VALENCA I OKSIDACIONI BROJ VALENCA I OKSIDACIONI BROJ Valenca je broj veza koje neki atom može graditi sa atomima

vodonika (stvaran ili formalan broj kovalentnih veza koje gradi ili može graditi neki atom). Oksidacioni broj je stvarno ili formalno naelektrisanje neke čestice Valenca nije uvek isto što i oksidacioni broj: Na primer: Kiseonik je uvek dvovalentan (može da gradi dve kovalentne veze sa vodonikom jer ima dva nesparena elektrona) Ali, kiseonik može imati oksidacione brojeve 0(u elementarnom stanju), -1 u peroksidima, -2 u ostalim jedinjenjenjima O=O H-O H-O-O-H dvovalentan | oks. br. = 0 H dvovalentan dvovalentan oks.br.= -1 oks.br.= -2 Valenca se označava rimskim brojevima (I-VIII) Oksidacioni broj zapisujemo arapskim br.: +1, -2, -3..... Stvarno naelektrisanje čestica koje su stvarno naelektrisane to jest jona zapisuje se : 2-, -, +. 2+... (prvo broj pa vrsta naelektrisanja) Valenca i oksidacioni broj se koriste pri sredjivanju hemijskih formula. Stvarno naelektrisanje se uvek i obavezno piše u oznakama za JONE Na primer NaI2OII ili Na+12O-2 2+ jon kalcijuma Ca , oksidni jon O2-, sulfatni jon SO42-.... U sulfatnom jonu, na primer, sumpor je šestovalentan (+6), a kiseonik dvovalentan(-2), ali je naelektrisanje 2Uobičajeno ali nije uvek pravilo da elementi iz parnih grupa imaju parne oks. brojeve, a iz neparnih neparne oks.brojeve.

Kada neki element ima dva moguća oksidaciona stanja po staroj nomenklaturi mogu se koristiti i nastavci -o (niže oksidaciono stanje) i -i (više oksidaciono stanje) Na primer: fero-hlorid (gvoždje(II)-hlorid), feri-hlorid (gvoždje(III)-hlorid), merkuro-hlorid (živa(I)-hlorid) i merkuri-hlorid (živa(II)-hlorid)..... Za one elemente koji mogu imati različite oksidacione brojeve, odnosno valence u imenu nekog jedinjenja mora se navesti data valenca!!! Za one elemente koji imaju uvek isti oksidacioni broj VALENCA SE NE NAVODI! STRUKTURA ATOMA STRUKTURA ATOMA Atom se sastoji iz dva dela: jezgra i omotača. Jezgro čine protoni (elementarne čestice jediničnog pozitivnog naelektrisanja) i neutroni (elementarne čestice - nenaelektrisane). Protoni i neutroni su NUKLEONI. Simbol atoma npr. 816O sadrži brojeve koji se odnose na JEZGRO atoma. "Donji" broj je ATOMSKI ILI REDNI broj (Z) i odredjen je brojem /N/ protona : Z=N(p+). "Gornji" broj je ATOMSKA MASA ili MASENI BROJ (A) i odredjen je zbirom broja protona i neutrona to jest predstavlja ukupan broj nukleona u jezgru : A= N(p+) + N(n0)! Elektronski omotač čine elektroni. Elektroni su negativne elementarne čestice koje čine elektronski omotač oko jezgra i ostaju u atomu zbog privlačnih sila sa protonima. Atomi imaju jednak broj protona i elektrona, pozitivni joni(katjoni) sadrže "manjak" elektrona u odnosu na atome, a negativni joni (anjoni) sadrže "višak" elektrona u odnosu na atome! Neki elementi imaju različite atome u prirodi, ti atomi moraju imati isti redni broj, to znači isti broj protona i elektrona, a ono po čemu se razlikuju je broj neutrona - ovi atomi su IZOTOPI. Broj neutrona nije proizvoljan i ne može varirati u nekom atomu. Na primer kiseonik iz vazduha može biti sastavljen od atoma kiseonika sa rednim brojem 8 i masenim 16 i takodje od atoma sa rednim brojem 8 (naravno) i masenim 18. IZOBARI su atomi različitih elemenata koji se razlikuju po rednom, a istog su masenog broja - razlikovanje ovih atoma važno je za nuklearne fizičare i hemičare. Simbol atoma potiče od latinskog imena, a uz simbol obavezno se upisuje vrednost rednog i masenog broja. Redni broj je unikatni za odredjeni element. Na primer ugljenik uvek ima redni broj 6, a to znači da atom ugljenika sadrži 6 protona! Taj broj protona ne može se promeniti hemijskim reakcijama. Dokle god je redni broj 6 radi se o atomu ugljenika. Ukoliko se redni broj promeni dobija se atom nekog drugog elementa, a to je nuklearna reakcija. Maseni broj može imati različite vrednosti za isti element zbog postojanja izotopa. Pa tako vodonik koji ima redni broj 1, to jest 1 proton, ali postoje tri vrste atoma vodonika u odnosu na broj neutrona. Vodonik koji ima maseni broj 1 je protijum, sa rednim brojem dva deuterijum, a sa masenim brojem tri tricijum. Ta tri atoma vodonika imaju isti broj protona, a različiti broj neutrona. U prirodi se uvek nalazi najviše jednog od izotopa, ali su prisutni i

Što se tiče broja elektrona .. 16 elektrona i 16 neutrona (816O) * Kada se radi o raznim izračunavanjima i merljivim masama.broj elektrona u atomu isti je kao broj protona. elektrona i neutrona je suma broja elektrona. Ar*100%= 35*68% + 37*32%. Ako bismo računali masu atoma ugljenika (Z=6.) Masa protona je približno jednaka masi neutrona.1327Al3+ (pozitivan jon koji sadrži manjak elektrona u odnosu na atom).) koji se od atoma razlikuju po broju . to jest tačnije 6*1023 molekula (ili još tačnije 6. Relativna atomska masa je broj koji pokazuje koliko je puta masa nekog atoma veća od jedne dvanaestine atoma ugljenikovog izotopa C-12. Broj protona.. odavde se izračuna Ar=..67x10-24g. PRIMER: Odredi broj elementarnih čestica za sledeće čestice: 1123 Na.ostali izotopi u odredjenoj meri (tako da je ukupna zastupljenost svih atoma nekog elementa jednaka 100%). Rešenje tog sistema daje vrednosti zastupljenosti! STRUKTURA MOLEKULA JEDAN molekul sadrži atome. jer je atom elektroneutralan! 1 2 1 H (protijum koji ima 1 proton. (na primer 11H.. formula H2O može predstavljati i 1 mol molekula.. H2O je jedan molekul vode i sadrži ukupno tri atoma. i 2-1=1neutron).. A=12) trebalo bi da znamo vrednost mase nukleona (protona to jest neutrona) a ona se naziva unificirana jedinica mase (znači 1 proton ima masu u=1. Na+...(negativni jon koji sadrži višak elektrona u odnosu na atom). kiseonika (koji ima 16 nukleona) sa dvanaestim delom atoma 12C (kao da ste atom ugljenika "iseckali" na dvanaest delova. molekul je elektroneutralan pa sadrži isto toliko elektrona 10. a masa elektrona je zanemarljivo mala u odnosu na mase protona i neutrona (nukleona).67*10-24g. fluor. 11H i 816O.ova zakonitost je poznata! ono što ne piše u zadatku a podrazumeva se je da ω1 + ω2 = 100% Tako se dobija sistem od dve jednačine sa dve nepoznate. koji u sebi sadrži mnogo više od jednog molekula.67*10-24g! Ovo se može izračunati i na sledeći način: 1atom C xg 23 6*10 atoma C 12g x= (1*12)/(6*1023) g što je isti broj kao 12*1.. sa zastupljenošću ω=68%.023*1023 molekula) i u tom slučaju svi indeksi i koeficijenti se moraju čitati kao mol-molekuli ili mol-atomi! STRUKTURA JONA Katjoni mogu biti katjoni metala (Cu2+. 1 elektron i nijedan neutron). (nema jedinicu!) 2) Izračunaj vrednosti zastpuljenosti izotopa hlora ako je poznato da je Ar=35... a to je jedan jedini nukleon) i tim poredjenjem dobije se da je atom kiseonika 16 puta veće mase od 1/12 ugljenika C-12. isto toliko iznosi i masa neutrona). PRIMER: 1) Izračunaj vrednost relativne atomske mase hlora.45. tako da na ukupnu masu atoma utiče masa jezgra.. i uzeli tu dvanaestinu. neki nemaju izotope (na primer natrijum.. Ugljenik ima ukupno 12 nukleona (6 protona + 6 neutrona) pa je masa jednog atoma jednaka 12*1. /poredi se masa jednog atoma npr..... pa kiseonik ima Ar=16 Ar može da se izračuna i tako što se poznaju zastupljenosti izotopa u prirodi i njihovi maseni brojevi: Ar*100% = A1*ω1 + A2*ω2 + .. protona i neutrona svih atoma zajedno. 919F. Pb2+.. a da se u prirodi javljaju dva izotop hlora (35Cl i 37Cl) Ar*100%=35* ω1 + 37*ω2 . što je zajedno 1+1+8=10 protona.. 1 H (deutrerijum-sadrži 1 proton. 37Cl sa zastupljenošću ω=32%).. Neki elementi imaju više izotopa.. a neutrona ima 0 + 0 + 8=8) O2 je JEDAN molekul kiseonika i sadrži 16protona. 816O2. 1 elektron. ako je poznato da se hlor u prirodi javlja u obliku dva izotopa (35Cl.

ili nekog drugog nivoa. d podnivo .. Tako da energija elektrona zavisi od nivoa i podnivoa kome pripada! Prvi energetski nivo sadrži s podnivo . taj elektron ima n=2.amonijum jon. AZIMUTSKOG/ KVANTNOG broja (l). šesti i sedmi podnivo za najveći poznati atom sadrže po četiri podnivoa . Svaki elektron ima odredjenu energiju i u principu važi da što je elektron dalje od jezgra to ima više energije. jer ukoliko pokušamo da odredimo mesto gde se nalaze moramo zbog njihove veličine (veoma mali i . Svaki elektron ima odredjenu vrednost energije.) Za svaki elektron koji se nalazi na nekom nivou odredjen (kvantiran) je GLAVNI KVANTNI BROJ (n) i taj broj utiče na vrednost energije elektrona ( elektron koji pripada 4. Vrednost energije elektrona je kvantirana (odredjena) u odnosu na energetski nivo. Najveći poznati atom ima 7 energetskih nivoa. petog. Medjutim. za elektrone se ne zna tačno mesto gde se u svakom trenutku nalaze..) STRUKTURA ELEKTRONSKOG OMOTAČA Elektrone u atomu drže privlačne sile sa pozitivnim jezgrom.2s i 2p Treći sadrži tri podnivoa . peti.. d. Br-.. d. 3p i 3d Četvrti. f. p.14 elektrona.joni sastavljeni kao molekuli ali je čestica negativno naelektrisana (SO42-. ali veću od onih elektrona koji su na primer na 3s podnivou! MAKSIMALAN BROJ elektrona na nekom nivou odredjuje se preko formule 2n2 (gde je n glavni kvantni broj) Tako na trećem nivou može maksimalno biti 2*32=18 elektrona. dva elektrona koja oba pripadaju 3 nivou ne moraju imati istu vrednost energije. nivou ima n=4) Za svaki elektron koji pripada odredjenom podnivou ima odredjenu (kvantiranu) vrednost SPOREDNOG /ORBITALNOG. Na osnovu te vrednosti elektroni su rasporedjeni po energetskim nivoima. Taj prostor naziva se ORBITALA... podnivoi s p d f vrednost za l= 0 1 2 3 Oba broja (i glavni kvantni i orbitalni kvantni broj) ulaze u izraz za energiju elektrona i odredjuju tu vrednost.. Na primer ukoliko je elektron na 2s podnivou. a l=0. f .elektrona (manje e.6 elektrona.10 elektrona i f podnivo .joni sastavljeni od atoma vezanih kao u molekuli.. jer ukoliko je elektron na "nultom" podnivou (što je s podnivo) ima l=0.s. Medjutim.. Razlog tome je što su nivoi podeljeni na podnivoe (s.oznaka je 1s Drugi energetski nivo sadrži dva podnivoa .2 elektrona.s podnivo ..od atoma) ili molekulski katjoni . p podnivo . Svaki podnivo može imati odredjen broj elektrona . Tako da elektroni koji su oba sa 3p podnivoa imaju medjusobno istu vrednost energije.. CH3-NH3+ metilamonijum jon. ali je celokupna čestica pozitivno naelektrisana (NH4+ ..3s.podnivo). HSO4-.) Anjoni mogu biti anjoni nemetala (Cl-. p. ali su te vrednosti bliže jedna drugoj nego energija tih elektrona u odnosu na energiju elektrona 2. drugog. Elektroni svojim kretanjem zauzimaju odredjeni prostor. Bez obzira na neke druge rasporede važi sledeće: Elektroni koji pripradaju višem nivu (na primer šestom) uvek imaju više energije od elektrona nižeg nivoa (na primer trećeg. ako je na "prvom" podnivou ima l=1.) koji se od atoma razlikuju po tome što imaju više elektrona od atoma i molekulski anjoni.

pa ne znamo gde bi kasnije bio (Hajzengergov princip neodredjenosti: za elektrone se ne može u isto vreme imati podatak i o položaju i o brzini).neuhvatljivi) da ih "gadjamo" odredjenim talasima. 2px orbitala ima sver x ose u koordinatnom sistemu. (na ovom nivou hemije nije vam potreban oblik i oznake ovih orbitala) Sl.1 Oblik orbitala Orbitale se predstavljeju kao kvadratići (ili "kućice").. I ova veličina je odredjena (kvantirana).. 2py smer y ose.. Vrednosti magnetnog kvantnog broj Kretanje eletkrona oko sopstvene ose takodje odredjuje magnetna svojstva elektrona (pa i . Zbog toga ukoliko pokušamo da odredimo gde se nalaze menjamo im brzinu i pravac. sve su istog oblika... nešto kao te strelice kojima ih predstavljamo. 2s. Recimo 2p orbitale možemo predstaviti kao: Elektrone u orbitalama predstavljamo kao strelice ( i ). oblika i usmerenosti.. veličine i energije. Nije svejedno ukoliko se elektron kreće po 2py ili 2px orbitali. pa sadrži 5 orbitala različitih oznaka. izgleda izdužene osmice (p . takodje izdužene osmice ili neki drugi oblik (d i f orbitale) Orbitale imaju iste ili slične oznake kao i podnivoi (1s. 2py i 2pz. ali ti talasi im predaju energiju i elektroni počnu brže da se kreću.podnivo prima 10 elektrona. d.orbitale) Svaka orbitala može maksimalno da primi dva elektrona! Pa je broj orbitala na nekom nivou dva puta manji od maksimalnog broja elektrona : n2! Kako 2p podnivo maksimalno prima 6 elektrona to znači da je na 2p podnivou "prisutno" tri orbitale .orbitale).. Zbog svega navedenog mi govorimo o verovatnoći nalaženja elektrona u nekom prostoru: ORBITALA JE PROSTOR OKO JEZGRA U KOME JE VEROVATNOĆA NALAŽENJA ELEKTRONA NAJVEĆA! Atomske orbitale mogu biti sfernog oblika (s-orbitale). s p d f Sl2. Svaki elektron se kreće oko jezgra (ne obavezno po kružnicima!) ali i oko svoje ose. U oba slučaja elektroni staraju magnetno polje koje usmereno normalno na to kretanje.sve su p orbitale.. Za razlikovanje tih elektrona koristi se MAGNETNI KVANTNi BROJ (m ili ml) (naziva se tako zato što su magnetna svojstva elektrona odredjena vrstom orbitale nekog podnivoa u kojoj se nalazi elektron) Magnetni broj ne zavisi od nivoa ili podnivoa. pa otuda oznake 2px. 2p. ali su različito usmerene u prostoru.

. m. ). Redosled popunjavanja je: 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d10 4p6 5s2 4d10 5p6 6s2 4f14 5d10 6p6 7s2 5f14 6d10 7p6 Ovo je redosled za najveći do danas poznati atom. a u izraz za magnetni moment ulazi i četvrti kvantni broj koji se naziva SPINSKI KVANTNI BROJ (s) i može imati samo dva vrednosti s = +1/2 () ili s = -1/2 (#).. Za drugi elektron važi n = 3. s =+1/2. U istom atomu ne postoje dva elektrona koji imaju istu kombinaciju sva četiri kvantna broja (čak i da se nalaze u istoj orbitali oni se kreću u suprotnim smerovima oko svoje ose) . m = . 3p podnivo Za prvi elektron važi n = 3.čitavog atoma).1. l = 1. l. m =+1. Ovaj redosled poštuje porast energije elektrona u atomu! Redosled popunjavanja je nešto drugačiji (moglo bi se objasniti na sledeći način "svaki put kada dodje na red d podnivo nekog nivoa.PAULIJEV PRINCIP ISKLJUČENJA. pa redosled nije 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 4f14 5s2 5p6 5d10 5f14 6s2 6p6 6d10 6f14 7s2 7p6. l =1. s). s = .. ELEKTRONSKA KONFIGURACIJA . Tako da svaki elektron opisuju četiri kvantna broja (n. Pre toga mora da se napomene da redosled popunjavanja zavisi i od energije i od verovatnoće da se elektron nadje u sferi ili orbitala oblika osmice. pa se nakon toga popunjavaju nepopunjeni i preskočeni d ili f podnivoi").izgradnja elektronskog omotača Na osnovu svega opisanog proizilazi REDOSLED ELEKTRONA u elektronskom omotaču i način zapisivanja tog redosleda. Shematski prikaz elektronske konfiguracije .1/2. ne popunjava se taj podnivo već s podnivo sledećeg nivoa. Ukoliko se predstavlja elektronska konfiguracija atoma preko orbitala onda se crtaju kućice: Sl3.

Primeri: .aluminijum ima redni broj 13. Ovo je posledica HUNDOVOG PRAVILA: orbitale istog podnivoa popunjavaju se elektronima tako da spin bude maksimalan (sve strelice na gore). Na primer: jon 16S2. Ima 8 glavnih grupa i označavaju se sa Ia VIIIa (elementi iz ovih grupa završavaju se sa ns1 ili ns2 ili ns2np1 do 6) i 8 podgrupa (10 kolona u periodnom sistemu.ima 18 elektrona: 1s22s22p63s23p6 Elementi čije se elektronske konfiguracije atoma završavaju sa f podnivoom nazivaju se f. a to je VIIIb grupa). ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE ATOMA I JONA: Al . 5s14d5. 6s15d10 Tako 29Cu nema konfiguraciju 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d9 već 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s13d10 Postoje i druga odstupanja ali to prevazilazi nivo ovog kursa. 5s24d4.s-elementi itd. Elementi sa d. U atomu je broj elektrona i protona isti. Elektronska konfiguracija atoma aluminijuma je prema tome: 13 13 Al 1s22s22p63s23p1 "Najvažniji" nivo u atomu je poslednji energetski nivo. Ukoliko se atomu dovede odredjena količina energije njegova elektronska konfiguracija se može promeniti na različite načine. da bi d-orbitale bile POLUPOPUNJENE (stabilnije su d5 konfiguracije od d4) Njihove konfiguracije su onda 4s13d5. 6s2 5d9 prelaze u 4s1 3d10. tako da u atomu aluminijuma ima 13 elektrona. a to znači da ima 13 protona.. Za aluminijum je 3s23p1. 5s1 4d10. 6s15d5 Zato 24Cr nema konfiguraciju 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d4 već 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s13d5 Na sličan način i elementi sa 4s2 3d9.Podnivoi se popunjavaju elektronima tako da se u svaku orbitalu stavi po jedan elektron istog spina (sve strelice na gore). jer ovaj jon ima tri elektrona manje od atoma: 13 Al3+ 1s22s22p6 Negativni joni atoma imaju više elektrona od atoma za toliko koliko iznosi naelektrisanje datog jona. jer se jedna grupa prostire na tri kolone. a zatim se dodaju sledeći. Elementi čije se elektronske konfiguracije atoma završavaju sa s .elementi.. 5s2 4d9. ali NIKADA ne mogu u tom atomu postojati dva elektrona sa istom kombinacijom sva četiri kvantna broja (u istoj orbitali dva elektrona istog spina)!!! VEZA IZMEDJU ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE I POLOŽAJA U PERIDONOM SISTEMU ELEMENATA Periodni sistem elemenata ima 7 perioda (horizontale) koliko ima i nivoa! Grupa u periodnom sistemu (vertikale) ima 2x8.podnivoom: 2 2 6 2 6 2 1 2 1 23V 1s 2s 2p 3s 3p 4s 3d . Elektronska konfiguracija tri puta pozitivnog jona aluminijuma bi bila elektronska konfiguracija sa 10 elektrona. 6s25d4 nemaju takvu konfiguraciju već jedan elektron "prebacuju iz s u d. to jest VALENTNI nivo.valentni nivo ovih atoma je 4s 3d IZUZETAK Atomi d elemenata koji bi trebalo da imaju elektronske konfiguracije valentnih nivoa: na primer 4s23d4.

). 2 2 6 2 6 2 10 1 31Ga 1s 2s 2p 3s 3p 4s 3d 4p takodje ima tri elektrona na 4.u IIa grupi jer sadrži 2 valentna elektrona IZUZETAK: 2He 1s2 .NAJVIŠI NIVO PERIODA! Ukoliko se atomu dovede odredjena količina energije njegova elektronska konfiguracija se može promeniti na različite načine.. udaljenosti elektrona od jezgra. zbir je 11.IIb grupa! f.kao što ima cink. od stabilnosti konfiguracije (popunjena. a cink je u IIb grupi. zbir je 12. ali pošto ima popunjen 1-nivo nalazi se u VIIIa grupi zajedno sa ostalima koji imaju 8 valentnih elektrona! p-elementi mogu biti od IIIa do VIIIa grupe: O 1s22s22p4 ima 6 valentnih elektrona pa je u VIa grupi.osim kod: 4s23d6 ili 4s23d7 ili 4s23d8 . 4s23d10 .s-elementi mogu biti u Ia i IIa grupi: Na 1s22s22p63s1 .u Ia grupi jer ima jedan valentni elektron.. 9 i 10. kao zbir elektrona na valentnom nivou.element je u VIIIb grupi. a bakar je u Ib grupi. Zavisi od težnje atoma (metali teže da izgube. Be 1s22s2 . naelektrisanja čestica (neutralne..kao što ima bakar. a zajedno se nazivaju RETKE ZEMLJE (retko se nalaze u prirodi i uglavnom su radioaktivni) Veza izmedju periodne i elektronske konfiguracije je uvek ista . polupopunjena. . grupa se odredjuje. a svi su u istoj grupi VIIIb grupi! To se naziva trijada elemenata VIIIb grupe. d-elementi: kod ovih elemenata je nešto drugačije .elementi su izdvojeni u posebna dva reda oni elementi koji se završavaju sa 4f su LANTANOIDI oni elementi koji se završavaju sa 5f su AKTINOIDI. 9 ili 10 .gde je zbir redom 8.trebalo bi da bude u IIa grupi. zbir 11 .. ZAKLJUČAK: za d elemente : 8 ako je zbir 8. ali NIKADA ne mogu u tom atomu postojati dva elektrona sa istom kombinacijom sva četiri kvantna broja (u istoj orbitali dva elektrona istog spina)!!! SVOJSTVA ATOMA: Energija jonizacije: Energija koju treba dovesti atomu (u gasovitom stanju) tako da izgubi najslabije vezan elektron. 4s13d10 .. nemetali da prime elektrone). Prvo.Ib grupa. valentnom nivou pa je u IIIa grupi. kao valentni nivo uzima se i s i d-podnivo na primer 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3d10 .inače su svi u podgrupama od Ib-VIIIb. zbir 12 . pozitivne ili negativne). većinom. 2 2 6 2 1 13Al 1s 2s 2p 3s 3p ima tri valentna elektrona pa je u IIIa grupi. valentni nivo je 4s1 3d10 Drugo.

Uopšteno se može reći da Ei u grupi opada a u periodi raste! 2 2 4 p orbitale kiseonika 8O 1s 2s 2p N 1s22s22p3 p orbitale azota Trebalo bi da kiseonik ima veću energiju jonizacije zbog veće težnje da primi a ne da otpusti elektrone ("bolji nemetal").imaju MALE Ej i MALE Ae Izraziti nemetali . Medjutim.imaju VELIKE Ej i MALE Ae Elementi PSE . Svi elektroni su na istom nivou. a u grupi opada. U ovom slučaju "odlučuje" težnja atoma . Afinitet prema elektronu menja se na isti način kao energija jonizacije iako ima suprotno značenje. a atom hlora njih sedam. azot ima stabilnije p orbitale jer su polupopunjene.Energija jonizacije .U periodni Ae raste. ali je kod kalijuma elektron dalje od jezgra (slabije vezan) pa je atomu kalijuma potrebna manja energija da otpusti elektron i ima MANJU energiju jonizacije.kilodžul) Na primer: 2 2 6 1 11Na 1s 2s 2p 3s 2 2 6 2 7 17Cl 1s 2s 2p 3s 3p Atom natrijuma ima samo jedan valentni elektron.imaju VELIKE Ej i VELIKE Ae Plemeniti gasovi . Izraziti metali .Ej ili Ei (kJ .Na teži da otpusti elektrone pa treba manju energiju da otpusti elektron sa 3s i ima MANJU energiju jonizacije Na 1s22s22p63s1 2 2 6 2 6 1 19K 1s 2s 2p 3s 3p 4s 11 Oba imaju težnju da otpuste elektron. pa je energija jonizacije VEĆA za atom azota (teže je narušiti stabilnu konfiguraciju oduzimanjem elektrona) 7 Al2+ Al+ Veću energiju jonizacije ima Al2+ jer je teže oduzeti elektron (negativna čestica) dva puta pozitivnom jonu nego jedanput pozitivnom jonu! Afinitet prema elektronu (Ae ili Ea) je energija koju atom (u gasovitom stanju) otpušta (retko prima) kada primi elektron.

koje se često ne rastvaraju u vodi. I pored toga što pokazuju amfoteran karakter.gotovo svi metali su sivi (bakar. At. Zn. In.. Si. Se. zlato su klasični izuzeci) i imaju metalni sjaj (potiče od slobodnih elektrona u kristalnim rešetkama metakla . Tako As.metali su dobri provodnici. I između njih se uočavaju neke razlike. Sb. Sn. a Sb.v. Imaju metalni sjaj. ovi elementi imaju više sličnosti sa nemetalima. Ga. I oni se mogu podeliti u dve grupe. Grade većinom jonska jedinjenja. kao hemijski inertni ne ulaze u ove podele.. Podela je izvršena na osnovu nekoliko karakteristika: • hemijske osobine oksida . Između svojih atoma mogu da grade kovalentne veze. Pb. Grade vrlo slabe kiseline. ponekad je razlika između dva elementa iste grupe veća nego dva susedna elementa periode (primer). Te. kao i sa nekim nemetalima. a metalni sjaj im se razlikuje u zavisnosti od alotropske modifikcije. Metali i nemetali Osnovna podela elemenata jeste ne metale i nemetale. Se. Hidroksidi su im amfoterni. Zbog toga se elementi prema svojim hemijskim i fizičkim osobinama svrstvaju u šire skupove. Ge. cezijum. Jasno je da neki elementi ne mogu biti svrstani ni u jednu od ove dve grupe i da su takođe uočljive značajne razlike između pojedinih manjih grupa unutar metala i nemetala. As. Plemeniti gasovi. jedinjenja kod kojih je valenca manja pokazuju više sličnosti sa jedinjenjima metala. U metaloide spadaju elementi B. a sa jačim kiselinama se ponašaju kao baze. Sa jačim bazama grade soli i ponašaju se kao kiseline. Druga grupa amfoternih elemenata pokazuje više sličnosti sa metalima. U ovu grupu spadaju Be. Al. Ge manje. Poluprovodnici su. Elementi ličnih osobina stqvljani su u iste grupe. Njihovi hidroksidi pokazuju osobine i kiselina i baza.Periodni sistem elemenata čini 118 elemenata koji se međusobno razlikuju po fizičkim i hemijskim osobinama. Teško ili nikako se uspostavlja kovalentna veza između dva atoma jednog istog elementa. Ovi elementi često reaguju i sa kiselinama i sa bazama. Bi. Tl. međutim. Po. Si pokazuju mnogo srodnosti sa nemetalima. metalna veza) • provodljivost toplote i elektriciteta . Ukoliko imaju više valenci. nasuprot nemetalima. a metali bazne (anhidride baza) • boja i sjaj .Elementi istog skupa su obojeni istom bojom.nemetali grade kisele okside (anhidride kiselina). Nemetali . Amfoterni elementi Elementi sredine PSE pokazuju i osobine nemetala i osobine metala.

crni fosfor). većinom su trovalentni i izraziti su metali. Prema hidroksidima su dobili imena alkalni. halkogene (O. I i II b osim cinka.najizrazitije nemetale. esto su sličnosti između elemenata iste periode veće od sličnosti unutar grupa. Metali prve grupe (Li. V. IV. S) i pnitogene (N. Cr) koji mogu imati izrazito visoke oksidacione brojeve grade i kiseline. Prelazni metali su elementi grupa III. P. H. Fr) su najizrazitiji. Svi imaju slične osobine kao i lantan. I. Hidroksidi (alkalije) su im dobro rastvorivi u vodi. Grade slabe hidrokside koji se ne rastvaraju u vodi i koji se ne mogu dobiti reakcijom oksida metala i vode. 5d. Lantanoidi i aktionoidi su elementi koji imaju nepopunjene f orbitale. Sr. Prelazni metali grade i kovalentne veze. VII. Aktinoidi imaju nepopunjene 5f orbitale. Neki od njih (Mn. Ra) ili zemnoalkalni metali su takođe veoma reaktivni. O. Mogu se deliti na više načina. I) . Ir. K. kao i neposrednom reakcijom metala i vode. tečan je brom. 6d) i više valenci. osim nekoliko njih koji se nazivaju i plemeniti metali. Cl. Pt. Rh. Rb. S. Br. Br. prema osobinama se može izdvojiti više grupa. N. N. Metali Kako u metale spada većina elemenata PSE. Cs. F. Gasoviti elementi su F. Većina može da istisne vodonik iz kiselina. P). Au. Kod lantanoida su to 4f. Metali druge grupe (Mg. Plemeniti metali (Cu. Na. Neke alotropske modifikacije nemetala imaju metalni sjaj i joše neke osobine metala (grafit. a čvrsti su C. 4d. Cl. F. . Na osnovu hemijskih osobina dele se na halogene (H. Hidroksidi su ima slabije rastvorivi u vodi. Imaju nepopunjene d orbitale (3d. O. P. Ba. Oksidi su im kiseli. Pd) su oduvek bili naročito cenjeni zbog svoje male reaktivnosti. Osobine nekog aktinoida su slične osobinama aktinijuma i lantanoida neposredno iznad njega. Lantanoidi i aktionidi su podgrupe prelaznih metala jer imaju nepopunjene i d orbitale. Lantanoidi se nazivaju i retke zemlje. Ag.U nemetale spadaju elementi H. Cl. Njihovi hidroksidi mogu se dobiti reakcijom oksida i vode. C. mada manje od alkalnih. mada manje od alkalnih i zemnoalkalnih. VI. Ca. VIII. I. Grade jake kovalentne veze između svojih atoma. S.

. kao i sa porastom jačine veze) Jonske supstance Jonske supstance su sastavljene iz raznoimenih jona izmedju kojih postoji jonska veza (elektrostatičko privlačenje)..) Primer nastajanja jedne jonske supstance: 2 2 6 1 11Na 1s 2s 2p 3s teži da otpusti 1e i postane + 2 2 6 Na jon 1s 2s 2p 2 2 6 2 5 17Cl 1s 2s 2p 3s 3p teži da primi 1e i postane 2 2 6 2 6 Cl jon 1s 2s 2p 3s 3p Natrijum treba da dobije Ej da bi otpustio elektron. CaCl2. Na2SO4. Zato je jonska veza mnogo jaka. soli (sve. oksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala (Na2O.legure metala U ovim supstancama atomi su vezani metalnim vezama Metalna veza nastaje "preklapanjem" svih orbitala atoma metala. hidroksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala (NaOH. Atomi metala rasporedjeni su pravilne sisteme (kocke. CH3NH3+Cl-).koji se . atom hlora će u okolinu otpustiti višak energije Ae. Svi metali imaju metalnu vezu i kristalne sisteme.. 3. tetraedri) gradeći . Metalne supstance su čvrstog agregatnog stanja (osim žive). pri čemu su valentni elektroni pokretljivi. Pozitivni joni /KATJONI/ nastaju tako što atomi METALA otpuštaju elektrone Negativni joni /ANJONI/ nastaju tako što atomi NEMETALA primaju elektrone od atoma metala Kada joni nastanu izmedju njih se javlja privlačenje to jest JONSKA VEZA. i t. Metalna veza je veoma jaka. visokih temperatura ključanja i topljenja koje zavise od mase metala i broja uključenih elektrona u gradjenje veze (sa porastom mase rastu t. U jonskim supstancama (osim u gasovitom stanju) nikada nije jedan katjon povezan samo sa jednim anjonom.t. jonskih supstanci velike (preko 1000 stepeni C) SVE SOLI IMAJU JONSKU VEZU!!! Neki joni (molekulski) nastaju tako što se H+ (jon vodonika) veže za neutralan molekul Na primer NH3 + H+ daju NH4+ (amonijum jon) Ili tako što molekul HCl (hlorovodonik) otpusti H+ i daje Cl-. kristalne strukture (osim žive). CaO. osim žive koja ima slabu metalnu vezu i nije kristalna supstanca već tečnog agregatnog stanja. već na jedan katjon dolazi više anjona i obrnuto..HEMIJSKA VEZA Elementarne supstance . ali samo dva angažuje u gradjenje metalne veze pa je mekši nego što se očekuje. NH4Cl. metalnog sjaja.metalne kristalne sisteme. Primeri supstanci koje sadrže jonsku vezu: 1.metali i smeše .na primer olovo ima četiri valentna elektrona.t.k.. Nekada nisu svi valentni elektroni angažovani za gradjenje veze . a kada ga otpusti i preda hloru. Ca(OH)2.k. a t. sive boje (osim zlata i bakra). npr. i t.) 2. Joni se redjaju pravilno u prostoru gradeći kristalne sisteme (osim kod amorfnih supstanci koji nemaju pravilnu strukuru). i zavisi od broja valentnih elektrona uključenih u njeno gradjenje. Tim procesom nastaje jon Na+ i jon Cl..

0) i tako dalje do H (2. jer kao što je gore navedeno jonska veza ne postoji izmedju dva jona. O=O... To zavisi od elektronegativnosti atoma koji je čine (elektronegativnost je sposobnost atoma da privuče zajednički elektronski par sebi) U pitanju je relativna sposobnost pa tako F ima najveću elektronegativnost (ocenjena koeficijentom 4). pa HN.NEPOLARNA JE VEZA! Npr. Veze u molekulima bilo da su jednostruke. pa azot (3. već postoje čitavi kristalni sistemi od velikog broja jona..H ima najmanju elektronegativnost od nemetala. onda je zajednički par privučen istom "snagom" od oba atoma i veza nema polova . pa H-O. sledi O (3. C δ+=O δNajpolarnije veze gde su i delimična naelektrisanja su najjače izražena su H-F.. vodonik ima samo jedan nesparen elektron. a drugi atom je DELIMIČNO (parcijalno) pozitivan Hδ+-Cl δ-..to se vidi iz elektronske konfiguracije) azot ima 5 valentnih elektrona (od toga jedan par i tri nesparena elektrona). Na ovaj način svi atomi kada nagrade vezu imaju 8 elektrona i postižu OKTET (osim vodonika i njemu bliskih atoma koji imaju 2 elektrona i postižu DUBLET) Simboli sa tačkicama kao elektronima nazivaju se LUISOVI simboli. tim privlačenjem oni otpuštaju u okolinu još energije.rastojanje izmedju pozitivnog i negativnog kraja polarnog sistema) i naelektrisanja (u slučaju to je naelektrisanje jednog elektrona koji je "pobegao" od jednog atoma ka drugom) . Ovo je pojednostavljeno objašnjenje. Ovakvo objašnjenje kovalentne veze preko nesparenih elektrona je najjednostavnija teorija kovalentne veze OKTETNA teorija.vektorska fizička veličina (μ) koja zavisi od dužine dipola (l .ima manje energije (stabilniji) od sistema atom Na + atom Cl (manje stabilni). Ako atomi koji grade kovalentnu vezu imaju iste elektronegativnosti i isti su. Svaka polarna veza ili bilo šta polarno opisuje se i ima DIPOLNI MOMENAT (jedinica je kulon metar Cm) . to jest sistem Na+ + Cl.. a metali imaju manje elektronegativnosti od nemetala.1) . KOVALENTNE SUPSTANCE UVEK SU SASTAVLJENE OD MOLEKULA (kovalentna supstanca je skup molekula) JEDAN molekul sadrži atome NEMETALA povezane kovalentnom vezom! Atomi udružuju NESPARENE elektrone u zajedničke parove: hlor ima 7 valenetnih elektrona (od toga tri para i jedan nesparen .privlače. H-H.Ej (gde je Ep . Tako da je razmenjena energija Ae + Ep .5). Hδ+-N δ-..energija privlačenja). dvostruke ili trostruke veze mogu biti POLARNE i NEPOLARNE VEZE. U ovom primeru ukupan efekat je otpuštanje energije u okolinu. Ako jedan atom iz veze jače privlači elektrone onda su elektroni bliži tom atomu i taj atom je DELIMIČNO negativan.

u izgleda kao da je C i pozitivan i negativan (on je prema H negativan jer ima veću elektronegativnost prema H. a veća je razlika izmedju njega i azota nego izmedju njega i vodonika. ili dve p orbitale koje su postavljene po istoj osi. Ukoliko je veza jednostruka orbitale su se preklopile čeono (direktno) i tako nastaje JAKA SIGMA σ VEZA. Ukoliko je veza dvostruka dve orbitale (jedna veza) su preklopljene čeono (sigma vezom). Molekul ima "savijenu". medjutim .jer ne može biti i pozitivan i negativan u isto vreme. a prema azotu je pozitivan jer ima manju elektronegativnost od azota). To se može tako shvatiti ili se može reći da HCN ima dve polarne veze različitih polarnosti to jest različitih dipolnih momenata. Sigma veze mogu nastati preklapanjem: dve s orbitale. Pi veze mogu nastati preklapanjem dve p orbitale postavljene paralelno ili dve d orbitale slično postavljene. dve su pi veze.Što je dipolni momenat veći. jedne s sa jednom p orbitalom. a preostale dve su se preklopile bočno slabijom vezom (π veza). odnosno piramidalnu strukturu ako ima samo jednostruke veze dve jednostruke veze i dva slobodna elektronska para na centralnom atomu. sigma sigma sigma pi Sigma veze mogu nastati i preklapanjem HIBRIDIZOVANIH ORBITALA (o tome kasnije) hibridizovane orbitale uvek grade sigma veze! POLARNOST MOLEKULA Molekul u celini bez obzira na polarnost veza može biti POLARAN MOLEKUL ili NEPOLARAN MOLEKUL. Ukoliko je veza trostruka jedna veza je sigma. veza je kraća i polarnija!!! Vektor dipolnog momenta usmeren je od pozitivnog ka negativnog atoma! Molekuli nastaju stvaranjem zajedničkih parova izmedju atoma pri čemu se orbitale u "kojima su bili" elektroni PREKLAPAJU i tako nastaju molekulske orbitale. ili tri jednostruke veze i jedan slobodan elektronski par na centralnom atomu .ugljenik je u ovom molekulu pozitivan . Molekul koji ima NEPOLARNE veze UVEK JE NEPOLARAN! Molekul sa polarnim vezama . Polarnost molekula zavisi od GEOMETRIJSKOG RASPOREDA ATOMA U PROSTORU.zavisi od geometrije Geometrija molekula: Molekul ima linearnu strukuru u slučaju da ima samo jednu vezu (jednostruku ili dvostruku ili trostruku) ili da ima 1 jednostruku i 1 trostruku ili da ima dve dvostruke veze: H-H Hδ+-ClδO=O O δ-=C δ+=O δU HCN .

a drugom tetraedarski raspored atoma: Osim ovih molekulskih geometrija postoje i neke druge.. .Molekul ima tetraedarsku strukturu (četiri jednostruke veze) Molekul ima planarnu strukturu ...kada atom ima tri veze (dve jednostruke i jednu dvostruku) ili dve veze (jedna dvostruka. jedna jednostruka i jedan slobodan par) Naravno. neki molekuli imaju u jednom delu planarnu strukturu.

Zbog toga t. i molekul je POLARAN molekul . ovde se dipolni momenti ne poništavaju pa molekul ima dipolni momenat. ovaj molekul ima četiri polarne veze ali se svi dipolni momenti poništavaju i molekul je u celini NEPOLARAN. a pozitivan pol kod atoma vodonika. zavise od medjumolekulskih veza! . U molekulima su veze kovalentne polarne ili nepolarne.t.U odnosu na geometriju polarnost se odredjuje na sledeći način: primer 1.k. tečnog i čvrstog stanja. KOVALENTNE SUPSTANCE . i t.negativan pol se nalazi na atomu kiseonika. a izmedju molekula su MEDJUMOLEKULSKE VEZE! Kada zagrejemo neku kovalentnu supstancu da ispari tada se raskidaju medjumolekulske veze.mogu biti gasovitog. To izgleda kao: zato se polarni molekuli nazivaju DIPOLI (dva pola) primer 4.

N ili F.. Sumiranje : veze izmedju čestica mogu biti . onda azot svojim slobodnim elektronskim parom prihvata H+ i oni formiraju zajednički elektronski par . U jonu NH4+ koji nastaje tako što NH3 (koji ima tri polarne kovalentne veze) prima H+ od kiseline. varijante Van der Valsovih veza tipa intereakcija izmedju nepolarnih i polarnih molekula. Kako H+ uopšte nema elektrona. Ostale medjumolekulske veze su Van der Valsova veza : veza izmedju nepolarnih molekula. kovalentna (polarna.NAJJAČA medjumolekulska veza je vodonična veza. N ili F vezane za H pa ta veza liči na vodoničnu ali nije vodonična) * Da se vratimo na so NH4Cl . Ova veza je deset puta slabija od kovalentne veze..ova so ima dve vrste čestica NH4+ jon i Cl.jon. Tako da su moguće sve kombinacije..koji tada postaje isti kao i bilo koja polarna kovalentna veza. Iako ovaj jon ima N vezano za H u ovoj soli nema vodonične veze. Neki atomi grade samo jonske veze (izraziti metali sa nemetalima).. SiO2. .4dm3/mol pri 0°C i 101. a drugi delimično negativan O. koordinaciono kovalentna. ali se naziva koordinaciono kovalentna veza da bi se naglasilo da je nastala drugačije od "običnih" kovalentnih veza. Može biti intermolekulska (izmedju dva molekula) ili intramolekulska (unutar jednog molekula) Primeri vodonične veze: Jedan molekul mora sadržavati vezu O-H ili F-H ili N-H. pa je osnovna veza u ovoj soli JONSKA VEZA. dipol-dipol interakcije (dva polarna molekula se povezuju ali ne sadrže O.3 kPa.023x1023atoma (to jest ako se zaokruži 6x1023 atoma) Avogadrov broj je konstanta koja pokazuje "da u 1mol supstance ima 6x1023čestica" NA = 6x1023 1/mol. jer je preovladala jonska veza i to pozitivno naelektrisanje koje nosi amonijum jon. MOLARNA ZAPREMINA.. vodonična. a u tih 12g ugljenika 12C ima 6. Vm=22. nepolarna). Van der Valsova. AVOGADROV BROJ Mol je ona količina supstance koja u sebi sadrži toliko čestica koliko ima atoma u 12g ugljenikovog izotopa C-12. Tako da molekulski jon (liči na molekul ali je u celini jon) NH4+ ima tri polarne kovalentne veze i jednu koordinaciono kovalentnu vezu. Supstance koje imaju vodoničnu vezu ključaju na višim temperaturama od onih kovalentnih supstanci koje nemaju vodoničnu vezu. MOLARNA MASA. a neke veze imaju udeo i jonske i kovalentne veze (AlCl3. Vodonična veza je jedina medjumolekulska veza koja se predstavlja crtom (isprekidanom)..) MOL..metalna. jonska. Molarna masa je odnos mase supstance i njene količine ("molarna masa pokazuje koliko grama neke supstance ima u jednom molu te supstance") Molarna zapremina predstavlja odnos zapremine supstance i njene količine ("molarna zapremina pokazuje koliko dm3 zauzima 1mol nekog gasa") i sve to pri odredjenoj temperaturi i pritisku.

na okside.3 kPa onda Vm=22. potreban je podatak o gustini. m . V-zapremina. NA ... T-temperatura u kelvinima (K) °C + 273 = K (razlika izmedju Celzijusove i Kelvinove skale je 273 stepena) Jednačina idealnog gasnog stanja može da se iskoristi ukoliko uslovi nisu normalni a traži se količina supstance ili masa ili zapremina gasa! Avogadrov zakon: Isti broj molekula dva različita gasa pri istim uslovima (pritisak i tepmperatura) zauzimaju istu zapreminu!!! Tečne supstance: Voda ima gustinu 1g/cm3 (na 4°C) ili bluzu 1g/cm3 na temperaturama od 0 do 100 stepeni Celzijusa.) čije kiseline nisu postojane izvan vodenog rastvora mogu se dobiti i reakcijom soli kiseline čiji su anhidrid i jače kiseline.broj molekula. onda se sve u formuli odnosi na atome! Ukoliko je n(mol) količina molekula. CO2. Njena vrednost se menja sa promenom pritiska i temperature.314 kPadm3/(molK)gasna konstanta. to se dobija iz jednačine idealnog gasnog stanja: pV=nRT p-pritisak u kPa.2 mol atoma vodonika) Molarna zapremina nije uvek 22. Za ostale supstance: ukoliko je zadata masa. V-zapremina u dm3. Oksidi Oksidi nastaju reakcijom nemetala ili metala (i njihovih oksida nižih oksidacionih brojeva) sa kiseonikom: 4Na + O2 -> 2Na2O S + O2 -> SO2 2CO + O2 -> 2CO2 Oksidi (SO2. onda se sve u formulama odnosi namolekule. n . Grupe neorganskih jedinjenja Sva neorganska jedinjenja mogu se podelitiu nekoliko grupa prema njihovim hemijksim osobinama . Ukoliko se zna gustina tečne supstnce. Vm-molarna zapremina Ukoliko se koriste ove formule mora se voditi računa da ukoliko je n (mol) količina atoma. Ako je temperatura 0°C i pritisak 101. CaCO3 + 2HCl -> CaCl2 + H2O + CO2 .količina supstance (mol). R = 8.4dm3/mol. M-molarna masa. baze (hidrokside) i soli. i obrnuto". "može se iz grama dobiti cm3.Avogadrov broj.N. ali se posmatra broj atoma indeksi u formuli (H2 . * mol molekula je količina supstance koja se koristi za supstance izgradjene kao molekuli (H2 . a traži se zapremina. kiseline. Zbog toga je 1g vode isto što i 1cm3 (to jest 1ml).1 mol molekula vodonika) * mol atom je količina supstance koja može uvek da se koristi.4dm3/mol.masa supstance.

• • • • metal + nemetal: 2Na + Cl2 -> 2NaCl metal + kiselina: Mg + 2HCl -> MgCl2 + H2 metal + so: Mg + FeSO4 -> MgSO4 + Fe anhidrid baze + anhidrid kiseline: CaO + CO2 -> CaCO3 . Kiseli okisidi su svi većinom oksidi nemetala i reaguju s vodom gradeći kiseline: P2O5 + 3H2O -> 2H3PO4 Od baznih oksida sa vodom reaguju oksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala... Mogu nastati reakcijom reaktivnih metala (alkalnih i reaktivnijih zemnoalkalnih.. Mogu biti kiseonične ili bezkiseonične. FeS + 2HCl -> FeCl2 + H2S Baze Baze su neorganska jedinjenja baznog karaktera.). Ba + 2H2O -> Ba(OH)2 + H2 FeCl3 + 3NaOH -> 3NaCl + Fe(OH)3 Dele se na alkalije (dobro se rastvaraju u vodi.. lanatanoida) ili reakcijom soli metala i jače baze (nerastvorne baze se samo tako i mogu dobiti). neorganska jedinjenja kiselog karaktera. baze koje se slabije rastvaraju u vodi (baze ostalih zemnoalkalnih metala. Amfoterna jedinjenja Amfoterna jedinjenja pokazuju u zavisnosti od uslova osobine i kiselina i baza. bazne (anhidride baza) i amfoterne (anhidridi amfoternih jedinjenja) okside. Soli nastaju na još mnogo načina.-> H2O Neutralizacija ne mora biti potpuna. uopšteno. baznost ili neutralnost) zavise od disocijacije soli (v. Neki oksidi nisu anhidridi niti kiselina.+ H2O H+ + OH. niti amfoternih jedinjenja (CO. mogu nastati i kisele (NaHCO3. stvaraju soli sa kiselinama.-> Na+ + Cl.).Oksidi se prema osobinama mogu podeliti na kisele (anhidride kiselina). lantanoida i aktinoida) sa vodom.+ H+ + Cl. NH4Cl. N2O. NO. premda stvarne osobine (kiselost. Ca(HSO4)2) odnosno bazne soli (Ca(OH)Cl. Cu(OH)Cl. reakcijom anhidrida baza sa vodom (takođe oksidi alklanih i zemnoalklanih metala. CaO + H2O -> Ca(OH)2 Amfoterni oksidi obično ne reaguju s vodom. Tako se u kiseloj sredini ponašaju kao baze. 2Al(OH)3 + 3H2SO4 -> Al2(SO4)3 + 6H2O A u baznoj sredini se ponašaju kao kiseline i stvaraju svoje soli. Mnogi od pobrojanih važne su reakcije u neorganskoj hemiji. H2 + F2 -> 2HF Kiseline mogu nastati i reakcijom jače kiseline na so slabije (ukoliko je slabija kiselina postojana).Kiseonične kiseline nastaju reakcijom kiselog oksida i vode.. barijumhidroksid). baze alkalnih metala. H3AlO3 + 3NaOH -> Na3AlO3 + 3H2O Soli Soli su neorganska jedinjenja koja mogu nastati u reakciji neutralizacije. Na+ + OH. lantanoida) i baze koje se ne rastvaraju u vodi (prelazni metali).). te osim neutralnih (Na2SO4. Teorije kiselina i baza). a bezkiseonične reakcijom nemetala i vodonika. niti baza.. Kiseline Kiseline su.

Zbroj električnih naboja na lijevoj strani jednadžbe mora biti jednak zbroju električnih naboja na desnoj strani jednadžbe . Napiše se prijelaz elektrona d. OSNOVNA PRAVILA ZA SASTAVLJANJE JEDNADŽBE KEMIJSKE REAKCIJE 1.. sc Kemijsko-tehnološki Slobodan fakultet u Brinić Splitu Generalić Eni Kemijsko-tehnološki fakultet u Splitu Kemijsku reakciju možemo ukratko prikazati kemijskom jednadžbom. Ukupna promjena oksidacijskog broja oksidiranih atoma mora biti jednaka ukupnoj promjeni oksidacijskog broja reduciranih atoma a.) e. Napišu se redoks parovi. IZJEDNAČAVANJE KEMIJSKIH JEDNADŽBI dr.• • • • • • anhidrid baze + kiselina: FeO + 2HCl -> FeCl2 + H2O baza + anhidrid kiseline: Ca(OH)2 + CO2 -> CaCO3 + H2O so + nemetal: 2NaBr + Cl2 -> 2NaCl + Br2 so + kiselina: 2NaCl + H2SO4 -> Na2SO4 + 2HCl so + so: K2SO4 + CaCl2 -> 2KCl + CaSO4 so + baza: Na2CO3 + Ca(OH)2 -> 2NaOH + CaCO3 .ione na stranu suprotnu od one na kojoj su napisani elektroni (Primjer 2. Na lijevoj strani jednadžbe pišemo formule tvari koje stupaju u kemijsku reakciju (reaktante). Izjednačavanje kemijske jednadžbe je određivanje vrijednosti stehiometrijskih koeficijenata reaktanata i produkata u kemijskoj jednadžbi.)  u lužnatom mediju dodamo OH. Ako broj atoma vodika i kisika na lijevoj strani ne odgovara njihovom broju na desnoj strani. Parcijalne reakcije se svedu na isti prijelaz elektrona i zbroje 3. a na desnoj formule tvari koje nastaju kemijskom reakcijom (produkte). Izjednače se naboji na lijevoj i desnoj strani parcijalnih reakcija na način da:  u kiselom mediju dodamo H+ ione na onu stranu na kojoj su napisani elektroni (Primjer 1. odnosno raščlani se reakcija na parcijalne reakcije oksidacije i redukcije c.. Moraju biti poznati svi reaktanti i produkti kemijske reakcije 2. Odrede se stupnjevi oksidacije pojedinih elemenata b. uravnotežimo ih dodatkom molekula vode f.

a na desnoj strani imamo ukupno 2 negativna naboja (-2). O: Te+4O-22 H+16Te+6O-26 + 2e- Krom se reducirao i iz stupnja oksidacije +6 prešao u stupanj oksidacije +3.+ 6e2Cr+33+ d) Izjednače se naboji na lijevoj i desnoj strani parcijalnih reakcija Suma naboja na lijevoj strani parcijalne reakcije oksidacije je 0. Kako se u kiselom mediju naboji izjednačavaju dodavanjem H+ iona na stranu na kojoj su napisani elektroni.: Oksidacijom telurij(IV)-oksida s dikromatom u nitratnoj kiselini nastaje teluratna kiselina. Te+4O-22 + Cr+62O-272H+16Te+6O-26 + Cr+33+ H6TeO6 + Cr3+ b) Napišu se redoks parovi parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije Oksidacija: Te+4O-22 Redukcija: Cr+62O-272H+16Te+6O-26 2Cr+33+ c) Napiše se prijelaz elektrona parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije Telurij se oksidirao od stanja +4 do stanja +6 i imamo prijelaz od 2 elektrona. U našem primjeru vidimo da se telurij oksidirao. Broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe mora biti jednak njihovom broju na desnoj strani jednadžbe Primjer 1. korak. korak a) Odrede se stupnjevi oksidacije pojedinih elemenata.+ 2H+ . O: Te+4O-22 H+16Te+6O-26 + 2e. korak Napišu se svi reaktanti i produkti kemijske reakcije. a krom reducirao. Imamo prijelaz od 3 elektrona za svaki atom kroma.2 = 0). odnosno 2H+ iona. tako ćemo na desnu stranu dodati 2 pozitivna naboja (2 . R: Cr+62O-272.4. Ukoliko nije došlo do promjene stupnja oksidacije prijeđe se na 3. TeO2 + Cr2O722. što ukupno iznosi 6 elektrona (2 * 3 = 6). 1.

+ 6e. 3TeO2 + Cr2O72. O: Te+4O-22 + 4H2O H+16Te+6O-26 + 2e. odnosno 14H+ iona.+ 6e.+ 2H+ | *3 Zbroje se sve parcijalne reakcije oksidacije i redukcije. da bi i lijeva strana imala višak od 6 pozitivnih naboja.8 = 6).+ 6H+ 2Cr3+ + 7H2O 3H6TeO6 + 2Cr3+ + . korak Provjeri se je li zbroj električnih naboja na lijevoj strani jednadžbe jednak zbroju električnih naboja na desnoj strani jednadžbe.+ 6e.+ 14H+ 2Cr+33+ e) Provjerimo da li je broj atoma vodika ili kisika na lijevoj strani jednak njihovom broju na desnoj strani Kod parcijalne reakcije oksidacije na lijevoj strani imamo 2 atoma kisika. dodati 14 pozitivnih naboja (14 . O: R: 3TeO2 + 12H2O Cr2O72. a na desnoj niti jedan.+ 5H2O + 8H+ NABOJ + LIJEVO 8*1=8 3H6TeO6 + 2Cr3+ DESNO 2*3=6 3H6TeO6 + 6e. pa ćemo na desnu stranu dodati 7 molekula vode. O: Te+4O-22 + 4H2O H+16Te+6O-26 + 2e. a na desnoj strani višak od 6 pozitivnih naboja (+6) to ćemo. R: Cr+62O-272.Kako na lijevoj strani parcijalne reakcije redukcije imamo višak od 8 negativnih naboja (-8).+ 14H+ 2Cr+33+ + 7H2O f) Parcijalne reakcije svedu se na isti prijelaz elektrona i zbroje Kako kod reakcije oksidacije imamo prijelaz od 2 elektrona. a kod redukcije prijelaz od 6 elektrona (3 po svakom atomu kroma) parcijalnu reakciju oksidacije pomnožimo sa 3 kako bi prijelaz elektrona bio isti (6). a na desnoj 6 atoma kisika pa ćemo dodati na lijevu stranu 4 molekule vode.+ 14H+ 3TeO2 + Cr2O72.+ 5H2O + 8H+ 3. R: Cr+62O-272.+ 2H+ Kod parcijalne reakcije redukcije imamo na lijevoj strani 7 atoma kisika.

4. korak Napišu se svi reaktanti i produkti kemijske reakcije. korak Provjeri se je li broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe jednak njihovom broju na desnoj strani jednadžbe.+ I2 .: Laboratorijski se kromat može dobiti oksidacijom kromita s jodatom u lužnatom mediju. Konačno se dobije uravnotežena jednadžba dobivanja teluratne kiseline: 3TeO2 + Cr2O72. 1.UKUPNO 2 6+ 0 6+ Suma naboja na lijevoj strani jednadžbe (8 pozitivnih + 2 negativna naboja) odgovara sumi naboja na desnoj strani jednadžbe (6 pozitivnih naboja).+ IO3CrO42. Cr(OH)4. 3TeO2 + Cr2O72.+ 5H2O + 8H+ ELEMENT Te Cr O H LIJEVO 3 2 3 * 2 + 7 + 5 = 18 5 * 2 + 8 = 18 3H6TeO6 + 2Cr3+ DESNO 3 2 3 * 6 = 18 3 * 6 = 18 Broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe odgovara sumi tih atoma na desnoj strani jednadžbe.+ 5H2O + 8H+ 3H6TeO6 + 2Cr3+ Primjer 2.

iona na suprotnu stranu od one na kojoj su napisani elektroni.+ I+5O-23Cr+6O-242. na desnu stranu ćemo dodati 12 negativnih naboja. odnosno 4OH. R: 2I+5O-23.2. Cr+3(O-2H+1)4. na lijevu stranu ćemo dodati 4 negativna naboja.+ 4OHCr+6O-242. a na desnoj 4 atoma kisika pa ćemo dodati na desnu stranu 4 molekule vode.iona. Vidimo da se krom oksidirao. odnosno 12OH. Imamo prijelaz od 5 elektrona za svaki atom joda što ukupno iznosi 10 elektrona (2 * 5 = 10).iona. R: 2I+5O-23. O: Cr+3(O-2H+1)4.+ I02 b) Napišu se redoks parovi parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije O: Cr+3(O-2H+1)4R: 2I+5O-23I02 Cr+6O-242- c) Napiše se prijelaz elektrona parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije Krom se oksidirao od stanja +3 do stanja +6 i imamo prijelaz od 3 elektrona.+ 10eI02 + 12OH- e) Provjerimo da li je broj atoma vodika ili kisika na lijevoj strani jednak njihovom broju na desnoj strani Kod parcijalne reakcije oksidacije na lijevoj strani imamo 8 atoma kisika.+ 10eI02 d) Izjednače se naboji na lijevoj i desnoj strani parcijalnih reakcija Na lijevoj strani parcijalne reakcije oksidacije imamo 1 negativni naboj. a na desnoj strani imamo 5 negativnih naboja (2+3). a na desnoj strani nemamo ni jednu nabijenu česticu (0). a jod reducirao.+ 3e- Jod se reducirao i iz stupnja oksidacije +5 prešao u elementarno stanje (stupanj oksidacije 0). . Kako se u lužnatom mediju naboji izjednačavaju dodavanjem OH. O: Cr+3(O-2H+1)4Cr+6O-242.+ 3e- Kako na lijevoj strani parcijalne reakcije redukcije imamo 12 negativnih naboja (2 * 1 + 10). korak a) Odrede se stupnjevi oksidacije pojedinih elemenata.

+ 6IO3.+ 6IO3.+ 6H2O Cr+6O-242. O: Cr+3(O-2H+1)4.+ 10e.+ 6H2O I02 + 12OH- f) Parcijalne reakcije svedu se na isti prijelaz elektrona i zbroje Kako kod reakcije oksidacije imamo prijelaz od 3 elektrona. korak Provjeri se je li zbroj električnih naboja na lijevoj strani jednadžbe jednak zbroju električnih naboja na desnoj strani jednadžbe.+ 3e.+ 30e. a parcijalnu reakciju redukcije pomnožimo sa 3 kako bi prijelaz elektrona bio isti (30).+ 4OH3.+ 3e.+ 40H2O 3I2 + 36OH10CrO42.+ 4OHR: 2I+5O-23.+ 10e. korak Provjeri se je li broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe jednak njihovom broju na desnoj strani jednadžbe. a na desnoj 12 atoma kisika pa ćemo dodati na lijevu stranu 6 molekula vode. a kod redukcije prijelaz od ukupno 10 elektrona (5 po svakom atomu joda) parcijalnu reakciju oksidacije pomnožimo sa 10. .O: Cr+3(O-2H+1)4. 10Cr(OH)4.+ 4OH- Cr+6O-242.+ 4H2O Kod parcijalne reakcije redukcije imamo na lijevoj strani imamo 6 atoma kisika.| *3 Zbroje se sve parcijalne reakcije oksidacije i redukcije. 4.+ 4OHNABOJ + UKUPNO LIJEVO 0 10 + 6 + 4 = 20 2010CrO42.+ 3I2 + 22H2O + Suma naboja na lijevoj strani jednadžbe (20 negativnih naboja) odgovara sumi naboja na desnoj strani jednadžbe (20 negativnih naboja).+ 3I2 + 22H2O DESNO 0 10 * 2 = 20 2010CrO42. O: R: 10Cr(OH)4.+ 40OH6IO3.+ 30e. R: 2I+5O-23.+ 18H2O 10Cr(OH)4.+ 4H2O | *10 I02 + 12OH.

+ 4OHELEMENT Cr I O H LIJEVO 10 6 10CrO42. Konačno se dobije uravnotežena reakcija dobivanja kromata: 10Cr(OH)4.+ 6IO3.+ 3I2 + 22H2O .+ 3I2 + 22H2O DESNO 10 3*2=6 10 * 4 + 22 = 62 22 * 2 = 44 10 * 4 + 6 * 3 + 4 = 62 10 * 4 + 4 = 44 Broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe odgovara sumi tih atoma na desnoj strani jednadžbe.+ 6IO3.10Cr(OH)4.+ 4OH10CrO42.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful