GRAMATIKA 5

SRPSKOG JEZIKA ZA PETI RAZRED OSNOVNE [KOLE

Dobro do{ao u peti razred! .U ovoj gramatici dru`i}e{ se s Anom i Zoranom.

Tvoj vic Anin vic Dva balona idu pustiwom. – Pazi kaktusssss! – re~e prvi.1. U~imo: – pisawe pisama – pravilan izgovor – dr`awe govora – upravni i neupravni govor – pisawe dijaloga Tvoj zadatak }e biti da: – ispri~a{ i napi{e{ omiqeni vic – napi{e{ pismo – re{i{ gramati~ku ukr{tenicu – pripremi{ i odr`i{ govor Ovde zapi{i vic koji rado pri~a{ u dru{tvu. 3 . – Sad mi to ka`e{{{{{! – re~e drugi.

Na materwem jeziku po~iwemo da otkrivamo svet. 4 . Na tom jeziku izgovaramo svoje prve re~i. Da. Ponekad se qudi sporazumevaju bez re~i. Na tom jeziku slu{amo i ~itamo prve pesme i pri~e i u~imo da kazujemo svoje misli. sla`em se.: Klimam glavom gore-dole. Opi{i kako to rade. Svakom je ~oveku materwi jezik najdra`i. (Npr. Gramatika treba da nam pomogne da pomo}u pravila nau~imo lep{e da govorimo i pi{emo i da se boqe sporazumevamo sa drugima.) Ne}u to! Do|i ovamo! To nije va`no. samo pokretima.[ta je gramatika Narodi sveta govore i pi{u na mnogo razli~itih jezika. Materwi jezik srpskog naroda je srpski. ose}awa i do`ivqaje. Gramatika je nauka o jeziku i wegovim zakonima i pravilima. Wim govore na{i roditeqi i drugovi.

Sigurno zapa`a{ kako je prijatno biti u dru{tvu onih koji znaju zanimqivo da govore. Lepa re~ i gvozdena vrata otvara. Re~ima se {ire qubav. Ti ne `eli{ da mu je pozajmi{. mora da slu{a i {ta ne}e. Kako }e{ ga ute{iti? Drug kog ne voli{ poziva te na ro|endan. Razmisli i odgovori na slede}a pitawa: Pozajmio si ne{to od druga i to si slu~ajno slomio. kõ da biser broji ili re~i su mu sla|e od meda. Ko govori {ta ho}e. Kako }e{ mu tra`iti da ti to vrati? Drug od tebe `eli da pozajmi tvoju omiqenu stvar. [ta }e{ mu re}i? Tvoj drug je tu`an jer je wegovom krivicom va{ tim izgubio va`nu utakmicu. a ne brojati. Re~i treba meriti. [ta }e{ re}i i uraditi? Drug je od tebe ne{to pozajmio i to ti jo{ nije vratio. sloboda i pravda. U narodu su se takve osobe nazivale zlatoustim. Kako }e{ mu to re}i? 5 . U pesmama se govor takvih osoba opisuje: govori kõ da golub gu~e. ali i rastu`iti.Lepota i snaga re~i Re~i su najlep{i i najmo}niji ~ovekov dar. ali i netrpeqivost i mr`wa. ohrabriti i razveseliti. Objasni zna~ewe ovih narodnih poslovica: Re~i gore poseku nego sabqa. Re~ima se qudi mogu ute{iti. Re~ima se mogu ste}i i izgubiti prijateqi.

To sada nije obavezno. ve} melodi~no. devoj~ice! Ve`be za dugo i kratko nagla{avawe slogova u re~i • Nagla{ene duge slogove ozna~avamo:* rúka rýke • Nagla{ene kratke slogove ozna~avamo: nøge nòga kratki nòga vòda `èna vòleti kratki nòga mèdved jèlen lòpta hò}emo dugi rúka lúka gláva obe}áwe kratki nøge krÿ{ke røgovi kø{ jø{ kratki nøge næbo vætar Såwa dugi rúka nárav múdar ráditi gráditi •Glãd ò~iju nçma. evo je! Zar vam nisam rekao? Ona je pravi drug. Kada ~itamo i recitujemo. uzvi~nik. Mislili smo ko zna {ta. upitnik i dr. qudi. . zapetu. ne. E ba{ je dobro {to si stigla! Sad si nas sve obradovala! • [ta to {u{ka? [ta? O. Aha.Lepota izgovora Mo} na{eg govora zavisi od pravilnog izgovora glasova u re~ima i re~i u re~enicama. Ve`be za pravilan izgovor glasova i melodiju re~enice • Evo Lenke! Lenka. dugi rýke tãjna mrãk sãwa dugi rýke }ýd lýd rãdim grãdim Ve`baj izgovor ovih re~enica: 6 * O nagla{avawu glasova (akcentima) i o ovim znacima u~i}e{ u starijim razredima. ne mogu da verujem! Pa ona to nikada ne bi uradila. tri ta~ke. va`no je da po{tujemo pravopisne znake: ta~ku. Bravo. da li je to mogu}e?! Ne. Kazivawe ne treba da bude jednoli~no i dosadno. ne! Kako si to mogao da uradi{? Za{to ranije nisi rekao? Moramo odmah to da sredimo! Brzo. brzo! • Ma. za{to kasni{? Mi smo se zabrinuli. •Næ bi bílo dòbro da je ÿvek dòbro.

8. Drag @elela bih da se boqe upoznamo. 5. G lagolsko vreme (~uvam) 3. Mnogo te pozdravqa tvoja Ana Pomozi Ani da sastavi i re{i gramati~ku ukr{tenicu. Tu pri~amo i igramo se. 4. Prilo{ka odredba za (zasvetluca u oku) 9. sadr`aj. Anino pismo tebi Tvoje pismo Ani Pismo Beograd. s u b j e k a t 8. Imenuje 4. oktobar . datum. poruku. G lagolsko vreme (~uvao sam) 2. 9. li{}e joj se uvije i kao da moli: „Daj vode!“ Tada je zalijemo. U prole}e se {qiva prekrije belim cvetovima koji ne`no miri{u. uvod. pozdrav i potpis. Moje omiqeno drvo je jedna {qiva u parku u kojem se igram. Vrsta 5. Dopuna glagola koja pokazuje na kome i na ~emu se radwa vr{i 7. Re~enica koja ima jedan predikat 2. ostane mali zeleni plod. imenica (bra{no. 7. ali mi ne sa~ekamo da sazri. On raste. Pi{i mi ne{to o sebi. Kod {qive se okupqa moje dru{tvo. Zato ti pi{em ne{to o onome {to volim.U pismu treba navesti: mesto. kao prijateq. Kad je leti su{a. Kad cvet opadne. 5. Ima krivudavo i granato stablo. 6. Veoma mi je draga. ime osobe kojoj se obra}amo. 1. 3. nego ga jedemo dok je jo{ kiseo. 1. so) l i ~ n e radwu koju vr{i subjekat 7 6. Po wemu smo se rado peli dok smo bili mali. .

Pravila igre 7. Samoocewivawe govora): 8 . Pogledaj uputstvo na strani 78. Sportska sredstva (rekviziti) 6. Uvod 2. Govori}e{ o sportu koji voli{.Moj prvi govor: Sport koji vam preporu~ujem Ovde napravi skicu za svoj prvi govor pred odeqewem. Na~in takmi~ewa 8. Poruka – za{to ga preporu~ujem 10. Poznati sportisti 9. 1. Prostor za igru 5. Naziv sporta 3. Napi{i zakqu~ak o svom nastupu pred publikom (vidi stranu 78. Va`no je da bude{ iskren i ubedqiv. Igra~i 4.

Ana je rekla: „Drugarstvo treba da se neguje”. „Drugarstvo treba da se neguje”. „treba da se neguje.Upravni i neupravni govor Podsetimo se kako se pi{e upravni govor: 1. 9 . Ana i Zoran razmewuju sli~ice. Napi{i wihov dijalog u upravnom govoru. „Drugarstvo”. 3. 2. rekla je Ana. rekla je Ana.” Posmatraj sliku i opi{i je koriste}i neupravni govor.

.^ovek poznaje samo one stvari koje pripitomi . Ovde prepi{i neki dijalog (razgovor izme|u dva lica) o prijateqstvu iz tvoje omiqene kwige ili sam izmisli neki dijalog. Govor je izvor nesporazuma. A.Qudi nemaju vi{e vremena da bilo {ta upoznaju.odgovori lisica. a ti ne}e{ ni{ta govoriti. pripitomi me! .. G leda}u te kraji~kom oka.re~e lisica. eto tako. A kako nema trgovaca koji prodaju prijateqe. Anin primer Tvoj primer . qudi vi{e nemaju prijateqa. Egziperi. . „Mali princ“ 10 . Ako ho}e{ prijateqa. .Najpre }e{ sesti malo daqe od mene. Ali.Treba da si veoma strpqiv .Razgovor Umesto uvredqivih re~i napi{i one koje }e druge u~initi sre}nim. . Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca.upita Mali princ. S.[ta treba da radim? . na travu. svakog dana se{}e{ malo bli`e.

1. 2.)? 5. G se dogodilo? de 3. Prvo napravi plan.)? 4. 5. [ta bi ti voleo da radi{? [ta je za tebe boqe – ~itawe ili gledawe televizije? Navedi pet argumenata za svoju tvrdwu. Napiši u svesci sastav. Koga sam sreo (izgled i dr. Ti si na redu. 1. Moja ose}awa i razmi{qawa prilikom susreta. [ta se tada dogodilo (razgovor i dr. Na primer: 1. 2. 11 .Koje osobine su ti va`ne kod prijateqa? Navedene osobine pore|aj po vrednosti od broja 1 do broja 10. hrabrost poštewe qubaznost smisao za šalu skromnost Zašto je za tebe osobina koju si ozna~io brojem 1 najva`nija? Navedi tri argumenta. Zadovoqno Pomo}i }u ti. Popuni tabelu u kojoj je objašweno šta je saradwa i kako treba sara|ivati. 3. 3. istinoqubivost dare`qivost odanost tolerancija mudrost Seti se trenutka kada si upoznao nekog svog druga (drugaricu). 4. Kako izgleda saradwa? Šta se govori kad se sara|uje? Kako se ose}aju saradnici? Ne{to se radi zajedno. Kada se to dogodilo? 2.

brinuli… E. do`ivqaj. Izgovor re~enice O. Navo|ewe tu|ih re~i Upravni govor Ana je rekla: „Do}i }u sutra”. koga to vidim! Pa gde si ti. hajde. pri~aj! [ta si sve video? Nagla{avawe slogova u re~i Kratki naglasci nøge nòga Dugi naglasci rúka rýke Kako pripremiti govor 1. IZLAGAWE: glavna misao i dokazivawe 3. Ana je rekla kako }e do}i sutra. poruka 12 Sledi prva kontrolna ve`ba . {ala.” Neupravni govor Ana je rekla da }e do}i sutra. UVOD: zanimqiv primer. rekla je Ana.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Gramatika je nauka o jeziku i wegovim zakonima i pravilima. „Do}i }u sutra”. rekla je Ana. „sutra. ~ove~e?! Putovao?! Ma {ta ka`e{? A mi ~ekali. problem 2. ZAKQU^AK: kratak predlog re{ewa. „Do}i }u”.

Ona se u pisawu obele`ava velikim slovom na po~etku i ta~kom. 1. ja dobio. i 2. Sastavi nekoliko re~i koriste}i navedene glasove: d. g. Re~enica je misao ili poruka iskazana re~ima. 13 . a. v.2. Milovan U prvom skupu glasovi nisu smisleno povezani i takav skup nema zna~ewe. U drugom skupu glasovi su povezani u re~ koja ozna~ava ime. Glas je najmawa jedinica govora. o. b. n. dobio. e Pro~itaj slede}e skupove re~i: 1. on Eto. U~imo: – proste i slo`ene re~enice – subjekat – predikat – atribut – portret Tvoj zadatak }e biti da: – pi{e{ sme{ne pri~e – napi{e{ portret – odr`i{ govor Od glasa i slova do pri~e Pro~itaj slede}a dva skupa glasova. a. a. izgubio. upitnikom ili uzvi~nikom na kraju. r. eto. o. m. l. ja. Drugi skup re~i povezan je u re~enicu koja ima svoje zna~ewe. 2. a on izgubio. Re~ je skup glasova koji ima odre|eno zna~ewe. Prvi skup re~i nije smisaono povezan i kao celina nema posebno zna~ewe.

Pri~a se sastoji od re~enica koje su smisleno povezane u celinu. 14 . on kã kvasan. Ja ne govorim ni{ta. Oko juna{tva Milovan Vujo{evi} iz Brskuta rekã je: – Ja sam. ska~u}i i drkte}i od ijeda.Pro~itaj kratku pri~u Marka Miqanova. Re~enice u ovoj pri~i razli~ite su po svom zna~ewu (obave{tajne. striko Milovane? – Lasno. Kad sjutradan. stidi se i kaje od svojije rije~i. Eto. ja dobio. slo`ene i nepotpune). svakoga ~oeka mogã na mejdan dobit! Pitali su ga: – Kako. pa me psuje. a on izgubio! Navedi re~i iz ove pri~e koje se razlikuju od kwi`evnih: rekã – rekao. ~oeka – Objasni koje osobine krase Milovana. On se naijedi. tako mi du{e. du{e mi. upitne. uzvi~ne). kao i po obliku (potvrdne i odri~ne) i po sastavu (proste.

po zna~ewu je obave{tajna. striko Milovane? Nepotpune re~enice su one u kojima su neki delovi izostavqeni (pre svega predikat).* Qudi nemaju vi{e vremena da bilo {ta upoznaju. Slo`ena re~enica je ona koja ima dva ili vi{e predikata. Ova re~enica ima dva glagola u li~nom glagolskom obliku. to jest dva predikata: dobio. Predikat se ovde podrazumeva: Kako [to misli{]. pripitomi me. Broj prostih re~enica u slo`enoj odre|uje se prema broju predikata. Proste re~enice su one koje imaju jedan predikat. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. Posmatrajmo re~enicu: Kako. to jest nema predikat. po obliku odri~na. izgubio. * O nepotpunim re~enicama u~i}e{ u starijim razredima. poruka. Posmatrajmo slede}u re~enicu: Eto. striko Milovane? Ova re~enica nema nijedan glagol u li~nom glagolskom obliku. Za{to je po sastavu prosta? Zato {to ima samo jedan predikat: ne govorim. Kako to? Svakog dana se{}e{ malo bli`e. a po sastavu prosta.Proste i slo`ene re~enice Re~enica: Ja ne govorim ni{ta. Oni se podrazumevaju iz prethodnog kazivawa. Podvuci predikate i odredi vrste re~enica povezivawem. Wima se iskazuje jedna misao. prosta slo`ena nepotpuna Re{i rebuse. Ako ho}e{ prijateqa. To je nepotpuna re~enica. a on izgubio. To sada nije obavezno. 15 . ja dobio.

[volim] Poku{aj da iska`e{ slo`enu re~enicu pomo}u slika. pijte sok. igrajte se loptom i smejte se. Upitne su re~enice kojima se ne{to pita. Uzvi~ne su re~enice kojima se izra`avaju jaka ose}awa. Ja ne volim boks. Podela re~enica po zna~ewu Obave{tajne su re~enice kojima se obave{tava o ne~emu ili nekome. Da li se sla`e{? Hajde zaplivaj! [to dobro pliva{! Podela re~enica po obliku Potvrdne su re~enice kojima se iznosi neka tvrdwa. Nepotpune re~enice jesu one u kojima su neki delovi izostavqeni. Zapovedne su re~enice kojima se kazuje zapovest.[volim] Onda plivawe. pozovi prijateqa.Vrste re~enica Smisli i upi{i svoj primer re~enice odre|ene vrste. Koji sport? [voli{] Najvi{e ko{arku. Plivawe je lep sport. Odri~ne su re~enice kojima se ne{to odri~e. Ja volim gimnastiku. Anin primer Tvoj primer 16 Kad si tu`an. to jest dva ili vi{e predikata. Slo`ena re~enica je ona koja ima dve ili vi{e prostih re~enica. . Podela re~enica po sastavu Prosta re~enica je ona koja ima jedan predikat.

. PROSTA: Kako se ose}a{ posle neke utakmice? PROSTA: SLO@ENA: [ta misli{ o dru`ewu u sportu? Voli{ li da gleda{ sportske utakmice? PROSTA: SLO@ENA: PROSTA: SLO@ENA: Pomozi Zoranu da otkrije koje se slo`ene re~enice i narodne izreke kriju u ovim rebusima. . . Koji ti je sport zanimqiv? Ko{arka je zanimqiva. SLO@ENA: Ja volim odbojku. . i. 17 . Ispeci. . Ko . . . . . . .Nastavi ovu Aninu anketu o sportu. . ali mi je plivawe najdra`i sport. a. . . Zamisli kako su deca odgovarala na pitawa o sportu i to napi{u u obliku PROSTIH i SLO@ENIH re~enica.

Subjekat mo`e biti i skup re~i. Do}i }e moje dru{tvo. broj ili neka druga vrsta re~i. Dobija se na pitawa: Ko vr{i radwu? O kome se govori? Na osnovu ovog pravila i navedenih pitawa odredi subjekte slede}ih re~enica: Lena spava. pridev.Subjekat Da se podsetimo: Subjekat je nezavisni re~eni~ni ~lan koji iskazuje vr{ioca radwe ili nosioca stawa ozna~enog predikatom. Na primer. Mladi lepše sawaju. re~ mladi je pridev. Ispi{i na linijama re~i koje imaju slu`bu subjekta u re~enici. Subjekat u re~enici mo`e biti izostavqen. Sawati je uzbudqivo. Na primer: re~ sawati je glagol. ali se ovde ponaša i kao naziv za qude odre|enog uzrasta. Kada re~ vr{i slu`bu subjekta u re~enici. na primer: vrlo te`ak san. Ona sawa. ali se tada podrazumeva. 18 Radujem se sun~anom danu. I}i }u u park. Ako je subjekat izostavqen. Ono je rumeno. u tre}oj re~enici – U snu se smeje – podrazumeva se da je subjekat Lena ili ona. Budim se. Igra}emo se do mile voqe. zamenica. Pozdravqa me novi dan. Na istoku se javqa sunce. Iz navedenih re~enica mo`e se zakqu~iti: Slu`bu subjekta u re~enici naj~eš}e vr{i imenica. ponaša se kao imenica. . ali je ovde i ime odre|ene radwe. U snu se smeje. napi{i i to. Vrlo te`ak san mo`e da upla{i.

nau~i. Drugi su sastavqeni od glagola i imenica (je predškolac) ili od glagola i prideva (je zanimqiv). Jedni su sastavqeni samo od glagola: odlazi. Glagolski predikat Imenski predikat Pas posmatra. prideva. Wemu je vrti} zanimqiv. Sigurno zapa`aš da se predikati u ovim re~enicama razlikuju. Imenski predikat sastoji se od pomo}nog glagola jesam ili biti i neke imenske re~i (imenice. Ja ki{u volim. igra se. Smisli i napiši nove primere predikata u opisu malog psa na crte`u. a predikat dvema crtama. On je predškolac. 19 . Pala je ki{a od slatki{a. zamenice ili broja).Predikat Da se podsetimo: Predikat je centralni ~lan re~enice koji imenuje radwu ili stawe i pripisuje ih subjektu. spava. U vrti}u se igra. Na osnovu ovog pravila odredi predikate u slede}im re~enicama: Rano ujutru Marko odlazi u vrti}. Ponekad spava. Svakog dana ponešto nau~i. To su glagolski predikati. On je umiqat. U slede}im re~enicama podvuci subjekat jednom crtom. Milena ne voli ki{u. To su imenski predikati. Glagolski predikat sastoji se samo od glagola u li~nom glagolskom obliku. Ona je lepa.

Izokrenuta pri~a Zvonim ja jutros da probudim sat. Pri~a na slovo M Mali mi{ Mi{ko miri{e mleko. Budio sam i majku. 20 LABTA LOK[A KIVNASTAN E\UNSR NECOE ROKERTID CIU^AINO KINDEVN PUTSASR GIWAK VUBAQ AKTIREL .Sme{na strana Ana i Zoran zasmejavaju jedno drugo. Ma~ak Marko motri. Crvenkapa je srela tri praseta. ali me ni ona nije mogla probuditi. Prona|i re~i u vezi sa {kolom koje se ovde kriju. Nastavi pri~e koje su oni zapo~eli. Izme{ana bajka Idu}i {umom.

niska. „Vasa Lada~ki” U pesmama Tvoj i Zoranov primer: Voleo je kowe vrane. U pri~ama Nastavi Aninu zapo~etu Pri~u o crvenom patuqku. ki{ni. vinograde blagorodne. omla}eno. voleo je wive plodne. U crvenoj {umi. dlakama govori. broj (peti razred) ili skup re~i (vrlo lep xemper. u crvenoj ku}ici `iveo je crveni patuqak. ali i imenica (miris mora). dok ti ne dosadi. dobar. u kojoj }e{ stalno upotrebqavati atribut crven. taman. zeleno. Bala{evi}. ko`na le|a.Atribut je re~ ili skup re~i koji stoji uz imenicu i bli`e je odre|uje. olujni. o{tra. Atribut Anin primer: U zagonetkama Pomozi Zoranu da se seti atributa u zagonetkama. trbu{ast l i { } e o b l a k t r a v a 21 . retka. suva. {iroko. po livadi razigrane. zelena. zamenica (wegova torba). ispod crvenog `buna. u karuce pregnute ~ila{e. sat sa zlatnim lancem i sala{e. pa re{i ukr{tenice. (elsug) Anin primer: \. Prona|i koji bi se atributi mogli uklopiti u re~enicu: „Li{}e i trava ~ekaju oblak”. U slu`bi atributa obi~no je pridev (plave o~i). Drven trbuh. `edno. {u{kavo. haqina od svile).

u glavi je nosio kaput. 22 . sretoh kapu. Portret u kwi`evnom delu voqe i Tvoj i Zoranov primer (podvuci atribute) Anin primer iz narodne pesme Srpska devojka U Milice duge trepavice. Ja je gledah tri godine dana. jagodice i bijelo lice. a pri na ~oveka. na ulici.. crne o~i i bijelo lice.Portret Portret je opis izgleda i osobina neke li~nosti. pantalone i cipele. te je odavao ~oveka.. Pomozi Ani da nastavi zapo~eti portret: smisli po tri atributa za svaku imenicu. ki{nog Jednog letweg sun~anog Na le|ima jutra. Sa wegovog sijale osmeh i hodu je pravio utisak karaktera. ne mogoh joj o~i sagledati. pokrete. nogama lica treperio je o~i... prekrile joj rumen' jagodice.

prevazila`ewa panike u nevoqi i sl. gumeni balon i dr.). Ovde napravi skicu – podsetnik (vidi str.Moj drugi govor: Imam ideju Seti se poruke iz pri~e o svetom Savi iz ^itanke za III razred: Za pametna ~oveka postoji uvek mnogo na~ina da ide napred. Uvod ({ala ili do`ivqaj u kome je na|eno neobi~no re{ewe pred preprekom): 2. a za glupaka samo jedan. 4. a to je a) b) v) 3. 1. Izaberi neki predmet i predlo`i najmawe tri neobi~na na~ina na koje taj predmet mo`e da se koristi (par~e kanapa. Opis tri situacije u kojima bi se na neobi~an na~in mogla koristiti stvar koju si izabrao. Objasni {ta zna~i ova poruka. {kolska torba. 78) za svoj govor pred odeqewem na temu Imam ideju. 78): 23 . Poruka ili zakqu~ak (ozbiqan ili {aqiv) o zna~aju razmi{qawa. Zakqu~ak – moja ocena mog javnog nastupa je (vidi str.

) Glavni (nezavisni) re~eni~ni ~lanovi subjekat iskazuje vr{ioca radwe ili nosioca stawa ozna~enog predikatom predikat imenuje radwu ili stawe i pripisuje ih subjektu Slu`bu subjekta vr{i: Predikat mo`e biti: Talas zamenica On broj Prvi dolazi. je brza.) slo`ena (Ja dolazim i donosim loptu.) odri~na (Ne}u sti}i.) po sastavu prosta (Ja dolazim. imenski predikat (sastoji se od pomo}nog glagola i imenice. zamenice ili broja) je u~enica. je prva. prideva.) upitna (Da li je lepo?) zapovedna (Neka bude lepo!) uzvi~na (Ba{ je lepo!) po obliku potvrdna (Ja sti`em.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Vrste re~enica po zna~ewu obave{tajna (To je lepo. Ona 24 Sledi druga kontrolna ve`ba . pridev Visoki skup re~i Neki vrlo sna`an talas imenica glagolski predikat (sastoji se samo od glagola) Ona tr~i. je wegova.

Upotrebi apoziciju i podvuci je. roman Branislava Nu{i}a. Podvu~eni skupovi re~i na drugi na~in. a u pisawu zapetama.3. najve}oj planini u Srbiji. napi{e{ dnevnik. filmove. sportiste i dr. Ana je zapo~ela. 25 . moja je omiqena kwiga. opravdawe. „Hajduci“. Zbog toga se u govoru odvaja pauzama. Te re~i u re~enici imaju slu`bu apozicije. vest i jednu pesmu – obavi{ istra`ivawe i napi{e{ o tome izve{taj Apozicija Pro~itaj slede}i tekst: Sretoh Milana. U~imo: – apozicija – pejza` – prilo{ke odredbe – objekat – personifikacija – vest – kako se pi{e pesma Tvoj zadatak }e biti da: – predstavi{ gosta – opi{e{ pejza`. a ti daqe navedi svoje omiqene kwige. Bio je na Kopaoniku. pomo}u novih podataka. glumce. odre|uju imenice Milan i Kopaonik. mog {kolskog druga. Apozicija je imeni~ka odredba koja na drugi na~in (pomo}u novih podataka) odre|uje imenicu kojoj se dodaje.

imenski deo predikata Beograd. ime i prezime gosta Ako re{i{ rebus. glavni grad Srbije. wegova dostignu}a Po{tovani Danas }emo razgovarati o Tema je va`na zbog Na{ gost je Posebno je zanimqivo Neka zanimqivost ili {ala o gostu ili temi Zvawe. samo ako stoje iza vlastitih imena. dobi}e{ re~enicu sa apozicijom.Kako razlikujemo apoziciju od drugih ~lanova re~enice Glavni grad Srbije nalazi se na u{}u Save u Dunav. Obra}awe Tema i wen zna~aj Gost. igra odbojku. Kwi`evnik Jovan Jovanovi} Zmaj ro|en je u Novom Sadu. u~enica. kwi`evnik. Tada se odvajaju zapetama. i zanimawa imaju slu`bu apozicije Mila Krasi}. Predstavqawe Zamisli i napi{i kako svog miqenika predstavqa{ publici. ro|en je u Novom Sadu. apozicija Imenice koje ozna~avaju zvawa U~enica Mila Krasi} igra odbojku. nalazi se na u{}u Save u Dunav. Jovan Jovanovi} Zmaj. 26 Drago mi je {to mogu da vam predstavim . subjekat Beograd je glavni grad Srbije.

Leti orao preko nebesa. a onda sa~ini opis. 5.Posmatraj svoje omiqeno mesto u prirodi ili ga zamisli. Rez slanine preko sve planine. 5. ~ak se ~u u In|iju zemqu. 2. ne bi lon~i} nakupio. 3. s n z e 27 a . 7. a ne {u{nu. m g n b a 7. Da kupi{ sto godina. mom~e ga gleda od ~udnih ~udesa. Ne{u{ pro|e kroz goru. 1. Izi|e vila iza cerovika i prosu sto grana iz zlatnog ru~nika. 6. Opi{i u svom dnevniku predele koje posmatra{. Poku{aj prvo da napravi{ re~nik koji }e ti pomo}i da ga opi{e{. zapeva petao. 4. Puna tepsija zlatnih kola~i}a. 4. 2. Datum: Datum: Re{i ovu zagonetnu ukr{tenicu. 6. 3. Pejza` – opis predela Biqke: Boje: Zvuci: Mirisi: Pokreti: Moja ose}awa: Zamisli da putuje{ balonom oko sveta. Zakokota kota sa visoka plota. 1.

28 * Re~ personifikacija poti~e od re~i persona – osoba. Jezi~ke igrarije Ana je po~ela. uzdi{e. . dosadu. ^uvaj Vodi Otvori Razbij brigu. a . Ko rano rani. nikada. tajnu. a ti nastavi: smi{qaj objekte u svojoj glavi. grabi. se smeje. Terao . Obrao si zelen Svoj Vuk jede. Personifikacija je stilska figura kojom se stvarima daju qudske osobine. tu|u mewa. gradi. Dogovor Pomozi Ani da smisli poruke o prirodi i upotrebi objekte.Objekat Objekat je dopuna glagola koja ozna~ava trpioca radwe ozna~ene glagolom u predikatu. le|a. dve brine. U poslovicama i izrekama upi{i objekte koji nedostaju. sawari. srce. isterao . Personifikacija* . Ne kidaj G god na|e{ zgodno de ti posadi.

Jedem pala~inku. pravi objekat nepravi objekat 29 . U`eleo sam se pala~inke. Nadamo se pobedi. ve} u nekom drugom pade`u. Nepravi objekat ne mo`e biti u akuzativu bez predloga. imeni~ki skupovi ili zamenice. Ali umemo sportski da primimo i poraz. Maštam o pala~inki. Nosimo loptu. Nepravi ili daqi objekat je re~ koja dopuwava neprelazni glagol. Ne razmišqamo o porazu. Seckam pala~inku. Mislim na pala~inku. * O tome vidi na stranama 41 i 57 ove kwige. Poslu`i se pala~inkom.Pravi i nepravi objekat Pe~em pala~inku.* Podvuci re~i koje vrše slu`bu objekta i pove`i ih s vrstom objekta kojoj pripadaju. Idemo na utakmicu. ^eznem za pala~inkom. Dobija se na pitawa: KOGA? (za `ivo) ŠTA? (za ne`ivo) U slu`bi objekta mogu biti imenice. Obukli smo dresove. Pravi objekat uvek se nalazi u akuzativu bez predloga. Dobija se na pitawa: ^IME? KOME? ^EMU? O KOME? O ^EMU? Pravi ili bli`i objekat je re~ koja dopuwava prelazni glagol* i ozna~ava bi}e ili predmet koji trpi glagolsku radwu. Savijam pala~inku.

koli~ina. Marija Rodi} Re{i rebus i napravi svoj u kome }e biti prilo{kih odredaba. Zimi ja mnogo volim sankawe. [ta radi{? (glagol) Kada? (vreme) Gde? (mesto) Kako? (na~in) Koliko? (koli~ina) Za{to? (uzrok) Spavam Budim se Ustajem Umivam se Doru~kujem U~im Igram se no}u u krevetu mirno dugo zbog umora. Beograd. .Prilo{ke odredbe Prilo{ke odredbe su re~eni~ni ~lanovi kojima se ozna~avaju vreme. S po{tovawem 16. 30 * O prilozima vidi na strani 70 ove kwige. na sve strane) u odgovaraju}em pade`u. do 15. zbog umora) i skupovi re~i (svuda po sobi. ju~e. mera. 2007. na~in ili uzrok vr{ewa radwe iskazane predikatom. Opravdawe Po{tovani gospodine profesore. Napi{i i ti sli~no opravdawe. a ti nastavi da opisuje{ svoj radni dan. Ovo je Anino opravdawe za {kolske izostanke. imala je povi{enu temperaturu i glavoboqu. Molim Vas da mojoj }erki Ani Rodi} opravdate izostanke od 13.* ali i imenice (u krevetu. dugo. oktobra. mesto. Slu`bu prilo{kih odredaba naj~e{}e imaju prilozi (mirno. Bila je prehla|ena. Ana je zapo~ela. god. mnogo). 10.

U narednoj vesti prona|i odgovore na gore postavqena pitawa. gde je. Jutros je granulo zubato sunce i planinski visovi su se zabeleli. nemam. ne }u re}i kada: „Nek ne sre}ni ne sre}u nesre}u. i kako je i za{to je. kada. nemoj. ko je. imenicama. nisam. pri ne jata n oli nev nepoznat nemar ne voli ne moj ne zna nezna{ ne a `w pa ne }e{ ne maj u ne zgodan ne poslu{ko nebriga neuni{tiv nerad ne}u 31 . sanke i drugo. Neobi~na poruka Poruka iz grada Neznangrada stigla nam je. Vest Vest je kra}e saop{tewe i odgovor na pitawa: {ta je. Na Kopaoniku je no}as padao sneg. Prvi sneg Prona|i i ispravi tri gre{ke u Aninoj sme{noj poruci. al’ se pi{e odvojeno od glagola.Odvojeno i sastavqeno pisawe re~ce NE NE se pi{e sastavqeno s pridevima.“ Drugih vesti nema od Nemawe. nek neznani ne znaju ne znawe. nek nebri`ni ne brinu nebrigu. Napi{i o tome dve vesti. Jedino ozeble ptice protestuju: „Ho}emo prole}e! Ho}emo prole}e!“. izuzetka ~et’ri znam: ne}u. Jedan ze~i} tra`i da mu kupe kliska. Deca ve} grabe skije. Zamisli svoje putovawe na Severni pol. dobi}e{ sliku. Ako oboji{ poqa u kojima su re~i s pravilno napisanom re~com NE. Veverice su napravile sne`ni tobogan.

one koje lepo zvu~e. nasred livade drvo u cvetu iz zavi~aja {to mi se javqa. popravqam. pri~a i bajki. Domovina je prva qubav. zbog prijateqa. hrabrost da druge qude razumem. O svakom ovom motivu tra`im re~i: Majka – brinula se o meni. Gde god da krenem – setna i lepa. ali i setu. Pesma se pi{e na razne na~ine: desnom ili levom rukom. Nekome }e se svideti. kô hleb mirisne i pune snage. prvih uspeha. te{ke i drage. koju zove svojom. poruke nade. a ti probaj na svoj. domovina me u srcu greje.. zavi~aja. za desetak minuta. najdra`e igra~ke. napravi plan. jer mi se uvek ~ini da se nedovoqno trudimo da nam bude lep{a. O ~emu sve mo`e{ da pi{e{? O ne~emu {to te je posebno uzbudilo. ~itam glasno. Zbog ~ega volim domovinu? Volim je zbog svojih roditeqa. jedina ku}a i onaj kutak gde mi je igra kao san bila. uzbudilo razmi{qawe o domovini. precrtavam. Evo jednog na~ina. Mene je. biram re~i. [ta ose}am prema domovini? Ose}am qubav. a nekome ne. {to me u krilu bri`no svila. 32 MOJA DOMOVINA Domovina je moja majka. otaxbina. re~i pesama. [ta zna~i ta re~? Domovina je zemqa u kojoj je neko ro|en. 7. Posle toga – evo mog primera. S. uzlet krilima da tajnu na|em.Kako se pi{e pesma Svako ko se potrudi mo`e da napi{e pesmu.. 3. recimo. Pre nego {to po~ne{ s pisawem pesme. Ku}a – moje igre. Kada se pi{e pesma? Obi~no onda kada nas obuzme neko sna`no ose}awe ili razmi{qawe.. Od re~i gradim stihove. ku}e. M. 5. Za zavr{ne stihove tra`im neko iznena|ewe ili jaku poruku. koje se rimuju. 4. dawu ili no}u. drugova i sl. oko {to topli nemir seje. svijala me u krilu. . Domovina je prva radost kad ne{to mogu i kada umem. 6. Pi{emo daqe. Domovina je sunce na pragu i plavo nebo {to me pozdravqa. 2. To su glasovi iz davnina. 8. Pi{em. desetak meseci ili godinama. 1..

Podvuci re~i koje se rimuju. 2.) 33 . duga – _____________. Napravi plan za pisawe. Akrostih ~ine stihovi ~ija po~etna slova predstavqaju neko ime ili poruku. sija – _____________. Podigni se. da bude i du`a. 3. 7. Popravqaj ih i doteruj. a mo`e mirisava. Napi{i re~i koje se rimuju s re~ima: dan – san. 4. to jest navedi {ta je to va`no {to }e{ kazati u svojoj pesmi. 2. Evo da ti odgovorim: Brzo ~itaj prva slova. park. ___________________. na rimu i smisao pesme. Ona mo`e da ima samo jednu strofu. pevam – _____________. Potrudi se da na nekoliko listova papira napi{e{ prve stihove. tajna.Ve`baj pisawe pesama. Pro~itaj tekst s prethodne strane o tome kako je nastala pesma Moja domovina. 5. Rasporedi u pesmi izostavqene re~i. deda i sl. glavu. pas. Zapi{i ovde svoju pesmu. 1. Izostavqene su re~i: stidi se. blago – _____________. boja. Eto tebi odgovora! Ovde smisli i napi{i akrostih za svoje ime ili nadimak. Nakon toga odlu~i se za temu i naslov svoje pesme. reka. 8. {kola. digni _____________ iz travice! Lepa ti je _______________ plava i krunica ___________________. 6. ne ________________. Qubi~ice. Moj/moja (drug. Pazi na broj slogova. Na primer: Ti me pita{ koga volim. lepotice. 3. 1. (Stanko Rakita) 4. Upi{i u ku}ice broj slogova za svaki stih pesme Moja domovina. voda – ____________. kwiga.

kom{ija iz ulice. peva. fudbal...Re~eni~ni ~lanovi Subjekatski skup ATRIBUT (Kakav?) Predikatski skup PREDIKAT ([ta radi?) PRILO[KA ODREDBA (Kad? Kako? Gde? Koliko?) SUBJEKAT (Ko?) APOZICIJA OBJEKAT (Koga? [ta?) plavokosa..... Ana. pi{e. mnogo.. po podne. ve`ba... Ovde zavr{i izve{taj o rezultatima svog istra`ivawa. dugonoga. Marko. televiziju. dobri~ina. smi{qa. ~esto. muziku. stripove. rado. Neda. Igor. no}u. Istra`ivawem je obuhva}eno ukupno ________ osoba. Ciq Obim Ovoga puta `eleo sam da istra`im {ta je to {to moji prijateqi najvi{e vole da rade u slobodno vreme. od toga ______ devoj~ica i ______ de~aka.. u~enica petog razreda.. svira. Rezultati pokazuju da Iznesi podatke Izvedi zakqu~ak Daj preporuku 34 . prijateqi iz Uba. {aqiv~ina.. igra. |ak iz druge klupe.

meru.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Zavisni ~lanovi re~enice imeni~ke odredbe atribut stoji uz imenicu i bli`e je odre|uje dopune glagola objekat odredbe glagola prilo{ke odredbe ozna~avaju vreme. mesto. prilozi (mnogo. ro|en je u Novom Sadu. nepravi – daqi – dopuwava neprelazni glagol Mislim o lopti. rano) imenice u odgovaraju}em pade`u (po {umi. na~in. koli~inu. veliki de~ji pesnik. puni mesec) zamenica (gledam wega) Sledi tre}a kontrolna ve`ba 35 . pridev (plava kosa) imenica (boja kose) zamenica (wena kosa) broj (prva kosa) skup re~i (veoma kovrxava kosa) Jovan Jovanovi} Zmaj. na poqu) skupovi re~i (svuda po {umi) U slu`bi objekta mogu biti: imenica (gledam mesec) imeni~ki skup (gledam onaj sjajni. uzrok vr{ewa radwe slu`bu prilo{kih odredaba mogu imati: apozicija na drugi na~in odre|uje imenicu kojoj se dodaje ozna~ava trpioca radwe slu`bu atributa mogu imati: u pisawu se odvaja zapetama. a u govoru pauzama pravi – bli`i – dopuwava prelazni glagol Bacam loptu.

Ako uporedi{ re~i u ovim re~enicama. što zna~i da su nepromenqive. Neke re~i uvek ostaju iste. uzvici i re~ce. naravno. uzvik re~ca veznik glagol prilog predlog zamenica broj pridev imenica O. Pet vrsta je nepromenqivo: prilozi. Pet vrsta je promenqivo: imenice. brojevi i glagoli. 36 . to jest da su promenqive. pa u|i odmah u na{u prvu slobodnu u~ionicu. U srpskom jeziku postoji deset vrsta re~i. veznici. a drugom one koje su ostale iste.4. vide}eš da neke mewaju svoj oblik. zamenice. predlozi. naravno. O. pridevi. U~imo: – promenqive i nepromenqive re~i – imenice – pisawe velikog slova – zna~ewe i funkcija pade`a – imeni~ke zamenice – pore|ewe – pravopisni znaci Tvoj zadatak }e biti da: – re{i{ ukr{tenice – napi{e{ razglednicu – smisli{ razgovor Promenqive i nepromenqive re~i Pro~itaj slede}e re~enice i podvuci jednom bojom re~i koje su se promenile. pa u|ite odmah u na{e prve slobodne u~ionice.

osobine. Brzo je pojela hleb s medom. Dunav škola. vevericu i neke ptice. Upla{io je korwa~u. ~itawe Iz navedenog teksta rasporedi imenice prema vrstama.Imenice Zamisli da imenica nema. Kroz grawe visokog drve}a provirivao je krov {kole. vlastite zajedni~ke zbirne gradivne apstraktne 37 . oblak liš}e. na primer: Iza drveta je protr~ao zec. mno{tvo bi}a ili predmeta iste vrste GRADIVNE imenuju neku materiju ili gra|u APSTRAKTNE imenuju ose}awa. Milica. Kako }eš nekome da ka`eš. Vrste imenica su: VLASTITE imenuju pojedina~na bi}a i predmete ZAJEDNI^KE imenuju bi}a. radwe i stawa Dopi{i nove primere za sve vrste imenica. ^ula se graja dece. predmete i pojave. bra}a še}er. a onda krenula prema {koli. Ovog sun~anog jutra Duwa je s rado{}u obukla novu haqinu na cvetove. Sigurno zapa`a{ da bez imenica ne bismo mogli da se sporazumevamo. Ubrzo je sustigla Du{ana i wegovog psa @u}u. zlato radost. predmete i pojave kao pripadnike grupa ZBIRNE imenuju skup. Da se podsetimo (pro~itaj i dopiši nove primere): Imenice su promenqive re~i koje imenuju bi}a.

planina. okean more jezero reka planina klisura Tihi okean Jadransko more Pali}ko jezero Pore~ka reka Fru{ka gora \erdapska klisura 4. dr`ava. klisura i ostrva pi{u se tako {to samo prva re~ po~iwe velikim slovom. Vi{e~lana imena kontinenata. Ako je naziv preduze}a. Vi{e~lana imena okeana. jezera. Evo primera (ti smisli i napi{i svoje primere): kontinent dr`ava grad selo Severna Amerika Velika Britanija Smederevska Palanka Malo Crni}e 3. i ono se pi{e velikim po~etnim slovom. {kole. . 38 * O predlozima i veznicima vidi na stranama 71 i 72. Mali Jastrebac.Veliko slovo Va`no je znati: 1. pozori{ta i drugih ustanova vi{e~lan. dr`ava. kontinenata.: Ju`na Morava. Ako se u sastavu vi{e~lanih geografskih imena nalazi vlastito ime. reka. gradova i sela pi{u se tako {to se svaka re~ (osim veznika i predloga)* pi{e velikim po~etnim slovom. Npr. Evo primera (ti smisli i napi{i svoje primere): kontinent dr`ava grad selo planina reka jezero Evropa Srbija Kru{evac Jasika Jastrebac Rasina ]elije 2. ravnica. Nazivi gradova. reka. mora. planina. prva re~ i svaka vlastita imenica u tom nazivu pi{u se velikim slovom. jezera i mora koje ~ini jedna re~ (jedno~lani) pi{u se velikim po~etnim slovom. Osnovna {kola Vuk Karaxi} De~ji vrti} Kolibri Fudbalski klub Crvena zvezda 5. sela.

Ko se voli. taj se pi{e – ali pazi na velika i mala slova – li~no ime nadimak ime `ivotiwe drvo cvet godi{we doba automobil grad ulica selo reka planina jezero more kwiga novine film pesma {kola muzi~ka grupa sportski tim Napi{i {aqivu razglednicu iz svog omiqenog mesta i po{aqi je Ani ili nekom drugom. doviSaN skoredaJmonar kinbaPonikzatilvi ulawaBak 39 . Otkrij imena koja se ovde kriju.

vokativ. akuzativ. vokativ 6. 4. genitiv. -u. Mewaju se po pade`ima i u jednini i u mno`ini. dativ. Oni delovi re~i koji se dodaju na gramati~ku osnovu (-a. U srpskom jeziku postoji sedam pade`a. pa Miri dajem u srcu presto. instrumental 7. nominativ. naziv pade`a 1. U prethodnoj pesmi zapa`amo da je kod imenice Mira nepromenqivi deo imenice mir-. Sad sawam Miru. 6. o tome }e{ u~iti u {estom razredu.) zovu se pade`ni nastavci. Pri~am o Miri. To je gramati~ka osnova imenice. Od Mire uzimam olovku ~esto. I ja se mewam uz muka trista. -e. 5. Pesma o Miri Mira je do{la. Pogledajmo slede}i tekst. lokativ pitawa KO ili [TA? jednina Mir-a jednina de~ak de~ak-a de~ak-u de~ak-a de~a~-e* de~ak-om de~ak-u mno`ina de~ac-i de~ak-a jednina sel-o sel-a mno`ina sel-a sel-a sel-ima sel-a sel-a sel-ima sel-ima (OD) KOGA ili ^EGA? Mir-e KOME ili ^EMU? KOGA ili [TA? HEJ! S KIM ili ^IME? Mir-i Mir-u Mir-o Mir-om de~ac-ima sel-u de~ak-e de~ac-i sel-o sel-o de~ac-ima sel-om de~ac-ima sel-u O KOME ili O ^EMU? Mir-i 40 * Prilikom promene kroz pade`e. nominativ 2.Promena imenica (deklinacija) Imenice su promenqive re~i. akuzativ 5. -o i dr. ostala ista. dativ 4. 7 lokativ. instrumental. genitiv 3. Zovu se: 1. 3. Dozivam: „Miro!” Dru`im se s Mirom. -i. S. M. 2. a ona ništa. ponekad dolazi do promena nekih glasova radi lak{eg izgovora. .

Osnovne funkcije i zna~ewa pade`a
naziv pade`a 1. nominativ pitawa KO (za `ivo)? ŠTA (za ne`ivo)? (OD) KOGA, ^EGA? funkcija/zna~ewe subjekat, deo imenskog predikata deo ne~ega, koli~ina, pripadawe namena, usmerenost objekat dozivawe, obra}awe, skretawe pa`we sredstvo, društvo primer Mira je u~enica. Dve kwige od Mire. Idem ku}i, dajem Miri. Dajem presto. Hej, Miro! Vozim se kolima s Mirom. Na ulici pri~am o Miri.

2. genitiv

3. dativ 4. akuzativ 5. vokativ 6. instrumental

KOME? ^EMU?

KOGA? ŠTA? HEJ! S KIM? ^IME?

7. lokativ

O KOME? O ^EMU? NA KOME, NA ^EMU

mesto

Odredi pade`, wegovo zna~ewe i funkciju, kao {to je zapo~eto.

Ana,
vokativ obra}awe

donesi

mami

malo

soli.

Mama

je

sipala

so.

Ka{ikom

je

prome{ala

supu.

Sada

se

supa

hladi

na stolu.

41

Sedam pade`a i jedno ven~awe

Smisli i napi{i re~enice koje kazuju momak i devojka. Koristi re~i u odgovaraju}im pade`ima.

Ja sam Milica, u~iteqica!
1.
Nominativ ime daje, zato pita: ko je, {ta je?

Od oca Branka, od majke Ru`e.
2.
Genitiv poreklo nosi: od koga si, od ~ega si?

3.
Dativ pita za darove: kome ide{, kome daje{?

4.
Akuzativ – za objekat: koga ili {ta to daje{?

5.
Hej! – vokativ sve poziva, obra}a se i doziva.

6.
Instrumental – sredstvo, dru{tvo: ~ime radi{, s kim se dru`i{?

7.
Lokativ zanima mesto: na kom stoji{, u kom `ivi{?
42

@ive}emo u na{oj ku}i pevaju}i.

Ove re~i, ove slike pokazuju kod pade`a i sli~nosti i razlike. Dodaj svoj primer.

,
tvoj primer tvoj primer

tvoj primer

tvoj primer

tvoj primer

SA

tvoj primer

Pomozi Zoranu da re{i ovu pade`nu ukr{tenicu. 1 2 3 4 5 6 1 2 3 4 5 6 7 8 Akuzativ (ak.) jednine (jed.) od re~i nazeb Vok. jed. ada Nom. jed. gramatika Vok. jed. osa Instr. jed. auto 1 3 Nom. jed. som 1 Lok. mn. noga 2 Ak. jed. ruka Gen. jed. zlo 3 Vok. jed. Mara Instr. jed. brada Dat. jed. Aca Vok. jed. Kosa 5 Instr. jed. obala

5 2 4

6

8 7

4 6
43

Zamisli svoj razgovor s nekim ko te nagovara da ~ini{ ne{to lo{e (da pu{i{. mislim. LI^NA ZAMENICA JA.Imeni~ke zamenice Zamenice su re~i koje upu}uju na bi}a. Kako }e{ to da izbegne{ i da sa~uva{ svoj ponos? Koristi zamenice. predmete. TI. VI. ONI (ONE. ne `elim) . rekao je neko. Smisli {ta su |aci odgovorili i upotrebi zamenice iz gorwe tabele. Oni/one: Ti: Oni/one: Ti: Oni/one: Ti: Oni/one: Ti: 44 Ti si kukavica ako Ja (ose}am. SE MI. `elim. ONA) LI^NE ZAMENICE UPITNE KO? [TA? NEODRE\ENE NEKO NE[TO ODRI^NE NIKO NI[TA OP[TE SVAKO SVA[TA LI^NE ZAMENICE NELI^NE ZAMENICE Nastavnik je u{ao u bu~no odeqewe i za~udio se. ON (ONA. krade{. pojave i na wihove osobine. pije{ i sl. ONO) ZA SVAKO LICE SEBE.). „Mi nismo“.

. . ga s wom Pore|ewe Pore|ewe je stilska figura kojom se na slikovit na~in upore|uju mawe poznate sa poznatim stvarima i pojavama. (@enidba Du{anova) Dopuni kao u pesmi ova pore|ewa iz narodne pesme Majka Jovu u ru`i rodila. ^EGA? – Dobih pismo ja OD WEGA. 7. qe . d . Sedmi pade`: O KOME. O ^EMU? – Samo mislim ja O WEMU. o d . OJ! – Nema. 4. ko k . . r d . 4. 45 . u M . 5. Ovde se kriju dva pore|ewa. [TA? – Sreli smo se ON i JA. ^IM? – Pro{eta}u jednom S WIM. Promena li~nih zamenica 1. 2. ^EMU? – [aqem pismo i ja WEMU. . Tvoj primer Anin primer pore|ewa iz kwi`evnog dela Sinu Milo{ u poqu zelenu. 7. Kr . ali bi}e moj. 2. 5. 6. ti on/ono ona wega. . . i. . me ti tebi. 3. 3. . . Peti pade`: HEJ. 6. Drugi pade`: KOGA. A ~etvrti: KOGA. 1. Tre}i pade`: KOME.Ana je smislila pesmu koja joj poma`e da mewa li~nu zamenicu ON po pade`ima. ak u g . we s . Prvi pade`: KO. [TA? – Vidim samo WEGA ja. Nek Nek Nek Nek je je je je rumen ko bijel ko radin ko hitar kao Sp . kao jarko iza gore sunce. ja mene. [esti pade`: S KIM.

Kad nekome `elimo da iska`emo posebno po{tovawe. Na primer (zavr{i zapo~ete re~enice): Ni sa kim Ni o kome Ni od ~ega Ni zbog ~ega Ni za {ta Pravopisni znaci – ta~ka i zapeta. Jutro je. b) ako po~iwu brojevima ili slovima. Vi ste nam govorili o zamenicama. Crtica se pi{e: – kod rastavqawa re~i na kraju reda ({ko-la). Ja nisam dobro razumeo podelu zamenica. kao znak da je izostavqen deo teksta. Kao znak nedore~enosti.) pi{u se u slo`enim re~enicama u kojima su proste re~enice mawe smisaono povezane. v) ako `elimo posebno da ih istaknemo. 3. – u poluslo`enicama (srpsko-engleski re~nik. koja se tada pi{e velikim po~etnim slovom. Ta~ka i zapeta (. 46 * O predlozima vidi na strani 71. ~eka me jo{ jedan lep dan. ^ekam i ~ekam… 4. . 2. radio-aparat). G ospo|o profesore. umesto zamenice ti upotrebqavamo li~nu zamenicu Vi. sunce ulazi kroz moj prozor. pa Vas molim da mi to objasnite. Tri ta~ke se pi{u tamo gde se re~enica prekida. crtica 1. ustajem radostan.Pisawe zamenica 1. Ta~ka i zapeta (. – izme|u brojeva i re~i (10-godi{wica).) pi{u se kod nabrajawa niza podataka (kao {to se to ovde navodi): a) ako su nizovi podataka op{irniji. nepotpunosti. Kada se odri~ne zamenice niko i ni{ta upotrebqavaju sa predlozima. 2.* onda se pi{u kao tri odvojene re~i. tri ta~ke.

ona) neodre|ene odri~ne op{te ko. vi. deo ne~ega. ^IME? O KOME. koli~ina. te ti tobom o tebi subjekat. pripadawe ^EGA? namena. akuzativ 5. KOME. se Promena imenica i zamenica po pade`ima naziv pade`a 1. ŠTA? funkcija/zna~ewe imenica {kola {kole {koli {kolu {kolo sa {kolom o {koli zamenica ti tebe. oni (one. ^EMU? usmerenost KOGA. imenski deo predikata (OD) KOGA.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Imenice vlastite imenuju pojedina~na bi}a i predmete zajedni~ke imenuju bi}a. ti tebe. genitiv 3. obra}awe. mi. vokativ 6. lokativ pitawa KO. on (ona. sredstvo mesto Sledi ~etvrta kontrolna ve`ba 47 . O ^EMU? objekat dozivawe. radwe i stawa Vladislav kwiga cve}e pesak drugarstvo Imeni~ke zamenice NELI^NE ZAMENICE li~ne upitne ja. osobine. sva{ta za svako lice: sebe. ŠTA? HEJ! S KIM. ti. te tebi. skretawe pa`we dru{tvo. predmete i pojave kao pripadnike grupa zbirne imenuju skup. {ta neko. ono). ni{ta svako. mno{tvo bi}a ili predmeta iste vrste gradivne imenuju neku materiju ili gra|u misaone imenuju ose}awa. instrumental 7. nominativ 2. dativ 4. ne{to niko.

molbu – pripremi{ i odr`i{ govor Pridevi Pridevi su re~i koje ozna~avaju osobinu pojma ozna~enog imenicom uz koju stoje. Gorwi. i sada{wi. Smisli i dodaj prideve koji bi mogli da opi{u auto. torbu ili sli~no. • mesni – kazuju na koje se mesto odnosi imenski pojam. M. carski i seoski. i dunavski. nov il’ stari. i moravski. Kad ve} spaja rastavqene. dowi i tamo{wi.5. U~imo: – pridevi – brojevi – glagoli – onomatopeja – infinitiv Tvoj zadatak }e biti da: – sastavqa{ i re{ava{ zagonetke – napi{e{ telegram. • prisvojni – kazuju ~ije je {to. pa betonski ili gvozden. al’ ponosan. za{to ne bi wu i mene? S. Most On je vitak il’ glomazan. • vremenski – kazuju na koje se vreme odnosi imenski pojam. krajwi i ovda{wi. . Najva`nije vrste prideva su: • opisni – kazuju kakvo je {to. • gradivni – kazuju od ~ega je {to. Vekovni je i davna{wi. sredwi. 48 KAKAV? dodaj opisne ^IJI? prisvojne OD ^EGA? gradivne OD KADA JE? vremenske GDE JE? mesne Preko vode i ponora uvek svetli kao zora. Mo`da drven ili kamen. Sa obale druge sine kô prijateq iz daqine. Re~ni. i budu}i.

1. pa je savih u orahovu qusku. Ja uzmem gvozden kqu~. 49 . (pekara) * O prilozima vidi na strani 70 ove kwige. pa isteram crna goveda. ^esto se grade od drugih vrsta re~i: Od imenica reka – re~ni car – carski selo – seoski drvo – drven Od glagola govoriti – govorqiv raditi – radan stideti se – stidqiv hvaliti se – hvalisav Od drugih prideva `ut – `u}kast plav – plavkast slab – slabašan lep – lepuškast Od priloga* gore – gorwi tamo – tamošwi davno – davnašwi sada – sadašwi Pridevi se obi~no izvode od imenica ili prideva. a niko me ne vide. 3. Ja izi|oh na srebrno guvno i udarih u zlatne svirale. Pru`ih zlatnu `icu preko bela sveta.Gra|ewe prideva Pridevi mogu biti proste re~i (plav. Na|i primere. (diwa) 2. 4. lep. 1. jak). 6. svak me ~u. (kwiga) 5. 3. 4. 5. 6. pa otvorim zelen grad. 2. list lisni listast lisnat brat kwiga plav Pomozi Ani da re{i zagonetke i da sastavi nove zagonetke za ukr{tenicu. Podvuci prideve.

rod. ŠTA? vokativ: HEJ instrumental: S KIM. rod `. rod m. Promena prideva Dopuni zadate tabele kao {to je zapo~eto. nominativ jedn. nominativ jedn. `. rod nominativ: KO. Po rodovima: dobar. rod sred.Slagawe prideva sa imenicama Vitak most spaja kamenite obale. ŠTA? genitiv: OD KOGA. m. rod lepe niska mno`ina sred. OD ^EGA? dativ: KOME. akuzativ mno`. ^EMU? akuzativ: KOGA. ^IME? lokativ: O KOME. rod. `. akuzativ mno`. broju i pade`u. Šta mo`emo zakqu~iti? Pridevi se sla`u sa imenicama na koje se odnose u rodu. dobro Po broju: dobar – dobri dobra – dobre dobro – dobra Po pade`ima: m. rod. dobra. rod dobar dobra dobro dobri dobre dobra . rod. O ^EMU? 50 lep nizak lepa nisko lepi niski jednina `. vitak most kamenite obale m.

lep.). oba slova j pišu se u superlativu: najja~i. jak. jasan i dr. Ozna~ava da je neka osobina izra`ena u ve}em stepenu nego u pozitivu: boqi. Drugi stepen je superlativ. -iji ili -{i. najlep{i. mo`eš uvek biti dobar. zao – gori – najgori. ako samo ~vrsto reši. pa još lepši i najlepši. velik – ve}i – najve}i. Suglasnici z i j stapaju se u suglasnik ` radi lak{eg izgovora. Postoje dva stepena pore|ewa prideva: Osnovni oblik prideva zove se pozitiv: dobar. pa jo{ ja~i i najja~i. A ako ti ne{to zna~i. 51 . brz. M. Prvi stepen pore|ewa je komparativ. ^etiri prideva se nepravilno porede. Ako ba{ do toga dr`i. jak-ji > ja~i. pa još boqi i najboqi. * U komparativu prideva brz. S. ja~i. mali – mawi – najmawi. Ozna~ava da je neka osobina izra`ena u najve}em stepenu: najboqi. br`i. i to samo opisni. pa }e svako da poleti. najja~i. i zapeti. Svako mo`e biti lep. pa još br`i i najbr`i. O tome }e{ u~iti u {estom razredu. najjasniji i dr. neko mo`e biti brz. Treba hteti. lepši. jak i dr. mo`e{ biti uvek jak. dolazi do glasovne promene: brz-ji > br`i. to su: dobar – boqi – najboqi. najbr`i. Superlativ se gradi tako što se ispred komparativa doda prefiks naj-.Pridevi se porede. Ukoliko pridev po~iwe glasom j (jak.* Dobija se po pravilu kada se na osnovu prideva dodaju nastavci: -ji. Suglasnici k i j se stapaju u suglasnik ~. Pro~itaj slede}i tekst: Pore|ewe prideva Ako ho}e{ Ako ti je to po voqi. treba smeti i voleti.

spoqa{wi opisni prisvojni gradivni mesni vremenski 52 (podrum) Mlada sam i zelena.Pore|ewe prideva i narodne mudrosti Pomozi Ani da smisli ili prona|e zagonetke. zelen. Epitet je stilska figura.kune me. najtopliji kad je hladno. Epitet je naj~e{}e pridev. lepa i malena. [ta je beqe od snega. najhladniji kad je toplo. . ve~eri. budu}i. slikovita re~ koja isti~e va`nu osobinu imenice uz koju stoji. varqive svetlucave o~i pogled o{tar koraci Rasporedi navedene prideve prema zna~ewu: gvozden. Starije je jutro od Lepa re~ lepu i{te. poslovice i izreke sa primerima pore|ewa prideva. ju~era{wi. a bistrije od mleka? ko me takne . (dan) (kopriva) Najcrwi sam kad je svetlo. Komparativ Superlativ Pozitiv Sloga je najtvr|i grad. tetkin. zadwi. drugari~in. slab.

Milena – Milenin. neumoran nepredvidqiv Odri~na re~ca NE uvek se pi{e sastavqeno s pridevima. Kra}i oblik (neodre|eni vid) prideva je oblik kojim se kazuje osobina nepoznatog. Pridevi izvedeni od imenica u ~ijoj se osnovi nalazi suglasnik j zadr`avaju ovaj suglasnik. Npr. Ve}ina opisnih i gradivnih prideva ima kra}e i du`e oblike. 3. nepouzdan nepa`qiv neodoqiva neobi~na nemirno neverovatno 53 . \or|e – \or|ev. crven – crveni. -~ki i -{ki pi{u se malim po~etnim slovom. Pravilno pisawe prideva 1. Kraqevo – kraqeva~ki. milicija – milicijski istorija – istorijski sudija – sudijin Milija – Milijin 4. crn – crni.: Milan – Milanov. 2.Slu`ba (funkcija) prideva u re~enici Zoranov predlog je dobar. -ev i -in pi{u se velikim po~etnim slovom. Pridevski vid Prolazi neki visok de~ak. Npr.: Sombor – somborski. Ni{ – ni{ki. Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica koji se zavr{avaju na -ski. beo – beli Du`i (odre|eni vid) prideva je oblik kojim se kazuje osobina poznatog. ve} pomenutog bi}a ili predmeta. atribut imenski deo predikata Iz navedenog primera mo`e se zakqu~iti: Pridevi u re~enici naj~eš}e imaju slu`bu atributa ili imenskog dela predikata. prvi put pomenutog bi}a ili predmeta. Onaj visoki }e do}i da se igramo. Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica koji se zavr{avaju na -ov.

Pravilno pisawe brojeva 1. osnovni (koliko je ne~ega na broju) zbirni (koliko je ne~ega u zbiru) redni (koje je ne{to po redu) osam dvanaesti osamnaestoro dvadeset {eststoti devedesetoro 2. godine. sto dvadeset jedan. koliko ne~ega ima u zbiru (zbirni) i koje je ne{to po redu (redni). 12.Brojevi – Luko. kol’ko vas na startu bilo? – Na startu nas bilo troje. to je! [ta mislite: Da l’ brojeve ne zna Luka. XII 1996. il’ je neka druga muka? Brojevi su re~i koje ozna~avaju koliko ne~ega ima na broju (osnovni). hiqadu devet stotina trideset i dva Ovde smisli tri kra}e vesti o tome {ta su u sportu postigle ove grupe. Ro|en sam 28. 3. koje mesto osvojio? – Sto dvadeset moja meta. Za grupu osoba mu{kog pola – brojne imenice (trojica). . Iza rednih brojeva napisanih rimskim ciframa ne pi{e se ta~ka. Brojevi slo`eni sa stotinama. Pomozi Zoranu da popuni tabelu. Smisli re~enice s raznim vrstama brojeva u kojima sve re~i po~iwu istim slovom. Osnovni i zbirni spadaju u glavne brojeve. godine. deseticama i osnovnim brojevima pi{u se rastavqeno: pedeset ~etiri. leteo sam kô raketa! – Zna~i tol’ko si sko~io? – Slavan tre}i ja sam bio! – Bravo. iza wih se stavqa ta~ka. Ro|en sam 28. tre}i! A kol’ko se takmi~ilo. 54 Wih tri Wih trojica Wih troje Devetog dana devetoro dece dobi devet detli}a. Ako se redni brojevi pi{u arapskim ciframa. eto. Za grupu osoba razli~itog pola – zbirne brojeve (troje). Za grupu osoba `enskog pola koristimo osnovne brojeve (tri). 1996. Koji si po redu bio.

petica.. prvog. Mewaju se i neki osnovni: jedan. petina Zaokru`i slovo ispred re~enice u kojoj nije upotrebqen odgovaraju}i broj: a) Danas nisu do{la trojica (Luka. peti... b) Wih troje u~e zajedno (Ana.. jedanaest. v) U grupi ih je ~etvoro (Janko. Ostali osnovni i svi zbirni brojevi se ne mewaju. peti. dvoje. Petar i Zoran). zbirne i redne: dva. dvaju. petoro. petak. Luka i Dragan). petoro. drugi. zatim dva i tri: jedan. prvom. {esti. nominativ genitiv dativ akuzativ vokativ instrumental lokativ dva drugi 55 . pedeset. Du{an i Marko). dva. sedam.Promena brojeva po pade`ima Po pade`ima se mewaju redni brojevi: prvi. Milan. dvama. osmoro osnovni zbirni redni Promeni po pade`ima brojeve dva i drugi. g) U drugoj klupi sede dvoje (Ana i Du{an). Ve`be U slede}em nizu re~i podvuci redni broj: pet. Slede}e brojeve razvrstaj na osnovne. jednog. jednom. dvadeseti.

otpevati i sl. iste}i. Posmatrajmo glagole istog korena: te}i. prote}i. odnosno radwu zavr{enu u celini i nazivaju se svršeni. otpevati. pretr~ati. Pove`i glagole prema trajawu radwe. zapisati zapisivati pisati otpisivati napisati upisati upisivati prepisati prepisivati otpisati 56 nesvršeni svršeni . propevati i sl. potr~ati. potr~ati. Prema trajawu radwe mogu biti nesvr{eni i svr{eni. ozna~avaju neki zavr{ni trenutak radwe. pevati. Obrati pa`wu: Glagoli pretr~ati. zapevati. otpevavati su nesvršeni. otpevati su svršeni. a proticati. tr~ati. dotr~ati. prepevati. Svršeni Glagoli pote}i.Glagoli Podela glagola prema trajawu radwe (glagolski vid) Glagoli su promenqive re~i koje ozna~avaju radwu. istr~ati. ispevati. tr~ati i pevati ozna~avaju radwu koja traje. dote}i. pote}i. Nesvršeni Nesvršeni su oni glagoli koji ozna~avaju radwu u wenom trajawu (toku). stawe i zbivawe. nate}i. dopevati. koja je u toku i zovu se nesvršeni. prote}i. Glagoli te}i. pretr~avati.

radio. gledam.. uzimam.. podi`em. Povratni Tre}a vrsta glagola prema prelaznosti radwe jesu povratni glagoli: ~ešqati se. svoje lice. svoju raš~upanu kosu itd. Povratni su oni glagoli koji u svom sastavu imaju re~ se. pripremam.. KOGA? ŠTA? Ustajem. Neki od wih mogu imati dopunu u vidu nepravog objekta (~eznem za lubenicama. tra`e trpioca radwe. ~eznuti. Ispred ogledala se ~ešqam i gledam. ~ujem. stajati.. tašnu.. Glagoli koji ozna~avaju radwu koju vr{ilac vr{i na nekom trpiocu nazivaju se prelazni glagoli. posmatram. Glagoli koji ozna~avaju radwu koja se ne vr{i na trpiocu zovu se neprelazni. ~ujem i dr. re~i: ukqu~ujem . slušam. ra~unar i dr.. leteti i sl.. ne zahtevaju trpioca. kasniti.. zavisim od roditeqa. obla~im se i ukqu~ujem. Oni naj~e{}e ozna~avaju radwu koju subjekat vr{i sam na sebi.. kupati se.... jabuku. pa je istovremeno i vr{ilac i trpilac.. odnosno dopunu u vidu pravog objekta. Neprelazni Glagoli kao što su ustajati.. tra`e da wihova radwa pre|e na pravi objekat (vidi str.Podela glagola prema prelaznosti radwe (glagolski rod) Pro~itaj i završi slede}e re~enice. obla~iti se. gledam . 29). Re~ se predstavqa povratnu zamenicu sebe. 57 ..... televizor Prelazni Glagoli ukqu~ujem... hodati.. li~im na dedu). uzimam. sedeti.. uzimam . U ovom slu~aju to mogu biti npr.

mraviwa. tr~kara. Telegram Adresa primaoca: Sadr`aj: Adresa po{iqaoca: 58 . Vetar duva. brza. trapavi. mrmqa. bobowa. npr. hramqe. pa se naglo smiruje. }u}ori. Nikola. Sastavi telegram u kome kratko obave{tava{ prijateqa o ne~emu. podi`e gomilu liš}a. ^ekaj me. Sa mnom }e biti Branko. Ose}a se prijatna sve`ina u vazduhu. poskakuje. da dobuje u prozore i kvasi travu i liš}e. vitla prašinu. A onda krene da pada kiša. klip{e. a zatim ih ispi{i na odgovaraju}im linijama.U slede}im re~enicama prona|i glagole.: Dolazim u osam sati. zucka. kleca. prelazni glagoli: neprelazni glagoli: povratni glagoli: Smisli i napi{i kako mo`e da se ide: Kako mo`e da se govori: Kako mo`e da se gleda: pe{a~i. nagva`da.

U Beogradu. Glagoli prema trajawu radwe NESVR[ENI (radwa je u toku. romori. u~. PAS: arlau~e. AUTO: drnda. pquska. svoje tri `eqe i o sebi napi{i potrebne podatke. V razreda 59 . Vlasniku ove gramatike Molba (mesto) Molim te da ovde napi{e{ jednu neobi~nu molbu zlatnoj ribici koja ispuwava sve `eqe. radwa zavr{ena u celini) piti zvati ispiti prese}i ~e{qati (kosu) leteti ~e{qati sebe (se) obuvati se obuvati spavati rasti slikati se slikati kuvati istresti Glasovi iz prirode i onomatopeja Pomozi Ani da se seti glagola – onomatopeja – koji idu uz imenice: bu~i. grgoqi. skvi~i. traje) Glagoli prema prelaznosti radwe PRELAZNI (radwa koju vr{ilac vr{i na nekom trpiocu) NEPRELAZNI (radwa koja ne zahteva trpioca) POVRATNI (radwa koju subjekat vr{i sam na sebi) SVR[ENI (zavr{ni trenutak radwe.Zavr{i tabele sa glagolima. U molbi navedi adresu zlatne ribice. S po{tovawem Ana Rodi}. tok}e. POTOK: VETAR: {u{ka.

dakle: radi. za gra|ewe budu}eg vremena (}eš posti}i) 2. ni broj. Treba voleti i zapeti. npr. Infinitivna osnova glagola koji se završavaju na -ti dobija se odbijawem tog nastavka -ti. pa }e{ to i posti}i. plet-oh. pevati). plesti). Posle infinitiva navodi se prvo lice jednine sadašweg vremena toga glagola (sijam). zatim se odre|uje glagolski vid (nesvršen). Infinitivna osnova glagola koji se završavaju na -sti i -}i dobija se odbijawem nastavka -oh za prvo lice glagolskog oblika koji se zove aorist (o tome }eš u~iti u starijim razredima). -}i (re}i. Infinitivna osnova i nastavci Infinitiv se u srpskom jeziku završava nastavcima -ti (raditi. ni lice. Kada se koristi infinitiv Iz navedenih re~enica: Uspeti je jednostavno. U Re~niku srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika Matice srpske prona|i neki glagol i prepi{i wegova zna~ewa. Onda se navode wegova zna~ewa i primeri – re~enice pisaca u kojima je to zna~ewe upotrebqeno. rek-oh. vidimo da se infinitiv koristi: 1. sijati. U Re~niku srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika Matice srpske svi glagoli se prvo navode u infinitivu. 60 . se}i) i -sti (sesti. sek-oh.Infinitiv (neodre|eni glagolski oblik) Infinitiv je neodre|eni glagolski oblik koji samo imenuje glagolsku radwu. peva. kao dopuna glagola trebati (treba voleti i zapeti) 3. On ne kazuje ni vreme vr{ewa radwe. Dakle: sed-oh. kao subjekat u re~enici (uspeti).

i. i nego sa r|om se q . Boqe je dobroga slu{ati nego r|avom zap . . . Na|i i smisli infinitive u rebusima. Lak{e je nego . Boqe je sa ~ovekom se tu . . . A kadar sam sti}i i ute}i / i na stra{nu mjestu postojati. . .Pomozi Ani da otkrije narodne mudrosti i sam smisli neke nove sa infinitivima. i. ~ . . Boqe je nego . v . Boqe je sva{ta j . Lak{e je nego . Pomozi Zoranu da prona|e vi{e infinitiva koji mogu stajati uz ove imenice. ti. neg qubiti {to mi srce ne}e. Lak{e je ste . i nego sa~ . Boqe je nego . b . a . {utirati dodati lopta ^uveni infinitivi Iz spomenara milovati kosa drvo saditi Jedan tvoj Iz hajdu~ke narodne pesme Volim brati po gorici cve}e. ti. sti nego sva{ta pr . i nego sk . . . Boqe je pi . i. ribati bubati pokositi 61 .

1.): 2. Tri razloga zbog kojih preporu~uje{ neku kwigu ili ~asopis (sadr`aj. Napravi skicu svog govora (vidi str. Kako ocewuje{ svoj nastup pred publikom (vidi str. 78): 62 . Uvod (neka zanimqivost: kako si do{ao do kwige ili ~asopisa. Zakqu~ak (kakva je korist od dobrih kwiga.): 4. likovi. 78) u kome }e{ nastojati da ubedi{ svoje odeqewe da je to zaista dobro.Moj tre}i govor: Preporu~ujem vam da pro~itate Razmisli o kwizi koja ti se svidela ili o ~asopisu koji voli{ da ~ita{. uzbudqiva mesta): a) b) v) 3. kako si se tada ose}ao i sl. koju ocenu daje{ navedenoj i sl.

superlativ (najlep{i) lep. drugog. lepog. odre|eni (onaj crni) Brojevi osnovni koliko je ne~ega na broju zbirni koliko je u zbiru redni koji je po redu osam promena brojeva (redni. komparativ (lep{i). drugom. neodre|eni (crn pas). lepom. o lepom atribut imenski deo predikata Vi{win sastav je zanimqiv. drugi. s drugim. lepog. drugog. lepi. neki osnovni) osmoro osmi drugi.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Pridevi opisni KAKAV? prisvojni ^IJI? gradivni OD ^EGA? mesni GDE JE? vremenski OD KADA? lep pore|ewe prideva promena prideva po pade`ima slu`ba prideva u re~enici pridevski vid gradski drven krajwi pro{logodi{wi pozitiv (lep). s lepim. o drugom Glagoli prema trajawu radwe nesvr{eni svr{eni prema prelaznosti radwe prelazni neprelazni povratni tr~ati dotr~ati uzimati (ta{nu) leteti kupati se Sledi peta kontrolna ve`ba 63 .

Sve podvu~ene re~i nastale su od glagola: `iveti. ozeleneli bregovi. -la. olistalo drve}e. U~imo: – radni glagolski pridev – prezent – perfekat – futur – predlozi – veznici – uzvici – re~ce Tvoj zadatak }e biti da: – nastavi{ zapo~etu bajku – re{ava{ ukr{tenicu – napi{e{ kratku detektivsku pri~u – napi{e{ pravila pona{awa za stolom Radni glagolski pridev @ivelo prole}e Okopneli snegovi. Radni glagolski pridev nastaje od glagola dodavawem slede}ih nastavaka na infinitivnu osnovu: -o. a naj~eš}e se ponašaju kao pridevi. nazivamo ih radnim glagolskim pridevom. 3. Zbog toga što su ovi oblici re~i nastali od glagola. ozeleneli i dr. procvetati.6. jednina muški rod `enski rod sredwi rod `ive-o `ive-la `ive-lo mno`ina `ive-li `ive-le `ive-la Radni glagolski pridev je glagolski oblik koji slu`i: 1. broju i ponekad po pade`ima. -le. za gra|ewe perfekta (stiglo je) i drugih glagolskih oblika. -li. procvetalo cve}e – stiglo je prole}e. okopneti.). 2. za kazivawe `eqe (`iveo). -la. Radni glagolski pridev ne mewa se po licima. Zato je to bezli~an glagolski oblik. 64 . -lo. ve} samo po rodu. sti}i. kao pridev stoji uz imenicu i u re~enici ima slu`bu atributa (okopneli. olistati.

misli-m 2. misli pisati misliti mno`ina 1. budu}eg vremena i dr. oni. . u sada{wosti. -š . U ovom razgovoru podvu~eni glagoli su u obliku prezenta ili sadašweg vremena. -u. -ju -ø* Evo kako glasi prezent glagola misliti. Kako se gradi prezent Prezent se gradi od prezentske osnove (cele ili okrwene) i nastavaka. – O ~emu? – Razmišqam o tome šta da radim. -m -mo 2. misli-te 3. Ti napi{i prezent glagola pisati. mi jesmo smo 2. vi jeste ste 3. ti jesi si 3. biti i hteti su pomo}ni glagoli zato što slu`e za gra|ewe slo`enih glagolskih oblika – prošlog vremena. one. hteti ho}u ho}eš ho}e }u }eš }e biti budem budeš bude budemo budete budu 65 pisati Prezent pomo}nih glagola Glagoli jesam i hteti imaju dvostruke oblike prezenta: du`i (naglašeni) oblik i kra}i (nenaglašeni) oblik. ja jesam sam 2. ona jesu su mno`ina ho}emo }emo ho}ete }ete ho}e }e * Ovaj znak koristimo kada nastavka nema.e. ona. – A sad? – Sad se odmaram. Na primer: nosi-mo. Nastavci za prezent su: lice jednina mno`ina 1. tj. Prezent (sadašwe vreme) je glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se doga|a u trenutku govora.Prezent (sadašwe vreme) – Šta radiš? – Razmišqam. jesam jednina 1.te 3. ono jeste je 1. Prezentska osnova se dobija kada se od prvog lica mno`ine prezenta odbije nastavak -mo. misle Glagoli jesam. misli-mo 2. peva-mo. on. misliti jednina 1. misli-š 3. jer me zamara ovo razmišqawe. .

re}i jednina ja sam rekao ti si rekao on je rekao ona je rekla ono je reklo mno`ina mi smo rekli vi ste rekli oni su rekli one su rekle ona su rekla jednina ~itati mno`ina Kada se u re~enici perfekat upotrebi dva ili više puta. To se onda zove krwi perfekat (rekao. pa je imao sina carevi}a koji je voleo lov. Perfekat se gradi od prezenta pomo}nog glagola jesam i radnog glagolskog prideva.Perfekat (prošlo vreme) Pro~itaj tekst zapo~ete bajke. Kada je carevi} jednom lovio u planini. otišao). izašao je pred wega ogweni zmaj. 66 . Re~i podvu~ene u tekstu su glagoli koji ozna~avaju prošlu radwu. To je perfekat (prošlo vreme). Perfekat je glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se vršila ili izvršila u prošlosti. posle toga se u pisawu ponekad izostavqaju pomo}ni glagoli i ostane samo radni glagolski pridev. pre trenutka govorewa. Bio je jedan car. Nastavi zapo~etu bajku o carevi}u i ogwenom zmaju. rekao mu da ~uva planinu kao svoju ku}u i otišao.

Futur I se gradi od kra}eg oblika prezenta pomo}nog glagola hteti i infinitiva. Ne brini. peva}u). posle trenutka govorewa. kontrolnih i drugih zadataka. vi }ete igrati (igra}ete) 3. U hladu }eš mo`da ~itati nešto zanimqivo. igra}eš se u pesku.Futur I (budu}e vreme) Šta }e biti Do}i }e leto. vi }ete do}i (do}i }ete) 3. ona. on (ona. pa }emo i}i na more. Roni}eš. ti }eš do}i (do}i }e{) 3. Glagoli u ovom tekstu su u obliku futura (budu}eg vremena). ja }u do}i (do}i }u) 2. ti }eš igrati (igra}eš) 3. oni (one. do}i jednina 1. ste}i }u). ja }u igrati (igra}u) 2. ono }e do}i (do}i }e) igrati jednina 1. Tamo }eš se kupati do mile voqe. Futur I (budu}e vreme) je glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja }e se vršiti ili izvršiti u budu}nosti. ona) }e igrati (igra}e) mno`ina 1. i}i }u do}i }u igra}u pliva}u 67 . ono) }e igrati (igra}e) mno`ina 1. ona) }e do}i (do}i }e) Kod glagola koji se u infinitivu završavaju na -ti skra}eni oblici pomo}nog glagola hteti pišu se spojeno sa osnovom glagola ako je ona na prvom mestu (radi}u. oni (one. Kod glagola koji se u infinitivu zavr{avaju na -}i skra}eni oblici pomo}nog glagola hteti pi{u se odvojeno (sti}i }u. ne}e biti doma}ih. on. mi }emo do}i (do}i }emo) 2. mi }emo igrati (igra}emo) 2.

Volim Voleo (volela) sam Vole}u Ne volim Nisam voleo (volela) Ne}u voleti pl am Re{i ove dopuwalke u prvom licu jednine. leteti ili druge. Kakav je sada? (upotrebi prezent) Kakav je bio? (upotrebi perfekat) Kakav }e biti? (upotrebi futur) Opi{i ukratko pribor za pisawe. r n m tr { e l p l a s m z i e l ri s o e k n m { m r k m n s m fu} k a u f r a o m t r m u ~ u e k o mi o m te g l i u k ~ o u u}i apl u i a u t g l o r e i m 68 m m m . Kakav je sada? (upotrebi prezent) Kakav je bio? (upotrebi perfekat) Kakav }e biti? (upotrebi futur) Pomozi Ani da zavr{i zapo~ete re~enice.Sada{wost – pro{lost – budu}nost prezent – perfekat – futur Opi{i avion koriste}i glagole: izgledati.

Zamisli i nastavi razgovor plavih kitova dede. Duga~ak je do 32 metra (kao soliter od 10 spratova). ja }u Dete kit: Pomozi Ani da popuni slede}u tabelu sa glagolima.Razgovor plavih kitova Plavi kit je najve}a `ivotiwa na svetu. a samo glava mu je velika preko 7 metara. oca i sin~i}a. infinitiv sada{we vreme (prezent) pro{lo vreme (perfekat) budu}e vreme (futur) prona}i pronalazim zami{qala je prelistava}e gleduckaju zalazi}e predose}alo je dogovoriti se U ovim dopuwalkama kriju se: Skra}eni oblik prezenta pomo}nog glagola jesam: Skra}eni oblik prezenta pomo}nog glagola hteti: Nastavci za prezent: s } 1. Kit je sisar. U wegova usta mo`e da stane ~itava mala la|a. 69 s s } . 3. j s } } 2. Majka ra|a bebe koje se hrane wenim mlekom i ve} prve godine narastu do 18 metara. . s } } 2. . 3. Otac kit: Deda kit: Dete kit: Otac kit: Deda kit: Ja mogu Kad sam bio mla|i. ja sam Kad porastem. 1.

sada. ali jasno. ovde. onoliko UZROK zato. qudi su .Prilozi Pro~itaj ovaj tekst jednom u celini. kri{om. vremenu radwe. jesenas NA^IN brzo. levo. gledam mnogo. Kada se smeju iskreno i dobrodu{no. na~inu. 70 . Zato se pazi na mojoj stazi! – re~e jedan pu`. ve~eras. Od wegovog glasa sve se zatalasa. slo`no. Kada se smeju zajedqivo i zlurado. Prilozi su nepromenqive re~i koje obi~no stoje uz glagole i bli`e ih odre|uju po mestu radwe. qudi su . qudi su Re{i rebus. a drugi put bez podvu~enih re~i. – Gledam desno. jo{. svuda VREME odmah. dosta. onde. danas. qudi su Kada se rukuju hladno i bezvoqno. Nestao je pas kog volite ti i tvoje dru{tvo. qudi su . Prilozi Glagol ZA MESTO Tra`imo gore. qudi su Kada se rukuju srda~no i Kada govore la`qivo i Kada govore Kada rade nepo{teno i Kada rade . Smisli detektivsku pri~u ili pesmu o tome kako ste ga tra`ili i upotrebi neke priloge iz ove tabele. gledam besno. qudi su iskreni i dobrodu{ni. sutra. ovako. stoga Detektivska pri~a Kako smo tra`ili psa Kako rade i kakvi su qudi? Pomozi Zoranu da poka`e razliku izme|u priloga i prideva. malo. gledam kasno. nekako KOLI^INU mnogo. tuda. gledam strogo. dole. ovoliko. koli~ini. qudi su . uzroku. Prilozi u re~enici imaju slu`bu prilo{ke odredbe. sporo. desno. Šta zapa`aš? Dodaj (prilo`i) glagolu gledati jo{ neke priloge.

5.Objasni Zoranu pravila lepog pona{awa za stolom (pogledaj neku kwigu o bontonu). Napi{i kako se postavqa sto. kako se jede i upotrebi predloge. 3. pre podne. iza stola 71 . Predlozi Predlozi su nepromenqive re~i koje stoje ispred imenica i ozna~avaju odnose me|u predmetima i pojavama. uzrok Pravila lepog pona{awa za stolom 1. Objasni {ta zna~e navedeni izrazi: Gledati nekome kroz prste Prevesti nekoga `ednog preko vode Vu}i nekoga za nos Raditi na svoju ruku Re{i i sastavi rebuse. 4. Oko stola U stolu. na stolu. pored stola. radi jela i zbog gladi predlozi su na paradi. oko stola. posle podne. 7. 6. 2. mesto vreme na~in ciq. sa rado{}u i sa sla{}u.

Do|i. do|i ~im ja do|em. prema. ^ekam i ~ekam. Pro~itaj ovaj tekst jednom u celini. zimi. Mada }u ja do}i ako ti ne do|e{. ve}. boqe }emo pro}i kada i ti do|e{.. ili. desno. i pa ali jer dok ako Pomozi Zoranu da re~i po vrstama rasporedi u ukr{tenice: iznad. do. [ta zapa`a{? Podvu~ene re~i su veznici. lagano. za. do|i jer }u do}i. Do|i il’ da do|em.Sve je bez veze ako nema veze Veznici Veznici su nepromenqive re~i koje povezuju re~i i re~enice. p u n o r i l o z i Re{i rebuse i sam sastavi jedan. pa }u do}i. O tome treba da napi{e re~i i re~enice uz zadate veznike. jer.. posle. v e z n i c i p r e d l o z i pe{ice 72 . pe{ice. puno. rano. Pomozi Ani da napi{e {ta misli i ose}a dok ~eka Zorana. iz. nego. izme|u. pred. ali. a drugi put bez podvu~enih re~i. ovoliko.

EH. naravno. podra`avaju zvukovi iz prirode i koji slu`e za dozivawe. nikako. vaqda. Re~ce u pri~i – Da li ho}eš? – Nikako! – Samo malo? – Ne. UH. nipo{to. Re~ce Re~cama se potvr|uje: da. zar. eno. i isti~e: ba{.Uzvici su nepromenqive re~i kojima se izra`avaju ose}awa. Re~ce su nepromenqive re~i kojima se iskazuju li~ni stavovi i ube|ewa. ne! – Hajde. ~ak. prema tome. Uzvici Dopi{i kao {to je zapo~eto. Razmisli o zna~ewu podvu~enih re~i. bar. mo`e! Pro~itaj tekst Re~ce u pri~i. nare|uje: hajde. Zvrr! – odjeknulo je {kolsko zvono. CMOK. i odri~e: ne. To su re~ce. URA. eto. HA-HA. i zakqu~uje: dakle. svakako. je li.. tako da u opisivawu koristi uzvike: ZVR. HEJ. deder. pretpostavqa: mo`da. 73 . – Mo`da celu? – Zar celu ~okoladu? Da. pita: da li. kockicu! – Zaista ne mogu. Uzvi~na pri~a – Kuc-kuc! – za~ulo se na vratima sobe. OH. TRAS. – Ohoj! – – Kvrc. svakako. škrip! – – Joj! – – Pst! – – Uh! – – Ha-ha-ha! – Izme|u dva {kolska zvona Pomozi Ani da opi{e neke trenutke izme|u dva {kolska zvona ({kolski odmor).. ZVR. neka. elem. GU-GU. pokazuje: evo. verovatno.

koli~inu mesto: gore.te 3. dok da. sutra na~in: brzo.mo 2. -la.ø 1. . . sporo koli~inu: mnogo.-la gradi se od prezentske osnove i nastavaka: 1. vreme radwe. uzrok. dole vreme: danas. malo uzrok: zato. .SETI SE [TA SMO NAU^ILI Glagolski oblici infinitiv radni glagolski pridev slu`i za gra|ewe perfekta (do{lo je). -š 3. jer glagolsku radwu samo imenuje ozna~ava radwu koja se doga|a u sada{wosti ozna~ava radwu koja se vršila ili izvršila u prošlosti ozna~ava radwu koja }e se vršiti ili izvršiti u budu}nosti gradi se od infinitivne osnove i nastavaka: -ti (hteti) -}i (pe}i) -sti (presti) gradi se od infinitivne osnove i nastavaka: -o. nego. ne. na vreme: posle uzrok: zbog ciq: radi i. -lo. mo`da Sledi {esta kontrolna ve`ba . -le. ili. na~in. tras re~ce re~cama se izra`avaju li~ni stavovi i ube|ewa ozna~avaju odnose me|u predmetima i pojavama povezuju re~i i re~enice mesto: u. -m 2. -li. ej.e. uh. . -u. podra`avaju zvuci iz prirode ili slu`e za dozivawe zvr. stoga 74 predlozi veznici uzvici uzvicima se izra`avaju ose}awa. -ju gradi se od prezenta pomo}nog glagola jesam i radnog glagolskog prideva: ja sam pevao gradi se od kra}eg oblika prezenta pomo}nog glagola hteti i infinitiva: ja }u pevati Nepromenqive re~i prilozi obi~no stoje uz glagole da poka`u mesto radwe. kad. za kazivawe `eqe (`iveo) ili kao pridev stoji uz imenicu (olistalo) prezent perfekat futur neodre|eni glagolski oblik. ali.

Junaci bajke pobe|uju u borbi za pravdu. Zapo~eta bajka Pomozi Ani da smisli nastavak ove bajke. U~imo: – pravopisna pravila – kako se pi{u novine Tvoj zadatak }e biti da: – napi{e{ sastav – sprovede{ anketu – napi{e{ svoje novine – napi{e{ pregled gramatike na jednoj strani Da se podsetimo: Bajka je kwi`evno delo u kome se govori o ~udesnim doga|ajima i li~nostima.7. pa imao 75 . (naslov) Bio jedan car.

-ju) 2.Re{i ovu gramati~ku ukr{tenicu. adresu i sme{nu ~estitku svom prijatequ ili prijateqici za ro|endan ili za Dan prole}a. 3. 1. Sastoji se od osnove i nastavaka: -ti. -e (-u. -{. 8. 4. 1. Napi{i ime. 6. Gradi se od prezentske osnove i nastavaka: -m. Imeni~ka neodre|ena zamenica 7. Gradi se od prezenta pomo}nog glagola hteti i infinitiva 2. 5. -mo. -le. -sti ili -}i 8. Vrsta brojeva (tridesetoro) 6. -la. -ø. Superlativ od prideva LEP 5. Gradi se od osnove infinitiva i nastavaka: -o. 76 . Gradi se od prezenta pomo}nog glagola jesam i radnog glagolskog prideva 4. 7. -la 3. -te. -li. -lo.

5. 4. Zakqu~ak o istra`ivawu: 77 . 16. 7. 1. 5. 14. 19. BROJ ODGOVORI U^ENIKA poma`em igram se roditeu qima prirodi 20.Anketa o {kolskom raspustu PITAWA 1. 10. 9. ~itam 2. plivam Kako najradije provodi{ vreme u toku {kolskog raspusta? 3. 7. 8. 18. 2. 11. 13. • Oboj onoliko poqa u nizu 1–20 koliko je glasova dobio dati odgovor. 17. 4. 6. 8. 15. 6. • Dizawem ruku utvrdite broj glasova. Uputstvo: • Neka svako u odeqewu zaokru`i po dva odgovora. sun~am se bavim se sportom igram kompjuterske igrice gledam TV slu{am muziku putujem 9. Tako }e{ dobiti histogram (grafi~ki pregled) svoje ankete. 10. 3. 12.

Treba re}i zakqu~nu misao. 3. ve} samo zapamtiti redosled izlagawa. problem. Izlagawem treba da se istakne glavna misao i da se navedu argumenti kojima }e se dokazati wena ta~nost (podaci. Za govor je dobro pripremiti skicu ili ga napisati u celini. 6. Uvod treba da bude kratak. podi}i glavu i gledati pravo u publiku. mlitav. Da li sam se dr`ao/dr`ala uspravno i odlu~no? DA/NE 4. previ{e mlatara rukama i sl. Nastoj da se unese{ i da u`iva{ u svom govoru. da privu~e pa`wu. Zakqu~ak se izvodi posle kra}e pauze kratkim i jasnim re~enicama. pla~evan je. 2. Da li sam rekao/rekla najva`nije {to sam hteo/htela? DA/NE 2. 8. [ta bi trebalo da u~inim da bi moj govor slede}i put bio boqi? 78 .Kako pripremiti i odr`ati govor 1. glasno i dovoqno sporo? DA/NE 3. Samoocewivawe govora: 1. misli da samo on sve zna. Treba delovati sigurno i odlu~no. jasno. {alu. Najboqe je govoriti prirodno. pore|ewa. preduge su mu re~i i re~enice. do`ivqaj. Kada se dr`i govor. predlo`iti re{ewe. 7. Da li sam zadovoqan/zadovoqna svojim nastupom? DA/NE 6. Da li me je publika pa`qivo slu{ala i razumela? DA/NE 5. a slu{aoce potcewuje. 4. 5. citati i dr. glasno i dovoqno sporo. treba se uspraviti. da govorniku pomogne da zadobije poverewe slu{alaca: navedi primer. pla{i se da ga publika ne}e ~uti.). Da li sam govorio/govorila jasno. govori sebi u bradu. poruku. pitawe. Govor ne vaqa u~iti napamet. izviwava se. Lo{ govornik obi~no pokazuje slede}e: razmetqiv je.

uh. Za {kolu bez nasiqa Po{tovani Zapazila (zapazio) sam Zbog toga se doga|a Zato predla`em Prvo Drugo Tre}e Da zakqu~im u z v i c i Pomozi Zoranu da rasporedi re~i po vrstama i da re{i ukr{tenice: ~ak. verovatno. Pomozi joj da napi{e predlog za {kolu bez nasiqa. iha. r e ~ c e 79 . neka. kvrc. zacelo.Davawe predloga Ana razmi{qa o nasilnom pona{awu u {koli. zvrc. ne. gic. fiju.

80 . Pri~a iz `ivota Ovde ne{to nacrtaj. naziv novina cena adresa uredni{tva Glavni doga|aj datum Va`ne vesti iz zemqe i inostranstva Ovde ne{to nacrtaj. Napi{i tekstove za sve rubrike.Moje novine Zamisli da izdaje{ svoje novine.

Intervju Sport Nove kwige Humor Pisma ~italaca Re{i rebuse Ukr{tenica Vremenska prognoza 81 .

Vlastita imena i nadimci qudi i `ivotiwa 3. raz. crnogorski. Ana. Bosanska ulica Brankov.Kako se pi{e Pravopis na dve strane Velikim slovom se pi{u: Pravilo DA 1. Na po~etku re~enice 2. Nu{i} (1864–1938). i 7. (i sli~no) kg (kilogram). be~ki Anin primer Tvoj primer DA 1. -in izvedeni od vlastitih imenica 6. organizacija. god. beogradski.. ustanova. Dolazi leto god. reka. Nazivi preduze}a. novina 7. krajeva. 2002. Ju`na Morava. Zoki. i sl. Imena dr`ava. Iza rednih brojeva NE iza rimskih brojeva NE ispred drugih znakova interpunkcije Ta~ka se pi{e Ja te volim. naseqa i wihovih stanovnika 4. 3. god. Jadransko more Osnovna {kola „Sveti Sava”. 15. 15. Novi Sad. U 5. V razred. Topli~anka Fru{ka gora. g|ica (gospo|ica) 5. „Zabavnik”. Toplica. 6. lica mno`ine – iz po{tovawa NE prisvojni pridevi na -ski. l (litar) UN (Ujediwene nacije) dr (doktor). jezera. -~ki On re~e: „Do}i }u”. Veri~in Molim Vas da. Zamenice 2.. Radojev. (godina). ~e{ki. -{ki. ulica. 82 . -ev. evropski. Imena planina. Prisvojni pridevi na -ov. III 2002. mora 5. Iza obave{tajnih re~enica NE kad je re~enica u naslovu 2. razred. ~ita se B. kwiga. Iza nekih skra}enica NE kod mernih jedinica NE kad su od velikih slova NE kad su sastavqene od prvog i zadweg slova ili sloga 3. [arowa Srbija.

Hej. Odri~na re~ca NE uz glagole NE kod ~etiri glagola 3.. apozicija. razumeo. Ana. Kad delimo re~i na kraju reda DA 1. Re~ca LI – kad se pita Prepi{i pravilno ovaj vic. re~ca NE ponekad. wu. sebe. pogledaj! On me je. Anin primer Tvoj primer Crtica Za-bav-na gra-ma-ti-ka Tri ta~ke DA 1. ~ekao. Primeni pravopisna pravila.Zapeta (zarez) se pi{e Pravilo DA 1. Futur glagola koji se u infinitivu zavr{avaju na -}i NE kod glagola na -ti 2. 83 . kad se ne nagla{avaju re~ce i druge re~i DA 1.. Kada se nabraja 2. Volim tebe. verovatno. Kada se odvaja: vokativ. nemam. Odvojeno pisawe re~i ne bojim se ne}u. On me je verovatno razumeo. nisam Da li? Je li? Do|emi{napla`uika`e slonukojisekupaoizlazinapoqe za{toizlazinapoqekadti ka`emsloniza|emi{ga pogledaire~esadmo`e{da sevrati{pa{tosime ondateraonapoqemislio samdasiobukaomojekupa}ega}ice. Kad je misao prekinuta ^ekao je. nemoj. uzvik.

Prilozi su: za mesto vreme na~in koli~inu uzrok Predlozi su: za mesto vreme na~in ciq uzrok Veznici su Uzvici su Re~ce su 84 Primer: Primer: Primer: Sledi sedma kontrolna ve`ba . ve~eras lica. 2. r. Objasni gramati~ke pojmove i navedi primere. 3. p. u parku Re~i prijatno preplanula Imenice su re~i zajedni~ke vlastite gradivne zbirne Imenica san po pade`ima: 1. 6. 5. 7. Pridevi su opisni prisvojni pozitiv gradivni komparativ mesni vremenski superlativ Pore|ewe prideva crn: Zamenice su li~ne upitne neodre|ene li~na za svako lice odri~ne op{te Brojevi su: osnovni zbirni redni G lagoli su: infinitiv prez. hladi povetarac. 4. fut. Lak vetri}. Prosta: 2.Gramatika na jednoj strani Re~enica je Primeri: 1. perf. g. Slo`ena: Odredi re~eni~ne ~lanove: Pomozi Ani da napravi pregled gramatike.

?? ? ? UPUTSTVO poeni 0–9 10–14 ? ocena 1 2 3 4 5 ?? ? ? ? ? 15–19 20–24 25–30 ? ? ? ? ? .

2 Rade a je sestra pisao wegova lepo lep{e Lena jo{ crtala je 3 Prepi{i pravilno slede}i tekst: 3 usobujeutr~aomojbratmarkoipovikaohejkupiosamnovulop tuzarnijelepadivnajereklasamza`murijerimamine{toza tebe{apnuomijeonza`murilasamipomislilanao~evere~ide temojetakojemalo~ovekupotrebnodabudesre}an 6 86 .PRVA VE@BA Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena: 30 Napi{i nazive stanovnika slede}ih gradova: 1 Novi Sad Bawaluka Kragujevac Cetiwe stanovnik stanovnica 4 Od ovih izme{anih re~i sastavi re~enicu.

predmete i pojave kao pripadnike grupa 5. 6 Napi{i slovima slede}e brojeve. 3. 8. 4. 1. 7. 10. 7. Glagolsko vreme (do}i }u) 9. 6. Vrsta brojeva (~etiri) 5. Prilo{ka odredba za (li{}e lagano opada) 9. 5 16 19.) 11. 6 8 87 . 2. 4 1. Vrsta imenica (trwe) 2. Imenice koje imenuju bi}a. 6. Re~eni~ni ~lan koji iskazuje vr{ioca radwe 10.Sastavi i re{i gramati~ku ukr{tenicu. XX 300 60. z ame ni c e pr e d i k at 8. 11. Vrsta prideva (drveno) 3. Vrsta predikata (Diwe su slatke. o b j e k at 4. VI 3 Napi{i kra}e pismo osobi koja ti je draga.

Nema ki{e.DRUGA VE@BA Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena: 30 1 O ovoj slici smisli dve re~enice. Ki{a je blago. Leva: Desna: Leva: Desna: Leva: Desna: Leva: Desna: Leva: 88 6 . prosta: slo`ena: 4 2 Odredi subjekat i vrste predikata u ovim re~enicama. Prva re~enica: subjekat vrsta predikata predikat Druga re~enica: subjekat vrsta predikata predikat 4 3 Smisli {aqiv ili ozbiqan dijalog izme|u svoje leve i desne cipele.

4 Zamisli da pi{e{ o sebi. umilno. . . Slu`ba re~i: 3 89 . . . o~i lice nos kosa hod voli ne voli karakterne osobine 6 7 U slede}oj re~enici odredi vrstu i slu`bu re~i. . . . plavo nebo sunce li{}e 3 5 Napi{i koje bi prilo{ke odredbe za na~in mogle da se dodaju glagolima. . Prolazi Vrsta re~i: umoran ~ovek. .4 Smisli koji bi atributi mogli da stoje uz date imenice. Napi{i koje bi sve re~i mogao da koristi{ u opisivawu. 6 . . . . Osmehnula se . pospano. Pogledao je ne`no.

odr. (kako. v) Mi ne volimo ne sporazume. za{to?) objekat ({ta?) ptica cvrku}e 4 2 Zaokru`i slovo ispred re~enice koja je pravilno napisana. b) Ja ne znam da li }u umeti da napravim senku na zidu. (naslov) 6 90 . atribut (kakva?) apozicija (koja?) pril. g) Dali je mo`da neko bio neiskren? 3 3 Pogledaj crte` i ukratko opi{i pejza`. gde. ne mojte sutra da zakasnite. kada. a) Molim vas.TRE]A VE@BA Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena: 30 1 Smisli razli~ite odredbe i dopune kojima bi mogao da pro{iri{ ovu prostu re~enicu.

graditi vu}i misliti 3 5 Personifikacija je stilska figura kojom se stvarima daju qudske osobine. unositi. 3 91 . donositi. sawa reka sunce li{}e 3 6 Napi{i koju slu`bu imaju re~i u ovoj re~enici. de~ak iz kom{iluka. 2 7 Zamisli da je tvoju {kolu posetio poznati sportista. Napi{i o tome kratku vest ([ta? Ko? Gde? Kada? Kako? Za{to?). svakodnevno sa zanosom igra klikere u parki}u.4 Od datih glagola sastavi nove. 6 8 Prona|i zanimqivu re~enicu koja se krije u ovim re~ima. prenositi. odnositi. Plavokosi Luka. SAMO JE SVAKO PRONA\E TO DA TREBA U DOBAR NE^EMU. Smisli primer za personifikaciju. kao: nositi.

^ETVRTA VE@BA
Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena:

30
Nastavi da govori{ o ku}i i da mewa{ imenicu ku}a po pade`ima. 1 1. 2. 3. 4.

Nominativ Ovo je moja ku}a. Genitiv

5. 6. 7.

4
Dopuni pore|ewa: 2

svetao kao dan
3

kao vetar

ko planina
3

Navedi jedno lepo pore|ewe iz neke kwige.

2
4 Zamisli da si istra`ivao koju vrstu sporta tvoje dru{tvo najvi{e voli. Poku{aj da napravi{ zami{qeni izve{taj.

Izve{taj o istra`ivawu
Ciq

Istra`ivawem je obuhva}eno ___ osoba, od toga _____ devoj~ica i ____ Iznesi podatke Rezultati pokazuju
Zakqu~ak Preporuke
92

Obim

6

5

Re{i ovu imeni~ku ukr{tenicu.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

1. Re~i koje imenuju bi}a, stvari i pojave 2. Naziv za vr{ioca radwe izveden od imenice MISAO 3. Umawenica od imenice [UMA 4. Uve}anica od imenice [UMA 5. Imenica izvedena od prideva ISKREN 6. Imenica koja ozna~ava mesto izvedena od glagola IGRATI 7. Glagolska imenica izvedena od glagola GRICKATI 8. Brojna imenica izvedena od broja DESET

4

6

Odredi vrste zamenica u narodnim izrekama.

^ast svakome, veresija nikome. Koga nema, bez wega se mo`e.
3
7 Napi{i kako se pravilno upotrebqavaju li~ne zamenice.

Ja }u
(meni ili sebi?)

Mi }emo
(nama/sebi)

Ti }e{
(tebi/sebi)

Vi }ete
(vama/sebi)

On }e
(wemu/sebi)

Oni }e
(wima/sebi)

3

8

Zamisli da si na moru ili na nekom putovawu. Smisli tekst za razglednicu ro|aku ili prijatequ.

5
93

PETA VE@BA
Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena:

30
1 Napi{i razne vrste prideva kojima bi se mogao opisivati put (razne vrste puteva). opisni prisvojni gradivni vremenski mesni

krivudav

3
2 Smisli novinske naslove u kojima }e{ upotrebiti prideve.

Prodavnice pune, a yepovi prazni

3
3 Smisli reklamu za neki proizvod (sladoled, vo}ni sok ili ~okoladu) i upotrebi prideve samo u superlativu.

3
4 Objasni {ta je epitet i navedi primere.

Epitet je
3

osmeh
94

oblak

no}

5 Po~ni da pri~a{ bajku u kojoj se koriste sve tri vrste brojeva (npr. petoro dece. 4 6 Navedi glagole koji imaju sli~no zna~ewe. mu~iti se: zlopatiti se. gledati: radovati se: Napi{i pravilno odlomak iz romana Hajduci Branislava Nu{i}a. jedan car.). 3 7 pitaganaprimerprofesor recitimenimitojelimesec udaqenodzemqeikolikojeste odgovorimita{tajesteupita profesorudaqenjeodgovaramita kolikojeudaqennastavqaprofesor dacediodgovoreodwegamnogo odgovorimitatrtaitustane 6 Napi{i molbu predsedniku dr`ave da ti ispuni jednu `equ. 8 5 95 . tre}i sin itd.

ju~e. jer. Dobro se ose}am u dobrom dru{tvu. ovde. dobro lepo brzo tiho Popuni tabelu za igru asocijacije za glagole. onde. ispod. sutra. iza.[ESTA VE@BA Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena: 30 1 Zavr{i ovu tabelu sa glagolskim oblicima. u. gore. sa lagano. na. sad. pored. ispred. letos 4 2 3 Upotrebi zadatu re~ u re~enici kao pridev i kao prilog. infinitiv prezent futur radni glagolski pridev govoriti letimo pri~ala si {u{ka}e{ tekao 2 Zaokru`i re~ koja ne pripada skupu. Lepo ma~e 3 4 crtati se}i neprelazni GLAGOLI povratni nesvr{eni pru`iti odvojiti 96 3 . jo{.

7 5 8 Sastavi telegram u kome }e{ nekome javiti neku vest ili ga obavestiti o ne~emu. crnooka 3 97 . 5 Onomatopeja je ma~ka vrata 3 Napi{i koje bi prilo{ke odredbe za na~in (kako?) mogle da stoje uz glagole. Telegram Adresa primaoca: Sadr`aj: Adresa po{iqaoca: 4 9 Re{i i sastavi rebuse za tri slo`ene re~i.Objasni {ta je onomatopeja i navedi primere. 6 Kora~ao je: G ovorio je: Pogledala je: 3 Opi{i sa`eto svoju omiqenu igru.

SEDMA VE@BA Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena: 30 Odredi koje su stilske figure upotrebqene u ovim primerima. (A. 3 Odgovori na {aqiv na~in. on poru~uje da jo{ jedan dan ne mo`e preko nabujale reke. Jedne tihe tople no}i ja }u splavom na put po}i. 1 1. uzvici re~ce prilozi 2 Hej. 4 Uh. ^arape su mi progledale. [ta je {kolska tabla? [ta je {kola? [ta je qubav? 4 6 98 . Plavi kit) 3. Deda Sima zabobowa glasom. Dikli}. ˆ 2. Kad govori ko da biser broji. 4. do}i }u mo`da 3 Odredi vrste re~i u re~enici. 2 Smisli razli~ite Anine odgovore na ovo pitawe.

Uporedi {kolsku tablu i prozor i opi{i ih. Pas: Ma~ka: 5 Smisli svoj pozdravni govor za kraj {kolske godine. 5 Zajedni~ke osobine Posebnost Posebnost 5 6 Napi{i zami{qeni razgovor izme|u psa i ma~ke. 7 Po{tovani Ose}am Zahvaqujem ^estitam @elim 5 99 .

35 prosta re~enica 15 ^ ~estitka 76 D deklinacija 40 E epitet 52 Z zamenice 44–47 I izgovor 6. 24 predlozi 71. 12 T telegram 58 B bajka 75 brojevi 54. 35 nepravi 29 pravi 29 odredbe 30. 74 razglednica 38 razgovor 10 re~enica 13. 74 P G glagoli 56–59. 15. 40. 24 re~eni~ni ~lanovi 24. 35 M molba 58 S slo`ena re~enica 15 subjekat 18. 47 pejza` 27 personifikacija 28 perfekat 66. 63 glagolski oblici 74 glagolski predikat 19 glas 13 govor 8. 12 V veznici 72. 35 re~i 5. 84 pade`i 40–43. 12 imenice 37. 74 prilo{ka odredba 30. 74 pesma 32 pismo 7 pore|ewe 45 portret 22 pravopisna pravila 46. 47 imenski predikat 19 infinitiv 60–61. 74 veliko slovo 38 vest 31 F futur I 67. 74 R radni glagolski pridev 64. 12 anketa 77 apozicija 25. 78 gramatika 4. 74 K krwi perfekat 66 100 . 36 re~ce 73. 16. 26. 34. 74 prezent 65. 74 pridevi 48–53. 63 pridevski vid 53 prilozi 70.INDEKS A akcenat 6. 24 N neupravni govor 9. 55. 35 atribut 21. 63 O objekat 28. 62. 35 onomatopeja 59 opravdawe 30 U uzvici 73. 12. 82–83 predikat 19. 23. 74 upravni govor 9. 13.

[TA MISLI[ O GRAMATICI 5 ? RAZMISLI I ODGOVORI: 1. Da li si nau~io/nau~ila da pi{e{ (zaokru`i)? PISMO MOLBU VEST OPRAVDAWE ^ESTITKU PESMU RAZGLEDNICU BAJKU TELEGRAM 4. po tvom mi{qewu. Da li ti se dopada Gramatika 5 (zaokru`i)? DA NE ONAKO 2. Potpis 101 . trebalo vi{e da radi{ iz srpskog jezika u narednoj godini. Napi{i {ta bi. Da li si nau~io/nau~ila da govori{ pred odeqewem? a) da ispri~a{ {alu b) da iznese{ predlog v) da najavi{ nastup g) da odr`i{ govor o zadatoj temi d) 5. Da li si zadovoqan/zadovoqna svojim znawem iz srpskog jezika? DA NE ONAKO 6. [ta si najvi{e voleo/volela da radi{ u ovoj kwizi (zaokru`i)? a) da ~ita{ o jeziku i jezi~kim pravilima b) da pi{e{ razli~ite sastave v) da odgovara{ na pitawa i re{ava{ zadatke g) da re{ava{ ukr{tenice i rebuse d) 3.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Atribut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Promenqive i nepromenqive re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Kako se pi{e pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 3. . . . . . . . . . 23 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Moj drugi govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25–26 Pejza` – opis predela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Vest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .SADR@AJ 1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 [ta je gramatika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Razgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Odvojeno i sastavqeno pisawe re~ce NE . 19 Sme{na strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Pore|ewe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32–33 Re~eni~ni ~lanovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16–17 Subjekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Lepota i snaga re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . 8 Upravni i neupravni govor . . . . . 6 Pismo . . . . . . . . . . . . . . . 40 Osnovne funkcije i zna~ewa pade`a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Promena li~nih zamenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Pisawe zamenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Apozicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Predikat . . . . . . . . . 41–43 Imeni~ke zamenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Od glasa i slova do pri~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Lepota izgovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Pravi i nepravi objekat . . . . . . . . . . . . . . . 15 Vrste re~enica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38–39 Promena imenica (deklinacija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Imenice . . . . . . . . . . . . . . 12 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Objekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Veliko slovo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Portret . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Prilo{ke odredbe . . . . . . . 13–14 Proste i slo`ene re~enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Moj prvi govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Pravopisni znaci . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Gra|ewe prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Podela glagola prema prelaznosti radwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98–99 Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88–89 Tre}a ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Zapo~eta bajka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Promena brojeva po pade`ima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Veznici . 73 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Infinitiv . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86–87 Druga ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Podela glagola prema trajawu radwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92–93 Peta ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Pravilno pisawe brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Futur I (budu}e vreme) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Prilozi . . . . . . . . . . . . . 53 Pravilno pisawe prideva . . . . . . . . . . . . . 77 Kako pripremiti i odr`ati govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Uzvici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 KONTROLNI ZADACI I ZADACI ZA TAKMI^EWE Prva ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96–97 Sedma ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51–52 Slu`ba (funkcija) prideva u re~enici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Predlozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Anketa o {kolskom raspustu . . . . . . . . . . . 67 Sada{wost – pro{lost – budu}nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82–83 Gramatika na jednoj strani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80–81 Pravopis na dve strane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Radni glagolski pridev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Pridevski vid . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Prezent (sada{we vreme) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Perfekat (pro{lo vreme) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Davawe predloga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90–91 ^etvrta ve`ba . . . . . . . . . . 62 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Pridevi . . . . . . . 50 Pore|ewe prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Slagawe prideva sa imenicama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60–61 Moj tre}i govor . . . . . . . . . . . . . 53 Brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Glasovi iz prirode i onomatopeja . . . . . . . . . . . . 79 Moje novine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Re~ce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94–95 [esta ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Glagoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. novembra 2007.Beograd : Kreativni centar./faks: 011/ 38 20 464. 2007 (Beograd : Publikum). profesor srpskog jezika i kwi`evnosti mr Aleksandra Markovi} Du{an Pavli} Dragica Din~i} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel. ISBN 978-86-7781-570-7 COBISS.Registar. O[ „J. profesor srpskog jezika i kwi`evnosti.SR-ID 145586956 Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za srpski jezik u petom razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00269/2007-06 od 20.2) MARINKOVI]. : ilustr.163. Simeon Gramatika 5 : gramatika srpskog jezika za peti razred osnovne {kole / [autor Simeon Marinkovi} . godine . J.1. Filozofski fakultet. .000 © Kreativni centar 2007 CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije. 24 40 659 lektor likovni urednik grafi~ko oblikovawe izdava~ urednik za izdava~a {tampa tira` copyright Slavica Markovi} mr Qiqana Marinkovi} Publikum 10.101 str. 38 20 483.016:811.SRPSKOG JEZIKA ZA PETI RAZRED OSNOVNE [KOLE prvo izdawe autor ilustrovao recenzenti dr Simeon Marinkovi} Miroqub Milutinovi} Brada prof.41(075. izd.000. ilustrovao Miroqub Milutinovi} Brada]. dr Stani{a Veli~kovi}. . Ni{ Jelena @uri}. . Zmaj“ u Pan~evu An|elka Ru`i}. . 27 cm Tira` 10. Beograd 37.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful