Univerzitet u Kragujevcu Ma inski fakultet Smer Drumski saobra aj

Seminarski rad
Predmet:

Zakonska regulativa u drumskom saobra aju
Tema:

Prevoz opasnih materija

Predmetni nastavnik: Prof. Dr Dragoljub Radonji

Student: Male evi Nikola 305/2010

Kragujevac Jun 2011.

Prevoz opasnih materija

2011

Sadr aj
1. Uvodna razmatranja............................................................................................................................. 3 2. Vrste i podela opasnih materija ............................................................................................................ 4 2.1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama........................................................... 5 2.1.1 Definicije razreda..................................................................................................................... 6 2.1.2 Definicije grupa kompatibilnosti................................................................................................ 7 2.1.3 Klasifikacija eksplozivnih materija prema na inu dejstva .......................................................... 9 2.2 Gasovi ........................................................................................................................................... 9 2.3 Zapaljive te ne materije................................................................................................................ 11 2.4 Zapaljive vrste materije ............................................................................................................... 12 2.5 Materije sklone samoupaljenju ..................................................................................................... 12 2.6 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove........................................................... 13 2.7 Oksidiraju e materije .................................................................................................................... 14 2.8 Organski peroksidi ....................................................................................................................... 15 2.9 Otrovne materije........................................................................................................................... 16 2.10 Gadne i zarazne (infektivne) materije.......................................................................................... 17 2.11 Radioaktivni materijali ................................................................................................................ 17 2.12 Korozivne (nagrizaju e) materije ................................................................................................ 18 2.13 Ostale opasne materije i predmeti .............................................................................................. 19 3. Vozila za prevoz opasnih materija ...................................................................................................... 20 3.1 Eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila ............................................................................... 20 3.2 Ozna avanje vozila za prevoz opasnih materija............................................................................ 22 3.2.1 Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materije ....................................................... 23 3.2.2 Table za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije................................................... 24 3.3 Potrebna dokumentacija pri transportu opasnih materija ............................................................... 26 3.4 Oprema vozila za prevoz opasnih materija ................................................................................... 29 4. Zahtevi koji se postavljaju pred vozilima za prevoz opasnih materija .................................................. 30 4.1 Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materija ................................................ 30 4.2 Zahtevi koji se postavljaju pred odre enim delovima vozila za prevoz opasnih materija ................ 31 4.3 Posebni zahtevi koji se odnose na odre enu izvedbu vozila ......................................................... 32 5. Zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija........................................... 35 5.1 Osnove zakonske regulative u oblasti opasnih materija ................................................................ 35 5.2 Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija ........................ 38 5.2.1 Odredbe zakona o prevozu opasnih materija koji se odnose na drumski saobra aj ................ 38 5.2.2 Odredbe pravilnika o na inu prevoza opasnih materija u drumskom transportu ...................... 44

1

Prevoz opasnih materija

2011

5.2.3 Odredbe uredbe o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju ................................... 48 5.2.4 Me unarodni sporazum o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju (ADR).............. 51 5.3 Naknada tete prema me unarodnim ugovorima.......................................................................... 52 6. Preventivne mere za tite pri transportovanju opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama ..... 54 6.1 Obu enost lica koja neposredno u estvuju u transportu opasnih materija ..................................... 54 6.2 Pravila utovara, istovara i rukovanja opasnim materijama ............................................................. 54 6.3 Zahtevi koji se odnose na nadzor vozila za prevoz opasnih materija u slu aju zaustavljanja ......... 56 7. Intervencije u slu aju vanrednih situacija pri prevozu opasnih materija ............................................... 57 7.1 Prepoznavanje opasnosti ............................................................................................................. 57 7.2 Mere i postupci u vanrednim situacijama pri prevozu opasnih materija i predmeta ........................ 58 8. Zaklju na razmatranja ........................................................................................................................ 62 Literatura ............................................................................................................................................... 63

2

tzv. Mogu nosti bezbednog skladi tenja ovih materija su daleko ve e nego mogu nosti bezbednog prevoza. 3 . Naime. ´opasnih roba´ je prema Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasnih roba u drumskom saobra aju (ADR-u) zabranjen ukoliko se ne obavlja pod precizno definisanim uslovima. Pod pojmom opasnih materija podrazumevaju se sve one materije koje imaju takve karakteristike da mogu izazvati posledice tetne po zdravlje i okolinu. Transportna sredstva kojima se vr i prevoz opasnih materija moraju biti posebne konstrukcije i moraju odgovarati uslovima koji su propisani odgovaraju im zakonom. zatim postupci voznog osoblja u slu aju saobra ajne nezgode ili havarije i sli no. Tako e. Obele avanje opasnih materija je tako e definisano ADR-om tako da omogu ava brzo i jednostavno sagledavanje osnovnih podataka o opasnoj materiji. dok se prevoz vr i i kroz gusto naseljene urbane sredine ili pored zna ajnih objekata i instalacija gde bi aktiviranje odre ene opasne materije moglo izazvati veoma te ke posledice. Pored samog prevoza. zatim usled bilo kakve nezgode tokom proizvodnje. fiksirane cisterne ili kontejneri u kojima se prevoze opasne materije moraju biti na vidljivom mestu ozna ene odgovaraju im listicama opasnosti i tablama za obele avanje vozila.Prevoz opasnih materija 2011 1. Za prevoz pojedinih vrsta opasnih materija nije uvek dovoljno ispuniti propisane uslove. usputne manipulacije. Uvodna razmatranja Razvojem nauke. propisima su regulisane i radnje kao to su pripremanje materije za prevoz. Imaju i u vidu svojstva ovih materija o igledno je da se njihovim prevozom pove ava op ta opasnost. skladi te se mo e locirati na najpovoljnijem mestu (udaljenom od naselja). akteri su du ni da odmah obaveste odgovaraju e interventne servise iji je zadatak da hitno reaguju u takvim situacijama i da im dostave sve potrebne informacije koje bi bile od koristi prilikom obavljanja intervencije. a zatim sa aspekta nemogu nosti spre avanja tetnog dejstva od strane ambala e i vozila u takvim situacijama. najpre sa aspekta mogu nosti nastanka saobra ajnih nezgoda. pretovar. Delovanje interventnih ekipa predstavlja veoma bitan faktor u oblasti opasnih materija kome se poklanja posebna pa nja. Do toga dolazi usled neodgovornog i/ili nestru nog rada. skladi tenja. sa jedne strane zbog mogu nosti nastajanja saobra ajnih nezgoda. U slu aju pojave incidenta. utovar. a sa druge strane zbog ograni enih mogu nosti prilago avanja ambala e i vozila kojima se prevoze opasne materije u cilju spre avanja njihovog tetnog dejstva. ali i sagledavanje zahteva koje treba da ispune ambala a i prevozno sredstvo. prema tome neophodno je striktno po tovanje propisa koji se odnose na ovu problematiku. istovar. Rizik pojave akcedentnih situacija pri prevozu opasnih materija je veliki. Kolete. Transport opasnih materija i predmeta. rukovanja ili transporta. tehnike i tehnologije omogu ena je proizvodnja velikog broja razli itih opasnih materija. do pojave akcedentnih situacija mo e do i i prilikom utovara i istovara opasnih materija. Transport opasnih materija zauzima sve zna ajnije mesto u strukturi ukupnog prevoza. ve je potrebno dobiti i posebno odobrenje kako bi se izvr io prevoz.

4 . Zauzimaju veoma zna ajno mestu u transportu. Vrste i podela opasnih materija Opasne materije su one materije koje pri proizvodnji. a obuhva eno je oko 50. rukovanju i kori enju mogu biti opasne i tetne po zdravlje ljudi ili mogu dovesti do materijalnih teta ukoliko se njima nestru no rukuje. 1b  Predmeti punjeni eksplozivnim materijama. KLASA 8  Korozivne (nagrizaju e) materije. tako da su od strane ADR-a (European agreement concerning the international carriage of dangerousgoods by road) definisane osnovne instrukcije kojih se moraju pridr avati sve dr ave potpisnice ovog sporazuma bez odstupanja. iroka primena ovih materija uslovila je njihovu op tu klasifikaciju koja je izvr ena u skladu sa me unarodnim propisima i sporazumima. prema ADR-u sve opasne materije su svrstane u slede e klase: KLASA 1: 1a  Eksplozivne materije. 5b  Organski peroksidi. KLASA 9  Ostale opasne materije i predmeti.Prevoz opasnih materija 2011 2. vatrometni predmeti i drugi predmeti.000 opasnih materija razvrstanih u 9 klasa. agregatnog stanja i stepena opasnosti. 4c  Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove. 1c  Sredstva za paljenje. KLASA 2  Zbijeni gasovi pretvoreni u te nost i gasovi rastvoreni pod pritiskom. skladi tenju. KLASA 5: 5a  Oksidiraju e materije. U zavisnosti od hemijskih osobina. KLASA 7  Radioaktivni materijali. KLASA 4: 4a  Zapaljive vrste materije. KLASA 3  Zapaljive te nosti. 6b  Gadne i zarazne materije. pakovanju. transportu. KLASA 6: 6a  Otrovne materije. 4b  Materije sklone samoupaljenju.

ili predstavlja koli inu kiseonika koja preostaje ili nedostaje za potpunu oksidaciju. 5. Ekplozivne materije su hemijska jedinjenja ili hemijske sme e sastavljene od goriva i oksidacionog sredstva koje mogu veoma brzo hemijskom reakcijom da razviju gasove takve brzine i takve temperature i pritiska da izazivaju o te enja okoline. Na osnovu toga je data mogu nost da se izvr i pravilno raspore ivanje razli itih opasnih materija ove klase u istom vozilu ili kontejneru. 3. Brzo sagorevanje eksplozivnih materija omogu ava kiseonik koji ulazi u hemijski sastav eksploziva.  proizvodi njenog razlaganja moraju biti potpuno ili delimi no gasoviti.Prevoz opasnih materija 2011 2. Razred opasnosti i slovna oznaka grupe kompatibilnosti predstavljaju klasifikacioni kod opasne materije klase 1 koji mora da bude ispisan na svakom pakovanju.  proces razlaganja mora biti pra en osloba anjem velike koli ine toplotne energije.predstavlja potrebnu koli inu kiseonika za potpunu oksidaciju eksplozivne materije. Gustina . eksplozivnim hemijskim razlaganjem osloba aju energiju u obliku toplote ili gasova. Grupe kompatibilnosti su slovne oznake i ima ih 13. Bilans kiseonika . 2.veliki broj eksplozivnih materija u svojo hemijskoj strkuturi sard i azot. mora ispuniti uslove poput:  hemijski proces niskog razlaganja mora se odigrati u to kra em intervalu. Materije i predmeti klase 1 su osetljivi na: udare i potrese.predstavlja zapreminu koju zauzimaju gasovi nastali procesom hemijskog razlaganja 1kg eksplozivne materije pod pritiskom od 1013 bara. 5 .1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama Eksplozivne materije. U ove karakteristike svrstavaju se: 1. Specifi na zapremina gasova . pod spoljnim dejstvom u vidu udara i trenja naj e e. a pokazuju karakteristike materija klase 1.predstavlja va no svojstvo eksplozivnih materija.to je toplotni ekvivalent ukupne energije sagorevanja eksplozivne materije pri kome svi atomi oksidi u na najvi i nivo. Da bi jedna materija bila eksplozivna. varnice i hemijske reakcije. One su podeljene na gpupe kompatibilnosti i razrede opasnosti. predmeti punjeni eksplozivnim materijama. Toplota sagorevanja . sredstva za paljenje. Sadr aj azota . pa zbog toga mnoge eksplozivne materije mogu sagorevati i u zatvorenom prostoru. Pri hemijskom razlaganju eksplozivnih materija dolazi do stvaranja velikh koli ina gasovitih produkata zagrejanih na vrlo visokim temparaturama. pove anje temperature. jer ona diraktno uti e na brzinu i pritisak detonacije. Brzina hemijskog procesa razlaganja je karakteristi na osobina eksplozivnih materija i kre e se u granicama od nekoliko cm/sec do nekoliko km/sec. pri emu se nastala voda uzima da je u gasovitom stanju. 4. vatrometni predmeti i drugi predmeti jesu vrste i te ne hemijske materije koje imaju osobinuda. Svaki eksploziv ima odre ene fizi ko-hemijske i balisti ke karakteristike na osnovu kojih se odre uje njegov kvalitet i upotrebna vrednost.

ovde spadaju materije koje po hemijskom sastavu i osetljivosti na paljenje imaju osobine eksploziva i sposobne su za eksplozivno razlaganje.da bi nastupio proces hemijskog razlaganja eksplozivne materije potreban je izvestan impuls spolja. Sa aspekta zakona.6 kao to je: 6 .  sirovine eksplozivnog karaktera za proizvodnju ve navedenih materija . 8.1. Osetljivost na iniciranje . Temperatura sagorevanja . pucanja i dima.je temperatura do koje se zagreju proizvodi nastali hemijskim razlaganjem eksplozivne materije. 9. protivgradne rakete i druge rakete koje se koriste u nau ne i privredne svrhe.podrazumeva najmanju visinu izra enu u cm sa koje pada teg odre ene te ine pri emu se izaziva najmanje jedna eksplozija ili detonacija u toku 6 proba. eksplozivni predmeti. Osetljivost na trenje . Polaze i od stepena opasnosti i njihovih karakteristika.1 do 1. Osetljivost na udar . Osetljivost na vlagu . Toplota eksplozije .zavisi od vrste eksplozivnih materija i razli ita je.barutom se smatra crni i malodimni barut namenjen za rudarske i sportske potrebe.  privrednu municiju . 12. patroni i aure opremljene kapislom i napunjene barutom. eksplozivne materije i predmeti se razvrstavaju u 6 razreda opasnosti i nose oznake od 1.1 Definicije razreda U zavisnosti od stepena opasnosti.  pirotehni ke proizvode . i materije i predmeti koji ne pripadaju navedenim grupama a izra ene su radi nekog prakti nog dejstva u vidu eksplozije ili pirotehni kih efekata.  sredstva za paljenje eksploziva .privrednom municijom se smatraju meci. vatre.prisustvo vlage smanjuje osetljivost eksplozivnih materija. svetlosti. 2. upalja a i tapina i pirotehni ka sredstva koja se koriste pri miniranju. odnosno energija aktiviranja.predstavlja razliku izme u toplote stvaranja finalnih proizvoda eksplozije i toplote sagorevanja same eksplozivne materije.pod privrednim eksplozivima se smatraju materije koje se upotrebljavaju za ru enje ili oblikovanje objekata ili materijala energijom oslobo enom hemijskom reakcijom eksplozivnog razlaganja. a namenjene su za proizvodnju eksplozivnih materijala. U materije klase 1. prskave sastojke sa dejstvom eksploziva ili druge sastojke koji slu e za postizanje efekata razaranja. Osetljivost na plamen i varnicu .  barut .pirotehni kim proizvodima se smatraju sva sredstva koja se upotrebljavaju za vatromete. kao i predmeti koje sard e eksplozivne sastojke. 11. 7. eksplozivne materije su podeljene na:  privredne eksplozive .Prevoz opasnih materija 2011 6. eksplozivne materije i predmeti klase 1 razvrstani su u razrede i grupe kompatibilnosti. se svrstavaju eksplozivne materije.ovde spadaju sve vrste kapisli.je sposobnost hemijskog razlaganja eksplozivne materije pod uticajem odre enog optere enja. 10. prema ADR-u.

Prevoz opasnih materija

2011

1.1 Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od akumulirane eksplozije, odnosno eksplozije koja dovodi do toga da prakti no celokupno punjenje trenutno reaguje; 1.2 Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od rasejavanja rapnela ali ne i opasnost od amumulirane eksplozije; 1.3 Materije i predmeti kojima su imanentni opasnost od vatre, manjih detonacija, rasejavanje rapnela ili od obe navedene opasnosti zajedno, ali ne i opasnost od akumulirane eksplozije; 1.4 Materije i predmeti koji predstavljaju samo manji rizik od eksplozije u slu aju upaljenja ili inicijalizacije (aktiviranja) tokom prevoza. Efekti su u velikoj meri ograni eni na pakete tako da se neo ekuje izbacivanje fragmenata znatnije veli ine i opsega. Spolja nji po ar ne sme dovesti do toga da prakti no celokupni sadr aj paketa trenutno eksplodira; 1.5 Materije kojima je imanentna opasnost od akumulirane eksplozije ali koje su u toj meri neosetljive da je verovatno a njihovog aktiviranja ili prelaza sa ormalnog na detonativno sagorevanje u uslovima normalnog prevoza vrlo mala. Minimalni zahtev za ove materije je da ne smeju da eksplodiraju prilikom ispitivanja u uslovima okru enja zahva enog po arom; 1.6 Izrazito neostljivi predmeti kojima nije imanentna opasnost od akumulirane eksplozije. Ovi predmeti sard e isklju ivo izrazito neosetljive detonativne materije kod kojih je mogu nost akcidentnog aktiviranja ili prostiranja svedena na minimum.

2.1.2 Definicije grupa kompatibilnosti
Za pravilno i bezbedno obavljanje transporta eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama izuzetno je va no poznavanje njihovih karakteristika i me usobne kompatibilnosti. Prema karakteristikama eksplozivne materije se razvrstavaju u 13 grupa kompatibilnosti (podno ljivosti) i imaju slovne oznake od A do S i to: A) primarne eksplozivne materije; B) predmeti sa primarnim eksplozivnim materijama koji sadr e jednu efikasnu za titnu komponentu (stepen za tite). Ovde spadaju detonatori za miniranje i udarne kapisle; C) progresivne eksplozivne i ostale deflagracione eksplozivne materije ili predmeti koji sadr e takve eksplozivne materije; D) dodatne (sekundarne) detonativne eksplozivne materije, crni barut ili predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije bez elemenata za aktiviranje i bez progresivnog punjenja ili predmeti koji sadr e primarne eksplozivne materije sa dve ili vi e za titnih komponenti; E) predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije bez elemenata za aktiviranje, sa progresivnim punjenjem; F) predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije sa sopstvenim elementima za aktiviranje, sa ili bez progresivnog punjenja; G) pirotehni ke materije, predmeti sa pirotehni kim materijama ili predmeti koji sadr e kako eksplozivne tako i svetle e zapaljive dimne ili materije koje nadra uju o i; H) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i beli fosfor; J) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i zapaljive te nosti ili gel;
7

Prevoz opasnih materija

2011

K) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i toksi ne hemijske agense; L) eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim materijama koji predstavljaju posebnu opasnost tako da je neophodna izolacija svakog tipa ponaosob; N) predmeti koji sadr e isklju ivo izrazito neosetljive detonativne materije; S) Materije ili predmeti tako upakovani ili projektovani da, u slu aju nezgode usled akcidentnog aktiviranja, paketi zadr avaju sve opasne efekte. U tom slu aju efekti rasejavanja rapnela, ili detonacije moraju biti ograni eni na onu meru koja znatnije ne ometa. Tabela 1. Grupa A B C D E F G H J L N S kompatibilnosti x A x 5 x B x x x x 3,4 x C x x x x x D x x x x x E x x F x x x x x G x x H x x J 2 L 3,4 3,4 3,4 3 x N x x x x x x x x x x S Oznake kori ene u tabeli 1. imaju slede e zna enja:

X - dozvoljen me oviti tovar; 2 - paketi u kojima se nalaze materije i predmeti iz grupe kompatibilnosti L mogu da se tovare na isto vozilo zajedno sa paketima u kojima se nalaze materije i predmeti istog tipa iz te grupe kompatibilnosti; 3 - razli iti tipovi predmeta iz grupa kompatibilnosti N mogu da se prevoze zajedno kao predmeti grupe kompatibilnosti N samo ukoliko je ispitivanjem utvr eno da ne postoji dodatni rizik od simpateti ke detonacije izme u predmeta; 4 - ukoliko se predmeti iz grupa kompatibilnosti N prevoze zajedno sa materijama i predmetima iz grupa kompatibilnosti C, D ili E tada se predmeti iz grupe kompatibilnosti N kvalifikuju kao da poseduju karakteristike grupe kompatibilnosti D; 5 - paketi sa predmetima iz grupe kompatibilnosti B i materije i predmeti iz grupe kompatibilnosti D mogu da se tovare zajedno na isto vozilo pod uslovom da se prevoze u zasebnim kontejnerima. Poznavanje karakteristika eksplozivnih materija i predmeta, polaze i od njihove pripadnosti odre enoj grupi kompatibilnosti je bitno kod prevoza, njihovog dr anja odnosno skladi tenja pri emu moraju posebnu pa nju posvetiti lica koja rukuju ili vr e utovar ili istovar opasnih materija, a posebno magacioneri kojima je povereno pravilno uskladi tavanje eksplozivnih materija.
8

Prevoz opasnih materija

2011

2.1.3 Klasifikacija eksplozivnih materija prema na inu dejstva
Podela eksplozivnih materija mo e se izvr iti na vi e na ina, ali se naj e e koristi podela prema na inu dejstva. Prema na inu dejstva eksplozivne materije se dele na: a) Baruti i raketna goriva - energija semijskog razlaganja baruta i raketnih goriva koristi se za pokretanje projektila u cevi i oru ja ili u auto-propulziji. Baruti se prema sastavu i odnosu oksidansa i goriva dele na homogene i heterogene, dok raketna goriva mogu biti te na ili vrsta; b) Eksplozivi - to su materije sposobne da se razla u prema re imu stabilne detonacije uz osloba anje velike koli ine energije u veoma kratkom vremenu. Njihova podela uslovljena je osetljivo u na iniciranje pa imamo primarne (inicijalne) i sekundarne (brizatne); c) Pirotehni ke sme e - predstavljaju sme e oksidansa i goriva koje pri sagorevanju daju odre ene specifi ne efekte kao to su svetlosni, toplotni, zvu ni, dimni i sl. Sa obzirom na namenu, mogu se podeliti na osvetljavaju e, signalne i trasiraju e, zapaljive, termitne, uspora ke i dimne.

2.2 Gasovi
Gas je materija, prema ADR-u, koja na temperaturi od 50 °C ima pritisak pare vi i od 3 bara ili je u celosti u gasovitom stanju na temperaturi od 20 °C pri standardnom (atmosferskom) pritisku od 1.013 bara. Sve je ve a primena komprimovanih gasova, kako za laboratorijske, tako i za industrijske potrebe. Naj e e su u upotrebi slede i komprimovani gasovi: azot, vodonik, kiseonik, vazduh, ugljen dioksid, amonijak, hlor, sumpordioksid, hlorovodonik, fluorovodonik, bortrifluorid, metilhlorid, metan, acetilen, etilen, propan butan, etilen oksid, freoni, plemeniti gasovi, itd. Gasovi se komprimuju u eli nim bocama razli itih veli ina, kao i u specijalnim tankovima. eli ne boce skladi te se u uspravnom stanju, u odgovaraju im dr a ima za u vr ivanje, radi spre avanja padanja i o te ivanja ventila koji pak moraju biti za i eni odgovaraju im eli nim poklopcima. Prostorije, u kojima se skladi te komprimovani gasovi, moraju da budu hladne, da ne budu izlo ene direktnom dejstvu sun evih zraka, dobro ventilirana i bez izvora zagrevanja i paljenja. Gasovi, prema ADR-u, pripadaju drugoj klasi opasnih materija, i dele se na: 1. Sabijene gasove - gasove pod pritiskom koji su u celosti u gasovitom stanju na temperaturi od -50°C; 2. Te ni gasovi - gasovi pod pritiskom, koji su delimi no u te nom stanju na temperaturi ve oj od 50°C. Ovoj grupi pripadaju:  te ni gasovi pod visokim pritiskom - gasovi ija se kriti na temperatura nalazi u granicama temperatura od - 50 °C do + 65 °C,
9

netoksi nih gasova. TF . na slede i na in: A . TFC . oksidiraju e. TOC . opasnih materija se. o i i sluzoko u nosa i grla ili ija korozivna komponenta sme e ima LC50 vrednost manju ili jednaku vrednosti od 5000 ml/m3. Oksidiraju a sposobnost ovih gasova utvr uje se testom ili prora unom propisanim ISO standardima. Naro ito treba obratiti pa nju da ambala a i cisterne u kojima se obavlja transport ne sadr e bilo kakve supstance koje bi mogle da izazovu ili pospe e opasne reakcije. UN broj 2455 metil-nitrit. Zapaljivost se utvr uje testom ili prora unom ije su metode i postupci propisane ISO standardom.zagu uju e. koji pripadaju klasi 2.gasovi koji su prilikom prevoza rastvoreni u te nom rastvara u. Rashla eni te ni gasovi . korozivne. UN broj 2421 azot-trioksid. izuzev raspr iva a. Zapaljivi gasovi obuhvataju grupu gasova koji su na temperaturi od 20 °C i pritisku od 1. Korozivni gasovi su gasovi ili sme e gasova koji usled svojih korozivnih karakteristika zadovoljavaju sve kriterijume koji se odnose na toksi ne gasove zbog ega se i klasifikuju kao toksi ni sa postoje im rizikom od korozije. na osnovu ljudskog iskustva. Svi gasovi. zapaljive. Gasovi rastvoreni pod pritiskom . F . TC . zapaljive. ne smeju se prevoziti ukoliko se predhodno ne preduzmu odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ile opasne reakcije gasa u normalnim uslovima transporta. odnosno gasove koji razre uju kiseonik u atmosferi.gasovi koji su delimi no te ni zbog njihove niske temperature. razvrstavaju po odgovaraju im grupama opasnosti u zavisnosti od stepena rizika. nezapaljivih. oksidiraju e.Prevoz opasnih materija 2011  te ni gasovi pod niskim pritiskom .gasovi ija je kriti na temperatura iznad 65 °C. Ostali predmeti koji sadr e gas pod pritiskom. O . 30 ili 3F. 6.toksi ne. koji sadr e gas ili gasne patrone (gasni kertrid i). U korozivne gasove ubrajaju se i sme e gasova koje se smatraju toksi nim zahvaljuju i kombinovanim efektima korozivnosti i toksi nosti i koje. rashla ena te nost. Raspr iva i i sudovi. Oksidiraju i gasovi obuhvataju gasove koji mogu u ve oj meri od vazduha da izazovu ili doprinesu procesu sagorevanja drugih materijala.013 bara zapaljivi u sme i sa 13 % ili manje vazduha ili imaju opseg zapaljivosti sa vazduhom od najmanje 12 procentnih poena bez obzira na donju granicu zapaljivosti. korozivne. Nekomprimovani gasovi koji se transportuju pod posebnim zahtevima. Rashla eni te ni gasovi kojima ne mogu biti dodeljeni klasifikacioni kodovi 3A. mali. 10 . Toksi ni gasovi obuhvataju grupu gasova koji su poznati kao toksi ni ili korozivni u tolikoj meri da predstavljaju rizik po zdravlje ljudi ili se predpostavlja da su toksi ni ili korozivni jer je testom utvrdeno da im je LC50 vrednost koja se odnosi na visoku toksi nost jednaka ili manja od 5000 ml/m3. Zagu ljivci su gasovi koji obuhvataju grupu neoksidiraju ih. oksidiraju e.toksi ne. TO .toksi ne. Hemijski nestabilne materije klase 2.toksi ne. T . 3.oksidiraju e. 5. mogu biti opasne po ljudsku ko u.zapaljive. 4.toksi ne.toksi ne. Gasovi i sme e gasova koji nisu prihvatljivi za transport su: - UN broj 2186 hlorovodonik. 7.

to zna i da su isparenja zapaljiva. Zaustavljanje procesa gorenja mo e da se postigne oduzimanjem toplote (hla enjem). njihovih para pra eno je plamenom. Isparenja zapaljivih te nosti su te a od vazduha i padaju na dno u zatvorenim prostorima. boje itd.u. kako bi se formirala homogena te na sme a koja potiskuje njihove eksplozivne karakteristike.3 Zapaljive te ne materije Zapaljive te nosti obuhvataju opasne materije i predmeta sa opasnim materijama koje. pove anim pritiskom i praskom. sa aspekta toksi nosti ili korozivnosti. spadaju i te ni eksplozivi sa smanjenom osetljivo u. Sagorevanje zapaljivih te nosti tj. Klasa 3. odnosno odgovaraju a sme a gasa i vazduha pogodna za paljenje. Da bi se te na zapaljiva materija upalila mora predhodno da pre e u gasovito stanje. ispunjavaju slede e uslove: nalaze se u te nom stanju. toplote. sirova nafta. isparenja mogu biti otrovna. Mo e se re i da je to najni a temperatura na kojoj e neka materija nakon paljenja nastaviti da gori. Pored zapaljivosti. oduzimanjem kiseonika (ugu ivanjem) ili oduzimanjem gorive materije (odstranjivanje). metanol. Ta ka paljenja jedne zapaljive materije je ona najni a temperatura pri kojoj se stvara dovoljna koli ina gasova. acetilen) ili te i od vazduha (propan. 2073 ili 3318. odnosno oksidacija uz pojavu svetlosti. butan). aceton. Kada se proces sagorevanja odvija velikom brzinom nastaje takozvano eksplozivno sagorevanje. Gorenje je hemijski proces sjedinjavanja sa kiseonikom. Dok zapaljivi gasovi mogu biti lak i od vazduha (vodonik. 2. Za odre ivanje ta ke paljenja kod zapaljivih te nosti postoji ta no propisan metod. dima i pepela.013 bara. ine klasifikacioni kod materija i predmeta klase 2. zadovoljava kriterijume za grupu pakovanja 1. 11 . Gasni kertrid i ija je odlika izuzetno visoka toksi nost (LC50 ni a od 200 ppm). prema ADR. To su eksplozivne materije rastvorene u vodi ili drugoj te noj materiji. etanol.Prevoz opasnih materija - 2011 - - Gasovi rastvoreni pod pritiskom koji ne mogu biti klasifikovani kao UN broj 1001. tako e obuhvata i te ne materije i rastopljene vrste materije sa ta kom paljenja ve om od 61 °C koje se na transport predaju na temperaturi koja je ve a ili jednaka od njihove ta ke paljenja. dizel gorivo. eksplozivna i nagrizaju a. Raspr iva i kod kojih su toksi ni ili zapaljivi gasovi kori eni kao disperzanti. U klasi 2 nema podele na ambala ne grupe. na temperaturi od 50 °C imaju pritisak pare ni i od 3 bara i nisu u gasnom stanju na temperaturi od 20 °C i pritisku od 1. Ove granice se razlikuju kod razli itih materija. pra eno toplotom. Tu spadaju benzin. a imaju ta ku paljenja ne ve u od 61 °C. Raspr iva i iji sadr aj. U klasu 3. a ne te nosti. Eksplozija gasova i isparenja po inje sa donjom granicom eksplozivnosti (najmanja koncentracija gasa ili isparenja u vazduhu pri kojoj mo e nastati eksplozija). Kod zapaljivih gasova gori sam gas. Broj koji pokazuje pojavni oblik gasova i veliko slovo koje pokazuje opasnost koju pojedini gasovi imaju.

uz obezbe enje dobre venilacije. SR2 potrebna kontrola temperature).5 Materije sklone samoupaljenju Materije sklone samopaljenju su materije koje se pale u dodiru sa vazduhom ili vodom bez posredstva drugih materija (beli i uti fosfor. vrsti desenzitivisani (umanjene osetljivosti) eksplozivi. Prema stepenu opasnosti zapaljive vrste materije se dele na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije sa visokom opasno u prema kriterijumima za ispitivanje). DT otrovni vrsti desenzitivisani eksplozivi.). FT2 otrovne neorganske). bez dodatne opasnosti. D vrsti desenzitivisani eksplozivi. nitrocelulozni filmovi. Materije i predmeti klase 4a. Lakozapaljive vrste materije i predmeti koji mogu da se upale pomo u varnica ili usled trenja. Ambala na grupa II (za materije sa srednjom opasno u prema kriterijumu za ispitivanje). prema ADR-u. Materije povezane sa samoreaguju im materijama. Isto tako mora se obezbediti da ambala a i cisterne u kojima se vr i transport ne sadr e materije koje izazivaju ili pospe uju opasne reakcije. 2. F2 rastopljene organske materije i F3 neorganske). radi spre avanja nagomilavanja para. Ambala na gmpa III (za materije sa malom opasno u prema kriterijumu za ispitivanje). prema 12 . celuloid. svrstavaju se: Samoreaguju e materije ( vrste materije ili te nosti). upotrebljene krpe i dr. otpaci. nitroceluloza isl.  Hemiski nestabilne zapaljive te nosti ukoliko predhodno nisu preduzete odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ile njihove opasne reakcije u smislu opasnog razlaganja ili polimerizacije tokom transporta.  Te ni eksplozivi smanjene osetljivosti koji nisu navedeni u listi opasnih materija. sirov pamuk. SR samoreaguju e materije (SR1 nije potrebna kontrola temperature. ovakve materije se skladi te u prostorijama koji se hlade.3 %. koje deluju oksidiraju e (zapaljivo). FT otrovne zapaljive vrste materije (FT1 otrovne organske. Ovakve prostorije.4 Zapaljive vrste materije Zapaljive vrste materije su vrste materije koje. mogu lako da se zapale u dodiru sa plamenom ili varnicom.Prevoz opasnih materija 2011 Da bi se spre ilo eventualno paljenje sme e zapaljivih para sa vazduhom. Ovakve prostorije moraju da budu udaljene od eventualnih izvora paljenja. moraju da budu snabdevene efikasnim ru nim ili automatskim ure ajima za ga enje po ara. U materije klase 4a. ali nisu sklone samopaljenju. a pu enje i kori enje izvora paljenja je najstro e zabranjeno. U materije klase 4b. 2. crveni fosfor. na osnovu osobina dele se na: F zapaljive vrste materije bez sporedne opasnosti (F1 organske. FO zapaljive vrste materije. kad su u suvom stanju. Slede e grupe zapaljivih materija nisu prihvatljive za transport:  Zapaljive materije ija je struktura bliska strukturi peroksida (kao to je to slu aj sa etrima ili sa ostalim policikli nim oksidacionim materijama) ukoliko sadr aj peroksida prelazi 0. cinkovi alkili. U ovu grupu se ubrajaju sumpor.

Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum. S3 te ne neorganske. arsenidi. SC3 te ne korozivne neorganske.Prevoz opasnih materija 2011 ADR-u. SC korozivne samozapaljive materije (SC1 te ne. sulfidi. Ove materije skladi te se na suvim. teluridi. Ambala na grupa III (za manje samozagrevaju e materije prema kriterijumu za ispitivanje). korozivne. S4 vrste neorganske). kao i predmeti koji sadr e takve materije. U materije klase 4c prema ADR-u. kalcijum. koje su uzdignute na visokim temeljima. prema kriterijumu za ispitivanje). kalcijum. 13 . alkalni silicidi i dr. SC4 vrste korozivne neorganske). karbidisilcidi. kalcijum karbid. SC2 vrste korozivne organske. Ove materije reaguju sa vodenim rastvorima. Ambala na grupa II (za materije koje imaju laku reakciju sa vodom. hladnim i dobro ventiliranim prostorima. U ovu grupu materija ubrajaju se: kalcijum. vodenom parom i vodom. Prema stepenu opasnosti materije sklone samozapaljenju se dele na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za samozapaljuju e materije prema kriterijumu za ispitivanje). svrstavaju se: Samozagrevaju e materije i predmeti (uklju uju i me avine i rastvore) koji su prilikom kontakta sa vazduhom skloni zagrevanju bez bilo kakvog dovo enja energije (potrebne su ve e koli ine . ST otrovne samozapaljive materije (ST1 te ne otrovne organske. kalijum. kalijum. Ambala na grupa III (za materije koje imaju laganu reakciju sa vodom. organske. prema kriterijumu za ispitivanje). svrstavaju se: materije koje reaguju sa vodom i emituju zapaljive gasove koji mogu sa vazduhom da formiraju i eksplozivnu sme u.). na osnovu osobina (klasifikacioni kod) se dele na: S samozapaljive materije bez dodatne opasnosti (S1 te ne organske. SW samozapaljive materije koje u kontaktu sa vodom stvaraju zapaljive gasove. SO oksidiraju e samozapaljive materije. alkalni silicidi i dr.6 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum. Prema stepenu opasnosti materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije koje imaju sna nu reakciju sa vodom. ST2 vrste otrovne organske. ST4 vrste otrovne neorganske). a koji su odvojeni od drugih objekata. Ambala na grupa II (za samozagrevaju e materije prema kriterijumu za ispitivanje). Materije i predmeti klase 4b.vi e kilograma i du i period vremena vi e sati ili dana). nitridi. S2 vrste organske. zapaljivi i eksplozivni gasovi. fosfidi. kalcijum karbid. koncentrovana kiselina i alkalije. alkalni metali. Samozapaljive-piroforne materije (uklju uju i vrste i te ne rastvore i sme e). koje se u dodiru sa vazduhom ve u malim koli inama pale u roku od pet minuta. i pri tome se osloba a toplota. anhidridi kiselina. ST3 te ne otrovne neorganske. legure i amalgami ovih metala. 2. hidridi.). boridi. prema kriterijumu za ispitivanje).

na osnovu osobina dele se na: W materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. OC korozivne oksidiraju e materije (OC1 te ne. W2 vrste. permanganati. O3 predmeti). WC2 vrste). Usled udara i trenja. 0T2 vrste). hromati.Prevoz opasnih materija 2011 Materije i predmeti klase 4c. kao i da budu izra ene od materijala otpornog na po ar. hlorati i perforati. u pojedinim slu ajevima. O2 vrste. W3 predmeti).). uz pojavu vrelog plamena. peroksidi alkalnih metala i njihove sme e i dr. neorganski i organski nitriti i nitrati. perjodati. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: O oksidiraju e materije bez dodatne opasnosti i predmeti koji sadr e takve materije (O1 te ne. OS vrste samozagrevaju e oksidiraju e materije. Ambala na grupa II (za materije koje deluju zapaljivo prema kriterijumu za ispitivanje). U materije klase 5a. 2. mogu da pored po ara izazovu i eksploziju. dolazi do izrazito sna ne reakcije. WF1 materije zapaljive te ne koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. persulfati. 14 . Ambala na grupa III (za materije koje deluju slabo zapaljivo. WF2 materije zapaljive vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. OW vrste oksidiraju e materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. Materije i predmeti klase 5a. U grupu oksidacionih agenasa. WFC materije korozivne zapaljive koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. perbromati. svrstavaju se materije koje same po sebi ne moraju biti zapaljive ili sagorljive.7 Oksidiraju e materije Oksidiraju e materije su materije koje se u dodiru sa drugim materijama razla u i pri tom mogu prouzrokovati vatru (hloridi. WS materije samozagrevaju e vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. ozon. bez dodatnih opasnosti. OTC otrovne korozivne oksidiraju e materije. OT oksidiraju e otrovne materije ( OT1 te ne. Ove opasne materije ne treba skladi titi u blizini te nosti niske temperature zapaljivosti. WC otrovne materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove (WC1 te ne. OC2 vrste). svrstavaju se slede e grupe jedinjenja: organski i neorganski peroksidi. Ukoliko do e do me anja kalijum permanganata sa glicerinom na obi noj temperaturi. Prema stepenu opasnosti oksidiraju e materije dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije koje deluju samozapaljivo. prema kriterijumu za ispitivanje). jodati. oksidi. bihromati. Njihovim me anjem sa te nim korozivnim materijama mogu se stvarati veoma otrovni gasovi. Prostorije za skladi tenje oksidacionih agenasa treba da budu hladne i dobro ventilirane. prema kriterijumu za ispitivanje). vodeni rastvor vodonik-superoksida. kao i predmeti koji sadr e takve materije (W1 te ne. OF vrste i zapaljive oksidiraju e materije. ali zbog vi ka kiseonika kojim raspola u mogu da izazovu ili doprinesu paljenju ili sagorevanju drugog materijala koji je zapaljiv. WO materije oksidiraju e (zapaljive) vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. prema ADR-u. perflorati.

trenjem.  Kriti na temperatura (temperatura na kojoj se moraju primeniti procedureza slu aj opasnosti). jedinjenja te kih metala). a manje su osetljive na eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar. Organski peroksidi su organske materije sa vi im stepenom oksidacije koje mogu da izazovu tetne posledice po zdravlje ili ivot ljudi ili o te enje materijalnih dobara. Materije klase 5b. na osnovu stepena opasnosti.Prevoz opasnih materija 2011 2. Postoji velika opasnost od eksplozije i samozapaljenja. prema ADR-u. svrstavaju se organske materije koje mogu da se smatraju derivatima vodonik peroksida. Razlaganje mo e biti izazvano kontaktom sa ne isto ama (aminin. u sedam tipova. Kontakt vodonik peroksida sa o ima mo e da izazove ozbiljne povrede ko e ili ro nja e. gde su jedan ili oba vodonikova atoma zamenjena organskim radikalima. 15 .  Samoubrzavaju a temperatura razlaganja (najni a temperatura na kojoj mo e do i do samoubrzavaju eg razlaganja materije u ambala i upotrebljenoj prilikom prevoza). pove anom temperaturom . Materije iz ove klase su termi ki nestabilne i razla u se kod normalnih ili pove anih temperatura uz stvaranje toplote i gasova. odnosno trenje. posebno kod o te enih pakovanja i prosutog sadr aja. Organski peroksidi su klasifikovani. Svrstavanje u tipove od B do F je direktno povezano sa najve om dozvoljenom koli inom u jednom pakovanju. Za sugurnost organskih peroksida potrebno je kontrolisati temperaturu u toku prevoza. Tip G ne potpada pod propise klase 5b. kiseline. odnosno trenje. Brzina razlaganja raste sa temperaturom i zavisi od formulacije (tipa) organskih peroksida. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: P1 organski peroksidi za koje nije potrebna kontrola temperature. P2 organski peroksidi za koje je potrebna kontrola temperature. U materije klase 5b. a manje su osetljive na eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar. Temperature mogu biti:  Kontrolna temperatura (maksimalna temperatura na kojoj organski peroksid mo e da se bezbedno prevozi).8 Organski peroksidi Organski peroksidi su organske materije sa vi im stepenom oksidacije koje mogu da izazovu tetne posledice po zdravlje ili ivot ljudi ili o te enje materijalnih dobara. udarom i sli no. i to: Tip A nije dozvoljen za prevoz zbog svoje opasnosti u ambala i u kojoj je testiran.

16 . Materije klase 6a.Prevoz opasnih materija 2011 2. TS vrste samozagrevaju e otrovne materije. U materije klase 6a prema ADR-u.neznatno otrovne materije). TC3 te ne neorganske. i obele ene natpisom Äotrov". sa toksi nim materijama. ne smeju da se dr e ivotne namirnice i sto na hrana. neophodno je primeniti slede e mere:  Prostorije za skladi tenje treba da budu hladne i obezbe ene dobrom ventilacijom. Da bi se izbegle ne eljene posledice. moraju biti snabdevene za zaklju avanjem. uneseni u organizam ili u dodiru sa organizmom. T8 uzorci. T7 vrsti pesticidi. Ambala na grupa II(za otrovne materije). T3 organometalne. T02 vrste). u kojima se uvaju ove materije. T5 vrste neorganske. moraju da budu dobro zaptivene.  Prostorije i ormani. udisanjem ili gutanjem. TF otrovne zapaljive materije (TF1 te ne. mogu ugroziti ivot ili zdravlje ljudi ili tetno delovati na ivotnu sredinu. TC2 vrste organske. od prostorija i ormana. udaljene od mogu ih izvora paljenja. ili da dovedu do uni tenja ljudi i ivotinja. pri skladi tenju ovih materija. TF2 te ni pesticidi.  Sudovi. moraju da budu izolovani jedni od drugih. da pri delovanju. Ambala na grupa III (za malo . na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: T otrovne materije bez dodatne opasnosti (T1 te ne organske. mogu da kode zdravlju. TC otrovne korozivne materije (TC1 te ne organske. Prema stepenu opasnosti otrovne materije se dele. TO oksidiraju e otrovne materije (T01 te ne. TF3 vrste). T9 ostale otrovne materije). koje mogu me usobno da reaguju. biolo kog ili prirodnog porekla i preparati proizvedeni od tih supstancija koji. mo e da uva samo lice koje se stara o uvanju i izdavanju ovih materija.  Sudovi. u relativno maloj koli ini upijanjem preko ko e. TW otrovne materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove (TW1 te ne. TFC otrovne korozivne zapaljive materije. TC4 vrste neorganske). svrstavaju se materije za koje se iz iskustva ili na osnovu eksperimenata mo e predpostaviti. u kojima se nalaze ove materije. T4 te ne neorganske.  U prostorijama. prema kriterijumu za ispitivanje. T6 te ni pesticidi.9 Otrovne materije Otrovi su supstancije sinteti kog. T2 vrste organske. u kojima se dr e ove materije.  Klju eve. kako bi se spre ilo isparavanje toksi nih materijala koji bi mogli da dovedu do zaga ivanja skladi tnih prostorija. za ti ene od direktnog dejstva sun evih zraka. u kojima se dr e ove materije. TW2 vrste). na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za vrlo otrovne materije).

na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: I1 opasne po ljude zarazne opasne materije. ili se mo e predpostaviti da sadr e izaziva e bolesti. pod uslovom da koncentracija aktivnosti ovih materijala ne prema uje desetostruku vrednost koja je navedena u tabelama za vrednosti aktivnosti prema zahtevima ADR-a.02 mikrokirija) po gramu. Materije klase 6b.11 Radioaktivni materijali Radioaktivne materije su materije ija specifi na aktivnost prelazi 74 bekerela (0. parazite i gljive) ili se mo e predpostaviti da kod ivotinja ili ljudi mogu da prouzrokuju pojavu zaraznih bolesti. prema ADR-u. viruse.  Radioaktivni materijali koji se prevoze u okviru ure aja ili postrojenja u kojima su sme teni prema siguronosnim propisima i gde se prevoz ne obavlja javnim putevima ili elezni kim prugama.d.Prevoz opasnih materija 2011 2. fekalije i dr. Prema stepenu opasnosti samo otpaci koji poti u od medicinskih postupaka na ljudima i ivotinjama kod kojih postoji relativno mala verovatno a da imaju zarazne materije svrstavaju se u ambala nu grupu II za materije sa srodnom opasno u. tetnost im zavisi od intenziteta i vrste. Pored zra enja mo e se pojaviti pove anje temperature kao posledica lan ane reakcije.  Radioaktivni materijali u potro nim proizvodima. smatraju se tako e materijama ove klase. U materije klase 6b. Radioaktivni materijali su posebno opasni jer odaju nevidljiva zra enja. svrstavaju se materije koje sadr e radionukleide kod kojih je koncentracija aktivnosti.).  Radioaktivni materijali koji su sastavni deo prevoznog sredstva. lezde. koji su dobili propisano odobrenje. nedostaci kod novoro en adi ili promene u zemlji tu i sli no. rikecije. 17 . iznutrice. svrstavaju se materije za koje je poznato. prema zahtevima ADR-a su:  Prirodni materijali i robe koji sadr e radionukleide koji se nalaze u prirodi i koji nisu prera eni za upotrebu. I2 opasne po ivotinje zarazne opasne materije. posle njihove prodaje krajnjem korisniku.10 Gadne i zarazne (infektivne) materije Gadne i zarazne materije su supstance koje ire neprijatan miris ili sadr e mikroorganizme ili njihove toksine za koje se zna da mogu izazvati zarazna oboljenja kod ljudi i ivotinja (sve a nesoljena ili usoljena ko a.d. Predmeti koji su zaga eni virusima ili mikroorganizmima. Posledice. kao i ukupna aktivnost za po iljku iznad vrednosti koje su date prema kriterijumu ADR-a. 2. pod uslovima koji su navedeni."). po zdravlje mogu biti: pojava kancerogenih oboljenja. gubitak imuniteta. kao to su mikroorganizmi (uklju uju i bakterije. Radioaktivni materijali koji ne pripadaju klasi 7 opasne robe. I4 dijagnosti ki uzorci). U materije klase 7 prema ADR-u. Prevoziti se smeju samo materijali klase 7 koji su poimeni no navedeni u spisku ADR-roba (ozna eni akronimom Än. I3 klini ki otpaci. otpaci.

dok u drugim slu ajevima. a mogu da izazovu i druge opasnosti.organske. Opasne materije i predmeti klase 7 nemaju klasifikacioni kod. samozagrevaju e (CS1 . boridi. C2 . U korozivne materije. kao to su: sulfidi. toksi ne ( CT1 . te ne. a ukoliko su isparljivi. C9 C10 . mogu da zagade i atmosferu u magacinskim prostorijama. azotna kiselina. zapaljive. toksi ne. Ove materije uvaju se u ventiliranim i hladnim prostorijama. Materije klase 8. te ne.te ne. mravlja kiselina. 18 . izolovanim od materija. ta ne. 2. CW .te ne. i zapaljive gasovite produkte. silicidi.te ne. CS . arsenidi. C3 . ubrajaju se:  Materije i predmeti koji sadr e te materije.vrste). Pare kiselina reaguju sa metalima i hidridima metala osloba aju i vodonik. One mogu da razore sudove u kojima se nalaze.korozivne materije.korozivne materije. U zavisnosti od stepena opasnosti prilikom transporta.predmeti).). te ne. oksidiraju e (C01 . CFT . vrste). CT2 . vrste).organske. teluridi. te ne. toksi ne. koje hemiskim delovanjem napadaju povr insko tkivo ko e i sluzoko e sa kojim dolazi u dodir ili koje prilikom osloba anja nanose tetu drugoj robi ili transportnim sredstvima ili mogu da ih razore.organske.ostale korozivne materije (C9 te ne. cijanidi.korozivne materije. sulfidi. C8 . reaguju i sa jedinjenjima kao to su: selenidi.korozivne materije.korozivne materije. CF2 vrste). vrste. C7 organske. cijanidi i druge materije koje pod dejstvom kiselina mogu da razvijaju izrazito otrovne gasovite produkte. fluoridi karbidi. ija temperatura nije ni a od temperature mr njenja korozivne materije koja se skladi ti.korozivne materije koje u dodiru sa vodom osloba aju zapaljive gasove (CW1te ne.korozivne materije.vrste).vrste).vrste). a mo e se izvr iti i na osnovu podataka dobijenih eksperimentalnim putem. C5 C8 -bazne materije (C5 neorganske. mogu da oslobode toksi ne. CW2 .  Materije koje sa vodom stvaraju korozivne te nosti ili sa prirodnom vlagom iz vazduha korozivne pare ili maglu. U ove materije ubrajaju se kiseline i njihovi anhidridi i alkalije.vrste). C4 . na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: C1 C10 korozivne materije bez dodatne opasnosti: C1 C4 kisele materije (C1 neorganske. C02 . COT . vrste. C10 . zapaljive (CF1 . CS2 .12 Korozivne (nagrizaju e) materije Korozivne (nagrizaju e) materije su materije koje u dodiru sa drugim materijalima i ivim organizmima izazivaju njihovo o te enje ili uni tenje (sumporna kiselina.neorganske. CF . brom. natrijum-hloroksid i dr.visoko korozivne materije. CO . CT -korozivne materije. II grupa pakovanja . C6 neorganske. III grupa pakovanja . Korozivne materije se moraju dr ati u obele enim sudovima.Prevoz opasnih materija 2011 U klasi 7 nema podela na ambala ne grupe. korozivne materije razvrstavaju se u tri grupe pakovanja: I grupa pakovanja .te ne. sulfiti. C11 . fosfidi. prema ADR-u.neznatno korozivne materije. Grupisanje korozivnih materija po grupama pakovanja vr i se prvenstveno na osnovu ljudskog iskustva. oksidiraju e.

Materije klase 9. a ne spadaju u neku drugu klasu. dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materijale koji predstavljaju srednju opasnost). a koje se ne mogu svrstati u klasu od 1 do 8 (azbest. M11 ostale materije koje predstavljaju opasnost za vreme prevoza. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: M1 materije koje pri udisanju. 19 . magnetni materijali i sl. U materije klase 9. Opasnim materijalima smatraju se i sirovine od kojih se proizvode opasne materije i otpaci . M10 vrste). svrstavaju se materije i predmeti koji za vreme prevoza predstavljaju neku opasnost koja nije obuhva ena pojmovima drugih klasa. M3 materije koje ispu taju zapaljive pare.  Hemijski nestabilne sme e ostataka sumporne kiseline. suvi led.ako imaju osobine tih materija.13 Ostale opasne materije i predmeti Ostale opasne materije su supstancije koje za vreme prevoza predstavljaju opasnost. prema ADR-u.  Hemijski nestabilne sme e azotne kiseline ili sme e ostataka sumpornih i azotnih kiselina. prema ADRu prihvatljive za transport su:  UN broj 1798 nitrohlorovodoni na kiselina.Prevoz opasnih materija 2011 Hemijski nestabilne korozivne materije ne treba transportovati ukoliko predhodno nisu preduzete odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ilo eventualno razlaganje tih materija ili polimerizacija tokom prevoza. 2. M9 i M10 materije na povi enoj temperaturi (M9 te ne. u obliku fine pra ine mogu da ugroze zdravlje. Materije koje nisu.). M2 materije i uredaji koji u slu aju po ara mogu dovesti do formiranja dioksina. Ambala na grupa II (za materijale koji predstavljaju malu opasnost). M5 aparati za spasavanje ivota. Prema stepenu opasnosti materije se klase 9. M7 vrste materije koje zaga uju vodu. M4 litijumske baterije. M8 genetski izmenjeni mikroorganizmi i organizmi). M6-M8 materije opasne za okolinu (M6 te ne materije koje zaga uju vodu.

Pouzdanost vozila .Dinami nost vozila predstavlja sposobnost prevo enja putnika ili tereta najve om srednjom brzinom pri odre enim uslovima. Trenutni stepen razvoja nauke i tehnike ne omogu ava izradu vozila koje zadovoljava funkciju cilja u svim uslovima eksploatacije. Dinami nost vozila je usko povezana i sa ostalim eksploataciono-tehnolo kim karakteristikama. Dinami nost vozila se smanjuje sa du inom njegove eksploatacije. koeficijenta korisnog dejstva. Ekonomi nost vozila ili voznog parka se karakteri e pre svega na osnovu utro enog goriva. ve i vozni u inak. a zavisi i od prohodnosti vozila i elemenata njegove komfornosti. ukupne mase vozila. maziva. pri odre enim uslovima kori enja tokom itavog veka trajanja. Analiza ekonomi nosti svodi se na analizu transportnog rada tj. vidljivost.Prevoz opasnih materija 2011 3. Ekonomi nost je jedan od osnovnih zahteva koja se postavljaju pred vozila budu nosti i zbog toga treba raditi na pobolj anju ekonomi nosti vozila. Pouzdanost vozila i njegovih delova je verovatno a da vozilo uspe no izvr ava svoju funkciju cilja. manju potro nju goriva i pobolj anje infrastrukture. pa zato postoje vozila za razli ite uslove eksploatacije.1 Eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila Eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila obuhvataju kompleks me usobno povezanih karakteristika od kojih zavisi pogodnost vozila za kori enje pri odre enim eksploatacionim uslovima. maksimalni uspon koje vozilo mo e da savlada kao i ubrzanje koje mo e posti i pri odre enom stepenu prenosa. prenosnog odnosa u transmisiji.Ona zavisi od velikog broja faktora. Dinami nost vozila . signalizacija i sl. u odre enim dozvoljenim granicama. Promenom uslova eksploatacije menjaju se i eksploatacionotehni ke karakteristike vozila. primenjenih pneumatika i aerodinami nosti vozila. upravljivost. 3. odnosno da radi bez otkaza tokom odre enog vremenskog perioda pri unapred odre enim uslovima kori enja. rezervnih delova kao i ljudskog rada na jedinicu transportnog rada. Pouzdanosti vozila je potrebno posvetiti 20 . analizu transporta odre ene mase. Dinami nost vozila zavisi od njegovih konstruktivnih svojstava poput snage i obrtnog momenta motora. Da bi se pobolj ala ekonomi nost vozila neophodno je obezbediti: ve u korisnu nosivost. 2. Naj e e se izra ava kao sposobnost vozila da zadr i eksploataciona svojstva. Ukoliko je poznata dinami ka karakteristika vozila mogu e je odrediti maksimalnu brzinu kretanja.Pouzdanost predstavlja jedan od osnovnih pokazatelja kvaliteta vozila. stabilnost. Osnovne eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila su: 1. Tako e zavisi i od elemenata aktivne bezbednosti kao to su ko iona svojstva. Ekonomi nost vozila . Vozila za prevoz opasnih materija 3. zapremine ili broja putnika na datoj relaciji. Faktor koji prouzrokuje pogor anje dinami nosti vozila je pogor anje izlaznih karakteristika njegovih podsistema to je posledica istro enja delova odre enih sklopova.

udobnost pri ulazu i izlazu iz vozila. 3.Udobnost kori enja vozila predstavlja kompleksan pokazatelj kvaliteta vozila. suvi e kratki vremenski intervali izme u pojave uzastopnih otkaza i dugotrajan proces odr avanja). Prohodnost vozila .  pasivni parametri bezbednosti. tereta i okoline u naj irem smislu.  vozila pove ane prohodnosti (sa dve ili tri osovine. 21 . Kapacitet vozila . zamor. Postoje parametri bezbednosti. dok se od putni kih vozila izra ava se brojem mesta za putnike. Ekonomskim razlozima (visoki tro kovi odr avanja. 8. Tehni kim razlozima (korozija. starenje). 2. kao i mogu nost savla ivanja raznih prepreka. eksploatacija). U zavisnosti od zahteva koji se postavljaju vozilima sa aspekta prohodnosti. a tokom eksploatacije se obezbe uje. Kapacitet vozila direktno zavisi od njegovih dimenzija. Kapacitet se kod teretnih vozila izra ava u kg i kg/m3 ili koeficijentom iskori mase. 7. u fazi proizvodnje se realizuje. Udobnost kori enja vozila . proizvodnja. geometrijskih parametara vozila i specifi nog pritiska kojim vozilo deluje na podlogu.Prohodnost vozila predstavlja mogu nost njegovog kretanja po lo ijim putevima i besputnim terenima. puzanje. a u zavisnosti od toga na koji na in uti u na op tu bezbednost vozila uglavnom se grupi u u tri grupe:  aktivni parametri bezbednosti. odgovaraju i ambijentalni uslovi poput klimatizacije i buke u prostoru za putnike i voza e i drugo. Prohodnost vozila zavisi od: vu nih osobina. Vek trajanja vozila . od vozila se zahteva da u najmanjoj meri negativno uti e na u esnike u saobra aju i na okolinu. Bezbednost kori enja vozila .Prevoz opasnih materija 2011 posebnu pa nju u svim fazama njegovog ivotnog ciklusa (projektovanje. to je mogu e samo u okviru relacije voza -vozilo-okru enje. 5. Osnovni pokazatelji udobnosti vozila su: adekvatna oscilatorna udobnost.Vek trajanja motornog vozila je ograni en: 1. U fazi projektovanja pouzdanost se utemeljuje. 4. vrsto e njegove konstrukcije i mogu nosti zadovoljenja zakonskih propisa. udobnost pri utovaru i istovaru tereta. Prilikom izvr avanja svoje funkcije. habanje.  kataliti ki parametri bezbednosti. barem dve pogonske).Bezbednost kori enja vozila obuhvata sve one komponente kvaliteta koje se odnose na stepen sigurnosti kori enja vozila sa stanovi ta rukovaoca. Ukoliko analiziramo bezbednost vozila u saobra aju. udobnost pri upravljanju vozilom. komfor sedi ta za putnike i voza a. enja 6. vozila mo emo grupisati na:  vozila normalne prohodnosti. putnika.Kapacitet vozila predstavlja najve u koli inu tereta ili najve i broj putnika koji mo e odjednom da se preveze. Moralnim razlozima (zastarela tehnika i estetika).

 irina plo e je 140 mm. 3. Za obele avanje vozila koja transportuju opasnu robu na na in koji je predvi en ADR-om. Svi ostali u esnici u saobra aju moraju da znaju kakve opasnosti prete od takvih vozila. a maksimalna 2300 mm. a samim tim pove ava gotovost vozila. Duga i te ka vozila namenjena za prevoz opasnih materija obavezno moraju biti obele ena reflektuju im plo ama postavljenim na zadnjoj strani vozila. Pogodnost konstrukcije za odr avanje je unutra nja karakteristika vozila koja predstavlja sposobnost vozila da zadr i ispravno stanje putem preventivnog odr avanja ili da se vrati u ispravno stanje putem korektivnog odr avanja. a voza mora posebno da vodi ra una o na inu vo nje zbog opasnosti koju takva roba ima kako ne bi ugrozio svoje zdravlje. odnosno tereta. prednji i zadnji ugao prohodnosti.2 Ozna avanje vozila za prevoz opasnih materija Vozila za prevoz opasnih materija se esto javljaju u javnom transportu.  Nagib crvenih fluorescentnih pruga je pod uglom od 45° dok je irina pruge 100 mm.  Ukupna minimalna du ina seta koji mo e biti sastavljen od jedne. moraju biti skinute ili prekrivene odgovaraju im materijalom.Pogodnost konstrukcije vozila za odr avanje je posebno zna ajna za opisivanje i ocenjivanje sistema odr avanja vozila. Geometrijski parametri vozila koji uti u na prohodnost su: podu ni i popre ni polupre nik prohodnosti vozila.  Treba da imaju retroreflektuju u utu pozadinu sa crvenim fluorescentnim prugama. klirens (najmanja visina iznad stajne povr ine). kontejner ili cisternu. 22 . o i ena i da voza poseduje odgovaraju u potvrdu ustanove koja je to i enje uradila oznake za obele avanje vozila za transport opasnih materija koje su postavljene na vozilo. vozila sa vazdu nim jastucima). koriste se: listice opasnosti i table za obele avanje vozila. 9. zdravlje drugih lica i okolinu. Na ovaj na in se smanjuje vreme vozila "u otkazu". dve ili etiri plo e je 1130 mm. Ova obaveza va i i kada se u teretnom vozilu transportuje prazna i neo i ena ambala a u kojoj su bile sme tene opasne materije. Zbog toga moraju da budu obele eni spoljnim oznakama koje daju jasne informacije o opasnostima koje od njih proizilaze.Prevoz opasnih materija 2011  vozila visoke prohodnosti (sa etiri i vi e osovina od kojih su sve pogonske). ona predstavlja verovatno u da e se potrebni postupci odr avanja obaviti do odre enog vremena pri odre enim uslovima. Vozila moraju da budu obele ena na isti na in i u slu aju kada su prazna i neo i ena.  specijalna vozila (amfibije. U slu aju da su vozila prazna. Pogodnost konstrukcije vozila za odr avanje . polupre nik zaokretanja i gabaritne mere. Naime. Zahtevi koje table kojima se vr i ozna avanje moraju da ispune su:  Izvode se u pravougaonom obliku. Postoje razli ite opasnosti koje nisu vidljive kroz ambala u.

Modeli listice opasnosti U slu aju kada se pokriveno teretno vozilo koristi za prevoz opasnih materija u kontejner-cisternnama. kao i vozila koja transportuju opasne materije kase 1. kada je to predvi eno ADR-om koriste se listice opasnosti koje su prikazane na slici 1.2. a materijal od kojeg se izra uju mora biti vodootporan i dugotrajan. osim u slu aju kada se opasne materije nalaze u kontejneru. listice opasnosti moraju da budu postavljene sa bo nih strana i zadnje strane vozila kao i na kontejner-cisternama. Teretna vozila u kojima se transportuju vrste opasne materije u rasutom stanju. gde se listice opasnosti postavljaju sa sve etiri strane kontejnera. moraju da budu odele ene sa bo nih strana i sa zadnje strane vozila odgovaraju im listicama 23 . a za nadgradnju ima kontejner-cisternu ove listice ne moraju da budu postavljene na vozilo ukoliko su ve postavljene na sudovima sa opasnim materijama. i 7.1 Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materije Za obele avanje vozila. na vozilu ne moraju da budu postavljene listice opasnosti bez obzira to se vr i prevoz opasnih materija. Listice opasnosti se po pravilu postavljaju sa bo nih strana vozila i pozadi. Ova odredba ne va i za sli aj kada se prevoze opasne materije klase 1. Slika 1. vrste opasne materije i na ina pakovanja. U slu aju da se prevozi komadna roba koja je pravilno obele ena. Kada teretno vozilo nije pokriveno .Prevoz opasnih materija 2011 3. i opasne materije klase 7. Na in postavljanja zavisi od nadgradnje vozila.

2 i 1. Listica opasnosti eksplozivnih materija razreda opasnosti 1.1 (najve a opasnost).2.3 3. 1. 1. 1. U slu aju transporta me ovite robe klase 1. 1. po slede em redosledu: 1.4 (smanjena opasnost). a u pojedinim slu ajevima i na bo nim stranama vozila tako da budu lako uo ljive i jasno vidljive. Tabla takvog izgleda mora da bude postavljena sa prednje i zadnje strane vozila cisterni sa vi e komora u kojima se nalaze razli ite opasne materije.1. U slu aju da se u vozilu cisterni koja ima vi e komora nalaze razli ite opasne materije.2 Table za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije Table za obele avanje vozila se postavljaju uvek na prednjoj i zadnjoj strani vozila u vertikalnoj ravni.3. kako je defmisano ADR-om.5. kao i opasne robe koje se transportuju u odgovaraju oj ambala i kao komadna roba uvek se koriste table reflektuju e narand aste boje dimenzija 400 x 300 mm oivi ene crnom linijom irine 15 mm (slika 3a). 24 . Za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije klase 1 i klase 7 vozila koja prevoze kontejnere. Slika 2. odnosno eksplozivnih materija razli itih razreda. na listicama opasnosti unosi se slovna oznaka grupe kompatibilnosti koja odgovara razredu eksplozivne materije sa najve im stepenom opasnosti (slika 2). na svojoj komori sa bo ne strane moraju da budu postavljene odgovaraju e listice opasnosti. 1.Prevoz opasnih materija 2011 opasnosti. 1. Na gornjem delu listice je simbol vrste opasnosti. Sve razli ite listice opasnosti moraju da budu postavljene i sa zadnje strane vozila. a na donjem oznaka stepena opasnosti. Obele avanje vozila cisterni u kojima se nalazi jedna opasna materija u jednoj ili vi e komora vr i se odgovaraju im listi ima opasnosti sa bo nih strana i sa zadnje strane vozila.6.2.

Osloba anje gasa usled pritiska ili hemijske reakcije. Oksidiraju e delovanje materije (podsti u vatru). 3. reflektuju e narand aste boje podeljene horizontalnom linijom na dva polja i sa ispisanim identifikacionim oznakama (slika 3b). osim za pojedine materije pod posebnim uslovima). Opasnost od spontane burne reakcije.. Navedene table moraju da budu takvih karakteristika da brojevi budu neizbrsivi i itljivi i posle petnaest minuta provedenih u plamenu. a najvi e tri cifre i jedno slovo . Ove oznake identifikuju opasnost od opasne materije. Korozivnost. Otrovnost ili opasnost od infekcije.Prevoz opasnih materija 2011 Slika 3. U donjem delu table uvek je ispisan etvorocifren broj koji indentifikuje opasnu materiju.X". To je identifikacioni broj materije ili UN broj. te ne ili gasovite opasne materije transportuju bez ambala e u odgovaraju im vozilima kao to su vozila cisterne ili vozila sa odgovaraju om nadgradnjom za obele avanje vozila i nadgradnju koriste se table dimenzija 400 x 300 mm. (po pravilu je zabranjen prevoz vrstih opasnih materija u rasutom stanju. Prva cifra u gornjem delu table pokazuje glavnu opasnost. Radioaktivnost. Zapaljive vrste materije ili samozagrevaju e vrste materije. 4. 7. Zapaljive te nosti (isparenja) i gasovi ili samozagrevaju e te nosti. 25 . 5. Obaveza u pogledu vatrootpornosti ne va i u slu aju prevoza vrstih opasnih materija u rasutom stanju. a druga i tre a cifra ako postoje pokazuju dodatne opasnosti. Tabele za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije Kada se vrste. 9. 6. Zna enje cifara opasnosti u gornjem delu table: 2. U gornjem delu table mogu da budu ispisane najmanje dve. 8.

Ozna avanje. u cilju izdavanja Uverenja i Certifikata ime se potvr uje ispravnost i opremljenost vozila za transport opasne materije. ra unaju i od dana izdavanja sertifikata odmah po izvr enom pregledu. od strane nadle ne institucije druge ugovorne strane.3 Potrebna dokumentacija pri transportu opasnih materija Pre samog po etka procesa transporta opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama. obuhvataju performanse vozila. a tako e i na engleskom. Posebno pa nju treba obratiti na kontrolu zahteva koji se odnose na:       Elektri ne instalacije. sa aspekta posebnih zahteva pri transportu odre ene opasne materije. Limitator brzine. U kabini vozila. Ispitivanje vozila za transport opasnih materija obuhvata utvr ivanje pouzdanosti i bezbednosti sa aspekta eksploatacionih uslova u drumskom saobra aju. 26 . Certifikat se izdaje na jeziku zemlje koja ga izdaje. u osnovi. obavezno je obavljanje ispitivanja motornih i priklju nih vozila za transport opasnih materija. Tako e. Ispitivanje vozila za prevoz opasnih materija. u zemlji gde su registrovana da bi se utvrdilo da li zadovoljavaju op te i posebne zahteve koji se postavljaju pred njih. Certifikat o ispravnosti vozila za transport opasne materije Saglasno postoje im propisima. u rokovima njegovog va enja. Va nost sertifikata o ispravnosti vozila ne mo e trajati du e od jedne godine. kojim se transportuju opasne materije. Odgovaraju i baterijski prekida strujnih krugova. za vozilo registrovano na teritoriji te ugovorne strane. Vozila kojima se prevoze opasne materije moraju biti podvrgnuta godi njem pregledu. Certifikat izdat od nadle ne institucije jedne od ugovornih strana. Ova dokumentacija mora biti va e a u vremenskom trenutku obavljanja transporta. utvr ivanje funkcionalnih karakteristika. Za svako vozilo koje na tehni koj kontroli poka e zadovoljavaju e rezultate ovla ena laboratorija iz zemlje u kojoj je vozilo i registrovano izdaje ADR . Kontrolu mogu uspe no obavljati lica koja su pro la odgovaraju u obuku. neophodno je obezbediti potrebnu dokumentaciju koja se za potrebe transporta izdaje od strane nadle nih institucija. Sprovo enje nadzora se vr i radi sticanja uvida u izvr avanje zadataka. Tahograf. francuskom ili nema kom jeziku. a njena ispravnost proverava se kontrolama. ABS ko ioni sistem i odgovaraju i sistem za trajno ko enje. u sertifikatu mora biti nazna en datum poslednjeg pregleda. moraju se nalaziti slede a dokumenta: 1. mora se uva avati.Prevoz opasnih materija 2011 3.certifikat o ispravnosti vozila. ukoliko ugovor izme u zemalja izme u kojih se prevoz obavlja ne predvi a druga ije.

a koji se odnose na kompatibilnost eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama.bruto ili neto masa). Ispisuje se na engleskom. Klasu. Ime i adresa po iljaoca. kao i postupcima koji se preduzimaju u cilju sopstvene za tite i za tite okoline u slu aju akcedentne situacije. 27 . Nije u potpunosti definisana forma pisanja. voza i se upoznaju sa posebnim zahtevima koje je potrebno ispuniti prilikom transporta me ovite robe iz klase 1. voza u predato upustvo za slu aj nezgode). francuskom ili nema kom i jeziku zemlje koja ga je izdala.Prevoz opasnih materija 2. Op ta obuka sprovodi se u formi kursa odobrenog od strane nadle nog organa. Ime i adresa primaoca. nisu dovoljne da bi se upravljalo vozilom koje prevozi opasne materije. Ukupna koli ina (zapremina. 3. Osnovni cilj op te obuke jeste upoznavanje voza a sa rizicima koji se javljaju pri transportu opasnih materija i merama koje se preduzimaju da bi se ti rizici sveli na minimum. voza mora da ima takozvani ADR cerifikat. Potvrda po iljaoca da su ispunjeni uslovi za prevoz po propisima ADR-a (materija dozvoljena za prevoz. obele avanje. Za tu vrstu prevoza. Izdavanje certifikata vr i ovla ena ustanova. ali mora da ima e informacije u vezi opasne materije: Naziv materije i identifikacioni broj (UN-broj). ambala na grupa. Specijalizovana obuka voza a koji upravljaju vozilima za transport eksplozivnih materija podrazumeva upoznavanje voza a sa specifi nim vrstama rizika koji su karakteristi ni isklju ivo za transport eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama. Isto tako. bez obzira na kategoriju. e da bude i u obliku otpremnice ili nekog drugog dokumenta. to jest potvrdu da je osposobljen za prevoz opasnih materija. Broj i opis paketa. Certifikat o obuci voza a 2011 Uobi ajene voza ke dozvole. Inicijale ADR. nakon ega se mo e produ iti polaganjem ispita. na in i vrsta pakovanja. Obuka posade vozila koje prevozi opasne materije sastoji se iz op teg i specijalizovanog dela.   Potrebno je tako e da se popunjava isprava o prevozu i za prazno i neo i eno vozilo sa odgovaraju im napomenama. Tovarni list (isprava o prevozu) a mo slede       Popunjava se na mestu utovara. koja se dobija nakon kursa i polo enog ispita. Certifikat va i pet godina. Jo jedan uslov za dobijanje ADR certifikata je da je voza star najmanje 21 godinu.

ambala na grupa.  Uputstva za pru anje prve pomo i koju treba pru iti ljudima ako do u u dodir sa opasnim materijama koje se prevoze ili koje iz njih mogu da se razviju. Uputstvo o posebnim merama bezbednosti ili uputstvo u slu aju nezgode Obaveza po iljaoca opasnih materija je da voza u predaju pisana uputstva o postupku sa materijom u slu aju nezgode najkasnije pre zapo injanja prevoza.  Karakteristike materije. i to za svaki pojedina ni prevoz. Upustvo se izdaje na jeziku koji voza razume.  Opasnosti koju predstavljaju opasne materije koje se prevoze i potrebne mere sigurnosti koje se preduzimaju da bi se opasnost izbegla. kao to su vrsta i koli ina tereta. kao i o metodama i sredstvima koja se ne smeju primenjivati.6. br. ta nije Uprava protivpo arne policije. trasa i vreme kada e se prevoz obaviti. Dozvole sadr e sve bitne podatke o prevozu. 5. registarski broj vozila. kao i na jezicima zemalja kroz koje se prolazi.Prevoz opasnih materija 4.  Mere predostro nosti u slu aju po ara. Za prevoz ostalih klasa opasnih materija (klase 2. je u nadle nosti vojske. 28 . Svaku promenu bilo kojeg od ovih podataka treba blagovremeno prijaviti organu koji je izdao dozvolu.  Brojeve telefona policije i vatrogasaca. Za prevoz nekih klasa opasnih materija (1. ve se njihov prevoz vr i u skladu sa uslovima propisanim ADR-om. jer u protivnom ona gubi va nost.klasa.7 i opasnog otpada) obavezno je imati dozvolu. jeziku zemlje gde se vr i utovar i istovar.  Li na za titna oprema.  Mere koje se preduzimaju u slu aju o te enja i razbijanja pakovanja opasnih materija.3) nije potrebno posebno odobrenje. a naro ito o metodama i sredstvima koja se primenjuju prilikom ga enja. osim ako se prevoz obavlja pod re imom Ämalih koli ina" definisanih ADR-om. UN-broj. ADR .  Adresa i broj telefona po iljaoca. Za potrebe vojske izdavanje odobrenja za prevoz eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama. Uputstvo treba da sadr i:  Naziv materije. ime voza a i pratioca. Dozvole za prevoz predhodno navedenih klasa opasnih materija izdaje Ministarstvo unutra njih poslova Republike Srbije. a molbe se podnose op tinskim sekretarijatima unutra njih poslova. Dozvole (odobrenja) za prevoz 2011 Prevozom opasnih materija mogu da se bave samo preduze a i preduzetnici kojima je to delatnost.opasnosti. a naro ito kada one ugroze put ili objekte pored kojih vozilo prolazi.

kupe. moraju biti opremljena ure ajem za ograni enje brzine. ru na lampa za svakog lana posade vozila. 29 . one su ute boje. osnovna za tita tela. . Metla.Prevoz opasnih materija 2011 3. odgovaraju a za tita o iju. a moraju imati nezavisno napajanje. sva vozila koja prevoze opasne materije moraju biti snabdevena sa:  Torbom sa potrebnim alatom za nu ne terenske popravke na vozilu. trougao) y Za za titu okoline: Prekriva za odvodne kanale i kanalizaciju otporan na materiju koja se prevozi. na ovim ure ajima mora da se nalazi oznaka usagla enosti sa standardom koju priznaje nadle na institucija kao i natpis. Me utim. odgovaraju i upija .4 Oprema vozila za prevoz opasnih materija Sva vozila koja prevoze opasne materije moraju biti snabdevena sa: a) Sa najmanje jednim portabl ure ajem za ga enje po ara kapaciteta od najmanje 2 kg suvog pra ka koji je prilago en uslovima za ga enje po ara na motoru ili u kabini transportne jedinice i koji u koliko se koristi za ga enje po ara na tovaru ne sme da pogor a po ar ve da ga pomogu stvu stavi pod kontrolu.  Neophodnom opremom za ostvarenje mera bezbednosti (upozoravaju i prsluk za svakog lana posade vozila. odgovaraju a lopata. koji mogu biti izvedeni kao reflektuju i unjevi. ko nicama ili po ara na tovaru i koji u koliko se koristi za ga enje po ara na motoru ili u kabini transportne jedinice ne sme da pogor a po ar. ure aj za obezbe ivanje normalnog disanja. sigurnosni trouglovi ili svetla sa kontinualnim osvetljenjem i bljeskanjem. Odgovaraju i kontejner za sakupljanje (samo za male koli ine). Na portabl ure aje za ga enje po ara stavlja se ig kojim se potvr uje da ure aji nisu kori eni. tada portabl ure aj za ga enja po ara ne mora da bude prilago en uslovima za ga enje po ara na motoru. Ukoliko se koriste svetiljke. posuda sa vodom za pranje o iju. Kad je u pitanju ostala oprema. metla).  Sa najmanje jednim klinastim podmeta em za svako vozilo ponaosob veli ine prilago ene te ini vozila i pre niku to ka.  Dva samostoje a upozoravaju a ure aja. Adekvatna lopata. Osim toga.  Sa neophodnom opremom za preduzimanje preventivnih mera za pove anje bezbednosti i to posebno: y Za zastitu u esnika u javnom prevozu: Cetri refleksiona samostoje a znaka za upozorenje (npr. odgovaraju e rukavice.  Najmanje jednom dizalicom po vozilu koja je svojim kapacitetom prilago ena te ini vozila i pre niku to kova. odgovaraju e izme. u koliko je vozilo opremljeno sa stacionarnim ure ajem za ga enje po ara koji se na jednostavan na in automatski uklju uje prilikom pojave po ara na motoru. Odgovaraju e sredstvo za absorbciju. b) Pored opreme propisane pod (a) sa najmanje jednim portabl ure ajem za ga enje po ara kapaciteta od najmanje 6 kg suvog pra ka (ili ekvivalentnog kapaciteta zavisno od materije za ga enje) koji je prilago en uslovima za ga enje po ara na gumama.  Motorna vozila sa maksimalnom masom iznad 12 tona. odnosno datum kada treba da se izvr i naredna inspekcija.

Zahtevi koji se postavljaju pred vozilima za prevoz opasnih materija 4. to manji uticaj vozila na okolinu ali i njegovu to ve u uo ljivost u svim vremenskim uslovima. 30 . otpornost na zamor. to manji tro kovi odr avanja. Mali specifi ni pritisak to kova na podlogu. Preglednost i vidljivost sa voza kog sedi ta. Funkcionalnost sistema za osvetljavanje puta i za i enje vetrobranskog stakla. Minimalna potro nja goriva i maziva. grejanja. to ve e srednje brzine kretanja. Lako sklapanje i rastavljanje sklopova pri opravkama. Predhodno navedeni zahtevi esto su suprotni jedan drugom. Mogu nost modifikacija bez velikih ulaganja. Visoka stabilnost kretanja u svim uslovima. Minimalan broj mesta i vremena podmazivanja i pode avanja. ekonomi nost i kompaktnost gradnje i niski tro kovi proizvodnje. Konstrukcija mehanizama i elemenata koja elimini e mogu nost pojave neispravnosti pri rukovanju. Aerodinami nost. Op ti zahtevi koji se postavljaju pred vozilima su: Vu no dinami ka svojstva. Komfor sa aspekta buke. Dobra upravljivost. to bolje iskoris enje nosivosti. Pouzdanost. to ve i odnos ukupne i sopstvene mase. ventilacije. Primena siguronosnih stakala.Prevoz opasnih materija 2011 4. eksploatacioni i zahtevi vezani za bezbednost. vibracija. zahtev za visokom specifi nom snagom suprotan je zahtevu iskori enja athezione mogu nosti podloge i maksimalno dozvoljene mase vu nog sprega i osovinskog optere enja). Zadovoljenje standarda i drugih zakonskih regulativa. Zahtevi vezani za bezbednost koji se postavljaju pred vozilima su : Funkcionalnost. efikasnost i pouzdanost sistema za ko enje i upravljanje. Iz tog razloga se pri projektovanju ine kompromisi u stepenu zadovoljenja pojedinih zahteva (npr. Dobra upravljivost i dr anje puta. Funkcionalnost. upravljanja. esteti nost i funkcionalnost karoserije. Funkcionalnost signalnih uredaja. Unifikacija sklopova i delova. Lako a i brzina utovara i istovara.1 Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materija Zahtevi koji su uslovljeni klasom i kategorijom vozila a koji se postavljaju pred vozilima naj es e se svrstavaju u tri grupe : op ti. Lak pristup svim mestima za opslu ivanje. Udobnost i pode ljivost voza kog sedi ta. koroziju i habanje. Eksploatacioni zahtevi koji se postavljaju pred vozilima su: to ni i tro kovi kori enja.

kada se trajni usporiva izvodi kao motorna ko nica. ne mo e do i do blokiranja to kova na brzinama ve im od 15km/h. koje je opremljeno samo inercijalnom ko nicom.  Sva tri trajna usporiva a. prema ECE 13. ija ukupna dozvoljena masa prelazi 10 tona. integrisani ili kombinovani retarder treba da se isklju uju automatski.  Trajni usporiva i treba da uklju uju nekoliko nivoa efikasnosti. moraju biti opremljena efikasnim sistemom ko enja u slu aju kada se ista odvajaju od motornog (vu nog) vozila. ija dozvoljena ukupna masa prelazi 16 tona i motorna vozila namenjena za vu u priklju nog vozila.  Efikasnost trajnog usporiva a se treba kontrolisati pomo u ABS-a. Aneks 5. Ako motorno vozilo u potpunosti ne zadovoljava predhodno opisane zahtevane performance trajnog usporiva a. na taj na in da na ko enoj osovini. namenjena za prevoz opasnih materija. ograni ava se za transport 50kg opasnih materija. Priklju na vozila. koja se ko i trajnim usporiva em. treba da budu opremljena trajnim uspora em koji treba da zadovolji slede e zahteve:  Trajni usporiva mo e biti jedan ure aj ili kombinacija nekoliko ure aja. koji e delovati na sve to kove i automatski izvrsiti njegovo zaustavljanje. Aneks 5. 31 .  Provodnika od alternatora do osigura a prekida a strujnog kola. u slu aju prekida veze izme u vu nog i priklju nog vozila. osim:  Provodnika od akumulatora do ure aja za paljenje i ga enje motora. pri emu ukupna dozvoljena masa vu nog vozila ne prelazi 44 tone.2 Zahtevi koji se postavljaju pred odre enim delovima vozila za prevoz opasnih materija Motorna i priklju na vozila namenjena za transport opasnih materija. treba zadovoljiti zahteve ECE 13. Ova vozila moraju da budu snabdevena efikasnim uredajem za ko enje. Razli iti stepeni prenosa u menja u se koriste za dobijanje razli itih nivoa efikasnosti. da ne bi do lo do pojave kratkog spoja i eventualnog varni enja. Provodnici moraju biti dimenzionisani tako da ne dolazi do pregrevanja. pri emu svaki mora imati svoju vlastitu komandu. u potpunosti treba da zadovolje tehni ke zahteve ECE 13 ili Direktive 71/320/EEC.  Performanse trajnog usporiva a treba da budu takve da u potpunosti zadovoljavaju zahteve ECE 13.Prevoz opasnih materija 2011 4. sa aspekta sistema ko enja. uklju uju i nivo koji odgovara neoptere enom stanju. za optere eno vozilo. Svi strujni krugovi moraju biti snabdeveni osigura ima ili automatskim prekida ima strujnog kola. ali i dobro izolovani. Motorna vozila . namenjena za prevoz opasnih materija. za vu no vozilo i omogu iti ugradnju trajnog usporiva a na priklju nom vozilu. ali u slu aju otkaza elektrike na ABS-u. Upotreba priklju nog vozila. Na takvim motornim vozilima je potrebno ugraditi kontrolni uredaj koji e signalizirati rad trajnog usporiva a na priklju nom vozilu. mogu biti dozvoljena.  Provodnika od akumulatora do alternatora.

gorivo treba da curi direktno na zemlju bez mogu nosti ostvarivanja kontakta sa toplim delovima vozila ili sa tovarom. 4. odnosno postavljene pregrade. koja se nalazi iza kabine voza a. Ako kabina vozila za prevoz opasnih materijala nije izra ena od zapaljivog materijala. sa izolovanim unutra njim zidovima. razne obloge i ostali zapaljivi delovi ne smeju imati karakteristiku gorenja ve u od 100 mm/min. Celokupna elektroinstalacija. tada je neophodno postojanje pregrade od metala ili nekog sli nog materijala. Ku iste akumulatora treba da bude izolovano ili prekriveno izolovanim poklopcem.3 Posebni zahtevi koji se odnose na odre enu izvedbu vozila Materijali. ure aji za startovanje posebnog grejanja. Posebno grejanje kabine vozila za prevoz opasnih materija. mora biti tako re eno da ne izaziva zagrevanje tovarnog prostora. tapacirung. Ukoliko su akumulatori postavljeni na neko drugo mesto. u kojima se nalazi benzin. mora da bude tako opremljen i postavljen.Prevoz opasnih materija 2011  Provodnika od akumulatora do ku ista kontrolne jedinice retardera. a da u slu aju akscedentnih situacija umanji rizik mogu ih pojava neispavnosti. motornog vozila za prevoz opasnih materija. sto je bli e definisanano u IS03795/1989. treba da budu tako konstruisani da spre e zapaljenje u 32 . Ako se na zadnjoj strani kabine nalazi prozor. postavljeni u tovarnom prostoru. Moraju biti pravilno pri vrs eni i postavljeni. Delovi sedi ta voza a. koji se koriste pri izradi konstrukcije vozila treba da zadovoljavaju odre ene uslove koji se odnose na opasnost od zapaljenja i eksplozije. U blizini tovarnog prostora ne smeju biti postavljeni ure aji za posebno grejanje. Slobodan prostor. za rad pogonskog agregata. treba da zadovolji slede e zahteve:  U slu aju curenja. siguronosni pojasevi. rezervoari goriva.  Provodnika od akumulatora do mehanizma za elektri no podizanje prate e osovine.  Rezervoari goriva. a ne ispod poklopca motora. Senzori kablova za ABS ne treba da imaju dodatnu za titu. oni moraju biti osigurani u metalnoj ventilisanoj kutiji ili u kutiji od nekog drugog materijala odgovaraju e vrsto e. zavese. onda on mora biti hermeti ki zatvoren i napravljen od vatrootpornog stakla sa vatrootpornim okvirom. izduvni sistem. Pogonski agregat. Ure aji za grejanje. u slu aju da se radi o elektri nom ili elektromagnetnom retarderu. Rezervoar goriva. Predhodno navedeni provodnici moraju biti to kra i. mora biti tako konstruisana. treba da budu sa efikasnom za titom od po ara na otvoru za to enje goriva i osiguranjem hermeti kog naleganja poklopca rezervoara. da ne bude potencijalni izvor zagrevanja i zapaljenja materije koja se prevozi. Sijalice za svetla na vozilima koja prevoze opasne materije ne smeju biti izvedene sa navojem. krov kabine. Kabina vozila mora da bude izra ena od nezapaljivog materijala. i rezervoara goriva ne sme biti manji od 15 cm. kao i izduvni sistem. izme u kabine. instalirana i za ti ena. tako da su bezbedni od eventualnih mehani kih udara i grejanja koje emituje izduvni sistem i motor. da ne do e do pojave varnice i kratkog spoja tokom normalnog kori enja.

 Tovarni prostor treba da bude snabdeven ventilatorima ili otvorima za ventilaciju. kao i drugih povr ina u neposrednoj blizini posude.  Postojanje opreme koja spre ava isparavanje opasne materije koja se prevozi. 33 . mora biti nezavisan od rada motora vozila u kojem se transportuju opasne materije. Debljine zidova posude. koji mogu uzrokovati pojavu korozije treba izbegavati. itd.  Postojanje ure aja koji omogu avaju prilago avanje temperature u tovarnom prostoru direktno iz kabine voza a.4 W/m2K. kao i prodiranje rashladnog sredstva u kabinu voza a. namenjenog za odr avanje temperature u tovarnom prostoru. Tako e je neophodno izvr iti prikupljanje i odvo enje stati kog elektriciteta sa povr ina posude. bez prepreka. Posuda za prevoz opasne materije moraju biti povezane sa asijom barem jednim elektri nim provodnikom. Elektri na otpornost. Pred vozilom za prevoz opasnih materija (slika 4) demonta nim posudama sa zapreminom ve om od 1m3 i fiksnim posudama sa zapreminom ve om od 3m3. Srednja vrednost koeficijenta prenosa toplote materijala koji se koristi u konstrukciji vozila ne smeju biti ve e od 0. obavezno je odr avanje temperature u predvi enim granicama. Metalne kontakte. koje se koristi za rad ure aja za odr avanje temperature.Prevoz opasnih materija 2011 eksplozivnoj atmosveri pri odre enim radnim uslovima i da izlaz toplog vazduha bude uvek otvoren. na osnovu kojih se izdaje odre eni certifikat. Motor mora biti sme ten ispred prednjeg zida tovarnog prostora.  Rashladno sredstvo. U slu aju da do e do isticanja opasne materije koja se prevozi. Ove posude moraju biti podvrgnute detaljnim ispitivanjima. Napon u elektri noj instalaciji ne treba da prelazi vrednost od 24V. ne sme biti zapaljivo. Na ina spajanja elemenata posude. Elektri na instalacija. Vozila namenjena za transport materija kod kojih se temperaturom kontroli e samoreakcija (klasa 4a) i organskog peroksida (klasa 5b) treba da zadovolje slede e zahteve:  Postojanje opreme koja omogu ava izolaciju i odr avanje temperature u skladu sa materijom koja se prevozi. postavljaju se zahtevi u pogledu: Vrste materijala od koga je posuda napravljena. koja se nalazi u unutra njosti tovarnog prostora treba da bude izvedena sa za titom u prahu za slu aj otpornosti na plamen.  Rad ure aja. ne sme biti ve a od 10 . svih me usobno spojenih delova.

jedino u situaciji. Pored rizika prilikom transporta. 34 . ne mogu se izbe i rizici prilikom utovara i istovara opasne materije. iza prostora za prevoz opasne materije. To bi bilo mogu e. Kod nekih izvedbi posuda za prevoz pra kaste ili granulaste opasne materije. Vozilo za prevoz opasnih materija Srednja vrednost rastojanja izme u spoljnih ta aka kontakta desnog i levog to ka iste osovine. Osovinsko optere enje svih osovina optere ene poluprikolice ne sme da prelazi 60% od nominalne ukupne mase optere enog vu nog voza. po pitanju stabilnosti u odnosu na prevrtanje. za prevoz opasnih materija. zahteva se ugradnja za tite sa bo nih strana. mora da zadovolji zahteve ECE Pravilnika 111. sa podlogom. na rastojanju ne manjem od 100mm. Na zadnjem kraju vozila. odgovaraju im merama. To nas upu uje na zaklju ak da rizik od tetnog dejstva opasnih materija. Potpuna za tita od opasnih materija ne postoji.Prevoz opasnih materija 2011 Slika 4. treba smanjiti na najmanju mogu u meru. po zdravlje ivih bi a i o uvanje prirodnih resursa i materijalnih dobara. Primena opasnih materija danas je neophodna. radi za tite od udara sa zadnje strane. treba da bude minimalno 90% visine te ista optere enog vozila. potrebno je postaviti za titnik. kada se one ne bi proizvodile. Vozilacisterne. koristile i transportovale.

za re ni saobra aj).za elezni ki saobra aj.Sl. ADN .Prevoz opasnih materija 2011 5. kao i obuku osoblja zadu enog za transport.  Ministarstvo unutra njih poslova. obele avanje transportnog sredstva. 35 . kada va e a zakonska regulativa nije me usobno uskla ena i celovita. skra eno nazvane IAEO-preporuke. Pravilnika o na inu prevoza opasnih materija u drumskom saobra aju .za vazdu ni saobra aj. Da bi broj nezgoda sa opasnim materijama bio to manji. ICAO-TI . Navedeni propisi o opasnoj robi reguli u posebno: dozvole za transport. neminovno ima za posledicu i pove an stepen rizika od izbijanja eksplozija i po ara.glasnik 53/2002. injenica je da je od dana stupanja na snagu ovih zakona. potrebno je utvrditi odre ena pravila pona anja svih lica koja sa njima dolaze u kontakt. Zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija 5. Uredba Vlade Republike Srbije o prevozu opasnih materija u drumskom i elezni kom saobra aju -Sl. odnosno kontrolu sprovo enja transporta opasnih materija u skladu sa zakonskim odredbama sprovode odgovaraju i nadle ni organi. zahteve koje mora da ispuni ambala a. IMDG-CODE . y y Svaki od ovih zakona na svoj na in defini e problematiku opasnih materija.za pomorski saobra aj. skladi tenje i uni tavanje. specifi ni za dato transportno sredstvo. To je ostvareno kroz dono enje i definisanje: y y Nacionalnih propisa (Zakon o prevozu opasnih materija .1 Osnove zakonske regulative u oblasti opasnih materija Svrha postojanja zakonske regulative koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija je za tita ljudi i ivotne sredine od o te enja koja mogu biti izazvana pri rukovanju opasnim materijama. do danas. odnosno nadle na ministarstva:  Ministarstvo saobra aja. neophodno je izdvojiti ona klju na mesta koja predstavljaju osnov za zakonito postupanje u toj oblasti. obele avanje transportovanog materijala. zahteve koje mora da ispuni transportno sredstvo. Nadzor. RID . Za za titu od mogu ih rizika u transportu opasnih materija postoje brojni propisi.list 82/1990. Na me unarodnom nivou postoje i regulative za bezbedan transport radioaktivnog materijala Me unarodne organizacije za atomsku energiju (IAEO). propisi moraju biti uskla eni sa me unarodnim smernicama.Sl.list 68/2002).za drumski saobra aj. zahteve koje mora da ispuni na in utovara. uklju uju i i njihovo uvanje. do lo do pove anja obima prometa eksplozivnih materija i broja subjekata koji u njemu u estvuju. Po to su ovo i me unarodni transporti. U takvoj situaciji. Me unarodnih sporazuma (ADR .

Pravilnikom o bli im uslovima i na inu sme taja i uvanja oru ja i municije. S obzirom da je na a zemlja potpisnica svih konvencija o prevozu opasnih materija. uputstava. na inu sprovo enja i programu obuke za rukovanje vatrenim oru jem. izme u ADR-a i na e zakonske regulative. Prevoz opasnih materija. do danas do lo je do bitnih promena u Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasnih roba u drumskom saobra aju (ADR). odluka. Zakon o bezbednosti saobra aja na putevima. Ovom sporazumu pristupilo je 38 dr ava. Pravilnik o tehni kom pregledu vozila. Treba imati u vidu da za prevoz opasnih materija va e.Evropski sporazum o me unarodnom drumskom prevozu opasne robe) sa injen u enevi 1957. Pravilnik o bli im uslovima obavljanja. prvenstveno. Na osnovu preporuka Ujedinjenih nacija postoji sporazum za drumski transport opasnih materija ADR (European agreement concerning the international carriage of dangerous good by road . Dr ave potpisnice ovog sporazuma imaju obavezu da svoje nacionalne propise prilagode sporazumu. Zakon o eksplozivnim materijama. potpisnice ADR-a. Zakon o osnovama bezbednosti saobra aja na putevima.godine je ovaj sporazum ratifikovala tada nja SFRJ. Zakon o oru ju i municiji. Sve dr ave.Prevoz opasnih materija 2011  Ministarstvo za za titu ovekove okoline. Pravilnik o registraciji motornih i priklju nih vozila. koju kod nas ini: Zakon o prevozu opasnih materija. postoje i treba ih sagledati da bi izbegli mogu e gre ke i nesporazume pri prevozu opasnih materija. Pravilnik o dimenzijama. Pravilnik o na inu prevoza opasnih materija u drumskom saobra aju i Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i elezni kom saobra aju. godine. a 1972. Pravilnik o tehni kim uslovima koje moraju da ispunjavaju preduze a koja vr e stru no osposobljavanje voza a motornih vozila kojima se prevoze opasne materije i drugih lica koja u estvuju u prevozu tih materija. Zakon o eksplozivnim materijama. Pravilnik o na inu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija. na nivou evropskog komiteta regulisan je odgovaraju im Zakonom o prevozu opasnih materija koji je baziran na me unarodnim konvencijama. od dana stupanja na snagu ovog Zakona. Pravilnik o dokumentaciji koja se prila e uz zahtev za izdavanje dozvole za me unarodni prevoz u 36 . utovar i istovar i usputne manipulacije).godine. Preciznije obja njenje postupanja sa pojedinim opasnim materijama data su u okviru slede ih na ih propisa: Zakon o eksplozivnim materijama. u pojedinim zahtevima. Pravilnik o stru nom osposobljavanju voza a motornih vozila kojima se prevoze opasne materije i druga lica koja u estvuju u prevozu tih materija. Ovaj sporazum je sa injen u enevi 1957. Zakon o prevozu u drumskom saobra aju. zapaljivim te nostima i gasovima. treba da imaju odgovaraju u pravnu regulativu. Pravilnik o jugoslovenskim standardima za sudove pod pritiskom. ona je du na da neposredno primenjuje odredbe ovog sporazuma. Zakon o prometu eksplozivnih materija. Zakon o me unarodnom prevozu u drumskom saobra aju. Njime su definisani uslovi pod kojima se vr i prevoz opasnih materija. Me utim. provere zakonitosti rada i preduzimanja odgovaraju ih mera. Razlike. sve odredbe ADR-a. Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija. kao i radnje koje su u vezi sa tim prevozom (pripremanje materije za prevoz. Osnovni cilj nadzora je sticanja uvida u izvr avanje zadataka. ukupnim masama i osovinskom optere enju vozila i osnovnim uslovima koje moraju da zadovolje ure aji i oprema na vozilu u saobra aju na putevima. me u kojima je i na a). Zakon o za titi ivotne sredine.

treba imati u vidu slede e: U drugim vidovima transporta. na osnovu preporuka Ujedinjenih nacija. Jedna od odredbi ADR sporazuma je da nacionalni propisi ne smeju biti bla i. Odobrenje za prevoz ne izdaje se u onim slu ajevima kada to zahtevaju razlozi bezbednosti i odbrane Republike. Kada se radi o prometu i prevozu oru ja i municije. Vazdu ni transport . Tro kove posebnih mera obezbe enja snosi prevoznik. kao i inspekcijski nadzor nad izvr enjem ovog zakona. postupak sa opasnim materijama reguli e se za: elezni ki transport . prevoz u drumskom i elezni kom saobra aju. posebne mere bezbednosti za prevoz opasnih materija. posebne mere bezbednosti za prevoz opasnih materija po granama saobra aja.RID (Regulations Corcerning the International Carriage of Dangerous Goods by Rail). naziv i adresu proizvo a a. vrstu. zajedni ke mere bezbednosti za sve opasne materije i posebne mere bezbednosti za prevoz odre enih vrsta opasnih materija. primenjuju se odredbe Zakona o oru ju i municiji. naziv i adresu prevoznika. Transport na unutra njim plovnim putevima -AND (Europen Ageement Concerning the International Carriage of Dagerous Goods by Inland Waterwaus). datum i sat zapo injanja prevoza. Nadle ni organ mo e po potrebi narediti prevozniku i preduzimanje posebnih mera obezbe enja pri prevozu oru ja. Odobrenje nije potrebno ako se prevoz oru ja. naziv i adresu primaoca. delova za oru je i municije vr i za potrebe Vojske Srbije. Zahtev za izdavanje odobrenja prevoznik podnosi najkasnije 24 asa pre zapo etog prevoza i sadr i: naziv i adresu po iljaoca.ICAO-TI (International Civil Aviation Organization . 37 . Osnovni zakon o prometu i sme taju zapaljivih te nosti i gasova. Prevoz opasnih materija. delova za oru je i municije. delova oru ja i municije koja sadr i eksplozivnu ili zapaljivu materiju potrebno je odobrenje nadle nog organa. a pravni osnov. trasu i krajnje mesto prevoza. u Republici Srbiji. Lista otrova razvrstanih u grupe. Odluka o obele avanju otrova u prometu. Pomorski saobra aj IMDG-Code (International Maritime Dangerous Goods . regulisan je saveznim Zakonom o prevozu opasnih materija. prate e radnje u vezi prevoza. Uredba o ratifikaciji evropskog sporazuma o me unarodnom drumskom prevozu opasne robe i protokola o potpisivanju evropskog sporazuma o me unarodnom drumskom prevozu opasne robe. delove za oru je i municije. Radi zaokru ivanja celokupne problematike prevoza opasnih materija. Uredba o ratifikaciji aneksa A i B Evropske konvencije o me unarodnom prevozu opasne robe u saobra aju.godine. Pravilnik koji se prila e uz zahtev za izdavanje dozvole za vanredni prevoz u me unarodnom drumskom saobra aju.Technical Instructions). Za prevoz oru ja. te ne i pod pritiskom rastvorene gasove.Code). prevoz na unutra njim plovnim putevima i prevoz u vazdu nom saobra aju. Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o tehni kim normativima za pokretne sudove za komprimirane. za dono enje ovog zakona je Ustav SFRJ ( lan 315) iz 1990. koli inu i na in pakovanja oru ja.Prevoz opasnih materija 2011 drumskom saobra aju. nazna enje vrste i oznake prevoznog sredstva. Ovim zakonom ure eni su: uslovi pod kojima se vr i prevoz opasnih materija. niti sa njim u suprotnosti.

prevoznik je du an da obezbedi. prikupi i odstrani. a izduvna cev motora mora biti opremljena hvata em varnica. Prakti no. odnosno smesti na za to odre enim mestima ili da ih na drugi na in u ini bezopasnim i da o tome obavesti najbli u stanicu milicije. tj. naprave i drugi sli ni predmeti koji sadr e minimalne koli ine opasnih materija koje ne predstavljaju opasnost po okolinu. utovara. smesti na odgovaraju e mesto ili na drugi na in neutralizuje. kao i vozila u kojima se prevoze opasne materije klase 1a. u prtljagu se mogu prevoziti aparati. temelje se na odredbama me unarodnog sporazuma o prevozu opasnih materija u drumskom transportu (ADR).). 5.2. 4a. Izuzetno. istovara i sli no. Po iljalac koji daje opasnu materiju na prevoz du an je da za svaku po iljku opasne materije ispostavi ispravu o prevozu i uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju da preduzmu i da ih preda prevozniku. svi propisi u oblasti opasnih materija reguli u njihov prevoz u celom preocesu koji je iri od prevoza u u em smislu. sibice. 1b. a koja va e u na oj zemlji. a po potrebi i najbli i organ sanitarne inspekcije. odstrani. lakovi i sl.1 Odredbe zakona o prevozu opasnih materija koja se odnose na drumski saobra aj Cisterne i druga prevozna sredstva kojima se prevozi zapaljiva te nost ija je ta ka topljenja ni a od 55°C.ako se iz tehnolo kih razloga prilikom manipulacije ta materija mora zagrevati na temperaturu vi u od etiri petine njene ta ke paljenja. nadle ni organ uprave pozva e preduze e koje raspola e tehni kim sredstvima za izvr enje takvog zadatka da to uradi na ra un prevoznika. Mesta odre uje nadle ni organi u republici. a po potrebi i javnost. pored prevoza regulisane su i radnje koje su u vezi sa prevozom poput prevoza.2 Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju. Prevozna sredstva kojima se prevoze opasne materije moraju biti tehni ki ispravna. 4b. odnosno autonomnoj pokrajni. Isprava o prevozu opasnih materija mora da sadr i: 38 . 1c. izra ena. Ispale ili na bilo koji na in pri prevozu prosute opasne materije. zapaljivi gas u sudovima koji se pune na vozilima ili kojima se prevozi druga zapaljiva materija ija je ta ka paljenja vi a od 55°C . Opasne materije ne smeju da se predaju niti primaju na prevoz kao prtljag. opremljena i obele ena u skladu sa propisanim standardima. 5a i 5b moraju za vreme utovara ili istovara tih materija da budu uzemljeni. a slu e za li nu upotrebu (upalja i. Preduze a i druga pravna lica koji prevoze opasne materije du ni su da u slu aju nestanka opasne materije pri prevozu preduzmu potrebne mere da se one prona u i da o opasnosti koju predstavlja opasna materija obaveste najbli i organ sanitarne inspekcije ili najbli u stanicu milicije.Prevoz opasnih materija 2011 5. Ako prevoznik nije u mogu nosti da ispale ili prosute opasne materije prikupi.

Isprava o prevozu opasne materije ne ispostavlja se ako tovarni list ili druga odgovaraju a isprava o prevozu. uverenje o stru noj osposobljenosti za upravljanje tim vozilom i uputstvo o posebnim merama bezbednosti.  Nazna enje da je uz ispravu o prevozu opasne materije prevoznik predao i pismeno uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju da preduzimaju. adresu i broj telefona preduze a ili naziv i broj telefona organa koji mora da se obavesti o nezgodi ili udesu koji se desio prilikom prevoza opasne materije. klasu u koju spada i redni broj u toj klasi.  Potpis i pe at po iljaoca. 39 . Uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje moraju da se preduzmu pri prevozu opasne materije treba da sadr i.Prevoz opasnih materija 2011  Podatke o vrsti opasne materije (hemijski.  Naziv.  Podatke o koli ini opasne materije (bruto i neto masa. kao i identifikacioni broj iz odgovaraju eg me unarodnog sporazuma kada je on utvr en). lom ambala e. odnosno li no ime.  Naziv.  Nazna enje po iljaoca da su ispunjeni uslovi propisani za prevoz odnosne opasne materije. broj komada i dr. Ako se opasna materija upu uje u zemlju koja se grani i sa Republikom Srbijom.  Postupak sa licem koje do e u dodir sa opasnom materijom. Isprava o prevozu opasne materije ispostavlja se u tri istovetna primerka. duzan je da odmah obustavi dalje prevo enje opasne materije i o tome obavesti nadle nu stanicu milicije i po iljaoca. Lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija du no je da poseduje isprave o prevozu opasne materije. prosipanje ili isticanje opasne materije i sl. a sadr i sve podatke o opasnoj materiji. Prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija du ni su da na ispravi o prevozu opasne materije svojim potpisom potvrde prijem deklarisane opasne materije za prevoz. naro ito:  Nazna enje vrste opasnosti koju predstavlja i posledice koje mo e da izazove opasna materija. odnosno ubla avanje tetnih posledica koje mogu da nastanu usled nezgode ili udesa na prevoznom sredstvu (po ar. Isprava o prevozu opasne materije koja se upu uje u inostranstvo mora da bude napisana na jeziku Republike Srbije i na engleskom. Po iljalac opasne materije du an je da odmah po prijemnom obave tenju o obustavljanju prevoza preuzme opasnu materiju i preduzme odgovaraju e mere da na do e do ugro avanja zdravlja ljudi. Ako u toku prevoza prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija utvrdi ili na drugi na in sazna da prevozi opasnu materiju iji je prevoz zabranjen. ivotne sredine i dobara. certifikat o ispravnosti vozila.). a jedan se dostavlja primaocu opasne materije.  Nazna enje posebnih mera koje treba da se preduzmu pri prevozu opasne materije i mera za spre avanje.). tehni ki i trgova ki naziv opasne materije. nema kom ili francuskom. jedan se uru uje prevozniku. isprava o prevozu opasne materije mo e biti napisana na jeziku Republike Srbije i na jeziku te zemlje. adresu i broj telefona po iljaoca i primaoca. od kojih jedan ostaje kod posiljaoca.

Po iljalac opasne materije du an je da odmah po prijemnom obave tenju o obustavljanju prevoza otkloni utvr ene nedostatke ili preuzme opasnu materiju. odnosno prema stranom ili me unarodnom standardu koji nije u suprotnosti sa srpskim standardima. Sudovi u kojima se prevoze gasovi moraju da budu snabdeveni ispravnim ventilima. osim sudova koji su izra eni od materijala otpornog na atmosferske uticaje. Organ nadle an za izdavanje odobrenja za prevoz otrova mo e. sto nom hranom. one moraju da budu izra ene prema srpskom standardu. Ovo se ne primenjuje na prevoz predmeta napunjenih eksplozivnim materijama kod kojih su sredstva za paljenje ugra ena u toku proizvodnje (municija. Ekspozivne materije nije dozvoljeno prevoziti u kabini voza a i u prostoru prevoznog sredstva u kojem se prevoze lica. Sudovi u kojima se prevoze zapaljive te nosti moraju da odgovaraju tehni kim uslovima propisanim za odre enu vrstu zapaljivih te nosti. Ako se zapaljive te nosti prevoze u metalnim ba vama ili metalnim bocama. Otrovi ne smeju da se prevoze u istom tovarnom prostoru sa ivotnim namirnicama. Ventili na tim sudovima moraju da budu zasti eni zastitnom kapom ili zastitnim prstenom i hermeti ki zatvoreni za vreme prevoza. da o tome odmah obavesti najbli i nadle ni organ sanitarne inspekcije ili najbli u stanicu milicije i da do dolaska sanitarnog inspektora spre i pristup ljudi i ivotinja na tom mestu. Osoblje prevoznog sredstva kojim se prevoze otrovni gasovi i druge opasne materije koje stvaraju pare i gasove opasne po zdravlje mora za vreme prevoza imati odgovaraju u opremu za li nu zastitu. koje se izdaje na zahtev po iljaoca. uzimaju i u obzir odgovaraju e mere bezbednosti koje zahtevaju svojstva pojedinog gasa. prevoznik je du an da na vidljiv na in ozna i mesto na kojem je nastalo rasipanje otrova. du an je da obustavi dalje prevo enje opasne materije i o tome obavesti po iljaoca. privredna municija i sl. Prevoz sudova sa gasovima vr i se.).). Ako u toku prevoza otrova nastane rasipanje ili oticanje usled havarije prevoznog sredstva ili iz drugih razloga zbog kojih postoji opasnost od kontaminacije ivotne sredine. pratnja i sl. lekovima i predmetima op te upotrebe koji podle e zdravstvenom nadzoru. po potrebi. Sudovi koji su namenjeni za prevoz ode enog gasa mogu se puniti i drugom vrstom gasa pod uslovom da najmanji probni pritisak za taj gas ne bude ve i od probnog pritiska za koji je posuda ispunjena i da naziv gasa i najve a dozvoljena te ina punjenja bude upisana na posudi. po pravilu. protivgradne rakete. otvorenim prevoznim sredstvom na kome tovar mora da bude za ti en od tetnih atmosferskih uticaja. Organ uprave nadle an za poslove zdravstva propisuje koja se koli ina smatra manjom koli inom namenjena za laboratorijske i nau ne svrhe. 40 . Eksplozivne materije i sredstva za njihovo iniciranje ne smeju da se prevoze zajedno u istom prostoru prevoznog sredstva. da naredi preduzimanje posebnih mera bezbednosti pri prevozu odre enog otrova (pravac kretanja. kao ni na zajedni ki prevoz eksploziva do 50 kg. Prevoz sudova sa gasovima mo e da se vr i i zatvorenim prevoznim sredstvom ako je ono snabdeveno ventilacionim ure ajem ili je omogu eno stalno provetravanje.Prevoz opasnih materija 2011 Prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija koji u toku prevoza utvrdi da prevozi opasnu materiju koja ne ispunjava uslove propisane za prevoz ili koja nije deklarisana kao opasna materija ili je neta no deklarisana. Za prevoz otrova u unutra njem saobra aju potrebno je odobrenje od strane nadle nog organa.

Radioaktivne materije ne smeju da se prevoze u unutra njem saobra aju u istom tovarno prostoru sa ivotnim namirnicama. Ako je radioaktivna materija istovremeno i toksi na. pored voza a mora da se nalazi i suvoza u slu ajevima predvi enim evropskim sporazumom o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. Na vozilu natovarenom opasnim materijama ne smeju da se vr e popravke koje mogu. predmetima op te upotrebe koji podle u zdravstvenom nadzoru. odnosno odredene saobra ajnim znakom postavljenim na putu. Brzina kretanja motornog vozila kojim se prevoze opasne materije ne sme da prelazi 80% od najve e dozvoljene brzine odre ene prema vrsti puta. U vozilu kojim se prevoze opasne materije ne smeju da se dr e materije koje mogu da izazovu po ar. U kabini vozila kojim se prevoze opasne materije klasa 1a. voza motornog vozila ne sme da se udalji od vozila kojim se prevoze opasne materija. lekovima i sto nom hranom. a ni u kom slu aju ne sme da bude ve e od 70 km/h.  Li ne podatke o licima koja e izvr iti prevoz radioaktivne materije. odnosno naziv i mesto korisnika. odnosno broju izvora jonizuju eg zra enja i njihovoj ukupnoj aktivnosti.  Radioaktivne materije koje u slu aju nezgode ili udesa mogu da dovedu do kontaminacije ili ugro avanja ivotne sredine zra enjem. Od trenutka prijema do trenutka predaje opasne materije. Za prevoz radioaktivnih materija potrebno je odobrenje od strane nadle nog organa.  Vreme i mesto po etka prevoza radioaktivne materije. agregatnog stanja i drugih svojstava radioaktivne materije. 4a. U odobrenju se mora nazna iti koli ina radioaktivne materije koje se mogu zajedno prevoziti ode enim prevoznim sredstvom. 5a i 5b pu enje nije dozvoljeno. prilikom pripremanja takve radioaktivne materije za prevoz i za vreme prevoza moraju se preduzeti mere bezbednosti propisane za svaku od navedenih vrsta opasnosti. U motornom vozilu kojim se prevoze opasne materije.  Vrstu i koli inu radioaktivne materije.  Vreme dolaska prevoznog sredstva sa radioaktivnom materijom u mesto kori enja i ime. koje se izdaje na zahtev po iljaoca.  Broj i datum izdatog odobrenja za prevoz. 3. Voza motornog vozila 41 . 4b. prevoze se uz pratnju lica osposobljenog za rukovanje tim materijama. 4c. eksplozivna ili zapaljiva. 1b. 2. zavisno od veli ine i ja ine izvora. dok za prevoz otrova ne sme biti ve a od 60 km/h. 1c. usled varni enja ili udara da izazovu po ar ili eksploziju ili da o tete ambala u. nadle nom organu dostavi obave tenje koje sadr i:  Vrstu i registarski broj prevoznog sredstva kojim e se izvrsiti prevoz radioaktivne materije.Prevoz opasnih materija 2011 Radioaktivne materije mogu da se pakuju i prevoze samo u ambala i namenjenoj za odre enu vrstu radioaktivne materije. Preduze u ili drugom pravnom licu ija je delatnost vezana za koris enje radioaktivne materije mo e se izdati odobrenje za vi ekratni prevoz te materije sa rokom va nosti do est meseci.  Itinerer kretanja prevoznog sredstva. Preduze e ili drugo pravno lice je du no da najkasnije 24 asa pre po etka prevoza radioaktivne materije.

odnosno ako vozilo parkira na kontrolisanom i odgovaraju e pripremljenom prostoru za parkiranje. Vozila za prevoz opasnih materija treba opremiti odgovaraju im prekida em za isklju ivanje svih elektri nih kru nih tokova. odnosno zapaljivih te nosti sa temperaturom paljenja iznad 55°C treba da imaju ure aj za razelektrisanje . Vozilom kojim se prevozi opasna materija mora da ima dva znaka za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije. odnosno istovara. Galvanske veze i ure aje za razelektrisanje treba proveriti pre utovara. Znakovi za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije. kao i mesta za postavljanje znakova na vozilu moraju biti izvedeni u skladu sa odredbama evropskog sporazuma o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. Opasne materije mogu da se prevoze motornim i priklju nim vozilima posebno konstruisanim za prevoz pojedine opasne materije ili vozila koja odgovaraju uslovima propisanim ovim zakonom i evropskim sporazumom o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. Vozila za prevoz opasnih materija klase od 1 do 5b treba da budu galvanski povezana u jednopotencijalnu celinu. identifikacioni brojevi pojedinih opasnih materija. Ako je opasna materija koja se prevozi sa spiska evropskog sporazuma o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. Simboli upozorenja za obele avanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije stavljaju se na bo ne strane i na zadnju stranu motornog i priklju nog vozila. zapaljivih gasova. na znacima za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije moraju da budu ispisani identifikacioni brojevi opasne materije koja se prevozi. Odredbe se primenjuju i kada se motornim vozilom prevoze prazni neo is eni sudovi u kojima su se nalazile opasne materije. lice koje se zateklo na mestu nezgode ili udesa ili lice koje prvo nai e na to mesto du no je da na zahtev voza a o tome obavesti najbli u stanicu milicije. a za sva ostala vozila sa jednog ili dva mesta. jedan od lanova posade du an je da obavesti najbli u stanicu milicije. vrsto fiksiranom pregradom. O svakoj nezgodi ili udesu koji se dogodi prilikom prevoza opasnih materija. Ako se u motornom vozila sa opasnim materijama koje je pretrpelo nezgodu ili udes nalazi samo voza . ije posledice posada motornog vozila ne mo e sama da otkloni ili zbog kojih ne moze da nastavi dalju vo nju. Motorno i priklju no vozilo kojim se prevozi radioaktivna materija moraju da imaju. umesto znaka za obele avanje vozila kojim se prevoze opasne materije. U unutra njem drumskom saobra aju opasne materije mogu da se prevoze i kombi vozilima iji je prostor za utovar robe odvojen od prostora za sme taj putnika. Motorno 42 . Ovo se ne odnosi na vozilo kojim se prevoze opasne materija koje po Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju nema posebnih zahteva u pogledu parkiranja. Kori enje prekida a za vozila za koja to zahteva evropski sporazum o me unarodnom prevozu za opasne robe u drumskom saobra aju treba da bude sa dva mesta.Prevoz opasnih materija 2011 sme da se udalji od vozila kojim se prevoze opasne materija samo ako vozilo ostavi pod nadzorom suvoza a ili pratioca. Vozila za prevoz opasnih materija. tri simbola upozorenja za ozna avanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije.odvod stati kog elektriciteta koji pre utovara ili istovara opasnih materija treba da bude priklju en na uzemljenje.

da ima i slede u opremu:  Voza ki alat i dizalicu za vozilo.  Ure aj za kontrolu zra enja i sredstva za zastitu i ozna avanje terena.  Dve zastavice za ozna avanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije. utovara ili istovara ili iz drugog opravdanog razloga prinu en da vozilo sa opasnom materijom zaustavi na kolovozu ili parkirali tu u naselju. mora da bude vezano za vu no vozilo i snabdeveno lancima. od kojih jedan za ga enje po ara na motoru. pomo u zvu nog ili svetlosnog signala.  Dve ru ne elektri ne baterijske lampe (svetiljke) sa blinkuju om ili stalnom svetlos u narand aste boje.  Upu ivanjem suvoza a ili pratioca po iljke da na udaljenosti od 100 m do 150 m iza zaustavljenog vozila. a no u i u uslovima smanjene vidljivosti . Voza koji je zbog pojave otkaza na vozilu. Motorna vozila kojima se prevoze opasne materije mogu se zaustavljati i parkirati samo na mestima koja su za tu vrstu vozila odre ena i obele ena.  No u i u vreme smanjene vidljivosti zbog nepovoljnih atmosferskih ili drugih.postavljanjem svetiljke.zastavicom za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije. a naro ito u esnike u saobra aju upozori:  Danju i no u . upozorava voza a ako do e do pada pritiska u pneumaticima vise od 20% na bilo kom to ku priklju nog vozila. 43 . danju . a drugi za gasenje po ara na tovaru vozila i to takvog punjenja koje s obzirom na koli inu i druga svojstva opasne materije. priklju no vozilo mora da ima poseban ure aj koji.svetiljkom. koja se vidi sa udaljenosti od najmanje 150 m. saobra ajne nezgode. dva znaka kojima se ozna ava motomo vozilo zaustavljeno na kolovozu.postavljanjem.  Dva znaka kojima se ozna ava motorno vozilo zaustavljeno na kolovozu. prilika . iza zaustavljenog vozila. Priklju no vozilo kojim se prevoze opasne materije.  Najmanje dva aparata za ga enje po ara.Prevoz opasnih materija 2011 vozilo kojim se prevoze opasne materije mora. Ukoliko se opasne materije prevoze priklju nim vozilom na kojem bilo koja osovina ima jednostruke to kove. da blagovremeno zaustave vozila ili smanje brzinu i da se pripreme za bezbedno zaobila enje zaustavljenog vozila. upzorava voza e koji nailaze onom stranom kolovoza na kojoj se nalazi zaustavljeno vozilo.  Dve zastavice za ozna avanje vozila kojima se prevoze opasne materije. Motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije mo e se kretati samo putevima koji su odre eni za kretanje takvih vozila.  Prenosnu lampu koja se mo e uklju iti na akumulator vozila i koja je izra ena tako da ne mo e izazvati eksploziju ili po ar. pored opreme predvi ene op tim propisima i evropskim sporazumom o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. du an je da preduzme sve mere da zaustavljeno vozilo ne dovede u opasnost sa drugim vozilima.  Dve lopate i jedan pijuk. omogu ava efikasno ga enje po ara. ako nije snabdeveno ko nicama koje automatski ko e prilikom otka injanja od vu nog vozila.

poluprikolice. U slu aju povla enja iz upotrebe motomog ili priklju nog vozila namenjenog za prevoz opasnih materija. kao to je prikazano na slici 5. sa njih se moraju ukloniti sve oznake koje su propisane za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije ili se te oznake moraju prekriti. Slika 6. Ako se motorno ili priklju no vozilo namenjeno za prevoz opasnih materija koristi za drugu vrstu prevoza. Listice opasnosti kojima se ozna avaju pojedina na i zbirna pakovanja opasnih materija moraju biti nalepljene na vidnom mestu obe bo ne i na zadnjoj strani strani motornog vozila. Postavljanje listice opasnosti na vozilo za prevoz opasnih materija 44 . mora se predhodno o istiti i dekontaminirati.Prevoz opasnih materija 2011 5.2 Odredbe pravilnika o na inu prevoza opasnih materija u drumskom transportu Motorno i priklju no vozilo namenjeno za prevoz opasnih materija mora biti podvrgnuto posebnom pregledu u pogledu ispunjavanja uslova predvi enih zakonskom ili ADR-om za prevoz opasne materije za koju je namenjeno. izdaje se certifikat na obrascu koji je predvi en ADR-om. Preduze e koje je izvr ilo dekontaminaciju cisterni ili kontejnera izdaje o tome potvrdu koju je voza du an da nosi sa sobom za vreme upravljanja takvim vozilom. Ako se u vi edelnoj cisterni prevoze razli ite vrste opasnih materija. promene neke od bitnih tehni kih osobina na vozilu zna ajnih za bezbedan prevoz opasne robe. kao i isteka va nosti certifikata. auto-cisterne i druge vrste vozila kojima se prevoze opasne materije.2. Ako su cisterne ili kontejneri na motornom ili priklju nom vozilu u kojima se vr i prevoz opasnih materija o is eni i ako je izvr ena dekontaminacija. certifikat se mora vratiti organu koji ga je izdao. Za motorno i priklju no vozilo za koje je na posebnom pregledu utvrdeno da isunjava uslove za prevoz odre ene opasne materije izdaje se potvrda sa rokom va nosti od jedne godine. na obe bo ne strane svakog od delova mora biti nalepljena listica opasnosti sa brojevima osnovne opasnosti i identifikacionim brojem opasne materije. Na osnovu predvi enih ispitivanja za motomo i priklju no vozilo za koje to zahteva ADR. prikolice. promene vlasnika vozila.

Sva prevozna dokumenta koja se ispostavljaju za jednu po iljku opasne materije. a brzina ne sme biti ve a od 40 km/h. Motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije mo e imati samo jednu prikolicu ili poluprikolicu. sudovi i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija mogu se utovariti i preko visine stranica tovarnog sanduka ako stranice tovarnog sanduka nedozvoljavaju ispadanje upakovane opasne materije u toku prevoza. izvoznik i prevoznik. Takvo vozilo se vu e krutom vezom (rudom). odnosno za svako motorno vozilo kome mo e biti pridodato i priklju no vozilo. uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju preduzeti i ispravu o osiguranju opasne materije i da ih preda prevozniku. izvoz. moraju da se navedu 45 . U slu aju neispravnosti na vozilu koje je natovareno opasnom materijom. tovarni list. klasu opasne materije i identifikacioni broj predvi en ADR-om. Po iljalac koji daje opasnu materiju na prevoz du an je da svaku po iljku opasne materije. Pored mera bezbednosti predvi enih zakonom. vrste. tranzit) mo e podneti uvoznik. ako se prevoze eksplozivne. u tovarni list se upisuje samo hemijski. mase svakog pojedina nog pakovanja. u uputstvu o posebnim merama bezbednosti koje se preduzimaju pri prevozu opasne materije. radioaktivne materije. palete. palete. Kada se tovarni list ispostavlja za po iljku opasne materije koja nema identifikacioni broj u ADR-u. odnosno jedno prevozno sredstvo. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije u unutra njem saobra aju podnosi po ljalac opasne materije. ono se mo e prevu i samo do najbli eg mesta gde je pogodno vrsiti popravku ili pretovar. automatski zaustavljaju priklju no vozilo. a u slu aju prekida ili ispadanja spoljne veze sa vu nim vozilom. Sanduci. Nije dozvoljeno vu enje motornog vozila koje je natovareno opasnom materijom. u tovarnom listu pismeno potvrdi da opasna materija koji se predaje na prevoz odgovara odredbama Zakona i ADR-a u pogledu prirode opasne materije. Priklju no vozilo kojim se prevoze opasne materije mora biti opremljeno ko nim ure ajima koji stupaju u dejstvo pritiskom na papu u glavne ko nice vu nog vozila. tehni ki i za i eni naziv opasne materije. preturati se ili me usobno sudarati.Prevoz opasnih materija 2011 Sanduci. otrovi kao i odobrenje za prevoz koje je izdao nadle ni organ. Po iljalac je du an da prilikom predaje opasne materije na prevoz. Za vreme prevoza radioaktivne materije voza i pratilac moraju posedovati li ni dozimetar. a zahtev za prevoz opasne materije preko dr avne granice (uvoz. sudovi i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija ravnomerno se sla u po celoj povr ini tovarnog prostora motornog ili priklju nog vozila i mogu se utovariti vi e od visine stranica tovarnog sanduka. Tovarni list za opasnu materiju koja se prevozi mora da sadr i: hemijski. moraju se za vreme prevoza nalaziti u kabini voza a. ispostavi ispravu o prevozu opasne materije. Zbirna ili pojedina na pakovanja u kojima se nalaze opasne materije moraju se tako utovarati i u vrstiti da ne mogu ispadati iz tovarnog sanduka. Za pojedine opasne materije moraju se upisati i drugi podaci predvi eni ADRom. na ina pakovanja i ozna avanja. tehni ki i za i eni naziv te materije.

Kretanje u koloni (kada se kre e vi e vozila natovarenih opasnim materijama). Vreme polaska vozila sa polazi ta. Ako se u koloni na putu kre u dva ili vi e vozila kojima se prevoze opasne materije. Pratnju radnika organa unutra njih poslova. Ako postoji opasnost da do e do ugro avanja ivota i zdravlja ljudi ili materijalnih dobara zbog eksplozije. trovanja ili zaga ivanja ivotne sredine u ve em obimu. Spre e prosipanje ili razlivanje opasne materije. Organ nadle an za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materijemo e narediti preduzimanje posebnih mera bezbednosti i to: Obavezan pravac kretanja. po ara. odnosno metode i sredstva koje se ne smeju primenjivati za ga enje po ara na toj materiji. Ako nastupi ili se o ekuje da e nastupiti neka od predhodno navedenih posledica. Ako je za prevoz opasnih materija odre en obavezan pravac (koridor). Vremenske termine za kretanje vozila na odre enim deonicama puta. me usobno rastojanje izme u tih vozila ne sme da bude manje od 200 metara. U slu aju saobra ajne nezgode. ovlas eno slu beno lice koje vrsi uvi aj o tome obave tava Upravu za civilnu za titu. voza motornog vozila kojim se prevoze opasne materije du an je da se kre e tim pravcem (koridorom). sa ta nim podacima o vrsti opasne materije koju prevoze i predlo e mere koje bi trebalo preduzeti radi spre avanja irenja opasne materije u ivotnu sredinu. Ograni enje prevoza zbog vremenskih uslova. naredi e da se obustavi dalji prevoz opasne materije dok se ta mera ne ispo tuje. Spre e pristup prolaznika i upozoravaju ih na opasnost koja preti od opasne materije. Obaveste nadle nu stanicu milicije o nesre i. Neprekidno trajanje prevoza bez zaustavljanja. Tehni ku pratnju po iljaoca ili prevoznika. voza i suvoza . Obele e (ograde i zabrane pristup licima) prostor na kojem je prosuta opasna materije. a po potrebi i druge organe i organizacije. Kada ovla eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona utvrdi da neka od nalo enih mera bezbednosti nije preduzeta. Voza koji upravlja motornim vozilom kojim se prevoze opasne materije du an je da se vozilom kre e samo putevima koji su nadle ni organi odredili za kretanje takvih vozila i da izbegava kretanje vozilom kroz naseljena mesta i mesta na kojima postoji mogu nost da do e do ugro avanja bezbednosti saobra aja. detaljno ga obavestiti o vrsti i karakteristikama opasne materije. suvoza a ili pratioca ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj nije moglo biti obave teno o vrsti i osobinama opasne materije. ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj mora narediti da se obustavi saobra aj na tom 46 . Ako zbog smrti ili povreda voza a. organ unutra njih poslova. opasnostima koje predstavlja opasna materija za ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i predlo e mere za spre avanje posledica. odnosno pratilac du ni su da zaustavljeno vozilo obele e na na in predvi en Zakonom i da do dolaska slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja preduzmu slede e mere: Isklju e rad motora.Prevoz opasnih materija 2011 metode i sredstva koja se primenjuju za ga enje po ara na opasnoj materiji koja se prevozi. preduze e se mere radi identifikacije opasne materije uz pomo prevoznih dokumenata i oznaka na vozilu. Po dolasku slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja. Ugase po ar. Iznesu iz vozila dokumenta za prevoz opasne materije. Pratnju stru nog lica za rukovanje opasnom materijom koja se prevozi.

obele avanju i prevoznim dokumentima i drugi nedostaci. da dovede vozilo. Dozvoljen prevoz istim vozilom opasnih materija navedenih u zahtevu. U zapisnik se unose sve na ene neispravnosti na vozilu. prosuta opasna materija mora da se prikupi. ovla eno slu beno lice. Posle saobra ajne nezgode. odbi e zahtev za izdavanje odobrenja. Opremljenosti i ozna enosti motornog vozila za prevoz opasnih materija. O izvr enoj kontroli motornog vozila koje prevozi opasnu materiju. broj certifikata. zatra i e od po iljaoca. Pravac kretanja i vreme zadr avanja motornog vozila u toku prevoza odre enih u odobrenju. Opasna materija pakovana i ozna ena u skladu sa Zakonom i ADR-om. Ako ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj nije u stanju da identifikuje opasnu materiju koja je prosuta ili isparila. naro ito: Certifikat. vrstu i koli inu opasne materije u prevozu i mesto utovara i istovara. Motornog vozila. Prilikom razmatranja zahteva za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije nadle ni organ procenjuje da li je prema podacima u zahtevu: Opasna materija pravilno klasifikovana. to e se u initi van kolovoza i uz prisustvo ovla enog slu benog lica nadle nog organa unutra njih poslova. odnosno potvrde o ispravnosti motornog vozila za prevoz opasnih materija. kao i na in obezbe enja i obele avanja mesta na kojem e se izvr iti utovar te materije. zatra i e pomo od najbli eg proizvo a a opasnih materija. Dozvoljen prevoz nazna ene koli ine i vrste opasne materije motornim vozilom. Ako organ nadle an za izdavanje odobrenja utvrdi da se koli ina opasne materije navedena u zahtevu ne sme prevoziti ozna enim vozilom ili da opasna materija nije upakovana u skladu sa propisima ili se opasne materije navedene u zahtevu ne mogu prevoziti u istom prevoznom sredstvu. zaga ivanja vode ili irenja otrovnih gasova. konstatacije i podaci o na enom stanju.Prevoz opasnih materija 2011 delu puta. Pre izdavanja odobrenja organ nadle an za izdavanje odobrenja mo e izvr iti uvid na licu mesta radi utvr ivanja na ina pakovanja i na ina opremanja i obele avanja vozila kojim e se izvr iti prevoz opasne materije. Uputstva o preduzimanju mera bezbednosti. odnosno potvrde o ispravnosti motornog vozila za prevoz opasnih materija. odnosno stru ne institucije koja mu mo e pru iti pomo u identifikaciji opasne materije. a postoji mogu nost da do e do ekspolozije. Prevoznih dokumenata. ime i prezime voza a i suvoza a. odnosno prevoznika da predhodno otkloni utvr ene nedostatke. Posle izvr ene kontrole ovlas eno slu beno lice mo e nalo iti voza u da se kre e odre enim putem. Ako prilikom uvida na licu mesta slu beno lice organa nadle nog za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije utvrdi nedostatke u pogledu uslova za prevoz. U toku prevoza opasnih materija organ nadle an za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona vr i kontrolu. sa injava zapisnik koji sadr i: tip i registarski broj vozila. odstrani i smesti na za to predvi eno mesto. a dok traje pretovar mo e se po potrebi obustaviti saobra aj. opremu i sredstva za obele avanje u 47 . Ako se zbog neispravnosti na vozilu ili saobra ajne nezgode mora izvr iti pretovar opasne materije. as polaska i vreme kretanja vozila sa opasnom materijom uskla en sa najpovoljnijim uslovima bezbednosti saobra aja. vla nistvo. opremi.

Prevoz opasnih materija 2011 ispravno stanje ili da se odre eno vreme zadr i na tom mestu. tranzit) opasne materije na koju glasi odobrenje. O napu tanju grani nog prelaza vozila natovarenog opasnim materijama za iji je prevoz potrebno odobrenje (kod uvoza i tranzita) ovlas eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona obave tava nadle ni organ republike da e se izvr iti prevoz.  Raspola e odgovaraju im prevoznim sredstvom za prevoz opasnih materija. izvoz. broj i datim izdatog odobrenja. Promena pravca kretanja ili zadr avanje na odre enom mestu mo e se narediti i kada to nala u drugi razlozi bezbednosti. Ako prilikom kontrole motornog vozila i dokumenata ovla eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona utvrdi da nema odobrenja za prevoz opasne materije za koju je to potrebno ili je koli ina opasne materije u vozilu ve a od koli ine koja je navedena u odobrenju.  Ima stru no osposobljena lica za obavljanje prevoza. za kontrolu vozila natovarenih opasnim materijama odre uje se posebno mesto za zadr avanje takvih vozila. Obave tenje mora sadr ati: tip i registarski broj vozila. itinerer kretanja. identifikacioni broj i koli inu opasne materije. konstruisana. ne e dozvoliti uvoz (izvoz) te opasne materije iz Republike Srbije kao ni tranzit kroz istu. izvoz. odnosno da obustavi dalji prevoz opasne materije dok ne otkloni na ene nedostatke. Ovla eno slu beno lice koje je naredilo promenu pravca kretanja izdaje o tome potvrdu.  Ima odobrenje za prevoz opasnih materija.  Ispunjava uslove za prevoz propisane ADR-om. primljenu kopiju odobrenja za prevoz opasne materije preko dr avne granice hitno dostavlja grani nom prelazu preko kojeg e se izvr iti prevoz (uvoz. 48 . Kopija odobrenja za prevoz opasne materije preko dr avne granice (uvoz. Ovla eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona prilikom kontrole prevoza opasne materije preko dr avne granice upore uje podatke iz prevoznih dokumenata radi utvr ivanja da li ta vrsta i koli ina opasne materije koja se prevozi odgovara vrsti i koli ini opasne materije navedene u prevoznim dokumentima. Nadle ni organ. obezbede i preduzmu sve mere za tite od udesa i druge mere utvr ene zakonom. drugo pravno lice i preduzetnik mo e da obavlja prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju ako:  Jeste registrovano za obavljanje delatnosti prevoza opasnih materija.2. izra ena. tranzit) dostavlja se organu nadle nom za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona preko odgovaraju eg organa za unutra nje poslove na ijem se podru ju nalazi grani ni prelaz. 5. Prevozna sredstva kojima se prevoze opasne materije moraju biti tehni ki ispravna. Na drumskom grani nom prelazu sa ve om frekvencijom saobra aja.3 Odredbe uredbe o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju Prevoz opasnih materija vr i se na na in da se: ne dovede u opasnost ivot i zdravlje ljudi. ne zagadi ivotna sredina. naziv po iljaoca i primaoca i ime i prezime voza a i suvoza a. opremljena i obele ena u skladu sa propisanim standardom. Preduze e.

tehni ki naziv. Naziv. Uz zahtev po iljalac opasne materije du an je da prilo i:  Uputstvo o posebnim merama bezbednosti. 6.  Odobrenje za nabavku opasnih materija iz klase 1. Naziv i adresu proizvo a a opasne materije. odnosno li no ime i adresu primaoca. Za prevoz opasnih materija klase 1. 49 .  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije. podnosi po iljalac opasne materije i sadr i:  Naziv i adresu korisnika radioaktivne materije. odnosno li no ime i adresu prevoznika. Ministar saobra aja i telekomunikacija bli e e propisati sadr inu zahteva.  Dokaz o osiguranju. Koli inu i na in pakovanja opasne materije.  Dokaz o osiguranju. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 7.  Vrstu. Vrstu. odnosno li no ime i adresu po iljaoca. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 1. Nazna enje vrste i oznaku prevoznog sredstva.  Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim materijama i koja u estvuju u prevozu. Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasne materije. 7 i opasnog otpada izdaje se posebno odobrenje. 6.  Relaciju kretanja prevoznog sredstva od mesta predaje radioaktivne materije do mesta koris enja. Nazna enje vrste i oznaku prevoznog sredstva.  Vrstu radioaktivne materije i njenu ukupnu radioaktivnost. izdato od strane organa unutrasnjih poslova nadle nog prema mestu upotrebe tih materija. osim ako se prevoz obavlja pod Äre imom malih koli ina" koje su defmisane ADR-om. Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasne materije.  Naziv i adresu prevoznika radioaktivne materije. Stru no osposobljavanje obavlja ovla ena organizacija.Prevoz opasnih materija 2011 Opasne materije mogu da prevoze samo lica koja su za rukovanje i prevoz opasnih materija stru no osposobljena.  Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim materijama. Naziv. odnosno li no ime i adresu po iljaoca. ve se njihov prevoz vr i u skladu sa uslovima propisanim ADR-om. Za prevoz ostalih klasa opasnih materija ne izdaje se posebno odobrenje. Datum i vreme po etka prevoza. 7 podnosi po iljalac opasne materije i sadr i: Naziv. Uz zahtev po iljalac opasne materije du an je da prilo i:  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije. podnosi po iljalac opasne materije i sadr i: Naziv. relaciju kretanja i krajnje mesto prevoza. odnosno za tite pri prevozu i o na inu postupanja prilikom udesa koje izdaje ovla ena organizacija. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 1. Relaciju (prevozni put) kretanja. tip i registarski broj vozila opremljenog za prevoz radioaktivne materije.

 Datum i vreme po etka prevoza.  Dokaz o osiguranju. 50 . Ministarstvo unutra njih poslova ili pravno lice koje ovo ministarstvo odredi. Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasnog otpada. Osiguranje mora da obuhvati i tro kove intervencije u slu aju udesa i sanacije posledica nastalih udesom.  Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju radioaktivnim materijama i koja u estvuju u prevozu. Vlasnik robe je du an da posebno osigura opasnu materiju za slu aj tete pri injene tre im licima usled smrti. du no je da obezbedi vozila za specijalne namene i odgovaraju u opremu u slu aju potrebe za pratnjom i u e a u sanaciji udesa.  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije.  Re enje o kategoriji opasnog otpada. vrste i karakteristika opasnih materija u prevozu i u slu aju udesa da organizuje i sprovede propisane mere reagovanja na udes.  Dokaz o osiguranju. U prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju. Uz zahtev po iljalac opasnog otpada du an je da prilo i:  Mi ljenje ovla ene organizacije o ispunjenosti propisanih uslova za prevoz opasnog otpada. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnog otpada podnosi po iljalac opasnog otpada i sadr i: Naziv. Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim otpadom i koja u estvuju u prevozu. da naredi preduzimanje posebnih mere bezbednosti za vreme prevoza (pravac i trasa kretanja.  Uputstvo o posebnim merama bezbednosti. sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa u zavisnosti od koli ine.Prevoz opasnih materija 2011  Naziv i adresu primaoca i namenu koris enja radioaktivne materije. Ministarstvo nadle no za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija mo e. odnosno za tite pri prevozu i o na inu postupanja prilikom udesa koje izdaje ovla ena organizacija.  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije. po iljalac opasne materije du an je da prilo i:  Mi ljenje ovla ene organizacije o ispunjenosti propisanih uslova za prevoz radioaktivne materije. po potrebi. odnosno li no ime i adresu po iljaoca opasnog otpada. Relaciju kretanja. specijalizovana pratnja po iljaoca ili prevoznika. Ministar za za titu prirodnih bogatstava i ivotne sredine bli e e propisati sadr inu zahteva.). povrede tela ili zdravlja.  Uputstvo o posebnim merama bezbednosti. Uz zahtev. odnosno za tite pri prevozu i o na inu postupanja prilikom udesa koje izdaje ovla ena organizacija. pratnja policije i sl. o te enja ili uni tavanja stvari i imovine ili zaga enja ivotne sredine u toku prevoza. Preduze e ili drugo pravno lice i preduzetnik koji se bavi prevozom opasnih materija du an je da izradi plan za tite od udesa. Nazna enje vrste i oznaku prevoznog sredstva.

 Nalo i ispitivanje uzoraka opasnih materija.  Zabrani dalji prevoz ili rukovanje opasnim materijama licima koja nisu stru no osposobljena za prevoz i rukovanje opasnim materijama. uputstava. Svaki od ovih zakona. provere zakonitosti rada i preduzimanja odgovaraju ih mera. definise problematiku eksplozivnih materija. u vr enju inspekcijskog nadzora. do danas. Ministarstvo za za titu ovekove okoline.2. drugom pravnom licu.  Privremeno zabrani vr enje pojedinih radnji u vezi sa prevozom opasnih materija ako nisu ispunjeni propisni uslovi. 2. odluka. za ti ena prirodna dobra i dr. Pored ovla enja utvr enih posebnim propisima. 3. neophodno je izdvojiti ona klju na mesta koja predstavljaju osnov za zakonito postupanje u toj oblasti. Ministarstvo unutra njih poslova. odnosno nadle na ministarstva: Ministarstvo saobra aja. a 1972. na svoj na in. neminovno ima za posledicu i pove an stepen rizika od izbijanja eksplozija i po ara. Osnovni cilj nadzora je sticanje uvida u izvr avanje zadataka. Ako se u vr enju inspekcijskog nadzora utvrde nepravilnosti koje mogu ugroziti ivot i zdravlje ljudi ili izazvati zaga enje ivotne sredine.) vr i se na na in propisan posebnim aktom. Struktura ADR-a obuhvata: 51 . 4 i 5. 5. odnosno kontrolu sprovo enja transporta opasnih materija u skladu sa zakonskim odredbama sprovode odgovaraju i nadle ni organi.godine je ovaj sporazum ratifikovala tada nja SFRJ. kada va e a zakonska regulativa nije me usobno uskla ena i celovita.  Zabrani preduze u. Nadzor. Ministarstvo za za titu prirodnih bogatstava i ivotne sredine za klasu 7 i opasni otpad. nadle no ministarstvo ovla eno je da:  Naredi da se utvr ene nepravilnosti otklone u odre enom roku. do lo do pove anja obima prometa eksplozivnih materija i broja subjekata koji u njemu u estvuju. Ministarstvo saobra aja i telekomunikacija za klase 6. 8 i 9. injenica je da je od dana stupanja na snagu ovih zakona.Prevoz opasnih materija 2011 Kretanje vozila sa opasnim materijama kroz za ti ene zone (zone sanitame za tite izvori ta vode za pi e. U takvoj situaciji. utovar i istovar i usputne manipulacije).godine.4 Me unarodni sporazum o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju (ADR) Ovaj sporazum je sa injen u enevi 1957. ministarstvo mo e preduzeti i mere iz nadle nosti drugog ministarstva o emu e odmah obavestiti to ministarstvo. Nadzor nad sprovo enjem ove uredbe vr e Ministarstvo unutrasnjih poslova za klase 1. Njime su definisani uslovi pod kojima se vr i prevoz opasnih materija kao i radnje koje su u vezi sa tim prevozom (pripremanje materije za prevoz. preduzetniku ili fizi kom licu prevoz opasne materije ili privremeno oduzmu prevozno sredstvo do okon anja prekr ajnog postupka ako utvrde da se u toku prevoza u injeni propusti u pogledu preduzimanja mera bezbednosti.

 Poglavlje 4 Pakovanja i odredbe za cisterne. od dana stupanja na snagu ovih zakona do danas do lo je do bitnih promena u Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju (ADR). zahtevi pravi nosti i me unarodna solidarnost uslovili su u toj oblasti dono enje brojnih me unarodnih multilateralnih konvencija koje su u celini ili delom posve ene uslovima i postupku naknade tete.  Poglavlje 5 Propisi za isporuku.Op ti zahtevi i zahtevi u pogledu opasnih materija i predmeta: 2011  Poglavlje 1 Op ti propisi. grani ne koli ine. posebno kad je re o tzv. Odgovornost za tetu pri tome. mo e re avati u nacionalnim granicama dr ava. y Prilog B . ona je du na da neposredno primenjuje odredbe ovog sporazuma. To se posti e obrazovanjem posebnih od tetnih fondova koji mogu da garantuju obe te enje i onda kada je tetnik insolventan. posebni propisi i slobodne koli ine opasnih roba. Interes o te enog. po iva na principima objektivne odgovornosti. tete pri mirnodopskom kori enju atomske energije.  Poglavlje 3 Spisak opasnih roba (prema UN-brojevima i slovnom rasporedu). istovar i manipulacije. da u vrsti i u ini povoljnijim polo aj o te enog omogu avaju i mu isplatu adekvatne.  Poglavlje 6 Propisi za izradu i ispitivanje ambala e. Prevoz opasnih materija na nivou evropskog kontinenta regulisan je ogovaraju im zakonima o prevozu opasnih materija koji su bazirani na me unarodnim konvencijama.Prevoz opasnih materija y Prilog A . S obzirom da je na a zemlja potpisnica svih konvencija o prevozu opasnih materija. masovnim tetama visokih iznosa i velikih razmera kao to su velike ekolo ke tete. postupanje i dokumentacija. velikih sredstava za pakovanje (IBC). velikih pakovanja i cisterni. Poglavlje 9 Propisi za izradu i odobrenje tipa vozila.tetnika. tete u civilnom vazduhoplovstvu i pomorske tete. potpune i blagovremene naknade tete. 5.  Poglavlje 2 Klasifikacija. utovar. opremu. U novije vreme me unarodna regulativa poku ava da pomiri dve naizgled suprotne intencije: s jedne strane.Propisi u pogledu transportne opreme i transportnih operacija - Poglavlje 8 Propisi za posadu. identifikaciji o te enog i tetnika i odredjenju njihovih prava i obaveza. Me utim. po pravilu. kada teta nadma uje limit do kog on odgovara za tetu i 52 . zbog nepredvidljivosti rizika i nemogu nosti njihove kontrole.  Poglavlje 7 Propisi za prevoz. a s druge strane da teret te naknade u ini mogu im i finansijski podno ljivim za du nika. Razlike u pojedinim zahtevima izme u ADR-a i na e zakonske regulative postoje i treba ih sagledati da bi izbegli mogu e gre ke i nesporazume pri prevozu opasnih materija. te ko se. i procedura obe te enja je pojednostavljena.3 Naknada tete prema me unarodnim ugovorima Odgovornost za tetu. vozila.

koja je uneta u sve novije ugovore i na putu je da postane univerzalna obra unska jedinica kod gra anskopravne odgovornosti za tetu. naro ito one koja proisti e iz posedovanja i upotrebe opasnih roba i obavljanja opasnih delatnosti. u cilju sa uvanja supstance obe te enja od nacionalnih i svetskih inflatornih tendencija i valutnih razlika. do Ha ke konferencije za me unarodno privatno pravo. Osim multilateralnih konvencija koje su do sada doneli ovi medjunarodni organi i tela. Brojnost i raznolikost ovih me unarodnih konvencija je velika.od Ujedinjenih nacija i njihovih specijalizovanih agencija. Me unarodni multilateralni ugovori koji se u celini ili delom odnose na pitanje naknade tete prepoznatljivi su. brojni su i bilateralni sporazumi kojima dr ave katkad me usobno ure uju pojedina pitanja obe te enja. U savremenim uslovima polje deliktne. odnosno oblasti u kojoj je teta nastala i dr."specijalno pravo vu enja" za naknadu tete. a postoje neke novije tendencije koje su u njima zastupljene. prema delatnosti. Mogu a je kategorizacija ovih konvencija po raznim osnovama: prema subjektu. tako i na polju ugovorne odgovornosti. Uz to.Prevoz opasnih materija 2011 kada je ak nepoznat. a tako e ni ugovorne odgovornosti nije ome eno nacionalnim granicama. prema objektu tete. me unarodna regulativa je utvrdila novu obra unsku jedinicu . Raznolikost i brojnost uzroka tete. uslovili su potrebu da se ovim pitanjem bave najzna ajnije me unarodne organizacije . prema vrsti tete. Evropske unije i Saveta Evrope. kao i oblika i mehanizama njene naknade. posebno kad je re o teti nastaloj u prevozu. kako na polju deliktne odgovornosti. 53 .

kao i sa postupcima svo enja istih na minimum. Op ti deo obuke podrazumeva da zaposlena lica moraju biti upoznata sa op tim zahtevima i pravilima koja se odnose na transport opasnih materija. istovara i rukovanja opasnim materijama Vozilo i voza . treba da poseduje kako samo zaposleno lice. zaposlena lica koja u estvuju u transportu opasnih materija moraju pro i adekvatnu obuku koja se odnosi na bezbednost.2 Pravila utovara. koja neposredno u estvuju u transportu opasnih materija. isto u i zadovoljavaju u funkcionalnost opreme vozila koja se koristi prilikom utovara. odnosno vozilo se ne sme pretovariti.Prevoz opasnih materija 2011 6. mora se voditi ra una da se ne prekora i dozvoljena koli ina tereta po jednom vozilu. odnosno istovara. a naro ito one koji se odnose na bezbednost. moraju da poseduju adekvatnu obu enost koja se odnosi na njihove neposredne du nosti i obaveze u toku transporta opasnih materija. Obu enost koja se ti e mera za tite na radnom mestu odnosi se na upoznavanje zaposlenih lica sa postoje im opasnostima i rizicima prilikom manipulacije sa opasnim materijama. sastoji se iz op teg i specijalizovanog dela. nakon dolaska na mesto utovara ili istovara. Prilikom transporta eksplozivnih materija. moraju da ispunjavaju sve zakonske propise. Utovar ne sme zapo eti ukoliko kontrola dokumentacije ili vizuelni pregled vozila i njegove opreme poka u da vozilo ili voza ne zadovoljavaju kontrolne propise. Obuka lica. a koja na neposredan na in u estvuju u istom. Isto tako. uklju uju i utovar i istovar. Specijalizovani deo obuke zaposlenih odnosi se na obu enost za obavljanje konkretnih du nosti i obaveza tih lica u procesu transporta opasnih materija. Preventivne mere za tite pri transportovanju opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama 6. 6. Dokumenta kojima se potvr uje da je zaposleno lice obu eno u skladu sa predhodno navedenim zahtevima. ukupna neto masa eksplozivnih materija sadr anih u svim predmetima ukupno) koja se mo e prevoziti po jednoj transportnoj jedinici je ograni ena zakonskim propisima i zavisi od vrste eksplozivne materije. Sama obuka zaposlenih lica u preduze ima koja se bave transportom opasnih materija mora biti redovno uskla ivana sa promenama zakonskih propisa. Pakovanja koja imaju razli ite oznake ne smeju biti utovarana u isto vozilo ili kontejner ukoliko to nije posebno nagla eno propisima koji se odnose na me anu robu. Ukupna neto masa u kg eksplozivnih materija (ili u slu aju predmeta sa eksplozivnim materijama. U slu aju da se u transportnoj jedinici utovaraju eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim 54 . odnosno za titu na radu. tako i preduze e zaposlenog.1 Obu enost lica koja neposredno u estvuju u transportu opasnih materija Pored posade vozila i voza a koji moraju da pro u odgovaraju u obuku. i ostala zaposlena lica u preduze u koje se bavi transportom opasnih materija.

isto u i zadovoljavaju u funkcionalnost opreme vozila koja se koristi prilikom utovara. mora se voditi ra una da se ne prekora i dozvoljena koli ina tereta po jednom vozilu. kosih letvica. bez obzira na na in pakovanja opasne materije. palete i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija ravnomerno se sla u po celoj povr ini tovarnog prostora ili priklju nog vozila i mogu se utovariti najvi e do visine stranica tovarnog sanduka. Tako e. a naro ito one koji se odnose na bezbednost. Vozilo i voza . odnosno vozilo se ne sme pretovariti. podesivih podmeta a. Ukupna koli ina tereta koja se mo e prevoziti po jednoj transportnoj jedinici je ograni ena zakonskim propisima i zavisi od vrste opasne materije. Tovar mo e biti za ti en od preturanja i me usobnog sudaranja. kori enjem kai eva za pri vr ivanje postavljenih na zidovima vozila. moraju da ispunjavaju sve zakonske propise. U svim slu ajevima. kotrljanje ili bilo kakvo pomeranje prilikom transporta. Posebna pa nja posve uje se teretu sa me anom robom. Pravilan i nepravilan na in popunjavanja tovarnog prostora Sanduci. Smatra se da je tovar na odgovaraju i na in za ti en ukoliko je svaki sloj celokupnog tovarnog prostora u potpunosti ispunjen paketima. U slu aju da se u transportnoj jedinici utovaraju eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim 55 . kad su u pitanju zbirna ili pojedina na pakovanja. itav teret se rangira po razredu sa najve im stepenom rizika.Prevoz opasnih materija 2011 materijama razli itih razreda u skladu sa propisima o transportu me ane robe. nakon dolaska na mesto utovara ili istovara. kao to je prikazano na slici 5. koja ne smeju biti utovarana u isto vozilo ili kontejner ukoliko to nije posebno nagla eno propisima koji se odnose na me anu robu. protivklizaju ih blok ure aja i sli nih sprava. Izuzetno. Utovar ne sme zapo eti ukoliko kontrola dokumentacije ili vizuelni pregled vozila i njegove opreme poka u da vozilo ili voza ne zadovoljavaju kontrolne propise. ako stranice tovarnog sanduka onemogu avaju ispadanje upakovane opasne materije u toku prevoza. ne sme se dozvoliti prevrtanje. odnosno istovara. palete i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija mogu se utovariti i preko visina stranica tovarnog sanduka. odnosno pakovanjima koja imaju razli ite oznake. Razli ite komponente tovara sa opasnim materijama moraju se pravilno tovariti u vozilo ili kontejner i obezbediti odgovaraju im sredstvima kako bi se spre ilo njihovo pomeranje u toku transporta. sanduci. vre a sa vazduhom. Smatra se da je tovar na odgovaraju i na in za ti en ukoliko je svaki sloj celokupnog tovarnog prostora u potpunosti ispunjen paketima. Slika 5. prilikom transporta opasnih materija.

vozilo mo e da se parkira uz potrebno obezbe enje na: a) parkingu pod nadzorom uvara koji je obave ten o prirodi tereta i o tome gde se voza nalazi. Po pravilu vozila moraju da se parkiraju na posebno odre enim mestima.  Javni ili privatni parking na kome vozilo sa eksplozivnim materijama nije u opasnosti od strane ostalih vozila. udaljeno od javnih puteva i naselja. potrebno je odvesti vozilo. i to obavezno pre narednog utovara. niti skupljaju ljudi. podle u i posebnim propisima u pogledu nadzora. 56 . itav teret se rangira po razredu sa najve im stepenom rizika.Ukoliko se ustanovi da. 6. itav teret rangira se stepenom opasnosti 1.  Odgovaraju i otvoren prostor daleko od autoputeva i prometnih mesta. dok se prostor za parkiranje koji je predvi en pod (c) mo e koristiti samo u slu aju kada na raspolaganju ne postoje prostori opisani pod (a) ili (b). Ci enje nakon istovara .3 Zahtevi koji se odnose na nadzor vozila za prevoz opasnih materija u slu aju zaustavljanja Vozila koja prevoze opasne materije podle u op tim propisima koji su za njih predvi eni u pogledu mesta parkiranja i zaustavljanja. U pojedinim slu ajevima takva vozila mogu da budu parkirana i bez nadzora kada su na bezbednom prostoru unutar fabri kog kruga. Kada se radi o eksplozivnim materijama sa oznakom 1.2. uz primenu adekvatnih mera bezbednosti. kao i pojedine opasne materije iznad utvr ene koli ine. vozilo ili kontejner moraju se to pre o istiti.5D koje se prevoze zajedno sa eksplozivnim materijama sa oznakom 1. b) parkingu za vozila na kome je malo verovatno da mo e do i do o te enja vozila od strane ostalih vozila. Prostor za parkiranje koji je dozvoljen pod (b) koristi se samo u slu aju kada ne postoje uslovi za parkiranje koji su propisani pod (a). U slu aju da se prevoze pojedine opasne materije.Prevoz opasnih materija 2011 materijama razli itih razreda u skladu sa propisima o transportu me ane robe.1. vozila koja prevoze eksplozivne materije mogu se parkirati. Ako takvo mesto nije na raspolaganju. na najbli u lokaciju na kojoj se mo e bezbedno izvr iti i enje. U slu aju da i enje vozila ili kontejnera nije mogu e izvesti na trenutnoj lokaciji vozila. na izolovanim mestima koja ispunjavaju slede e uslove:  Parking na kome postoji nadzorno lice koje se predhodno obave tava o prirodi tereta i mestu stanovanja voza a. Vozila koja prevoze eksplozivne materije moraju biti pod stalnim nadzorom nakon zaustavljanja ili mogu biti parkirana u odgovaraju im ustanovama ili magacinima koje poseduju sopstveni nadzor. u teretnom prostoru vozila ili kontejneru ima zaostataka tereta. nakon to su predhodno propisno obezbe ena. Ukoliko takve ustanove nisu na raspolaganju. nakon to je izvr en istovar vozila ili kontejnera. Zaustavljena ili parkirana vozila sa opasnim materijama moraju da budu obezbe ena povla enjem parkirne ko nice. Adekvatne mere bezbednosti odnose se na spre avanje nekontrolisanog osloba anja ostataka tereta. c) prikladnom mestu na otvorenom prostoru pored koga se u normalnim uslovima ne prolazi.

od odlu uju eg zna aja je sistematsko postupanje vo e intervencije. Kad se postoje e opasnosti prepoznaju. 4. ivotinje. mo e se zaklju iti da svaka vatrogasna slu ba. Intervencije u slu aju vanrednih situacija pri prevozu opasnih materija Pored suzbijanja po ara. Anga ovanje vatrogasne slu be. nije svrsishodno. to zna i konkretno svaki rukovodilac i svaki vatrogasac. 10. moraju biti pripravni da o ekuju opasnost. a samim tim opasnost je izgubila mnogo od svog prete eg karaktera. Izdavanje komande. Vatrogasna slu ba je aktivni u esnik. Planiranje intervencije. stalno ponavljani i zatvoreni tok mi ljenja i delovanja. 8. 5. ini osnovu koja omogu avava delovanje na osnovu predvi anja. Poznavanje opasnosti na mestu intervencije i prepoznavanje tih opasnosti u svakom slu aju. Ne postoji bezopasno mesto vatrogasne intervencije. ako se ne interveni e. Odluka. 3. 2.Prevoz opasnih materija 2011 7. Procena. zna i okolnost koja se. mogu se preduzeti odgovaraju e za titne mere. onda iz toga proizilazi postojanje najmanje jedne opasnosti na mestu intervencije. mogu se samo sre enim razmi ljanjem i delovanjem uspe no savladati u vanrednim situacijama. Vo a intervencije defini e postupak vo enja intervencije kao ciljani. Redosled koraka pri intervenciji vatrogasne jedinice u vanrednim situacijama su : 1. Takti ki problemi anga ovanja vatrogasne jedinice. uvek kad postoji opasnost za javnu bezbednost i red i kad uklanjanje tih opasnosti spada u polje zadataka vatrogasne slu be. Utvrditi koje opasnosti postoje. Ako se anga ovanje vatrogasne slu be pravilno shvati kao odbrana od opasnosti. stvari ili ivotnu sredinu. Terminom Äopasnost". 6. mo e razviti u prete e ili druge kontroli izmakle efekte po ljude. Proc ena polo aja. Uspe no anga ovanje vatrogasne slu be sastoji se od delovanja na osnovu predvi anja. 57 .1 Prepoznavanje opasnosti Radi postizanja cilja intervencije. Procena. Na osnovu toga slede slede i koraci: Utvr ivanje polo aja. i obezbe enja uspe ne intervencije. zadaci vatrogasnih slu bi su i pru anje pomo i u slu ajevima akcidentnih situacija pri prevozu opasnih materija. 7. 7. Utvr ivanje polo aja. Odlu iti koja opasnost se prvo mora savladati. u situacijama kada ne postoji nikakva opasnost. u ovom slu aju. Odrediti te i nu ta ku opasnosti. Izdavanje komande. Na osnovu toga. odnosno akcedentnim dogadajima. Sonda a/kontrola. 9. Odluka. pri transportu opasih materija.

S obzirom na zadatak intervencije. potrebno je uskladiti saznanja ste ena na osnovu utvr ivanja polo aja sa sopstvenim mogu nostima i sredstvima. vo a intervencije postavlja sebi slede a pitanja: Koje opasnosti postoje za ljude. sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa u zavisnosti od koli ine.2 Mere i postupci u vanrednim situacijama pri prevozu opasnih materija i predmeta Iako je prvenstveni cilj sprovo enja preventivnih mera upravo spre avanje mogu nosti pojave akcedentnih i incidentnih situacija. vrste i karakteristika opasnih materija u prevozu i u slu aju udesa da organizuje i sprovede propisane mere reagovanja na udes. ivotinje. za rukovode i kadar to je vrlo va an sastavni deo sistematskog na ina pona anja pri vo enju intervencije. Za interventnu ekipu to je osnova ispravnog pona anja i sopstvene bezbednosti. kao to je prikazano na slici 6. Na osnovu predhodno re enog. 58 . 7. mo e se zaklju iti da prepoznavanje i procena opasnosti je od najve eg zna aja za sve interventne ekipe. Slika 6. Intervencije u akcedentnim situacijama pri prevozu opasnih materija Postupak u slu aju saobra ajne nezgode Preduze e ili drugo pravno lice i preduzetnik koji se bavi prevozom opasnih materija du no je da izradi plan za tite od udesa.Prevoz opasnih materija 2011 Faza ocene polo aja je od velikog zna aja. ivotnu sredinu i materijalna dobra? Koja opasnost se prvo mora savladati? Gdje je te i na ta ka opasnosti? Upore ivanjem ovih saznanja sa sopstvenim za titnim i odbrambenim mogu nostima. Saglasnost na plan za tite od udesa izdaje ministarstvo nadle no za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija. dolazi se do optimalnog re enja za uklanjanje opasnosti. S obzirom na to. sa aspekta bezbednosti ostalih u esnika u saobra aju i okoline. potrebno je postojanje propisa kojim se defini u mere i postupci u akcedentnim situacijama kada do njih ipak do e. Klju ni propisi odnose se na na in pona anja neposrednih u esnika akcedentne situacije sa aspekta sopstvene bezbednosti. odnosno na na in izve tavanja nadle nih organa.

Personalne povrede odnose se na smrtne slu ajeve i slu ajeve povreda koje su nastale kao neposredna posledica incidenta prilikom transporta opasnih materija. Izve tavanje o vanrednim doga ajima i mogu nost informisanja u slu aju intervencija vezanih za transport opasnih materija Ukoliko do e do ozbiljne akcedentne. prevoznik je du an da dostavi izve taj u propisanoj formi kompetentnom telu te ugovorne strane. odstrani i smesti na za to odre eno mesto ili da se na drugi na in u ini bezopasnom. Iznesu iz vozila dokumenta za prevoz opasne materije. detaljno ga obaveste o vrsti i karakteristikama opasne materije. a po potrebi. prosuta opasna materija mora da se prikupi. obavesti putem izve taja Sekretarijat ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu. organ unutra njih poslova. koje vr i uvi aj. nije u stanju da identifikuje opasnu materiju koja je prosuta ili isparila. po potrebi. Ako nastupi ili se o ekuje da e nastupiti neka od prethodno navedenih posledica. ovla eno slu beno lice koje vr i uvidaj o tome obave tava mesni tab civilne za tite. ukoliko je to potrebno. Nakon saobra ajne nesre e. materijalnih o te enja ili o te enja okoline. opasnostima koje predstavlja opasna materija za ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i predlo e mere za spre avanje posledica. Ako ovla eno slu beno lice. Obele e (ograde i zabrane pristup licima) prostor na kome je prosuta opasna materija. sa ta nim podacima o vrsti opasne materije koju prevoze i predlo e mere koje bi trebalo preduzeti radi spre avanja irenja opasne materije u ivotnoj sredini. Spre e prosipanje ili razlivanje opasne materije. po ara. to e se u initi van kolovoza i uz prisustvo ovla enog slu benog lica nadle nog organa unutra njih poslova. i druge organe i organizacije. ime bi se omogu ilo informisanje o incidentu i ostalih strana iz ugovora. Materijalna o te enja ili o te enja okoline odnose se na tete nastale kao posledica incidenta prilikom 59 . mo e se obustaviti saobra aj. Obaveza podno enja izve taja odnosi se na slu ajeve kada opasne materije do u u kontakt sa spolja njom sredinom. zaga ivanja vode ili irenja otrovnih gasova. trovanja ili zaga ivanja ivotne sredine u ve em obimu. Ako postoji opasnost da do e do ugro avanja ivota i zdravlja ljudi ili materijalnih dobara zbog eksplozije. Ugase po ar. zatra i e pomo od najbli eg proizvo a a opasnih materija. u slu ajevima personalnih povreda. voza i suvoza . odnosno pratilac du ni su da zaustavljeno vozilo obele e na na in predvi en zakonom i da do dolaska slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja preduzmu mere: Isklju e rad motora. ili u slu aju da nadle ni organi zahtevaju izve taj. odnosno incidentne situacije za vreme transporta opasnih materija na teritoriji dr ave jedne od ugovornih strana. ili kada postoji ozbiljan rizik od gubitka tereta. a postoji mogu nost da do e do eksplozije. ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj naredi e da se obustavi saobra aj na tom delu puta. Obaveste najbli u stanicu milicije o nesre i. a koje zahtevaju: Intenzivnu medicinsku negu povre enih lica. Po dolasku slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja. a dok traje pretovar. Ta ugovorna strana mo e da.Prevoz opasnih materija 2011 U slu aju saobra ajne nezgode. Ako se zbog neispravnosti na vozilu ili saobra ajne nezgode mora izvr iti pretovar opasne materije. odnosno stru ne institucije koja mu mo e pru iti pomo u identifikaciji opasne materije. Spre e pristup prolaznika i upozoravaju ih na opasnost koja preti od opasne materije.

nezavisno od opasne materije.  Ugro enim licima treba pru iti pomo i dati odgovaraju a uputstva za pona anje. U najmanju ruku treba nositi respiratornu za titu sa kombinovanom za titnom kapom i vodootpornom jaknom. zbog nedostatka opreme ili premalo ljudstva. kada se radi o prisustvu opasnih materija. rastojanje treba da bude ve e. kao i savetovanje sa stru nim osobljem. nadle ni organi mogu pored izve taja zahtevati i dodatne informacije koje se odnose na datu situaciju. U transportu. Preko broja materije ili naziva materije u priru nicima se mogu dobiti detaljne informacije. Va no je prepoznati da se radi o vanrednoj situaciji usled prisustva opasnih materija. koja stigne na mesto nesre e. Ako je mogu e. Vo a intervencije treba da konsultativno uklju i stru na lica. Podsetnici za slu aj udesa i transportni papiri pru aju dalje informacije. ali va ne indicije mogu dati i planovi delovanja u takvim situacijama. U mnogim slu ajevima. uz primenu adekvatnih mera. Treba obratiti pa nju na ambijent i karakteristike terena.Prevoz opasnih materija 2011 transporta opasnih materija ija je materijalna vrednost procenjena na vrednost defmisanu medunarodnom zakonskom regulativom. Posebne mere. prvo treba preduzeti op te mere. 60 . itanje ovih informacija. Po pravilu. Zato se preduzimaju slede e mere: Op te mere. spadaju:  Mesto intervencije osigurati na irokom prostoru i blokirati.  Simbola opasnosti kao i napomena o opasnostima i bezbednosnih saveta o opasnim materijama. U ove mere. Pri tom ljudstvo interventne ekipe za titi to je mogu e bolje. ako je obezbe eno da se na mesto intervencije mogu brzo i ta no preneti esto vrlo obimne informacije. preko telefona. Do precizne sonda e situacije dr ati se na bezbednom rastojanju od najmanje 50 m. u svim intervencijama. Od velikog zna aja je da se ve kod prvih mera sonda e vanredne situacije zaklju i da li je intervencija vezana za prisustvo opasne materije i robu. Ovde mo e biti celishodno i kori enje kompjuterske banke podataka. specifi ne za datu materiju.  Informacija od stru nog osoblja. Ako postoji opasnost od eksplozije.  Ljude udaljiti iz opasne zone.  Propisno izvr enom obele avanju opasnih roba i vozila. oznaka vozila predstavlja prvu informaciju. u ovakvim situacijama nije odgovaraju i na in. Ovo je mogu e putem:  Pripremljenih planova intervencije. Delovanje interventne ekipe u slu ajevima vanrednih situacija pri transportu opasnih materija Interventna ekipa mora biti osposoljena da prepoznaje posebne opasnosti opasnih materija i robe i da se suo i sa njima. Na osnovu broja opasnosti i listice opasnosti ve se mo e izvr iti prvo svrstavanje robe u odre enu klasu opasnosti. Ukoliko je to potrebno. na mesto intervencije treba do i sa strane okrenute prema vetru. nije u stanju da preduzme sve mere za potpuno otklanjanje tete. Veliki zna aj pri tome ima pravilno obele avanje robe i vozila. prva interventna jedinica. Zavr ne mere.

Radove na ra i avanju i i enju interventna ekipa obavlja u na elu samo u okviru neodlo nih hitnih mera. infektivnim. vrlo je te ko. obele i ili odnese na propisno uni tavanje. Vreme predaje treba dokumentovati. Pri tom i vodu upotrebljenu za i enje. ima korektna predaja mesta intervencije nadle nom organu. podvrgava se grubom i enju ili se odmah spakuju u prikladne kontejnere. Pri dokazivanju kontaminacije i mera dekontaminacije preporu uje se uklju ivanje stru njaka. dokazivanje kontaminacije na licu mesta. kada je prisutna opasna materija. 61 . Situaciju stalno iznova sondirati. U zavr ne mere. sa adekvatnom opremom. posebno u slu aju kontakta sa toksi nim. posebno opremljenim za to. ukoliko situacija to zahteva. treba smatrati kontaminiranom. koje treba jo preduzeti. Bri ljivo i temeljito dokazivanje kontaminacije je neophodno. a time i dalje ugro avanje ljudi i ivotne sredine. Totalna dekontaminacija na licu mesta mogu a je u krajnje retkim slu ajevima. Zbog nedostatka mogu nosti merenja. Veliku va nost. odnosno dekontaminacija moraju se preduzeti sa istom pa njom kao i op te ili posebne mere za uklanjanje akutne opasnosti. Ni posle uklanjanja akutnih opasnosti. Isto va i i ako postoji sumnja da je do lo do inkorporacije. da bi se spre ilo irenje kontaminacije. Interventna ekipa ne treba da opasne materije transportuje svojim vozilima ili da ih obezbe uje na svom terenu. odnosno nemogu e. Pod nekim okolnostima dekontaminacija se mo e izvr iti samo u institucijama. zavisno od stepena zaprljanosti i opasnosti date materije. Kontaminirana lica u na elu treba da skinu ode u i. radioaktivnim i nagrizaju im materijama. posebno se ubrajaju: Radovi na ra i avanju i i enju. koja je prisutna u toj vanrednoj situaciji. to je ponekad ak neophodno. treba prikupiti to vi e informacija. rad interventne ekipe jo nije zavr en. Predaja mesta intervencije nadle nom organu. za uredno uklanjanje i uni tavanje opasnih materija i robe mora da se postara vlasnik pod nadzorom nadle nog organa. posebno za materije iz klasa 6a i 6b.  Treba pozvati stru na lica i informisati nadle ne organe.Prevoz opasnih materija 2011  Treba tra iti poja anje interventnoj ekipi. dok se ne doka e suprotno. jer time odgovornost prelazi na taj organ. Mere za dokazivanje kontaminacije.  opasnoj materiji. Dokazivanje kontaminacije i dekontaminacija. da se podvrgnu lekarskom pregledu. Kontaminirana ode a i oprema. Naime. u vanrednim situacijama.

Vatrogasne slu be e u budu nosti sve e e biti anga ovane na intervencijama vezanim za opasne materije i robu. Po to delovanje ovih materija mo e biti katastrofalno. Na i unutra nji (nacionalni) propisi uskla eni su sa ADR-om i po njima uslovi za prevoz opasnih materija u unutra njem transportu saobra aju uglavnom su izjedna eni sa uslovima prevoza ovih materija predvi enim u odgovaraju im me unarodnim ugovorima. utovara. istovara i sli no. uklju uju i i njihovo uvanje. Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju. a jako je te ko oceniti sve opasnosti. Na alost. Ove materije mogu se prevoziti ako se ispune uslovi koji su ispitivanjem utvr eni kao dovoljni za punu bezbednost pri njihovom prevozu. Prakti no. ukoliko ve do e do pojave takvih situacija. temelje se na odredbama ADR-a. Pri intervencijama vezanim za opasne materije i robu. Me utim. istovar ili sli no. u prvom trenutku. Najva niji prvi izvor informacija. jedino u situaciji. Zato informacije o navodno transportovanoj materiji stalno treba upore ivati sa izgledom i stvarnim pona anjem date materije. 62 . budu ili pogre no oble ena ili uop te nisu obele ena. U tu svrhu postoje interventni (vatrogasni) timovi. Obu enost lica koja u estvuju na bilo koji na in u radu sa opasnim materijama. svi propisi u oblasti opasnih materija reguli u njihov prevoz u celom procesu koji je iri od prevoza u u em smislu. U takvim slu ajevima mo e do i do kobnih doga aja pri otklanjanju opasnosti. ne treba ispustiti iz vida da je neophodno otklanjanju opasnosti pristupiti samo uz odgovaraju i li nu za titu. Svrha postojanja zakonske regulative koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija je za tita ljudi i ivotne sredine od o te enja koja mogu biti izazvana pri rukovanju opasnim materijama. pored prevoza regulisane su i radnje koje su u vezi sa prevozom poput prevoza. ili da su uzeti pogre ni tovarni papiri i podsetnici za slu aj udesa. koristile i transportovale. To bi bilo mogu e. treba smanjiti na najmanju mogu u meru. bilo da vr e prevoz. to se u najve em broju slu ajeva moraju uklju iti i drugi izvori informacija. Primena opasnih materija danas je neophodna. a koja va e u na oj zemlji. po zdravlje ivih bi a i o uvanje prirodnih resursa i materijalnih dobara. To nas upu uje na zaklju ak da rizik od tetnog dejstva opasnih materija. je veoma bitan faktor za spre avanje akcedentnih situacija. osim nu nih izuzetaka koje zahtevaju interesi doma e privrede. na mestu intervencije. iz bilo kog razloga. a sve dr ave potpisnice ovog sporazuma moraju ga po tovati. a od njih se zahteva da dosta brzo i efikasno reaguju u toj situaciji. Prevoz novootkrivenih opasnih materija ne mo e ekati izmenu propisa. utovar. potrebno je preduzeti sve mere kako bi se posledice ubla ile. pa ni propisima nisu mogli biti predvi eni uslovi za njihov prevoz. je na osnovu propisno izvr enog obele avanja robe i vozila. niti biti uslovljen ovom izmenom. Zaklju na razmatranja Savremena tehnologija omogu ava proizvodnju novih opasnih materija koje do ju e nisu bile poznate. skladi tenje i uni tavanje.Prevoz opasnih materija 2011 8. dosta esto se de ava da vozila koja transporutju opasnu robu. kada se one ne bi proizvodile. tj. Potpuna za tita od opasnih materija ne postoji. odgovaraju im merama. Transport svih opasnih materija i predmeta je definisan me unarodnim sporazumom o prevozu opasnih materija.

[3] http://www.pks.net/media/Dangerous%20Goods%20Chart%20UN.dt-asia. SRJ 82/90.uk/pgr/freight/dgt1/ [6] http://www.org/ [4] http://en. Krsti .rs/portals/9/uredba-o-prevozu-opasnih-materija-u-drumskom-i-zel-saobracaju-5302.pdf 63 .pdf [7] http://www.dft.Prevoz opasnih materija 2011 Literatura [1] B.wikipedia.org/wiki/Dangerous_goods [5] http://www. [2] Pravilnik o na inu prevoza opasnih materija u drumskom saobra aju. D. SL. 2007 godine. Mla an. Bezbednost kori enja vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju.unece.gov. Ma inski fakultet u Kragujevcu.