Univerzitet u Kragujevcu Ma inski fakultet Smer Drumski saobra aj

Seminarski rad
Predmet:

Zakonska regulativa u drumskom saobra aju
Tema:

Prevoz opasnih materija

Predmetni nastavnik: Prof. Dr Dragoljub Radonji

Student: Male evi Nikola 305/2010

Kragujevac Jun 2011.

Prevoz opasnih materija

2011

Sadr aj
1. Uvodna razmatranja............................................................................................................................. 3 2. Vrste i podela opasnih materija ............................................................................................................ 4 2.1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama........................................................... 5 2.1.1 Definicije razreda..................................................................................................................... 6 2.1.2 Definicije grupa kompatibilnosti................................................................................................ 7 2.1.3 Klasifikacija eksplozivnih materija prema na inu dejstva .......................................................... 9 2.2 Gasovi ........................................................................................................................................... 9 2.3 Zapaljive te ne materije................................................................................................................ 11 2.4 Zapaljive vrste materije ............................................................................................................... 12 2.5 Materije sklone samoupaljenju ..................................................................................................... 12 2.6 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove........................................................... 13 2.7 Oksidiraju e materije .................................................................................................................... 14 2.8 Organski peroksidi ....................................................................................................................... 15 2.9 Otrovne materije........................................................................................................................... 16 2.10 Gadne i zarazne (infektivne) materije.......................................................................................... 17 2.11 Radioaktivni materijali ................................................................................................................ 17 2.12 Korozivne (nagrizaju e) materije ................................................................................................ 18 2.13 Ostale opasne materije i predmeti .............................................................................................. 19 3. Vozila za prevoz opasnih materija ...................................................................................................... 20 3.1 Eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila ............................................................................... 20 3.2 Ozna avanje vozila za prevoz opasnih materija............................................................................ 22 3.2.1 Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materije ....................................................... 23 3.2.2 Table za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije................................................... 24 3.3 Potrebna dokumentacija pri transportu opasnih materija ............................................................... 26 3.4 Oprema vozila za prevoz opasnih materija ................................................................................... 29 4. Zahtevi koji se postavljaju pred vozilima za prevoz opasnih materija .................................................. 30 4.1 Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materija ................................................ 30 4.2 Zahtevi koji se postavljaju pred odre enim delovima vozila za prevoz opasnih materija ................ 31 4.3 Posebni zahtevi koji se odnose na odre enu izvedbu vozila ......................................................... 32 5. Zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija........................................... 35 5.1 Osnove zakonske regulative u oblasti opasnih materija ................................................................ 35 5.2 Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija ........................ 38 5.2.1 Odredbe zakona o prevozu opasnih materija koji se odnose na drumski saobra aj ................ 38 5.2.2 Odredbe pravilnika o na inu prevoza opasnih materija u drumskom transportu ...................... 44

1

Prevoz opasnih materija

2011

5.2.3 Odredbe uredbe o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju ................................... 48 5.2.4 Me unarodni sporazum o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju (ADR).............. 51 5.3 Naknada tete prema me unarodnim ugovorima.......................................................................... 52 6. Preventivne mere za tite pri transportovanju opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama ..... 54 6.1 Obu enost lica koja neposredno u estvuju u transportu opasnih materija ..................................... 54 6.2 Pravila utovara, istovara i rukovanja opasnim materijama ............................................................. 54 6.3 Zahtevi koji se odnose na nadzor vozila za prevoz opasnih materija u slu aju zaustavljanja ......... 56 7. Intervencije u slu aju vanrednih situacija pri prevozu opasnih materija ............................................... 57 7.1 Prepoznavanje opasnosti ............................................................................................................. 57 7.2 Mere i postupci u vanrednim situacijama pri prevozu opasnih materija i predmeta ........................ 58 8. Zaklju na razmatranja ........................................................................................................................ 62 Literatura ............................................................................................................................................... 63

2

Pod pojmom opasnih materija podrazumevaju se sve one materije koje imaju takve karakteristike da mogu izazvati posledice tetne po zdravlje i okolinu. Uvodna razmatranja Razvojem nauke. najpre sa aspekta mogu nosti nastanka saobra ajnih nezgoda. Mogu nosti bezbednog skladi tenja ovih materija su daleko ve e nego mogu nosti bezbednog prevoza. skladi te se mo e locirati na najpovoljnijem mestu (udaljenom od naselja). Tako e. istovar. pretovar. Pored samog prevoza. Delovanje interventnih ekipa predstavlja veoma bitan faktor u oblasti opasnih materija kome se poklanja posebna pa nja. do pojave akcedentnih situacija mo e do i i prilikom utovara i istovara opasnih materija. prema tome neophodno je striktno po tovanje propisa koji se odnose na ovu problematiku. Rizik pojave akcedentnih situacija pri prevozu opasnih materija je veliki. zatim usled bilo kakve nezgode tokom proizvodnje. Za prevoz pojedinih vrsta opasnih materija nije uvek dovoljno ispuniti propisane uslove. Transport opasnih materija zauzima sve zna ajnije mesto u strukturi ukupnog prevoza.Prevoz opasnih materija 2011 1. Imaju i u vidu svojstva ovih materija o igledno je da se njihovim prevozom pove ava op ta opasnost. Transport opasnih materija i predmeta. U slu aju pojave incidenta. tzv. a sa druge strane zbog ograni enih mogu nosti prilago avanja ambala e i vozila kojima se prevoze opasne materije u cilju spre avanja njihovog tetnog dejstva. propisima su regulisane i radnje kao to su pripremanje materije za prevoz. Obele avanje opasnih materija je tako e definisano ADR-om tako da omogu ava brzo i jednostavno sagledavanje osnovnih podataka o opasnoj materiji. dok se prevoz vr i i kroz gusto naseljene urbane sredine ili pored zna ajnih objekata i instalacija gde bi aktiviranje odre ene opasne materije moglo izazvati veoma te ke posledice. Transportna sredstva kojima se vr i prevoz opasnih materija moraju biti posebne konstrukcije i moraju odgovarati uslovima koji su propisani odgovaraju im zakonom. ´opasnih roba´ je prema Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasnih roba u drumskom saobra aju (ADR-u) zabranjen ukoliko se ne obavlja pod precizno definisanim uslovima. ali i sagledavanje zahteva koje treba da ispune ambala a i prevozno sredstvo. zatim postupci voznog osoblja u slu aju saobra ajne nezgode ili havarije i sli no. rukovanja ili transporta. utovar. Kolete. sa jedne strane zbog mogu nosti nastajanja saobra ajnih nezgoda. akteri su du ni da odmah obaveste odgovaraju e interventne servise iji je zadatak da hitno reaguju u takvim situacijama i da im dostave sve potrebne informacije koje bi bile od koristi prilikom obavljanja intervencije. ve je potrebno dobiti i posebno odobrenje kako bi se izvr io prevoz. Naime. skladi tenja. usputne manipulacije. 3 . fiksirane cisterne ili kontejneri u kojima se prevoze opasne materije moraju biti na vidljivom mestu ozna ene odgovaraju im listicama opasnosti i tablama za obele avanje vozila. Do toga dolazi usled neodgovornog i/ili nestru nog rada. a zatim sa aspekta nemogu nosti spre avanja tetnog dejstva od strane ambala e i vozila u takvim situacijama. tehnike i tehnologije omogu ena je proizvodnja velikog broja razli itih opasnih materija.

skladi tenju. KLASA 2  Zbijeni gasovi pretvoreni u te nost i gasovi rastvoreni pod pritiskom. pakovanju. vatrometni predmeti i drugi predmeti. KLASA 5: 5a  Oksidiraju e materije. 5b  Organski peroksidi. KLASA 4: 4a  Zapaljive vrste materije. Vrste i podela opasnih materija Opasne materije su one materije koje pri proizvodnji. KLASA 3  Zapaljive te nosti. KLASA 7  Radioaktivni materijali. 4b  Materije sklone samoupaljenju. agregatnog stanja i stepena opasnosti. Zauzimaju veoma zna ajno mestu u transportu. 4c  Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove. transportu. rukovanju i kori enju mogu biti opasne i tetne po zdravlje ljudi ili mogu dovesti do materijalnih teta ukoliko se njima nestru no rukuje. KLASA 6: 6a  Otrovne materije. iroka primena ovih materija uslovila je njihovu op tu klasifikaciju koja je izvr ena u skladu sa me unarodnim propisima i sporazumima. a obuhva eno je oko 50.Prevoz opasnih materija 2011 2. prema ADR-u sve opasne materije su svrstane u slede e klase: KLASA 1: 1a  Eksplozivne materije. U zavisnosti od hemijskih osobina.000 opasnih materija razvrstanih u 9 klasa. KLASA 9  Ostale opasne materije i predmeti. 4 . KLASA 8  Korozivne (nagrizaju e) materije. tako da su od strane ADR-a (European agreement concerning the international carriage of dangerousgoods by road) definisane osnovne instrukcije kojih se moraju pridr avati sve dr ave potpisnice ovog sporazuma bez odstupanja. 6b  Gadne i zarazne materije. 1b  Predmeti punjeni eksplozivnim materijama. 1c  Sredstva za paljenje.

veliki broj eksplozivnih materija u svojo hemijskoj strkuturi sard i azot. 5 . Toplota sagorevanja . mora ispuniti uslove poput:  hemijski proces niskog razlaganja mora se odigrati u to kra em intervalu.  proces razlaganja mora biti pra en osloba anjem velike koli ine toplotne energije.Prevoz opasnih materija 2011 2. Brzina hemijskog procesa razlaganja je karakteristi na osobina eksplozivnih materija i kre e se u granicama od nekoliko cm/sec do nekoliko km/sec. 5. Na osnovu toga je data mogu nost da se izvr i pravilno raspore ivanje razli itih opasnih materija ove klase u istom vozilu ili kontejneru. predmeti punjeni eksplozivnim materijama. pri emu se nastala voda uzima da je u gasovitom stanju. 3. One su podeljene na gpupe kompatibilnosti i razrede opasnosti. ili predstavlja koli inu kiseonika koja preostaje ili nedostaje za potpunu oksidaciju. Brzo sagorevanje eksplozivnih materija omogu ava kiseonik koji ulazi u hemijski sastav eksploziva.predstavlja va no svojstvo eksplozivnih materija. Grupe kompatibilnosti su slovne oznake i ima ih 13. pa zbog toga mnoge eksplozivne materije mogu sagorevati i u zatvorenom prostoru. Bilans kiseonika . vatrometni predmeti i drugi predmeti jesu vrste i te ne hemijske materije koje imaju osobinuda. U ove karakteristike svrstavaju se: 1. Pri hemijskom razlaganju eksplozivnih materija dolazi do stvaranja velikh koli ina gasovitih produkata zagrejanih na vrlo visokim temparaturama. varnice i hemijske reakcije. jer ona diraktno uti e na brzinu i pritisak detonacije. Sadr aj azota . sredstva za paljenje. Materije i predmeti klase 1 su osetljivi na: udare i potrese. a pokazuju karakteristike materija klase 1. Specifi na zapremina gasova .predstavlja potrebnu koli inu kiseonika za potpunu oksidaciju eksplozivne materije. Svaki eksploziv ima odre ene fizi ko-hemijske i balisti ke karakteristike na osnovu kojih se odre uje njegov kvalitet i upotrebna vrednost.1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama Eksplozivne materije. eksplozivnim hemijskim razlaganjem osloba aju energiju u obliku toplote ili gasova. Gustina . Da bi jedna materija bila eksplozivna. pove anje temperature. 4. Razred opasnosti i slovna oznaka grupe kompatibilnosti predstavljaju klasifikacioni kod opasne materije klase 1 koji mora da bude ispisan na svakom pakovanju. Ekplozivne materije su hemijska jedinjenja ili hemijske sme e sastavljene od goriva i oksidacionog sredstva koje mogu veoma brzo hemijskom reakcijom da razviju gasove takve brzine i takve temperature i pritiska da izazivaju o te enja okoline.predstavlja zapreminu koju zauzimaju gasovi nastali procesom hemijskog razlaganja 1kg eksplozivne materije pod pritiskom od 1013 bara. 2.to je toplotni ekvivalent ukupne energije sagorevanja eksplozivne materije pri kome svi atomi oksidi u na najvi i nivo. pod spoljnim dejstvom u vidu udara i trenja naj e e.  proizvodi njenog razlaganja moraju biti potpuno ili delimi no gasoviti.

6 kao to je: 6 . Osetljivost na udar .prisustvo vlage smanjuje osetljivost eksplozivnih materija. 9.1.pirotehni kim proizvodima se smatraju sva sredstva koja se upotrebljavaju za vatromete. 8.zavisi od vrste eksplozivnih materija i razli ita je.ovde spadaju sve vrste kapisli. eksplozivne materije i predmeti klase 1 razvrstani su u razrede i grupe kompatibilnosti.je temperatura do koje se zagreju proizvodi nastali hemijskim razlaganjem eksplozivne materije. 11.  barut . odnosno energija aktiviranja. 12.barutom se smatra crni i malodimni barut namenjen za rudarske i sportske potrebe. Osetljivost na vlagu .ovde spadaju materije koje po hemijskom sastavu i osetljivosti na paljenje imaju osobine eksploziva i sposobne su za eksplozivno razlaganje. 10. Osetljivost na plamen i varnicu .  privrednu municiju .  sirovine eksplozivnog karaktera za proizvodnju ve navedenih materija .1 do 1.1 Definicije razreda U zavisnosti od stepena opasnosti. 7.podrazumeva najmanju visinu izra enu u cm sa koje pada teg odre ene te ine pri emu se izaziva najmanje jedna eksplozija ili detonacija u toku 6 proba.  pirotehni ke proizvode .da bi nastupio proces hemijskog razlaganja eksplozivne materije potreban je izvestan impuls spolja. vatre. prema ADR-u. protivgradne rakete i druge rakete koje se koriste u nau ne i privredne svrhe.privrednom municijom se smatraju meci. upalja a i tapina i pirotehni ka sredstva koja se koriste pri miniranju. Osetljivost na iniciranje . eksplozivni predmeti. a namenjene su za proizvodnju eksplozivnih materijala. 2. Polaze i od stepena opasnosti i njihovih karakteristika. svetlosti. i materije i predmeti koji ne pripadaju navedenim grupama a izra ene su radi nekog prakti nog dejstva u vidu eksplozije ili pirotehni kih efekata. se svrstavaju eksplozivne materije. eksplozivne materije i predmeti se razvrstavaju u 6 razreda opasnosti i nose oznake od 1. kao i predmeti koje sard e eksplozivne sastojke. patroni i aure opremljene kapislom i napunjene barutom. Toplota eksplozije . Sa aspekta zakona.predstavlja razliku izme u toplote stvaranja finalnih proizvoda eksplozije i toplote sagorevanja same eksplozivne materije. U materije klase 1. Temperatura sagorevanja . Osetljivost na trenje .pod privrednim eksplozivima se smatraju materije koje se upotrebljavaju za ru enje ili oblikovanje objekata ili materijala energijom oslobo enom hemijskom reakcijom eksplozivnog razlaganja. eksplozivne materije su podeljene na:  privredne eksplozive . prskave sastojke sa dejstvom eksploziva ili druge sastojke koji slu e za postizanje efekata razaranja.Prevoz opasnih materija 2011 6.  sredstva za paljenje eksploziva . pucanja i dima.je sposobnost hemijskog razlaganja eksplozivne materije pod uticajem odre enog optere enja.

Prevoz opasnih materija

2011

1.1 Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od akumulirane eksplozije, odnosno eksplozije koja dovodi do toga da prakti no celokupno punjenje trenutno reaguje; 1.2 Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od rasejavanja rapnela ali ne i opasnost od amumulirane eksplozije; 1.3 Materije i predmeti kojima su imanentni opasnost od vatre, manjih detonacija, rasejavanje rapnela ili od obe navedene opasnosti zajedno, ali ne i opasnost od akumulirane eksplozije; 1.4 Materije i predmeti koji predstavljaju samo manji rizik od eksplozije u slu aju upaljenja ili inicijalizacije (aktiviranja) tokom prevoza. Efekti su u velikoj meri ograni eni na pakete tako da se neo ekuje izbacivanje fragmenata znatnije veli ine i opsega. Spolja nji po ar ne sme dovesti do toga da prakti no celokupni sadr aj paketa trenutno eksplodira; 1.5 Materije kojima je imanentna opasnost od akumulirane eksplozije ali koje su u toj meri neosetljive da je verovatno a njihovog aktiviranja ili prelaza sa ormalnog na detonativno sagorevanje u uslovima normalnog prevoza vrlo mala. Minimalni zahtev za ove materije je da ne smeju da eksplodiraju prilikom ispitivanja u uslovima okru enja zahva enog po arom; 1.6 Izrazito neostljivi predmeti kojima nije imanentna opasnost od akumulirane eksplozije. Ovi predmeti sard e isklju ivo izrazito neosetljive detonativne materije kod kojih je mogu nost akcidentnog aktiviranja ili prostiranja svedena na minimum.

2.1.2 Definicije grupa kompatibilnosti
Za pravilno i bezbedno obavljanje transporta eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama izuzetno je va no poznavanje njihovih karakteristika i me usobne kompatibilnosti. Prema karakteristikama eksplozivne materije se razvrstavaju u 13 grupa kompatibilnosti (podno ljivosti) i imaju slovne oznake od A do S i to: A) primarne eksplozivne materije; B) predmeti sa primarnim eksplozivnim materijama koji sadr e jednu efikasnu za titnu komponentu (stepen za tite). Ovde spadaju detonatori za miniranje i udarne kapisle; C) progresivne eksplozivne i ostale deflagracione eksplozivne materije ili predmeti koji sadr e takve eksplozivne materije; D) dodatne (sekundarne) detonativne eksplozivne materije, crni barut ili predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije bez elemenata za aktiviranje i bez progresivnog punjenja ili predmeti koji sadr e primarne eksplozivne materije sa dve ili vi e za titnih komponenti; E) predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije bez elemenata za aktiviranje, sa progresivnim punjenjem; F) predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije sa sopstvenim elementima za aktiviranje, sa ili bez progresivnog punjenja; G) pirotehni ke materije, predmeti sa pirotehni kim materijama ili predmeti koji sadr e kako eksplozivne tako i svetle e zapaljive dimne ili materije koje nadra uju o i; H) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i beli fosfor; J) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i zapaljive te nosti ili gel;
7

Prevoz opasnih materija

2011

K) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i toksi ne hemijske agense; L) eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim materijama koji predstavljaju posebnu opasnost tako da je neophodna izolacija svakog tipa ponaosob; N) predmeti koji sadr e isklju ivo izrazito neosetljive detonativne materije; S) Materije ili predmeti tako upakovani ili projektovani da, u slu aju nezgode usled akcidentnog aktiviranja, paketi zadr avaju sve opasne efekte. U tom slu aju efekti rasejavanja rapnela, ili detonacije moraju biti ograni eni na onu meru koja znatnije ne ometa. Tabela 1. Grupa A B C D E F G H J L N S kompatibilnosti x A x 5 x B x x x x 3,4 x C x x x x x D x x x x x E x x F x x x x x G x x H x x J 2 L 3,4 3,4 3,4 3 x N x x x x x x x x x x S Oznake kori ene u tabeli 1. imaju slede e zna enja:

X - dozvoljen me oviti tovar; 2 - paketi u kojima se nalaze materije i predmeti iz grupe kompatibilnosti L mogu da se tovare na isto vozilo zajedno sa paketima u kojima se nalaze materije i predmeti istog tipa iz te grupe kompatibilnosti; 3 - razli iti tipovi predmeta iz grupa kompatibilnosti N mogu da se prevoze zajedno kao predmeti grupe kompatibilnosti N samo ukoliko je ispitivanjem utvr eno da ne postoji dodatni rizik od simpateti ke detonacije izme u predmeta; 4 - ukoliko se predmeti iz grupa kompatibilnosti N prevoze zajedno sa materijama i predmetima iz grupa kompatibilnosti C, D ili E tada se predmeti iz grupe kompatibilnosti N kvalifikuju kao da poseduju karakteristike grupe kompatibilnosti D; 5 - paketi sa predmetima iz grupe kompatibilnosti B i materije i predmeti iz grupe kompatibilnosti D mogu da se tovare zajedno na isto vozilo pod uslovom da se prevoze u zasebnim kontejnerima. Poznavanje karakteristika eksplozivnih materija i predmeta, polaze i od njihove pripadnosti odre enoj grupi kompatibilnosti je bitno kod prevoza, njihovog dr anja odnosno skladi tenja pri emu moraju posebnu pa nju posvetiti lica koja rukuju ili vr e utovar ili istovar opasnih materija, a posebno magacioneri kojima je povereno pravilno uskladi tavanje eksplozivnih materija.
8

Prevoz opasnih materija

2011

2.1.3 Klasifikacija eksplozivnih materija prema na inu dejstva
Podela eksplozivnih materija mo e se izvr iti na vi e na ina, ali se naj e e koristi podela prema na inu dejstva. Prema na inu dejstva eksplozivne materije se dele na: a) Baruti i raketna goriva - energija semijskog razlaganja baruta i raketnih goriva koristi se za pokretanje projektila u cevi i oru ja ili u auto-propulziji. Baruti se prema sastavu i odnosu oksidansa i goriva dele na homogene i heterogene, dok raketna goriva mogu biti te na ili vrsta; b) Eksplozivi - to su materije sposobne da se razla u prema re imu stabilne detonacije uz osloba anje velike koli ine energije u veoma kratkom vremenu. Njihova podela uslovljena je osetljivo u na iniciranje pa imamo primarne (inicijalne) i sekundarne (brizatne); c) Pirotehni ke sme e - predstavljaju sme e oksidansa i goriva koje pri sagorevanju daju odre ene specifi ne efekte kao to su svetlosni, toplotni, zvu ni, dimni i sl. Sa obzirom na namenu, mogu se podeliti na osvetljavaju e, signalne i trasiraju e, zapaljive, termitne, uspora ke i dimne.

2.2 Gasovi
Gas je materija, prema ADR-u, koja na temperaturi od 50 °C ima pritisak pare vi i od 3 bara ili je u celosti u gasovitom stanju na temperaturi od 20 °C pri standardnom (atmosferskom) pritisku od 1.013 bara. Sve je ve a primena komprimovanih gasova, kako za laboratorijske, tako i za industrijske potrebe. Naj e e su u upotrebi slede i komprimovani gasovi: azot, vodonik, kiseonik, vazduh, ugljen dioksid, amonijak, hlor, sumpordioksid, hlorovodonik, fluorovodonik, bortrifluorid, metilhlorid, metan, acetilen, etilen, propan butan, etilen oksid, freoni, plemeniti gasovi, itd. Gasovi se komprimuju u eli nim bocama razli itih veli ina, kao i u specijalnim tankovima. eli ne boce skladi te se u uspravnom stanju, u odgovaraju im dr a ima za u vr ivanje, radi spre avanja padanja i o te ivanja ventila koji pak moraju biti za i eni odgovaraju im eli nim poklopcima. Prostorije, u kojima se skladi te komprimovani gasovi, moraju da budu hladne, da ne budu izlo ene direktnom dejstvu sun evih zraka, dobro ventilirana i bez izvora zagrevanja i paljenja. Gasovi, prema ADR-u, pripadaju drugoj klasi opasnih materija, i dele se na: 1. Sabijene gasove - gasove pod pritiskom koji su u celosti u gasovitom stanju na temperaturi od -50°C; 2. Te ni gasovi - gasovi pod pritiskom, koji su delimi no u te nom stanju na temperaturi ve oj od 50°C. Ovoj grupi pripadaju:  te ni gasovi pod visokim pritiskom - gasovi ija se kriti na temperatura nalazi u granicama temperatura od - 50 °C do + 65 °C,
9

TF . F . Ostali predmeti koji sadr e gas pod pritiskom. Oksidiraju a sposobnost ovih gasova utvr uje se testom ili prora unom propisanim ISO standardima.toksi ne. TFC . 6. Raspr iva i i sudovi. koji sadr e gas ili gasne patrone (gasni kertrid i). Zagu ljivci su gasovi koji obuhvataju grupu neoksidiraju ih. Zapaljivost se utvr uje testom ili prora unom ije su metode i postupci propisane ISO standardom. Zapaljivi gasovi obuhvataju grupu gasova koji su na temperaturi od 20 °C i pritisku od 1. Gasovi rastvoreni pod pritiskom . oksidiraju e. koji pripadaju klasi 2. ne smeju se prevoziti ukoliko se predhodno ne preduzmu odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ile opasne reakcije gasa u normalnim uslovima transporta. netoksi nih gasova. Nekomprimovani gasovi koji se transportuju pod posebnim zahtevima.zagu uju e.gasovi koji su delimi no te ni zbog njihove niske temperature. 7. opasnih materija se. korozivne.oksidiraju e. 30 ili 3F. Hemijski nestabilne materije klase 2. izuzev raspr iva a. oksidiraju e. 5.toksi ne.zapaljive. mali. TOC .gasovi koji su prilikom prevoza rastvoreni u te nom rastvara u. O . U korozivne gasove ubrajaju se i sme e gasova koje se smatraju toksi nim zahvaljuju i kombinovanim efektima korozivnosti i toksi nosti i koje.Prevoz opasnih materija 2011  te ni gasovi pod niskim pritiskom . rashla ena te nost.toksi ne. Naro ito treba obratiti pa nju da ambala a i cisterne u kojima se obavlja transport ne sadr e bilo kakve supstance koje bi mogle da izazovu ili pospe e opasne reakcije.toksi ne. razvrstavaju po odgovaraju im grupama opasnosti u zavisnosti od stepena rizika. 4.gasovi ija je kriti na temperatura iznad 65 °C.toksi ne. TC . zapaljive. Gasovi i sme e gasova koji nisu prihvatljivi za transport su: - UN broj 2186 hlorovodonik. zapaljive. T . Korozivni gasovi su gasovi ili sme e gasova koji usled svojih korozivnih karakteristika zadovoljavaju sve kriterijume koji se odnose na toksi ne gasove zbog ega se i klasifikuju kao toksi ni sa postoje im rizikom od korozije. nezapaljivih. odnosno gasove koji razre uju kiseonik u atmosferi. UN broj 2421 azot-trioksid. 10 . mogu biti opasne po ljudsku ko u. 3.toksi ne. na slede i na in: A . o i i sluzoko u nosa i grla ili ija korozivna komponenta sme e ima LC50 vrednost manju ili jednaku vrednosti od 5000 ml/m3. korozivne. UN broj 2455 metil-nitrit. Oksidiraju i gasovi obuhvataju gasove koji mogu u ve oj meri od vazduha da izazovu ili doprinesu procesu sagorevanja drugih materijala.013 bara zapaljivi u sme i sa 13 % ili manje vazduha ili imaju opseg zapaljivosti sa vazduhom od najmanje 12 procentnih poena bez obzira na donju granicu zapaljivosti. na osnovu ljudskog iskustva. Svi gasovi. Rashla eni te ni gasovi . oksidiraju e. TO . Toksi ni gasovi obuhvataju grupu gasova koji su poznati kao toksi ni ili korozivni u tolikoj meri da predstavljaju rizik po zdravlje ljudi ili se predpostavlja da su toksi ni ili korozivni jer je testom utvrdeno da im je LC50 vrednost koja se odnosi na visoku toksi nost jednaka ili manja od 5000 ml/m3. Rashla eni te ni gasovi kojima ne mogu biti dodeljeni klasifikacioni kodovi 3A.

U klasu 3. spadaju i te ni eksplozivi sa smanjenom osetljivo u. toplote. njihovih para pra eno je plamenom. dizel gorivo. Isparenja zapaljivih te nosti su te a od vazduha i padaju na dno u zatvorenim prostorima. Raspr iva i iji sadr aj. Mo e se re i da je to najni a temperatura na kojoj e neka materija nakon paljenja nastaviti da gori. 2073 ili 3318. Kod zapaljivih gasova gori sam gas. kako bi se formirala homogena te na sme a koja potiskuje njihove eksplozivne karakteristike. U klasi 2 nema podele na ambala ne grupe.u. Pored zapaljivosti. 11 . ine klasifikacioni kod materija i predmeta klase 2. dima i pepela. Broj koji pokazuje pojavni oblik gasova i veliko slovo koje pokazuje opasnost koju pojedini gasovi imaju. boje itd. ispunjavaju slede e uslove: nalaze se u te nom stanju. Klasa 3. prema ADR. sa aspekta toksi nosti ili korozivnosti. Zaustavljanje procesa gorenja mo e da se postigne oduzimanjem toplote (hla enjem). Gorenje je hemijski proces sjedinjavanja sa kiseonikom. isparenja mogu biti otrovna. aceton. acetilen) ili te i od vazduha (propan. a ne te nosti. pove anim pritiskom i praskom. Da bi se te na zapaljiva materija upalila mora predhodno da pre e u gasovito stanje. tako e obuhvata i te ne materije i rastopljene vrste materije sa ta kom paljenja ve om od 61 °C koje se na transport predaju na temperaturi koja je ve a ili jednaka od njihove ta ke paljenja. pra eno toplotom. 2. sirova nafta.013 bara. To su eksplozivne materije rastvorene u vodi ili drugoj te noj materiji. zadovoljava kriterijume za grupu pakovanja 1. to zna i da su isparenja zapaljiva. eksplozivna i nagrizaju a. oduzimanjem kiseonika (ugu ivanjem) ili oduzimanjem gorive materije (odstranjivanje). Eksplozija gasova i isparenja po inje sa donjom granicom eksplozivnosti (najmanja koncentracija gasa ili isparenja u vazduhu pri kojoj mo e nastati eksplozija). odnosno oksidacija uz pojavu svetlosti. a imaju ta ku paljenja ne ve u od 61 °C. Ove granice se razlikuju kod razli itih materija. Raspr iva i kod kojih su toksi ni ili zapaljivi gasovi kori eni kao disperzanti. odnosno odgovaraju a sme a gasa i vazduha pogodna za paljenje. Dok zapaljivi gasovi mogu biti lak i od vazduha (vodonik.Prevoz opasnih materija - 2011 - - Gasovi rastvoreni pod pritiskom koji ne mogu biti klasifikovani kao UN broj 1001. Sagorevanje zapaljivih te nosti tj. butan). Tu spadaju benzin. Gasni kertrid i ija je odlika izuzetno visoka toksi nost (LC50 ni a od 200 ppm). Ta ka paljenja jedne zapaljive materije je ona najni a temperatura pri kojoj se stvara dovoljna koli ina gasova. Kada se proces sagorevanja odvija velikom brzinom nastaje takozvano eksplozivno sagorevanje. Za odre ivanje ta ke paljenja kod zapaljivih te nosti postoji ta no propisan metod. etanol.3 Zapaljive te ne materije Zapaljive te nosti obuhvataju opasne materije i predmeta sa opasnim materijama koje. metanol. na temperaturi od 50 °C imaju pritisak pare ni i od 3 bara i nisu u gasnom stanju na temperaturi od 20 °C i pritisku od 1.

sirov pamuk. Isto tako mora se obezbediti da ambala a i cisterne u kojima se vr i transport ne sadr e materije koje izazivaju ili pospe uju opasne reakcije. FT otrovne zapaljive vrste materije (FT1 otrovne organske. a pu enje i kori enje izvora paljenja je najstro e zabranjeno. SR samoreaguju e materije (SR1 nije potrebna kontrola temperature. SR2 potrebna kontrola temperature). prema ADR-u. nitroceluloza isl. cinkovi alkili. mogu lako da se zapale u dodiru sa plamenom ili varnicom. svrstavaju se: Samoreaguju e materije ( vrste materije ili te nosti). kad su u suvom stanju. nitrocelulozni filmovi. celuloid. U materije klase 4a. F2 rastopljene organske materije i F3 neorganske). U ovu grupu se ubrajaju sumpor. uz obezbe enje dobre venilacije.5 Materije sklone samoupaljenju Materije sklone samopaljenju su materije koje se pale u dodiru sa vazduhom ili vodom bez posredstva drugih materija (beli i uti fosfor. Prema stepenu opasnosti zapaljive vrste materije se dele na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije sa visokom opasno u prema kriterijumima za ispitivanje). Lakozapaljive vrste materije i predmeti koji mogu da se upale pomo u varnica ili usled trenja. na osnovu osobina dele se na: F zapaljive vrste materije bez sporedne opasnosti (F1 organske. Materije povezane sa samoreaguju im materijama. Slede e grupe zapaljivih materija nisu prihvatljive za transport:  Zapaljive materije ija je struktura bliska strukturi peroksida (kao to je to slu aj sa etrima ili sa ostalim policikli nim oksidacionim materijama) ukoliko sadr aj peroksida prelazi 0.Prevoz opasnih materija 2011 Da bi se spre ilo eventualno paljenje sme e zapaljivih para sa vazduhom. Ambala na gmpa III (za materije sa malom opasno u prema kriterijumu za ispitivanje). Ovakve prostorije moraju da budu udaljene od eventualnih izvora paljenja. FO zapaljive vrste materije. D vrsti desenzitivisani eksplozivi.4 Zapaljive vrste materije Zapaljive vrste materije su vrste materije koje. DT otrovni vrsti desenzitivisani eksplozivi. bez dodatne opasnosti. Ovakve prostorije. vrsti desenzitivisani (umanjene osetljivosti) eksplozivi. FT2 otrovne neorganske). ali nisu sklone samopaljenju.  Hemiski nestabilne zapaljive te nosti ukoliko predhodno nisu preduzete odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ile njihove opasne reakcije u smislu opasnog razlaganja ili polimerizacije tokom transporta. 2. crveni fosfor. koje deluju oksidiraju e (zapaljivo). radi spre avanja nagomilavanja para. otpaci. ovakve materije se skladi te u prostorijama koji se hlade. U materije klase 4b.). Materije i predmeti klase 4a. 2. prema 12 .  Te ni eksplozivi smanjene osetljivosti koji nisu navedeni u listi opasnih materija.3 %. moraju da budu snabdevene efikasnim ru nim ili automatskim ure ajima za ga enje po ara. Ambala na grupa II (za materije sa srednjom opasno u prema kriterijumu za ispitivanje). upotrebljene krpe i dr.

karbidisilcidi. Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum. teluridi. kalcijum karbid. svrstavaju se: materije koje reaguju sa vodom i emituju zapaljive gasove koji mogu sa vazduhom da formiraju i eksplozivnu sme u. U ovu grupu materija ubrajaju se: kalcijum. legure i amalgami ovih metala. svrstavaju se: Samozagrevaju e materije i predmeti (uklju uju i me avine i rastvore) koji su prilikom kontakta sa vazduhom skloni zagrevanju bez bilo kakvog dovo enja energije (potrebne su ve e koli ine . ST4 vrste otrovne neorganske). prema kriterijumu za ispitivanje). koncentrovana kiselina i alkalije. kalijum. alkalni silicidi i dr. SC4 vrste korozivne neorganske). Prema stepenu opasnosti materije sklone samozapaljenju se dele na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za samozapaljuju e materije prema kriterijumu za ispitivanje). a koji su odvojeni od drugih objekata. Materije i predmeti klase 4b. na osnovu osobina (klasifikacioni kod) se dele na: S samozapaljive materije bez dodatne opasnosti (S1 te ne organske. Ambala na grupa II (za materije koje imaju laku reakciju sa vodom. Ambala na grupa III (za manje samozagrevaju e materije prema kriterijumu za ispitivanje). arsenidi. nitridi.). SC korozivne samozapaljive materije (SC1 te ne. anhidridi kiselina. kalcijum. U materije klase 4c prema ADR-u. boridi. vodenom parom i vodom. Samozapaljive-piroforne materije (uklju uju i vrste i te ne rastvore i sme e). ST3 te ne otrovne neorganske. Ove materije skladi te se na suvim. S2 vrste organske.Prevoz opasnih materija 2011 ADR-u. Ambala na grupa II (za samozagrevaju e materije prema kriterijumu za ispitivanje). alkalni metali. prema kriterijumu za ispitivanje). hidridi. ST2 vrste otrovne organske. koje se u dodiru sa vazduhom ve u malim koli inama pale u roku od pet minuta. organske. Ove materije reaguju sa vodenim rastvorima. S4 vrste neorganske). i pri tome se osloba a toplota. ST otrovne samozapaljive materije (ST1 te ne otrovne organske. SC2 vrste korozivne organske. 13 . kalcijum. SW samozapaljive materije koje u kontaktu sa vodom stvaraju zapaljive gasove. korozivne. 2. hladnim i dobro ventiliranim prostorima.vi e kilograma i du i period vremena vi e sati ili dana). zapaljivi i eksplozivni gasovi.).6 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum. sulfidi. SO oksidiraju e samozapaljive materije. Ambala na grupa III (za materije koje imaju laganu reakciju sa vodom. alkalni silicidi i dr. koje su uzdignute na visokim temeljima. kao i predmeti koji sadr e takve materije. prema kriterijumu za ispitivanje). kalijum. S3 te ne neorganske. SC3 te ne korozivne neorganske. fosfidi. kalcijum karbid. Prema stepenu opasnosti materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije koje imaju sna nu reakciju sa vodom.

OS vrste samozagrevaju e oksidiraju e materije. mogu da pored po ara izazovu i eksploziju. WF2 materije zapaljive vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. dolazi do izrazito sna ne reakcije. uz pojavu vrelog plamena. Ambala na grupa II (za materije koje deluju zapaljivo prema kriterijumu za ispitivanje). kao i predmeti koji sadr e takve materije (W1 te ne. u pojedinim slu ajevima. ali zbog vi ka kiseonika kojim raspola u mogu da izazovu ili doprinesu paljenju ili sagorevanju drugog materijala koji je zapaljiv. W3 predmeti). vodeni rastvor vodonik-superoksida. O3 predmeti). O2 vrste. WC otrovne materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove (WC1 te ne. 2. prema kriterijumu za ispitivanje). svrstavaju se slede e grupe jedinjenja: organski i neorganski peroksidi. U grupu oksidacionih agenasa. OT oksidiraju e otrovne materije ( OT1 te ne. OC2 vrste). hlorati i perforati. WO materije oksidiraju e (zapaljive) vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. U materije klase 5a. bez dodatnih opasnosti. 0T2 vrste). prema kriterijumu za ispitivanje). Prema stepenu opasnosti oksidiraju e materije dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije koje deluju samozapaljivo.7 Oksidiraju e materije Oksidiraju e materije su materije koje se u dodiru sa drugim materijama razla u i pri tom mogu prouzrokovati vatru (hloridi. persulfati. WC2 vrste). ozon. jodati. perflorati. svrstavaju se materije koje same po sebi ne moraju biti zapaljive ili sagorljive. Materije i predmeti klase 5a. kao i da budu izra ene od materijala otpornog na po ar. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: O oksidiraju e materije bez dodatne opasnosti i predmeti koji sadr e takve materije (O1 te ne. Njihovim me anjem sa te nim korozivnim materijama mogu se stvarati veoma otrovni gasovi. peroksidi alkalnih metala i njihove sme e i dr. Usled udara i trenja. Prostorije za skladi tenje oksidacionih agenasa treba da budu hladne i dobro ventilirane. perbromati.).Prevoz opasnih materija 2011 Materije i predmeti klase 4c. oksidi. OF vrste i zapaljive oksidiraju e materije. neorganski i organski nitriti i nitrati. OW vrste oksidiraju e materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. W2 vrste. permanganati. Ambala na grupa III (za materije koje deluju slabo zapaljivo. Ukoliko do e do me anja kalijum permanganata sa glicerinom na obi noj temperaturi. OC korozivne oksidiraju e materije (OC1 te ne. WS materije samozagrevaju e vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. OTC otrovne korozivne oksidiraju e materije. bihromati. prema ADR-u. 14 . WF1 materije zapaljive te ne koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. perjodati. Ove opasne materije ne treba skladi titi u blizini te nosti niske temperature zapaljivosti. WFC materije korozivne zapaljive koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. hromati. na osnovu osobina dele se na: W materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove.

15 . prema ADR-u. a manje su osetljive na eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar. odnosno trenje. Postoji velika opasnost od eksplozije i samozapaljenja. pove anom temperaturom . Brzina razlaganja raste sa temperaturom i zavisi od formulacije (tipa) organskih peroksida. Organski peroksidi su klasifikovani.Prevoz opasnih materija 2011 2. Razlaganje mo e biti izazvano kontaktom sa ne isto ama (aminin. svrstavaju se organske materije koje mogu da se smatraju derivatima vodonik peroksida. Temperature mogu biti:  Kontrolna temperatura (maksimalna temperatura na kojoj organski peroksid mo e da se bezbedno prevozi).  Kriti na temperatura (temperatura na kojoj se moraju primeniti procedureza slu aj opasnosti). jedinjenja te kih metala). gde su jedan ili oba vodonikova atoma zamenjena organskim radikalima. Tip G ne potpada pod propise klase 5b. Svrstavanje u tipove od B do F je direktno povezano sa najve om dozvoljenom koli inom u jednom pakovanju. a manje su osetljive na eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar. trenjem. Materije iz ove klase su termi ki nestabilne i razla u se kod normalnih ili pove anih temperatura uz stvaranje toplote i gasova. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: P1 organski peroksidi za koje nije potrebna kontrola temperature. Kontakt vodonik peroksida sa o ima mo e da izazove ozbiljne povrede ko e ili ro nja e. na osnovu stepena opasnosti. odnosno trenje. udarom i sli no. Za sugurnost organskih peroksida potrebno je kontrolisati temperaturu u toku prevoza. P2 organski peroksidi za koje je potrebna kontrola temperature.  Samoubrzavaju a temperatura razlaganja (najni a temperatura na kojoj mo e do i do samoubrzavaju eg razlaganja materije u ambala i upotrebljenoj prilikom prevoza). Organski peroksidi su organske materije sa vi im stepenom oksidacije koje mogu da izazovu tetne posledice po zdravlje ili ivot ljudi ili o te enje materijalnih dobara. kiseline. u sedam tipova. Materije klase 5b. i to: Tip A nije dozvoljen za prevoz zbog svoje opasnosti u ambala i u kojoj je testiran. U materije klase 5b.8 Organski peroksidi Organski peroksidi su organske materije sa vi im stepenom oksidacije koje mogu da izazovu tetne posledice po zdravlje ili ivot ljudi ili o te enje materijalnih dobara. posebno kod o te enih pakovanja i prosutog sadr aja.

TF3 vrste). T4 te ne neorganske. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: T otrovne materije bez dodatne opasnosti (T1 te ne organske. koje mogu me usobno da reaguju. T9 ostale otrovne materije). za ti ene od direktnog dejstva sun evih zraka. T02 vrste). u relativno maloj koli ini upijanjem preko ko e. Materije klase 6a. pri skladi tenju ovih materija. od prostorija i ormana. u kojima se dr e ove materije. T2 vrste organske. TF otrovne zapaljive materije (TF1 te ne. TFC otrovne korozivne zapaljive materije. T8 uzorci. T3 organometalne. TW2 vrste). da pri delovanju. T6 te ni pesticidi. U materije klase 6a prema ADR-u. Prema stepenu opasnosti otrovne materije se dele.  Klju eve. svrstavaju se materije za koje se iz iskustva ili na osnovu eksperimenata mo e predpostaviti. Ambala na grupa III (za malo . TO oksidiraju e otrovne materije (T01 te ne. ne smeju da se dr e ivotne namirnice i sto na hrana.  Sudovi. u kojima se dr e ove materije. i obele ene natpisom Äotrov". Da bi se izbegle ne eljene posledice. na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za vrlo otrovne materije). u kojima se uvaju ove materije. biolo kog ili prirodnog porekla i preparati proizvedeni od tih supstancija koji. mo e da uva samo lice koje se stara o uvanju i izdavanju ovih materija. T7 vrsti pesticidi. sa toksi nim materijama. neophodno je primeniti slede e mere:  Prostorije za skladi tenje treba da budu hladne i obezbe ene dobrom ventilacijom. TC otrovne korozivne materije (TC1 te ne organske. moraju da budu dobro zaptivene. u kojima se nalaze ove materije. moraju biti snabdevene za zaklju avanjem. ili da dovedu do uni tenja ljudi i ivotinja. TC3 te ne neorganske.neznatno otrovne materije).Prevoz opasnih materija 2011 2. mogu da kode zdravlju. udaljene od mogu ih izvora paljenja. moraju da budu izolovani jedni od drugih. mogu ugroziti ivot ili zdravlje ljudi ili tetno delovati na ivotnu sredinu. TC4 vrste neorganske).  Sudovi.9 Otrovne materije Otrovi su supstancije sinteti kog. kako bi se spre ilo isparavanje toksi nih materijala koji bi mogli da dovedu do zaga ivanja skladi tnih prostorija. TS vrste samozagrevaju e otrovne materije. TW otrovne materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove (TW1 te ne. TC2 vrste organske. Ambala na grupa II(za otrovne materije). TF2 te ni pesticidi. udisanjem ili gutanjem.  Prostorije i ormani. prema kriterijumu za ispitivanje. T5 vrste neorganske. uneseni u organizam ili u dodiru sa organizmom. 16 .  U prostorijama.

d. 17 . rikecije.d. kao i ukupna aktivnost za po iljku iznad vrednosti koje su date prema kriterijumu ADR-a.). Radioaktivni materijali koji ne pripadaju klasi 7 opasne robe. U materije klase 7 prema ADR-u. Materije klase 6b. svrstavaju se materije koje sadr e radionukleide kod kojih je koncentracija aktivnosti.11 Radioaktivni materijali Radioaktivne materije su materije ija specifi na aktivnost prelazi 74 bekerela (0. iznutrice. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: I1 opasne po ljude zarazne opasne materije. Prema stepenu opasnosti samo otpaci koji poti u od medicinskih postupaka na ljudima i ivotinjama kod kojih postoji relativno mala verovatno a da imaju zarazne materije svrstavaju se u ambala nu grupu II za materije sa srodnom opasno u. I4 dijagnosti ki uzorci). Radioaktivni materijali su posebno opasni jer odaju nevidljiva zra enja. tetnost im zavisi od intenziteta i vrste. I2 opasne po ivotinje zarazne opasne materije. Prevoziti se smeju samo materijali klase 7 koji su poimeni no navedeni u spisku ADR-roba (ozna eni akronimom Än. U materije klase 6b. koji su dobili propisano odobrenje.  Radioaktivni materijali koji se prevoze u okviru ure aja ili postrojenja u kojima su sme teni prema siguronosnim propisima i gde se prevoz ne obavlja javnim putevima ili elezni kim prugama. kao to su mikroorganizmi (uklju uju i bakterije. svrstavaju se materije za koje je poznato.  Radioaktivni materijali u potro nim proizvodima. prema ADR-u. I3 klini ki otpaci.10 Gadne i zarazne (infektivne) materije Gadne i zarazne materije su supstance koje ire neprijatan miris ili sadr e mikroorganizme ili njihove toksine za koje se zna da mogu izazvati zarazna oboljenja kod ljudi i ivotinja (sve a nesoljena ili usoljena ko a. po zdravlje mogu biti: pojava kancerogenih oboljenja."). Posledice.  Radioaktivni materijali koji su sastavni deo prevoznog sredstva. 2.Prevoz opasnih materija 2011 2. posle njihove prodaje krajnjem korisniku. viruse. parazite i gljive) ili se mo e predpostaviti da kod ivotinja ili ljudi mogu da prouzrokuju pojavu zaraznih bolesti.02 mikrokirija) po gramu. fekalije i dr. gubitak imuniteta. Pored zra enja mo e se pojaviti pove anje temperature kao posledica lan ane reakcije. otpaci. ili se mo e predpostaviti da sadr e izaziva e bolesti. prema zahtevima ADR-a su:  Prirodni materijali i robe koji sadr e radionukleide koji se nalaze u prirodi i koji nisu prera eni za upotrebu. pod uslovom da koncentracija aktivnosti ovih materijala ne prema uje desetostruku vrednost koja je navedena u tabelama za vrednosti aktivnosti prema zahtevima ADR-a. smatraju se tako e materijama ove klase. lezde. Predmeti koji su zaga eni virusima ili mikroorganizmima. pod uslovima koji su navedeni. nedostaci kod novoro en adi ili promene u zemlji tu i sli no.

reaguju i sa jedinjenjima kao to su: selenidi. CT2 . U ove materije ubrajaju se kiseline i njihovi anhidridi i alkalije.  Materije koje sa vodom stvaraju korozivne te nosti ili sa prirodnom vlagom iz vazduha korozivne pare ili maglu. CF2 vrste). sulfidi.vrste). mravlja kiselina. sulfiti. koje hemiskim delovanjem napadaju povr insko tkivo ko e i sluzoko e sa kojim dolazi u dodir ili koje prilikom osloba anja nanose tetu drugoj robi ili transportnim sredstvima ili mogu da ih razore.organske.korozivne materije koje u dodiru sa vodom osloba aju zapaljive gasove (CW1te ne. a mo e se izvr iti i na osnovu podataka dobijenih eksperimentalnim putem. III grupa pakovanja . silicidi. Pare kiselina reaguju sa metalima i hidridima metala osloba aju i vodonik.te ne.visoko korozivne materije. fosfidi. CO . Materije klase 8.te ne.vrste).neorganske.vrste). te ne. korozivne materije razvrstavaju se u tri grupe pakovanja: I grupa pakovanja . Opasne materije i predmeti klase 7 nemaju klasifikacioni kod. a ukoliko su isparljivi. boridi. U zavisnosti od stepena opasnosti prilikom transporta. CW2 . oksidiraju e.korozivne materije. teluridi. arsenidi. 2. vrste. mogu da oslobode toksi ne.organske. dok u drugim slu ajevima. ija temperatura nije ni a od temperature mr njenja korozivne materije koja se skladi ti. cijanidi i druge materije koje pod dejstvom kiselina mogu da razvijaju izrazito otrovne gasovite produkte. vrste). oksidiraju e (C01 . kao to su: sulfidi.vrste). C7 organske.vrste). Grupisanje korozivnih materija po grupama pakovanja vr i se prvenstveno na osnovu ljudskog iskustva. vrste.ostale korozivne materije (C9 te ne. 18 . One mogu da razore sudove u kojima se nalaze. COT . toksi ne ( CT1 . C10 .te ne. cijanidi. C9 C10 . C4 .predmeti). zapaljive. ta ne. C6 neorganske.Prevoz opasnih materija 2011 U klasi 7 nema podela na ambala ne grupe.korozivne materije.korozivne materije.korozivne materije. te ne. CS2 . CS . te ne. izolovanim od materija. C5 C8 -bazne materije (C5 neorganske. CW . vrste). Korozivne materije se moraju dr ati u obele enim sudovima. prema ADR-u. te ne.korozivne materije. C2 . zapaljive (CF1 . C3 . ubrajaju se:  Materije i predmeti koji sadr e te materije.te ne. a mogu da izazovu i druge opasnosti. azotna kiselina. II grupa pakovanja . C02 . Ove materije uvaju se u ventiliranim i hladnim prostorijama. natrijum-hloroksid i dr. toksi ne. mogu da zagade i atmosferu u magacinskim prostorijama.organske. toksi ne. C11 . CF . U korozivne materije. CFT . na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: C1 C10 korozivne materije bez dodatne opasnosti: C1 C4 kisele materije (C1 neorganske. samozagrevaju e (CS1 . CT -korozivne materije.korozivne materije.).12 Korozivne (nagrizaju e) materije Korozivne (nagrizaju e) materije su materije koje u dodiru sa drugim materijalima i ivim organizmima izazivaju njihovo o te enje ili uni tenje (sumporna kiselina. brom. fluoridi karbidi. i zapaljive gasovite produkte.neznatno korozivne materije. C8 .

).Prevoz opasnih materija 2011 Hemijski nestabilne korozivne materije ne treba transportovati ukoliko predhodno nisu preduzete odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ilo eventualno razlaganje tih materija ili polimerizacija tokom prevoza. M4 litijumske baterije.  Hemijski nestabilne sme e azotne kiseline ili sme e ostataka sumpornih i azotnih kiselina. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: M1 materije koje pri udisanju. Materije koje nisu. M6-M8 materije opasne za okolinu (M6 te ne materije koje zaga uju vodu. a ne spadaju u neku drugu klasu. M8 genetski izmenjeni mikroorganizmi i organizmi). M10 vrste). M3 materije koje ispu taju zapaljive pare. M2 materije i uredaji koji u slu aju po ara mogu dovesti do formiranja dioksina. 19 . prema ADR-u.  Hemijski nestabilne sme e ostataka sumporne kiseline.13 Ostale opasne materije i predmeti Ostale opasne materije su supstancije koje za vreme prevoza predstavljaju opasnost. dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materijale koji predstavljaju srednju opasnost). prema ADRu prihvatljive za transport su:  UN broj 1798 nitrohlorovodoni na kiselina. Materije klase 9. M7 vrste materije koje zaga uju vodu. a koje se ne mogu svrstati u klasu od 1 do 8 (azbest. 2. M9 i M10 materije na povi enoj temperaturi (M9 te ne.ako imaju osobine tih materija. U materije klase 9. suvi led. Opasnim materijalima smatraju se i sirovine od kojih se proizvode opasne materije i otpaci . M5 aparati za spasavanje ivota. Ambala na grupa II (za materijale koji predstavljaju malu opasnost). u obliku fine pra ine mogu da ugroze zdravlje. Prema stepenu opasnosti materije se klase 9. M11 ostale materije koje predstavljaju opasnost za vreme prevoza. svrstavaju se materije i predmeti koji za vreme prevoza predstavljaju neku opasnost koja nije obuhva ena pojmovima drugih klasa. magnetni materijali i sl.

Faktor koji prouzrokuje pogor anje dinami nosti vozila je pogor anje izlaznih karakteristika njegovih podsistema to je posledica istro enja delova odre enih sklopova. 2. ve i vozni u inak. Ekonomi nost je jedan od osnovnih zahteva koja se postavljaju pred vozila budu nosti i zbog toga treba raditi na pobolj anju ekonomi nosti vozila. Ekonomi nost vozila . 3. Ukoliko je poznata dinami ka karakteristika vozila mogu e je odrediti maksimalnu brzinu kretanja. Promenom uslova eksploatacije menjaju se i eksploatacionotehni ke karakteristike vozila. Dinami nost vozila zavisi od njegovih konstruktivnih svojstava poput snage i obrtnog momenta motora. koeficijenta korisnog dejstva. Pouzdanost vozila i njegovih delova je verovatno a da vozilo uspe no izvr ava svoju funkciju cilja. Analiza ekonomi nosti svodi se na analizu transportnog rada tj. Tako e zavisi i od elemenata aktivne bezbednosti kao to su ko iona svojstva. ukupne mase vozila. upravljivost. a zavisi i od prohodnosti vozila i elemenata njegove komfornosti. prenosnog odnosa u transmisiji. Naj e e se izra ava kao sposobnost vozila da zadr i eksploataciona svojstva. u odre enim dozvoljenim granicama. Trenutni stepen razvoja nauke i tehnike ne omogu ava izradu vozila koje zadovoljava funkciju cilja u svim uslovima eksploatacije. maksimalni uspon koje vozilo mo e da savlada kao i ubrzanje koje mo e posti i pri odre enom stepenu prenosa. Dinami nost vozila je usko povezana i sa ostalim eksploataciono-tehnolo kim karakteristikama. Dinami nost vozila se smanjuje sa du inom njegove eksploatacije. signalizacija i sl. Ekonomi nost vozila ili voznog parka se karakteri e pre svega na osnovu utro enog goriva. Da bi se pobolj ala ekonomi nost vozila neophodno je obezbediti: ve u korisnu nosivost. odnosno da radi bez otkaza tokom odre enog vremenskog perioda pri unapred odre enim uslovima kori enja. vidljivost. Vozila za prevoz opasnih materija 3. zapremine ili broja putnika na datoj relaciji. pri odre enim uslovima kori enja tokom itavog veka trajanja.Prevoz opasnih materija 2011 3.Pouzdanost predstavlja jedan od osnovnih pokazatelja kvaliteta vozila.1 Eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila Eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila obuhvataju kompleks me usobno povezanih karakteristika od kojih zavisi pogodnost vozila za kori enje pri odre enim eksploatacionim uslovima. maziva. rezervnih delova kao i ljudskog rada na jedinicu transportnog rada. Pouzdanosti vozila je potrebno posvetiti 20 . pa zato postoje vozila za razli ite uslove eksploatacije. Osnovne eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila su: 1. manju potro nju goriva i pobolj anje infrastrukture.Ona zavisi od velikog broja faktora. Dinami nost vozila . analizu transporta odre ene mase.Dinami nost vozila predstavlja sposobnost prevo enja putnika ili tereta najve om srednjom brzinom pri odre enim uslovima. stabilnost. primenjenih pneumatika i aerodinami nosti vozila. Pouzdanost vozila .

od vozila se zahteva da u najmanjoj meri negativno uti e na u esnike u saobra aju i na okolinu. 7. Prohodnost vozila . geometrijskih parametara vozila i specifi nog pritiska kojim vozilo deluje na podlogu. habanje. Postoje parametri bezbednosti. u fazi proizvodnje se realizuje. to je mogu e samo u okviru relacije voza -vozilo-okru enje. proizvodnja. suvi e kratki vremenski intervali izme u pojave uzastopnih otkaza i dugotrajan proces odr avanja). barem dve pogonske). 8. udobnost pri utovaru i istovaru tereta. Prohodnost vozila zavisi od: vu nih osobina.Bezbednost kori enja vozila obuhvata sve one komponente kvaliteta koje se odnose na stepen sigurnosti kori enja vozila sa stanovi ta rukovaoca.Kapacitet vozila predstavlja najve u koli inu tereta ili najve i broj putnika koji mo e odjednom da se preveze. zamor. putnika. 21 . kao i mogu nost savla ivanja raznih prepreka. udobnost pri upravljanju vozilom.  kataliti ki parametri bezbednosti. Bezbednost kori enja vozila . 2. a u zavisnosti od toga na koji na in uti u na op tu bezbednost vozila uglavnom se grupi u u tri grupe:  aktivni parametri bezbednosti. Kapacitet vozila . dok se od putni kih vozila izra ava se brojem mesta za putnike. tereta i okoline u naj irem smislu. Ukoliko analiziramo bezbednost vozila u saobra aju.Vek trajanja motornog vozila je ograni en: 1. Ekonomskim razlozima (visoki tro kovi odr avanja. Kapacitet vozila direktno zavisi od njegovih dimenzija. U fazi projektovanja pouzdanost se utemeljuje. vrsto e njegove konstrukcije i mogu nosti zadovoljenja zakonskih propisa.  vozila pove ane prohodnosti (sa dve ili tri osovine.Prohodnost vozila predstavlja mogu nost njegovog kretanja po lo ijim putevima i besputnim terenima. Kapacitet se kod teretnih vozila izra ava u kg i kg/m3 ili koeficijentom iskori mase. Osnovni pokazatelji udobnosti vozila su: adekvatna oscilatorna udobnost. Udobnost kori enja vozila . Moralnim razlozima (zastarela tehnika i estetika). 4. 3.  pasivni parametri bezbednosti. U zavisnosti od zahteva koji se postavljaju vozilima sa aspekta prohodnosti. Tehni kim razlozima (korozija. eksploatacija). odgovaraju i ambijentalni uslovi poput klimatizacije i buke u prostoru za putnike i voza e i drugo. puzanje. a tokom eksploatacije se obezbe uje.Prevoz opasnih materija 2011 posebnu pa nju u svim fazama njegovog ivotnog ciklusa (projektovanje. Prilikom izvr avanja svoje funkcije. vozila mo emo grupisati na:  vozila normalne prohodnosti. 5. udobnost pri ulazu i izlazu iz vozila. Vek trajanja vozila . enja 6. starenje).Udobnost kori enja vozila predstavlja kompleksan pokazatelj kvaliteta vozila. komfor sedi ta za putnike i voza a.

 Ukupna minimalna du ina seta koji mo e biti sastavljen od jedne. Pogodnost konstrukcije vozila za odr avanje . U slu aju da su vozila prazna. Zbog toga moraju da budu obele eni spoljnim oznakama koje daju jasne informacije o opasnostima koje od njih proizilaze. Geometrijski parametri vozila koji uti u na prohodnost su: podu ni i popre ni polupre nik prohodnosti vozila.  specijalna vozila (amfibije. Pogodnost konstrukcije za odr avanje je unutra nja karakteristika vozila koja predstavlja sposobnost vozila da zadr i ispravno stanje putem preventivnog odr avanja ili da se vrati u ispravno stanje putem korektivnog odr avanja. klirens (najmanja visina iznad stajne povr ine). kontejner ili cisternu. Vozila moraju da budu obele ena na isti na in i u slu aju kada su prazna i neo i ena. Zahtevi koje table kojima se vr i ozna avanje moraju da ispune su:  Izvode se u pravougaonom obliku. 22 .2 Ozna avanje vozila za prevoz opasnih materija Vozila za prevoz opasnih materija se esto javljaju u javnom transportu. a samim tim pove ava gotovost vozila.  Treba da imaju retroreflektuju u utu pozadinu sa crvenim fluorescentnim prugama. 3. koriste se: listice opasnosti i table za obele avanje vozila. vozila sa vazdu nim jastucima). ona predstavlja verovatno u da e se potrebni postupci odr avanja obaviti do odre enog vremena pri odre enim uslovima. Naime. 9. odnosno tereta.Pogodnost konstrukcije vozila za odr avanje je posebno zna ajna za opisivanje i ocenjivanje sistema odr avanja vozila. Postoje razli ite opasnosti koje nisu vidljive kroz ambala u. Na ovaj na in se smanjuje vreme vozila "u otkazu".Prevoz opasnih materija 2011  vozila visoke prohodnosti (sa etiri i vi e osovina od kojih su sve pogonske).  Nagib crvenih fluorescentnih pruga je pod uglom od 45° dok je irina pruge 100 mm. a maksimalna 2300 mm.  irina plo e je 140 mm. prednji i zadnji ugao prohodnosti. dve ili etiri plo e je 1130 mm. zdravlje drugih lica i okolinu. polupre nik zaokretanja i gabaritne mere. o i ena i da voza poseduje odgovaraju u potvrdu ustanove koja je to i enje uradila oznake za obele avanje vozila za transport opasnih materija koje su postavljene na vozilo. a voza mora posebno da vodi ra una o na inu vo nje zbog opasnosti koju takva roba ima kako ne bi ugrozio svoje zdravlje. Svi ostali u esnici u saobra aju moraju da znaju kakve opasnosti prete od takvih vozila. Ova obaveza va i i kada se u teretnom vozilu transportuje prazna i neo i ena ambala a u kojoj su bile sme tene opasne materije. moraju biti skinute ili prekrivene odgovaraju im materijalom. Duga i te ka vozila namenjena za prevoz opasnih materija obavezno moraju biti obele ena reflektuju im plo ama postavljenim na zadnjoj strani vozila. Za obele avanje vozila koja transportuju opasnu robu na na in koji je predvi en ADR-om.

Na in postavljanja zavisi od nadgradnje vozila. kada je to predvi eno ADR-om koriste se listice opasnosti koje su prikazane na slici 1. listice opasnosti moraju da budu postavljene sa bo nih strana i zadnje strane vozila kao i na kontejner-cisternama. Kada teretno vozilo nije pokriveno . moraju da budu odele ene sa bo nih strana i sa zadnje strane vozila odgovaraju im listicama 23 . Teretna vozila u kojima se transportuju vrste opasne materije u rasutom stanju. Modeli listice opasnosti U slu aju kada se pokriveno teretno vozilo koristi za prevoz opasnih materija u kontejner-cisternnama. Listice opasnosti se po pravilu postavljaju sa bo nih strana vozila i pozadi. gde se listice opasnosti postavljaju sa sve etiri strane kontejnera. a za nadgradnju ima kontejner-cisternu ove listice ne moraju da budu postavljene na vozilo ukoliko su ve postavljene na sudovima sa opasnim materijama.1 Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materije Za obele avanje vozila. U slu aju da se prevozi komadna roba koja je pravilno obele ena. i opasne materije klase 7. Ova odredba ne va i za sli aj kada se prevoze opasne materije klase 1.Prevoz opasnih materija 2011 3. vrste opasne materije i na ina pakovanja. na vozilu ne moraju da budu postavljene listice opasnosti bez obzira to se vr i prevoz opasnih materija. i 7.2. Slika 1. kao i vozila koja transportuju opasne materije kase 1. a materijal od kojeg se izra uju mora biti vodootporan i dugotrajan. osim u slu aju kada se opasne materije nalaze u kontejneru.

Slika 2.1. Na gornjem delu listice je simbol vrste opasnosti. po slede em redosledu: 1. 24 . Sve razli ite listice opasnosti moraju da budu postavljene i sa zadnje strane vozila. 1.2. kako je defmisano ADR-om.3 3. Za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije klase 1 i klase 7 vozila koja prevoze kontejnere. a u pojedinim slu ajevima i na bo nim stranama vozila tako da budu lako uo ljive i jasno vidljive. 1.Prevoz opasnih materija 2011 opasnosti.4 (smanjena opasnost).6. 1.2. Listica opasnosti eksplozivnih materija razreda opasnosti 1. Tabla takvog izgleda mora da bude postavljena sa prednje i zadnje strane vozila cisterni sa vi e komora u kojima se nalaze razli ite opasne materije.1 (najve a opasnost). U slu aju transporta me ovite robe klase 1. 1.2 i 1. kao i opasne robe koje se transportuju u odgovaraju oj ambala i kao komadna roba uvek se koriste table reflektuju e narand aste boje dimenzija 400 x 300 mm oivi ene crnom linijom irine 15 mm (slika 3a).3. 1.5. na listicama opasnosti unosi se slovna oznaka grupe kompatibilnosti koja odgovara razredu eksplozivne materije sa najve im stepenom opasnosti (slika 2). 1. Obele avanje vozila cisterni u kojima se nalazi jedna opasna materija u jednoj ili vi e komora vr i se odgovaraju im listi ima opasnosti sa bo nih strana i sa zadnje strane vozila. na svojoj komori sa bo ne strane moraju da budu postavljene odgovaraju e listice opasnosti.2 Table za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije Table za obele avanje vozila se postavljaju uvek na prednjoj i zadnjoj strani vozila u vertikalnoj ravni. U slu aju da se u vozilu cisterni koja ima vi e komora nalaze razli ite opasne materije. odnosno eksplozivnih materija razli itih razreda. a na donjem oznaka stepena opasnosti.

Opasnost od spontane burne reakcije. 4. 25 . Korozivnost. a najvi e tri cifre i jedno slovo . Zapaljive te nosti (isparenja) i gasovi ili samozagrevaju e te nosti. (po pravilu je zabranjen prevoz vrstih opasnih materija u rasutom stanju. U gornjem delu table mogu da budu ispisane najmanje dve.X". Prva cifra u gornjem delu table pokazuje glavnu opasnost. reflektuju e narand aste boje podeljene horizontalnom linijom na dva polja i sa ispisanim identifikacionim oznakama (slika 3b).. 5. 6. 9. 3. 7. Navedene table moraju da budu takvih karakteristika da brojevi budu neizbrsivi i itljivi i posle petnaest minuta provedenih u plamenu. Radioaktivnost. Zapaljive vrste materije ili samozagrevaju e vrste materije. Osloba anje gasa usled pritiska ili hemijske reakcije. Tabele za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije Kada se vrste. te ne ili gasovite opasne materije transportuju bez ambala e u odgovaraju im vozilima kao to su vozila cisterne ili vozila sa odgovaraju om nadgradnjom za obele avanje vozila i nadgradnju koriste se table dimenzija 400 x 300 mm. Obaveza u pogledu vatrootpornosti ne va i u slu aju prevoza vrstih opasnih materija u rasutom stanju. osim za pojedine materije pod posebnim uslovima). a druga i tre a cifra ako postoje pokazuju dodatne opasnosti. Oksidiraju e delovanje materije (podsti u vatru). U donjem delu table uvek je ispisan etvorocifren broj koji indentifikuje opasnu materiju.Prevoz opasnih materija 2011 Slika 3. Ove oznake identifikuju opasnost od opasne materije. Otrovnost ili opasnost od infekcije. Zna enje cifara opasnosti u gornjem delu table: 2. 8. To je identifikacioni broj materije ili UN broj.

Prevoz opasnih materija 2011 3. Ispitivanje vozila za transport opasnih materija obuhvata utvr ivanje pouzdanosti i bezbednosti sa aspekta eksploatacionih uslova u drumskom saobra aju. U kabini vozila. a njena ispravnost proverava se kontrolama. ABS ko ioni sistem i odgovaraju i sistem za trajno ko enje. obuhvataju performanse vozila. Certifikat o ispravnosti vozila za transport opasne materije Saglasno postoje im propisima. ukoliko ugovor izme u zemalja izme u kojih se prevoz obavlja ne predvi a druga ije. Vozila kojima se prevoze opasne materije moraju biti podvrgnuta godi njem pregledu. mora se uva avati. ra unaju i od dana izdavanja sertifikata odmah po izvr enom pregledu. od strane nadle ne institucije druge ugovorne strane. Kontrolu mogu uspe no obavljati lica koja su pro la odgovaraju u obuku. za vozilo registrovano na teritoriji te ugovorne strane. obavezno je obavljanje ispitivanja motornih i priklju nih vozila za transport opasnih materija. Sprovo enje nadzora se vr i radi sticanja uvida u izvr avanje zadataka. Tahograf. neophodno je obezbediti potrebnu dokumentaciju koja se za potrebe transporta izdaje od strane nadle nih institucija. Certifikat izdat od nadle ne institucije jedne od ugovornih strana. utvr ivanje funkcionalnih karakteristika. Va nost sertifikata o ispravnosti vozila ne mo e trajati du e od jedne godine. Za svako vozilo koje na tehni koj kontroli poka e zadovoljavaju e rezultate ovla ena laboratorija iz zemlje u kojoj je vozilo i registrovano izdaje ADR .3 Potrebna dokumentacija pri transportu opasnih materija Pre samog po etka procesa transporta opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama. Posebno pa nju treba obratiti na kontrolu zahteva koji se odnose na:       Elektri ne instalacije. Ozna avanje. u zemlji gde su registrovana da bi se utvrdilo da li zadovoljavaju op te i posebne zahteve koji se postavljaju pred njih. Odgovaraju i baterijski prekida strujnih krugova. Tako e. sa aspekta posebnih zahteva pri transportu odre ene opasne materije. Ispitivanje vozila za prevoz opasnih materija. u rokovima njegovog va enja. u osnovi. Ova dokumentacija mora biti va e a u vremenskom trenutku obavljanja transporta. a tako e i na engleskom.certifikat o ispravnosti vozila. 26 . francuskom ili nema kom jeziku. moraju se nalaziti slede a dokumenta: 1. kojim se transportuju opasne materije. Certifikat se izdaje na jeziku zemlje koja ga izdaje. Limitator brzine. u cilju izdavanja Uverenja i Certifikata ime se potvr uje ispravnost i opremljenost vozila za transport opasne materije. u sertifikatu mora biti nazna en datum poslednjeg pregleda.

na in i vrsta pakovanja. 3. e da bude i u obliku otpremnice ili nekog drugog dokumenta.   Potrebno je tako e da se popunjava isprava o prevozu i za prazno i neo i eno vozilo sa odgovaraju im napomenama. voza i se upoznaju sa posebnim zahtevima koje je potrebno ispuniti prilikom transporta me ovite robe iz klase 1. Isto tako. obele avanje. ali mora da ima e informacije u vezi opasne materije: Naziv materije i identifikacioni broj (UN-broj). Obuka posade vozila koje prevozi opasne materije sastoji se iz op teg i specijalizovanog dela. Potvrda po iljaoca da su ispunjeni uslovi za prevoz po propisima ADR-a (materija dozvoljena za prevoz. Inicijale ADR. Ime i adresa primaoca.bruto ili neto masa). Ispisuje se na engleskom. Klasu. bez obzira na kategoriju. kao i postupcima koji se preduzimaju u cilju sopstvene za tite i za tite okoline u slu aju akcedentne situacije. Ukupna koli ina (zapremina. nisu dovoljne da bi se upravljalo vozilom koje prevozi opasne materije. francuskom ili nema kom i jeziku zemlje koja ga je izdala. Specijalizovana obuka voza a koji upravljaju vozilima za transport eksplozivnih materija podrazumeva upoznavanje voza a sa specifi nim vrstama rizika koji su karakteristi ni isklju ivo za transport eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama. Nije u potpunosti definisana forma pisanja. nakon ega se mo e produ iti polaganjem ispita. koja se dobija nakon kursa i polo enog ispita.Prevoz opasnih materija 2. voza u predato upustvo za slu aj nezgode). Op ta obuka sprovodi se u formi kursa odobrenog od strane nadle nog organa. Jo jedan uslov za dobijanje ADR certifikata je da je voza star najmanje 21 godinu. Osnovni cilj op te obuke jeste upoznavanje voza a sa rizicima koji se javljaju pri transportu opasnih materija i merama koje se preduzimaju da bi se ti rizici sveli na minimum. a koji se odnose na kompatibilnost eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama. Tovarni list (isprava o prevozu) a mo slede       Popunjava se na mestu utovara. 27 . Certifikat va i pet godina. Certifikat o obuci voza a 2011 Uobi ajene voza ke dozvole. Za tu vrstu prevoza. to jest potvrdu da je osposobljen za prevoz opasnih materija. Broj i opis paketa. Izdavanje certifikata vr i ovla ena ustanova. voza mora da ima takozvani ADR cerifikat. Ime i adresa po iljaoca. ambala na grupa.

Uputstvo o posebnim merama bezbednosti ili uputstvo u slu aju nezgode Obaveza po iljaoca opasnih materija je da voza u predaju pisana uputstva o postupku sa materijom u slu aju nezgode najkasnije pre zapo injanja prevoza.  Uputstva za pru anje prve pomo i koju treba pru iti ljudima ako do u u dodir sa opasnim materijama koje se prevoze ili koje iz njih mogu da se razviju. jer u protivnom ona gubi va nost.7 i opasnog otpada) obavezno je imati dozvolu. kao i na jezicima zemalja kroz koje se prolazi.6. Za potrebe vojske izdavanje odobrenja za prevoz eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama.  Brojeve telefona policije i vatrogasaca. ime voza a i pratioca. Uputstvo treba da sadr i:  Naziv materije.Prevoz opasnih materija 4. trasa i vreme kada e se prevoz obaviti. UN-broj. a naro ito o metodama i sredstvima koja se primenjuju prilikom ga enja. i to za svaki pojedina ni prevoz. Dozvole za prevoz predhodno navedenih klasa opasnih materija izdaje Ministarstvo unutra njih poslova Republike Srbije. je u nadle nosti vojske. Upustvo se izdaje na jeziku koji voza razume. a molbe se podnose op tinskim sekretarijatima unutra njih poslova.  Mere predostro nosti u slu aju po ara. jeziku zemlje gde se vr i utovar i istovar. br. Za prevoz ostalih klasa opasnih materija (klase 2.  Li na za titna oprema. osim ako se prevoz obavlja pod re imom Ämalih koli ina" definisanih ADR-om. kao to su vrsta i koli ina tereta.  Opasnosti koju predstavljaju opasne materije koje se prevoze i potrebne mere sigurnosti koje se preduzimaju da bi se opasnost izbegla. Dozvole sadr e sve bitne podatke o prevozu.  Adresa i broj telefona po iljaoca.opasnosti.  Mere koje se preduzimaju u slu aju o te enja i razbijanja pakovanja opasnih materija. Svaku promenu bilo kojeg od ovih podataka treba blagovremeno prijaviti organu koji je izdao dozvolu. 28 . Za prevoz nekih klasa opasnih materija (1. ve se njihov prevoz vr i u skladu sa uslovima propisanim ADR-om.3) nije potrebno posebno odobrenje. kao i o metodama i sredstvima koja se ne smeju primenjivati. ambala na grupa. 5. a naro ito kada one ugroze put ili objekte pored kojih vozilo prolazi.klasa. ADR .  Karakteristike materije. ta nije Uprava protivpo arne policije. Dozvole (odobrenja) za prevoz 2011 Prevozom opasnih materija mogu da se bave samo preduze a i preduzetnici kojima je to delatnost. registarski broj vozila.

Adekvatna lopata. odnosno datum kada treba da se izvr i naredna inspekcija. odgovaraju i upija .  Sa neophodnom opremom za preduzimanje preventivnih mera za pove anje bezbednosti i to posebno: y Za zastitu u esnika u javnom prevozu: Cetri refleksiona samostoje a znaka za upozorenje (npr. Odgovaraju i kontejner za sakupljanje (samo za male koli ine).  Najmanje jednom dizalicom po vozilu koja je svojim kapacitetom prilago ena te ini vozila i pre niku to kova. Na portabl ure aje za ga enje po ara stavlja se ig kojim se potvr uje da ure aji nisu kori eni. Me utim. b) Pored opreme propisane pod (a) sa najmanje jednim portabl ure ajem za ga enje po ara kapaciteta od najmanje 6 kg suvog pra ka (ili ekvivalentnog kapaciteta zavisno od materije za ga enje) koji je prilago en uslovima za ga enje po ara na gumama. trougao) y Za za titu okoline: Prekriva za odvodne kanale i kanalizaciju otporan na materiju koja se prevozi. moraju biti opremljena ure ajem za ograni enje brzine.Prevoz opasnih materija 2011 3. Odgovaraju e sredstvo za absorbciju. odgovaraju e rukavice.  Neophodnom opremom za ostvarenje mera bezbednosti (upozoravaju i prsluk za svakog lana posade vozila. Osim toga. kupe. ko nicama ili po ara na tovaru i koji u koliko se koristi za ga enje po ara na motoru ili u kabini transportne jedinice ne sme da pogor a po ar. odgovaraju e izme. posuda sa vodom za pranje o iju. Ukoliko se koriste svetiljke. odgovaraju a lopata.4 Oprema vozila za prevoz opasnih materija Sva vozila koja prevoze opasne materije moraju biti snabdevena sa: a) Sa najmanje jednim portabl ure ajem za ga enje po ara kapaciteta od najmanje 2 kg suvog pra ka koji je prilago en uslovima za ga enje po ara na motoru ili u kabini transportne jedinice i koji u koliko se koristi za ga enje po ara na tovaru ne sme da pogor a po ar ve da ga pomogu stvu stavi pod kontrolu. na ovim ure ajima mora da se nalazi oznaka usagla enosti sa standardom koju priznaje nadle na institucija kao i natpis. osnovna za tita tela. ure aj za obezbe ivanje normalnog disanja. . odgovaraju a za tita o iju. ru na lampa za svakog lana posade vozila. one su ute boje. koji mogu biti izvedeni kao reflektuju i unjevi. u koliko je vozilo opremljeno sa stacionarnim ure ajem za ga enje po ara koji se na jednostavan na in automatski uklju uje prilikom pojave po ara na motoru. sigurnosni trouglovi ili svetla sa kontinualnim osvetljenjem i bljeskanjem. Metla.  Sa najmanje jednim klinastim podmeta em za svako vozilo ponaosob veli ine prilago ene te ini vozila i pre niku to ka. 29 . metla).  Dva samostoje a upozoravaju a ure aja. Kad je u pitanju ostala oprema. sva vozila koja prevoze opasne materije moraju biti snabdevena sa:  Torbom sa potrebnim alatom za nu ne terenske popravke na vozilu. a moraju imati nezavisno napajanje.  Motorna vozila sa maksimalnom masom iznad 12 tona. tada portabl ure aj za ga enja po ara ne mora da bude prilago en uslovima za ga enje po ara na motoru.

ekonomi nost i kompaktnost gradnje i niski tro kovi proizvodnje. Zahtevi vezani za bezbednost koji se postavljaju pred vozilima su : Funkcionalnost. to bolje iskoris enje nosivosti.1 Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materija Zahtevi koji su uslovljeni klasom i kategorijom vozila a koji se postavljaju pred vozilima naj es e se svrstavaju u tri grupe : op ti. Funkcionalnost sistema za osvetljavanje puta i za i enje vetrobranskog stakla. Komfor sa aspekta buke. to manji uticaj vozila na okolinu ali i njegovu to ve u uo ljivost u svim vremenskim uslovima. Funkcionalnost signalnih uredaja. Dobra upravljivost. upravljanja. Minimalna potro nja goriva i maziva. Funkcionalnost. koroziju i habanje. Lak pristup svim mestima za opslu ivanje. Predhodno navedeni zahtevi esto su suprotni jedan drugom. Visoka stabilnost kretanja u svim uslovima. Udobnost i pode ljivost voza kog sedi ta. Mali specifi ni pritisak to kova na podlogu. zahtev za visokom specifi nom snagom suprotan je zahtevu iskori enja athezione mogu nosti podloge i maksimalno dozvoljene mase vu nog sprega i osovinskog optere enja). Lako a i brzina utovara i istovara. 30 . Primena siguronosnih stakala. otpornost na zamor. efikasnost i pouzdanost sistema za ko enje i upravljanje. Zahtevi koji se postavljaju pred vozilima za prevoz opasnih materija 4. Dobra upravljivost i dr anje puta. Zadovoljenje standarda i drugih zakonskih regulativa.Prevoz opasnih materija 2011 4. Aerodinami nost. vibracija. to ve e srednje brzine kretanja. Mogu nost modifikacija bez velikih ulaganja. Pouzdanost. Op ti zahtevi koji se postavljaju pred vozilima su: Vu no dinami ka svojstva. Eksploatacioni zahtevi koji se postavljaju pred vozilima su: to ni i tro kovi kori enja. esteti nost i funkcionalnost karoserije. to ve i odnos ukupne i sopstvene mase. Iz tog razloga se pri projektovanju ine kompromisi u stepenu zadovoljenja pojedinih zahteva (npr. ventilacije. Lako sklapanje i rastavljanje sklopova pri opravkama. Preglednost i vidljivost sa voza kog sedi ta. eksploatacioni i zahtevi vezani za bezbednost. grejanja. Unifikacija sklopova i delova. to manji tro kovi odr avanja. Konstrukcija mehanizama i elemenata koja elimini e mogu nost pojave neispravnosti pri rukovanju. Minimalan broj mesta i vremena podmazivanja i pode avanja.

 Efikasnost trajnog usporiva a se treba kontrolisati pomo u ABS-a. kada se trajni usporiva izvodi kao motorna ko nica. Motorna vozila . pri emu svaki mora imati svoju vlastitu komandu. ija dozvoljena ukupna masa prelazi 16 tona i motorna vozila namenjena za vu u priklju nog vozila. u potpunosti treba da zadovolje tehni ke zahteve ECE 13 ili Direktive 71/320/EEC. Provodnici moraju biti dimenzionisani tako da ne dolazi do pregrevanja.  Provodnika od alternatora do osigura a prekida a strujnog kola. u slu aju prekida veze izme u vu nog i priklju nog vozila. osim:  Provodnika od akumulatora do ure aja za paljenje i ga enje motora. Aneks 5. ograni ava se za transport 50kg opasnih materija. Svi strujni krugovi moraju biti snabdeveni osigura ima ili automatskim prekida ima strujnog kola. koja se ko i trajnim usporiva em. Upotreba priklju nog vozila. Aneks 5. ne mo e do i do blokiranja to kova na brzinama ve im od 15km/h.  Sva tri trajna usporiva a. uklju uju i nivo koji odgovara neoptere enom stanju. ali i dobro izolovani. da ne bi do lo do pojave kratkog spoja i eventualnog varni enja. treba zadovoljiti zahteve ECE 13. ali u slu aju otkaza elektrike na ABS-u. mogu biti dozvoljena. na taj na in da na ko enoj osovini.  Performanse trajnog usporiva a treba da budu takve da u potpunosti zadovoljavaju zahteve ECE 13. koji e delovati na sve to kove i automatski izvrsiti njegovo zaustavljanje. Razli iti stepeni prenosa u menja u se koriste za dobijanje razli itih nivoa efikasnosti. koje je opremljeno samo inercijalnom ko nicom. treba da budu opremljena trajnim uspora em koji treba da zadovolji slede e zahteve:  Trajni usporiva mo e biti jedan ure aj ili kombinacija nekoliko ure aja. 31 . za vu no vozilo i omogu iti ugradnju trajnog usporiva a na priklju nom vozilu. Ako motorno vozilo u potpunosti ne zadovoljava predhodno opisane zahtevane performance trajnog usporiva a. za optere eno vozilo. prema ECE 13. sa aspekta sistema ko enja. namenjena za prevoz opasnih materija. namenjena za prevoz opasnih materija. Ova vozila moraju da budu snabdevena efikasnim uredajem za ko enje.Prevoz opasnih materija 2011 4. pri emu ukupna dozvoljena masa vu nog vozila ne prelazi 44 tone. ija ukupna dozvoljena masa prelazi 10 tona.2 Zahtevi koji se postavljaju pred odre enim delovima vozila za prevoz opasnih materija Motorna i priklju na vozila namenjena za transport opasnih materija. Priklju na vozila.  Provodnika od akumulatora do alternatora. moraju biti opremljena efikasnim sistemom ko enja u slu aju kada se ista odvajaju od motornog (vu nog) vozila. integrisani ili kombinovani retarder treba da se isklju uju automatski. Na takvim motornim vozilima je potrebno ugraditi kontrolni uredaj koji e signalizirati rad trajnog usporiva a na priklju nom vozilu.  Trajni usporiva i treba da uklju uju nekoliko nivoa efikasnosti.

razne obloge i ostali zapaljivi delovi ne smeju imati karakteristiku gorenja ve u od 100 mm/min. krov kabine. sto je bli e definisanano u IS03795/1989. postavljeni u tovarnom prostoru. Ako se na zadnjoj strani kabine nalazi prozor.3 Posebni zahtevi koji se odnose na odre enu izvedbu vozila Materijali. kao i izduvni sistem. mora biti tako re eno da ne izaziva zagrevanje tovarnog prostora. Kabina vozila mora da bude izra ena od nezapaljivog materijala. da ne do e do pojave varnice i kratkog spoja tokom normalnog kori enja. mora da bude tako opremljen i postavljen. tapacirung. tako da su bezbedni od eventualnih mehani kih udara i grejanja koje emituje izduvni sistem i motor. Rezervoar goriva. 4. da ne bude potencijalni izvor zagrevanja i zapaljenja materije koja se prevozi. motornog vozila za prevoz opasnih materija. Ure aji za grejanje. siguronosni pojasevi. a da u slu aju akscedentnih situacija umanji rizik mogu ih pojava neispavnosti. Posebno grejanje kabine vozila za prevoz opasnih materija. Delovi sedi ta voza a. u kojima se nalazi benzin. U blizini tovarnog prostora ne smeju biti postavljeni ure aji za posebno grejanje. Sijalice za svetla na vozilima koja prevoze opasne materije ne smeju biti izvedene sa navojem. instalirana i za ti ena. odnosno postavljene pregrade.Prevoz opasnih materija 2011  Provodnika od akumulatora do ku ista kontrolne jedinice retardera. ure aji za startovanje posebnog grejanja. tada je neophodno postojanje pregrade od metala ili nekog sli nog materijala. onda on mora biti hermeti ki zatvoren i napravljen od vatrootpornog stakla sa vatrootpornim okvirom. izme u kabine. treba da zadovolji slede e zahteve:  U slu aju curenja. Celokupna elektroinstalacija. Pogonski agregat. Ukoliko su akumulatori postavljeni na neko drugo mesto. Predhodno navedeni provodnici moraju biti to kra i. u slu aju da se radi o elektri nom ili elektromagnetnom retarderu. Slobodan prostor.  Provodnika od akumulatora do mehanizma za elektri no podizanje prate e osovine. Senzori kablova za ABS ne treba da imaju dodatnu za titu. i rezervoara goriva ne sme biti manji od 15 cm. treba da budu tako konstruisani da spre e zapaljenje u 32 . gorivo treba da curi direktno na zemlju bez mogu nosti ostvarivanja kontakta sa toplim delovima vozila ili sa tovarom. a ne ispod poklopca motora. koji se koriste pri izradi konstrukcije vozila treba da zadovoljavaju odre ene uslove koji se odnose na opasnost od zapaljenja i eksplozije. sa izolovanim unutra njim zidovima. treba da budu sa efikasnom za titom od po ara na otvoru za to enje goriva i osiguranjem hermeti kog naleganja poklopca rezervoara. izduvni sistem. zavese. Ako kabina vozila za prevoz opasnih materijala nije izra ena od zapaljivog materijala. Moraju biti pravilno pri vrs eni i postavljeni. rezervoari goriva. koja se nalazi iza kabine voza a. oni moraju biti osigurani u metalnoj ventilisanoj kutiji ili u kutiji od nekog drugog materijala odgovaraju e vrsto e. Ku iste akumulatora treba da bude izolovano ili prekriveno izolovanim poklopcem.  Rezervoari goriva. za rad pogonskog agregata. mora biti tako konstruisana.

kao i prodiranje rashladnog sredstva u kabinu voza a. Srednja vrednost koeficijenta prenosa toplote materijala koji se koristi u konstrukciji vozila ne smeju biti ve e od 0. Elektri na instalacija. Metalne kontakte. bez prepreka. Pred vozilom za prevoz opasnih materija (slika 4) demonta nim posudama sa zapreminom ve om od 1m3 i fiksnim posudama sa zapreminom ve om od 3m3.4 W/m2K. namenjenog za odr avanje temperature u tovarnom prostoru. postavljaju se zahtevi u pogledu: Vrste materijala od koga je posuda napravljena. obavezno je odr avanje temperature u predvi enim granicama. kao i drugih povr ina u neposrednoj blizini posude. U slu aju da do e do isticanja opasne materije koja se prevozi.Prevoz opasnih materija 2011 eksplozivnoj atmosveri pri odre enim radnim uslovima i da izlaz toplog vazduha bude uvek otvoren.  Rashladno sredstvo. Vozila namenjena za transport materija kod kojih se temperaturom kontroli e samoreakcija (klasa 4a) i organskog peroksida (klasa 5b) treba da zadovolje slede e zahteve:  Postojanje opreme koja omogu ava izolaciju i odr avanje temperature u skladu sa materijom koja se prevozi. Napon u elektri noj instalaciji ne treba da prelazi vrednost od 24V.  Rad ure aja. svih me usobno spojenih delova. 33 . Na ina spajanja elemenata posude. ne sme biti ve a od 10 . Posuda za prevoz opasne materije moraju biti povezane sa asijom barem jednim elektri nim provodnikom.  Tovarni prostor treba da bude snabdeven ventilatorima ili otvorima za ventilaciju. Debljine zidova posude. koje se koristi za rad ure aja za odr avanje temperature.  Postojanje opreme koja spre ava isparavanje opasne materije koja se prevozi. Ove posude moraju biti podvrgnute detaljnim ispitivanjima. Tako e je neophodno izvr iti prikupljanje i odvo enje stati kog elektriciteta sa povr ina posude. koji mogu uzrokovati pojavu korozije treba izbegavati.  Postojanje ure aja koji omogu avaju prilago avanje temperature u tovarnom prostoru direktno iz kabine voza a. ne sme biti zapaljivo. mora biti nezavisan od rada motora vozila u kojem se transportuju opasne materije. Motor mora biti sme ten ispred prednjeg zida tovarnog prostora. na osnovu kojih se izdaje odre eni certifikat. itd. koja se nalazi u unutra njosti tovarnog prostora treba da bude izvedena sa za titom u prahu za slu aj otpornosti na plamen. Elektri na otpornost.

Potpuna za tita od opasnih materija ne postoji. Vozilo za prevoz opasnih materija Srednja vrednost rastojanja izme u spoljnih ta aka kontakta desnog i levog to ka iste osovine. mora da zadovolji zahteve ECE Pravilnika 111. To nas upu uje na zaklju ak da rizik od tetnog dejstva opasnih materija. koristile i transportovale. Na zadnjem kraju vozila. ne mogu se izbe i rizici prilikom utovara i istovara opasne materije. treba smanjiti na najmanju mogu u meru. Primena opasnih materija danas je neophodna. kada se one ne bi proizvodile. na rastojanju ne manjem od 100mm. za prevoz opasnih materija. sa podlogom. po zdravlje ivih bi a i o uvanje prirodnih resursa i materijalnih dobara. Osovinsko optere enje svih osovina optere ene poluprikolice ne sme da prelazi 60% od nominalne ukupne mase optere enog vu nog voza. Pored rizika prilikom transporta.Prevoz opasnih materija 2011 Slika 4. jedino u situaciji. To bi bilo mogu e. potrebno je postaviti za titnik. po pitanju stabilnosti u odnosu na prevrtanje. Kod nekih izvedbi posuda za prevoz pra kaste ili granulaste opasne materije. odgovaraju im merama. 34 . iza prostora za prevoz opasne materije. treba da bude minimalno 90% visine te ista optere enog vozila. Vozilacisterne. zahteva se ugradnja za tite sa bo nih strana. radi za tite od udara sa zadnje strane.

uklju uju i i njihovo uvanje.za vazdu ni saobra aj. Zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija 5.Sl. Na me unarodnom nivou postoje i regulative za bezbedan transport radioaktivnog materijala Me unarodne organizacije za atomsku energiju (IAEO). zahteve koje mora da ispuni transportno sredstvo. zahteve koje mora da ispuni ambala a. Uredba Vlade Republike Srbije o prevozu opasnih materija u drumskom i elezni kom saobra aju -Sl. 35 .Sl. zahteve koje mora da ispuni na in utovara. do danas. ADN .1 Osnove zakonske regulative u oblasti opasnih materija Svrha postojanja zakonske regulative koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija je za tita ljudi i ivotne sredine od o te enja koja mogu biti izazvana pri rukovanju opasnim materijama. kada va e a zakonska regulativa nije me usobno uskla ena i celovita.glasnik 53/2002. ICAO-TI . Navedeni propisi o opasnoj robi reguli u posebno: dozvole za transport. skra eno nazvane IAEO-preporuke. Za za titu od mogu ih rizika u transportu opasnih materija postoje brojni propisi. injenica je da je od dana stupanja na snagu ovih zakona. Nadzor. Pravilnika o na inu prevoza opasnih materija u drumskom saobra aju . neminovno ima za posledicu i pove an stepen rizika od izbijanja eksplozija i po ara. skladi tenje i uni tavanje. To je ostvareno kroz dono enje i definisanje: y y Nacionalnih propisa (Zakon o prevozu opasnih materija .za pomorski saobra aj. obele avanje transportnog sredstva.  Ministarstvo unutra njih poslova. odnosno kontrolu sprovo enja transporta opasnih materija u skladu sa zakonskim odredbama sprovode odgovaraju i nadle ni organi. do lo do pove anja obima prometa eksplozivnih materija i broja subjekata koji u njemu u estvuju. obele avanje transportovanog materijala.za drumski saobra aj.list 82/1990. potrebno je utvrditi odre ena pravila pona anja svih lica koja sa njima dolaze u kontakt. IMDG-CODE .list 68/2002). Me unarodnih sporazuma (ADR . specifi ni za dato transportno sredstvo. propisi moraju biti uskla eni sa me unarodnim smernicama. odnosno nadle na ministarstva:  Ministarstvo saobra aja.za elezni ki saobra aj. neophodno je izdvojiti ona klju na mesta koja predstavljaju osnov za zakonito postupanje u toj oblasti. U takvoj situaciji. y y Svaki od ovih zakona na svoj na in defini e problematiku opasnih materija. Da bi broj nezgoda sa opasnim materijama bio to manji.Prevoz opasnih materija 2011 5.za re ni saobra aj). RID . Po to su ovo i me unarodni transporti. kao i obuku osoblja zadu enog za transport.

provere zakonitosti rada i preduzimanja odgovaraju ih mera. Pravilnik o tehni kim uslovima koje moraju da ispunjavaju preduze a koja vr e stru no osposobljavanje voza a motornih vozila kojima se prevoze opasne materije i drugih lica koja u estvuju u prevozu tih materija.godine. Zakon o prometu eksplozivnih materija. Njime su definisani uslovi pod kojima se vr i prevoz opasnih materija. Zakon o eksplozivnim materijama. Dr ave potpisnice ovog sporazuma imaju obavezu da svoje nacionalne propise prilagode sporazumu. Treba imati u vidu da za prevoz opasnih materija va e. Pravilnikom o bli im uslovima i na inu sme taja i uvanja oru ja i municije. izme u ADR-a i na e zakonske regulative. koju kod nas ini: Zakon o prevozu opasnih materija. do danas do lo je do bitnih promena u Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasnih roba u drumskom saobra aju (ADR).godine je ovaj sporazum ratifikovala tada nja SFRJ. Ovom sporazumu pristupilo je 38 dr ava. kao i radnje koje su u vezi sa tim prevozom (pripremanje materije za prevoz. potpisnice ADR-a. Osnovni cilj nadzora je sticanja uvida u izvr avanje zadataka. od dana stupanja na snagu ovog Zakona. Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija. ukupnim masama i osovinskom optere enju vozila i osnovnim uslovima koje moraju da zadovolje ure aji i oprema na vozilu u saobra aju na putevima. na inu sprovo enja i programu obuke za rukovanje vatrenim oru jem. Pravilnik o stru nom osposobljavanju voza a motornih vozila kojima se prevoze opasne materije i druga lica koja u estvuju u prevozu tih materija. Prevoz opasnih materija. odluka. Pravilnik o dokumentaciji koja se prila e uz zahtev za izdavanje dozvole za me unarodni prevoz u 36 . Pravilnik o bli im uslovima obavljanja. Zakon o prevozu u drumskom saobra aju. na nivou evropskog komiteta regulisan je odgovaraju im Zakonom o prevozu opasnih materija koji je baziran na me unarodnim konvencijama. treba da imaju odgovaraju u pravnu regulativu. Zakon o bezbednosti saobra aja na putevima. Me utim. Ovaj sporazum je sa injen u enevi 1957. Pravilnik o tehni kom pregledu vozila. Pravilnik o dimenzijama. Sve dr ave. S obzirom da je na a zemlja potpisnica svih konvencija o prevozu opasnih materija. Zakon o za titi ivotne sredine. Zakon o eksplozivnim materijama. sve odredbe ADR-a. utovar i istovar i usputne manipulacije). zapaljivim te nostima i gasovima. Zakon o osnovama bezbednosti saobra aja na putevima. ona je du na da neposredno primenjuje odredbe ovog sporazuma. Pravilnik o na inu prevoza opasnih materija u drumskom saobra aju i Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i elezni kom saobra aju. Pravilnik o na inu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija. Preciznije obja njenje postupanja sa pojedinim opasnim materijama data su u okviru slede ih na ih propisa: Zakon o eksplozivnim materijama. Razlike. u pojedinim zahtevima. godine.Prevoz opasnih materija 2011  Ministarstvo za za titu ovekove okoline. Pravilnik o jugoslovenskim standardima za sudove pod pritiskom. prvenstveno. Na osnovu preporuka Ujedinjenih nacija postoji sporazum za drumski transport opasnih materija ADR (European agreement concerning the international carriage of dangerous good by road . Pravilnik o registraciji motornih i priklju nih vozila. postoje i treba ih sagledati da bi izbegli mogu e gre ke i nesporazume pri prevozu opasnih materija. uputstava. a 1972.Evropski sporazum o me unarodnom drumskom prevozu opasne robe) sa injen u enevi 1957. Zakon o oru ju i municiji. Zakon o me unarodnom prevozu u drumskom saobra aju. me u kojima je i na a).

Pomorski saobra aj IMDG-Code (International Maritime Dangerous Goods .ICAO-TI (International Civil Aviation Organization . primenjuju se odredbe Zakona o oru ju i municiji. u Republici Srbiji. Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o tehni kim normativima za pokretne sudove za komprimirane. Zahtev za izdavanje odobrenja prevoznik podnosi najkasnije 24 asa pre zapo etog prevoza i sadr i: naziv i adresu po iljaoca. a pravni osnov. Osnovni zakon o prometu i sme taju zapaljivih te nosti i gasova. zajedni ke mere bezbednosti za sve opasne materije i posebne mere bezbednosti za prevoz odre enih vrsta opasnih materija.Prevoz opasnih materija 2011 drumskom saobra aju. prate e radnje u vezi prevoza. Za prevoz oru ja. Vazdu ni transport .godine.Code). na osnovu preporuka Ujedinjenih nacija. vrstu. naziv i adresu prevoznika. Transport na unutra njim plovnim putevima -AND (Europen Ageement Concerning the International Carriage of Dagerous Goods by Inland Waterwaus). prevoz u drumskom i elezni kom saobra aju. te ne i pod pritiskom rastvorene gasove. Uredba o ratifikaciji evropskog sporazuma o me unarodnom drumskom prevozu opasne robe i protokola o potpisivanju evropskog sporazuma o me unarodnom drumskom prevozu opasne robe. posebne mere bezbednosti za prevoz opasnih materija po granama saobra aja. Kada se radi o prometu i prevozu oru ja i municije. Uredba o ratifikaciji aneksa A i B Evropske konvencije o me unarodnom prevozu opasne robe u saobra aju.RID (Regulations Corcerning the International Carriage of Dangerous Goods by Rail). naziv i adresu primaoca.Technical Instructions). delove za oru je i municije. prevoz na unutra njim plovnim putevima i prevoz u vazdu nom saobra aju. Odluka o obele avanju otrova u prometu. Lista otrova razvrstanih u grupe. Tro kove posebnih mera obezbe enja snosi prevoznik. treba imati u vidu slede e: U drugim vidovima transporta. nazna enje vrste i oznake prevoznog sredstva. delova za oru je i municije vr i za potrebe Vojske Srbije. Pravilnik koji se prila e uz zahtev za izdavanje dozvole za vanredni prevoz u me unarodnom drumskom saobra aju. niti sa njim u suprotnosti. koli inu i na in pakovanja oru ja. kao i inspekcijski nadzor nad izvr enjem ovog zakona. posebne mere bezbednosti za prevoz opasnih materija. naziv i adresu proizvo a a. Nadle ni organ mo e po potrebi narediti prevozniku i preduzimanje posebnih mera obezbe enja pri prevozu oru ja. postupak sa opasnim materijama reguli e se za: elezni ki transport . Prevoz opasnih materija. 37 . Odobrenje nije potrebno ako se prevoz oru ja. datum i sat zapo injanja prevoza. Jedna od odredbi ADR sporazuma je da nacionalni propisi ne smeju biti bla i. za dono enje ovog zakona je Ustav SFRJ ( lan 315) iz 1990. Ovim zakonom ure eni su: uslovi pod kojima se vr i prevoz opasnih materija. trasu i krajnje mesto prevoza. Odobrenje za prevoz ne izdaje se u onim slu ajevima kada to zahtevaju razlozi bezbednosti i odbrane Republike. delova za oru je i municije. Radi zaokru ivanja celokupne problematike prevoza opasnih materija. delova oru ja i municije koja sadr i eksplozivnu ili zapaljivu materiju potrebno je odobrenje nadle nog organa. regulisan je saveznim Zakonom o prevozu opasnih materija.

istovara i sli no. Isprava o prevozu opasnih materija mora da sadr i: 38 .2 Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju. u prtljagu se mogu prevoziti aparati. svi propisi u oblasti opasnih materija reguli u njihov prevoz u celom preocesu koji je iri od prevoza u u em smislu. a koja va e u na oj zemlji. naprave i drugi sli ni predmeti koji sadr e minimalne koli ine opasnih materija koje ne predstavljaju opasnost po okolinu. 4a. Prakti no.Prevoz opasnih materija 2011 5. prikupi i odstrani. Po iljalac koji daje opasnu materiju na prevoz du an je da za svaku po iljku opasne materije ispostavi ispravu o prevozu i uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju da preduzmu i da ih preda prevozniku. tj. a izduvna cev motora mora biti opremljena hvata em varnica. pored prevoza regulisane su i radnje koje su u vezi sa prevozom poput prevoza. 1c. prevoznik je du an da obezbedi.1 Odredbe zakona o prevozu opasnih materija koja se odnose na drumski saobra aj Cisterne i druga prevozna sredstva kojima se prevozi zapaljiva te nost ija je ta ka topljenja ni a od 55°C. Ako prevoznik nije u mogu nosti da ispale ili prosute opasne materije prikupi. Mesta odre uje nadle ni organi u republici. Opasne materije ne smeju da se predaju niti primaju na prevoz kao prtljag. opremljena i obele ena u skladu sa propisanim standardima. utovara. izra ena. smesti na odgovaraju e mesto ili na drugi na in neutralizuje. odnosno autonomnoj pokrajni.ako se iz tehnolo kih razloga prilikom manipulacije ta materija mora zagrevati na temperaturu vi u od etiri petine njene ta ke paljenja. a po potrebi i najbli i organ sanitarne inspekcije. nadle ni organ uprave pozva e preduze e koje raspola e tehni kim sredstvima za izvr enje takvog zadatka da to uradi na ra un prevoznika. kao i vozila u kojima se prevoze opasne materije klase 1a. zapaljivi gas u sudovima koji se pune na vozilima ili kojima se prevozi druga zapaljiva materija ija je ta ka paljenja vi a od 55°C . Ispale ili na bilo koji na in pri prevozu prosute opasne materije. Prevozna sredstva kojima se prevoze opasne materije moraju biti tehni ki ispravna. lakovi i sl.2. a slu e za li nu upotrebu (upalja i. Preduze a i druga pravna lica koji prevoze opasne materije du ni su da u slu aju nestanka opasne materije pri prevozu preduzmu potrebne mere da se one prona u i da o opasnosti koju predstavlja opasna materija obaveste najbli i organ sanitarne inspekcije ili najbli u stanicu milicije. 5a i 5b moraju za vreme utovara ili istovara tih materija da budu uzemljeni.). sibice. temelje se na odredbama me unarodnog sporazuma o prevozu opasnih materija u drumskom transportu (ADR). odstrani. Izuzetno. odnosno smesti na za to odre enim mestima ili da ih na drugi na in u ini bezopasnim i da o tome obavesti najbli u stanicu milicije. 5. 4b. 1b. a po potrebi i javnost.

Ako u toku prevoza prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija utvrdi ili na drugi na in sazna da prevozi opasnu materiju iji je prevoz zabranjen. jedan se uru uje prevozniku. Ako se opasna materija upu uje u zemlju koja se grani i sa Republikom Srbijom.  Nazna enje posebnih mera koje treba da se preduzmu pri prevozu opasne materije i mera za spre avanje. Isprava o prevozu opasne materije ne ispostavlja se ako tovarni list ili druga odgovaraju a isprava o prevozu. Po iljalac opasne materije du an je da odmah po prijemnom obave tenju o obustavljanju prevoza preuzme opasnu materiju i preduzme odgovaraju e mere da na do e do ugro avanja zdravlja ljudi. broj komada i dr. uverenje o stru noj osposobljenosti za upravljanje tim vozilom i uputstvo o posebnim merama bezbednosti. od kojih jedan ostaje kod posiljaoca. isprava o prevozu opasne materije mo e biti napisana na jeziku Republike Srbije i na jeziku te zemlje. Isprava o prevozu opasne materije koja se upu uje u inostranstvo mora da bude napisana na jeziku Republike Srbije i na engleskom. certifikat o ispravnosti vozila. duzan je da odmah obustavi dalje prevo enje opasne materije i o tome obavesti nadle nu stanicu milicije i po iljaoca. Prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija du ni su da na ispravi o prevozu opasne materije svojim potpisom potvrde prijem deklarisane opasne materije za prevoz. adresu i broj telefona preduze a ili naziv i broj telefona organa koji mora da se obavesti o nezgodi ili udesu koji se desio prilikom prevoza opasne materije. prosipanje ili isticanje opasne materije i sl. odnosno li no ime. a sadr i sve podatke o opasnoj materiji. 39 .  Podatke o koli ini opasne materije (bruto i neto masa. adresu i broj telefona po iljaoca i primaoca. ivotne sredine i dobara. kao i identifikacioni broj iz odgovaraju eg me unarodnog sporazuma kada je on utvr en). odnosno ubla avanje tetnih posledica koje mogu da nastanu usled nezgode ili udesa na prevoznom sredstvu (po ar. Uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje moraju da se preduzmu pri prevozu opasne materije treba da sadr i. tehni ki i trgova ki naziv opasne materije.  Naziv.Prevoz opasnih materija 2011  Podatke o vrsti opasne materije (hemijski. lom ambala e. Isprava o prevozu opasne materije ispostavlja se u tri istovetna primerka.  Potpis i pe at po iljaoca.  Naziv.).  Nazna enje da je uz ispravu o prevozu opasne materije prevoznik predao i pismeno uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju da preduzimaju.). naro ito:  Nazna enje vrste opasnosti koju predstavlja i posledice koje mo e da izazove opasna materija. Lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija du no je da poseduje isprave o prevozu opasne materije.  Postupak sa licem koje do e u dodir sa opasnom materijom.  Nazna enje po iljaoca da su ispunjeni uslovi propisani za prevoz odnosne opasne materije. klasu u koju spada i redni broj u toj klasi. nema kom ili francuskom. a jedan se dostavlja primaocu opasne materije.

protivgradne rakete. Sudovi u kojima se prevoze gasovi moraju da budu snabdeveni ispravnim ventilima. prevoznik je du an da na vidljiv na in ozna i mesto na kojem je nastalo rasipanje otrova. Ekspozivne materije nije dozvoljeno prevoziti u kabini voza a i u prostoru prevoznog sredstva u kojem se prevoze lica. Ventili na tim sudovima moraju da budu zasti eni zastitnom kapom ili zastitnim prstenom i hermeti ki zatvoreni za vreme prevoza. da o tome odmah obavesti najbli i nadle ni organ sanitarne inspekcije ili najbli u stanicu milicije i da do dolaska sanitarnog inspektora spre i pristup ljudi i ivotinja na tom mestu. pratnja i sl. Ako u toku prevoza otrova nastane rasipanje ili oticanje usled havarije prevoznog sredstva ili iz drugih razloga zbog kojih postoji opasnost od kontaminacije ivotne sredine. koje se izdaje na zahtev po iljaoca. da naredi preduzimanje posebnih mera bezbednosti pri prevozu odre enog otrova (pravac kretanja. Ovo se ne primenjuje na prevoz predmeta napunjenih eksplozivnim materijama kod kojih su sredstva za paljenje ugra ena u toku proizvodnje (municija. Ako se zapaljive te nosti prevoze u metalnim ba vama ili metalnim bocama.Prevoz opasnih materija 2011 Prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija koji u toku prevoza utvrdi da prevozi opasnu materiju koja ne ispunjava uslove propisane za prevoz ili koja nije deklarisana kao opasna materija ili je neta no deklarisana. lekovima i predmetima op te upotrebe koji podle e zdravstvenom nadzoru. Organ nadle an za izdavanje odobrenja za prevoz otrova mo e. sto nom hranom. Osoblje prevoznog sredstva kojim se prevoze otrovni gasovi i druge opasne materije koje stvaraju pare i gasove opasne po zdravlje mora za vreme prevoza imati odgovaraju u opremu za li nu zastitu. privredna municija i sl. Sudovi koji su namenjeni za prevoz ode enog gasa mogu se puniti i drugom vrstom gasa pod uslovom da najmanji probni pritisak za taj gas ne bude ve i od probnog pritiska za koji je posuda ispunjena i da naziv gasa i najve a dozvoljena te ina punjenja bude upisana na posudi. Eksplozivne materije i sredstva za njihovo iniciranje ne smeju da se prevoze zajedno u istom prostoru prevoznog sredstva.). Sudovi u kojima se prevoze zapaljive te nosti moraju da odgovaraju tehni kim uslovima propisanim za odre enu vrstu zapaljivih te nosti. odnosno prema stranom ili me unarodnom standardu koji nije u suprotnosti sa srpskim standardima. otvorenim prevoznim sredstvom na kome tovar mora da bude za ti en od tetnih atmosferskih uticaja. Po iljalac opasne materije du an je da odmah po prijemnom obave tenju o obustavljanju prevoza otkloni utvr ene nedostatke ili preuzme opasnu materiju. du an je da obustavi dalje prevo enje opasne materije i o tome obavesti po iljaoca. po pravilu. one moraju da budu izra ene prema srpskom standardu. Otrovi ne smeju da se prevoze u istom tovarnom prostoru sa ivotnim namirnicama.). kao ni na zajedni ki prevoz eksploziva do 50 kg. Prevoz sudova sa gasovima vr i se. 40 . osim sudova koji su izra eni od materijala otpornog na atmosferske uticaje. Prevoz sudova sa gasovima mo e da se vr i i zatvorenim prevoznim sredstvom ako je ono snabdeveno ventilacionim ure ajem ili je omogu eno stalno provetravanje. Organ uprave nadle an za poslove zdravstva propisuje koja se koli ina smatra manjom koli inom namenjena za laboratorijske i nau ne svrhe. po potrebi. Za prevoz otrova u unutra njem saobra aju potrebno je odobrenje od strane nadle nog organa. uzimaju i u obzir odgovaraju e mere bezbednosti koje zahtevaju svojstva pojedinog gasa.

dok za prevoz otrova ne sme biti ve a od 60 km/h. Za prevoz radioaktivnih materija potrebno je odobrenje od strane nadle nog organa. agregatnog stanja i drugih svojstava radioaktivne materije. Preduze e ili drugo pravno lice je du no da najkasnije 24 asa pre po etka prevoza radioaktivne materije.Prevoz opasnih materija 2011 Radioaktivne materije mogu da se pakuju i prevoze samo u ambala i namenjenoj za odre enu vrstu radioaktivne materije. Ako je radioaktivna materija istovremeno i toksi na. 1b. zavisno od veli ine i ja ine izvora. odnosno odredene saobra ajnim znakom postavljenim na putu. Na vozilu natovarenom opasnim materijama ne smeju da se vr e popravke koje mogu. lekovima i sto nom hranom. 4b. Radioaktivne materije ne smeju da se prevoze u unutra njem saobra aju u istom tovarno prostoru sa ivotnim namirnicama. voza motornog vozila ne sme da se udalji od vozila kojim se prevoze opasne materija. 4c. U vozilu kojim se prevoze opasne materije ne smeju da se dr e materije koje mogu da izazovu po ar. nadle nom organu dostavi obave tenje koje sadr i:  Vrstu i registarski broj prevoznog sredstva kojim e se izvrsiti prevoz radioaktivne materije. U odobrenju se mora nazna iti koli ina radioaktivne materije koje se mogu zajedno prevoziti ode enim prevoznim sredstvom. U motornom vozilu kojim se prevoze opasne materije. prilikom pripremanja takve radioaktivne materije za prevoz i za vreme prevoza moraju se preduzeti mere bezbednosti propisane za svaku od navedenih vrsta opasnosti.  Li ne podatke o licima koja e izvr iti prevoz radioaktivne materije. Voza motornog vozila 41 . 3. pored voza a mora da se nalazi i suvoza u slu ajevima predvi enim evropskim sporazumom o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. 4a.  Vreme dolaska prevoznog sredstva sa radioaktivnom materijom u mesto kori enja i ime. odnosno naziv i mesto korisnika.  Broj i datum izdatog odobrenja za prevoz. predmetima op te upotrebe koji podle u zdravstvenom nadzoru. Brzina kretanja motornog vozila kojim se prevoze opasne materije ne sme da prelazi 80% od najve e dozvoljene brzine odre ene prema vrsti puta. a ni u kom slu aju ne sme da bude ve e od 70 km/h. eksplozivna ili zapaljiva.  Vrstu i koli inu radioaktivne materije.  Itinerer kretanja prevoznog sredstva. Preduze u ili drugom pravnom licu ija je delatnost vezana za koris enje radioaktivne materije mo e se izdati odobrenje za vi ekratni prevoz te materije sa rokom va nosti do est meseci. usled varni enja ili udara da izazovu po ar ili eksploziju ili da o tete ambala u. 2. koje se izdaje na zahtev po iljaoca. odnosno broju izvora jonizuju eg zra enja i njihovoj ukupnoj aktivnosti. U kabini vozila kojim se prevoze opasne materije klasa 1a. prevoze se uz pratnju lica osposobljenog za rukovanje tim materijama. 1c. 5a i 5b pu enje nije dozvoljeno.  Vreme i mesto po etka prevoza radioaktivne materije.  Radioaktivne materije koje u slu aju nezgode ili udesa mogu da dovedu do kontaminacije ili ugro avanja ivotne sredine zra enjem. Od trenutka prijema do trenutka predaje opasne materije.

jedan od lanova posade du an je da obavesti najbli u stanicu milicije. Vozilom kojim se prevozi opasna materija mora da ima dva znaka za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije.Prevoz opasnih materija 2011 sme da se udalji od vozila kojim se prevoze opasne materija samo ako vozilo ostavi pod nadzorom suvoza a ili pratioca. Ako je opasna materija koja se prevozi sa spiska evropskog sporazuma o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. zapaljivih gasova. ije posledice posada motornog vozila ne mo e sama da otkloni ili zbog kojih ne moze da nastavi dalju vo nju. odnosno ako vozilo parkira na kontrolisanom i odgovaraju e pripremljenom prostoru za parkiranje. U unutra njem drumskom saobra aju opasne materije mogu da se prevoze i kombi vozilima iji je prostor za utovar robe odvojen od prostora za sme taj putnika. Kori enje prekida a za vozila za koja to zahteva evropski sporazum o me unarodnom prevozu za opasne robe u drumskom saobra aju treba da bude sa dva mesta. umesto znaka za obele avanje vozila kojim se prevoze opasne materije. Ovo se ne odnosi na vozilo kojim se prevoze opasne materija koje po Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju nema posebnih zahteva u pogledu parkiranja. vrsto fiksiranom pregradom. lice koje se zateklo na mestu nezgode ili udesa ili lice koje prvo nai e na to mesto du no je da na zahtev voza a o tome obavesti najbli u stanicu milicije. Odredbe se primenjuju i kada se motornim vozilom prevoze prazni neo is eni sudovi u kojima su se nalazile opasne materije. a za sva ostala vozila sa jednog ili dva mesta. Vozila za prevoz opasnih materija treba opremiti odgovaraju im prekida em za isklju ivanje svih elektri nih kru nih tokova. O svakoj nezgodi ili udesu koji se dogodi prilikom prevoza opasnih materija. Vozila za prevoz opasnih materija klase od 1 do 5b treba da budu galvanski povezana u jednopotencijalnu celinu. Znakovi za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije. identifikacioni brojevi pojedinih opasnih materija. na znacima za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije moraju da budu ispisani identifikacioni brojevi opasne materije koja se prevozi. Motorno 42 .odvod stati kog elektriciteta koji pre utovara ili istovara opasnih materija treba da bude priklju en na uzemljenje. Vozila za prevoz opasnih materija. Motorno i priklju no vozilo kojim se prevozi radioaktivna materija moraju da imaju. Simboli upozorenja za obele avanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije stavljaju se na bo ne strane i na zadnju stranu motornog i priklju nog vozila. tri simbola upozorenja za ozna avanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije. odnosno istovara. Opasne materije mogu da se prevoze motornim i priklju nim vozilima posebno konstruisanim za prevoz pojedine opasne materije ili vozila koja odgovaraju uslovima propisanim ovim zakonom i evropskim sporazumom o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. kao i mesta za postavljanje znakova na vozilu moraju biti izvedeni u skladu sa odredbama evropskog sporazuma o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. Ako se u motornom vozila sa opasnim materijama koje je pretrpelo nezgodu ili udes nalazi samo voza . Galvanske veze i ure aje za razelektrisanje treba proveriti pre utovara. odnosno zapaljivih te nosti sa temperaturom paljenja iznad 55°C treba da imaju ure aj za razelektrisanje .

 Dve zastavice za ozna avanje vozila kojima se prevoze opasne materije. prilika . upozorava voza a ako do e do pada pritiska u pneumaticima vise od 20% na bilo kom to ku priklju nog vozila.  Dve ru ne elektri ne baterijske lampe (svetiljke) sa blinkuju om ili stalnom svetlos u narand aste boje. du an je da preduzme sve mere da zaustavljeno vozilo ne dovede u opasnost sa drugim vozilima. od kojih jedan za ga enje po ara na motoru. a naro ito u esnike u saobra aju upozori:  Danju i no u .  Dva znaka kojima se ozna ava motorno vozilo zaustavljeno na kolovozu.  Najmanje dva aparata za ga enje po ara.zastavicom za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije. iza zaustavljenog vozila.postavljanjem. da blagovremeno zaustave vozila ili smanje brzinu i da se pripreme za bezbedno zaobila enje zaustavljenog vozila.  Prenosnu lampu koja se mo e uklju iti na akumulator vozila i koja je izra ena tako da ne mo e izazvati eksploziju ili po ar.  Ure aj za kontrolu zra enja i sredstva za zastitu i ozna avanje terena.  Dve zastavice za ozna avanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije. dva znaka kojima se ozna ava motomo vozilo zaustavljeno na kolovozu. Motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije mo e se kretati samo putevima koji su odre eni za kretanje takvih vozila. da ima i slede u opremu:  Voza ki alat i dizalicu za vozilo. omogu ava efikasno ga enje po ara. 43 . Ukoliko se opasne materije prevoze priklju nim vozilom na kojem bilo koja osovina ima jednostruke to kove. Motorna vozila kojima se prevoze opasne materije mogu se zaustavljati i parkirati samo na mestima koja su za tu vrstu vozila odre ena i obele ena.  No u i u vreme smanjene vidljivosti zbog nepovoljnih atmosferskih ili drugih. ako nije snabdeveno ko nicama koje automatski ko e prilikom otka injanja od vu nog vozila.  Upu ivanjem suvoza a ili pratioca po iljke da na udaljenosti od 100 m do 150 m iza zaustavljenog vozila. pomo u zvu nog ili svetlosnog signala.svetiljkom.Prevoz opasnih materija 2011 vozilo kojim se prevoze opasne materije mora. danju .postavljanjem svetiljke. upzorava voza e koji nailaze onom stranom kolovoza na kojoj se nalazi zaustavljeno vozilo. mora da bude vezano za vu no vozilo i snabdeveno lancima. pored opreme predvi ene op tim propisima i evropskim sporazumom o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. a drugi za gasenje po ara na tovaru vozila i to takvog punjenja koje s obzirom na koli inu i druga svojstva opasne materije. Voza koji je zbog pojave otkaza na vozilu. koja se vidi sa udaljenosti od najmanje 150 m. priklju no vozilo mora da ima poseban ure aj koji. utovara ili istovara ili iz drugog opravdanog razloga prinu en da vozilo sa opasnom materijom zaustavi na kolovozu ili parkirali tu u naselju. saobra ajne nezgode. Priklju no vozilo kojim se prevoze opasne materije. a no u i u uslovima smanjene vidljivosti .  Dve lopate i jedan pijuk.

Na osnovu predvi enih ispitivanja za motomo i priklju no vozilo za koje to zahteva ADR. na obe bo ne strane svakog od delova mora biti nalepljena listica opasnosti sa brojevima osnovne opasnosti i identifikacionim brojem opasne materije.2. Ako se u vi edelnoj cisterni prevoze razli ite vrste opasnih materija. auto-cisterne i druge vrste vozila kojima se prevoze opasne materije. Ako se motorno ili priklju no vozilo namenjeno za prevoz opasnih materija koristi za drugu vrstu prevoza. poluprikolice. Postavljanje listice opasnosti na vozilo za prevoz opasnih materija 44 .Prevoz opasnih materija 2011 5. kao i isteka va nosti certifikata. Slika 6. prikolice. mora se predhodno o istiti i dekontaminirati. U slu aju povla enja iz upotrebe motomog ili priklju nog vozila namenjenog za prevoz opasnih materija. Listice opasnosti kojima se ozna avaju pojedina na i zbirna pakovanja opasnih materija moraju biti nalepljene na vidnom mestu obe bo ne i na zadnjoj strani strani motornog vozila. certifikat se mora vratiti organu koji ga je izdao. sa njih se moraju ukloniti sve oznake koje su propisane za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije ili se te oznake moraju prekriti. izdaje se certifikat na obrascu koji je predvi en ADR-om. Ako su cisterne ili kontejneri na motornom ili priklju nom vozilu u kojima se vr i prevoz opasnih materija o is eni i ako je izvr ena dekontaminacija. kao to je prikazano na slici 5. Za motorno i priklju no vozilo za koje je na posebnom pregledu utvrdeno da isunjava uslove za prevoz odre ene opasne materije izdaje se potvrda sa rokom va nosti od jedne godine.2 Odredbe pravilnika o na inu prevoza opasnih materija u drumskom transportu Motorno i priklju no vozilo namenjeno za prevoz opasnih materija mora biti podvrgnuto posebnom pregledu u pogledu ispunjavanja uslova predvi enih zakonskom ili ADR-om za prevoz opasne materije za koju je namenjeno. Preduze e koje je izvr ilo dekontaminaciju cisterni ili kontejnera izdaje o tome potvrdu koju je voza du an da nosi sa sobom za vreme upravljanja takvim vozilom. promene neke od bitnih tehni kih osobina na vozilu zna ajnih za bezbedan prevoz opasne robe. promene vlasnika vozila.

na ina pakovanja i ozna avanja. Sanduci. mase svakog pojedina nog pakovanja. tehni ki i za i eni naziv te materije. ispostavi ispravu o prevozu opasne materije. uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju preduzeti i ispravu o osiguranju opasne materije i da ih preda prevozniku. u tovarni list se upisuje samo hemijski. automatski zaustavljaju priklju no vozilo. U slu aju neispravnosti na vozilu koje je natovareno opasnom materijom. otrovi kao i odobrenje za prevoz koje je izdao nadle ni organ. izvoznik i prevoznik. sudovi i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija mogu se utovariti i preko visine stranica tovarnog sanduka ako stranice tovarnog sanduka nedozvoljavaju ispadanje upakovane opasne materije u toku prevoza.Prevoz opasnih materija 2011 Sanduci. tovarni list. Zbirna ili pojedina na pakovanja u kojima se nalaze opasne materije moraju se tako utovarati i u vrstiti da ne mogu ispadati iz tovarnog sanduka. moraju da se navedu 45 . Nije dozvoljeno vu enje motornog vozila koje je natovareno opasnom materijom. Po iljalac koji daje opasnu materiju na prevoz du an je da svaku po iljku opasne materije. radioaktivne materije. Motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije mo e imati samo jednu prikolicu ili poluprikolicu. Priklju no vozilo kojim se prevoze opasne materije mora biti opremljeno ko nim ure ajima koji stupaju u dejstvo pritiskom na papu u glavne ko nice vu nog vozila. u uputstvu o posebnim merama bezbednosti koje se preduzimaju pri prevozu opasne materije. palete. Za vreme prevoza radioaktivne materije voza i pratilac moraju posedovati li ni dozimetar. a zahtev za prevoz opasne materije preko dr avne granice (uvoz. Sva prevozna dokumenta koja se ispostavljaju za jednu po iljku opasne materije. odnosno jedno prevozno sredstvo. Po iljalac je du an da prilikom predaje opasne materije na prevoz. izvoz. Takvo vozilo se vu e krutom vezom (rudom). a brzina ne sme biti ve a od 40 km/h. Kada se tovarni list ispostavlja za po iljku opasne materije koja nema identifikacioni broj u ADR-u. odnosno za svako motorno vozilo kome mo e biti pridodato i priklju no vozilo. Za pojedine opasne materije moraju se upisati i drugi podaci predvi eni ADRom. sudovi i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija ravnomerno se sla u po celoj povr ini tovarnog prostora motornog ili priklju nog vozila i mogu se utovariti vi e od visine stranica tovarnog sanduka. ono se mo e prevu i samo do najbli eg mesta gde je pogodno vrsiti popravku ili pretovar. Pored mera bezbednosti predvi enih zakonom. moraju se za vreme prevoza nalaziti u kabini voza a. tranzit) mo e podneti uvoznik. ako se prevoze eksplozivne. vrste. Tovarni list za opasnu materiju koja se prevozi mora da sadr i: hemijski. klasu opasne materije i identifikacioni broj predvi en ADR-om. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije u unutra njem saobra aju podnosi po ljalac opasne materije. a u slu aju prekida ili ispadanja spoljne veze sa vu nim vozilom. u tovarnom listu pismeno potvrdi da opasna materija koji se predaje na prevoz odgovara odredbama Zakona i ADR-a u pogledu prirode opasne materije. preturati se ili me usobno sudarati. palete. tehni ki i za i eni naziv opasne materije.

Neprekidno trajanje prevoza bez zaustavljanja. Tehni ku pratnju po iljaoca ili prevoznika. Ograni enje prevoza zbog vremenskih uslova. preduze e se mere radi identifikacije opasne materije uz pomo prevoznih dokumenata i oznaka na vozilu. Ako postoji opasnost da do e do ugro avanja ivota i zdravlja ljudi ili materijalnih dobara zbog eksplozije. Po dolasku slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja. ovlas eno slu beno lice koje vrsi uvi aj o tome obave tava Upravu za civilnu za titu. voza i suvoza . Kretanje u koloni (kada se kre e vi e vozila natovarenih opasnim materijama). Spre e prosipanje ili razlivanje opasne materije. Ugase po ar. Spre e pristup prolaznika i upozoravaju ih na opasnost koja preti od opasne materije. odnosno metode i sredstva koje se ne smeju primenjivati za ga enje po ara na toj materiji. trovanja ili zaga ivanja ivotne sredine u ve em obimu. Ako zbog smrti ili povreda voza a. po ara. Ako je za prevoz opasnih materija odre en obavezan pravac (koridor). Vreme polaska vozila sa polazi ta. Voza koji upravlja motornim vozilom kojim se prevoze opasne materije du an je da se vozilom kre e samo putevima koji su nadle ni organi odredili za kretanje takvih vozila i da izbegava kretanje vozilom kroz naseljena mesta i mesta na kojima postoji mogu nost da do e do ugro avanja bezbednosti saobra aja. Pratnju stru nog lica za rukovanje opasnom materijom koja se prevozi. opasnostima koje predstavlja opasna materija za ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i predlo e mere za spre avanje posledica. Obele e (ograde i zabrane pristup licima) prostor na kojem je prosuta opasna materije. Kada ovla eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona utvrdi da neka od nalo enih mera bezbednosti nije preduzeta. Obaveste nadle nu stanicu milicije o nesre i. odnosno pratilac du ni su da zaustavljeno vozilo obele e na na in predvi en Zakonom i da do dolaska slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja preduzmu slede e mere: Isklju e rad motora. a po potrebi i druge organe i organizacije. Ako se u koloni na putu kre u dva ili vi e vozila kojima se prevoze opasne materije. voza motornog vozila kojim se prevoze opasne materije du an je da se kre e tim pravcem (koridorom). Iznesu iz vozila dokumenta za prevoz opasne materije. U slu aju saobra ajne nezgode. ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj mora narediti da se obustavi saobra aj na tom 46 . sa ta nim podacima o vrsti opasne materije koju prevoze i predlo e mere koje bi trebalo preduzeti radi spre avanja irenja opasne materije u ivotnu sredinu. me usobno rastojanje izme u tih vozila ne sme da bude manje od 200 metara. Pratnju radnika organa unutra njih poslova. Vremenske termine za kretanje vozila na odre enim deonicama puta. Ako nastupi ili se o ekuje da e nastupiti neka od predhodno navedenih posledica. Organ nadle an za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materijemo e narediti preduzimanje posebnih mera bezbednosti i to: Obavezan pravac kretanja. suvoza a ili pratioca ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj nije moglo biti obave teno o vrsti i osobinama opasne materije. organ unutra njih poslova.Prevoz opasnih materija 2011 metode i sredstva koja se primenjuju za ga enje po ara na opasnoj materiji koja se prevozi. detaljno ga obavestiti o vrsti i karakteristikama opasne materije. naredi e da se obustavi dalji prevoz opasne materije dok se ta mera ne ispo tuje.

vrstu i koli inu opasne materije u prevozu i mesto utovara i istovara. zatra i e od po iljaoca. Ako se zbog neispravnosti na vozilu ili saobra ajne nezgode mora izvr iti pretovar opasne materije. prosuta opasna materija mora da se prikupi.Prevoz opasnih materija 2011 delu puta. konstatacije i podaci o na enom stanju. zaga ivanja vode ili irenja otrovnih gasova. odbi e zahtev za izdavanje odobrenja. Pre izdavanja odobrenja organ nadle an za izdavanje odobrenja mo e izvr iti uvid na licu mesta radi utvr ivanja na ina pakovanja i na ina opremanja i obele avanja vozila kojim e se izvr iti prevoz opasne materije. ovla eno slu beno lice. Posle izvr ene kontrole ovlas eno slu beno lice mo e nalo iti voza u da se kre e odre enim putem. Ako ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj nije u stanju da identifikuje opasnu materiju koja je prosuta ili isparila. Opasna materija pakovana i ozna ena u skladu sa Zakonom i ADR-om. U zapisnik se unose sve na ene neispravnosti na vozilu. U toku prevoza opasnih materija organ nadle an za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona vr i kontrolu. Uputstva o preduzimanju mera bezbednosti. opremu i sredstva za obele avanje u 47 . opremi. Ako prilikom uvida na licu mesta slu beno lice organa nadle nog za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije utvrdi nedostatke u pogledu uslova za prevoz. a dok traje pretovar mo e se po potrebi obustaviti saobra aj. sa injava zapisnik koji sadr i: tip i registarski broj vozila. broj certifikata. da dovede vozilo. Prilikom razmatranja zahteva za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije nadle ni organ procenjuje da li je prema podacima u zahtevu: Opasna materija pravilno klasifikovana. odnosno potvrde o ispravnosti motornog vozila za prevoz opasnih materija. Motornog vozila. as polaska i vreme kretanja vozila sa opasnom materijom uskla en sa najpovoljnijim uslovima bezbednosti saobra aja. odnosno stru ne institucije koja mu mo e pru iti pomo u identifikaciji opasne materije. Prevoznih dokumenata. a postoji mogu nost da do e do ekspolozije. Dozvoljen prevoz istim vozilom opasnih materija navedenih u zahtevu. kao i na in obezbe enja i obele avanja mesta na kojem e se izvr iti utovar te materije. O izvr enoj kontroli motornog vozila koje prevozi opasnu materiju. odnosno prevoznika da predhodno otkloni utvr ene nedostatke. zatra i e pomo od najbli eg proizvo a a opasnih materija. vla nistvo. ime i prezime voza a i suvoza a. to e se u initi van kolovoza i uz prisustvo ovla enog slu benog lica nadle nog organa unutra njih poslova. odnosno potvrde o ispravnosti motornog vozila za prevoz opasnih materija. Posle saobra ajne nezgode. Ako organ nadle an za izdavanje odobrenja utvrdi da se koli ina opasne materije navedena u zahtevu ne sme prevoziti ozna enim vozilom ili da opasna materija nije upakovana u skladu sa propisima ili se opasne materije navedene u zahtevu ne mogu prevoziti u istom prevoznom sredstvu. odstrani i smesti na za to predvi eno mesto. Opremljenosti i ozna enosti motornog vozila za prevoz opasnih materija. obele avanju i prevoznim dokumentima i drugi nedostaci. naro ito: Certifikat. Pravac kretanja i vreme zadr avanja motornog vozila u toku prevoza odre enih u odobrenju. Dozvoljen prevoz nazna ene koli ine i vrste opasne materije motornim vozilom.

Ako prilikom kontrole motornog vozila i dokumenata ovla eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona utvrdi da nema odobrenja za prevoz opasne materije za koju je to potrebno ili je koli ina opasne materije u vozilu ve a od koli ine koja je navedena u odobrenju. itinerer kretanja. 48 .  Raspola e odgovaraju im prevoznim sredstvom za prevoz opasnih materija. 5. tranzit) opasne materije na koju glasi odobrenje. Nadle ni organ. ne zagadi ivotna sredina. za kontrolu vozila natovarenih opasnim materijama odre uje se posebno mesto za zadr avanje takvih vozila. izvoz. primljenu kopiju odobrenja za prevoz opasne materije preko dr avne granice hitno dostavlja grani nom prelazu preko kojeg e se izvr iti prevoz (uvoz.  Ispunjava uslove za prevoz propisane ADR-om. Ovla eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona prilikom kontrole prevoza opasne materije preko dr avne granice upore uje podatke iz prevoznih dokumenata radi utvr ivanja da li ta vrsta i koli ina opasne materije koja se prevozi odgovara vrsti i koli ini opasne materije navedene u prevoznim dokumentima. Promena pravca kretanja ili zadr avanje na odre enom mestu mo e se narediti i kada to nala u drugi razlozi bezbednosti. naziv po iljaoca i primaoca i ime i prezime voza a i suvoza a. Kopija odobrenja za prevoz opasne materije preko dr avne granice (uvoz.3 Odredbe uredbe o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju Prevoz opasnih materija vr i se na na in da se: ne dovede u opasnost ivot i zdravlje ljudi. drugo pravno lice i preduzetnik mo e da obavlja prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju ako:  Jeste registrovano za obavljanje delatnosti prevoza opasnih materija. Obave tenje mora sadr ati: tip i registarski broj vozila. tranzit) dostavlja se organu nadle nom za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona preko odgovaraju eg organa za unutra nje poslove na ijem se podru ju nalazi grani ni prelaz.Prevoz opasnih materija 2011 ispravno stanje ili da se odre eno vreme zadr i na tom mestu. Ovla eno slu beno lice koje je naredilo promenu pravca kretanja izdaje o tome potvrdu. opremljena i obele ena u skladu sa propisanim standardom. Na drumskom grani nom prelazu sa ve om frekvencijom saobra aja.  Ima stru no osposobljena lica za obavljanje prevoza. identifikacioni broj i koli inu opasne materije. broj i datim izdatog odobrenja. O napu tanju grani nog prelaza vozila natovarenog opasnim materijama za iji je prevoz potrebno odobrenje (kod uvoza i tranzita) ovlas eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona obave tava nadle ni organ republike da e se izvr iti prevoz. obezbede i preduzmu sve mere za tite od udesa i druge mere utvr ene zakonom. konstruisana. izra ena. Prevozna sredstva kojima se prevoze opasne materije moraju biti tehni ki ispravna. odnosno da obustavi dalji prevoz opasne materije dok ne otkloni na ene nedostatke. ne e dozvoliti uvoz (izvoz) te opasne materije iz Republike Srbije kao ni tranzit kroz istu.2. Preduze e.  Ima odobrenje za prevoz opasnih materija. izvoz.

Prevoz opasnih materija 2011 Opasne materije mogu da prevoze samo lica koja su za rukovanje i prevoz opasnih materija stru no osposobljena. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 1. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 7. odnosno li no ime i adresu primaoca. osim ako se prevoz obavlja pod Äre imom malih koli ina" koje su defmisane ADR-om. podnosi po iljalac opasne materije i sadr i: Naziv. 6. Vrstu. Naziv i adresu proizvo a a opasne materije. 49 .  Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim materijama.  Relaciju kretanja prevoznog sredstva od mesta predaje radioaktivne materije do mesta koris enja. tehni ki naziv. Relaciju (prevozni put) kretanja. Uz zahtev po iljalac opasne materije du an je da prilo i:  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije. Ministar saobra aja i telekomunikacija bli e e propisati sadr inu zahteva. Datum i vreme po etka prevoza. 7 i opasnog otpada izdaje se posebno odobrenje.  Vrstu. odnosno li no ime i adresu po iljaoca. 7 podnosi po iljalac opasne materije i sadr i: Naziv. podnosi po iljalac opasne materije i sadr i:  Naziv i adresu korisnika radioaktivne materije. odnosno za tite pri prevozu i o na inu postupanja prilikom udesa koje izdaje ovla ena organizacija. Stru no osposobljavanje obavlja ovla ena organizacija. Naziv. Za prevoz ostalih klasa opasnih materija ne izdaje se posebno odobrenje. Koli inu i na in pakovanja opasne materije. Naziv. Za prevoz opasnih materija klase 1.  Odobrenje za nabavku opasnih materija iz klase 1. Nazna enje vrste i oznaku prevoznog sredstva. odnosno li no ime i adresu po iljaoca. Nazna enje vrste i oznaku prevoznog sredstva. Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasne materije. odnosno li no ime i adresu prevoznika.  Dokaz o osiguranju. 6.  Vrstu radioaktivne materije i njenu ukupnu radioaktivnost. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 1. tip i registarski broj vozila opremljenog za prevoz radioaktivne materije.  Dokaz o osiguranju.  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije. Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasne materije. izdato od strane organa unutrasnjih poslova nadle nog prema mestu upotrebe tih materija. ve se njihov prevoz vr i u skladu sa uslovima propisanim ADR-om.  Naziv i adresu prevoznika radioaktivne materije. relaciju kretanja i krajnje mesto prevoza. Uz zahtev po iljalac opasne materije du an je da prilo i:  Uputstvo o posebnim merama bezbednosti.  Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim materijama i koja u estvuju u prevozu.

Uz zahtev po iljalac opasnog otpada du an je da prilo i:  Mi ljenje ovla ene organizacije o ispunjenosti propisanih uslova za prevoz opasnog otpada.  Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju radioaktivnim materijama i koja u estvuju u prevozu.  Dokaz o osiguranju. Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim otpadom i koja u estvuju u prevozu. Osiguranje mora da obuhvati i tro kove intervencije u slu aju udesa i sanacije posledica nastalih udesom. Vlasnik robe je du an da posebno osigura opasnu materiju za slu aj tete pri injene tre im licima usled smrti.  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije. pratnja policije i sl. odnosno za tite pri prevozu i o na inu postupanja prilikom udesa koje izdaje ovla ena organizacija. odnosno za tite pri prevozu i o na inu postupanja prilikom udesa koje izdaje ovla ena organizacija. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnog otpada podnosi po iljalac opasnog otpada i sadr i: Naziv. po iljalac opasne materije du an je da prilo i:  Mi ljenje ovla ene organizacije o ispunjenosti propisanih uslova za prevoz radioaktivne materije. 50 . Ministar za za titu prirodnih bogatstava i ivotne sredine bli e e propisati sadr inu zahteva.  Uputstvo o posebnim merama bezbednosti.  Re enje o kategoriji opasnog otpada. Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasnog otpada. vrste i karakteristika opasnih materija u prevozu i u slu aju udesa da organizuje i sprovede propisane mere reagovanja na udes.  Dokaz o osiguranju.  Datum i vreme po etka prevoza. Preduze e ili drugo pravno lice i preduzetnik koji se bavi prevozom opasnih materija du an je da izradi plan za tite od udesa.Prevoz opasnih materija 2011  Naziv i adresu primaoca i namenu koris enja radioaktivne materije. Ministarstvo nadle no za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija mo e.  Uputstvo o posebnim merama bezbednosti.  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije. Uz zahtev. sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa u zavisnosti od koli ine. U prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju. Nazna enje vrste i oznaku prevoznog sredstva. da naredi preduzimanje posebnih mere bezbednosti za vreme prevoza (pravac i trasa kretanja. Relaciju kretanja. du no je da obezbedi vozila za specijalne namene i odgovaraju u opremu u slu aju potrebe za pratnjom i u e a u sanaciji udesa. o te enja ili uni tavanja stvari i imovine ili zaga enja ivotne sredine u toku prevoza. po potrebi. povrede tela ili zdravlja.). odnosno li no ime i adresu po iljaoca opasnog otpada. specijalizovana pratnja po iljaoca ili prevoznika. Ministarstvo unutra njih poslova ili pravno lice koje ovo ministarstvo odredi.

za ti ena prirodna dobra i dr.  Privremeno zabrani vr enje pojedinih radnji u vezi sa prevozom opasnih materija ako nisu ispunjeni propisni uslovi. utovar i istovar i usputne manipulacije). Osnovni cilj nadzora je sticanje uvida u izvr avanje zadataka. neophodno je izdvojiti ona klju na mesta koja predstavljaju osnov za zakonito postupanje u toj oblasti. kada va e a zakonska regulativa nije me usobno uskla ena i celovita. Ministarstvo za za titu ovekove okoline. 5.godine.4 Me unarodni sporazum o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju (ADR) Ovaj sporazum je sa injen u enevi 1957. Njime su definisani uslovi pod kojima se vr i prevoz opasnih materija kao i radnje koje su u vezi sa tim prevozom (pripremanje materije za prevoz.  Nalo i ispitivanje uzoraka opasnih materija. na svoj na in. 8 i 9. odnosno nadle na ministarstva: Ministarstvo saobra aja. Pored ovla enja utvr enih posebnim propisima. odluka. 4 i 5. provere zakonitosti rada i preduzimanja odgovaraju ih mera. Ministarstvo saobra aja i telekomunikacija za klase 6. a 1972. do danas. preduzetniku ili fizi kom licu prevoz opasne materije ili privremeno oduzmu prevozno sredstvo do okon anja prekr ajnog postupka ako utvrde da se u toku prevoza u injeni propusti u pogledu preduzimanja mera bezbednosti. u vr enju inspekcijskog nadzora. uputstava. Svaki od ovih zakona.Prevoz opasnih materija 2011 Kretanje vozila sa opasnim materijama kroz za ti ene zone (zone sanitame za tite izvori ta vode za pi e. 2. injenica je da je od dana stupanja na snagu ovih zakona. do lo do pove anja obima prometa eksplozivnih materija i broja subjekata koji u njemu u estvuju. odnosno kontrolu sprovo enja transporta opasnih materija u skladu sa zakonskim odredbama sprovode odgovaraju i nadle ni organi. neminovno ima za posledicu i pove an stepen rizika od izbijanja eksplozija i po ara. Struktura ADR-a obuhvata: 51 . drugom pravnom licu. Ministarstvo za za titu prirodnih bogatstava i ivotne sredine za klasu 7 i opasni otpad.godine je ovaj sporazum ratifikovala tada nja SFRJ.) vr i se na na in propisan posebnim aktom. 3.2. U takvoj situaciji. Nadzor. ministarstvo mo e preduzeti i mere iz nadle nosti drugog ministarstva o emu e odmah obavestiti to ministarstvo. Ako se u vr enju inspekcijskog nadzora utvrde nepravilnosti koje mogu ugroziti ivot i zdravlje ljudi ili izazvati zaga enje ivotne sredine. Ministarstvo unutra njih poslova.  Zabrani preduze u. definise problematiku eksplozivnih materija. nadle no ministarstvo ovla eno je da:  Naredi da se utvr ene nepravilnosti otklone u odre enom roku. Nadzor nad sprovo enjem ove uredbe vr e Ministarstvo unutrasnjih poslova za klase 1.  Zabrani dalji prevoz ili rukovanje opasnim materijama licima koja nisu stru no osposobljena za prevoz i rukovanje opasnim materijama.

tete pri mirnodopskom kori enju atomske energije. masovnim tetama visokih iznosa i velikih razmera kao to su velike ekolo ke tete. Razlike u pojedinim zahtevima izme u ADR-a i na e zakonske regulative postoje i treba ih sagledati da bi izbegli mogu e gre ke i nesporazume pri prevozu opasnih materija. grani ne koli ine.tetnika. kada teta nadma uje limit do kog on odgovara za tetu i 52 . zbog nepredvidljivosti rizika i nemogu nosti njihove kontrole. posebno kad je re o tzv. istovar i manipulacije. identifikaciji o te enog i tetnika i odredjenju njihovih prava i obaveza. od dana stupanja na snagu ovih zakona do danas do lo je do bitnih promena u Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju (ADR). Interes o te enog. mo e re avati u nacionalnim granicama dr ava. a s druge strane da teret te naknade u ini mogu im i finansijski podno ljivim za du nika.  Poglavlje 7 Propisi za prevoz.  Poglavlje 6 Propisi za izradu i ispitivanje ambala e. S obzirom da je na a zemlja potpisnica svih konvencija o prevozu opasnih materija.3 Naknada tete prema me unarodnim ugovorima Odgovornost za tetu. tete u civilnom vazduhoplovstvu i pomorske tete.  Poglavlje 4 Pakovanja i odredbe za cisterne. opremu. velikih pakovanja i cisterni. velikih sredstava za pakovanje (IBC). vozila. posebni propisi i slobodne koli ine opasnih roba. ona je du na da neposredno primenjuje odredbe ovog sporazuma. po pravilu. 5. Poglavlje 9 Propisi za izradu i odobrenje tipa vozila. y Prilog B . Me utim. zahtevi pravi nosti i me unarodna solidarnost uslovili su u toj oblasti dono enje brojnih me unarodnih multilateralnih konvencija koje su u celini ili delom posve ene uslovima i postupku naknade tete. potpune i blagovremene naknade tete.Propisi u pogledu transportne opreme i transportnih operacija - Poglavlje 8 Propisi za posadu. postupanje i dokumentacija.Op ti zahtevi i zahtevi u pogledu opasnih materija i predmeta: 2011  Poglavlje 1 Op ti propisi. te ko se. po iva na principima objektivne odgovornosti.Prevoz opasnih materija y Prilog A . da u vrsti i u ini povoljnijim polo aj o te enog omogu avaju i mu isplatu adekvatne. U novije vreme me unarodna regulativa poku ava da pomiri dve naizgled suprotne intencije: s jedne strane.  Poglavlje 5 Propisi za isporuku. i procedura obe te enja je pojednostavljena. Odgovornost za tetu pri tome. To se posti e obrazovanjem posebnih od tetnih fondova koji mogu da garantuju obe te enje i onda kada je tetnik insolventan.  Poglavlje 2 Klasifikacija.  Poglavlje 3 Spisak opasnih roba (prema UN-brojevima i slovnom rasporedu). Prevoz opasnih materija na nivou evropskog kontinenta regulisan je ogovaraju im zakonima o prevozu opasnih materija koji su bazirani na me unarodnim konvencijama. utovar.

do Ha ke konferencije za me unarodno privatno pravo. Brojnost i raznolikost ovih me unarodnih konvencija je velika. posebno kad je re o teti nastaloj u prevozu. Evropske unije i Saveta Evrope. prema objektu tete. kao i oblika i mehanizama njene naknade. Uz to. a tako e ni ugovorne odgovornosti nije ome eno nacionalnim granicama.od Ujedinjenih nacija i njihovih specijalizovanih agencija. odnosno oblasti u kojoj je teta nastala i dr.Prevoz opasnih materija 2011 kada je ak nepoznat. Mogu a je kategorizacija ovih konvencija po raznim osnovama: prema subjektu. me unarodna regulativa je utvrdila novu obra unsku jedinicu . prema vrsti tete."specijalno pravo vu enja" za naknadu tete. u cilju sa uvanja supstance obe te enja od nacionalnih i svetskih inflatornih tendencija i valutnih razlika. Osim multilateralnih konvencija koje su do sada doneli ovi medjunarodni organi i tela. a postoje neke novije tendencije koje su u njima zastupljene. kako na polju deliktne odgovornosti. U savremenim uslovima polje deliktne. 53 . Raznolikost i brojnost uzroka tete. brojni su i bilateralni sporazumi kojima dr ave katkad me usobno ure uju pojedina pitanja obe te enja. naro ito one koja proisti e iz posedovanja i upotrebe opasnih roba i obavljanja opasnih delatnosti. tako i na polju ugovorne odgovornosti. uslovili su potrebu da se ovim pitanjem bave najzna ajnije me unarodne organizacije . Me unarodni multilateralni ugovori koji se u celini ili delom odnose na pitanje naknade tete prepoznatljivi su. koja je uneta u sve novije ugovore i na putu je da postane univerzalna obra unska jedinica kod gra anskopravne odgovornosti za tetu. prema delatnosti.

moraju da ispunjavaju sve zakonske propise. 6. odnosno vozilo se ne sme pretovariti. uklju uju i utovar i istovar. U slu aju da se u transportnoj jedinici utovaraju eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim 54 . Op ti deo obuke podrazumeva da zaposlena lica moraju biti upoznata sa op tim zahtevima i pravilima koja se odnose na transport opasnih materija. istovara i rukovanja opasnim materijama Vozilo i voza . koja neposredno u estvuju u transportu opasnih materija. moraju da poseduju adekvatnu obu enost koja se odnosi na njihove neposredne du nosti i obaveze u toku transporta opasnih materija.1 Obu enost lica koja neposredno u estvuju u transportu opasnih materija Pored posade vozila i voza a koji moraju da pro u odgovaraju u obuku.Prevoz opasnih materija 2011 6. a koja na neposredan na in u estvuju u istom. kao i sa postupcima svo enja istih na minimum. Prilikom transporta eksplozivnih materija. odnosno za titu na radu. sastoji se iz op teg i specijalizovanog dela. Obu enost koja se ti e mera za tite na radnom mestu odnosi se na upoznavanje zaposlenih lica sa postoje im opasnostima i rizicima prilikom manipulacije sa opasnim materijama.2 Pravila utovara. Utovar ne sme zapo eti ukoliko kontrola dokumentacije ili vizuelni pregled vozila i njegove opreme poka u da vozilo ili voza ne zadovoljavaju kontrolne propise. nakon dolaska na mesto utovara ili istovara. odnosno istovara. i ostala zaposlena lica u preduze u koje se bavi transportom opasnih materija. a naro ito one koji se odnose na bezbednost. Sama obuka zaposlenih lica u preduze ima koja se bave transportom opasnih materija mora biti redovno uskla ivana sa promenama zakonskih propisa. zaposlena lica koja u estvuju u transportu opasnih materija moraju pro i adekvatnu obuku koja se odnosi na bezbednost. Obuka lica. Preventivne mere za tite pri transportovanju opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama 6. Isto tako. ukupna neto masa eksplozivnih materija sadr anih u svim predmetima ukupno) koja se mo e prevoziti po jednoj transportnoj jedinici je ograni ena zakonskim propisima i zavisi od vrste eksplozivne materije. Dokumenta kojima se potvr uje da je zaposleno lice obu eno u skladu sa predhodno navedenim zahtevima. treba da poseduje kako samo zaposleno lice. Ukupna neto masa u kg eksplozivnih materija (ili u slu aju predmeta sa eksplozivnim materijama. mora se voditi ra una da se ne prekora i dozvoljena koli ina tereta po jednom vozilu. Pakovanja koja imaju razli ite oznake ne smeju biti utovarana u isto vozilo ili kontejner ukoliko to nije posebno nagla eno propisima koji se odnose na me anu robu. tako i preduze e zaposlenog. Specijalizovani deo obuke zaposlenih odnosi se na obu enost za obavljanje konkretnih du nosti i obaveza tih lica u procesu transporta opasnih materija. isto u i zadovoljavaju u funkcionalnost opreme vozila koja se koristi prilikom utovara.

kori enjem kai eva za pri vr ivanje postavljenih na zidovima vozila. palete i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija ravnomerno se sla u po celoj povr ini tovarnog prostora ili priklju nog vozila i mogu se utovariti najvi e do visine stranica tovarnog sanduka. Ukupna koli ina tereta koja se mo e prevoziti po jednoj transportnoj jedinici je ograni ena zakonskim propisima i zavisi od vrste opasne materije. ako stranice tovarnog sanduka onemogu avaju ispadanje upakovane opasne materije u toku prevoza. U slu aju da se u transportnoj jedinici utovaraju eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim 55 . vre a sa vazduhom. itav teret se rangira po razredu sa najve im stepenom rizika. Izuzetno. a naro ito one koji se odnose na bezbednost. mora se voditi ra una da se ne prekora i dozvoljena koli ina tereta po jednom vozilu. isto u i zadovoljavaju u funkcionalnost opreme vozila koja se koristi prilikom utovara. sanduci.Prevoz opasnih materija 2011 materijama razli itih razreda u skladu sa propisima o transportu me ane robe. odnosno pakovanjima koja imaju razli ite oznake. Vozilo i voza . kad su u pitanju zbirna ili pojedina na pakovanja. kao to je prikazano na slici 5. bez obzira na na in pakovanja opasne materije. odnosno vozilo se ne sme pretovariti. Utovar ne sme zapo eti ukoliko kontrola dokumentacije ili vizuelni pregled vozila i njegove opreme poka u da vozilo ili voza ne zadovoljavaju kontrolne propise. koja ne smeju biti utovarana u isto vozilo ili kontejner ukoliko to nije posebno nagla eno propisima koji se odnose na me anu robu. U svim slu ajevima. nakon dolaska na mesto utovara ili istovara. Tako e. palete i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija mogu se utovariti i preko visina stranica tovarnog sanduka. ne sme se dozvoliti prevrtanje. kotrljanje ili bilo kakvo pomeranje prilikom transporta. Razli ite komponente tovara sa opasnim materijama moraju se pravilno tovariti u vozilo ili kontejner i obezbediti odgovaraju im sredstvima kako bi se spre ilo njihovo pomeranje u toku transporta. Posebna pa nja posve uje se teretu sa me anom robom. Tovar mo e biti za ti en od preturanja i me usobnog sudaranja. moraju da ispunjavaju sve zakonske propise. Pravilan i nepravilan na in popunjavanja tovarnog prostora Sanduci. kosih letvica. Smatra se da je tovar na odgovaraju i na in za ti en ukoliko je svaki sloj celokupnog tovarnog prostora u potpunosti ispunjen paketima. prilikom transporta opasnih materija. Slika 5. protivklizaju ih blok ure aja i sli nih sprava. podesivih podmeta a. Smatra se da je tovar na odgovaraju i na in za ti en ukoliko je svaki sloj celokupnog tovarnog prostora u potpunosti ispunjen paketima. odnosno istovara.

U slu aju da i enje vozila ili kontejnera nije mogu e izvesti na trenutnoj lokaciji vozila. u teretnom prostoru vozila ili kontejneru ima zaostataka tereta. Vozila koja prevoze eksplozivne materije moraju biti pod stalnim nadzorom nakon zaustavljanja ili mogu biti parkirana u odgovaraju im ustanovama ili magacinima koje poseduju sopstveni nadzor. Ako takvo mesto nije na raspolaganju. kao i pojedine opasne materije iznad utvr ene koli ine. na najbli u lokaciju na kojoj se mo e bezbedno izvr iti i enje.2.  Odgovaraju i otvoren prostor daleko od autoputeva i prometnih mesta. dok se prostor za parkiranje koji je predvi en pod (c) mo e koristiti samo u slu aju kada na raspolaganju ne postoje prostori opisani pod (a) ili (b). Po pravilu vozila moraju da se parkiraju na posebno odre enim mestima. nakon to je izvr en istovar vozila ili kontejnera. 6.3 Zahtevi koji se odnose na nadzor vozila za prevoz opasnih materija u slu aju zaustavljanja Vozila koja prevoze opasne materije podle u op tim propisima koji su za njih predvi eni u pogledu mesta parkiranja i zaustavljanja. c) prikladnom mestu na otvorenom prostoru pored koga se u normalnim uslovima ne prolazi. Ukoliko takve ustanove nisu na raspolaganju. i to obavezno pre narednog utovara. Ci enje nakon istovara . 56 .1. vozilo ili kontejner moraju se to pre o istiti. potrebno je odvesti vozilo.Ukoliko se ustanovi da. Zaustavljena ili parkirana vozila sa opasnim materijama moraju da budu obezbe ena povla enjem parkirne ko nice. nakon to su predhodno propisno obezbe ena. vozila koja prevoze eksplozivne materije mogu se parkirati. podle u i posebnim propisima u pogledu nadzora. Adekvatne mere bezbednosti odnose se na spre avanje nekontrolisanog osloba anja ostataka tereta. U slu aju da se prevoze pojedine opasne materije. Kada se radi o eksplozivnim materijama sa oznakom 1. itav teret se rangira po razredu sa najve im stepenom rizika.  Javni ili privatni parking na kome vozilo sa eksplozivnim materijama nije u opasnosti od strane ostalih vozila. udaljeno od javnih puteva i naselja. U pojedinim slu ajevima takva vozila mogu da budu parkirana i bez nadzora kada su na bezbednom prostoru unutar fabri kog kruga. na izolovanim mestima koja ispunjavaju slede e uslove:  Parking na kome postoji nadzorno lice koje se predhodno obave tava o prirodi tereta i mestu stanovanja voza a. niti skupljaju ljudi. vozilo mo e da se parkira uz potrebno obezbe enje na: a) parkingu pod nadzorom uvara koji je obave ten o prirodi tereta i o tome gde se voza nalazi. itav teret rangira se stepenom opasnosti 1.5D koje se prevoze zajedno sa eksplozivnim materijama sa oznakom 1. Prostor za parkiranje koji je dozvoljen pod (b) koristi se samo u slu aju kada ne postoje uslovi za parkiranje koji su propisani pod (a). uz primenu adekvatnih mera bezbednosti.Prevoz opasnih materija 2011 materijama razli itih razreda u skladu sa propisima o transportu me ane robe. b) parkingu za vozila na kome je malo verovatno da mo e do i do o te enja vozila od strane ostalih vozila.

Poznavanje opasnosti na mestu intervencije i prepoznavanje tih opasnosti u svakom slu aju. stalno ponavljani i zatvoreni tok mi ljenja i delovanja. mogu se samo sre enim razmi ljanjem i delovanjem uspe no savladati u vanrednim situacijama. Izdavanje komande. i obezbe enja uspe ne intervencije. Odluka. zadaci vatrogasnih slu bi su i pru anje pomo i u slu ajevima akcidentnih situacija pri prevozu opasnih materija. ini osnovu koja omogu avava delovanje na osnovu predvi anja. 7. 2. pri transportu opasih materija. Takti ki problemi anga ovanja vatrogasne jedinice.Prevoz opasnih materija 2011 7. Utvr ivanje polo aja. Odlu iti koja opasnost se prvo mora savladati. Procena. Uspe no anga ovanje vatrogasne slu be sastoji se od delovanja na osnovu predvi anja. 4. od odlu uju eg zna aja je sistematsko postupanje vo e intervencije. 57 . Kad se postoje e opasnosti prepoznaju. moraju biti pripravni da o ekuju opasnost. Procena. 7. Utvrditi koje opasnosti postoje. 5. Planiranje intervencije. Ako se anga ovanje vatrogasne slu be pravilno shvati kao odbrana od opasnosti. 10. nije svrsishodno. ivotinje. mo e razviti u prete e ili druge kontroli izmakle efekte po ljude. Na osnovu toga. Na osnovu toga slede slede i koraci: Utvr ivanje polo aja. Vo a intervencije defini e postupak vo enja intervencije kao ciljani. u situacijama kada ne postoji nikakva opasnost. to zna i konkretno svaki rukovodilac i svaki vatrogasac. Terminom Äopasnost". u ovom slu aju. 3. mo e se zaklju iti da svaka vatrogasna slu ba. Izdavanje komande. Sonda a/kontrola. ako se ne interveni e. Odrediti te i nu ta ku opasnosti. 9.1 Prepoznavanje opasnosti Radi postizanja cilja intervencije. Proc ena polo aja. a samim tim opasnost je izgubila mnogo od svog prete eg karaktera. onda iz toga proizilazi postojanje najmanje jedne opasnosti na mestu intervencije. uvek kad postoji opasnost za javnu bezbednost i red i kad uklanjanje tih opasnosti spada u polje zadataka vatrogasne slu be. Vatrogasna slu ba je aktivni u esnik. zna i okolnost koja se. 8. stvari ili ivotnu sredinu. Odluka. mogu se preduzeti odgovaraju e za titne mere. 6. Ne postoji bezopasno mesto vatrogasne intervencije. Anga ovanje vatrogasne slu be. Redosled koraka pri intervenciji vatrogasne jedinice u vanrednim situacijama su : 1. odnosno akcedentnim dogadajima. Intervencije u slu aju vanrednih situacija pri prevozu opasnih materija Pored suzbijanja po ara.

7. Na osnovu predhodno re enog. kao to je prikazano na slici 6.Prevoz opasnih materija 2011 Faza ocene polo aja je od velikog zna aja.2 Mere i postupci u vanrednim situacijama pri prevozu opasnih materija i predmeta Iako je prvenstveni cilj sprovo enja preventivnih mera upravo spre avanje mogu nosti pojave akcedentnih i incidentnih situacija. ivotinje. S obzirom na zadatak intervencije. vo a intervencije postavlja sebi slede a pitanja: Koje opasnosti postoje za ljude. Slika 6. Intervencije u akcedentnim situacijama pri prevozu opasnih materija Postupak u slu aju saobra ajne nezgode Preduze e ili drugo pravno lice i preduzetnik koji se bavi prevozom opasnih materija du no je da izradi plan za tite od udesa. vrste i karakteristika opasnih materija u prevozu i u slu aju udesa da organizuje i sprovede propisane mere reagovanja na udes. dolazi se do optimalnog re enja za uklanjanje opasnosti. sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa u zavisnosti od koli ine. Klju ni propisi odnose se na na in pona anja neposrednih u esnika akcedentne situacije sa aspekta sopstvene bezbednosti. potrebno je postojanje propisa kojim se defini u mere i postupci u akcedentnim situacijama kada do njih ipak do e. potrebno je uskladiti saznanja ste ena na osnovu utvr ivanja polo aja sa sopstvenim mogu nostima i sredstvima. S obzirom na to. za rukovode i kadar to je vrlo va an sastavni deo sistematskog na ina pona anja pri vo enju intervencije. ivotnu sredinu i materijalna dobra? Koja opasnost se prvo mora savladati? Gdje je te i na ta ka opasnosti? Upore ivanjem ovih saznanja sa sopstvenim za titnim i odbrambenim mogu nostima. 58 . mo e se zaklju iti da prepoznavanje i procena opasnosti je od najve eg zna aja za sve interventne ekipe. sa aspekta bezbednosti ostalih u esnika u saobra aju i okoline. odnosno na na in izve tavanja nadle nih organa. Saglasnost na plan za tite od udesa izdaje ministarstvo nadle no za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija. Za interventnu ekipu to je osnova ispravnog pona anja i sopstvene bezbednosti.

nije u stanju da identifikuje opasnu materiju koja je prosuta ili isparila. detaljno ga obaveste o vrsti i karakteristikama opasne materije. a koje zahtevaju: Intenzivnu medicinsku negu povre enih lica. Obaveza podno enja izve taja odnosi se na slu ajeve kada opasne materije do u u kontakt sa spolja njom sredinom. a po potrebi. a dok traje pretovar. trovanja ili zaga ivanja ivotne sredine u ve em obimu. Ta ugovorna strana mo e da. ovla eno slu beno lice koje vr i uvidaj o tome obave tava mesni tab civilne za tite. zaga ivanja vode ili irenja otrovnih gasova. odnosno stru ne institucije koja mu mo e pru iti pomo u identifikaciji opasne materije. Iznesu iz vozila dokumenta za prevoz opasne materije. Nakon saobra ajne nesre e. Spre e prosipanje ili razlivanje opasne materije. sa ta nim podacima o vrsti opasne materije koju prevoze i predlo e mere koje bi trebalo preduzeti radi spre avanja irenja opasne materije u ivotnoj sredini. obavesti putem izve taja Sekretarijat ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu. Ako ovla eno slu beno lice. odnosno incidentne situacije za vreme transporta opasnih materija na teritoriji dr ave jedne od ugovornih strana. Ugase po ar. odstrani i smesti na za to odre eno mesto ili da se na drugi na in u ini bezopasnom. Ako postoji opasnost da do e do ugro avanja ivota i zdravlja ljudi ili materijalnih dobara zbog eksplozije. ili u slu aju da nadle ni organi zahtevaju izve taj. Materijalna o te enja ili o te enja okoline odnose se na tete nastale kao posledica incidenta prilikom 59 . Izve tavanje o vanrednim doga ajima i mogu nost informisanja u slu aju intervencija vezanih za transport opasnih materija Ukoliko do e do ozbiljne akcedentne. prosuta opasna materija mora da se prikupi. opasnostima koje predstavlja opasna materija za ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i predlo e mere za spre avanje posledica. ukoliko je to potrebno. po ara. u slu ajevima personalnih povreda. ili kada postoji ozbiljan rizik od gubitka tereta. odnosno pratilac du ni su da zaustavljeno vozilo obele e na na in predvi en zakonom i da do dolaska slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja preduzmu mere: Isklju e rad motora. Ako nastupi ili se o ekuje da e nastupiti neka od prethodno navedenih posledica. i druge organe i organizacije. a postoji mogu nost da do e do eksplozije. Obele e (ograde i zabrane pristup licima) prostor na kome je prosuta opasna materija. materijalnih o te enja ili o te enja okoline. prevoznik je du an da dostavi izve taj u propisanoj formi kompetentnom telu te ugovorne strane. Obaveste najbli u stanicu milicije o nesre i. ime bi se omogu ilo informisanje o incidentu i ostalih strana iz ugovora. zatra i e pomo od najbli eg proizvo a a opasnih materija. voza i suvoza . to e se u initi van kolovoza i uz prisustvo ovla enog slu benog lica nadle nog organa unutra njih poslova. ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj naredi e da se obustavi saobra aj na tom delu puta. mo e se obustaviti saobra aj. organ unutra njih poslova. po potrebi. Personalne povrede odnose se na smrtne slu ajeve i slu ajeve povreda koje su nastale kao neposredna posledica incidenta prilikom transporta opasnih materija. Spre e pristup prolaznika i upozoravaju ih na opasnost koja preti od opasne materije. Po dolasku slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja. koje vr i uvi aj.Prevoz opasnih materija 2011 U slu aju saobra ajne nezgode. Ako se zbog neispravnosti na vozilu ili saobra ajne nezgode mora izvr iti pretovar opasne materije.

prva interventna jedinica. kada se radi o prisustvu opasnih materija. U ove mere. Ovo je mogu e putem:  Pripremljenih planova intervencije. Preko broja materije ili naziva materije u priru nicima se mogu dobiti detaljne informacije. itanje ovih informacija.  Simbola opasnosti kao i napomena o opasnostima i bezbednosnih saveta o opasnim materijama. 60 . Po pravilu. koja stigne na mesto nesre e. ako je obezbe eno da se na mesto intervencije mogu brzo i ta no preneti esto vrlo obimne informacije. Veliki zna aj pri tome ima pravilno obele avanje robe i vozila. Zato se preduzimaju slede e mere: Op te mere. ali va ne indicije mogu dati i planovi delovanja u takvim situacijama. Delovanje interventne ekipe u slu ajevima vanrednih situacija pri transportu opasnih materija Interventna ekipa mora biti osposoljena da prepoznaje posebne opasnosti opasnih materija i robe i da se suo i sa njima. na mesto intervencije treba do i sa strane okrenute prema vetru. nezavisno od opasne materije. oznaka vozila predstavlja prvu informaciju. preko telefona. rastojanje treba da bude ve e. u svim intervencijama.  Informacija od stru nog osoblja. Ukoliko je to potrebno. Vo a intervencije treba da konsultativno uklju i stru na lica. uz primenu adekvatnih mera. Posebne mere. kao i savetovanje sa stru nim osobljem. U mnogim slu ajevima. Treba obratiti pa nju na ambijent i karakteristike terena. Va no je prepoznati da se radi o vanrednoj situaciji usled prisustva opasnih materija. u ovakvim situacijama nije odgovaraju i na in.Prevoz opasnih materija 2011 transporta opasnih materija ija je materijalna vrednost procenjena na vrednost defmisanu medunarodnom zakonskom regulativom. Na osnovu broja opasnosti i listice opasnosti ve se mo e izvr iti prvo svrstavanje robe u odre enu klasu opasnosti. spadaju:  Mesto intervencije osigurati na irokom prostoru i blokirati. U transportu. nije u stanju da preduzme sve mere za potpuno otklanjanje tete.  Ugro enim licima treba pru iti pomo i dati odgovaraju a uputstva za pona anje. Od velikog zna aja je da se ve kod prvih mera sonda e vanredne situacije zaklju i da li je intervencija vezana za prisustvo opasne materije i robu. Zavr ne mere. Ako postoji opasnost od eksplozije. Podsetnici za slu aj udesa i transportni papiri pru aju dalje informacije. U najmanju ruku treba nositi respiratornu za titu sa kombinovanom za titnom kapom i vodootpornom jaknom. Pri tom ljudstvo interventne ekipe za titi to je mogu e bolje. Ovde mo e biti celishodno i kori enje kompjuterske banke podataka. Do precizne sonda e situacije dr ati se na bezbednom rastojanju od najmanje 50 m. zbog nedostatka opreme ili premalo ljudstva. Ako je mogu e. prvo treba preduzeti op te mere. specifi ne za datu materiju.  Ljude udaljiti iz opasne zone. nadle ni organi mogu pored izve taja zahtevati i dodatne informacije koje se odnose na datu situaciju.  Propisno izvr enom obele avanju opasnih roba i vozila.

posebno se ubrajaju: Radovi na ra i avanju i i enju. Veliku va nost. Mere za dokazivanje kontaminacije. Bri ljivo i temeljito dokazivanje kontaminacije je neophodno. Isto va i i ako postoji sumnja da je do lo do inkorporacije. odnosno dekontaminacija moraju se preduzeti sa istom pa njom kao i op te ili posebne mere za uklanjanje akutne opasnosti. Vreme predaje treba dokumentovati. odnosno nemogu e. Totalna dekontaminacija na licu mesta mogu a je u krajnje retkim slu ajevima. da se podvrgnu lekarskom pregledu. Predaja mesta intervencije nadle nom organu. infektivnim. ima korektna predaja mesta intervencije nadle nom organu. U zavr ne mere. podvrgava se grubom i enju ili se odmah spakuju u prikladne kontejnere. Pri dokazivanju kontaminacije i mera dekontaminacije preporu uje se uklju ivanje stru njaka. posebno u slu aju kontakta sa toksi nim. obele i ili odnese na propisno uni tavanje. jer time odgovornost prelazi na taj organ. to je ponekad ak neophodno. Situaciju stalno iznova sondirati. radioaktivnim i nagrizaju im materijama. vrlo je te ko. Zbog nedostatka mogu nosti merenja. Interventna ekipa ne treba da opasne materije transportuje svojim vozilima ili da ih obezbe uje na svom terenu. Radove na ra i avanju i i enju interventna ekipa obavlja u na elu samo u okviru neodlo nih hitnih mera. da bi se spre ilo irenje kontaminacije. Pod nekim okolnostima dekontaminacija se mo e izvr iti samo u institucijama. koje treba jo preduzeti. Kontaminirana lica u na elu treba da skinu ode u i. Dokazivanje kontaminacije i dekontaminacija. treba prikupiti to vi e informacija. Pri tom i vodu upotrebljenu za i enje.Prevoz opasnih materija 2011  Treba tra iti poja anje interventnoj ekipi. zavisno od stepena zaprljanosti i opasnosti date materije.  opasnoj materiji. Naime. 61 . posebno za materije iz klasa 6a i 6b. a time i dalje ugro avanje ljudi i ivotne sredine. Kontaminirana ode a i oprema. kada je prisutna opasna materija. treba smatrati kontaminiranom.  Treba pozvati stru na lica i informisati nadle ne organe. dokazivanje kontaminacije na licu mesta. Ni posle uklanjanja akutnih opasnosti. ukoliko situacija to zahteva. posebno opremljenim za to. dok se ne doka e suprotno. u vanrednim situacijama. sa adekvatnom opremom. koja je prisutna u toj vanrednoj situaciji. za uredno uklanjanje i uni tavanje opasnih materija i robe mora da se postara vlasnik pod nadzorom nadle nog organa. rad interventne ekipe jo nije zavr en.

utovara. iz bilo kog razloga. bilo da vr e prevoz. Svrha postojanja zakonske regulative koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija je za tita ljudi i ivotne sredine od o te enja koja mogu biti izazvana pri rukovanju opasnim materijama. pored prevoza regulisane su i radnje koje su u vezi sa prevozom poput prevoza. jedino u situaciji. To bi bilo mogu e. niti biti uslovljen ovom izmenom. skladi tenje i uni tavanje. Zato informacije o navodno transportovanoj materiji stalno treba upore ivati sa izgledom i stvarnim pona anjem date materije. Obu enost lica koja u estvuju na bilo koji na in u radu sa opasnim materijama. je veoma bitan faktor za spre avanje akcedentnih situacija. ili da su uzeti pogre ni tovarni papiri i podsetnici za slu aj udesa. Potpuna za tita od opasnih materija ne postoji. Prakti no. kada se one ne bi proizvodile. u prvom trenutku. U tu svrhu postoje interventni (vatrogasni) timovi. utovar. po zdravlje ivih bi a i o uvanje prirodnih resursa i materijalnih dobara. na mestu intervencije. a jako je te ko oceniti sve opasnosti. Na i unutra nji (nacionalni) propisi uskla eni su sa ADR-om i po njima uslovi za prevoz opasnih materija u unutra njem transportu saobra aju uglavnom su izjedna eni sa uslovima prevoza ovih materija predvi enim u odgovaraju im me unarodnim ugovorima. Primena opasnih materija danas je neophodna. a od njih se zahteva da dosta brzo i efikasno reaguju u toj situaciji. to se u najve em broju slu ajeva moraju uklju iti i drugi izvori informacija. a koja va e u na oj zemlji. Transport svih opasnih materija i predmeta je definisan me unarodnim sporazumom o prevozu opasnih materija. osim nu nih izuzetaka koje zahtevaju interesi doma e privrede. Prevoz novootkrivenih opasnih materija ne mo e ekati izmenu propisa.Prevoz opasnih materija 2011 8. odgovaraju im merama. potrebno je preduzeti sve mere kako bi se posledice ubla ile. temelje se na odredbama ADR-a. Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju. Po to delovanje ovih materija mo e biti katastrofalno. ne treba ispustiti iz vida da je neophodno otklanjanju opasnosti pristupiti samo uz odgovaraju i li nu za titu. ukoliko ve do e do pojave takvih situacija. tj. To nas upu uje na zaklju ak da rizik od tetnog dejstva opasnih materija. Na alost. je na osnovu propisno izvr enog obele avanja robe i vozila. treba smanjiti na najmanju mogu u meru. 62 . Najva niji prvi izvor informacija. a sve dr ave potpisnice ovog sporazuma moraju ga po tovati. pa ni propisima nisu mogli biti predvi eni uslovi za njihov prevoz. budu ili pogre no oble ena ili uop te nisu obele ena. istovara i sli no. istovar ili sli no. Pri intervencijama vezanim za opasne materije i robu. Vatrogasne slu be e u budu nosti sve e e biti anga ovane na intervencijama vezanim za opasne materije i robu. koristile i transportovale. Ove materije mogu se prevoziti ako se ispune uslovi koji su ispitivanjem utvr eni kao dovoljni za punu bezbednost pri njihovom prevozu. Me utim. svi propisi u oblasti opasnih materija reguli u njihov prevoz u celom procesu koji je iri od prevoza u u em smislu. U takvim slu ajevima mo e do i do kobnih doga aja pri otklanjanju opasnosti. uklju uju i i njihovo uvanje. dosta esto se de ava da vozila koja transporutju opasnu robu. Zaklju na razmatranja Savremena tehnologija omogu ava proizvodnju novih opasnih materija koje do ju e nisu bile poznate.

2007 godine.org/ [4] http://en. SL.dft.rs/portals/9/uredba-o-prevozu-opasnih-materija-u-drumskom-i-zel-saobracaju-5302. Ma inski fakultet u Kragujevcu.wikipedia. [3] http://www.net/media/Dangerous%20Goods%20Chart%20UN.Prevoz opasnih materija 2011 Literatura [1] B.pks.gov. SRJ 82/90. Krsti .dt-asia.uk/pgr/freight/dgt1/ [6] http://www. D. Mla an. [2] Pravilnik o na inu prevoza opasnih materija u drumskom saobra aju.pdf 63 .unece. Bezbednost kori enja vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju.org/wiki/Dangerous_goods [5] http://www.pdf [7] http://www.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful