GRAMATIKA 5

SRPSKOG JEZIKA ZA PETI RAZRED OSNOVNE [KOLE

U ovoj gramatici dru`i}e{ se s Anom i Zoranom. Dobro do{ao u peti razred! .

1. 3 . – Pazi kaktusssss! – re~e prvi. Tvoj vic Anin vic Dva balona idu pustiwom. U~imo: – pisawe pisama – pravilan izgovor – dr`awe govora – upravni i neupravni govor – pisawe dijaloga Tvoj zadatak }e biti da: – ispri~a{ i napi{e{ omiqeni vic – napi{e{ pismo – re{i{ gramati~ku ukr{tenicu – pripremi{ i odr`i{ govor Ovde zapi{i vic koji rado pri~a{ u dru{tvu. – Sad mi to ka`e{{{{{! – re~e drugi.

Materwi jezik srpskog naroda je srpski. Svakom je ~oveku materwi jezik najdra`i. Na materwem jeziku po~iwemo da otkrivamo svet. Gramatika treba da nam pomogne da pomo}u pravila nau~imo lep{e da govorimo i pi{emo i da se boqe sporazumevamo sa drugima.: Klimam glavom gore-dole. Gramatika je nauka o jeziku i wegovim zakonima i pravilima. (Npr. Wim govore na{i roditeqi i drugovi. samo pokretima. Da. ose}awa i do`ivqaje. Ponekad se qudi sporazumevaju bez re~i. 4 . sla`em se.) Ne}u to! Do|i ovamo! To nije va`no. Na tom jeziku slu{amo i ~itamo prve pesme i pri~e i u~imo da kazujemo svoje misli. Na tom jeziku izgovaramo svoje prve re~i.[ta je gramatika Narodi sveta govore i pi{u na mnogo razli~itih jezika. Opi{i kako to rade.

ali i rastu`iti. kõ da biser broji ili re~i su mu sla|e od meda. Sigurno zapa`a{ kako je prijatno biti u dru{tvu onih koji znaju zanimqivo da govore. Kako }e{ ga ute{iti? Drug kog ne voli{ poziva te na ro|endan. Razmisli i odgovori na slede}a pitawa: Pozajmio si ne{to od druga i to si slu~ajno slomio. [ta }e{ re}i i uraditi? Drug je od tebe ne{to pozajmio i to ti jo{ nije vratio. [ta }e{ mu re}i? Tvoj drug je tu`an jer je wegovom krivicom va{ tim izgubio va`nu utakmicu. U narodu su se takve osobe nazivale zlatoustim.Lepota i snaga re~i Re~i su najlep{i i najmo}niji ~ovekov dar. U pesmama se govor takvih osoba opisuje: govori kõ da golub gu~e. Objasni zna~ewe ovih narodnih poslovica: Re~i gore poseku nego sabqa. Kako }e{ mu to re}i? 5 . Re~ima se qudi mogu ute{iti. Kako }e{ mu tra`iti da ti to vrati? Drug od tebe `eli da pozajmi tvoju omiqenu stvar. ohrabriti i razveseliti. mora da slu{a i {ta ne}e. Re~i treba meriti. Ti ne `eli{ da mu je pozajmi{. Re~ima se {ire qubav. sloboda i pravda. a ne brojati. ali i netrpeqivost i mr`wa. Re~ima se mogu ste}i i izgubiti prijateqi. Ko govori {ta ho}e. Lepa re~ i gvozdena vrata otvara.

Mislili smo ko zna {ta. za{to kasni{? Mi smo se zabrinuli. E ba{ je dobro {to si stigla! Sad si nas sve obradovala! • [ta to {u{ka? [ta? O. zapetu. Aha. va`no je da po{tujemo pravopisne znake: ta~ku. da li je to mogu}e?! Ne.Lepota izgovora Mo} na{eg govora zavisi od pravilnog izgovora glasova u re~ima i re~i u re~enicama. •Næ bi bílo dòbro da je ÿvek dòbro. . ne mogu da verujem! Pa ona to nikada ne bi uradila. Ve`be za pravilan izgovor glasova i melodiju re~enice • Evo Lenke! Lenka. brzo! • Ma. dugi rýke tãjna mrãk sãwa dugi rýke }ýd lýd rãdim grãdim Ve`baj izgovor ovih re~enica: 6 * O nagla{avawu glasova (akcentima) i o ovim znacima u~i}e{ u starijim razredima. Kada ~itamo i recitujemo. upitnik i dr. ve} melodi~no. uzvi~nik. To sada nije obavezno. tri ta~ke. devoj~ice! Ve`be za dugo i kratko nagla{avawe slogova u re~i • Nagla{ene duge slogove ozna~avamo:* rúka rýke • Nagla{ene kratke slogove ozna~avamo: nøge nòga kratki nòga vòda `èna vòleti kratki nòga mèdved jèlen lòpta hò}emo dugi rúka lúka gláva obe}áwe kratki nøge krÿ{ke røgovi kø{ jø{ kratki nøge næbo vætar Såwa dugi rúka nárav múdar ráditi gráditi •Glãd ò~iju nçma. ne. ne! Kako si to mogao da uradi{? Za{to ranije nisi rekao? Moramo odmah to da sredimo! Brzo. Kazivawe ne treba da bude jednoli~no i dosadno. Bravo. evo je! Zar vam nisam rekao? Ona je pravi drug. qudi.

1. Pi{i mi ne{to o sebi. s u b j e k a t 8. Moje omiqeno drvo je jedna {qiva u parku u kojem se igram. Veoma mi je draga. oktobar . Kod {qive se okupqa moje dru{tvo. Zato ti pi{em ne{to o onome {to volim. U prole}e se {qiva prekrije belim cvetovima koji ne`no miri{u. . Re~enica koja ima jedan predikat 2. poruku. Dopuna glagola koja pokazuje na kome i na ~emu se radwa vr{i 7. li{}e joj se uvije i kao da moli: „Daj vode!“ Tada je zalijemo. 7. 5. Imenuje 4. Drag @elela bih da se boqe upoznamo. 9. sadr`aj. Mnogo te pozdravqa tvoja Ana Pomozi Ani da sastavi i re{i gramati~ku ukr{tenicu. kao prijateq. Anino pismo tebi Tvoje pismo Ani Pismo Beograd. 3. imenica (bra{no. ime osobe kojoj se obra}amo. Po wemu smo se rado peli dok smo bili mali. 1. G lagolsko vreme (~uvam) 3. 6. Kad je leti su{a. ali mi ne sa~ekamo da sazri. ostane mali zeleni plod. Prilo{ka odredba za (zasvetluca u oku) 9. Ima krivudavo i granato stablo.U pismu treba navesti: mesto. Kad cvet opadne. Tu pri~amo i igramo se. On raste. Vrsta 5. uvod. 4. nego ga jedemo dok je jo{ kiseo. pozdrav i potpis. 5. G lagolsko vreme (~uvao sam) 2. datum. 8. so) l i ~ n e radwu koju vr{i subjekat 7 6.

Samoocewivawe govora): 8 . Naziv sporta 3. Pravila igre 7.Moj prvi govor: Sport koji vam preporu~ujem Ovde napravi skicu za svoj prvi govor pred odeqewem. Govori}e{ o sportu koji voli{. Igra~i 4. Napi{i zakqu~ak o svom nastupu pred publikom (vidi stranu 78. Poruka – za{to ga preporu~ujem 10. Pogledaj uputstvo na strani 78. Uvod 2. Poznati sportisti 9. Prostor za igru 5. 1. Sportska sredstva (rekviziti) 6. Va`no je da bude{ iskren i ubedqiv. Na~in takmi~ewa 8.

Ana i Zoran razmewuju sli~ice.Upravni i neupravni govor Podsetimo se kako se pi{e upravni govor: 1.” Posmatraj sliku i opi{i je koriste}i neupravni govor. Ana je rekla: „Drugarstvo treba da se neguje”. „Drugarstvo treba da se neguje”. Napi{i wihov dijalog u upravnom govoru. 2. „treba da se neguje. „Drugarstvo”. 3. rekla je Ana. 9 . rekla je Ana.

G leda}u te kraji~kom oka. eto tako. Ako ho}e{ prijateqa.upita Mali princ. qudi vi{e nemaju prijateqa. „Mali princ“ 10 .re~e lisica. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca.^ovek poznaje samo one stvari koje pripitomi . A kako nema trgovaca koji prodaju prijateqe. S.odgovori lisica. .. pripitomi me! .Razgovor Umesto uvredqivih re~i napi{i one koje }e druge u~initi sre}nim.[ta treba da radim? . svakog dana se{}e{ malo bli`e.Qudi nemaju vi{e vremena da bilo {ta upoznaju.Treba da si veoma strpqiv . Egziperi.Najpre }e{ sesti malo daqe od mene. na travu. . Ali. Ovde prepi{i neki dijalog (razgovor izme|u dva lica) o prijateqstvu iz tvoje omiqene kwige ili sam izmisli neki dijalog. A. a ti ne}e{ ni{ta govoriti. Govor je izvor nesporazuma.. . Anin primer Tvoj primer .

1. Kako izgleda saradwa? Šta se govori kad se sara|uje? Kako se ose}aju saradnici? Ne{to se radi zajedno. 2. 2. 3. G se dogodilo? de 3.)? 5.Koje osobine su ti va`ne kod prijateqa? Navedene osobine pore|aj po vrednosti od broja 1 do broja 10. 1. Napiši u svesci sastav. Prvo napravi plan. Koga sam sreo (izgled i dr. Kada se to dogodilo? 2. Zadovoqno Pomo}i }u ti. 11 . Moja ose}awa i razmi{qawa prilikom susreta. Na primer: 1. [ta se tada dogodilo (razgovor i dr. Ti si na redu. 5. [ta bi ti voleo da radi{? [ta je za tebe boqe – ~itawe ili gledawe televizije? Navedi pet argumenata za svoju tvrdwu. 4.)? 4. hrabrost poštewe qubaznost smisao za šalu skromnost Zašto je za tebe osobina koju si ozna~io brojem 1 najva`nija? Navedi tri argumenta. 3. Popuni tabelu u kojoj je objašweno šta je saradwa i kako treba sara|ivati. istinoqubivost dare`qivost odanost tolerancija mudrost Seti se trenutka kada si upoznao nekog svog druga (drugaricu).

rekla je Ana.” Neupravni govor Ana je rekla da }e do}i sutra. „Do}i }u”. rekla je Ana. Izgovor re~enice O. brinuli… E. IZLAGAWE: glavna misao i dokazivawe 3. Ana je rekla kako }e do}i sutra. problem 2. „sutra. poruka 12 Sledi prva kontrolna ve`ba . „Do}i }u sutra”. do`ivqaj. hajde. Navo|ewe tu|ih re~i Upravni govor Ana je rekla: „Do}i }u sutra”. koga to vidim! Pa gde si ti. ZAKQU^AK: kratak predlog re{ewa. {ala. pri~aj! [ta si sve video? Nagla{avawe slogova u re~i Kratki naglasci nøge nòga Dugi naglasci rúka rýke Kako pripremiti govor 1.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Gramatika je nauka o jeziku i wegovim zakonima i pravilima. ~ove~e?! Putovao?! Ma {ta ka`e{? A mi ~ekali. UVOD: zanimqiv primer.

b. dobio. 2. o. Re~ je skup glasova koji ima odre|eno zna~ewe. eto. 1. a.2. a. on Eto. i 2. a on izgubio. Ona se u pisawu obele`ava velikim slovom na po~etku i ta~kom. r. m. U drugom skupu glasovi su povezani u re~ koja ozna~ava ime. n. v. Drugi skup re~i povezan je u re~enicu koja ima svoje zna~ewe. ja. U~imo: – proste i slo`ene re~enice – subjekat – predikat – atribut – portret Tvoj zadatak }e biti da: – pi{e{ sme{ne pri~e – napi{e{ portret – odr`i{ govor Od glasa i slova do pri~e Pro~itaj slede}a dva skupa glasova. Re~enica je misao ili poruka iskazana re~ima. 13 . l. o. Prvi skup re~i nije smisaono povezan i kao celina nema posebno zna~ewe. a. Glas je najmawa jedinica govora. g. izgubio. Sastavi nekoliko re~i koriste}i navedene glasove: d. upitnikom ili uzvi~nikom na kraju. ja dobio. Milovan U prvom skupu glasovi nisu smisleno povezani i takav skup nema zna~ewe. e Pro~itaj slede}e skupove re~i: 1.

Oko juna{tva Milovan Vujo{evi} iz Brskuta rekã je: – Ja sam. Ja ne govorim ni{ta. stidi se i kaje od svojije rije~i. a on izgubio! Navedi re~i iz ove pri~e koje se razlikuju od kwi`evnih: rekã – rekao. tako mi du{e. svakoga ~oeka mogã na mejdan dobit! Pitali su ga: – Kako. ska~u}i i drkte}i od ijeda. 14 . kao i po obliku (potvrdne i odri~ne) i po sastavu (proste. uzvi~ne). ~oeka – Objasni koje osobine krase Milovana. On se naijedi. upitne. slo`ene i nepotpune). Re~enice u ovoj pri~i razli~ite su po svom zna~ewu (obave{tajne. Eto. du{e mi. striko Milovane? – Lasno. pa me psuje.Pro~itaj kratku pri~u Marka Miqanova. Pri~a se sastoji od re~enica koje su smisleno povezane u celinu. ja dobio. on kã kvasan. Kad sjutradan.

Za{to je po sastavu prosta? Zato {to ima samo jedan predikat: ne govorim.Proste i slo`ene re~enice Re~enica: Ja ne govorim ni{ta. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. Kako to? Svakog dana se{}e{ malo bli`e. po zna~ewu je obave{tajna. to jest nema predikat. 15 . * O nepotpunim re~enicama u~i}e{ u starijim razredima. Posmatrajmo re~enicu: Kako. Posmatrajmo slede}u re~enicu: Eto. Slo`ena re~enica je ona koja ima dva ili vi{e predikata. striko Milovane? Nepotpune re~enice su one u kojima su neki delovi izostavqeni (pre svega predikat). Oni se podrazumevaju iz prethodnog kazivawa.* Qudi nemaju vi{e vremena da bilo {ta upoznaju. striko Milovane? Ova re~enica nema nijedan glagol u li~nom glagolskom obliku. pripitomi me. To je nepotpuna re~enica. a on izgubio. prosta slo`ena nepotpuna Re{i rebuse. To sada nije obavezno. poruka. ja dobio. Proste re~enice su one koje imaju jedan predikat. a po sastavu prosta. Podvuci predikate i odredi vrste re~enica povezivawem. Ako ho}e{ prijateqa. Broj prostih re~enica u slo`enoj odre|uje se prema broju predikata. po obliku odri~na. Ova re~enica ima dva glagola u li~nom glagolskom obliku. Wima se iskazuje jedna misao. Predikat se ovde podrazumeva: Kako [to misli{]. izgubio. to jest dva predikata: dobio.

Slo`ena re~enica je ona koja ima dve ili vi{e prostih re~enica. Podela re~enica po sastavu Prosta re~enica je ona koja ima jedan predikat. igrajte se loptom i smejte se. Uzvi~ne su re~enice kojima se izra`avaju jaka ose}awa. to jest dva ili vi{e predikata. . Plivawe je lep sport. Da li se sla`e{? Hajde zaplivaj! [to dobro pliva{! Podela re~enica po obliku Potvrdne su re~enice kojima se iznosi neka tvrdwa. Ja volim gimnastiku. Odri~ne su re~enice kojima se ne{to odri~e.Vrste re~enica Smisli i upi{i svoj primer re~enice odre|ene vrste. pijte sok. Nepotpune re~enice jesu one u kojima su neki delovi izostavqeni.[volim] Onda plivawe. Podela re~enica po zna~ewu Obave{tajne su re~enice kojima se obave{tava o ne~emu ili nekome. [volim] Poku{aj da iska`e{ slo`enu re~enicu pomo}u slika. pozovi prijateqa. Anin primer Tvoj primer 16 Kad si tu`an. Koji sport? [voli{] Najvi{e ko{arku. Ja ne volim boks. Upitne su re~enice kojima se ne{to pita. Zapovedne su re~enice kojima se kazuje zapovest.

Ko . . PROSTA: Kako se ose}a{ posle neke utakmice? PROSTA: SLO@ENA: [ta misli{ o dru`ewu u sportu? Voli{ li da gleda{ sportske utakmice? PROSTA: SLO@ENA: PROSTA: SLO@ENA: Pomozi Zoranu da otkrije koje se slo`ene re~enice i narodne izreke kriju u ovim rebusima.Nastavi ovu Aninu anketu o sportu. . ali mi je plivawe najdra`i sport. . . . a. Koji ti je sport zanimqiv? Ko{arka je zanimqiva. 17 . . . . i. . Zamisli kako su deca odgovarala na pitawa o sportu i to napi{u u obliku PROSTIH i SLO@ENIH re~enica. . Ispeci. . SLO@ENA: Ja volim odbojku. . . .

ali je ovde i ime odre|ene radwe. ponaša se kao imenica. pridev. 18 Radujem se sun~anom danu. ali se ovde ponaša i kao naziv za qude odre|enog uzrasta. Do}i }e moje dru{tvo. Ispi{i na linijama re~i koje imaju slu`bu subjekta u re~enici. Ono je rumeno. Pozdravqa me novi dan. . broj ili neka druga vrsta re~i. u tre}oj re~enici – U snu se smeje – podrazumeva se da je subjekat Lena ili ona. Sawati je uzbudqivo. na primer: vrlo te`ak san. Igra}emo se do mile voqe. Ona sawa. Na primer. Kada re~ vr{i slu`bu subjekta u re~enici. I}i }u u park. ali se tada podrazumeva. Mladi lepše sawaju. Budim se. Na primer: re~ sawati je glagol. zamenica. Iz navedenih re~enica mo`e se zakqu~iti: Slu`bu subjekta u re~enici naj~eš}e vr{i imenica. Dobija se na pitawa: Ko vr{i radwu? O kome se govori? Na osnovu ovog pravila i navedenih pitawa odredi subjekte slede}ih re~enica: Lena spava.Subjekat Da se podsetimo: Subjekat je nezavisni re~eni~ni ~lan koji iskazuje vr{ioca radwe ili nosioca stawa ozna~enog predikatom. Ako je subjekat izostavqen. Subjekat u re~enici mo`e biti izostavqen. re~ mladi je pridev. U snu se smeje. Na istoku se javqa sunce. napi{i i to. Subjekat mo`e biti i skup re~i. Vrlo te`ak san mo`e da upla{i.

19 . On je umiqat. Milena ne voli ki{u. Glagolski predikat sastoji se samo od glagola u li~nom glagolskom obliku. Jedni su sastavqeni samo od glagola: odlazi. To su glagolski predikati. Ona je lepa. Svakog dana ponešto nau~i. prideva. Ponekad spava. nau~i. Wemu je vrti} zanimqiv. Imenski predikat sastoji se od pomo}nog glagola jesam ili biti i neke imenske re~i (imenice. Na osnovu ovog pravila odredi predikate u slede}im re~enicama: Rano ujutru Marko odlazi u vrti}. a predikat dvema crtama.Predikat Da se podsetimo: Predikat je centralni ~lan re~enice koji imenuje radwu ili stawe i pripisuje ih subjektu. U slede}im re~enicama podvuci subjekat jednom crtom. Ja ki{u volim. U vrti}u se igra. Sigurno zapa`aš da se predikati u ovim re~enicama razlikuju. igra se. On je predškolac. To su imenski predikati. Smisli i napiši nove primere predikata u opisu malog psa na crte`u. Glagolski predikat Imenski predikat Pas posmatra. Drugi su sastavqeni od glagola i imenica (je predškolac) ili od glagola i prideva (je zanimqiv). zamenice ili broja). spava. Pala je ki{a od slatki{a.

Pri~a na slovo M Mali mi{ Mi{ko miri{e mleko. Budio sam i majku. Nastavi pri~e koje su oni zapo~eli. Izme{ana bajka Idu}i {umom. 20 LABTA LOK[A KIVNASTAN E\UNSR NECOE ROKERTID CIU^AINO KINDEVN PUTSASR GIWAK VUBAQ AKTIREL . Prona|i re~i u vezi sa {kolom koje se ovde kriju. Crvenkapa je srela tri praseta. ali me ni ona nije mogla probuditi.Sme{na strana Ana i Zoran zasmejavaju jedno drugo. Ma~ak Marko motri. Izokrenuta pri~a Zvonim ja jutros da probudim sat.

u crvenoj ku}ici `iveo je crveni patuqak. ko`na le|a. U pri~ama Nastavi Aninu zapo~etu Pri~u o crvenom patuqku. dlakama govori. Bala{evi}. U slu`bi atributa obi~no je pridev (plave o~i). zelena. retka. `edno. ispod crvenog `buna. (elsug) Anin primer: \. Prona|i koji bi se atributi mogli uklopiti u re~enicu: „Li{}e i trava ~ekaju oblak”. voleo je wive plodne. dok ti ne dosadi. Atribut Anin primer: U zagonetkama Pomozi Zoranu da se seti atributa u zagonetkama. Drven trbuh. ki{ni. sat sa zlatnim lancem i sala{e. broj (peti razred) ili skup re~i (vrlo lep xemper. „Vasa Lada~ki” U pesmama Tvoj i Zoranov primer: Voleo je kowe vrane. vinograde blagorodne. taman. pa re{i ukr{tenice. U crvenoj {umi. {u{kavo. ali i imenica (miris mora). u karuce pregnute ~ila{e. po livadi razigrane.Atribut je re~ ili skup re~i koji stoji uz imenicu i bli`e je odre|uje. trbu{ast l i { } e o b l a k t r a v a 21 . zeleno. niska. haqina od svile). zamenica (wegova torba). olujni. {iroko. dobar. u kojoj }e{ stalno upotrebqavati atribut crven. omla}eno. o{tra. suva.

pantalone i cipele. ki{nog Jednog letweg sun~anog Na le|ima jutra. pokrete.Portret Portret je opis izgleda i osobina neke li~nosti.. u glavi je nosio kaput. ne mogoh joj o~i sagledati. a pri na ~oveka. na ulici. jagodice i bijelo lice. Pomozi Ani da nastavi zapo~eti portret: smisli po tri atributa za svaku imenicu.. 22 .. Portret u kwi`evnom delu voqe i Tvoj i Zoranov primer (podvuci atribute) Anin primer iz narodne pesme Srpska devojka U Milice duge trepavice. Sa wegovog sijale osmeh i hodu je pravio utisak karaktera. sretoh kapu. prekrile joj rumen' jagodice. nogama lica treperio je o~i. Ja je gledah tri godine dana.. te je odavao ~oveka. crne o~i i bijelo lice.

Uvod ({ala ili do`ivqaj u kome je na|eno neobi~no re{ewe pred preprekom): 2. Zakqu~ak – moja ocena mog javnog nastupa je (vidi str.). Opis tri situacije u kojima bi se na neobi~an na~in mogla koristiti stvar koju si izabrao. {kolska torba. a za glupaka samo jedan. a to je a) b) v) 3. prevazila`ewa panike u nevoqi i sl. 4. Ovde napravi skicu – podsetnik (vidi str. 78) za svoj govor pred odeqewem na temu Imam ideju. Poruka ili zakqu~ak (ozbiqan ili {aqiv) o zna~aju razmi{qawa. 1. 78): 23 . Objasni {ta zna~i ova poruka. Izaberi neki predmet i predlo`i najmawe tri neobi~na na~ina na koje taj predmet mo`e da se koristi (par~e kanapa.Moj drugi govor: Imam ideju Seti se poruke iz pri~e o svetom Savi iz ^itanke za III razred: Za pametna ~oveka postoji uvek mnogo na~ina da ide napred. gumeni balon i dr.

je prva. zamenice ili broja) je u~enica.) upitna (Da li je lepo?) zapovedna (Neka bude lepo!) uzvi~na (Ba{ je lepo!) po obliku potvrdna (Ja sti`em.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Vrste re~enica po zna~ewu obave{tajna (To je lepo. pridev Visoki skup re~i Neki vrlo sna`an talas imenica glagolski predikat (sastoji se samo od glagola) Ona tr~i. prideva. Ona 24 Sledi druga kontrolna ve`ba .) Glavni (nezavisni) re~eni~ni ~lanovi subjekat iskazuje vr{ioca radwe ili nosioca stawa ozna~enog predikatom predikat imenuje radwu ili stawe i pripisuje ih subjektu Slu`bu subjekta vr{i: Predikat mo`e biti: Talas zamenica On broj Prvi dolazi.) slo`ena (Ja dolazim i donosim loptu.) odri~na (Ne}u sti}i.) po sastavu prosta (Ja dolazim. imenski predikat (sastoji se od pomo}nog glagola i imenice. je brza. je wegova.

napi{e{ dnevnik. Bio je na Kopaoniku. a ti daqe navedi svoje omiqene kwige. 25 . Podvu~eni skupovi re~i na drugi na~in. vest i jednu pesmu – obavi{ istra`ivawe i napi{e{ o tome izve{taj Apozicija Pro~itaj slede}i tekst: Sretoh Milana. najve}oj planini u Srbiji. mog {kolskog druga. opravdawe. odre|uju imenice Milan i Kopaonik. Apozicija je imeni~ka odredba koja na drugi na~in (pomo}u novih podataka) odre|uje imenicu kojoj se dodaje. Ana je zapo~ela. roman Branislava Nu{i}a. pomo}u novih podataka. moja je omiqena kwiga. filmove. a u pisawu zapetama.3. U~imo: – apozicija – pejza` – prilo{ke odredbe – objekat – personifikacija – vest – kako se pi{e pesma Tvoj zadatak }e biti da: – predstavi{ gosta – opi{e{ pejza`. glumce. Upotrebi apoziciju i podvuci je. Te re~i u re~enici imaju slu`bu apozicije. sportiste i dr. Zbog toga se u govoru odvaja pauzama. „Hajduci“.

i zanimawa imaju slu`bu apozicije Mila Krasi}. subjekat Beograd je glavni grad Srbije. ime i prezime gosta Ako re{i{ rebus. Jovan Jovanovi} Zmaj. Tada se odvajaju zapetama. Kwi`evnik Jovan Jovanovi} Zmaj ro|en je u Novom Sadu.Kako razlikujemo apoziciju od drugih ~lanova re~enice Glavni grad Srbije nalazi se na u{}u Save u Dunav. apozicija Imenice koje ozna~avaju zvawa U~enica Mila Krasi} igra odbojku. samo ako stoje iza vlastitih imena. Predstavqawe Zamisli i napi{i kako svog miqenika predstavqa{ publici. ro|en je u Novom Sadu. glavni grad Srbije. 26 Drago mi je {to mogu da vam predstavim . wegova dostignu}a Po{tovani Danas }emo razgovarati o Tema je va`na zbog Na{ gost je Posebno je zanimqivo Neka zanimqivost ili {ala o gostu ili temi Zvawe. nalazi se na u{}u Save u Dunav. Obra}awe Tema i wen zna~aj Gost. kwi`evnik. imenski deo predikata Beograd. dobi}e{ re~enicu sa apozicijom. u~enica. igra odbojku.

ne bi lon~i} nakupio. Leti orao preko nebesa. 4. zapeva petao. 1. 2. Datum: Datum: Re{i ovu zagonetnu ukr{tenicu. mom~e ga gleda od ~udnih ~udesa. Poku{aj prvo da napravi{ re~nik koji }e ti pomo}i da ga opi{e{. ~ak se ~u u In|iju zemqu. Puna tepsija zlatnih kola~i}a. 5. Ne{u{ pro|e kroz goru. s n z e 27 a .Posmatraj svoje omiqeno mesto u prirodi ili ga zamisli. 1. 7. Izi|e vila iza cerovika i prosu sto grana iz zlatnog ru~nika. 5. Opi{i u svom dnevniku predele koje posmatra{. Rez slanine preko sve planine. m g n b a 7. Zakokota kota sa visoka plota. a ne {u{nu. Da kupi{ sto godina. Pejza` – opis predela Biqke: Boje: Zvuci: Mirisi: Pokreti: Moja ose}awa: Zamisli da putuje{ balonom oko sveta. a onda sa~ini opis. 6. 6. 3. 2. 3. 4.

a ti nastavi: smi{qaj objekte u svojoj glavi. srce. Ko rano rani. gradi. se smeje. uzdi{e. Ne kidaj G god na|e{ zgodno de ti posadi. . dosadu.Objekat Objekat je dopuna glagola koja ozna~ava trpioca radwe ozna~ene glagolom u predikatu. Personifikacija* . 28 * Re~ personifikacija poti~e od re~i persona – osoba. Jezi~ke igrarije Ana je po~ela. sawari. U poslovicama i izrekama upi{i objekte koji nedostaju. a . Terao . grabi. le|a. tajnu. nikada. Personifikacija je stilska figura kojom se stvarima daju qudske osobine. Obrao si zelen Svoj Vuk jede. ^uvaj Vodi Otvori Razbij brigu. tu|u mewa. isterao . Dogovor Pomozi Ani da smisli poruke o prirodi i upotrebi objekte. dve brine.

Dobija se na pitawa: ^IME? KOME? ^EMU? O KOME? O ^EMU? Pravi ili bli`i objekat je re~ koja dopuwava prelazni glagol* i ozna~ava bi}e ili predmet koji trpi glagolsku radwu.* Podvuci re~i koje vrše slu`bu objekta i pove`i ih s vrstom objekta kojoj pripadaju. * O tome vidi na stranama 41 i 57 ove kwige. imeni~ki skupovi ili zamenice. pravi objekat nepravi objekat 29 . ve} u nekom drugom pade`u. Dobija se na pitawa: KOGA? (za `ivo) ŠTA? (za ne`ivo) U slu`bi objekta mogu biti imenice. Nepravi ili daqi objekat je re~ koja dopuwava neprelazni glagol. Nadamo se pobedi. Mislim na pala~inku. Pravi objekat uvek se nalazi u akuzativu bez predloga. Jedem pala~inku. Idemo na utakmicu. ^eznem za pala~inkom. Maštam o pala~inki. Ali umemo sportski da primimo i poraz. U`eleo sam se pala~inke. Poslu`i se pala~inkom. Nosimo loptu. Nepravi objekat ne mo`e biti u akuzativu bez predloga. Seckam pala~inku. Ne razmišqamo o porazu. Savijam pala~inku. Obukli smo dresove.Pravi i nepravi objekat Pe~em pala~inku.

Molim Vas da mojoj }erki Ani Rodi} opravdate izostanke od 13. Bila je prehla|ena. na~in ili uzrok vr{ewa radwe iskazane predikatom. 10. Ovo je Anino opravdawe za {kolske izostanke. Napi{i i ti sli~no opravdawe. Ana je zapo~ela. Zimi ja mnogo volim sankawe. mnogo). Opravdawe Po{tovani gospodine profesore. 30 * O prilozima vidi na strani 70 ove kwige. imala je povi{enu temperaturu i glavoboqu. mera. . god. oktobra. koli~ina. Beograd. dugo. Marija Rodi} Re{i rebus i napravi svoj u kome }e biti prilo{kih odredaba. do 15.Prilo{ke odredbe Prilo{ke odredbe su re~eni~ni ~lanovi kojima se ozna~avaju vreme. [ta radi{? (glagol) Kada? (vreme) Gde? (mesto) Kako? (na~in) Koliko? (koli~ina) Za{to? (uzrok) Spavam Budim se Ustajem Umivam se Doru~kujem U~im Igram se no}u u krevetu mirno dugo zbog umora. a ti nastavi da opisuje{ svoj radni dan. mesto. ju~e. na sve strane) u odgovaraju}em pade`u. Slu`bu prilo{kih odredaba naj~e{}e imaju prilozi (mirno. zbog umora) i skupovi re~i (svuda po sobi. S po{tovawem 16. 2007.* ali i imenice (u krevetu.

Odvojeno i sastavqeno pisawe re~ce NE NE se pi{e sastavqeno s pridevima.“ Drugih vesti nema od Nemawe. Veverice su napravile sne`ni tobogan. nemoj. nek nebri`ni ne brinu nebrigu. Deca ve} grabe skije. nemam. Jedino ozeble ptice protestuju: „Ho}emo prole}e! Ho}emo prole}e!“. gde je. nek neznani ne znaju ne znawe. U narednoj vesti prona|i odgovore na gore postavqena pitawa. i kako je i za{to je. pri ne jata n oli nev nepoznat nemar ne voli ne moj ne zna nezna{ ne a `w pa ne }e{ ne maj u ne zgodan ne poslu{ko nebriga neuni{tiv nerad ne}u 31 . Vest Vest je kra}e saop{tewe i odgovor na pitawa: {ta je. Zamisli svoje putovawe na Severni pol. Prvi sneg Prona|i i ispravi tri gre{ke u Aninoj sme{noj poruci. Neobi~na poruka Poruka iz grada Neznangrada stigla nam je. sanke i drugo. imenicama. Napi{i o tome dve vesti. izuzetka ~et’ri znam: ne}u. Jutros je granulo zubato sunce i planinski visovi su se zabeleli. ko je. kada. nisam. ne }u re}i kada: „Nek ne sre}ni ne sre}u nesre}u. al’ se pi{e odvojeno od glagola. dobi}e{ sliku. Jedan ze~i} tra`i da mu kupe kliska. Ako oboji{ poqa u kojima su re~i s pravilno napisanom re~com NE. Na Kopaoniku je no}as padao sneg.

Od re~i gradim stihove. Domovina je prva radost kad ne{to mogu i kada umem. [ta ose}am prema domovini? Ose}am qubav. Nekome }e se svideti. Za zavr{ne stihove tra`im neko iznena|ewe ili jaku poruku. one koje lepo zvu~e. za desetak minuta. svijala me u krilu. 6. popravqam. S. 3. te{ke i drage. Ku}a – moje igre. 1. nasred livade drvo u cvetu iz zavi~aja {to mi se javqa. Gde god da krenem – setna i lepa. 8. . uzlet krilima da tajnu na|em.. jer mi se uvek ~ini da se nedovoqno trudimo da nam bude lep{a. Zbog ~ega volim domovinu? Volim je zbog svojih roditeqa. koju zove svojom. Pi{emo daqe. kô hleb mirisne i pune snage. otaxbina. Pi{em. oko {to topli nemir seje. {to me u krilu bri`no svila. Kada se pi{e pesma? Obi~no onda kada nas obuzme neko sna`no ose}awe ili razmi{qawe. Evo jednog na~ina. ~itam glasno. Pre nego {to po~ne{ s pisawem pesme. a ti probaj na svoj. recimo. uzbudilo razmi{qawe o domovini. dawu ili no}u. 4. pri~a i bajki. jedina ku}a i onaj kutak gde mi je igra kao san bila. Mene je. najdra`e igra~ke. drugova i sl. 7. Domovina je prva qubav. biram re~i.Kako se pi{e pesma Svako ko se potrudi mo`e da napi{e pesmu. 5. O ~emu sve mo`e{ da pi{e{? O ne~emu {to te je posebno uzbudilo. poruke nade. Domovina je sunce na pragu i plavo nebo {to me pozdravqa. zavi~aja. Posle toga – evo mog primera. a nekome ne. O svakom ovom motivu tra`im re~i: Majka – brinula se o meni. koje se rimuju.. ku}e. M. desetak meseci ili godinama. re~i pesama. [ta zna~i ta re~? Domovina je zemqa u kojoj je neko ro|en. 32 MOJA DOMOVINA Domovina je moja majka. napravi plan. 2. To su glasovi iz davnina... hrabrost da druge qude razumem. domovina me u srcu greje. ali i setu. precrtavam. zbog prijateqa. prvih uspeha. Pesma se pi{e na razne na~ine: desnom ili levom rukom.

na rimu i smisao pesme. Ona mo`e da ima samo jednu strofu. sija – _____________. Potrudi se da na nekoliko listova papira napi{e{ prve stihove. Na primer: Ti me pita{ koga volim. Rasporedi u pesmi izostavqene re~i. Evo da ti odgovorim: Brzo ~itaj prva slova.) 33 . 6. {kola. Nakon toga odlu~i se za temu i naslov svoje pesme. tajna. Podigni se. da bude i du`a. 7. 3. ___________________. 4. Moj/moja (drug. Eto tebi odgovora! Ovde smisli i napi{i akrostih za svoje ime ili nadimak.Ve`baj pisawe pesama. Napravi plan za pisawe. reka. voda – ____________. park. glavu. blago – _____________. Pazi na broj slogova. Upi{i u ku}ice broj slogova za svaki stih pesme Moja domovina. Pro~itaj tekst s prethodne strane o tome kako je nastala pesma Moja domovina. 5. a mo`e mirisava. Qubi~ice. pevam – _____________. Zapi{i ovde svoju pesmu. (Stanko Rakita) 4. Akrostih ~ine stihovi ~ija po~etna slova predstavqaju neko ime ili poruku. digni _____________ iz travice! Lepa ti je _______________ plava i krunica ___________________. to jest navedi {ta je to va`no {to }e{ kazati u svojoj pesmi. kwiga. Napi{i re~i koje se rimuju s re~ima: dan – san. boja. Izostavqene su re~i: stidi se. Podvuci re~i koje se rimuju. 1. deda i sl. 2. duga – _____________. Popravqaj ih i doteruj. 3. 2. 8. 1. pas. ne ________________. lepotice.

televiziju. igra. ve`ba.. kom{ija iz ulice. |ak iz druge klupe. Ovde zavr{i izve{taj o rezultatima svog istra`ivawa. Neda. no}u. pi{e. peva. po podne. dugonoga. mnogo. u~enica petog razreda. Ciq Obim Ovoga puta `eleo sam da istra`im {ta je to {to moji prijateqi najvi{e vole da rade u slobodno vreme. {aqiv~ina. rado.Re~eni~ni ~lanovi Subjekatski skup ATRIBUT (Kakav?) Predikatski skup PREDIKAT ([ta radi?) PRILO[KA ODREDBA (Kad? Kako? Gde? Koliko?) SUBJEKAT (Ko?) APOZICIJA OBJEKAT (Koga? [ta?) plavokosa.. Rezultati pokazuju da Iznesi podatke Izvedi zakqu~ak Daj preporuku 34 . fudbal. muziku. dobri~ina. od toga ______ devoj~ica i ______ de~aka.. Igor. ~esto. prijateqi iz Uba..... smi{qa... Marko. svira.. stripove. Ana.. Istra`ivawem je obuhva}eno ukupno ________ osoba..

na poqu) skupovi re~i (svuda po {umi) U slu`bi objekta mogu biti: imenica (gledam mesec) imeni~ki skup (gledam onaj sjajni. pridev (plava kosa) imenica (boja kose) zamenica (wena kosa) broj (prva kosa) skup re~i (veoma kovrxava kosa) Jovan Jovanovi} Zmaj.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Zavisni ~lanovi re~enice imeni~ke odredbe atribut stoji uz imenicu i bli`e je odre|uje dopune glagola objekat odredbe glagola prilo{ke odredbe ozna~avaju vreme. puni mesec) zamenica (gledam wega) Sledi tre}a kontrolna ve`ba 35 . uzrok vr{ewa radwe slu`bu prilo{kih odredaba mogu imati: apozicija na drugi na~in odre|uje imenicu kojoj se dodaje ozna~ava trpioca radwe slu`bu atributa mogu imati: u pisawu se odvaja zapetama. na~in. prilozi (mnogo. mesto. koli~inu. veliki de~ji pesnik. a u govoru pauzama pravi – bli`i – dopuwava prelazni glagol Bacam loptu. nepravi – daqi – dopuwava neprelazni glagol Mislim o lopti. meru. rano) imenice u odgovaraju}em pade`u (po {umi. ro|en je u Novom Sadu.

pa u|i odmah u na{u prvu slobodnu u~ionicu. Neke re~i uvek ostaju iste. uzvik re~ca veznik glagol prilog predlog zamenica broj pridev imenica O. 36 . U~imo: – promenqive i nepromenqive re~i – imenice – pisawe velikog slova – zna~ewe i funkcija pade`a – imeni~ke zamenice – pore|ewe – pravopisni znaci Tvoj zadatak }e biti da: – re{i{ ukr{tenice – napi{e{ razglednicu – smisli{ razgovor Promenqive i nepromenqive re~i Pro~itaj slede}e re~enice i podvuci jednom bojom re~i koje su se promenile. vide}eš da neke mewaju svoj oblik.4. predlozi. što zna~i da su nepromenqive. uzvici i re~ce. U srpskom jeziku postoji deset vrsta re~i. pa u|ite odmah u na{e prve slobodne u~ionice. O. to jest da su promenqive. a drugom one koje su ostale iste. Pet vrsta je promenqivo: imenice. naravno. Pet vrsta je nepromenqivo: prilozi. brojevi i glagoli. Ako uporedi{ re~i u ovim re~enicama. zamenice. pridevi. veznici. naravno.

bra}a še}er. Ubrzo je sustigla Du{ana i wegovog psa @u}u. na primer: Iza drveta je protr~ao zec. vevericu i neke ptice. Dunav škola. osobine. mno{tvo bi}a ili predmeta iste vrste GRADIVNE imenuju neku materiju ili gra|u APSTRAKTNE imenuju ose}awa. ^ula se graja dece. zlato radost.Imenice Zamisli da imenica nema. Milica. Sigurno zapa`a{ da bez imenica ne bismo mogli da se sporazumevamo. Upla{io je korwa~u. oblak liš}e. Brzo je pojela hleb s medom. Da se podsetimo (pro~itaj i dopiši nove primere): Imenice su promenqive re~i koje imenuju bi}a. vlastite zajedni~ke zbirne gradivne apstraktne 37 . predmete i pojave. Ovog sun~anog jutra Duwa je s rado{}u obukla novu haqinu na cvetove. ~itawe Iz navedenog teksta rasporedi imenice prema vrstama. Kako }eš nekome da ka`eš. Kroz grawe visokog drve}a provirivao je krov {kole. predmete i pojave kao pripadnike grupa ZBIRNE imenuju skup. Vrste imenica su: VLASTITE imenuju pojedina~na bi}a i predmete ZAJEDNI^KE imenuju bi}a. radwe i stawa Dopi{i nove primere za sve vrste imenica. a onda krenula prema {koli.

pozori{ta i drugih ustanova vi{e~lan. jezera. Ako je naziv preduze}a. okean more jezero reka planina klisura Tihi okean Jadransko more Pali}ko jezero Pore~ka reka Fru{ka gora \erdapska klisura 4. . 38 * O predlozima i veznicima vidi na stranama 71 i 72. prva re~ i svaka vlastita imenica u tom nazivu pi{u se velikim slovom. ravnica. mora.: Ju`na Morava. reka.Veliko slovo Va`no je znati: 1. Vi{e~lana imena okeana. gradova i sela pi{u se tako {to se svaka re~ (osim veznika i predloga)* pi{e velikim po~etnim slovom. dr`ava. sela. kontinenata. jezera i mora koje ~ini jedna re~ (jedno~lani) pi{u se velikim po~etnim slovom. Osnovna {kola Vuk Karaxi} De~ji vrti} Kolibri Fudbalski klub Crvena zvezda 5. Nazivi gradova. planina. Vi{e~lana imena kontinenata. dr`ava. Evo primera (ti smisli i napi{i svoje primere): kontinent dr`ava grad selo planina reka jezero Evropa Srbija Kru{evac Jasika Jastrebac Rasina ]elije 2. Npr. {kole. Mali Jastrebac. Ako se u sastavu vi{e~lanih geografskih imena nalazi vlastito ime. Evo primera (ti smisli i napi{i svoje primere): kontinent dr`ava grad selo Severna Amerika Velika Britanija Smederevska Palanka Malo Crni}e 3. i ono se pi{e velikim po~etnim slovom. reka. klisura i ostrva pi{u se tako {to samo prva re~ po~iwe velikim slovom. planina.

doviSaN skoredaJmonar kinbaPonikzatilvi ulawaBak 39 .Ko se voli. Otkrij imena koja se ovde kriju. taj se pi{e – ali pazi na velika i mala slova – li~no ime nadimak ime `ivotiwe drvo cvet godi{we doba automobil grad ulica selo reka planina jezero more kwiga novine film pesma {kola muzi~ka grupa sportski tim Napi{i {aqivu razglednicu iz svog omiqenog mesta i po{aqi je Ani ili nekom drugom.

3. ponekad dolazi do promena nekih glasova radi lak{eg izgovora. Pri~am o Miri. Pogledajmo slede}i tekst. Sad sawam Miru. Zovu se: 1. genitiv. U prethodnoj pesmi zapa`amo da je kod imenice Mira nepromenqivi deo imenice mir-. o tome }e{ u~iti u {estom razredu. 7 lokativ. vokativ 6. -u. lokativ pitawa KO ili [TA? jednina Mir-a jednina de~ak de~ak-a de~ak-u de~ak-a de~a~-e* de~ak-om de~ak-u mno`ina de~ac-i de~ak-a jednina sel-o sel-a mno`ina sel-a sel-a sel-ima sel-a sel-a sel-ima sel-ima (OD) KOGA ili ^EGA? Mir-e KOME ili ^EMU? KOGA ili [TA? HEJ! S KIM ili ^IME? Mir-i Mir-u Mir-o Mir-om de~ac-ima sel-u de~ak-e de~ac-i sel-o sel-o de~ac-ima sel-om de~ac-ima sel-u O KOME ili O ^EMU? Mir-i 40 * Prilikom promene kroz pade`e. dativ 4. akuzativ. nominativ 2. To je gramati~ka osnova imenice. 6. nominativ. instrumental 7. Dozivam: „Miro!” Dru`im se s Mirom. 4. vokativ. S. M. ostala ista. pa Miri dajem u srcu presto. naziv pade`a 1. genitiv 3. -e. 5. Oni delovi re~i koji se dodaju na gramati~ku osnovu (-a. dativ. -o i dr. -i. 2. a ona ništa. I ja se mewam uz muka trista. Mewaju se po pade`ima i u jednini i u mno`ini.Promena imenica (deklinacija) Imenice su promenqive re~i. Od Mire uzimam olovku ~esto. instrumental.) zovu se pade`ni nastavci. U srpskom jeziku postoji sedam pade`a. akuzativ 5. . Pesma o Miri Mira je do{la.

Osnovne funkcije i zna~ewa pade`a
naziv pade`a 1. nominativ pitawa KO (za `ivo)? ŠTA (za ne`ivo)? (OD) KOGA, ^EGA? funkcija/zna~ewe subjekat, deo imenskog predikata deo ne~ega, koli~ina, pripadawe namena, usmerenost objekat dozivawe, obra}awe, skretawe pa`we sredstvo, društvo primer Mira je u~enica. Dve kwige od Mire. Idem ku}i, dajem Miri. Dajem presto. Hej, Miro! Vozim se kolima s Mirom. Na ulici pri~am o Miri.

2. genitiv

3. dativ 4. akuzativ 5. vokativ 6. instrumental

KOME? ^EMU?

KOGA? ŠTA? HEJ! S KIM? ^IME?

7. lokativ

O KOME? O ^EMU? NA KOME, NA ^EMU

mesto

Odredi pade`, wegovo zna~ewe i funkciju, kao {to je zapo~eto.

Ana,
vokativ obra}awe

donesi

mami

malo

soli.

Mama

je

sipala

so.

Ka{ikom

je

prome{ala

supu.

Sada

se

supa

hladi

na stolu.

41

Sedam pade`a i jedno ven~awe

Smisli i napi{i re~enice koje kazuju momak i devojka. Koristi re~i u odgovaraju}im pade`ima.

Ja sam Milica, u~iteqica!
1.
Nominativ ime daje, zato pita: ko je, {ta je?

Od oca Branka, od majke Ru`e.
2.
Genitiv poreklo nosi: od koga si, od ~ega si?

3.
Dativ pita za darove: kome ide{, kome daje{?

4.
Akuzativ – za objekat: koga ili {ta to daje{?

5.
Hej! – vokativ sve poziva, obra}a se i doziva.

6.
Instrumental – sredstvo, dru{tvo: ~ime radi{, s kim se dru`i{?

7.
Lokativ zanima mesto: na kom stoji{, u kom `ivi{?
42

@ive}emo u na{oj ku}i pevaju}i.

Ove re~i, ove slike pokazuju kod pade`a i sli~nosti i razlike. Dodaj svoj primer.

,
tvoj primer tvoj primer

tvoj primer

tvoj primer

tvoj primer

SA

tvoj primer

Pomozi Zoranu da re{i ovu pade`nu ukr{tenicu. 1 2 3 4 5 6 1 2 3 4 5 6 7 8 Akuzativ (ak.) jednine (jed.) od re~i nazeb Vok. jed. ada Nom. jed. gramatika Vok. jed. osa Instr. jed. auto 1 3 Nom. jed. som 1 Lok. mn. noga 2 Ak. jed. ruka Gen. jed. zlo 3 Vok. jed. Mara Instr. jed. brada Dat. jed. Aca Vok. jed. Kosa 5 Instr. jed. obala

5 2 4

6

8 7

4 6
43

krade{. ON (ONA. pije{ i sl. ONA) LI^NE ZAMENICE UPITNE KO? [TA? NEODRE\ENE NEKO NE[TO ODRI^NE NIKO NI[TA OP[TE SVAKO SVA[TA LI^NE ZAMENICE NELI^NE ZAMENICE Nastavnik je u{ao u bu~no odeqewe i za~udio se. Kako }e{ to da izbegne{ i da sa~uva{ svoj ponos? Koristi zamenice. pojave i na wihove osobine. predmete. TI. rekao je neko. ONO) ZA SVAKO LICE SEBE.Imeni~ke zamenice Zamenice su re~i koje upu}uju na bi}a. „Mi nismo“. mislim. LI^NA ZAMENICA JA. ONI (ONE. `elim. Oni/one: Ti: Oni/one: Ti: Oni/one: Ti: Oni/one: Ti: 44 Ti si kukavica ako Ja (ose}am. ne `elim) . SE MI.). Zamisli svoj razgovor s nekim ko te nagovara da ~ini{ ne{to lo{e (da pu{i{. Smisli {ta su |aci odgovorili i upotrebi zamenice iz gorwe tabele. VI.

ja mene. ^IM? – Pro{eta}u jednom S WIM. 6. r d . OJ! – Nema. . 1. 2. . [TA? – Sreli smo se ON i JA. 5. Ovde se kriju dva pore|ewa. ti on/ono ona wega. 3. . 2. 3. 7. 4. ko k . qe . u M . ak u g . 6. Peti pade`: HEJ. (@enidba Du{anova) Dopuni kao u pesmi ova pore|ewa iz narodne pesme Majka Jovu u ru`i rodila. . me ti tebi. A ~etvrti: KOGA. O ^EMU? – Samo mislim ja O WEMU. ga s wom Pore|ewe Pore|ewe je stilska figura kojom se na slikovit na~in upore|uju mawe poznate sa poznatim stvarima i pojavama. we s . d . Promena li~nih zamenica 1. . Tvoj primer Anin primer pore|ewa iz kwi`evnog dela Sinu Milo{ u poqu zelenu. ali bi}e moj. . Nek Nek Nek Nek je je je je rumen ko bijel ko radin ko hitar kao Sp . Drugi pade`: KOGA. Kr . . Prvi pade`: KO. 5. [esti pade`: S KIM. . Sedmi pade`: O KOME. kao jarko iza gore sunce. o d . . ^EMU? – [aqem pismo i ja WEMU. Tre}i pade`: KOME. i.Ana je smislila pesmu koja joj poma`e da mewa li~nu zamenicu ON po pade`ima. ^EGA? – Dobih pismo ja OD WEGA. 4. [TA? – Vidim samo WEGA ja. 45 . 7.

G ospo|o profesore. Kad nekome `elimo da iska`emo posebno po{tovawe. Kada se odri~ne zamenice niko i ni{ta upotrebqavaju sa predlozima.Pisawe zamenica 1. Crtica se pi{e: – kod rastavqawa re~i na kraju reda ({ko-la). Na primer (zavr{i zapo~ete re~enice): Ni sa kim Ni o kome Ni od ~ega Ni zbog ~ega Ni za {ta Pravopisni znaci – ta~ka i zapeta. radio-aparat). ^ekam i ~ekam… 4. . koja se tada pi{e velikim po~etnim slovom. ~eka me jo{ jedan lep dan. Tri ta~ke se pi{u tamo gde se re~enica prekida. – izme|u brojeva i re~i (10-godi{wica). – u poluslo`enicama (srpsko-engleski re~nik. 2. ustajem radostan. pa Vas molim da mi to objasnite. 2. tri ta~ke. umesto zamenice ti upotrebqavamo li~nu zamenicu Vi. Jutro je. 46 * O predlozima vidi na strani 71. 3. b) ako po~iwu brojevima ili slovima. nepotpunosti. Ta~ka i zapeta (. Ja nisam dobro razumeo podelu zamenica. Kao znak nedore~enosti.) pi{u se kod nabrajawa niza podataka (kao {to se to ovde navodi): a) ako su nizovi podataka op{irniji. kao znak da je izostavqen deo teksta.) pi{u se u slo`enim re~enicama u kojima su proste re~enice mawe smisaono povezane.* onda se pi{u kao tri odvojene re~i. Vi ste nam govorili o zamenicama. crtica 1. v) ako `elimo posebno da ih istaknemo. Ta~ka i zapeta (. sunce ulazi kroz moj prozor.

vokativ 6. KOME. ono). te tebi. ti. deo ne~ega. osobine. sredstvo mesto Sledi ~etvrta kontrolna ve`ba 47 . nominativ 2. genitiv 3. ŠTA? funkcija/zna~ewe imenica {kola {kole {koli {kolu {kolo sa {kolom o {koli zamenica ti tebe.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Imenice vlastite imenuju pojedina~na bi}a i predmete zajedni~ke imenuju bi}a. instrumental 7. oni (one. obra}awe. te ti tobom o tebi subjekat. ni{ta svako. dativ 4. O ^EMU? objekat dozivawe. predmete i pojave kao pripadnike grupa zbirne imenuju skup. ^EMU? usmerenost KOGA. {ta neko. ti tebe. ^IME? O KOME. mno{tvo bi}a ili predmeta iste vrste gradivne imenuju neku materiju ili gra|u misaone imenuju ose}awa. se Promena imenica i zamenica po pade`ima naziv pade`a 1. radwe i stawa Vladislav kwiga cve}e pesak drugarstvo Imeni~ke zamenice NELI^NE ZAMENICE li~ne upitne ja. ŠTA? HEJ! S KIM. vi. lokativ pitawa KO. imenski deo predikata (OD) KOGA. akuzativ 5. on (ona. ona) neodre|ene odri~ne op{te ko. pripadawe ^EGA? namena. mi. skretawe pa`we dru{tvo. sva{ta za svako lice: sebe. koli~ina. ne{to niko.

i sada{wi. krajwi i ovda{wi. i budu}i. Kad ve} spaja rastavqene. Most On je vitak il’ glomazan. i dunavski. Mo`da drven ili kamen. torbu ili sli~no. molbu – pripremi{ i odr`i{ govor Pridevi Pridevi su re~i koje ozna~avaju osobinu pojma ozna~enog imenicom uz koju stoje. Gorwi. Smisli i dodaj prideve koji bi mogli da opi{u auto. pa betonski ili gvozden. Najva`nije vrste prideva su: • opisni – kazuju kakvo je {to. M. U~imo: – pridevi – brojevi – glagoli – onomatopeja – infinitiv Tvoj zadatak }e biti da: – sastavqa{ i re{ava{ zagonetke – napi{e{ telegram. sredwi. 48 KAKAV? dodaj opisne ^IJI? prisvojne OD ^EGA? gradivne OD KADA JE? vremenske GDE JE? mesne Preko vode i ponora uvek svetli kao zora. Vekovni je i davna{wi. Re~ni. nov il’ stari. dowi i tamo{wi. • mesni – kazuju na koje se mesto odnosi imenski pojam. • vremenski – kazuju na koje se vreme odnosi imenski pojam. carski i seoski.5. . za{to ne bi wu i mene? S. • gradivni – kazuju od ~ega je {to. al’ ponosan. Sa obale druge sine kô prijateq iz daqine. • prisvojni – kazuju ~ije je {to. i moravski.

3. Na|i primere. Pru`ih zlatnu `icu preko bela sveta. pa otvorim zelen grad. (pekara) * O prilozima vidi na strani 70 ove kwige. 4. 5. svak me ~u. Ja uzmem gvozden kqu~. 2. 49 . ^esto se grade od drugih vrsta re~i: Od imenica reka – re~ni car – carski selo – seoski drvo – drven Od glagola govoriti – govorqiv raditi – radan stideti se – stidqiv hvaliti se – hvalisav Od drugih prideva `ut – `u}kast plav – plavkast slab – slabašan lep – lepuškast Od priloga* gore – gorwi tamo – tamošwi davno – davnašwi sada – sadašwi Pridevi se obi~no izvode od imenica ili prideva. Ja izi|oh na srebrno guvno i udarih u zlatne svirale. list lisni listast lisnat brat kwiga plav Pomozi Ani da re{i zagonetke i da sastavi nove zagonetke za ukr{tenicu. pa je savih u orahovu qusku. jak). pa isteram crna goveda. 4. 6. Podvuci prideve. 1.Gra|ewe prideva Pridevi mogu biti proste re~i (plav. (kwiga) 5. a niko me ne vide. 3. 6. (diwa) 2. 1. lep.

nominativ jedn. rod sred. `. O ^EMU? 50 lep nizak lepa nisko lepi niski jednina `. dobro Po broju: dobar – dobri dobra – dobre dobro – dobra Po pade`ima: m. ŠTA? vokativ: HEJ instrumental: S KIM. Promena prideva Dopuni zadate tabele kao {to je zapo~eto. m. ^IME? lokativ: O KOME. Šta mo`emo zakqu~iti? Pridevi se sla`u sa imenicama na koje se odnose u rodu. rod m. rod. vitak most kamenite obale m. akuzativ mno`. Po rodovima: dobar. rod lepe niska mno`ina sred. ^EMU? akuzativ: KOGA. rod `. akuzativ mno`. `.Slagawe prideva sa imenicama Vitak most spaja kamenite obale. rod. rod. broju i pade`u. dobra. OD ^EGA? dativ: KOME. nominativ jedn. rod nominativ: KO. rod. rod dobar dobra dobro dobri dobre dobra . ŠTA? genitiv: OD KOGA.

oba slova j pišu se u superlativu: najja~i. pa }e svako da poleti. i zapeti. A ako ti ne{to zna~i. Ozna~ava da je neka osobina izra`ena u ve}em stepenu nego u pozitivu: boqi. brz. ja~i. Svako mo`e biti lep. S. velik – ve}i – najve}i. Ozna~ava da je neka osobina izra`ena u najve}em stepenu: najboqi. i to samo opisni. O tome }e{ u~iti u {estom razredu. jasan i dr.* Dobija se po pravilu kada se na osnovu prideva dodaju nastavci: -ji. -iji ili -{i.Pridevi se porede. najja~i. ^etiri prideva se nepravilno porede. dolazi do glasovne promene: brz-ji > br`i. mali – mawi – najmawi. neko mo`e biti brz. mo`e{ biti uvek jak. Suglasnici z i j stapaju se u suglasnik ` radi lak{eg izgovora. Ako ba{ do toga dr`i. Ukoliko pridev po~iwe glasom j (jak. * U komparativu prideva brz. br`i. Drugi stepen je superlativ. Prvi stepen pore|ewa je komparativ. mo`eš uvek biti dobar.). jak i dr. najlep{i. Superlativ se gradi tako što se ispred komparativa doda prefiks naj-. lepši. ako samo ~vrsto reši. Pro~itaj slede}i tekst: Pore|ewe prideva Ako ho}e{ Ako ti je to po voqi. pa jo{ ja~i i najja~i. jak. pa još boqi i najboqi. Treba hteti. lep. pa još br`i i najbr`i. najjasniji i dr. to su: dobar – boqi – najboqi. Postoje dva stepena pore|ewa prideva: Osnovni oblik prideva zove se pozitiv: dobar. jak-ji > ja~i. Suglasnici k i j se stapaju u suglasnik ~. 51 . pa još lepši i najlepši. najbr`i. zao – gori – najgori. M. treba smeti i voleti.

tetkin.Pore|ewe prideva i narodne mudrosti Pomozi Ani da smisli ili prona|e zagonetke. a bistrije od mleka? ko me takne . [ta je beqe od snega. ve~eri. najtopliji kad je hladno. zelen. (dan) (kopriva) Najcrwi sam kad je svetlo. drugari~in. zadwi. . slikovita re~ koja isti~e va`nu osobinu imenice uz koju stoji. poslovice i izreke sa primerima pore|ewa prideva. Komparativ Superlativ Pozitiv Sloga je najtvr|i grad. spoqa{wi opisni prisvojni gradivni mesni vremenski 52 (podrum) Mlada sam i zelena. varqive svetlucave o~i pogled o{tar koraci Rasporedi navedene prideve prema zna~ewu: gvozden. Epitet je naj~e{}e pridev. lepa i malena. Epitet je stilska figura. slab. ju~era{wi. budu}i. Starije je jutro od Lepa re~ lepu i{te.kune me. najhladniji kad je toplo.

crven – crveni. -ev i -in pi{u se velikim po~etnim slovom. Milena – Milenin. atribut imenski deo predikata Iz navedenog primera mo`e se zakqu~iti: Pridevi u re~enici naj~eš}e imaju slu`bu atributa ili imenskog dela predikata. ve} pomenutog bi}a ili predmeta. Kra}i oblik (neodre|eni vid) prideva je oblik kojim se kazuje osobina nepoznatog.: Milan – Milanov. Npr. Kraqevo – kraqeva~ki. Ve}ina opisnih i gradivnih prideva ima kra}e i du`e oblike. Onaj visoki }e do}i da se igramo. Pridevi izvedeni od imenica u ~ijoj se osnovi nalazi suglasnik j zadr`avaju ovaj suglasnik. beo – beli Du`i (odre|eni vid) prideva je oblik kojim se kazuje osobina poznatog. 3. Ni{ – ni{ki. Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica koji se zavr{avaju na -ski. \or|e – \or|ev. neumoran nepredvidqiv Odri~na re~ca NE uvek se pi{e sastavqeno s pridevima. Npr.Slu`ba (funkcija) prideva u re~enici Zoranov predlog je dobar. crn – crni. 2.: Sombor – somborski. -~ki i -{ki pi{u se malim po~etnim slovom. prvi put pomenutog bi}a ili predmeta. nepouzdan nepa`qiv neodoqiva neobi~na nemirno neverovatno 53 . Pravilno pisawe prideva 1. milicija – milicijski istorija – istorijski sudija – sudijin Milija – Milijin 4. Pridevski vid Prolazi neki visok de~ak. Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica koji se zavr{avaju na -ov.

godine. iza wih se stavqa ta~ka. deseticama i osnovnim brojevima pi{u se rastavqeno: pedeset ~etiri. Za grupu osoba `enskog pola koristimo osnovne brojeve (tri). Brojevi slo`eni sa stotinama. to je! [ta mislite: Da l’ brojeve ne zna Luka. Ako se redni brojevi pi{u arapskim ciframa. tre}i! A kol’ko se takmi~ilo. il’ je neka druga muka? Brojevi su re~i koje ozna~avaju koliko ne~ega ima na broju (osnovni). 3. Ro|en sam 28. leteo sam kô raketa! – Zna~i tol’ko si sko~io? – Slavan tre}i ja sam bio! – Bravo. XII 1996. osnovni (koliko je ne~ega na broju) zbirni (koliko je ne~ega u zbiru) redni (koje je ne{to po redu) osam dvanaesti osamnaestoro dvadeset {eststoti devedesetoro 2. 1996. Iza rednih brojeva napisanih rimskim ciframa ne pi{e se ta~ka. Smisli re~enice s raznim vrstama brojeva u kojima sve re~i po~iwu istim slovom. Za grupu osoba mu{kog pola – brojne imenice (trojica). Pomozi Zoranu da popuni tabelu. kol’ko vas na startu bilo? – Na startu nas bilo troje. hiqadu devet stotina trideset i dva Ovde smisli tri kra}e vesti o tome {ta su u sportu postigle ove grupe. 12. . koliko ne~ega ima u zbiru (zbirni) i koje je ne{to po redu (redni). godine. 54 Wih tri Wih trojica Wih troje Devetog dana devetoro dece dobi devet detli}a. sto dvadeset jedan. Za grupu osoba razli~itog pola – zbirne brojeve (troje). Ro|en sam 28.Brojevi – Luko. Osnovni i zbirni spadaju u glavne brojeve. eto. Pravilno pisawe brojeva 1. koje mesto osvojio? – Sto dvadeset moja meta. Koji si po redu bio.

Ostali osnovni i svi zbirni brojevi se ne mewaju. osmoro osnovni zbirni redni Promeni po pade`ima brojeve dva i drugi. peti. Luka i Dragan). Petar i Zoran). dvadeseti. petoro. g) U drugoj klupi sede dvoje (Ana i Du{an). prvom. petoro. jednog. petak.Promena brojeva po pade`ima Po pade`ima se mewaju redni brojevi: prvi. b) Wih troje u~e zajedno (Ana. dvoje.. prvog. {esti. Milan. Du{an i Marko). sedam. jednom. nominativ genitiv dativ akuzativ vokativ instrumental lokativ dva drugi 55 .. pedeset. v) U grupi ih je ~etvoro (Janko. Mewaju se i neki osnovni: jedan. petina Zaokru`i slovo ispred re~enice u kojoj nije upotrebqen odgovaraju}i broj: a) Danas nisu do{la trojica (Luka. drugi. dvama. peti. Slede}e brojeve razvrstaj na osnovne. jedanaest. petica. dva. Ve`be U slede}em nizu re~i podvuci redni broj: pet. zatim dva i tri: jedan... zbirne i redne: dva. dvaju.

odnosno radwu zavr{enu u celini i nazivaju se svršeni. Obrati pa`wu: Glagoli pretr~ati. prote}i. otpevati su svršeni.Glagoli Podela glagola prema trajawu radwe (glagolski vid) Glagoli su promenqive re~i koje ozna~avaju radwu. pretr~ati. Pove`i glagole prema trajawu radwe. dote}i. Prema trajawu radwe mogu biti nesvr{eni i svr{eni. pote}i. dotr~ati. potr~ati. pevati. koja je u toku i zovu se nesvršeni. pretr~avati. dopevati. zapevati. ozna~avaju neki zavr{ni trenutak radwe. tr~ati i pevati ozna~avaju radwu koja traje. a proticati. nate}i. propevati i sl. Posmatrajmo glagole istog korena: te}i. prepevati. Nesvršeni Nesvršeni su oni glagoli koji ozna~avaju radwu u wenom trajawu (toku). istr~ati. potr~ati. prote}i. Glagoli te}i. otpevati i sl. Svršeni Glagoli pote}i. tr~ati. otpevavati su nesvršeni. otpevati. ispevati. stawe i zbivawe. zapisati zapisivati pisati otpisivati napisati upisati upisivati prepisati prepisivati otpisati 56 nesvršeni svršeni . iste}i.

pripremam. kasniti. televizor Prelazni Glagoli ukqu~ujem. gledam .. re~i: ukqu~ujem .Podela glagola prema prelaznosti radwe (glagolski rod) Pro~itaj i završi slede}e re~enice.. ~eznuti. uzimam.. ne zahtevaju trpioca. U ovom slu~aju to mogu biti npr.. KOGA? ŠTA? Ustajem. Povratni su oni glagoli koji u svom sastavu imaju re~ se.. kupati se. posmatram. tra`e da wihova radwa pre|e na pravi objekat (vidi str. pa je istovremeno i vr{ilac i trpilac. odnosno dopunu u vidu pravog objekta.. 29). tašnu. Re~ se predstavqa povratnu zamenicu sebe.. obla~im se i ukqu~ujem. slušam. gledam. jabuku.... 57 . Neprelazni Glagoli kao što su ustajati... Povratni Tre}a vrsta glagola prema prelaznosti radwe jesu povratni glagoli: ~ešqati se. obla~iti se. stajati. uzimam . Oni naj~e{}e ozna~avaju radwu koju subjekat vr{i sam na sebi. Glagoli koji ozna~avaju radwu koja se ne vr{i na trpiocu zovu se neprelazni. ~ujem. uzimam.. podi`em... svoju raš~upanu kosu itd. leteti i sl. tra`e trpioca radwe.. zavisim od roditeqa. Glagoli koji ozna~avaju radwu koju vr{ilac vr{i na nekom trpiocu nazivaju se prelazni glagoli. li~im na dedu). svoje lice.. hodati. radio.. ~ujem i dr. ra~unar i dr. Neki od wih mogu imati dopunu u vidu nepravog objekta (~eznem za lubenicama.. Ispred ogledala se ~ešqam i gledam... sedeti..

bobowa.U slede}im re~enicama prona|i glagole. A onda krene da pada kiša. poskakuje. Vetar duva. brza. Nikola. npr. }u}ori. zucka. prelazni glagoli: neprelazni glagoli: povratni glagoli: Smisli i napi{i kako mo`e da se ide: Kako mo`e da se govori: Kako mo`e da se gleda: pe{a~i. mraviwa. mrmqa. hramqe. podi`e gomilu liš}a. tr~kara. Sa mnom }e biti Branko. Telegram Adresa primaoca: Sadr`aj: Adresa po{iqaoca: 58 . vitla prašinu. trapavi. a zatim ih ispi{i na odgovaraju}im linijama. nagva`da. ^ekaj me. da dobuje u prozore i kvasi travu i liš}e. pa se naglo smiruje. Ose}a se prijatna sve`ina u vazduhu. Sastavi telegram u kome kratko obave{tava{ prijateqa o ne~emu. klip{e. kleca.: Dolazim u osam sati.

skvi~i. tok}e. Vlasniku ove gramatike Molba (mesto) Molim te da ovde napi{e{ jednu neobi~nu molbu zlatnoj ribici koja ispuwava sve `eqe. V razreda 59 . u~. PAS: arlau~e. grgoqi. U Beogradu. S po{tovawem Ana Rodi}. radwa zavr{ena u celini) piti zvati ispiti prese}i ~e{qati (kosu) leteti ~e{qati sebe (se) obuvati se obuvati spavati rasti slikati se slikati kuvati istresti Glasovi iz prirode i onomatopeja Pomozi Ani da se seti glagola – onomatopeja – koji idu uz imenice: bu~i. AUTO: drnda. U molbi navedi adresu zlatne ribice.Zavr{i tabele sa glagolima. traje) Glagoli prema prelaznosti radwe PRELAZNI (radwa koju vr{ilac vr{i na nekom trpiocu) NEPRELAZNI (radwa koja ne zahteva trpioca) POVRATNI (radwa koju subjekat vr{i sam na sebi) SVR[ENI (zavr{ni trenutak radwe. POTOK: VETAR: {u{ka. romori. svoje tri `eqe i o sebi napi{i potrebne podatke. pquska. Glagoli prema trajawu radwe NESVR[ENI (radwa je u toku.

Kada se koristi infinitiv Iz navedenih re~enica: Uspeti je jednostavno. dakle: radi. Onda se navode wegova zna~ewa i primeri – re~enice pisaca u kojima je to zna~ewe upotrebqeno.Infinitiv (neodre|eni glagolski oblik) Infinitiv je neodre|eni glagolski oblik koji samo imenuje glagolsku radwu. sek-oh. pa }e{ to i posti}i. ni lice. plet-oh. U Re~niku srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika Matice srpske svi glagoli se prvo navode u infinitivu. sijati. zatim se odre|uje glagolski vid (nesvršen). -}i (re}i. Infinitivna osnova i nastavci Infinitiv se u srpskom jeziku završava nastavcima -ti (raditi. kao dopuna glagola trebati (treba voleti i zapeti) 3. 60 . pevati). Infinitivna osnova glagola koji se završavaju na -ti dobija se odbijawem tog nastavka -ti. Treba voleti i zapeti. plesti). U Re~niku srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika Matice srpske prona|i neki glagol i prepi{i wegova zna~ewa. rek-oh. Dakle: sed-oh. Posle infinitiva navodi se prvo lice jednine sadašweg vremena toga glagola (sijam). Infinitivna osnova glagola koji se završavaju na -sti i -}i dobija se odbijawem nastavka -oh za prvo lice glagolskog oblika koji se zove aorist (o tome }eš u~iti u starijim razredima). peva. kao subjekat u re~enici (uspeti). On ne kazuje ni vreme vr{ewa radwe. vidimo da se infinitiv koristi: 1. se}i) i -sti (sesti. ni broj. za gra|ewe budu}eg vremena (}eš posti}i) 2. npr.

A kadar sam sti}i i ute}i / i na stra{nu mjestu postojati. Pomozi Zoranu da prona|e vi{e infinitiva koji mogu stajati uz ove imenice. i nego sk . v . i nego sa~ . . sti nego sva{ta pr . Lak{e je nego . Boqe je nego . Boqe je sva{ta j . . i. ~ . . Boqe je nego . neg qubiti {to mi srce ne}e. . Boqe je dobroga slu{ati nego r|avom zap . Boqe je sa ~ovekom se tu . i nego sa r|om se q . . i. Na|i i smisli infinitive u rebusima. . Lak{e je ste . b . {utirati dodati lopta ^uveni infinitivi Iz spomenara milovati kosa drvo saditi Jedan tvoj Iz hajdu~ke narodne pesme Volim brati po gorici cve}e. ribati bubati pokositi 61 . ti. a . i. . Lak{e je nego . ti. .Pomozi Ani da otkrije narodne mudrosti i sam smisli neke nove sa infinitivima. Boqe je pi . .

likovi. 1. Kako ocewuje{ svoj nastup pred publikom (vidi str. Uvod (neka zanimqivost: kako si do{ao do kwige ili ~asopisa. Napravi skicu svog govora (vidi str.Moj tre}i govor: Preporu~ujem vam da pro~itate Razmisli o kwizi koja ti se svidela ili o ~asopisu koji voli{ da ~ita{. 78): 62 . Tri razloga zbog kojih preporu~uje{ neku kwigu ili ~asopis (sadr`aj.): 2. Zakqu~ak (kakva je korist od dobrih kwiga. kako si se tada ose}ao i sl. uzbudqiva mesta): a) b) v) 3. koju ocenu daje{ navedenoj i sl.): 4. 78) u kome }e{ nastojati da ubedi{ svoje odeqewe da je to zaista dobro.

lepi. drugog. s drugim. drugi. o lepom atribut imenski deo predikata Vi{win sastav je zanimqiv. drugog. drugom. o drugom Glagoli prema trajawu radwe nesvr{eni svr{eni prema prelaznosti radwe prelazni neprelazni povratni tr~ati dotr~ati uzimati (ta{nu) leteti kupati se Sledi peta kontrolna ve`ba 63 . neodre|eni (crn pas). lepog. superlativ (najlep{i) lep. komparativ (lep{i). lepom. lepog. odre|eni (onaj crni) Brojevi osnovni koliko je ne~ega na broju zbirni koliko je u zbiru redni koji je po redu osam promena brojeva (redni. s lepim.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Pridevi opisni KAKAV? prisvojni ^IJI? gradivni OD ^EGA? mesni GDE JE? vremenski OD KADA? lep pore|ewe prideva promena prideva po pade`ima slu`ba prideva u re~enici pridevski vid gradski drven krajwi pro{logodi{wi pozitiv (lep). neki osnovni) osmoro osmi drugi.

olistalo drve}e. Radni glagolski pridev nastaje od glagola dodavawem slede}ih nastavaka na infinitivnu osnovu: -o. Sve podvu~ene re~i nastale su od glagola: `iveti. 3. -li. U~imo: – radni glagolski pridev – prezent – perfekat – futur – predlozi – veznici – uzvici – re~ce Tvoj zadatak }e biti da: – nastavi{ zapo~etu bajku – re{ava{ ukr{tenicu – napi{e{ kratku detektivsku pri~u – napi{e{ pravila pona{awa za stolom Radni glagolski pridev @ivelo prole}e Okopneli snegovi. Zato je to bezli~an glagolski oblik. broju i ponekad po pade`ima. ozeleneli i dr. 2. procvetalo cve}e – stiglo je prole}e. olistati. za gra|ewe perfekta (stiglo je) i drugih glagolskih oblika. ve} samo po rodu. 64 . za kazivawe `eqe (`iveo). -la.6.). sti}i. a naj~eš}e se ponašaju kao pridevi. -lo. kao pridev stoji uz imenicu i u re~enici ima slu`bu atributa (okopneli. Zbog toga što su ovi oblici re~i nastali od glagola. Radni glagolski pridev ne mewa se po licima. nazivamo ih radnim glagolskim pridevom. ozeleneli bregovi. procvetati. jednina muški rod `enski rod sredwi rod `ive-o `ive-la `ive-lo mno`ina `ive-li `ive-le `ive-la Radni glagolski pridev je glagolski oblik koji slu`i: 1. okopneti. -le. -la.

Na primer: nosi-mo. -u. U ovom razgovoru podvu~eni glagoli su u obliku prezenta ili sadašweg vremena. vi jeste ste 3. biti i hteti su pomo}ni glagoli zato što slu`e za gra|ewe slo`enih glagolskih oblika – prošlog vremena. jesam jednina 1. . misli pisati misliti mno`ina 1. Kako se gradi prezent Prezent se gradi od prezentske osnove (cele ili okrwene) i nastavaka. -š . misli-m 2. Ti napi{i prezent glagola pisati. misli-te 3. on. misli-š 3. Prezentska osnova se dobija kada se od prvog lica mno`ine prezenta odbije nastavak -mo. -m -mo 2. ono jeste je 1. peva-mo. oni. u sada{wosti. misle Glagoli jesam. hteti ho}u ho}eš ho}e }u }eš }e biti budem budeš bude budemo budete budu 65 pisati Prezent pomo}nih glagola Glagoli jesam i hteti imaju dvostruke oblike prezenta: du`i (naglašeni) oblik i kra}i (nenaglašeni) oblik. . tj. -ju -ø* Evo kako glasi prezent glagola misliti. ja jesam sam 2. ti jesi si 3. – O ~emu? – Razmišqam o tome šta da radim. misli-mo 2. ona jesu su mno`ina ho}emo }emo ho}ete }ete ho}e }e * Ovaj znak koristimo kada nastavka nema.Prezent (sadašwe vreme) – Šta radiš? – Razmišqam. – A sad? – Sad se odmaram. jer me zamara ovo razmišqawe.e.te 3. misliti jednina 1. Prezent (sadašwe vreme) je glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se doga|a u trenutku govora. budu}eg vremena i dr. ona. one. mi jesmo smo 2. Nastavci za prezent su: lice jednina mno`ina 1.

pre trenutka govorewa. Perfekat se gradi od prezenta pomo}nog glagola jesam i radnog glagolskog prideva. To je perfekat (prošlo vreme). Re~i podvu~ene u tekstu su glagoli koji ozna~avaju prošlu radwu. posle toga se u pisawu ponekad izostavqaju pomo}ni glagoli i ostane samo radni glagolski pridev. otišao).Perfekat (prošlo vreme) Pro~itaj tekst zapo~ete bajke. Kada je carevi} jednom lovio u planini. Perfekat je glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se vršila ili izvršila u prošlosti. To se onda zove krwi perfekat (rekao. izašao je pred wega ogweni zmaj. re}i jednina ja sam rekao ti si rekao on je rekao ona je rekla ono je reklo mno`ina mi smo rekli vi ste rekli oni su rekli one su rekle ona su rekla jednina ~itati mno`ina Kada se u re~enici perfekat upotrebi dva ili više puta. rekao mu da ~uva planinu kao svoju ku}u i otišao. pa je imao sina carevi}a koji je voleo lov. Bio je jedan car. Nastavi zapo~etu bajku o carevi}u i ogwenom zmaju. 66 .

mi }emo do}i (do}i }emo) 2. mi }emo igrati (igra}emo) 2. Kod glagola koji se u infinitivu zavr{avaju na -}i skra}eni oblici pomo}nog glagola hteti pi{u se odvojeno (sti}i }u. on. U hladu }eš mo`da ~itati nešto zanimqivo. oni (one.Futur I (budu}e vreme) Šta }e biti Do}i }e leto. ona) }e igrati (igra}e) mno`ina 1. Futur I (budu}e vreme) je glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja }e se vršiti ili izvršiti u budu}nosti. ti }eš do}i (do}i }e{) 3. posle trenutka govorewa. ja }u igrati (igra}u) 2. vi }ete do}i (do}i }ete) 3. Futur I se gradi od kra}eg oblika prezenta pomo}nog glagola hteti i infinitiva. ona) }e do}i (do}i }e) Kod glagola koji se u infinitivu završavaju na -ti skra}eni oblici pomo}nog glagola hteti pišu se spojeno sa osnovom glagola ako je ona na prvom mestu (radi}u. ono) }e igrati (igra}e) mno`ina 1. peva}u). on (ona. vi }ete igrati (igra}ete) 3. Ne brini. ja }u do}i (do}i }u) 2. Glagoli u ovom tekstu su u obliku futura (budu}eg vremena). ne}e biti doma}ih. ono }e do}i (do}i }e) igrati jednina 1. igra}eš se u pesku. kontrolnih i drugih zadataka. do}i jednina 1. i}i }u do}i }u igra}u pliva}u 67 . pa }emo i}i na more. oni (one. ste}i }u). Tamo }eš se kupati do mile voqe. ti }eš igrati (igra}eš) 3. Roni}eš. ona.

Volim Voleo (volela) sam Vole}u Ne volim Nisam voleo (volela) Ne}u voleti pl am Re{i ove dopuwalke u prvom licu jednine. r n m tr { e l p l a s m z i e l ri s o e k n m { m r k m n s m fu} k a u f r a o m t r m u ~ u e k o mi o m te g l i u k ~ o u u}i apl u i a u t g l o r e i m 68 m m m . leteti ili druge. Kakav je sada? (upotrebi prezent) Kakav je bio? (upotrebi perfekat) Kakav }e biti? (upotrebi futur) Opi{i ukratko pribor za pisawe. Kakav je sada? (upotrebi prezent) Kakav je bio? (upotrebi perfekat) Kakav }e biti? (upotrebi futur) Pomozi Ani da zavr{i zapo~ete re~enice.Sada{wost – pro{lost – budu}nost prezent – perfekat – futur Opi{i avion koriste}i glagole: izgledati.

. a samo glava mu je velika preko 7 metara. 3. Majka ra|a bebe koje se hrane wenim mlekom i ve} prve godine narastu do 18 metara. 69 s s } . Otac kit: Deda kit: Dete kit: Otac kit: Deda kit: Ja mogu Kad sam bio mla|i. infinitiv sada{we vreme (prezent) pro{lo vreme (perfekat) budu}e vreme (futur) prona}i pronalazim zami{qala je prelistava}e gleduckaju zalazi}e predose}alo je dogovoriti se U ovim dopuwalkama kriju se: Skra}eni oblik prezenta pomo}nog glagola jesam: Skra}eni oblik prezenta pomo}nog glagola hteti: Nastavci za prezent: s } 1. 1. Zamisli i nastavi razgovor plavih kitova dede. s } } 2. . Duga~ak je do 32 metra (kao soliter od 10 spratova). j s } } 2. 3. Kit je sisar. ja sam Kad porastem. U wegova usta mo`e da stane ~itava mala la|a. oca i sin~i}a.Razgovor plavih kitova Plavi kit je najve}a `ivotiwa na svetu. ja }u Dete kit: Pomozi Ani da popuni slede}u tabelu sa glagolima.

Prilozi Pro~itaj ovaj tekst jednom u celini. Od wegovog glasa sve se zatalasa. Smisli detektivsku pri~u ili pesmu o tome kako ste ga tra`ili i upotrebi neke priloge iz ove tabele. gledam strogo. slo`no. Šta zapa`aš? Dodaj (prilo`i) glagolu gledati jo{ neke priloge. Prilozi su nepromenqive re~i koje obi~no stoje uz glagole i bli`e ih odre|uju po mestu radwe. qudi su . malo. Kada se smeju zajedqivo i zlurado. ovde. kri{om. onde. koli~ini. qudi su . – Gledam desno. stoga Detektivska pri~a Kako smo tra`ili psa Kako rade i kakvi su qudi? Pomozi Zoranu da poka`e razliku izme|u priloga i prideva. qudi su iskreni i dobrodu{ni. danas. Zato se pazi na mojoj stazi! – re~e jedan pu`. sada. sporo. ali jasno. 70 . ve~eras. qudi su . Prilozi u re~enici imaju slu`bu prilo{ke odredbe. jo{. qudi su . qudi su Re{i rebus. a drugi put bez podvu~enih re~i. nekako KOLI^INU mnogo. ovako. onoliko UZROK zato. levo. gledam mnogo. qudi su Kada se rukuju srda~no i Kada govore la`qivo i Kada govore Kada rade nepo{teno i Kada rade . sutra. gledam kasno. Kada se smeju iskreno i dobrodu{no. desno. gledam besno. dosta. tuda. uzroku. na~inu. ovoliko. qudi su Kada se rukuju hladno i bezvoqno. vremenu radwe. Nestao je pas kog volite ti i tvoje dru{tvo. svuda VREME odmah. Prilozi Glagol ZA MESTO Tra`imo gore. jesenas NA^IN brzo. dole.

na stolu. 5.Objasni Zoranu pravila lepog pona{awa za stolom (pogledaj neku kwigu o bontonu). Objasni {ta zna~e navedeni izrazi: Gledati nekome kroz prste Prevesti nekoga `ednog preko vode Vu}i nekoga za nos Raditi na svoju ruku Re{i i sastavi rebuse. 4. pored stola. 7. pre podne. 2. posle podne. uzrok Pravila lepog pona{awa za stolom 1. 3. iza stola 71 . kako se jede i upotrebi predloge. 6. Oko stola U stolu. Napi{i kako se postavqa sto. mesto vreme na~in ciq. sa rado{}u i sa sla{}u. Predlozi Predlozi su nepromenqive re~i koje stoje ispred imenica i ozna~avaju odnose me|u predmetima i pojavama. oko stola. radi jela i zbog gladi predlozi su na paradi.

p u n o r i l o z i Re{i rebuse i sam sastavi jedan. boqe }emo pro}i kada i ti do|e{. do|i ~im ja do|em. O tome treba da napi{e re~i i re~enice uz zadate veznike. za. lagano. ili. Do|i. rano. puno.. Pomozi Ani da napi{e {ta misli i ose}a dok ~eka Zorana. ovoliko. do|i jer }u do}i.. jer. nego. i pa ali jer dok ako Pomozi Zoranu da re~i po vrstama rasporedi u ukr{tenice: iznad. ali. do. pred. v e z n i c i p r e d l o z i pe{ice 72 . zimi. desno. pe{ice. iz. posle. pa }u do}i. ^ekam i ~ekam. prema. [ta zapa`a{? Podvu~ene re~i su veznici. Do|i il’ da do|em. ve}. Pro~itaj ovaj tekst jednom u celini. a drugi put bez podvu~enih re~i.Sve je bez veze ako nema veze Veznici Veznici su nepromenqive re~i koje povezuju re~i i re~enice. Mada }u ja do}i ako ti ne do|e{. izme|u.

. – Ohoj! – – Kvrc. EH. Re~ce Re~cama se potvr|uje: da. svakako. Zvrr! – odjeknulo je {kolsko zvono. neka. Re~ce u pri~i – Da li ho}eš? – Nikako! – Samo malo? – Ne. bar. URA. ~ak. podra`avaju zvukovi iz prirode i koji slu`e za dozivawe. – Mo`da celu? – Zar celu ~okoladu? Da. Uzvici Dopi{i kao {to je zapo~eto. mo`e! Pro~itaj tekst Re~ce u pri~i.. TRAS. škrip! – – Joj! – – Pst! – – Uh! – – Ha-ha-ha! – Izme|u dva {kolska zvona Pomozi Ani da opi{e neke trenutke izme|u dva {kolska zvona ({kolski odmor). vaqda. 73 . OH. To su re~ce. ne! – Hajde. HA-HA. Uzvi~na pri~a – Kuc-kuc! – za~ulo se na vratima sobe. verovatno. UH. Re~ce su nepromenqive re~i kojima se iskazuju li~ni stavovi i ube|ewa. kockicu! – Zaista ne mogu. CMOK. ZVR. elem. i zakqu~uje: dakle. i odri~e: ne. nikako. GU-GU. i isti~e: ba{. svakako. HEJ. Razmisli o zna~ewu podvu~enih re~i. eto. deder. nare|uje: hajde. pita: da li. zar. pretpostavqa: mo`da. je li. tako da u opisivawu koristi uzvike: ZVR. naravno. nipo{to. eno. pokazuje: evo.Uzvici su nepromenqive re~i kojima se izra`avaju ose}awa. prema tome.

mo`da Sledi {esta kontrolna ve`ba . dok da.te 3. -ju gradi se od prezenta pomo}nog glagola jesam i radnog glagolskog prideva: ja sam pevao gradi se od kra}eg oblika prezenta pomo}nog glagola hteti i infinitiva: ja }u pevati Nepromenqive re~i prilozi obi~no stoje uz glagole da poka`u mesto radwe. -le. jer glagolsku radwu samo imenuje ozna~ava radwu koja se doga|a u sada{wosti ozna~ava radwu koja se vršila ili izvršila u prošlosti ozna~ava radwu koja }e se vršiti ili izvršiti u budu}nosti gradi se od infinitivne osnove i nastavaka: -ti (hteti) -}i (pe}i) -sti (presti) gradi se od infinitivne osnove i nastavaka: -o. -š 3. ali. vreme radwe. ej. nego. sporo koli~inu: mnogo. . sutra na~in: brzo. tras re~ce re~cama se izra`avaju li~ni stavovi i ube|ewa ozna~avaju odnose me|u predmetima i pojavama povezuju re~i i re~enice mesto: u. podra`avaju zvuci iz prirode ili slu`e za dozivawe zvr. malo uzrok: zato. .mo 2. -la. na~in. kad.SETI SE [TA SMO NAU^ILI Glagolski oblici infinitiv radni glagolski pridev slu`i za gra|ewe perfekta (do{lo je). koli~inu mesto: gore. . za kazivawe `eqe (`iveo) ili kao pridev stoji uz imenicu (olistalo) prezent perfekat futur neodre|eni glagolski oblik. dole vreme: danas.-la gradi se od prezentske osnove i nastavaka: 1. ne.e. na vreme: posle uzrok: zbog ciq: radi i. uh. ili. -li. . -u. uzrok.ø 1. stoga 74 predlozi veznici uzvici uzvicima se izra`avaju ose}awa. -lo. -m 2.

Junaci bajke pobe|uju u borbi za pravdu. U~imo: – pravopisna pravila – kako se pi{u novine Tvoj zadatak }e biti da: – napi{e{ sastav – sprovede{ anketu – napi{e{ svoje novine – napi{e{ pregled gramatike na jednoj strani Da se podsetimo: Bajka je kwi`evno delo u kome se govori o ~udesnim doga|ajima i li~nostima. (naslov) Bio jedan car. Zapo~eta bajka Pomozi Ani da smisli nastavak ove bajke. pa imao 75 .7.

5. Superlativ od prideva LEP 5. Sastoji se od osnove i nastavaka: -ti. -te. Vrsta brojeva (tridesetoro) 6. -li. 8. 7. 76 . -ø. adresu i sme{nu ~estitku svom prijatequ ili prijateqici za ro|endan ili za Dan prole}a. -le. -{. 6. -ju) 2. 3. -sti ili -}i 8. 1. Napi{i ime. Imeni~ka neodre|ena zamenica 7. -la 3. -e (-u.Re{i ovu gramati~ku ukr{tenicu. -lo. 4. -mo. Gradi se od prezentske osnove i nastavaka: -m. Gradi se od osnove infinitiva i nastavaka: -o. Gradi se od prezenta pomo}nog glagola hteti i infinitiva 2. -la. Gradi se od prezenta pomo}nog glagola jesam i radnog glagolskog prideva 4. 1.

• Oboj onoliko poqa u nizu 1–20 koliko je glasova dobio dati odgovor.Anketa o {kolskom raspustu PITAWA 1. ~itam 2. 5. 4. 8. Uputstvo: • Neka svako u odeqewu zaokru`i po dva odgovora. Zakqu~ak o istra`ivawu: 77 . 6. 9. Tako }e{ dobiti histogram (grafi~ki pregled) svoje ankete. 13. 12. sun~am se bavim se sportom igram kompjuterske igrice gledam TV slu{am muziku putujem 9. 4. 7. plivam Kako najradije provodi{ vreme u toku {kolskog raspusta? 3. 7. BROJ ODGOVORI U^ENIKA poma`em igram se roditeu qima prirodi 20. 11. 8. 16. 17. 2. • Dizawem ruku utvrdite broj glasova. 10. 3. 19. 1. 5. 18. 6. 14. 10. 15.

7. ve} samo zapamtiti redosled izlagawa.). Samoocewivawe govora: 1. {alu. glasno i dovoqno sporo? DA/NE 3. 5. do`ivqaj. govori sebi u bradu. misli da samo on sve zna. podi}i glavu i gledati pravo u publiku. Treba re}i zakqu~nu misao. Da li sam rekao/rekla najva`nije {to sam hteo/htela? DA/NE 2. 6. da privu~e pa`wu. treba se uspraviti. pla{i se da ga publika ne}e ~uti. 3. Govor ne vaqa u~iti napamet. izviwava se. pla~evan je. glasno i dovoqno sporo. 8. Lo{ govornik obi~no pokazuje slede}e: razmetqiv je. pitawe. pore|ewa. citati i dr. preduge su mu re~i i re~enice. previ{e mlatara rukama i sl. Najboqe je govoriti prirodno. a slu{aoce potcewuje. Kada se dr`i govor. Zakqu~ak se izvodi posle kra}e pauze kratkim i jasnim re~enicama. Treba delovati sigurno i odlu~no. problem. predlo`iti re{ewe. poruku. Izlagawem treba da se istakne glavna misao i da se navedu argumenti kojima }e se dokazati wena ta~nost (podaci. 2.Kako pripremiti i odr`ati govor 1. 4. mlitav. Nastoj da se unese{ i da u`iva{ u svom govoru. da govorniku pomogne da zadobije poverewe slu{alaca: navedi primer. jasno. Uvod treba da bude kratak. Da li me je publika pa`qivo slu{ala i razumela? DA/NE 5. Da li sam govorio/govorila jasno. Da li sam se dr`ao/dr`ala uspravno i odlu~no? DA/NE 4. [ta bi trebalo da u~inim da bi moj govor slede}i put bio boqi? 78 . Za govor je dobro pripremiti skicu ili ga napisati u celini. Da li sam zadovoqan/zadovoqna svojim nastupom? DA/NE 6.

gic. kvrc. uh. fiju. zacelo. Za {kolu bez nasiqa Po{tovani Zapazila (zapazio) sam Zbog toga se doga|a Zato predla`em Prvo Drugo Tre}e Da zakqu~im u z v i c i Pomozi Zoranu da rasporedi re~i po vrstama i da re{i ukr{tenice: ~ak. verovatno. ne.Davawe predloga Ana razmi{qa o nasilnom pona{awu u {koli. iha. neka. r e ~ c e 79 . Pomozi joj da napi{e predlog za {kolu bez nasiqa. zvrc.

naziv novina cena adresa uredni{tva Glavni doga|aj datum Va`ne vesti iz zemqe i inostranstva Ovde ne{to nacrtaj. 80 .Moje novine Zamisli da izdaje{ svoje novine. Napi{i tekstove za sve rubrike. Pri~a iz `ivota Ovde ne{to nacrtaj.

Intervju Sport Nove kwige Humor Pisma ~italaca Re{i rebuse Ukr{tenica Vremenska prognoza 81 .

-~ki On re~e: „Do}i }u”. Iza obave{tajnih re~enica NE kad je re~enica u naslovu 2. kwiga. be~ki Anin primer Tvoj primer DA 1. g|ica (gospo|ica) 5. Topli~anka Fru{ka gora. 3. Imena dr`ava. Prisvojni pridevi na -ov. god. naseqa i wihovih stanovnika 4. crnogorski. Iza rednih brojeva NE iza rimskih brojeva NE ispred drugih znakova interpunkcije Ta~ka se pi{e Ja te volim. U 5. (i sli~no) kg (kilogram). -{ki. Ju`na Morava. Nazivi preduze}a. Na po~etku re~enice 2. Bosanska ulica Brankov. 2002. Zamenice 2. V razred. jezera. ~ita se B. Zoki. reka. 15. Toplica.. [arowa Srbija. i sl. Ana. god.. mora 5. razred. Veri~in Molim Vas da. ustanova. Nu{i} (1864–1938). Radojev. Imena planina. lica mno`ine – iz po{tovawa NE prisvojni pridevi na -ski. Iza nekih skra}enica NE kod mernih jedinica NE kad su od velikih slova NE kad su sastavqene od prvog i zadweg slova ili sloga 3. „Zabavnik”. ulica. -ev. 82 . novina 7. Dolazi leto god. ~e{ki. (godina). 6. beogradski. krajeva. Jadransko more Osnovna {kola „Sveti Sava”. organizacija. i 7. 15. evropski.Kako se pi{e Pravopis na dve strane Velikim slovom se pi{u: Pravilo DA 1. raz. l (litar) UN (Ujediwene nacije) dr (doktor). Vlastita imena i nadimci qudi i `ivotiwa 3. -in izvedeni od vlastitih imenica 6. III 2002. Novi Sad.

Kad je misao prekinuta ^ekao je. Kada se nabraja 2. Futur glagola koji se u infinitivu zavr{avaju na -}i NE kod glagola na -ti 2. re~ca NE ponekad. Ana. 83 . nemam. Odri~na re~ca NE uz glagole NE kod ~etiri glagola 3.. apozicija. On me je verovatno razumeo. Kada se odvaja: vokativ. pogledaj! On me je. Hej.. nisam Da li? Je li? Do|emi{napla`uika`e slonukojisekupaoizlazinapoqe za{toizlazinapoqekadti ka`emsloniza|emi{ga pogledaire~esadmo`e{da sevrati{pa{tosime ondateraonapoqemislio samdasiobukaomojekupa}ega}ice. nemoj. sebe. wu. razumeo. Volim tebe. kad se ne nagla{avaju re~ce i druge re~i DA 1. Odvojeno pisawe re~i ne bojim se ne}u. Kad delimo re~i na kraju reda DA 1.Zapeta (zarez) se pi{e Pravilo DA 1. Re~ca LI – kad se pita Prepi{i pravilno ovaj vic. ~ekao. Anin primer Tvoj primer Crtica Za-bav-na gra-ma-ti-ka Tri ta~ke DA 1. Primeni pravopisna pravila. uzvik. verovatno.

u parku Re~i prijatno preplanula Imenice su re~i zajedni~ke vlastite gradivne zbirne Imenica san po pade`ima: 1. g. 4. ve~eras lica. p. 2. 7. 3. hladi povetarac. Objasni gramati~ke pojmove i navedi primere. perf. Prilozi su: za mesto vreme na~in koli~inu uzrok Predlozi su: za mesto vreme na~in ciq uzrok Veznici su Uzvici su Re~ce su 84 Primer: Primer: Primer: Sledi sedma kontrolna ve`ba . 6. fut. 5. Lak vetri}. Pridevi su opisni prisvojni pozitiv gradivni komparativ mesni vremenski superlativ Pore|ewe prideva crn: Zamenice su li~ne upitne neodre|ene li~na za svako lice odri~ne op{te Brojevi su: osnovni zbirni redni G lagoli su: infinitiv prez. Slo`ena: Odredi re~eni~ne ~lanove: Pomozi Ani da napravi pregled gramatike. r. Prosta: 2.Gramatika na jednoj strani Re~enica je Primeri: 1.

?? ? ? UPUTSTVO poeni 0–9 10–14 ? ocena 1 2 3 4 5 ?? ? ? ? ? 15–19 20–24 25–30 ? ? ? ? ? .

2 Rade a je sestra pisao wegova lepo lep{e Lena jo{ crtala je 3 Prepi{i pravilno slede}i tekst: 3 usobujeutr~aomojbratmarkoipovikaohejkupiosamnovulop tuzarnijelepadivnajereklasamza`murijerimamine{toza tebe{apnuomijeonza`murilasamipomislilanao~evere~ide temojetakojemalo~ovekupotrebnodabudesre}an 6 86 .PRVA VE@BA Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena: 30 Napi{i nazive stanovnika slede}ih gradova: 1 Novi Sad Bawaluka Kragujevac Cetiwe stanovnik stanovnica 4 Od ovih izme{anih re~i sastavi re~enicu.

Re~eni~ni ~lan koji iskazuje vr{ioca radwe 10. 6. 5 16 19. 11. z ame ni c e pr e d i k at 8. 7. Glagolsko vreme (do}i }u) 9. 4. 7.) 11. 3. VI 3 Napi{i kra}e pismo osobi koja ti je draga. Imenice koje imenuju bi}a. 6. o b j e k at 4. Vrsta brojeva (~etiri) 5. 10. 1. predmete i pojave kao pripadnike grupa 5. Vrsta imenica (trwe) 2. 4 1. 2. Vrsta predikata (Diwe su slatke. XX 300 60.Sastavi i re{i gramati~ku ukr{tenicu. 6 Napi{i slovima slede}e brojeve. 8. 6 8 87 . Prilo{ka odredba za (li{}e lagano opada) 9. Vrsta prideva (drveno) 3.

prosta: slo`ena: 4 2 Odredi subjekat i vrste predikata u ovim re~enicama. Prva re~enica: subjekat vrsta predikata predikat Druga re~enica: subjekat vrsta predikata predikat 4 3 Smisli {aqiv ili ozbiqan dijalog izme|u svoje leve i desne cipele. Nema ki{e. Ki{a je blago. Leva: Desna: Leva: Desna: Leva: Desna: Leva: Desna: Leva: 88 6 .DRUGA VE@BA Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena: 30 1 O ovoj slici smisli dve re~enice.

. Napi{i koje bi sve re~i mogao da koristi{ u opisivawu. Slu`ba re~i: 3 89 . Prolazi Vrsta re~i: umoran ~ovek. . Osmehnula se . pospano. 6 . umilno.4 Smisli koji bi atributi mogli da stoje uz date imenice. . . . plavo nebo sunce li{}e 3 5 Napi{i koje bi prilo{ke odredbe za na~in mogle da se dodaju glagolima. Pogledao je ne`no. . 4 Zamisli da pi{e{ o sebi. o~i lice nos kosa hod voli ne voli karakterne osobine 6 7 U slede}oj re~enici odredi vrstu i slu`bu re~i. . . . . . .

gde. b) Ja ne znam da li }u umeti da napravim senku na zidu.TRE]A VE@BA Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena: 30 1 Smisli razli~ite odredbe i dopune kojima bi mogao da pro{iri{ ovu prostu re~enicu. v) Mi ne volimo ne sporazume. (kako. g) Dali je mo`da neko bio neiskren? 3 3 Pogledaj crte` i ukratko opi{i pejza`. atribut (kakva?) apozicija (koja?) pril. za{to?) objekat ({ta?) ptica cvrku}e 4 2 Zaokru`i slovo ispred re~enice koja je pravilno napisana. kada. a) Molim vas. ne mojte sutra da zakasnite. odr. (naslov) 6 90 .

de~ak iz kom{iluka. SAMO JE SVAKO PRONA\E TO DA TREBA U DOBAR NE^EMU.4 Od datih glagola sastavi nove. kao: nositi. sawa reka sunce li{}e 3 6 Napi{i koju slu`bu imaju re~i u ovoj re~enici. donositi. Smisli primer za personifikaciju. prenositi. odnositi. svakodnevno sa zanosom igra klikere u parki}u. unositi. Napi{i o tome kratku vest ([ta? Ko? Gde? Kada? Kako? Za{to?). 2 7 Zamisli da je tvoju {kolu posetio poznati sportista. 3 91 . Plavokosi Luka. 6 8 Prona|i zanimqivu re~enicu koja se krije u ovim re~ima. graditi vu}i misliti 3 5 Personifikacija je stilska figura kojom se stvarima daju qudske osobine.

^ETVRTA VE@BA
Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena:

30
Nastavi da govori{ o ku}i i da mewa{ imenicu ku}a po pade`ima. 1 1. 2. 3. 4.

Nominativ Ovo je moja ku}a. Genitiv

5. 6. 7.

4
Dopuni pore|ewa: 2

svetao kao dan
3

kao vetar

ko planina
3

Navedi jedno lepo pore|ewe iz neke kwige.

2
4 Zamisli da si istra`ivao koju vrstu sporta tvoje dru{tvo najvi{e voli. Poku{aj da napravi{ zami{qeni izve{taj.

Izve{taj o istra`ivawu
Ciq

Istra`ivawem je obuhva}eno ___ osoba, od toga _____ devoj~ica i ____ Iznesi podatke Rezultati pokazuju
Zakqu~ak Preporuke
92

Obim

6

5

Re{i ovu imeni~ku ukr{tenicu.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

1. Re~i koje imenuju bi}a, stvari i pojave 2. Naziv za vr{ioca radwe izveden od imenice MISAO 3. Umawenica od imenice [UMA 4. Uve}anica od imenice [UMA 5. Imenica izvedena od prideva ISKREN 6. Imenica koja ozna~ava mesto izvedena od glagola IGRATI 7. Glagolska imenica izvedena od glagola GRICKATI 8. Brojna imenica izvedena od broja DESET

4

6

Odredi vrste zamenica u narodnim izrekama.

^ast svakome, veresija nikome. Koga nema, bez wega se mo`e.
3
7 Napi{i kako se pravilno upotrebqavaju li~ne zamenice.

Ja }u
(meni ili sebi?)

Mi }emo
(nama/sebi)

Ti }e{
(tebi/sebi)

Vi }ete
(vama/sebi)

On }e
(wemu/sebi)

Oni }e
(wima/sebi)

3

8

Zamisli da si na moru ili na nekom putovawu. Smisli tekst za razglednicu ro|aku ili prijatequ.

5
93

PETA VE@BA
Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena:

30
1 Napi{i razne vrste prideva kojima bi se mogao opisivati put (razne vrste puteva). opisni prisvojni gradivni vremenski mesni

krivudav

3
2 Smisli novinske naslove u kojima }e{ upotrebiti prideve.

Prodavnice pune, a yepovi prazni

3
3 Smisli reklamu za neki proizvod (sladoled, vo}ni sok ili ~okoladu) i upotrebi prideve samo u superlativu.

3
4 Objasni {ta je epitet i navedi primere.

Epitet je
3

osmeh
94

oblak

no}

8 5 95 . jedan car. mu~iti se: zlopatiti se. 4 6 Navedi glagole koji imaju sli~no zna~ewe. 3 7 pitaganaprimerprofesor recitimenimitojelimesec udaqenodzemqeikolikojeste odgovorimita{tajesteupita profesorudaqenjeodgovaramita kolikojeudaqennastavqaprofesor dacediodgovoreodwegamnogo odgovorimitatrtaitustane 6 Napi{i molbu predsedniku dr`ave da ti ispuni jednu `equ. petoro dece. gledati: radovati se: Napi{i pravilno odlomak iz romana Hajduci Branislava Nu{i}a.). tre}i sin itd.5 Po~ni da pri~a{ bajku u kojoj se koriste sve tri vrste brojeva (npr.

jo{. Dobro se ose}am u dobrom dru{tvu. u.[ESTA VE@BA Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena: 30 1 Zavr{i ovu tabelu sa glagolskim oblicima. Lepo ma~e 3 4 crtati se}i neprelazni GLAGOLI povratni nesvr{eni pru`iti odvojiti 96 3 . ovde. gore. iza. sad. infinitiv prezent futur radni glagolski pridev govoriti letimo pri~ala si {u{ka}e{ tekao 2 Zaokru`i re~ koja ne pripada skupu. ispred. letos 4 2 3 Upotrebi zadatu re~ u re~enici kao pridev i kao prilog. na. ju~e. ispod. sutra. jer. sa lagano. pored. onde. dobro lepo brzo tiho Popuni tabelu za igru asocijacije za glagole.

6 Kora~ao je: G ovorio je: Pogledala je: 3 Opi{i sa`eto svoju omiqenu igru.Objasni {ta je onomatopeja i navedi primere. Telegram Adresa primaoca: Sadr`aj: Adresa po{iqaoca: 4 9 Re{i i sastavi rebuse za tri slo`ene re~i. 5 Onomatopeja je ma~ka vrata 3 Napi{i koje bi prilo{ke odredbe za na~in (kako?) mogle da stoje uz glagole. 7 5 8 Sastavi telegram u kome }e{ nekome javiti neku vest ili ga obavestiti o ne~emu. crnooka 3 97 .

Kad govori ko da biser broji. Jedne tihe tople no}i ja }u splavom na put po}i. 1 1.SEDMA VE@BA Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena: 30 Odredi koje su stilske figure upotrebqene u ovim primerima. (A. uzvici re~ce prilozi 2 Hej. 4 Uh. on poru~uje da jo{ jedan dan ne mo`e preko nabujale reke. 3 Odgovori na {aqiv na~in. do}i }u mo`da 3 Odredi vrste re~i u re~enici. 2 Smisli razli~ite Anine odgovore na ovo pitawe. Deda Sima zabobowa glasom. [ta je {kolska tabla? [ta je {kola? [ta je qubav? 4 6 98 . ˆ 2. ^arape su mi progledale. 4. Dikli}. Plavi kit) 3.

Uporedi {kolsku tablu i prozor i opi{i ih. Pas: Ma~ka: 5 Smisli svoj pozdravni govor za kraj {kolske godine. 7 Po{tovani Ose}am Zahvaqujem ^estitam @elim 5 99 . 5 Zajedni~ke osobine Posebnost Posebnost 5 6 Napi{i zami{qeni razgovor izme|u psa i ma~ke.

74 veliko slovo 38 vest 31 F futur I 67. 36 re~ce 73. 35 M molba 58 S slo`ena re~enica 15 subjekat 18. 84 pade`i 40–43. 16. 47 pejza` 27 personifikacija 28 perfekat 66. 74 upravni govor 9. 24 re~eni~ni ~lanovi 24. 74 razglednica 38 razgovor 10 re~enica 13. 47 imenski predikat 19 infinitiv 60–61. 74 P G glagoli 56–59. 35 nepravi 29 pravi 29 odredbe 30. 26. 74 prilo{ka odredba 30. 35 atribut 21. 82–83 predikat 19. 63 O objekat 28. 24 N neupravni govor 9. 55. 12 V veznici 72. 74 pridevi 48–53. 35 re~i 5. 35 onomatopeja 59 opravdawe 30 U uzvici 73. 13. 74 pesma 32 pismo 7 pore|ewe 45 portret 22 pravopisna pravila 46. 74 prezent 65. 15.INDEKS A akcenat 6. 12 imenice 37. 63 glagolski oblici 74 glagolski predikat 19 glas 13 govor 8. 23. 12 T telegram 58 B bajka 75 brojevi 54. 35 prosta re~enica 15 ^ ~estitka 76 D deklinacija 40 E epitet 52 Z zamenice 44–47 I izgovor 6. 62. 34. 63 pridevski vid 53 prilozi 70. 40. 74 K krwi perfekat 66 100 . 24 predlozi 71. 74 R radni glagolski pridev 64. 12 anketa 77 apozicija 25. 12. 78 gramatika 4.

Da li si nau~io/nau~ila da govori{ pred odeqewem? a) da ispri~a{ {alu b) da iznese{ predlog v) da najavi{ nastup g) da odr`i{ govor o zadatoj temi d) 5. Da li si zadovoqan/zadovoqna svojim znawem iz srpskog jezika? DA NE ONAKO 6.[TA MISLI[ O GRAMATICI 5 ? RAZMISLI I ODGOVORI: 1. po tvom mi{qewu. Potpis 101 . Da li ti se dopada Gramatika 5 (zaokru`i)? DA NE ONAKO 2. Da li si nau~io/nau~ila da pi{e{ (zaokru`i)? PISMO MOLBU VEST OPRAVDAWE ^ESTITKU PESMU RAZGLEDNICU BAJKU TELEGRAM 4. trebalo vi{e da radi{ iz srpskog jezika u narednoj godini. [ta si najvi{e voleo/volela da radi{ u ovoj kwizi (zaokru`i)? a) da ~ita{ o jeziku i jezi~kim pravilima b) da pi{e{ razli~ite sastave v) da odgovara{ na pitawa i re{ava{ zadatke g) da re{ava{ ukr{tenice i rebuse d) 3. Napi{i {ta bi.

. . . . . . 24 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25–26 Pejza` – opis predela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Veliko slovo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 [ta je gramatika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Vest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41–43 Imeni~ke zamenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Pravopisni znaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16–17 Subjekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Lepota i snaga re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Razgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .SADR@AJ 1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Vrste re~enica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . 44 Promena li~nih zamenica . . . . . 36 Promenqive i nepromenqive re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Moj drugi govor . . . . . 45 Pore|ewe . . . . . . . . . . . 21 Portret . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32–33 Re~eni~ni ~lanovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Od glasa i slova do pri~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 2. . . . . . . . . . . . . . . . 13–14 Proste i slo`ene re~enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Objekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Predikat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Apozicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Lepota izgovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Pravi i nepravi objekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38–39 Promena imenica (deklinacija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Odvojeno i sastavqeno pisawe re~ce NE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Atribut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Osnovne funkcije i zna~ewa pade`a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Prilo{ke odredbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Sme{na strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Pisawe zamenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Upravni i neupravni govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Imenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Moj prvi govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Kako se pi{e pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . .

. . . 74 7. . . . . . . . . 54 Pravilno pisawe brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Podela glagola prema trajawu radwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Prezent (sada{we vreme) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Futur I (budu}e vreme) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Sada{wost – pro{lost – budu}nost . . . . . . . . . . . . . . 55 Glagoli . . 79 Moje novine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88–89 Tre}a ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Infinitiv . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60–61 Moj tre}i govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51–52 Slu`ba (funkcija) prideva u re~enici . . . . . . . . . . . . . . 49 Slagawe prideva sa imenicama . . . . . . . . . . . . . . 77 Kako pripremiti i odr`ati govor . . . . . . . . 50 Pore|ewe prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Davawe predloga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82–83 Gramatika na jednoj strani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 KONTROLNI ZADACI I ZADACI ZA TAKMI^EWE Prva ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Podela glagola prema prelaznosti radwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94–95 [esta ve`ba . . . . . . . . . . . . . . 90–91 ^etvrta ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Promena brojeva po pade`ima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Gra|ewe prideva . . . . . . . . 53 Brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Re~ce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Anketa o {kolskom raspustu . . . . . . . . . . . . . . . 72 Uzvici . . . . . . . . . . . . . . . 92–93 Peta ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Pridevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. 71 Veznici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96–97 Sedma ve`ba . . . . . . . 53 Pridevski vid . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98–99 Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Predlozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Prilozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Pravilno pisawe prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80–81 Pravopis na dve strane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 . . . . . . . . 86–87 Druga ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Glasovi iz prirode i onomatopeja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Perfekat (pro{lo vreme) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Zapo~eta bajka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Radni glagolski pridev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

000. 24 40 659 lektor likovni urednik grafi~ko oblikovawe izdava~ urednik za izdava~a {tampa tira` copyright Slavica Markovi} mr Qiqana Marinkovi} Publikum 10.1. . izd. J. godine .SRPSKOG JEZIKA ZA PETI RAZRED OSNOVNE [KOLE prvo izdawe autor ilustrovao recenzenti dr Simeon Marinkovi} Miroqub Milutinovi} Brada prof./faks: 011/ 38 20 464. dr Stani{a Veli~kovi}.Beograd : Kreativni centar. 27 cm Tira` 10. Beograd 37. . Filozofski fakultet. profesor srpskog jezika i kwi`evnosti mr Aleksandra Markovi} Du{an Pavli} Dragica Din~i} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel. . ISBN 978-86-7781-570-7 COBISS.101 str. .000 © Kreativni centar 2007 CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije. Zmaj“ u Pan~evu An|elka Ru`i}. : ilustr. Simeon Gramatika 5 : gramatika srpskog jezika za peti razred osnovne {kole / [autor Simeon Marinkovi} . ilustrovao Miroqub Milutinovi} Brada]. O[ „J. Ni{ Jelena @uri}.SR-ID 145586956 Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za srpski jezik u petom razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00269/2007-06 od 20.41(075. novembra 2007.Registar. .2) MARINKOVI]. 38 20 483.163. 2007 (Beograd : Publikum).016:811. profesor srpskog jezika i kwi`evnosti.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful