Univerzitet u Kragujevcu Ma inski fakultet Smer Drumski saobra aj

Seminarski rad
Predmet:

Zakonska regulativa u drumskom saobra aju
Tema:

Prevoz opasnih materija

Predmetni nastavnik: Prof. Dr Dragoljub Radonji

Student: Male evi Nikola 305/2010

Kragujevac Jun 2011.

Prevoz opasnih materija

2011

Sadr aj
1. Uvodna razmatranja............................................................................................................................. 3 2. Vrste i podela opasnih materija ............................................................................................................ 4 2.1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama........................................................... 5 2.1.1 Definicije razreda..................................................................................................................... 6 2.1.2 Definicije grupa kompatibilnosti................................................................................................ 7 2.1.3 Klasifikacija eksplozivnih materija prema na inu dejstva .......................................................... 9 2.2 Gasovi ........................................................................................................................................... 9 2.3 Zapaljive te ne materije................................................................................................................ 11 2.4 Zapaljive vrste materije ............................................................................................................... 12 2.5 Materije sklone samoupaljenju ..................................................................................................... 12 2.6 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove........................................................... 13 2.7 Oksidiraju e materije .................................................................................................................... 14 2.8 Organski peroksidi ....................................................................................................................... 15 2.9 Otrovne materije........................................................................................................................... 16 2.10 Gadne i zarazne (infektivne) materije.......................................................................................... 17 2.11 Radioaktivni materijali ................................................................................................................ 17 2.12 Korozivne (nagrizaju e) materije ................................................................................................ 18 2.13 Ostale opasne materije i predmeti .............................................................................................. 19 3. Vozila za prevoz opasnih materija ...................................................................................................... 20 3.1 Eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila ............................................................................... 20 3.2 Ozna avanje vozila za prevoz opasnih materija............................................................................ 22 3.2.1 Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materije ....................................................... 23 3.2.2 Table za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije................................................... 24 3.3 Potrebna dokumentacija pri transportu opasnih materija ............................................................... 26 3.4 Oprema vozila za prevoz opasnih materija ................................................................................... 29 4. Zahtevi koji se postavljaju pred vozilima za prevoz opasnih materija .................................................. 30 4.1 Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materija ................................................ 30 4.2 Zahtevi koji se postavljaju pred odre enim delovima vozila za prevoz opasnih materija ................ 31 4.3 Posebni zahtevi koji se odnose na odre enu izvedbu vozila ......................................................... 32 5. Zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija........................................... 35 5.1 Osnove zakonske regulative u oblasti opasnih materija ................................................................ 35 5.2 Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija ........................ 38 5.2.1 Odredbe zakona o prevozu opasnih materija koji se odnose na drumski saobra aj ................ 38 5.2.2 Odredbe pravilnika o na inu prevoza opasnih materija u drumskom transportu ...................... 44

1

Prevoz opasnih materija

2011

5.2.3 Odredbe uredbe o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju ................................... 48 5.2.4 Me unarodni sporazum o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju (ADR).............. 51 5.3 Naknada tete prema me unarodnim ugovorima.......................................................................... 52 6. Preventivne mere za tite pri transportovanju opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama ..... 54 6.1 Obu enost lica koja neposredno u estvuju u transportu opasnih materija ..................................... 54 6.2 Pravila utovara, istovara i rukovanja opasnim materijama ............................................................. 54 6.3 Zahtevi koji se odnose na nadzor vozila za prevoz opasnih materija u slu aju zaustavljanja ......... 56 7. Intervencije u slu aju vanrednih situacija pri prevozu opasnih materija ............................................... 57 7.1 Prepoznavanje opasnosti ............................................................................................................. 57 7.2 Mere i postupci u vanrednim situacijama pri prevozu opasnih materija i predmeta ........................ 58 8. Zaklju na razmatranja ........................................................................................................................ 62 Literatura ............................................................................................................................................... 63

2

Pored samog prevoza. najpre sa aspekta mogu nosti nastanka saobra ajnih nezgoda. Kolete. utovar. tehnike i tehnologije omogu ena je proizvodnja velikog broja razli itih opasnih materija. prema tome neophodno je striktno po tovanje propisa koji se odnose na ovu problematiku. Mogu nosti bezbednog skladi tenja ovih materija su daleko ve e nego mogu nosti bezbednog prevoza. ´opasnih roba´ je prema Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasnih roba u drumskom saobra aju (ADR-u) zabranjen ukoliko se ne obavlja pod precizno definisanim uslovima. skladi te se mo e locirati na najpovoljnijem mestu (udaljenom od naselja). a sa druge strane zbog ograni enih mogu nosti prilago avanja ambala e i vozila kojima se prevoze opasne materije u cilju spre avanja njihovog tetnog dejstva. Tako e. sa jedne strane zbog mogu nosti nastajanja saobra ajnih nezgoda. dok se prevoz vr i i kroz gusto naseljene urbane sredine ili pored zna ajnih objekata i instalacija gde bi aktiviranje odre ene opasne materije moglo izazvati veoma te ke posledice. fiksirane cisterne ili kontejneri u kojima se prevoze opasne materije moraju biti na vidljivom mestu ozna ene odgovaraju im listicama opasnosti i tablama za obele avanje vozila. do pojave akcedentnih situacija mo e do i i prilikom utovara i istovara opasnih materija. Delovanje interventnih ekipa predstavlja veoma bitan faktor u oblasti opasnih materija kome se poklanja posebna pa nja. Obele avanje opasnih materija je tako e definisano ADR-om tako da omogu ava brzo i jednostavno sagledavanje osnovnih podataka o opasnoj materiji. usputne manipulacije. istovar. Pod pojmom opasnih materija podrazumevaju se sve one materije koje imaju takve karakteristike da mogu izazvati posledice tetne po zdravlje i okolinu. Naime. Transport opasnih materija i predmeta. ve je potrebno dobiti i posebno odobrenje kako bi se izvr io prevoz. Transportna sredstva kojima se vr i prevoz opasnih materija moraju biti posebne konstrukcije i moraju odgovarati uslovima koji su propisani odgovaraju im zakonom. 3 . skladi tenja. Do toga dolazi usled neodgovornog i/ili nestru nog rada. a zatim sa aspekta nemogu nosti spre avanja tetnog dejstva od strane ambala e i vozila u takvim situacijama. tzv. ali i sagledavanje zahteva koje treba da ispune ambala a i prevozno sredstvo. zatim postupci voznog osoblja u slu aju saobra ajne nezgode ili havarije i sli no. zatim usled bilo kakve nezgode tokom proizvodnje. U slu aju pojave incidenta. akteri su du ni da odmah obaveste odgovaraju e interventne servise iji je zadatak da hitno reaguju u takvim situacijama i da im dostave sve potrebne informacije koje bi bile od koristi prilikom obavljanja intervencije.Prevoz opasnih materija 2011 1. pretovar. Transport opasnih materija zauzima sve zna ajnije mesto u strukturi ukupnog prevoza. propisima su regulisane i radnje kao to su pripremanje materije za prevoz. rukovanja ili transporta. Uvodna razmatranja Razvojem nauke. Imaju i u vidu svojstva ovih materija o igledno je da se njihovim prevozom pove ava op ta opasnost. Rizik pojave akcedentnih situacija pri prevozu opasnih materija je veliki. Za prevoz pojedinih vrsta opasnih materija nije uvek dovoljno ispuniti propisane uslove.

KLASA 3  Zapaljive te nosti. 6b  Gadne i zarazne materije. pakovanju.Prevoz opasnih materija 2011 2. KLASA 5: 5a  Oksidiraju e materije. U zavisnosti od hemijskih osobina. 1b  Predmeti punjeni eksplozivnim materijama. 1c  Sredstva za paljenje. Zauzimaju veoma zna ajno mestu u transportu. skladi tenju. KLASA 6: 6a  Otrovne materije. 4c  Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove. 4b  Materije sklone samoupaljenju. KLASA 7  Radioaktivni materijali. KLASA 8  Korozivne (nagrizaju e) materije. rukovanju i kori enju mogu biti opasne i tetne po zdravlje ljudi ili mogu dovesti do materijalnih teta ukoliko se njima nestru no rukuje. vatrometni predmeti i drugi predmeti. KLASA 4: 4a  Zapaljive vrste materije. tako da su od strane ADR-a (European agreement concerning the international carriage of dangerousgoods by road) definisane osnovne instrukcije kojih se moraju pridr avati sve dr ave potpisnice ovog sporazuma bez odstupanja. KLASA 9  Ostale opasne materije i predmeti. a obuhva eno je oko 50.000 opasnih materija razvrstanih u 9 klasa. 5b  Organski peroksidi. KLASA 2  Zbijeni gasovi pretvoreni u te nost i gasovi rastvoreni pod pritiskom. transportu. prema ADR-u sve opasne materije su svrstane u slede e klase: KLASA 1: 1a  Eksplozivne materije. 4 . iroka primena ovih materija uslovila je njihovu op tu klasifikaciju koja je izvr ena u skladu sa me unarodnim propisima i sporazumima. Vrste i podela opasnih materija Opasne materije su one materije koje pri proizvodnji. agregatnog stanja i stepena opasnosti.

Da bi jedna materija bila eksplozivna. Grupe kompatibilnosti su slovne oznake i ima ih 13. 3. ili predstavlja koli inu kiseonika koja preostaje ili nedostaje za potpunu oksidaciju.predstavlja va no svojstvo eksplozivnih materija. pri emu se nastala voda uzima da je u gasovitom stanju. Brzo sagorevanje eksplozivnih materija omogu ava kiseonik koji ulazi u hemijski sastav eksploziva. Materije i predmeti klase 1 su osetljivi na: udare i potrese. Bilans kiseonika . U ove karakteristike svrstavaju se: 1. One su podeljene na gpupe kompatibilnosti i razrede opasnosti.  proizvodi njenog razlaganja moraju biti potpuno ili delimi no gasoviti. 5 .to je toplotni ekvivalent ukupne energije sagorevanja eksplozivne materije pri kome svi atomi oksidi u na najvi i nivo.1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama Eksplozivne materije. Ekplozivne materije su hemijska jedinjenja ili hemijske sme e sastavljene od goriva i oksidacionog sredstva koje mogu veoma brzo hemijskom reakcijom da razviju gasove takve brzine i takve temperature i pritiska da izazivaju o te enja okoline. a pokazuju karakteristike materija klase 1. eksplozivnim hemijskim razlaganjem osloba aju energiju u obliku toplote ili gasova. pove anje temperature. vatrometni predmeti i drugi predmeti jesu vrste i te ne hemijske materije koje imaju osobinuda. predmeti punjeni eksplozivnim materijama.veliki broj eksplozivnih materija u svojo hemijskoj strkuturi sard i azot. Sadr aj azota . Specifi na zapremina gasova . jer ona diraktno uti e na brzinu i pritisak detonacije. mora ispuniti uslove poput:  hemijski proces niskog razlaganja mora se odigrati u to kra em intervalu. 4. Svaki eksploziv ima odre ene fizi ko-hemijske i balisti ke karakteristike na osnovu kojih se odre uje njegov kvalitet i upotrebna vrednost. sredstva za paljenje. pa zbog toga mnoge eksplozivne materije mogu sagorevati i u zatvorenom prostoru. Gustina . pod spoljnim dejstvom u vidu udara i trenja naj e e.predstavlja potrebnu koli inu kiseonika za potpunu oksidaciju eksplozivne materije. 5. Na osnovu toga je data mogu nost da se izvr i pravilno raspore ivanje razli itih opasnih materija ove klase u istom vozilu ili kontejneru.  proces razlaganja mora biti pra en osloba anjem velike koli ine toplotne energije. 2. Toplota sagorevanja . Razred opasnosti i slovna oznaka grupe kompatibilnosti predstavljaju klasifikacioni kod opasne materije klase 1 koji mora da bude ispisan na svakom pakovanju. Pri hemijskom razlaganju eksplozivnih materija dolazi do stvaranja velikh koli ina gasovitih produkata zagrejanih na vrlo visokim temparaturama.Prevoz opasnih materija 2011 2. varnice i hemijske reakcije.predstavlja zapreminu koju zauzimaju gasovi nastali procesom hemijskog razlaganja 1kg eksplozivne materije pod pritiskom od 1013 bara. Brzina hemijskog procesa razlaganja je karakteristi na osobina eksplozivnih materija i kre e se u granicama od nekoliko cm/sec do nekoliko km/sec.

Temperatura sagorevanja .  pirotehni ke proizvode . Osetljivost na vlagu .  sirovine eksplozivnog karaktera za proizvodnju ve navedenih materija .  barut . eksplozivne materije i predmeti klase 1 razvrstani su u razrede i grupe kompatibilnosti.  sredstva za paljenje eksploziva . eksplozivni predmeti. 2.podrazumeva najmanju visinu izra enu u cm sa koje pada teg odre ene te ine pri emu se izaziva najmanje jedna eksplozija ili detonacija u toku 6 proba. 8.barutom se smatra crni i malodimni barut namenjen za rudarske i sportske potrebe.ovde spadaju materije koje po hemijskom sastavu i osetljivosti na paljenje imaju osobine eksploziva i sposobne su za eksplozivno razlaganje. 10. U materije klase 1. Osetljivost na iniciranje . Osetljivost na trenje . se svrstavaju eksplozivne materije. prema ADR-u. svetlosti. upalja a i tapina i pirotehni ka sredstva koja se koriste pri miniranju. kao i predmeti koje sard e eksplozivne sastojke.zavisi od vrste eksplozivnih materija i razli ita je.1 Definicije razreda U zavisnosti od stepena opasnosti.Prevoz opasnih materija 2011 6.1. Polaze i od stepena opasnosti i njihovih karakteristika. pucanja i dima. Sa aspekta zakona.6 kao to je: 6 . odnosno energija aktiviranja.pirotehni kim proizvodima se smatraju sva sredstva koja se upotrebljavaju za vatromete. eksplozivne materije i predmeti se razvrstavaju u 6 razreda opasnosti i nose oznake od 1.predstavlja razliku izme u toplote stvaranja finalnih proizvoda eksplozije i toplote sagorevanja same eksplozivne materije.privrednom municijom se smatraju meci. protivgradne rakete i druge rakete koje se koriste u nau ne i privredne svrhe. 11.prisustvo vlage smanjuje osetljivost eksplozivnih materija.pod privrednim eksplozivima se smatraju materije koje se upotrebljavaju za ru enje ili oblikovanje objekata ili materijala energijom oslobo enom hemijskom reakcijom eksplozivnog razlaganja. i materije i predmeti koji ne pripadaju navedenim grupama a izra ene su radi nekog prakti nog dejstva u vidu eksplozije ili pirotehni kih efekata.  privrednu municiju . a namenjene su za proizvodnju eksplozivnih materijala. vatre.da bi nastupio proces hemijskog razlaganja eksplozivne materije potreban je izvestan impuls spolja.je sposobnost hemijskog razlaganja eksplozivne materije pod uticajem odre enog optere enja. Osetljivost na plamen i varnicu . prskave sastojke sa dejstvom eksploziva ili druge sastojke koji slu e za postizanje efekata razaranja. 12.ovde spadaju sve vrste kapisli. 7.1 do 1. patroni i aure opremljene kapislom i napunjene barutom. Toplota eksplozije .je temperatura do koje se zagreju proizvodi nastali hemijskim razlaganjem eksplozivne materije. Osetljivost na udar . eksplozivne materije su podeljene na:  privredne eksplozive . 9.

Prevoz opasnih materija

2011

1.1 Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od akumulirane eksplozije, odnosno eksplozije koja dovodi do toga da prakti no celokupno punjenje trenutno reaguje; 1.2 Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od rasejavanja rapnela ali ne i opasnost od amumulirane eksplozije; 1.3 Materije i predmeti kojima su imanentni opasnost od vatre, manjih detonacija, rasejavanje rapnela ili od obe navedene opasnosti zajedno, ali ne i opasnost od akumulirane eksplozije; 1.4 Materije i predmeti koji predstavljaju samo manji rizik od eksplozije u slu aju upaljenja ili inicijalizacije (aktiviranja) tokom prevoza. Efekti su u velikoj meri ograni eni na pakete tako da se neo ekuje izbacivanje fragmenata znatnije veli ine i opsega. Spolja nji po ar ne sme dovesti do toga da prakti no celokupni sadr aj paketa trenutno eksplodira; 1.5 Materije kojima je imanentna opasnost od akumulirane eksplozije ali koje su u toj meri neosetljive da je verovatno a njihovog aktiviranja ili prelaza sa ormalnog na detonativno sagorevanje u uslovima normalnog prevoza vrlo mala. Minimalni zahtev za ove materije je da ne smeju da eksplodiraju prilikom ispitivanja u uslovima okru enja zahva enog po arom; 1.6 Izrazito neostljivi predmeti kojima nije imanentna opasnost od akumulirane eksplozije. Ovi predmeti sard e isklju ivo izrazito neosetljive detonativne materije kod kojih je mogu nost akcidentnog aktiviranja ili prostiranja svedena na minimum.

2.1.2 Definicije grupa kompatibilnosti
Za pravilno i bezbedno obavljanje transporta eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama izuzetno je va no poznavanje njihovih karakteristika i me usobne kompatibilnosti. Prema karakteristikama eksplozivne materije se razvrstavaju u 13 grupa kompatibilnosti (podno ljivosti) i imaju slovne oznake od A do S i to: A) primarne eksplozivne materije; B) predmeti sa primarnim eksplozivnim materijama koji sadr e jednu efikasnu za titnu komponentu (stepen za tite). Ovde spadaju detonatori za miniranje i udarne kapisle; C) progresivne eksplozivne i ostale deflagracione eksplozivne materije ili predmeti koji sadr e takve eksplozivne materije; D) dodatne (sekundarne) detonativne eksplozivne materije, crni barut ili predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije bez elemenata za aktiviranje i bez progresivnog punjenja ili predmeti koji sadr e primarne eksplozivne materije sa dve ili vi e za titnih komponenti; E) predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije bez elemenata za aktiviranje, sa progresivnim punjenjem; F) predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije sa sopstvenim elementima za aktiviranje, sa ili bez progresivnog punjenja; G) pirotehni ke materije, predmeti sa pirotehni kim materijama ili predmeti koji sadr e kako eksplozivne tako i svetle e zapaljive dimne ili materije koje nadra uju o i; H) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i beli fosfor; J) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i zapaljive te nosti ili gel;
7

Prevoz opasnih materija

2011

K) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i toksi ne hemijske agense; L) eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim materijama koji predstavljaju posebnu opasnost tako da je neophodna izolacija svakog tipa ponaosob; N) predmeti koji sadr e isklju ivo izrazito neosetljive detonativne materije; S) Materije ili predmeti tako upakovani ili projektovani da, u slu aju nezgode usled akcidentnog aktiviranja, paketi zadr avaju sve opasne efekte. U tom slu aju efekti rasejavanja rapnela, ili detonacije moraju biti ograni eni na onu meru koja znatnije ne ometa. Tabela 1. Grupa A B C D E F G H J L N S kompatibilnosti x A x 5 x B x x x x 3,4 x C x x x x x D x x x x x E x x F x x x x x G x x H x x J 2 L 3,4 3,4 3,4 3 x N x x x x x x x x x x S Oznake kori ene u tabeli 1. imaju slede e zna enja:

X - dozvoljen me oviti tovar; 2 - paketi u kojima se nalaze materije i predmeti iz grupe kompatibilnosti L mogu da se tovare na isto vozilo zajedno sa paketima u kojima se nalaze materije i predmeti istog tipa iz te grupe kompatibilnosti; 3 - razli iti tipovi predmeta iz grupa kompatibilnosti N mogu da se prevoze zajedno kao predmeti grupe kompatibilnosti N samo ukoliko je ispitivanjem utvr eno da ne postoji dodatni rizik od simpateti ke detonacije izme u predmeta; 4 - ukoliko se predmeti iz grupa kompatibilnosti N prevoze zajedno sa materijama i predmetima iz grupa kompatibilnosti C, D ili E tada se predmeti iz grupe kompatibilnosti N kvalifikuju kao da poseduju karakteristike grupe kompatibilnosti D; 5 - paketi sa predmetima iz grupe kompatibilnosti B i materije i predmeti iz grupe kompatibilnosti D mogu da se tovare zajedno na isto vozilo pod uslovom da se prevoze u zasebnim kontejnerima. Poznavanje karakteristika eksplozivnih materija i predmeta, polaze i od njihove pripadnosti odre enoj grupi kompatibilnosti je bitno kod prevoza, njihovog dr anja odnosno skladi tenja pri emu moraju posebnu pa nju posvetiti lica koja rukuju ili vr e utovar ili istovar opasnih materija, a posebno magacioneri kojima je povereno pravilno uskladi tavanje eksplozivnih materija.
8

Prevoz opasnih materija

2011

2.1.3 Klasifikacija eksplozivnih materija prema na inu dejstva
Podela eksplozivnih materija mo e se izvr iti na vi e na ina, ali se naj e e koristi podela prema na inu dejstva. Prema na inu dejstva eksplozivne materije se dele na: a) Baruti i raketna goriva - energija semijskog razlaganja baruta i raketnih goriva koristi se za pokretanje projektila u cevi i oru ja ili u auto-propulziji. Baruti se prema sastavu i odnosu oksidansa i goriva dele na homogene i heterogene, dok raketna goriva mogu biti te na ili vrsta; b) Eksplozivi - to su materije sposobne da se razla u prema re imu stabilne detonacije uz osloba anje velike koli ine energije u veoma kratkom vremenu. Njihova podela uslovljena je osetljivo u na iniciranje pa imamo primarne (inicijalne) i sekundarne (brizatne); c) Pirotehni ke sme e - predstavljaju sme e oksidansa i goriva koje pri sagorevanju daju odre ene specifi ne efekte kao to su svetlosni, toplotni, zvu ni, dimni i sl. Sa obzirom na namenu, mogu se podeliti na osvetljavaju e, signalne i trasiraju e, zapaljive, termitne, uspora ke i dimne.

2.2 Gasovi
Gas je materija, prema ADR-u, koja na temperaturi od 50 °C ima pritisak pare vi i od 3 bara ili je u celosti u gasovitom stanju na temperaturi od 20 °C pri standardnom (atmosferskom) pritisku od 1.013 bara. Sve je ve a primena komprimovanih gasova, kako za laboratorijske, tako i za industrijske potrebe. Naj e e su u upotrebi slede i komprimovani gasovi: azot, vodonik, kiseonik, vazduh, ugljen dioksid, amonijak, hlor, sumpordioksid, hlorovodonik, fluorovodonik, bortrifluorid, metilhlorid, metan, acetilen, etilen, propan butan, etilen oksid, freoni, plemeniti gasovi, itd. Gasovi se komprimuju u eli nim bocama razli itih veli ina, kao i u specijalnim tankovima. eli ne boce skladi te se u uspravnom stanju, u odgovaraju im dr a ima za u vr ivanje, radi spre avanja padanja i o te ivanja ventila koji pak moraju biti za i eni odgovaraju im eli nim poklopcima. Prostorije, u kojima se skladi te komprimovani gasovi, moraju da budu hladne, da ne budu izlo ene direktnom dejstvu sun evih zraka, dobro ventilirana i bez izvora zagrevanja i paljenja. Gasovi, prema ADR-u, pripadaju drugoj klasi opasnih materija, i dele se na: 1. Sabijene gasove - gasove pod pritiskom koji su u celosti u gasovitom stanju na temperaturi od -50°C; 2. Te ni gasovi - gasovi pod pritiskom, koji su delimi no u te nom stanju na temperaturi ve oj od 50°C. Ovoj grupi pripadaju:  te ni gasovi pod visokim pritiskom - gasovi ija se kriti na temperatura nalazi u granicama temperatura od - 50 °C do + 65 °C,
9

U korozivne gasove ubrajaju se i sme e gasova koje se smatraju toksi nim zahvaljuju i kombinovanim efektima korozivnosti i toksi nosti i koje. izuzev raspr iva a. zapaljive. TO . T . Oksidiraju a sposobnost ovih gasova utvr uje se testom ili prora unom propisanim ISO standardima. 7. 3. Hemijski nestabilne materije klase 2. mali. Zapaljivost se utvr uje testom ili prora unom ije su metode i postupci propisane ISO standardom. o i i sluzoko u nosa i grla ili ija korozivna komponenta sme e ima LC50 vrednost manju ili jednaku vrednosti od 5000 ml/m3. Gasovi i sme e gasova koji nisu prihvatljivi za transport su: - UN broj 2186 hlorovodonik. 6. Raspr iva i i sudovi. korozivne. TFC .Prevoz opasnih materija 2011  te ni gasovi pod niskim pritiskom . Ostali predmeti koji sadr e gas pod pritiskom. Naro ito treba obratiti pa nju da ambala a i cisterne u kojima se obavlja transport ne sadr e bilo kakve supstance koje bi mogle da izazovu ili pospe e opasne reakcije. razvrstavaju po odgovaraju im grupama opasnosti u zavisnosti od stepena rizika.zapaljive. koji pripadaju klasi 2.toksi ne. Rashla eni te ni gasovi . Rashla eni te ni gasovi kojima ne mogu biti dodeljeni klasifikacioni kodovi 3A. na slede i na in: A .013 bara zapaljivi u sme i sa 13 % ili manje vazduha ili imaju opseg zapaljivosti sa vazduhom od najmanje 12 procentnih poena bez obzira na donju granicu zapaljivosti. korozivne.toksi ne. UN broj 2421 azot-trioksid. TF .gasovi koji su prilikom prevoza rastvoreni u te nom rastvara u.gasovi koji su delimi no te ni zbog njihove niske temperature. TC . Nekomprimovani gasovi koji se transportuju pod posebnim zahtevima. O . 30 ili 3F. F .gasovi ija je kriti na temperatura iznad 65 °C. rashla ena te nost.toksi ne. opasnih materija se. ne smeju se prevoziti ukoliko se predhodno ne preduzmu odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ile opasne reakcije gasa u normalnim uslovima transporta.zagu uju e.toksi ne. oksidiraju e. Svi gasovi. Zagu ljivci su gasovi koji obuhvataju grupu neoksidiraju ih.oksidiraju e. mogu biti opasne po ljudsku ko u. koji sadr e gas ili gasne patrone (gasni kertrid i). UN broj 2455 metil-nitrit. na osnovu ljudskog iskustva.toksi ne. Gasovi rastvoreni pod pritiskom . Toksi ni gasovi obuhvataju grupu gasova koji su poznati kao toksi ni ili korozivni u tolikoj meri da predstavljaju rizik po zdravlje ljudi ili se predpostavlja da su toksi ni ili korozivni jer je testom utvrdeno da im je LC50 vrednost koja se odnosi na visoku toksi nost jednaka ili manja od 5000 ml/m3. oksidiraju e. odnosno gasove koji razre uju kiseonik u atmosferi. 5. nezapaljivih. Zapaljivi gasovi obuhvataju grupu gasova koji su na temperaturi od 20 °C i pritisku od 1. Oksidiraju i gasovi obuhvataju gasove koji mogu u ve oj meri od vazduha da izazovu ili doprinesu procesu sagorevanja drugih materijala. netoksi nih gasova.toksi ne. TOC . oksidiraju e. 10 . Korozivni gasovi su gasovi ili sme e gasova koji usled svojih korozivnih karakteristika zadovoljavaju sve kriterijume koji se odnose na toksi ne gasove zbog ega se i klasifikuju kao toksi ni sa postoje im rizikom od korozije. 4. zapaljive.

Broj koji pokazuje pojavni oblik gasova i veliko slovo koje pokazuje opasnost koju pojedini gasovi imaju. aceton. oduzimanjem kiseonika (ugu ivanjem) ili oduzimanjem gorive materije (odstranjivanje). metanol. a ne te nosti. Raspr iva i iji sadr aj. U klasu 3. Gorenje je hemijski proces sjedinjavanja sa kiseonikom.013 bara. odnosno oksidacija uz pojavu svetlosti. etanol. Mo e se re i da je to najni a temperatura na kojoj e neka materija nakon paljenja nastaviti da gori. spadaju i te ni eksplozivi sa smanjenom osetljivo u. Gasni kertrid i ija je odlika izuzetno visoka toksi nost (LC50 ni a od 200 ppm). Sagorevanje zapaljivih te nosti tj. 2073 ili 3318. kako bi se formirala homogena te na sme a koja potiskuje njihove eksplozivne karakteristike. Za odre ivanje ta ke paljenja kod zapaljivih te nosti postoji ta no propisan metod. ine klasifikacioni kod materija i predmeta klase 2. Pored zapaljivosti.u. na temperaturi od 50 °C imaju pritisak pare ni i od 3 bara i nisu u gasnom stanju na temperaturi od 20 °C i pritisku od 1. prema ADR. butan). Kod zapaljivih gasova gori sam gas. Isparenja zapaljivih te nosti su te a od vazduha i padaju na dno u zatvorenim prostorima. U klasi 2 nema podele na ambala ne grupe. Klasa 3. odnosno odgovaraju a sme a gasa i vazduha pogodna za paljenje. 2. boje itd. Dok zapaljivi gasovi mogu biti lak i od vazduha (vodonik. Zaustavljanje procesa gorenja mo e da se postigne oduzimanjem toplote (hla enjem). acetilen) ili te i od vazduha (propan. dizel gorivo. Raspr iva i kod kojih su toksi ni ili zapaljivi gasovi kori eni kao disperzanti. to zna i da su isparenja zapaljiva. toplote. ispunjavaju slede e uslove: nalaze se u te nom stanju. a imaju ta ku paljenja ne ve u od 61 °C. sirova nafta. sa aspekta toksi nosti ili korozivnosti.Prevoz opasnih materija - 2011 - - Gasovi rastvoreni pod pritiskom koji ne mogu biti klasifikovani kao UN broj 1001. Tu spadaju benzin. Kada se proces sagorevanja odvija velikom brzinom nastaje takozvano eksplozivno sagorevanje. Eksplozija gasova i isparenja po inje sa donjom granicom eksplozivnosti (najmanja koncentracija gasa ili isparenja u vazduhu pri kojoj mo e nastati eksplozija). dima i pepela. Ta ka paljenja jedne zapaljive materije je ona najni a temperatura pri kojoj se stvara dovoljna koli ina gasova. pove anim pritiskom i praskom. eksplozivna i nagrizaju a. zadovoljava kriterijume za grupu pakovanja 1.3 Zapaljive te ne materije Zapaljive te nosti obuhvataju opasne materije i predmeta sa opasnim materijama koje. To su eksplozivne materije rastvorene u vodi ili drugoj te noj materiji. 11 . isparenja mogu biti otrovna. tako e obuhvata i te ne materije i rastopljene vrste materije sa ta kom paljenja ve om od 61 °C koje se na transport predaju na temperaturi koja je ve a ili jednaka od njihove ta ke paljenja. pra eno toplotom. Ove granice se razlikuju kod razli itih materija. njihovih para pra eno je plamenom. Da bi se te na zapaljiva materija upalila mora predhodno da pre e u gasovito stanje.

2. FO zapaljive vrste materije. U materije klase 4a. Ambala na gmpa III (za materije sa malom opasno u prema kriterijumu za ispitivanje). radi spre avanja nagomilavanja para. Ovakve prostorije. sirov pamuk. kad su u suvom stanju. Materije i predmeti klase 4a.  Hemiski nestabilne zapaljive te nosti ukoliko predhodno nisu preduzete odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ile njihove opasne reakcije u smislu opasnog razlaganja ili polimerizacije tokom transporta. U ovu grupu se ubrajaju sumpor. SR samoreaguju e materije (SR1 nije potrebna kontrola temperature. nitroceluloza isl. moraju da budu snabdevene efikasnim ru nim ili automatskim ure ajima za ga enje po ara. ovakve materije se skladi te u prostorijama koji se hlade. Prema stepenu opasnosti zapaljive vrste materije se dele na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije sa visokom opasno u prema kriterijumima za ispitivanje). nitrocelulozni filmovi. celuloid. FT2 otrovne neorganske). crveni fosfor. Isto tako mora se obezbediti da ambala a i cisterne u kojima se vr i transport ne sadr e materije koje izazivaju ili pospe uju opasne reakcije. bez dodatne opasnosti. prema ADR-u.3 %. DT otrovni vrsti desenzitivisani eksplozivi. 2. cinkovi alkili.5 Materije sklone samoupaljenju Materije sklone samopaljenju su materije koje se pale u dodiru sa vazduhom ili vodom bez posredstva drugih materija (beli i uti fosfor. uz obezbe enje dobre venilacije.4 Zapaljive vrste materije Zapaljive vrste materije su vrste materije koje. Ovakve prostorije moraju da budu udaljene od eventualnih izvora paljenja. D vrsti desenzitivisani eksplozivi. svrstavaju se: Samoreaguju e materije ( vrste materije ili te nosti). mogu lako da se zapale u dodiru sa plamenom ili varnicom. upotrebljene krpe i dr. Lakozapaljive vrste materije i predmeti koji mogu da se upale pomo u varnica ili usled trenja. FT otrovne zapaljive vrste materije (FT1 otrovne organske. a pu enje i kori enje izvora paljenja je najstro e zabranjeno. Ambala na grupa II (za materije sa srednjom opasno u prema kriterijumu za ispitivanje). koje deluju oksidiraju e (zapaljivo). otpaci.  Te ni eksplozivi smanjene osetljivosti koji nisu navedeni u listi opasnih materija. SR2 potrebna kontrola temperature). prema 12 . F2 rastopljene organske materije i F3 neorganske). na osnovu osobina dele se na: F zapaljive vrste materije bez sporedne opasnosti (F1 organske. ali nisu sklone samopaljenju. vrsti desenzitivisani (umanjene osetljivosti) eksplozivi.). Slede e grupe zapaljivih materija nisu prihvatljive za transport:  Zapaljive materije ija je struktura bliska strukturi peroksida (kao to je to slu aj sa etrima ili sa ostalim policikli nim oksidacionim materijama) ukoliko sadr aj peroksida prelazi 0. U materije klase 4b. Materije povezane sa samoreaguju im materijama.Prevoz opasnih materija 2011 Da bi se spre ilo eventualno paljenje sme e zapaljivih para sa vazduhom.

svrstavaju se: materije koje reaguju sa vodom i emituju zapaljive gasove koji mogu sa vazduhom da formiraju i eksplozivnu sme u. i pri tome se osloba a toplota. karbidisilcidi. Materije i predmeti klase 4b. ST2 vrste otrovne organske. a koji su odvojeni od drugih objekata. kalijum. koncentrovana kiselina i alkalije. SC3 te ne korozivne neorganske. kalcijum. Prema stepenu opasnosti materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije koje imaju sna nu reakciju sa vodom. kao i predmeti koji sadr e takve materije. boridi. U ovu grupu materija ubrajaju se: kalcijum. Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum.vi e kilograma i du i period vremena vi e sati ili dana). kalijum. hladnim i dobro ventiliranim prostorima. svrstavaju se: Samozagrevaju e materije i predmeti (uklju uju i me avine i rastvore) koji su prilikom kontakta sa vazduhom skloni zagrevanju bez bilo kakvog dovo enja energije (potrebne su ve e koli ine . arsenidi. legure i amalgami ovih metala. hidridi. Ambala na grupa III (za materije koje imaju laganu reakciju sa vodom. ST4 vrste otrovne neorganske). S2 vrste organske. SC korozivne samozapaljive materije (SC1 te ne. Prema stepenu opasnosti materije sklone samozapaljenju se dele na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za samozapaljuju e materije prema kriterijumu za ispitivanje). Ambala na grupa II (za materije koje imaju laku reakciju sa vodom. SC4 vrste korozivne neorganske). prema kriterijumu za ispitivanje). alkalni silicidi i dr. ST3 te ne otrovne neorganske. sulfidi. zapaljivi i eksplozivni gasovi. koje su uzdignute na visokim temeljima. Ambala na grupa II (za samozagrevaju e materije prema kriterijumu za ispitivanje). SO oksidiraju e samozapaljive materije. 2. kalcijum karbid. kalcijum.). anhidridi kiselina. fosfidi.). Ove materije skladi te se na suvim. kalcijum karbid. Ambala na grupa III (za manje samozagrevaju e materije prema kriterijumu za ispitivanje). vodenom parom i vodom. prema kriterijumu za ispitivanje). alkalni silicidi i dr. koje se u dodiru sa vazduhom ve u malim koli inama pale u roku od pet minuta. organske. S4 vrste neorganske). Samozapaljive-piroforne materije (uklju uju i vrste i te ne rastvore i sme e). ST otrovne samozapaljive materije (ST1 te ne otrovne organske.6 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum. U materije klase 4c prema ADR-u. SW samozapaljive materije koje u kontaktu sa vodom stvaraju zapaljive gasove. Ove materije reaguju sa vodenim rastvorima. teluridi. SC2 vrste korozivne organske. nitridi. alkalni metali. S3 te ne neorganske.Prevoz opasnih materija 2011 ADR-u. 13 . prema kriterijumu za ispitivanje). korozivne. na osnovu osobina (klasifikacioni kod) se dele na: S samozapaljive materije bez dodatne opasnosti (S1 te ne organske.

perjodati. perflorati. WF1 materije zapaljive te ne koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. oksidi. 2. OTC otrovne korozivne oksidiraju e materije. OC2 vrste). U materije klase 5a. OF vrste i zapaljive oksidiraju e materije. bez dodatnih opasnosti. prema ADR-u. O2 vrste. Ukoliko do e do me anja kalijum permanganata sa glicerinom na obi noj temperaturi. U grupu oksidacionih agenasa. W3 predmeti). OW vrste oksidiraju e materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove.7 Oksidiraju e materije Oksidiraju e materije su materije koje se u dodiru sa drugim materijama razla u i pri tom mogu prouzrokovati vatru (hloridi. jodati. neorganski i organski nitriti i nitrati. 0T2 vrste). kao i da budu izra ene od materijala otpornog na po ar. 14 . Prostorije za skladi tenje oksidacionih agenasa treba da budu hladne i dobro ventilirane. WF2 materije zapaljive vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. WO materije oksidiraju e (zapaljive) vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. WS materije samozagrevaju e vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. bihromati. mogu da pored po ara izazovu i eksploziju. W2 vrste. peroksidi alkalnih metala i njihove sme e i dr. WC2 vrste). permanganati. dolazi do izrazito sna ne reakcije. u pojedinim slu ajevima. svrstavaju se slede e grupe jedinjenja: organski i neorganski peroksidi. ozon. Usled udara i trenja. Ove opasne materije ne treba skladi titi u blizini te nosti niske temperature zapaljivosti. Ambala na grupa II (za materije koje deluju zapaljivo prema kriterijumu za ispitivanje). Materije i predmeti klase 5a. hlorati i perforati. WC otrovne materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove (WC1 te ne. OT oksidiraju e otrovne materije ( OT1 te ne. hromati. perbromati. persulfati. Ambala na grupa III (za materije koje deluju slabo zapaljivo. kao i predmeti koji sadr e takve materije (W1 te ne. prema kriterijumu za ispitivanje). OS vrste samozagrevaju e oksidiraju e materije. Njihovim me anjem sa te nim korozivnim materijama mogu se stvarati veoma otrovni gasovi. na osnovu osobina dele se na: W materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. O3 predmeti). Prema stepenu opasnosti oksidiraju e materije dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije koje deluju samozapaljivo. ali zbog vi ka kiseonika kojim raspola u mogu da izazovu ili doprinesu paljenju ili sagorevanju drugog materijala koji je zapaljiv.Prevoz opasnih materija 2011 Materije i predmeti klase 4c. svrstavaju se materije koje same po sebi ne moraju biti zapaljive ili sagorljive. prema kriterijumu za ispitivanje).). OC korozivne oksidiraju e materije (OC1 te ne. uz pojavu vrelog plamena. WFC materije korozivne zapaljive koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. vodeni rastvor vodonik-superoksida. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: O oksidiraju e materije bez dodatne opasnosti i predmeti koji sadr e takve materije (O1 te ne.

na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: P1 organski peroksidi za koje nije potrebna kontrola temperature. posebno kod o te enih pakovanja i prosutog sadr aja. a manje su osetljive na eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar. U materije klase 5b. i to: Tip A nije dozvoljen za prevoz zbog svoje opasnosti u ambala i u kojoj je testiran. prema ADR-u. trenjem.8 Organski peroksidi Organski peroksidi su organske materije sa vi im stepenom oksidacije koje mogu da izazovu tetne posledice po zdravlje ili ivot ljudi ili o te enje materijalnih dobara. Temperature mogu biti:  Kontrolna temperatura (maksimalna temperatura na kojoj organski peroksid mo e da se bezbedno prevozi). pove anom temperaturom . Brzina razlaganja raste sa temperaturom i zavisi od formulacije (tipa) organskih peroksida. Materije iz ove klase su termi ki nestabilne i razla u se kod normalnih ili pove anih temperatura uz stvaranje toplote i gasova.  Samoubrzavaju a temperatura razlaganja (najni a temperatura na kojoj mo e do i do samoubrzavaju eg razlaganja materije u ambala i upotrebljenoj prilikom prevoza). Razlaganje mo e biti izazvano kontaktom sa ne isto ama (aminin. udarom i sli no. P2 organski peroksidi za koje je potrebna kontrola temperature. odnosno trenje. u sedam tipova. svrstavaju se organske materije koje mogu da se smatraju derivatima vodonik peroksida. Tip G ne potpada pod propise klase 5b. Organski peroksidi su organske materije sa vi im stepenom oksidacije koje mogu da izazovu tetne posledice po zdravlje ili ivot ljudi ili o te enje materijalnih dobara. 15 . Kontakt vodonik peroksida sa o ima mo e da izazove ozbiljne povrede ko e ili ro nja e. Organski peroksidi su klasifikovani. na osnovu stepena opasnosti. Svrstavanje u tipove od B do F je direktno povezano sa najve om dozvoljenom koli inom u jednom pakovanju. kiseline. jedinjenja te kih metala). Postoji velika opasnost od eksplozije i samozapaljenja. Za sugurnost organskih peroksida potrebno je kontrolisati temperaturu u toku prevoza. a manje su osetljive na eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar.  Kriti na temperatura (temperatura na kojoj se moraju primeniti procedureza slu aj opasnosti). odnosno trenje.Prevoz opasnih materija 2011 2. gde su jedan ili oba vodonikova atoma zamenjena organskim radikalima. Materije klase 5b.

TC4 vrste neorganske). T8 uzorci. ne smeju da se dr e ivotne namirnice i sto na hrana. kako bi se spre ilo isparavanje toksi nih materijala koji bi mogli da dovedu do zaga ivanja skladi tnih prostorija. mogu da kode zdravlju. uneseni u organizam ili u dodiru sa organizmom. neophodno je primeniti slede e mere:  Prostorije za skladi tenje treba da budu hladne i obezbe ene dobrom ventilacijom. moraju da budu izolovani jedni od drugih. T4 te ne neorganske. u kojima se nalaze ove materije. sa toksi nim materijama. TW otrovne materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove (TW1 te ne. za ti ene od direktnog dejstva sun evih zraka. TF3 vrste). 16 . T2 vrste organske. Materije klase 6a. i obele ene natpisom Äotrov". T6 te ni pesticidi. pri skladi tenju ovih materija. u relativno maloj koli ini upijanjem preko ko e. udisanjem ili gutanjem. u kojima se dr e ove materije. svrstavaju se materije za koje se iz iskustva ili na osnovu eksperimenata mo e predpostaviti. TF2 te ni pesticidi. moraju da budu dobro zaptivene. TW2 vrste). koje mogu me usobno da reaguju. biolo kog ili prirodnog porekla i preparati proizvedeni od tih supstancija koji. TFC otrovne korozivne zapaljive materije.Prevoz opasnih materija 2011 2. u kojima se uvaju ove materije.  Sudovi. moraju biti snabdevene za zaklju avanjem. Ambala na grupa II(za otrovne materije). mo e da uva samo lice koje se stara o uvanju i izdavanju ovih materija. T02 vrste). udaljene od mogu ih izvora paljenja.neznatno otrovne materije). na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: T otrovne materije bez dodatne opasnosti (T1 te ne organske.  Sudovi. TS vrste samozagrevaju e otrovne materije. Da bi se izbegle ne eljene posledice.  Klju eve. T9 ostale otrovne materije).  U prostorijama. T7 vrsti pesticidi. u kojima se dr e ove materije. T5 vrste neorganske. TC otrovne korozivne materije (TC1 te ne organske. T3 organometalne. TO oksidiraju e otrovne materije (T01 te ne. od prostorija i ormana. TC2 vrste organske. TF otrovne zapaljive materije (TF1 te ne. mogu ugroziti ivot ili zdravlje ljudi ili tetno delovati na ivotnu sredinu.  Prostorije i ormani. ili da dovedu do uni tenja ljudi i ivotinja. na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za vrlo otrovne materije). Ambala na grupa III (za malo .9 Otrovne materije Otrovi su supstancije sinteti kog. Prema stepenu opasnosti otrovne materije se dele. da pri delovanju. U materije klase 6a prema ADR-u. prema kriterijumu za ispitivanje. TC3 te ne neorganske.

Prema stepenu opasnosti samo otpaci koji poti u od medicinskih postupaka na ljudima i ivotinjama kod kojih postoji relativno mala verovatno a da imaju zarazne materije svrstavaju se u ambala nu grupu II za materije sa srodnom opasno u.  Radioaktivni materijali koji su sastavni deo prevoznog sredstva. kao to su mikroorganizmi (uklju uju i bakterije. tetnost im zavisi od intenziteta i vrste. posle njihove prodaje krajnjem korisniku. 17 . 2. lezde.d. koji su dobili propisano odobrenje. otpaci. nedostaci kod novoro en adi ili promene u zemlji tu i sli no.  Radioaktivni materijali koji se prevoze u okviru ure aja ili postrojenja u kojima su sme teni prema siguronosnim propisima i gde se prevoz ne obavlja javnim putevima ili elezni kim prugama. Posledice. I2 opasne po ivotinje zarazne opasne materije. Prevoziti se smeju samo materijali klase 7 koji su poimeni no navedeni u spisku ADR-roba (ozna eni akronimom Än. pod uslovom da koncentracija aktivnosti ovih materijala ne prema uje desetostruku vrednost koja je navedena u tabelama za vrednosti aktivnosti prema zahtevima ADR-a. svrstavaju se materije za koje je poznato. svrstavaju se materije koje sadr e radionukleide kod kojih je koncentracija aktivnosti. pod uslovima koji su navedeni. rikecije.).10 Gadne i zarazne (infektivne) materije Gadne i zarazne materije su supstance koje ire neprijatan miris ili sadr e mikroorganizme ili njihove toksine za koje se zna da mogu izazvati zarazna oboljenja kod ljudi i ivotinja (sve a nesoljena ili usoljena ko a. prema ADR-u."). kao i ukupna aktivnost za po iljku iznad vrednosti koje su date prema kriterijumu ADR-a. Pored zra enja mo e se pojaviti pove anje temperature kao posledica lan ane reakcije. iznutrice. smatraju se tako e materijama ove klase. prema zahtevima ADR-a su:  Prirodni materijali i robe koji sadr e radionukleide koji se nalaze u prirodi i koji nisu prera eni za upotrebu. fekalije i dr. parazite i gljive) ili se mo e predpostaviti da kod ivotinja ili ljudi mogu da prouzrokuju pojavu zaraznih bolesti. Radioaktivni materijali su posebno opasni jer odaju nevidljiva zra enja. Materije klase 6b. Predmeti koji su zaga eni virusima ili mikroorganizmima.d.11 Radioaktivni materijali Radioaktivne materije su materije ija specifi na aktivnost prelazi 74 bekerela (0. gubitak imuniteta. U materije klase 6b.02 mikrokirija) po gramu. I3 klini ki otpaci. viruse.  Radioaktivni materijali u potro nim proizvodima. Radioaktivni materijali koji ne pripadaju klasi 7 opasne robe. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: I1 opasne po ljude zarazne opasne materije. I4 dijagnosti ki uzorci). ili se mo e predpostaviti da sadr e izaziva e bolesti. po zdravlje mogu biti: pojava kancerogenih oboljenja.Prevoz opasnih materija 2011 2. U materije klase 7 prema ADR-u.

korozivne materije. sulfiti. mogu da oslobode toksi ne.Prevoz opasnih materija 2011 U klasi 7 nema podela na ambala ne grupe.organske. vrste).te ne. CFT . korozivne materije razvrstavaju se u tri grupe pakovanja: I grupa pakovanja .neorganske. C4 . ta ne. toksi ne. C8 .predmeti). C3 . C2 . CT2 . izolovanim od materija. Grupisanje korozivnih materija po grupama pakovanja vr i se prvenstveno na osnovu ljudskog iskustva.neznatno korozivne materije.te ne. C7 organske. U zavisnosti od stepena opasnosti prilikom transporta. mogu da zagade i atmosferu u magacinskim prostorijama. vrste. CF . na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: C1 C10 korozivne materije bez dodatne opasnosti: C1 C4 kisele materije (C1 neorganske. a ukoliko su isparljivi. CS2 . CW2 . toksi ne. U ove materije ubrajaju se kiseline i njihovi anhidridi i alkalije. dok u drugim slu ajevima. 2. vrste). Pare kiselina reaguju sa metalima i hidridima metala osloba aju i vodonik. a mo e se izvr iti i na osnovu podataka dobijenih eksperimentalnim putem.vrste).  Materije koje sa vodom stvaraju korozivne te nosti ili sa prirodnom vlagom iz vazduha korozivne pare ili maglu. sulfidi. te ne. toksi ne ( CT1 . i zapaljive gasovite produkte.korozivne materije. fluoridi karbidi. ija temperatura nije ni a od temperature mr njenja korozivne materije koja se skladi ti.ostale korozivne materije (C9 te ne. mravlja kiselina. CF2 vrste). C5 C8 -bazne materije (C5 neorganske. COT . III grupa pakovanja . One mogu da razore sudove u kojima se nalaze.vrste). C10 . fosfidi. II grupa pakovanja . oksidiraju e (C01 . ubrajaju se:  Materije i predmeti koji sadr e te materije. a mogu da izazovu i druge opasnosti. cijanidi i druge materije koje pod dejstvom kiselina mogu da razvijaju izrazito otrovne gasovite produkte. C6 neorganske. Opasne materije i predmeti klase 7 nemaju klasifikacioni kod.organske. silicidi. Materije klase 8. CS . brom. U korozivne materije.korozivne materije koje u dodiru sa vodom osloba aju zapaljive gasove (CW1te ne. CO . te ne. te ne. Korozivne materije se moraju dr ati u obele enim sudovima.visoko korozivne materije. boridi. zapaljive (CF1 . azotna kiselina.organske. oksidiraju e.korozivne materije. zapaljive. kao to su: sulfidi. koje hemiskim delovanjem napadaju povr insko tkivo ko e i sluzoko e sa kojim dolazi u dodir ili koje prilikom osloba anja nanose tetu drugoj robi ili transportnim sredstvima ili mogu da ih razore. CW . C02 .vrste). C9 C10 . teluridi. arsenidi.te ne. reaguju i sa jedinjenjima kao to su: selenidi. te ne.korozivne materije. CT -korozivne materije. cijanidi.korozivne materije.te ne. prema ADR-u.vrste).korozivne materije. Ove materije uvaju se u ventiliranim i hladnim prostorijama. 18 . natrijum-hloroksid i dr.vrste). samozagrevaju e (CS1 .12 Korozivne (nagrizaju e) materije Korozivne (nagrizaju e) materije su materije koje u dodiru sa drugim materijalima i ivim organizmima izazivaju njihovo o te enje ili uni tenje (sumporna kiselina. vrste. C11 .).

 Hemijski nestabilne sme e azotne kiseline ili sme e ostataka sumpornih i azotnih kiselina. suvi led.). Prema stepenu opasnosti materije se klase 9. prema ADRu prihvatljive za transport su:  UN broj 1798 nitrohlorovodoni na kiselina. M10 vrste).13 Ostale opasne materije i predmeti Ostale opasne materije su supstancije koje za vreme prevoza predstavljaju opasnost. M8 genetski izmenjeni mikroorganizmi i organizmi). M11 ostale materije koje predstavljaju opasnost za vreme prevoza. M7 vrste materije koje zaga uju vodu. Materije klase 9. U materije klase 9. Ambala na grupa II (za materijale koji predstavljaju malu opasnost). Opasnim materijalima smatraju se i sirovine od kojih se proizvode opasne materije i otpaci .ako imaju osobine tih materija.Prevoz opasnih materija 2011 Hemijski nestabilne korozivne materije ne treba transportovati ukoliko predhodno nisu preduzete odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ilo eventualno razlaganje tih materija ili polimerizacija tokom prevoza. a koje se ne mogu svrstati u klasu od 1 do 8 (azbest. 19 . na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: M1 materije koje pri udisanju. M3 materije koje ispu taju zapaljive pare. magnetni materijali i sl. M2 materije i uredaji koji u slu aju po ara mogu dovesti do formiranja dioksina. M6-M8 materije opasne za okolinu (M6 te ne materije koje zaga uju vodu. M4 litijumske baterije. M9 i M10 materije na povi enoj temperaturi (M9 te ne.  Hemijski nestabilne sme e ostataka sumporne kiseline. Materije koje nisu. svrstavaju se materije i predmeti koji za vreme prevoza predstavljaju neku opasnost koja nije obuhva ena pojmovima drugih klasa. 2. a ne spadaju u neku drugu klasu. u obliku fine pra ine mogu da ugroze zdravlje. dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materijale koji predstavljaju srednju opasnost). prema ADR-u. M5 aparati za spasavanje ivota.

3. upravljivost. vidljivost. Dinami nost vozila je usko povezana i sa ostalim eksploataciono-tehnolo kim karakteristikama. odnosno da radi bez otkaza tokom odre enog vremenskog perioda pri unapred odre enim uslovima kori enja. Pouzdanost vozila . ukupne mase vozila. Dinami nost vozila zavisi od njegovih konstruktivnih svojstava poput snage i obrtnog momenta motora. manju potro nju goriva i pobolj anje infrastrukture. pa zato postoje vozila za razli ite uslove eksploatacije. Da bi se pobolj ala ekonomi nost vozila neophodno je obezbediti: ve u korisnu nosivost. Dinami nost vozila se smanjuje sa du inom njegove eksploatacije. Pouzdanost vozila i njegovih delova je verovatno a da vozilo uspe no izvr ava svoju funkciju cilja. stabilnost.Pouzdanost predstavlja jedan od osnovnih pokazatelja kvaliteta vozila.Ona zavisi od velikog broja faktora. pri odre enim uslovima kori enja tokom itavog veka trajanja. Ekonomi nost vozila ili voznog parka se karakteri e pre svega na osnovu utro enog goriva.1 Eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila Eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila obuhvataju kompleks me usobno povezanih karakteristika od kojih zavisi pogodnost vozila za kori enje pri odre enim eksploatacionim uslovima. a zavisi i od prohodnosti vozila i elemenata njegove komfornosti. u odre enim dozvoljenim granicama. Promenom uslova eksploatacije menjaju se i eksploatacionotehni ke karakteristike vozila. Ekonomi nost vozila . analizu transporta odre ene mase. Dinami nost vozila . Trenutni stepen razvoja nauke i tehnike ne omogu ava izradu vozila koje zadovoljava funkciju cilja u svim uslovima eksploatacije. ve i vozni u inak. zapremine ili broja putnika na datoj relaciji.Prevoz opasnih materija 2011 3. Ekonomi nost je jedan od osnovnih zahteva koja se postavljaju pred vozila budu nosti i zbog toga treba raditi na pobolj anju ekonomi nosti vozila. Naj e e se izra ava kao sposobnost vozila da zadr i eksploataciona svojstva. Osnovne eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila su: 1. Pouzdanosti vozila je potrebno posvetiti 20 . Vozila za prevoz opasnih materija 3.Dinami nost vozila predstavlja sposobnost prevo enja putnika ili tereta najve om srednjom brzinom pri odre enim uslovima. primenjenih pneumatika i aerodinami nosti vozila. 2. rezervnih delova kao i ljudskog rada na jedinicu transportnog rada. Ukoliko je poznata dinami ka karakteristika vozila mogu e je odrediti maksimalnu brzinu kretanja. prenosnog odnosa u transmisiji. maksimalni uspon koje vozilo mo e da savlada kao i ubrzanje koje mo e posti i pri odre enom stepenu prenosa. signalizacija i sl. koeficijenta korisnog dejstva. Tako e zavisi i od elemenata aktivne bezbednosti kao to su ko iona svojstva. Faktor koji prouzrokuje pogor anje dinami nosti vozila je pogor anje izlaznih karakteristika njegovih podsistema to je posledica istro enja delova odre enih sklopova. maziva. Analiza ekonomi nosti svodi se na analizu transportnog rada tj.

kao i mogu nost savla ivanja raznih prepreka. udobnost pri utovaru i istovaru tereta. 4.Bezbednost kori enja vozila obuhvata sve one komponente kvaliteta koje se odnose na stepen sigurnosti kori enja vozila sa stanovi ta rukovaoca. putnika. 8. Vek trajanja vozila .Kapacitet vozila predstavlja najve u koli inu tereta ili najve i broj putnika koji mo e odjednom da se preveze.Prohodnost vozila predstavlja mogu nost njegovog kretanja po lo ijim putevima i besputnim terenima. 7. to je mogu e samo u okviru relacije voza -vozilo-okru enje. Ukoliko analiziramo bezbednost vozila u saobra aju. U fazi projektovanja pouzdanost se utemeljuje.Vek trajanja motornog vozila je ograni en: 1.  vozila pove ane prohodnosti (sa dve ili tri osovine. Kapacitet se kod teretnih vozila izra ava u kg i kg/m3 ili koeficijentom iskori mase. Prohodnost vozila . vozila mo emo grupisati na:  vozila normalne prohodnosti. vrsto e njegove konstrukcije i mogu nosti zadovoljenja zakonskih propisa. odgovaraju i ambijentalni uslovi poput klimatizacije i buke u prostoru za putnike i voza e i drugo. 2.  pasivni parametri bezbednosti.Udobnost kori enja vozila predstavlja kompleksan pokazatelj kvaliteta vozila. Udobnost kori enja vozila . komfor sedi ta za putnike i voza a. Bezbednost kori enja vozila . a u zavisnosti od toga na koji na in uti u na op tu bezbednost vozila uglavnom se grupi u u tri grupe:  aktivni parametri bezbednosti. zamor. Prilikom izvr avanja svoje funkcije. eksploatacija). Tehni kim razlozima (korozija. geometrijskih parametara vozila i specifi nog pritiska kojim vozilo deluje na podlogu. Ekonomskim razlozima (visoki tro kovi odr avanja. udobnost pri ulazu i izlazu iz vozila. u fazi proizvodnje se realizuje.Prevoz opasnih materija 2011 posebnu pa nju u svim fazama njegovog ivotnog ciklusa (projektovanje. Kapacitet vozila . starenje). Osnovni pokazatelji udobnosti vozila su: adekvatna oscilatorna udobnost. habanje. U zavisnosti od zahteva koji se postavljaju vozilima sa aspekta prohodnosti. barem dve pogonske). enja 6. 3. Prohodnost vozila zavisi od: vu nih osobina. udobnost pri upravljanju vozilom. od vozila se zahteva da u najmanjoj meri negativno uti e na u esnike u saobra aju i na okolinu. a tokom eksploatacije se obezbe uje. dok se od putni kih vozila izra ava se brojem mesta za putnike. 5. Kapacitet vozila direktno zavisi od njegovih dimenzija. tereta i okoline u naj irem smislu. suvi e kratki vremenski intervali izme u pojave uzastopnih otkaza i dugotrajan proces odr avanja).  kataliti ki parametri bezbednosti. puzanje. Postoje parametri bezbednosti. 21 . proizvodnja. Moralnim razlozima (zastarela tehnika i estetika).

a samim tim pove ava gotovost vozila.  Ukupna minimalna du ina seta koji mo e biti sastavljen od jedne.Pogodnost konstrukcije vozila za odr avanje je posebno zna ajna za opisivanje i ocenjivanje sistema odr avanja vozila. Ova obaveza va i i kada se u teretnom vozilu transportuje prazna i neo i ena ambala a u kojoj su bile sme tene opasne materije. Svi ostali u esnici u saobra aju moraju da znaju kakve opasnosti prete od takvih vozila. Vozila moraju da budu obele ena na isti na in i u slu aju kada su prazna i neo i ena. odnosno tereta. dve ili etiri plo e je 1130 mm.  specijalna vozila (amfibije. ona predstavlja verovatno u da e se potrebni postupci odr avanja obaviti do odre enog vremena pri odre enim uslovima. kontejner ili cisternu. Za obele avanje vozila koja transportuju opasnu robu na na in koji je predvi en ADR-om. Geometrijski parametri vozila koji uti u na prohodnost su: podu ni i popre ni polupre nik prohodnosti vozila. koriste se: listice opasnosti i table za obele avanje vozila. 9. Duga i te ka vozila namenjena za prevoz opasnih materija obavezno moraju biti obele ena reflektuju im plo ama postavljenim na zadnjoj strani vozila. 22 . a maksimalna 2300 mm.  Treba da imaju retroreflektuju u utu pozadinu sa crvenim fluorescentnim prugama. o i ena i da voza poseduje odgovaraju u potvrdu ustanove koja je to i enje uradila oznake za obele avanje vozila za transport opasnih materija koje su postavljene na vozilo. U slu aju da su vozila prazna. Zbog toga moraju da budu obele eni spoljnim oznakama koje daju jasne informacije o opasnostima koje od njih proizilaze. vozila sa vazdu nim jastucima).2 Ozna avanje vozila za prevoz opasnih materija Vozila za prevoz opasnih materija se esto javljaju u javnom transportu.  irina plo e je 140 mm. moraju biti skinute ili prekrivene odgovaraju im materijalom. Pogodnost konstrukcije za odr avanje je unutra nja karakteristika vozila koja predstavlja sposobnost vozila da zadr i ispravno stanje putem preventivnog odr avanja ili da se vrati u ispravno stanje putem korektivnog odr avanja. Naime. Pogodnost konstrukcije vozila za odr avanje . prednji i zadnji ugao prohodnosti. Postoje razli ite opasnosti koje nisu vidljive kroz ambala u. polupre nik zaokretanja i gabaritne mere. a voza mora posebno da vodi ra una o na inu vo nje zbog opasnosti koju takva roba ima kako ne bi ugrozio svoje zdravlje. zdravlje drugih lica i okolinu. klirens (najmanja visina iznad stajne povr ine). 3.  Nagib crvenih fluorescentnih pruga je pod uglom od 45° dok je irina pruge 100 mm. Na ovaj na in se smanjuje vreme vozila "u otkazu". Zahtevi koje table kojima se vr i ozna avanje moraju da ispune su:  Izvode se u pravougaonom obliku.Prevoz opasnih materija 2011  vozila visoke prohodnosti (sa etiri i vi e osovina od kojih su sve pogonske).

Ova odredba ne va i za sli aj kada se prevoze opasne materije klase 1.1 Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materije Za obele avanje vozila. gde se listice opasnosti postavljaju sa sve etiri strane kontejnera. na vozilu ne moraju da budu postavljene listice opasnosti bez obzira to se vr i prevoz opasnih materija. kada je to predvi eno ADR-om koriste se listice opasnosti koje su prikazane na slici 1.Prevoz opasnih materija 2011 3. Kada teretno vozilo nije pokriveno . Modeli listice opasnosti U slu aju kada se pokriveno teretno vozilo koristi za prevoz opasnih materija u kontejner-cisternnama. Na in postavljanja zavisi od nadgradnje vozila. i 7. U slu aju da se prevozi komadna roba koja je pravilno obele ena. kao i vozila koja transportuju opasne materije kase 1. Teretna vozila u kojima se transportuju vrste opasne materije u rasutom stanju. moraju da budu odele ene sa bo nih strana i sa zadnje strane vozila odgovaraju im listicama 23 .2. vrste opasne materije i na ina pakovanja. Slika 1. osim u slu aju kada se opasne materije nalaze u kontejneru. a za nadgradnju ima kontejner-cisternu ove listice ne moraju da budu postavljene na vozilo ukoliko su ve postavljene na sudovima sa opasnim materijama. Listice opasnosti se po pravilu postavljaju sa bo nih strana vozila i pozadi. listice opasnosti moraju da budu postavljene sa bo nih strana i zadnje strane vozila kao i na kontejner-cisternama. i opasne materije klase 7. a materijal od kojeg se izra uju mora biti vodootporan i dugotrajan.

1. U slu aju da se u vozilu cisterni koja ima vi e komora nalaze razli ite opasne materije.3 3. Listica opasnosti eksplozivnih materija razreda opasnosti 1. a u pojedinim slu ajevima i na bo nim stranama vozila tako da budu lako uo ljive i jasno vidljive.2 i 1. kako je defmisano ADR-om. Obele avanje vozila cisterni u kojima se nalazi jedna opasna materija u jednoj ili vi e komora vr i se odgovaraju im listi ima opasnosti sa bo nih strana i sa zadnje strane vozila. 1. 1.1. a na donjem oznaka stepena opasnosti.6.1 (najve a opasnost). po slede em redosledu: 1.2. Slika 2. Sve razli ite listice opasnosti moraju da budu postavljene i sa zadnje strane vozila. na listicama opasnosti unosi se slovna oznaka grupe kompatibilnosti koja odgovara razredu eksplozivne materije sa najve im stepenom opasnosti (slika 2).Prevoz opasnih materija 2011 opasnosti.2. Za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije klase 1 i klase 7 vozila koja prevoze kontejnere. 1. Tabla takvog izgleda mora da bude postavljena sa prednje i zadnje strane vozila cisterni sa vi e komora u kojima se nalaze razli ite opasne materije.3. U slu aju transporta me ovite robe klase 1.2 Table za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije Table za obele avanje vozila se postavljaju uvek na prednjoj i zadnjoj strani vozila u vertikalnoj ravni. 1.4 (smanjena opasnost). Na gornjem delu listice je simbol vrste opasnosti. kao i opasne robe koje se transportuju u odgovaraju oj ambala i kao komadna roba uvek se koriste table reflektuju e narand aste boje dimenzija 400 x 300 mm oivi ene crnom linijom irine 15 mm (slika 3a). odnosno eksplozivnih materija razli itih razreda. 24 . 1.5. na svojoj komori sa bo ne strane moraju da budu postavljene odgovaraju e listice opasnosti.

Zna enje cifara opasnosti u gornjem delu table: 2. Zapaljive vrste materije ili samozagrevaju e vrste materije. 6. 8. U donjem delu table uvek je ispisan etvorocifren broj koji indentifikuje opasnu materiju. Ove oznake identifikuju opasnost od opasne materije. (po pravilu je zabranjen prevoz vrstih opasnih materija u rasutom stanju. osim za pojedine materije pod posebnim uslovima). 25 . Obaveza u pogledu vatrootpornosti ne va i u slu aju prevoza vrstih opasnih materija u rasutom stanju. te ne ili gasovite opasne materije transportuju bez ambala e u odgovaraju im vozilima kao to su vozila cisterne ili vozila sa odgovaraju om nadgradnjom za obele avanje vozila i nadgradnju koriste se table dimenzija 400 x 300 mm.X". 5. 9.Prevoz opasnih materija 2011 Slika 3. a druga i tre a cifra ako postoje pokazuju dodatne opasnosti. Zapaljive te nosti (isparenja) i gasovi ili samozagrevaju e te nosti. Oksidiraju e delovanje materije (podsti u vatru). U gornjem delu table mogu da budu ispisane najmanje dve. Opasnost od spontane burne reakcije. Prva cifra u gornjem delu table pokazuje glavnu opasnost. 4. 3. To je identifikacioni broj materije ili UN broj. Radioaktivnost. Otrovnost ili opasnost od infekcije. 7. reflektuju e narand aste boje podeljene horizontalnom linijom na dva polja i sa ispisanim identifikacionim oznakama (slika 3b). Osloba anje gasa usled pritiska ili hemijske reakcije. a najvi e tri cifre i jedno slovo . Tabele za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije Kada se vrste. Navedene table moraju da budu takvih karakteristika da brojevi budu neizbrsivi i itljivi i posle petnaest minuta provedenih u plamenu. Korozivnost..

ukoliko ugovor izme u zemalja izme u kojih se prevoz obavlja ne predvi a druga ije. u cilju izdavanja Uverenja i Certifikata ime se potvr uje ispravnost i opremljenost vozila za transport opasne materije. za vozilo registrovano na teritoriji te ugovorne strane.3 Potrebna dokumentacija pri transportu opasnih materija Pre samog po etka procesa transporta opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama. Ispitivanje vozila za prevoz opasnih materija. Ova dokumentacija mora biti va e a u vremenskom trenutku obavljanja transporta.Prevoz opasnih materija 2011 3. Certifikat se izdaje na jeziku zemlje koja ga izdaje. u osnovi. mora se uva avati. moraju se nalaziti slede a dokumenta: 1. Tako e. Certifikat o ispravnosti vozila za transport opasne materije Saglasno postoje im propisima. Ispitivanje vozila za transport opasnih materija obuhvata utvr ivanje pouzdanosti i bezbednosti sa aspekta eksploatacionih uslova u drumskom saobra aju. sa aspekta posebnih zahteva pri transportu odre ene opasne materije. Certifikat izdat od nadle ne institucije jedne od ugovornih strana. a njena ispravnost proverava se kontrolama. U kabini vozila. obavezno je obavljanje ispitivanja motornih i priklju nih vozila za transport opasnih materija. ra unaju i od dana izdavanja sertifikata odmah po izvr enom pregledu. u rokovima njegovog va enja. Vozila kojima se prevoze opasne materije moraju biti podvrgnuta godi njem pregledu. u sertifikatu mora biti nazna en datum poslednjeg pregleda. utvr ivanje funkcionalnih karakteristika. obuhvataju performanse vozila.certifikat o ispravnosti vozila. Za svako vozilo koje na tehni koj kontroli poka e zadovoljavaju e rezultate ovla ena laboratorija iz zemlje u kojoj je vozilo i registrovano izdaje ADR . Tahograf. Ozna avanje. 26 . kojim se transportuju opasne materije. a tako e i na engleskom. Odgovaraju i baterijski prekida strujnih krugova. od strane nadle ne institucije druge ugovorne strane. neophodno je obezbediti potrebnu dokumentaciju koja se za potrebe transporta izdaje od strane nadle nih institucija. Va nost sertifikata o ispravnosti vozila ne mo e trajati du e od jedne godine. u zemlji gde su registrovana da bi se utvrdilo da li zadovoljavaju op te i posebne zahteve koji se postavljaju pred njih. ABS ko ioni sistem i odgovaraju i sistem za trajno ko enje. Sprovo enje nadzora se vr i radi sticanja uvida u izvr avanje zadataka. francuskom ili nema kom jeziku. Limitator brzine. Kontrolu mogu uspe no obavljati lica koja su pro la odgovaraju u obuku. Posebno pa nju treba obratiti na kontrolu zahteva koji se odnose na:       Elektri ne instalacije.

Obuka posade vozila koje prevozi opasne materije sastoji se iz op teg i specijalizovanog dela. Ukupna koli ina (zapremina. Izdavanje certifikata vr i ovla ena ustanova. obele avanje. voza u predato upustvo za slu aj nezgode). koja se dobija nakon kursa i polo enog ispita. to jest potvrdu da je osposobljen za prevoz opasnih materija. 27 . Za tu vrstu prevoza. Certifikat o obuci voza a 2011 Uobi ajene voza ke dozvole. e da bude i u obliku otpremnice ili nekog drugog dokumenta. Nije u potpunosti definisana forma pisanja. bez obzira na kategoriju. Jo jedan uslov za dobijanje ADR certifikata je da je voza star najmanje 21 godinu. Isto tako. Potvrda po iljaoca da su ispunjeni uslovi za prevoz po propisima ADR-a (materija dozvoljena za prevoz. Certifikat va i pet godina. Tovarni list (isprava o prevozu) a mo slede       Popunjava se na mestu utovara. Ime i adresa po iljaoca. Inicijale ADR. na in i vrsta pakovanja.Prevoz opasnih materija 2. ambala na grupa. Specijalizovana obuka voza a koji upravljaju vozilima za transport eksplozivnih materija podrazumeva upoznavanje voza a sa specifi nim vrstama rizika koji su karakteristi ni isklju ivo za transport eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama. nakon ega se mo e produ iti polaganjem ispita. Ispisuje se na engleskom. Osnovni cilj op te obuke jeste upoznavanje voza a sa rizicima koji se javljaju pri transportu opasnih materija i merama koje se preduzimaju da bi se ti rizici sveli na minimum. Ime i adresa primaoca. Broj i opis paketa. a koji se odnose na kompatibilnost eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama. Op ta obuka sprovodi se u formi kursa odobrenog od strane nadle nog organa. Klasu. nisu dovoljne da bi se upravljalo vozilom koje prevozi opasne materije. voza i se upoznaju sa posebnim zahtevima koje je potrebno ispuniti prilikom transporta me ovite robe iz klase 1.   Potrebno je tako e da se popunjava isprava o prevozu i za prazno i neo i eno vozilo sa odgovaraju im napomenama.bruto ili neto masa). 3. ali mora da ima e informacije u vezi opasne materije: Naziv materije i identifikacioni broj (UN-broj). francuskom ili nema kom i jeziku zemlje koja ga je izdala. kao i postupcima koji se preduzimaju u cilju sopstvene za tite i za tite okoline u slu aju akcedentne situacije. voza mora da ima takozvani ADR cerifikat.

i to za svaki pojedina ni prevoz. 5. registarski broj vozila. 28 .  Mere predostro nosti u slu aju po ara. Za prevoz ostalih klasa opasnih materija (klase 2.  Opasnosti koju predstavljaju opasne materije koje se prevoze i potrebne mere sigurnosti koje se preduzimaju da bi se opasnost izbegla. Uputstvo o posebnim merama bezbednosti ili uputstvo u slu aju nezgode Obaveza po iljaoca opasnih materija je da voza u predaju pisana uputstva o postupku sa materijom u slu aju nezgode najkasnije pre zapo injanja prevoza. a molbe se podnose op tinskim sekretarijatima unutra njih poslova. a naro ito o metodama i sredstvima koja se primenjuju prilikom ga enja.  Karakteristike materije. a naro ito kada one ugroze put ili objekte pored kojih vozilo prolazi. Uputstvo treba da sadr i:  Naziv materije. ime voza a i pratioca. UN-broj. jeziku zemlje gde se vr i utovar i istovar.  Mere koje se preduzimaju u slu aju o te enja i razbijanja pakovanja opasnih materija. ADR . Dozvole (odobrenja) za prevoz 2011 Prevozom opasnih materija mogu da se bave samo preduze a i preduzetnici kojima je to delatnost.Prevoz opasnih materija 4. Za prevoz nekih klasa opasnih materija (1. ve se njihov prevoz vr i u skladu sa uslovima propisanim ADR-om. kao i o metodama i sredstvima koja se ne smeju primenjivati. osim ako se prevoz obavlja pod re imom Ämalih koli ina" definisanih ADR-om.  Adresa i broj telefona po iljaoca.  Uputstva za pru anje prve pomo i koju treba pru iti ljudima ako do u u dodir sa opasnim materijama koje se prevoze ili koje iz njih mogu da se razviju.7 i opasnog otpada) obavezno je imati dozvolu. kao i na jezicima zemalja kroz koje se prolazi. ta nije Uprava protivpo arne policije. Svaku promenu bilo kojeg od ovih podataka treba blagovremeno prijaviti organu koji je izdao dozvolu. ambala na grupa. trasa i vreme kada e se prevoz obaviti. Dozvole za prevoz predhodno navedenih klasa opasnih materija izdaje Ministarstvo unutra njih poslova Republike Srbije. Za potrebe vojske izdavanje odobrenja za prevoz eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama. je u nadle nosti vojske.  Li na za titna oprema. br.6. kao to su vrsta i koli ina tereta. jer u protivnom ona gubi va nost.  Brojeve telefona policije i vatrogasaca.klasa. Upustvo se izdaje na jeziku koji voza razume.3) nije potrebno posebno odobrenje.opasnosti. Dozvole sadr e sve bitne podatke o prevozu.

a moraju imati nezavisno napajanje. odgovaraju a lopata.  Sa najmanje jednim klinastim podmeta em za svako vozilo ponaosob veli ine prilago ene te ini vozila i pre niku to ka. u koliko je vozilo opremljeno sa stacionarnim ure ajem za ga enje po ara koji se na jednostavan na in automatski uklju uje prilikom pojave po ara na motoru. Odgovaraju i kontejner za sakupljanje (samo za male koli ine). odgovaraju e izme.  Najmanje jednom dizalicom po vozilu koja je svojim kapacitetom prilago ena te ini vozila i pre niku to kova.  Dva samostoje a upozoravaju a ure aja. one su ute boje. odgovaraju a za tita o iju. b) Pored opreme propisane pod (a) sa najmanje jednim portabl ure ajem za ga enje po ara kapaciteta od najmanje 6 kg suvog pra ka (ili ekvivalentnog kapaciteta zavisno od materije za ga enje) koji je prilago en uslovima za ga enje po ara na gumama.  Motorna vozila sa maksimalnom masom iznad 12 tona.4 Oprema vozila za prevoz opasnih materija Sva vozila koja prevoze opasne materije moraju biti snabdevena sa: a) Sa najmanje jednim portabl ure ajem za ga enje po ara kapaciteta od najmanje 2 kg suvog pra ka koji je prilago en uslovima za ga enje po ara na motoru ili u kabini transportne jedinice i koji u koliko se koristi za ga enje po ara na tovaru ne sme da pogor a po ar ve da ga pomogu stvu stavi pod kontrolu. posuda sa vodom za pranje o iju. 29 . Ukoliko se koriste svetiljke. ru na lampa za svakog lana posade vozila.  Sa neophodnom opremom za preduzimanje preventivnih mera za pove anje bezbednosti i to posebno: y Za zastitu u esnika u javnom prevozu: Cetri refleksiona samostoje a znaka za upozorenje (npr. odnosno datum kada treba da se izvr i naredna inspekcija. kupe. metla). Metla. trougao) y Za za titu okoline: Prekriva za odvodne kanale i kanalizaciju otporan na materiju koja se prevozi. sva vozila koja prevoze opasne materije moraju biti snabdevena sa:  Torbom sa potrebnim alatom za nu ne terenske popravke na vozilu. tada portabl ure aj za ga enja po ara ne mora da bude prilago en uslovima za ga enje po ara na motoru. ure aj za obezbe ivanje normalnog disanja. Na portabl ure aje za ga enje po ara stavlja se ig kojim se potvr uje da ure aji nisu kori eni. osnovna za tita tela.Prevoz opasnih materija 2011 3. Kad je u pitanju ostala oprema. moraju biti opremljena ure ajem za ograni enje brzine. na ovim ure ajima mora da se nalazi oznaka usagla enosti sa standardom koju priznaje nadle na institucija kao i natpis. . odgovaraju e rukavice. Odgovaraju e sredstvo za absorbciju. sigurnosni trouglovi ili svetla sa kontinualnim osvetljenjem i bljeskanjem.  Neophodnom opremom za ostvarenje mera bezbednosti (upozoravaju i prsluk za svakog lana posade vozila. Me utim. Adekvatna lopata. ko nicama ili po ara na tovaru i koji u koliko se koristi za ga enje po ara na motoru ili u kabini transportne jedinice ne sme da pogor a po ar. odgovaraju i upija . koji mogu biti izvedeni kao reflektuju i unjevi. Osim toga.

upravljanja. Minimalna potro nja goriva i maziva. Aerodinami nost. otpornost na zamor. to ve i odnos ukupne i sopstvene mase. Dobra upravljivost i dr anje puta. Funkcionalnost sistema za osvetljavanje puta i za i enje vetrobranskog stakla. to manji uticaj vozila na okolinu ali i njegovu to ve u uo ljivost u svim vremenskim uslovima.Prevoz opasnih materija 2011 4. Funkcionalnost. Predhodno navedeni zahtevi esto su suprotni jedan drugom. Visoka stabilnost kretanja u svim uslovima. Preglednost i vidljivost sa voza kog sedi ta. 30 . Primena siguronosnih stakala. Dobra upravljivost. Mali specifi ni pritisak to kova na podlogu.1 Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materija Zahtevi koji su uslovljeni klasom i kategorijom vozila a koji se postavljaju pred vozilima naj es e se svrstavaju u tri grupe : op ti. vibracija. zahtev za visokom specifi nom snagom suprotan je zahtevu iskori enja athezione mogu nosti podloge i maksimalno dozvoljene mase vu nog sprega i osovinskog optere enja). Eksploatacioni zahtevi koji se postavljaju pred vozilima su: to ni i tro kovi kori enja. Op ti zahtevi koji se postavljaju pred vozilima su: Vu no dinami ka svojstva. eksploatacioni i zahtevi vezani za bezbednost. Konstrukcija mehanizama i elemenata koja elimini e mogu nost pojave neispravnosti pri rukovanju. Lak pristup svim mestima za opslu ivanje. Komfor sa aspekta buke. Lako a i brzina utovara i istovara. to manji tro kovi odr avanja. Udobnost i pode ljivost voza kog sedi ta. to ve e srednje brzine kretanja. Unifikacija sklopova i delova. Lako sklapanje i rastavljanje sklopova pri opravkama. esteti nost i funkcionalnost karoserije. ekonomi nost i kompaktnost gradnje i niski tro kovi proizvodnje. Mogu nost modifikacija bez velikih ulaganja. ventilacije. Funkcionalnost signalnih uredaja. Pouzdanost. efikasnost i pouzdanost sistema za ko enje i upravljanje. koroziju i habanje. Iz tog razloga se pri projektovanju ine kompromisi u stepenu zadovoljenja pojedinih zahteva (npr. to bolje iskoris enje nosivosti. grejanja. Zadovoljenje standarda i drugih zakonskih regulativa. Minimalan broj mesta i vremena podmazivanja i pode avanja. Zahtevi vezani za bezbednost koji se postavljaju pred vozilima su : Funkcionalnost. Zahtevi koji se postavljaju pred vozilima za prevoz opasnih materija 4.

treba zadovoljiti zahteve ECE 13.  Provodnika od alternatora do osigura a prekida a strujnog kola. Svi strujni krugovi moraju biti snabdeveni osigura ima ili automatskim prekida ima strujnog kola. Upotreba priklju nog vozila. Razli iti stepeni prenosa u menja u se koriste za dobijanje razli itih nivoa efikasnosti. Ova vozila moraju da budu snabdevena efikasnim uredajem za ko enje. na taj na in da na ko enoj osovini. koji e delovati na sve to kove i automatski izvrsiti njegovo zaustavljanje. za optere eno vozilo. pri emu svaki mora imati svoju vlastitu komandu. osim:  Provodnika od akumulatora do ure aja za paljenje i ga enje motora. Priklju na vozila. Motorna vozila . 31 .  Sva tri trajna usporiva a. integrisani ili kombinovani retarder treba da se isklju uju automatski. u slu aju prekida veze izme u vu nog i priklju nog vozila. Aneks 5. Ako motorno vozilo u potpunosti ne zadovoljava predhodno opisane zahtevane performance trajnog usporiva a. da ne bi do lo do pojave kratkog spoja i eventualnog varni enja. namenjena za prevoz opasnih materija. Na takvim motornim vozilima je potrebno ugraditi kontrolni uredaj koji e signalizirati rad trajnog usporiva a na priklju nom vozilu. za vu no vozilo i omogu iti ugradnju trajnog usporiva a na priklju nom vozilu. ija dozvoljena ukupna masa prelazi 16 tona i motorna vozila namenjena za vu u priklju nog vozila. sa aspekta sistema ko enja. Aneks 5.  Provodnika od akumulatora do alternatora. mogu biti dozvoljena. pri emu ukupna dozvoljena masa vu nog vozila ne prelazi 44 tone. koja se ko i trajnim usporiva em. prema ECE 13.Prevoz opasnih materija 2011 4. Provodnici moraju biti dimenzionisani tako da ne dolazi do pregrevanja. moraju biti opremljena efikasnim sistemom ko enja u slu aju kada se ista odvajaju od motornog (vu nog) vozila. koje je opremljeno samo inercijalnom ko nicom. ija ukupna dozvoljena masa prelazi 10 tona.  Efikasnost trajnog usporiva a se treba kontrolisati pomo u ABS-a.  Trajni usporiva i treba da uklju uju nekoliko nivoa efikasnosti. treba da budu opremljena trajnim uspora em koji treba da zadovolji slede e zahteve:  Trajni usporiva mo e biti jedan ure aj ili kombinacija nekoliko ure aja. uklju uju i nivo koji odgovara neoptere enom stanju. ne mo e do i do blokiranja to kova na brzinama ve im od 15km/h. ograni ava se za transport 50kg opasnih materija. kada se trajni usporiva izvodi kao motorna ko nica. u potpunosti treba da zadovolje tehni ke zahteve ECE 13 ili Direktive 71/320/EEC. ali i dobro izolovani.2 Zahtevi koji se postavljaju pred odre enim delovima vozila za prevoz opasnih materija Motorna i priklju na vozila namenjena za transport opasnih materija. namenjena za prevoz opasnih materija.  Performanse trajnog usporiva a treba da budu takve da u potpunosti zadovoljavaju zahteve ECE 13. ali u slu aju otkaza elektrike na ABS-u.

 Rezervoari goriva. Slobodan prostor. gorivo treba da curi direktno na zemlju bez mogu nosti ostvarivanja kontakta sa toplim delovima vozila ili sa tovarom. koja se nalazi iza kabine voza a.Prevoz opasnih materija 2011  Provodnika od akumulatora do ku ista kontrolne jedinice retardera. postavljeni u tovarnom prostoru. ure aji za startovanje posebnog grejanja. za rad pogonskog agregata. mora biti tako re eno da ne izaziva zagrevanje tovarnog prostora. mora biti tako konstruisana. treba da budu tako konstruisani da spre e zapaljenje u 32 . Rezervoar goriva. treba da budu sa efikasnom za titom od po ara na otvoru za to enje goriva i osiguranjem hermeti kog naleganja poklopca rezervoara. zavese. Pogonski agregat. sa izolovanim unutra njim zidovima. Posebno grejanje kabine vozila za prevoz opasnih materija. krov kabine. a da u slu aju akscedentnih situacija umanji rizik mogu ih pojava neispavnosti. Ukoliko su akumulatori postavljeni na neko drugo mesto. rezervoari goriva. oni moraju biti osigurani u metalnoj ventilisanoj kutiji ili u kutiji od nekog drugog materijala odgovaraju e vrsto e. Kabina vozila mora da bude izra ena od nezapaljivog materijala. i rezervoara goriva ne sme biti manji od 15 cm. tako da su bezbedni od eventualnih mehani kih udara i grejanja koje emituje izduvni sistem i motor.3 Posebni zahtevi koji se odnose na odre enu izvedbu vozila Materijali. odnosno postavljene pregrade. koji se koriste pri izradi konstrukcije vozila treba da zadovoljavaju odre ene uslove koji se odnose na opasnost od zapaljenja i eksplozije. instalirana i za ti ena. Ako kabina vozila za prevoz opasnih materijala nije izra ena od zapaljivog materijala. siguronosni pojasevi. 4. Predhodno navedeni provodnici moraju biti to kra i. Ako se na zadnjoj strani kabine nalazi prozor. izme u kabine. Senzori kablova za ABS ne treba da imaju dodatnu za titu. kao i izduvni sistem. izduvni sistem. a ne ispod poklopca motora. mora da bude tako opremljen i postavljen. motornog vozila za prevoz opasnih materija. Delovi sedi ta voza a. Ure aji za grejanje. tada je neophodno postojanje pregrade od metala ili nekog sli nog materijala. Ku iste akumulatora treba da bude izolovano ili prekriveno izolovanim poklopcem. da ne bude potencijalni izvor zagrevanja i zapaljenja materije koja se prevozi. U blizini tovarnog prostora ne smeju biti postavljeni ure aji za posebno grejanje. Moraju biti pravilno pri vrs eni i postavljeni. treba da zadovolji slede e zahteve:  U slu aju curenja. sto je bli e definisanano u IS03795/1989.  Provodnika od akumulatora do mehanizma za elektri no podizanje prate e osovine. Sijalice za svetla na vozilima koja prevoze opasne materije ne smeju biti izvedene sa navojem. u kojima se nalazi benzin. onda on mora biti hermeti ki zatvoren i napravljen od vatrootpornog stakla sa vatrootpornim okvirom. Celokupna elektroinstalacija. tapacirung. da ne do e do pojave varnice i kratkog spoja tokom normalnog kori enja. u slu aju da se radi o elektri nom ili elektromagnetnom retarderu. razne obloge i ostali zapaljivi delovi ne smeju imati karakteristiku gorenja ve u od 100 mm/min.

ne sme biti zapaljivo. kao i drugih povr ina u neposrednoj blizini posude. Ove posude moraju biti podvrgnute detaljnim ispitivanjima. koji mogu uzrokovati pojavu korozije treba izbegavati. Motor mora biti sme ten ispred prednjeg zida tovarnog prostora.  Rad ure aja. 33 . Debljine zidova posude. Srednja vrednost koeficijenta prenosa toplote materijala koji se koristi u konstrukciji vozila ne smeju biti ve e od 0. koje se koristi za rad ure aja za odr avanje temperature. Na ina spajanja elemenata posude. U slu aju da do e do isticanja opasne materije koja se prevozi. obavezno je odr avanje temperature u predvi enim granicama.4 W/m2K. Pred vozilom za prevoz opasnih materija (slika 4) demonta nim posudama sa zapreminom ve om od 1m3 i fiksnim posudama sa zapreminom ve om od 3m3. mora biti nezavisan od rada motora vozila u kojem se transportuju opasne materije. postavljaju se zahtevi u pogledu: Vrste materijala od koga je posuda napravljena. itd.  Postojanje opreme koja spre ava isparavanje opasne materije koja se prevozi. Metalne kontakte.Prevoz opasnih materija 2011 eksplozivnoj atmosveri pri odre enim radnim uslovima i da izlaz toplog vazduha bude uvek otvoren.  Rashladno sredstvo. Posuda za prevoz opasne materije moraju biti povezane sa asijom barem jednim elektri nim provodnikom. Elektri na otpornost. Tako e je neophodno izvr iti prikupljanje i odvo enje stati kog elektriciteta sa povr ina posude. bez prepreka. koja se nalazi u unutra njosti tovarnog prostora treba da bude izvedena sa za titom u prahu za slu aj otpornosti na plamen. Napon u elektri noj instalaciji ne treba da prelazi vrednost od 24V. namenjenog za odr avanje temperature u tovarnom prostoru. svih me usobno spojenih delova.  Tovarni prostor treba da bude snabdeven ventilatorima ili otvorima za ventilaciju.  Postojanje ure aja koji omogu avaju prilago avanje temperature u tovarnom prostoru direktno iz kabine voza a. Vozila namenjena za transport materija kod kojih se temperaturom kontroli e samoreakcija (klasa 4a) i organskog peroksida (klasa 5b) treba da zadovolje slede e zahteve:  Postojanje opreme koja omogu ava izolaciju i odr avanje temperature u skladu sa materijom koja se prevozi. na osnovu kojih se izdaje odre eni certifikat. Elektri na instalacija. ne sme biti ve a od 10 . kao i prodiranje rashladnog sredstva u kabinu voza a.

Vozilo za prevoz opasnih materija Srednja vrednost rastojanja izme u spoljnih ta aka kontakta desnog i levog to ka iste osovine. To bi bilo mogu e. Osovinsko optere enje svih osovina optere ene poluprikolice ne sme da prelazi 60% od nominalne ukupne mase optere enog vu nog voza. Potpuna za tita od opasnih materija ne postoji. treba smanjiti na najmanju mogu u meru. sa podlogom. iza prostora za prevoz opasne materije. jedino u situaciji. po pitanju stabilnosti u odnosu na prevrtanje. Pored rizika prilikom transporta. Primena opasnih materija danas je neophodna. Kod nekih izvedbi posuda za prevoz pra kaste ili granulaste opasne materije. 34 . za prevoz opasnih materija. zahteva se ugradnja za tite sa bo nih strana. Na zadnjem kraju vozila. mora da zadovolji zahteve ECE Pravilnika 111. ne mogu se izbe i rizici prilikom utovara i istovara opasne materije. Vozilacisterne. radi za tite od udara sa zadnje strane. po zdravlje ivih bi a i o uvanje prirodnih resursa i materijalnih dobara. treba da bude minimalno 90% visine te ista optere enog vozila. potrebno je postaviti za titnik. kada se one ne bi proizvodile. na rastojanju ne manjem od 100mm. To nas upu uje na zaklju ak da rizik od tetnog dejstva opasnih materija. odgovaraju im merama. koristile i transportovale.Prevoz opasnih materija 2011 Slika 4.

uklju uju i i njihovo uvanje.za drumski saobra aj. specifi ni za dato transportno sredstvo.za re ni saobra aj).1 Osnove zakonske regulative u oblasti opasnih materija Svrha postojanja zakonske regulative koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija je za tita ljudi i ivotne sredine od o te enja koja mogu biti izazvana pri rukovanju opasnim materijama. Uredba Vlade Republike Srbije o prevozu opasnih materija u drumskom i elezni kom saobra aju -Sl. kao i obuku osoblja zadu enog za transport. ICAO-TI . potrebno je utvrditi odre ena pravila pona anja svih lica koja sa njima dolaze u kontakt. skra eno nazvane IAEO-preporuke.za vazdu ni saobra aj. To je ostvareno kroz dono enje i definisanje: y y Nacionalnih propisa (Zakon o prevozu opasnih materija . Navedeni propisi o opasnoj robi reguli u posebno: dozvole za transport. skladi tenje i uni tavanje. ADN . Na me unarodnom nivou postoje i regulative za bezbedan transport radioaktivnog materijala Me unarodne organizacije za atomsku energiju (IAEO). Nadzor. IMDG-CODE . injenica je da je od dana stupanja na snagu ovih zakona. neophodno je izdvojiti ona klju na mesta koja predstavljaju osnov za zakonito postupanje u toj oblasti.glasnik 53/2002.za pomorski saobra aj. obele avanje transportovanog materijala. Zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija 5.za elezni ki saobra aj. do danas. Da bi broj nezgoda sa opasnim materijama bio to manji.Prevoz opasnih materija 2011 5. zahteve koje mora da ispuni na in utovara. 35 . U takvoj situaciji. Pravilnika o na inu prevoza opasnih materija u drumskom saobra aju . Po to su ovo i me unarodni transporti. kada va e a zakonska regulativa nije me usobno uskla ena i celovita. odnosno kontrolu sprovo enja transporta opasnih materija u skladu sa zakonskim odredbama sprovode odgovaraju i nadle ni organi.Sl. Me unarodnih sporazuma (ADR . RID . zahteve koje mora da ispuni transportno sredstvo. do lo do pove anja obima prometa eksplozivnih materija i broja subjekata koji u njemu u estvuju. neminovno ima za posledicu i pove an stepen rizika od izbijanja eksplozija i po ara. obele avanje transportnog sredstva. Za za titu od mogu ih rizika u transportu opasnih materija postoje brojni propisi.  Ministarstvo unutra njih poslova. zahteve koje mora da ispuni ambala a.list 82/1990. odnosno nadle na ministarstva:  Ministarstvo saobra aja.list 68/2002). propisi moraju biti uskla eni sa me unarodnim smernicama.Sl. y y Svaki od ovih zakona na svoj na in defini e problematiku opasnih materija.

Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija. Pravilnik o dimenzijama. Pravilnik o dokumentaciji koja se prila e uz zahtev za izdavanje dozvole za me unarodni prevoz u 36 . Zakon o bezbednosti saobra aja na putevima. Pravilnik o tehni kim uslovima koje moraju da ispunjavaju preduze a koja vr e stru no osposobljavanje voza a motornih vozila kojima se prevoze opasne materije i drugih lica koja u estvuju u prevozu tih materija. Zakon o eksplozivnim materijama.godine. koju kod nas ini: Zakon o prevozu opasnih materija.Prevoz opasnih materija 2011  Ministarstvo za za titu ovekove okoline. zapaljivim te nostima i gasovima. izme u ADR-a i na e zakonske regulative. S obzirom da je na a zemlja potpisnica svih konvencija o prevozu opasnih materija. Ovom sporazumu pristupilo je 38 dr ava. Pravilnik o registraciji motornih i priklju nih vozila. Sve dr ave. Preciznije obja njenje postupanja sa pojedinim opasnim materijama data su u okviru slede ih na ih propisa: Zakon o eksplozivnim materijama. Pravilnik o jugoslovenskim standardima za sudove pod pritiskom. Me utim. treba da imaju odgovaraju u pravnu regulativu. na inu sprovo enja i programu obuke za rukovanje vatrenim oru jem. Na osnovu preporuka Ujedinjenih nacija postoji sporazum za drumski transport opasnih materija ADR (European agreement concerning the international carriage of dangerous good by road . Zakon o za titi ivotne sredine. u pojedinim zahtevima. Razlike. Prevoz opasnih materija. prvenstveno. kao i radnje koje su u vezi sa tim prevozom (pripremanje materije za prevoz. Ovaj sporazum je sa injen u enevi 1957. Osnovni cilj nadzora je sticanja uvida u izvr avanje zadataka. Pravilnik o stru nom osposobljavanju voza a motornih vozila kojima se prevoze opasne materije i druga lica koja u estvuju u prevozu tih materija. ukupnim masama i osovinskom optere enju vozila i osnovnim uslovima koje moraju da zadovolje ure aji i oprema na vozilu u saobra aju na putevima. odluka. postoje i treba ih sagledati da bi izbegli mogu e gre ke i nesporazume pri prevozu opasnih materija. Treba imati u vidu da za prevoz opasnih materija va e. na nivou evropskog komiteta regulisan je odgovaraju im Zakonom o prevozu opasnih materija koji je baziran na me unarodnim konvencijama. Zakon o me unarodnom prevozu u drumskom saobra aju. a 1972.Evropski sporazum o me unarodnom drumskom prevozu opasne robe) sa injen u enevi 1957. Dr ave potpisnice ovog sporazuma imaju obavezu da svoje nacionalne propise prilagode sporazumu. ona je du na da neposredno primenjuje odredbe ovog sporazuma. Pravilnik o tehni kom pregledu vozila. Pravilnik o na inu prevoza opasnih materija u drumskom saobra aju i Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i elezni kom saobra aju. Zakon o prevozu u drumskom saobra aju. Pravilnik o na inu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija. provere zakonitosti rada i preduzimanja odgovaraju ih mera. Pravilnikom o bli im uslovima i na inu sme taja i uvanja oru ja i municije.godine je ovaj sporazum ratifikovala tada nja SFRJ. Pravilnik o bli im uslovima obavljanja. sve odredbe ADR-a. utovar i istovar i usputne manipulacije). godine. uputstava. potpisnice ADR-a. do danas do lo je do bitnih promena u Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasnih roba u drumskom saobra aju (ADR). Njime su definisani uslovi pod kojima se vr i prevoz opasnih materija. od dana stupanja na snagu ovog Zakona. Zakon o oru ju i municiji. me u kojima je i na a). Zakon o osnovama bezbednosti saobra aja na putevima. Zakon o eksplozivnim materijama. Zakon o prometu eksplozivnih materija.

na osnovu preporuka Ujedinjenih nacija. Uredba o ratifikaciji evropskog sporazuma o me unarodnom drumskom prevozu opasne robe i protokola o potpisivanju evropskog sporazuma o me unarodnom drumskom prevozu opasne robe. delova oru ja i municije koja sadr i eksplozivnu ili zapaljivu materiju potrebno je odobrenje nadle nog organa. nazna enje vrste i oznake prevoznog sredstva. postupak sa opasnim materijama reguli e se za: elezni ki transport . kao i inspekcijski nadzor nad izvr enjem ovog zakona.Prevoz opasnih materija 2011 drumskom saobra aju. a pravni osnov.ICAO-TI (International Civil Aviation Organization . datum i sat zapo injanja prevoza. te ne i pod pritiskom rastvorene gasove. posebne mere bezbednosti za prevoz opasnih materija.Technical Instructions). Jedna od odredbi ADR sporazuma je da nacionalni propisi ne smeju biti bla i. prate e radnje u vezi prevoza.RID (Regulations Corcerning the International Carriage of Dangerous Goods by Rail). vrstu.godine. Tro kove posebnih mera obezbe enja snosi prevoznik.Code). Kada se radi o prometu i prevozu oru ja i municije. Ovim zakonom ure eni su: uslovi pod kojima se vr i prevoz opasnih materija. delova za oru je i municije vr i za potrebe Vojske Srbije. Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o tehni kim normativima za pokretne sudove za komprimirane. trasu i krajnje mesto prevoza. posebne mere bezbednosti za prevoz opasnih materija po granama saobra aja. Odobrenje nije potrebno ako se prevoz oru ja. niti sa njim u suprotnosti. regulisan je saveznim Zakonom o prevozu opasnih materija. u Republici Srbiji. Transport na unutra njim plovnim putevima -AND (Europen Ageement Concerning the International Carriage of Dagerous Goods by Inland Waterwaus). Vazdu ni transport . Nadle ni organ mo e po potrebi narediti prevozniku i preduzimanje posebnih mera obezbe enja pri prevozu oru ja. Zahtev za izdavanje odobrenja prevoznik podnosi najkasnije 24 asa pre zapo etog prevoza i sadr i: naziv i adresu po iljaoca. naziv i adresu prevoznika. 37 . Uredba o ratifikaciji aneksa A i B Evropske konvencije o me unarodnom prevozu opasne robe u saobra aju. delova za oru je i municije. Za prevoz oru ja. delove za oru je i municije. Odobrenje za prevoz ne izdaje se u onim slu ajevima kada to zahtevaju razlozi bezbednosti i odbrane Republike. naziv i adresu proizvo a a. treba imati u vidu slede e: U drugim vidovima transporta. Osnovni zakon o prometu i sme taju zapaljivih te nosti i gasova. zajedni ke mere bezbednosti za sve opasne materije i posebne mere bezbednosti za prevoz odre enih vrsta opasnih materija. Radi zaokru ivanja celokupne problematike prevoza opasnih materija. prevoz na unutra njim plovnim putevima i prevoz u vazdu nom saobra aju. prevoz u drumskom i elezni kom saobra aju. za dono enje ovog zakona je Ustav SFRJ ( lan 315) iz 1990. koli inu i na in pakovanja oru ja. Prevoz opasnih materija. Pravilnik koji se prila e uz zahtev za izdavanje dozvole za vanredni prevoz u me unarodnom drumskom saobra aju. Pomorski saobra aj IMDG-Code (International Maritime Dangerous Goods . Lista otrova razvrstanih u grupe. primenjuju se odredbe Zakona o oru ju i municiji. Odluka o obele avanju otrova u prometu. naziv i adresu primaoca.

smesti na odgovaraju e mesto ili na drugi na in neutralizuje. Preduze a i druga pravna lica koji prevoze opasne materije du ni su da u slu aju nestanka opasne materije pri prevozu preduzmu potrebne mere da se one prona u i da o opasnosti koju predstavlja opasna materija obaveste najbli i organ sanitarne inspekcije ili najbli u stanicu milicije. a slu e za li nu upotrebu (upalja i. Izuzetno. 4a. prevoznik je du an da obezbedi. nadle ni organ uprave pozva e preduze e koje raspola e tehni kim sredstvima za izvr enje takvog zadatka da to uradi na ra un prevoznika.). istovara i sli no. kao i vozila u kojima se prevoze opasne materije klase 1a. Ako prevoznik nije u mogu nosti da ispale ili prosute opasne materije prikupi. temelje se na odredbama me unarodnog sporazuma o prevozu opasnih materija u drumskom transportu (ADR). a po potrebi i najbli i organ sanitarne inspekcije. 5a i 5b moraju za vreme utovara ili istovara tih materija da budu uzemljeni. odnosno autonomnoj pokrajni. Po iljalac koji daje opasnu materiju na prevoz du an je da za svaku po iljku opasne materije ispostavi ispravu o prevozu i uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju da preduzmu i da ih preda prevozniku. u prtljagu se mogu prevoziti aparati. Prakti no. svi propisi u oblasti opasnih materija reguli u njihov prevoz u celom preocesu koji je iri od prevoza u u em smislu. utovara. Ispale ili na bilo koji na in pri prevozu prosute opasne materije.1 Odredbe zakona o prevozu opasnih materija koja se odnose na drumski saobra aj Cisterne i druga prevozna sredstva kojima se prevozi zapaljiva te nost ija je ta ka topljenja ni a od 55°C. Isprava o prevozu opasnih materija mora da sadr i: 38 .ako se iz tehnolo kih razloga prilikom manipulacije ta materija mora zagrevati na temperaturu vi u od etiri petine njene ta ke paljenja. 1b.2 Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju.2. a po potrebi i javnost. 5. Mesta odre uje nadle ni organi u republici. a izduvna cev motora mora biti opremljena hvata em varnica. izra ena.Prevoz opasnih materija 2011 5. naprave i drugi sli ni predmeti koji sadr e minimalne koli ine opasnih materija koje ne predstavljaju opasnost po okolinu. a koja va e u na oj zemlji. Prevozna sredstva kojima se prevoze opasne materije moraju biti tehni ki ispravna. opremljena i obele ena u skladu sa propisanim standardima. lakovi i sl. odstrani. prikupi i odstrani. 1c. pored prevoza regulisane su i radnje koje su u vezi sa prevozom poput prevoza. zapaljivi gas u sudovima koji se pune na vozilima ili kojima se prevozi druga zapaljiva materija ija je ta ka paljenja vi a od 55°C . 4b. tj. sibice. Opasne materije ne smeju da se predaju niti primaju na prevoz kao prtljag. odnosno smesti na za to odre enim mestima ili da ih na drugi na in u ini bezopasnim i da o tome obavesti najbli u stanicu milicije.

klasu u koju spada i redni broj u toj klasi.Prevoz opasnih materija 2011  Podatke o vrsti opasne materije (hemijski. Lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija du no je da poseduje isprave o prevozu opasne materije. Ako u toku prevoza prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija utvrdi ili na drugi na in sazna da prevozi opasnu materiju iji je prevoz zabranjen. Prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija du ni su da na ispravi o prevozu opasne materije svojim potpisom potvrde prijem deklarisane opasne materije za prevoz. prosipanje ili isticanje opasne materije i sl.  Potpis i pe at po iljaoca. ivotne sredine i dobara.  Nazna enje da je uz ispravu o prevozu opasne materije prevoznik predao i pismeno uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju da preduzimaju.  Naziv.  Podatke o koli ini opasne materije (bruto i neto masa. odnosno li no ime. od kojih jedan ostaje kod posiljaoca.  Nazna enje po iljaoca da su ispunjeni uslovi propisani za prevoz odnosne opasne materije. 39 . uverenje o stru noj osposobljenosti za upravljanje tim vozilom i uputstvo o posebnim merama bezbednosti. Po iljalac opasne materije du an je da odmah po prijemnom obave tenju o obustavljanju prevoza preuzme opasnu materiju i preduzme odgovaraju e mere da na do e do ugro avanja zdravlja ljudi. certifikat o ispravnosti vozila. a sadr i sve podatke o opasnoj materiji. a jedan se dostavlja primaocu opasne materije. adresu i broj telefona preduze a ili naziv i broj telefona organa koji mora da se obavesti o nezgodi ili udesu koji se desio prilikom prevoza opasne materije. isprava o prevozu opasne materije mo e biti napisana na jeziku Republike Srbije i na jeziku te zemlje. Isprava o prevozu opasne materije koja se upu uje u inostranstvo mora da bude napisana na jeziku Republike Srbije i na engleskom. broj komada i dr. nema kom ili francuskom. Uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje moraju da se preduzmu pri prevozu opasne materije treba da sadr i. odnosno ubla avanje tetnih posledica koje mogu da nastanu usled nezgode ili udesa na prevoznom sredstvu (po ar. naro ito:  Nazna enje vrste opasnosti koju predstavlja i posledice koje mo e da izazove opasna materija. adresu i broj telefona po iljaoca i primaoca. kao i identifikacioni broj iz odgovaraju eg me unarodnog sporazuma kada je on utvr en). Isprava o prevozu opasne materije ispostavlja se u tri istovetna primerka. lom ambala e.  Postupak sa licem koje do e u dodir sa opasnom materijom. Isprava o prevozu opasne materije ne ispostavlja se ako tovarni list ili druga odgovaraju a isprava o prevozu.  Nazna enje posebnih mera koje treba da se preduzmu pri prevozu opasne materije i mera za spre avanje.). tehni ki i trgova ki naziv opasne materije. Ako se opasna materija upu uje u zemlju koja se grani i sa Republikom Srbijom. duzan je da odmah obustavi dalje prevo enje opasne materije i o tome obavesti nadle nu stanicu milicije i po iljaoca.  Naziv. jedan se uru uje prevozniku.).

po potrebi. osim sudova koji su izra eni od materijala otpornog na atmosferske uticaje. po pravilu. kao ni na zajedni ki prevoz eksploziva do 50 kg. Po iljalac opasne materije du an je da odmah po prijemnom obave tenju o obustavljanju prevoza otkloni utvr ene nedostatke ili preuzme opasnu materiju. Osoblje prevoznog sredstva kojim se prevoze otrovni gasovi i druge opasne materije koje stvaraju pare i gasove opasne po zdravlje mora za vreme prevoza imati odgovaraju u opremu za li nu zastitu. pratnja i sl. Za prevoz otrova u unutra njem saobra aju potrebno je odobrenje od strane nadle nog organa. uzimaju i u obzir odgovaraju e mere bezbednosti koje zahtevaju svojstva pojedinog gasa. prevoznik je du an da na vidljiv na in ozna i mesto na kojem je nastalo rasipanje otrova. Ekspozivne materije nije dozvoljeno prevoziti u kabini voza a i u prostoru prevoznog sredstva u kojem se prevoze lica. da naredi preduzimanje posebnih mera bezbednosti pri prevozu odre enog otrova (pravac kretanja. 40 . Sudovi koji su namenjeni za prevoz ode enog gasa mogu se puniti i drugom vrstom gasa pod uslovom da najmanji probni pritisak za taj gas ne bude ve i od probnog pritiska za koji je posuda ispunjena i da naziv gasa i najve a dozvoljena te ina punjenja bude upisana na posudi. odnosno prema stranom ili me unarodnom standardu koji nije u suprotnosti sa srpskim standardima.). lekovima i predmetima op te upotrebe koji podle e zdravstvenom nadzoru. Ventili na tim sudovima moraju da budu zasti eni zastitnom kapom ili zastitnim prstenom i hermeti ki zatvoreni za vreme prevoza. du an je da obustavi dalje prevo enje opasne materije i o tome obavesti po iljaoca. Sudovi u kojima se prevoze zapaljive te nosti moraju da odgovaraju tehni kim uslovima propisanim za odre enu vrstu zapaljivih te nosti. Organ nadle an za izdavanje odobrenja za prevoz otrova mo e. koje se izdaje na zahtev po iljaoca. Ovo se ne primenjuje na prevoz predmeta napunjenih eksplozivnim materijama kod kojih su sredstva za paljenje ugra ena u toku proizvodnje (municija. Prevoz sudova sa gasovima mo e da se vr i i zatvorenim prevoznim sredstvom ako je ono snabdeveno ventilacionim ure ajem ili je omogu eno stalno provetravanje. Sudovi u kojima se prevoze gasovi moraju da budu snabdeveni ispravnim ventilima. Eksplozivne materije i sredstva za njihovo iniciranje ne smeju da se prevoze zajedno u istom prostoru prevoznog sredstva. da o tome odmah obavesti najbli i nadle ni organ sanitarne inspekcije ili najbli u stanicu milicije i da do dolaska sanitarnog inspektora spre i pristup ljudi i ivotinja na tom mestu. Organ uprave nadle an za poslove zdravstva propisuje koja se koli ina smatra manjom koli inom namenjena za laboratorijske i nau ne svrhe.). one moraju da budu izra ene prema srpskom standardu. protivgradne rakete. otvorenim prevoznim sredstvom na kome tovar mora da bude za ti en od tetnih atmosferskih uticaja. Prevoz sudova sa gasovima vr i se. privredna municija i sl. Ako u toku prevoza otrova nastane rasipanje ili oticanje usled havarije prevoznog sredstva ili iz drugih razloga zbog kojih postoji opasnost od kontaminacije ivotne sredine. sto nom hranom. Ako se zapaljive te nosti prevoze u metalnim ba vama ili metalnim bocama.Prevoz opasnih materija 2011 Prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija koji u toku prevoza utvrdi da prevozi opasnu materiju koja ne ispunjava uslove propisane za prevoz ili koja nije deklarisana kao opasna materija ili je neta no deklarisana. Otrovi ne smeju da se prevoze u istom tovarnom prostoru sa ivotnim namirnicama.

pored voza a mora da se nalazi i suvoza u slu ajevima predvi enim evropskim sporazumom o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. 2. 4a. Radioaktivne materije ne smeju da se prevoze u unutra njem saobra aju u istom tovarno prostoru sa ivotnim namirnicama. Voza motornog vozila 41 .  Vreme dolaska prevoznog sredstva sa radioaktivnom materijom u mesto kori enja i ime. agregatnog stanja i drugih svojstava radioaktivne materije. 4c. 5a i 5b pu enje nije dozvoljeno. eksplozivna ili zapaljiva. U motornom vozilu kojim se prevoze opasne materije. prilikom pripremanja takve radioaktivne materije za prevoz i za vreme prevoza moraju se preduzeti mere bezbednosti propisane za svaku od navedenih vrsta opasnosti.  Li ne podatke o licima koja e izvr iti prevoz radioaktivne materije. Preduze u ili drugom pravnom licu ija je delatnost vezana za koris enje radioaktivne materije mo e se izdati odobrenje za vi ekratni prevoz te materije sa rokom va nosti do est meseci. usled varni enja ili udara da izazovu po ar ili eksploziju ili da o tete ambala u. Preduze e ili drugo pravno lice je du no da najkasnije 24 asa pre po etka prevoza radioaktivne materije. odnosno broju izvora jonizuju eg zra enja i njihovoj ukupnoj aktivnosti. voza motornog vozila ne sme da se udalji od vozila kojim se prevoze opasne materija. dok za prevoz otrova ne sme biti ve a od 60 km/h. prevoze se uz pratnju lica osposobljenog za rukovanje tim materijama. Od trenutka prijema do trenutka predaje opasne materije. odnosno odredene saobra ajnim znakom postavljenim na putu. zavisno od veli ine i ja ine izvora. Brzina kretanja motornog vozila kojim se prevoze opasne materije ne sme da prelazi 80% od najve e dozvoljene brzine odre ene prema vrsti puta.  Itinerer kretanja prevoznog sredstva. predmetima op te upotrebe koji podle u zdravstvenom nadzoru. odnosno naziv i mesto korisnika. 1b. 4b. U odobrenju se mora nazna iti koli ina radioaktivne materije koje se mogu zajedno prevoziti ode enim prevoznim sredstvom. 1c. koje se izdaje na zahtev po iljaoca. nadle nom organu dostavi obave tenje koje sadr i:  Vrstu i registarski broj prevoznog sredstva kojim e se izvrsiti prevoz radioaktivne materije. U kabini vozila kojim se prevoze opasne materije klasa 1a.Prevoz opasnih materija 2011 Radioaktivne materije mogu da se pakuju i prevoze samo u ambala i namenjenoj za odre enu vrstu radioaktivne materije.  Broj i datum izdatog odobrenja za prevoz. Za prevoz radioaktivnih materija potrebno je odobrenje od strane nadle nog organa. U vozilu kojim se prevoze opasne materije ne smeju da se dr e materije koje mogu da izazovu po ar.  Radioaktivne materije koje u slu aju nezgode ili udesa mogu da dovedu do kontaminacije ili ugro avanja ivotne sredine zra enjem.  Vrstu i koli inu radioaktivne materije.  Vreme i mesto po etka prevoza radioaktivne materije. lekovima i sto nom hranom. 3. a ni u kom slu aju ne sme da bude ve e od 70 km/h. Ako je radioaktivna materija istovremeno i toksi na. Na vozilu natovarenom opasnim materijama ne smeju da se vr e popravke koje mogu.

Motorno 42 . Vozilom kojim se prevozi opasna materija mora da ima dva znaka za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije. Ovo se ne odnosi na vozilo kojim se prevoze opasne materija koje po Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju nema posebnih zahteva u pogledu parkiranja. identifikacioni brojevi pojedinih opasnih materija. tri simbola upozorenja za ozna avanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije. Vozila za prevoz opasnih materija klase od 1 do 5b treba da budu galvanski povezana u jednopotencijalnu celinu. zapaljivih gasova. odnosno zapaljivih te nosti sa temperaturom paljenja iznad 55°C treba da imaju ure aj za razelektrisanje . Odredbe se primenjuju i kada se motornim vozilom prevoze prazni neo is eni sudovi u kojima su se nalazile opasne materije. ije posledice posada motornog vozila ne mo e sama da otkloni ili zbog kojih ne moze da nastavi dalju vo nju. Ako je opasna materija koja se prevozi sa spiska evropskog sporazuma o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. kao i mesta za postavljanje znakova na vozilu moraju biti izvedeni u skladu sa odredbama evropskog sporazuma o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju.odvod stati kog elektriciteta koji pre utovara ili istovara opasnih materija treba da bude priklju en na uzemljenje. Simboli upozorenja za obele avanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije stavljaju se na bo ne strane i na zadnju stranu motornog i priklju nog vozila. odnosno ako vozilo parkira na kontrolisanom i odgovaraju e pripremljenom prostoru za parkiranje. vrsto fiksiranom pregradom. U unutra njem drumskom saobra aju opasne materije mogu da se prevoze i kombi vozilima iji je prostor za utovar robe odvojen od prostora za sme taj putnika. Vozila za prevoz opasnih materija. Znakovi za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije. Vozila za prevoz opasnih materija treba opremiti odgovaraju im prekida em za isklju ivanje svih elektri nih kru nih tokova. a za sva ostala vozila sa jednog ili dva mesta. Opasne materije mogu da se prevoze motornim i priklju nim vozilima posebno konstruisanim za prevoz pojedine opasne materije ili vozila koja odgovaraju uslovima propisanim ovim zakonom i evropskim sporazumom o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. Ako se u motornom vozila sa opasnim materijama koje je pretrpelo nezgodu ili udes nalazi samo voza . na znacima za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije moraju da budu ispisani identifikacioni brojevi opasne materije koja se prevozi. odnosno istovara. Kori enje prekida a za vozila za koja to zahteva evropski sporazum o me unarodnom prevozu za opasne robe u drumskom saobra aju treba da bude sa dva mesta. jedan od lanova posade du an je da obavesti najbli u stanicu milicije. lice koje se zateklo na mestu nezgode ili udesa ili lice koje prvo nai e na to mesto du no je da na zahtev voza a o tome obavesti najbli u stanicu milicije. umesto znaka za obele avanje vozila kojim se prevoze opasne materije. Motorno i priklju no vozilo kojim se prevozi radioaktivna materija moraju da imaju.Prevoz opasnih materija 2011 sme da se udalji od vozila kojim se prevoze opasne materija samo ako vozilo ostavi pod nadzorom suvoza a ili pratioca. Galvanske veze i ure aje za razelektrisanje treba proveriti pre utovara. O svakoj nezgodi ili udesu koji se dogodi prilikom prevoza opasnih materija.

a no u i u uslovima smanjene vidljivosti . koja se vidi sa udaljenosti od najmanje 150 m.  Dva znaka kojima se ozna ava motorno vozilo zaustavljeno na kolovozu.postavljanjem svetiljke.  Dve ru ne elektri ne baterijske lampe (svetiljke) sa blinkuju om ili stalnom svetlos u narand aste boje.  Dve zastavice za ozna avanje vozila kojima se prevoze opasne materije.  Ure aj za kontrolu zra enja i sredstva za zastitu i ozna avanje terena.  Najmanje dva aparata za ga enje po ara. pored opreme predvi ene op tim propisima i evropskim sporazumom o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju.zastavicom za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije. da blagovremeno zaustave vozila ili smanje brzinu i da se pripreme za bezbedno zaobila enje zaustavljenog vozila. a drugi za gasenje po ara na tovaru vozila i to takvog punjenja koje s obzirom na koli inu i druga svojstva opasne materije.Prevoz opasnih materija 2011 vozilo kojim se prevoze opasne materije mora.  Prenosnu lampu koja se mo e uklju iti na akumulator vozila i koja je izra ena tako da ne mo e izazvati eksploziju ili po ar.svetiljkom. utovara ili istovara ili iz drugog opravdanog razloga prinu en da vozilo sa opasnom materijom zaustavi na kolovozu ili parkirali tu u naselju. Ukoliko se opasne materije prevoze priklju nim vozilom na kojem bilo koja osovina ima jednostruke to kove. danju .postavljanjem. upozorava voza a ako do e do pada pritiska u pneumaticima vise od 20% na bilo kom to ku priklju nog vozila.  Dve lopate i jedan pijuk. ako nije snabdeveno ko nicama koje automatski ko e prilikom otka injanja od vu nog vozila. Motorna vozila kojima se prevoze opasne materije mogu se zaustavljati i parkirati samo na mestima koja su za tu vrstu vozila odre ena i obele ena. prilika . omogu ava efikasno ga enje po ara. Voza koji je zbog pojave otkaza na vozilu. dva znaka kojima se ozna ava motomo vozilo zaustavljeno na kolovozu. mora da bude vezano za vu no vozilo i snabdeveno lancima.  Upu ivanjem suvoza a ili pratioca po iljke da na udaljenosti od 100 m do 150 m iza zaustavljenog vozila. a naro ito u esnike u saobra aju upozori:  Danju i no u . upzorava voza e koji nailaze onom stranom kolovoza na kojoj se nalazi zaustavljeno vozilo. pomo u zvu nog ili svetlosnog signala. Priklju no vozilo kojim se prevoze opasne materije. da ima i slede u opremu:  Voza ki alat i dizalicu za vozilo. priklju no vozilo mora da ima poseban ure aj koji. Motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije mo e se kretati samo putevima koji su odre eni za kretanje takvih vozila.  No u i u vreme smanjene vidljivosti zbog nepovoljnih atmosferskih ili drugih. du an je da preduzme sve mere da zaustavljeno vozilo ne dovede u opasnost sa drugim vozilima. iza zaustavljenog vozila. od kojih jedan za ga enje po ara na motoru. saobra ajne nezgode.  Dve zastavice za ozna avanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije. 43 .

Za motorno i priklju no vozilo za koje je na posebnom pregledu utvrdeno da isunjava uslove za prevoz odre ene opasne materije izdaje se potvrda sa rokom va nosti od jedne godine. promene neke od bitnih tehni kih osobina na vozilu zna ajnih za bezbedan prevoz opasne robe.2. certifikat se mora vratiti organu koji ga je izdao. mora se predhodno o istiti i dekontaminirati.2 Odredbe pravilnika o na inu prevoza opasnih materija u drumskom transportu Motorno i priklju no vozilo namenjeno za prevoz opasnih materija mora biti podvrgnuto posebnom pregledu u pogledu ispunjavanja uslova predvi enih zakonskom ili ADR-om za prevoz opasne materije za koju je namenjeno. Postavljanje listice opasnosti na vozilo za prevoz opasnih materija 44 . Ako se motorno ili priklju no vozilo namenjeno za prevoz opasnih materija koristi za drugu vrstu prevoza. Ako su cisterne ili kontejneri na motornom ili priklju nom vozilu u kojima se vr i prevoz opasnih materija o is eni i ako je izvr ena dekontaminacija.Prevoz opasnih materija 2011 5. auto-cisterne i druge vrste vozila kojima se prevoze opasne materije. na obe bo ne strane svakog od delova mora biti nalepljena listica opasnosti sa brojevima osnovne opasnosti i identifikacionim brojem opasne materije. Ako se u vi edelnoj cisterni prevoze razli ite vrste opasnih materija. poluprikolice. Listice opasnosti kojima se ozna avaju pojedina na i zbirna pakovanja opasnih materija moraju biti nalepljene na vidnom mestu obe bo ne i na zadnjoj strani strani motornog vozila. sa njih se moraju ukloniti sve oznake koje su propisane za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije ili se te oznake moraju prekriti. kao i isteka va nosti certifikata. promene vlasnika vozila. kao to je prikazano na slici 5. prikolice. Slika 6. izdaje se certifikat na obrascu koji je predvi en ADR-om. Na osnovu predvi enih ispitivanja za motomo i priklju no vozilo za koje to zahteva ADR. U slu aju povla enja iz upotrebe motomog ili priklju nog vozila namenjenog za prevoz opasnih materija. Preduze e koje je izvr ilo dekontaminaciju cisterni ili kontejnera izdaje o tome potvrdu koju je voza du an da nosi sa sobom za vreme upravljanja takvim vozilom.

ispostavi ispravu o prevozu opasne materije. Po iljalac je du an da prilikom predaje opasne materije na prevoz. Motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije mo e imati samo jednu prikolicu ili poluprikolicu. Takvo vozilo se vu e krutom vezom (rudom). u uputstvu o posebnim merama bezbednosti koje se preduzimaju pri prevozu opasne materije. vrste. a u slu aju prekida ili ispadanja spoljne veze sa vu nim vozilom. tovarni list. a zahtev za prevoz opasne materije preko dr avne granice (uvoz. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije u unutra njem saobra aju podnosi po ljalac opasne materije. uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju preduzeti i ispravu o osiguranju opasne materije i da ih preda prevozniku. Zbirna ili pojedina na pakovanja u kojima se nalaze opasne materije moraju se tako utovarati i u vrstiti da ne mogu ispadati iz tovarnog sanduka. Za pojedine opasne materije moraju se upisati i drugi podaci predvi eni ADRom. mase svakog pojedina nog pakovanja. klasu opasne materije i identifikacioni broj predvi en ADR-om. ono se mo e prevu i samo do najbli eg mesta gde je pogodno vrsiti popravku ili pretovar. tranzit) mo e podneti uvoznik. a brzina ne sme biti ve a od 40 km/h. izvoznik i prevoznik. Nije dozvoljeno vu enje motornog vozila koje je natovareno opasnom materijom. odnosno jedno prevozno sredstvo.Prevoz opasnih materija 2011 Sanduci. ako se prevoze eksplozivne. tehni ki i za i eni naziv te materije. preturati se ili me usobno sudarati. moraju da se navedu 45 . tehni ki i za i eni naziv opasne materije. Kada se tovarni list ispostavlja za po iljku opasne materije koja nema identifikacioni broj u ADR-u. Po iljalac koji daje opasnu materiju na prevoz du an je da svaku po iljku opasne materije. izvoz. palete. Pored mera bezbednosti predvi enih zakonom. palete. na ina pakovanja i ozna avanja. Sanduci. u tovarnom listu pismeno potvrdi da opasna materija koji se predaje na prevoz odgovara odredbama Zakona i ADR-a u pogledu prirode opasne materije. Priklju no vozilo kojim se prevoze opasne materije mora biti opremljeno ko nim ure ajima koji stupaju u dejstvo pritiskom na papu u glavne ko nice vu nog vozila. Tovarni list za opasnu materiju koja se prevozi mora da sadr i: hemijski. U slu aju neispravnosti na vozilu koje je natovareno opasnom materijom. sudovi i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija mogu se utovariti i preko visine stranica tovarnog sanduka ako stranice tovarnog sanduka nedozvoljavaju ispadanje upakovane opasne materije u toku prevoza. u tovarni list se upisuje samo hemijski. Sva prevozna dokumenta koja se ispostavljaju za jednu po iljku opasne materije. odnosno za svako motorno vozilo kome mo e biti pridodato i priklju no vozilo. automatski zaustavljaju priklju no vozilo. moraju se za vreme prevoza nalaziti u kabini voza a. otrovi kao i odobrenje za prevoz koje je izdao nadle ni organ. radioaktivne materije. sudovi i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija ravnomerno se sla u po celoj povr ini tovarnog prostora motornog ili priklju nog vozila i mogu se utovariti vi e od visine stranica tovarnog sanduka. Za vreme prevoza radioaktivne materije voza i pratilac moraju posedovati li ni dozimetar.

Neprekidno trajanje prevoza bez zaustavljanja. Kretanje u koloni (kada se kre e vi e vozila natovarenih opasnim materijama). Ako postoji opasnost da do e do ugro avanja ivota i zdravlja ljudi ili materijalnih dobara zbog eksplozije. suvoza a ili pratioca ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj nije moglo biti obave teno o vrsti i osobinama opasne materije.Prevoz opasnih materija 2011 metode i sredstva koja se primenjuju za ga enje po ara na opasnoj materiji koja se prevozi. odnosno pratilac du ni su da zaustavljeno vozilo obele e na na in predvi en Zakonom i da do dolaska slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja preduzmu slede e mere: Isklju e rad motora. Vremenske termine za kretanje vozila na odre enim deonicama puta. Ako zbog smrti ili povreda voza a. Ako je za prevoz opasnih materija odre en obavezan pravac (koridor). organ unutra njih poslova. ovlas eno slu beno lice koje vrsi uvi aj o tome obave tava Upravu za civilnu za titu. Po dolasku slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja. Organ nadle an za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materijemo e narediti preduzimanje posebnih mera bezbednosti i to: Obavezan pravac kretanja. Vreme polaska vozila sa polazi ta. Ograni enje prevoza zbog vremenskih uslova. Iznesu iz vozila dokumenta za prevoz opasne materije. U slu aju saobra ajne nezgode. odnosno metode i sredstva koje se ne smeju primenjivati za ga enje po ara na toj materiji. po ara. sa ta nim podacima o vrsti opasne materije koju prevoze i predlo e mere koje bi trebalo preduzeti radi spre avanja irenja opasne materije u ivotnu sredinu. voza i suvoza . trovanja ili zaga ivanja ivotne sredine u ve em obimu. Obele e (ograde i zabrane pristup licima) prostor na kojem je prosuta opasna materije. opasnostima koje predstavlja opasna materija za ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i predlo e mere za spre avanje posledica. Spre e prosipanje ili razlivanje opasne materije. naredi e da se obustavi dalji prevoz opasne materije dok se ta mera ne ispo tuje. Ugase po ar. Ako nastupi ili se o ekuje da e nastupiti neka od predhodno navedenih posledica. Pratnju radnika organa unutra njih poslova. Obaveste nadle nu stanicu milicije o nesre i. Voza koji upravlja motornim vozilom kojim se prevoze opasne materije du an je da se vozilom kre e samo putevima koji su nadle ni organi odredili za kretanje takvih vozila i da izbegava kretanje vozilom kroz naseljena mesta i mesta na kojima postoji mogu nost da do e do ugro avanja bezbednosti saobra aja. ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj mora narediti da se obustavi saobra aj na tom 46 . Ako se u koloni na putu kre u dva ili vi e vozila kojima se prevoze opasne materije. Kada ovla eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona utvrdi da neka od nalo enih mera bezbednosti nije preduzeta. a po potrebi i druge organe i organizacije. Spre e pristup prolaznika i upozoravaju ih na opasnost koja preti od opasne materije. me usobno rastojanje izme u tih vozila ne sme da bude manje od 200 metara. voza motornog vozila kojim se prevoze opasne materije du an je da se kre e tim pravcem (koridorom). detaljno ga obavestiti o vrsti i karakteristikama opasne materije. Tehni ku pratnju po iljaoca ili prevoznika. Pratnju stru nog lica za rukovanje opasnom materijom koja se prevozi. preduze e se mere radi identifikacije opasne materije uz pomo prevoznih dokumenata i oznaka na vozilu.

Opremljenosti i ozna enosti motornog vozila za prevoz opasnih materija. to e se u initi van kolovoza i uz prisustvo ovla enog slu benog lica nadle nog organa unutra njih poslova. vrstu i koli inu opasne materije u prevozu i mesto utovara i istovara. Motornog vozila. a postoji mogu nost da do e do ekspolozije. Ako organ nadle an za izdavanje odobrenja utvrdi da se koli ina opasne materije navedena u zahtevu ne sme prevoziti ozna enim vozilom ili da opasna materija nije upakovana u skladu sa propisima ili se opasne materije navedene u zahtevu ne mogu prevoziti u istom prevoznom sredstvu. obele avanju i prevoznim dokumentima i drugi nedostaci. kao i na in obezbe enja i obele avanja mesta na kojem e se izvr iti utovar te materije. Posle izvr ene kontrole ovlas eno slu beno lice mo e nalo iti voza u da se kre e odre enim putem. opremi. prosuta opasna materija mora da se prikupi. Opasna materija pakovana i ozna ena u skladu sa Zakonom i ADR-om. odstrani i smesti na za to predvi eno mesto. as polaska i vreme kretanja vozila sa opasnom materijom uskla en sa najpovoljnijim uslovima bezbednosti saobra aja. da dovede vozilo. Dozvoljen prevoz istim vozilom opasnih materija navedenih u zahtevu. broj certifikata. Prilikom razmatranja zahteva za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije nadle ni organ procenjuje da li je prema podacima u zahtevu: Opasna materija pravilno klasifikovana. ovla eno slu beno lice. U toku prevoza opasnih materija organ nadle an za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona vr i kontrolu. sa injava zapisnik koji sadr i: tip i registarski broj vozila. vla nistvo. odbi e zahtev za izdavanje odobrenja. ime i prezime voza a i suvoza a. zatra i e od po iljaoca. O izvr enoj kontroli motornog vozila koje prevozi opasnu materiju. zaga ivanja vode ili irenja otrovnih gasova. naro ito: Certifikat. a dok traje pretovar mo e se po potrebi obustaviti saobra aj. odnosno potvrde o ispravnosti motornog vozila za prevoz opasnih materija. odnosno prevoznika da predhodno otkloni utvr ene nedostatke. konstatacije i podaci o na enom stanju. Uputstva o preduzimanju mera bezbednosti. Ako se zbog neispravnosti na vozilu ili saobra ajne nezgode mora izvr iti pretovar opasne materije. Ako ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj nije u stanju da identifikuje opasnu materiju koja je prosuta ili isparila. Dozvoljen prevoz nazna ene koli ine i vrste opasne materije motornim vozilom. odnosno potvrde o ispravnosti motornog vozila za prevoz opasnih materija. Prevoznih dokumenata. opremu i sredstva za obele avanje u 47 . odnosno stru ne institucije koja mu mo e pru iti pomo u identifikaciji opasne materije. Pravac kretanja i vreme zadr avanja motornog vozila u toku prevoza odre enih u odobrenju. U zapisnik se unose sve na ene neispravnosti na vozilu. Posle saobra ajne nezgode. Pre izdavanja odobrenja organ nadle an za izdavanje odobrenja mo e izvr iti uvid na licu mesta radi utvr ivanja na ina pakovanja i na ina opremanja i obele avanja vozila kojim e se izvr iti prevoz opasne materije. Ako prilikom uvida na licu mesta slu beno lice organa nadle nog za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije utvrdi nedostatke u pogledu uslova za prevoz.Prevoz opasnih materija 2011 delu puta. zatra i e pomo od najbli eg proizvo a a opasnih materija.

ne e dozvoliti uvoz (izvoz) te opasne materije iz Republike Srbije kao ni tranzit kroz istu. drugo pravno lice i preduzetnik mo e da obavlja prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju ako:  Jeste registrovano za obavljanje delatnosti prevoza opasnih materija. izvoz. opremljena i obele ena u skladu sa propisanim standardom. Prevozna sredstva kojima se prevoze opasne materije moraju biti tehni ki ispravna. izvoz. odnosno da obustavi dalji prevoz opasne materije dok ne otkloni na ene nedostatke. za kontrolu vozila natovarenih opasnim materijama odre uje se posebno mesto za zadr avanje takvih vozila.  Raspola e odgovaraju im prevoznim sredstvom za prevoz opasnih materija.  Ispunjava uslove za prevoz propisane ADR-om. konstruisana. 5. naziv po iljaoca i primaoca i ime i prezime voza a i suvoza a.  Ima odobrenje za prevoz opasnih materija. Kopija odobrenja za prevoz opasne materije preko dr avne granice (uvoz. identifikacioni broj i koli inu opasne materije. Preduze e. primljenu kopiju odobrenja za prevoz opasne materije preko dr avne granice hitno dostavlja grani nom prelazu preko kojeg e se izvr iti prevoz (uvoz. broj i datim izdatog odobrenja.  Ima stru no osposobljena lica za obavljanje prevoza. Ovla eno slu beno lice koje je naredilo promenu pravca kretanja izdaje o tome potvrdu. O napu tanju grani nog prelaza vozila natovarenog opasnim materijama za iji je prevoz potrebno odobrenje (kod uvoza i tranzita) ovlas eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona obave tava nadle ni organ republike da e se izvr iti prevoz. Na drumskom grani nom prelazu sa ve om frekvencijom saobra aja. 48 .2. ne zagadi ivotna sredina. izra ena. Nadle ni organ. obezbede i preduzmu sve mere za tite od udesa i druge mere utvr ene zakonom.Prevoz opasnih materija 2011 ispravno stanje ili da se odre eno vreme zadr i na tom mestu. tranzit) opasne materije na koju glasi odobrenje. Ako prilikom kontrole motornog vozila i dokumenata ovla eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona utvrdi da nema odobrenja za prevoz opasne materije za koju je to potrebno ili je koli ina opasne materije u vozilu ve a od koli ine koja je navedena u odobrenju. tranzit) dostavlja se organu nadle nom za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona preko odgovaraju eg organa za unutra nje poslove na ijem se podru ju nalazi grani ni prelaz.3 Odredbe uredbe o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju Prevoz opasnih materija vr i se na na in da se: ne dovede u opasnost ivot i zdravlje ljudi. Obave tenje mora sadr ati: tip i registarski broj vozila. itinerer kretanja. Promena pravca kretanja ili zadr avanje na odre enom mestu mo e se narediti i kada to nala u drugi razlozi bezbednosti. Ovla eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona prilikom kontrole prevoza opasne materije preko dr avne granice upore uje podatke iz prevoznih dokumenata radi utvr ivanja da li ta vrsta i koli ina opasne materije koja se prevozi odgovara vrsti i koli ini opasne materije navedene u prevoznim dokumentima.

Uz zahtev po iljalac opasne materije du an je da prilo i:  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije. Nazna enje vrste i oznaku prevoznog sredstva. Datum i vreme po etka prevoza. relaciju kretanja i krajnje mesto prevoza. Uz zahtev po iljalac opasne materije du an je da prilo i:  Uputstvo o posebnim merama bezbednosti.  Vrstu radioaktivne materije i njenu ukupnu radioaktivnost. Vrstu. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 1. odnosno li no ime i adresu po iljaoca.  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 7. 7 i opasnog otpada izdaje se posebno odobrenje.  Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim materijama. odnosno li no ime i adresu primaoca. odnosno za tite pri prevozu i o na inu postupanja prilikom udesa koje izdaje ovla ena organizacija.  Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim materijama i koja u estvuju u prevozu. tehni ki naziv. Koli inu i na in pakovanja opasne materije. ve se njihov prevoz vr i u skladu sa uslovima propisanim ADR-om. Naziv. Za prevoz opasnih materija klase 1.  Relaciju kretanja prevoznog sredstva od mesta predaje radioaktivne materije do mesta koris enja.  Odobrenje za nabavku opasnih materija iz klase 1. 7 podnosi po iljalac opasne materije i sadr i: Naziv.  Naziv i adresu prevoznika radioaktivne materije. osim ako se prevoz obavlja pod Äre imom malih koli ina" koje su defmisane ADR-om.  Vrstu.  Dokaz o osiguranju. podnosi po iljalac opasne materije i sadr i: Naziv. Naziv i adresu proizvo a a opasne materije. Ministar saobra aja i telekomunikacija bli e e propisati sadr inu zahteva.Prevoz opasnih materija 2011 Opasne materije mogu da prevoze samo lica koja su za rukovanje i prevoz opasnih materija stru no osposobljena. Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasne materije. Naziv. 6. 49 . Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 1. Za prevoz ostalih klasa opasnih materija ne izdaje se posebno odobrenje. Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasne materije. tip i registarski broj vozila opremljenog za prevoz radioaktivne materije. izdato od strane organa unutrasnjih poslova nadle nog prema mestu upotrebe tih materija. odnosno li no ime i adresu po iljaoca. 6. odnosno li no ime i adresu prevoznika. Stru no osposobljavanje obavlja ovla ena organizacija. podnosi po iljalac opasne materije i sadr i:  Naziv i adresu korisnika radioaktivne materije. Nazna enje vrste i oznaku prevoznog sredstva. Relaciju (prevozni put) kretanja.  Dokaz o osiguranju.

Relaciju kretanja.Prevoz opasnih materija 2011  Naziv i adresu primaoca i namenu koris enja radioaktivne materije. Nazna enje vrste i oznaku prevoznog sredstva. Uz zahtev. Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim otpadom i koja u estvuju u prevozu. po potrebi.  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije. povrede tela ili zdravlja. Ministarstvo nadle no za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija mo e. Osiguranje mora da obuhvati i tro kove intervencije u slu aju udesa i sanacije posledica nastalih udesom. vrste i karakteristika opasnih materija u prevozu i u slu aju udesa da organizuje i sprovede propisane mere reagovanja na udes. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnog otpada podnosi po iljalac opasnog otpada i sadr i: Naziv.  Uputstvo o posebnim merama bezbednosti. Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasnog otpada. da naredi preduzimanje posebnih mere bezbednosti za vreme prevoza (pravac i trasa kretanja. U prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju.  Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju radioaktivnim materijama i koja u estvuju u prevozu.  Re enje o kategoriji opasnog otpada.).  Uputstvo o posebnim merama bezbednosti. odnosno za tite pri prevozu i o na inu postupanja prilikom udesa koje izdaje ovla ena organizacija. 50 . Ministarstvo unutra njih poslova ili pravno lice koje ovo ministarstvo odredi. Uz zahtev po iljalac opasnog otpada du an je da prilo i:  Mi ljenje ovla ene organizacije o ispunjenosti propisanih uslova za prevoz opasnog otpada. sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa u zavisnosti od koli ine. specijalizovana pratnja po iljaoca ili prevoznika.  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije. pratnja policije i sl. odnosno li no ime i adresu po iljaoca opasnog otpada.  Datum i vreme po etka prevoza. Vlasnik robe je du an da posebno osigura opasnu materiju za slu aj tete pri injene tre im licima usled smrti. Ministar za za titu prirodnih bogatstava i ivotne sredine bli e e propisati sadr inu zahteva. odnosno za tite pri prevozu i o na inu postupanja prilikom udesa koje izdaje ovla ena organizacija. o te enja ili uni tavanja stvari i imovine ili zaga enja ivotne sredine u toku prevoza.  Dokaz o osiguranju. du no je da obezbedi vozila za specijalne namene i odgovaraju u opremu u slu aju potrebe za pratnjom i u e a u sanaciji udesa. Preduze e ili drugo pravno lice i preduzetnik koji se bavi prevozom opasnih materija du an je da izradi plan za tite od udesa.  Dokaz o osiguranju. po iljalac opasne materije du an je da prilo i:  Mi ljenje ovla ene organizacije o ispunjenosti propisanih uslova za prevoz radioaktivne materije.

 Privremeno zabrani vr enje pojedinih radnji u vezi sa prevozom opasnih materija ako nisu ispunjeni propisni uslovi.Prevoz opasnih materija 2011 Kretanje vozila sa opasnim materijama kroz za ti ene zone (zone sanitame za tite izvori ta vode za pi e. Ministarstvo saobra aja i telekomunikacija za klase 6. nadle no ministarstvo ovla eno je da:  Naredi da se utvr ene nepravilnosti otklone u odre enom roku.  Nalo i ispitivanje uzoraka opasnih materija. Pored ovla enja utvr enih posebnim propisima. preduzetniku ili fizi kom licu prevoz opasne materije ili privremeno oduzmu prevozno sredstvo do okon anja prekr ajnog postupka ako utvrde da se u toku prevoza u injeni propusti u pogledu preduzimanja mera bezbednosti.godine. Ministarstvo za za titu ovekove okoline.2. utovar i istovar i usputne manipulacije). Ako se u vr enju inspekcijskog nadzora utvrde nepravilnosti koje mogu ugroziti ivot i zdravlje ljudi ili izazvati zaga enje ivotne sredine. odnosno nadle na ministarstva: Ministarstvo saobra aja. drugom pravnom licu. kada va e a zakonska regulativa nije me usobno uskla ena i celovita. neminovno ima za posledicu i pove an stepen rizika od izbijanja eksplozija i po ara. odnosno kontrolu sprovo enja transporta opasnih materija u skladu sa zakonskim odredbama sprovode odgovaraju i nadle ni organi.  Zabrani preduze u. za ti ena prirodna dobra i dr. injenica je da je od dana stupanja na snagu ovih zakona. 3. U takvoj situaciji. Njime su definisani uslovi pod kojima se vr i prevoz opasnih materija kao i radnje koje su u vezi sa tim prevozom (pripremanje materije za prevoz. a 1972. Nadzor nad sprovo enjem ove uredbe vr e Ministarstvo unutrasnjih poslova za klase 1. Struktura ADR-a obuhvata: 51 . provere zakonitosti rada i preduzimanja odgovaraju ih mera. Ministarstvo unutra njih poslova. 4 i 5. Nadzor.  Zabrani dalji prevoz ili rukovanje opasnim materijama licima koja nisu stru no osposobljena za prevoz i rukovanje opasnim materijama.) vr i se na na in propisan posebnim aktom. 5. na svoj na in. Svaki od ovih zakona. neophodno je izdvojiti ona klju na mesta koja predstavljaju osnov za zakonito postupanje u toj oblasti. u vr enju inspekcijskog nadzora. do danas. Ministarstvo za za titu prirodnih bogatstava i ivotne sredine za klasu 7 i opasni otpad.4 Me unarodni sporazum o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju (ADR) Ovaj sporazum je sa injen u enevi 1957. uputstava. odluka. 2.godine je ovaj sporazum ratifikovala tada nja SFRJ. ministarstvo mo e preduzeti i mere iz nadle nosti drugog ministarstva o emu e odmah obavestiti to ministarstvo. do lo do pove anja obima prometa eksplozivnih materija i broja subjekata koji u njemu u estvuju. definise problematiku eksplozivnih materija. 8 i 9. Osnovni cilj nadzora je sticanje uvida u izvr avanje zadataka.

 Poglavlje 5 Propisi za isporuku. da u vrsti i u ini povoljnijim polo aj o te enog omogu avaju i mu isplatu adekvatne.  Poglavlje 6 Propisi za izradu i ispitivanje ambala e.Op ti zahtevi i zahtevi u pogledu opasnih materija i predmeta: 2011  Poglavlje 1 Op ti propisi. identifikaciji o te enog i tetnika i odredjenju njihovih prava i obaveza. i procedura obe te enja je pojednostavljena. vozila.3 Naknada tete prema me unarodnim ugovorima Odgovornost za tetu. po pravilu.  Poglavlje 4 Pakovanja i odredbe za cisterne. a s druge strane da teret te naknade u ini mogu im i finansijski podno ljivim za du nika. masovnim tetama visokih iznosa i velikih razmera kao to su velike ekolo ke tete. grani ne koli ine. 5. y Prilog B . postupanje i dokumentacija. Prevoz opasnih materija na nivou evropskog kontinenta regulisan je ogovaraju im zakonima o prevozu opasnih materija koji su bazirani na me unarodnim konvencijama. potpune i blagovremene naknade tete.  Poglavlje 2 Klasifikacija. mo e re avati u nacionalnim granicama dr ava. od dana stupanja na snagu ovih zakona do danas do lo je do bitnih promena u Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju (ADR). U novije vreme me unarodna regulativa poku ava da pomiri dve naizgled suprotne intencije: s jedne strane. Interes o te enog. Odgovornost za tetu pri tome. velikih pakovanja i cisterni. ona je du na da neposredno primenjuje odredbe ovog sporazuma. te ko se. zbog nepredvidljivosti rizika i nemogu nosti njihove kontrole.  Poglavlje 7 Propisi za prevoz. posebno kad je re o tzv.Propisi u pogledu transportne opreme i transportnih operacija - Poglavlje 8 Propisi za posadu. tete u civilnom vazduhoplovstvu i pomorske tete. tete pri mirnodopskom kori enju atomske energije.  Poglavlje 3 Spisak opasnih roba (prema UN-brojevima i slovnom rasporedu).Prevoz opasnih materija y Prilog A . Me utim. kada teta nadma uje limit do kog on odgovara za tetu i 52 . po iva na principima objektivne odgovornosti. posebni propisi i slobodne koli ine opasnih roba. Poglavlje 9 Propisi za izradu i odobrenje tipa vozila. istovar i manipulacije. utovar. To se posti e obrazovanjem posebnih od tetnih fondova koji mogu da garantuju obe te enje i onda kada je tetnik insolventan. velikih sredstava za pakovanje (IBC). zahtevi pravi nosti i me unarodna solidarnost uslovili su u toj oblasti dono enje brojnih me unarodnih multilateralnih konvencija koje su u celini ili delom posve ene uslovima i postupku naknade tete. Razlike u pojedinim zahtevima izme u ADR-a i na e zakonske regulative postoje i treba ih sagledati da bi izbegli mogu e gre ke i nesporazume pri prevozu opasnih materija.tetnika. opremu. S obzirom da je na a zemlja potpisnica svih konvencija o prevozu opasnih materija.

"specijalno pravo vu enja" za naknadu tete. Mogu a je kategorizacija ovih konvencija po raznim osnovama: prema subjektu. kako na polju deliktne odgovornosti. Evropske unije i Saveta Evrope. prema objektu tete. prema delatnosti. posebno kad je re o teti nastaloj u prevozu. tako i na polju ugovorne odgovornosti.od Ujedinjenih nacija i njihovih specijalizovanih agencija. brojni su i bilateralni sporazumi kojima dr ave katkad me usobno ure uju pojedina pitanja obe te enja. naro ito one koja proisti e iz posedovanja i upotrebe opasnih roba i obavljanja opasnih delatnosti. me unarodna regulativa je utvrdila novu obra unsku jedinicu . a tako e ni ugovorne odgovornosti nije ome eno nacionalnim granicama. odnosno oblasti u kojoj je teta nastala i dr.Prevoz opasnih materija 2011 kada je ak nepoznat. kao i oblika i mehanizama njene naknade. a postoje neke novije tendencije koje su u njima zastupljene. 53 . u cilju sa uvanja supstance obe te enja od nacionalnih i svetskih inflatornih tendencija i valutnih razlika. do Ha ke konferencije za me unarodno privatno pravo. uslovili su potrebu da se ovim pitanjem bave najzna ajnije me unarodne organizacije . Brojnost i raznolikost ovih me unarodnih konvencija je velika. U savremenim uslovima polje deliktne. koja je uneta u sve novije ugovore i na putu je da postane univerzalna obra unska jedinica kod gra anskopravne odgovornosti za tetu. Uz to. Raznolikost i brojnost uzroka tete. Osim multilateralnih konvencija koje su do sada doneli ovi medjunarodni organi i tela. Me unarodni multilateralni ugovori koji se u celini ili delom odnose na pitanje naknade tete prepoznatljivi su. prema vrsti tete.

koja neposredno u estvuju u transportu opasnih materija. treba da poseduje kako samo zaposleno lice. sastoji se iz op teg i specijalizovanog dela. Isto tako. Pakovanja koja imaju razli ite oznake ne smeju biti utovarana u isto vozilo ili kontejner ukoliko to nije posebno nagla eno propisima koji se odnose na me anu robu. zaposlena lica koja u estvuju u transportu opasnih materija moraju pro i adekvatnu obuku koja se odnosi na bezbednost. Utovar ne sme zapo eti ukoliko kontrola dokumentacije ili vizuelni pregled vozila i njegove opreme poka u da vozilo ili voza ne zadovoljavaju kontrolne propise. Obuka lica. nakon dolaska na mesto utovara ili istovara. Op ti deo obuke podrazumeva da zaposlena lica moraju biti upoznata sa op tim zahtevima i pravilima koja se odnose na transport opasnih materija. odnosno vozilo se ne sme pretovariti. tako i preduze e zaposlenog. moraju da ispunjavaju sve zakonske propise. odnosno za titu na radu. ukupna neto masa eksplozivnih materija sadr anih u svim predmetima ukupno) koja se mo e prevoziti po jednoj transportnoj jedinici je ograni ena zakonskim propisima i zavisi od vrste eksplozivne materije. Obu enost koja se ti e mera za tite na radnom mestu odnosi se na upoznavanje zaposlenih lica sa postoje im opasnostima i rizicima prilikom manipulacije sa opasnim materijama. Ukupna neto masa u kg eksplozivnih materija (ili u slu aju predmeta sa eksplozivnim materijama.Prevoz opasnih materija 2011 6. Dokumenta kojima se potvr uje da je zaposleno lice obu eno u skladu sa predhodno navedenim zahtevima. a koja na neposredan na in u estvuju u istom. mora se voditi ra una da se ne prekora i dozvoljena koli ina tereta po jednom vozilu. istovara i rukovanja opasnim materijama Vozilo i voza . uklju uju i utovar i istovar. a naro ito one koji se odnose na bezbednost. U slu aju da se u transportnoj jedinici utovaraju eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim 54 . i ostala zaposlena lica u preduze u koje se bavi transportom opasnih materija. Prilikom transporta eksplozivnih materija. Specijalizovani deo obuke zaposlenih odnosi se na obu enost za obavljanje konkretnih du nosti i obaveza tih lica u procesu transporta opasnih materija. kao i sa postupcima svo enja istih na minimum.2 Pravila utovara. moraju da poseduju adekvatnu obu enost koja se odnosi na njihove neposredne du nosti i obaveze u toku transporta opasnih materija. Preventivne mere za tite pri transportovanju opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama 6.1 Obu enost lica koja neposredno u estvuju u transportu opasnih materija Pored posade vozila i voza a koji moraju da pro u odgovaraju u obuku. odnosno istovara. 6. isto u i zadovoljavaju u funkcionalnost opreme vozila koja se koristi prilikom utovara. Sama obuka zaposlenih lica u preduze ima koja se bave transportom opasnih materija mora biti redovno uskla ivana sa promenama zakonskih propisa.

ako stranice tovarnog sanduka onemogu avaju ispadanje upakovane opasne materije u toku prevoza. Slika 5. odnosno istovara. vre a sa vazduhom. podesivih podmeta a. kosih letvica. odnosno vozilo se ne sme pretovariti.Prevoz opasnih materija 2011 materijama razli itih razreda u skladu sa propisima o transportu me ane robe. ne sme se dozvoliti prevrtanje. palete i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija ravnomerno se sla u po celoj povr ini tovarnog prostora ili priklju nog vozila i mogu se utovariti najvi e do visine stranica tovarnog sanduka. kad su u pitanju zbirna ili pojedina na pakovanja. bez obzira na na in pakovanja opasne materije. a naro ito one koji se odnose na bezbednost. nakon dolaska na mesto utovara ili istovara. sanduci. kao to je prikazano na slici 5. Utovar ne sme zapo eti ukoliko kontrola dokumentacije ili vizuelni pregled vozila i njegove opreme poka u da vozilo ili voza ne zadovoljavaju kontrolne propise. Smatra se da je tovar na odgovaraju i na in za ti en ukoliko je svaki sloj celokupnog tovarnog prostora u potpunosti ispunjen paketima. protivklizaju ih blok ure aja i sli nih sprava. Ukupna koli ina tereta koja se mo e prevoziti po jednoj transportnoj jedinici je ograni ena zakonskim propisima i zavisi od vrste opasne materije. Smatra se da je tovar na odgovaraju i na in za ti en ukoliko je svaki sloj celokupnog tovarnog prostora u potpunosti ispunjen paketima. Tovar mo e biti za ti en od preturanja i me usobnog sudaranja. Razli ite komponente tovara sa opasnim materijama moraju se pravilno tovariti u vozilo ili kontejner i obezbediti odgovaraju im sredstvima kako bi se spre ilo njihovo pomeranje u toku transporta. koja ne smeju biti utovarana u isto vozilo ili kontejner ukoliko to nije posebno nagla eno propisima koji se odnose na me anu robu. Vozilo i voza . prilikom transporta opasnih materija. itav teret se rangira po razredu sa najve im stepenom rizika. Tako e. palete i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija mogu se utovariti i preko visina stranica tovarnog sanduka. isto u i zadovoljavaju u funkcionalnost opreme vozila koja se koristi prilikom utovara. odnosno pakovanjima koja imaju razli ite oznake. kori enjem kai eva za pri vr ivanje postavljenih na zidovima vozila. Posebna pa nja posve uje se teretu sa me anom robom. kotrljanje ili bilo kakvo pomeranje prilikom transporta. U svim slu ajevima. Pravilan i nepravilan na in popunjavanja tovarnog prostora Sanduci. U slu aju da se u transportnoj jedinici utovaraju eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim 55 . moraju da ispunjavaju sve zakonske propise. Izuzetno. mora se voditi ra una da se ne prekora i dozvoljena koli ina tereta po jednom vozilu.

vozilo mo e da se parkira uz potrebno obezbe enje na: a) parkingu pod nadzorom uvara koji je obave ten o prirodi tereta i o tome gde se voza nalazi.1. U pojedinim slu ajevima takva vozila mogu da budu parkirana i bez nadzora kada su na bezbednom prostoru unutar fabri kog kruga. Ci enje nakon istovara . niti skupljaju ljudi. nakon to su predhodno propisno obezbe ena. c) prikladnom mestu na otvorenom prostoru pored koga se u normalnim uslovima ne prolazi. Po pravilu vozila moraju da se parkiraju na posebno odre enim mestima. uz primenu adekvatnih mera bezbednosti. Vozila koja prevoze eksplozivne materije moraju biti pod stalnim nadzorom nakon zaustavljanja ili mogu biti parkirana u odgovaraju im ustanovama ili magacinima koje poseduju sopstveni nadzor. U slu aju da i enje vozila ili kontejnera nije mogu e izvesti na trenutnoj lokaciji vozila.Prevoz opasnih materija 2011 materijama razli itih razreda u skladu sa propisima o transportu me ane robe. Prostor za parkiranje koji je dozvoljen pod (b) koristi se samo u slu aju kada ne postoje uslovi za parkiranje koji su propisani pod (a). itav teret rangira se stepenom opasnosti 1. 56 . Ukoliko takve ustanove nisu na raspolaganju. podle u i posebnim propisima u pogledu nadzora. na najbli u lokaciju na kojoj se mo e bezbedno izvr iti i enje. itav teret se rangira po razredu sa najve im stepenom rizika. Ako takvo mesto nije na raspolaganju. udaljeno od javnih puteva i naselja. vozilo ili kontejner moraju se to pre o istiti.  Javni ili privatni parking na kome vozilo sa eksplozivnim materijama nije u opasnosti od strane ostalih vozila. potrebno je odvesti vozilo. 6. vozila koja prevoze eksplozivne materije mogu se parkirati. Adekvatne mere bezbednosti odnose se na spre avanje nekontrolisanog osloba anja ostataka tereta. u teretnom prostoru vozila ili kontejneru ima zaostataka tereta.  Odgovaraju i otvoren prostor daleko od autoputeva i prometnih mesta. U slu aju da se prevoze pojedine opasne materije. nakon to je izvr en istovar vozila ili kontejnera. dok se prostor za parkiranje koji je predvi en pod (c) mo e koristiti samo u slu aju kada na raspolaganju ne postoje prostori opisani pod (a) ili (b). kao i pojedine opasne materije iznad utvr ene koli ine.3 Zahtevi koji se odnose na nadzor vozila za prevoz opasnih materija u slu aju zaustavljanja Vozila koja prevoze opasne materije podle u op tim propisima koji su za njih predvi eni u pogledu mesta parkiranja i zaustavljanja. i to obavezno pre narednog utovara. na izolovanim mestima koja ispunjavaju slede e uslove:  Parking na kome postoji nadzorno lice koje se predhodno obave tava o prirodi tereta i mestu stanovanja voza a. b) parkingu za vozila na kome je malo verovatno da mo e do i do o te enja vozila od strane ostalih vozila.Ukoliko se ustanovi da. Zaustavljena ili parkirana vozila sa opasnim materijama moraju da budu obezbe ena povla enjem parkirne ko nice.5D koje se prevoze zajedno sa eksplozivnim materijama sa oznakom 1.2. Kada se radi o eksplozivnim materijama sa oznakom 1.

Na osnovu toga. u ovom slu aju. 5. 8. mo e razviti u prete e ili druge kontroli izmakle efekte po ljude. Vatrogasna slu ba je aktivni u esnik. Redosled koraka pri intervenciji vatrogasne jedinice u vanrednim situacijama su : 1. 6. Odluka. 7. Proc ena polo aja. 4. Odlu iti koja opasnost se prvo mora savladati. Uspe no anga ovanje vatrogasne slu be sastoji se od delovanja na osnovu predvi anja. mogu se preduzeti odgovaraju e za titne mere. odnosno akcedentnim dogadajima. Odluka. Utvr ivanje polo aja. Procena. Vo a intervencije defini e postupak vo enja intervencije kao ciljani. Utvrditi koje opasnosti postoje. 2. 57 . zna i okolnost koja se. Intervencije u slu aju vanrednih situacija pri prevozu opasnih materija Pored suzbijanja po ara. Na osnovu toga slede slede i koraci: Utvr ivanje polo aja. i obezbe enja uspe ne intervencije. Terminom Äopasnost". onda iz toga proizilazi postojanje najmanje jedne opasnosti na mestu intervencije. ivotinje. ako se ne interveni e.Prevoz opasnih materija 2011 7. Odrediti te i nu ta ku opasnosti. zadaci vatrogasnih slu bi su i pru anje pomo i u slu ajevima akcidentnih situacija pri prevozu opasnih materija. a samim tim opasnost je izgubila mnogo od svog prete eg karaktera. 10. mogu se samo sre enim razmi ljanjem i delovanjem uspe no savladati u vanrednim situacijama. 3. od odlu uju eg zna aja je sistematsko postupanje vo e intervencije. Ako se anga ovanje vatrogasne slu be pravilno shvati kao odbrana od opasnosti. ini osnovu koja omogu avava delovanje na osnovu predvi anja. mo e se zaklju iti da svaka vatrogasna slu ba. Ne postoji bezopasno mesto vatrogasne intervencije. u situacijama kada ne postoji nikakva opasnost. uvek kad postoji opasnost za javnu bezbednost i red i kad uklanjanje tih opasnosti spada u polje zadataka vatrogasne slu be. Anga ovanje vatrogasne slu be. 7. nije svrsishodno. Procena. Kad se postoje e opasnosti prepoznaju. stalno ponavljani i zatvoreni tok mi ljenja i delovanja. Takti ki problemi anga ovanja vatrogasne jedinice.1 Prepoznavanje opasnosti Radi postizanja cilja intervencije. moraju biti pripravni da o ekuju opasnost. 9. Sonda a/kontrola. stvari ili ivotnu sredinu. pri transportu opasih materija. Planiranje intervencije. Izdavanje komande. to zna i konkretno svaki rukovodilac i svaki vatrogasac. Izdavanje komande. Poznavanje opasnosti na mestu intervencije i prepoznavanje tih opasnosti u svakom slu aju.

ivotnu sredinu i materijalna dobra? Koja opasnost se prvo mora savladati? Gdje je te i na ta ka opasnosti? Upore ivanjem ovih saznanja sa sopstvenim za titnim i odbrambenim mogu nostima. S obzirom na zadatak intervencije. odnosno na na in izve tavanja nadle nih organa. Za interventnu ekipu to je osnova ispravnog pona anja i sopstvene bezbednosti. sa aspekta bezbednosti ostalih u esnika u saobra aju i okoline. za rukovode i kadar to je vrlo va an sastavni deo sistematskog na ina pona anja pri vo enju intervencije. vrste i karakteristika opasnih materija u prevozu i u slu aju udesa da organizuje i sprovede propisane mere reagovanja na udes. 58 . Klju ni propisi odnose se na na in pona anja neposrednih u esnika akcedentne situacije sa aspekta sopstvene bezbednosti. sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa u zavisnosti od koli ine. ivotinje. mo e se zaklju iti da prepoznavanje i procena opasnosti je od najve eg zna aja za sve interventne ekipe. potrebno je postojanje propisa kojim se defini u mere i postupci u akcedentnim situacijama kada do njih ipak do e. Slika 6. Saglasnost na plan za tite od udesa izdaje ministarstvo nadle no za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija. vo a intervencije postavlja sebi slede a pitanja: Koje opasnosti postoje za ljude. kao to je prikazano na slici 6. dolazi se do optimalnog re enja za uklanjanje opasnosti. Intervencije u akcedentnim situacijama pri prevozu opasnih materija Postupak u slu aju saobra ajne nezgode Preduze e ili drugo pravno lice i preduzetnik koji se bavi prevozom opasnih materija du no je da izradi plan za tite od udesa. potrebno je uskladiti saznanja ste ena na osnovu utvr ivanja polo aja sa sopstvenim mogu nostima i sredstvima. S obzirom na to. Na osnovu predhodno re enog. 7.Prevoz opasnih materija 2011 Faza ocene polo aja je od velikog zna aja.2 Mere i postupci u vanrednim situacijama pri prevozu opasnih materija i predmeta Iako je prvenstveni cilj sprovo enja preventivnih mera upravo spre avanje mogu nosti pojave akcedentnih i incidentnih situacija.

Izve tavanje o vanrednim doga ajima i mogu nost informisanja u slu aju intervencija vezanih za transport opasnih materija Ukoliko do e do ozbiljne akcedentne. opasnostima koje predstavlja opasna materija za ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i predlo e mere za spre avanje posledica. Iznesu iz vozila dokumenta za prevoz opasne materije. po ara. trovanja ili zaga ivanja ivotne sredine u ve em obimu. a postoji mogu nost da do e do eksplozije. Spre e prosipanje ili razlivanje opasne materije. u slu ajevima personalnih povreda. Po dolasku slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja. materijalnih o te enja ili o te enja okoline. a koje zahtevaju: Intenzivnu medicinsku negu povre enih lica. Materijalna o te enja ili o te enja okoline odnose se na tete nastale kao posledica incidenta prilikom 59 . i druge organe i organizacije. Nakon saobra ajne nesre e. Obele e (ograde i zabrane pristup licima) prostor na kome je prosuta opasna materija. a dok traje pretovar. mo e se obustaviti saobra aj. po potrebi. ukoliko je to potrebno. Ako ovla eno slu beno lice. Ta ugovorna strana mo e da. ili u slu aju da nadle ni organi zahtevaju izve taj. Ako postoji opasnost da do e do ugro avanja ivota i zdravlja ljudi ili materijalnih dobara zbog eksplozije. obavesti putem izve taja Sekretarijat ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu. voza i suvoza . a po potrebi. odnosno stru ne institucije koja mu mo e pru iti pomo u identifikaciji opasne materije. Spre e pristup prolaznika i upozoravaju ih na opasnost koja preti od opasne materije. ovla eno slu beno lice koje vr i uvidaj o tome obave tava mesni tab civilne za tite. organ unutra njih poslova. Obaveza podno enja izve taja odnosi se na slu ajeve kada opasne materije do u u kontakt sa spolja njom sredinom. Personalne povrede odnose se na smrtne slu ajeve i slu ajeve povreda koje su nastale kao neposredna posledica incidenta prilikom transporta opasnih materija. to e se u initi van kolovoza i uz prisustvo ovla enog slu benog lica nadle nog organa unutra njih poslova. ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj naredi e da se obustavi saobra aj na tom delu puta.Prevoz opasnih materija 2011 U slu aju saobra ajne nezgode. nije u stanju da identifikuje opasnu materiju koja je prosuta ili isparila. odstrani i smesti na za to odre eno mesto ili da se na drugi na in u ini bezopasnom. Ugase po ar. odnosno incidentne situacije za vreme transporta opasnih materija na teritoriji dr ave jedne od ugovornih strana. prevoznik je du an da dostavi izve taj u propisanoj formi kompetentnom telu te ugovorne strane. Ako se zbog neispravnosti na vozilu ili saobra ajne nezgode mora izvr iti pretovar opasne materije. odnosno pratilac du ni su da zaustavljeno vozilo obele e na na in predvi en zakonom i da do dolaska slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja preduzmu mere: Isklju e rad motora. zatra i e pomo od najbli eg proizvo a a opasnih materija. sa ta nim podacima o vrsti opasne materije koju prevoze i predlo e mere koje bi trebalo preduzeti radi spre avanja irenja opasne materije u ivotnoj sredini. Ako nastupi ili se o ekuje da e nastupiti neka od prethodno navedenih posledica. detaljno ga obaveste o vrsti i karakteristikama opasne materije. Obaveste najbli u stanicu milicije o nesre i. ili kada postoji ozbiljan rizik od gubitka tereta. ime bi se omogu ilo informisanje o incidentu i ostalih strana iz ugovora. prosuta opasna materija mora da se prikupi. koje vr i uvi aj. zaga ivanja vode ili irenja otrovnih gasova.

prvo treba preduzeti op te mere.  Informacija od stru nog osoblja. ako je obezbe eno da se na mesto intervencije mogu brzo i ta no preneti esto vrlo obimne informacije. U transportu. Ukoliko je to potrebno. koja stigne na mesto nesre e. Va no je prepoznati da se radi o vanrednoj situaciji usled prisustva opasnih materija. Zavr ne mere. Ako je mogu e. Ako postoji opasnost od eksplozije. Podsetnici za slu aj udesa i transportni papiri pru aju dalje informacije. Vo a intervencije treba da konsultativno uklju i stru na lica. itanje ovih informacija. Po pravilu. preko telefona.  Simbola opasnosti kao i napomena o opasnostima i bezbednosnih saveta o opasnim materijama. Delovanje interventne ekipe u slu ajevima vanrednih situacija pri transportu opasnih materija Interventna ekipa mora biti osposoljena da prepoznaje posebne opasnosti opasnih materija i robe i da se suo i sa njima.  Ugro enim licima treba pru iti pomo i dati odgovaraju a uputstva za pona anje. spadaju:  Mesto intervencije osigurati na irokom prostoru i blokirati. ali va ne indicije mogu dati i planovi delovanja u takvim situacijama. U najmanju ruku treba nositi respiratornu za titu sa kombinovanom za titnom kapom i vodootpornom jaknom. 60 . rastojanje treba da bude ve e. Ovo je mogu e putem:  Pripremljenih planova intervencije. Zato se preduzimaju slede e mere: Op te mere.  Propisno izvr enom obele avanju opasnih roba i vozila. u svim intervencijama. prva interventna jedinica. specifi ne za datu materiju.  Ljude udaljiti iz opasne zone. nezavisno od opasne materije. zbog nedostatka opreme ili premalo ljudstva. Preko broja materije ili naziva materije u priru nicima se mogu dobiti detaljne informacije. Od velikog zna aja je da se ve kod prvih mera sonda e vanredne situacije zaklju i da li je intervencija vezana za prisustvo opasne materije i robu. na mesto intervencije treba do i sa strane okrenute prema vetru. Ovde mo e biti celishodno i kori enje kompjuterske banke podataka. U ove mere. Treba obratiti pa nju na ambijent i karakteristike terena. Na osnovu broja opasnosti i listice opasnosti ve se mo e izvr iti prvo svrstavanje robe u odre enu klasu opasnosti. nije u stanju da preduzme sve mere za potpuno otklanjanje tete. Veliki zna aj pri tome ima pravilno obele avanje robe i vozila. Do precizne sonda e situacije dr ati se na bezbednom rastojanju od najmanje 50 m. uz primenu adekvatnih mera. oznaka vozila predstavlja prvu informaciju. kada se radi o prisustvu opasnih materija. U mnogim slu ajevima. Posebne mere.Prevoz opasnih materija 2011 transporta opasnih materija ija je materijalna vrednost procenjena na vrednost defmisanu medunarodnom zakonskom regulativom. kao i savetovanje sa stru nim osobljem. nadle ni organi mogu pored izve taja zahtevati i dodatne informacije koje se odnose na datu situaciju. u ovakvim situacijama nije odgovaraju i na in. Pri tom ljudstvo interventne ekipe za titi to je mogu e bolje.

Kontaminirana lica u na elu treba da skinu ode u i.  opasnoj materiji. odnosno dekontaminacija moraju se preduzeti sa istom pa njom kao i op te ili posebne mere za uklanjanje akutne opasnosti. vrlo je te ko. jer time odgovornost prelazi na taj organ. Mere za dokazivanje kontaminacije. da bi se spre ilo irenje kontaminacije. posebno opremljenim za to. sa adekvatnom opremom. ima korektna predaja mesta intervencije nadle nom organu. koje treba jo preduzeti. za uredno uklanjanje i uni tavanje opasnih materija i robe mora da se postara vlasnik pod nadzorom nadle nog organa. posebno za materije iz klasa 6a i 6b. Ni posle uklanjanja akutnih opasnosti. Veliku va nost. Pri dokazivanju kontaminacije i mera dekontaminacije preporu uje se uklju ivanje stru njaka. posebno se ubrajaju: Radovi na ra i avanju i i enju. Situaciju stalno iznova sondirati.Prevoz opasnih materija 2011  Treba tra iti poja anje interventnoj ekipi. koja je prisutna u toj vanrednoj situaciji. Totalna dekontaminacija na licu mesta mogu a je u krajnje retkim slu ajevima. Isto va i i ako postoji sumnja da je do lo do inkorporacije. odnosno nemogu e. Interventna ekipa ne treba da opasne materije transportuje svojim vozilima ili da ih obezbe uje na svom terenu. da se podvrgnu lekarskom pregledu. ukoliko situacija to zahteva. dok se ne doka e suprotno. podvrgava se grubom i enju ili se odmah spakuju u prikladne kontejnere. 61 . Vreme predaje treba dokumentovati. Pri tom i vodu upotrebljenu za i enje. dokazivanje kontaminacije na licu mesta. a time i dalje ugro avanje ljudi i ivotne sredine. obele i ili odnese na propisno uni tavanje. rad interventne ekipe jo nije zavr en. posebno u slu aju kontakta sa toksi nim. treba prikupiti to vi e informacija. radioaktivnim i nagrizaju im materijama.  Treba pozvati stru na lica i informisati nadle ne organe. Pod nekim okolnostima dekontaminacija se mo e izvr iti samo u institucijama. to je ponekad ak neophodno. Kontaminirana ode a i oprema. Radove na ra i avanju i i enju interventna ekipa obavlja u na elu samo u okviru neodlo nih hitnih mera. infektivnim. kada je prisutna opasna materija. Dokazivanje kontaminacije i dekontaminacija. u vanrednim situacijama. Zbog nedostatka mogu nosti merenja. Bri ljivo i temeljito dokazivanje kontaminacije je neophodno. Predaja mesta intervencije nadle nom organu. zavisno od stepena zaprljanosti i opasnosti date materije. Naime. U zavr ne mere. treba smatrati kontaminiranom.

U tu svrhu postoje interventni (vatrogasni) timovi. To bi bilo mogu e. Najva niji prvi izvor informacija. Transport svih opasnih materija i predmeta je definisan me unarodnim sporazumom o prevozu opasnih materija. a sve dr ave potpisnice ovog sporazuma moraju ga po tovati. na mestu intervencije. U takvim slu ajevima mo e do i do kobnih doga aja pri otklanjanju opasnosti. ili da su uzeti pogre ni tovarni papiri i podsetnici za slu aj udesa. Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju. osim nu nih izuzetaka koje zahtevaju interesi doma e privrede. je veoma bitan faktor za spre avanje akcedentnih situacija. pored prevoza regulisane su i radnje koje su u vezi sa prevozom poput prevoza. Zato informacije o navodno transportovanoj materiji stalno treba upore ivati sa izgledom i stvarnim pona anjem date materije.Prevoz opasnih materija 2011 8. temelje se na odredbama ADR-a. Vatrogasne slu be e u budu nosti sve e e biti anga ovane na intervencijama vezanim za opasne materije i robu. Prevoz novootkrivenih opasnih materija ne mo e ekati izmenu propisa. iz bilo kog razloga. Svrha postojanja zakonske regulative koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija je za tita ljudi i ivotne sredine od o te enja koja mogu biti izazvana pri rukovanju opasnim materijama. uklju uju i i njihovo uvanje. skladi tenje i uni tavanje. pa ni propisima nisu mogli biti predvi eni uslovi za njihov prevoz. utovara. tj. Primena opasnih materija danas je neophodna. 62 . budu ili pogre no oble ena ili uop te nisu obele ena. kada se one ne bi proizvodile. ukoliko ve do e do pojave takvih situacija. a jako je te ko oceniti sve opasnosti. dosta esto se de ava da vozila koja transporutju opasnu robu. a koja va e u na oj zemlji. to se u najve em broju slu ajeva moraju uklju iti i drugi izvori informacija. istovar ili sli no. odgovaraju im merama. po zdravlje ivih bi a i o uvanje prirodnih resursa i materijalnih dobara. Na i unutra nji (nacionalni) propisi uskla eni su sa ADR-om i po njima uslovi za prevoz opasnih materija u unutra njem transportu saobra aju uglavnom su izjedna eni sa uslovima prevoza ovih materija predvi enim u odgovaraju im me unarodnim ugovorima. svi propisi u oblasti opasnih materija reguli u njihov prevoz u celom procesu koji je iri od prevoza u u em smislu. a od njih se zahteva da dosta brzo i efikasno reaguju u toj situaciji. Me utim. je na osnovu propisno izvr enog obele avanja robe i vozila. Zaklju na razmatranja Savremena tehnologija omogu ava proizvodnju novih opasnih materija koje do ju e nisu bile poznate. bilo da vr e prevoz. Prakti no. Pri intervencijama vezanim za opasne materije i robu. niti biti uslovljen ovom izmenom. potrebno je preduzeti sve mere kako bi se posledice ubla ile. istovara i sli no. Ove materije mogu se prevoziti ako se ispune uslovi koji su ispitivanjem utvr eni kao dovoljni za punu bezbednost pri njihovom prevozu. koristile i transportovale. To nas upu uje na zaklju ak da rizik od tetnog dejstva opasnih materija. ne treba ispustiti iz vida da je neophodno otklanjanju opasnosti pristupiti samo uz odgovaraju i li nu za titu. u prvom trenutku. Na alost. Obu enost lica koja u estvuju na bilo koji na in u radu sa opasnim materijama. jedino u situaciji. treba smanjiti na najmanju mogu u meru. Po to delovanje ovih materija mo e biti katastrofalno. utovar. Potpuna za tita od opasnih materija ne postoji.

unece.pdf [7] http://www.org/wiki/Dangerous_goods [5] http://www. Krsti .dt-asia.wikipedia.uk/pgr/freight/dgt1/ [6] http://www.org/ [4] http://en. [3] http://www. D. Bezbednost kori enja vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju. SL. Mla an.dft.net/media/Dangerous%20Goods%20Chart%20UN. SRJ 82/90.Prevoz opasnih materija 2011 Literatura [1] B. [2] Pravilnik o na inu prevoza opasnih materija u drumskom saobra aju.gov.pdf 63 . 2007 godine. Ma inski fakultet u Kragujevcu.rs/portals/9/uredba-o-prevozu-opasnih-materija-u-drumskom-i-zel-saobracaju-5302.pks.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful