakteristične postupke.

Treba naglasiti da kada su u pitanju cevovodni transportno distributivni sistemi i transport gasovitih ugljovodonika, polietilenskim gasovodima se transportuju grupe gasovitih goriva I, II i IV, a čeličnim gasovovodima sve četiri grupe. 1.1.1. Osnovna fizičko-hemijska svojstva gasovitih ugljovodonika Gasovite ugljovodonike čine: • • • • prirodni gas i tečni derivati prirodnog gasa, tečni naftni gasovi (propan i butan), gasovi iz postrojenja za gasifikaciju (gradski i daljinski) i mešani gasovi.

Pod gasovitim gorivom podrazumevaju se gasovi i njihove smeše, koji su prvenstveno namenjeni za sagorevanje. Pod osnovnim gasovitim gorivima podrazumevaju se ona goriva koja se potrošačima isporučuju putem javnog, transportnog i distributivnog sistema. Stanje gasa normalno stanje gasa: određeno je temperaturom Tn = 273,15 K (0OC) i pritiskom Pn = 1,01325 bar; to je referentno stanje u proračunima i označava se ili indeksom ’’n’’ uz simbol pripadajuće veličine ili naznakom temperature i pritiska; 1

-

standardno stanje gasa: određeno je temperaturom Ts = 288,15 K (15OC) i pritiskom ps = pn = 1,01325 bar; za oznaku standardnog stanja koristi se indeks ’’s’’. radno stanje gasa: određeno je stvarnim veličinama – temperaturom (t) i pritiskom (p); radno stanje se označava simbolima bez ikakvog indeksa. količina gasa: iskazuje se prevashodno u jedinicima zapremine (m3), ređe u jednicima masa (kg) ili u jedinicima količine materije (kmol); ako se količina iskazuje jedinicima zapremine, navodi se odgovarajuća temperatura i odgovarajući pritisak; količina gasa izražena jedinicom mase ne zavisi od temperature i pritiska. Toplotna vrednost [MJ/m3]

-

-

-

gornja toplotna vrednost, Hg: količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1,01325 bar), pri čemu su produkti sagorevanja svedeni na temperaturu od 25OC, a vodena para u njima se kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna); donja toplotna vrednost, Hd: količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1,01325 bar), pri čemu su produkti sagorevanja ohlađeni do temperature iznad tačke rošenja vodene pare, pa se vodena para njima ne kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna); radna toplotna vrednost, Hpg, Hpd: može se izraziti kao gornja ili donja; u oba slučaja reč je o sagorevanju one količine gasa koja u radnom stanju ima zapreminu od 1 m3, a pod istim uslovima kao u prethodnim stavovima. Gustina [kg/m3]

-

gustina gasa (zapreminska masa): odnos mase gasa i njegove zapremine pri određenom pritisku i temperaturi; relativna gustina: odnos gustine gasa i gustine suvog vazduha pri istim uslovima (p,t); izražava se u odnosu na normalno stanje; relativna gustina je bezdimenziona veličina. Vobe indeks [kJ/m3]

Vobeov broj (Vobe-indeks) je pokazatelj toplotnog opterećenja gorionika. Toplotno opterećenje nekog gorionika je količina toplote dovedena gasom u taj gorionik u jedinici vremena. Gasovi različitog sastava sa istim Vobe-indeksom pri istom protočnom pritisku daju približno isto toplotno opterećenje. Vobeindeks se izražava u [MJ/m3] ili [kWh/m3]. Toplotno opterećenje se po pravilu izražava u [kW]. gornji Vobe-indeks:

Wg =

Hg

ς
2

gde su, Hg – gornja toplotna vrednost, ζ – relativna gustina gasa. donji Vobe-indeks:

Wd =

Hd

ς

gde su, Hd – gornja toplotna vrednost, ζ – relativna gustina gasa. prošireni Vobe-indeks: Wg ,e = Wg ⋅

pe , odnosno Wd ,e = Wd ⋅ pe

Gornji ili donji prošireni Vobe-indeks: proizvod toplotne vrednosti i kvadratnog korena priključnog pritiska merenog na priključku gasnog trošila pe [mbar]. Klasifikacija gasovitih goriva Podela je izvršena prema toplotnom opterećenju gorionika izraženom prema veličini Vobe-indeksa. Našim standardom, uvedene su četiri grupe gasovitih goriva: I grupa obuhvata gasove bogate vodonikom (gradski gas i daljinski gas) i deli se prema veličini Vobe-indeksa na podgrupe: A (23,0-28,1 MJ/m3) i B (28,1-33,5 MJ/m3). II grupa obuhvata gasove bogate metanom (prirodni gasovi iz prirodnih nalazišta, sintezni prirodni gas, kao i gasovi za njihovu zamenu) i deli se prema veličini Vobe-indeksa na podgrupe: L (37,8-46,8 MJ/m3) i H (46,1-56,5 MJ/m3). III grupa obuhvata tečne naftne gasove (Wg = 77,4-92,5 MJ/m3). IV grupa obuhvata smeše ugljovodonika i vazduha, proizvedene od tečnih naftnih gasova, ili prirodnih gasova: propan-butan-vazduh Wg = 24,5-25,2 MJ/m3 i prirodni gas-vazduh Wg = 25,2 MJ/m3. Svojstva karakterističnih predstavnika grupa gasovitih goriva Daljinski gas je suvi gas iz koksnih peći iz I grupe, podgrupa B.

3

U tabeli 1.1 dat je sastav daljinskog gasa, sa osnovnim karakteristikama ovog gasa.
Tabela 1.1. Sastav i karakteristike daljinskog gasa
Sastav Vodonik H2 55% Ugljen monoksid CO 6% Metan CH4 25% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 2% Azot N2 10%

Karakteristike Toplotna moć, Hg = 19,6 MJ/m3n Relativna gustina, d = 0,39 Toksičan, bez boje i mirisa Vobe broj, Wg = 31,4 MJ/m3n Nazivni priključni pritisak 8 mbar Teorijska količina vazduha 4,26 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600OC Količina vlažnih dimnih gasova 4,97 m3n/m3n Brzina sagorevanja 111 cm/s Granica zapaljivosti 5-33% zapreminski (V)

Gradski gas je iz mešavine koksnog generatorskog gasa ili koksnog vodenog gasa i daljinskog gasa, podešene toplotne vrednosti. U tabeli 1.2 dat je sastav gradskog gasa, sa osnovnim karakteristikama ovog gasa.
Tabela 1.2. Sastav i karakteristike gradskog gasa
Sastav Vodonik H2 44% Ugljen monoksid CO 12% Metan CH4 22% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 4% Azot N2 16%

Karakteristike Toplotna moć, Hg = 18 MJ/m3n Relativna gustina, d = 0,47 Toksičan, bez boje i mirisa Vobe broj, Wg = 25,1 MJ/m3n (I gr., pod.A) Nazivni priključni pritisak 8 mbar Teorijska količina vazduha 3,94 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 550OC Količina vlažnih dimnih gasova 4,59 m3n/m3n Brzina sagorevanja 93 cm/s Granica zapaljivosti 5-38% zapreminski (V)

Prirodni gas koji se nalazi na našem tržištu ima sledeće karakteristike, koje su date u tabeli 1.3.

4

Tabela 1.3. Sastav i karakteristike prirodnog gasa
Sastav Metan CH4 84,90097,072% Etan C2H6 1,1369,510% Propan C3H8 0,7003,020% Butan C4H10 0,2102,000% Ugljen dioksid CO2 0,0801,100% Azot N2 0,3202,100% Tečni ugljovodonik CmHn 0,0300,890%

Karakteristike Toplotna moć, Hg = 30,2-47,2 MJ/m3n Relativna gustina, d = 0,55-0,7 Toksičan, bez boje i mirisa Vobe broj, Wg = 46,1-56,5 MJ/m3n (II,H) Vobe broj, Wg = 37,8-46,8 MJ/m3n (II,L) Nazivni priključni pritisak 18-24 mbar Teorijska količina vazduha 8,4-9,8 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600-670OC Količina vlažnih dimnih gasova 9,4-10,9 m3n/m3n Brzina sagorevanja 30-36 cm/s Granica zapaljivosti 5-15% zapreminski (V)

Propan (PN) i propan butan smeša (PBS), III grupa – propan i butan su tečni naftni gasovi (JUS B.H2.130 i JUS B.H2.134). U tabeli 1.4 dat je sastav i karakteristike ovog gasa.
Tabela 1.4. Sastav i karakteristike gasa propan (PN) i propan butan smeša (PBS)
Sastav Inertni gasovi, max [%V] PN 0,2 PBS 0,2 Propanpropan, min [%V] PN 95 PBS 30,8 Ugljovodonici C2 i C4 [%V] PN 4,8 PBS Butan C4 max [%V] PN PBS 65,0 Ugljovodonici C1 i C2 [%V] PN PBS 3,0 Ugljovodonici C5 max [%V] PN PBS 1,0

Karakteristike Toplotna moć, Hg [MJ/m3n] Relativna gustina, d PN PBS PN PBS 100,8 122,32 1,56 1,9 Teorijska količina vazduha [m3n/m3n] Nazivni priključni pritisak [mbar] Količina vlažnih dimnih gasova [m3n/m3n] 510 490 80,73 88,45 Brzina sagorevanja [cm/s] Granica zapaljivosti [%V] PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS 23,8 29,4 30 30 25,8 30,74 42 39 2,1-9,5 1,8-9,5

Netoksičan, bez boje i mirisa Temperatura samopaljenja [OC] Vobe broj, [MJ/m3n] PN PBS PN PBS

Propan-butan-vazduh smeša (SPBV – IV grupa)*; sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1.5. 5

Tabela 1.5. Sastav i karakteristike smeše propan-butan-vazduh (SPBV)
Sastav Propan [%V]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Butan [%V]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Vazduh [%V]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

27,5

33

0,0 Karakteristike

22

72,5

45

Toplotna moć, [MJ/m3n]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Relativna gustina, d
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

25,7

62,6

1,154

1,42

Netoksičan, bez boje i mirisa
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Vobe broj, [MJ/m3n]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Da

Da

25,17

52,6

Nazivni priključni pritisak [mbar]
Za dodavanje ’’gradskom gasu’’; bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa

Ne sme se formirati smeša sa manje od 9,5% propan butan gasa.

8

18

*Napomena: smeše nisu određene JUS-om (dato kao primer). Prirodni gas-vazduh smeša (SGV – IV grupa)**; sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1.6.
Tabela 1.6. Sastav i karakteristike smeše prirodni gas-vazduh (SGV)
Sastav Prirodni gas [%V]
Za zamenu ’’gradskog gasa’’

Vazduh [%V]
Za zamenu ’’gradskog gasa’’

58 Karakteristike Toplotna moć, [MJ/m3n]
Za zamenu ’’gradskog gasa’’

42

22,53 Da 8

Relativna gustina, d Vobe broj, [MJ/m3n]

Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Za zamenu ’’gradskog gasa’’

0,8 25,2

Netoksičan, bez boje i mirisa Nazivni priključni pritisak [mbar]
Za zamenu ’’gradskog gasa’’

Ne sme se formirati smeša sa manje od 15% prirodnog gasa i vazduha.

**Napomena: JUS-om nije definisana smeša. 6

4 GGE [vol. DGE – donja granica eksplozivnosti .0 2.8.4 37.2 3.7 1.0 214.6 3. Tabela 1.8 DGE [g/m3] 145.5 1.7 178. To je prikazano na slici 1.3 33. 6. 3.7.6 17. %] 11. Tabela 1.3 100. 4.5 249. Granice eksplozivnosti identične su granicama paljenja. 7.7.5 8.1.8 GGE [g/m3] 862.3 150 8 2.0 75.2 63. 2.1. Shematski prikaz granice eksplozivnosti Tabelarni prikaz i granica eksplozivnosti gasova dat je u tabeli 1. %] 77.8).1 1.0 4.3 37. GGE – gornja granica eksplozivnosti Slika 1.3 195.8 0.4 15. Granice eksplozivnosti gasova Redni broj Gas Temperatura paljenja [OC] 610 530 645 530 510 490 285 Granice paljenja (eksplozivnosti) u vazduhu pri 20OC i 1013 mbar DGE [vol. CO H2 CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C5H12 Gasovi mogu da budu vlažni ili suvi.9 44. 5.5 7. Sadržaj vlage mora da bude u propisanim granicama kako ne bi kvarila energetsku vrednost gasa (tabela 1.9 39.5 9.Granice eksplozivnosti Gornja odnosno donja granica paljenja pokazuje u kom odnosu mešavine gasa i vazduha može doći do paljenja.0 4.3 760 40 11 7 . Zasićenje vodenom parom pri različitim pritiscima i temperataruma Temperatura [OC] Pritisak [bar] 1 20 20 100 1 60 20 100 1 100 20 100 Sadržaj vodene pare [kg/1000m3] 10 0.

13 35.105 0.00 133.097 58.090 1.74 73.70 197.20 -82.016 28. Tabela 1.10 95.90 -140. 1 bar [kg/m3] 1.529 1.15 32.976 1.967 0.673 2.049 1.10.50 43.554 1.Radi poređenja.905 0.40 Tabela 1.221 Relativna gustina dv 0.75 31.011 16. 1 bar 58910 12770 12640 25460 39860 70420 101740 133980 131890 158480 8 .00 33.70 -239.00 46.011 32.10.429 1. daju se podaci o nekim gasovima u tabelama 1.000 28.37 35.250 0.717 1.960 44. Osnovne karakteristike nekih gasova Gas azot acetilen vodonik vazduh ugljendioksid kiseonik ugljenmonoksid metan etan propan butan izo-butan pentan Hemijska oznaka N2 C2H2 H2 CO2 O2 CO CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C4H10 C5H12 Molekulska masa 28.10 33.040 2.022 26.97 37.93 62.293 1.967 0.091 2.562 2.171 0.9 i 1.00 37.124 72.668 3.124 58.151 Gustina na 0OC.40 12.357 2.82 -140.9.069 1.60 152.020 2.20 48.491 Kritično stanje temperatura tk pritisak pk -147.070 44.251 1.10 -118.000 1.90 50. Energetska vrednost nekih gorivih gasova Energetska vrednost Gas gornja [kJ/kg] acetilen vodonik ugljenmonoksid sumporvodonik metan etan propan butan izo-butan pentan 50240 141900 10090 16540 55560 51920 50370 49570 49450 49200 48570 120080 10090 15240 50080 47520 46390 45760 45680 45430 donja gornja 3 O Donja 56900 10800 12640 23490 35840 63730 93370 123770 121840 146340 [kJ/m ] 0 C.043 30.064 2.60 38.

2. produkti gasifikacije (generatorski gas i gas iz visoke peći). Kod visokih koncentracija on se ne otkriva mirisom. 9 . a sa vodom gradi kiselinu sa korozivnim svojstvom. OSNOVNI PRINCIPI PROIZVODNJE. uglavnom na bazi kamenog uglja. ali na nižim temperaturama (500700OC). sadrži i ugljendioksid. a koncentracija preko 1000 ppm može za čoveka biti pogubna. 1. Prisustvo ugljen-dioksida je takođe nepovoljno jer smanjuje energetsku vrednost.1. Gradski gas se proizvodi u mestu potrošača. Transport ovih gasova vrši se cevovodima na bazi razlike potencijala stvorenom u procesu proizvodnje ili se ostvaruje odgovarajućom vrstom kompresora. 1. Prema sadržaju težih ugljovodonika (iznad pentana. U spoju sa vodom stvara jaku korozivnu sumporastu kiselinu. U grupu tehnički proizvedenih gasova spadaju: vodeni gasovi (ugljeni i koksni vodeni gas). siromašni i bogati.2. pored korisnih sastojaka.1.2. zagrevanjem na 950-1000OC bez prisustva vazduha (koks je sporedni proizvod). Švelni gas se takođe dobija postupkom degasacije iz čvrstih goriva. Prirodni gas Prirodni gas dobija se iz gasnih ili gasno-naftnih polja. kreking gasovi (izdvajanje iz naftnih proizvoda vodenom parom) i gas iz škriljaca (podzemna gasifikacija). Ovaj gas. izraženi u cm3/m3n). sve u zavisnosti od mesnih i tehničkih uslova i potreba. PRIPREME ZA TRANSPORT I TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA Energetski i sagorljivi gasoviti ugljovodonici prema postanku se dele na: • • tehnički proizvedene i prirodne.2. azot i ređe helijum. itd. preko veštačkih bušotina u zemljinoj kori. Naročito nepovoljnu komponentu predstavlja sumporvodonik zbog svojih toksičnih svojstava i svojstava vezivanja sa vodom. sumporvodonik. dok se daljinski gas cevovodima transportuje u oblast potrošača. Takođe mogu da se dobiju od uljnih proizvoda katalitičkim izdvajanjem. prirodni gas se klasifikuje kao: suvi. Tehnički proizvedeni gasoviti ugljovodonici Gradski i daljinski gas veštački se proizvode postupkom degasacije u gasarama (postrojenjima za gasifikaciju).

ove smeše se pojavljuju kao: mešavina propan-butana i vazduha i mešavina prirodnog gasa i vazduha. Dobijaju se na sledeće načine: pri procesu rafinacije u rafinerijama nafte i ekstrakcijom odnosno izdvajanjem iz prirodnog gasa.2.4. u zavisnosti od mesnih tehničko-tehnoloških uslova. Mešanje tečnog naftnog gasa sa vazduhom vrši se preko takozvanih mešača različitih tipova. od bušotina do sabirnog sistema. volumetrijski proporcionatori i agregati za mešanje. Transport do potrošača vrši se gasovodima na osnovu razlike u potencijalima. u zavisnosti od njegove suvoće..3. gde se prati proces eksploatacije preko mernog separatora. pritiskom gasne faze iz rezervoara. Smeše ugljovodonika i vazduha Definisano našim standardom. koksnim gasom. Preko zbirnog separatora vrši se eksploatacija i izdvajanje kondenzata i vode iz gasa ili izdvajanje prirodnog gasa i vode kad je u pitanju naftni sabirni sistem.2. stvaraju se povoljni uslovi korišćenjem istog (čeličnog) distributivnog sistema za primenu prirodnog gasa. vodenim gasom i dr. koja je u svetskoj ekspanziji. Tako očišćen gas se sprovodi na sušenje u postrojenje dehidracije. meri se i dalje sprovodi gasovodom do degazolinaže ili u transportni distributivni sistem. zbog otežanih uslova primene čistog propan-butana u zimskom periodu. Propan i butan su glavne komponente tečnih naftnih gasova. kao što su: injektorski. Mešavina gasne faze propan-butan gasa i vazduha sve je češće u primeni iz više razloga: njome se zamenjuje snabdevanje potrošača generatorskim gasom. prirodni gas se doprema podzemnim bušotinskim gasovodima. energijom mešajućeg gasa ili ventilatorima i kompresorima. 1. Transport se odvija na principu razlike potencijala. Suvi prirodni gas se preko kompresorskih stanica transportuje cevovodima do distributivnih sistema ili industrijskih potrošača. 10 . Tečni naftni gas Tečni naftni gasovi su oni gasovi koji se pod relativno niskim pritiskom i normalnoj temperaturi prevode u tečno stanje. 1. Iz eksploatacionog polja.Uobičajen pratilac sirovog prirodnog gasa je i voda.

11 . energana. poljoprivrednih i proizvodnih pogona pa do sirovinske osnove u petrohemijskoj proizvodnji. a uvećani su zbog: veće razuđenosti i većeg specifičnog broja priključaka po dužnoj jedinici gasovoda. dobro. Ako ga ima. Kvantitativne vrednosti gubitaka gasa zavise od mnogih faktora: način i vrsta transporta. iskustveno je utvrđeno da se gubici gasa kreću od 1-2%. Primene. Na distributivnom sistemu. sagorevanje sa niskim viškom vazduha. niska cena kao i jednostavnost i preglednost instalacije za sagorevanje. i dr. viši stepen korisnosti sagorevanja. nema potrebe za skladištenjem gasovitog goriva kod potrošača. jednostavno i sigurno opsluživanje ložišta. u sektoru široke potrošnje. on se podrazumeva kod ložišta. Razlike u merenju su posledica nekompatibilnosti ili nesavršenosti merača protoka. i to izražen kroz: nepotpuno sagorevanje. kvalitet i podešenost trošila. ali i veće i realne zloupotrebe krajnjih korisnika. ista temperatura sagorevanja i kvalitet plamena. Značajnu ulogu u tome imaju: rukovanje sistemom (njegova eksploatacija). domaćinstva.2. obučenost rukovaoca. edukacija subjekata u lancu transporta i primene. održavanje sistema.1. U procesu cevovodnog transporta gasovitih ugljovodonika. U transportu. Na unutrašnjim cevovodnim instalacijama za gas. realni gubici se kreću do 6% od ukupno isporučenih količina. nema dima i drugih nečistoća. kvalitet gasovitog goriva. gubici smanjiti na najmanju moguću meru. otpadnu toplotu. sposobnost podešavanja plamena prema zadatom ložištu. U svakom od ovih segmenata može se primerenim merama i aktivnostima. Prednosti primene gasa kao goriva u odnosu na druge vrste goriva su: održavanje kvaliteta goriva duži vremenski period. gubici i štednja gasovitih goriva Primena gasovitih goriva je široko rasprostranjena: od laboratorija. Istog su porekla kao i u transportu. praktično ne sme biti fizičkih gubitaka gasa. kvalitet transportnih sistema. gubitke usled zračenja i provodljivosti. bez obzira na dozvoljena mikro ispuštanja. praktično je stehiometrijsko. manipulaciji i primeni gasa nužno se pojavljuju gubici gasa. gasovito gorivo u sebi ne sadrži pepeo i sumpor.5. Oni su posledica nekontrolisanih i kontrolisanih ispuštanja i razlike u merenju količina. jednostavno podešavanje razvijanja toplote potpuno automatskom regulacijom.

Radi racionalizacije eksploatacije gasovodnog sistema i potrošnje gasovitih goriva u funkciji štednje energije.Štednja se ostvaruje. To se ostvaruje usmeravanjem potrošnje gasovitih goriva u one segmente privredne i neprivredne delatnosti. nižu cenu jedinice proizvoda i kvalitetniji proizvod. pre svega kroz racionalnu primenu gasovitih goriva. 12 . a pre svega prirodnog gasa. obaveza je kompanije koja se bavi transportom i distribucijom gasa da donese tarifni sistem. valorizovani kroz: zaštitu životne sredine. načela i kriterijumi za određivanje tarifnih stavova. način utvrđivanja obračunskih elemenata na koje se primenjuju tarifni stavovi. odnosno potrošači za koje se određuje tarifni sistem. Tarifnim sistemom se naročito utvrđuju: kategorija potrošnje. gde se ostvaruje najveći stepen iskorišćenja.

prečnik. rafinerijskih i industrijskih kompleksa). Lokalni transport. srednjeg pritiska od 0.3. i prema pritiscima i lokacijama. a transport gasovodima i produktovodima ostalih gasovitih ugljovodonika se može smatrati lokalnim pojavama (u okviru proizvodnih polja. a tečni prirodni gas brodovima – tankerima). terminala i podzemnih skladišta prirodnog gasa. Magistralni transport. Transportne cevovodne sisteme možemo podeliti prema značaju i prostornoj nameni. Transport velikih količina gasa pod velikim pritiskom. proizvodnih postrojenja gasa. U gasovode i produktovode spadaju: 13 . transport gasovitih goriva se može vršiti: u tečnom stanju. petrohemijskih. SISTEMI ZA TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA CEVOVODIMA (GASOVODI I PRODUKTOVODI) U zavisnosti od agregatnog stanja. prevoznim sredstvima i produktovodima (naprimer propan-butan mobilnim cisternama i produktovodima. Prema značaju i prostornoj nameni sistemi se dele na: međunarodne. do priključka na lokalni gasovod ili produktovod koji služi za snabdevanje naseljenih mesta ili industrijskih postrojenja. Granice se prostiru od predajnih stanica na proizvodnim poljima ili gasovodu za međunarodni transport. Kod nas je razvijen cevovodni transport prirodnog gasa. visokog pritiska od 4-16 bara.5-4 bara. bez obzira na tehničke karakteristike (kapacitet. Međunarodni transport.5 bara. Prema radnim pritiscima gasovodne sisteme delimo na: vrlo visokog pritiska preko 16 bara. niskog pritiska do 0. Ima značaj za najmanje dve države. dužina. U većini slučajeva – značajni infrastrukturni objekti. u gasovitom stanju gasovodima. Njima pripadaju i merno-regulacione stanice (takozvane glavne merno-regulacione stanice).II 1. magistralne i lokalne. radni pritisak).

4. postrojenjima i objektima koji služe za transport i distribuciju gasovitih ugljovodonika. specifični objekti. van naseljenih mesta grade se međunarodni i magistralni gasovodi i gasovodi vrlo visokih pritisaka. srednjih i niskih pritisaka. SASTAVNI DELOVI GASOVODNOG SISTEMA ZA TRANSPORT I DISTRIBUCIJU I NJIHOVE OSNOVNE TEHNIČKO-TEHNOLOŠKE KARAKTERISTIKE Pod gasovodima i produktovodima podrazumevaju se cevovodi sa integrisanim uređajima. U naseljenim mestima grade se lokalni gasovodi visokog pritiska. spojni gasovodi za transport prirodnog gasa i gasovitih derivata nafte na kompleksu rafinerijskog. kućni merno-regulacioni setovi. električne instalacije.- priključni gasovodi za transport prirodnog gasa na naftno-gasnim poljima od sabirno-otpremnih stanica za gas do lokalnih potrošača. sistem nadzora nad procesom (telemetrija). petrohemijskog ili drugog industrijskog postrojenja. cevovodi sa integrisanom armaturom i fitinzima. spojni gasovodi za transport gasa na kompleksu gasifikacionog postrojenja. unutrašnji (u objektima). građevinski objekti. transportne merno-regulacione stanice. 1. u naseljenim mestima. Sastavni delovi produktovoda gasovitih ugljovodonika su: 14 . unutrašnje gasne instalacije. spoljni (podzemni i nadzemni). Po pravilu. instalisana antikoroziona zaštita. distributivne merno-regulacione ili regulacione stanice. gasovodi za distribuciju prirodnog gasa ili gasa iz postrojenja za gasifikaciju. Unutrašnji gasovodi grade se za radne pritiske do maksimalno 4 bara (u industriji) i maksimalno 1 bar u domaćinstvima. kompresorske stanice. sabirni i razvodni gasovodi i produktovodi gasovitih ugljovodonika između proizvodnih bušotina i naftno-gasnih polja i njihovih sabirnih stanica i priključni gasovodi ili produktovodi između sabirnih i otpremnih stanica. Prema lokacijama gasovodi mogu biti: van naseljenih mesta. Sastavni delovi gasovoda su: primopredajna mesta.

Uprošćena shema gasovodnog sistema za prirodni gas Legenda: NGP – naftno gasno polje.2. PPM – primopredajno mesto. LOKALNI GASOVOD Slika 1. regulacione stanice RS.2 data je uprošćena shema gasovodnog sistema za prirodni gas. UGI – unutrašnje gasne instalacije. MRS – distributivna merno regulaciona stanica. KMRS – kućna merno-regulaciona stanica. Po regasifikaciji tečnog naftnog gasa (TNG). rezervoarski prostori i stanice za regulaciju. električne instalacije. cevovodi sa integrisanim fitinzima i armaturom. specifični objekti. Na slici 1. instalacija antikorozione zaštite. unutrašnje gasne instalacije UGI. 15 NI ROD UNA MEĐ D OVO GAS . GMRS – transportna merno regulaciona stanica.). KS – kompresorska stanica. SG – skladište gasa. sa njemu pripadajućim i primerenim sastavnim delovima (merno-regulaciona stanica MRS. pumpne i rasteretne stanice. ČS – čistačka stanica. GZV – glavni zaporni ventil. GP – gasno polje. sistem je gasovodne konstrukcije. sistem nadzora nad procesom (telemetrija). itd.- primopredajna mesta. građevinski objekti.

fitinga i armature koji predstavljaju celinu i služe da se njima bezbedno i neometano transportuje gas. telemetrijskim sistemom. Na međunarodnim primopredajnim mestima. sa jedne i druge strane ose gasovoda na dužini od 1 km.4 1. kontinualnim analizatorima gasa. magistralni i lokalni gasovodi (bez spiralnih u naseljima) radnog pritiska preko 4 bara (nadpritisak).1. podužno varenih i spiralno varenih. Međunarodni. rade se od čeličnih cevi. bešavnih. Ako pritisci u sistemu variraju. Konstrukcija gasovoda se određuje prema 4 klase lokacije definisane preko gustine stambenih objekata na pojasu širine 200 m.4. Kod nas. prostornih i mesnih uslova njegovog lociranja. snabdeven meračima protoka.2. Primopredajna mesta u zemlji između energetskih subjekata su obično merno regulacione stanice.0 2. svaka strana ima svoj merač. predviđenog radnog pritiska. cevovodi za transport i distribuciju gasa isključivo se rade od čeličnih i polietilenskih cevi.1. Gustina stambenih objekata određuje klasu lokacije. savremenim komunikacionim sistemom i carinskim nadzorom. onda se u sklopu primopredajnih stanica nalaze i uređaji za regulaciju pritiska sa sigurnosnom opremom. dok je treći merač kontrolni – arbitražni. Ovi gasovodi se polažu podzemno na dubini od 1 m nadsloja. Materijal i konstrukcija cevovoda zavise od: njihove namene.5 2. 1.4. a klasa lokacije određuje koeficijent sigurnosti: za za za za za pojas I razreda: pojas II razreda: pojas III razreda: pojas IV razreda: zaštitni pojas naseljenih zgrada: 16 1. Cevovodi Cevovodi predstavljaju integrisane komponente cevi. Primopredajno mesto na međunarodnom gasovodu obično predstavlja građevinski objekat pod stalnom kontrolom posade. Produktovodi i gasovodi za tečni naftni gas svih pritisaka se rade od bešavnih cevi. Primopredajna mesta Primopredajno mesto – skup cevovodne armature i uređaja za utvrđivanje količine i kvaliteta gasa.7 2. Gas se obično preuzima između dve zemlje ili dva energetska subjekta. Koje će se cevi koristiti. zavisi od: prečnika i načina proizvodnje.5 . dok se nadzemno po pravilu vode u krugu industrijskih potrošača i kao unutrašnje gasne instalacije.

Cevni spojevi se po pravilu izvode zavarivanjem sa kompatibilnim elementima. d . a na produktovodima gasovitih ugljovodonika u tečnoj fazi koriste se pumpne stanice. prečnika cevi. Dijagram padova pritiska na jednom gasovodu sa kompresorskim stanicama ilustrativno se prikazuje na slici 1. vidne nadzemne oznake i podzemne opomenice. po pravilu. l – dužina gasovoda u odgovarajućim jedinicama. gasovod se ispituje pritiskom kao celina i po deonicama. Kompresorske i pumpne stanice U toku transporta gasa. dužine puta. Uopšteno se pad pritiska može izraziti kao: p = f (q . g . vrste fluida i kvaliteta cevi. 17 .4. Veličina pada pritiska zavisi od: količine protoka. Da bi se gas isporučio pod dovoljnim pritiskom na gasovodima se koriste kompresorske stanice. l . 1. Pre puštanja u rad. g – gustoća ili koeficijent vezan za gustoću fluida i k – koeficijent vezan za kvalitet cevi i ostale uticaje. k ) gde je. u cevima dolazi do pada pritiska usled trenja i lokalnih otpora.a izražava se kao: minimalna granica razvlačenja koeficijent = −−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−− maksimalno dozvoljeno obodno naprezanje Cevi i elementi cevovoda se spajaju. Svi cevovodi moraju imati geodetski snimak.3. [bar ] q – količina fluida u odgovarajućim jedinicama. zavarivanjem. d – prečnik gasovoda u odgovarajućim jedinicama.3.

kompresor.troškovi održavanja. gasni kompresori. Usisni i potisni krug ili kolektor čine stanični razvod.početne investicije.Slika 1. klipni: a. recirkulacioni sistemi. 18 . - Glavni gasni sistem čine: separatorsko filterska grupa. dvorotorski. pomoćni gasni sistemi. Kompresori se klasifikuju na sledeći način: 1. . Sve kompresorske stanice sadrže sledeću opremu i sisteme: glavni gasni sistem. klipni sa kretanjem napred nazad. o podsistem gasa za kontrolu i upravljanje ili instrumentalni gas. o podsistem gasa kao pogonskog goriva. ii. o podsistem gasa za zagrevanje. potisni krug. b. Elementi koji određuju učestalost stanica na gasovodu su: . jednorotorski. rotaciono-klipni: i.3. ispusno-odušni sistemi. usisni krug. Ilustracija padova pritiska sa kompresorskim stanicama K1 i K2 • Kompresorske stanice Lociraju se na gasovodu. merna grupa. Konfiguracijom tih krugova kompresori se mogu povezivati u paralelan ili serijski rad.

5.4 i 1. kao što je i kod gasa (u gasovitom stanju). Sistem usisnog i potisnog kruga pri povezivanju kompresora Slika 1. b. Pumpne stanice Pumpne stanice za cevovodni transport tečnih gasovodnih ugljovodonika postavljaju se na produktovode. dinamički: a. načina manipulisanja.4. električnom energijom pogone se klipni i centrifugalni kompresori. imajući u vidu da je propan-butan teži od vazduha. Građevinski objekti u koje se postavljaju pumpne stanice moraju ispunjavati uslove u pogledu vatrootpornosti. ostalih instalacija i ventilacije. klipnim gasnim motorima pogone se klipni kompresori. Na slikama 1. Shema povezivanja dva kompresora u paralelno/serijski rad Pogon kompresora uobičajeno se vrši na sledeći način: • gasnim turbinama pogone se centrifugalni kompresori.2. Slika 1. centrifugalni. aksijalni.5 prikazan je način povezivanja dva kompresora. 19 .

4. Svođenje pritiska na niže vrednosti tehničkim uređajima naziva se redukcija pritiska. 1. odorizaciju. a uređaji kojima se to vrši nazivaju se reduktori pritiska (oni su ujedno i regulatori pritiska). prema tehnološkoj funkciji: filtersku i/ili separatorsku grupu. ali one nisu relevantne. Prema broju linija merno-regulacione stanice se mogu deliti na: jednolinijske i dvolinijske. Sastavni deo stanice su: građevinski objekat. ubacivanje metanola i rezervoara za odorans. mernu grupu.. broju redukcija i mernih linija i sl. a lokalni transport prisutan je u okviru proizvodnih i skladišnih kompleksa. elektroinstalacije i sistem protivpožarne zaštite. potrošačke (MRS) i kućne (KMRS). 20 . Podela merno-regulacionih stanica: glavne (GRMS). Na tom mestu se vrši i kontrola protoka. Daljinski transport tečnog naftnog gasa kod nas nije razvijen. Merno-regulacione stanice Transportni pritisak iz gasovoda na određenom mestu se svodi na potreban i dozvoljen pritisak u distributivnoj mreži ili kod potrošača. zapornu grupu i opremu za zagrevanje. Građevinski deo stanice čine obično dva objekta ili dve prostorije za smeštaj opreme u eksplozionoj i neeksplozionoj zaštiti i pristupna saobraćajnica. Mogu se vršiti i druge podele: prema vrsti nadzora. regulacionu grupu. • Glavne merno-regulacione stanice (GMRS) Objekat merno-regulacione stanice obuhvata. metanol i kondenzat. aksijalne i poluaksijalne pumpe. kolektorsku ulazno-izlaznu grupu. sigurnosnu grupu. Integrisani elementi i sklopovi potrebni za proces merenja količina i regulaciju pritiska čine merno-regulacionu stanicu.Za transport tečne faze gasa obično se koriste centrifugalne.4. telekomunikacioni sistem.

Glavne tehničke karakteristike ovakvih stanica su: vrlo visoki ulazni pritisci i veliki protoci gasa.6.Granicu objekta GMRS čine protivpožarna (blokadna) slavina na ulaznom i izlaznom vodu. Slika 1. Šema merno-regulacione stanice (GMRS) 21 .

telemetrijom i metanolskom instalacijom. Glavne tehničke karakteristike ovih stanica su: visoki ulazni pritisci (6-16 bar) i srednji časovni protoci.• Potrošačke merno-regulacione stanice (MRS) Distributivne ili potrošačke merno-regulacione stanice imaju zadatak da prilagode parametre gasa za transport u distributivnim gasovodima ili priključnim gasovodima industrijskih potrošača. Kod široke potrošnje gas mora biti odorisan. Slika 1.7. U odnosu na GMRS. merno-regulacione stanice se u našim uslovima obično ne grade sa: zagrejačkom opremom. Ostali deo je kao kod GMRS. Šema potrošačke merno-regulacione stanice 22 . opremom za regulaciju (ograničavanje) protoka.

Slika 1.8. dok se telekomunikacione stabilne instalacije.• Kućne merno-regulacione stanice (KMRS) Ove stanice služe za merenje i redukciju pritiska kod potrošača u sektoru široke potrošnje. planiraju preko optičkih kablova. 23 . U našim uslovima kućni set nema klasičnu elektro instalacionu i protivpožarnu grupu i rezervnu regulacionu liniju.5-4 bar) i mali časovni protoci (do 16 m3/h). Šema kućne merno-regulacione stanice Regulacione stanice su skup integrisanih funkcionalnih grupa MRS bez merne grupe. Glavne tehničke karakteristike ovih stanica su: srednji ulazni pritisci (o. u nekim sistemima široke potrošnje. U KMRS se dovodi odorisani gas iz distributivne mreže.

temperature i pritiska. na vodovima ventila sigurnosti ne postavlja se zaporni organ.4. za razliku od ovih filtera (odvajača). pumpe za vodu. separatori su sudovi pod pritiskom. Sigurnosna grupa: o sigurnosni zaporni ventil (SZV) – za osiguranje od previsokog pritiska. ekspanzioni sud. nepovratna klapna postavlja se ispred zapornog organa na izlaznom delu svake linije. a primarnu primenu kod prirodnog gasa imaju: blenda. koja mora biti u zatvorenom položaju i onda kada su pritisci za i ispred nje izjednačeni – štiti instalaciju od povratnih udara i omogućava automatsko uključivanje rezervne linije u rad. Funkcionalne grupe – podsklopovi merno regulacionih stanica Kolektorsko-konstrukciona grupa: cevi.6. - - o o - - Merna grupa: merači protoka. u okviru regulatora može biti integrisan sigurnosni blok ventil ili prigušivač buke. toplovodi sa zapornom armaturom i termoizolacijom. zaptivači i spojni elementi. uglavnom su svi zaporni organi metalne kuglaste slavine punog otvora. 1. Filtersko-separatorska grupa: odvajač tečnosti ili odvajač čestica postavlja se ispred reduktorskih i mernih grupa – oni mogu biti integrisani. gas se zagreva na programiranu temperaturu neposredno pre redukcije. u praksi postoji 10 vrsta merača protoka. sigurnosni odušni ventil (SOV). regulaciona grupa se postavlja između dva zaporna organa. Zaporna grupa: protivpožarne slavine ispred i iza GMRS i MRS. fazonski komadi. uređaj za osiguranje od nestanka gasa i ventil sigurnosti kapaciteta najmanje 1% kapaciteta linije. za injektiranje metanola (ugrađuje se radi neutralisanja formiranja hidrata i korozije u cevima i instalacijama). Ostali karakteristični objekti na gasovodnom sistemu Na gasovodima i produktovodima gasa. rotacioni merači. za zagrevanje (opremu čine: kotlovska jedinica. pripadajuća gasna instalacija i izmenjivač toplote koji se na GMRS nalazi između filterske i redukcione grupe. kuglaste slavine ispred i iza regulacionih i mernih grupa i na obilaznim vodovima. merači sa mehom i ultrazvučni merači. 24 . tako da posle redukcije može biti primenljiv – time se izbegava pojava hidrata i zaleđivanje opreme).5.4. ispitni i impulsni vodovi. grade se li se mogu graditi objekti: za odorizaciju (opremu za odorizaciju čini odorizator sa pumpom (injektorski) ili apsorpcioni i spojni vodovi).1. zaštitna oprema prema propisima o kotlovima. termoregulaciona oprema za grejni fluid. Regulaciona grupa: regulator pritiska sa elementima za spajanje i odgovarajućim impulsnim vodovima. podešen na puni kapacitet regulatora pri najvišem mogućem radnom pritisku na ulaznoj strani regulatora pritiska. kombinacija monitor-regulator i blok ventila. kao i merni. turbinski merači.

složenije konstrukcije od sifonskih odvajača – sastoje se iz dve ili tri komore namenjene za izdvajanje tečnosti. kalibrirajući (kalibracione ploče za formiranje profila svetlog otvora cevovoda na mestima koja su deformisana u toku izgradnje ili eksploatacije) i ’’inteligentni’’ (sa sopstvenim pogonom. PPM). iza otpremne i ispred prijemne čistačke kutije postavljaju se pokazivači prolaska čistača – kracera. kao posledica kracovanja ili dvofaznog protoka). uvećavanje finih kapljica magle i filtriranjem. sa opremom za snimanje stanja unutrašnje površine cevi. hvatanje tečnosti u cevovodima kod nas se vrši preko niže postavljenih sifonskih sudova (nižih od cevovoda). MRS. kao mera usmerena na obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja potrošača. smanjenje štete i zaštitu životne sredine. strugači taloga i nečistoće (pored zaptivnih gumenih manžetni mogu biti i u obliku ploča i četki). tok gasa suprotan dejstvu gravitacije. pri havarijskim situacijama na gasovodu. promena smera protoka.- - blok stanice (za izdvajanje – sekcionisanje deonica gasovoda. blok stanica predstavlja cevni zaporni organ sa punim otvorom i bajpasni kolektor za lakšu manipulaciju i odvodom za pražnjenje sekcije). specifičnu vrstu odvajača čine takozvani hvatači vodenih čepova (količine vode koju obični separatori ne mogu prihvatiti. Na našem transportnom gasovodnom sistemu odvajanje tečnosti iz gasa vrši se hvatanjem tečnosti u cevovodima i hvatanjem tečnosti ispred postrojenja na gasovodu (KS. otkrivanje defekata na cevi i sopstveno pozicioniranje). o - separatori i odvajači tečnosti (vrši se na temelju sledećih principa): o o o o o o smanjenje brzine protoka mešavine. dinamički udar mlaza u pregradu. po nameni kraceričistači mogu biti: o o o gumene kugle (za uklanjanje vode i rastresite nečistoće). čistačke stanice (postavljaju se uvek na početku i kraju transportnog cevovoda istog prečnika. 25 . prašine i gasa. separatori su posude vertikalne izvedbe.

pristupa se mešanju različitih gasova. takođe se može vršiti ispravka pritiska. šaht 2. Skupljač kondenzata na transportnom gasovodu - mešačke stanice (u cilju dobijanja gasa koji zadovoljava prethodno utvrđene zahteve kvaliteta. telo odvajača Slika 1. sonda 6. gasovod 5.Slika 1.9. slavina 4. temperature i kvaliteta na merenim protocima) 26 . ispusni ventil 3.10. Odvajač tečnosti na distributivnoj mreži 1.

Za puštanje je najmanje potrebno: upotrebna dozvola. izveštaj o podešenosti opreme na gasovodu. telemetrijski i telekomunikacioni sistem za daljinski nadzor i upravljanje i građevinski objekti. uputstvo za rukovanje. Mešačka stanica dva prirodna gasa različitih sastava QIT – kontrola Wobea i gustine FrC – kontrola protoka (podešena vrednost) FT – informacija o protoku 1. 1. izveštaj komisije za tehnički pregled. 27 .4. izveštaj o oštećenosti gasovoda posle izgradnje ili rekonstrukcije i plan zaštite od požara. Gasne instalacije unutar objekta Podrazumevaju se instalacije nizvodno od takozvanog glavnog zapornog cevnog zatvarača na kućnom odnosno potrošačkom priključku do vrha dimovodnog kanala za odvod produkata sagorevanja.11. 1.7.Gas A FT FrC FT QIT ka kupcu podešena vrednost Gas B Slika 1. Postupak puštanja novih i rekonstruisanih objekata u rad Novi cevovodi puštaju se u rad po dobijenoj upotrebnoj dozvoli i proceduri propisanoj zakonom i podzakonskim aktima. Ostale instalacije.4.9. izveštaj stručne komisije operatera. oprema i objekti na gasovodnom sistemu električne instalacije.4. antikoroziona zaštita i oprema.8.

buke. KARAKTERISTIČNI POSTUPCI NA GASOVODNOM SISTEMU 1. pritisak.1. Dodatne tehničke mere sprovode se u eksploataciji kroz kvalitetno održavanje i sprovođenje odorizacije i detekcije gasa.5. Očitavanje količina vrši se daljinski kod telemetrisanih primopredajnih mesta i fizički.2. MERE ZAŠTITE Mere zaštite obuhvataju: tehničke mere. U cilju sprovođenja mere zaštite od posebnog je interesa upoznati se sa: 28 .5. Pod merama zaštite životne sredine. zaštitu životne sredine i ličnu zaštitu. 1. uz prilog laboratorijskog nalaza. 1. O fizičkom nadzoru pravi se izveštaj koji se arhivira.5. Poslove fizičkog nadzora obavljaju lica na neposrednom rukovanju procesom cevovodnog transporta. Kontrola se vrši vizuelno i priručnim sredstvima.1.6. povećanog stepena sigurnosti i kvalitetno izvođenje. Tehničke mere se sprovode od početka izgradnje gasovodnog sistema kroz izbor opreme. tehničke i zdravstvene. Organizacija fizičkog nadzora je u sklopu dispečerskog centra. eksplozivnosti i tokčisnosti. Očitane količine u m3 se preračunavaju prema ugovorenim parametrima i svode na ’’ugovoreni kubni metar’’ koji uključuje ugovorenu energetsku vrednost. pre svega se podrazumevaju mere usmerene na sprečavanje požara. Na bazi takvih proračuna. Ove mere se mogu okarakterisati i kao: organizacione. Mere lične zaštite odnose se na zaštitu zdravlja i života u procesu eksploatacije. Postupci merenja i obračuna gasa Merenje protočnih količina vrši se za potrebe praćenja procesa transporta i obračun gasa kod krajnjeg potrošača. kako tehnološke tako i fizičke (temperatura. isticanje ali i stanje cevovoda. korišćenja ličnih sredstava zaštite i edukacijom o opasnostima od požara. rezultate laboratorijskih ispitivanja kvaliteta gasa u akreditovanoj nezavisnoj laboratoriji i meteorološke uslove. građevinskih i drugih objekata). havarija i ispuštanja gasa. vrši se fakturisanje potrošačima. trase. Postupci fizičkog nadzora na gasovodnim objektima Fizički nadzor je uređen pravilnikom preduzeća koje se bavi transportom i distribucijom gasa. a odnosi se na sve parametre i statuse.

zonu opasnosti 1 (prostor u kome se mogu pri normalnom radu pojaviti zapaljive ili eksplozivne smeše vazduha i gasa). Odorizacija je obavezna u sektoru široke potrošnje prirodnog i tečnog naftnog gasa i drugih zapaljivih gasova. elektromotora i drugih uređaja. on se odoriše. detekcijom gasa i odorizacijom. Zavisno od stepena opasnosti izbijanja i širenja požara i eksplozije. Pod nenormalnim uslovima rada podrazumevaju se: propuštanje na zaptivačima cevovoda.11).5 1 2 3 4 5 Definicija Ne oseća se miris uopšte Vrlo slab miris Slab miris Srednji miris Jak miris Vrlo jak miris Maksimalan miris Gornja granica povećanja intenziteta Upozoravajući stepen mirisa Napomena Granica primetnosti. Zone ugrožene eksplozivnim smešama Zone ugrožene od eksplozivnih smeša na gasovodnom sistemu su delovi prostora u kojima se mogu pojaviti zapaljive smeše pri transportu i uskladištenju zapaljivih gasova. zone opasnosti se dele na: zonu opasnosti 0 (prostor u kome je trajno prisutna eksplozivna smeša zapaljivog gasa i vazduha). prag mirisa 29 . Odorizacija gasa Suvi prirodni gas u mreži za transport i distribuciju je bez mirisa. požar koji može ugroziti postrojenja i uređaje i ostali nepredviđeni događaji tokom procesa transporta. 1.11. • Intenzitet mirisa Intenzitet mirisa odoranta je jačina opadanja – primećivanja koju on izaziva i klasifikuje u 7 stepeni: 0-5 (tabela 1. posuda. prskanje cevi ili elemenata cevi.1.- zonama ugroženim od eksplozivnih smeša.6.6. Intenzitet mirisa Stepen mirisa 0 0. 1.2. zonu opasnosti 2 (prostor u kome se mogu pojaviti zapaljive ili eksplozivne smeše vazduha i gasa ali samo u nenormalnim uslovima rada). Tabela 1. Da bi se putem mirisa moglo otkriti prisustvo gasa u atmosferi ili curenje iz gasovoda.

oseća miris sa sigurnošću. data je u [mg/m3]. Vrednost K služi za izračunavanje koncentracije sredstava za odorizaciju u gasu.• Granica primetnosti (prag mirisa) Najmanji intenzitet mirisa koji čovek može da oseti. odnosno vazduhu. koja je potrebna da bi se dostigao upozoravajući stepen mirisa. da se može skladištiti bez promena duže vreme. a od sulfida najbolje performanse ima ’’tetrahidro-teofen’’. • Posebna svojstva sredstava za odorizaciju Odoransi imaju svojstvo bubrenja i stupanja u reakciju sa drugim organskim materijalima (zaptivke i PE cevi) i apsorpciju. treba da bude neprijatan ali ne odvratan. • Upozoravajući stepen mirisa Intenzitet pri kom svaka osoba koja ima prosečnu sposobnost mirisanja i prosečnu fiziološku kondiciju. Merkaptani nisu dovoljno hemijski otporni pa se sulfidi preporučuju. mora biti hemijski postojano. • Koncentracija sredstava za odorizaciju Koncentracija sredstava za odorizaciju u gasu. ne sme delovati korozivno na gasovodni sistem niti pri sagorevanju na aparate. znači da mora sagorevati i biti odvođen sa ostalim produktima sagorevanja. Opšte osobine sredstava za odorizaciju: • miris mora biti takav da se ne sme zameniti mirisom koji se često javljaju. on više ne može da se utvrdi. • Vrednost K Pokazuje onu koncentraciju sredstava za odorizaciju u vazduhu. naročito sa suvom zemljom. 30 . da se može upotrebljavati pri niskim temperaturama. Daljim smanjivanjem intenziteta mirisa. Tipovi sredstava za odorizaciju Sredstva za odorizaciju su organska jedinjenja koja sadrže sumpor i dele se na: sulfide i merkaptane. u odnosu na normalno stanje. ne sme da stupa u reakciju sa elementima iz gasa i materijalima gasovoda. ne sme da bude u gasu otrovno ili na drugi način štetno. ne sme stvarati naslage na gorioniku. mora biti isparljivo u uslovima transporta gasa i ne sme stvarati kondenzat. u [mg/m3].

Od tih uređaja se zahteva: proporcionalnost količini gasa. manipulacija bez zagađivanja okoline. lako podešavanje.075 mg/m3n Formula: C = K ⋅ 100 0 .2 ⋅ 4 Kada u gasu ima ugljendioksida (naprimer: 5% V). 31 .3 mg / mn = 0 .075 ⋅ 5 3 = = 15 mg / mn 0 .odorizacija uređajem sa pumpom. Donja granica – DGP = 4% za prirodni gas.2 ⋅ DGP 0 .025 Uređaji za odorizaciju Postoje apsorpcioni i injektorski uređaji za odorizaciju. Načini odorizacije: . onda se najmanja koncentracija računa: C min = • K ⋅ CO[%] 0 . Merenje intenziteta mirisa subjektivnom metodom. koji iznosi za: • tetrahidrotiofen: markaptan: dimetilsulfid: 0.075 mg/m3n 0.025 0 . Sredstva odorizacije: tetrahidrotiofen K = 0. Kontrola odorizacije se vrši u različitim režimima i lokacijama. potpuno isparavanje ubacivanog odoransa.075 ⋅ 100 3 = 9 .odorizacija parcijalnom strujom.09 mg/m3n 0. Kontrola intenziteta mirisa vrši se pomoću odorimetra. Skupa i nepouzdana metoda. apsolutna zaptivenost.04-0.• Dodavanje sredstava odorizacije – faktor K Izračunavanje potrebne koncentracije sredstava za odorizaciju vrši se preko faktora K. .28 mg/m3n Primeri izračunavanja najmanje koncentracije Koncentracija odoransa treba da bude takva da se oseti u atmosferi već na 20% od donje granice eksplozivnosti. jednostavnost rukovanja.

tehničkih sredstava zaštite. 1. Nadzor nad sprovođenjem mera zaštite Nadzor nad sprovođenjem mere zaštite sprovode inspektori resornih ministarstava za: za zaštitu životne sredine.7. Mere se preduzimaju za smanjenje buke i kontrolisanog i nekontrolisanog ispuštanja gasa.3.6. eksploataciji i rekonstrukciji. moraju se na uredan način uništiti ili uskladištiti na propisanom mestu u saradnji sa lokalnim ili nadležnim vlastima.1.5. te postavljanjem odgovarajućih tabli upozorenja o opasnostima. 1. izgradnju i eksploataciju. To se pre svega odnosi na pravilan izbor materijala i postupaka za proizvodnju. prenosnim detektorima gasa i stabilnim instalacijama za detekciju. 1. 1. glavnih uređaja i postrojenja sprovode se kroz obezbeđenje neovlašćenog pristupa – ogradama i zaključavanjem. Otpadni materijali.4. Protivpožarna zaštita je deo zaštite životne sredine. sprovode Unutar preduzeća nadzor nad sprovođenjem mera zaštite pretpostavljeni rukovodioci i služba protivpožarne i tehničke zaštite.6. Objekti međunarodnog i magistralnog karaktera podležu obaveznoj analizi uticaja na životnu sredinu pri njihovoj izgradnji.6.6. Fizički se protivpožarna zaštita na gasovodnom sistemu obezbeđuje postavljanjem odgovarajućih aparata sa suvim prahom i hidrantska mreža kada za to postoje lokacijski i ekonomski uslovi. Opšte mere tehničke zaštite Opšte mere tehničke zaštite gasnih instalacija i njihovih sastavnih delova realizuju se kroz konstrukciju instalacija.6. sredstva koja se koriste ili sredstva koja se dobijaju pri transportu gasa i održavanju gasovoda. Detekcija gasa Detekcija gasa se vrši: subjektivnim opažanjem odorisanog gasa čulom mirisa. Zaštita životne sredine U procesu transporta cevovodima i održavanja gasovoda mora se pridržavati Zakona o zaštiti životne sredine i Zakona o cevovodnom transportu gasovitih ugljovodonika. socijalnu i zdravstvenu zaštitu i MUP. Mere lične zaštite Mere lične zaštite obuhvataju primenu organizacione mere i mere zaštite zdravlja. Fizičke mere tehničke zaštite objekata od posebnog značaja.6. 32 .

mere i postupci koji se moraju sprovesti su: organizacione. odgovornost za neblagovremeno ispunjavanje ugovorenih obaveza. U organizacionom i tehnološkom smislu ovaj sektor treba biti hijerarhijski nadređen sektoru održavanja. preventivne i procesne. Osnov za njegov rad su ugovori i zakonska regulativa. način isporuke. Zbog toga se u ovom sektoru formira i čuva kompletna tehnička dokumentacija za svaki objekat. pouzdanog i bezbednog snabdevanja krajnjeg korisnika. 33 . Isporuka gasa potrošačima se vrši na osnovu ugovora koji se zaključuju u pisanoj formi. obaveze u pogledu: o kontrole i održavanja gasnih instalacija i o korišćenja gasa. Osnovna funkcija sektora za održavanje je da upravlja i rukuje održavanjem koje je u vezi sa gasovodnim sistemom. odgovornost za pričinjenu štetu. Posao sektora za transport i/ili distribuciju gasa je svakodnevno obezbeđenje isporuka i prodaja gasa u skladu sa ugovorenim uslovima na siguran i ekonomičan način. Kompanija koja se bavi transportom i distribucijom gasa ima sledeće delove: sektor za transport i/ili distribuciju i sektor za održavanje. a taj ugovor mora da sadrži sledeće: količinu. UPRAVLJANJE TEHNIČKO-TEHNOLOŠKIM PROCESOM CEVOVODNOG TRANSPORTA GASOVITIH UGLJOVODONIKA Da bi kompanija koja se bavi procesom transporta i distribucijom gasa ostvarila ciljeve pravovremenog. način obračuna i plaćanja.III 2. mesto primopredaje i merenja. kvalitet i cenu gasa.

za svaki sat i brzinu proticanja. o obračun potrošnje gasa i pravljenje dnevnih i periodičnih izveštaja za komercijalne potrebe.1. o očitavanje potrošnje gasa na mernim mestima i na mernim primopredajnim mestima. uticaj mogućih popravki i održavanja u sistemu. Plan transporta i distribucije se pravi svaki dan. kontrola kapaciteta transportno-distributivnog sistema. Kada je transporter i/ili distributer istovremeno i vlasnik gasovodnih objekata onda se u okviru organizacionog dela koji se bavi transportom i/ili distribucijom obavljaju postupci i aktivnosti. o kontrola ili opskrbljavanje uređaja procesno-potrošnim sredstvima. pritisci i sl. defekti. potrebne mere. tehničkih sistema i postupaka uključenih u transport i/ili distribuciju. alkohol i odorans. zahtevi o kvalitetu. izveštavanje o procesu transporta i/ili distribucije. obrada i dostavljanje potrebnih podataka za upravljanje transportom i distribucijom i za održavanje objekata. sve informacije koje se zahtevaju od dispečera. koordinacija iz dispečerskog centra alarmnim i upravljačkim funkcijama u slučaju havarija i zastoja. optimizacija opreme. Plan obuhvata: prognoza potrošnje za sledeća 24 časa – količinski na dan. antifriz. kao što su: voda. POSTUPCI UPRAVLJANJA I RUKOVANJA PROCESOM TRANSPORTA Delatnost sektora za transport i/ili distribuciju gasa obuhvata postupke kojima se u normalnim i vanrednim okolnostima vrši dispečerski centar. o vizuelna kontrola procesne opreme i instalacija na nadzemnim objektima. o uzorkovanje gasa i doprema uzorka do akreditovanih laboratorija. količine i brzine protoka za svaki sat od isporučioca i količine koje treba naručiti iz skladišta. kako sledi: nadzor i kontrola rada objekata putem: o periodičnih obilazaka i dežurstava po smenama. o obavljanje postupaka manipulacija na objektima za sve vrste radova i namena. radni časovi. potrebe upravnih i državnih organa. a oni su: nadzor i regulacija transporta i/ili distibucije. Radi uspešnijeg obavljanja osnovnih poslova u okviru sektora se sprovode zadaci kao što su: planiranje transporta i/ili distribucije gasa. ometanja itd. ispuštanje 34 .2. planiranje rada stanica za komprimiranje i stanica za mešanje gasa – kod mogućih peglanja neravnomernosti potrošnje. kao ugovorni aspekti. konsalting u vezi funkcije transporta i/ili distribucije u okviru i za potrebe kompanije. o prikupljanje.. primereni našoj praksi.

1. izrada izveštaja i protokola o primopredaji gasa. učešće u pripremi i puštanju rekonstruisanih i novih objekata u eksploataciju. kao što su: blok stanice.1. Uopštena organizacija kompanije za transport i/ili distribuciju mogla bi se koncipirati prema shemi na slici 2. Organizaciona shema kompanije za upravljanje transportom i održavanjem 35 . kontrola isticanja gasa. prelazi saobraćajnica i vodotokova. formiranje. mesto takve kompanije u privredi zemlje ili regiona. protivpožarne zaštite i zaštite životne sredine. održavanje neposredne komunikacije i kontakta sa subjektima u procesu transporta i/ili distribucije gasa. U okviru sektora se sprovode i mere opšte i lične zaštite. kao što su: potrošači. Slika 2. uslužna preduzeća i organi nadležni za sprovođenje nadzora nad delatnošću cevovodnog transporta. kontrolno obilaženje trase gasovoda i objekata na trasi gasovoda.1.o o o o o o o o kondenzata i zamena filterskih uložaka (ovi poslovi se mogu obavljati u sektoru održavanja). vođenje i čuvanje dokumentacije u vezi sa delatnošću sektora. dobavljači. čvorišta. izrada uputstava za rad gasovodnih objekata. veličina transportno-distribucionog sistema i mesni uslovi i razvijenost prateće privredne infrastrukture. odnosno uslužnih delatnosti.1. učešće u intervencijama pri havarnim situacijama. 2. Organizacija upravljanja i rukovanja Na organizacioni oblik i konfiguraciju kompanije za transport i/ili distribuciju imaju uticaj mnogi faktori od kojih su najznačajniji: oblik kompanije kao pravnog subjekta.

U praksi je to često kompromisno rešenje između racionalnog i spremnosti za prihvatanje odgovornosti za posao. treba da obuhvataju sledeće postupke kontrole i radova u vremenskim intervalima.2. U okviru pripreme planiraju se tehnološki postupci. tj. razvoj specifikacija za kompjutersku obradu i programa za centralizovanu procesnu kontrolu odnosno režim rada. odnosno na izvršenje operativne funkcije sektora. trebali bi da se obavljaju oni poslovi koji se mogu na ekonomičan način izvoditi priručnim sredstvima i za čije obavljanje nije potrebno za kratko vreme angažovati veći broj ljudi i sredstava.2. analize za razvoj simulacionih sistema i provere kapaciteta sistema. u okviru sektora za transport. analize za razvoj optimizacionih metoda i/ili programa. Priprema upravljanja i rukovanja procesom transporta U okviru pripreme moraju se planirati radovi i aktivnosti koji imaju uticaja na transport i distribuciju. Dispečerski centar ima odlučujuću odluku u organizaciji pripreme upravljanja i rukovanja. Zadaci fizičkog nadzora nad procesom sprovode se obično u prvoj smeni.3. Zbog toga su poslovi pripreme vezani u tom delu za: izučavanje i primenu metoda predviđanja koje su bazirane na statističkoj vremenskoj prognozi. podele posla između sektora za transport ili distribuciju i sektora za održavanje. obično u paru. Za fizičko upravljanje i rukovanje procesom transporta preko obučenih lica vrlo je važno propisati proceduru o evidentiranju postupaka pri tim poslovima. uputstva i procedure za svaku operativnu aktivnost procesa transporta i distribucije. 2. Operativno-neposredno upravljanje i rukovanje procesom transporta Neposredno upravljanje i rukovanje procesom transporta vrši se preko organizacionog dela operative – fizičkim i daljinskim načinom. • Fizički nadzor i kontrola Fizičko upravljanje i rukovanje sprovodi se preko manipulanata – kvalifikovanih radnika mašinske i elektro struke.1.1. Za ostatak dana imenuju se lica koja vrše takozvano kućno dežurstvo. U okviru fizičkog nadzora nad procesom transporta. poslovi fizičkog nadzora nad procesom. osposobljenih za poslove transporta. analize za razvoj sistema detekcije curenja gasa. 36 . u zavisnosti od unutrašnje organizacije kompanije za transport i distribuciju. U principu.

kontrola: spoljne korozije. izmenjivača toplote. . ograde i platoa. . . . stanja oznaka. stanja šahtova. stanice . .održavanje čistoće. Rok Godišnje Rok: van naselja Godišnje Gasovodi Na 6 meseci Po potrebi Mesečno Po potrebi Čistačke i blok stanice Odvajač tečnosti Prelazi gasovoda preko mostova Prelazi vodotokova i saobraćajnica .kontrola: propusnosti penušavim i drugim sredstvima i spoljne korozije. održavanje čistoće. stanja manometara i zamena po potrebi. kontrola rastinja. limarije i bravarije. nivoa vode ili pritiska u ekspanzionom sudu. . oluka i slivnika.pregled zidova i fasada.kontrola: rada merača i podmazivanje po potrebi. ispravnost manometara i termometara. poda.kontrola: stanja oznake.kontrola propuštanja sapunicom.kontrola visokog rastinja u zoni mosta. .kontrola: spoljne korozije. Postupci kontrole i radova u vremenskim intervalima Objekat Vrsta aktivnosti . provera stanja pristupnih puteva. funkcionalnosti zapornih cevnih zatvarača i upravljačkog mehanizma. požarnih puteva i nužnih izlaza. Građevinski objekti Godišnje Na 3 meseca Mesečno 37 .1. odušnih cevi i izrada katodne zaštite. . rastinja dubokog korena. krova.kontrola: vegetacije pešačenjem. odušaka. stabilnosti pokrivenog sloja i tla. . Na 3 meseca . čišćenje kanala.kontrola koncentracije antifriza pred grejnu sezonu. .kontrola funkcionalnosti cevnih zatvarača na vodenoj instalaciji. .kontrola pritiska i temperature na ulaznim i izlaznim mestima.kontrola: rada sigurnosnog bloka na gasnoj rampi i pilot plamenika. stanja oznaka i građevinskih radova. propuštanja sapunicom. propuštaNa 3 meseca nja sapunicom. zaprljanost filterskih uložaka i odmuljivanje filtera (zamena uložaka filtera po potrebi). građevinske aktivnosti.kontrola pritiska gasa na krajevima mosta. građevinskih aktivnosti i rastinja dubokog korena. ispuštanja kondenzata. propuštanje na vodenoj strani instalacije.kontrola preko stalne fizičke posade svih ske i pumpne parametara i procesa. mehaničkih oštećenja. Godišnje Na 6 meseci Mesečno Na 3 meseca Na 6 meseci Mesečno Mesečno Na 6 meseci Na 6 meseci Nedeljno Na 3 meseca Mesečno Na 3 meseca Na 3 meseca Na 3 meseca Mesečno Na 3 meseca Merno regulacione stanice Mesečno Nedeljno Nedeljno Godišnje Stalno Kompresor. .sekcionisanje. . zaseka i nasipa oko nadzemnih objekata.kontrola spoljne korozije.kontrola upozorenja. propusta. provera funkcije zapornih cevnih zatvarača i funkcionalnosti upravljačkog mehanizma. . rada cirkulacionih pumpi i rada kotla. . . kontrola termostata.odzračivanje izmenjivača toplote.kontrola: funkcionalnosti slavina.Tabela 2. . puštanje i obustavljanje transporta u pojedinim delovima sistema. zamena dotrajalih tabli upozorenja.kontrola vodene površine i obalo-utvrda.

vizuelna kontrola statusa indikatora kod nadzemnih objekata (signalnih lampi. dioda i instrumenata). Rok Rok: van naselja Mesečno Mesečno Po potrebi Po porebi • Daljinsko upravljanje i nadzor Vrši se iz dispečerskog centra transportera odnosno distributera.vizuelna kontrola spoljnog i unutrašnjeg osvetljenja na nadzemnim objektima. Kontrola kvaliteta gasa se vrši na dva načina: kontinualno i povremeno. . Kontinualna kontrola se vrši preko analizatora – hromografa ugrađenih na glavnim primopredajnim mestima. Broj uzorkovanja se određuje ugovorom i kod nas se vrši obično jednom nedeljno. preko priključaka. 38 . u kome se skupljaju i prate sva zbivanja u procesu transporta i stanja na gasovodnom sistemu. uzima u standardom dimenzionisanu čeličnu bocu. Krajnjem korisniku se praktično prodaje toplotna jedinica. Uzorkovani gas se u boci doprema do akreditovane laboratorije. Kontrola kvaliteta gasa obuhvata: sastav gasa.Objekat Elektroenergetske instalacije Telekomunikacione i telemetrijske instalacije Vrsta aktivnosti . Gas se iz gasovoda. Zadaci praćenja i kontrole isporuke gasa na pouzdan i siguran način se može smatrati jednim od najvažnijih zadataka sektora za transport i distribuciju gasa – obavljaju se 24 sata dnevno. . toplotnu vrednost. sadržaj sumpora i ugljendioksida. vlažnost. gustinu. • Uzorkovanje gasa i kontrola kvaliteta gasa Iz izmerenih količina na primporedajnom mestu i rezultata kvalitativne analize gasa preračunavaju se kubni metri u kubne metre gasa sa ugovorenom energetskom vrednošću. Tamo gde takvi analizatori nisu ugrađeni vrši se povremena kontrola.unošenje identifikacionog broja ako sistem to poseduje.resetovanje po instrukcijama iz dispečerskog centra. . Wobe indeks. koja se vrši sa uzimanjem (uzorkovanjem) gasa.

kondenz lonci. . naročito na instalacijama za prirodni gas. Funkcija i funkcionalni nazivi zatvarača: .zaporni cevni zatvarači se ugrađuju u transportne i distributivne gasovode i unutrašnje gasne instalacije.ispusni ventili sigurnosti. . .kompresori. . Na savremenim gasovodnim instalacijama.cevnim zatvaračima treba da se: o ograniči gubitak gasa pri havarijskim situacijama.sigurnosni blok ventili. .2.telemetrijske podstanice. .2.pumpe.gorionici. . o ograniče količine gasa koje treba kontrolisano ispuštati pri manipulaciji i tehnološkim procesima transporta i održavanja.ograničivači protoka.1. .filteri.merači protoka. 5. . . POSTUPCI NEPOSREDNOG RUKOVANJA PROCESOM TRANSPORTA I ODRŽAVANJA 5. U narednom tekstu obradiće se uređaji koji su u nadležnosti mašinske struke.termometri. . .motori sa unutrašnjim sagorevanjem. najčešće se primenjuju: slavine.kotlovi. .električne komandne i razvodne table. . . ventili i ređe zasuni. .gasne turbine. 5. Rukovanje sa objektima i uređajima i održavanje istih na transportno-distributivnom sistemu Podsistemi ili grupe gasovodnih sistema sastavljeni su od funkcionalnih sklopova ili uređaja. .manometri.1.elektromotori. .regulatori. Zaporni cevni zatvarači U principu. . sekcionisanjem gasovoda.zaporni cevni zatvarači.5. itd. pretežno se koriste kuglaste slavine. o omogući usmeravanje transporta gasa u drugi krak ili isključivanje protoka gasa u deonici. Organizacija neposrednog rukovanja Organizacija neposrednog rukovanja procesom transporta skoncentrisana je u dispečerskom centru sa regionalnim punktovima kojima se pokriva celokupna transportna ili distributivna mreža. kao što su: . 85 .

a) b) Slika 5. Kod podzemne izvedbe zatvarači imaju produžno vreteno preko kojeg se omogućava nadzemno rukovanje.zatvarač za povezivanje. vreteno. Iz ovakvih naziva zatvarača sagledava se njihova namena i ugradbena funkcija. b) Šematski prikaz položaja diska za vreme otvaranja i zatvaranja zasuna 86 . 5. . 8.odušni zatvarač. elemenat za zatvaranje i 9.zatvarač za grananje. 2. 4. poklopac kućišta. prema mestu ugradnje. zavrtanj za spajanje poklopca kućišta sa telom kućišta. . ručno kolo. zaptivka vretena. Konstrukcija Zasuni. 7. Cevni zaporni zatvarač. 3. 6. može biti: . Cevni zatvarač kod kojeg se upravnim pokretanjem elementa za zatvaranje na pravac kretanja fluida zatvara protok fluida kroz gasovod.izolacioni zatvarač (kod paralelnih gasovoda).blokadni zatvarač (blok stanica). rade pod različitim Ovakva povezivanja se vrše samo povremeno ili kontrolisano u slučajevima kada se na jednom od gasovoda vrši intervencija. telo. . . Pokretno sedište ima mogućnost aksijalnog pomeranja. . preko ugrađene opruge.zatvarač obilaznog voda. a) Klinasti zasun: 1. Opruga obezbeđuje dodatnu silu zaptivanja. Zatvarači mogu biti za nadzemnu i podzemnu ugradnju. sedište.o omogući povezivanje gasovoda koji režimima ili različitim sastavom gasa.prigušni zatvarač. Prema obliku elementa za zatvaranje zasuni mogu biti sa diskom ili klinasti.glavni zatvarač.1. . . Prema vrsti sedišta zasuni mogu biti sa stabilnim ili pokretnim sedištem. zaptivni uložak. itd.

Čepna slavina Kuglaste slavine. Slika 5. kućište. vratilo. kugla. prirubnica. U odnosu na slobodu kretanja. slavine mogu biti sa fiksiranom ili plivajućom kuglom. sa simetričnim odsečcima i cilindričnim otvorima kroz telo kugle upravno na površinu odsečaka. poklopac.2. Element za zatvaranje im je u obliku kugle. 6 podmetač. zaptivač vratila. Leptir ventil 87 . 10.4. 4. Element za zatvaranje im je cilindričnog oblika ili oblika zarubljene kupe. 8. 7. Specifičan oblik zapornog cevnog zatvarača kod koga je element za zatvaranje u obliku diska. ’’O’’ prstenovi. 12.Čepne slavine. 9. priteznica. Kuglasta slavina: 1. zaptivač kugle. 3. Slika 5. Iskustvo pokazuje da su nepouzdane. U širokoj je primeni na gasnim instalacijama. Retko se susreću na gasnim instalacijama. 5. ručka Leptiraste slavine. 2.3. 11. Slika 5. reduktor.

poluge i mehanički prenosi sa rukohvatima.5. . Mogu biti na hidraulični pogon. 88 . Slika 5. kombinovani pogon i električni pogon (ređe u primeni).ravni. Preventivno održavanje obuhvata periodične aktivnosti i mere koje se sprovode na montiranom cevnom zatvaraču bez demontaže. samopogonom gde se koristi gas). Položaj sedišta ventila u odnosu na tok kretanja fluida definiše vrstu ventila kao: . pokretanje se vrši aktuatorom – daljinski ili direktno (lokalno). ručno pokretanje se vrši preko zupčastih reduktora.vizuelni pregled stanja. Najrasprostranjeniji cevni zatvarači. Element za zatvaranje se mora postaviti potpuno u položaj otvoreno ili zatvoreno. zbog velikih otpora za kretanje prouzrokovanih pritiskom. Shema ventila Uređaji za mehanizovano zatvaranje cevnih zatvarača. u jednom ili drugom pravcu na sedište ventila. a odnosi se na: . sem kod ’’habajućih’’ zatvarača koji su namenjeni za prigušivanje. pneumatski pogon (najčešći pogon sa tzv. Održavanje Na cevnim zatvaračima organizuje se preventivno i korektivno održavanje. Rukovanje Pokretanje izvršnih organa cevnih zatvarača vrši se ručnim ili mehanizovanim putem. Kod mehanizovanog prenosa.ugaoni. . Za ručno pokretanje koriste se: rukohvati.kosi.Ventili. Drugačiji naziv – aktuatori. Kod cevnih zapornih zatvarača na visoko pritisnim gasovodima nazivnog prečnika (otvora) 150 mm i većim. Otvaranje ili zatvaranje protoka kroz cev vrši se upravnim pomeranjem vretena ventila sa pečurkom i zaptivkom na sedište ventila.

o izvršenom ispitivanju pravi se zapisnik koji je sastavni deo izveštaja o ispitivanju. neoštećeni delovi se očiste. 2. . 4.oštećenje zaptivnih elemenata. Korektivno održavanje se obično odvija u radionici. . .kvar zakretačkog mehanizma. Za procenu izvesnosti korektivnog održavanja zatvarača treba imati u vidu stečena iskustva: . proveru nepropusnosti.kod ravnih ventila zatvarač i sedište se mogu obraditi.pucanje kućišta i . . u servisirane ili remontovane zatvarače po pravilu se stavljaju novi zaptivači. pregledom rastavljenih delova utvrđuje se stepen oštećenosti i donosi odluka o otklanjanju oštećenja ili oštećenih elemenata (uglavnom se oštećeni delovi zamenjuju novim).kod šiber ventila zaptivne površine se mogu obraditi. 89 . a svi podmažu. pa se nastavi dalje rastavljanje.habanje ili abrazija elementa za zatvaranje. čep se može brušenjem upasovati u kućište.- razradu pokretačkog mehanizma.abrazija sedišta. Korektivno održavanje se sprovodi ako se u toku nadzora i preventivnog održavanja utvrde nepravilnosti i potreba za korektivnim održavanjem ili je to održavanje procedurom predviđeno. ponovo sastavljeni zatvarači se ponovo ispituju i podešavaju na propisani način (ispitivanje obavlja akreditovana laboratorija). Održavanje zatvarača vrši se prema procedurama ili uputstvima u kojima su definisane aktivnosti. Po demontaži identifikovanog zatvarača za popravku (kao lošeg) vrši se njegovo rastavljanje: 1.kod kuglastih slavina prstenovi sedišta se mogu zameniti – opravku oštećene kugle je vrlo teško izvesti. podmazivanje i moguću zamenu delova bez demontaže.abrazija vretena. 6.kod čepnih zatvarača. habanja vretena ili velikog zazora između vretena i čaure. 7. rokovi i periodi održavanja. . uglavnom mašću na bazi molibdena (Mo). prvo se odvoji nosač radnog dela i radni deo od kućišta preko razdvojive veze. samo ispravan zatvarač može se ponovo ugraditi u instalaciju. .propuštanje zaptivne kutije usled neodgovarajućih zaptivki. . Najčešći otkazi i deformacije na cevnim zatvaračima zbog kojih se mora vršiti neposredno i korektivno održavanje su: . . 3. 5.

motora sa unutrašnjim sagorevanjem itd. Suvi filter sa filcom Slika 5. kompresora. filteri mogu biti suvi i mokri. Otklanjanje se vrši preko separatora i filtera.6. filtracionog uloška. Slika 5. Uključivanje u rad se obavlja otvaranjem cevnih zatvarača na ulaznom i izlaznom delu filtra. priključnih otvora. Oni se ugrađuju u svim gasnim instalacijama i na svim merno-regulacionim stanicama ispred mernih i regulacionih uređaja. 90 . Konstrukcija Filter se sastoji iz tela. pumpi.ispuštanje taloga. isparivačko-redukcionih stanica. U toku procesa: . uređaja za regasifikaciju. . Prema vrsti filtracionog materijala.5.2. gasnih rampi. Mokri filter sa uljnom kupkom Rukovanje Rukovanje se obavlja prilikom njegovog uključivanja u rad i isključivanja iz rada. Filteri Otklanjanje čvrstih i tečnih čestica se vrši pri procesu pripreme za transport.2. samog transporta i distribucije gasa. Filteri su uređaji koji služe za otklanjanje čvrstih čestica iz gasa.7. otvora za čišćenje i drenažnog priključka.periodična kontrola zaprljanosti (preko diferencijalnog manometra ili iskustveno na osnovu razlike u pritiscima na ulaznom i izlaznom manometru).

čišćenje uloška filtra. 5. Zagrejač prirodnog gasa 91 . zamena zaptivnih elemenata. ispuštanje taloga. Kao nosilac toplote koriste se topla voda iz kotlarnice ili antifriz. Preventivno održavanje obuhvata vizuelni pregled.Kod manjih filtera. njegovim priključcima i nosaču za podizanje i zakretanje poklopca filtra (kod velikih filtera). Zagrejači gasa Služe za pregrevanje gasa pre redukcije pritiska (zbog sprečavanja hidrata i zamrzavanja instalacija).3. Korektivno održavanje obuhvata zamenu uloška filtra ili njegovu popravku. Održavanje Na filtrima se organizuje preventivno i korektivno održavanje.7. Oštećeni delovi se zamenjuju novim. proveru i ispitivanje. zamenu ili popravku diferencijalnog manometra i otklanjanje naprslina i abrazivnih deformacija na telu filtra.2. Najčešće otkazi na filtrima su degradacija uloška filtra. Filter podleže periodičnom ispitivanju na čvrstoću i nepropusnost (test na pritisak – hidro test). Degradacija nastaje začepljenjem ili probijanjem filterskog sloja. odstranjivanje taloga se vrši vađenjem uloška. Slika 5.

Funkcija regulatora je i da održava zadatu vrednost izlaznog pritiska koja sme odstupati samo u dozvoljenim granicama. kod sabiranja. omotača toplotne izolacije. priključka za odmuljivanje. zatvaranjem ili otvaranjem odgovarajućih priključnih ventila. distribucije i korišćenja gasa. Zagrejač gasa podleže preventivnom i korektivnom održavanju. Rukovanje Zagrejačem se rukuje samo pri puštanju u rad i isključivanju iz rada. . . U regulatoru pritiska se odvija proces redukcije (prigušivanja) i proces regulacije pritiska. Takođe je opremljen ulazno izlaznim cevnim zatvaračima i termometrima. Može biti opremljen i sigurnosnim uređajem radi zaštite u slučaju prodora gasnog pritiska u instalaciju nosioca toplote. transporta. 5.otkaze u sistemu nosioca toplote. U zagrejan grejač pušta se gas.2. priključka za gas.pucanje ili deformaciju zaptivnih elemenata. na željeni izlazni pritisak. grejača od snopa cevi.periodične preglede nepravilnosti i propuštanja. Održavanje Otkazi grejača uglavnom su vezani za: . 92 . Regulatori pritiska Uređaji koji služe za snižavanje ulaznog pritiska gasa. Konstrukcija Regulatori pritiska po konstrukciji mogu biti direktnog i indirektnog dejstva.izlazno ulaznih parametara fluida (vode i gasa).4.oštećenje ili perforaciju grejnog tela i . Preventivno održavanje sprovodi se kroz kontrolu: .Konstrukcija Zagrejač pririodnog gasa se sastoji od: tela ili plašta. .vizuelno pregled spoljnih delova i izolacije. priključka za nosioca toplote.

kućište regulatora. 4.9. . ’’O’’ prsten. 11. . 10. pečurka. 93 . pritezač opruge.odušnog priključka. 3. . 2. membranski sklop. sedište.kućišta sa ventilskim sedištem i cevnim priključcima. kućište ventila. poluga.podešavajuće opruge ili tega. . 7. Slika 5.izvršnog elementa (vretena sa pečurkom).Slika 5. 6. klackalica.membrane.8. Poprečni presek regulatora direktnog dejstva: 1. Shema delovanja direktnog regulatora pritiska Regulatori direktnog dejstva sastoje se iz osnovnih delova: . membrana. 5. 9. 8. opruga.

3. Jednostavne su konstrukcije čije osnovne delove čini: .opruge. 94 . . upravljački regulator.pilot regulatora sa podesivom oprugom i izvršnim lokalnm elementima. 7. kućište.izvršnog elementa sa vretenom i pečurkom. 2.11.Slika 5. . 2. sprovodnik gasa. kućište membrane. kućište ventila. .dvodelni kavez. 3. merni vod.podesive prigušnice. 5.membrane. 6. Slika 5. membrana regulatora. dozirni otvor. . Shema delovanja indirektnog regulatora pritiska: 1. impulsni vod Regulatori indirektnog dejstva sastoje se iz osnovnih delova: . membrana. Poprečni presek regulatora indirektnog dejstva: 1. opruga Aksijalni regulator pritiska predstavlja specifičnu konstrukciju regulatora indirektnog dejstva.10. podesiva prigušnica.telo regulatora. izvršni element. 5. 4. . .kućišta regulatora sa ventilskim sedištem i cevnim priključcima. 4.impulsnih vodova. 8. .

vibracije i dr. .).vođenje evidencije o stanju i . Sa regulatorom pritiska se rukuje pažljivo.vizuelnu kontrolu rada regulatora (oscilacije pritiska. . poremećaj funkcije ili prelaska na rezervnu liniju). svodi se na: .pregled spoljneg stanja regulatora. Po proveri zadate vrednosti pritiska iza 95 .fizičko blokiranje zatvaranjem zapornih organa isprede i iza regulatora pritiska u specifičnim uslovima (otkazi rada. prateći pažljivo promenu izlaznog pritiska na manometru. . Slika 5. Puštanje gasa u regulator vrši se posle provere ispravnosti celokupne gasne instalacije.kontrolu propuštanja na spojevima.podnošenje pismenog izveštaja.kontrolu izlaznog pritiska. . Aksijalni regulator sa elastičnim rukavcem Osnovna razlika između ove vrste regulatora i klasičnih regulatora je u izvršnom organu koji vrši prigušivanje – kod klasičnih prigušivanje vrši pečurka na vretenu izvršnog organa. laganim otvaranjem ventila ispred regulatora. Rukovanje Rukovanje regulatorima u procesu nadzora i kontrole transporta koje sprovode neposredni izvršioci (rukovaoci. zatim pažljivo pritegnuti istu. manipulanti).12. Prethodno je potrebno otpustiti oprugu regulatora kod direktnog dejstva ili na pilot regulatoru kod indirektnog dejstva. Aksijalni regulatori se nisu u praksi pokazali dobrim pa se ne smatraju dobrim rešenjem. dok kod aksijalnih prigušivanje vrši elastični (gumeni) rukavac. Kontrolisati neko vreme da li regulator drži konstantno pritisak (izlazni zaporni organ je još zatvoren).- elastična membrana ili rukavac kao izvršni organ i pilot. .

Poprečni presek regulatora serije 971 Regulator serije 971 Servisiranje se vrši periodično najmanje jednom u toku godine. Primeri održavanja: • regulatora indirektnog dejstva serije 971 i • regulatora direktnog dejstva serije VR-75. neprimerna podešenost uređaja. Najčešći procesni otkazi i kvarovi na regulatorima pritiska prouzrokovani su prisustvom nečistoće u gasu. redosledom i na način predviđen odgovarajućim projektom.regulatora. može se laganim otvaranjem ventila iza regulatora pustiti dalje gas u instalaciju. Preventivno održavanje sprovodi se postupcima nadzora i kontrole rada regulatora i redovnim servisiranjem.13. itd. uputstvom za rad ili odgovarajućom procedurom. Procesni regulatori su zbog toga najčešće u kvaru zbog: delimično ili potpuno začepljenje dizni i filtera na pilotu regulatora. zamrzavanje usled otkaza sistema za grejanje. Slika 5. Prilikom servisiranja koristi se alat koji ne varniči ili alat koji je namazan mašću. t i nagle promene). 96 . neprimerni ulazno-izlazni parametri gasa (Q. p. Održavanje Regulatori pritiska podležu preventivnom i korektivnom održavanju.

Za servisiranje je potrebno demontirati regulator. Kad su slavine ispred i iza regulatora zatvorene i linija između njih rasterećena ispuštanjem gasa u atmosferu, može se pristupiti demontaži. Otpuštanjem i skidanjem impulsnih vodova i pilota pristupa se servisiranju regulatora. Nakon rastavljanja pristupa se čišćenju delova od nečistoća i starih maziva (usput se vrši defektaža svih delova regulatora). Svi oštećeni i pohabani delovi se popravljaju ili zamenjuju novim. Posebno treba obratiti pažnju na gumene prstenove (’’O’’ ring) jer i najmanje oštećenje nekog od njih dovodi u pitanje funkcionisanje regulautora. Svi zavrtnjevi i navrtke se mažu tankim slojem masti kao i osovine i klizni delovi cilindra i gumeni prstenovi. Regulator se sastavlja obrnutim redosledom od rastavljanja. Uzroci i najčešći kvarovi regulatora sa indirektnim dejstvom i preporuke za otklanjanje: - regulator neće da otvori: o nedostatak ulaznog gasa (proveriti slavinu na ulazu), o nedostatak gasa u pilotu (proveriti impulsne vodove i sam pilot), o oštećenje membrane ili O-ringa na osovini membrane (proveriti ih). - izlazni pritisak opada: o nedovoljni ulazni pritisak (postaviti etalonski manometar), o regulator ne može da propusti dovoljnu količinu gasa (nije dobro dimenzionisan), o upravljački pritisak pilota nedovoljan (proveriti imuplse i pilot), o zagušen ulazni filter (njegova promena ili čišćenje). - izlazni pritisak raste preko zadatog: o pohabana gumena zaptivka ili zaprljana (zameniti istu), o oštećeno metalno sedište, tako da gumena zaptivka ne može da zatvori (skidanje sedišta i ravnanje mašinskom obradom). - zamrzavanje regulatora ili pilota: o nedovoljno ili nikakvo grejanje ispred redukcije. - nenormalno mali protok (ekstremno mala potrošnja): o varira izlazni pritisak, o ekstremno mali traženi kapacitet, o pogrešno postavljen imuplsni vod, o pogrešno podešen pilot (proveriti rad i po potrebi podesiti). Kvarovi upravljačkog organa – pilota: - nedovoljni pritisak prilikom puštanja u rad regulatora: o baždarna opruga je suviše slaba (zameniti jačom), o proveriti da li je ulazna količina gasa i pritiska dovoljna. - ako je pritisak iza regulatora pao ispod prethodno baždarene vrednosti: o filter stabilizatora zaprljan (treba ga očistiti ili zameniti), o zaptivni podmetač stabilizatora je povećao dimenzije i sprečava propisanu izlaznu količinu gasa (zamena podmetača), o baždarna opruga je izgubila svoju elastičnost (treba je zameniti), 97

-

-

-

zaptivka ventila je povećala dimenzije i sprečava propisanu izlaznu količinu gasa (treba je zameniti). pritisak iza regulatora se povećava iznad zadatih vrednosti: o zaptivni podmetač stabilizatora ne zaptiva dobro (zameniti ga), o zaptivka ventila na ulazu pilota ne zaptiva dobro (zameniti je). sporo reagovanje pri promeni protočnih količina gasa: o nedovoljna protočna količina gasa ulaznog ventila (treba povećati protočnu količinu gasa pomoću zavrtnja za podešavanje), o baždarni otvor je suviše veliki (treba ga zameniti mlaznicom sa manjim baždarnim otvorom). suviše brzo reagovanje pri promeni protočnih količina gasa: o suviše velika protočna količina gasa ulaznog ventila (smanjiti je pomoću zavrtnja za podešavanje), o baždarni otvor je suviše mali (treba ga zameniti mlaznicom sa većim baždarnim otvorom), o treba prekontrolisati zazor između poluge i ventila. o

U slučaju bilo kakvog odstupanja pritiska iza regulatora od zadatih vrednosti proveriti da li su membrane u ispravnom stanju – ako nisu, treba ih zameniti. Regulator serije VR-75 Ovaj regulator se koristi za radne pritiske od 1 do 100 bar i izlazne od 0.5 i 16 bar. Regulator mora održavati konstantnu vrednost izlaznog pritiska.

Slika 5.14. Funkcionalna shema regulatora VR-75

98

Najčešći kvarovi kod regulatora direktnog dejstva su: - pucanje ili deformacija membrane, - oštećenje membrane regulatora usled uticaja atmosferskog kondenzata ili padavina preko oduška, - oštećenja sedišta i kućišta regulatora usled abrazivnog desjtva mehaničkih nečistoća. Servisiranje se vrši periodično, a najmanje jednom godišnje. Postupak servisiranja: zatvori se ulazna i izlazna slavina na regulacionoj liniji i izvrši ispuštanje gasa u atmosferu otvaranjem odušne slavine, čime se vrši rasterećenje i odsustvo gasa iz regulatora. Demontira se regulator i rastavi se na delove. Svaki se deo očisti, pregleda, utvrdi se njegova ispravnost i oštećenje – dotrajali i oštećeni delovi zamenjuju se novim. Sve klizne površine i zaptivni prstenovi podmazuju se molibdenskom mašću. Po utvrđenoj defektaži i otklanjanju oštećenja pristupa se sastavljanju regulatora. Po sastavljanju, regulator pritiska se ispituje i podešava na zadate parametre, kontrolišući ga preko montiranog etalonskog manometra. Prilikom servisiranja regulatora koristi se alat koji ne varniči.

99

15. AG 5 ± 5% od podešenog pritiska. Područja aktiviranja protiv smanjenja pritiska: AG 30 ± 30% od podešenog pritiska.5 ± 2.VII 5. Standardom su propisana područja ’’AG’’.2. AG 15 ± 15% od podešenog pritiska. aktiviranja protiv porasta pritiska i aktiviranja protiv smanjenja pritiska.5. Sigurnosni zaporni ventili Uređaji koji se ugrađuju u sklopu gasnih instalacija radi zatvaranja protoka gasa kada pritisak odstupi od zadate vrednosti područja regulacije ventila. 100 . Konstrukcija Sigurnosno zaporni ventili su tako konstruisani da u slučaju pucanja membrane aktiviraju pomoćni uređaj i sigurnosno zaporni ventil pouzdano zatvori protok gasa.16. Područja aktiviranja pri porastu pritiska: AG 10 ± 10% od podešenog pritiska. Shema delovanja i sastavni delovi ventila prikazani su na slici 5. Ponovo se mogu aktivirati samo ručno. AG 2. AG 5 ± 5% od podešenog pritiska. Shema delovanja sigurnosno zapornog ventila direktnog dejstva Sigurnosno zaporni ventili mogu biti direktnog i indirektnog dejstva. Slika 5. AG 1 ± 1% od podešenog pritiska.5% od podešenog pritiska.

5 bar. smatra se da je sigurnosno zaporni ventil dobro uregulisan. .izveštavanjem nadležnog lica o stanju sigurnosno zapornog ventila sa lica mesta. . Shema delovanja lomnog ventila kod tečnog naftnog gasa: 1.1 = 1. pri tom stanju naregulisanog pritiska se ponovi njegova provera najmanje tri puta.65 bar. svodi se na: . Ako sigurnosno zaporni ventil izvrši (’’odradi’’) svoj zadatak. Ako u svim slučajevima ’’odradi’’. sigurnosno zaporni ventil podleže popravci.5 x 0. Sigurnosno zaporni ventil treba da zatvori protok gasa kroz instalaciju kod naših merno-regulacionih stanica kada pritisak poraste za 10% od pritiska otvaranja sigurnosno odušnog ventila (ispusni ventil sigurnosti). što u primeru iznosi 1.fizičko blokiranje zatvaranjem zapornog organa ispred i iza regulacione linije. na primer 1. izvršni organ. Ako je pritisak otvaranja sigurnosno odušnog ventila.vođenje evidencije o stanju sigurnosno zapornog ventila. sedište ventila. opruga Rukovanje Rukovanje sa sigurnosno zapornim organom u procesu nadzora i kontrole transporta gasa koje sprovode neposredni rukovaoci instalacija. . 101 .65 bar Provera se izvodi na taj način što se veštački poveća izlazni pritisak iza regulatora do vrednosti pritiska koji je potreban za aktiviranje sigurnosno zapornog ventila. .16. . onda se sigurnosno zaporni ventil nareguliše tako da zatvara protok gasa kada iza regulatora poraste pritisak iznad: PSZC = PSOV + PSOV x AG10 = 1. 3. Ako u jednom od tri slučaja ne ’’odradi’’. 2.5 + 1. 4.podnošenje pismenog izveštaja o sprovedenim postupcima na sigurnosnom zapornom ventilu.pregled spoljnog stanja sigurnosno zapornog ventila i statusa otvoren/zatvoren.kontrolu propuštanja na spojevima. telo ventila.Slika 5.

17. 7. 5. direktnog dejstva (opružni. Ostali kvarovi se isključivo otklanjaju zamenom. Membranski SOV: 1. Najčešći otkazi kod ovih ventila i upravljačkog mehanizma prouzrokovani su prisustvom nečistoća u gasu. 3.oštećenja osovine za blokiranje i deblokiranje usled rukovanja. Sigurnosno-odušni ventil (SOV) To su uređaji kojima se procesni sistemi i instalacije koje rade pod pritiskom obezbeđuju od nekontrolisanog porasta pritiska (preko granice radnog odnosno dozvoljenog pritiska). Preventivno održavanje sprovodi se kroz postupke nadzora i kontrole i redovnim servisiranjem.oštećenje zaptivnih prstenova usled dotrajalosti i mehaničke nečistoće.2. izvršni sklop. . 2. sa tegom) i 2.Održavanje Sigurnosno zaporni ventili (SZV) podležu preventivnom i korektivnom održavanju. membranski.deformacija ili pucanje membrane upravljačkog organa.slabljenje ili pucanje opruge cilindričnog zatvarača. poklopac ventila.propuštanje gasa zbog naslaga nečistoće na sedište ventila i na kliznim površinama. 9. . . Kvarovi zbog kojih se mora vršiti direktno i korektivno održavanje su: . kućište.6. 5. Sanacija otkaza zbog naslaga nečistoće na sedištu i kliznim površinama se vrši odstranjivanjem naslaga. . indirektnog dejstva.pucanje klackalice usled naglog povećanja pritiska ili druge mehaničke sile.abrazija čepa. 8. . sedišta i prstenaste vođice zatvarača. . sedište ventila 102 . opruga. zaptivka. Konstrukcija Upotrebljavaju se uglavnom dva tipa konstrukcije SOV: 1. 6. membrana. poklopac kućišta. 4. Slika 5. zavrtanj za oslanjanje opruge i podešavanje.

5. 9. 2. 4. 4. 7. zaptivač klipa. 8. bregasta osovinica. ventil V.Slika 5. cevni nastavak Kod ventila sa direktnim dejstvom izvršni organ se pomera pod direktnim dejstvom opruge ili tega. čep. 7. sve u zavisnosti od konstrukcije. regulacioni zavrtanj. 10. Opružni SOV: 1. Kod ventila indirektnog dejstva podešavanje se vrši tako što se u ulaznom delu odušnog ventila instalira jedinica koja može da proizvodi pritisak. opruga M1. klip. Sa ventilima sigurnosti se rukuje pažljivo. telo. opruga M Rukovanje Rukovanje se svodi na njegovo podešavanje. zavrtanj za regulaciju opruge R. 9. otvor za ispuštanje gasa S. 8. 11. membrana odušnog ventila D. 5. izvršni organ O. Slika 5. komora odušnog ventila B. 6.19. 6. sisak za pražnjenje (ispuštanje) gasa G. 2. dijafragma D1. Kod ventila sa oprugom podešavanje se vrši pritezanjem ili otpuštanjem zavrtnja za podešavanje. pri 103 . pneumatska). opruga. komora A.18. 3. ručica. a kod ventila sa indirektnim za pomeranje izvršnog organa koristi se pomoćna energija (npr. 3. Kod ventila direktnog dejstva sa tegom podešavanje pritiska aktiviranja (ispuštanja) vrši se promenom težine tega ili dužine poluge na kojoj je teg. SOV indirektnog dejstva: 1.

. . . propan. 5. komprimovani vazduh.gubitak krutosti opruge. Turbinski gasomeri Za merenje većih količina gasa sa pritiskom iznad 0.gasomeri sa mehom. Ovo merilo se široko primenjuje kod industrijskih kapaciteta. O ispitivanju i podešenosti pravi se zapisnik od strane akreditovane laboratorije.1. Servisiranje SOV-a se vrši posle njegove demontaže. Standardno merilo protoka gasa sa turbinom je merilo pogodno za sve neagresivne gasove. etilen. kao što su prirodni gas.kome ventil ispušta gas (regulator pritiska. vazduh. butan. oprugu (11). Najčešće su u primeni: . glavnih snabdevačkih stanica i drugih primopredajnih mesta. ventil se ispituje na funkcionalnost i nepropusnost. .5 bar služe turbinska merila protoka čiji se kapacitet protoka kreće od 50-25000 (radnih) m3/h.oštećenja sedišta pečurke zbog abrazije. distributivnih stanica. a kod ventila sa indirektnim dejstvom prohodnost impulsnog voda.turbinski. Najčešća oštećenja kod ovih ventila su: . cilindar i sl. Održavanje SOV podleže preventivnom i korektivnom održavanju.zapeklost naležućih površina zbog dugog neaktiviranja ili uticaja padovima. izvrši se odmašćivanje i pregled.2.7. . 5. hidrogen i dr. . takozvani gasomeri. 104 .2. Pre demontaže se izvrši blokada i rasterećenje linije ili mesta sa kojeg se vrši demontaža.pucanje ili deformacije membrane.ventil stalno ispušta: izvršiti defektažu. odzračivanjem. Merenje protoka obavlja se tako što struja gasa pokreće koaksijalno smešteno turbinsko kolo. zaptivni prsten ispod opruge (6) i sam rasteretni ventil.rotacioni i . membrane i zaptivnog prstena ispod opruge (6).7. Najčešći otkazi i način njihovog otklanjanja: . Ventil sigurnosti se ispituje najmanje jednom u tri godine i posle svake opravke.rasteretni ventil kod ventila sa indirektnim dejstvom stalno propušta: proveriti membranu.ventil ne otvara na podešenoj vrednosti: proveriti oprugu i zapeklost sedišta. Po otklanjanju nedostataka. Merači protoka Na gasovodnom sistemu koriste se za merenje praktičnih ili potrošnih količina gasa.) i merač pritiska sa adekvatnom skalom. Ventil se rasklopi na sastavne delove.

sklop zupčanika. Na merilima se postavljaju priključci za potrebe prenosa podataka na daljinu.21. Slika 5. protočni kanal. brojač. usmerivač protoka. 3. protočni kanal. 4.20. brojilo Slika 5. sklop prenosnih zupčanika. lopatice turbinskog kola. turbinsko kolo. 7. magnetna spojnica. magnetna spojnica. protočni prsten. 5. 6. protočni prsten. 2.Konstrukcija Osnovni delovi merača su: kućište merača. Turbinski merač gasa proizvođača ''Daniel'' 105 . Turbinski gasomer: 1.

lom ili deformacija lopatica. baždariti i njihove greške tom prilikom svesti u dozvoljene granice. plansko podmazivanje ležajeva.poremećaj i na mernom i prenosnom mehanizmu. odnosno gasa. Protok gasa kroz roto merač se meri u segmentima koje zahvataju klipovi odnosno lopatice roto kola. Tekuće rukovanje odnosi se na periodično očitavanje stanja brojača i praćenja ispravnosti rada.oštećenje drugih rotacionih delova. . Konstrukcija Rotacioni gasomer sa osmičastim rotorima je zapreminski gasomer koji preko brojila registruje protočnu količinu gasa u zapreminskim jedinicama pri pogonskim uslovima. . Merilo protoka podleže kontroli svake pete godine u akreditivanoj laboratoriji. Rotacioni gasomeri Merila sa rotacionim elementima za merenje su: sa rotacionim klipovima. preporučuje se montiranje gasnog filtera ispred merila. 5. ta nečistoća može da ošteti ležajeve i samim tim umanji tačnost rada merila. pri specifičnim protocima vazduha. mokri gasomeri i gasomeri sa osmičastim rotorom (slika 5.7. Zato je potrebno vršiti povremeno.2. . Pokretanje roto kola sa lopaticama obavlja struja gasa. Zazor između klipova odnosno lopatica i kućišta je zanemarljiv u odnosu 106 . Ti otkazi su: . potrebno ih je. Pošto u gasu ima nečistoća. Merači podležu preventivnom i korektivnom održavanju kroz preduzimanje odgovarajućih mera i aktivnosti. U struji gasa ne sme biti prašina. Cilj ispitivanja gasomera jeste pronalaženje relativnih greški ispitivanog gasomera.Rukovanje Po montaži gasomera. Tog principa se treba pridržavati u toku eksploatacije. Pri upuštanju je važno da se to ne radi naglo zbog dinamičkih udara na osetljivo turbinsko kolo. pojave dinamičkih udara i vibracija. U slučajevima kada gasni tok nije čist. Podmazivanje turbinskih merila je od izuzetne važnosti za tačnost rada mernog uređaja kao celine.2. periodično i kad na to ukažu rezultati praćenja. Održavanje Najčešći otkazi kod ovakvog merača proizilaze zbog prisustva čvrstih i tečnih čestica u gasu. Kako se od merila protoka gasa sa turbinom zahteva izuzetna tačnost.22). odnosno punjenjem instalacije gasom. isti se uvodi u autonomni rad laganim upuštanjem gasa. tečnosti ili stranih tela koji mogu izazvati štetu na turbinskom merilu ili štetu u mehanizmu.oštećenje ležišta osovine turbinskog kola. a kako su rotirajući elementi uležišteni sa kugličnim ležajevima veoma visoke klase tačnosti izrade.

Roto merači sa dva klipa i merači sa roto kolom Svaki put kada se završi jedan obrtaj klipova četiri jednaka segmenta se istisnu.na protok. Shema osmičastog rotacionog merača: 1. gas ulazi u prostor između klipova i tela merača. Roto merači se proizvode sa veoma malim zazorima između klipova. Nastavljanjem kretanja klipa segment gasa se oslobađa i odlazi u pravcu izlaza merača. na registrator koji pokazuje proteklu zapreminu. Na slici 5.22 pojedine pozicije imaju sledeća značenja: 1.22. Obrtanje roto kola se prenosi mehanički. 3. Slika 5. 4. Oni se sabiraju i preko prenosnog mehanizma se iskazuju na registratoru. sem pri montaži. podeoni krug. Kada gornji klip dođe u horizontalni položaj. naročito kada treba da služi kao etalonski na terenu (prenosivi). osmičasti klip. Gornji klip se okreće u pravcu kazaljke na satu. 5. Oni se karakterišu velikom tačnošću merenja. fiksni segment gasa je momentalno zahvaćen i izmeren.23. 2. telo merača. brojilo. 3. U isto vreme donji klip se okreće u suprotnom smeru od kazaljke na satu i meri iste količine. demontaži i prenosu. relativno malim padom pritiska (kod proticanja gasa kroz njih) kao i dosta širokim područjem merenja. ili na neki drugi način. Pri prvom montiranju merača mora se rezervoar za ulje napuniti dok se ulje ne pojavi na staklu za kontrolu nivoa. 2. Slika 5. 107 . lopatica roto kola i kućišta merača. kalibrisani prostor Rukovanje Rad merača je autonomni i u procesnom smislu sa njim se ne rukuje. Ovaj tip merača daje veoma malu razliku u tačnosti merenja merača na početku rada i posle upotrebe od nekoliko godina. 4.

Preventivno održavanje se sprovodi kroz stvaranje uslova za normalan rad merača. mernog uloška sa polužnim mehanizmom i brojača. Za pokretanje mehova i mehanizma koristi se energija gasa. zadnji meh je pun. zadnji meh se puni.3. prednji meh je prazan i prednja komora je upravo ispunjena 2. sprečavanje vibracija i stalno podmazivanje ležajeva rotora.Održavanje Merači podležu preventivnom i korektivnom održavanju. Merni uložak se sastoji od četiri komore koje se dobijaju pregrađivanjem dva ograničena prostora sa dve sintetičke membrane i polužnog mehanizma iznad komora koji pretvara translatorno kretanje u kružno. Ispitivanje i baždarenje se vrši posle svakog korektivnog održavanja. Zadnja komora je sada prazna. prednja komora se prazni 108 . 5.23): 1. kao što su otklanjanje nečistoća. Gasomeri sa mehom Gasomeri sa mehovima spadaju u grupu zapreminskih merila protoka i naročito se koriste u domaćinstvima i kod potrošača sa velikim oscilovanjem potrošnje (merno područje 1:160). Konstrukcija Merila se sastoje iz: kućišta. Potpuni ciklus rada ovih merila se odvija kroz četiri faze (slika 5.ometanje rada ležajeva ili oštećenje ležajeva zbog prisustva nečistoća (redovna kontrola i zamena oštećenih ležajeva).pojava povećanog pada pritiska u meraču ukazuje na oštećenje zaptivnog ’’sloja’’ između rotora i komore gasomera (zamena oštećenih ležajeva ili oštećenog dela). Najčešći otkazi i način otklanjanja: . prednji meh se puni.7. . Servisiranje gasomera vrši se svake 3-5 godine u zavisnosti od veličine i uslova rada.2.Zadnja komora se prazni.

Rukovanje Rukovanje sa ovom vrstom gasomera vrši se samo pri montaži i demontaži. prednji meh je napunjen i prednja komora je ispražnjena 4. Zadnja komora se puni. Pri demontaži naročito treba voditi računa da se izvrši premeštanje ulazno-izlaznih priključaka sa bakarnom pletenicom. a meh (2) u zadnjoj komori. Održavanje se svodi na redovno praćenje i kontrolu rada. U prednjoj komori meh je prazan (3) a deo zapremine izvan meha je upravo napunjen (4). Zadnja komora je sada kompletno puna. Meh u zadnjoj komori (2) se prazni. zadnji meh se prazni. Zapremina u zadnjoj komori izvan meha je sasvim puna (1). zamenjuje drugim. a skinuti šalje 109 . se prazni. Pri utvrđivanju netačnosti merenja. Dok se meh u zadnjoj komori puni (2) dotle se prazni zapremina zadnje komore izvan meha (1). zadnji meh je prazan. U prednjoj komori zapremina izvan meha (4) se puni. se ispraznila. Meh u prednjoj komori (3) se puni a deo zapremine u prednjoj komori izvan meha (4) se prazni. Zapremina izvan meha u zadnjoj komori je prazna (1). je prazan. a meh (3) u prednjoj komori. 3. prednji meh se prazni i prednja komora se puni Slika 5. Zapremina u zadnjoj komori izvan meha se puni. 4. obično se merač skida. kao i kod drugih elemenata.3. u prednjoj komori. Odnos ventila i mehova u toku jednog kompletnog ciklusa rada merača sa mehovima 1. Merač se pušta u rad pažljivim otvaranjem cevnih zatvarača ispred i iza merila. Meh u prednjoj komori (3) je napunjen a zapremina izvan meha (4). Održavanje Najčešći otkazi kod gasomera sa mehovima: deformacija polužnog mehanizma. deformacija mehova i zastoji na mehanizmu brojača. 2. meh u zadnjoj komori je pun (2). zbog onemogućavanja pojave varnice i havarije izazvane statičkim elektrecitetom.23.

5.4. Slika 5. nema pokretnih delova. nema održavanja. Šematski prikaz principa merenja ultrazvučnog merača gasa Prednosti ultrazvučnih merača gasa su: ne zahteva se kalibracija protoka.2. Ostali gasomeri Primenjuju se u svetu: . pretvarača instaliranih unutar tela merača i od elektronskog modula. nema pada pritiska pri protoku gasa kroz merač.8.7.vrtložna merila i .ultrazvučna merila. veliki opseg.na demontažu i baždarenje. niski troškovi instaliranja. 110 . Obavezno baždarenje gasomera se vrši svakih pet godina i posle svakog preventivnog održavanja. visoka tačnost.26 prikazane su sheme merno-regulacionih stanica.24. Ultrazvučni merila predstavlja noviji tip merača. niski troškovi eksploatacije. osetljiv je na buku koja se stvara u regulatorima.25 i 5. Ultrazvučni merači iskazuju zapreminu proteklog gasa na osnovu merenja vremena prolaza zvučnog talasa visoke frekvence kroz gas koji protiče. Merno-regulacione stanice Na slikama 5.2. On se sastoji od tri osnovna dela: tela merača. Nedostaci ovog tipa merača su: nije potpuno našao primenu u našoj industriji. 5.

Preko glavne merno-regulacione stanice snabdevaju se pojedina distributivna područja ili veći potrošači. sa radnog pritiska u magistralnom ili razvodnom gasovodu (30-112 bara) na distributivni pritisak (112 bara) i meri protok (ovo merenje služi za svrhe vođenja procesa transporta i distribucije. Shematski prikaz glavne merno-regulacione stanice za prirodni gas Na slici 5.25 je dat šematski prikaz jedne glavne merno-regulacione stanice.Slika 5. U njima se redukuje pritisak.25. a može i za svrhe primopredaje između transportera i distributera odnosno potrošača). 111 .

Slika 5.26 je dat šematski prikaz jedne merno-regulacione stanice industrijskog potrošača. Ova stanica služi za sniženje pritiska sa nivoa koji vlada u distributivnim vodovima (3-12 bara) na pritisak koji propisi nalažu za bezbedno vođenje gasa unutar kruga i hala potrošača. zvanično mesto merenja. Ova stanica je obično i merna tj.26. Shematski prikaz glavne merno-regulacione stanice industrijskog potrošača Na slici 5. 112 . za obračun primljenih količina od distributera.

vizuelna kontrola rada merača. . tako da se u našim uslovima (za sada) pribeglo jeftinijoj varijanti koja obuhvata samo daljinsko nadziranje nad radom. Unutrašnjost ograde predstavlja zemljišnu zonu i svi radovi u njoj podležu zaštiti od požara i eksplozije. Generalni remont stanice vrši se godišnje – kao remont regulacione i sigurnosne opreme.kontrolu stanja termometra i manometra.vizuelna provera rada kotla i sistema za zagrevanje.opšteg stanja. .kontrolu položaja zapornih cevnih zatvarača i stanje plombi na obilaznom vodu merila gasa. . korektora. .vizuelni pregled stanja uređaja i opreme.kontrolu stanja sredstva protivpožarne zaštite.status ventilacionih otvora. 113 . . .Konstrukcija Ukupnu opremu koju poseduje jedna merno-regulaciona stanica možemo svrstati u sledeće grupe: oprema oprema oprema oprema oprema oprema za za za za za za prečišćavanje gasa. merenje protoka i ostalih parametara. Rukovanje Upravljanje radom stanice vrši se daljinski i ručno. Daljinsko upravljanje vrši se preko telemetrijskog centra i taj način upravljanja je jako skup.kontrolu isticanja gasa ručnim detektorom ili sapunicom.kontrolu ulazno-izlaznih parametara gasa i nosioca toplote. statusa slavina na impulsnim vodovima korektora i plombe. Procedura sprovođenja kontrole opšteg stanja obuhvata: . Održavanje Merno-regulaciona stanica ima status nadzemnog objekta na gasovodnom sistemu i ograđena je.oštećenje zida cevi. zaštitu od prekomernog pritiska (sigurnosna oprema). . zagrevanje gasa.drenažu filtera i kondenz lonca. Objekat MRS podleže preventivnom i korektivnom održavanju. Korektivno mehaničko održavanje GMRS i MRS svodi se na korektovno održavanje njihovih elemenata i oštećenja cevi. U naseljenim mestima ova kontrola se sprovodi nedeljno.antikorozionu zaštitu. . na način i po postupcima predviđenim kod tih elemenata. zatvaranje i otvaranje vodova (cevni zatvarači). redukciju i regulaciju pritiska i protoka. . .statusa i funkcionalnosti cevi zatvarača. . dosad uglavnom na glavnim mernoregulacionim stanicama (GMRS). . Preventivno održavanje obuhvata kontrolu: . a van naselja dvonedeljno.

. 114 .9. odnosno obustavljanje transporta može se vršiti samo u okvirima zakonske regulative.stavljanje cevovoda van upotrebe. cevni zaporni zatvarači.5. Principi rukovanja i održavanja cevovoda obuhvataju: . • Nadzor nad radom i stanjem cevovoda Pregledi cevovoda u funkciji kontrole rada i preventivnog održavanja. oznaka statusa sa blok ventila. radi provere i ispuštanja eventualno zaostale nečistoće i kondenzata. kondenz posude. čistačka mesta za unutrašnje čišćenje i sekcijski cevni zatvarači integrisani ili povezani u jednu međuzavisnu funkcionalnu celinu čine cevovod.utvrđivanje ispuštanja gasa. mogu da se vrše na sledeći način: . . čime se želi zaštita zainteresovanih strana. . • Rukovanje cevovodima u radu Rukovanje cevovodima u toku rada (transporta) svodi se na manipulaciju sa cevnim zatvaračima. po statusu uključen-isključen odnosno deonica je ’’uključena’’ ili ’’isključena’’. Pregledom se nadzire i kontroliše: .pregled iz vazduha. . . . . fitinzi. Početna situacija je da su svi zaporni organi i uređaji u zatvorenom položaju. .isključivanje iz rada.pregled pešačkim obilaskom. čistačkih mesta i .praćenje napunjenosti preko pritiska i manometara na nadzemnim objektima ili priključcima i dreniranje cevovoda i uređaja na njemu. Cevovodi Cevi.uočavanje promene na delovima: cevovoda.posuda za skupljanje kondenzata.promena vegetacije na trasi zbog ispuštanja gasa i prirodnog rasta. Isključivanje iz rada. .laganim otvaranjem cevnih otvarača po deonicama i odzračivanjem deonice cevovoda na pripadajućem sekcijskom ili blok ventilu.pregled obilaskom sa vozilom. Puštanje u rad otpočinje: . Eksploatacija cevovoda i preventivno održavanje • Puštanje u rad Puštanje u rad se vrši po prijemu cevovoda. blok stanice.2.uočavanje građevinskih i poljoprivrednih aktivnosti.laganim punjenjem gasovoda gasom i kontrolisanjem prisustva gasa na odzrakama. . u užem smislu gasovod za transport i distribuciju gasa.nadzor nad radom i stanjem cevovoda.puštanje u rad.

ispusnom vodu SOV i .funkcionalno stanje cevnih zatvarača i moguća oštećenja. . .Promena vegetacije iznad i u zoni gasovoda pojavljuje se na mestima ispuštanja gasa.kontrolom vegetacije.čistačke kutije i kondenz lonca.kontrolom atmosfere u zaštićenim cevima kod prolaza.. kao što su: . Pri pražnjenju kondenzata uzimaju se uzorci radi utvrđivanja porekla uzroka nastanka štetnog kondenzata.kontrolom pada pritiska na deonicama koje se mogu privremeno izolovati i blindirati. oštećenje mehanizma i indikatora položaja i . Promene na cevovodu i delovima cevovoda uočavaju se i kontrolom ispuštanja gasa koji se vrši: . Pražnjenje i čišćenje cevovoda Tokom eksploatacije cevovoda.prenosnim detektorima gasa. . pri čemu se čisti unutrašnja površina od naslaga na zidovima i sadržaja kondenzata i vode.kontrolom atmosfere gasnim detektorom u bušotinama napravljenim šipkom u zemlji iznad gasovoda. Ispust taloga kondenzata nije dozvoljen u otvoreni prostor i on se ispušta u za to predviđene zatvorene prostore ili pokretne cisterne. a gasa i kondenzata pri korektivnom održavanju cevovoda i uređaja.manometarskim slavinama. isterivanju vode zaostale pri ispitivanju gasovoda na čvrstoću. . Čišćenje gasovoda vrši se periodično i pri: izgradnji novih gasovoda. Na trasi cevovoda kontroliše se prirodni rast i razvoj vegetacije jer rastinje sa dubokim i jakim korenom i žilama može ošteteti ne samo izolaciju nego i gasovod. To ispuštanje se može vršiti na: .ispusnim vodovima kod sekcijskih i blok ventila. .oštećenje antikorozione zaštite. . . .sapunicom na nadzemnim delovima cevovoda.funkcionalnost oštećenja na čistačkim i blok stanicama i drugim uređajima. Ispuštanje kondenzata se vrši periodično. propuštanja.oštećenja cevovoda. . ogrebotone i sl. gasnog kondenzata i vode može se vršiti samo na mestima izgrađenim za tu svrhu preko cevnih zatvarača. ulubljenja. Gas ’’suši’’ prekrivni sloj zemlje i stvara nepodobne uslove za razvoj biljke koja menja boju i suši se. . .vizuelno iznad cevovoda koji prolazi ispod vode.vodi za dreniranje filtera. Ispuštanje gasa. isti se prazne. pojavi tečne faze u gasovodu zbog nedovoljne pripreme gasa u degazolinažama i 115 . Kontrola statusa i spoljnog stanja uređaja i cevovoda obavlja se vizuelno i manuelno i utvrđuju se nedostaci.

proveri se stanje prisutnosti gasa u čistačkoj kutiji postavljenjem manometra na slavinu za kontrolu pritiska.- odstranjivanju drugih sadržaja u cevovodu. po rasterećenju kutije. otvori se odzračni vod kutije preko slavine na tom vodu i rastereti se kutija od pritiska. a zatvori slavina 4. Odašiljačka čistačka stanica 116 . odnosno da li slavine pozicija 3 i slavina na priključku 6 i rasteretne male slavine na kutiji dobro drže. dok su sve ostale zatvorene. otvori se ponovo odzraka na kutiji i tek po rasterećenju pritiska sme se otvoriti poklopac kracerske kutije sa velikim oprezom. zatvori se poklopac kutije i proveri stanje osigurača. Slika 5. lagano otvori slavina 3 i slavina na priključku pozicija 6. u kutiju se postavi odgovarajući čistač (kracer) i pomoćnim alatom se gurne napred mimo priključka 6 i prve rasteretne slavine. Čišćenje gasovoda zahteva solidnu pripremu i koordinaciju svih subjekata u lancu. lagano se otvori slavina i konstatuje se pritisak. preko malih slavina na kutiji za manipulaciju. uvodi se gas iza kracera. zatvore se male slavine na bajpasu kutije. preko osigurača i mehanizma za otvaranje. Praktično čišćenje otpočinje i vrši se sa otpremne čistačke stanice na sledeći pojednostavljeni način: na čistačkoj odašiljačkoj stanici pri transportu gasa otvorena je samo kuglasta slavina (pozicija 4 na slici 5. na taj način se kracer pomeri do slavine 3 i izjednače pritisci ispred i iza njega.27). otvaranjem dve krajnje slavinice.27. zatvori se odzračni vod i proveri da li pritisak raste u kutiji. Čišćenje gasovoda vrši se na osnovu detaljnog uputstva za svaki konkretan slučaj. operater-korisnik-javne regionalne službe. kao i zatvarač kutije.

tako da brzina kracera bude 2-5 m/s.prestanka potrebe za transportom (preseljenje potrošača). . .- kracer se potiskuje napred. Osetljivost sistema kracovanja je naročito zbog toga što se izvodi u pogonskim uslovima. Manipulacijom sa gasom.sadržaju kondenzata i nečistoća. samo što se odvijaju u obrnutom redosledu u odnosnu na odašiljanje. O čišćenju se pravi izveštaj u kojem se naročito daju podaci o: .trajne zabrane korišćenja od strane nadležnog organa. stvarnoj i računskoj.sastavu uzetog kondenzata (ako je uzorkovan). Postupak stavljanja van upotrebe na određeno vreme i zbog opravdanih razloga vrši se snižavanjem pritiska i potrošnje gasa iz njega na pouzdanu vrednost i pouzdanom blokadom ulazno-izlazno cevnih zatvarača. na pokazivaču prolaska kracera pozicija 5. a sve prema konkretnom uputstvu za svaku instalaciju.stanju oštećenosti čistača. Kracer grebač i inspekcijski kracer U toku čišćenja vodi se računa o statusima zapornih organa na blok ventilima.brzini kretanja čistača. konstatuje se prolaženje kracera. reguliše se proticanje gasa preko slavina na priključku 6. . O kracovanju se obaveštavaju krajnji korisnici zbog pripravnosti za eventualni nenamerni zastoj u isporuci. . • Stavljanje cevovoda van upotrebe Može se vršiti na određeno vreme i na trajni period. a da se komfor krajnjih korisnika ne poremeti. 117 . Stavljanje gasovoda van upotrebe vrši se zbog: . . Slika 5. manipulacija prijema kracera u prijemnoj stanici je slična. sve se vraća u prvobitini status. na otpremnoj stanici i odašiljanju kracera.dotrajalosti.28.zbog opasnosti ua gasovod ili okolinu ili . blagovremenom dreniranju kondenzata iz skupljača i na prijemno čistačkoj stanici.

118 . oslobodi od gasa. naročito kod perforacija. pre svega. Pucanje gasovoda i integrisanih elemenata se ređe dešava i one su posledica. Korektivno održavanje cevovoda Obuhvata rekonstrukciju i sanaciju cevi i drugih integrisanih delova cevovoda. Primer obujmica pri sanaciji cevi • Najčešći otkazi cevovoda Proističu iz spoljne degradacije pri građevinskim aktivnostima u okruženju i korozionog dejstva. kao što su razni čepovi i obujmice. a šahtovi zatrpaju.Postupak - se sprovodi na sledeći način: predmetni gasovod se blokira pratećim cevnim zatvaračima. primenjuju se tehničke mere sanacije. Najčešće se oštećuje mehanička izolacija te se na tom mestu ubrzava proces korozije i nastaju perforacije. Kada se deo cevovoda iz bilo kojih razloga menja ili izmešta. skrivenih grešaka ili neispravne montaže. O gasovodu stavljenom van upotrebe vodi se evidencija i u katastru podzemnih instalacija. kada se za to stvore uslovi (ili odmah po pravu prečeg). • Otklanjanje oštećenja cevovoda Oštećeni delovi se skoro po pravilu zamenjuju novim. novi deo cevovoda treba da bude od cevi ili delova cevi istog ili boljeg kvaliteta i iste ili veće debljine zida. predmetni gasovod se rastereti pritiska. Isto važi i kada se mehaničko ili koroziono oštećenje ili propuštanje – perforacija sanira isecanjem oštećenog cilindričnog dela cevi i zamenjuje novim zdravim komadom. Slika 5. a u poslednje vreme i plastični materijali u obliku višeslojnih obujmica. izvrši se njegovo ispiranje i odstranjivanje mogućnosti da se u njemu stvori eksplozivna smeša. krajevi gasovoda se bezbedno blindiraju. Do stvaranja takvih uslova.29.

da zaustavi rad kompresora i gasnih instalacija i da prekine dovod električne struje u kompresorsku stanicu. U novije vreme. Na transportnom sistemu za gas.da zatvori dovod gasa u stanicu i odvod gasa iz stanice i da ispusti gas iz sistema stanice kroz ispusnu cev. .centrifugalni kompresori i . . zatvaranje gasa i isključenje električne energije rukuje sa najmanje dva mesta. kompresorske stanice se mogu definisati kao sistemi sa daljinskim nadzorom. Ispitivanje se vrši na ispitnim sekcijama nakon postavljanja. Rastojanje obodnog zavara od sledećeg najbližeg obodnog zavara na cevovodu treba da bude najmanje 1. kompresorska stanica mora imati sistem za zastavljanje rada stanice.Najmanja dužina novog cilindričnog dela cevi treba da bude 1.5 D ali ne manje od 1 m. U slučaju opasnosti. a koja mora ispuniti sledeće uslove (u našem slučaju ovo važi za stanice koje imaju veću snagu od 735 kW): . Ispitivanje prelaza vrši se pre postavljanja i po postavljanju. opreme i instalacije.klipni kompresori. osim za električna kola koja služe za osvetljenje u slučaju opasnosti i električna kola čije delovanje može smanjiti mogućnost oštećenja postrojenja.5 D ali ne manja od 1 m.10. . od kojih jedno mora biti izvan požarne zone. . niskog pritiska ulja.30. pregrevanja rashladnog sredstva ili pada njegovog pritiska. odnosno upravljanje i nadzor se može obavljati iz upravljačko-kontrolnog centra. Kompresori i kompresorske stanice Kompresorske stanice predstavljaju najsloženije objekte funkcije transporta i održavanja. Funkcionalne sheme centrifugalnog i klipnog kompresora 119 . postoje skoro svi tipovi gasnih uređaja. Zamenjeni deo cevovoda treba da se ispita na čvrstoću i nepropustljivost. Slika 5. u kojima pored kompresora. kao što su: . a pre spajanja na matični cevovod. Ispitivanje se vrši na pritiscima zahtevanim za novi cevovod postavljen u istoj lokaciji. najčešće se nalaze: . Kompresorske stanice su objekti sa stalnom ljudskom posadom i sa stalnom telekomunikacionom vezom.habanje i oštećenje usled pregrevanja ulja. Kompresor mora biti zaštićen od određenih preopterećenja.prejake vibracije. 5.2.prevelika brzina.da se uređajima za zaustavljanje rada.

17. zbirni dovod vazduha. 15. Pre početka direktnog rukovanja sa kompresorom. brisač za ulje. 8. cilindar za hlađenje. 14.stanje filtera za vazduh. ventil za ubrizgavanje goriva. klipni prstenovi. 21. 11. klip motora. 9. 2. revizioni otvor. U savremenim kompresorskim stanicama upravljanje i rukovanje je automatizovano u onoj meri koju dopuštaju uslovi rada. dok se rukovanje instalacijom kompresorske stanice vrši prema uputstvu izvođača radova (montaže).Rukovanje kompresorima i kompresorskim stanicama Rukovanje kompresorima i kompresorskim stanicama poverava se kvalifikovanim specijalistima. a rukovanje kompresorima vrši se prema uputstvima proizvođača. 13. potrebno je prekontrolisati stanje na glavnim i pomoćnim sistemima: . . . 16.ispusno-odušni sistem.recirkulacioni sistem. 4. 3. Izgled i podsklopovi klipnog kompresora i gasnog motora: 1. tako da oni budu spremni za rad i sa predviđenim parametrima. cevni dovod goriva. ukrsna glava. sedište ventila sa ostalim uređajima. ventil motora.31. 120 . postolje. 19. vođica ukrsne glave. . cilindar kompresora. ’’O’’ zaptivke. 22. 6. Na primeru klipnog kompresora sa gasnim motorom informativno će se pokazati princip rukovanja. mora se na njemu proveriti: . 7. njegovim prvim ili procesnim puštanjem u rad.pomoćni gasni sistem. 5. poklopac glave motora.glavni gasni sistem. 18. Slika 5. 20. ventil kompresora. plutajući zaptivač. kućište motora. 12. izduvni gasovi – kolektor Pri prvom puštanju u rad novog motora ili posle generalnog remonta. zupčasti prenosnik za pokretanje motora. bregasta osovina. 10.

a cevni zatvarači moraju biti u radnom položaju. postaviti prekidač za paljenje u položaj otvoren (ON) dok se cevni zatvarač za gorivi gas i dalje drži u položaju zatvoreno (OFF). sem za gas. proveriti sve priključke za gorivi gas. i po potrebi pritegnuti. podmazati vođice usmenih i popisnih ventila. vodu i sl. ručno pokrenuti motor da bi se uverili da on može nesmetano raditi. a na slavini za regulaciju pogonskog gasa podići polugu u poziciju start. Sada je motor spreman za puštanje u rad i može se startovati na sledeći način: . aktivirati diferencijalne manometre na gasnim kolektorima.otvoriti slavinu za dovod vazduha. proveriti ili dopuniti sistem vode za hlađenje. . proveriti i napuniti sistem za podmazivanje. 121 . a ručicu slavine za dovod gasa. ulje.- stanje filtera za podmazivanje.komande motora pripremiti za start.

Ove pojave su elektromagnetnog porekla pa se eliminisanje uzročnika paljenja vrši elektrotehničkim principima primenjenim na projektovanje i održavanje gasovodnih objekata.osvetljenje. prisustvo fizičkih pojava kao što su statički elektricitet ili električna pražnjenja atomosferskog porekla (munja).različite vrste davača. .elektromotorni pogoni (kompresori i pumpe). delovi motora). U svom normalnom radu to je oprema ili njeni delovi koji normalno varniče dovoljnom energijom da se eksplozivna smeša upali (sklopke. električne uređaje posebne izrade kao i obraćanje pažnje na fizičke pojave koje kod običnih instalacija nisu od značaja (pojava statičkog elektriciteta naprimer). može takođe biti uzrok paljenja eksplozivnih smeša. ELEKTROINSTALACIJA Potreba za električnim instalacijama i uređajima na gasovodnom sistem je višestruka: . . Primena električnih uređaja i instalacija mora da bude bezbedna. Primenu rešenja uzrokuju i ekonomski faktori (ne primenjivati skupa rešenja bez tehničko-tehnološke nužde). odnosno da se odrede takozvane zone opasnosti. Potencijalno opasne havarijske situacije se mogu javiti na opremi (preskok prenapona na armaturi uređaja) ili na instalacijama (struja i napon greške kratkog spoja ili zemljospoja). Zato je važno klasifikovati prostore koji su ugroženi eksplozivnim smešama. 122 . Sve ovo ukazuje na posebne propise i tehničke uslove za izvođenje elektroinstalacije – to uslovljava kvalitetnije izvođenje. potrebnih za praćenje i upravljanje sistemom. Najčešći uzrok paljenja (požar. Kada nema prisustva komercijalne električne energije (električnih napojnih uređaja i opreme).VIII 6. za rana merenja i regulacije. itd. Specifičnost ove oblasti se ogleda u tome što se kod električnih instalacija i opreme kod gasovodnih sistema mogu pojaviti ugljovodonici koji se transportuju i distibuiraju (instalacija i uređaji u posebnoj atmosferi – rad i održavanje istih). eksplozija) određenih gasovitih smeša može dati elektrooprema u svom normalnom radu ili prilikom njihove havarije.

primarni. Primer: okolina prirubnica. a zonu 1 prati zona 2. Zona opasnosti 1. To je zapravo deo prostora u kome tehnološki proces dozvoljava prisustvo eksplozivnih smeša tokom normalnog rada u dužem periodu. Zona opasnosti 2. Univerzalni model se retko može napraviti za bilo koju tehnologiju. zonu 0 prate zone 1 i 2. Primer: rezervoarski prostor. sekundarni i višestruki) i ventilacija (prirodna i prinudna). Može se desiti i trajati kratko (nekoliko puta godišnje i trajati par sati). 6. Prostor u kome je učestanost trajanja eksplozivnih smeša veoma mala i nije predviđena normalnim tehnološkim procesom. Zone opasnosti su delovi ugroženog prostora. prostorno. Po pravilu.6. Klasifikuju se prema koncentraciji i vremenskom trajanju eksplozivnih smeša.2. Osnovna načela se obično daju standardima. a drugo na uzemljenje potrošača priključenih na mrežu. To je prostor u kome je primena elektroinstalacija i opreme moguća uz uobičajenu kvalitetnu izradu i uslove koje nalaže pravilo struke i pozitivni propisi. Primer: okolina odušnih otvora gasovoda. Zona opasnosti 0.1. Prostor u kome je učestanost i trajanje eksplozivnih smeša veoma veliki. 123 . Zone opasnosti U praksi se prilikom određivanja zona moraju sagledati svi faktori i usvojiti određena metodologija koja podrazumeva redosled analiza pojedinih faktora koji određuju prostornu granicu zona. Sistemi mreža Prema JUS/IEC standardima sistemi niskonaponskih mreža se označavaju sa dva slova od kojih se prvo odnosi na uzemljenje nule transformatora sa kojih se napaja mreža. Moguće je prisustvo smeša u normalnom radu jer ga tehnološki proces dozvoljava. Električne instalacije u zonama opasnosti 6.2. Na određivanje zona najviše utiču izvori opasnosti (trajan. Prostor u kome je učestanost i trajanje eksplozivnih smeša očekivano. Zona bezbednosti predstavlja prostor u kome nije moguće prisustvo smeša zapaljivih gasova i vazduha.1.

plastičnim ili gumenim plaštom. Izolovani provodnici se mogu koristiti samo za ožičenje unutar zatvorenih kućišta ili cevnog sistema instalacija. Posebnost primenjenih sistema mreža ogleda se u pojavi opasnog iskrenja ili zagrevanja izazvanog strujama greške. odnosno indirektnim naponima – indirektni naponi mogu izazvati opasno iskrenje provodnih delova različitog potencijala. I – izolovani sistem mreža. 124 . N – nulovanje. Ukoliko se kabl ne polaže u zemlju ili peskom ispunjenu cev ili ni na koji način nije zaštićen od požara. mora biti izrađen od samogasivog materijala koji ne podržava gorenje. Kablovi sa spojenim metalnim plaštom ili plaštom od čelične žice bez zaštitnog nepromočivog plašta se ne smeju upotrebljavati. podrazumeva povezivanje svih provodnih delova potrošača za nulti vod vezan neposredno sa uzemljenom nulom transformatora. zajedničko uzemljenje i sl. Svi potencijalni sistemi mreža nisu pogodni za ugrožene prostore.3. ako to dopuštaju tehničko-tehnološki uslovi rada.Slika 6.1 Oznake znače: T – neposredno uzemljen sistem i sa njim u vezi primenjeni sistemi: zaštitno uzemljenje.2. Ako kablovski pribor nije ispitan za odgovarajuću zaštitu i zonu ne sme se upotrebiti izvan zone sigurnosti.2. 6. što znači posredno uzemljenje nule transformatora. nulovanje. 6. Kablovi i izolovani provodnici Za fiksne instalacije upotrebljavaju se kablovi sa metalnim. preko velike impedanse kojom se ograničava struja greške. Električni uređaji Postavljaju se u zone što je moguće nižeg stepena opasnosti ili u neugrožen prostor.

125 . . . T6 (od 85 do 100oC).Exd – nepropaljivo kućište (neprodorni oklop). 6.Exi – svojstvena bezbednost (samosigurnost). . koji se primenjuju u zonama opasnosti. • prema grupi gasova (A.Exo – uranjanje u tečnosti. a smeše propana i butana klasi T2.1. • prema temperaturnoj klasi. metan i zemni gas pripadaju grupi A.Exe – povećana bezbednost. najzapaljiviji. Primer: iz navedenog.Ako se električni uređaji postavljaju u zone opasnosti moraju biti izvedeni u odgovarajućoj Ex izvedbi. poluotvoren i otvoren prostor. a u industriji II. a time i najopasniji su gasovi grupe C. ukoliko na samom uređaju nije drugačije navedeno. Označavanje i izrada električnih uređaja za ugrožene prostore Svi električni uređaji i komponente. T5 (od 100 do 135oC). Zavisno od konstrukcije uređaja i primenjene zaštite. određuju se grupe gasova u odnosu na temperaturu paljenja kao: T1 (iznad 450oC).eliminisanje uzročnika paljenja. naprimer IP54 znači da je kućište uređaja konstruisano tako da ne dozvoljava prodor prašine i prskajuće vode.3. T2 (od 300 do 450oC). • prema uslovima montaže uređaj može biti zatvoren. Uređaji planirani za grupu c mogu da se primene i za grupe B i A – obrnuto ne važi. . . oznaci Ex se indeksno dodaju mala slova koja označavaju tip zaštite: . Principi izrade ovih uređaja su u osnovi: . označavaju se sa Ex (prema sadašnjem standardu). osim provodnika.3. . Izbor električnih uređaja • prema oblasti primene: u rudarstvu je oznaka I. kao i smeše propan-butana. gde se prvi N broj odnosi na prodiranje čvrstih tela i prašine.2. podrazumeva temperature od -20 do 60oC. primenjuje se odgovarajući oblik IP NN zaštite. T3 (od 200 do 300oC). T4 (od 135 do 200oC). zatim B i na kraju A.kontrolisanje eksplozije ako do nje dođe i .Exs – naročita vrsta zaštite (kombinacija Exe+Exd ili Exd+Exi). • prema temperaturi okoline i radnim uslovima.eliminisanje prisustva eksplozivne smeše u radnom delu elektrouređaja. oznaka za zemni gas (metan) je data kao IIAT1. a drugi na prodiranje vlage. . . 6.Exq – punjenje peskom. B i C) u odnosu na maksimalni eksperimentalni bezbedonosni zazor (MEBZ) i minimalnu struju paljenja (MSP).Exn – uređaji normalne kvalitetne izrade koji ne varniče.Exp – nadpritisak. .Exm – punjenje čvrstim materijalima ili inkapsulacija. metan i zemni gas pripadaju klasi T1. Ranija oznaka ovih uređaja na našim prostorima je bila S.

tako da se njihova zamena može vršiti samo u beznaponskom stanju. koji se primenjuju u zonama opasnosti. Provodni elementi u izolacionom delu koji služe za učvršćenje provodnog izolatora moraju biti sigurno učvršćeni. To su: .oznaku. Zaštita od opasnog iskrenja u zonama opasnosti Ne sme se dozvoliti razlika potencijala na uređajima koja može izazvati iskru dovoljne energije da upali eksplozivnu smešu. Električno spajanje (stezaljke) mora biti izvedeno tako da se pritisak spoja ne prenosi na izolator.4.Opasnost od napona greške (zavisi od primenjenog sistema mreža).oznaku protiveksplozijskog uređaja sa područjem primene (naprimer Exd II B T3). . opremljeni su pločicama sa natpisom koji sadrži: . .oznaka i broj pojedinačnog ispitivanja. godinu i broj tipskog ispitivanja. Uređaji za blokiranje se koriste da se obezbedi osiguranje primenjene vrste zaštite (na otvaraj pod naponom). Elementi za mehaničko spajanje moraju biti učvršćeni tako da se mogu skinuti samo pomoću alata.standard na kome je bazirana primenjena vrsta zaštite. sva elektrooprema i instalacije u zonama opasnosti moraju biti kvalitetne izrade. Konstrukcione karakteristike elemenata za spajanje elektroinstalacija i uređaja • Kućišta se izrađuju od konstrukcionog čelika najnižeg kvaliteta. Ex izrade.oznaku tipa uređaja.dodatne oznake utvrđene standardima za primenjenu vrstu zaštite. 126 .6. Potrebni sertifikati za uređaje primenjene u zonama opasnosti Pravna regulativa nameće niz zakona.naziv proizvođača. • • • • • • 6. sem kablova. čak i kada nisu posebne. otporni na zakretanje – spoj mora biti trajan i siguran sa provodnikom. Sva električna oprema i uređaji. propisa i naredbi koje se moraju ispoštovati. ne mogu se ukloniti delovi blokade bez posebnog alata. Generalno. a osigurač ne može doći pod napon sve dok kućište nije sasvim zatvoreno. . materijali moraju biti samogasivi ili nezapaljivi. Kućišta koja sadrže osigurače (razvodni ormari) moraju biti mehanički blokirana. .6. 6.proizvodni broj ako se ne radi o uređaju masovne proizvodnje (naprimer razvodne kutije). . . . Priključne kutije moraju biti izvedene u jednoj od vrsta protiveksplozijske zaštite (najčešće Exe).5. lakih metala (sadržaj Al preko 15%) i plastičnih materijala uz uslov da izdržavaju sva relevantna ispitivanja.

naprimer). akumulatorskim baterijama. Potrebna dokumenatcija: Glavni elektroprojekat izvedenog objekta. 6.7. Kontrola se obavlja vizuelnim pregledom. nezavisnim izvorom napajanja (dizel agregat) itd. Fabrički sertifikati opreme i Izveštaji sa nultog pregleda.7. opštevažećim propisima koji su uobičajeni za ovu opremu. Zaštita od atmosferskog pražnjenja (gromobranska zaštita). statičnim prekidačima. Poslovi redovnog i vanrednog održavanja elektroinstalacija i uređaja Održavanje ove opreme se može podeliti na kontrolu.1. zaprljanost funkcionalnih delova opreme (kontakti). Sertifikati Ex opreme. 127 . • Kontrola Podrazumeva pregled i proveru funkcionalnosti. mernom opremom i proverom funkcionalnosti. Vizuelni pregled: uočavanje mehaničkih oštećenja. Statički elektricitet (provodni delovi moraju biti elektrostatički uzemljeni). nedostatak galvanskih spojeva. Pri transportu ugljovodonika postoji niz elektrouređaja i elektroopreme koja nije za eksplozivne sredine i nije smeštena u zone opasnosti. Izveštaji sa nultog pregleda sadrže merenja obavljena na elektroinstalacijama koja se odnose na napojnu mrežu i uzemljenje. Oprema ovog tipa: sistemi besprekidnog napajanja sa ispravljačima. odnosno poseban Pravilnik o održavanju ovakve opreme. odstupanja od uobičajenog rada (treperenja svetiljki) i neispravnost uređaja (električna brojila. važi posebna zakonska regulativa. servisiranje i remonte. Za elektroinstalacije i uređaje smeštene u potencijalno opasnim eksplozivnim prostorima (Ex uređaji).- Ekvipotencijalizacija (izjednačavanje potencijala tako što se svi metalni delovi povezuju na zajedničko uzemljenje ili na dodatni sistem za izjednačavanje potencijala). Kroz Pravilnik o održavanju se daju postupci i radnje koje se obavljaju tokom periodičnih pregleda ove opreme. Poslovi i postupci održavanja električnih instalacija i uređaja Svaka kompanija ima svoj Pravilnik o održavanju koji sadrži niz radnji koje je potrebno obaviti u toku periodičnih pregleda razvrstanih po obimu poslova i učetanosti obavljanja. popravke i sanacije kvarova. svakodnevnog održavanja. Održavanje ove opreme podleže pozitivnim. Uspešno i efikasno održavanje elektroinstalacija i uređaja podrazumeva da služba koja se bavi ovom delatnošću mora da poseduje svu potrebnu dokumentaciju za objekat prilikom preuzimanja objekta na održavanje. Obavlja se periodično i spada u poslove redovnog. invertorima. 6.

Kontrola ukazuje na potrebu vršenja popravki ili sanacija na instalaciji i opremi. Podaci se arhiviraju i putem računara odnosno preko baza podataka istih aktivnosti i parametara. nakon čega izdaje sertifikat o izvršenom remontu i stavlja oznaku na remontovan uređaj. Ako popravka ne može da se izvrši na licu mesta vrši se sanacija shodno propisima koji definišu rad na održavanju sa ovakvom opremom.3. pogone pumpi.7.2. 6. kao i za nove objekte.Merna oprema: proveravaju se parametri na nultom pregledu – prelazni otpori uzemljivača.7. podešenost termičke zaštite i uređaja za brzo prekidanje struje greške. mernim protokolima itd. Evidencija o postupcima Evidencija se vrši putem takozvanih ličnih kartona opreme. ukoliko ima ovlašćenje za rad i održavanje na ovakvoj opremi. osvetljenje i sl. • Remont Remont opreme u Ex zaštiti vrši kvalifikovana. Posebnosti tehnološkog postupka održavanja elektroinstalacije Posebnost se ogleda u mogućem prisustvu eksplozivnih smeša i kako su instalacije i uređaji izvedeni na takav način da eliminišu uzročnike paljenja. 6. U okviru redovnog održavanja na ovakvoj opremi mogu se vršiti popravke manjeg obima. Treba naglasiti da se na terenu (na licu mesta) uglavnom vrši kontrola opreme i demontaža i montaža opreme (vezano za popravke. 128 . sanacije i remonte elektroopreme). • Popravke i sanacija Ograničen je broj popravki koji se mogu izvršiti na Ex uređajima. uglavnom zamena potrošnih elemenata sa originalnim novim delovima ili kompletnih elemenata elektroinstalacija. otpori galvanskih veza. ovlašćena firma (naprimer Radionica za remont). Funkcionalne probe: proveravaju se uređaji koje su predviđene za automatski rad. Remont elektroinstalacije može da vrši i firma ovlašćena za izradu instalacija uz uslov eksterne (spoljne) verifikacije – nulti pregled. tako ni lica na održavanju svojim postupcima ne smeju izazvati havariju. izveštaja o izvršenim intervencijama. Ovaj remont može da vrši i služba održavanja. Sve se ovo arhivira u pisanoj formi (putem obrazaca) tako da kasnije može biti dostupno operativi rada i održavanja ali i inspekcijskim kontrolama.

zemni gas) koji je lakši po gustini od vazduha. se vrši tako što se proverava da li ima isti izgled kao kod nultog pregleda. koji imaju sopstveno napajanje i kao takvi su potencijalno opasni za eksplozivne sredine. Funkcionalna provera se vrši na uređajima ili opremi koja nisu u stalnom radu. Električni uređaji u zonama opasnosti Znajući da nisu dozvoljene intervencije na električnim uređajima koji se nalaze u zonama opasnosti (Ex). kontrola ovih uređaja se svodi na vizuelne preglede i evidentiranje svih intervencija izvršenih na njima. 129 . Evidentiraju se sve intervencije. kada se dokaže da nema eksplozivnih smeša.1. Uglavnom se koriste digitalni instrumenti. 6. Praktično izvođenje radova na elektroinstalacijama i uređajima u zonama opasnosti 6. Električne instalacije u zonama opasnosti Pregled instalacija se svodi na kontrolu mera za zaštitu od opasnog iskrenja kao osnovnog kriterijuma za izvođenje instalacija u zonama opasnosti.8. Ako je u pitanju laki gas (metan. Zona opasnosti je prostor u kome treba definisati sve moguće postupke i radnje lica na održavanju i rukovaoca. 6. koncentracija se meri u gornjim delovima prostorije u odnosu na izvor opasnosti. Po izvršenom merenju koncentracije. pristupa se merenju elektroopreme. Ako se uoče promene.8. Vizuelni pregled uređaja. osim zamene potrošnih delova originalnim delovima po preporuci proizvođača. Uobičajeno je da se svi postupci kontrole obavljaju prilikom periodičnog obilaska. ukoliko nisu posebne izrade. Oni obično rade u opsegu od donje granice eksplozivnosti do gornje granice eksplozivnosti (za metan od 4 do 12 Vol%) i imaju alarm (zvučni ili svetlosni) za upozorenje o prisustvu eksplozivne koncentracije. • Merenje otpora (prelaznog otpora uzemljivača) Merenje koje se najčešće radi na objektima.• Merenje koncentracije eksplozivnog gasa u zonama opasnosti Merenje se vrši posebnim instrumentima koji se nazivaju eksploziometri.2. a ukoliko su u pitanju teški gasovi (smeše propan-butan). vrši se popravka. koncentracija se meri od izvora opasnosti naniže po prostoriji. odnosno opreme.8. Evidentiranje intervencije na uređajima i opremi se vrši obavezno u kartonu koji je otvoren na početku eksploatacije.

zemljovoda i uzemljivača. 6. Merenjem se na svakom merno-rastavnom spoju proverava prelazni otpor uzemljivača pri čemu on ne sme biti veći od 10Ω. Kontrola se vrši posebnim instrumentima (revitaster) koji su obično višefunkcionalni.3. Vizuelno se proveravaju spojevi na spoljnom uzemljenju između provodnika. Periodičnost kontrole i evidentiranje Periodičnost kontrole je određena pozitivnim propisima za ovu oblast i pravilnikom kompanije koja radi poslove održavanja. • Kontrola izjednačenja potencijala Predstavlja obaveznu meru zaštite od opasnog iskrenja nastalog zbog greške na mreži. prenapona atmosferskog porekla i prenapona zbog naboja statičkog elektriciteta.8. • Kontrola podešenosti zaštitnih uređaja za prekidanje stanja greške Ovi uređaji se koriste kako bi što pre prekinuli struju greške u mrežama koje su primenjene u zonama opasnosti. hvataljki. Kontroliše se merenjem instrumentom i vizuelnom kontrolom. 130 .• Kontrola uzemljenja kao zaštita od atmosferskog pražnjenja Kontrola se vrši mernim instrumentom i vizuelno.

131 . Mašine i uređaji koji se koriste za ispitivanje moraju da budu opremljeni u skladu sa propisima o zaštiti na radu i u skladu sa njima da se koriste. uz premazivanje zavarenih spojeva rastvorom sapuna u vodi. Pri ispitivanju na čvrstoću koriste se manometri klase 1. Delovi gasovoda na prolazima ispod železničkih ili tramvajskih pruga. osim ukoliko se ne radi o merama koje su neophodne za sprovođenje ispitivanja. 2. nije dozvoljen nikakav rad na gasovodu i u neposrednoj blizini gasovoda.6 ili diferencijalni manometri. prethodno se ispituju. Manometri koji se koriste prilikom ispitivanja moraju da imaju određenu klasu tačnosti. puteva i ulica. Ispitivanje se izvodi u skladu sa Tehničkim uslovima za ispitivanje pritiskom cevovoda i opreme. Korišćeni manometri moraju da poseduju atest od ovlašćene organizacije za baždarenje da su u potrebnoj klasi tačnosti.6 a pri ispitivanju na nepropusnost manometri klase 0. gasovod mora da se ispita na čvrstoću i propustljivost u celini. pouzdanom i obučenom radnom snagom. puteva ulica i vodenih prepreka moraju da se ispitaju dva puta: 1. Na čvrstoću i propustljivost – vazduhom ili inertnim gasom pri konačnom ispitivanju celog gasovoda. Deonice koje se polažu ispod železničkih i tramvajskih pruga. pa sve do njegovog sniženja nakon ispitivanja. Od momenta povišenja pritiska. ispitivanje na propustljivost vrši se nakon ugradnje. ISPITIVANJE ČELIČNIH GASOVODA Posle zatrpavanja rova. Preduzeće koje sprovodi ispitivanje mora da raspolaže kvalifikovanom. bez premazivanja zavarenih spojeva rastvorom sapuna u vodi. ili u deonicama. Ako montaža dela prolaza gasovoda mora da se vrši iz više sekcija. a pre puštanja u rad.IX 7. u trajanju od 24 časa. Pre ispitivanja ovih delova gasovoda neophodno je da se izvrši 100% radiografsko snimanje zavarenih spojeva. Ispitivanje gasovoda i MRS na propustljivost i čvrstoću vrši se vazduhom ili inertnim gasom. Nadzemni gasovodi sa radnim pritiskom gasa višim od 6 bara ispituju se na čvrstoću vodom. Ispitivanje na propustljivost obavlja izvođač radova u prisustvu nadzornog organa investitora. Na propustljivost – vazduhom ili inertnim gasom pre ugradnje dela gasovo-da na mestu ukrštanja u trajanju od 1 čas.

prirubničkih i dostupnih zavarnih spojeva rastvorom sapuna u vodi.32 d Ukoliko je gasovod sastavljen od deonica različitih prečnika.32 gde su: ∆p (Pa) – proračunski pad pritiska. Vrednosti pritisaka pod kojim se ispituju gasovodi na čvrstoću i propustljivost. l2. date su u tabeli 7.1.0 24. proverava se propustljivost navojnih..0 16.0 propustljivost 6. Ispitni pritisci na čvrstoću i propustljivost Radni pritisak u gasovodu [bar] Do 6 6 – 12 12 – 16 Ispitni pritisak [bar] čvrstoća 8. drže pod pritiskom najmanje 1 čas.1: Tabela 7.Gasovodi i MRS ispituju se na čvrstoću tako što se.…dn (m) – unutrašnji prečnici gasovoda za deonice koje se ispituju. d2. Za vreme pregleda i provere rastvorom.0 Podzemni gasovodi svih radnih pritisaka ispituju se na propustljivost na sledeći način: • • gasovod se pod ispitnim pritiskom drži do početka ispitivanja kako bi se izjednačile temperature ispitnog fluida i okoline. l1. d (m) – unutrašnji prečnik gasovoda. dozvoljeni pad pritiska računa se po sledećem obrascu: ∆p = 0. + d n ⋅ l n ⋅ 133.…ln (m) – dužine deonica gasovoda koje odgovaraju prečnicima di . trajanje ispitivanja na propustljivost je najmanje 24 časa. nakon stabilizacije pritiska. Smatra se da je gasovod sa uspehom izdržao ispitivanje ako stvarni pad pritiska za vreme ispitivanja nije veći od proračunatog po obrascu koji se odnosi na gasovod istog prečnika: ∆p = 0. u gasovodu se održava pritisak konstantnim.0 12.5 16. d1.3 ⋅ s ⋅ 133.. Stvarni pad pritiska za vreme ispitivanja je: ∆p s = (H 1 + B1 ) ⋅ (H 2 + B 2 ) [Pa] 132 . + d n ⋅ l n ) 2 2 2 d 1 ⋅ l 1 + d 2 ⋅ l 2 + .3 ⋅ s ⋅ (d 1 ⋅ l 1 + d 2 ⋅ l 2 + . Eventualno uočeni nedostatci ovim ispitivanjima uklanjaju se tek po sniženju pritiska do atmosferskog.. s (h) – vreme trajanja ispitivanja. posle čega se pritisak snižava do određene vrednosti za ispitivanje na propustljivost i vrši se pregled gasovoda i armature. Ako se gasovod ispituje vazduhom..

pri ispitivanju na propustljivist moraju da se drže pod ispitnim pritiskom najmanje 30 minuta. pri čemu pad pritiska ne sme da pređe 1% početne vrednosti. prirubničkim i navojnim spojevima. pH vrednost. radijaciju. Pod tim pritiskom se gasovod drži 1 sat.gde su: ∆ps (Pa) – stvarni pad pritiska. H1 i H2 (Pa) – pokazivanje manometra na početku i na kraju ispitivanja.5 16. vrši se provera zavarnih. bez snižavanja pritiska. temperaturu. Smatra se da je gasovod sa uspehom ispitan ako ne postoji vidan pad pritiska na manometru i ako ne postoje nezaptivenosti kod provere rastvorom sapuna u vodi. vlažnost. mehanička i fizička svojstva gasovoda. Kada pritisak postigne tu vrednost. električni naboj. KOROZIJA I ZAŠTITA OD KOROZIJE Gasovodi izrađeni od čeličnih cevi su izloženi razlčitim hemijskim.0 24. Tabela 7. pritisak. U karakteristike gasovoda spadaju konstruktivna svojstva. U razmatranju korozije gasovoda razmatra se odvojeno problem korozije nadzemnih gasovoda od korozije ukopanih gasovoda.0 propustljivost 6. vrši pregled i provera rastvorom sapuna u vodi. Veličine ispitnih pritisaka Radni pritisak u gasovodu [bar] Do 6 6 – 12 12 – 16 Ispitni pritisak [bar] čvrstoća 8.2. Ispitivanja MRS na propustljivost moraju da traju najmanje 24 časa. Intenzitet korozije zavisi od karakteristika gasovoda i od karakteristika spoljnih faktora. Veličine ispitnih pritisaka date su u tabeli 7. 133 . naprezanja. Pri postupnom ispitivanju MRS. veličine ispitnih pritisaka uzimaju se posebno do i od regulatora pritiska. 8. fizičkim i biološkim uticajima koji mogu štetno delovati na površinu gasovoda i uzrokovati koroziju.0 12. koji rade na bilo kojim pritiscima. naponi u gasovodu i oštećenja na gasovodu. posle čega se. kao što su: struktura gasovoda. U spoljne faktore spadaju svojstva atmosfere. Provera sapunicom vrši se na svim zavarenim. tla ili materijala sa kojim je gasovod u dodiru i ona obuhvataju: vrstu i koncentraciju agresivnih sastojaka. Nadzemni gasovodi. prisutnost raznih instalacija i elektromagnetskih postrojenja. B1 i B2 (Pa) – pokazivanje manometra na početku i na kraju ispitivanja. prirubničkih i navojnih spojeva rastvorom sapuna u vodi. itd.2. posle čega se pritisak snižava do vrednosti za ispitivanje na propustljivost.0 Pri ispitivanju na čvrstoću gasovoda i armature u MRS povišava se pritisak u cevovodu do ispitnog.0 16. prisutnost mikroorganizama. vibracije i gibanja tla i gasovoda.

Proces nastajanja anodnih i katodnih procesa na cevi.2 prikazani su primeri kod kojih dolazi do stvaranja anodnih i katodnih procesa na čeličnim cevima. Procesi korozije čelika su elektrohemijske reakcije koje se mogu podeliti na anodni i katodni proces. Na slikama 8. ako su delovi cevi izložene različitim naprezanjima. uticaji elektoenergetskih postrojenja. Na primer. 8. Praćenje korozije ukopanog gasovoda u tlo je daleko složenije od praćenja korozije na nadzemnom gasovodu.2. procesa korozije. Osnovno o procesu elektrohemijske korozije Elektrohemijska korozija predstavlja najzastupljeniji oblik korozije čeličnih cevi. ako postoje razlike u strukturi čelika i dr.1.Korozioni procesi na ukopanim gasovodima zbog elektrohemijskih i elektroenergetskih odnosa tla i metala su višestruko veći od korozionih procesa metalnih površina koje su izložene atmosferi. razlika potencijala nastaje ako su površine cevi različito obrađene. Za odvijanje procesa korozije potrebne su dve elektrode. Različiti potencijali između dva dela cevi nastaju na različite načine. anoda i katoda. biokorozija i dr. Proces nastajanja anodnih i katodnih procesa na cevi. kao i brzina korozije je najčešće rezultat zajedničkog delovanja više procesa kao što su elektrohemijski procesi.1.1 i 8. zbog različite strukture čelika Slika 8. Korozija metala ukopanog u tlo. elektrolit i veza između elektroda. Slika 8. jer se na cevovodu stvaraju različiti potencijali. zbog promene strukture čelika nastale savijanjem cevi 134 . proces korozije. Na samom čeličnom cevovodu stvaraju se anodne i katodne površine.

3 su prikazane tipične anodne i katodne reakcije na čeličnim cevima. Proces korozije nastaje kada anodna površina čelične cevi stupa u reakciju sa okolnim tlom ili vodenim elektrolitom. disocira pri čemu se katijoni gvožđa koji su prešli u rastvor neutrališu. Odlazak jona gvožđa dovodi do smanjenja potencijala anodne površine. Ukoliko u elektrolitu ima kiseonika reakcija će ići dalje: Fe(OH)2+O2→ Fe(OH)3. cevi. što predstavlja rđu. a anoda je podvrgnuta aktivnom razaranju jer se sa anodne površine izdvajaju joni gvožđa. Elektrolit. što predstavlja crvenu rđu. a njihovi elektroni prelaze na katodu zbog razlike u potencijalu između anode i katode. tako što će se osloboditi dva elektrona po atomu gvožđa: Fe→ Fe+++2ePozitivni vodonikovi atomi iz elektrolita će preći na katodu. Ako je voda elektrolit. usled čega će na katodi doći do neutralizacije vodonika: 2H++ 2e-→ H2+½O2=H2O U elektrolitu će doći do neutralizacije spajanjem pozitivnih jona gvožđa negativnim jonima OH-: Fe+++ 2OH-→ Fe(OH)2. Prema tome. Anodna površina korodira time što joni gvožđa napuštaju metal i prelaze u elektrolit kao katijoni.Veza između anodnog i katodnog polja se odvija preko samih cevi. korozija se odvija kao galvanski proces. Na slici 8. takođe. ona može disosovati: H2O→ H++OHGvožđe na anodi prelazi u elektrolit u obliku pozitivnog jona. Preko provodnika. a anijoni prelaze na katodu gde se takođe neutrališu. 135 . elektroni će preći takođe na katodu.

4. Kod suvog tla ili tla sa vrlo malo vlage. vezuje sa vodom u rđu Fe(OH)2· H2O) Brzina korozije ukopanih cevovoda zavisi od fizičko hemijskih svojstava tla. Ako se uzmu ova četiri osnovna faktora u razmatranje onda možemo imati sledeće karakteristične slučajeve: 1. pri istom sastavu tla. koje predstavlja elektrolit u procesu korozije. 136 . električni otpor će biti vrlo visok. koncentracija vodonikovih jona i otpor tla. Agresivnost tla će uglavnom biti vezana za koncentraciju kiseonika u tlu. Tipične reakcije korozije na anodi i katodi izolovane čelične cevi Slika 8. Shematski prikaz rđanja gvožđa ispod kapi slanog rastvora kao elektrohemijski proces (stvaranje hidroksida gvožđa Fe(OH)2 koji se kao nerastvorljiv taloži. Na agresivna svojstva tla utiču vlažnost tla.Fe++ OHIzolavana cev H+ H+ tok Gubitak elektrona ANODA (+) 4Fe3O4+2H2O—6Fe2O3+H2O rđa 6Fe(OH)2+O2—2Fe3O4+6H2O crni talog Fe+++2e-+2OH—Fe(OH)2 beli talog Prijem elektrona KATODA (-) Ca+++CO3----CaCO3 beli talog Mg+++2OH---Mg(OH)2 beli talog O2+2H2O+4e---4OH2H+2e-—H2+ 1 O2—H2O 2 Slika 8. a dalje. sadržaj vazduha (kiseonika) u tlu.3. a koncentracija vodonikovih jona neznatna.

5 su prikazana laboratorijska ispitivanja delovanja vlažnosti tla na brzinu korozije. Uopšteno se može reći da će dejstvo galvanskih elemenata na čeličnim cevima biti intenzivnije ukoliko su slabije električne veze preko elektrolita između katodnih i anodnih mesta na cevovodu. zagađenosti tla otpadnim vodama. Kod tla sa povećanim sadržajem vlage. Električni otpor će biti manji. Zaštita od korozije 8. U ovom području će sve veličine poprimiti konstantne vrednosti. za otpor tla od 20 do 100Ω.1.2.). Za sagledavanje stepena agresivnosti tla duž trase cevovoda neophodno je prikupiti podatke o litološkom sastavu (humus. ali da nije zasićeno vlagom. koncentracija vodonikovih jona je povećana. Ako je otpor tla veći od 100Ω onda je korozivnost tla niska.2. 8. za otpore tla od 10 do 20Ω. korozivnost tla je visoka. 3. Intenzitet električnih veza zavisi od prelaznog otpora sa cevi na elektrolit i od karakteristika elektrolita odnosno tla. Zavisnost brzine korozije od vlažnosti tla Na osnovu otpora tla duž trase može se utvrditi klasifikacija deonica u funkciji agresivnosti tla. šljakom i dr.5. ali i o blizini izvora lutajućih struja tramvajskih pruga i dr. U ovom slučaju svi faktori će uticati na agresivnost tla. Na slici 8. Kod tla potpuno zasićenog vlagom koncentracija vodonikovih jona je maksimalna. To će biti područje gde će agresivnost postići maksimum. poroznosti tla. Slika 8. a moguća je i koncentracija kiseonika.2.. 137 . pesak i dr. a kiseonika minimalna. Pasivna zaštita Zaštita od korozije se obavlja korišćenjem više vrsta postupaka i zaštitnih sredstava. glina. Električni otpori će biti minimalni. korozivnost tla je srednja.

). Proces korozije biće slabiji ukoliko su električne veze preko elektrolita između katodnih i anodnih mesta na cevovodu slabije. Izolacija mora biti otporna na promene temperature i na hemijsko 138 . na starijim gasovodima). vrtložne struje. "toplo skupljajuće" obloge i trake namenjene za zaštitu zavarenih spojeva ili popravke na staroj izolaciji. Korozioni procesi se mogu lako i brzo uočiti. Što je izolacija kvalitetnija to je proces korozije sporiji. inhibitori – aktivni sistemi antikorozione zaštite. često armirane raznim vlaknima (što se ranije koristilo. odnosno sprečavanje dodira tla sa površinom čeličnog gasovoda. Izolacija cevovoda mora imati isti kvalitet po čitavoj površini cevovoda. Ukopani gasovodi u tlo imaju površinu izloženu kontaktu sa elektrolitom (tlo). lakovi i dvokomponentne smole. srebro i slične metalne prevlake-folije. Zbog međusobnih elektrohemijskih odnosa metala i elektrolita na površini metala koja je u kontaktu sa tlom (elektrolitom). zaštitne obloge – cink. celovitost). Zaštita ovih gasovoda (sa nosačima i obujmicama) se obavlja koristeći: • • • zaštitne premaze – boje. Zaštitne antikorozione obloge mogu biti: • • • • obloge na bazi bitumena. trake i slične organske prevlake (poliplast).Nadzemni gasovodi su izloženi atmosferskoj koroziji. kontrolom debljine pomoću raznih metoda (razorne metode. Kontrola zaštitnih premaza i obloga se izvodi: • • • pregledom (kompaktnost. kontrolom homogenosti (poroznosti) na električno neprovodljivim premazima ili prevlakama pomoću električnog defektoskopa (električni detektor s naponom 0. se obavlja nanošenjem antikorozione obloge na površine cevi (pasivna antikoroziona zaštita). elektromagnetske metode i sl. PVC trake. Osnovna zaštita. PE i epodsidne obloge.5-1 kV/µm boje i sl. to jest obloge od raznih organskih materijala (poliplast). a unutrašnji "lepljivi" sloj rastopljen prijanja za površinu čelične cevi. Nadzemni gasovodi su pogodniji za praćenje stanja gasovoda i za održavanje u odnosu na ukopane gasovode. Danas se izolacija obavlja izolacionim trakama koje se mašinski namotavaju oko cevi.). priprema se može obaviti ručno i mašinski. nerazorne metode. po hlađenju obloga je potpuno kompaktna i ima svojstva PE obloge. a imaju svojstvo da se u postupku nanošenja obloga zagreva otvorenim plamenom ili toplim vazduhom pa se pod uticajem povećane temperature spoljni sloj steže. a time i preduzeti mere popravke i antikorozione zaštite. nastaju korozioni procesi. nanošene na pripremljenu metalnu površinu. Slabljenje elektrohemijskih procesa korozije se postiže povećanjem prelaznog otpora sa cevi na elektrolit putem izolacije spoljnih površina cevi. hrom.

oštećenja tokom rada trećih lica u zoni gasovoda. galvanskih elemenata.54 V u odnosu prema normalnoj vodonikovoj elektrodi. Ovaj pravilnik mora biti u skladu sa Projektom izvođenja korozione zaštite gasovoda i važećim državnim propisima za ovu oblast. dovode do stvaranja rupa kroz koje otiče gas čime nastaju gubici gasa i opasnosti od potencijalne eksplozije i požara. takođe u SAD. a time i opasnosti po objekat i po okolinu. ako se njen potencijal kreće oko -0. traka. Katodna zaštita Početkom XIX veka korišćene su u SAD elektrohemijske metode za zaštitu od korozije metalnih konstrukcija. Dovođenjem cevi na potencijal koji je jednak ili veći od potencijala lokalnih korozionih elemenata. tj. neispravnog nanošenja izolacione trake. i u toku eksploatacije kontrolnim iskopavanjem putem pregleda.delovanje. 8. pojavljuje se patent koji daje tip katodne zaštite koji se koristi za zaštitu ukopanih čeličnih cevi koje se nalaze u pojasu električnih pruga sa jednosmernom strujom. 139 . katodna zaštita prihvaćena kao način zaštite od korozije. kontakta sa stranim instalacijama u tlu (nedovoljno odstojanje). da se dobro drži uz zid cevi. zaštićena. kontrole debljine. Iskustva pokazuju da će metalna konstrukcija biti u području pasivnosti. ili od -0. Na izolacionim oblogama mogu nastati oštećenja kako u procesu izgradnje gasovoda tako i u procesu eksploatacije. traka u transportu i utovaru i istovaru. Procesi korozije slabe mehaničke karakteristike cevovoda. Tridesete godina XX veka se uzimaju kao godine kada je.8 V u odnosu na bakarsulfatnu elektrodu. Godine 1895.2. da se ne odlepljuje prilikom raznih manipulacija cevima (u slučajevima kad se koriste predizolovane cevi u toku gradnje).2. oštećenja pri polaganju gasovoda u rov zbog lošeg peščanog sloja i pogrešnog zatrpavanja gasovoda. sa elektrolitom čime se omogućuje odvijanje elektrohemijskog procesa korozije.3 V do -0. Kontrola svojstava zaštitnih obloga se sprovodi pre polaganja gasovoda u rov. oštećenja obloga. trenja tla ili podzemnih konstrukcija. da ima visoki električni otpor i da pri starenju ne menja svojstva. prestaje proces korozije. Ova oštećenja izolacione obloge (trake) omogućuju kontakt čeličnih površina sa tlom. Ova oštećenja mogu nastati zbog: • • • • • • • grešaka koje su nastale u toku proizvodnje izolacionih obloga. teško kvašljiva. generalno. Zaštita od korozije katodnom zaštitom se zasniva na dovođenju čeličnih cevi na potencijal pri kome ne dolazi do procesa korozije. nepropusna na vodu. kontrole homogenosti i dr. za naftovode i gasovode. kontrole prionljivosti obloge. obloge na zavarna mesta. u toku izgradnje. Zato se za potpunu zaštitu od korozije primenjuju sistemi katodne zaštite sa opremom za zaštitu od elektro-energetskih uticaja. Učestalost kontrole izolacione obloge gasovoda određuje korisnik gasovoda svojim pravilnikom o održavanju gasovoda. da je nepropusna na gasove.

6. pa prema tome one predstavljaju katodu sistema. Na slici 8. Shematski prikaz katodne zaštite: a) sistem sa spoljnim izvorom struje i b) sistem sa galvanskim izvorom struje. Shematski prikaz kretanja struje lokalnih elemenata kada je spoljni izvor struje isključen Slika 8.8.8. U oba slučaja štićene cevi moraju imati veći potencijal od druge elektrode. Na slici 8. Slika 8.7 je prikazan zaštitni galvanski krug pomoću spoljnjeg izvora struje i pomoćne anode.7 je prikazano kretanje struje lokalnih elemenata.6 dat je shematski prikaz katodne zaštite sa spoljnim izvorom struje i sa galvanskim izvorom struje. tj. Struja lokalnih elemenata ima smer anoda-katoda.7. što se vidi na slici 8. Ako zatvorimo strujni krug (zaštitni krug) onda struja iz zaštitnog izvora teče preko zaštitne anode na anodu i katodu lokalnog elementa. Strujni krug je otvoren. 3-izvor jednosmerne struje. Slika 8. zbog čega je i čitav sistem zaštite nazvan katodna zaštita. 4-pomoćna anoda. 2-prekidač dovoda struje. 5-galvanska anoda Na slici 8. Shematski prikaz toka struje kada je uključen spoljni izvor struje 140 . 1-cevovod.Katodnu zaštitu možemo postići upotrebom spoljnjeg izvora jednosmerne struje ili pomoću galvanskog elementa u kome je jedna elektroda štićeni metal. pa zaštita ne deluje na lokalni element jer zaštitna struja ne teče. a druga elektroda se ugrađuje u sistem. cevovod.

11 su prikazane sheme zaštite cevovoda sa jednim i sa četiri zaštitna uređaja. odnosno na jačinu lokalnog delovanja uz nepromenjene elektromotorne sile. ali suprotnog predznaka.9. Kod projektovanja sistema katodne zaštite mora se voditi računa da kod zaštite cevovoda zaštitni potencijal ne sme da padne ispod dozvoljene vrednosti. Shema zaštite dugačke deonice cevovoda sa jednim zaštitnim uređajem 141 . Pojednostavljena električna šema strujnih kola lokalnih elemenata i zaštitne struje U katodnoj zaštiti od bitnog značaja su elektromotorne sile i otpor strujnog kruga lokalnog elementa. Zaštitnim strujnim krugom prolazi struja jačine I=15A preko otpora Rz.10. a strujni krug lokalnog elementa je označen sa R2. Na slikama 8. a kroz zaštitni krug struja I=15A. Ako dođe do promene jačine struje lokalnog delovanja promeniće se i jačina zaštitne struje.9. Smer struje lokalnog elementa ide od anode na katodu i označen je na slici 8.Pretpostavimo da iz lokalnog elementa teče od anode ka katodi struja I=10A. Prema Faraday-evom zakonu struja lokalnog delovanja je vezana za količinu gvožđa koja će preći u rastvor (elektrolit). Na slici 8.9 lokalni element je prikazan kao izvor struje E2. Zaštitna struja će na otporu Rz stvoriti toliki pad napona koji će po svojoj elektromotornoj sili biti jednak elektromotornoj sili lokalnog elementa.10 i 8. U tačkama 1 i 2 priključen je zaštitni strujni krug izvora Ez i otpora zaštitnog kruga Rz. Slika 8. takva će promena uticati na raspored zaštitne struje. pa neće biti proticanja struje kroz strujni krug lokalnog elementa. Slika 8. Ako zaštitna struja izazove promenu u otporu lokalnog strujnog kola.

12. Shema zaštite cevovoda sa četiri zaštitna uređaja 8. 142 . već treba popraviti izolaciju cevovoda.35-0. Ako je cevovod u lošem stanju (slaba izolacija i korozivno tlo) onda će potrebni zaštitni potencijal biti oko -0. Veći zaštitni potencijal od 1V se obično ne koristi.cevovod Zaštitna struja obično treba da je takva da je gustina između 4 mA/m2 i 3004 mA/m2. 1-potenciometar. ali će u tom slučaju i troškovi zaštite biti mnogo veći.850V u odnosu prema elektrodi bakar – bakarni sulfat. jer će na njih imati veliki uticaj sastav tla i izolacija.12. Zaštitni potencijal se najbolje utvrđuje merenjem potencijala cevi. Shema merenja potencijala cevi. ne bude manji od oko -0. pa ih treba za svaki konkretni slučaj merenjem utvrditi. Merenje potencijala cevi je prikazano na slici 8. Povećanjem zaštitnog potencijala dobija se veća sigurnost u antikorozionoj zaštiti. Obično se uzima da zaštitni potencijal – Uz (potencijal zemlja-cev).2. Kao srednja vrednost preporučuje se oko 804 mA/m2. Slika 8. pa tek onda pustiti u rad katodnu zaštitu. 3-čelični kontakt. katodna zaštita neće delovati efikasno.5V apsolutnih.Slika 8. Zaštitni potencijal i struja Na osnovu prikupljenih podataka o tlu duž trase i prisutnosti drugih objekata u blizini cevovoda pristupa se projektovanju katodne zaštite. Ako je potencijal cev-zemlja manji od -0.11.285V apsolutnih (u odnosu prema vodonikovoj elektrodi) ili -0. 4.3. Navedeni podaci samo su orijentacioni. 2-merna elektroda (najčešće bakar-bakarsulfat).20V apsolutnih.

Katodna zaštita galvanskim elementom pomoću jedne anode i pomoću para.13. a u elektrolitu strujni tok se zatvara kretanjem jona.15 i 8. Aluminijum ima povoljna svojstva u odnosu na prirodni potencijal.2. Deo struje će teći preko elektroprovodnika u obliku elektrona od anode ka katodi. Ove se anode obično ukopavaju 30cm ispod površine tla. Ako se u elektrolit potope dva različita metala i međusobno spoje elektroprovodnikom između njih će teći električna struja zbog razlike potencijala između ta dva metala. Metal sa negativnijim potencijalom će se trošiti.Trakaste anode se takođe postavljaju duž cevovoda tako da dobijamo jednoličnu struju duž cevovoda. Potencijal otapanja Mg je -1.13. 8. Al 1. Potencijal rastvaranja će se promeniti.4. rastvarati. Potencijal ukopanih cevi takođe ne odgovara normalnom potencijalu gvožđa. tako da je u galvanskom spoju druga elektroda anoda galvanskog elementa. Katodna zaštita pomoću galvanskog elementa Svaki metal potopljen u elektrolit ima svoj elektrohemijski potencijal. druga elektroda mora imati niži potencijal u odnosu prema vodonikovoj elektrodi od gvožđa. a za Zn je -0.14.58V. a katoda je štićeni metal. pa se zato za anode ne koriste čisti metali već njihove legure.16 je dat shematski prikaz načina spajanja pojedinih tipova anoda s cevovodom. Kao anoda najčešće se upotrebljava magnezijum. međutim. Anode u obliku bloka se polažu kao pomoćne anode duž cevovoda. Nijedna od galvanskih anoda ukopanih u tlo neće imati svoj normalni potencijal. Te anode se proizvode u obliku bloka ili u obliku trake. Slika 8. anoda: 1-cevovod. Da bi se izvršila zaštita čeličnih cevi.76V. 143 . odnosno anoda je žrtveni metal. Magnezijum u odnosu na veličinu prirodnog potencijala je najpovoljniji. 8. 2-zaštitna anoda U katodnoj zaštiti pomoću galvanske anode najvažniji uređaj je galvanska anoda. on se ređe koristi za izradu galvanskih elemenata jer se prevuče zaštitnim slojem zbog čega mu se smanjuje kapacitet. aluminijum i cink. već je manji. Na slikama 8. Galvanski element ćemo dobiti ako cevovod povežemo sa elektrodom potencijala različitog od potencijala gvožđa. u korist pozitivnijeg metala. Nedostatak anoda od cinka je što je potrebna visoka čistoća cinka što poskupljuje anodu.88V.8.

Katodna zaštita galvanskim elementom pomoću serijski spojenih anoda duž trase cevovoda Slika 8. 144 . a otpor od površine anode.16. Efikasnost galvanskih anoda će biti veća ako je struja koju proizvodi anoda veća.17). Katodna zaštita galvanskim elementom tri anode spojene paralelno Slika 8. Na tržištu su raspoložive galvanske anode različitih dimenzija sa različitim odnosom F/G (površina/težina). Kod tla sa visokim otporom treba uzimati anode sa većom površinom za istu težinu. Ovakva obrada tla ima ograničeno dejstvo zbog dejstva atmosferskih padavina. Jačina struje će biti veća ako je prelazni otpor anoda-tlo manji.Slika 8. odnos površine prema težini anode utiče na veličinu struje.14. Kao i kod pomoćnih anoda može se tlo gde se anoda ukopava obraditi elektrolitom tako da se oko galvanske anode poveća provodljivost. Na prelazni otpor se može uticati izborom anode. Veličina proizvedene struje zavisi od zapremine anode. Iz tog razloga se anode stavljaju u vreću koja se ispunjava još sa sredstvom koje će smanjiti prelazni otpor anoda-tlo i osigurati trošenje anode (slika 8.15. Katodna zaštita galvanskim elementom pomoću trakaste anode Veličina proizvedene struje koju daje pojedina anoda zavisi od otpora same anode i prelaznog otpora između anode i tla.

struje rastvaranja anode su ograničene elektrohemijskim ekvivalentom rastvaranja mase anode.17. ima jednostavnu montažu. Na bazi konkretnih zahteva i karakteristika raspoloživih anoda bira se tip anode. Sistem katodne zaštite sa galvanskim elementom. polje dejstava žrtvovane anode je radijalno i relativno malog dometa.Slika 8. Za anode istog tipa različitih težina dobijaju se različite drenažne dužine (l/2). sa žrtvenim anodama. primena u području dejstva elektro energetskih postrojenja daje male učinke. Sistem katodne zaštite galvanskim elementom se koristi na malim objektima (kućni čelični gasovodni priključci i dr. može doći do pasivizacije anode (npr.). bez obzira na to da li se zaštita obavlja spoljnim izvorom struje ili galvanskim elementom. potrebna je redovna i pravovremena zamena istrošenih anoda. U projektovanju zaštite galvanskim elementom bira se zaštitni potencijal štićene cevi. tj. Prelazni otpor je usko vezan za otpor tla. različiti potencijali cevi i različite jačine struje. ako je otpor tla veći i prelazni otpori su veći uz iste ostale uslove. broj anoda odnosno galvanskih elemenata za ceo cevovodni sistem. Prelazni otpor anoda-tlo ima veliki uticaj na katodnu zaštitu. U tom slučaju je i delovanje galvanskih elemenata lošije. a time i određuje zaštitna dužina jedne anode. Anoda sa punilom Da bi punjenje oko galvanske anode održalo vlagu obično se dodaje uz ostala sredstva i bentonit. aluminijumske). 145 . a potom se izračunava zaštitna dužina jednog drenažnog mesta. se karakteriše: • • • • • • • malom razlikom potencijala izmedju anode i katode koja treba da osigura prolaz struje kroz elektrolit (tlo).

grafit.8.2. Da bi se prelazni otpor između pomoćne anode i tla smanjio. Spajanje izvora struje treba obaviti tako da je negativan pol vezan za cevovod. Napon na cevima se menja. Katodna zaštita sa spoljnim izvorom struje U cilju uspostavljanja kontinualnog i dovoljnog nivoa zaštitne struje na svakom delu ukopanog cevovoda primenjuju se sistemi katodne zaštite sa spoljnjim izvorom struje. Često se uzemljenje izvodi sa više pomoćnih anoda paralelno spojenih. Kao pomoćne anode koriste se gvožđe. Slika 8. 1-spoljni izvor struje. kod ugljenih od 0. a pozitivan pol na pomoćnu anodu. Ako tlo ima visoki specifični otpor. neće uvek biti dovoljna jedna pomoćna elektroda da bi se postigao mali prelazni otpor između anode i tla. Pomoćne anode u sistemu katodne zaštite sa spoljnim izvorom struje se moraju sa vremenom menjati jer se troše.18. Napajanje strujom se obavlja iz mreže ili iz elektroagregata. Sistemi katodne zaštite sa spoljnim izvorima struje uz korišćenje automatske regulacije napona i struje uz dopunu sa sistemima za zaštitu od "lutajućih" struja i za zaštitu od interferencija i uticaja elektroenergetskih smetnji. Trošenje anoda zavisi od jačine struje koja ide kroz nju.18.9 kg/godini pri protoku struje od 1A. Pomoćna anoda treba da je dobar provodnik da bi se postigao što je moguće manji otpor uzemljenja. često se tlo oko drenažne tačke meša sa NaCl ili sa CaCl2 radi povećanja provodnosti tla. pa je potrebno napon i struju katodne zaštite takođe regulisati. 146 . 3-pomoćna anoda. Napon na cevima se reguliše automatski. Kako se katodna zaštita obavlja jednosmernom strujom to se pri korišćenju struje iz električne mreže mora koristiti ispravljač. Spoljni izvori struje obezbeđuju dovoljan nivo napona za savlađivanje otpora tla i obezbeđuju distribuciju struje od anodnih ležišta na mnogo veće dužine cevovoda nego što je to slučaj kod sistema katodne zaštite galvanskim elementom. Pod spoljnim izvorom struje podrazumeva se struja dobijena iz električne mreže ili iz generatora jednosmerne struje.5. Trošenje gvozdenih anoda iznosi oko 9 kg/godini. a može da se koristi i napušteni neizolovani cevovod ili druge uzemljene čelične konstrukcije. Shematski prikaz zaštite pomoću spoljnjeg izvora struje. 2-cevi.9 kg/godini do 9 kg/godini i kod grafitnih oko 0. kao što je to prikazano na slici 8. i pored toga treba da bude što dužeg veka. Otpor uzemljenja pomoćnih anoda zavisi od njihovog rasporeda oblika anoda i od specifičnog otpora tla.

35 147 . Ik=0. korišćenja instalacija i opreme u skladu sa zahtevima "S" propisa (propisa vezani za protiv-eksplozivne mere). i okoline cevovoda. sveobuhvatnu i kvalitetnu primenu navedenih zahteva od svakog subjekta. od kvaliteta primenjene pasivne antikorozione zaštite i od kvaliteta izrade i održavanja sistema. primenu normi i zakonske regulative izgradnje. Standardne proračunske sheme za projektovanje sistema katodne zaštite su upotrebljive isključivo u idealnim uslovima. korisnika i servisera. poznavanje tehničko-tehnoloških karakteristika cevovoda. poznavanje elektroenegetske instalacije i opreme za katodnu zaštitu. Struju katodne zaštite (I) ukupne ukopane čelične površine (P) cevovoda – gasovoda dobijamo iz jednačine: I=k·P·Ik Gde su: Ik – karakteristična struja polarizacije 1m2 predmetne čelične površine zavisno od vrste i kvaliteta antikorozione obloge. naručioca. poznavanje zona opasnosti na gasnim instalacijama. poznavanje i primenu mernih metoda i postupaka za utvrđivanje ispravnosti i kvaliteta instalacije i opreme katodne zaštite (sistema u celini). jer svaki od njih ima svoje osobenosti i specifičnosti okruženja koja su najčešće neponovljiva na drugim lokacijama. gasne mreže.obezbeđuju visoki nivo zaštite ukopanih cevovoda od korozije.6. od karakteristika cevovoda. Projektovanje sistema katodne zaštite Sistem katodne zaštite predstavlja složen elektroenergetski sistem pa njegovo projektovanje zahteva: • • • • • • • • teoretsko i praktično poznavanje elektrohemijskih procesa u tlu. k – faktor čija vrednost zavisi od od uticaja lutajućih struja na predmetnoj lokaciji: k=1+ Eis 0 . poznavanje elektroinstalacija jake i slabe struje. 8.2. norme vezane za gasnu i elektroenergetsku struku. Uspešnost primene sistema katodne zaštite s spoljnim izvorom struje zavisi od kvaliteta obavljenih merenja svojstava tla duž trase.1 mA/m2 i 10 -100 mA/m2 za neizolovane čelične površine (zavisi od veličine hrapavosti površine cevi i sl. gromobranske instalacije i uzemljenja. projektanta.).1…. pa se u praksi provodi niz kombinovanih teoretskih i praktičnih rešenja prilagođenih svakom predmetnom cevovodu. izvođača.

19. anodno ležište dovoljno udaljeno pa naponski levak anodnog ležišta nema uticaja. cevovod izrađen celom dužinom od iste vrste cevi. Prirast struje ∆Io u tački "O" i u tački "A" daće prirast struje: ∆Ia=∆Io·e(-α·A) gde je: Α – je konstanta atenuacije potencijala za predmetni cevovod. kvalitet i tip izolacije isti na celom cevovodu. pa će u nekoj udaljenoj tački "A" na cevovodu biti promena potencijala ∆Ea=∆Eo·e(-αxA) pri tome ne sme katodnu polarizaciju cevovoda ostvariti negativniju od -1. Na udaljenostima na kojima nivo potencijala nije dovoljan treba locirati novo anodno ležište (napojnu stanicu NS2). 148 . slika 8. pod pretpostavkom da je: • • • • otpor tla jednolik po celoj trasi. Posle toga treba izračunati: Rc – prelazni otpor cevovod/tlo. Rk – karakterističan otpor cevovoda Udaljenost O-A vredi na obe strane od lokacije anodnog ležišta (napojne stanice NS1). a jednaka je α=Rs/Rk .19. Rl=∆Eo/∆Io. Rs – uzdužni otpor cevovoda jedinične dužine.5V (izuzetno -2V) u odnosu na referentnu elektrodu bakar-bakarsulfat. Ral – otpor anodnog ležišta (maksimalno dopušteni i stvarni). Međutim. tada jedno anodno ležište (jedna napojna stanica) pozicionirano u tački "O" postiže promenu potencijala Eo. Rk=(Rs·Rl)/2. odnosno minimalan broj potrebnih anodnih ležišta. Krive atenuacije potencijala na cevovodu Iz prethodnih proračuna dobijaju se parametri pomoću kojih se utvrđuju veličina zaštitne struje i atenuacija potencijala. Slika 8.Eis – izmerena veličina napona polja delovanja lutajućih struja na trasi gasovoda u V (pod uslovom da su polja ujednačena). Ukupna struja katodne zaštite ne može idealno da se rasporedi na celu površinu cevovoda iz samo jednog anodnog ležišta jer je kretanje struje jona u tlu ograničeno mnogim uslovima.

n – broj anoda. Treba naglasiti da su u praksi stvarni uslovi daleko složeniji i da je bez preciznih prethodnih merenja i korišćenja stečenih iskustava vrlo teško proračunati najtačnije parametre za potrebe sistema katodne zaštite novog cevovoda. ξa – elektrohemijski ekvivalent rastvaranja (kg/Agod). lp – dužina posteljice s anodom.specifična provodljivost izolacije izražena u proizvođač izolacione trake u katalozima) Si (podatak daje m2 Prelazni otpor horizontalnog ležišta sa štapastim anodama u koksu u nizu. η – faktor zasenjenja. Vek trajanja anodnog ležišta se izračunava pomoću jednačine: tal= Proizvođači anoda daju podatke: Ga – masa anode u kg. Zato se u proračunima i u projektnim rešenjima uz podatke prethodnih merenja i iz raznih simulacija koriste i razni drugi iskustveni proračuni koji se mogu naći u raznim literaturama i projektima. ρp – specifični otpor koksa. se izračunava pomoću jednačine: R Al ⎛ 2⋅lp ⎜ ln t ⎞ ⎜ dp ⎛ ⎝ = ⎜ρ ⋅ ⎟⋅ ⎝ 2 ⋅π ⋅ l ⎠ ⎞ ⎛ ρp ⎟+⎜ ⎟ ⎜ρ ⎠ ⎝ z η ⋅n ⎞ ⎛ dp ⎞ ⎟ ⋅ ln⎜ ⎟ ⎟ ⎝Φ⎠ ⎠ gde su: ρz – izmereni specifični otpor tla na trasi cevovoda. Ф – prečnik anode. Otpor kabla (provodnika) u strujnom anodnom i katodnom krugu se izračunava pomoću izraza: 149 Ga lk ⋅ ξ a .Rv – otpor kabla u anodnom i katodnom strujnom krugu (maksimalno dopušteni i stvarni). t – dubina ukopavanja anoda. Prelazni otpor izolovani cevovod – tlo se izračunava pomoću jednačine: RC = gde su: 1 P ⋅δi δ i . dp – debljina posteljice s anodom.

97 kg/A·god. sa potencijalom rastvaranja E=-1.RV = gde su: ρcu – specifični otpor bakra.28V. (moguća pasivizacija). Katodna zaštita sa spoljnim izvorom struje koristi različite izvore struje. ne dolazi do zagrevanja i pregorevanja provodnika. U proračunima se koristi razlika potencijala žrtvene anode i štićene konstrukcije i utrošak materijala u odnosu na vek eksploatacije (vek trajanja anodnog ležišta). Na osnovu podatka o potrebnoj struji za katodnu zaštitu Ik i broja potrebnih anodnih ležišta (napojnih stanica iz proračuna za atenuaciju potencijala) treba odrediti minimalan napon napajanja. Osim ovoga.94 kg/A·god. Izbor katodne zaštite Katodna zaštita sa žrtvovanim anodama primenjuje se kod čeličnih cevovoda kod kojih primena katodne zaštite sa spoljnim izvorom struje nije ekonomski opravdana. sa potencijalom rastvaranja E=0. Av – presek provodnika. Izbor žrtvenih anoda zavisi od vrste terena i karakteristika cevovoda kao i od karakteristika anoda.7. aluminijumske anode imaju elektrohemijski ekvivalent 2. mora se voditi računa o racionalnom korišćenju raspoloživog napona izvora katodne zaštite pa u tom smislu ukupan pad napona u provodnicima u strujnom kolu ne sme biti veći od 6% (od priključka na električnu mrežu do poslednjeg trošila). baterije. pretvarači energije iz kojih se dobija jednosmerna struja (sunčeva energija.73 kg/A·god. ρ cu ⋅ I v Ar Kod proračuna preseka provodnika mora presek kabla-provodnika da bude takav da i kod maksimalne struje opterećenja. 8. Treba voditi računa da se na izlazu iz pretvaračaispravljača u normalnom radu ili u slučaju kvara ne pojavi nedopušteni previsoki napon dodira. odnosno odrediti vrstu katodne zaštite.76V. sa potencijalom rastvaranja Eo=-1. (moguće do 50% rastvaranja) cinkove anode imaju elektrohemijski ekvivalent 10. vetrenjače. Standardne karakteristike anoda su: • • • magnezijumske anode imaju elektrohemijski ekvivalent 3. gasne turbine. motorni agregati i električna energija iz distributivne mreže).2. Iz tog razloga se kod pretvarača ugrađuju posebni zaštitni -sigurnosni sistemi. lv – dužina provodnika.58V. 150 .

Čelični gasovodi su dobri elektroprovodnici. Zato moramo za svaki cevovod prikupiti podatke o svim elementima koji utiču na cevovod u smislu povećanja opasnosti od korozije ali i u smislu povećanih opasnosti od dodirnih napona. te predvideti adekvatne mere zaštite odnosno kompletan sistem katodne zaštite na jednom objektu koji ima u sebi integrisanu zaštitu od elektrohemijske korozije tla. zaštitu od anodnog rastvaranja zbog lutajućih struja i interferencije. ugrađuje se izolacioni komad (izolaciona prirubnica) sa prenaponskom zaštitom. i proračunava se i izvodi uzemljenje. otapanje anoda ili nedozvoljeni nivo dodirnog napona koji može biti tragičan po operatera ili korisnika. sistem za izjednačavanje potencijala. Takođe definiše se i zaštita sklopova u uređaju od prenaponskih smetnji. Nadzemni gasovodi.1. 9. 151 . kako bi se nadzemni deo instalacije električno odvojio od ukopanog gasovoda. gasovoda koji je katodno štićen.Izbor uređaja katodne zaštite podrazumeva pored izbora vrste napajanja i određivanje maksimalne potrebne struje za katodnu zaštitu i potreban napon (Ukmax<50V). U okviru definisanja karakteristika pretvarača energije određuju se i parametri potrebni za dobijanje saglasnosti za korišćenje raspoložive energije. 50Hz iz distributivne mreže. Na izlazu ukopanog gasovoda iz zemlje. mogu primiti električni naboj i provoditi električnu struju. Gromobranska instalacija ima zadatak da u zemlju najsigurnije odvede sav elektricitet koji bi došao iz atmosfere u prostor nadzemne gasne instalacije. Provere funkcionalnosti gromobranske instalacije se izvodi najmanje jednom godišnje. Kod ukopanih gasovoda povećani naponi izazivaju jaka anodna otapanja zidova gasovoda. na primer 220/230V. tj. GASOVODI I ZAŠTITA OD ELEKTRIČNOG UDARA Na gasovodnim sistemima. i zaštitu od elektroenergetskih udara i sl. odnosno na njegovim delovima. gromobransku zaštitu kao što pokazuje slika 9. Pojava elektriciteta usled protoka gasa kroz polietilenske cevi je nešto ređe pa se ova pojava rešava ugradnjom posebnih uzemljenih filtera za odvođenje elektriciteta. zbog uticaja okoline može se pojaviti elektricitet. U okviru proračuna spada i proračun uticaja elektroenergetskih postrojenja i instalacija iz okruženja na gasovod. mernoregulacione stanice i slična gasna postrojenja treba da imaju: • • • uzemljenje. odnosno električni napon što može izazvati iskrenje. Zato je uzemljenje jedna od najstarijih mera za zaštitu od električnog udara na gasovodima.

Provere ispravnosti se sprovode najmanje jednom godišnje. PNZ-zaštitni sklop. DS-drenažni sklop. URE-ukopana referentna elektroda. MS-merna sonda.1. Kod udaljenosti elektroenergetskih postrojenja do 400m obavezne su provere uticaja elektroenergetskih i elektromegnetskih postrojenja na trajan i na kratkotrajan uticaj (indukovani napon). UZ-uzemljenje i gromobranska zaštita. IP-izolirajući umetak (prirubnica). pojave električnog naboja na gasnim instalacijama i preskoka iskre sa jednog dela instalacije na drugi. NS-električna napojna stanica (uređaj). KR-kablovski razvod. MŠKT-merno okno (šaht) katodne zaštite.Uzemljenja na gasnim instalacijama imaju zadatak da u zemlju odvedu svaki elektricitet koji bi se pojavio na gasnoj instalaciji. AL-anodno ležište. odnosno da spreči nastanak nedozvoljenog dodirnog napona na gasovodu zbog greške u priključnoj ili na električnoj instalaciji kombinovanih elektro-gasnih uređaja koji su uključeni na gasni sistem. Slika 9. 152 . U odnosu na ustanovljeno stanje izvode se klasične i specijalne instalacije uzemljivača sa posebnom opremom koja se uskladjuje sa sistemom katodne zaštite. DP-drenažni priključak. Na prirubničkim spojevima izjednačenje potencijala se izvodi nazubljenim pločicama ispod određenog broja glava i navrtki zavrtnjeva. ZIN-zaštita od indukovanih napona Izjednačavanje potencijala se sprovodi radi sprečavanja pojave električnog iskrenja. KP-kablovski priključak. Zaštita gasne instalacije od električnog udara. što bi u slučaju prisustva gasa dovelo do paljenja odnosno požara i eksplozije. KPS-kompenzacijsko-prilagodni sklop. Legenda: HEP-priključak na NN mrežu. Pojava napona na gasovodima nastaje sve više zbog delovanja visokonaponskih elektroenergetskih i elektromagnetnih objekata i instalacija koje se nalaze u neposrednoj blizini. MM-merno mesto katodne zaštite. MBS-merni betonski stubić katodne zaštite. PĆ-polarizacijska ćelija. Izjednačavanje potencijala se izvodi međusobnim električnim povezivanjem svih metalnih delova gasne instalacije i ostalih metalnih delova u objektu na sabirni uzemljivač. tj. Provera funkcionalnosti se obavlja jednom godišnje.

komunikaciona oprema je montirana u Dispečerskom centru. tabele. Pomoću sistema za nadzor i daljinsko upravljanje moguće je sa jednog mesta (dispečerskog centra. 153 .) i prenosi ih u Dispečerski centar. . 3. posredstvom komunikacione opreme (modemi. mikroprocesorska stanica prosleđuje preuzete podatke. PAD-ovi. merno-regulaciona oprema montirana na objektima gasovodnog sistema (primopredajna mesta. omogućava se na osnovu podataka koji se prikupljaju i obrađuju ovim sistemom. kontrolnog centra i sl.). linijski ventili ili neki drugi mernoregulacioni i / ili upravljački organi).nakon toga. 4. Put informacija ima sledeći karakter: 1. Zbog neprekidnog praćenja tehnološkog procesa cevovodnog transporta prirodnog gasa. odnosno dalje ih prosleđuje do mikroprocesorske opreme koja je takođe montirana u pomenutim objektima. 2. preuzima procesne podatke i pretvara ih u odgovarajuće strujne ili naponske signale. nadzirati i upravljati sa više objekata istovremeno. donose se optimalne odluke u smislu odražavanja balansa transportnog sistema. grafikoni i sl.).1. Osnovni principi Sistem daljinskog nadzora i upravljanja gasovodom ima osnovnu funkciju da u realnom vremenu omogući uvid u stanje opreme i vrednost osnovnih transportnih parametara gasovodnog sistema. na osnovu kojih mogu da prate sve željene parametre transportnog gasovodnog sistema i da preduzimaju blagovremene aktivnosti. merno-regulacione stanice. DALJINSKI NADZOR I UPRAVLJANJE CEVOVODNIM TRANSPORTOM 10. sledeće: . na krajnjim stanicama i u objektima telekomunikacionog centra gde se vrši koncentracija i distribucija korišćenih spojnih puteva.X 10. računarska oprema u Dispečerskom centru obrađuje preuzete podatke i omogućava prezentaciju istih na monitorima – dispečing službi stoji na raspolaganju veliki broj prikaza (slike.blagovremenost uočavanja neregularnih stanja na gasovodu. Switch-evi i sl. arhivirani podaci. glavne merno-regulacione stanice.

Sistem za prenos podataka i govora na objektima gasovoda. komunikaciju sa krajnjim mikroprocesorskim stanicama. protok. 10. Periferni deo računarskog sistema Osnovna funkcija računarskog podsistema na objektima gasovoda (PPM. b. Podsistema za prenos podataka i komunikacije: a.1. Merno-regulaciona i signalizaciona gasovoda. 3.1. čuvanje i prikaz procesnih podataka. stanje ventila itd. d. Sistem za prenos podataka i govora duž gasovoda. 4. odnosno opreme koja se nalazi u Dispečerskom centru. 10. U Dispečerskom centru.1. 10. 1. Perifernog dela računarskog sistema (krajnje stanice) u objektima gasovoda. GRČ. Centralnog dela računarskog sistema. Sistem za prenos podataka i govora u Dispečerskom centru.3. a zatim i sektori svih službi održavanja gasovodnog sistema i na kraju poslovodni menadžment (po potrebi). Na objektima gasovoda.Podatke koji se dobijaju sistemom daljinskog upravljanja koristi osoblje sektora transporta gasa. Sistem za prenos podataka i govora u PTT objektima. Opis sistema za nadzor i upravljanje gasovodom Sistem daljinskog nadzora i upravljanja gasovodom uslovno je podeljen na više podsistema. Te informacije se obrađuju i šalju u Dispečerski centar na dalju obradu. Sistemskog i aplikativnog softvera. b. Računarski podsistem koji se sastoji: a. 2. c. MRS) je da prikupi informacije sa gasovoda: temperatura. pritisak. GMRS. Podsistem merno-regulacione opreme: a. U zavisnosti od vrste objekta na gasovodu postoji i različita specifikacija tipa i broja signala koje treba obraditi i preneti u Dispečerski centar: oprema na objektima 154 . 2. c. b.1.2. Centralni deo računarskog sistema Računarski sistem u Dispečerskom centru obavlja dve osnovne funkcije: 1. Sistem besprekidnog napajanja: a.

Kumulativni nekorigovani protok.Ulazna temperatura.Izlazna temperatura. GMRS (Glavna merno-regulaciona stanica) a. . .Status sigurnosnog ventila. Digitalni ulazi . .Izlazni pritisak. 155 . . .Kalorična vrednost gasa. .Postavna vrednost regulatora protoka. . . . 3.Ulazni pritisak. PPM (Primopredajna mesta) a. . Analogni ulazi .Kumulativni korigovani protok. . Analogni ulazi .Status PP ventila. b. .Trenutni protok.Rad cirkulacione pumpe (u kotlarnici). Analogni ulazi .Ispad mreže 220 VAC. .Signalizacija pojave požara. . . Digitalni ulazi . Analogni izlazi .Radni pritisak. . d.Status PP ventila.Nizak napon AKU baterije.Ulazna temperatura. GRČ (Glavno razvodno čvorište) a.Trenutni protok. . Brojački ulazi .Spoljna temperatura vazduha.Položaj ulaznih vrata. . Digitalni izlazi .Zaprljanost filtra. b. .Status PP ventila.Kumulativni korigovani protok.Ispad mreže 220 VAC. c.Zaprljanost filtra. Digitalni ulazi . b. .Rad gorionika. Brojački ulazi . .Izlazna temperatura.Radna temperatura.Sastav gasa. e.Zaštitini potencijal.Kumulativni nekorigovani protok.1. . . .Nizak napon AKU baterije. 2. . c.Ulazni pritisak. .Zatvaranje PP ventila.Izlazni pritisak. .Radni pritisak.

Izlazni pritisak. Analogni ulazi .Kumulativni korigovani protok. hasvarijski) definišu se parametri upozorenja i alarma.. Brojački ulazi . MRS (Merno-regulaciona stanica) a. Postoje različite vrste alarma ili neregularnih stanja koji se mogu javiti bilo sa samog gasovoda. bilo celog sistema za daljinski nadzor i upravljanje gasovodom. zimski. d.Spoljna temperatura.modularni mikroprocesorski moduli specijalno razvijeni za tu namenu.4.Nizak napon AKU baterije. 10. 4.Trenutni protok. . . . .Ispad mreže 220 VAC. Alarmi mogu biti primarni ili izvedeni. .Nizak napon AKU baterije.1.PLC kontroler.Postavna vrednost regulatora protoka. . . . c.industrijski PC računar. .Zaprljanost filtra.Ispad mreže 220 VAC.PLC kontroler. . Za potrebe sistema daljinskog nadzora i upravljanja gasovodom predviđa se obim merenja usaglašen sa konceptom nadzora gasovoda. Analogni izlazi . . 156 . . b.modularni mikroprocesorski moduli specijalno razvijeni za tu namenu. .Ulazni pritisak.Status sigurnosnog ventila.mini kontroler. Preporuka za dva tehnička rešenja: .Radni pritisak. Uređaj instaliran na objektima gasovoda može biti: .Kumulativni nekorigovani protok.Izlazna temperatura. . .Zaštitini potencijal. Digitalni ulazi .Položaj ulaznih vrata. Definisanje vrsta i veličina alarmnih parametara u zavisnosti od režima transporta U zavisnosti od režima transporta (letnji. .

jer u protivnom mogu se dogoditi nepredvidive posledice.nestanak napajanja. Postupci pri regularnom režimu transporta – neregularnosti koje operater mora sam da uoči su: .premašene određene granice alarmnih veličina (gornje i donje).pri smanjenom dotoku gasa.neobnavljanje izgleda ekrana i sl.po mestu nastanka neregularnosti. Sve neregularnosti vezane za režim transporta i rad sistema za daljinski nadzor mogu se razvrstati po određenom kriterijumu: . .prekid komunikacionih veza sa pojedinim objektima. . 157 . . .po prioritetu razrešavanja neregularnosti. .po mestu na kome treba neregularnost prezentirati.1.Primarni alarmi se uočavaju samim nadgledanjem procesa. Osnove postupaka i procedura operatera Neregularnosti rada gasovoda moraju se uočiti i otkloniti u unapred definisanim vremenskim intervalima.prekid komunikacionih veza sa centrom. Izvedeni alarmi (neregularnosti) se definišu sa ekipom zaduženom za transport gasa. . 10. dok se izvedeni mogu otkriti tek pošto se izvrše odgovarajuće softverske provere i proračuni u dispečerskom centru. . ograničenim isporukama.pri havarijskim situacijama.5. Postupci pri neregularnom režimu transporta – neregularni režim transporta se može posmatrati sa dva aspekta: .

Korisnik gasovoda (kompanija) je dužno da ustroji.podacima o sanaciji objekta i njegovim glavnim delovima i .projektom ili elaboratom o svakoj izvršenoj rekonstrukciji.XI 11. . . razni nabačaji materijala i dr. iz koga sledi dinamika održavanja u zavisnosti od vrste objekta.rov za gasovod (u svim uslovima terena: stabilan.). . čelične cevi. Godišnjim planom održavanja se predviđaju. vodi i trajno čuva svu tehničku dokumentaciju gasovoda u skladu sa Zakonom o cevovodnom transportu i Pravilnikom o tehničkim uslovima i normativima za bezbedan transport tečnih i gasovodnih ugljovodonika. hitne intervencije. Građevinsko održavanje čine: 1.1. po potrebi.izdatim uslovima i saglasnostima ’’trećim’’ licima (van kompanije) za izgradnju njihovih objekata u blizini gasovoda ili za ukrštanje sa istim.prelazi ispod puteva. redovno održavanje. investiciona održavanje i 3. U sklopu građevinskog održavanja potrebno je tehničku dokumentaciju kompletirati sa: . GRAĐEVINSKO ODRŽAVANJE Pod građevinskim održavanjem gasovoda podrazumevaju se sve građevinske aktivnosti koje se preduzimaju u cilju održavanja tehničke ispravnosti gasovoda i njegovih sastavnih delova. a na osnovu Pravilnika o održavanju. 11. Pregled građevinskih objekata na trasi gasovoda Građevinski objekti na trasi gasovoda koji podležu kontroli i održavanju su objekti i infrastruktura koju čine: . objekti na kojima će se vršiti građevinske intervencije.prelazi ispod vodotokova.zaštitni elementi gasovoda (AB kanali. . kao i približne vrednosti tih zahvata. odnosno planiraju.prelazi ispod železničkih pruga. Osnovu za donošenje godišnjeg plana čine pribavljene i analizirane informacije. uslovno stabilan i nestabilan teren – klizište). 2. . sa geodetskim snimkom stanja. 158 .

vršenje nadzora nad izvođenjem i evidentiranjem u bazi podataka). vodotokova i ostalih objekata. To znači da je potrebno obezbediti neophodnu dokumentaciju za izvođenje radova na terenu (projekat odnosno elaborat sanacije – radova. Procedura pri građevinskom održavanju (tokovi dokumentacije i tokovi informacija) Planom održavanja za tekuću godinu predviđa se redovno. stanje dokumentacije na osnovu koje se izvode predmetni radovi i sl. ne mogu se planirati (osim okvirno.). nakon saznanja. podaci o izvođaču i investitoru. aktivnosti trećih lica u zoni gasovoda i dr. platoi. informacija se klasifikuje i obrađuje uz kompletiranje odgovarajućim podlogama (situacioni plan. pristupni putevi. odeljenje za pravne poslove) i van kompanije (nadležne državne inspekcije i MUP). železničkih pruga. o čemu se obavezno sastavlja zapisnik sa svim bitnim podacima (uzrok za hitnu intervenciju. blok stanice. kompresorske stanice. hitne intervencije) imaju isti tretman. 159 . takozvana ’’treća lica’’. 4. blok ventili.- prelazi iznad puteva.). čvorišta. izvođenje radova. od strane zaposlenih u kompanijama sa strane koje daju usluge. šahtovi. 2. radovi se izvode po hitnom postupku (bez odlaganja). nalog za izvođenje radova. investiciono održavanje. ograde. U daljoj aktivnosti sva tri vida održavanja (redovno. hitne intervencije imaju sledeće specifičnosti: 1. na osnovu finansija i na osnovu iskustva) jer su rezultati nepredviđenih okolnosti (vanredne okolnosti. kao i hitne intervencije. merno-regulacione stanice i regulacione stanice. čistačke stanice. investiciono održavanje. na osnovu sačinjenog zapisnika vrši se obaveštavanje u okviru kompanije (odeljenje za tehničke poslove. 5. Za razliku od redovnog i investicionog održavanja. nadležnih inspekcijskih službi i dr. glavne merno-regulacione stanice. vrsta radova u zoni gasovoda ili vrsta objekta.). predmer i predračun radova. 3. 11.). odvajači tečnosti. a pristupa se njihovoj realizaciji nakon saznanja – informacije (od strane zaposlenih u kompaniji. mostovi preko reka. oznake gasovoda. vrši se uvid na licu mesta od strane stručnog radnika kompanije.2. geodetska i građevinska podloga izvedenog stanja i sl.

pogotovo u zonama evidentiranih aktivnih i potencijalnih klizišta. .izgradnju novih zasada. erozivnog i bujičnog delovanja.utvrđivanje promene stanja na trasi ili objektima kraj nje. odušnih cevi. Osnovni tipovi pregleda su: .pregledi iz vazduha. . .evidentiranje građevinskih aktivnosti i obrade zemljišta duž trase i .korišćenje zemljišta za skladište itd.radove na putevima.kontrola stabilnosti pokrivnog sloja cevovoda. 11.obilasci vozilom. obaveštenja i oznake cevovoda. Vizuelno i geodetsko praćenje (osmatranje) specifičnih objekata i pojava na trasi gasovoda Pod ovom grupom objekata i pojava mogu se smatrati: 160 .11.pregled vegetacije. . kao i kontrola stabilnosti tla u kome je položen cevovod.osmatranje promena vegetacije duž trase.uočavanje građevinskih aktivnosti ili obrade zemljišta duž trase i . .3. posebna pažnja se obraća na: . .pešački obilasci i . treba pregledati table zabrana. koje bi moglo dovesti do spiranja zaštitinog nadsloja nad cevovodom i ogoljavanja istog. sprovode se periodični programi obilaska gasovoda. . .građevinske radove.4. Pešački obilasci obuhvataju: . . Pregledi iz vazduha (helikopterska kontrola) imaju za cilj: . stubića katodne zaštite i sl. . .radove na rovovima i kanalima. upozorenja. Obilasci vozilom: .u izvesnim slučajevima može biti potrebno merenje pomeranja gasovoda radi preduzimanja posebnih tehničkih zahvata (ovakva merenja se mogu izvoditi i ako ’’treća lica’’ izvode građevinske radove u neposrednoj blizini gasovoda). Kod građevinskih aktivnosti na trasi gasovoda.zadaci su isti kao kod pešačkog obilaska uz pregled stanja svih vrsta ukrštanja.kontrolu stanja oznaka.izgradnju kanalizacionih vodova i kablovskih veza cevovoda i/ili drugih objekata na zemlji i pod zemljom. .iskope zemljišta.na trasi gasovoda i mestima ukrštanja gasovoda sa drugim objektima. .. Kontrola aktivnosti na trasi gasovoda (cevovoda) Radi praćenja stanja građevinskih aktivnosti (pored odobrenih od strane kompanije).uočavanje promena stanja na trasi ili u njenoj blizini.

armatura i oprema koji se nalaze u krugu ograđenog gasovodnog objekta (GMRS.rangiranje anomalija po težini. po posebno propisanim normativima i merama zaštite). . MRS.- razni prelazi gasovoda ispod i iznad drugih objekata i prepreka (puteva.1. a na projektovanoj deonici premošćava sve rečne. . Nakon izvršene kontrole.izbor anomalija za sanaciju.5. uz obaveznu prethodnu pripremu neophodne dokumentacije za izvođenje radova na terenu. putne i železničke prelaze. . Po završenom snimanju određene trase gasovoda. a sama instalacija je izvedena od čeličnih bešavnih ili šavnih cevi koja se štiti antikorozionom zaštitom. Održavanje nadzemnih cevovoda i pretaćih objekata Nadzemni delovi cevovoda su sve cevi. 11. pristupa se aktivnostima sanacije tog dela gasovoda.). uslovno stabilni i nestabilni delovi terena (klizišta i sl. Ovakav vid održavanja ima određenu propisanu dinamiku vršenja kontrole nad ovim objektima i pojavama. Uslovno stabilni i nestabilni tereni takođe zahtevaju pojačanu vizuelnu i po potrebi geodetsku kontrolu. Nakon uočavanja pojava pomeranja terena potrebno je odabrati najbolji način za sanaciju i obezbediti neophodnu dokumentaciju za izvođenje tih radova.geodetsko obeležavanje mesta anomalije. 11. instalacija se polaže u zemlju na dubinu od oko 1 m. kao i redovno merenje potencijala u cilju valjane katodne (aktivne) zaštite.ručni otkop gasovodne cevi u potrebnoj dužini. železničkih pruga. .definisanje stepena oštećenja izolacije. pristupa se preduzimanju potrebnih mera za otklanjanje negativnih pojava. U postupku redovnog održavanja vrši se snimanje postojanosti pasivne zaštite (izolacije) i eventualne pojave korozije. kako ne bi došlo do ugrožavanja cevovoda. Ukoliko je na mestu anomalije veći stepen korozivnog oštećenja.2. a sami radovi se sastoje iz nekoliko osnovnih operacija: .) u kojima je položen gasovod.5. kao i nadzemni cevovodi na stabilnim čeličnim osloncima. .zatrpavanje gasovoda peskom i zemljom iz iskopa. BS).5. RS. Održavanje gasovoda i gasovodnih objekata 11. u postupku sanacije potrebno je izvršiti ultrazvučno snimanje debljine zida cevi te ukoliko postoji potreba pristupa se sanaciji (isecanju dela gasovodne cevi i zamena novom. Održavanje podzemnih gasovoda U postupku izvođenja radova na gasovodu. vodotokova i sl. 161 . zamena oštećene izolacije i snimanje izolacije na elektroprobojnost.

šahtova i sl. .popravka protiv-požarnih šahtova (hidroizolacija).popravka ili zamena krovne konstrukcije. Ostali radovi na održavanju gasovoda Radovi koji nisu obuhvaćeni prethodnim opisom posla su radovi na trasi gasovoda. Nakon utvrđenih nedostataka (vizuelnim osmatranjem) pristupa se izradi preliminarnog izveštaja o stanju konstrukcije mosta i na osnovu njega donosi 162 . ograda. Ostali radovi na redovnom održavanju ograđenih gasovodnih objekata Ova vrsta radova se svodi na sitne građevinsko-zanatske radove. Održavanje specifičnih objekata na trasi gasovoda Nakon obavljenog vizuelnog i geodetskog (po potrebi) osmatranja specifičnih objekata. .6.radovi na održavanju pristupnih puteva (uključujući popravke kolovozne konstrukcije. kao što su: . betonskih površina. Vrši se redovna kontrola objekata. . Ova vrsta radova se izvodi u redovnom postupku. stubova i kapija ograde.Kako se gasovod podzemno štiti hidroizolaciono. i neophodno je obezbediti njihovu pismenu saglasnost na predložene radove. a vezani su za održavanje zidnih objekata.4. temenih oznaka i oznaka upozorenja i . železničke pruge. nadstrešnica.6.popravka i zamena stubića katodne zaštite. . uređenje bankina i odvodnih kanala i popravka rampi). tako se nadzemni gasovodi štite od spoljne korozije alkidnim premazima odgovarajućih boja. 11.).popravka i zamena stacionažnih oznaka.popravka betonskih površina unutar ograde. .5. Obavezan je pravovremeni kontakt sa korisnicima objekata sa kojima se gasovod ukršta (putevi.1. donosi se odluka o potrebi intervencije na njima i pristupa se pripremi neophodne dokumentacije za izvođenje radova na terenu. 11. 11. vodotokovi i sl. Održavanje mostova Na trasi gasovoda postoje nadzemni prelazi preko puteva. u skladu sa određenim normama.5.3. kao i popravka i zamena dotrajalih elemenata.krečenje zidova i farbanje bravarije. .zamena ograde.popravka poda unutar zidanih objekata i sl. . pravilnicima i standardima. za čije održavanje važe odgovarajući propisi (vezano za materijal i tip konstrukcije). železničkih pruga i vodotokova u vidu manjih i većih mostova od raznih građevinskih materijala (najčešće betonskih i čeličnih). kao što su: .popravka odušnih lula. 11.

staze.3.7. arhiviranje i ažuriranje baze podataka za sve objekte na trasi gasovoda Osnovu predmetnih aktivnosti čini formirani GIS (geografski informacioni sistem) uz korišćenje određenih kompjuterskih programa. Kada se radi o vodotokovima i radovima vezanim za njih. intervencija na zasadu i dr.izradi uputstva za redovno održavanje mosta.6.izradi eventualnog projekta (elaborata) sanacije i . vrsta objekta.2.Nadgledanje sistema iz vazduha.obradi rezultata terenskih radova. . Svaki objekat treba da ima svoju ’’ličnu kartu’’ (bazu podataka) gde se unose podaci potrebni za održavanje (lokacija. Na terenu se izvode oni radovi kojima se uklanjaju ili sprečavaju štetne posledice. . .). . potrebno je pronaći najpovoljnije. 11. 11.6. nakon vizuelnog osmatranja elemenata podzemnih i podvodnih prelaza. optimalno rešenje za sanaciju. . 11. Održavanje podzemnih i podvodnih prelaza Ukoliko se pokaže. najbolje je izvođenje sanacionih radova poveriti specijalizovanoj kompaniji iz vodoprivrede.fotogrametrijom. Održavanje saniranih klizišta Ako se vizuelnim pregledom ustanovi potreba za intervencijom na saniranom klizištu.odluka o potrebi detaljnijeg pregleda konstrukcije mosta (uključujući i eventualna merenja i ispitivanja na terenu – mostu). sanaciji se pristupa nakon pripreme odgovarajuće dokumentacije (projekta ili elaborata sa predmerom i predračunom).geodetskim osmatranjem. platoi. uz obaveznu saradnju sa korisnikom tih objekata.na osnovu primedbi MUP-a. ograde.).izradi detaljnijeg izveštaja o stanju konstrukcije mosta.redovnim obilaskom radnika operatera gasovoda. . vlasništvo. 163 . zavisno od vrste osnovnih sanacionih radova – objekata (čišćenje odvodnih kanala. . elementi objekta sa preciziranjem vrste materijala i količinama. kao i na osnovu geodetskog osmatranja. pristupa se: . Na osnovu detaljnog pregleda kompletne konstrukcije. uz pismenu saglasnost. kapije i sl. Prikupljanje podataka se vrši: . popravke potpornih zidova. Evidencija aktivnosti građevinskog održavanja. da je gasovod ugrožen.GPS (trenutno pozicioniranje željenih tačaka). kao i geodetska osmatranja. zelene površine.

.arhiviranje svih aktivnosti i eventualna izmena (ažuriranje) u ’’ličnoj karti’’ objekta. . .sklapanje ugovora.nadzor nad izvođenjem. .sortiranje (klasifikacija). . 164 .Nakon toga sledi: .izbor izvođača. .izrada tendera. .izvođenje.praćenje troškova i plaćanja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful