GRAMATIKA 5

SRPSKOG JEZIKA ZA PETI RAZRED OSNOVNE [KOLE

Dobro do{ao u peti razred! .U ovoj gramatici dru`i}e{ se s Anom i Zoranom.

Tvoj vic Anin vic Dva balona idu pustiwom. U~imo: – pisawe pisama – pravilan izgovor – dr`awe govora – upravni i neupravni govor – pisawe dijaloga Tvoj zadatak }e biti da: – ispri~a{ i napi{e{ omiqeni vic – napi{e{ pismo – re{i{ gramati~ku ukr{tenicu – pripremi{ i odr`i{ govor Ovde zapi{i vic koji rado pri~a{ u dru{tvu. – Sad mi to ka`e{{{{{! – re~e drugi. 3 .1. – Pazi kaktusssss! – re~e prvi.

Wim govore na{i roditeqi i drugovi. Svakom je ~oveku materwi jezik najdra`i. Ponekad se qudi sporazumevaju bez re~i. Da. (Npr. Na tom jeziku slu{amo i ~itamo prve pesme i pri~e i u~imo da kazujemo svoje misli.[ta je gramatika Narodi sveta govore i pi{u na mnogo razli~itih jezika. 4 .: Klimam glavom gore-dole. ose}awa i do`ivqaje. Gramatika treba da nam pomogne da pomo}u pravila nau~imo lep{e da govorimo i pi{emo i da se boqe sporazumevamo sa drugima. Na materwem jeziku po~iwemo da otkrivamo svet. sla`em se. Materwi jezik srpskog naroda je srpski.) Ne}u to! Do|i ovamo! To nije va`no. samo pokretima. Na tom jeziku izgovaramo svoje prve re~i. Gramatika je nauka o jeziku i wegovim zakonima i pravilima. Opi{i kako to rade.

Lepa re~ i gvozdena vrata otvara. Re~i treba meriti. sloboda i pravda. Objasni zna~ewe ovih narodnih poslovica: Re~i gore poseku nego sabqa. U pesmama se govor takvih osoba opisuje: govori kõ da golub gu~e. Re~ima se qudi mogu ute{iti. ali i rastu`iti. [ta }e{ re}i i uraditi? Drug je od tebe ne{to pozajmio i to ti jo{ nije vratio. Ti ne `eli{ da mu je pozajmi{. Kako }e{ mu to re}i? 5 . Re~ima se mogu ste}i i izgubiti prijateqi.Lepota i snaga re~i Re~i su najlep{i i najmo}niji ~ovekov dar. Sigurno zapa`a{ kako je prijatno biti u dru{tvu onih koji znaju zanimqivo da govore. Kako }e{ mu tra`iti da ti to vrati? Drug od tebe `eli da pozajmi tvoju omiqenu stvar. a ne brojati. Kako }e{ ga ute{iti? Drug kog ne voli{ poziva te na ro|endan. mora da slu{a i {ta ne}e. kõ da biser broji ili re~i su mu sla|e od meda. Razmisli i odgovori na slede}a pitawa: Pozajmio si ne{to od druga i to si slu~ajno slomio. Ko govori {ta ho}e. U narodu su se takve osobe nazivale zlatoustim. Re~ima se {ire qubav. [ta }e{ mu re}i? Tvoj drug je tu`an jer je wegovom krivicom va{ tim izgubio va`nu utakmicu. ali i netrpeqivost i mr`wa. ohrabriti i razveseliti.

ne. dugi rýke tãjna mrãk sãwa dugi rýke }ýd lýd rãdim grãdim Ve`baj izgovor ovih re~enica: 6 * O nagla{avawu glasova (akcentima) i o ovim znacima u~i}e{ u starijim razredima. tri ta~ke. va`no je da po{tujemo pravopisne znake: ta~ku. E ba{ je dobro {to si stigla! Sad si nas sve obradovala! • [ta to {u{ka? [ta? O. Ve`be za pravilan izgovor glasova i melodiju re~enice • Evo Lenke! Lenka. . Bravo.Lepota izgovora Mo} na{eg govora zavisi od pravilnog izgovora glasova u re~ima i re~i u re~enicama. ne! Kako si to mogao da uradi{? Za{to ranije nisi rekao? Moramo odmah to da sredimo! Brzo. da li je to mogu}e?! Ne. evo je! Zar vam nisam rekao? Ona je pravi drug. uzvi~nik. ve} melodi~no. Kada ~itamo i recitujemo. brzo! • Ma. devoj~ice! Ve`be za dugo i kratko nagla{avawe slogova u re~i • Nagla{ene duge slogove ozna~avamo:* rúka rýke • Nagla{ene kratke slogove ozna~avamo: nøge nòga kratki nòga vòda `èna vòleti kratki nòga mèdved jèlen lòpta hò}emo dugi rúka lúka gláva obe}áwe kratki nøge krÿ{ke røgovi kø{ jø{ kratki nøge næbo vætar Såwa dugi rúka nárav múdar ráditi gráditi •Glãd ò~iju nçma. za{to kasni{? Mi smo se zabrinuli. •Næ bi bílo dòbro da je ÿvek dòbro. upitnik i dr. Kazivawe ne treba da bude jednoli~no i dosadno. To sada nije obavezno. zapetu. qudi. Aha. Mislili smo ko zna {ta. ne mogu da verujem! Pa ona to nikada ne bi uradila.

U pismu treba navesti: mesto. ali mi ne sa~ekamo da sazri. pozdrav i potpis. oktobar . G lagolsko vreme (~uvam) 3. nego ga jedemo dok je jo{ kiseo. 7. kao prijateq. Kod {qive se okupqa moje dru{tvo. ime osobe kojoj se obra}amo. 3. sadr`aj. Anino pismo tebi Tvoje pismo Ani Pismo Beograd. U prole}e se {qiva prekrije belim cvetovima koji ne`no miri{u. 1. Mnogo te pozdravqa tvoja Ana Pomozi Ani da sastavi i re{i gramati~ku ukr{tenicu. Vrsta 5. 5. Ima krivudavo i granato stablo. Pi{i mi ne{to o sebi. 4. 5. Moje omiqeno drvo je jedna {qiva u parku u kojem se igram. Veoma mi je draga. li{}e joj se uvije i kao da moli: „Daj vode!“ Tada je zalijemo. 9. imenica (bra{no. uvod. poruku. Kad je leti su{a. so) l i ~ n e radwu koju vr{i subjekat 7 6. Dopuna glagola koja pokazuje na kome i na ~emu se radwa vr{i 7. . Drag @elela bih da se boqe upoznamo. s u b j e k a t 8. 1. Imenuje 4. G lagolsko vreme (~uvao sam) 2. Re~enica koja ima jedan predikat 2. 6. Po wemu smo se rado peli dok smo bili mali. datum. 8. On raste. Prilo{ka odredba za (zasvetluca u oku) 9. Zato ti pi{em ne{to o onome {to volim. Tu pri~amo i igramo se. ostane mali zeleni plod. Kad cvet opadne.

Poznati sportisti 9. Poruka – za{to ga preporu~ujem 10. Pogledaj uputstvo na strani 78. Igra~i 4. Naziv sporta 3. Napi{i zakqu~ak o svom nastupu pred publikom (vidi stranu 78. Samoocewivawe govora): 8 . Sportska sredstva (rekviziti) 6. Prostor za igru 5. Govori}e{ o sportu koji voli{. Va`no je da bude{ iskren i ubedqiv. Pravila igre 7. Na~in takmi~ewa 8. 1. Uvod 2.Moj prvi govor: Sport koji vam preporu~ujem Ovde napravi skicu za svoj prvi govor pred odeqewem.

2. „Drugarstvo”. „Drugarstvo treba da se neguje”.Upravni i neupravni govor Podsetimo se kako se pi{e upravni govor: 1. Ana i Zoran razmewuju sli~ice. Ana je rekla: „Drugarstvo treba da se neguje”. 3. Napi{i wihov dijalog u upravnom govoru.” Posmatraj sliku i opi{i je koriste}i neupravni govor. „treba da se neguje. rekla je Ana. rekla je Ana. 9 .

[ta treba da radim? . Ali. .upita Mali princ. A kako nema trgovaca koji prodaju prijateqe.^ovek poznaje samo one stvari koje pripitomi .Qudi nemaju vi{e vremena da bilo {ta upoznaju. .Treba da si veoma strpqiv .. pripitomi me! .. a ti ne}e{ ni{ta govoriti.re~e lisica. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. „Mali princ“ 10 . S.odgovori lisica. G leda}u te kraji~kom oka. eto tako. na travu. Govor je izvor nesporazuma. Ako ho}e{ prijateqa. Anin primer Tvoj primer . Ovde prepi{i neki dijalog (razgovor izme|u dva lica) o prijateqstvu iz tvoje omiqene kwige ili sam izmisli neki dijalog. qudi vi{e nemaju prijateqa.Najpre }e{ sesti malo daqe od mene. A. svakog dana se{}e{ malo bli`e. .Razgovor Umesto uvredqivih re~i napi{i one koje }e druge u~initi sre}nim. Egziperi.

2.)? 5. Prvo napravi plan. 3. Popuni tabelu u kojoj je objašweno šta je saradwa i kako treba sara|ivati. [ta se tada dogodilo (razgovor i dr. [ta bi ti voleo da radi{? [ta je za tebe boqe – ~itawe ili gledawe televizije? Navedi pet argumenata za svoju tvrdwu. istinoqubivost dare`qivost odanost tolerancija mudrost Seti se trenutka kada si upoznao nekog svog druga (drugaricu). Kako izgleda saradwa? Šta se govori kad se sara|uje? Kako se ose}aju saradnici? Ne{to se radi zajedno. Kada se to dogodilo? 2. Zadovoqno Pomo}i }u ti. Na primer: 1. Koga sam sreo (izgled i dr. 2. 11 . 4. 5.)? 4. Napiši u svesci sastav. hrabrost poštewe qubaznost smisao za šalu skromnost Zašto je za tebe osobina koju si ozna~io brojem 1 najva`nija? Navedi tri argumenta. Moja ose}awa i razmi{qawa prilikom susreta. 1. Ti si na redu.Koje osobine su ti va`ne kod prijateqa? Navedene osobine pore|aj po vrednosti od broja 1 do broja 10. 3. 1. G se dogodilo? de 3.

brinuli… E. ZAKQU^AK: kratak predlog re{ewa.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Gramatika je nauka o jeziku i wegovim zakonima i pravilima. koga to vidim! Pa gde si ti. „Do}i }u sutra”. pri~aj! [ta si sve video? Nagla{avawe slogova u re~i Kratki naglasci nøge nòga Dugi naglasci rúka rýke Kako pripremiti govor 1. poruka 12 Sledi prva kontrolna ve`ba . hajde. {ala. ~ove~e?! Putovao?! Ma {ta ka`e{? A mi ~ekali. rekla je Ana. Navo|ewe tu|ih re~i Upravni govor Ana je rekla: „Do}i }u sutra”. rekla je Ana. „Do}i }u”. Ana je rekla kako }e do}i sutra. „sutra.” Neupravni govor Ana je rekla da }e do}i sutra. do`ivqaj. IZLAGAWE: glavna misao i dokazivawe 3. Izgovor re~enice O. UVOD: zanimqiv primer. problem 2.

r. o. Milovan U prvom skupu glasovi nisu smisleno povezani i takav skup nema zna~ewe. eto. a. a. 2. dobio. on Eto. i 2. g. Prvi skup re~i nije smisaono povezan i kao celina nema posebno zna~ewe. o. ja dobio. Sastavi nekoliko re~i koriste}i navedene glasove: d. izgubio. Re~enica je misao ili poruka iskazana re~ima. a.2. 1. n. 13 . b. Drugi skup re~i povezan je u re~enicu koja ima svoje zna~ewe. Ona se u pisawu obele`ava velikim slovom na po~etku i ta~kom. e Pro~itaj slede}e skupove re~i: 1. a on izgubio. ja. U drugom skupu glasovi su povezani u re~ koja ozna~ava ime. U~imo: – proste i slo`ene re~enice – subjekat – predikat – atribut – portret Tvoj zadatak }e biti da: – pi{e{ sme{ne pri~e – napi{e{ portret – odr`i{ govor Od glasa i slova do pri~e Pro~itaj slede}a dva skupa glasova. m. v. l. upitnikom ili uzvi~nikom na kraju. Glas je najmawa jedinica govora. Re~ je skup glasova koji ima odre|eno zna~ewe.

~oeka – Objasni koje osobine krase Milovana. pa me psuje.Pro~itaj kratku pri~u Marka Miqanova. On se naijedi. 14 . on kã kvasan. slo`ene i nepotpune). upitne. Re~enice u ovoj pri~i razli~ite su po svom zna~ewu (obave{tajne. Eto. striko Milovane? – Lasno. kao i po obliku (potvrdne i odri~ne) i po sastavu (proste. stidi se i kaje od svojije rije~i. Kad sjutradan. Pri~a se sastoji od re~enica koje su smisleno povezane u celinu. uzvi~ne). ja dobio. Oko juna{tva Milovan Vujo{evi} iz Brskuta rekã je: – Ja sam. du{e mi. ska~u}i i drkte}i od ijeda. a on izgubio! Navedi re~i iz ove pri~e koje se razlikuju od kwi`evnih: rekã – rekao. svakoga ~oeka mogã na mejdan dobit! Pitali su ga: – Kako. tako mi du{e. Ja ne govorim ni{ta.

ja dobio. pripitomi me. Posmatrajmo re~enicu: Kako. prosta slo`ena nepotpuna Re{i rebuse. Oni se podrazumevaju iz prethodnog kazivawa.Proste i slo`ene re~enice Re~enica: Ja ne govorim ni{ta. Ova re~enica ima dva glagola u li~nom glagolskom obliku. a po sastavu prosta. poruka. po zna~ewu je obave{tajna. Ako ho}e{ prijateqa. po obliku odri~na. Slo`ena re~enica je ona koja ima dva ili vi{e predikata. Kako to? Svakog dana se{}e{ malo bli`e. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. to jest dva predikata: dobio. * O nepotpunim re~enicama u~i}e{ u starijim razredima. izgubio. Predikat se ovde podrazumeva: Kako [to misli{]. Proste re~enice su one koje imaju jedan predikat.* Qudi nemaju vi{e vremena da bilo {ta upoznaju. striko Milovane? Ova re~enica nema nijedan glagol u li~nom glagolskom obliku. Posmatrajmo slede}u re~enicu: Eto. To sada nije obavezno. Podvuci predikate i odredi vrste re~enica povezivawem. a on izgubio. to jest nema predikat. To je nepotpuna re~enica. Broj prostih re~enica u slo`enoj odre|uje se prema broju predikata. 15 . Za{to je po sastavu prosta? Zato {to ima samo jedan predikat: ne govorim. Wima se iskazuje jedna misao. striko Milovane? Nepotpune re~enice su one u kojima su neki delovi izostavqeni (pre svega predikat).

Koji sport? [voli{] Najvi{e ko{arku. Anin primer Tvoj primer 16 Kad si tu`an. . pozovi prijateqa. Podela re~enica po sastavu Prosta re~enica je ona koja ima jedan predikat. Zapovedne su re~enice kojima se kazuje zapovest. Podela re~enica po zna~ewu Obave{tajne su re~enice kojima se obave{tava o ne~emu ili nekome. to jest dva ili vi{e predikata. Upitne su re~enice kojima se ne{to pita.[volim] Onda plivawe. Plivawe je lep sport. [volim] Poku{aj da iska`e{ slo`enu re~enicu pomo}u slika. igrajte se loptom i smejte se.Vrste re~enica Smisli i upi{i svoj primer re~enice odre|ene vrste. pijte sok. Nepotpune re~enice jesu one u kojima su neki delovi izostavqeni. Ja volim gimnastiku. Da li se sla`e{? Hajde zaplivaj! [to dobro pliva{! Podela re~enica po obliku Potvrdne su re~enice kojima se iznosi neka tvrdwa. Ja ne volim boks. Uzvi~ne su re~enice kojima se izra`avaju jaka ose}awa. Odri~ne su re~enice kojima se ne{to odri~e. Slo`ena re~enica je ona koja ima dve ili vi{e prostih re~enica.

i. . . . . SLO@ENA: Ja volim odbojku. a. Ko . Koji ti je sport zanimqiv? Ko{arka je zanimqiva. . . . . . PROSTA: Kako se ose}a{ posle neke utakmice? PROSTA: SLO@ENA: [ta misli{ o dru`ewu u sportu? Voli{ li da gleda{ sportske utakmice? PROSTA: SLO@ENA: PROSTA: SLO@ENA: Pomozi Zoranu da otkrije koje se slo`ene re~enice i narodne izreke kriju u ovim rebusima. . Ispeci. 17 . . Zamisli kako su deca odgovarala na pitawa o sportu i to napi{u u obliku PROSTIH i SLO@ENIH re~enica. . . . ali mi je plivawe najdra`i sport.Nastavi ovu Aninu anketu o sportu.

Sawati je uzbudqivo. u tre}oj re~enici – U snu se smeje – podrazumeva se da je subjekat Lena ili ona. Na primer. Pozdravqa me novi dan. Subjekat u re~enici mo`e biti izostavqen. Subjekat mo`e biti i skup re~i. ali se ovde ponaša i kao naziv za qude odre|enog uzrasta. 18 Radujem se sun~anom danu. napi{i i to. .Subjekat Da se podsetimo: Subjekat je nezavisni re~eni~ni ~lan koji iskazuje vr{ioca radwe ili nosioca stawa ozna~enog predikatom. re~ mladi je pridev. Na istoku se javqa sunce. zamenica. Vrlo te`ak san mo`e da upla{i. Ispi{i na linijama re~i koje imaju slu`bu subjekta u re~enici. Mladi lepše sawaju. na primer: vrlo te`ak san. Ona sawa. Na primer: re~ sawati je glagol. Kada re~ vr{i slu`bu subjekta u re~enici. broj ili neka druga vrsta re~i. Iz navedenih re~enica mo`e se zakqu~iti: Slu`bu subjekta u re~enici naj~eš}e vr{i imenica. pridev. U snu se smeje. ali se tada podrazumeva. I}i }u u park. Budim se. ali je ovde i ime odre|ene radwe. ponaša se kao imenica. Ako je subjekat izostavqen. Do}i }e moje dru{tvo. Dobija se na pitawa: Ko vr{i radwu? O kome se govori? Na osnovu ovog pravila i navedenih pitawa odredi subjekte slede}ih re~enica: Lena spava. Igra}emo se do mile voqe. Ono je rumeno.

Svakog dana ponešto nau~i. 19 . To su glagolski predikati. U vrti}u se igra. zamenice ili broja). prideva. Ponekad spava.Predikat Da se podsetimo: Predikat je centralni ~lan re~enice koji imenuje radwu ili stawe i pripisuje ih subjektu. spava. Pala je ki{a od slatki{a. Wemu je vrti} zanimqiv. Drugi su sastavqeni od glagola i imenica (je predškolac) ili od glagola i prideva (je zanimqiv). On je umiqat. Imenski predikat sastoji se od pomo}nog glagola jesam ili biti i neke imenske re~i (imenice. Jedni su sastavqeni samo od glagola: odlazi. To su imenski predikati. nau~i. Na osnovu ovog pravila odredi predikate u slede}im re~enicama: Rano ujutru Marko odlazi u vrti}. On je predškolac. Smisli i napiši nove primere predikata u opisu malog psa na crte`u. Glagolski predikat Imenski predikat Pas posmatra. Sigurno zapa`aš da se predikati u ovim re~enicama razlikuju. U slede}im re~enicama podvuci subjekat jednom crtom. Milena ne voli ki{u. a predikat dvema crtama. Ja ki{u volim. Ona je lepa. Glagolski predikat sastoji se samo od glagola u li~nom glagolskom obliku. igra se.

Prona|i re~i u vezi sa {kolom koje se ovde kriju. 20 LABTA LOK[A KIVNASTAN E\UNSR NECOE ROKERTID CIU^AINO KINDEVN PUTSASR GIWAK VUBAQ AKTIREL . Budio sam i majku. Izme{ana bajka Idu}i {umom. ali me ni ona nije mogla probuditi. Izokrenuta pri~a Zvonim ja jutros da probudim sat. Crvenkapa je srela tri praseta.Sme{na strana Ana i Zoran zasmejavaju jedno drugo. Ma~ak Marko motri. Pri~a na slovo M Mali mi{ Mi{ko miri{e mleko. Nastavi pri~e koje su oni zapo~eli.

ki{ni. dlakama govori. suva. U pri~ama Nastavi Aninu zapo~etu Pri~u o crvenom patuqku. Bala{evi}. pa re{i ukr{tenice. vinograde blagorodne. niska. dok ti ne dosadi. „Vasa Lada~ki” U pesmama Tvoj i Zoranov primer: Voleo je kowe vrane. zamenica (wegova torba).Atribut je re~ ili skup re~i koji stoji uz imenicu i bli`e je odre|uje. Atribut Anin primer: U zagonetkama Pomozi Zoranu da se seti atributa u zagonetkama. u karuce pregnute ~ila{e. u crvenoj ku}ici `iveo je crveni patuqak. U crvenoj {umi. U slu`bi atributa obi~no je pridev (plave o~i). taman. ali i imenica (miris mora). zelena. ispod crvenog `buna. u kojoj }e{ stalno upotrebqavati atribut crven. omla}eno. sat sa zlatnim lancem i sala{e. Prona|i koji bi se atributi mogli uklopiti u re~enicu: „Li{}e i trava ~ekaju oblak”. ko`na le|a. olujni. retka. o{tra. voleo je wive plodne. broj (peti razred) ili skup re~i (vrlo lep xemper. (elsug) Anin primer: \. Drven trbuh. po livadi razigrane. `edno. {iroko. haqina od svile). trbu{ast l i { } e o b l a k t r a v a 21 . dobar. zeleno. {u{kavo.

sretoh kapu.Portret Portret je opis izgleda i osobina neke li~nosti. na ulici. crne o~i i bijelo lice. prekrile joj rumen' jagodice. Pomozi Ani da nastavi zapo~eti portret: smisli po tri atributa za svaku imenicu. u glavi je nosio kaput. a pri na ~oveka. pokrete. ne mogoh joj o~i sagledati. 22 . jagodice i bijelo lice. Ja je gledah tri godine dana.. pantalone i cipele. Portret u kwi`evnom delu voqe i Tvoj i Zoranov primer (podvuci atribute) Anin primer iz narodne pesme Srpska devojka U Milice duge trepavice. ki{nog Jednog letweg sun~anog Na le|ima jutra... te je odavao ~oveka. nogama lica treperio je o~i.. Sa wegovog sijale osmeh i hodu je pravio utisak karaktera.

Ovde napravi skicu – podsetnik (vidi str. 4.). 78): 23 . gumeni balon i dr. a za glupaka samo jedan. prevazila`ewa panike u nevoqi i sl. Zakqu~ak – moja ocena mog javnog nastupa je (vidi str. 78) za svoj govor pred odeqewem na temu Imam ideju.Moj drugi govor: Imam ideju Seti se poruke iz pri~e o svetom Savi iz ^itanke za III razred: Za pametna ~oveka postoji uvek mnogo na~ina da ide napred. Poruka ili zakqu~ak (ozbiqan ili {aqiv) o zna~aju razmi{qawa. a to je a) b) v) 3. Izaberi neki predmet i predlo`i najmawe tri neobi~na na~ina na koje taj predmet mo`e da se koristi (par~e kanapa. {kolska torba. Objasni {ta zna~i ova poruka. Opis tri situacije u kojima bi se na neobi~an na~in mogla koristiti stvar koju si izabrao. Uvod ({ala ili do`ivqaj u kome je na|eno neobi~no re{ewe pred preprekom): 2. 1.

) po sastavu prosta (Ja dolazim.) odri~na (Ne}u sti}i.) upitna (Da li je lepo?) zapovedna (Neka bude lepo!) uzvi~na (Ba{ je lepo!) po obliku potvrdna (Ja sti`em. imenski predikat (sastoji se od pomo}nog glagola i imenice.) Glavni (nezavisni) re~eni~ni ~lanovi subjekat iskazuje vr{ioca radwe ili nosioca stawa ozna~enog predikatom predikat imenuje radwu ili stawe i pripisuje ih subjektu Slu`bu subjekta vr{i: Predikat mo`e biti: Talas zamenica On broj Prvi dolazi. je wegova. zamenice ili broja) je u~enica. pridev Visoki skup re~i Neki vrlo sna`an talas imenica glagolski predikat (sastoji se samo od glagola) Ona tr~i. prideva. Ona 24 Sledi druga kontrolna ve`ba . je prva.) slo`ena (Ja dolazim i donosim loptu. je brza.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Vrste re~enica po zna~ewu obave{tajna (To je lepo.

roman Branislava Nu{i}a. filmove. 25 . pomo}u novih podataka. U~imo: – apozicija – pejza` – prilo{ke odredbe – objekat – personifikacija – vest – kako se pi{e pesma Tvoj zadatak }e biti da: – predstavi{ gosta – opi{e{ pejza`. Podvu~eni skupovi re~i na drugi na~in. mog {kolskog druga. Ana je zapo~ela. Apozicija je imeni~ka odredba koja na drugi na~in (pomo}u novih podataka) odre|uje imenicu kojoj se dodaje. Bio je na Kopaoniku.3. „Hajduci“. najve}oj planini u Srbiji. a ti daqe navedi svoje omiqene kwige. sportiste i dr. opravdawe. Zbog toga se u govoru odvaja pauzama. moja je omiqena kwiga. odre|uju imenice Milan i Kopaonik. Te re~i u re~enici imaju slu`bu apozicije. Upotrebi apoziciju i podvuci je. glumce. vest i jednu pesmu – obavi{ istra`ivawe i napi{e{ o tome izve{taj Apozicija Pro~itaj slede}i tekst: Sretoh Milana. napi{e{ dnevnik. a u pisawu zapetama.

u~enica. imenski deo predikata Beograd. Obra}awe Tema i wen zna~aj Gost. apozicija Imenice koje ozna~avaju zvawa U~enica Mila Krasi} igra odbojku. 26 Drago mi je {to mogu da vam predstavim . Tada se odvajaju zapetama.Kako razlikujemo apoziciju od drugih ~lanova re~enice Glavni grad Srbije nalazi se na u{}u Save u Dunav. Jovan Jovanovi} Zmaj. igra odbojku. Kwi`evnik Jovan Jovanovi} Zmaj ro|en je u Novom Sadu. dobi}e{ re~enicu sa apozicijom. ro|en je u Novom Sadu. glavni grad Srbije. wegova dostignu}a Po{tovani Danas }emo razgovarati o Tema je va`na zbog Na{ gost je Posebno je zanimqivo Neka zanimqivost ili {ala o gostu ili temi Zvawe. nalazi se na u{}u Save u Dunav. subjekat Beograd je glavni grad Srbije. kwi`evnik. samo ako stoje iza vlastitih imena. Predstavqawe Zamisli i napi{i kako svog miqenika predstavqa{ publici. i zanimawa imaju slu`bu apozicije Mila Krasi}. ime i prezime gosta Ako re{i{ rebus.

5. 4. Izi|e vila iza cerovika i prosu sto grana iz zlatnog ru~nika. 3. 3. zapeva petao. s n z e 27 a . 2. a ne {u{nu. Poku{aj prvo da napravi{ re~nik koji }e ti pomo}i da ga opi{e{. Leti orao preko nebesa. 6. Ne{u{ pro|e kroz goru. 4. Opi{i u svom dnevniku predele koje posmatra{. 6. Datum: Datum: Re{i ovu zagonetnu ukr{tenicu. Rez slanine preko sve planine. mom~e ga gleda od ~udnih ~udesa. m g n b a 7. 5. a onda sa~ini opis. Pejza` – opis predela Biqke: Boje: Zvuci: Mirisi: Pokreti: Moja ose}awa: Zamisli da putuje{ balonom oko sveta. ne bi lon~i} nakupio. ~ak se ~u u In|iju zemqu. 1. Zakokota kota sa visoka plota. Da kupi{ sto godina. 2.Posmatraj svoje omiqeno mesto u prirodi ili ga zamisli. Puna tepsija zlatnih kola~i}a. 1. 7.

Objekat Objekat je dopuna glagola koja ozna~ava trpioca radwe ozna~ene glagolom u predikatu. uzdi{e. grabi. 28 * Re~ personifikacija poti~e od re~i persona – osoba. dve brine. Ne kidaj G god na|e{ zgodno de ti posadi. . Ko rano rani. Terao . tajnu. ^uvaj Vodi Otvori Razbij brigu. Dogovor Pomozi Ani da smisli poruke o prirodi i upotrebi objekte. tu|u mewa. a . le|a. sawari. gradi. Personifikacija* . isterao . srce. U poslovicama i izrekama upi{i objekte koji nedostaju. Jezi~ke igrarije Ana je po~ela. nikada. a ti nastavi: smi{qaj objekte u svojoj glavi. se smeje. Personifikacija je stilska figura kojom se stvarima daju qudske osobine. Obrao si zelen Svoj Vuk jede. dosadu.

Nosimo loptu. Nadamo se pobedi. Pravi objekat uvek se nalazi u akuzativu bez predloga. ve} u nekom drugom pade`u. Dobija se na pitawa: ^IME? KOME? ^EMU? O KOME? O ^EMU? Pravi ili bli`i objekat je re~ koja dopuwava prelazni glagol* i ozna~ava bi}e ili predmet koji trpi glagolsku radwu. Jedem pala~inku. U`eleo sam se pala~inke. Nepravi ili daqi objekat je re~ koja dopuwava neprelazni glagol.* Podvuci re~i koje vrše slu`bu objekta i pove`i ih s vrstom objekta kojoj pripadaju. Seckam pala~inku.Pravi i nepravi objekat Pe~em pala~inku. * O tome vidi na stranama 41 i 57 ove kwige. Poslu`i se pala~inkom. Mislim na pala~inku. pravi objekat nepravi objekat 29 . ^eznem za pala~inkom. Idemo na utakmicu. Obukli smo dresove. Dobija se na pitawa: KOGA? (za `ivo) ŠTA? (za ne`ivo) U slu`bi objekta mogu biti imenice. imeni~ki skupovi ili zamenice. Ali umemo sportski da primimo i poraz. Maštam o pala~inki. Savijam pala~inku. Ne razmišqamo o porazu. Nepravi objekat ne mo`e biti u akuzativu bez predloga.

. Opravdawe Po{tovani gospodine profesore. S po{tovawem 16. Napi{i i ti sli~no opravdawe. Bila je prehla|ena. ju~e. Molim Vas da mojoj }erki Ani Rodi} opravdate izostanke od 13. god. do 15. zbog umora) i skupovi re~i (svuda po sobi. a ti nastavi da opisuje{ svoj radni dan. mera. Ana je zapo~ela. 10. Beograd. mnogo). Marija Rodi} Re{i rebus i napravi svoj u kome }e biti prilo{kih odredaba. mesto. imala je povi{enu temperaturu i glavoboqu. na sve strane) u odgovaraju}em pade`u. koli~ina. oktobra. 2007. dugo. 30 * O prilozima vidi na strani 70 ove kwige. Slu`bu prilo{kih odredaba naj~e{}e imaju prilozi (mirno.* ali i imenice (u krevetu. [ta radi{? (glagol) Kada? (vreme) Gde? (mesto) Kako? (na~in) Koliko? (koli~ina) Za{to? (uzrok) Spavam Budim se Ustajem Umivam se Doru~kujem U~im Igram se no}u u krevetu mirno dugo zbog umora. na~in ili uzrok vr{ewa radwe iskazane predikatom. Zimi ja mnogo volim sankawe. Ovo je Anino opravdawe za {kolske izostanke.Prilo{ke odredbe Prilo{ke odredbe su re~eni~ni ~lanovi kojima se ozna~avaju vreme.

nisam. Ako oboji{ poqa u kojima su re~i s pravilno napisanom re~com NE. nemoj. Jedan ze~i} tra`i da mu kupe kliska. ne }u re}i kada: „Nek ne sre}ni ne sre}u nesre}u. i kako je i za{to je. izuzetka ~et’ri znam: ne}u. nek nebri`ni ne brinu nebrigu. U narednoj vesti prona|i odgovore na gore postavqena pitawa. Vest Vest je kra}e saop{tewe i odgovor na pitawa: {ta je. Jutros je granulo zubato sunce i planinski visovi su se zabeleli. Jedino ozeble ptice protestuju: „Ho}emo prole}e! Ho}emo prole}e!“. Na Kopaoniku je no}as padao sneg. Napi{i o tome dve vesti. sanke i drugo. Neobi~na poruka Poruka iz grada Neznangrada stigla nam je.Odvojeno i sastavqeno pisawe re~ce NE NE se pi{e sastavqeno s pridevima. imenicama. kada. ko je. nemam. pri ne jata n oli nev nepoznat nemar ne voli ne moj ne zna nezna{ ne a `w pa ne }e{ ne maj u ne zgodan ne poslu{ko nebriga neuni{tiv nerad ne}u 31 . Prvi sneg Prona|i i ispravi tri gre{ke u Aninoj sme{noj poruci. Deca ve} grabe skije.“ Drugih vesti nema od Nemawe. Veverice su napravile sne`ni tobogan. nek neznani ne znaju ne znawe. Zamisli svoje putovawe na Severni pol. gde je. al’ se pi{e odvojeno od glagola. dobi}e{ sliku.

jer mi se uvek ~ini da se nedovoqno trudimo da nam bude lep{a. prvih uspeha. otaxbina. [ta zna~i ta re~? Domovina je zemqa u kojoj je neko ro|en. Domovina je prva qubav. Nekome }e se svideti. hrabrost da druge qude razumem. pri~a i bajki. 6. Posle toga – evo mog primera. biram re~i.Kako se pi{e pesma Svako ko se potrudi mo`e da napi{e pesmu. napravi plan. To su glasovi iz davnina. uzlet krilima da tajnu na|em. one koje lepo zvu~e. ali i setu. desetak meseci ili godinama. . uzbudilo razmi{qawe o domovini. za desetak minuta. drugova i sl. 5. 1. Kada se pi{e pesma? Obi~no onda kada nas obuzme neko sna`no ose}awe ili razmi{qawe.. zbog prijateqa. 32 MOJA DOMOVINA Domovina je moja majka. S. a ti probaj na svoj. 4. koju zove svojom. Od re~i gradim stihove. domovina me u srcu greje. M. a nekome ne. Mene je. nasred livade drvo u cvetu iz zavi~aja {to mi se javqa. 8. najdra`e igra~ke. Domovina je sunce na pragu i plavo nebo {to me pozdravqa. Evo jednog na~ina. Gde god da krenem – setna i lepa. ~itam glasno. oko {to topli nemir seje. popravqam. 7. 2.. re~i pesama. Zbog ~ega volim domovinu? Volim je zbog svojih roditeqa. te{ke i drage. Za zavr{ne stihove tra`im neko iznena|ewe ili jaku poruku. poruke nade. svijala me u krilu. zavi~aja. Domovina je prva radost kad ne{to mogu i kada umem. ku}e. [ta ose}am prema domovini? Ose}am qubav. koje se rimuju. jedina ku}a i onaj kutak gde mi je igra kao san bila.. O svakom ovom motivu tra`im re~i: Majka – brinula se o meni. Pi{emo daqe. O ~emu sve mo`e{ da pi{e{? O ne~emu {to te je posebno uzbudilo. {to me u krilu bri`no svila. recimo. Pre nego {to po~ne{ s pisawem pesme. Pi{em. Ku}a – moje igre.. dawu ili no}u. precrtavam. kô hleb mirisne i pune snage. 3. Pesma se pi{e na razne na~ine: desnom ili levom rukom.

7. reka. Podvuci re~i koje se rimuju. Nakon toga odlu~i se za temu i naslov svoje pesme. na rimu i smisao pesme. Podigni se. 3. a mo`e mirisava. lepotice. (Stanko Rakita) 4. Akrostih ~ine stihovi ~ija po~etna slova predstavqaju neko ime ili poruku. park. 5. Moj/moja (drug. Eto tebi odgovora! Ovde smisli i napi{i akrostih za svoje ime ili nadimak. 4. pevam – _____________. 1. Popravqaj ih i doteruj. Napravi plan za pisawe. 2. blago – _____________. Pazi na broj slogova. deda i sl. 3. Na primer: Ti me pita{ koga volim. Napi{i re~i koje se rimuju s re~ima: dan – san. Evo da ti odgovorim: Brzo ~itaj prva slova. Pro~itaj tekst s prethodne strane o tome kako je nastala pesma Moja domovina. Izostavqene su re~i: stidi se. ___________________. Zapi{i ovde svoju pesmu. Upi{i u ku}ice broj slogova za svaki stih pesme Moja domovina. Ona mo`e da ima samo jednu strofu. Rasporedi u pesmi izostavqene re~i. sija – _____________. duga – _____________.) 33 . pas. to jest navedi {ta je to va`no {to }e{ kazati u svojoj pesmi. Potrudi se da na nekoliko listova papira napi{e{ prve stihove.Ve`baj pisawe pesama. boja. 8. Qubi~ice. digni _____________ iz travice! Lepa ti je _______________ plava i krunica ___________________. da bude i du`a. glavu. kwiga. 1. 2. ne ________________. voda – ____________. 6. {kola. tajna.

. Ovde zavr{i izve{taj o rezultatima svog istra`ivawa. no}u. {aqiv~ina.. fudbal. mnogo. |ak iz druge klupe. ve`ba. pi{e.Re~eni~ni ~lanovi Subjekatski skup ATRIBUT (Kakav?) Predikatski skup PREDIKAT ([ta radi?) PRILO[KA ODREDBA (Kad? Kako? Gde? Koliko?) SUBJEKAT (Ko?) APOZICIJA OBJEKAT (Koga? [ta?) plavokosa. Igor. dugonoga. smi{qa. po podne. televiziju... ~esto.. rado. Marko. muziku.. stripove... Neda.. Istra`ivawem je obuhva}eno ukupno ________ osoba. od toga ______ devoj~ica i ______ de~aka. Ciq Obim Ovoga puta `eleo sam da istra`im {ta je to {to moji prijateqi najvi{e vole da rade u slobodno vreme. Ana. kom{ija iz ulice. igra. peva.. svira. dobri~ina. u~enica petog razreda. prijateqi iz Uba... Rezultati pokazuju da Iznesi podatke Izvedi zakqu~ak Daj preporuku 34 .

na poqu) skupovi re~i (svuda po {umi) U slu`bi objekta mogu biti: imenica (gledam mesec) imeni~ki skup (gledam onaj sjajni. rano) imenice u odgovaraju}em pade`u (po {umi. ro|en je u Novom Sadu. veliki de~ji pesnik. nepravi – daqi – dopuwava neprelazni glagol Mislim o lopti. puni mesec) zamenica (gledam wega) Sledi tre}a kontrolna ve`ba 35 . uzrok vr{ewa radwe slu`bu prilo{kih odredaba mogu imati: apozicija na drugi na~in odre|uje imenicu kojoj se dodaje ozna~ava trpioca radwe slu`bu atributa mogu imati: u pisawu se odvaja zapetama.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Zavisni ~lanovi re~enice imeni~ke odredbe atribut stoji uz imenicu i bli`e je odre|uje dopune glagola objekat odredbe glagola prilo{ke odredbe ozna~avaju vreme. mesto. pridev (plava kosa) imenica (boja kose) zamenica (wena kosa) broj (prva kosa) skup re~i (veoma kovrxava kosa) Jovan Jovanovi} Zmaj. na~in. prilozi (mnogo. meru. koli~inu. a u govoru pauzama pravi – bli`i – dopuwava prelazni glagol Bacam loptu.

U~imo: – promenqive i nepromenqive re~i – imenice – pisawe velikog slova – zna~ewe i funkcija pade`a – imeni~ke zamenice – pore|ewe – pravopisni znaci Tvoj zadatak }e biti da: – re{i{ ukr{tenice – napi{e{ razglednicu – smisli{ razgovor Promenqive i nepromenqive re~i Pro~itaj slede}e re~enice i podvuci jednom bojom re~i koje su se promenile. naravno. pa u|ite odmah u na{e prve slobodne u~ionice. što zna~i da su nepromenqive. naravno. pridevi. pa u|i odmah u na{u prvu slobodnu u~ionicu. Ako uporedi{ re~i u ovim re~enicama.4. vide}eš da neke mewaju svoj oblik. to jest da su promenqive. O. Neke re~i uvek ostaju iste. Pet vrsta je promenqivo: imenice. zamenice. brojevi i glagoli. veznici. predlozi. a drugom one koje su ostale iste. uzvik re~ca veznik glagol prilog predlog zamenica broj pridev imenica O. Pet vrsta je nepromenqivo: prilozi. U srpskom jeziku postoji deset vrsta re~i. 36 . uzvici i re~ce.

Imenice Zamisli da imenica nema. osobine. Ubrzo je sustigla Du{ana i wegovog psa @u}u. Dunav škola. Upla{io je korwa~u. Vrste imenica su: VLASTITE imenuju pojedina~na bi}a i predmete ZAJEDNI^KE imenuju bi}a. a onda krenula prema {koli. radwe i stawa Dopi{i nove primere za sve vrste imenica. Kako }eš nekome da ka`eš. Milica. Ovog sun~anog jutra Duwa je s rado{}u obukla novu haqinu na cvetove. mno{tvo bi}a ili predmeta iste vrste GRADIVNE imenuju neku materiju ili gra|u APSTRAKTNE imenuju ose}awa. predmete i pojave kao pripadnike grupa ZBIRNE imenuju skup. predmete i pojave. vlastite zajedni~ke zbirne gradivne apstraktne 37 . Brzo je pojela hleb s medom. vevericu i neke ptice. Kroz grawe visokog drve}a provirivao je krov {kole. Da se podsetimo (pro~itaj i dopiši nove primere): Imenice su promenqive re~i koje imenuju bi}a. bra}a še}er. ~itawe Iz navedenog teksta rasporedi imenice prema vrstama. ^ula se graja dece. Sigurno zapa`a{ da bez imenica ne bismo mogli da se sporazumevamo. oblak liš}e. na primer: Iza drveta je protr~ao zec. zlato radost.

Npr. pozori{ta i drugih ustanova vi{e~lan. kontinenata. sela. gradova i sela pi{u se tako {to se svaka re~ (osim veznika i predloga)* pi{e velikim po~etnim slovom. Osnovna {kola Vuk Karaxi} De~ji vrti} Kolibri Fudbalski klub Crvena zvezda 5. Evo primera (ti smisli i napi{i svoje primere): kontinent dr`ava grad selo planina reka jezero Evropa Srbija Kru{evac Jasika Jastrebac Rasina ]elije 2. reka. Evo primera (ti smisli i napi{i svoje primere): kontinent dr`ava grad selo Severna Amerika Velika Britanija Smederevska Palanka Malo Crni}e 3. planina. Mali Jastrebac. {kole. Vi{e~lana imena okeana. jezera. dr`ava.: Ju`na Morava. planina. okean more jezero reka planina klisura Tihi okean Jadransko more Pali}ko jezero Pore~ka reka Fru{ka gora \erdapska klisura 4. i ono se pi{e velikim po~etnim slovom. mora. Nazivi gradova. ravnica. jezera i mora koje ~ini jedna re~ (jedno~lani) pi{u se velikim po~etnim slovom. klisura i ostrva pi{u se tako {to samo prva re~ po~iwe velikim slovom. Vi{e~lana imena kontinenata. dr`ava. 38 * O predlozima i veznicima vidi na stranama 71 i 72. prva re~ i svaka vlastita imenica u tom nazivu pi{u se velikim slovom. reka. . Ako se u sastavu vi{e~lanih geografskih imena nalazi vlastito ime. Ako je naziv preduze}a.Veliko slovo Va`no je znati: 1.

doviSaN skoredaJmonar kinbaPonikzatilvi ulawaBak 39 . Otkrij imena koja se ovde kriju.Ko se voli. taj se pi{e – ali pazi na velika i mala slova – li~no ime nadimak ime `ivotiwe drvo cvet godi{we doba automobil grad ulica selo reka planina jezero more kwiga novine film pesma {kola muzi~ka grupa sportski tim Napi{i {aqivu razglednicu iz svog omiqenog mesta i po{aqi je Ani ili nekom drugom.

. -i. ostala ista. U prethodnoj pesmi zapa`amo da je kod imenice Mira nepromenqivi deo imenice mir-. 3. Pogledajmo slede}i tekst. Dozivam: „Miro!” Dru`im se s Mirom. dativ 4. 5. akuzativ 5. dativ. vokativ. Od Mire uzimam olovku ~esto. Pri~am o Miri. Sad sawam Miru. 4. pa Miri dajem u srcu presto. instrumental 7. 7 lokativ. genitiv. To je gramati~ka osnova imenice. -e. lokativ pitawa KO ili [TA? jednina Mir-a jednina de~ak de~ak-a de~ak-u de~ak-a de~a~-e* de~ak-om de~ak-u mno`ina de~ac-i de~ak-a jednina sel-o sel-a mno`ina sel-a sel-a sel-ima sel-a sel-a sel-ima sel-ima (OD) KOGA ili ^EGA? Mir-e KOME ili ^EMU? KOGA ili [TA? HEJ! S KIM ili ^IME? Mir-i Mir-u Mir-o Mir-om de~ac-ima sel-u de~ak-e de~ac-i sel-o sel-o de~ac-ima sel-om de~ac-ima sel-u O KOME ili O ^EMU? Mir-i 40 * Prilikom promene kroz pade`e. Mewaju se po pade`ima i u jednini i u mno`ini. U srpskom jeziku postoji sedam pade`a. I ja se mewam uz muka trista. Pesma o Miri Mira je do{la. o tome }e{ u~iti u {estom razredu. vokativ 6. ponekad dolazi do promena nekih glasova radi lak{eg izgovora. nominativ 2. naziv pade`a 1. 2. a ona ništa. akuzativ. -o i dr. M. S. nominativ. 6. -u. genitiv 3. Oni delovi re~i koji se dodaju na gramati~ku osnovu (-a.Promena imenica (deklinacija) Imenice su promenqive re~i. Zovu se: 1.) zovu se pade`ni nastavci. instrumental.

Osnovne funkcije i zna~ewa pade`a
naziv pade`a 1. nominativ pitawa KO (za `ivo)? ŠTA (za ne`ivo)? (OD) KOGA, ^EGA? funkcija/zna~ewe subjekat, deo imenskog predikata deo ne~ega, koli~ina, pripadawe namena, usmerenost objekat dozivawe, obra}awe, skretawe pa`we sredstvo, društvo primer Mira je u~enica. Dve kwige od Mire. Idem ku}i, dajem Miri. Dajem presto. Hej, Miro! Vozim se kolima s Mirom. Na ulici pri~am o Miri.

2. genitiv

3. dativ 4. akuzativ 5. vokativ 6. instrumental

KOME? ^EMU?

KOGA? ŠTA? HEJ! S KIM? ^IME?

7. lokativ

O KOME? O ^EMU? NA KOME, NA ^EMU

mesto

Odredi pade`, wegovo zna~ewe i funkciju, kao {to je zapo~eto.

Ana,
vokativ obra}awe

donesi

mami

malo

soli.

Mama

je

sipala

so.

Ka{ikom

je

prome{ala

supu.

Sada

se

supa

hladi

na stolu.

41

Sedam pade`a i jedno ven~awe

Smisli i napi{i re~enice koje kazuju momak i devojka. Koristi re~i u odgovaraju}im pade`ima.

Ja sam Milica, u~iteqica!
1.
Nominativ ime daje, zato pita: ko je, {ta je?

Od oca Branka, od majke Ru`e.
2.
Genitiv poreklo nosi: od koga si, od ~ega si?

3.
Dativ pita za darove: kome ide{, kome daje{?

4.
Akuzativ – za objekat: koga ili {ta to daje{?

5.
Hej! – vokativ sve poziva, obra}a se i doziva.

6.
Instrumental – sredstvo, dru{tvo: ~ime radi{, s kim se dru`i{?

7.
Lokativ zanima mesto: na kom stoji{, u kom `ivi{?
42

@ive}emo u na{oj ku}i pevaju}i.

Ove re~i, ove slike pokazuju kod pade`a i sli~nosti i razlike. Dodaj svoj primer.

,
tvoj primer tvoj primer

tvoj primer

tvoj primer

tvoj primer

SA

tvoj primer

Pomozi Zoranu da re{i ovu pade`nu ukr{tenicu. 1 2 3 4 5 6 1 2 3 4 5 6 7 8 Akuzativ (ak.) jednine (jed.) od re~i nazeb Vok. jed. ada Nom. jed. gramatika Vok. jed. osa Instr. jed. auto 1 3 Nom. jed. som 1 Lok. mn. noga 2 Ak. jed. ruka Gen. jed. zlo 3 Vok. jed. Mara Instr. jed. brada Dat. jed. Aca Vok. jed. Kosa 5 Instr. jed. obala

5 2 4

6

8 7

4 6
43

ne `elim) . `elim. ONO) ZA SVAKO LICE SEBE. predmete.Imeni~ke zamenice Zamenice su re~i koje upu}uju na bi}a. TI. Zamisli svoj razgovor s nekim ko te nagovara da ~ini{ ne{to lo{e (da pu{i{. pojave i na wihove osobine. Oni/one: Ti: Oni/one: Ti: Oni/one: Ti: Oni/one: Ti: 44 Ti si kukavica ako Ja (ose}am. Kako }e{ to da izbegne{ i da sa~uva{ svoj ponos? Koristi zamenice. krade{. VI. Smisli {ta su |aci odgovorili i upotrebi zamenice iz gorwe tabele. ONA) LI^NE ZAMENICE UPITNE KO? [TA? NEODRE\ENE NEKO NE[TO ODRI^NE NIKO NI[TA OP[TE SVAKO SVA[TA LI^NE ZAMENICE NELI^NE ZAMENICE Nastavnik je u{ao u bu~no odeqewe i za~udio se. ON (ONA. „Mi nismo“. SE MI. mislim.). ONI (ONE. LI^NA ZAMENICA JA. rekao je neko. pije{ i sl.

Kr . [TA? – Sreli smo se ON i JA. (@enidba Du{anova) Dopuni kao u pesmi ova pore|ewa iz narodne pesme Majka Jovu u ru`i rodila. Nek Nek Nek Nek je je je je rumen ko bijel ko radin ko hitar kao Sp . O ^EMU? – Samo mislim ja O WEMU. . d . . . . . 1. OJ! – Nema. . Prvi pade`: KO. 3. kao jarko iza gore sunce. ak u g . i. Peti pade`: HEJ. 2. . 6. 5. ja mene. qe . Tvoj primer Anin primer pore|ewa iz kwi`evnog dela Sinu Milo{ u poqu zelenu. ^EMU? – [aqem pismo i ja WEMU. [TA? – Vidim samo WEGA ja. 2. o d . 3. Drugi pade`: KOGA. me ti tebi. Tre}i pade`: KOME. we s . ti on/ono ona wega. . 5. . ali bi}e moj. 7. u M . Ovde se kriju dva pore|ewa. ga s wom Pore|ewe Pore|ewe je stilska figura kojom se na slikovit na~in upore|uju mawe poznate sa poznatim stvarima i pojavama. [esti pade`: S KIM. Sedmi pade`: O KOME. 45 . r d . 4.Ana je smislila pesmu koja joj poma`e da mewa li~nu zamenicu ON po pade`ima. ^EGA? – Dobih pismo ja OD WEGA. 6. ko k . 7. A ~etvrti: KOGA. 4. ^IM? – Pro{eta}u jednom S WIM. Promena li~nih zamenica 1.

Ta~ka i zapeta (. Kada se odri~ne zamenice niko i ni{ta upotrebqavaju sa predlozima. . 2. – u poluslo`enicama (srpsko-engleski re~nik. 2. tri ta~ke. pa Vas molim da mi to objasnite. Crtica se pi{e: – kod rastavqawa re~i na kraju reda ({ko-la). Jutro je. Kad nekome `elimo da iska`emo posebno po{tovawe. v) ako `elimo posebno da ih istaknemo. Tri ta~ke se pi{u tamo gde se re~enica prekida.) pi{u se kod nabrajawa niza podataka (kao {to se to ovde navodi): a) ako su nizovi podataka op{irniji. nepotpunosti. 46 * O predlozima vidi na strani 71. b) ako po~iwu brojevima ili slovima. radio-aparat).) pi{u se u slo`enim re~enicama u kojima su proste re~enice mawe smisaono povezane. ~eka me jo{ jedan lep dan. ^ekam i ~ekam… 4. Vi ste nam govorili o zamenicama. umesto zamenice ti upotrebqavamo li~nu zamenicu Vi. Na primer (zavr{i zapo~ete re~enice): Ni sa kim Ni o kome Ni od ~ega Ni zbog ~ega Ni za {ta Pravopisni znaci – ta~ka i zapeta. crtica 1. G ospo|o profesore. ustajem radostan. 3.* onda se pi{u kao tri odvojene re~i. kao znak da je izostavqen deo teksta.Pisawe zamenica 1. Kao znak nedore~enosti. sunce ulazi kroz moj prozor. Ja nisam dobro razumeo podelu zamenica. koja se tada pi{e velikim po~etnim slovom. – izme|u brojeva i re~i (10-godi{wica). Ta~ka i zapeta (.

mi. oni (one. imenski deo predikata (OD) KOGA. sva{ta za svako lice: sebe. instrumental 7. vi. radwe i stawa Vladislav kwiga cve}e pesak drugarstvo Imeni~ke zamenice NELI^NE ZAMENICE li~ne upitne ja. ne{to niko. koli~ina. ti tebe. se Promena imenica i zamenica po pade`ima naziv pade`a 1. predmete i pojave kao pripadnike grupa zbirne imenuju skup. te tebi. ŠTA? funkcija/zna~ewe imenica {kola {kole {koli {kolu {kolo sa {kolom o {koli zamenica ti tebe. genitiv 3. dativ 4. {ta neko. on (ona. ^IME? O KOME. sredstvo mesto Sledi ~etvrta kontrolna ve`ba 47 . ni{ta svako. ona) neodre|ene odri~ne op{te ko. akuzativ 5. mno{tvo bi}a ili predmeta iste vrste gradivne imenuju neku materiju ili gra|u misaone imenuju ose}awa. ti. ŠTA? HEJ! S KIM. ^EMU? usmerenost KOGA. osobine. obra}awe.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Imenice vlastite imenuju pojedina~na bi}a i predmete zajedni~ke imenuju bi}a. vokativ 6. lokativ pitawa KO. nominativ 2. O ^EMU? objekat dozivawe. skretawe pa`we dru{tvo. pripadawe ^EGA? namena. ono). deo ne~ega. KOME. te ti tobom o tebi subjekat.

• prisvojni – kazuju ~ije je {to. torbu ili sli~no. • gradivni – kazuju od ~ega je {to. • mesni – kazuju na koje se mesto odnosi imenski pojam. U~imo: – pridevi – brojevi – glagoli – onomatopeja – infinitiv Tvoj zadatak }e biti da: – sastavqa{ i re{ava{ zagonetke – napi{e{ telegram.5. nov il’ stari. Most On je vitak il’ glomazan. sredwi. Najva`nije vrste prideva su: • opisni – kazuju kakvo je {to. carski i seoski. Smisli i dodaj prideve koji bi mogli da opi{u auto. Kad ve} spaja rastavqene. . Gorwi. pa betonski ili gvozden. molbu – pripremi{ i odr`i{ govor Pridevi Pridevi su re~i koje ozna~avaju osobinu pojma ozna~enog imenicom uz koju stoje. • vremenski – kazuju na koje se vreme odnosi imenski pojam. Mo`da drven ili kamen. Sa obale druge sine kô prijateq iz daqine. M. Re~ni. i budu}i. Vekovni je i davna{wi. i dunavski. i moravski. dowi i tamo{wi. i sada{wi. krajwi i ovda{wi. za{to ne bi wu i mene? S. al’ ponosan. 48 KAKAV? dodaj opisne ^IJI? prisvojne OD ^EGA? gradivne OD KADA JE? vremenske GDE JE? mesne Preko vode i ponora uvek svetli kao zora.

5. (diwa) 2. Pru`ih zlatnu `icu preko bela sveta. svak me ~u. pa je savih u orahovu qusku. lep. 6. pa isteram crna goveda. Ja izi|oh na srebrno guvno i udarih u zlatne svirale. 3. ^esto se grade od drugih vrsta re~i: Od imenica reka – re~ni car – carski selo – seoski drvo – drven Od glagola govoriti – govorqiv raditi – radan stideti se – stidqiv hvaliti se – hvalisav Od drugih prideva `ut – `u}kast plav – plavkast slab – slabašan lep – lepuškast Od priloga* gore – gorwi tamo – tamošwi davno – davnašwi sada – sadašwi Pridevi se obi~no izvode od imenica ili prideva. pa otvorim zelen grad. Ja uzmem gvozden kqu~. 4. 49 . 3. a niko me ne vide. 4. (kwiga) 5. Podvuci prideve. Na|i primere. (pekara) * O prilozima vidi na strani 70 ove kwige. 2. jak). 1.Gra|ewe prideva Pridevi mogu biti proste re~i (plav. list lisni listast lisnat brat kwiga plav Pomozi Ani da re{i zagonetke i da sastavi nove zagonetke za ukr{tenicu. 1. 6.

rod `. m. rod dobar dobra dobro dobri dobre dobra . rod. Šta mo`emo zakqu~iti? Pridevi se sla`u sa imenicama na koje se odnose u rodu. rod sred. rod. ŠTA? genitiv: OD KOGA. rod lepe niska mno`ina sred. ^IME? lokativ: O KOME. rod m. akuzativ mno`.Slagawe prideva sa imenicama Vitak most spaja kamenite obale. OD ^EGA? dativ: KOME. ŠTA? vokativ: HEJ instrumental: S KIM. dobro Po broju: dobar – dobri dobra – dobre dobro – dobra Po pade`ima: m. rod. Po rodovima: dobar. rod. vitak most kamenite obale m. broju i pade`u. Promena prideva Dopuni zadate tabele kao {to je zapo~eto. ^EMU? akuzativ: KOGA. `. dobra. akuzativ mno`. nominativ jedn. rod nominativ: KO. `. nominativ jedn. O ^EMU? 50 lep nizak lepa nisko lepi niski jednina `.

brz. pa još br`i i najbr`i. mo`eš uvek biti dobar. O tome }e{ u~iti u {estom razredu. mali – mawi – najmawi.* Dobija se po pravilu kada se na osnovu prideva dodaju nastavci: -ji. S. br`i. treba smeti i voleti. Drugi stepen je superlativ. najbr`i. jak-ji > ja~i. -iji ili -{i.Pridevi se porede. lepši. * U komparativu prideva brz. najlep{i. i zapeti. zao – gori – najgori. ja~i. Suglasnici k i j se stapaju u suglasnik ~. Superlativ se gradi tako što se ispred komparativa doda prefiks naj-. pa još boqi i najboqi. Treba hteti. najjasniji i dr. pa još lepši i najlepši. i to samo opisni. jak i dr. mo`e{ biti uvek jak. pa }e svako da poleti. lep. jasan i dr. Postoje dva stepena pore|ewa prideva: Osnovni oblik prideva zove se pozitiv: dobar. Pro~itaj slede}i tekst: Pore|ewe prideva Ako ho}e{ Ako ti je to po voqi. dolazi do glasovne promene: brz-ji > br`i. 51 . jak. ako samo ~vrsto reši. to su: dobar – boqi – najboqi. Svako mo`e biti lep. Suglasnici z i j stapaju se u suglasnik ` radi lak{eg izgovora. Ako ba{ do toga dr`i.). velik – ve}i – najve}i. neko mo`e biti brz. pa jo{ ja~i i najja~i. najja~i. oba slova j pišu se u superlativu: najja~i. M. ^etiri prideva se nepravilno porede. Ukoliko pridev po~iwe glasom j (jak. A ako ti ne{to zna~i. Ozna~ava da je neka osobina izra`ena u najve}em stepenu: najboqi. Ozna~ava da je neka osobina izra`ena u ve}em stepenu nego u pozitivu: boqi. Prvi stepen pore|ewa je komparativ.

ju~era{wi. slab. Starije je jutro od Lepa re~ lepu i{te. najtopliji kad je hladno. (dan) (kopriva) Najcrwi sam kad je svetlo. zelen. poslovice i izreke sa primerima pore|ewa prideva. Epitet je naj~e{}e pridev. Komparativ Superlativ Pozitiv Sloga je najtvr|i grad. [ta je beqe od snega. zadwi.kune me. lepa i malena. budu}i. varqive svetlucave o~i pogled o{tar koraci Rasporedi navedene prideve prema zna~ewu: gvozden. a bistrije od mleka? ko me takne . . Epitet je stilska figura. ve~eri. slikovita re~ koja isti~e va`nu osobinu imenice uz koju stoji. tetkin. spoqa{wi opisni prisvojni gradivni mesni vremenski 52 (podrum) Mlada sam i zelena. drugari~in.Pore|ewe prideva i narodne mudrosti Pomozi Ani da smisli ili prona|e zagonetke. najhladniji kad je toplo.

Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica koji se zavr{avaju na -ov. Pridevi izvedeni od imenica u ~ijoj se osnovi nalazi suglasnik j zadr`avaju ovaj suglasnik. milicija – milicijski istorija – istorijski sudija – sudijin Milija – Milijin 4. ve} pomenutog bi}a ili predmeta. \or|e – \or|ev. Npr. nepouzdan nepa`qiv neodoqiva neobi~na nemirno neverovatno 53 . Onaj visoki }e do}i da se igramo. Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica koji se zavr{avaju na -ski. Kraqevo – kraqeva~ki. prvi put pomenutog bi}a ili predmeta. Pridevski vid Prolazi neki visok de~ak. crven – crveni. Ve}ina opisnih i gradivnih prideva ima kra}e i du`e oblike. atribut imenski deo predikata Iz navedenog primera mo`e se zakqu~iti: Pridevi u re~enici naj~eš}e imaju slu`bu atributa ili imenskog dela predikata. Milena – Milenin. beo – beli Du`i (odre|eni vid) prideva je oblik kojim se kazuje osobina poznatog. crn – crni. 3. -ev i -in pi{u se velikim po~etnim slovom. Pravilno pisawe prideva 1. 2. Kra}i oblik (neodre|eni vid) prideva je oblik kojim se kazuje osobina nepoznatog. Npr. Ni{ – ni{ki.: Sombor – somborski.: Milan – Milanov. -~ki i -{ki pi{u se malim po~etnim slovom. neumoran nepredvidqiv Odri~na re~ca NE uvek se pi{e sastavqeno s pridevima.Slu`ba (funkcija) prideva u re~enici Zoranov predlog je dobar.

il’ je neka druga muka? Brojevi su re~i koje ozna~avaju koliko ne~ega ima na broju (osnovni). Brojevi slo`eni sa stotinama. Ako se redni brojevi pi{u arapskim ciframa. Za grupu osoba `enskog pola koristimo osnovne brojeve (tri). 3. Iza rednih brojeva napisanih rimskim ciframa ne pi{e se ta~ka. Ro|en sam 28. Koji si po redu bio. iza wih se stavqa ta~ka. leteo sam kô raketa! – Zna~i tol’ko si sko~io? – Slavan tre}i ja sam bio! – Bravo. sto dvadeset jedan. 12. eto. XII 1996. Za grupu osoba razli~itog pola – zbirne brojeve (troje). to je! [ta mislite: Da l’ brojeve ne zna Luka. 1996. koje mesto osvojio? – Sto dvadeset moja meta. Za grupu osoba mu{kog pola – brojne imenice (trojica). . Pravilno pisawe brojeva 1. godine. osnovni (koliko je ne~ega na broju) zbirni (koliko je ne~ega u zbiru) redni (koje je ne{to po redu) osam dvanaesti osamnaestoro dvadeset {eststoti devedesetoro 2. koliko ne~ega ima u zbiru (zbirni) i koje je ne{to po redu (redni). Pomozi Zoranu da popuni tabelu. tre}i! A kol’ko se takmi~ilo. Smisli re~enice s raznim vrstama brojeva u kojima sve re~i po~iwu istim slovom. deseticama i osnovnim brojevima pi{u se rastavqeno: pedeset ~etiri.Brojevi – Luko. Ro|en sam 28. godine. kol’ko vas na startu bilo? – Na startu nas bilo troje. Osnovni i zbirni spadaju u glavne brojeve. hiqadu devet stotina trideset i dva Ovde smisli tri kra}e vesti o tome {ta su u sportu postigle ove grupe. 54 Wih tri Wih trojica Wih troje Devetog dana devetoro dece dobi devet detli}a.

zbirne i redne: dva. Luka i Dragan). v) U grupi ih je ~etvoro (Janko. Mewaju se i neki osnovni: jedan. jedanaest. prvog. petina Zaokru`i slovo ispred re~enice u kojoj nije upotrebqen odgovaraju}i broj: a) Danas nisu do{la trojica (Luka. sedam.Promena brojeva po pade`ima Po pade`ima se mewaju redni brojevi: prvi. b) Wih troje u~e zajedno (Ana.. petoro. petoro. jednog.. Ve`be U slede}em nizu re~i podvuci redni broj: pet. Petar i Zoran). zatim dva i tri: jedan. dva. dvaju. petak. {esti. nominativ genitiv dativ akuzativ vokativ instrumental lokativ dva drugi 55 .. g) U drugoj klupi sede dvoje (Ana i Du{an). prvom. pedeset. peti. jednom. Milan. petica. peti. Slede}e brojeve razvrstaj na osnovne. Ostali osnovni i svi zbirni brojevi se ne mewaju. osmoro osnovni zbirni redni Promeni po pade`ima brojeve dva i drugi. Du{an i Marko).. drugi. dvoje. dvadeseti. dvama.

zapisati zapisivati pisati otpisivati napisati upisati upisivati prepisati prepisivati otpisati 56 nesvršeni svršeni . Obrati pa`wu: Glagoli pretr~ati. dotr~ati. istr~ati. prote}i.Glagoli Podela glagola prema trajawu radwe (glagolski vid) Glagoli su promenqive re~i koje ozna~avaju radwu. dote}i. pretr~avati. ispevati. Nesvršeni Nesvršeni su oni glagoli koji ozna~avaju radwu u wenom trajawu (toku). ozna~avaju neki zavr{ni trenutak radwe. otpevati. propevati i sl. iste}i. Svršeni Glagoli pote}i. otpevavati su nesvršeni. Prema trajawu radwe mogu biti nesvr{eni i svr{eni. nate}i. tr~ati i pevati ozna~avaju radwu koja traje. pevati. a proticati. Pove`i glagole prema trajawu radwe. pretr~ati. potr~ati. stawe i zbivawe. Posmatrajmo glagole istog korena: te}i. tr~ati. potr~ati. prote}i. koja je u toku i zovu se nesvršeni. Glagoli te}i. pote}i. otpevati i sl. otpevati su svršeni. odnosno radwu zavr{enu u celini i nazivaju se svršeni. zapevati. prepevati. dopevati.

.. uzimam. Glagoli koji ozna~avaju radwu koja se ne vr{i na trpiocu zovu se neprelazni. Oni naj~e{}e ozna~avaju radwu koju subjekat vr{i sam na sebi.. pa je istovremeno i vr{ilac i trpilac. Glagoli koji ozna~avaju radwu koju vr{ilac vr{i na nekom trpiocu nazivaju se prelazni glagoli.... 57 . kasniti. radio. leteti i sl..... svoje lice. pripremam... uzimam. 29). ~eznuti. tra`e trpioca radwe... sedeti... Re~ se predstavqa povratnu zamenicu sebe... Povratni Tre}a vrsta glagola prema prelaznosti radwe jesu povratni glagoli: ~ešqati se. ~ujem i dr.. Neki od wih mogu imati dopunu u vidu nepravog objekta (~eznem za lubenicama. jabuku. tašnu. gledam . ~ujem. KOGA? ŠTA? Ustajem. podi`em. posmatram. uzimam . tra`e da wihova radwa pre|e na pravi objekat (vidi str. ra~unar i dr.. li~im na dedu). kupati se. zavisim od roditeqa.. odnosno dopunu u vidu pravog objekta. re~i: ukqu~ujem . obla~iti se. Neprelazni Glagoli kao što su ustajati. U ovom slu~aju to mogu biti npr. obla~im se i ukqu~ujem. Povratni su oni glagoli koji u svom sastavu imaju re~ se.Podela glagola prema prelaznosti radwe (glagolski rod) Pro~itaj i završi slede}e re~enice. svoju raš~upanu kosu itd. ne zahtevaju trpioca. slušam. hodati. Ispred ogledala se ~ešqam i gledam. televizor Prelazni Glagoli ukqu~ujem. stajati. gledam..

prelazni glagoli: neprelazni glagoli: povratni glagoli: Smisli i napi{i kako mo`e da se ide: Kako mo`e da se govori: Kako mo`e da se gleda: pe{a~i. npr. kleca. mrmqa. Nikola. da dobuje u prozore i kvasi travu i liš}e. Sa mnom }e biti Branko.: Dolazim u osam sati.U slede}im re~enicama prona|i glagole. vitla prašinu. tr~kara. poskakuje. }u}ori. Sastavi telegram u kome kratko obave{tava{ prijateqa o ne~emu. brza. mraviwa. nagva`da. zucka. ^ekaj me. A onda krene da pada kiša. hramqe. pa se naglo smiruje. trapavi. Ose}a se prijatna sve`ina u vazduhu. Telegram Adresa primaoca: Sadr`aj: Adresa po{iqaoca: 58 . bobowa. a zatim ih ispi{i na odgovaraju}im linijama. klip{e. Vetar duva. podi`e gomilu liš}a.

PAS: arlau~e. U Beogradu. pquska. S po{tovawem Ana Rodi}. Vlasniku ove gramatike Molba (mesto) Molim te da ovde napi{e{ jednu neobi~nu molbu zlatnoj ribici koja ispuwava sve `eqe. grgoqi. Glagoli prema trajawu radwe NESVR[ENI (radwa je u toku. u~. AUTO: drnda. U molbi navedi adresu zlatne ribice. traje) Glagoli prema prelaznosti radwe PRELAZNI (radwa koju vr{ilac vr{i na nekom trpiocu) NEPRELAZNI (radwa koja ne zahteva trpioca) POVRATNI (radwa koju subjekat vr{i sam na sebi) SVR[ENI (zavr{ni trenutak radwe. skvi~i. POTOK: VETAR: {u{ka. romori. V razreda 59 . radwa zavr{ena u celini) piti zvati ispiti prese}i ~e{qati (kosu) leteti ~e{qati sebe (se) obuvati se obuvati spavati rasti slikati se slikati kuvati istresti Glasovi iz prirode i onomatopeja Pomozi Ani da se seti glagola – onomatopeja – koji idu uz imenice: bu~i. tok}e.Zavr{i tabele sa glagolima. svoje tri `eqe i o sebi napi{i potrebne podatke.

Infinitivna osnova glagola koji se završavaju na -ti dobija se odbijawem tog nastavka -ti. ni lice. za gra|ewe budu}eg vremena (}eš posti}i) 2. ni broj. On ne kazuje ni vreme vr{ewa radwe. U Re~niku srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika Matice srpske prona|i neki glagol i prepi{i wegova zna~ewa. peva. zatim se odre|uje glagolski vid (nesvršen). rek-oh. plet-oh. Kada se koristi infinitiv Iz navedenih re~enica: Uspeti je jednostavno. plesti). U Re~niku srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika Matice srpske svi glagoli se prvo navode u infinitivu. Dakle: sed-oh. vidimo da se infinitiv koristi: 1. sijati. sek-oh. pa }e{ to i posti}i. Onda se navode wegova zna~ewa i primeri – re~enice pisaca u kojima je to zna~ewe upotrebqeno. npr. Treba voleti i zapeti. -}i (re}i. Infinitivna osnova glagola koji se završavaju na -sti i -}i dobija se odbijawem nastavka -oh za prvo lice glagolskog oblika koji se zove aorist (o tome }eš u~iti u starijim razredima). kao dopuna glagola trebati (treba voleti i zapeti) 3. 60 . pevati). se}i) i -sti (sesti. Infinitivna osnova i nastavci Infinitiv se u srpskom jeziku završava nastavcima -ti (raditi. Posle infinitiva navodi se prvo lice jednine sadašweg vremena toga glagola (sijam). kao subjekat u re~enici (uspeti). dakle: radi.Infinitiv (neodre|eni glagolski oblik) Infinitiv je neodre|eni glagolski oblik koji samo imenuje glagolsku radwu.

i nego sk . Boqe je nego . ti. ribati bubati pokositi 61 . Pomozi Zoranu da prona|e vi{e infinitiva koji mogu stajati uz ove imenice. ti. . sti nego sva{ta pr . Boqe je pi . . . i. . i nego sa~ . Na|i i smisli infinitive u rebusima. Boqe je nego . Lak{e je nego . ~ . . Boqe je sva{ta j . Boqe je sa ~ovekom se tu . a . A kadar sam sti}i i ute}i / i na stra{nu mjestu postojati. i. neg qubiti {to mi srce ne}e.Pomozi Ani da otkrije narodne mudrosti i sam smisli neke nove sa infinitivima. {utirati dodati lopta ^uveni infinitivi Iz spomenara milovati kosa drvo saditi Jedan tvoj Iz hajdu~ke narodne pesme Volim brati po gorici cve}e. . Lak{e je ste . Boqe je dobroga slu{ati nego r|avom zap . b . Lak{e je nego . i. . v . . . i nego sa r|om se q .

Moj tre}i govor: Preporu~ujem vam da pro~itate Razmisli o kwizi koja ti se svidela ili o ~asopisu koji voli{ da ~ita{. likovi. kako si se tada ose}ao i sl. uzbudqiva mesta): a) b) v) 3. 1.): 4. Tri razloga zbog kojih preporu~uje{ neku kwigu ili ~asopis (sadr`aj. 78) u kome }e{ nastojati da ubedi{ svoje odeqewe da je to zaista dobro. Kako ocewuje{ svoj nastup pred publikom (vidi str. 78): 62 .): 2. Uvod (neka zanimqivost: kako si do{ao do kwige ili ~asopisa. koju ocenu daje{ navedenoj i sl. Zakqu~ak (kakva je korist od dobrih kwiga. Napravi skicu svog govora (vidi str.

drugog. s lepim. s drugim. drugog. lepi. komparativ (lep{i). lepog. superlativ (najlep{i) lep. lepom. drugi. neki osnovni) osmoro osmi drugi. drugom. lepog. odre|eni (onaj crni) Brojevi osnovni koliko je ne~ega na broju zbirni koliko je u zbiru redni koji je po redu osam promena brojeva (redni. o drugom Glagoli prema trajawu radwe nesvr{eni svr{eni prema prelaznosti radwe prelazni neprelazni povratni tr~ati dotr~ati uzimati (ta{nu) leteti kupati se Sledi peta kontrolna ve`ba 63 . o lepom atribut imenski deo predikata Vi{win sastav je zanimqiv.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Pridevi opisni KAKAV? prisvojni ^IJI? gradivni OD ^EGA? mesni GDE JE? vremenski OD KADA? lep pore|ewe prideva promena prideva po pade`ima slu`ba prideva u re~enici pridevski vid gradski drven krajwi pro{logodi{wi pozitiv (lep). neodre|eni (crn pas).

broju i ponekad po pade`ima. za gra|ewe perfekta (stiglo je) i drugih glagolskih oblika. -la. Zbog toga što su ovi oblici re~i nastali od glagola. olistati. olistalo drve}e. ozeleneli i dr. -la. Radni glagolski pridev ne mewa se po licima. a naj~eš}e se ponašaju kao pridevi. kao pridev stoji uz imenicu i u re~enici ima slu`bu atributa (okopneli. procvetati. Sve podvu~ene re~i nastale su od glagola: `iveti. sti}i. -lo. 64 . 2. -li. ve} samo po rodu. jednina muški rod `enski rod sredwi rod `ive-o `ive-la `ive-lo mno`ina `ive-li `ive-le `ive-la Radni glagolski pridev je glagolski oblik koji slu`i: 1.6. Zato je to bezli~an glagolski oblik. okopneti. U~imo: – radni glagolski pridev – prezent – perfekat – futur – predlozi – veznici – uzvici – re~ce Tvoj zadatak }e biti da: – nastavi{ zapo~etu bajku – re{ava{ ukr{tenicu – napi{e{ kratku detektivsku pri~u – napi{e{ pravila pona{awa za stolom Radni glagolski pridev @ivelo prole}e Okopneli snegovi. 3. za kazivawe `eqe (`iveo). Radni glagolski pridev nastaje od glagola dodavawem slede}ih nastavaka na infinitivnu osnovu: -o. procvetalo cve}e – stiglo je prole}e. -le. ozeleneli bregovi.). nazivamo ih radnim glagolskim pridevom.

on.e. ono jeste je 1. misli-m 2. -ju -ø* Evo kako glasi prezent glagola misliti. misli-te 3. Ti napi{i prezent glagola pisati. Prezentska osnova se dobija kada se od prvog lica mno`ine prezenta odbije nastavak -mo. – A sad? – Sad se odmaram. budu}eg vremena i dr. . misli pisati misliti mno`ina 1. misle Glagoli jesam. mi jesmo smo 2. misli-mo 2. peva-mo. misli-š 3. tj. u sada{wosti. ja jesam sam 2. Nastavci za prezent su: lice jednina mno`ina 1.te 3. – O ~emu? – Razmišqam o tome šta da radim. one. vi jeste ste 3. ona jesu su mno`ina ho}emo }emo ho}ete }ete ho}e }e * Ovaj znak koristimo kada nastavka nema.Prezent (sadašwe vreme) – Šta radiš? – Razmišqam. Na primer: nosi-mo. -u. hteti ho}u ho}eš ho}e }u }eš }e biti budem budeš bude budemo budete budu 65 pisati Prezent pomo}nih glagola Glagoli jesam i hteti imaju dvostruke oblike prezenta: du`i (naglašeni) oblik i kra}i (nenaglašeni) oblik. jer me zamara ovo razmišqawe. ti jesi si 3. . Kako se gradi prezent Prezent se gradi od prezentske osnove (cele ili okrwene) i nastavaka. ona. jesam jednina 1. biti i hteti su pomo}ni glagoli zato što slu`e za gra|ewe slo`enih glagolskih oblika – prošlog vremena. Prezent (sadašwe vreme) je glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se doga|a u trenutku govora. oni. -m -mo 2. -š . misliti jednina 1. U ovom razgovoru podvu~eni glagoli su u obliku prezenta ili sadašweg vremena.

otišao). rekao mu da ~uva planinu kao svoju ku}u i otišao. Perfekat je glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se vršila ili izvršila u prošlosti. izašao je pred wega ogweni zmaj. 66 . re}i jednina ja sam rekao ti si rekao on je rekao ona je rekla ono je reklo mno`ina mi smo rekli vi ste rekli oni su rekli one su rekle ona su rekla jednina ~itati mno`ina Kada se u re~enici perfekat upotrebi dva ili više puta. pre trenutka govorewa. Kada je carevi} jednom lovio u planini. Nastavi zapo~etu bajku o carevi}u i ogwenom zmaju. Re~i podvu~ene u tekstu su glagoli koji ozna~avaju prošlu radwu. To se onda zove krwi perfekat (rekao. Perfekat se gradi od prezenta pomo}nog glagola jesam i radnog glagolskog prideva. pa je imao sina carevi}a koji je voleo lov.Perfekat (prošlo vreme) Pro~itaj tekst zapo~ete bajke. posle toga se u pisawu ponekad izostavqaju pomo}ni glagoli i ostane samo radni glagolski pridev. To je perfekat (prošlo vreme). Bio je jedan car.

vi }ete igrati (igra}ete) 3. U hladu }eš mo`da ~itati nešto zanimqivo. ne}e biti doma}ih. Roni}eš. vi }ete do}i (do}i }ete) 3. ste}i }u). do}i jednina 1. ono) }e igrati (igra}e) mno`ina 1. ja }u do}i (do}i }u) 2. Futur I (budu}e vreme) je glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja }e se vršiti ili izvršiti u budu}nosti. pa }emo i}i na more. mi }emo do}i (do}i }emo) 2. on. oni (one.Futur I (budu}e vreme) Šta }e biti Do}i }e leto. ti }eš igrati (igra}eš) 3. i}i }u do}i }u igra}u pliva}u 67 . ona) }e igrati (igra}e) mno`ina 1. Futur I se gradi od kra}eg oblika prezenta pomo}nog glagola hteti i infinitiva. Glagoli u ovom tekstu su u obliku futura (budu}eg vremena). oni (one. posle trenutka govorewa. ti }eš do}i (do}i }e{) 3. ja }u igrati (igra}u) 2. ona. on (ona. mi }emo igrati (igra}emo) 2. ono }e do}i (do}i }e) igrati jednina 1. Ne brini. Kod glagola koji se u infinitivu zavr{avaju na -}i skra}eni oblici pomo}nog glagola hteti pi{u se odvojeno (sti}i }u. peva}u). kontrolnih i drugih zadataka. igra}eš se u pesku. ona) }e do}i (do}i }e) Kod glagola koji se u infinitivu završavaju na -ti skra}eni oblici pomo}nog glagola hteti pišu se spojeno sa osnovom glagola ako je ona na prvom mestu (radi}u. Tamo }eš se kupati do mile voqe.

Kakav je sada? (upotrebi prezent) Kakav je bio? (upotrebi perfekat) Kakav }e biti? (upotrebi futur) Pomozi Ani da zavr{i zapo~ete re~enice.Sada{wost – pro{lost – budu}nost prezent – perfekat – futur Opi{i avion koriste}i glagole: izgledati. Kakav je sada? (upotrebi prezent) Kakav je bio? (upotrebi perfekat) Kakav }e biti? (upotrebi futur) Opi{i ukratko pribor za pisawe. Volim Voleo (volela) sam Vole}u Ne volim Nisam voleo (volela) Ne}u voleti pl am Re{i ove dopuwalke u prvom licu jednine. r n m tr { e l p l a s m z i e l ri s o e k n m { m r k m n s m fu} k a u f r a o m t r m u ~ u e k o mi o m te g l i u k ~ o u u}i apl u i a u t g l o r e i m 68 m m m . leteti ili druge.

infinitiv sada{we vreme (prezent) pro{lo vreme (perfekat) budu}e vreme (futur) prona}i pronalazim zami{qala je prelistava}e gleduckaju zalazi}e predose}alo je dogovoriti se U ovim dopuwalkama kriju se: Skra}eni oblik prezenta pomo}nog glagola jesam: Skra}eni oblik prezenta pomo}nog glagola hteti: Nastavci za prezent: s } 1. 69 s s } . ja sam Kad porastem. Majka ra|a bebe koje se hrane wenim mlekom i ve} prve godine narastu do 18 metara.Razgovor plavih kitova Plavi kit je najve}a `ivotiwa na svetu. 3. s } } 2. ja }u Dete kit: Pomozi Ani da popuni slede}u tabelu sa glagolima. a samo glava mu je velika preko 7 metara. Kit je sisar. . Zamisli i nastavi razgovor plavih kitova dede. U wegova usta mo`e da stane ~itava mala la|a. Otac kit: Deda kit: Dete kit: Otac kit: Deda kit: Ja mogu Kad sam bio mla|i. 3. oca i sin~i}a. Duga~ak je do 32 metra (kao soliter od 10 spratova). . 1. j s } } 2.

Smisli detektivsku pri~u ili pesmu o tome kako ste ga tra`ili i upotrebi neke priloge iz ove tabele. qudi su iskreni i dobrodu{ni. ve~eras. jesenas NA^IN brzo. Prilozi u re~enici imaju slu`bu prilo{ke odredbe. jo{.Prilozi Pro~itaj ovaj tekst jednom u celini. vremenu radwe. qudi su Kada se rukuju hladno i bezvoqno. qudi su . na~inu. qudi su . kri{om. stoga Detektivska pri~a Kako smo tra`ili psa Kako rade i kakvi su qudi? Pomozi Zoranu da poka`e razliku izme|u priloga i prideva. Nestao je pas kog volite ti i tvoje dru{tvo. malo. nekako KOLI^INU mnogo. tuda. dosta. Kada se smeju iskreno i dobrodu{no. qudi su Re{i rebus. sporo. qudi su . gledam kasno. qudi su . onoliko UZROK zato. Prilozi Glagol ZA MESTO Tra`imo gore. a drugi put bez podvu~enih re~i. svuda VREME odmah. – Gledam desno. Kada se smeju zajedqivo i zlurado. gledam mnogo. 70 . sada. Od wegovog glasa sve se zatalasa. slo`no. Šta zapa`aš? Dodaj (prilo`i) glagolu gledati jo{ neke priloge. gledam strogo. uzroku. koli~ini. sutra. Zato se pazi na mojoj stazi! – re~e jedan pu`. ovako. dole. onde. ovde. desno. gledam besno. ali jasno. ovoliko. Prilozi su nepromenqive re~i koje obi~no stoje uz glagole i bli`e ih odre|uju po mestu radwe. qudi su Kada se rukuju srda~no i Kada govore la`qivo i Kada govore Kada rade nepo{teno i Kada rade . danas. levo.

mesto vreme na~in ciq. pre podne. 2. pored stola. iza stola 71 . Objasni {ta zna~e navedeni izrazi: Gledati nekome kroz prste Prevesti nekoga `ednog preko vode Vu}i nekoga za nos Raditi na svoju ruku Re{i i sastavi rebuse. radi jela i zbog gladi predlozi su na paradi. 4. posle podne. Napi{i kako se postavqa sto. uzrok Pravila lepog pona{awa za stolom 1. 5. kako se jede i upotrebi predloge. sa rado{}u i sa sla{}u. Predlozi Predlozi su nepromenqive re~i koje stoje ispred imenica i ozna~avaju odnose me|u predmetima i pojavama. Oko stola U stolu. oko stola. 7.Objasni Zoranu pravila lepog pona{awa za stolom (pogledaj neku kwigu o bontonu). na stolu. 6. 3.

Pomozi Ani da napi{e {ta misli i ose}a dok ~eka Zorana. v e z n i c i p r e d l o z i pe{ice 72 . za. pred. a drugi put bez podvu~enih re~i. Mada }u ja do}i ako ti ne do|e{. puno. ve}. iz. pa }u do}i.Sve je bez veze ako nema veze Veznici Veznici su nepromenqive re~i koje povezuju re~i i re~enice. zimi.. jer. ali. Pro~itaj ovaj tekst jednom u celini. nego. boqe }emo pro}i kada i ti do|e{.. do. posle. ^ekam i ~ekam. desno. do|i jer }u do}i. izme|u. [ta zapa`a{? Podvu~ene re~i su veznici. i pa ali jer dok ako Pomozi Zoranu da re~i po vrstama rasporedi u ukr{tenice: iznad. Do|i. prema. lagano. ovoliko. Do|i il’ da do|em. pe{ice. rano. do|i ~im ja do|em. p u n o r i l o z i Re{i rebuse i sam sastavi jedan. O tome treba da napi{e re~i i re~enice uz zadate veznike. ili.

je li. nikako. URA. OH. Razmisli o zna~ewu podvu~enih re~i. – Mo`da celu? – Zar celu ~okoladu? Da. pita: da li. nare|uje: hajde.Uzvici su nepromenqive re~i kojima se izra`avaju ose}awa.. i zakqu~uje: dakle. 73 . kockicu! – Zaista ne mogu. i isti~e: ba{. nipo{to. verovatno. Uzvi~na pri~a – Kuc-kuc! – za~ulo se na vratima sobe. EH. ne! – Hajde. naravno. eno. Re~ce u pri~i – Da li ho}eš? – Nikako! – Samo malo? – Ne. škrip! – – Joj! – – Pst! – – Uh! – – Ha-ha-ha! – Izme|u dva {kolska zvona Pomozi Ani da opi{e neke trenutke izme|u dva {kolska zvona ({kolski odmor). pretpostavqa: mo`da. elem. TRAS. GU-GU. – Ohoj! – – Kvrc. Re~ce su nepromenqive re~i kojima se iskazuju li~ni stavovi i ube|ewa. Zvrr! – odjeknulo je {kolsko zvono. ~ak. pokazuje: evo. Re~ce Re~cama se potvr|uje: da. To su re~ce. zar. eto. vaqda. neka.. UH. prema tome. tako da u opisivawu koristi uzvike: ZVR. podra`avaju zvukovi iz prirode i koji slu`e za dozivawe. deder. HEJ. mo`e! Pro~itaj tekst Re~ce u pri~i. HA-HA. svakako. bar. ZVR. Uzvici Dopi{i kao {to je zapo~eto. i odri~e: ne. svakako. CMOK.

SETI SE [TA SMO NAU^ILI Glagolski oblici infinitiv radni glagolski pridev slu`i za gra|ewe perfekta (do{lo je).e. sutra na~in: brzo. jer glagolsku radwu samo imenuje ozna~ava radwu koja se doga|a u sada{wosti ozna~ava radwu koja se vršila ili izvršila u prošlosti ozna~ava radwu koja }e se vršiti ili izvršiti u budu}nosti gradi se od infinitivne osnove i nastavaka: -ti (hteti) -}i (pe}i) -sti (presti) gradi se od infinitivne osnove i nastavaka: -o. -ju gradi se od prezenta pomo}nog glagola jesam i radnog glagolskog prideva: ja sam pevao gradi se od kra}eg oblika prezenta pomo}nog glagola hteti i infinitiva: ja }u pevati Nepromenqive re~i prilozi obi~no stoje uz glagole da poka`u mesto radwe. ej. -la. -š 3. dole vreme: danas. sporo koli~inu: mnogo. -li. koli~inu mesto: gore. . tras re~ce re~cama se izra`avaju li~ni stavovi i ube|ewa ozna~avaju odnose me|u predmetima i pojavama povezuju re~i i re~enice mesto: u.te 3. na~in. dok da. uzrok. . . uh. -m 2.-la gradi se od prezentske osnove i nastavaka: 1. stoga 74 predlozi veznici uzvici uzvicima se izra`avaju ose}awa. ali. malo uzrok: zato. na vreme: posle uzrok: zbog ciq: radi i. -lo. za kazivawe `eqe (`iveo) ili kao pridev stoji uz imenicu (olistalo) prezent perfekat futur neodre|eni glagolski oblik. vreme radwe. ne. -u. . nego. mo`da Sledi {esta kontrolna ve`ba . podra`avaju zvuci iz prirode ili slu`e za dozivawe zvr.ø 1. kad.mo 2. ili. -le.

pa imao 75 . (naslov) Bio jedan car.7. U~imo: – pravopisna pravila – kako se pi{u novine Tvoj zadatak }e biti da: – napi{e{ sastav – sprovede{ anketu – napi{e{ svoje novine – napi{e{ pregled gramatike na jednoj strani Da se podsetimo: Bajka je kwi`evno delo u kome se govori o ~udesnim doga|ajima i li~nostima. Zapo~eta bajka Pomozi Ani da smisli nastavak ove bajke. Junaci bajke pobe|uju u borbi za pravdu.

Gradi se od prezenta pomo}nog glagola hteti i infinitiva 2. 5. 4. 8. -li. Imeni~ka neodre|ena zamenica 7. -la. Gradi se od prezentske osnove i nastavaka: -m. adresu i sme{nu ~estitku svom prijatequ ili prijateqici za ro|endan ili za Dan prole}a. -mo. Vrsta brojeva (tridesetoro) 6. Napi{i ime. -lo. 1. Sastoji se od osnove i nastavaka: -ti. -ø. 6. -la 3. Gradi se od prezenta pomo}nog glagola jesam i radnog glagolskog prideva 4.Re{i ovu gramati~ku ukr{tenicu. Gradi se od osnove infinitiva i nastavaka: -o. 3. -ju) 2. 76 . -sti ili -}i 8. 1. 7. Superlativ od prideva LEP 5. -le. -e (-u. -{. -te.

BROJ ODGOVORI U^ENIKA poma`em igram se roditeu qima prirodi 20. 5. 13. 8. 4. Uputstvo: • Neka svako u odeqewu zaokru`i po dva odgovora. 14. ~itam 2. 7. Zakqu~ak o istra`ivawu: 77 . 10. 10. 17. 6. 11. 16. • Dizawem ruku utvrdite broj glasova. 18. 3. 6. 4.Anketa o {kolskom raspustu PITAWA 1. plivam Kako najradije provodi{ vreme u toku {kolskog raspusta? 3. 15. 2. Tako }e{ dobiti histogram (grafi~ki pregled) svoje ankete. 12. 9. 5. 8. • Oboj onoliko poqa u nizu 1–20 koliko je glasova dobio dati odgovor. sun~am se bavim se sportom igram kompjuterske igrice gledam TV slu{am muziku putujem 9. 7. 19. 1.

glasno i dovoqno sporo.). do`ivqaj. izviwava se. treba se uspraviti. glasno i dovoqno sporo? DA/NE 3. Da li me je publika pa`qivo slu{ala i razumela? DA/NE 5. Treba re}i zakqu~nu misao. 8. {alu. Da li sam govorio/govorila jasno. Samoocewivawe govora: 1. Najboqe je govoriti prirodno.Kako pripremiti i odr`ati govor 1. Da li sam se dr`ao/dr`ala uspravno i odlu~no? DA/NE 4. 5. Izlagawem treba da se istakne glavna misao i da se navedu argumenti kojima }e se dokazati wena ta~nost (podaci. Lo{ govornik obi~no pokazuje slede}e: razmetqiv je. mlitav. govori sebi u bradu. da govorniku pomogne da zadobije poverewe slu{alaca: navedi primer. Da li sam rekao/rekla najva`nije {to sam hteo/htela? DA/NE 2. a slu{aoce potcewuje. ve} samo zapamtiti redosled izlagawa. da privu~e pa`wu. Kada se dr`i govor. pla~evan je. Da li sam zadovoqan/zadovoqna svojim nastupom? DA/NE 6. Nastoj da se unese{ i da u`iva{ u svom govoru. previ{e mlatara rukama i sl. 4. Treba delovati sigurno i odlu~no. Uvod treba da bude kratak. Govor ne vaqa u~iti napamet. [ta bi trebalo da u~inim da bi moj govor slede}i put bio boqi? 78 . 7. Zakqu~ak se izvodi posle kra}e pauze kratkim i jasnim re~enicama. preduge su mu re~i i re~enice. poruku. citati i dr. podi}i glavu i gledati pravo u publiku. Za govor je dobro pripremiti skicu ili ga napisati u celini. pla{i se da ga publika ne}e ~uti. 6. predlo`iti re{ewe. jasno. pitawe. pore|ewa. misli da samo on sve zna. 2. 3. problem.

Za {kolu bez nasiqa Po{tovani Zapazila (zapazio) sam Zbog toga se doga|a Zato predla`em Prvo Drugo Tre}e Da zakqu~im u z v i c i Pomozi Zoranu da rasporedi re~i po vrstama i da re{i ukr{tenice: ~ak. Pomozi joj da napi{e predlog za {kolu bez nasiqa. zvrc. fiju. iha. gic. uh. verovatno. r e ~ c e 79 .Davawe predloga Ana razmi{qa o nasilnom pona{awu u {koli. zacelo. ne. neka. kvrc.

Pri~a iz `ivota Ovde ne{to nacrtaj. 80 . naziv novina cena adresa uredni{tva Glavni doga|aj datum Va`ne vesti iz zemqe i inostranstva Ovde ne{to nacrtaj.Moje novine Zamisli da izdaje{ svoje novine. Napi{i tekstove za sve rubrike.

Intervju Sport Nove kwige Humor Pisma ~italaca Re{i rebuse Ukr{tenica Vremenska prognoza 81 .

2002. -~ki On re~e: „Do}i }u”. 6. evropski. god. be~ki Anin primer Tvoj primer DA 1. reka. U 5. ~ita se B. naseqa i wihovih stanovnika 4. ulica. Na po~etku re~enice 2. 3. 15. kwiga. organizacija. lica mno`ine – iz po{tovawa NE prisvojni pridevi na -ski. Prisvojni pridevi na -ov. Ana. -{ki. Iza obave{tajnih re~enica NE kad je re~enica u naslovu 2.Kako se pi{e Pravopis na dve strane Velikim slovom se pi{u: Pravilo DA 1. Nu{i} (1864–1938). -in izvedeni od vlastitih imenica 6.. i sl. beogradski. Topli~anka Fru{ka gora. V razred. crnogorski. Ju`na Morava. Radojev. Novi Sad. Veri~in Molim Vas da. (i sli~no) kg (kilogram). Zoki. g|ica (gospo|ica) 5.. Imena planina. Bosanska ulica Brankov. Nazivi preduze}a. Dolazi leto god. Zamenice 2. Iza nekih skra}enica NE kod mernih jedinica NE kad su od velikih slova NE kad su sastavqene od prvog i zadweg slova ili sloga 3. ustanova. „Zabavnik”. (godina). raz. razred. i 7. [arowa Srbija. krajeva. god. jezera. Imena dr`ava. 82 . Jadransko more Osnovna {kola „Sveti Sava”. -ev. Iza rednih brojeva NE iza rimskih brojeva NE ispred drugih znakova interpunkcije Ta~ka se pi{e Ja te volim. l (litar) UN (Ujediwene nacije) dr (doktor). III 2002. Vlastita imena i nadimci qudi i `ivotiwa 3. Toplica. novina 7. 15. mora 5. ~e{ki.

On me je verovatno razumeo. Kad delimo re~i na kraju reda DA 1. apozicija. Kada se odvaja: vokativ.. re~ca NE ponekad.Zapeta (zarez) se pi{e Pravilo DA 1. ~ekao. pogledaj! On me je. uzvik. Odri~na re~ca NE uz glagole NE kod ~etiri glagola 3. Anin primer Tvoj primer Crtica Za-bav-na gra-ma-ti-ka Tri ta~ke DA 1.. Odvojeno pisawe re~i ne bojim se ne}u. Primeni pravopisna pravila. razumeo. sebe. Futur glagola koji se u infinitivu zavr{avaju na -}i NE kod glagola na -ti 2. nemoj. Kada se nabraja 2. verovatno. Re~ca LI – kad se pita Prepi{i pravilno ovaj vic. nisam Da li? Je li? Do|emi{napla`uika`e slonukojisekupaoizlazinapoqe za{toizlazinapoqekadti ka`emsloniza|emi{ga pogledaire~esadmo`e{da sevrati{pa{tosime ondateraonapoqemislio samdasiobukaomojekupa}ega}ice. nemam. Ana. Volim tebe. wu. Kad je misao prekinuta ^ekao je. kad se ne nagla{avaju re~ce i druge re~i DA 1. Hej. 83 .

Prosta: 2. 4. r. ve~eras lica. 2. fut. Slo`ena: Odredi re~eni~ne ~lanove: Pomozi Ani da napravi pregled gramatike. 5. hladi povetarac. g. u parku Re~i prijatno preplanula Imenice su re~i zajedni~ke vlastite gradivne zbirne Imenica san po pade`ima: 1. 6.Gramatika na jednoj strani Re~enica je Primeri: 1. Prilozi su: za mesto vreme na~in koli~inu uzrok Predlozi su: za mesto vreme na~in ciq uzrok Veznici su Uzvici su Re~ce su 84 Primer: Primer: Primer: Sledi sedma kontrolna ve`ba . Objasni gramati~ke pojmove i navedi primere. perf. Pridevi su opisni prisvojni pozitiv gradivni komparativ mesni vremenski superlativ Pore|ewe prideva crn: Zamenice su li~ne upitne neodre|ene li~na za svako lice odri~ne op{te Brojevi su: osnovni zbirni redni G lagoli su: infinitiv prez. 3. 7. p. Lak vetri}.

?? ? ? UPUTSTVO poeni 0–9 10–14 ? ocena 1 2 3 4 5 ?? ? ? ? ? 15–19 20–24 25–30 ? ? ? ? ? .

2 Rade a je sestra pisao wegova lepo lep{e Lena jo{ crtala je 3 Prepi{i pravilno slede}i tekst: 3 usobujeutr~aomojbratmarkoipovikaohejkupiosamnovulop tuzarnijelepadivnajereklasamza`murijerimamine{toza tebe{apnuomijeonza`murilasamipomislilanao~evere~ide temojetakojemalo~ovekupotrebnodabudesre}an 6 86 .PRVA VE@BA Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena: 30 Napi{i nazive stanovnika slede}ih gradova: 1 Novi Sad Bawaluka Kragujevac Cetiwe stanovnik stanovnica 4 Od ovih izme{anih re~i sastavi re~enicu.

o b j e k at 4. 6. Vrsta imenica (trwe) 2. Glagolsko vreme (do}i }u) 9. 3.) 11. 1. 8. 7. 6 Napi{i slovima slede}e brojeve. Re~eni~ni ~lan koji iskazuje vr{ioca radwe 10. 4 1. z ame ni c e pr e d i k at 8. Vrsta prideva (drveno) 3. XX 300 60. Vrsta brojeva (~etiri) 5. 7. 2.Sastavi i re{i gramati~ku ukr{tenicu. Vrsta predikata (Diwe su slatke. 6 8 87 . Prilo{ka odredba za (li{}e lagano opada) 9. predmete i pojave kao pripadnike grupa 5. 6. 4. Imenice koje imenuju bi}a. 10. 5 16 19. 11. VI 3 Napi{i kra}e pismo osobi koja ti je draga.

prosta: slo`ena: 4 2 Odredi subjekat i vrste predikata u ovim re~enicama.DRUGA VE@BA Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena: 30 1 O ovoj slici smisli dve re~enice. Prva re~enica: subjekat vrsta predikata predikat Druga re~enica: subjekat vrsta predikata predikat 4 3 Smisli {aqiv ili ozbiqan dijalog izme|u svoje leve i desne cipele. Leva: Desna: Leva: Desna: Leva: Desna: Leva: Desna: Leva: 88 6 . Ki{a je blago. Nema ki{e.

Pogledao je ne`no. . . Prolazi Vrsta re~i: umoran ~ovek. Slu`ba re~i: 3 89 . Osmehnula se . 4 Zamisli da pi{e{ o sebi. . . o~i lice nos kosa hod voli ne voli karakterne osobine 6 7 U slede}oj re~enici odredi vrstu i slu`bu re~i. Napi{i koje bi sve re~i mogao da koristi{ u opisivawu. . . umilno. . . .4 Smisli koji bi atributi mogli da stoje uz date imenice. plavo nebo sunce li{}e 3 5 Napi{i koje bi prilo{ke odredbe za na~in mogle da se dodaju glagolima. . . pospano. . 6 .

TRE]A VE@BA Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena: 30 1 Smisli razli~ite odredbe i dopune kojima bi mogao da pro{iri{ ovu prostu re~enicu. v) Mi ne volimo ne sporazume. za{to?) objekat ({ta?) ptica cvrku}e 4 2 Zaokru`i slovo ispred re~enice koja je pravilno napisana. a) Molim vas. b) Ja ne znam da li }u umeti da napravim senku na zidu. (naslov) 6 90 . kada. ne mojte sutra da zakasnite. gde. (kako. atribut (kakva?) apozicija (koja?) pril. g) Dali je mo`da neko bio neiskren? 3 3 Pogledaj crte` i ukratko opi{i pejza`. odr.

prenositi. donositi. 6 8 Prona|i zanimqivu re~enicu koja se krije u ovim re~ima. odnositi. svakodnevno sa zanosom igra klikere u parki}u. Napi{i o tome kratku vest ([ta? Ko? Gde? Kada? Kako? Za{to?). de~ak iz kom{iluka. sawa reka sunce li{}e 3 6 Napi{i koju slu`bu imaju re~i u ovoj re~enici. 2 7 Zamisli da je tvoju {kolu posetio poznati sportista. SAMO JE SVAKO PRONA\E TO DA TREBA U DOBAR NE^EMU. kao: nositi. unositi. 3 91 .4 Od datih glagola sastavi nove. Smisli primer za personifikaciju. graditi vu}i misliti 3 5 Personifikacija je stilska figura kojom se stvarima daju qudske osobine. Plavokosi Luka.

^ETVRTA VE@BA
Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena:

30
Nastavi da govori{ o ku}i i da mewa{ imenicu ku}a po pade`ima. 1 1. 2. 3. 4.

Nominativ Ovo je moja ku}a. Genitiv

5. 6. 7.

4
Dopuni pore|ewa: 2

svetao kao dan
3

kao vetar

ko planina
3

Navedi jedno lepo pore|ewe iz neke kwige.

2
4 Zamisli da si istra`ivao koju vrstu sporta tvoje dru{tvo najvi{e voli. Poku{aj da napravi{ zami{qeni izve{taj.

Izve{taj o istra`ivawu
Ciq

Istra`ivawem je obuhva}eno ___ osoba, od toga _____ devoj~ica i ____ Iznesi podatke Rezultati pokazuju
Zakqu~ak Preporuke
92

Obim

6

5

Re{i ovu imeni~ku ukr{tenicu.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

1. Re~i koje imenuju bi}a, stvari i pojave 2. Naziv za vr{ioca radwe izveden od imenice MISAO 3. Umawenica od imenice [UMA 4. Uve}anica od imenice [UMA 5. Imenica izvedena od prideva ISKREN 6. Imenica koja ozna~ava mesto izvedena od glagola IGRATI 7. Glagolska imenica izvedena od glagola GRICKATI 8. Brojna imenica izvedena od broja DESET

4

6

Odredi vrste zamenica u narodnim izrekama.

^ast svakome, veresija nikome. Koga nema, bez wega se mo`e.
3
7 Napi{i kako se pravilno upotrebqavaju li~ne zamenice.

Ja }u
(meni ili sebi?)

Mi }emo
(nama/sebi)

Ti }e{
(tebi/sebi)

Vi }ete
(vama/sebi)

On }e
(wemu/sebi)

Oni }e
(wima/sebi)

3

8

Zamisli da si na moru ili na nekom putovawu. Smisli tekst za razglednicu ro|aku ili prijatequ.

5
93

PETA VE@BA
Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena:

30
1 Napi{i razne vrste prideva kojima bi se mogao opisivati put (razne vrste puteva). opisni prisvojni gradivni vremenski mesni

krivudav

3
2 Smisli novinske naslove u kojima }e{ upotrebiti prideve.

Prodavnice pune, a yepovi prazni

3
3 Smisli reklamu za neki proizvod (sladoled, vo}ni sok ili ~okoladu) i upotrebi prideve samo u superlativu.

3
4 Objasni {ta je epitet i navedi primere.

Epitet je
3

osmeh
94

oblak

no}

jedan car. tre}i sin itd. petoro dece.). 3 7 pitaganaprimerprofesor recitimenimitojelimesec udaqenodzemqeikolikojeste odgovorimita{tajesteupita profesorudaqenjeodgovaramita kolikojeudaqennastavqaprofesor dacediodgovoreodwegamnogo odgovorimitatrtaitustane 6 Napi{i molbu predsedniku dr`ave da ti ispuni jednu `equ.5 Po~ni da pri~a{ bajku u kojoj se koriste sve tri vrste brojeva (npr. mu~iti se: zlopatiti se. 8 5 95 . gledati: radovati se: Napi{i pravilno odlomak iz romana Hajduci Branislava Nu{i}a. 4 6 Navedi glagole koji imaju sli~no zna~ewe.

ju~e. jer. Dobro se ose}am u dobrom dru{tvu. infinitiv prezent futur radni glagolski pridev govoriti letimo pri~ala si {u{ka}e{ tekao 2 Zaokru`i re~ koja ne pripada skupu. dobro lepo brzo tiho Popuni tabelu za igru asocijacije za glagole. sad. ovde. iza. gore. onde. na. sa lagano. sutra. pored. ispred. ispod. jo{.[ESTA VE@BA Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena: 30 1 Zavr{i ovu tabelu sa glagolskim oblicima. u. Lepo ma~e 3 4 crtati se}i neprelazni GLAGOLI povratni nesvr{eni pru`iti odvojiti 96 3 . letos 4 2 3 Upotrebi zadatu re~ u re~enici kao pridev i kao prilog.

6 Kora~ao je: G ovorio je: Pogledala je: 3 Opi{i sa`eto svoju omiqenu igru. 7 5 8 Sastavi telegram u kome }e{ nekome javiti neku vest ili ga obavestiti o ne~emu. 5 Onomatopeja je ma~ka vrata 3 Napi{i koje bi prilo{ke odredbe za na~in (kako?) mogle da stoje uz glagole. Telegram Adresa primaoca: Sadr`aj: Adresa po{iqaoca: 4 9 Re{i i sastavi rebuse za tri slo`ene re~i. crnooka 3 97 .Objasni {ta je onomatopeja i navedi primere.

4. Jedne tihe tople no}i ja }u splavom na put po}i. uzvici re~ce prilozi 2 Hej. Deda Sima zabobowa glasom. on poru~uje da jo{ jedan dan ne mo`e preko nabujale reke. 1 1. do}i }u mo`da 3 Odredi vrste re~i u re~enici. Dikli}. Kad govori ko da biser broji. 3 Odgovori na {aqiv na~in. 4 Uh. ^arape su mi progledale. [ta je {kolska tabla? [ta je {kola? [ta je qubav? 4 6 98 . Plavi kit) 3. ˆ 2. (A.SEDMA VE@BA Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena: 30 Odredi koje su stilske figure upotrebqene u ovim primerima. 2 Smisli razli~ite Anine odgovore na ovo pitawe.

7 Po{tovani Ose}am Zahvaqujem ^estitam @elim 5 99 . 5 Zajedni~ke osobine Posebnost Posebnost 5 6 Napi{i zami{qeni razgovor izme|u psa i ma~ke.Uporedi {kolsku tablu i prozor i opi{i ih. Pas: Ma~ka: 5 Smisli svoj pozdravni govor za kraj {kolske godine.

40. 74 K krwi perfekat 66 100 . 12 V veznici 72. 74 razglednica 38 razgovor 10 re~enica 13. 35 M molba 58 S slo`ena re~enica 15 subjekat 18. 74 pridevi 48–53. 74 upravni govor 9. 15. 24 predlozi 71. 35 onomatopeja 59 opravdawe 30 U uzvici 73. 63 O objekat 28. 63 pridevski vid 53 prilozi 70. 16. 12.INDEKS A akcenat 6. 62. 12 T telegram 58 B bajka 75 brojevi 54. 78 gramatika 4. 47 pejza` 27 personifikacija 28 perfekat 66. 26. 35 prosta re~enica 15 ^ ~estitka 76 D deklinacija 40 E epitet 52 Z zamenice 44–47 I izgovor 6. 12 anketa 77 apozicija 25. 74 prilo{ka odredba 30. 74 pesma 32 pismo 7 pore|ewe 45 portret 22 pravopisna pravila 46. 35 re~i 5. 35 atribut 21. 24 N neupravni govor 9. 47 imenski predikat 19 infinitiv 60–61. 13. 36 re~ce 73. 74 prezent 65. 82–83 predikat 19. 34. 12 imenice 37. 84 pade`i 40–43. 74 R radni glagolski pridev 64. 55. 63 glagolski oblici 74 glagolski predikat 19 glas 13 govor 8. 74 veliko slovo 38 vest 31 F futur I 67. 74 P G glagoli 56–59. 23. 24 re~eni~ni ~lanovi 24. 35 nepravi 29 pravi 29 odredbe 30.

Potpis 101 . [ta si najvi{e voleo/volela da radi{ u ovoj kwizi (zaokru`i)? a) da ~ita{ o jeziku i jezi~kim pravilima b) da pi{e{ razli~ite sastave v) da odgovara{ na pitawa i re{ava{ zadatke g) da re{ava{ ukr{tenice i rebuse d) 3. trebalo vi{e da radi{ iz srpskog jezika u narednoj godini. Da li ti se dopada Gramatika 5 (zaokru`i)? DA NE ONAKO 2. Napi{i {ta bi. Da li si nau~io/nau~ila da pi{e{ (zaokru`i)? PISMO MOLBU VEST OPRAVDAWE ^ESTITKU PESMU RAZGLEDNICU BAJKU TELEGRAM 4. Da li si nau~io/nau~ila da govori{ pred odeqewem? a) da ispri~a{ {alu b) da iznese{ predlog v) da najavi{ nastup g) da odr`i{ govor o zadatoj temi d) 5.[TA MISLI[ O GRAMATICI 5 ? RAZMISLI I ODGOVORI: 1. po tvom mi{qewu. Da li si zadovoqan/zadovoqna svojim znawem iz srpskog jezika? DA NE ONAKO 6.

. . . 41–43 Imeni~ke zamenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Moj drugi govor . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Lepota i snaga re~i . 10 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Od glasa i slova do pri~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Predikat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Portret . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Vest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Kako se pi{e pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Osnovne funkcije i zna~ewa pade`a . . . . . . . . . . . . . . 16–17 Subjekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Razgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25–26 Pejza` – opis predela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13–14 Proste i slo`ene re~enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Vrste re~enica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Atribut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Pravopisni znaci . . . . . . . . . . 8 Upravni i neupravni govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Pore|ewe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Apozicija . . . . . . . . . 30 Odvojeno i sastavqeno pisawe re~ce NE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .SADR@AJ 1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Promenqive i nepromenqive re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Lepota izgovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Veliko slovo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Moj prvi govor . . . . . . . . . . . . . . . 27 Objekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Sme{na strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38–39 Promena imenica (deklinacija) . . . . . 44 Promena li~nih zamenica . 24 3. . . . . . . . . . . 45 Pisawe zamenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Prilo{ke odredbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32–33 Re~eni~ni ~lanovi . 3 [ta je gramatika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Pismo . . . 28 Pravi i nepravi objekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Imenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . 86–87 Druga ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Pore|ewe prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Kako pripremiti i odr`ati govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92–93 Peta ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90–91 ^etvrta ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Perfekat (pro{lo vreme) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Podela glagola prema prelaznosti radwe . . . . . . . . . . 94–95 [esta ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Prilozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 . . . . . . . . 70 Predlozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Pridevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Re~ce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Prezent (sada{we vreme) . . . . . . 84 KONTROLNI ZADACI I ZADACI ZA TAKMI^EWE Prva ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Davawe predloga . . . . . . . . . . . 53 Pridevski vid . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Glagoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Pravilno pisawe prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88–89 Tre}a ve`ba . . . . . . . . . 62 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . 73 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Sada{wost – pro{lost – budu}nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Futur I (budu}e vreme) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Gra|ewe prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Infinitiv . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 6. . 57 Glasovi iz prirode i onomatopeja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Slagawe prideva sa imenicama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Uzvici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Veznici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51–52 Slu`ba (funkcija) prideva u re~enici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Radni glagolski pridev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Promena brojeva po pade`ima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Anketa o {kolskom raspustu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Pravilno pisawe brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82–83 Gramatika na jednoj strani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Podela glagola prema trajawu radwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96–97 Sedma ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Zapo~eta bajka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80–81 Pravopis na dve strane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Moje novine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98–99 Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60–61 Moj tre}i govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ilustrovao Miroqub Milutinovi} Brada]. godine . 2007 (Beograd : Publikum).1.Beograd : Kreativni centar. . novembra 2007.2) MARINKOVI]. O[ „J. izd.Registar.000 © Kreativni centar 2007 CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije. Beograd 37.41(075. Filozofski fakultet. Simeon Gramatika 5 : gramatika srpskog jezika za peti razred osnovne {kole / [autor Simeon Marinkovi} . J. : ilustr.SR-ID 145586956 Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za srpski jezik u petom razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00269/2007-06 od 20. Zmaj“ u Pan~evu An|elka Ru`i}. 24 40 659 lektor likovni urednik grafi~ko oblikovawe izdava~ urednik za izdava~a {tampa tira` copyright Slavica Markovi} mr Qiqana Marinkovi} Publikum 10.016:811. . dr Stani{a Veli~kovi}.101 str.SRPSKOG JEZIKA ZA PETI RAZRED OSNOVNE [KOLE prvo izdawe autor ilustrovao recenzenti dr Simeon Marinkovi} Miroqub Milutinovi} Brada prof. profesor srpskog jezika i kwi`evnosti mr Aleksandra Markovi} Du{an Pavli} Dragica Din~i} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel.000./faks: 011/ 38 20 464. Ni{ Jelena @uri}. . . . profesor srpskog jezika i kwi`evnosti.163. ISBN 978-86-7781-570-7 COBISS. 38 20 483. 27 cm Tira` 10.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful