VALENCA I OKSIDACIONI BROJ VALENCA I OKSIDACIONI BROJ Valenca je broj veza koje neki atom može graditi sa atomima

vodonika (stvaran ili formalan broj kovalentnih veza koje gradi ili može graditi neki atom). Oksidacioni broj je stvarno ili formalno naelektrisanje neke čestice Valenca nije uvek isto što i oksidacioni broj: Na primer: Kiseonik je uvek dvovalentan (može da gradi dve kovalentne veze sa vodonikom jer ima dva nesparena elektrona) Ali, kiseonik može imati oksidacione brojeve 0(u elementarnom stanju), -1 u peroksidima, -2 u ostalim jedinjenjenjima O=O H-O H-O-O-H dvovalentan | oks. br. = 0 H dvovalentan dvovalentan oks.br.= -1 oks.br.= -2 Valenca se označava rimskim brojevima (I-VIII) Oksidacioni broj zapisujemo arapskim br.: +1, -2, -3..... Stvarno naelektrisanje čestica koje su stvarno naelektrisane to jest jona zapisuje se : 2-, -, +. 2+... (prvo broj pa vrsta naelektrisanja) Valenca i oksidacioni broj se koriste pri sredjivanju hemijskih formula. Stvarno naelektrisanje se uvek i obavezno piše u oznakama za JONE Na primer NaI2OII ili Na+12O-2 2+ jon kalcijuma Ca , oksidni jon O2-, sulfatni jon SO42-.... U sulfatnom jonu, na primer, sumpor je šestovalentan (+6), a kiseonik dvovalentan(-2), ali je naelektrisanje 2Uobičajeno ali nije uvek pravilo da elementi iz parnih grupa imaju parne oks. brojeve, a iz neparnih neparne oks.brojeve.

Kada neki element ima dva moguća oksidaciona stanja po staroj nomenklaturi mogu se koristiti i nastavci -o (niže oksidaciono stanje) i -i (više oksidaciono stanje) Na primer: fero-hlorid (gvoždje(II)-hlorid), feri-hlorid (gvoždje(III)-hlorid), merkuro-hlorid (živa(I)-hlorid) i merkuri-hlorid (živa(II)-hlorid)..... Za one elemente koji mogu imati različite oksidacione brojeve, odnosno valence u imenu nekog jedinjenja mora se navesti data valenca!!! Za one elemente koji imaju uvek isti oksidacioni broj VALENCA SE NE NAVODI! STRUKTURA ATOMA STRUKTURA ATOMA Atom se sastoji iz dva dela: jezgra i omotača. Jezgro čine protoni (elementarne čestice jediničnog pozitivnog naelektrisanja) i neutroni (elementarne čestice - nenaelektrisane). Protoni i neutroni su NUKLEONI. Simbol atoma npr. 816O sadrži brojeve koji se odnose na JEZGRO atoma. "Donji" broj je ATOMSKI ILI REDNI broj (Z) i odredjen je brojem /N/ protona : Z=N(p+). "Gornji" broj je ATOMSKA MASA ili MASENI BROJ (A) i odredjen je zbirom broja protona i neutrona to jest predstavlja ukupan broj nukleona u jezgru : A= N(p+) + N(n0)! Elektronski omotač čine elektroni. Elektroni su negativne elementarne čestice koje čine elektronski omotač oko jezgra i ostaju u atomu zbog privlačnih sila sa protonima. Atomi imaju jednak broj protona i elektrona, pozitivni joni(katjoni) sadrže "manjak" elektrona u odnosu na atome, a negativni joni (anjoni) sadrže "višak" elektrona u odnosu na atome! Neki elementi imaju različite atome u prirodi, ti atomi moraju imati isti redni broj, to znači isti broj protona i elektrona, a ono po čemu se razlikuju je broj neutrona - ovi atomi su IZOTOPI. Broj neutrona nije proizvoljan i ne može varirati u nekom atomu. Na primer kiseonik iz vazduha može biti sastavljen od atoma kiseonika sa rednim brojem 8 i masenim 16 i takodje od atoma sa rednim brojem 8 (naravno) i masenim 18. IZOBARI su atomi različitih elemenata koji se razlikuju po rednom, a istog su masenog broja - razlikovanje ovih atoma važno je za nuklearne fizičare i hemičare. Simbol atoma potiče od latinskog imena, a uz simbol obavezno se upisuje vrednost rednog i masenog broja. Redni broj je unikatni za odredjeni element. Na primer ugljenik uvek ima redni broj 6, a to znači da atom ugljenika sadrži 6 protona! Taj broj protona ne može se promeniti hemijskim reakcijama. Dokle god je redni broj 6 radi se o atomu ugljenika. Ukoliko se redni broj promeni dobija se atom nekog drugog elementa, a to je nuklearna reakcija. Maseni broj može imati različite vrednosti za isti element zbog postojanja izotopa. Pa tako vodonik koji ima redni broj 1, to jest 1 proton, ali postoje tri vrste atoma vodonika u odnosu na broj neutrona. Vodonik koji ima maseni broj 1 je protijum, sa rednim brojem dva deuterijum, a sa masenim brojem tri tricijum. Ta tri atoma vodonika imaju isti broj protona, a različiti broj neutrona. U prirodi se uvek nalazi najviše jednog od izotopa, ali su prisutni i

i uzeli tu dvanaestinu. isto toliko iznosi i masa neutrona). Na+...67*10-24g! Ovo se može izračunati i na sledeći način: 1atom C xg 23 6*10 atoma C 12g x= (1*12)/(6*1023) g što je isti broj kao 12*1.. 16 elektrona i 16 neutrona (816O) * Kada se radi o raznim izračunavanjima i merljivim masama..) Masa protona je približno jednaka masi neutrona.. a to je jedan jedini nukleon) i tim poredjenjem dobije se da je atom kiseonika 16 puta veće mase od 1/12 ugljenika C-12. /poredi se masa jednog atoma npr. molekul je elektroneutralan pa sadrži isto toliko elektrona 10.45.. to jest tačnije 6*1023 molekula (ili još tačnije 6. ako je poznato da se hlor u prirodi javlja u obliku dva izotopa (35Cl. (na primer 11H. sa zastupljenošću ω=68%. Pb2+. Ar*100%= 35*68% + 37*32%.. što je zajedno 1+1+8=10 protona. Ako bismo računali masu atoma ugljenika (Z=6. 919F.67*10-24g. kiseonika (koji ima 16 nukleona) sa dvanaestim delom atoma 12C (kao da ste atom ugljenika "iseckali" na dvanaest delova... Relativna atomska masa je broj koji pokazuje koliko je puta masa nekog atoma veća od jedne dvanaestine atoma ugljenikovog izotopa C-12. jer je atom elektroneutralan! 1 2 1 H (protijum koji ima 1 proton. fluor. 816O2.ova zakonitost je poznata! ono što ne piše u zadatku a podrazumeva se je da ω1 + ω2 = 100% Tako se dobija sistem od dve jednačine sa dve nepoznate. Broj protona. 1 elektron i nijedan neutron).1327Al3+ (pozitivan jon koji sadrži manjak elektrona u odnosu na atom).. koji u sebi sadrži mnogo više od jednog molekula. 11H i 816O.023*1023 molekula) i u tom slučaju svi indeksi i koeficijenti se moraju čitati kao mol-molekuli ili mol-atomi! STRUKTURA JONA Katjoni mogu biti katjoni metala (Cu2+. PRIMER: 1) Izračunaj vrednost relativne atomske mase hlora. elektrona i neutrona je suma broja elektrona. i 2-1=1neutron). Što se tiče broja elektrona . PRIMER: Odredi broj elementarnih čestica za sledeće čestice: 1123 Na. pa kiseonik ima Ar=16 Ar može da se izračuna i tako što se poznaju zastupljenosti izotopa u prirodi i njihovi maseni brojevi: Ar*100% = A1*ω1 + A2*ω2 + ...(negativni jon koji sadrži višak elektrona u odnosu na atom). 1 elektron. H2O je jedan molekul vode i sadrži ukupno tri atoma. a masa elektrona je zanemarljivo mala u odnosu na mase protona i neutrona (nukleona).ostali izotopi u odredjenoj meri (tako da je ukupna zastupljenost svih atoma nekog elementa jednaka 100%).. 1 H (deutrerijum-sadrži 1 proton...67x10-24g...) koji se od atoma razlikuju po broju .. Rešenje tog sistema daje vrednosti zastupljenosti! STRUKTURA MOLEKULA JEDAN molekul sadrži atome... (nema jedinicu!) 2) Izračunaj vrednosti zastpuljenosti izotopa hlora ako je poznato da je Ar=35. odavde se izračuna Ar=. a neutrona ima 0 + 0 + 8=8) O2 je JEDAN molekul kiseonika i sadrži 16protona.. formula H2O može predstavljati i 1 mol molekula. tako da na ukupnu masu atoma utiče masa jezgra. protona i neutrona svih atoma zajedno.broj elektrona u atomu isti je kao broj protona. a da se u prirodi javljaju dva izotop hlora (35Cl i 37Cl) Ar*100%=35* ω1 + 37*ω2 . 37Cl sa zastupljenošću ω=32%). Neki elementi imaju više izotopa.. A=12) trebalo bi da znamo vrednost mase nukleona (protona to jest neutrona) a ona se naziva unificirana jedinica mase (znači 1 proton ima masu u=1. neki nemaju izotope (na primer natrijum. Ugljenik ima ukupno 12 nukleona (6 protona + 6 neutrona) pa je masa jednog atoma jednaka 12*1.

Na osnovu te vrednosti elektroni su rasporedjeni po energetskim nivoima.joni sastavljeni od atoma vezanih kao u molekuli.elektrona (manje e.. d podnivo . ili nekog drugog nivoa. Vrednost energije elektrona je kvantirana (odredjena) u odnosu na energetski nivo.. podnivoi s p d f vrednost za l= 0 1 2 3 Oba broja (i glavni kvantni i orbitalni kvantni broj) ulaze u izraz za energiju elektrona i odredjuju tu vrednost. Medjutim. Elektroni svojim kretanjem zauzimaju odredjeni prostor. Na primer ukoliko je elektron na 2s podnivou.. Razlog tome je što su nivoi podeljeni na podnivoe (s. d.. p.. f . CH3-NH3+ metilamonijum jon.) koji se od atoma razlikuju po tome što imaju više elektrona od atoma i molekulski anjoni. Svaki podnivo može imati odredjen broj elektrona . Medjutim...) Za svaki elektron koji se nalazi na nekom nivou odredjen (kvantiran) je GLAVNI KVANTNI BROJ (n) i taj broj utiče na vrednost energije elektrona ( elektron koji pripada 4. peti. taj elektron ima n=2. 3p i 3d Četvrti. p. Svaki elektron ima odredjenu energiju i u principu važi da što je elektron dalje od jezgra to ima više energije. ali je celokupna čestica pozitivno naelektrisana (NH4+ .. p podnivo .) STRUKTURA ELEKTRONSKOG OMOTAČA Elektrone u atomu drže privlačne sile sa pozitivnim jezgrom. Br-.podnivo).14 elektrona.s podnivo . šesti i sedmi podnivo za najveći poznati atom sadrže po četiri podnivoa . AZIMUTSKOG/ KVANTNOG broja (l).6 elektrona. jer ukoliko je elektron na "nultom" podnivou (što je s podnivo) ima l=0. ali su te vrednosti bliže jedna drugoj nego energija tih elektrona u odnosu na energiju elektrona 2. petog.2 elektrona.s. za elektrone se ne zna tačno mesto gde se u svakom trenutku nalaze.oznaka je 1s Drugi energetski nivo sadrži dva podnivoa .od atoma) ili molekulski katjoni . Tako da elektroni koji su oba sa 3p podnivoa imaju medjusobno istu vrednost energije. drugog.amonijum jon. dva elektrona koja oba pripadaju 3 nivou ne moraju imati istu vrednost energije.. Svaki elektron ima odredjenu vrednost energije.3s. f. nivou ima n=4) Za svaki elektron koji pripada odredjenom podnivou ima odredjenu (kvantiranu) vrednost SPOREDNOG /ORBITALNOG. ako je na "prvom" podnivou ima l=1.. d. ali veću od onih elektrona koji su na primer na 3s podnivou! MAKSIMALAN BROJ elektrona na nekom nivou odredjuje se preko formule 2n2 (gde je n glavni kvantni broj) Tako na trećem nivou može maksimalno biti 2*32=18 elektrona.joni sastavljeni kao molekuli ali je čestica negativno naelektrisana (SO42-..) Anjoni mogu biti anjoni nemetala (Cl-. Taj prostor naziva se ORBITALA. Tako da energija elektrona zavisi od nivoa i podnivoa kome pripada! Prvi energetski nivo sadrži s podnivo . a l=0..10 elektrona i f podnivo .2s i 2p Treći sadrži tri podnivoa . HSO4-. Najveći poznati atom ima 7 energetskih nivoa. Bez obzira na neke druge rasporede važi sledeće: Elektroni koji pripradaju višem nivu (na primer šestom) uvek imaju više energije od elektrona nižeg nivoa (na primer trećeg. jer ukoliko pokušamo da odredimo mesto gde se nalaze moramo zbog njihove veličine (veoma mali i .

Zbog toga ukoliko pokušamo da odredimo gde se nalaze menjamo im brzinu i pravac. s p d f Sl2. nešto kao te strelice kojima ih predstavljamo. 2py i 2pz..podnivo prima 10 elektrona.. Nije svejedno ukoliko se elektron kreće po 2py ili 2px orbitali. Vrednosti magnetnog kvantnog broj Kretanje eletkrona oko sopstvene ose takodje odredjuje magnetna svojstva elektrona (pa i . 2s. veličine i energije. Za razlikovanje tih elektrona koristi se MAGNETNI KVANTNi BROJ (m ili ml) (naziva se tako zato što su magnetna svojstva elektrona odredjena vrstom orbitale nekog podnivoa u kojoj se nalazi elektron) Magnetni broj ne zavisi od nivoa ili podnivoa. Recimo 2p orbitale možemo predstaviti kao: Elektrone u orbitalama predstavljamo kao strelice ( i ). (na ovom nivou hemije nije vam potreban oblik i oznake ovih orbitala) Sl. oblika i usmerenosti. Svaki elektron se kreće oko jezgra (ne obavezno po kružnicima!) ali i oko svoje ose.orbitale) Svaka orbitala može maksimalno da primi dva elektrona! Pa je broj orbitala na nekom nivou dva puta manji od maksimalnog broja elektrona : n2! Kako 2p podnivo maksimalno prima 6 elektrona to znači da je na 2p podnivou "prisutno" tri orbitale . izgleda izdužene osmice (p . Zbog svega navedenog mi govorimo o verovatnoći nalaženja elektrona u nekom prostoru: ORBITALA JE PROSTOR OKO JEZGRA U KOME JE VEROVATNOĆA NALAŽENJA ELEKTRONA NAJVEĆA! Atomske orbitale mogu biti sfernog oblika (s-orbitale). pa ne znamo gde bi kasnije bio (Hajzengergov princip neodredjenosti: za elektrone se ne može u isto vreme imati podatak i o položaju i o brzini).. U oba slučaja elektroni staraju magnetno polje koje usmereno normalno na to kretanje.neuhvatljivi) da ih "gadjamo" odredjenim talasima.orbitale). pa sadrži 5 orbitala različitih oznaka. 2px orbitala ima sver x ose u koordinatnom sistemu. d.1 Oblik orbitala Orbitale se predstavljeju kao kvadratići (ili "kućice"). ali ti talasi im predaju energiju i elektroni počnu brže da se kreću.. ali su različito usmerene u prostoru.. I ova veličina je odredjena (kvantirana).. 2p. takodje izdužene osmice ili neki drugi oblik (d i f orbitale) Orbitale imaju iste ili slične oznake kao i podnivoi (1s.. 2py smer y ose.. pa otuda oznake 2px. sve su istog oblika.sve su p orbitale.

).PAULIJEV PRINCIP ISKLJUČENJA.izgradnja elektronskog omotača Na osnovu svega opisanog proizilazi REDOSLED ELEKTRONA u elektronskom omotaču i način zapisivanja tog redosleda. ELEKTRONSKA KONFIGURACIJA . Pre toga mora da se napomene da redosled popunjavanja zavisi i od energije i od verovatnoće da se elektron nadje u sferi ili orbitala oblika osmice. s = . Redosled popunjavanja je: 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d10 4p6 5s2 4d10 5p6 6s2 4f14 5d10 6p6 7s2 5f14 6d10 7p6 Ovo je redosled za najveći do danas poznati atom..1. l. l = 1. m =+1. pa se nakon toga popunjavaju nepopunjeni i preskočeni d ili f podnivoi"). Ovaj redosled poštuje porast energije elektrona u atomu! Redosled popunjavanja je nešto drugačiji (moglo bi se objasniti na sledeći način "svaki put kada dodje na red d podnivo nekog nivoa.1/2.čitavog atoma). a u izraz za magnetni moment ulazi i četvrti kvantni broj koji se naziva SPINSKI KVANTNI BROJ (s) i može imati samo dva vrednosti s = +1/2 () ili s = -1/2 (#). l =1. m. s =+1/2. Shematski prikaz elektronske konfiguracije . pa redosled nije 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 4f14 5s2 5p6 5d10 5f14 6s2 6p6 6d10 6f14 7s2 7p6. m = . 3p podnivo Za prvi elektron važi n = 3.. U istom atomu ne postoje dva elektrona koji imaju istu kombinaciju sva četiri kvantna broja (čak i da se nalaze u istoj orbitali oni se kreću u suprotnim smerovima oko svoje ose) . ne popunjava se taj podnivo već s podnivo sledećeg nivoa.. Tako da svaki elektron opisuju četiri kvantna broja (n. s). Ukoliko se predstavlja elektronska konfiguracija atoma preko orbitala onda se crtaju kućice: Sl3. Za drugi elektron važi n = 3.

Podnivoi se popunjavaju elektronima tako da se u svaku orbitalu stavi po jedan elektron istog spina (sve strelice na gore). ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE ATOMA I JONA: Al . Ima 8 glavnih grupa i označavaju se sa Ia VIIIa (elementi iz ovih grupa završavaju se sa ns1 ili ns2 ili ns2np1 do 6) i 8 podgrupa (10 kolona u periodnom sistemu. Ovo je posledica HUNDOVOG PRAVILA: orbitale istog podnivoa popunjavaju se elektronima tako da spin bude maksimalan (sve strelice na gore). jer ovaj jon ima tri elektrona manje od atoma: 13 Al3+ 1s22s22p6 Negativni joni atoma imaju više elektrona od atoma za toliko koliko iznosi naelektrisanje datog jona. 6s2 5d9 prelaze u 4s1 3d10. a to je VIIIb grupa). Za aluminijum je 3s23p1. jer se jedna grupa prostire na tri kolone. ali NIKADA ne mogu u tom atomu postojati dva elektrona sa istom kombinacijom sva četiri kvantna broja (u istoj orbitali dva elektrona istog spina)!!! VEZA IZMEDJU ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE I POLOŽAJA U PERIDONOM SISTEMU ELEMENATA Periodni sistem elemenata ima 7 perioda (horizontale) koliko ima i nivoa! Grupa u periodnom sistemu (vertikale) ima 2x8. Primeri: .ima 18 elektrona: 1s22s22p63s23p6 Elementi čije se elektronske konfiguracije atoma završavaju sa f podnivoom nazivaju se f. Ukoliko se atomu dovede odredjena količina energije njegova elektronska konfiguracija se može promeniti na različite načine. Elementi sa d. Elementi čije se elektronske konfiguracije atoma završavaju sa s . 5s2 4d9. Na primer: jon 16S2. a zatim se dodaju sledeći.podnivoom: 2 2 6 2 6 2 1 2 1 23V 1s 2s 2p 3s 3p 4s 3d . 5s24d4. a to znači da ima 13 protona. 6s25d4 nemaju takvu konfiguraciju već jedan elektron "prebacuju iz s u d. 5s14d5. 5s1 4d10.valentni nivo ovih atoma je 4s 3d IZUZETAK Atomi d elemenata koji bi trebalo da imaju elektronske konfiguracije valentnih nivoa: na primer 4s23d4. 6s15d5 Zato 24Cr nema konfiguraciju 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d4 već 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s13d5 Na sličan način i elementi sa 4s2 3d9. tako da u atomu aluminijuma ima 13 elektrona. Elektronska konfiguracija tri puta pozitivnog jona aluminijuma bi bila elektronska konfiguracija sa 10 elektrona.s-elementi itd.. 6s15d10 Tako 29Cu nema konfiguraciju 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d9 već 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s13d10 Postoje i druga odstupanja ali to prevazilazi nivo ovog kursa.aluminijum ima redni broj 13. to jest VALENTNI nivo.. da bi d-orbitale bile POLUPOPUNJENE (stabilnije su d5 konfiguracije od d4) Njihove konfiguracije su onda 4s13d5.elementi. Elektronska konfiguracija atoma aluminijuma je prema tome: 13 13 Al 1s22s22p63s23p1 "Najvažniji" nivo u atomu je poslednji energetski nivo. U atomu je broj elektrona i protona isti.

Prvo.. 2 2 6 2 6 2 10 1 31Ga 1s 2s 2p 3s 3p 4s 3d 4p takodje ima tri elektrona na 4.. udaljenosti elektrona od jezgra. a bakar je u Ib grupi. nemetali da prime elektrone).elementi su izdvojeni u posebna dva reda oni elementi koji se završavaju sa 4f su LANTANOIDI oni elementi koji se završavaju sa 5f su AKTINOIDI..trebalo bi da bude u IIa grupi.NAJVIŠI NIVO PERIODA! Ukoliko se atomu dovede odredjena količina energije njegova elektronska konfiguracija se može promeniti na različite načine. ali NIKADA ne mogu u tom atomu postojati dva elektrona sa istom kombinacijom sva četiri kvantna broja (u istoj orbitali dva elektrona istog spina)!!! SVOJSTVA ATOMA: Energija jonizacije: Energija koju treba dovesti atomu (u gasovitom stanju) tako da izgubi najslabije vezan elektron.IIb grupa! f. kao valentni nivo uzima se i s i d-podnivo na primer 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3d10 .osim kod: 4s23d6 ili 4s23d7 ili 4s23d8 . pozitivne ili negativne). od stabilnosti konfiguracije (popunjena. 9 ili 10 .u Ia grupi jer ima jedan valentni elektron. ZAKLJUČAK: za d elemente : 8 ako je zbir 8.kao što ima bakar. Zavisi od težnje atoma (metali teže da izgube. kao zbir elektrona na valentnom nivou. 9 i 10... a zajedno se nazivaju RETKE ZEMLJE (retko se nalaze u prirodi i uglavnom su radioaktivni) Veza izmedju periodne i elektronske konfiguracije je uvek ista . valentni nivo je 4s1 3d10 Drugo. . 4s23d10 . zbir 11 .u IIa grupi jer sadrži 2 valentna elektrona IZUZETAK: 2He 1s2 .Ib grupa. a svi su u istoj grupi VIIIb grupi! To se naziva trijada elemenata VIIIb grupe.element je u VIIIb grupi. d-elementi: kod ovih elemenata je nešto drugačije . naelektrisanja čestica (neutralne. 2 2 6 2 1 13Al 1s 2s 2p 3s 3p ima tri valentna elektrona pa je u IIIa grupi. zbir je 11. zbir je 12. zbir 12 .). a cink je u IIb grupi. 4s13d10 .kao što ima cink.gde je zbir redom 8. polupopunjena. većinom. grupa se odredjuje. ali pošto ima popunjen 1-nivo nalazi se u VIIIa grupi zajedno sa ostalima koji imaju 8 valentnih elektrona! p-elementi mogu biti od IIIa do VIIIa grupe: O 1s22s22p4 ima 6 valentnih elektrona pa je u VIa grupi. Be 1s22s2 . valentnom nivou pa je u IIIa grupi.inače su svi u podgrupama od Ib-VIIIb.s-elementi mogu biti u Ia i IIa grupi: Na 1s22s22p63s1 .

