P. 1
Valenca i Oksidacioni Broj

Valenca i Oksidacioni Broj

5.0

|Views: 4,878|Likes:
Published by Branka Pljevaljcic

More info:

Published by: Branka Pljevaljcic on Feb 11, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/10/2014

pdf

text

original

VALENCA I OKSIDACIONI BROJ VALENCA I OKSIDACIONI BROJ Valenca je broj veza koje neki atom može graditi sa atomima

vodonika (stvaran ili formalan broj kovalentnih veza koje gradi ili može graditi neki atom). Oksidacioni broj je stvarno ili formalno naelektrisanje neke čestice Valenca nije uvek isto što i oksidacioni broj: Na primer: Kiseonik je uvek dvovalentan (može da gradi dve kovalentne veze sa vodonikom jer ima dva nesparena elektrona) Ali, kiseonik može imati oksidacione brojeve 0(u elementarnom stanju), -1 u peroksidima, -2 u ostalim jedinjenjenjima O=O H-O H-O-O-H dvovalentan | oks. br. = 0 H dvovalentan dvovalentan oks.br.= -1 oks.br.= -2 Valenca se označava rimskim brojevima (I-VIII) Oksidacioni broj zapisujemo arapskim br.: +1, -2, -3..... Stvarno naelektrisanje čestica koje su stvarno naelektrisane to jest jona zapisuje se : 2-, -, +. 2+... (prvo broj pa vrsta naelektrisanja) Valenca i oksidacioni broj se koriste pri sredjivanju hemijskih formula. Stvarno naelektrisanje se uvek i obavezno piše u oznakama za JONE Na primer NaI2OII ili Na+12O-2 2+ jon kalcijuma Ca , oksidni jon O2-, sulfatni jon SO42-.... U sulfatnom jonu, na primer, sumpor je šestovalentan (+6), a kiseonik dvovalentan(-2), ali je naelektrisanje 2Uobičajeno ali nije uvek pravilo da elementi iz parnih grupa imaju parne oks. brojeve, a iz neparnih neparne oks.brojeve.

Kada neki element ima dva moguća oksidaciona stanja po staroj nomenklaturi mogu se koristiti i nastavci -o (niže oksidaciono stanje) i -i (više oksidaciono stanje) Na primer: fero-hlorid (gvoždje(II)-hlorid), feri-hlorid (gvoždje(III)-hlorid), merkuro-hlorid (živa(I)-hlorid) i merkuri-hlorid (živa(II)-hlorid)..... Za one elemente koji mogu imati različite oksidacione brojeve, odnosno valence u imenu nekog jedinjenja mora se navesti data valenca!!! Za one elemente koji imaju uvek isti oksidacioni broj VALENCA SE NE NAVODI! STRUKTURA ATOMA STRUKTURA ATOMA Atom se sastoji iz dva dela: jezgra i omotača. Jezgro čine protoni (elementarne čestice jediničnog pozitivnog naelektrisanja) i neutroni (elementarne čestice - nenaelektrisane). Protoni i neutroni su NUKLEONI. Simbol atoma npr. 816O sadrži brojeve koji se odnose na JEZGRO atoma. "Donji" broj je ATOMSKI ILI REDNI broj (Z) i odredjen je brojem /N/ protona : Z=N(p+). "Gornji" broj je ATOMSKA MASA ili MASENI BROJ (A) i odredjen je zbirom broja protona i neutrona to jest predstavlja ukupan broj nukleona u jezgru : A= N(p+) + N(n0)! Elektronski omotač čine elektroni. Elektroni su negativne elementarne čestice koje čine elektronski omotač oko jezgra i ostaju u atomu zbog privlačnih sila sa protonima. Atomi imaju jednak broj protona i elektrona, pozitivni joni(katjoni) sadrže "manjak" elektrona u odnosu na atome, a negativni joni (anjoni) sadrže "višak" elektrona u odnosu na atome! Neki elementi imaju različite atome u prirodi, ti atomi moraju imati isti redni broj, to znači isti broj protona i elektrona, a ono po čemu se razlikuju je broj neutrona - ovi atomi su IZOTOPI. Broj neutrona nije proizvoljan i ne može varirati u nekom atomu. Na primer kiseonik iz vazduha može biti sastavljen od atoma kiseonika sa rednim brojem 8 i masenim 16 i takodje od atoma sa rednim brojem 8 (naravno) i masenim 18. IZOBARI su atomi različitih elemenata koji se razlikuju po rednom, a istog su masenog broja - razlikovanje ovih atoma važno je za nuklearne fizičare i hemičare. Simbol atoma potiče od latinskog imena, a uz simbol obavezno se upisuje vrednost rednog i masenog broja. Redni broj je unikatni za odredjeni element. Na primer ugljenik uvek ima redni broj 6, a to znači da atom ugljenika sadrži 6 protona! Taj broj protona ne može se promeniti hemijskim reakcijama. Dokle god je redni broj 6 radi se o atomu ugljenika. Ukoliko se redni broj promeni dobija se atom nekog drugog elementa, a to je nuklearna reakcija. Maseni broj može imati različite vrednosti za isti element zbog postojanja izotopa. Pa tako vodonik koji ima redni broj 1, to jest 1 proton, ali postoje tri vrste atoma vodonika u odnosu na broj neutrona. Vodonik koji ima maseni broj 1 je protijum, sa rednim brojem dva deuterijum, a sa masenim brojem tri tricijum. Ta tri atoma vodonika imaju isti broj protona, a različiti broj neutrona. U prirodi se uvek nalazi najviše jednog od izotopa, ali su prisutni i

. tako da na ukupnu masu atoma utiče masa jezgra.. 37Cl sa zastupljenošću ω=32%).67x10-24g... jer je atom elektroneutralan! 1 2 1 H (protijum koji ima 1 proton.. Neki elementi imaju više izotopa..45.1327Al3+ (pozitivan jon koji sadrži manjak elektrona u odnosu na atom)...023*1023 molekula) i u tom slučaju svi indeksi i koeficijenti se moraju čitati kao mol-molekuli ili mol-atomi! STRUKTURA JONA Katjoni mogu biti katjoni metala (Cu2+..(negativni jon koji sadrži višak elektrona u odnosu na atom). Ako bismo računali masu atoma ugljenika (Z=6. i uzeli tu dvanaestinu.67*10-24g. Pb2+. neki nemaju izotope (na primer natrijum... Rešenje tog sistema daje vrednosti zastupljenosti! STRUKTURA MOLEKULA JEDAN molekul sadrži atome. Ar*100%= 35*68% + 37*32%. /poredi se masa jednog atoma npr.. 816O2.67*10-24g! Ovo se može izračunati i na sledeći način: 1atom C xg 23 6*10 atoma C 12g x= (1*12)/(6*1023) g što je isti broj kao 12*1. a to je jedan jedini nukleon) i tim poredjenjem dobije se da je atom kiseonika 16 puta veće mase od 1/12 ugljenika C-12.. Ugljenik ima ukupno 12 nukleona (6 protona + 6 neutrona) pa je masa jednog atoma jednaka 12*1. formula H2O može predstavljati i 1 mol molekula... odavde se izračuna Ar=.broj elektrona u atomu isti je kao broj protona.. a da se u prirodi javljaju dva izotop hlora (35Cl i 37Cl) Ar*100%=35* ω1 + 37*ω2 . 1 elektron. elektrona i neutrona je suma broja elektrona. a neutrona ima 0 + 0 + 8=8) O2 je JEDAN molekul kiseonika i sadrži 16protona. isto toliko iznosi i masa neutrona). i 2-1=1neutron). (nema jedinicu!) 2) Izračunaj vrednosti zastpuljenosti izotopa hlora ako je poznato da je Ar=35.. sa zastupljenošću ω=68%.) Masa protona je približno jednaka masi neutrona. Relativna atomska masa je broj koji pokazuje koliko je puta masa nekog atoma veća od jedne dvanaestine atoma ugljenikovog izotopa C-12.ova zakonitost je poznata! ono što ne piše u zadatku a podrazumeva se je da ω1 + ω2 = 100% Tako se dobija sistem od dve jednačine sa dve nepoznate. PRIMER: 1) Izračunaj vrednost relativne atomske mase hlora. H2O je jedan molekul vode i sadrži ukupno tri atoma. pa kiseonik ima Ar=16 Ar može da se izračuna i tako što se poznaju zastupljenosti izotopa u prirodi i njihovi maseni brojevi: Ar*100% = A1*ω1 + A2*ω2 + . protona i neutrona svih atoma zajedno... to jest tačnije 6*1023 molekula (ili još tačnije 6. koji u sebi sadrži mnogo više od jednog molekula.. 11H i 816O. što je zajedno 1+1+8=10 protona.) koji se od atoma razlikuju po broju . 16 elektrona i 16 neutrona (816O) * Kada se radi o raznim izračunavanjima i merljivim masama. 1 H (deutrerijum-sadrži 1 proton. A=12) trebalo bi da znamo vrednost mase nukleona (protona to jest neutrona) a ona se naziva unificirana jedinica mase (znači 1 proton ima masu u=1. (na primer 11H. molekul je elektroneutralan pa sadrži isto toliko elektrona 10. a masa elektrona je zanemarljivo mala u odnosu na mase protona i neutrona (nukleona).. 1 elektron i nijedan neutron). Broj protona. ako je poznato da se hlor u prirodi javlja u obliku dva izotopa (35Cl.. kiseonika (koji ima 16 nukleona) sa dvanaestim delom atoma 12C (kao da ste atom ugljenika "iseckali" na dvanaest delova. 919F. fluor.ostali izotopi u odredjenoj meri (tako da je ukupna zastupljenost svih atoma nekog elementa jednaka 100%). Što se tiče broja elektrona . PRIMER: Odredi broj elementarnih čestica za sledeće čestice: 1123 Na. Na+.

joni sastavljeni kao molekuli ali je čestica negativno naelektrisana (SO42-. taj elektron ima n=2. p podnivo . dva elektrona koja oba pripadaju 3 nivou ne moraju imati istu vrednost energije.od atoma) ili molekulski katjoni . Medjutim. Br-.) STRUKTURA ELEKTRONSKOG OMOTAČA Elektrone u atomu drže privlačne sile sa pozitivnim jezgrom... za elektrone se ne zna tačno mesto gde se u svakom trenutku nalaze. Bez obzira na neke druge rasporede važi sledeće: Elektroni koji pripradaju višem nivu (na primer šestom) uvek imaju više energije od elektrona nižeg nivoa (na primer trećeg. Tako da elektroni koji su oba sa 3p podnivoa imaju medjusobno istu vrednost energije. f. drugog. Medjutim. AZIMUTSKOG/ KVANTNOG broja (l). Na osnovu te vrednosti elektroni su rasporedjeni po energetskim nivoima. Elektroni svojim kretanjem zauzimaju odredjeni prostor.14 elektrona.2s i 2p Treći sadrži tri podnivoa . jer ukoliko je elektron na "nultom" podnivou (što je s podnivo) ima l=0. šesti i sedmi podnivo za najveći poznati atom sadrže po četiri podnivoa ..) koji se od atoma razlikuju po tome što imaju više elektrona od atoma i molekulski anjoni. Tako da energija elektrona zavisi od nivoa i podnivoa kome pripada! Prvi energetski nivo sadrži s podnivo . ali je celokupna čestica pozitivno naelektrisana (NH4+ . Svaki podnivo može imati odredjen broj elektrona . podnivoi s p d f vrednost za l= 0 1 2 3 Oba broja (i glavni kvantni i orbitalni kvantni broj) ulaze u izraz za energiju elektrona i odredjuju tu vrednost.oznaka je 1s Drugi energetski nivo sadrži dva podnivoa .3s. d..) Za svaki elektron koji se nalazi na nekom nivou odredjen (kvantiran) je GLAVNI KVANTNI BROJ (n) i taj broj utiče na vrednost energije elektrona ( elektron koji pripada 4.... d podnivo .joni sastavljeni od atoma vezanih kao u molekuli... jer ukoliko pokušamo da odredimo mesto gde se nalaze moramo zbog njihove veličine (veoma mali i .amonijum jon. ali veću od onih elektrona koji su na primer na 3s podnivou! MAKSIMALAN BROJ elektrona na nekom nivou odredjuje se preko formule 2n2 (gde je n glavni kvantni broj) Tako na trećem nivou može maksimalno biti 2*32=18 elektrona..) Anjoni mogu biti anjoni nemetala (Cl-. ili nekog drugog nivoa. p.elektrona (manje e. ali su te vrednosti bliže jedna drugoj nego energija tih elektrona u odnosu na energiju elektrona 2. a l=0.s. CH3-NH3+ metilamonijum jon. Svaki elektron ima odredjenu energiju i u principu važi da što je elektron dalje od jezgra to ima više energije.. Najveći poznati atom ima 7 energetskih nivoa. HSO4-. f .10 elektrona i f podnivo .2 elektrona. Vrednost energije elektrona je kvantirana (odredjena) u odnosu na energetski nivo. 3p i 3d Četvrti. Razlog tome je što su nivoi podeljeni na podnivoe (s. ako je na "prvom" podnivou ima l=1. d. Svaki elektron ima odredjenu vrednost energije. Na primer ukoliko je elektron na 2s podnivou..6 elektrona. nivou ima n=4) Za svaki elektron koji pripada odredjenom podnivou ima odredjenu (kvantiranu) vrednost SPOREDNOG /ORBITALNOG.podnivo). peti.s podnivo . p. petog. Taj prostor naziva se ORBITALA.

sve su istog oblika. s p d f Sl2.orbitale) Svaka orbitala može maksimalno da primi dva elektrona! Pa je broj orbitala na nekom nivou dva puta manji od maksimalnog broja elektrona : n2! Kako 2p podnivo maksimalno prima 6 elektrona to znači da je na 2p podnivou "prisutno" tri orbitale .. 2py smer y ose.orbitale).1 Oblik orbitala Orbitale se predstavljeju kao kvadratići (ili "kućice"). pa sadrži 5 orbitala različitih oznaka. U oba slučaja elektroni staraju magnetno polje koje usmereno normalno na to kretanje. Zbog toga ukoliko pokušamo da odredimo gde se nalaze menjamo im brzinu i pravac. Zbog svega navedenog mi govorimo o verovatnoći nalaženja elektrona u nekom prostoru: ORBITALA JE PROSTOR OKO JEZGRA U KOME JE VEROVATNOĆA NALAŽENJA ELEKTRONA NAJVEĆA! Atomske orbitale mogu biti sfernog oblika (s-orbitale). 2py i 2pz.. takodje izdužene osmice ili neki drugi oblik (d i f orbitale) Orbitale imaju iste ili slične oznake kao i podnivoi (1s. ali su različito usmerene u prostoru. Nije svejedno ukoliko se elektron kreće po 2py ili 2px orbitali. Recimo 2p orbitale možemo predstaviti kao: Elektrone u orbitalama predstavljamo kao strelice ( i ). nešto kao te strelice kojima ih predstavljamo... veličine i energije. Svaki elektron se kreće oko jezgra (ne obavezno po kružnicima!) ali i oko svoje ose.. d. pa ne znamo gde bi kasnije bio (Hajzengergov princip neodredjenosti: za elektrone se ne može u isto vreme imati podatak i o položaju i o brzini). (na ovom nivou hemije nije vam potreban oblik i oznake ovih orbitala) Sl.. Vrednosti magnetnog kvantnog broj Kretanje eletkrona oko sopstvene ose takodje odredjuje magnetna svojstva elektrona (pa i . 2px orbitala ima sver x ose u koordinatnom sistemu..neuhvatljivi) da ih "gadjamo" odredjenim talasima. izgleda izdužene osmice (p . 2p. Za razlikovanje tih elektrona koristi se MAGNETNI KVANTNi BROJ (m ili ml) (naziva se tako zato što su magnetna svojstva elektrona odredjena vrstom orbitale nekog podnivoa u kojoj se nalazi elektron) Magnetni broj ne zavisi od nivoa ili podnivoa.. pa otuda oznake 2px. I ova veličina je odredjena (kvantirana). ali ti talasi im predaju energiju i elektroni počnu brže da se kreću. 2s. oblika i usmerenosti.podnivo prima 10 elektrona.sve su p orbitale.

Za drugi elektron važi n = 3. Pre toga mora da se napomene da redosled popunjavanja zavisi i od energije i od verovatnoće da se elektron nadje u sferi ili orbitala oblika osmice. s =+1/2. Ukoliko se predstavlja elektronska konfiguracija atoma preko orbitala onda se crtaju kućice: Sl3.. Tako da svaki elektron opisuju četiri kvantna broja (n.čitavog atoma). l.izgradnja elektronskog omotača Na osnovu svega opisanog proizilazi REDOSLED ELEKTRONA u elektronskom omotaču i način zapisivanja tog redosleda. s). ). s = . ELEKTRONSKA KONFIGURACIJA .1. pa se nakon toga popunjavaju nepopunjeni i preskočeni d ili f podnivoi").. l =1. a u izraz za magnetni moment ulazi i četvrti kvantni broj koji se naziva SPINSKI KVANTNI BROJ (s) i može imati samo dva vrednosti s = +1/2 () ili s = -1/2 (#). l = 1.PAULIJEV PRINCIP ISKLJUČENJA. m = . Redosled popunjavanja je: 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d10 4p6 5s2 4d10 5p6 6s2 4f14 5d10 6p6 7s2 5f14 6d10 7p6 Ovo je redosled za najveći do danas poznati atom. m. U istom atomu ne postoje dva elektrona koji imaju istu kombinaciju sva četiri kvantna broja (čak i da se nalaze u istoj orbitali oni se kreću u suprotnim smerovima oko svoje ose) .1/2. 3p podnivo Za prvi elektron važi n = 3. ne popunjava se taj podnivo već s podnivo sledećeg nivoa.. Ovaj redosled poštuje porast energije elektrona u atomu! Redosled popunjavanja je nešto drugačiji (moglo bi se objasniti na sledeći način "svaki put kada dodje na red d podnivo nekog nivoa. Shematski prikaz elektronske konfiguracije . pa redosled nije 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 4f14 5s2 5p6 5d10 5f14 6s2 6p6 6d10 6f14 7s2 7p6. m =+1.

6s15d5 Zato 24Cr nema konfiguraciju 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d4 već 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s13d5 Na sličan način i elementi sa 4s2 3d9. Primeri: . 6s15d10 Tako 29Cu nema konfiguraciju 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d9 već 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s13d10 Postoje i druga odstupanja ali to prevazilazi nivo ovog kursa. 5s24d4. 5s14d5. a to je VIIIb grupa). tako da u atomu aluminijuma ima 13 elektrona.Podnivoi se popunjavaju elektronima tako da se u svaku orbitalu stavi po jedan elektron istog spina (sve strelice na gore). Za aluminijum je 3s23p1.ima 18 elektrona: 1s22s22p63s23p6 Elementi čije se elektronske konfiguracije atoma završavaju sa f podnivoom nazivaju se f. jer se jedna grupa prostire na tri kolone.elementi. 6s2 5d9 prelaze u 4s1 3d10. Ima 8 glavnih grupa i označavaju se sa Ia VIIIa (elementi iz ovih grupa završavaju se sa ns1 ili ns2 ili ns2np1 do 6) i 8 podgrupa (10 kolona u periodnom sistemu. Ukoliko se atomu dovede odredjena količina energije njegova elektronska konfiguracija se može promeniti na različite načine.podnivoom: 2 2 6 2 6 2 1 2 1 23V 1s 2s 2p 3s 3p 4s 3d . Elektronska konfiguracija tri puta pozitivnog jona aluminijuma bi bila elektronska konfiguracija sa 10 elektrona. jer ovaj jon ima tri elektrona manje od atoma: 13 Al3+ 1s22s22p6 Negativni joni atoma imaju više elektrona od atoma za toliko koliko iznosi naelektrisanje datog jona. 5s1 4d10.s-elementi itd. Ovo je posledica HUNDOVOG PRAVILA: orbitale istog podnivoa popunjavaju se elektronima tako da spin bude maksimalan (sve strelice na gore)... to jest VALENTNI nivo. Elementi čije se elektronske konfiguracije atoma završavaju sa s . Elektronska konfiguracija atoma aluminijuma je prema tome: 13 13 Al 1s22s22p63s23p1 "Najvažniji" nivo u atomu je poslednji energetski nivo. a zatim se dodaju sledeći. da bi d-orbitale bile POLUPOPUNJENE (stabilnije su d5 konfiguracije od d4) Njihove konfiguracije su onda 4s13d5. 6s25d4 nemaju takvu konfiguraciju već jedan elektron "prebacuju iz s u d. U atomu je broj elektrona i protona isti. Elementi sa d. ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE ATOMA I JONA: Al . ali NIKADA ne mogu u tom atomu postojati dva elektrona sa istom kombinacijom sva četiri kvantna broja (u istoj orbitali dva elektrona istog spina)!!! VEZA IZMEDJU ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE I POLOŽAJA U PERIDONOM SISTEMU ELEMENATA Periodni sistem elemenata ima 7 perioda (horizontale) koliko ima i nivoa! Grupa u periodnom sistemu (vertikale) ima 2x8. Na primer: jon 16S2.aluminijum ima redni broj 13. a to znači da ima 13 protona. 5s2 4d9.valentni nivo ovih atoma je 4s 3d IZUZETAK Atomi d elemenata koji bi trebalo da imaju elektronske konfiguracije valentnih nivoa: na primer 4s23d4.

a bakar je u Ib grupi..u IIa grupi jer sadrži 2 valentna elektrona IZUZETAK: 2He 1s2 .u Ia grupi jer ima jedan valentni elektron. a cink je u IIb grupi.gde je zbir redom 8. nemetali da prime elektrone). pozitivne ili negativne). zbir 12 . ali pošto ima popunjen 1-nivo nalazi se u VIIIa grupi zajedno sa ostalima koji imaju 8 valentnih elektrona! p-elementi mogu biti od IIIa do VIIIa grupe: O 1s22s22p4 ima 6 valentnih elektrona pa je u VIa grupi.kao što ima bakar.elementi su izdvojeni u posebna dva reda oni elementi koji se završavaju sa 4f su LANTANOIDI oni elementi koji se završavaju sa 5f su AKTINOIDI. 4s13d10 . 2 2 6 2 1 13Al 1s 2s 2p 3s 3p ima tri valentna elektrona pa je u IIIa grupi.osim kod: 4s23d6 ili 4s23d7 ili 4s23d8 . 9 i 10.. naelektrisanja čestica (neutralne. . 4s23d10 . ali NIKADA ne mogu u tom atomu postojati dva elektrona sa istom kombinacijom sva četiri kvantna broja (u istoj orbitali dva elektrona istog spina)!!! SVOJSTVA ATOMA: Energija jonizacije: Energija koju treba dovesti atomu (u gasovitom stanju) tako da izgubi najslabije vezan elektron.).trebalo bi da bude u IIa grupi. većinom. grupa se odredjuje. zbir je 11. a zajedno se nazivaju RETKE ZEMLJE (retko se nalaze u prirodi i uglavnom su radioaktivni) Veza izmedju periodne i elektronske konfiguracije je uvek ista .element je u VIIIb grupi. od stabilnosti konfiguracije (popunjena. valentnom nivou pa je u IIIa grupi. a svi su u istoj grupi VIIIb grupi! To se naziva trijada elemenata VIIIb grupe. 2 2 6 2 6 2 10 1 31Ga 1s 2s 2p 3s 3p 4s 3d 4p takodje ima tri elektrona na 4. polupopunjena..kao što ima cink. kao zbir elektrona na valentnom nivou. Be 1s22s2 . zbir je 12. kao valentni nivo uzima se i s i d-podnivo na primer 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3d10 .s-elementi mogu biti u Ia i IIa grupi: Na 1s22s22p63s1 . d-elementi: kod ovih elemenata je nešto drugačije . Zavisi od težnje atoma (metali teže da izgube.. udaljenosti elektrona od jezgra. zbir 11 .inače su svi u podgrupama od Ib-VIIIb. 9 ili 10 .. Prvo. ZAKLJUČAK: za d elemente : 8 ako je zbir 8.NAJVIŠI NIVO PERIODA! Ukoliko se atomu dovede odredjena količina energije njegova elektronska konfiguracija se može promeniti na različite načine.IIb grupa! f.Ib grupa. valentni nivo je 4s1 3d10 Drugo.

imaju MALE Ej i MALE Ae Izraziti nemetali .Na teži da otpusti elektrone pa treba manju energiju da otpusti elektron sa 3s i ima MANJU energiju jonizacije Na 1s22s22p63s1 2 2 6 2 6 1 19K 1s 2s 2p 3s 3p 4s 11 Oba imaju težnju da otpuste elektron. Medjutim.Ej ili Ei (kJ . Uopšteno se može reći da Ei u grupi opada a u periodi raste! 2 2 4 p orbitale kiseonika 8O 1s 2s 2p N 1s22s22p3 p orbitale azota Trebalo bi da kiseonik ima veću energiju jonizacije zbog veće težnje da primi a ne da otpusti elektrone ("bolji nemetal").kilodžul) Na primer: 2 2 6 1 11Na 1s 2s 2p 3s 2 2 6 2 7 17Cl 1s 2s 2p 3s 3p Atom natrijuma ima samo jedan valentni elektron. azot ima stabilnije p orbitale jer su polupopunjene.imaju VELIKE Ej i MALE Ae Elementi PSE . U ovom slučaju "odlučuje" težnja atoma .U periodni Ae raste. Svi elektroni su na istom nivou. ali je kod kalijuma elektron dalje od jezgra (slabije vezan) pa je atomu kalijuma potrebna manja energija da otpusti elektron i ima MANJU energiju jonizacije. Afinitet prema elektronu menja se na isti način kao energija jonizacije iako ima suprotno značenje.Energija jonizacije .imaju VELIKE Ej i VELIKE Ae Plemeniti gasovi . Izraziti metali . pa je energija jonizacije VEĆA za atom azota (teže je narušiti stabilnu konfiguraciju oduzimanjem elektrona) 7 Al2+ Al+ Veću energiju jonizacije ima Al2+ jer je teže oduzeti elektron (negativna čestica) dva puta pozitivnom jonu nego jedanput pozitivnom jonu! Afinitet prema elektronu (Ae ili Ea) je energija koju atom (u gasovitom stanju) otpušta (retko prima) kada primi elektron. a atom hlora njih sedam. a u grupi opada.

At. Između svojih atoma mogu da grade kovalentne veze. Ukoliko imaju više valenci. Imaju metalni sjaj. I između njih se uočavaju neke razlike. a metalni sjaj im se razlikuje u zavisnosti od alotropske modifikcije. In.. Se. I oni se mogu podeliti u dve grupe. nasuprot nemetalima. a sa jačim kiselinama se ponašaju kao baze. I pored toga što pokazuju amfoteran karakter. Hidroksidi su im amfoterni. koje se često ne rastvaraju u vodi. Tl. Poluprovodnici su. metalna veza) • provodljivost toplote i elektriciteta . ovi elementi imaju više sličnosti sa nemetalima. međutim.. U metaloide spadaju elementi B. Sb. U ovu grupu spadaju Be. zlato su klasični izuzeci) i imaju metalni sjaj (potiče od slobodnih elektrona u kristalnim rešetkama metakla . Amfoterni elementi Elementi sredine PSE pokazuju i osobine nemetala i osobine metala.Periodni sistem elemenata čini 118 elemenata koji se međusobno razlikuju po fizičkim i hemijskim osobinama. Se. As. Zbog toga se elementi prema svojim hemijskim i fizičkim osobinama svrstvaju u šire skupove. Tako As.v. Si pokazuju mnogo srodnosti sa nemetalima.nemetali grade kisele okside (anhidride kiselina). kao hemijski inertni ne ulaze u ove podele. Ovi elementi često reaguju i sa kiselinama i sa bazama. Te. Pb. Po. a metali bazne (anhidride baza) • boja i sjaj . Sa jačim bazama grade soli i ponašaju se kao kiseline. a Sb. Ga. Sn.metali su dobri provodnici. Jasno je da neki elementi ne mogu biti svrstani ni u jednu od ove dve grupe i da su takođe uočljive značajne razlike između pojedinih manjih grupa unutar metala i nemetala. ponekad je razlika između dva elementa iste grupe veća nego dva susedna elementa periode (primer). Nemetali . Druga grupa amfoternih elemenata pokazuje više sličnosti sa metalima. Ge. Podela je izvršena na osnovu nekoliko karakteristika: • hemijske osobine oksida . Plemeniti gasovi. Teško ili nikako se uspostavlja kovalentna veza između dva atoma jednog istog elementa. jedinjenja kod kojih je valenca manja pokazuju više sličnosti sa jedinjenjima metala. Zn. Metali i nemetali Osnovna podela elemenata jeste ne metale i nemetale. Ge manje. Al. cezijum. Grade većinom jonska jedinjenja. Elementi ličnih osobina stqvljani su u iste grupe. Njihovi hidroksidi pokazuju osobine i kiselina i baza. Si.Elementi istog skupa su obojeni istom bojom. kao i sa nekim nemetalima.gotovo svi metali su sivi (bakar. Bi. Grade vrlo slabe kiseline.

Pd) su oduvek bili naročito cenjeni zbog svoje male reaktivnosti. C. O. I. Prema hidroksidima su dobili imena alkalni. Cs. Pt. I i II b osim cinka. V. S. I) . Lantanoidi i aktionoidi su elementi koji imaju nepopunjene f orbitale. Ir. Na osnovu hemijskih osobina dele se na halogene (H. Au. VIII. Hidroksidi (alkalije) su im dobro rastvorivi u vodi. Br. Metali prve grupe (Li. S. N. Fr) su najizrazitiji. I. tečan je brom. S) i pnitogene (N. O. Neki od njih (Mn. Oksidi su im kiseli. kao i neposrednom reakcijom metala i vode. Osobine nekog aktinoida su slične osobinama aktinijuma i lantanoida neposredno iznad njega. 5d. H. Grade slabe hidrokside koji se ne rastvaraju u vodi i koji se ne mogu dobiti reakcijom oksida metala i vode. 6d) i više valenci. Većina može da istisne vodonik iz kiselina. Cl. 4d. Sr. Rb. Hidroksidi su ima slabije rastvorivi u vodi. Lantanoidi i aktionidi su podgrupe prelaznih metala jer imaju nepopunjene i d orbitale. Neke alotropske modifikacije nemetala imaju metalni sjaj i joše neke osobine metala (grafit. Aktinoidi imaju nepopunjene 5f orbitale. F.U nemetale spadaju elementi H. Kod lantanoida su to 4f. Na. Rh. crni fosfor). VI. K. Br. Cl. Ca. a čvrsti su C. F. Metali Kako u metale spada većina elemenata PSE. Ba. Mogu se deliti na više načina. P. Plemeniti metali (Cu. Grade jake kovalentne veze između svojih atoma. mada manje od alkalnih i zemnoalkalnih. mada manje od alkalnih. Ra) ili zemnoalkalni metali su takođe veoma reaktivni. Gasoviti elementi su F. IV. Imaju nepopunjene d orbitale (3d. esto su sličnosti između elemenata iste periode veće od sličnosti unutar grupa. Prelazni metali grade i kovalentne veze. P.najizrazitije nemetale. Svi imaju slične osobine kao i lantan. većinom su trovalentni i izraziti su metali. Njihovi hidroksidi mogu se dobiti reakcijom oksida i vode. halkogene (O. Metali druge grupe (Mg. Lantanoidi se nazivaju i retke zemlje. N. prema osobinama se može izdvojiti više grupa. Ag. Prelazni metali su elementi grupa III. Cr) koji mogu imati izrazito visoke oksidacione brojeve grade i kiseline. Cl. VII. . P). osim nekoliko njih koji se nazivaju i plemeniti metali.

tetraedri) gradeći . Atomi metala rasporedjeni su pravilne sisteme (kocke.. CaCl2. i t.metalne kristalne sisteme.HEMIJSKA VEZA Elementarne supstance . sive boje (osim zlata i bakra).k. Metalne supstance su čvrstog agregatnog stanja (osim žive). hidroksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala (NaOH.t. NH4Cl.. pri čemu su valentni elektroni pokretljivi. Zato je jonska veza mnogo jaka. jonskih supstanci velike (preko 1000 stepeni C) SVE SOLI IMAJU JONSKU VEZU!!! Neki joni (molekulski) nastaju tako što se H+ (jon vodonika) veže za neutralan molekul Na primer NH3 + H+ daju NH4+ (amonijum jon) Ili tako što molekul HCl (hlorovodonik) otpusti H+ i daje Cl-.legure metala U ovim supstancama atomi su vezani metalnim vezama Metalna veza nastaje "preklapanjem" svih orbitala atoma metala. Na2SO4. već na jedan katjon dolazi više anjona i obrnuto. soli (sve. metalnog sjaja. a t.metali i smeše . 3. Metalna veza je veoma jaka. npr. Tim procesom nastaje jon Na+ i jon Cl.k.. atom hlora će u okolinu otpustiti višak energije Ae. CH3NH3+Cl-).) Primer nastajanja jedne jonske supstance: 2 2 6 1 11Na 1s 2s 2p 3s teži da otpusti 1e i postane + 2 2 6 Na jon 1s 2s 2p 2 2 6 2 5 17Cl 1s 2s 2p 3s 3p teži da primi 1e i postane 2 2 6 2 6 Cl jon 1s 2s 2p 3s 3p Natrijum treba da dobije Ej da bi otpustio elektron. oksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala (Na2O.t.koji se .. Pozitivni joni /KATJONI/ nastaju tako što atomi METALA otpuštaju elektrone Negativni joni /ANJONI/ nastaju tako što atomi NEMETALA primaju elektrone od atoma metala Kada joni nastanu izmedju njih se javlja privlačenje to jest JONSKA VEZA. visokih temperatura ključanja i topljenja koje zavise od mase metala i broja uključenih elektrona u gradjenje veze (sa porastom mase rastu t.. Joni se redjaju pravilno u prostoru gradeći kristalne sisteme (osim kod amorfnih supstanci koji nemaju pravilnu strukuru). osim žive koja ima slabu metalnu vezu i nije kristalna supstanca već tečnog agregatnog stanja. CaO. Ca(OH)2. Primeri supstanci koje sadrže jonsku vezu: 1.na primer olovo ima četiri valentna elektrona. ali samo dva angažuje u gradjenje metalne veze pa je mekši nego što se očekuje. a kada ga otpusti i preda hloru.. kao i sa porastom jačine veze) Jonske supstance Jonske supstance su sastavljene iz raznoimenih jona izmedju kojih postoji jonska veza (elektrostatičko privlačenje). i zavisi od broja valentnih elektrona uključenih u njeno gradjenje. i t. kristalne strukture (osim žive). Nekada nisu svi valentni elektroni angažovani za gradjenje veze . Svi metali imaju metalnu vezu i kristalne sisteme.) 2. U jonskim supstancama (osim u gasovitom stanju) nikada nije jedan katjon povezan samo sa jednim anjonom.

a metali imaju manje elektronegativnosti od nemetala. Ovo je pojednostavljeno objašnjenje. To zavisi od elektronegativnosti atoma koji je čine (elektronegativnost je sposobnost atoma da privuče zajednički elektronski par sebi) U pitanju je relativna sposobnost pa tako F ima najveću elektronegativnost (ocenjena koeficijentom 4). a drugi atom je DELIMIČNO (parcijalno) pozitivan Hδ+-Cl δ-.0) i tako dalje do H (2.Ej (gde je Ep . vodonik ima samo jedan nesparen elektron. Svaka polarna veza ili bilo šta polarno opisuje se i ima DIPOLNI MOMENAT (jedinica je kulon metar Cm) .H ima najmanju elektronegativnost od nemetala..vektorska fizička veličina (μ) koja zavisi od dužine dipola (l .. O=O.. pa azot (3. pa H-O. Ako jedan atom iz veze jače privlači elektrone onda su elektroni bliži tom atomu i taj atom je DELIMIČNO negativan. U ovom primeru ukupan efekat je otpuštanje energije u okolinu.5)..1) .to se vidi iz elektronske konfiguracije) azot ima 5 valentnih elektrona (od toga jedan par i tri nesparena elektrona). Ovakvo objašnjenje kovalentne veze preko nesparenih elektrona je najjednostavnija teorija kovalentne veze OKTETNA teorija. tim privlačenjem oni otpuštaju u okolinu još energije.rastojanje izmedju pozitivnog i negativnog kraja polarnog sistema) i naelektrisanja (u slučaju to je naelektrisanje jednog elektrona koji je "pobegao" od jednog atoma ka drugom) .NEPOLARNA JE VEZA! Npr. H-H. sledi O (3. KOVALENTNE SUPSTANCE UVEK SU SASTAVLJENE OD MOLEKULA (kovalentna supstanca je skup molekula) JEDAN molekul sadrži atome NEMETALA povezane kovalentnom vezom! Atomi udružuju NESPARENE elektrone u zajedničke parove: hlor ima 7 valenetnih elektrona (od toga tri para i jedan nesparen .. pa HN.. dvostruke ili trostruke veze mogu biti POLARNE i NEPOLARNE VEZE. Hδ+-N δ-. već postoje čitavi kristalni sistemi od velikog broja jona.energija privlačenja). Tako da je razmenjena energija Ae + Ep .ima manje energije (stabilniji) od sistema atom Na + atom Cl (manje stabilni). Ako atomi koji grade kovalentnu vezu imaju iste elektronegativnosti i isti su. to jest sistem Na+ + Cl. Veze u molekulima bilo da su jednostruke. C δ+=O δNajpolarnije veze gde su i delimična naelektrisanja su najjače izražena su H-F.privlače. Na ovaj način svi atomi kada nagrade vezu imaju 8 elektrona i postižu OKTET (osim vodonika i njemu bliskih atoma koji imaju 2 elektrona i postižu DUBLET) Simboli sa tačkicama kao elektronima nazivaju se LUISOVI simboli.. jer kao što je gore navedeno jonska veza ne postoji izmedju dva jona. onda je zajednički par privučen istom "snagom" od oba atoma i veza nema polova .

Što je dipolni momenat veći. sigma sigma sigma pi Sigma veze mogu nastati i preklapanjem HIBRIDIZOVANIH ORBITALA (o tome kasnije) hibridizovane orbitale uvek grade sigma veze! POLARNOST MOLEKULA Molekul u celini bez obzira na polarnost veza može biti POLARAN MOLEKUL ili NEPOLARAN MOLEKUL. a prema azotu je pozitivan jer ima manju elektronegativnost od azota).jer ne može biti i pozitivan i negativan u isto vreme. Ukoliko je veza dvostruka dve orbitale (jedna veza) su preklopljene čeono (sigma vezom). jedne s sa jednom p orbitalom.zavisi od geometrije Geometrija molekula: Molekul ima linearnu strukuru u slučaju da ima samo jednu vezu (jednostruku ili dvostruku ili trostruku) ili da ima 1 jednostruku i 1 trostruku ili da ima dve dvostruke veze: H-H Hδ+-ClδO=O O δ-=C δ+=O δU HCN .ugljenik je u ovom molekulu pozitivan . Molekul ima "savijenu". Molekul koji ima NEPOLARNE veze UVEK JE NEPOLARAN! Molekul sa polarnim vezama . medjutim . To se može tako shvatiti ili se može reći da HCN ima dve polarne veze različitih polarnosti to jest različitih dipolnih momenata. Sigma veze mogu nastati preklapanjem: dve s orbitale. Ukoliko je veza trostruka jedna veza je sigma. odnosno piramidalnu strukturu ako ima samo jednostruke veze dve jednostruke veze i dva slobodna elektronska para na centralnom atomu. veza je kraća i polarnija!!! Vektor dipolnog momenta usmeren je od pozitivnog ka negativnog atoma! Molekuli nastaju stvaranjem zajedničkih parova izmedju atoma pri čemu se orbitale u "kojima su bili" elektroni PREKLAPAJU i tako nastaju molekulske orbitale. dve su pi veze. a preostale dve su se preklopile bočno slabijom vezom (π veza). Ukoliko je veza jednostruka orbitale su se preklopile čeono (direktno) i tako nastaje JAKA SIGMA σ VEZA. Pi veze mogu nastati preklapanjem dve p orbitale postavljene paralelno ili dve d orbitale slično postavljene.u izgleda kao da je C i pozitivan i negativan (on je prema H negativan jer ima veću elektronegativnost prema H. a veća je razlika izmedju njega i azota nego izmedju njega i vodonika. Polarnost molekula zavisi od GEOMETRIJSKOG RASPOREDA ATOMA U PROSTORU. ili tri jednostruke veze i jedan slobodan elektronski par na centralnom atomu . ili dve p orbitale koje su postavljene po istoj osi.

jedna jednostruka i jedan slobodan par) Naravno. a drugom tetraedarski raspored atoma: Osim ovih molekulskih geometrija postoje i neke druge. .. neki molekuli imaju u jednom delu planarnu strukturu.Molekul ima tetraedarsku strukturu (četiri jednostruke veze) Molekul ima planarnu strukturu .kada atom ima tri veze (dve jednostruke i jednu dvostruku) ili dve veze (jedna dvostruka...

U molekulima su veze kovalentne polarne ili nepolarne. KOVALENTNE SUPSTANCE . ovde se dipolni momenti ne poništavaju pa molekul ima dipolni momenat.k.t. a izmedju molekula su MEDJUMOLEKULSKE VEZE! Kada zagrejemo neku kovalentnu supstancu da ispari tada se raskidaju medjumolekulske veze.U odnosu na geometriju polarnost se odredjuje na sledeći način: primer 1. tečnog i čvrstog stanja. To izgleda kao: zato se polarni molekuli nazivaju DIPOLI (dva pola) primer 4. a pozitivan pol kod atoma vodonika. i t. Zbog toga t.mogu biti gasovitog.negativan pol se nalazi na atomu kiseonika. ovaj molekul ima četiri polarne veze ali se svi dipolni momenti poništavaju i molekul je u celini NEPOLARAN. zavise od medjumolekulskih veza! . i molekul je POLARAN molekul .

Neki atomi grade samo jonske veze (izraziti metali sa nemetalima). pa je osnovna veza u ovoj soli JONSKA VEZA.3 kPa. onda azot svojim slobodnim elektronskim parom prihvata H+ i oni formiraju zajednički elektronski par . a drugi delimično negativan O..) MOL. SiO2. Kako H+ uopšte nema elektrona..ova so ima dve vrste čestica NH4+ jon i Cl. MOLARNA MASA. jonska.koji tada postaje isti kao i bilo koja polarna kovalentna veza. Može biti intermolekulska (izmedju dva molekula) ili intramolekulska (unutar jednog molekula) Primeri vodonične veze: Jedan molekul mora sadržavati vezu O-H ili F-H ili N-H.4dm3/mol pri 0°C i 101. varijante Van der Valsovih veza tipa intereakcija izmedju nepolarnih i polarnih molekula. MOLARNA ZAPREMINA. vodonična. dipol-dipol interakcije (dva polarna molekula se povezuju ali ne sadrže O.. Molarna masa je odnos mase supstance i njene količine ("molarna masa pokazuje koliko grama neke supstance ima u jednom molu te supstance") Molarna zapremina predstavlja odnos zapremine supstance i njene količine ("molarna zapremina pokazuje koliko dm3 zauzima 1mol nekog gasa") i sve to pri odredjenoj temperaturi i pritisku. Tako da molekulski jon (liči na molekul ali je u celini jon) NH4+ ima tri polarne kovalentne veze i jednu koordinaciono kovalentnu vezu.. a neke veze imaju udeo i jonske i kovalentne veze (AlCl3. . Iako ovaj jon ima N vezano za H u ovoj soli nema vodonične veze..metalna. ali se naziva koordinaciono kovalentna veza da bi se naglasilo da je nastala drugačije od "običnih" kovalentnih veza.. jer je preovladala jonska veza i to pozitivno naelektrisanje koje nosi amonijum jon. nepolarna).. Vodonična veza je jedina medjumolekulska veza koja se predstavlja crtom (isprekidanom). a u tih 12g ugljenika 12C ima 6. Supstance koje imaju vodoničnu vezu ključaju na višim temperaturama od onih kovalentnih supstanci koje nemaju vodoničnu vezu. N ili F. Van der Valsova. kovalentna (polarna. koordinaciono kovalentna. N ili F vezane za H pa ta veza liči na vodoničnu ali nije vodonična) * Da se vratimo na so NH4Cl .023x1023atoma (to jest ako se zaokruži 6x1023 atoma) Avogadrov broj je konstanta koja pokazuje "da u 1mol supstance ima 6x1023čestica" NA = 6x1023 1/mol. AVOGADROV BROJ Mol je ona količina supstance koja u sebi sadrži toliko čestica koliko ima atoma u 12g ugljenikovog izotopa C-12. Ostale medjumolekulske veze su Van der Valsova veza : veza izmedju nepolarnih molekula.NAJJAČA medjumolekulska veza je vodonična veza. Tako da su moguće sve kombinacije. Sumiranje : veze izmedju čestica mogu biti . Vm=22. U jonu NH4+ koji nastaje tako što NH3 (koji ima tri polarne kovalentne veze) prima H+ od kiseline.jon. Ova veza je deset puta slabija od kovalentne veze.

. CaCO3 + 2HCl -> CaCl2 + H2O + CO2 . a traži se zapremina. Zbog toga je 1g vode isto što i 1cm3 (to jest 1ml).4dm3/mol. T-temperatura u kelvinima (K) °C + 273 = K (razlika izmedju Celzijusove i Kelvinove skale je 273 stepena) Jednačina idealnog gasnog stanja može da se iskoristi ukoliko uslovi nisu normalni a traži se količina supstance ili masa ili zapremina gasa! Avogadrov zakon: Isti broj molekula dva različita gasa pri istim uslovima (pritisak i tepmperatura) zauzimaju istu zapreminu!!! Tečne supstance: Voda ima gustinu 1g/cm3 (na 4°C) ili bluzu 1g/cm3 na temperaturama od 0 do 100 stepeni Celzijusa. Oksidi Oksidi nastaju reakcijom nemetala ili metala (i njihovih oksida nižih oksidacionih brojeva) sa kiseonikom: 4Na + O2 -> 2Na2O S + O2 -> SO2 2CO + O2 -> 2CO2 Oksidi (SO2. baze (hidrokside) i soli. Za ostale supstance: ukoliko je zadata masa. "može se iz grama dobiti cm3. i obrnuto". V-zapremina u dm3. n .na okside.2 mol atoma vodonika) Molarna zapremina nije uvek 22. Grupe neorganskih jedinjenja Sva neorganska jedinjenja mogu se podelitiu nekoliko grupa prema njihovim hemijksim osobinama .3 kPa onda Vm=22.. potreban je podatak o gustini. onda se sve u formulama odnosi namolekule. V-zapremina. ali se posmatra broj atoma indeksi u formuli (H2 .N. to se dobija iz jednačine idealnog gasnog stanja: pV=nRT p-pritisak u kPa. CO2.broj molekula.4dm3/mol. onda se sve u formuli odnosi na atome! Ukoliko je n(mol) količina molekula. M-molarna masa.314 kPadm3/(molK)gasna konstanta.1 mol molekula vodonika) * mol atom je količina supstance koja može uvek da se koristi.količina supstance (mol).masa supstance. Njena vrednost se menja sa promenom pritiska i temperature. kiseline.) čije kiseline nisu postojane izvan vodenog rastvora mogu se dobiti i reakcijom soli kiseline čiji su anhidrid i jače kiseline.Avogadrov broj. R = 8. Vm-molarna zapremina Ukoliko se koriste ove formule mora se voditi računa da ukoliko je n (mol) količina atoma. NA . m . * mol molekula je količina supstance koja se koristi za supstance izgradjene kao molekuli (H2 . Ukoliko se zna gustina tečne supstnce. Ako je temperatura 0°C i pritisak 101.

lantanoida i aktinoida) sa vodom. Teorije kiselina i baza). stvaraju soli sa kiselinama.).. Mnogi od pobrojanih važne su reakcije u neorganskoj hemiji..-> Na+ + Cl. CaO + H2O -> Ca(OH)2 Amfoterni oksidi obično ne reaguju s vodom.. baznost ili neutralnost) zavise od disocijacije soli (v.-> H2O Neutralizacija ne mora biti potpuna. Na+ + OH. NH4Cl. mogu nastati i kisele (NaHCO3. uopšteno.+ H+ + Cl. premda stvarne osobine (kiselost.+ H2O H+ + OH. Kiseline Kiseline su. a bezkiseonične reakcijom nemetala i vodonika. 2Al(OH)3 + 3H2SO4 -> Al2(SO4)3 + 6H2O A u baznoj sredini se ponašaju kao kiseline i stvaraju svoje soli. • • • • metal + nemetal: 2Na + Cl2 -> 2NaCl metal + kiselina: Mg + 2HCl -> MgCl2 + H2 metal + so: Mg + FeSO4 -> MgSO4 + Fe anhidrid baze + anhidrid kiseline: CaO + CO2 -> CaCO3 . niti baza.. Soli nastaju na još mnogo načina. Mogu nastati reakcijom reaktivnih metala (alkalnih i reaktivnijih zemnoalkalnih. barijumhidroksid). neorganska jedinjenja kiselog karaktera. H2 + F2 -> 2HF Kiseline mogu nastati i reakcijom jače kiseline na so slabije (ukoliko je slabija kiselina postojana).). Ba + 2H2O -> Ba(OH)2 + H2 FeCl3 + 3NaOH -> 3NaCl + Fe(OH)3 Dele se na alkalije (dobro se rastvaraju u vodi. H3AlO3 + 3NaOH -> Na3AlO3 + 3H2O Soli Soli su neorganska jedinjenja koja mogu nastati u reakciji neutralizacije. N2O. te osim neutralnih (Na2SO4. NO.)..Kiseonične kiseline nastaju reakcijom kiselog oksida i vode. Ca(HSO4)2) odnosno bazne soli (Ca(OH)Cl. Amfoterna jedinjenja Amfoterna jedinjenja pokazuju u zavisnosti od uslova osobine i kiselina i baza. Mogu biti kiseonične ili bezkiseonične. lantanoida) i baze koje se ne rastvaraju u vodi (prelazni metali). niti amfoternih jedinjenja (CO. reakcijom anhidrida baza sa vodom (takođe oksidi alklanih i zemnoalklanih metala. FeS + 2HCl -> FeCl2 + H2S Baze Baze su neorganska jedinjenja baznog karaktera. Neki oksidi nisu anhidridi niti kiselina. Tako se u kiseloj sredini ponašaju kao baze.. bazne (anhidride baza) i amfoterne (anhidridi amfoternih jedinjenja) okside. Kiseli okisidi su svi većinom oksidi nemetala i reaguju s vodom gradeći kiseline: P2O5 + 3H2O -> 2H3PO4 Od baznih oksida sa vodom reaguju oksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala. lanatanoida) ili reakcijom soli metala i jače baze (nerastvorne baze se samo tako i mogu dobiti). Cu(OH)Cl. baze koje se slabije rastvaraju u vodi (baze ostalih zemnoalkalnih metala.Oksidi se prema osobinama mogu podeliti na kisele (anhidride kiselina). baze alkalnih metala.

• • • • • • anhidrid baze + kiselina: FeO + 2HCl -> FeCl2 + H2O baza + anhidrid kiseline: Ca(OH)2 + CO2 -> CaCO3 + H2O so + nemetal: 2NaBr + Cl2 -> 2NaCl + Br2 so + kiselina: 2NaCl + H2SO4 -> Na2SO4 + 2HCl so + so: K2SO4 + CaCl2 -> 2KCl + CaSO4 so + baza: Na2CO3 + Ca(OH)2 -> 2NaOH + CaCO3 . sc Kemijsko-tehnološki Slobodan fakultet u Brinić Splitu Generalić Eni Kemijsko-tehnološki fakultet u Splitu Kemijsku reakciju možemo ukratko prikazati kemijskom jednadžbom. Napišu se redoks parovi. uravnotežimo ih dodatkom molekula vode f. Izjednače se naboji na lijevoj i desnoj strani parcijalnih reakcija na način da:  u kiselom mediju dodamo H+ ione na onu stranu na kojoj su napisani elektroni (Primjer 1. Izjednačavanje kemijske jednadžbe je određivanje vrijednosti stehiometrijskih koeficijenata reaktanata i produkata u kemijskoj jednadžbi. Ako broj atoma vodika i kisika na lijevoj strani ne odgovara njihovom broju na desnoj strani. IZJEDNAČAVANJE KEMIJSKIH JEDNADŽBI dr.. Zbroj električnih naboja na lijevoj strani jednadžbe mora biti jednak zbroju električnih naboja na desnoj strani jednadžbe . Napiše se prijelaz elektrona d. odnosno raščlani se reakcija na parcijalne reakcije oksidacije i redukcije c.ione na stranu suprotnu od one na kojoj su napisani elektroni (Primjer 2.) e. a na desnoj formule tvari koje nastaju kemijskom reakcijom (produkte). OSNOVNA PRAVILA ZA SASTAVLJANJE JEDNADŽBE KEMIJSKE REAKCIJE 1. Moraju biti poznati svi reaktanti i produkti kemijske reakcije 2. Odrede se stupnjevi oksidacije pojedinih elemenata b.. Na lijevoj strani jednadžbe pišemo formule tvari koje stupaju u kemijsku reakciju (reaktante). Ukupna promjena oksidacijskog broja oksidiranih atoma mora biti jednaka ukupnoj promjeni oksidacijskog broja reduciranih atoma a. Parcijalne reakcije se svedu na isti prijelaz elektrona i zbroje 3.)  u lužnatom mediju dodamo OH.

što ukupno iznosi 6 elektrona (2 * 3 = 6).: Oksidacijom telurij(IV)-oksida s dikromatom u nitratnoj kiselini nastaje teluratna kiselina. O: Te+4O-22 H+16Te+6O-26 + 2e- Krom se reducirao i iz stupnja oksidacije +6 prešao u stupanj oksidacije +3. tako ćemo na desnu stranu dodati 2 pozitivna naboja (2 . R: Cr+62O-272. korak. Kako se u kiselom mediju naboji izjednačavaju dodavanjem H+ iona na stranu na kojoj su napisani elektroni.+ 2H+ . Ukoliko nije došlo do promjene stupnja oksidacije prijeđe se na 3. U našem primjeru vidimo da se telurij oksidirao. Imamo prijelaz od 3 elektrona za svaki atom kroma. a na desnoj strani imamo ukupno 2 negativna naboja (-2). korak Napišu se svi reaktanti i produkti kemijske reakcije.+ 6e2Cr+33+ d) Izjednače se naboji na lijevoj i desnoj strani parcijalnih reakcija Suma naboja na lijevoj strani parcijalne reakcije oksidacije je 0. a krom reducirao. O: Te+4O-22 H+16Te+6O-26 + 2e.4. korak a) Odrede se stupnjevi oksidacije pojedinih elemenata. Te+4O-22 + Cr+62O-272H+16Te+6O-26 + Cr+33+ H6TeO6 + Cr3+ b) Napišu se redoks parovi parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije Oksidacija: Te+4O-22 Redukcija: Cr+62O-272H+16Te+6O-26 2Cr+33+ c) Napiše se prijelaz elektrona parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije Telurij se oksidirao od stanja +4 do stanja +6 i imamo prijelaz od 2 elektrona. 1. Broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe mora biti jednak njihovom broju na desnoj strani jednadžbe Primjer 1. TeO2 + Cr2O722.2 = 0). odnosno 2H+ iona.

Kako na lijevoj strani parcijalne reakcije redukcije imamo višak od 8 negativnih naboja (-8). a na desnoj strani višak od 6 pozitivnih naboja (+6) to ćemo. 3TeO2 + Cr2O72. a na desnoj 6 atoma kisika pa ćemo dodati na lijevu stranu 4 molekule vode.+ 6e.+ 5H2O + 8H+ NABOJ + LIJEVO 8*1=8 3H6TeO6 + 2Cr3+ DESNO 2*3=6 3H6TeO6 + 6e. O: Te+4O-22 + 4H2O H+16Te+6O-26 + 2e. pa ćemo na desnu stranu dodati 7 molekula vode.+ 14H+ 3TeO2 + Cr2O72.+ 6e.+ 14H+ 2Cr+33+ e) Provjerimo da li je broj atoma vodika ili kisika na lijevoj strani jednak njihovom broju na desnoj strani Kod parcijalne reakcije oksidacije na lijevoj strani imamo 2 atoma kisika. odnosno 14H+ iona.+ 6e. R: Cr+62O-272.8 = 6). O: R: 3TeO2 + 12H2O Cr2O72. korak Provjeri se je li zbroj električnih naboja na lijevoj strani jednadžbe jednak zbroju električnih naboja na desnoj strani jednadžbe.+ 14H+ 2Cr+33+ + 7H2O f) Parcijalne reakcije svedu se na isti prijelaz elektrona i zbroje Kako kod reakcije oksidacije imamo prijelaz od 2 elektrona. a na desnoj niti jedan.+ 5H2O + 8H+ 3. R: Cr+62O-272.+ 2H+ | *3 Zbroje se sve parcijalne reakcije oksidacije i redukcije.+ 2H+ Kod parcijalne reakcije redukcije imamo na lijevoj strani 7 atoma kisika. da bi i lijeva strana imala višak od 6 pozitivnih naboja. dodati 14 pozitivnih naboja (14 . O: Te+4O-22 + 4H2O H+16Te+6O-26 + 2e.+ 6H+ 2Cr3+ + 7H2O 3H6TeO6 + 2Cr3+ + . a kod redukcije prijelaz od 6 elektrona (3 po svakom atomu kroma) parcijalnu reakciju oksidacije pomnožimo sa 3 kako bi prijelaz elektrona bio isti (6).

4. korak Provjeri se je li broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe jednak njihovom broju na desnoj strani jednadžbe.UKUPNO 2 6+ 0 6+ Suma naboja na lijevoj strani jednadžbe (8 pozitivnih + 2 negativna naboja) odgovara sumi naboja na desnoj strani jednadžbe (6 pozitivnih naboja). Konačno se dobije uravnotežena jednadžba dobivanja teluratne kiseline: 3TeO2 + Cr2O72. 1.+ IO3CrO42. 3TeO2 + Cr2O72. Cr(OH)4.+ I2 . korak Napišu se svi reaktanti i produkti kemijske reakcije.+ 5H2O + 8H+ 3H6TeO6 + 2Cr3+ Primjer 2.: Laboratorijski se kromat može dobiti oksidacijom kromita s jodatom u lužnatom mediju.+ 5H2O + 8H+ ELEMENT Te Cr O H LIJEVO 3 2 3 * 2 + 7 + 5 = 18 5 * 2 + 8 = 18 3H6TeO6 + 2Cr3+ DESNO 3 2 3 * 6 = 18 3 * 6 = 18 Broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe odgovara sumi tih atoma na desnoj strani jednadžbe.

R: 2I+5O-23. Kako se u lužnatom mediju naboji izjednačavaju dodavanjem OH. O: Cr+3(O-2H+1)4. R: 2I+5O-23.+ I02 b) Napišu se redoks parovi parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije O: Cr+3(O-2H+1)4R: 2I+5O-23I02 Cr+6O-242- c) Napiše se prijelaz elektrona parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije Krom se oksidirao od stanja +3 do stanja +6 i imamo prijelaz od 3 elektrona.iona. Vidimo da se krom oksidirao. O: Cr+3(O-2H+1)4Cr+6O-242.iona. a na desnoj strani imamo 5 negativnih naboja (2+3). . Cr+3(O-2H+1)4. korak a) Odrede se stupnjevi oksidacije pojedinih elemenata.+ 10eI02 d) Izjednače se naboji na lijevoj i desnoj strani parcijalnih reakcija Na lijevoj strani parcijalne reakcije oksidacije imamo 1 negativni naboj. Imamo prijelaz od 5 elektrona za svaki atom joda što ukupno iznosi 10 elektrona (2 * 5 = 10). na desnu stranu ćemo dodati 12 negativnih naboja. na lijevu stranu ćemo dodati 4 negativna naboja.2.iona na suprotnu stranu od one na kojoj su napisani elektroni. odnosno 12OH. a na desnoj 4 atoma kisika pa ćemo dodati na desnu stranu 4 molekule vode.+ 3e- Jod se reducirao i iz stupnja oksidacije +5 prešao u elementarno stanje (stupanj oksidacije 0).+ 4OHCr+6O-242. a na desnoj strani nemamo ni jednu nabijenu česticu (0).+ 10eI02 + 12OH- e) Provjerimo da li je broj atoma vodika ili kisika na lijevoj strani jednak njihovom broju na desnoj strani Kod parcijalne reakcije oksidacije na lijevoj strani imamo 8 atoma kisika. odnosno 4OH. a jod reducirao.+ I+5O-23Cr+6O-242.+ 3e- Kako na lijevoj strani parcijalne reakcije redukcije imamo 12 negativnih naboja (2 * 1 + 10).

+ 10e.+ 40OH6IO3.| *3 Zbroje se sve parcijalne reakcije oksidacije i redukcije. korak Provjeri se je li broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe jednak njihovom broju na desnoj strani jednadžbe.+ 3I2 + 22H2O DESNO 0 10 * 2 = 20 2010CrO42.+ 6IO3. a kod redukcije prijelaz od ukupno 10 elektrona (5 po svakom atomu joda) parcijalnu reakciju oksidacije pomnožimo sa 10. korak Provjeri se je li zbroj električnih naboja na lijevoj strani jednadžbe jednak zbroju električnih naboja na desnoj strani jednadžbe. O: R: 10Cr(OH)4. a parcijalnu reakciju redukcije pomnožimo sa 3 kako bi prijelaz elektrona bio isti (30). R: 2I+5O-23.+ 30e.+ 10e. 4.+ 3I2 + 22H2O + Suma naboja na lijevoj strani jednadžbe (20 negativnih naboja) odgovara sumi naboja na desnoj strani jednadžbe (20 negativnih naboja).+ 4H2O Kod parcijalne reakcije redukcije imamo na lijevoj strani imamo 6 atoma kisika. 10Cr(OH)4.+ 4OH3.+ 4OHNABOJ + UKUPNO LIJEVO 0 10 + 6 + 4 = 20 2010CrO42.+ 4H2O | *10 I02 + 12OH.+ 6H2O Cr+6O-242. O: Cr+3(O-2H+1)4. a na desnoj 12 atoma kisika pa ćemo dodati na lijevu stranu 6 molekula vode.+ 6IO3.+ 4OH- Cr+6O-242.O: Cr+3(O-2H+1)4.+ 30e.+ 6H2O I02 + 12OH- f) Parcijalne reakcije svedu se na isti prijelaz elektrona i zbroje Kako kod reakcije oksidacije imamo prijelaz od 3 elektrona.+ 40H2O 3I2 + 36OH10CrO42.+ 18H2O 10Cr(OH)4. .+ 4OHR: 2I+5O-23.+ 3e.+ 3e.

10Cr(OH)4.+ 3I2 + 22H2O DESNO 10 3*2=6 10 * 4 + 22 = 62 22 * 2 = 44 10 * 4 + 6 * 3 + 4 = 62 10 * 4 + 4 = 44 Broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe odgovara sumi tih atoma na desnoj strani jednadžbe. Konačno se dobije uravnotežena reakcija dobivanja kromata: 10Cr(OH)4.+ 3I2 + 22H2O .+ 6IO3.+ 6IO3.+ 4OH10CrO42.+ 4OHELEMENT Cr I O H LIJEVO 10 6 10CrO42.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->