VALENCA I OKSIDACIONI BROJ VALENCA I OKSIDACIONI BROJ Valenca je broj veza koje neki atom moe graditi sa atomima

vodonika (stvaran ili formalan broj kovalentnih veza koje gradi ili moe graditi neki atom). Oksidacioni broj je stvarno ili formalno naelektrisanje neke estice Valenca nije uvek isto to i oksidacioni broj: Na primer: Kiseonik je uvek dvovalentan (moe da gradi dve kovalentne veze sa vodonikom jer ima dva nesparena elektrona) Ali, kiseonik moe imati oksidacione brojeve 0(u elementarnom stanju), -1 u peroksidima, -2 u ostalim jedinjenjenjima O=O H-O H-O-O-H dvovalentan | oks. br. = 0 H dvovalentan dvovalentan oks.br.= -1 oks.br.= -2 Valenca se oznaava rimskim brojevima (I-VIII) Oksidacioni broj zapisujemo arapskim br.: +1, -2, -3..... Stvarno naelektrisanje estica koje su stvarno naelektrisane to jest jona zapisuje se : 2-, -, +. 2+... (prvo broj pa vrsta naelektrisanja) Valenca i oksidacioni broj se koriste pri sredjivanju hemijskih formula. Stvarno naelektrisanje se uvek i obavezno pie u oznakama za JONE Na primer NaI2OII ili Na+12O-2 2+ jon kalcijuma Ca , oksidni jon O2-, sulfatni jon SO42-.... U sulfatnom jonu, na primer, sumpor je estovalentan (+6), a kiseonik dvovalentan(-2), ali je naelektrisanje 2Uobiajeno ali nije uvek pravilo da elementi iz parnih grupa imaju parne oks. brojeve, a iz neparnih neparne oks.brojeve.

Kada neki element ima dva mogua oksidaciona stanja po staroj nomenklaturi mogu se koristiti i nastavci -o (nie oksidaciono stanje) i -i (vie oksidaciono stanje) Na primer: fero-hlorid (gvodje(II)-hlorid), feri-hlorid (gvodje(III)-hlorid), merkuro-hlorid (iva(I)-hlorid) i merkuri-hlorid (iva(II)-hlorid)..... Za one elemente koji mogu imati razliite oksidacione brojeve, odnosno valence u imenu nekog jedinjenja mora se navesti data valenca!!! Za one elemente koji imaju uvek isti oksidacioni broj VALENCA SE NE NAVODI! STRUKTURA ATOMA STRUKTURA ATOMA Atom se sastoji iz dva dela: jezgra i omotaa. Jezgro ine protoni (elementarne estice jedininog pozitivnog naelektrisanja) i neutroni (elementarne estice - nenaelektrisane). Protoni i neutroni su NUKLEONI. Simbol atoma npr. 816O sadri brojeve koji se odnose na JEZGRO atoma. "Donji" broj je ATOMSKI ILI REDNI broj (Z) i odredjen je brojem /N/ protona : Z=N(p+). "Gornji" broj je ATOMSKA MASA ili MASENI BROJ (A) i odredjen je zbirom broja protona i neutrona to jest predstavlja ukupan broj nukleona u jezgru : A= N(p+) + N(n0)! Elektronski omota ine elektroni. Elektroni su negativne elementarne estice koje ine elektronski omota oko jezgra i ostaju u atomu zbog privlanih sila sa protonima. Atomi imaju jednak broj protona i elektrona, pozitivni joni(katjoni) sadre "manjak" elektrona u odnosu na atome, a negativni joni (anjoni) sadre "viak" elektrona u odnosu na atome! Neki elementi imaju razliite atome u prirodi, ti atomi moraju imati isti redni broj, to znai isti broj protona i elektrona, a ono po emu se razlikuju je broj neutrona - ovi atomi su IZOTOPI. Broj neutrona nije proizvoljan i ne moe varirati u nekom atomu. Na primer kiseonik iz vazduha moe biti sastavljen od atoma kiseonika sa rednim brojem 8 i masenim 16 i takodje od atoma sa rednim brojem 8 (naravno) i masenim 18. IZOBARI su atomi razliitih elemenata koji se razlikuju po rednom, a istog su masenog broja - razlikovanje ovih atoma vano je za nuklearne fiziare i hemiare. Simbol atoma potie od latinskog imena, a uz simbol obavezno se upisuje vrednost rednog i masenog broja. Redni broj je unikatni za odredjeni element. Na primer ugljenik uvek ima redni broj 6, a to znai da atom ugljenika sadri 6 protona! Taj broj protona ne moe se promeniti hemijskim reakcijama. Dokle god je redni broj 6 radi se o atomu ugljenika. Ukoliko se redni broj promeni dobija se atom nekog drugog elementa, a to je nuklearna reakcija. Maseni broj moe imati razliite vrednosti za isti element zbog postojanja izotopa. Pa tako vodonik koji ima redni broj 1, to jest 1 proton, ali postoje tri vrste atoma vodonika u odnosu na broj neutrona. Vodonik koji ima maseni broj 1 je protijum, sa rednim brojem dva deuterijum, a sa masenim brojem tri tricijum. Ta tri atoma vodonika imaju isti broj protona, a razliiti broj neutrona. U prirodi se uvek nalazi najvie jednog od izotopa, ali su prisutni i

ostali izotopi u odredjenoj meri (tako da je ukupna zastupljenost svih atoma nekog elementa jednaka 100%). to se tie broja elektrona - broj elektrona u atomu isti je kao broj protona, jer je atom elektroneutralan! 1 2 1 H (protijum koji ima 1 proton, 1 elektron i nijedan neutron), 1 H (deutrerijum-sadri 1 proton, 1 elektron, i 2-1=1neutron)...... Neki elementi imaju vie izotopa, neki nemaju izotope (na primer natrijum, fluor....) Masa protona je priblino jednaka masi neutrona, a masa elektrona je zanemarljivo mala u odnosu na mase protona i neutrona (nukleona), tako da na ukupnu masu atoma utie masa jezgra. Ako bismo raunali masu atoma ugljenika (Z=6, A=12) trebalo bi da znamo vrednost mase nukleona (protona to jest neutrona) a ona se naziva unificirana jedinica mase (znai 1 proton ima masu u=1,67x10-24g, isto toliko iznosi i masa neutrona). Ugljenik ima ukupno 12 nukleona (6 protona + 6 neutrona) pa je masa jednog atoma jednaka 12*1,67*10-24g! Ovo se moe izraunati i na sledei nain: 1atom C xg 23 6*10 atoma C 12g x= (1*12)/(6*1023) g to je isti broj kao 12*1,67*10-24g. PRIMER: Odredi broj elementarnih estica za sledee estice: 1123 Na, 919F, 816O2- (negativni jon koji sadri viak elektrona u odnosu na atom),1327Al3+ (pozitivan jon koji sadri manjak elektrona u odnosu na atom). Relativna atomska masa je broj koji pokazuje koliko je puta masa nekog atoma vea od jedne dvanaestine atoma ugljenikovog izotopa C-12. /poredi se masa jednog atoma npr. kiseonika (koji ima 16 nukleona) sa dvanaestim delom atoma 12C (kao da ste atom ugljenika "iseckali" na dvanaest delova, i uzeli tu dvanaestinu, a to je jedan jedini nukleon) i tim poredjenjem dobije se da je atom kiseonika 16 puta vee mase od 1/12 ugljenika C-12, pa kiseonik ima Ar=16 Ar moe da se izrauna i tako to se poznaju zastupljenosti izotopa u prirodi i njihovi maseni brojevi: Ar*100% = A1*1 + A2*2 + ........ PRIMER: 1) Izraunaj vrednost relativne atomske mase hlora, ako je poznato da se hlor u prirodi javlja u obliku dva izotopa (35Cl, sa zastupljenou =68%, 37Cl sa zastupljenou =32%), Ar*100%= 35*68% + 37*32%, odavde se izrauna Ar=...... (nema jedinicu!) 2) Izraunaj vrednosti zastpuljenosti izotopa hlora ako je poznato da je Ar=35,45, a da se u prirodi javljaju dva izotop hlora (35Cl i 37Cl) Ar*100%=35* 1 + 37*2 - ova zakonitost je poznata! ono to ne pie u zadatku a podrazumeva se je da 1 + 2 = 100% Tako se dobija sistem od dve jednaine sa dve nepoznate. Reenje tog sistema daje vrednosti zastupljenosti! STRUKTURA MOLEKULA JEDAN molekul sadri atome. H2O je jedan molekul vode i sadri ukupno tri atoma. Broj protona, elektrona i neutrona je suma broja elektrona, protona i neutrona svih atoma zajedno. (na primer 11H, 11H i 816O, to je zajedno 1+1+8=10 protona, molekul je elektroneutralan pa sadri isto toliko elektrona 10, a neutrona ima 0 + 0 + 8=8) O2 je JEDAN molekul kiseonika i sadri 16protona, 16 elektrona i 16 neutrona (816O) * Kada se radi o raznim izraunavanjima i merljivim masama, formula H2O moe predstavljati i 1 mol molekula, koji u sebi sadri mnogo vie od jednog molekula, to jest tanije 6*1023 molekula (ili jo tanije 6,023*1023 molekula) i u tom sluaju svi indeksi i koeficijenti se moraju itati kao mol-molekuli ili mol-atomi! STRUKTURA JONA Katjoni mogu biti katjoni metala (Cu2+, Na+, Pb2+...) koji se od atoma razlikuju po broju

elektrona (manje e- od atoma) ili molekulski katjoni - joni sastavljeni od atoma vezanih kao u molekuli, ali je celokupna estica pozitivno naelektrisana (NH4+ - amonijum jon, CH3-NH3+ metilamonijum jon...) Anjoni mogu biti anjoni nemetala (Cl-, Br-...) koji se od atoma razlikuju po tome to imaju vie elektrona od atoma i molekulski anjoni- joni sastavljeni kao molekuli ali je estica negativno naelektrisana (SO42-, HSO4-...) STRUKTURA ELEKTRONSKOG OMOTAA Elektrone u atomu dre privlane sile sa pozitivnim jezgrom. Svaki elektron ima odredjenu energiju i u principu vai da to je elektron dalje od jezgra to ima vie energije. Svaki elektron ima odredjenu vrednost energije. Na osnovu te vrednosti elektroni su rasporedjeni po energetskim nivoima. Najvei poznati atom ima 7 energetskih nivoa. Vrednost energije elektrona je kvantirana (odredjena) u odnosu na energetski nivo. Medjutim, dva elektrona koja oba pripadaju 3 nivou ne moraju imati istu vrednost energije, ali su te vrednosti blie jedna drugoj nego energija tih elektrona u odnosu na energiju elektrona 2. ili nekog drugog nivoa. Razlog tome je to su nivoi podeljeni na podnivoe (s, p, d, f - podnivo). Tako da energija elektrona zavisi od nivoa i podnivoa kome pripada! Prvi energetski nivo sadri s podnivo - oznaka je 1s Drugi energetski nivo sadri dva podnivoa - 2s i 2p Trei sadri tri podnivoa - 3s, 3p i 3d etvrti, peti, esti i sedmi podnivo za najvei poznati atom sadre po etiri podnivoa - s, p, d, f. Svaki podnivo moe imati odredjen broj elektrona - s podnivo - 2 elektrona, p podnivo - 6 elektrona, d podnivo - 10 elektrona i f podnivo - 14 elektrona. Bez obzira na neke druge rasporede vai sledee: Elektroni koji pripradaju viem nivu (na primer estom) uvek imaju vie energije od elektrona nieg nivoa (na primer treeg, drugog, petog....) Za svaki elektron koji se nalazi na nekom nivou odredjen (kvantiran) je GLAVNI KVANTNI BROJ (n) i taj broj utie na vrednost energije elektrona ( elektron koji pripada 4. nivou ima n=4) Za svaki elektron koji pripada odredjenom podnivou ima odredjenu (kvantiranu) vrednost SPOREDNOG /ORBITALNOG; AZIMUTSKOG/ KVANTNOG broja (l). Na primer ukoliko je elektron na 2s podnivou, taj elektron ima n=2, a l=0, jer ukoliko je elektron na "nultom" podnivou (to je s podnivo) ima l=0, ako je na "prvom" podnivou ima l=1.... podnivoi s p d f vrednost za l= 0 1 2 3 Oba broja (i glavni kvantni i orbitalni kvantni broj) ulaze u izraz za energiju elektrona i odredjuju tu vrednost. Tako da elektroni koji su oba sa 3p podnivoa imaju medjusobno istu vrednost energije, ali veu od onih elektrona koji su na primer na 3s podnivou! MAKSIMALAN BROJ elektrona na nekom nivou odredjuje se preko formule 2n2 (gde je n glavni kvantni broj) Tako na treem nivou moe maksimalno biti 2*32=18 elektrona. Elektroni svojim kretanjem zauzimaju odredjeni prostor. Taj prostor naziva se ORBITALA. Medjutim, za elektrone se ne zna tano mesto gde se u svakom trenutku nalaze, jer ukoliko pokuamo da odredimo mesto gde se nalaze moramo zbog njihove veliine (veoma mali i

neuhvatljivi) da ih "gadjamo" odredjenim talasima, ali ti talasi im predaju energiju i elektroni ponu bre da se kreu. Zbog toga ukoliko pokuamo da odredimo gde se nalaze menjamo im brzinu i pravac, pa ne znamo gde bi kasnije bio (Hajzengergov princip neodredjenosti: za elektrone se ne moe u isto vreme imati podatak i o poloaju i o brzini). Zbog svega navedenog mi govorimo o verovatnoi nalaenja elektrona u nekom prostoru: ORBITALA JE PROSTOR OKO JEZGRA U KOME JE VEROVATNOA NALAENJA ELEKTRONA NAJVEA! Atomske orbitale mogu biti sfernog oblika (s-orbitale), izgleda izduene osmice (p - orbitale), takodje izduene osmice ili neki drugi oblik (d i f orbitale) Orbitale imaju iste ili sline oznake kao i podnivoi (1s, 2s, 2p....orbitale) Svaka orbitala moe maksimalno da primi dva elektrona! Pa je broj orbitala na nekom nivou dva puta manji od maksimalnog broja elektrona : n2! Kako 2p podnivo maksimalno prima 6 elektrona to znai da je na 2p podnivou "prisutno" tri orbitale - sve su p orbitale, sve su istog oblika, veliine i energije, ali su razliito usmerene u prostoru, pa otuda oznake 2px, 2py i 2pz. 2px orbitala ima sver x ose u koordinatnom sistemu, 2py smer y ose.... d- podnivo prima 10 elektrona, pa sadri 5 orbitala razliitih oznaka, oblika i usmerenosti... (na ovom nivou hemije nije vam potreban oblik i oznake ovih orbitala)

Sl.1 Oblik orbitala Orbitale se predstavljeju kao kvadratii (ili "kuice"). Recimo 2p orbitale moemo predstaviti kao:

Elektrone u orbitalama predstavljamo kao strelice ( i ). Svaki elektron se kree oko jezgra (ne obavezno po krunicima!) ali i oko svoje ose. U oba sluaja elektroni staraju magnetno polje koje usmereno normalno na to kretanje, neto kao te strelice kojima ih predstavljamo. I ova veliina je odredjena (kvantirana). Nije svejedno ukoliko se elektron kree po 2py ili 2px orbitali. Za razlikovanje tih elektrona koristi se MAGNETNI KVANTNi BROJ (m ili ml) (naziva se tako zato to su magnetna svojstva elektrona odredjena vrstom orbitale nekog podnivoa u kojoj se nalazi elektron) Magnetni broj ne zavisi od nivoa ili podnivoa. s p d f

Sl2. Vrednosti magnetnog kvantnog broj Kretanje eletkrona oko sopstvene ose takodje odredjuje magnetna svojstva elektrona (pa i

itavog atoma), a u izraz za magnetni moment ulazi i etvrti kvantni broj koji se naziva SPINSKI KVANTNI BROJ (s) i moe imati samo dva vrednosti s = +1/2 () ili s = -1/2 (#). ). Tako da svaki elektron opisuju etiri kvantna broja (n, l, m, s). U istom atomu ne postoje dva elektrona koji imaju istu kombinaciju sva etiri kvantna broja (ak i da se nalaze u istoj orbitali oni se kreu u suprotnim smerovima oko svoje ose) - PAULIJEV PRINCIP ISKLJUENJA.

3p podnivo Za prvi elektron vai n = 3, l =1, m = - 1, s = - 1/2. Za drugi elektron vai n = 3, l = 1, m =+1, s =+1/2. ELEKTRONSKA KONFIGURACIJA - izgradnja elektronskog omotaa Na osnovu svega opisanog proizilazi REDOSLED ELEKTRONA u elektronskom omotau i nain zapisivanja tog redosleda. Pre toga mora da se napomene da redosled popunjavanja zavisi i od energije i od verovatnoe da se elektron nadje u sferi ili orbitala oblika osmice, pa redosled nije 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 4f14 5s2 5p6 5d10 5f14 6s2 6p6 6d10 6f14 7s2 7p6.... Ovaj redosled potuje porast energije elektrona u atomu! Redosled popunjavanja je neto drugaiji (moglo bi se objasniti na sledei nain "svaki put kada dodje na red d podnivo nekog nivoa, ne popunjava se taj podnivo ve s podnivo sledeeg nivoa, pa se nakon toga popunjavaju nepopunjeni i preskoeni d ili f podnivoi"). Redosled popunjavanja je: 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d10 4p6 5s2 4d10 5p6 6s2 4f14 5d10 6p6 7s2 5f14 6d10 7p6 Ovo je redosled za najvei do danas poznati atom. Ukoliko se predstavlja elektronska konfiguracija atoma preko orbitala onda se crtaju kuice:

Sl3. Shematski prikaz elektronske konfiguracije

Podnivoi se popunjavaju elektronima tako da se u svaku orbitalu stavi po jedan elektron istog spina (sve strelice na gore), a zatim se dodaju sledei. Ovo je posledica HUNDOVOG PRAVILA: orbitale istog podnivoa popunjavaju se elektronima tako da spin bude maksimalan (sve strelice na gore). ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE ATOMA I JONA: Al - aluminijum ima redni broj 13, a to znai da ima 13 protona. U atomu je broj elektrona i protona isti, tako da u atomu aluminijuma ima 13 elektrona. Elektronska konfiguracija atoma aluminijuma je prema tome:
13 13

Al 1s22s22p63s23p1

"Najvaniji" nivo u atomu je poslednji energetski nivo, to jest VALENTNI nivo. Za aluminijum je 3s23p1. Elektronska konfiguracija tri puta pozitivnog jona aluminijuma bi bila elektronska konfiguracija sa 10 elektrona, jer ovaj jon ima tri elektrona manje od atoma:
13

Al3+ 1s22s22p6

Negativni joni atoma imaju vie elektrona od atoma za toliko koliko iznosi naelektrisanje datog jona. Na primer: jon 16S2- ima 18 elektrona: 1s22s22p63s23p6 Elementi ije se elektronske konfiguracije atoma zavravaju sa f podnivoom nazivaju se f- elementi. Elementi ije se elektronske konfiguracije atoma zavravaju sa s - s-elementi itd... Elementi sa d- podnivoom: 2 2 6 2 6 2 1 2 1 23V 1s 2s 2p 3s 3p 4s 3d - valentni nivo ovih atoma je 4s 3d IZUZETAK Atomi d elemenata koji bi trebalo da imaju elektronske konfiguracije valentnih nivoa: na primer 4s23d4, 5s24d4, 6s25d4 nemaju takvu konfiguraciju ve jedan elektron "prebacuju iz s u d, da bi d-orbitale bile POLUPOPUNJENE (stabilnije su d5 konfiguracije od d4) Njihove konfiguracije su onda 4s13d5, 5s14d5, 6s15d5 Zato 24Cr nema konfiguraciju 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d4 ve 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s13d5 Na slian nain i elementi sa 4s2 3d9, 5s2 4d9, 6s2 5d9 prelaze u 4s1 3d10, 5s1 4d10, 6s15d10 Tako 29Cu nema konfiguraciju 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d9 ve 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s13d10 Postoje i druga odstupanja ali to prevazilazi nivo ovog kursa. Ukoliko se atomu dovede odredjena koliina energije njegova elektronska konfiguracija se moe promeniti na razliite naine, ali NIKADA ne mogu u tom atomu postojati dva elektrona sa istom kombinacijom sva etiri kvantna broja (u istoj orbitali dva elektrona istog spina)!!! VEZA IZMEDJU ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE I POLOAJA U PERIDONOM SISTEMU ELEMENATA Periodni sistem elemenata ima 7 perioda (horizontale) koliko ima i nivoa! Grupa u periodnom sistemu (vertikale) ima 2x8. Ima 8 glavnih grupa i oznaavaju se sa Ia VIIIa (elementi iz ovih grupa zavravaju se sa ns1 ili ns2 ili ns2np1 do 6) i 8 podgrupa (10 kolona u periodnom sistemu, jer se jedna grupa prostire na tri kolone, a to je VIIIb grupa). Primeri:

s-elementi mogu biti u Ia i IIa grupi: Na 1s22s22p63s1 - u Ia grupi jer ima jedan valentni elektron, Be 1s22s2 - u IIa grupi jer sadri 2 valentna elektrona IZUZETAK: 2He 1s2 - trebalo bi da bude u IIa grupi, ali poto ima popunjen 1-nivo nalazi se u VIIIa grupi zajedno sa ostalima koji imaju 8 valentnih elektrona! p-elementi mogu biti od IIIa do VIIIa grupe: O 1s22s22p4 ima 6 valentnih elektrona pa je u VIa grupi, 2 2 6 2 1 13Al 1s 2s 2p 3s 3p ima tri valentna elektrona pa je u IIIa grupi.... 2 2 6 2 6 2 10 1 31Ga 1s 2s 2p 3s 3p 4s 3d 4p takodje ima tri elektrona na 4. valentnom nivou pa je u IIIa grupi. d-elementi: kod ovih elemenata je neto drugaije - inae su svi u podgrupama od Ib-VIIIb. Prvo, kao valentni nivo uzima se i s i d-podnivo na primer 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3d10 , valentni nivo je 4s1 3d10 Drugo, grupa se odredjuje, veinom, kao zbir elektrona na valentnom nivou,osim kod: 4s23d6 ili 4s23d7 ili 4s23d8 - gde je zbir redom 8, 9 i 10, a svi su u istoj grupi VIIIb grupi! To se naziva trijada elemenata VIIIb grupe. 4s13d10 - kao to ima bakar, zbir je 11, a bakar je u Ib grupi. 4s23d10 - kao to ima cink, zbir je 12, a cink je u IIb grupi. ZAKLJUAK: za d elemente :
8

ako je zbir 8, 9 ili 10 - element je u VIIIb grupi, zbir 11 - Ib grupa, zbir 12 - IIb grupa! f- elementi su izdvojeni u posebna dva reda oni elementi koji se zavravaju sa 4f su LANTANOIDI oni elementi koji se zavravaju sa 5f su AKTINOIDI, a zajedno se nazivaju RETKE ZEMLJE (retko se nalaze u prirodi i uglavnom su radioaktivni) Veza izmedju periodne i elektronske konfiguracije je uvek ista - NAJVII NIVO PERIODA! Ukoliko se atomu dovede odredjena koliina energije njegova elektronska konfiguracija se moe promeniti na razliite naine, ali NIKADA ne mogu u tom atomu postojati dva elektrona sa istom kombinacijom sva etiri kvantna broja (u istoj orbitali dva elektrona istog spina)!!! SVOJSTVA ATOMA: Energija jonizacije: Energija koju treba dovesti atomu (u gasovitom stanju) tako da izgubi najslabije vezan elektron. Zavisi od tenje atoma (metali tee da izgube, nemetali da prime elektrone), od stabilnosti konfiguracije (popunjena, polupopunjena...), naelektrisanja estica (neutralne, pozitivne ili negativne), udaljenosti elektrona od jezgra.

Energija jonizacije - Ej ili Ei (kJ - kilodul) Na primer: 2 2 6 1 11Na 1s 2s 2p 3s 2 2 6 2 7 17Cl 1s 2s 2p 3s 3p Atom natrijuma ima samo jedan valentni elektron, a atom hlora njih sedam. Svi elektroni su na istom nivou. U ovom sluaju "odluuje" tenja atoma - Na tei da otpusti elektrone pa treba manju energiju da otpusti elektron sa 3s i ima MANJU energiju jonizacije Na 1s22s22p63s1 2 2 6 2 6 1 19K 1s 2s 2p 3s 3p 4s
11

Oba imaju tenju da otpuste elektron, ali je kod kalijuma elektron dalje od jezgra (slabije vezan) pa je atomu kalijuma potrebna manja energija da otpusti elektron i ima MANJU energiju jonizacije. Uopteno se moe rei da Ei u grupi opada a u periodi raste! 2 2 4 p orbitale kiseonika 8O 1s 2s 2p

N 1s22s22p3 p orbitale azota Trebalo bi da kiseonik ima veu energiju jonizacije zbog vee tenje da primi a ne da otpusti elektrone ("bolji nemetal"). Medjutim, azot ima stabilnije p orbitale jer su polupopunjene, pa je energija jonizacije VEA za atom azota (tee je naruiti stabilnu konfiguraciju oduzimanjem elektrona)
7

Al2+ Al+ Veu energiju jonizacije ima Al2+ jer je tee oduzeti elektron (negativna estica) dva puta pozitivnom jonu nego jedanput pozitivnom jonu! Afinitet prema elektronu (Ae ili Ea) je energija koju atom (u gasovitom stanju) otputa (retko prima) kada primi elektron. Afinitet prema elektronu menja se na isti nain kao energija jonizacije iako ima suprotno znaenje.U periodni Ae raste, a u grupi opada. Izraziti metali - imaju MALE Ej i MALE Ae Izraziti nemetali - imaju VELIKE Ej i VELIKE Ae Plemeniti gasovi - imaju VELIKE Ej i MALE Ae Elementi PSE

Periodni sistem elemenata ini 118 elemenata koji se meusobno razlikuju po fizikim i hemijskim osobinama. Elementi linih osobina stqvljani su u iste grupe. meutim, ponekad je razlika izmeu dva elementa iste grupe vea nego dva susedna elementa periode (primer). Zbog toga se elementi prema svojim hemijskim i fizikim osobinama svrstvaju u ire skupove.Elementi istog skupa su obojeni istom bojom. Metali i nemetali Osnovna podela elemenata jeste ne metale i nemetale. Podela je izvrena na osnovu nekoliko karakteristika: hemijske osobine oksida - nemetali grade kisele okside (anhidride kiselina), a metali bazne (anhidride baza) boja i sjaj - gotovo svi metali su sivi (bakar, cezijum, zlato su klasini izuzeci) i imaju metalni sjaj (potie od slobodnih elektrona u kristalnim reetkama metakla - v. metalna veza) provodljivost toplote i elektriciteta - metali su dobri provodnici, nasuprot nemetalima... Jasno je da neki elementi ne mogu biti svrstani ni u jednu od ove dve grupe i da su takoe uoljive znaajne razlike izmeu pojedinih manjih grupa unutar metala i nemetala. Plemeniti gasovi, kao hemijski inertni ne ulaze u ove podele. Amfoterni elementi Elementi sredine PSE pokazuju i osobine nemetala i osobine metala. Ovi elementi esto reaguju i sa kiselinama i sa bazama. Njihovi hidroksidi pokazuju osobine i kiselina i baza. Sa jaim bazama grade soli i ponaaju se kao kiseline, a sa jaim kiselinama se ponaaju kao baze. I oni se mogu podeliti u dve grupe. U metaloide spadaju elementi B, Si, Ge, As, Se, Sb, Te, At. I pored toga to pokazuju amfoteran karakter, ovi elementi imaju vie slinosti sa nemetalima. Grade vrlo slabe kiseline, koje se esto ne rastvaraju u vodi. Izmeu svojih atoma mogu da grade kovalentne veze, kao i sa nekim nemetalima. Poluprovodnici su, a metalni sjaj im se razlikuje u zavisnosti od alotropske modifikcije. I izmeu njih se uoavaju neke razlike. Tako As, Se, Si pokazuju mnogo srodnosti sa nemetalima, a Sb, Ge manje. Druga grupa amfoternih elemenata pokazuje vie slinosti sa metalima. U ovu grupu spadaju Be, Zn, Al, Ga, In, Tl, Sn, Pb, Bi, Po. Grade veinom jonska jedinjenja. Teko ili nikako se uspostavlja kovalentna veza izmeu dva atoma jednog istog elementa. Hidroksidi su im amfoterni. Imaju metalni sjaj. Ukoliko imaju vie valenci, jedinjenja kod kojih je valenca manja pokazuju vie slinosti sa jedinjenjima metala. Nemetali

U nemetale spadaju elementi H, C, N, P, O, S, F, Cl, Br, I. Grade jake kovalentne veze izmeu svojih atoma. Oksidi su im kiseli. Mogu se deliti na vie naina. Gasoviti elementi su F, Cl, O, N, H, tean je brom, a vrsti su C, P, S, I. Na osnovu hemijskih osobina dele se na halogene (H, F, Cl, Br, I) - najizrazitije nemetale, halkogene (O, S) i pnitogene (N, P). Neke alotropske modifikacije nemetala imaju metalni sjaj i joe neke osobine metala (grafit, crni fosfor). Metali Kako u metale spada veina elemenata PSE, prema osobinama se moe izdvojiti vie grupa. Metali prve grupe (Li, Na, K, Rb, Cs, Fr) su najizrazitiji. Njihovi hidroksidi mogu se dobiti reakcijom oksida i vode, kao i neposrednom reakcijom metala i vode. Hidroksidi (alkalije) su im dobro rastvorivi u vodi. Prema hidroksidima su dobili imena alkalni. Metali druge grupe (Mg, Ca, Sr, Ba, Ra) ili zemnoalkalni metali su takoe veoma reaktivni, mada manje od alkalnih. Hidroksidi su ima slabije rastvorivi u vodi. Lantanoidi i aktionoidi su elementi koji imaju nepopunjene f orbitale. Kod lantanoida su to 4f. Lantanoidi se nazivaju i retke zemlje. Svi imaju sline osobine kao i lantan, veinom su trovalentni i izraziti su metali, mada manje od alkalnih i zemnoalkalnih. Aktinoidi imaju nepopunjene 5f orbitale. Osobine nekog aktinoida su sline osobinama aktinijuma i lantanoida neposredno iznad njega. Lantanoidi i aktionidi su podgrupe prelaznih metala jer imaju nepopunjene i d orbitale. Prelazni metali su elementi grupa III, IV, V, VI, VII, VIII, I i II b osim cinka. Imaju nepopunjene d orbitale (3d, 4d, 5d, 6d) i vie valenci. Grade slabe hidrokside koji se ne rastvaraju u vodi i koji se ne mogu dobiti reakcijom oksida metala i vode. Neki od njih (Mn, Cr) koji mogu imati izrazito visoke oksidacione brojeve grade i kiseline. Prelazni metali grade i kovalentne veze. Veina moe da istisne vodonik iz kiselina, osim nekoliko njih koji se nazivaju i plemeniti metali. Plemeniti metali (Cu, Au, Ag, Ir, Pt, Rh, Pd) su oduvek bili naroito cenjeni zbog svoje male reaktivnosti. esto su slinosti izmeu elemenata iste periode vee od slinosti unutar grupa.

HEMIJSKA VEZA Elementarne supstance - metali i smee - legure metala U ovim supstancama atomi su vezani metalnim vezama Metalna veza nastaje "preklapanjem" svih orbitala atoma metala, pri emu su valentni elektroni pokretljivi. Atomi metala rasporedjeni su pravilne sisteme (kocke, tetraedri) gradei - metalne kristalne sisteme. Svi metali imaju metalnu vezu i kristalne sisteme, osim ive koja ima slabu metalnu vezu i nije kristalna supstanca ve tenog agregatnog stanja. Metalna veza je veoma jaka, i zavisi od broja valentnih elektrona ukljuenih u njeno gradjenje. Nekada nisu svi valentni elektroni angaovani za gradjenje veze - na primer olovo ima etiri valentna elektrona, ali samo dva angauje u gradjenje metalne veze pa je meki nego to se oekuje. Metalne supstance su vrstog agregatnog stanja (osim ive), kristalne strukture (osim ive), sive boje (osim zlata i bakra), metalnog sjaja, visokih temperatura kljuanja i topljenja koje zavise od mase metala i broja ukljuenih elektrona u gradjenje veze (sa porastom mase rastu t.k. i t.t., kao i sa porastom jaine veze) Jonske supstance Jonske supstance su sastavljene iz raznoimenih jona izmedju kojih postoji jonska veza (elektrostatiko privlaenje). Joni se redjaju pravilno u prostoru gradei kristalne sisteme (osim kod amorfnih supstanci koji nemaju pravilnu strukuru). Pozitivni joni /KATJONI/ nastaju tako to atomi METALA otputaju elektrone Negativni joni /ANJONI/ nastaju tako to atomi NEMETALA primaju elektrone od atoma metala Kada joni nastanu izmedju njih se javlja privlaenje to jest JONSKA VEZA. U jonskim supstancama (osim u gasovitom stanju) nikada nije jedan katjon povezan samo sa jednim anjonom, ve na jedan katjon dolazi vie anjona i obrnuto. Zato je jonska veza mnogo jaka, a t.k. i t.t. jonskih supstanci velike (preko 1000 stepeni C) SVE SOLI IMAJU JONSKU VEZU!!! Neki joni (molekulski) nastaju tako to se H+ (jon vodonika) vee za neutralan molekul Na primer NH3 + H+ daju NH4+ (amonijum jon) Ili tako to molekul HCl (hlorovodonik) otpusti H+ i daje Cl-. Primeri supstanci koje sadre jonsku vezu: 1. oksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala (Na2O, CaO....) 2. soli (sve, npr. CaCl2, NH4Cl, Na2SO4, CH3NH3+Cl-), 3. hidroksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala (NaOH, Ca(OH)2...) Primer nastajanja jedne jonske supstance: 2 2 6 1 11Na 1s 2s 2p 3s tei da otpusti 1e i postane + 2 2 6 Na jon 1s 2s 2p 2 2 6 2 5 17Cl 1s 2s 2p 3s 3p tei da primi 1e i postane 2 2 6 2 6 Cl jon 1s 2s 2p 3s 3p Natrijum treba da dobije Ej da bi otpustio elektron, a kada ga otpusti i preda hloru, atom hlora e u okolinu otpustiti viak energije Ae. Tim procesom nastaje jon Na+ i jon Cl- koji se

privlae, tim privlaenjem oni otputaju u okolinu jo energije. Tako da je razmenjena energija Ae + Ep - Ej (gde je Ep - energija privlaenja). U ovom primeru ukupan efekat je otputanje energije u okolinu, to jest sistem Na+ + Cl- ima manje energije (stabilniji) od sistema atom Na + atom Cl (manje stabilni). Ovo je pojednostavljeno objanjenje, jer kao to je gore navedeno jonska veza ne postoji izmedju dva jona, ve postoje itavi kristalni sistemi od velikog broja jona.

KOVALENTNE SUPSTANCE UVEK SU SASTAVLJENE OD MOLEKULA (kovalentna supstanca je skup molekula) JEDAN molekul sadri atome NEMETALA povezane kovalentnom vezom! Atomi udruuju NESPARENE elektrone u zajednike parove:

hlor ima 7 valenetnih elektrona (od toga tri para i jedan nesparen - to se vidi iz elektronske konfiguracije) azot ima 5 valentnih elektrona (od toga jedan par i tri nesparena elektrona), vodonik ima samo jedan nesparen elektron. Ovakvo objanjenje kovalentne veze preko nesparenih elektrona je najjednostavnija teorija kovalentne veze OKTETNA teorija. Na ovaj nain svi atomi kada nagrade vezu imaju 8 elektrona i postiu OKTET (osim vodonika i njemu bliskih atoma koji imaju 2 elektrona i postiu DUBLET) Simboli sa takicama kao elektronima nazivaju se LUISOVI simboli. Veze u molekulima bilo da su jednostruke, dvostruke ili trostruke veze mogu biti POLARNE i NEPOLARNE VEZE. To zavisi od elektronegativnosti atoma koji je ine (elektronegativnost je sposobnost atoma da privue zajedniki elektronski par sebi) U pitanju je relativna sposobnost pa tako F ima najveu elektronegativnost (ocenjena koeficijentom 4), sledi O (3,5), pa azot (3,0) i tako dalje do H (2,1) - H ima najmanju elektronegativnost od nemetala, a metali imaju manje elektronegativnosti od nemetala. Ako atomi koji grade kovalentnu vezu imaju iste elektronegativnosti i isti su, onda je zajedniki par privuen istom "snagom" od oba atoma i veza nema polova - NEPOLARNA JE VEZA! Npr. H-H, O=O..... Ako jedan atom iz veze jae privlai elektrone onda su elektroni blii tom atomu i taj atom je DELIMINO negativan, a drugi atom je DELIMINO (parcijalno) pozitivan H+-Cl -, H+-N -, C +=O Najpolarnije veze gde su i delimina naelektrisanja su najjae izraena su H-F, pa H-O, pa HN.... Svaka polarna veza ili bilo ta polarno opisuje se i ima DIPOLNI MOMENAT (jedinica je kulon metar Cm) - vektorska fizika veliina () koja zavisi od duine dipola (l - rastojanje izmedju pozitivnog i negativnog kraja polarnog sistema) i naelektrisanja (u sluaju to je naelektrisanje jednog elektrona koji je "pobegao" od jednog atoma ka drugom)

to je dipolni momenat vei, veza je kraa i polarnija!!! Vektor dipolnog momenta usmeren je od pozitivnog ka negativnog atoma! Molekuli nastaju stvaranjem zajednikih parova izmedju atoma pri emu se orbitale u "kojima su bili" elektroni PREKLAPAJU i tako nastaju molekulske orbitale. Ukoliko je veza jednostruka orbitale su se preklopile eono (direktno) i tako nastaje JAKA SIGMA VEZA. Ukoliko je veza dvostruka dve orbitale (jedna veza) su preklopljene eono (sigma vezom), a preostale dve su se preklopile bono slabijom vezom ( veza). Ukoliko je veza trostruka jedna veza je sigma, dve su pi veze. Sigma veze mogu nastati preklapanjem: dve s orbitale, jedne s sa jednom p orbitalom, ili dve p orbitale koje su postavljene po istoj osi. Pi veze mogu nastati preklapanjem dve p orbitale postavljene paralelno ili dve d orbitale slino postavljene,

sigma sigma sigma pi Sigma veze mogu nastati i preklapanjem HIBRIDIZOVANIH ORBITALA (o tome kasnije) hibridizovane orbitale uvek grade sigma veze! POLARNOST MOLEKULA Molekul u celini bez obzira na polarnost veza moe biti POLARAN MOLEKUL ili NEPOLARAN MOLEKUL. Polarnost molekula zavisi od GEOMETRIJSKOG RASPOREDA ATOMA U PROSTORU. Molekul koji ima NEPOLARNE veze UVEK JE NEPOLARAN! Molekul sa polarnim vezama - zavisi od geometrije Geometrija molekula: Molekul ima linearnu strukuru u sluaju da ima samo jednu vezu (jednostruku ili dvostruku ili trostruku) ili da ima 1 jednostruku i 1 trostruku ili da ima dve dvostruke veze: H-H H+-ClO=O O -=C +=O U HCN - u izgleda kao da je C i pozitivan i negativan (on je prema H negativan jer ima veu elektronegativnost prema H, a prema azotu je pozitivan jer ima manju elektronegativnost od azota), medjutim - ugljenik je u ovom molekulu pozitivan - jer ne moe biti i pozitivan i negativan u isto vreme, a vea je razlika izmedju njega i azota nego izmedju njega i vodonika. To se moe tako shvatiti ili se moe rei da HCN ima dve polarne veze razliitih polarnosti to jest razliitih dipolnih momenata. Molekul ima "savijenu", odnosno piramidalnu strukturu ako ima samo jednostruke veze dve jednostruke veze i dva slobodna elektronska para na centralnom atomu, ili tri jednostruke veze i jedan slobodan elektronski par na centralnom atomu

Molekul ima tetraedarsku strukturu (etiri jednostruke veze)

Molekul ima planarnu strukturu - kada atom ima tri veze (dve jednostruke i jednu dvostruku) ili dve veze (jedna dvostruka, jedna jednostruka i jedan slobodan par)

Naravno, neki molekuli imaju u jednom delu planarnu strukturu, a drugom tetraedarski raspored atoma:

Osim ovih molekulskih geometrija postoje i neke druge....

U odnosu na geometriju polarnost se odredjuje na sledei nain: primer 1.

ovde se dipolni momenti ne ponitavaju pa molekul ima dipolni momenat, i molekul je POLARAN molekul - negativan pol se nalazi na atomu kiseonika, a pozitivan pol kod atoma vodonika. To izgleda kao:

zato se polarni molekuli nazivaju DIPOLI (dva pola)

primer 4. ovaj molekul ima etiri polarne veze ali se svi dipolni momenti ponitavaju i molekul je u celini NEPOLARAN. KOVALENTNE SUPSTANCE - mogu biti gasovitog, tenog i vrstog stanja. U molekulima su veze kovalentne polarne ili nepolarne, a izmedju molekula su MEDJUMOLEKULSKE VEZE! Kada zagrejemo neku kovalentnu supstancu da ispari tada se raskidaju medjumolekulske veze. Zbog toga t.k. i t.t. zavise od medjumolekulskih veza!

NAJJAA medjumolekulska veza je vodonina veza. Moe biti intermolekulska (izmedju dva molekula) ili intramolekulska (unutar jednog molekula) Primeri vodonine veze:

Jedan molekul mora sadravati vezu O-H ili F-H ili N-H, a drugi delimino negativan O, N ili F. Tako da su mogue sve kombinacije. Vodonina veza je jedina medjumolekulska veza koja se predstavlja crtom (isprekidanom). Ova veza je deset puta slabija od kovalentne veze. Supstance koje imaju vodoninu vezu kljuaju na viim temperaturama od onih kovalentnih supstanci koje nemaju vodoninu vezu. Ostale medjumolekulske veze su Van der Valsova veza : veza izmedju nepolarnih molekula, varijante Van der Valsovih veza tipa intereakcija izmedju nepolarnih i polarnih molekula, dipol-dipol interakcije (dva polarna molekula se povezuju ali ne sadre O, N ili F vezane za H pa ta veza lii na vodoninu ali nije vodonina) * Da se vratimo na so NH4Cl - ova so ima dve vrste estica NH4+ jon i Cl- jon, pa je osnovna veza u ovoj soli JONSKA VEZA. U jonu NH4+ koji nastaje tako to NH3 (koji ima tri polarne kovalentne veze) prima H+ od kiseline. Kako H+ uopte nema elektrona, onda azot svojim slobodnim elektronskim parom prihvata H+ i oni formiraju zajedniki elektronski par - koji tada postaje isti kao i bilo koja polarna kovalentna veza, ali se naziva koordinaciono kovalentna veza da bi se naglasilo da je nastala drugaije od "obinih" kovalentnih veza. Tako da molekulski jon (lii na molekul ali je u celini jon) NH4+ ima tri polarne kovalentne veze i jednu koordinaciono kovalentnu vezu. Iako ovaj jon ima N vezano za H u ovoj soli nema vodonine veze, jer je preovladala jonska veza i to pozitivno naelektrisanje koje nosi amonijum jon. Sumiranje : veze izmedju estica mogu biti - metalna, jonska, kovalentna (polarna, nepolarna), koordinaciono kovalentna, vodonina, Van der Valsova..... Neki atomi grade samo jonske veze (izraziti metali sa nemetalima), a neke veze imaju udeo i jonske i kovalentne veze (AlCl3, SiO2....) MOL, MOLARNA MASA, MOLARNA ZAPREMINA, AVOGADROV BROJ Mol je ona koliina supstance koja u sebi sadri toliko estica koliko ima atoma u 12g ugljenikovog izotopa C-12, a u tih 12g ugljenika 12C ima 6,023x1023atoma (to jest ako se zaokrui 6x1023 atoma) Avogadrov broj je konstanta koja pokazuje "da u 1mol supstance ima 6x1023estica" NA = 6x1023 1/mol. Molarna masa je odnos mase supstance i njene koliine ("molarna masa pokazuje koliko grama neke supstance ima u jednom molu te supstance") Molarna zapremina predstavlja odnos zapremine supstance i njene koliine ("molarna zapremina pokazuje koliko dm3 zauzima 1mol nekog gasa") i sve to pri odredjenoj temperaturi i pritisku. Vm=22,4dm3/mol pri 0C i 101,3 kPa.

N- broj molekula, m - masa supstance, NA - Avogadrov broj, M-molarna masa, V-zapremina, Vm-molarna zapremina Ukoliko se koriste ove formule mora se voditi rauna da ukoliko je n (mol) koliina atoma, onda se sve u formuli odnosi na atome! Ukoliko je n(mol) koliina molekula, onda se sve u formulama odnosi namolekule. * mol molekula je koliina supstance koja se koristi za supstance izgradjene kao molekuli (H2 - 1 mol molekula vodonika) * mol atom je koliina supstance koja moe uvek da se koristi, ali se posmatra broj atoma indeksi u formuli (H2 - 2 mol atoma vodonika) Molarna zapremina nije uvek 22,4dm3/mol. Njena vrednost se menja sa promenom pritiska i temperature. Ako je temperatura 0C i pritisak 101,3 kPa onda Vm=22,4dm3/mol, to se dobija iz jednaine idealnog gasnog stanja: pV=nRT p-pritisak u kPa, V-zapremina u dm3, n - koliina supstance (mol), R = 8,314 kPadm3/(molK)gasna konstanta, T-temperatura u kelvinima (K) C + 273 = K (razlika izmedju Celzijusove i Kelvinove skale je 273 stepena) Jednaina idealnog gasnog stanja moe da se iskoristi ukoliko uslovi nisu normalni a trai se koliina supstance ili masa ili zapremina gasa! Avogadrov zakon: Isti broj molekula dva razliita gasa pri istim uslovima (pritisak i tepmperatura) zauzimaju istu zapreminu!!! Tene supstance: Voda ima gustinu 1g/cm3 (na 4C) ili bluzu 1g/cm3 na temperaturama od 0 do 100 stepeni Celzijusa. Zbog toga je 1g vode isto to i 1cm3 (to jest 1ml). Za ostale supstance: ukoliko je zadata masa, a trai se zapremina, potreban je podatak o gustini. Ukoliko se zna gustina tene supstnce, "moe se iz grama dobiti cm3, i obrnuto". Grupe neorganskih jedinjenja

Sva neorganska jedinjenja mogu se podelitiu nekoliko grupa prema njihovim hemijksim osobinama - na okside, kiseline, baze (hidrokside) i soli. Oksidi Oksidi nastaju reakcijom nemetala ili metala (i njihovih oksida niih oksidacionih brojeva) sa kiseonikom: 4Na + O2 -> 2Na2O S + O2 -> SO2 2CO + O2 -> 2CO2 Oksidi (SO2, CO2...) ije kiseline nisu postojane izvan vodenog rastvora mogu se dobiti i reakcijom soli kiseline iji su anhidrid i jae kiseline. CaCO3 + 2HCl -> CaCl2 + H2O + CO2

Oksidi se prema osobinama mogu podeliti na kisele (anhidride kiselina), bazne (anhidride baza) i amfoterne (anhidridi amfoternih jedinjenja) okside. Neki oksidi nisu anhidridi niti kiselina, niti baza, niti amfoternih jedinjenja (CO, N2O, NO...). Kiseli okisidi su svi veinom oksidi nemetala i reaguju s vodom gradei kiseline: P2O5 + 3H2O -> 2H3PO4 Od baznih oksida sa vodom reaguju oksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala. CaO + H2O -> Ca(OH)2 Amfoterni oksidi obino ne reaguju s vodom. Kiseline Kiseline su, uopteno, neorganska jedinjenja kiselog karaktera. Mogu biti kiseonine ili bezkiseonine.Kiseonine kiseline nastaju reakcijom kiselog oksida i vode, a bezkiseonine reakcijom nemetala i vodonika. H2 + F2 -> 2HF Kiseline mogu nastati i reakcijom jae kiseline na so slabije (ukoliko je slabija kiselina postojana). FeS + 2HCl -> FeCl2 + H2S Baze Baze su neorganska jedinjenja baznog karaktera. Mogu nastati reakcijom reaktivnih metala (alkalnih i reaktivnijih zemnoalkalnih, lantanoida i aktinoida) sa vodom, reakcijom anhidrida baza sa vodom (takoe oksidi alklanih i zemnoalklanih metala, lanatanoida) ili reakcijom soli metala i jae baze (nerastvorne baze se samo tako i mogu dobiti). Ba + 2H2O -> Ba(OH)2 + H2 FeCl3 + 3NaOH -> 3NaCl + Fe(OH)3 Dele se na alkalije (dobro se rastvaraju u vodi, baze alkalnih metala, barijumhidroksid), baze koje se slabije rastvaraju u vodi (baze ostalih zemnoalkalnih metala, lantanoida) i baze koje se ne rastvaraju u vodi (prelazni metali). Amfoterna jedinjenja Amfoterna jedinjenja pokazuju u zavisnosti od uslova osobine i kiselina i baza. Tako se u kiseloj sredini ponaaju kao baze, stvaraju soli sa kiselinama. 2Al(OH)3 + 3H2SO4 -> Al2(SO4)3 + 6H2O A u baznoj sredini se ponaaju kao kiseline i stvaraju svoje soli. H3AlO3 + 3NaOH -> Na3AlO3 + 3H2O Soli Soli su neorganska jedinjenja koja mogu nastati u reakciji neutralizacije. Na+ + OH- + H+ + Cl- -> Na+ + Cl- + H2O H+ + OH- -> H2O Neutralizacija ne mora biti potpuna, te osim neutralnih (Na2SO4, NH4Cl...), mogu nastati i kisele (NaHCO3, Ca(HSO4)2) odnosno bazne soli (Ca(OH)Cl, Cu(OH)Cl...), premda stvarne osobine (kiselost, baznost ili neutralnost) zavise od disocijacije soli (v. Teorije kiselina i baza). Soli nastaju na jo mnogo naina. Mnogi od pobrojanih vane su reakcije u neorganskoj hemiji.

metal + nemetal: 2Na + Cl2 -> 2NaCl metal + kiselina: Mg + 2HCl -> MgCl2 + H2 metal + so: Mg + FeSO4 -> MgSO4 + Fe anhidrid baze + anhidrid kiseline: CaO + CO2 -> CaCO3

anhidrid baze + kiselina: FeO + 2HCl -> FeCl2 + H2O baza + anhidrid kiseline: Ca(OH)2 + CO2 -> CaCO3 + H2O so + nemetal: 2NaBr + Cl2 -> 2NaCl + Br2 so + kiselina: 2NaCl + H2SO4 -> Na2SO4 + 2HCl so + so: K2SO4 + CaCl2 -> 2KCl + CaSO4 so + baza: Na2CO3 + Ca(OH)2 -> 2NaOH + CaCO3 ...

IZJEDNAAVANJE KEMIJSKIH JEDNADBI

dr. sc Kemijsko-tehnoloki

Slobodan fakultet

Brini Splitu Generali

Eni Kemijsko-tehnoloki fakultet u Splitu

Kemijsku reakciju moemo ukratko prikazati kemijskom jednadbom. Na lijevoj strani jednadbe piemo formule tvari koje stupaju u kemijsku reakciju (reaktante), a na desnoj formule tvari koje nastaju kemijskom reakcijom (produkte). Izjednaavanje kemijske jednadbe je odreivanje vrijednosti stehiometrijskih koeficijenata reaktanata i produkata u kemijskoj jednadbi. OSNOVNA PRAVILA ZA SASTAVLJANJE JEDNADBE KEMIJSKE REAKCIJE 1. Moraju biti poznati svi reaktanti i produkti kemijske reakcije 2. Ukupna promjena oksidacijskog broja oksidiranih atoma mora biti jednaka ukupnoj promjeni oksidacijskog broja reduciranih atoma a. Odrede se stupnjevi oksidacije pojedinih elemenata b. Napiu se redoks parovi, odnosno ralani se reakcija na parcijalne reakcije oksidacije i redukcije c. Napie se prijelaz elektrona d. Izjednae se naboji na lijevoj i desnoj strani parcijalnih reakcija na nain da: u kiselom mediju dodamo H+ ione na onu stranu na kojoj su napisani elektroni (Primjer 1.) u lunatom mediju dodamo OH- ione na stranu suprotnu od one na kojoj su napisani elektroni (Primjer 2.) e. Ako broj atoma vodika i kisika na lijevoj strani ne odgovara njihovom broju na desnoj strani, uravnoteimo ih dodatkom molekula vode f. Parcijalne reakcije se svedu na isti prijelaz elektrona i zbroje 3. Zbroj elektrinih naboja na lijevoj strani jednadbe mora biti jednak zbroju elektrinih naboja na desnoj strani jednadbe

4. Broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadbe mora biti jednak njihovom broju na desnoj strani jednadbe

Primjer 1.: Oksidacijom telurij(IV)-oksida s dikromatom u nitratnoj kiselini nastaje teluratna kiselina. 1. korak Napiu se svi reaktanti i produkti kemijske reakcije. TeO2 + Cr2O722. korak a) Odrede se stupnjevi oksidacije pojedinih elemenata. Ukoliko nije dolo do promjene stupnja oksidacije prijee se na 3. korak. U naem primjeru vidimo da se telurij oksidirao, a krom reducirao. Te+4O-22 + Cr+62O-272H+16Te+6O-26 + Cr+33+ H6TeO6 + Cr3+

b) Napiu se redoks parovi parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije Oksidacija: Te+4O-22 Redukcija: Cr+62O-272H+16Te+6O-26 2Cr+33+

c) Napie se prijelaz elektrona parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije Telurij se oksidirao od stanja +4 do stanja +6 i imamo prijelaz od 2 elektrona. O: Te+4O-22 H+16Te+6O-26 + 2e-

Krom se reducirao i iz stupnja oksidacije +6 preao u stupanj oksidacije +3. Imamo prijelaz od 3 elektrona za svaki atom kroma, to ukupno iznosi 6 elektrona (2 * 3 = 6). R: Cr+62O-272- + 6e2Cr+33+

d) Izjednae se naboji na lijevoj i desnoj strani parcijalnih reakcija Suma naboja na lijevoj strani parcijalne reakcije oksidacije je 0, a na desnoj strani imamo ukupno 2 negativna naboja (-2). Kako se u kiselom mediju naboji izjednaavaju dodavanjem H+ iona na stranu na kojoj su napisani elektroni, tako emo na desnu stranu dodati 2 pozitivna naboja (2 - 2 = 0), odnosno 2H+ iona. O: Te+4O-22 H+16Te+6O-26 + 2e- + 2H+

Kako na lijevoj strani parcijalne reakcije redukcije imamo viak od 8 negativnih naboja (-8), a na desnoj strani viak od 6 pozitivnih naboja (+6) to emo, da bi i lijeva strana imala viak od 6 pozitivnih naboja, dodati 14 pozitivnih naboja (14 - 8 = 6), odnosno 14H+ iona. R: Cr+62O-272- + 6e- + 14H+ 2Cr+33+

e) Provjerimo da li je broj atoma vodika ili kisika na lijevoj strani jednak njihovom broju na desnoj strani Kod parcijalne reakcije oksidacije na lijevoj strani imamo 2 atoma kisika, a na desnoj 6 atoma kisika pa emo dodati na lijevu stranu 4 molekule vode. O: Te+4O-22 + 4H2O H+16Te+6O-26 + 2e- + 2H+

Kod parcijalne reakcije redukcije imamo na lijevoj strani 7 atoma kisika, a na desnoj niti jedan, pa emo na desnu stranu dodati 7 molekula vode. R: Cr+62O-272- + 6e- + 14H+ 2Cr+33+ + 7H2O

f) Parcijalne reakcije svedu se na isti prijelaz elektrona i zbroje Kako kod reakcije oksidacije imamo prijelaz od 2 elektrona, a kod redukcije prijelaz od 6 elektrona (3 po svakom atomu kroma) parcijalnu reakciju oksidacije pomnoimo sa 3 kako bi prijelaz elektrona bio isti (6). O: Te+4O-22 + 4H2O H+16Te+6O-26 + 2e- + 2H+ | *3

Zbroje se sve parcijalne reakcije oksidacije i redukcije. O: R: 3TeO2 + 12H2O Cr2O72- + 6e- + 14H+ 3TeO2 + Cr2O72- + 5H2O + 8H+ 3. korak Provjeri se je li zbroj elektrinih naboja na lijevoj strani jednadbe jednak zbroju elektrinih naboja na desnoj strani jednadbe. 3TeO2 + Cr2O72- + 5H2O + 8H+ NABOJ + LIJEVO 8*1=8 3H6TeO6 + 2Cr3+ DESNO 2*3=6 3H6TeO6 + 6e- + 6H+ 2Cr3+ + 7H2O 3H6TeO6 + 2Cr3+ +

UKUPNO

2 6+

0 6+

Suma naboja na lijevoj strani jednadbe (8 pozitivnih + 2 negativna naboja) odgovara sumi naboja na desnoj strani jednadbe (6 pozitivnih naboja). 4. korak Provjeri se je li broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadbe jednak njihovom broju na desnoj strani jednadbe. 3TeO2 + Cr2O72- + 5H2O + 8H+ ELEMENT Te Cr O H LIJEVO 3 2 3 * 2 + 7 + 5 = 18 5 * 2 + 8 = 18 3H6TeO6 + 2Cr3+ DESNO 3 2 3 * 6 = 18 3 * 6 = 18

Broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadbe odgovara sumi tih atoma na desnoj strani jednadbe.

Konano se dobije uravnoteena jednadba dobivanja teluratne kiseline: 3TeO2 + Cr2O72- + 5H2O + 8H+ 3H6TeO6 + 2Cr3+

Primjer 2.: Laboratorijski se kromat moe dobiti oksidacijom kromita s jodatom u lunatom mediju. 1. korak Napiu se svi reaktanti i produkti kemijske reakcije. Cr(OH)4- + IO3CrO42- + I2

2. korak a) Odrede se stupnjevi oksidacije pojedinih elemenata. Vidimo da se krom oksidirao, a jod reducirao. Cr+3(O-2H+1)4- + I+5O-23Cr+6O-242- + I02

b) Napiu se redoks parovi parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije O: Cr+3(O-2H+1)4R: 2I+5O-23I02 Cr+6O-242-

c) Napie se prijelaz elektrona parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije Krom se oksidirao od stanja +3 do stanja +6 i imamo prijelaz od 3 elektrona. O: Cr+3(O-2H+1)4Cr+6O-242- + 3e-

Jod se reducirao i iz stupnja oksidacije +5 preao u elementarno stanje (stupanj oksidacije 0). Imamo prijelaz od 5 elektrona za svaki atom joda to ukupno iznosi 10 elektrona (2 * 5 = 10). R: 2I+5O-23- + 10eI02

d) Izjednae se naboji na lijevoj i desnoj strani parcijalnih reakcija Na lijevoj strani parcijalne reakcije oksidacije imamo 1 negativni naboj, a na desnoj strani imamo 5 negativnih naboja (2+3). Kako se u lunatom mediju naboji izjednaavaju dodavanjem OH- iona na suprotnu stranu od one na kojoj su napisani elektroni, na lijevu stranu emo dodati 4 negativna naboja, odnosno 4OH- iona. O: Cr+3(O-2H+1)4- + 4OHCr+6O-242- + 3e-

Kako na lijevoj strani parcijalne reakcije redukcije imamo 12 negativnih naboja (2 * 1 + 10), a na desnoj strani nemamo ni jednu nabijenu esticu (0), na desnu stranu emo dodati 12 negativnih naboja, odnosno 12OH- iona. R: 2I+5O-23- + 10eI02 + 12OH-

e) Provjerimo da li je broj atoma vodika ili kisika na lijevoj strani jednak njihovom broju na desnoj strani Kod parcijalne reakcije oksidacije na lijevoj strani imamo 8 atoma kisika, a na desnoj 4 atoma kisika pa emo dodati na desnu stranu 4 molekule vode.

O: Cr+3(O-2H+1)4- + 4OH-

Cr+6O-242- + 3e- + 4H2O

Kod parcijalne reakcije redukcije imamo na lijevoj strani imamo 6 atoma kisika, a na desnoj 12 atoma kisika pa emo dodati na lijevu stranu 6 molekula vode. R: 2I+5O-23- + 10e- + 6H2O I02 + 12OH-

f) Parcijalne reakcije svedu se na isti prijelaz elektrona i zbroje Kako kod reakcije oksidacije imamo prijelaz od 3 elektrona, a kod redukcije prijelaz od ukupno 10 elektrona (5 po svakom atomu joda) parcijalnu reakciju oksidacije pomnoimo sa 10, a parcijalnu reakciju redukcije pomnoimo sa 3 kako bi prijelaz elektrona bio isti (30). O: Cr+3(O-2H+1)4- + 4OHR: 2I+5O-23- + 10e- + 6H2O Cr+6O-242- + 3e- + 4H2O | *10 I02 + 12OH- | *3

Zbroje se sve parcijalne reakcije oksidacije i redukcije. O: R: 10Cr(OH)4- + 40OH6IO3- + 30e- + 18H2O 10Cr(OH)4- + 6IO3- + 4OH3. korak Provjeri se je li zbroj elektrinih naboja na lijevoj strani jednadbe jednak zbroju elektrinih naboja na desnoj strani jednadbe. 10Cr(OH)4- + 6IO3- + 4OHNABOJ + UKUPNO LIJEVO 0 10 + 6 + 4 = 20 2010CrO42- + 3I2 + 22H2O DESNO 0 10 * 2 = 20 2010CrO42- + 30e- + 40H2O 3I2 + 36OH10CrO42- + 3I2 + 22H2O +

Suma naboja na lijevoj strani jednadbe (20 negativnih naboja) odgovara sumi naboja na desnoj strani jednadbe (20 negativnih naboja). 4. korak Provjeri se je li broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadbe jednak njihovom broju na desnoj strani jednadbe.

10Cr(OH)4- + 6IO3- + 4OHELEMENT Cr I O H LIJEVO 10 6

10CrO42- + 3I2 + 22H2O DESNO 10 3*2=6 10 * 4 + 22 = 62 22 * 2 = 44

10 * 4 + 6 * 3 + 4 = 62 10 * 4 + 4 = 44

Broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadbe odgovara sumi tih atoma na desnoj strani jednadbe.

Konano se dobije uravnoteena reakcija dobivanja kromata: 10Cr(OH)4- + 6IO3- + 4OH10CrO42- + 3I2 + 22H2O