GRAMATIKA 5

SRPSKOG JEZIKA ZA PETI RAZRED OSNOVNE [KOLE

U ovoj gramatici dru`i}e{ se s Anom i Zoranom. Dobro do{ao u peti razred! .

3 . U~imo: – pisawe pisama – pravilan izgovor – dr`awe govora – upravni i neupravni govor – pisawe dijaloga Tvoj zadatak }e biti da: – ispri~a{ i napi{e{ omiqeni vic – napi{e{ pismo – re{i{ gramati~ku ukr{tenicu – pripremi{ i odr`i{ govor Ovde zapi{i vic koji rado pri~a{ u dru{tvu. – Pazi kaktusssss! – re~e prvi. – Sad mi to ka`e{{{{{! – re~e drugi. Tvoj vic Anin vic Dva balona idu pustiwom.1.

Svakom je ~oveku materwi jezik najdra`i. Wim govore na{i roditeqi i drugovi. Na materwem jeziku po~iwemo da otkrivamo svet. Opi{i kako to rade. Na tom jeziku slu{amo i ~itamo prve pesme i pri~e i u~imo da kazujemo svoje misli. samo pokretima.) Ne}u to! Do|i ovamo! To nije va`no. Gramatika treba da nam pomogne da pomo}u pravila nau~imo lep{e da govorimo i pi{emo i da se boqe sporazumevamo sa drugima. Gramatika je nauka o jeziku i wegovim zakonima i pravilima.[ta je gramatika Narodi sveta govore i pi{u na mnogo razli~itih jezika. Materwi jezik srpskog naroda je srpski. ose}awa i do`ivqaje. Ponekad se qudi sporazumevaju bez re~i.: Klimam glavom gore-dole. Na tom jeziku izgovaramo svoje prve re~i. 4 . (Npr. sla`em se. Da.

a ne brojati. U narodu su se takve osobe nazivale zlatoustim. Lepa re~ i gvozdena vrata otvara. Re~ima se qudi mogu ute{iti. Kako }e{ ga ute{iti? Drug kog ne voli{ poziva te na ro|endan. Objasni zna~ewe ovih narodnih poslovica: Re~i gore poseku nego sabqa.Lepota i snaga re~i Re~i su najlep{i i najmo}niji ~ovekov dar. [ta }e{ mu re}i? Tvoj drug je tu`an jer je wegovom krivicom va{ tim izgubio va`nu utakmicu. ali i rastu`iti. [ta }e{ re}i i uraditi? Drug je od tebe ne{to pozajmio i to ti jo{ nije vratio. kõ da biser broji ili re~i su mu sla|e od meda. Re~ima se mogu ste}i i izgubiti prijateqi. ohrabriti i razveseliti. Ko govori {ta ho}e. sloboda i pravda. U pesmama se govor takvih osoba opisuje: govori kõ da golub gu~e. Kako }e{ mu to re}i? 5 . Re~i treba meriti. Re~ima se {ire qubav. Ti ne `eli{ da mu je pozajmi{. Razmisli i odgovori na slede}a pitawa: Pozajmio si ne{to od druga i to si slu~ajno slomio. mora da slu{a i {ta ne}e. ali i netrpeqivost i mr`wa. Sigurno zapa`a{ kako je prijatno biti u dru{tvu onih koji znaju zanimqivo da govore. Kako }e{ mu tra`iti da ti to vrati? Drug od tebe `eli da pozajmi tvoju omiqenu stvar.

Lepota izgovora Mo} na{eg govora zavisi od pravilnog izgovora glasova u re~ima i re~i u re~enicama. devoj~ice! Ve`be za dugo i kratko nagla{avawe slogova u re~i • Nagla{ene duge slogove ozna~avamo:* rúka rýke • Nagla{ene kratke slogove ozna~avamo: nøge nòga kratki nòga vòda `èna vòleti kratki nòga mèdved jèlen lòpta hò}emo dugi rúka lúka gláva obe}áwe kratki nøge krÿ{ke røgovi kø{ jø{ kratki nøge næbo vætar Såwa dugi rúka nárav múdar ráditi gráditi •Glãd ò~iju nçma. ne. Bravo. To sada nije obavezno. Mislili smo ko zna {ta. brzo! • Ma. E ba{ je dobro {to si stigla! Sad si nas sve obradovala! • [ta to {u{ka? [ta? O. tri ta~ke. da li je to mogu}e?! Ne. Aha. ne mogu da verujem! Pa ona to nikada ne bi uradila. qudi. uzvi~nik. va`no je da po{tujemo pravopisne znake: ta~ku. dugi rýke tãjna mrãk sãwa dugi rýke }ýd lýd rãdim grãdim Ve`baj izgovor ovih re~enica: 6 * O nagla{avawu glasova (akcentima) i o ovim znacima u~i}e{ u starijim razredima. . za{to kasni{? Mi smo se zabrinuli. upitnik i dr. Kazivawe ne treba da bude jednoli~no i dosadno. evo je! Zar vam nisam rekao? Ona je pravi drug. zapetu. Kada ~itamo i recitujemo. •Næ bi bílo dòbro da je ÿvek dòbro. ne! Kako si to mogao da uradi{? Za{to ranije nisi rekao? Moramo odmah to da sredimo! Brzo. ve} melodi~no. Ve`be za pravilan izgovor glasova i melodiju re~enice • Evo Lenke! Lenka.

Po wemu smo se rado peli dok smo bili mali. G lagolsko vreme (~uvao sam) 2. sadr`aj. oktobar . Kod {qive se okupqa moje dru{tvo. Imenuje 4. Kad cvet opadne. 1. ime osobe kojoj se obra}amo. Prilo{ka odredba za (zasvetluca u oku) 9. poruku. 8. On raste. Zato ti pi{em ne{to o onome {to volim. pozdrav i potpis. Kad je leti su{a. Pi{i mi ne{to o sebi. 5. s u b j e k a t 8. Ima krivudavo i granato stablo. Mnogo te pozdravqa tvoja Ana Pomozi Ani da sastavi i re{i gramati~ku ukr{tenicu. ostane mali zeleni plod. 5. 9. li{}e joj se uvije i kao da moli: „Daj vode!“ Tada je zalijemo. Vrsta 5. 4. Tu pri~amo i igramo se. 7. kao prijateq. ali mi ne sa~ekamo da sazri. imenica (bra{no. Drag @elela bih da se boqe upoznamo. 6. uvod. datum. .U pismu treba navesti: mesto. Dopuna glagola koja pokazuje na kome i na ~emu se radwa vr{i 7. G lagolsko vreme (~uvam) 3. U prole}e se {qiva prekrije belim cvetovima koji ne`no miri{u. Moje omiqeno drvo je jedna {qiva u parku u kojem se igram. so) l i ~ n e radwu koju vr{i subjekat 7 6. Anino pismo tebi Tvoje pismo Ani Pismo Beograd. nego ga jedemo dok je jo{ kiseo. 3. Re~enica koja ima jedan predikat 2. Veoma mi je draga. 1.

Na~in takmi~ewa 8. Prostor za igru 5. 1. Pravila igre 7. Va`no je da bude{ iskren i ubedqiv.Moj prvi govor: Sport koji vam preporu~ujem Ovde napravi skicu za svoj prvi govor pred odeqewem. Govori}e{ o sportu koji voli{. Napi{i zakqu~ak o svom nastupu pred publikom (vidi stranu 78. Sportska sredstva (rekviziti) 6. Poznati sportisti 9. Samoocewivawe govora): 8 . Naziv sporta 3. Poruka – za{to ga preporu~ujem 10. Igra~i 4. Pogledaj uputstvo na strani 78. Uvod 2.

„Drugarstvo”. „treba da se neguje. rekla je Ana. Napi{i wihov dijalog u upravnom govoru. 3. 9 .” Posmatraj sliku i opi{i je koriste}i neupravni govor. 2. Ana i Zoran razmewuju sli~ice. Ana je rekla: „Drugarstvo treba da se neguje”. „Drugarstvo treba da se neguje”.Upravni i neupravni govor Podsetimo se kako se pi{e upravni govor: 1. rekla je Ana.

a ti ne}e{ ni{ta govoriti. Egziperi. A. Ovde prepi{i neki dijalog (razgovor izme|u dva lica) o prijateqstvu iz tvoje omiqene kwige ili sam izmisli neki dijalog..Razgovor Umesto uvredqivih re~i napi{i one koje }e druge u~initi sre}nim. „Mali princ“ 10 . pripitomi me! . . G leda}u te kraji~kom oka.odgovori lisica. qudi vi{e nemaju prijateqa. Anin primer Tvoj primer . svakog dana se{}e{ malo bli`e. eto tako.Qudi nemaju vi{e vremena da bilo {ta upoznaju. Govor je izvor nesporazuma. Ako ho}e{ prijateqa. A kako nema trgovaca koji prodaju prijateqe. na travu. .upita Mali princ. .Treba da si veoma strpqiv .^ovek poznaje samo one stvari koje pripitomi .[ta treba da radim? . S.re~e lisica. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. Ali.Najpre }e{ sesti malo daqe od mene..

1. [ta bi ti voleo da radi{? [ta je za tebe boqe – ~itawe ili gledawe televizije? Navedi pet argumenata za svoju tvrdwu.)? 4. Popuni tabelu u kojoj je objašweno šta je saradwa i kako treba sara|ivati. [ta se tada dogodilo (razgovor i dr. Kako izgleda saradwa? Šta se govori kad se sara|uje? Kako se ose}aju saradnici? Ne{to se radi zajedno. 5. 2. 3. 4. Prvo napravi plan. Zadovoqno Pomo}i }u ti. 1. Ti si na redu. Na primer: 1. istinoqubivost dare`qivost odanost tolerancija mudrost Seti se trenutka kada si upoznao nekog svog druga (drugaricu). Napiši u svesci sastav. hrabrost poštewe qubaznost smisao za šalu skromnost Zašto je za tebe osobina koju si ozna~io brojem 1 najva`nija? Navedi tri argumenta.Koje osobine su ti va`ne kod prijateqa? Navedene osobine pore|aj po vrednosti od broja 1 do broja 10. 3.)? 5. Koga sam sreo (izgled i dr. 11 . G se dogodilo? de 3. Kada se to dogodilo? 2. Moja ose}awa i razmi{qawa prilikom susreta. 2.

hajde. „sutra. ~ove~e?! Putovao?! Ma {ta ka`e{? A mi ~ekali. ZAKQU^AK: kratak predlog re{ewa. rekla je Ana. Navo|ewe tu|ih re~i Upravni govor Ana je rekla: „Do}i }u sutra”. „Do}i }u sutra”. „Do}i }u”. do`ivqaj. IZLAGAWE: glavna misao i dokazivawe 3. UVOD: zanimqiv primer. {ala. rekla je Ana. Ana je rekla kako }e do}i sutra.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Gramatika je nauka o jeziku i wegovim zakonima i pravilima. problem 2. Izgovor re~enice O. poruka 12 Sledi prva kontrolna ve`ba . pri~aj! [ta si sve video? Nagla{avawe slogova u re~i Kratki naglasci nøge nòga Dugi naglasci rúka rýke Kako pripremiti govor 1.” Neupravni govor Ana je rekla da }e do}i sutra. brinuli… E. koga to vidim! Pa gde si ti.

ja dobio. Glas je najmawa jedinica govora. dobio. a. Ona se u pisawu obele`ava velikim slovom na po~etku i ta~kom. v. r. Re~ je skup glasova koji ima odre|eno zna~ewe. l. U drugom skupu glasovi su povezani u re~ koja ozna~ava ime. a. U~imo: – proste i slo`ene re~enice – subjekat – predikat – atribut – portret Tvoj zadatak }e biti da: – pi{e{ sme{ne pri~e – napi{e{ portret – odr`i{ govor Od glasa i slova do pri~e Pro~itaj slede}a dva skupa glasova. n. a on izgubio. Prvi skup re~i nije smisaono povezan i kao celina nema posebno zna~ewe. 2. 1. o. upitnikom ili uzvi~nikom na kraju. on Eto. m. ja. izgubio. b. g.2. Re~enica je misao ili poruka iskazana re~ima. e Pro~itaj slede}e skupove re~i: 1. eto. o. Drugi skup re~i povezan je u re~enicu koja ima svoje zna~ewe. 13 . Sastavi nekoliko re~i koriste}i navedene glasove: d. i 2. Milovan U prvom skupu glasovi nisu smisleno povezani i takav skup nema zna~ewe. a.

ja dobio. svakoga ~oeka mogã na mejdan dobit! Pitali su ga: – Kako. upitne. tako mi du{e. On se naijedi. du{e mi. ska~u}i i drkte}i od ijeda. uzvi~ne). Re~enice u ovoj pri~i razli~ite su po svom zna~ewu (obave{tajne.Pro~itaj kratku pri~u Marka Miqanova. Ja ne govorim ni{ta. on kã kvasan. a on izgubio! Navedi re~i iz ove pri~e koje se razlikuju od kwi`evnih: rekã – rekao. kao i po obliku (potvrdne i odri~ne) i po sastavu (proste. 14 . Pri~a se sastoji od re~enica koje su smisleno povezane u celinu. ~oeka – Objasni koje osobine krase Milovana. pa me psuje. slo`ene i nepotpune). stidi se i kaje od svojije rije~i. Eto. striko Milovane? – Lasno. Kad sjutradan. Oko juna{tva Milovan Vujo{evi} iz Brskuta rekã je: – Ja sam.

izgubio. ja dobio. Slo`ena re~enica je ona koja ima dva ili vi{e predikata. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. a on izgubio. a po sastavu prosta. Oni se podrazumevaju iz prethodnog kazivawa. Ova re~enica ima dva glagola u li~nom glagolskom obliku. To je nepotpuna re~enica. Predikat se ovde podrazumeva: Kako [to misli{]. * O nepotpunim re~enicama u~i}e{ u starijim razredima. Proste re~enice su one koje imaju jedan predikat. striko Milovane? Nepotpune re~enice su one u kojima su neki delovi izostavqeni (pre svega predikat). Posmatrajmo re~enicu: Kako. to jest nema predikat. Ako ho}e{ prijateqa. poruka. Podvuci predikate i odredi vrste re~enica povezivawem. prosta slo`ena nepotpuna Re{i rebuse. Broj prostih re~enica u slo`enoj odre|uje se prema broju predikata. Za{to je po sastavu prosta? Zato {to ima samo jedan predikat: ne govorim. striko Milovane? Ova re~enica nema nijedan glagol u li~nom glagolskom obliku.Proste i slo`ene re~enice Re~enica: Ja ne govorim ni{ta. Posmatrajmo slede}u re~enicu: Eto. to jest dva predikata: dobio. Wima se iskazuje jedna misao. pripitomi me. po obliku odri~na. 15 . po zna~ewu je obave{tajna.* Qudi nemaju vi{e vremena da bilo {ta upoznaju. To sada nije obavezno. Kako to? Svakog dana se{}e{ malo bli`e.

Slo`ena re~enica je ona koja ima dve ili vi{e prostih re~enica. . Odri~ne su re~enice kojima se ne{to odri~e.Vrste re~enica Smisli i upi{i svoj primer re~enice odre|ene vrste. Upitne su re~enice kojima se ne{to pita. [volim] Poku{aj da iska`e{ slo`enu re~enicu pomo}u slika. pozovi prijateqa. Koji sport? [voli{] Najvi{e ko{arku. to jest dva ili vi{e predikata.[volim] Onda plivawe. Zapovedne su re~enice kojima se kazuje zapovest. Podela re~enica po zna~ewu Obave{tajne su re~enice kojima se obave{tava o ne~emu ili nekome. Uzvi~ne su re~enice kojima se izra`avaju jaka ose}awa. igrajte se loptom i smejte se. Da li se sla`e{? Hajde zaplivaj! [to dobro pliva{! Podela re~enica po obliku Potvrdne su re~enice kojima se iznosi neka tvrdwa. Plivawe je lep sport. Ja volim gimnastiku. Anin primer Tvoj primer 16 Kad si tu`an. pijte sok. Ja ne volim boks. Nepotpune re~enice jesu one u kojima su neki delovi izostavqeni. Podela re~enica po sastavu Prosta re~enica je ona koja ima jedan predikat.

a. . . SLO@ENA: Ja volim odbojku. . 17 . .Nastavi ovu Aninu anketu o sportu. . . . i. . Zamisli kako su deca odgovarala na pitawa o sportu i to napi{u u obliku PROSTIH i SLO@ENIH re~enica. . PROSTA: Kako se ose}a{ posle neke utakmice? PROSTA: SLO@ENA: [ta misli{ o dru`ewu u sportu? Voli{ li da gleda{ sportske utakmice? PROSTA: SLO@ENA: PROSTA: SLO@ENA: Pomozi Zoranu da otkrije koje se slo`ene re~enice i narodne izreke kriju u ovim rebusima. ali mi je plivawe najdra`i sport. Koji ti je sport zanimqiv? Ko{arka je zanimqiva. Ispeci. Ko . . . . . .

Mladi lepše sawaju. Do}i }e moje dru{tvo. Subjekat u re~enici mo`e biti izostavqen. ali je ovde i ime odre|ene radwe. Sawati je uzbudqivo. Na istoku se javqa sunce. . Dobija se na pitawa: Ko vr{i radwu? O kome se govori? Na osnovu ovog pravila i navedenih pitawa odredi subjekte slede}ih re~enica: Lena spava. U snu se smeje.Subjekat Da se podsetimo: Subjekat je nezavisni re~eni~ni ~lan koji iskazuje vr{ioca radwe ili nosioca stawa ozna~enog predikatom. Vrlo te`ak san mo`e da upla{i. Ispi{i na linijama re~i koje imaju slu`bu subjekta u re~enici. 18 Radujem se sun~anom danu. Subjekat mo`e biti i skup re~i. re~ mladi je pridev. Kada re~ vr{i slu`bu subjekta u re~enici. ali se ovde ponaša i kao naziv za qude odre|enog uzrasta. Ono je rumeno. Na primer. Pozdravqa me novi dan. broj ili neka druga vrsta re~i. Ako je subjekat izostavqen. pridev. zamenica. I}i }u u park. ali se tada podrazumeva. ponaša se kao imenica. napi{i i to. na primer: vrlo te`ak san. Igra}emo se do mile voqe. Na primer: re~ sawati je glagol. Ona sawa. u tre}oj re~enici – U snu se smeje – podrazumeva se da je subjekat Lena ili ona. Iz navedenih re~enica mo`e se zakqu~iti: Slu`bu subjekta u re~enici naj~eš}e vr{i imenica. Budim se.

a predikat dvema crtama. Glagolski predikat Imenski predikat Pas posmatra. spava. To su glagolski predikati. Milena ne voli ki{u. Svakog dana ponešto nau~i. Na osnovu ovog pravila odredi predikate u slede}im re~enicama: Rano ujutru Marko odlazi u vrti}. Drugi su sastavqeni od glagola i imenica (je predškolac) ili od glagola i prideva (je zanimqiv). Glagolski predikat sastoji se samo od glagola u li~nom glagolskom obliku. Wemu je vrti} zanimqiv. Pala je ki{a od slatki{a. Smisli i napiši nove primere predikata u opisu malog psa na crte`u. nau~i. On je umiqat. Jedni su sastavqeni samo od glagola: odlazi.Predikat Da se podsetimo: Predikat je centralni ~lan re~enice koji imenuje radwu ili stawe i pripisuje ih subjektu. Ponekad spava. Ja ki{u volim. Sigurno zapa`aš da se predikati u ovim re~enicama razlikuju. U slede}im re~enicama podvuci subjekat jednom crtom. On je predškolac. U vrti}u se igra. To su imenski predikati. 19 . Ona je lepa. igra se. prideva. zamenice ili broja). Imenski predikat sastoji se od pomo}nog glagola jesam ili biti i neke imenske re~i (imenice.

Pri~a na slovo M Mali mi{ Mi{ko miri{e mleko.Sme{na strana Ana i Zoran zasmejavaju jedno drugo. 20 LABTA LOK[A KIVNASTAN E\UNSR NECOE ROKERTID CIU^AINO KINDEVN PUTSASR GIWAK VUBAQ AKTIREL . Nastavi pri~e koje su oni zapo~eli. Crvenkapa je srela tri praseta. ali me ni ona nije mogla probuditi. Prona|i re~i u vezi sa {kolom koje se ovde kriju. Budio sam i majku. Izme{ana bajka Idu}i {umom. Izokrenuta pri~a Zvonim ja jutros da probudim sat. Ma~ak Marko motri.

zeleno. broj (peti razred) ili skup re~i (vrlo lep xemper. ispod crvenog `buna. ki{ni. dlakama govori. {iroko. U pri~ama Nastavi Aninu zapo~etu Pri~u o crvenom patuqku. vinograde blagorodne. Prona|i koji bi se atributi mogli uklopiti u re~enicu: „Li{}e i trava ~ekaju oblak”. omla}eno. Bala{evi}. suva. voleo je wive plodne. U crvenoj {umi. dok ti ne dosadi. „Vasa Lada~ki” U pesmama Tvoj i Zoranov primer: Voleo je kowe vrane. u kojoj }e{ stalno upotrebqavati atribut crven. pa re{i ukr{tenice. ali i imenica (miris mora). retka. olujni. dobar. {u{kavo. taman. U slu`bi atributa obi~no je pridev (plave o~i). ko`na le|a. Atribut Anin primer: U zagonetkama Pomozi Zoranu da se seti atributa u zagonetkama. niska. u karuce pregnute ~ila{e.Atribut je re~ ili skup re~i koji stoji uz imenicu i bli`e je odre|uje. Drven trbuh. haqina od svile). sat sa zlatnim lancem i sala{e. (elsug) Anin primer: \. trbu{ast l i { } e o b l a k t r a v a 21 . `edno. zamenica (wegova torba). o{tra. po livadi razigrane. u crvenoj ku}ici `iveo je crveni patuqak. zelena.

Portret u kwi`evnom delu voqe i Tvoj i Zoranov primer (podvuci atribute) Anin primer iz narodne pesme Srpska devojka U Milice duge trepavice.. ne mogoh joj o~i sagledati. Sa wegovog sijale osmeh i hodu je pravio utisak karaktera. ki{nog Jednog letweg sun~anog Na le|ima jutra. Ja je gledah tri godine dana. u glavi je nosio kaput. sretoh kapu. Pomozi Ani da nastavi zapo~eti portret: smisli po tri atributa za svaku imenicu.. pantalone i cipele. 22 . te je odavao ~oveka. na ulici. jagodice i bijelo lice.. crne o~i i bijelo lice.Portret Portret je opis izgleda i osobina neke li~nosti. a pri na ~oveka. prekrile joj rumen' jagodice. pokrete.. nogama lica treperio je o~i.

1. Opis tri situacije u kojima bi se na neobi~an na~in mogla koristiti stvar koju si izabrao. {kolska torba. a to je a) b) v) 3. Poruka ili zakqu~ak (ozbiqan ili {aqiv) o zna~aju razmi{qawa. Ovde napravi skicu – podsetnik (vidi str. Zakqu~ak – moja ocena mog javnog nastupa je (vidi str. 78) za svoj govor pred odeqewem na temu Imam ideju. Izaberi neki predmet i predlo`i najmawe tri neobi~na na~ina na koje taj predmet mo`e da se koristi (par~e kanapa. Objasni {ta zna~i ova poruka.). gumeni balon i dr. 78): 23 . a za glupaka samo jedan.Moj drugi govor: Imam ideju Seti se poruke iz pri~e o svetom Savi iz ^itanke za III razred: Za pametna ~oveka postoji uvek mnogo na~ina da ide napred. Uvod ({ala ili do`ivqaj u kome je na|eno neobi~no re{ewe pred preprekom): 2. 4. prevazila`ewa panike u nevoqi i sl.

je wegova.) upitna (Da li je lepo?) zapovedna (Neka bude lepo!) uzvi~na (Ba{ je lepo!) po obliku potvrdna (Ja sti`em.) slo`ena (Ja dolazim i donosim loptu. prideva. zamenice ili broja) je u~enica. pridev Visoki skup re~i Neki vrlo sna`an talas imenica glagolski predikat (sastoji se samo od glagola) Ona tr~i. je brza. Ona 24 Sledi druga kontrolna ve`ba .) po sastavu prosta (Ja dolazim.) odri~na (Ne}u sti}i.) Glavni (nezavisni) re~eni~ni ~lanovi subjekat iskazuje vr{ioca radwe ili nosioca stawa ozna~enog predikatom predikat imenuje radwu ili stawe i pripisuje ih subjektu Slu`bu subjekta vr{i: Predikat mo`e biti: Talas zamenica On broj Prvi dolazi. imenski predikat (sastoji se od pomo}nog glagola i imenice.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Vrste re~enica po zna~ewu obave{tajna (To je lepo. je prva.

Upotrebi apoziciju i podvuci je. a ti daqe navedi svoje omiqene kwige. najve}oj planini u Srbiji. pomo}u novih podataka. 25 . roman Branislava Nu{i}a. Apozicija je imeni~ka odredba koja na drugi na~in (pomo}u novih podataka) odre|uje imenicu kojoj se dodaje. Te re~i u re~enici imaju slu`bu apozicije. filmove. opravdawe. vest i jednu pesmu – obavi{ istra`ivawe i napi{e{ o tome izve{taj Apozicija Pro~itaj slede}i tekst: Sretoh Milana. Podvu~eni skupovi re~i na drugi na~in. moja je omiqena kwiga. napi{e{ dnevnik. mog {kolskog druga. glumce. „Hajduci“. Ana je zapo~ela.3. Zbog toga se u govoru odvaja pauzama. sportiste i dr. U~imo: – apozicija – pejza` – prilo{ke odredbe – objekat – personifikacija – vest – kako se pi{e pesma Tvoj zadatak }e biti da: – predstavi{ gosta – opi{e{ pejza`. a u pisawu zapetama. odre|uju imenice Milan i Kopaonik. Bio je na Kopaoniku.

dobi}e{ re~enicu sa apozicijom. igra odbojku. nalazi se na u{}u Save u Dunav. Tada se odvajaju zapetama. Jovan Jovanovi} Zmaj. ime i prezime gosta Ako re{i{ rebus. wegova dostignu}a Po{tovani Danas }emo razgovarati o Tema je va`na zbog Na{ gost je Posebno je zanimqivo Neka zanimqivost ili {ala o gostu ili temi Zvawe. 26 Drago mi je {to mogu da vam predstavim . Predstavqawe Zamisli i napi{i kako svog miqenika predstavqa{ publici.Kako razlikujemo apoziciju od drugih ~lanova re~enice Glavni grad Srbije nalazi se na u{}u Save u Dunav. samo ako stoje iza vlastitih imena. apozicija Imenice koje ozna~avaju zvawa U~enica Mila Krasi} igra odbojku. kwi`evnik. subjekat Beograd je glavni grad Srbije. Obra}awe Tema i wen zna~aj Gost. i zanimawa imaju slu`bu apozicije Mila Krasi}. glavni grad Srbije. imenski deo predikata Beograd. ro|en je u Novom Sadu. Kwi`evnik Jovan Jovanovi} Zmaj ro|en je u Novom Sadu. u~enica.

Zakokota kota sa visoka plota. 6. 5. ~ak se ~u u In|iju zemqu. Pejza` – opis predela Biqke: Boje: Zvuci: Mirisi: Pokreti: Moja ose}awa: Zamisli da putuje{ balonom oko sveta. a onda sa~ini opis. Opi{i u svom dnevniku predele koje posmatra{. m g n b a 7. Ne{u{ pro|e kroz goru. Leti orao preko nebesa. 2. 4. 4.Posmatraj svoje omiqeno mesto u prirodi ili ga zamisli. zapeva petao. Datum: Datum: Re{i ovu zagonetnu ukr{tenicu. mom~e ga gleda od ~udnih ~udesa. Puna tepsija zlatnih kola~i}a. 2. 7. a ne {u{nu. Poku{aj prvo da napravi{ re~nik koji }e ti pomo}i da ga opi{e{. 3. 6. s n z e 27 a . Izi|e vila iza cerovika i prosu sto grana iz zlatnog ru~nika. 1. 3. 5. 1. ne bi lon~i} nakupio. Da kupi{ sto godina. Rez slanine preko sve planine.

gradi. Ne kidaj G god na|e{ zgodno de ti posadi. U poslovicama i izrekama upi{i objekte koji nedostaju. sawari. Ko rano rani. ^uvaj Vodi Otvori Razbij brigu. isterao . Jezi~ke igrarije Ana je po~ela. uzdi{e. dosadu. Terao . Obrao si zelen Svoj Vuk jede. Personifikacija je stilska figura kojom se stvarima daju qudske osobine. grabi. se smeje. srce. le|a. a .Objekat Objekat je dopuna glagola koja ozna~ava trpioca radwe ozna~ene glagolom u predikatu. nikada. Dogovor Pomozi Ani da smisli poruke o prirodi i upotrebi objekte. tajnu. dve brine. . a ti nastavi: smi{qaj objekte u svojoj glavi. 28 * Re~ personifikacija poti~e od re~i persona – osoba. Personifikacija* . tu|u mewa.

ve} u nekom drugom pade`u. imeni~ki skupovi ili zamenice. Savijam pala~inku. Dobija se na pitawa: ^IME? KOME? ^EMU? O KOME? O ^EMU? Pravi ili bli`i objekat je re~ koja dopuwava prelazni glagol* i ozna~ava bi}e ili predmet koji trpi glagolsku radwu. Ne razmišqamo o porazu. * O tome vidi na stranama 41 i 57 ove kwige. pravi objekat nepravi objekat 29 . Mislim na pala~inku. Pravi objekat uvek se nalazi u akuzativu bez predloga. Ali umemo sportski da primimo i poraz. Poslu`i se pala~inkom. Obukli smo dresove. Nadamo se pobedi. Seckam pala~inku. Idemo na utakmicu. U`eleo sam se pala~inke. Nosimo loptu. Maštam o pala~inki. ^eznem za pala~inkom.* Podvuci re~i koje vrše slu`bu objekta i pove`i ih s vrstom objekta kojoj pripadaju. Dobija se na pitawa: KOGA? (za `ivo) ŠTA? (za ne`ivo) U slu`bi objekta mogu biti imenice. Jedem pala~inku.Pravi i nepravi objekat Pe~em pala~inku. Nepravi ili daqi objekat je re~ koja dopuwava neprelazni glagol. Nepravi objekat ne mo`e biti u akuzativu bez predloga.

[ta radi{? (glagol) Kada? (vreme) Gde? (mesto) Kako? (na~in) Koliko? (koli~ina) Za{to? (uzrok) Spavam Budim se Ustajem Umivam se Doru~kujem U~im Igram se no}u u krevetu mirno dugo zbog umora. mesto. Ovo je Anino opravdawe za {kolske izostanke. zbog umora) i skupovi re~i (svuda po sobi. . Opravdawe Po{tovani gospodine profesore. Zimi ja mnogo volim sankawe. 30 * O prilozima vidi na strani 70 ove kwige. ju~e. Slu`bu prilo{kih odredaba naj~e{}e imaju prilozi (mirno. mnogo).Prilo{ke odredbe Prilo{ke odredbe su re~eni~ni ~lanovi kojima se ozna~avaju vreme. oktobra. Marija Rodi} Re{i rebus i napravi svoj u kome }e biti prilo{kih odredaba. na~in ili uzrok vr{ewa radwe iskazane predikatom. 2007. S po{tovawem 16. na sve strane) u odgovaraju}em pade`u. imala je povi{enu temperaturu i glavoboqu. Bila je prehla|ena. Napi{i i ti sli~no opravdawe. 10. koli~ina. Molim Vas da mojoj }erki Ani Rodi} opravdate izostanke od 13. Beograd. a ti nastavi da opisuje{ svoj radni dan. Ana je zapo~ela. mera. god. dugo. do 15.* ali i imenice (u krevetu.

imenicama. U narednoj vesti prona|i odgovore na gore postavqena pitawa. Ako oboji{ poqa u kojima su re~i s pravilno napisanom re~com NE. ne }u re}i kada: „Nek ne sre}ni ne sre}u nesre}u. Deca ve} grabe skije.Odvojeno i sastavqeno pisawe re~ce NE NE se pi{e sastavqeno s pridevima. Jedan ze~i} tra`i da mu kupe kliska. gde je. Jutros je granulo zubato sunce i planinski visovi su se zabeleli. nemam. nek neznani ne znaju ne znawe. Prvi sneg Prona|i i ispravi tri gre{ke u Aninoj sme{noj poruci. Vest Vest je kra}e saop{tewe i odgovor na pitawa: {ta je. Napi{i o tome dve vesti. Neobi~na poruka Poruka iz grada Neznangrada stigla nam je. izuzetka ~et’ri znam: ne}u. nemoj. Jedino ozeble ptice protestuju: „Ho}emo prole}e! Ho}emo prole}e!“. dobi}e{ sliku. ko je. pri ne jata n oli nev nepoznat nemar ne voli ne moj ne zna nezna{ ne a `w pa ne }e{ ne maj u ne zgodan ne poslu{ko nebriga neuni{tiv nerad ne}u 31 . Na Kopaoniku je no}as padao sneg. nek nebri`ni ne brinu nebrigu. sanke i drugo. i kako je i za{to je. Veverice su napravile sne`ni tobogan.“ Drugih vesti nema od Nemawe. kada. al’ se pi{e odvojeno od glagola. Zamisli svoje putovawe na Severni pol. nisam.

. drugova i sl. O ~emu sve mo`e{ da pi{e{? O ne~emu {to te je posebno uzbudilo. O svakom ovom motivu tra`im re~i: Majka – brinula se o meni. S. Pi{emo daqe. Domovina je prva radost kad ne{to mogu i kada umem. uzbudilo razmi{qawe o domovini. Pesma se pi{e na razne na~ine: desnom ili levom rukom. popravqam. 3. zbog prijateqa. zavi~aja. koje se rimuju. Nekome }e se svideti. re~i pesama. 6. [ta ose}am prema domovini? Ose}am qubav. 8. Mene je. dawu ili no}u.. kô hleb mirisne i pune snage. nasred livade drvo u cvetu iz zavi~aja {to mi se javqa. domovina me u srcu greje. uzlet krilima da tajnu na|em.. biram re~i. Pi{em. recimo. one koje lepo zvu~e.. a nekome ne. jedina ku}a i onaj kutak gde mi je igra kao san bila. Domovina je sunce na pragu i plavo nebo {to me pozdravqa. Domovina je prva qubav. jer mi se uvek ~ini da se nedovoqno trudimo da nam bude lep{a. 32 MOJA DOMOVINA Domovina je moja majka. 1. 5. {to me u krilu bri`no svila. Pre nego {to po~ne{ s pisawem pesme.. [ta zna~i ta re~? Domovina je zemqa u kojoj je neko ro|en. Posle toga – evo mog primera. a ti probaj na svoj. hrabrost da druge qude razumem. Kada se pi{e pesma? Obi~no onda kada nas obuzme neko sna`no ose}awe ili razmi{qawe. Zbog ~ega volim domovinu? Volim je zbog svojih roditeqa. ali i setu. svijala me u krilu. To su glasovi iz davnina. Ku}a – moje igre. Gde god da krenem – setna i lepa. otaxbina. pri~a i bajki. napravi plan. te{ke i drage. Za zavr{ne stihove tra`im neko iznena|ewe ili jaku poruku. koju zove svojom. 2. Od re~i gradim stihove. prvih uspeha. 7. desetak meseci ili godinama. M. oko {to topli nemir seje. precrtavam. ~itam glasno. najdra`e igra~ke. za desetak minuta.Kako se pi{e pesma Svako ko se potrudi mo`e da napi{e pesmu. poruke nade. Evo jednog na~ina. 4. ku}e.

3. Pro~itaj tekst s prethodne strane o tome kako je nastala pesma Moja domovina. {kola. sija – _____________. ___________________. pas. Upi{i u ku}ice broj slogova za svaki stih pesme Moja domovina. Izostavqene su re~i: stidi se. glavu. digni _____________ iz travice! Lepa ti je _______________ plava i krunica ___________________. 7. na rimu i smisao pesme. duga – _____________. (Stanko Rakita) 4. Akrostih ~ine stihovi ~ija po~etna slova predstavqaju neko ime ili poruku. 1. park. da bude i du`a. pevam – _____________. Ona mo`e da ima samo jednu strofu. 3. 1. Pazi na broj slogova. deda i sl. blago – _____________. boja.) 33 . Evo da ti odgovorim: Brzo ~itaj prva slova. 4. Eto tebi odgovora! Ovde smisli i napi{i akrostih za svoje ime ili nadimak. Rasporedi u pesmi izostavqene re~i. reka. voda – ____________. Popravqaj ih i doteruj. tajna. Qubi~ice. Nakon toga odlu~i se za temu i naslov svoje pesme. Podvuci re~i koje se rimuju. lepotice. kwiga. Moj/moja (drug. Potrudi se da na nekoliko listova papira napi{e{ prve stihove. to jest navedi {ta je to va`no {to }e{ kazati u svojoj pesmi. a mo`e mirisava. Napi{i re~i koje se rimuju s re~ima: dan – san. Na primer: Ti me pita{ koga volim. 6. Zapi{i ovde svoju pesmu. Napravi plan za pisawe. 5. Podigni se. 2. ne ________________. 8.Ve`baj pisawe pesama. 2.

Ovde zavr{i izve{taj o rezultatima svog istra`ivawa. prijateqi iz Uba. svira. mnogo. kom{ija iz ulice. {aqiv~ina.Re~eni~ni ~lanovi Subjekatski skup ATRIBUT (Kakav?) Predikatski skup PREDIKAT ([ta radi?) PRILO[KA ODREDBA (Kad? Kako? Gde? Koliko?) SUBJEKAT (Ko?) APOZICIJA OBJEKAT (Koga? [ta?) plavokosa. stripove. po podne. dugonoga.. Neda. od toga ______ devoj~ica i ______ de~aka... dobri~ina. igra. pi{e. ve`ba. Ciq Obim Ovoga puta `eleo sam da istra`im {ta je to {to moji prijateqi najvi{e vole da rade u slobodno vreme. rado... fudbal. smi{qa. u~enica petog razreda. ~esto. Marko. muziku. Igor... Istra`ivawem je obuhva}eno ukupno ________ osoba... no}u. peva... televiziju. Ana.. Rezultati pokazuju da Iznesi podatke Izvedi zakqu~ak Daj preporuku 34 . |ak iz druge klupe.

SETI SE [TA SMO NAU^ILI Zavisni ~lanovi re~enice imeni~ke odredbe atribut stoji uz imenicu i bli`e je odre|uje dopune glagola objekat odredbe glagola prilo{ke odredbe ozna~avaju vreme. meru. prilozi (mnogo. mesto. puni mesec) zamenica (gledam wega) Sledi tre}a kontrolna ve`ba 35 . a u govoru pauzama pravi – bli`i – dopuwava prelazni glagol Bacam loptu. uzrok vr{ewa radwe slu`bu prilo{kih odredaba mogu imati: apozicija na drugi na~in odre|uje imenicu kojoj se dodaje ozna~ava trpioca radwe slu`bu atributa mogu imati: u pisawu se odvaja zapetama. nepravi – daqi – dopuwava neprelazni glagol Mislim o lopti. na poqu) skupovi re~i (svuda po {umi) U slu`bi objekta mogu biti: imenica (gledam mesec) imeni~ki skup (gledam onaj sjajni. pridev (plava kosa) imenica (boja kose) zamenica (wena kosa) broj (prva kosa) skup re~i (veoma kovrxava kosa) Jovan Jovanovi} Zmaj. rano) imenice u odgovaraju}em pade`u (po {umi. na~in. koli~inu. ro|en je u Novom Sadu. veliki de~ji pesnik.

4. pridevi. veznici. Ako uporedi{ re~i u ovim re~enicama. Pet vrsta je nepromenqivo: prilozi. 36 . to jest da su promenqive. U srpskom jeziku postoji deset vrsta re~i. Pet vrsta je promenqivo: imenice. pa u|i odmah u na{u prvu slobodnu u~ionicu. uzvik re~ca veznik glagol prilog predlog zamenica broj pridev imenica O. O. U~imo: – promenqive i nepromenqive re~i – imenice – pisawe velikog slova – zna~ewe i funkcija pade`a – imeni~ke zamenice – pore|ewe – pravopisni znaci Tvoj zadatak }e biti da: – re{i{ ukr{tenice – napi{e{ razglednicu – smisli{ razgovor Promenqive i nepromenqive re~i Pro~itaj slede}e re~enice i podvuci jednom bojom re~i koje su se promenile. što zna~i da su nepromenqive. zamenice. a drugom one koje su ostale iste. Neke re~i uvek ostaju iste. predlozi. vide}eš da neke mewaju svoj oblik. naravno. uzvici i re~ce. brojevi i glagoli. pa u|ite odmah u na{e prve slobodne u~ionice. naravno.

Sigurno zapa`a{ da bez imenica ne bismo mogli da se sporazumevamo. zlato radost. Kroz grawe visokog drve}a provirivao je krov {kole. osobine.Imenice Zamisli da imenica nema. Milica. Kako }eš nekome da ka`eš. radwe i stawa Dopi{i nove primere za sve vrste imenica. Upla{io je korwa~u. vlastite zajedni~ke zbirne gradivne apstraktne 37 . a onda krenula prema {koli. Vrste imenica su: VLASTITE imenuju pojedina~na bi}a i predmete ZAJEDNI^KE imenuju bi}a. ^ula se graja dece. predmete i pojave. oblak liš}e. predmete i pojave kao pripadnike grupa ZBIRNE imenuju skup. vevericu i neke ptice. Ubrzo je sustigla Du{ana i wegovog psa @u}u. mno{tvo bi}a ili predmeta iste vrste GRADIVNE imenuju neku materiju ili gra|u APSTRAKTNE imenuju ose}awa. bra}a še}er. Ovog sun~anog jutra Duwa je s rado{}u obukla novu haqinu na cvetove. Brzo je pojela hleb s medom. ~itawe Iz navedenog teksta rasporedi imenice prema vrstama. Da se podsetimo (pro~itaj i dopiši nove primere): Imenice su promenqive re~i koje imenuju bi}a. Dunav škola. na primer: Iza drveta je protr~ao zec.

Mali Jastrebac. reka. 38 * O predlozima i veznicima vidi na stranama 71 i 72. sela. {kole. dr`ava. Vi{e~lana imena kontinenata. jezera i mora koje ~ini jedna re~ (jedno~lani) pi{u se velikim po~etnim slovom. Evo primera (ti smisli i napi{i svoje primere): kontinent dr`ava grad selo Severna Amerika Velika Britanija Smederevska Palanka Malo Crni}e 3. gradova i sela pi{u se tako {to se svaka re~ (osim veznika i predloga)* pi{e velikim po~etnim slovom. planina. Evo primera (ti smisli i napi{i svoje primere): kontinent dr`ava grad selo planina reka jezero Evropa Srbija Kru{evac Jasika Jastrebac Rasina ]elije 2. okean more jezero reka planina klisura Tihi okean Jadransko more Pali}ko jezero Pore~ka reka Fru{ka gora \erdapska klisura 4. Nazivi gradova. Ako je naziv preduze}a. . Vi{e~lana imena okeana. Npr. jezera. reka. Osnovna {kola Vuk Karaxi} De~ji vrti} Kolibri Fudbalski klub Crvena zvezda 5. pozori{ta i drugih ustanova vi{e~lan. ravnica. Ako se u sastavu vi{e~lanih geografskih imena nalazi vlastito ime. kontinenata. klisura i ostrva pi{u se tako {to samo prva re~ po~iwe velikim slovom.: Ju`na Morava. prva re~ i svaka vlastita imenica u tom nazivu pi{u se velikim slovom. i ono se pi{e velikim po~etnim slovom. mora.Veliko slovo Va`no je znati: 1. planina. dr`ava.

taj se pi{e – ali pazi na velika i mala slova – li~no ime nadimak ime `ivotiwe drvo cvet godi{we doba automobil grad ulica selo reka planina jezero more kwiga novine film pesma {kola muzi~ka grupa sportski tim Napi{i {aqivu razglednicu iz svog omiqenog mesta i po{aqi je Ani ili nekom drugom. doviSaN skoredaJmonar kinbaPonikzatilvi ulawaBak 39 . Otkrij imena koja se ovde kriju.Ko se voli.

-e. Dozivam: „Miro!” Dru`im se s Mirom. nominativ 2. vokativ 6.Promena imenica (deklinacija) Imenice su promenqive re~i. genitiv. Sad sawam Miru. vokativ. To je gramati~ka osnova imenice.) zovu se pade`ni nastavci. -i. ponekad dolazi do promena nekih glasova radi lak{eg izgovora. Oni delovi re~i koji se dodaju na gramati~ku osnovu (-a. 6. 5. 3. lokativ pitawa KO ili [TA? jednina Mir-a jednina de~ak de~ak-a de~ak-u de~ak-a de~a~-e* de~ak-om de~ak-u mno`ina de~ac-i de~ak-a jednina sel-o sel-a mno`ina sel-a sel-a sel-ima sel-a sel-a sel-ima sel-ima (OD) KOGA ili ^EGA? Mir-e KOME ili ^EMU? KOGA ili [TA? HEJ! S KIM ili ^IME? Mir-i Mir-u Mir-o Mir-om de~ac-ima sel-u de~ak-e de~ac-i sel-o sel-o de~ac-ima sel-om de~ac-ima sel-u O KOME ili O ^EMU? Mir-i 40 * Prilikom promene kroz pade`e. pa Miri dajem u srcu presto. 2. . instrumental 7. Od Mire uzimam olovku ~esto. dativ 4. 7 lokativ. -u. Mewaju se po pade`ima i u jednini i u mno`ini. Zovu se: 1. Pogledajmo slede}i tekst. Pri~am o Miri. -o i dr. U prethodnoj pesmi zapa`amo da je kod imenice Mira nepromenqivi deo imenice mir-. S. 4. ostala ista. naziv pade`a 1. M. a ona ništa. U srpskom jeziku postoji sedam pade`a. Pesma o Miri Mira je do{la. o tome }e{ u~iti u {estom razredu. akuzativ. genitiv 3. I ja se mewam uz muka trista. nominativ. akuzativ 5. dativ. instrumental.

Osnovne funkcije i zna~ewa pade`a
naziv pade`a 1. nominativ pitawa KO (za `ivo)? ŠTA (za ne`ivo)? (OD) KOGA, ^EGA? funkcija/zna~ewe subjekat, deo imenskog predikata deo ne~ega, koli~ina, pripadawe namena, usmerenost objekat dozivawe, obra}awe, skretawe pa`we sredstvo, društvo primer Mira je u~enica. Dve kwige od Mire. Idem ku}i, dajem Miri. Dajem presto. Hej, Miro! Vozim se kolima s Mirom. Na ulici pri~am o Miri.

2. genitiv

3. dativ 4. akuzativ 5. vokativ 6. instrumental

KOME? ^EMU?

KOGA? ŠTA? HEJ! S KIM? ^IME?

7. lokativ

O KOME? O ^EMU? NA KOME, NA ^EMU

mesto

Odredi pade`, wegovo zna~ewe i funkciju, kao {to je zapo~eto.

Ana,
vokativ obra}awe

donesi

mami

malo

soli.

Mama

je

sipala

so.

Ka{ikom

je

prome{ala

supu.

Sada

se

supa

hladi

na stolu.

41

Sedam pade`a i jedno ven~awe

Smisli i napi{i re~enice koje kazuju momak i devojka. Koristi re~i u odgovaraju}im pade`ima.

Ja sam Milica, u~iteqica!
1.
Nominativ ime daje, zato pita: ko je, {ta je?

Od oca Branka, od majke Ru`e.
2.
Genitiv poreklo nosi: od koga si, od ~ega si?

3.
Dativ pita za darove: kome ide{, kome daje{?

4.
Akuzativ – za objekat: koga ili {ta to daje{?

5.
Hej! – vokativ sve poziva, obra}a se i doziva.

6.
Instrumental – sredstvo, dru{tvo: ~ime radi{, s kim se dru`i{?

7.
Lokativ zanima mesto: na kom stoji{, u kom `ivi{?
42

@ive}emo u na{oj ku}i pevaju}i.

Ove re~i, ove slike pokazuju kod pade`a i sli~nosti i razlike. Dodaj svoj primer.

,
tvoj primer tvoj primer

tvoj primer

tvoj primer

tvoj primer

SA

tvoj primer

Pomozi Zoranu da re{i ovu pade`nu ukr{tenicu. 1 2 3 4 5 6 1 2 3 4 5 6 7 8 Akuzativ (ak.) jednine (jed.) od re~i nazeb Vok. jed. ada Nom. jed. gramatika Vok. jed. osa Instr. jed. auto 1 3 Nom. jed. som 1 Lok. mn. noga 2 Ak. jed. ruka Gen. jed. zlo 3 Vok. jed. Mara Instr. jed. brada Dat. jed. Aca Vok. jed. Kosa 5 Instr. jed. obala

5 2 4

6

8 7

4 6
43

ON (ONA. Zamisli svoj razgovor s nekim ko te nagovara da ~ini{ ne{to lo{e (da pu{i{. krade{. Kako }e{ to da izbegne{ i da sa~uva{ svoj ponos? Koristi zamenice. rekao je neko. ne `elim) . mislim.). pojave i na wihove osobine. Smisli {ta su |aci odgovorili i upotrebi zamenice iz gorwe tabele. TI. ONO) ZA SVAKO LICE SEBE. `elim. predmete. „Mi nismo“. SE MI.Imeni~ke zamenice Zamenice su re~i koje upu}uju na bi}a. LI^NA ZAMENICA JA. pije{ i sl. VI. ONI (ONE. ONA) LI^NE ZAMENICE UPITNE KO? [TA? NEODRE\ENE NEKO NE[TO ODRI^NE NIKO NI[TA OP[TE SVAKO SVA[TA LI^NE ZAMENICE NELI^NE ZAMENICE Nastavnik je u{ao u bu~no odeqewe i za~udio se. Oni/one: Ti: Oni/one: Ti: Oni/one: Ti: Oni/one: Ti: 44 Ti si kukavica ako Ja (ose}am.

u M . Nek Nek Nek Nek je je je je rumen ko bijel ko radin ko hitar kao Sp . . A ~etvrti: KOGA. ja mene. 4. ko k . Drugi pade`: KOGA. 5. qe . . 3. 2. (@enidba Du{anova) Dopuni kao u pesmi ova pore|ewa iz narodne pesme Majka Jovu u ru`i rodila. . ali bi}e moj. Promena li~nih zamenica 1. 7. Peti pade`: HEJ. . o d . [TA? – Sreli smo se ON i JA. . ga s wom Pore|ewe Pore|ewe je stilska figura kojom se na slikovit na~in upore|uju mawe poznate sa poznatim stvarima i pojavama. . r d . i. 6. Sedmi pade`: O KOME. me ti tebi. O ^EMU? – Samo mislim ja O WEMU. [esti pade`: S KIM. Kr . . Tvoj primer Anin primer pore|ewa iz kwi`evnog dela Sinu Milo{ u poqu zelenu. ti on/ono ona wega. 2. 45 . OJ! – Nema. d . 7. ^EGA? – Dobih pismo ja OD WEGA. ^IM? – Pro{eta}u jednom S WIM. [TA? – Vidim samo WEGA ja. ^EMU? – [aqem pismo i ja WEMU. 4. Tre}i pade`: KOME. 3. 5.Ana je smislila pesmu koja joj poma`e da mewa li~nu zamenicu ON po pade`ima. we s . Ovde se kriju dva pore|ewa. . 6. Prvi pade`: KO. 1. . ak u g . kao jarko iza gore sunce.

– u poluslo`enicama (srpsko-engleski re~nik. Kada se odri~ne zamenice niko i ni{ta upotrebqavaju sa predlozima. Ta~ka i zapeta (. Ja nisam dobro razumeo podelu zamenica. 2.) pi{u se kod nabrajawa niza podataka (kao {to se to ovde navodi): a) ako su nizovi podataka op{irniji. Ta~ka i zapeta (. koja se tada pi{e velikim po~etnim slovom. Tri ta~ke se pi{u tamo gde se re~enica prekida.Pisawe zamenica 1.* onda se pi{u kao tri odvojene re~i. Na primer (zavr{i zapo~ete re~enice): Ni sa kim Ni o kome Ni od ~ega Ni zbog ~ega Ni za {ta Pravopisni znaci – ta~ka i zapeta. 2. radio-aparat). Vi ste nam govorili o zamenicama. tri ta~ke. v) ako `elimo posebno da ih istaknemo. b) ako po~iwu brojevima ili slovima. Jutro je. nepotpunosti. Kao znak nedore~enosti. – izme|u brojeva i re~i (10-godi{wica). 3. .) pi{u se u slo`enim re~enicama u kojima su proste re~enice mawe smisaono povezane. ustajem radostan. Kad nekome `elimo da iska`emo posebno po{tovawe. ^ekam i ~ekam… 4. ~eka me jo{ jedan lep dan. umesto zamenice ti upotrebqavamo li~nu zamenicu Vi. sunce ulazi kroz moj prozor. Crtica se pi{e: – kod rastavqawa re~i na kraju reda ({ko-la). G ospo|o profesore. pa Vas molim da mi to objasnite. crtica 1. 46 * O predlozima vidi na strani 71. kao znak da je izostavqen deo teksta.

te tebi. sredstvo mesto Sledi ~etvrta kontrolna ve`ba 47 . dativ 4. ^EMU? usmerenost KOGA. te ti tobom o tebi subjekat. pripadawe ^EGA? namena. ŠTA? funkcija/zna~ewe imenica {kola {kole {koli {kolu {kolo sa {kolom o {koli zamenica ti tebe. ono). mi. oni (one. akuzativ 5. on (ona. nominativ 2. osobine. ona) neodre|ene odri~ne op{te ko. obra}awe. vi. ni{ta svako. skretawe pa`we dru{tvo. predmete i pojave kao pripadnike grupa zbirne imenuju skup. se Promena imenica i zamenica po pade`ima naziv pade`a 1. radwe i stawa Vladislav kwiga cve}e pesak drugarstvo Imeni~ke zamenice NELI^NE ZAMENICE li~ne upitne ja. koli~ina. ti. ne{to niko. lokativ pitawa KO. ti tebe. mno{tvo bi}a ili predmeta iste vrste gradivne imenuju neku materiju ili gra|u misaone imenuju ose}awa. KOME. O ^EMU? objekat dozivawe. {ta neko. sva{ta za svako lice: sebe. vokativ 6.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Imenice vlastite imenuju pojedina~na bi}a i predmete zajedni~ke imenuju bi}a. ŠTA? HEJ! S KIM. ^IME? O KOME. genitiv 3. imenski deo predikata (OD) KOGA. instrumental 7. deo ne~ega.

M.5. dowi i tamo{wi. pa betonski ili gvozden. nov il’ stari. krajwi i ovda{wi. U~imo: – pridevi – brojevi – glagoli – onomatopeja – infinitiv Tvoj zadatak }e biti da: – sastavqa{ i re{ava{ zagonetke – napi{e{ telegram. torbu ili sli~no. al’ ponosan. • prisvojni – kazuju ~ije je {to. 48 KAKAV? dodaj opisne ^IJI? prisvojne OD ^EGA? gradivne OD KADA JE? vremenske GDE JE? mesne Preko vode i ponora uvek svetli kao zora. molbu – pripremi{ i odr`i{ govor Pridevi Pridevi su re~i koje ozna~avaju osobinu pojma ozna~enog imenicom uz koju stoje. Najva`nije vrste prideva su: • opisni – kazuju kakvo je {to. Mo`da drven ili kamen. Sa obale druge sine kô prijateq iz daqine. i budu}i. . Smisli i dodaj prideve koji bi mogli da opi{u auto. • vremenski – kazuju na koje se vreme odnosi imenski pojam. • gradivni – kazuju od ~ega je {to. Vekovni je i davna{wi. i sada{wi. sredwi. Gorwi. carski i seoski. i moravski. Re~ni. za{to ne bi wu i mene? S. Kad ve} spaja rastavqene. i dunavski. Most On je vitak il’ glomazan. • mesni – kazuju na koje se mesto odnosi imenski pojam.

Podvuci prideve. 6. (pekara) * O prilozima vidi na strani 70 ove kwige. Ja izi|oh na srebrno guvno i udarih u zlatne svirale. 2. lep. 49 . (diwa) 2.Gra|ewe prideva Pridevi mogu biti proste re~i (plav. svak me ~u. Na|i primere. pa je savih u orahovu qusku. jak). (kwiga) 5. 6. 4. 1. ^esto se grade od drugih vrsta re~i: Od imenica reka – re~ni car – carski selo – seoski drvo – drven Od glagola govoriti – govorqiv raditi – radan stideti se – stidqiv hvaliti se – hvalisav Od drugih prideva `ut – `u}kast plav – plavkast slab – slabašan lep – lepuškast Od priloga* gore – gorwi tamo – tamošwi davno – davnašwi sada – sadašwi Pridevi se obi~no izvode od imenica ili prideva. pa otvorim zelen grad. 5. 3. Ja uzmem gvozden kqu~. 3. a niko me ne vide. 1. pa isteram crna goveda. 4. list lisni listast lisnat brat kwiga plav Pomozi Ani da re{i zagonetke i da sastavi nove zagonetke za ukr{tenicu. Pru`ih zlatnu `icu preko bela sveta.

Šta mo`emo zakqu~iti? Pridevi se sla`u sa imenicama na koje se odnose u rodu. vitak most kamenite obale m. rod dobar dobra dobro dobri dobre dobra . rod m. rod nominativ: KO. `. `. ŠTA? vokativ: HEJ instrumental: S KIM. akuzativ mno`. broju i pade`u. rod sred. rod. ŠTA? genitiv: OD KOGA. rod `. rod. OD ^EGA? dativ: KOME. m. dobra. rod. ^IME? lokativ: O KOME. dobro Po broju: dobar – dobri dobra – dobre dobro – dobra Po pade`ima: m. ^EMU? akuzativ: KOGA. nominativ jedn. O ^EMU? 50 lep nizak lepa nisko lepi niski jednina `. Po rodovima: dobar. rod lepe niska mno`ina sred. rod. akuzativ mno`. nominativ jedn.Slagawe prideva sa imenicama Vitak most spaja kamenite obale. Promena prideva Dopuni zadate tabele kao {to je zapo~eto.

^etiri prideva se nepravilno porede. jak-ji > ja~i. pa još lepši i najlepši. mo`e{ biti uvek jak. velik – ve}i – najve}i. Ozna~ava da je neka osobina izra`ena u najve}em stepenu: najboqi. ako samo ~vrsto reši. neko mo`e biti brz.* Dobija se po pravilu kada se na osnovu prideva dodaju nastavci: -ji. pa još boqi i najboqi. jak. pa jo{ ja~i i najja~i. pa }e svako da poleti. i to samo opisni. O tome }e{ u~iti u {estom razredu. mo`eš uvek biti dobar. M. 51 . Postoje dva stepena pore|ewa prideva: Osnovni oblik prideva zove se pozitiv: dobar. brz. br`i. Ukoliko pridev po~iwe glasom j (jak. i zapeti. lepši. to su: dobar – boqi – najboqi. pa još br`i i najbr`i. ja~i. Suglasnici z i j stapaju se u suglasnik ` radi lak{eg izgovora. Suglasnici k i j se stapaju u suglasnik ~. Drugi stepen je superlativ. jasan i dr. dolazi do glasovne promene: brz-ji > br`i.Pridevi se porede. jak i dr. najlep{i. lep. Svako mo`e biti lep. S. -iji ili -{i. Superlativ se gradi tako što se ispred komparativa doda prefiks naj-. Treba hteti. treba smeti i voleti. najbr`i. zao – gori – najgori. Ozna~ava da je neka osobina izra`ena u ve}em stepenu nego u pozitivu: boqi. A ako ti ne{to zna~i. * U komparativu prideva brz. Prvi stepen pore|ewa je komparativ. najjasniji i dr. Ako ba{ do toga dr`i. oba slova j pišu se u superlativu: najja~i. mali – mawi – najmawi. najja~i.). Pro~itaj slede}i tekst: Pore|ewe prideva Ako ho}e{ Ako ti je to po voqi.

varqive svetlucave o~i pogled o{tar koraci Rasporedi navedene prideve prema zna~ewu: gvozden. tetkin. budu}i. slikovita re~ koja isti~e va`nu osobinu imenice uz koju stoji.kune me. najtopliji kad je hladno. slab. zelen. ju~era{wi. Starije je jutro od Lepa re~ lepu i{te. drugari~in. poslovice i izreke sa primerima pore|ewa prideva.Pore|ewe prideva i narodne mudrosti Pomozi Ani da smisli ili prona|e zagonetke. ve~eri. [ta je beqe od snega. lepa i malena. Epitet je naj~e{}e pridev. . Epitet je stilska figura. (dan) (kopriva) Najcrwi sam kad je svetlo. spoqa{wi opisni prisvojni gradivni mesni vremenski 52 (podrum) Mlada sam i zelena. a bistrije od mleka? ko me takne . zadwi. Komparativ Superlativ Pozitiv Sloga je najtvr|i grad. najhladniji kad je toplo.

Pridevski vid Prolazi neki visok de~ak. crven – crveni. Ni{ – ni{ki. Kraqevo – kraqeva~ki.: Milan – Milanov. Onaj visoki }e do}i da se igramo. Milena – Milenin. Pridevi izvedeni od imenica u ~ijoj se osnovi nalazi suglasnik j zadr`avaju ovaj suglasnik. -~ki i -{ki pi{u se malim po~etnim slovom. 2. Kra}i oblik (neodre|eni vid) prideva je oblik kojim se kazuje osobina nepoznatog.Slu`ba (funkcija) prideva u re~enici Zoranov predlog je dobar. nepouzdan nepa`qiv neodoqiva neobi~na nemirno neverovatno 53 . neumoran nepredvidqiv Odri~na re~ca NE uvek se pi{e sastavqeno s pridevima. crn – crni. \or|e – \or|ev. 3. -ev i -in pi{u se velikim po~etnim slovom. Npr. Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica koji se zavr{avaju na -ov. atribut imenski deo predikata Iz navedenog primera mo`e se zakqu~iti: Pridevi u re~enici naj~eš}e imaju slu`bu atributa ili imenskog dela predikata. Pravilno pisawe prideva 1. Ve}ina opisnih i gradivnih prideva ima kra}e i du`e oblike. milicija – milicijski istorija – istorijski sudija – sudijin Milija – Milijin 4. beo – beli Du`i (odre|eni vid) prideva je oblik kojim se kazuje osobina poznatog. prvi put pomenutog bi}a ili predmeta.: Sombor – somborski. ve} pomenutog bi}a ili predmeta. Npr. Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica koji se zavr{avaju na -ski.

3. XII 1996. leteo sam kô raketa! – Zna~i tol’ko si sko~io? – Slavan tre}i ja sam bio! – Bravo. Koji si po redu bio. 1996. il’ je neka druga muka? Brojevi su re~i koje ozna~avaju koliko ne~ega ima na broju (osnovni). eto. Ro|en sam 28. koje mesto osvojio? – Sto dvadeset moja meta. Smisli re~enice s raznim vrstama brojeva u kojima sve re~i po~iwu istim slovom. Brojevi slo`eni sa stotinama. Za grupu osoba `enskog pola koristimo osnovne brojeve (tri). Pomozi Zoranu da popuni tabelu. sto dvadeset jedan. 54 Wih tri Wih trojica Wih troje Devetog dana devetoro dece dobi devet detli}a. hiqadu devet stotina trideset i dva Ovde smisli tri kra}e vesti o tome {ta su u sportu postigle ove grupe. Za grupu osoba mu{kog pola – brojne imenice (trojica). tre}i! A kol’ko se takmi~ilo. Ro|en sam 28. godine. Ako se redni brojevi pi{u arapskim ciframa. koliko ne~ega ima u zbiru (zbirni) i koje je ne{to po redu (redni). iza wih se stavqa ta~ka. . Osnovni i zbirni spadaju u glavne brojeve. 12.Brojevi – Luko. godine. deseticama i osnovnim brojevima pi{u se rastavqeno: pedeset ~etiri. Pravilno pisawe brojeva 1. Za grupu osoba razli~itog pola – zbirne brojeve (troje). osnovni (koliko je ne~ega na broju) zbirni (koliko je ne~ega u zbiru) redni (koje je ne{to po redu) osam dvanaesti osamnaestoro dvadeset {eststoti devedesetoro 2. Iza rednih brojeva napisanih rimskim ciframa ne pi{e se ta~ka. kol’ko vas na startu bilo? – Na startu nas bilo troje. to je! [ta mislite: Da l’ brojeve ne zna Luka.

{esti. sedam. drugi. petak. Luka i Dragan). dvadeseti. dva. Ve`be U slede}em nizu re~i podvuci redni broj: pet. petina Zaokru`i slovo ispred re~enice u kojoj nije upotrebqen odgovaraju}i broj: a) Danas nisu do{la trojica (Luka. Mewaju se i neki osnovni: jedan. jedanaest. jednog. petica. Du{an i Marko).. peti. petoro. dvaju. prvog.Promena brojeva po pade`ima Po pade`ima se mewaju redni brojevi: prvi. zatim dva i tri: jedan. prvom. g) U drugoj klupi sede dvoje (Ana i Du{an). jednom. petoro. v) U grupi ih je ~etvoro (Janko. osmoro osnovni zbirni redni Promeni po pade`ima brojeve dva i drugi. Milan. b) Wih troje u~e zajedno (Ana. zbirne i redne: dva. pedeset... Petar i Zoran). peti.. Slede}e brojeve razvrstaj na osnovne. dvama. dvoje. nominativ genitiv dativ akuzativ vokativ instrumental lokativ dva drugi 55 . Ostali osnovni i svi zbirni brojevi se ne mewaju.

otpevati. Pove`i glagole prema trajawu radwe. Glagoli te}i. a proticati. ispevati. stawe i zbivawe. istr~ati. tr~ati. pretr~avati. Nesvršeni Nesvršeni su oni glagoli koji ozna~avaju radwu u wenom trajawu (toku).Glagoli Podela glagola prema trajawu radwe (glagolski vid) Glagoli su promenqive re~i koje ozna~avaju radwu. propevati i sl. prote}i. potr~ati. prepevati. Obrati pa`wu: Glagoli pretr~ati. pote}i. koja je u toku i zovu se nesvršeni. Posmatrajmo glagole istog korena: te}i. dote}i. Prema trajawu radwe mogu biti nesvr{eni i svr{eni. potr~ati. zapisati zapisivati pisati otpisivati napisati upisati upisivati prepisati prepisivati otpisati 56 nesvršeni svršeni . dotr~ati. dopevati. iste}i. prote}i. tr~ati i pevati ozna~avaju radwu koja traje. pretr~ati. pevati. ozna~avaju neki zavr{ni trenutak radwe. otpevati i sl. odnosno radwu zavr{enu u celini i nazivaju se svršeni. nate}i. otpevati su svršeni. otpevavati su nesvršeni. zapevati. Svršeni Glagoli pote}i.

57 . podi`em. KOGA? ŠTA? Ustajem.. svoju raš~upanu kosu itd. Glagoli koji ozna~avaju radwu koju vr{ilac vr{i na nekom trpiocu nazivaju se prelazni glagoli. televizor Prelazni Glagoli ukqu~ujem. 29).. gledam . ra~unar i dr. hodati. gledam. tra`e trpioca radwe... Neki od wih mogu imati dopunu u vidu nepravog objekta (~eznem za lubenicama... kupati se. pripremam. jabuku.. Glagoli koji ozna~avaju radwu koja se ne vr{i na trpiocu zovu se neprelazni. Neprelazni Glagoli kao što su ustajati.. leteti i sl. kasniti. U ovom slu~aju to mogu biti npr. Povratni su oni glagoli koji u svom sastavu imaju re~ se. Ispred ogledala se ~ešqam i gledam... posmatram. obla~im se i ukqu~ujem. obla~iti se. odnosno dopunu u vidu pravog objekta. uzimam .. ~eznuti. stajati.. ~ujem. uzimam.. li~im na dedu). uzimam... tra`e da wihova radwa pre|e na pravi objekat (vidi str. tašnu.. zavisim od roditeqa.. radio.Podela glagola prema prelaznosti radwe (glagolski rod) Pro~itaj i završi slede}e re~enice.. ~ujem i dr.. re~i: ukqu~ujem . pa je istovremeno i vr{ilac i trpilac... Oni naj~e{}e ozna~avaju radwu koju subjekat vr{i sam na sebi. Povratni Tre}a vrsta glagola prema prelaznosti radwe jesu povratni glagoli: ~ešqati se. Re~ se predstavqa povratnu zamenicu sebe.. ne zahtevaju trpioca. svoje lice. sedeti. slušam.

npr. ^ekaj me. prelazni glagoli: neprelazni glagoli: povratni glagoli: Smisli i napi{i kako mo`e da se ide: Kako mo`e da se govori: Kako mo`e da se gleda: pe{a~i.: Dolazim u osam sati. mrmqa. da dobuje u prozore i kvasi travu i liš}e. trapavi. Ose}a se prijatna sve`ina u vazduhu. a zatim ih ispi{i na odgovaraju}im linijama. podi`e gomilu liš}a. }u}ori. Sastavi telegram u kome kratko obave{tava{ prijateqa o ne~emu. A onda krene da pada kiša. vitla prašinu. Nikola. nagva`da. Vetar duva. klip{e. zucka. brza.U slede}im re~enicama prona|i glagole. hramqe. pa se naglo smiruje. poskakuje. mraviwa. tr~kara. Telegram Adresa primaoca: Sadr`aj: Adresa po{iqaoca: 58 . kleca. bobowa. Sa mnom }e biti Branko.

POTOK: VETAR: {u{ka. PAS: arlau~e. U molbi navedi adresu zlatne ribice. pquska. U Beogradu. Vlasniku ove gramatike Molba (mesto) Molim te da ovde napi{e{ jednu neobi~nu molbu zlatnoj ribici koja ispuwava sve `eqe. S po{tovawem Ana Rodi}. grgoqi.Zavr{i tabele sa glagolima. romori. radwa zavr{ena u celini) piti zvati ispiti prese}i ~e{qati (kosu) leteti ~e{qati sebe (se) obuvati se obuvati spavati rasti slikati se slikati kuvati istresti Glasovi iz prirode i onomatopeja Pomozi Ani da se seti glagola – onomatopeja – koji idu uz imenice: bu~i. skvi~i. u~. V razreda 59 . traje) Glagoli prema prelaznosti radwe PRELAZNI (radwa koju vr{ilac vr{i na nekom trpiocu) NEPRELAZNI (radwa koja ne zahteva trpioca) POVRATNI (radwa koju subjekat vr{i sam na sebi) SVR[ENI (zavr{ni trenutak radwe. svoje tri `eqe i o sebi napi{i potrebne podatke. tok}e. Glagoli prema trajawu radwe NESVR[ENI (radwa je u toku. AUTO: drnda.

dakle: radi. pevati). rek-oh. Infinitivna osnova glagola koji se završavaju na -ti dobija se odbijawem tog nastavka -ti. vidimo da se infinitiv koristi: 1. 60 . sijati. plesti). ni broj. ni lice. se}i) i -sti (sesti. pa }e{ to i posti}i. On ne kazuje ni vreme vr{ewa radwe. za gra|ewe budu}eg vremena (}eš posti}i) 2. Onda se navode wegova zna~ewa i primeri – re~enice pisaca u kojima je to zna~ewe upotrebqeno. Infinitivna osnova glagola koji se završavaju na -sti i -}i dobija se odbijawem nastavka -oh za prvo lice glagolskog oblika koji se zove aorist (o tome }eš u~iti u starijim razredima). zatim se odre|uje glagolski vid (nesvršen). U Re~niku srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika Matice srpske svi glagoli se prvo navode u infinitivu. npr. -}i (re}i. Kada se koristi infinitiv Iz navedenih re~enica: Uspeti je jednostavno. kao dopuna glagola trebati (treba voleti i zapeti) 3.Infinitiv (neodre|eni glagolski oblik) Infinitiv je neodre|eni glagolski oblik koji samo imenuje glagolsku radwu. Infinitivna osnova i nastavci Infinitiv se u srpskom jeziku završava nastavcima -ti (raditi. peva. Dakle: sed-oh. plet-oh. Treba voleti i zapeti. kao subjekat u re~enici (uspeti). U Re~niku srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika Matice srpske prona|i neki glagol i prepi{i wegova zna~ewa. Posle infinitiva navodi se prvo lice jednine sadašweg vremena toga glagola (sijam). sek-oh.

Na|i i smisli infinitive u rebusima. . A kadar sam sti}i i ute}i / i na stra{nu mjestu postojati. . Boqe je sa ~ovekom se tu . Boqe je dobroga slu{ati nego r|avom zap . i. Pomozi Zoranu da prona|e vi{e infinitiva koji mogu stajati uz ove imenice. ~ . Boqe je pi . i nego sa r|om se q . . . . ti. v . Lak{e je nego . a . Boqe je sva{ta j .Pomozi Ani da otkrije narodne mudrosti i sam smisli neke nove sa infinitivima. i. Lak{e je nego . . b . Boqe je nego . . Boqe je nego . Lak{e je ste . ti. i nego sa~ . ribati bubati pokositi 61 . neg qubiti {to mi srce ne}e. . {utirati dodati lopta ^uveni infinitivi Iz spomenara milovati kosa drvo saditi Jedan tvoj Iz hajdu~ke narodne pesme Volim brati po gorici cve}e. i. i nego sk . sti nego sva{ta pr . .

78): 62 . 78) u kome }e{ nastojati da ubedi{ svoje odeqewe da je to zaista dobro.): 2.Moj tre}i govor: Preporu~ujem vam da pro~itate Razmisli o kwizi koja ti se svidela ili o ~asopisu koji voli{ da ~ita{. Napravi skicu svog govora (vidi str. Uvod (neka zanimqivost: kako si do{ao do kwige ili ~asopisa. uzbudqiva mesta): a) b) v) 3.): 4. Tri razloga zbog kojih preporu~uje{ neku kwigu ili ~asopis (sadr`aj. 1. Kako ocewuje{ svoj nastup pred publikom (vidi str. likovi. kako si se tada ose}ao i sl. Zakqu~ak (kakva je korist od dobrih kwiga. koju ocenu daje{ navedenoj i sl.

s drugim. drugog. neki osnovni) osmoro osmi drugi.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Pridevi opisni KAKAV? prisvojni ^IJI? gradivni OD ^EGA? mesni GDE JE? vremenski OD KADA? lep pore|ewe prideva promena prideva po pade`ima slu`ba prideva u re~enici pridevski vid gradski drven krajwi pro{logodi{wi pozitiv (lep). lepog. superlativ (najlep{i) lep. lepog. drugi. neodre|eni (crn pas). o drugom Glagoli prema trajawu radwe nesvr{eni svr{eni prema prelaznosti radwe prelazni neprelazni povratni tr~ati dotr~ati uzimati (ta{nu) leteti kupati se Sledi peta kontrolna ve`ba 63 . komparativ (lep{i). drugom. odre|eni (onaj crni) Brojevi osnovni koliko je ne~ega na broju zbirni koliko je u zbiru redni koji je po redu osam promena brojeva (redni. lepi. s lepim. o lepom atribut imenski deo predikata Vi{win sastav je zanimqiv. lepom. drugog.

ve} samo po rodu. Zbog toga što su ovi oblici re~i nastali od glagola. -le. Radni glagolski pridev nastaje od glagola dodavawem slede}ih nastavaka na infinitivnu osnovu: -o. ozeleneli i dr. U~imo: – radni glagolski pridev – prezent – perfekat – futur – predlozi – veznici – uzvici – re~ce Tvoj zadatak }e biti da: – nastavi{ zapo~etu bajku – re{ava{ ukr{tenicu – napi{e{ kratku detektivsku pri~u – napi{e{ pravila pona{awa za stolom Radni glagolski pridev @ivelo prole}e Okopneli snegovi. olistalo drve}e. okopneti. za gra|ewe perfekta (stiglo je) i drugih glagolskih oblika.). 64 .6. 3. olistati. procvetati. kao pridev stoji uz imenicu i u re~enici ima slu`bu atributa (okopneli. broju i ponekad po pade`ima. -li. za kazivawe `eqe (`iveo). jednina muški rod `enski rod sredwi rod `ive-o `ive-la `ive-lo mno`ina `ive-li `ive-le `ive-la Radni glagolski pridev je glagolski oblik koji slu`i: 1. -lo. Zato je to bezli~an glagolski oblik. Radni glagolski pridev ne mewa se po licima. -la. a naj~eš}e se ponašaju kao pridevi. sti}i. -la. procvetalo cve}e – stiglo je prole}e. ozeleneli bregovi. nazivamo ih radnim glagolskim pridevom. Sve podvu~ene re~i nastale su od glagola: `iveti. 2.

Nastavci za prezent su: lice jednina mno`ina 1. jer me zamara ovo razmišqawe. -ju -ø* Evo kako glasi prezent glagola misliti. -m -mo 2. hteti ho}u ho}eš ho}e }u }eš }e biti budem budeš bude budemo budete budu 65 pisati Prezent pomo}nih glagola Glagoli jesam i hteti imaju dvostruke oblike prezenta: du`i (naglašeni) oblik i kra}i (nenaglašeni) oblik. misli pisati misliti mno`ina 1. mi jesmo smo 2. vi jeste ste 3. u sada{wosti. Prezent (sadašwe vreme) je glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se doga|a u trenutku govora. misli-te 3. one. -š . misliti jednina 1. Kako se gradi prezent Prezent se gradi od prezentske osnove (cele ili okrwene) i nastavaka. oni. ti jesi si 3. – A sad? – Sad se odmaram. ja jesam sam 2. ona jesu su mno`ina ho}emo }emo ho}ete }ete ho}e }e * Ovaj znak koristimo kada nastavka nema. ono jeste je 1. biti i hteti su pomo}ni glagoli zato što slu`e za gra|ewe slo`enih glagolskih oblika – prošlog vremena. misli-š 3. .te 3. budu}eg vremena i dr. – O ~emu? – Razmišqam o tome šta da radim. tj. Prezentska osnova se dobija kada se od prvog lica mno`ine prezenta odbije nastavak -mo. Na primer: nosi-mo. jesam jednina 1. misli-m 2. Ti napi{i prezent glagola pisati. U ovom razgovoru podvu~eni glagoli su u obliku prezenta ili sadašweg vremena. on. misle Glagoli jesam.e. ona. -u.Prezent (sadašwe vreme) – Šta radiš? – Razmišqam. misli-mo 2. peva-mo. .

pa je imao sina carevi}a koji je voleo lov. Perfekat je glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se vršila ili izvršila u prošlosti. izašao je pred wega ogweni zmaj. To se onda zove krwi perfekat (rekao. Bio je jedan car. re}i jednina ja sam rekao ti si rekao on je rekao ona je rekla ono je reklo mno`ina mi smo rekli vi ste rekli oni su rekli one su rekle ona su rekla jednina ~itati mno`ina Kada se u re~enici perfekat upotrebi dva ili više puta. Nastavi zapo~etu bajku o carevi}u i ogwenom zmaju. pre trenutka govorewa. Kada je carevi} jednom lovio u planini.Perfekat (prošlo vreme) Pro~itaj tekst zapo~ete bajke. Perfekat se gradi od prezenta pomo}nog glagola jesam i radnog glagolskog prideva. To je perfekat (prošlo vreme). otišao). 66 . Re~i podvu~ene u tekstu su glagoli koji ozna~avaju prošlu radwu. rekao mu da ~uva planinu kao svoju ku}u i otišao. posle toga se u pisawu ponekad izostavqaju pomo}ni glagoli i ostane samo radni glagolski pridev.

ja }u igrati (igra}u) 2. do}i jednina 1. vi }ete do}i (do}i }ete) 3. ste}i }u). kontrolnih i drugih zadataka. on (ona. ona) }e igrati (igra}e) mno`ina 1. ja }u do}i (do}i }u) 2. Futur I (budu}e vreme) je glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja }e se vršiti ili izvršiti u budu}nosti. Glagoli u ovom tekstu su u obliku futura (budu}eg vremena). oni (one. Ne brini. igra}eš se u pesku. ne}e biti doma}ih. on. ona) }e do}i (do}i }e) Kod glagola koji se u infinitivu završavaju na -ti skra}eni oblici pomo}nog glagola hteti pišu se spojeno sa osnovom glagola ako je ona na prvom mestu (radi}u. posle trenutka govorewa. Tamo }eš se kupati do mile voqe. oni (one. mi }emo do}i (do}i }emo) 2. ono }e do}i (do}i }e) igrati jednina 1. Futur I se gradi od kra}eg oblika prezenta pomo}nog glagola hteti i infinitiva.Futur I (budu}e vreme) Šta }e biti Do}i }e leto. ti }eš do}i (do}i }e{) 3. ti }eš igrati (igra}eš) 3. ona. pa }emo i}i na more. ono) }e igrati (igra}e) mno`ina 1. vi }ete igrati (igra}ete) 3. U hladu }eš mo`da ~itati nešto zanimqivo. peva}u). Roni}eš. Kod glagola koji se u infinitivu zavr{avaju na -}i skra}eni oblici pomo}nog glagola hteti pi{u se odvojeno (sti}i }u. i}i }u do}i }u igra}u pliva}u 67 . mi }emo igrati (igra}emo) 2.

Kakav je sada? (upotrebi prezent) Kakav je bio? (upotrebi perfekat) Kakav }e biti? (upotrebi futur) Pomozi Ani da zavr{i zapo~ete re~enice. Kakav je sada? (upotrebi prezent) Kakav je bio? (upotrebi perfekat) Kakav }e biti? (upotrebi futur) Opi{i ukratko pribor za pisawe. r n m tr { e l p l a s m z i e l ri s o e k n m { m r k m n s m fu} k a u f r a o m t r m u ~ u e k o mi o m te g l i u k ~ o u u}i apl u i a u t g l o r e i m 68 m m m .Sada{wost – pro{lost – budu}nost prezent – perfekat – futur Opi{i avion koriste}i glagole: izgledati. Volim Voleo (volela) sam Vole}u Ne volim Nisam voleo (volela) Ne}u voleti pl am Re{i ove dopuwalke u prvom licu jednine. leteti ili druge.

. ja }u Dete kit: Pomozi Ani da popuni slede}u tabelu sa glagolima. Kit je sisar. ja sam Kad porastem. Majka ra|a bebe koje se hrane wenim mlekom i ve} prve godine narastu do 18 metara. U wegova usta mo`e da stane ~itava mala la|a. Zamisli i nastavi razgovor plavih kitova dede. 1. s } } 2. a samo glava mu je velika preko 7 metara. . j s } } 2. 3. oca i sin~i}a. 3. Duga~ak je do 32 metra (kao soliter od 10 spratova). infinitiv sada{we vreme (prezent) pro{lo vreme (perfekat) budu}e vreme (futur) prona}i pronalazim zami{qala je prelistava}e gleduckaju zalazi}e predose}alo je dogovoriti se U ovim dopuwalkama kriju se: Skra}eni oblik prezenta pomo}nog glagola jesam: Skra}eni oblik prezenta pomo}nog glagola hteti: Nastavci za prezent: s } 1.Razgovor plavih kitova Plavi kit je najve}a `ivotiwa na svetu. 69 s s } . Otac kit: Deda kit: Dete kit: Otac kit: Deda kit: Ja mogu Kad sam bio mla|i.

qudi su iskreni i dobrodu{ni. ovoliko. sada. qudi su Kada se rukuju hladno i bezvoqno. ovako. qudi su Re{i rebus. gledam kasno. qudi su . 70 . vremenu radwe. svuda VREME odmah. Nestao je pas kog volite ti i tvoje dru{tvo.Prilozi Pro~itaj ovaj tekst jednom u celini. danas. tuda. kri{om. Smisli detektivsku pri~u ili pesmu o tome kako ste ga tra`ili i upotrebi neke priloge iz ove tabele. onde. ali jasno. malo. Kada se smeju zajedqivo i zlurado. Od wegovog glasa sve se zatalasa. sutra. uzroku. qudi su . Prilozi u re~enici imaju slu`bu prilo{ke odredbe. ovde. sporo. gledam besno. onoliko UZROK zato. dosta. qudi su . Kada se smeju iskreno i dobrodu{no. Prilozi Glagol ZA MESTO Tra`imo gore. jesenas NA^IN brzo. stoga Detektivska pri~a Kako smo tra`ili psa Kako rade i kakvi su qudi? Pomozi Zoranu da poka`e razliku izme|u priloga i prideva. slo`no. levo. dole. na~inu. qudi su . qudi su Kada se rukuju srda~no i Kada govore la`qivo i Kada govore Kada rade nepo{teno i Kada rade . nekako KOLI^INU mnogo. gledam strogo. desno. – Gledam desno. ve~eras. a drugi put bez podvu~enih re~i. Prilozi su nepromenqive re~i koje obi~no stoje uz glagole i bli`e ih odre|uju po mestu radwe. jo{. Zato se pazi na mojoj stazi! – re~e jedan pu`. Šta zapa`aš? Dodaj (prilo`i) glagolu gledati jo{ neke priloge. koli~ini. gledam mnogo.

radi jela i zbog gladi predlozi su na paradi. oko stola. kako se jede i upotrebi predloge. 2. mesto vreme na~in ciq. Napi{i kako se postavqa sto. 4. uzrok Pravila lepog pona{awa za stolom 1. 3. 5. Objasni {ta zna~e navedeni izrazi: Gledati nekome kroz prste Prevesti nekoga `ednog preko vode Vu}i nekoga za nos Raditi na svoju ruku Re{i i sastavi rebuse. posle podne. na stolu. sa rado{}u i sa sla{}u. Oko stola U stolu. pored stola. 7.Objasni Zoranu pravila lepog pona{awa za stolom (pogledaj neku kwigu o bontonu). iza stola 71 . Predlozi Predlozi su nepromenqive re~i koje stoje ispred imenica i ozna~avaju odnose me|u predmetima i pojavama. pre podne. 6.

p u n o r i l o z i Re{i rebuse i sam sastavi jedan. nego. za. boqe }emo pro}i kada i ti do|e{. i pa ali jer dok ako Pomozi Zoranu da re~i po vrstama rasporedi u ukr{tenice: iznad. jer. Do|i.Sve je bez veze ako nema veze Veznici Veznici su nepromenqive re~i koje povezuju re~i i re~enice. v e z n i c i p r e d l o z i pe{ice 72 . ovoliko. posle. O tome treba da napi{e re~i i re~enice uz zadate veznike. [ta zapa`a{? Podvu~ene re~i su veznici. do|i ~im ja do|em.. desno. zimi. ^ekam i ~ekam. pa }u do}i. puno. Do|i il’ da do|em. pred. ili. iz. Mada }u ja do}i ako ti ne do|e{. pe{ice. lagano. do. ve}. Pomozi Ani da napi{e {ta misli i ose}a dok ~eka Zorana.. do|i jer }u do}i. rano. ali. Pro~itaj ovaj tekst jednom u celini. izme|u. a drugi put bez podvu~enih re~i. prema.

zar. vaqda. podra`avaju zvukovi iz prirode i koji slu`e za dozivawe. ne! – Hajde. svakako. tako da u opisivawu koristi uzvike: ZVR. TRAS. Uzvici Dopi{i kao {to je zapo~eto. je li. nipo{to. – Ohoj! – – Kvrc. mo`e! Pro~itaj tekst Re~ce u pri~i. Zvrr! – odjeknulo je {kolsko zvono. neka. – Mo`da celu? – Zar celu ~okoladu? Da. HA-HA. To su re~ce. škrip! – – Joj! – – Pst! – – Uh! – – Ha-ha-ha! – Izme|u dva {kolska zvona Pomozi Ani da opi{e neke trenutke izme|u dva {kolska zvona ({kolski odmor). nikako. i isti~e: ba{. pokazuje: evo. i zakqu~uje: dakle. 73 . ~ak. nare|uje: hajde. deder. Re~ce u pri~i – Da li ho}eš? – Nikako! – Samo malo? – Ne. Uzvi~na pri~a – Kuc-kuc! – za~ulo se na vratima sobe. elem. EH. kockicu! – Zaista ne mogu. pita: da li. bar. CMOK.. naravno. ZVR. eto. GU-GU. svakako. Razmisli o zna~ewu podvu~enih re~i. HEJ. eno. OH. URA. verovatno. Re~ce su nepromenqive re~i kojima se iskazuju li~ni stavovi i ube|ewa. pretpostavqa: mo`da. UH..Uzvici su nepromenqive re~i kojima se izra`avaju ose}awa. Re~ce Re~cama se potvr|uje: da. i odri~e: ne. prema tome.

. -š 3. malo uzrok: zato. ne.-la gradi se od prezentske osnove i nastavaka: 1. -le. mo`da Sledi {esta kontrolna ve`ba . tras re~ce re~cama se izra`avaju li~ni stavovi i ube|ewa ozna~avaju odnose me|u predmetima i pojavama povezuju re~i i re~enice mesto: u. nego. dole vreme: danas. ili. -ju gradi se od prezenta pomo}nog glagola jesam i radnog glagolskog prideva: ja sam pevao gradi se od kra}eg oblika prezenta pomo}nog glagola hteti i infinitiva: ja }u pevati Nepromenqive re~i prilozi obi~no stoje uz glagole da poka`u mesto radwe. kad. koli~inu mesto: gore. vreme radwe. uzrok. -u. dok da. ej. . -la.e. uh. na~in. -li. na vreme: posle uzrok: zbog ciq: radi i.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Glagolski oblici infinitiv radni glagolski pridev slu`i za gra|ewe perfekta (do{lo je). -lo. stoga 74 predlozi veznici uzvici uzvicima se izra`avaju ose}awa. sutra na~in: brzo. . podra`avaju zvuci iz prirode ili slu`e za dozivawe zvr. ali.te 3. za kazivawe `eqe (`iveo) ili kao pridev stoji uz imenicu (olistalo) prezent perfekat futur neodre|eni glagolski oblik.ø 1. jer glagolsku radwu samo imenuje ozna~ava radwu koja se doga|a u sada{wosti ozna~ava radwu koja se vršila ili izvršila u prošlosti ozna~ava radwu koja }e se vršiti ili izvršiti u budu}nosti gradi se od infinitivne osnove i nastavaka: -ti (hteti) -}i (pe}i) -sti (presti) gradi se od infinitivne osnove i nastavaka: -o.mo 2. sporo koli~inu: mnogo. . -m 2.

Junaci bajke pobe|uju u borbi za pravdu. U~imo: – pravopisna pravila – kako se pi{u novine Tvoj zadatak }e biti da: – napi{e{ sastav – sprovede{ anketu – napi{e{ svoje novine – napi{e{ pregled gramatike na jednoj strani Da se podsetimo: Bajka je kwi`evno delo u kome se govori o ~udesnim doga|ajima i li~nostima. (naslov) Bio jedan car. pa imao 75 .7. Zapo~eta bajka Pomozi Ani da smisli nastavak ove bajke.

adresu i sme{nu ~estitku svom prijatequ ili prijateqici za ro|endan ili za Dan prole}a. Gradi se od osnove infinitiva i nastavaka: -o. -{. 1. -ju) 2. -li. -sti ili -}i 8. 1. -te. -e (-u. -la. 5. Gradi se od prezentske osnove i nastavaka: -m. Imeni~ka neodre|ena zamenica 7. Gradi se od prezenta pomo}nog glagola hteti i infinitiva 2. -ø. -mo. 8. 7. -le. 3. -la 3. 6. 76 . Sastoji se od osnove i nastavaka: -ti. Vrsta brojeva (tridesetoro) 6. 4. Napi{i ime. Gradi se od prezenta pomo}nog glagola jesam i radnog glagolskog prideva 4. Superlativ od prideva LEP 5.Re{i ovu gramati~ku ukr{tenicu. -lo.

plivam Kako najradije provodi{ vreme u toku {kolskog raspusta? 3. 6. 4. ~itam 2. 3. 14. Tako }e{ dobiti histogram (grafi~ki pregled) svoje ankete. 5. Uputstvo: • Neka svako u odeqewu zaokru`i po dva odgovora. 9. sun~am se bavim se sportom igram kompjuterske igrice gledam TV slu{am muziku putujem 9. 7. 7. 10.Anketa o {kolskom raspustu PITAWA 1. 6. 8. Zakqu~ak o istra`ivawu: 77 . 1. 10. 11. 8. 18. • Oboj onoliko poqa u nizu 1–20 koliko je glasova dobio dati odgovor. 4. 17. 19. 5. 12. 2. 16. BROJ ODGOVORI U^ENIKA poma`em igram se roditeu qima prirodi 20. • Dizawem ruku utvrdite broj glasova. 13. 15.

4. Treba re}i zakqu~nu misao. glasno i dovoqno sporo. Treba delovati sigurno i odlu~no. da govorniku pomogne da zadobije poverewe slu{alaca: navedi primer. Da li me je publika pa`qivo slu{ala i razumela? DA/NE 5. misli da samo on sve zna. Samoocewivawe govora: 1. Uvod treba da bude kratak. poruku. Nastoj da se unese{ i da u`iva{ u svom govoru. {alu. predlo`iti re{ewe. treba se uspraviti. pla{i se da ga publika ne}e ~uti. Da li sam zadovoqan/zadovoqna svojim nastupom? DA/NE 6. Govor ne vaqa u~iti napamet. glasno i dovoqno sporo? DA/NE 3. 8. pitawe. 7. da privu~e pa`wu. jasno. Za govor je dobro pripremiti skicu ili ga napisati u celini. podi}i glavu i gledati pravo u publiku. Da li sam rekao/rekla najva`nije {to sam hteo/htela? DA/NE 2. Kada se dr`i govor. 3. pore|ewa. preduge su mu re~i i re~enice. Da li sam se dr`ao/dr`ala uspravno i odlu~no? DA/NE 4. Da li sam govorio/govorila jasno. pla~evan je. mlitav. izviwava se. Izlagawem treba da se istakne glavna misao i da se navedu argumenti kojima }e se dokazati wena ta~nost (podaci. problem. 6. Najboqe je govoriti prirodno.). govori sebi u bradu. ve} samo zapamtiti redosled izlagawa. citati i dr. 5. 2. Lo{ govornik obi~no pokazuje slede}e: razmetqiv je.Kako pripremiti i odr`ati govor 1. [ta bi trebalo da u~inim da bi moj govor slede}i put bio boqi? 78 . a slu{aoce potcewuje. previ{e mlatara rukama i sl. Zakqu~ak se izvodi posle kra}e pauze kratkim i jasnim re~enicama. do`ivqaj.

Pomozi joj da napi{e predlog za {kolu bez nasiqa. gic. uh. Za {kolu bez nasiqa Po{tovani Zapazila (zapazio) sam Zbog toga se doga|a Zato predla`em Prvo Drugo Tre}e Da zakqu~im u z v i c i Pomozi Zoranu da rasporedi re~i po vrstama i da re{i ukr{tenice: ~ak. kvrc. verovatno. r e ~ c e 79 . ne.Davawe predloga Ana razmi{qa o nasilnom pona{awu u {koli. zacelo. iha. zvrc. neka. fiju.

Napi{i tekstove za sve rubrike.Moje novine Zamisli da izdaje{ svoje novine. Pri~a iz `ivota Ovde ne{to nacrtaj. 80 . naziv novina cena adresa uredni{tva Glavni doga|aj datum Va`ne vesti iz zemqe i inostranstva Ovde ne{to nacrtaj.

Intervju Sport Nove kwige Humor Pisma ~italaca Re{i rebuse Ukr{tenica Vremenska prognoza 81 .

reka. (i sli~no) kg (kilogram). razred. raz. U 5. g|ica (gospo|ica) 5. III 2002. jezera. Ju`na Morava. organizacija. 6. Iza nekih skra}enica NE kod mernih jedinica NE kad su od velikih slova NE kad su sastavqene od prvog i zadweg slova ili sloga 3. (godina). Dolazi leto god. evropski. Nazivi preduze}a. Zoki. „Zabavnik”. Prisvojni pridevi na -ov. beogradski. Iza rednih brojeva NE iza rimskih brojeva NE ispred drugih znakova interpunkcije Ta~ka se pi{e Ja te volim. ustanova. Iza obave{tajnih re~enica NE kad je re~enica u naslovu 2. Bosanska ulica Brankov. 2002. krajeva. ~ita se B. l (litar) UN (Ujediwene nacije) dr (doktor). Vlastita imena i nadimci qudi i `ivotiwa 3. Topli~anka Fru{ka gora. kwiga. god. mora 5. Zamenice 2.. Nu{i} (1864–1938). be~ki Anin primer Tvoj primer DA 1. ulica.. -{ki. god.Kako se pi{e Pravopis na dve strane Velikim slovom se pi{u: Pravilo DA 1. Toplica. naseqa i wihovih stanovnika 4. i 7. Imena planina. Jadransko more Osnovna {kola „Sveti Sava”. 15. lica mno`ine – iz po{tovawa NE prisvojni pridevi na -ski. i sl. Na po~etku re~enice 2. [arowa Srbija. 82 . -~ki On re~e: „Do}i }u”. crnogorski. -in izvedeni od vlastitih imenica 6. Imena dr`ava. Veri~in Molim Vas da. 15. 3. Radojev. novina 7. -ev. ~e{ki. Novi Sad. Ana. V razred.

sebe. Volim tebe. apozicija..Zapeta (zarez) se pi{e Pravilo DA 1. razumeo. Odri~na re~ca NE uz glagole NE kod ~etiri glagola 3. Primeni pravopisna pravila. re~ca NE ponekad. 83 .. nemoj. ~ekao. Hej. Re~ca LI – kad se pita Prepi{i pravilno ovaj vic. nemam. nisam Da li? Je li? Do|emi{napla`uika`e slonukojisekupaoizlazinapoqe za{toizlazinapoqekadti ka`emsloniza|emi{ga pogledaire~esadmo`e{da sevrati{pa{tosime ondateraonapoqemislio samdasiobukaomojekupa}ega}ice. Futur glagola koji se u infinitivu zavr{avaju na -}i NE kod glagola na -ti 2. kad se ne nagla{avaju re~ce i druge re~i DA 1. Kad delimo re~i na kraju reda DA 1. Odvojeno pisawe re~i ne bojim se ne}u. uzvik. verovatno. wu. Kad je misao prekinuta ^ekao je. On me je verovatno razumeo. Anin primer Tvoj primer Crtica Za-bav-na gra-ma-ti-ka Tri ta~ke DA 1. Ana. Kada se nabraja 2. pogledaj! On me je. Kada se odvaja: vokativ.

Prosta: 2. ve~eras lica. 4. r. u parku Re~i prijatno preplanula Imenice su re~i zajedni~ke vlastite gradivne zbirne Imenica san po pade`ima: 1. 6. 7.Gramatika na jednoj strani Re~enica je Primeri: 1. fut. perf. g. Prilozi su: za mesto vreme na~in koli~inu uzrok Predlozi su: za mesto vreme na~in ciq uzrok Veznici su Uzvici su Re~ce su 84 Primer: Primer: Primer: Sledi sedma kontrolna ve`ba . Slo`ena: Odredi re~eni~ne ~lanove: Pomozi Ani da napravi pregled gramatike. Lak vetri}. 2. Objasni gramati~ke pojmove i navedi primere. 3. 5. Pridevi su opisni prisvojni pozitiv gradivni komparativ mesni vremenski superlativ Pore|ewe prideva crn: Zamenice su li~ne upitne neodre|ene li~na za svako lice odri~ne op{te Brojevi su: osnovni zbirni redni G lagoli su: infinitiv prez. hladi povetarac. p.

?? ? ? UPUTSTVO poeni 0–9 10–14 ? ocena 1 2 3 4 5 ?? ? ? ? ? 15–19 20–24 25–30 ? ? ? ? ? .

PRVA VE@BA Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena: 30 Napi{i nazive stanovnika slede}ih gradova: 1 Novi Sad Bawaluka Kragujevac Cetiwe stanovnik stanovnica 4 Od ovih izme{anih re~i sastavi re~enicu. 2 Rade a je sestra pisao wegova lepo lep{e Lena jo{ crtala je 3 Prepi{i pravilno slede}i tekst: 3 usobujeutr~aomojbratmarkoipovikaohejkupiosamnovulop tuzarnijelepadivnajereklasamza`murijerimamine{toza tebe{apnuomijeonza`murilasamipomislilanao~evere~ide temojetakojemalo~ovekupotrebnodabudesre}an 6 86 .

5 16 19.Sastavi i re{i gramati~ku ukr{tenicu. Prilo{ka odredba za (li{}e lagano opada) 9. VI 3 Napi{i kra}e pismo osobi koja ti je draga. 1. o b j e k at 4. z ame ni c e pr e d i k at 8. 7. 7. Vrsta imenica (trwe) 2.) 11. XX 300 60. 6 Napi{i slovima slede}e brojeve. 11. Imenice koje imenuju bi}a. 3. 6. 8. Glagolsko vreme (do}i }u) 9. Vrsta predikata (Diwe su slatke. Vrsta prideva (drveno) 3. 2. 6. Vrsta brojeva (~etiri) 5. 4. 4 1. Re~eni~ni ~lan koji iskazuje vr{ioca radwe 10. 6 8 87 . 10. predmete i pojave kao pripadnike grupa 5.

Prva re~enica: subjekat vrsta predikata predikat Druga re~enica: subjekat vrsta predikata predikat 4 3 Smisli {aqiv ili ozbiqan dijalog izme|u svoje leve i desne cipele. Ki{a je blago.DRUGA VE@BA Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena: 30 1 O ovoj slici smisli dve re~enice. Leva: Desna: Leva: Desna: Leva: Desna: Leva: Desna: Leva: 88 6 . prosta: slo`ena: 4 2 Odredi subjekat i vrste predikata u ovim re~enicama. Nema ki{e.

plavo nebo sunce li{}e 3 5 Napi{i koje bi prilo{ke odredbe za na~in mogle da se dodaju glagolima. Napi{i koje bi sve re~i mogao da koristi{ u opisivawu. . . umilno. Slu`ba re~i: 3 89 . . . . Osmehnula se . . . 4 Zamisli da pi{e{ o sebi. Pogledao je ne`no. pospano. . Prolazi Vrsta re~i: umoran ~ovek. 6 . . . o~i lice nos kosa hod voli ne voli karakterne osobine 6 7 U slede}oj re~enici odredi vrstu i slu`bu re~i. . .4 Smisli koji bi atributi mogli da stoje uz date imenice.

b) Ja ne znam da li }u umeti da napravim senku na zidu. (naslov) 6 90 . ne mojte sutra da zakasnite. kada. atribut (kakva?) apozicija (koja?) pril. g) Dali je mo`da neko bio neiskren? 3 3 Pogledaj crte` i ukratko opi{i pejza`. a) Molim vas. gde. v) Mi ne volimo ne sporazume.TRE]A VE@BA Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena: 30 1 Smisli razli~ite odredbe i dopune kojima bi mogao da pro{iri{ ovu prostu re~enicu. odr. (kako. za{to?) objekat ({ta?) ptica cvrku}e 4 2 Zaokru`i slovo ispred re~enice koja je pravilno napisana.

prenositi. 6 8 Prona|i zanimqivu re~enicu koja se krije u ovim re~ima. 2 7 Zamisli da je tvoju {kolu posetio poznati sportista. Plavokosi Luka. 3 91 . kao: nositi. graditi vu}i misliti 3 5 Personifikacija je stilska figura kojom se stvarima daju qudske osobine. de~ak iz kom{iluka. Smisli primer za personifikaciju. Napi{i o tome kratku vest ([ta? Ko? Gde? Kada? Kako? Za{to?). SAMO JE SVAKO PRONA\E TO DA TREBA U DOBAR NE^EMU. svakodnevno sa zanosom igra klikere u parki}u.4 Od datih glagola sastavi nove. donositi. unositi. sawa reka sunce li{}e 3 6 Napi{i koju slu`bu imaju re~i u ovoj re~enici. odnositi.

^ETVRTA VE@BA
Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena:

30
Nastavi da govori{ o ku}i i da mewa{ imenicu ku}a po pade`ima. 1 1. 2. 3. 4.

Nominativ Ovo je moja ku}a. Genitiv

5. 6. 7.

4
Dopuni pore|ewa: 2

svetao kao dan
3

kao vetar

ko planina
3

Navedi jedno lepo pore|ewe iz neke kwige.

2
4 Zamisli da si istra`ivao koju vrstu sporta tvoje dru{tvo najvi{e voli. Poku{aj da napravi{ zami{qeni izve{taj.

Izve{taj o istra`ivawu
Ciq

Istra`ivawem je obuhva}eno ___ osoba, od toga _____ devoj~ica i ____ Iznesi podatke Rezultati pokazuju
Zakqu~ak Preporuke
92

Obim

6

5

Re{i ovu imeni~ku ukr{tenicu.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

1. Re~i koje imenuju bi}a, stvari i pojave 2. Naziv za vr{ioca radwe izveden od imenice MISAO 3. Umawenica od imenice [UMA 4. Uve}anica od imenice [UMA 5. Imenica izvedena od prideva ISKREN 6. Imenica koja ozna~ava mesto izvedena od glagola IGRATI 7. Glagolska imenica izvedena od glagola GRICKATI 8. Brojna imenica izvedena od broja DESET

4

6

Odredi vrste zamenica u narodnim izrekama.

^ast svakome, veresija nikome. Koga nema, bez wega se mo`e.
3
7 Napi{i kako se pravilno upotrebqavaju li~ne zamenice.

Ja }u
(meni ili sebi?)

Mi }emo
(nama/sebi)

Ti }e{
(tebi/sebi)

Vi }ete
(vama/sebi)

On }e
(wemu/sebi)

Oni }e
(wima/sebi)

3

8

Zamisli da si na moru ili na nekom putovawu. Smisli tekst za razglednicu ro|aku ili prijatequ.

5
93

PETA VE@BA
Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena:

30
1 Napi{i razne vrste prideva kojima bi se mogao opisivati put (razne vrste puteva). opisni prisvojni gradivni vremenski mesni

krivudav

3
2 Smisli novinske naslove u kojima }e{ upotrebiti prideve.

Prodavnice pune, a yepovi prazni

3
3 Smisli reklamu za neki proizvod (sladoled, vo}ni sok ili ~okoladu) i upotrebi prideve samo u superlativu.

3
4 Objasni {ta je epitet i navedi primere.

Epitet je
3

osmeh
94

oblak

no}

). jedan car. 8 5 95 .5 Po~ni da pri~a{ bajku u kojoj se koriste sve tri vrste brojeva (npr. gledati: radovati se: Napi{i pravilno odlomak iz romana Hajduci Branislava Nu{i}a. 3 7 pitaganaprimerprofesor recitimenimitojelimesec udaqenodzemqeikolikojeste odgovorimita{tajesteupita profesorudaqenjeodgovaramita kolikojeudaqennastavqaprofesor dacediodgovoreodwegamnogo odgovorimitatrtaitustane 6 Napi{i molbu predsedniku dr`ave da ti ispuni jednu `equ. 4 6 Navedi glagole koji imaju sli~no zna~ewe. tre}i sin itd. petoro dece. mu~iti se: zlopatiti se.

ovde. ispod. pored. sa lagano. ispred. ju~e. iza. sutra. letos 4 2 3 Upotrebi zadatu re~ u re~enici kao pridev i kao prilog. sad. onde. Dobro se ose}am u dobrom dru{tvu. na. u. infinitiv prezent futur radni glagolski pridev govoriti letimo pri~ala si {u{ka}e{ tekao 2 Zaokru`i re~ koja ne pripada skupu. dobro lepo brzo tiho Popuni tabelu za igru asocijacije za glagole. jo{.[ESTA VE@BA Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena: 30 1 Zavr{i ovu tabelu sa glagolskim oblicima. Lepo ma~e 3 4 crtati se}i neprelazni GLAGOLI povratni nesvr{eni pru`iti odvojiti 96 3 . jer. gore.

Objasni {ta je onomatopeja i navedi primere. crnooka 3 97 . 6 Kora~ao je: G ovorio je: Pogledala je: 3 Opi{i sa`eto svoju omiqenu igru. 5 Onomatopeja je ma~ka vrata 3 Napi{i koje bi prilo{ke odredbe za na~in (kako?) mogle da stoje uz glagole. 7 5 8 Sastavi telegram u kome }e{ nekome javiti neku vest ili ga obavestiti o ne~emu. Telegram Adresa primaoca: Sadr`aj: Adresa po{iqaoca: 4 9 Re{i i sastavi rebuse za tri slo`ene re~i.

SEDMA VE@BA Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena: 30 Odredi koje su stilske figure upotrebqene u ovim primerima. Deda Sima zabobowa glasom. on poru~uje da jo{ jedan dan ne mo`e preko nabujale reke. do}i }u mo`da 3 Odredi vrste re~i u re~enici. 4 Uh. ˆ 2. ^arape su mi progledale. 3 Odgovori na {aqiv na~in. uzvici re~ce prilozi 2 Hej. Plavi kit) 3. [ta je {kolska tabla? [ta je {kola? [ta je qubav? 4 6 98 . 4. 1 1. Kad govori ko da biser broji. Jedne tihe tople no}i ja }u splavom na put po}i. 2 Smisli razli~ite Anine odgovore na ovo pitawe. (A. Dikli}.

Uporedi {kolsku tablu i prozor i opi{i ih. 7 Po{tovani Ose}am Zahvaqujem ^estitam @elim 5 99 . Pas: Ma~ka: 5 Smisli svoj pozdravni govor za kraj {kolske godine. 5 Zajedni~ke osobine Posebnost Posebnost 5 6 Napi{i zami{qeni razgovor izme|u psa i ma~ke.

74 prilo{ka odredba 30. 47 pejza` 27 personifikacija 28 perfekat 66. 74 K krwi perfekat 66 100 . 35 M molba 58 S slo`ena re~enica 15 subjekat 18. 24 predlozi 71.INDEKS A akcenat 6. 40. 74 razglednica 38 razgovor 10 re~enica 13. 35 onomatopeja 59 opravdawe 30 U uzvici 73. 26. 12 imenice 37. 35 nepravi 29 pravi 29 odredbe 30. 74 veliko slovo 38 vest 31 F futur I 67. 74 pesma 32 pismo 7 pore|ewe 45 portret 22 pravopisna pravila 46. 16. 36 re~ce 73. 15. 35 re~i 5. 47 imenski predikat 19 infinitiv 60–61. 12 anketa 77 apozicija 25. 12 T telegram 58 B bajka 75 brojevi 54. 63 glagolski oblici 74 glagolski predikat 19 glas 13 govor 8. 12. 74 P G glagoli 56–59. 12 V veznici 72. 23. 34. 74 prezent 65. 24 N neupravni govor 9. 74 R radni glagolski pridev 64. 63 O objekat 28. 35 prosta re~enica 15 ^ ~estitka 76 D deklinacija 40 E epitet 52 Z zamenice 44–47 I izgovor 6. 62. 13. 24 re~eni~ni ~lanovi 24. 35 atribut 21. 63 pridevski vid 53 prilozi 70. 74 upravni govor 9. 55. 78 gramatika 4. 84 pade`i 40–43. 82–83 predikat 19. 74 pridevi 48–53.

Potpis 101 . po tvom mi{qewu. [ta si najvi{e voleo/volela da radi{ u ovoj kwizi (zaokru`i)? a) da ~ita{ o jeziku i jezi~kim pravilima b) da pi{e{ razli~ite sastave v) da odgovara{ na pitawa i re{ava{ zadatke g) da re{ava{ ukr{tenice i rebuse d) 3. trebalo vi{e da radi{ iz srpskog jezika u narednoj godini. Da li si zadovoqan/zadovoqna svojim znawem iz srpskog jezika? DA NE ONAKO 6. Da li si nau~io/nau~ila da govori{ pred odeqewem? a) da ispri~a{ {alu b) da iznese{ predlog v) da najavi{ nastup g) da odr`i{ govor o zadatoj temi d) 5.[TA MISLI[ O GRAMATICI 5 ? RAZMISLI I ODGOVORI: 1. Napi{i {ta bi. Da li ti se dopada Gramatika 5 (zaokru`i)? DA NE ONAKO 2. Da li si nau~io/nau~ila da pi{e{ (zaokru`i)? PISMO MOLBU VEST OPRAVDAWE ^ESTITKU PESMU RAZGLEDNICU BAJKU TELEGRAM 4.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 4. . . . . . . . . . . . . . . . 24 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Razgovor . . . . . . . . . 29 Prilo{ke odredbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .SADR@AJ 1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Moj drugi govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Lepota izgovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13–14 Proste i slo`ene re~enice . . . . . . . . . . . . 37 Veliko slovo . . . 18 Predikat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41–43 Imeni~ke zamenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Upravni i neupravni govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Moj prvi govor . . . 10 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Kako se pi{e pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Od glasa i slova do pri~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Objekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Imenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Apozicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Sme{na strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25–26 Pejza` – opis predela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Pravi i nepravi objekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Promenqive i nepromenqive re~i . . . . . . . . . . . . . . . . 3 [ta je gramatika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16–17 Subjekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32–33 Re~eni~ni ~lanovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Osnovne funkcije i zna~ewa pade`a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38–39 Promena imenica (deklinacija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Lepota i snaga re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Vrste re~enica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Portret . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Promena li~nih zamenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Pore|ewe . 46 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Pravopisni znaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Pisawe zamenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Vest . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Odvojeno i sastavqeno pisawe re~ce NE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Atribut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Pridevski vid . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80–81 Pravopis na dve strane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Veznici . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51–52 Slu`ba (funkcija) prideva u re~enici . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Pravilno pisawe prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 6. . . . . . . . 75 Anketa o {kolskom raspustu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82–83 Gramatika na jednoj strani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Uzvici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Davawe predloga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Pravilno pisawe brojeva . . . . . . . . . . . . . 59 Infinitiv . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86–87 Druga ve`ba . . . . . . . . . . . . . . 94–95 [esta ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92–93 Peta ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Sada{wost – pro{lost – budu}nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60–61 Moj tre}i govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Promena brojeva po pade`ima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Podela glagola prema prelaznosti radwe . . . . . . . . . . . . . . 50 Pore|ewe prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Moje novine . . . . . 70 Predlozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Podela glagola prema trajawu radwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Perfekat (pro{lo vreme) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96–97 Sedma ve`ba . . 77 Kako pripremiti i odr`ati govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Zapo~eta bajka . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Prilozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90–91 ^etvrta ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88–89 Tre}a ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 KONTROLNI ZADACI I ZADACI ZA TAKMI^EWE Prva ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Glagoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Prezent (sada{we vreme) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Gra|ewe prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Pridevi . . . . . 62 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Futur I (budu}e vreme) . . . . . . . . . . . . 57 Glasovi iz prirode i onomatopeja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98–99 Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Re~ce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Radni glagolski pridev . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Slagawe prideva sa imenicama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. Filozofski fakultet./faks: 011/ 38 20 464.000. Zmaj“ u Pan~evu An|elka Ru`i}. Simeon Gramatika 5 : gramatika srpskog jezika za peti razred osnovne {kole / [autor Simeon Marinkovi} .Registar. 38 20 483. Beograd 37. . profesor srpskog jezika i kwi`evnosti mr Aleksandra Markovi} Du{an Pavli} Dragica Din~i} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel. godine . profesor srpskog jezika i kwi`evnosti. novembra 2007.016:811. dr Stani{a Veli~kovi}.2) MARINKOVI].101 str.000 © Kreativni centar 2007 CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije. . . O[ „J. 2007 (Beograd : Publikum).41(075. izd. .SRPSKOG JEZIKA ZA PETI RAZRED OSNOVNE [KOLE prvo izdawe autor ilustrovao recenzenti dr Simeon Marinkovi} Miroqub Milutinovi} Brada prof.Beograd : Kreativni centar. ilustrovao Miroqub Milutinovi} Brada]. 24 40 659 lektor likovni urednik grafi~ko oblikovawe izdava~ urednik za izdava~a {tampa tira` copyright Slavica Markovi} mr Qiqana Marinkovi} Publikum 10.1. : ilustr.163. J.SR-ID 145586956 Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za srpski jezik u petom razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00269/2007-06 od 20. Ni{ Jelena @uri}. 27 cm Tira` 10. ISBN 978-86-7781-570-7 COBISS.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful