Seminar Ski Rad Opasne Materije

Univerzitet u Kragujevcu Ma inski fakultet Smer Drumski saobra aj
Seminarski rad
Predmet:
Zakonska regulativa u drumskom saobra aju

Tema:
Prevoz opasnih materija
Predmetni nastavnik: Prof. Dr Dragoljub Radonji
Student: Male evi Nikola 305/2010
Kragujevac Jun 2011.
2011
Sadr aj
1. Uvodna razmatranja............................................................................................................................. 3 2. Vrste i podela opasnih materija ............................................................................................................ 4 2.1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama........................................................... 5 2.1.1 Definicije razreda..................................................................................................................... 6 2.1.2 Definicije grupa kompatibilnosti................................................................................................ 7 2.1.3 Klasifikacija eksplozivnih materija prema na inu dejstva .......................................................... 9 2.2 Gasovi ........................................................................................................................................... 9 2.3 Zapaljive te ne materije................................................................................................................ 11 2.4 Zapaljive vrste materije ............................................................................................................... 12 2.5 Materije sklone samoupaljenju ..................................................................................................... 12 2.6 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove........................................................... 13 2.7 Oksidiraju e materije .................................................................................................................... 14 2.8 Organski peroksidi ....................................................................................................................... 15 2.9 Otrovne materije........................................................................................................................... 16 2.10 Gadne i zarazne (infektivne) materije.......................................................................................... 17 2.11 Radioaktivni materijali ................................................................................................................ 17 2.12 Korozivne (nagrizaju e) materije ................................................................................................ 18 2.13 Ostale opasne materije i predmeti .............................................................................................. 19 3. Vozila za prevoz opasnih materija ...................................................................................................... 20 3.1 Eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila ............................................................................... 20 3.2 Ozna avanje vozila za prevoz opasnih materija............................................................................ 22 3.2.1 Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materije ....................................................... 23 3.2.2 Table za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije................................................... 24 3.3 Potrebna dokumentacija pri transportu opasnih materija ............................................................... 26 3.4 Oprema vozila za prevoz opasnih materija ................................................................................... 29 4. Zahtevi koji se postavljaju pred vozilima za prevoz opasnih materija .................................................. 30 4.1 Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materija ................................................ 30 4.2 Zahtevi koji se postavljaju pred odre enim delovima vozila za prevoz opasnih materija ................ 31 4.3 Posebni zahtevi koji se odnose na odre enu izvedbu vozila ......................................................... 32 5. Zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija........................................... 35 5.1 Osnove zakonske regulative u oblasti opasnih materija ................................................................ 35 5.2 Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija ........................ 38 5.2.1 Odredbe zakona o prevozu opasnih materija koji se odnose na drumski saobra aj ................ 38 5.2.2 Odredbe pravilnika o na inu prevoza opasnih materija u drumskom transportu ...................... 44
2011
5.2.3 Odredbe uredbe o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju ................................... 48 5.2.4 Me unarodni sporazum o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju (ADR).............. 51 5.3 Naknada tete prema me unarodnim ugovorima.......................................................................... 52 6. Preventivne mere za tite pri transportovanju opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama ..... 54 6.1 Obu enost lica koja neposredno u estvuju u transportu opasnih materija ..................................... 54 6.2 Pravila utovara, istovara i rukovanja opasnim materijama ............................................................. 54 6.3 Zahtevi koji se odnose na nadzor vozila za prevoz opasnih materija u slu aju zaustavljanja ......... 56 7. Intervencije u slu aju vanrednih situacija pri prevozu opasnih materija ............................................... 57 7.1 Prepoznavanje opasnosti ............................................................................................................. 57 7.2 Mere i postupci u vanrednim situacijama pri prevozu opasnih materija i predmeta ........................ 58 8. Zaklju na razmatranja ........................................................................................................................ 62 Literatura ............................................................................................................................................... 63
2011
1. Uvodna razmatranja
Razvojem nauke, tehnike i tehnologije omogu ena je proizvodnja velikog broja razli itih opasnih materija. Pod pojmom opasnih materija podrazumevaju se sve one materije koje imaju takve karakteristike da mogu izazvati posledice tetne po zdravlje i okolinu. Do toga dolazi usled neodgovornog i/ili nestru nog rada, zatim usled bilo kakve nezgode tokom proizvodnje, skladi tenja, rukovanja ili transporta. Transport opasnih materija zauzima sve zna ajnije mesto u strukturi ukupnog prevoza. Imaju i u vidu svojstva ovih materija o igledno je da se njihovim prevozom pove ava op ta opasnost, sa jedne strane zbog mogu nosti nastajanja saobra ajnih nezgoda, a sa druge strane zbog ograni enih mogu nosti prilago avanja ambala e i vozila kojima se prevoze opasne materije u cilju spre avanja njihovog tetnog dejstva. Transportna sredstva kojima se vr i prevoz opasnih materija moraju biti posebne konstrukcije i moraju odgovarati uslovima koji su propisani odgovaraju im zakonom. Mogu nosti bezbednog skladi tenja ovih materija su daleko ve e nego mogu nosti bezbednog prevoza. Naime, skladi te se mo e locirati na najpovoljnijem mestu (udaljenom od naselja), dok se prevoz vr i i kroz gusto naseljene urbane sredine ili pored zna ajnih objekata i instalacija gde bi aktiviranje odre ene opasne materije moglo izazvati veoma te ke posledice. Transport opasnih materija i predmeta, tzv. opasnih roba je prema Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasnih roba u drumskom saobra aju (ADR-u) zabranjen ukoliko se ne obavlja pod precizno definisanim uslovima. Za prevoz pojedinih vrsta opasnih materija nije uvek dovoljno ispuniti propisane uslove, ve je potrebno dobiti i posebno odobrenje kako bi se izvr io prevoz. Pored samog prevoza, propisima su regulisane i radnje kao to su pripremanje materije za prevoz, utovar, istovar, pretovar, usputne manipulacije, zatim postupci voznog osoblja u slu aju saobra ajne nezgode ili havarije i sli no. Obele avanje opasnih materija je tako e definisano ADR-om tako da omogu ava brzo i jednostavno sagledavanje osnovnih podataka o opasnoj materiji, ali i sagledavanje zahteva koje treba da ispune ambala a i prevozno sredstvo. Kolete, fiksirane cisterne ili kontejneri u kojima se prevoze opasne materije moraju biti na vidljivom mestu ozna ene odgovaraju im listicama opasnosti i tablama za obele avanje vozila. Rizik pojave akcedentnih situacija pri prevozu opasnih materija je veliki, najpre sa aspekta mogu nosti nastanka saobra ajnih nezgoda, a zatim sa aspekta nemogu nosti spre avanja tetnog dejstva od strane ambala e i vozila u takvim situacijama. Tako e, do pojave akcedentnih situacija mo e do i i prilikom utovara i istovara opasnih materija, prema tome neophodno je striktno po tovanje propisa koji se odnose na ovu problematiku. U slu aju pojave incidenta, akteri su du ni da odmah obaveste odgovaraju e interventne servise iji je zadatak da hitno reaguju u takvim situacijama i da im dostave sve potrebne informacije koje bi bile od koristi prilikom obavljanja intervencije. Delovanje interventnih ekipa predstavlja veoma bitan faktor u oblasti opasnih materija kome se poklanja posebna pa nja.
3
2011
2. Vrste i podela opasnih materija

Opasne materije su one materije koje pri proizvodnji, pakovanju, skladi tenju, transportu, rukovanju i kori enju mogu biti opasne i tetne po zdravlje ljudi ili mogu dovesti do materijalnih teta ukoliko se njima nestru no rukuje. Zauzimaju veoma zna ajno mestu u transportu, tako da su od strane ADR-a (European agreement concerning the international carriage of dangerousgoods by road) definisane osnovne instrukcije kojih se moraju pridr avati sve dr ave potpisnice ovog sporazuma bez odstupanja. iroka primena ovih materija uslovila je njihovu op tu klasifikaciju koja je izvr ena u skladu sa me unarodnim propisima i sporazumima, a obuhva eno je oko 50.000 opasnih materija razvrstanih u 9 klasa. U zavisnosti od hemijskih osobina, agregatnog stanja i stepena opasnosti, prema ADR-u sve opasne materije su svrstane u slede e klase: KLASA 1: 1a Eksplozivne materije, 1b Predmeti punjeni eksplozivnim materijama, 1c Sredstva za paljenje, vatrometni predmeti i drugi predmeti; KLASA 2 Zbijeni gasovi pretvoreni u te nost i gasovi rastvoreni pod pritiskom; KLASA 3 Zapaljive te nosti; KLASA 4: 4a Zapaljive vrste materije, 4b Materije sklone samoupaljenju, 4c Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove; KLASA 5: 5a Oksidiraju e materije, 5b Organski peroksidi; KLASA 6: 6a Otrovne materije, 6b Gadne i zarazne materije; KLASA 7 Radioaktivni materijali; KLASA 8 Korozivne (nagrizaju e) materije; KLASA 9 Ostale opasne materije i predmeti.
2011
2.1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama

Eksplozivne materije, predmeti punjeni eksplozivnim materijama, sredstva za paljenje, vatrometni predmeti i drugi predmeti jesu vrste i te ne hemijske materije koje imaju osobinuda, pod spoljnim dejstvom u vidu udara i trenja naj e e, eksplozivnim hemijskim razlaganjem osloba aju energiju u obliku toplote ili gasova. Materije i predmeti klase 1 su osetljivi na: udare i potrese, pove anje temperature, varnice i hemijske reakcije. One su podeljene na gpupe kompatibilnosti i razrede opasnosti. Grupe kompatibilnosti su slovne oznake i ima ih 13, a pokazuju karakteristike materija klase 1. Na osnovu toga je data mogu nost da se izvr i pravilno raspore ivanje razli itih opasnih materija ove klase u istom vozilu ili kontejneru. Razred opasnosti i slovna oznaka grupe kompatibilnosti predstavljaju klasifikacioni kod opasne materije klase 1 koji mora da bude ispisan na svakom pakovanju. Ekplozivne materije su hemijska jedinjenja ili hemijske sme e sastavljene od goriva i oksidacionog sredstva koje mogu veoma brzo hemijskom reakcijom da razviju gasove takve brzine i takve temperature i pritiska da izazivaju o te enja okoline. Da bi jedna materija bila eksplozivna, mora ispuniti uslove poput: hemijski proces niskog razlaganja mora se odigrati u to kra em intervalu, proizvodi njenog razlaganja moraju biti potpuno ili delimi no gasoviti. proces razlaganja mora biti pra en osloba anjem velike koli ine toplotne energije. Brzina hemijskog procesa razlaganja je karakteristi na osobina eksplozivnih materija i kre e se u granicama od nekoliko cm/sec do nekoliko km/sec. Brzo sagorevanje eksplozivnih materija omogu ava kiseonik koji ulazi u hemijski sastav eksploziva, pa zbog toga mnoge eksplozivne materije mogu sagorevati i u zatvorenom prostoru. Pri hemijskom razlaganju eksplozivnih materija dolazi do stvaranja velikh koli ina gasovitih produkata zagrejanih na vrlo visokim temparaturama. Svaki eksploziv ima odre ene fizi ko-hemijske i balisti ke karakteristike na osnovu kojih se odre uje njegov kvalitet i upotrebna vrednost. U ove karakteristike svrstavaju se: 1. Bilans kiseonika - predstavlja potrebnu koli inu kiseonika za potpunu oksidaciju eksplozivne materije, ili predstavlja koli inu kiseonika koja preostaje ili nedostaje za potpunu oksidaciju; 2. Gustina - predstavlja va no svojstvo eksplozivnih materija, jer ona diraktno uti e na brzinu i pritisak detonacije; 3. Specifi na zapremina gasova - predstavlja zapreminu koju zauzimaju gasovi nastali procesom hemijskog razlaganja 1kg eksplozivne materije pod pritiskom od 1013 bara, pri emu se nastala voda uzima da je u gasovitom stanju; 4. Sadr aj azota - veliki broj eksplozivnih materija u svojo hemijskoj strkuturi sard i azot; 5. Toplota sagorevanja - to je toplotni ekvivalent ukupne energije sagorevanja eksplozivne materije pri kome svi atomi oksidi u na najvi i nivo;
5
2011
6. Toplota eksplozije - predstavlja razliku izme u toplote stvaranja finalnih proizvoda eksplozije i toplote sagorevanja same eksplozivne materije; 7. Temperatura sagorevanja - je temperatura do koje se zagreju proizvodi nastali hemijskim razlaganjem eksplozivne materije; 8. Osetljivost na iniciranje - da bi nastupio proces hemijskog razlaganja eksplozivne materije potreban je izvestan impuls spolja, odnosno energija aktiviranja; 9. Osetljivost na udar - podrazumeva najmanju visinu izra enu u cm sa koje pada teg odre ene te ine pri emu se izaziva najmanje jedna eksplozija ili detonacija u toku 6 proba; 10. Osetljivost na trenje - je sposobnost hemijskog razlaganja eksplozivne materije pod uticajem odre enog optere enja; 11. Osetljivost na vlagu - prisustvo vlage smanjuje osetljivost eksplozivnih materija; 12. Osetljivost na plamen i varnicu - zavisi od vrste eksplozivnih materija i razli ita je. U materije klase 1, prema ADR-u, se svrstavaju eksplozivne materije, eksplozivni predmeti, i materije i predmeti koji ne pripadaju navedenim grupama a izra ene su radi nekog prakti nog dejstva u vidu eksplozije ili pirotehni kih efekata. Sa aspekta zakona, eksplozivne materije su podeljene na: privredne eksplozive - pod privrednim eksplozivima se smatraju materije koje se upotrebljavaju za ru enje ili oblikovanje objekata ili materijala energijom oslobo enom hemijskom reakcijom eksplozivnog razlaganja; sredstva za paljenje eksploziva - ovde spadaju sve vrste kapisli, upalja a i tapina i pirotehni ka sredstva koja se koriste pri miniranju; pirotehni ke proizvode - pirotehni kim proizvodima se smatraju sva sredstva koja se upotrebljavaju za vatromete, protivgradne rakete i druge rakete koje se koriste u nau ne i privredne svrhe, kao i predmeti koje sard e eksplozivne sastojke, prskave sastojke sa dejstvom eksploziva ili druge sastojke koji slu e za postizanje efekata razaranja, vatre, svetlosti, pucanja i dima; privrednu municiju - privrednom municijom se smatraju meci, patroni i aure opremljene kapislom i napunjene barutom; barut - barutom se smatra crni i malodimni barut namenjen za rudarske i sportske potrebe; sirovine eksplozivnog karaktera za proizvodnju ve navedenih materija - ovde spadaju materije koje po hemijskom sastavu i osetljivosti na paljenje imaju osobine eksploziva i sposobne su za eksplozivno razlaganje, a namenjene su za proizvodnju eksplozivnih materijala. Polaze i od stepena opasnosti i njihovih karakteristika, eksplozivne materije i predmeti klase 1 razvrstani su u razrede i grupe kompatibilnosti.
2.1.1 Definicije razreda

U zavisnosti od stepena opasnosti, eksplozivne materije i predmeti se razvrstavaju u 6 razreda opasnosti i nose oznake od 1.1 do 1.6 kao to je:
2011
1.1 Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od akumulirane eksplozije, odnosno eksplozije koja dovodi do toga da prakti no celokupno punjenje trenutno reaguje; 1.2 Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od rasejavanja rapnela ali ne i opasnost od amumulirane eksplozije; 1.3 Materije i predmeti kojima su imanentni opasnost od vatre, manjih detonacija, rasejavanje rapnela ili od obe navedene opasnosti zajedno, ali ne i opasnost od akumulirane eksplozije; 1.4 Materije i predmeti koji predstavljaju samo manji rizik od eksplozije u slu aju upaljenja ili inicijalizacije (aktiviranja) tokom prevoza. Efekti su u velikoj meri ograni eni na pakete tako da se neo ekuje izbacivanje fragmenata znatnije veli ine i opsega. Spolja nji po ar ne sme dovesti do toga da prakti no celokupni sadr aj paketa trenutno eksplodira; 1.5 Materije kojima je imanentna opasnost od akumulirane eksplozije ali koje su u toj meri neosetljive da je verovatno a njihovog aktiviranja ili prelaza sa ormalnog na detonativno sagorevanje u uslovima normalnog prevoza vrlo mala. Minimalni zahtev za ove materije je da ne smeju da eksplodiraju prilikom ispitivanja u uslovima okru enja zahva enog po arom; 1.6 Izrazito neostljivi predmeti kojima nije imanentna opasnost od akumulirane eksplozije. Ovi predmeti sard e isklju ivo izrazito neosetljive detonativne materije kod kojih je mogu nost akcidentnog aktiviranja ili prostiranja svedena na minimum.
2.1.2 Definicije grupa kompatibilnosti

Za pravilno i bezbedno obavljanje transporta eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama izuzetno je va no poznavanje njihovih karakteristika i me usobne kompatibilnosti. Prema karakteristikama eksplozivne materije se razvrstavaju u 13 grupa kompatibilnosti (podno ljivosti) i imaju slovne oznake od A do S i to: A) primarne eksplozivne materije; B) predmeti sa primarnim eksplozivnim materijama koji sadr e jednu efikasnu za titnu komponentu (stepen za tite). Ovde spadaju detonatori za miniranje i udarne kapisle; C) progresivne eksplozivne i ostale deflagracione eksplozivne materije ili predmeti koji sadr e takve eksplozivne materije; D) dodatne (sekundarne) detonativne eksplozivne materije, crni barut ili predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije bez elemenata za aktiviranje i bez progresivnog punjenja ili predmeti koji sadr e primarne eksplozivne materije sa dve ili vi e za titnih komponenti; E) predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije bez elemenata za aktiviranje, sa progresivnim punjenjem; F) predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije sa sopstvenim elementima za aktiviranje, sa ili bez progresivnog punjenja; G) pirotehni ke materije, predmeti sa pirotehni kim materijama ili predmeti koji sadr e kako eksplozivne tako i svetle e zapaljive dimne ili materije koje nadra uju o i; H) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i beli fosfor; J) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i zapaljive te nosti ili gel;
7
2011
K) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i toksi ne hemijske agense; L) eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim materijama koji predstavljaju posebnu opasnost tako da je neophodna izolacija svakog tipa ponaosob; N) predmeti koji sadr e isklju ivo izrazito neosetljive detonativne materije; S) Materije ili predmeti tako upakovani ili projektovani da, u slu aju nezgode usled akcidentnog aktiviranja, paketi zadr avaju sve opasne efekte. U tom slu aju efekti rasejavanja rapnela, ili detonacije moraju biti ograni eni na onu meru koja znatnije ne ometa. Tabela 1. Grupa A B C D E F G H J L N S kompatibilnosti x A x 5 x B x x x x 3,4 x C x x x x x D x x x x x E x x F x x x x x G x x H x x J 2 L 3,4 3,4 3,4 3 x N x x x x x x x x x x S Oznake kori ene u tabeli 1. imaju slede e zna enja:
X - dozvoljen me oviti tovar; 2 - paketi u kojima se nalaze materije i predmeti iz grupe kompatibilnosti L mogu da se tovare na isto vozilo zajedno sa paketima u kojima se nalaze materije i predmeti istog tipa iz te grupe kompatibilnosti; 3 - razli iti tipovi predmeta iz grupa kompatibilnosti N mogu da se prevoze zajedno kao predmeti grupe kompatibilnosti N samo ukoliko je ispitivanjem utvr eno da ne postoji dodatni rizik od simpateti ke detonacije izme u predmeta; 4 - ukoliko se predmeti iz grupa kompatibilnosti N prevoze zajedno sa materijama i predmetima iz grupa kompatibilnosti C, D ili E tada se predmeti iz grupe kompatibilnosti N kvalifikuju kao da poseduju karakteristike grupe kompatibilnosti D; 5 - paketi sa predmetima iz grupe kompatibilnosti B i materije i predmeti iz grupe kompatibilnosti D mogu da se tovare zajedno na isto vozilo pod uslovom da se prevoze u zasebnim kontejnerima. Poznavanje karakteristika eksplozivnih materija i predmeta, polaze i od njihove pripadnosti odre enoj grupi kompatibilnosti je bitno kod prevoza, njihovog dr anja odnosno skladi tenja pri emu moraju posebnu pa nju posvetiti lica koja rukuju ili vr e utovar ili istovar opasnih materija, a posebno magacioneri kojima je povereno pravilno uskladi tavanje eksplozivnih materija.
8
2011
2.1.3 Klasifikacija eksplozivnih materija prema na inu dejstva

Podela eksplozivnih materija mo e se izvr iti na vi e na ina, ali se naj e e koristi podela prema na inu dejstva. Prema na inu dejstva eksplozivne materije se dele na: a) Baruti i raketna goriva - energija semijskog razlaganja baruta i raketnih goriva koristi se za pokretanje projektila u cevi i oru ja ili u auto-propulziji. Baruti se prema sastavu i odnosu oksidansa i goriva dele na homogene i heterogene, dok raketna goriva mogu biti te na ili vrsta; b) Eksplozivi - to su materije sposobne da se razla u prema re imu stabilne detonacije uz osloba anje velike koli ine energije u veoma kratkom vremenu. Njihova podela uslovljena je osetljivo u na iniciranje pa imamo primarne (inicijalne) i sekundarne (brizatne); c) Pirotehni ke sme e - predstavljaju sme e oksidansa i goriva koje pri sagorevanju daju odre ene specifi ne efekte kao to su svetlosni, toplotni, zvu ni, dimni i sl. Sa obzirom na namenu, mogu se podeliti na osvetljavaju e, signalne i trasiraju e, zapaljive, termitne, uspora ke i dimne.
2.2 Gasovi
Gas je materija, prema ADR-u, koja na temperaturi od 50 C ima pritisak pare vi i od 3 bara ili je u celosti u gasovitom stanju na temperaturi od 20 C pri standardnom (atmosferskom) pritisku od 1.013 bara. Sve je ve a primena komprimovanih gasova, kako za laboratorijske, tako i za industrijske potrebe. Naj e e su u upotrebi slede i komprimovani gasovi: azot, vodonik, kiseonik, vazduh, ugljen dioksid, amonijak, hlor, sumpordioksid, hlorovodonik, fluorovodonik, bortrifluorid, metilhlorid, metan, acetilen, etilen, propan butan, etilen oksid, freoni, plemeniti gasovi, itd. Gasovi se komprimuju u eli nim bocama razli itih veli ina, kao i u specijalnim tankovima. eli ne boce skladi te se u uspravnom stanju, u odgovaraju im dr a ima za u vr ivanje, radi spre avanja padanja i o te ivanja ventila koji pak moraju biti za i eni odgovaraju im eli nim poklopcima. Prostorije, u kojima se skladi te komprimovani gasovi, moraju da budu hladne, da ne budu izlo ene direktnom dejstvu sun evih zraka, dobro ventilirana i bez izvora zagrevanja i paljenja. Gasovi, prema ADR-u, pripadaju drugoj klasi opasnih materija, i dele se na: 1. Sabijene gasove - gasove pod pritiskom koji su u celosti u gasovitom stanju na temperaturi od -50C; 2. Te ni gasovi - gasovi pod pritiskom, koji su delimi no u te nom stanju na temperaturi ve oj od 50C. Ovoj grupi pripadaju: te ni gasovi pod visokim pritiskom - gasovi ija se kriti na temperatura nalazi u granicama temperatura od - 50 C do + 65 C,
9
2011
te ni gasovi pod niskim pritiskom - gasovi ija je kriti na temperatura iznad 65 C; 3. Rashla eni te ni gasovi - gasovi koji su delimi no te ni zbog njihove niske temperature; 4. Gasovi rastvoreni pod pritiskom - gasovi koji su prilikom prevoza rastvoreni u te nom rastvara u; 5. Raspr iva i i sudovi, mali, koji sadr e gas ili gasne patrone (gasni kertrid i); 6. Ostali predmeti koji sadr e gas pod pritiskom; 7. Nekomprimovani gasovi koji se transportuju pod posebnim zahtevima. Svi gasovi, koji pripadaju klasi 2. opasnih materija se, izuzev raspr iva a, razvrstavaju po odgovaraju im grupama opasnosti u zavisnosti od stepena rizika, na slede i na in: A - zagu uju e; O - oksidiraju e; F - zapaljive; T - toksi ne; TF - toksi ne, zapaljive; TC - toksi ne, korozivne; TO - toksi ne, oksidiraju e; TFC - toksi ne, zapaljive, oksidiraju e; TOC - toksi ne, oksidiraju e, korozivne. Zagu ljivci su gasovi koji obuhvataju grupu neoksidiraju ih, nezapaljivih, netoksi nih gasova, odnosno gasove koji razre uju kiseonik u atmosferi. Zapaljivi gasovi obuhvataju grupu gasova koji su na temperaturi od 20 C i pritisku od 1.013 bara zapaljivi u sme i sa 13 % ili manje vazduha ili imaju opseg zapaljivosti sa vazduhom od najmanje 12 procentnih poena bez obzira na donju granicu zapaljivosti. Zapaljivost se utvr uje testom ili prora unom ije su metode i postupci propisane ISO standardom. Oksidiraju i gasovi obuhvataju gasove koji mogu u ve oj meri od vazduha da izazovu ili doprinesu procesu sagorevanja drugih materijala. Oksidiraju a sposobnost ovih gasova utvr uje se testom ili prora unom propisanim ISO standardima. Toksi ni gasovi obuhvataju grupu gasova koji su poznati kao toksi ni ili korozivni u tolikoj meri da predstavljaju rizik po zdravlje ljudi ili se predpostavlja da su toksi ni ili korozivni jer je testom utvrdeno da im je LC50 vrednost koja se odnosi na visoku toksi nost jednaka ili manja od 5000 ml/m3. Korozivni gasovi su gasovi ili sme e gasova koji usled svojih korozivnih karakteristika zadovoljavaju sve kriterijume koji se odnose na toksi ne gasove zbog ega se i klasifikuju kao toksi ni sa postoje im rizikom od korozije. U korozivne gasove ubrajaju se i sme e gasova koje se smatraju toksi nim zahvaljuju i kombinovanim efektima korozivnosti i toksi nosti i koje, na osnovu ljudskog iskustva, mogu biti opasne po ljudsku ko u, o i i sluzoko u nosa i grla ili ija korozivna komponenta sme e ima LC50 vrednost manju ili jednaku vrednosti od 5000 ml/m3. Hemijski nestabilne materije klase 2. ne smeju se prevoziti ukoliko se predhodno ne preduzmu odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ile opasne reakcije gasa u normalnim uslovima transporta. Naro ito treba obratiti pa nju da ambala a i cisterne u kojima se obavlja transport ne sadr e bilo kakve supstance koje bi mogle da izazovu ili pospe e opasne reakcije. Gasovi i sme e gasova koji nisu prihvatljivi za transport su:
-
UN broj 2186 hlorovodonik, rashla ena te nost; UN broj 2421 azot-trioksid; UN broj 2455 metil-nitrit; Rashla eni te ni gasovi kojima ne mogu biti dodeljeni klasifikacioni kodovi 3A, 30 ili 3F;
10

-
2011
Gasovi rastvoreni pod pritiskom koji ne mogu biti klasifikovani kao UN broj 1001, 2073 ili 3318; Raspr iva i kod kojih su toksi ni ili zapaljivi gasovi kori eni kao disperzanti; Raspr iva i iji sadr aj, sa aspekta toksi nosti ili korozivnosti, zadovoljava kriterijume za grupu pakovanja 1; Gasni kertrid i ija je odlika izuzetno visoka toksi nost (LC50 ni a od 200 ppm).
Broj koji pokazuje pojavni oblik gasova i veliko slovo koje pokazuje opasnost koju pojedini gasovi imaju, ine klasifikacioni kod materija i predmeta klase 2. U klasi 2 nema podele na ambala ne grupe.
2.3 Zapaljive te ne materije

Zapaljive te nosti obuhvataju opasne materije i predmeta sa opasnim materijama koje, prema ADR- u, ispunjavaju slede e uslove: nalaze se u te nom stanju, na temperaturi od 50 C imaju pritisak pare ni i od 3 bara i nisu u gasnom stanju na temperaturi od 20 C i pritisku od 1.013 bara, a imaju ta ku paljenja ne ve u od 61 C. Tu spadaju benzin, sirova nafta, dizel gorivo, metanol, etanol, aceton, boje itd. Klasa 3. tako e obuhvata i te ne materije i rastopljene vrste materije sa ta kom paljenja ve om od 61 C koje se na transport predaju na temperaturi koja je ve a ili jednaka od njihove ta ke paljenja. U klasu 3. spadaju i te ni eksplozivi sa smanjenom osetljivo u. To su eksplozivne materije rastvorene u vodi ili drugoj te noj materiji, kako bi se formirala homogena te na sme a koja potiskuje njihove eksplozivne karakteristike. Da bi se te na zapaljiva materija upalila mora predhodno da pre e u gasovito stanje, to zna i da su isparenja zapaljiva, a ne te nosti. Kod zapaljivih gasova gori sam gas. Sagorevanje zapaljivih te nosti tj. njihovih para pra eno je plamenom. Isparenja zapaljivih te nosti su te a od vazduha i padaju na dno u zatvorenim prostorima. Dok zapaljivi gasovi mogu biti lak i od vazduha (vodonik, acetilen) ili te i od vazduha (propan, butan). Pored zapaljivosti, isparenja mogu biti otrovna, eksplozivna i nagrizaju a. Ta ka paljenja jedne zapaljive materije je ona najni a temperatura pri kojoj se stvara dovoljna koli ina gasova, odnosno odgovaraju a sme a gasa i vazduha pogodna za paljenje. Mo e se re i da je to najni a temperatura na kojoj e neka materija nakon paljenja nastaviti da gori. Za odre ivanje ta ke paljenja kod zapaljivih te nosti postoji ta no propisan metod. Gorenje je hemijski proces sjedinjavanja sa kiseonikom, odnosno oksidacija uz pojavu svetlosti, toplote, dima i pepela. Kada se proces sagorevanja odvija velikom brzinom nastaje takozvano eksplozivno sagorevanje, pra eno toplotom, pove anim pritiskom i praskom. Eksplozija gasova i isparenja po inje sa donjom granicom eksplozivnosti (najmanja koncentracija gasa ili isparenja u vazduhu pri kojoj mo e nastati eksplozija). Ove granice se razlikuju kod razli itih materija. Zaustavljanje procesa gorenja mo e da se postigne oduzimanjem toplote (hla enjem), oduzimanjem kiseonika (ugu ivanjem) ili oduzimanjem gorive materije (odstranjivanje).
11
2011
Da bi se spre ilo eventualno paljenje sme e zapaljivih para sa vazduhom, ovakve materije se skladi te u prostorijama koji se hlade, uz obezbe enje dobre venilacije, radi spre avanja nagomilavanja para. Ovakve prostorije moraju da budu udaljene od eventualnih izvora paljenja, a pu enje i kori enje izvora paljenja je najstro e zabranjeno. Ovakve prostorije, moraju da budu snabdevene efikasnim ru nim ili automatskim ure ajima za ga enje po ara. Slede e grupe zapaljivih materija nisu prihvatljive za transport: Zapaljive materije ija je struktura bliska strukturi peroksida (kao to je to slu aj sa etrima ili sa ostalim policikli nim oksidacionim materijama) ukoliko sadr aj peroksida prelazi 0.3 %; Hemiski nestabilne zapaljive te nosti ukoliko predhodno nisu preduzete odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ile njihove opasne reakcije u smislu opasnog razlaganja ili polimerizacije tokom transporta. Isto tako mora se obezbediti da ambala a i cisterne u kojima se vr i transport ne sadr e materije koje izazivaju ili pospe uju opasne reakcije; Te ni eksplozivi smanjene osetljivosti koji nisu navedeni u listi opasnih materija.
2.4 Zapaljive vrste materije

Zapaljive vrste materije su vrste materije koje, kad su u suvom stanju, mogu lako da se zapale u dodiru sa plamenom ili varnicom, ali nisu sklone samopaljenju. U ovu grupu se ubrajaju sumpor, crveni fosfor, celuloid, nitroceluloza isl. U materije klase 4a, prema ADR-u, svrstavaju se: Samoreaguju e materije ( vrste materije ili te nosti); Lakozapaljive vrste materije i predmeti koji mogu da se upale pomo u varnica ili usled trenja; vrsti desenzitivisani (umanjene osetljivosti) eksplozivi; Materije povezane sa samoreaguju im materijama. Prema stepenu opasnosti zapaljive vrste materije se dele na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije sa visokom opasno u prema kriterijumima za ispitivanje); Ambala na grupa II (za materije sa srednjom opasno u prema kriterijumu za ispitivanje); Ambala na gmpa III (za materije sa malom opasno u prema kriterijumu za ispitivanje). Materije i predmeti klase 4a, na osnovu osobina dele se na: F zapaljive vrste materije bez sporedne opasnosti (F1 organske, F2 rastopljene organske materije i F3 neorganske); FO zapaljive vrste materije, koje deluju oksidiraju e (zapaljivo); FT otrovne zapaljive vrste materije (FT1 otrovne organske, FT2 otrovne neorganske); D vrsti desenzitivisani eksplozivi, bez dodatne opasnosti; DT otrovni vrsti desenzitivisani eksplozivi; SR samoreaguju e materije (SR1 nije potrebna kontrola temperature, SR2 potrebna kontrola temperature).
2.5 Materije sklone samoupaljenju

Materije sklone samopaljenju su materije koje se pale u dodiru sa vazduhom ili vodom bez posredstva drugih materija (beli i uti fosfor, cinkovi alkili, otpaci, nitrocelulozni filmovi, sirov pamuk, upotrebljene krpe i dr.). U materije klase 4b, prema
12
2011
ADR-u, svrstavaju se: Samozagrevaju e materije i predmeti (uklju uju i me avine i rastvore) koji su prilikom kontakta sa vazduhom skloni zagrevanju bez bilo kakvog dovo enja energije (potrebne su ve e koli ine - vi e kilograma i du i period vremena vi e sati ili dana); Samozapaljive-piroforne materije (uklju uju i vrste i te ne rastvore i sme e), koje se u dodiru sa vazduhom ve u malim koli inama pale u roku od pet minuta. Prema stepenu opasnosti materije sklone samozapaljenju se dele na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za samozapaljuju e materije prema kriterijumu za ispitivanje); Ambala na grupa II (za samozagrevaju e materije prema kriterijumu za ispitivanje); Ambala na grupa III (za manje samozagrevaju e materije prema kriterijumu za ispitivanje). Materije i predmeti klase 4b, na osnovu osobina (klasifikacioni kod) se dele na: S samozapaljive materije bez dodatne opasnosti (S1 te ne organske, S2 vrste organske, S3 te ne neorganske, S4 vrste neorganske); SW samozapaljive materije koje u kontaktu sa vodom stvaraju zapaljive gasove; SO oksidiraju e samozapaljive materije; ST otrovne samozapaljive materije (ST1 te ne otrovne organske, ST2 vrste otrovne organske, ST3 te ne otrovne neorganske, ST4 vrste otrovne neorganske); SC korozivne samozapaljive materije (SC1 te ne, korozivne, organske, SC2 vrste korozivne organske, SC3 te ne korozivne neorganske, SC4 vrste korozivne neorganske). Ove materije reaguju sa vodenim rastvorima, vodenom parom i vodom, i pri tome se osloba a toplota, zapaljivi i eksplozivni gasovi. U ovu grupu materija ubrajaju se: kalcijum, alkalni metali, legure i amalgami ovih metala, hidridi, sulfidi, nitridi, karbidisilcidi, boridi, arsenidi, teluridi, fosfidi, anhidridi kiselina, koncentrovana kiselina i alkalije. Ove materije skladi te se na suvim, hladnim i dobro ventiliranim prostorima, koje su uzdignute na visokim temeljima, a koji su odvojeni od drugih objekata.
2.6 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove

Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum, kalijum, kalcijum, kalcijum karbid, alkalni silicidi i dr.). U materije klase 4c prema ADR-u, svrstavaju se: materije koje reaguju sa vodom i emituju zapaljive gasove koji mogu sa vazduhom da formiraju i eksplozivnu sme u, kao i predmeti koji sadr e takve materije. Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum, kalijum, kalcijum, kalcijum karbid, alkalni silicidi i dr.). Prema stepenu opasnosti materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije koje imaju sna nu reakciju sa vodom, prema kriterijumu za ispitivanje), Ambala na grupa II (za materije koje imaju laku reakciju sa vodom, prema kriterijumu za ispitivanje), Ambala na grupa III (za materije koje imaju laganu reakciju sa vodom, prema kriterijumu za ispitivanje).
13
2011
Materije i predmeti klase 4c, na osnovu osobina dele se na: W materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove, bez dodatnih opasnosti, kao i predmeti koji sadr e takve materije (W1 te ne, W2 vrste, W3 predmeti); WF1 materije zapaljive te ne koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove; WF2 materije zapaljive vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove; WS materije samozagrevaju e vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove; WO materije oksidiraju e (zapaljive) vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove; WC otrovne materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove (WC1 te ne, WC2 vrste); WFC materije korozivne zapaljive koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove.
2.7 Oksidiraju e materije

Oksidiraju e materije su materije koje se u dodiru sa drugim materijama razla u i pri tom mogu prouzrokovati vatru (hloridi, perflorati, vodeni rastvor vodonik-superoksida, peroksidi alkalnih metala i njihove sme e i dr.). U grupu oksidacionih agenasa, svrstavaju se slede e grupe jedinjenja: organski i neorganski peroksidi, oksidi, hlorati i perforati, persulfati, permanganati, jodati, perjodati, hromati, perbromati, bihromati, neorganski i organski nitriti i nitrati, ozon. Ove opasne materije ne treba skladi titi u blizini te nosti niske temperature zapaljivosti. Ukoliko do e do me anja kalijum permanganata sa glicerinom na obi noj temperaturi, dolazi do izrazito sna ne reakcije, uz pojavu vrelog plamena. Prostorije za skladi tenje oksidacionih agenasa treba da budu hladne i dobro ventilirane, kao i da budu izra ene od materijala otpornog na po ar. U materije klase 5a, prema ADR-u, svrstavaju se materije koje same po sebi ne moraju biti zapaljive ili sagorljive, ali zbog vi ka kiseonika kojim raspola u mogu da izazovu ili doprinesu paljenju ili sagorevanju drugog materijala koji je zapaljiv. Njihovim me anjem sa te nim korozivnim materijama mogu se stvarati veoma otrovni gasovi. Usled udara i trenja, u pojedinim slu ajevima, mogu da pored po ara izazovu i eksploziju. Prema stepenu opasnosti oksidiraju e materije dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije koje deluju samozapaljivo, prema kriterijumu za ispitivanje); Ambala na grupa II (za materije koje deluju zapaljivo prema kriterijumu za ispitivanje); Ambala na grupa III (za materije koje deluju slabo zapaljivo, prema kriterijumu za ispitivanje). Materije i predmeti klase 5a, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: O oksidiraju e materije bez dodatne opasnosti i predmeti koji sadr e takve materije (O1 te ne, O2 vrste, O3 predmeti); OC korozivne oksidiraju e materije (OC1 te ne, OC2 vrste); OTC otrovne korozivne oksidiraju e materije; OF vrste i zapaljive oksidiraju e materije; OS vrste samozagrevaju e oksidiraju e materije; OW vrste oksidiraju e materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove; OT oksidiraju e otrovne materije ( OT1 te ne, 0T2 vrste).
14
2011
2.8 Organski peroksidi

Organski peroksidi su organske materije sa vi im stepenom oksidacije koje mogu da izazovu tetne posledice po zdravlje ili ivot ljudi ili o te enje materijalnih dobara, a manje su osetljive na eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar, odnosno trenje. U materije klase 5b, prema ADR-u, svrstavaju se organske materije koje mogu da se smatraju derivatima vodonik peroksida, gde su jedan ili oba vodonikova atoma zamenjena organskim radikalima. Materije iz ove klase su termi ki nestabilne i razla u se kod normalnih ili pove anih temperatura uz stvaranje toplote i gasova. Razlaganje mo e biti izazvano kontaktom sa ne isto ama (aminin, kiseline, jedinjenja te kih metala), trenjem, pove anom temperaturom , udarom i sli no. Brzina razlaganja raste sa temperaturom i zavisi od formulacije (tipa) organskih peroksida. Za sugurnost organskih peroksida potrebno je kontrolisati temperaturu u toku prevoza. Postoji velika opasnost od eksplozije i samozapaljenja, posebno kod o te enih pakovanja i prosutog sadr aja. Kontakt vodonik peroksida sa o ima mo e da izazove ozbiljne povrede ko e ili ro nja e. Organski peroksidi su organske materije sa vi im stepenom oksidacije koje mogu da izazovu tetne posledice po zdravlje ili ivot ljudi ili o te enje materijalnih dobara, a manje su osetljive na eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar, odnosno trenje. Organski peroksidi su klasifikovani, na osnovu stepena opasnosti, u sedam tipova, i to: Tip A nije dozvoljen za prevoz zbog svoje opasnosti u ambala i u kojoj je testiran; Tip G ne potpada pod propise klase 5b. Svrstavanje u tipove od B do F je direktno povezano sa najve om dozvoljenom koli inom u jednom pakovanju. Materije klase 5b, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: P1 organski peroksidi za koje nije potrebna kontrola temperature; P2 organski peroksidi za koje je potrebna kontrola temperature. Temperature mogu biti: Kontrolna temperatura (maksimalna temperatura na kojoj organski peroksid mo e da se bezbedno prevozi); Kriti na temperatura (temperatura na kojoj se moraju primeniti procedureza slu aj opasnosti); Samoubrzavaju a temperatura razlaganja (najni a temperatura na kojoj mo e do i do samoubrzavaju eg razlaganja materije u ambala i upotrebljenoj prilikom prevoza).
15
2011
2.9 Otrovne materije

Otrovi su supstancije sinteti kog, biolo kog ili prirodnog porekla i preparati proizvedeni od tih supstancija koji, uneseni u organizam ili u dodiru sa organizmom, mogu ugroziti ivot ili zdravlje ljudi ili tetno delovati na ivotnu sredinu. Da bi se izbegle ne eljene posledice, pri skladi tenju ovih materija, neophodno je primeniti slede e mere: Prostorije za skladi tenje treba da budu hladne i obezbe ene dobrom ventilacijom, za ti ene od direktnog dejstva sun evih zraka, udaljene od mogu ih izvora paljenja; Sudovi, sa toksi nim materijama, koje mogu me usobno da reaguju, moraju da budu izolovani jedni od drugih; U prostorijama, u kojima se dr e ove materije, ne smeju da se dr e ivotne namirnice i sto na hrana; Prostorije i ormani, u kojima se dr e ove materije, moraju biti snabdevene za zaklju avanjem, i obele ene natpisom otrov"; Klju eve, od prostorija i ormana, u kojima se uvaju ove materije, mo e da uva samo lice koje se stara o uvanju i izdavanju ovih materija; Sudovi, u kojima se nalaze ove materije, moraju da budu dobro zaptivene, kako bi se spre ilo isparavanje toksi nih materijala koji bi mogli da dovedu do zaga ivanja skladi tnih prostorija. U materije klase 6a prema ADR-u, svrstavaju se materije za koje se iz iskustva ili na osnovu eksperimenata mo e predpostaviti, da pri delovanju, u relativno maloj koli ini upijanjem preko ko e, udisanjem ili gutanjem, mogu da kode zdravlju, ili da dovedu do uni tenja ljudi i ivotinja. Prema stepenu opasnosti otrovne materije se dele, prema kriterijumu za ispitivanje, na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za vrlo otrovne materije); Ambala na grupa II(za otrovne materije); Ambala na grupa III (za malo - neznatno otrovne materije). Materije klase 6a, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: T otrovne materije bez dodatne opasnosti (T1 te ne organske, T2 vrste organske, T3 organometalne, T4 te ne neorganske, T5 vrste neorganske, T6 te ni pesticidi, T7 vrsti pesticidi, T8 uzorci, T9 ostale otrovne materije); TF otrovne zapaljive materije (TF1 te ne, TF2 te ni pesticidi, TF3 vrste); TS vrste samozagrevaju e otrovne materije; TW otrovne materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove (TW1 te ne, TW2 vrste); TO oksidiraju e otrovne materije (T01 te ne, T02 vrste); TC otrovne korozivne materije (TC1 te ne organske, TC2 vrste organske, TC3 te ne neorganske, TC4 vrste neorganske); TFC otrovne korozivne zapaljive materije.
16
2011
2.10 Gadne i zarazne (infektivne) materije

Gadne i zarazne materije su supstance koje ire neprijatan miris ili sadr e mikroorganizme ili njihove toksine za koje se zna da mogu izazvati zarazna oboljenja kod ljudi i ivotinja (sve a nesoljena ili usoljena ko a, otpaci, iznutrice, lezde, fekalije i dr.). U materije klase 6b, prema ADR-u, svrstavaju se materije za koje je poznato, ili se mo e predpostaviti da sadr e izaziva e bolesti, kao to su mikroorganizmi (uklju uju i bakterije, viruse, rikecije, parazite i gljive) ili se mo e predpostaviti da kod ivotinja ili ljudi mogu da prouzrokuju pojavu zaraznih bolesti. Predmeti koji su zaga eni virusima ili mikroorganizmima, smatraju se tako e materijama ove klase. Prema stepenu opasnosti samo otpaci koji poti u od medicinskih postupaka na ljudima i ivotinjama kod kojih postoji relativno mala verovatno a da imaju zarazne materije svrstavaju se u ambala nu grupu II za materije sa srodnom opasno u. Materije klase 6b, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: I1 opasne po ljude zarazne opasne materije, I2 opasne po ivotinje zarazne opasne materije, I3 klini ki otpaci, I4 dijagnosti ki uzorci).
2.11 Radioaktivni materijali

Radioaktivne materije su materije ija specifi na aktivnost prelazi 74 bekerela (0.02 mikrokirija) po gramu. U materije klase 7 prema ADR-u, svrstavaju se materije koje sadr e radionukleide kod kojih je koncentracija aktivnosti, kao i ukupna aktivnost za po iljku iznad vrednosti koje su date prema kriterijumu ADR-a. Radioaktivni materijali su posebno opasni jer odaju nevidljiva zra enja. tetnost im zavisi od intenziteta i vrste. Pored zra enja mo e se pojaviti pove anje temperature kao posledica lan ane reakcije. Posledice, po zdravlje mogu biti: pojava kancerogenih oboljenja, gubitak imuniteta, nedostaci kod novoro en adi ili promene u zemlji tu i sli no. Prevoziti se smeju samo materijali klase 7 koji su poimeni no navedeni u spisku ADR-roba (ozna eni akronimom n.d.d."), pod uslovima koji su navedeni. Radioaktivni materijali koji ne pripadaju klasi 7 opasne robe, prema zahtevima ADR-a su: Prirodni materijali i robe koji sadr e radionukleide koji se nalaze u prirodi i koji nisu prera eni za upotrebu, pod uslovom da koncentracija aktivnosti ovih materijala ne prema uje desetostruku vrednost koja je navedena u tabelama za vrednosti aktivnosti prema zahtevima ADR-a; Radioaktivni materijali koji su sastavni deo prevoznog sredstva; Radioaktivni materijali koji se prevoze u okviru ure aja ili postrojenja u kojima su sme teni prema siguronosnim propisima i gde se prevoz ne obavlja javnim putevima ili elezni kim prugama; Radioaktivni materijali u potro nim proizvodima, koji su dobili propisano odobrenje, posle njihove prodaje krajnjem korisniku.
17
2011
U klasi 7 nema podela na ambala ne grupe. Opasne materije i predmeti klase 7 nemaju klasifikacioni kod.
2.12 Korozivne (nagrizaju e) materije

Korozivne (nagrizaju e) materije su materije koje u dodiru sa drugim materijalima i ivim organizmima izazivaju njihovo o te enje ili uni tenje (sumporna kiselina, azotna kiselina, brom, mravlja kiselina, natrijum-hloroksid i dr.). U korozivne materije, prema ADR-u, ubrajaju se: Materije i predmeti koji sadr e te materije, koje hemiskim delovanjem napadaju povr insko tkivo ko e i sluzoko e sa kojim dolazi u dodir ili koje prilikom osloba anja nanose tetu drugoj robi ili transportnim sredstvima ili mogu da ih razore, a mogu da izazovu i druge opasnosti; Materije koje sa vodom stvaraju korozivne te nosti ili sa prirodnom vlagom iz vazduha korozivne pare ili maglu. U ove materije ubrajaju se kiseline i njihovi anhidridi i alkalije. One mogu da razore sudove u kojima se nalaze, a ukoliko su isparljivi, mogu da zagade i atmosferu u magacinskim prostorijama. Pare kiselina reaguju sa metalima i hidridima metala osloba aju i vodonik, dok u drugim slu ajevima, mogu da oslobode toksi ne, i zapaljive gasovite produkte, reaguju i sa jedinjenjima kao to su: selenidi, fluoridi karbidi, silicidi, boridi, fosfidi, teluridi, arsenidi, sulfidi, sulfiti, cijanidi. Ove materije uvaju se u ventiliranim i hladnim prostorijama, ija temperatura nije ni a od temperature mr njenja korozivne materije koja se skladi ti. Korozivne materije se moraju dr ati u obele enim sudovima, izolovanim od materija, kao to su: sulfidi, cijanidi i druge materije koje pod dejstvom kiselina mogu da razvijaju izrazito otrovne gasovite produkte. Materije klase 8, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: C1 C10 korozivne materije bez dodatne opasnosti: C1 C4 kisele materije (C1 neorganske, te ne; C2 - neorganske, vrste; C3 - organske, te ne; C4 - organske, vrste); C5 C8 -bazne materije (C5 neorganske, te ne; C6 neorganske, vrste; C7 organske, te ne; C8 - organske, vrste); C9 C10 - ostale korozivne materije (C9 te ne; C10 - vrste); C11 - predmeti); CF - korozivne materije, zapaljive (CF1 - te ne, CF2 vrste); CS - korozivne materije, samozagrevaju e (CS1 - te ne, CS2 - vrste); CW - korozivne materije koje u dodiru sa vodom osloba aju zapaljive gasove (CW1te ne, CW2 - vrste); CO - korozivne materije, oksidiraju e (C01 - te ne, C02 - vrste); CT -korozivne materije, toksi ne ( CT1 - te ne, CT2 - vrste); CFT - korozivne materije, zapaljive, ta ne, toksi ne; COT - korozivne materije, oksidiraju e, toksi ne. U zavisnosti od stepena opasnosti prilikom transporta, korozivne materije razvrstavaju se u tri grupe pakovanja: I grupa pakovanja - visoko korozivne materije; II grupa pakovanja - korozivne materije; III grupa pakovanja - neznatno korozivne materije. Grupisanje korozivnih materija po grupama pakovanja vr i se prvenstveno na osnovu ljudskog iskustva, a mo e se izvr iti i na osnovu podataka dobijenih eksperimentalnim putem.
18
2011
Hemijski nestabilne korozivne materije ne treba transportovati ukoliko predhodno nisu preduzete odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ilo eventualno razlaganje tih materija ili polimerizacija tokom prevoza. Materije koje nisu, prema ADRu prihvatljive za transport su: UN broj 1798 nitrohlorovodoni na kiselina; Hemijski nestabilne sme e ostataka sumporne kiseline; Hemijski nestabilne sme e azotne kiseline ili sme e ostataka sumpornih i azotnih kiselina.
2.13 Ostale opasne materije i predmeti

Ostale opasne materije su supstancije koje za vreme prevoza predstavljaju opasnost, a koje se ne mogu svrstati u klasu od 1 do 8 (azbest, suvi led, magnetni materijali i sl.). Opasnim materijalima smatraju se i sirovine od kojih se proizvode opasne materije i otpaci - ako imaju osobine tih materija. U materije klase 9, prema ADR-u, svrstavaju se materije i predmeti koji za vreme prevoza predstavljaju neku opasnost koja nije obuhva ena pojmovima drugih klasa. Prema stepenu opasnosti materije se klase 9. dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materijale koji predstavljaju srednju opasnost); Ambala na grupa II (za materijale koji predstavljaju malu opasnost). Materije klase 9, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: M1 materije koje pri udisanju, u obliku fine pra ine mogu da ugroze zdravlje; M2 materije i uredaji koji u slu aju po ara mogu dovesti do formiranja dioksina; M3 materije koje ispu taju zapaljive pare; M4 litijumske baterije; M5 aparati za spasavanje ivota; M6-M8 materije opasne za okolinu (M6 te ne materije koje zaga uju vodu, M7 vrste materije koje zaga uju vodu, M8 genetski izmenjeni mikroorganizmi i organizmi); M9 i M10 materije na povi enoj temperaturi (M9 te ne, M10 vrste); M11 ostale materije koje predstavljaju opasnost za vreme prevoza, a ne spadaju u neku drugu klasu.
19
2011
3. Vozila za prevoz opasnih materija

3.1 Eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila
Eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila obuhvataju kompleks me usobno povezanih karakteristika od kojih zavisi pogodnost vozila za kori enje pri odre enim eksploatacionim uslovima. Promenom uslova eksploatacije menjaju se i eksploatacionotehni ke karakteristike vozila. Trenutni stepen razvoja nauke i tehnike ne omogu ava izradu vozila koje zadovoljava funkciju cilja u svim uslovima eksploatacije, pa zato postoje vozila za razli ite uslove eksploatacije. Osnovne eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila su: 1. Dinami nost vozila - Dinami nost vozila predstavlja sposobnost prevo enja putnika ili tereta najve om srednjom brzinom pri odre enim uslovima. Dinami nost vozila zavisi od njegovih konstruktivnih svojstava poput snage i obrtnog momenta motora, prenosnog odnosa u transmisiji, koeficijenta korisnog dejstva, ukupne mase vozila, primenjenih pneumatika i aerodinami nosti vozila. Tako e zavisi i od elemenata aktivne bezbednosti kao to su ko iona svojstva, upravljivost, stabilnost, vidljivost, signalizacija i sl. Dinami nost vozila je usko povezana i sa ostalim eksploataciono-tehnolo kim karakteristikama, a zavisi i od prohodnosti vozila i elemenata njegove komfornosti. Ukoliko je poznata dinami ka karakteristika vozila mogu e je odrediti maksimalnu brzinu kretanja, maksimalni uspon koje vozilo mo e da savlada kao i ubrzanje koje mo e posti i pri odre enom stepenu prenosa. Dinami nost vozila se smanjuje sa du inom njegove eksploatacije. Faktor koji prouzrokuje pogor anje dinami nosti vozila je pogor anje izlaznih karakteristika njegovih podsistema to je posledica istro enja delova odre enih sklopova. 2. Ekonomi nost vozila - Ona zavisi od velikog broja faktora. Analiza ekonomi nosti svodi se na analizu transportnog rada tj. analizu transporta odre ene mase, zapremine ili broja putnika na datoj relaciji. Ekonomi nost vozila ili voznog parka se karakteri e pre svega na osnovu utro enog goriva, maziva, rezervnih delova kao i ljudskog rada na jedinicu transportnog rada. Ekonomi nost je jedan od osnovnih zahteva koja se postavljaju pred vozila budu nosti i zbog toga treba raditi na pobolj anju ekonomi nosti vozila. Da bi se pobolj ala ekonomi nost vozila neophodno je obezbediti: ve u korisnu nosivost, ve i vozni u inak, manju potro nju goriva i pobolj anje infrastrukture. 3. Pouzdanost vozila - Pouzdanost predstavlja jedan od osnovnih pokazatelja kvaliteta vozila. Naj e e se izra ava kao sposobnost vozila da zadr i eksploataciona svojstva, u odre enim dozvoljenim granicama, pri odre enim uslovima kori enja tokom itavog veka trajanja. Pouzdanost vozila i njegovih delova je verovatno a da vozilo uspe no izvr ava svoju funkciju cilja, odnosno da radi bez otkaza tokom odre enog vremenskog perioda pri unapred odre enim uslovima kori enja. Pouzdanosti vozila je potrebno posvetiti
20
2011
posebnu pa nju u svim fazama njegovog ivotnog ciklusa (projektovanje, proizvodnja, eksploatacija). U fazi projektovanja pouzdanost se utemeljuje, u fazi proizvodnje se realizuje, a tokom eksploatacije se obezbe uje. 4. Vek trajanja vozila - Vek trajanja motornog vozila je ograni en: 1. Tehni kim razlozima (korozija, habanje, puzanje, zamor, starenje); 2. Ekonomskim razlozima (visoki tro kovi odr avanja, suvi e kratki vremenski intervali izme u pojave uzastopnih otkaza i dugotrajan proces odr avanja); 3. Moralnim razlozima (zastarela tehnika i estetika). 5. Kapacitet vozila - Kapacitet vozila predstavlja najve u koli inu tereta ili najve i broj putnika koji mo e odjednom da se preveze. Kapacitet vozila direktno zavisi od njegovih dimenzija, vrsto e njegove konstrukcije i mogu nosti zadovoljenja zakonskih propisa. Kapacitet se kod teretnih vozila izra ava u kg i kg/m3 ili koeficijentom iskori mase, dok se od putni kih vozila izra ava se brojem mesta za putnike. enja
6. Udobnost kori enja vozila - Udobnost kori enja vozila predstavlja kompleksan pokazatelj kvaliteta vozila. Osnovni pokazatelji udobnosti vozila su: adekvatna oscilatorna udobnost, komfor sedi ta za putnike i voza a, udobnost pri ulazu i izlazu iz vozila, udobnost pri utovaru i istovaru tereta, udobnost pri upravljanju vozilom, odgovaraju i ambijentalni uslovi poput klimatizacije i buke u prostoru za putnike i voza e i drugo. 7. Bezbednost kori enja vozila - Bezbednost kori enja vozila obuhvata sve one komponente kvaliteta koje se odnose na stepen sigurnosti kori enja vozila sa stanovi ta rukovaoca, putnika, tereta i okoline u naj irem smislu. Ukoliko analiziramo bezbednost vozila u saobra aju, to je mogu e samo u okviru relacije voza -vozilo-okru enje. Prilikom izvr avanja svoje funkcije, od vozila se zahteva da u najmanjoj meri negativno uti e na u esnike u saobra aju i na okolinu. Postoje parametri bezbednosti, a u zavisnosti od toga na koji na in uti u na op tu bezbednost vozila uglavnom se grupi u u tri grupe: aktivni parametri bezbednosti; pasivni parametri bezbednosti; kataliti ki parametri bezbednosti. 8. Prohodnost vozila - Prohodnost vozila predstavlja mogu nost njegovog kretanja po lo ijim putevima i besputnim terenima, kao i mogu nost savla ivanja raznih prepreka. Prohodnost vozila zavisi od: vu nih osobina, geometrijskih parametara vozila i specifi nog pritiska kojim vozilo deluje na podlogu. U zavisnosti od zahteva koji se postavljaju vozilima sa aspekta prohodnosti, vozila mo emo grupisati na: vozila normalne prohodnosti; vozila pove ane prohodnosti (sa dve ili tri osovine, barem dve pogonske);
21
2011
vozila visoke prohodnosti (sa etiri i vi e osovina od kojih su sve pogonske); specijalna vozila (amfibije, vozila sa vazdu nim jastucima). Geometrijski parametri vozila koji uti u na prohodnost su: podu ni i popre ni polupre nik prohodnosti vozila, klirens (najmanja visina iznad stajne povr ine), prednji i zadnji ugao prohodnosti, polupre nik zaokretanja i gabaritne mere. 9. Pogodnost konstrukcije vozila za odr avanje - Pogodnost konstrukcije vozila za odr avanje je posebno zna ajna za opisivanje i ocenjivanje sistema odr avanja vozila. Naime, ona predstavlja verovatno u da e se potrebni postupci odr avanja obaviti do odre enog vremena pri odre enim uslovima. Pogodnost konstrukcije za odr avanje je unutra nja karakteristika vozila koja predstavlja sposobnost vozila da zadr i ispravno stanje putem preventivnog odr avanja ili da se vrati u ispravno stanje putem korektivnog odr avanja. Na ovaj na in se smanjuje vreme vozila "u otkazu", a samim tim pove ava gotovost vozila.
3.2 Ozna avanje vozila za prevoz opasnih materija

Vozila za prevoz opasnih materija se esto javljaju u javnom transportu, a voza mora posebno da vodi ra una o na inu vo nje zbog opasnosti koju takva roba ima kako ne bi ugrozio svoje zdravlje, zdravlje drugih lica i okolinu. Svi ostali u esnici u saobra aju moraju da znaju kakve opasnosti prete od takvih vozila, odnosno tereta. Postoje razli ite opasnosti koje nisu vidljive kroz ambala u, kontejner ili cisternu. Zbog toga moraju da budu obele eni spoljnim oznakama koje daju jasne informacije o opasnostima koje od njih proizilaze. Za obele avanje vozila koja transportuju opasnu robu na na in koji je predvi en ADR-om, koriste se: listice opasnosti i table za obele avanje vozila. Vozila moraju da budu obele ena na isti na in i u slu aju kada su prazna i neo i ena. Ova obaveza va i i kada se u teretnom vozilu transportuje prazna i neo i ena ambala a u kojoj su bile sme tene opasne materije. U slu aju da su vozila prazna, o i ena i da voza poseduje odgovaraju u potvrdu ustanove koja je to i enje uradila oznake za obele avanje vozila za transport opasnih materija koje su postavljene na vozilo, moraju biti skinute ili prekrivene odgovaraju im materijalom. Duga i te ka vozila namenjena za prevoz opasnih materija obavezno moraju biti obele ena reflektuju im plo ama postavljenim na zadnjoj strani vozila. Zahtevi koje table kojima se vr i ozna avanje moraju da ispune su: Izvode se u pravougaonom obliku; Ukupna minimalna du ina seta koji mo e biti sastavljen od jedne, dve ili etiri plo e je 1130 mm, a maksimalna 2300 mm; irina plo e je 140 mm; Treba da imaju retroreflektuju u utu pozadinu sa crvenim fluorescentnim prugama; Nagib crvenih fluorescentnih pruga je pod uglom od 45 dok je irina pruge 100 mm.
22
2011
3.2.1 Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materije

Za obele avanje vozila, kada je to predvi eno ADR-om koriste se listice opasnosti koje su prikazane na slici 1, a materijal od kojeg se izra uju mora biti vodootporan i dugotrajan. Na in postavljanja zavisi od nadgradnje vozila, vrste opasne materije i na ina pakovanja. Listice opasnosti se po pravilu postavljaju sa bo nih strana vozila i pozadi, osim u slu aju kada se opasne materije nalaze u kontejneru, gde se listice opasnosti postavljaju sa sve etiri strane kontejnera. U slu aju da se prevozi komadna roba koja je pravilno obele ena, na vozilu ne moraju da budu postavljene listice opasnosti bez obzira to se vr i prevoz opasnih materija. Ova odredba ne va i za sli aj kada se prevoze opasne materije klase 1. i 7.
Slika 1. Modeli listice opasnosti U slu aju kada se pokriveno teretno vozilo koristi za prevoz opasnih materija u kontejner-cisternnama, listice opasnosti moraju da budu postavljene sa bo nih strana i zadnje strane vozila kao i na kontejner-cisternama. Kada teretno vozilo nije pokriveno , a za nadgradnju ima kontejner-cisternu ove listice ne moraju da budu postavljene na vozilo ukoliko su ve postavljene na sudovima sa opasnim materijama. Teretna vozila u kojima se transportuju vrste opasne materije u rasutom stanju, kao i vozila koja transportuju opasne materije kase 1. i opasne materije klase 7. moraju da budu odele ene sa bo nih strana i sa zadnje strane vozila odgovaraju im listicama
23
2011
opasnosti. Obele avanje vozila cisterni u kojima se nalazi jedna opasna materija u jednoj ili vi e komora vr i se odgovaraju im listi ima opasnosti sa bo nih strana i sa zadnje strane vozila. U slu aju da se u vozilu cisterni koja ima vi e komora nalaze razli ite opasne materije, na svojoj komori sa bo ne strane moraju da budu postavljene odgovaraju e listice opasnosti. Sve razli ite listice opasnosti moraju da budu postavljene i sa zadnje strane vozila. Na gornjem delu listice je simbol vrste opasnosti, a na donjem oznaka stepena opasnosti. U slu aju transporta me ovite robe klase 1, odnosno eksplozivnih materija razli itih razreda, na listicama opasnosti unosi se slovna oznaka grupe kompatibilnosti koja odgovara razredu eksplozivne materije sa najve im stepenom opasnosti (slika 2), po slede em redosledu: 1.1 (najve a opasnost); 1.5, 1.2, 1.3, 1.6, 1.4 (smanjena opasnost).
Slika 2. Listica opasnosti eksplozivnih materija razreda opasnosti 1.1, 1.2 i 1.3
3.2.2 Table za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije

Table za obele avanje vozila se postavljaju uvek na prednjoj i zadnjoj strani vozila u vertikalnoj ravni, a u pojedinim slu ajevima i na bo nim stranama vozila tako da budu lako uo ljive i jasno vidljive, kako je defmisano ADR-om. Za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije klase 1 i klase 7 vozila koja prevoze kontejnere, kao i opasne robe koje se transportuju u odgovaraju oj ambala i kao komadna roba uvek se koriste table reflektuju e narand aste boje dimenzija 400 x 300 mm oivi ene crnom linijom irine 15 mm (slika 3a). Tabla takvog izgleda mora da bude postavljena sa prednje i zadnje strane vozila cisterni sa vi e komora u kojima se nalaze razli ite opasne materije.
24
2011
Slika 3. Tabele za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije Kada se vrste, te ne ili gasovite opasne materije transportuju bez ambala e u odgovaraju im vozilima kao to su vozila cisterne ili vozila sa odgovaraju om nadgradnjom za obele avanje vozila i nadgradnju koriste se table dimenzija 400 x 300 mm, reflektuju e narand aste boje podeljene horizontalnom linijom na dva polja i sa ispisanim identifikacionim oznakama (slika 3b). U gornjem delu table mogu da budu ispisane najmanje dve, a najvi e tri cifre i jedno slovo ,,X". Ove oznake identifikuju opasnost od opasne materije. U donjem delu table uvek je ispisan etvorocifren broj koji indentifikuje opasnu materiju. To je identifikacioni broj materije ili UN broj. Navedene table moraju da budu takvih karakteristika da brojevi budu neizbrsivi i itljivi i posle petnaest minuta provedenih u plamenu. Obaveza u pogledu vatrootpornosti ne va i u slu aju prevoza vrstih opasnih materija u rasutom stanju, (po pravilu je zabranjen prevoz vrstih opasnih materija u rasutom stanju, osim za pojedine materije pod posebnim uslovima). Zna enje cifara opasnosti u gornjem delu table: 2. Osloba anje gasa usled pritiska ili hemijske reakcije, 3. Zapaljive te nosti (isparenja) i gasovi ili samozagrevaju e te nosti, 4. Zapaljive vrste materije ili samozagrevaju e vrste materije, 5. Oksidiraju e delovanje materije (podsti u vatru), 6. Otrovnost ili opasnost od infekcije, 7. Radioaktivnost, 8. Korozivnost, 9. Opasnost od spontane burne reakcije. Prva cifra u gornjem delu table pokazuje glavnu opasnost, a druga i tre a cifra ako postoje pokazuju dodatne opasnosti.
25
2011
3.3 Potrebna dokumentacija pri transportu opasnih materija

Pre samog po etka procesa transporta opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama, neophodno je obezbediti potrebnu dokumentaciju koja se za potrebe transporta izdaje od strane nadle nih institucija. Ova dokumentacija mora biti va e a u vremenskom trenutku obavljanja transporta, a njena ispravnost proverava se kontrolama. U kabini vozila, kojim se transportuju opasne materije, moraju se nalaziti slede a dokumenta: 1. Certifikat o ispravnosti vozila za transport opasne materije Saglasno postoje im propisima, obavezno je obavljanje ispitivanja motornih i priklju nih vozila za transport opasnih materija, u cilju izdavanja Uverenja i Certifikata ime se potvr uje ispravnost i opremljenost vozila za transport opasne materije. Ispitivanje vozila za transport opasnih materija obuhvata utvr ivanje pouzdanosti i bezbednosti sa aspekta eksploatacionih uslova u drumskom saobra aju. Ispitivanje vozila za prevoz opasnih materija, u osnovi, obuhvataju performanse vozila, utvr ivanje funkcionalnih karakteristika, sa aspekta posebnih zahteva pri transportu odre ene opasne materije. Kontrolu mogu uspe no obavljati lica koja su pro la odgovaraju u obuku. Sprovo enje nadzora se vr i radi sticanja uvida u izvr avanje zadataka. Vozila kojima se prevoze opasne materije moraju biti podvrgnuta godi njem pregledu, u zemlji gde su registrovana da bi se utvrdilo da li zadovoljavaju op te i posebne zahteve koji se postavljaju pred njih. Posebno pa nju treba obratiti na kontrolu zahteva koji se odnose na: Elektri ne instalacije; Odgovaraju i baterijski prekida strujnih krugova; Tahograf; Limitator brzine; ABS ko ioni sistem i odgovaraju i sistem za trajno ko enje; Ozna avanje.
Za svako vozilo koje na tehni koj kontroli poka e zadovoljavaju e rezultate ovla ena laboratorija iz zemlje u kojoj je vozilo i registrovano izdaje ADR - certifikat o ispravnosti vozila. Certifikat se izdaje na jeziku zemlje koja ga izdaje, a tako e i na engleskom, francuskom ili nema kom jeziku, ukoliko ugovor izme u zemalja izme u kojih se prevoz obavlja ne predvi a druga ije. Certifikat izdat od nadle ne institucije jedne od ugovornih strana, za vozilo registrovano na teritoriji te ugovorne strane, mora se uva avati, u rokovima njegovog va enja, od strane nadle ne institucije druge ugovorne strane. Va nost sertifikata o ispravnosti vozila ne mo e trajati du e od jedne godine, ra unaju i od dana izdavanja sertifikata odmah po izvr enom pregledu. Tako e, u sertifikatu mora biti nazna en datum poslednjeg pregleda.
26
Prevoz opasnih materija 2. Certifikat o obuci voza a
2011
Uobi ajene voza ke dozvole, bez obzira na kategoriju, nisu dovoljne da bi se upravljalo vozilom koje prevozi opasne materije. Za tu vrstu prevoza, voza mora da ima takozvani ADR cerifikat, to jest potvrdu da je osposobljen za prevoz opasnih materija, koja se dobija nakon kursa i polo enog ispita. Izdavanje certifikata vr i ovla ena ustanova. Ispisuje se na engleskom, francuskom ili nema kom i jeziku zemlje koja ga je izdala. Certifikat va i pet godina, nakon ega se mo e produ iti polaganjem ispita. Jo jedan uslov za dobijanje ADR certifikata je da je voza star najmanje 21 godinu. Obuka posade vozila koje prevozi opasne materije sastoji se iz op teg i specijalizovanog dela. Op ta obuka sprovodi se u formi kursa odobrenog od strane nadle nog organa. Osnovni cilj op te obuke jeste upoznavanje voza a sa rizicima koji se javljaju pri transportu opasnih materija i merama koje se preduzimaju da bi se ti rizici sveli na minimum, kao i postupcima koji se preduzimaju u cilju sopstvene za tite i za tite okoline u slu aju akcedentne situacije. Specijalizovana obuka voza a koji upravljaju vozilima za transport eksplozivnih materija podrazumeva upoznavanje voza a sa specifi nim vrstama rizika koji su karakteristi ni isklju ivo za transport eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama. Isto tako, voza i se upoznaju sa posebnim zahtevima koje je potrebno ispuniti prilikom transporta me ovite robe iz klase 1, a koji se odnose na kompatibilnost eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama. 3. Tovarni list (isprava o prevozu) a mo slede Popunjava se na mestu utovara. Nije u potpunosti definisana forma pisanja, e da bude i u obliku otpremnice ili nekog drugog dokumenta, ali mora da ima e informacije u vezi opasne materije: Naziv materije i identifikacioni broj (UN-broj); Klasu, ambala na grupa; Inicijale ADR; Broj i opis paketa; Ukupna koli ina (zapremina,bruto ili neto masa); Potvrda po iljaoca da su ispunjeni uslovi za prevoz po propisima ADR-a (materija dozvoljena za prevoz, na in i vrsta pakovanja, obele avanje, voza u predato upustvo za slu aj nezgode); Ime i adresa po iljaoca; Ime i adresa primaoca.

Potrebno je tako e da se popunjava isprava o prevozu i za prazno i neo i eno vozilo sa odgovaraju im napomenama.
27
Prevoz opasnih materija 4. Dozvole (odobrenja) za prevoz
2011
Prevozom opasnih materija mogu da se bave samo preduze a i preduzetnici kojima je to delatnost. Za prevoz nekih klasa opasnih materija (1,6,7 i opasnog otpada) obavezno je imati dozvolu, i to za svaki pojedina ni prevoz, osim ako se prevoz obavlja pod re imom malih koli ina" definisanih ADR-om. Za prevoz ostalih klasa opasnih materija (klase 2,3) nije potrebno posebno odobrenje, ve se njihov prevoz vr i u skladu sa uslovima propisanim ADR-om. Za potrebe vojske izdavanje odobrenja za prevoz eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama, je u nadle nosti vojske. Dozvole za prevoz predhodno navedenih klasa opasnih materija izdaje Ministarstvo unutra njih poslova Republike Srbije, ta nije Uprava protivpo arne policije, a molbe se podnose op tinskim sekretarijatima unutra njih poslova. Dozvole sadr e sve bitne podatke o prevozu, kao to su vrsta i koli ina tereta, registarski broj vozila, ime voza a i pratioca, trasa i vreme kada e se prevoz obaviti. Svaku promenu bilo kojeg od ovih podataka treba blagovremeno prijaviti organu koji je izdao dozvolu, jer u protivnom ona gubi va nost. 5. Uputstvo o posebnim merama bezbednosti ili uputstvo u slu aju nezgode Obaveza po iljaoca opasnih materija je da voza u predaju pisana uputstva o postupku sa materijom u slu aju nezgode najkasnije pre zapo injanja prevoza. Upustvo se izdaje na jeziku koji voza razume, jeziku zemlje gde se vr i utovar i istovar, kao i na jezicima zemalja kroz koje se prolazi. Uputstvo treba da sadr i: Naziv materije, ADR - klasa, ambala na grupa, br.opasnosti, UN-broj; Karakteristike materije; Opasnosti koju predstavljaju opasne materije koje se prevoze i potrebne mere sigurnosti koje se preduzimaju da bi se opasnost izbegla; Li na za titna oprema; Mere predostro nosti u slu aju po ara, a naro ito o metodama i sredstvima koja se primenjuju prilikom ga enja, kao i o metodama i sredstvima koja se ne smeju primenjivati; Brojeve telefona policije i vatrogasaca; Mere koje se preduzimaju u slu aju o te enja i razbijanja pakovanja opasnih materija, a naro ito kada one ugroze put ili objekte pored kojih vozilo prolazi; Uputstva za pru anje prve pomo i koju treba pru iti ljudima ako do u u dodir sa opasnim materijama koje se prevoze ili koje iz njih mogu da se razviju; Adresa i broj telefona po iljaoca.
28
2011
3.4 Oprema vozila za prevoz opasnih materija

Sva vozila koja prevoze opasne materije moraju biti snabdevena sa: a) Sa najmanje jednim portabl ure ajem za ga enje po ara kapaciteta od najmanje 2 kg suvog pra ka koji je prilago en uslovima za ga enje po ara na motoru ili u kabini transportne jedinice i koji u koliko se koristi za ga enje po ara na tovaru ne sme da pogor a po ar ve da ga pomogu stvu stavi pod kontrolu. Me utim, u koliko je vozilo opremljeno sa stacionarnim ure ajem za ga enje po ara koji se na jednostavan na in automatski uklju uje prilikom pojave po ara na motoru, tada portabl ure aj za ga enja po ara ne mora da bude prilago en uslovima za ga enje po ara na motoru; b) Pored opreme propisane pod (a) sa najmanje jednim portabl ure ajem za ga enje po ara kapaciteta od najmanje 6 kg suvog pra ka (ili ekvivalentnog kapaciteta zavisno od materije za ga enje) koji je prilago en uslovima za ga enje po ara na gumama, ko nicama ili po ara na tovaru i koji u koliko se koristi za ga enje po ara na motoru ili u kabini transportne jedinice ne sme da pogor a po ar. . Na portabl ure aje za ga enje po ara stavlja se ig kojim se potvr uje da ure aji nisu kori eni. Osim toga, na ovim ure ajima mora da se nalazi oznaka usagla enosti sa standardom koju priznaje nadle na institucija kao i natpis, odnosno datum kada treba da se izvr i naredna inspekcija. Kad je u pitanju ostala oprema, sva vozila koja prevoze opasne materije moraju biti snabdevena sa: Torbom sa potrebnim alatom za nu ne terenske popravke na vozilu; Najmanje jednom dizalicom po vozilu koja je svojim kapacitetom prilago ena te ini vozila i pre niku to kova; Dva samostoje a upozoravaju a ure aja, koji mogu biti izvedeni kao reflektuju i unjevi, sigurnosni trouglovi ili svetla sa kontinualnim osvetljenjem i bljeskanjem. Ukoliko se koriste svetiljke, one su ute boje, a moraju imati nezavisno napajanje; Neophodnom opremom za ostvarenje mera bezbednosti (upozoravaju i prsluk za svakog lana posade vozila, ru na lampa za svakog lana posade vozila, odgovaraju a za tita o iju, ure aj za obezbe ivanje normalnog disanja, odgovaraju e rukavice, odgovaraju e izme, osnovna za tita tela, posuda sa vodom za pranje o iju, odgovaraju a lopata, odgovaraju i upija , metla); Sa najmanje jednim klinastim podmeta em za svako vozilo ponaosob veli ine prilago ene te ini vozila i pre niku to ka; Sa neophodnom opremom za preduzimanje preventivnih mera za pove anje bezbednosti i to posebno: y Za zastitu u esnika u javnom prevozu: Cetri refleksiona samostoje a znaka za upozorenje (npr. kupe, trougao) y Za za titu okoline: Prekriva za odvodne kanale i kanalizaciju otporan na materiju koja se prevozi; Adekvatna lopata; Metla; Odgovaraju e sredstvo za absorbciju; Odgovaraju i kontejner za sakupljanje (samo za male koli ine); Motorna vozila sa maksimalnom masom iznad 12 tona, moraju biti opremljena ure ajem za ograni enje brzine.
29
2011
4. Zahtevi koji se postavljaju pred vozilima za prevoz opasnih materija

4.1 Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materija
Zahtevi koji su uslovljeni klasom i kategorijom vozila a koji se postavljaju pred vozilima naj es e se svrstavaju u tri grupe : op ti, eksploatacioni i zahtevi vezani za bezbednost. Op ti zahtevi koji se postavljaju pred vozilima su: Vu no dinami ka svojstva; Unifikacija sklopova i delova; Zadovoljenje standarda i drugih zakonskih regulativa; Mogu nost modifikacija bez velikih ulaganja; Aerodinami nost, esteti nost i funkcionalnost karoserije; Funkcionalnost, ekonomi nost i kompaktnost gradnje i niski tro kovi proizvodnje; to ve i odnos ukupne i sopstvene mase; Pouzdanost, otpornost na zamor, koroziju i habanje; Komfor sa aspekta buke, vibracija, ventilacije, upravljanja, grejanja; Dobra upravljivost i dr anje puta; Mali specifi ni pritisak to kova na podlogu. Eksploatacioni zahtevi koji se postavljaju pred vozilima su: to ni i tro kovi kori enja; to bolje iskoris enje nosivosti; to ve e srednje brzine kretanja; to manji tro kovi odr avanja; Minimalna potro nja goriva i maziva; Minimalan broj mesta i vremena podmazivanja i pode avanja; Konstrukcija mehanizama i elemenata koja elimini e mogu nost pojave neispravnosti pri rukovanju; Lak pristup svim mestima za opslu ivanje; Lako a i brzina utovara i istovara; Lako sklapanje i rastavljanje sklopova pri opravkama. Zahtevi vezani za bezbednost koji se postavljaju pred vozilima su : Funkcionalnost, efikasnost i pouzdanost sistema za ko enje i upravljanje; Visoka stabilnost kretanja u svim uslovima; Dobra upravljivost; Funkcionalnost sistema za osvetljavanje puta i za i enje vetrobranskog stakla; Preglednost i vidljivost sa voza kog sedi ta; Funkcionalnost signalnih uredaja; Udobnost i pode ljivost voza kog sedi ta; Primena siguronosnih stakala; to manji uticaj vozila na okolinu ali i njegovu to ve u uo ljivost u svim vremenskim uslovima. Predhodno navedeni zahtevi esto su suprotni jedan drugom. Iz tog razloga se pri projektovanju ine kompromisi u stepenu zadovoljenja pojedinih zahteva (npr. zahtev za visokom specifi nom snagom suprotan je zahtevu iskori enja athezione mogu nosti podloge i maksimalno dozvoljene mase vu nog sprega i osovinskog optere enja).
30
2011
4.2 Zahtevi koji se postavljaju pred odre enim delovima vozila za prevoz opasnih materija
Motorna i priklju na vozila namenjena za transport opasnih materija, sa aspekta sistema ko enja, u potpunosti treba da zadovolje tehni ke zahteve ECE 13 ili Direktive 71/320/EEC. Motorna vozila , ija dozvoljena ukupna masa prelazi 16 tona i motorna vozila namenjena za vu u priklju nog vozila, ija ukupna dozvoljena masa prelazi 10 tona, treba da budu opremljena trajnim uspora em koji treba da zadovolji slede e zahteve: Trajni usporiva mo e biti jedan ure aj ili kombinacija nekoliko ure aja, pri emu svaki mora imati svoju vlastitu komandu; Sva tri trajna usporiva a, prema ECE 13, mogu biti dozvoljena, ali u slu aju otkaza elektrike na ABS-u, integrisani ili kombinovani retarder treba da se isklju uju automatski; Efikasnost trajnog usporiva a se treba kontrolisati pomo u ABS-a, na taj na in da na ko enoj osovini, koja se ko i trajnim usporiva em, ne mo e do i do blokiranja to kova na brzinama ve im od 15km/h; Trajni usporiva i treba da uklju uju nekoliko nivoa efikasnosti, uklju uju i nivo koji odgovara neoptere enom stanju, kada se trajni usporiva izvodi kao motorna ko nica. Razli iti stepeni prenosa u menja u se koriste za dobijanje razli itih nivoa efikasnosti; Performanse trajnog usporiva a treba da budu takve da u potpunosti zadovoljavaju zahteve ECE 13, Aneks 5, za optere eno vozilo, pri emu ukupna dozvoljena masa vu nog vozila ne prelazi 44 tone; Ako motorno vozilo u potpunosti ne zadovoljava predhodno opisane zahtevane performance trajnog usporiva a, treba zadovoljiti zahteve ECE 13, Aneks 5, za vu no vozilo i omogu iti ugradnju trajnog usporiva a na priklju nom vozilu. Na takvim motornim vozilima je potrebno ugraditi kontrolni uredaj koji e signalizirati rad trajnog usporiva a na priklju nom vozilu. Priklju na vozila, namenjena za prevoz opasnih materija, moraju biti opremljena efikasnim sistemom ko enja u slu aju kada se ista odvajaju od motornog (vu nog) vozila. Ova vozila moraju da budu snabdevena efikasnim uredajem za ko enje, koji e delovati na sve to kove i automatski izvrsiti njegovo zaustavljanje, u slu aju prekida veze izme u vu nog i priklju nog vozila. Upotreba priklju nog vozila, namenjena za prevoz opasnih materija, koje je opremljeno samo inercijalnom ko nicom, ograni ava se za transport 50kg opasnih materija. Provodnici moraju biti dimenzionisani tako da ne dolazi do pregrevanja, ali i dobro izolovani, da ne bi do lo do pojave kratkog spoja i eventualnog varni enja. Svi strujni krugovi moraju biti snabdeveni osigura ima ili automatskim prekida ima strujnog kola, osim: Provodnika od akumulatora do ure aja za paljenje i ga enje motora; Provodnika od akumulatora do alternatora; Provodnika od alternatora do osigura a prekida a strujnog kola;
31
2011
Provodnika od akumulatora do ku ista kontrolne jedinice retardera, u slu aju da se radi o elektri nom ili elektromagnetnom retarderu; Provodnika od akumulatora do mehanizma za elektri no podizanje prate e osovine. Predhodno navedeni provodnici moraju biti to kra i. Moraju biti pravilno pri vrs eni i postavljeni, tako da su bezbedni od eventualnih mehani kih udara i grejanja koje emituje izduvni sistem i motor. Ku iste akumulatora treba da bude izolovano ili prekriveno izolovanim poklopcem. Ukoliko su akumulatori postavljeni na neko drugo mesto, a ne ispod poklopca motora, oni moraju biti osigurani u metalnoj ventilisanoj kutiji ili u kutiji od nekog drugog materijala odgovaraju e vrsto e, sa izolovanim unutra njim zidovima. Celokupna elektroinstalacija, koja se nalazi iza kabine voza a, mora biti tako konstruisana, instalirana i za ti ena, da ne do e do pojave varnice i kratkog spoja tokom normalnog kori enja, a da u slu aju akscedentnih situacija umanji rizik mogu ih pojava neispavnosti. Senzori kablova za ABS ne treba da imaju dodatnu za titu. Sijalice za svetla na vozilima koja prevoze opasne materije ne smeju biti izvedene sa navojem. Kabina vozila mora da bude izra ena od nezapaljivog materijala, sto je bli e definisanano u IS03795/1989. Delovi sedi ta voza a, siguronosni pojasevi, krov kabine, tapacirung, zavese, razne obloge i ostali zapaljivi delovi ne smeju imati karakteristiku gorenja ve u od 100 mm/min. Ako kabina vozila za prevoz opasnih materijala nije izra ena od zapaljivog materijala, tada je neophodno postojanje pregrade od metala ili nekog sli nog materijala. Ako se na zadnjoj strani kabine nalazi prozor, onda on mora biti hermeti ki zatvoren i napravljen od vatrootpornog stakla sa vatrootpornim okvirom. Slobodan prostor, izme u kabine, odnosno postavljene pregrade, i rezervoara goriva ne sme biti manji od 15 cm. Posebno grejanje kabine vozila za prevoz opasnih materija, mora biti tako re eno da ne izaziva zagrevanje tovarnog prostora. Rezervoar goriva, za rad pogonskog agregata, treba da zadovolji slede e zahteve: U slu aju curenja, gorivo treba da curi direktno na zemlju bez mogu nosti ostvarivanja kontakta sa toplim delovima vozila ili sa tovarom; Rezervoari goriva, u kojima se nalazi benzin, treba da budu sa efikasnom za titom od po ara na otvoru za to enje goriva i osiguranjem hermeti kog naleganja poklopca rezervoara. Pogonski agregat, kao i izduvni sistem, motornog vozila za prevoz opasnih materija, mora da bude tako opremljen i postavljen, da ne bude potencijalni izvor zagrevanja i zapaljenja materije koja se prevozi.
4.3 Posebni zahtevi koji se odnose na odre enu izvedbu vozila

Materijali, koji se koriste pri izradi konstrukcije vozila treba da zadovoljavaju odre ene uslove koji se odnose na opasnost od zapaljenja i eksplozije. U blizini tovarnog prostora ne smeju biti postavljeni ure aji za posebno grejanje, rezervoari goriva, ure aji za startovanje posebnog grejanja, izduvni sistem. Ure aji za grejanje, postavljeni u tovarnom prostoru, treba da budu tako konstruisani da spre e zapaljenje u
32
2011
eksplozivnoj atmosveri pri odre enim radnim uslovima i da izlaz toplog vazduha bude uvek otvoren, bez prepreka. Motor mora biti sme ten ispred prednjeg zida tovarnog prostora. Napon u elektri noj instalaciji ne treba da prelazi vrednost od 24V. Elektri na instalacija, koja se nalazi u unutra njosti tovarnog prostora treba da bude izvedena sa za titom u prahu za slu aj otpornosti na plamen. Vozila namenjena za transport materija kod kojih se temperaturom kontroli e samoreakcija (klasa 4a) i organskog peroksida (klasa 5b) treba da zadovolje slede e zahteve: Postojanje opreme koja omogu ava izolaciju i odr avanje temperature u skladu sa materijom koja se prevozi. Srednja vrednost koeficijenta prenosa toplote materijala koji se koristi u konstrukciji vozila ne smeju biti ve e od 0,4 W/m2K; Postojanje opreme koja spre ava isparavanje opasne materije koja se prevozi, kao i prodiranje rashladnog sredstva u kabinu voza a; Postojanje ure aja koji omogu avaju prilago avanje temperature u tovarnom prostoru direktno iz kabine voza a; Tovarni prostor treba da bude snabdeven ventilatorima ili otvorima za ventilaciju. U slu aju da do e do isticanja opasne materije koja se prevozi, obavezno je odr avanje temperature u predvi enim granicama; Rashladno sredstvo, koje se koristi za rad ure aja za odr avanje temperature, ne sme biti zapaljivo; Rad ure aja, namenjenog za odr avanje temperature u tovarnom prostoru, mora biti nezavisan od rada motora vozila u kojem se transportuju opasne materije. Pred vozilom za prevoz opasnih materija (slika 4) demonta nim posudama sa zapreminom ve om od 1m3 i fiksnim posudama sa zapreminom ve om od 3m3, postavljaju se zahtevi u pogledu: Vrste materijala od koga je posuda napravljena; Debljine zidova posude; Na ina spajanja elemenata posude, itd. Ove posude moraju biti podvrgnute detaljnim ispitivanjima, na osnovu kojih se izdaje odre eni certifikat. Posuda za prevoz opasne materije moraju biti povezane sa asijom barem jednim elektri nim provodnikom. Elektri na otpornost, svih me usobno spojenih delova, ne sme biti ve a od 10 . Tako e je neophodno izvr iti prikupljanje i odvo enje stati kog elektriciteta sa povr ina posude, kao i drugih povr ina u neposrednoj blizini posude. Metalne kontakte, koji mogu uzrokovati pojavu korozije treba izbegavati.
33
2011
Slika 4. Vozilo za prevoz opasnih materija Srednja vrednost rastojanja izme u spoljnih ta aka kontakta desnog i levog to ka iste osovine, sa podlogom, treba da bude minimalno 90% visine te ista optere enog vozila. Osovinsko optere enje svih osovina optere ene poluprikolice ne sme da prelazi 60% od nominalne ukupne mase optere enog vu nog voza. Vozilacisterne, za prevoz opasnih materija, po pitanju stabilnosti u odnosu na prevrtanje, mora da zadovolji zahteve ECE Pravilnika 111. Na zadnjem kraju vozila, iza prostora za prevoz opasne materije, na rastojanju ne manjem od 100mm, potrebno je postaviti za titnik, radi za tite od udara sa zadnje strane. Kod nekih izvedbi posuda za prevoz pra kaste ili granulaste opasne materije, zahteva se ugradnja za tite sa bo nih strana. Potpuna za tita od opasnih materija ne postoji. To bi bilo mogu e, jedino u situaciji, kada se one ne bi proizvodile, koristile i transportovale. Primena opasnih materija danas je neophodna. To nas upu uje na zaklju ak da rizik od tetnog dejstva opasnih materija, po zdravlje ivih bi a i o uvanje prirodnih resursa i materijalnih dobara, odgovaraju im merama, treba smanjiti na najmanju mogu u meru. Pored rizika prilikom transporta, ne mogu se izbe i rizici prilikom utovara i istovara opasne materije.
34
2011
5. Zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija

5.1 Osnove zakonske regulative u oblasti opasnih materija
Svrha postojanja zakonske regulative koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija je za tita ljudi i ivotne sredine od o te enja koja mogu biti izazvana pri rukovanju opasnim materijama, uklju uju i i njihovo uvanje, skladi tenje i uni tavanje. Za za titu od mogu ih rizika u transportu opasnih materija postoje brojni propisi, specifi ni za dato transportno sredstvo. Po to su ovo i me unarodni transporti, propisi moraju biti uskla eni sa me unarodnim smernicama. Na me unarodnom nivou postoje i regulative za bezbedan transport radioaktivnog materijala Me unarodne organizacije za atomsku energiju (IAEO), skra eno nazvane IAEO-preporuke. Navedeni propisi o opasnoj robi reguli u posebno: dozvole za transport, zahteve koje mora da ispuni transportno sredstvo, zahteve koje mora da ispuni ambala a, zahteve koje mora da ispuni na in utovara, obele avanje transportnog sredstva, obele avanje transportovanog materijala, kao i obuku osoblja zadu enog za transport. Da bi broj nezgoda sa opasnim materijama bio to manji, potrebno je utvrditi odre ena pravila pona anja svih lica koja sa njima dolaze u kontakt. To je ostvareno kroz dono enje i definisanje: y y Nacionalnih propisa (Zakon o prevozu opasnih materija - Sl.list 68/2002); Pravilnika o na inu prevoza opasnih materija u drumskom saobra aju - Sl.list 82/1990; Uredba Vlade Republike Srbije o prevozu opasnih materija u drumskom i elezni kom saobra aju -Sl.glasnik 53/2002; Me unarodnih sporazuma (ADR - za drumski saobra aj, RID - za elezni ki saobra aj, ICAO-TI - za vazdu ni saobra aj, IMDG-CODE - za pomorski saobra aj, ADN - za re ni saobra aj).
Svaki od ovih zakona na svoj na in defini e problematiku opasnih materija. injenica je da je od dana stupanja na snagu ovih zakona, do danas, do lo do pove anja obima prometa eksplozivnih materija i broja subjekata koji u njemu u estvuju, neminovno ima za posledicu i pove an stepen rizika od izbijanja eksplozija i po ara. U takvoj situaciji, kada va e a zakonska regulativa nije me usobno uskla ena i celovita, neophodno je izdvojiti ona klju na mesta koja predstavljaju osnov za zakonito postupanje u toj oblasti. Nadzor, odnosno kontrolu sprovo enja transporta opasnih materija u skladu sa zakonskim odredbama sprovode odgovaraju i nadle ni organi, odnosno nadle na ministarstva: Ministarstvo saobra aja; Ministarstvo unutra njih poslova;
35
2011
Ministarstvo za za titu ovekove okoline. Osnovni cilj nadzora je sticanja uvida u izvr avanje zadataka, odluka, uputstava, provere zakonitosti rada i preduzimanja odgovaraju ih mera. Na osnovu preporuka Ujedinjenih nacija postoji sporazum za drumski transport opasnih materija ADR (European agreement concerning the international carriage of dangerous good by road - Evropski sporazum o me unarodnom drumskom prevozu opasne robe) sa injen u enevi 1957.godine. Ovom sporazumu pristupilo je 38 dr ava, me u kojima je i na a). Dr ave potpisnice ovog sporazuma imaju obavezu da svoje nacionalne propise prilagode sporazumu. Prevoz opasnih materija, na nivou evropskog komiteta regulisan je odgovaraju im Zakonom o prevozu opasnih materija koji je baziran na me unarodnim konvencijama. Me utim, od dana stupanja na snagu ovog Zakona, do danas do lo je do bitnih promena u Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasnih roba u drumskom saobra aju (ADR). S obzirom da je na a zemlja potpisnica svih konvencija o prevozu opasnih materija, ona je du na da neposredno primenjuje odredbe ovog sporazuma. Razlike, u pojedinim zahtevima, izme u ADR-a i na e zakonske regulative, postoje i treba ih sagledati da bi izbegli mogu e gre ke i nesporazume pri prevozu opasnih materija. Ovaj sporazum je sa injen u enevi 1957. godine, a 1972.godine je ovaj sporazum ratifikovala tada nja SFRJ. Njime su definisani uslovi pod kojima se vr i prevoz opasnih materija, kao i radnje koje su u vezi sa tim prevozom (pripremanje materije za prevoz, utovar i istovar i usputne manipulacije). Sve dr ave, potpisnice ADR-a, treba da imaju odgovaraju u pravnu regulativu, koju kod nas ini: Zakon o prevozu opasnih materija, Pravilnik o na inu prevoza opasnih materija u drumskom saobra aju i Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i elezni kom saobra aju, Treba imati u vidu da za prevoz opasnih materija va e, prvenstveno, sve odredbe ADR-a. Preciznije obja njenje postupanja sa pojedinim opasnim materijama data su u okviru slede ih na ih propisa: Zakon o eksplozivnim materijama, Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim te nostima i gasovima; Zakon o oru ju i municiji, Zakon o prometu eksplozivnih materija, Zakon o prevozu u drumskom saobra aju, Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija, Zakon o za titi ivotne sredine, Zakon o bezbednosti saobra aja na putevima; Zakon o osnovama bezbednosti saobra aja na putevima; Zakon o me unarodnom prevozu u drumskom saobra aju; Zakon o eksplozivnim materijama; Pravilnik o stru nom osposobljavanju voza a motornih vozila kojima se prevoze opasne materije i druga lica koja u estvuju u prevozu tih materija, Pravilnik o na inu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija, Pravilnik o bli im uslovima obavljanja, na inu sprovo enja i programu obuke za rukovanje vatrenim oru jem, Pravilnik o tehni kim uslovima koje moraju da ispunjavaju preduze a koja vr e stru no osposobljavanje voza a motornih vozila kojima se prevoze opasne materije i drugih lica koja u estvuju u prevozu tih materija, Pravilnikom o bli im uslovima i na inu sme taja i uvanja oru ja i municije, Pravilnik o jugoslovenskim standardima za sudove pod pritiskom, Pravilnik o tehni kom pregledu vozila, Pravilnik o registraciji motornih i priklju nih vozila, Pravilnik o dimenzijama, ukupnim masama i osovinskom optere enju vozila i osnovnim uslovima koje moraju da zadovolje ure aji i oprema na vozilu u saobra aju na putevima, Pravilnik o dokumentaciji koja se prila e uz zahtev za izdavanje dozvole za me unarodni prevoz u
36
2011
drumskom saobra aju, Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o tehni kim normativima za pokretne sudove za komprimirane, te ne i pod pritiskom rastvorene gasove, Pravilnik koji se prila e uz zahtev za izdavanje dozvole za vanredni prevoz u me unarodnom drumskom saobra aju, Uredba o ratifikaciji evropskog sporazuma o me unarodnom drumskom prevozu opasne robe i protokola o potpisivanju evropskog sporazuma o me unarodnom drumskom prevozu opasne robe, Uredba o ratifikaciji aneksa A i B Evropske konvencije o me unarodnom prevozu opasne robe u saobra aju, Lista otrova razvrstanih u grupe, Odluka o obele avanju otrova u prometu, Osnovni zakon o prometu i sme taju zapaljivih te nosti i gasova. Jedna od odredbi ADR sporazuma je da nacionalni propisi ne smeju biti bla i, niti sa njim u suprotnosti. Radi zaokru ivanja celokupne problematike prevoza opasnih materija, treba imati u vidu slede e: U drugim vidovima transporta, na osnovu preporuka Ujedinjenih nacija, postupak sa opasnim materijama reguli e se za: elezni ki transport - RID (Regulations Corcerning the International Carriage of Dangerous Goods by Rail); Vazdu ni transport - ICAO-TI (International Civil Aviation Organization - Technical Instructions); Pomorski saobra aj IMDG-Code (International Maritime Dangerous Goods - Code); Transport na unutra njim plovnim putevima -AND (Europen Ageement Concerning the International Carriage of Dagerous Goods by Inland Waterwaus). Prevoz opasnih materija, u Republici Srbiji, regulisan je saveznim Zakonom o prevozu opasnih materija, a pravni osnov, za dono enje ovog zakona je Ustav SFRJ ( lan 315) iz 1990.godine. Ovim zakonom ure eni su: uslovi pod kojima se vr i prevoz opasnih materija, prate e radnje u vezi prevoza, zajedni ke mere bezbednosti za sve opasne materije i posebne mere bezbednosti za prevoz odre enih vrsta opasnih materija, posebne mere bezbednosti za prevoz opasnih materija, posebne mere bezbednosti za prevoz opasnih materija po granama saobra aja, prevoz u drumskom i elezni kom saobra aju, prevoz na unutra njim plovnim putevima i prevoz u vazdu nom saobra aju, kao i inspekcijski nadzor nad izvr enjem ovog zakona. Kada se radi o prometu i prevozu oru ja i municije, primenjuju se odredbe Zakona o oru ju i municiji. Za prevoz oru ja, delova oru ja i municije koja sadr i eksplozivnu ili zapaljivu materiju potrebno je odobrenje nadle nog organa. Zahtev za izdavanje odobrenja prevoznik podnosi najkasnije 24 asa pre zapo etog prevoza i sadr i: naziv i adresu po iljaoca, vrstu, koli inu i na in pakovanja oru ja, delove za oru je i municije; naziv i adresu proizvo a a; naziv i adresu prevoznika; datum i sat zapo injanja prevoza; trasu i krajnje mesto prevoza; nazna enje vrste i oznake prevoznog sredstva; naziv i adresu primaoca. Nadle ni organ mo e po potrebi narediti prevozniku i preduzimanje posebnih mera obezbe enja pri prevozu oru ja, delova za oru je i municije. Tro kove posebnih mera obezbe enja snosi prevoznik. Odobrenje za prevoz ne izdaje se u onim slu ajevima kada to zahtevaju razlozi bezbednosti i odbrane Republike. Odobrenje nije potrebno ako se prevoz oru ja, delova za oru je i municije vr i za potrebe Vojske Srbije.
37
2011
5.2 Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija
Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju, a koja va e u na oj zemlji, temelje se na odredbama me unarodnog sporazuma o prevozu opasnih materija u drumskom transportu (ADR). Prakti no, svi propisi u oblasti opasnih materija reguli u njihov prevoz u celom preocesu koji je iri od prevoza u u em smislu, tj. pored prevoza regulisane su i radnje koje su u vezi sa prevozom poput prevoza, utovara, istovara i sli no.
5.2.1 Odredbe zakona o prevozu opasnih materija koja se odnose na drumski saobra aj
Cisterne i druga prevozna sredstva kojima se prevozi zapaljiva te nost ija je ta ka topljenja ni a od 55C, zapaljivi gas u sudovima koji se pune na vozilima ili kojima se prevozi druga zapaljiva materija ija je ta ka paljenja vi a od 55C - ako se iz tehnolo kih razloga prilikom manipulacije ta materija mora zagrevati na temperaturu vi u od etiri petine njene ta ke paljenja, kao i vozila u kojima se prevoze opasne materije klase 1a, 1b, 1c, 4a, 4b, 5a i 5b moraju za vreme utovara ili istovara tih materija da budu uzemljeni, a izduvna cev motora mora biti opremljena hvata em varnica. Prevozna sredstva kojima se prevoze opasne materije moraju biti tehni ki ispravna, izra ena, opremljena i obele ena u skladu sa propisanim standardima. Opasne materije ne smeju da se predaju niti primaju na prevoz kao prtljag. Izuzetno, u prtljagu se mogu prevoziti aparati, naprave i drugi sli ni predmeti koji sadr e minimalne koli ine opasnih materija koje ne predstavljaju opasnost po okolinu, a slu e za li nu upotrebu (upalja i, sibice, lakovi i sl.). Preduze a i druga pravna lica koji prevoze opasne materije du ni su da u slu aju nestanka opasne materije pri prevozu preduzmu potrebne mere da se one prona u i da o opasnosti koju predstavlja opasna materija obaveste najbli i organ sanitarne inspekcije ili najbli u stanicu milicije, a po potrebi i javnost. Ispale ili na bilo koji na in pri prevozu prosute opasne materije, prevoznik je du an da obezbedi, prikupi i odstrani, odnosno smesti na za to odre enim mestima ili da ih na drugi na in u ini bezopasnim i da o tome obavesti najbli u stanicu milicije, a po potrebi i najbli i organ sanitarne inspekcije. Ako prevoznik nije u mogu nosti da ispale ili prosute opasne materije prikupi, odstrani, smesti na odgovaraju e mesto ili na drugi na in neutralizuje, nadle ni organ uprave pozva e preduze e koje raspola e tehni kim sredstvima za izvr enje takvog zadatka da to uradi na ra un prevoznika. Mesta odre uje nadle ni organi u republici, odnosno autonomnoj pokrajni. Po iljalac koji daje opasnu materiju na prevoz du an je da za svaku po iljku opasne materije ispostavi ispravu o prevozu i uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju da preduzmu i da ih preda prevozniku. Isprava o prevozu opasnih materija mora da sadr i:
38
2011
Podatke o vrsti opasne materije (hemijski, tehni ki i trgova ki naziv opasne materije, klasu u koju spada i redni broj u toj klasi, kao i identifikacioni broj iz odgovaraju eg me unarodnog sporazuma kada je on utvr en); Podatke o koli ini opasne materije (bruto i neto masa, broj komada i dr.); Nazna enje po iljaoca da su ispunjeni uslovi propisani za prevoz odnosne opasne materije; Naziv, odnosno li no ime, adresu i broj telefona po iljaoca i primaoca; Nazna enje da je uz ispravu o prevozu opasne materije prevoznik predao i pismeno uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju da preduzimaju; Potpis i pe at po iljaoca. Isprava o prevozu opasne materije ne ispostavlja se ako tovarni list ili druga odgovaraju a isprava o prevozu, a sadr i sve podatke o opasnoj materiji. Isprava o prevozu opasne materije koja se upu uje u inostranstvo mora da bude napisana na jeziku Republike Srbije i na engleskom, nema kom ili francuskom. Ako se opasna materija upu uje u zemlju koja se grani i sa Republikom Srbijom, isprava o prevozu opasne materije mo e biti napisana na jeziku Republike Srbije i na jeziku te zemlje. Isprava o prevozu opasne materije ispostavlja se u tri istovetna primerka, od kojih jedan ostaje kod posiljaoca, jedan se uru uje prevozniku, a jedan se dostavlja primaocu opasne materije. Lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija du no je da poseduje isprave o prevozu opasne materije, certifikat o ispravnosti vozila, uverenje o stru noj osposobljenosti za upravljanje tim vozilom i uputstvo o posebnim merama bezbednosti. Uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje moraju da se preduzmu pri prevozu opasne materije treba da sadr i, naro ito: Nazna enje vrste opasnosti koju predstavlja i posledice koje mo e da izazove opasna materija; Nazna enje posebnih mera koje treba da se preduzmu pri prevozu opasne materije i mera za spre avanje, odnosno ubla avanje tetnih posledica koje mogu da nastanu usled nezgode ili udesa na prevoznom sredstvu (po ar, lom ambala e, prosipanje ili isticanje opasne materije i sl.), Postupak sa licem koje do e u dodir sa opasnom materijom, Naziv, adresu i broj telefona preduze a ili naziv i broj telefona organa koji mora da se obavesti o nezgodi ili udesu koji se desio prilikom prevoza opasne materije. Prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija du ni su da na ispravi o prevozu opasne materije svojim potpisom potvrde prijem deklarisane opasne materije za prevoz. Ako u toku prevoza prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija utvrdi ili na drugi na in sazna da prevozi opasnu materiju iji je prevoz zabranjen, duzan je da odmah obustavi dalje prevo enje opasne materije i o tome obavesti nadle nu stanicu milicije i po iljaoca. Po iljalac opasne materije du an je da odmah po prijemnom obave tenju o obustavljanju prevoza preuzme opasnu materiju i preduzme odgovaraju e mere da na do e do ugro avanja zdravlja ljudi, ivotne sredine i dobara.
39
2011
Prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija koji u toku prevoza utvrdi da prevozi opasnu materiju koja ne ispunjava uslove propisane za prevoz ili koja nije deklarisana kao opasna materija ili je neta no deklarisana, du an je da obustavi dalje prevo enje opasne materije i o tome obavesti po iljaoca. Po iljalac opasne materije du an je da odmah po prijemnom obave tenju o obustavljanju prevoza otkloni utvr ene nedostatke ili preuzme opasnu materiju. Eksplozivne materije i sredstva za njihovo iniciranje ne smeju da se prevoze zajedno u istom prostoru prevoznog sredstva. Ovo se ne primenjuje na prevoz predmeta napunjenih eksplozivnim materijama kod kojih su sredstva za paljenje ugra ena u toku proizvodnje (municija, protivgradne rakete, privredna municija i sl.), kao ni na zajedni ki prevoz eksploziva do 50 kg. Ekspozivne materije nije dozvoljeno prevoziti u kabini voza a i u prostoru prevoznog sredstva u kojem se prevoze lica. Sudovi koji su namenjeni za prevoz ode enog gasa mogu se puniti i drugom vrstom gasa pod uslovom da najmanji probni pritisak za taj gas ne bude ve i od probnog pritiska za koji je posuda ispunjena i da naziv gasa i najve a dozvoljena te ina punjenja bude upisana na posudi, uzimaju i u obzir odgovaraju e mere bezbednosti koje zahtevaju svojstva pojedinog gasa. Sudovi u kojima se prevoze gasovi moraju da budu snabdeveni ispravnim ventilima. Ventili na tim sudovima moraju da budu zasti eni zastitnom kapom ili zastitnim prstenom i hermeti ki zatvoreni za vreme prevoza. Prevoz sudova sa gasovima vr i se, po pravilu, otvorenim prevoznim sredstvom na kome tovar mora da bude za ti en od tetnih atmosferskih uticaja, osim sudova koji su izra eni od materijala otpornog na atmosferske uticaje. Prevoz sudova sa gasovima mo e da se vr i i zatvorenim prevoznim sredstvom ako je ono snabdeveno ventilacionim ure ajem ili je omogu eno stalno provetravanje. Osoblje prevoznog sredstva kojim se prevoze otrovni gasovi i druge opasne materije koje stvaraju pare i gasove opasne po zdravlje mora za vreme prevoza imati odgovaraju u opremu za li nu zastitu. Sudovi u kojima se prevoze zapaljive te nosti moraju da odgovaraju tehni kim uslovima propisanim za odre enu vrstu zapaljivih te nosti. Ako se zapaljive te nosti prevoze u metalnim ba vama ili metalnim bocama, one moraju da budu izra ene prema srpskom standardu, odnosno prema stranom ili me unarodnom standardu koji nije u suprotnosti sa srpskim standardima. Organ uprave nadle an za poslove zdravstva propisuje koja se koli ina smatra manjom koli inom namenjena za laboratorijske i nau ne svrhe. Otrovi ne smeju da se prevoze u istom tovarnom prostoru sa ivotnim namirnicama, sto nom hranom, lekovima i predmetima op te upotrebe koji podle e zdravstvenom nadzoru. Za prevoz otrova u unutra njem saobra aju potrebno je odobrenje od strane nadle nog organa, koje se izdaje na zahtev po iljaoca. Organ nadle an za izdavanje odobrenja za prevoz otrova mo e, po potrebi, da naredi preduzimanje posebnih mera bezbednosti pri prevozu odre enog otrova (pravac kretanja, pratnja i sl.). Ako u toku prevoza otrova nastane rasipanje ili oticanje usled havarije prevoznog sredstva ili iz drugih razloga zbog kojih postoji opasnost od kontaminacije ivotne sredine, prevoznik je du an da na vidljiv na in ozna i mesto na kojem je nastalo rasipanje otrova, da o tome odmah obavesti najbli i nadle ni organ sanitarne inspekcije ili najbli u stanicu milicije i da do dolaska sanitarnog inspektora spre i pristup ljudi i ivotinja na tom mestu.
40
2011
Radioaktivne materije mogu da se pakuju i prevoze samo u ambala i namenjenoj za odre enu vrstu radioaktivne materije, zavisno od veli ine i ja ine izvora, agregatnog stanja i drugih svojstava radioaktivne materije. Ako je radioaktivna materija istovremeno i toksi na, eksplozivna ili zapaljiva, prilikom pripremanja takve radioaktivne materije za prevoz i za vreme prevoza moraju se preduzeti mere bezbednosti propisane za svaku od navedenih vrsta opasnosti. Radioaktivne materije ne smeju da se prevoze u unutra njem saobra aju u istom tovarno prostoru sa ivotnim namirnicama, predmetima op te upotrebe koji podle u zdravstvenom nadzoru, lekovima i sto nom hranom. Za prevoz radioaktivnih materija potrebno je odobrenje od strane nadle nog organa, koje se izdaje na zahtev po iljaoca. Preduze u ili drugom pravnom licu ija je delatnost vezana za koris enje radioaktivne materije mo e se izdati odobrenje za vi ekratni prevoz te materije sa rokom va nosti do est meseci. U odobrenju se mora nazna iti koli ina radioaktivne materije koje se mogu zajedno prevoziti ode enim prevoznim sredstvom. Preduze e ili drugo pravno lice je du no da najkasnije 24 asa pre po etka prevoza radioaktivne materije, nadle nom organu dostavi obave tenje koje sadr i: Vrstu i registarski broj prevoznog sredstva kojim e se izvrsiti prevoz radioaktivne materije; Broj i datum izdatog odobrenja za prevoz; Vrstu i koli inu radioaktivne materije, odnosno broju izvora jonizuju eg zra enja i njihovoj ukupnoj aktivnosti; Li ne podatke o licima koja e izvr iti prevoz radioaktivne materije; Vreme i mesto po etka prevoza radioaktivne materije; Itinerer kretanja prevoznog sredstva; Vreme dolaska prevoznog sredstva sa radioaktivnom materijom u mesto kori enja i ime, odnosno naziv i mesto korisnika. Radioaktivne materije koje u slu aju nezgode ili udesa mogu da dovedu do kontaminacije ili ugro avanja ivotne sredine zra enjem, prevoze se uz pratnju lica osposobljenog za rukovanje tim materijama. U motornom vozilu kojim se prevoze opasne materije, pored voza a mora da se nalazi i suvoza u slu ajevima predvi enim evropskim sporazumom o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. U vozilu kojim se prevoze opasne materije ne smeju da se dr e materije koje mogu da izazovu po ar. Na vozilu natovarenom opasnim materijama ne smeju da se vr e popravke koje mogu, usled varni enja ili udara da izazovu po ar ili eksploziju ili da o tete ambala u. U kabini vozila kojim se prevoze opasne materije klasa 1a, 1b, 1c, 2, 3, 4a, 4b, 4c, 5a i 5b pu enje nije dozvoljeno. Brzina kretanja motornog vozila kojim se prevoze opasne materije ne sme da prelazi 80% od najve e dozvoljene brzine odre ene prema vrsti puta, odnosno odredene saobra ajnim znakom postavljenim na putu, a ni u kom slu aju ne sme da bude ve e od 70 km/h, dok za prevoz otrova ne sme biti ve a od 60 km/h. Od trenutka prijema do trenutka predaje opasne materije, voza motornog vozila ne sme da se udalji od vozila kojim se prevoze opasne materija. Voza motornog vozila
41
2011
sme da se udalji od vozila kojim se prevoze opasne materija samo ako vozilo ostavi pod nadzorom suvoza a ili pratioca, odnosno ako vozilo parkira na kontrolisanom i odgovaraju e pripremljenom prostoru za parkiranje. Ovo se ne odnosi na vozilo kojim se prevoze opasne materija koje po Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju nema posebnih zahteva u pogledu parkiranja. O svakoj nezgodi ili udesu koji se dogodi prilikom prevoza opasnih materija, ije posledice posada motornog vozila ne mo e sama da otkloni ili zbog kojih ne moze da nastavi dalju vo nju, jedan od lanova posade du an je da obavesti najbli u stanicu milicije. Ako se u motornom vozila sa opasnim materijama koje je pretrpelo nezgodu ili udes nalazi samo voza , lice koje se zateklo na mestu nezgode ili udesa ili lice koje prvo nai e na to mesto du no je da na zahtev voza a o tome obavesti najbli u stanicu milicije. Opasne materije mogu da se prevoze motornim i priklju nim vozilima posebno konstruisanim za prevoz pojedine opasne materije ili vozila koja odgovaraju uslovima propisanim ovim zakonom i evropskim sporazumom o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. U unutra njem drumskom saobra aju opasne materije mogu da se prevoze i kombi vozilima iji je prostor za utovar robe odvojen od prostora za sme taj putnika, vrsto fiksiranom pregradom. Vozila za prevoz opasnih materija, zapaljivih gasova, odnosno zapaljivih te nosti sa temperaturom paljenja iznad 55C treba da imaju ure aj za razelektrisanje - odvod stati kog elektriciteta koji pre utovara ili istovara opasnih materija treba da bude priklju en na uzemljenje. Vozila za prevoz opasnih materija klase od 1 do 5b treba da budu galvanski povezana u jednopotencijalnu celinu. Galvanske veze i ure aje za razelektrisanje treba proveriti pre utovara, odnosno istovara. Vozila za prevoz opasnih materija treba opremiti odgovaraju im prekida em za isklju ivanje svih elektri nih kru nih tokova. Kori enje prekida a za vozila za koja to zahteva evropski sporazum o me unarodnom prevozu za opasne robe u drumskom saobra aju treba da bude sa dva mesta, a za sva ostala vozila sa jednog ili dva mesta. Vozilom kojim se prevozi opasna materija mora da ima dva znaka za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije. Ako je opasna materija koja se prevozi sa spiska evropskog sporazuma o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju, na znacima za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije moraju da budu ispisani identifikacioni brojevi opasne materije koja se prevozi. Znakovi za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije, identifikacioni brojevi pojedinih opasnih materija, kao i mesta za postavljanje znakova na vozilu moraju biti izvedeni u skladu sa odredbama evropskog sporazuma o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. Odredbe se primenjuju i kada se motornim vozilom prevoze prazni neo is eni sudovi u kojima su se nalazile opasne materije. Motorno i priklju no vozilo kojim se prevozi radioaktivna materija moraju da imaju, umesto znaka za obele avanje vozila kojim se prevoze opasne materije, tri simbola upozorenja za ozna avanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije. Simboli upozorenja za obele avanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije stavljaju se na bo ne strane i na zadnju stranu motornog i priklju nog vozila. Motorno
42
2011
vozilo kojim se prevoze opasne materije mora, pored opreme predvi ene op tim propisima i evropskim sporazumom o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju, da ima i slede u opremu: Voza ki alat i dizalicu za vozilo; Najmanje dva aparata za ga enje po ara, od kojih jedan za ga enje po ara na motoru, a drugi za gasenje po ara na tovaru vozila i to takvog punjenja koje s obzirom na koli inu i druga svojstva opasne materije, omogu ava efikasno ga enje po ara; Dve ru ne elektri ne baterijske lampe (svetiljke) sa blinkuju om ili stalnom svetlos u narand aste boje, koja se vidi sa udaljenosti od najmanje 150 m; Dva znaka kojima se ozna ava motorno vozilo zaustavljeno na kolovozu; Dve zastavice za ozna avanje vozila kojima se prevoze opasne materije; Dve lopate i jedan pijuk; Prenosnu lampu koja se mo e uklju iti na akumulator vozila i koja je izra ena tako da ne mo e izazvati eksploziju ili po ar; Ure aj za kontrolu zra enja i sredstva za zastitu i ozna avanje terena, Dve zastavice za ozna avanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije. Ukoliko se opasne materije prevoze priklju nim vozilom na kojem bilo koja osovina ima jednostruke to kove, priklju no vozilo mora da ima poseban ure aj koji, pomo u zvu nog ili svetlosnog signala, upozorava voza a ako do e do pada pritiska u pneumaticima vise od 20% na bilo kom to ku priklju nog vozila. Priklju no vozilo kojim se prevoze opasne materije, ako nije snabdeveno ko nicama koje automatski ko e prilikom otka injanja od vu nog vozila, mora da bude vezano za vu no vozilo i snabdeveno lancima. Motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije mo e se kretati samo putevima koji su odre eni za kretanje takvih vozila. Motorna vozila kojima se prevoze opasne materije mogu se zaustavljati i parkirati samo na mestima koja su za tu vrstu vozila odre ena i obele ena. Voza koji je zbog pojave otkaza na vozilu, saobra ajne nezgode, utovara ili istovara ili iz drugog opravdanog razloga prinu en da vozilo sa opasnom materijom zaustavi na kolovozu ili parkirali tu u naselju, du an je da preduzme sve mere da zaustavljeno vozilo ne dovede u opasnost sa drugim vozilima, a naro ito u esnike u saobra aju upozori: Danju i no u - postavljanjem, iza zaustavljenog vozila, dva znaka kojima se ozna ava motomo vozilo zaustavljeno na kolovozu, No u i u vreme smanjene vidljivosti zbog nepovoljnih atmosferskih ili drugih. prilika - postavljanjem svetiljke, Upu ivanjem suvoza a ili pratioca po iljke da na udaljenosti od 100 m do 150 m iza zaustavljenog vozila, danju - zastavicom za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije, a no u i u uslovima smanjene vidljivosti - svetiljkom, upzorava voza e koji nailaze onom stranom kolovoza na kojoj se nalazi zaustavljeno vozilo, da blagovremeno zaustave vozila ili smanje brzinu i da se pripreme za bezbedno zaobila enje zaustavljenog vozila.
43
2011
5.2.2 Odredbe pravilnika o na inu prevoza opasnih materija u drumskom transportu

Motorno i priklju no vozilo namenjeno za prevoz opasnih materija mora biti podvrgnuto posebnom pregledu u pogledu ispunjavanja uslova predvi enih zakonskom ili ADR-om za prevoz opasne materije za koju je namenjeno. Za motorno i priklju no vozilo za koje je na posebnom pregledu utvrdeno da isunjava uslove za prevoz odre ene opasne materije izdaje se potvrda sa rokom va nosti od jedne godine. Na osnovu predvi enih ispitivanja za motomo i priklju no vozilo za koje to zahteva ADR, izdaje se certifikat na obrascu koji je predvi en ADR-om. Ako se motorno ili priklju no vozilo namenjeno za prevoz opasnih materija koristi za drugu vrstu prevoza, mora se predhodno o istiti i dekontaminirati. Ako su cisterne ili kontejneri na motornom ili priklju nom vozilu u kojima se vr i prevoz opasnih materija o is eni i ako je izvr ena dekontaminacija, sa njih se moraju ukloniti sve oznake koje su propisane za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije ili se te oznake moraju prekriti. Preduze e koje je izvr ilo dekontaminaciju cisterni ili kontejnera izdaje o tome potvrdu koju je voza du an da nosi sa sobom za vreme upravljanja takvim vozilom. U slu aju povla enja iz upotrebe motomog ili priklju nog vozila namenjenog za prevoz opasnih materija, promene neke od bitnih tehni kih osobina na vozilu zna ajnih za bezbedan prevoz opasne robe, promene vlasnika vozila, kao i isteka va nosti certifikata, certifikat se mora vratiti organu koji ga je izdao. Listice opasnosti kojima se ozna avaju pojedina na i zbirna pakovanja opasnih materija moraju biti nalepljene na vidnom mestu obe bo ne i na zadnjoj strani strani motornog vozila, prikolice, poluprikolice, auto-cisterne i druge vrste vozila kojima se prevoze opasne materije, kao to je prikazano na slici 5. Ako se u vi edelnoj cisterni prevoze razli ite vrste opasnih materija, na obe bo ne strane svakog od delova mora biti nalepljena listica opasnosti sa brojevima osnovne opasnosti i identifikacionim brojem opasne materije.
Slika 6. Postavljanje listice opasnosti na vozilo za prevoz opasnih materija

44
2011
Sanduci, palete, sudovi i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija ravnomerno se sla u po celoj povr ini tovarnog prostora motornog ili priklju nog vozila i mogu se utovariti vi e od visine stranica tovarnog sanduka. Sanduci, palete, sudovi i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija mogu se utovariti i preko visine stranica tovarnog sanduka ako stranice tovarnog sanduka nedozvoljavaju ispadanje upakovane opasne materije u toku prevoza. Zbirna ili pojedina na pakovanja u kojima se nalaze opasne materije moraju se tako utovarati i u vrstiti da ne mogu ispadati iz tovarnog sanduka, preturati se ili me usobno sudarati. Motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije mo e imati samo jednu prikolicu ili poluprikolicu. Priklju no vozilo kojim se prevoze opasne materije mora biti opremljeno ko nim ure ajima koji stupaju u dejstvo pritiskom na papu u glavne ko nice vu nog vozila, a u slu aju prekida ili ispadanja spoljne veze sa vu nim vozilom, automatski zaustavljaju priklju no vozilo. Nije dozvoljeno vu enje motornog vozila koje je natovareno opasnom materijom. U slu aju neispravnosti na vozilu koje je natovareno opasnom materijom, ono se mo e prevu i samo do najbli eg mesta gde je pogodno vrsiti popravku ili pretovar. Takvo vozilo se vu e krutom vezom (rudom), a brzina ne sme biti ve a od 40 km/h. Za vreme prevoza radioaktivne materije voza i pratilac moraju posedovati li ni dozimetar. Po iljalac koji daje opasnu materiju na prevoz du an je da svaku po iljku opasne materije, odnosno za svako motorno vozilo kome mo e biti pridodato i priklju no vozilo, ispostavi ispravu o prevozu opasne materije, tovarni list, uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju preduzeti i ispravu o osiguranju opasne materije i da ih preda prevozniku, ako se prevoze eksplozivne, radioaktivne materije, otrovi kao i odobrenje za prevoz koje je izdao nadle ni organ. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije u unutra njem saobra aju podnosi po ljalac opasne materije, a zahtev za prevoz opasne materije preko dr avne granice (uvoz, izvoz, tranzit) mo e podneti uvoznik, izvoznik i prevoznik. Tovarni list za opasnu materiju koja se prevozi mora da sadr i: hemijski, tehni ki i za i eni naziv opasne materije, klasu opasne materije i identifikacioni broj predvi en ADR-om. Za pojedine opasne materije moraju se upisati i drugi podaci predvi eni ADRom. Kada se tovarni list ispostavlja za po iljku opasne materije koja nema identifikacioni broj u ADR-u, u tovarni list se upisuje samo hemijski, tehni ki i za i eni naziv te materije. Po iljalac je du an da prilikom predaje opasne materije na prevoz, u tovarnom listu pismeno potvrdi da opasna materija koji se predaje na prevoz odgovara odredbama Zakona i ADR-a u pogledu prirode opasne materije, mase svakog pojedina nog pakovanja, vrste, na ina pakovanja i ozna avanja. Sva prevozna dokumenta koja se ispostavljaju za jednu po iljku opasne materije, odnosno jedno prevozno sredstvo, moraju se za vreme prevoza nalaziti u kabini voza a. Pored mera bezbednosti predvi enih zakonom, u uputstvu o posebnim merama bezbednosti koje se preduzimaju pri prevozu opasne materije, moraju da se navedu
45
2011
metode i sredstva koja se primenjuju za ga enje po ara na opasnoj materiji koja se prevozi, odnosno metode i sredstva koje se ne smeju primenjivati za ga enje po ara na toj materiji. Organ nadle an za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materijemo e narediti preduzimanje posebnih mera bezbednosti i to: Obavezan pravac kretanja; Tehni ku pratnju po iljaoca ili prevoznika; Pratnju stru nog lica za rukovanje opasnom materijom koja se prevozi; Neprekidno trajanje prevoza bez zaustavljanja; Kretanje u koloni (kada se kre e vi e vozila natovarenih opasnim materijama); Vreme polaska vozila sa polazi ta; Vremenske termine za kretanje vozila na odre enim deonicama puta; Pratnju radnika organa unutra njih poslova; Ograni enje prevoza zbog vremenskih uslova. Kada ovla eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona utvrdi da neka od nalo enih mera bezbednosti nije preduzeta, naredi e da se obustavi dalji prevoz opasne materije dok se ta mera ne ispo tuje. Voza koji upravlja motornim vozilom kojim se prevoze opasne materije du an je da se vozilom kre e samo putevima koji su nadle ni organi odredili za kretanje takvih vozila i da izbegava kretanje vozilom kroz naseljena mesta i mesta na kojima postoji mogu nost da do e do ugro avanja bezbednosti saobra aja. Ako je za prevoz opasnih materija odre en obavezan pravac (koridor), voza motornog vozila kojim se prevoze opasne materije du an je da se kre e tim pravcem (koridorom). Ako se u koloni na putu kre u dva ili vi e vozila kojima se prevoze opasne materije, me usobno rastojanje izme u tih vozila ne sme da bude manje od 200 metara. U slu aju saobra ajne nezgode, voza i suvoza , odnosno pratilac du ni su da zaustavljeno vozilo obele e na na in predvi en Zakonom i da do dolaska slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja preduzmu slede e mere: Isklju e rad motora; Ugase po ar; Iznesu iz vozila dokumenta za prevoz opasne materije; Spre e prosipanje ili razlivanje opasne materije; Spre e pristup prolaznika i upozoravaju ih na opasnost koja preti od opasne materije; Obaveste nadle nu stanicu milicije o nesre i, sa ta nim podacima o vrsti opasne materije koju prevoze i predlo e mere koje bi trebalo preduzeti radi spre avanja irenja opasne materije u ivotnu sredinu; Obele e (ograde i zabrane pristup licima) prostor na kojem je prosuta opasna materije; Po dolasku slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja, detaljno ga obavestiti o vrsti i karakteristikama opasne materije, opasnostima koje predstavlja opasna materija za ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i predlo e mere za spre avanje posledica. Ako zbog smrti ili povreda voza a, suvoza a ili pratioca ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj nije moglo biti obave teno o vrsti i osobinama opasne materije, preduze e se mere radi identifikacije opasne materije uz pomo prevoznih dokumenata i oznaka na vozilu. Ako postoji opasnost da do e do ugro avanja ivota i zdravlja ljudi ili materijalnih dobara zbog eksplozije, po ara, trovanja ili zaga ivanja ivotne sredine u ve em obimu, ovlas eno slu beno lice koje vrsi uvi aj o tome obave tava Upravu za civilnu za titu, organ unutra njih poslova, a po potrebi i druge organe i organizacije. Ako nastupi ili se o ekuje da e nastupiti neka od predhodno navedenih posledica, ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj mora narediti da se obustavi saobra aj na tom
46
2011
delu puta. Ako ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj nije u stanju da identifikuje opasnu materiju koja je prosuta ili isparila, a postoji mogu nost da do e do ekspolozije, zaga ivanja vode ili irenja otrovnih gasova, zatra i e pomo od najbli eg proizvo a a opasnih materija, odnosno stru ne institucije koja mu mo e pru iti pomo u identifikaciji opasne materije. Posle saobra ajne nezgode, prosuta opasna materija mora da se prikupi, odstrani i smesti na za to predvi eno mesto. Ako se zbog neispravnosti na vozilu ili saobra ajne nezgode mora izvr iti pretovar opasne materije, to e se u initi van kolovoza i uz prisustvo ovla enog slu benog lica nadle nog organa unutra njih poslova, a dok traje pretovar mo e se po potrebi obustaviti saobra aj. Prilikom razmatranja zahteva za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije nadle ni organ procenjuje da li je prema podacima u zahtevu: Opasna materija pravilno klasifikovana; Dozvoljen prevoz nazna ene koli ine i vrste opasne materije motornim vozilom; Opasna materija pakovana i ozna ena u skladu sa Zakonom i ADR-om; Dozvoljen prevoz istim vozilom opasnih materija navedenih u zahtevu; as polaska i vreme kretanja vozila sa opasnom materijom uskla en sa najpovoljnijim uslovima bezbednosti saobra aja. Ako organ nadle an za izdavanje odobrenja utvrdi da se koli ina opasne materije navedena u zahtevu ne sme prevoziti ozna enim vozilom ili da opasna materija nije upakovana u skladu sa propisima ili se opasne materije navedene u zahtevu ne mogu prevoziti u istom prevoznom sredstvu, odbi e zahtev za izdavanje odobrenja. Pre izdavanja odobrenja organ nadle an za izdavanje odobrenja mo e izvr iti uvid na licu mesta radi utvr ivanja na ina pakovanja i na ina opremanja i obele avanja vozila kojim e se izvr iti prevoz opasne materije, kao i na in obezbe enja i obele avanja mesta na kojem e se izvr iti utovar te materije. Ako prilikom uvida na licu mesta slu beno lice organa nadle nog za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije utvrdi nedostatke u pogledu uslova za prevoz, zatra i e od po iljaoca, odnosno prevoznika da predhodno otkloni utvr ene nedostatke. U toku prevoza opasnih materija organ nadle an za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona vr i kontrolu, naro ito: Certifikat, odnosno potvrde o ispravnosti motornog vozila za prevoz opasnih materija; Prevoznih dokumenata; Motornog vozila; Opremljenosti i ozna enosti motornog vozila za prevoz opasnih materija; Pravac kretanja i vreme zadr avanja motornog vozila u toku prevoza odre enih u odobrenju; Uputstva o preduzimanju mera bezbednosti. O izvr enoj kontroli motornog vozila koje prevozi opasnu materiju, ovla eno slu beno lice, sa injava zapisnik koji sadr i: tip i registarski broj vozila, broj certifikata, odnosno potvrde o ispravnosti motornog vozila za prevoz opasnih materija, vla nistvo, ime i prezime voza a i suvoza a, vrstu i koli inu opasne materije u prevozu i mesto utovara i istovara. U zapisnik se unose sve na ene neispravnosti na vozilu, opremi, obele avanju i prevoznim dokumentima i drugi nedostaci, konstatacije i podaci o na enom stanju. Posle izvr ene kontrole ovlas eno slu beno lice mo e nalo iti voza u da se kre e odre enim putem, da dovede vozilo, opremu i sredstva za obele avanje u
47
2011
ispravno stanje ili da se odre eno vreme zadr i na tom mestu, odnosno da obustavi dalji prevoz opasne materije dok ne otkloni na ene nedostatke. Promena pravca kretanja ili zadr avanje na odre enom mestu mo e se narediti i kada to nala u drugi razlozi bezbednosti. Ovla eno slu beno lice koje je naredilo promenu pravca kretanja izdaje o tome potvrdu. Kopija odobrenja za prevoz opasne materije preko dr avne granice (uvoz, izvoz, tranzit) dostavlja se organu nadle nom za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona preko odgovaraju eg organa za unutra nje poslove na ijem se podru ju nalazi grani ni prelaz. Nadle ni organ, primljenu kopiju odobrenja za prevoz opasne materije preko dr avne granice hitno dostavlja grani nom prelazu preko kojeg e se izvr iti prevoz (uvoz, izvoz, tranzit) opasne materije na koju glasi odobrenje. Na drumskom grani nom prelazu sa ve om frekvencijom saobra aja, za kontrolu vozila natovarenih opasnim materijama odre uje se posebno mesto za zadr avanje takvih vozila. Ovla eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona prilikom kontrole prevoza opasne materije preko dr avne granice upore uje podatke iz prevoznih dokumenata radi utvr ivanja da li ta vrsta i koli ina opasne materije koja se prevozi odgovara vrsti i koli ini opasne materije navedene u prevoznim dokumentima. Ako prilikom kontrole motornog vozila i dokumenata ovla eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona utvrdi da nema odobrenja za prevoz opasne materije za koju je to potrebno ili je koli ina opasne materije u vozilu ve a od koli ine koja je navedena u odobrenju, ne e dozvoliti uvoz (izvoz) te opasne materije iz Republike Srbije kao ni tranzit kroz istu. O napu tanju grani nog prelaza vozila natovarenog opasnim materijama za iji je prevoz potrebno odobrenje (kod uvoza i tranzita) ovlas eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona obave tava nadle ni organ republike da e se izvr iti prevoz. Obave tenje mora sadr ati: tip i registarski broj vozila, identifikacioni broj i koli inu opasne materije, broj i datim izdatog odobrenja, itinerer kretanja, naziv po iljaoca i primaoca i ime i prezime voza a i suvoza a.
5.2.3 Odredbe uredbe o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju

Prevoz opasnih materija vr i se na na in da se: ne dovede u opasnost ivot i zdravlje ljudi, ne zagadi ivotna sredina, obezbede i preduzmu sve mere za tite od udesa i druge mere utvr ene zakonom. Preduze e, drugo pravno lice i preduzetnik mo e da obavlja prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju ako: Jeste registrovano za obavljanje delatnosti prevoza opasnih materija; Raspola e odgovaraju im prevoznim sredstvom za prevoz opasnih materija; Ima stru no osposobljena lica za obavljanje prevoza; Ima odobrenje za prevoz opasnih materija; Ispunjava uslove za prevoz propisane ADR-om. Prevozna sredstva kojima se prevoze opasne materije moraju biti tehni ki ispravna, konstruisana, izra ena, opremljena i obele ena u skladu sa propisanim standardom.
48
2011
Opasne materije mogu da prevoze samo lica koja su za rukovanje i prevoz opasnih materija stru no osposobljena. Stru no osposobljavanje obavlja ovla ena organizacija. Za prevoz opasnih materija klase 1, 6, 7 i opasnog otpada izdaje se posebno odobrenje, osim ako se prevoz obavlja pod re imom malih koli ina" koje su defmisane ADR-om. Za prevoz ostalih klasa opasnih materija ne izdaje se posebno odobrenje, ve se njihov prevoz vr i u skladu sa uslovima propisanim ADR-om. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 1, 6, 7 podnosi po iljalac opasne materije i sadr i: Naziv, odnosno li no ime i adresu po iljaoca; Nazna enje vrste i oznaku prevoznog sredstva; Relaciju (prevozni put) kretanja; Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasne materije. Ministar saobra aja i telekomunikacija bli e e propisati sadr inu zahteva. Uz zahtev po iljalac opasne materije du an je da prilo i: Uputstvo o posebnim merama bezbednosti, odnosno za tite pri prevozu i o na inu postupanja prilikom udesa koje izdaje ovla ena organizacija; Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije; Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim materijama; Dokaz o osiguranju. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 1. podnosi po iljalac opasne materije i sadr i: Naziv, odnosno li no ime i adresu po iljaoca; Vrstu, tehni ki naziv; Koli inu i na in pakovanja opasne materije; Naziv i adresu proizvo a a opasne materije; Naziv, odnosno li no ime i adresu prevoznika; Datum i vreme po etka prevoza, relaciju kretanja i krajnje mesto prevoza; Nazna enje vrste i oznaku prevoznog sredstva; Naziv, odnosno li no ime i adresu primaoca; Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasne materije. Uz zahtev po iljalac opasne materije du an je da prilo i: Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije; Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim materijama i koja u estvuju u prevozu; Odobrenje za nabavku opasnih materija iz klase 1. izdato od strane organa unutrasnjih poslova nadle nog prema mestu upotrebe tih materija; Dokaz o osiguranju. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 7. podnosi po iljalac opasne materije i sadr i: Naziv i adresu korisnika radioaktivne materije; Naziv i adresu prevoznika radioaktivne materije; Vrstu radioaktivne materije i njenu ukupnu radioaktivnost; Vrstu, tip i registarski broj vozila opremljenog za prevoz radioaktivne materije; Relaciju kretanja prevoznog sredstva od mesta predaje radioaktivne materije do mesta koris enja;
49
2011
Naziv i adresu primaoca i namenu koris enja radioaktivne materije; Datum i vreme po etka prevoza. Uz zahtev, po iljalac opasne materije du an je da prilo i: Mi ljenje ovla ene organizacije o ispunjenosti propisanih uslova za prevoz radioaktivne materije; Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije; Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju radioaktivnim materijama i koja u estvuju u prevozu; Uputstvo o posebnim merama bezbednosti, odnosno za tite pri prevozu i o na inu postupanja prilikom udesa koje izdaje ovla ena organizacija; Dokaz o osiguranju. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnog otpada podnosi po iljalac opasnog otpada i sadr i: Naziv, odnosno li no ime i adresu po iljaoca opasnog otpada; Nazna enje vrste i oznaku prevoznog sredstva; Relaciju kretanja; Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasnog otpada. Ministar za za titu prirodnih bogatstava i ivotne sredine bli e e propisati sadr inu zahteva. Uz zahtev po iljalac opasnog otpada du an je da prilo i: Mi ljenje ovla ene organizacije o ispunjenosti propisanih uslova za prevoz opasnog otpada; Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije; Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim otpadom i koja u estvuju u prevozu; Re enje o kategoriji opasnog otpada; Uputstvo o posebnim merama bezbednosti, odnosno za tite pri prevozu i o na inu postupanja prilikom udesa koje izdaje ovla ena organizacija; Dokaz o osiguranju. Ministarstvo nadle no za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija mo e, po potrebi, da naredi preduzimanje posebnih mere bezbednosti za vreme prevoza (pravac i trasa kretanja, specijalizovana pratnja po iljaoca ili prevoznika, pratnja policije i sl.). U prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju, Ministarstvo unutra njih poslova ili pravno lice koje ovo ministarstvo odredi, du no je da obezbedi vozila za specijalne namene i odgovaraju u opremu u slu aju potrebe za pratnjom i u e a u sanaciji udesa. Preduze e ili drugo pravno lice i preduzetnik koji se bavi prevozom opasnih materija du an je da izradi plan za tite od udesa, sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa u zavisnosti od koli ine, vrste i karakteristika opasnih materija u prevozu i u slu aju udesa da organizuje i sprovede propisane mere reagovanja na udes. Vlasnik robe je du an da posebno osigura opasnu materiju za slu aj tete pri injene tre im licima usled smrti, povrede tela ili zdravlja, o te enja ili uni tavanja stvari i imovine ili zaga enja ivotne sredine u toku prevoza. Osiguranje mora da obuhvati i tro kove intervencije u slu aju udesa i sanacije posledica nastalih udesom.
50
2011
Kretanje vozila sa opasnim materijama kroz za ti ene zone (zone sanitame za tite izvori ta vode za pi e, za ti ena prirodna dobra i dr.) vr i se na na in propisan posebnim aktom. Nadzor nad sprovo enjem ove uredbe vr e Ministarstvo unutrasnjih poslova za klase 1, 2, 3, 4 i 5, Ministarstvo saobra aja i telekomunikacija za klase 6, 8 i 9, Ministarstvo za za titu prirodnih bogatstava i ivotne sredine za klasu 7 i opasni otpad. Pored ovla enja utvr enih posebnim propisima, u vr enju inspekcijskog nadzora, nadle no ministarstvo ovla eno je da: Naredi da se utvr ene nepravilnosti otklone u odre enom roku; Zabrani dalji prevoz ili rukovanje opasnim materijama licima koja nisu stru no osposobljena za prevoz i rukovanje opasnim materijama; Privremeno zabrani vr enje pojedinih radnji u vezi sa prevozom opasnih materija ako nisu ispunjeni propisni uslovi; Zabrani preduze u, drugom pravnom licu, preduzetniku ili fizi kom licu prevoz opasne materije ili privremeno oduzmu prevozno sredstvo do okon anja prekr ajnog postupka ako utvrde da se u toku prevoza u injeni propusti u pogledu preduzimanja mera bezbednosti; Nalo i ispitivanje uzoraka opasnih materija. Ako se u vr enju inspekcijskog nadzora utvrde nepravilnosti koje mogu ugroziti ivot i zdravlje ljudi ili izazvati zaga enje ivotne sredine, ministarstvo mo e preduzeti i mere iz nadle nosti drugog ministarstva o emu e odmah obavestiti to ministarstvo. Svaki od ovih zakona, na svoj na in, definise problematiku eksplozivnih materija. injenica je da je od dana stupanja na snagu ovih zakona, do danas, do lo do pove anja obima prometa eksplozivnih materija i broja subjekata koji u njemu u estvuju, neminovno ima za posledicu i pove an stepen rizika od izbijanja eksplozija i po ara. U takvoj situaciji, kada va e a zakonska regulativa nije me usobno uskla ena i celovita, neophodno je izdvojiti ona klju na mesta koja predstavljaju osnov za zakonito postupanje u toj oblasti. Nadzor, odnosno kontrolu sprovo enja transporta opasnih materija u skladu sa zakonskim odredbama sprovode odgovaraju i nadle ni organi, odnosno nadle na ministarstva: Ministarstvo saobra aja; Ministarstvo unutra njih poslova; Ministarstvo za za titu ovekove okoline. Osnovni cilj nadzora je sticanje uvida u izvr avanje zadataka, odluka, uputstava, provere zakonitosti rada i preduzimanja odgovaraju ih mera.
5.2.4 Me unarodni sporazum o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju (ADR)
Ovaj sporazum je sa injen u enevi 1957.godine, a 1972.godine je ovaj sporazum ratifikovala tada nja SFRJ. Njime su definisani uslovi pod kojima se vr i prevoz opasnih materija kao i radnje koje su u vezi sa tim prevozom (pripremanje materije za prevoz, utovar i istovar i usputne manipulacije). Struktura ADR-a obuhvata:
51
Prevoz opasnih materija y Prilog A - Op ti zahtevi i zahtevi u pogledu opasnih materija i predmeta:
2011
Poglavlje 1 Op ti propisi, Poglavlje 2 Klasifikacija, Poglavlje 3 Spisak opasnih roba (prema UN-brojevima i slovnom rasporedu), posebni propisi i slobodne koli ine opasnih roba, grani ne koli ine, Poglavlje 4 Pakovanja i odredbe za cisterne, Poglavlje 5 Propisi za isporuku, Poglavlje 6 Propisi za izradu i ispitivanje ambala e, velikih sredstava za pakovanje (IBC), velikih pakovanja i cisterni, Poglavlje 7 Propisi za prevoz, utovar, istovar i manipulacije. y Prilog B - Propisi u pogledu transportne opreme i transportnih operacija
-
Poglavlje 8 Propisi za posadu, vozila, opremu, postupanje i dokumentacija, Poglavlje 9 Propisi za izradu i odobrenje tipa vozila.
Prevoz opasnih materija na nivou evropskog kontinenta regulisan je ogovaraju im zakonima o prevozu opasnih materija koji su bazirani na me unarodnim konvencijama. Me utim, od dana stupanja na snagu ovih zakona do danas do lo je do bitnih promena u Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju (ADR). S obzirom da je na a zemlja potpisnica svih konvencija o prevozu opasnih materija, ona je du na da neposredno primenjuje odredbe ovog sporazuma. Razlike u pojedinim zahtevima izme u ADR-a i na e zakonske regulative postoje i treba ih sagledati da bi izbegli mogu e gre ke i nesporazume pri prevozu opasnih materija.
5.3 Naknada tete prema me unarodnim ugovorima

Odgovornost za tetu, posebno kad je re o tzv. masovnim tetama visokih iznosa i velikih razmera kao to su velike ekolo ke tete, tete pri mirnodopskom kori enju atomske energije, tete u civilnom vazduhoplovstvu i pomorske tete, te ko se, zbog nepredvidljivosti rizika i nemogu nosti njihove kontrole, mo e re avati u nacionalnim granicama dr ava. Interes o te enog, zahtevi pravi nosti i me unarodna solidarnost uslovili su u toj oblasti dono enje brojnih me unarodnih multilateralnih konvencija koje su u celini ili delom posve ene uslovima i postupku naknade tete, identifikaciji o te enog i tetnika i odredjenju njihovih prava i obaveza. Odgovornost za tetu pri tome, po pravilu, po iva na principima objektivne odgovornosti, i procedura obe te enja je pojednostavljena. U novije vreme me unarodna regulativa poku ava da pomiri dve naizgled suprotne intencije: s jedne strane, da u vrsti i u ini povoljnijim polo aj o te enog omogu avaju i mu isplatu adekvatne, potpune i blagovremene naknade tete, a s druge strane da teret te naknade u ini mogu im i finansijski podno ljivim za du nika- tetnika. To se posti e obrazovanjem posebnih od tetnih fondova koji mogu da garantuju obe te enje i onda kada je tetnik insolventan, kada teta nadma uje limit do kog on odgovara za tetu i
52
2011
kada je ak nepoznat. Uz to, u cilju sa uvanja supstance obe te enja od nacionalnih i svetskih inflatornih tendencija i valutnih razlika, me unarodna regulativa je utvrdila novu obra unsku jedinicu - "specijalno pravo vu enja" za naknadu tete, koja je uneta u sve novije ugovore i na putu je da postane univerzalna obra unska jedinica kod gra anskopravne odgovornosti za tetu. U savremenim uslovima polje deliktne, a tako e ni ugovorne odgovornosti nije ome eno nacionalnim granicama. Raznolikost i brojnost uzroka tete, kao i oblika i mehanizama njene naknade, uslovili su potrebu da se ovim pitanjem bave najzna ajnije me unarodne organizacije - od Ujedinjenih nacija i njihovih specijalizovanih agencija, Evropske unije i Saveta Evrope, do Ha ke konferencije za me unarodno privatno pravo. Osim multilateralnih konvencija koje su do sada doneli ovi medjunarodni organi i tela, brojni su i bilateralni sporazumi kojima dr ave katkad me usobno ure uju pojedina pitanja obe te enja. Me unarodni multilateralni ugovori koji se u celini ili delom odnose na pitanje naknade tete prepoznatljivi su, kako na polju deliktne odgovornosti, naro ito one koja proisti e iz posedovanja i upotrebe opasnih roba i obavljanja opasnih delatnosti, tako i na polju ugovorne odgovornosti, posebno kad je re o teti nastaloj u prevozu. Mogu a je kategorizacija ovih konvencija po raznim osnovama: prema subjektu, prema objektu tete, prema vrsti tete, prema delatnosti, odnosno oblasti u kojoj je teta nastala i dr. Brojnost i raznolikost ovih me unarodnih konvencija je velika, a postoje neke novije tendencije koje su u njima zastupljene.
53
2011
6. Preventivne mere za tite pri transportovanju opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama
6.1 Obu enost lica koja neposredno u estvuju u transportu opasnih materija
Pored posade vozila i voza a koji moraju da pro u odgovaraju u obuku, i ostala zaposlena lica u preduze u koje se bavi transportom opasnih materija, a koja na neposredan na in u estvuju u istom, moraju da poseduju adekvatnu obu enost koja se odnosi na njihove neposredne du nosti i obaveze u toku transporta opasnih materija. Obuka lica, koja neposredno u estvuju u transportu opasnih materija, sastoji se iz op teg i specijalizovanog dela. Op ti deo obuke podrazumeva da zaposlena lica moraju biti upoznata sa op tim zahtevima i pravilima koja se odnose na transport opasnih materija. Specijalizovani deo obuke zaposlenih odnosi se na obu enost za obavljanje konkretnih du nosti i obaveza tih lica u procesu transporta opasnih materija. Isto tako, zaposlena lica koja u estvuju u transportu opasnih materija moraju pro i adekvatnu obuku koja se odnosi na bezbednost, odnosno za titu na radu. Obu enost koja se ti e mera za tite na radnom mestu odnosi se na upoznavanje zaposlenih lica sa postoje im opasnostima i rizicima prilikom manipulacije sa opasnim materijama, uklju uju i utovar i istovar, kao i sa postupcima svo enja istih na minimum. Dokumenta kojima se potvr uje da je zaposleno lice obu eno u skladu sa predhodno navedenim zahtevima, treba da poseduje kako samo zaposleno lice, tako i preduze e zaposlenog. Sama obuka zaposlenih lica u preduze ima koja se bave transportom opasnih materija mora biti redovno uskla ivana sa promenama zakonskih propisa.
6.2 Pravila utovara, istovara i rukovanja opasnim materijama

Vozilo i voza , nakon dolaska na mesto utovara ili istovara, moraju da ispunjavaju sve zakonske propise, a naro ito one koji se odnose na bezbednost, isto u i zadovoljavaju u funkcionalnost opreme vozila koja se koristi prilikom utovara, odnosno istovara. Utovar ne sme zapo eti ukoliko kontrola dokumentacije ili vizuelni pregled vozila i njegove opreme poka u da vozilo ili voza ne zadovoljavaju kontrolne propise. Pakovanja koja imaju razli ite oznake ne smeju biti utovarana u isto vozilo ili kontejner ukoliko to nije posebno nagla eno propisima koji se odnose na me anu robu. Prilikom transporta eksplozivnih materija, mora se voditi ra una da se ne prekora i dozvoljena koli ina tereta po jednom vozilu, odnosno vozilo se ne sme pretovariti. Ukupna neto masa u kg eksplozivnih materija (ili u slu aju predmeta sa eksplozivnim materijama, ukupna neto masa eksplozivnih materija sadr anih u svim predmetima ukupno) koja se mo e prevoziti po jednoj transportnoj jedinici je ograni ena zakonskim propisima i zavisi od vrste eksplozivne materije. U slu aju da se u transportnoj jedinici utovaraju eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim
54
2011
materijama razli itih razreda u skladu sa propisima o transportu me ane robe, itav teret se rangira po razredu sa najve im stepenom rizika. Razli ite komponente tovara sa opasnim materijama moraju se pravilno tovariti u vozilo ili kontejner i obezbediti odgovaraju im sredstvima kako bi se spre ilo njihovo pomeranje u toku transporta. Smatra se da je tovar na odgovaraju i na in za ti en ukoliko je svaki sloj celokupnog tovarnog prostora u potpunosti ispunjen paketima. Tovar mo e biti za ti en od preturanja i me usobnog sudaranja, kad su u pitanju zbirna ili pojedina na pakovanja, kori enjem kai eva za pri vr ivanje postavljenih na zidovima vozila, kosih letvica, vre a sa vazduhom, podesivih podmeta a, protivklizaju ih blok ure aja i sli nih sprava, kao to je prikazano na slici 5. U svim slu ajevima, bez obzira na na in pakovanja opasne materije, ne sme se dozvoliti prevrtanje, kotrljanje ili bilo kakvo pomeranje prilikom transporta.
Slika 5. Pravilan i nepravilan na in popunjavanja tovarnog prostora Sanduci, palete i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija ravnomerno se sla u po celoj povr ini tovarnog prostora ili priklju nog vozila i mogu se utovariti najvi e do visine stranica tovarnog sanduka. Izuzetno, sanduci, palete i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija mogu se utovariti i preko visina stranica tovarnog sanduka, ako stranice tovarnog sanduka onemogu avaju ispadanje upakovane opasne materije u toku prevoza. Smatra se da je tovar na odgovaraju i na in za ti en ukoliko je svaki sloj celokupnog tovarnog prostora u potpunosti ispunjen paketima. Vozilo i voza , nakon dolaska na mesto utovara ili istovara, moraju da ispunjavaju sve zakonske propise, a naro ito one koji se odnose na bezbednost, isto u i zadovoljavaju u funkcionalnost opreme vozila koja se koristi prilikom utovara, odnosno istovara. Utovar ne sme zapo eti ukoliko kontrola dokumentacije ili vizuelni pregled vozila i njegove opreme poka u da vozilo ili voza ne zadovoljavaju kontrolne propise. Posebna pa nja posve uje se teretu sa me anom robom, odnosno pakovanjima koja imaju razli ite oznake, koja ne smeju biti utovarana u isto vozilo ili kontejner ukoliko to nije posebno nagla eno propisima koji se odnose na me anu robu. Tako e, prilikom transporta opasnih materija, mora se voditi ra una da se ne prekora i dozvoljena koli ina tereta po jednom vozilu, odnosno vozilo se ne sme pretovariti. Ukupna koli ina tereta koja se mo e prevoziti po jednoj transportnoj jedinici je ograni ena zakonskim propisima i zavisi od vrste opasne materije. U slu aju da se u transportnoj jedinici utovaraju eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim
55
2011
materijama razli itih razreda u skladu sa propisima o transportu me ane robe, itav teret se rangira po razredu sa najve im stepenom rizika. Kada se radi o eksplozivnim materijama sa oznakom 1.5D koje se prevoze zajedno sa eksplozivnim materijama sa oznakom 1.2, itav teret rangira se stepenom opasnosti 1.1. Ci enje nakon istovara - Ukoliko se ustanovi da, nakon to je izvr en istovar vozila ili kontejnera, u teretnom prostoru vozila ili kontejneru ima zaostataka tereta, vozilo ili kontejner moraju se to pre o istiti, i to obavezno pre narednog utovara. U slu aju da i enje vozila ili kontejnera nije mogu e izvesti na trenutnoj lokaciji vozila, potrebno je odvesti vozilo, uz primenu adekvatnih mera bezbednosti, na najbli u lokaciju na kojoj se mo e bezbedno izvr iti i enje. Adekvatne mere bezbednosti odnose se na spre avanje nekontrolisanog osloba anja ostataka tereta.
6.3 Zahtevi koji se odnose na nadzor vozila za prevoz opasnih materija u slu aju zaustavljanja
Vozila koja prevoze opasne materije podle u op tim propisima koji su za njih predvi eni u pogledu mesta parkiranja i zaustavljanja. U slu aju da se prevoze pojedine opasne materije, kao i pojedine opasne materije iznad utvr ene koli ine, podle u i posebnim propisima u pogledu nadzora. Po pravilu vozila moraju da se parkiraju na posebno odre enim mestima. U pojedinim slu ajevima takva vozila mogu da budu parkirana i bez nadzora kada su na bezbednom prostoru unutar fabri kog kruga. Ako takvo mesto nije na raspolaganju, vozilo mo e da se parkira uz potrebno obezbe enje na: a) parkingu pod nadzorom uvara koji je obave ten o prirodi tereta i o tome gde se voza nalazi; b) parkingu za vozila na kome je malo verovatno da mo e do i do o te enja vozila od strane ostalih vozila; c) prikladnom mestu na otvorenom prostoru pored koga se u normalnim uslovima ne prolazi, niti skupljaju ljudi, udaljeno od javnih puteva i naselja. Prostor za parkiranje koji je dozvoljen pod (b) koristi se samo u slu aju kada ne postoje uslovi za parkiranje koji su propisani pod (a), dok se prostor za parkiranje koji je predvi en pod (c) mo e koristiti samo u slu aju kada na raspolaganju ne postoje prostori opisani pod (a) ili (b). Zaustavljena ili parkirana vozila sa opasnim materijama moraju da budu obezbe ena povla enjem parkirne ko nice. Vozila koja prevoze eksplozivne materije moraju biti pod stalnim nadzorom nakon zaustavljanja ili mogu biti parkirana u odgovaraju im ustanovama ili magacinima koje poseduju sopstveni nadzor. Ukoliko takve ustanove nisu na raspolaganju, vozila koja prevoze eksplozivne materije mogu se parkirati, nakon to su predhodno propisno obezbe ena, na izolovanim mestima koja ispunjavaju slede e uslove: Parking na kome postoji nadzorno lice koje se predhodno obave tava o prirodi tereta i mestu stanovanja voza a; Javni ili privatni parking na kome vozilo sa eksplozivnim materijama nije u opasnosti od strane ostalih vozila; Odgovaraju i otvoren prostor daleko od autoputeva i prometnih mesta.
56
2011
7. Intervencije u slu aju vanrednih situacija pri prevozu opasnih materija

Pored suzbijanja po ara, zadaci vatrogasnih slu bi su i pru anje pomo i u slu ajevima akcidentnih situacija pri prevozu opasnih materija. Vatrogasna slu ba je aktivni u esnik, uvek kad postoji opasnost za javnu bezbednost i red i kad uklanjanje tih opasnosti spada u polje zadataka vatrogasne slu be. Terminom opasnost", u ovom slu aju, zna i okolnost koja se, ako se ne interveni e, mo e razviti u prete e ili druge kontroli izmakle efekte po ljude, ivotinje, stvari ili ivotnu sredinu. Ako se anga ovanje vatrogasne slu be pravilno shvati kao odbrana od opasnosti, onda iz toga proizilazi postojanje najmanje jedne opasnosti na mestu intervencije. Ne postoji bezopasno mesto vatrogasne intervencije. Anga ovanje vatrogasne slu be, u situacijama kada ne postoji nikakva opasnost, nije svrsishodno. Na osnovu toga, mo e se zaklju iti da svaka vatrogasna slu ba, to zna i konkretno svaki rukovodilac i svaki vatrogasac, moraju biti pripravni da o ekuju opasnost. Kad se postoje e opasnosti prepoznaju, mogu se preduzeti odgovaraju e za titne mere, a samim tim opasnost je izgubila mnogo od svog prete eg karaktera. Uspe no anga ovanje vatrogasne slu be sastoji se od delovanja na osnovu predvi anja. Poznavanje opasnosti na mestu intervencije i prepoznavanje tih opasnosti u svakom slu aju, ini osnovu koja omogu avava delovanje na osnovu predvi anja.
7.1 Prepoznavanje opasnosti

Radi postizanja cilja intervencije, i obezbe enja uspe ne intervencije, od odlu uju eg zna aja je sistematsko postupanje vo e intervencije. Takti ki problemi anga ovanja vatrogasne jedinice, mogu se samo sre enim razmi ljanjem i delovanjem uspe no savladati u vanrednim situacijama, odnosno akcedentnim dogadajima, pri transportu opasih materija. Redosled koraka pri intervenciji vatrogasne jedinice u vanrednim situacijama su : 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Izdavanje komande; Utvr ivanje polo aja; Sonda a/kontrola; Odluka; Procena; Planiranje intervencije; Procena; Utvrditi koje opasnosti postoje; Odlu iti koja opasnost se prvo mora savladati; Odrediti te i nu ta ku opasnosti.
Vo a intervencije defini e postupak vo enja intervencije kao ciljani, stalno ponavljani i zatvoreni tok mi ljenja i delovanja. Na osnovu toga slede slede i koraci: Utvr ivanje polo aja; Proc ena polo aja; Odluka; Izdavanje komande.
57
2011
Faza ocene polo aja je od velikog zna aja. S obzirom na zadatak intervencije, potrebno je uskladiti saznanja ste ena na osnovu utvr ivanja polo aja sa sopstvenim mogu nostima i sredstvima. S obzirom na to, vo a intervencije postavlja sebi slede a pitanja: Koje opasnosti postoje za ljude, ivotinje, ivotnu sredinu i materijalna dobra? Koja opasnost se prvo mora savladati? Gdje je te i na ta ka opasnosti? Upore ivanjem ovih saznanja sa sopstvenim za titnim i odbrambenim mogu nostima, dolazi se do optimalnog re enja za uklanjanje opasnosti. Na osnovu predhodno re enog, mo e se zaklju iti da prepoznavanje i procena opasnosti je od najve eg zna aja za sve interventne ekipe. Za interventnu ekipu to je osnova ispravnog pona anja i sopstvene bezbednosti, za rukovode i kadar to je vrlo va an sastavni deo sistematskog na ina pona anja pri vo enju intervencije.
7.2 Mere i postupci u vanrednim situacijama pri prevozu opasnih materija i predmeta
Iako je prvenstveni cilj sprovo enja preventivnih mera upravo spre avanje mogu nosti pojave akcedentnih i incidentnih situacija, potrebno je postojanje propisa kojim se defini u mere i postupci u akcedentnim situacijama kada do njih ipak do e, kao to je prikazano na slici 6. Klju ni propisi odnose se na na in pona anja neposrednih u esnika akcedentne situacije sa aspekta sopstvene bezbednosti, odnosno na na in izve tavanja nadle nih organa, sa aspekta bezbednosti ostalih u esnika u saobra aju i okoline.
Slika 6. Intervencije u akcedentnim situacijama pri prevozu opasnih materija Postupak u slu aju saobra ajne nezgode Preduze e ili drugo pravno lice i preduzetnik koji se bavi prevozom opasnih materija du no je da izradi plan za tite od udesa, sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa u zavisnosti od koli ine, vrste i karakteristika opasnih materija u prevozu i u slu aju udesa da organizuje i sprovede propisane mere reagovanja na udes. Saglasnost na plan za tite od udesa izdaje ministarstvo nadle no za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija.
58
2011
U slu aju saobra ajne nezgode, voza i suvoza , odnosno pratilac du ni su da zaustavljeno vozilo obele e na na in predvi en zakonom i da do dolaska slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja preduzmu mere: Isklju e rad motora; Ugase po ar; Iznesu iz vozila dokumenta za prevoz opasne materije; Spre e prosipanje ili razlivanje opasne materije; Spre e pristup prolaznika i upozoravaju ih na opasnost koja preti od opasne materije; Obaveste najbli u stanicu milicije o nesre i, sa ta nim podacima o vrsti opasne materije koju prevoze i predlo e mere koje bi trebalo preduzeti radi spre avanja irenja opasne materije u ivotnoj sredini; Obele e (ograde i zabrane pristup licima) prostor na kome je prosuta opasna materija; Po dolasku slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja, detaljno ga obaveste o vrsti i karakteristikama opasne materije, opasnostima koje predstavlja opasna materija za ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i predlo e mere za spre avanje posledica. Ako postoji opasnost da do e do ugro avanja ivota i zdravlja ljudi ili materijalnih dobara zbog eksplozije, po ara, trovanja ili zaga ivanja ivotne sredine u ve em obimu, ovla eno slu beno lice koje vr i uvidaj o tome obave tava mesni tab civilne za tite, organ unutra njih poslova, a po potrebi, i druge organe i organizacije. Ako nastupi ili se o ekuje da e nastupiti neka od prethodno navedenih posledica, ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj naredi e da se obustavi saobra aj na tom delu puta. Ako ovla eno slu beno lice, koje vr i uvi aj, nije u stanju da identifikuje opasnu materiju koja je prosuta ili isparila, a postoji mogu nost da do e do eksplozije, zaga ivanja vode ili irenja otrovnih gasova, zatra i e pomo od najbli eg proizvo a a opasnih materija, odnosno stru ne institucije koja mu mo e pru iti pomo u identifikaciji opasne materije. Nakon saobra ajne nesre e, prosuta opasna materija mora da se prikupi, odstrani i smesti na za to odre eno mesto ili da se na drugi na in u ini bezopasnom. Ako se zbog neispravnosti na vozilu ili saobra ajne nezgode mora izvr iti pretovar opasne materije, to e se u initi van kolovoza i uz prisustvo ovla enog slu benog lica nadle nog organa unutra njih poslova, a dok traje pretovar, po potrebi, mo e se obustaviti saobra aj. Izve tavanje o vanrednim doga ajima i mogu nost informisanja u slu aju intervencija vezanih za transport opasnih materija Ukoliko do e do ozbiljne akcedentne, odnosno incidentne situacije za vreme transporta opasnih materija na teritoriji dr ave jedne od ugovornih strana, prevoznik je du an da dostavi izve taj u propisanoj formi kompetentnom telu te ugovorne strane. Ta ugovorna strana mo e da, ukoliko je to potrebno, obavesti putem izve taja Sekretarijat ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, ime bi se omogu ilo informisanje o incidentu i ostalih strana iz ugovora. Obaveza podno enja izve taja odnosi se na slu ajeve kada opasne materije do u u kontakt sa spolja njom sredinom, ili kada postoji ozbiljan rizik od gubitka tereta, u slu ajevima personalnih povreda, materijalnih o te enja ili o te enja okoline, ili u slu aju da nadle ni organi zahtevaju izve taj. Personalne povrede odnose se na smrtne slu ajeve i slu ajeve povreda koje su nastale kao neposredna posledica incidenta prilikom transporta opasnih materija, a koje zahtevaju: Intenzivnu medicinsku negu povre enih lica. Materijalna o te enja ili o te enja okoline odnose se na tete nastale kao posledica incidenta prilikom
59
2011
transporta opasnih materija ija je materijalna vrednost procenjena na vrednost defmisanu medunarodnom zakonskom regulativom. Ukoliko je to potrebno, nadle ni organi mogu pored izve taja zahtevati i dodatne informacije koje se odnose na datu situaciju. Od velikog zna aja je da se ve kod prvih mera sonda e vanredne situacije zaklju i da li je intervencija vezana za prisustvo opasne materije i robu. Ovo je mogu e putem: Pripremljenih planova intervencije; Simbola opasnosti kao i napomena o opasnostima i bezbednosnih saveta o opasnim materijama; Propisno izvr enom obele avanju opasnih roba i vozila; Informacija od stru nog osoblja. U transportu, oznaka vozila predstavlja prvu informaciju. Na osnovu broja opasnosti i listice opasnosti ve se mo e izvr iti prvo svrstavanje robe u odre enu klasu opasnosti. Podsetnici za slu aj udesa i transportni papiri pru aju dalje informacije, specifi ne za datu materiju. Preko broja materije ili naziva materije u priru nicima se mogu dobiti detaljne informacije. Ovde mo e biti celishodno i kori enje kompjuterske banke podataka, ako je obezbe eno da se na mesto intervencije mogu brzo i ta no preneti esto vrlo obimne informacije. itanje ovih informacija, preko telefona, u ovakvim situacijama nije odgovaraju i na in. Vo a intervencije treba da konsultativno uklju i stru na lica. Delovanje interventne ekipe u slu ajevima vanrednih situacija pri transportu opasnih materija Interventna ekipa mora biti osposoljena da prepoznaje posebne opasnosti opasnih materija i robe i da se suo i sa njima, uz primenu adekvatnih mera. Va no je prepoznati da se radi o vanrednoj situaciji usled prisustva opasnih materija. Veliki zna aj pri tome ima pravilno obele avanje robe i vozila, ali va ne indicije mogu dati i planovi delovanja u takvim situacijama, kao i savetovanje sa stru nim osobljem. U mnogim slu ajevima, prva interventna jedinica, koja stigne na mesto nesre e, zbog nedostatka opreme ili premalo ljudstva, nije u stanju da preduzme sve mere za potpuno otklanjanje tete. Zato se preduzimaju slede e mere: Op te mere; Posebne mere; Zavr ne mere. Po pravilu, u svim intervencijama, kada se radi o prisustvu opasnih materija, prvo treba preduzeti op te mere. U ove mere, nezavisno od opasne materije, spadaju: Mesto intervencije osigurati na irokom prostoru i blokirati. Do precizne sonda e situacije dr ati se na bezbednom rastojanju od najmanje 50 m. Ako postoji opasnost od eksplozije, rastojanje treba da bude ve e. Ako je mogu e, na mesto intervencije treba do i sa strane okrenute prema vetru. Treba obratiti pa nju na ambijent i karakteristike terena; Ljude udaljiti iz opasne zone. Pri tom ljudstvo interventne ekipe za titi to je mogu e bolje; U najmanju ruku treba nositi respiratornu za titu sa kombinovanom za titnom kapom i vodootpornom jaknom; Ugro enim licima treba pru iti pomo i dati odgovaraju a uputstva za pona anje;
60
2011
Treba tra iti poja anje interventnoj ekipi, ukoliko situacija to zahteva, sa adekvatnom opremom; opasnoj materiji, koja je prisutna u toj vanrednoj situaciji, treba prikupiti to vi e informacija. Situaciju stalno iznova sondirati; Treba pozvati stru na lica i informisati nadle ne organe. Ni posle uklanjanja akutnih opasnosti, rad interventne ekipe jo nije zavr en. U zavr ne mere, koje treba jo preduzeti, posebno se ubrajaju: Radovi na ra i avanju i i enju; Dokazivanje kontaminacije i dekontaminacija; Predaja mesta intervencije nadle nom organu. Radove na ra i avanju i i enju interventna ekipa obavlja u na elu samo u okviru neodlo nih hitnih mera. Interventna ekipa ne treba da opasne materije transportuje svojim vozilima ili da ih obezbe uje na svom terenu. Naime, za uredno uklanjanje i uni tavanje opasnih materija i robe mora da se postara vlasnik pod nadzorom nadle nog organa. Veliku va nost, u vanrednim situacijama, kada je prisutna opasna materija, ima korektna predaja mesta intervencije nadle nom organu. Vreme predaje treba dokumentovati, jer time odgovornost prelazi na taj organ. Mere za dokazivanje kontaminacije, odnosno dekontaminacija moraju se preduzeti sa istom pa njom kao i op te ili posebne mere za uklanjanje akutne opasnosti. Bri ljivo i temeljito dokazivanje kontaminacije je neophodno, da bi se spre ilo irenje kontaminacije, a time i dalje ugro avanje ljudi i ivotne sredine. Pri dokazivanju kontaminacije i mera dekontaminacije preporu uje se uklju ivanje stru njaka, to je ponekad ak neophodno. Zbog nedostatka mogu nosti merenja, dokazivanje kontaminacije na licu mesta, posebno za materije iz klasa 6a i 6b, vrlo je te ko, odnosno nemogu e. Totalna dekontaminacija na licu mesta mogu a je u krajnje retkim slu ajevima. Kontaminirana ode a i oprema, zavisno od stepena zaprljanosti i opasnosti date materije, podvrgava se grubom i enju ili se odmah spakuju u prikladne kontejnere, obele i ili odnese na propisno uni tavanje. Pri tom i vodu upotrebljenu za i enje, treba smatrati kontaminiranom, dok se ne doka e suprotno. Pod nekim okolnostima dekontaminacija se mo e izvr iti samo u institucijama, posebno opremljenim za to. Kontaminirana lica u na elu treba da skinu ode u i, posebno u slu aju kontakta sa toksi nim, infektivnim, radioaktivnim i nagrizaju im materijama, da se podvrgnu lekarskom pregledu. Isto va i i ako postoji sumnja da je do lo do inkorporacije.
61
2011
8. Zaklju na razmatranja
Savremena tehnologija omogu ava proizvodnju novih opasnih materija koje do ju e nisu bile poznate, pa ni propisima nisu mogli biti predvi eni uslovi za njihov prevoz. Prevoz novootkrivenih opasnih materija ne mo e ekati izmenu propisa, niti biti uslovljen ovom izmenom. Ove materije mogu se prevoziti ako se ispune uslovi koji su ispitivanjem utvr eni kao dovoljni za punu bezbednost pri njihovom prevozu. Transport svih opasnih materija i predmeta je definisan me unarodnim sporazumom o prevozu opasnih materija, a sve dr ave potpisnice ovog sporazuma moraju ga po tovati. Na i unutra nji (nacionalni) propisi uskla eni su sa ADR-om i po njima uslovi za prevoz opasnih materija u unutra njem transportu saobra aju uglavnom su izjedna eni sa uslovima prevoza ovih materija predvi enim u odgovaraju im me unarodnim ugovorima, osim nu nih izuzetaka koje zahtevaju interesi doma e privrede. Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju, a koja va e u na oj zemlji, temelje se na odredbama ADR-a. Prakti no, svi propisi u oblasti opasnih materija reguli u njihov prevoz u celom procesu koji je iri od prevoza u u em smislu, tj. pored prevoza regulisane su i radnje koje su u vezi sa prevozom poput prevoza, utovara, istovara i sli no. Svrha postojanja zakonske regulative koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija je za tita ljudi i ivotne sredine od o te enja koja mogu biti izazvana pri rukovanju opasnim materijama, uklju uju i i njihovo uvanje, skladi tenje i uni tavanje. Obu enost lica koja u estvuju na bilo koji na in u radu sa opasnim materijama, bilo da vr e prevoz, utovar, istovar ili sli no, je veoma bitan faktor za spre avanje akcedentnih situacija. Me utim, ukoliko ve do e do pojave takvih situacija, potrebno je preduzeti sve mere kako bi se posledice ubla ile. U tu svrhu postoje interventni (vatrogasni) timovi, a od njih se zahteva da dosta brzo i efikasno reaguju u toj situaciji. Vatrogasne slu be e u budu nosti sve e e biti anga ovane na intervencijama vezanim za opasne materije i robu. Po to delovanje ovih materija mo e biti katastrofalno, a jako je te ko oceniti sve opasnosti, na mestu intervencije, to se u najve em broju slu ajeva moraju uklju iti i drugi izvori informacija. Najva niji prvi izvor informacija, u prvom trenutku, je na osnovu propisno izvr enog obele avanja robe i vozila. Na alost, dosta esto se de ava da vozila koja transporutju opasnu robu, iz bilo kog razloga, budu ili pogre no oble ena ili uop te nisu obele ena, ili da su uzeti pogre ni tovarni papiri i podsetnici za slu aj udesa. U takvim slu ajevima mo e do i do kobnih doga aja pri otklanjanju opasnosti. Zato informacije o navodno transportovanoj materiji stalno treba upore ivati sa izgledom i stvarnim pona anjem date materije. Pri intervencijama vezanim za opasne materije i robu, ne treba ispustiti iz vida da je neophodno otklanjanju opasnosti pristupiti samo uz odgovaraju i li nu za titu. Potpuna za tita od opasnih materija ne postoji. To bi bilo mogu e, jedino u situaciji, kada se one ne bi proizvodile, koristile i transportovale. Primena opasnih materija danas je neophodna. To nas upu uje na zaklju ak da rizik od tetnog dejstva opasnih materija, po zdravlje ivih bi a i o uvanje prirodnih resursa i materijalnih dobara, odgovaraju im merama, treba smanjiti na najmanju mogu u meru.
62
2011
Literatura
[1] B. Krsti , D. Mla an, Bezbednost kori enja vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju, Ma inski fakultet u Kragujevcu, 2007 godine. [2] Pravilnik o na inu prevoza opasnih materija u drumskom saobra aju, SL. SRJ 82/90. [3] http://www.unece.org/ [4] http://en.wikipedia.org/wiki/Dangerous_goods [5] http://www.dft.gov.uk/pgr/freight/dgt1/ [6] http://www.dt-asia.net/media/Dangerous%20Goods%20Chart%20UN.pdf [7] http://www.pks.rs/portals/9/uredba-o-prevozu-opasnih-materija-u-drumskom-i-zel-saobracaju-5302.pdf
63

Seminar Ski Rad Opasne Materije

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Seminar Ski Rad Opasne Materije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Kragujevcu Ma inski fakultet Smer Drumski saobra aj

Zakonska regulativa u drumskom saobra aju

Prevoz opasnih materija

Predmetni nastavnik: Prof. Dr Dragoljub Radonji

Student: Male evi Nikola 305/2010

Kragujevac Jun 2011.

Prevoz opasnih materija

Prevoz opasnih materija

Prevoz opasnih materija

Prevoz opasnih materija

2. Vrste i podela opasnih materija

Prevoz opasnih materija

2.1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama

Prevoz opasnih materija

2.1.1 Definicije razreda

Prevoz opasnih materija

2.1.2 Definicije grupa kompatibilnosti

Prevoz opasnih materija

Prevoz opasnih materija

2.1.3 Klasifikacija eksplozivnih materija prema na inu dejstva

Prevoz opasnih materija

Prevoz opasnih materija

2.3 Zapaljive te ne materije

Prevoz opasnih materija

2.4 Zapaljive vrste materije

2.5 Materije sklone samoupaljenju

Prevoz opasnih materija

2.6 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove

Prevoz opasnih materija

2.7 Oksidiraju e materije

Prevoz opasnih materija

2.8 Organski peroksidi

Prevoz opasnih materija

2.9 Otrovne materije

Prevoz opasnih materija

2.10 Gadne i zarazne (infektivne) materije

2.11 Radioaktivni materijali

Prevoz opasnih materija

2.12 Korozivne (nagrizaju e) materije

Prevoz opasnih materija

2.13 Ostale opasne materije i predmeti

Prevoz opasnih materija

3. Vozila za prevoz opasnih materija

Prevoz opasnih materija

Prevoz opasnih materija

3.2 Ozna avanje vozila za prevoz opasnih materija

Prevoz opasnih materija

3.2.1 Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materije

Prevoz opasnih materija

3.2.2 Table za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije

Prevoz opasnih materija

Prevoz opasnih materija

3.3 Potrebna dokumentacija pri transportu opasnih materija

Prevoz opasnih materija 2. Certifikat o obuci voza a

Prevoz opasnih materija 4. Dozvole (odobrenja) za prevoz

Prevoz opasnih materija

3.4 Oprema vozila za prevoz opasnih materija

Prevoz opasnih materija

4. Zahtevi koji se postavljaju pred vozilima za prevoz opasnih materija

Prevoz opasnih materija

Prevoz opasnih materija

4.3 Posebni zahtevi koji se odnose na odre enu izvedbu vozila

Prevoz opasnih materija

Prevoz opasnih materija