Afinitet prema elektronu menja se na isti način kao energija jonizacije iako ima suprotno značenje. a u grupi opada.imaju VELIKE Ej i MALE Ae Elementi PSE .U periodni Ae raste. Uopšteno se može reći da Ei u grupi opada a u periodi raste! 2 2 4 p orbitale kiseonika 8O 1s 2s 2p N 1s22s22p3 p orbitale azota Trebalo bi da kiseonik ima veću energiju jonizacije zbog veće težnje da primi a ne da otpusti elektrone ("bolji nemetal"). Medjutim. pa je energija jonizacije VEĆA za atom azota (teže je narušiti stabilnu konfiguraciju oduzimanjem elektrona) 7 Al2+ Al+ Veću energiju jonizacije ima Al2+ jer je teže oduzeti elektron (negativna čestica) dva puta pozitivnom jonu nego jedanput pozitivnom jonu! Afinitet prema elektronu (Ae ili Ea) je energija koju atom (u gasovitom stanju) otpušta (retko prima) kada primi elektron. U ovom slučaju "odlučuje" težnja atoma . azot ima stabilnije p orbitale jer su polupopunjene.Ej ili Ei (kJ .Na teži da otpusti elektrone pa treba manju energiju da otpusti elektron sa 3s i ima MANJU energiju jonizacije Na 1s22s22p63s1 2 2 6 2 6 1 19K 1s 2s 2p 3s 3p 4s 11 Oba imaju težnju da otpuste elektron. Svi elektroni su na istom nivou. ali je kod kalijuma elektron dalje od jezgra (slabije vezan) pa je atomu kalijuma potrebna manja energija da otpusti elektron i ima MANJU energiju jonizacije.kilodžul) Na primer: 2 2 6 1 11Na 1s 2s 2p 3s 2 2 6 2 7 17Cl 1s 2s 2p 3s 3p Atom natrijuma ima samo jedan valentni elektron. Izraziti metali .imaju MALE Ej i MALE Ae Izraziti nemetali .Energija jonizacije . a atom hlora njih sedam.imaju VELIKE Ej i VELIKE Ae Plemeniti gasovi .

Njihovi hidroksidi pokazuju osobine i kiselina i baza. Nemetali . Si pokazuju mnogo srodnosti sa nemetalima. a metali bazne (anhidride baza) • boja i sjaj . Plemeniti gasovi. I oni se mogu podeliti u dve grupe. Sa jačim bazama grade soli i ponašaju se kao kiseline. ponekad je razlika između dva elementa iste grupe veća nego dva susedna elementa periode (primer). At. Podela je izvršena na osnovu nekoliko karakteristika: • hemijske osobine oksida . Teško ili nikako se uspostavlja kovalentna veza između dva atoma jednog istog elementa. Ge. U ovu grupu spadaju Be. Metali i nemetali Osnovna podela elemenata jeste ne metale i nemetale. Bi. zlato su klasični izuzeci) i imaju metalni sjaj (potiče od slobodnih elektrona u kristalnim rešetkama metakla .v. Elementi ličnih osobina stqvljani su u iste grupe. Ovi elementi često reaguju i sa kiselinama i sa bazama. I između njih se uočavaju neke razlike. Tl. Grade većinom jonska jedinjenja. Se. In. Po. Ukoliko imaju više valenci. Pb. Si. As. kao hemijski inertni ne ulaze u ove podele. a Sb. Zbog toga se elementi prema svojim hemijskim i fizičkim osobinama svrstvaju u šire skupove. Poluprovodnici su.nemetali grade kisele okside (anhidride kiselina).. Ga.Periodni sistem elemenata čini 118 elemenata koji se međusobno razlikuju po fizičkim i hemijskim osobinama. a sa jačim kiselinama se ponašaju kao baze.Elementi istog skupa su obojeni istom bojom. Druga grupa amfoternih elemenata pokazuje više sličnosti sa metalima. Sn. a metalni sjaj im se razlikuje u zavisnosti od alotropske modifikcije. Amfoterni elementi Elementi sredine PSE pokazuju i osobine nemetala i osobine metala. Sb. Zn. metalna veza) • provodljivost toplote i elektriciteta . Tako As. međutim. nasuprot nemetalima. I pored toga što pokazuju amfoteran karakter. Grade vrlo slabe kiseline. cezijum. kao i sa nekim nemetalima. ovi elementi imaju više sličnosti sa nemetalima. Između svojih atoma mogu da grade kovalentne veze. Ge manje.gotovo svi metali su sivi (bakar. Se. Imaju metalni sjaj. koje se često ne rastvaraju u vodi. Hidroksidi su im amfoterni. jedinjenja kod kojih je valenca manja pokazuju više sličnosti sa jedinjenjima metala. Te.. Jasno je da neki elementi ne mogu biti svrstani ni u jednu od ove dve grupe i da su takođe uočljive značajne razlike između pojedinih manjih grupa unutar metala i nemetala. U metaloide spadaju elementi B.metali su dobri provodnici. Al.

V. Ag. Oksidi su im kiseli. mada manje od alkalnih. Br. Pt. 4d. 6d) i više valenci. Fr) su najizrazitiji. Gasoviti elementi su F. Grade slabe hidrokside koji se ne rastvaraju u vodi i koji se ne mogu dobiti reakcijom oksida metala i vode. I. Lantanoidi i aktionoidi su elementi koji imaju nepopunjene f orbitale. Njihovi hidroksidi mogu se dobiti reakcijom oksida i vode. halkogene (O. Mogu se deliti na više načina. Na osnovu hemijskih osobina dele se na halogene (H. Cr) koji mogu imati izrazito visoke oksidacione brojeve grade i kiseline. Prema hidroksidima su dobili imena alkalni. . H. Grade jake kovalentne veze između svojih atoma. Ba. C. tečan je brom. Metali Kako u metale spada većina elemenata PSE. N. 5d. Lantanoidi i aktionidi su podgrupe prelaznih metala jer imaju nepopunjene i d orbitale. Metali prve grupe (Li. S. Lantanoidi se nazivaju i retke zemlje. Ir. Rb. Cl. Imaju nepopunjene d orbitale (3d. Ca. Većina može da istisne vodonik iz kiselina. Kod lantanoida su to 4f. I i II b osim cinka. Br. Cl. Neke alotropske modifikacije nemetala imaju metalni sjaj i joše neke osobine metala (grafit. F. Hidroksidi su ima slabije rastvorivi u vodi. Prelazni metali su elementi grupa III. Aktinoidi imaju nepopunjene 5f orbitale. Hidroksidi (alkalije) su im dobro rastvorivi u vodi. Osobine nekog aktinoida su slične osobinama aktinijuma i lantanoida neposredno iznad njega. VI. Svi imaju slične osobine kao i lantan. Cl. Metali druge grupe (Mg. a čvrsti su C. osim nekoliko njih koji se nazivaju i plemeniti metali. Ra) ili zemnoalkalni metali su takođe veoma reaktivni. VII. mada manje od alkalnih i zemnoalkalnih. P. kao i neposrednom reakcijom metala i vode. Au. P. Rh. O. N. Na. VIII. Cs. IV. prema osobinama se može izdvojiti više grupa. F. Prelazni metali grade i kovalentne veze. I. većinom su trovalentni i izraziti su metali. I) . S) i pnitogene (N. Pd) su oduvek bili naročito cenjeni zbog svoje male reaktivnosti. P). S. Plemeniti metali (Cu. O. Sr. Neki od njih (Mn.U nemetale spadaju elementi H.najizrazitije nemetale. crni fosfor). K. esto su sličnosti između elemenata iste periode veće od sličnosti unutar grupa.

Joni se redjaju pravilno u prostoru gradeći kristalne sisteme (osim kod amorfnih supstanci koji nemaju pravilnu strukuru).metalne kristalne sisteme. Metalne supstance su čvrstog agregatnog stanja (osim žive). Metalna veza je veoma jaka. kristalne strukture (osim žive). osim žive koja ima slabu metalnu vezu i nije kristalna supstanca već tečnog agregatnog stanja. Pozitivni joni /KATJONI/ nastaju tako što atomi METALA otpuštaju elektrone Negativni joni /ANJONI/ nastaju tako što atomi NEMETALA primaju elektrone od atoma metala Kada joni nastanu izmedju njih se javlja privlačenje to jest JONSKA VEZA..koji se .) Primer nastajanja jedne jonske supstance: 2 2 6 1 11Na 1s 2s 2p 3s teži da otpusti 1e i postane + 2 2 6 Na jon 1s 2s 2p 2 2 6 2 5 17Cl 1s 2s 2p 3s 3p teži da primi 1e i postane 2 2 6 2 6 Cl jon 1s 2s 2p 3s 3p Natrijum treba da dobije Ej da bi otpustio elektron... već na jedan katjon dolazi više anjona i obrnuto.k.t. a kada ga otpusti i preda hloru. visokih temperatura ključanja i topljenja koje zavise od mase metala i broja uključenih elektrona u gradjenje veze (sa porastom mase rastu t. oksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala (Na2O. i zavisi od broja valentnih elektrona uključenih u njeno gradjenje. CaO. tetraedri) gradeći . Tim procesom nastaje jon Na+ i jon Cl. Svi metali imaju metalnu vezu i kristalne sisteme. sive boje (osim zlata i bakra).. Ca(OH)2. Primeri supstanci koje sadrže jonsku vezu: 1. NH4Cl. Na2SO4. ali samo dva angažuje u gradjenje metalne veze pa je mekši nego što se očekuje.HEMIJSKA VEZA Elementarne supstance . kao i sa porastom jačine veze) Jonske supstance Jonske supstance su sastavljene iz raznoimenih jona izmedju kojih postoji jonska veza (elektrostatičko privlačenje). atom hlora će u okolinu otpustiti višak energije Ae. Atomi metala rasporedjeni su pravilne sisteme (kocke. CaCl2. jonskih supstanci velike (preko 1000 stepeni C) SVE SOLI IMAJU JONSKU VEZU!!! Neki joni (molekulski) nastaju tako što se H+ (jon vodonika) veže za neutralan molekul Na primer NH3 + H+ daju NH4+ (amonijum jon) Ili tako što molekul HCl (hlorovodonik) otpusti H+ i daje Cl-.. npr.na primer olovo ima četiri valentna elektrona. hidroksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala (NaOH. Zato je jonska veza mnogo jaka.legure metala U ovim supstancama atomi su vezani metalnim vezama Metalna veza nastaje "preklapanjem" svih orbitala atoma metala. soli (sve.k. Nekada nisu svi valentni elektroni angažovani za gradjenje veze . CH3NH3+Cl-).) 2.metali i smeše . i t. i t. U jonskim supstancama (osim u gasovitom stanju) nikada nije jedan katjon povezan samo sa jednim anjonom.. 3. metalnog sjaja. pri čemu su valentni elektroni pokretljivi.t. a t.

.rastojanje izmedju pozitivnog i negativnog kraja polarnog sistema) i naelektrisanja (u slučaju to je naelektrisanje jednog elektrona koji je "pobegao" od jednog atoma ka drugom) .1) .Ej (gde je Ep .. Ovo je pojednostavljeno objašnjenje. Ako jedan atom iz veze jače privlači elektrone onda su elektroni bliži tom atomu i taj atom je DELIMIČNO negativan. Na ovaj način svi atomi kada nagrade vezu imaju 8 elektrona i postižu OKTET (osim vodonika i njemu bliskih atoma koji imaju 2 elektrona i postižu DUBLET) Simboli sa tačkicama kao elektronima nazivaju se LUISOVI simboli..to se vidi iz elektronske konfiguracije) azot ima 5 valentnih elektrona (od toga jedan par i tri nesparena elektrona).. tim privlačenjem oni otpuštaju u okolinu još energije. O=O. Svaka polarna veza ili bilo šta polarno opisuje se i ima DIPOLNI MOMENAT (jedinica je kulon metar Cm) . vodonik ima samo jedan nesparen elektron. KOVALENTNE SUPSTANCE UVEK SU SASTAVLJENE OD MOLEKULA (kovalentna supstanca je skup molekula) JEDAN molekul sadrži atome NEMETALA povezane kovalentnom vezom! Atomi udružuju NESPARENE elektrone u zajedničke parove: hlor ima 7 valenetnih elektrona (od toga tri para i jedan nesparen . sledi O (3.ima manje energije (stabilniji) od sistema atom Na + atom Cl (manje stabilni). onda je zajednički par privučen istom "snagom" od oba atoma i veza nema polova . pa HN. Ovakvo objašnjenje kovalentne veze preko nesparenih elektrona je najjednostavnija teorija kovalentne veze OKTETNA teorija. Veze u molekulima bilo da su jednostruke..5).0) i tako dalje do H (2. već postoje čitavi kristalni sistemi od velikog broja jona.H ima najmanju elektronegativnost od nemetala. C δ+=O δNajpolarnije veze gde su i delimična naelektrisanja su najjače izražena su H-F. Tako da je razmenjena energija Ae + Ep .vektorska fizička veličina (μ) koja zavisi od dužine dipola (l . U ovom primeru ukupan efekat je otpuštanje energije u okolinu. pa H-O.energija privlačenja). H-H. Hδ+-N δ-. a drugi atom je DELIMIČNO (parcijalno) pozitivan Hδ+-Cl δ-. jer kao što je gore navedeno jonska veza ne postoji izmedju dva jona. dvostruke ili trostruke veze mogu biti POLARNE i NEPOLARNE VEZE. pa azot (3.privlače.NEPOLARNA JE VEZA! Npr.. a metali imaju manje elektronegativnosti od nemetala.. to jest sistem Na+ + Cl. To zavisi od elektronegativnosti atoma koji je čine (elektronegativnost je sposobnost atoma da privuče zajednički elektronski par sebi) U pitanju je relativna sposobnost pa tako F ima najveću elektronegativnost (ocenjena koeficijentom 4). Ako atomi koji grade kovalentnu vezu imaju iste elektronegativnosti i isti su.

medjutim . sigma sigma sigma pi Sigma veze mogu nastati i preklapanjem HIBRIDIZOVANIH ORBITALA (o tome kasnije) hibridizovane orbitale uvek grade sigma veze! POLARNOST MOLEKULA Molekul u celini bez obzira na polarnost veza može biti POLARAN MOLEKUL ili NEPOLARAN MOLEKUL. Ukoliko je veza dvostruka dve orbitale (jedna veza) su preklopljene čeono (sigma vezom).Što je dipolni momenat veći. Sigma veze mogu nastati preklapanjem: dve s orbitale. Pi veze mogu nastati preklapanjem dve p orbitale postavljene paralelno ili dve d orbitale slično postavljene.jer ne može biti i pozitivan i negativan u isto vreme. ili dve p orbitale koje su postavljene po istoj osi.zavisi od geometrije Geometrija molekula: Molekul ima linearnu strukuru u slučaju da ima samo jednu vezu (jednostruku ili dvostruku ili trostruku) ili da ima 1 jednostruku i 1 trostruku ili da ima dve dvostruke veze: H-H Hδ+-ClδO=O O δ-=C δ+=O δU HCN . a preostale dve su se preklopile bočno slabijom vezom (π veza). odnosno piramidalnu strukturu ako ima samo jednostruke veze dve jednostruke veze i dva slobodna elektronska para na centralnom atomu. a prema azotu je pozitivan jer ima manju elektronegativnost od azota). Polarnost molekula zavisi od GEOMETRIJSKOG RASPOREDA ATOMA U PROSTORU. Molekul ima "savijenu". To se može tako shvatiti ili se može reći da HCN ima dve polarne veze različitih polarnosti to jest različitih dipolnih momenata.ugljenik je u ovom molekulu pozitivan . veza je kraća i polarnija!!! Vektor dipolnog momenta usmeren je od pozitivnog ka negativnog atoma! Molekuli nastaju stvaranjem zajedničkih parova izmedju atoma pri čemu se orbitale u "kojima su bili" elektroni PREKLAPAJU i tako nastaju molekulske orbitale. jedne s sa jednom p orbitalom. a veća je razlika izmedju njega i azota nego izmedju njega i vodonika. Molekul koji ima NEPOLARNE veze UVEK JE NEPOLARAN! Molekul sa polarnim vezama . dve su pi veze.u izgleda kao da je C i pozitivan i negativan (on je prema H negativan jer ima veću elektronegativnost prema H. Ukoliko je veza trostruka jedna veza je sigma. Ukoliko je veza jednostruka orbitale su se preklopile čeono (direktno) i tako nastaje JAKA SIGMA σ VEZA. ili tri jednostruke veze i jedan slobodan elektronski par na centralnom atomu .

Molekul ima tetraedarsku strukturu (četiri jednostruke veze) Molekul ima planarnu strukturu . a drugom tetraedarski raspored atoma: Osim ovih molekulskih geometrija postoje i neke druge.. neki molekuli imaju u jednom delu planarnu strukturu... jedna jednostruka i jedan slobodan par) Naravno.kada atom ima tri veze (dve jednostruke i jednu dvostruku) ili dve veze (jedna dvostruka. .

i molekul je POLARAN molekul .k.negativan pol se nalazi na atomu kiseonika. zavise od medjumolekulskih veza! . KOVALENTNE SUPSTANCE .t. To izgleda kao: zato se polarni molekuli nazivaju DIPOLI (dva pola) primer 4. U molekulima su veze kovalentne polarne ili nepolarne. a izmedju molekula su MEDJUMOLEKULSKE VEZE! Kada zagrejemo neku kovalentnu supstancu da ispari tada se raskidaju medjumolekulske veze.mogu biti gasovitog. i t. tečnog i čvrstog stanja. ovde se dipolni momenti ne poništavaju pa molekul ima dipolni momenat. a pozitivan pol kod atoma vodonika. Zbog toga t. ovaj molekul ima četiri polarne veze ali se svi dipolni momenti poništavaju i molekul je u celini NEPOLARAN.U odnosu na geometriju polarnost se odredjuje na sledeći način: primer 1.

N ili F vezane za H pa ta veza liči na vodoničnu ali nije vodonična) * Da se vratimo na so NH4Cl . jer je preovladala jonska veza i to pozitivno naelektrisanje koje nosi amonijum jon... varijante Van der Valsovih veza tipa intereakcija izmedju nepolarnih i polarnih molekula. .koji tada postaje isti kao i bilo koja polarna kovalentna veza. dipol-dipol interakcije (dva polarna molekula se povezuju ali ne sadrže O. Vodonična veza je jedina medjumolekulska veza koja se predstavlja crtom (isprekidanom).. Molarna masa je odnos mase supstance i njene količine ("molarna masa pokazuje koliko grama neke supstance ima u jednom molu te supstance") Molarna zapremina predstavlja odnos zapremine supstance i njene količine ("molarna zapremina pokazuje koliko dm3 zauzima 1mol nekog gasa") i sve to pri odredjenoj temperaturi i pritisku. Supstance koje imaju vodoničnu vezu ključaju na višim temperaturama od onih kovalentnih supstanci koje nemaju vodoničnu vezu.. vodonična.jon. a u tih 12g ugljenika 12C ima 6. MOLARNA ZAPREMINA.. N ili F.metalna. Iako ovaj jon ima N vezano za H u ovoj soli nema vodonične veze.3 kPa. Tako da su moguće sve kombinacije. Ostale medjumolekulske veze su Van der Valsova veza : veza izmedju nepolarnih molekula. Kako H+ uopšte nema elektrona. Može biti intermolekulska (izmedju dva molekula) ili intramolekulska (unutar jednog molekula) Primeri vodonične veze: Jedan molekul mora sadržavati vezu O-H ili F-H ili N-H.. ali se naziva koordinaciono kovalentna veza da bi se naglasilo da je nastala drugačije od "običnih" kovalentnih veza. Vm=22. Tako da molekulski jon (liči na molekul ali je u celini jon) NH4+ ima tri polarne kovalentne veze i jednu koordinaciono kovalentnu vezu. Sumiranje : veze izmedju čestica mogu biti .NAJJAČA medjumolekulska veza je vodonična veza. onda azot svojim slobodnim elektronskim parom prihvata H+ i oni formiraju zajednički elektronski par . nepolarna).ova so ima dve vrste čestica NH4+ jon i Cl. U jonu NH4+ koji nastaje tako što NH3 (koji ima tri polarne kovalentne veze) prima H+ od kiseline. Neki atomi grade samo jonske veze (izraziti metali sa nemetalima). Ova veza je deset puta slabija od kovalentne veze.. MOLARNA MASA. a neke veze imaju udeo i jonske i kovalentne veze (AlCl3. SiO2.4dm3/mol pri 0°C i 101.) MOL. pa je osnovna veza u ovoj soli JONSKA VEZA. AVOGADROV BROJ Mol je ona količina supstance koja u sebi sadrži toliko čestica koliko ima atoma u 12g ugljenikovog izotopa C-12. jonska. Van der Valsova.023x1023atoma (to jest ako se zaokruži 6x1023 atoma) Avogadrov broj je konstanta koja pokazuje "da u 1mol supstance ima 6x1023čestica" NA = 6x1023 1/mol. koordinaciono kovalentna. a drugi delimično negativan O. kovalentna (polarna.

Zbog toga je 1g vode isto što i 1cm3 (to jest 1ml). i obrnuto". T-temperatura u kelvinima (K) °C + 273 = K (razlika izmedju Celzijusove i Kelvinove skale je 273 stepena) Jednačina idealnog gasnog stanja može da se iskoristi ukoliko uslovi nisu normalni a traži se količina supstance ili masa ili zapremina gasa! Avogadrov zakon: Isti broj molekula dva različita gasa pri istim uslovima (pritisak i tepmperatura) zauzimaju istu zapreminu!!! Tečne supstance: Voda ima gustinu 1g/cm3 (na 4°C) ili bluzu 1g/cm3 na temperaturama od 0 do 100 stepeni Celzijusa. Vm-molarna zapremina Ukoliko se koriste ove formule mora se voditi računa da ukoliko je n (mol) količina atoma. "može se iz grama dobiti cm3. CaCO3 + 2HCl -> CaCl2 + H2O + CO2 . ali se posmatra broj atoma indeksi u formuli (H2 .masa supstance. to se dobija iz jednačine idealnog gasnog stanja: pV=nRT p-pritisak u kPa. Njena vrednost se menja sa promenom pritiska i temperature. R = 8.količina supstance (mol).) čije kiseline nisu postojane izvan vodenog rastvora mogu se dobiti i reakcijom soli kiseline čiji su anhidrid i jače kiseline.Avogadrov broj. a traži se zapremina..2 mol atoma vodonika) Molarna zapremina nije uvek 22. m . Za ostale supstance: ukoliko je zadata masa. * mol molekula je količina supstance koja se koristi za supstance izgradjene kao molekuli (H2 . M-molarna masa. Ukoliko se zna gustina tečne supstnce. Oksidi Oksidi nastaju reakcijom nemetala ili metala (i njihovih oksida nižih oksidacionih brojeva) sa kiseonikom: 4Na + O2 -> 2Na2O S + O2 -> SO2 2CO + O2 -> 2CO2 Oksidi (SO2. CO2. onda se sve u formulama odnosi namolekule. baze (hidrokside) i soli. n . V-zapremina u dm3.N. NA .4dm3/mol. potreban je podatak o gustini..3 kPa onda Vm=22. kiseline. Grupe neorganskih jedinjenja Sva neorganska jedinjenja mogu se podelitiu nekoliko grupa prema njihovim hemijksim osobinama .1 mol molekula vodonika) * mol atom je količina supstance koja može uvek da se koristi.broj molekula.na okside.4dm3/mol.314 kPadm3/(molK)gasna konstanta. V-zapremina. Ako je temperatura 0°C i pritisak 101. onda se sve u formuli odnosi na atome! Ukoliko je n(mol) količina molekula.

Mogu biti kiseonične ili bezkiseonične.). Mogu nastati reakcijom reaktivnih metala (alkalnih i reaktivnijih zemnoalkalnih. niti amfoternih jedinjenja (CO.-> Na+ + Cl. baznost ili neutralnost) zavise od disocijacije soli (v. Teorije kiselina i baza).).. bazne (anhidride baza) i amfoterne (anhidridi amfoternih jedinjenja) okside. reakcijom anhidrida baza sa vodom (takođe oksidi alklanih i zemnoalklanih metala. Ca(HSO4)2) odnosno bazne soli (Ca(OH)Cl. lanatanoida) ili reakcijom soli metala i jače baze (nerastvorne baze se samo tako i mogu dobiti). stvaraju soli sa kiselinama. Kiseline Kiseline su. uopšteno. Cu(OH)Cl.+ H2O H+ + OH. Soli nastaju na još mnogo načina. 2Al(OH)3 + 3H2SO4 -> Al2(SO4)3 + 6H2O A u baznoj sredini se ponašaju kao kiseline i stvaraju svoje soli. barijumhidroksid). lantanoida) i baze koje se ne rastvaraju u vodi (prelazni metali).. NO. niti baza.+ H+ + Cl. neorganska jedinjenja kiselog karaktera. lantanoida i aktinoida) sa vodom.). CaO + H2O -> Ca(OH)2 Amfoterni oksidi obično ne reaguju s vodom..Oksidi se prema osobinama mogu podeliti na kisele (anhidride kiselina). • • • • metal + nemetal: 2Na + Cl2 -> 2NaCl metal + kiselina: Mg + 2HCl -> MgCl2 + H2 metal + so: Mg + FeSO4 -> MgSO4 + Fe anhidrid baze + anhidrid kiseline: CaO + CO2 -> CaCO3 . mogu nastati i kisele (NaHCO3. H2 + F2 -> 2HF Kiseline mogu nastati i reakcijom jače kiseline na so slabije (ukoliko je slabija kiselina postojana). Ba + 2H2O -> Ba(OH)2 + H2 FeCl3 + 3NaOH -> 3NaCl + Fe(OH)3 Dele se na alkalije (dobro se rastvaraju u vodi.Kiseonične kiseline nastaju reakcijom kiselog oksida i vode. a bezkiseonične reakcijom nemetala i vodonika.. NH4Cl. FeS + 2HCl -> FeCl2 + H2S Baze Baze su neorganska jedinjenja baznog karaktera. Na+ + OH. baze alkalnih metala. Tako se u kiseloj sredini ponašaju kao baze. Amfoterna jedinjenja Amfoterna jedinjenja pokazuju u zavisnosti od uslova osobine i kiselina i baza.. Neki oksidi nisu anhidridi niti kiselina. H3AlO3 + 3NaOH -> Na3AlO3 + 3H2O Soli Soli su neorganska jedinjenja koja mogu nastati u reakciji neutralizacije. baze koje se slabije rastvaraju u vodi (baze ostalih zemnoalkalnih metala. te osim neutralnih (Na2SO4.-> H2O Neutralizacija ne mora biti potpuna.. Mnogi od pobrojanih važne su reakcije u neorganskoj hemiji. Kiseli okisidi su svi većinom oksidi nemetala i reaguju s vodom gradeći kiseline: P2O5 + 3H2O -> 2H3PO4 Od baznih oksida sa vodom reaguju oksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala. premda stvarne osobine (kiselost. N2O.

sc Kemijsko-tehnološki Slobodan fakultet u Brinić Splitu Generalić Eni Kemijsko-tehnološki fakultet u Splitu Kemijsku reakciju možemo ukratko prikazati kemijskom jednadžbom. Ako broj atoma vodika i kisika na lijevoj strani ne odgovara njihovom broju na desnoj strani.• • • • • • anhidrid baze + kiselina: FeO + 2HCl -> FeCl2 + H2O baza + anhidrid kiseline: Ca(OH)2 + CO2 -> CaCO3 + H2O so + nemetal: 2NaBr + Cl2 -> 2NaCl + Br2 so + kiselina: 2NaCl + H2SO4 -> Na2SO4 + 2HCl so + so: K2SO4 + CaCl2 -> 2KCl + CaSO4 so + baza: Na2CO3 + Ca(OH)2 -> 2NaOH + CaCO3 . Izjednačavanje kemijske jednadžbe je određivanje vrijednosti stehiometrijskih koeficijenata reaktanata i produkata u kemijskoj jednadžbi.) e. a na desnoj formule tvari koje nastaju kemijskom reakcijom (produkte). Na lijevoj strani jednadžbe pišemo formule tvari koje stupaju u kemijsku reakciju (reaktante). IZJEDNAČAVANJE KEMIJSKIH JEDNADŽBI dr. Napiše se prijelaz elektrona d. OSNOVNA PRAVILA ZA SASTAVLJANJE JEDNADŽBE KEMIJSKE REAKCIJE 1. Odrede se stupnjevi oksidacije pojedinih elemenata b.. Moraju biti poznati svi reaktanti i produkti kemijske reakcije 2. odnosno raščlani se reakcija na parcijalne reakcije oksidacije i redukcije c.. Napišu se redoks parovi.)  u lužnatom mediju dodamo OH. Ukupna promjena oksidacijskog broja oksidiranih atoma mora biti jednaka ukupnoj promjeni oksidacijskog broja reduciranih atoma a. uravnotežimo ih dodatkom molekula vode f. Izjednače se naboji na lijevoj i desnoj strani parcijalnih reakcija na način da:  u kiselom mediju dodamo H+ ione na onu stranu na kojoj su napisani elektroni (Primjer 1.ione na stranu suprotnu od one na kojoj su napisani elektroni (Primjer 2. Zbroj električnih naboja na lijevoj strani jednadžbe mora biti jednak zbroju električnih naboja na desnoj strani jednadžbe . Parcijalne reakcije se svedu na isti prijelaz elektrona i zbroje 3.

Kako se u kiselom mediju naboji izjednačavaju dodavanjem H+ iona na stranu na kojoj su napisani elektroni. Broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe mora biti jednak njihovom broju na desnoj strani jednadžbe Primjer 1.+ 2H+ . a krom reducirao. što ukupno iznosi 6 elektrona (2 * 3 = 6). TeO2 + Cr2O722. korak Napišu se svi reaktanti i produkti kemijske reakcije. 1. O: Te+4O-22 H+16Te+6O-26 + 2e. Te+4O-22 + Cr+62O-272H+16Te+6O-26 + Cr+33+ H6TeO6 + Cr3+ b) Napišu se redoks parovi parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije Oksidacija: Te+4O-22 Redukcija: Cr+62O-272H+16Te+6O-26 2Cr+33+ c) Napiše se prijelaz elektrona parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije Telurij se oksidirao od stanja +4 do stanja +6 i imamo prijelaz od 2 elektrona. a na desnoj strani imamo ukupno 2 negativna naboja (-2). R: Cr+62O-272.+ 6e2Cr+33+ d) Izjednače se naboji na lijevoj i desnoj strani parcijalnih reakcija Suma naboja na lijevoj strani parcijalne reakcije oksidacije je 0.: Oksidacijom telurij(IV)-oksida s dikromatom u nitratnoj kiselini nastaje teluratna kiselina. U našem primjeru vidimo da se telurij oksidirao. korak. odnosno 2H+ iona. O: Te+4O-22 H+16Te+6O-26 + 2e- Krom se reducirao i iz stupnja oksidacije +6 prešao u stupanj oksidacije +3. Imamo prijelaz od 3 elektrona za svaki atom kroma. tako ćemo na desnu stranu dodati 2 pozitivna naboja (2 . Ukoliko nije došlo do promjene stupnja oksidacije prijeđe se na 3.2 = 0).4. korak a) Odrede se stupnjevi oksidacije pojedinih elemenata.

+ 14H+ 2Cr+33+ + 7H2O f) Parcijalne reakcije svedu se na isti prijelaz elektrona i zbroje Kako kod reakcije oksidacije imamo prijelaz od 2 elektrona. da bi i lijeva strana imala višak od 6 pozitivnih naboja. korak Provjeri se je li zbroj električnih naboja na lijevoj strani jednadžbe jednak zbroju električnih naboja na desnoj strani jednadžbe.+ 6e.+ 6H+ 2Cr3+ + 7H2O 3H6TeO6 + 2Cr3+ + . dodati 14 pozitivnih naboja (14 . O: Te+4O-22 + 4H2O H+16Te+6O-26 + 2e.+ 2H+ | *3 Zbroje se sve parcijalne reakcije oksidacije i redukcije.+ 6e.+ 2H+ Kod parcijalne reakcije redukcije imamo na lijevoj strani 7 atoma kisika. O: Te+4O-22 + 4H2O H+16Te+6O-26 + 2e. O: R: 3TeO2 + 12H2O Cr2O72.+ 5H2O + 8H+ 3. a kod redukcije prijelaz od 6 elektrona (3 po svakom atomu kroma) parcijalnu reakciju oksidacije pomnožimo sa 3 kako bi prijelaz elektrona bio isti (6).+ 14H+ 2Cr+33+ e) Provjerimo da li je broj atoma vodika ili kisika na lijevoj strani jednak njihovom broju na desnoj strani Kod parcijalne reakcije oksidacije na lijevoj strani imamo 2 atoma kisika. a na desnoj 6 atoma kisika pa ćemo dodati na lijevu stranu 4 molekule vode. a na desnoj niti jedan.8 = 6).+ 14H+ 3TeO2 + Cr2O72.Kako na lijevoj strani parcijalne reakcije redukcije imamo višak od 8 negativnih naboja (-8). R: Cr+62O-272. pa ćemo na desnu stranu dodati 7 molekula vode. 3TeO2 + Cr2O72.+ 5H2O + 8H+ NABOJ + LIJEVO 8*1=8 3H6TeO6 + 2Cr3+ DESNO 2*3=6 3H6TeO6 + 6e. R: Cr+62O-272. odnosno 14H+ iona.+ 6e. a na desnoj strani višak od 6 pozitivnih naboja (+6) to ćemo.

UKUPNO 2 6+ 0 6+ Suma naboja na lijevoj strani jednadžbe (8 pozitivnih + 2 negativna naboja) odgovara sumi naboja na desnoj strani jednadžbe (6 pozitivnih naboja).+ 5H2O + 8H+ 3H6TeO6 + 2Cr3+ Primjer 2. korak Napišu se svi reaktanti i produkti kemijske reakcije.+ IO3CrO42.+ I2 . korak Provjeri se je li broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe jednak njihovom broju na desnoj strani jednadžbe. 1.: Laboratorijski se kromat može dobiti oksidacijom kromita s jodatom u lužnatom mediju. Cr(OH)4. 3TeO2 + Cr2O72.+ 5H2O + 8H+ ELEMENT Te Cr O H LIJEVO 3 2 3 * 2 + 7 + 5 = 18 5 * 2 + 8 = 18 3H6TeO6 + 2Cr3+ DESNO 3 2 3 * 6 = 18 3 * 6 = 18 Broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe odgovara sumi tih atoma na desnoj strani jednadžbe. Konačno se dobije uravnotežena jednadžba dobivanja teluratne kiseline: 3TeO2 + Cr2O72. 4.

Kako se u lužnatom mediju naboji izjednačavaju dodavanjem OH. Imamo prijelaz od 5 elektrona za svaki atom joda što ukupno iznosi 10 elektrona (2 * 5 = 10).+ 10eI02 d) Izjednače se naboji na lijevoj i desnoj strani parcijalnih reakcija Na lijevoj strani parcijalne reakcije oksidacije imamo 1 negativni naboj. O: Cr+3(O-2H+1)4Cr+6O-242.+ 3e- Kako na lijevoj strani parcijalne reakcije redukcije imamo 12 negativnih naboja (2 * 1 + 10).+ I+5O-23Cr+6O-242. a na desnoj strani imamo 5 negativnih naboja (2+3).iona.+ I02 b) Napišu se redoks parovi parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije O: Cr+3(O-2H+1)4R: 2I+5O-23I02 Cr+6O-242- c) Napiše se prijelaz elektrona parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije Krom se oksidirao od stanja +3 do stanja +6 i imamo prijelaz od 3 elektrona. O: Cr+3(O-2H+1)4. R: 2I+5O-23. . a jod reducirao. a na desnoj strani nemamo ni jednu nabijenu česticu (0).2.iona na suprotnu stranu od one na kojoj su napisani elektroni.+ 10eI02 + 12OH- e) Provjerimo da li je broj atoma vodika ili kisika na lijevoj strani jednak njihovom broju na desnoj strani Kod parcijalne reakcije oksidacije na lijevoj strani imamo 8 atoma kisika.+ 4OHCr+6O-242. odnosno 12OH. korak a) Odrede se stupnjevi oksidacije pojedinih elemenata. odnosno 4OH. a na desnoj 4 atoma kisika pa ćemo dodati na desnu stranu 4 molekule vode.+ 3e- Jod se reducirao i iz stupnja oksidacije +5 prešao u elementarno stanje (stupanj oksidacije 0). R: 2I+5O-23. Cr+3(O-2H+1)4. na lijevu stranu ćemo dodati 4 negativna naboja. na desnu stranu ćemo dodati 12 negativnih naboja.iona. Vidimo da se krom oksidirao.

+ 40OH6IO3. a kod redukcije prijelaz od ukupno 10 elektrona (5 po svakom atomu joda) parcijalnu reakciju oksidacije pomnožimo sa 10.+ 3e.+ 4OHNABOJ + UKUPNO LIJEVO 0 10 + 6 + 4 = 20 2010CrO42.+ 6H2O Cr+6O-242. R: 2I+5O-23. 10Cr(OH)4. korak Provjeri se je li broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe jednak njihovom broju na desnoj strani jednadžbe.+ 10e. . a parcijalnu reakciju redukcije pomnožimo sa 3 kako bi prijelaz elektrona bio isti (30).+ 30e.+ 6H2O I02 + 12OH- f) Parcijalne reakcije svedu se na isti prijelaz elektrona i zbroje Kako kod reakcije oksidacije imamo prijelaz od 3 elektrona.+ 18H2O 10Cr(OH)4.| *3 Zbroje se sve parcijalne reakcije oksidacije i redukcije.+ 10e.+ 6IO3.+ 4H2O Kod parcijalne reakcije redukcije imamo na lijevoj strani imamo 6 atoma kisika.+ 3I2 + 22H2O DESNO 0 10 * 2 = 20 2010CrO42.+ 30e. korak Provjeri se je li zbroj električnih naboja na lijevoj strani jednadžbe jednak zbroju električnih naboja na desnoj strani jednadžbe.+ 4H2O | *10 I02 + 12OH.O: Cr+3(O-2H+1)4.+ 4OH- Cr+6O-242. 4.+ 4OH3.+ 4OHR: 2I+5O-23. O: R: 10Cr(OH)4.+ 3e. O: Cr+3(O-2H+1)4.+ 3I2 + 22H2O + Suma naboja na lijevoj strani jednadžbe (20 negativnih naboja) odgovara sumi naboja na desnoj strani jednadžbe (20 negativnih naboja).+ 40H2O 3I2 + 36OH10CrO42. a na desnoj 12 atoma kisika pa ćemo dodati na lijevu stranu 6 molekula vode.+ 6IO3.

+ 4OH10CrO42.10Cr(OH)4.+ 4OHELEMENT Cr I O H LIJEVO 10 6 10CrO42. Konačno se dobije uravnotežena reakcija dobivanja kromata: 10Cr(OH)4.+ 6IO3.+ 3I2 + 22H2O DESNO 10 3*2=6 10 * 4 + 22 = 62 22 * 2 = 44 10 * 4 + 6 * 3 + 4 = 62 10 * 4 + 4 = 44 Broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe odgovara sumi tih atoma na desnoj strani jednadžbe.+ 3I2 + 22H2O .+ 6IO3.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful