Univerzitet u Kragujevcu Ma inski fakultet Smer Drumski saobra aj

Seminarski rad
Predmet:

Zakonska regulativa u drumskom saobra aju
Tema:

Prevoz opasnih materija

Predmetni nastavnik: Prof. Dr Dragoljub Radonji

Student: Male evi Nikola 305/2010

Kragujevac Jun 2011.

Prevoz opasnih materija

2011

Sadr aj
1. Uvodna razmatranja............................................................................................................................. 3 2. Vrste i podela opasnih materija ............................................................................................................ 4 2.1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama........................................................... 5 2.1.1 Definicije razreda..................................................................................................................... 6 2.1.2 Definicije grupa kompatibilnosti................................................................................................ 7 2.1.3 Klasifikacija eksplozivnih materija prema na inu dejstva .......................................................... 9 2.2 Gasovi ........................................................................................................................................... 9 2.3 Zapaljive te ne materije................................................................................................................ 11 2.4 Zapaljive vrste materije ............................................................................................................... 12 2.5 Materije sklone samoupaljenju ..................................................................................................... 12 2.6 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove........................................................... 13 2.7 Oksidiraju e materije .................................................................................................................... 14 2.8 Organski peroksidi ....................................................................................................................... 15 2.9 Otrovne materije........................................................................................................................... 16 2.10 Gadne i zarazne (infektivne) materije.......................................................................................... 17 2.11 Radioaktivni materijali ................................................................................................................ 17 2.12 Korozivne (nagrizaju e) materije ................................................................................................ 18 2.13 Ostale opasne materije i predmeti .............................................................................................. 19 3. Vozila za prevoz opasnih materija ...................................................................................................... 20 3.1 Eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila ............................................................................... 20 3.2 Ozna avanje vozila za prevoz opasnih materija............................................................................ 22 3.2.1 Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materije ....................................................... 23 3.2.2 Table za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije................................................... 24 3.3 Potrebna dokumentacija pri transportu opasnih materija ............................................................... 26 3.4 Oprema vozila za prevoz opasnih materija ................................................................................... 29 4. Zahtevi koji se postavljaju pred vozilima za prevoz opasnih materija .................................................. 30 4.1 Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materija ................................................ 30 4.2 Zahtevi koji se postavljaju pred odre enim delovima vozila za prevoz opasnih materija ................ 31 4.3 Posebni zahtevi koji se odnose na odre enu izvedbu vozila ......................................................... 32 5. Zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija........................................... 35 5.1 Osnove zakonske regulative u oblasti opasnih materija ................................................................ 35 5.2 Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija ........................ 38 5.2.1 Odredbe zakona o prevozu opasnih materija koji se odnose na drumski saobra aj ................ 38 5.2.2 Odredbe pravilnika o na inu prevoza opasnih materija u drumskom transportu ...................... 44

1

Prevoz opasnih materija

2011

5.2.3 Odredbe uredbe o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju ................................... 48 5.2.4 Me unarodni sporazum o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju (ADR).............. 51 5.3 Naknada tete prema me unarodnim ugovorima.......................................................................... 52 6. Preventivne mere za tite pri transportovanju opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama ..... 54 6.1 Obu enost lica koja neposredno u estvuju u transportu opasnih materija ..................................... 54 6.2 Pravila utovara, istovara i rukovanja opasnim materijama ............................................................. 54 6.3 Zahtevi koji se odnose na nadzor vozila za prevoz opasnih materija u slu aju zaustavljanja ......... 56 7. Intervencije u slu aju vanrednih situacija pri prevozu opasnih materija ............................................... 57 7.1 Prepoznavanje opasnosti ............................................................................................................. 57 7.2 Mere i postupci u vanrednim situacijama pri prevozu opasnih materija i predmeta ........................ 58 8. Zaklju na razmatranja ........................................................................................................................ 62 Literatura ............................................................................................................................................... 63

2

zatim usled bilo kakve nezgode tokom proizvodnje. Transportna sredstva kojima se vr i prevoz opasnih materija moraju biti posebne konstrukcije i moraju odgovarati uslovima koji su propisani odgovaraju im zakonom. Transport opasnih materija i predmeta. U slu aju pojave incidenta. Do toga dolazi usled neodgovornog i/ili nestru nog rada. Uvodna razmatranja Razvojem nauke. fiksirane cisterne ili kontejneri u kojima se prevoze opasne materije moraju biti na vidljivom mestu ozna ene odgovaraju im listicama opasnosti i tablama za obele avanje vozila. Rizik pojave akcedentnih situacija pri prevozu opasnih materija je veliki. Naime. do pojave akcedentnih situacija mo e do i i prilikom utovara i istovara opasnih materija. prema tome neophodno je striktno po tovanje propisa koji se odnose na ovu problematiku. utovar. Pored samog prevoza. skladi te se mo e locirati na najpovoljnijem mestu (udaljenom od naselja). Pod pojmom opasnih materija podrazumevaju se sve one materije koje imaju takve karakteristike da mogu izazvati posledice tetne po zdravlje i okolinu. akteri su du ni da odmah obaveste odgovaraju e interventne servise iji je zadatak da hitno reaguju u takvim situacijama i da im dostave sve potrebne informacije koje bi bile od koristi prilikom obavljanja intervencije. ve je potrebno dobiti i posebno odobrenje kako bi se izvr io prevoz. Imaju i u vidu svojstva ovih materija o igledno je da se njihovim prevozom pove ava op ta opasnost. Obele avanje opasnih materija je tako e definisano ADR-om tako da omogu ava brzo i jednostavno sagledavanje osnovnih podataka o opasnoj materiji. Kolete. a sa druge strane zbog ograni enih mogu nosti prilago avanja ambala e i vozila kojima se prevoze opasne materije u cilju spre avanja njihovog tetnog dejstva. usputne manipulacije. tehnike i tehnologije omogu ena je proizvodnja velikog broja razli itih opasnih materija. 3 . zatim postupci voznog osoblja u slu aju saobra ajne nezgode ili havarije i sli no. Tako e. najpre sa aspekta mogu nosti nastanka saobra ajnih nezgoda. Delovanje interventnih ekipa predstavlja veoma bitan faktor u oblasti opasnih materija kome se poklanja posebna pa nja. a zatim sa aspekta nemogu nosti spre avanja tetnog dejstva od strane ambala e i vozila u takvim situacijama. rukovanja ili transporta. dok se prevoz vr i i kroz gusto naseljene urbane sredine ili pored zna ajnih objekata i instalacija gde bi aktiviranje odre ene opasne materije moglo izazvati veoma te ke posledice. tzv. sa jedne strane zbog mogu nosti nastajanja saobra ajnih nezgoda. propisima su regulisane i radnje kao to su pripremanje materije za prevoz. Za prevoz pojedinih vrsta opasnih materija nije uvek dovoljno ispuniti propisane uslove. pretovar. skladi tenja. ali i sagledavanje zahteva koje treba da ispune ambala a i prevozno sredstvo. istovar. ´opasnih roba´ je prema Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasnih roba u drumskom saobra aju (ADR-u) zabranjen ukoliko se ne obavlja pod precizno definisanim uslovima. Mogu nosti bezbednog skladi tenja ovih materija su daleko ve e nego mogu nosti bezbednog prevoza.Prevoz opasnih materija 2011 1. Transport opasnih materija zauzima sve zna ajnije mesto u strukturi ukupnog prevoza.

1b  Predmeti punjeni eksplozivnim materijama. iroka primena ovih materija uslovila je njihovu op tu klasifikaciju koja je izvr ena u skladu sa me unarodnim propisima i sporazumima. KLASA 3  Zapaljive te nosti. 4b  Materije sklone samoupaljenju. Zauzimaju veoma zna ajno mestu u transportu. KLASA 7  Radioaktivni materijali.000 opasnih materija razvrstanih u 9 klasa. transportu. KLASA 5: 5a  Oksidiraju e materije. skladi tenju. a obuhva eno je oko 50. 6b  Gadne i zarazne materije. 5b  Organski peroksidi. 4c  Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove. 1c  Sredstva za paljenje. KLASA 9  Ostale opasne materije i predmeti. KLASA 2  Zbijeni gasovi pretvoreni u te nost i gasovi rastvoreni pod pritiskom. U zavisnosti od hemijskih osobina. vatrometni predmeti i drugi predmeti. rukovanju i kori enju mogu biti opasne i tetne po zdravlje ljudi ili mogu dovesti do materijalnih teta ukoliko se njima nestru no rukuje. 4 . Vrste i podela opasnih materija Opasne materije su one materije koje pri proizvodnji.Prevoz opasnih materija 2011 2. agregatnog stanja i stepena opasnosti. prema ADR-u sve opasne materije su svrstane u slede e klase: KLASA 1: 1a  Eksplozivne materije. KLASA 4: 4a  Zapaljive vrste materije. KLASA 8  Korozivne (nagrizaju e) materije. KLASA 6: 6a  Otrovne materije. tako da su od strane ADR-a (European agreement concerning the international carriage of dangerousgoods by road) definisane osnovne instrukcije kojih se moraju pridr avati sve dr ave potpisnice ovog sporazuma bez odstupanja. pakovanju.

 proces razlaganja mora biti pra en osloba anjem velike koli ine toplotne energije. varnice i hemijske reakcije. 5. Gustina . Svaki eksploziv ima odre ene fizi ko-hemijske i balisti ke karakteristike na osnovu kojih se odre uje njegov kvalitet i upotrebna vrednost. 3. pove anje temperature. U ove karakteristike svrstavaju se: 1. mora ispuniti uslove poput:  hemijski proces niskog razlaganja mora se odigrati u to kra em intervalu. Ekplozivne materije su hemijska jedinjenja ili hemijske sme e sastavljene od goriva i oksidacionog sredstva koje mogu veoma brzo hemijskom reakcijom da razviju gasove takve brzine i takve temperature i pritiska da izazivaju o te enja okoline. Na osnovu toga je data mogu nost da se izvr i pravilno raspore ivanje razli itih opasnih materija ove klase u istom vozilu ili kontejneru. jer ona diraktno uti e na brzinu i pritisak detonacije. Toplota sagorevanja . sredstva za paljenje.Prevoz opasnih materija 2011 2. ili predstavlja koli inu kiseonika koja preostaje ili nedostaje za potpunu oksidaciju. One su podeljene na gpupe kompatibilnosti i razrede opasnosti. Da bi jedna materija bila eksplozivna. Specifi na zapremina gasova .predstavlja zapreminu koju zauzimaju gasovi nastali procesom hemijskog razlaganja 1kg eksplozivne materije pod pritiskom od 1013 bara. pa zbog toga mnoge eksplozivne materije mogu sagorevati i u zatvorenom prostoru. a pokazuju karakteristike materija klase 1. Pri hemijskom razlaganju eksplozivnih materija dolazi do stvaranja velikh koli ina gasovitih produkata zagrejanih na vrlo visokim temparaturama.predstavlja potrebnu koli inu kiseonika za potpunu oksidaciju eksplozivne materije.1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama Eksplozivne materije.predstavlja va no svojstvo eksplozivnih materija. pri emu se nastala voda uzima da je u gasovitom stanju.to je toplotni ekvivalent ukupne energije sagorevanja eksplozivne materije pri kome svi atomi oksidi u na najvi i nivo. Bilans kiseonika . predmeti punjeni eksplozivnim materijama. 4. eksplozivnim hemijskim razlaganjem osloba aju energiju u obliku toplote ili gasova. Brzo sagorevanje eksplozivnih materija omogu ava kiseonik koji ulazi u hemijski sastav eksploziva. Razred opasnosti i slovna oznaka grupe kompatibilnosti predstavljaju klasifikacioni kod opasne materije klase 1 koji mora da bude ispisan na svakom pakovanju.  proizvodi njenog razlaganja moraju biti potpuno ili delimi no gasoviti. Materije i predmeti klase 1 su osetljivi na: udare i potrese. Brzina hemijskog procesa razlaganja je karakteristi na osobina eksplozivnih materija i kre e se u granicama od nekoliko cm/sec do nekoliko km/sec. 5 . pod spoljnim dejstvom u vidu udara i trenja naj e e. vatrometni predmeti i drugi predmeti jesu vrste i te ne hemijske materije koje imaju osobinuda. Sadr aj azota . 2. Grupe kompatibilnosti su slovne oznake i ima ih 13.veliki broj eksplozivnih materija u svojo hemijskoj strkuturi sard i azot.

Polaze i od stepena opasnosti i njihovih karakteristika. Osetljivost na vlagu .pirotehni kim proizvodima se smatraju sva sredstva koja se upotrebljavaju za vatromete. Toplota eksplozije . eksplozivne materije i predmeti se razvrstavaju u 6 razreda opasnosti i nose oznake od 1. protivgradne rakete i druge rakete koje se koriste u nau ne i privredne svrhe. 7. pucanja i dima. 8. a namenjene su za proizvodnju eksplozivnih materijala. kao i predmeti koje sard e eksplozivne sastojke. Sa aspekta zakona. eksplozivne materije su podeljene na:  privredne eksplozive .  pirotehni ke proizvode .pod privrednim eksplozivima se smatraju materije koje se upotrebljavaju za ru enje ili oblikovanje objekata ili materijala energijom oslobo enom hemijskom reakcijom eksplozivnog razlaganja. prema ADR-u.  sredstva za paljenje eksploziva . U materije klase 1. Temperatura sagorevanja .zavisi od vrste eksplozivnih materija i razli ita je. eksplozivni predmeti. 10.  barut .podrazumeva najmanju visinu izra enu u cm sa koje pada teg odre ene te ine pri emu se izaziva najmanje jedna eksplozija ili detonacija u toku 6 proba.ovde spadaju sve vrste kapisli.  privrednu municiju . 9. Osetljivost na iniciranje . 11.  sirovine eksplozivnog karaktera za proizvodnju ve navedenih materija .Prevoz opasnih materija 2011 6.barutom se smatra crni i malodimni barut namenjen za rudarske i sportske potrebe.je sposobnost hemijskog razlaganja eksplozivne materije pod uticajem odre enog optere enja.privrednom municijom se smatraju meci.1 do 1.predstavlja razliku izme u toplote stvaranja finalnih proizvoda eksplozije i toplote sagorevanja same eksplozivne materije. upalja a i tapina i pirotehni ka sredstva koja se koriste pri miniranju.prisustvo vlage smanjuje osetljivost eksplozivnih materija.da bi nastupio proces hemijskog razlaganja eksplozivne materije potreban je izvestan impuls spolja. odnosno energija aktiviranja. Osetljivost na trenje .je temperatura do koje se zagreju proizvodi nastali hemijskim razlaganjem eksplozivne materije. patroni i aure opremljene kapislom i napunjene barutom. prskave sastojke sa dejstvom eksploziva ili druge sastojke koji slu e za postizanje efekata razaranja. se svrstavaju eksplozivne materije. svetlosti.1 Definicije razreda U zavisnosti od stepena opasnosti.1. 2. Osetljivost na plamen i varnicu . i materije i predmeti koji ne pripadaju navedenim grupama a izra ene su radi nekog prakti nog dejstva u vidu eksplozije ili pirotehni kih efekata. eksplozivne materije i predmeti klase 1 razvrstani su u razrede i grupe kompatibilnosti.ovde spadaju materije koje po hemijskom sastavu i osetljivosti na paljenje imaju osobine eksploziva i sposobne su za eksplozivno razlaganje.6 kao to je: 6 . vatre. 12. Osetljivost na udar .

Prevoz opasnih materija

2011

1.1 Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od akumulirane eksplozije, odnosno eksplozije koja dovodi do toga da prakti no celokupno punjenje trenutno reaguje; 1.2 Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od rasejavanja rapnela ali ne i opasnost od amumulirane eksplozije; 1.3 Materije i predmeti kojima su imanentni opasnost od vatre, manjih detonacija, rasejavanje rapnela ili od obe navedene opasnosti zajedno, ali ne i opasnost od akumulirane eksplozije; 1.4 Materije i predmeti koji predstavljaju samo manji rizik od eksplozije u slu aju upaljenja ili inicijalizacije (aktiviranja) tokom prevoza. Efekti su u velikoj meri ograni eni na pakete tako da se neo ekuje izbacivanje fragmenata znatnije veli ine i opsega. Spolja nji po ar ne sme dovesti do toga da prakti no celokupni sadr aj paketa trenutno eksplodira; 1.5 Materije kojima je imanentna opasnost od akumulirane eksplozije ali koje su u toj meri neosetljive da je verovatno a njihovog aktiviranja ili prelaza sa ormalnog na detonativno sagorevanje u uslovima normalnog prevoza vrlo mala. Minimalni zahtev za ove materije je da ne smeju da eksplodiraju prilikom ispitivanja u uslovima okru enja zahva enog po arom; 1.6 Izrazito neostljivi predmeti kojima nije imanentna opasnost od akumulirane eksplozije. Ovi predmeti sard e isklju ivo izrazito neosetljive detonativne materije kod kojih je mogu nost akcidentnog aktiviranja ili prostiranja svedena na minimum.

2.1.2 Definicije grupa kompatibilnosti
Za pravilno i bezbedno obavljanje transporta eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama izuzetno je va no poznavanje njihovih karakteristika i me usobne kompatibilnosti. Prema karakteristikama eksplozivne materije se razvrstavaju u 13 grupa kompatibilnosti (podno ljivosti) i imaju slovne oznake od A do S i to: A) primarne eksplozivne materije; B) predmeti sa primarnim eksplozivnim materijama koji sadr e jednu efikasnu za titnu komponentu (stepen za tite). Ovde spadaju detonatori za miniranje i udarne kapisle; C) progresivne eksplozivne i ostale deflagracione eksplozivne materije ili predmeti koji sadr e takve eksplozivne materije; D) dodatne (sekundarne) detonativne eksplozivne materije, crni barut ili predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije bez elemenata za aktiviranje i bez progresivnog punjenja ili predmeti koji sadr e primarne eksplozivne materije sa dve ili vi e za titnih komponenti; E) predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije bez elemenata za aktiviranje, sa progresivnim punjenjem; F) predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije sa sopstvenim elementima za aktiviranje, sa ili bez progresivnog punjenja; G) pirotehni ke materije, predmeti sa pirotehni kim materijama ili predmeti koji sadr e kako eksplozivne tako i svetle e zapaljive dimne ili materije koje nadra uju o i; H) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i beli fosfor; J) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i zapaljive te nosti ili gel;
7

Prevoz opasnih materija

2011

K) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i toksi ne hemijske agense; L) eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim materijama koji predstavljaju posebnu opasnost tako da je neophodna izolacija svakog tipa ponaosob; N) predmeti koji sadr e isklju ivo izrazito neosetljive detonativne materije; S) Materije ili predmeti tako upakovani ili projektovani da, u slu aju nezgode usled akcidentnog aktiviranja, paketi zadr avaju sve opasne efekte. U tom slu aju efekti rasejavanja rapnela, ili detonacije moraju biti ograni eni na onu meru koja znatnije ne ometa. Tabela 1. Grupa A B C D E F G H J L N S kompatibilnosti x A x 5 x B x x x x 3,4 x C x x x x x D x x x x x E x x F x x x x x G x x H x x J 2 L 3,4 3,4 3,4 3 x N x x x x x x x x x x S Oznake kori ene u tabeli 1. imaju slede e zna enja:

X - dozvoljen me oviti tovar; 2 - paketi u kojima se nalaze materije i predmeti iz grupe kompatibilnosti L mogu da se tovare na isto vozilo zajedno sa paketima u kojima se nalaze materije i predmeti istog tipa iz te grupe kompatibilnosti; 3 - razli iti tipovi predmeta iz grupa kompatibilnosti N mogu da se prevoze zajedno kao predmeti grupe kompatibilnosti N samo ukoliko je ispitivanjem utvr eno da ne postoji dodatni rizik od simpateti ke detonacije izme u predmeta; 4 - ukoliko se predmeti iz grupa kompatibilnosti N prevoze zajedno sa materijama i predmetima iz grupa kompatibilnosti C, D ili E tada se predmeti iz grupe kompatibilnosti N kvalifikuju kao da poseduju karakteristike grupe kompatibilnosti D; 5 - paketi sa predmetima iz grupe kompatibilnosti B i materije i predmeti iz grupe kompatibilnosti D mogu da se tovare zajedno na isto vozilo pod uslovom da se prevoze u zasebnim kontejnerima. Poznavanje karakteristika eksplozivnih materija i predmeta, polaze i od njihove pripadnosti odre enoj grupi kompatibilnosti je bitno kod prevoza, njihovog dr anja odnosno skladi tenja pri emu moraju posebnu pa nju posvetiti lica koja rukuju ili vr e utovar ili istovar opasnih materija, a posebno magacioneri kojima je povereno pravilno uskladi tavanje eksplozivnih materija.
8

Prevoz opasnih materija

2011

2.1.3 Klasifikacija eksplozivnih materija prema na inu dejstva
Podela eksplozivnih materija mo e se izvr iti na vi e na ina, ali se naj e e koristi podela prema na inu dejstva. Prema na inu dejstva eksplozivne materije se dele na: a) Baruti i raketna goriva - energija semijskog razlaganja baruta i raketnih goriva koristi se za pokretanje projektila u cevi i oru ja ili u auto-propulziji. Baruti se prema sastavu i odnosu oksidansa i goriva dele na homogene i heterogene, dok raketna goriva mogu biti te na ili vrsta; b) Eksplozivi - to su materije sposobne da se razla u prema re imu stabilne detonacije uz osloba anje velike koli ine energije u veoma kratkom vremenu. Njihova podela uslovljena je osetljivo u na iniciranje pa imamo primarne (inicijalne) i sekundarne (brizatne); c) Pirotehni ke sme e - predstavljaju sme e oksidansa i goriva koje pri sagorevanju daju odre ene specifi ne efekte kao to su svetlosni, toplotni, zvu ni, dimni i sl. Sa obzirom na namenu, mogu se podeliti na osvetljavaju e, signalne i trasiraju e, zapaljive, termitne, uspora ke i dimne.

2.2 Gasovi
Gas je materija, prema ADR-u, koja na temperaturi od 50 °C ima pritisak pare vi i od 3 bara ili je u celosti u gasovitom stanju na temperaturi od 20 °C pri standardnom (atmosferskom) pritisku od 1.013 bara. Sve je ve a primena komprimovanih gasova, kako za laboratorijske, tako i za industrijske potrebe. Naj e e su u upotrebi slede i komprimovani gasovi: azot, vodonik, kiseonik, vazduh, ugljen dioksid, amonijak, hlor, sumpordioksid, hlorovodonik, fluorovodonik, bortrifluorid, metilhlorid, metan, acetilen, etilen, propan butan, etilen oksid, freoni, plemeniti gasovi, itd. Gasovi se komprimuju u eli nim bocama razli itih veli ina, kao i u specijalnim tankovima. eli ne boce skladi te se u uspravnom stanju, u odgovaraju im dr a ima za u vr ivanje, radi spre avanja padanja i o te ivanja ventila koji pak moraju biti za i eni odgovaraju im eli nim poklopcima. Prostorije, u kojima se skladi te komprimovani gasovi, moraju da budu hladne, da ne budu izlo ene direktnom dejstvu sun evih zraka, dobro ventilirana i bez izvora zagrevanja i paljenja. Gasovi, prema ADR-u, pripadaju drugoj klasi opasnih materija, i dele se na: 1. Sabijene gasove - gasove pod pritiskom koji su u celosti u gasovitom stanju na temperaturi od -50°C; 2. Te ni gasovi - gasovi pod pritiskom, koji su delimi no u te nom stanju na temperaturi ve oj od 50°C. Ovoj grupi pripadaju:  te ni gasovi pod visokim pritiskom - gasovi ija se kriti na temperatura nalazi u granicama temperatura od - 50 °C do + 65 °C,
9

gasovi koji su delimi no te ni zbog njihove niske temperature.toksi ne. TF . 3. zapaljive. 6. oksidiraju e. Korozivni gasovi su gasovi ili sme e gasova koji usled svojih korozivnih karakteristika zadovoljavaju sve kriterijume koji se odnose na toksi ne gasove zbog ega se i klasifikuju kao toksi ni sa postoje im rizikom od korozije. Nekomprimovani gasovi koji se transportuju pod posebnim zahtevima. Gasovi rastvoreni pod pritiskom . Zagu ljivci su gasovi koji obuhvataju grupu neoksidiraju ih. razvrstavaju po odgovaraju im grupama opasnosti u zavisnosti od stepena rizika. odnosno gasove koji razre uju kiseonik u atmosferi. Svi gasovi. UN broj 2421 azot-trioksid. ne smeju se prevoziti ukoliko se predhodno ne preduzmu odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ile opasne reakcije gasa u normalnim uslovima transporta. 5. oksidiraju e.toksi ne.gasovi ija je kriti na temperatura iznad 65 °C.zapaljive. mogu biti opasne po ljudsku ko u. 4. 30 ili 3F.013 bara zapaljivi u sme i sa 13 % ili manje vazduha ili imaju opseg zapaljivosti sa vazduhom od najmanje 12 procentnih poena bez obzira na donju granicu zapaljivosti.toksi ne.toksi ne. korozivne. oksidiraju e. Raspr iva i i sudovi. TC . U korozivne gasove ubrajaju se i sme e gasova koje se smatraju toksi nim zahvaljuju i kombinovanim efektima korozivnosti i toksi nosti i koje. nezapaljivih. Naro ito treba obratiti pa nju da ambala a i cisterne u kojima se obavlja transport ne sadr e bilo kakve supstance koje bi mogle da izazovu ili pospe e opasne reakcije. Oksidiraju a sposobnost ovih gasova utvr uje se testom ili prora unom propisanim ISO standardima.toksi ne. TO . O . korozivne. na osnovu ljudskog iskustva.zagu uju e. rashla ena te nost. 7. TOC . o i i sluzoko u nosa i grla ili ija korozivna komponenta sme e ima LC50 vrednost manju ili jednaku vrednosti od 5000 ml/m3.toksi ne. na slede i na in: A . Ostali predmeti koji sadr e gas pod pritiskom. Toksi ni gasovi obuhvataju grupu gasova koji su poznati kao toksi ni ili korozivni u tolikoj meri da predstavljaju rizik po zdravlje ljudi ili se predpostavlja da su toksi ni ili korozivni jer je testom utvrdeno da im je LC50 vrednost koja se odnosi na visoku toksi nost jednaka ili manja od 5000 ml/m3. zapaljive. Rashla eni te ni gasovi kojima ne mogu biti dodeljeni klasifikacioni kodovi 3A. TFC . izuzev raspr iva a. Gasovi i sme e gasova koji nisu prihvatljivi za transport su: - UN broj 2186 hlorovodonik. mali. F . Rashla eni te ni gasovi . UN broj 2455 metil-nitrit. Zapaljivost se utvr uje testom ili prora unom ije su metode i postupci propisane ISO standardom. opasnih materija se. netoksi nih gasova. Hemijski nestabilne materije klase 2.gasovi koji su prilikom prevoza rastvoreni u te nom rastvara u. 10 . koji pripadaju klasi 2. koji sadr e gas ili gasne patrone (gasni kertrid i).oksidiraju e. Oksidiraju i gasovi obuhvataju gasove koji mogu u ve oj meri od vazduha da izazovu ili doprinesu procesu sagorevanja drugih materijala.Prevoz opasnih materija 2011  te ni gasovi pod niskim pritiskom . Zapaljivi gasovi obuhvataju grupu gasova koji su na temperaturi od 20 °C i pritisku od 1. T .

boje itd. to zna i da su isparenja zapaljiva.3 Zapaljive te ne materije Zapaljive te nosti obuhvataju opasne materije i predmeta sa opasnim materijama koje.Prevoz opasnih materija - 2011 - - Gasovi rastvoreni pod pritiskom koji ne mogu biti klasifikovani kao UN broj 1001. sirova nafta. butan). eksplozivna i nagrizaju a. Pored zapaljivosti. Eksplozija gasova i isparenja po inje sa donjom granicom eksplozivnosti (najmanja koncentracija gasa ili isparenja u vazduhu pri kojoj mo e nastati eksplozija). Ove granice se razlikuju kod razli itih materija. 2073 ili 3318. 11 . etanol. ispunjavaju slede e uslove: nalaze se u te nom stanju. 2. odnosno odgovaraju a sme a gasa i vazduha pogodna za paljenje. ine klasifikacioni kod materija i predmeta klase 2. Raspr iva i kod kojih su toksi ni ili zapaljivi gasovi kori eni kao disperzanti. isparenja mogu biti otrovna.013 bara. Broj koji pokazuje pojavni oblik gasova i veliko slovo koje pokazuje opasnost koju pojedini gasovi imaju. metanol. oduzimanjem kiseonika (ugu ivanjem) ili oduzimanjem gorive materije (odstranjivanje). Gasni kertrid i ija je odlika izuzetno visoka toksi nost (LC50 ni a od 200 ppm). zadovoljava kriterijume za grupu pakovanja 1. Ta ka paljenja jedne zapaljive materije je ona najni a temperatura pri kojoj se stvara dovoljna koli ina gasova. aceton. Isparenja zapaljivih te nosti su te a od vazduha i padaju na dno u zatvorenim prostorima. kako bi se formirala homogena te na sme a koja potiskuje njihove eksplozivne karakteristike. a imaju ta ku paljenja ne ve u od 61 °C. Gorenje je hemijski proces sjedinjavanja sa kiseonikom. Zaustavljanje procesa gorenja mo e da se postigne oduzimanjem toplote (hla enjem). pove anim pritiskom i praskom. Tu spadaju benzin. U klasu 3. sa aspekta toksi nosti ili korozivnosti. Mo e se re i da je to najni a temperatura na kojoj e neka materija nakon paljenja nastaviti da gori. njihovih para pra eno je plamenom. dima i pepela. prema ADR. toplote. a ne te nosti. Sagorevanje zapaljivih te nosti tj. pra eno toplotom. Za odre ivanje ta ke paljenja kod zapaljivih te nosti postoji ta no propisan metod. odnosno oksidacija uz pojavu svetlosti. Raspr iva i iji sadr aj.u. U klasi 2 nema podele na ambala ne grupe. dizel gorivo. To su eksplozivne materije rastvorene u vodi ili drugoj te noj materiji. tako e obuhvata i te ne materije i rastopljene vrste materije sa ta kom paljenja ve om od 61 °C koje se na transport predaju na temperaturi koja je ve a ili jednaka od njihove ta ke paljenja. Klasa 3. na temperaturi od 50 °C imaju pritisak pare ni i od 3 bara i nisu u gasnom stanju na temperaturi od 20 °C i pritisku od 1. spadaju i te ni eksplozivi sa smanjenom osetljivo u. Dok zapaljivi gasovi mogu biti lak i od vazduha (vodonik. acetilen) ili te i od vazduha (propan. Kada se proces sagorevanja odvija velikom brzinom nastaje takozvano eksplozivno sagorevanje. Da bi se te na zapaljiva materija upalila mora predhodno da pre e u gasovito stanje. Kod zapaljivih gasova gori sam gas.

Lakozapaljive vrste materije i predmeti koji mogu da se upale pomo u varnica ili usled trenja. Ovakve prostorije. Ovakve prostorije moraju da budu udaljene od eventualnih izvora paljenja. U ovu grupu se ubrajaju sumpor. DT otrovni vrsti desenzitivisani eksplozivi.5 Materije sklone samoupaljenju Materije sklone samopaljenju su materije koje se pale u dodiru sa vazduhom ili vodom bez posredstva drugih materija (beli i uti fosfor. sirov pamuk.). Materije i predmeti klase 4a. U materije klase 4a. ali nisu sklone samopaljenju. Ambala na gmpa III (za materije sa malom opasno u prema kriterijumu za ispitivanje). FT2 otrovne neorganske). koje deluju oksidiraju e (zapaljivo).Prevoz opasnih materija 2011 Da bi se spre ilo eventualno paljenje sme e zapaljivih para sa vazduhom. FT otrovne zapaljive vrste materije (FT1 otrovne organske. FO zapaljive vrste materije. vrsti desenzitivisani (umanjene osetljivosti) eksplozivi.4 Zapaljive vrste materije Zapaljive vrste materije su vrste materije koje. mogu lako da se zapale u dodiru sa plamenom ili varnicom. prema 12 . F2 rastopljene organske materije i F3 neorganske). SR samoreaguju e materije (SR1 nije potrebna kontrola temperature. ovakve materije se skladi te u prostorijama koji se hlade. radi spre avanja nagomilavanja para. na osnovu osobina dele se na: F zapaljive vrste materije bez sporedne opasnosti (F1 organske. nitrocelulozni filmovi. Prema stepenu opasnosti zapaljive vrste materije se dele na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije sa visokom opasno u prema kriterijumima za ispitivanje). Isto tako mora se obezbediti da ambala a i cisterne u kojima se vr i transport ne sadr e materije koje izazivaju ili pospe uju opasne reakcije. prema ADR-u. otpaci. bez dodatne opasnosti. Ambala na grupa II (za materije sa srednjom opasno u prema kriterijumu za ispitivanje). crveni fosfor. moraju da budu snabdevene efikasnim ru nim ili automatskim ure ajima za ga enje po ara.  Te ni eksplozivi smanjene osetljivosti koji nisu navedeni u listi opasnih materija. U materije klase 4b. 2. kad su u suvom stanju. celuloid. svrstavaju se: Samoreaguju e materije ( vrste materije ili te nosti). uz obezbe enje dobre venilacije. SR2 potrebna kontrola temperature). Slede e grupe zapaljivih materija nisu prihvatljive za transport:  Zapaljive materije ija je struktura bliska strukturi peroksida (kao to je to slu aj sa etrima ili sa ostalim policikli nim oksidacionim materijama) ukoliko sadr aj peroksida prelazi 0. cinkovi alkili. a pu enje i kori enje izvora paljenja je najstro e zabranjeno. upotrebljene krpe i dr. nitroceluloza isl.  Hemiski nestabilne zapaljive te nosti ukoliko predhodno nisu preduzete odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ile njihove opasne reakcije u smislu opasnog razlaganja ili polimerizacije tokom transporta. D vrsti desenzitivisani eksplozivi. 2.3 %. Materije povezane sa samoreaguju im materijama.

). kalcijum karbid. kalijum. a koji su odvojeni od drugih objekata. Prema stepenu opasnosti materije sklone samozapaljenju se dele na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za samozapaljuju e materije prema kriterijumu za ispitivanje). kalcijum. prema kriterijumu za ispitivanje). korozivne. kalijum. S2 vrste organske. prema kriterijumu za ispitivanje).vi e kilograma i du i period vremena vi e sati ili dana). organske. ST3 te ne otrovne neorganske. prema kriterijumu za ispitivanje). ST otrovne samozapaljive materije (ST1 te ne otrovne organske. kalcijum karbid. S3 te ne neorganske. alkalni metali. i pri tome se osloba a toplota. zapaljivi i eksplozivni gasovi. anhidridi kiselina. Samozapaljive-piroforne materije (uklju uju i vrste i te ne rastvore i sme e). 2. SC korozivne samozapaljive materije (SC1 te ne. Ambala na grupa II (za samozagrevaju e materije prema kriterijumu za ispitivanje). Ambala na grupa III (za manje samozagrevaju e materije prema kriterijumu za ispitivanje). kao i predmeti koji sadr e takve materije. SW samozapaljive materije koje u kontaktu sa vodom stvaraju zapaljive gasove. Materije i predmeti klase 4b. svrstavaju se: materije koje reaguju sa vodom i emituju zapaljive gasove koji mogu sa vazduhom da formiraju i eksplozivnu sme u. SC4 vrste korozivne neorganske). koncentrovana kiselina i alkalije. Prema stepenu opasnosti materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije koje imaju sna nu reakciju sa vodom.). hladnim i dobro ventiliranim prostorima. karbidisilcidi. boridi. koje su uzdignute na visokim temeljima. hidridi. kalcijum. legure i amalgami ovih metala. koje se u dodiru sa vazduhom ve u malim koli inama pale u roku od pet minuta. Ambala na grupa III (za materije koje imaju laganu reakciju sa vodom. Ove materije skladi te se na suvim. SO oksidiraju e samozapaljive materije. ST2 vrste otrovne organske. SC3 te ne korozivne neorganske. nitridi. U ovu grupu materija ubrajaju se: kalcijum. alkalni silicidi i dr. Ove materije reaguju sa vodenim rastvorima. na osnovu osobina (klasifikacioni kod) se dele na: S samozapaljive materije bez dodatne opasnosti (S1 te ne organske.Prevoz opasnih materija 2011 ADR-u. ST4 vrste otrovne neorganske). U materije klase 4c prema ADR-u. 13 . S4 vrste neorganske). Ambala na grupa II (za materije koje imaju laku reakciju sa vodom. alkalni silicidi i dr.6 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum. sulfidi. fosfidi. arsenidi. SC2 vrste korozivne organske. vodenom parom i vodom. Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum. teluridi. svrstavaju se: Samozagrevaju e materije i predmeti (uklju uju i me avine i rastvore) koji su prilikom kontakta sa vazduhom skloni zagrevanju bez bilo kakvog dovo enja energije (potrebne su ve e koli ine .

neorganski i organski nitriti i nitrati.7 Oksidiraju e materije Oksidiraju e materije su materije koje se u dodiru sa drugim materijama razla u i pri tom mogu prouzrokovati vatru (hloridi.Prevoz opasnih materija 2011 Materije i predmeti klase 4c. W2 vrste. OTC otrovne korozivne oksidiraju e materije. ozon. kao i predmeti koji sadr e takve materije (W1 te ne. Ambala na grupa II (za materije koje deluju zapaljivo prema kriterijumu za ispitivanje). Ambala na grupa III (za materije koje deluju slabo zapaljivo. 0T2 vrste). WO materije oksidiraju e (zapaljive) vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. Njihovim me anjem sa te nim korozivnim materijama mogu se stvarati veoma otrovni gasovi. perbromati. 14 . perflorati. W3 predmeti). svrstavaju se slede e grupe jedinjenja: organski i neorganski peroksidi. Usled udara i trenja. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: O oksidiraju e materije bez dodatne opasnosti i predmeti koji sadr e takve materije (O1 te ne. Prostorije za skladi tenje oksidacionih agenasa treba da budu hladne i dobro ventilirane. WF1 materije zapaljive te ne koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. OC korozivne oksidiraju e materije (OC1 te ne. prema ADR-u. O2 vrste. vodeni rastvor vodonik-superoksida. OW vrste oksidiraju e materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. uz pojavu vrelog plamena. U grupu oksidacionih agenasa. WC otrovne materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove (WC1 te ne. oksidi. Prema stepenu opasnosti oksidiraju e materije dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije koje deluju samozapaljivo. Materije i predmeti klase 5a. WS materije samozagrevaju e vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. hlorati i perforati. Ove opasne materije ne treba skladi titi u blizini te nosti niske temperature zapaljivosti. ali zbog vi ka kiseonika kojim raspola u mogu da izazovu ili doprinesu paljenju ili sagorevanju drugog materijala koji je zapaljiv. OT oksidiraju e otrovne materije ( OT1 te ne. prema kriterijumu za ispitivanje). Ukoliko do e do me anja kalijum permanganata sa glicerinom na obi noj temperaturi.). O3 predmeti). WFC materije korozivne zapaljive koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. OC2 vrste). U materije klase 5a. prema kriterijumu za ispitivanje). hromati. bihromati. WF2 materije zapaljive vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. kao i da budu izra ene od materijala otpornog na po ar. permanganati. mogu da pored po ara izazovu i eksploziju. perjodati. dolazi do izrazito sna ne reakcije. na osnovu osobina dele se na: W materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. u pojedinim slu ajevima. OS vrste samozagrevaju e oksidiraju e materije. svrstavaju se materije koje same po sebi ne moraju biti zapaljive ili sagorljive. bez dodatnih opasnosti. 2. peroksidi alkalnih metala i njihove sme e i dr. jodati. WC2 vrste). persulfati. OF vrste i zapaljive oksidiraju e materije.

Tip G ne potpada pod propise klase 5b. prema ADR-u. gde su jedan ili oba vodonikova atoma zamenjena organskim radikalima.Prevoz opasnih materija 2011 2. Temperature mogu biti:  Kontrolna temperatura (maksimalna temperatura na kojoj organski peroksid mo e da se bezbedno prevozi). svrstavaju se organske materije koje mogu da se smatraju derivatima vodonik peroksida. Organski peroksidi su organske materije sa vi im stepenom oksidacije koje mogu da izazovu tetne posledice po zdravlje ili ivot ljudi ili o te enje materijalnih dobara. jedinjenja te kih metala). Razlaganje mo e biti izazvano kontaktom sa ne isto ama (aminin.8 Organski peroksidi Organski peroksidi su organske materije sa vi im stepenom oksidacije koje mogu da izazovu tetne posledice po zdravlje ili ivot ljudi ili o te enje materijalnih dobara. Organski peroksidi su klasifikovani. udarom i sli no. kiseline. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: P1 organski peroksidi za koje nije potrebna kontrola temperature. P2 organski peroksidi za koje je potrebna kontrola temperature. 15 . Materije klase 5b. odnosno trenje. Svrstavanje u tipove od B do F je direktno povezano sa najve om dozvoljenom koli inom u jednom pakovanju. pove anom temperaturom . a manje su osetljive na eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar. Kontakt vodonik peroksida sa o ima mo e da izazove ozbiljne povrede ko e ili ro nja e.  Samoubrzavaju a temperatura razlaganja (najni a temperatura na kojoj mo e do i do samoubrzavaju eg razlaganja materije u ambala i upotrebljenoj prilikom prevoza).  Kriti na temperatura (temperatura na kojoj se moraju primeniti procedureza slu aj opasnosti). na osnovu stepena opasnosti. u sedam tipova. Materije iz ove klase su termi ki nestabilne i razla u se kod normalnih ili pove anih temperatura uz stvaranje toplote i gasova. Postoji velika opasnost od eksplozije i samozapaljenja. a manje su osetljive na eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar. posebno kod o te enih pakovanja i prosutog sadr aja. trenjem. Za sugurnost organskih peroksida potrebno je kontrolisati temperaturu u toku prevoza. U materije klase 5b. Brzina razlaganja raste sa temperaturom i zavisi od formulacije (tipa) organskih peroksida. odnosno trenje. i to: Tip A nije dozvoljen za prevoz zbog svoje opasnosti u ambala i u kojoj je testiran.

Materije klase 6a. T5 vrste neorganske. Ambala na grupa III (za malo . TF2 te ni pesticidi. U materije klase 6a prema ADR-u. u kojima se dr e ove materije. TF otrovne zapaljive materije (TF1 te ne. TW2 vrste). svrstavaju se materije za koje se iz iskustva ili na osnovu eksperimenata mo e predpostaviti. TO oksidiraju e otrovne materije (T01 te ne. T7 vrsti pesticidi. udisanjem ili gutanjem. u kojima se uvaju ove materije. T4 te ne neorganske. uneseni u organizam ili u dodiru sa organizmom. TC otrovne korozivne materije (TC1 te ne organske. 16 . biolo kog ili prirodnog porekla i preparati proizvedeni od tih supstancija koji. u kojima se dr e ove materije. mo e da uva samo lice koje se stara o uvanju i izdavanju ovih materija.  Sudovi. mogu ugroziti ivot ili zdravlje ljudi ili tetno delovati na ivotnu sredinu. Prema stepenu opasnosti otrovne materije se dele. moraju da budu izolovani jedni od drugih. T6 te ni pesticidi. Ambala na grupa II(za otrovne materije).  Sudovi. ili da dovedu do uni tenja ljudi i ivotinja. moraju biti snabdevene za zaklju avanjem. u kojima se nalaze ove materije. Da bi se izbegle ne eljene posledice.  Klju eve.  U prostorijama. T02 vrste). prema kriterijumu za ispitivanje. TC4 vrste neorganske). kako bi se spre ilo isparavanje toksi nih materijala koji bi mogli da dovedu do zaga ivanja skladi tnih prostorija. T2 vrste organske. TC3 te ne neorganske. moraju da budu dobro zaptivene. TS vrste samozagrevaju e otrovne materije. i obele ene natpisom Äotrov". u relativno maloj koli ini upijanjem preko ko e. koje mogu me usobno da reaguju.9 Otrovne materije Otrovi su supstancije sinteti kog. T8 uzorci. za ti ene od direktnog dejstva sun evih zraka. TFC otrovne korozivne zapaljive materije. TF3 vrste). T9 ostale otrovne materije).Prevoz opasnih materija 2011 2. pri skladi tenju ovih materija. ne smeju da se dr e ivotne namirnice i sto na hrana. T3 organometalne. od prostorija i ormana. mogu da kode zdravlju. sa toksi nim materijama. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: T otrovne materije bez dodatne opasnosti (T1 te ne organske. neophodno je primeniti slede e mere:  Prostorije za skladi tenje treba da budu hladne i obezbe ene dobrom ventilacijom.  Prostorije i ormani.neznatno otrovne materije). da pri delovanju. udaljene od mogu ih izvora paljenja. TW otrovne materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove (TW1 te ne. TC2 vrste organske. na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za vrlo otrovne materije).

posle njihove prodaje krajnjem korisniku. Pored zra enja mo e se pojaviti pove anje temperature kao posledica lan ane reakcije. prema ADR-u. lezde.d. Predmeti koji su zaga eni virusima ili mikroorganizmima. Radioaktivni materijali su posebno opasni jer odaju nevidljiva zra enja. koji su dobili propisano odobrenje. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: I1 opasne po ljude zarazne opasne materije. po zdravlje mogu biti: pojava kancerogenih oboljenja. iznutrice. Radioaktivni materijali koji ne pripadaju klasi 7 opasne robe. viruse.  Radioaktivni materijali koji se prevoze u okviru ure aja ili postrojenja u kojima su sme teni prema siguronosnim propisima i gde se prevoz ne obavlja javnim putevima ili elezni kim prugama.10 Gadne i zarazne (infektivne) materije Gadne i zarazne materije su supstance koje ire neprijatan miris ili sadr e mikroorganizme ili njihove toksine za koje se zna da mogu izazvati zarazna oboljenja kod ljudi i ivotinja (sve a nesoljena ili usoljena ko a. Materije klase 6b.Prevoz opasnih materija 2011 2. gubitak imuniteta. rikecije.  Radioaktivni materijali u potro nim proizvodima.11 Radioaktivni materijali Radioaktivne materije su materije ija specifi na aktivnost prelazi 74 bekerela (0. 2. Prema stepenu opasnosti samo otpaci koji poti u od medicinskih postupaka na ljudima i ivotinjama kod kojih postoji relativno mala verovatno a da imaju zarazne materije svrstavaju se u ambala nu grupu II za materije sa srodnom opasno u. I3 klini ki otpaci. nedostaci kod novoro en adi ili promene u zemlji tu i sli no. pod uslovima koji su navedeni. smatraju se tako e materijama ove klase.d. kao i ukupna aktivnost za po iljku iznad vrednosti koje su date prema kriterijumu ADR-a. parazite i gljive) ili se mo e predpostaviti da kod ivotinja ili ljudi mogu da prouzrokuju pojavu zaraznih bolesti. Prevoziti se smeju samo materijali klase 7 koji su poimeni no navedeni u spisku ADR-roba (ozna eni akronimom Än. prema zahtevima ADR-a su:  Prirodni materijali i robe koji sadr e radionukleide koji se nalaze u prirodi i koji nisu prera eni za upotrebu.  Radioaktivni materijali koji su sastavni deo prevoznog sredstva. ili se mo e predpostaviti da sadr e izaziva e bolesti. kao to su mikroorganizmi (uklju uju i bakterije. I4 dijagnosti ki uzorci). svrstavaju se materije koje sadr e radionukleide kod kojih je koncentracija aktivnosti. fekalije i dr.02 mikrokirija) po gramu. svrstavaju se materije za koje je poznato. U materije klase 6b. pod uslovom da koncentracija aktivnosti ovih materijala ne prema uje desetostruku vrednost koja je navedena u tabelama za vrednosti aktivnosti prema zahtevima ADR-a.)."). 17 . U materije klase 7 prema ADR-u. Posledice. otpaci. I2 opasne po ivotinje zarazne opasne materije. tetnost im zavisi od intenziteta i vrste.

organske. C3 .korozivne materije. cijanidi i druge materije koje pod dejstvom kiselina mogu da razvijaju izrazito otrovne gasovite produkte. U zavisnosti od stepena opasnosti prilikom transporta. prema ADR-u.te ne. silicidi. brom.neznatno korozivne materije. C7 organske. dok u drugim slu ajevima. C10 . CO . One mogu da razore sudove u kojima se nalaze. te ne. te ne. CW . COT . mogu da oslobode toksi ne. samozagrevaju e (CS1 .12 Korozivne (nagrizaju e) materije Korozivne (nagrizaju e) materije su materije koje u dodiru sa drugim materijalima i ivim organizmima izazivaju njihovo o te enje ili uni tenje (sumporna kiselina. III grupa pakovanja . vrste. toksi ne. vrste).vrste). 18 .vrste). CF . vrste. koje hemiskim delovanjem napadaju povr insko tkivo ko e i sluzoko e sa kojim dolazi u dodir ili koje prilikom osloba anja nanose tetu drugoj robi ili transportnim sredstvima ili mogu da ih razore.vrste).  Materije koje sa vodom stvaraju korozivne te nosti ili sa prirodnom vlagom iz vazduha korozivne pare ili maglu. CF2 vrste). Grupisanje korozivnih materija po grupama pakovanja vr i se prvenstveno na osnovu ljudskog iskustva.vrste). C2 . arsenidi. Ove materije uvaju se u ventiliranim i hladnim prostorijama.Prevoz opasnih materija 2011 U klasi 7 nema podela na ambala ne grupe. Materije klase 8. toksi ne ( CT1 .korozivne materije. ta ne. 2.neorganske. zapaljive. C6 neorganske. ija temperatura nije ni a od temperature mr njenja korozivne materije koja se skladi ti.visoko korozivne materije. i zapaljive gasovite produkte. U korozivne materije. azotna kiselina.vrste).korozivne materije. CW2 .te ne. a mo e se izvr iti i na osnovu podataka dobijenih eksperimentalnim putem. fluoridi karbidi.te ne. sulfiti.organske.organske. boridi. teluridi. C11 . CS . C5 C8 -bazne materije (C5 neorganske. Opasne materije i predmeti klase 7 nemaju klasifikacioni kod. C4 .ostale korozivne materije (C9 te ne. natrijum-hloroksid i dr. vrste). fosfidi. izolovanim od materija. reaguju i sa jedinjenjima kao to su: selenidi. toksi ne.korozivne materije. cijanidi. mogu da zagade i atmosferu u magacinskim prostorijama. kao to su: sulfidi. C9 C10 . CFT .korozivne materije koje u dodiru sa vodom osloba aju zapaljive gasove (CW1te ne. mravlja kiselina.). te ne. Korozivne materije se moraju dr ati u obele enim sudovima. ubrajaju se:  Materije i predmeti koji sadr e te materije.te ne. a ukoliko su isparljivi. te ne. oksidiraju e. Pare kiselina reaguju sa metalima i hidridima metala osloba aju i vodonik. zapaljive (CF1 . CS2 . korozivne materije razvrstavaju se u tri grupe pakovanja: I grupa pakovanja . CT -korozivne materije. CT2 . C8 . U ove materije ubrajaju se kiseline i njihovi anhidridi i alkalije. oksidiraju e (C01 . C02 .korozivne materije.korozivne materije. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: C1 C10 korozivne materije bez dodatne opasnosti: C1 C4 kisele materije (C1 neorganske. II grupa pakovanja . a mogu da izazovu i druge opasnosti. sulfidi.predmeti).

 Hemijski nestabilne sme e azotne kiseline ili sme e ostataka sumpornih i azotnih kiselina. suvi led. M6-M8 materije opasne za okolinu (M6 te ne materije koje zaga uju vodu. M10 vrste). M8 genetski izmenjeni mikroorganizmi i organizmi). u obliku fine pra ine mogu da ugroze zdravlje. a ne spadaju u neku drugu klasu.13 Ostale opasne materije i predmeti Ostale opasne materije su supstancije koje za vreme prevoza predstavljaju opasnost. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: M1 materije koje pri udisanju. Materije klase 9. Ambala na grupa II (za materijale koji predstavljaju malu opasnost). M5 aparati za spasavanje ivota. Opasnim materijalima smatraju se i sirovine od kojih se proizvode opasne materije i otpaci .).ako imaju osobine tih materija. prema ADRu prihvatljive za transport su:  UN broj 1798 nitrohlorovodoni na kiselina. Prema stepenu opasnosti materije se klase 9. M4 litijumske baterije. 19 . U materije klase 9. prema ADR-u. M3 materije koje ispu taju zapaljive pare. Materije koje nisu. dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materijale koji predstavljaju srednju opasnost). M11 ostale materije koje predstavljaju opasnost za vreme prevoza.Prevoz opasnih materija 2011 Hemijski nestabilne korozivne materije ne treba transportovati ukoliko predhodno nisu preduzete odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ilo eventualno razlaganje tih materija ili polimerizacija tokom prevoza. M2 materije i uredaji koji u slu aju po ara mogu dovesti do formiranja dioksina. M9 i M10 materije na povi enoj temperaturi (M9 te ne. 2. magnetni materijali i sl.  Hemijski nestabilne sme e ostataka sumporne kiseline. M7 vrste materije koje zaga uju vodu. a koje se ne mogu svrstati u klasu od 1 do 8 (azbest. svrstavaju se materije i predmeti koji za vreme prevoza predstavljaju neku opasnost koja nije obuhva ena pojmovima drugih klasa.

Pouzdanosti vozila je potrebno posvetiti 20 .Prevoz opasnih materija 2011 3. Ekonomi nost vozila ili voznog parka se karakteri e pre svega na osnovu utro enog goriva. signalizacija i sl. Osnovne eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila su: 1. 2. Promenom uslova eksploatacije menjaju se i eksploatacionotehni ke karakteristike vozila. odnosno da radi bez otkaza tokom odre enog vremenskog perioda pri unapred odre enim uslovima kori enja. koeficijenta korisnog dejstva. maksimalni uspon koje vozilo mo e da savlada kao i ubrzanje koje mo e posti i pri odre enom stepenu prenosa. Trenutni stepen razvoja nauke i tehnike ne omogu ava izradu vozila koje zadovoljava funkciju cilja u svim uslovima eksploatacije.Ona zavisi od velikog broja faktora. Naj e e se izra ava kao sposobnost vozila da zadr i eksploataciona svojstva. primenjenih pneumatika i aerodinami nosti vozila. zapremine ili broja putnika na datoj relaciji. Pouzdanost vozila i njegovih delova je verovatno a da vozilo uspe no izvr ava svoju funkciju cilja. maziva. Dinami nost vozila . Dinami nost vozila je usko povezana i sa ostalim eksploataciono-tehnolo kim karakteristikama. Analiza ekonomi nosti svodi se na analizu transportnog rada tj. a zavisi i od prohodnosti vozila i elemenata njegove komfornosti. rezervnih delova kao i ljudskog rada na jedinicu transportnog rada. ve i vozni u inak. Ekonomi nost je jedan od osnovnih zahteva koja se postavljaju pred vozila budu nosti i zbog toga treba raditi na pobolj anju ekonomi nosti vozila. prenosnog odnosa u transmisiji. pa zato postoje vozila za razli ite uslove eksploatacije. Da bi se pobolj ala ekonomi nost vozila neophodno je obezbediti: ve u korisnu nosivost. Vozila za prevoz opasnih materija 3.1 Eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila Eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila obuhvataju kompleks me usobno povezanih karakteristika od kojih zavisi pogodnost vozila za kori enje pri odre enim eksploatacionim uslovima. Ekonomi nost vozila . upravljivost. pri odre enim uslovima kori enja tokom itavog veka trajanja. stabilnost. 3. ukupne mase vozila. Tako e zavisi i od elemenata aktivne bezbednosti kao to su ko iona svojstva. Dinami nost vozila se smanjuje sa du inom njegove eksploatacije. Dinami nost vozila zavisi od njegovih konstruktivnih svojstava poput snage i obrtnog momenta motora. vidljivost. Faktor koji prouzrokuje pogor anje dinami nosti vozila je pogor anje izlaznih karakteristika njegovih podsistema to je posledica istro enja delova odre enih sklopova.Pouzdanost predstavlja jedan od osnovnih pokazatelja kvaliteta vozila. analizu transporta odre ene mase. manju potro nju goriva i pobolj anje infrastrukture.Dinami nost vozila predstavlja sposobnost prevo enja putnika ili tereta najve om srednjom brzinom pri odre enim uslovima. Ukoliko je poznata dinami ka karakteristika vozila mogu e je odrediti maksimalnu brzinu kretanja. u odre enim dozvoljenim granicama. Pouzdanost vozila .

od vozila se zahteva da u najmanjoj meri negativno uti e na u esnike u saobra aju i na okolinu. udobnost pri upravljanju vozilom. U zavisnosti od zahteva koji se postavljaju vozilima sa aspekta prohodnosti.Udobnost kori enja vozila predstavlja kompleksan pokazatelj kvaliteta vozila. to je mogu e samo u okviru relacije voza -vozilo-okru enje. geometrijskih parametara vozila i specifi nog pritiska kojim vozilo deluje na podlogu. Osnovni pokazatelji udobnosti vozila su: adekvatna oscilatorna udobnost.Kapacitet vozila predstavlja najve u koli inu tereta ili najve i broj putnika koji mo e odjednom da se preveze. Kapacitet vozila . dok se od putni kih vozila izra ava se brojem mesta za putnike. komfor sedi ta za putnike i voza a. Moralnim razlozima (zastarela tehnika i estetika). zamor. 7. proizvodnja. udobnost pri utovaru i istovaru tereta. puzanje. Udobnost kori enja vozila . 5. starenje). vozila mo emo grupisati na:  vozila normalne prohodnosti. Prohodnost vozila zavisi od: vu nih osobina. Kapacitet vozila direktno zavisi od njegovih dimenzija. Prohodnost vozila .  kataliti ki parametri bezbednosti. barem dve pogonske). habanje. Ukoliko analiziramo bezbednost vozila u saobra aju. 21 . Prilikom izvr avanja svoje funkcije.  pasivni parametri bezbednosti. Kapacitet se kod teretnih vozila izra ava u kg i kg/m3 ili koeficijentom iskori mase. Postoje parametri bezbednosti.Prevoz opasnih materija 2011 posebnu pa nju u svim fazama njegovog ivotnog ciklusa (projektovanje. enja 6. 4. eksploatacija). u fazi proizvodnje se realizuje. kao i mogu nost savla ivanja raznih prepreka.Vek trajanja motornog vozila je ograni en: 1. suvi e kratki vremenski intervali izme u pojave uzastopnih otkaza i dugotrajan proces odr avanja). Ekonomskim razlozima (visoki tro kovi odr avanja. putnika. 2. a u zavisnosti od toga na koji na in uti u na op tu bezbednost vozila uglavnom se grupi u u tri grupe:  aktivni parametri bezbednosti. 3. 8. tereta i okoline u naj irem smislu. Bezbednost kori enja vozila .Bezbednost kori enja vozila obuhvata sve one komponente kvaliteta koje se odnose na stepen sigurnosti kori enja vozila sa stanovi ta rukovaoca. Tehni kim razlozima (korozija. a tokom eksploatacije se obezbe uje. Vek trajanja vozila . U fazi projektovanja pouzdanost se utemeljuje.Prohodnost vozila predstavlja mogu nost njegovog kretanja po lo ijim putevima i besputnim terenima. odgovaraju i ambijentalni uslovi poput klimatizacije i buke u prostoru za putnike i voza e i drugo. udobnost pri ulazu i izlazu iz vozila.  vozila pove ane prohodnosti (sa dve ili tri osovine. vrsto e njegove konstrukcije i mogu nosti zadovoljenja zakonskih propisa.

Zbog toga moraju da budu obele eni spoljnim oznakama koje daju jasne informacije o opasnostima koje od njih proizilaze. Na ovaj na in se smanjuje vreme vozila "u otkazu". 22 . a samim tim pove ava gotovost vozila.  specijalna vozila (amfibije. 3. Vozila moraju da budu obele ena na isti na in i u slu aju kada su prazna i neo i ena. a maksimalna 2300 mm. odnosno tereta.Pogodnost konstrukcije vozila za odr avanje je posebno zna ajna za opisivanje i ocenjivanje sistema odr avanja vozila. Postoje razli ite opasnosti koje nisu vidljive kroz ambala u. vozila sa vazdu nim jastucima).  Ukupna minimalna du ina seta koji mo e biti sastavljen od jedne. Naime. koriste se: listice opasnosti i table za obele avanje vozila. Svi ostali u esnici u saobra aju moraju da znaju kakve opasnosti prete od takvih vozila. Duga i te ka vozila namenjena za prevoz opasnih materija obavezno moraju biti obele ena reflektuju im plo ama postavljenim na zadnjoj strani vozila.  irina plo e je 140 mm. U slu aju da su vozila prazna. Ova obaveza va i i kada se u teretnom vozilu transportuje prazna i neo i ena ambala a u kojoj su bile sme tene opasne materije. a voza mora posebno da vodi ra una o na inu vo nje zbog opasnosti koju takva roba ima kako ne bi ugrozio svoje zdravlje. prednji i zadnji ugao prohodnosti. dve ili etiri plo e je 1130 mm. Za obele avanje vozila koja transportuju opasnu robu na na in koji je predvi en ADR-om. Pogodnost konstrukcije vozila za odr avanje .  Nagib crvenih fluorescentnih pruga je pod uglom od 45° dok je irina pruge 100 mm.2 Ozna avanje vozila za prevoz opasnih materija Vozila za prevoz opasnih materija se esto javljaju u javnom transportu.  Treba da imaju retroreflektuju u utu pozadinu sa crvenim fluorescentnim prugama. kontejner ili cisternu. Pogodnost konstrukcije za odr avanje je unutra nja karakteristika vozila koja predstavlja sposobnost vozila da zadr i ispravno stanje putem preventivnog odr avanja ili da se vrati u ispravno stanje putem korektivnog odr avanja.Prevoz opasnih materija 2011  vozila visoke prohodnosti (sa etiri i vi e osovina od kojih su sve pogonske). ona predstavlja verovatno u da e se potrebni postupci odr avanja obaviti do odre enog vremena pri odre enim uslovima. zdravlje drugih lica i okolinu. klirens (najmanja visina iznad stajne povr ine). 9. polupre nik zaokretanja i gabaritne mere. moraju biti skinute ili prekrivene odgovaraju im materijalom. o i ena i da voza poseduje odgovaraju u potvrdu ustanove koja je to i enje uradila oznake za obele avanje vozila za transport opasnih materija koje su postavljene na vozilo. Geometrijski parametri vozila koji uti u na prohodnost su: podu ni i popre ni polupre nik prohodnosti vozila. Zahtevi koje table kojima se vr i ozna avanje moraju da ispune su:  Izvode se u pravougaonom obliku.

Na in postavljanja zavisi od nadgradnje vozila. kao i vozila koja transportuju opasne materije kase 1. listice opasnosti moraju da budu postavljene sa bo nih strana i zadnje strane vozila kao i na kontejner-cisternama. na vozilu ne moraju da budu postavljene listice opasnosti bez obzira to se vr i prevoz opasnih materija. Kada teretno vozilo nije pokriveno . vrste opasne materije i na ina pakovanja. Slika 1. gde se listice opasnosti postavljaju sa sve etiri strane kontejnera. a materijal od kojeg se izra uju mora biti vodootporan i dugotrajan.Prevoz opasnih materija 2011 3. i 7. Teretna vozila u kojima se transportuju vrste opasne materije u rasutom stanju.1 Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materije Za obele avanje vozila. Ova odredba ne va i za sli aj kada se prevoze opasne materije klase 1. a za nadgradnju ima kontejner-cisternu ove listice ne moraju da budu postavljene na vozilo ukoliko su ve postavljene na sudovima sa opasnim materijama.2. kada je to predvi eno ADR-om koriste se listice opasnosti koje su prikazane na slici 1. i opasne materije klase 7. Modeli listice opasnosti U slu aju kada se pokriveno teretno vozilo koristi za prevoz opasnih materija u kontejner-cisternnama. moraju da budu odele ene sa bo nih strana i sa zadnje strane vozila odgovaraju im listicama 23 . U slu aju da se prevozi komadna roba koja je pravilno obele ena. osim u slu aju kada se opasne materije nalaze u kontejneru. Listice opasnosti se po pravilu postavljaju sa bo nih strana vozila i pozadi.

1. Tabla takvog izgleda mora da bude postavljena sa prednje i zadnje strane vozila cisterni sa vi e komora u kojima se nalaze razli ite opasne materije. kako je defmisano ADR-om.4 (smanjena opasnost).2. odnosno eksplozivnih materija razli itih razreda.1. kao i opasne robe koje se transportuju u odgovaraju oj ambala i kao komadna roba uvek se koriste table reflektuju e narand aste boje dimenzija 400 x 300 mm oivi ene crnom linijom irine 15 mm (slika 3a). 1. Na gornjem delu listice je simbol vrste opasnosti.2 i 1. Za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije klase 1 i klase 7 vozila koja prevoze kontejnere. a na donjem oznaka stepena opasnosti. U slu aju da se u vozilu cisterni koja ima vi e komora nalaze razli ite opasne materije. a u pojedinim slu ajevima i na bo nim stranama vozila tako da budu lako uo ljive i jasno vidljive.3.3 3. Sve razli ite listice opasnosti moraju da budu postavljene i sa zadnje strane vozila. U slu aju transporta me ovite robe klase 1.2 Table za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije Table za obele avanje vozila se postavljaju uvek na prednjoj i zadnjoj strani vozila u vertikalnoj ravni. Listica opasnosti eksplozivnih materija razreda opasnosti 1. Slika 2. na svojoj komori sa bo ne strane moraju da budu postavljene odgovaraju e listice opasnosti.6.Prevoz opasnih materija 2011 opasnosti. na listicama opasnosti unosi se slovna oznaka grupe kompatibilnosti koja odgovara razredu eksplozivne materije sa najve im stepenom opasnosti (slika 2). 1. po slede em redosledu: 1. 1.5. 24 . 1. 1.1 (najve a opasnost).2. Obele avanje vozila cisterni u kojima se nalazi jedna opasna materija u jednoj ili vi e komora vr i se odgovaraju im listi ima opasnosti sa bo nih strana i sa zadnje strane vozila.

.Prevoz opasnih materija 2011 Slika 3. Otrovnost ili opasnost od infekcije. Radioaktivnost. Zna enje cifara opasnosti u gornjem delu table: 2. Oksidiraju e delovanje materije (podsti u vatru). U donjem delu table uvek je ispisan etvorocifren broj koji indentifikuje opasnu materiju. 25 . 5. 8. Osloba anje gasa usled pritiska ili hemijske reakcije. Zapaljive vrste materije ili samozagrevaju e vrste materije. Obaveza u pogledu vatrootpornosti ne va i u slu aju prevoza vrstih opasnih materija u rasutom stanju. Navedene table moraju da budu takvih karakteristika da brojevi budu neizbrsivi i itljivi i posle petnaest minuta provedenih u plamenu. a druga i tre a cifra ako postoje pokazuju dodatne opasnosti. osim za pojedine materije pod posebnim uslovima). 3. 9. 6. U gornjem delu table mogu da budu ispisane najmanje dve. Opasnost od spontane burne reakcije.X". a najvi e tri cifre i jedno slovo . 4. Prva cifra u gornjem delu table pokazuje glavnu opasnost. reflektuju e narand aste boje podeljene horizontalnom linijom na dva polja i sa ispisanim identifikacionim oznakama (slika 3b). Zapaljive te nosti (isparenja) i gasovi ili samozagrevaju e te nosti. Ove oznake identifikuju opasnost od opasne materije. Korozivnost. To je identifikacioni broj materije ili UN broj. (po pravilu je zabranjen prevoz vrstih opasnih materija u rasutom stanju. te ne ili gasovite opasne materije transportuju bez ambala e u odgovaraju im vozilima kao to su vozila cisterne ili vozila sa odgovaraju om nadgradnjom za obele avanje vozila i nadgradnju koriste se table dimenzija 400 x 300 mm. Tabele za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije Kada se vrste. 7.

Ozna avanje. za vozilo registrovano na teritoriji te ugovorne strane. Za svako vozilo koje na tehni koj kontroli poka e zadovoljavaju e rezultate ovla ena laboratorija iz zemlje u kojoj je vozilo i registrovano izdaje ADR . neophodno je obezbediti potrebnu dokumentaciju koja se za potrebe transporta izdaje od strane nadle nih institucija.certifikat o ispravnosti vozila. kojim se transportuju opasne materije.Prevoz opasnih materija 2011 3. Certifikat se izdaje na jeziku zemlje koja ga izdaje. u rokovima njegovog va enja. od strane nadle ne institucije druge ugovorne strane. Certifikat izdat od nadle ne institucije jedne od ugovornih strana. Ova dokumentacija mora biti va e a u vremenskom trenutku obavljanja transporta. francuskom ili nema kom jeziku. ABS ko ioni sistem i odgovaraju i sistem za trajno ko enje. Kontrolu mogu uspe no obavljati lica koja su pro la odgovaraju u obuku. obavezno je obavljanje ispitivanja motornih i priklju nih vozila za transport opasnih materija. Posebno pa nju treba obratiti na kontrolu zahteva koji se odnose na:       Elektri ne instalacije. moraju se nalaziti slede a dokumenta: 1. utvr ivanje funkcionalnih karakteristika. Va nost sertifikata o ispravnosti vozila ne mo e trajati du e od jedne godine. Ispitivanje vozila za prevoz opasnih materija. 26 . Tako e. u osnovi. u zemlji gde su registrovana da bi se utvrdilo da li zadovoljavaju op te i posebne zahteve koji se postavljaju pred njih. a tako e i na engleskom. obuhvataju performanse vozila. Vozila kojima se prevoze opasne materije moraju biti podvrgnuta godi njem pregledu. Certifikat o ispravnosti vozila za transport opasne materije Saglasno postoje im propisima.3 Potrebna dokumentacija pri transportu opasnih materija Pre samog po etka procesa transporta opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama. ra unaju i od dana izdavanja sertifikata odmah po izvr enom pregledu. Tahograf. Sprovo enje nadzora se vr i radi sticanja uvida u izvr avanje zadataka. ukoliko ugovor izme u zemalja izme u kojih se prevoz obavlja ne predvi a druga ije. Ispitivanje vozila za transport opasnih materija obuhvata utvr ivanje pouzdanosti i bezbednosti sa aspekta eksploatacionih uslova u drumskom saobra aju. mora se uva avati. Odgovaraju i baterijski prekida strujnih krugova. U kabini vozila. Limitator brzine. a njena ispravnost proverava se kontrolama. u cilju izdavanja Uverenja i Certifikata ime se potvr uje ispravnost i opremljenost vozila za transport opasne materije. sa aspekta posebnih zahteva pri transportu odre ene opasne materije. u sertifikatu mora biti nazna en datum poslednjeg pregleda.

Certifikat o obuci voza a 2011 Uobi ajene voza ke dozvole. ali mora da ima e informacije u vezi opasne materije: Naziv materije i identifikacioni broj (UN-broj). a koji se odnose na kompatibilnost eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama. Tovarni list (isprava o prevozu) a mo slede       Popunjava se na mestu utovara. Osnovni cilj op te obuke jeste upoznavanje voza a sa rizicima koji se javljaju pri transportu opasnih materija i merama koje se preduzimaju da bi se ti rizici sveli na minimum. Nije u potpunosti definisana forma pisanja. Broj i opis paketa. Op ta obuka sprovodi se u formi kursa odobrenog od strane nadle nog organa. nakon ega se mo e produ iti polaganjem ispita. Obuka posade vozila koje prevozi opasne materije sastoji se iz op teg i specijalizovanog dela. Izdavanje certifikata vr i ovla ena ustanova. Za tu vrstu prevoza. obele avanje. kao i postupcima koji se preduzimaju u cilju sopstvene za tite i za tite okoline u slu aju akcedentne situacije. Isto tako. nisu dovoljne da bi se upravljalo vozilom koje prevozi opasne materije. voza u predato upustvo za slu aj nezgode). Specijalizovana obuka voza a koji upravljaju vozilima za transport eksplozivnih materija podrazumeva upoznavanje voza a sa specifi nim vrstama rizika koji su karakteristi ni isklju ivo za transport eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama. Ukupna koli ina (zapremina. ambala na grupa. to jest potvrdu da je osposobljen za prevoz opasnih materija.bruto ili neto masa).   Potrebno je tako e da se popunjava isprava o prevozu i za prazno i neo i eno vozilo sa odgovaraju im napomenama. Inicijale ADR. na in i vrsta pakovanja. francuskom ili nema kom i jeziku zemlje koja ga je izdala. e da bude i u obliku otpremnice ili nekog drugog dokumenta. Certifikat va i pet godina. voza mora da ima takozvani ADR cerifikat. koja se dobija nakon kursa i polo enog ispita. 27 . Potvrda po iljaoca da su ispunjeni uslovi za prevoz po propisima ADR-a (materija dozvoljena za prevoz.Prevoz opasnih materija 2. Ime i adresa po iljaoca. bez obzira na kategoriju. voza i se upoznaju sa posebnim zahtevima koje je potrebno ispuniti prilikom transporta me ovite robe iz klase 1. Jo jedan uslov za dobijanje ADR certifikata je da je voza star najmanje 21 godinu. Ispisuje se na engleskom. Ime i adresa primaoca. 3. Klasu.

UN-broj. a naro ito kada one ugroze put ili objekte pored kojih vozilo prolazi. jer u protivnom ona gubi va nost. br. 5.  Brojeve telefona policije i vatrogasaca.klasa. Uputstvo treba da sadr i:  Naziv materije. Dozvole (odobrenja) za prevoz 2011 Prevozom opasnih materija mogu da se bave samo preduze a i preduzetnici kojima je to delatnost. registarski broj vozila. Dozvole za prevoz predhodno navedenih klasa opasnih materija izdaje Ministarstvo unutra njih poslova Republike Srbije.  Mere koje se preduzimaju u slu aju o te enja i razbijanja pakovanja opasnih materija. a molbe se podnose op tinskim sekretarijatima unutra njih poslova. kao i o metodama i sredstvima koja se ne smeju primenjivati. Dozvole sadr e sve bitne podatke o prevozu. a naro ito o metodama i sredstvima koja se primenjuju prilikom ga enja.  Adresa i broj telefona po iljaoca.6. ta nije Uprava protivpo arne policije.  Li na za titna oprema. Za potrebe vojske izdavanje odobrenja za prevoz eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama. ime voza a i pratioca. je u nadle nosti vojske.7 i opasnog otpada) obavezno je imati dozvolu.opasnosti. osim ako se prevoz obavlja pod re imom Ämalih koli ina" definisanih ADR-om.3) nije potrebno posebno odobrenje. ambala na grupa. trasa i vreme kada e se prevoz obaviti. Za prevoz nekih klasa opasnih materija (1. kao i na jezicima zemalja kroz koje se prolazi. 28 . Svaku promenu bilo kojeg od ovih podataka treba blagovremeno prijaviti organu koji je izdao dozvolu. Upustvo se izdaje na jeziku koji voza razume. ADR . Uputstvo o posebnim merama bezbednosti ili uputstvo u slu aju nezgode Obaveza po iljaoca opasnih materija je da voza u predaju pisana uputstva o postupku sa materijom u slu aju nezgode najkasnije pre zapo injanja prevoza. i to za svaki pojedina ni prevoz.  Uputstva za pru anje prve pomo i koju treba pru iti ljudima ako do u u dodir sa opasnim materijama koje se prevoze ili koje iz njih mogu da se razviju. Za prevoz ostalih klasa opasnih materija (klase 2.Prevoz opasnih materija 4.  Opasnosti koju predstavljaju opasne materije koje se prevoze i potrebne mere sigurnosti koje se preduzimaju da bi se opasnost izbegla.  Karakteristike materije. kao to su vrsta i koli ina tereta. jeziku zemlje gde se vr i utovar i istovar. ve se njihov prevoz vr i u skladu sa uslovima propisanim ADR-om.  Mere predostro nosti u slu aju po ara.

posuda sa vodom za pranje o iju. Osim toga.  Sa najmanje jednim klinastim podmeta em za svako vozilo ponaosob veli ine prilago ene te ini vozila i pre niku to ka. sva vozila koja prevoze opasne materije moraju biti snabdevena sa:  Torbom sa potrebnim alatom za nu ne terenske popravke na vozilu.4 Oprema vozila za prevoz opasnih materija Sva vozila koja prevoze opasne materije moraju biti snabdevena sa: a) Sa najmanje jednim portabl ure ajem za ga enje po ara kapaciteta od najmanje 2 kg suvog pra ka koji je prilago en uslovima za ga enje po ara na motoru ili u kabini transportne jedinice i koji u koliko se koristi za ga enje po ara na tovaru ne sme da pogor a po ar ve da ga pomogu stvu stavi pod kontrolu. Adekvatna lopata. Me utim. . trougao) y Za za titu okoline: Prekriva za odvodne kanale i kanalizaciju otporan na materiju koja se prevozi. odgovaraju e rukavice. Na portabl ure aje za ga enje po ara stavlja se ig kojim se potvr uje da ure aji nisu kori eni. odgovaraju i upija .  Najmanje jednom dizalicom po vozilu koja je svojim kapacitetom prilago ena te ini vozila i pre niku to kova. Ukoliko se koriste svetiljke. osnovna za tita tela. odgovaraju a za tita o iju. Kad je u pitanju ostala oprema. Metla. odgovaraju a lopata. na ovim ure ajima mora da se nalazi oznaka usagla enosti sa standardom koju priznaje nadle na institucija kao i natpis. metla).  Sa neophodnom opremom za preduzimanje preventivnih mera za pove anje bezbednosti i to posebno: y Za zastitu u esnika u javnom prevozu: Cetri refleksiona samostoje a znaka za upozorenje (npr. sigurnosni trouglovi ili svetla sa kontinualnim osvetljenjem i bljeskanjem.  Motorna vozila sa maksimalnom masom iznad 12 tona. kupe.  Dva samostoje a upozoravaju a ure aja. ure aj za obezbe ivanje normalnog disanja. odgovaraju e izme. tada portabl ure aj za ga enja po ara ne mora da bude prilago en uslovima za ga enje po ara na motoru. moraju biti opremljena ure ajem za ograni enje brzine. odnosno datum kada treba da se izvr i naredna inspekcija. a moraju imati nezavisno napajanje. ko nicama ili po ara na tovaru i koji u koliko se koristi za ga enje po ara na motoru ili u kabini transportne jedinice ne sme da pogor a po ar.  Neophodnom opremom za ostvarenje mera bezbednosti (upozoravaju i prsluk za svakog lana posade vozila. b) Pored opreme propisane pod (a) sa najmanje jednim portabl ure ajem za ga enje po ara kapaciteta od najmanje 6 kg suvog pra ka (ili ekvivalentnog kapaciteta zavisno od materije za ga enje) koji je prilago en uslovima za ga enje po ara na gumama. one su ute boje. Odgovaraju i kontejner za sakupljanje (samo za male koli ine). u koliko je vozilo opremljeno sa stacionarnim ure ajem za ga enje po ara koji se na jednostavan na in automatski uklju uje prilikom pojave po ara na motoru.Prevoz opasnih materija 2011 3. ru na lampa za svakog lana posade vozila. koji mogu biti izvedeni kao reflektuju i unjevi. 29 . Odgovaraju e sredstvo za absorbciju.

Eksploatacioni zahtevi koji se postavljaju pred vozilima su: to ni i tro kovi kori enja. Lako sklapanje i rastavljanje sklopova pri opravkama. Primena siguronosnih stakala. Op ti zahtevi koji se postavljaju pred vozilima su: Vu no dinami ka svojstva. Udobnost i pode ljivost voza kog sedi ta. ventilacije. Minimalna potro nja goriva i maziva. otpornost na zamor. 30 . vibracija. Zahtevi vezani za bezbednost koji se postavljaju pred vozilima su : Funkcionalnost. Lako a i brzina utovara i istovara. ekonomi nost i kompaktnost gradnje i niski tro kovi proizvodnje. Funkcionalnost sistema za osvetljavanje puta i za i enje vetrobranskog stakla. Iz tog razloga se pri projektovanju ine kompromisi u stepenu zadovoljenja pojedinih zahteva (npr. Mali specifi ni pritisak to kova na podlogu.1 Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materija Zahtevi koji su uslovljeni klasom i kategorijom vozila a koji se postavljaju pred vozilima naj es e se svrstavaju u tri grupe : op ti. efikasnost i pouzdanost sistema za ko enje i upravljanje. Funkcionalnost. Zahtevi koji se postavljaju pred vozilima za prevoz opasnih materija 4. upravljanja. to ve i odnos ukupne i sopstvene mase. Aerodinami nost. esteti nost i funkcionalnost karoserije. to manji uticaj vozila na okolinu ali i njegovu to ve u uo ljivost u svim vremenskim uslovima. to manji tro kovi odr avanja. grejanja. Dobra upravljivost i dr anje puta. Konstrukcija mehanizama i elemenata koja elimini e mogu nost pojave neispravnosti pri rukovanju. Pouzdanost. Mogu nost modifikacija bez velikih ulaganja. Minimalan broj mesta i vremena podmazivanja i pode avanja. Preglednost i vidljivost sa voza kog sedi ta.Prevoz opasnih materija 2011 4. Unifikacija sklopova i delova. to bolje iskoris enje nosivosti. eksploatacioni i zahtevi vezani za bezbednost. Komfor sa aspekta buke. Predhodno navedeni zahtevi esto su suprotni jedan drugom. Funkcionalnost signalnih uredaja. Zadovoljenje standarda i drugih zakonskih regulativa. Visoka stabilnost kretanja u svim uslovima. Dobra upravljivost. to ve e srednje brzine kretanja. Lak pristup svim mestima za opslu ivanje. koroziju i habanje. zahtev za visokom specifi nom snagom suprotan je zahtevu iskori enja athezione mogu nosti podloge i maksimalno dozvoljene mase vu nog sprega i osovinskog optere enja).

ija dozvoljena ukupna masa prelazi 16 tona i motorna vozila namenjena za vu u priklju nog vozila. ne mo e do i do blokiranja to kova na brzinama ve im od 15km/h. Ova vozila moraju da budu snabdevena efikasnim uredajem za ko enje. Aneks 5.  Performanse trajnog usporiva a treba da budu takve da u potpunosti zadovoljavaju zahteve ECE 13. mogu biti dozvoljena. 31 . uklju uju i nivo koji odgovara neoptere enom stanju. da ne bi do lo do pojave kratkog spoja i eventualnog varni enja. Priklju na vozila.2 Zahtevi koji se postavljaju pred odre enim delovima vozila za prevoz opasnih materija Motorna i priklju na vozila namenjena za transport opasnih materija. moraju biti opremljena efikasnim sistemom ko enja u slu aju kada se ista odvajaju od motornog (vu nog) vozila. u potpunosti treba da zadovolje tehni ke zahteve ECE 13 ili Direktive 71/320/EEC. treba zadovoljiti zahteve ECE 13. Na takvim motornim vozilima je potrebno ugraditi kontrolni uredaj koji e signalizirati rad trajnog usporiva a na priklju nom vozilu.  Provodnika od alternatora do osigura a prekida a strujnog kola. Motorna vozila . pri emu ukupna dozvoljena masa vu nog vozila ne prelazi 44 tone. Aneks 5. prema ECE 13. sa aspekta sistema ko enja.  Efikasnost trajnog usporiva a se treba kontrolisati pomo u ABS-a. Provodnici moraju biti dimenzionisani tako da ne dolazi do pregrevanja. koje je opremljeno samo inercijalnom ko nicom. za vu no vozilo i omogu iti ugradnju trajnog usporiva a na priklju nom vozilu. Upotreba priklju nog vozila. koji e delovati na sve to kove i automatski izvrsiti njegovo zaustavljanje. Razli iti stepeni prenosa u menja u se koriste za dobijanje razli itih nivoa efikasnosti. za optere eno vozilo. koja se ko i trajnim usporiva em. pri emu svaki mora imati svoju vlastitu komandu. Ako motorno vozilo u potpunosti ne zadovoljava predhodno opisane zahtevane performance trajnog usporiva a. ija ukupna dozvoljena masa prelazi 10 tona. Svi strujni krugovi moraju biti snabdeveni osigura ima ili automatskim prekida ima strujnog kola.  Trajni usporiva i treba da uklju uju nekoliko nivoa efikasnosti. u slu aju prekida veze izme u vu nog i priklju nog vozila. na taj na in da na ko enoj osovini. ograni ava se za transport 50kg opasnih materija. integrisani ili kombinovani retarder treba da se isklju uju automatski. treba da budu opremljena trajnim uspora em koji treba da zadovolji slede e zahteve:  Trajni usporiva mo e biti jedan ure aj ili kombinacija nekoliko ure aja. osim:  Provodnika od akumulatora do ure aja za paljenje i ga enje motora.Prevoz opasnih materija 2011 4. ali i dobro izolovani. namenjena za prevoz opasnih materija.  Sva tri trajna usporiva a.  Provodnika od akumulatora do alternatora. kada se trajni usporiva izvodi kao motorna ko nica. ali u slu aju otkaza elektrike na ABS-u. namenjena za prevoz opasnih materija.

Ukoliko su akumulatori postavljeni na neko drugo mesto. a ne ispod poklopca motora. Senzori kablova za ABS ne treba da imaju dodatnu za titu. mora biti tako konstruisana. razne obloge i ostali zapaljivi delovi ne smeju imati karakteristiku gorenja ve u od 100 mm/min. oni moraju biti osigurani u metalnoj ventilisanoj kutiji ili u kutiji od nekog drugog materijala odgovaraju e vrsto e. koja se nalazi iza kabine voza a. Ku iste akumulatora treba da bude izolovano ili prekriveno izolovanim poklopcem. sto je bli e definisanano u IS03795/1989. tako da su bezbedni od eventualnih mehani kih udara i grejanja koje emituje izduvni sistem i motor. da ne do e do pojave varnice i kratkog spoja tokom normalnog kori enja. Posebno grejanje kabine vozila za prevoz opasnih materija. motornog vozila za prevoz opasnih materija. 4. mora da bude tako opremljen i postavljen. treba da budu sa efikasnom za titom od po ara na otvoru za to enje goriva i osiguranjem hermeti kog naleganja poklopca rezervoara. instalirana i za ti ena. u slu aju da se radi o elektri nom ili elektromagnetnom retarderu.  Provodnika od akumulatora do mehanizma za elektri no podizanje prate e osovine. U blizini tovarnog prostora ne smeju biti postavljeni ure aji za posebno grejanje. mora biti tako re eno da ne izaziva zagrevanje tovarnog prostora. onda on mora biti hermeti ki zatvoren i napravljen od vatrootpornog stakla sa vatrootpornim okvirom. zavese. Rezervoar goriva. a da u slu aju akscedentnih situacija umanji rizik mogu ih pojava neispavnosti. za rad pogonskog agregata. Ure aji za grejanje. Pogonski agregat. Celokupna elektroinstalacija. rezervoari goriva. sa izolovanim unutra njim zidovima. kao i izduvni sistem. izduvni sistem. tada je neophodno postojanje pregrade od metala ili nekog sli nog materijala. i rezervoara goriva ne sme biti manji od 15 cm. Delovi sedi ta voza a. ure aji za startovanje posebnog grejanja. gorivo treba da curi direktno na zemlju bez mogu nosti ostvarivanja kontakta sa toplim delovima vozila ili sa tovarom. Predhodno navedeni provodnici moraju biti to kra i. siguronosni pojasevi. Moraju biti pravilno pri vrs eni i postavljeni. odnosno postavljene pregrade. treba da budu tako konstruisani da spre e zapaljenje u 32 . u kojima se nalazi benzin. Ako se na zadnjoj strani kabine nalazi prozor. postavljeni u tovarnom prostoru. tapacirung. koji se koriste pri izradi konstrukcije vozila treba da zadovoljavaju odre ene uslove koji se odnose na opasnost od zapaljenja i eksplozije. treba da zadovolji slede e zahteve:  U slu aju curenja. Ako kabina vozila za prevoz opasnih materijala nije izra ena od zapaljivog materijala.  Rezervoari goriva. Slobodan prostor. izme u kabine.Prevoz opasnih materija 2011  Provodnika od akumulatora do ku ista kontrolne jedinice retardera. Kabina vozila mora da bude izra ena od nezapaljivog materijala.3 Posebni zahtevi koji se odnose na odre enu izvedbu vozila Materijali. Sijalice za svetla na vozilima koja prevoze opasne materije ne smeju biti izvedene sa navojem. da ne bude potencijalni izvor zagrevanja i zapaljenja materije koja se prevozi. krov kabine.

svih me usobno spojenih delova. obavezno je odr avanje temperature u predvi enim granicama.Prevoz opasnih materija 2011 eksplozivnoj atmosveri pri odre enim radnim uslovima i da izlaz toplog vazduha bude uvek otvoren. Tako e je neophodno izvr iti prikupljanje i odvo enje stati kog elektriciteta sa povr ina posude. kao i drugih povr ina u neposrednoj blizini posude. itd.  Rashladno sredstvo. koje se koristi za rad ure aja za odr avanje temperature. na osnovu kojih se izdaje odre eni certifikat. Motor mora biti sme ten ispred prednjeg zida tovarnog prostora.4 W/m2K. Na ina spajanja elemenata posude. Debljine zidova posude. kao i prodiranje rashladnog sredstva u kabinu voza a. namenjenog za odr avanje temperature u tovarnom prostoru.  Rad ure aja. ne sme biti ve a od 10 .  Tovarni prostor treba da bude snabdeven ventilatorima ili otvorima za ventilaciju. Vozila namenjena za transport materija kod kojih se temperaturom kontroli e samoreakcija (klasa 4a) i organskog peroksida (klasa 5b) treba da zadovolje slede e zahteve:  Postojanje opreme koja omogu ava izolaciju i odr avanje temperature u skladu sa materijom koja se prevozi. Napon u elektri noj instalaciji ne treba da prelazi vrednost od 24V. mora biti nezavisan od rada motora vozila u kojem se transportuju opasne materije. postavljaju se zahtevi u pogledu: Vrste materijala od koga je posuda napravljena. Posuda za prevoz opasne materije moraju biti povezane sa asijom barem jednim elektri nim provodnikom.  Postojanje opreme koja spre ava isparavanje opasne materije koja se prevozi. Pred vozilom za prevoz opasnih materija (slika 4) demonta nim posudama sa zapreminom ve om od 1m3 i fiksnim posudama sa zapreminom ve om od 3m3. 33 . bez prepreka. ne sme biti zapaljivo. Elektri na instalacija. koja se nalazi u unutra njosti tovarnog prostora treba da bude izvedena sa za titom u prahu za slu aj otpornosti na plamen.  Postojanje ure aja koji omogu avaju prilago avanje temperature u tovarnom prostoru direktno iz kabine voza a. U slu aju da do e do isticanja opasne materije koja se prevozi. Ove posude moraju biti podvrgnute detaljnim ispitivanjima. Metalne kontakte. Srednja vrednost koeficijenta prenosa toplote materijala koji se koristi u konstrukciji vozila ne smeju biti ve e od 0. Elektri na otpornost. koji mogu uzrokovati pojavu korozije treba izbegavati.

Kod nekih izvedbi posuda za prevoz pra kaste ili granulaste opasne materije. potrebno je postaviti za titnik. po zdravlje ivih bi a i o uvanje prirodnih resursa i materijalnih dobara. iza prostora za prevoz opasne materije. za prevoz opasnih materija. koristile i transportovale. kada se one ne bi proizvodile. Na zadnjem kraju vozila. treba smanjiti na najmanju mogu u meru. zahteva se ugradnja za tite sa bo nih strana. po pitanju stabilnosti u odnosu na prevrtanje. Vozilacisterne. Potpuna za tita od opasnih materija ne postoji. treba da bude minimalno 90% visine te ista optere enog vozila. odgovaraju im merama. jedino u situaciji. Osovinsko optere enje svih osovina optere ene poluprikolice ne sme da prelazi 60% od nominalne ukupne mase optere enog vu nog voza. Pored rizika prilikom transporta. To bi bilo mogu e. 34 . ne mogu se izbe i rizici prilikom utovara i istovara opasne materije. na rastojanju ne manjem od 100mm. sa podlogom. radi za tite od udara sa zadnje strane.Prevoz opasnih materija 2011 Slika 4. Primena opasnih materija danas je neophodna. mora da zadovolji zahteve ECE Pravilnika 111. To nas upu uje na zaklju ak da rizik od tetnog dejstva opasnih materija. Vozilo za prevoz opasnih materija Srednja vrednost rastojanja izme u spoljnih ta aka kontakta desnog i levog to ka iste osovine.

zahteve koje mora da ispuni na in utovara. kada va e a zakonska regulativa nije me usobno uskla ena i celovita.list 82/1990. injenica je da je od dana stupanja na snagu ovih zakona. specifi ni za dato transportno sredstvo. uklju uju i i njihovo uvanje. zahteve koje mora da ispuni transportno sredstvo.list 68/2002). ICAO-TI . do danas. odnosno kontrolu sprovo enja transporta opasnih materija u skladu sa zakonskim odredbama sprovode odgovaraju i nadle ni organi. To je ostvareno kroz dono enje i definisanje: y y Nacionalnih propisa (Zakon o prevozu opasnih materija .1 Osnove zakonske regulative u oblasti opasnih materija Svrha postojanja zakonske regulative koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija je za tita ljudi i ivotne sredine od o te enja koja mogu biti izazvana pri rukovanju opasnim materijama.za re ni saobra aj).za drumski saobra aj. obele avanje transportnog sredstva.Prevoz opasnih materija 2011 5. obele avanje transportovanog materijala. Navedeni propisi o opasnoj robi reguli u posebno: dozvole za transport. Zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija 5. neminovno ima za posledicu i pove an stepen rizika od izbijanja eksplozija i po ara. Da bi broj nezgoda sa opasnim materijama bio to manji. RID . U takvoj situaciji.Sl. odnosno nadle na ministarstva:  Ministarstvo saobra aja.za vazdu ni saobra aj. do lo do pove anja obima prometa eksplozivnih materija i broja subjekata koji u njemu u estvuju. kao i obuku osoblja zadu enog za transport.glasnik 53/2002. y y Svaki od ovih zakona na svoj na in defini e problematiku opasnih materija. neophodno je izdvojiti ona klju na mesta koja predstavljaju osnov za zakonito postupanje u toj oblasti.Sl. Uredba Vlade Republike Srbije o prevozu opasnih materija u drumskom i elezni kom saobra aju -Sl. skladi tenje i uni tavanje. ADN . Nadzor. Na me unarodnom nivou postoje i regulative za bezbedan transport radioaktivnog materijala Me unarodne organizacije za atomsku energiju (IAEO). 35 . Za za titu od mogu ih rizika u transportu opasnih materija postoje brojni propisi. Me unarodnih sporazuma (ADR .  Ministarstvo unutra njih poslova. propisi moraju biti uskla eni sa me unarodnim smernicama. IMDG-CODE . Po to su ovo i me unarodni transporti.za pomorski saobra aj. Pravilnika o na inu prevoza opasnih materija u drumskom saobra aju .za elezni ki saobra aj. potrebno je utvrditi odre ena pravila pona anja svih lica koja sa njima dolaze u kontakt. zahteve koje mora da ispuni ambala a. skra eno nazvane IAEO-preporuke.

Na osnovu preporuka Ujedinjenih nacija postoji sporazum za drumski transport opasnih materija ADR (European agreement concerning the international carriage of dangerous good by road . Pravilnik o jugoslovenskim standardima za sudove pod pritiskom. Treba imati u vidu da za prevoz opasnih materija va e. Preciznije obja njenje postupanja sa pojedinim opasnim materijama data su u okviru slede ih na ih propisa: Zakon o eksplozivnim materijama. Ovaj sporazum je sa injen u enevi 1957. Pravilnik o registraciji motornih i priklju nih vozila. Ovom sporazumu pristupilo je 38 dr ava. Zakon o oru ju i municiji. zapaljivim te nostima i gasovima. Pravilnik o na inu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija. Dr ave potpisnice ovog sporazuma imaju obavezu da svoje nacionalne propise prilagode sporazumu.godine. izme u ADR-a i na e zakonske regulative.godine je ovaj sporazum ratifikovala tada nja SFRJ. Razlike. Pravilnikom o bli im uslovima i na inu sme taja i uvanja oru ja i municije. kao i radnje koje su u vezi sa tim prevozom (pripremanje materije za prevoz. Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija. Zakon o eksplozivnim materijama. Njime su definisani uslovi pod kojima se vr i prevoz opasnih materija.Prevoz opasnih materija 2011  Ministarstvo za za titu ovekove okoline. koju kod nas ini: Zakon o prevozu opasnih materija. prvenstveno. odluka. Zakon o za titi ivotne sredine. na nivou evropskog komiteta regulisan je odgovaraju im Zakonom o prevozu opasnih materija koji je baziran na me unarodnim konvencijama. provere zakonitosti rada i preduzimanja odgovaraju ih mera. Pravilnik o dokumentaciji koja se prila e uz zahtev za izdavanje dozvole za me unarodni prevoz u 36 . Pravilnik o bli im uslovima obavljanja. na inu sprovo enja i programu obuke za rukovanje vatrenim oru jem. u pojedinim zahtevima. Zakon o osnovama bezbednosti saobra aja na putevima. godine. Sve dr ave. me u kojima je i na a). Zakon o prometu eksplozivnih materija. Pravilnik o tehni kim uslovima koje moraju da ispunjavaju preduze a koja vr e stru no osposobljavanje voza a motornih vozila kojima se prevoze opasne materije i drugih lica koja u estvuju u prevozu tih materija. potpisnice ADR-a. Pravilnik o tehni kom pregledu vozila. Zakon o prevozu u drumskom saobra aju. do danas do lo je do bitnih promena u Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasnih roba u drumskom saobra aju (ADR). Zakon o eksplozivnim materijama. Pravilnik o na inu prevoza opasnih materija u drumskom saobra aju i Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i elezni kom saobra aju. uputstava. utovar i istovar i usputne manipulacije). Me utim. Zakon o me unarodnom prevozu u drumskom saobra aju. Pravilnik o dimenzijama. Zakon o bezbednosti saobra aja na putevima. sve odredbe ADR-a. a 1972.Evropski sporazum o me unarodnom drumskom prevozu opasne robe) sa injen u enevi 1957. S obzirom da je na a zemlja potpisnica svih konvencija o prevozu opasnih materija. Prevoz opasnih materija. treba da imaju odgovaraju u pravnu regulativu. Pravilnik o stru nom osposobljavanju voza a motornih vozila kojima se prevoze opasne materije i druga lica koja u estvuju u prevozu tih materija. ukupnim masama i osovinskom optere enju vozila i osnovnim uslovima koje moraju da zadovolje ure aji i oprema na vozilu u saobra aju na putevima. od dana stupanja na snagu ovog Zakona. postoje i treba ih sagledati da bi izbegli mogu e gre ke i nesporazume pri prevozu opasnih materija. Osnovni cilj nadzora je sticanja uvida u izvr avanje zadataka. ona je du na da neposredno primenjuje odredbe ovog sporazuma.

vrstu. prevoz na unutra njim plovnim putevima i prevoz u vazdu nom saobra aju. posebne mere bezbednosti za prevoz opasnih materija po granama saobra aja.Prevoz opasnih materija 2011 drumskom saobra aju. Ovim zakonom ure eni su: uslovi pod kojima se vr i prevoz opasnih materija. primenjuju se odredbe Zakona o oru ju i municiji. trasu i krajnje mesto prevoza. Uredba o ratifikaciji aneksa A i B Evropske konvencije o me unarodnom prevozu opasne robe u saobra aju. Pomorski saobra aj IMDG-Code (International Maritime Dangerous Goods . Prevoz opasnih materija. Tro kove posebnih mera obezbe enja snosi prevoznik. regulisan je saveznim Zakonom o prevozu opasnih materija. Vazdu ni transport . naziv i adresu prevoznika. kao i inspekcijski nadzor nad izvr enjem ovog zakona. Odobrenje za prevoz ne izdaje se u onim slu ajevima kada to zahtevaju razlozi bezbednosti i odbrane Republike. niti sa njim u suprotnosti. Lista otrova razvrstanih u grupe. Uredba o ratifikaciji evropskog sporazuma o me unarodnom drumskom prevozu opasne robe i protokola o potpisivanju evropskog sporazuma o me unarodnom drumskom prevozu opasne robe.RID (Regulations Corcerning the International Carriage of Dangerous Goods by Rail). Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o tehni kim normativima za pokretne sudove za komprimirane. koli inu i na in pakovanja oru ja.ICAO-TI (International Civil Aviation Organization . delova za oru je i municije vr i za potrebe Vojske Srbije. Odluka o obele avanju otrova u prometu. za dono enje ovog zakona je Ustav SFRJ ( lan 315) iz 1990. postupak sa opasnim materijama reguli e se za: elezni ki transport . Kada se radi o prometu i prevozu oru ja i municije. zajedni ke mere bezbednosti za sve opasne materije i posebne mere bezbednosti za prevoz odre enih vrsta opasnih materija. nazna enje vrste i oznake prevoznog sredstva. delove za oru je i municije. Za prevoz oru ja. Radi zaokru ivanja celokupne problematike prevoza opasnih materija. Pravilnik koji se prila e uz zahtev za izdavanje dozvole za vanredni prevoz u me unarodnom drumskom saobra aju. delova za oru je i municije. naziv i adresu proizvo a a. na osnovu preporuka Ujedinjenih nacija. Zahtev za izdavanje odobrenja prevoznik podnosi najkasnije 24 asa pre zapo etog prevoza i sadr i: naziv i adresu po iljaoca. posebne mere bezbednosti za prevoz opasnih materija. te ne i pod pritiskom rastvorene gasove. datum i sat zapo injanja prevoza. prate e radnje u vezi prevoza. Odobrenje nije potrebno ako se prevoz oru ja. delova oru ja i municije koja sadr i eksplozivnu ili zapaljivu materiju potrebno je odobrenje nadle nog organa. naziv i adresu primaoca. Nadle ni organ mo e po potrebi narediti prevozniku i preduzimanje posebnih mera obezbe enja pri prevozu oru ja.godine. treba imati u vidu slede e: U drugim vidovima transporta. Transport na unutra njim plovnim putevima -AND (Europen Ageement Concerning the International Carriage of Dagerous Goods by Inland Waterwaus). 37 . Jedna od odredbi ADR sporazuma je da nacionalni propisi ne smeju biti bla i. Osnovni zakon o prometu i sme taju zapaljivih te nosti i gasova. prevoz u drumskom i elezni kom saobra aju. a pravni osnov.Technical Instructions). u Republici Srbiji.Code).

u prtljagu se mogu prevoziti aparati.2. a izduvna cev motora mora biti opremljena hvata em varnica.1 Odredbe zakona o prevozu opasnih materija koja se odnose na drumski saobra aj Cisterne i druga prevozna sredstva kojima se prevozi zapaljiva te nost ija je ta ka topljenja ni a od 55°C. temelje se na odredbama me unarodnog sporazuma o prevozu opasnih materija u drumskom transportu (ADR). Prevozna sredstva kojima se prevoze opasne materije moraju biti tehni ki ispravna. Preduze a i druga pravna lica koji prevoze opasne materije du ni su da u slu aju nestanka opasne materije pri prevozu preduzmu potrebne mere da se one prona u i da o opasnosti koju predstavlja opasna materija obaveste najbli i organ sanitarne inspekcije ili najbli u stanicu milicije. a slu e za li nu upotrebu (upalja i. kao i vozila u kojima se prevoze opasne materije klase 1a. odnosno smesti na za to odre enim mestima ili da ih na drugi na in u ini bezopasnim i da o tome obavesti najbli u stanicu milicije.Prevoz opasnih materija 2011 5. lakovi i sl. Ispale ili na bilo koji na in pri prevozu prosute opasne materije. a koja va e u na oj zemlji. 4b. 4a. sibice. zapaljivi gas u sudovima koji se pune na vozilima ili kojima se prevozi druga zapaljiva materija ija je ta ka paljenja vi a od 55°C . pored prevoza regulisane su i radnje koje su u vezi sa prevozom poput prevoza.ako se iz tehnolo kih razloga prilikom manipulacije ta materija mora zagrevati na temperaturu vi u od etiri petine njene ta ke paljenja. naprave i drugi sli ni predmeti koji sadr e minimalne koli ine opasnih materija koje ne predstavljaju opasnost po okolinu. prikupi i odstrani. 5. svi propisi u oblasti opasnih materija reguli u njihov prevoz u celom preocesu koji je iri od prevoza u u em smislu. nadle ni organ uprave pozva e preduze e koje raspola e tehni kim sredstvima za izvr enje takvog zadatka da to uradi na ra un prevoznika. izra ena. Mesta odre uje nadle ni organi u republici. a po potrebi i javnost. smesti na odgovaraju e mesto ili na drugi na in neutralizuje.). utovara. tj. Ako prevoznik nije u mogu nosti da ispale ili prosute opasne materije prikupi. a po potrebi i najbli i organ sanitarne inspekcije. Opasne materije ne smeju da se predaju niti primaju na prevoz kao prtljag. prevoznik je du an da obezbedi. istovara i sli no. opremljena i obele ena u skladu sa propisanim standardima. 1c. Izuzetno. 5a i 5b moraju za vreme utovara ili istovara tih materija da budu uzemljeni. Po iljalac koji daje opasnu materiju na prevoz du an je da za svaku po iljku opasne materije ispostavi ispravu o prevozu i uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju da preduzmu i da ih preda prevozniku. odnosno autonomnoj pokrajni. odstrani. Isprava o prevozu opasnih materija mora da sadr i: 38 . 1b. Prakti no.2 Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju.

Po iljalac opasne materije du an je da odmah po prijemnom obave tenju o obustavljanju prevoza preuzme opasnu materiju i preduzme odgovaraju e mere da na do e do ugro avanja zdravlja ljudi. uverenje o stru noj osposobljenosti za upravljanje tim vozilom i uputstvo o posebnim merama bezbednosti. naro ito:  Nazna enje vrste opasnosti koju predstavlja i posledice koje mo e da izazove opasna materija. Ako se opasna materija upu uje u zemlju koja se grani i sa Republikom Srbijom. Isprava o prevozu opasne materije ispostavlja se u tri istovetna primerka.  Potpis i pe at po iljaoca. Ako u toku prevoza prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija utvrdi ili na drugi na in sazna da prevozi opasnu materiju iji je prevoz zabranjen.). Isprava o prevozu opasne materije ne ispostavlja se ako tovarni list ili druga odgovaraju a isprava o prevozu. odnosno li no ime. 39 . lom ambala e. odnosno ubla avanje tetnih posledica koje mogu da nastanu usled nezgode ili udesa na prevoznom sredstvu (po ar.  Nazna enje po iljaoca da su ispunjeni uslovi propisani za prevoz odnosne opasne materije. Prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija du ni su da na ispravi o prevozu opasne materije svojim potpisom potvrde prijem deklarisane opasne materije za prevoz. Uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje moraju da se preduzmu pri prevozu opasne materije treba da sadr i.). a sadr i sve podatke o opasnoj materiji.  Nazna enje posebnih mera koje treba da se preduzmu pri prevozu opasne materije i mera za spre avanje. isprava o prevozu opasne materije mo e biti napisana na jeziku Republike Srbije i na jeziku te zemlje. Isprava o prevozu opasne materije koja se upu uje u inostranstvo mora da bude napisana na jeziku Republike Srbije i na engleskom. tehni ki i trgova ki naziv opasne materije.Prevoz opasnih materija 2011  Podatke o vrsti opasne materije (hemijski.  Naziv. broj komada i dr. adresu i broj telefona po iljaoca i primaoca. od kojih jedan ostaje kod posiljaoca. certifikat o ispravnosti vozila. prosipanje ili isticanje opasne materije i sl.  Nazna enje da je uz ispravu o prevozu opasne materije prevoznik predao i pismeno uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju da preduzimaju.  Naziv. duzan je da odmah obustavi dalje prevo enje opasne materije i o tome obavesti nadle nu stanicu milicije i po iljaoca. a jedan se dostavlja primaocu opasne materije. ivotne sredine i dobara. kao i identifikacioni broj iz odgovaraju eg me unarodnog sporazuma kada je on utvr en).  Postupak sa licem koje do e u dodir sa opasnom materijom. Lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija du no je da poseduje isprave o prevozu opasne materije. jedan se uru uje prevozniku. adresu i broj telefona preduze a ili naziv i broj telefona organa koji mora da se obavesti o nezgodi ili udesu koji se desio prilikom prevoza opasne materije.  Podatke o koli ini opasne materije (bruto i neto masa. nema kom ili francuskom. klasu u koju spada i redni broj u toj klasi.

one moraju da budu izra ene prema srpskom standardu. Ako se zapaljive te nosti prevoze u metalnim ba vama ili metalnim bocama. protivgradne rakete. 40 . po pravilu. da naredi preduzimanje posebnih mera bezbednosti pri prevozu odre enog otrova (pravac kretanja. da o tome odmah obavesti najbli i nadle ni organ sanitarne inspekcije ili najbli u stanicu milicije i da do dolaska sanitarnog inspektora spre i pristup ljudi i ivotinja na tom mestu. pratnja i sl. Eksplozivne materije i sredstva za njihovo iniciranje ne smeju da se prevoze zajedno u istom prostoru prevoznog sredstva. Organ uprave nadle an za poslove zdravstva propisuje koja se koli ina smatra manjom koli inom namenjena za laboratorijske i nau ne svrhe. du an je da obustavi dalje prevo enje opasne materije i o tome obavesti po iljaoca. Sudovi u kojima se prevoze zapaljive te nosti moraju da odgovaraju tehni kim uslovima propisanim za odre enu vrstu zapaljivih te nosti. Po iljalac opasne materije du an je da odmah po prijemnom obave tenju o obustavljanju prevoza otkloni utvr ene nedostatke ili preuzme opasnu materiju.). uzimaju i u obzir odgovaraju e mere bezbednosti koje zahtevaju svojstva pojedinog gasa. Otrovi ne smeju da se prevoze u istom tovarnom prostoru sa ivotnim namirnicama. Ventili na tim sudovima moraju da budu zasti eni zastitnom kapom ili zastitnim prstenom i hermeti ki zatvoreni za vreme prevoza. Ovo se ne primenjuje na prevoz predmeta napunjenih eksplozivnim materijama kod kojih su sredstva za paljenje ugra ena u toku proizvodnje (municija. Ako u toku prevoza otrova nastane rasipanje ili oticanje usled havarije prevoznog sredstva ili iz drugih razloga zbog kojih postoji opasnost od kontaminacije ivotne sredine. privredna municija i sl. lekovima i predmetima op te upotrebe koji podle e zdravstvenom nadzoru. Prevoz sudova sa gasovima mo e da se vr i i zatvorenim prevoznim sredstvom ako je ono snabdeveno ventilacionim ure ajem ili je omogu eno stalno provetravanje. Sudovi koji su namenjeni za prevoz ode enog gasa mogu se puniti i drugom vrstom gasa pod uslovom da najmanji probni pritisak za taj gas ne bude ve i od probnog pritiska za koji je posuda ispunjena i da naziv gasa i najve a dozvoljena te ina punjenja bude upisana na posudi. po potrebi. Organ nadle an za izdavanje odobrenja za prevoz otrova mo e. kao ni na zajedni ki prevoz eksploziva do 50 kg.Prevoz opasnih materija 2011 Prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija koji u toku prevoza utvrdi da prevozi opasnu materiju koja ne ispunjava uslove propisane za prevoz ili koja nije deklarisana kao opasna materija ili je neta no deklarisana. Osoblje prevoznog sredstva kojim se prevoze otrovni gasovi i druge opasne materije koje stvaraju pare i gasove opasne po zdravlje mora za vreme prevoza imati odgovaraju u opremu za li nu zastitu. odnosno prema stranom ili me unarodnom standardu koji nije u suprotnosti sa srpskim standardima. Sudovi u kojima se prevoze gasovi moraju da budu snabdeveni ispravnim ventilima. osim sudova koji su izra eni od materijala otpornog na atmosferske uticaje. koje se izdaje na zahtev po iljaoca. otvorenim prevoznim sredstvom na kome tovar mora da bude za ti en od tetnih atmosferskih uticaja. Prevoz sudova sa gasovima vr i se.). prevoznik je du an da na vidljiv na in ozna i mesto na kojem je nastalo rasipanje otrova. sto nom hranom. Za prevoz otrova u unutra njem saobra aju potrebno je odobrenje od strane nadle nog organa. Ekspozivne materije nije dozvoljeno prevoziti u kabini voza a i u prostoru prevoznog sredstva u kojem se prevoze lica.

 Vreme i mesto po etka prevoza radioaktivne materije. prevoze se uz pratnju lica osposobljenog za rukovanje tim materijama. 4a. dok za prevoz otrova ne sme biti ve a od 60 km/h. koje se izdaje na zahtev po iljaoca. predmetima op te upotrebe koji podle u zdravstvenom nadzoru. Na vozilu natovarenom opasnim materijama ne smeju da se vr e popravke koje mogu. prilikom pripremanja takve radioaktivne materije za prevoz i za vreme prevoza moraju se preduzeti mere bezbednosti propisane za svaku od navedenih vrsta opasnosti. Radioaktivne materije ne smeju da se prevoze u unutra njem saobra aju u istom tovarno prostoru sa ivotnim namirnicama. 3. 2. usled varni enja ili udara da izazovu po ar ili eksploziju ili da o tete ambala u. odnosno odredene saobra ajnim znakom postavljenim na putu. 1b. nadle nom organu dostavi obave tenje koje sadr i:  Vrstu i registarski broj prevoznog sredstva kojim e se izvrsiti prevoz radioaktivne materije. Preduze u ili drugom pravnom licu ija je delatnost vezana za koris enje radioaktivne materije mo e se izdati odobrenje za vi ekratni prevoz te materije sa rokom va nosti do est meseci. odnosno broju izvora jonizuju eg zra enja i njihovoj ukupnoj aktivnosti. a ni u kom slu aju ne sme da bude ve e od 70 km/h.  Radioaktivne materije koje u slu aju nezgode ili udesa mogu da dovedu do kontaminacije ili ugro avanja ivotne sredine zra enjem. pored voza a mora da se nalazi i suvoza u slu ajevima predvi enim evropskim sporazumom o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. U kabini vozila kojim se prevoze opasne materije klasa 1a. 4c.  Broj i datum izdatog odobrenja za prevoz. voza motornog vozila ne sme da se udalji od vozila kojim se prevoze opasne materija.Prevoz opasnih materija 2011 Radioaktivne materije mogu da se pakuju i prevoze samo u ambala i namenjenoj za odre enu vrstu radioaktivne materije. lekovima i sto nom hranom.  Itinerer kretanja prevoznog sredstva. Ako je radioaktivna materija istovremeno i toksi na.  Li ne podatke o licima koja e izvr iti prevoz radioaktivne materije. Brzina kretanja motornog vozila kojim se prevoze opasne materije ne sme da prelazi 80% od najve e dozvoljene brzine odre ene prema vrsti puta. 1c. U odobrenju se mora nazna iti koli ina radioaktivne materije koje se mogu zajedno prevoziti ode enim prevoznim sredstvom. agregatnog stanja i drugih svojstava radioaktivne materije. 5a i 5b pu enje nije dozvoljeno. Od trenutka prijema do trenutka predaje opasne materije. Za prevoz radioaktivnih materija potrebno je odobrenje od strane nadle nog organa. eksplozivna ili zapaljiva. odnosno naziv i mesto korisnika.  Vreme dolaska prevoznog sredstva sa radioaktivnom materijom u mesto kori enja i ime. Voza motornog vozila 41 . zavisno od veli ine i ja ine izvora. U motornom vozilu kojim se prevoze opasne materije. 4b.  Vrstu i koli inu radioaktivne materije. Preduze e ili drugo pravno lice je du no da najkasnije 24 asa pre po etka prevoza radioaktivne materije. U vozilu kojim se prevoze opasne materije ne smeju da se dr e materije koje mogu da izazovu po ar.

ije posledice posada motornog vozila ne mo e sama da otkloni ili zbog kojih ne moze da nastavi dalju vo nju. Znakovi za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije. lice koje se zateklo na mestu nezgode ili udesa ili lice koje prvo nai e na to mesto du no je da na zahtev voza a o tome obavesti najbli u stanicu milicije. Motorno i priklju no vozilo kojim se prevozi radioaktivna materija moraju da imaju.Prevoz opasnih materija 2011 sme da se udalji od vozila kojim se prevoze opasne materija samo ako vozilo ostavi pod nadzorom suvoza a ili pratioca. Ako se u motornom vozila sa opasnim materijama koje je pretrpelo nezgodu ili udes nalazi samo voza . odnosno ako vozilo parkira na kontrolisanom i odgovaraju e pripremljenom prostoru za parkiranje. umesto znaka za obele avanje vozila kojim se prevoze opasne materije.odvod stati kog elektriciteta koji pre utovara ili istovara opasnih materija treba da bude priklju en na uzemljenje. vrsto fiksiranom pregradom. Vozila za prevoz opasnih materija treba opremiti odgovaraju im prekida em za isklju ivanje svih elektri nih kru nih tokova. tri simbola upozorenja za ozna avanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije. Opasne materije mogu da se prevoze motornim i priklju nim vozilima posebno konstruisanim za prevoz pojedine opasne materije ili vozila koja odgovaraju uslovima propisanim ovim zakonom i evropskim sporazumom o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. a za sva ostala vozila sa jednog ili dva mesta. Motorno 42 . Simboli upozorenja za obele avanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije stavljaju se na bo ne strane i na zadnju stranu motornog i priklju nog vozila. zapaljivih gasova. na znacima za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije moraju da budu ispisani identifikacioni brojevi opasne materije koja se prevozi. Galvanske veze i ure aje za razelektrisanje treba proveriti pre utovara. kao i mesta za postavljanje znakova na vozilu moraju biti izvedeni u skladu sa odredbama evropskog sporazuma o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. Ako je opasna materija koja se prevozi sa spiska evropskog sporazuma o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. Vozilom kojim se prevozi opasna materija mora da ima dva znaka za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije. odnosno zapaljivih te nosti sa temperaturom paljenja iznad 55°C treba da imaju ure aj za razelektrisanje . Kori enje prekida a za vozila za koja to zahteva evropski sporazum o me unarodnom prevozu za opasne robe u drumskom saobra aju treba da bude sa dva mesta. U unutra njem drumskom saobra aju opasne materije mogu da se prevoze i kombi vozilima iji je prostor za utovar robe odvojen od prostora za sme taj putnika. Vozila za prevoz opasnih materija. Odredbe se primenjuju i kada se motornim vozilom prevoze prazni neo is eni sudovi u kojima su se nalazile opasne materije. O svakoj nezgodi ili udesu koji se dogodi prilikom prevoza opasnih materija. jedan od lanova posade du an je da obavesti najbli u stanicu milicije. odnosno istovara. Vozila za prevoz opasnih materija klase od 1 do 5b treba da budu galvanski povezana u jednopotencijalnu celinu. identifikacioni brojevi pojedinih opasnih materija. Ovo se ne odnosi na vozilo kojim se prevoze opasne materija koje po Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju nema posebnih zahteva u pogledu parkiranja.

Prevoz opasnih materija 2011 vozilo kojim se prevoze opasne materije mora. Ukoliko se opasne materije prevoze priklju nim vozilom na kojem bilo koja osovina ima jednostruke to kove. saobra ajne nezgode.  Dve zastavice za ozna avanje vozila kojima se prevoze opasne materije. Motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije mo e se kretati samo putevima koji su odre eni za kretanje takvih vozila. pored opreme predvi ene op tim propisima i evropskim sporazumom o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju.  Dve zastavice za ozna avanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije.  Dve ru ne elektri ne baterijske lampe (svetiljke) sa blinkuju om ili stalnom svetlos u narand aste boje. a no u i u uslovima smanjene vidljivosti .  Prenosnu lampu koja se mo e uklju iti na akumulator vozila i koja je izra ena tako da ne mo e izazvati eksploziju ili po ar. od kojih jedan za ga enje po ara na motoru. dva znaka kojima se ozna ava motomo vozilo zaustavljeno na kolovozu.svetiljkom.  Dve lopate i jedan pijuk. danju . omogu ava efikasno ga enje po ara. koja se vidi sa udaljenosti od najmanje 150 m. upozorava voza a ako do e do pada pritiska u pneumaticima vise od 20% na bilo kom to ku priklju nog vozila. a drugi za gasenje po ara na tovaru vozila i to takvog punjenja koje s obzirom na koli inu i druga svojstva opasne materije. iza zaustavljenog vozila.  No u i u vreme smanjene vidljivosti zbog nepovoljnih atmosferskih ili drugih. da blagovremeno zaustave vozila ili smanje brzinu i da se pripreme za bezbedno zaobila enje zaustavljenog vozila. du an je da preduzme sve mere da zaustavljeno vozilo ne dovede u opasnost sa drugim vozilima. Voza koji je zbog pojave otkaza na vozilu.postavljanjem.  Dva znaka kojima se ozna ava motorno vozilo zaustavljeno na kolovozu. utovara ili istovara ili iz drugog opravdanog razloga prinu en da vozilo sa opasnom materijom zaustavi na kolovozu ili parkirali tu u naselju. a naro ito u esnike u saobra aju upozori:  Danju i no u . mora da bude vezano za vu no vozilo i snabdeveno lancima.  Ure aj za kontrolu zra enja i sredstva za zastitu i ozna avanje terena. priklju no vozilo mora da ima poseban ure aj koji.zastavicom za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije. prilika . da ima i slede u opremu:  Voza ki alat i dizalicu za vozilo. ako nije snabdeveno ko nicama koje automatski ko e prilikom otka injanja od vu nog vozila. pomo u zvu nog ili svetlosnog signala. upzorava voza e koji nailaze onom stranom kolovoza na kojoj se nalazi zaustavljeno vozilo.postavljanjem svetiljke. 43 . Priklju no vozilo kojim se prevoze opasne materije.  Upu ivanjem suvoza a ili pratioca po iljke da na udaljenosti od 100 m do 150 m iza zaustavljenog vozila. Motorna vozila kojima se prevoze opasne materije mogu se zaustavljati i parkirati samo na mestima koja su za tu vrstu vozila odre ena i obele ena.  Najmanje dva aparata za ga enje po ara.

sa njih se moraju ukloniti sve oznake koje su propisane za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije ili se te oznake moraju prekriti. certifikat se mora vratiti organu koji ga je izdao. promene vlasnika vozila. kao to je prikazano na slici 5.2 Odredbe pravilnika o na inu prevoza opasnih materija u drumskom transportu Motorno i priklju no vozilo namenjeno za prevoz opasnih materija mora biti podvrgnuto posebnom pregledu u pogledu ispunjavanja uslova predvi enih zakonskom ili ADR-om za prevoz opasne materije za koju je namenjeno. Listice opasnosti kojima se ozna avaju pojedina na i zbirna pakovanja opasnih materija moraju biti nalepljene na vidnom mestu obe bo ne i na zadnjoj strani strani motornog vozila. prikolice. kao i isteka va nosti certifikata.Prevoz opasnih materija 2011 5. Za motorno i priklju no vozilo za koje je na posebnom pregledu utvrdeno da isunjava uslove za prevoz odre ene opasne materije izdaje se potvrda sa rokom va nosti od jedne godine. Na osnovu predvi enih ispitivanja za motomo i priklju no vozilo za koje to zahteva ADR. promene neke od bitnih tehni kih osobina na vozilu zna ajnih za bezbedan prevoz opasne robe. izdaje se certifikat na obrascu koji je predvi en ADR-om. Ako se u vi edelnoj cisterni prevoze razli ite vrste opasnih materija. U slu aju povla enja iz upotrebe motomog ili priklju nog vozila namenjenog za prevoz opasnih materija. Preduze e koje je izvr ilo dekontaminaciju cisterni ili kontejnera izdaje o tome potvrdu koju je voza du an da nosi sa sobom za vreme upravljanja takvim vozilom. Ako se motorno ili priklju no vozilo namenjeno za prevoz opasnih materija koristi za drugu vrstu prevoza. na obe bo ne strane svakog od delova mora biti nalepljena listica opasnosti sa brojevima osnovne opasnosti i identifikacionim brojem opasne materije. Postavljanje listice opasnosti na vozilo za prevoz opasnih materija 44 . auto-cisterne i druge vrste vozila kojima se prevoze opasne materije. Ako su cisterne ili kontejneri na motornom ili priklju nom vozilu u kojima se vr i prevoz opasnih materija o is eni i ako je izvr ena dekontaminacija. mora se predhodno o istiti i dekontaminirati. poluprikolice.2. Slika 6.

Po iljalac koji daje opasnu materiju na prevoz du an je da svaku po iljku opasne materije. tehni ki i za i eni naziv opasne materije. Takvo vozilo se vu e krutom vezom (rudom). na ina pakovanja i ozna avanja. a u slu aju prekida ili ispadanja spoljne veze sa vu nim vozilom. preturati se ili me usobno sudarati. u uputstvu o posebnim merama bezbednosti koje se preduzimaju pri prevozu opasne materije. U slu aju neispravnosti na vozilu koje je natovareno opasnom materijom. Motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije mo e imati samo jednu prikolicu ili poluprikolicu. vrste. Za vreme prevoza radioaktivne materije voza i pratilac moraju posedovati li ni dozimetar. Tovarni list za opasnu materiju koja se prevozi mora da sadr i: hemijski. palete. Priklju no vozilo kojim se prevoze opasne materije mora biti opremljeno ko nim ure ajima koji stupaju u dejstvo pritiskom na papu u glavne ko nice vu nog vozila. palete. Pored mera bezbednosti predvi enih zakonom. a brzina ne sme biti ve a od 40 km/h. automatski zaustavljaju priklju no vozilo. tranzit) mo e podneti uvoznik. uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju preduzeti i ispravu o osiguranju opasne materije i da ih preda prevozniku. ako se prevoze eksplozivne. Sanduci. izvoz. moraju da se navedu 45 . odnosno jedno prevozno sredstvo. Nije dozvoljeno vu enje motornog vozila koje je natovareno opasnom materijom. mase svakog pojedina nog pakovanja. ono se mo e prevu i samo do najbli eg mesta gde je pogodno vrsiti popravku ili pretovar. radioaktivne materije. u tovarni list se upisuje samo hemijski. tehni ki i za i eni naziv te materije.Prevoz opasnih materija 2011 Sanduci. Po iljalac je du an da prilikom predaje opasne materije na prevoz. Kada se tovarni list ispostavlja za po iljku opasne materije koja nema identifikacioni broj u ADR-u. izvoznik i prevoznik. otrovi kao i odobrenje za prevoz koje je izdao nadle ni organ. Za pojedine opasne materije moraju se upisati i drugi podaci predvi eni ADRom. odnosno za svako motorno vozilo kome mo e biti pridodato i priklju no vozilo. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije u unutra njem saobra aju podnosi po ljalac opasne materije. tovarni list. ispostavi ispravu o prevozu opasne materije. moraju se za vreme prevoza nalaziti u kabini voza a. klasu opasne materije i identifikacioni broj predvi en ADR-om. Zbirna ili pojedina na pakovanja u kojima se nalaze opasne materije moraju se tako utovarati i u vrstiti da ne mogu ispadati iz tovarnog sanduka. a zahtev za prevoz opasne materije preko dr avne granice (uvoz. u tovarnom listu pismeno potvrdi da opasna materija koji se predaje na prevoz odgovara odredbama Zakona i ADR-a u pogledu prirode opasne materije. Sva prevozna dokumenta koja se ispostavljaju za jednu po iljku opasne materije. sudovi i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija mogu se utovariti i preko visine stranica tovarnog sanduka ako stranice tovarnog sanduka nedozvoljavaju ispadanje upakovane opasne materije u toku prevoza. sudovi i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija ravnomerno se sla u po celoj povr ini tovarnog prostora motornog ili priklju nog vozila i mogu se utovariti vi e od visine stranica tovarnog sanduka.

a po potrebi i druge organe i organizacije. Po dolasku slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja. Obele e (ograde i zabrane pristup licima) prostor na kojem je prosuta opasna materije. Vreme polaska vozila sa polazi ta. Ako zbog smrti ili povreda voza a. Obaveste nadle nu stanicu milicije o nesre i. ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj mora narediti da se obustavi saobra aj na tom 46 . suvoza a ili pratioca ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj nije moglo biti obave teno o vrsti i osobinama opasne materije. Spre e pristup prolaznika i upozoravaju ih na opasnost koja preti od opasne materije. Voza koji upravlja motornim vozilom kojim se prevoze opasne materije du an je da se vozilom kre e samo putevima koji su nadle ni organi odredili za kretanje takvih vozila i da izbegava kretanje vozilom kroz naseljena mesta i mesta na kojima postoji mogu nost da do e do ugro avanja bezbednosti saobra aja. Ako je za prevoz opasnih materija odre en obavezan pravac (koridor). Vremenske termine za kretanje vozila na odre enim deonicama puta. opasnostima koje predstavlja opasna materija za ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i predlo e mere za spre avanje posledica. Ako se u koloni na putu kre u dva ili vi e vozila kojima se prevoze opasne materije. Neprekidno trajanje prevoza bez zaustavljanja. Ako nastupi ili se o ekuje da e nastupiti neka od predhodno navedenih posledica. detaljno ga obavestiti o vrsti i karakteristikama opasne materije. organ unutra njih poslova. Ugase po ar. Tehni ku pratnju po iljaoca ili prevoznika. me usobno rastojanje izme u tih vozila ne sme da bude manje od 200 metara. preduze e se mere radi identifikacije opasne materije uz pomo prevoznih dokumenata i oznaka na vozilu. trovanja ili zaga ivanja ivotne sredine u ve em obimu. Kretanje u koloni (kada se kre e vi e vozila natovarenih opasnim materijama). Spre e prosipanje ili razlivanje opasne materije. Ograni enje prevoza zbog vremenskih uslova. sa ta nim podacima o vrsti opasne materije koju prevoze i predlo e mere koje bi trebalo preduzeti radi spre avanja irenja opasne materije u ivotnu sredinu. Ako postoji opasnost da do e do ugro avanja ivota i zdravlja ljudi ili materijalnih dobara zbog eksplozije. po ara. voza motornog vozila kojim se prevoze opasne materije du an je da se kre e tim pravcem (koridorom). odnosno metode i sredstva koje se ne smeju primenjivati za ga enje po ara na toj materiji. Iznesu iz vozila dokumenta za prevoz opasne materije.Prevoz opasnih materija 2011 metode i sredstva koja se primenjuju za ga enje po ara na opasnoj materiji koja se prevozi. Organ nadle an za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materijemo e narediti preduzimanje posebnih mera bezbednosti i to: Obavezan pravac kretanja. voza i suvoza . U slu aju saobra ajne nezgode. odnosno pratilac du ni su da zaustavljeno vozilo obele e na na in predvi en Zakonom i da do dolaska slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja preduzmu slede e mere: Isklju e rad motora. Kada ovla eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona utvrdi da neka od nalo enih mera bezbednosti nije preduzeta. Pratnju radnika organa unutra njih poslova. Pratnju stru nog lica za rukovanje opasnom materijom koja se prevozi. naredi e da se obustavi dalji prevoz opasne materije dok se ta mera ne ispo tuje. ovlas eno slu beno lice koje vrsi uvi aj o tome obave tava Upravu za civilnu za titu.

sa injava zapisnik koji sadr i: tip i registarski broj vozila. Pravac kretanja i vreme zadr avanja motornog vozila u toku prevoza odre enih u odobrenju. odnosno stru ne institucije koja mu mo e pru iti pomo u identifikaciji opasne materije. vla nistvo. da dovede vozilo. Posle izvr ene kontrole ovlas eno slu beno lice mo e nalo iti voza u da se kre e odre enim putem. naro ito: Certifikat. kao i na in obezbe enja i obele avanja mesta na kojem e se izvr iti utovar te materije. odstrani i smesti na za to predvi eno mesto. Opremljenosti i ozna enosti motornog vozila za prevoz opasnih materija. U toku prevoza opasnih materija organ nadle an za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona vr i kontrolu. a postoji mogu nost da do e do ekspolozije. opremi. Dozvoljen prevoz nazna ene koli ine i vrste opasne materije motornim vozilom. zaga ivanja vode ili irenja otrovnih gasova. odnosno potvrde o ispravnosti motornog vozila za prevoz opasnih materija. ime i prezime voza a i suvoza a. Pre izdavanja odobrenja organ nadle an za izdavanje odobrenja mo e izvr iti uvid na licu mesta radi utvr ivanja na ina pakovanja i na ina opremanja i obele avanja vozila kojim e se izvr iti prevoz opasne materije. konstatacije i podaci o na enom stanju. as polaska i vreme kretanja vozila sa opasnom materijom uskla en sa najpovoljnijim uslovima bezbednosti saobra aja. Ako organ nadle an za izdavanje odobrenja utvrdi da se koli ina opasne materije navedena u zahtevu ne sme prevoziti ozna enim vozilom ili da opasna materija nije upakovana u skladu sa propisima ili se opasne materije navedene u zahtevu ne mogu prevoziti u istom prevoznom sredstvu. prosuta opasna materija mora da se prikupi. U zapisnik se unose sve na ene neispravnosti na vozilu. to e se u initi van kolovoza i uz prisustvo ovla enog slu benog lica nadle nog organa unutra njih poslova. Posle saobra ajne nezgode. Uputstva o preduzimanju mera bezbednosti. odnosno prevoznika da predhodno otkloni utvr ene nedostatke. odbi e zahtev za izdavanje odobrenja. a dok traje pretovar mo e se po potrebi obustaviti saobra aj. opremu i sredstva za obele avanje u 47 . Opasna materija pakovana i ozna ena u skladu sa Zakonom i ADR-om. obele avanju i prevoznim dokumentima i drugi nedostaci. O izvr enoj kontroli motornog vozila koje prevozi opasnu materiju. zatra i e od po iljaoca. Prilikom razmatranja zahteva za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije nadle ni organ procenjuje da li je prema podacima u zahtevu: Opasna materija pravilno klasifikovana. odnosno potvrde o ispravnosti motornog vozila za prevoz opasnih materija. Motornog vozila. Dozvoljen prevoz istim vozilom opasnih materija navedenih u zahtevu. Prevoznih dokumenata. ovla eno slu beno lice. Ako prilikom uvida na licu mesta slu beno lice organa nadle nog za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije utvrdi nedostatke u pogledu uslova za prevoz. zatra i e pomo od najbli eg proizvo a a opasnih materija. Ako se zbog neispravnosti na vozilu ili saobra ajne nezgode mora izvr iti pretovar opasne materije. vrstu i koli inu opasne materije u prevozu i mesto utovara i istovara.Prevoz opasnih materija 2011 delu puta. broj certifikata. Ako ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj nije u stanju da identifikuje opasnu materiju koja je prosuta ili isparila.

broj i datim izdatog odobrenja. drugo pravno lice i preduzetnik mo e da obavlja prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju ako:  Jeste registrovano za obavljanje delatnosti prevoza opasnih materija. itinerer kretanja. naziv po iljaoca i primaoca i ime i prezime voza a i suvoza a. 5.  Ima stru no osposobljena lica za obavljanje prevoza. 48 . konstruisana. identifikacioni broj i koli inu opasne materije. Ovla eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona prilikom kontrole prevoza opasne materije preko dr avne granice upore uje podatke iz prevoznih dokumenata radi utvr ivanja da li ta vrsta i koli ina opasne materije koja se prevozi odgovara vrsti i koli ini opasne materije navedene u prevoznim dokumentima. ne e dozvoliti uvoz (izvoz) te opasne materije iz Republike Srbije kao ni tranzit kroz istu.  Raspola e odgovaraju im prevoznim sredstvom za prevoz opasnih materija. izvoz. obezbede i preduzmu sve mere za tite od udesa i druge mere utvr ene zakonom. tranzit) dostavlja se organu nadle nom za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona preko odgovaraju eg organa za unutra nje poslove na ijem se podru ju nalazi grani ni prelaz.2. Promena pravca kretanja ili zadr avanje na odre enom mestu mo e se narediti i kada to nala u drugi razlozi bezbednosti.  Ima odobrenje za prevoz opasnih materija.3 Odredbe uredbe o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju Prevoz opasnih materija vr i se na na in da se: ne dovede u opasnost ivot i zdravlje ljudi. Prevozna sredstva kojima se prevoze opasne materije moraju biti tehni ki ispravna. odnosno da obustavi dalji prevoz opasne materije dok ne otkloni na ene nedostatke.  Ispunjava uslove za prevoz propisane ADR-om. Ako prilikom kontrole motornog vozila i dokumenata ovla eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona utvrdi da nema odobrenja za prevoz opasne materije za koju je to potrebno ili je koli ina opasne materije u vozilu ve a od koli ine koja je navedena u odobrenju. primljenu kopiju odobrenja za prevoz opasne materije preko dr avne granice hitno dostavlja grani nom prelazu preko kojeg e se izvr iti prevoz (uvoz. Obave tenje mora sadr ati: tip i registarski broj vozila. opremljena i obele ena u skladu sa propisanim standardom. Nadle ni organ. tranzit) opasne materije na koju glasi odobrenje. Preduze e. izvoz. izra ena. O napu tanju grani nog prelaza vozila natovarenog opasnim materijama za iji je prevoz potrebno odobrenje (kod uvoza i tranzita) ovlas eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona obave tava nadle ni organ republike da e se izvr iti prevoz.Prevoz opasnih materija 2011 ispravno stanje ili da se odre eno vreme zadr i na tom mestu. za kontrolu vozila natovarenih opasnim materijama odre uje se posebno mesto za zadr avanje takvih vozila. Na drumskom grani nom prelazu sa ve om frekvencijom saobra aja. ne zagadi ivotna sredina. Kopija odobrenja za prevoz opasne materije preko dr avne granice (uvoz. Ovla eno slu beno lice koje je naredilo promenu pravca kretanja izdaje o tome potvrdu.

podnosi po iljalac opasne materije i sadr i: Naziv. izdato od strane organa unutrasnjih poslova nadle nog prema mestu upotrebe tih materija. Stru no osposobljavanje obavlja ovla ena organizacija. Naziv. Datum i vreme po etka prevoza.  Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim materijama. Za prevoz opasnih materija klase 1. odnosno li no ime i adresu primaoca. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 1. 49 . 7 podnosi po iljalac opasne materije i sadr i: Naziv. tehni ki naziv. Uz zahtev po iljalac opasne materije du an je da prilo i:  Uputstvo o posebnim merama bezbednosti. Naziv. Ministar saobra aja i telekomunikacija bli e e propisati sadr inu zahteva.  Vrstu radioaktivne materije i njenu ukupnu radioaktivnost. Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasne materije. Vrstu.  Vrstu.  Relaciju kretanja prevoznog sredstva od mesta predaje radioaktivne materije do mesta koris enja. relaciju kretanja i krajnje mesto prevoza. Relaciju (prevozni put) kretanja. odnosno za tite pri prevozu i o na inu postupanja prilikom udesa koje izdaje ovla ena organizacija. Za prevoz ostalih klasa opasnih materija ne izdaje se posebno odobrenje.  Odobrenje za nabavku opasnih materija iz klase 1. odnosno li no ime i adresu po iljaoca. 6. tip i registarski broj vozila opremljenog za prevoz radioaktivne materije. ve se njihov prevoz vr i u skladu sa uslovima propisanim ADR-om. 7 i opasnog otpada izdaje se posebno odobrenje. Naziv i adresu proizvo a a opasne materije.  Dokaz o osiguranju.  Dokaz o osiguranju. Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasne materije. podnosi po iljalac opasne materije i sadr i:  Naziv i adresu korisnika radioaktivne materije.  Naziv i adresu prevoznika radioaktivne materije. Uz zahtev po iljalac opasne materije du an je da prilo i:  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije. 6.Prevoz opasnih materija 2011 Opasne materije mogu da prevoze samo lica koja su za rukovanje i prevoz opasnih materija stru no osposobljena. Nazna enje vrste i oznaku prevoznog sredstva. Nazna enje vrste i oznaku prevoznog sredstva. Koli inu i na in pakovanja opasne materije. osim ako se prevoz obavlja pod Äre imom malih koli ina" koje su defmisane ADR-om. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 1. odnosno li no ime i adresu po iljaoca. odnosno li no ime i adresu prevoznika.  Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim materijama i koja u estvuju u prevozu.  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 7.

du no je da obezbedi vozila za specijalne namene i odgovaraju u opremu u slu aju potrebe za pratnjom i u e a u sanaciji udesa. Osiguranje mora da obuhvati i tro kove intervencije u slu aju udesa i sanacije posledica nastalih udesom. odnosno li no ime i adresu po iljaoca opasnog otpada.  Datum i vreme po etka prevoza.  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije. pratnja policije i sl.  Re enje o kategoriji opasnog otpada. Preduze e ili drugo pravno lice i preduzetnik koji se bavi prevozom opasnih materija du an je da izradi plan za tite od udesa. povrede tela ili zdravlja. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnog otpada podnosi po iljalac opasnog otpada i sadr i: Naziv. po iljalac opasne materije du an je da prilo i:  Mi ljenje ovla ene organizacije o ispunjenosti propisanih uslova za prevoz radioaktivne materije. Ministarstvo unutra njih poslova ili pravno lice koje ovo ministarstvo odredi. sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa u zavisnosti od koli ine. odnosno za tite pri prevozu i o na inu postupanja prilikom udesa koje izdaje ovla ena organizacija. Vlasnik robe je du an da posebno osigura opasnu materiju za slu aj tete pri injene tre im licima usled smrti.  Dokaz o osiguranju. U prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju. Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasnog otpada. vrste i karakteristika opasnih materija u prevozu i u slu aju udesa da organizuje i sprovede propisane mere reagovanja na udes. Uz zahtev.). Ministarstvo nadle no za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija mo e. 50 .  Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju radioaktivnim materijama i koja u estvuju u prevozu. specijalizovana pratnja po iljaoca ili prevoznika. Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim otpadom i koja u estvuju u prevozu.  Uputstvo o posebnim merama bezbednosti. da naredi preduzimanje posebnih mere bezbednosti za vreme prevoza (pravac i trasa kretanja.  Dokaz o osiguranju. Ministar za za titu prirodnih bogatstava i ivotne sredine bli e e propisati sadr inu zahteva.Prevoz opasnih materija 2011  Naziv i adresu primaoca i namenu koris enja radioaktivne materije. po potrebi. Uz zahtev po iljalac opasnog otpada du an je da prilo i:  Mi ljenje ovla ene organizacije o ispunjenosti propisanih uslova za prevoz opasnog otpada. odnosno za tite pri prevozu i o na inu postupanja prilikom udesa koje izdaje ovla ena organizacija. Nazna enje vrste i oznaku prevoznog sredstva.  Uputstvo o posebnim merama bezbednosti. Relaciju kretanja.  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije. o te enja ili uni tavanja stvari i imovine ili zaga enja ivotne sredine u toku prevoza.

provere zakonitosti rada i preduzimanja odgovaraju ih mera. preduzetniku ili fizi kom licu prevoz opasne materije ili privremeno oduzmu prevozno sredstvo do okon anja prekr ajnog postupka ako utvrde da se u toku prevoza u injeni propusti u pogledu preduzimanja mera bezbednosti. Nadzor nad sprovo enjem ove uredbe vr e Ministarstvo unutrasnjih poslova za klase 1. na svoj na in. Pored ovla enja utvr enih posebnim propisima. kada va e a zakonska regulativa nije me usobno uskla ena i celovita.  Privremeno zabrani vr enje pojedinih radnji u vezi sa prevozom opasnih materija ako nisu ispunjeni propisni uslovi. Nadzor. utovar i istovar i usputne manipulacije). 2.godine. Struktura ADR-a obuhvata: 51 . Ministarstvo za za titu prirodnih bogatstava i ivotne sredine za klasu 7 i opasni otpad. 4 i 5. neophodno je izdvojiti ona klju na mesta koja predstavljaju osnov za zakonito postupanje u toj oblasti. 3. nadle no ministarstvo ovla eno je da:  Naredi da se utvr ene nepravilnosti otklone u odre enom roku. 8 i 9. neminovno ima za posledicu i pove an stepen rizika od izbijanja eksplozija i po ara. Njime su definisani uslovi pod kojima se vr i prevoz opasnih materija kao i radnje koje su u vezi sa tim prevozom (pripremanje materije za prevoz.) vr i se na na in propisan posebnim aktom.  Nalo i ispitivanje uzoraka opasnih materija. U takvoj situaciji. do lo do pove anja obima prometa eksplozivnih materija i broja subjekata koji u njemu u estvuju. ministarstvo mo e preduzeti i mere iz nadle nosti drugog ministarstva o emu e odmah obavestiti to ministarstvo. Osnovni cilj nadzora je sticanje uvida u izvr avanje zadataka. definise problematiku eksplozivnih materija.Prevoz opasnih materija 2011 Kretanje vozila sa opasnim materijama kroz za ti ene zone (zone sanitame za tite izvori ta vode za pi e. a 1972. do danas. injenica je da je od dana stupanja na snagu ovih zakona.2. uputstava. Ministarstvo unutra njih poslova.  Zabrani dalji prevoz ili rukovanje opasnim materijama licima koja nisu stru no osposobljena za prevoz i rukovanje opasnim materijama.  Zabrani preduze u. Ministarstvo za za titu ovekove okoline. u vr enju inspekcijskog nadzora. Ministarstvo saobra aja i telekomunikacija za klase 6. za ti ena prirodna dobra i dr.4 Me unarodni sporazum o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju (ADR) Ovaj sporazum je sa injen u enevi 1957. Ako se u vr enju inspekcijskog nadzora utvrde nepravilnosti koje mogu ugroziti ivot i zdravlje ljudi ili izazvati zaga enje ivotne sredine. drugom pravnom licu. odnosno nadle na ministarstva: Ministarstvo saobra aja. odnosno kontrolu sprovo enja transporta opasnih materija u skladu sa zakonskim odredbama sprovode odgovaraju i nadle ni organi. Svaki od ovih zakona. 5. odluka.godine je ovaj sporazum ratifikovala tada nja SFRJ.

tete u civilnom vazduhoplovstvu i pomorske tete.3 Naknada tete prema me unarodnim ugovorima Odgovornost za tetu. i procedura obe te enja je pojednostavljena.  Poglavlje 3 Spisak opasnih roba (prema UN-brojevima i slovnom rasporedu). da u vrsti i u ini povoljnijim polo aj o te enog omogu avaju i mu isplatu adekvatne. potpune i blagovremene naknade tete. posebni propisi i slobodne koli ine opasnih roba.  Poglavlje 6 Propisi za izradu i ispitivanje ambala e.tetnika. masovnim tetama visokih iznosa i velikih razmera kao to su velike ekolo ke tete. posebno kad je re o tzv. a s druge strane da teret te naknade u ini mogu im i finansijski podno ljivim za du nika. grani ne koli ine. ona je du na da neposredno primenjuje odredbe ovog sporazuma. kada teta nadma uje limit do kog on odgovara za tetu i 52 . Razlike u pojedinim zahtevima izme u ADR-a i na e zakonske regulative postoje i treba ih sagledati da bi izbegli mogu e gre ke i nesporazume pri prevozu opasnih materija. velikih pakovanja i cisterni. U novije vreme me unarodna regulativa poku ava da pomiri dve naizgled suprotne intencije: s jedne strane. zahtevi pravi nosti i me unarodna solidarnost uslovili su u toj oblasti dono enje brojnih me unarodnih multilateralnih konvencija koje su u celini ili delom posve ene uslovima i postupku naknade tete. Me utim. vozila.  Poglavlje 7 Propisi za prevoz. Interes o te enog. S obzirom da je na a zemlja potpisnica svih konvencija o prevozu opasnih materija. velikih sredstava za pakovanje (IBC). Poglavlje 9 Propisi za izradu i odobrenje tipa vozila. Odgovornost za tetu pri tome. zbog nepredvidljivosti rizika i nemogu nosti njihove kontrole.  Poglavlje 2 Klasifikacija. po pravilu. istovar i manipulacije. Prevoz opasnih materija na nivou evropskog kontinenta regulisan je ogovaraju im zakonima o prevozu opasnih materija koji su bazirani na me unarodnim konvencijama. od dana stupanja na snagu ovih zakona do danas do lo je do bitnih promena u Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju (ADR). mo e re avati u nacionalnim granicama dr ava.Prevoz opasnih materija y Prilog A . y Prilog B . postupanje i dokumentacija.  Poglavlje 5 Propisi za isporuku. te ko se. tete pri mirnodopskom kori enju atomske energije. po iva na principima objektivne odgovornosti.  Poglavlje 4 Pakovanja i odredbe za cisterne.Propisi u pogledu transportne opreme i transportnih operacija - Poglavlje 8 Propisi za posadu. 5. To se posti e obrazovanjem posebnih od tetnih fondova koji mogu da garantuju obe te enje i onda kada je tetnik insolventan. opremu. utovar.Op ti zahtevi i zahtevi u pogledu opasnih materija i predmeta: 2011  Poglavlje 1 Op ti propisi. identifikaciji o te enog i tetnika i odredjenju njihovih prava i obaveza.

Raznolikost i brojnost uzroka tete. a tako e ni ugovorne odgovornosti nije ome eno nacionalnim granicama. kao i oblika i mehanizama njene naknade. me unarodna regulativa je utvrdila novu obra unsku jedinicu .Prevoz opasnih materija 2011 kada je ak nepoznat. tako i na polju ugovorne odgovornosti."specijalno pravo vu enja" za naknadu tete. u cilju sa uvanja supstance obe te enja od nacionalnih i svetskih inflatornih tendencija i valutnih razlika. brojni su i bilateralni sporazumi kojima dr ave katkad me usobno ure uju pojedina pitanja obe te enja. Evropske unije i Saveta Evrope. prema delatnosti. Me unarodni multilateralni ugovori koji se u celini ili delom odnose na pitanje naknade tete prepoznatljivi su. uslovili su potrebu da se ovim pitanjem bave najzna ajnije me unarodne organizacije . prema objektu tete. prema vrsti tete. 53 . odnosno oblasti u kojoj je teta nastala i dr. Brojnost i raznolikost ovih me unarodnih konvencija je velika. posebno kad je re o teti nastaloj u prevozu. U savremenim uslovima polje deliktne. koja je uneta u sve novije ugovore i na putu je da postane univerzalna obra unska jedinica kod gra anskopravne odgovornosti za tetu. do Ha ke konferencije za me unarodno privatno pravo.od Ujedinjenih nacija i njihovih specijalizovanih agencija. Mogu a je kategorizacija ovih konvencija po raznim osnovama: prema subjektu. naro ito one koja proisti e iz posedovanja i upotrebe opasnih roba i obavljanja opasnih delatnosti. Osim multilateralnih konvencija koje su do sada doneli ovi medjunarodni organi i tela. a postoje neke novije tendencije koje su u njima zastupljene. Uz to. kako na polju deliktne odgovornosti.

Utovar ne sme zapo eti ukoliko kontrola dokumentacije ili vizuelni pregled vozila i njegove opreme poka u da vozilo ili voza ne zadovoljavaju kontrolne propise. Pakovanja koja imaju razli ite oznake ne smeju biti utovarana u isto vozilo ili kontejner ukoliko to nije posebno nagla eno propisima koji se odnose na me anu robu. treba da poseduje kako samo zaposleno lice. ukupna neto masa eksplozivnih materija sadr anih u svim predmetima ukupno) koja se mo e prevoziti po jednoj transportnoj jedinici je ograni ena zakonskim propisima i zavisi od vrste eksplozivne materije. Dokumenta kojima se potvr uje da je zaposleno lice obu eno u skladu sa predhodno navedenim zahtevima.2 Pravila utovara. Sama obuka zaposlenih lica u preduze ima koja se bave transportom opasnih materija mora biti redovno uskla ivana sa promenama zakonskih propisa. istovara i rukovanja opasnim materijama Vozilo i voza . mora se voditi ra una da se ne prekora i dozvoljena koli ina tereta po jednom vozilu.1 Obu enost lica koja neposredno u estvuju u transportu opasnih materija Pored posade vozila i voza a koji moraju da pro u odgovaraju u obuku. Obuka lica. odnosno istovara. 6. U slu aju da se u transportnoj jedinici utovaraju eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim 54 . Ukupna neto masa u kg eksplozivnih materija (ili u slu aju predmeta sa eksplozivnim materijama. a naro ito one koji se odnose na bezbednost. Preventivne mere za tite pri transportovanju opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama 6. odnosno vozilo se ne sme pretovariti. odnosno za titu na radu. sastoji se iz op teg i specijalizovanog dela. koja neposredno u estvuju u transportu opasnih materija.Prevoz opasnih materija 2011 6. a koja na neposredan na in u estvuju u istom. Op ti deo obuke podrazumeva da zaposlena lica moraju biti upoznata sa op tim zahtevima i pravilima koja se odnose na transport opasnih materija. tako i preduze e zaposlenog. uklju uju i utovar i istovar. moraju da ispunjavaju sve zakonske propise. Obu enost koja se ti e mera za tite na radnom mestu odnosi se na upoznavanje zaposlenih lica sa postoje im opasnostima i rizicima prilikom manipulacije sa opasnim materijama. Isto tako. moraju da poseduju adekvatnu obu enost koja se odnosi na njihove neposredne du nosti i obaveze u toku transporta opasnih materija. Prilikom transporta eksplozivnih materija. isto u i zadovoljavaju u funkcionalnost opreme vozila koja se koristi prilikom utovara. kao i sa postupcima svo enja istih na minimum. nakon dolaska na mesto utovara ili istovara. zaposlena lica koja u estvuju u transportu opasnih materija moraju pro i adekvatnu obuku koja se odnosi na bezbednost. Specijalizovani deo obuke zaposlenih odnosi se na obu enost za obavljanje konkretnih du nosti i obaveza tih lica u procesu transporta opasnih materija. i ostala zaposlena lica u preduze u koje se bavi transportom opasnih materija.

odnosno istovara. Posebna pa nja posve uje se teretu sa me anom robom. ako stranice tovarnog sanduka onemogu avaju ispadanje upakovane opasne materije u toku prevoza. odnosno vozilo se ne sme pretovariti. kori enjem kai eva za pri vr ivanje postavljenih na zidovima vozila. odnosno pakovanjima koja imaju razli ite oznake. Tako e. U slu aju da se u transportnoj jedinici utovaraju eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim 55 . bez obzira na na in pakovanja opasne materije. Smatra se da je tovar na odgovaraju i na in za ti en ukoliko je svaki sloj celokupnog tovarnog prostora u potpunosti ispunjen paketima. palete i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija ravnomerno se sla u po celoj povr ini tovarnog prostora ili priklju nog vozila i mogu se utovariti najvi e do visine stranica tovarnog sanduka. palete i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija mogu se utovariti i preko visina stranica tovarnog sanduka. Smatra se da je tovar na odgovaraju i na in za ti en ukoliko je svaki sloj celokupnog tovarnog prostora u potpunosti ispunjen paketima. Slika 5. Tovar mo e biti za ti en od preturanja i me usobnog sudaranja. mora se voditi ra una da se ne prekora i dozvoljena koli ina tereta po jednom vozilu. kosih letvica.Prevoz opasnih materija 2011 materijama razli itih razreda u skladu sa propisima o transportu me ane robe. a naro ito one koji se odnose na bezbednost. prilikom transporta opasnih materija. kotrljanje ili bilo kakvo pomeranje prilikom transporta. vre a sa vazduhom. Ukupna koli ina tereta koja se mo e prevoziti po jednoj transportnoj jedinici je ograni ena zakonskim propisima i zavisi od vrste opasne materije. sanduci. Vozilo i voza . Pravilan i nepravilan na in popunjavanja tovarnog prostora Sanduci. kad su u pitanju zbirna ili pojedina na pakovanja. Utovar ne sme zapo eti ukoliko kontrola dokumentacije ili vizuelni pregled vozila i njegove opreme poka u da vozilo ili voza ne zadovoljavaju kontrolne propise. nakon dolaska na mesto utovara ili istovara. moraju da ispunjavaju sve zakonske propise. protivklizaju ih blok ure aja i sli nih sprava. kao to je prikazano na slici 5. isto u i zadovoljavaju u funkcionalnost opreme vozila koja se koristi prilikom utovara. koja ne smeju biti utovarana u isto vozilo ili kontejner ukoliko to nije posebno nagla eno propisima koji se odnose na me anu robu. ne sme se dozvoliti prevrtanje. Razli ite komponente tovara sa opasnim materijama moraju se pravilno tovariti u vozilo ili kontejner i obezbediti odgovaraju im sredstvima kako bi se spre ilo njihovo pomeranje u toku transporta. Izuzetno. podesivih podmeta a. U svim slu ajevima. itav teret se rangira po razredu sa najve im stepenom rizika.

Zaustavljena ili parkirana vozila sa opasnim materijama moraju da budu obezbe ena povla enjem parkirne ko nice. niti skupljaju ljudi. Prostor za parkiranje koji je dozvoljen pod (b) koristi se samo u slu aju kada ne postoje uslovi za parkiranje koji su propisani pod (a).2. itav teret rangira se stepenom opasnosti 1. na najbli u lokaciju na kojoj se mo e bezbedno izvr iti i enje. Ukoliko takve ustanove nisu na raspolaganju. Ci enje nakon istovara .1. vozila koja prevoze eksplozivne materije mogu se parkirati. Po pravilu vozila moraju da se parkiraju na posebno odre enim mestima. potrebno je odvesti vozilo. vozilo mo e da se parkira uz potrebno obezbe enje na: a) parkingu pod nadzorom uvara koji je obave ten o prirodi tereta i o tome gde se voza nalazi. vozilo ili kontejner moraju se to pre o istiti. 56 . dok se prostor za parkiranje koji je predvi en pod (c) mo e koristiti samo u slu aju kada na raspolaganju ne postoje prostori opisani pod (a) ili (b). i to obavezno pre narednog utovara. U slu aju da se prevoze pojedine opasne materije. podle u i posebnim propisima u pogledu nadzora. u teretnom prostoru vozila ili kontejneru ima zaostataka tereta. nakon to su predhodno propisno obezbe ena. b) parkingu za vozila na kome je malo verovatno da mo e do i do o te enja vozila od strane ostalih vozila. c) prikladnom mestu na otvorenom prostoru pored koga se u normalnim uslovima ne prolazi. nakon to je izvr en istovar vozila ili kontejnera.Ukoliko se ustanovi da. Adekvatne mere bezbednosti odnose se na spre avanje nekontrolisanog osloba anja ostataka tereta.3 Zahtevi koji se odnose na nadzor vozila za prevoz opasnih materija u slu aju zaustavljanja Vozila koja prevoze opasne materije podle u op tim propisima koji su za njih predvi eni u pogledu mesta parkiranja i zaustavljanja. udaljeno od javnih puteva i naselja. kao i pojedine opasne materije iznad utvr ene koli ine. Ako takvo mesto nije na raspolaganju. U pojedinim slu ajevima takva vozila mogu da budu parkirana i bez nadzora kada su na bezbednom prostoru unutar fabri kog kruga. U slu aju da i enje vozila ili kontejnera nije mogu e izvesti na trenutnoj lokaciji vozila. Kada se radi o eksplozivnim materijama sa oznakom 1.  Odgovaraju i otvoren prostor daleko od autoputeva i prometnih mesta.Prevoz opasnih materija 2011 materijama razli itih razreda u skladu sa propisima o transportu me ane robe. na izolovanim mestima koja ispunjavaju slede e uslove:  Parking na kome postoji nadzorno lice koje se predhodno obave tava o prirodi tereta i mestu stanovanja voza a.  Javni ili privatni parking na kome vozilo sa eksplozivnim materijama nije u opasnosti od strane ostalih vozila. Vozila koja prevoze eksplozivne materije moraju biti pod stalnim nadzorom nakon zaustavljanja ili mogu biti parkirana u odgovaraju im ustanovama ili magacinima koje poseduju sopstveni nadzor. itav teret se rangira po razredu sa najve im stepenom rizika. 6. uz primenu adekvatnih mera bezbednosti.5D koje se prevoze zajedno sa eksplozivnim materijama sa oznakom 1.

ako se ne interveni e. Procena. 10. Ako se anga ovanje vatrogasne slu be pravilno shvati kao odbrana od opasnosti. a samim tim opasnost je izgubila mnogo od svog prete eg karaktera. Poznavanje opasnosti na mestu intervencije i prepoznavanje tih opasnosti u svakom slu aju. i obezbe enja uspe ne intervencije. mogu se samo sre enim razmi ljanjem i delovanjem uspe no savladati u vanrednim situacijama. Odrediti te i nu ta ku opasnosti. stvari ili ivotnu sredinu. Odluka. Planiranje intervencije.1 Prepoznavanje opasnosti Radi postizanja cilja intervencije. Vo a intervencije defini e postupak vo enja intervencije kao ciljani. nije svrsishodno. 3. mogu se preduzeti odgovaraju e za titne mere. to zna i konkretno svaki rukovodilac i svaki vatrogasac. Sonda a/kontrola. 2. Na osnovu toga. Terminom Äopasnost".Prevoz opasnih materija 2011 7. Ne postoji bezopasno mesto vatrogasne intervencije. mo e razviti u prete e ili druge kontroli izmakle efekte po ljude. odnosno akcedentnim dogadajima. 57 . Redosled koraka pri intervenciji vatrogasne jedinice u vanrednim situacijama su : 1. moraju biti pripravni da o ekuju opasnost. Kad se postoje e opasnosti prepoznaju. Intervencije u slu aju vanrednih situacija pri prevozu opasnih materija Pored suzbijanja po ara. zadaci vatrogasnih slu bi su i pru anje pomo i u slu ajevima akcidentnih situacija pri prevozu opasnih materija. 7. Vatrogasna slu ba je aktivni u esnik. stalno ponavljani i zatvoreni tok mi ljenja i delovanja. pri transportu opasih materija. od odlu uju eg zna aja je sistematsko postupanje vo e intervencije. Na osnovu toga slede slede i koraci: Utvr ivanje polo aja. Takti ki problemi anga ovanja vatrogasne jedinice. Odluka. Anga ovanje vatrogasne slu be. Izdavanje komande. onda iz toga proizilazi postojanje najmanje jedne opasnosti na mestu intervencije. 5. u ovom slu aju. 6. Proc ena polo aja. 8. uvek kad postoji opasnost za javnu bezbednost i red i kad uklanjanje tih opasnosti spada u polje zadataka vatrogasne slu be. 9. Odlu iti koja opasnost se prvo mora savladati. mo e se zaklju iti da svaka vatrogasna slu ba. ini osnovu koja omogu avava delovanje na osnovu predvi anja. Procena. Utvr ivanje polo aja. 4. ivotinje. Uspe no anga ovanje vatrogasne slu be sastoji se od delovanja na osnovu predvi anja. zna i okolnost koja se. 7. Izdavanje komande. u situacijama kada ne postoji nikakva opasnost. Utvrditi koje opasnosti postoje.

mo e se zaklju iti da prepoznavanje i procena opasnosti je od najve eg zna aja za sve interventne ekipe. sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa u zavisnosti od koli ine. Saglasnost na plan za tite od udesa izdaje ministarstvo nadle no za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija. odnosno na na in izve tavanja nadle nih organa.2 Mere i postupci u vanrednim situacijama pri prevozu opasnih materija i predmeta Iako je prvenstveni cilj sprovo enja preventivnih mera upravo spre avanje mogu nosti pojave akcedentnih i incidentnih situacija. Za interventnu ekipu to je osnova ispravnog pona anja i sopstvene bezbednosti. Slika 6. ivotnu sredinu i materijalna dobra? Koja opasnost se prvo mora savladati? Gdje je te i na ta ka opasnosti? Upore ivanjem ovih saznanja sa sopstvenim za titnim i odbrambenim mogu nostima. Klju ni propisi odnose se na na in pona anja neposrednih u esnika akcedentne situacije sa aspekta sopstvene bezbednosti. 7. Intervencije u akcedentnim situacijama pri prevozu opasnih materija Postupak u slu aju saobra ajne nezgode Preduze e ili drugo pravno lice i preduzetnik koji se bavi prevozom opasnih materija du no je da izradi plan za tite od udesa. kao to je prikazano na slici 6. vrste i karakteristika opasnih materija u prevozu i u slu aju udesa da organizuje i sprovede propisane mere reagovanja na udes. S obzirom na to. ivotinje. Na osnovu predhodno re enog. za rukovode i kadar to je vrlo va an sastavni deo sistematskog na ina pona anja pri vo enju intervencije. potrebno je uskladiti saznanja ste ena na osnovu utvr ivanja polo aja sa sopstvenim mogu nostima i sredstvima. dolazi se do optimalnog re enja za uklanjanje opasnosti. 58 . vo a intervencije postavlja sebi slede a pitanja: Koje opasnosti postoje za ljude. potrebno je postojanje propisa kojim se defini u mere i postupci u akcedentnim situacijama kada do njih ipak do e. S obzirom na zadatak intervencije. sa aspekta bezbednosti ostalih u esnika u saobra aju i okoline.Prevoz opasnih materija 2011 Faza ocene polo aja je od velikog zna aja.

Obele e (ograde i zabrane pristup licima) prostor na kome je prosuta opasna materija. materijalnih o te enja ili o te enja okoline. odstrani i smesti na za to odre eno mesto ili da se na drugi na in u ini bezopasnom. Ta ugovorna strana mo e da. koje vr i uvi aj. odnosno incidentne situacije za vreme transporta opasnih materija na teritoriji dr ave jedne od ugovornih strana. Spre e pristup prolaznika i upozoravaju ih na opasnost koja preti od opasne materije. Ako ovla eno slu beno lice. a dok traje pretovar. Obaveza podno enja izve taja odnosi se na slu ajeve kada opasne materije do u u kontakt sa spolja njom sredinom. i druge organe i organizacije. prevoznik je du an da dostavi izve taj u propisanoj formi kompetentnom telu te ugovorne strane. opasnostima koje predstavlja opasna materija za ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i predlo e mere za spre avanje posledica. trovanja ili zaga ivanja ivotne sredine u ve em obimu. Ugase po ar. sa ta nim podacima o vrsti opasne materije koju prevoze i predlo e mere koje bi trebalo preduzeti radi spre avanja irenja opasne materije u ivotnoj sredini. ovla eno slu beno lice koje vr i uvidaj o tome obave tava mesni tab civilne za tite. to e se u initi van kolovoza i uz prisustvo ovla enog slu benog lica nadle nog organa unutra njih poslova. ukoliko je to potrebno. ili u slu aju da nadle ni organi zahtevaju izve taj. obavesti putem izve taja Sekretarijat ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu. Ako se zbog neispravnosti na vozilu ili saobra ajne nezgode mora izvr iti pretovar opasne materije. zatra i e pomo od najbli eg proizvo a a opasnih materija. Nakon saobra ajne nesre e. Materijalna o te enja ili o te enja okoline odnose se na tete nastale kao posledica incidenta prilikom 59 . po ara. voza i suvoza . ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj naredi e da se obustavi saobra aj na tom delu puta. po potrebi. Izve tavanje o vanrednim doga ajima i mogu nost informisanja u slu aju intervencija vezanih za transport opasnih materija Ukoliko do e do ozbiljne akcedentne.Prevoz opasnih materija 2011 U slu aju saobra ajne nezgode. organ unutra njih poslova. ime bi se omogu ilo informisanje o incidentu i ostalih strana iz ugovora. nije u stanju da identifikuje opasnu materiju koja je prosuta ili isparila. Obaveste najbli u stanicu milicije o nesre i. detaljno ga obaveste o vrsti i karakteristikama opasne materije. odnosno pratilac du ni su da zaustavljeno vozilo obele e na na in predvi en zakonom i da do dolaska slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja preduzmu mere: Isklju e rad motora. mo e se obustaviti saobra aj. a po potrebi. ili kada postoji ozbiljan rizik od gubitka tereta. Personalne povrede odnose se na smrtne slu ajeve i slu ajeve povreda koje su nastale kao neposredna posledica incidenta prilikom transporta opasnih materija. Ako nastupi ili se o ekuje da e nastupiti neka od prethodno navedenih posledica. Iznesu iz vozila dokumenta za prevoz opasne materije. u slu ajevima personalnih povreda. Ako postoji opasnost da do e do ugro avanja ivota i zdravlja ljudi ili materijalnih dobara zbog eksplozije. prosuta opasna materija mora da se prikupi. a koje zahtevaju: Intenzivnu medicinsku negu povre enih lica. Po dolasku slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja. odnosno stru ne institucije koja mu mo e pru iti pomo u identifikaciji opasne materije. Spre e prosipanje ili razlivanje opasne materije. zaga ivanja vode ili irenja otrovnih gasova. a postoji mogu nost da do e do eksplozije.

 Ljude udaljiti iz opasne zone.  Simbola opasnosti kao i napomena o opasnostima i bezbednosnih saveta o opasnim materijama. oznaka vozila predstavlja prvu informaciju. u ovakvim situacijama nije odgovaraju i na in. 60 . Ukoliko je to potrebno. Zavr ne mere. koja stigne na mesto nesre e. nezavisno od opasne materije. Podsetnici za slu aj udesa i transportni papiri pru aju dalje informacije.Prevoz opasnih materija 2011 transporta opasnih materija ija je materijalna vrednost procenjena na vrednost defmisanu medunarodnom zakonskom regulativom. itanje ovih informacija. Posebne mere. Preko broja materije ili naziva materije u priru nicima se mogu dobiti detaljne informacije. kada se radi o prisustvu opasnih materija.  Informacija od stru nog osoblja. spadaju:  Mesto intervencije osigurati na irokom prostoru i blokirati. U transportu. Od velikog zna aja je da se ve kod prvih mera sonda e vanredne situacije zaklju i da li je intervencija vezana za prisustvo opasne materije i robu. Do precizne sonda e situacije dr ati se na bezbednom rastojanju od najmanje 50 m. nadle ni organi mogu pored izve taja zahtevati i dodatne informacije koje se odnose na datu situaciju. Pri tom ljudstvo interventne ekipe za titi to je mogu e bolje. Treba obratiti pa nju na ambijent i karakteristike terena. ako je obezbe eno da se na mesto intervencije mogu brzo i ta no preneti esto vrlo obimne informacije. nije u stanju da preduzme sve mere za potpuno otklanjanje tete. Ovo je mogu e putem:  Pripremljenih planova intervencije. kao i savetovanje sa stru nim osobljem. Va no je prepoznati da se radi o vanrednoj situaciji usled prisustva opasnih materija. U najmanju ruku treba nositi respiratornu za titu sa kombinovanom za titnom kapom i vodootpornom jaknom. Po pravilu. uz primenu adekvatnih mera. U ove mere. U mnogim slu ajevima. Veliki zna aj pri tome ima pravilno obele avanje robe i vozila. ali va ne indicije mogu dati i planovi delovanja u takvim situacijama. rastojanje treba da bude ve e. Vo a intervencije treba da konsultativno uklju i stru na lica. prva interventna jedinica. preko telefona.  Propisno izvr enom obele avanju opasnih roba i vozila. u svim intervencijama. na mesto intervencije treba do i sa strane okrenute prema vetru. specifi ne za datu materiju. Ako postoji opasnost od eksplozije. Delovanje interventne ekipe u slu ajevima vanrednih situacija pri transportu opasnih materija Interventna ekipa mora biti osposoljena da prepoznaje posebne opasnosti opasnih materija i robe i da se suo i sa njima. Ovde mo e biti celishodno i kori enje kompjuterske banke podataka. Ako je mogu e. prvo treba preduzeti op te mere. Na osnovu broja opasnosti i listice opasnosti ve se mo e izvr iti prvo svrstavanje robe u odre enu klasu opasnosti. Zato se preduzimaju slede e mere: Op te mere. zbog nedostatka opreme ili premalo ljudstva.  Ugro enim licima treba pru iti pomo i dati odgovaraju a uputstva za pona anje.

Bri ljivo i temeljito dokazivanje kontaminacije je neophodno. Kontaminirana ode a i oprema. rad interventne ekipe jo nije zavr en. kada je prisutna opasna materija. obele i ili odnese na propisno uni tavanje. posebno se ubrajaju: Radovi na ra i avanju i i enju. U zavr ne mere. Zbog nedostatka mogu nosti merenja. Ni posle uklanjanja akutnih opasnosti.Prevoz opasnih materija 2011  Treba tra iti poja anje interventnoj ekipi. sa adekvatnom opremom. odnosno dekontaminacija moraju se preduzeti sa istom pa njom kao i op te ili posebne mere za uklanjanje akutne opasnosti. Isto va i i ako postoji sumnja da je do lo do inkorporacije. Kontaminirana lica u na elu treba da skinu ode u i. posebno za materije iz klasa 6a i 6b. koje treba jo preduzeti. posebno u slu aju kontakta sa toksi nim. ukoliko situacija to zahteva. za uredno uklanjanje i uni tavanje opasnih materija i robe mora da se postara vlasnik pod nadzorom nadle nog organa. koja je prisutna u toj vanrednoj situaciji. to je ponekad ak neophodno. Totalna dekontaminacija na licu mesta mogu a je u krajnje retkim slu ajevima. dokazivanje kontaminacije na licu mesta. Naime. treba smatrati kontaminiranom. Predaja mesta intervencije nadle nom organu. Pri dokazivanju kontaminacije i mera dekontaminacije preporu uje se uklju ivanje stru njaka.  opasnoj materiji. u vanrednim situacijama. Veliku va nost. Vreme predaje treba dokumentovati. 61 . ima korektna predaja mesta intervencije nadle nom organu. Situaciju stalno iznova sondirati. Radove na ra i avanju i i enju interventna ekipa obavlja u na elu samo u okviru neodlo nih hitnih mera. da bi se spre ilo irenje kontaminacije. Pod nekim okolnostima dekontaminacija se mo e izvr iti samo u institucijama. vrlo je te ko. posebno opremljenim za to. dok se ne doka e suprotno.  Treba pozvati stru na lica i informisati nadle ne organe. radioaktivnim i nagrizaju im materijama. odnosno nemogu e. zavisno od stepena zaprljanosti i opasnosti date materije. infektivnim. Dokazivanje kontaminacije i dekontaminacija. Mere za dokazivanje kontaminacije. Interventna ekipa ne treba da opasne materije transportuje svojim vozilima ili da ih obezbe uje na svom terenu. podvrgava se grubom i enju ili se odmah spakuju u prikladne kontejnere. da se podvrgnu lekarskom pregledu. treba prikupiti to vi e informacija. a time i dalje ugro avanje ljudi i ivotne sredine. jer time odgovornost prelazi na taj organ. Pri tom i vodu upotrebljenu za i enje.

istovara i sli no. Ove materije mogu se prevoziti ako se ispune uslovi koji su ispitivanjem utvr eni kao dovoljni za punu bezbednost pri njihovom prevozu. odgovaraju im merama. uklju uju i i njihovo uvanje. pored prevoza regulisane su i radnje koje su u vezi sa prevozom poput prevoza. U tu svrhu postoje interventni (vatrogasni) timovi. ili da su uzeti pogre ni tovarni papiri i podsetnici za slu aj udesa. svi propisi u oblasti opasnih materija reguli u njihov prevoz u celom procesu koji je iri od prevoza u u em smislu. a od njih se zahteva da dosta brzo i efikasno reaguju u toj situaciji.Prevoz opasnih materija 2011 8. istovar ili sli no. po zdravlje ivih bi a i o uvanje prirodnih resursa i materijalnih dobara. Pri intervencijama vezanim za opasne materije i robu. ne treba ispustiti iz vida da je neophodno otklanjanju opasnosti pristupiti samo uz odgovaraju i li nu za titu. a jako je te ko oceniti sve opasnosti. utovar. To bi bilo mogu e. niti biti uslovljen ovom izmenom. iz bilo kog razloga. je na osnovu propisno izvr enog obele avanja robe i vozila. Na alost. Prevoz novootkrivenih opasnih materija ne mo e ekati izmenu propisa. Zaklju na razmatranja Savremena tehnologija omogu ava proizvodnju novih opasnih materija koje do ju e nisu bile poznate. U takvim slu ajevima mo e do i do kobnih doga aja pri otklanjanju opasnosti. ukoliko ve do e do pojave takvih situacija. a sve dr ave potpisnice ovog sporazuma moraju ga po tovati. osim nu nih izuzetaka koje zahtevaju interesi doma e privrede. dosta esto se de ava da vozila koja transporutju opasnu robu. pa ni propisima nisu mogli biti predvi eni uslovi za njihov prevoz. 62 . To nas upu uje na zaklju ak da rizik od tetnog dejstva opasnih materija. Na i unutra nji (nacionalni) propisi uskla eni su sa ADR-om i po njima uslovi za prevoz opasnih materija u unutra njem transportu saobra aju uglavnom su izjedna eni sa uslovima prevoza ovih materija predvi enim u odgovaraju im me unarodnim ugovorima. Po to delovanje ovih materija mo e biti katastrofalno. bilo da vr e prevoz. Me utim. Obu enost lica koja u estvuju na bilo koji na in u radu sa opasnim materijama. Prakti no. utovara. treba smanjiti na najmanju mogu u meru. kada se one ne bi proizvodile. u prvom trenutku. potrebno je preduzeti sve mere kako bi se posledice ubla ile. Najva niji prvi izvor informacija. Vatrogasne slu be e u budu nosti sve e e biti anga ovane na intervencijama vezanim za opasne materije i robu. Svrha postojanja zakonske regulative koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija je za tita ljudi i ivotne sredine od o te enja koja mogu biti izazvana pri rukovanju opasnim materijama. skladi tenje i uni tavanje. Primena opasnih materija danas je neophodna. jedino u situaciji. Transport svih opasnih materija i predmeta je definisan me unarodnim sporazumom o prevozu opasnih materija. budu ili pogre no oble ena ili uop te nisu obele ena. koristile i transportovale. na mestu intervencije. Potpuna za tita od opasnih materija ne postoji. je veoma bitan faktor za spre avanje akcedentnih situacija. Zato informacije o navodno transportovanoj materiji stalno treba upore ivati sa izgledom i stvarnim pona anjem date materije. temelje se na odredbama ADR-a. to se u najve em broju slu ajeva moraju uklju iti i drugi izvori informacija. tj. a koja va e u na oj zemlji. Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju.

dt-asia. SL.unece.uk/pgr/freight/dgt1/ [6] http://www.rs/portals/9/uredba-o-prevozu-opasnih-materija-u-drumskom-i-zel-saobracaju-5302. Krsti .wikipedia.org/ [4] http://en.pdf 63 . Mla an. Ma inski fakultet u Kragujevcu. Bezbednost kori enja vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju.Prevoz opasnih materija 2011 Literatura [1] B.pdf [7] http://www.dft. [2] Pravilnik o na inu prevoza opasnih materija u drumskom saobra aju. [3] http://www. 2007 godine. SRJ 82/90.gov. D.net/media/Dangerous%20Goods%20Chart%20UN.pks.org/wiki/Dangerous_goods [5] http://www.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful