MIZ IIWIIIS

IIWIX-1963-2000
Nobutaka Yurioka
Nippon Steel Corporation
NAUKA I TEHNOLOGIJA ZAVARIVANJA I SPAJANJA U 20-0M VEKU I PERSPEKTIVE ZA 21.
VEK
CELICII NJIHOVa ZAVARIVANJE
1. UVOD
Na pocetku novog milenijuma japansko drustvo za
zavarivanje objavilo je specijalno izdanje Nauka i
tehnologija zavarivanja i spajanja u 20-om veku. Ovo
izdanje obuhvata obuku i obrazovanje u zavarivanju,
materijale za zavarivanje, postupke zavarivanja i spajanja i
konstrukcijski integritet zavarenih konstrukcija. Medu ovim
temama, za ovaj izvestaj izabran je razvoj celika i
tehnologija zavarivanja ovih celika u Japanu.
2. RAZVOJ KONSTRUKCIJSKIH CELIKA I
METALURGIJE ZAVARIVANJA U 20-0M VEKU
Krajem 1890. godine u Nemacko] je razvijeno
aluminotermijsko zavarivanje. Ovaj postupak za zavarivanje
zeleznickih sina koristi egzotermnu reakciju cistog
aluminijuma i oksida zeleza, To je pocetak zavarivanja
celicnih materijala, a ova tehnika za zavarivanje zeleznickih
sina se koristi sirorn sveta. U Japanu to nije bio stuca] sve
do 1951. godine, kada je aluminotermijsko zavarivanje
primenjeno za rnontazno zavarivanje potpuno zavarenog
sistema slna linije brzog voza (Sinkansen). Osim
aluminotermijskog zavarivanja, za zavarivanje na Iicu mesta
ove Iinije, korisceno je i rucno elektrolucno zavarivanje.
U prvim godinama 20-og veka prva visoka pee u
Japanu proradila je u valjaonici Yawata, a cellcni limovi su
bili debljine do 10 mm, a tu su proizvedene i celicne sine.
To su bile godine odmah iza kinesko-japanskog rata i tri
godine pre rusko-japanskog rata. U cilju promene
nacionalnog bogatstva i vojne snage, u Japanu se tada
pojavila potreba za rnnostvorn konstrukcijskih celika, Tada
su se celicnl mostovi i brodovi proizvodili zakivanjem. U
Ujedinjenom kraljevstvu (UK) potpuno zavareni brod
proizveden je 1921. godine. Samo godinu dana posle toga,
u brodoqradilistu Nagasaki u Japanu, zavrsen je SUWA-
MARU, potpuno zavareni brod od 421 tone.
U tabeli 1 prikazana je istorija razvoja konstrukcijskih
celika i tehnologije zavarivanja u 20-om veku, za svaki tip
zavarene konstrukcije. Iz tabele 1 je uocljivo da sa
godinama raste razvijanje i koriscen]e novih celika. Razlog
tome je sirenje zahteva korisnika za povecan]e efikasnosti
proizvodnje, da mnogo ugodnije zive i da povecaju
konstrukcijski integritet i ispune zahteve ocuvanja zivotne
sredine.
U tabeli 1 naznaceno je da je razvoj novih celika
nastao usled rnnostva faktora, koji ne obuhvataju samo
zahteve ugodnijeg zivota, bezbednosti i ocuvanja zivotne
sredine, vee takode i usled razvoja procesa proizvodnje
Iimova, kao i zbog incidenata lomova zavarenih
konstrukcija, i kombinacije ovih faktora. U tabeli 2 dati su
razlozi i primeri razvijenih celika na osnovu ovih faktora.
Cudno je da nema mnogo tipova celika koji su razvijeni
usled razvoja postupaka zavarivanja.
Na pocetku 1950. godine japanski brodograditelji su
uveli primenu visoko produktivnog postupka zavarivanja
elektronskim snopom (ES), ali je ona donekle bilo usporena
zbog prslina usled sumpora u zavarenom spoju. Tada je
iznaden uzrok nastajanja ovih prslina, a to je sto su
korisceni obicni neumireni celici, tako da je upotreba
poluumirenih iii umirenih celika za brodogradnju postalo
pravilo. VCLCC - vrlo duqacki tankeri za prevoz nafte
dozlveli su svoj bum u konstruisanju pred kraj sezdesetih
godina, taka da je pocelo intenzivno koriscenje EPP
zavarivanja sa velikom kolicinorn unete toplote. Tokom 70-
tih, proizvodaci celika razvili su brodogradevinske celike
cija je ZUT bila dovoljno fina posle zavarivanja sa velikom
kolicinorn unete toplote. Pocetkorn 80-ih uspesno je
primenjen terrnornehanicki kontrolisani proces (TMCP),
tako da su proizvedeni celicni limovi sa daljim
unapredenjem zavarljivosti. Ove tri inovacije su
materijalizovane zajednicklm istrazivanjern industrije i
nauke zavarivanja brodogradevinskog i gradevinskog
inztnjerinqa, a radi resavan]a problema koji su vezani za
upotrebu novih celika. Takva industrijsko-akademska
saradnja u promovisanju korlscen]a novih celika znacajna
je za Japan. Zajednicka istrazivanja u ovoj oblasti obavila
je, kao svetski lider, japanska industrija celika.
Razvoj potrosnih materijala za zavarivanje nije
pomenut u tabeli 1. Postoje postupci zavarivanja kao sto su
zavarivanje elektronskim snopom, laserom, trenjem iii
elektricnim otporom, kod kojih se generalno ne koriste
dodatni materijali. Medutim, konstrukcijski konvencionalni
celici se najvise zavaruju uz pornoc elektricnoq luka, uz
korlscenie dodatnih materijala. Kada god se razvije novi
celik, potrosni materijali za zavarivanje se moraju tako
proizvesti da budu pogodni za novorazvijeni celik, Na
primer cellci otporni na vatru - pozare za gradevinarstvo,
nisu irnali slru primenu sve dok nisu kompletirani potrosni
materijali za E, TIG, MIG, EPP.
TMCP je inovirani proces proizvodnje celicnih Iimova.
On ornoqucava da odaberemo najbolju kombinaciju pravila
toplog valjanja i brzina hladenja, tako da se mogu postlci
najpogodnije metalurske mikrostrukture celika, a zavisno
od njegove namene, kao sto su brodovi, zgrade, mostovi,
skladisni rezervoari iii posude pod pritlskorn. TMCP celici
su termornehanicki ojacani, tako da se mogu smanjiti
kolicine legirajuCih elemenata, sto doprinosi unapredenju
zavarljivosti, jer se postize manje otvrdnjavanje ZUT.
Medutim, pri zavarivanju sa velikom kolicinorn unete
toplote, ZUT ima tendenciju orneksavan]a. Neki potrosni
materijali, za zavarivanje TMCP ce!ika sa velikom kouclnom
toplote, proizvode se sa qorajirn hemijskim sastavom, t.j.
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (3/2001), str, 123-128
123
IIWIIIS
MIZ
sadrza] legirajueih elemenata se povecava, tako da se
preko efekta naprezanja plasticnorn deformacijom
minimizira orneksavanje spoja. Unapredeni celici otporni na
puzanje, kao sto su 2.25 Cr - 1 Mo sa dodatkom V, i 9-13 Cr
sa dodatkom W, proizvode se DO (direktnim kaljenjem),
jednim tipom TMCP. Poboljsanje se odnosi i na prsline
usled puzanja koje se javljaju u ZUT i metalu sava spojeva,
posle dugogodisnje eksploatacije energetskih postrojenja.
U cilju sprecavanja prslina usled puzanja u metalu sava
(tzv. tip I i tip II prslina), sastav sava je takav da na
visokim temperaturama, do odqovarajuceq nivoa, rnoze da
se obezbedi rnehanicko ojacavan]e (overmatching). Kao
posledice ovoga, prsline usled puzanja u ZUT, zvane tip IV,
zahtevaju odqovarajucu pazn]u. Mehanicko ojacavan]e
(overmaching) i gornji hemijski sastav metala sava doveli su
do proizvodnje opreme koja radi na visirn temperaturama i
pritiscima.
Za delove automobila izlozene koroziji koriste se
celicne trake sa galvanskom prevlakom. Od sloja prevlake
galvanski prevucenoq cellka zahteva se ne samo otpornost
na koroziju, vee je pozelina zavarljivost tackastim
elektrootporskim postupkom i pogodnost za deformaciju
pritiskom. Neki proizvodacl, u cilju poboljsanja zavarljivosti
tacke, zavrsnom oksidacijom obezbeduju sloj Fe-O na
trakama koje se zasticuju sa Zn prevlakom.
Galvanski prevucene celicne trake se ponekad
zavaruju u zastiti gasa. U tom slucaju se, zbog isparavanja
cinka, u metalu sava stvaraju gasni rnehurici. Radi
obezbedenja otpornosti na stvaranje gasnih mehura, neki
proizvodaci dodatnih materijala menjaju hemijski sastav
elektrodne zice [1]. Medutim, koriscen]e unapredene zice
nije dovoljno. Za potpuno izbegavanje nastanka mehurova
potreban je sinergetski efekt kontrole pulzirajucorn strujom.
Ovo se odnosi samo na celike otporne na pozare, TMCP
celici i galvanizirani celici su primeri zajednlckoq razvoja
celika i potrosnih materijala. Odqovarajuci potrosni
materijali uvek moraju da budu pogodni za bilo koji drugi
novo razvijeni celik.
3. RAZVOJ CELIKA I METALURGIJE ZAVARIVANJA
Tokom 1936. godine, zbog prslina u zavarenom spoju
celika St 52 visoke cvrstoce, dogodio se incident loma ZOO
mosta, sto je kasnije praceno sllcnlrn incidentima u Evropi.
Otvrdnjavanje iii plastlcnost ZUT dobija veliki znaca], Tokom
1940. godine, u cilju obezbedenja plastlcnosti ZUT celika,
Duren i 0 Nil (O'Neil) [2] su predlozili koncept ekvivalenta
ugljenika. Ovaj ekvivalent ugljenika je modifikovan u MIZ
(IIW) ekvivalent ugljenika, koji se danas sirom sveta koristi
kao indeks zavarljivosti celika.
Tokom II svetskog rata za vojne tenkove su korisceni
pancir Iimovi sa sadrzajern ugljenika od 0.35 %. Svaka
zemlja je imala ozbiljne probleme sa ZUT usled zakasnelih
prslina u ovim limovima. Americka armija je pronasla da
upotreba austenitnih dodatnih materijala rnoze spreciti
nastanak zakasnelih prslina. Tada je potvrdeno da
zakasnele prsline nastaju usled vodonika, a austenitni celik
rastvara mnogo vise vodonika nego feritni. Ovo otkice je
izazvalo razvoj niskovodonicnih elektroda.
Tokom 1952. godine americki, US celik, uspesno je
proizveo opremu za kaljenje i otpustan]e (OT) za stroke
celicne Iimove bez lzrazenoq krivljenja, i proizveden je celik
T-1 klase TS 780 MPa, sa hemijskim sastavom slicnirn
pancir plocarna, ali sa smanjenim sadrzajern ugljenika na
0.15 %. Za ovaj celik se smatralo da je veoma zavarljiv i
zilav. Medutim, vodonikom izazvane prsline su S8 jos uvek
javljale na rnnostvu celicnih mostova izradenih od T-1
celika, zbog ceqa je bilo potrebno predgrevanje na
dovoljno visokim temperaturama. Pred kraj 60-ih godina
postupak valjanja i kaljenja zamenio je postupak
konvencionalnog valjanja i kaljenja, omoqucivsi ojacavan]e
tezlh Iimova nego ranije. Tokom 1990. godine primenjeno
je direktno kaljenje (DO), kao jedan od tipova TMCP, i
proizvedeni su razliciti novi tipovi celika, kao sto je celik TS
780 MPa sa talozenjern bakra. Na slici 1 prikazana je istorija
promena sadrza]a ugljenika kod visokocvrstih celika, sa
razvojem postupka proizvodnje Iimova.
0.4°1
I Lim za okove
0.30 -
/ QT - kaljen i otpusten
Max dozvoljeni C kod SM 490
I
J
2000 1990
TMCP
198Q
API X65
'-----'---.---
Celik bez prslina
I
1970
/ CR - kontrolisano valjanre·······
Kaljenje konstrukcioni
"na valjcima celik
1960
Celik za cevovode
C u metalu sava • - - •••
1950
OL- L-__---.l ----L. ---L _
1940
0.10 -

'e 0.20-
J:;
OJ
:J
'iii"

u
l'O
(f)
Godina
Slika 1, Promene sadrza]a ugljenika u konstrukcijskim celicirna
124
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (3/2001), str. 123-128
N
~
>
'"
~
.....
m
N
~
~
m
z:
m
jlll;
o
z:
~
'"
C
jlll;
n
o
m
-~
......
N
o
o
....
-
..
III
....
:"
N
"'l
I
....
N
co
-.
~
~
Konstrukdja 1900 1910 1920 1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990 2000
Visoka pee Potpuno zavareni US Liberti brodovi EPP, prsline usled S Ultra dugi tankeri za prevoz nafte Visokocvrsti Incidenti Visoko otporni
Brodovi Proizvodnja brod u Japanu krti 10m Limovi za veliki unos toplote TMCP celict izlivanja nafte celici
japanskih celika TS 580 ratni brad
Morske
Poluzaronjena oprema Zahtevani CTOD Celici sa Ti 0 Gelici otporni
platforme
Lokalna krtost ZUT na koroziju u
priobalnoj liniji
Potpuno zavarene Toranj u Tokiju Visoke gradevine Jako siroki i debeli lukovi Gelici niske R
e
Jako otporni
Gradevinar- gradevine u Japanu HT celik otporne na Prsline u zavar.spoju SN celici
stvo zemljotrese (Amerika) Gelid za gradevinarstvo
u Japanu jako visokih performansi
Gelicni most St 52 T-1 celik CORTEN celik Minato most celik Most u Tokiju Akasi most
Mostovi 10mzavar.spoja Prsline u zavar. otporan na HT80 celik sa dodatkom HT980 cefik
(Nemacka) spoju atmosferu Japan Ti (talozeni Cu)
Potpuno zavarene Oh-hira hidrocentrala Svajcarska
Brane brane celik HT 780 hidrocentrala
(Japan) (Japan) celik HT980
Kontrolisano valjani Vodonikom induk.prsline API-X80 Zavarljivi
Cevovodi limovi (UK) cevovod Aljaska PocetakTMCP 13 Cr cevi
CR eel. masovna upotreba
Skladisni
9 % Ni kaljen Rezervoar za TNG (Katar) Rezervoar sa 9 % Ni cellk
rezervoari
i otpusten celik Curenje i pozar duplim zidom sa debelim
Rezervoar za TNG (prsline usled napona, Japan) zidom (TMCP)
Posude pod
T-1(TS 980) celik Rezervoar za propilen HT 780 sferni rezervoar Posuda generatora pare ASTM 9 Cr celik
pritiskom
preko US celika krti 10m(J) prsline u metalu sava zavaren elekton. snopom A387 G91 saW
Modifikovani 9 Cr
Automobilska
Gelik sa niskim C Ultra niski C Visoko cvrsti celik Zavarljivi galvaniz. limovi Rezervoar
Industrija
za duboko izvlacen]e za delove bezolovn
benzin Kanadska pravila za antikoroz. zastitu Zavarivanje i krojenje laserom
Nerdajuci
Nuklearne energane Potpuno nerdajuCi celik Nerdajuci celik za konstrukcionu
celici
u Japanu SUS 304 opremu.
prevuceni celik Nerdajuci celik za perace masine
Visoka pee u Japanu Elektrootporsko suceono zavar. Sine sa otvrdnutom Prsline u savu alumino- Term.obrada Metal sava sa Bejnitni celik
Zeleznica zeleznicke sine Elektrolucno zavarivanje glavom termijski zavar. otvrdnjavanje glave visokim C za sine
Tehnike elektroluc. zavar. na Iiniji
-i
I ~
III
C"
(1)
iii
......
:n
OJ
N
<
.9.
N
OJ
<
~
<'
S'
A
0
:J
~
2
A
0
7ji:
;:s:
::J""
0<
~
~
OJ
C
I\)
0
6
3
<
CD
A
C
I
e
-
~
-
-
'"
..

0-.
N

»

<:

.....
""
N

?I;
"" z:
""

o
z:

C

n
-=
""
-

.....

o
o
-
-"
III
....
:"

-
(X)
"0 "0 00' OJ"O < :J 0.
a 0 III 8..E. °
_. A III III 0. '7' N rr
:J 0. III g :J a
co g' $. rr
0. 0 0 _. en 0 0 III 0
co _. <" CO 3 's- co 3
"0 °a .=: co
0' :::!. a 3 :T N' III "Q :J
co 3 0 < III "0 III
=: co < 0 C N 0 III en
O:J III 0. CO < N III
-- ro' '7' 0 III 0.
N :J 0 - 2 :J co III :J
III S' '7' III .E.
oenoeneno"O'7' III

<o.enc=+:- =:o.lllc
o __ III .-+ CO

0. 3 CO III 0' n- :J
co CO I co 0 co --
en (§ g ..... lll
III O.=: N'.......- co .-+ 0 '7'
...!... CO 0
en zr co C 3 c 0.
3 III _. .-+ .=: co N
III CO - ,-' III zr III 0'
:J 0 () @ 3 c < 0>
ro- o..:g =: 0. C ..... 0
:J 5 III C III
3
_- III :J 0. III 3 N
__ a co 3' c 2. III
"0 0 3 III en N' III CO 0

S g- o en a s-
:-:l :D ..... :Dlll;:::+ lllO
en _. » Q. en 3 0.
_. C co "=: ::::r c III co
'iii' 0"0 en --l c N O :J
'7' en 3 s::: g III :D
o C =: III () co' 0 3
o N' :J 2. '"U :J co III

c' c 0 III <
:J en en en 0.0 en .....
n; I CD :J 0 0.
CO I\) 0...... 0 0 co --
:J (j) N' <. "0 co
lll- :Jlll:JO
N
..... 3
. III _. (Jl III Q.

:J CO ::::r - III 0 .=:
co en'=:.-+ 0 5'C4CO
'7' '7'co 3 <
o -. 0 0 -. '7'
0. 6f '7' CO 0. 0' fU
'7'_ OC co
en 0. o,:J =: A
25, °N CO III '7'
co g @' g » III ro'
g CO CO = ..=: 3 3
_. '7' co III III

en '7'"0 N "Q :-- < ...!...

ro' 2' 0 .=: CD 0 CO
< co < co 0."0 0
III '7' III < co a 0.
en :J 0 co 0, _. s-
'iii' (§ 3 CO III
0. 0 0. '7' en 0 "0
oa:J co 030' .....
0, III III :::!. III CO 0
III 0 rr en, :J 0 0
lll:J o'@'ro' i
c :J :J _. 0
--I C 6f ro' 05' ro' 3
RAZLOG RAZVIJENI GELIK
Razvoj postupka Zavarivanje sa velikom kolicinorn energije Ti-N cellk, Ti-O celik,
zavarivanja Zavarivanje elektronskim snopom Gelik sa manje AI
T-1 celik (aT)
Razvoj
Uiednaceno kaljenje Gelik za cevovode sa smanjenim perlitom
Kontrolisano valjanje (CR) Gelici visoke cvrstoce i zilavosti za brodogradnju,
proizvodnje
Terrnornehanlcki kontrolisani proces (TMCP) gradevinarstvo rezervoare za rad na niskim tempraturama I
celicnih limova
Toplo valjanje tokom zagrevanja(TMCP) posude pod pritiskom
Gelici visoke otpornosti
Lom zavarenog spoja mosta od celika velike cvrstoce T-1 celik (O'I)
Krti 10mLiberti brodova Specifikacija vrednsti po Sarpiju
Pojave loma
Prsline usled sumpora u EPP metalu sava Umireni celici
Lamelarni 10mpoluzaronjene opreme Gelici otporni na lamelarni 10m
Curenje i pozar rezervoara za TNG 3,5% Ni cellk: Dupla posuda; Dupli trup; celik visoke
Raspipanje nafte iz tankera otpornosti
Konstrukcije sa Smanjenje temperature predgrevanja TMCP celici: Celici sa talozeniern Cu;
malim troskovirna Relaksacija oqranicenja unosa toplote TiN cetici; TiO celici
Bezbednost skladisnih rezervoara za TNG i tecni gas Gelici rafinisanog zrna umireni sa AI; 9% Ni cellk
Smanjenje zastite mostova premazima Gelik otporan na atmosferski uticaj
Velika terrnicka efikasnost ( smanjenje CO
2
) Modifikovani Cr Mo celik; unapredeni 9Cr celik
Zivotna sredina/ Konstrukcijski integritet pri zemljotresu Gelik nizeq napona tecenja;
odrzavanie Sprecavan]e rasipanja nafte Gelik visoke otpornosti;
Automobil manje tezinet smanjenje CO
2
) Celicne trake visoke cvrstoce:
Automobil duze trajnosti Zavarljivi galvanski prevuceni celici;
Bezbednost automobila pri sudaru Geliene trake visoke cvrstoce
-i
-
III
-
C"
:E
CD
ii)
.......
I\)
-
-
:::c
'"
III
N
0

iil
N
<
.2.
III
N
III
<

zr
"
0
::J
!!l.
2
"Q.
ui"
"S'
0'

III
e
x
-
N
Mil
Kaljeni i otpusteni (QT) celik, klase TS 600 MPa sa
0.05 % ugljenika, razvijen je kao celik bez prslina, kod koga
se ne zahteva predgrevanje. Medutim, pri zavarivanju
konstrukcija potrebno je predgrevanje od 50 "C, radi
sprecavanja nastanka vodonikom izazvanih prslina, rede u
metalu sava, nego u ZUT. Kao sto je prikazano na slici 1
sadrza] ugljenika u metalu sava se malo menja, stojeci na
nivou 0.08 %. avo znaci da se unapredenje zavarljivosti
celika mora izvesti do mnogo viseg nivoa nego sto je to kod
metal a sava. Medutim, postoje slucajevi da se smanjenje
ugljenika uglavnom manifestuje poboljsanjern zilavosti ZUT,
posebno kod minimiziranja lokalnih krtih zona u ZUT.
Itoh i drugi [3] su 1969. godine predlozlli P
em
, kao
indeks osetljivosti na vodonikom izazvane prsline. Ovaj
indeks se razlikuje od ekvivalenta ugljenika IIW u znaca]u
ugljenika na vodonikom izazvane prsline. To znac] da je IIW
ekvivalent ugljenika pogodan za konvencionalne celtke, a
Pcm je pogodan za celike sa smanjenim ugljenikom.
Tvrdoca ZUT je odredena interaktivnim odnosom tvrdoce
martenzita (odredena sadrzajern ugljenika) i sklonosti ka
otvrdnjavanju (dobro odredena IIW ekvivalentom ugljenika)
pri relativno malo] kolicini unete toplote pri zavarivanju.
Uzimajuci ovaj odnos u razmatranje, predlozen je CE
N
[4]
ekvivalent ugljenika. Evropski komitet za normalizadju
(CEN) je publikovao uputstvo za odredivanje potrebnog
predgrevanja za sprecavanje vodonikom izazvanih prslina,
zasnovano na ekvivalencijama ugljenika, kao sto je
predlozeno [51.
Studije 0 zilavosti ZUT su se ubrzale kada je Nipes
(Nippes) [6] razvio Gleeble test za reprodukovanje ZUT pod
razlicitirn brzinama hladenja. Tokom 1962. godine
Nakamura i drugi su razvili AIN celike, klase R
m
do 780
MPa, kod kojih je unapredenje zilavosti bilo uzrokovano
otezanirn rastom austenitnih zrna usled cestica AIN. Tokom
1970. Kanazawa i drugi [8] razvili su celike za brodogradnju
za vrlo velike kolicine unete toplote, kod kojih se koriste
cestice TiN, jer su na visokim temperaturama stabilnije od
AIN.
Kako se austenitna zrna rafinisu na visokim
temperaturama, a tokom hladenja austenit se transforrnlse
u ferit i beinit, kao rezultat je da su i oni rafinisani. Medutim,
ako su granice zrna izmedu transformisanih produkata pod
malim uglom, one ne mogu delovati kao barijere prostiranju
prslina, i kao rezultat imaju malu zilavost. Tokom 1970-e
Inoue i drugi 191 su predlozili koncept efektivne veliclne zrna
pri lomu, sto predstavlja rastojanje izmedu granica zrna
pod velikim uglom. Ovaj koncept potpornaze razumevanju
relativno velike zilavosti rafinisanog ferita i donjeg beinita,
kao i relativno male zilavosti gornjeg beinita. Skoro u isto
vreme Mimura i drugi [10] su otkrili da martenzit poput
ostrvaca iii tvrde tacke u ZUT ima vrlo los uticaj na zitavost
ZUT. Posle vise od 10 godina od ovog otkrica zapoceto je
sa koriscenjern ispitivanja CTOD (kriticno pomeranje vrha
prsline), koje, nasuprot Sarpi ispitivanju, ornoqucava da se
lokalizuje krtost. Tada je ustanovljeno da je lokalna krtost
uzrokovana martenzitom u obliku ostrvaca. Proizvodaci
celika su ispitivali uticaj elemenata, kao sto su C, Si i AI, na
stvaranje i rastvaranje ostrvaca martenzita, take da su
uspeli da naprave celike bez pojave lokalne krtosti.
Mikrostruktura ZUT se sustinski rafinise kada
stvaranje klica ferita nije po granicama prethodnih
austenitnih zrna, vee po talogu dispergovanom unutar
IIW/IiS
austenitnih zrna. Tokom 1975. godine [8, 11] saopstano je
da TiN, ne samo da sprecava rast austenitnih zrna, vee
deluje kao mesto nukleacije unutargranularnog ferita.
Funakoshi i drugi [121 su saopstili da su REM oksi-sulfidi
jezgra unutargranularnog ferita, tako da je tada pocelo
efektivno koriscenje oksida, koji su proqlaseni za glavni
faktor unapredenja zllavosti u ZUT, kao i u metalu sava.
Potrosni materijali za zavarivanje uglavnom sadrzo malu
kolicinu Ti koji obezbeduje stabilizovani prenos kapi
rastopa tokom elektrolucnoq zavarivanja i vee je bilo dobro
poznato da je metal sava koji sadrzi Ti pozellno rafinisan.
Ali taj mehanizam nije bio poznat. Tokom 1980-e,
Watanabe i drugi [13] su eksperimentalno promenili
sadrza]e kiseonika u metalu sava, izvedenog u zastm gasa,
koji sadrzt Ti i pronasli su da oksidi Ti etektno deluju kao
jezgra finog unutargranularnog acikularnog ferita. Tada je
ustanovljen i potvrden mehanizam rafinacije zrna kod
metal a sava koji sadrzi Ti.
Do ovih dana saclnjsne su brajne studije [13, 14, 15]
koje se odnose na ulogu oksida na stvaranje
unutargranularnog ferita. Zasnovano na ovom znanju Homa
(Homma) i drugi [16] razvili su celik sa Ti oksidom,
takozvani Ti-O celik, koji je krajem 1980. koriscen za
konstrukcije velikih morskih platformi u Severnom moru. U
ZUT zagrejanom na visokim temperaturama Ti oksidi su
mnogo stabilniji nego talozi TiN, take da su Ti-O celid
mnogo povoljniji za zavarivanje sa velikim unosom energije.
Metalurzi koji se bave celikorn drasticno su promenili svoje
poglede na okside, koji su smatrani najnepovoljnijim
ukljuccima. Tada je ustanovljena nova disciplina,
metalurgija oksida.
4. PERSPEKTIVE ZA 21. VEK
ad 1969. godine u Americi i Evropi su napravljena
mnoga znacajna otkrica u metalurgiji proizvodnje cellka i
zavarivanju. Neka od njih su: otkrice uzroka zakasnelih
prslina (Amerika) i pronalazak odnosa izmedu vrednosti po
Sarpiju i krtosti (Amerika); koncept ekvivalentnog ugljenika
za zavarljivost celika (UK); razvoj T-1 kaljenog i otpustenoq
celika (UK) i fundamentalna studija kontrolisanog valjanja
(UK). Amerika i Evropa su nadrnasile Japan u u metalurgiji
izrade celika i zavarivanju. Medutim, posle 1970, u Japanu
je zapoceto sa rnnostvorn razvojnih projekata. To su npr:Ti-
N celici za veliki unos toplote; masovna proizvodnja celika
za cevovode postupkom CR, sa redukovanim perlitom;
otkrice efektivne velicine zrna i ostrvaca martenzita;
prakticno koriscen]e TMCP za celike cevovoda: celici koji
koriste okside; promenjena upotreba TMCP za razlicite
konstrukcijske cetike i zavarljive celicne trake sa ultra
niskim sadrzaiem ugljenika.
Postojali su rastuci zahtevi kupaca za tehnologije
zavarivanja i zavarljive konstrukdjske cetike. To su zavarljivi
celici kod kojih je mogu6 unos velike koliCine toplote pri
zavarivanju tako da je porasta efikasnost proizvodnje; celici
otporni na atmosferski uticaj i celici sa prevlakama radi
produzenja trajanja konstrukcije; celici otporni na 10m; celicl
otporni na vatru (pozar) i zemljotrese, radi povecania
integriteta zavarenih konstrukcija; celicne trake visoke
cvrstoce obradive pritiskorn za bezbednost pri sudaru
automobila; cellci otporni na puzanje u cilju povecanja
efikasnosti razmene toplote kao i smanjenje emisije CO
2
,
Proizvodaci celika su odgovarali na ove zahteve. Novi celici
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCI]E (3/2001), str. 123-128
127
IIWIIIS
definitivno traze potrosne materijale pogodne za njih, tako
da i proizvodaci potrosnih materijala moraju odrnah
odgovoriti na ovaj zahtev.
Medutim, postoje i drugi ekstremni zahtevi razvoja
novih celika, kao sto su celici otporni na zamor, jeftini celiei
otporni na utieaj atmosfere (bez prernaza), zavarljivi celict
sa malom distorzijom i celici sa smanjenom bukom. Ovi
zahtevi se odnose na inherentne osobine celika, tako da je
vrlo tesko razviti ove vrste celika uz razumne troskove.
Kada se novi celik prvi put upotrebi mogu se desiti
neocekivane stvarl. Na primer celici bez buke su razvijeni
tako sto je stavljen medusloj (sendvic) smole, ali postoje
znacajne teskoce pri gasnom rezanju i elektrotucnorn
zavarivanju ovih celika,
Postoje velika ocekivanja za upotrebu lasera velike
snage za zavarivanje debelih Iimova, bez gresaka u
zavarenom spoju, i razvoj nove tehnike zavarivanja
bombardovanjem sa takvorn brzinom kao sto je zavarivanje
varnicenjern iii aluminotermijsko zavarivanje. Tehnicki
razvoj ovih inoviranih proeesa je izuzetno tezak. Medutim,
celici namenjeni za inovirane procese, kao sto su ovi
napred pomenuti, mogu biti odmah razvijeni preko zllavosti
ZUT, otpornosti na hladne prsline i prsline pri ocvrscavanju,
kojima bi se obezbedilo to da kvalitet metalurgije
zavarivanja celika ostane na sadasnjem nivou.
Skoro svakih 10 godina dolazi do novog proeesa
proizvodnje limova, kao sto su proees QT, proees CR,
TMCP proees i razliciti TMCP. Jasno je da je osnovni razvoj
proeesa izrade celika vee realizovan tokom 20-og veka.
Medutim, u 21-om veku nije neophodno da razvijamo
inovirani proees izrade celika uporediv sa TMCP. Mi
nemamo nove koneepte za unapredenje zilavosti ZUT od
AIN celika (1963). TiN celika (1975) i TiO celtka (1985). U
buduce ce biti potrebno mnogo vremena za razvoj
dvofaznih finodispergovanih cenka, superiornih u odnosu
na no celik, mada su od 1985. godine obavljena mnoga
istrazivan]a, snazno podstaknuta metalurgijom oksida. Ono
sto razocarava je to da od TiS dodatnih mateijala, koji su na
trzistu od 1960. godine, mi nemamo novije razvijene
potrosns materijale sa mikrostrukturom fino acikularnog
ferita.
Kao sto je prikazano u tabeli 1. ceiik HT 980 je prvi
put koriscen u Svajearskoj pred kraj 1990. godine. Razvoj
celicnih Iimova visoke cvrstoce ove klase je vee skoro
zavrsen tokom 1970. ali se oni nisu koristili u Japanu. To je
prevashocno zato sto nije bila unapredena zavarljivost
materijala metala sava, a cak se nije postiglo smanjenje
temperature predgrevanja, uprkos unapredenju osnovnog
materijala. Metal sava koji se koristi u ocvrsnutorn stanju, u
osnovi nije u moqucnosti da bude podvrgnut
terrnornehanicko] terrnicko] obradi, pa sastav metala sava
ostaje isti kao i pre. Drugim recima, rezultati preteranog
oboqacivanja hemijskog sastava u zavarenim spojevima su
smanjenje leqirajucih elemenata u osnovnom materijalu.
Sta vise, konstrukeijski inegritet ostaje nepromenjen i kada
je unapredena zilavost ZUT i osnovnog materijala, iako su
otvrdnjavajuCi elemeneti, izuzev Ni, redukovani u metalu
sava. Svaki novije razvijeni celik mora da bude blizak kupeu
iii pobotisan, u srnislu smanjenja troskova proizvodnje
(smanjenje potrebnog predgrevanja i relaksaeije,
oqranicenja unosa toplote) i/ili da se rnoze unaprediti

aJ
-_L_
Mil
integritet konstrukcije. Ukoliko se ne oceku]e smanjenje
troskova i povecan]e ukupnog integriteta konstrukeije, novi
celik nije komercijalno prihvatljiv.
Ako se ojacavanje celika ne postize samo
otvrdnjavanjem cvrstoq rastvora iii taloznim otvrdnjavanjem,
vee izuzetnom rafinaeijom zma, sa povecanjern cvrstoce
celika napreduje neslaganje hemijskog sastava metala sava
i osnovnog materijala. Pre razvijanja celika visokih osobina
moramo razviti materijale za zavarivanje sa manjim
stepenom neslaganja hemijskog sastava u odnosu na
osnovni materijal. Medutim, kontrolisano valjanje i terrnicka
obrada ne mogu se primeniti na metal sava. Za razvoj
inoviranih materijala metala sava potreban je veci kvalitet
istrazlvania, nego za sam osnovni materijal. Ako se ovaj
razvoj smatra nemoqucim, onda cerno morati da razvijamo
postupke zavarivanja bez koriscenja dodatnih materijala, iii
sa njihovim naknadnim konsceruern. Druqaci]e receno,
eeliene konstrukeije sa visirn osobinama od sadasojeq
nivoa ne mogu se realizovati u 21-om veku.
5. ZAKLJUCAK
Na izradi celika i metalurgije zavarivanja u 20-om veku
postignut je znacajan razvoj i broj dostiqnuca. Izgleda da
razvoj metala sava postaje udaljen od osnovnog materijala.
Mehanicko i hemijsko neslaganje izmedu osnovnog
materijala i metala sava izuzetno raste. Smanjenje troskova
zavarene konstrukeije i unapredenje ukupnog integriteta
zavarene konstrukcije ne treba ocekivati u 21-om veku, jer
je unapreden osnovni materijal, ali bez unapredenja metala
sava.
U 21-om veku treba pojacati rnetalurska proucavanja
metala sava, u eilju podizanja efikasnosti proizvodnje,
integriteta konstrukeije, zahteva zastite zivotne sredine i
duze trajnosti konstrukeije. Ako unapredenje metala sava
nije rnoquce, moraju se razvijati postupci zavarivanja bez
koriscenja dodatnih materijala.
LlTERATlJRA
[I] v. Sakai and 1'. Suga: Welding Technique. 37 (1989). NO.2. p. 62. in
Japanese
[2] J. Dearden and H. ONeil: Trans. lnternational Welltng, 3 (1949),
1'.203.
[3] Y. ltoh and K. Bessho: J Japan Welding Soc. 37 (19681. p. 983. in
Japanese
l4] N. Yurioka, S. Ohsita and H. Tcmchiro: Pipeline welding in the SOs .
A WRA, Melbourne \ 1981)
[5] ISO/TC444. N1201\ 19(9): Collection vi methods lor avoidance 0/
hydrogen cractng
[6] E.F. Nippes: lIRC Bulletin NO.33(957)
[7] 11. Nakamura et al.: lHI Engineering Review. 3 (1963). p.ll?
l8] S.Kanazawa et al.: Tetsu-to-Hagane. 61 (19751. 1'.2589. in Japanese
[9] 1'. Inoue. S. Matsuda and K. Aoki: Trans. JIK. II (1970). 1'.36.
[l0] H. j.....limura et al.: Trans. 01 Japan we/ding Soc. (1ViOj. April. p.28.
[II] S. llcda et al: Tetsu-to-Hagane. 68 (1977).1'.303. in Japanese
[12] T. Funakoshi et al.: Tetsu-to-l lagane. 68 (l97h p303, in Japanese
l13] I. Watanabe and 1'. Kojima: J Japan rIdding Soc. ';9 (1980j. 1'.772.
inJapanese
[141 D. J. Abson and R.I:. Dolby: Welding Institute Research Bulletin
202. (1978) July
[15] N. 1\1ori et al.: J. Japan IVe/dl/lg Soc. (198/). p.786. in Japanese
[16] II. Ilomma and S. Ohkita: Japanese Patent 59-185760 (/98.;).
Weldable high toughness steel
Prevod M. Antic
128
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (3/2001)1 str. 123·128

omoqucivsi ojacavan]e tezlh Iimova nego ranije.~~. godine primenjeno je direktno kaljenje (DO). Svaka zemlja je imala ozbiljne probleme sa ZUT usled zakasnelih prslina u ovim limovima. neki proizvodaci dodatnih materijala menjaju hemijski sastav elektrodne zice [1].. Radi obezbedenja otpornosti na stvaranje gasnih mehura. vodonikom izazvane prsline su S8 jos uvek javljale na rnnostvu celicnih mostova izradenih od T-1 celika.. posle dugogodisnje eksploatacije energetskih postrojenja. Ovaj ekvivalent ugljenika je modifikovan u MIZ (IIW) ekvivalent ugljenika.1 Mo sa dodatkom V. vee je pozelina zavarljivost tackastim elektrootporskim postupkom i pogodnost za deformaciju pritiskom. Tokom 1940. Tokom 1990. do odqovarajuceq nivoa. zbog ceqa je bilo potrebno predgrevanje na dovoljno visokim temperaturama.kontrolisano valjanre······· ~. U cilju sprecavanja prslina usled puzanja u metalu sava (tzv.4°1 I 0. kao jedan od tipova TMCP.kaljen i otpusten Max dozvoljeni C kod SM 490 ~ 'e 0.. Otvrdnjavanje iii plastlcnost ZUT dobija veliki znaca].20J:. tip I i tip II prslina). Promene sadrza]a ugljenika u konstrukcijskim celicirna 124 ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (3/2001)..••• ' . tako da se preko efekta naprezanja plasticnorn deformacijom minimizira orneksavanje spoja. uspesno je proizveo opremu za kaljenje i otpustan]e (OT) za stroke celicne Iimove bez lzrazenoq krivljenja.30 - Lim za okove / QT . Mehanicko ojacavan]e (overmaching) i gornji hemijski sastav metala sava doveli su do proizvodnje opreme koja radi na visirn temperaturama i pritiscima. zavrsnom oksidacijom obezbeduju sloj Fe-O na trakama koje se zasticuju sa Zn prevlakom.25 Cr . Za delove automobila izlozene koroziji koriste se celicne trake sa galvanskom prevlakom. RAZVOJ CELIKA I METALURGIJE ZAVARIVANJA Tokom 1936. Odqovarajuci potrosni materijali uvek moraju da budu pogodni za bilo koji drugi novo razvijeni celik. Na slici 1 prikazana je istorija promena sadrza]a ugljenika kod visokocvrstih celika. U tom slucaju se. Duren i 0 Nil (O'Neil) [2] su predlozili koncept ekvivalenta ugljenika. dogodio se incident loma ZOO mosta. str. proizvode se DO (direktnim kaljenjem).15 %.l ----L. godine americki. Medutim. Tokom 1952. i proizveden je celik T-1 klase TS 780 MPa. US celik. Poboljsanje se odnosi i na prsline usled puzanja koje se javljaju u ZUT i metalu sava spojeva.IIWIIIS sadrza] legirajueih elemenata se povecava. Galvanski prevucene celicne trake se ponekad zavaruju u zastiti gasa. Medutim. OJ :J >~ Celik za cevovode / CR . --Celik bez prslina API X65 OL1940 L-_ _---. Za potpuno izbegavanje nastanka mehurova potreban je sinergetski efekt kontrole pulzirajucorn strujom. kao sto je celik TS 780 MPa sa talozenjern bakra. koriscen]e unapredene zice nije dovoljno. u cilju obezbedenja plastlcnosti ZUT celika. Pred kraj 60-ih godina postupak valjanja i kaljenja zamenio je postupak konvencionalnog valjanja i kaljenja. MIZ 3. sa hemijskim sastavom slicnirn pancir plocarna.. 0. rnoze da se obezbedi rnehanicko ojacavan]e (overmatching). i 9-13 Cr sa dodatkom W. godine. zbog prslina u zavarenom spoju celika St 52 visoke cvrstoce. zbog isparavanja cinka... ali sa smanjenim sadrzajern ugljenika na 0. jednim tipom TMCP. TMCP celici i galvanizirani celici su primeri zajednlckoq razvoja celika i potrosnih materijala. prsline usled puzanja u ZUT.' .. kao sto su 2. Ovo otkice je izazvalo razvoj niskovodonicnih elektroda. I Godina ---L _ J I 1950 1960 1970 198Q 1990 2000 Slika 1. zahtevaju odqovarajucu pazn]u. u cilju poboljsanja zavarljivosti tacke. Neki proizvodacl. Tokom II svetskog rata za vojne tenkove su korisceni pancir Iimovi sa sadrzajern ugljenika od 0. sto je kasnije praceno sllcnlrn incidentima u Evropi. 123-128 . sastav metal~ sava je takav da na visokim temperaturama. Americka armija je pronasla da upotreba austenitnih dodatnih materijala rnoze spreciti nastanak zakasnelih prslina. 'iii" Kaljenje "na valjcima konstrukcioni celik l'O (f) u TMCP 0. Tada je potvrdeno da zakasnele prsline nastaju usled vodonika. zvane tip IV. Ovo se odnosi samo na celike otporne na pozare.10 C u metalu sava • . koji se danas sirom sveta koristi kao indeks zavarljivosti celika. Unapredeni celici otporni na puzanje. Kao posledice ovoga. godine. i proizvedeni su razliciti novi tipovi celika. u metalu sava stvaraju gasni rnehurici. a austenitni celik rastvara mnogo vise vodonika nego feritni. sa razvojem postupka proizvodnje Iimova. Od sloja prevlake galvanski prevucenoq cellka zahteva se ne samo otpornost na koroziju.35 %. Za ovaj celik se smatralo da je veoma zavarljiv i zilav.

N "'l co Skladisni rezervoari Rezervoar sa duplim zidom 9 % Ni cellk sa debelim zidom (TMCP) Posude pod pritiskom ASTM 9 Cr celik HT 780 sferni rezervoar Posuda generatora pare zavaren elekton.. masovna upotreba Rezervoar za TNG (Katar) 9 % Ni kaljen i otpusten celik Curenje i pozar Rezervoar za TNG (prsline usled napona..spoja (Nemacka) Potpuno zavarene brane (Japan) T-1 celik Prsline u zavar.. ~ Morske platforme Potpuno zavarene gradevine u Japanu Toranj u Tokiju HT celik ~ S' :J <' 0 A o z: ~ jlll. N < < japanskih celika TS 580 ratni brad Poluzaronjena oprema Zahtevani CTOD Celici sa Ti 0 Lokalna krtost ZUT Gelici otporni na koroziju u priobalnoj liniji OJ m m z: jlll. limovi za duboko izvlacen]e za de love Kanadska pravila za antikoroz... Elektrolucno zavarivanje ~ ~ Sine sa otvrdnutom Prsline u savu aluminoglavom termijski zavar. prsline usled S krti 10m Ultra dugi tankeri za prevoz nafte Visokocvrsti Limovi za veliki unos toplote TMCP celict :n .. Gradevinarstvo Visoke gradevine otporne na zemljotrese u Japanu Jako siroki i debeli lukovi Prsline u zavar.obrada otvrdnjavanje glave na Iiniji ~ '" .. spoju CORTEN celik otporan na atmosferu Minato most celik HT80 Japan Oh-hira hidrocentrala celik HT 780 (Japan) Most u Tokiju celik sa dodatkom Ti OJ C I\) ~ ~ 6 3 C 0 CD A < .prsline PocetakTMCP cevovod Aljaska limovi (UK) CR eel.. III o o .9... Japan) T-1(TS 980) celik preko US celika Rezervoar za propilen krti 10m (J) API-X80 Zavarljivi 13 Cr cevi e .. m N '" ~ > ~ III -i Konstrukdja 1900 1910 1920 1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990 Incidenti izlivanja nafte 2000 Visoko otporni celici C" (1) iii N .~ .. OJ I~ Brodovi Visoka pee Proizvodnja Potpuno zavareni brod u Japanu US Liberti brodovi EPP. zavar... I Cevovodi Kontrolisano valjani Vodonikom induk.. Tehnike elektroluc. zastitu Zavarivanje i krojenje laserom Nuklearne energane u Japanu SUS 304 prevuceni celik Potpuno nerdajuCi celik Nerdajuci celici Nerdajuci celik za konstrukcionu opremu. ~ n '" C Mostovi Gelicni most St 52 10mzavar... Term..spoju (Amerika) Gelici niske Re Jako otporni SN celici Gelid za gradevinarstvo jako visokih performansi Akasi most HT980 cefik (talozeni Cu) Svajcarska hidrocentrala celik HT980 7ji: A 0 2 ~ .N . Nerdajuci celik za perace masine Metal sava sa visokim C Bejnitni celik za sine -.... Zeleznica Visoka pee u Japanu zeleznicke sine Elektrootporsko suceono zavar.. snopom A387 G91 saW prsline u metalu sava Modifikovani 9 Cr Rezervoar bezolovn Automobilska Industrija benzin Gelik sa niskim C Ultra niski C Visoko cvrsti celik Zavarljivi galvaniz. Brane I :" N .:s: ::J"" 0< N o m ..

rr g en . -g~Ci3lll~(j):J::::r ro' 2' 0 . ~ C4'~.co 3 co :J III III :J ° a III C" CD I\) -i ii) RAZLOG RAZVIJENI GELIK III N :::c 0 ~.-+ 0 5'C4CO '7' '7'co ~ ~ 3 < ~(~.. celik visoke otpornosti e ~ o z: C ~ z: "" "" c' I\) 0. TiO celici ~. .=: co en'=:... co 0.E. :J 0 N~: lll:J :J :J _. co III oenoeneno"O'7' . '7' co III III ~-gC~*:J~c5 6f °g = g.~ ~ en a ~ ~. :Dlll. en -.. gradevinarstvo rezervoare za rad na niskim tempraturama I posude pod pritiskom Gelici visoke otpornosti zr 0 ~ < g .=: CD 0 CO co < co ~ 0.. o -. 0 co g' 0 ~ $. rr ~ ~ 0 '7' A N ~ _. s- Bezbednost skladisnih rezervoara za TNG i tecni gas Smanjenje zastite mostova premazima Velika terrnicka efikasnost ( smanjenje CO 2 ) Konstrukcijski integritet pri zemljotresu Sprecavan]e rasipanja nafte Automobil manje tezinet smanjenje CO 2 ) Automobil duze trajnosti Bezbednost automobila pri sudaru Gelici rafinisanog zrna umireni sa AI. 0' fU '7'_ OC co en ~ 0. _.=: co CO .. 0. OJ"O ~ < :J 0... CO < ~.. '7' 0.0 en . "' S "" ?I. N 0' n- ~~ Razvoj proizvodnje celicnih limova Uiednaceno kaljenje Kontrolisano valjanje (CR) Terrnornehanlcki kontrolisani proces (TMCP) Toplo valjanje tokom zagrevanja(TMCP) T-1 celik (aT) Gelik za cevovode sa smanjenim perlitom Gelici visoke cvrstoce i zilavosti za brodogradnju.. N "0 co lll:Jlll:JO III ..:g =: 0.... ~. ~_ en 3 0.< . N '7' ~ 0 ~ ~ ~ III N :J 0 2 :J co III :J III ~ S' '7' ~ III 0' :::!. a 0 0. ~ III ~.. III CO III 0 ~ rr en.. 3 en en 3 :J co -. :J a co III en 3' ~ 0 3 ~ III C ~ ~ ~ 0..lllc o __ III . Gelik visoke otpornosti. ~'"O "0 ~ ~ 3 :T N' a 0 °a <" CO 0 0 3 ~~.. _.. s... Celicne trake visoke cvrstoce: Zavarljivi galvanski prevuceni celici. ::::roenlllC~~gj en '7'"0 N "Q :-. 9% Ni cellk Gelik otporan na atmosferski uticaj Modifikovani Cr Mo celik. ~ "0 "0 00' a ~ ~ ~~ :J 0. 0 0 co -:J (j) N' < . --I C 05' ~ III ::::r III 0 ..-+ .. o... III ~. CD ~ :J 0 0. 'iii' '7' o o ~ :J 0"0 C ~ 3 s::: III :D ~~ =: III () co' 0 ~. g o ~ . 3 .=: III "Q co 3 ~~ < III "0 ~ =: co ~ < 0 C N 0 III O:J III 0. TiN cetici..o :D ~p.ro' coCi3=:~c3eno:J <o. ~ » Q.:::+ lllO ~ en _.=: N'.co . 0 0 -. 0 0..~ :-:l . :J co ~ ~ 'iii' (§ 3 CO ~ 0.enc=+:=:o.. 0 's..... Dupli trup. C co "=: ::::r c III co Pojave loma '"U~. III III :::!. Razvoj postupka zavarivanja Zavarivanje sa velikom kolicinorn energije Zavarivanje elektronskim snopom Ti-N cellk. I CO c 0 III < ~ ~ en en en 0..E.. :J CO ~ -= "" o :" n ~ 25.!... 3 N' :J 2. Gelik sa manje AI iil N ..."0 '7' < co en III 0 ~. III III N < (§ggNlll6co~~~ CO III -~'"O CO I co 0 O>~ (§ ~en-g O. III III N III N' III CO 0 c 2.. unapredeni 9Cr celik Gelik nizeq napona tecenja... ~ ~' ~(§"Oen Konstrukcije sa malim troskovirna Smanjenje temperature predgrevanja Relaksacija oqranicenja unosa toplote TMCP celici: Celici sa talozeniern Cu. N » <: ~ ~ S g. 0-. III ~ 0. C . Geliene trake visoke cvrstoce III ~ "0 . n. » ro' Zivotna sredina/ odrzavanie " III < . _. 2 III ro:J "0 :J III 0' ~ ~ ui" ~ ~ III 0' _3 III __ 5 N ~ .~ lll 0 '7' CO 0 0.. . zr ~_ co C ~ 3 III _. Ti-O celik. :E '" ... III 8.... c o..-+ ~ : J CO 0. III _... ~ ~ CO~lll~.2.:J =: A N CO III '7' ~ co ~: @' III CO CO ~_ ....~m.. '7' CO 0. '7' en 0 o a : J co 0 3 0 ' 0.....=: 3 3 _. c < ~ 0 0> " ::J !!l.OJ%"Oo8. _.. (Jl Q.-+ ..' III zr 0 () @ 3 ~. ~ ~ (X) c o'@'ro' i 6f ro' ro' ~ 3 0 0 0 x N .. '"U :J co III en en --l g c N O :J Lom zavarenog spoja mosta od celika velike cvrstoce Krti 10m Liberti brodova Prsline usled sumpora u EPP metalu sava Lamelarni 10m poluzaronjene opreme Curenje i pozar rezervoara za TNG Raspipanje nafte iz tankera T-1 celik (O'I) Specifikacija vrednsti po Sarpiju Umireni celici Gelici otporni na lamelarni 10m 3.. 3 Q ".5% Ni cellk: Dupla posuda...!. ~ III III 0.

Ovaj indeks se razlikuje od ekvivalenta ugljenika IIW u znaca]u ugljenika na vodonikom izazvane prsline. 15] koje se odnose na ulogu oksida na stvaranje unutargranularnog ferita. masovna proizvodnja celika za cevovode postupkom CR. posle 1970. koji je krajem 1980. Medutim. celici otporni na 10m. i kao rezultat imaju malu zilavost. predlozen je CE N [4] ekvivalent ugljenika. vee deluje kao mesto nukleacije unutargranularnog ferita. postoje slucajevi da se smanjenje ugljenika uglavnom manifestuje poboljsanjern zilavosti ZUT. Tada je ustanovljena nova disciplina. Proizvodaci celika su ispitivali uticaj elemenata. Tokom 1975. zasnovano na ekvivalencijama ugljenika. Tvrdoca ZUT je odredena interaktivnim odnosom tvrdoce martenzita (odredena sadrzajern ugljenika) i sklonosti ka otvrdnjavanju (dobro odredena IIW ekvivalentom ugljenika) pri relativno malo] kolicini unete toplote pri zavarivanju. PERSPEKTIVE ZA 21. Itoh i drugi [3] su 1969. Kanazawa i drugi [8] razvili su celike za brodogradnju za vrlo velike kolicine unete toplote. Amerika i Evropa su nadrnasile Japan u u metalurgiji izrade celika i zavarivanju. stojeci na nivou 0. sto predstavlja rastojanje izmedu granica zrna pod velikim uglom. kao i u metalu sava. godine predlozlli Pem . kao i relativno male zilavosti gornjeg beinita. koji sadrzt Ti i pronasli su da oksidi Ti etektno deluju kao jezgra finog unutargranularnog acikularnog ferita. cellci otporni na puzanje u cilju povecanja efikasnosti razmene toplote kao i smanjenje emisije CO 2 . Evropski komitet za normalizadju (CEN) je publikovao uputstvo za odredivanje potrebnog predgrevanja za sprecavanje vodonikom izazvanih prslina. na stvaranje i rastvaranje ostrvaca martenzita. koji su proqlaseni za glavni faktor unapredenja zllavosti u ZUT. u Japanu je zapoceto sa rnnostvorn razvojnih projekata. takozvani Ti-O celik. Si i AI. celicne trake visoke cvrstoce obradive pritiskorn za bezbednost pri sudaru automobila. ne samo da sprecava rast austenitnih zrna. radi povecania integriteta zavarenih konstrukcija. Medutim. Ovaj koncept potpornaze razumevanju relativno velike zilavosti rafinisanog ferita i donjeg beinita. Ali taj mehanizam nije bio poznat. 4. otkrice efektivne velicine zrna i ostrvaca martenzita. razvoj T-1 kaljenog i otpustenoq celika (UK) i fundamentalna studija kontrolisanog valjanja (UK). 123-128 127 . razvijen je kao celik bez prslina. take da su uspeli da naprave celike bez pojave lokalne krtosti. Tokom 1962. rede u metalu sava. kao indeks osetljivosti na vodonikom izazvane prsline. posebno kod minimiziranja lokalnih krtih zona u ZUT. To su zavarljivi celici kod kojih je mogu6 unos velike koliCine toplote pri zavarivanju tako da je porasta efikasnost proizvodnje. Tada je ustanovljen i potvrden mehanizam rafinacije zrna kod metal a sava koji sadrzi Ti.Mil Kaljeni i otpusteni (QT) celik. Potrosni materijali za zavarivanje uglavnom sadrzo malu kolicinu Ti koji obezbeduje stabilizovani prenos kapi rastopa tokom elektrolucnoq zavarivanja i vee je bilo dobro poznato da je metal sava koji sadrzi Ti pozellno rafinisan. kao sto je predlozeno [51. koje. radi sprecavanja nastanka vodonikom izazvanih prslina. Funakoshi i drugi [121 su saopstili da su REM oksi-sulfidi jezgra unutargranularnog ferita. Posle vise od 10 godina od ovog otkrica zapoceto je sa koriscenjern ispitivanja CTOD (kriticno pomeranje vrha prsline). Novi celici ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCI]E (3/2001). ornoqucava da se lokalizuje krtost. promenjena upotreba TMCP za razlicite konstrukcijske cetike i zavarljive celicne trake sa ultra niskim sadrzaiem ugljenika. koji su smatrani najnepovoljnijim ukljuccima. To znac] da je IIW ekvivalent ugljenika pogodan za konvencionalne celtke. Skoro u isto vreme Mimura i drugi [10] su otkrili da marten zit poput ostrvaca iii tvrde tacke u ZUT ima vrlo los uticaj na zitavost ZUT. Medutim.05 % ugljenika. Do ovih dana saclnjsne su brajne studije [13. Kako se austenitna zrna rafinisu na visokim temperaturama. tako da je tada pocelo efektivno koriscenje oksida. Studije 0 zilavosti ZUT su se ubrzale kada je Nipes (Nippes) [6] razvio Gleeble test za reprodukovanje ZUT pod razlicitirn brzinama hladenja. nego u ZUT. str. ako su granice zrna izmedu transformisanih produkata pod malim uglom.08 %. Tada je ustanovljeno da je lokalna krtost uzrokovana martenzitom u obliku ostrvaca. kod koga se ne zahteva predgrevanje. kao rezultat je da su i oni rafinisani. Tokom 1970-e Inoue i drugi 191 su predlozili koncept efektivne veliclne zrna pri lomu. kod kojih se koriste cestice TiN. godine [8. 14. celicl otporni na vatru (pozar) i zemljotrese. a tokom hladenja austenit se transforrnlse u ferit i beinit. Proizvodaci celika su odgovarali na ove zahteve. godine u Americi i Evropi su napravljena mnoga znacajna otkrica u metalurgiji proizvodnje cellka i zavarivanju. prakticno koriscen]e TMCP za celike cevovoda: celici koji koriste okside. avo znaci da se unapredenje zavarljivosti celika mora izvesti do mnogo viseg nivoa nego sto je to kod metala sava. Kao sto je prikazano na slici 1 sadrza] ugljenika u metalu sava se malo menja. koncept ekvivalentnog ugljenika za zavarljivost celika (UK). Medutim. metalurgija oksida. klase Rm do 780 MPa. Mikrostruktura ZUT se sustinski rafinise kada stvaranje klica ferita nije po granicama prethodnih austenitnih zrna. take da su Ti-O celid mnogo povoljniji za zavarivanje sa velikim unosom energije. To su npr:TiN celici za veliki unos toplote. kod kojih je unapredenje zilavosti bilo uzrokovano otezanirn rastom austenitnih zrna usled cestica AIN. Tokom 1970. klase TS 600 MPa sa 0. nasuprot Sarpi ispitivanju. koriscen za konstrukcije velikih morskih platformi u Severnom moru. jer su na visokim temperaturama stabilnije od AIN. vee po talogu dispergovanom unutar IIW/IiS austenitnih zrna. Postojali su rastuci zahtevi kupaca za tehnologije zavarivanja i zavarljive konstrukdjske cetike. VEK ad 1969. U ZUT zagrejanom na visokim temperaturama Ti oksidi su mnogo stabilniji nego talozi TiN. pri zavarivanju konstrukcija potrebno je predgrevanje od 50 "C. Neka od njih su: otkrice uzroka zakasnelih prslina (Amerika) i pronalazak odnosa izmedu vrednosti po Sarpiju i krtosti (Amerika). izvedenog u zastm gasa. Tokom 1980-e. godine Nakamura i drugi su razvili AIN celike. Zasnovano na ovom znanju Homa (Homma) i drugi [16] razvili su celik sa Ti oksidom. a Pcm je pogodan za celike sa smanjenim ugljenikom. Watanabe i drugi [13] su eksperimentalno promenili sadrza]e kiseonika u metalu sava. sa redukovanim perlitom. Uzimajuci ovaj odnos u razmatranje. 11] saopstano je da TiN. Metalurzi koji se bave celikorn drasticno su promenili svoje poglede na okside. kao sto su C. one ne mogu delovati kao barijere prostiranju prslina. celici otporni na atmosferski uticaj i celici sa prevlakama radi produzenja trajanja konstrukcije.

Funakoshi et al. ali postoje znacajne teskoce pri gasnom rezanju i elektrotucnorn zavarivanju ovih celika. Watanabe and 1'. lnternational Welltng. Sta vise. p. Skoro svakih 10 godina dolazi do novog proeesa proizvodnje limova. kao sto su ovi napred pomenuti. NO. Ako se ojacavanje celika ne postize samo otvrdnjavanjem cvrstoq rastvora iii taloznim otvrdnjavanjem. ceiik HT 980 je prvi put koriscen u Svajearskoj pred kraj 1990. Pre razvijanja celika visokih osobina moramo razviti materijale za zavarivanje sa manjim stepenom neslaganja hemijskog sastava u odnosu na osnovni materijal. izuzev Ni. To je prevashocno zato sto nije bila unapredena zavarljivost materijala metala sava. 68 (1977). (1 ViOj. in Japanese [12] T. A WRA. jeftini celiei otporni na utieaj atmosfere (bez prernaza). Tehnicki razvoj ovih inoviranih proeesa je izuzetno tezak. Japan IVe/dl/lg Soc. in Japanese N. 5. superiornih u odnosu na no celik.: Tetsu-to-Hagane. Kada se novi celik prvi put upotrebi mogu se desiti neocekivane stvarl.. Na primer celici bez buke su razvijeni tako sto je stavljen medusloj (sendvic) smole. tako da i proizvodaci potrosnih materijala moraju odrnah odgovoriti na ovaj zahtev. postoje i drugi ekstremni zahtevi razvoja novih celika. Medutim. oqranicenja unosa toplote) i/ili da se rnoze unaprediti • -_L_ aJ Mil integritet konstrukcije. integriteta konstrukeije. Ohsita and H.. Weldable high toughness steel Prevod M. 01 Japan we/ding Soc. 61 (19751. U buduce ce biti potrebno mnogo vremena za razvoj dvofaznih finodispergovanih cenka. S. p.303. Nakamura et al.786. onda cerno morati da razvijamo postupke zavarivanja bez koriscenja dodatnih materijala. April. N1201\ 19(9): Collection hydrogen cractng vi methods lor avoidance 0/ E. Dearden and H. rezultati preteranog oboqacivanja hemijskog sastava u zavarenim spojevima su smanjenje leqirajucih elemenata u osnovnom materijalu. kao sto su proees QT. jer je unapreden osnovni materijal. Y. Ilomma and S. iii sa njihovim naknadnim konsceruern. (1978) July [15] N.ll? l8] [9] S. ali bez unapredenja metala sava.I:. uprkos unapredenju osnovnog materijala. iako su otvrdnjavajuCi elemeneti. bez gresaka u zavarenom spoju.9 (1980j. in Japanese l13] I.28. 1'.. Metal sava koji se koristi u ocvrsnutorn stanju.772. Melbourne \ 1981) [5] [6] ISO/TC444. zavarljivi celict sa malom distorzijom i celici sa smanjenom bukom. Medutim. II (1970). p. novi celik nije komercijalno prihvatljiv. ltoh and K. vee izuzetnom rafinaeijom zma. mada su od 1985. p. a cak se nije postiglo smanjenje temperature predgrevanja. koji su na trzistu od 1960. Medutim.36. Razvoj celicnih Iimova visoke cvrstoce ove klase je vee skoro zavrsen tokom 1970. proees CR. ZAKLJUCAK Na izradi celika i metalurgije zavarivanja u 20-om veku postignut je znacajan razvoj i broj dostiqnuca. otpornosti na hladne prsline i prsline pri ocvrscavanju. i razvoj nove tehnike zavarivanja bombardovanjem sa takvorn brzinom kao sto je zavarivanje varnicenjern iii aluminotermijsko zavarivanje. Matsuda and K. eeliene konstrukeije sa visirn osobinama od sadasojeq nivoa ne mogu se realizovati u 21-om veku. kontrolisano valjanje i terrnicka obrada ne mogu se primeniti na metal sava.). [II] S. Kojima: J Japan rIdding Soc. u osnovi nije u moqucnosti da bude podvrgnut terrnornehanicko] terrnicko] obradi. Smanjenje troskova zavarene konstrukeije i unapredenje ukupnog integriteta zavarene konstrukcije ne treba ocekivati u 21-om veku. 1'. in Japanese J.: lHI Engineering Review. nego za sam osnovni materijal. in Japanese [16] II. Ono sto razocarava je to da od TiS dodatnih mateijala.F.. 3 (1949). 1'. zahteva zastite zivotne sredine i duze trajnosti konstrukeije. Abson and R. u 21-om veku nije neophodno da razvijamo inovirani proees izrade celika uporediv sa TMCP. Ako unapredenje metala sava nije rnoquce.IIWIIIS definitivno traze potrosne materijale pogodne za njih. Aoki: Trans.1'. 983. 37 (1989). mogu biti odmah razvijeni preko zllavosti ZUT. TMCP proees i razliciti TMCP. Ovi zahtevi se odnose na inherentne osobine celika. Svaki novije razvijeni celik mora da bude blizak kupeu iii pobotisan. Ukoliko se ne oceku]e smanjenje troskova i povecan]e ukupnog integriteta konstrukeije.limura et al. 37 (19681. Izgleda da razvoj metala sava postaje udaljen od osnovnog materijala. Dolby: Welding Institute Research Bulletin 202. mi nemamo novije razvijene potrosns materijale sa mikrostrukturom fino acikularnog ferita.Kanazawa et al. Tcmchiro: Pipeline welding in the SOs . Sakai and 1'. kao sto su celici otporni na zamor. Jasno je da je osnovni razvoj proeesa izrade celika vee realizovan tokom 20-og veka. ali se oni nisu koristili u Japanu. u eilju podizanja efikasnosti proizvodnje. celici namenjeni za inovirane procese. godine obavljena mnoga istrazivan]a.: J. Mi nemamo nove koneepte za unapredenje zilavosti ZUT od AIN celika (1963). U 21-om veku treba pojacati rnetalurska proucavanja metala sava. TiN celika (1975) i TiO celtka (1985). Za razvoj inoviranih materijala metala sava potreban je veci kvalitet istrazlvania. godine. pa sastav metala sava ostaje isti kao i pre. S. sa povecanjern cvrstoce celika napreduje neslaganje hemijskog sastava metala sava i osnovnog materijala.33 (957) [7] 11. 1'. Drugim recima. 3 ( 1963). p. konstrukeijski inegritet ostaje nepromenjen i kada je unapredena zilavost ZUT i osnovnog materijala. 68 (l97h p303. J. LlTERATlJRA [I] [2] [3] l4] v. Kao sto je prikazano u tabeli 1. Ako se ovaj razvoj smatra nemoqucim. tako da je vrlo tesko razviti ove vrste celika uz razumne troskove. Postoje velika ocekivanja za upotrebu lasera velike snage za zavarivanje debelih Iimova.2. j. Medutim.: Trans. moraju se razvijati postupci zavarivanja bez koriscenja dodatnih materijala. in Japanese 1'. 1\1ori et al. godine. '. et [l0] H.: Tetsu-to-llagane. Suga: Welding Technique.2589. Bessho: J Japan Welding Soc. Antic 128 ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (3/2001)1 str. Mehanicko i hemijsko neslaganje izmedu osnovnog materijala i metala sava izuzetno raste. Ohkita: Japanese Patent 59-185760 (/98. kojima bi se obezbedilo to da kvalitet metalurgije zavarivanja celika ostane na sadasnjem nivou.. Druqaci]e receno. Inoue. snazno podstaknuta metalurgijom oksida. in Japanese [141 D. llcda al: Tetsu-to-Hagane . Yurioka. ONeil: Trans. redukovani u metalu sava. Nippes: lIRC Bulletin NO. JIK. (198/). u srnislu smanjenja troskova proizvodnje (smanjenje potrebnog predgrevanja i relaksaeije. 123·128 .203. 62.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful