P. 1
Seminar Ski Rad Opasne Materije

Seminar Ski Rad Opasne Materije

|Views: 3,927|Likes:
Published by Vojkan Mladenovic

More info:

Published by: Vojkan Mladenovic on Feb 11, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/09/2013

pdf

text

original

Univerzitet u Kragujevcu Ma inski fakultet Smer Drumski saobra aj

Seminarski rad
Predmet:

Zakonska regulativa u drumskom saobra aju
Tema:

Prevoz opasnih materija

Predmetni nastavnik: Prof. Dr Dragoljub Radonji

Student: Male evi Nikola 305/2010

Kragujevac Jun 2011.

Prevoz opasnih materija

2011

Sadr aj
1. Uvodna razmatranja............................................................................................................................. 3 2. Vrste i podela opasnih materija ............................................................................................................ 4 2.1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama........................................................... 5 2.1.1 Definicije razreda..................................................................................................................... 6 2.1.2 Definicije grupa kompatibilnosti................................................................................................ 7 2.1.3 Klasifikacija eksplozivnih materija prema na inu dejstva .......................................................... 9 2.2 Gasovi ........................................................................................................................................... 9 2.3 Zapaljive te ne materije................................................................................................................ 11 2.4 Zapaljive vrste materije ............................................................................................................... 12 2.5 Materije sklone samoupaljenju ..................................................................................................... 12 2.6 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove........................................................... 13 2.7 Oksidiraju e materije .................................................................................................................... 14 2.8 Organski peroksidi ....................................................................................................................... 15 2.9 Otrovne materije........................................................................................................................... 16 2.10 Gadne i zarazne (infektivne) materije.......................................................................................... 17 2.11 Radioaktivni materijali ................................................................................................................ 17 2.12 Korozivne (nagrizaju e) materije ................................................................................................ 18 2.13 Ostale opasne materije i predmeti .............................................................................................. 19 3. Vozila za prevoz opasnih materija ...................................................................................................... 20 3.1 Eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila ............................................................................... 20 3.2 Ozna avanje vozila za prevoz opasnih materija............................................................................ 22 3.2.1 Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materije ....................................................... 23 3.2.2 Table za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije................................................... 24 3.3 Potrebna dokumentacija pri transportu opasnih materija ............................................................... 26 3.4 Oprema vozila za prevoz opasnih materija ................................................................................... 29 4. Zahtevi koji se postavljaju pred vozilima za prevoz opasnih materija .................................................. 30 4.1 Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materija ................................................ 30 4.2 Zahtevi koji se postavljaju pred odre enim delovima vozila za prevoz opasnih materija ................ 31 4.3 Posebni zahtevi koji se odnose na odre enu izvedbu vozila ......................................................... 32 5. Zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija........................................... 35 5.1 Osnove zakonske regulative u oblasti opasnih materija ................................................................ 35 5.2 Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija ........................ 38 5.2.1 Odredbe zakona o prevozu opasnih materija koji se odnose na drumski saobra aj ................ 38 5.2.2 Odredbe pravilnika o na inu prevoza opasnih materija u drumskom transportu ...................... 44

1

Prevoz opasnih materija

2011

5.2.3 Odredbe uredbe o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju ................................... 48 5.2.4 Me unarodni sporazum o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju (ADR).............. 51 5.3 Naknada tete prema me unarodnim ugovorima.......................................................................... 52 6. Preventivne mere za tite pri transportovanju opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama ..... 54 6.1 Obu enost lica koja neposredno u estvuju u transportu opasnih materija ..................................... 54 6.2 Pravila utovara, istovara i rukovanja opasnim materijama ............................................................. 54 6.3 Zahtevi koji se odnose na nadzor vozila za prevoz opasnih materija u slu aju zaustavljanja ......... 56 7. Intervencije u slu aju vanrednih situacija pri prevozu opasnih materija ............................................... 57 7.1 Prepoznavanje opasnosti ............................................................................................................. 57 7.2 Mere i postupci u vanrednim situacijama pri prevozu opasnih materija i predmeta ........................ 58 8. Zaklju na razmatranja ........................................................................................................................ 62 Literatura ............................................................................................................................................... 63

2

utovar. prema tome neophodno je striktno po tovanje propisa koji se odnose na ovu problematiku. zatim postupci voznog osoblja u slu aju saobra ajne nezgode ili havarije i sli no. akteri su du ni da odmah obaveste odgovaraju e interventne servise iji je zadatak da hitno reaguju u takvim situacijama i da im dostave sve potrebne informacije koje bi bile od koristi prilikom obavljanja intervencije. ve je potrebno dobiti i posebno odobrenje kako bi se izvr io prevoz. U slu aju pojave incidenta. a zatim sa aspekta nemogu nosti spre avanja tetnog dejstva od strane ambala e i vozila u takvim situacijama. tehnike i tehnologije omogu ena je proizvodnja velikog broja razli itih opasnih materija. pretovar. usputne manipulacije. Pod pojmom opasnih materija podrazumevaju se sve one materije koje imaju takve karakteristike da mogu izazvati posledice tetne po zdravlje i okolinu. ali i sagledavanje zahteva koje treba da ispune ambala a i prevozno sredstvo. tzv. skladi tenja. Do toga dolazi usled neodgovornog i/ili nestru nog rada. najpre sa aspekta mogu nosti nastanka saobra ajnih nezgoda. 3 . Rizik pojave akcedentnih situacija pri prevozu opasnih materija je veliki. do pojave akcedentnih situacija mo e do i i prilikom utovara i istovara opasnih materija. a sa druge strane zbog ograni enih mogu nosti prilago avanja ambala e i vozila kojima se prevoze opasne materije u cilju spre avanja njihovog tetnog dejstva. zatim usled bilo kakve nezgode tokom proizvodnje. propisima su regulisane i radnje kao to su pripremanje materije za prevoz. sa jedne strane zbog mogu nosti nastajanja saobra ajnih nezgoda. skladi te se mo e locirati na najpovoljnijem mestu (udaljenom od naselja). fiksirane cisterne ili kontejneri u kojima se prevoze opasne materije moraju biti na vidljivom mestu ozna ene odgovaraju im listicama opasnosti i tablama za obele avanje vozila. Transport opasnih materija i predmeta. Naime. Kolete. Imaju i u vidu svojstva ovih materija o igledno je da se njihovim prevozom pove ava op ta opasnost. Obele avanje opasnih materija je tako e definisano ADR-om tako da omogu ava brzo i jednostavno sagledavanje osnovnih podataka o opasnoj materiji. rukovanja ili transporta.Prevoz opasnih materija 2011 1. istovar. Pored samog prevoza. Tako e. Uvodna razmatranja Razvojem nauke. dok se prevoz vr i i kroz gusto naseljene urbane sredine ili pored zna ajnih objekata i instalacija gde bi aktiviranje odre ene opasne materije moglo izazvati veoma te ke posledice. Transport opasnih materija zauzima sve zna ajnije mesto u strukturi ukupnog prevoza. Delovanje interventnih ekipa predstavlja veoma bitan faktor u oblasti opasnih materija kome se poklanja posebna pa nja. ´opasnih roba´ je prema Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasnih roba u drumskom saobra aju (ADR-u) zabranjen ukoliko se ne obavlja pod precizno definisanim uslovima. Transportna sredstva kojima se vr i prevoz opasnih materija moraju biti posebne konstrukcije i moraju odgovarati uslovima koji su propisani odgovaraju im zakonom. Za prevoz pojedinih vrsta opasnih materija nije uvek dovoljno ispuniti propisane uslove. Mogu nosti bezbednog skladi tenja ovih materija su daleko ve e nego mogu nosti bezbednog prevoza.

KLASA 6: 6a  Otrovne materije. vatrometni predmeti i drugi predmeti. 6b  Gadne i zarazne materije. 4 . 4c  Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove. KLASA 3  Zapaljive te nosti. KLASA 5: 5a  Oksidiraju e materije. U zavisnosti od hemijskih osobina. KLASA 4: 4a  Zapaljive vrste materije. transportu. KLASA 2  Zbijeni gasovi pretvoreni u te nost i gasovi rastvoreni pod pritiskom.Prevoz opasnih materija 2011 2. KLASA 8  Korozivne (nagrizaju e) materije. a obuhva eno je oko 50. skladi tenju. KLASA 9  Ostale opasne materije i predmeti. 4b  Materije sklone samoupaljenju. 5b  Organski peroksidi. rukovanju i kori enju mogu biti opasne i tetne po zdravlje ljudi ili mogu dovesti do materijalnih teta ukoliko se njima nestru no rukuje. Zauzimaju veoma zna ajno mestu u transportu. KLASA 7  Radioaktivni materijali. tako da su od strane ADR-a (European agreement concerning the international carriage of dangerousgoods by road) definisane osnovne instrukcije kojih se moraju pridr avati sve dr ave potpisnice ovog sporazuma bez odstupanja.000 opasnih materija razvrstanih u 9 klasa. pakovanju. 1b  Predmeti punjeni eksplozivnim materijama. 1c  Sredstva za paljenje. prema ADR-u sve opasne materije su svrstane u slede e klase: KLASA 1: 1a  Eksplozivne materije. iroka primena ovih materija uslovila je njihovu op tu klasifikaciju koja je izvr ena u skladu sa me unarodnim propisima i sporazumima. Vrste i podela opasnih materija Opasne materije su one materije koje pri proizvodnji. agregatnog stanja i stepena opasnosti.

Prevoz opasnih materija 2011 2. Sadr aj azota . mora ispuniti uslove poput:  hemijski proces niskog razlaganja mora se odigrati u to kra em intervalu.predstavlja va no svojstvo eksplozivnih materija. Da bi jedna materija bila eksplozivna. Svaki eksploziv ima odre ene fizi ko-hemijske i balisti ke karakteristike na osnovu kojih se odre uje njegov kvalitet i upotrebna vrednost. Materije i predmeti klase 1 su osetljivi na: udare i potrese. One su podeljene na gpupe kompatibilnosti i razrede opasnosti. Na osnovu toga je data mogu nost da se izvr i pravilno raspore ivanje razli itih opasnih materija ove klase u istom vozilu ili kontejneru.veliki broj eksplozivnih materija u svojo hemijskoj strkuturi sard i azot. Toplota sagorevanja . pri emu se nastala voda uzima da je u gasovitom stanju. jer ona diraktno uti e na brzinu i pritisak detonacije. 2. Pri hemijskom razlaganju eksplozivnih materija dolazi do stvaranja velikh koli ina gasovitih produkata zagrejanih na vrlo visokim temparaturama. Specifi na zapremina gasova . 5 .predstavlja potrebnu koli inu kiseonika za potpunu oksidaciju eksplozivne materije. Gustina . 5. Razred opasnosti i slovna oznaka grupe kompatibilnosti predstavljaju klasifikacioni kod opasne materije klase 1 koji mora da bude ispisan na svakom pakovanju. 3. ili predstavlja koli inu kiseonika koja preostaje ili nedostaje za potpunu oksidaciju.1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama Eksplozivne materije. vatrometni predmeti i drugi predmeti jesu vrste i te ne hemijske materije koje imaju osobinuda. Brzo sagorevanje eksplozivnih materija omogu ava kiseonik koji ulazi u hemijski sastav eksploziva. Bilans kiseonika .predstavlja zapreminu koju zauzimaju gasovi nastali procesom hemijskog razlaganja 1kg eksplozivne materije pod pritiskom od 1013 bara. pod spoljnim dejstvom u vidu udara i trenja naj e e.  proces razlaganja mora biti pra en osloba anjem velike koli ine toplotne energije. predmeti punjeni eksplozivnim materijama. eksplozivnim hemijskim razlaganjem osloba aju energiju u obliku toplote ili gasova. U ove karakteristike svrstavaju se: 1. Ekplozivne materije su hemijska jedinjenja ili hemijske sme e sastavljene od goriva i oksidacionog sredstva koje mogu veoma brzo hemijskom reakcijom da razviju gasove takve brzine i takve temperature i pritiska da izazivaju o te enja okoline. pove anje temperature. Grupe kompatibilnosti su slovne oznake i ima ih 13. a pokazuju karakteristike materija klase 1. Brzina hemijskog procesa razlaganja je karakteristi na osobina eksplozivnih materija i kre e se u granicama od nekoliko cm/sec do nekoliko km/sec.  proizvodi njenog razlaganja moraju biti potpuno ili delimi no gasoviti. varnice i hemijske reakcije. pa zbog toga mnoge eksplozivne materije mogu sagorevati i u zatvorenom prostoru. sredstva za paljenje.to je toplotni ekvivalent ukupne energije sagorevanja eksplozivne materije pri kome svi atomi oksidi u na najvi i nivo. 4.

 sirovine eksplozivnog karaktera za proizvodnju ve navedenih materija .  barut .ovde spadaju materije koje po hemijskom sastavu i osetljivosti na paljenje imaju osobine eksploziva i sposobne su za eksplozivno razlaganje. Sa aspekta zakona. odnosno energija aktiviranja.  pirotehni ke proizvode . Osetljivost na vlagu .ovde spadaju sve vrste kapisli. prskave sastojke sa dejstvom eksploziva ili druge sastojke koji slu e za postizanje efekata razaranja.  sredstva za paljenje eksploziva . eksplozivne materije su podeljene na:  privredne eksplozive . 8. vatre.Prevoz opasnih materija 2011 6.pirotehni kim proizvodima se smatraju sva sredstva koja se upotrebljavaju za vatromete. 12. patroni i aure opremljene kapislom i napunjene barutom. Toplota eksplozije . protivgradne rakete i druge rakete koje se koriste u nau ne i privredne svrhe. kao i predmeti koje sard e eksplozivne sastojke. 9.1 Definicije razreda U zavisnosti od stepena opasnosti. eksplozivne materije i predmeti klase 1 razvrstani su u razrede i grupe kompatibilnosti.6 kao to je: 6 .pod privrednim eksplozivima se smatraju materije koje se upotrebljavaju za ru enje ili oblikovanje objekata ili materijala energijom oslobo enom hemijskom reakcijom eksplozivnog razlaganja. Osetljivost na iniciranje . Temperatura sagorevanja .prisustvo vlage smanjuje osetljivost eksplozivnih materija. prema ADR-u.privrednom municijom se smatraju meci. 11. a namenjene su za proizvodnju eksplozivnih materijala.da bi nastupio proces hemijskog razlaganja eksplozivne materije potreban je izvestan impuls spolja. Osetljivost na trenje . Osetljivost na plamen i varnicu .podrazumeva najmanju visinu izra enu u cm sa koje pada teg odre ene te ine pri emu se izaziva najmanje jedna eksplozija ili detonacija u toku 6 proba.zavisi od vrste eksplozivnih materija i razli ita je.  privrednu municiju . se svrstavaju eksplozivne materije. svetlosti. Osetljivost na udar . 10.barutom se smatra crni i malodimni barut namenjen za rudarske i sportske potrebe.predstavlja razliku izme u toplote stvaranja finalnih proizvoda eksplozije i toplote sagorevanja same eksplozivne materije. pucanja i dima.je temperatura do koje se zagreju proizvodi nastali hemijskim razlaganjem eksplozivne materije. U materije klase 1.1.je sposobnost hemijskog razlaganja eksplozivne materije pod uticajem odre enog optere enja. eksplozivni predmeti. Polaze i od stepena opasnosti i njihovih karakteristika. 2.1 do 1. upalja a i tapina i pirotehni ka sredstva koja se koriste pri miniranju. eksplozivne materije i predmeti se razvrstavaju u 6 razreda opasnosti i nose oznake od 1. i materije i predmeti koji ne pripadaju navedenim grupama a izra ene su radi nekog prakti nog dejstva u vidu eksplozije ili pirotehni kih efekata. 7.

Prevoz opasnih materija

2011

1.1 Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od akumulirane eksplozije, odnosno eksplozije koja dovodi do toga da prakti no celokupno punjenje trenutno reaguje; 1.2 Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od rasejavanja rapnela ali ne i opasnost od amumulirane eksplozije; 1.3 Materije i predmeti kojima su imanentni opasnost od vatre, manjih detonacija, rasejavanje rapnela ili od obe navedene opasnosti zajedno, ali ne i opasnost od akumulirane eksplozije; 1.4 Materije i predmeti koji predstavljaju samo manji rizik od eksplozije u slu aju upaljenja ili inicijalizacije (aktiviranja) tokom prevoza. Efekti su u velikoj meri ograni eni na pakete tako da se neo ekuje izbacivanje fragmenata znatnije veli ine i opsega. Spolja nji po ar ne sme dovesti do toga da prakti no celokupni sadr aj paketa trenutno eksplodira; 1.5 Materije kojima je imanentna opasnost od akumulirane eksplozije ali koje su u toj meri neosetljive da je verovatno a njihovog aktiviranja ili prelaza sa ormalnog na detonativno sagorevanje u uslovima normalnog prevoza vrlo mala. Minimalni zahtev za ove materije je da ne smeju da eksplodiraju prilikom ispitivanja u uslovima okru enja zahva enog po arom; 1.6 Izrazito neostljivi predmeti kojima nije imanentna opasnost od akumulirane eksplozije. Ovi predmeti sard e isklju ivo izrazito neosetljive detonativne materije kod kojih je mogu nost akcidentnog aktiviranja ili prostiranja svedena na minimum.

2.1.2 Definicije grupa kompatibilnosti
Za pravilno i bezbedno obavljanje transporta eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama izuzetno je va no poznavanje njihovih karakteristika i me usobne kompatibilnosti. Prema karakteristikama eksplozivne materije se razvrstavaju u 13 grupa kompatibilnosti (podno ljivosti) i imaju slovne oznake od A do S i to: A) primarne eksplozivne materije; B) predmeti sa primarnim eksplozivnim materijama koji sadr e jednu efikasnu za titnu komponentu (stepen za tite). Ovde spadaju detonatori za miniranje i udarne kapisle; C) progresivne eksplozivne i ostale deflagracione eksplozivne materije ili predmeti koji sadr e takve eksplozivne materije; D) dodatne (sekundarne) detonativne eksplozivne materije, crni barut ili predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije bez elemenata za aktiviranje i bez progresivnog punjenja ili predmeti koji sadr e primarne eksplozivne materije sa dve ili vi e za titnih komponenti; E) predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije bez elemenata za aktiviranje, sa progresivnim punjenjem; F) predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije sa sopstvenim elementima za aktiviranje, sa ili bez progresivnog punjenja; G) pirotehni ke materije, predmeti sa pirotehni kim materijama ili predmeti koji sadr e kako eksplozivne tako i svetle e zapaljive dimne ili materije koje nadra uju o i; H) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i beli fosfor; J) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i zapaljive te nosti ili gel;
7

Prevoz opasnih materija

2011

K) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i toksi ne hemijske agense; L) eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim materijama koji predstavljaju posebnu opasnost tako da je neophodna izolacija svakog tipa ponaosob; N) predmeti koji sadr e isklju ivo izrazito neosetljive detonativne materije; S) Materije ili predmeti tako upakovani ili projektovani da, u slu aju nezgode usled akcidentnog aktiviranja, paketi zadr avaju sve opasne efekte. U tom slu aju efekti rasejavanja rapnela, ili detonacije moraju biti ograni eni na onu meru koja znatnije ne ometa. Tabela 1. Grupa A B C D E F G H J L N S kompatibilnosti x A x 5 x B x x x x 3,4 x C x x x x x D x x x x x E x x F x x x x x G x x H x x J 2 L 3,4 3,4 3,4 3 x N x x x x x x x x x x S Oznake kori ene u tabeli 1. imaju slede e zna enja:

X - dozvoljen me oviti tovar; 2 - paketi u kojima se nalaze materije i predmeti iz grupe kompatibilnosti L mogu da se tovare na isto vozilo zajedno sa paketima u kojima se nalaze materije i predmeti istog tipa iz te grupe kompatibilnosti; 3 - razli iti tipovi predmeta iz grupa kompatibilnosti N mogu da se prevoze zajedno kao predmeti grupe kompatibilnosti N samo ukoliko je ispitivanjem utvr eno da ne postoji dodatni rizik od simpateti ke detonacije izme u predmeta; 4 - ukoliko se predmeti iz grupa kompatibilnosti N prevoze zajedno sa materijama i predmetima iz grupa kompatibilnosti C, D ili E tada se predmeti iz grupe kompatibilnosti N kvalifikuju kao da poseduju karakteristike grupe kompatibilnosti D; 5 - paketi sa predmetima iz grupe kompatibilnosti B i materije i predmeti iz grupe kompatibilnosti D mogu da se tovare zajedno na isto vozilo pod uslovom da se prevoze u zasebnim kontejnerima. Poznavanje karakteristika eksplozivnih materija i predmeta, polaze i od njihove pripadnosti odre enoj grupi kompatibilnosti je bitno kod prevoza, njihovog dr anja odnosno skladi tenja pri emu moraju posebnu pa nju posvetiti lica koja rukuju ili vr e utovar ili istovar opasnih materija, a posebno magacioneri kojima je povereno pravilno uskladi tavanje eksplozivnih materija.
8

Prevoz opasnih materija

2011

2.1.3 Klasifikacija eksplozivnih materija prema na inu dejstva
Podela eksplozivnih materija mo e se izvr iti na vi e na ina, ali se naj e e koristi podela prema na inu dejstva. Prema na inu dejstva eksplozivne materije se dele na: a) Baruti i raketna goriva - energija semijskog razlaganja baruta i raketnih goriva koristi se za pokretanje projektila u cevi i oru ja ili u auto-propulziji. Baruti se prema sastavu i odnosu oksidansa i goriva dele na homogene i heterogene, dok raketna goriva mogu biti te na ili vrsta; b) Eksplozivi - to su materije sposobne da se razla u prema re imu stabilne detonacije uz osloba anje velike koli ine energije u veoma kratkom vremenu. Njihova podela uslovljena je osetljivo u na iniciranje pa imamo primarne (inicijalne) i sekundarne (brizatne); c) Pirotehni ke sme e - predstavljaju sme e oksidansa i goriva koje pri sagorevanju daju odre ene specifi ne efekte kao to su svetlosni, toplotni, zvu ni, dimni i sl. Sa obzirom na namenu, mogu se podeliti na osvetljavaju e, signalne i trasiraju e, zapaljive, termitne, uspora ke i dimne.

2.2 Gasovi
Gas je materija, prema ADR-u, koja na temperaturi od 50 °C ima pritisak pare vi i od 3 bara ili je u celosti u gasovitom stanju na temperaturi od 20 °C pri standardnom (atmosferskom) pritisku od 1.013 bara. Sve je ve a primena komprimovanih gasova, kako za laboratorijske, tako i za industrijske potrebe. Naj e e su u upotrebi slede i komprimovani gasovi: azot, vodonik, kiseonik, vazduh, ugljen dioksid, amonijak, hlor, sumpordioksid, hlorovodonik, fluorovodonik, bortrifluorid, metilhlorid, metan, acetilen, etilen, propan butan, etilen oksid, freoni, plemeniti gasovi, itd. Gasovi se komprimuju u eli nim bocama razli itih veli ina, kao i u specijalnim tankovima. eli ne boce skladi te se u uspravnom stanju, u odgovaraju im dr a ima za u vr ivanje, radi spre avanja padanja i o te ivanja ventila koji pak moraju biti za i eni odgovaraju im eli nim poklopcima. Prostorije, u kojima se skladi te komprimovani gasovi, moraju da budu hladne, da ne budu izlo ene direktnom dejstvu sun evih zraka, dobro ventilirana i bez izvora zagrevanja i paljenja. Gasovi, prema ADR-u, pripadaju drugoj klasi opasnih materija, i dele se na: 1. Sabijene gasove - gasove pod pritiskom koji su u celosti u gasovitom stanju na temperaturi od -50°C; 2. Te ni gasovi - gasovi pod pritiskom, koji su delimi no u te nom stanju na temperaturi ve oj od 50°C. Ovoj grupi pripadaju:  te ni gasovi pod visokim pritiskom - gasovi ija se kriti na temperatura nalazi u granicama temperatura od - 50 °C do + 65 °C,
9

mali. 5. opasnih materija se.toksi ne.Prevoz opasnih materija 2011  te ni gasovi pod niskim pritiskom . Korozivni gasovi su gasovi ili sme e gasova koji usled svojih korozivnih karakteristika zadovoljavaju sve kriterijume koji se odnose na toksi ne gasove zbog ega se i klasifikuju kao toksi ni sa postoje im rizikom od korozije.toksi ne. Zagu ljivci su gasovi koji obuhvataju grupu neoksidiraju ih. odnosno gasove koji razre uju kiseonik u atmosferi. o i i sluzoko u nosa i grla ili ija korozivna komponenta sme e ima LC50 vrednost manju ili jednaku vrednosti od 5000 ml/m3. nezapaljivih. Oksidiraju a sposobnost ovih gasova utvr uje se testom ili prora unom propisanim ISO standardima. Zapaljivost se utvr uje testom ili prora unom ije su metode i postupci propisane ISO standardom. Oksidiraju i gasovi obuhvataju gasove koji mogu u ve oj meri od vazduha da izazovu ili doprinesu procesu sagorevanja drugih materijala. Nekomprimovani gasovi koji se transportuju pod posebnim zahtevima. Rashla eni te ni gasovi . oksidiraju e.toksi ne.zagu uju e. oksidiraju e. rashla ena te nost. TO . korozivne.toksi ne.toksi ne. na osnovu ljudskog iskustva. netoksi nih gasova.toksi ne. 6.013 bara zapaljivi u sme i sa 13 % ili manje vazduha ili imaju opseg zapaljivosti sa vazduhom od najmanje 12 procentnih poena bez obzira na donju granicu zapaljivosti. razvrstavaju po odgovaraju im grupama opasnosti u zavisnosti od stepena rizika. UN broj 2421 azot-trioksid. koji sadr e gas ili gasne patrone (gasni kertrid i). UN broj 2455 metil-nitrit. Naro ito treba obratiti pa nju da ambala a i cisterne u kojima se obavlja transport ne sadr e bilo kakve supstance koje bi mogle da izazovu ili pospe e opasne reakcije.zapaljive. TOC . Gasovi i sme e gasova koji nisu prihvatljivi za transport su: - UN broj 2186 hlorovodonik. Ostali predmeti koji sadr e gas pod pritiskom. TF . F . Gasovi rastvoreni pod pritiskom . Toksi ni gasovi obuhvataju grupu gasova koji su poznati kao toksi ni ili korozivni u tolikoj meri da predstavljaju rizik po zdravlje ljudi ili se predpostavlja da su toksi ni ili korozivni jer je testom utvrdeno da im je LC50 vrednost koja se odnosi na visoku toksi nost jednaka ili manja od 5000 ml/m3. 10 . T . Hemijski nestabilne materije klase 2. 3. zapaljive. U korozivne gasove ubrajaju se i sme e gasova koje se smatraju toksi nim zahvaljuju i kombinovanim efektima korozivnosti i toksi nosti i koje. 4. zapaljive. 7. O . ne smeju se prevoziti ukoliko se predhodno ne preduzmu odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ile opasne reakcije gasa u normalnim uslovima transporta. TC .gasovi koji su prilikom prevoza rastvoreni u te nom rastvara u. TFC . Svi gasovi. oksidiraju e. 30 ili 3F. izuzev raspr iva a. Rashla eni te ni gasovi kojima ne mogu biti dodeljeni klasifikacioni kodovi 3A. Raspr iva i i sudovi. mogu biti opasne po ljudsku ko u. na slede i na in: A . koji pripadaju klasi 2.gasovi ija je kriti na temperatura iznad 65 °C.oksidiraju e.gasovi koji su delimi no te ni zbog njihove niske temperature. Zapaljivi gasovi obuhvataju grupu gasova koji su na temperaturi od 20 °C i pritisku od 1. korozivne.

spadaju i te ni eksplozivi sa smanjenom osetljivo u. dizel gorivo. Ove granice se razlikuju kod razli itih materija. Kod zapaljivih gasova gori sam gas. 2. U klasu 3. Pored zapaljivosti. dima i pepela. To su eksplozivne materije rastvorene u vodi ili drugoj te noj materiji. Raspr iva i iji sadr aj. to zna i da su isparenja zapaljiva. ine klasifikacioni kod materija i predmeta klase 2. Broj koji pokazuje pojavni oblik gasova i veliko slovo koje pokazuje opasnost koju pojedini gasovi imaju. a ne te nosti. Mo e se re i da je to najni a temperatura na kojoj e neka materija nakon paljenja nastaviti da gori. Dok zapaljivi gasovi mogu biti lak i od vazduha (vodonik. sirova nafta.u. ispunjavaju slede e uslove: nalaze se u te nom stanju. U klasi 2 nema podele na ambala ne grupe. odnosno oksidacija uz pojavu svetlosti. Klasa 3. eksplozivna i nagrizaju a. acetilen) ili te i od vazduha (propan. boje itd.013 bara. etanol. butan). isparenja mogu biti otrovna. 11 . aceton. Gasni kertrid i ija je odlika izuzetno visoka toksi nost (LC50 ni a od 200 ppm). a imaju ta ku paljenja ne ve u od 61 °C. toplote. kako bi se formirala homogena te na sme a koja potiskuje njihove eksplozivne karakteristike. na temperaturi od 50 °C imaju pritisak pare ni i od 3 bara i nisu u gasnom stanju na temperaturi od 20 °C i pritisku od 1. Isparenja zapaljivih te nosti su te a od vazduha i padaju na dno u zatvorenim prostorima. odnosno odgovaraju a sme a gasa i vazduha pogodna za paljenje. Da bi se te na zapaljiva materija upalila mora predhodno da pre e u gasovito stanje. Eksplozija gasova i isparenja po inje sa donjom granicom eksplozivnosti (najmanja koncentracija gasa ili isparenja u vazduhu pri kojoj mo e nastati eksplozija). Tu spadaju benzin. metanol. zadovoljava kriterijume za grupu pakovanja 1. Raspr iva i kod kojih su toksi ni ili zapaljivi gasovi kori eni kao disperzanti. Sagorevanje zapaljivih te nosti tj. Kada se proces sagorevanja odvija velikom brzinom nastaje takozvano eksplozivno sagorevanje. pove anim pritiskom i praskom. Za odre ivanje ta ke paljenja kod zapaljivih te nosti postoji ta no propisan metod. njihovih para pra eno je plamenom. prema ADR. Ta ka paljenja jedne zapaljive materije je ona najni a temperatura pri kojoj se stvara dovoljna koli ina gasova. tako e obuhvata i te ne materije i rastopljene vrste materije sa ta kom paljenja ve om od 61 °C koje se na transport predaju na temperaturi koja je ve a ili jednaka od njihove ta ke paljenja. Gorenje je hemijski proces sjedinjavanja sa kiseonikom. pra eno toplotom. oduzimanjem kiseonika (ugu ivanjem) ili oduzimanjem gorive materije (odstranjivanje). Zaustavljanje procesa gorenja mo e da se postigne oduzimanjem toplote (hla enjem). 2073 ili 3318.3 Zapaljive te ne materije Zapaljive te nosti obuhvataju opasne materije i predmeta sa opasnim materijama koje.Prevoz opasnih materija - 2011 - - Gasovi rastvoreni pod pritiskom koji ne mogu biti klasifikovani kao UN broj 1001. sa aspekta toksi nosti ili korozivnosti.

sirov pamuk. Ovakve prostorije. Ovakve prostorije moraju da budu udaljene od eventualnih izvora paljenja. moraju da budu snabdevene efikasnim ru nim ili automatskim ure ajima za ga enje po ara. cinkovi alkili. FT otrovne zapaljive vrste materije (FT1 otrovne organske. koje deluju oksidiraju e (zapaljivo). prema 12 . F2 rastopljene organske materije i F3 neorganske). nitroceluloza isl. kad su u suvom stanju.3 %. FT2 otrovne neorganske). radi spre avanja nagomilavanja para. crveni fosfor.5 Materije sklone samoupaljenju Materije sklone samopaljenju su materije koje se pale u dodiru sa vazduhom ili vodom bez posredstva drugih materija (beli i uti fosfor. upotrebljene krpe i dr. otpaci. DT otrovni vrsti desenzitivisani eksplozivi. Slede e grupe zapaljivih materija nisu prihvatljive za transport:  Zapaljive materije ija je struktura bliska strukturi peroksida (kao to je to slu aj sa etrima ili sa ostalim policikli nim oksidacionim materijama) ukoliko sadr aj peroksida prelazi 0. Ambala na grupa II (za materije sa srednjom opasno u prema kriterijumu za ispitivanje). ovakve materije se skladi te u prostorijama koji se hlade. celuloid. svrstavaju se: Samoreaguju e materije ( vrste materije ili te nosti). 2.  Te ni eksplozivi smanjene osetljivosti koji nisu navedeni u listi opasnih materija. Materije i predmeti klase 4a. Prema stepenu opasnosti zapaljive vrste materije se dele na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije sa visokom opasno u prema kriterijumima za ispitivanje). SR2 potrebna kontrola temperature). Materije povezane sa samoreaguju im materijama. D vrsti desenzitivisani eksplozivi. U materije klase 4b.4 Zapaljive vrste materije Zapaljive vrste materije su vrste materije koje. Lakozapaljive vrste materije i predmeti koji mogu da se upale pomo u varnica ili usled trenja. prema ADR-u. SR samoreaguju e materije (SR1 nije potrebna kontrola temperature. U ovu grupu se ubrajaju sumpor. 2. vrsti desenzitivisani (umanjene osetljivosti) eksplozivi. ali nisu sklone samopaljenju. uz obezbe enje dobre venilacije.). FO zapaljive vrste materije. nitrocelulozni filmovi. U materije klase 4a. Isto tako mora se obezbediti da ambala a i cisterne u kojima se vr i transport ne sadr e materije koje izazivaju ili pospe uju opasne reakcije.Prevoz opasnih materija 2011 Da bi se spre ilo eventualno paljenje sme e zapaljivih para sa vazduhom. a pu enje i kori enje izvora paljenja je najstro e zabranjeno. bez dodatne opasnosti.  Hemiski nestabilne zapaljive te nosti ukoliko predhodno nisu preduzete odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ile njihove opasne reakcije u smislu opasnog razlaganja ili polimerizacije tokom transporta. na osnovu osobina dele se na: F zapaljive vrste materije bez sporedne opasnosti (F1 organske. mogu lako da se zapale u dodiru sa plamenom ili varnicom. Ambala na gmpa III (za materije sa malom opasno u prema kriterijumu za ispitivanje).

Materije i predmeti klase 4b. kalcijum. prema kriterijumu za ispitivanje). ST3 te ne otrovne neorganske. vodenom parom i vodom. ST4 vrste otrovne neorganske). legure i amalgami ovih metala. koje se u dodiru sa vazduhom ve u malim koli inama pale u roku od pet minuta. Prema stepenu opasnosti materije sklone samozapaljenju se dele na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za samozapaljuju e materije prema kriterijumu za ispitivanje). a koji su odvojeni od drugih objekata. SC3 te ne korozivne neorganske. korozivne. na osnovu osobina (klasifikacioni kod) se dele na: S samozapaljive materije bez dodatne opasnosti (S1 te ne organske. nitridi. SC4 vrste korozivne neorganske). ST otrovne samozapaljive materije (ST1 te ne otrovne organske. kalcijum karbid. kao i predmeti koji sadr e takve materije. kalijum. Ove materije reaguju sa vodenim rastvorima. arsenidi. ST2 vrste otrovne organske. svrstavaju se: Samozagrevaju e materije i predmeti (uklju uju i me avine i rastvore) koji su prilikom kontakta sa vazduhom skloni zagrevanju bez bilo kakvog dovo enja energije (potrebne su ve e koli ine . SC korozivne samozapaljive materije (SC1 te ne. alkalni silicidi i dr. alkalni silicidi i dr. U ovu grupu materija ubrajaju se: kalcijum.Prevoz opasnih materija 2011 ADR-u. S2 vrste organske.6 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum. prema kriterijumu za ispitivanje). Ambala na grupa III (za manje samozagrevaju e materije prema kriterijumu za ispitivanje). koncentrovana kiselina i alkalije. Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum. Prema stepenu opasnosti materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije koje imaju sna nu reakciju sa vodom. S4 vrste neorganske). anhidridi kiselina. i pri tome se osloba a toplota. kalcijum karbid. Ambala na grupa II (za materije koje imaju laku reakciju sa vodom. karbidisilcidi. hidridi.vi e kilograma i du i period vremena vi e sati ili dana). prema kriterijumu za ispitivanje). kalijum.). teluridi. organske.). fosfidi. SO oksidiraju e samozapaljive materije. S3 te ne neorganske. boridi. kalcijum. sulfidi. Ove materije skladi te se na suvim. alkalni metali. SW samozapaljive materije koje u kontaktu sa vodom stvaraju zapaljive gasove. svrstavaju se: materije koje reaguju sa vodom i emituju zapaljive gasove koji mogu sa vazduhom da formiraju i eksplozivnu sme u. Ambala na grupa III (za materije koje imaju laganu reakciju sa vodom. SC2 vrste korozivne organske. Ambala na grupa II (za samozagrevaju e materije prema kriterijumu za ispitivanje). hladnim i dobro ventiliranim prostorima. 13 . Samozapaljive-piroforne materije (uklju uju i vrste i te ne rastvore i sme e). koje su uzdignute na visokim temeljima. 2. zapaljivi i eksplozivni gasovi. U materije klase 4c prema ADR-u.

peroksidi alkalnih metala i njihove sme e i dr. kao i predmeti koji sadr e takve materije (W1 te ne. u pojedinim slu ajevima. bihromati. Ambala na grupa II (za materije koje deluju zapaljivo prema kriterijumu za ispitivanje). 14 . U grupu oksidacionih agenasa. perjodati. oksidi. persulfati. WC2 vrste). perflorati. OS vrste samozagrevaju e oksidiraju e materije. O3 predmeti). 2. prema ADR-u. OTC otrovne korozivne oksidiraju e materije. Usled udara i trenja. WFC materije korozivne zapaljive koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. OC2 vrste). OW vrste oksidiraju e materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. WS materije samozagrevaju e vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. prema kriterijumu za ispitivanje). hromati. jodati. bez dodatnih opasnosti. W2 vrste. WF2 materije zapaljive vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. uz pojavu vrelog plamena. OF vrste i zapaljive oksidiraju e materije. svrstavaju se slede e grupe jedinjenja: organski i neorganski peroksidi. permanganati. Prostorije za skladi tenje oksidacionih agenasa treba da budu hladne i dobro ventilirane. Ambala na grupa III (za materije koje deluju slabo zapaljivo. Ukoliko do e do me anja kalijum permanganata sa glicerinom na obi noj temperaturi. prema kriterijumu za ispitivanje). vodeni rastvor vodonik-superoksida. kao i da budu izra ene od materijala otpornog na po ar. WC otrovne materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove (WC1 te ne. mogu da pored po ara izazovu i eksploziju. Njihovim me anjem sa te nim korozivnim materijama mogu se stvarati veoma otrovni gasovi.Prevoz opasnih materija 2011 Materije i predmeti klase 4c. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: O oksidiraju e materije bez dodatne opasnosti i predmeti koji sadr e takve materije (O1 te ne. W3 predmeti). WF1 materije zapaljive te ne koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. ozon. O2 vrste. Materije i predmeti klase 5a. dolazi do izrazito sna ne reakcije. WO materije oksidiraju e (zapaljive) vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. OC korozivne oksidiraju e materije (OC1 te ne. perbromati. ali zbog vi ka kiseonika kojim raspola u mogu da izazovu ili doprinesu paljenju ili sagorevanju drugog materijala koji je zapaljiv. hlorati i perforati. Prema stepenu opasnosti oksidiraju e materije dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije koje deluju samozapaljivo.7 Oksidiraju e materije Oksidiraju e materije su materije koje se u dodiru sa drugim materijama razla u i pri tom mogu prouzrokovati vatru (hloridi. na osnovu osobina dele se na: W materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. neorganski i organski nitriti i nitrati. svrstavaju se materije koje same po sebi ne moraju biti zapaljive ili sagorljive. 0T2 vrste).). OT oksidiraju e otrovne materije ( OT1 te ne. Ove opasne materije ne treba skladi titi u blizini te nosti niske temperature zapaljivosti. U materije klase 5a.

jedinjenja te kih metala). posebno kod o te enih pakovanja i prosutog sadr aja. Postoji velika opasnost od eksplozije i samozapaljenja. Materije klase 5b. Za sugurnost organskih peroksida potrebno je kontrolisati temperaturu u toku prevoza. Materije iz ove klase su termi ki nestabilne i razla u se kod normalnih ili pove anih temperatura uz stvaranje toplote i gasova. na osnovu stepena opasnosti. i to: Tip A nije dozvoljen za prevoz zbog svoje opasnosti u ambala i u kojoj je testiran. u sedam tipova. odnosno trenje.Prevoz opasnih materija 2011 2. pove anom temperaturom . trenjem.  Samoubrzavaju a temperatura razlaganja (najni a temperatura na kojoj mo e do i do samoubrzavaju eg razlaganja materije u ambala i upotrebljenoj prilikom prevoza). Tip G ne potpada pod propise klase 5b. a manje su osetljive na eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar. kiseline. udarom i sli no. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: P1 organski peroksidi za koje nije potrebna kontrola temperature. Svrstavanje u tipove od B do F je direktno povezano sa najve om dozvoljenom koli inom u jednom pakovanju. a manje su osetljive na eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar. svrstavaju se organske materije koje mogu da se smatraju derivatima vodonik peroksida. odnosno trenje. U materije klase 5b. Kontakt vodonik peroksida sa o ima mo e da izazove ozbiljne povrede ko e ili ro nja e. gde su jedan ili oba vodonikova atoma zamenjena organskim radikalima.  Kriti na temperatura (temperatura na kojoj se moraju primeniti procedureza slu aj opasnosti). P2 organski peroksidi za koje je potrebna kontrola temperature.8 Organski peroksidi Organski peroksidi su organske materije sa vi im stepenom oksidacije koje mogu da izazovu tetne posledice po zdravlje ili ivot ljudi ili o te enje materijalnih dobara. Organski peroksidi su klasifikovani. 15 . Temperature mogu biti:  Kontrolna temperatura (maksimalna temperatura na kojoj organski peroksid mo e da se bezbedno prevozi). Organski peroksidi su organske materije sa vi im stepenom oksidacije koje mogu da izazovu tetne posledice po zdravlje ili ivot ljudi ili o te enje materijalnih dobara. Brzina razlaganja raste sa temperaturom i zavisi od formulacije (tipa) organskih peroksida. Razlaganje mo e biti izazvano kontaktom sa ne isto ama (aminin. prema ADR-u.

kako bi se spre ilo isparavanje toksi nih materijala koji bi mogli da dovedu do zaga ivanja skladi tnih prostorija. 16 . i obele ene natpisom Äotrov". pri skladi tenju ovih materija. mo e da uva samo lice koje se stara o uvanju i izdavanju ovih materija. T9 ostale otrovne materije). TS vrste samozagrevaju e otrovne materije.Prevoz opasnih materija 2011 2. na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za vrlo otrovne materije). Materije klase 6a. TC2 vrste organske. sa toksi nim materijama. udisanjem ili gutanjem. u relativno maloj koli ini upijanjem preko ko e. TC4 vrste neorganske). T6 te ni pesticidi. uneseni u organizam ili u dodiru sa organizmom. svrstavaju se materije za koje se iz iskustva ili na osnovu eksperimenata mo e predpostaviti. T8 uzorci. da pri delovanju. T7 vrsti pesticidi. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: T otrovne materije bez dodatne opasnosti (T1 te ne organske. u kojima se uvaju ove materije. Da bi se izbegle ne eljene posledice. ne smeju da se dr e ivotne namirnice i sto na hrana.  Prostorije i ormani. moraju da budu izolovani jedni od drugih. mogu ugroziti ivot ili zdravlje ljudi ili tetno delovati na ivotnu sredinu. Ambala na grupa III (za malo . koje mogu me usobno da reaguju. TW2 vrste). TF otrovne zapaljive materije (TF1 te ne.neznatno otrovne materije). biolo kog ili prirodnog porekla i preparati proizvedeni od tih supstancija koji.  Sudovi. T5 vrste neorganske. TW otrovne materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove (TW1 te ne.9 Otrovne materije Otrovi su supstancije sinteti kog. za ti ene od direktnog dejstva sun evih zraka. T4 te ne neorganske.  Sudovi. mogu da kode zdravlju. u kojima se dr e ove materije. T3 organometalne. ili da dovedu do uni tenja ljudi i ivotinja. moraju biti snabdevene za zaklju avanjem. TC otrovne korozivne materije (TC1 te ne organske. TF3 vrste).  Klju eve. Prema stepenu opasnosti otrovne materije se dele. TF2 te ni pesticidi. udaljene od mogu ih izvora paljenja. u kojima se dr e ove materije. T02 vrste). TC3 te ne neorganske. u kojima se nalaze ove materije. T2 vrste organske. neophodno je primeniti slede e mere:  Prostorije za skladi tenje treba da budu hladne i obezbe ene dobrom ventilacijom. TO oksidiraju e otrovne materije (T01 te ne.  U prostorijama. Ambala na grupa II(za otrovne materije). od prostorija i ormana. prema kriterijumu za ispitivanje. U materije klase 6a prema ADR-u. moraju da budu dobro zaptivene. TFC otrovne korozivne zapaljive materije.

po zdravlje mogu biti: pojava kancerogenih oboljenja. I2 opasne po ivotinje zarazne opasne materije.d. Radioaktivni materijali koji ne pripadaju klasi 7 opasne robe. viruse. parazite i gljive) ili se mo e predpostaviti da kod ivotinja ili ljudi mogu da prouzrokuju pojavu zaraznih bolesti.  Radioaktivni materijali koji su sastavni deo prevoznog sredstva. Posledice. pod uslovima koji su navedeni. rikecije. U materije klase 7 prema ADR-u. otpaci.  Radioaktivni materijali koji se prevoze u okviru ure aja ili postrojenja u kojima su sme teni prema siguronosnim propisima i gde se prevoz ne obavlja javnim putevima ili elezni kim prugama.Prevoz opasnih materija 2011 2. prema zahtevima ADR-a su:  Prirodni materijali i robe koji sadr e radionukleide koji se nalaze u prirodi i koji nisu prera eni za upotrebu.11 Radioaktivni materijali Radioaktivne materije su materije ija specifi na aktivnost prelazi 74 bekerela (0. Predmeti koji su zaga eni virusima ili mikroorganizmima. koji su dobili propisano odobrenje. Prema stepenu opasnosti samo otpaci koji poti u od medicinskih postupaka na ljudima i ivotinjama kod kojih postoji relativno mala verovatno a da imaju zarazne materije svrstavaju se u ambala nu grupu II za materije sa srodnom opasno u. lezde. posle njihove prodaje krajnjem korisniku. smatraju se tako e materijama ove klase. 17 . pod uslovom da koncentracija aktivnosti ovih materijala ne prema uje desetostruku vrednost koja je navedena u tabelama za vrednosti aktivnosti prema zahtevima ADR-a. gubitak imuniteta. Radioaktivni materijali su posebno opasni jer odaju nevidljiva zra enja. Materije klase 6b. Prevoziti se smeju samo materijali klase 7 koji su poimeni no navedeni u spisku ADR-roba (ozna eni akronimom Än. svrstavaju se materije za koje je poznato.d.02 mikrokirija) po gramu. ili se mo e predpostaviti da sadr e izaziva e bolesti. Pored zra enja mo e se pojaviti pove anje temperature kao posledica lan ane reakcije.  Radioaktivni materijali u potro nim proizvodima."). I4 dijagnosti ki uzorci). 2. tetnost im zavisi od intenziteta i vrste. U materije klase 6b. fekalije i dr.10 Gadne i zarazne (infektivne) materije Gadne i zarazne materije su supstance koje ire neprijatan miris ili sadr e mikroorganizme ili njihove toksine za koje se zna da mogu izazvati zarazna oboljenja kod ljudi i ivotinja (sve a nesoljena ili usoljena ko a. kao to su mikroorganizmi (uklju uju i bakterije. prema ADR-u. I3 klini ki otpaci. iznutrice.). nedostaci kod novoro en adi ili promene u zemlji tu i sli no. kao i ukupna aktivnost za po iljku iznad vrednosti koje su date prema kriterijumu ADR-a. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: I1 opasne po ljude zarazne opasne materije. svrstavaju se materije koje sadr e radionukleide kod kojih je koncentracija aktivnosti.

 Materije koje sa vodom stvaraju korozivne te nosti ili sa prirodnom vlagom iz vazduha korozivne pare ili maglu. C6 neorganske. CW2 .neorganske.organske. Ove materije uvaju se u ventiliranim i hladnim prostorijama. Opasne materije i predmeti klase 7 nemaju klasifikacioni kod. brom. Grupisanje korozivnih materija po grupama pakovanja vr i se prvenstveno na osnovu ljudskog iskustva. One mogu da razore sudove u kojima se nalaze.ostale korozivne materije (C9 te ne. cijanidi i druge materije koje pod dejstvom kiselina mogu da razvijaju izrazito otrovne gasovite produkte. dok u drugim slu ajevima. Materije klase 8. CF . toksi ne. kao to su: sulfidi. C02 . natrijum-hloroksid i dr.predmeti). silicidi.vrste).korozivne materije. CO . reaguju i sa jedinjenjima kao to su: selenidi. te ne. mogu da zagade i atmosferu u magacinskim prostorijama. koje hemiskim delovanjem napadaju povr insko tkivo ko e i sluzoko e sa kojim dolazi u dodir ili koje prilikom osloba anja nanose tetu drugoj robi ili transportnim sredstvima ili mogu da ih razore.vrste).visoko korozivne materije. fluoridi karbidi. cijanidi. ubrajaju se:  Materije i predmeti koji sadr e te materije.te ne. vrste). COT . C5 C8 -bazne materije (C5 neorganske. te ne. sulfidi. Pare kiselina reaguju sa metalima i hidridima metala osloba aju i vodonik. a ukoliko su isparljivi. fosfidi. U zavisnosti od stepena opasnosti prilikom transporta.Prevoz opasnih materija 2011 U klasi 7 nema podela na ambala ne grupe. CS . 18 . U korozivne materije.korozivne materije.korozivne materije. arsenidi. toksi ne. U ove materije ubrajaju se kiseline i njihovi anhidridi i alkalije. izolovanim od materija.vrste). i zapaljive gasovite produkte. CW . CT -korozivne materije. vrste. ta ne. C11 . C8 . CF2 vrste). Korozivne materije se moraju dr ati u obele enim sudovima. teluridi. CFT . II grupa pakovanja .korozivne materije. prema ADR-u.korozivne materije. C4 . samozagrevaju e (CS1 .neznatno korozivne materije. C9 C10 .te ne. toksi ne ( CT1 . a mogu da izazovu i druge opasnosti.12 Korozivne (nagrizaju e) materije Korozivne (nagrizaju e) materije su materije koje u dodiru sa drugim materijalima i ivim organizmima izazivaju njihovo o te enje ili uni tenje (sumporna kiselina. te ne.korozivne materije koje u dodiru sa vodom osloba aju zapaljive gasove (CW1te ne. boridi. mravlja kiselina. C7 organske. azotna kiselina.vrste).korozivne materije. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: C1 C10 korozivne materije bez dodatne opasnosti: C1 C4 kisele materije (C1 neorganske. a mo e se izvr iti i na osnovu podataka dobijenih eksperimentalnim putem. oksidiraju e. III grupa pakovanja . vrste). C10 .te ne. zapaljive. sulfiti. oksidiraju e (C01 . C2 . CS2 . CT2 .vrste). korozivne materije razvrstavaju se u tri grupe pakovanja: I grupa pakovanja . vrste.te ne. ija temperatura nije ni a od temperature mr njenja korozivne materije koja se skladi ti.). mogu da oslobode toksi ne. C3 . 2.organske. te ne. zapaljive (CF1 .organske.

suvi led. Ambala na grupa II (za materijale koji predstavljaju malu opasnost). Materije klase 9. magnetni materijali i sl. U materije klase 9.13 Ostale opasne materije i predmeti Ostale opasne materije su supstancije koje za vreme prevoza predstavljaju opasnost. M6-M8 materije opasne za okolinu (M6 te ne materije koje zaga uju vodu. a ne spadaju u neku drugu klasu.). prema ADR-u. Prema stepenu opasnosti materije se klase 9. Opasnim materijalima smatraju se i sirovine od kojih se proizvode opasne materije i otpaci . M4 litijumske baterije. 2.  Hemijski nestabilne sme e azotne kiseline ili sme e ostataka sumpornih i azotnih kiselina. M8 genetski izmenjeni mikroorganizmi i organizmi). M5 aparati za spasavanje ivota. u obliku fine pra ine mogu da ugroze zdravlje. Materije koje nisu.  Hemijski nestabilne sme e ostataka sumporne kiseline. M3 materije koje ispu taju zapaljive pare.Prevoz opasnih materija 2011 Hemijski nestabilne korozivne materije ne treba transportovati ukoliko predhodno nisu preduzete odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ilo eventualno razlaganje tih materija ili polimerizacija tokom prevoza. M9 i M10 materije na povi enoj temperaturi (M9 te ne. prema ADRu prihvatljive za transport su:  UN broj 1798 nitrohlorovodoni na kiselina. 19 . na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: M1 materije koje pri udisanju. dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materijale koji predstavljaju srednju opasnost). M11 ostale materije koje predstavljaju opasnost za vreme prevoza. svrstavaju se materije i predmeti koji za vreme prevoza predstavljaju neku opasnost koja nije obuhva ena pojmovima drugih klasa. M7 vrste materije koje zaga uju vodu. a koje se ne mogu svrstati u klasu od 1 do 8 (azbest.ako imaju osobine tih materija. M2 materije i uredaji koji u slu aju po ara mogu dovesti do formiranja dioksina. M10 vrste).

Dinami nost vozila je usko povezana i sa ostalim eksploataciono-tehnolo kim karakteristikama. Dinami nost vozila . manju potro nju goriva i pobolj anje infrastrukture. koeficijenta korisnog dejstva. primenjenih pneumatika i aerodinami nosti vozila.1 Eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila Eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila obuhvataju kompleks me usobno povezanih karakteristika od kojih zavisi pogodnost vozila za kori enje pri odre enim eksploatacionim uslovima. analizu transporta odre ene mase. odnosno da radi bez otkaza tokom odre enog vremenskog perioda pri unapred odre enim uslovima kori enja. Faktor koji prouzrokuje pogor anje dinami nosti vozila je pogor anje izlaznih karakteristika njegovih podsistema to je posledica istro enja delova odre enih sklopova.Dinami nost vozila predstavlja sposobnost prevo enja putnika ili tereta najve om srednjom brzinom pri odre enim uslovima. signalizacija i sl. Pouzdanost vozila i njegovih delova je verovatno a da vozilo uspe no izvr ava svoju funkciju cilja. zapremine ili broja putnika na datoj relaciji. Ukoliko je poznata dinami ka karakteristika vozila mogu e je odrediti maksimalnu brzinu kretanja. Dinami nost vozila zavisi od njegovih konstruktivnih svojstava poput snage i obrtnog momenta motora. Osnovne eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila su: 1. 3. u odre enim dozvoljenim granicama. Pouzdanosti vozila je potrebno posvetiti 20 . Analiza ekonomi nosti svodi se na analizu transportnog rada tj. Promenom uslova eksploatacije menjaju se i eksploatacionotehni ke karakteristike vozila. stabilnost. Tako e zavisi i od elemenata aktivne bezbednosti kao to su ko iona svojstva. Vozila za prevoz opasnih materija 3.Pouzdanost predstavlja jedan od osnovnih pokazatelja kvaliteta vozila. upravljivost. 2. ve i vozni u inak. Pouzdanost vozila . Ekonomi nost vozila . Trenutni stepen razvoja nauke i tehnike ne omogu ava izradu vozila koje zadovoljava funkciju cilja u svim uslovima eksploatacije. a zavisi i od prohodnosti vozila i elemenata njegove komfornosti. maksimalni uspon koje vozilo mo e da savlada kao i ubrzanje koje mo e posti i pri odre enom stepenu prenosa. Ekonomi nost vozila ili voznog parka se karakteri e pre svega na osnovu utro enog goriva.Ona zavisi od velikog broja faktora. maziva. Ekonomi nost je jedan od osnovnih zahteva koja se postavljaju pred vozila budu nosti i zbog toga treba raditi na pobolj anju ekonomi nosti vozila. rezervnih delova kao i ljudskog rada na jedinicu transportnog rada. pa zato postoje vozila za razli ite uslove eksploatacije. pri odre enim uslovima kori enja tokom itavog veka trajanja. ukupne mase vozila. Naj e e se izra ava kao sposobnost vozila da zadr i eksploataciona svojstva. prenosnog odnosa u transmisiji. vidljivost.Prevoz opasnih materija 2011 3. Da bi se pobolj ala ekonomi nost vozila neophodno je obezbediti: ve u korisnu nosivost. Dinami nost vozila se smanjuje sa du inom njegove eksploatacije.

2. putnika. dok se od putni kih vozila izra ava se brojem mesta za putnike. Osnovni pokazatelji udobnosti vozila su: adekvatna oscilatorna udobnost. a u zavisnosti od toga na koji na in uti u na op tu bezbednost vozila uglavnom se grupi u u tri grupe:  aktivni parametri bezbednosti. suvi e kratki vremenski intervali izme u pojave uzastopnih otkaza i dugotrajan proces odr avanja). Kapacitet se kod teretnih vozila izra ava u kg i kg/m3 ili koeficijentom iskori mase.Bezbednost kori enja vozila obuhvata sve one komponente kvaliteta koje se odnose na stepen sigurnosti kori enja vozila sa stanovi ta rukovaoca. 3. 4. Vek trajanja vozila . enja 6. barem dve pogonske). Udobnost kori enja vozila . odgovaraju i ambijentalni uslovi poput klimatizacije i buke u prostoru za putnike i voza e i drugo. od vozila se zahteva da u najmanjoj meri negativno uti e na u esnike u saobra aju i na okolinu. U zavisnosti od zahteva koji se postavljaju vozilima sa aspekta prohodnosti. geometrijskih parametara vozila i specifi nog pritiska kojim vozilo deluje na podlogu. proizvodnja.  pasivni parametri bezbednosti. 7. vrsto e njegove konstrukcije i mogu nosti zadovoljenja zakonskih propisa. udobnost pri utovaru i istovaru tereta.Kapacitet vozila predstavlja najve u koli inu tereta ili najve i broj putnika koji mo e odjednom da se preveze. u fazi proizvodnje se realizuje. Prohodnost vozila zavisi od: vu nih osobina.Prevoz opasnih materija 2011 posebnu pa nju u svim fazama njegovog ivotnog ciklusa (projektovanje. Prilikom izvr avanja svoje funkcije. zamor. 5. Moralnim razlozima (zastarela tehnika i estetika). Kapacitet vozila . to je mogu e samo u okviru relacije voza -vozilo-okru enje. Postoje parametri bezbednosti. komfor sedi ta za putnike i voza a. Ukoliko analiziramo bezbednost vozila u saobra aju. 21 .Vek trajanja motornog vozila je ograni en: 1. Bezbednost kori enja vozila . 8. Kapacitet vozila direktno zavisi od njegovih dimenzija. puzanje. tereta i okoline u naj irem smislu. eksploatacija).  kataliti ki parametri bezbednosti. habanje.  vozila pove ane prohodnosti (sa dve ili tri osovine.Udobnost kori enja vozila predstavlja kompleksan pokazatelj kvaliteta vozila. Ekonomskim razlozima (visoki tro kovi odr avanja. vozila mo emo grupisati na:  vozila normalne prohodnosti. a tokom eksploatacije se obezbe uje. kao i mogu nost savla ivanja raznih prepreka.Prohodnost vozila predstavlja mogu nost njegovog kretanja po lo ijim putevima i besputnim terenima. U fazi projektovanja pouzdanost se utemeljuje. Tehni kim razlozima (korozija. udobnost pri ulazu i izlazu iz vozila. udobnost pri upravljanju vozilom. Prohodnost vozila . starenje).

prednji i zadnji ugao prohodnosti. Na ovaj na in se smanjuje vreme vozila "u otkazu". zdravlje drugih lica i okolinu. Zbog toga moraju da budu obele eni spoljnim oznakama koje daju jasne informacije o opasnostima koje od njih proizilaze. koriste se: listice opasnosti i table za obele avanje vozila. Geometrijski parametri vozila koji uti u na prohodnost su: podu ni i popre ni polupre nik prohodnosti vozila. o i ena i da voza poseduje odgovaraju u potvrdu ustanove koja je to i enje uradila oznake za obele avanje vozila za transport opasnih materija koje su postavljene na vozilo. a maksimalna 2300 mm. moraju biti skinute ili prekrivene odgovaraju im materijalom. Duga i te ka vozila namenjena za prevoz opasnih materija obavezno moraju biti obele ena reflektuju im plo ama postavljenim na zadnjoj strani vozila. vozila sa vazdu nim jastucima). ona predstavlja verovatno u da e se potrebni postupci odr avanja obaviti do odre enog vremena pri odre enim uslovima. a voza mora posebno da vodi ra una o na inu vo nje zbog opasnosti koju takva roba ima kako ne bi ugrozio svoje zdravlje. dve ili etiri plo e je 1130 mm. Zahtevi koje table kojima se vr i ozna avanje moraju da ispune su:  Izvode se u pravougaonom obliku. Naime. klirens (najmanja visina iznad stajne povr ine).2 Ozna avanje vozila za prevoz opasnih materija Vozila za prevoz opasnih materija se esto javljaju u javnom transportu. Vozila moraju da budu obele ena na isti na in i u slu aju kada su prazna i neo i ena.Prevoz opasnih materija 2011  vozila visoke prohodnosti (sa etiri i vi e osovina od kojih su sve pogonske). 9.  Nagib crvenih fluorescentnih pruga je pod uglom od 45° dok je irina pruge 100 mm.  Treba da imaju retroreflektuju u utu pozadinu sa crvenim fluorescentnim prugama. Postoje razli ite opasnosti koje nisu vidljive kroz ambala u.  specijalna vozila (amfibije.  Ukupna minimalna du ina seta koji mo e biti sastavljen od jedne. Pogodnost konstrukcije za odr avanje je unutra nja karakteristika vozila koja predstavlja sposobnost vozila da zadr i ispravno stanje putem preventivnog odr avanja ili da se vrati u ispravno stanje putem korektivnog odr avanja.Pogodnost konstrukcije vozila za odr avanje je posebno zna ajna za opisivanje i ocenjivanje sistema odr avanja vozila. kontejner ili cisternu. Svi ostali u esnici u saobra aju moraju da znaju kakve opasnosti prete od takvih vozila. polupre nik zaokretanja i gabaritne mere. 22 . U slu aju da su vozila prazna. a samim tim pove ava gotovost vozila. Ova obaveza va i i kada se u teretnom vozilu transportuje prazna i neo i ena ambala a u kojoj su bile sme tene opasne materije. Za obele avanje vozila koja transportuju opasnu robu na na in koji je predvi en ADR-om. odnosno tereta.  irina plo e je 140 mm. Pogodnost konstrukcije vozila za odr avanje . 3.

Prevoz opasnih materija 2011 3.2. na vozilu ne moraju da budu postavljene listice opasnosti bez obzira to se vr i prevoz opasnih materija. Teretna vozila u kojima se transportuju vrste opasne materije u rasutom stanju. kada je to predvi eno ADR-om koriste se listice opasnosti koje su prikazane na slici 1. U slu aju da se prevozi komadna roba koja je pravilno obele ena. a materijal od kojeg se izra uju mora biti vodootporan i dugotrajan. vrste opasne materije i na ina pakovanja. Modeli listice opasnosti U slu aju kada se pokriveno teretno vozilo koristi za prevoz opasnih materija u kontejner-cisternnama. moraju da budu odele ene sa bo nih strana i sa zadnje strane vozila odgovaraju im listicama 23 . Ova odredba ne va i za sli aj kada se prevoze opasne materije klase 1.1 Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materije Za obele avanje vozila. a za nadgradnju ima kontejner-cisternu ove listice ne moraju da budu postavljene na vozilo ukoliko su ve postavljene na sudovima sa opasnim materijama. Listice opasnosti se po pravilu postavljaju sa bo nih strana vozila i pozadi. Slika 1. kao i vozila koja transportuju opasne materije kase 1. gde se listice opasnosti postavljaju sa sve etiri strane kontejnera. i 7. Na in postavljanja zavisi od nadgradnje vozila. osim u slu aju kada se opasne materije nalaze u kontejneru. Kada teretno vozilo nije pokriveno . i opasne materije klase 7. listice opasnosti moraju da budu postavljene sa bo nih strana i zadnje strane vozila kao i na kontejner-cisternama.

1. kako je defmisano ADR-om.2. na svojoj komori sa bo ne strane moraju da budu postavljene odgovaraju e listice opasnosti. Tabla takvog izgleda mora da bude postavljena sa prednje i zadnje strane vozila cisterni sa vi e komora u kojima se nalaze razli ite opasne materije. kao i opasne robe koje se transportuju u odgovaraju oj ambala i kao komadna roba uvek se koriste table reflektuju e narand aste boje dimenzija 400 x 300 mm oivi ene crnom linijom irine 15 mm (slika 3a).2 i 1. 1. 1. 24 . 1. U slu aju da se u vozilu cisterni koja ima vi e komora nalaze razli ite opasne materije.4 (smanjena opasnost). 1. Za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije klase 1 i klase 7 vozila koja prevoze kontejnere.3 3. Obele avanje vozila cisterni u kojima se nalazi jedna opasna materija u jednoj ili vi e komora vr i se odgovaraju im listi ima opasnosti sa bo nih strana i sa zadnje strane vozila.2 Table za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije Table za obele avanje vozila se postavljaju uvek na prednjoj i zadnjoj strani vozila u vertikalnoj ravni. U slu aju transporta me ovite robe klase 1.2. odnosno eksplozivnih materija razli itih razreda. 1. Sve razli ite listice opasnosti moraju da budu postavljene i sa zadnje strane vozila. na listicama opasnosti unosi se slovna oznaka grupe kompatibilnosti koja odgovara razredu eksplozivne materije sa najve im stepenom opasnosti (slika 2).3.Prevoz opasnih materija 2011 opasnosti. 1.1 (najve a opasnost).6. a u pojedinim slu ajevima i na bo nim stranama vozila tako da budu lako uo ljive i jasno vidljive.5. po slede em redosledu: 1. a na donjem oznaka stepena opasnosti. Listica opasnosti eksplozivnih materija razreda opasnosti 1. Na gornjem delu listice je simbol vrste opasnosti. Slika 2.

7. te ne ili gasovite opasne materije transportuju bez ambala e u odgovaraju im vozilima kao to su vozila cisterne ili vozila sa odgovaraju om nadgradnjom za obele avanje vozila i nadgradnju koriste se table dimenzija 400 x 300 mm. 4. 9. (po pravilu je zabranjen prevoz vrstih opasnih materija u rasutom stanju. U donjem delu table uvek je ispisan etvorocifren broj koji indentifikuje opasnu materiju. reflektuju e narand aste boje podeljene horizontalnom linijom na dva polja i sa ispisanim identifikacionim oznakama (slika 3b). a druga i tre a cifra ako postoje pokazuju dodatne opasnosti. 6. Korozivnost. Osloba anje gasa usled pritiska ili hemijske reakcije. Zapaljive vrste materije ili samozagrevaju e vrste materije. Prva cifra u gornjem delu table pokazuje glavnu opasnost. Radioaktivnost. Otrovnost ili opasnost od infekcije. 8. Zna enje cifara opasnosti u gornjem delu table: 2. 3. Navedene table moraju da budu takvih karakteristika da brojevi budu neizbrsivi i itljivi i posle petnaest minuta provedenih u plamenu. 5. To je identifikacioni broj materije ili UN broj.Prevoz opasnih materija 2011 Slika 3. Zapaljive te nosti (isparenja) i gasovi ili samozagrevaju e te nosti. U gornjem delu table mogu da budu ispisane najmanje dve. Tabele za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije Kada se vrste. Obaveza u pogledu vatrootpornosti ne va i u slu aju prevoza vrstih opasnih materija u rasutom stanju.X". 25 . Opasnost od spontane burne reakcije. Oksidiraju e delovanje materije (podsti u vatru). a najvi e tri cifre i jedno slovo . osim za pojedine materije pod posebnim uslovima). Ove oznake identifikuju opasnost od opasne materije..

u sertifikatu mora biti nazna en datum poslednjeg pregleda. Tahograf. Vozila kojima se prevoze opasne materije moraju biti podvrgnuta godi njem pregledu. Za svako vozilo koje na tehni koj kontroli poka e zadovoljavaju e rezultate ovla ena laboratorija iz zemlje u kojoj je vozilo i registrovano izdaje ADR . Tako e. kojim se transportuju opasne materije. sa aspekta posebnih zahteva pri transportu odre ene opasne materije. Ispitivanje vozila za prevoz opasnih materija. od strane nadle ne institucije druge ugovorne strane. a njena ispravnost proverava se kontrolama. Certifikat se izdaje na jeziku zemlje koja ga izdaje. Sprovo enje nadzora se vr i radi sticanja uvida u izvr avanje zadataka. ra unaju i od dana izdavanja sertifikata odmah po izvr enom pregledu. a tako e i na engleskom. obavezno je obavljanje ispitivanja motornih i priklju nih vozila za transport opasnih materija. 26 . za vozilo registrovano na teritoriji te ugovorne strane. U kabini vozila. Ozna avanje.certifikat o ispravnosti vozila. obuhvataju performanse vozila. neophodno je obezbediti potrebnu dokumentaciju koja se za potrebe transporta izdaje od strane nadle nih institucija. francuskom ili nema kom jeziku. Posebno pa nju treba obratiti na kontrolu zahteva koji se odnose na:       Elektri ne instalacije. moraju se nalaziti slede a dokumenta: 1. Va nost sertifikata o ispravnosti vozila ne mo e trajati du e od jedne godine. u zemlji gde su registrovana da bi se utvrdilo da li zadovoljavaju op te i posebne zahteve koji se postavljaju pred njih. Limitator brzine. u rokovima njegovog va enja. ABS ko ioni sistem i odgovaraju i sistem za trajno ko enje. Odgovaraju i baterijski prekida strujnih krugova. mora se uva avati.Prevoz opasnih materija 2011 3. Ispitivanje vozila za transport opasnih materija obuhvata utvr ivanje pouzdanosti i bezbednosti sa aspekta eksploatacionih uslova u drumskom saobra aju. utvr ivanje funkcionalnih karakteristika. u osnovi. ukoliko ugovor izme u zemalja izme u kojih se prevoz obavlja ne predvi a druga ije. Certifikat izdat od nadle ne institucije jedne od ugovornih strana. Ova dokumentacija mora biti va e a u vremenskom trenutku obavljanja transporta. u cilju izdavanja Uverenja i Certifikata ime se potvr uje ispravnost i opremljenost vozila za transport opasne materije. Certifikat o ispravnosti vozila za transport opasne materije Saglasno postoje im propisima. Kontrolu mogu uspe no obavljati lica koja su pro la odgovaraju u obuku.3 Potrebna dokumentacija pri transportu opasnih materija Pre samog po etka procesa transporta opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama.

francuskom ili nema kom i jeziku zemlje koja ga je izdala. Ispisuje se na engleskom.bruto ili neto masa).   Potrebno je tako e da se popunjava isprava o prevozu i za prazno i neo i eno vozilo sa odgovaraju im napomenama. koja se dobija nakon kursa i polo enog ispita. Potvrda po iljaoca da su ispunjeni uslovi za prevoz po propisima ADR-a (materija dozvoljena za prevoz. Ime i adresa primaoca. nakon ega se mo e produ iti polaganjem ispita. voza mora da ima takozvani ADR cerifikat. Izdavanje certifikata vr i ovla ena ustanova. Op ta obuka sprovodi se u formi kursa odobrenog od strane nadle nog organa. Inicijale ADR. na in i vrsta pakovanja. 3. Tovarni list (isprava o prevozu) a mo slede       Popunjava se na mestu utovara. Klasu.Prevoz opasnih materija 2. Isto tako. 27 . Ukupna koli ina (zapremina. nisu dovoljne da bi se upravljalo vozilom koje prevozi opasne materije. Ime i adresa po iljaoca. a koji se odnose na kompatibilnost eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama. e da bude i u obliku otpremnice ili nekog drugog dokumenta. Za tu vrstu prevoza. to jest potvrdu da je osposobljen za prevoz opasnih materija. ambala na grupa. Obuka posade vozila koje prevozi opasne materije sastoji se iz op teg i specijalizovanog dela. Broj i opis paketa. Osnovni cilj op te obuke jeste upoznavanje voza a sa rizicima koji se javljaju pri transportu opasnih materija i merama koje se preduzimaju da bi se ti rizici sveli na minimum. Nije u potpunosti definisana forma pisanja. obele avanje. Jo jedan uslov za dobijanje ADR certifikata je da je voza star najmanje 21 godinu. Certifikat o obuci voza a 2011 Uobi ajene voza ke dozvole. Certifikat va i pet godina. voza u predato upustvo za slu aj nezgode). Specijalizovana obuka voza a koji upravljaju vozilima za transport eksplozivnih materija podrazumeva upoznavanje voza a sa specifi nim vrstama rizika koji su karakteristi ni isklju ivo za transport eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama. kao i postupcima koji se preduzimaju u cilju sopstvene za tite i za tite okoline u slu aju akcedentne situacije. bez obzira na kategoriju. ali mora da ima e informacije u vezi opasne materije: Naziv materije i identifikacioni broj (UN-broj). voza i se upoznaju sa posebnim zahtevima koje je potrebno ispuniti prilikom transporta me ovite robe iz klase 1.

osim ako se prevoz obavlja pod re imom Ämalih koli ina" definisanih ADR-om. Dozvole za prevoz predhodno navedenih klasa opasnih materija izdaje Ministarstvo unutra njih poslova Republike Srbije. ADR .  Uputstva za pru anje prve pomo i koju treba pru iti ljudima ako do u u dodir sa opasnim materijama koje se prevoze ili koje iz njih mogu da se razviju. 28 . Uputstvo treba da sadr i:  Naziv materije. kao to su vrsta i koli ina tereta.3) nije potrebno posebno odobrenje.opasnosti. 5.  Li na za titna oprema. Za prevoz ostalih klasa opasnih materija (klase 2. ve se njihov prevoz vr i u skladu sa uslovima propisanim ADR-om.  Karakteristike materije. Uputstvo o posebnim merama bezbednosti ili uputstvo u slu aju nezgode Obaveza po iljaoca opasnih materija je da voza u predaju pisana uputstva o postupku sa materijom u slu aju nezgode najkasnije pre zapo injanja prevoza.  Mere koje se preduzimaju u slu aju o te enja i razbijanja pakovanja opasnih materija. Dozvole (odobrenja) za prevoz 2011 Prevozom opasnih materija mogu da se bave samo preduze a i preduzetnici kojima je to delatnost. jer u protivnom ona gubi va nost. ime voza a i pratioca.7 i opasnog otpada) obavezno je imati dozvolu.  Mere predostro nosti u slu aju po ara. kao i na jezicima zemalja kroz koje se prolazi. a naro ito o metodama i sredstvima koja se primenjuju prilikom ga enja.  Opasnosti koju predstavljaju opasne materije koje se prevoze i potrebne mere sigurnosti koje se preduzimaju da bi se opasnost izbegla. UN-broj.Prevoz opasnih materija 4. jeziku zemlje gde se vr i utovar i istovar. a molbe se podnose op tinskim sekretarijatima unutra njih poslova. ambala na grupa.  Adresa i broj telefona po iljaoca.klasa. trasa i vreme kada e se prevoz obaviti.  Brojeve telefona policije i vatrogasaca. Za potrebe vojske izdavanje odobrenja za prevoz eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama. Upustvo se izdaje na jeziku koji voza razume. br. Za prevoz nekih klasa opasnih materija (1. kao i o metodama i sredstvima koja se ne smeju primenjivati. i to za svaki pojedina ni prevoz. Svaku promenu bilo kojeg od ovih podataka treba blagovremeno prijaviti organu koji je izdao dozvolu. ta nije Uprava protivpo arne policije.6. je u nadle nosti vojske. a naro ito kada one ugroze put ili objekte pored kojih vozilo prolazi. registarski broj vozila. Dozvole sadr e sve bitne podatke o prevozu.

Me utim. odgovaraju a za tita o iju. Adekvatna lopata. a moraju imati nezavisno napajanje. posuda sa vodom za pranje o iju. sigurnosni trouglovi ili svetla sa kontinualnim osvetljenjem i bljeskanjem. tada portabl ure aj za ga enja po ara ne mora da bude prilago en uslovima za ga enje po ara na motoru. . na ovim ure ajima mora da se nalazi oznaka usagla enosti sa standardom koju priznaje nadle na institucija kao i natpis. Ukoliko se koriste svetiljke. metla). Osim toga. kupe. sva vozila koja prevoze opasne materije moraju biti snabdevena sa:  Torbom sa potrebnim alatom za nu ne terenske popravke na vozilu. moraju biti opremljena ure ajem za ograni enje brzine. ru na lampa za svakog lana posade vozila. Kad je u pitanju ostala oprema. odgovaraju a lopata. 29 .  Motorna vozila sa maksimalnom masom iznad 12 tona.  Najmanje jednom dizalicom po vozilu koja je svojim kapacitetom prilago ena te ini vozila i pre niku to kova. odgovaraju i upija .  Neophodnom opremom za ostvarenje mera bezbednosti (upozoravaju i prsluk za svakog lana posade vozila. Na portabl ure aje za ga enje po ara stavlja se ig kojim se potvr uje da ure aji nisu kori eni.  Sa najmanje jednim klinastim podmeta em za svako vozilo ponaosob veli ine prilago ene te ini vozila i pre niku to ka. b) Pored opreme propisane pod (a) sa najmanje jednim portabl ure ajem za ga enje po ara kapaciteta od najmanje 6 kg suvog pra ka (ili ekvivalentnog kapaciteta zavisno od materije za ga enje) koji je prilago en uslovima za ga enje po ara na gumama.  Dva samostoje a upozoravaju a ure aja. trougao) y Za za titu okoline: Prekriva za odvodne kanale i kanalizaciju otporan na materiju koja se prevozi. u koliko je vozilo opremljeno sa stacionarnim ure ajem za ga enje po ara koji se na jednostavan na in automatski uklju uje prilikom pojave po ara na motoru.Prevoz opasnih materija 2011 3. Metla.4 Oprema vozila za prevoz opasnih materija Sva vozila koja prevoze opasne materije moraju biti snabdevena sa: a) Sa najmanje jednim portabl ure ajem za ga enje po ara kapaciteta od najmanje 2 kg suvog pra ka koji je prilago en uslovima za ga enje po ara na motoru ili u kabini transportne jedinice i koji u koliko se koristi za ga enje po ara na tovaru ne sme da pogor a po ar ve da ga pomogu stvu stavi pod kontrolu. odgovaraju e izme. ko nicama ili po ara na tovaru i koji u koliko se koristi za ga enje po ara na motoru ili u kabini transportne jedinice ne sme da pogor a po ar. ure aj za obezbe ivanje normalnog disanja. Odgovaraju i kontejner za sakupljanje (samo za male koli ine). koji mogu biti izvedeni kao reflektuju i unjevi. one su ute boje. odgovaraju e rukavice.  Sa neophodnom opremom za preduzimanje preventivnih mera za pove anje bezbednosti i to posebno: y Za zastitu u esnika u javnom prevozu: Cetri refleksiona samostoje a znaka za upozorenje (npr. odnosno datum kada treba da se izvr i naredna inspekcija. osnovna za tita tela. Odgovaraju e sredstvo za absorbciju.

Dobra upravljivost. Lak pristup svim mestima za opslu ivanje. efikasnost i pouzdanost sistema za ko enje i upravljanje. Preglednost i vidljivost sa voza kog sedi ta. to ve i odnos ukupne i sopstvene mase. grejanja. otpornost na zamor. koroziju i habanje. Minimalna potro nja goriva i maziva. Mogu nost modifikacija bez velikih ulaganja. Konstrukcija mehanizama i elemenata koja elimini e mogu nost pojave neispravnosti pri rukovanju. Funkcionalnost sistema za osvetljavanje puta i za i enje vetrobranskog stakla. Funkcionalnost signalnih uredaja. Komfor sa aspekta buke. Pouzdanost. ekonomi nost i kompaktnost gradnje i niski tro kovi proizvodnje. Primena siguronosnih stakala. Mali specifi ni pritisak to kova na podlogu. Visoka stabilnost kretanja u svim uslovima. to bolje iskoris enje nosivosti. Eksploatacioni zahtevi koji se postavljaju pred vozilima su: to ni i tro kovi kori enja. Udobnost i pode ljivost voza kog sedi ta. Lako a i brzina utovara i istovara. Aerodinami nost. esteti nost i funkcionalnost karoserije. Zahtevi koji se postavljaju pred vozilima za prevoz opasnih materija 4. Iz tog razloga se pri projektovanju ine kompromisi u stepenu zadovoljenja pojedinih zahteva (npr. eksploatacioni i zahtevi vezani za bezbednost. upravljanja. Lako sklapanje i rastavljanje sklopova pri opravkama. ventilacije. Zahtevi vezani za bezbednost koji se postavljaju pred vozilima su : Funkcionalnost. Zadovoljenje standarda i drugih zakonskih regulativa. Op ti zahtevi koji se postavljaju pred vozilima su: Vu no dinami ka svojstva. Funkcionalnost. Predhodno navedeni zahtevi esto su suprotni jedan drugom.Prevoz opasnih materija 2011 4. zahtev za visokom specifi nom snagom suprotan je zahtevu iskori enja athezione mogu nosti podloge i maksimalno dozvoljene mase vu nog sprega i osovinskog optere enja). Unifikacija sklopova i delova. Dobra upravljivost i dr anje puta. vibracija. Minimalan broj mesta i vremena podmazivanja i pode avanja. to manji tro kovi odr avanja. 30 . to manji uticaj vozila na okolinu ali i njegovu to ve u uo ljivost u svim vremenskim uslovima.1 Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materija Zahtevi koji su uslovljeni klasom i kategorijom vozila a koji se postavljaju pred vozilima naj es e se svrstavaju u tri grupe : op ti. to ve e srednje brzine kretanja.

 Sva tri trajna usporiva a. u potpunosti treba da zadovolje tehni ke zahteve ECE 13 ili Direktive 71/320/EEC.  Provodnika od akumulatora do alternatora. za optere eno vozilo. ali i dobro izolovani. Svi strujni krugovi moraju biti snabdeveni osigura ima ili automatskim prekida ima strujnog kola. prema ECE 13.  Provodnika od alternatora do osigura a prekida a strujnog kola. da ne bi do lo do pojave kratkog spoja i eventualnog varni enja. pri emu svaki mora imati svoju vlastitu komandu.  Efikasnost trajnog usporiva a se treba kontrolisati pomo u ABS-a. osim:  Provodnika od akumulatora do ure aja za paljenje i ga enje motora. Ova vozila moraju da budu snabdevena efikasnim uredajem za ko enje. namenjena za prevoz opasnih materija. u slu aju prekida veze izme u vu nog i priklju nog vozila. sa aspekta sistema ko enja. Ako motorno vozilo u potpunosti ne zadovoljava predhodno opisane zahtevane performance trajnog usporiva a. pri emu ukupna dozvoljena masa vu nog vozila ne prelazi 44 tone.  Performanse trajnog usporiva a treba da budu takve da u potpunosti zadovoljavaju zahteve ECE 13. Razli iti stepeni prenosa u menja u se koriste za dobijanje razli itih nivoa efikasnosti. Motorna vozila . koja se ko i trajnim usporiva em. integrisani ili kombinovani retarder treba da se isklju uju automatski. koje je opremljeno samo inercijalnom ko nicom. za vu no vozilo i omogu iti ugradnju trajnog usporiva a na priklju nom vozilu. treba zadovoljiti zahteve ECE 13. ali u slu aju otkaza elektrike na ABS-u. koji e delovati na sve to kove i automatski izvrsiti njegovo zaustavljanje. namenjena za prevoz opasnih materija. kada se trajni usporiva izvodi kao motorna ko nica.  Trajni usporiva i treba da uklju uju nekoliko nivoa efikasnosti. Priklju na vozila.2 Zahtevi koji se postavljaju pred odre enim delovima vozila za prevoz opasnih materija Motorna i priklju na vozila namenjena za transport opasnih materija. uklju uju i nivo koji odgovara neoptere enom stanju. moraju biti opremljena efikasnim sistemom ko enja u slu aju kada se ista odvajaju od motornog (vu nog) vozila.Prevoz opasnih materija 2011 4. Provodnici moraju biti dimenzionisani tako da ne dolazi do pregrevanja. Aneks 5. ne mo e do i do blokiranja to kova na brzinama ve im od 15km/h. na taj na in da na ko enoj osovini. ija ukupna dozvoljena masa prelazi 10 tona. Upotreba priklju nog vozila. Na takvim motornim vozilima je potrebno ugraditi kontrolni uredaj koji e signalizirati rad trajnog usporiva a na priklju nom vozilu. ograni ava se za transport 50kg opasnih materija. 31 . Aneks 5. ija dozvoljena ukupna masa prelazi 16 tona i motorna vozila namenjena za vu u priklju nog vozila. mogu biti dozvoljena. treba da budu opremljena trajnim uspora em koji treba da zadovolji slede e zahteve:  Trajni usporiva mo e biti jedan ure aj ili kombinacija nekoliko ure aja.

i rezervoara goriva ne sme biti manji od 15 cm. Predhodno navedeni provodnici moraju biti to kra i. Ure aji za grejanje. treba da budu tako konstruisani da spre e zapaljenje u 32 . krov kabine. treba da budu sa efikasnom za titom od po ara na otvoru za to enje goriva i osiguranjem hermeti kog naleganja poklopca rezervoara. za rad pogonskog agregata. sto je bli e definisanano u IS03795/1989. a ne ispod poklopca motora. instalirana i za ti ena. treba da zadovolji slede e zahteve:  U slu aju curenja.3 Posebni zahtevi koji se odnose na odre enu izvedbu vozila Materijali. Ukoliko su akumulatori postavljeni na neko drugo mesto. Senzori kablova za ABS ne treba da imaju dodatnu za titu. izduvni sistem. Slobodan prostor. odnosno postavljene pregrade. koji se koriste pri izradi konstrukcije vozila treba da zadovoljavaju odre ene uslove koji se odnose na opasnost od zapaljenja i eksplozije. Moraju biti pravilno pri vrs eni i postavljeni. gorivo treba da curi direktno na zemlju bez mogu nosti ostvarivanja kontakta sa toplim delovima vozila ili sa tovarom. u kojima se nalazi benzin. Kabina vozila mora da bude izra ena od nezapaljivog materijala. da ne do e do pojave varnice i kratkog spoja tokom normalnog kori enja. Delovi sedi ta voza a. postavljeni u tovarnom prostoru. koja se nalazi iza kabine voza a. Rezervoar goriva. Ako se na zadnjoj strani kabine nalazi prozor. mora biti tako re eno da ne izaziva zagrevanje tovarnog prostora. oni moraju biti osigurani u metalnoj ventilisanoj kutiji ili u kutiji od nekog drugog materijala odgovaraju e vrsto e. kao i izduvni sistem. a da u slu aju akscedentnih situacija umanji rizik mogu ih pojava neispavnosti. Pogonski agregat. onda on mora biti hermeti ki zatvoren i napravljen od vatrootpornog stakla sa vatrootpornim okvirom. zavese. Ku iste akumulatora treba da bude izolovano ili prekriveno izolovanim poklopcem. U blizini tovarnog prostora ne smeju biti postavljeni ure aji za posebno grejanje. tada je neophodno postojanje pregrade od metala ili nekog sli nog materijala. motornog vozila za prevoz opasnih materija. Posebno grejanje kabine vozila za prevoz opasnih materija. siguronosni pojasevi. tapacirung. izme u kabine.Prevoz opasnih materija 2011  Provodnika od akumulatora do ku ista kontrolne jedinice retardera. Ako kabina vozila za prevoz opasnih materijala nije izra ena od zapaljivog materijala. mora da bude tako opremljen i postavljen. 4.  Rezervoari goriva. razne obloge i ostali zapaljivi delovi ne smeju imati karakteristiku gorenja ve u od 100 mm/min. Celokupna elektroinstalacija. rezervoari goriva. Sijalice za svetla na vozilima koja prevoze opasne materije ne smeju biti izvedene sa navojem. da ne bude potencijalni izvor zagrevanja i zapaljenja materije koja se prevozi. sa izolovanim unutra njim zidovima. u slu aju da se radi o elektri nom ili elektromagnetnom retarderu. mora biti tako konstruisana.  Provodnika od akumulatora do mehanizma za elektri no podizanje prate e osovine. ure aji za startovanje posebnog grejanja. tako da su bezbedni od eventualnih mehani kih udara i grejanja koje emituje izduvni sistem i motor.

 Postojanje ure aja koji omogu avaju prilago avanje temperature u tovarnom prostoru direktno iz kabine voza a. koja se nalazi u unutra njosti tovarnog prostora treba da bude izvedena sa za titom u prahu za slu aj otpornosti na plamen. itd. Motor mora biti sme ten ispred prednjeg zida tovarnog prostora. na osnovu kojih se izdaje odre eni certifikat. Tako e je neophodno izvr iti prikupljanje i odvo enje stati kog elektriciteta sa povr ina posude. Posuda za prevoz opasne materije moraju biti povezane sa asijom barem jednim elektri nim provodnikom. ne sme biti ve a od 10 .Prevoz opasnih materija 2011 eksplozivnoj atmosveri pri odre enim radnim uslovima i da izlaz toplog vazduha bude uvek otvoren. U slu aju da do e do isticanja opasne materije koja se prevozi. koje se koristi za rad ure aja za odr avanje temperature. Elektri na instalacija. Na ina spajanja elemenata posude. Srednja vrednost koeficijenta prenosa toplote materijala koji se koristi u konstrukciji vozila ne smeju biti ve e od 0. postavljaju se zahtevi u pogledu: Vrste materijala od koga je posuda napravljena. Pred vozilom za prevoz opasnih materija (slika 4) demonta nim posudama sa zapreminom ve om od 1m3 i fiksnim posudama sa zapreminom ve om od 3m3. bez prepreka. svih me usobno spojenih delova. namenjenog za odr avanje temperature u tovarnom prostoru. 33 . Metalne kontakte. Vozila namenjena za transport materija kod kojih se temperaturom kontroli e samoreakcija (klasa 4a) i organskog peroksida (klasa 5b) treba da zadovolje slede e zahteve:  Postojanje opreme koja omogu ava izolaciju i odr avanje temperature u skladu sa materijom koja se prevozi. Debljine zidova posude. Napon u elektri noj instalaciji ne treba da prelazi vrednost od 24V. obavezno je odr avanje temperature u predvi enim granicama.4 W/m2K. koji mogu uzrokovati pojavu korozije treba izbegavati. Elektri na otpornost.  Rashladno sredstvo. kao i drugih povr ina u neposrednoj blizini posude. ne sme biti zapaljivo. Ove posude moraju biti podvrgnute detaljnim ispitivanjima.  Postojanje opreme koja spre ava isparavanje opasne materije koja se prevozi.  Rad ure aja. kao i prodiranje rashladnog sredstva u kabinu voza a. mora biti nezavisan od rada motora vozila u kojem se transportuju opasne materije.  Tovarni prostor treba da bude snabdeven ventilatorima ili otvorima za ventilaciju.

koristile i transportovale. za prevoz opasnih materija. ne mogu se izbe i rizici prilikom utovara i istovara opasne materije. Pored rizika prilikom transporta. odgovaraju im merama. Primena opasnih materija danas je neophodna. iza prostora za prevoz opasne materije. Osovinsko optere enje svih osovina optere ene poluprikolice ne sme da prelazi 60% od nominalne ukupne mase optere enog vu nog voza. sa podlogom. jedino u situaciji. treba smanjiti na najmanju mogu u meru. potrebno je postaviti za titnik. Potpuna za tita od opasnih materija ne postoji. Vozilacisterne. To nas upu uje na zaklju ak da rizik od tetnog dejstva opasnih materija. radi za tite od udara sa zadnje strane. mora da zadovolji zahteve ECE Pravilnika 111. po pitanju stabilnosti u odnosu na prevrtanje. Vozilo za prevoz opasnih materija Srednja vrednost rastojanja izme u spoljnih ta aka kontakta desnog i levog to ka iste osovine. 34 . kada se one ne bi proizvodile. treba da bude minimalno 90% visine te ista optere enog vozila. zahteva se ugradnja za tite sa bo nih strana. po zdravlje ivih bi a i o uvanje prirodnih resursa i materijalnih dobara. Na zadnjem kraju vozila. Kod nekih izvedbi posuda za prevoz pra kaste ili granulaste opasne materije. To bi bilo mogu e.Prevoz opasnih materija 2011 Slika 4. na rastojanju ne manjem od 100mm.

list 68/2002).za elezni ki saobra aj. Me unarodnih sporazuma (ADR . odnosno nadle na ministarstva:  Ministarstvo saobra aja. odnosno kontrolu sprovo enja transporta opasnih materija u skladu sa zakonskim odredbama sprovode odgovaraju i nadle ni organi. injenica je da je od dana stupanja na snagu ovih zakona. skladi tenje i uni tavanje. neophodno je izdvojiti ona klju na mesta koja predstavljaju osnov za zakonito postupanje u toj oblasti. ADN . do danas. zahteve koje mora da ispuni transportno sredstvo. IMDG-CODE . Zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija 5. 35 .za drumski saobra aj.  Ministarstvo unutra njih poslova. kao i obuku osoblja zadu enog za transport.list 82/1990. Nadzor. kada va e a zakonska regulativa nije me usobno uskla ena i celovita. specifi ni za dato transportno sredstvo. Na me unarodnom nivou postoje i regulative za bezbedan transport radioaktivnog materijala Me unarodne organizacije za atomsku energiju (IAEO). obele avanje transportnog sredstva. Pravilnika o na inu prevoza opasnih materija u drumskom saobra aju . U takvoj situaciji.za pomorski saobra aj.za vazdu ni saobra aj. To je ostvareno kroz dono enje i definisanje: y y Nacionalnih propisa (Zakon o prevozu opasnih materija . Uredba Vlade Republike Srbije o prevozu opasnih materija u drumskom i elezni kom saobra aju -Sl. ICAO-TI .glasnik 53/2002. propisi moraju biti uskla eni sa me unarodnim smernicama. neminovno ima za posledicu i pove an stepen rizika od izbijanja eksplozija i po ara. uklju uju i i njihovo uvanje. zahteve koje mora da ispuni ambala a. do lo do pove anja obima prometa eksplozivnih materija i broja subjekata koji u njemu u estvuju. skra eno nazvane IAEO-preporuke. obele avanje transportovanog materijala.Prevoz opasnih materija 2011 5.za re ni saobra aj). RID . potrebno je utvrditi odre ena pravila pona anja svih lica koja sa njima dolaze u kontakt. Navedeni propisi o opasnoj robi reguli u posebno: dozvole za transport.Sl. Po to su ovo i me unarodni transporti.Sl. y y Svaki od ovih zakona na svoj na in defini e problematiku opasnih materija.1 Osnove zakonske regulative u oblasti opasnih materija Svrha postojanja zakonske regulative koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija je za tita ljudi i ivotne sredine od o te enja koja mogu biti izazvana pri rukovanju opasnim materijama. Da bi broj nezgoda sa opasnim materijama bio to manji. Za za titu od mogu ih rizika u transportu opasnih materija postoje brojni propisi. zahteve koje mora da ispuni na in utovara.

na inu sprovo enja i programu obuke za rukovanje vatrenim oru jem. na nivou evropskog komiteta regulisan je odgovaraju im Zakonom o prevozu opasnih materija koji je baziran na me unarodnim konvencijama. prvenstveno. Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija. Ovaj sporazum je sa injen u enevi 1957. Pravilnik o tehni kom pregledu vozila. me u kojima je i na a). ona je du na da neposredno primenjuje odredbe ovog sporazuma. Preciznije obja njenje postupanja sa pojedinim opasnim materijama data su u okviru slede ih na ih propisa: Zakon o eksplozivnim materijama. koju kod nas ini: Zakon o prevozu opasnih materija.Evropski sporazum o me unarodnom drumskom prevozu opasne robe) sa injen u enevi 1957. Prevoz opasnih materija. zapaljivim te nostima i gasovima. odluka. u pojedinim zahtevima. Pravilnik o dimenzijama. Osnovni cilj nadzora je sticanja uvida u izvr avanje zadataka. izme u ADR-a i na e zakonske regulative. Zakon o prevozu u drumskom saobra aju. Pravilnik o bli im uslovima obavljanja. Pravilnik o registraciji motornih i priklju nih vozila. Pravilnik o na inu prevoza opasnih materija u drumskom saobra aju i Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i elezni kom saobra aju. Pravilnik o na inu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija. Sve dr ave. Ovom sporazumu pristupilo je 38 dr ava. Zakon o oru ju i municiji. Pravilnik o tehni kim uslovima koje moraju da ispunjavaju preduze a koja vr e stru no osposobljavanje voza a motornih vozila kojima se prevoze opasne materije i drugih lica koja u estvuju u prevozu tih materija. sve odredbe ADR-a. Treba imati u vidu da za prevoz opasnih materija va e. Njime su definisani uslovi pod kojima se vr i prevoz opasnih materija. a 1972. kao i radnje koje su u vezi sa tim prevozom (pripremanje materije za prevoz. utovar i istovar i usputne manipulacije).godine je ovaj sporazum ratifikovala tada nja SFRJ. od dana stupanja na snagu ovog Zakona. Zakon o me unarodnom prevozu u drumskom saobra aju. Razlike. do danas do lo je do bitnih promena u Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasnih roba u drumskom saobra aju (ADR). postoje i treba ih sagledati da bi izbegli mogu e gre ke i nesporazume pri prevozu opasnih materija. ukupnim masama i osovinskom optere enju vozila i osnovnim uslovima koje moraju da zadovolje ure aji i oprema na vozilu u saobra aju na putevima. Pravilnik o stru nom osposobljavanju voza a motornih vozila kojima se prevoze opasne materije i druga lica koja u estvuju u prevozu tih materija.Prevoz opasnih materija 2011  Ministarstvo za za titu ovekove okoline. Zakon o eksplozivnim materijama. Pravilnik o jugoslovenskim standardima za sudove pod pritiskom. S obzirom da je na a zemlja potpisnica svih konvencija o prevozu opasnih materija. Zakon o prometu eksplozivnih materija. Zakon o za titi ivotne sredine. Me utim. provere zakonitosti rada i preduzimanja odgovaraju ih mera. godine. potpisnice ADR-a. Pravilnikom o bli im uslovima i na inu sme taja i uvanja oru ja i municije. Pravilnik o dokumentaciji koja se prila e uz zahtev za izdavanje dozvole za me unarodni prevoz u 36 . treba da imaju odgovaraju u pravnu regulativu. Zakon o bezbednosti saobra aja na putevima. Na osnovu preporuka Ujedinjenih nacija postoji sporazum za drumski transport opasnih materija ADR (European agreement concerning the international carriage of dangerous good by road . Dr ave potpisnice ovog sporazuma imaju obavezu da svoje nacionalne propise prilagode sporazumu. Zakon o eksplozivnim materijama. uputstava. Zakon o osnovama bezbednosti saobra aja na putevima.godine.

treba imati u vidu slede e: U drugim vidovima transporta. Pomorski saobra aj IMDG-Code (International Maritime Dangerous Goods . u Republici Srbiji. a pravni osnov. kao i inspekcijski nadzor nad izvr enjem ovog zakona. delove za oru je i municije. prevoz na unutra njim plovnim putevima i prevoz u vazdu nom saobra aju. prevoz u drumskom i elezni kom saobra aju. Odobrenje nije potrebno ako se prevoz oru ja. naziv i adresu primaoca. Nadle ni organ mo e po potrebi narediti prevozniku i preduzimanje posebnih mera obezbe enja pri prevozu oru ja. zajedni ke mere bezbednosti za sve opasne materije i posebne mere bezbednosti za prevoz odre enih vrsta opasnih materija. Uredba o ratifikaciji evropskog sporazuma o me unarodnom drumskom prevozu opasne robe i protokola o potpisivanju evropskog sporazuma o me unarodnom drumskom prevozu opasne robe. za dono enje ovog zakona je Ustav SFRJ ( lan 315) iz 1990. trasu i krajnje mesto prevoza. vrstu. Osnovni zakon o prometu i sme taju zapaljivih te nosti i gasova. niti sa njim u suprotnosti. primenjuju se odredbe Zakona o oru ju i municiji. Za prevoz oru ja. te ne i pod pritiskom rastvorene gasove. Odluka o obele avanju otrova u prometu.godine. Lista otrova razvrstanih u grupe. Zahtev za izdavanje odobrenja prevoznik podnosi najkasnije 24 asa pre zapo etog prevoza i sadr i: naziv i adresu po iljaoca. delova za oru je i municije vr i za potrebe Vojske Srbije. Odobrenje za prevoz ne izdaje se u onim slu ajevima kada to zahtevaju razlozi bezbednosti i odbrane Republike. regulisan je saveznim Zakonom o prevozu opasnih materija. postupak sa opasnim materijama reguli e se za: elezni ki transport . prate e radnje u vezi prevoza. delova za oru je i municije. posebne mere bezbednosti za prevoz opasnih materija. Prevoz opasnih materija. Radi zaokru ivanja celokupne problematike prevoza opasnih materija. Tro kove posebnih mera obezbe enja snosi prevoznik. naziv i adresu proizvo a a.RID (Regulations Corcerning the International Carriage of Dangerous Goods by Rail). na osnovu preporuka Ujedinjenih nacija.ICAO-TI (International Civil Aviation Organization . Pravilnik koji se prila e uz zahtev za izdavanje dozvole za vanredni prevoz u me unarodnom drumskom saobra aju. Transport na unutra njim plovnim putevima -AND (Europen Ageement Concerning the International Carriage of Dagerous Goods by Inland Waterwaus). Uredba o ratifikaciji aneksa A i B Evropske konvencije o me unarodnom prevozu opasne robe u saobra aju. Ovim zakonom ure eni su: uslovi pod kojima se vr i prevoz opasnih materija. 37 . posebne mere bezbednosti za prevoz opasnih materija po granama saobra aja. datum i sat zapo injanja prevoza. naziv i adresu prevoznika. Vazdu ni transport . koli inu i na in pakovanja oru ja.Prevoz opasnih materija 2011 drumskom saobra aju. Jedna od odredbi ADR sporazuma je da nacionalni propisi ne smeju biti bla i.Code). Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o tehni kim normativima za pokretne sudove za komprimirane. nazna enje vrste i oznake prevoznog sredstva. delova oru ja i municije koja sadr i eksplozivnu ili zapaljivu materiju potrebno je odobrenje nadle nog organa.Technical Instructions). Kada se radi o prometu i prevozu oru ja i municije.

temelje se na odredbama me unarodnog sporazuma o prevozu opasnih materija u drumskom transportu (ADR). nadle ni organ uprave pozva e preduze e koje raspola e tehni kim sredstvima za izvr enje takvog zadatka da to uradi na ra un prevoznika. Isprava o prevozu opasnih materija mora da sadr i: 38 . a po potrebi i najbli i organ sanitarne inspekcije. izra ena.2 Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju. 4b. Prevozna sredstva kojima se prevoze opasne materije moraju biti tehni ki ispravna. tj. odstrani. 5a i 5b moraju za vreme utovara ili istovara tih materija da budu uzemljeni. odnosno smesti na za to odre enim mestima ili da ih na drugi na in u ini bezopasnim i da o tome obavesti najbli u stanicu milicije. opremljena i obele ena u skladu sa propisanim standardima.1 Odredbe zakona o prevozu opasnih materija koja se odnose na drumski saobra aj Cisterne i druga prevozna sredstva kojima se prevozi zapaljiva te nost ija je ta ka topljenja ni a od 55°C. Mesta odre uje nadle ni organi u republici. pored prevoza regulisane su i radnje koje su u vezi sa prevozom poput prevoza. utovara. a koja va e u na oj zemlji. lakovi i sl. 4a. a po potrebi i javnost.). kao i vozila u kojima se prevoze opasne materije klase 1a. istovara i sli no. u prtljagu se mogu prevoziti aparati. 5. zapaljivi gas u sudovima koji se pune na vozilima ili kojima se prevozi druga zapaljiva materija ija je ta ka paljenja vi a od 55°C . a izduvna cev motora mora biti opremljena hvata em varnica. odnosno autonomnoj pokrajni. Izuzetno. sibice. naprave i drugi sli ni predmeti koji sadr e minimalne koli ine opasnih materija koje ne predstavljaju opasnost po okolinu.ako se iz tehnolo kih razloga prilikom manipulacije ta materija mora zagrevati na temperaturu vi u od etiri petine njene ta ke paljenja. 1c. smesti na odgovaraju e mesto ili na drugi na in neutralizuje.Prevoz opasnih materija 2011 5. prikupi i odstrani. a slu e za li nu upotrebu (upalja i. Po iljalac koji daje opasnu materiju na prevoz du an je da za svaku po iljku opasne materije ispostavi ispravu o prevozu i uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju da preduzmu i da ih preda prevozniku. prevoznik je du an da obezbedi. svi propisi u oblasti opasnih materija reguli u njihov prevoz u celom preocesu koji je iri od prevoza u u em smislu. Preduze a i druga pravna lica koji prevoze opasne materije du ni su da u slu aju nestanka opasne materije pri prevozu preduzmu potrebne mere da se one prona u i da o opasnosti koju predstavlja opasna materija obaveste najbli i organ sanitarne inspekcije ili najbli u stanicu milicije. Opasne materije ne smeju da se predaju niti primaju na prevoz kao prtljag.2. Ispale ili na bilo koji na in pri prevozu prosute opasne materije. Prakti no. Ako prevoznik nije u mogu nosti da ispale ili prosute opasne materije prikupi. 1b.

tehni ki i trgova ki naziv opasne materije. Uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje moraju da se preduzmu pri prevozu opasne materije treba da sadr i. Prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija du ni su da na ispravi o prevozu opasne materije svojim potpisom potvrde prijem deklarisane opasne materije za prevoz. Isprava o prevozu opasne materije koja se upu uje u inostranstvo mora da bude napisana na jeziku Republike Srbije i na engleskom. odnosno ubla avanje tetnih posledica koje mogu da nastanu usled nezgode ili udesa na prevoznom sredstvu (po ar.). prosipanje ili isticanje opasne materije i sl. duzan je da odmah obustavi dalje prevo enje opasne materije i o tome obavesti nadle nu stanicu milicije i po iljaoca.  Nazna enje po iljaoca da su ispunjeni uslovi propisani za prevoz odnosne opasne materije. nema kom ili francuskom. odnosno li no ime.  Naziv. Lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija du no je da poseduje isprave o prevozu opasne materije.  Nazna enje da je uz ispravu o prevozu opasne materije prevoznik predao i pismeno uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju da preduzimaju. certifikat o ispravnosti vozila. a jedan se dostavlja primaocu opasne materije. uverenje o stru noj osposobljenosti za upravljanje tim vozilom i uputstvo o posebnim merama bezbednosti. od kojih jedan ostaje kod posiljaoca. lom ambala e.Prevoz opasnih materija 2011  Podatke o vrsti opasne materije (hemijski. naro ito:  Nazna enje vrste opasnosti koju predstavlja i posledice koje mo e da izazove opasna materija. klasu u koju spada i redni broj u toj klasi. ivotne sredine i dobara. jedan se uru uje prevozniku. Isprava o prevozu opasne materije ne ispostavlja se ako tovarni list ili druga odgovaraju a isprava o prevozu.  Naziv.  Postupak sa licem koje do e u dodir sa opasnom materijom. adresu i broj telefona po iljaoca i primaoca. kao i identifikacioni broj iz odgovaraju eg me unarodnog sporazuma kada je on utvr en).).  Podatke o koli ini opasne materije (bruto i neto masa.  Nazna enje posebnih mera koje treba da se preduzmu pri prevozu opasne materije i mera za spre avanje. Po iljalac opasne materije du an je da odmah po prijemnom obave tenju o obustavljanju prevoza preuzme opasnu materiju i preduzme odgovaraju e mere da na do e do ugro avanja zdravlja ljudi. Isprava o prevozu opasne materije ispostavlja se u tri istovetna primerka. broj komada i dr.  Potpis i pe at po iljaoca. adresu i broj telefona preduze a ili naziv i broj telefona organa koji mora da se obavesti o nezgodi ili udesu koji se desio prilikom prevoza opasne materije. a sadr i sve podatke o opasnoj materiji. 39 . Ako u toku prevoza prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija utvrdi ili na drugi na in sazna da prevozi opasnu materiju iji je prevoz zabranjen. isprava o prevozu opasne materije mo e biti napisana na jeziku Republike Srbije i na jeziku te zemlje. Ako se opasna materija upu uje u zemlju koja se grani i sa Republikom Srbijom.

prevoznik je du an da na vidljiv na in ozna i mesto na kojem je nastalo rasipanje otrova. protivgradne rakete. po pravilu. Eksplozivne materije i sredstva za njihovo iniciranje ne smeju da se prevoze zajedno u istom prostoru prevoznog sredstva. Ekspozivne materije nije dozvoljeno prevoziti u kabini voza a i u prostoru prevoznog sredstva u kojem se prevoze lica. du an je da obustavi dalje prevo enje opasne materije i o tome obavesti po iljaoca. Sudovi u kojima se prevoze gasovi moraju da budu snabdeveni ispravnim ventilima. Po iljalac opasne materije du an je da odmah po prijemnom obave tenju o obustavljanju prevoza otkloni utvr ene nedostatke ili preuzme opasnu materiju. Otrovi ne smeju da se prevoze u istom tovarnom prostoru sa ivotnim namirnicama. Organ nadle an za izdavanje odobrenja za prevoz otrova mo e. Ako se zapaljive te nosti prevoze u metalnim ba vama ili metalnim bocama. Prevoz sudova sa gasovima vr i se. Ventili na tim sudovima moraju da budu zasti eni zastitnom kapom ili zastitnim prstenom i hermeti ki zatvoreni za vreme prevoza. privredna municija i sl. koje se izdaje na zahtev po iljaoca. one moraju da budu izra ene prema srpskom standardu. kao ni na zajedni ki prevoz eksploziva do 50 kg. Ako u toku prevoza otrova nastane rasipanje ili oticanje usled havarije prevoznog sredstva ili iz drugih razloga zbog kojih postoji opasnost od kontaminacije ivotne sredine.). Ovo se ne primenjuje na prevoz predmeta napunjenih eksplozivnim materijama kod kojih su sredstva za paljenje ugra ena u toku proizvodnje (municija. Osoblje prevoznog sredstva kojim se prevoze otrovni gasovi i druge opasne materije koje stvaraju pare i gasove opasne po zdravlje mora za vreme prevoza imati odgovaraju u opremu za li nu zastitu. Organ uprave nadle an za poslove zdravstva propisuje koja se koli ina smatra manjom koli inom namenjena za laboratorijske i nau ne svrhe. Sudovi koji su namenjeni za prevoz ode enog gasa mogu se puniti i drugom vrstom gasa pod uslovom da najmanji probni pritisak za taj gas ne bude ve i od probnog pritiska za koji je posuda ispunjena i da naziv gasa i najve a dozvoljena te ina punjenja bude upisana na posudi. sto nom hranom. otvorenim prevoznim sredstvom na kome tovar mora da bude za ti en od tetnih atmosferskih uticaja. da o tome odmah obavesti najbli i nadle ni organ sanitarne inspekcije ili najbli u stanicu milicije i da do dolaska sanitarnog inspektora spre i pristup ljudi i ivotinja na tom mestu. Prevoz sudova sa gasovima mo e da se vr i i zatvorenim prevoznim sredstvom ako je ono snabdeveno ventilacionim ure ajem ili je omogu eno stalno provetravanje.). uzimaju i u obzir odgovaraju e mere bezbednosti koje zahtevaju svojstva pojedinog gasa. Sudovi u kojima se prevoze zapaljive te nosti moraju da odgovaraju tehni kim uslovima propisanim za odre enu vrstu zapaljivih te nosti. lekovima i predmetima op te upotrebe koji podle e zdravstvenom nadzoru. 40 . po potrebi. Za prevoz otrova u unutra njem saobra aju potrebno je odobrenje od strane nadle nog organa. osim sudova koji su izra eni od materijala otpornog na atmosferske uticaje. odnosno prema stranom ili me unarodnom standardu koji nije u suprotnosti sa srpskim standardima. da naredi preduzimanje posebnih mera bezbednosti pri prevozu odre enog otrova (pravac kretanja. pratnja i sl.Prevoz opasnih materija 2011 Prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija koji u toku prevoza utvrdi da prevozi opasnu materiju koja ne ispunjava uslove propisane za prevoz ili koja nije deklarisana kao opasna materija ili je neta no deklarisana.

 Itinerer kretanja prevoznog sredstva.  Broj i datum izdatog odobrenja za prevoz. eksplozivna ili zapaljiva. agregatnog stanja i drugih svojstava radioaktivne materije. Preduze e ili drugo pravno lice je du no da najkasnije 24 asa pre po etka prevoza radioaktivne materije. 3. prilikom pripremanja takve radioaktivne materije za prevoz i za vreme prevoza moraju se preduzeti mere bezbednosti propisane za svaku od navedenih vrsta opasnosti. odnosno broju izvora jonizuju eg zra enja i njihovoj ukupnoj aktivnosti. odnosno odredene saobra ajnim znakom postavljenim na putu. nadle nom organu dostavi obave tenje koje sadr i:  Vrstu i registarski broj prevoznog sredstva kojim e se izvrsiti prevoz radioaktivne materije. Preduze u ili drugom pravnom licu ija je delatnost vezana za koris enje radioaktivne materije mo e se izdati odobrenje za vi ekratni prevoz te materije sa rokom va nosti do est meseci. 2. zavisno od veli ine i ja ine izvora. 4a. 1b.  Vreme dolaska prevoznog sredstva sa radioaktivnom materijom u mesto kori enja i ime. U vozilu kojim se prevoze opasne materije ne smeju da se dr e materije koje mogu da izazovu po ar. odnosno naziv i mesto korisnika. 4c.Prevoz opasnih materija 2011 Radioaktivne materije mogu da se pakuju i prevoze samo u ambala i namenjenoj za odre enu vrstu radioaktivne materije. Od trenutka prijema do trenutka predaje opasne materije. Brzina kretanja motornog vozila kojim se prevoze opasne materije ne sme da prelazi 80% od najve e dozvoljene brzine odre ene prema vrsti puta. U odobrenju se mora nazna iti koli ina radioaktivne materije koje se mogu zajedno prevoziti ode enim prevoznim sredstvom. Radioaktivne materije ne smeju da se prevoze u unutra njem saobra aju u istom tovarno prostoru sa ivotnim namirnicama. 4b. U kabini vozila kojim se prevoze opasne materije klasa 1a. dok za prevoz otrova ne sme biti ve a od 60 km/h. a ni u kom slu aju ne sme da bude ve e od 70 km/h. prevoze se uz pratnju lica osposobljenog za rukovanje tim materijama. Za prevoz radioaktivnih materija potrebno je odobrenje od strane nadle nog organa. Voza motornog vozila 41 . 5a i 5b pu enje nije dozvoljeno. pored voza a mora da se nalazi i suvoza u slu ajevima predvi enim evropskim sporazumom o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. 1c. U motornom vozilu kojim se prevoze opasne materije. usled varni enja ili udara da izazovu po ar ili eksploziju ili da o tete ambala u.  Radioaktivne materije koje u slu aju nezgode ili udesa mogu da dovedu do kontaminacije ili ugro avanja ivotne sredine zra enjem. lekovima i sto nom hranom.  Vrstu i koli inu radioaktivne materije. koje se izdaje na zahtev po iljaoca. voza motornog vozila ne sme da se udalji od vozila kojim se prevoze opasne materija.  Li ne podatke o licima koja e izvr iti prevoz radioaktivne materije. Ako je radioaktivna materija istovremeno i toksi na. Na vozilu natovarenom opasnim materijama ne smeju da se vr e popravke koje mogu. predmetima op te upotrebe koji podle u zdravstvenom nadzoru.  Vreme i mesto po etka prevoza radioaktivne materije.

Galvanske veze i ure aje za razelektrisanje treba proveriti pre utovara. O svakoj nezgodi ili udesu koji se dogodi prilikom prevoza opasnih materija. Simboli upozorenja za obele avanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije stavljaju se na bo ne strane i na zadnju stranu motornog i priklju nog vozila. U unutra njem drumskom saobra aju opasne materije mogu da se prevoze i kombi vozilima iji je prostor za utovar robe odvojen od prostora za sme taj putnika. odnosno istovara. na znacima za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije moraju da budu ispisani identifikacioni brojevi opasne materije koja se prevozi. Vozila za prevoz opasnih materija klase od 1 do 5b treba da budu galvanski povezana u jednopotencijalnu celinu.odvod stati kog elektriciteta koji pre utovara ili istovara opasnih materija treba da bude priklju en na uzemljenje. odnosno ako vozilo parkira na kontrolisanom i odgovaraju e pripremljenom prostoru za parkiranje. Vozila za prevoz opasnih materija treba opremiti odgovaraju im prekida em za isklju ivanje svih elektri nih kru nih tokova. lice koje se zateklo na mestu nezgode ili udesa ili lice koje prvo nai e na to mesto du no je da na zahtev voza a o tome obavesti najbli u stanicu milicije. Ako je opasna materija koja se prevozi sa spiska evropskog sporazuma o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. tri simbola upozorenja za ozna avanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije. Vozilom kojim se prevozi opasna materija mora da ima dva znaka za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije. zapaljivih gasova. kao i mesta za postavljanje znakova na vozilu moraju biti izvedeni u skladu sa odredbama evropskog sporazuma o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. Znakovi za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije. Motorno i priklju no vozilo kojim se prevozi radioaktivna materija moraju da imaju. Vozila za prevoz opasnih materija.Prevoz opasnih materija 2011 sme da se udalji od vozila kojim se prevoze opasne materija samo ako vozilo ostavi pod nadzorom suvoza a ili pratioca. a za sva ostala vozila sa jednog ili dva mesta. Motorno 42 . Opasne materije mogu da se prevoze motornim i priklju nim vozilima posebno konstruisanim za prevoz pojedine opasne materije ili vozila koja odgovaraju uslovima propisanim ovim zakonom i evropskim sporazumom o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. Odredbe se primenjuju i kada se motornim vozilom prevoze prazni neo is eni sudovi u kojima su se nalazile opasne materije. Ovo se ne odnosi na vozilo kojim se prevoze opasne materija koje po Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju nema posebnih zahteva u pogledu parkiranja. odnosno zapaljivih te nosti sa temperaturom paljenja iznad 55°C treba da imaju ure aj za razelektrisanje . jedan od lanova posade du an je da obavesti najbli u stanicu milicije. umesto znaka za obele avanje vozila kojim se prevoze opasne materije. Kori enje prekida a za vozila za koja to zahteva evropski sporazum o me unarodnom prevozu za opasne robe u drumskom saobra aju treba da bude sa dva mesta. vrsto fiksiranom pregradom. Ako se u motornom vozila sa opasnim materijama koje je pretrpelo nezgodu ili udes nalazi samo voza . ije posledice posada motornog vozila ne mo e sama da otkloni ili zbog kojih ne moze da nastavi dalju vo nju. identifikacioni brojevi pojedinih opasnih materija.

 Dva znaka kojima se ozna ava motorno vozilo zaustavljeno na kolovozu.postavljanjem svetiljke.  No u i u vreme smanjene vidljivosti zbog nepovoljnih atmosferskih ili drugih. da ima i slede u opremu:  Voza ki alat i dizalicu za vozilo. omogu ava efikasno ga enje po ara.  Dve zastavice za ozna avanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije. od kojih jedan za ga enje po ara na motoru. Motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije mo e se kretati samo putevima koji su odre eni za kretanje takvih vozila.postavljanjem. iza zaustavljenog vozila. saobra ajne nezgode. 43 . pored opreme predvi ene op tim propisima i evropskim sporazumom o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. ako nije snabdeveno ko nicama koje automatski ko e prilikom otka injanja od vu nog vozila. mora da bude vezano za vu no vozilo i snabdeveno lancima. danju . a naro ito u esnike u saobra aju upozori:  Danju i no u .svetiljkom. Voza koji je zbog pojave otkaza na vozilu.Prevoz opasnih materija 2011 vozilo kojim se prevoze opasne materije mora. a no u i u uslovima smanjene vidljivosti . a drugi za gasenje po ara na tovaru vozila i to takvog punjenja koje s obzirom na koli inu i druga svojstva opasne materije.  Ure aj za kontrolu zra enja i sredstva za zastitu i ozna avanje terena.  Prenosnu lampu koja se mo e uklju iti na akumulator vozila i koja je izra ena tako da ne mo e izazvati eksploziju ili po ar. Motorna vozila kojima se prevoze opasne materije mogu se zaustavljati i parkirati samo na mestima koja su za tu vrstu vozila odre ena i obele ena. priklju no vozilo mora da ima poseban ure aj koji.zastavicom za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije. utovara ili istovara ili iz drugog opravdanog razloga prinu en da vozilo sa opasnom materijom zaustavi na kolovozu ili parkirali tu u naselju. koja se vidi sa udaljenosti od najmanje 150 m. Priklju no vozilo kojim se prevoze opasne materije.  Upu ivanjem suvoza a ili pratioca po iljke da na udaljenosti od 100 m do 150 m iza zaustavljenog vozila. da blagovremeno zaustave vozila ili smanje brzinu i da se pripreme za bezbedno zaobila enje zaustavljenog vozila.  Najmanje dva aparata za ga enje po ara. Ukoliko se opasne materije prevoze priklju nim vozilom na kojem bilo koja osovina ima jednostruke to kove. dva znaka kojima se ozna ava motomo vozilo zaustavljeno na kolovozu. du an je da preduzme sve mere da zaustavljeno vozilo ne dovede u opasnost sa drugim vozilima.  Dve lopate i jedan pijuk. prilika . upzorava voza e koji nailaze onom stranom kolovoza na kojoj se nalazi zaustavljeno vozilo. upozorava voza a ako do e do pada pritiska u pneumaticima vise od 20% na bilo kom to ku priklju nog vozila.  Dve ru ne elektri ne baterijske lampe (svetiljke) sa blinkuju om ili stalnom svetlos u narand aste boje. pomo u zvu nog ili svetlosnog signala.  Dve zastavice za ozna avanje vozila kojima se prevoze opasne materije.

Na osnovu predvi enih ispitivanja za motomo i priklju no vozilo za koje to zahteva ADR. U slu aju povla enja iz upotrebe motomog ili priklju nog vozila namenjenog za prevoz opasnih materija.Prevoz opasnih materija 2011 5.2 Odredbe pravilnika o na inu prevoza opasnih materija u drumskom transportu Motorno i priklju no vozilo namenjeno za prevoz opasnih materija mora biti podvrgnuto posebnom pregledu u pogledu ispunjavanja uslova predvi enih zakonskom ili ADR-om za prevoz opasne materije za koju je namenjeno. kao to je prikazano na slici 5. auto-cisterne i druge vrste vozila kojima se prevoze opasne materije. izdaje se certifikat na obrascu koji je predvi en ADR-om. Listice opasnosti kojima se ozna avaju pojedina na i zbirna pakovanja opasnih materija moraju biti nalepljene na vidnom mestu obe bo ne i na zadnjoj strani strani motornog vozila. Slika 6. na obe bo ne strane svakog od delova mora biti nalepljena listica opasnosti sa brojevima osnovne opasnosti i identifikacionim brojem opasne materije. sa njih se moraju ukloniti sve oznake koje su propisane za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije ili se te oznake moraju prekriti. Ako se motorno ili priklju no vozilo namenjeno za prevoz opasnih materija koristi za drugu vrstu prevoza. Preduze e koje je izvr ilo dekontaminaciju cisterni ili kontejnera izdaje o tome potvrdu koju je voza du an da nosi sa sobom za vreme upravljanja takvim vozilom. promene vlasnika vozila. Za motorno i priklju no vozilo za koje je na posebnom pregledu utvrdeno da isunjava uslove za prevoz odre ene opasne materije izdaje se potvrda sa rokom va nosti od jedne godine. promene neke od bitnih tehni kih osobina na vozilu zna ajnih za bezbedan prevoz opasne robe. Postavljanje listice opasnosti na vozilo za prevoz opasnih materija 44 . prikolice. Ako su cisterne ili kontejneri na motornom ili priklju nom vozilu u kojima se vr i prevoz opasnih materija o is eni i ako je izvr ena dekontaminacija. certifikat se mora vratiti organu koji ga je izdao. poluprikolice. Ako se u vi edelnoj cisterni prevoze razli ite vrste opasnih materija. mora se predhodno o istiti i dekontaminirati.2. kao i isteka va nosti certifikata.

u uputstvu o posebnim merama bezbednosti koje se preduzimaju pri prevozu opasne materije. sudovi i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija mogu se utovariti i preko visine stranica tovarnog sanduka ako stranice tovarnog sanduka nedozvoljavaju ispadanje upakovane opasne materije u toku prevoza. odnosno jedno prevozno sredstvo. Priklju no vozilo kojim se prevoze opasne materije mora biti opremljeno ko nim ure ajima koji stupaju u dejstvo pritiskom na papu u glavne ko nice vu nog vozila. tranzit) mo e podneti uvoznik. U slu aju neispravnosti na vozilu koje je natovareno opasnom materijom. a u slu aju prekida ili ispadanja spoljne veze sa vu nim vozilom. tovarni list. a zahtev za prevoz opasne materije preko dr avne granice (uvoz. Pored mera bezbednosti predvi enih zakonom. otrovi kao i odobrenje za prevoz koje je izdao nadle ni organ. tehni ki i za i eni naziv opasne materije. automatski zaustavljaju priklju no vozilo. klasu opasne materije i identifikacioni broj predvi en ADR-om. na ina pakovanja i ozna avanja. Po iljalac je du an da prilikom predaje opasne materije na prevoz. sudovi i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija ravnomerno se sla u po celoj povr ini tovarnog prostora motornog ili priklju nog vozila i mogu se utovariti vi e od visine stranica tovarnog sanduka. mase svakog pojedina nog pakovanja. vrste. preturati se ili me usobno sudarati. uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju preduzeti i ispravu o osiguranju opasne materije i da ih preda prevozniku. a brzina ne sme biti ve a od 40 km/h. moraju da se navedu 45 . moraju se za vreme prevoza nalaziti u kabini voza a. izvoznik i prevoznik. Tovarni list za opasnu materiju koja se prevozi mora da sadr i: hemijski. Takvo vozilo se vu e krutom vezom (rudom). odnosno za svako motorno vozilo kome mo e biti pridodato i priklju no vozilo. Motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije mo e imati samo jednu prikolicu ili poluprikolicu. Po iljalac koji daje opasnu materiju na prevoz du an je da svaku po iljku opasne materije. palete. Zbirna ili pojedina na pakovanja u kojima se nalaze opasne materije moraju se tako utovarati i u vrstiti da ne mogu ispadati iz tovarnog sanduka. Za vreme prevoza radioaktivne materije voza i pratilac moraju posedovati li ni dozimetar. Za pojedine opasne materije moraju se upisati i drugi podaci predvi eni ADRom. izvoz. ono se mo e prevu i samo do najbli eg mesta gde je pogodno vrsiti popravku ili pretovar. ispostavi ispravu o prevozu opasne materije. tehni ki i za i eni naziv te materije. Nije dozvoljeno vu enje motornog vozila koje je natovareno opasnom materijom. Sanduci. palete. u tovarnom listu pismeno potvrdi da opasna materija koji se predaje na prevoz odgovara odredbama Zakona i ADR-a u pogledu prirode opasne materije. ako se prevoze eksplozivne. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije u unutra njem saobra aju podnosi po ljalac opasne materije. radioaktivne materije. Kada se tovarni list ispostavlja za po iljku opasne materije koja nema identifikacioni broj u ADR-u. Sva prevozna dokumenta koja se ispostavljaju za jednu po iljku opasne materije. u tovarni list se upisuje samo hemijski.Prevoz opasnih materija 2011 Sanduci.

Ako je za prevoz opasnih materija odre en obavezan pravac (koridor). sa ta nim podacima o vrsti opasne materije koju prevoze i predlo e mere koje bi trebalo preduzeti radi spre avanja irenja opasne materije u ivotnu sredinu. a po potrebi i druge organe i organizacije. odnosno pratilac du ni su da zaustavljeno vozilo obele e na na in predvi en Zakonom i da do dolaska slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja preduzmu slede e mere: Isklju e rad motora. Pratnju radnika organa unutra njih poslova. Kretanje u koloni (kada se kre e vi e vozila natovarenih opasnim materijama). Spre e prosipanje ili razlivanje opasne materije. Ako postoji opasnost da do e do ugro avanja ivota i zdravlja ljudi ili materijalnih dobara zbog eksplozije. Neprekidno trajanje prevoza bez zaustavljanja. Spre e pristup prolaznika i upozoravaju ih na opasnost koja preti od opasne materije. Tehni ku pratnju po iljaoca ili prevoznika. Ugase po ar. ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj mora narediti da se obustavi saobra aj na tom 46 .Prevoz opasnih materija 2011 metode i sredstva koja se primenjuju za ga enje po ara na opasnoj materiji koja se prevozi. po ara. Ako zbog smrti ili povreda voza a. Voza koji upravlja motornim vozilom kojim se prevoze opasne materije du an je da se vozilom kre e samo putevima koji su nadle ni organi odredili za kretanje takvih vozila i da izbegava kretanje vozilom kroz naseljena mesta i mesta na kojima postoji mogu nost da do e do ugro avanja bezbednosti saobra aja. voza i suvoza . me usobno rastojanje izme u tih vozila ne sme da bude manje od 200 metara. organ unutra njih poslova. ovlas eno slu beno lice koje vrsi uvi aj o tome obave tava Upravu za civilnu za titu. Organ nadle an za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materijemo e narediti preduzimanje posebnih mera bezbednosti i to: Obavezan pravac kretanja. Po dolasku slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja. opasnostima koje predstavlja opasna materija za ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i predlo e mere za spre avanje posledica. voza motornog vozila kojim se prevoze opasne materije du an je da se kre e tim pravcem (koridorom). preduze e se mere radi identifikacije opasne materije uz pomo prevoznih dokumenata i oznaka na vozilu. trovanja ili zaga ivanja ivotne sredine u ve em obimu. Ograni enje prevoza zbog vremenskih uslova. naredi e da se obustavi dalji prevoz opasne materije dok se ta mera ne ispo tuje. Vreme polaska vozila sa polazi ta. U slu aju saobra ajne nezgode. Pratnju stru nog lica za rukovanje opasnom materijom koja se prevozi. Vremenske termine za kretanje vozila na odre enim deonicama puta. suvoza a ili pratioca ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj nije moglo biti obave teno o vrsti i osobinama opasne materije. Obaveste nadle nu stanicu milicije o nesre i. Ako nastupi ili se o ekuje da e nastupiti neka od predhodno navedenih posledica. detaljno ga obavestiti o vrsti i karakteristikama opasne materije. Obele e (ograde i zabrane pristup licima) prostor na kojem je prosuta opasna materije. Iznesu iz vozila dokumenta za prevoz opasne materije. Ako se u koloni na putu kre u dva ili vi e vozila kojima se prevoze opasne materije. odnosno metode i sredstva koje se ne smeju primenjivati za ga enje po ara na toj materiji. Kada ovla eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona utvrdi da neka od nalo enih mera bezbednosti nije preduzeta.

as polaska i vreme kretanja vozila sa opasnom materijom uskla en sa najpovoljnijim uslovima bezbednosti saobra aja. Pre izdavanja odobrenja organ nadle an za izdavanje odobrenja mo e izvr iti uvid na licu mesta radi utvr ivanja na ina pakovanja i na ina opremanja i obele avanja vozila kojim e se izvr iti prevoz opasne materije. prosuta opasna materija mora da se prikupi. Ako organ nadle an za izdavanje odobrenja utvrdi da se koli ina opasne materije navedena u zahtevu ne sme prevoziti ozna enim vozilom ili da opasna materija nije upakovana u skladu sa propisima ili se opasne materije navedene u zahtevu ne mogu prevoziti u istom prevoznom sredstvu. a dok traje pretovar mo e se po potrebi obustaviti saobra aj. to e se u initi van kolovoza i uz prisustvo ovla enog slu benog lica nadle nog organa unutra njih poslova. sa injava zapisnik koji sadr i: tip i registarski broj vozila. odnosno potvrde o ispravnosti motornog vozila za prevoz opasnih materija. vrstu i koli inu opasne materije u prevozu i mesto utovara i istovara. opremi. U zapisnik se unose sve na ene neispravnosti na vozilu. zatra i e od po iljaoca. odnosno potvrde o ispravnosti motornog vozila za prevoz opasnih materija. Ako prilikom uvida na licu mesta slu beno lice organa nadle nog za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije utvrdi nedostatke u pogledu uslova za prevoz. ovla eno slu beno lice.Prevoz opasnih materija 2011 delu puta. Dozvoljen prevoz istim vozilom opasnih materija navedenih u zahtevu. broj certifikata. ime i prezime voza a i suvoza a. Ako ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj nije u stanju da identifikuje opasnu materiju koja je prosuta ili isparila. odstrani i smesti na za to predvi eno mesto. Motornog vozila. O izvr enoj kontroli motornog vozila koje prevozi opasnu materiju. Prilikom razmatranja zahteva za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije nadle ni organ procenjuje da li je prema podacima u zahtevu: Opasna materija pravilno klasifikovana. zatra i e pomo od najbli eg proizvo a a opasnih materija. odnosno stru ne institucije koja mu mo e pru iti pomo u identifikaciji opasne materije. vla nistvo. odnosno prevoznika da predhodno otkloni utvr ene nedostatke. odbi e zahtev za izdavanje odobrenja. kao i na in obezbe enja i obele avanja mesta na kojem e se izvr iti utovar te materije. Opasna materija pakovana i ozna ena u skladu sa Zakonom i ADR-om. zaga ivanja vode ili irenja otrovnih gasova. konstatacije i podaci o na enom stanju. Pravac kretanja i vreme zadr avanja motornog vozila u toku prevoza odre enih u odobrenju. Prevoznih dokumenata. opremu i sredstva za obele avanje u 47 . a postoji mogu nost da do e do ekspolozije. naro ito: Certifikat. U toku prevoza opasnih materija organ nadle an za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona vr i kontrolu. Dozvoljen prevoz nazna ene koli ine i vrste opasne materije motornim vozilom. Posle saobra ajne nezgode. obele avanju i prevoznim dokumentima i drugi nedostaci. Posle izvr ene kontrole ovlas eno slu beno lice mo e nalo iti voza u da se kre e odre enim putem. Uputstva o preduzimanju mera bezbednosti. da dovede vozilo. Ako se zbog neispravnosti na vozilu ili saobra ajne nezgode mora izvr iti pretovar opasne materije. Opremljenosti i ozna enosti motornog vozila za prevoz opasnih materija.

Na drumskom grani nom prelazu sa ve om frekvencijom saobra aja. naziv po iljaoca i primaoca i ime i prezime voza a i suvoza a. Prevozna sredstva kojima se prevoze opasne materije moraju biti tehni ki ispravna. itinerer kretanja. za kontrolu vozila natovarenih opasnim materijama odre uje se posebno mesto za zadr avanje takvih vozila. Preduze e. 48 . broj i datim izdatog odobrenja. ne e dozvoliti uvoz (izvoz) te opasne materije iz Republike Srbije kao ni tranzit kroz istu. odnosno da obustavi dalji prevoz opasne materije dok ne otkloni na ene nedostatke. Nadle ni organ. O napu tanju grani nog prelaza vozila natovarenog opasnim materijama za iji je prevoz potrebno odobrenje (kod uvoza i tranzita) ovlas eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona obave tava nadle ni organ republike da e se izvr iti prevoz. primljenu kopiju odobrenja za prevoz opasne materije preko dr avne granice hitno dostavlja grani nom prelazu preko kojeg e se izvr iti prevoz (uvoz. obezbede i preduzmu sve mere za tite od udesa i druge mere utvr ene zakonom. identifikacioni broj i koli inu opasne materije. Promena pravca kretanja ili zadr avanje na odre enom mestu mo e se narediti i kada to nala u drugi razlozi bezbednosti. Kopija odobrenja za prevoz opasne materije preko dr avne granice (uvoz. ne zagadi ivotna sredina.  Ima stru no osposobljena lica za obavljanje prevoza. drugo pravno lice i preduzetnik mo e da obavlja prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju ako:  Jeste registrovano za obavljanje delatnosti prevoza opasnih materija. tranzit) opasne materije na koju glasi odobrenje. Ovla eno slu beno lice koje je naredilo promenu pravca kretanja izdaje o tome potvrdu. izvoz. izra ena. 5. opremljena i obele ena u skladu sa propisanim standardom. tranzit) dostavlja se organu nadle nom za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona preko odgovaraju eg organa za unutra nje poslove na ijem se podru ju nalazi grani ni prelaz. Ako prilikom kontrole motornog vozila i dokumenata ovla eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona utvrdi da nema odobrenja za prevoz opasne materije za koju je to potrebno ili je koli ina opasne materije u vozilu ve a od koli ine koja je navedena u odobrenju.  Raspola e odgovaraju im prevoznim sredstvom za prevoz opasnih materija. konstruisana. izvoz.Prevoz opasnih materija 2011 ispravno stanje ili da se odre eno vreme zadr i na tom mestu. Ovla eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona prilikom kontrole prevoza opasne materije preko dr avne granice upore uje podatke iz prevoznih dokumenata radi utvr ivanja da li ta vrsta i koli ina opasne materije koja se prevozi odgovara vrsti i koli ini opasne materije navedene u prevoznim dokumentima.3 Odredbe uredbe o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju Prevoz opasnih materija vr i se na na in da se: ne dovede u opasnost ivot i zdravlje ljudi.2. Obave tenje mora sadr ati: tip i registarski broj vozila.  Ispunjava uslove za prevoz propisane ADR-om.  Ima odobrenje za prevoz opasnih materija.

Ministar saobra aja i telekomunikacija bli e e propisati sadr inu zahteva. 6. Naziv.  Relaciju kretanja prevoznog sredstva od mesta predaje radioaktivne materije do mesta koris enja. 7 i opasnog otpada izdaje se posebno odobrenje. Datum i vreme po etka prevoza. Nazna enje vrste i oznaku prevoznog sredstva. odnosno li no ime i adresu primaoca. Koli inu i na in pakovanja opasne materije. 6. Vrstu.  Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim materijama i koja u estvuju u prevozu. Za prevoz ostalih klasa opasnih materija ne izdaje se posebno odobrenje. tip i registarski broj vozila opremljenog za prevoz radioaktivne materije. Nazna enje vrste i oznaku prevoznog sredstva. Uz zahtev po iljalac opasne materije du an je da prilo i:  Uputstvo o posebnim merama bezbednosti. Stru no osposobljavanje obavlja ovla ena organizacija.  Odobrenje za nabavku opasnih materija iz klase 1.Prevoz opasnih materija 2011 Opasne materije mogu da prevoze samo lica koja su za rukovanje i prevoz opasnih materija stru no osposobljena. odnosno li no ime i adresu po iljaoca. odnosno li no ime i adresu po iljaoca.  Dokaz o osiguranju.  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije. Naziv i adresu proizvo a a opasne materije. Naziv. 7 podnosi po iljalac opasne materije i sadr i: Naziv. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 7.  Naziv i adresu prevoznika radioaktivne materije. ve se njihov prevoz vr i u skladu sa uslovima propisanim ADR-om. odnosno za tite pri prevozu i o na inu postupanja prilikom udesa koje izdaje ovla ena organizacija. relaciju kretanja i krajnje mesto prevoza. Za prevoz opasnih materija klase 1. podnosi po iljalac opasne materije i sadr i:  Naziv i adresu korisnika radioaktivne materije. Relaciju (prevozni put) kretanja. Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasne materije. tehni ki naziv.  Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim materijama.  Vrstu. izdato od strane organa unutrasnjih poslova nadle nog prema mestu upotrebe tih materija. 49 . Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 1.  Dokaz o osiguranju. osim ako se prevoz obavlja pod Äre imom malih koli ina" koje su defmisane ADR-om. Uz zahtev po iljalac opasne materije du an je da prilo i:  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 1. odnosno li no ime i adresu prevoznika. podnosi po iljalac opasne materije i sadr i: Naziv. Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasne materije.  Vrstu radioaktivne materije i njenu ukupnu radioaktivnost.

po iljalac opasne materije du an je da prilo i:  Mi ljenje ovla ene organizacije o ispunjenosti propisanih uslova za prevoz radioaktivne materije. odnosno za tite pri prevozu i o na inu postupanja prilikom udesa koje izdaje ovla ena organizacija. povrede tela ili zdravlja. du no je da obezbedi vozila za specijalne namene i odgovaraju u opremu u slu aju potrebe za pratnjom i u e a u sanaciji udesa.Prevoz opasnih materija 2011  Naziv i adresu primaoca i namenu koris enja radioaktivne materije. sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa u zavisnosti od koli ine.  Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju radioaktivnim materijama i koja u estvuju u prevozu. Relaciju kretanja. o te enja ili uni tavanja stvari i imovine ili zaga enja ivotne sredine u toku prevoza. Uz zahtev. Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim otpadom i koja u estvuju u prevozu. Uz zahtev po iljalac opasnog otpada du an je da prilo i:  Mi ljenje ovla ene organizacije o ispunjenosti propisanih uslova za prevoz opasnog otpada.  Datum i vreme po etka prevoza. odnosno za tite pri prevozu i o na inu postupanja prilikom udesa koje izdaje ovla ena organizacija.  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije. po potrebi.  Dokaz o osiguranju.  Uputstvo o posebnim merama bezbednosti. Osiguranje mora da obuhvati i tro kove intervencije u slu aju udesa i sanacije posledica nastalih udesom. vrste i karakteristika opasnih materija u prevozu i u slu aju udesa da organizuje i sprovede propisane mere reagovanja na udes. pratnja policije i sl. Preduze e ili drugo pravno lice i preduzetnik koji se bavi prevozom opasnih materija du an je da izradi plan za tite od udesa. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnog otpada podnosi po iljalac opasnog otpada i sadr i: Naziv. odnosno li no ime i adresu po iljaoca opasnog otpada.  Dokaz o osiguranju.). Ministar za za titu prirodnih bogatstava i ivotne sredine bli e e propisati sadr inu zahteva. da naredi preduzimanje posebnih mere bezbednosti za vreme prevoza (pravac i trasa kretanja.  Uputstvo o posebnim merama bezbednosti. specijalizovana pratnja po iljaoca ili prevoznika. 50 . Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasnog otpada.  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije.  Re enje o kategoriji opasnog otpada. Ministarstvo nadle no za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija mo e. U prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju. Ministarstvo unutra njih poslova ili pravno lice koje ovo ministarstvo odredi. Nazna enje vrste i oznaku prevoznog sredstva. Vlasnik robe je du an da posebno osigura opasnu materiju za slu aj tete pri injene tre im licima usled smrti.

za ti ena prirodna dobra i dr. do lo do pove anja obima prometa eksplozivnih materija i broja subjekata koji u njemu u estvuju. utovar i istovar i usputne manipulacije).  Zabrani dalji prevoz ili rukovanje opasnim materijama licima koja nisu stru no osposobljena za prevoz i rukovanje opasnim materijama. odluka. Ministarstvo za za titu ovekove okoline.  Privremeno zabrani vr enje pojedinih radnji u vezi sa prevozom opasnih materija ako nisu ispunjeni propisni uslovi. odnosno kontrolu sprovo enja transporta opasnih materija u skladu sa zakonskim odredbama sprovode odgovaraju i nadle ni organi. provere zakonitosti rada i preduzimanja odgovaraju ih mera.) vr i se na na in propisan posebnim aktom. Ako se u vr enju inspekcijskog nadzora utvrde nepravilnosti koje mogu ugroziti ivot i zdravlje ljudi ili izazvati zaga enje ivotne sredine.  Nalo i ispitivanje uzoraka opasnih materija. odnosno nadle na ministarstva: Ministarstvo saobra aja. ministarstvo mo e preduzeti i mere iz nadle nosti drugog ministarstva o emu e odmah obavestiti to ministarstvo. neophodno je izdvojiti ona klju na mesta koja predstavljaju osnov za zakonito postupanje u toj oblasti. Njime su definisani uslovi pod kojima se vr i prevoz opasnih materija kao i radnje koje su u vezi sa tim prevozom (pripremanje materije za prevoz.4 Me unarodni sporazum o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju (ADR) Ovaj sporazum je sa injen u enevi 1957. Pored ovla enja utvr enih posebnim propisima.Prevoz opasnih materija 2011 Kretanje vozila sa opasnim materijama kroz za ti ene zone (zone sanitame za tite izvori ta vode za pi e.  Zabrani preduze u. 5. Nadzor. Osnovni cilj nadzora je sticanje uvida u izvr avanje zadataka. uputstava. Ministarstvo za za titu prirodnih bogatstava i ivotne sredine za klasu 7 i opasni otpad. na svoj na in. nadle no ministarstvo ovla eno je da:  Naredi da se utvr ene nepravilnosti otklone u odre enom roku.2. Svaki od ovih zakona. neminovno ima za posledicu i pove an stepen rizika od izbijanja eksplozija i po ara.godine je ovaj sporazum ratifikovala tada nja SFRJ. 2. kada va e a zakonska regulativa nije me usobno uskla ena i celovita. injenica je da je od dana stupanja na snagu ovih zakona. a 1972. 4 i 5. u vr enju inspekcijskog nadzora. Ministarstvo unutra njih poslova. Ministarstvo saobra aja i telekomunikacija za klase 6. do danas. 8 i 9.godine. drugom pravnom licu. preduzetniku ili fizi kom licu prevoz opasne materije ili privremeno oduzmu prevozno sredstvo do okon anja prekr ajnog postupka ako utvrde da se u toku prevoza u injeni propusti u pogledu preduzimanja mera bezbednosti. Nadzor nad sprovo enjem ove uredbe vr e Ministarstvo unutrasnjih poslova za klase 1. Struktura ADR-a obuhvata: 51 . 3. U takvoj situaciji. definise problematiku eksplozivnih materija.

mo e re avati u nacionalnim granicama dr ava. utovar. Interes o te enog. zahtevi pravi nosti i me unarodna solidarnost uslovili su u toj oblasti dono enje brojnih me unarodnih multilateralnih konvencija koje su u celini ili delom posve ene uslovima i postupku naknade tete. Prevoz opasnih materija na nivou evropskog kontinenta regulisan je ogovaraju im zakonima o prevozu opasnih materija koji su bazirani na me unarodnim konvencijama.Op ti zahtevi i zahtevi u pogledu opasnih materija i predmeta: 2011  Poglavlje 1 Op ti propisi. potpune i blagovremene naknade tete. U novije vreme me unarodna regulativa poku ava da pomiri dve naizgled suprotne intencije: s jedne strane. da u vrsti i u ini povoljnijim polo aj o te enog omogu avaju i mu isplatu adekvatne. y Prilog B .Propisi u pogledu transportne opreme i transportnih operacija - Poglavlje 8 Propisi za posadu.  Poglavlje 2 Klasifikacija. kada teta nadma uje limit do kog on odgovara za tetu i 52 .  Poglavlje 7 Propisi za prevoz. Razlike u pojedinim zahtevima izme u ADR-a i na e zakonske regulative postoje i treba ih sagledati da bi izbegli mogu e gre ke i nesporazume pri prevozu opasnih materija. vozila. postupanje i dokumentacija.tetnika. Odgovornost za tetu pri tome. po pravilu. velikih pakovanja i cisterni. po iva na principima objektivne odgovornosti. Poglavlje 9 Propisi za izradu i odobrenje tipa vozila. Me utim. tete u civilnom vazduhoplovstvu i pomorske tete. i procedura obe te enja je pojednostavljena. To se posti e obrazovanjem posebnih od tetnih fondova koji mogu da garantuju obe te enje i onda kada je tetnik insolventan. identifikaciji o te enog i tetnika i odredjenju njihovih prava i obaveza. posebno kad je re o tzv. grani ne koli ine.  Poglavlje 6 Propisi za izradu i ispitivanje ambala e. masovnim tetama visokih iznosa i velikih razmera kao to su velike ekolo ke tete. posebni propisi i slobodne koli ine opasnih roba. opremu.  Poglavlje 5 Propisi za isporuku. 5. velikih sredstava za pakovanje (IBC). te ko se. od dana stupanja na snagu ovih zakona do danas do lo je do bitnih promena u Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju (ADR). tete pri mirnodopskom kori enju atomske energije. a s druge strane da teret te naknade u ini mogu im i finansijski podno ljivim za du nika. S obzirom da je na a zemlja potpisnica svih konvencija o prevozu opasnih materija. zbog nepredvidljivosti rizika i nemogu nosti njihove kontrole.Prevoz opasnih materija y Prilog A . ona je du na da neposredno primenjuje odredbe ovog sporazuma.  Poglavlje 3 Spisak opasnih roba (prema UN-brojevima i slovnom rasporedu).  Poglavlje 4 Pakovanja i odredbe za cisterne. istovar i manipulacije.3 Naknada tete prema me unarodnim ugovorima Odgovornost za tetu.

tako i na polju ugovorne odgovornosti. U savremenim uslovima polje deliktne. Uz to.od Ujedinjenih nacija i njihovih specijalizovanih agencija. odnosno oblasti u kojoj je teta nastala i dr. Mogu a je kategorizacija ovih konvencija po raznim osnovama: prema subjektu. 53 . Evropske unije i Saveta Evrope. prema delatnosti.Prevoz opasnih materija 2011 kada je ak nepoznat. do Ha ke konferencije za me unarodno privatno pravo. kao i oblika i mehanizama njene naknade. Me unarodni multilateralni ugovori koji se u celini ili delom odnose na pitanje naknade tete prepoznatljivi su. Raznolikost i brojnost uzroka tete. u cilju sa uvanja supstance obe te enja od nacionalnih i svetskih inflatornih tendencija i valutnih razlika. koja je uneta u sve novije ugovore i na putu je da postane univerzalna obra unska jedinica kod gra anskopravne odgovornosti za tetu. prema vrsti tete. a postoje neke novije tendencije koje su u njima zastupljene. prema objektu tete. naro ito one koja proisti e iz posedovanja i upotrebe opasnih roba i obavljanja opasnih delatnosti. Osim multilateralnih konvencija koje su do sada doneli ovi medjunarodni organi i tela. kako na polju deliktne odgovornosti. uslovili su potrebu da se ovim pitanjem bave najzna ajnije me unarodne organizacije . me unarodna regulativa je utvrdila novu obra unsku jedinicu . a tako e ni ugovorne odgovornosti nije ome eno nacionalnim granicama. Brojnost i raznolikost ovih me unarodnih konvencija je velika. brojni su i bilateralni sporazumi kojima dr ave katkad me usobno ure uju pojedina pitanja obe te enja."specijalno pravo vu enja" za naknadu tete. posebno kad je re o teti nastaloj u prevozu.

Pakovanja koja imaju razli ite oznake ne smeju biti utovarana u isto vozilo ili kontejner ukoliko to nije posebno nagla eno propisima koji se odnose na me anu robu. istovara i rukovanja opasnim materijama Vozilo i voza . mora se voditi ra una da se ne prekora i dozvoljena koli ina tereta po jednom vozilu. Prilikom transporta eksplozivnih materija. koja neposredno u estvuju u transportu opasnih materija. U slu aju da se u transportnoj jedinici utovaraju eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim 54 .1 Obu enost lica koja neposredno u estvuju u transportu opasnih materija Pored posade vozila i voza a koji moraju da pro u odgovaraju u obuku. a naro ito one koji se odnose na bezbednost. uklju uju i utovar i istovar. treba da poseduje kako samo zaposleno lice. Dokumenta kojima se potvr uje da je zaposleno lice obu eno u skladu sa predhodno navedenim zahtevima. sastoji se iz op teg i specijalizovanog dela. nakon dolaska na mesto utovara ili istovara. i ostala zaposlena lica u preduze u koje se bavi transportom opasnih materija. Op ti deo obuke podrazumeva da zaposlena lica moraju biti upoznata sa op tim zahtevima i pravilima koja se odnose na transport opasnih materija. Utovar ne sme zapo eti ukoliko kontrola dokumentacije ili vizuelni pregled vozila i njegove opreme poka u da vozilo ili voza ne zadovoljavaju kontrolne propise. moraju da ispunjavaju sve zakonske propise. Obuka lica. odnosno za titu na radu. moraju da poseduju adekvatnu obu enost koja se odnosi na njihove neposredne du nosti i obaveze u toku transporta opasnih materija. tako i preduze e zaposlenog. zaposlena lica koja u estvuju u transportu opasnih materija moraju pro i adekvatnu obuku koja se odnosi na bezbednost. kao i sa postupcima svo enja istih na minimum. Preventivne mere za tite pri transportovanju opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama 6. Sama obuka zaposlenih lica u preduze ima koja se bave transportom opasnih materija mora biti redovno uskla ivana sa promenama zakonskih propisa. ukupna neto masa eksplozivnih materija sadr anih u svim predmetima ukupno) koja se mo e prevoziti po jednoj transportnoj jedinici je ograni ena zakonskim propisima i zavisi od vrste eksplozivne materije. odnosno vozilo se ne sme pretovariti. Ukupna neto masa u kg eksplozivnih materija (ili u slu aju predmeta sa eksplozivnim materijama. odnosno istovara. Isto tako.2 Pravila utovara. 6.Prevoz opasnih materija 2011 6. Specijalizovani deo obuke zaposlenih odnosi se na obu enost za obavljanje konkretnih du nosti i obaveza tih lica u procesu transporta opasnih materija. isto u i zadovoljavaju u funkcionalnost opreme vozila koja se koristi prilikom utovara. Obu enost koja se ti e mera za tite na radnom mestu odnosi se na upoznavanje zaposlenih lica sa postoje im opasnostima i rizicima prilikom manipulacije sa opasnim materijama. a koja na neposredan na in u estvuju u istom.

Ukupna koli ina tereta koja se mo e prevoziti po jednoj transportnoj jedinici je ograni ena zakonskim propisima i zavisi od vrste opasne materije. Smatra se da je tovar na odgovaraju i na in za ti en ukoliko je svaki sloj celokupnog tovarnog prostora u potpunosti ispunjen paketima. vre a sa vazduhom. protivklizaju ih blok ure aja i sli nih sprava. Izuzetno. Pravilan i nepravilan na in popunjavanja tovarnog prostora Sanduci. U slu aju da se u transportnoj jedinici utovaraju eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim 55 . palete i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija ravnomerno se sla u po celoj povr ini tovarnog prostora ili priklju nog vozila i mogu se utovariti najvi e do visine stranica tovarnog sanduka. odnosno vozilo se ne sme pretovariti. odnosno pakovanjima koja imaju razli ite oznake. kosih letvica. Vozilo i voza . kori enjem kai eva za pri vr ivanje postavljenih na zidovima vozila. Tovar mo e biti za ti en od preturanja i me usobnog sudaranja. Smatra se da je tovar na odgovaraju i na in za ti en ukoliko je svaki sloj celokupnog tovarnog prostora u potpunosti ispunjen paketima. Slika 5. a naro ito one koji se odnose na bezbednost. ako stranice tovarnog sanduka onemogu avaju ispadanje upakovane opasne materije u toku prevoza. itav teret se rangira po razredu sa najve im stepenom rizika.Prevoz opasnih materija 2011 materijama razli itih razreda u skladu sa propisima o transportu me ane robe. nakon dolaska na mesto utovara ili istovara. Posebna pa nja posve uje se teretu sa me anom robom. mora se voditi ra una da se ne prekora i dozvoljena koli ina tereta po jednom vozilu. kotrljanje ili bilo kakvo pomeranje prilikom transporta. Razli ite komponente tovara sa opasnim materijama moraju se pravilno tovariti u vozilo ili kontejner i obezbediti odgovaraju im sredstvima kako bi se spre ilo njihovo pomeranje u toku transporta. U svim slu ajevima. koja ne smeju biti utovarana u isto vozilo ili kontejner ukoliko to nije posebno nagla eno propisima koji se odnose na me anu robu. podesivih podmeta a. odnosno istovara. Tako e. sanduci. ne sme se dozvoliti prevrtanje. palete i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija mogu se utovariti i preko visina stranica tovarnog sanduka. prilikom transporta opasnih materija. bez obzira na na in pakovanja opasne materije. isto u i zadovoljavaju u funkcionalnost opreme vozila koja se koristi prilikom utovara. kad su u pitanju zbirna ili pojedina na pakovanja. kao to je prikazano na slici 5. moraju da ispunjavaju sve zakonske propise. Utovar ne sme zapo eti ukoliko kontrola dokumentacije ili vizuelni pregled vozila i njegove opreme poka u da vozilo ili voza ne zadovoljavaju kontrolne propise.

vozila koja prevoze eksplozivne materije mogu se parkirati. Kada se radi o eksplozivnim materijama sa oznakom 1. Prostor za parkiranje koji je dozvoljen pod (b) koristi se samo u slu aju kada ne postoje uslovi za parkiranje koji su propisani pod (a). Ako takvo mesto nije na raspolaganju. i to obavezno pre narednog utovara. 56 . b) parkingu za vozila na kome je malo verovatno da mo e do i do o te enja vozila od strane ostalih vozila. nakon to je izvr en istovar vozila ili kontejnera.Prevoz opasnih materija 2011 materijama razli itih razreda u skladu sa propisima o transportu me ane robe. niti skupljaju ljudi.  Javni ili privatni parking na kome vozilo sa eksplozivnim materijama nije u opasnosti od strane ostalih vozila. Zaustavljena ili parkirana vozila sa opasnim materijama moraju da budu obezbe ena povla enjem parkirne ko nice. Po pravilu vozila moraju da se parkiraju na posebno odre enim mestima. Ukoliko takve ustanove nisu na raspolaganju. podle u i posebnim propisima u pogledu nadzora. Vozila koja prevoze eksplozivne materije moraju biti pod stalnim nadzorom nakon zaustavljanja ili mogu biti parkirana u odgovaraju im ustanovama ili magacinima koje poseduju sopstveni nadzor. dok se prostor za parkiranje koji je predvi en pod (c) mo e koristiti samo u slu aju kada na raspolaganju ne postoje prostori opisani pod (a) ili (b). 6.2. Adekvatne mere bezbednosti odnose se na spre avanje nekontrolisanog osloba anja ostataka tereta. udaljeno od javnih puteva i naselja.Ukoliko se ustanovi da. U slu aju da se prevoze pojedine opasne materije. itav teret se rangira po razredu sa najve im stepenom rizika. uz primenu adekvatnih mera bezbednosti. U slu aju da i enje vozila ili kontejnera nije mogu e izvesti na trenutnoj lokaciji vozila. na izolovanim mestima koja ispunjavaju slede e uslove:  Parking na kome postoji nadzorno lice koje se predhodno obave tava o prirodi tereta i mestu stanovanja voza a. kao i pojedine opasne materije iznad utvr ene koli ine. vozilo ili kontejner moraju se to pre o istiti. Ci enje nakon istovara . c) prikladnom mestu na otvorenom prostoru pored koga se u normalnim uslovima ne prolazi.  Odgovaraju i otvoren prostor daleko od autoputeva i prometnih mesta. U pojedinim slu ajevima takva vozila mogu da budu parkirana i bez nadzora kada su na bezbednom prostoru unutar fabri kog kruga. u teretnom prostoru vozila ili kontejneru ima zaostataka tereta.1. nakon to su predhodno propisno obezbe ena. vozilo mo e da se parkira uz potrebno obezbe enje na: a) parkingu pod nadzorom uvara koji je obave ten o prirodi tereta i o tome gde se voza nalazi.5D koje se prevoze zajedno sa eksplozivnim materijama sa oznakom 1. na najbli u lokaciju na kojoj se mo e bezbedno izvr iti i enje.3 Zahtevi koji se odnose na nadzor vozila za prevoz opasnih materija u slu aju zaustavljanja Vozila koja prevoze opasne materije podle u op tim propisima koji su za njih predvi eni u pogledu mesta parkiranja i zaustavljanja. itav teret rangira se stepenom opasnosti 1. potrebno je odvesti vozilo.

to zna i konkretno svaki rukovodilac i svaki vatrogasac. 5. ini osnovu koja omogu avava delovanje na osnovu predvi anja. 4. nije svrsishodno. 9. pri transportu opasih materija. Izdavanje komande. Utvr ivanje polo aja. stvari ili ivotnu sredinu. Odlu iti koja opasnost se prvo mora savladati. mo e razviti u prete e ili druge kontroli izmakle efekte po ljude. mo e se zaklju iti da svaka vatrogasna slu ba. 8. 10. Odluka. i obezbe enja uspe ne intervencije. Ako se anga ovanje vatrogasne slu be pravilno shvati kao odbrana od opasnosti. onda iz toga proizilazi postojanje najmanje jedne opasnosti na mestu intervencije. Vo a intervencije defini e postupak vo enja intervencije kao ciljani. 7. moraju biti pripravni da o ekuju opasnost. 57 . Poznavanje opasnosti na mestu intervencije i prepoznavanje tih opasnosti u svakom slu aju. Procena. Na osnovu toga slede slede i koraci: Utvr ivanje polo aja. Utvrditi koje opasnosti postoje. ivotinje. 6. Vatrogasna slu ba je aktivni u esnik. Redosled koraka pri intervenciji vatrogasne jedinice u vanrednim situacijama su : 1. ako se ne interveni e. Proc ena polo aja. zna i okolnost koja se. Kad se postoje e opasnosti prepoznaju. Anga ovanje vatrogasne slu be. Intervencije u slu aju vanrednih situacija pri prevozu opasnih materija Pored suzbijanja po ara. Odrediti te i nu ta ku opasnosti. u situacijama kada ne postoji nikakva opasnost. stalno ponavljani i zatvoreni tok mi ljenja i delovanja. mogu se samo sre enim razmi ljanjem i delovanjem uspe no savladati u vanrednim situacijama. Terminom Äopasnost". Uspe no anga ovanje vatrogasne slu be sastoji se od delovanja na osnovu predvi anja. Procena. Takti ki problemi anga ovanja vatrogasne jedinice. mogu se preduzeti odgovaraju e za titne mere. od odlu uju eg zna aja je sistematsko postupanje vo e intervencije. Planiranje intervencije.Prevoz opasnih materija 2011 7.1 Prepoznavanje opasnosti Radi postizanja cilja intervencije. Sonda a/kontrola. 2. a samim tim opasnost je izgubila mnogo od svog prete eg karaktera. Na osnovu toga. zadaci vatrogasnih slu bi su i pru anje pomo i u slu ajevima akcidentnih situacija pri prevozu opasnih materija. 7. Ne postoji bezopasno mesto vatrogasne intervencije. 3. odnosno akcedentnim dogadajima. Odluka. u ovom slu aju. uvek kad postoji opasnost za javnu bezbednost i red i kad uklanjanje tih opasnosti spada u polje zadataka vatrogasne slu be. Izdavanje komande.

mo e se zaklju iti da prepoznavanje i procena opasnosti je od najve eg zna aja za sve interventne ekipe. Intervencije u akcedentnim situacijama pri prevozu opasnih materija Postupak u slu aju saobra ajne nezgode Preduze e ili drugo pravno lice i preduzetnik koji se bavi prevozom opasnih materija du no je da izradi plan za tite od udesa. Za interventnu ekipu to je osnova ispravnog pona anja i sopstvene bezbednosti. 58 . sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa u zavisnosti od koli ine. 7. dolazi se do optimalnog re enja za uklanjanje opasnosti. za rukovode i kadar to je vrlo va an sastavni deo sistematskog na ina pona anja pri vo enju intervencije. Saglasnost na plan za tite od udesa izdaje ministarstvo nadle no za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija. Na osnovu predhodno re enog. S obzirom na to. ivotinje. S obzirom na zadatak intervencije. potrebno je postojanje propisa kojim se defini u mere i postupci u akcedentnim situacijama kada do njih ipak do e. kao to je prikazano na slici 6.Prevoz opasnih materija 2011 Faza ocene polo aja je od velikog zna aja. ivotnu sredinu i materijalna dobra? Koja opasnost se prvo mora savladati? Gdje je te i na ta ka opasnosti? Upore ivanjem ovih saznanja sa sopstvenim za titnim i odbrambenim mogu nostima. Slika 6. vo a intervencije postavlja sebi slede a pitanja: Koje opasnosti postoje za ljude. Klju ni propisi odnose se na na in pona anja neposrednih u esnika akcedentne situacije sa aspekta sopstvene bezbednosti. vrste i karakteristika opasnih materija u prevozu i u slu aju udesa da organizuje i sprovede propisane mere reagovanja na udes. sa aspekta bezbednosti ostalih u esnika u saobra aju i okoline.2 Mere i postupci u vanrednim situacijama pri prevozu opasnih materija i predmeta Iako je prvenstveni cilj sprovo enja preventivnih mera upravo spre avanje mogu nosti pojave akcedentnih i incidentnih situacija. potrebno je uskladiti saznanja ste ena na osnovu utvr ivanja polo aja sa sopstvenim mogu nostima i sredstvima. odnosno na na in izve tavanja nadle nih organa.

i druge organe i organizacije. materijalnih o te enja ili o te enja okoline. Ako se zbog neispravnosti na vozilu ili saobra ajne nezgode mora izvr iti pretovar opasne materije. ovla eno slu beno lice koje vr i uvidaj o tome obave tava mesni tab civilne za tite. detaljno ga obaveste o vrsti i karakteristikama opasne materije. mo e se obustaviti saobra aj. po ara. ukoliko je to potrebno. Materijalna o te enja ili o te enja okoline odnose se na tete nastale kao posledica incidenta prilikom 59 . Obaveza podno enja izve taja odnosi se na slu ajeve kada opasne materije do u u kontakt sa spolja njom sredinom. Ako postoji opasnost da do e do ugro avanja ivota i zdravlja ljudi ili materijalnih dobara zbog eksplozije. a dok traje pretovar. nije u stanju da identifikuje opasnu materiju koja je prosuta ili isparila. koje vr i uvi aj. Po dolasku slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja. prevoznik je du an da dostavi izve taj u propisanoj formi kompetentnom telu te ugovorne strane. Ako nastupi ili se o ekuje da e nastupiti neka od prethodno navedenih posledica. u slu ajevima personalnih povreda. voza i suvoza . Obele e (ograde i zabrane pristup licima) prostor na kome je prosuta opasna materija. Obaveste najbli u stanicu milicije o nesre i. a po potrebi. Spre e prosipanje ili razlivanje opasne materije. ime bi se omogu ilo informisanje o incidentu i ostalih strana iz ugovora. obavesti putem izve taja Sekretarijat ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu.Prevoz opasnih materija 2011 U slu aju saobra ajne nezgode. a koje zahtevaju: Intenzivnu medicinsku negu povre enih lica. Nakon saobra ajne nesre e. to e se u initi van kolovoza i uz prisustvo ovla enog slu benog lica nadle nog organa unutra njih poslova. po potrebi. Spre e pristup prolaznika i upozoravaju ih na opasnost koja preti od opasne materije. Ta ugovorna strana mo e da. odnosno incidentne situacije za vreme transporta opasnih materija na teritoriji dr ave jedne od ugovornih strana. Personalne povrede odnose se na smrtne slu ajeve i slu ajeve povreda koje su nastale kao neposredna posledica incidenta prilikom transporta opasnih materija. prosuta opasna materija mora da se prikupi. ili u slu aju da nadle ni organi zahtevaju izve taj. zaga ivanja vode ili irenja otrovnih gasova. Izve tavanje o vanrednim doga ajima i mogu nost informisanja u slu aju intervencija vezanih za transport opasnih materija Ukoliko do e do ozbiljne akcedentne. sa ta nim podacima o vrsti opasne materije koju prevoze i predlo e mere koje bi trebalo preduzeti radi spre avanja irenja opasne materije u ivotnoj sredini. odstrani i smesti na za to odre eno mesto ili da se na drugi na in u ini bezopasnom. Iznesu iz vozila dokumenta za prevoz opasne materije. odnosno pratilac du ni su da zaustavljeno vozilo obele e na na in predvi en zakonom i da do dolaska slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja preduzmu mere: Isklju e rad motora. a postoji mogu nost da do e do eksplozije. Ugase po ar. ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj naredi e da se obustavi saobra aj na tom delu puta. organ unutra njih poslova. opasnostima koje predstavlja opasna materija za ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i predlo e mere za spre avanje posledica. trovanja ili zaga ivanja ivotne sredine u ve em obimu. zatra i e pomo od najbli eg proizvo a a opasnih materija. ili kada postoji ozbiljan rizik od gubitka tereta. Ako ovla eno slu beno lice. odnosno stru ne institucije koja mu mo e pru iti pomo u identifikaciji opasne materije.

oznaka vozila predstavlja prvu informaciju. ali va ne indicije mogu dati i planovi delovanja u takvim situacijama. nezavisno od opasne materije. rastojanje treba da bude ve e. Posebne mere. Treba obratiti pa nju na ambijent i karakteristike terena. Od velikog zna aja je da se ve kod prvih mera sonda e vanredne situacije zaklju i da li je intervencija vezana za prisustvo opasne materije i robu. Va no je prepoznati da se radi o vanrednoj situaciji usled prisustva opasnih materija. spadaju:  Mesto intervencije osigurati na irokom prostoru i blokirati. Vo a intervencije treba da konsultativno uklju i stru na lica. zbog nedostatka opreme ili premalo ljudstva. Do precizne sonda e situacije dr ati se na bezbednom rastojanju od najmanje 50 m. prvo treba preduzeti op te mere. itanje ovih informacija. Ukoliko je to potrebno. U ove mere.  Ugro enim licima treba pru iti pomo i dati odgovaraju a uputstva za pona anje. U transportu. Podsetnici za slu aj udesa i transportni papiri pru aju dalje informacije. Na osnovu broja opasnosti i listice opasnosti ve se mo e izvr iti prvo svrstavanje robe u odre enu klasu opasnosti. preko telefona. koja stigne na mesto nesre e. kao i savetovanje sa stru nim osobljem. nije u stanju da preduzme sve mere za potpuno otklanjanje tete.  Propisno izvr enom obele avanju opasnih roba i vozila.  Ljude udaljiti iz opasne zone. specifi ne za datu materiju. kada se radi o prisustvu opasnih materija.Prevoz opasnih materija 2011 transporta opasnih materija ija je materijalna vrednost procenjena na vrednost defmisanu medunarodnom zakonskom regulativom. Delovanje interventne ekipe u slu ajevima vanrednih situacija pri transportu opasnih materija Interventna ekipa mora biti osposoljena da prepoznaje posebne opasnosti opasnih materija i robe i da se suo i sa njima. 60 . Ako je mogu e. na mesto intervencije treba do i sa strane okrenute prema vetru. ako je obezbe eno da se na mesto intervencije mogu brzo i ta no preneti esto vrlo obimne informacije. Ovde mo e biti celishodno i kori enje kompjuterske banke podataka. Ako postoji opasnost od eksplozije. u ovakvim situacijama nije odgovaraju i na in. Preko broja materije ili naziva materije u priru nicima se mogu dobiti detaljne informacije. Pri tom ljudstvo interventne ekipe za titi to je mogu e bolje. Ovo je mogu e putem:  Pripremljenih planova intervencije. Veliki zna aj pri tome ima pravilno obele avanje robe i vozila. nadle ni organi mogu pored izve taja zahtevati i dodatne informacije koje se odnose na datu situaciju. Po pravilu. U mnogim slu ajevima.  Informacija od stru nog osoblja. uz primenu adekvatnih mera. Zavr ne mere. U najmanju ruku treba nositi respiratornu za titu sa kombinovanom za titnom kapom i vodootpornom jaknom. u svim intervencijama. prva interventna jedinica. Zato se preduzimaju slede e mere: Op te mere.  Simbola opasnosti kao i napomena o opasnostima i bezbednosnih saveta o opasnim materijama.

odnosno dekontaminacija moraju se preduzeti sa istom pa njom kao i op te ili posebne mere za uklanjanje akutne opasnosti. zavisno od stepena zaprljanosti i opasnosti date materije. Radove na ra i avanju i i enju interventna ekipa obavlja u na elu samo u okviru neodlo nih hitnih mera. da bi se spre ilo irenje kontaminacije. 61 . koja je prisutna u toj vanrednoj situaciji. rad interventne ekipe jo nije zavr en. Naime. ukoliko situacija to zahteva. radioaktivnim i nagrizaju im materijama. posebno opremljenim za to. to je ponekad ak neophodno. vrlo je te ko. Interventna ekipa ne treba da opasne materije transportuje svojim vozilima ili da ih obezbe uje na svom terenu. dokazivanje kontaminacije na licu mesta. za uredno uklanjanje i uni tavanje opasnih materija i robe mora da se postara vlasnik pod nadzorom nadle nog organa. Predaja mesta intervencije nadle nom organu. Pri dokazivanju kontaminacije i mera dekontaminacije preporu uje se uklju ivanje stru njaka. koje treba jo preduzeti.Prevoz opasnih materija 2011  Treba tra iti poja anje interventnoj ekipi. Situaciju stalno iznova sondirati. Ni posle uklanjanja akutnih opasnosti. u vanrednim situacijama. jer time odgovornost prelazi na taj organ. da se podvrgnu lekarskom pregledu. treba smatrati kontaminiranom. Isto va i i ako postoji sumnja da je do lo do inkorporacije. odnosno nemogu e. posebno za materije iz klasa 6a i 6b. infektivnim. kada je prisutna opasna materija. posebno se ubrajaju: Radovi na ra i avanju i i enju. Totalna dekontaminacija na licu mesta mogu a je u krajnje retkim slu ajevima. Bri ljivo i temeljito dokazivanje kontaminacije je neophodno. posebno u slu aju kontakta sa toksi nim. U zavr ne mere. Kontaminirana ode a i oprema. Mere za dokazivanje kontaminacije. treba prikupiti to vi e informacija. Dokazivanje kontaminacije i dekontaminacija. a time i dalje ugro avanje ljudi i ivotne sredine. sa adekvatnom opremom. Pod nekim okolnostima dekontaminacija se mo e izvr iti samo u institucijama. ima korektna predaja mesta intervencije nadle nom organu. obele i ili odnese na propisno uni tavanje. Pri tom i vodu upotrebljenu za i enje. Veliku va nost. Kontaminirana lica u na elu treba da skinu ode u i. Zbog nedostatka mogu nosti merenja. dok se ne doka e suprotno.  opasnoj materiji.  Treba pozvati stru na lica i informisati nadle ne organe. Vreme predaje treba dokumentovati. podvrgava se grubom i enju ili se odmah spakuju u prikladne kontejnere.

Na alost. iz bilo kog razloga. jedino u situaciji. a jako je te ko oceniti sve opasnosti. Prakti no. skladi tenje i uni tavanje. tj. odgovaraju im merama. po zdravlje ivih bi a i o uvanje prirodnih resursa i materijalnih dobara. u prvom trenutku. a od njih se zahteva da dosta brzo i efikasno reaguju u toj situaciji. ili da su uzeti pogre ni tovarni papiri i podsetnici za slu aj udesa. kada se one ne bi proizvodile. to se u najve em broju slu ajeva moraju uklju iti i drugi izvori informacija. Ove materije mogu se prevoziti ako se ispune uslovi koji su ispitivanjem utvr eni kao dovoljni za punu bezbednost pri njihovom prevozu. na mestu intervencije. budu ili pogre no oble ena ili uop te nisu obele ena. To bi bilo mogu e. a sve dr ave potpisnice ovog sporazuma moraju ga po tovati. a koja va e u na oj zemlji. Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju. To nas upu uje na zaklju ak da rizik od tetnog dejstva opasnih materija. niti biti uslovljen ovom izmenom. utovara. Na i unutra nji (nacionalni) propisi uskla eni su sa ADR-om i po njima uslovi za prevoz opasnih materija u unutra njem transportu saobra aju uglavnom su izjedna eni sa uslovima prevoza ovih materija predvi enim u odgovaraju im me unarodnim ugovorima. Primena opasnih materija danas je neophodna. istovar ili sli no. Svrha postojanja zakonske regulative koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija je za tita ljudi i ivotne sredine od o te enja koja mogu biti izazvana pri rukovanju opasnim materijama. uklju uju i i njihovo uvanje. osim nu nih izuzetaka koje zahtevaju interesi doma e privrede. je veoma bitan faktor za spre avanje akcedentnih situacija. Pri intervencijama vezanim za opasne materije i robu. U takvim slu ajevima mo e do i do kobnih doga aja pri otklanjanju opasnosti. Prevoz novootkrivenih opasnih materija ne mo e ekati izmenu propisa. Zato informacije o navodno transportovanoj materiji stalno treba upore ivati sa izgledom i stvarnim pona anjem date materije. ukoliko ve do e do pojave takvih situacija. Transport svih opasnih materija i predmeta je definisan me unarodnim sporazumom o prevozu opasnih materija. pored prevoza regulisane su i radnje koje su u vezi sa prevozom poput prevoza. svi propisi u oblasti opasnih materija reguli u njihov prevoz u celom procesu koji je iri od prevoza u u em smislu. je na osnovu propisno izvr enog obele avanja robe i vozila. ne treba ispustiti iz vida da je neophodno otklanjanju opasnosti pristupiti samo uz odgovaraju i li nu za titu. istovara i sli no. pa ni propisima nisu mogli biti predvi eni uslovi za njihov prevoz. Me utim. Potpuna za tita od opasnih materija ne postoji.Prevoz opasnih materija 2011 8. Zaklju na razmatranja Savremena tehnologija omogu ava proizvodnju novih opasnih materija koje do ju e nisu bile poznate. temelje se na odredbama ADR-a. treba smanjiti na najmanju mogu u meru. utovar. Po to delovanje ovih materija mo e biti katastrofalno. Najva niji prvi izvor informacija. bilo da vr e prevoz. U tu svrhu postoje interventni (vatrogasni) timovi. potrebno je preduzeti sve mere kako bi se posledice ubla ile. Vatrogasne slu be e u budu nosti sve e e biti anga ovane na intervencijama vezanim za opasne materije i robu. koristile i transportovale. dosta esto se de ava da vozila koja transporutju opasnu robu. Obu enost lica koja u estvuju na bilo koji na in u radu sa opasnim materijama. 62 .

gov.org/wiki/Dangerous_goods [5] http://www. SL.wikipedia.rs/portals/9/uredba-o-prevozu-opasnih-materija-u-drumskom-i-zel-saobracaju-5302.pdf 63 .unece. 2007 godine. [3] http://www. Bezbednost kori enja vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju.pdf [7] http://www.pks.org/ [4] http://en. SRJ 82/90. [2] Pravilnik o na inu prevoza opasnih materija u drumskom saobra aju. Mla an.net/media/Dangerous%20Goods%20Chart%20UN.Prevoz opasnih materija 2011 Literatura [1] B.dt-asia. Krsti . D.dft. Ma inski fakultet u Kragujevcu.uk/pgr/freight/dgt1/ [6] http://www.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->