Seminar Ski Rad Opasne Materije

Univerzitet u Kragujevcu Ma inski fakultet Smer Drumski saobra aj

Seminarski rad
Predmet:

Zakonska regulativa u drumskom saobra aju
Tema:

Prevoz opasnih materija

Predmetni nastavnik: Prof. Dr Dragoljub Radonji

Student: Male evi Nikola 305/2010

Kragujevac Jun 2011.

Prevoz opasnih materija

2011

Sadr aj
1. Uvodna razmatranja............................................................................................................................. 3 2. Vrste i podela opasnih materija ............................................................................................................ 4 2.1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama........................................................... 5 2.1.1 Definicije razreda..................................................................................................................... 6 2.1.2 Definicije grupa kompatibilnosti................................................................................................ 7 2.1.3 Klasifikacija eksplozivnih materija prema na inu dejstva .......................................................... 9 2.2 Gasovi ........................................................................................................................................... 9 2.3 Zapaljive te ne materije................................................................................................................ 11 2.4 Zapaljive vrste materije ............................................................................................................... 12 2.5 Materije sklone samoupaljenju ..................................................................................................... 12 2.6 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove........................................................... 13 2.7 Oksidiraju e materije .................................................................................................................... 14 2.8 Organski peroksidi ....................................................................................................................... 15 2.9 Otrovne materije........................................................................................................................... 16 2.10 Gadne i zarazne (infektivne) materije.......................................................................................... 17 2.11 Radioaktivni materijali ................................................................................................................ 17 2.12 Korozivne (nagrizaju e) materije ................................................................................................ 18 2.13 Ostale opasne materije i predmeti .............................................................................................. 19 3. Vozila za prevoz opasnih materija ...................................................................................................... 20 3.1 Eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila ............................................................................... 20 3.2 Ozna avanje vozila za prevoz opasnih materija............................................................................ 22 3.2.1 Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materije ....................................................... 23 3.2.2 Table za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije................................................... 24 3.3 Potrebna dokumentacija pri transportu opasnih materija ............................................................... 26 3.4 Oprema vozila za prevoz opasnih materija ................................................................................... 29 4. Zahtevi koji se postavljaju pred vozilima za prevoz opasnih materija .................................................. 30 4.1 Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materija ................................................ 30 4.2 Zahtevi koji se postavljaju pred odre enim delovima vozila za prevoz opasnih materija ................ 31 4.3 Posebni zahtevi koji se odnose na odre enu izvedbu vozila ......................................................... 32 5. Zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija........................................... 35 5.1 Osnove zakonske regulative u oblasti opasnih materija ................................................................ 35 5.2 Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija ........................ 38 5.2.1 Odredbe zakona o prevozu opasnih materija koji se odnose na drumski saobra aj ................ 38 5.2.2 Odredbe pravilnika o na inu prevoza opasnih materija u drumskom transportu ...................... 44

1

Prevoz opasnih materija

2011

5.2.3 Odredbe uredbe o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju ................................... 48 5.2.4 Me unarodni sporazum o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju (ADR).............. 51 5.3 Naknada tete prema me unarodnim ugovorima.......................................................................... 52 6. Preventivne mere za tite pri transportovanju opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama ..... 54 6.1 Obu enost lica koja neposredno u estvuju u transportu opasnih materija ..................................... 54 6.2 Pravila utovara, istovara i rukovanja opasnim materijama ............................................................. 54 6.3 Zahtevi koji se odnose na nadzor vozila za prevoz opasnih materija u slu aju zaustavljanja ......... 56 7. Intervencije u slu aju vanrednih situacija pri prevozu opasnih materija ............................................... 57 7.1 Prepoznavanje opasnosti ............................................................................................................. 57 7.2 Mere i postupci u vanrednim situacijama pri prevozu opasnih materija i predmeta ........................ 58 8. Zaklju na razmatranja ........................................................................................................................ 62 Literatura ............................................................................................................................................... 63

2

prema tome neophodno je striktno po tovanje propisa koji se odnose na ovu problematiku. tzv. Naime. akteri su du ni da odmah obaveste odgovaraju e interventne servise iji je zadatak da hitno reaguju u takvim situacijama i da im dostave sve potrebne informacije koje bi bile od koristi prilikom obavljanja intervencije. 3 . propisima su regulisane i radnje kao to su pripremanje materije za prevoz. usputne manipulacije. istovar. Transport opasnih materija zauzima sve zna ajnije mesto u strukturi ukupnog prevoza. utovar. zatim usled bilo kakve nezgode tokom proizvodnje. fiksirane cisterne ili kontejneri u kojima se prevoze opasne materije moraju biti na vidljivom mestu ozna ene odgovaraju im listicama opasnosti i tablama za obele avanje vozila. Uvodna razmatranja Razvojem nauke. ali i sagledavanje zahteva koje treba da ispune ambala a i prevozno sredstvo. rukovanja ili transporta. ve je potrebno dobiti i posebno odobrenje kako bi se izvr io prevoz. Transport opasnih materija i predmeta. Delovanje interventnih ekipa predstavlja veoma bitan faktor u oblasti opasnih materija kome se poklanja posebna pa nja. a zatim sa aspekta nemogu nosti spre avanja tetnog dejstva od strane ambala e i vozila u takvim situacijama. Transportna sredstva kojima se vr i prevoz opasnih materija moraju biti posebne konstrukcije i moraju odgovarati uslovima koji su propisani odgovaraju im zakonom. tehnike i tehnologije omogu ena je proizvodnja velikog broja razli itih opasnih materija. Obele avanje opasnih materija je tako e definisano ADR-om tako da omogu ava brzo i jednostavno sagledavanje osnovnih podataka o opasnoj materiji. do pojave akcedentnih situacija mo e do i i prilikom utovara i istovara opasnih materija. Za prevoz pojedinih vrsta opasnih materija nije uvek dovoljno ispuniti propisane uslove. najpre sa aspekta mogu nosti nastanka saobra ajnih nezgoda. dok se prevoz vr i i kroz gusto naseljene urbane sredine ili pored zna ajnih objekata i instalacija gde bi aktiviranje odre ene opasne materije moglo izazvati veoma te ke posledice. Pod pojmom opasnih materija podrazumevaju se sve one materije koje imaju takve karakteristike da mogu izazvati posledice tetne po zdravlje i okolinu. Do toga dolazi usled neodgovornog i/ili nestru nog rada. Pored samog prevoza. skladi te se mo e locirati na najpovoljnijem mestu (udaljenom od naselja). sa jedne strane zbog mogu nosti nastajanja saobra ajnih nezgoda. Imaju i u vidu svojstva ovih materija o igledno je da se njihovim prevozom pove ava op ta opasnost. ´opasnih roba´ je prema Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasnih roba u drumskom saobra aju (ADR-u) zabranjen ukoliko se ne obavlja pod precizno definisanim uslovima. zatim postupci voznog osoblja u slu aju saobra ajne nezgode ili havarije i sli no. Tako e. a sa druge strane zbog ograni enih mogu nosti prilago avanja ambala e i vozila kojima se prevoze opasne materije u cilju spre avanja njihovog tetnog dejstva. U slu aju pojave incidenta. Kolete. Mogu nosti bezbednog skladi tenja ovih materija su daleko ve e nego mogu nosti bezbednog prevoza. skladi tenja. Rizik pojave akcedentnih situacija pri prevozu opasnih materija je veliki. pretovar.Prevoz opasnih materija 2011 1.

KLASA 3  Zapaljive te nosti. U zavisnosti od hemijskih osobina. KLASA 5: 5a  Oksidiraju e materije. 6b  Gadne i zarazne materije. 5b  Organski peroksidi. KLASA 7  Radioaktivni materijali. 1c  Sredstva za paljenje. rukovanju i kori enju mogu biti opasne i tetne po zdravlje ljudi ili mogu dovesti do materijalnih teta ukoliko se njima nestru no rukuje.Prevoz opasnih materija 2011 2. 1b  Predmeti punjeni eksplozivnim materijama. prema ADR-u sve opasne materije su svrstane u slede e klase: KLASA 1: 1a  Eksplozivne materije. KLASA 6: 6a  Otrovne materije. 4c  Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove. pakovanju. Vrste i podela opasnih materija Opasne materije su one materije koje pri proizvodnji.000 opasnih materija razvrstanih u 9 klasa. agregatnog stanja i stepena opasnosti. vatrometni predmeti i drugi predmeti. KLASA 8  Korozivne (nagrizaju e) materije. iroka primena ovih materija uslovila je njihovu op tu klasifikaciju koja je izvr ena u skladu sa me unarodnim propisima i sporazumima. 4 . tako da su od strane ADR-a (European agreement concerning the international carriage of dangerousgoods by road) definisane osnovne instrukcije kojih se moraju pridr avati sve dr ave potpisnice ovog sporazuma bez odstupanja. a obuhva eno je oko 50. Zauzimaju veoma zna ajno mestu u transportu. KLASA 4: 4a  Zapaljive vrste materije. skladi tenju. KLASA 9  Ostale opasne materije i predmeti. transportu. KLASA 2  Zbijeni gasovi pretvoreni u te nost i gasovi rastvoreni pod pritiskom. 4b  Materije sklone samoupaljenju.

Na osnovu toga je data mogu nost da se izvr i pravilno raspore ivanje razli itih opasnih materija ove klase u istom vozilu ili kontejneru. pod spoljnim dejstvom u vidu udara i trenja naj e e. Svaki eksploziv ima odre ene fizi ko-hemijske i balisti ke karakteristike na osnovu kojih se odre uje njegov kvalitet i upotrebna vrednost. Sadr aj azota .Prevoz opasnih materija 2011 2. Razred opasnosti i slovna oznaka grupe kompatibilnosti predstavljaju klasifikacioni kod opasne materije klase 1 koji mora da bude ispisan na svakom pakovanju.veliki broj eksplozivnih materija u svojo hemijskoj strkuturi sard i azot.1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama Eksplozivne materije. Grupe kompatibilnosti su slovne oznake i ima ih 13. vatrometni predmeti i drugi predmeti jesu vrste i te ne hemijske materije koje imaju osobinuda. mora ispuniti uslove poput:  hemijski proces niskog razlaganja mora se odigrati u to kra em intervalu. Brzina hemijskog procesa razlaganja je karakteristi na osobina eksplozivnih materija i kre e se u granicama od nekoliko cm/sec do nekoliko km/sec. Gustina . sredstva za paljenje. a pokazuju karakteristike materija klase 1. 2. 5 .predstavlja va no svojstvo eksplozivnih materija.to je toplotni ekvivalent ukupne energije sagorevanja eksplozivne materije pri kome svi atomi oksidi u na najvi i nivo. Brzo sagorevanje eksplozivnih materija omogu ava kiseonik koji ulazi u hemijski sastav eksploziva. Specifi na zapremina gasova . pri emu se nastala voda uzima da je u gasovitom stanju. Bilans kiseonika . jer ona diraktno uti e na brzinu i pritisak detonacije. ili predstavlja koli inu kiseonika koja preostaje ili nedostaje za potpunu oksidaciju. 3. Da bi jedna materija bila eksplozivna. Materije i predmeti klase 1 su osetljivi na: udare i potrese. 5. pove anje temperature.predstavlja zapreminu koju zauzimaju gasovi nastali procesom hemijskog razlaganja 1kg eksplozivne materije pod pritiskom od 1013 bara. 4. eksplozivnim hemijskim razlaganjem osloba aju energiju u obliku toplote ili gasova.predstavlja potrebnu koli inu kiseonika za potpunu oksidaciju eksplozivne materije.  proces razlaganja mora biti pra en osloba anjem velike koli ine toplotne energije. U ove karakteristike svrstavaju se: 1. predmeti punjeni eksplozivnim materijama. Toplota sagorevanja . Pri hemijskom razlaganju eksplozivnih materija dolazi do stvaranja velikh koli ina gasovitih produkata zagrejanih na vrlo visokim temparaturama. pa zbog toga mnoge eksplozivne materije mogu sagorevati i u zatvorenom prostoru. varnice i hemijske reakcije.  proizvodi njenog razlaganja moraju biti potpuno ili delimi no gasoviti. Ekplozivne materije su hemijska jedinjenja ili hemijske sme e sastavljene od goriva i oksidacionog sredstva koje mogu veoma brzo hemijskom reakcijom da razviju gasove takve brzine i takve temperature i pritiska da izazivaju o te enja okoline. One su podeljene na gpupe kompatibilnosti i razrede opasnosti.

je sposobnost hemijskog razlaganja eksplozivne materije pod uticajem odre enog optere enja. 8. patroni i aure opremljene kapislom i napunjene barutom. Polaze i od stepena opasnosti i njihovih karakteristika.pod privrednim eksplozivima se smatraju materije koje se upotrebljavaju za ru enje ili oblikovanje objekata ili materijala energijom oslobo enom hemijskom reakcijom eksplozivnog razlaganja. eksplozivne materije i predmeti se razvrstavaju u 6 razreda opasnosti i nose oznake od 1. a namenjene su za proizvodnju eksplozivnih materijala.pirotehni kim proizvodima se smatraju sva sredstva koja se upotrebljavaju za vatromete. eksplozivne materije su podeljene na:  privredne eksplozive . upalja a i tapina i pirotehni ka sredstva koja se koriste pri miniranju.  barut . 12.da bi nastupio proces hemijskog razlaganja eksplozivne materije potreban je izvestan impuls spolja. Osetljivost na udar . 2.privrednom municijom se smatraju meci.  sirovine eksplozivnog karaktera za proizvodnju ve navedenih materija . Osetljivost na plamen i varnicu .ovde spadaju materije koje po hemijskom sastavu i osetljivosti na paljenje imaju osobine eksploziva i sposobne su za eksplozivno razlaganje. pucanja i dima.prisustvo vlage smanjuje osetljivost eksplozivnih materija. eksplozivne materije i predmeti klase 1 razvrstani su u razrede i grupe kompatibilnosti.1 Definicije razreda U zavisnosti od stepena opasnosti. 11. Toplota eksplozije .  pirotehni ke proizvode . 9. Sa aspekta zakona. U materije klase 1.1.je temperatura do koje se zagreju proizvodi nastali hemijskim razlaganjem eksplozivne materije. svetlosti. Osetljivost na iniciranje .6 kao to je: 6 .zavisi od vrste eksplozivnih materija i razli ita je. vatre. prskave sastojke sa dejstvom eksploziva ili druge sastojke koji slu e za postizanje efekata razaranja. Temperatura sagorevanja .ovde spadaju sve vrste kapisli. i materije i predmeti koji ne pripadaju navedenim grupama a izra ene su radi nekog prakti nog dejstva u vidu eksplozije ili pirotehni kih efekata. 10.barutom se smatra crni i malodimni barut namenjen za rudarske i sportske potrebe. prema ADR-u. Osetljivost na trenje . protivgradne rakete i druge rakete koje se koriste u nau ne i privredne svrhe.Prevoz opasnih materija 2011 6. se svrstavaju eksplozivne materije.  privrednu municiju . Osetljivost na vlagu . kao i predmeti koje sard e eksplozivne sastojke.podrazumeva najmanju visinu izra enu u cm sa koje pada teg odre ene te ine pri emu se izaziva najmanje jedna eksplozija ili detonacija u toku 6 proba. 7. eksplozivni predmeti.predstavlja razliku izme u toplote stvaranja finalnih proizvoda eksplozije i toplote sagorevanja same eksplozivne materije.  sredstva za paljenje eksploziva . odnosno energija aktiviranja.1 do 1.

Prevoz opasnih materija

2011

1.1 Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od akumulirane eksplozije, odnosno eksplozije koja dovodi do toga da prakti no celokupno punjenje trenutno reaguje; 1.2 Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od rasejavanja rapnela ali ne i opasnost od amumulirane eksplozije; 1.3 Materije i predmeti kojima su imanentni opasnost od vatre, manjih detonacija, rasejavanje rapnela ili od obe navedene opasnosti zajedno, ali ne i opasnost od akumulirane eksplozije; 1.4 Materije i predmeti koji predstavljaju samo manji rizik od eksplozije u slu aju upaljenja ili inicijalizacije (aktiviranja) tokom prevoza. Efekti su u velikoj meri ograni eni na pakete tako da se neo ekuje izbacivanje fragmenata znatnije veli ine i opsega. Spolja nji po ar ne sme dovesti do toga da prakti no celokupni sadr aj paketa trenutno eksplodira; 1.5 Materije kojima je imanentna opasnost od akumulirane eksplozije ali koje su u toj meri neosetljive da je verovatno a njihovog aktiviranja ili prelaza sa ormalnog na detonativno sagorevanje u uslovima normalnog prevoza vrlo mala. Minimalni zahtev za ove materije je da ne smeju da eksplodiraju prilikom ispitivanja u uslovima okru enja zahva enog po arom; 1.6 Izrazito neostljivi predmeti kojima nije imanentna opasnost od akumulirane eksplozije. Ovi predmeti sard e isklju ivo izrazito neosetljive detonativne materije kod kojih je mogu nost akcidentnog aktiviranja ili prostiranja svedena na minimum.

2.1.2 Definicije grupa kompatibilnosti
Za pravilno i bezbedno obavljanje transporta eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama izuzetno je va no poznavanje njihovih karakteristika i me usobne kompatibilnosti. Prema karakteristikama eksplozivne materije se razvrstavaju u 13 grupa kompatibilnosti (podno ljivosti) i imaju slovne oznake od A do S i to: A) primarne eksplozivne materije; B) predmeti sa primarnim eksplozivnim materijama koji sadr e jednu efikasnu za titnu komponentu (stepen za tite). Ovde spadaju detonatori za miniranje i udarne kapisle; C) progresivne eksplozivne i ostale deflagracione eksplozivne materije ili predmeti koji sadr e takve eksplozivne materije; D) dodatne (sekundarne) detonativne eksplozivne materije, crni barut ili predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije bez elemenata za aktiviranje i bez progresivnog punjenja ili predmeti koji sadr e primarne eksplozivne materije sa dve ili vi e za titnih komponenti; E) predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije bez elemenata za aktiviranje, sa progresivnim punjenjem; F) predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije sa sopstvenim elementima za aktiviranje, sa ili bez progresivnog punjenja; G) pirotehni ke materije, predmeti sa pirotehni kim materijama ili predmeti koji sadr e kako eksplozivne tako i svetle e zapaljive dimne ili materije koje nadra uju o i; H) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i beli fosfor; J) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i zapaljive te nosti ili gel;
7

Prevoz opasnih materija

2011

K) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i toksi ne hemijske agense; L) eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim materijama koji predstavljaju posebnu opasnost tako da je neophodna izolacija svakog tipa ponaosob; N) predmeti koji sadr e isklju ivo izrazito neosetljive detonativne materije; S) Materije ili predmeti tako upakovani ili projektovani da, u slu aju nezgode usled akcidentnog aktiviranja, paketi zadr avaju sve opasne efekte. U tom slu aju efekti rasejavanja rapnela, ili detonacije moraju biti ograni eni na onu meru koja znatnije ne ometa. Tabela 1. Grupa A B C D E F G H J L N S kompatibilnosti x A x 5 x B x x x x 3,4 x C x x x x x D x x x x x E x x F x x x x x G x x H x x J 2 L 3,4 3,4 3,4 3 x N x x x x x x x x x x S Oznake kori ene u tabeli 1. imaju slede e zna enja:

X - dozvoljen me oviti tovar; 2 - paketi u kojima se nalaze materije i predmeti iz grupe kompatibilnosti L mogu da se tovare na isto vozilo zajedno sa paketima u kojima se nalaze materije i predmeti istog tipa iz te grupe kompatibilnosti; 3 - razli iti tipovi predmeta iz grupa kompatibilnosti N mogu da se prevoze zajedno kao predmeti grupe kompatibilnosti N samo ukoliko je ispitivanjem utvr eno da ne postoji dodatni rizik od simpateti ke detonacije izme u predmeta; 4 - ukoliko se predmeti iz grupa kompatibilnosti N prevoze zajedno sa materijama i predmetima iz grupa kompatibilnosti C, D ili E tada se predmeti iz grupe kompatibilnosti N kvalifikuju kao da poseduju karakteristike grupe kompatibilnosti D; 5 - paketi sa predmetima iz grupe kompatibilnosti B i materije i predmeti iz grupe kompatibilnosti D mogu da se tovare zajedno na isto vozilo pod uslovom da se prevoze u zasebnim kontejnerima. Poznavanje karakteristika eksplozivnih materija i predmeta, polaze i od njihove pripadnosti odre enoj grupi kompatibilnosti je bitno kod prevoza, njihovog dr anja odnosno skladi tenja pri emu moraju posebnu pa nju posvetiti lica koja rukuju ili vr e utovar ili istovar opasnih materija, a posebno magacioneri kojima je povereno pravilno uskladi tavanje eksplozivnih materija.
8

Prevoz opasnih materija

2011

2.1.3 Klasifikacija eksplozivnih materija prema na inu dejstva
Podela eksplozivnih materija mo e se izvr iti na vi e na ina, ali se naj e e koristi podela prema na inu dejstva. Prema na inu dejstva eksplozivne materije se dele na: a) Baruti i raketna goriva - energija semijskog razlaganja baruta i raketnih goriva koristi se za pokretanje projektila u cevi i oru ja ili u auto-propulziji. Baruti se prema sastavu i odnosu oksidansa i goriva dele na homogene i heterogene, dok raketna goriva mogu biti te na ili vrsta; b) Eksplozivi - to su materije sposobne da se razla u prema re imu stabilne detonacije uz osloba anje velike koli ine energije u veoma kratkom vremenu. Njihova podela uslovljena je osetljivo u na iniciranje pa imamo primarne (inicijalne) i sekundarne (brizatne); c) Pirotehni ke sme e - predstavljaju sme e oksidansa i goriva koje pri sagorevanju daju odre ene specifi ne efekte kao to su svetlosni, toplotni, zvu ni, dimni i sl. Sa obzirom na namenu, mogu se podeliti na osvetljavaju e, signalne i trasiraju e, zapaljive, termitne, uspora ke i dimne.

2.2 Gasovi
Gas je materija, prema ADR-u, koja na temperaturi od 50 °C ima pritisak pare vi i od 3 bara ili je u celosti u gasovitom stanju na temperaturi od 20 °C pri standardnom (atmosferskom) pritisku od 1.013 bara. Sve je ve a primena komprimovanih gasova, kako za laboratorijske, tako i za industrijske potrebe. Naj e e su u upotrebi slede i komprimovani gasovi: azot, vodonik, kiseonik, vazduh, ugljen dioksid, amonijak, hlor, sumpordioksid, hlorovodonik, fluorovodonik, bortrifluorid, metilhlorid, metan, acetilen, etilen, propan butan, etilen oksid, freoni, plemeniti gasovi, itd. Gasovi se komprimuju u eli nim bocama razli itih veli ina, kao i u specijalnim tankovima. eli ne boce skladi te se u uspravnom stanju, u odgovaraju im dr a ima za u vr ivanje, radi spre avanja padanja i o te ivanja ventila koji pak moraju biti za i eni odgovaraju im eli nim poklopcima. Prostorije, u kojima se skladi te komprimovani gasovi, moraju da budu hladne, da ne budu izlo ene direktnom dejstvu sun evih zraka, dobro ventilirana i bez izvora zagrevanja i paljenja. Gasovi, prema ADR-u, pripadaju drugoj klasi opasnih materija, i dele se na: 1. Sabijene gasove - gasove pod pritiskom koji su u celosti u gasovitom stanju na temperaturi od -50°C; 2. Te ni gasovi - gasovi pod pritiskom, koji su delimi no u te nom stanju na temperaturi ve oj od 50°C. Ovoj grupi pripadaju:  te ni gasovi pod visokim pritiskom - gasovi ija se kriti na temperatura nalazi u granicama temperatura od - 50 °C do + 65 °C,
9

013 bara zapaljivi u sme i sa 13 % ili manje vazduha ili imaju opseg zapaljivosti sa vazduhom od najmanje 12 procentnih poena bez obzira na donju granicu zapaljivosti. o i i sluzoko u nosa i grla ili ija korozivna komponenta sme e ima LC50 vrednost manju ili jednaku vrednosti od 5000 ml/m3. 7. Hemijski nestabilne materije klase 2. TC . Toksi ni gasovi obuhvataju grupu gasova koji su poznati kao toksi ni ili korozivni u tolikoj meri da predstavljaju rizik po zdravlje ljudi ili se predpostavlja da su toksi ni ili korozivni jer je testom utvrdeno da im je LC50 vrednost koja se odnosi na visoku toksi nost jednaka ili manja od 5000 ml/m3. netoksi nih gasova. 10 . 4. Gasovi rastvoreni pod pritiskom . oksidiraju e. ne smeju se prevoziti ukoliko se predhodno ne preduzmu odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ile opasne reakcije gasa u normalnim uslovima transporta. U korozivne gasove ubrajaju se i sme e gasova koje se smatraju toksi nim zahvaljuju i kombinovanim efektima korozivnosti i toksi nosti i koje. O .Prevoz opasnih materija 2011  te ni gasovi pod niskim pritiskom . TOC . UN broj 2421 azot-trioksid. zapaljive. zapaljive. 5. Zapaljivost se utvr uje testom ili prora unom ije su metode i postupci propisane ISO standardom.toksi ne. Naro ito treba obratiti pa nju da ambala a i cisterne u kojima se obavlja transport ne sadr e bilo kakve supstance koje bi mogle da izazovu ili pospe e opasne reakcije. 3. razvrstavaju po odgovaraju im grupama opasnosti u zavisnosti od stepena rizika. Zapaljivi gasovi obuhvataju grupu gasova koji su na temperaturi od 20 °C i pritisku od 1.oksidiraju e. Raspr iva i i sudovi. mogu biti opasne po ljudsku ko u. TF . Rashla eni te ni gasovi kojima ne mogu biti dodeljeni klasifikacioni kodovi 3A. Ostali predmeti koji sadr e gas pod pritiskom.gasovi ija je kriti na temperatura iznad 65 °C. rashla ena te nost. Gasovi i sme e gasova koji nisu prihvatljivi za transport su: - UN broj 2186 hlorovodonik. Oksidiraju a sposobnost ovih gasova utvr uje se testom ili prora unom propisanim ISO standardima.toksi ne. TO .gasovi koji su prilikom prevoza rastvoreni u te nom rastvara u. koji pripadaju klasi 2. Oksidiraju i gasovi obuhvataju gasove koji mogu u ve oj meri od vazduha da izazovu ili doprinesu procesu sagorevanja drugih materijala. korozivne. oksidiraju e.toksi ne.toksi ne. T . Rashla eni te ni gasovi . koji sadr e gas ili gasne patrone (gasni kertrid i).toksi ne. na slede i na in: A . oksidiraju e. mali. 6. Nekomprimovani gasovi koji se transportuju pod posebnim zahtevima. nezapaljivih. F . TFC . opasnih materija se. Korozivni gasovi su gasovi ili sme e gasova koji usled svojih korozivnih karakteristika zadovoljavaju sve kriterijume koji se odnose na toksi ne gasove zbog ega se i klasifikuju kao toksi ni sa postoje im rizikom od korozije. 30 ili 3F. na osnovu ljudskog iskustva.toksi ne. izuzev raspr iva a. Svi gasovi.zapaljive. Zagu ljivci su gasovi koji obuhvataju grupu neoksidiraju ih.zagu uju e. odnosno gasove koji razre uju kiseonik u atmosferi.gasovi koji su delimi no te ni zbog njihove niske temperature. UN broj 2455 metil-nitrit. korozivne.

sa aspekta toksi nosti ili korozivnosti. 11 . Isparenja zapaljivih te nosti su te a od vazduha i padaju na dno u zatvorenim prostorima. isparenja mogu biti otrovna. Kada se proces sagorevanja odvija velikom brzinom nastaje takozvano eksplozivno sagorevanje. To su eksplozivne materije rastvorene u vodi ili drugoj te noj materiji. pove anim pritiskom i praskom. kako bi se formirala homogena te na sme a koja potiskuje njihove eksplozivne karakteristike. Mo e se re i da je to najni a temperatura na kojoj e neka materija nakon paljenja nastaviti da gori. 2073 ili 3318. tako e obuhvata i te ne materije i rastopljene vrste materije sa ta kom paljenja ve om od 61 °C koje se na transport predaju na temperaturi koja je ve a ili jednaka od njihove ta ke paljenja. Klasa 3. Eksplozija gasova i isparenja po inje sa donjom granicom eksplozivnosti (najmanja koncentracija gasa ili isparenja u vazduhu pri kojoj mo e nastati eksplozija). Ta ka paljenja jedne zapaljive materije je ona najni a temperatura pri kojoj se stvara dovoljna koli ina gasova. ispunjavaju slede e uslove: nalaze se u te nom stanju. Sagorevanje zapaljivih te nosti tj. na temperaturi od 50 °C imaju pritisak pare ni i od 3 bara i nisu u gasnom stanju na temperaturi od 20 °C i pritisku od 1. to zna i da su isparenja zapaljiva. Raspr iva i kod kojih su toksi ni ili zapaljivi gasovi kori eni kao disperzanti. eksplozivna i nagrizaju a. odnosno odgovaraju a sme a gasa i vazduha pogodna za paljenje.Prevoz opasnih materija - 2011 - - Gasovi rastvoreni pod pritiskom koji ne mogu biti klasifikovani kao UN broj 1001. boje itd. zadovoljava kriterijume za grupu pakovanja 1. a ne te nosti. dima i pepela.3 Zapaljive te ne materije Zapaljive te nosti obuhvataju opasne materije i predmeta sa opasnim materijama koje. Dok zapaljivi gasovi mogu biti lak i od vazduha (vodonik. Gorenje je hemijski proces sjedinjavanja sa kiseonikom. acetilen) ili te i od vazduha (propan. sirova nafta. U klasu 3. Da bi se te na zapaljiva materija upalila mora predhodno da pre e u gasovito stanje. odnosno oksidacija uz pojavu svetlosti. Broj koji pokazuje pojavni oblik gasova i veliko slovo koje pokazuje opasnost koju pojedini gasovi imaju. aceton. dizel gorivo. Ove granice se razlikuju kod razli itih materija. metanol. Pored zapaljivosti. 2. Gasni kertrid i ija je odlika izuzetno visoka toksi nost (LC50 ni a od 200 ppm). toplote. Tu spadaju benzin. Zaustavljanje procesa gorenja mo e da se postigne oduzimanjem toplote (hla enjem). prema ADR. oduzimanjem kiseonika (ugu ivanjem) ili oduzimanjem gorive materije (odstranjivanje). Za odre ivanje ta ke paljenja kod zapaljivih te nosti postoji ta no propisan metod.u. njihovih para pra eno je plamenom. spadaju i te ni eksplozivi sa smanjenom osetljivo u. Raspr iva i iji sadr aj.013 bara. butan). pra eno toplotom. U klasi 2 nema podele na ambala ne grupe. etanol. ine klasifikacioni kod materija i predmeta klase 2. Kod zapaljivih gasova gori sam gas. a imaju ta ku paljenja ne ve u od 61 °C.

kad su u suvom stanju. svrstavaju se: Samoreaguju e materije ( vrste materije ili te nosti). Isto tako mora se obezbediti da ambala a i cisterne u kojima se vr i transport ne sadr e materije koje izazivaju ili pospe uju opasne reakcije. uz obezbe enje dobre venilacije. prema 12 . prema ADR-u. Prema stepenu opasnosti zapaljive vrste materije se dele na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije sa visokom opasno u prema kriterijumima za ispitivanje). Ambala na grupa II (za materije sa srednjom opasno u prema kriterijumu za ispitivanje). D vrsti desenzitivisani eksplozivi. SR samoreaguju e materije (SR1 nije potrebna kontrola temperature. nitrocelulozni filmovi. a pu enje i kori enje izvora paljenja je najstro e zabranjeno. koje deluju oksidiraju e (zapaljivo).  Te ni eksplozivi smanjene osetljivosti koji nisu navedeni u listi opasnih materija. FT2 otrovne neorganske). ovakve materije se skladi te u prostorijama koji se hlade. radi spre avanja nagomilavanja para.3 %. otpaci. FO zapaljive vrste materije. F2 rastopljene organske materije i F3 neorganske).). Ambala na gmpa III (za materije sa malom opasno u prema kriterijumu za ispitivanje). nitroceluloza isl. DT otrovni vrsti desenzitivisani eksplozivi. vrsti desenzitivisani (umanjene osetljivosti) eksplozivi.Prevoz opasnih materija 2011 Da bi se spre ilo eventualno paljenje sme e zapaljivih para sa vazduhom. Ovakve prostorije moraju da budu udaljene od eventualnih izvora paljenja. sirov pamuk. Slede e grupe zapaljivih materija nisu prihvatljive za transport:  Zapaljive materije ija je struktura bliska strukturi peroksida (kao to je to slu aj sa etrima ili sa ostalim policikli nim oksidacionim materijama) ukoliko sadr aj peroksida prelazi 0. Lakozapaljive vrste materije i predmeti koji mogu da se upale pomo u varnica ili usled trenja. 2. na osnovu osobina dele se na: F zapaljive vrste materije bez sporedne opasnosti (F1 organske. celuloid. moraju da budu snabdevene efikasnim ru nim ili automatskim ure ajima za ga enje po ara. U materije klase 4a. 2. FT otrovne zapaljive vrste materije (FT1 otrovne organske.5 Materije sklone samoupaljenju Materije sklone samopaljenju su materije koje se pale u dodiru sa vazduhom ili vodom bez posredstva drugih materija (beli i uti fosfor. bez dodatne opasnosti. upotrebljene krpe i dr.  Hemiski nestabilne zapaljive te nosti ukoliko predhodno nisu preduzete odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ile njihove opasne reakcije u smislu opasnog razlaganja ili polimerizacije tokom transporta. crveni fosfor. U ovu grupu se ubrajaju sumpor. Ovakve prostorije. U materije klase 4b.4 Zapaljive vrste materije Zapaljive vrste materije su vrste materije koje. ali nisu sklone samopaljenju. mogu lako da se zapale u dodiru sa plamenom ili varnicom. Materije i predmeti klase 4a. Materije povezane sa samoreaguju im materijama. cinkovi alkili. SR2 potrebna kontrola temperature).

6 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum. legure i amalgami ovih metala. koncentrovana kiselina i alkalije. kalijum. kalcijum. alkalni silicidi i dr. hidridi.). Ambala na grupa III (za materije koje imaju laganu reakciju sa vodom. Samozapaljive-piroforne materije (uklju uju i vrste i te ne rastvore i sme e). zapaljivi i eksplozivni gasovi. Prema stepenu opasnosti materije sklone samozapaljenju se dele na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za samozapaljuju e materije prema kriterijumu za ispitivanje). Materije i predmeti klase 4b. na osnovu osobina (klasifikacioni kod) se dele na: S samozapaljive materije bez dodatne opasnosti (S1 te ne organske.Prevoz opasnih materija 2011 ADR-u. prema kriterijumu za ispitivanje). ST otrovne samozapaljive materije (ST1 te ne otrovne organske. kalijum. Ambala na grupa II (za materije koje imaju laku reakciju sa vodom. anhidridi kiselina. Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum. ST4 vrste otrovne neorganske). kalcijum karbid. 13 . kalcijum karbid. kalcijum. nitridi. teluridi. SW samozapaljive materije koje u kontaktu sa vodom stvaraju zapaljive gasove. S2 vrste organske. svrstavaju se: materije koje reaguju sa vodom i emituju zapaljive gasove koji mogu sa vazduhom da formiraju i eksplozivnu sme u. koje su uzdignute na visokim temeljima. Prema stepenu opasnosti materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije koje imaju sna nu reakciju sa vodom. SC3 te ne korozivne neorganske. Ove materije skladi te se na suvim. organske. alkalni metali. korozivne. kao i predmeti koji sadr e takve materije. sulfidi. karbidisilcidi. arsenidi. SO oksidiraju e samozapaljive materije. Ambala na grupa II (za samozagrevaju e materije prema kriterijumu za ispitivanje). S4 vrste neorganske). fosfidi. vodenom parom i vodom. Ove materije reaguju sa vodenim rastvorima. hladnim i dobro ventiliranim prostorima. boridi. svrstavaju se: Samozagrevaju e materije i predmeti (uklju uju i me avine i rastvore) koji su prilikom kontakta sa vazduhom skloni zagrevanju bez bilo kakvog dovo enja energije (potrebne su ve e koli ine . ST2 vrste otrovne organske. Ambala na grupa III (za manje samozagrevaju e materije prema kriterijumu za ispitivanje). i pri tome se osloba a toplota. S3 te ne neorganske. SC korozivne samozapaljive materije (SC1 te ne. U materije klase 4c prema ADR-u. ST3 te ne otrovne neorganske.vi e kilograma i du i period vremena vi e sati ili dana). U ovu grupu materija ubrajaju se: kalcijum. koje se u dodiru sa vazduhom ve u malim koli inama pale u roku od pet minuta. alkalni silicidi i dr. a koji su odvojeni od drugih objekata. SC4 vrste korozivne neorganske). SC2 vrste korozivne organske. 2.). prema kriterijumu za ispitivanje). prema kriterijumu za ispitivanje).

perjodati. ozon. bez dodatnih opasnosti. permanganati. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: O oksidiraju e materije bez dodatne opasnosti i predmeti koji sadr e takve materije (O1 te ne. svrstavaju se slede e grupe jedinjenja: organski i neorganski peroksidi. hromati. prema kriterijumu za ispitivanje). WF1 materije zapaljive te ne koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. OC korozivne oksidiraju e materije (OC1 te ne. OC2 vrste). Ukoliko do e do me anja kalijum permanganata sa glicerinom na obi noj temperaturi. svrstavaju se materije koje same po sebi ne moraju biti zapaljive ili sagorljive. OTC otrovne korozivne oksidiraju e materije. hlorati i perforati. oksidi. vodeni rastvor vodonik-superoksida. WFC materije korozivne zapaljive koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. prema ADR-u. Ove opasne materije ne treba skladi titi u blizini te nosti niske temperature zapaljivosti. persulfati.7 Oksidiraju e materije Oksidiraju e materije su materije koje se u dodiru sa drugim materijama razla u i pri tom mogu prouzrokovati vatru (hloridi. bihromati. Materije i predmeti klase 5a. U grupu oksidacionih agenasa. uz pojavu vrelog plamena. WF2 materije zapaljive vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. WC otrovne materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove (WC1 te ne. peroksidi alkalnih metala i njihove sme e i dr. jodati. U materije klase 5a. 2. W3 predmeti). Ambala na grupa III (za materije koje deluju slabo zapaljivo. W2 vrste. kao i predmeti koji sadr e takve materije (W1 te ne. perflorati. prema kriterijumu za ispitivanje). neorganski i organski nitriti i nitrati. OS vrste samozagrevaju e oksidiraju e materije. O3 predmeti). na osnovu osobina dele se na: W materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. OF vrste i zapaljive oksidiraju e materije. 14 . mogu da pored po ara izazovu i eksploziju. 0T2 vrste). Njihovim me anjem sa te nim korozivnim materijama mogu se stvarati veoma otrovni gasovi. O2 vrste. WS materije samozagrevaju e vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. Prostorije za skladi tenje oksidacionih agenasa treba da budu hladne i dobro ventilirane. OT oksidiraju e otrovne materije ( OT1 te ne. OW vrste oksidiraju e materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. u pojedinim slu ajevima. WC2 vrste).). Ambala na grupa II (za materije koje deluju zapaljivo prema kriterijumu za ispitivanje).Prevoz opasnih materija 2011 Materije i predmeti klase 4c. perbromati. WO materije oksidiraju e (zapaljive) vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. kao i da budu izra ene od materijala otpornog na po ar. ali zbog vi ka kiseonika kojim raspola u mogu da izazovu ili doprinesu paljenju ili sagorevanju drugog materijala koji je zapaljiv. dolazi do izrazito sna ne reakcije. Prema stepenu opasnosti oksidiraju e materije dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije koje deluju samozapaljivo. Usled udara i trenja.

Kontakt vodonik peroksida sa o ima mo e da izazove ozbiljne povrede ko e ili ro nja e. U materije klase 5b. Postoji velika opasnost od eksplozije i samozapaljenja. u sedam tipova. Organski peroksidi su organske materije sa vi im stepenom oksidacije koje mogu da izazovu tetne posledice po zdravlje ili ivot ljudi ili o te enje materijalnih dobara. Za sugurnost organskih peroksida potrebno je kontrolisati temperaturu u toku prevoza. prema ADR-u.  Kriti na temperatura (temperatura na kojoj se moraju primeniti procedureza slu aj opasnosti). na osnovu stepena opasnosti. a manje su osetljive na eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar. 15 . pove anom temperaturom .Prevoz opasnih materija 2011 2. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: P1 organski peroksidi za koje nije potrebna kontrola temperature. jedinjenja te kih metala). trenjem. gde su jedan ili oba vodonikova atoma zamenjena organskim radikalima. odnosno trenje. Temperature mogu biti:  Kontrolna temperatura (maksimalna temperatura na kojoj organski peroksid mo e da se bezbedno prevozi). Materije iz ove klase su termi ki nestabilne i razla u se kod normalnih ili pove anih temperatura uz stvaranje toplote i gasova.8 Organski peroksidi Organski peroksidi su organske materije sa vi im stepenom oksidacije koje mogu da izazovu tetne posledice po zdravlje ili ivot ljudi ili o te enje materijalnih dobara. odnosno trenje. a manje su osetljive na eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar. Tip G ne potpada pod propise klase 5b.  Samoubrzavaju a temperatura razlaganja (najni a temperatura na kojoj mo e do i do samoubrzavaju eg razlaganja materije u ambala i upotrebljenoj prilikom prevoza). svrstavaju se organske materije koje mogu da se smatraju derivatima vodonik peroksida. Organski peroksidi su klasifikovani. Brzina razlaganja raste sa temperaturom i zavisi od formulacije (tipa) organskih peroksida. Materije klase 5b. Svrstavanje u tipove od B do F je direktno povezano sa najve om dozvoljenom koli inom u jednom pakovanju. posebno kod o te enih pakovanja i prosutog sadr aja. i to: Tip A nije dozvoljen za prevoz zbog svoje opasnosti u ambala i u kojoj je testiran. Razlaganje mo e biti izazvano kontaktom sa ne isto ama (aminin. P2 organski peroksidi za koje je potrebna kontrola temperature. udarom i sli no. kiseline.

moraju da budu izolovani jedni od drugih. U materije klase 6a prema ADR-u. biolo kog ili prirodnog porekla i preparati proizvedeni od tih supstancija koji. TW otrovne materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove (TW1 te ne. udisanjem ili gutanjem. T6 te ni pesticidi. mo e da uva samo lice koje se stara o uvanju i izdavanju ovih materija. TC otrovne korozivne materije (TC1 te ne organske. T9 ostale otrovne materije). da pri delovanju. za ti ene od direktnog dejstva sun evih zraka. Ambala na grupa III (za malo . TFC otrovne korozivne zapaljive materije. TS vrste samozagrevaju e otrovne materije. T02 vrste). svrstavaju se materije za koje se iz iskustva ili na osnovu eksperimenata mo e predpostaviti.  Sudovi.  Prostorije i ormani. TF2 te ni pesticidi. pri skladi tenju ovih materija. T7 vrsti pesticidi. moraju biti snabdevene za zaklju avanjem. udaljene od mogu ih izvora paljenja. TW2 vrste). TF otrovne zapaljive materije (TF1 te ne.  Sudovi. neophodno je primeniti slede e mere:  Prostorije za skladi tenje treba da budu hladne i obezbe ene dobrom ventilacijom. u kojima se dr e ove materije. prema kriterijumu za ispitivanje. ili da dovedu do uni tenja ljudi i ivotinja.neznatno otrovne materije). T4 te ne neorganske. Ambala na grupa II(za otrovne materije). TO oksidiraju e otrovne materije (T01 te ne. na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za vrlo otrovne materije). Materije klase 6a. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: T otrovne materije bez dodatne opasnosti (T1 te ne organske. kako bi se spre ilo isparavanje toksi nih materijala koji bi mogli da dovedu do zaga ivanja skladi tnih prostorija.9 Otrovne materije Otrovi su supstancije sinteti kog. Da bi se izbegle ne eljene posledice.  U prostorijama. od prostorija i ormana. mogu ugroziti ivot ili zdravlje ljudi ili tetno delovati na ivotnu sredinu. T2 vrste organske. T8 uzorci. T3 organometalne. i obele ene natpisom Äotrov". TC2 vrste organske. u kojima se nalaze ove materije. TC3 te ne neorganske. 16 . T5 vrste neorganske. ne smeju da se dr e ivotne namirnice i sto na hrana. sa toksi nim materijama. u kojima se uvaju ove materije. mogu da kode zdravlju. TC4 vrste neorganske). moraju da budu dobro zaptivene. u kojima se dr e ove materije. koje mogu me usobno da reaguju.Prevoz opasnih materija 2011 2. uneseni u organizam ili u dodiru sa organizmom. Prema stepenu opasnosti otrovne materije se dele.  Klju eve. TF3 vrste). u relativno maloj koli ini upijanjem preko ko e.

"). I2 opasne po ivotinje zarazne opasne materije. Radioaktivni materijali su posebno opasni jer odaju nevidljiva zra enja.).  Radioaktivni materijali u potro nim proizvodima. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: I1 opasne po ljude zarazne opasne materije. Materije klase 6b. lezde. kao to su mikroorganizmi (uklju uju i bakterije. 17 . pod uslovom da koncentracija aktivnosti ovih materijala ne prema uje desetostruku vrednost koja je navedena u tabelama za vrednosti aktivnosti prema zahtevima ADR-a.d. Predmeti koji su zaga eni virusima ili mikroorganizmima. parazite i gljive) ili se mo e predpostaviti da kod ivotinja ili ljudi mogu da prouzrokuju pojavu zaraznih bolesti.Prevoz opasnih materija 2011 2. prema zahtevima ADR-a su:  Prirodni materijali i robe koji sadr e radionukleide koji se nalaze u prirodi i koji nisu prera eni za upotrebu. gubitak imuniteta.11 Radioaktivni materijali Radioaktivne materije su materije ija specifi na aktivnost prelazi 74 bekerela (0. I3 klini ki otpaci. nedostaci kod novoro en adi ili promene u zemlji tu i sli no. fekalije i dr. svrstavaju se materije koje sadr e radionukleide kod kojih je koncentracija aktivnosti. posle njihove prodaje krajnjem korisniku.d.02 mikrokirija) po gramu. po zdravlje mogu biti: pojava kancerogenih oboljenja. Prema stepenu opasnosti samo otpaci koji poti u od medicinskih postupaka na ljudima i ivotinjama kod kojih postoji relativno mala verovatno a da imaju zarazne materije svrstavaju se u ambala nu grupu II za materije sa srodnom opasno u. otpaci.10 Gadne i zarazne (infektivne) materije Gadne i zarazne materije su supstance koje ire neprijatan miris ili sadr e mikroorganizme ili njihove toksine za koje se zna da mogu izazvati zarazna oboljenja kod ljudi i ivotinja (sve a nesoljena ili usoljena ko a.  Radioaktivni materijali koji su sastavni deo prevoznog sredstva. Pored zra enja mo e se pojaviti pove anje temperature kao posledica lan ane reakcije. viruse. iznutrice. tetnost im zavisi od intenziteta i vrste. U materije klase 7 prema ADR-u. smatraju se tako e materijama ove klase. kao i ukupna aktivnost za po iljku iznad vrednosti koje su date prema kriterijumu ADR-a. Posledice. rikecije. prema ADR-u. Radioaktivni materijali koji ne pripadaju klasi 7 opasne robe. svrstavaju se materije za koje je poznato. U materije klase 6b.  Radioaktivni materijali koji se prevoze u okviru ure aja ili postrojenja u kojima su sme teni prema siguronosnim propisima i gde se prevoz ne obavlja javnim putevima ili elezni kim prugama. pod uslovima koji su navedeni. I4 dijagnosti ki uzorci). 2. koji su dobili propisano odobrenje. ili se mo e predpostaviti da sadr e izaziva e bolesti. Prevoziti se smeju samo materijali klase 7 koji su poimeni no navedeni u spisku ADR-roba (ozna eni akronimom Än.

dok u drugim slu ajevima. Grupisanje korozivnih materija po grupama pakovanja vr i se prvenstveno na osnovu ljudskog iskustva.ostale korozivne materije (C9 te ne. cijanidi i druge materije koje pod dejstvom kiselina mogu da razvijaju izrazito otrovne gasovite produkte. izolovanim od materija. C2 .visoko korozivne materije. Materije klase 8.korozivne materije koje u dodiru sa vodom osloba aju zapaljive gasove (CW1te ne. mogu da oslobode toksi ne.korozivne materije.  Materije koje sa vodom stvaraju korozivne te nosti ili sa prirodnom vlagom iz vazduha korozivne pare ili maglu. teluridi. ta ne. te ne. C7 organske. silicidi. ubrajaju se:  Materije i predmeti koji sadr e te materije.te ne. a ukoliko su isparljivi. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: C1 C10 korozivne materije bez dodatne opasnosti: C1 C4 kisele materije (C1 neorganske. C3 . CT2 . C5 C8 -bazne materije (C5 neorganske.korozivne materije.organske. COT . samozagrevaju e (CS1 .te ne. 2. mravlja kiselina.12 Korozivne (nagrizaju e) materije Korozivne (nagrizaju e) materije su materije koje u dodiru sa drugim materijalima i ivim organizmima izazivaju njihovo o te enje ili uni tenje (sumporna kiselina.korozivne materije. reaguju i sa jedinjenjima kao to su: selenidi. a mo e se izvr iti i na osnovu podataka dobijenih eksperimentalnim putem. azotna kiselina. te ne. vrste).). zapaljive. CW . CF . Opasne materije i predmeti klase 7 nemaju klasifikacioni kod. CO . CW2 . toksi ne. Ove materije uvaju se u ventiliranim i hladnim prostorijama. boridi.vrste).organske. arsenidi.te ne.korozivne materije.neorganske. CFT . U ove materije ubrajaju se kiseline i njihovi anhidridi i alkalije.korozivne materije.korozivne materije. sulfiti. vrste. C4 . CS2 .predmeti). vrste). C6 neorganske. mogu da zagade i atmosferu u magacinskim prostorijama. korozivne materije razvrstavaju se u tri grupe pakovanja: I grupa pakovanja . U korozivne materije.vrste). i zapaljive gasovite produkte. cijanidi. toksi ne. One mogu da razore sudove u kojima se nalaze. Pare kiselina reaguju sa metalima i hidridima metala osloba aju i vodonik. oksidiraju e (C01 .Prevoz opasnih materija 2011 U klasi 7 nema podela na ambala ne grupe. C9 C10 . C02 . fluoridi karbidi. te ne. II grupa pakovanja . sulfidi. prema ADR-u. ija temperatura nije ni a od temperature mr njenja korozivne materije koja se skladi ti. 18 .te ne. CF2 vrste).neznatno korozivne materije. U zavisnosti od stepena opasnosti prilikom transporta. oksidiraju e. fosfidi. vrste. Korozivne materije se moraju dr ati u obele enim sudovima. brom. koje hemiskim delovanjem napadaju povr insko tkivo ko e i sluzoko e sa kojim dolazi u dodir ili koje prilikom osloba anja nanose tetu drugoj robi ili transportnim sredstvima ili mogu da ih razore. kao to su: sulfidi. te ne. III grupa pakovanja . toksi ne ( CT1 .vrste).vrste). C11 . CT -korozivne materije. C8 . zapaljive (CF1 . a mogu da izazovu i druge opasnosti. natrijum-hloroksid i dr.vrste). C10 . CS .organske.

2. magnetni materijali i sl.13 Ostale opasne materije i predmeti Ostale opasne materije su supstancije koje za vreme prevoza predstavljaju opasnost. M10 vrste). M7 vrste materije koje zaga uju vodu. dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materijale koji predstavljaju srednju opasnost). Materije koje nisu. Materije klase 9. a ne spadaju u neku drugu klasu. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: M1 materije koje pri udisanju. prema ADRu prihvatljive za transport su:  UN broj 1798 nitrohlorovodoni na kiselina.ako imaju osobine tih materija. M5 aparati za spasavanje ivota. 19 . M2 materije i uredaji koji u slu aju po ara mogu dovesti do formiranja dioksina. Opasnim materijalima smatraju se i sirovine od kojih se proizvode opasne materije i otpaci . u obliku fine pra ine mogu da ugroze zdravlje. M8 genetski izmenjeni mikroorganizmi i organizmi). svrstavaju se materije i predmeti koji za vreme prevoza predstavljaju neku opasnost koja nije obuhva ena pojmovima drugih klasa. a koje se ne mogu svrstati u klasu od 1 do 8 (azbest. M4 litijumske baterije. Ambala na grupa II (za materijale koji predstavljaju malu opasnost). M9 i M10 materije na povi enoj temperaturi (M9 te ne. U materije klase 9.). M6-M8 materije opasne za okolinu (M6 te ne materije koje zaga uju vodu. prema ADR-u.Prevoz opasnih materija 2011 Hemijski nestabilne korozivne materije ne treba transportovati ukoliko predhodno nisu preduzete odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ilo eventualno razlaganje tih materija ili polimerizacija tokom prevoza. M11 ostale materije koje predstavljaju opasnost za vreme prevoza.  Hemijski nestabilne sme e ostataka sumporne kiseline. M3 materije koje ispu taju zapaljive pare. suvi led. Prema stepenu opasnosti materije se klase 9.  Hemijski nestabilne sme e azotne kiseline ili sme e ostataka sumpornih i azotnih kiselina.

Ekonomi nost vozila ili voznog parka se karakteri e pre svega na osnovu utro enog goriva. maziva. prenosnog odnosa u transmisiji. stabilnost. Osnovne eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila su: 1. Pouzdanosti vozila je potrebno posvetiti 20 . Da bi se pobolj ala ekonomi nost vozila neophodno je obezbediti: ve u korisnu nosivost. manju potro nju goriva i pobolj anje infrastrukture. koeficijenta korisnog dejstva. 3. ukupne mase vozila. Pouzdanost vozila i njegovih delova je verovatno a da vozilo uspe no izvr ava svoju funkciju cilja. ve i vozni u inak. rezervnih delova kao i ljudskog rada na jedinicu transportnog rada. pa zato postoje vozila za razli ite uslove eksploatacije. Tako e zavisi i od elemenata aktivne bezbednosti kao to su ko iona svojstva.Dinami nost vozila predstavlja sposobnost prevo enja putnika ili tereta najve om srednjom brzinom pri odre enim uslovima. Ukoliko je poznata dinami ka karakteristika vozila mogu e je odrediti maksimalnu brzinu kretanja. Naj e e se izra ava kao sposobnost vozila da zadr i eksploataciona svojstva. Pouzdanost vozila . Faktor koji prouzrokuje pogor anje dinami nosti vozila je pogor anje izlaznih karakteristika njegovih podsistema to je posledica istro enja delova odre enih sklopova. primenjenih pneumatika i aerodinami nosti vozila. vidljivost. zapremine ili broja putnika na datoj relaciji. maksimalni uspon koje vozilo mo e da savlada kao i ubrzanje koje mo e posti i pri odre enom stepenu prenosa. Analiza ekonomi nosti svodi se na analizu transportnog rada tj. pri odre enim uslovima kori enja tokom itavog veka trajanja. odnosno da radi bez otkaza tokom odre enog vremenskog perioda pri unapred odre enim uslovima kori enja. analizu transporta odre ene mase. 2.1 Eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila Eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila obuhvataju kompleks me usobno povezanih karakteristika od kojih zavisi pogodnost vozila za kori enje pri odre enim eksploatacionim uslovima.Ona zavisi od velikog broja faktora. Vozila za prevoz opasnih materija 3. Ekonomi nost je jedan od osnovnih zahteva koja se postavljaju pred vozila budu nosti i zbog toga treba raditi na pobolj anju ekonomi nosti vozila. Dinami nost vozila zavisi od njegovih konstruktivnih svojstava poput snage i obrtnog momenta motora. upravljivost. Dinami nost vozila .Prevoz opasnih materija 2011 3. Promenom uslova eksploatacije menjaju se i eksploatacionotehni ke karakteristike vozila. Dinami nost vozila se smanjuje sa du inom njegove eksploatacije. Dinami nost vozila je usko povezana i sa ostalim eksploataciono-tehnolo kim karakteristikama. u odre enim dozvoljenim granicama. a zavisi i od prohodnosti vozila i elemenata njegove komfornosti. Ekonomi nost vozila . signalizacija i sl. Trenutni stepen razvoja nauke i tehnike ne omogu ava izradu vozila koje zadovoljava funkciju cilja u svim uslovima eksploatacije.Pouzdanost predstavlja jedan od osnovnih pokazatelja kvaliteta vozila.

tereta i okoline u naj irem smislu. U fazi projektovanja pouzdanost se utemeljuje. Tehni kim razlozima (korozija. kao i mogu nost savla ivanja raznih prepreka. enja 6. zamor. udobnost pri upravljanju vozilom. a tokom eksploatacije se obezbe uje. Kapacitet vozila direktno zavisi od njegovih dimenzija. 7. dok se od putni kih vozila izra ava se brojem mesta za putnike.Kapacitet vozila predstavlja najve u koli inu tereta ili najve i broj putnika koji mo e odjednom da se preveze. vrsto e njegove konstrukcije i mogu nosti zadovoljenja zakonskih propisa. a u zavisnosti od toga na koji na in uti u na op tu bezbednost vozila uglavnom se grupi u u tri grupe:  aktivni parametri bezbednosti.Bezbednost kori enja vozila obuhvata sve one komponente kvaliteta koje se odnose na stepen sigurnosti kori enja vozila sa stanovi ta rukovaoca.  kataliti ki parametri bezbednosti. Prilikom izvr avanja svoje funkcije. Ukoliko analiziramo bezbednost vozila u saobra aju. 8. 4.  pasivni parametri bezbednosti. od vozila se zahteva da u najmanjoj meri negativno uti e na u esnike u saobra aju i na okolinu. Vek trajanja vozila .Udobnost kori enja vozila predstavlja kompleksan pokazatelj kvaliteta vozila. Moralnim razlozima (zastarela tehnika i estetika). Prohodnost vozila . starenje). Kapacitet vozila . to je mogu e samo u okviru relacije voza -vozilo-okru enje.Vek trajanja motornog vozila je ograni en: 1. geometrijskih parametara vozila i specifi nog pritiska kojim vozilo deluje na podlogu. Kapacitet se kod teretnih vozila izra ava u kg i kg/m3 ili koeficijentom iskori mase. 5. Osnovni pokazatelji udobnosti vozila su: adekvatna oscilatorna udobnost. 3. Ekonomskim razlozima (visoki tro kovi odr avanja. 21 . vozila mo emo grupisati na:  vozila normalne prohodnosti. eksploatacija). suvi e kratki vremenski intervali izme u pojave uzastopnih otkaza i dugotrajan proces odr avanja). Udobnost kori enja vozila . komfor sedi ta za putnike i voza a. barem dve pogonske).  vozila pove ane prohodnosti (sa dve ili tri osovine.Prevoz opasnih materija 2011 posebnu pa nju u svim fazama njegovog ivotnog ciklusa (projektovanje. udobnost pri utovaru i istovaru tereta. proizvodnja. U zavisnosti od zahteva koji se postavljaju vozilima sa aspekta prohodnosti. odgovaraju i ambijentalni uslovi poput klimatizacije i buke u prostoru za putnike i voza e i drugo. 2. Prohodnost vozila zavisi od: vu nih osobina. u fazi proizvodnje se realizuje. habanje. puzanje. udobnost pri ulazu i izlazu iz vozila.Prohodnost vozila predstavlja mogu nost njegovog kretanja po lo ijim putevima i besputnim terenima. Bezbednost kori enja vozila . putnika. Postoje parametri bezbednosti.

U slu aju da su vozila prazna. polupre nik zaokretanja i gabaritne mere. Naime.  specijalna vozila (amfibije. a voza mora posebno da vodi ra una o na inu vo nje zbog opasnosti koju takva roba ima kako ne bi ugrozio svoje zdravlje. Pogodnost konstrukcije za odr avanje je unutra nja karakteristika vozila koja predstavlja sposobnost vozila da zadr i ispravno stanje putem preventivnog odr avanja ili da se vrati u ispravno stanje putem korektivnog odr avanja.  Nagib crvenih fluorescentnih pruga je pod uglom od 45° dok je irina pruge 100 mm. Pogodnost konstrukcije vozila za odr avanje . Zbog toga moraju da budu obele eni spoljnim oznakama koje daju jasne informacije o opasnostima koje od njih proizilaze. Vozila moraju da budu obele ena na isti na in i u slu aju kada su prazna i neo i ena. prednji i zadnji ugao prohodnosti.Pogodnost konstrukcije vozila za odr avanje je posebno zna ajna za opisivanje i ocenjivanje sistema odr avanja vozila.  irina plo e je 140 mm. Na ovaj na in se smanjuje vreme vozila "u otkazu". klirens (najmanja visina iznad stajne povr ine). Za obele avanje vozila koja transportuju opasnu robu na na in koji je predvi en ADR-om.  Ukupna minimalna du ina seta koji mo e biti sastavljen od jedne.2 Ozna avanje vozila za prevoz opasnih materija Vozila za prevoz opasnih materija se esto javljaju u javnom transportu. kontejner ili cisternu. zdravlje drugih lica i okolinu. 22 . Zahtevi koje table kojima se vr i ozna avanje moraju da ispune su:  Izvode se u pravougaonom obliku. Geometrijski parametri vozila koji uti u na prohodnost su: podu ni i popre ni polupre nik prohodnosti vozila. a maksimalna 2300 mm. dve ili etiri plo e je 1130 mm. 9. Postoje razli ite opasnosti koje nisu vidljive kroz ambala u. moraju biti skinute ili prekrivene odgovaraju im materijalom. 3.  Treba da imaju retroreflektuju u utu pozadinu sa crvenim fluorescentnim prugama. ona predstavlja verovatno u da e se potrebni postupci odr avanja obaviti do odre enog vremena pri odre enim uslovima. Ova obaveza va i i kada se u teretnom vozilu transportuje prazna i neo i ena ambala a u kojoj su bile sme tene opasne materije.Prevoz opasnih materija 2011  vozila visoke prohodnosti (sa etiri i vi e osovina od kojih su sve pogonske). o i ena i da voza poseduje odgovaraju u potvrdu ustanove koja je to i enje uradila oznake za obele avanje vozila za transport opasnih materija koje su postavljene na vozilo. koriste se: listice opasnosti i table za obele avanje vozila. vozila sa vazdu nim jastucima). a samim tim pove ava gotovost vozila. odnosno tereta. Svi ostali u esnici u saobra aju moraju da znaju kakve opasnosti prete od takvih vozila. Duga i te ka vozila namenjena za prevoz opasnih materija obavezno moraju biti obele ena reflektuju im plo ama postavljenim na zadnjoj strani vozila.

Listice opasnosti se po pravilu postavljaju sa bo nih strana vozila i pozadi. listice opasnosti moraju da budu postavljene sa bo nih strana i zadnje strane vozila kao i na kontejner-cisternama. Na in postavljanja zavisi od nadgradnje vozila. a za nadgradnju ima kontejner-cisternu ove listice ne moraju da budu postavljene na vozilo ukoliko su ve postavljene na sudovima sa opasnim materijama. U slu aju da se prevozi komadna roba koja je pravilno obele ena. a materijal od kojeg se izra uju mora biti vodootporan i dugotrajan.2.1 Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materije Za obele avanje vozila. Teretna vozila u kojima se transportuju vrste opasne materije u rasutom stanju. na vozilu ne moraju da budu postavljene listice opasnosti bez obzira to se vr i prevoz opasnih materija.Prevoz opasnih materija 2011 3. Slika 1. i opasne materije klase 7. i 7. kao i vozila koja transportuju opasne materije kase 1. Ova odredba ne va i za sli aj kada se prevoze opasne materije klase 1. Modeli listice opasnosti U slu aju kada se pokriveno teretno vozilo koristi za prevoz opasnih materija u kontejner-cisternnama. vrste opasne materije i na ina pakovanja. moraju da budu odele ene sa bo nih strana i sa zadnje strane vozila odgovaraju im listicama 23 . osim u slu aju kada se opasne materije nalaze u kontejneru. Kada teretno vozilo nije pokriveno . kada je to predvi eno ADR-om koriste se listice opasnosti koje su prikazane na slici 1. gde se listice opasnosti postavljaju sa sve etiri strane kontejnera.

kao i opasne robe koje se transportuju u odgovaraju oj ambala i kao komadna roba uvek se koriste table reflektuju e narand aste boje dimenzija 400 x 300 mm oivi ene crnom linijom irine 15 mm (slika 3a). U slu aju da se u vozilu cisterni koja ima vi e komora nalaze razli ite opasne materije.2 i 1.4 (smanjena opasnost). kako je defmisano ADR-om. a na donjem oznaka stepena opasnosti. Na gornjem delu listice je simbol vrste opasnosti. U slu aju transporta me ovite robe klase 1. Listica opasnosti eksplozivnih materija razreda opasnosti 1. 1. Obele avanje vozila cisterni u kojima se nalazi jedna opasna materija u jednoj ili vi e komora vr i se odgovaraju im listi ima opasnosti sa bo nih strana i sa zadnje strane vozila. a u pojedinim slu ajevima i na bo nim stranama vozila tako da budu lako uo ljive i jasno vidljive.3. Za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije klase 1 i klase 7 vozila koja prevoze kontejnere.6. 1. na listicama opasnosti unosi se slovna oznaka grupe kompatibilnosti koja odgovara razredu eksplozivne materije sa najve im stepenom opasnosti (slika 2).2. Sve razli ite listice opasnosti moraju da budu postavljene i sa zadnje strane vozila. 24 . na svojoj komori sa bo ne strane moraju da budu postavljene odgovaraju e listice opasnosti.2.1. Tabla takvog izgleda mora da bude postavljena sa prednje i zadnje strane vozila cisterni sa vi e komora u kojima se nalaze razli ite opasne materije. 1. po slede em redosledu: 1. Slika 2. 1.5.Prevoz opasnih materija 2011 opasnosti.2 Table za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije Table za obele avanje vozila se postavljaju uvek na prednjoj i zadnjoj strani vozila u vertikalnoj ravni.1 (najve a opasnost). 1.3 3. odnosno eksplozivnih materija razli itih razreda. 1.

To je identifikacioni broj materije ili UN broj. Navedene table moraju da budu takvih karakteristika da brojevi budu neizbrsivi i itljivi i posle petnaest minuta provedenih u plamenu.X". Tabele za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije Kada se vrste. Osloba anje gasa usled pritiska ili hemijske reakcije. Zapaljive te nosti (isparenja) i gasovi ili samozagrevaju e te nosti. Opasnost od spontane burne reakcije. 5. Zapaljive vrste materije ili samozagrevaju e vrste materije. osim za pojedine materije pod posebnim uslovima). 3. U donjem delu table uvek je ispisan etvorocifren broj koji indentifikuje opasnu materiju.Prevoz opasnih materija 2011 Slika 3. reflektuju e narand aste boje podeljene horizontalnom linijom na dva polja i sa ispisanim identifikacionim oznakama (slika 3b).. 25 . 8. 4. 6. te ne ili gasovite opasne materije transportuju bez ambala e u odgovaraju im vozilima kao to su vozila cisterne ili vozila sa odgovaraju om nadgradnjom za obele avanje vozila i nadgradnju koriste se table dimenzija 400 x 300 mm. (po pravilu je zabranjen prevoz vrstih opasnih materija u rasutom stanju. a druga i tre a cifra ako postoje pokazuju dodatne opasnosti. Otrovnost ili opasnost od infekcije. Obaveza u pogledu vatrootpornosti ne va i u slu aju prevoza vrstih opasnih materija u rasutom stanju. Prva cifra u gornjem delu table pokazuje glavnu opasnost. Zna enje cifara opasnosti u gornjem delu table: 2. U gornjem delu table mogu da budu ispisane najmanje dve. Radioaktivnost. a najvi e tri cifre i jedno slovo . 7. Oksidiraju e delovanje materije (podsti u vatru). Korozivnost. Ove oznake identifikuju opasnost od opasne materije. 9.

neophodno je obezbediti potrebnu dokumentaciju koja se za potrebe transporta izdaje od strane nadle nih institucija. Odgovaraju i baterijski prekida strujnih krugova. U kabini vozila. utvr ivanje funkcionalnih karakteristika. Va nost sertifikata o ispravnosti vozila ne mo e trajati du e od jedne godine. Posebno pa nju treba obratiti na kontrolu zahteva koji se odnose na:       Elektri ne instalacije. Ispitivanje vozila za prevoz opasnih materija. Vozila kojima se prevoze opasne materije moraju biti podvrgnuta godi njem pregledu. a tako e i na engleskom.Prevoz opasnih materija 2011 3. mora se uva avati. ra unaju i od dana izdavanja sertifikata odmah po izvr enom pregledu. Ispitivanje vozila za transport opasnih materija obuhvata utvr ivanje pouzdanosti i bezbednosti sa aspekta eksploatacionih uslova u drumskom saobra aju. u rokovima njegovog va enja. obavezno je obavljanje ispitivanja motornih i priklju nih vozila za transport opasnih materija. u zemlji gde su registrovana da bi se utvrdilo da li zadovoljavaju op te i posebne zahteve koji se postavljaju pred njih. u sertifikatu mora biti nazna en datum poslednjeg pregleda. Tako e. Tahograf. sa aspekta posebnih zahteva pri transportu odre ene opasne materije. ABS ko ioni sistem i odgovaraju i sistem za trajno ko enje. Za svako vozilo koje na tehni koj kontroli poka e zadovoljavaju e rezultate ovla ena laboratorija iz zemlje u kojoj je vozilo i registrovano izdaje ADR . ukoliko ugovor izme u zemalja izme u kojih se prevoz obavlja ne predvi a druga ije. u osnovi. francuskom ili nema kom jeziku. Ova dokumentacija mora biti va e a u vremenskom trenutku obavljanja transporta. Kontrolu mogu uspe no obavljati lica koja su pro la odgovaraju u obuku. Limitator brzine.certifikat o ispravnosti vozila. moraju se nalaziti slede a dokumenta: 1.3 Potrebna dokumentacija pri transportu opasnih materija Pre samog po etka procesa transporta opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama. Certifikat izdat od nadle ne institucije jedne od ugovornih strana. 26 . kojim se transportuju opasne materije. Certifikat se izdaje na jeziku zemlje koja ga izdaje. za vozilo registrovano na teritoriji te ugovorne strane. Sprovo enje nadzora se vr i radi sticanja uvida u izvr avanje zadataka. Ozna avanje. obuhvataju performanse vozila. od strane nadle ne institucije druge ugovorne strane. Certifikat o ispravnosti vozila za transport opasne materije Saglasno postoje im propisima. u cilju izdavanja Uverenja i Certifikata ime se potvr uje ispravnost i opremljenost vozila za transport opasne materije. a njena ispravnost proverava se kontrolama.

voza mora da ima takozvani ADR cerifikat. Tovarni list (isprava o prevozu) a mo slede       Popunjava se na mestu utovara. Certifikat o obuci voza a 2011 Uobi ajene voza ke dozvole. Osnovni cilj op te obuke jeste upoznavanje voza a sa rizicima koji se javljaju pri transportu opasnih materija i merama koje se preduzimaju da bi se ti rizici sveli na minimum. Specijalizovana obuka voza a koji upravljaju vozilima za transport eksplozivnih materija podrazumeva upoznavanje voza a sa specifi nim vrstama rizika koji su karakteristi ni isklju ivo za transport eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama. obele avanje. nisu dovoljne da bi se upravljalo vozilom koje prevozi opasne materije. 27 .   Potrebno je tako e da se popunjava isprava o prevozu i za prazno i neo i eno vozilo sa odgovaraju im napomenama. voza u predato upustvo za slu aj nezgode). Ime i adresa po iljaoca. Ispisuje se na engleskom. 3. Jo jedan uslov za dobijanje ADR certifikata je da je voza star najmanje 21 godinu. Ukupna koli ina (zapremina. Obuka posade vozila koje prevozi opasne materije sastoji se iz op teg i specijalizovanog dela. Certifikat va i pet godina. e da bude i u obliku otpremnice ili nekog drugog dokumenta. Inicijale ADR. Za tu vrstu prevoza. to jest potvrdu da je osposobljen za prevoz opasnih materija. Izdavanje certifikata vr i ovla ena ustanova. na in i vrsta pakovanja. francuskom ili nema kom i jeziku zemlje koja ga je izdala. ambala na grupa. Klasu. bez obzira na kategoriju. kao i postupcima koji se preduzimaju u cilju sopstvene za tite i za tite okoline u slu aju akcedentne situacije. nakon ega se mo e produ iti polaganjem ispita. Broj i opis paketa. a koji se odnose na kompatibilnost eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama.Prevoz opasnih materija 2. ali mora da ima e informacije u vezi opasne materije: Naziv materije i identifikacioni broj (UN-broj).bruto ili neto masa). Potvrda po iljaoca da su ispunjeni uslovi za prevoz po propisima ADR-a (materija dozvoljena za prevoz. Ime i adresa primaoca. koja se dobija nakon kursa i polo enog ispita. Op ta obuka sprovodi se u formi kursa odobrenog od strane nadle nog organa. Isto tako. voza i se upoznaju sa posebnim zahtevima koje je potrebno ispuniti prilikom transporta me ovite robe iz klase 1. Nije u potpunosti definisana forma pisanja.

ta nije Uprava protivpo arne policije.opasnosti.  Opasnosti koju predstavljaju opasne materije koje se prevoze i potrebne mere sigurnosti koje se preduzimaju da bi se opasnost izbegla.klasa. ime voza a i pratioca. Dozvole (odobrenja) za prevoz 2011 Prevozom opasnih materija mogu da se bave samo preduze a i preduzetnici kojima je to delatnost. Za potrebe vojske izdavanje odobrenja za prevoz eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama. a naro ito o metodama i sredstvima koja se primenjuju prilikom ga enja. Upustvo se izdaje na jeziku koji voza razume. UN-broj. trasa i vreme kada e se prevoz obaviti. kao i o metodama i sredstvima koja se ne smeju primenjivati.Prevoz opasnih materija 4. Uputstvo o posebnim merama bezbednosti ili uputstvo u slu aju nezgode Obaveza po iljaoca opasnih materija je da voza u predaju pisana uputstva o postupku sa materijom u slu aju nezgode najkasnije pre zapo injanja prevoza.3) nije potrebno posebno odobrenje. Dozvole sadr e sve bitne podatke o prevozu.  Li na za titna oprema. registarski broj vozila. ve se njihov prevoz vr i u skladu sa uslovima propisanim ADR-om. Za prevoz ostalih klasa opasnih materija (klase 2. osim ako se prevoz obavlja pod re imom Ämalih koli ina" definisanih ADR-om. kao to su vrsta i koli ina tereta. ADR . jeziku zemlje gde se vr i utovar i istovar. Uputstvo treba da sadr i:  Naziv materije.  Karakteristike materije. 28 .  Mere koje se preduzimaju u slu aju o te enja i razbijanja pakovanja opasnih materija.  Uputstva za pru anje prve pomo i koju treba pru iti ljudima ako do u u dodir sa opasnim materijama koje se prevoze ili koje iz njih mogu da se razviju. i to za svaki pojedina ni prevoz. 5. je u nadle nosti vojske. a naro ito kada one ugroze put ili objekte pored kojih vozilo prolazi. Svaku promenu bilo kojeg od ovih podataka treba blagovremeno prijaviti organu koji je izdao dozvolu. jer u protivnom ona gubi va nost.  Mere predostro nosti u slu aju po ara. Dozvole za prevoz predhodno navedenih klasa opasnih materija izdaje Ministarstvo unutra njih poslova Republike Srbije.  Adresa i broj telefona po iljaoca.  Brojeve telefona policije i vatrogasaca. Za prevoz nekih klasa opasnih materija (1.7 i opasnog otpada) obavezno je imati dozvolu. kao i na jezicima zemalja kroz koje se prolazi.6. ambala na grupa. br. a molbe se podnose op tinskim sekretarijatima unutra njih poslova.

sigurnosni trouglovi ili svetla sa kontinualnim osvetljenjem i bljeskanjem. ko nicama ili po ara na tovaru i koji u koliko se koristi za ga enje po ara na motoru ili u kabini transportne jedinice ne sme da pogor a po ar. posuda sa vodom za pranje o iju. Adekvatna lopata. odgovaraju e izme. a moraju imati nezavisno napajanje. . na ovim ure ajima mora da se nalazi oznaka usagla enosti sa standardom koju priznaje nadle na institucija kao i natpis. odgovaraju i upija . trougao) y Za za titu okoline: Prekriva za odvodne kanale i kanalizaciju otporan na materiju koja se prevozi. Me utim. Osim toga. odgovaraju a za tita o iju. odgovaraju a lopata. Kad je u pitanju ostala oprema.  Sa najmanje jednim klinastim podmeta em za svako vozilo ponaosob veli ine prilago ene te ini vozila i pre niku to ka. ure aj za obezbe ivanje normalnog disanja. Odgovaraju i kontejner za sakupljanje (samo za male koli ine).  Motorna vozila sa maksimalnom masom iznad 12 tona.  Dva samostoje a upozoravaju a ure aja. metla). koji mogu biti izvedeni kao reflektuju i unjevi. odgovaraju e rukavice. tada portabl ure aj za ga enja po ara ne mora da bude prilago en uslovima za ga enje po ara na motoru.  Najmanje jednom dizalicom po vozilu koja je svojim kapacitetom prilago ena te ini vozila i pre niku to kova. ru na lampa za svakog lana posade vozila. kupe. Ukoliko se koriste svetiljke.  Neophodnom opremom za ostvarenje mera bezbednosti (upozoravaju i prsluk za svakog lana posade vozila. moraju biti opremljena ure ajem za ograni enje brzine. osnovna za tita tela.Prevoz opasnih materija 2011 3. 29 . b) Pored opreme propisane pod (a) sa najmanje jednim portabl ure ajem za ga enje po ara kapaciteta od najmanje 6 kg suvog pra ka (ili ekvivalentnog kapaciteta zavisno od materije za ga enje) koji je prilago en uslovima za ga enje po ara na gumama.  Sa neophodnom opremom za preduzimanje preventivnih mera za pove anje bezbednosti i to posebno: y Za zastitu u esnika u javnom prevozu: Cetri refleksiona samostoje a znaka za upozorenje (npr. Na portabl ure aje za ga enje po ara stavlja se ig kojim se potvr uje da ure aji nisu kori eni. Metla. u koliko je vozilo opremljeno sa stacionarnim ure ajem za ga enje po ara koji se na jednostavan na in automatski uklju uje prilikom pojave po ara na motoru.4 Oprema vozila za prevoz opasnih materija Sva vozila koja prevoze opasne materije moraju biti snabdevena sa: a) Sa najmanje jednim portabl ure ajem za ga enje po ara kapaciteta od najmanje 2 kg suvog pra ka koji je prilago en uslovima za ga enje po ara na motoru ili u kabini transportne jedinice i koji u koliko se koristi za ga enje po ara na tovaru ne sme da pogor a po ar ve da ga pomogu stvu stavi pod kontrolu. odnosno datum kada treba da se izvr i naredna inspekcija. sva vozila koja prevoze opasne materije moraju biti snabdevena sa:  Torbom sa potrebnim alatom za nu ne terenske popravke na vozilu. Odgovaraju e sredstvo za absorbciju. one su ute boje.

otpornost na zamor. upravljanja. Udobnost i pode ljivost voza kog sedi ta. efikasnost i pouzdanost sistema za ko enje i upravljanje. ventilacije. Komfor sa aspekta buke. Dobra upravljivost. Op ti zahtevi koji se postavljaju pred vozilima su: Vu no dinami ka svojstva. Visoka stabilnost kretanja u svim uslovima. to ve i odnos ukupne i sopstvene mase. Lak pristup svim mestima za opslu ivanje. Eksploatacioni zahtevi koji se postavljaju pred vozilima su: to ni i tro kovi kori enja. Zahtevi koji se postavljaju pred vozilima za prevoz opasnih materija 4. Lako sklapanje i rastavljanje sklopova pri opravkama. Konstrukcija mehanizama i elemenata koja elimini e mogu nost pojave neispravnosti pri rukovanju. to manji uticaj vozila na okolinu ali i njegovu to ve u uo ljivost u svim vremenskim uslovima. Zahtevi vezani za bezbednost koji se postavljaju pred vozilima su : Funkcionalnost. to ve e srednje brzine kretanja. to bolje iskoris enje nosivosti. 30 . Lako a i brzina utovara i istovara. ekonomi nost i kompaktnost gradnje i niski tro kovi proizvodnje. eksploatacioni i zahtevi vezani za bezbednost. zahtev za visokom specifi nom snagom suprotan je zahtevu iskori enja athezione mogu nosti podloge i maksimalno dozvoljene mase vu nog sprega i osovinskog optere enja). Mali specifi ni pritisak to kova na podlogu. Preglednost i vidljivost sa voza kog sedi ta. Funkcionalnost sistema za osvetljavanje puta i za i enje vetrobranskog stakla. Iz tog razloga se pri projektovanju ine kompromisi u stepenu zadovoljenja pojedinih zahteva (npr. Funkcionalnost signalnih uredaja. Unifikacija sklopova i delova. to manji tro kovi odr avanja. Funkcionalnost. Zadovoljenje standarda i drugih zakonskih regulativa.1 Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materija Zahtevi koji su uslovljeni klasom i kategorijom vozila a koji se postavljaju pred vozilima naj es e se svrstavaju u tri grupe : op ti. Dobra upravljivost i dr anje puta. koroziju i habanje. Predhodno navedeni zahtevi esto su suprotni jedan drugom. grejanja. Minimalan broj mesta i vremena podmazivanja i pode avanja. Aerodinami nost. vibracija. Primena siguronosnih stakala.Prevoz opasnih materija 2011 4. Minimalna potro nja goriva i maziva. esteti nost i funkcionalnost karoserije. Mogu nost modifikacija bez velikih ulaganja. Pouzdanost.

Prevoz opasnih materija 2011 4. treba da budu opremljena trajnim uspora em koji treba da zadovolji slede e zahteve:  Trajni usporiva mo e biti jedan ure aj ili kombinacija nekoliko ure aja. Ako motorno vozilo u potpunosti ne zadovoljava predhodno opisane zahtevane performance trajnog usporiva a. sa aspekta sistema ko enja. ali i dobro izolovani. pri emu ukupna dozvoljena masa vu nog vozila ne prelazi 44 tone. uklju uju i nivo koji odgovara neoptere enom stanju. kada se trajni usporiva izvodi kao motorna ko nica. za optere eno vozilo. integrisani ili kombinovani retarder treba da se isklju uju automatski. koje je opremljeno samo inercijalnom ko nicom. koji e delovati na sve to kove i automatski izvrsiti njegovo zaustavljanje.2 Zahtevi koji se postavljaju pred odre enim delovima vozila za prevoz opasnih materija Motorna i priklju na vozila namenjena za transport opasnih materija. mogu biti dozvoljena. namenjena za prevoz opasnih materija.  Trajni usporiva i treba da uklju uju nekoliko nivoa efikasnosti. treba zadovoljiti zahteve ECE 13. Aneks 5. Razli iti stepeni prenosa u menja u se koriste za dobijanje razli itih nivoa efikasnosti. da ne bi do lo do pojave kratkog spoja i eventualnog varni enja. za vu no vozilo i omogu iti ugradnju trajnog usporiva a na priklju nom vozilu. ali u slu aju otkaza elektrike na ABS-u. moraju biti opremljena efikasnim sistemom ko enja u slu aju kada se ista odvajaju od motornog (vu nog) vozila. Priklju na vozila.  Provodnika od alternatora do osigura a prekida a strujnog kola. ne mo e do i do blokiranja to kova na brzinama ve im od 15km/h. ograni ava se za transport 50kg opasnih materija. ija dozvoljena ukupna masa prelazi 16 tona i motorna vozila namenjena za vu u priklju nog vozila. Ova vozila moraju da budu snabdevena efikasnim uredajem za ko enje. pri emu svaki mora imati svoju vlastitu komandu. u potpunosti treba da zadovolje tehni ke zahteve ECE 13 ili Direktive 71/320/EEC. Upotreba priklju nog vozila. ija ukupna dozvoljena masa prelazi 10 tona. namenjena za prevoz opasnih materija. Svi strujni krugovi moraju biti snabdeveni osigura ima ili automatskim prekida ima strujnog kola. Provodnici moraju biti dimenzionisani tako da ne dolazi do pregrevanja.  Performanse trajnog usporiva a treba da budu takve da u potpunosti zadovoljavaju zahteve ECE 13.  Provodnika od akumulatora do alternatora.  Sva tri trajna usporiva a. prema ECE 13. Aneks 5. 31 . na taj na in da na ko enoj osovini. Na takvim motornim vozilima je potrebno ugraditi kontrolni uredaj koji e signalizirati rad trajnog usporiva a na priklju nom vozilu.  Efikasnost trajnog usporiva a se treba kontrolisati pomo u ABS-a. u slu aju prekida veze izme u vu nog i priklju nog vozila. osim:  Provodnika od akumulatora do ure aja za paljenje i ga enje motora. Motorna vozila . koja se ko i trajnim usporiva em.

treba da budu tako konstruisani da spre e zapaljenje u 32 . oni moraju biti osigurani u metalnoj ventilisanoj kutiji ili u kutiji od nekog drugog materijala odgovaraju e vrsto e. Ku iste akumulatora treba da bude izolovano ili prekriveno izolovanim poklopcem. a ne ispod poklopca motora. ure aji za startovanje posebnog grejanja. treba da zadovolji slede e zahteve:  U slu aju curenja. gorivo treba da curi direktno na zemlju bez mogu nosti ostvarivanja kontakta sa toplim delovima vozila ili sa tovarom. da ne bude potencijalni izvor zagrevanja i zapaljenja materije koja se prevozi. Ako se na zadnjoj strani kabine nalazi prozor. sa izolovanim unutra njim zidovima. da ne do e do pojave varnice i kratkog spoja tokom normalnog kori enja.3 Posebni zahtevi koji se odnose na odre enu izvedbu vozila Materijali. Posebno grejanje kabine vozila za prevoz opasnih materija. za rad pogonskog agregata. krov kabine. Kabina vozila mora da bude izra ena od nezapaljivog materijala. koji se koriste pri izradi konstrukcije vozila treba da zadovoljavaju odre ene uslove koji se odnose na opasnost od zapaljenja i eksplozije. 4. instalirana i za ti ena. onda on mora biti hermeti ki zatvoren i napravljen od vatrootpornog stakla sa vatrootpornim okvirom. tapacirung. mora biti tako re eno da ne izaziva zagrevanje tovarnog prostora. sto je bli e definisanano u IS03795/1989. rezervoari goriva. odnosno postavljene pregrade. Senzori kablova za ABS ne treba da imaju dodatnu za titu. Sijalice za svetla na vozilima koja prevoze opasne materije ne smeju biti izvedene sa navojem. tada je neophodno postojanje pregrade od metala ili nekog sli nog materijala. Slobodan prostor. Predhodno navedeni provodnici moraju biti to kra i. Ukoliko su akumulatori postavljeni na neko drugo mesto. izduvni sistem. Rezervoar goriva. Moraju biti pravilno pri vrs eni i postavljeni. treba da budu sa efikasnom za titom od po ara na otvoru za to enje goriva i osiguranjem hermeti kog naleganja poklopca rezervoara. motornog vozila za prevoz opasnih materija. koja se nalazi iza kabine voza a. postavljeni u tovarnom prostoru. siguronosni pojasevi.  Rezervoari goriva. kao i izduvni sistem. zavese. Pogonski agregat. u slu aju da se radi o elektri nom ili elektromagnetnom retarderu.  Provodnika od akumulatora do mehanizma za elektri no podizanje prate e osovine. a da u slu aju akscedentnih situacija umanji rizik mogu ih pojava neispavnosti. mora biti tako konstruisana. tako da su bezbedni od eventualnih mehani kih udara i grejanja koje emituje izduvni sistem i motor. mora da bude tako opremljen i postavljen. Ure aji za grejanje. u kojima se nalazi benzin.Prevoz opasnih materija 2011  Provodnika od akumulatora do ku ista kontrolne jedinice retardera. i rezervoara goriva ne sme biti manji od 15 cm. Celokupna elektroinstalacija. Delovi sedi ta voza a. razne obloge i ostali zapaljivi delovi ne smeju imati karakteristiku gorenja ve u od 100 mm/min. U blizini tovarnog prostora ne smeju biti postavljeni ure aji za posebno grejanje. Ako kabina vozila za prevoz opasnih materijala nije izra ena od zapaljivog materijala. izme u kabine.

namenjenog za odr avanje temperature u tovarnom prostoru. Napon u elektri noj instalaciji ne treba da prelazi vrednost od 24V. bez prepreka. svih me usobno spojenih delova. 33 . koje se koristi za rad ure aja za odr avanje temperature. Metalne kontakte.Prevoz opasnih materija 2011 eksplozivnoj atmosveri pri odre enim radnim uslovima i da izlaz toplog vazduha bude uvek otvoren. koja se nalazi u unutra njosti tovarnog prostora treba da bude izvedena sa za titom u prahu za slu aj otpornosti na plamen.  Rashladno sredstvo.  Tovarni prostor treba da bude snabdeven ventilatorima ili otvorima za ventilaciju.4 W/m2K. koji mogu uzrokovati pojavu korozije treba izbegavati.  Postojanje opreme koja spre ava isparavanje opasne materije koja se prevozi. Tako e je neophodno izvr iti prikupljanje i odvo enje stati kog elektriciteta sa povr ina posude. itd. Vozila namenjena za transport materija kod kojih se temperaturom kontroli e samoreakcija (klasa 4a) i organskog peroksida (klasa 5b) treba da zadovolje slede e zahteve:  Postojanje opreme koja omogu ava izolaciju i odr avanje temperature u skladu sa materijom koja se prevozi. Posuda za prevoz opasne materije moraju biti povezane sa asijom barem jednim elektri nim provodnikom. na osnovu kojih se izdaje odre eni certifikat.  Postojanje ure aja koji omogu avaju prilago avanje temperature u tovarnom prostoru direktno iz kabine voza a. ne sme biti zapaljivo. Motor mora biti sme ten ispred prednjeg zida tovarnog prostora. Debljine zidova posude. kao i drugih povr ina u neposrednoj blizini posude. Ove posude moraju biti podvrgnute detaljnim ispitivanjima. postavljaju se zahtevi u pogledu: Vrste materijala od koga je posuda napravljena. Pred vozilom za prevoz opasnih materija (slika 4) demonta nim posudama sa zapreminom ve om od 1m3 i fiksnim posudama sa zapreminom ve om od 3m3. mora biti nezavisan od rada motora vozila u kojem se transportuju opasne materije. Na ina spajanja elemenata posude. Elektri na instalacija. ne sme biti ve a od 10 . Elektri na otpornost.  Rad ure aja. obavezno je odr avanje temperature u predvi enim granicama. Srednja vrednost koeficijenta prenosa toplote materijala koji se koristi u konstrukciji vozila ne smeju biti ve e od 0. kao i prodiranje rashladnog sredstva u kabinu voza a. U slu aju da do e do isticanja opasne materije koja se prevozi.

na rastojanju ne manjem od 100mm. Potpuna za tita od opasnih materija ne postoji. mora da zadovolji zahteve ECE Pravilnika 111. iza prostora za prevoz opasne materije. jedino u situaciji. Osovinsko optere enje svih osovina optere ene poluprikolice ne sme da prelazi 60% od nominalne ukupne mase optere enog vu nog voza. kada se one ne bi proizvodile. Vozilo za prevoz opasnih materija Srednja vrednost rastojanja izme u spoljnih ta aka kontakta desnog i levog to ka iste osovine. po pitanju stabilnosti u odnosu na prevrtanje. To nas upu uje na zaklju ak da rizik od tetnog dejstva opasnih materija. Pored rizika prilikom transporta. sa podlogom. Na zadnjem kraju vozila. treba smanjiti na najmanju mogu u meru. Kod nekih izvedbi posuda za prevoz pra kaste ili granulaste opasne materije. treba da bude minimalno 90% visine te ista optere enog vozila. po zdravlje ivih bi a i o uvanje prirodnih resursa i materijalnih dobara. ne mogu se izbe i rizici prilikom utovara i istovara opasne materije. 34 . Primena opasnih materija danas je neophodna.Prevoz opasnih materija 2011 Slika 4. za prevoz opasnih materija. potrebno je postaviti za titnik. zahteva se ugradnja za tite sa bo nih strana. odgovaraju im merama. koristile i transportovale. To bi bilo mogu e. Vozilacisterne. radi za tite od udara sa zadnje strane.

potrebno je utvrditi odre ena pravila pona anja svih lica koja sa njima dolaze u kontakt. odnosno nadle na ministarstva:  Ministarstvo saobra aja. Po to su ovo i me unarodni transporti. Navedeni propisi o opasnoj robi reguli u posebno: dozvole za transport.Prevoz opasnih materija 2011 5. IMDG-CODE . y y Svaki od ovih zakona na svoj na in defini e problematiku opasnih materija. specifi ni za dato transportno sredstvo. Uredba Vlade Republike Srbije o prevozu opasnih materija u drumskom i elezni kom saobra aju -Sl. Nadzor. obele avanje transportovanog materijala. zahteve koje mora da ispuni ambala a. kada va e a zakonska regulativa nije me usobno uskla ena i celovita.1 Osnove zakonske regulative u oblasti opasnih materija Svrha postojanja zakonske regulative koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija je za tita ljudi i ivotne sredine od o te enja koja mogu biti izazvana pri rukovanju opasnim materijama. skra eno nazvane IAEO-preporuke.Sl. To je ostvareno kroz dono enje i definisanje: y y Nacionalnih propisa (Zakon o prevozu opasnih materija .list 68/2002). 35 . Da bi broj nezgoda sa opasnim materijama bio to manji. U takvoj situaciji.list 82/1990.  Ministarstvo unutra njih poslova.za pomorski saobra aj. uklju uju i i njihovo uvanje. do danas. Me unarodnih sporazuma (ADR . Zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija 5.za elezni ki saobra aj. zahteve koje mora da ispuni transportno sredstvo. do lo do pove anja obima prometa eksplozivnih materija i broja subjekata koji u njemu u estvuju. obele avanje transportnog sredstva. Pravilnika o na inu prevoza opasnih materija u drumskom saobra aju . propisi moraju biti uskla eni sa me unarodnim smernicama.za vazdu ni saobra aj.za re ni saobra aj). neminovno ima za posledicu i pove an stepen rizika od izbijanja eksplozija i po ara. skladi tenje i uni tavanje. neophodno je izdvojiti ona klju na mesta koja predstavljaju osnov za zakonito postupanje u toj oblasti. Na me unarodnom nivou postoje i regulative za bezbedan transport radioaktivnog materijala Me unarodne organizacije za atomsku energiju (IAEO). RID . zahteve koje mora da ispuni na in utovara. ICAO-TI . ADN . kao i obuku osoblja zadu enog za transport.glasnik 53/2002.za drumski saobra aj.Sl. odnosno kontrolu sprovo enja transporta opasnih materija u skladu sa zakonskim odredbama sprovode odgovaraju i nadle ni organi. Za za titu od mogu ih rizika u transportu opasnih materija postoje brojni propisi. injenica je da je od dana stupanja na snagu ovih zakona.

u pojedinim zahtevima. Sve dr ave. a 1972. Zakon o bezbednosti saobra aja na putevima. kao i radnje koje su u vezi sa tim prevozom (pripremanje materije za prevoz. Treba imati u vidu da za prevoz opasnih materija va e. provere zakonitosti rada i preduzimanja odgovaraju ih mera. godine. Me utim. prvenstveno. izme u ADR-a i na e zakonske regulative. na inu sprovo enja i programu obuke za rukovanje vatrenim oru jem. Ovaj sporazum je sa injen u enevi 1957.Evropski sporazum o me unarodnom drumskom prevozu opasne robe) sa injen u enevi 1957. Pravilnik o dokumentaciji koja se prila e uz zahtev za izdavanje dozvole za me unarodni prevoz u 36 . Zakon o eksplozivnim materijama.godine je ovaj sporazum ratifikovala tada nja SFRJ. sve odredbe ADR-a. na nivou evropskog komiteta regulisan je odgovaraju im Zakonom o prevozu opasnih materija koji je baziran na me unarodnim konvencijama. Na osnovu preporuka Ujedinjenih nacija postoji sporazum za drumski transport opasnih materija ADR (European agreement concerning the international carriage of dangerous good by road . ona je du na da neposredno primenjuje odredbe ovog sporazuma. Pravilnik o jugoslovenskim standardima za sudove pod pritiskom. postoje i treba ih sagledati da bi izbegli mogu e gre ke i nesporazume pri prevozu opasnih materija. Zakon o prevozu u drumskom saobra aju.godine. zapaljivim te nostima i gasovima. ukupnim masama i osovinskom optere enju vozila i osnovnim uslovima koje moraju da zadovolje ure aji i oprema na vozilu u saobra aju na putevima. S obzirom da je na a zemlja potpisnica svih konvencija o prevozu opasnih materija. Njime su definisani uslovi pod kojima se vr i prevoz opasnih materija. koju kod nas ini: Zakon o prevozu opasnih materija. me u kojima je i na a). Pravilnik o tehni kom pregledu vozila. Zakon o eksplozivnim materijama. odluka. treba da imaju odgovaraju u pravnu regulativu.Prevoz opasnih materija 2011  Ministarstvo za za titu ovekove okoline. Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija. Pravilnik o na inu prevoza opasnih materija u drumskom saobra aju i Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i elezni kom saobra aju. utovar i istovar i usputne manipulacije). Osnovni cilj nadzora je sticanja uvida u izvr avanje zadataka. Pravilnik o dimenzijama. Ovom sporazumu pristupilo je 38 dr ava. Preciznije obja njenje postupanja sa pojedinim opasnim materijama data su u okviru slede ih na ih propisa: Zakon o eksplozivnim materijama. Pravilnik o tehni kim uslovima koje moraju da ispunjavaju preduze a koja vr e stru no osposobljavanje voza a motornih vozila kojima se prevoze opasne materije i drugih lica koja u estvuju u prevozu tih materija. Zakon o za titi ivotne sredine. Pravilnik o bli im uslovima obavljanja. Pravilnik o registraciji motornih i priklju nih vozila. Zakon o oru ju i municiji. Zakon o prometu eksplozivnih materija. Zakon o osnovama bezbednosti saobra aja na putevima. Razlike. Dr ave potpisnice ovog sporazuma imaju obavezu da svoje nacionalne propise prilagode sporazumu. Prevoz opasnih materija. Zakon o me unarodnom prevozu u drumskom saobra aju. do danas do lo je do bitnih promena u Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasnih roba u drumskom saobra aju (ADR). od dana stupanja na snagu ovog Zakona. uputstava. potpisnice ADR-a. Pravilnikom o bli im uslovima i na inu sme taja i uvanja oru ja i municije. Pravilnik o stru nom osposobljavanju voza a motornih vozila kojima se prevoze opasne materije i druga lica koja u estvuju u prevozu tih materija. Pravilnik o na inu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija.

godine. naziv i adresu proizvo a a. Pomorski saobra aj IMDG-Code (International Maritime Dangerous Goods .ICAO-TI (International Civil Aviation Organization . prevoz u drumskom i elezni kom saobra aju. Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o tehni kim normativima za pokretne sudove za komprimirane. delova za oru je i municije vr i za potrebe Vojske Srbije. naziv i adresu prevoznika. primenjuju se odredbe Zakona o oru ju i municiji. Lista otrova razvrstanih u grupe. Odobrenje za prevoz ne izdaje se u onim slu ajevima kada to zahtevaju razlozi bezbednosti i odbrane Republike. treba imati u vidu slede e: U drugim vidovima transporta. delove za oru je i municije. na osnovu preporuka Ujedinjenih nacija. Pravilnik koji se prila e uz zahtev za izdavanje dozvole za vanredni prevoz u me unarodnom drumskom saobra aju. Uredba o ratifikaciji aneksa A i B Evropske konvencije o me unarodnom prevozu opasne robe u saobra aju. Uredba o ratifikaciji evropskog sporazuma o me unarodnom drumskom prevozu opasne robe i protokola o potpisivanju evropskog sporazuma o me unarodnom drumskom prevozu opasne robe. regulisan je saveznim Zakonom o prevozu opasnih materija. u Republici Srbiji. Nadle ni organ mo e po potrebi narediti prevozniku i preduzimanje posebnih mera obezbe enja pri prevozu oru ja. te ne i pod pritiskom rastvorene gasove. Tro kove posebnih mera obezbe enja snosi prevoznik. 37 . Transport na unutra njim plovnim putevima -AND (Europen Ageement Concerning the International Carriage of Dagerous Goods by Inland Waterwaus). delova oru ja i municije koja sadr i eksplozivnu ili zapaljivu materiju potrebno je odobrenje nadle nog organa. datum i sat zapo injanja prevoza. Kada se radi o prometu i prevozu oru ja i municije. Odobrenje nije potrebno ako se prevoz oru ja.RID (Regulations Corcerning the International Carriage of Dangerous Goods by Rail). Vazdu ni transport . trasu i krajnje mesto prevoza. Jedna od odredbi ADR sporazuma je da nacionalni propisi ne smeju biti bla i. kao i inspekcijski nadzor nad izvr enjem ovog zakona. prate e radnje u vezi prevoza. Za prevoz oru ja.Prevoz opasnih materija 2011 drumskom saobra aju. delova za oru je i municije. a pravni osnov. koli inu i na in pakovanja oru ja.Technical Instructions). za dono enje ovog zakona je Ustav SFRJ ( lan 315) iz 1990. postupak sa opasnim materijama reguli e se za: elezni ki transport . zajedni ke mere bezbednosti za sve opasne materije i posebne mere bezbednosti za prevoz odre enih vrsta opasnih materija. Prevoz opasnih materija. vrstu. Zahtev za izdavanje odobrenja prevoznik podnosi najkasnije 24 asa pre zapo etog prevoza i sadr i: naziv i adresu po iljaoca. Radi zaokru ivanja celokupne problematike prevoza opasnih materija. prevoz na unutra njim plovnim putevima i prevoz u vazdu nom saobra aju. nazna enje vrste i oznake prevoznog sredstva. niti sa njim u suprotnosti. posebne mere bezbednosti za prevoz opasnih materija. Odluka o obele avanju otrova u prometu. posebne mere bezbednosti za prevoz opasnih materija po granama saobra aja. Osnovni zakon o prometu i sme taju zapaljivih te nosti i gasova. naziv i adresu primaoca. Ovim zakonom ure eni su: uslovi pod kojima se vr i prevoz opasnih materija.Code).

ako se iz tehnolo kih razloga prilikom manipulacije ta materija mora zagrevati na temperaturu vi u od etiri petine njene ta ke paljenja. lakovi i sl. a izduvna cev motora mora biti opremljena hvata em varnica. smesti na odgovaraju e mesto ili na drugi na in neutralizuje. sibice.2 Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju. u prtljagu se mogu prevoziti aparati.1 Odredbe zakona o prevozu opasnih materija koja se odnose na drumski saobra aj Cisterne i druga prevozna sredstva kojima se prevozi zapaljiva te nost ija je ta ka topljenja ni a od 55°C. Po iljalac koji daje opasnu materiju na prevoz du an je da za svaku po iljku opasne materije ispostavi ispravu o prevozu i uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju da preduzmu i da ih preda prevozniku. utovara. a po potrebi i najbli i organ sanitarne inspekcije. istovara i sli no. nadle ni organ uprave pozva e preduze e koje raspola e tehni kim sredstvima za izvr enje takvog zadatka da to uradi na ra un prevoznika. 4a. odstrani. 5a i 5b moraju za vreme utovara ili istovara tih materija da budu uzemljeni. pored prevoza regulisane su i radnje koje su u vezi sa prevozom poput prevoza. odnosno autonomnoj pokrajni. temelje se na odredbama me unarodnog sporazuma o prevozu opasnih materija u drumskom transportu (ADR). Ispale ili na bilo koji na in pri prevozu prosute opasne materije.Prevoz opasnih materija 2011 5. 4b. naprave i drugi sli ni predmeti koji sadr e minimalne koli ine opasnih materija koje ne predstavljaju opasnost po okolinu. Ako prevoznik nije u mogu nosti da ispale ili prosute opasne materije prikupi. Isprava o prevozu opasnih materija mora da sadr i: 38 . Mesta odre uje nadle ni organi u republici. izra ena. prevoznik je du an da obezbedi. 1c. Izuzetno.2. a koja va e u na oj zemlji. prikupi i odstrani. 5. Prakti no. svi propisi u oblasti opasnih materija reguli u njihov prevoz u celom preocesu koji je iri od prevoza u u em smislu. odnosno smesti na za to odre enim mestima ili da ih na drugi na in u ini bezopasnim i da o tome obavesti najbli u stanicu milicije.). tj. 1b. a slu e za li nu upotrebu (upalja i. Opasne materije ne smeju da se predaju niti primaju na prevoz kao prtljag. kao i vozila u kojima se prevoze opasne materije klase 1a. opremljena i obele ena u skladu sa propisanim standardima. Preduze a i druga pravna lica koji prevoze opasne materije du ni su da u slu aju nestanka opasne materije pri prevozu preduzmu potrebne mere da se one prona u i da o opasnosti koju predstavlja opasna materija obaveste najbli i organ sanitarne inspekcije ili najbli u stanicu milicije. Prevozna sredstva kojima se prevoze opasne materije moraju biti tehni ki ispravna. a po potrebi i javnost. zapaljivi gas u sudovima koji se pune na vozilima ili kojima se prevozi druga zapaljiva materija ija je ta ka paljenja vi a od 55°C .

Ako se opasna materija upu uje u zemlju koja se grani i sa Republikom Srbijom. broj komada i dr. certifikat o ispravnosti vozila.Prevoz opasnih materija 2011  Podatke o vrsti opasne materije (hemijski. nema kom ili francuskom.  Postupak sa licem koje do e u dodir sa opasnom materijom. klasu u koju spada i redni broj u toj klasi. odnosno ubla avanje tetnih posledica koje mogu da nastanu usled nezgode ili udesa na prevoznom sredstvu (po ar.  Podatke o koli ini opasne materije (bruto i neto masa. Uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje moraju da se preduzmu pri prevozu opasne materije treba da sadr i. Ako u toku prevoza prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija utvrdi ili na drugi na in sazna da prevozi opasnu materiju iji je prevoz zabranjen. duzan je da odmah obustavi dalje prevo enje opasne materije i o tome obavesti nadle nu stanicu milicije i po iljaoca. lom ambala e.  Nazna enje posebnih mera koje treba da se preduzmu pri prevozu opasne materije i mera za spre avanje. od kojih jedan ostaje kod posiljaoca. odnosno li no ime. tehni ki i trgova ki naziv opasne materije.  Naziv. isprava o prevozu opasne materije mo e biti napisana na jeziku Republike Srbije i na jeziku te zemlje. a sadr i sve podatke o opasnoj materiji. 39 . kao i identifikacioni broj iz odgovaraju eg me unarodnog sporazuma kada je on utvr en). jedan se uru uje prevozniku.  Nazna enje po iljaoca da su ispunjeni uslovi propisani za prevoz odnosne opasne materije. Isprava o prevozu opasne materije koja se upu uje u inostranstvo mora da bude napisana na jeziku Republike Srbije i na engleskom.  Potpis i pe at po iljaoca.  Naziv. Isprava o prevozu opasne materije ne ispostavlja se ako tovarni list ili druga odgovaraju a isprava o prevozu.). Po iljalac opasne materije du an je da odmah po prijemnom obave tenju o obustavljanju prevoza preuzme opasnu materiju i preduzme odgovaraju e mere da na do e do ugro avanja zdravlja ljudi. ivotne sredine i dobara. prosipanje ili isticanje opasne materije i sl.). adresu i broj telefona preduze a ili naziv i broj telefona organa koji mora da se obavesti o nezgodi ili udesu koji se desio prilikom prevoza opasne materije. uverenje o stru noj osposobljenosti za upravljanje tim vozilom i uputstvo o posebnim merama bezbednosti. Prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija du ni su da na ispravi o prevozu opasne materije svojim potpisom potvrde prijem deklarisane opasne materije za prevoz. Lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija du no je da poseduje isprave o prevozu opasne materije. Isprava o prevozu opasne materije ispostavlja se u tri istovetna primerka.  Nazna enje da je uz ispravu o prevozu opasne materije prevoznik predao i pismeno uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju da preduzimaju. naro ito:  Nazna enje vrste opasnosti koju predstavlja i posledice koje mo e da izazove opasna materija. a jedan se dostavlja primaocu opasne materije. adresu i broj telefona po iljaoca i primaoca.

Sudovi u kojima se prevoze gasovi moraju da budu snabdeveni ispravnim ventilima. sto nom hranom.). da naredi preduzimanje posebnih mera bezbednosti pri prevozu odre enog otrova (pravac kretanja.Prevoz opasnih materija 2011 Prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija koji u toku prevoza utvrdi da prevozi opasnu materiju koja ne ispunjava uslove propisane za prevoz ili koja nije deklarisana kao opasna materija ili je neta no deklarisana. privredna municija i sl. odnosno prema stranom ili me unarodnom standardu koji nije u suprotnosti sa srpskim standardima. pratnja i sl. Organ uprave nadle an za poslove zdravstva propisuje koja se koli ina smatra manjom koli inom namenjena za laboratorijske i nau ne svrhe. da o tome odmah obavesti najbli i nadle ni organ sanitarne inspekcije ili najbli u stanicu milicije i da do dolaska sanitarnog inspektora spre i pristup ljudi i ivotinja na tom mestu. Ekspozivne materije nije dozvoljeno prevoziti u kabini voza a i u prostoru prevoznog sredstva u kojem se prevoze lica. Osoblje prevoznog sredstva kojim se prevoze otrovni gasovi i druge opasne materije koje stvaraju pare i gasove opasne po zdravlje mora za vreme prevoza imati odgovaraju u opremu za li nu zastitu. one moraju da budu izra ene prema srpskom standardu. Ako se zapaljive te nosti prevoze u metalnim ba vama ili metalnim bocama. Eksplozivne materije i sredstva za njihovo iniciranje ne smeju da se prevoze zajedno u istom prostoru prevoznog sredstva. Prevoz sudova sa gasovima vr i se. Organ nadle an za izdavanje odobrenja za prevoz otrova mo e.). Ventili na tim sudovima moraju da budu zasti eni zastitnom kapom ili zastitnim prstenom i hermeti ki zatvoreni za vreme prevoza. lekovima i predmetima op te upotrebe koji podle e zdravstvenom nadzoru. Po iljalac opasne materije du an je da odmah po prijemnom obave tenju o obustavljanju prevoza otkloni utvr ene nedostatke ili preuzme opasnu materiju. Za prevoz otrova u unutra njem saobra aju potrebno je odobrenje od strane nadle nog organa. Sudovi koji su namenjeni za prevoz ode enog gasa mogu se puniti i drugom vrstom gasa pod uslovom da najmanji probni pritisak za taj gas ne bude ve i od probnog pritiska za koji je posuda ispunjena i da naziv gasa i najve a dozvoljena te ina punjenja bude upisana na posudi. otvorenim prevoznim sredstvom na kome tovar mora da bude za ti en od tetnih atmosferskih uticaja. osim sudova koji su izra eni od materijala otpornog na atmosferske uticaje. Ovo se ne primenjuje na prevoz predmeta napunjenih eksplozivnim materijama kod kojih su sredstva za paljenje ugra ena u toku proizvodnje (municija. kao ni na zajedni ki prevoz eksploziva do 50 kg. prevoznik je du an da na vidljiv na in ozna i mesto na kojem je nastalo rasipanje otrova. Prevoz sudova sa gasovima mo e da se vr i i zatvorenim prevoznim sredstvom ako je ono snabdeveno ventilacionim ure ajem ili je omogu eno stalno provetravanje. Otrovi ne smeju da se prevoze u istom tovarnom prostoru sa ivotnim namirnicama. po pravilu. du an je da obustavi dalje prevo enje opasne materije i o tome obavesti po iljaoca. po potrebi. uzimaju i u obzir odgovaraju e mere bezbednosti koje zahtevaju svojstva pojedinog gasa. protivgradne rakete. Sudovi u kojima se prevoze zapaljive te nosti moraju da odgovaraju tehni kim uslovima propisanim za odre enu vrstu zapaljivih te nosti. 40 . Ako u toku prevoza otrova nastane rasipanje ili oticanje usled havarije prevoznog sredstva ili iz drugih razloga zbog kojih postoji opasnost od kontaminacije ivotne sredine. koje se izdaje na zahtev po iljaoca.

U motornom vozilu kojim se prevoze opasne materije. 4b. prilikom pripremanja takve radioaktivne materije za prevoz i za vreme prevoza moraju se preduzeti mere bezbednosti propisane za svaku od navedenih vrsta opasnosti. pored voza a mora da se nalazi i suvoza u slu ajevima predvi enim evropskim sporazumom o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. nadle nom organu dostavi obave tenje koje sadr i:  Vrstu i registarski broj prevoznog sredstva kojim e se izvrsiti prevoz radioaktivne materije. Brzina kretanja motornog vozila kojim se prevoze opasne materije ne sme da prelazi 80% od najve e dozvoljene brzine odre ene prema vrsti puta. odnosno naziv i mesto korisnika.  Itinerer kretanja prevoznog sredstva. odnosno broju izvora jonizuju eg zra enja i njihovoj ukupnoj aktivnosti. voza motornog vozila ne sme da se udalji od vozila kojim se prevoze opasne materija. agregatnog stanja i drugih svojstava radioaktivne materije. 1c. predmetima op te upotrebe koji podle u zdravstvenom nadzoru. 4c. koje se izdaje na zahtev po iljaoca. Ako je radioaktivna materija istovremeno i toksi na. odnosno odredene saobra ajnim znakom postavljenim na putu. 4a. dok za prevoz otrova ne sme biti ve a od 60 km/h.  Vrstu i koli inu radioaktivne materije. U vozilu kojim se prevoze opasne materije ne smeju da se dr e materije koje mogu da izazovu po ar. Preduze u ili drugom pravnom licu ija je delatnost vezana za koris enje radioaktivne materije mo e se izdati odobrenje za vi ekratni prevoz te materije sa rokom va nosti do est meseci. U odobrenju se mora nazna iti koli ina radioaktivne materije koje se mogu zajedno prevoziti ode enim prevoznim sredstvom. 1b. 2. Od trenutka prijema do trenutka predaje opasne materije. Voza motornog vozila 41 . Za prevoz radioaktivnih materija potrebno je odobrenje od strane nadle nog organa. 3. usled varni enja ili udara da izazovu po ar ili eksploziju ili da o tete ambala u. Na vozilu natovarenom opasnim materijama ne smeju da se vr e popravke koje mogu.  Li ne podatke o licima koja e izvr iti prevoz radioaktivne materije. a ni u kom slu aju ne sme da bude ve e od 70 km/h. zavisno od veli ine i ja ine izvora. lekovima i sto nom hranom.  Vreme i mesto po etka prevoza radioaktivne materije. U kabini vozila kojim se prevoze opasne materije klasa 1a.Prevoz opasnih materija 2011 Radioaktivne materije mogu da se pakuju i prevoze samo u ambala i namenjenoj za odre enu vrstu radioaktivne materije. 5a i 5b pu enje nije dozvoljeno. prevoze se uz pratnju lica osposobljenog za rukovanje tim materijama.  Vreme dolaska prevoznog sredstva sa radioaktivnom materijom u mesto kori enja i ime. eksplozivna ili zapaljiva. Radioaktivne materije ne smeju da se prevoze u unutra njem saobra aju u istom tovarno prostoru sa ivotnim namirnicama.  Broj i datum izdatog odobrenja za prevoz. Preduze e ili drugo pravno lice je du no da najkasnije 24 asa pre po etka prevoza radioaktivne materije.  Radioaktivne materije koje u slu aju nezgode ili udesa mogu da dovedu do kontaminacije ili ugro avanja ivotne sredine zra enjem.

ije posledice posada motornog vozila ne mo e sama da otkloni ili zbog kojih ne moze da nastavi dalju vo nju. jedan od lanova posade du an je da obavesti najbli u stanicu milicije. Motorno i priklju no vozilo kojim se prevozi radioaktivna materija moraju da imaju. Simboli upozorenja za obele avanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije stavljaju se na bo ne strane i na zadnju stranu motornog i priklju nog vozila. Ovo se ne odnosi na vozilo kojim se prevoze opasne materija koje po Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju nema posebnih zahteva u pogledu parkiranja. Vozilom kojim se prevozi opasna materija mora da ima dva znaka za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije. kao i mesta za postavljanje znakova na vozilu moraju biti izvedeni u skladu sa odredbama evropskog sporazuma o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. odnosno ako vozilo parkira na kontrolisanom i odgovaraju e pripremljenom prostoru za parkiranje.odvod stati kog elektriciteta koji pre utovara ili istovara opasnih materija treba da bude priklju en na uzemljenje. identifikacioni brojevi pojedinih opasnih materija. O svakoj nezgodi ili udesu koji se dogodi prilikom prevoza opasnih materija. Odredbe se primenjuju i kada se motornim vozilom prevoze prazni neo is eni sudovi u kojima su se nalazile opasne materije. Galvanske veze i ure aje za razelektrisanje treba proveriti pre utovara. Opasne materije mogu da se prevoze motornim i priklju nim vozilima posebno konstruisanim za prevoz pojedine opasne materije ili vozila koja odgovaraju uslovima propisanim ovim zakonom i evropskim sporazumom o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. Ako se u motornom vozila sa opasnim materijama koje je pretrpelo nezgodu ili udes nalazi samo voza . Znakovi za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije. vrsto fiksiranom pregradom. odnosno istovara. na znacima za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije moraju da budu ispisani identifikacioni brojevi opasne materije koja se prevozi. tri simbola upozorenja za ozna avanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije. Motorno 42 . a za sva ostala vozila sa jednog ili dva mesta. zapaljivih gasova. Vozila za prevoz opasnih materija. Vozila za prevoz opasnih materija klase od 1 do 5b treba da budu galvanski povezana u jednopotencijalnu celinu. U unutra njem drumskom saobra aju opasne materije mogu da se prevoze i kombi vozilima iji je prostor za utovar robe odvojen od prostora za sme taj putnika. lice koje se zateklo na mestu nezgode ili udesa ili lice koje prvo nai e na to mesto du no je da na zahtev voza a o tome obavesti najbli u stanicu milicije. umesto znaka za obele avanje vozila kojim se prevoze opasne materije. Kori enje prekida a za vozila za koja to zahteva evropski sporazum o me unarodnom prevozu za opasne robe u drumskom saobra aju treba da bude sa dva mesta. Vozila za prevoz opasnih materija treba opremiti odgovaraju im prekida em za isklju ivanje svih elektri nih kru nih tokova. odnosno zapaljivih te nosti sa temperaturom paljenja iznad 55°C treba da imaju ure aj za razelektrisanje .Prevoz opasnih materija 2011 sme da se udalji od vozila kojim se prevoze opasne materija samo ako vozilo ostavi pod nadzorom suvoza a ili pratioca. Ako je opasna materija koja se prevozi sa spiska evropskog sporazuma o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju.

 Dve ru ne elektri ne baterijske lampe (svetiljke) sa blinkuju om ili stalnom svetlos u narand aste boje. Motorna vozila kojima se prevoze opasne materije mogu se zaustavljati i parkirati samo na mestima koja su za tu vrstu vozila odre ena i obele ena. upozorava voza a ako do e do pada pritiska u pneumaticima vise od 20% na bilo kom to ku priklju nog vozila. omogu ava efikasno ga enje po ara. utovara ili istovara ili iz drugog opravdanog razloga prinu en da vozilo sa opasnom materijom zaustavi na kolovozu ili parkirali tu u naselju. Ukoliko se opasne materije prevoze priklju nim vozilom na kojem bilo koja osovina ima jednostruke to kove.svetiljkom.  Upu ivanjem suvoza a ili pratioca po iljke da na udaljenosti od 100 m do 150 m iza zaustavljenog vozila.  No u i u vreme smanjene vidljivosti zbog nepovoljnih atmosferskih ili drugih.zastavicom za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije. danju .  Ure aj za kontrolu zra enja i sredstva za zastitu i ozna avanje terena. prilika . saobra ajne nezgode.  Prenosnu lampu koja se mo e uklju iti na akumulator vozila i koja je izra ena tako da ne mo e izazvati eksploziju ili po ar. priklju no vozilo mora da ima poseban ure aj koji. du an je da preduzme sve mere da zaustavljeno vozilo ne dovede u opasnost sa drugim vozilima. pored opreme predvi ene op tim propisima i evropskim sporazumom o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. dva znaka kojima se ozna ava motomo vozilo zaustavljeno na kolovozu. da ima i slede u opremu:  Voza ki alat i dizalicu za vozilo. Priklju no vozilo kojim se prevoze opasne materije. da blagovremeno zaustave vozila ili smanje brzinu i da se pripreme za bezbedno zaobila enje zaustavljenog vozila.postavljanjem svetiljke.  Dva znaka kojima se ozna ava motorno vozilo zaustavljeno na kolovozu. mora da bude vezano za vu no vozilo i snabdeveno lancima. Motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije mo e se kretati samo putevima koji su odre eni za kretanje takvih vozila. pomo u zvu nog ili svetlosnog signala. upzorava voza e koji nailaze onom stranom kolovoza na kojoj se nalazi zaustavljeno vozilo.Prevoz opasnih materija 2011 vozilo kojim se prevoze opasne materije mora. od kojih jedan za ga enje po ara na motoru.  Najmanje dva aparata za ga enje po ara.  Dve zastavice za ozna avanje vozila kojima se prevoze opasne materije. a drugi za gasenje po ara na tovaru vozila i to takvog punjenja koje s obzirom na koli inu i druga svojstva opasne materije.  Dve zastavice za ozna avanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije. 43 . ako nije snabdeveno ko nicama koje automatski ko e prilikom otka injanja od vu nog vozila. a no u i u uslovima smanjene vidljivosti . koja se vidi sa udaljenosti od najmanje 150 m.  Dve lopate i jedan pijuk. Voza koji je zbog pojave otkaza na vozilu.postavljanjem. iza zaustavljenog vozila. a naro ito u esnike u saobra aju upozori:  Danju i no u .

auto-cisterne i druge vrste vozila kojima se prevoze opasne materije. prikolice. Na osnovu predvi enih ispitivanja za motomo i priklju no vozilo za koje to zahteva ADR.Prevoz opasnih materija 2011 5. promene neke od bitnih tehni kih osobina na vozilu zna ajnih za bezbedan prevoz opasne robe. izdaje se certifikat na obrascu koji je predvi en ADR-om.2 Odredbe pravilnika o na inu prevoza opasnih materija u drumskom transportu Motorno i priklju no vozilo namenjeno za prevoz opasnih materija mora biti podvrgnuto posebnom pregledu u pogledu ispunjavanja uslova predvi enih zakonskom ili ADR-om za prevoz opasne materije za koju je namenjeno. Listice opasnosti kojima se ozna avaju pojedina na i zbirna pakovanja opasnih materija moraju biti nalepljene na vidnom mestu obe bo ne i na zadnjoj strani strani motornog vozila. Za motorno i priklju no vozilo za koje je na posebnom pregledu utvrdeno da isunjava uslove za prevoz odre ene opasne materije izdaje se potvrda sa rokom va nosti od jedne godine. na obe bo ne strane svakog od delova mora biti nalepljena listica opasnosti sa brojevima osnovne opasnosti i identifikacionim brojem opasne materije. kao i isteka va nosti certifikata. Postavljanje listice opasnosti na vozilo za prevoz opasnih materija 44 . kao to je prikazano na slici 5. Ako se u vi edelnoj cisterni prevoze razli ite vrste opasnih materija. Preduze e koje je izvr ilo dekontaminaciju cisterni ili kontejnera izdaje o tome potvrdu koju je voza du an da nosi sa sobom za vreme upravljanja takvim vozilom. certifikat se mora vratiti organu koji ga je izdao. promene vlasnika vozila.2. Ako su cisterne ili kontejneri na motornom ili priklju nom vozilu u kojima se vr i prevoz opasnih materija o is eni i ako je izvr ena dekontaminacija. U slu aju povla enja iz upotrebe motomog ili priklju nog vozila namenjenog za prevoz opasnih materija. Slika 6. mora se predhodno o istiti i dekontaminirati. sa njih se moraju ukloniti sve oznake koje su propisane za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije ili se te oznake moraju prekriti. poluprikolice. Ako se motorno ili priklju no vozilo namenjeno za prevoz opasnih materija koristi za drugu vrstu prevoza.

klasu opasne materije i identifikacioni broj predvi en ADR-om. tehni ki i za i eni naziv opasne materije. Za vreme prevoza radioaktivne materije voza i pratilac moraju posedovati li ni dozimetar. Sanduci. tovarni list. palete. odnosno za svako motorno vozilo kome mo e biti pridodato i priklju no vozilo. Za pojedine opasne materije moraju se upisati i drugi podaci predvi eni ADRom. preturati se ili me usobno sudarati. Pored mera bezbednosti predvi enih zakonom. otrovi kao i odobrenje za prevoz koje je izdao nadle ni organ. Priklju no vozilo kojim se prevoze opasne materije mora biti opremljeno ko nim ure ajima koji stupaju u dejstvo pritiskom na papu u glavne ko nice vu nog vozila. a brzina ne sme biti ve a od 40 km/h. vrste. radioaktivne materije. Kada se tovarni list ispostavlja za po iljku opasne materije koja nema identifikacioni broj u ADR-u. Sva prevozna dokumenta koja se ispostavljaju za jednu po iljku opasne materije. moraju da se navedu 45 . Takvo vozilo se vu e krutom vezom (rudom). U slu aju neispravnosti na vozilu koje je natovareno opasnom materijom. palete. tranzit) mo e podneti uvoznik. Tovarni list za opasnu materiju koja se prevozi mora da sadr i: hemijski. Motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije mo e imati samo jednu prikolicu ili poluprikolicu. sudovi i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija ravnomerno se sla u po celoj povr ini tovarnog prostora motornog ili priklju nog vozila i mogu se utovariti vi e od visine stranica tovarnog sanduka. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije u unutra njem saobra aju podnosi po ljalac opasne materije. a u slu aju prekida ili ispadanja spoljne veze sa vu nim vozilom. u uputstvu o posebnim merama bezbednosti koje se preduzimaju pri prevozu opasne materije. sudovi i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija mogu se utovariti i preko visine stranica tovarnog sanduka ako stranice tovarnog sanduka nedozvoljavaju ispadanje upakovane opasne materije u toku prevoza. u tovarnom listu pismeno potvrdi da opasna materija koji se predaje na prevoz odgovara odredbama Zakona i ADR-a u pogledu prirode opasne materije.Prevoz opasnih materija 2011 Sanduci. Nije dozvoljeno vu enje motornog vozila koje je natovareno opasnom materijom. uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju preduzeti i ispravu o osiguranju opasne materije i da ih preda prevozniku. Po iljalac koji daje opasnu materiju na prevoz du an je da svaku po iljku opasne materije. odnosno jedno prevozno sredstvo. Po iljalac je du an da prilikom predaje opasne materije na prevoz. ako se prevoze eksplozivne. ono se mo e prevu i samo do najbli eg mesta gde je pogodno vrsiti popravku ili pretovar. u tovarni list se upisuje samo hemijski. a zahtev za prevoz opasne materije preko dr avne granice (uvoz. tehni ki i za i eni naziv te materije. mase svakog pojedina nog pakovanja. na ina pakovanja i ozna avanja. moraju se za vreme prevoza nalaziti u kabini voza a. izvoznik i prevoznik. ispostavi ispravu o prevozu opasne materije. automatski zaustavljaju priklju no vozilo. Zbirna ili pojedina na pakovanja u kojima se nalaze opasne materije moraju se tako utovarati i u vrstiti da ne mogu ispadati iz tovarnog sanduka. izvoz.

opasnostima koje predstavlja opasna materija za ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i predlo e mere za spre avanje posledica. ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj mora narediti da se obustavi saobra aj na tom 46 . sa ta nim podacima o vrsti opasne materije koju prevoze i predlo e mere koje bi trebalo preduzeti radi spre avanja irenja opasne materije u ivotnu sredinu. Vremenske termine za kretanje vozila na odre enim deonicama puta. Po dolasku slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja. Ako je za prevoz opasnih materija odre en obavezan pravac (koridor). naredi e da se obustavi dalji prevoz opasne materije dok se ta mera ne ispo tuje. Neprekidno trajanje prevoza bez zaustavljanja. Ako se u koloni na putu kre u dva ili vi e vozila kojima se prevoze opasne materije. Pratnju radnika organa unutra njih poslova.Prevoz opasnih materija 2011 metode i sredstva koja se primenjuju za ga enje po ara na opasnoj materiji koja se prevozi. Kretanje u koloni (kada se kre e vi e vozila natovarenih opasnim materijama). Voza koji upravlja motornim vozilom kojim se prevoze opasne materije du an je da se vozilom kre e samo putevima koji su nadle ni organi odredili za kretanje takvih vozila i da izbegava kretanje vozilom kroz naseljena mesta i mesta na kojima postoji mogu nost da do e do ugro avanja bezbednosti saobra aja. Ako nastupi ili se o ekuje da e nastupiti neka od predhodno navedenih posledica. U slu aju saobra ajne nezgode. ovlas eno slu beno lice koje vrsi uvi aj o tome obave tava Upravu za civilnu za titu. Ograni enje prevoza zbog vremenskih uslova. trovanja ili zaga ivanja ivotne sredine u ve em obimu. Ako postoji opasnost da do e do ugro avanja ivota i zdravlja ljudi ili materijalnih dobara zbog eksplozije. Vreme polaska vozila sa polazi ta. suvoza a ili pratioca ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj nije moglo biti obave teno o vrsti i osobinama opasne materije. Organ nadle an za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materijemo e narediti preduzimanje posebnih mera bezbednosti i to: Obavezan pravac kretanja. detaljno ga obavestiti o vrsti i karakteristikama opasne materije. Ako zbog smrti ili povreda voza a. Obele e (ograde i zabrane pristup licima) prostor na kojem je prosuta opasna materije. odnosno metode i sredstva koje se ne smeju primenjivati za ga enje po ara na toj materiji. Kada ovla eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona utvrdi da neka od nalo enih mera bezbednosti nije preduzeta. voza motornog vozila kojim se prevoze opasne materije du an je da se kre e tim pravcem (koridorom). odnosno pratilac du ni su da zaustavljeno vozilo obele e na na in predvi en Zakonom i da do dolaska slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja preduzmu slede e mere: Isklju e rad motora. a po potrebi i druge organe i organizacije. Ugase po ar. voza i suvoza . po ara. preduze e se mere radi identifikacije opasne materije uz pomo prevoznih dokumenata i oznaka na vozilu. Tehni ku pratnju po iljaoca ili prevoznika. Obaveste nadle nu stanicu milicije o nesre i. organ unutra njih poslova. Spre e pristup prolaznika i upozoravaju ih na opasnost koja preti od opasne materije. Spre e prosipanje ili razlivanje opasne materije. me usobno rastojanje izme u tih vozila ne sme da bude manje od 200 metara. Pratnju stru nog lica za rukovanje opasnom materijom koja se prevozi. Iznesu iz vozila dokumenta za prevoz opasne materije.

Uputstva o preduzimanju mera bezbednosti. zaga ivanja vode ili irenja otrovnih gasova. a dok traje pretovar mo e se po potrebi obustaviti saobra aj. zatra i e od po iljaoca. kao i na in obezbe enja i obele avanja mesta na kojem e se izvr iti utovar te materije. Pravac kretanja i vreme zadr avanja motornog vozila u toku prevoza odre enih u odobrenju. odbi e zahtev za izdavanje odobrenja. Prevoznih dokumenata. prosuta opasna materija mora da se prikupi. as polaska i vreme kretanja vozila sa opasnom materijom uskla en sa najpovoljnijim uslovima bezbednosti saobra aja. da dovede vozilo. obele avanju i prevoznim dokumentima i drugi nedostaci. odnosno potvrde o ispravnosti motornog vozila za prevoz opasnih materija. Ako se zbog neispravnosti na vozilu ili saobra ajne nezgode mora izvr iti pretovar opasne materije. U toku prevoza opasnih materija organ nadle an za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona vr i kontrolu. ime i prezime voza a i suvoza a. Ako prilikom uvida na licu mesta slu beno lice organa nadle nog za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije utvrdi nedostatke u pogledu uslova za prevoz. zatra i e pomo od najbli eg proizvo a a opasnih materija. Ako organ nadle an za izdavanje odobrenja utvrdi da se koli ina opasne materije navedena u zahtevu ne sme prevoziti ozna enim vozilom ili da opasna materija nije upakovana u skladu sa propisima ili se opasne materije navedene u zahtevu ne mogu prevoziti u istom prevoznom sredstvu. O izvr enoj kontroli motornog vozila koje prevozi opasnu materiju. odstrani i smesti na za to predvi eno mesto.Prevoz opasnih materija 2011 delu puta. odnosno potvrde o ispravnosti motornog vozila za prevoz opasnih materija. vrstu i koli inu opasne materije u prevozu i mesto utovara i istovara. U zapisnik se unose sve na ene neispravnosti na vozilu. vla nistvo. Opremljenosti i ozna enosti motornog vozila za prevoz opasnih materija. Posle izvr ene kontrole ovlas eno slu beno lice mo e nalo iti voza u da se kre e odre enim putem. Prilikom razmatranja zahteva za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije nadle ni organ procenjuje da li je prema podacima u zahtevu: Opasna materija pravilno klasifikovana. Ako ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj nije u stanju da identifikuje opasnu materiju koja je prosuta ili isparila. Dozvoljen prevoz nazna ene koli ine i vrste opasne materije motornim vozilom. opremu i sredstva za obele avanje u 47 . opremi. naro ito: Certifikat. a postoji mogu nost da do e do ekspolozije. broj certifikata. to e se u initi van kolovoza i uz prisustvo ovla enog slu benog lica nadle nog organa unutra njih poslova. Posle saobra ajne nezgode. Dozvoljen prevoz istim vozilom opasnih materija navedenih u zahtevu. konstatacije i podaci o na enom stanju. odnosno prevoznika da predhodno otkloni utvr ene nedostatke. odnosno stru ne institucije koja mu mo e pru iti pomo u identifikaciji opasne materije. ovla eno slu beno lice. Motornog vozila. Pre izdavanja odobrenja organ nadle an za izdavanje odobrenja mo e izvr iti uvid na licu mesta radi utvr ivanja na ina pakovanja i na ina opremanja i obele avanja vozila kojim e se izvr iti prevoz opasne materije. sa injava zapisnik koji sadr i: tip i registarski broj vozila. Opasna materija pakovana i ozna ena u skladu sa Zakonom i ADR-om.

primljenu kopiju odobrenja za prevoz opasne materije preko dr avne granice hitno dostavlja grani nom prelazu preko kojeg e se izvr iti prevoz (uvoz. za kontrolu vozila natovarenih opasnim materijama odre uje se posebno mesto za zadr avanje takvih vozila. O napu tanju grani nog prelaza vozila natovarenog opasnim materijama za iji je prevoz potrebno odobrenje (kod uvoza i tranzita) ovlas eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona obave tava nadle ni organ republike da e se izvr iti prevoz. opremljena i obele ena u skladu sa propisanim standardom. tranzit) opasne materije na koju glasi odobrenje. 48 .2. ne e dozvoliti uvoz (izvoz) te opasne materije iz Republike Srbije kao ni tranzit kroz istu. izvoz. obezbede i preduzmu sve mere za tite od udesa i druge mere utvr ene zakonom. Ovla eno slu beno lice koje je naredilo promenu pravca kretanja izdaje o tome potvrdu. ne zagadi ivotna sredina. tranzit) dostavlja se organu nadle nom za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona preko odgovaraju eg organa za unutra nje poslove na ijem se podru ju nalazi grani ni prelaz. Nadle ni organ. izra ena.Prevoz opasnih materija 2011 ispravno stanje ili da se odre eno vreme zadr i na tom mestu. drugo pravno lice i preduzetnik mo e da obavlja prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju ako:  Jeste registrovano za obavljanje delatnosti prevoza opasnih materija. Kopija odobrenja za prevoz opasne materije preko dr avne granice (uvoz. Prevozna sredstva kojima se prevoze opasne materije moraju biti tehni ki ispravna.  Ima stru no osposobljena lica za obavljanje prevoza.  Ispunjava uslove za prevoz propisane ADR-om. broj i datim izdatog odobrenja. Ako prilikom kontrole motornog vozila i dokumenata ovla eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona utvrdi da nema odobrenja za prevoz opasne materije za koju je to potrebno ili je koli ina opasne materije u vozilu ve a od koli ine koja je navedena u odobrenju. itinerer kretanja. Ovla eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona prilikom kontrole prevoza opasne materije preko dr avne granice upore uje podatke iz prevoznih dokumenata radi utvr ivanja da li ta vrsta i koli ina opasne materije koja se prevozi odgovara vrsti i koli ini opasne materije navedene u prevoznim dokumentima. Preduze e. identifikacioni broj i koli inu opasne materije. odnosno da obustavi dalji prevoz opasne materije dok ne otkloni na ene nedostatke. Promena pravca kretanja ili zadr avanje na odre enom mestu mo e se narediti i kada to nala u drugi razlozi bezbednosti. 5. Obave tenje mora sadr ati: tip i registarski broj vozila. naziv po iljaoca i primaoca i ime i prezime voza a i suvoza a.  Ima odobrenje za prevoz opasnih materija.  Raspola e odgovaraju im prevoznim sredstvom za prevoz opasnih materija.3 Odredbe uredbe o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju Prevoz opasnih materija vr i se na na in da se: ne dovede u opasnost ivot i zdravlje ljudi. izvoz. konstruisana. Na drumskom grani nom prelazu sa ve om frekvencijom saobra aja.

Koli inu i na in pakovanja opasne materije. Naziv. odnosno li no ime i adresu prevoznika. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 7. Relaciju (prevozni put) kretanja. 49 . izdato od strane organa unutrasnjih poslova nadle nog prema mestu upotrebe tih materija.  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije. odnosno li no ime i adresu po iljaoca. Za prevoz opasnih materija klase 1. Nazna enje vrste i oznaku prevoznog sredstva. Naziv i adresu proizvo a a opasne materije.  Vrstu radioaktivne materije i njenu ukupnu radioaktivnost. Za prevoz ostalih klasa opasnih materija ne izdaje se posebno odobrenje. podnosi po iljalac opasne materije i sadr i: Naziv. 7 podnosi po iljalac opasne materije i sadr i: Naziv. odnosno li no ime i adresu primaoca. Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasne materije. Ministar saobra aja i telekomunikacija bli e e propisati sadr inu zahteva. Datum i vreme po etka prevoza. relaciju kretanja i krajnje mesto prevoza. Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasne materije.  Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim materijama i koja u estvuju u prevozu. tehni ki naziv. Stru no osposobljavanje obavlja ovla ena organizacija.  Naziv i adresu prevoznika radioaktivne materije. tip i registarski broj vozila opremljenog za prevoz radioaktivne materije.  Dokaz o osiguranju.  Dokaz o osiguranju. 6. Uz zahtev po iljalac opasne materije du an je da prilo i:  Uputstvo o posebnim merama bezbednosti. 6. Naziv. 7 i opasnog otpada izdaje se posebno odobrenje. ve se njihov prevoz vr i u skladu sa uslovima propisanim ADR-om. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 1. osim ako se prevoz obavlja pod Äre imom malih koli ina" koje su defmisane ADR-om. Vrstu.  Odobrenje za nabavku opasnih materija iz klase 1. podnosi po iljalac opasne materije i sadr i:  Naziv i adresu korisnika radioaktivne materije. Uz zahtev po iljalac opasne materije du an je da prilo i:  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 1. odnosno za tite pri prevozu i o na inu postupanja prilikom udesa koje izdaje ovla ena organizacija. Nazna enje vrste i oznaku prevoznog sredstva.Prevoz opasnih materija 2011 Opasne materije mogu da prevoze samo lica koja su za rukovanje i prevoz opasnih materija stru no osposobljena.  Vrstu.  Relaciju kretanja prevoznog sredstva od mesta predaje radioaktivne materije do mesta koris enja.  Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim materijama. odnosno li no ime i adresu po iljaoca.

da naredi preduzimanje posebnih mere bezbednosti za vreme prevoza (pravac i trasa kretanja. Relaciju kretanja.). Preduze e ili drugo pravno lice i preduzetnik koji se bavi prevozom opasnih materija du an je da izradi plan za tite od udesa. o te enja ili uni tavanja stvari i imovine ili zaga enja ivotne sredine u toku prevoza. po iljalac opasne materije du an je da prilo i:  Mi ljenje ovla ene organizacije o ispunjenosti propisanih uslova za prevoz radioaktivne materije.  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije.  Uputstvo o posebnim merama bezbednosti. U prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju. vrste i karakteristika opasnih materija u prevozu i u slu aju udesa da organizuje i sprovede propisane mere reagovanja na udes. Uz zahtev po iljalac opasnog otpada du an je da prilo i:  Mi ljenje ovla ene organizacije o ispunjenosti propisanih uslova za prevoz opasnog otpada. Ministarstvo nadle no za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija mo e. Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim otpadom i koja u estvuju u prevozu. 50 .  Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju radioaktivnim materijama i koja u estvuju u prevozu.Prevoz opasnih materija 2011  Naziv i adresu primaoca i namenu koris enja radioaktivne materije. po potrebi.  Dokaz o osiguranju. Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasnog otpada. Ministar za za titu prirodnih bogatstava i ivotne sredine bli e e propisati sadr inu zahteva. Vlasnik robe je du an da posebno osigura opasnu materiju za slu aj tete pri injene tre im licima usled smrti.  Re enje o kategoriji opasnog otpada. odnosno za tite pri prevozu i o na inu postupanja prilikom udesa koje izdaje ovla ena organizacija. odnosno za tite pri prevozu i o na inu postupanja prilikom udesa koje izdaje ovla ena organizacija. du no je da obezbedi vozila za specijalne namene i odgovaraju u opremu u slu aju potrebe za pratnjom i u e a u sanaciji udesa.  Dokaz o osiguranju. povrede tela ili zdravlja. Uz zahtev. Nazna enje vrste i oznaku prevoznog sredstva. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnog otpada podnosi po iljalac opasnog otpada i sadr i: Naziv.  Datum i vreme po etka prevoza. specijalizovana pratnja po iljaoca ili prevoznika. sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa u zavisnosti od koli ine. odnosno li no ime i adresu po iljaoca opasnog otpada. pratnja policije i sl.  Uputstvo o posebnim merama bezbednosti.  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije. Osiguranje mora da obuhvati i tro kove intervencije u slu aju udesa i sanacije posledica nastalih udesom. Ministarstvo unutra njih poslova ili pravno lice koje ovo ministarstvo odredi.

Ako se u vr enju inspekcijskog nadzora utvrde nepravilnosti koje mogu ugroziti ivot i zdravlje ljudi ili izazvati zaga enje ivotne sredine. neophodno je izdvojiti ona klju na mesta koja predstavljaju osnov za zakonito postupanje u toj oblasti. Ministarstvo za za titu prirodnih bogatstava i ivotne sredine za klasu 7 i opasni otpad. do lo do pove anja obima prometa eksplozivnih materija i broja subjekata koji u njemu u estvuju. kada va e a zakonska regulativa nije me usobno uskla ena i celovita. utovar i istovar i usputne manipulacije).2. u vr enju inspekcijskog nadzora. provere zakonitosti rada i preduzimanja odgovaraju ih mera. Ministarstvo za za titu ovekove okoline.  Zabrani preduze u. U takvoj situaciji. drugom pravnom licu. Pored ovla enja utvr enih posebnim propisima. injenica je da je od dana stupanja na snagu ovih zakona. preduzetniku ili fizi kom licu prevoz opasne materije ili privremeno oduzmu prevozno sredstvo do okon anja prekr ajnog postupka ako utvrde da se u toku prevoza u injeni propusti u pogledu preduzimanja mera bezbednosti. za ti ena prirodna dobra i dr.godine je ovaj sporazum ratifikovala tada nja SFRJ. a 1972. Svaki od ovih zakona. odnosno kontrolu sprovo enja transporta opasnih materija u skladu sa zakonskim odredbama sprovode odgovaraju i nadle ni organi. Njime su definisani uslovi pod kojima se vr i prevoz opasnih materija kao i radnje koje su u vezi sa tim prevozom (pripremanje materije za prevoz. Nadzor nad sprovo enjem ove uredbe vr e Ministarstvo unutrasnjih poslova za klase 1. 3. odnosno nadle na ministarstva: Ministarstvo saobra aja. Ministarstvo saobra aja i telekomunikacija za klase 6.  Nalo i ispitivanje uzoraka opasnih materija. Struktura ADR-a obuhvata: 51 . do danas. 8 i 9. uputstava.  Zabrani dalji prevoz ili rukovanje opasnim materijama licima koja nisu stru no osposobljena za prevoz i rukovanje opasnim materijama. Nadzor. 5. neminovno ima za posledicu i pove an stepen rizika od izbijanja eksplozija i po ara. odluka. definise problematiku eksplozivnih materija. nadle no ministarstvo ovla eno je da:  Naredi da se utvr ene nepravilnosti otklone u odre enom roku. ministarstvo mo e preduzeti i mere iz nadle nosti drugog ministarstva o emu e odmah obavestiti to ministarstvo.4 Me unarodni sporazum o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju (ADR) Ovaj sporazum je sa injen u enevi 1957. Osnovni cilj nadzora je sticanje uvida u izvr avanje zadataka.Prevoz opasnih materija 2011 Kretanje vozila sa opasnim materijama kroz za ti ene zone (zone sanitame za tite izvori ta vode za pi e. 4 i 5. Ministarstvo unutra njih poslova.godine. na svoj na in.) vr i se na na in propisan posebnim aktom.  Privremeno zabrani vr enje pojedinih radnji u vezi sa prevozom opasnih materija ako nisu ispunjeni propisni uslovi. 2.

utovar. te ko se. posebno kad je re o tzv. Me utim. grani ne koli ine. tete pri mirnodopskom kori enju atomske energije.3 Naknada tete prema me unarodnim ugovorima Odgovornost za tetu. Razlike u pojedinim zahtevima izme u ADR-a i na e zakonske regulative postoje i treba ih sagledati da bi izbegli mogu e gre ke i nesporazume pri prevozu opasnih materija. masovnim tetama visokih iznosa i velikih razmera kao to su velike ekolo ke tete. postupanje i dokumentacija. velikih pakovanja i cisterni. tete u civilnom vazduhoplovstvu i pomorske tete. identifikaciji o te enog i tetnika i odredjenju njihovih prava i obaveza. ona je du na da neposredno primenjuje odredbe ovog sporazuma. U novije vreme me unarodna regulativa poku ava da pomiri dve naizgled suprotne intencije: s jedne strane.  Poglavlje 2 Klasifikacija. opremu. 5. Odgovornost za tetu pri tome. od dana stupanja na snagu ovih zakona do danas do lo je do bitnih promena u Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju (ADR).Propisi u pogledu transportne opreme i transportnih operacija - Poglavlje 8 Propisi za posadu. a s druge strane da teret te naknade u ini mogu im i finansijski podno ljivim za du nika. Poglavlje 9 Propisi za izradu i odobrenje tipa vozila. velikih sredstava za pakovanje (IBC).  Poglavlje 5 Propisi za isporuku. S obzirom da je na a zemlja potpisnica svih konvencija o prevozu opasnih materija.  Poglavlje 7 Propisi za prevoz.tetnika. To se posti e obrazovanjem posebnih od tetnih fondova koji mogu da garantuju obe te enje i onda kada je tetnik insolventan. po iva na principima objektivne odgovornosti. zahtevi pravi nosti i me unarodna solidarnost uslovili su u toj oblasti dono enje brojnih me unarodnih multilateralnih konvencija koje su u celini ili delom posve ene uslovima i postupku naknade tete.  Poglavlje 3 Spisak opasnih roba (prema UN-brojevima i slovnom rasporedu). po pravilu. vozila. istovar i manipulacije. potpune i blagovremene naknade tete. zbog nepredvidljivosti rizika i nemogu nosti njihove kontrole. da u vrsti i u ini povoljnijim polo aj o te enog omogu avaju i mu isplatu adekvatne. Interes o te enog.  Poglavlje 4 Pakovanja i odredbe za cisterne. Prevoz opasnih materija na nivou evropskog kontinenta regulisan je ogovaraju im zakonima o prevozu opasnih materija koji su bazirani na me unarodnim konvencijama.  Poglavlje 6 Propisi za izradu i ispitivanje ambala e.Prevoz opasnih materija y Prilog A . mo e re avati u nacionalnim granicama dr ava.Op ti zahtevi i zahtevi u pogledu opasnih materija i predmeta: 2011  Poglavlje 1 Op ti propisi. kada teta nadma uje limit do kog on odgovara za tetu i 52 . posebni propisi i slobodne koli ine opasnih roba. y Prilog B . i procedura obe te enja je pojednostavljena.

a postoje neke novije tendencije koje su u njima zastupljene. koja je uneta u sve novije ugovore i na putu je da postane univerzalna obra unska jedinica kod gra anskopravne odgovornosti za tetu. odnosno oblasti u kojoj je teta nastala i dr. prema delatnosti. Brojnost i raznolikost ovih me unarodnih konvencija je velika. prema objektu tete.od Ujedinjenih nacija i njihovih specijalizovanih agencija. me unarodna regulativa je utvrdila novu obra unsku jedinicu . a tako e ni ugovorne odgovornosti nije ome eno nacionalnim granicama. u cilju sa uvanja supstance obe te enja od nacionalnih i svetskih inflatornih tendencija i valutnih razlika. Uz to. U savremenim uslovima polje deliktne. Evropske unije i Saveta Evrope. tako i na polju ugovorne odgovornosti."specijalno pravo vu enja" za naknadu tete. brojni su i bilateralni sporazumi kojima dr ave katkad me usobno ure uju pojedina pitanja obe te enja. Me unarodni multilateralni ugovori koji se u celini ili delom odnose na pitanje naknade tete prepoznatljivi su. Mogu a je kategorizacija ovih konvencija po raznim osnovama: prema subjektu. uslovili su potrebu da se ovim pitanjem bave najzna ajnije me unarodne organizacije . do Ha ke konferencije za me unarodno privatno pravo.Prevoz opasnih materija 2011 kada je ak nepoznat. naro ito one koja proisti e iz posedovanja i upotrebe opasnih roba i obavljanja opasnih delatnosti. prema vrsti tete. Raznolikost i brojnost uzroka tete. kako na polju deliktne odgovornosti. posebno kad je re o teti nastaloj u prevozu. kao i oblika i mehanizama njene naknade. Osim multilateralnih konvencija koje su do sada doneli ovi medjunarodni organi i tela. 53 .

zaposlena lica koja u estvuju u transportu opasnih materija moraju pro i adekvatnu obuku koja se odnosi na bezbednost. Specijalizovani deo obuke zaposlenih odnosi se na obu enost za obavljanje konkretnih du nosti i obaveza tih lica u procesu transporta opasnih materija. U slu aju da se u transportnoj jedinici utovaraju eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim 54 .1 Obu enost lica koja neposredno u estvuju u transportu opasnih materija Pored posade vozila i voza a koji moraju da pro u odgovaraju u obuku.2 Pravila utovara. Ukupna neto masa u kg eksplozivnih materija (ili u slu aju predmeta sa eksplozivnim materijama. koja neposredno u estvuju u transportu opasnih materija. ukupna neto masa eksplozivnih materija sadr anih u svim predmetima ukupno) koja se mo e prevoziti po jednoj transportnoj jedinici je ograni ena zakonskim propisima i zavisi od vrste eksplozivne materije. Dokumenta kojima se potvr uje da je zaposleno lice obu eno u skladu sa predhodno navedenim zahtevima. a naro ito one koji se odnose na bezbednost. Sama obuka zaposlenih lica u preduze ima koja se bave transportom opasnih materija mora biti redovno uskla ivana sa promenama zakonskih propisa. Preventivne mere za tite pri transportovanju opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama 6. Isto tako. uklju uju i utovar i istovar. kao i sa postupcima svo enja istih na minimum. 6. a koja na neposredan na in u estvuju u istom. Obu enost koja se ti e mera za tite na radnom mestu odnosi se na upoznavanje zaposlenih lica sa postoje im opasnostima i rizicima prilikom manipulacije sa opasnim materijama. nakon dolaska na mesto utovara ili istovara. odnosno vozilo se ne sme pretovariti. istovara i rukovanja opasnim materijama Vozilo i voza . tako i preduze e zaposlenog.Prevoz opasnih materija 2011 6. Pakovanja koja imaju razli ite oznake ne smeju biti utovarana u isto vozilo ili kontejner ukoliko to nije posebno nagla eno propisima koji se odnose na me anu robu. sastoji se iz op teg i specijalizovanog dela. moraju da poseduju adekvatnu obu enost koja se odnosi na njihove neposredne du nosti i obaveze u toku transporta opasnih materija. Utovar ne sme zapo eti ukoliko kontrola dokumentacije ili vizuelni pregled vozila i njegove opreme poka u da vozilo ili voza ne zadovoljavaju kontrolne propise. mora se voditi ra una da se ne prekora i dozvoljena koli ina tereta po jednom vozilu. Op ti deo obuke podrazumeva da zaposlena lica moraju biti upoznata sa op tim zahtevima i pravilima koja se odnose na transport opasnih materija. treba da poseduje kako samo zaposleno lice. isto u i zadovoljavaju u funkcionalnost opreme vozila koja se koristi prilikom utovara. Obuka lica. Prilikom transporta eksplozivnih materija. odnosno istovara. i ostala zaposlena lica u preduze u koje se bavi transportom opasnih materija. moraju da ispunjavaju sve zakonske propise. odnosno za titu na radu.

sanduci. podesivih podmeta a. moraju da ispunjavaju sve zakonske propise. Tako e. kosih letvica. ako stranice tovarnog sanduka onemogu avaju ispadanje upakovane opasne materije u toku prevoza. kotrljanje ili bilo kakvo pomeranje prilikom transporta. kori enjem kai eva za pri vr ivanje postavljenih na zidovima vozila. protivklizaju ih blok ure aja i sli nih sprava. Ukupna koli ina tereta koja se mo e prevoziti po jednoj transportnoj jedinici je ograni ena zakonskim propisima i zavisi od vrste opasne materije. odnosno istovara. Pravilan i nepravilan na in popunjavanja tovarnog prostora Sanduci. ne sme se dozvoliti prevrtanje. Smatra se da je tovar na odgovaraju i na in za ti en ukoliko je svaki sloj celokupnog tovarnog prostora u potpunosti ispunjen paketima. odnosno pakovanjima koja imaju razli ite oznake. isto u i zadovoljavaju u funkcionalnost opreme vozila koja se koristi prilikom utovara. palete i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija mogu se utovariti i preko visina stranica tovarnog sanduka. kao to je prikazano na slici 5. palete i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija ravnomerno se sla u po celoj povr ini tovarnog prostora ili priklju nog vozila i mogu se utovariti najvi e do visine stranica tovarnog sanduka. U slu aju da se u transportnoj jedinici utovaraju eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim 55 . kad su u pitanju zbirna ili pojedina na pakovanja. odnosno vozilo se ne sme pretovariti. vre a sa vazduhom. U svim slu ajevima. nakon dolaska na mesto utovara ili istovara. Izuzetno. mora se voditi ra una da se ne prekora i dozvoljena koli ina tereta po jednom vozilu. Razli ite komponente tovara sa opasnim materijama moraju se pravilno tovariti u vozilo ili kontejner i obezbediti odgovaraju im sredstvima kako bi se spre ilo njihovo pomeranje u toku transporta. Tovar mo e biti za ti en od preturanja i me usobnog sudaranja. Slika 5. Utovar ne sme zapo eti ukoliko kontrola dokumentacije ili vizuelni pregled vozila i njegove opreme poka u da vozilo ili voza ne zadovoljavaju kontrolne propise. bez obzira na na in pakovanja opasne materije. a naro ito one koji se odnose na bezbednost. itav teret se rangira po razredu sa najve im stepenom rizika. Smatra se da je tovar na odgovaraju i na in za ti en ukoliko je svaki sloj celokupnog tovarnog prostora u potpunosti ispunjen paketima. koja ne smeju biti utovarana u isto vozilo ili kontejner ukoliko to nije posebno nagla eno propisima koji se odnose na me anu robu. Vozilo i voza .Prevoz opasnih materija 2011 materijama razli itih razreda u skladu sa propisima o transportu me ane robe. Posebna pa nja posve uje se teretu sa me anom robom. prilikom transporta opasnih materija.

6. uz primenu adekvatnih mera bezbednosti. c) prikladnom mestu na otvorenom prostoru pored koga se u normalnim uslovima ne prolazi. potrebno je odvesti vozilo. itav teret rangira se stepenom opasnosti 1. b) parkingu za vozila na kome je malo verovatno da mo e do i do o te enja vozila od strane ostalih vozila.  Javni ili privatni parking na kome vozilo sa eksplozivnim materijama nije u opasnosti od strane ostalih vozila. 56 . nakon to je izvr en istovar vozila ili kontejnera. Ako takvo mesto nije na raspolaganju. u teretnom prostoru vozila ili kontejneru ima zaostataka tereta. U slu aju da se prevoze pojedine opasne materije. vozila koja prevoze eksplozivne materije mogu se parkirati. itav teret se rangira po razredu sa najve im stepenom rizika. podle u i posebnim propisima u pogledu nadzora. vozilo mo e da se parkira uz potrebno obezbe enje na: a) parkingu pod nadzorom uvara koji je obave ten o prirodi tereta i o tome gde se voza nalazi.1. U slu aju da i enje vozila ili kontejnera nije mogu e izvesti na trenutnoj lokaciji vozila. niti skupljaju ljudi. na najbli u lokaciju na kojoj se mo e bezbedno izvr iti i enje. vozilo ili kontejner moraju se to pre o istiti. kao i pojedine opasne materije iznad utvr ene koli ine. Vozila koja prevoze eksplozivne materije moraju biti pod stalnim nadzorom nakon zaustavljanja ili mogu biti parkirana u odgovaraju im ustanovama ili magacinima koje poseduju sopstveni nadzor. Po pravilu vozila moraju da se parkiraju na posebno odre enim mestima. i to obavezno pre narednog utovara. Prostor za parkiranje koji je dozvoljen pod (b) koristi se samo u slu aju kada ne postoje uslovi za parkiranje koji su propisani pod (a). U pojedinim slu ajevima takva vozila mogu da budu parkirana i bez nadzora kada su na bezbednom prostoru unutar fabri kog kruga. Adekvatne mere bezbednosti odnose se na spre avanje nekontrolisanog osloba anja ostataka tereta.3 Zahtevi koji se odnose na nadzor vozila za prevoz opasnih materija u slu aju zaustavljanja Vozila koja prevoze opasne materije podle u op tim propisima koji su za njih predvi eni u pogledu mesta parkiranja i zaustavljanja. udaljeno od javnih puteva i naselja.2. Ukoliko takve ustanove nisu na raspolaganju. dok se prostor za parkiranje koji je predvi en pod (c) mo e koristiti samo u slu aju kada na raspolaganju ne postoje prostori opisani pod (a) ili (b). na izolovanim mestima koja ispunjavaju slede e uslove:  Parking na kome postoji nadzorno lice koje se predhodno obave tava o prirodi tereta i mestu stanovanja voza a.Prevoz opasnih materija 2011 materijama razli itih razreda u skladu sa propisima o transportu me ane robe.Ukoliko se ustanovi da. nakon to su predhodno propisno obezbe ena. Ci enje nakon istovara .5D koje se prevoze zajedno sa eksplozivnim materijama sa oznakom 1. Zaustavljena ili parkirana vozila sa opasnim materijama moraju da budu obezbe ena povla enjem parkirne ko nice.  Odgovaraju i otvoren prostor daleko od autoputeva i prometnih mesta. Kada se radi o eksplozivnim materijama sa oznakom 1.

Intervencije u slu aju vanrednih situacija pri prevozu opasnih materija Pored suzbijanja po ara. u ovom slu aju. stalno ponavljani i zatvoreni tok mi ljenja i delovanja. Odrediti te i nu ta ku opasnosti. ini osnovu koja omogu avava delovanje na osnovu predvi anja. Redosled koraka pri intervenciji vatrogasne jedinice u vanrednim situacijama su : 1. 57 . Kad se postoje e opasnosti prepoznaju. mogu se preduzeti odgovaraju e za titne mere. pri transportu opasih materija.1 Prepoznavanje opasnosti Radi postizanja cilja intervencije. 3. Vatrogasna slu ba je aktivni u esnik. Ako se anga ovanje vatrogasne slu be pravilno shvati kao odbrana od opasnosti. Sonda a/kontrola. Utvr ivanje polo aja. to zna i konkretno svaki rukovodilac i svaki vatrogasac. mogu se samo sre enim razmi ljanjem i delovanjem uspe no savladati u vanrednim situacijama. Procena. Na osnovu toga slede slede i koraci: Utvr ivanje polo aja. Izdavanje komande. mo e se zaklju iti da svaka vatrogasna slu ba. i obezbe enja uspe ne intervencije. Na osnovu toga. Odluka. Odlu iti koja opasnost se prvo mora savladati. Izdavanje komande. Vo a intervencije defini e postupak vo enja intervencije kao ciljani. Odluka. Procena. Poznavanje opasnosti na mestu intervencije i prepoznavanje tih opasnosti u svakom slu aju. zna i okolnost koja se. ako se ne interveni e. Takti ki problemi anga ovanja vatrogasne jedinice. Terminom Äopasnost". 8. Proc ena polo aja. Uspe no anga ovanje vatrogasne slu be sastoji se od delovanja na osnovu predvi anja. uvek kad postoji opasnost za javnu bezbednost i red i kad uklanjanje tih opasnosti spada u polje zadataka vatrogasne slu be. nije svrsishodno. Ne postoji bezopasno mesto vatrogasne intervencije. 9. a samim tim opasnost je izgubila mnogo od svog prete eg karaktera. onda iz toga proizilazi postojanje najmanje jedne opasnosti na mestu intervencije. Planiranje intervencije. u situacijama kada ne postoji nikakva opasnost. 6. 5. 7. 4. 2.Prevoz opasnih materija 2011 7. zadaci vatrogasnih slu bi su i pru anje pomo i u slu ajevima akcidentnih situacija pri prevozu opasnih materija. Utvrditi koje opasnosti postoje. odnosno akcedentnim dogadajima. moraju biti pripravni da o ekuju opasnost. Anga ovanje vatrogasne slu be. 7. ivotinje. mo e razviti u prete e ili druge kontroli izmakle efekte po ljude. 10. stvari ili ivotnu sredinu. od odlu uju eg zna aja je sistematsko postupanje vo e intervencije.

ivotnu sredinu i materijalna dobra? Koja opasnost se prvo mora savladati? Gdje je te i na ta ka opasnosti? Upore ivanjem ovih saznanja sa sopstvenim za titnim i odbrambenim mogu nostima.Prevoz opasnih materija 2011 Faza ocene polo aja je od velikog zna aja.2 Mere i postupci u vanrednim situacijama pri prevozu opasnih materija i predmeta Iako je prvenstveni cilj sprovo enja preventivnih mera upravo spre avanje mogu nosti pojave akcedentnih i incidentnih situacija. vo a intervencije postavlja sebi slede a pitanja: Koje opasnosti postoje za ljude. Klju ni propisi odnose se na na in pona anja neposrednih u esnika akcedentne situacije sa aspekta sopstvene bezbednosti. Za interventnu ekipu to je osnova ispravnog pona anja i sopstvene bezbednosti. sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa u zavisnosti od koli ine. Na osnovu predhodno re enog. Slika 6. za rukovode i kadar to je vrlo va an sastavni deo sistematskog na ina pona anja pri vo enju intervencije. kao to je prikazano na slici 6. S obzirom na zadatak intervencije. vrste i karakteristika opasnih materija u prevozu i u slu aju udesa da organizuje i sprovede propisane mere reagovanja na udes. 58 . dolazi se do optimalnog re enja za uklanjanje opasnosti. mo e se zaklju iti da prepoznavanje i procena opasnosti je od najve eg zna aja za sve interventne ekipe. Intervencije u akcedentnim situacijama pri prevozu opasnih materija Postupak u slu aju saobra ajne nezgode Preduze e ili drugo pravno lice i preduzetnik koji se bavi prevozom opasnih materija du no je da izradi plan za tite od udesa. S obzirom na to. potrebno je postojanje propisa kojim se defini u mere i postupci u akcedentnim situacijama kada do njih ipak do e. odnosno na na in izve tavanja nadle nih organa. potrebno je uskladiti saznanja ste ena na osnovu utvr ivanja polo aja sa sopstvenim mogu nostima i sredstvima. ivotinje. Saglasnost na plan za tite od udesa izdaje ministarstvo nadle no za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija. sa aspekta bezbednosti ostalih u esnika u saobra aju i okoline. 7.

organ unutra njih poslova. prosuta opasna materija mora da se prikupi. Iznesu iz vozila dokumenta za prevoz opasne materije. mo e se obustaviti saobra aj. odstrani i smesti na za to odre eno mesto ili da se na drugi na in u ini bezopasnom. zatra i e pomo od najbli eg proizvo a a opasnih materija. odnosno incidentne situacije za vreme transporta opasnih materija na teritoriji dr ave jedne od ugovornih strana. ime bi se omogu ilo informisanje o incidentu i ostalih strana iz ugovora. a po potrebi. u slu ajevima personalnih povreda. a postoji mogu nost da do e do eksplozije. to e se u initi van kolovoza i uz prisustvo ovla enog slu benog lica nadle nog organa unutra njih poslova. Ako se zbog neispravnosti na vozilu ili saobra ajne nezgode mora izvr iti pretovar opasne materije. Spre e prosipanje ili razlivanje opasne materije. materijalnih o te enja ili o te enja okoline. ukoliko je to potrebno. Ako ovla eno slu beno lice. Obele e (ograde i zabrane pristup licima) prostor na kome je prosuta opasna materija. obavesti putem izve taja Sekretarijat ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu. Personalne povrede odnose se na smrtne slu ajeve i slu ajeve povreda koje su nastale kao neposredna posledica incidenta prilikom transporta opasnih materija. detaljno ga obaveste o vrsti i karakteristikama opasne materije. ili kada postoji ozbiljan rizik od gubitka tereta. odnosno stru ne institucije koja mu mo e pru iti pomo u identifikaciji opasne materije. ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj naredi e da se obustavi saobra aj na tom delu puta. odnosno pratilac du ni su da zaustavljeno vozilo obele e na na in predvi en zakonom i da do dolaska slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja preduzmu mere: Isklju e rad motora. Po dolasku slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja.Prevoz opasnih materija 2011 U slu aju saobra ajne nezgode. trovanja ili zaga ivanja ivotne sredine u ve em obimu. a koje zahtevaju: Intenzivnu medicinsku negu povre enih lica. nije u stanju da identifikuje opasnu materiju koja je prosuta ili isparila. Ugase po ar. Obaveste najbli u stanicu milicije o nesre i. prevoznik je du an da dostavi izve taj u propisanoj formi kompetentnom telu te ugovorne strane. ili u slu aju da nadle ni organi zahtevaju izve taj. koje vr i uvi aj. ovla eno slu beno lice koje vr i uvidaj o tome obave tava mesni tab civilne za tite. Ako nastupi ili se o ekuje da e nastupiti neka od prethodno navedenih posledica. opasnostima koje predstavlja opasna materija za ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i predlo e mere za spre avanje posledica. Ako postoji opasnost da do e do ugro avanja ivota i zdravlja ljudi ili materijalnih dobara zbog eksplozije. po ara. voza i suvoza . po potrebi. Spre e pristup prolaznika i upozoravaju ih na opasnost koja preti od opasne materije. Materijalna o te enja ili o te enja okoline odnose se na tete nastale kao posledica incidenta prilikom 59 . Ta ugovorna strana mo e da. sa ta nim podacima o vrsti opasne materije koju prevoze i predlo e mere koje bi trebalo preduzeti radi spre avanja irenja opasne materije u ivotnoj sredini. a dok traje pretovar. Nakon saobra ajne nesre e. i druge organe i organizacije. zaga ivanja vode ili irenja otrovnih gasova. Obaveza podno enja izve taja odnosi se na slu ajeve kada opasne materije do u u kontakt sa spolja njom sredinom. Izve tavanje o vanrednim doga ajima i mogu nost informisanja u slu aju intervencija vezanih za transport opasnih materija Ukoliko do e do ozbiljne akcedentne.

U najmanju ruku treba nositi respiratornu za titu sa kombinovanom za titnom kapom i vodootpornom jaknom. nezavisno od opasne materije. nije u stanju da preduzme sve mere za potpuno otklanjanje tete. Zavr ne mere. Od velikog zna aja je da se ve kod prvih mera sonda e vanredne situacije zaklju i da li je intervencija vezana za prisustvo opasne materije i robu. Veliki zna aj pri tome ima pravilno obele avanje robe i vozila. na mesto intervencije treba do i sa strane okrenute prema vetru. rastojanje treba da bude ve e. Treba obratiti pa nju na ambijent i karakteristike terena.Prevoz opasnih materija 2011 transporta opasnih materija ija je materijalna vrednost procenjena na vrednost defmisanu medunarodnom zakonskom regulativom. prvo treba preduzeti op te mere. kada se radi o prisustvu opasnih materija. Ukoliko je to potrebno. Ako je mogu e. Vo a intervencije treba da konsultativno uklju i stru na lica. U transportu. ako je obezbe eno da se na mesto intervencije mogu brzo i ta no preneti esto vrlo obimne informacije. nadle ni organi mogu pored izve taja zahtevati i dodatne informacije koje se odnose na datu situaciju. Ovo je mogu e putem:  Pripremljenih planova intervencije. preko telefona. uz primenu adekvatnih mera. U mnogim slu ajevima. Ako postoji opasnost od eksplozije. itanje ovih informacija. Va no je prepoznati da se radi o vanrednoj situaciji usled prisustva opasnih materija. spadaju:  Mesto intervencije osigurati na irokom prostoru i blokirati. 60 .  Simbola opasnosti kao i napomena o opasnostima i bezbednosnih saveta o opasnim materijama. Preko broja materije ili naziva materije u priru nicima se mogu dobiti detaljne informacije. Po pravilu.  Informacija od stru nog osoblja. Ovde mo e biti celishodno i kori enje kompjuterske banke podataka.  Ugro enim licima treba pru iti pomo i dati odgovaraju a uputstva za pona anje.  Propisno izvr enom obele avanju opasnih roba i vozila. specifi ne za datu materiju. koja stigne na mesto nesre e. u ovakvim situacijama nije odgovaraju i na in. u svim intervencijama. Na osnovu broja opasnosti i listice opasnosti ve se mo e izvr iti prvo svrstavanje robe u odre enu klasu opasnosti. Pri tom ljudstvo interventne ekipe za titi to je mogu e bolje. kao i savetovanje sa stru nim osobljem. U ove mere. zbog nedostatka opreme ili premalo ljudstva. ali va ne indicije mogu dati i planovi delovanja u takvim situacijama.  Ljude udaljiti iz opasne zone. Zato se preduzimaju slede e mere: Op te mere. Delovanje interventne ekipe u slu ajevima vanrednih situacija pri transportu opasnih materija Interventna ekipa mora biti osposoljena da prepoznaje posebne opasnosti opasnih materija i robe i da se suo i sa njima. Podsetnici za slu aj udesa i transportni papiri pru aju dalje informacije. Posebne mere. prva interventna jedinica. Do precizne sonda e situacije dr ati se na bezbednom rastojanju od najmanje 50 m. oznaka vozila predstavlja prvu informaciju.

Ni posle uklanjanja akutnih opasnosti. jer time odgovornost prelazi na taj organ. Mere za dokazivanje kontaminacije. Bri ljivo i temeljito dokazivanje kontaminacije je neophodno. 61 . dokazivanje kontaminacije na licu mesta. Pri tom i vodu upotrebljenu za i enje. posebno opremljenim za to. Naime. kada je prisutna opasna materija. Radove na ra i avanju i i enju interventna ekipa obavlja u na elu samo u okviru neodlo nih hitnih mera. radioaktivnim i nagrizaju im materijama. U zavr ne mere.  opasnoj materiji. rad interventne ekipe jo nije zavr en. u vanrednim situacijama. to je ponekad ak neophodno. dok se ne doka e suprotno.  Treba pozvati stru na lica i informisati nadle ne organe. sa adekvatnom opremom. a time i dalje ugro avanje ljudi i ivotne sredine. posebno se ubrajaju: Radovi na ra i avanju i i enju. infektivnim. Situaciju stalno iznova sondirati. ukoliko situacija to zahteva. treba prikupiti to vi e informacija. obele i ili odnese na propisno uni tavanje. ima korektna predaja mesta intervencije nadle nom organu. odnosno nemogu e. Zbog nedostatka mogu nosti merenja. zavisno od stepena zaprljanosti i opasnosti date materije. vrlo je te ko. posebno u slu aju kontakta sa toksi nim. Pri dokazivanju kontaminacije i mera dekontaminacije preporu uje se uklju ivanje stru njaka. Dokazivanje kontaminacije i dekontaminacija. Kontaminirana ode a i oprema. odnosno dekontaminacija moraju se preduzeti sa istom pa njom kao i op te ili posebne mere za uklanjanje akutne opasnosti.Prevoz opasnih materija 2011  Treba tra iti poja anje interventnoj ekipi. da se podvrgnu lekarskom pregledu. Interventna ekipa ne treba da opasne materije transportuje svojim vozilima ili da ih obezbe uje na svom terenu. Totalna dekontaminacija na licu mesta mogu a je u krajnje retkim slu ajevima. Predaja mesta intervencije nadle nom organu. podvrgava se grubom i enju ili se odmah spakuju u prikladne kontejnere. koja je prisutna u toj vanrednoj situaciji. Isto va i i ako postoji sumnja da je do lo do inkorporacije. posebno za materije iz klasa 6a i 6b. Pod nekim okolnostima dekontaminacija se mo e izvr iti samo u institucijama. koje treba jo preduzeti. Veliku va nost. da bi se spre ilo irenje kontaminacije. Kontaminirana lica u na elu treba da skinu ode u i. treba smatrati kontaminiranom. za uredno uklanjanje i uni tavanje opasnih materija i robe mora da se postara vlasnik pod nadzorom nadle nog organa. Vreme predaje treba dokumentovati.

temelje se na odredbama ADR-a. Me utim. a koja va e u na oj zemlji.Prevoz opasnih materija 2011 8. pa ni propisima nisu mogli biti predvi eni uslovi za njihov prevoz. Prevoz novootkrivenih opasnih materija ne mo e ekati izmenu propisa. To nas upu uje na zaklju ak da rizik od tetnog dejstva opasnih materija. Najva niji prvi izvor informacija. ukoliko ve do e do pojave takvih situacija. koristile i transportovale. dosta esto se de ava da vozila koja transporutju opasnu robu. to se u najve em broju slu ajeva moraju uklju iti i drugi izvori informacija. Pri intervencijama vezanim za opasne materije i robu. a od njih se zahteva da dosta brzo i efikasno reaguju u toj situaciji. bilo da vr e prevoz. odgovaraju im merama. Potpuna za tita od opasnih materija ne postoji. ne treba ispustiti iz vida da je neophodno otklanjanju opasnosti pristupiti samo uz odgovaraju i li nu za titu. potrebno je preduzeti sve mere kako bi se posledice ubla ile. je na osnovu propisno izvr enog obele avanja robe i vozila. To bi bilo mogu e. a sve dr ave potpisnice ovog sporazuma moraju ga po tovati. tj. svi propisi u oblasti opasnih materija reguli u njihov prevoz u celom procesu koji je iri od prevoza u u em smislu. Po to delovanje ovih materija mo e biti katastrofalno. Zato informacije o navodno transportovanoj materiji stalno treba upore ivati sa izgledom i stvarnim pona anjem date materije. Primena opasnih materija danas je neophodna. niti biti uslovljen ovom izmenom. jedino u situaciji. Svrha postojanja zakonske regulative koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija je za tita ljudi i ivotne sredine od o te enja koja mogu biti izazvana pri rukovanju opasnim materijama. Vatrogasne slu be e u budu nosti sve e e biti anga ovane na intervencijama vezanim za opasne materije i robu. kada se one ne bi proizvodile. utovar. skladi tenje i uni tavanje. U tu svrhu postoje interventni (vatrogasni) timovi. uklju uju i i njihovo uvanje. utovara. Prakti no. Zaklju na razmatranja Savremena tehnologija omogu ava proizvodnju novih opasnih materija koje do ju e nisu bile poznate. je veoma bitan faktor za spre avanje akcedentnih situacija. ili da su uzeti pogre ni tovarni papiri i podsetnici za slu aj udesa. treba smanjiti na najmanju mogu u meru. Obu enost lica koja u estvuju na bilo koji na in u radu sa opasnim materijama. istovar ili sli no. Transport svih opasnih materija i predmeta je definisan me unarodnim sporazumom o prevozu opasnih materija. budu ili pogre no oble ena ili uop te nisu obele ena. pored prevoza regulisane su i radnje koje su u vezi sa prevozom poput prevoza. U takvim slu ajevima mo e do i do kobnih doga aja pri otklanjanju opasnosti. osim nu nih izuzetaka koje zahtevaju interesi doma e privrede. Ove materije mogu se prevoziti ako se ispune uslovi koji su ispitivanjem utvr eni kao dovoljni za punu bezbednost pri njihovom prevozu. 62 . u prvom trenutku. a jako je te ko oceniti sve opasnosti. iz bilo kog razloga. Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju. po zdravlje ivih bi a i o uvanje prirodnih resursa i materijalnih dobara. Na alost. istovara i sli no. Na i unutra nji (nacionalni) propisi uskla eni su sa ADR-om i po njima uslovi za prevoz opasnih materija u unutra njem transportu saobra aju uglavnom su izjedna eni sa uslovima prevoza ovih materija predvi enim u odgovaraju im me unarodnim ugovorima. na mestu intervencije.

pdf [7] http://www. Ma inski fakultet u Kragujevcu.unece. Krsti . Mla an. D. [3] http://www. SRJ 82/90.Prevoz opasnih materija 2011 Literatura [1] B. 2007 godine.pks.rs/portals/9/uredba-o-prevozu-opasnih-materija-u-drumskom-i-zel-saobracaju-5302.dt-asia. SL.dft.uk/pgr/freight/dgt1/ [6] http://www.org/wiki/Dangerous_goods [5] http://www.wikipedia. Bezbednost kori enja vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju.gov.net/media/Dangerous%20Goods%20Chart%20UN.org/ [4] http://en.pdf 63 . [2] Pravilnik o na inu prevoza opasnih materija u drumskom saobra aju.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful