Univerzitet u Kragujevcu Ma inski fakultet Smer Drumski saobra aj

Seminarski rad
Predmet:

Zakonska regulativa u drumskom saobra aju
Tema:

Prevoz opasnih materija

Predmetni nastavnik: Prof. Dr Dragoljub Radonji

Student: Male evi Nikola 305/2010

Kragujevac Jun 2011.

Prevoz opasnih materija

2011

Sadr aj
1. Uvodna razmatranja............................................................................................................................. 3 2. Vrste i podela opasnih materija ............................................................................................................ 4 2.1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama........................................................... 5 2.1.1 Definicije razreda..................................................................................................................... 6 2.1.2 Definicije grupa kompatibilnosti................................................................................................ 7 2.1.3 Klasifikacija eksplozivnih materija prema na inu dejstva .......................................................... 9 2.2 Gasovi ........................................................................................................................................... 9 2.3 Zapaljive te ne materije................................................................................................................ 11 2.4 Zapaljive vrste materije ............................................................................................................... 12 2.5 Materije sklone samoupaljenju ..................................................................................................... 12 2.6 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove........................................................... 13 2.7 Oksidiraju e materije .................................................................................................................... 14 2.8 Organski peroksidi ....................................................................................................................... 15 2.9 Otrovne materije........................................................................................................................... 16 2.10 Gadne i zarazne (infektivne) materije.......................................................................................... 17 2.11 Radioaktivni materijali ................................................................................................................ 17 2.12 Korozivne (nagrizaju e) materije ................................................................................................ 18 2.13 Ostale opasne materije i predmeti .............................................................................................. 19 3. Vozila za prevoz opasnih materija ...................................................................................................... 20 3.1 Eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila ............................................................................... 20 3.2 Ozna avanje vozila za prevoz opasnih materija............................................................................ 22 3.2.1 Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materije ....................................................... 23 3.2.2 Table za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije................................................... 24 3.3 Potrebna dokumentacija pri transportu opasnih materija ............................................................... 26 3.4 Oprema vozila za prevoz opasnih materija ................................................................................... 29 4. Zahtevi koji se postavljaju pred vozilima za prevoz opasnih materija .................................................. 30 4.1 Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materija ................................................ 30 4.2 Zahtevi koji se postavljaju pred odre enim delovima vozila za prevoz opasnih materija ................ 31 4.3 Posebni zahtevi koji se odnose na odre enu izvedbu vozila ......................................................... 32 5. Zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija........................................... 35 5.1 Osnove zakonske regulative u oblasti opasnih materija ................................................................ 35 5.2 Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija ........................ 38 5.2.1 Odredbe zakona o prevozu opasnih materija koji se odnose na drumski saobra aj ................ 38 5.2.2 Odredbe pravilnika o na inu prevoza opasnih materija u drumskom transportu ...................... 44

1

Prevoz opasnih materija

2011

5.2.3 Odredbe uredbe o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju ................................... 48 5.2.4 Me unarodni sporazum o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju (ADR).............. 51 5.3 Naknada tete prema me unarodnim ugovorima.......................................................................... 52 6. Preventivne mere za tite pri transportovanju opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama ..... 54 6.1 Obu enost lica koja neposredno u estvuju u transportu opasnih materija ..................................... 54 6.2 Pravila utovara, istovara i rukovanja opasnim materijama ............................................................. 54 6.3 Zahtevi koji se odnose na nadzor vozila za prevoz opasnih materija u slu aju zaustavljanja ......... 56 7. Intervencije u slu aju vanrednih situacija pri prevozu opasnih materija ............................................... 57 7.1 Prepoznavanje opasnosti ............................................................................................................. 57 7.2 Mere i postupci u vanrednim situacijama pri prevozu opasnih materija i predmeta ........................ 58 8. Zaklju na razmatranja ........................................................................................................................ 62 Literatura ............................................................................................................................................... 63

2

Uvodna razmatranja Razvojem nauke. prema tome neophodno je striktno po tovanje propisa koji se odnose na ovu problematiku. do pojave akcedentnih situacija mo e do i i prilikom utovara i istovara opasnih materija. a zatim sa aspekta nemogu nosti spre avanja tetnog dejstva od strane ambala e i vozila u takvim situacijama. Rizik pojave akcedentnih situacija pri prevozu opasnih materija je veliki. Pored samog prevoza.Prevoz opasnih materija 2011 1. Mogu nosti bezbednog skladi tenja ovih materija su daleko ve e nego mogu nosti bezbednog prevoza. tzv. skladi tenja. Delovanje interventnih ekipa predstavlja veoma bitan faktor u oblasti opasnih materija kome se poklanja posebna pa nja. Tako e. 3 . Kolete. dok se prevoz vr i i kroz gusto naseljene urbane sredine ili pored zna ajnih objekata i instalacija gde bi aktiviranje odre ene opasne materije moglo izazvati veoma te ke posledice. skladi te se mo e locirati na najpovoljnijem mestu (udaljenom od naselja). Pod pojmom opasnih materija podrazumevaju se sve one materije koje imaju takve karakteristike da mogu izazvati posledice tetne po zdravlje i okolinu. ali i sagledavanje zahteva koje treba da ispune ambala a i prevozno sredstvo. utovar. Transport opasnih materija i predmeta. sa jedne strane zbog mogu nosti nastajanja saobra ajnih nezgoda. tehnike i tehnologije omogu ena je proizvodnja velikog broja razli itih opasnih materija. Obele avanje opasnih materija je tako e definisano ADR-om tako da omogu ava brzo i jednostavno sagledavanje osnovnih podataka o opasnoj materiji. fiksirane cisterne ili kontejneri u kojima se prevoze opasne materije moraju biti na vidljivom mestu ozna ene odgovaraju im listicama opasnosti i tablama za obele avanje vozila. propisima su regulisane i radnje kao to su pripremanje materije za prevoz. zatim postupci voznog osoblja u slu aju saobra ajne nezgode ili havarije i sli no. Za prevoz pojedinih vrsta opasnih materija nije uvek dovoljno ispuniti propisane uslove. rukovanja ili transporta. najpre sa aspekta mogu nosti nastanka saobra ajnih nezgoda. Do toga dolazi usled neodgovornog i/ili nestru nog rada. akteri su du ni da odmah obaveste odgovaraju e interventne servise iji je zadatak da hitno reaguju u takvim situacijama i da im dostave sve potrebne informacije koje bi bile od koristi prilikom obavljanja intervencije. a sa druge strane zbog ograni enih mogu nosti prilago avanja ambala e i vozila kojima se prevoze opasne materije u cilju spre avanja njihovog tetnog dejstva. Transport opasnih materija zauzima sve zna ajnije mesto u strukturi ukupnog prevoza. ve je potrebno dobiti i posebno odobrenje kako bi se izvr io prevoz. pretovar. Naime. U slu aju pojave incidenta. Imaju i u vidu svojstva ovih materija o igledno je da se njihovim prevozom pove ava op ta opasnost. ´opasnih roba´ je prema Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasnih roba u drumskom saobra aju (ADR-u) zabranjen ukoliko se ne obavlja pod precizno definisanim uslovima. istovar. zatim usled bilo kakve nezgode tokom proizvodnje. usputne manipulacije. Transportna sredstva kojima se vr i prevoz opasnih materija moraju biti posebne konstrukcije i moraju odgovarati uslovima koji su propisani odgovaraju im zakonom.

5b  Organski peroksidi. iroka primena ovih materija uslovila je njihovu op tu klasifikaciju koja je izvr ena u skladu sa me unarodnim propisima i sporazumima. agregatnog stanja i stepena opasnosti. KLASA 2  Zbijeni gasovi pretvoreni u te nost i gasovi rastvoreni pod pritiskom. tako da su od strane ADR-a (European agreement concerning the international carriage of dangerousgoods by road) definisane osnovne instrukcije kojih se moraju pridr avati sve dr ave potpisnice ovog sporazuma bez odstupanja. U zavisnosti od hemijskih osobina. KLASA 6: 6a  Otrovne materije. Vrste i podela opasnih materija Opasne materije su one materije koje pri proizvodnji. KLASA 3  Zapaljive te nosti. rukovanju i kori enju mogu biti opasne i tetne po zdravlje ljudi ili mogu dovesti do materijalnih teta ukoliko se njima nestru no rukuje. 1b  Predmeti punjeni eksplozivnim materijama. pakovanju. KLASA 8  Korozivne (nagrizaju e) materije. Zauzimaju veoma zna ajno mestu u transportu. KLASA 5: 5a  Oksidiraju e materije. prema ADR-u sve opasne materije su svrstane u slede e klase: KLASA 1: 1a  Eksplozivne materije. 6b  Gadne i zarazne materije. KLASA 4: 4a  Zapaljive vrste materije. 4 . KLASA 9  Ostale opasne materije i predmeti. transportu. skladi tenju. a obuhva eno je oko 50.Prevoz opasnih materija 2011 2. 1c  Sredstva za paljenje. vatrometni predmeti i drugi predmeti. KLASA 7  Radioaktivni materijali.000 opasnih materija razvrstanih u 9 klasa. 4b  Materije sklone samoupaljenju. 4c  Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove.

Bilans kiseonika . Da bi jedna materija bila eksplozivna. Sadr aj azota . vatrometni predmeti i drugi predmeti jesu vrste i te ne hemijske materije koje imaju osobinuda.predstavlja va no svojstvo eksplozivnih materija. Specifi na zapremina gasova .to je toplotni ekvivalent ukupne energije sagorevanja eksplozivne materije pri kome svi atomi oksidi u na najvi i nivo. Materije i predmeti klase 1 su osetljivi na: udare i potrese. predmeti punjeni eksplozivnim materijama.1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama Eksplozivne materije. 5 . Brzo sagorevanje eksplozivnih materija omogu ava kiseonik koji ulazi u hemijski sastav eksploziva. ili predstavlja koli inu kiseonika koja preostaje ili nedostaje za potpunu oksidaciju. Grupe kompatibilnosti su slovne oznake i ima ih 13. jer ona diraktno uti e na brzinu i pritisak detonacije. Gustina . pa zbog toga mnoge eksplozivne materije mogu sagorevati i u zatvorenom prostoru. pod spoljnim dejstvom u vidu udara i trenja naj e e. a pokazuju karakteristike materija klase 1. varnice i hemijske reakcije. sredstva za paljenje. Razred opasnosti i slovna oznaka grupe kompatibilnosti predstavljaju klasifikacioni kod opasne materije klase 1 koji mora da bude ispisan na svakom pakovanju. mora ispuniti uslove poput:  hemijski proces niskog razlaganja mora se odigrati u to kra em intervalu. Na osnovu toga je data mogu nost da se izvr i pravilno raspore ivanje razli itih opasnih materija ove klase u istom vozilu ili kontejneru. One su podeljene na gpupe kompatibilnosti i razrede opasnosti. 3. Brzina hemijskog procesa razlaganja je karakteristi na osobina eksplozivnih materija i kre e se u granicama od nekoliko cm/sec do nekoliko km/sec. 2. Pri hemijskom razlaganju eksplozivnih materija dolazi do stvaranja velikh koli ina gasovitih produkata zagrejanih na vrlo visokim temparaturama. pri emu se nastala voda uzima da je u gasovitom stanju. eksplozivnim hemijskim razlaganjem osloba aju energiju u obliku toplote ili gasova.predstavlja zapreminu koju zauzimaju gasovi nastali procesom hemijskog razlaganja 1kg eksplozivne materije pod pritiskom od 1013 bara.Prevoz opasnih materija 2011 2.  proizvodi njenog razlaganja moraju biti potpuno ili delimi no gasoviti. 4. Ekplozivne materije su hemijska jedinjenja ili hemijske sme e sastavljene od goriva i oksidacionog sredstva koje mogu veoma brzo hemijskom reakcijom da razviju gasove takve brzine i takve temperature i pritiska da izazivaju o te enja okoline.predstavlja potrebnu koli inu kiseonika za potpunu oksidaciju eksplozivne materije. U ove karakteristike svrstavaju se: 1. Toplota sagorevanja . 5. pove anje temperature.  proces razlaganja mora biti pra en osloba anjem velike koli ine toplotne energije. Svaki eksploziv ima odre ene fizi ko-hemijske i balisti ke karakteristike na osnovu kojih se odre uje njegov kvalitet i upotrebna vrednost.veliki broj eksplozivnih materija u svojo hemijskoj strkuturi sard i azot.

prisustvo vlage smanjuje osetljivost eksplozivnih materija.da bi nastupio proces hemijskog razlaganja eksplozivne materije potreban je izvestan impuls spolja. Polaze i od stepena opasnosti i njihovih karakteristika. prskave sastojke sa dejstvom eksploziva ili druge sastojke koji slu e za postizanje efekata razaranja. pucanja i dima. Sa aspekta zakona. Temperatura sagorevanja . protivgradne rakete i druge rakete koje se koriste u nau ne i privredne svrhe.predstavlja razliku izme u toplote stvaranja finalnih proizvoda eksplozije i toplote sagorevanja same eksplozivne materije.pod privrednim eksplozivima se smatraju materije koje se upotrebljavaju za ru enje ili oblikovanje objekata ili materijala energijom oslobo enom hemijskom reakcijom eksplozivnog razlaganja. Osetljivost na vlagu . Osetljivost na plamen i varnicu .zavisi od vrste eksplozivnih materija i razli ita je.  barut . patroni i aure opremljene kapislom i napunjene barutom. Osetljivost na udar . 12.barutom se smatra crni i malodimni barut namenjen za rudarske i sportske potrebe. i materije i predmeti koji ne pripadaju navedenim grupama a izra ene su radi nekog prakti nog dejstva u vidu eksplozije ili pirotehni kih efekata.Prevoz opasnih materija 2011 6. 11.1 do 1.podrazumeva najmanju visinu izra enu u cm sa koje pada teg odre ene te ine pri emu se izaziva najmanje jedna eksplozija ili detonacija u toku 6 proba.  sirovine eksplozivnog karaktera za proizvodnju ve navedenih materija . svetlosti.  sredstva za paljenje eksploziva . U materije klase 1.privrednom municijom se smatraju meci. kao i predmeti koje sard e eksplozivne sastojke. 10.6 kao to je: 6 . eksplozivne materije i predmeti se razvrstavaju u 6 razreda opasnosti i nose oznake od 1.  privrednu municiju . eksplozivne materije i predmeti klase 1 razvrstani su u razrede i grupe kompatibilnosti. Toplota eksplozije . eksplozivni predmeti.1.1 Definicije razreda U zavisnosti od stepena opasnosti. 2.pirotehni kim proizvodima se smatraju sva sredstva koja se upotrebljavaju za vatromete.je temperatura do koje se zagreju proizvodi nastali hemijskim razlaganjem eksplozivne materije.je sposobnost hemijskog razlaganja eksplozivne materije pod uticajem odre enog optere enja. prema ADR-u. 9.ovde spadaju materije koje po hemijskom sastavu i osetljivosti na paljenje imaju osobine eksploziva i sposobne su za eksplozivno razlaganje. Osetljivost na trenje . 7. upalja a i tapina i pirotehni ka sredstva koja se koriste pri miniranju. Osetljivost na iniciranje . eksplozivne materije su podeljene na:  privredne eksplozive .  pirotehni ke proizvode . se svrstavaju eksplozivne materije. 8.ovde spadaju sve vrste kapisli. a namenjene su za proizvodnju eksplozivnih materijala. vatre. odnosno energija aktiviranja.

Prevoz opasnih materija

2011

1.1 Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od akumulirane eksplozije, odnosno eksplozije koja dovodi do toga da prakti no celokupno punjenje trenutno reaguje; 1.2 Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od rasejavanja rapnela ali ne i opasnost od amumulirane eksplozije; 1.3 Materije i predmeti kojima su imanentni opasnost od vatre, manjih detonacija, rasejavanje rapnela ili od obe navedene opasnosti zajedno, ali ne i opasnost od akumulirane eksplozije; 1.4 Materije i predmeti koji predstavljaju samo manji rizik od eksplozije u slu aju upaljenja ili inicijalizacije (aktiviranja) tokom prevoza. Efekti su u velikoj meri ograni eni na pakete tako da se neo ekuje izbacivanje fragmenata znatnije veli ine i opsega. Spolja nji po ar ne sme dovesti do toga da prakti no celokupni sadr aj paketa trenutno eksplodira; 1.5 Materije kojima je imanentna opasnost od akumulirane eksplozije ali koje su u toj meri neosetljive da je verovatno a njihovog aktiviranja ili prelaza sa ormalnog na detonativno sagorevanje u uslovima normalnog prevoza vrlo mala. Minimalni zahtev za ove materije je da ne smeju da eksplodiraju prilikom ispitivanja u uslovima okru enja zahva enog po arom; 1.6 Izrazito neostljivi predmeti kojima nije imanentna opasnost od akumulirane eksplozije. Ovi predmeti sard e isklju ivo izrazito neosetljive detonativne materije kod kojih je mogu nost akcidentnog aktiviranja ili prostiranja svedena na minimum.

2.1.2 Definicije grupa kompatibilnosti
Za pravilno i bezbedno obavljanje transporta eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama izuzetno je va no poznavanje njihovih karakteristika i me usobne kompatibilnosti. Prema karakteristikama eksplozivne materije se razvrstavaju u 13 grupa kompatibilnosti (podno ljivosti) i imaju slovne oznake od A do S i to: A) primarne eksplozivne materije; B) predmeti sa primarnim eksplozivnim materijama koji sadr e jednu efikasnu za titnu komponentu (stepen za tite). Ovde spadaju detonatori za miniranje i udarne kapisle; C) progresivne eksplozivne i ostale deflagracione eksplozivne materije ili predmeti koji sadr e takve eksplozivne materije; D) dodatne (sekundarne) detonativne eksplozivne materije, crni barut ili predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije bez elemenata za aktiviranje i bez progresivnog punjenja ili predmeti koji sadr e primarne eksplozivne materije sa dve ili vi e za titnih komponenti; E) predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije bez elemenata za aktiviranje, sa progresivnim punjenjem; F) predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije sa sopstvenim elementima za aktiviranje, sa ili bez progresivnog punjenja; G) pirotehni ke materije, predmeti sa pirotehni kim materijama ili predmeti koji sadr e kako eksplozivne tako i svetle e zapaljive dimne ili materije koje nadra uju o i; H) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i beli fosfor; J) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i zapaljive te nosti ili gel;
7

Prevoz opasnih materija

2011

K) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i toksi ne hemijske agense; L) eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim materijama koji predstavljaju posebnu opasnost tako da je neophodna izolacija svakog tipa ponaosob; N) predmeti koji sadr e isklju ivo izrazito neosetljive detonativne materije; S) Materije ili predmeti tako upakovani ili projektovani da, u slu aju nezgode usled akcidentnog aktiviranja, paketi zadr avaju sve opasne efekte. U tom slu aju efekti rasejavanja rapnela, ili detonacije moraju biti ograni eni na onu meru koja znatnije ne ometa. Tabela 1. Grupa A B C D E F G H J L N S kompatibilnosti x A x 5 x B x x x x 3,4 x C x x x x x D x x x x x E x x F x x x x x G x x H x x J 2 L 3,4 3,4 3,4 3 x N x x x x x x x x x x S Oznake kori ene u tabeli 1. imaju slede e zna enja:

X - dozvoljen me oviti tovar; 2 - paketi u kojima se nalaze materije i predmeti iz grupe kompatibilnosti L mogu da se tovare na isto vozilo zajedno sa paketima u kojima se nalaze materije i predmeti istog tipa iz te grupe kompatibilnosti; 3 - razli iti tipovi predmeta iz grupa kompatibilnosti N mogu da se prevoze zajedno kao predmeti grupe kompatibilnosti N samo ukoliko je ispitivanjem utvr eno da ne postoji dodatni rizik od simpateti ke detonacije izme u predmeta; 4 - ukoliko se predmeti iz grupa kompatibilnosti N prevoze zajedno sa materijama i predmetima iz grupa kompatibilnosti C, D ili E tada se predmeti iz grupe kompatibilnosti N kvalifikuju kao da poseduju karakteristike grupe kompatibilnosti D; 5 - paketi sa predmetima iz grupe kompatibilnosti B i materije i predmeti iz grupe kompatibilnosti D mogu da se tovare zajedno na isto vozilo pod uslovom da se prevoze u zasebnim kontejnerima. Poznavanje karakteristika eksplozivnih materija i predmeta, polaze i od njihove pripadnosti odre enoj grupi kompatibilnosti je bitno kod prevoza, njihovog dr anja odnosno skladi tenja pri emu moraju posebnu pa nju posvetiti lica koja rukuju ili vr e utovar ili istovar opasnih materija, a posebno magacioneri kojima je povereno pravilno uskladi tavanje eksplozivnih materija.
8

Prevoz opasnih materija

2011

2.1.3 Klasifikacija eksplozivnih materija prema na inu dejstva
Podela eksplozivnih materija mo e se izvr iti na vi e na ina, ali se naj e e koristi podela prema na inu dejstva. Prema na inu dejstva eksplozivne materije se dele na: a) Baruti i raketna goriva - energija semijskog razlaganja baruta i raketnih goriva koristi se za pokretanje projektila u cevi i oru ja ili u auto-propulziji. Baruti se prema sastavu i odnosu oksidansa i goriva dele na homogene i heterogene, dok raketna goriva mogu biti te na ili vrsta; b) Eksplozivi - to su materije sposobne da se razla u prema re imu stabilne detonacije uz osloba anje velike koli ine energije u veoma kratkom vremenu. Njihova podela uslovljena je osetljivo u na iniciranje pa imamo primarne (inicijalne) i sekundarne (brizatne); c) Pirotehni ke sme e - predstavljaju sme e oksidansa i goriva koje pri sagorevanju daju odre ene specifi ne efekte kao to su svetlosni, toplotni, zvu ni, dimni i sl. Sa obzirom na namenu, mogu se podeliti na osvetljavaju e, signalne i trasiraju e, zapaljive, termitne, uspora ke i dimne.

2.2 Gasovi
Gas je materija, prema ADR-u, koja na temperaturi od 50 °C ima pritisak pare vi i od 3 bara ili je u celosti u gasovitom stanju na temperaturi od 20 °C pri standardnom (atmosferskom) pritisku od 1.013 bara. Sve je ve a primena komprimovanih gasova, kako za laboratorijske, tako i za industrijske potrebe. Naj e e su u upotrebi slede i komprimovani gasovi: azot, vodonik, kiseonik, vazduh, ugljen dioksid, amonijak, hlor, sumpordioksid, hlorovodonik, fluorovodonik, bortrifluorid, metilhlorid, metan, acetilen, etilen, propan butan, etilen oksid, freoni, plemeniti gasovi, itd. Gasovi se komprimuju u eli nim bocama razli itih veli ina, kao i u specijalnim tankovima. eli ne boce skladi te se u uspravnom stanju, u odgovaraju im dr a ima za u vr ivanje, radi spre avanja padanja i o te ivanja ventila koji pak moraju biti za i eni odgovaraju im eli nim poklopcima. Prostorije, u kojima se skladi te komprimovani gasovi, moraju da budu hladne, da ne budu izlo ene direktnom dejstvu sun evih zraka, dobro ventilirana i bez izvora zagrevanja i paljenja. Gasovi, prema ADR-u, pripadaju drugoj klasi opasnih materija, i dele se na: 1. Sabijene gasove - gasove pod pritiskom koji su u celosti u gasovitom stanju na temperaturi od -50°C; 2. Te ni gasovi - gasovi pod pritiskom, koji su delimi no u te nom stanju na temperaturi ve oj od 50°C. Ovoj grupi pripadaju:  te ni gasovi pod visokim pritiskom - gasovi ija se kriti na temperatura nalazi u granicama temperatura od - 50 °C do + 65 °C,
9

Ostali predmeti koji sadr e gas pod pritiskom. razvrstavaju po odgovaraju im grupama opasnosti u zavisnosti od stepena rizika. zapaljive. Hemijski nestabilne materije klase 2. TF . TO . nezapaljivih.zapaljive. Rashla eni te ni gasovi . opasnih materija se. rashla ena te nost. 10 . 7. oksidiraju e. zapaljive. UN broj 2421 azot-trioksid. O . T .gasovi koji su prilikom prevoza rastvoreni u te nom rastvara u. Rashla eni te ni gasovi kojima ne mogu biti dodeljeni klasifikacioni kodovi 3A. izuzev raspr iva a. korozivne. 6. Nekomprimovani gasovi koji se transportuju pod posebnim zahtevima. Naro ito treba obratiti pa nju da ambala a i cisterne u kojima se obavlja transport ne sadr e bilo kakve supstance koje bi mogle da izazovu ili pospe e opasne reakcije. netoksi nih gasova.zagu uju e. koji pripadaju klasi 2.gasovi ija je kriti na temperatura iznad 65 °C. na slede i na in: A . F . na osnovu ljudskog iskustva.gasovi koji su delimi no te ni zbog njihove niske temperature. odnosno gasove koji razre uju kiseonik u atmosferi. Svi gasovi. 5. mali. Gasovi i sme e gasova koji nisu prihvatljivi za transport su: - UN broj 2186 hlorovodonik. 4. Zapaljivost se utvr uje testom ili prora unom ije su metode i postupci propisane ISO standardom.013 bara zapaljivi u sme i sa 13 % ili manje vazduha ili imaju opseg zapaljivosti sa vazduhom od najmanje 12 procentnih poena bez obzira na donju granicu zapaljivosti.toksi ne. Korozivni gasovi su gasovi ili sme e gasova koji usled svojih korozivnih karakteristika zadovoljavaju sve kriterijume koji se odnose na toksi ne gasove zbog ega se i klasifikuju kao toksi ni sa postoje im rizikom od korozije. koji sadr e gas ili gasne patrone (gasni kertrid i). korozivne. Raspr iva i i sudovi. ne smeju se prevoziti ukoliko se predhodno ne preduzmu odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ile opasne reakcije gasa u normalnim uslovima transporta. TOC . TFC . Zapaljivi gasovi obuhvataju grupu gasova koji su na temperaturi od 20 °C i pritisku od 1. Zagu ljivci su gasovi koji obuhvataju grupu neoksidiraju ih. Oksidiraju a sposobnost ovih gasova utvr uje se testom ili prora unom propisanim ISO standardima. 30 ili 3F.toksi ne. Oksidiraju i gasovi obuhvataju gasove koji mogu u ve oj meri od vazduha da izazovu ili doprinesu procesu sagorevanja drugih materijala. TC .oksidiraju e.toksi ne.Prevoz opasnih materija 2011  te ni gasovi pod niskim pritiskom .toksi ne. UN broj 2455 metil-nitrit. 3.toksi ne. oksidiraju e. Toksi ni gasovi obuhvataju grupu gasova koji su poznati kao toksi ni ili korozivni u tolikoj meri da predstavljaju rizik po zdravlje ljudi ili se predpostavlja da su toksi ni ili korozivni jer je testom utvrdeno da im je LC50 vrednost koja se odnosi na visoku toksi nost jednaka ili manja od 5000 ml/m3. o i i sluzoko u nosa i grla ili ija korozivna komponenta sme e ima LC50 vrednost manju ili jednaku vrednosti od 5000 ml/m3. U korozivne gasove ubrajaju se i sme e gasova koje se smatraju toksi nim zahvaljuju i kombinovanim efektima korozivnosti i toksi nosti i koje. mogu biti opasne po ljudsku ko u. Gasovi rastvoreni pod pritiskom .toksi ne. oksidiraju e.

pove anim pritiskom i praskom. butan). Kod zapaljivih gasova gori sam gas. to zna i da su isparenja zapaljiva.Prevoz opasnih materija - 2011 - - Gasovi rastvoreni pod pritiskom koji ne mogu biti klasifikovani kao UN broj 1001.3 Zapaljive te ne materije Zapaljive te nosti obuhvataju opasne materije i predmeta sa opasnim materijama koje. Pored zapaljivosti. eksplozivna i nagrizaju a. tako e obuhvata i te ne materije i rastopljene vrste materije sa ta kom paljenja ve om od 61 °C koje se na transport predaju na temperaturi koja je ve a ili jednaka od njihove ta ke paljenja. Raspr iva i iji sadr aj. Klasa 3. Gasni kertrid i ija je odlika izuzetno visoka toksi nost (LC50 ni a od 200 ppm). njihovih para pra eno je plamenom. isparenja mogu biti otrovna. To su eksplozivne materije rastvorene u vodi ili drugoj te noj materiji. dizel gorivo. pra eno toplotom. toplote.u.013 bara. ispunjavaju slede e uslove: nalaze se u te nom stanju. Mo e se re i da je to najni a temperatura na kojoj e neka materija nakon paljenja nastaviti da gori. sa aspekta toksi nosti ili korozivnosti. oduzimanjem kiseonika (ugu ivanjem) ili oduzimanjem gorive materije (odstranjivanje). Ta ka paljenja jedne zapaljive materije je ona najni a temperatura pri kojoj se stvara dovoljna koli ina gasova. Gorenje je hemijski proces sjedinjavanja sa kiseonikom. U klasu 3. acetilen) ili te i od vazduha (propan. Broj koji pokazuje pojavni oblik gasova i veliko slovo koje pokazuje opasnost koju pojedini gasovi imaju. ine klasifikacioni kod materija i predmeta klase 2. U klasi 2 nema podele na ambala ne grupe. Za odre ivanje ta ke paljenja kod zapaljivih te nosti postoji ta no propisan metod. 11 . a ne te nosti. Dok zapaljivi gasovi mogu biti lak i od vazduha (vodonik. spadaju i te ni eksplozivi sa smanjenom osetljivo u. prema ADR. Tu spadaju benzin. zadovoljava kriterijume za grupu pakovanja 1. odnosno odgovaraju a sme a gasa i vazduha pogodna za paljenje. Raspr iva i kod kojih su toksi ni ili zapaljivi gasovi kori eni kao disperzanti. Zaustavljanje procesa gorenja mo e da se postigne oduzimanjem toplote (hla enjem). boje itd. aceton. Isparenja zapaljivih te nosti su te a od vazduha i padaju na dno u zatvorenim prostorima. 2. dima i pepela. kako bi se formirala homogena te na sme a koja potiskuje njihove eksplozivne karakteristike. na temperaturi od 50 °C imaju pritisak pare ni i od 3 bara i nisu u gasnom stanju na temperaturi od 20 °C i pritisku od 1. Eksplozija gasova i isparenja po inje sa donjom granicom eksplozivnosti (najmanja koncentracija gasa ili isparenja u vazduhu pri kojoj mo e nastati eksplozija). 2073 ili 3318. Kada se proces sagorevanja odvija velikom brzinom nastaje takozvano eksplozivno sagorevanje. metanol. etanol. a imaju ta ku paljenja ne ve u od 61 °C. Sagorevanje zapaljivih te nosti tj. sirova nafta. Da bi se te na zapaljiva materija upalila mora predhodno da pre e u gasovito stanje. odnosno oksidacija uz pojavu svetlosti. Ove granice se razlikuju kod razli itih materija.

koje deluju oksidiraju e (zapaljivo). otpaci. Ambala na gmpa III (za materije sa malom opasno u prema kriterijumu za ispitivanje).5 Materije sklone samoupaljenju Materije sklone samopaljenju su materije koje se pale u dodiru sa vazduhom ili vodom bez posredstva drugih materija (beli i uti fosfor.  Te ni eksplozivi smanjene osetljivosti koji nisu navedeni u listi opasnih materija.Prevoz opasnih materija 2011 Da bi se spre ilo eventualno paljenje sme e zapaljivih para sa vazduhom. nitrocelulozni filmovi. FT otrovne zapaljive vrste materije (FT1 otrovne organske. U ovu grupu se ubrajaju sumpor. DT otrovni vrsti desenzitivisani eksplozivi. SR2 potrebna kontrola temperature). U materije klase 4a. 2. svrstavaju se: Samoreaguju e materije ( vrste materije ili te nosti). bez dodatne opasnosti. Materije i predmeti klase 4a. kad su u suvom stanju. radi spre avanja nagomilavanja para.4 Zapaljive vrste materije Zapaljive vrste materije su vrste materije koje. nitroceluloza isl.3 %. celuloid. FO zapaljive vrste materije. crveni fosfor. mogu lako da se zapale u dodiru sa plamenom ili varnicom. Lakozapaljive vrste materije i predmeti koji mogu da se upale pomo u varnica ili usled trenja. 2. prema ADR-u. uz obezbe enje dobre venilacije. a pu enje i kori enje izvora paljenja je najstro e zabranjeno. ovakve materije se skladi te u prostorijama koji se hlade. D vrsti desenzitivisani eksplozivi. prema 12 . Ovakve prostorije. na osnovu osobina dele se na: F zapaljive vrste materije bez sporedne opasnosti (F1 organske.). SR samoreaguju e materije (SR1 nije potrebna kontrola temperature. moraju da budu snabdevene efikasnim ru nim ili automatskim ure ajima za ga enje po ara. Materije povezane sa samoreaguju im materijama. Prema stepenu opasnosti zapaljive vrste materije se dele na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije sa visokom opasno u prema kriterijumima za ispitivanje). upotrebljene krpe i dr. Slede e grupe zapaljivih materija nisu prihvatljive za transport:  Zapaljive materije ija je struktura bliska strukturi peroksida (kao to je to slu aj sa etrima ili sa ostalim policikli nim oksidacionim materijama) ukoliko sadr aj peroksida prelazi 0. Ovakve prostorije moraju da budu udaljene od eventualnih izvora paljenja. F2 rastopljene organske materije i F3 neorganske). Isto tako mora se obezbediti da ambala a i cisterne u kojima se vr i transport ne sadr e materije koje izazivaju ili pospe uju opasne reakcije. sirov pamuk. cinkovi alkili. ali nisu sklone samopaljenju. FT2 otrovne neorganske). vrsti desenzitivisani (umanjene osetljivosti) eksplozivi.  Hemiski nestabilne zapaljive te nosti ukoliko predhodno nisu preduzete odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ile njihove opasne reakcije u smislu opasnog razlaganja ili polimerizacije tokom transporta. U materije klase 4b. Ambala na grupa II (za materije sa srednjom opasno u prema kriterijumu za ispitivanje).

hidridi. SW samozapaljive materije koje u kontaktu sa vodom stvaraju zapaljive gasove. U materije klase 4c prema ADR-u. U ovu grupu materija ubrajaju se: kalcijum. S4 vrste neorganske). koje su uzdignute na visokim temeljima. prema kriterijumu za ispitivanje). kao i predmeti koji sadr e takve materije. SC2 vrste korozivne organske. arsenidi. svrstavaju se: materije koje reaguju sa vodom i emituju zapaljive gasove koji mogu sa vazduhom da formiraju i eksplozivnu sme u. kalcijum karbid. Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum.Prevoz opasnih materija 2011 ADR-u. koje se u dodiru sa vazduhom ve u malim koli inama pale u roku od pet minuta. a koji su odvojeni od drugih objekata. na osnovu osobina (klasifikacioni kod) se dele na: S samozapaljive materije bez dodatne opasnosti (S1 te ne organske. ST4 vrste otrovne neorganske). alkalni silicidi i dr. Prema stepenu opasnosti materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije koje imaju sna nu reakciju sa vodom. zapaljivi i eksplozivni gasovi. S3 te ne neorganske. SO oksidiraju e samozapaljive materije. fosfidi. sulfidi. Ove materije reaguju sa vodenim rastvorima. ST2 vrste otrovne organske.6 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum. anhidridi kiselina. karbidisilcidi. Ambala na grupa III (za materije koje imaju laganu reakciju sa vodom. kalcijum karbid. svrstavaju se: Samozagrevaju e materije i predmeti (uklju uju i me avine i rastvore) koji su prilikom kontakta sa vazduhom skloni zagrevanju bez bilo kakvog dovo enja energije (potrebne su ve e koli ine . Ambala na grupa III (za manje samozagrevaju e materije prema kriterijumu za ispitivanje). 13 . kalcijum. Materije i predmeti klase 4b. Prema stepenu opasnosti materije sklone samozapaljenju se dele na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za samozapaljuju e materije prema kriterijumu za ispitivanje). alkalni metali. SC3 te ne korozivne neorganske. prema kriterijumu za ispitivanje). nitridi. 2. kalijum. Samozapaljive-piroforne materije (uklju uju i vrste i te ne rastvore i sme e).). Ambala na grupa II (za materije koje imaju laku reakciju sa vodom.). kalcijum. koncentrovana kiselina i alkalije. i pri tome se osloba a toplota. alkalni silicidi i dr. ST3 te ne otrovne neorganske. SC4 vrste korozivne neorganske). Ambala na grupa II (za samozagrevaju e materije prema kriterijumu za ispitivanje). S2 vrste organske. legure i amalgami ovih metala. korozivne.vi e kilograma i du i period vremena vi e sati ili dana). kalijum. teluridi. prema kriterijumu za ispitivanje). boridi. hladnim i dobro ventiliranim prostorima. ST otrovne samozapaljive materije (ST1 te ne otrovne organske. vodenom parom i vodom. Ove materije skladi te se na suvim. organske. SC korozivne samozapaljive materije (SC1 te ne.

oksidi. OS vrste samozagrevaju e oksidiraju e materije. perflorati. Prema stepenu opasnosti oksidiraju e materije dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije koje deluju samozapaljivo. OC2 vrste). na osnovu osobina dele se na: W materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. 14 . perbromati. Ove opasne materije ne treba skladi titi u blizini te nosti niske temperature zapaljivosti. ozon. permanganati. U materije klase 5a. prema ADR-u. WO materije oksidiraju e (zapaljive) vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. OT oksidiraju e otrovne materije ( OT1 te ne. WC2 vrste). W3 predmeti). OTC otrovne korozivne oksidiraju e materije. OW vrste oksidiraju e materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. jodati.7 Oksidiraju e materije Oksidiraju e materije su materije koje se u dodiru sa drugim materijama razla u i pri tom mogu prouzrokovati vatru (hloridi. 2. Ambala na grupa II (za materije koje deluju zapaljivo prema kriterijumu za ispitivanje). Ambala na grupa III (za materije koje deluju slabo zapaljivo. W2 vrste. u pojedinim slu ajevima. Prostorije za skladi tenje oksidacionih agenasa treba da budu hladne i dobro ventilirane. O2 vrste. kao i predmeti koji sadr e takve materije (W1 te ne. U grupu oksidacionih agenasa. WC otrovne materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove (WC1 te ne. peroksidi alkalnih metala i njihove sme e i dr. Ukoliko do e do me anja kalijum permanganata sa glicerinom na obi noj temperaturi. dolazi do izrazito sna ne reakcije. 0T2 vrste). O3 predmeti). prema kriterijumu za ispitivanje).Prevoz opasnih materija 2011 Materije i predmeti klase 4c. WS materije samozagrevaju e vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. perjodati. kao i da budu izra ene od materijala otpornog na po ar. persulfati. vodeni rastvor vodonik-superoksida. Usled udara i trenja. uz pojavu vrelog plamena. prema kriterijumu za ispitivanje). hlorati i perforati. OC korozivne oksidiraju e materije (OC1 te ne. Njihovim me anjem sa te nim korozivnim materijama mogu se stvarati veoma otrovni gasovi. mogu da pored po ara izazovu i eksploziju. WF1 materije zapaljive te ne koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. OF vrste i zapaljive oksidiraju e materije. bez dodatnih opasnosti. svrstavaju se materije koje same po sebi ne moraju biti zapaljive ili sagorljive. WF2 materije zapaljive vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. svrstavaju se slede e grupe jedinjenja: organski i neorganski peroksidi. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: O oksidiraju e materije bez dodatne opasnosti i predmeti koji sadr e takve materije (O1 te ne. hromati. bihromati.). ali zbog vi ka kiseonika kojim raspola u mogu da izazovu ili doprinesu paljenju ili sagorevanju drugog materijala koji je zapaljiv. Materije i predmeti klase 5a. neorganski i organski nitriti i nitrati. WFC materije korozivne zapaljive koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove.

posebno kod o te enih pakovanja i prosutog sadr aja. i to: Tip A nije dozvoljen za prevoz zbog svoje opasnosti u ambala i u kojoj je testiran. u sedam tipova. gde su jedan ili oba vodonikova atoma zamenjena organskim radikalima. trenjem. a manje su osetljive na eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar.Prevoz opasnih materija 2011 2. P2 organski peroksidi za koje je potrebna kontrola temperature.  Samoubrzavaju a temperatura razlaganja (najni a temperatura na kojoj mo e do i do samoubrzavaju eg razlaganja materije u ambala i upotrebljenoj prilikom prevoza). odnosno trenje. na osnovu stepena opasnosti. a manje su osetljive na eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: P1 organski peroksidi za koje nije potrebna kontrola temperature. Razlaganje mo e biti izazvano kontaktom sa ne isto ama (aminin. 15 . Za sugurnost organskih peroksida potrebno je kontrolisati temperaturu u toku prevoza. prema ADR-u. Organski peroksidi su organske materije sa vi im stepenom oksidacije koje mogu da izazovu tetne posledice po zdravlje ili ivot ljudi ili o te enje materijalnih dobara. Organski peroksidi su klasifikovani. Materije iz ove klase su termi ki nestabilne i razla u se kod normalnih ili pove anih temperatura uz stvaranje toplote i gasova. Postoji velika opasnost od eksplozije i samozapaljenja. svrstavaju se organske materije koje mogu da se smatraju derivatima vodonik peroksida. Brzina razlaganja raste sa temperaturom i zavisi od formulacije (tipa) organskih peroksida.8 Organski peroksidi Organski peroksidi su organske materije sa vi im stepenom oksidacije koje mogu da izazovu tetne posledice po zdravlje ili ivot ljudi ili o te enje materijalnih dobara. udarom i sli no. Temperature mogu biti:  Kontrolna temperatura (maksimalna temperatura na kojoj organski peroksid mo e da se bezbedno prevozi). Svrstavanje u tipove od B do F je direktno povezano sa najve om dozvoljenom koli inom u jednom pakovanju. jedinjenja te kih metala). pove anom temperaturom .  Kriti na temperatura (temperatura na kojoj se moraju primeniti procedureza slu aj opasnosti). kiseline. Materije klase 5b. odnosno trenje. Kontakt vodonik peroksida sa o ima mo e da izazove ozbiljne povrede ko e ili ro nja e. Tip G ne potpada pod propise klase 5b. U materije klase 5b.

prema kriterijumu za ispitivanje. neophodno je primeniti slede e mere:  Prostorije za skladi tenje treba da budu hladne i obezbe ene dobrom ventilacijom. biolo kog ili prirodnog porekla i preparati proizvedeni od tih supstancija koji. mogu da kode zdravlju. TC otrovne korozivne materije (TC1 te ne organske. TC4 vrste neorganske). na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za vrlo otrovne materije). na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: T otrovne materije bez dodatne opasnosti (T1 te ne organske. mogu ugroziti ivot ili zdravlje ljudi ili tetno delovati na ivotnu sredinu. udisanjem ili gutanjem. T4 te ne neorganske. T3 organometalne. T9 ostale otrovne materije).  U prostorijama. kako bi se spre ilo isparavanje toksi nih materijala koji bi mogli da dovedu do zaga ivanja skladi tnih prostorija. U materije klase 6a prema ADR-u. ne smeju da se dr e ivotne namirnice i sto na hrana. u kojima se uvaju ove materije. TF otrovne zapaljive materije (TF1 te ne. T2 vrste organske. TC2 vrste organske. pri skladi tenju ovih materija. T8 uzorci. moraju da budu dobro zaptivene. Ambala na grupa II(za otrovne materije).  Sudovi. moraju biti snabdevene za zaklju avanjem. TW otrovne materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove (TW1 te ne. TF2 te ni pesticidi.9 Otrovne materije Otrovi su supstancije sinteti kog.Prevoz opasnih materija 2011 2. TFC otrovne korozivne zapaljive materije. TF3 vrste). od prostorija i ormana.  Sudovi. sa toksi nim materijama. TC3 te ne neorganske. T5 vrste neorganske. mo e da uva samo lice koje se stara o uvanju i izdavanju ovih materija. 16 . Materije klase 6a. TO oksidiraju e otrovne materije (T01 te ne. TS vrste samozagrevaju e otrovne materije.  Klju eve. za ti ene od direktnog dejstva sun evih zraka. TW2 vrste). Ambala na grupa III (za malo . u kojima se dr e ove materije. moraju da budu izolovani jedni od drugih. ili da dovedu do uni tenja ljudi i ivotinja. svrstavaju se materije za koje se iz iskustva ili na osnovu eksperimenata mo e predpostaviti. da pri delovanju.  Prostorije i ormani. u kojima se dr e ove materije. i obele ene natpisom Äotrov". T7 vrsti pesticidi. u relativno maloj koli ini upijanjem preko ko e. T02 vrste). u kojima se nalaze ove materije. Da bi se izbegle ne eljene posledice. T6 te ni pesticidi. uneseni u organizam ili u dodiru sa organizmom. udaljene od mogu ih izvora paljenja. koje mogu me usobno da reaguju. Prema stepenu opasnosti otrovne materije se dele.neznatno otrovne materije).

viruse. gubitak imuniteta. 2. smatraju se tako e materijama ove klase.02 mikrokirija) po gramu. kao to su mikroorganizmi (uklju uju i bakterije. I2 opasne po ivotinje zarazne opasne materije. 17 . tetnost im zavisi od intenziteta i vrste. na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: I1 opasne po ljude zarazne opasne materije. svrstavaju se materije za koje je poznato. Prema stepenu opasnosti samo otpaci koji poti u od medicinskih postupaka na ljudima i ivotinjama kod kojih postoji relativno mala verovatno a da imaju zarazne materije svrstavaju se u ambala nu grupu II za materije sa srodnom opasno u. U materije klase 7 prema ADR-u.d. lezde. Prevoziti se smeju samo materijali klase 7 koji su poimeni no navedeni u spisku ADR-roba (ozna eni akronimom Än.11 Radioaktivni materijali Radioaktivne materije su materije ija specifi na aktivnost prelazi 74 bekerela (0. pod uslovima koji su navedeni. Posledice.  Radioaktivni materijali koji se prevoze u okviru ure aja ili postrojenja u kojima su sme teni prema siguronosnim propisima i gde se prevoz ne obavlja javnim putevima ili elezni kim prugama. otpaci."). I3 klini ki otpaci. ili se mo e predpostaviti da sadr e izaziva e bolesti. Materije klase 6b. Pored zra enja mo e se pojaviti pove anje temperature kao posledica lan ane reakcije. prema ADR-u. svrstavaju se materije koje sadr e radionukleide kod kojih je koncentracija aktivnosti. U materije klase 6b. Predmeti koji su zaga eni virusima ili mikroorganizmima. pod uslovom da koncentracija aktivnosti ovih materijala ne prema uje desetostruku vrednost koja je navedena u tabelama za vrednosti aktivnosti prema zahtevima ADR-a. kao i ukupna aktivnost za po iljku iznad vrednosti koje su date prema kriterijumu ADR-a. prema zahtevima ADR-a su:  Prirodni materijali i robe koji sadr e radionukleide koji se nalaze u prirodi i koji nisu prera eni za upotrebu.10 Gadne i zarazne (infektivne) materije Gadne i zarazne materije su supstance koje ire neprijatan miris ili sadr e mikroorganizme ili njihove toksine za koje se zna da mogu izazvati zarazna oboljenja kod ljudi i ivotinja (sve a nesoljena ili usoljena ko a.  Radioaktivni materijali koji su sastavni deo prevoznog sredstva. Radioaktivni materijali koji ne pripadaju klasi 7 opasne robe. nedostaci kod novoro en adi ili promene u zemlji tu i sli no. po zdravlje mogu biti: pojava kancerogenih oboljenja. I4 dijagnosti ki uzorci).).  Radioaktivni materijali u potro nim proizvodima. posle njihove prodaje krajnjem korisniku. Radioaktivni materijali su posebno opasni jer odaju nevidljiva zra enja. parazite i gljive) ili se mo e predpostaviti da kod ivotinja ili ljudi mogu da prouzrokuju pojavu zaraznih bolesti.Prevoz opasnih materija 2011 2. koji su dobili propisano odobrenje. iznutrice.d. fekalije i dr. rikecije.

te ne. natrijum-hloroksid i dr.korozivne materije. mogu da zagade i atmosferu u magacinskim prostorijama. U zavisnosti od stepena opasnosti prilikom transporta.te ne. vrste. C02 .vrste). i zapaljive gasovite produkte. ubrajaju se:  Materije i predmeti koji sadr e te materije. CS .predmeti). C2 . COT . C10 . vrste). C11 . vrste.ostale korozivne materije (C9 te ne. vrste).korozivne materije. CF2 vrste). azotna kiselina. C5 C8 -bazne materije (C5 neorganske. U ove materije ubrajaju se kiseline i njihovi anhidridi i alkalije. kao to su: sulfidi. mravlja kiselina. CO . fosfidi. C7 organske. Materije klase 8. CT -korozivne materije. C6 neorganske. zapaljive. fluoridi karbidi. CW2 . na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: C1 C10 korozivne materije bez dodatne opasnosti: C1 C4 kisele materije (C1 neorganske. te ne. ija temperatura nije ni a od temperature mr njenja korozivne materije koja se skladi ti.korozivne materije.te ne.vrste). Ove materije uvaju se u ventiliranim i hladnim prostorijama.visoko korozivne materije. te ne. te ne. Grupisanje korozivnih materija po grupama pakovanja vr i se prvenstveno na osnovu ljudskog iskustva. C3 . a mogu da izazovu i druge opasnosti. Pare kiselina reaguju sa metalima i hidridima metala osloba aju i vodonik.korozivne materije koje u dodiru sa vodom osloba aju zapaljive gasove (CW1te ne. izolovanim od materija. C8 .neznatno korozivne materije. toksi ne ( CT1 . reaguju i sa jedinjenjima kao to su: selenidi. a ukoliko su isparljivi.vrste).korozivne materije. te ne.).te ne.vrste). II grupa pakovanja . a mo e se izvr iti i na osnovu podataka dobijenih eksperimentalnim putem.organske. oksidiraju e.korozivne materije. III grupa pakovanja . C9 C10 . C4 . korozivne materije razvrstavaju se u tri grupe pakovanja: I grupa pakovanja .organske. brom. koje hemiskim delovanjem napadaju povr insko tkivo ko e i sluzoko e sa kojim dolazi u dodir ili koje prilikom osloba anja nanose tetu drugoj robi ili transportnim sredstvima ili mogu da ih razore. prema ADR-u. silicidi.organske. 18 . CF .12 Korozivne (nagrizaju e) materije Korozivne (nagrizaju e) materije su materije koje u dodiru sa drugim materijalima i ivim organizmima izazivaju njihovo o te enje ili uni tenje (sumporna kiselina. toksi ne.  Materije koje sa vodom stvaraju korozivne te nosti ili sa prirodnom vlagom iz vazduha korozivne pare ili maglu. oksidiraju e (C01 .korozivne materije. CS2 . cijanidi. arsenidi. One mogu da razore sudove u kojima se nalaze. CFT . sulfiti. teluridi. samozagrevaju e (CS1 . boridi. cijanidi i druge materije koje pod dejstvom kiselina mogu da razvijaju izrazito otrovne gasovite produkte. ta ne. mogu da oslobode toksi ne. zapaljive (CF1 . CT2 . CW . toksi ne.vrste). sulfidi. Korozivne materije se moraju dr ati u obele enim sudovima. 2.neorganske. Opasne materije i predmeti klase 7 nemaju klasifikacioni kod. U korozivne materije.Prevoz opasnih materija 2011 U klasi 7 nema podela na ambala ne grupe. dok u drugim slu ajevima.

M11 ostale materije koje predstavljaju opasnost za vreme prevoza. Prema stepenu opasnosti materije se klase 9. Opasnim materijalima smatraju se i sirovine od kojih se proizvode opasne materije i otpaci . na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: M1 materije koje pri udisanju. Ambala na grupa II (za materijale koji predstavljaju malu opasnost). a koje se ne mogu svrstati u klasu od 1 do 8 (azbest. M7 vrste materije koje zaga uju vodu. 19 . M8 genetski izmenjeni mikroorganizmi i organizmi). M4 litijumske baterije.  Hemijski nestabilne sme e ostataka sumporne kiseline. M10 vrste). a ne spadaju u neku drugu klasu. magnetni materijali i sl. svrstavaju se materije i predmeti koji za vreme prevoza predstavljaju neku opasnost koja nije obuhva ena pojmovima drugih klasa. M6-M8 materije opasne za okolinu (M6 te ne materije koje zaga uju vodu. 2. prema ADRu prihvatljive za transport su:  UN broj 1798 nitrohlorovodoni na kiselina. u obliku fine pra ine mogu da ugroze zdravlje.  Hemijski nestabilne sme e azotne kiseline ili sme e ostataka sumpornih i azotnih kiselina. Materije klase 9.Prevoz opasnih materija 2011 Hemijski nestabilne korozivne materije ne treba transportovati ukoliko predhodno nisu preduzete odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ilo eventualno razlaganje tih materija ili polimerizacija tokom prevoza. M9 i M10 materije na povi enoj temperaturi (M9 te ne. M5 aparati za spasavanje ivota. M3 materije koje ispu taju zapaljive pare. M2 materije i uredaji koji u slu aju po ara mogu dovesti do formiranja dioksina.). Materije koje nisu. dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materijale koji predstavljaju srednju opasnost).ako imaju osobine tih materija. prema ADR-u. suvi led.13 Ostale opasne materije i predmeti Ostale opasne materije su supstancije koje za vreme prevoza predstavljaju opasnost. U materije klase 9.

1 Eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila Eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila obuhvataju kompleks me usobno povezanih karakteristika od kojih zavisi pogodnost vozila za kori enje pri odre enim eksploatacionim uslovima. koeficijenta korisnog dejstva. Ekonomi nost vozila . zapremine ili broja putnika na datoj relaciji.Dinami nost vozila predstavlja sposobnost prevo enja putnika ili tereta najve om srednjom brzinom pri odre enim uslovima. vidljivost. stabilnost. 3. maziva. Ekonomi nost vozila ili voznog parka se karakteri e pre svega na osnovu utro enog goriva. u odre enim dozvoljenim granicama. a zavisi i od prohodnosti vozila i elemenata njegove komfornosti. Pouzdanost vozila i njegovih delova je verovatno a da vozilo uspe no izvr ava svoju funkciju cilja. Da bi se pobolj ala ekonomi nost vozila neophodno je obezbediti: ve u korisnu nosivost. Promenom uslova eksploatacije menjaju se i eksploatacionotehni ke karakteristike vozila. prenosnog odnosa u transmisiji. pri odre enim uslovima kori enja tokom itavog veka trajanja. ukupne mase vozila. Naj e e se izra ava kao sposobnost vozila da zadr i eksploataciona svojstva.Ona zavisi od velikog broja faktora. Dinami nost vozila se smanjuje sa du inom njegove eksploatacije. maksimalni uspon koje vozilo mo e da savlada kao i ubrzanje koje mo e posti i pri odre enom stepenu prenosa. Pouzdanost vozila . Dinami nost vozila zavisi od njegovih konstruktivnih svojstava poput snage i obrtnog momenta motora. Vozila za prevoz opasnih materija 3. analizu transporta odre ene mase. pa zato postoje vozila za razli ite uslove eksploatacije. Pouzdanosti vozila je potrebno posvetiti 20 . upravljivost. signalizacija i sl. Ukoliko je poznata dinami ka karakteristika vozila mogu e je odrediti maksimalnu brzinu kretanja. rezervnih delova kao i ljudskog rada na jedinicu transportnog rada. odnosno da radi bez otkaza tokom odre enog vremenskog perioda pri unapred odre enim uslovima kori enja.Prevoz opasnih materija 2011 3. Ekonomi nost je jedan od osnovnih zahteva koja se postavljaju pred vozila budu nosti i zbog toga treba raditi na pobolj anju ekonomi nosti vozila. Dinami nost vozila . manju potro nju goriva i pobolj anje infrastrukture.Pouzdanost predstavlja jedan od osnovnih pokazatelja kvaliteta vozila. Tako e zavisi i od elemenata aktivne bezbednosti kao to su ko iona svojstva. Analiza ekonomi nosti svodi se na analizu transportnog rada tj. Osnovne eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila su: 1. Trenutni stepen razvoja nauke i tehnike ne omogu ava izradu vozila koje zadovoljava funkciju cilja u svim uslovima eksploatacije. Dinami nost vozila je usko povezana i sa ostalim eksploataciono-tehnolo kim karakteristikama. Faktor koji prouzrokuje pogor anje dinami nosti vozila je pogor anje izlaznih karakteristika njegovih podsistema to je posledica istro enja delova odre enih sklopova. 2. ve i vozni u inak. primenjenih pneumatika i aerodinami nosti vozila.

Kapacitet vozila direktno zavisi od njegovih dimenzija. od vozila se zahteva da u najmanjoj meri negativno uti e na u esnike u saobra aju i na okolinu. Moralnim razlozima (zastarela tehnika i estetika). Prohodnost vozila zavisi od: vu nih osobina. Prilikom izvr avanja svoje funkcije. udobnost pri utovaru i istovaru tereta. starenje). Ekonomskim razlozima (visoki tro kovi odr avanja. U zavisnosti od zahteva koji se postavljaju vozilima sa aspekta prohodnosti.Prohodnost vozila predstavlja mogu nost njegovog kretanja po lo ijim putevima i besputnim terenima.  vozila pove ane prohodnosti (sa dve ili tri osovine. udobnost pri upravljanju vozilom. Osnovni pokazatelji udobnosti vozila su: adekvatna oscilatorna udobnost. 3. 5. odgovaraju i ambijentalni uslovi poput klimatizacije i buke u prostoru za putnike i voza e i drugo. zamor. proizvodnja. puzanje. kao i mogu nost savla ivanja raznih prepreka. Bezbednost kori enja vozila . udobnost pri ulazu i izlazu iz vozila. suvi e kratki vremenski intervali izme u pojave uzastopnih otkaza i dugotrajan proces odr avanja). enja 6. eksploatacija). Kapacitet se kod teretnih vozila izra ava u kg i kg/m3 ili koeficijentom iskori mase. habanje. Udobnost kori enja vozila . vrsto e njegove konstrukcije i mogu nosti zadovoljenja zakonskih propisa. Prohodnost vozila . 21 .Prevoz opasnih materija 2011 posebnu pa nju u svim fazama njegovog ivotnog ciklusa (projektovanje. barem dve pogonske). putnika. 4. u fazi proizvodnje se realizuje. U fazi projektovanja pouzdanost se utemeljuje. geometrijskih parametara vozila i specifi nog pritiska kojim vozilo deluje na podlogu.  pasivni parametri bezbednosti. Ukoliko analiziramo bezbednost vozila u saobra aju. dok se od putni kih vozila izra ava se brojem mesta za putnike. Vek trajanja vozila .Bezbednost kori enja vozila obuhvata sve one komponente kvaliteta koje se odnose na stepen sigurnosti kori enja vozila sa stanovi ta rukovaoca. komfor sedi ta za putnike i voza a. Tehni kim razlozima (korozija. 2. 8. Postoje parametri bezbednosti.Kapacitet vozila predstavlja najve u koli inu tereta ili najve i broj putnika koji mo e odjednom da se preveze.Udobnost kori enja vozila predstavlja kompleksan pokazatelj kvaliteta vozila. to je mogu e samo u okviru relacije voza -vozilo-okru enje. 7. a tokom eksploatacije se obezbe uje. Kapacitet vozila .Vek trajanja motornog vozila je ograni en: 1.  kataliti ki parametri bezbednosti. a u zavisnosti od toga na koji na in uti u na op tu bezbednost vozila uglavnom se grupi u u tri grupe:  aktivni parametri bezbednosti. tereta i okoline u naj irem smislu. vozila mo emo grupisati na:  vozila normalne prohodnosti.

Naime. Na ovaj na in se smanjuje vreme vozila "u otkazu". a samim tim pove ava gotovost vozila. kontejner ili cisternu. 9.  Ukupna minimalna du ina seta koji mo e biti sastavljen od jedne. Ova obaveza va i i kada se u teretnom vozilu transportuje prazna i neo i ena ambala a u kojoj su bile sme tene opasne materije. a voza mora posebno da vodi ra una o na inu vo nje zbog opasnosti koju takva roba ima kako ne bi ugrozio svoje zdravlje. zdravlje drugih lica i okolinu. dve ili etiri plo e je 1130 mm. Pogodnost konstrukcije vozila za odr avanje .2 Ozna avanje vozila za prevoz opasnih materija Vozila za prevoz opasnih materija se esto javljaju u javnom transportu. o i ena i da voza poseduje odgovaraju u potvrdu ustanove koja je to i enje uradila oznake za obele avanje vozila za transport opasnih materija koje su postavljene na vozilo. polupre nik zaokretanja i gabaritne mere. 3.Pogodnost konstrukcije vozila za odr avanje je posebno zna ajna za opisivanje i ocenjivanje sistema odr avanja vozila. Za obele avanje vozila koja transportuju opasnu robu na na in koji je predvi en ADR-om.  Nagib crvenih fluorescentnih pruga je pod uglom od 45° dok je irina pruge 100 mm.Prevoz opasnih materija 2011  vozila visoke prohodnosti (sa etiri i vi e osovina od kojih su sve pogonske). klirens (najmanja visina iznad stajne povr ine).  specijalna vozila (amfibije. ona predstavlja verovatno u da e se potrebni postupci odr avanja obaviti do odre enog vremena pri odre enim uslovima.  Treba da imaju retroreflektuju u utu pozadinu sa crvenim fluorescentnim prugama. Geometrijski parametri vozila koji uti u na prohodnost su: podu ni i popre ni polupre nik prohodnosti vozila. moraju biti skinute ili prekrivene odgovaraju im materijalom. U slu aju da su vozila prazna.  irina plo e je 140 mm. Zbog toga moraju da budu obele eni spoljnim oznakama koje daju jasne informacije o opasnostima koje od njih proizilaze. odnosno tereta. prednji i zadnji ugao prohodnosti. Zahtevi koje table kojima se vr i ozna avanje moraju da ispune su:  Izvode se u pravougaonom obliku. Pogodnost konstrukcije za odr avanje je unutra nja karakteristika vozila koja predstavlja sposobnost vozila da zadr i ispravno stanje putem preventivnog odr avanja ili da se vrati u ispravno stanje putem korektivnog odr avanja. Svi ostali u esnici u saobra aju moraju da znaju kakve opasnosti prete od takvih vozila. Vozila moraju da budu obele ena na isti na in i u slu aju kada su prazna i neo i ena. 22 . a maksimalna 2300 mm. Postoje razli ite opasnosti koje nisu vidljive kroz ambala u. Duga i te ka vozila namenjena za prevoz opasnih materija obavezno moraju biti obele ena reflektuju im plo ama postavljenim na zadnjoj strani vozila. vozila sa vazdu nim jastucima). koriste se: listice opasnosti i table za obele avanje vozila.

kada je to predvi eno ADR-om koriste se listice opasnosti koje su prikazane na slici 1.2. osim u slu aju kada se opasne materije nalaze u kontejneru. Ova odredba ne va i za sli aj kada se prevoze opasne materije klase 1. Na in postavljanja zavisi od nadgradnje vozila. Modeli listice opasnosti U slu aju kada se pokriveno teretno vozilo koristi za prevoz opasnih materija u kontejner-cisternnama. i opasne materije klase 7. Listice opasnosti se po pravilu postavljaju sa bo nih strana vozila i pozadi. moraju da budu odele ene sa bo nih strana i sa zadnje strane vozila odgovaraju im listicama 23 . Teretna vozila u kojima se transportuju vrste opasne materije u rasutom stanju. na vozilu ne moraju da budu postavljene listice opasnosti bez obzira to se vr i prevoz opasnih materija. a materijal od kojeg se izra uju mora biti vodootporan i dugotrajan.Prevoz opasnih materija 2011 3. a za nadgradnju ima kontejner-cisternu ove listice ne moraju da budu postavljene na vozilo ukoliko su ve postavljene na sudovima sa opasnim materijama.1 Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materije Za obele avanje vozila. i 7. vrste opasne materije i na ina pakovanja. Kada teretno vozilo nije pokriveno . U slu aju da se prevozi komadna roba koja je pravilno obele ena. gde se listice opasnosti postavljaju sa sve etiri strane kontejnera. listice opasnosti moraju da budu postavljene sa bo nih strana i zadnje strane vozila kao i na kontejner-cisternama. Slika 1. kao i vozila koja transportuju opasne materije kase 1.

1.3.3 3.Prevoz opasnih materija 2011 opasnosti. po slede em redosledu: 1.2.2 i 1. 1. Obele avanje vozila cisterni u kojima se nalazi jedna opasna materija u jednoj ili vi e komora vr i se odgovaraju im listi ima opasnosti sa bo nih strana i sa zadnje strane vozila. Sve razli ite listice opasnosti moraju da budu postavljene i sa zadnje strane vozila. na svojoj komori sa bo ne strane moraju da budu postavljene odgovaraju e listice opasnosti.1.2. 24 . odnosno eksplozivnih materija razli itih razreda. Slika 2. 1. 1.5. U slu aju da se u vozilu cisterni koja ima vi e komora nalaze razli ite opasne materije.2 Table za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije Table za obele avanje vozila se postavljaju uvek na prednjoj i zadnjoj strani vozila u vertikalnoj ravni. kao i opasne robe koje se transportuju u odgovaraju oj ambala i kao komadna roba uvek se koriste table reflektuju e narand aste boje dimenzija 400 x 300 mm oivi ene crnom linijom irine 15 mm (slika 3a). a na donjem oznaka stepena opasnosti.1 (najve a opasnost).4 (smanjena opasnost).6. Za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije klase 1 i klase 7 vozila koja prevoze kontejnere. na listicama opasnosti unosi se slovna oznaka grupe kompatibilnosti koja odgovara razredu eksplozivne materije sa najve im stepenom opasnosti (slika 2). 1. Na gornjem delu listice je simbol vrste opasnosti. U slu aju transporta me ovite robe klase 1. a u pojedinim slu ajevima i na bo nim stranama vozila tako da budu lako uo ljive i jasno vidljive. Tabla takvog izgleda mora da bude postavljena sa prednje i zadnje strane vozila cisterni sa vi e komora u kojima se nalaze razli ite opasne materije. 1. Listica opasnosti eksplozivnih materija razreda opasnosti 1. kako je defmisano ADR-om.

. osim za pojedine materije pod posebnim uslovima). Obaveza u pogledu vatrootpornosti ne va i u slu aju prevoza vrstih opasnih materija u rasutom stanju.X". Otrovnost ili opasnost od infekcije. a druga i tre a cifra ako postoje pokazuju dodatne opasnosti. Korozivnost. te ne ili gasovite opasne materije transportuju bez ambala e u odgovaraju im vozilima kao to su vozila cisterne ili vozila sa odgovaraju om nadgradnjom za obele avanje vozila i nadgradnju koriste se table dimenzija 400 x 300 mm. 6. Ove oznake identifikuju opasnost od opasne materije. Tabele za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije Kada se vrste. a najvi e tri cifre i jedno slovo .Prevoz opasnih materija 2011 Slika 3. 5. 8. U donjem delu table uvek je ispisan etvorocifren broj koji indentifikuje opasnu materiju. U gornjem delu table mogu da budu ispisane najmanje dve. Osloba anje gasa usled pritiska ili hemijske reakcije. Oksidiraju e delovanje materije (podsti u vatru). Zna enje cifara opasnosti u gornjem delu table: 2. Radioaktivnost. 9. 3. Zapaljive te nosti (isparenja) i gasovi ili samozagrevaju e te nosti. To je identifikacioni broj materije ili UN broj. Opasnost od spontane burne reakcije. Prva cifra u gornjem delu table pokazuje glavnu opasnost. 25 . (po pravilu je zabranjen prevoz vrstih opasnih materija u rasutom stanju. reflektuju e narand aste boje podeljene horizontalnom linijom na dva polja i sa ispisanim identifikacionim oznakama (slika 3b). Navedene table moraju da budu takvih karakteristika da brojevi budu neizbrsivi i itljivi i posle petnaest minuta provedenih u plamenu. 7. Zapaljive vrste materije ili samozagrevaju e vrste materije. 4.

Ova dokumentacija mora biti va e a u vremenskom trenutku obavljanja transporta. Certifikat izdat od nadle ne institucije jedne od ugovornih strana. Certifikat se izdaje na jeziku zemlje koja ga izdaje. Certifikat o ispravnosti vozila za transport opasne materije Saglasno postoje im propisima. Posebno pa nju treba obratiti na kontrolu zahteva koji se odnose na:       Elektri ne instalacije. a njena ispravnost proverava se kontrolama. u cilju izdavanja Uverenja i Certifikata ime se potvr uje ispravnost i opremljenost vozila za transport opasne materije. od strane nadle ne institucije druge ugovorne strane. Limitator brzine. Tako e.3 Potrebna dokumentacija pri transportu opasnih materija Pre samog po etka procesa transporta opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama. 26 . neophodno je obezbediti potrebnu dokumentaciju koja se za potrebe transporta izdaje od strane nadle nih institucija. u zemlji gde su registrovana da bi se utvrdilo da li zadovoljavaju op te i posebne zahteve koji se postavljaju pred njih. Vozila kojima se prevoze opasne materije moraju biti podvrgnuta godi njem pregledu. Va nost sertifikata o ispravnosti vozila ne mo e trajati du e od jedne godine.Prevoz opasnih materija 2011 3. obuhvataju performanse vozila. za vozilo registrovano na teritoriji te ugovorne strane. ra unaju i od dana izdavanja sertifikata odmah po izvr enom pregledu. sa aspekta posebnih zahteva pri transportu odre ene opasne materije. moraju se nalaziti slede a dokumenta: 1.certifikat o ispravnosti vozila. ukoliko ugovor izme u zemalja izme u kojih se prevoz obavlja ne predvi a druga ije. francuskom ili nema kom jeziku. ABS ko ioni sistem i odgovaraju i sistem za trajno ko enje. U kabini vozila. Odgovaraju i baterijski prekida strujnih krugova. obavezno je obavljanje ispitivanja motornih i priklju nih vozila za transport opasnih materija. Kontrolu mogu uspe no obavljati lica koja su pro la odgovaraju u obuku. Ozna avanje. a tako e i na engleskom. u sertifikatu mora biti nazna en datum poslednjeg pregleda. kojim se transportuju opasne materije. Ispitivanje vozila za prevoz opasnih materija. Ispitivanje vozila za transport opasnih materija obuhvata utvr ivanje pouzdanosti i bezbednosti sa aspekta eksploatacionih uslova u drumskom saobra aju. mora se uva avati. Za svako vozilo koje na tehni koj kontroli poka e zadovoljavaju e rezultate ovla ena laboratorija iz zemlje u kojoj je vozilo i registrovano izdaje ADR . Sprovo enje nadzora se vr i radi sticanja uvida u izvr avanje zadataka. u rokovima njegovog va enja. Tahograf. utvr ivanje funkcionalnih karakteristika. u osnovi.

27 .   Potrebno je tako e da se popunjava isprava o prevozu i za prazno i neo i eno vozilo sa odgovaraju im napomenama. voza mora da ima takozvani ADR cerifikat. na in i vrsta pakovanja.Prevoz opasnih materija 2. ambala na grupa. e da bude i u obliku otpremnice ili nekog drugog dokumenta. Inicijale ADR. ali mora da ima e informacije u vezi opasne materije: Naziv materije i identifikacioni broj (UN-broj). nisu dovoljne da bi se upravljalo vozilom koje prevozi opasne materije. kao i postupcima koji se preduzimaju u cilju sopstvene za tite i za tite okoline u slu aju akcedentne situacije. voza u predato upustvo za slu aj nezgode). Isto tako. voza i se upoznaju sa posebnim zahtevima koje je potrebno ispuniti prilikom transporta me ovite robe iz klase 1. Klasu. Za tu vrstu prevoza. to jest potvrdu da je osposobljen za prevoz opasnih materija. Ispisuje se na engleskom. Ime i adresa primaoca. Certifikat va i pet godina. 3. bez obzira na kategoriju. nakon ega se mo e produ iti polaganjem ispita. Tovarni list (isprava o prevozu) a mo slede       Popunjava se na mestu utovara. Jo jedan uslov za dobijanje ADR certifikata je da je voza star najmanje 21 godinu. Potvrda po iljaoca da su ispunjeni uslovi za prevoz po propisima ADR-a (materija dozvoljena za prevoz. Ime i adresa po iljaoca. Obuka posade vozila koje prevozi opasne materije sastoji se iz op teg i specijalizovanog dela. Broj i opis paketa. Certifikat o obuci voza a 2011 Uobi ajene voza ke dozvole. Nije u potpunosti definisana forma pisanja. francuskom ili nema kom i jeziku zemlje koja ga je izdala. Izdavanje certifikata vr i ovla ena ustanova. koja se dobija nakon kursa i polo enog ispita. Ukupna koli ina (zapremina. Specijalizovana obuka voza a koji upravljaju vozilima za transport eksplozivnih materija podrazumeva upoznavanje voza a sa specifi nim vrstama rizika koji su karakteristi ni isklju ivo za transport eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama. Osnovni cilj op te obuke jeste upoznavanje voza a sa rizicima koji se javljaju pri transportu opasnih materija i merama koje se preduzimaju da bi se ti rizici sveli na minimum.bruto ili neto masa). a koji se odnose na kompatibilnost eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama. obele avanje. Op ta obuka sprovodi se u formi kursa odobrenog od strane nadle nog organa.

 Adresa i broj telefona po iljaoca. je u nadle nosti vojske.  Li na za titna oprema. kao i o metodama i sredstvima koja se ne smeju primenjivati. ve se njihov prevoz vr i u skladu sa uslovima propisanim ADR-om. a molbe se podnose op tinskim sekretarijatima unutra njih poslova. Uputstvo treba da sadr i:  Naziv materije. a naro ito o metodama i sredstvima koja se primenjuju prilikom ga enja. jer u protivnom ona gubi va nost.  Mere koje se preduzimaju u slu aju o te enja i razbijanja pakovanja opasnih materija. Dozvole (odobrenja) za prevoz 2011 Prevozom opasnih materija mogu da se bave samo preduze a i preduzetnici kojima je to delatnost. trasa i vreme kada e se prevoz obaviti. i to za svaki pojedina ni prevoz. Upustvo se izdaje na jeziku koji voza razume.  Opasnosti koju predstavljaju opasne materije koje se prevoze i potrebne mere sigurnosti koje se preduzimaju da bi se opasnost izbegla. jeziku zemlje gde se vr i utovar i istovar. 28 . Za potrebe vojske izdavanje odobrenja za prevoz eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama. kao to su vrsta i koli ina tereta.  Uputstva za pru anje prve pomo i koju treba pru iti ljudima ako do u u dodir sa opasnim materijama koje se prevoze ili koje iz njih mogu da se razviju. ambala na grupa.  Karakteristike materije. ADR . registarski broj vozila.6. ime voza a i pratioca. osim ako se prevoz obavlja pod re imom Ämalih koli ina" definisanih ADR-om. Dozvole sadr e sve bitne podatke o prevozu. a naro ito kada one ugroze put ili objekte pored kojih vozilo prolazi. Za prevoz ostalih klasa opasnih materija (klase 2. br. ta nije Uprava protivpo arne policije.  Mere predostro nosti u slu aju po ara. kao i na jezicima zemalja kroz koje se prolazi. UN-broj.3) nije potrebno posebno odobrenje.Prevoz opasnih materija 4. Svaku promenu bilo kojeg od ovih podataka treba blagovremeno prijaviti organu koji je izdao dozvolu.klasa.opasnosti. Uputstvo o posebnim merama bezbednosti ili uputstvo u slu aju nezgode Obaveza po iljaoca opasnih materija je da voza u predaju pisana uputstva o postupku sa materijom u slu aju nezgode najkasnije pre zapo injanja prevoza. Dozvole za prevoz predhodno navedenih klasa opasnih materija izdaje Ministarstvo unutra njih poslova Republike Srbije.  Brojeve telefona policije i vatrogasaca.7 i opasnog otpada) obavezno je imati dozvolu. Za prevoz nekih klasa opasnih materija (1. 5.

 Motorna vozila sa maksimalnom masom iznad 12 tona. b) Pored opreme propisane pod (a) sa najmanje jednim portabl ure ajem za ga enje po ara kapaciteta od najmanje 6 kg suvog pra ka (ili ekvivalentnog kapaciteta zavisno od materije za ga enje) koji je prilago en uslovima za ga enje po ara na gumama.  Dva samostoje a upozoravaju a ure aja.Prevoz opasnih materija 2011 3. odgovaraju a lopata. sva vozila koja prevoze opasne materije moraju biti snabdevena sa:  Torbom sa potrebnim alatom za nu ne terenske popravke na vozilu. odnosno datum kada treba da se izvr i naredna inspekcija. metla). Odgovaraju i kontejner za sakupljanje (samo za male koli ine). Odgovaraju e sredstvo za absorbciju. odgovaraju e rukavice. moraju biti opremljena ure ajem za ograni enje brzine.  Neophodnom opremom za ostvarenje mera bezbednosti (upozoravaju i prsluk za svakog lana posade vozila.  Sa neophodnom opremom za preduzimanje preventivnih mera za pove anje bezbednosti i to posebno: y Za zastitu u esnika u javnom prevozu: Cetri refleksiona samostoje a znaka za upozorenje (npr. . Na portabl ure aje za ga enje po ara stavlja se ig kojim se potvr uje da ure aji nisu kori eni. ure aj za obezbe ivanje normalnog disanja. sigurnosni trouglovi ili svetla sa kontinualnim osvetljenjem i bljeskanjem.  Najmanje jednom dizalicom po vozilu koja je svojim kapacitetom prilago ena te ini vozila i pre niku to kova. ru na lampa za svakog lana posade vozila. kupe. ko nicama ili po ara na tovaru i koji u koliko se koristi za ga enje po ara na motoru ili u kabini transportne jedinice ne sme da pogor a po ar. a moraju imati nezavisno napajanje. Kad je u pitanju ostala oprema. Metla.4 Oprema vozila za prevoz opasnih materija Sva vozila koja prevoze opasne materije moraju biti snabdevena sa: a) Sa najmanje jednim portabl ure ajem za ga enje po ara kapaciteta od najmanje 2 kg suvog pra ka koji je prilago en uslovima za ga enje po ara na motoru ili u kabini transportne jedinice i koji u koliko se koristi za ga enje po ara na tovaru ne sme da pogor a po ar ve da ga pomogu stvu stavi pod kontrolu. trougao) y Za za titu okoline: Prekriva za odvodne kanale i kanalizaciju otporan na materiju koja se prevozi. odgovaraju i upija . tada portabl ure aj za ga enja po ara ne mora da bude prilago en uslovima za ga enje po ara na motoru. 29 . osnovna za tita tela. na ovim ure ajima mora da se nalazi oznaka usagla enosti sa standardom koju priznaje nadle na institucija kao i natpis. odgovaraju e izme. Adekvatna lopata. one su ute boje. posuda sa vodom za pranje o iju.  Sa najmanje jednim klinastim podmeta em za svako vozilo ponaosob veli ine prilago ene te ini vozila i pre niku to ka. Osim toga. koji mogu biti izvedeni kao reflektuju i unjevi. Me utim. u koliko je vozilo opremljeno sa stacionarnim ure ajem za ga enje po ara koji se na jednostavan na in automatski uklju uje prilikom pojave po ara na motoru. odgovaraju a za tita o iju. Ukoliko se koriste svetiljke.

30 . zahtev za visokom specifi nom snagom suprotan je zahtevu iskori enja athezione mogu nosti podloge i maksimalno dozvoljene mase vu nog sprega i osovinskog optere enja). Aerodinami nost. Iz tog razloga se pri projektovanju ine kompromisi u stepenu zadovoljenja pojedinih zahteva (npr.Prevoz opasnih materija 2011 4. Dobra upravljivost. Mogu nost modifikacija bez velikih ulaganja. grejanja. to manji tro kovi odr avanja. ventilacije. Minimalna potro nja goriva i maziva. koroziju i habanje. Konstrukcija mehanizama i elemenata koja elimini e mogu nost pojave neispravnosti pri rukovanju. Zahtevi vezani za bezbednost koji se postavljaju pred vozilima su : Funkcionalnost. Unifikacija sklopova i delova. Zahtevi koji se postavljaju pred vozilima za prevoz opasnih materija 4. Predhodno navedeni zahtevi esto su suprotni jedan drugom. Lako sklapanje i rastavljanje sklopova pri opravkama. Eksploatacioni zahtevi koji se postavljaju pred vozilima su: to ni i tro kovi kori enja. Funkcionalnost sistema za osvetljavanje puta i za i enje vetrobranskog stakla. Funkcionalnost. Preglednost i vidljivost sa voza kog sedi ta. Komfor sa aspekta buke. to bolje iskoris enje nosivosti. Dobra upravljivost i dr anje puta. to manji uticaj vozila na okolinu ali i njegovu to ve u uo ljivost u svim vremenskim uslovima. Minimalan broj mesta i vremena podmazivanja i pode avanja. Pouzdanost. Visoka stabilnost kretanja u svim uslovima. vibracija. Lak pristup svim mestima za opslu ivanje. Mali specifi ni pritisak to kova na podlogu. ekonomi nost i kompaktnost gradnje i niski tro kovi proizvodnje. esteti nost i funkcionalnost karoserije. upravljanja. Funkcionalnost signalnih uredaja. Op ti zahtevi koji se postavljaju pred vozilima su: Vu no dinami ka svojstva. otpornost na zamor. to ve e srednje brzine kretanja. to ve i odnos ukupne i sopstvene mase. eksploatacioni i zahtevi vezani za bezbednost.1 Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materija Zahtevi koji su uslovljeni klasom i kategorijom vozila a koji se postavljaju pred vozilima naj es e se svrstavaju u tri grupe : op ti. Lako a i brzina utovara i istovara. efikasnost i pouzdanost sistema za ko enje i upravljanje. Primena siguronosnih stakala. Udobnost i pode ljivost voza kog sedi ta. Zadovoljenje standarda i drugih zakonskih regulativa.

namenjena za prevoz opasnih materija. Svi strujni krugovi moraju biti snabdeveni osigura ima ili automatskim prekida ima strujnog kola. za optere eno vozilo. Ako motorno vozilo u potpunosti ne zadovoljava predhodno opisane zahtevane performance trajnog usporiva a.  Trajni usporiva i treba da uklju uju nekoliko nivoa efikasnosti. moraju biti opremljena efikasnim sistemom ko enja u slu aju kada se ista odvajaju od motornog (vu nog) vozila. da ne bi do lo do pojave kratkog spoja i eventualnog varni enja. u slu aju prekida veze izme u vu nog i priklju nog vozila. Razli iti stepeni prenosa u menja u se koriste za dobijanje razli itih nivoa efikasnosti.  Provodnika od alternatora do osigura a prekida a strujnog kola. Aneks 5. ne mo e do i do blokiranja to kova na brzinama ve im od 15km/h. Ova vozila moraju da budu snabdevena efikasnim uredajem za ko enje. Priklju na vozila. ali i dobro izolovani. Provodnici moraju biti dimenzionisani tako da ne dolazi do pregrevanja. prema ECE 13. pri emu svaki mora imati svoju vlastitu komandu.  Sva tri trajna usporiva a. Motorna vozila . u potpunosti treba da zadovolje tehni ke zahteve ECE 13 ili Direktive 71/320/EEC. sa aspekta sistema ko enja. Upotreba priklju nog vozila. ija ukupna dozvoljena masa prelazi 10 tona. ograni ava se za transport 50kg opasnih materija. koji e delovati na sve to kove i automatski izvrsiti njegovo zaustavljanje. koja se ko i trajnim usporiva em.2 Zahtevi koji se postavljaju pred odre enim delovima vozila za prevoz opasnih materija Motorna i priklju na vozila namenjena za transport opasnih materija. kada se trajni usporiva izvodi kao motorna ko nica. za vu no vozilo i omogu iti ugradnju trajnog usporiva a na priklju nom vozilu. namenjena za prevoz opasnih materija. mogu biti dozvoljena. pri emu ukupna dozvoljena masa vu nog vozila ne prelazi 44 tone. na taj na in da na ko enoj osovini.  Provodnika od akumulatora do alternatora.  Efikasnost trajnog usporiva a se treba kontrolisati pomo u ABS-a. treba da budu opremljena trajnim uspora em koji treba da zadovolji slede e zahteve:  Trajni usporiva mo e biti jedan ure aj ili kombinacija nekoliko ure aja. ali u slu aju otkaza elektrike na ABS-u.Prevoz opasnih materija 2011 4. Na takvim motornim vozilima je potrebno ugraditi kontrolni uredaj koji e signalizirati rad trajnog usporiva a na priklju nom vozilu. Aneks 5. integrisani ili kombinovani retarder treba da se isklju uju automatski. uklju uju i nivo koji odgovara neoptere enom stanju. 31 . treba zadovoljiti zahteve ECE 13. osim:  Provodnika od akumulatora do ure aja za paljenje i ga enje motora. ija dozvoljena ukupna masa prelazi 16 tona i motorna vozila namenjena za vu u priklju nog vozila. koje je opremljeno samo inercijalnom ko nicom.  Performanse trajnog usporiva a treba da budu takve da u potpunosti zadovoljavaju zahteve ECE 13.

odnosno postavljene pregrade. i rezervoara goriva ne sme biti manji od 15 cm. oni moraju biti osigurani u metalnoj ventilisanoj kutiji ili u kutiji od nekog drugog materijala odgovaraju e vrsto e. Ukoliko su akumulatori postavljeni na neko drugo mesto. koja se nalazi iza kabine voza a. Pogonski agregat. Moraju biti pravilno pri vrs eni i postavljeni. za rad pogonskog agregata. u kojima se nalazi benzin.3 Posebni zahtevi koji se odnose na odre enu izvedbu vozila Materijali. treba da zadovolji slede e zahteve:  U slu aju curenja. tapacirung. 4. onda on mora biti hermeti ki zatvoren i napravljen od vatrootpornog stakla sa vatrootpornim okvirom. sa izolovanim unutra njim zidovima. Posebno grejanje kabine vozila za prevoz opasnih materija. treba da budu tako konstruisani da spre e zapaljenje u 32 . izme u kabine. Slobodan prostor. treba da budu sa efikasnom za titom od po ara na otvoru za to enje goriva i osiguranjem hermeti kog naleganja poklopca rezervoara. motornog vozila za prevoz opasnih materija. instalirana i za ti ena. tada je neophodno postojanje pregrade od metala ili nekog sli nog materijala. zavese. da ne bude potencijalni izvor zagrevanja i zapaljenja materije koja se prevozi. Ako kabina vozila za prevoz opasnih materijala nije izra ena od zapaljivog materijala. izduvni sistem.  Rezervoari goriva. Ku iste akumulatora treba da bude izolovano ili prekriveno izolovanim poklopcem. razne obloge i ostali zapaljivi delovi ne smeju imati karakteristiku gorenja ve u od 100 mm/min. gorivo treba da curi direktno na zemlju bez mogu nosti ostvarivanja kontakta sa toplim delovima vozila ili sa tovarom. tako da su bezbedni od eventualnih mehani kih udara i grejanja koje emituje izduvni sistem i motor. mora biti tako konstruisana. U blizini tovarnog prostora ne smeju biti postavljeni ure aji za posebno grejanje. ure aji za startovanje posebnog grejanja. krov kabine. mora biti tako re eno da ne izaziva zagrevanje tovarnog prostora. Predhodno navedeni provodnici moraju biti to kra i. Ure aji za grejanje. koji se koriste pri izradi konstrukcije vozila treba da zadovoljavaju odre ene uslove koji se odnose na opasnost od zapaljenja i eksplozije. Senzori kablova za ABS ne treba da imaju dodatnu za titu. sto je bli e definisanano u IS03795/1989. Sijalice za svetla na vozilima koja prevoze opasne materije ne smeju biti izvedene sa navojem. u slu aju da se radi o elektri nom ili elektromagnetnom retarderu.  Provodnika od akumulatora do mehanizma za elektri no podizanje prate e osovine. Rezervoar goriva. Celokupna elektroinstalacija. mora da bude tako opremljen i postavljen. a da u slu aju akscedentnih situacija umanji rizik mogu ih pojava neispavnosti. Kabina vozila mora da bude izra ena od nezapaljivog materijala. Ako se na zadnjoj strani kabine nalazi prozor. siguronosni pojasevi. Delovi sedi ta voza a. rezervoari goriva. da ne do e do pojave varnice i kratkog spoja tokom normalnog kori enja.Prevoz opasnih materija 2011  Provodnika od akumulatora do ku ista kontrolne jedinice retardera. postavljeni u tovarnom prostoru. a ne ispod poklopca motora. kao i izduvni sistem.

 Rashladno sredstvo. Napon u elektri noj instalaciji ne treba da prelazi vrednost od 24V.  Postojanje opreme koja spre ava isparavanje opasne materije koja se prevozi. kao i prodiranje rashladnog sredstva u kabinu voza a. Pred vozilom za prevoz opasnih materija (slika 4) demonta nim posudama sa zapreminom ve om od 1m3 i fiksnim posudama sa zapreminom ve om od 3m3. postavljaju se zahtevi u pogledu: Vrste materijala od koga je posuda napravljena. koje se koristi za rad ure aja za odr avanje temperature.  Postojanje ure aja koji omogu avaju prilago avanje temperature u tovarnom prostoru direktno iz kabine voza a. Elektri na instalacija. na osnovu kojih se izdaje odre eni certifikat. svih me usobno spojenih delova. obavezno je odr avanje temperature u predvi enim granicama. Vozila namenjena za transport materija kod kojih se temperaturom kontroli e samoreakcija (klasa 4a) i organskog peroksida (klasa 5b) treba da zadovolje slede e zahteve:  Postojanje opreme koja omogu ava izolaciju i odr avanje temperature u skladu sa materijom koja se prevozi. Debljine zidova posude. Elektri na otpornost.Prevoz opasnih materija 2011 eksplozivnoj atmosveri pri odre enim radnim uslovima i da izlaz toplog vazduha bude uvek otvoren. U slu aju da do e do isticanja opasne materije koja se prevozi. Posuda za prevoz opasne materije moraju biti povezane sa asijom barem jednim elektri nim provodnikom. 33 . Tako e je neophodno izvr iti prikupljanje i odvo enje stati kog elektriciteta sa povr ina posude.4 W/m2K. kao i drugih povr ina u neposrednoj blizini posude. Srednja vrednost koeficijenta prenosa toplote materijala koji se koristi u konstrukciji vozila ne smeju biti ve e od 0. Na ina spajanja elemenata posude. itd.  Rad ure aja. namenjenog za odr avanje temperature u tovarnom prostoru. Ove posude moraju biti podvrgnute detaljnim ispitivanjima. Metalne kontakte. ne sme biti ve a od 10 . mora biti nezavisan od rada motora vozila u kojem se transportuju opasne materije. koji mogu uzrokovati pojavu korozije treba izbegavati.  Tovarni prostor treba da bude snabdeven ventilatorima ili otvorima za ventilaciju. Motor mora biti sme ten ispred prednjeg zida tovarnog prostora. ne sme biti zapaljivo. bez prepreka. koja se nalazi u unutra njosti tovarnog prostora treba da bude izvedena sa za titom u prahu za slu aj otpornosti na plamen.

treba smanjiti na najmanju mogu u meru. treba da bude minimalno 90% visine te ista optere enog vozila. To bi bilo mogu e. sa podlogom. odgovaraju im merama. Osovinsko optere enje svih osovina optere ene poluprikolice ne sme da prelazi 60% od nominalne ukupne mase optere enog vu nog voza.Prevoz opasnih materija 2011 Slika 4. po pitanju stabilnosti u odnosu na prevrtanje. Kod nekih izvedbi posuda za prevoz pra kaste ili granulaste opasne materije. jedino u situaciji. ne mogu se izbe i rizici prilikom utovara i istovara opasne materije. za prevoz opasnih materija. iza prostora za prevoz opasne materije. zahteva se ugradnja za tite sa bo nih strana. Na zadnjem kraju vozila. potrebno je postaviti za titnik. Primena opasnih materija danas je neophodna. 34 . mora da zadovolji zahteve ECE Pravilnika 111. Pored rizika prilikom transporta. Vozilacisterne. Potpuna za tita od opasnih materija ne postoji. radi za tite od udara sa zadnje strane. po zdravlje ivih bi a i o uvanje prirodnih resursa i materijalnih dobara. kada se one ne bi proizvodile. Vozilo za prevoz opasnih materija Srednja vrednost rastojanja izme u spoljnih ta aka kontakta desnog i levog to ka iste osovine. koristile i transportovale. na rastojanju ne manjem od 100mm. To nas upu uje na zaklju ak da rizik od tetnog dejstva opasnih materija.

specifi ni za dato transportno sredstvo. RID . Zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija 5. zahteve koje mora da ispuni ambala a. Navedeni propisi o opasnoj robi reguli u posebno: dozvole za transport. odnosno kontrolu sprovo enja transporta opasnih materija u skladu sa zakonskim odredbama sprovode odgovaraju i nadle ni organi. Da bi broj nezgoda sa opasnim materijama bio to manji. To je ostvareno kroz dono enje i definisanje: y y Nacionalnih propisa (Zakon o prevozu opasnih materija . 35 .za drumski saobra aj. Po to su ovo i me unarodni transporti. U takvoj situaciji.glasnik 53/2002.za elezni ki saobra aj. Pravilnika o na inu prevoza opasnih materija u drumskom saobra aju . skra eno nazvane IAEO-preporuke. ADN .list 68/2002).  Ministarstvo unutra njih poslova. Me unarodnih sporazuma (ADR . injenica je da je od dana stupanja na snagu ovih zakona. kao i obuku osoblja zadu enog za transport. y y Svaki od ovih zakona na svoj na in defini e problematiku opasnih materija. do lo do pove anja obima prometa eksplozivnih materija i broja subjekata koji u njemu u estvuju.za pomorski saobra aj. Na me unarodnom nivou postoje i regulative za bezbedan transport radioaktivnog materijala Me unarodne organizacije za atomsku energiju (IAEO). Nadzor. ICAO-TI . skladi tenje i uni tavanje. neophodno je izdvojiti ona klju na mesta koja predstavljaju osnov za zakonito postupanje u toj oblasti.1 Osnove zakonske regulative u oblasti opasnih materija Svrha postojanja zakonske regulative koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija je za tita ljudi i ivotne sredine od o te enja koja mogu biti izazvana pri rukovanju opasnim materijama. obele avanje transportnog sredstva.list 82/1990. IMDG-CODE . neminovno ima za posledicu i pove an stepen rizika od izbijanja eksplozija i po ara. propisi moraju biti uskla eni sa me unarodnim smernicama.za re ni saobra aj).Sl. obele avanje transportovanog materijala. Za za titu od mogu ih rizika u transportu opasnih materija postoje brojni propisi. potrebno je utvrditi odre ena pravila pona anja svih lica koja sa njima dolaze u kontakt. odnosno nadle na ministarstva:  Ministarstvo saobra aja.Prevoz opasnih materija 2011 5. kada va e a zakonska regulativa nije me usobno uskla ena i celovita.Sl. uklju uju i i njihovo uvanje. Uredba Vlade Republike Srbije o prevozu opasnih materija u drumskom i elezni kom saobra aju -Sl. do danas. zahteve koje mora da ispuni transportno sredstvo. zahteve koje mora da ispuni na in utovara.za vazdu ni saobra aj.

Ovaj sporazum je sa injen u enevi 1957. Pravilnik o registraciji motornih i priklju nih vozila. Pravilnik o bli im uslovima obavljanja. Zakon o eksplozivnim materijama. Osnovni cilj nadzora je sticanja uvida u izvr avanje zadataka. prvenstveno. uputstava. Pravilnik o tehni kom pregledu vozila. Me utim. Pravilnik o na inu prevoza opasnih materija u drumskom saobra aju i Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i elezni kom saobra aju. od dana stupanja na snagu ovog Zakona. Preciznije obja njenje postupanja sa pojedinim opasnim materijama data su u okviru slede ih na ih propisa: Zakon o eksplozivnim materijama. Zakon o eksplozivnim materijama. do danas do lo je do bitnih promena u Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasnih roba u drumskom saobra aju (ADR). na inu sprovo enja i programu obuke za rukovanje vatrenim oru jem. Prevoz opasnih materija. Pravilnikom o bli im uslovima i na inu sme taja i uvanja oru ja i municije. Razlike. Dr ave potpisnice ovog sporazuma imaju obavezu da svoje nacionalne propise prilagode sporazumu. treba da imaju odgovaraju u pravnu regulativu. kao i radnje koje su u vezi sa tim prevozom (pripremanje materije za prevoz. sve odredbe ADR-a. Pravilnik o stru nom osposobljavanju voza a motornih vozila kojima se prevoze opasne materije i druga lica koja u estvuju u prevozu tih materija.godine. Zakon o bezbednosti saobra aja na putevima. postoje i treba ih sagledati da bi izbegli mogu e gre ke i nesporazume pri prevozu opasnih materija. provere zakonitosti rada i preduzimanja odgovaraju ih mera. Njime su definisani uslovi pod kojima se vr i prevoz opasnih materija. Zakon o oru ju i municiji. Zakon o prometu eksplozivnih materija. ukupnim masama i osovinskom optere enju vozila i osnovnim uslovima koje moraju da zadovolje ure aji i oprema na vozilu u saobra aju na putevima. Sve dr ave. Pravilnik o na inu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija. S obzirom da je na a zemlja potpisnica svih konvencija o prevozu opasnih materija. Pravilnik o dimenzijama. koju kod nas ini: Zakon o prevozu opasnih materija. zapaljivim te nostima i gasovima. potpisnice ADR-a. Na osnovu preporuka Ujedinjenih nacija postoji sporazum za drumski transport opasnih materija ADR (European agreement concerning the international carriage of dangerous good by road .Prevoz opasnih materija 2011  Ministarstvo za za titu ovekove okoline. Treba imati u vidu da za prevoz opasnih materija va e. Zakon o osnovama bezbednosti saobra aja na putevima. godine. me u kojima je i na a). ona je du na da neposredno primenjuje odredbe ovog sporazuma.Evropski sporazum o me unarodnom drumskom prevozu opasne robe) sa injen u enevi 1957. Zakon o za titi ivotne sredine. Zakon o prevozu u drumskom saobra aju.godine je ovaj sporazum ratifikovala tada nja SFRJ. odluka. Pravilnik o tehni kim uslovima koje moraju da ispunjavaju preduze a koja vr e stru no osposobljavanje voza a motornih vozila kojima se prevoze opasne materije i drugih lica koja u estvuju u prevozu tih materija. u pojedinim zahtevima. Ovom sporazumu pristupilo je 38 dr ava. utovar i istovar i usputne manipulacije). na nivou evropskog komiteta regulisan je odgovaraju im Zakonom o prevozu opasnih materija koji je baziran na me unarodnim konvencijama. Zakon o me unarodnom prevozu u drumskom saobra aju. Pravilnik o dokumentaciji koja se prila e uz zahtev za izdavanje dozvole za me unarodni prevoz u 36 . Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija. a 1972. Pravilnik o jugoslovenskim standardima za sudove pod pritiskom. izme u ADR-a i na e zakonske regulative.

trasu i krajnje mesto prevoza. delove za oru je i municije. regulisan je saveznim Zakonom o prevozu opasnih materija. Zahtev za izdavanje odobrenja prevoznik podnosi najkasnije 24 asa pre zapo etog prevoza i sadr i: naziv i adresu po iljaoca.godine. 37 . Osnovni zakon o prometu i sme taju zapaljivih te nosti i gasova. delova za oru je i municije. naziv i adresu primaoca. Radi zaokru ivanja celokupne problematike prevoza opasnih materija. delova za oru je i municije vr i za potrebe Vojske Srbije.Prevoz opasnih materija 2011 drumskom saobra aju. Ovim zakonom ure eni su: uslovi pod kojima se vr i prevoz opasnih materija. Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o tehni kim normativima za pokretne sudove za komprimirane.ICAO-TI (International Civil Aviation Organization . postupak sa opasnim materijama reguli e se za: elezni ki transport . Tro kove posebnih mera obezbe enja snosi prevoznik.RID (Regulations Corcerning the International Carriage of Dangerous Goods by Rail). na osnovu preporuka Ujedinjenih nacija. treba imati u vidu slede e: U drugim vidovima transporta. Pravilnik koji se prila e uz zahtev za izdavanje dozvole za vanredni prevoz u me unarodnom drumskom saobra aju. Odobrenje nije potrebno ako se prevoz oru ja. Lista otrova razvrstanih u grupe. delova oru ja i municije koja sadr i eksplozivnu ili zapaljivu materiju potrebno je odobrenje nadle nog organa. Odobrenje za prevoz ne izdaje se u onim slu ajevima kada to zahtevaju razlozi bezbednosti i odbrane Republike. Prevoz opasnih materija. datum i sat zapo injanja prevoza. Vazdu ni transport . posebne mere bezbednosti za prevoz opasnih materija po granama saobra aja. primenjuju se odredbe Zakona o oru ju i municiji. nazna enje vrste i oznake prevoznog sredstva. niti sa njim u suprotnosti. vrstu. prevoz u drumskom i elezni kom saobra aju. a pravni osnov. kao i inspekcijski nadzor nad izvr enjem ovog zakona. koli inu i na in pakovanja oru ja. naziv i adresu prevoznika. Uredba o ratifikaciji evropskog sporazuma o me unarodnom drumskom prevozu opasne robe i protokola o potpisivanju evropskog sporazuma o me unarodnom drumskom prevozu opasne robe. Pomorski saobra aj IMDG-Code (International Maritime Dangerous Goods . prate e radnje u vezi prevoza. Transport na unutra njim plovnim putevima -AND (Europen Ageement Concerning the International Carriage of Dagerous Goods by Inland Waterwaus). posebne mere bezbednosti za prevoz opasnih materija. zajedni ke mere bezbednosti za sve opasne materije i posebne mere bezbednosti za prevoz odre enih vrsta opasnih materija. Odluka o obele avanju otrova u prometu. Jedna od odredbi ADR sporazuma je da nacionalni propisi ne smeju biti bla i.Code). Za prevoz oru ja.Technical Instructions). Kada se radi o prometu i prevozu oru ja i municije. za dono enje ovog zakona je Ustav SFRJ ( lan 315) iz 1990. te ne i pod pritiskom rastvorene gasove. Uredba o ratifikaciji aneksa A i B Evropske konvencije o me unarodnom prevozu opasne robe u saobra aju. naziv i adresu proizvo a a. Nadle ni organ mo e po potrebi narediti prevozniku i preduzimanje posebnih mera obezbe enja pri prevozu oru ja. prevoz na unutra njim plovnim putevima i prevoz u vazdu nom saobra aju. u Republici Srbiji.

lakovi i sl. izra ena. smesti na odgovaraju e mesto ili na drugi na in neutralizuje. Isprava o prevozu opasnih materija mora da sadr i: 38 . svi propisi u oblasti opasnih materija reguli u njihov prevoz u celom preocesu koji je iri od prevoza u u em smislu. opremljena i obele ena u skladu sa propisanim standardima.1 Odredbe zakona o prevozu opasnih materija koja se odnose na drumski saobra aj Cisterne i druga prevozna sredstva kojima se prevozi zapaljiva te nost ija je ta ka topljenja ni a od 55°C. istovara i sli no. Prakti no.ako se iz tehnolo kih razloga prilikom manipulacije ta materija mora zagrevati na temperaturu vi u od etiri petine njene ta ke paljenja. a koja va e u na oj zemlji. odstrani. odnosno autonomnoj pokrajni. kao i vozila u kojima se prevoze opasne materije klase 1a.Prevoz opasnih materija 2011 5. a po potrebi i javnost.). 4b. Po iljalac koji daje opasnu materiju na prevoz du an je da za svaku po iljku opasne materije ispostavi ispravu o prevozu i uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju da preduzmu i da ih preda prevozniku. Opasne materije ne smeju da se predaju niti primaju na prevoz kao prtljag. 1c. zapaljivi gas u sudovima koji se pune na vozilima ili kojima se prevozi druga zapaljiva materija ija je ta ka paljenja vi a od 55°C .2. pored prevoza regulisane su i radnje koje su u vezi sa prevozom poput prevoza. tj.2 Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju. Ako prevoznik nije u mogu nosti da ispale ili prosute opasne materije prikupi. 4a. Izuzetno. Prevozna sredstva kojima se prevoze opasne materije moraju biti tehni ki ispravna. 5a i 5b moraju za vreme utovara ili istovara tih materija da budu uzemljeni. prikupi i odstrani. a po potrebi i najbli i organ sanitarne inspekcije. utovara. sibice. odnosno smesti na za to odre enim mestima ili da ih na drugi na in u ini bezopasnim i da o tome obavesti najbli u stanicu milicije. temelje se na odredbama me unarodnog sporazuma o prevozu opasnih materija u drumskom transportu (ADR). 1b. 5. a izduvna cev motora mora biti opremljena hvata em varnica. a slu e za li nu upotrebu (upalja i. Mesta odre uje nadle ni organi u republici. prevoznik je du an da obezbedi. nadle ni organ uprave pozva e preduze e koje raspola e tehni kim sredstvima za izvr enje takvog zadatka da to uradi na ra un prevoznika. Preduze a i druga pravna lica koji prevoze opasne materije du ni su da u slu aju nestanka opasne materije pri prevozu preduzmu potrebne mere da se one prona u i da o opasnosti koju predstavlja opasna materija obaveste najbli i organ sanitarne inspekcije ili najbli u stanicu milicije. u prtljagu se mogu prevoziti aparati. Ispale ili na bilo koji na in pri prevozu prosute opasne materije. naprave i drugi sli ni predmeti koji sadr e minimalne koli ine opasnih materija koje ne predstavljaju opasnost po okolinu.

Isprava o prevozu opasne materije ispostavlja se u tri istovetna primerka.).  Potpis i pe at po iljaoca. Ako se opasna materija upu uje u zemlju koja se grani i sa Republikom Srbijom.  Naziv. adresu i broj telefona po iljaoca i primaoca. lom ambala e. od kojih jedan ostaje kod posiljaoca. tehni ki i trgova ki naziv opasne materije. duzan je da odmah obustavi dalje prevo enje opasne materije i o tome obavesti nadle nu stanicu milicije i po iljaoca. Isprava o prevozu opasne materije koja se upu uje u inostranstvo mora da bude napisana na jeziku Republike Srbije i na engleskom. Prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija du ni su da na ispravi o prevozu opasne materije svojim potpisom potvrde prijem deklarisane opasne materije za prevoz.  Nazna enje po iljaoca da su ispunjeni uslovi propisani za prevoz odnosne opasne materije. Lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija du no je da poseduje isprave o prevozu opasne materije. odnosno ubla avanje tetnih posledica koje mogu da nastanu usled nezgode ili udesa na prevoznom sredstvu (po ar. odnosno li no ime. ivotne sredine i dobara. Uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje moraju da se preduzmu pri prevozu opasne materije treba da sadr i. Isprava o prevozu opasne materije ne ispostavlja se ako tovarni list ili druga odgovaraju a isprava o prevozu. certifikat o ispravnosti vozila.  Naziv. a sadr i sve podatke o opasnoj materiji.  Postupak sa licem koje do e u dodir sa opasnom materijom. broj komada i dr.Prevoz opasnih materija 2011  Podatke o vrsti opasne materije (hemijski.  Nazna enje posebnih mera koje treba da se preduzmu pri prevozu opasne materije i mera za spre avanje.  Podatke o koli ini opasne materije (bruto i neto masa. adresu i broj telefona preduze a ili naziv i broj telefona organa koji mora da se obavesti o nezgodi ili udesu koji se desio prilikom prevoza opasne materije. uverenje o stru noj osposobljenosti za upravljanje tim vozilom i uputstvo o posebnim merama bezbednosti. prosipanje ili isticanje opasne materije i sl. Po iljalac opasne materije du an je da odmah po prijemnom obave tenju o obustavljanju prevoza preuzme opasnu materiju i preduzme odgovaraju e mere da na do e do ugro avanja zdravlja ljudi. 39 . naro ito:  Nazna enje vrste opasnosti koju predstavlja i posledice koje mo e da izazove opasna materija.). a jedan se dostavlja primaocu opasne materije. nema kom ili francuskom. kao i identifikacioni broj iz odgovaraju eg me unarodnog sporazuma kada je on utvr en). jedan se uru uje prevozniku. klasu u koju spada i redni broj u toj klasi. isprava o prevozu opasne materije mo e biti napisana na jeziku Republike Srbije i na jeziku te zemlje.  Nazna enje da je uz ispravu o prevozu opasne materije prevoznik predao i pismeno uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju da preduzimaju. Ako u toku prevoza prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija utvrdi ili na drugi na in sazna da prevozi opasnu materiju iji je prevoz zabranjen.

Organ nadle an za izdavanje odobrenja za prevoz otrova mo e. otvorenim prevoznim sredstvom na kome tovar mora da bude za ti en od tetnih atmosferskih uticaja. 40 . koje se izdaje na zahtev po iljaoca. uzimaju i u obzir odgovaraju e mere bezbednosti koje zahtevaju svojstva pojedinog gasa. Organ uprave nadle an za poslove zdravstva propisuje koja se koli ina smatra manjom koli inom namenjena za laboratorijske i nau ne svrhe. po potrebi. prevoznik je du an da na vidljiv na in ozna i mesto na kojem je nastalo rasipanje otrova. Prevoz sudova sa gasovima vr i se. lekovima i predmetima op te upotrebe koji podle e zdravstvenom nadzoru. da o tome odmah obavesti najbli i nadle ni organ sanitarne inspekcije ili najbli u stanicu milicije i da do dolaska sanitarnog inspektora spre i pristup ljudi i ivotinja na tom mestu. Po iljalac opasne materije du an je da odmah po prijemnom obave tenju o obustavljanju prevoza otkloni utvr ene nedostatke ili preuzme opasnu materiju. du an je da obustavi dalje prevo enje opasne materije i o tome obavesti po iljaoca. privredna municija i sl. Ovo se ne primenjuje na prevoz predmeta napunjenih eksplozivnim materijama kod kojih su sredstva za paljenje ugra ena u toku proizvodnje (municija. protivgradne rakete. da naredi preduzimanje posebnih mera bezbednosti pri prevozu odre enog otrova (pravac kretanja. Otrovi ne smeju da se prevoze u istom tovarnom prostoru sa ivotnim namirnicama. po pravilu. Za prevoz otrova u unutra njem saobra aju potrebno je odobrenje od strane nadle nog organa. pratnja i sl.). Sudovi u kojima se prevoze zapaljive te nosti moraju da odgovaraju tehni kim uslovima propisanim za odre enu vrstu zapaljivih te nosti.). Eksplozivne materije i sredstva za njihovo iniciranje ne smeju da se prevoze zajedno u istom prostoru prevoznog sredstva. Sudovi u kojima se prevoze gasovi moraju da budu snabdeveni ispravnim ventilima. odnosno prema stranom ili me unarodnom standardu koji nije u suprotnosti sa srpskim standardima. Ako se zapaljive te nosti prevoze u metalnim ba vama ili metalnim bocama. one moraju da budu izra ene prema srpskom standardu.Prevoz opasnih materija 2011 Prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija koji u toku prevoza utvrdi da prevozi opasnu materiju koja ne ispunjava uslove propisane za prevoz ili koja nije deklarisana kao opasna materija ili je neta no deklarisana. Ekspozivne materije nije dozvoljeno prevoziti u kabini voza a i u prostoru prevoznog sredstva u kojem se prevoze lica. Prevoz sudova sa gasovima mo e da se vr i i zatvorenim prevoznim sredstvom ako je ono snabdeveno ventilacionim ure ajem ili je omogu eno stalno provetravanje. kao ni na zajedni ki prevoz eksploziva do 50 kg. Sudovi koji su namenjeni za prevoz ode enog gasa mogu se puniti i drugom vrstom gasa pod uslovom da najmanji probni pritisak za taj gas ne bude ve i od probnog pritiska za koji je posuda ispunjena i da naziv gasa i najve a dozvoljena te ina punjenja bude upisana na posudi. Osoblje prevoznog sredstva kojim se prevoze otrovni gasovi i druge opasne materije koje stvaraju pare i gasove opasne po zdravlje mora za vreme prevoza imati odgovaraju u opremu za li nu zastitu. Ako u toku prevoza otrova nastane rasipanje ili oticanje usled havarije prevoznog sredstva ili iz drugih razloga zbog kojih postoji opasnost od kontaminacije ivotne sredine. Ventili na tim sudovima moraju da budu zasti eni zastitnom kapom ili zastitnim prstenom i hermeti ki zatvoreni za vreme prevoza. sto nom hranom. osim sudova koji su izra eni od materijala otpornog na atmosferske uticaje.

Prevoz opasnih materija 2011 Radioaktivne materije mogu da se pakuju i prevoze samo u ambala i namenjenoj za odre enu vrstu radioaktivne materije. Od trenutka prijema do trenutka predaje opasne materije. 2. 4b. prevoze se uz pratnju lica osposobljenog za rukovanje tim materijama. pored voza a mora da se nalazi i suvoza u slu ajevima predvi enim evropskim sporazumom o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. Ako je radioaktivna materija istovremeno i toksi na. odnosno odredene saobra ajnim znakom postavljenim na putu.  Vreme i mesto po etka prevoza radioaktivne materije. U kabini vozila kojim se prevoze opasne materije klasa 1a.  Li ne podatke o licima koja e izvr iti prevoz radioaktivne materije. Voza motornog vozila 41 . 1b. predmetima op te upotrebe koji podle u zdravstvenom nadzoru. odnosno naziv i mesto korisnika. U vozilu kojim se prevoze opasne materije ne smeju da se dr e materije koje mogu da izazovu po ar. 4a.  Vreme dolaska prevoznog sredstva sa radioaktivnom materijom u mesto kori enja i ime. dok za prevoz otrova ne sme biti ve a od 60 km/h. usled varni enja ili udara da izazovu po ar ili eksploziju ili da o tete ambala u. Radioaktivne materije ne smeju da se prevoze u unutra njem saobra aju u istom tovarno prostoru sa ivotnim namirnicama. U odobrenju se mora nazna iti koli ina radioaktivne materije koje se mogu zajedno prevoziti ode enim prevoznim sredstvom. nadle nom organu dostavi obave tenje koje sadr i:  Vrstu i registarski broj prevoznog sredstva kojim e se izvrsiti prevoz radioaktivne materije. lekovima i sto nom hranom.  Broj i datum izdatog odobrenja za prevoz. zavisno od veli ine i ja ine izvora.  Radioaktivne materije koje u slu aju nezgode ili udesa mogu da dovedu do kontaminacije ili ugro avanja ivotne sredine zra enjem. Preduze e ili drugo pravno lice je du no da najkasnije 24 asa pre po etka prevoza radioaktivne materije. Za prevoz radioaktivnih materija potrebno je odobrenje od strane nadle nog organa. U motornom vozilu kojim se prevoze opasne materije. Na vozilu natovarenom opasnim materijama ne smeju da se vr e popravke koje mogu. 4c. Preduze u ili drugom pravnom licu ija je delatnost vezana za koris enje radioaktivne materije mo e se izdati odobrenje za vi ekratni prevoz te materije sa rokom va nosti do est meseci. eksplozivna ili zapaljiva. prilikom pripremanja takve radioaktivne materije za prevoz i za vreme prevoza moraju se preduzeti mere bezbednosti propisane za svaku od navedenih vrsta opasnosti. odnosno broju izvora jonizuju eg zra enja i njihovoj ukupnoj aktivnosti. a ni u kom slu aju ne sme da bude ve e od 70 km/h.  Vrstu i koli inu radioaktivne materije.  Itinerer kretanja prevoznog sredstva. 5a i 5b pu enje nije dozvoljeno. 3. Brzina kretanja motornog vozila kojim se prevoze opasne materije ne sme da prelazi 80% od najve e dozvoljene brzine odre ene prema vrsti puta. agregatnog stanja i drugih svojstava radioaktivne materije. koje se izdaje na zahtev po iljaoca. 1c. voza motornog vozila ne sme da se udalji od vozila kojim se prevoze opasne materija.

Odredbe se primenjuju i kada se motornim vozilom prevoze prazni neo is eni sudovi u kojima su se nalazile opasne materije. Znakovi za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije. Galvanske veze i ure aje za razelektrisanje treba proveriti pre utovara. jedan od lanova posade du an je da obavesti najbli u stanicu milicije. Vozila za prevoz opasnih materija treba opremiti odgovaraju im prekida em za isklju ivanje svih elektri nih kru nih tokova. Ako se u motornom vozila sa opasnim materijama koje je pretrpelo nezgodu ili udes nalazi samo voza . Simboli upozorenja za obele avanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije stavljaju se na bo ne strane i na zadnju stranu motornog i priklju nog vozila. lice koje se zateklo na mestu nezgode ili udesa ili lice koje prvo nai e na to mesto du no je da na zahtev voza a o tome obavesti najbli u stanicu milicije. odnosno istovara. Motorno 42 . Ovo se ne odnosi na vozilo kojim se prevoze opasne materija koje po Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju nema posebnih zahteva u pogledu parkiranja. vrsto fiksiranom pregradom. Motorno i priklju no vozilo kojim se prevozi radioaktivna materija moraju da imaju. ije posledice posada motornog vozila ne mo e sama da otkloni ili zbog kojih ne moze da nastavi dalju vo nju.Prevoz opasnih materija 2011 sme da se udalji od vozila kojim se prevoze opasne materija samo ako vozilo ostavi pod nadzorom suvoza a ili pratioca. U unutra njem drumskom saobra aju opasne materije mogu da se prevoze i kombi vozilima iji je prostor za utovar robe odvojen od prostora za sme taj putnika. Vozila za prevoz opasnih materija klase od 1 do 5b treba da budu galvanski povezana u jednopotencijalnu celinu. odnosno zapaljivih te nosti sa temperaturom paljenja iznad 55°C treba da imaju ure aj za razelektrisanje . odnosno ako vozilo parkira na kontrolisanom i odgovaraju e pripremljenom prostoru za parkiranje. umesto znaka za obele avanje vozila kojim se prevoze opasne materije. O svakoj nezgodi ili udesu koji se dogodi prilikom prevoza opasnih materija. zapaljivih gasova. a za sva ostala vozila sa jednog ili dva mesta. identifikacioni brojevi pojedinih opasnih materija.odvod stati kog elektriciteta koji pre utovara ili istovara opasnih materija treba da bude priklju en na uzemljenje. tri simbola upozorenja za ozna avanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije. kao i mesta za postavljanje znakova na vozilu moraju biti izvedeni u skladu sa odredbama evropskog sporazuma o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. Kori enje prekida a za vozila za koja to zahteva evropski sporazum o me unarodnom prevozu za opasne robe u drumskom saobra aju treba da bude sa dva mesta. Vozilom kojim se prevozi opasna materija mora da ima dva znaka za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije. Ako je opasna materija koja se prevozi sa spiska evropskog sporazuma o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. Vozila za prevoz opasnih materija. na znacima za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije moraju da budu ispisani identifikacioni brojevi opasne materije koja se prevozi. Opasne materije mogu da se prevoze motornim i priklju nim vozilima posebno konstruisanim za prevoz pojedine opasne materije ili vozila koja odgovaraju uslovima propisanim ovim zakonom i evropskim sporazumom o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju.

 Upu ivanjem suvoza a ili pratioca po iljke da na udaljenosti od 100 m do 150 m iza zaustavljenog vozila. upzorava voza e koji nailaze onom stranom kolovoza na kojoj se nalazi zaustavljeno vozilo.  Prenosnu lampu koja se mo e uklju iti na akumulator vozila i koja je izra ena tako da ne mo e izazvati eksploziju ili po ar. da blagovremeno zaustave vozila ili smanje brzinu i da se pripreme za bezbedno zaobila enje zaustavljenog vozila. koja se vidi sa udaljenosti od najmanje 150 m. danju . od kojih jedan za ga enje po ara na motoru.postavljanjem svetiljke. Priklju no vozilo kojim se prevoze opasne materije.  Dve lopate i jedan pijuk. pomo u zvu nog ili svetlosnog signala.  Dve zastavice za ozna avanje vozila kojima se prevoze opasne materije.  Dve ru ne elektri ne baterijske lampe (svetiljke) sa blinkuju om ili stalnom svetlos u narand aste boje. da ima i slede u opremu:  Voza ki alat i dizalicu za vozilo. a drugi za gasenje po ara na tovaru vozila i to takvog punjenja koje s obzirom na koli inu i druga svojstva opasne materije. ako nije snabdeveno ko nicama koje automatski ko e prilikom otka injanja od vu nog vozila.  Dve zastavice za ozna avanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije. a no u i u uslovima smanjene vidljivosti . a naro ito u esnike u saobra aju upozori:  Danju i no u .  No u i u vreme smanjene vidljivosti zbog nepovoljnih atmosferskih ili drugih. mora da bude vezano za vu no vozilo i snabdeveno lancima. iza zaustavljenog vozila.Prevoz opasnih materija 2011 vozilo kojim se prevoze opasne materije mora. Motorna vozila kojima se prevoze opasne materije mogu se zaustavljati i parkirati samo na mestima koja su za tu vrstu vozila odre ena i obele ena. saobra ajne nezgode. Voza koji je zbog pojave otkaza na vozilu. prilika . Motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije mo e se kretati samo putevima koji su odre eni za kretanje takvih vozila.  Dva znaka kojima se ozna ava motorno vozilo zaustavljeno na kolovozu. upozorava voza a ako do e do pada pritiska u pneumaticima vise od 20% na bilo kom to ku priklju nog vozila.zastavicom za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije.  Najmanje dva aparata za ga enje po ara. Ukoliko se opasne materije prevoze priklju nim vozilom na kojem bilo koja osovina ima jednostruke to kove. omogu ava efikasno ga enje po ara.postavljanjem. pored opreme predvi ene op tim propisima i evropskim sporazumom o me unarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobra aju. du an je da preduzme sve mere da zaustavljeno vozilo ne dovede u opasnost sa drugim vozilima. utovara ili istovara ili iz drugog opravdanog razloga prinu en da vozilo sa opasnom materijom zaustavi na kolovozu ili parkirali tu u naselju.svetiljkom.  Ure aj za kontrolu zra enja i sredstva za zastitu i ozna avanje terena. priklju no vozilo mora da ima poseban ure aj koji. 43 . dva znaka kojima se ozna ava motomo vozilo zaustavljeno na kolovozu.

Ako se motorno ili priklju no vozilo namenjeno za prevoz opasnih materija koristi za drugu vrstu prevoza. Na osnovu predvi enih ispitivanja za motomo i priklju no vozilo za koje to zahteva ADR. kao to je prikazano na slici 5. Ako se u vi edelnoj cisterni prevoze razli ite vrste opasnih materija. Postavljanje listice opasnosti na vozilo za prevoz opasnih materija 44 . certifikat se mora vratiti organu koji ga je izdao. sa njih se moraju ukloniti sve oznake koje su propisane za ozna avanje vozila kojim se prevoze opasne materije ili se te oznake moraju prekriti.2 Odredbe pravilnika o na inu prevoza opasnih materija u drumskom transportu Motorno i priklju no vozilo namenjeno za prevoz opasnih materija mora biti podvrgnuto posebnom pregledu u pogledu ispunjavanja uslova predvi enih zakonskom ili ADR-om za prevoz opasne materije za koju je namenjeno. Za motorno i priklju no vozilo za koje je na posebnom pregledu utvrdeno da isunjava uslove za prevoz odre ene opasne materije izdaje se potvrda sa rokom va nosti od jedne godine. na obe bo ne strane svakog od delova mora biti nalepljena listica opasnosti sa brojevima osnovne opasnosti i identifikacionim brojem opasne materije. promene vlasnika vozila. prikolice. Listice opasnosti kojima se ozna avaju pojedina na i zbirna pakovanja opasnih materija moraju biti nalepljene na vidnom mestu obe bo ne i na zadnjoj strani strani motornog vozila. promene neke od bitnih tehni kih osobina na vozilu zna ajnih za bezbedan prevoz opasne robe. U slu aju povla enja iz upotrebe motomog ili priklju nog vozila namenjenog za prevoz opasnih materija. Slika 6. auto-cisterne i druge vrste vozila kojima se prevoze opasne materije. poluprikolice. mora se predhodno o istiti i dekontaminirati.2. Preduze e koje je izvr ilo dekontaminaciju cisterni ili kontejnera izdaje o tome potvrdu koju je voza du an da nosi sa sobom za vreme upravljanja takvim vozilom.Prevoz opasnih materija 2011 5. izdaje se certifikat na obrascu koji je predvi en ADR-om. kao i isteka va nosti certifikata. Ako su cisterne ili kontejneri na motornom ili priklju nom vozilu u kojima se vr i prevoz opasnih materija o is eni i ako je izvr ena dekontaminacija.

Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije u unutra njem saobra aju podnosi po ljalac opasne materije. Sanduci. ispostavi ispravu o prevozu opasne materije. Priklju no vozilo kojim se prevoze opasne materije mora biti opremljeno ko nim ure ajima koji stupaju u dejstvo pritiskom na papu u glavne ko nice vu nog vozila. radioaktivne materije.Prevoz opasnih materija 2011 Sanduci. uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju preduzeti i ispravu o osiguranju opasne materije i da ih preda prevozniku. Tovarni list za opasnu materiju koja se prevozi mora da sadr i: hemijski. sudovi i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija ravnomerno se sla u po celoj povr ini tovarnog prostora motornog ili priklju nog vozila i mogu se utovariti vi e od visine stranica tovarnog sanduka. palete. vrste. tovarni list. a u slu aju prekida ili ispadanja spoljne veze sa vu nim vozilom. Kada se tovarni list ispostavlja za po iljku opasne materije koja nema identifikacioni broj u ADR-u. Zbirna ili pojedina na pakovanja u kojima se nalaze opasne materije moraju se tako utovarati i u vrstiti da ne mogu ispadati iz tovarnog sanduka. Motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije mo e imati samo jednu prikolicu ili poluprikolicu. mase svakog pojedina nog pakovanja. automatski zaustavljaju priklju no vozilo. a zahtev za prevoz opasne materije preko dr avne granice (uvoz. ono se mo e prevu i samo do najbli eg mesta gde je pogodno vrsiti popravku ili pretovar. u tovarni list se upisuje samo hemijski. Nije dozvoljeno vu enje motornog vozila koje je natovareno opasnom materijom. preturati se ili me usobno sudarati. U slu aju neispravnosti na vozilu koje je natovareno opasnom materijom. a brzina ne sme biti ve a od 40 km/h. tehni ki i za i eni naziv opasne materije. Pored mera bezbednosti predvi enih zakonom. palete. tranzit) mo e podneti uvoznik. u uputstvu o posebnim merama bezbednosti koje se preduzimaju pri prevozu opasne materije. Sva prevozna dokumenta koja se ispostavljaju za jednu po iljku opasne materije. odnosno jedno prevozno sredstvo. Takvo vozilo se vu e krutom vezom (rudom). Za pojedine opasne materije moraju se upisati i drugi podaci predvi eni ADRom. na ina pakovanja i ozna avanja. izvoznik i prevoznik. u tovarnom listu pismeno potvrdi da opasna materija koji se predaje na prevoz odgovara odredbama Zakona i ADR-a u pogledu prirode opasne materije. odnosno za svako motorno vozilo kome mo e biti pridodato i priklju no vozilo. klasu opasne materije i identifikacioni broj predvi en ADR-om. tehni ki i za i eni naziv te materije. moraju se za vreme prevoza nalaziti u kabini voza a. Po iljalac je du an da prilikom predaje opasne materije na prevoz. izvoz. otrovi kao i odobrenje za prevoz koje je izdao nadle ni organ. moraju da se navedu 45 . Za vreme prevoza radioaktivne materije voza i pratilac moraju posedovati li ni dozimetar. ako se prevoze eksplozivne. Po iljalac koji daje opasnu materiju na prevoz du an je da svaku po iljku opasne materije. sudovi i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija mogu se utovariti i preko visine stranica tovarnog sanduka ako stranice tovarnog sanduka nedozvoljavaju ispadanje upakovane opasne materije u toku prevoza.

Obaveste nadle nu stanicu milicije o nesre i. Pratnju stru nog lica za rukovanje opasnom materijom koja se prevozi. Organ nadle an za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materijemo e narediti preduzimanje posebnih mera bezbednosti i to: Obavezan pravac kretanja. suvoza a ili pratioca ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj nije moglo biti obave teno o vrsti i osobinama opasne materije. Iznesu iz vozila dokumenta za prevoz opasne materije. opasnostima koje predstavlja opasna materija za ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i predlo e mere za spre avanje posledica. voza i suvoza . Voza koji upravlja motornim vozilom kojim se prevoze opasne materije du an je da se vozilom kre e samo putevima koji su nadle ni organi odredili za kretanje takvih vozila i da izbegava kretanje vozilom kroz naseljena mesta i mesta na kojima postoji mogu nost da do e do ugro avanja bezbednosti saobra aja. ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj mora narediti da se obustavi saobra aj na tom 46 . Kada ovla eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona utvrdi da neka od nalo enih mera bezbednosti nije preduzeta. Tehni ku pratnju po iljaoca ili prevoznika. Vreme polaska vozila sa polazi ta. Vremenske termine za kretanje vozila na odre enim deonicama puta. Neprekidno trajanje prevoza bez zaustavljanja. po ara. organ unutra njih poslova. Spre e pristup prolaznika i upozoravaju ih na opasnost koja preti od opasne materije.Prevoz opasnih materija 2011 metode i sredstva koja se primenjuju za ga enje po ara na opasnoj materiji koja se prevozi. Ograni enje prevoza zbog vremenskih uslova. U slu aju saobra ajne nezgode. odnosno metode i sredstva koje se ne smeju primenjivati za ga enje po ara na toj materiji. Pratnju radnika organa unutra njih poslova. trovanja ili zaga ivanja ivotne sredine u ve em obimu. a po potrebi i druge organe i organizacije. ovlas eno slu beno lice koje vrsi uvi aj o tome obave tava Upravu za civilnu za titu. naredi e da se obustavi dalji prevoz opasne materije dok se ta mera ne ispo tuje. me usobno rastojanje izme u tih vozila ne sme da bude manje od 200 metara. sa ta nim podacima o vrsti opasne materije koju prevoze i predlo e mere koje bi trebalo preduzeti radi spre avanja irenja opasne materije u ivotnu sredinu. Ugase po ar. Po dolasku slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja. Spre e prosipanje ili razlivanje opasne materije. voza motornog vozila kojim se prevoze opasne materije du an je da se kre e tim pravcem (koridorom). Obele e (ograde i zabrane pristup licima) prostor na kojem je prosuta opasna materije. Ako zbog smrti ili povreda voza a. odnosno pratilac du ni su da zaustavljeno vozilo obele e na na in predvi en Zakonom i da do dolaska slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja preduzmu slede e mere: Isklju e rad motora. Ako je za prevoz opasnih materija odre en obavezan pravac (koridor). Ako nastupi ili se o ekuje da e nastupiti neka od predhodno navedenih posledica. detaljno ga obavestiti o vrsti i karakteristikama opasne materije. Ako se u koloni na putu kre u dva ili vi e vozila kojima se prevoze opasne materije. Ako postoji opasnost da do e do ugro avanja ivota i zdravlja ljudi ili materijalnih dobara zbog eksplozije. preduze e se mere radi identifikacije opasne materije uz pomo prevoznih dokumenata i oznaka na vozilu. Kretanje u koloni (kada se kre e vi e vozila natovarenih opasnim materijama).

zatra i e od po iljaoca. Ako prilikom uvida na licu mesta slu beno lice organa nadle nog za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije utvrdi nedostatke u pogledu uslova za prevoz. Pravac kretanja i vreme zadr avanja motornog vozila u toku prevoza odre enih u odobrenju. Ako se zbog neispravnosti na vozilu ili saobra ajne nezgode mora izvr iti pretovar opasne materije. odstrani i smesti na za to predvi eno mesto. sa injava zapisnik koji sadr i: tip i registarski broj vozila. Motornog vozila. opremu i sredstva za obele avanje u 47 . odnosno potvrde o ispravnosti motornog vozila za prevoz opasnih materija. Uputstva o preduzimanju mera bezbednosti. odnosno stru ne institucije koja mu mo e pru iti pomo u identifikaciji opasne materije. Posle saobra ajne nezgode. U toku prevoza opasnih materija organ nadle an za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona vr i kontrolu. opremi. Dozvoljen prevoz istim vozilom opasnih materija navedenih u zahtevu. naro ito: Certifikat.Prevoz opasnih materija 2011 delu puta. Posle izvr ene kontrole ovlas eno slu beno lice mo e nalo iti voza u da se kre e odre enim putem. Opremljenosti i ozna enosti motornog vozila za prevoz opasnih materija. vla nistvo. Opasna materija pakovana i ozna ena u skladu sa Zakonom i ADR-om. Prevoznih dokumenata. to e se u initi van kolovoza i uz prisustvo ovla enog slu benog lica nadle nog organa unutra njih poslova. Prilikom razmatranja zahteva za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije nadle ni organ procenjuje da li je prema podacima u zahtevu: Opasna materija pravilno klasifikovana. O izvr enoj kontroli motornog vozila koje prevozi opasnu materiju. ime i prezime voza a i suvoza a. Ako organ nadle an za izdavanje odobrenja utvrdi da se koli ina opasne materije navedena u zahtevu ne sme prevoziti ozna enim vozilom ili da opasna materija nije upakovana u skladu sa propisima ili se opasne materije navedene u zahtevu ne mogu prevoziti u istom prevoznom sredstvu. U zapisnik se unose sve na ene neispravnosti na vozilu. odnosno prevoznika da predhodno otkloni utvr ene nedostatke. odnosno potvrde o ispravnosti motornog vozila za prevoz opasnih materija. konstatacije i podaci o na enom stanju. prosuta opasna materija mora da se prikupi. ovla eno slu beno lice. zatra i e pomo od najbli eg proizvo a a opasnih materija. Pre izdavanja odobrenja organ nadle an za izdavanje odobrenja mo e izvr iti uvid na licu mesta radi utvr ivanja na ina pakovanja i na ina opremanja i obele avanja vozila kojim e se izvr iti prevoz opasne materije. Ako ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj nije u stanju da identifikuje opasnu materiju koja je prosuta ili isparila. a postoji mogu nost da do e do ekspolozije. broj certifikata. kao i na in obezbe enja i obele avanja mesta na kojem e se izvr iti utovar te materije. Dozvoljen prevoz nazna ene koli ine i vrste opasne materije motornim vozilom. odbi e zahtev za izdavanje odobrenja. da dovede vozilo. zaga ivanja vode ili irenja otrovnih gasova. obele avanju i prevoznim dokumentima i drugi nedostaci. a dok traje pretovar mo e se po potrebi obustaviti saobra aj. as polaska i vreme kretanja vozila sa opasnom materijom uskla en sa najpovoljnijim uslovima bezbednosti saobra aja. vrstu i koli inu opasne materije u prevozu i mesto utovara i istovara.

tranzit) opasne materije na koju glasi odobrenje. izvoz. Ovla eno slu beno lice koje je naredilo promenu pravca kretanja izdaje o tome potvrdu. ne zagadi ivotna sredina.2. opremljena i obele ena u skladu sa propisanim standardom. izvoz. Obave tenje mora sadr ati: tip i registarski broj vozila. odnosno da obustavi dalji prevoz opasne materije dok ne otkloni na ene nedostatke. ne e dozvoliti uvoz (izvoz) te opasne materije iz Republike Srbije kao ni tranzit kroz istu. drugo pravno lice i preduzetnik mo e da obavlja prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju ako:  Jeste registrovano za obavljanje delatnosti prevoza opasnih materija. naziv po iljaoca i primaoca i ime i prezime voza a i suvoza a. 5. izra ena. primljenu kopiju odobrenja za prevoz opasne materije preko dr avne granice hitno dostavlja grani nom prelazu preko kojeg e se izvr iti prevoz (uvoz. broj i datim izdatog odobrenja. obezbede i preduzmu sve mere za tite od udesa i druge mere utvr ene zakonom. tranzit) dostavlja se organu nadle nom za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona preko odgovaraju eg organa za unutra nje poslove na ijem se podru ju nalazi grani ni prelaz. identifikacioni broj i koli inu opasne materije. Prevozna sredstva kojima se prevoze opasne materije moraju biti tehni ki ispravna.Prevoz opasnih materija 2011 ispravno stanje ili da se odre eno vreme zadr i na tom mestu.3 Odredbe uredbe o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju Prevoz opasnih materija vr i se na na in da se: ne dovede u opasnost ivot i zdravlje ljudi.  Ima stru no osposobljena lica za obavljanje prevoza. Ovla eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona prilikom kontrole prevoza opasne materije preko dr avne granice upore uje podatke iz prevoznih dokumenata radi utvr ivanja da li ta vrsta i koli ina opasne materije koja se prevozi odgovara vrsti i koli ini opasne materije navedene u prevoznim dokumentima. Promena pravca kretanja ili zadr avanje na odre enom mestu mo e se narediti i kada to nala u drugi razlozi bezbednosti. Preduze e. Na drumskom grani nom prelazu sa ve om frekvencijom saobra aja. za kontrolu vozila natovarenih opasnim materijama odre uje se posebno mesto za zadr avanje takvih vozila. Ako prilikom kontrole motornog vozila i dokumenata ovla eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona utvrdi da nema odobrenja za prevoz opasne materije za koju je to potrebno ili je koli ina opasne materije u vozilu ve a od koli ine koja je navedena u odobrenju. konstruisana. O napu tanju grani nog prelaza vozila natovarenog opasnim materijama za iji je prevoz potrebno odobrenje (kod uvoza i tranzita) ovlas eno slu beno lice organa nadle nog za vr enje nadzora nad sprovo enjem Zakona obave tava nadle ni organ republike da e se izvr iti prevoz. Nadle ni organ. Kopija odobrenja za prevoz opasne materije preko dr avne granice (uvoz. itinerer kretanja.  Raspola e odgovaraju im prevoznim sredstvom za prevoz opasnih materija.  Ispunjava uslove za prevoz propisane ADR-om.  Ima odobrenje za prevoz opasnih materija. 48 .

 Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim materijama. tip i registarski broj vozila opremljenog za prevoz radioaktivne materije.  Naziv i adresu prevoznika radioaktivne materije. tehni ki naziv. Koli inu i na in pakovanja opasne materije.  Vrstu. Naziv i adresu proizvo a a opasne materije. Nazna enje vrste i oznaku prevoznog sredstva. Uz zahtev po iljalac opasne materije du an je da prilo i:  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije. relaciju kretanja i krajnje mesto prevoza. Uz zahtev po iljalac opasne materije du an je da prilo i:  Uputstvo o posebnim merama bezbednosti.  Odobrenje za nabavku opasnih materija iz klase 1. Naziv.  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije.Prevoz opasnih materija 2011 Opasne materije mogu da prevoze samo lica koja su za rukovanje i prevoz opasnih materija stru no osposobljena. Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasne materije. odnosno li no ime i adresu po iljaoca. 6.  Dokaz o osiguranju. podnosi po iljalac opasne materije i sadr i: Naziv. 7 i opasnog otpada izdaje se posebno odobrenje.  Relaciju kretanja prevoznog sredstva od mesta predaje radioaktivne materije do mesta koris enja. odnosno li no ime i adresu po iljaoca. Vrstu. odnosno li no ime i adresu primaoca. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 1. odnosno li no ime i adresu prevoznika.  Vrstu radioaktivne materije i njenu ukupnu radioaktivnost. 7 podnosi po iljalac opasne materije i sadr i: Naziv. 6. Relaciju (prevozni put) kretanja. Nazna enje vrste i oznaku prevoznog sredstva. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 1. izdato od strane organa unutrasnjih poslova nadle nog prema mestu upotrebe tih materija. ve se njihov prevoz vr i u skladu sa uslovima propisanim ADR-om. 49 . Naziv. Za prevoz opasnih materija klase 1. Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasne materije.  Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim materijama i koja u estvuju u prevozu. Stru no osposobljavanje obavlja ovla ena organizacija. Za prevoz ostalih klasa opasnih materija ne izdaje se posebno odobrenje. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 7. odnosno za tite pri prevozu i o na inu postupanja prilikom udesa koje izdaje ovla ena organizacija. Datum i vreme po etka prevoza. Ministar saobra aja i telekomunikacija bli e e propisati sadr inu zahteva. podnosi po iljalac opasne materije i sadr i:  Naziv i adresu korisnika radioaktivne materije. osim ako se prevoz obavlja pod Äre imom malih koli ina" koje su defmisane ADR-om.  Dokaz o osiguranju.

pratnja policije i sl. sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa u zavisnosti od koli ine. Osiguranje mora da obuhvati i tro kove intervencije u slu aju udesa i sanacije posledica nastalih udesom. po potrebi. Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasnog otpada. Ministarstvo nadle no za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija mo e.  Dokaz o osiguranju. U prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju. Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnog otpada podnosi po iljalac opasnog otpada i sadr i: Naziv. Uz zahtev po iljalac opasnog otpada du an je da prilo i:  Mi ljenje ovla ene organizacije o ispunjenosti propisanih uslova za prevoz opasnog otpada.  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije. Nazna enje vrste i oznaku prevoznog sredstva.  Uputstvo o posebnim merama bezbednosti. Preduze e ili drugo pravno lice i preduzetnik koji se bavi prevozom opasnih materija du an je da izradi plan za tite od udesa.  Uputstvo o posebnim merama bezbednosti.  Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju radioaktivnim materijama i koja u estvuju u prevozu. Ministarstvo unutra njih poslova ili pravno lice koje ovo ministarstvo odredi. Certifikat o stru noj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim otpadom i koja u estvuju u prevozu. Vlasnik robe je du an da posebno osigura opasnu materiju za slu aj tete pri injene tre im licima usled smrti. da naredi preduzimanje posebnih mere bezbednosti za vreme prevoza (pravac i trasa kretanja. Relaciju kretanja.  Dokaz o osiguranju. po iljalac opasne materije du an je da prilo i:  Mi ljenje ovla ene organizacije o ispunjenosti propisanih uslova za prevoz radioaktivne materije.). povrede tela ili zdravlja.  Re enje o kategoriji opasnog otpada. 50 . vrste i karakteristika opasnih materija u prevozu i u slu aju udesa da organizuje i sprovede propisane mere reagovanja na udes. Ministar za za titu prirodnih bogatstava i ivotne sredine bli e e propisati sadr inu zahteva. odnosno za tite pri prevozu i o na inu postupanja prilikom udesa koje izdaje ovla ena organizacija. specijalizovana pratnja po iljaoca ili prevoznika. odnosno za tite pri prevozu i o na inu postupanja prilikom udesa koje izdaje ovla ena organizacija. odnosno li no ime i adresu po iljaoca opasnog otpada. o te enja ili uni tavanja stvari i imovine ili zaga enja ivotne sredine u toku prevoza. Uz zahtev.Prevoz opasnih materija 2011  Naziv i adresu primaoca i namenu koris enja radioaktivne materije.  Datum i vreme po etka prevoza.  Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovla ene organizacije. du no je da obezbedi vozila za specijalne namene i odgovaraju u opremu u slu aju potrebe za pratnjom i u e a u sanaciji udesa.

Nadzor nad sprovo enjem ove uredbe vr e Ministarstvo unutrasnjih poslova za klase 1. Svaki od ovih zakona. Ministarstvo saobra aja i telekomunikacija za klase 6. u vr enju inspekcijskog nadzora.  Zabrani dalji prevoz ili rukovanje opasnim materijama licima koja nisu stru no osposobljena za prevoz i rukovanje opasnim materijama. Ministarstvo unutra njih poslova.godine. 4 i 5. Ministarstvo za za titu ovekove okoline. neminovno ima za posledicu i pove an stepen rizika od izbijanja eksplozija i po ara. definise problematiku eksplozivnih materija.  Nalo i ispitivanje uzoraka opasnih materija. preduzetniku ili fizi kom licu prevoz opasne materije ili privremeno oduzmu prevozno sredstvo do okon anja prekr ajnog postupka ako utvrde da se u toku prevoza u injeni propusti u pogledu preduzimanja mera bezbednosti.godine je ovaj sporazum ratifikovala tada nja SFRJ. a 1972. 5. na svoj na in. provere zakonitosti rada i preduzimanja odgovaraju ih mera.4 Me unarodni sporazum o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju (ADR) Ovaj sporazum je sa injen u enevi 1957. Ako se u vr enju inspekcijskog nadzora utvrde nepravilnosti koje mogu ugroziti ivot i zdravlje ljudi ili izazvati zaga enje ivotne sredine. ministarstvo mo e preduzeti i mere iz nadle nosti drugog ministarstva o emu e odmah obavestiti to ministarstvo. U takvoj situaciji. za ti ena prirodna dobra i dr. do danas. nadle no ministarstvo ovla eno je da:  Naredi da se utvr ene nepravilnosti otklone u odre enom roku. 8 i 9.) vr i se na na in propisan posebnim aktom.Prevoz opasnih materija 2011 Kretanje vozila sa opasnim materijama kroz za ti ene zone (zone sanitame za tite izvori ta vode za pi e. Njime su definisani uslovi pod kojima se vr i prevoz opasnih materija kao i radnje koje su u vezi sa tim prevozom (pripremanje materije za prevoz.  Zabrani preduze u. drugom pravnom licu. Ministarstvo za za titu prirodnih bogatstava i ivotne sredine za klasu 7 i opasni otpad. neophodno je izdvojiti ona klju na mesta koja predstavljaju osnov za zakonito postupanje u toj oblasti. odluka. Nadzor. Struktura ADR-a obuhvata: 51 . do lo do pove anja obima prometa eksplozivnih materija i broja subjekata koji u njemu u estvuju. 2.2. Osnovni cilj nadzora je sticanje uvida u izvr avanje zadataka. kada va e a zakonska regulativa nije me usobno uskla ena i celovita. 3. injenica je da je od dana stupanja na snagu ovih zakona. Pored ovla enja utvr enih posebnim propisima. uputstava.  Privremeno zabrani vr enje pojedinih radnji u vezi sa prevozom opasnih materija ako nisu ispunjeni propisni uslovi. utovar i istovar i usputne manipulacije). odnosno kontrolu sprovo enja transporta opasnih materija u skladu sa zakonskim odredbama sprovode odgovaraju i nadle ni organi. odnosno nadle na ministarstva: Ministarstvo saobra aja.

Razlike u pojedinim zahtevima izme u ADR-a i na e zakonske regulative postoje i treba ih sagledati da bi izbegli mogu e gre ke i nesporazume pri prevozu opasnih materija. istovar i manipulacije.  Poglavlje 5 Propisi za isporuku. Interes o te enog. S obzirom da je na a zemlja potpisnica svih konvencija o prevozu opasnih materija. ona je du na da neposredno primenjuje odredbe ovog sporazuma. te ko se.Op ti zahtevi i zahtevi u pogledu opasnih materija i predmeta: 2011  Poglavlje 1 Op ti propisi. po pravilu. y Prilog B . da u vrsti i u ini povoljnijim polo aj o te enog omogu avaju i mu isplatu adekvatne. kada teta nadma uje limit do kog on odgovara za tetu i 52 . posebno kad je re o tzv. velikih pakovanja i cisterni. potpune i blagovremene naknade tete.  Poglavlje 3 Spisak opasnih roba (prema UN-brojevima i slovnom rasporedu). zbog nepredvidljivosti rizika i nemogu nosti njihove kontrole. Poglavlje 9 Propisi za izradu i odobrenje tipa vozila.  Poglavlje 7 Propisi za prevoz.tetnika. grani ne koli ine. mo e re avati u nacionalnim granicama dr ava. velikih sredstava za pakovanje (IBC). utovar. masovnim tetama visokih iznosa i velikih razmera kao to su velike ekolo ke tete. Prevoz opasnih materija na nivou evropskog kontinenta regulisan je ogovaraju im zakonima o prevozu opasnih materija koji su bazirani na me unarodnim konvencijama.  Poglavlje 2 Klasifikacija. U novije vreme me unarodna regulativa poku ava da pomiri dve naizgled suprotne intencije: s jedne strane. postupanje i dokumentacija. Odgovornost za tetu pri tome. identifikaciji o te enog i tetnika i odredjenju njihovih prava i obaveza. od dana stupanja na snagu ovih zakona do danas do lo je do bitnih promena u Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju (ADR).3 Naknada tete prema me unarodnim ugovorima Odgovornost za tetu. po iva na principima objektivne odgovornosti. vozila. To se posti e obrazovanjem posebnih od tetnih fondova koji mogu da garantuju obe te enje i onda kada je tetnik insolventan.Prevoz opasnih materija y Prilog A . tete pri mirnodopskom kori enju atomske energije. posebni propisi i slobodne koli ine opasnih roba. tete u civilnom vazduhoplovstvu i pomorske tete. Me utim. zahtevi pravi nosti i me unarodna solidarnost uslovili su u toj oblasti dono enje brojnih me unarodnih multilateralnih konvencija koje su u celini ili delom posve ene uslovima i postupku naknade tete.  Poglavlje 4 Pakovanja i odredbe za cisterne. 5. a s druge strane da teret te naknade u ini mogu im i finansijski podno ljivim za du nika.  Poglavlje 6 Propisi za izradu i ispitivanje ambala e. i procedura obe te enja je pojednostavljena. opremu.Propisi u pogledu transportne opreme i transportnih operacija - Poglavlje 8 Propisi za posadu.

53 . naro ito one koja proisti e iz posedovanja i upotrebe opasnih roba i obavljanja opasnih delatnosti. U savremenim uslovima polje deliktne. prema vrsti tete. tako i na polju ugovorne odgovornosti.od Ujedinjenih nacija i njihovih specijalizovanih agencija. a postoje neke novije tendencije koje su u njima zastupljene. Me unarodni multilateralni ugovori koji se u celini ili delom odnose na pitanje naknade tete prepoznatljivi su. Evropske unije i Saveta Evrope. posebno kad je re o teti nastaloj u prevozu. Osim multilateralnih konvencija koje su do sada doneli ovi medjunarodni organi i tela. prema objektu tete."specijalno pravo vu enja" za naknadu tete. uslovili su potrebu da se ovim pitanjem bave najzna ajnije me unarodne organizacije . a tako e ni ugovorne odgovornosti nije ome eno nacionalnim granicama. kao i oblika i mehanizama njene naknade. kako na polju deliktne odgovornosti. me unarodna regulativa je utvrdila novu obra unsku jedinicu . Raznolikost i brojnost uzroka tete.Prevoz opasnih materija 2011 kada je ak nepoznat. Brojnost i raznolikost ovih me unarodnih konvencija je velika. do Ha ke konferencije za me unarodno privatno pravo. koja je uneta u sve novije ugovore i na putu je da postane univerzalna obra unska jedinica kod gra anskopravne odgovornosti za tetu. Uz to. odnosno oblasti u kojoj je teta nastala i dr. brojni su i bilateralni sporazumi kojima dr ave katkad me usobno ure uju pojedina pitanja obe te enja. Mogu a je kategorizacija ovih konvencija po raznim osnovama: prema subjektu. u cilju sa uvanja supstance obe te enja od nacionalnih i svetskih inflatornih tendencija i valutnih razlika. prema delatnosti.

Prevoz opasnih materija 2011 6. Pakovanja koja imaju razli ite oznake ne smeju biti utovarana u isto vozilo ili kontejner ukoliko to nije posebno nagla eno propisima koji se odnose na me anu robu. uklju uju i utovar i istovar. 6. moraju da poseduju adekvatnu obu enost koja se odnosi na njihove neposredne du nosti i obaveze u toku transporta opasnih materija. Specijalizovani deo obuke zaposlenih odnosi se na obu enost za obavljanje konkretnih du nosti i obaveza tih lica u procesu transporta opasnih materija. Obuka lica. Obu enost koja se ti e mera za tite na radnom mestu odnosi se na upoznavanje zaposlenih lica sa postoje im opasnostima i rizicima prilikom manipulacije sa opasnim materijama. Prilikom transporta eksplozivnih materija. Op ti deo obuke podrazumeva da zaposlena lica moraju biti upoznata sa op tim zahtevima i pravilima koja se odnose na transport opasnih materija. nakon dolaska na mesto utovara ili istovara. Utovar ne sme zapo eti ukoliko kontrola dokumentacije ili vizuelni pregled vozila i njegove opreme poka u da vozilo ili voza ne zadovoljavaju kontrolne propise. Dokumenta kojima se potvr uje da je zaposleno lice obu eno u skladu sa predhodno navedenim zahtevima. U slu aju da se u transportnoj jedinici utovaraju eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim 54 . koja neposredno u estvuju u transportu opasnih materija. Ukupna neto masa u kg eksplozivnih materija (ili u slu aju predmeta sa eksplozivnim materijama. a koja na neposredan na in u estvuju u istom. moraju da ispunjavaju sve zakonske propise. tako i preduze e zaposlenog. ukupna neto masa eksplozivnih materija sadr anih u svim predmetima ukupno) koja se mo e prevoziti po jednoj transportnoj jedinici je ograni ena zakonskim propisima i zavisi od vrste eksplozivne materije. Preventivne mere za tite pri transportovanju opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama 6.1 Obu enost lica koja neposredno u estvuju u transportu opasnih materija Pored posade vozila i voza a koji moraju da pro u odgovaraju u obuku. a naro ito one koji se odnose na bezbednost. zaposlena lica koja u estvuju u transportu opasnih materija moraju pro i adekvatnu obuku koja se odnosi na bezbednost.2 Pravila utovara. isto u i zadovoljavaju u funkcionalnost opreme vozila koja se koristi prilikom utovara. istovara i rukovanja opasnim materijama Vozilo i voza . mora se voditi ra una da se ne prekora i dozvoljena koli ina tereta po jednom vozilu. Isto tako. odnosno istovara. treba da poseduje kako samo zaposleno lice. Sama obuka zaposlenih lica u preduze ima koja se bave transportom opasnih materija mora biti redovno uskla ivana sa promenama zakonskih propisa. odnosno za titu na radu. i ostala zaposlena lica u preduze u koje se bavi transportom opasnih materija. kao i sa postupcima svo enja istih na minimum. sastoji se iz op teg i specijalizovanog dela. odnosno vozilo se ne sme pretovariti.

Razli ite komponente tovara sa opasnim materijama moraju se pravilno tovariti u vozilo ili kontejner i obezbediti odgovaraju im sredstvima kako bi se spre ilo njihovo pomeranje u toku transporta. itav teret se rangira po razredu sa najve im stepenom rizika. moraju da ispunjavaju sve zakonske propise. prilikom transporta opasnih materija. ne sme se dozvoliti prevrtanje. palete i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija ravnomerno se sla u po celoj povr ini tovarnog prostora ili priklju nog vozila i mogu se utovariti najvi e do visine stranica tovarnog sanduka. Slika 5. U slu aju da se u transportnoj jedinici utovaraju eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim 55 . U svim slu ajevima. koja ne smeju biti utovarana u isto vozilo ili kontejner ukoliko to nije posebno nagla eno propisima koji se odnose na me anu robu. kao to je prikazano na slici 5. bez obzira na na in pakovanja opasne materije.Prevoz opasnih materija 2011 materijama razli itih razreda u skladu sa propisima o transportu me ane robe. odnosno vozilo se ne sme pretovariti. odnosno istovara. Tovar mo e biti za ti en od preturanja i me usobnog sudaranja. protivklizaju ih blok ure aja i sli nih sprava. Izuzetno. Ukupna koli ina tereta koja se mo e prevoziti po jednoj transportnoj jedinici je ograni ena zakonskim propisima i zavisi od vrste opasne materije. kosih letvica. Posebna pa nja posve uje se teretu sa me anom robom. Smatra se da je tovar na odgovaraju i na in za ti en ukoliko je svaki sloj celokupnog tovarnog prostora u potpunosti ispunjen paketima. mora se voditi ra una da se ne prekora i dozvoljena koli ina tereta po jednom vozilu. Vozilo i voza . ako stranice tovarnog sanduka onemogu avaju ispadanje upakovane opasne materije u toku prevoza. Tako e. kad su u pitanju zbirna ili pojedina na pakovanja. sanduci. Pravilan i nepravilan na in popunjavanja tovarnog prostora Sanduci. nakon dolaska na mesto utovara ili istovara. odnosno pakovanjima koja imaju razli ite oznake. Smatra se da je tovar na odgovaraju i na in za ti en ukoliko je svaki sloj celokupnog tovarnog prostora u potpunosti ispunjen paketima. kori enjem kai eva za pri vr ivanje postavljenih na zidovima vozila. podesivih podmeta a. palete i druga vrsta ambala e za prevoz opasnih materija mogu se utovariti i preko visina stranica tovarnog sanduka. vre a sa vazduhom. Utovar ne sme zapo eti ukoliko kontrola dokumentacije ili vizuelni pregled vozila i njegove opreme poka u da vozilo ili voza ne zadovoljavaju kontrolne propise. isto u i zadovoljavaju u funkcionalnost opreme vozila koja se koristi prilikom utovara. a naro ito one koji se odnose na bezbednost. kotrljanje ili bilo kakvo pomeranje prilikom transporta.

Prevoz opasnih materija 2011 materijama razli itih razreda u skladu sa propisima o transportu me ane robe. U slu aju da se prevoze pojedine opasne materije. Ci enje nakon istovara . b) parkingu za vozila na kome je malo verovatno da mo e do i do o te enja vozila od strane ostalih vozila. U pojedinim slu ajevima takva vozila mogu da budu parkirana i bez nadzora kada su na bezbednom prostoru unutar fabri kog kruga. dok se prostor za parkiranje koji je predvi en pod (c) mo e koristiti samo u slu aju kada na raspolaganju ne postoje prostori opisani pod (a) ili (b). Vozila koja prevoze eksplozivne materije moraju biti pod stalnim nadzorom nakon zaustavljanja ili mogu biti parkirana u odgovaraju im ustanovama ili magacinima koje poseduju sopstveni nadzor. 56 . 6. itav teret se rangira po razredu sa najve im stepenom rizika. na izolovanim mestima koja ispunjavaju slede e uslove:  Parking na kome postoji nadzorno lice koje se predhodno obave tava o prirodi tereta i mestu stanovanja voza a. niti skupljaju ljudi. udaljeno od javnih puteva i naselja.5D koje se prevoze zajedno sa eksplozivnim materijama sa oznakom 1. Ako takvo mesto nije na raspolaganju. Kada se radi o eksplozivnim materijama sa oznakom 1. nakon to su predhodno propisno obezbe ena. vozilo mo e da se parkira uz potrebno obezbe enje na: a) parkingu pod nadzorom uvara koji je obave ten o prirodi tereta i o tome gde se voza nalazi. Zaustavljena ili parkirana vozila sa opasnim materijama moraju da budu obezbe ena povla enjem parkirne ko nice.  Javni ili privatni parking na kome vozilo sa eksplozivnim materijama nije u opasnosti od strane ostalih vozila. i to obavezno pre narednog utovara. vozilo ili kontejner moraju se to pre o istiti. na najbli u lokaciju na kojoj se mo e bezbedno izvr iti i enje. uz primenu adekvatnih mera bezbednosti. Ukoliko takve ustanove nisu na raspolaganju. podle u i posebnim propisima u pogledu nadzora.3 Zahtevi koji se odnose na nadzor vozila za prevoz opasnih materija u slu aju zaustavljanja Vozila koja prevoze opasne materije podle u op tim propisima koji su za njih predvi eni u pogledu mesta parkiranja i zaustavljanja. potrebno je odvesti vozilo.Ukoliko se ustanovi da. kao i pojedine opasne materije iznad utvr ene koli ine. Po pravilu vozila moraju da se parkiraju na posebno odre enim mestima.2. itav teret rangira se stepenom opasnosti 1. u teretnom prostoru vozila ili kontejneru ima zaostataka tereta.1. Adekvatne mere bezbednosti odnose se na spre avanje nekontrolisanog osloba anja ostataka tereta. U slu aju da i enje vozila ili kontejnera nije mogu e izvesti na trenutnoj lokaciji vozila. c) prikladnom mestu na otvorenom prostoru pored koga se u normalnim uslovima ne prolazi. vozila koja prevoze eksplozivne materije mogu se parkirati.  Odgovaraju i otvoren prostor daleko od autoputeva i prometnih mesta. nakon to je izvr en istovar vozila ili kontejnera. Prostor za parkiranje koji je dozvoljen pod (b) koristi se samo u slu aju kada ne postoje uslovi za parkiranje koji su propisani pod (a).

3. Odrediti te i nu ta ku opasnosti. Odluka. Vatrogasna slu ba je aktivni u esnik. mo e razviti u prete e ili druge kontroli izmakle efekte po ljude. Poznavanje opasnosti na mestu intervencije i prepoznavanje tih opasnosti u svakom slu aju. Procena. i obezbe enja uspe ne intervencije. Izdavanje komande. Kad se postoje e opasnosti prepoznaju. Izdavanje komande. Proc ena polo aja. mogu se samo sre enim razmi ljanjem i delovanjem uspe no savladati u vanrednim situacijama. Ne postoji bezopasno mesto vatrogasne intervencije. 10. 5.1 Prepoznavanje opasnosti Radi postizanja cilja intervencije. 7. nije svrsishodno. odnosno akcedentnim dogadajima. Odlu iti koja opasnost se prvo mora savladati. onda iz toga proizilazi postojanje najmanje jedne opasnosti na mestu intervencije. Planiranje intervencije. Odluka. u ovom slu aju. 9. 8. ivotinje. Utvrditi koje opasnosti postoje. u situacijama kada ne postoji nikakva opasnost. Takti ki problemi anga ovanja vatrogasne jedinice. Na osnovu toga slede slede i koraci: Utvr ivanje polo aja. od odlu uju eg zna aja je sistematsko postupanje vo e intervencije. Vo a intervencije defini e postupak vo enja intervencije kao ciljani. Terminom Äopasnost". Procena. Utvr ivanje polo aja. stalno ponavljani i zatvoreni tok mi ljenja i delovanja. 7. Sonda a/kontrola. zna i okolnost koja se. pri transportu opasih materija. Anga ovanje vatrogasne slu be. 57 . 4. 6. Na osnovu toga. a samim tim opasnost je izgubila mnogo od svog prete eg karaktera. stvari ili ivotnu sredinu. ini osnovu koja omogu avava delovanje na osnovu predvi anja. moraju biti pripravni da o ekuju opasnost. Intervencije u slu aju vanrednih situacija pri prevozu opasnih materija Pored suzbijanja po ara. mo e se zaklju iti da svaka vatrogasna slu ba. Uspe no anga ovanje vatrogasne slu be sastoji se od delovanja na osnovu predvi anja.Prevoz opasnih materija 2011 7. Ako se anga ovanje vatrogasne slu be pravilno shvati kao odbrana od opasnosti. uvek kad postoji opasnost za javnu bezbednost i red i kad uklanjanje tih opasnosti spada u polje zadataka vatrogasne slu be. ako se ne interveni e. 2. zadaci vatrogasnih slu bi su i pru anje pomo i u slu ajevima akcidentnih situacija pri prevozu opasnih materija. mogu se preduzeti odgovaraju e za titne mere. Redosled koraka pri intervenciji vatrogasne jedinice u vanrednim situacijama su : 1. to zna i konkretno svaki rukovodilac i svaki vatrogasac.

2 Mere i postupci u vanrednim situacijama pri prevozu opasnih materija i predmeta Iako je prvenstveni cilj sprovo enja preventivnih mera upravo spre avanje mogu nosti pojave akcedentnih i incidentnih situacija. ivotinje. S obzirom na to. vrste i karakteristika opasnih materija u prevozu i u slu aju udesa da organizuje i sprovede propisane mere reagovanja na udes. mo e se zaklju iti da prepoznavanje i procena opasnosti je od najve eg zna aja za sve interventne ekipe. potrebno je postojanje propisa kojim se defini u mere i postupci u akcedentnim situacijama kada do njih ipak do e. sa aspekta bezbednosti ostalih u esnika u saobra aju i okoline. Za interventnu ekipu to je osnova ispravnog pona anja i sopstvene bezbednosti. Na osnovu predhodno re enog. potrebno je uskladiti saznanja ste ena na osnovu utvr ivanja polo aja sa sopstvenim mogu nostima i sredstvima. sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa u zavisnosti od koli ine. Intervencije u akcedentnim situacijama pri prevozu opasnih materija Postupak u slu aju saobra ajne nezgode Preduze e ili drugo pravno lice i preduzetnik koji se bavi prevozom opasnih materija du no je da izradi plan za tite od udesa. Slika 6. Klju ni propisi odnose se na na in pona anja neposrednih u esnika akcedentne situacije sa aspekta sopstvene bezbednosti. kao to je prikazano na slici 6. S obzirom na zadatak intervencije. 58 . vo a intervencije postavlja sebi slede a pitanja: Koje opasnosti postoje za ljude. za rukovode i kadar to je vrlo va an sastavni deo sistematskog na ina pona anja pri vo enju intervencije. 7. Saglasnost na plan za tite od udesa izdaje ministarstvo nadle no za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija. dolazi se do optimalnog re enja za uklanjanje opasnosti. odnosno na na in izve tavanja nadle nih organa. ivotnu sredinu i materijalna dobra? Koja opasnost se prvo mora savladati? Gdje je te i na ta ka opasnosti? Upore ivanjem ovih saznanja sa sopstvenim za titnim i odbrambenim mogu nostima.Prevoz opasnih materija 2011 Faza ocene polo aja je od velikog zna aja.

odnosno stru ne institucije koja mu mo e pru iti pomo u identifikaciji opasne materije. Spre e pristup prolaznika i upozoravaju ih na opasnost koja preti od opasne materije. a koje zahtevaju: Intenzivnu medicinsku negu povre enih lica. koje vr i uvi aj. ime bi se omogu ilo informisanje o incidentu i ostalih strana iz ugovora. Ako ovla eno slu beno lice. Materijalna o te enja ili o te enja okoline odnose se na tete nastale kao posledica incidenta prilikom 59 . Ta ugovorna strana mo e da. obavesti putem izve taja Sekretarijat ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu. ovla eno slu beno lice koje vr i uvidaj o tome obave tava mesni tab civilne za tite. po potrebi. ukoliko je to potrebno. ovla eno slu beno lice koje vr i uvi aj naredi e da se obustavi saobra aj na tom delu puta. Ugase po ar. Personalne povrede odnose se na smrtne slu ajeve i slu ajeve povreda koje su nastale kao neposredna posledica incidenta prilikom transporta opasnih materija. odnosno incidentne situacije za vreme transporta opasnih materija na teritoriji dr ave jedne od ugovornih strana. Ako postoji opasnost da do e do ugro avanja ivota i zdravlja ljudi ili materijalnih dobara zbog eksplozije. Po dolasku slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja. Obaveste najbli u stanicu milicije o nesre i. Ako nastupi ili se o ekuje da e nastupiti neka od prethodno navedenih posledica. Obele e (ograde i zabrane pristup licima) prostor na kome je prosuta opasna materija. nije u stanju da identifikuje opasnu materiju koja je prosuta ili isparila. Izve tavanje o vanrednim doga ajima i mogu nost informisanja u slu aju intervencija vezanih za transport opasnih materija Ukoliko do e do ozbiljne akcedentne. sa ta nim podacima o vrsti opasne materije koju prevoze i predlo e mere koje bi trebalo preduzeti radi spre avanja irenja opasne materije u ivotnoj sredini. voza i suvoza . Spre e prosipanje ili razlivanje opasne materije. u slu ajevima personalnih povreda. Obaveza podno enja izve taja odnosi se na slu ajeve kada opasne materije do u u kontakt sa spolja njom sredinom. zatra i e pomo od najbli eg proizvo a a opasnih materija. mo e se obustaviti saobra aj. a dok traje pretovar. a postoji mogu nost da do e do eksplozije. odstrani i smesti na za to odre eno mesto ili da se na drugi na in u ini bezopasnom. organ unutra njih poslova. zaga ivanja vode ili irenja otrovnih gasova. Ako se zbog neispravnosti na vozilu ili saobra ajne nezgode mora izvr iti pretovar opasne materije. i druge organe i organizacije. prosuta opasna materija mora da se prikupi. Iznesu iz vozila dokumenta za prevoz opasne materije. ili u slu aju da nadle ni organi zahtevaju izve taj. ili kada postoji ozbiljan rizik od gubitka tereta. odnosno pratilac du ni su da zaustavljeno vozilo obele e na na in predvi en zakonom i da do dolaska slu benog lica ovla enog za vr enje uvi aja preduzmu mere: Isklju e rad motora.Prevoz opasnih materija 2011 U slu aju saobra ajne nezgode. materijalnih o te enja ili o te enja okoline. po ara. a po potrebi. to e se u initi van kolovoza i uz prisustvo ovla enog slu benog lica nadle nog organa unutra njih poslova. Nakon saobra ajne nesre e. detaljno ga obaveste o vrsti i karakteristikama opasne materije. trovanja ili zaga ivanja ivotne sredine u ve em obimu. prevoznik je du an da dostavi izve taj u propisanoj formi kompetentnom telu te ugovorne strane. opasnostima koje predstavlja opasna materija za ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i predlo e mere za spre avanje posledica.

rastojanje treba da bude ve e.  Ugro enim licima treba pru iti pomo i dati odgovaraju a uputstva za pona anje.  Propisno izvr enom obele avanju opasnih roba i vozila. Ovo je mogu e putem:  Pripremljenih planova intervencije. Na osnovu broja opasnosti i listice opasnosti ve se mo e izvr iti prvo svrstavanje robe u odre enu klasu opasnosti. itanje ovih informacija. oznaka vozila predstavlja prvu informaciju. U najmanju ruku treba nositi respiratornu za titu sa kombinovanom za titnom kapom i vodootpornom jaknom. Pri tom ljudstvo interventne ekipe za titi to je mogu e bolje. Po pravilu. uz primenu adekvatnih mera.  Ljude udaljiti iz opasne zone. u ovakvim situacijama nije odgovaraju i na in. preko telefona. Vo a intervencije treba da konsultativno uklju i stru na lica. Treba obratiti pa nju na ambijent i karakteristike terena. na mesto intervencije treba do i sa strane okrenute prema vetru. Zavr ne mere. U mnogim slu ajevima. u svim intervencijama. Ukoliko je to potrebno. specifi ne za datu materiju. prvo treba preduzeti op te mere. zbog nedostatka opreme ili premalo ljudstva.  Simbola opasnosti kao i napomena o opasnostima i bezbednosnih saveta o opasnim materijama.Prevoz opasnih materija 2011 transporta opasnih materija ija je materijalna vrednost procenjena na vrednost defmisanu medunarodnom zakonskom regulativom. Zato se preduzimaju slede e mere: Op te mere. koja stigne na mesto nesre e.  Informacija od stru nog osoblja. U transportu. 60 . Ovde mo e biti celishodno i kori enje kompjuterske banke podataka. Podsetnici za slu aj udesa i transportni papiri pru aju dalje informacije. Ako postoji opasnost od eksplozije. kao i savetovanje sa stru nim osobljem. kada se radi o prisustvu opasnih materija. Ako je mogu e. Delovanje interventne ekipe u slu ajevima vanrednih situacija pri transportu opasnih materija Interventna ekipa mora biti osposoljena da prepoznaje posebne opasnosti opasnih materija i robe i da se suo i sa njima. U ove mere. Do precizne sonda e situacije dr ati se na bezbednom rastojanju od najmanje 50 m. Od velikog zna aja je da se ve kod prvih mera sonda e vanredne situacije zaklju i da li je intervencija vezana za prisustvo opasne materije i robu. nezavisno od opasne materije. Posebne mere. Veliki zna aj pri tome ima pravilno obele avanje robe i vozila. spadaju:  Mesto intervencije osigurati na irokom prostoru i blokirati. nadle ni organi mogu pored izve taja zahtevati i dodatne informacije koje se odnose na datu situaciju. ako je obezbe eno da se na mesto intervencije mogu brzo i ta no preneti esto vrlo obimne informacije. ali va ne indicije mogu dati i planovi delovanja u takvim situacijama. Va no je prepoznati da se radi o vanrednoj situaciji usled prisustva opasnih materija. prva interventna jedinica. Preko broja materije ili naziva materije u priru nicima se mogu dobiti detaljne informacije. nije u stanju da preduzme sve mere za potpuno otklanjanje tete.

Radove na ra i avanju i i enju interventna ekipa obavlja u na elu samo u okviru neodlo nih hitnih mera. treba smatrati kontaminiranom. a time i dalje ugro avanje ljudi i ivotne sredine. obele i ili odnese na propisno uni tavanje. Predaja mesta intervencije nadle nom organu. to je ponekad ak neophodno.  Treba pozvati stru na lica i informisati nadle ne organe. ukoliko situacija to zahteva. Bri ljivo i temeljito dokazivanje kontaminacije je neophodno. Kontaminirana ode a i oprema. Situaciju stalno iznova sondirati. treba prikupiti to vi e informacija. rad interventne ekipe jo nije zavr en. Pri dokazivanju kontaminacije i mera dekontaminacije preporu uje se uklju ivanje stru njaka. dokazivanje kontaminacije na licu mesta. U zavr ne mere.  opasnoj materiji. odnosno dekontaminacija moraju se preduzeti sa istom pa njom kao i op te ili posebne mere za uklanjanje akutne opasnosti. Totalna dekontaminacija na licu mesta mogu a je u krajnje retkim slu ajevima. da bi se spre ilo irenje kontaminacije. koje treba jo preduzeti. odnosno nemogu e. Zbog nedostatka mogu nosti merenja. posebno u slu aju kontakta sa toksi nim. vrlo je te ko. Veliku va nost. jer time odgovornost prelazi na taj organ. radioaktivnim i nagrizaju im materijama. posebno za materije iz klasa 6a i 6b. Kontaminirana lica u na elu treba da skinu ode u i. 61 . koja je prisutna u toj vanrednoj situaciji. Mere za dokazivanje kontaminacije. Ni posle uklanjanja akutnih opasnosti. Dokazivanje kontaminacije i dekontaminacija. Interventna ekipa ne treba da opasne materije transportuje svojim vozilima ili da ih obezbe uje na svom terenu. dok se ne doka e suprotno. Isto va i i ako postoji sumnja da je do lo do inkorporacije. da se podvrgnu lekarskom pregledu.Prevoz opasnih materija 2011  Treba tra iti poja anje interventnoj ekipi. Naime. za uredno uklanjanje i uni tavanje opasnih materija i robe mora da se postara vlasnik pod nadzorom nadle nog organa. kada je prisutna opasna materija. Pri tom i vodu upotrebljenu za i enje. posebno se ubrajaju: Radovi na ra i avanju i i enju. u vanrednim situacijama. podvrgava se grubom i enju ili se odmah spakuju u prikladne kontejnere. sa adekvatnom opremom. ima korektna predaja mesta intervencije nadle nom organu. infektivnim. zavisno od stepena zaprljanosti i opasnosti date materije. Pod nekim okolnostima dekontaminacija se mo e izvr iti samo u institucijama. posebno opremljenim za to. Vreme predaje treba dokumentovati.

Na alost. utovar. Me utim. koristile i transportovale. to se u najve em broju slu ajeva moraju uklju iti i drugi izvori informacija. Obu enost lica koja u estvuju na bilo koji na in u radu sa opasnim materijama. To bi bilo mogu e. To nas upu uje na zaklju ak da rizik od tetnog dejstva opasnih materija. Primena opasnih materija danas je neophodna. po zdravlje ivih bi a i o uvanje prirodnih resursa i materijalnih dobara. Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju. a jako je te ko oceniti sve opasnosti. Pri intervencijama vezanim za opasne materije i robu. na mestu intervencije. Vatrogasne slu be e u budu nosti sve e e biti anga ovane na intervencijama vezanim za opasne materije i robu. bilo da vr e prevoz. Potpuna za tita od opasnih materija ne postoji.Prevoz opasnih materija 2011 8. Zato informacije o navodno transportovanoj materiji stalno treba upore ivati sa izgledom i stvarnim pona anjem date materije. treba smanjiti na najmanju mogu u meru. odgovaraju im merama. Po to delovanje ovih materija mo e biti katastrofalno. Svrha postojanja zakonske regulative koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija je za tita ljudi i ivotne sredine od o te enja koja mogu biti izazvana pri rukovanju opasnim materijama. ukoliko ve do e do pojave takvih situacija. Najva niji prvi izvor informacija. Zaklju na razmatranja Savremena tehnologija omogu ava proizvodnju novih opasnih materija koje do ju e nisu bile poznate. Na i unutra nji (nacionalni) propisi uskla eni su sa ADR-om i po njima uslovi za prevoz opasnih materija u unutra njem transportu saobra aju uglavnom su izjedna eni sa uslovima prevoza ovih materija predvi enim u odgovaraju im me unarodnim ugovorima. je veoma bitan faktor za spre avanje akcedentnih situacija. pored prevoza regulisane su i radnje koje su u vezi sa prevozom poput prevoza. je na osnovu propisno izvr enog obele avanja robe i vozila. istovara i sli no. U tu svrhu postoje interventni (vatrogasni) timovi. u prvom trenutku. dosta esto se de ava da vozila koja transporutju opasnu robu. 62 . Transport svih opasnih materija i predmeta je definisan me unarodnim sporazumom o prevozu opasnih materija. Ove materije mogu se prevoziti ako se ispune uslovi koji su ispitivanjem utvr eni kao dovoljni za punu bezbednost pri njihovom prevozu. Prevoz novootkrivenih opasnih materija ne mo e ekati izmenu propisa. a sve dr ave potpisnice ovog sporazuma moraju ga po tovati. budu ili pogre no oble ena ili uop te nisu obele ena. temelje se na odredbama ADR-a. Prakti no. ne treba ispustiti iz vida da je neophodno otklanjanju opasnosti pristupiti samo uz odgovaraju i li nu za titu. osim nu nih izuzetaka koje zahtevaju interesi doma e privrede. a koja va e u na oj zemlji. skladi tenje i uni tavanje. U takvim slu ajevima mo e do i do kobnih doga aja pri otklanjanju opasnosti. pa ni propisima nisu mogli biti predvi eni uslovi za njihov prevoz. tj. utovara. niti biti uslovljen ovom izmenom. svi propisi u oblasti opasnih materija reguli u njihov prevoz u celom procesu koji je iri od prevoza u u em smislu. jedino u situaciji. potrebno je preduzeti sve mere kako bi se posledice ubla ile. iz bilo kog razloga. uklju uju i i njihovo uvanje. a od njih se zahteva da dosta brzo i efikasno reaguju u toj situaciji. kada se one ne bi proizvodile. istovar ili sli no. ili da su uzeti pogre ni tovarni papiri i podsetnici za slu aj udesa.

pdf 63 .gov. Mla an.pdf [7] http://www.wikipedia.pks.unece.dft.net/media/Dangerous%20Goods%20Chart%20UN. SL.org/wiki/Dangerous_goods [5] http://www. [3] http://www. Ma inski fakultet u Kragujevcu. Bezbednost kori enja vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobra aju. Krsti .Prevoz opasnih materija 2011 Literatura [1] B. D.rs/portals/9/uredba-o-prevozu-opasnih-materija-u-drumskom-i-zel-saobracaju-5302.dt-asia. SRJ 82/90. [2] Pravilnik o na inu prevoza opasnih materija u drumskom saobra aju. 2007 godine.uk/pgr/freight/dgt1/ [6] http://www.org/ [4] http://en.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful