broj 5 godina II

Graevinarstvo u Srbiji
poslovanje

Tema broja

Beogradska berza Republiki zavod za statistiku Institut za arhitekturu i urbano planiranje Srbije

pogled

urbanizam intervju

Mirjana Jovanovi
ef poslovnice SEEBBE

fokus

svetski lider industrije graevinske hemije

BASF

34
SEEBBE

Urbanizam i granina podruja

40 44

Fokus Fokus

38
Graevinci na berzi

Graevinarstvo u brojkama

86
BASF lider u industriji graevinske hemije
Transmaterijali ETFE

info Okruenje
Srbija Beograd

Svet

MaxCompact ploe (J.U.A. FRISCHIES) WYOMING cevne i ramovske skele

75 76 77 78 82 80 83 84 85 86 90 92 93 94 104 108 106

promo GATES segmentna garana vrata

TRIMO fasadni paneli plave krvi TRICOM limovi sa tradicijom Swisspearl Sigma 8 i 12 (ESAL) LEXAN* thermoclear & pune ploe (POLYMERS GROUP) PROCREDIT LEASING sve za graevinarstvo

16 18 20 22 24 26 28 30 32 34 38 40 44 50 52 54

MEVA ramovska oplata nezavisna od krana (BAUMANN)

energetska ekasnost Net Zero energija kalifornijski snovi arhitektura Norman Foster energetska ekasnost u
hi-tech arhitekturi

108

promo MV ARCH inspiracija ivota

ID PROJEKT visokogradnja EUROMODUL kontejneri za najiru upotrebu

predstavljamo INTERLEMIND plasticirani limovi i software Trea decenija ArchiCAD-a (HICAD)

sendvi paneli sa ispunom od poliuretana

pogled Institut IMS Beograd fokus Lider u industriji graevinske hemije

BASF

poslovanje Javno i privatno partnerstvo (CREAM) tema broja SEEBBE

Graevinci na berzi (Beogradska berza) Urbanizam i granina podruja (IAUS) Graevinarstvo u brojkama (RZS)

Net Zero energija

promo Fasadni paneli (ISOBAU)

LENSIM - NEOTON sistemi koji nee izneveriti Kaindl laminatni podovi i Kronopol OSB ploe (ARTINVEST) Ekoloka gradnja, bioniki kreativni inenjering i SIMPROLIT sistem

promo Copper & Silver Art sistemi (POLYKEM)

INFOMARKET sve na jednom mestu Stratos pumpe i IF-moduli (WILO)

78
Voda u enterijeru

SPECTRA sistemi za elektro-energetsko 55 napajanje i zatitu objekata (GEPC) VBS sistemi za spajanje i privrivanje 56 (OBO BETTERMAN) ELEKTROMETAL bezhalogeni kablovi IRA u susret novim tehnologijama BEOICLA saradnja je garancija uspeha! PIRAMIDA konstrukcije od lepljenog lameliranog drveta RAJ HOLDING vie od graenja MD TRNOVE proizvodnja elinih reetkastih gazita i staza BARSELONA etvrt veka odrivog razvoja LYCTUM PVC okovi & aluminijumske ograde i gelenderi ISOMAT arolija kvalitetnog graevinarstva 57 58 60 61 62 63 64 66 67 68 69 70 72 73 74

enterijer Voda u enterijeru transmaterijali ETFE promo Arcus fotelja (MALI PRINC)
Disan sistemi centralnog usisavanja (POLYCO) DOMIS obezbedite komfor i sosticiranost MDS TOTAL STONE inspirisani prirodom

ROVEX INENJERING sistemi grejanja 107 109 110 111

Formica paneli za unutranje i spoljanje 112 oblaganje (ELTOP) Projektno nansiranje (ERSTE) DRAMIN savremeni graevinski materijali 114 115 117 118 128

104
Kompletan sadraj ali i mnogo vie pronai ete na adresi
www.BUILDmagazin.com

transmaterijali RCI lina karta krova promo REMO specijalne i krune oplate ROLOMATIK FORTEX eline konstrukcije Oplatni sistemi Peri Up (PERI) Univerzitetsko naselje u Beogradu (SCIURUS)

mehanizacija Habanje neprijatelj prota br. 1 (ICI)

promo SIMPROLIT sistem gradnje SECUT ienje i odravanje vaeg prostora

narudbenica

130

INDEX OGLASA
Akva butik ALM Aluplast Bgd Annex Stahl & Metalle Aqua Code Arcelor Mital Armat inenjering Beogradski sajam Bombeton d.o.o. Cetinje Cira Esal Euro Heat Fadis Fantiniscianatico Balkan Feal Komet Leg sistem LKV centar Mainoprojekt Kopring Metalprodukt Mr Branislav onin Nova Forma Pan Komerc Piramida Polymers group Popovi & Co www.akvabutik.com www.alm.co.au www.aluplast.co.yu www.annexstahl.com www.aquacode.org www.arcelordistribucija.co.yu www.armat.co.yu www.sajam.co.yu www.bombeton.cg.yu www.ciraheat.com www.esal.si www.euroheat.co.yu www.fadiscg.com www.fantiniscianatico.co.yu www.feal.ba www.komet-ca.co.yu www.legsistem.co.yu www.lkvcentar.com www.masinoprojekt.co.yu www.metalprodukt.co.yu djonin@hemo.net www.novaforma-furniture.com www.pankomerc.com www.piramidasm.co.yu www.polymers.co.yu www.popovicandco.co.yu 43 41 45 40 105 3 2 33 42 59 21 44 91 5 7 35 132 113 108 116 82 17 131 25 68 65
Aeroklima Agreks Arhitrav Cementni proizvodi Coning Dizart inenjering Graevinar Izomont www.aeroklima.co.rs www.agreks2@nadlanu.com arhitrav_bg@yahoo.com www.cementni.co.rs coning@eunet.yu dizartin@gmail.com www.gradjevinar.co.yu www.izomont.co.yu www.adkopaonik.co.yu www.proventuss.com www.schuering.de www.systempro.co.yu www.tobler-skele.com www.madamearte.com www.vizus.rs 127 124 124 127 124 127 125 126 126 126 127 125 127 125 125

Procredit leasing Putzmeister Rolloteh Rolomatik SIEPA Tehnomobil-Protech Termoplasting Trimo inenjering Velechem Xella

www.procreditleasing.co.yu www.putzmeister.com www.rolloteh.com www.rolomatik.com www.siepa.sr.gov.yu www.tehnomobil-protech.co.yu www.termoplasting.com www.trimo.co.rs www.velechem.co.yu www.xella.co.yu

27 81 46 71 37 48 79 naslovna 49 51

RUBRIKA OGLASI

Kopaonik a.d. Proventuss Schring SystemPRO Tobler skele Umetniki zanati Vizus

GURAMO NAPRED
Prologodinji SEEBBE, pored novih izlagaa, proizvoda i tehnologija, doneo je i jednu novinu na polju izdavatva koja prati deavanja u oblasti graevinarstva i prateih delatnosti... Infonet Group, izdavaka kua koju ste ve dobro znali po tampanom i internet katalogu Graevinarstvo i opremanje, tada je pokrenula i Build magazin besplatni tromeseni informator graevinske industrije i opremanja. Novi SEEBBE je pred nama, a Build petim brojem ulazi u svoju drugu godinu izlaenja, i, kao i svaki put, na poveanom broju strana. Na njima vam, kao i do sada, predstavljamo niz graevinskih novosti iz sveta, zanimljivih proizvoda i uspenih preduzea sa naeg trita, itd. U okviru teme broja napravili smo kratak presek graenja u Srbiji kroz statistike prikaze, ali i intervjue sa strunjacima iz oblasti urbanizma, berzanskog poslovanja... Meutim, graevinarstvo u Srbiji jo uvek eka promenu trine klime. Moe se rei i da je itava privreda Srbije u stanju ekanja boljih dana, kada e se reiti vanija pitanja u vezi sa Kosovom, Hagom, Sporazumom o saradnji i pridruivanju... Kada se uz sve to doda i hronina nezainteresovanost za povraaj imovine, legalizaciju, utvrivanje porekla kapitala, jaanje zakonodavnog sistema i sinhronizaciju sudske i izvrne vlasti, jasno je da takva drava ne moe da se bori ni sa mnogo manjim problemima od onih gorepomenutih. Jedino to uspevamo da smislimo jesu prevremeni izbori... jo jedni prevremeni izbori... Postavlja se zatim pitanje da li drava zapravo eli da se okrene reavanju problema privrede? Ili je lake veito matati o tome kako sedimo za okruglim stolom u prostoriji gde se raspravlja o pravdi i nepravdi, i donose odluke o dobrom i zlom, koje e odmah zatim biti primenjene na itav Univerzum, ako ne i ire... A ovde na Zemlji, preciznije u Srbiji, trgovinski sudovi su zatrpani predmetima iz oblasti graevinarstva: potranje prema bivim gigantima dodatno komplikuju privatizaciju, nedovoljna ponuda stanova na tritu preesto krije, u najmanju ruku, sporna pitanja vlasnitva, dozvola, garancija, tj. otvoreno govorei prevare svih vrsta. Ako niste od tih, realizacija svake ideje, projekta i posla u Srbiji podrazumeva prevazilaenje prepreka u najneverovatnijim pojavnim oblicima. U takvoj klimi nastupa poplava najava, obeanja, megalomanskih poduhvata koji samo to nisu krenuli, a onda e sve biti bolje, u itavoj dravi i pomenutom Univerzumu, naravno! Vesti koje ispunjavaju novinske strane i info-portale menjaju se iz nedelje u nedelju, iz dana u dan: radovi se najavljuju, pa odlau, pa zatim otkazuju; auto-put ima sve potrebne garancije, pa ne ba sve, pa se itava pria odlae do juna, ili bee do 2009? Build magazin, sa vama, naim saradnicima, pokuava da ide onim pravim putem, bez obzira... Zajedno guramo napred...

Naslovna strana:

TRIMO INENJERING
pogledati na stranama 18 i 19

REDAKCIJA
GLAVNI UREDNIK Tomislav Stameni UREDNIK Mladen Bogievi IZVRNI UREDNIK Aleksandra Jovanovi DIZAJN I PRIPREMA Ivan Anelovski Vladimir Konarevi DIREKTOR MARKETINGA Dunja Filipovi MARKETING Jelena Boi Tanja Vientijevi Monika Ilomanoski Stana Arseni Peko ivkovi Nina Viekruna Jelena Kusmuk Srbijanka Savi Nenad Jakovljevi FINANSIJE Dragana Stankovi IZDAVA

Izvorska 41 11030 Beograd tel/fax: +381 11 35 71 509 +381 11 35 71 510 e-mail: info@infonetgroup.com www.infonetgroup.com
Izdava ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa i promotivnih tekstova

Urednik,

Mladen Bogievi

BUILD magazin je prvi srpski besplatni poslovni magazin o graevinarstvu i opremanju koji se na teritoriji Srbije besplatno distribuira na adrese preduzea, organizacija i profesionalaca iz oblasti graevinarstva, arhitekture i prateih delatnosti.

BUILD magazine is the rst Serbian free building construction business magazine which is, in Serbia, distributed without charge, to addresses of companies, organizations and individuals connected to building construction industry and architecture.

Rotograka d.o.o. Segedinski put 72 24000 Subotica ISSN 1452-8495 CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije Beograd 624 COBISS.SR-ID 139422220

TAMPA

info
SVET
Letei feniks, prizemljeni zmaj
Najsavremenija zgrada aerodroma na svetu, opremljena tehnolokim sistemima poslednje generacije, koja bi trebalo da doekuje i ispraa milione putnika svake godine, otvorena je u Pekingu sredinom februara. Ovo je jo jedan u nizu fascinantnih arhitektonskih objekata nove Kine koji e doekati stotine hiljada gostiju tokom predstojeih Olimpijskih igara, ali i predstavljati ovu veliku zemlju milionima ljudi irom planete putem televizijskih prenosa. Pekinki aerodrom je otvoren tek 1958. i to kao prvi aerodrom u Narodnoj republici Kini. Prvobitna zgrada iz te godine se i danas koristi za VIP i arter letove. Nova zgrada, danas poznata kao Terminal 1, sa

PRIZEMLJENI ZMAJ Novi terminal ve u poetnim fazama gradnje predstavljao neverovatan prizor za svakoga kome je graenje u srcu (na slici iznad prebrojali smo oko 40 kranova!).

U Kini se mogu videti stotine ovakvih prizora, naroito od trenutka kada je Peking dobio organizaciju Olimpijskih igara. Neverovatan je podatak da se na panorami samo tog grada tokom 2007. godine moglo izbrojati nekoliko desetina hiljada kranova

Predstojee Olimpijske igre bile su povod da se pusti u rad i trei veliki terminal u Pekingu. Nova zgrada je projektovana prema svim savremenim zahtevima funkcionalnosti i energetske ekasnosti.

nosi jedan ovakav objekat, upotpunjeni su ivim bojama iz kineske tradicije, tako da novi terminal aerodroma u Pekingu predstavlja fascinantan prizor, kako nou, tako i po dnevnoj svetlosti.

dokovima za 10-12 aviona, otvorena je 1980, i prepoznatljiva je po zelenoj boji. Poetkom 90-ih, u prvim godinama velikog buma, broj putnika je prerastao kapacitet aerodroma pa se 1995. krenulo sa izgradnjom Terminala 2 koji je otvoren 1999. Iste godine poinje renoviranje Terminala 1, koji je ponovo otvoren 2004. nakon obimnih intervencija i osavremenjavanja.

Kada se govori o izgledu same zgrade, nema sumnje da e ona postati jedan od novih simbola, ne samo Pekinga, ve i itave Kine: aerodinamini krov koji kao da stremi da se odlepi od zemlje i forma inspirisana zmajem, poznatim kineskim simbolom, svakako da e oduzimati dah svakome ko sleti i poleti pod njenim okriljem. Estetski doivljaj i sva simbolika, koju na ovom mestu sobom

Do Olimpijade je ostalo jo nekoliko meseci, a uivo upoznavanje itavog niza objekata o kojima se pria, i koji e u glavnom gradu Kine doekati brojne posetioce, poee ve onog trenutka kada prvi gosti budu sleteli u Peking. Prolazak novim terminalom bie lino otvaranje i zatvaranje Igara za svakog posetioca.

LETEI FENIKS Kineska aviopria ne zavrava se otvaranjem novog terminala: ovih dana, marta 2008, krenuli su prvi probni letovi aviona tipa ARJ 21-700. Popularni naziv za ovu letelicu je Sjeng Feng to u prevodu znai Letei feniks. Iza ovog imena krije se prvi avion za komercijalne letove koji je u potpunosti projektovan i proizveden u Kini. Komercijalna proizvodnja se oekuje poetkom sledee, 2009, godine, a ve na jesen iste godine i prve isporuke. Kapacitet ovog aviona bie 90-105 sedita, ali konani cilj je da se do 2020. proizvedu i veliki putniki avioni kao konkurencija Airbusu i Boeingu kojima je Kina do sada isporuivala samo znaajne delove

10

info
Epilog
Leto 2007. najavljivalo je krizu na amerikom tritu nekretnina koja se zavrila u velikom stilu krahom berze nekretnina prole jeseni. Build je sve ove nemile dogaaje ispratio, iako su oni u meuvremenu prevazili okvire graevinarstva, to svakako nije razlog da vas i sad ne obavestimo ta je dalje bilo... Naime, dve najvee nansijske kompanije u SAD, banka Citigroup i najvea brokerska rma na svetu Merrill Lynch (koja je postala poznatija naoj javnosti kupovinom paketa 25% akcija MPC Properties-a) u nekoliko navrata traile su pomo stranih investitora kako bi nadomestile vie od 100 milijardi dolara gubitaka na hipotekarnim hartijama. Samo Citigroup je morao da otpie preko 18 milijardi nenaplativih potraivanja i poslednji kvartal 2007. zavrila je sa neto gubitkom od skoro 10 milijardi, to je bezmalo dva dolara po akciji. Situaciju u kojoj se naao Citigroup najbolje doarava podatak da se govori o najveem gubitku u skoro dva veka postojanja!

Uzrok pada mosta I-35W

Slika kolapsa mosta na meudravnom koridoru 35W (otuda i ime mosta Interstate 35W odn. I-35W) u Mineapolisu obila je svet 1. avgusta 2007. U ovoj nesvakidanjoj nesrei 13 ljudi je izgubilo ivot, a jo 100 je bilo povreeno. Na konferenciji za tampu odranoj 16. januara u ikagu 2008. federalna Komisija za otkrivanje uzroka nesree iznela je prve rezultate istrage: uzrok ruenja mosta bio je ozbiljan propust na gusanim ploama koje spajaju eline grede u vorovima reetke. U izvetaju je naglaeno da je bilo malo verovatno da greka bude primeena tokom rutinske provere stanja mosta.

Nakon otvaranja za saobraaj 1967, na mostu I-35W raene su brojne intervencije kao i na svakom drugom. Uglavnom su se odnosile na popravku asfaltne podloge, to je predstavljalo dodatno optereenje za ionako slabe vorove. Kada se doda i poveana frekventnost, jasno je da je uruavanje u reku Misisipi bilo samo pitanje trenutka.

Na slabu vezu se sumnjalo ve od samog poetka, a istraga je sada to i potvrdila: ploe kojima su spajane grede bile su jedva preko polovine neophodne debljine za bezbedno funkcionisanje ovog infrastrukturnog objekta. elnik Odbora za bezbednost nacionalnog transporta (NTSB) Mark Rozenker, rekao je da su gusane spojnice 40 godina starog mosta bile pretanke da izdre poveanje frekventnosti saobraaja, ali i naknadnih infrastrukturnih optereenja. Kao dokaze Komisija je predstavila 16 pronaenih elinih sastavaka sa centralnog dela mosta polomljenih u komade. Meutim, ovde se istraga ne zavrava. Potrebno je razjasniti sve okolnosti i uzroke nesree, posredne i neposredne. Traenje odgovornih oteano je nemogunou da se pronau originalni planovi, pa se jo uvek ne zna da li je greka bila nainjena ve u projektovanju i predraunu ili se govori o neodgovornosti proizvoaa elemenata i izvoaa radova. Strunjaci su godinama upozoravali da most zahteva ozbiljnu sanaciju. Jo 1990. savezna inspekcija podnela je izvetaj u kom je I-35W ocenjen kao nebezbedan, ne dajui konkretne detalje, niti pominjui stanje spojnica.

U zakljuku Izvetaja, NTSB je naloio da sve drave i izvoai pod hitno obrate vie panje na dodatna optereenja elinih mostova kojih u SAD ima preko 450, ali i da preispitaju originalni projekat pre nego se upuste u bilo kakve intervencije. O kakvom se poduhvatu radi govore podaci da samo na teritoriji Minesote 60 mostova ima konstrukciju slinu ovoj, i da e u njihovo ispitivanje biti uloeno oko pola miliona dolara kako bi posao bio zavren do juna. Komisija je odmah krenula sa ispitivanjem sedam najveih, a nakon toga, provera e biti proirena i na ostale. Izgradnja novog mosta preko Misisipija ve je u toku. Otvaranje se oekuje ve ove godine, a vrednost radova je procenjena na oko 400 miliona evra.
MOST-TUNEL Most I-35W je delo inenjerske rme Sverdrup & Parcel iz Misurija, uvene po projektu most-tunela Chesapeake Bay (Zaliv esapik, Virdinija, na slici dole), koji je svojevremeno predstavljao jedno od sedam inenjerskih uda savremenog sveta. Ova deonica atlantskog koridora, ukupne duine 37km, otvorena je daleke 1964.a problem prolaska prekookeanskih brodova reen je na jedinstven nain u jednom trenutku saobraajne trake sputaju se pod vodu i most se pretvara u tunel. U drugoj polovini 90-tih kapacitet saobraajnice je povean sa jo etiri trake, ali bez primene ovog neobinog reenja (od tunela se odustalo zbog cene poduhvata).

Zatim su krenule i tube na raun banaka, a jedna od popularnijih je ona koju je grad Klivlend, drava Ohajo, podneo protiv 21 banke, meu kojima je, naravno, i pomenuta Citigroup. Gradski elnici istiu da je neodgovorno davanje kredita devalviralo cene nepokretnosti, to je direktno uticalo na porast kriminala, ime su banke prozvane da su na istoj ravni sa organizovanim kriminalom ili trgovinom drogom. Meutim, obzirom da se radi o gradu koji je tek deseti na listi pogoenih gradova, mogu se oekivati i nove tube. Dok i ostatak sveta, naroito Evropa, trpi posledice potresa, vest odjavljujemo informacijom da je stanje u, sada ve itavoj ekonomiji SAD-a, veoma nalik onom iz 1980. godine, tj. recesiji. Tada je predsednik Ronald Regan poreskim olakicama uspeo da stabilizuje vodeu ekonomiju sveta, ali sada je stanje komplikovanije, naroito u sklopu optih globalnih kretanja, a svaka intevencija drave na jedno nansijsko trite samo pogorava situaciju, ocenjuju strunjaci.

Firmu Sverdrup & Parce je kasnije kupila Jacobs Engineering Group iz Pasadene, koja za sada nije dala nikakve komentare na nalaze istrage

11

info
OKRUENJE
68 miliona evra za kanalizaciju
Ugovor o konsultantskim uslugama u treoj fazi projekta vodosnabdevanja i odvoda otpadnih voda na crnogorskom primorju, vrednoj 68 miliona evra, potpisan je u Tivtu. Ta faza obuhvata sanaciju kanalizacionih mrea, izgradnju nove infrastrukture i postrojenja za preiavanje otpadnih voda u Herceg Novom, Budvi i Baru i u kasnijoj fazi jo po jednog postrojenja za Tivat i Kotor, Sutomore i anj. Ugovor o konsultantskim uslugama potpisali su izvrni direktor zajednikog koordinacionog drutva za vodosnabdevanje i odvod otpadnih voda na Crnogorskom primorju i Cetinju Vodacom Boris Vukovi i direktor odeljenja za inostrane poslove nemako-hrvatskog konzorcijuma DahlemPecher-IGH. Nemaka KfW banka je za realizaciju radova na Crnogorskom primorju obezbedila 28 miliona evra kredita pod povoljnim uslovima godinjom kamatom od 1,25%, grejs periodom od tri i rokom otplate od 15 godina, uz est miliona donacija. Vlada Crne Gore uestvovae sa 10 miliona evra, dok e ostatak obezbediti optine lanice Vodacoma. Planirano je da radovi budu zavreni u naredne 4 godine, a prva postrojenja za preradu otpadnih voda u Baru, Budvi i Herceg Novom e, prema reima predstavnika KfW banke za Crnu Goru eljka Uljarevia, u funkciji biti ve na prolee 2010. Ni vijadukti, niti tuneli, ni zidine Starog grada nisu problem, ali jeste veliki problem poslednja deonica obilaznice, ona koja bi trebalo da proe kroz kaljare. Kako se dogodilo da se nakon dve decenije razmilja o izmeni projektovane trase? Prosto, ondanji tehniki problemi su moda isti i danas, ali druge stvari su se bitno promenile. Naime, u lokalnoj upravi strahuju da e otkup placeva koji su predvieni za prolazak puta Optinu kotati daleko vie od predvienih tri miliona evra.

Ipak obilaznica oko Kotora?

Dva dana pred zatvaranje, poniten je tender za izgradnju obilaznice oko Kotora, ali gradski elnici demantuju da se od nje tako i konano odustalo. Naime, jo 1988. uraen je projekat koji predvia duinu trase od 9km. Po tom projektu planirano je da se obilaznica kod tunela Vrmac odvoji od Jadranske magistrale, zatim da iza kotorskog Starog grada proe kroz kaljare i izae ponovo na Magistralu kod Dobrote. Ova trasa podrazumeva i gradnju dva tunela ispod starih gradskih zidina Kotora, ali i jednog vijadukta.

Otkup zemljita, uz obeteenje vlasnicima objekata koji su doekali ili ekaju Ruse, u dananjoj Crnoj Gori pretvara se u nemoguu misiju. Mogui izlaz iz problema trai se u izmeni predviene trase, ali kako god bilo, preko neije zemlje se mora prei na prikljuenju Magistrali kod Dobrote. Vlada naih suseda ve je izdvojila 14 miliona za ovaj poduhvat, dok e optina Kotor uestvovati sa oko etiri miliona evra. Koliko e na kraju izai nansijska konstrukcija ove investicije moe samo da se nagaa... Zapravo, moe li?

oping centar na Kaptolu

Novi oping centar na zagrebakom Kaptolu gradie austrijska rma Molteh koja je dobila koncesiju od Crkve na 99 godina. Novi poslovno-trgovaki centar na Kaptolu, ije je radno ime Prebendarski vrtovi, bie otvoren u februaru 2009. godine, najavili su predstavnici austrijske kompanije Molteh u razgovoru s novinarima. Bilo je to njihovo prvo javno predstavljanje u Hrvatskoj, kao i njihovih saradnika u ovom projektu, koji je zapoet jo pre nekoliko godina u Tkalievoj ulici, nadomak postojeeg centra Kaptol, a koji se dovodio u vezu sa generalom Vladimirom Zagorcem. Thomas Samii, predsednik Uprave Molteha rekao je da je projekat vredan 40 miliona evra. Investkredit banka se odluila da otkupi projekat, koji je ve bio zapoet, jer je na jedinstvenoj lokaciji u samom sreditu grada tako da se mogu oekivati odlini rezultati, istakao je Samii. Centar se prostire na 18 hiljada kvadrata i ukupno est etaa, a projekat je realizovan na zemljitu koje je u vlasnitvu Crkve, koja je rmi Molteh dala koncesiju na 99 godina.

BOSANSKO SUNCE Ambasador Kraljevine panije u BiH Jose Maria Castroviejo y Bolibar, zajedno sa Ministrima energije FBiH i RS-a Vahidom Heom i Rajkom Ubiparipom, potpisao je u Sarajevu administrativni protokol za projekat Studija mogunosti korienja i promocije razvoja solarne energije u BiH. Projekat, iji su krajni korisnici federalno Ministarstvo energije, rudarstva i industrije i Ministarstvo privrede, energetike i razvoja RS, u naredne dve godine nansirae Vlada panije sa 204.000 evra, a implementirae ga International Management Group (IMG) u saradnji s Tehnikim biroom za saradnju sa Balkanom

(OTC) panske agencije za meunarodnu saradnju za razvoj (AECID). Njime je obuhvaena analiza postojee ponude solarne, termike i fotonaponske tehnologije u BiH, analiza institucionalnog, regulativnog i zakonskog okvira i moguih instrumenata nansijske podrke, kao i predlog stratekih smernica za razvoj i izradu edukacijskog programa o solarnoj tehnologiji. Ambasador je naglasio da je panija pionir u razvitku primene solarne energije i da je zadovoljan to e njegova zemlja imati priliku da svoja iskustva podeli sa BiH, budui da se u paniji 15% proizvedene elektrine energije dobija od Sunca

12

info
Moltehovi saradnici na projektu su Ing-grad, kao glavni izvoa radova, Interkonzalting, koji je zaduen za nadzor nad gradnjom, a glavni projektant je Goran Rako. Valjevoprojekt je na aukciji 2002. godine kupio konzorcijum od 21 zaposlenog radnika za 15,1 milion dinara, ali je posao propao zbog njihovih meusobnih nesporazuma posle prve isplaene rate, pa je privatizacija ponitena u septembru 2004. godine. Ovo je bila uspena projektantska kua sa prostorom od 380m2 u centru Valjeva, ali je posle neuspene privatizacije jedva opstajala i to zahvaljui prihodu od zakupa dela poslovnog prostora. U rmi je ostalo est radnika, a zarade nisu isplaivane dve godine, zbog blokade rauna u iznosu od pola miliona dinara. Firma je u 2006. godini imala gubitak od 2,15 miliona dinara, a knjigovodstvena vrednost kapitala bila je nepunih dva miliona dinara. do 4 miliona, kao i da je Srbija na rang-listi te rme prva u svetu gledano po obimu investicija u opremu Biesse po glavi stanovnika.

SRBIJA
Novim mostom u Srpsku
Ubrzano se gradi savski most izmeu Sremske i Bosanske Rae, uz stari elezniko-drumski iz 1918. godine koji e ostati da slui samo za elezniki saobraaj (ako ikada bude obnovljen na pruzi idBijeljina). Graditelji beogradskog Intermosta garantuju da e ispotovati rok i, nakon 300 dana gradnje, predati most na upotrebu sredinom ove godine. Ukupna vrednost radova je 10,2 miliona evra, od kojih je 6 obezbeeno iz NIP-a, a ostatak daje JP Srbija putevi. Radovi za sada teku po planu, a po zavretku, sredinom ove godine, most e imati 400m duine i 11m irine, dve kolovozne trake, biciklistike i peake staze...

Wienerberger u Malom Iou

Kompanija Wienerberger International, erka rma Wienerberger koncerna, najveeg proizvoaa cigle na svetu (poseduje 263 ciglane u 25 zemalja Evrope i Amerike), kupila je fabriku za proizvodnju opeke Baka nova u Malom Iou i planira da uloi 12 miliona evra u osavremenjavanje tehnologije i proizvodnje. Kako je navedeno u saoptenju, u Srbiji e se cigla proizvoditi na isti nain kao i u Evropi, a proizvodi Wienerbergera, koji se smatraju najkvalitetnijim u svetu, bie dostupni na domaem tritu po konkurentnim cenama. Porozni blok poroterm, koji e se proizvoditi u naoj zemlji, ima specijalne termoinstalacione karakteristike, koje obezbeuju dobru zvunu i toplotnu izolaciju. Wienerberger International najavio je da e u saradnji sa lokalnim vlastima i pokrajinskom vladom, ove godini uloiti i u izgradnju zaobilaznice oko naselja Mali Io. Ova kompanija, koja ve posluje u svim zemljama regiona, takoe je vodei evropski proizvoa krovnih sistema, cevi i proizvoda za spoljanje poploavanje, na tritu Srbije njeni proizvodi su prisutni ve sedam godina, a poslednjih godinu dana kod nas ima i zvanino predstavnitvo.

Srbija investira milione u opremu Biesse

Predstavnici italijanske kompanije Biesse, jednog od vodeih proizvoaa maina za obradu drveta u svetu, tvrde da su njihova istraivanja pokazala da e Srbija u naredne dve godine utrostruiti izvozni program nametaja. Komercijalni direktor Biesse za istonu Evropu, eljko Studen, takvu tvrdnju potkrepio je podacima prema kojima srpska industrija nametaja na mesenom nivou investira milion evra u uvoz opreme Biesse: Srpska industrija doivela je poslovnu ekspanziju u poslednjih deset godina. Na godinji obim prodaje na ovom tritu kree se izmeu 10 i 12 miliona evra... rekao je Studen i dodao da se, poreenja radi, meseni plasman maina Biesse na trite Italije kree

Prodat Venac
Agencija za privatizaciju i rma Europark su 24. januara u Aranelovcu, potpisale ugovor o kupovini 70% dravnog kapitala preduzea Venac, kojim se novi vlasnik aranelovakih rudnika mermera i granita obavezuje da u zakonskom roku uplati dravi 5,2 miliona evra. Od est zainteresovanih kupaca, kako je istaknuto, ova beogradska rma dala je najbolju ponudu, koja sadri i preko 4 miliona evra za investicije. Iako je novi vlasnik prihvatio i kolektivni ugovor, o socijalnom programu e se tek pregovarati sa reprezentativnim sindikatima, poto u periodu od odluke tenderske komisije o najboljem ponuau i potpisivanja kupoprodajnog ugovora, sa njima nije postignut dogovor. Ostaje otvoreno i pitanje utvrivanja vrednosti pojedinane akcije, poto je 30% akcija kompanije Venac u vlasnitvu malih akcionara, od kojih veina najavljuje prodaju. Preduzee Europark bavi se ureenjem i odravanjem zelenih povrina, puteva i drugih komunalnih povrina, kao i inenjeringom, a svojim klijentima prua kompletne planersko-projektantske usluge i realizaciju svih inenjersko-izvoakih poslova na ureenju prostora, navedeno je na internet-sajtu ove kompanije.

U SUSRET PETOM KONGRESU CIGLARSKE INDUSTRUJE SRBIJE

Od 11. do 14. juna na Tari u hotelu Omorika bie odran V Kongres ciglarske industrije Srbije. Tim povodom, iz Udruenja IGP saopteno je da e uvodni referat prateeg Simpozijuma, g. Vladimira Denia Stanje i poloaj ciglarske industrije Srbije izmeu IV i V Kongresa, biti tampan u Zborniku, i da e zatim uslediti izlaganja na preko 25 tema iz pet oblasti: sirovinska baza savremena proizvodnja i novi tehnoloki postupci u proizvodnji cigle i crepa standardizacija i tehnika regulativa za zidane konstrukcije i materijale za zidanje zatita ivotne sredine primena proizvoda od gline u graevinarstvu.

Ove teme e kroz diskusije i elaborate obraivati nekoliko strunjaka iz oblasti rudarstva i geologije, graevinski inenjeri, republiki i pokrajinski zvaninici posveeni ovoj temi, strunjaci iz Instituta IMS, ali i gosti iz inostranstva predstavnici kompanija iji kapital je uloen u privatizaciju naih preduzea iz Udruenja IGP. Prethodna etiri kongresa pratilo je veliko interesovanje domae i inostrane strune javnosti, i njihova uloga je bila primetna kako u kvalitetu tako i kvantitetu proizvoda od peene gline. V Kongres e pratiti i prezentacije jednog broja proizvoaa uz izlobe njihovih proizvoda. Meutim, Deni je istakao da se nakon poslednjih dogaaja u Srbiji, mnogi prethodno najavljeni gosti dvoume u vezi sa dolaskom na Kongres

Inteltek kupio Valjevoprojekt

Poetna cena bila je 209 dinara po akciji, a postignuta je cena od 500 dinara. Vlasnik Intelteka je valjevski preduzetnik Saa Kneevi, koji je ranije kupio i Trgovinsko preduzee Jadar u Loznici.

13

info
50 miliona dolara za zatitu ivotne sredine
Kompanija U.S. Steel Serbia e do kraja 2009. investirati 50 miliona dolara u projekte za zatitu ivotne sredine, dok e Ministarstvo zatite ivotne sredine Republike Srbije pruiti konkretnu pomo u realizaciji ovih projekata. Sporazum podrazumeva rekonstrukciju glavnog dimnjaka u pogonu Aglomeracija i projekat smanjenja difuzne emisije sa krova i dimnjaka pogona eliana, kao i presa za mulj eliane. tanika povezuje svoje udaljene lokacije sa centralnom lokacijom kompanije putem Interneta i daljinski pristupa elektronskoj poti. U narednih godinu dana 40% ispitanika planira nadogradnju u segmentu IP telefonije (telefoniranje putem Internet protokola koje znaajno smanjuje trokove), koju u Srbiji sada koristi 12% anketiranih preduzea. Ovo istraivanje ukazuje na to da su mala i srednja preduzea svesna toga da IT moe imati znaajnu ulogu u njihovom osposobljavanju da se poveu u meunarodne lance nabavke, poveaju produktivnost i postanu konkurentni, kako na domaem, tako i na meunarodnom tritu, kao i da opstanu u vreme izuzetno dinaminih promena istakla je Ana Bokovi, regionalni menader prodaje, Cisco Srbija Ipak, i dalje je neophodno podizati svest o znaaju produktivnosti, korienjem novih reenja kao to su Objedinjene komunikacije, reenja za bezbednost podataka i za skladitenje podataka. Prema istraivanjima koje je sprovela Svetska Banka (The Investment Climate Survey, januar 2006.) kompanije koje u veoj meri koriste informacione i komunikacione tehnologije rastu 3,8% godinje, u poreenju sa 0,4% u sluaju onih koji to ne ine.

ICPDR i JCR za Dunav

Meunarodna komisija za zatitu reke Dunav (ICPDR) sa seditem u Beu i Zajedniki istraivaki centar Evropske komisije ( JCR) su 10. marta pokrenuli prvi meunarodni sistem za prognoziranje poplava na reci Dunav. Novi sistem e, kako je saopteno, nacionalnim vlastima podunavskih zemalja pruati informacije koje e omoguiti da u roku od 10 dana pripreme aktivnosti pred vee poplave, kao to su postavljanje zidova od dakova sa peskom, zatvaranje sistema za vodosnabdevanje, kako bi se spreila kontaminacija pijae vode, evakuacija stanovnitva i slino. Memorandum o razumevanju za razvoj ovog sistema potpisale su Austrija, Bugarska, eka, Nemaka, Maarska, Moldavija, Srbija, Slovaka i Rumunija, a u toku su pregovori sa Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom. Sistem za upozoravanje na poplave u Podunavlju dostupan je 14 sati dnevno putem Internet sajta zatienog lozinkama i trenutno obuhvata 700 stanica za merenje padavina du Dunava, s tim to je planirano da njihov broj bude povean na oko 3.000. Informacije koje se pruaju zemljama lanicama obuhvataju obim padavina, upozorenje od poplava, mape koje prikazuju reku. Posle velikih poplava na obalama Dunava i Elbe, ICPDR je prihvatio ponudu JRC za razvoj i testiranje sistema za upozorenje od poplava. Prema reima izvrnog sekretara ICPDR, Filipa Velera, uee u ovom projektu omoguie i praenje dugoronih klimatskih trendova, sa ciljem bolje pripreme za mogue posledice klimatskih promena. ICPDR je ustanovljena 1998. godine i razvila se u jednu od najveih i najaktivnijih organizacija Podunavlja. Ova organizacija se ne bavi samo Dunavom, ve i rekama koje se ulivaju u Dunav, a cilj ICPDR je primena Konvencije za zatitu Dunava, objanjavaju u organizaciji.

Informacione tehnologije u malim i srednjim preduzea

Mala i srednja preduzea su kljuni faktor razvoja privrede u Srbiji: ine 98,8% ukupno registrovanih preduzea, a zapoljavaju ak 60% od ukupnog broja zaposlenih. Kao i u ostatku jugoistone Evrope, i u Srbiji su ona bitan pokreta ekonomskog rasta, podizanja ivotnog standarda i kreiranja uslova za bolji trgovinski balans. U Srbiji menadment malih i srednjih preduzea prepoznaje ulogu i znaaj tehnologije za unapreenje poslovnih rezultata i posmatra uvoenje IT infrastrukture kao dugoronu investiciju, pokazalo je nedavno sprovedeno istraivanje kompanije Cisco Srbija: preko 50% malih i srednjih preduzea u Srbiji ima pristup internetu, a 98% u okviru te grupe ima lokalnu kompjutersku mreu. Cilj istraivanja bio je da se utvrdi proseno stanje u pogledu korienja informacionih i komunikacionih tehnologija u malim i srednjim preduzeima u Srbiji, kao i da se prui uvid u planove razvoja u ovom segmentu u neposrednoj budunosti. Sprovedeno istraivanje ukazuje da 58% ispiKONKURS PRIVREDNE KOMORE BEOGRADA lanovi Udruenja graevinarstva i komunalne delatnositi Privredne komore Beograda (PKB) i druge organizacije u Komori moi e do sredine aprila da predloe firmu kojoj e biti dodeljena nagrada PKB za inovacije u graevinarstvu, rekla je v.d. sekretara tog Udruenja Mirjana Sievi. Ona je na sednici Odbora tog udruenja istakla da se tradicionalna nagrada PKB za inovacije u graevinarstvu dodeljuje 22. maja povodom dana Komore. Predlozi, prema njenim reima, mogu biti slani potom ili putem email. Godinja nagrada PKB dodeljuje se za izuzetne rezultate u proizvodnji i drugim oblastima privreivanja, za izvanredan doprinos u razvoju i unapreenju privrede Beograda, kao i za dugogodinji rad u privredi i doprinos informisanju javnosti o rezultatima u privredi.Nagrada za inovacije u graevinarstvu dodeljuje se lanovima Komore, inostranim preduzeima i drugim pravnim licima i pojedincima

Najvei most na Dunavu

Saobraajni institut CIP, nakon zavrene studije opravdanosti, zavrava projekat za izgradnju auto-puta od Bubanj potoka do Paneva. Duina deonice bi trebalo da bude duga 27km, vrednost 427 miliona evra, a kako je Build ve pisao, pored nadvonjaka i tunela, ovaj krak podrazumeva i drumsko-elezniki most preko Dunava izmeu Vine i Stareva. Sada su poznati i neki detalji projekta, pa se sada zna da e most imati 35 stubova od kojih pet u vodi, po tri trake u svakom smeru, jedan kolosek. elezniki deo mosta imae raspon od 1.850m, a irina mosta bie 40m. U plovnom delu razmak stubova je 175m, a najmanja visina mosta iznad visokog vodostaja bie 10m, tj. sve prema Dunavskoj konvenciji. Ova investicija od bezmalo pola milijarde evra, dobila je pozitivnu ocenu studije izvodljivosti na osnovu injenice da se radi o nastavku Beogradske obilaznice koja spaja krakove E70 (Zagreb-Beograd-Temivar) i E-75 (Budimpeta-Beograd-Ni) evropskog Koridora X. Meutim, investicija ima veliki znaaj, ne samo za povezivanje okolnih mesta (Vine, Stareva, Paneva, Kovina, Smedereva...), ve i za centar Beograda, odn. optine Dorol i Savski Venac, gde Savskom, Karaorevom i Dunavskom ulicom svakodnevno prolazi celokupan tranzit od ibarske magistrale i Mostarske petlje ka Panevakom mostu. Uzimajui u obzir da se govori o leperima i velikim kamionima, koji najee prevoze veoma zapaljive i otrovne materije iz industrijske zone Paneva, ovaj projekat e, uz zavretak Obilaznice, u ogromnoj meri uticati na ekoloke uslove saobraaja u samoj Prestonici.

Holcim investira 155 miliona

Izvrni odbor vajcarskog koncerna Holcim odobrio je investiranje 155 miliona evra u narednih pet godina u Srbiju. Generalni direktor Holcima Srbija, Gustavo Navaro, kae da e, u cilju poveanja proizvodnje cementa u Popovcu kod Paraina, 83 miliona evra biti uloeno do 2010. godine kako bi se udvostruila dnevna proizvodnja klinkera, ijim se mlevenjem dobija cement. Projekat predvia poveanje godinjeg kapaciteta za proizvodnju klinkera na nivo od 1,2 miliona tona, kao i niz infrastrukturnih i tehnolokih radova, poput dogradnje vertikalnog mlina za mlevenje sirovina. Jo 72 miliona bie uloeno u poveanje proizvodnih kapaciteta i obnovu fabrike u periodu do 2016. godine. Direktor Holcima Srbija oekuje da viak proizvodnje nee biti plasiran samo na trite Srbije, ve i u Bugarsku i Rumuniju.

14

info
Navaro je podsetio da je Holcim u 2007. godini zavrio petogodinji obavezni program investiranja vredan vie od 90 miliona, koji je bio odreen pri kupovini cementare u Popovcu 2002. godine. Taj novac je uloen u modernizaciju fabrike, zatitu ivotne sredine i infrastrukturu. Holcim je jedan od najveih svetskih proizvoaa cementa, agregata i betona sa 90.000 zaposlenih u vie od 70 zemalja, a ova vest dolazi istovremeno kad i informacija da je u 2007. u Evropi, isporuka cementa porasla za 5,7 procenata, na 26,1 milion tona. dravnih i gradskih zvaninika iz raznoraznih ministarstva i sekretarijata, ali i gradskog arhitekte, Beograda (gradski arhitekta Barselone bio je prisutan). U uvodnom izlaganju Tranzicijske promene i njihov uticaj na odrivi prostorni, urbani i ruralni razvoj Srbije, dr Miodrag Vujoevi je upravo skrenuo panju i na ovaj detalj, upuujui na to da je opta prostorna slika, ne samo gradova ve i ruralnih celina Srbije, umnogome direktna posledica ovakvog stava najodgovornijih koji se nije umnogome izmenio ni nakon promena 2000. godine. Ovde se nastavilo izlaganje Koordinacija promena u oblasti infrastrukture i kulture, dr Zagorke Golubovi koja je takoe istakla da se ne moe govoriti o realizaciji ukoliko o potrebi odrivog razvoja ne postoji duboka svest. Zatim su gosti iz inostranstva predstavili veoma zanimljive konkretne projekte iz svojih sredina i gradova. Tako je prof. Schnbck na primeru Bea predstavio ekonomske aspekte javnih prostora u gradovima, istiui opredeljenje za pojam kolektivno namesto javnog, naglaavajui time odnos line (individualne) svojine naspram zajednike, a ne svaije. Direktorka Urbanistikog Intituta Slovenije, Kaliopa Dimitrovska Andrews, predstavila je aktuelni projekat odrivog razvoja Ljubljane. Ona je naglasila znaaj saradnje sa lokalnim vlastima i opisala saradnju sa Gradonaelnikom ije je predizborno obeanje odmah nakon izbora postalo njegova obaveza i obaveza gradskih urbanista pristupanje hitnoj realizaciji odabrana 22 projekta, u sklopu ureenja Ljubljane kao odrive urbanistike celine. Zatim je izlaganje imao Paolo Tomasella iz Italije, ekspert za odrivo zgradarstvo. On je, kroz iskustva u svojoj Autonomnoj regiji Venecija, predstavio razliite forme odrivosti, sa posebnim osvrtom na projekte energetski efikasnih objekata, naroito u naseljima u okolini Trsta. Drugog dana skupa odran je okrugli sto, sa g. Vujoeviem u ulozi moderatora. Zanimljive diskusije, uz predavanja sa prethodnog dana, nisu bile dovoljne da se otrgnemo utisku kako sve zapravo lii na kuloarsku, zavereniku atmosferu. Ovo je prvenstveno zbog toga to na mestu gde se raspravljalo o vanim stvarima nije bilo nikoga ko je na poziciji da iznesene predloge saslua, i pokua da ih sprovede u praksi.

Odrivi razvoj gradova

Na Graevinskom fakultetu univerziteta u Beogradu, a u organizaciji Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, u saradnji sa Arhitektonskim i Graevinskim fakultetom i uz podrku Ministarstva nauke RS i meunarodnog udruenja urbanista ISOCARP (The International Society of City and Regional Planners), 25. i 26. januara odran je meunarodni nauni skup Odrivi prostorni razvoj gradova. Na skupu je uestvovalo 108 autora iz nae zem-lje i inostranstva sa 67 radova koji su tampani u 4 publikacije (uz publikacije je pripremljen i CD sa svim objavljenim radovima). Posebno zanimljiva su bila izlaganja autora iz inostranstva i prikaz primera iz Vaingtona i evropskih metropola kao to su: London, Be, Barselona, Glazgov, Venecija, kao i izlaganja autora iz zemalja u regionu (Banja Luka, Zagreb, Ljubljana, itd). Na samom poetku skupa bio je primetan izostanak mnogih pozvanih koji bi trebalo da se nau na ovakvom mestu,

Peinci optina za primer

Predsednik optine Peinci Nikola Pavkovi izjavio je da je ta optina uspela da privue veliki broj investicija, ukupne vrednosti od oko 250 miliona evra domaeg i inostranog kapitala, i da je stvorila preduslove za nova ulaganja. On je kazao da su Peinci postali prepoznatljivi po investicijama koje su stigle u radnu zonu imanovci, gde su poznate svetske rme ve izgradile preko 30 objekata razliitih kapaciteta i namena. Predsednik Skuptine optine Peinci ivko Markovi, prilikom predstavljanja Nacionalne vozake akademije, koja najkasnije do 2010. godine treba da bude izgraena u Peincima, rekao je da je ta optina jedna od retkih koje su zavrile prostorni plan kojim su denisane jo 34 radne zone sa ukupnom povrinom od 2.000 hektara: To stvara preduslove za nove investicije, a osim ulaganja u okviru Koridora 10 (Peinaca i imanovca), imamo interesovanje investitora i za centralni deo optine kazao je on. Prema njegovim reima, zahvaljujui domaim investicijama, i onima iz Evrope i Amerike, po kojima su Peinci postali prepoznatljivi, u toj optini je u toku prole godine zaposleno 1.500 radnika: - Budet optine za ovu godinu iznosi 21,5 miliona evra, a imajuu u vidu da optina ima 21.500 stanovnika, to je najvei budet koji jedna optina u Srbiji ima u odnosu na broj stanovnika. Markovi je istakao da je zahvaljujui takvom budetu u optini mogue graditi infrastrukturu, gasikaciju, putnu mreu i kanalizaciju, i dodao je da e dolaskom Nacionalne vozake akademije, Peinci na celoj svojoj teritoriji dobiti putnu mreu za respekt. On je izrazio oekivanje da e na taj nain do punog izraaja doi i turistika ponuda Peinaca, kao to je Obedska bara, koja predstavlja prirodni dragulj optine, a koja do sada nije bila dovoljno armisana: Za najjuniji deo optine, naseljeno mesto Kupinovo, radi se Generalni urbanistiki plan rekao je on i istakao da je ideja da to naselje izae na reku Savu sa 200 hektara graevinskog zemljita i da se tu izgradi manja marina kako bi Peinci plovnim putem bili povezani sa Beogradom.

Trimo Inenjering je u martu za klijente i potencijalne poslovne saradnike organizovao obilazak svoje fabrike u imanovcima. Tom prilikom investitori su mogli da se upoznaju sa procesom proizvodnje elinih fasadnih panela, proizvodnim programom i referencama Trimo-a u Srbiji i svetu. Radni izlet do imanovaca imao je za cilj da omogui direktan kontakt izmeu proizvoaa i kupaca, direktora i komercijalista, poslovnih prijatelja...

15

info
BEOGRAD
Prodat (kupljen) i Genex
Novi vasnik Genexove imovine u Beogradu je rma NBGP Properties iz Beograda, koja je u konzorcijumu sa kompanijom IHG Management izlicitirala iznos od 148.800.999 evra. Kako su prenosili beogradski mediji, iza rme NBGP Properties stoji biznismen Miroslav Mikovi. Poetna cena bila je 91.800.999 miliona evra, a licitacioni korak je bio 3 miliona evra. Kupac je tako postao vlasnik nekadanjeg hotela Intercontinental, pod sadanjim nazivom Continental, zatim apartmana i poslovnog prostora poznatih kao Genex apartmani, teniske hale, itd, ukupne povrine 72.225m2. Samo hotel Continental ima 31.453m2 i 6.041 kvadrata zemljita, dok Genex apartmani zauzimaju povrinu od 31.877m2, obuhvatajui rezidencijalne stanove, kancelarijski prostor i 4.759m2 zemljita. Poslovni prostor, poznat i kao Mala kula, ima 9.892m2, na povrini od 937m2 zemljita. Za kupovinu imovine Genexa u Beogradu nadmetali su se grka kompanija Starwood Hotel, holandski Intercontinental i panska kompanija Barcelo Hotels & Resorts. Uglavnom je re o stambenom prostoru. Oduzimanjem vie lokacija trite ne bi bilo potpuno osloboeno, ali bi svakako mnogo prostora bilo kako za stanove tako i za poslove. Direkcija je 2003. prikupila podatke o svim parcelama gde gradnja kasni. Tada su to bile 573 lokacije, koliko je posle njihove provere Komisija obradila.

Zamrznuti milioni kvadrata

Pod lupom su graevinci koji godinama ne zavravaju svoje objekte ili nikada nisu ni poeli gradnju. Obraeno je preko 60 predmeta od evidentirane 573 lokacije na kojima su 2003. godine istekli svi rokovi. Nedoreen zakon je, kako kau u Komisiji, osnovni razlog zato se posao oduzimanja ne izvri do kraja. esta smena predsednika u ovom telu, kao i injenica da trenutno nema predsedavajueg, razlog je vie za sumnju da e blizu pet miliona zarobljenih kvadrata u prestonici biti osloboeno. Zakon bi prema miljenju ora Bobia, glavnog gradskog arhitekte, morao jasno da kae, da ukoliko investitor nije zapoeo gradnju od trenutka korienja, pa u naredne tri godine, zemljite mora biti vraeno. Meu parcelama koje su dospele pred Komisiju najvie je onih u Rakovici, arkovu, na ukarici, prigradskim naseljima, ali ima ih i u centru grada u Balkanskoj, Brae Nedi, Kneza Miloa kao i u Skenderbegovoj i Bulevar despota Stefana.

Seoba beogradskih splavova

Deo splavova, restorana, kuica na vodi, neureenih marina i naputenih olupina na Savi i Dunavu trebalo bi da bude uklonjen sa priobalja u toku ove godine to je direktna posledica preuzimanja kontrole Grada nad svojim obalama. Kako bi bio regulisan raspored, Gradska uprava je donela plan o mestima na kojima e moi da se postave plovni ugostiteljski objekti i koje e zone ubudue biti zabranjene. U nadlenosti Republike ostae staranje o bezbednosti i tehnikoj ispravnosti plovila na ovim rekama. Planom je predvieno da lokacije kod Starog sajmita, hotela Jugoslavija i Zemunskog keja, kao i priobalje prekoputa Savskog pristanita i Sportskog centra Milan Gale Mukatirovi (bivi 25. maj) budu zabranjeni za postavljanje bilo kakvih objekata na vodi. Oni se ne smeju nai ni 100m uzvodno i 50m nizvodno od mostova, kao ni na udaljenosti manjoj od 120m od reni bunara, 50m od cevastih bunara i 50m od obalnih rampa. Uz to, rastojanje izmeu dva plovna objekta ne moe biti manje od 10 metara. Za sva ostala mesta raspisan je konkurs, a odluke o dozvolama donosi komisija na elu sa glavnim gradskim arhitektom. Prema odredbama plana za postavljanje objekata obezbeeno je 246 potencijalnih lokacija to je vie nego to trenutno ima objekata na vodi, pa niko nee biti uskraen za novo mesto.

Slovenci grade Maki 2

Predstavnici JKP Beogradski vodovod i kanalizacija i slovenake kompanije Primorje potpisali su 16. januara ugovor o izgradnji glavnog postrojenja u okviru fabrike vode Maki 2. Vrednost posla je 19,9 miliona evra, a slovenaka rma posao je dobila na meunarodnom tenderu, sprovedenom prema pravilima Evropske banke za obnovu i razvoj.
BEOTRUCK 08 PRETPREMIJERA IZLOBENOG PROSTORA NA OTVORENOM
SA PRETHODNIH SAJMOVA... Preduzee Adam iz Subotice, osnovano 1993, kao da je miljenik Sajma graevine u Beogradu. Njihove pokretne skele i aluminijumske merdevine ak etiri puta su odnosili nagrade na ovoj izlobi: 1998. nagrada Nova vizura za aluminijumske merdevine CORDA; 2000. Posebna nagrada za pokretnu skelu PRO TEC; 2001. Nova vizura za aluminijumske merdevine TELEVARIO; 2006. Posebna nagrada za pokretnu skelu PRO TEC XS

Prvih dana aprila na Beogradskom sajmu odran je 46. meunarodni salon komercijalnih vozila pod imenom Beotruck 08. Za vreme Sajma turizma, krajem februara, novopostavljeni asfalt na parkingu koji slui i kao izlobeni prostor na otvorenom imao je svoju generalnu probu. 16

Meutim, tada su na njemu bila samo putnika vozila... Beotruck 08 tako je bio pretpremijera za izlobu koju svi eljno iekujemo... Na SEEBBE e se monim kamionima pridruiti jo monije maine i graevinska mehanizacija, a posetioci vie nee morati da gaze po praini kako bi im se pribliili

info
Ponude na ovom tenderu podnelo je sedam kompanija, ali je ponuda Primorja bila nansijski najpovoljnija. Potpisivanju ugovora prisustvovao je i Bojan Stanojevi, gradski menader: Posao izgradnje postrojenja i ugradnje opreme treba da bude zavren u roku od 660 dana od trenutka kada izvoa radova bude uveden u posao, to se oekuje u aprilu ove godine. Izgradnja ovog postrojenja Beogradu e omoguiti nova 2m3/s pijae vode, pa e on tada raspolagati sa ukupno 10m3 vode u sekundi. Izgradnja postrojenja Maki 2 trenutno je najsloeniji takav posao u Evropi... Izgradnja kompleksa Maki 2 zapoeta je 4. jula 2007. godine poetkom izvoenja radova na rezervoaru iste vode. Okonanjem tog projekta instalisani kapacitet Beogradskog vodovoda bie vei za 20%, od kojih e 10% biti korieno za planiranu veu potronju, a 10% za rezervu. Kada fabrika vode i cevovod od Makia do Mladenovca budu zavreni, problemi vodosnabdevanja u Beogradu bie reeni za narednih 50 godina. Korist od ovog projekta najvie e imati itelji podavalskih naselja, koji u letnjem periodu ve godinama imaju problema sa nedostatkom vode. U okviru kompleksa Maki 2 gradi se jo pet objekata, a itav posao kotae oko 53 miliona evra, od kojih je 20 obezbedila Evropska banka za obnovu i razvoj, a ostatak Grad Beograd i JKP Beogradski vodovod i kanalizacija.

Otvoren stari most

Most, koji je posle pet i po meseci konano otvoren za putnika vozila i autobuse, osim nove saobraajne signalizacije dobio je i novu ogradu i najkvalitetniji liveni asfalt na kolovozu, ali i dekorativno osvetljenje. Tramvajem su se preko mosta, u prvim jutarnjim satima, provezli srpski ministar Dragan ilas, gradski menader Bojan Stanojevi i predstavnici gradske vlasti i javnih preduzea. Savski most e smanjiti guvu u gradu, ali je neophodno uraditi i most preko Ade Ciganlije, za koji je tenderska procedura zavrena i da u narednih pet godina dobijemo i prvu liniju metroa - rekao je ilas, zaduen za sprovoenje Nacionalnog investicionog plana.

NACRT STRATEGIJE RAZVOJA ZA GRAD BEOGRAD Grad Beograd doneo je Nacrt strategije razvoja koji bi u naredne etiri godine trebalo da predstavlja putokaz koji e glavni grad Srbije odvesti u rang velikih evropskih metropola. Kako je 6. marta, prilikom predstavljanja Nacrta strategije istakao v.d. gradonaelnika Zoran Alimpi, cilj razvoja je uzdizanje Beograda na vii rang gradova, kako ekonomski tako i tehnoloki. Predvien je razvoj savremenog sistema upravljanja sa naglaskom na nain finansiranja kapitalnih projekata: Ako elimo da dostignemo nivo velikih evropskih gradova, moramo planirati na due staze. Zato i budet grada ne moemo donositi godinje ve za nekoliko godina, koliko je i potrebno da se realizuju kapitalni projekti. U protekle dve godine strunjaci su odredili prioritete koji bi trebalo da budu realizovani, a na nama je da takav plan usvojimo nakon javne prezentacije sredinom aprila. U celom procesu veoma je vana koordinacija grada i Republike jer veina, pre svega saobraajnih projekata, ulazi pod nadlenost i nas i drave istakao je Alimpi. Predstavljajui Nacrt strategije razvoja Beograda prof. dr Borislav Stojkov, koji je ispred Palgo centra koordinirao izradu ovog dokumenta, istakao je da se grad mora razvijati na etiri principa: Beograd svima mora biti pristupaan to i jeste bio veliki nedostatak u proteklom periodu. Zato svi delovi prestonice moraju dobiti adekvatnu infrastrukturu, sa akcentom na zdravstvo i obrazovanje. Tu se podrazumeva nastavak izgradnje saobraajne infrastrukture sa posebnim razvojem prigradske eleznice. Plan popularie i prevoz rekama, a neizostavni su izgradnja obilaznice oko grada i kargo centra na Aerodromu Nikola Tesla. Osim saobraajne infrastrukture, koordinator projekta istakao je da svi delovi grada moraju dobiti kvalitetno vodosnabdevanje, snabdevanje elektrinom energijom, gasovod, kao i telekomunikacioni sistem: Neizbean princip razvoja grada je njegova kohezija. Beograd vie ne moemo gledati kao celinu, ve svakom delu grada mora se dati izvesna autonomija. Uz policentrinost, optimalno e biti iskorieni i potencijali prigradskih optina, to e za cilj imati jaanje veza urbanog i ruralnog dela grada navodi se u Nacrtu strategije razvoja Beograda

BEZBEDNOST NA RADU LEGENDA KOJA IVI Ova fotograja je snimljena poslednjeg dana pred otvaranje Starog savskog mosta. Na njoj se vidi kako radnik premazuje elinu konstrukciju stojei na ogradi mosta.

Vodovod u Barajevu
U isto vreme u optini Barajevo na lokalitetu Vreline gradi se rezevoar pitke vode i prve faze cevovoda u duini od 2,5km. Radove vredne oko milion evra nansira Grad Beograd, a kada ovaj posao bude zavren, naselja Lisovi, Beljina, Mani, Roanci i Arnajevo bie prikljuena na sistem Beogradskog vodovoda. Grad Beograd je u poslednjih pet godina u irenje vodovodne mree u Barajevu uloio preko 10 miliona evra, to je, gledajui po broju stanovnika, sigurno najvie u Srbiji. U drugoj fazi izgradnje vodovoda bie izgraen jo jedan rezervoar i oko 5,5km cevovoda, dok e se u zavrnoj fazi instalirati kuni prikljuci. Pet naselja junog dela Barajeva pitku vodu trebalo bi da dobiju za dve do tri godine.
Nenamerne greke iz prethodnog broja: U rubrici Info, u naslovu teksta o blokovima (Kamenko, Stenko i Uglenko Nov koncept graevinskih blokova) pogreno je navedeno ime Bloka 61 koji proizvodi IGM Trudbenik. U tekstu o betonima, kao izvoa radova na tornjevima u Kuvajtu pogreno je naveden Energoprojekt, namesto kompanije Rad Holding. Build magazin se ovom prilikom izvinjava itaocima i pomenutim kompanijama

Vrilac dunosti gradonaelnika Beograda Zoran Alimpi istakao je da e se vraanjem u funkciju Savskog mosta poveati protok saobraaja, jer e njime dnevno moi da proe i do 30.000 vozila. On je dodao da e rekonstrukcija ovog mosta, koja je poela 13. oktobra 2007. godine, doprineti da saobraajne guve na ulicama Beograda budu manje. Za popravku mosta koji je u nadlenosti grada, a iji su radovi nekoliko puta probili rok zavretka, utoeno je oko 824 miliona dinara koje je obezbedila Skuptina grada, a deo sredstava izdvojen je i iz kredita Evropske investicione banke.

Savremen klasian krov

U januaru, na 25. spratu PC Ue, u veoma prijatnoj atmosferi, odrana je promocija Ferok krovnih pokrivaa iz ponude preduzea Building Concept. Predstavljeni su elementi od Galvalume alupocinkovanog elinog lima (0,45mm) sa viestrukom zatitom i zavrnim posipom od prirodnog silikatnog kamenog granulata u vie postojanih boja. Proseni utroak ovih tabli je 2,2kom/ m2, a glavne karakteristike su dugotrajnost materijala, jednostavnost postavke i estetske odlike po ugledu na vie vrsta klasinog crepa zavisno od modela (Diva, Rio, Klasik).

17

promo
SEGMENTNA GARANA VRATA SEGMENTNA GARANA VRATA

GATES Naslov
Podnaslov
Kompanija GATES se ve preko 15 godina bavi proizvodnjom automatskih segmentnih garanih vrata, automatizacijom svih vrsta kapija (kliznih i zaokretnih), sistemima za zapreavanje prostora i protokolizaciju (prolazi i parking mesta), senzorskim automatskim vratima za ulaz u poslovne i komercijalne objekte
Segmentna garana vrata smatraju se najekasnijim zbog svoje primenjivosti na svim oblicima otvora (pravougaonim, kosim, polukrunim...) i utede prostora bez obzira na konstrukciju objekta. Ispuna vrata sastoji se od nekoliko horizontalnih palela (segmenata), meusobno povezanih arkama. Kreui se po pocinkovanim voicama, vrata prelaze iz vertikalnog-zatvorenog poloaja u horizontalni-otvoreni i pakuju se se pod plafon.

Nadnaslov

Segmentna garana vrata

Gates se danas prostire na preko 2.000m2 poslovnog, magacinskog i radionikog prostora, a od samih poetaka sarauje sa evropskim i svetskim brand name kompanijama kao to su: nemako-amerika Lift Master, BFT i Bremet iz Italije, Doco iz Holandije i Dorma iz Nemake. Gates je distributer nemakog proizvoaa
Dorma lidera u proizvodnji svih tipova automatskih vrata. Dorma vrata dizajnirali su vrhunski svetski dizajneri, uz postignut najbolji odnos cene i ekskluzivnosti. Funkcionalni sistemi nude najvii nivo kvaliteta Dorma vrata su dobro poznata kao brza, tiha i eksibilna. Dugogodinje iskustvo uinilo je ove proizvode najtraenijim brendom na svetskom tritu.

Gates proizvodi, isporuuje i montira automatska, segmentna, termoizolovana garana vrata po zadatim dimenzijama. Zahvaljujui ekskluzivnoj tehnologiji i tretmanu, Gates za proizvodnju koristi kompozitne panele, sa visokokvalitetnom poliuretanskom izolacijom (bez feona), debljine 40mm, sa ije obe strane se nalazi pocinkovani, plasticirani elini lim. Paneli su sa unutranje strane ojaani elinim ploama koje omoguavaju sigurno ksiranje arki i drugih dopunskih elemenata. Vrhunski proizvodni proces garantuje otpornost na koroziju, kiseline, vibracije, ukljuujui i jak vetar, uz apsolutnu pouzdanost i sigurnost. Pratei okov za vrata izabran je od najboljih svetskih proizvoaa i garantuje 50.000 otvaranja bez servisiranja!

Gates automatike
Automatika za klizne kapije koristi snaan mehaniki sistem otvaranja zupanim prenosom, za industrijsku i kunu upotrebu. Automatska rampa je najekonominiji sistem za regulisanje neautorizovanog ulaska na rezervisane parking prostore (privatni, komercijalni ili industrijski). Linija rampi u ponudi kompletno je reenje problema slobodne kontrole (opcija: tastera, daljinske komande, magnetnih kartica-itaa i komandnih centara), za razliite dimenzije prolaza do 8m!

Za izradu segmentnih vrata koristi se lim (0,45mm) sa polimernom presvlakom za veu vrstou i zatitu od korozije. Vlagu meu panelima spreava energoeks (umesto prolona). Kompletan okov se presvlai slojem cinka (20m) koji spreava negativan uticaj agresivnih sredina. Svi metalni proli su 2mm ili vie, ime je izbegnut prevremeni kvar vrata u sluaju nepravilnog rukovanja. Vrata poseduju visok stepen zvune i toplotne izolacije. Ugradnja se obavlja za vrlo kratko vreme i bez veih potekoa. Obzirom da segmentna vrata imaju iroku primenu, razraene su razliite varijante njihovog dizajna, koje zadovoljavaju razliite elje klijenata

Za sve to vas zanima u vezi sa predstavljenim proizvodima moete se obratiti preduzeu Gates iz Zemuna. Oni e vam rado pomoi na osnovu svog dugogodinjeg iskustva u radu sa vratima, kapijama, prolazima...

GATES doo
Transka 21 11080 Zemun, Beograd tel: +381 11 3169 572 3077 426 mob: +381 64 8648 307 tel/fax: +381 11 3169 571 e-mail: ofce@gates.co.yu www.gates.co.yu

18

www.buildmagazin.com

promo
PRIA SA NASLOVNE STRANE TRIMORASTER NOVE GENERACIJE

FASADNI PANELI PLAVE KRVI

Poznato je da Trimo ponuda obuhvata proizvodnju vatrootpornih panela za krovove i fasade, kao i kompletna reenja za projektovanje i izgradnju brzomontanih objekata. Nije tajna ni da na ovom tritu, kod nas i u svetu, posluju brojne rme koje pruaju usluge uvoza, distribucije, izvoenja radova, projektovanja... Otra konkurencija je neto sa ime se Trimo suoava na preko 50 trita irom sveta i to, da li je potrebno rei sa velikim uspehom. Meutim, paralelno sa sve boljim rezultatima koje kompanija postie iz godine u godinu, u Trimu se velika panja posveuje inventivnosti. Dodela Trimo nagrada na lokalnom i meunarodnom nivou uvek je svojevrstan dogaaj u svetu arhitekture i oblikovanja prostora. Ipak, Trimo bi bilo samo jedno od imena na uvek gladnom tritu elinih brzomontanih objekata da i u iru upotrebu ne pokuava da uvede uvek novo, bolje ekskluzivnije!

U nekoliko navrata smo vam predstavljali kompaniju TRIMO INENJERING doo iz Beograda, lana velike Trimo porodice koji nosi srpsko prezime. Upoznali smo vas sa njenim savremenim proizvodnim programom i vie nego uspenim poslovanjem u 2007. godini. Kruna petogodinjeg prisustva na naem tritu bilo je otvaranje fabrike i pokretanje proizvodnje fasadnih elinih termoizolacionih panela sa ispunom od kamene vune u imanovcima krajem prole godine. Ali, Trimo je vie od uspenog preduzea. Trimo je ime koje simbolie inventivnost i ekskluzivnost, i to je osnovni razlog zato je ponovo na stranama Build magazina...

NOVA GENERACIJA TRIMORASTERA MANJE NOVCA ISTI LUKSUZ TrimoRaster je, kako se to kae, drao cenu. Priroda trita je takva da bi trebalo podsetiti npr. na one modele automobila koji su i danas, iako odavno oldtajmeri, ostali nedostian san za mnoge od nas. U Trimu svakako da ne ele da im ovo bude cilj, pa smo tako dobili najave iz ove kompanije da e, zahvaljujui napretku poslovanja i uspehu prethodne, nova generacija izlai na trite ak sa neto niom cenom. Fasada objekta mora izdrati test vremena, kako svojim kvalitetom tako i estetskom aktuelnou. Jedini nain da se postigne ovo drugo jeste uzeti najbolje u datom trenutku, jer samo najbolje traje. TRIMO KATALOZI ZA PROJEKTANTE I INVESTITORE Da bi pomogao investitorima i projektantima u izboru i odluci, ali i doprineo to boljem iskorienju estetskih i funkcionalnih potencijala svog najekskluzivnijeg panela, Trimo je za sve zainteresovane pripremio sveobuhvat-ne besplatne kataloge sa kompletno prikazanim razraenim detaljima. Moete se obratiti ovoj kompaniji kako biste dobili vie informacija i preuzeli svoj Trimo katalog

TrimoRaster nastanak loze

TrimoRaster je ve od svog prvog pojavljivanja na tritu dobio status aristokratije meu fasadnim panelnim sistemima. Naravno, da bi se to dogodilo, morali su biti ispunjeni svi standardi visokokvalitetnog panela, ali i oni vii Trimo zahtevi: samonosivost, jednostavna ugradnja, izvanredna termoizolaciona i vatrootporna svojstva, modularni obrazac prilagodljiv svakom arhitektonskom reenju, i posebno elementi zavrne obrade koji ga u tome u stopu prate... Doslednim ispunjavanjem ovih zahteva, oslanjajui se pritom na bogatu viegeneracijsku tradiciju svojih prethodnika, TrimoRaster je postao proizvod za pola koplja ispred svih! Meutim, kada se na taj nain prie reavanju problema, u slubi izvoaa, investitora i krajnjih korisnika prostora, neminovno je da razlika postane oigledna i oku laika. Tako je estetski kvalitet TrimoRaster sistema prepoznat od svih kojima je namenjen, i danas krasi upravo fasade onih objekata koji ele svojom vanstandardnom ekskluzivnou da se nametnu oku prolaznika, gostiju i korisnika.

20

www.buildmagazin.com

promo
Nova generacija TrimoRaster sistema nadovezuje se na prepoznatljivo naslee, istovremeno inei novi korak dalje ispred konkurencije. Senovita fuga, kao prava insignija ove loze, ini da objekat odie preciznou i funkcionalnou, pruajui oku posmatraa neposredan utisak jedinstvene istoe arhitektonskog i dizajnerskog izraaja. Kada im se ona ukae, panelna fasada prestaje da bude nekakva beskonana matrica koordinatnog sistema, ve poinje da odie skoro sentimentalnom panjom posveenom estetici povrina i plastike, koja je pre karakteristina za neka davno prola vremena. Fasada tako postaje prava savremena aristokratska odora jednog objekta, srebrni plat koji ga na prvi pogled izdvaja iz mora kariranih koulja. Ovo jeste pravi smisao postojanja TrimoRastera na tritu!

Detalj dijamant u kruni modularne fasade

Ipak, ne elimo zaobii komentare da reanje panela u nedogled na objektima velikih dimenzija, kakvi sada niu i irom Srbije, po svojoj deniciji prosto namee estetiku modularnog detalja, zanimljivu samu po sebi. Ovo je uistinu tano, ali i neizbeno. Tako jedan proizvoa, tj. proizvod, ne sme da se oslanja samo na ovu pogodnost ukoliko zaista eli da se istakne meu mnogobrojnim konkurentima. Stoga istinsku elitu trita fasadnih panelnih sistema, nezavisno od materijala od kog su izraeni, ine oni proizvoai koji uspeju da razviju program zavrne obrade i kompletiranja fasade. Ovo se posebno odnosi na zavrne elemente koji treba da prate koncept osnovnog fasadnog panela, materijalom, modularnim dimenzijama, zavrnom obradom, tj. stilom i sveukupnom konanom estetikom. Stepen ove usklaenosti, zavrnih elemenata sa dominantnom povrinom zida, odnosno krova, zapravo predstavlja osnovni pokazatelj kvaliteta itavog panelnog sistema. Sa jedne strane, imamo istu povrinu velikih dimenzija, a sa druge, element koji bi trebalo da rei sva ona mesta na jednoj fasadi gde se te povrine sutiu, proimaju, prosecaju: nepravilne, zakoene, zaobljene fasade, prozorski, ventilacioni i instalacioni otvori, konkavna i konveksna zona sastava dve povrine, uglovi, uvale, atike ili nadstrenice... Zavrni elementi morali bi sa lakoom biti postavljeni na svako od ovih mesta, istovremeno nadograujui estetiku objekta, a ne vulgarno akcentujui, ponajee sami sebe. Jedino na taj nain arhitekta ima slobodu da se poigra sa krutom zadatom formom, nastalom iz funkcije i potreba investitora jednog takvog objekta. U Build magazinu smo ve predstavljali nekoliko raznovrsnih objekata na kojima se lako moe uoiti upravo ova prednost TrimoRastera. Malo je panelnih, termoizolacionih, vatrootpornih i samonoseih fasadnih sistema koji pruaju takve mogunosti kakve TrimoRaster prosto iziskuje od projektanta. Naime, svo iskustvo, kvalitet i ljubav prema savremenom oblikovanju koji su ugraeni u TrimoRaster panele i zavrne elemente, jednostavno trae priliku da izbiju na povrinu!
www.buildmagazin.com

Prestolonaslednik
Sada je dolo vreme za novu generaciju TrimoRaster sistema... Nastojanje rmi da ostanu aktuelne u trci na tritu esto donosi ishitrene novine, koje se zatim pokau kao slabije reenje na duge staze, ili se na koncu ispostavi kako znaajni napredak nije ni uinjen i da se zapravo govori o istom proizvodu sa neto malo minke. Ali, naravno, kako i dolikuje jednoj kompaniji ovakvog renomea, Trimo nije gledao kroz prste novom izdanju svog najeksluzivnijeg proizvoda za iroku primenu, pa je i novi Trimo Raster morao da podrazumeva sve kvalitete svog prethodnika, ali i da, tamo gde je bilo neto prostora, donese osetni napredak.

Sada je tu nova generacija Prethodna je ve utrla put i novi TrimoRaster e svakako pronai svoje mesto na onim objektima iji vlasnici ele da istaknu i svoju ekskluzivnost, jedinstvenost, ukus i potovanje prema vrednostima koje moramo uvati, stvarati i ka kojima moramo neprestano teiti, kako u naem neposrednom okruenju, tako i u doivljaju prostora u kom radimo, ivimo i radujemo se jo jednom proleu...

Tako nova generacija ovog fasadnog panelnog sistema zadrava sve osnovne karakteristike koje su i prethodniku davale prednost nad konkurentima. Uz najvie standarde vatrootpornosti i termoizolacije, postojanosti materijala i samih panela, tu su i veoma korisne odlike prilikom izbora fasade vaeg objekta samonosivost i dugotrajnost prvobitno zamiljenog i izvedenog estetskog utiska itave fasade, kako ravnih povrina, tako i detalja spojeva i zavrne opivke.

TRIMO INENJERING doo

Bulevar Arsenija arnojevia 99 b 11070 Novi Beograd tel: +381 11 21 29 724 21 29 731 fax: +381 11 21 29 726 e-mail: ofce@trimo.co.yu web: www.trimo.co.yu

21

promo
TRICOM ima tradiciju koja se retko sree na naim prostorima. Nakon viedecenijskog rada danas je pouzdan poslovni partner mnogih izvoaa radova, a TRICOM limovi i metalna galanterija prisutni su na najekskluzivnijim objektima Beograda i Srbije
Trivanovii, jo predratni kovai i limari, 1966. otvaraju limarsko-bravarsku radionicu koja e 1992. prerasti u preduzee koje delatnost proiruje na trgovinu metalom i metalnom galanterijom. Danas je Tricom prvenstveno orjentisan na izradu i isporuku svih limarskih proizvoda neophodnih u graevinarstvu, kao i na prodaju neophodnog prateeg pribora, opreme, alata i sredstava za limare i bravare. Upravo ovakav razvojni put i bogata iskustva u metalopreraivakim i metaloizvoakim radovima jesu razlog zato veina dojueranjih kolega sa gradilita limari, bravari i izvoai radova iz ireg okruenja, upravo u Tricomu nalaze pouzdanog poslovnog saradnika.

LIMOVI SA TRADICIJOM
U cilju zaokruivanja ponude i elje da poslovni partneri imaju sve na jednom mestu, Tricom nudi kompletan program limova, prola, alata i opreme za izvoenje svih vrsta limarskih i bravarskih radova: limovi pocinkovani, bakarni, aluminijumski, crni HVL, TVL i bojeni; trapezni, pokrivni i parapetni limovi; elini proli; hladno oblikovane cevi i ZP proli... rafovska roba i materijal za bravare (okovi, brave, iljci za ograde, burgije...) aluminijumski proli lamperija i lajsne aparati, neophodan pratei materijal i oprema za varenje Varstroj alati Black & Decker, Stanley, DeWalt, Makita, Bosh...

TRICOM
proizvode od limenih tabli reklamne panoe, maske za nadstrenice i fasade (za benzinske pumpe, poslovne objekte...) ali i limove za enterijer (natprozorne limene maske za ceo PC Ue) metalne konstrukcije svih vrsta nosee reetke, stubove od elinih prola...
TRICOM U KARAOREVU Ponosni na svoja iskustva u radu sa metalom, u TRICOMU istiu posebno zadovoljstvo izrade specijalnih porudbina svih metalnih elemenata u enterijeru ili eksterijeru, po elji i nacrtu naruioca. Za izvoae, pored limova Zelenog Venca, tu je i kompletna isporuka elemenata za stepenice na ulazu u kuu Velikog Brata. Meutim, kao najznaajnija referenca i ponos rme TRICOM ostaje izvoenje kompletnih krovopokrivakih radova na rezidencijalnom predsednikom kompleksu u Karaorevu. Ovaj izvoaki poduhvat je podrazumevao obradu lima za pokrivanje i proizvodnju svih prateih elemenata ekskluzivnog bakarnog krova, kao i njihovu kompletnu ugradnju na licu mesta. O obimu radova u Karaorevu najvie govori podatak da je TRICOM ovom prilikom obradio i ugradio ukupno 32 tone bakra! Zahvaljujui velikom iskustvu u radu sa limom, itav posao je zavren za samo 48 dana

Sve na jednom mestu

Tricom iz Batajnice objedinio je ponudu usluga i proizvoda prema potrebama kupca. Obrada limova i proizvodnja galanterije od metala na savremenim mainama na kojima rade iskusni radnici podrazumeva najraznovrsniji spektar proizvoda i usluga:
seenje limova elektromotornim ili hidraulinim makazama (do 13mm debljine, odn. do 9mm za prohromske limove) poduno seenje (slitovanje) i premotavanje limova u koturu (do 1260mm irine) savijanje limova (deformacija, oblikovanje, rundovanje...) izrada trapeznih limova (pokrivnih) pratee usluge: isecanje uglova, varenje i seenje elinih prola (cevi, rkant, ah...).

Tricom pouzdan partner

Tradicionalnim kvalitetom i proirenjem kapaciteta usluge i ponude, Tricom iz dana u dan proiruje poslovanje i krug poslovnih prijatelja. Kompletna isporuka svih limarskih i bravarskih elemenata za ugradnju omoguila je rmi prisustvo na daleko veem broju objekata u ulozi podizvoaa radova. Za izvoae Tricom je isporuivao: krovopokrivake i olune elemente beskonane oluke, vetar lajsne, pokrivne table (pocinkovane, bakarne...), pomonu konstrukciju, limarsku galanteriju, kompletne pokrivae i opivke za stambene, poslovne i rezidencijalne objekte kao podizvoa isporuili su elemente i za izvoaku rmu Ganex Krekovi prilikom rekonstrukcije pijace Zeleni venac u Beogradu
www.buildmagazin.com

Nakon svega to smo saznali o Tricomu moemo rei da je ova rma spremna da bude povoljan, pouzdan i dugoroan partner najveim izvoaima na tritu

TRICOM
Kneza Paskaa 16-18 11273 Batajnica tel/fax: +381 11 848 90 88 e-mail: ofce@tricom.co.yu web: www.tricom.co.yu

22

promo
KOMPOZIT-CEMENTNI PANELI KOMPOZIT-CEMENTNI PANELI SA NEVIDLJIVIM KAENJEM SA NEVIDLJIVIM KAENJEM

SWISSPEARL SIGMA SISTEMI

U prethodnim brojevima Build magazina predstavili smo vam U prethodnim brojevima Build magazina predstavili smo vam kompozit-cementne panele SWISSPEARL koje na naem trikompozit-cementne panele SWISSPEARL koje na naem tritu distribuira ESAL doo iz Beograda. Ovoga puta Vam predtu distribuira ESAL doo iz Beograda. Ovoga puta Vam predstavljamo Swisspearl Sigma sisteme sa nevidljivim kaenjem stavljamo Swisspearl Sigma sisteme sa nevidljivim kaenjem ii debljinom panela od 8 ii 12mm. Upoznajte brojne prednodebljinom panela od 8 12mm. Upoznajte brojne prednosti, jednostavnost ii beskompromisni vrhunski estetski kvalitet sti, jednostavnost beskompromisni vrhunski estetski kvalitet ovog savremenog fasadnog sistema ovog savremenog fasadnog sistema

Swisspearl izbor
Jedna od osnovnih i najvanijih odlika primene Swisspearl fasadnih ploa je velika mogunost izbora. Bez obzira da li se vae elje tiu boje ili dimenzija, Swisspearl e ih svakako ispuniti. U prethodnim brojevima Build-a ve ste upoznali ponudu velikog broja standardnih boja, u pet sistema bojenja, ali i sa praktino neogranienim izborom boja i nijansi po posebnom zahtevu. Takoe, raznovrsnost dimenzija i oblika panela e ispuniti skoro svaku projektantsku zamisao, pri tome neprilagoavajui arhitekturu sebi, ve obrnuto stavljajui sebe u funkciju ahitekture. Meutim, znaajan doprinos ovoj slobodi izbora pruaju i razliiti sistemi montae privrivanja kompozit-cementnih ploa. Dva osnovna naina mehanikog privrivanja na fasadu velikoformatnih ploa Swisspearl su: sistem sa vidljivim sredstvima za privrivanje sistem sa skrivenim sredstvima za privrivanje Ovoga puta emo vas posebno upoznati sa sistemima sa sakrivenim sistemom za privrivanje koji projektantima dozvoljava da postignu pitomiji izgled fasade, primeran za stambenu arhitekturu, ali i poslovne objekte koji ele da se priblie ovom utisku.
SIGMA 8 NAJTANJI PANEL SA NEVIDLJIVIM KAENJEM NA SVETU
Zahvaljujui neprekidnom nastojanju da kroz razvoj i istraivanje u potpunosti iskoriste mogunosti koje prua kompozit-cement, kao materijal visokih mehanikih karakteristika, u kompaniji Swisspearl su uspeli da tokom protekle godine uspeno zavre sva neophodna ispitivanja i provere nove varijante sistema... Upoznajte Swisspearl sistem Sigma 8 jedini fasadni panelni sistem sa nevidljivim kaenjem kod koga debljina panela moe iznositi samo 8mm! Primena sistema nije uslovljena nikakvim ogranienjima tako da se i u ovom sistemu privrivanja primenjuje kompletan SWISSPEARL-ov proizvodni program

detalji kaenja panelnog sistema Sigma 8

24

www.buildmagazin.com

promo
Sigma jo jedan izbor
Donedavno je ponuda proizvoaa obuhvatala samo sistem Sigma 12, gde je zbog neto zahtevnije tehnologije izrade i ksiranja skrivenih noseih ankera koriena samo ploa debljine 12mm.

Meutim, ove godine Swisspearl je i na ovom mestu proirio svoju ponudu i sada vam predstavlja dve varijante Sigma sistema sa skrivenim sredstvima kaenja Sigma 12 i Sigma 8. Oba ova sistema kao svoje sastavne elemente podrazumevaju: noseu aluminijumsku potkonstrukciju koju ine nosee konzole i sistem vertikala i horizontala (Sigma 12) odnosno samo vertikala (Sigma 8) fasadne kompozit-cementne ploe koje su opremljene odgovarajuim ankerima i elementima za noenje i privrivanje na aluminijumsku potkonstrukciju

Esal u slubi graditelja

Cement-kompozitni paneli predstavljaju jedan od najekskluzivnijih naina zavrne obrade fasade, ne samo kod nas, ve i na evropskom i svetskom tritu. U elji da vam priblii ovaj, po svemu futuristiki materijal, u Esalu istiu da u njima kao i do sada imate pouzdanog partnera u svim fazama izrade projekta i realizacije objekta. Uz njihove savete i strunu pomo, projektanti i izvoai e u praksi na najbolji mogui nain moi da iskoriste sve prednosti Swisspearl panela. Potencijalnim buduim izvoaima u ponudi je besplatna obuka i instruktaa u primeni svih proizvoda i sistema iz ponude ovog preduzea. Kada se ovde doda i podatak da ploe dolaze na gradilite u potpunosti pripremljene za montau iseene na meru prema projektu za izvoenje i opremljenje svim potrebnim elementima za privrivanje, onda je jasno zato je Swisspearl panel simbol vrhunske arhitekture

detalji kaenja Sigma 8 i Sigma 12 U prolom broju govorili smo o laureatu nagrade za arhitekturu Ranko Radovi u 2007. godini... Na fasadi objekta LEVI 9 u Novom Sadu (fotograja u naslovu, delo arhitektonskog biroa M+, arh. Dragan i Aleksandra Marini i Andrea Tama) primenjen je upravo sistem Sigma 12

Takoe, vano je napomenuti da bilo za koji od ova dva sistema ne postoji posebno ogranienje u pogledu dimenzija panela. Ponuda Sigma sistema podrazumeva da maksimalna dimenzija ploa ostaje ista kao i za sistem sa vidljivim privrivanjem 304x122cm!

Ovlaeni zvanini distributer za podruje Srbije

ESAL doo Beograd

Bulevar Mihajla Pupina 10 lokal 70 11070 Novi Beograd tel/fax: +381 11 311 57 84 mob: +381 63 318 558 e-mail: esal@bitsyu.net web: www.esal.si www.eternit.ch www.swisspearl-architecture.com www.buildmagazin.com

25

promo

POLYMERS GROUP

LEXAN*
Polymers Group je autorizovani zastupnik i distributer rme Sabic Innovative TM PlasticsTM lidera u proizvodnji polikarbonatskih ploa pod zatienim imenom Lexan*. Vie od 20 godina prisutni su na naem tritu gde uspeno sarauju sa kupcima u okviru prodaje i tehnike pomoi

THERMOCLEAR & PUNE PLOE

dimenzije 2.100x6.000, 2.100x7.000, 1.250x6.000, 1.250x7.000mm, kao i mogunost seenja na meru Vrste Lexan* Thermoclear ploa: Lexan* Thermoclear dvostrano UV zatiena ploa je jedinstvena ploa takvog tipa na tritu. Za razliku od ploa drugih proizvoaa, jedinstvena je po lakoi ugradnje, prvenstveno zbog toga to omoguava da obe strane ploe budu izloene suncu bez bojazni od uenja. Kod ovog tipa ne postoji mogunost greke prilikom montae Lexan* Thermoclear samoperiva ploa je prva na svetu samoperiva ploa obostrano UV zatiena Lexan* Thermoclear Dripgard ploa je pogodna za svaku primenu krovnog pokrivanja u kojem su vodene kapljice neprihvatljive Lexan* Thermoclear Solar Control IR vieslojna ploa providna sa blago zelenom bojom, koja smanjuje prolazak solarne energije zadravajui visok stepen svetlosne propustljivosti Najee se primenjuje kod: sigurnosnog zastakljivanja spoljanjeg zastakljivanja kao zvuna barijera kod zastakljivanja krovova kod kupola kao separator Lexan* Margard je dopuna standardnim Lexan* polikarbonatskim ploama. Ona poseduje tvrdi povrinski premaz koji joj poveava otpornost na abraziju i spoljanje uticaje. Osobine: mala masa providnost izvanredna otpornost na udar visoka otpornost na grebanje visoka vrstoa i prilagodljivost 10-godinja garancija Koristi se za: sigurnosno zastakljivanje separatore na tribinama anti-vandal zastakljivanje specijalna vozila vizire zatitu maina sporohodna vozila

Polymers Group pored prodaje i tehnike pomoi, svojim klijentima nudi i konsultantske usluge pri izboru tipa, vrste i debljine ploa i prateeg materijala, kao i strunu podrku u cilju najoptimalnijeg naina ugradnje Lexan* ploa.

Lexan* Thermoclear
Lexan* Thermoclear je vieslojna termoizolaciona polikarbonatska ploa, obostrano UV zatiena, otporna na udar i sa visokom svetlosnom propustljivou. Idealan je krovni pokriva, kao i materijal za zastakljivanje sa irokim spektrom primene na objektima kao to su: muzeji, oping centri, industrijske svetlosne trake, sportski objekti, staklenici, nadstrenice... Mnogostranost Lexan* Thermoclear vieslojnih ploa za zastakljivanje ogleda se u: maloj masi lakoj montai visokoj energetskoj ekasnosti ispunjavanju protivpoarnog standarda SRPS U.J1.055 UV otpornosti irokoj garanciji irokom portfoliu dostupnom u asortimanu struktura, premaza, boja, dimenzija i debljina ekolokim standardima Lexan* vieslojne polikarbonatske ploe proizvode se u irokom spektru boja, dimenzija, debljina, struktura i vrsta. Prema svojim potrebama moete se odluiti za: debljine 4,5mm; 6; 8; 10; 16; 20; 25; 32; 35; 40; 45mm boje providna, opal bela, dim, siva, uta, crvena, zelena, plava, tirkiz, led efekat

Pune Lexan* ploe

Pune Lexan* ploe proizvoaa Sabic PlasticsTM imaju irok spektar primene u raznim granama industrije i to: avio-industriji, graevinarstvu, telekomunikacijama, elektronici, mainama, saobraaju. Lexan*polikarbonat je amorfna tehnika termoplastina masa, koju odlikuje visok nivo mehanikih, optikih, elektrinih i termikih osobina. Pune ploe se dele na Lexan* Exell-d i Lexan* Margard. Lexan* Exell-d je dvostruko UV zatiena i nepropusna transparentna polikarbonatska ploa. Ovaj tip je specijalno razvijen za spoljanju upotrebu. Osobine su mu: visoka otpornost na vremenske uticaje savijanje na hladno mala teina providnost kao staklo izvanredna otpornost na udar 20 puta vea otpornost od klirita i 250 puta vea otpornost od stakla visoka vrstoa i prilagodljivost jednostavan za upotrebu: formiranje, seenje, buenje, tampa 10-godinja garancija
www.buildmagazin.com

Pratei materijal
Za kvalitetnu ugradnju Lexan* ploa neophodno je koristiti odreene pratee materijale kako ne bi dolo do ulaska vode u ploe, a samim tim stvaranja vlage i bui. Polymers Group je tokom svog dugogodinjeg rada sa Lexan* ploama u saradnji sa GEP-om razvio niz prateih materijala za kvalitetnu ugradnju

POLYMERS GROUP
Bul. Mihaila Pupina 165 a 11070 Novi Beograd tel: +381 11 213 0821 213 2799 213 7467 e-mail: ofce@polymers.co.yu web: www.polymers.co.yu

26

PROCREDIT LEASING
SVE ZA GRAEVINARSTVO
ProCredit Leasing d.o.o. je kompanija koja je osnovana u februaru 2005. od strane ProCredit bank a.d. Beograd, sa ciljem da zadovolji potrebe kako postojeih, tako i novih klijenata za nansiranjem opreme i vozila putem nansijskog lizinga. Ukratko, nansijski lizing je nain nansiranja pokretne, nepotrone imovine po pojednostavljenim procedurama i povoljnijim kamatnim stopama u odnosu na klasine kredite. Sredstva obezbeenja su svedena na minimum, s obzirom da je predmet lizinga u vlasnitvu lizing kue do trenutka otplate poslednje lizing rate
U fokusu ProCredit Leasing-a nalazi se nansiranje malih i srednjih preduzea, budui da upravo ovaj sektor privrede otvara nova radna mesta i daje doprinos od vitalnog znaaja za privredu u kojoj posluje. Lizing obezbeuje investiranje uz minimum sopstvenih ulaganja, zbog ega je naroito pogodan za ovaj sektor ija su slobodna sredstva za nansiranje, u estim sluajevima, ve angaovana. Kompanija ProCredit Leasing preduzetnicima u najkraem moguem roku omoguuje leasing: graevinskih maina i opreme; ureaja i opreme (tamparske maine, fotografska, pekarska i druga oprema i ureaji, medicinski aparati, poljoprivredna oprema...); motornih vozila (putniki, teretni i komercijalni program). brzina lizinga lizing moe biti ugovoren brzo, ponekad i za samo jedan dan prilagodljivost plan i rok otplate rata usklauje se sa specinim potrebama korisnika ekonominost preduzetnici, pravna lica ili poljoprivrednici mogu pribavljati sredstva za plaanje naknade iz zarade ostvarene korienjem samog predmeta lizinga dodatne pogodnosti mogue je prilagoavanje plana otplate sezonskom prilivu sredstava...

promo

Ukoliko postoji potreba za nabavkom opreme, mehanizacije, postrojenja, motornih vozila, maina, i dr, a u datom trenutku je preduzee (ili pojedinac) ve angaovalo raspoloive nansijske resurse na drugoj strani, ako su zainteresovani za drugaiji nain pribavljanja sredstava nego to je kreditno zaduivanje, ili postoji interes za pribavljanjem pokretne stvari po pojednostavljenoj proceduri, onda lizing predstavlja idealno reenje.

Lizing za pravna lica i preduzetnike

Kompanija ProCredit Leasing svim preduzetnicima koji posluju najmanje 6 meseci u najkraem moguem roku (ponekad i za samo jedan dan) omoguuje lizing: graevinskih maina i opreme, motornih vozila (putniki i komercijalni program), maina, ureaja i opreme (tamparske maine, fotografska, pekarska i druga oprema i ureaji, medicinski aparati...), po vrlo povoljnim uslovima i veoma jednostavnoj proceduri. Pod opremom se podrazumevaju bageri, buldozeri, utovarivai, mikseri, pumpe za beton i ostale maine za graevinsku industriju, rashladne maine, tamparske maine, ureaji, medicinski aparati, pekarske pei, i dr. ProCredit Leasing odobrava lizing koji im omoguuje da na racionalan, ekasan, eksibilan i ekonomian nain unaprede ili proire poslovanje nabavkom potrebne pokretne stvari sredstva za privreivanje. Lizing obezbeuje investiranje uz minimum sopstvenih ulaganja, zbog ega je naroito pogodan za mala i srednja preduzea ija su slobodna sredstva za nansiranje, u estim sluajevima, ve angaovana. Lizing omoguava modernizaciju sredstava i naina poslovanja nabavkom novih tehnologija, ime se postie dodatna konkurentnost na tritu i olakava upravljanje trokovima. Dodatno, sredstva za plaanje mesenih rata lizinga mogu proizilaziti iz zarade ostvarene korienjem samog predmeta lizinga. Sve informacije u vezi sa lizingom moete dobiti u centrali ProCredit Leasing-a kao i u svim ekspoziturama ProCredit banke irom Srbije

ProCredit Leasing je zainteresovan da podri sektor malih i srednjih preduzea nudei im mogunost da na racionalan, ekasan, eksibilan i ekonomian nain unaprede ili proire svoju delatnost nabavkom potrebne pokretne stvari (nove ili koriene) tj. sredstva za rad.

Zato je lizing koristan?

Lizing svojim korisnicima prua brojne prednosti: investiranje zahvaljujui lizingu, pravna lica i preduzetnici mogu proiriti svoje poslovanje uz minimum sopstvenih ulaganja; zato je lizing naroito pogodan za mala i srednja preduzea ija su slobodna sredstva za nansiranje, u estim sluajevima, ve angaovana eksibilnost u sredstvima obezbeenja tokom trajanja ugovora lizing kompanija ostaje pravni vlasnik predmeta lizinga, pa zato nema potrebu za dodatnim obezbeenjem jednostavnost lizinga lizing moe biti ugovoren po vrlo jednostavnoj proceduri; uz to, lizing olakava upravljanje trokovima i poreskim obavezama

PROCREDIT LEASING
Centrala Milutina Milankovia 9 11000 Beograd tel: +381 11 30 12 700 e-mail: info@procreditleasing.co.yu www.procreditleasing.co.yu

ProCredit Leasing omoguio je brojnim klijentima da zaponu i razviju svoje preduzetnitvo. Pomoi e i Vama

28

www.buildmagazin.com

promo
PLASTIFICIRANI LIMOVI II SENDVI PLASTIFICIRANI LIMOVI SENDVI PANELI SA ISPUNOM OD POLIURETANA PANELI SA ISPUNOM OD POLIURETANA

INTERLEMIND AD
NOVO VREME NOVI PROIZVODI DP Lemind-FPL na aukcijskoj prodaji 27. januara 2005. godine postao je deo holding kompanije Intertrust iz Soje. Pored ostalih kapaciteta kojima raspolae u Srbiji (kao to su Zastava Kovanica iz Kragujevca, MIN FAM iz Nia i druge), ona u svom sastavu ima i kompaniju za proizvodnju plasticiranih limova i sendvi panela u Leskovcu, koja nakon privatizacije posluje pod imenom INTERLEMIND ad. U cilju poboljanja pozicije preduzea na domaem, regionalnom i evropskom tritu, sredinom 2006. godine zapoeta je grinld investicija u vrednosti od 11 miliona evra. Sama investicija predstavljala je ujedno i proirivanje postojee proizvodnje novim proizvodom sendvi panelom sa poliuretanskom ispunom.

Pre trideset godina INTERLEMIND AD je uvrstio u svoj proizvodni program industrijski postupak za povrinsko oplemenjivanje irokih metalnih traka organskim premazima, za koji je usvojen termin tehnologija plasticiranja, poznata u stranoj terminologiji kao coil coating. Sada, nakon dugog perioda i nakon uspeno izvrene privatizacije, preduzee INTERLEMIND je uvrstilo novi proizvod koji nadopunjuje i oplemenjuje dosadanju proizvodnju Kapaciteti za region
Postojei kapaciteti Interleminda su veliki za Republiku Srbiju i prevazilaze potrebe domaeg trita. Iz tog razloga rukovodstvo preduzea fokusira poslovanje na regionalno trite, naroito na trita BiH, Crne Gore, Makedonije i Albanije, istovremeno preko holdinga traei svoje mesto i na tritu Evropske unije. Nakon privatizacije izvrena je sanacija na postojeim kapacitetima i ugraeni su novi delovi sa mogunou akvizicije i automatizacije procesa rada. Ove promene osigurale su proizvodne kapacitete plasticiranog lima od 36.000Mt na godinjem nivou. Interlemind AD ima kapacitet da preradi 5.000Mt u prolu i raseca (slituje) 7.000Mt plasticiranog lima na godinjem nivou. Kada se na sve nadovee i kapacitet sendvi panela od 2.500.000m2 na godinjem nivou, jedino reenje je okretanje prema regionu i ire. Zahvaljujui svim ovim relevantnim podacima, a u cilju stabilnijeg i sigurnijeg nastupa na tritu, Interlemind AD je maja 2006. dobio sertikat ISO 9001:2000 za proizvodnju plasticiranih limova, a ove godine je planirano da se i za novi proces proizvodnje izvri ISO sertikovanje. Istovremeno je ve pokrenut proces sertikovanja sendvi panela po EN (evropska norma) od strane nezavisne inostrane kue. Po njihovim zahtevima poslati su uzorci sendvi panela u Bugarsku i Nemaku. Takoe, neprekidno se radi i na podizanju strune spreme radnika koji su zapoljeni u fabrici za sendvi panele u saradnji sa rmom Bayer iz Nemake. Interlemind ad, kao jedini proizvoa plasticiranog lima i sendvi panela sa poliuretanskom ispunom kod nas, sve obuke i zahvate preduzima u cilju da se domaem, ali i inostranom tritu, ponudi kvalitetan proizvod. Naalost, kau da u ovom trenutku trite radi na principu nie cene za raun kvaliteta proizvoda, to nije politika Interleminda.

Problemi sa kojima se INTERLEMIND ad suoavao u pogledu carina, antidampinga, izdavanja EUR1, odnosno zatite svog proizvoda itd, primorali su ovog jedinog proizvoaa plasticiranog lima u Srbiji da investira u proirenje palete proizvoda. Ovo je rezultovalo pokretanjem proizvodnje sendvi panela od plasticiranog lima sa poliuretanskom ispunom. Nova proizvodna hala, sagraena po najnovijoj tehnologiji gradnje u skladu sa svetskim zahtevima za ekologiju i protivpoarnu zatitu, povrine od 8.000m2 i instaliranom kompletno automatizovanom novom opremom, putena je u rad poslednjeg dana oktobra 2007 godine. Realizacijom investicije zaokruen je proces privatizacije i reen problem vika radnika na najbezbolniji nain. Razmiljanja preduzea idu u pravcu poboljanja pozicije na tritu, a istovremeno i pozicije same optine Leskovac i juga Srbije uopte. INTERLEMIND ad trenutno obezbeuje kontinuirani posao za svojih 200 zaposlenih radnika

30

www.buildmagazin.com

promo
potrebno za izgradnju objekata skrauje i do 50%. Termoizolacioni materijali imaju iroku primenu u graevinarstvu, posebno kod izrade fasada, krovova, plafona, pregrada i podne termoizolacije.

Interlemind kvalitet
Interlemind izolacioni krovni, zidni i fasadni sistemi, pored toga to utiu na skraenje gradnje objekata, pruaju i znaajne prednosti nad konvencionalnim metodama gradnje, ukljuujui dugoronu termoizolacionu pouzdanost i sigurnost izolacionog kontinuiteta, dobru zaptivenost, otpornost na kondenzaciju unutar ispune, kao i viestruko smanjenje energetskih trokova.
Krovni, zidni i fasadni paneli, kao prefabrikovani jednokomponentni sistemi, omoguuju brzu i laku montau, ime se vreme

Interlemind paneli ispunjavaju vrlo visoke zahteve savremenog graevinarstva i uspeno se ugrauju u objekte sa elinom, betonskom, drvenom ili drugom konstrukcijom. Zahvaljujui svojim karakteristikama, paneli se primenjuju i kod objekata sa posebnim sanitarno-tehnikim zahtevima, kao to su hladnjae, klanice, pekare i sl. Princip ugradnje Interlemind panela zadovoljava i najstroije zahteve u pogledu toplotne zatite i hermetinosti, a posebno je prilagoen odredbama Pravilnika o izvoznim objektima za proizvodnju, preradu i skladitenje namirnica ivotinjskog i biljnog porekla i naina rada u njima.
Tehnologija proizvodnje Interlemind panela omoguuje proizvodnju zidnih i krovnih panela u klasi zapaljivosti B3, B2 saglasno DIN 4102-1, kao i PIR panela.

Ugradnjom Interlemind panela ostvaruje se jednostavna i brza montaa objekata odlinih estetskih karakteristika kao i izvanredna termoizolaciona zatita. Dalje, paneli imaju visoku otpornost na spoljne mehanike, atmosferske, hemijske i druge uticaje sredine, ali pruaju i znaajnu utedu energije tokom eksploatacije. Kad se uzmu u obzir dananji tokovi poslovanja i veoma brza dinamika rada, primena sendvi panela u izgradnji ima itekako veliki nansijski efekat na budet investitora.

iroka oblast primene proizvoda Interleminda

Poznati trendovi rasta proizvodnje i primene plasticiranih limova u svetu nedvosmisleno govore o neverovatno velikim mogunostima i prednostima plasticiranih limova posebno u oblasti graevinarstva, ali i u automobilskoj industriji, brodogradnji, proizvodnji aparata za domainstvo, ambalae i dr. Kada je re o primeni u graevinarstvu, plasticirani limovi i sendvi paneli koriste se za oblaganje objekata industrijskog tipa, ali i na fasadama poslovnih objekata, stambenih porodinih kua, zgrada za kolektivno stanovanje, kao i za izradu mobilnih kontejnera i sl. U poslednje vreme, paneli Interleminda nalaze primenu ponajvie u gradnji mini-fabrika hrane

INTERLEMIND SENDVI PANEL Build magazin i srodni listovi esto piu o sendvi panelima. Meutim, generalni direktor INTERLEMINDA gospoa Nadja Petkova, istie da iskustva na tritu Srbije, ali i regiona, pokazuju slabu informisanost investitora: est je sluaj da investitor sa kojim razgovaramo zapravo ne razume ta je sendvi panel, kako se primenjuje, koje su njegove prednosti i mane u odnosu na standardne materijale koji se upotrebljavaju pri gradnji i slino... U kontekstu toga pripremili smo katalog naih proizvoda, i posebno katalog arhitektonskih detalja za investitore, a pogotovo za projektantske kue, u kojima su obraeni i predstavljeni svi detalji koji su bitni prilikom izgradnje i svi relevantni parametri o panelima. Sendvi panel rme Interlemind AD predstavlja konstrukciju koja sa obe strane ima plasticirani lim, u nijansi po RAL karti i na zahtev potroaa, a prostor izmeu ispunjen je poliuretanskom penom razliite debljine, u zavisnosti od potrebe i namene objekta na koji se ugrauje. Plasticirani lim moe da bude u prolu prema naim tehnikim podacima koji se nalaze u katalozima i na naem web sajtu (www.interlemind.com). Prema svim svetskim analizama poliuretan je najbolji izolator koji postoji u dananje vreme. Ima iroku primenu u razliitim oblicima, a najpoznatija je kao izolator koji se koristi kod komora za zamrzavanje i friidera za kunu upotrebu napominje Petkova

INTERLEMIND ad
Sime Pogaarevia 5 16000 Leskovac tel: +381 16 245 104 245 608 fax: +381 16 242 227 e-mail: info@interlemind.com ofce@interlemind.com web: www.interlemind.com

www.buildmagazin.com

31

software
ArchiCAD je na tritu ve vie od etvrt veka. Oekujemo, dakle, zrelost i snagu, a deje bolesti su odavno preleane. Korisnici irom sveta zasnivaju svoju arhitektonsku i ne samo arhitektonsku! praksu na njemu. Mnogi kau da ih ba ArchiCAD inspirie i pokree da probaju nove stvari. Jer, emu rad ako nije istovremeno i zabava? Kao to ree jedan od amerikih ArchiCAD gurua RADIMO PAMETNIJE, A NE TEE! priredio ore Gruji, dia Koncepti
Osnovni koncept na kome se ArchiCAD zasniva jeste pojam Virtualne zgrade (u daljem tekstu VB). To je ono to se u poslednjih par godina naziva BIM ne crtaju se crtei, ve se gradi virtualni model projekta, koji sadri ne samo informacije o geometriji, ve i sve podatke o zapreminama, povrinama, upotrebljenim materijalima i konstrukciji. Dok nam je svima na fakultetu, a i kasnije, objanjavano da je crtanje osnova svega i da crtanjem stiemo do rezultata, ArchiCAD nas oslobaa neverovatne koliine crtanja, dok nas istovremeno tera da o projektu razmiljamo na detaljniji nain nego to je to inae praksa. To nikako nije loe, jer nas oslobaa kasnijih izmena i prepravki. Naravno, nijedan projekat nikada nije ni zavren ni savren, i tu dolazi do izraaja VB koncept: svaka izmena se deava na JEDNOM mestu i, potom, automatski aurira svuda! Jedinstvena osobina ArchiCAD-a jesu parametarski objekti i programski jezik za modelovanje, GDL. Dok veini ljudi nae struke ne pada na pamet da programiraju fotelje ili vrata i prozore, ono to je ponueno u osnovnom paketu moe se uvek podesiti da bude ba ono to hoemo, a mnotvo besplatnih objekata je na raspolaganju (ako vam se piu GDLovi, najbolje mesto da ponete je GDL biblija GDL CookBook, na http://www. nottingham.ac.uk/sbe/cookbook/).
VB - graki prikaz Virtual Building koncepta

TREA DECENIJA ARCHICAD-A TREA DECENIJA ARCHICAD-A

I DALJE...
Nermin Duranovi A.A. Modul, Tuzla Gradski stadion Tuzla, BiH
ArchiCAD vam omoguava da uradite sve gore navedeno. Da biste to uradili ba onako kako vi elite, morate podesiti svoj ArchiCAD, i jo vanije, razmisliti o nainu svog rada. Da li radite sve sami? Da li samo pravite sjajne skice na peliru koje onda neko drugi razrauje? Da li ste deo velikog biroa koji uhodano ve decenijama kao na traci proizvodi projekte? Da li ste raunarski pismeni? Odgovori na sva ova pitanja moraju biti stvarni i iskreni ako elite da na najbolji mogui nain iskoristite svoju investiciju u ArchiCAD.

Stvarnost
Koncepti i ideje su sjajna stvar, dok su koncepti i ideje. A onda nastupa stvarnost, i esto se i najbolje i najsjajnije ideje razbiju o zid stvarnosti. No, ArchiCAD i ovde briljira ak i bez ikakvog podeavanja, onako iz kutije,
O uvoenju ArchiCAD-a u svoj biro poeo sam ozbiljno da razmiljam kada je kolega uradio idejni projekat za tri dana, a mojim saradnicima bi za isti posao trebalo najmanje nedelju dana, a imaju golemo iskustvo. Duan Psodorov, Atler Group, Kikinda Frank Loyd Wright, Massaro kua, New York, USA Zatitni logo ArchiCAD11

Iz tog modela, koji je zapravo baza podataka o projektu sa grakim prikazom, seenjem po horizontalnim ravnima se dobijaju osnove, po vertikalnim preseci, ortogonalnim pogledima izgledi, prostornim pogledima aksonometrije i perspektive. Dok klasini programi jasno odvajaju 2D crtanje i 3D modelovanje i prezentaciju i namenjeni su prvenstveno jednom ili drugom, ArchiCAD u jednom paketu daje sve od koncepta, preko prezentacije, do glavnog projekta. Osnova pravilne upotrebe ArchiCAD-a je shvatanje da se modeluje da bi se crtalo!

Iskustvo poslednjih 26 godina govori da ArchiCAD jednako uspeno koriste i pojednici i veliki biroi. Pitanje je samo podeavanja, implementacije i, osnovno i najvanije, obuke. Investicija, koja nije samo materijalna, e se vama i vaim saradnicima isplatiti viestruko samo i jedino ako otvorenog uma i sa voljom krenete u korienje. Nije za oekivati da e ArchiCAD ili bilo koji drugi program slinih osobina raditi kao va stari crtaki program.

32

www.buildmagazin.com

software
Morate biti spremni za promenu, i dozvoliti ArchiCAD-u i godinama iskustva ljudi koji ga razvijaju, kao i dugogodinjih korisnika koji im u tome pomau, da vam pomognu da svoj rad podignete na sledeu stepenicu.

Razgovor
Naravno, nijedan biro ne radi sve sam. Jedno od osnovnih pitanja prilikom implementacije ArchiCAD-a je kako razmenjivati podatke sa kolegama drugih struka. U ponudi je vie opcija od glatkog itanja i pisanja DWG i DXF formata, do IFC 2.3 razmene, gde razmenjujete inteligentne prostorne modele sa, na primer, kolegom statiarem, ili grejaem, ili klimatizerom. Zapravo, pravi prodor u primeni 3D tehnologija u graevinarstvu su pokrenuli - o uasa! ba statiari, jer konstrukcija bee koji ono deo vrednosti svakog objekta? Uz i oko ArchiCAD-a je vremenom niklo mnogo prateih programa i ima mnogo dugogodinjih veza sa drugim proizvoaima dodataka ili programa. Na primer, italijanski Cigraph pravi apsolutno najbolje dodatke za ArchiCAD. Ako priamo o prezentaciji, ne moemo zaboraviti na Abvent, iji Artlantis http://www.artlantis.com/ je nezaobilazni drugi u svakoj rmi koja koristi ArchiCAD, kao ni Maxonom iji Cinema 4D i Maxwell Render daju izuzetno mone alate za prezentaciju vrhunskog kvaliteta (ako ste naklonjeniji akvarelima i skicama, probajte Informatix-ov Piranesi http://www.informatix.co.uk/). Tehnologija koja pokree ArchiCAD je u temeljima prvog 5D sistema programa za upravljanje graevinskim projektima. Ovaj prodor je otvorio nesluene mogunosti za razvoj, ak denisao i neka nova zanimanja. Ne samo arhitektura, i ne samo graevina graevinarstvo u najboljem smislu! (http://www.vicosoftware.com/)
hiCAD NA SEEBBE-u Iz preduzea hiCAD vas pozivaju da ih posetite na Sajmu graevinarstva u Beogradu. Njihov tand e biti postavljen u Hali 1, pod brojem 1317. Na ovom mestu moi ete dodatno da se informiete u vezi sa svim detaljima vezanim za ArchiCAD

ArchiCAD uvek i svuda!

Jo pre nego to otvorite novanik, ArchiCAD moete skinuti sa Interneta, i probati ga bez ogranienja. Za studente i nastavno osoblje licenca je besplatna, i kota vas vreme na Internetu i registraciju https://eduregistration.graphisoft.com/. Takoe, na Internetu moete nai interaktivne vodie za obuku http://www.graphisoft.com/products/archicad/ac11/itg/, koji vas, korak po korak, uvode u rad u ArchiCAD-u. Ako engleski nije problem, korisniki forum ArchiCAD Talk http://archicad-talk.graphisoft.com/ vam prua neverovatno obilje informacija i najbre mogue odgovore, jer na svetu uvek neko negde ne spava (Graphisoft, koji proizvodi ArchiCAD, napravio je ArchiCAD Wiki, sa mnotvom saveta i objanjenja http://www.archicadwiki.com/). Ako engleski jeste problem, na vau sreu, pri ruci vam je domai distributer hiCAD http://hicad.co.yu/, koji se izdvaja od drugih po svom kvalitetu podrke i obuke. Ovo je neprocenjivo blago, jer uvek postoji neko blizu koga moete pitati, na iji kurs moete otii, koji organizuje susrete korisnika, prevodi literaturu, i uvek obezbeuje najsveije sastojke za vau arhitektonsku kuhinju (u poslednje vreme, vrlo je zanimljivo i na forumu hrvatskog distributera http://www.archicad.com. hr/category-view.asp).

Kada smo investitoru prezentovali projekat kroz 3D model, slike, VR scene i animacije, oduevio se i odmah smo sklopili posao. Za njega je sve bilo neverovatno.

Michel Rojkind, Rojkind Arquitectors, Mexico

Ukratko ne brinite. ta god da vai saradnici koriste, mala je verovatnoa da oni nee moi da otvore ono to im poaljete ili da vi neete moi da otvorite i iskoristite ono to oni poalju vama. ime god da se tano bavite u okviru graevinske profesije, ArchiCAD ili neki njegov dodatak e vam pruiti punu kutiju alata!

Zakljuak
Duboko u svojoj treoj deceniji, ArchiCAD i dalje briljira. I dalje je lako koristiti ga, i dalje je lako nauiti ga, iako je narastao i postao jedan od najsloenijih programa u struci. Radie jako puno za vas, pravie vam preseke i izglede, dozvolie vam da ga podesite ba tako kako treba. A ako neto zakripi, tu je mnotvo mesta da pitate, pogledate, probate, skinete ono to vam treba, i u tom procesu ete moi samo da idete dalje... i dalje... i dalje... Zapamtite radimo pametnije, ne tee!

Bjelila Milovii - olt Ivanovi, InForma architectura, Novi Sad, Stambeni kompleks u mestu Bjelila Milovii, Crna Gora

hiCAD doo
Pukinova 17 21000 Novi Sad tel: +381 21 63 68 499 www.hicad.co.yu hicad@sbb.co.yu

www.buildmagazin.com

33

poslovanje PRVO SRPSKO DRUTVO ZA JAVNO I PRIVATNO PARTNERSTVO PRVO SRPSKO DRUTVO ZA JAVNO I PRIVATNO PARTNERSTVO

C.R.E.A.M.

Koristei iskustvo i znanje u radu na infrastrukturnim projektima uz pomo EuroPPP i Master PP Plan inicijative, novembra 2007. zapoela je sa radom C.R.E.A.M. Srbija PPP mrea. Prva srpska mrea za javno i privatno partnerstvo na svom polju delovanja obuhvata takoe i irenje znanja o PPP modelu promoviui kroz treninge i pripreme PP Projekata Evropsku perspektivu
U korist breg regionalnog razvoja C.R.E.A.M. Srbija PPP mrea otvorena je za sve pregovore, kako za javnu tako i za privatnu stranu, a takoe i za sve inkubator centre u Srbiji vezano za PPP model. Kao vodei PPP Procurement Managements organizovanjem transparentnog javnog tendera i sprovoenjem za to neodlonih radnji da bi kroz Master PP Plan inicijativu udruujui EU sredstva i privatni kapital ubrzala realizaciju nansiranja infrastrukturnih projekata od dravnog znaaja u Srbiji. U okviru koncepta za saradnju C.R.E.A.M. Srbija PPP Aliansa titi interese lokalnih samouprava, ministarstava i ostalih dravnih tela preduzimajui sve potrebne korake kroz koordinaciju izradom nansijske platforme za manji utroak budetskih sredstava za ravnomeran regionalni razvoj i smanjenje nezaposlenosti, a koristei evropske resurse i to bez dravnog zaduenja. U saradnji sa C.R.E.A.M. Europe PPP Aliansa-om i sa EU institucijama, kroz politike i ekonomske kontakte iz Evrope, formiraju se konzorciji zainteresovani za saradnju. Upravo ti konzorciji osnauju smisao ovakve saradnje jer njihovi iskusni timovi pomau kod nansijske, ekonomske, pravne i tehnike platforme PPP Projekata. Posao jednog Bid Managmentsa je u sutini formiranje konzorcija, potpisivanje ugovora, istraivanje terena, izrada koncepta ponuda, koordinacija meu partnerima, ekonomsko-tehnika optimalna ponuda, PPP Cashow analize i potpisivanje meusobnih ugovora u okviru Projekta.
PPP (PRIVATE PUBLIC PARTNERSHIP) MODEL FINANSIRANJA JAVNE INFRASTRUKTURE Moderna i ekasna infrastuktura je preduslov ekonomskog rasta i prosperiteta. Tokom XX veka u Srbiji su aktivnosti po pitanju infrastrukture mahom bile u nadlenosti javnog sektora, dok je privatni bio malo ili nimalo angaovan. Savremena kretanja rast ekonomije u jugoistonoj Aziji, ali i EU, gde vlade nastoje da privatni sektor to vie ukljue u reavanje potreba nacionalne infrastrukture, mogu se primeniti i kod nas tu nastupa PPP. Poznato je da je privatni sektor mnogo ekasniji od javnog, bez obzira da li se radi o proizvodnji olovaka ili automobila, telekomunikacionim uslugama, bankarstvu ili distribuciji elektrine energije Nema razloga da isto ne vai u oblasti koja je, takoe, tradicionalno bila u nadlenosti javnog sektora infrastrukturi. Dakle, osnovni razlog koji opravdava poveanje uea privatnog sektora u infrastrukturi jeste injenica da je on u mogunosti da bude mnogo ekasniji u implementaciji velikih investicija u odnosu na javni sektor. Na kraju, kroz uee privatnog sektora, bolji standardi i odravanje infrastrukture mogu biti realizovani ak i bez uea javnog sektora. Takvi ugovorni aranmani poznati su kao PPP (Public Private Partnership) tj. javno-privatno partnerstvo. Oni se danas ve polako transformiu u multinacionalnu oblast investicionog odluivanja

Struktura ovakvog PPP modela vrlo je razliita ali konkretno obuhvata projekte tipa: saobraaj lokalni i autoputevi, vodeni i reni saobraaj, eleznica i avio saobraaj, luke vodosnabdevanje preiavanje otpadnih voda komunalni otpad smee energija javna visoko i niskogradnja Implementacija savremenih modela nansiranja, uz vee uee privatnog kapitala u projektima od javnog znaaja, moe znaajno unaprediti privredu svake zemlje i ivot njenih graana
www.buildmagazin.com

C.R.E.A.M. SRBIJA
Internacionalnih brigada br. 35 11000 Beograd tel: +381 (11) 2435 707 informacije: mob: +381 (63) 750 6669 e-mail: ofce@cream-serbia.org web: cream-serbia.org

34

TEMA broja MIRJANA JOVANOVI EF POSLOVNICE MIRJANA JOVANOVI EF POSLOVNICE

SEEBBE
Razgovor vodio Mladen Bogievi

sajmovi fairs
Povodom predstojeeg Sajma graevinarstva u Beogradu razgovarali smo sa gospoom Mirjanom Jovanovi, efom poslanice SEEBBE-a. Ona nam je detaljno predstavila napore u cilju poveanja kapaciteta, bolje organizacije i unapreenja izlobenog prostora, ali i cele priredbe. Takoe, prenosimo vam i najave promocija nekih od najnovijih proizvoda i tehnologija u oblasti graenja koje e svoje predstavljanje imati na ovogodinjem Sajmu. Naravno, pokuali smo da saznamo i na koji nain, sa kojim idejama i reenjima, SEEBBE vidi sebe u budunosti, obzirom da predstoji privatizacija Beogradskog sajma. Saznajte o moguim promenama koje bi za Sajam graevinarstva predstavljale sasvim novu eru, kao to se to dogodilo njegovim izdvajanjem u posebne hale 1975, a zatim i potpunim odvajanjem od majskih dana tehnike 1996. godine

Nakon vie nego uspene prologodinje izlobe novi Sajam je pred nama. Recite nam, da li je bilo prostora za nova poboljanja? M. J: Istina je da smo 2007. iskoristili zaista skoro sve nae ukupne kapacitete za izlaganje, ali smo ipak i ove godine pronali naine da izaemo u susret naim izlagaima. Tako e ove godine biti neto vie od prologodinjih 57.000 bruto kvadrata, pre svega zahvaljujui proirenjima i boljem korienju otvorenog izlobnog prostora. Jo prole godine smo iskoristili travnjak oko fontane kod Hale 12 tako to smo ga zasuli rizlom, obezbedili prikljuke i tu su bili izlagai iz oblasti graevinske mehanizacije. Ove godine smo nasuli i fontanu, izravnali teren i sad je to jo jedan dodatni izlobeni prostor.

Ve godinama su popunjeni kapaciteti zatvorenog prostora, tj. hala. Tako e biti i ove godine? M. J: Svakako! ak emo imati i nekih desetak izlagaa vie nego prole godine kada ih je bilo 1.068. Problem sa zatvorenim prostorom je u tome to su hale tolike kolike jesu, pa osim smanjivanja prolaza izmeu tandova, zatvaranja nekih bonih prolaza, mi i nemamo nekih velikih mogunosti za proirenja. Kao to je to sluaj i sa Sajmom nametaja, i mi koristimo sve kapacitete galerija, tako da ve mesec dana nemamo mesta ni na galeriji Hale 14, gde je bila jedna mala rezerva. Zapravo, govori se o nekih 2.000 bruto kvadrata, i upravo tu je tih desetak izlagaa vie koje emo imati ove godine. Da li je uopte mogue u takvim uslovima izai u susret svim izlagaima? Ima onih koji nee biti u potpunosti zadovoljni povrinom ili lokacijom svog tanda M. J: Mi se zaista trudimo koliko je to u naoj moi, i verujem da izlagai imaju razumevanja i kada neke njihove elje, uprkos zajednikom trudu, jednostavno nismo u mogunosti da ispunimo. Moram ovde da pomenem na beogradski Trudbenik, koji je, prvi put posle dugog niza godina, ponovo na Sajmu. Oni su tek proli kroz privatizaciju i sada na trite izlaze sa blokom 61 koji je zaista velika inovacija. Prirodno, sada hoe ozbiljno da se predstave i kod nas, ali mi jednostavno nemamo toliko mesta da bismo im dali znaaj koji rma ima. Zato smo, u elji da im izaemo u susret, napravili jednu dobru kombinaciju sa malim izlobenim prostorom ispred same hale gde e biti demonstracija, verovatno gradnje sa tim blokom, zatim mali info-pult izmeu dve hale, a na galeriji Hale 2 smo im obezbedili jedan manji kancelarijski prostor. Naalost, bilo je prosto nemogue da im damo prostor na nivou gde su ostali ciglari, a koji ova rma zasluuje. Slian problem smo imali i sa nacionalnim izlobama Poljske i Bugarske, koje nismo mogli da smestimo sa ostalim nacionalnim postavkama, pa su rme iz ove dve zemlje razbijene po robnim grupama proizvoda koje nude. Koje su to ostale nacionalne izlobe na Sajmu? M. J: Ove godine, uz dve koje sam pomenula, imaemo i pet nacionalnih prezentacija koje su bile prisutne i prole godine: Italija, Turska, Grka, Hrvatska i Slovenija. Izlagai iz ovih pet zemalja imaju svoje grupne ostrvske tandove u Hali 14, gde su prolazi sa sve etiri strane tanda. Na alost, ovogodinje poveanje broja

Graevinska mehanizacija priprema teren za prolene izlobe na otvorenom (februar 2008.)

Uklonili smo i montane objekte u tom delu, a u toku su i radovi na asfaltiranju. Na ovaj nain, ne samo da smo dobili i bolju vizuru otvaranjem tog poteza prema Savi, ve e se i izlagai na ovom prostoru, koji ranije nije korien u izlobene svrhe, zaista oseati kao deo centralnog deavanja manifestacije. Izdali smo i jedan deo ispod terase Hale 1, kao i parking kod est topola koji nisu do sada korieni kao izlobeni prostor, a zatvoriemo i jednu saobraajnicu kako bi se i ona u nekim delovima iskoristila za potrebe izlobe. Osim radova koje ste pomenuli, videli smo da se ureuje stari izlobeni prostor na otvorenom M. J: Da, pored adaptacije prostora kod Hale 12, osim jednog malog dela kod pasarele koji e ostati prekriven rizlom, ove godine e svi drugi tandovi na otvorenom biti na asfaltnoj podlozi, to e svakako obradovati izlagae, ali posebno i posetioce Sajma.

36

www.buildmagazin.com

TEMA broja
nacionalnih izlobi za ove dve, bugarsku i poljsku, moda se nee u tolikoj meri primetiti, ali praktino, i to su nacionalne izlobe od po desetak rmi, to zaista nije malo. Naravno da bi bolje bilo da idu zajedno, ali u ovom trenutku to zaista nije bilo mogue. du), jer ova manifestacija je najvea, i po znaaju i po obimu, u celom regionu, gde mislim i na Rumuniju, i na Bugarsku, Maarsku, Hrvatsku, Bosnu ak je po obimu vei i od sajma u Solunu, iako je Grka lanica Evropske unije! Oigledno da su ovaj Sajam i ovaj region interesantniji za izlagae Kod nas su praktino prisutne sve svetske rme iz odreenih oblasti graevinarstva, i mi smo, naroito poslednjih godina, postali jedan od centara zbivanja u graevinarstvu, mesto koje je obavezno posetiti, da se vidi ta je to novo u ovoj oblasti ini se da je to delom zasluga i nasleene tradicije i ugleda naih graevinaca? M. J: Verovatno Mi jesmo uivali ugled velikih graditelja, i sada se to polako vraa, i to se i vidi na naem Sajmu Jer, kao to je svaki sajam ogledalo te grane privrede drave u kojoj se organizuje, tako je i SEEBBE ogledalo deavanja iz oblasti graevinarstva u naoj zemlji. Primeuje se uspon pojedinih robnih grupa na naem tritu... Prema SEEBBE-u, koje su to oblasti, odnosno koje rme, najzastupljenije na tritu? Pretpostavljam da je predstojea gradnja auto-puta zanimljiva mnogima u niskogradnji M. J: Da, ove godine je ogromno interesovanje za izlaganje graevinske mehanizacije. Izlagaa iz ove oblasti je toliko da smo zaista traili svaku mogunost da im maksimalno izaemo u susret. Otuda smo i uloili toliko u proirenje kapaciteta izlobenog prostora na otvorenom. Zatim, u usponu nam je sve to je vezano za beton: od maina za obradu betonskog gvoa i armatura, betonske galanterije, cevi, sve do aditiva za beton i prateih sredstava. Zapaeni su takoe i izlagai koji rade izolacione panele od kojih se prave hale, bilo fabrike, bilo izlobene. Na tom polju su kod nas prisutne sve svetske rme, tako da i to pokazuje kakvo smo mi veliko gradilite postali. Uostalom, pogledajmo samo izlagae u okviru robne marke skela i oplata gde imamo sva svetska imena i to kao domae izlagae, kao to su Doka, Peri, Noe (koji je doao meu prvima)... Dakle, sve ono to prati ovaj graevinski bum kod nas. Zatim, iz oblasti ciglarstva, Wienerberger ove godine izlae pod statusom domaeg proizvoaa, to opet pokazuje i taj rast, ne samo domaih fabrika nego i svetskih imena. Fantiniscianatico je sada takoe jedan od onih koji se pojavljuju kao domaa rma...

sajmovi fairs

Pripremni radovi za asfaltiranje parkinga ispod novog eleznikog mosta

A kakvo je stanje sa drugim stranim izlagaima? Da li tu postoji neko poveanje interesovanja u odnosu na prethodnu godinu? M. J: Tu imamo zanimljivu situaciju: prole godine je bilo 345 stranih izlagaa, i ove godine e ostati otprilike na tom nivou (jedino to emo kroz ove nove nacionalne izlobe imati jedno malo poveanje). Meutim, naizgled kontradiktorno, upravo ovaj detalj pokazuje koliko je nae trite zanimljivo rmama iz inostranstva. Naime, trend koji je oigledno prisutan jeste taj da sve vie stranih rmi ovde otvara svoja predstavnitva, i tako na naem Sajmu dobija status domaeg izlagaa, jer jednostavno, vie ih ne moete tretirati kao stranu rmu. ini se da nae trite, bar po tome gledano, opravdava status SEEBBE-a kao jednog od znaajnijih u regionu? M. J: Pazite, mi nismo sluajno pre tri godine uzeli ime South East Europe Belgrade Building Expo (Sajam graevinarstva Jugoistone Evrope u Beogra-

...Taj, ve tradicionalni nedostatak prostora, verujte, mui nas isto koliko i nae izlagae Kada elite da pomognete da se rma predstavi, a ne moete, bilo ta da uradite: da li smanjili prolaze ili prijavljene kvadrature, ili proirili prostor na otvorenom, vi jednostavno ne moete da izaete u susret svim eljama izlagaa. Onda oni iznalaze druge naine promocije, koriste info-pultove, demo-autobuse na otvorenom prostoru da bi tu napravili tand poto ne mogu da dobiju prostor u hali... Mirjana Jovanovi ef poslovnice SEEBBE Beogradskog sajma

TEMA broja
Da li bi podela podrazumevala koncept bolonjskog SAIE-a, tj. termin za izlagae iz oblasti samog graenja, i poseban sajamski termin za opremanje? M. J: Upravo tako... Gde bismo jedan deo robnih grupa zadrali u istom ovom prolenom terminu, a jedan deo bismo prebacili za poetak oktobra ili kraj septembra. U oba termina bismo i dalje koristili pune kapacite, odnosno sve hale, jer smo zakljuili da moemo da popunimo duplo vei prostor nego to ga sada imamo. Meutim, i kada bismo izlagali na duplo veem prostoru, to opet nije reenje jer bi to bila preobimna prezentacija iji bi se smisao izgubio u koliini izlagaa. Ve sada je problem ukoliko elite detaljnu panju da posetite svim izloenim robnim markama, odnosno tandovima. Sa veim kapacitetima to bi postalo jednostavno nemogue. Grubi graevinski radovi bi ostali u prolenom terminu, a zavrna obrada i opremanje bi bili pomereni za jesen, ime bi se pribliili i Sajmu nametaja? M. J: Da, robne marke kao to su mehanizacija, beton, opekarski proizvodi i slino, ostale bi u aprilu, dok bismo na jesen vie forsirali ureenje enterijera, boje, oblaganje zidova... sve to se koristi za opremanje. Ovo e ujedno reiti veiti problem sa kapacitetima, ali e i u konceptualnom smislu predstavljati jednu novu, zreliju epohu Sajma graevinarstva. Ovakve konceptualne promene su uvek, bez obzira na pozitivne strane, dosta rizine, naroito kada se uzme u obzir ovolika i ovakva tradicija. Veliku ulogu u njima imae PR sluba, da objasni i predstavi prednosti, da prvenstveno dokae i odri kontinuitet, naroito te eventualne jesenje izlobe. SEEBBE sada najveim delom moda ima ovaj znaaj zbog graevinske tradicije Srbije, ali prvenstveno zahvaljujui aktuelnosti trita u razvoju, i PR u takvim uslovima ima priliku da manje dela a da se pri tome raskorak izmeu kvaliteta promocije samog Sajma i broja izlagaa i posetioca i ne primeti. SEEBBE oigledno raste, ali zanima nas PR uloga u ovom rastu... M. J: Verovatno je tano da se stvara utisak da bismo u ovom tranzicijskom periodu imali uspene izlobe i sa malo marketinga, meutim, SEEBBE svakako ne uzima ovo zdravo za gotovo. Nama npr. dolaze posetioci iz svih bivih jugoslovenskih republika i okolnih zemalja, ali smo se i mi na tom polju veoma angaovali, da ih pozovemo, da ih upoznamo sa naim Sajmom Tako smo prole godine imali promocije u Temivaru i Bijeljini, a ove godine emo se ve promovisati u vie drava Kako izgledaju te prezentacije? M. J: Jednostavno, mi u dogovoru sa privrednim komorama drave u kojoj se prezentacija odrava, ili u dogovoru sa nekim strukovnim udruenjima, zakupimo odreeni prostor gde e se predstavljanje odvijati. Naravno da je idealno ako je u toku odgovarajui sajam u okviru kog emo i mi nastupiti. Veliku panju obraamo na vizuelni identitet, ali i na pruanje zaista korisnih informacija. Vano je da ljudi vide o kakvom se prostoru radi, kako izgleda, gde se nalazi, kakve su tehnike mogunosti i kapaciteti naih izlobenih prostora, taan opis tandova... Sve ove informacije su dostupne i na naoj veoma poseenoj internet strani koju smo odvojili od zajednike strane Beogradskog sajma, i svi gosti ili potencijalni izlagai mogu se na vreme detaljno informisati. Zatim koristimo i izvode sa statistikama, osnovnim informacijama: ko su izlagai, ko su posetioci... Tu je onda i na Vodi, veoma korisna publikacija, gde su pobrojani svi nai izlagai sa pozicijom u okviru izlobenog prostora. Svako ko ue na sajam dobije i Vodi uz kartu, to posetiocima umnogome olakava da se snalaze jer je SEEBBE ve postao takvog obima da je jako teko obii ga... ko eli da detaljno obie sve robne marke...

sajmovi fairs
Predstoji privatizacija Beogradskog sajma Kako SEEBBE, kao njegova najvea priredba, vidi sebe u budunosti? Da, tenderska dokumentacija je ve pripremljena Jednostavno, svi mi zaposleni ovde na Sajmu, nadamo se da e kupac biti neko ko se bavi sajamskom delatnou, i ko e produiti ovu nau tradiciju, ne samo Sajma graevinarstva. Uz to se nadamo da e doi i ulaganje, kako u objekte i infrastrukturu, tako i u sajamske delatnosti uopte. Od svega toga zavisie i planovi SEEBBE-a. U prethodnim neformalnim razgovorima ve ste nam izneli neke nove ideje u vezi sa budunou SEEBBE-a Ovi planovi nisu u direktnoj vezi sa predstojeom privatizacijom. Moete li ih otkriti za itaoce Build magazina? Nije tajna da se mi iz godine u godinu borimo sa popunjenim kapacitetima. Meutim, bez obzira da li e privatizacija podrazumevati to dugo ekano poveanje izlobenog prostora, unutranjeg i spoljanjeg, mi razmiljamo na jednu temu koja je esta praksa sajmova graevinarstva u svetu. Naime, ideja je da Sajam graevinarstva podelimo na dva termina, jesenji i proleni deo. Jer pazite, i ako se Sajam privatizuje, i ako novi vlasnik krene u adaptaciju, dogradnju ili novu gradnju ipak treba vremena za realizaciju tih radova, a mi bismo svakako morali proi jedan takav prelazni period.

ekajui goste Sajam u februaru 2008. (foto sasvim gore), i SEEBBE iz prethodnih godina

Saradnici Build-a esto nam prenose svoja pozitivna iskustva sa promocija u sopstvenoj reiji. Istiu veliko interesovanje klijenata iz itave Srbije za nove proizvode i tehnologije. SEEBBE je pravo mesto za to M. J: Apsolutno! Mi imamo sale koje rme koriste za prezentaciju, ali i za predstavljanje novih proizvoda, i Sajam graevinarstva i jeste pravo mesto za tako neto jer su tu ve okupljeni ljudi iz struke. Meutim, pored konferencijskih sala mi se trudimo da izaemo u susret specinim eljama izlagaa, ali i da u saradnji sa njima osmislimo i druge vidove, tj. da pronaemo i druge lokacije, kao to e to ove godine npr. biti pomenuti sluaj sa Trudbenikom. Ali ne samo to... Mi, takoe, organizujemo i struna predavanja, u saradnji sa mnogim naim strukovnim udruenjima: Savezom graevinskih inenjera i tehniara, sa Inenjerskom komorom Srbije, Drutvom arhitekata Dakle, postoji i jedan struan deo, ne samo prezentacije rmi... Praksa je u svetu da se u okviru sajmova taj struni, nekomercijalni deo, organizuje u vidu seminara na izabrane teme. Da li je to praksa i kod nas, i koja e biti ovogodinja tema SEEBBE-a? M. J: Moram da priznam da mi za sada jo uvek nemamo precizirane teme. Na tome jo uvek radimo u saradnji sa pomenutim strukovnim udruenjima, istovremeno pratei jednim delom i ideje i zanimljive ponude izlagaa.

38

www.buildmagazin.com

TEMA broja
Kada teme budu konano denisane mi emo obavestiti sve izlagae i posetioce direktnim marketingom, kao to uostalom to radite i vi u Build-u. Tako uz pozive za posetu SEEBBE-u obavezno aljemo i informaciju o prateim strunim skupovima za vreme Sajma, tako da onda ostaje dovoljno vremena strunjacima, ali i zainteresovanim izlagaima, da pripreme detalje rasporeda, konkretnih savetovanja i prezentacija u okviru zadate teme Imate li neke najave ta e to ovog aprila biti novo u Beogradu? M. J: Za sada su jo uvek u pripremi upitnici koje emo poslati izlagaima, da prijave eksponate za nae sajamske nagrade Nova vizura i Posebno priznanje za nova tehniko-tehnoloka dostignua u okviru pojedinih robnih grupa. Angaovaemo i iri (naravno to su sve strunjaci iz odreenih oblasti) koji e u nae ime sve te eksponate pogledati, ocenjivati i doneti odluku koji e biti nagraeni. Mogu za sada samo da kaem da e konkurencija biti velika, bar sudei po najavama nekih tehnolokih novina koje e biti prezentovane. Mi smo ponosni to se na SEEBBE-u novosti iz celog sveta, koje su prikazane neposredno pre naeg Sajma, ovde repriziraju, a est je sluaj i da upravo Beograd bude mesto koje proizvoai izaberu za svetsku premijeru svojih proizvoda. Sutina sajma i jeste prikazivanje neeg novog (izlagai ak esto kriju i nee unapred da objave novosti), i stvarno oekujemo da e biti dosta noviteta. Imamo neke nae rme iz oblasti softvera za graevinsku stolariju, za maine za obradu stakla, tu je i kompletna automatizacija proizvodnje graevinske stolarije, gde su ak izlagai iz nae zemlje uzeli tandove na sajmu u Nirnbergu koji je najvei sajam stolarije. On se odrava svake druge godine, i 2008. je to poetkom aprila, pa e ve desetak dana kasnije na naem sajmu prikazati te novosti. Retko se deava da nae rme izlau na stranim sajmovima, tako da emo videti kakvo nam to iznenaenje spremaju. Bie tu ve svega: preko novih prola za stolariju, maina za zavarivanje plastike, kompjuterski voenih maina za obradu stakla, zatim ureaji za zagrevanje gradilita kako bi se moglo raditi bez obzira na vremenske prilike, zatim specijalne suare za suenje odee i alata na gradilitu, pa ve pomenuti proizvoai oplata I magazin Build! M. J: Naravno! elim jo samo da iskoristim priliku da putem Build-a jo jednom pozovem sve koji se na bilo koji nain bave graevinarstvom, da dou u aprilu na SEEBBE! Obeavamo im jo veu ponudu novih tehnologija, materijala, proizvoda, i novosti uopte, iz sveta graevinarstva, ali i jedan bolji ugoaj, naroito na preporoenom otvorenom prostoru

sajmovi fairs

TEMA broja

BERZANSKO POSLOVANJE

GRAEVINARSTVO
Priredila Natalija Nedeljkovi struni saradnik za PR i marketing Beogradske berze

NA BEOGRADSKOJ BERZI

poslovanje business
Beogradska berza predstavlja mesto susreta ponude i tranje za hartijama od vrednosti. Cena hartija od vrednosti utvruje se na osnovu ponude i tranje, a trgovanje se obavlja u posebno razvijenom sistemu za trgovanje BELEX. Na Beogradskoj berzi trenutno se hartijama trguje na vanberzanskom tritu i Listingu A, pri emu je za ukljuenje hartija na listing potrebno da preduzee ispuni neke od uslova kao to su veliina preduzea, broj akcionara, itd. Svi graani koji ele da kupe ili prodaju hartije od vrednosti (akcije, obveznice, itd) mogu ovlaenom brokeru dati nalog za trgovanje, u kom deniu koje hartije ele da kupe/prodaju, koju koliinu, po kojoj ceni itd.
Na internet prezentaciji Berze (www.belex.co.yu) mogu se pronai sve informacije o prethodnim trgovanjima svim hartijama ponudi, tranji, kretanju cene, ostvarenom obimu trgovanja, kao i neki statistki pokazatelji za preduzea (veliina trine kapitalizacije, racio brojevi...), ali i prospekt (lina karta preduzea) i sve vesti koje se tiu poslovanja preduzea, a dostavljene su Berzi (bitni dogaaji iz poslovanja, periodini izvetaji, itd). Prospekt, kao osnovni vid upoznavanja sa preduzeem, sadri informacije o poslovanju preduzea, strukturi vlasnitva, osnovnim bilansnim pokazateljima, isplaenim dividendama, realnim teretima na imovinu... Pored podataka na internet prezentaciji, zainteresovanim investitorima koji ele da u realnom vremenu prate trgovanje na Berzi na raspolaganju su i servisi za informisanje, od kojih su najpoznatiji BELEX.info i SMS servis, putem kojih se dobija informacija o trenutnom stanju na Berzi. Ovo je izuzetno bitno za hartije kojima se trguje po metodu kontinuiranog trgovanja i ije se cene menjaju neprekidno. Internet prezentacija Berze pored podataka o trgovanju sadri i regulativu Berze, edukativne tekstove, statistike podatke o prethodnim periodima, spisak i kontakte svih brokersko-dilerskih drutava, lanova Berze, itd. Pored toga, Beogradska berza organizuje i edukaciju za najiru i strunu javnost, u okviru koje se prezentuje berzansko poslovanje, aktivnosti Berze i ue strune teme, kao to je analiza investicija i kretanja cena hartija od vrednosti. Za sva pitanja i sugestije, Beogradsku berzu moete kontaktirati putem e-mail adrese: info@belex.co.yu.

trguje akcijama 158 preduzea iz sektora Graevinarstva, a s obzirom na injenicu da je deo ovih preduzea pored obinih, emitovao i prioritetne akcije ili obine akcije sa umanjenim ili uveanim pravom glasa, ukupan broj hartija iz ovog sektora na tritu Berze iznosi preko 200. Posmatrano po prosenoj veliini kapitalizacije preduzea, sektor Graevinarstva se, sa prosekom od 555,6 miliona dinara, nalazi na sedmom mestu na tritu Berze, iza nekoliko proizvodnih sektora, sektora Finansijskog posredovanja i Saobraaja.
Tabela 1. Prvih pet sektora po veliini trine kapitalizacije u trgovanju na Beogradskoj berzi Naziv sektora Finansijsko posredovanje Proizvodnja prehrambenih proizvoda, pia i duvana Graevinarstvo Trgovina na veliko i malo, opravka motornih vozila, motocikala i predmeta za linu upotrebu i domainstvo Aktivnosti u vezi sa nekretninama, iznajmljivanje i poslovne aktivnosti Trina kapitalizacija (RSD) 388.301.579.117 331.343.546.654 87.787.301.866 84.423.030.882 Broj preduzea 44 162 158 228

49.180.557.091

100

Ipak, iako se na tritu Berze nalazi preko 200 hartija preduzea iz sektora Graevinarstva, u toku januara je trgovanje ostvareno za njih samo 48, dok je tokom cele 2007. godine trgovanje ostvareno za 140 hartija. U veini sluajeva kada dolazi do izostanka trgovanja istovremeno izostaju i ponuda i tranja za ovim hartijama. Ukupno ostvareni promet akcijama iz sektora Graevinarstva u januaru 2008. godine iznosio je 456,7 miliona dinara, odnosno oko 6,5% ukupnog januarskog prometa akcijama, a slina je situacija bila i u 2007. godini, kada je ovim hartijama ostvaren promet od oko 7,8 milijardi dinara, odnosno 5,3% ukupnog godinjeg prometa akcijama.

METODI BERZANSKOG POSLOVANJA

Metod kontinuiranog trgovanja rezervisan je za likvidnije hartije od vrednosti, za kojima stalno postoji izraena ponuda i tranja, koje se kontinuirano uparuju i trina cena se menja vie puta u toku dana. Metod preovlaujue cene rezervisan je za manje likvidne hartije od vrednosti. Po njemu se ponuda i tranja uparuju jednom dnevno, na kraju trgovanja, i odreuje se jedinstvena trina cena za taj dan

Graevinci na Berzi
Sektor Graevinarstva trei je po veliini trine kapitalizacije na Beogradskoj berzi, posle sektora Finansijskog posredovanja i Proizvodnje prehrambenih proizvoda, pia i duvana, koji dominiraju tritem kapitala. Na Beogradskoj berzi se

40

www.buildmagazin.com

TEMA broja
injenica da sektor koji obuhvata preko 10% ukupne veliine kapitalizacije Berze realizuje tek oko 6% ostvarenog prometa govori o realtivno niskoj likvidnosti ovih hartija od vrednosti. Sa druge strane, likvidnost od 0,52% (koliko ostvaruje sektor Graevinarstva), ovaj sektor ipak postavlja na 6. mesto po redu i takoe je vrlo bliska likvidnosti celog trita koja za januar ove godine iznosi 0,57%.
Tabela 2: Deset najtrgovanijih akcija iz sektora Graevinarstva u 2007. godini Preduzee Telefonija a.d. Beograd Energomontaa a.d. Beograd Sremput a.d. Ruma Putevi a.d. Uice Projektomontaa a.d. Beograd Montinvest a.d. Beograd Planum GP a.d. Beograd Telefonkabl a.d. Beograd Budunost Novi Sad a.d. Novi Sad Antikor a.d. Beograd SIMBOL TLFN EGMN SPRU PUUE PRJM MOIN PLNM TLKB BDNS ANTK Obim prometa u 2007. (RSD) 1.552.767.828 952.375.347 708.476.270 489.924.174 473.700.481 344.835.141 338.547.777 274.554.765 271.905.242 262.777.849

Kada se situacija malo izotri, i priblii se nivou pojedinanih preduzea, videemo da se pojedina preduzea iz sektora visoko kotiraju na tritu Beogradske berze. Od ukupno 50 preduzea koja se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja, est dolazi upravo iz sektora Graevinarstva. Polovinu ukupnog prometa akcijama iz sektora Graevinarstva u januaru 2008. godine ostvarile su akcije 3 preduzea, koja se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja: Napred GP i Telefonija iz Beograda i Putevi iz Uica. Prvih 10 najtrgovanijih akcija iz sektora graevinarstva (od toga 5 sa metoda kontinuiranog trgovanja) obuhvata priblino 94% ukupnog prometa ovog sektora.

Kada je re o kretanju cena pojedinanih hartija, ini se da veina preduzea iz sektora Graevinarstva ima slian trend kao i celokupno srpsko trite. Tako je u 2007. godini veina preduzea iz ovog sektora zabeleila porast cene (njih 66), dok je pad cene zabeleilo 36 preduzea, a promenu cene jednaku nuli 39 preduzea. Porast cene u 2007. godini zabeleila su sva graevinarska preduzea koja se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja, a njih tri: Energomontaa a.d. Beograd (+306,6%), Planum GP a.d. Beograd (+203,10%) i Napred GP a.d. Novi Beograd (+186,77%) se ak nalaze meu prvih pet preduzea u kontinuiranom trgovanju po pozitivnoj promeni cene u prethodnoj godini. Kretanja akcijskog trgovanja sektora Graevinarstva na Berzi sa poetka ove godine detaljnije su predstavljena u stupcu (desno), i na tabeli 3 (ispod).
Tabela 3: Deset najtrgovanijih akcija iz sektora Graevinarstva u januaru 2008. godine Preduzee Napred GP a.d. Novi Beograd Telefonija a.d. Beograd Putevi a.d. Uice Montinvest a.d. Beograd Planum GP a.d. Beograd Jedinstvo Sevojno a.d. Sevojno Energomontaa a.d. Beograd Projektomontaa a.d. Beograd Sremput a.d. Ruma Energoprojekt Visokogradnja a.d. Bgd Simbol NPRD TLFN PUUE MOIN PLNM JESV EGMN PRJM SPRU EPVI Obim prometa jan 2008.(RSD) 110.606.042 90.809.084 54.691.163 50.702.300 44.294.058 34.374.000 25.338.087 8.074.932 5.032.600 4.372.357

poslovanje business

Beogradska berza e 13 i 14. novembra 2008. odrati 7. meunarodnu konferenciju (fotograje sa prethodne konferencije Berze UPGRADE IN BELGRADE odrane 15 i 16. novembra 2007. u Sava Centru)

TRINA KAPITALIZACIJA
Trina kapitalizacija u stvari pokazuje veliinu trita. Dobija se mnoenjem ukupnog broja akcija slobodnih za trgovanje i poslednje trine cene akcija za pojedinano preduzee, dok ukupna kapitalizacija nekog sektora, segmenta trita ili celog trita, predstavlja zbir kapitalizacija svih preduzea koja u njega ulaze. Vea kapitalizacija znai i vee trite, potencijalno vei obim trgovanja, a sama likvidnost trita rauna se kao odnos ostvarenog prometa i veliine kapitalizacije na taj nain pokazujui koliko je trite zaista likvidno, odnosno koliko je dinara trine kapitalizacije potrebno da bi se ostvario jedan dinar prometa na Berzi

GRAEVINCI NA BERZI U 2008.

Poetak 2008. godine doneo je negativan trend kretanja cena za veinu akcija na tritu Berze, pa je slina situacija i sa preduzeima iz oblasti Graevinarstva. Od ukupno 48 kojima je trgovano, samo 8 je zabeleilo rast cene, 23 pad a 17 preduzea nije zabeleilo promenu cene u toku januara. Pri tome, od preduzea koja se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja, jedino preduzee Planum iz Beograda belei pozitivnu promenu cene u januaru 2008. godine. A onda je doao februar...

Slina je situacija bila i u 2007. godini, kada su najtrgovanije bile akcije Telefonije iz Beograda, koje su, zajedno sa jo tri preduzea po veliini obima prometa (Energomontaa a.d. Beograd, Sremput a.d. Ruma i Putevi a.d. Uice), ostvarile priblino 50% ukupnog prometa akcijama sektora Graevinarstva. Iako nijedna od akcija preduzea iz ovog sektora jo uvek nisu listirane na Listingu A, sigurno je da neka od preduzea ispunjavaju uslove za listing i da je samo pitanje dana kada e se i ona pridruiti najkvalitetnijim hartijama srpskog trita kapitala.

Ipak, uprkos generalno slinom negativnom trendu, za veinu akcija na Berzi sa poetka 2008. godine, dublja analiza kretanja cena pojedinanih preduzea ukazuje da dobar deo preduzea iz sektora Graevinarstva ne prati u stopu kretanje trita i indeksa Berze i da, dok je 2007. godinu obeleio nagli rast indeksa Berze u prvom tromeseju i manje ili vie izraena negativna korekcija do kraja godine, analizirana preduzea esto pokazuju konstantan rast cena od poetka 2007. godine do danas (bez drastinijih negativnih promena) ili ak dostizanje maksimalnih vrednosti cena u periodu od septembra-oktobra 2007. godine, to nije sluaj sa ostalim preduzeima na tritu Beogradske berze

www.buildmagazin.com

41

TEMA broja

URBANIZAM
Razgovor vodio Mladen Bogievi

MIODRAG VUJOEVI IAUS

I GRANINA PODRUJA

urbanizam planning

Prostorni planovi svuda u svetu predstavljaju bojno polje izmeu investitora i planera, gde konanu re ima dravna ili lokalna zakonodavna vlast. Koliko planeri imaju anse trenutno u Srbiji? Ako planiranje posmatrate najpre kao agon (borbu, sukob, bitku i sl.), onda vam se moe i uiniti da su planiranje i planovi u prvom redu bojno polje, a naroito rat oko planiranih namena korienja prostora. Planiranje je, meutim, i saradnja, kao to ima i mnoge druge uloge, na primer: stvaranje stratekog okvira za delovanje i aktivnosti raznih aktera; zatita javnih, odnosno optih, kolektivnih i slinih interesa i dobara; denisanje odgovora na promene koje su stvorene delovanjem drugih upravljako-regulativnih mehanizama, npr. na promene izazvane trinim odlukama, odlukama dravnih tela itd; kontrola tzv. politikog dnevnog reda; regulisanje i zatita imovinsko-vlasnikih prava u korienju prostora; tzv. zatita treih lica u korienju prostornih i drugih resursa; usmeravanje razvoja; ostvarivanje jednakih (ili paritetnih ili ekvivalentnih, kako se to, pomodno, sve ee kae) uslova ivota i rada za sve aktere planskog podruja, u smislu obezbeivanja barem priblino jednakih mogunosti za produktivno zapoljavanje, stanovanje, obrazovanje, snabdevanje robama i uslugama, rekreaciju, kvalitet zike ivotne sredine i dr. U navedenim i slinim sluajevima, upravo planiranje moe predstavljati jednu od emanacija tzv. skrivenih lica moi, najpre zbog toga jer se odvija u uslovima asimetrije moi, manje ili vie naglaene sistematske i organizovane mobilizacije pristrasnosti i interesa i pratee manipulacije, na javnoj sceni, itd. Uz to, planeri su dodatno doli u vrlo komplikovanu poziciju sa pojavom novog menaderstva na politikoj sceni, u optem po-

Ako planiranje posmatrate najpre kao agon (borbu, sukob, bitku i sl.), onda vam se moe i uiniti da su planiranje i planovi u prvom redu bojno polje, a naroito rat oko planiranih namena korienja prostora. Planiranje je, meutim, i saradnja...

maku ka tzv. novoj desnici (New Right). Naime, novi menaderijalizam nastao je u otklonu od starog profesionalizma birokratije (bureau-professionalism), iji je eminentni deo inilo upravo tradicionalno planiranje, ka upravljanju u kojem dominiraju biznis i korporacijske vrednosti, kao i tehniko-ekonomske procedure, kriterijumi i nain razmiljanja. Sada novi menaderi, zajedno sa planskim vlastima udvarajui se, zapravo, monim investitorima i zaobilazei planske postupke, diktiraju tempo planerima, upravo time to pouruju rad na planskim odlukama (esto nautrb valjanih priprema i rigorozne ex-ante evaluacije razvojnih opcija), insistiraju na brem izdavanju planskih i graevinskih dozvola i pojednostavljivanju i redukovanju procedure pripremanja i donoenja odluka, pri emu participaciju svode na puke javne konsultacije o ve pripremljenim odlukama (u poodmaklim fazama odluivanja) itd. Ovo, dakako, ostavlja sve manje prostora i vremena za iroku, produbljenu i kvalitetnu javnu participaciju, odnosno za uticaj najire javnosti. U takvim okolnostima, planerima nije lako da zadovolje kriterijume visokog profesionalizma, odnosno da ostanu intelektualno i na drugi nain nekorumpirani, i to uspeva, zbilja, samo manjini. Mnoge kapitalne odluke donose se izvan procedura koje propisuju plansko i envajronmentalno zakonodavstvo, te planiranje postaje svojevrstan rezidualni faktor, koji tek ex-post pokriva ono to je ve odlueno u drugim javnim i ne-javnim deonicama sistema odluivanja, odnosno najire shvaenog upravljakog sistema i prakse. Planeri se u tome snalaze kako znaju i umeju, pa, na niim planskim nivoima (najpre u detaljnom-regulacionom planiranju) manjem broju planera-urbanista uspeva da rade u korist deprivilegovanih, siromanih i sl,

Euro nosai UNP ( 100-400 mm ) IPE ( 100-600 mm) HEB, HEA, HEM ( 100 1000 mm ) Kvalitet S235JR, S355J2, +M, + N, proizvedeno u valjaonici PEINE, Nemaka i u drugim dravama EU. Limovi, konstrukcioni, u kvalitetu S355J2+N,+M, kotlovski limovi, limovi od elika za poboljanje, cementaciju, limovi od sitnozrnastih konstrukcionih elika, i dr. Prohronski limovi, debljina 5-60mm

Okrugle cevi, avne, dimenzija 21,3 do 1219mm, i beavne 21,3 do 600mm,debljina zida do 50mm Kvadratne cevi, 40x40 mm do 400x400mm, deljina zida do 20 mm, avne i beavna izvedba Pravogaone cevi, 50x30 mm do 500x300mm, debljina zida do 20 mm, avna i beavna izvedba. Svu robu prate odgovarajui certifikati 3.1/3.2/TV, Bro Veritas isporuka sa lagera i iz nove proizvodnje, sa brzim rokom isporuke, a po sistemu JUST IN TIME

TEMA broja
kao i da rade u korist zatite javnih interesa i dobara, a veina radi u korist interesa najmonijih igraa, iji je broj, pak, u porastu. Primera radi, u poslednje vreme u urbanistikom planiranju vlada svojevrsna opsednutost tzv. poslovno-stambenom izgradnjom, to je samo jedna od manifestacija dominacije tzv. investitorskog urbanizma, i iako mnogi hine da je to u javnom interesu, re je, zapravo najpre o interesu graevinskog kapitala i politikih grupacija koje ga podravaju (i koje on, zauzvrat, podrava). Pri tom, ne treba smetnuti s uma da se urbanizam skoro uvek navodi kao jedna od oblasti gde je korupcija velika, kao i da nemali deo tog kapitala, po svemu sudei, ini tzv. reciklirani prljavi i krvavi novac iz 1990-tih godina. Takoe se ne sme ispustiti iz vida da se stari (socijalistiki) javni interesi uruavaju ili su neki ve urueni a ono to sada uoavamo na javnoj sceni jeste nesmiljena borba izmeu raznih (postsocijalistikih-kapitalistikih) parcijalnih interesa za ostvarenje i, sve ee, za zadobijanje aure i statusa optih (javnih, kolektivnih i sl.) interesa. Opta javna rasprava o GUP-u Beograda ini se da je bila pomak u odnosu na prethodnu deceniju, ali koliko je po vaoj oceni pozitivnih rezultata proizalo, ili e proizai iz te rasprave, i da li je Institut u njoj imao svoju ulogu? Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije iz Beograda uestvovao je u pripremama za izradu GUP-a Beograda koncem 1990-tih, ali ne i u njegovoj izradi nekoliko godina nakon toga (osim pojedinanog angamana jednog ili dvoje strunjaka iz Instituta). Nekoliko strunjaka iz Instituta uestvovalo je, meutim, u javnoj raspravi o Planu i ukazivalo na pojedine njegove metodoloke i druge slabosti, kao i na verovatne negativne posledice izabranog pristupa. Velik broj tih posledica, naalost, docnije se i ostvario, gde je osnovno da GUP nije denisao dovoljno vrst strateki okvir za reavanje kljunih razvojnih problema Beograda. To to se pojedini gradski planeri i arhitekti hvale da je GUP Beograda dobar zato to je toliko eksibilan da ga svaki as treba menjati nije neto to je kvalitet takvog dokumenta, ve je pre njegova mana, a svakako je i besmislica sa stanovita stroijih profesionalnih kriterijuma. U Beogradu je saobraaj u haosu, nijedan od glavnih ekolokih problema nije reen (iako su konceptori Plana bili naglasili da jedan od ciljeva treba da bude Plan koji je u dosluhu s prirodom), pa je graanstvo svaki as ispostavljeno zdravstvenim i drugim rizicima zbog poviene zagaenosti sredine (najpre vazduha), investicije u realni deo privrede su veoma male i ukupno nedovoljne, svakodnevni ivot graanstva i privrednika je u velikim problemima zbog nedostatka neophodnog broja mostova preko Save i Dunava, urbani standard siromanih i deprivilegovanih i dalje opada, pa je urbana stvarnost koju oni doivljavaju drugaija i svakako sumornija od ruiastih planerskih slika koje se produkuju kroz planove, itd. Treba se nadati da e Strategija razvoja Beograda do 2012. godine, iji je Nacrt nedavno prezentovan, bolje uoiti kljune probleme i skicirati, barem na srednji rok, kao i stvarne razvojne opcije i mogunosti i ogranienja za njihovu implementaciju. Ovde treba imati u vidu jo neto. Beogradsko metropolsko podruje je nakon kraja 1980-tih godina izgubilo velik deo svog tzv. teritorijalnog kapitala i on se veoma sporo obnavlja. Sigurno je da mnogima prija kada nas pojedini meunarodni nansijski lobiji predstavljaju kao najpovoljnije podruje za investiranje u itavom regionu (u prvom redu u oblasti nekretnina), ali je stvarnost drugaija i znatno nepovoljnija. Naime, u svim meunarodnim istraivanjima od poetka 1990-tih godina Beograd zauzima nizak rang meu evropskim gradovima. Primera radi, u okviru ESPON-a, to je skraenica za jedan od najveih evropskih razvojno-istraivakih programa u oblasti prostornog, urbanog i envajronmentalnog razvoja i zatite (usput budi reeno, Srbija jo uvek ne uestvuje u njemu), tj. European Spatial Planning Observatory Network/Mrea prostorno-planskih opservatorija Evrope, Beograd je svrstan u isti rang sa Zagrebom, Temivarom, Bukuretom i sl., iako je u dugom periodu bilo nagaano da bi upravo on mogao zauzeti sredinje mesto u geografskoj praznini izmeu Bea, Budimpete, Istanbula i Atine, tj., da je toliki znaaj njegovog geostratekog poloaja, kao i njegov razvojni potencijal. U Srbiji, migracija ka veim gradovima ne prestaje. Po nalazima IAUS-a, i po Vaem miljenju, da li je mogue, i da li ima smisla troiti energiju i sredstva na njeno zaustavljanje, ili sve snage treba usredsrediti na prostorni razvoj ovih centara kako bi mogli da funkcioniu u uslovima vee naseljenosti?

urbanizam planning
O SAGOVORNIKU Miodrag Vujoevi je diplomirani ekonomist i doktor prostornog planiranja. Zaposlen je u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije, Beograd, kao vii nauni saradnik, gde je predsednik Naunog vea Instituta i koordinator za meunarodnu naunu saradnju. Tokom vie od 30 godina profesionalne karijere radio je kao dravni inovnik, naunik i konsultant, u Srbiji (Jugoslaviji) i u inostranstvu. Prvi iz srednje generacije naih ekonomista radio je kao strani konsultant za Interameriku banku za razvoj iz Vaingtona (u Gvajani, u prvoj polovini 1980-tih godina). Objavio je i uredio desetak knjiga i oko 200 naunih i strunih radova, na srpskom, engleskom i slovenakom jeziku. Nekoliko njegovih radova prevedeno je na nemaki i grki jezik. Uestvovao u radu na preko dvadeset planova, programa i projekata razvoja i zatite ivotne sredine, u oblasti socioekonomskog, prostornog, urbanistikog i envajronmentalnog planiranja, izmeu ostalog i u radu na Prostornom planu Republike Srbije (1994-1996) i Prostornom planu Crne Gore (2004-2007). Uestovao odnosno rukovodio je izradom veeg broja nacionalnih i meunarodnih istraivanja u navedenim oblastima. Uestvovao je na velikom broju naunih i strunih skupova u zemlji i u inostranstvu...

prozori pvc, aluminijum, kombinacija aluminijum drvo, roletne vrata ulazna, unutranja pvc vrata objekti zimske bate, komarnici, kiosci aluminijumske ksne i pokretne pregrade i konstrukcije za pokrivanje bazena aluminijumske i eline ograde reklamni panoi (izrada i iznajmljivanje)

Radniki bataljon 26 Kraljevo +381 36 373 717 373 718 / 373 716 www.alm.co.yu alm.mito@ptt.yu

TEMA broja
Vredi li zadravati sadanju prostornoekonomsku sliku srpskog sela koje je izgubilo na vitalnosti, ili se treba pripremati za usvajanje nekih od oblika specijalizovanih mini-domainstava i farmi? Koje su analize i predlozi IAUS-a izneti po ovom pitanju? Kakve su predvianja IAUS-a, u kom smeru bi prostorni razvoj Srbije mogao, i trebalo da se kree, po pitanjima magistralnih saobraajnica, ouvanja prirodnih resursa, unapreenja urbanih i suburbanih sredina, geografskog poloaja u regionu itd? U poslednjih desetak godina Institut je uradio vei broj prostornih planova, na raznim nivoima planiranja, u kojima je denisan velik broj smernica za reavanje problema koje ste Vi naznaili, kao i drugih problema, koji se ovde ne pominju. Takoe je realizovano i nekoliko naunih istraivanja, u oblasti tzv. tehnolokog razvoja i u oblasti osnovnih nauka. U tim istraivanjima takoe je formulisano mnotvo predloga u pogledu unapreenja sistema i prakse prostornog, urbanistikog, envajronmentalnog i drugog planiranja. Naalost, i jedni i drugi predlozi esto su ignorisani od planskih, razvojnih i naunih vlasti u Srbiji, na stranu to to se veoma malo, a ukupno nedovoljno ulae u istraivanja, kao to i planske vlasti ne naruuju dovoljan broj prostornih i generalnih urbanistikih planova, pa ni onoliko koliko je propisano Zakonom (primera radi, dosad je usvojeno svega 25 optinskih prostornih planova). S druge strane, poslednjih godina doneto je mnotvo razvojnih dokumenata na nacionalnom-dravnom nivou (planova, programa, strategija itd.), ukupno preko trideset, u raznim oblastima, kao i jo vei broj razvojnih dokumenata na raznim lokalnim nivoima, pa se rauna da bi njihovo ostvarivanje moglo znatno doprineti reavanju barem nekih od naznaenih problema. (Primera radi, ve su usvojene Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije 20062012, Strategija lokalnog odrivog razvoja, Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do 2012. godine, itd., a upravo je u toku javna rasprava o Nacrtu odrivog razvoja Republike Srbije, kao i o Nacrtu strategije ruralnog razvoja u Srbiji.) Koji su mehanizmi od ideje do realizacije jednog plana ili projekta Instituta? Kao to rekoh, nedovoljan je broj prostornih i generalnih urbanistikih planova koji su u toku izrade (znatno vie se radi na detaljnijim urbanistikim planovima, odnosno na regulacionim planovima). Ipak, Institut je u poslednjih petnaestak godina uradio vei broj planova, izmeu ostalih i Prostorni plan Republike Srbije (1996), koji su narueni od raznih planskih vlasti-instanci. Od zapoinjanja rada na jednom planu do njegovog usvajanja moe proi i nekoliko godina i, tipino, to je interesni naboj vei, odnosno to su krupniji strateki interesi koji su u igri u konkretnom planu, to je i period izrade dui. U proseku, rad na regulacionim planovima, meutim, traje krae. Produenom radu na planovima doprinosi i nedostatak informacija, odnosno generalno slaba statistiko-informatika podrka pripremanju, donoenju i ostvarivanju razvojnih odluka. I intenzitet participacije javnosti varira od plana do plana. Institut u svim planovima nastoji na to intenzivnijoj participaciji to veeg broj aktera, kao i najire javnosti, ali ne uspeva u svim sluajevima da to ostvari. U jednom delu, ovo je posledica neadekvatnih zakonskih reenja, koja intenzivniju participaciju nalau tek od poodmakle faze predloga planskog dokumenta, to je, evidentno, suvie kasno. U novijoj evropskoj planskoj praksi, pak, insistira se da saradnja sa svim zainteresovanim, odnosno, pogoenim akterima (tzv. stejkholderima, to navodim upravo tako, u nedostaku boljeg izraza u naem jeziku) pone ve od zajednikog denisanja problema, kako bi se to pre postigao dogovor o tome, kao i o raspoloivim (i dozvoljivim) sredstvima za njihovo reavanje, dakle, pre nego to se uopte ue u fazu izrade planskog dokumenta. Nae elite, meutim, kao da nisu sklone znatnijoj i intenzivnijoj participaciji, pa su tako i sroile nove zakone, naime, da to pre, kako je to rekao jedan komentator ...u paninom begu od prolosti, raiste sa nasleem socijalistikog samoupravljanja. Nema sumnje, naime, da opravdano naputanje hipertroranog i neekasnog biveg sistema nikako ne opravdava i odustajanje od novih oblika participacije, koji ve predstavljaju imperativ upravo u veini zemalja Evropske unije. Ovde, meutim, treba naglasiti i to da kod nas upravo postojei institucionalni i organizacioni aranmani u planiranju predstavljaju jednu od glavnih konica za pripremanje planova i njihovo donoenje i ostvarivanje. Dokle se stiglo sa Prostornim planom Republike Srbije, koji je radio IAUS? Prostorni plan Republike Srbije, koji je usvojen 1996. godine, predstavlja tipian primer politike instrumentalizacije i manipulacije jednog razvojnog dokumenta, u itavom periodu nakon njegovog donoenja. U vreme njegove izrade, prostorno, urbanistikog i envajronmentalno planiranje bilo je, u ve poduem periodu, jedna zaputena oblast, pa su obraivai Plana imali vei broj ambicija i namera, izmeu ostalog i da pokrenu korenite reforme u navedenoj oblasti. Uloga Plana, meutim, bagatelisana je i u politikom i u razvojnom pogledu, kako od strane planskih vlasti pre 2000. godine, tako i od onih nakon 2000. godine, poevi od toga da nije donet srednjeroni program za njegovo ostvarivanje (to je bilo predvieno u njegovoj poslednjoj odredbi). Plan, zapravo, nikad nije bio implementiran na jedan sistematski, organizovan i zaokruen nain. Nakon 2000. godine, u prostornom, urbanistikom i envajronmentalnom planiranju razvoja, kao, uostalom, i u mnogim drugim oblastima, zavladao je, umesto stratekog miljenja i upravljanja stratekim razvojem, svojevrstan agencijski i menaderski sindrom, i on jo uvek dominira. Umesto da se, u povoljnim novonastalim politikim prilikama, nastavi sa raspravom o kljunim pitanjima prostornog razvoja i ureenja Srbije, i da se ona proiri i produbi, nekoliko planera-neota i planske vlasti Srbije uspeli su da debilituju javni diskurs o kljunim pitanjima i da, na koncu, proguraju jedan inferioran i supstandardan zakonski akt, tj, Zakon o planiranju i izgradnji iz 2003. godine, kojim su, izmeu ostalog, uvedeni pojedini planski

TEMA broja
instrumenti koji kod nas nisu bili praktikovani ranije (na primer, galomani u naem planiranju, po uzoru na schma u francuskom jeziku i sistemu i praksi planiranja, uveli su eme, za koje se jo uvek ne zna da li se odnose na planska ili neka druga pitanja, moguno i na ljubavna). Iako je veina najkompetentnijih u struci ukazivala da Zakon nije uraen u duhu novog evropejskog zakonodavstva, on je nametnut struci i javnosti od strane obraivaa i predlagaa, mahom drugorazrednih i treerazrednih samozvanih eksperata, usprkos i nasuprot, dakle, argumentovanoj kritici od strane najveeg broja renomiranih strunjaka. to se tie republikog prostornog plana iz 1996. godine, on je sada u mnogom pogledu pass, najpre u delu nalaza o stanju prostornog razvoja, iako su njegove pojedine strateke odredbe jo uvek relevantne, naroito u svetlu injenice da su se stvari u nekoliko aspekata jo pogorale u odnosu na sredinu 1990-tih godina, dok Srbija jo uvek nema odgovarajui strateki dokument u oblasti prostornog razvoja i ureenja prostora. U svemu, dobro je to je rad na novom dravnom dokumentu ponovo aktualizovan od sredine prole godine, a koncem prole godine odran je i poseban forum, gde su sumirani i prezentovani postojei uvidi u stepen ostvarivanja Prostornog plana Republike Srbije iz 1996. godine, kao i u stanje prostornog razvoja uopte, u emu je, pored Republike agencije za prostorno planiranju vodeu ulogu opet imao Institut za arhitekuru i urbanizam Srbije. Ovde treba imati u vidu da Srbiju, moguno, oekuje tegoban, spor, muan i, po svemu sudei, neizvestan proces evropeizacije izvan Unije. ak i ako se to ne desi, ve Srbija ostvari pravo na pojedine pristupne fondove, i takvo evropeizovanje (u znaenju prilagoavanja na pravila i standarde iz razvijenijeg dela Evrope nego to je onaj kojem mi pripadamo) Srbije bie sporo, muno i neizvesno, budui da je ona jedna od najsiromanijih evropskih zemalja (mereno BDP po stanovniku), gde je veina stanovnitva siromana i gde su ogromne socijalne razlike meu drutvenim grupama, a sve vee i razlike meu regionalnim (teritorijalnim) podrujima, to nas stavlja pred razvojne i druge izazove prvog reda. Uz to, Srbija je postala deo tzv. unutranje periferije Evrope, kako pojedini politiki i ekonomski geogra nazivaju podruja male ekonomske snage, sa relativno malim stanovnitvom, niskom gustinom naseljenosti, koja zaostaju u razvoju i ivotnom standardu stanovnitva, sa visokim stepenom regionalne fragmentisanosti i nejednakosti (kao glavnim karakteristikama prostornog razvoja, odnosno prostorne strukture), sa velikim socijalnim problemima, nedovoljno razvijenom tehnikom infrastrukturom (zbog ega su nedovoljno povezana sa susedima i najrazvijenijim delovima Evrope) itd

SMERNICE DRAVNE STRATEGIJE

U radu na novom nacionalnom-dravnom dokumentu (Planu, Strategiji, ili ve kakav e imati naziv) treba voditi rauna o nekoliko kljunih stvari: Prvo, nephodno je da se hitno iz temelja prerade postojei zakoni u ovoj oblasti, ili, jo bolje, da se koncipira novo i bitno bolje zakonodavstvo. (Ovde tek usput napominjem da je Udruenje urbanista Srbije pre nekoliko godina pripremilo jedan programski dokument o tome, tj. Grupa autora, Urbanistika doktrina 21. veka. Polazne osnove, Udruenje urbanista Srbije, Beograd 2005, ali da je on ignorisan od profesionalne i ire javnosti.) U tome, najpre treba denisati i ulogu i sadraj tog dokumenta, nain njegovog ostvarivanja i nain koordinacije sa drugim plansko-razvojnim odlukama i integrisanja sektorskih dokumenata u opti prostorni strateki okvir. Naporedo s tim, treba zakonski denisati ulogu tzv. master planova, koji predstavljaju svojevrsnog uljeza u praksi planiranja, bez zakonski denisane veze ovog instrumenta sa drugim planovima, programima i stratekim projektima. (Treba imati u vidu da je ova vrsta instrumenta na Zapadu nastala u vreme tzv. deplanikacije, odnosno u pomaku ka vie trino zasnovanim odlukama, te da je spremno preporuena kao jedno od glavnih sredstava za nastup internacionalnog kapitala u post-socijalistikim zemljama.) I ovo treba hitno sprovesti, jer se ve pokazuje da u velikom broju sluajeva master planovi, zapravo, ine preteno instrumente za ostvarivanje poslovnih interesa monih sektorskih grupacija, i uopte ne moraju doprinositi zatiti javnih dobara i javnih interesa, ve, nasuprot tome, njihovom ugroavanju i naruavanju, dok upravo zatita javnih interesa u korienju prostora ini jednu od osnovnih uloga prostornih i urbanistikih planova. (Ovde tek samo usput pominjem da u nemalom broj takvih planova nema valjanog istraivanja trita, u njegovom osnovnom i sloenom znaenju, pa se neretko ova ozbiljna istraivaka faza svodi na puki marketing i brendiranje.) Imajui u vidu da je Srbija u meuvremenu izgubila vei deo svog tzv. teritorijalnog kapitala (to se odnosi na ukupnost resursa, potencijala i komparativnih prednosti, kao osnove konkurentske sposobnosti jedne zemlje u meunarodnoj politikoj, ekonomskoj, kulturnoj i drugoj utakmici), dok je u poslednjih desetak godina donet vei broj sveevropskih i regionalnih dokumenata u oblasti odrivog prostornog i urbanog razvoja, ije odredbe imaju znatne implikacije i konsekvence po njen razvoj, neophodno je sistematski istraiti te konsekvence i implikacije, za potrebe izrade novog nacionalnog-dravnog dokumenta. Prioritet ima: prvo, denisanje konkretnih, analitikih i operativnih koncepata odrivog prostornog i drugog razvoja Srbije, jer jo uvek ne raspolaemo takvim koncepcijama; drugo, istraivanje implikacija dalje koncentracije aktivnosti i stanovnitva u irem beogradskom metropolskom podruju, u odnosu na gubitak demografskog a time i razvojnog potencijala u velikim delovima Srbije; i tree, istraivanje institucionalnog i organizacionog prilagoavanja na sub-nacionalnim nivoima, za potrebe upravljanja razvojem, odnosno za potrebe pripremanja, donoenja i implementacije razvojnih odluka. Teritorijalnu podelu Srbije treba prilagoditi EUROSTAT-ovoj shemi teritorijalne statistike podele NUTS. Takoe, prioritetno treba izraditi koncept, odnosno platformu za ukljuivanje Srbije u ESPON 2007-2013.

TEMA broja

REPUBLIKI ZAVOD ZA STATISTIKU

Priredila mr Slavica Gao rukovodilac grupe Grupa za statistiku graevinarstva

GRAEVINARSTVO U BROJKAMA
Organizacija RZS
Poslednjih godina Republiki zavod za statistiku prolazi kroz znaajne organizacione, metodoloke i tehnoloke promene. U skladu sa tranzicijskim kretanjima, ka evropskim integracijama i meunarodnoj saradnji, neophodno je bilo usvajanje savremenih standarda u obradi podataka, a znaajnu pomo i podrku u ovom poslu obezbedila je EU. Organizaciona strukturu Zavoda ine dva odeljenja (za sistem i komunikaciju, i PR) i 11 sektora za: nacionalne raune informaciono-komunikacione tehnologije (ICT) razvoj statistikog sistema zajednike poslove ekonomske statistike statistiku AP Vojvodine drutvene statistike koordinaciju podrunih odeljenja evropske integracije i meunarodnu saradnju cene, zarade, poljoprivredu i ivotnu sredinu publicistiku. Strategija razvoja zvanine statistike doneta je 2006. a kao njeni osnovni zadaci imenovani su: prikupljanje, obrada, analiza, i objavljivanje statistikih podataka i informacija, uz neophodno korienje metodolokog znanja, statistikih standarda i moderne tehnike i tehnologije, uz napomenu da podaci koji se objavljuju moraju biti kvalitetni, pravovremeni, nepristrasni, pristupani i jednostavni za korienje. Navedeno je i da zvanina statistika u svom radu treba da se pridrava principa koji su denisani u dokumentu UN Fundamentalni principi zvaninih statistika, kao i u dokumentu EU Kodeks prakse evropske statistike. Denisani su i strateki ciljevi, strateke oblasti delovanja i program promena do 2008. Grupa za statistiku graevinarstva deo je Sektora ekonomskih statistika, uz statistiku industrije i energetike; trgovine, ugostiteljstva, turizma i ostalih usluga; spoljne trgovine; saobraaja i veza i uz strukturne ekonomske statistike.

intervju interview
Republiki zavod za statistiku Srbije osnovan je 1945. godine, ali istorija zvaninog voenja statistikih podataka u Srbiji poinje jo 1862. potpisivanjem akta kneza Mihaila Obrenovia. Statistiku slubu ini devet podrunih odeljenja u Centralnoj Srbiji, i pet u AP Vojvodini. Zavod godinje sprovede oko 200 istraivanja ije rezultate saoptava u 13 edicija, na redovnim konferencijama za novinare, i svojoj internet stranici

Statistika graevinarstva
Obuhvat statistike graevinarstva je irok i podaci treba da obuhvate graevinsku aktivnost u zemlji i inostranstvu. Statistika graevinarstva prikuplja podatke putem godinjih istraivanja o graevinskim radovima, o potronji graevinskog i pogonskog materijala, o poruenoj zgradi sa stanovima i adaptaciji stambenog prostora, kao i o radovima u inostranstvu. Pored godinjih istraivanja, u polugodinjoj periodici prikupljaju se podaci o cenama stanova novogradnje a tromeseno podaci o graevinskim radovima. Poev od 2006. meseno se prikupljaju podaci o graevinskim dozvolama (prijavi poetka radova na osnovu odobrenja o izgradnji i o izdatim upotrebnim dozvolama). Za pomenuta istraivanja uraena su metodoloka uputstva za njihovo sprovoenje. Uputstva sadre sva neophodna metodoloka objanjenja, koja se odnose na cilj i predmet istraivanja, denicije,

Strategije
Strategija razvoja ICT za period 2006-2010. (iz 2005.) obuhvata: unos i kontrolu, baze, sigurnost i zatitu, i statistike analize podataka uz primenu specijalizovanih programa, zatim i njihovu pripremu, publikacije i diseminacije, projektnu dokumentaciju, modernizaciju ICT opreme, i obuku kadrova. Polazne osnove ovog dokumenta bili su Zakon o statistici, Master plan razvoja i harmonizacije statistike i Strateki plan RZS za period 2006-2008. Informaciono-komunikacione tehnologije (ICT) bi trebalo da obezbede ekasan obuhvat, kontrolu, racionalno i pouzdano uvanje podataka, uz maksimalnu raspoloivost podacima u okvirima ovlaenja korisnika.

46

www.buildmagazin.com

TEMA broja
jedinice posmatranja, organizaciju i sprovoenje istraivanja, kao i na obradu podataka i publikovanje rezulata, i namenjena su uesnicima u sprovoenju istraivanja i korisnicima podataka. Metodoloki materijali za veinu istraivanja su objavljeni u ediciji RZSS Metodologije i standardi, u sveskama br. 15, 21, 22, 23 i 24. Rezultati obrade podataka statistike graevinarstva objavljuju se u publikacijama RZS-a (Statistiki godinjak Srbije, Optine u Srbiji, Meseni statistiki pregled, u saoptenjima i dr), kao i na zavodskom veb sajtu (www.statserb.sr.gov.yu). Radi ilustracije rezultata statistike graevinarstva tabelarno je dat kratak prikaz nekih njenih podataka za period od 2001. do 2006. godine. Izvedeni radovi na graevinama prikazani su prema teritoriji na kojoj se graevine nalaze, a ne prema teritoriji sedita izvoaa radova. Iskazani su zajedno izvedeni radovi graevinskih i graevinsko-zanatskih preduzea, radovi negraevinskih preduzea u svim sektorima svojine, kao i radovi na zgradama izvoeni u organizaciji individualnih vlasnika. Rezultati su razvrstani prema Klasikaciji vrsta graevina (edicija RZSS Metodologije i standardi, sveska br. 15, Beograd, 2005) koja vai od 2003. (usklaivanje podataka iz prethodnih godina uraeno je prema njoj). Obuhvaene su sve vrste radova (novogradnja, dogradnja, adaptacije, rekonstrukcije, velike popravke i odravanje). Vana oblast statistike graevinarstva odnosi se na podatke o stambenom fondu koji se dobijaju na osnovu popisa. Podaci o stambenom fondu 31.3.1951. godine formirani su na bazi popisa stanova u gradovima 1949/50, popisa poljoprivrede januara 1951. i stambene izgradnje u gradskim naseljima u periodu od popisa do 31.3.1951. Podaci o stambenom fondu 31.3.1961. formirani su na bazi popisa poljoprivrednih gazdinstava sprovedenog maja 1960, popisa stanova sprovedenog aprila 1961, u naseljima preteno gradskog karaktera, i popisa stambene izgradnje na selu sprovedenog u periodu od maja 1960. do aprila 1961. godine. Podaci o stambenom fondu 31.3.1971, 1981 i 1991. prikupljeni su u popisima stanovnitva i stanova koji su tada sprovedeni. Poslednjim popisom stanovnitva, domainstava i stanova (2002) dobijeni su podaci o stambenom fondu na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine, sa kanjenjem od jedne godine u odnosu na redovnu desetogodinju dinamiku sprovoenja. Stambenim fondom obuhvaeni su stanovi u Republici Srbiji, a ine ga nastanjeni i prazni stanovi namenjeni za stalno stanovanje. U stambeni fond nisu ukljueni stanovi koje se koriste povremeno za odmor i rekreaciju i za vreme sezonskih radova u poljoprivredi, zatim nastanjene poslovne prostorije, prostorije nastanjene iz nude, kolektivni stanovi, kao i radnike barake privremenog karaktera. Popisom stanova u gradskim naseljima 1949/50. godine obuhvaeno je 346 gradskih naselja. Popisom iz 1961. i 71. godine u gradskim naseljima obuhvaena su ua gradska podruja koja su esto sastavljena iz vie naselja. U popisima 1981. i 91. godine primenjen je tzv. pravni kriterijum klasikacije naselja prema tipu, kojim su gradska naselja utvrivana na osnovu odluka nadlenih slubi skuptina optina. Na ovaj nain u popisu 1981. odreeno je 200, a u popisu 1991. godine 230 gradskih naselja. U popisu stanovnitva, domainstava i stanova 2002. na teritoriji Republike Srbije odreena su 204 gradska naselja. U popisima stanova u naseljima preteno gradskog karaktera sprovedenih 1949/50. i 1961. godine, kao i u popisima 1971, 81, 91. i 2002. godine, primenjena je ista denicija stana: 1. Stanom je smatrana svaka graevinski povezana celina namenjena za stanovanje, koja se sastoji od jedne ili vie soba, s odgovarajuim pomonim prostorijama (kuhinja, ostava, predsoblje, kupatilo, nunik i sl.) ili bez pomonih prostorija, i ima jedan ili vie posebnih ulaza. Stan koji su u vreme popisa koristila dva ili vie domainstava, a koji nije bio graevinski prepravljen (adaptiran) u dva ili vie posebnih stanova, popisan je kao jedan stan. 2. Popis stanovnitva, domainstava, stanova i poljoprivrednih gazdinstava 1991. nije u potpunosti sproveden na Kosovu i Metohiji, u optinama Bujanovac i Preevo, pa je za ova podruja uraena procena. Pri izradi ovih procena korieni su podaci popisa 1981. i podaci godinjih statistikih istraivanja o izgraenim i poruenim stanovima na tim podrujima. 3. Popis stanovnitva, domainstava i stanova 2002. sproveden je na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine (pogledati tabelu dole)

Stambeni fond prema popisima 1), Republika Srbija Broj stanova 31. 3. 1951 31. 3. 1961 31. 3. 1971 31. 3. 1981 31. 3. 1991 31. 3. 2002 1.450 1.765 2.154 2.581 2.852 2.744 P stanova (hilj. m) 6.3311 81.953 104.631 155.121 192.144 181.206 Prosena povrina jednog stana, (m) 43,7 46,4 48,6 60,1 67,4 66,0 prosena P stana na 1 lice (m) 9,3 10,7 12,4 16,8 19,6 23,9 Prosean broj lica na 1 stan 4,7 4,3 3,9 3,6 3,4 2,8

www.buildmagazin.com

47

TEMA broja
Graevinski radovi u inostranstvu 1) 20012) Vrednost ugovorenih radova, hilj. din. 3319251 20022) 9782583 2003 14833819 2004 12744553 2005 11836616 2006 13316535

Vrednost izvedenih 2283782 radova, hilj. din.

3955798

6401955

4818393

5040543

8335718

Vrednost izvedenih radova po zem ljama, hilj. din. Evropa Bosna i Hercegovina (sa RS) Bugarska Irska Italija Makedonija Nemaka Rumunija Ruska Federacija Slovenija Ukrajina Francuska Hrvatska Crna Gora eka Republika 1563268 5740 13416 8400 1535712 1422544 21314 2761 1282194 22014 94261 2342225 213558 6898 4559 199051 1893982 16177 8000 1715650 73946 376521 16636 5997 267030 918314 54400 2806 1326301 34227 386538 36371 322432 546333 400 2822966 130658 176720 26871 3649 164723 7928 1276692 8146 2000 1025579 -

Azija Irak Kazahstan Uzbekistan

188985 19565 169420 -

914473 700858 213615

464572 452885 11687

1543097 277888 1265209

2438568 2245589 192979

2471100 2471100 -

Afrika Alir Etiopija Zimbabve Libijska Arapska Damahirija Maroko Nigerija Tunis Uganda

439429 122700 65086 247323 4320 -

596718 91130 300733 105130 6106 93619

1824729 96676 64158 1424675 200998 38222

394243 86584 303083 4576

769986 40833 420616 32786 275751

2384536 427495 104857 1453378 246772 59032 93002

Severna Amerika Dominikanska Republika

18043 18043

Juna Amerika Peru

92100 92100

1022063 1022063

1770429 1770429

1165403 1165403

487645 487645

657116 657116

1) Vrednost radova preraunata je po kursu 1 USD (2001=63.1659 din; 2002=67,3639 din; 2003=58,6848 din; 2004=54,5851 din; 2005=57,9258 din; 2006=72,2189 din). 2) Podaci su prikupljani tromeseno.

www.buildmagazin.com

TEMA broja
Zavrene graevine novogradnje 1) 2), Republika Srbija Vrsta graevine Zgrade Stambene zgrade Stambene zgrade s jednim stanom Stambene zgrade s dva ili vie stanova Zgrade za stanovanje zajednica Nestambene zgrade Hoteli i sline zgrade Poslovne zgrade Zgrade za trgovinu na veliko i malo Zgrade za saobraaj i komunikaciju Industrijske zgrade i skladita Zgrade za kulturno-umetniku delatnost i zabavu, obrazovanje, bolnice i ostale zgrade za zdravstvenu zatitu Ostale stambene zgrade Ostale graevine Autoputevi, putevi i ulice (za saobraaj motornih vozila) eleznike pruge Cevovodi Vodovodi Parovo i toplovodi Kanalizaciona mrea Jedinica mere hilj. m2 hilj. m2 hilj. m2 hilj. m2 hilj. m2 hilj. m2 hilj. m2 hilj. m2 hilj. m2 hilj. m2 hilj. m2 hilj. m2 hilj. m2 hilj. m2 hilj. m hilj. m trase hilj. m hilj. m hilj. m hilj. m 177 36 161 163 2 84 305 0 14 164 9 129 358 134 185 11 137 548 80 221 133 35 227 891 33 669 228 45 142 698 5 328 247 9 235 2001. 1551 1133 406 726 1 418 10 31 54 21 113 37 151 2002. 1726 1146 446 699 1 580 26 32 113 47 139 40 182 2003. 2123 1521 582 939 602 25 63 141 19 180 47 126 2004. 2331 1733 489 1236 8 598 17 78 105 25 170 108 96 2005. 2462 1724 485 1229 9 739 20 178 194 17 169 71 89 2006. 2548 1779 470 1294 15 769 30 146 177 15 258 50 94

1) Zavrenom graevinom smatra se svaka graevina na kojoj su zavreni svi predvieni graevinski, zanatski i instalacioni radovi, tako da se moe koristiti u svrhe za koje je namenjena. Obuhvaene su graevine svih oblika svojine i razvrstane su prema Klasikaciji vrsta graevina (edicija RZSS Metodologije i standardi, sveska br. 15, Beograd 2005) koja vai od 2003. godine 2) Bez izvoaa sa Kosova i Metohije

Vrednost izvedenih radova 1)2), Republika Srbija hilj. dinara 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.

Ukupno Zgrade Stambene zgrade Nestambene zgrade Ostale graevine Saobraajna infrastruktura Cevovodi, komunikacioni i elektrini vodovi Sloene industrijske graevine Ostale nepomenute graevine

33319802 19212893 11837981 7374912 14106909 10278017 3200022 351675 277195

57718997 32312526 18730887 13581639 25406471 18721835 5406129 433884 844623

70667534 38128995 25575251 12553744 32538539 22447129 8201045 1367547 522818

98428944 51835995 31729175 20106820 46592949 32975932 10952746 1838392 825879

123780999 68150929 38793254 29357675 55630070 41889229 11251437 1808238 681166

157324232 78071632 42482785 35588847 79252600 58541303 16407936 3004526 1298835

1) Vrednost graevinskih radova data je u tekuim cenama. Vrednost obuhvata sav ugraeni materijal i utroeni rad, bez obzira na to da li su taj rad i materijal plaeni ili ne. U vrednost nisu ukljueni trokovi nabavke zemljita, projektovanja, nadzora i PDV-a. Podaci o vrednosti izvedenih radova odnose se na radove izvedene u izvetajnoj godini na zavrenim i nezavrenim graevinama. 2) Bez izvoaa sa Kosova i Metohije.

www.buildmagazin.com

49

TEMA broja
Izgraeni stanovi 1), Republika Srbija 2001. Zavreni stanovi Broj Povrina u m Broj nezavrenih stanova Izgraeni stanovi na 1000 stanovnika
1) Bez izvoaa sa Kosova i Metohije.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

10496 821761 37783 1,1

10713 838381 39809 1,1

13871 1123818 36344 1,9

16388 1224000 34516 2,2

16417 1242953 32767 2,2

18162 1308650 31287 2,5

Indeksi u graevinarstvu 1) 2), Republika Srbija 2000/1999. 2001/2000. 2002/01. 2003/02. 2004/03. Vrednost izvedenih radova tekue cene Ukupno Zgrade Ostale graevine Vrednost izvedenih radova stalne cene Ukupno Zgrade Ostale graevine 101,4 99,4 105,4 90,8 74,3 113,3 176,9 171,6 183,8 119,8 115,3 125,2 131,4 128,1 135.0 114.0 118,9 108.0 112,3 100.0 124,3 232,3 228.0 241,8 134,5 114,9 175,3 173,2 168,2 180,1 122,4 118,0 128,1 139,3 135,9 143,2 125,8 131,5 119,4 127,1 114,6 142,5 2005/04. 2006/05.

1) Indeksi vrednosti u stalnim cenama dobijaju se deljenjem indeksa u tekuim cenama odgovarajuim indeksima cena proizvoaa elemenata i materijala za ugraivanje u graevinarstvu. 2) Bez izvoaa sa Kosova i Metohije.

oara

detekcija p

ga

sa tek de

n ko

tro

la
ti

pr

a up st
ala

cija
pro

ov vpr

video nadzor

TEMA broja

promo
FLAG VA HIDROIZOLACIONI PARTNER FLAG VA HIDROIZOLACIONI PARTNER

COPPER & SILVER ART SISTEMI

POLYKEM SR je dobro poznata kompanija svim itaocima Builda kao distributer vodeih imena graevinske industrije, ali ovoga puta vam predstavljamo neto zaista posebno
Meu svetskim brendovima sa kojima je Polykem SR u partnerskim odnosima, ovoga puta izdvajamo Flag iz Italije. U kongresnoj sali Gemax-a, od 4. do 6. februara ove godine, odran je prvi u nizu planiranih treninga i sertikacija za ugradnju sintetikih hidroizolacionih membrana ovog proizvoaa. Dvodnevnoj edukaciji i predstavljanju Flag-ovih proizvoda naem tritu prisustvovalo je preko 150 projektanata i izvoaa iz cele Srbije! Trening koji je realizovala ekipa inenjera Flag-ovog edukacionog centra iz Milana, sastojao se iz teorijskog i praktinog dela, tokom kojih su projektanti i izvoai upoznati sa mogunostima i tipologijom savremenih hidroizolacionih PVC i TPO membrana, kao i pravilima i nainima ugradnje. Deo seminara bio je posveen inovativnom nainu ugradnje membrana kod tunelskih konstrukcija vakuum sistemom.
POLYKEM POZIVNICA Svetski distributeri uz kvalitetan proizvod pruaju i tehniku podrku, pa Polykem SR organizacijom niza seminara i prezentacija u toku 2008, svojim klijentima prua praktina znanja o najnovijim tehnologijama: mart Geosynthetics, proizvoaa Geofelt, Beco, Agru, Thrace Plastics april sputeni plafoni Armstrong maj termoizolacija The DOW Chemicals Company jun obloge ventilisanih fasada TRESPA

Copper i Silver Art sistemi

Posebnu panju projektanata i izvoaa privukla je prezentacija Copper Art i Silver Art krovnih membrana jedinstvenih na svetskom tritu. Ove membrane nastale su kombinacijom tradicionalnih materijala, bakra i aluminijuma, i moderne Flag-ove tehnolo-

HIDROIZOLACIJE ZA REPREZENTACIJE Kompanija FLAG S.p.A. osnovana je 1963. i danas broji: 150 zaposlenih, 2 fabrike (Rim, Milano), 3 proizvodne linije, 2 kontrolne laboratorije, 4 trening centra... Kontinuirani tehnoloki i kvalitativni razvoj proizvodnje podran je sertikatima UNI EN ISO 9001:2000 i ISO 14001. Jo 1990. godine kompanija otpoinje proizvodnju nove generacije sintetikih membrana od modikovanih polyolena FLAGON TPO. Godinja proizvodnja iznosi: 8.000.000m2 PVC membrana i 5.000.000m2 TPO membrana! VANI MEUNARODNI PROJEKTI: hidroizolacija krovova aerodrom u Dubaiju, stadioni Vembli, Shalke04 (SP u fudbalu 2006), Olimpijski stadion u Atini (OI 2004)... podzemni radovi / tuneli i temelji metroi u Milanu i Atini, Port u Dablinu, Sozina u Crnoj Gori, Krapina, Ankara Metro... brane Miel (Kolumbija), Alpe Gera (Italija) kanali Solun, Torino (zimske OI 2006), Mezzago prvi polyolenski kanal... kanalizacioni sistemi rezervoari rezervoari pijae vode Torino (zimske OI 2006), povrinski rezervoari otpadnih voda, deponije, sprinkleri rezervoari vode, ali i vetaka jezera, ribnjaci... bazeni privatni i javni bazeni, akva parkovi, bazeni sa opremom za talase...

gije. Naime, inovativnim procesima, ne estice bakra ili aluminijuma integrisane su u PVC hidroizolacione membrane, pruajui estetske i upotrebne vrednosti krovu istovremeno kao hidroizolacija i krovni pokriva.

Upotrebom Copper Art i Silver Art sistema membrana i dekorativnih i fazonskih elemenata, eliminiu se rizici koje tradicionalni materijali prouzrokuju korozija, hladni mostovi, kondenzacija vazduha Odnos parametara cene, arhitekture i kvaliteta u eksploatacionom periodu Copper i Silver Art-a sa jedne, i tradicionalnih bakarnih i limenih krovova sa druge strane, nesumnjivo je u korist Flag-ovih sistema Copper Art i Silver Art sistemi verno reprodukuju efekte tradicionalnih limenih krovova upotrebom posebno dizajniranih dekorativnih prola kao i ponaanjem povrine u toku eksploatacije. Tako e Copper Art membrane vremenom potamneti, a potom dobiti i nu patiniranu povrinu karakteristinu za bakar, a garantovana UV stabilnost i reeksija Silver Art membrane doprinee slabijem zagrevanju krova u toku letnjih meseci.
www.buildmagazin.com

POLYKEM SR doo
Balkanska 29/III 11000 Beograd tel/fax: +381 11 36 26 134 36 26 135 web: www.ag.it

POLYKEM vas poziva da budete uesnici na njihovim predstojeim treninzima

52

promo
MEDITHERM ENERGETSKA EFIKASNOST MEDITHERM zidno grejanje i hlaenje ima mnogobrojne prednosti u odnosu na konvencionalne sisteme: temperatura vazduha u prostoriji u vertikalnom pravcu je ujednaenija, ne zauzima prostor u enterijeru, nema cirkulacije vazduha, pa samim tim ni praine koja prouzrokuje mnoga alergijska oboljenja. Poto se toplota odaje zraenjem, oseaj ugodnosti koji prua Meditherm sistem je za 2-30C vii od stvarne temperature vazduha (u odnosu na ostale vidove grejanja). Voda u sistemu se zagreva najvie do 450C, ime se vri velika uteda energije, te se usled tog svojstva kao izvori energije mogu upotrebiti i kolektori i toplotna pumpa. U Info Marketu e vam predstaviti i sve druge prednosti i tehnike pojedinosti ugradnje i korienja ovakvog sistema

INFO MARKET ADA

SVE NA JEDNOM MESTU
Osnovna aktivnost Info Marketa, od samog nastanka 1994. do danas, bio je uvoz i veleprodaja. Ve od 1996. Info Market je samostalni izlaga na Sajmu graevinarstva u Beogradu. Nekoliko nagrada i medalja sa Beogradskog i Novosadskog sajma potvruju najvii kvalitet proizvoda koje distribuira ova rma. Sedite rme je u Adi, ali se skladite nalazi u Beogradu Amorim pluta
Jo jedna od najpoznatijih rmi u svojoj oblasti zastupljena je u ponudi Info Marketa. Re je o najveem svetskom proizvoau plute portugalskoj kompaniji Amorim, sa kojom Info Market ve sedam godina direktno sarauje, to ga ini jedinom rmom iz Srbije koja uvozi proizvode ovog renomiranog proizvoaa direktno iz Portugalije. Malo je materijala u prirodi koji se mogu primeniti na toliko naina, kao pluta. Zahvaljujui izuzetnoj gustini elija (40 miliona na 1cm3) i njihovoj povezanosti pomou prirodnih smola, pluta se smatra veoma izdrljivim i otpornim materijalom. Pluta je u potpunosti prirodni materijal i poseduje izuzetne osobine: ekoloki materijal vek trajanja neogranien otporna na vodu, neplesnjiva, ne trune izuzetan termoizolator teko sagoreva proputa paru i vazduh sporo se ugljenie ne napadaju je insekti ne oteuje se pod uticajem UV zraka vienamenska i jednostavna primena.

IROK SPEKTAR PROIZVODA

Siegenia-Aubi graevinski okovi za fasadnu stolariju

Info Market je prvi i najvei zvanini distributer na naem tritu jednog od najznaajnijih nemakih proizvoaa graevinskih okova, rme Siegenia-Aubi, i to poev od 1996. Uz ve dobro poznat program klasinih okretno-nagibnih okova koji se slobodno mogu primeniti i kod trapezastih, ili lunih prozora, u njihovoj ponudi su i otklopno-klizni i harmonika portali, za kojima je sve vee interesovanje na naem tritu. Otklopno-klizni portali sve vie zamenjuju klasina vrata i prozore, jer otvaranje istih ne zahteva dodatni prostor, i dodatno, prua jasniji i bolji estetski doivljaj u enterijeru. Harmonika-klizni okovi predstavljaju odlino reenje stolarije postoje razne kombinacije u vezi sa brojem krila i mogunosti otvaranja krila u jednom ili u drugom pravcu. Sa njima se moe zatvoriti i prostor od 15 metara dunih! Ovaj program, je dodatno dopunjen proizvodima Geze (ventusi, podni automati, automati za vrata), Dr. Hahn (arke za ulazna vrata), Hoppe (kvake), te je u Info Marketu na ovaj nain objedinjena ponuda zainteresovanim proizvoaima za izradu fasadne stolarije, po principu sve na jednom mestu!

REOKORR SPECIJALNI PODOVI IZ PONUDE INFO MARKETA REOKORR SPORT SISTEM obloge za sportske terene se ugrauju u nekoliko zavrnih slojeva kombinovanih sa gumenim tepihom po potrebi i u protivkliznoj izvedbi. REOKORR sport sistem je trajno reenje u spoljanjoj i unutranjoj upotrebi za: sportske objekte fiskulturne sale sale za vebanje deja igralita. REOKORR INDUSTRIJSKI PODOVI ispunjavanju HACCP meunarodne norme kao sanitarno pogodni i mehaniki otporni, te su iz istih razloga primenljivi i u proizvodnji hrane. Lako se odravaju zahvaljujui beavnim povrinama, otpornim na hemijska sredstva i mehanika optereenja (ukljuujui sav unutranji saobraaj viljukare, kamione, itd). Odlikuju se izvanrednom adhezijom na podlogu, kao i otpornou na pritisak, savijanje i udare, otpornou na UV zraenje, vodootporni i vodonepropusni su. Po zahtevu, izrauju se i kao protivklizni, a svi tipovi takoe poseduju ateste IMS Instituta

Osobine REOKORR sportskih podloga su: optimalna tvrdoa, elastinost, minimalna mogunost oteenja podloge i mogunost reparature, minimalna mogunost povreda, lako odravanje... Kvalitet je potvren i atestom IMS Instituta iz Beograda.

54

www.buildmagazin.com

promo
INDUSTRIJSKA PLUTA je jedinstveni prirodni materijal za termo, zvunu i vibracionu izolaciju. Pored nebrojenih drugih mogunosti upotrebe, svakako treba istaknuti i mogunost primene kod termoizolacije zidova i podova komora za hlaenje ili zamrzavanje. PRIMENA PLUTE U GRAEVINARSTVU I OPREMANJU

ugrauju u stambene viespratnice, poslovne zgrade, hotele i motele irom sveta, radi smanjenja neeljene buke. Postavljaju se na betonsku plou, ispod ili iznad kouljice, a ispod zavrnih povrinskih podnih obloga (keramikih ploica, brodskih podova, parketa, linoleuma, vinil ploa, itd). Akustina pluta se moe postavljati i na, tj. u pregradne zidove, bez obzira da li su od vrstog materijala ili gipsanih ploa. Ovaj materijal zadovoljava sve meunarodne standarde: CEBPT i CSTB-Francuska, Riverbank (SAD), SINTEF (Norveka), LNEC (Portugalija), TUV Nord (Nemaka), DTI (Danska), OTI (Austrija)... Antivibraciona pluta je po spoljanjem izgledu ista kao industrijska pluta, ali poseduje veu gustinu. Primenjuje se kao podloga tekih maina koje prouzrokuju vibraciju, kod kompresorskih stanica... Sa svojim razliitim gustinama, idealna je za svaku namenu.

THORTEX SVETSKI RENOME Thortex proizvodi obezbeuju zatitu i reparaturu delova objekta i samih materijala: krovovi (bakarni, aluminijumski, betonski, asfaltni, ravni...) trajno elastine obloge otporne na vlagu pruaju zatitu od UV zraenja, kao i momentalno zaptivanje i na vlanim povrinama i pri niskim temperaturama

Pre

Posle

1. termoizolacija poda u prizemlju 2. termoizolacija ravnih i metalnih krovova 3. termoizolacija sendvi zidova 4. termoizolacija krovova i golubarnika 5. zvuna izolacija u meuspratnim delovima 6. termo i zvuna izolacija spoljanjih zidova i fasada

Karl Pedross AG
Pedross lajsne od prirodnog drveta poznate su u 46 zemalja sveta. Ova italijanska kompanija proizvodi 28.000.000 metara lajsni godinje, obraujui 30.000m3 sirovina od 66 razliitih vrsta drveta. Pedross proli velike raznovrsnosti dimenzija i boja dekorativnog sloja, sa i bez oblaganja prirodnom plutom, garantuju vam najvii kvalitet i slobodu u eljama.

Podne obloge od plute karakterie osobina apsorpcije zvuka koraka i sl, obezbeujui tiinu i toplinu porodinog doma. Mogu se postavljati lepljenjem celom povrinom ili kao plivajui podovi, kada se lepe samo nutevi. Tekstura dekorativnog zavrnog sloja moe biti od plute ili prirodnog drveta. Predviena su i za visokofrekventne poslovne prostore (banke, pote, robne kue, kancelarije itd). Ove podne obloge poseduju izuzetan sloj protiv habanja, za koji proizvoa daje garanciju od 15 godina!

irok sprektar proizvoda, a sve na jednom mestu sve to zamislite moete pronai u Info Marketu

Zidne obloge od plute omoguavaju svima da po sopstvenom ukusu ureuju svoj prostor. Zanimljiv izgled povrine u enterijeru dopunjen je komforom koji prua njihova termo i zvuna izolacija, kako u porodinom domainstvu tako i u poslovnom prostoru. Rolne plute, u debljinama od 2-6mm, koje moete nai u Info Marketu, omoguie vam da unesete novi detalj u va porodini dom. Pored estetskih kvaliteta jedinstvene topline, one poseduju i izuzetnu osobinu termo i zvune izolacije. Akustina pluta je poznat proizvod u graevinarstvu kao najefektivniji materijal za kontrolu i suzbijanje zvuka, koji se postavlja ispod zavrnih povrinskih podnih obloga. Proizvodi od akustine plute se
INFO MARKET doo 9. maja 1, 24430 Ada tel/fax: +381 24 853 443 infomarkethead@ptt.yu Beograd tel/fax: +381 11 2655 272 3129 352 Novi Sad tel/fax: +381 21 6361 077 mob: +381 62 242 405 www.infomarket.co.yu
www.buildmagazin.com

spoljanji zidovi materijali otporni na vlagu, sa izuzetnom postojanou na sve vremenske prilike i uslove ak i prilikom nanoenja na porozne povrine unutranji zidovi sredstva za zatitu od hemijskih dejstava, bakterija i gljivica (na keramikim ploicama, u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, kao i u zdravstvu) terase, betoni... fuge idealno elastini i trajni elastomeri bez razreivaa, tvrdoe Shore A 50 kamen zatita prirodnog i vetakog kamena, u transparentnom obliku bez silikona staklene povrine sredstvo koje spreava raspad stakla u sluaju razbijanja metal materijali brze reakcije, za zaptivanje napuklina, reparaturu polomljenih delova, kao i za ojaanje metalnih predmeta i varova, bez upotrebe alata guma, transportne trake elastomeri sa osobinom brzog stvrdnjavnja, za popravke u vrlo kratkom vremenskom roku, pogodni za hladno vulkaniziranje transportnih traka i valjaka antikorozivna zatita nanosi se u jednom sloju na pripremljene povrine, runo ili peskarenjem. Dugotrajna zatita za metalne, eline konstrukcije ili za pocinkovane povrine protivpoarna zatita zatita od hemijskih uticaja razliitost primene: neki materijali su idealni za zatitu betonskih, elinih, metalnih povrina, neki podnose visoke temperature, otporni su na habanje, neki se ugrauju za zatitu cisterni i na vlanom mestu i sa antistatinom povrinom antiabrazivna zatita keramiki materijali za izradu i reparaturu ishabanih ili korodiranih povrina (turbina, pumpi, ventila itd.) antigrati bezbojni materijali za zatitu i odstranjivanje grata sa betona, cigle, prirodnog i vetakog kamena

55

promo
WILO REENJA ZA ENERGETSKU EFIKASNOST I PAMETNE ZGRADE

TEDLJIVE STRATOS PUMPE I IF-MODULI

Wilo Stratos je vienamenska pumpa, podjednako uspeno primenjiva na cirkulacionim sistemima sanitarne i tehnike vode, sistemima grejanja, industrijskim sistemima Stratos pumpe mogu se podjednako ekasno koristiti i kao upravljake cirkulacione pumpe u sistemima za klimatizaciju i hlaenje Energetski ekasne pumpe Wilo Stratos serija
Stratos pumpe (Stratos, Stratos-D i Stratos-Z) tede energiju pomou ECM tehnologije integrisane elektronske upravljake jedinice, i beumnog elektromotora sa promenljivim brojem obrtaja. Testovi na stambenim i industrijskim instalacijama, pokazali su da Wilo Stratos elektronske pumpe, u odnosu na standardne, tede i do 80% energije! Zato nova generacija ovih pumpi ima najviu energetsku klasu A. Opti rast cene energije u svetu uinie da zamena stare pumpe nekim od modela Wilo Stratosa bude isplaena u najskorijem roku.
Ugradnja Stratos pumpi i upravljakog modula je jednostavna, eksibilna, brza i pouzdana. Displej jasno pokazuje sve potrebne podatke, a primena tehnologije crvenog dugmeta (red-button technology) ini da podeavanje i upravljanje bude podjednako jednostavno i brzo. Dugotrajnost i ekasnost Stratos pumpi potvruje se i u sistemima grejanja i klimatizacije gde je temperaturni opseg od -100C do +1100C! IF modul moe biti prikljuen na vie modela serija Wilo pumpi zavisno od namene: grejanje i klimatizacija Stratos, Top E, VeroLine IP-E i CronoLine IL-E povienje pritiska Economy MHIE, Multivert MVIE i Multivert MVISE.

Komunikacioni IF moduli za automatizaciju zgrada

Automatizacija instalacija i sistema grejanja, hlaenja, klimatizacije... deo je upravljanja pametnim zgradama. Njena svrha je usklaivanje svih elemenata sistema (ukljuujui pumpe i pumpne sisteme) u cilju postizanja maksimalne energetske ekasnosti objekta. Sigurnost je poveana usled mogunosti stalnog praenja svih radnih stanja, a olakaano je i podeavanje radnih taaka, kao i detekcija moguih greaka, koje odmah mogu biti otklonjene. Komunikacioni IF moduli PLR i LON, razvijeni u rmi Wilo AG iz Dortmunda, slue za usklaivanje rada cirkulacionih pumpi sa ostalim elementima automatskog upravljanja. Ovim digitalnim interfejsima pumpe se mogu na veoma lak nain integrisati u razliite sisteme automatskog upravljanja. U sluaju automatizacije postojeih sistema, nema potrebe za kompletnom promenom pumpe, ve se ona prilagoava jednostavnim dodavanjem odgovarajueg IF modula i integrie u sistem automatizacije zgrada. Wilo-IF-Modul PLR se primenjuje u razliitim bus sistemima, interfejsima i protokolima, kao to su RS485 bus i modbus. Povezivanje pumpi na sistem automatizacije zgrada omogueno je bus kompatibilnim interfejsima i digitalnim (RS485) interfejs konverterima DigiCon i DigiCon Modbus. Wilo-IF-Modul LON omoguuje pumpama (nezavisno od proizvoaa) jednostavno povezivanje i integraciju u sisteme otvorene Lonworks mree. Ovakav nain upravljanja obezbeuje visok nivo komunikacije izmeu pojedinanih komponenti, kao i komponenti sa sistemom automatskog upravljanja itavom zgradom.
www.buildmagazin.com

Wilo IF modul LON moe se direktno integrisati u razliite sisteme automatskog upravljanja zgradama

Upravljake jedinice pumpi imaju prikljuak za IF modul koji obezbeuje laku i brzu instalaciju i povezivanje na sistem automatskog upravljanja. Dodavanje modula predstavlja i ekonomski opravdanu modikaciju postojeeg sistema u savremeni sistem automatskog povezivanja

Wilo Stratos elektronska pumpa opremljena je digitalnim IF-prikljukom za digitalne bus sisteme i upravljanje dupleks pumpama

WILO Beograd doo

Mijaka 3 11000 Beograd tel/fax: +381 11 2851 273 2851 275 2851 278 e-mail: ofce@wilo.co.yu web: www.wilo.co.yu

Stratos Z u cirkulacionim sistemima sanitarne vode automatski se prilagoava potrebama sistema ime dodatno tedi energiju. U standardnoj isporuci Stratos pumpi je izolacija koja dodatno smanjuje utroak toplotne energije na sistemima grejanja.

56

promo
SPECTRA je osnovana 1993. u Novom Sadu. Osnovna delatnost je izvoenje svih vrsta elektroinstalacija u oblasti energetike i telekomunikacija. Tokom svog viegodinjeg rada Spectra je kao odgovor na nove zahteve trita svoju delatnost proirila i na razvoj integrisanih reenja, projektovanje i nadzor svih vrsta elektrinih instalacija jake i slabe struje, kao i prodaju niskonaponske i telekomunikacione opreme
Rezultati steenog znanja i iskustva ogledaju se u primeni know-how metode i u integraciji najsavremenijih tehnologija na skoro sve infrastrukture (aerodromi, eleznike stanice, hoteli, kongresni centri, nansijske institucije, saobraaj, itd). Spectra moe da rukovodi u svim fazama projekta, kao nadzorni organ ili kao glavni izvoa radova. U toku svog viegodinjeg poslovanja, Spectra je ostvarila uspenu saradnju sa poznatim svetskim rmama, te se bavi uvozom i prodajom opreme nekoliko proizvoaa, od kojih je itaocima Build magazina svakako najpoznatije ime...

SISTEMI ZA ELEKTRO-ENERGETSKO SISTEMI ZA ELEKTRO-ENERGETSKO NAPAJANJE ZATITU OBJEKATA NAPAJANJE II ZATITU OBJEKATA

SPECTRA

SIGURNI UZ SPEKTRU Znanje i iskustvo povezano sa proizvodima najboljih brendova u oblasti elektrinih instalacija, sigurnosnih i telekomunikacionih sistema, rezultira velikim zadovoljstvom svih klijenata Spectre kao to su: Banka Potanska tedionica a.d. Beograd, Erste bank a.d. Novi Sad, Komercijalna banka Beograd, Nacionalna banka Grke, Vojvoanska banka, MUP Republike Srbije SUP Novi Sad, JP Novosadska toplana, JP Beogradska toplana, IBM Srbija, Hewlet Packard Srbija, Airport City, PWC, EKO, JP SPC Vojvodina, i mnogi drugi. SPECTRA je, takoe, zvanini distributer jedne od vodeih kompanija na polju bezbednosti i zatite vozila Cobra Automotive Technologies s.p.a. iz Italije

General Electric
General Electric (GE) je jedna od najveih kompanija u svetu, osnovana 1876. godine kada je Thomas Alva Edison zapoeo sa proizvodnjom elektrinih sijalica. Danas je GE podeljen po segmentima poslovanja: GE Commercial Finance, GE Industrial, GE Infrastructure (ukljuujui Aviation i Smiths Aerospace), GE Consumer Finance, GE Healthcare, NBC Universal i dr. pomou kojih je GE izaao u susret mnogobrojnim zahtevima svetskog trita (elektrika, svetlo, industrijska automatizacija, medicinska oprema, motori, eleznike lokomotive, motori za avione itd).

Evropsko sedite odeljenja GE Consumer & Industrial nalazi se u Budimpeti, dok se postrojenja i predstavnitva nalaze irom kontinenta. Spectra je ostvarila saradnju sa pododeljenjem GE Power Protection, vodeim dobavljaem proizvoda i servisnih reenja za industrije, institucije ili individualne kupce (proizvodi niske struje, stambene i industrijske elektrine komponente, sklopke, kontaktori, prekidai, kao i inenjerska reenja za automatizaciju industrijskih postrojenja...). Kompanija je kombinovala raznovrsnost elektrine distribucije sa glavnim potrebama svojih klijenata irom sveta, neprestano se trudei da donosi nove proizvode koji e pruiti sigurnost i zatitu kod kue ili u preduzeima.

General Electric Power Controls

Kroz strateko-partnerski odnos sa GE Power Controls, liderom u oblasti niskonaponske elektroopreme u svetu, Spectra tritu nudi najekasniju uslugu u smislu kvaliteta, cene, garatnog roka, odravanja. Interesnoposlovna sfera aktivnosti Spectre usmerena je na specijalizaciju niskonaponske opreme: reenja za stambene prostore elektrogalanterija, zatita i prekidanje, audio i video interfoni, sigurnosni sistemi, rasveta, sistemi tehnike zatite alarmni, protivpoarni, cctv sistemi, sistemi neprekidnog napajanja, itd. reenja za poslovne prostore i industriju zatita i prekidanje, razvodni ormani i pribor, kablovska oprema, kablovski razvod, strukturalno kabliranje, protivpanina rasveta, rasveta, sistemi tehnike zatite alarmni, protivpoarni, CCTV sistemi, sistemi kontrole pristupa, sistemi neprekidnog napajanja, itd. reenja za energetsku ekasnost kompenzacija reaktivne energije, lteri, zatita... Veina potroaa iz mree pored aktivne uzima i reaktivnu energiju. U domainstvima se reaktivna energija ne naplauje, ali privreda plaa elektrodistribuciji kako aktivnu, tako i reaktivnu energiju.
www.buildmagazin.com

Investicija isplativosti kompenzacije reaktivne energije je u vremenskom periodu od jedne do dve godine. Spectra Vam moe ponuditi: merenja, odnosno utvrivanja stvarnog stanja reaktivne energije, izradu projekta kompenzacije reaktivne energije sa studijom isplativosti takvog projekta, izvoenje kompletnih radova... Uspeno izvoenje radova i vrenje usluga Spectra ostvaruje u saradnji sa izvoaima i krajnjim korisnicima (stambeno-poslovni, individualni projekti). U svim fazama projekta Spectra moe da radi kao nadzorni organ ili kao glavni izvoa radova uz isticanje moto-a preduzea: Mi pratimo Vae zahteve

SPECTRA doo
Bulevar Cara Lazara 88 21000 Novi Sad tel: +381 21 6741 033 fax: +381 21 371 511 info@spectra.co.yu www.spectra.co.yu

57

promo

priredio Veselin Markovi

ZA SPAJANJE I PRIVRIVANJE
U pogledu bezbednosti i zatite ivotne sredine, sve ee se kao alternativa namee primena halogen-free materijala, materijala koji je u velikoj meri prisutan u proizvodnom programu OBO Bettermann-a posebno u delu VBS sistema. esto zamenjivani vatrootpornim ili negorivim, halogen-free materijali su u upotrebi ve odreeno vreme. Ipak, postoje nedoumice i pitanja na koja emo pokuati da odgovorimo. tetni gasovi su posebno problematini kada su u pitanju komunikacioni i informacioni centri, telefonske cetrale i ostali osetljivi, a ujedno i veoma skupi elektronski sistemi. Nije redak sluaj da nakon poara doe do ozbiljnih kvarova sistema, koji nisu bili direktno u kontaktu sa plamenom, ali su bili u podruju dima, to uzrokuje astronomske trokove prilikom rekonstrukcije.

VBS SISTEMI

OBO BETTERMANN

VBS sistemi za spajanje i privrivanje zauzimaju veoma znaajnu ulogu u proizvodnom programu OBO Bettermann-a. Uprkos injenici da je VBS program ono sa ime se davne 1911. OBO pojavio na tritu, i danas ne prestaje da izaziva oduevljenje i zadovoljstvo kvalitetno zavrenog posla pri svakodnevnim izvoenjima elektrinih instalacija
Moglo bi se rei da su tvorci i arhitekte VBS sistema zahtevi i prepreke koje se javljaju pri montai elektrinih instalacija. Inovacija sa lica mesta jeste ono to VBS sistem pozicionira svugde gde je potrebno brzo i kvalitetno voditi struju, prenositi podatke ili kontrolisati energiju.

Halogen-free materijali
Uopteno, termin halogen-free tj. bezhalogeni, znai da materijal ne sadri bilo koji od halogenih elemenata kao to su: uor, hlor, brom, jod i astat. Po IPC organizaciji (Association Connecting Electronics Industries) halogen-free materijali su materijali koji ne sadre znaajnu koliinu halogenih elemenata, to znai da je dozvoljena mala koliina. ak i u sluaju postojanja male koliine halogenih elemenata prilikom ispitivanja, ta koliina je toliko mala da je upotreba termina halogen-free ispravna. U objektima u kojima postoji povien rizik od poara, prilikom koga sagorevanjam halogenih elemenata dolazi do stvaranja toksinih gasova, neophodna je primena halogen-free materijala. tetni gasovi pored toga to mogu izazvati ozbiljna oteenja na elektronici koja se nae na putu dima, mogu izazvati, to je naalost i veoma est sluaj, ozbiljne posledice po ljudsko zdravlje, ponekad ak i sa fatalnim ishodom. Zapanjujui podaci iz prakse govore da 95% rtava poara gubi ivot neposredno od uticaja dima, a ne od plamena. Gust dim esto onemogui evakuaciju, tj. blagovremeno spaavanje unesreenih. Koliko je umanjena produkcija dima kod sagorevanja halogen-free materijala u odnosu na druge, esto primenjivane materijale, najbolje pokazuje sledei grakon:

Halogen-free materijali, pored toga to prilikom sagorevanja imaju smanjenu emisiju dima i toksinih materija, mogu imati dodatnu karakteristiku sporogorivost (ame retardant). Sporogorivost karakterie dui vremenski period, koji je potreban da bi pod uticajem plamena dolo do paljenja materijala. U sluaju da postoji zahtev za sporogorivost, koriste se halogen-free materijali sa dodatnom oznakom V0, koja specicira dodatnu otpornost na paljenje. Samim tim, produeno je vreme za evakuaciju i poveana bezbednost, to je i osnovni razlog potrebe za halogen-free materijalima

VBS sistem ine: sistemi razvodnih kutija; sistemi za instalaciju u uplje zidove i malter; sistemi stezaljki; sistemi za privrivanje kablova; sistemi za privrivanje plastinih, metalnih i specijalnih cevi; sistemi noseih stezaljki; inski sistemi; sistemi lunih obujmica; sistemi za zavrtanje i privrivanje. VBS sistem deli se na dve proizvodne grupe: proizvode od elika i proizvode od plastike. Namena proizvoda od elika je veoma iroka od standardnih primena trasiranja elektrine instalacije do specijalnih namena gde je potrebno da se odgovori zahtevima bezbednosti i vatrootpornosti. Namena proizvoda od plastike je slina, osim to se, naravno, od njih ne oekuje vatrootpornost, ali zahtev u pogledu bezbednosti je veoma prisutan kao i zahtev za zatitom ivotne sredine.

OBO BETTERMANN
Sentandrejski put 184 21000 Novi Sad tel: +381 21 410 533, 410 534 410 535 fax:+381 21 410 533 Beograd tel: +381 11 2397 092, 2397 394 2397 396 e-mail: info@obo.co.yu www.obo.co.yu

58

www.buildmagazin.com

UPOZNAJTE E30, E90, FE180

Poslednjih godina, u skladu sa novim visokim bezbednosnim zahtevima i standardima, objekti u kojima boravi veliki broj ljudi opremaju se tzv. bezhalogenim kablovima. Osnovna odlika ove generacije instalacionih elektrinih kablova jesu poboljane osobine izdrljivosti i funkcionalne izdrljivosti u kontaktu sa vatrom
Vrste o kojima je re ve uveliko su standard u EU. Upoznajemo vas sa osnovnim i najvanijim injenicama i pojmovima koji e vam pomoi da u moru kablova pronaete upravo originalni proizvod koji bi u potpunosti ispratio vae potrebe. Pomenute kablove grubo moemo podeliti u dve grupe: prvu grupu ine provodnici i kablovi sa poboljanim osobinama u toku gorenja druga grupa poseduje poboljane osobine u toku poara i zadrava funkciju u poaru. Ispitivanja za obe grupe kablova su do jedne take potpuno ista obe vrste se ispituju po IEC 60332, IEC 61034 i IEC 60754. Meutim, nakon ovih ispitivanja, za drugu grupu kablova vre se jo dva ispitivanja: IEC 60331 izdrljivost izolacije provodnika u plamenu, u intervalu od 180min DIN 4102 T12 izdrljivost kablova na trasi 30 ili 90min u poaru u ispitnoj komori (u pojedinim sluajevima i 60min)

promo

FABERKABEL

Naalost, u naoj zemlji nema ovlaenih laboratorija za vrenje ispitivanja kablova u uslovima poara. Institut za nuklearne nauke Vina sprovodi samo delimina ispitivanja, na osnovu kojih izdaje uverenja o kvalitetu. Meutim, vano je napomenuti da ova uverenja ne predstavljaju sertikate, a na Institut time naalost unosi jo veu zabunu na tritu.
Sa druge strane, Elektrometal tritu nudi sertikovane proizvode proizvoaa FABERKABEL iz Nemake koji ispunjavaju najvie standarde evropskog trita. DIN 4102 T12 izgled kablova pre i posle gorenja u komori na regalima Obo Bettermann-a Posebno interesantno u ponudi Faberkabel-a jesu podvrste kablova: tip NHXCH 3x120/70 moe se koristiti umesto kabla NHXH 4x120, onda kada tehniki uslovi to dozvoljavaju. Ovakve konstrukcije kablova u Nemakoj imaju veoma znaajnu primenu. Znajui da je danas cena bakra blizu 6.000 evra po toni, uteda koju ovakvi kablovi omoguavaju investitoru nije mala. Kao to smo ve naveli, FABERKABEL poseduje sve potrebne sertikate VDE instituta, koji su vaei u svim zemljama Evropske unije. Kako biste prepoznali koji su od kablova na tritu ispitani i imaju o tome sertikat iz VDE instituta vano je da znate da oni moraju imati oznaku VDE celom duinom kabla (fotograja iznad)

Oznake lina karta kablova

Iz prve grupe ovih proizvoda najiru primenu ima kabl tipa N2XH i koristi se za energetski razvod napona 06/1kV. Sledei, po mogunostima primene, jeste kabl tipa NHXMH za napone 300/500V. Kabl za telekomunikacije nosi oznaku J-H(St)H...Bd. Za kontrolu, umesto dosadanjeg LIYCY, u ovim uslovima se koristi kabl tipa LIHCH, dok licnasti provodnici imaju oznaku H07Z-K. Druga grupa kablova, tj. kablovi sa funkcijom u poaru, imaju karakteristinu oznaku iza ifre koja predstavlja konstrukciju kabla E30 ili E90. Ono to je veoma vano znati jeste da oznaka FE180 nije potrebna onda kada kabl ima oznaku E30 ili E90 tada se podrazumeva i FE180, iako nije napisano! Najiru primenu ima kabl tipa NHXH E30 koji se koristi za energetski razvod ureaja koji moraju imati funkciju u poaru 30 min. Kada je vreme protivpoarne evakuacije vee od 30 min, tada se koristi NHXH E90. Za telekomunikaciju koja mora imati funkciju u poaru koristimo narandasti kabl JE-H(St)H...Bd E30 (ili E90), dok za dojavu poara isti kabl crvene boje sa vidnom oznakom BRANDMELDEKABEL
www.buildmagazin.com

ELEKTROMETAL
Vojvode Putnika 58 26360 Plandite tel: +381 13 861 874 861 812 805 399 805 393 ofce@el-metal.net web: www.el-metal.net

Na fotograji IEC 60331 test izolacije kabla u plamenu, u intervalu od 180min

59

promo

U SUSRET NOVIM TEHNOLOGIJAMA

Firma ira osnovana je 1986. godine u Aranelovcu. Osnovna delatnost preduzea je projektovanje i izvoenje svih vrsta termotehnikih instalacija grejanja i klimatizacije. Iza sebe ima mnotvo uspeno realizovanih projekata iz oblasti grejanja i klimatizacije u fabrikama, hotelima, sportskim objektima, poslovnim zgradama, privatnim rezidencijama i kuama Buderus inteligentni sistemi
Preduzee ira je od 2002. godine ovlaeni distributer i serviser proizvoda nemake rme Buderus vodeeg svetskog proizvoaa kotlova i opreme za grejanje. Za proteklih est godina rma ira isporuila je i instalirala kotlove u mnogim poslovnim objektima renomiranih kompanija poznatih na naem tritu, ali i ire. Jo od samih svojih poetaka preduzee ira je svoju poslovnu politiku usko vezalo za zatitu ivotne sredine i primenu novih tehnologija u termotehnici. Stoga je i nastala saradnja sa svetskim brendom iz oblasti proizvodnje kotlova kompanijom Buderus iz Nemake.

ira garancija kvaliteta

Garancija kvaliteta i profesionalnog pristupa poslu je, pored zadovoljnih klijenata, i proces izrade i pripreme rme za integrisani menadment sistem, koji se sastoji od Sistema menadmenta kvaliteta ISO 9001, Sistema zatite ivotne sredine i Sistema zatite na radu ISO 18000.

Takoe, tim iskusnih inenjera i tehniara ire spreman je da, shodno zahtevima, prui najekasnija reenja i predloge, kako u fazi projektovanja, tako i u samom izvoenju i realizaciji projekata.
ALU Plus tehnologija

REFERENCE Preduzee IRA je jo od 2002. godine ovlaeni distributer i serviser proizvoda nemake rme Buderus, vodeeg svetskog proizvoaa kotlova i opreme za grejanje. Za proteklih pet godina rma IRA iz Aranelovca isporuila je i instalirala kotlove u brojnim objektima irom Srbije. Meu klijente ovog preduzea spadaju i renomirane kompanije i poznati brendovi nae privrede, kao to su: Knjaz Milo AD, Ball Packaging Europe Belgrade, Delta Holding, Verano Motors, Jedinstvo MPP, Jugopetrol, Pionir, hotel Izvor i mnogi drugi

Buderus svojim inovativnim tehnologijama eli kupcu da prui maksimalan komfor uz minimalnu potronju energije. Za ovo su zadueni kotlovi sa visokim stepenom iskorienja energije, kao i inteligentni sistemi koji vre regulaciju grejanja prema spoljanjim uslovima. Pored toga, Buderus vam nudi potpuno usklaen i ekonomian sistem pripreme tople vode grejanjem ili sunevom energijom.

Ponuda preduzea ira iz oblasti grejanja i klimatizacije, pored proizvoda vrhunskog kvaliteta, podrazumeva i nekoliko vrsta prateih usluga koje vam obezbeuju najpouzdanije i najekonominije sisteme za va dom i poslovni prostor: projektovanje i inenjering, montaa opreme, izvoenje instalacija, servis, dijagnostika, daljinski nadzor. ira sistemi grejanja i klimatizacije ine jedinstvenu ponudu na tritu, kako po svom kvalitetu, tako i po ekonominosti, koja je preduslov svake tehnologije i svakog proizvoda nove generacije

IRA doo
Tanaska Rajia 116 34300 Aranelovac tel: +381 34 720 910 fax: +381 34 720 410 e-mail: ciraheat@eunet.yu web: www.ciraheat.com www.buildmagazin.com

60

je garancija uspeha!
Beoicla je eksport-import rma i ovlaeni zastupnik i distributer proizvoda renomiranih svetskih proizvoaa na polju industrije boja i premaza za sve materijale, kao i restauratorskih i dekorativnih maltera i stakala. Predstavljamo vam samo neke od kompanija sa kojima Beoicla donosi svetski kvalitet i standarde na nae trite i u nae okruenje
MGN je kompanija koja od 1980. godine svoje maltere primenjuje u Veneciji prilikom restauracije objekata pod visokim stepenom zatite drave i UN-a, a danas se razne vrste restauracija, sanacija i reavanje problema vlage irom Italije i Evrope ne mogu zamisliti bez njihovih specijalnih maltera. Malteri MGN-a su stvoreni na osnovu i prema uzorima sa objekata u Veneciji i celoj Italiji, starih nekoliko desetina vekova i sainjeni su od potpuno prirodnih materijala. Karakterie ih visok stepen paropropustljivosti i izuzetna adhezija, i predstavljaju odlinu barijeru i lter za kapilarnu vlagu i soli iz nje. Primena MGN-ovih maltera odavno se podrazumeva u Veneciji, a danas se koriste na svim drugim lokacijama gde se eli sauvati graditeljsko naslee najviih vrednosti. Akzo Nobel Woodcoating`s iz Italije je rma koja postavlja standarde u industriji boja i lakova za povrinsku obradu i zatitu drveta.

BEOICLA saradnja
Ciranova nudi premaze za nalnu obradu i zatitu materijala na bazi voska i prirodnih ulja. O kvalitetu proizvoda ove belgijske rme najvie govori podatak da zadatke zatite drveta podjednako dobro obavljaju i na otvorenom moru gde tite drvene palube i brodski mobilijar. Impex Color iz Italije proizvodi dekorativne maltere napravljene na bazi prirodnih sirovina bez i malo sintetike, namenjene za razliite tehnike i efekte na zidovima u enterijeru i eksterijeru (travertino, damasko, pasta media, tuko antiko), kvarcni premazi za fasade (ideal, dekor, riviera) kao i marmorino naturale, polvere ne, arenino i drugi materijali.

promo

BEOICLA isporuuje lepila Akzo Nobela svom dugogodinjem partneru i poznatom proizvoau lameliranih drvenih konstrukcija rmi Piramida iz Sremske Mitrovice

Akzo Nobel iz vedske zaokruuje ovu ponudu po meri kupaca koji imaju potrebu za kvalitetnim repromaterijalima. U paleti proizvoda koje uvozi i distribuira Beoicla, u ponudi su lepila proizvedena po evropskim i svetskim standardima, namenjena za hladno i toplo lepljenje. Lepila Akzo Nobela svoju primenu nalaze pri duinskom i irinskom spajanju elemenata u izradi nametaja od masivnog drveta, prilikom izrade laminata u graevinarstvu, otpresaka (VF prese), furniranja i svega drugog to podrazumeva lepljenje u radu sa drvetom.
KALON-JOHNSTONES PREMAZI Kalon-Johnstone`s visokokvalitetni materijali za zavrnu obradu zidova enterijera i eksterijera rade se u preko 2.000 nijansi! Proizvodi ove rme su dekorativni i trajni, a tu su i vodootporni i perivi specijalni premazi izuzetnih osobina i visokog stepena paropropustljivosti.

Impex Color dekor

Virag je italijanski proizvoa uvenog PVC dekorativnog i visokokvalitetnog programa podnih obloga Evolution raznih debljina sa izuzetnim performansama za domainstva, javne prostore, kole, bolnice, sportske objekte, bazene, industrijske hale, oblaganje staza... Trgovinska mrea ili predstavnici Beoicle organizovani su irom Srbije i Crne Gore. Beoicla okuplja tim strunjaka, arhitekata i drvopreraivaa, koji su vam uvek na usluzi, na objektu ili u vaoj radionici...

Poseban program predstavljaju higijenski premazi i boje za podove i zidove kolskih i zdravstvenih ustanova, kuhinja, fabrika hrane, ali i boje, lakovi i premazi na vodenoj bazi za fasadnu i unutranju stolariju, vodeni lakovi za drvene podove i parket

BEOICLA doo Dragoslava Srejovia 1 b 11060 Beograd tel/fax: +381 11 2762 226 2764 050 email: beoicla@EUnet.yu www.beoicla.co.yu

62

www.buildmagazin.com

promo
KONSTRUKCIJE OD LEPLJENOG LAMELIRANOG DRVETA

PIRAMIDA
Firma PIRAMIDA doo iz Sremske Mitrovice dobro je poznata tritu Srbije i Crne Gore kao jedini proizvoa i izvoa specijalizovan u izradi konstrukcija od lepljenog lameliranog drveta
Drvene konstrukcije su otporne na poar i mogu premostiti velike raspone uz primenu odgovarajue zatite i pouzdanih statikih sistema, a estetski kvalitet delova konstrukcije ne naruava, ve obogauje prostor. Elementi drvenih konstrukcija kroje se u pogonu i sklapaju se na samom gradilitu. Tehnologija proizvodnje omoguava projektantima veliku slobodu forme. Osnovni materijal za izradu elemenata od lepljenog lameliranog drveta je etinarska graa I klase, jela ili smreka. Po potrebi se mogu koristiti i bor, ari, hrast... Svi elementi se izrauju u skladu sa vaeom domaom regulativom, koja se podudara sa svetskim standardima. Lepljenje elemenata vri se sintetikim lepkovima iz uvoza koji su posebno izraeni za lepljenje elemenata nosivih konstrukcija. Ovi lepkovi su dugotrajni, velike mehanike vrstoe i vodootporni. To nisu lepkovi koji se primenjuju u stolarskim pogonima, niti je tehnologija lepljenja jednaka onoj koja se primenjuje u stolariji. Projektantski tim Piramide sastoji se od iskusnih strunjaka sa velikim inenjerskim iskustvom steenim na poslovima projektovanja i izgradnje drvenih konstrukcija. On moe sprovesti u delo sve vae ideje, ali i ponuditi inovativni dizajn koji e u potpunosti iskoristiti sve estetske prednosti lameliranih drvenih konstrukcija. Izrada elemenata lamelirane konstrukcije vri se i usluno prema dostavljenoj tehnikoj dokumentaciji. Svi elementi se standardno zavrno hobluju i premazuju dvostrukim lazurnim premazom, a zavrna obrada elemenata moe biti i neto ekskluzivnija, uz obrazovanje odgovarajuih fazonskih detalja. Izrada prateih elemenata od elika koji su potrebni za meusobno povezivanje elemenata konstrukcije u predvieni prostorni sklop takoe je deo proizvodnog programa Piramide. Ovi elementi tite se od korozije premazima ili cinkovanjem u skladu sa poloajem i izloenou u konstrukciji. Transport elemenata konstrukcije do gradilita takoe spada u irok spektar usluga ovog preduzea. U zavisnosti od gabarita elemenata transport se vri manjim kamionom ili leperom. Ukoliko su elementi izuzetno veliki, njihov transport moe se vriti i korienjem usluga eleznice. Montaa objekata od lameliranih konstrukcija je konani element ponude Piramide iz Sremske Mitrovice. Uz odgovarajue tehniko vostvo njene ekipe montaera su sposobne da sklope na gradilitu bilo koji objekat koji izae iz projektnog biroa ove rme. Kako je re o specinim, nestandardnim konstrukcijama i konstruktivnim sistemima, treba naglasiti da se ne preporuuje samostalna montaa objekata velikih raspona
peaki most na Budvanskoj promenadi objekti kulture Pozornica Doma kulture u Gui, Mauzolej u Starom Kostolcu kai diskoteka Maxim u Kotoru, Dolce Vita u Rafailoviima, Planet Bar u Baru... restorani hotela u Ovar banji, Maa u Budvi, Brioni u Sremskoj Mitrovici... privredni objekti prodajni salon Domis u S. Mitrovici, Todorovi u Iniji, Palavra u Novoj Bili, farma krava u Mladenovu

Piramida lider na tritu

Upoznajte neprikosnovenog lidera na naem tritu u projektovanju i proizvodnji lameliranih drvenih konstrukcija. Piramida pod svojim krovom objedinjuje itav proces graenja koji ukljuuje drvene konstrukcije. U svakom od segmenata, od ideje do realizacije, ova rma nema konkurenciju, kako po obimu poslovanja i referencama izvedenih objekata, tako i po iskustvima i znanju zaposlenih inenjera i radnika.

REFERENCE PIRAMIDE IZ MITROVICE: sportske dvorane KMF Riverside u Smederevu, orevi u Beogradu, Nova Pazova, Kragujevac, Smederevska Palanka, Baka Topola, ledena dvorana u Niu, zatvoreni bazen u Sremskoj Mitrovici... hoteli Turjak u Roaju, centralni hol Queen of Montenegro u Beiima... nadstrenice hotela Splendid u Beiima, za vozila u aku, benzinska stanica RB Golf u Sremskoj Mitrovici...

PIRAMIDA
Promenada 11 22000 Sremska Mitrovica tel: +381 22 639 205 636 205 fax: +381 22 611 081 e-mail: sm.piramida@neobee.net web: www.piramidasm.co.yu

www.buildmagazin.com

63

promo

RAJ HOLDING
RAJ HOLDING ini est uspenih rmi, od kojih su naim itaocima ve poznate Asa Ibelik i Raj Fert. Sada elimo da Vas upoznamo sa celokupnom ponudom RAJ HOLDINGA, jedinstvenom na naem tritu
Kada uspeno i odgovorno poslovanje prati ljubav prema graenju, tada nastaju kompletne ponude kakve tritu prua i Raj Holding. Formirajui jedno po jedno preduzee i okupljajui iskusan tim menadera, inenjera, strunjaka i zanatlija, ova kompanija danas moe ispratiti gradnju vaeg objekta od temelja do krova. U prolom broju ve smo predstavili dve rme u holdingu, a sada predstavljamo kako sve rade zajedno.

VIE OD GRAENJA

Asa Ibelik je itaocima Build-a ve poznato ime u oblasti prefabrikovane gradnje, prednapregnutih AB-konstrukcija, proizvodnje i montae objekata iroke namene kao i izrade industrijskih podova. Prefabrikovana betonska konstrukcija sastoji se od stubova, greda i tavaninih ploa, izvedenih tako da omoguavaju graenje razliitih objekata upotrebom relativno malog broja tipskih elemenata, proizvedenih u velikim serijama.

Raj Fert

Udarnik gradnja

Asa Ibelik

RAJ HOLDING SVE TO VAM TREBA Raj Holding je zaokruio itav proces graenja od projektovanja do realizacije. Iskusni projektantski timovi e sve vae ideje pretoiti u arhitektonska reenja, a zatim se pristupa realizaciji: od prerade sirovina za proizvodnju betona, preko proizvodnje, transporta i montae prefabrikovanih prednapregnutih armiranobetonskih konstrukcija, sve do zavrne obrade.

Udarnik gradnja je rma orijentisana na izgradnju stambenih i poslovnih objekata i proizvodnju betonske mase. Poseduje i redovno upotpunjuje svu potrebnu mehanizaciju i opremu za izgradnju i najkomplikovanijih objekata, kojom upravlja i koju odrava tim inenjera, tehniara i visokokvalikovanih radnika. Separacija renog ljunka odvija se na postrojenju u Oraju, kapaciteta 70m3/h. Ovo je osnova za proizvodnju visokokvalitetnih betona (MB20-MB50) u tri betonjerke Velika Plana, Ni i Beograd, ali i jednoj mobilnoj za opsluivanje gradilita na svakoj lokaciji, kapaciteta 60m3/h. Raj Fert iz Velike Plane nudi nalne proizvode vrhunskih mehanikih i hemijskih osobina: armaturne mree, binor nosae, fert gredice i patentiranu icu Raj Fert, a ujedno je i jedini proizvoa prohromskih cevi u regionu. Sistem kontrole kvaliteta prati najvie evropske standarde u proizvodnji graevinskog materijala, i svaki proizvod dobija namenski sertikat koji garantuje primenjene visoke standarde, ime se doprinosi optem poveanju sigurnosti i kvaliteta domaeg graevinarstva uopte.

Asa Ibelik prati novosti na podruju graevinarstva, te usvaja nove tehnologije i primenjuje ih u proizvodnji prefabrikovanih elemenata i izgradnji objekata, ali i u organizaciji upravljanja, unapreenju informatike opremljenosti, organizaciji graenja i pristupa marketingu. Firma uspeno odgovara na sva arhitektonska reenja, od najjednostavnijih do najsloenijih luksuzne stambene zgrade, poslovni objekti, hoteli... Raj Holding neprekidno proiruje svoje
aktivnosti i ponudu kako bi sa vama proao itav proces od ideje do realizacije. Za svaki deo tog puta pruie vam najkvalitetnije usluge i proizvode, vae je samo da ih pozovete za svog partnera

Zahvaljujui ovakvom objedinjavanju proizvodnje i usluga Raj Holding, ali i svaka rma iz njegovog sastava, nesumnjivo prestavlja veoma pouzdanog partnera. Svi problemi koji se inae javljaju u komunikaciji projektanta i izvoaa radova, ili koji nastaju angaovanjem brojnih podizvoaa, transportnih rmi, itd, jednostavno ne postoje kada poslujete sa Raj Holdingom

RAJ HOLDING
Milana Rakia 48 11000 Beograd tel: +381 11 38 30 952 fax: +381 11 38 30 954 www.rajholding.co.yu

Raj Fert odnedavno ima i proizvodnu halu

od 2.000m iji je izvoa takoe rma iz
2

Raj Holdinga, a ija se proizvodnja bazira na armaturi Raj Ferta i sirovini Udarnik gradnje...
www.buildmagazin.com

64

promo
PROIZVODNJA ELINIH REETKASTIH GAZITA II STAZA PROIZVODNJA ELINIH REETKASTIH GAZITA STAZA

MD TRNOVE
MD iz Trnova, u optini Petrovac na Mlavi, ve itavu deceniju uspeno posluje u okviru metalske industrije. U rmi vole da istaknu moto po kom su dobro poznati svojim poslovnim partnerima tano, korektno i poteno!
Preduzee MD je orijentisano na proizvodnju i prodaju sopstvenih proizvoda iz kvalitetnog i raznovrsnog programa razvijenog u svom sopstvenom zanatskom pogonu. Zahvaljujui doslednosti u praenju svojih principa, MD je u deset godina postojanja ostvario poslovne i prijateljske kontakte sa brojnim rmama i partnerima u naoj zemlji, ali i inostranstvu. Savremeno graevinarstvo i moderna estetika, odavno pokazuju zanimanje za primenu reetkastih struktura. Tako se u arhitekturi stambenih i poslovnih objekata esto koriste estetske prednosti reetke: odlian odnos svetla i senki, transparentnosti i zaklonjenosti, zatim male povrine na kojima je primetna prljavtina, postojanost materijala i forme, mala sopstvena teina stepenita odn. staze u odnosu na betonske...

Reetke MD-a nalaze se na brojnim objektima stambenog i privrednog karaktera. Kao redovni izlaga na Sajmu u Beogradu jo od 2001, pozivaju vas da i ove godine posetite njihov tand i postanete njihovi novi poslovni partneri i prijatelji.

Primena reetkastih gazita

Proizvodni program rme MD sastoji se od reetkastih staza i gazita svih vrsta i namena. Prema zahtevu investitora i projektu naruioca njihova radionica e izraditi reetkasta gazita razliitih formata i oblika.

MD proizvodni program
Firma MD za svoje proizvode koristi elik kvaliteta .0146 ili .0361. Uz reetkasta gazita isporuuju i sve pratee vezne elemente, a sada emo vas upoznati sa njihovim osnovnim proizvodnim programom... Gazita-reetke za individualnu upotrebu namenjena su za poploavanje kanala svih vrsta, u domainstvima i privredi. Odlikuju se velikom izdrljivou na optereenja i samim tim pruaju sigurnost prelaska peaka i motornih vozila preko njih. Standardne dimenzije gazita su 200x1000, 250x1000 i 300x1000mm, dok je visina 30mm. U ponudi rme MD su i L-proli za standardne dimenzije gazita.
Novo u rmi MD iz Trnova usluno seenje na CNC plazmi radnog stola 1.500x3.000mm

Montana stepenita nalaze primenu na stambenim i privrednim objektima. Zbog male teine u odnosu na betonska, visoke vrstoe elika, osobine da ne zadravaju prljavtinu i sl, reetkasta stepenita odlikuju se sigurnou po svim vremenskim uslovima (kia, sneg, led). Pogodna su za korienje u ulogama meuspratnih stepenita, poarnih i pristupnih stepenita u proizvodnim halama, zanatskim radionicama...

Reetkasta gazita-staze koriste se kao podovi kod razliitih platformi i stepenita, za pokrivanje kanala za odvod vode i kinice, kao stepenina gazita, za poarne izlaze, razne pristupe... Tako ona imaju najiru primenu u graevinarstvu, od stambenih i poslovnih, do poljoprivrednih, rudarskih i industrijskih okruenja. Najpoznatija i najrasprostranjenija upotreba reetkastih gazita je svakako u privrednim objektima i prostorima: kotlogradnji, rudarstvu, brodogradnji, skladitima, u industriji kao kranske staze, stepenita, ophodne staze u postrojenjima, itd.

Gazita-reetke za industrijsku upotrebu imaju veliku primenu u svim granama industrije (graevinarstvo, rudarstvo, itd). Odlikuju se velikom izdrljivou na optereenja. Veliki izbor dimenzija prua iroke mogunosti kombinatorike. Takoe, MD prua mogunost klijentima da po specijalnom zahtevu izrade gazita nestandardnih dimenzija i nepravilnih oblika. Otvori okaca su: 30x15, 30x30, 30x60 i 60x60mm, a debljine noseeg elementa su 2, 3, 4 ili 5mm. Postoji takoe i mogunost presovanja sistemom preka u preku, okvirnog P-prola 2mm debljine.
www.buildmagazin.com

MD
12315 Trnove tel: +381 12 343 169 fax: +381 12 343 170 mob: +381 63 232 758 e-mail: ofce@md.co.yu web: www.md.co.yu

65

urbanizam

ETVRT VEKA ODRIVOG RAZVOJA ETVRT VEKA ODRIVOG RAZVOJA

Na meunarodnom naunom skupu Odrivi prostorni razvoj Na meunarodnom naunom skupu Odrivi prostorni razvoj gradova, koji je u januaru odran u Beogradu, gostovao je ii gradova, koji je u januaru odran u Beogradu, gostovao je prof. Josep Acebillo, gradski arhitekta Barselone. prof. Josep Acebillo, gradski arhitekta Barselone. U svom temperamentnom izlaganju on je predstavio planove U svom temperamentnom izlaganju on je predstavio planove sprovedene od ranih 1980-ih do danas, koji su uinili da ovaj sprovedene od ranih 1980-ih do danas, koji su uinili da ovaj katalonski grad postane turistika prestonica Mediterana katalonski grad postane turistika prestonica Mediterana
Priredio Mladen Bogievi

BARSELONA

PLANIRANJE II PROJEKTOVANJE UDA PLANIRANJE PROJEKTOVANJE UDA

Prepoznavanje novih vrednosti

Prof. Acebillo predstavio je Barselonu krajem 1970-ih: zastarela i neefikasna industrija bez posebnih pozitivnih efekata na privredu grada, magistralne i tranzitne saobraajnice koje zavravaju slepo na rubovima centralne zone, ulice preoptereene vozilima sa tendencijom kolapsa, neiskoriena i zanemarena neposredna blizina mora, zagaenje bukom i gasovima, nizak stepen kvaliteta ivota na obali Mediterana osim samog ponosa da je neko stanovnik Barselone(!)... Poneto od ovoga se prisutnim u Sveanoj sali Graevinskog fakulteta uinilo poznatim...

Problem saobraaja je, pored podzemnih garaa, zahtevao i druga, smela i isplativa reenja, i oni su ih nali: tranzit je sputen na donji nivo, a uvoenje i opravka instalacija ne iziskuje raskopavanje, u blioj i daljoj budunosti (tuneli na slici).

JOSEP ACEBILLO GRADSKI ARHITEKTA BARSELONE U BEOGRADU

Josep Acebillo bio je direktor urbanistikih projekata u gradskoj Skuptini Barselone od 1981. do 1989, zatim je narednih pet godina na elu Instituta za urbani razvoj, a 1994. godine postaje direktor Regionalne agencije Barselone za urbani i infrastrukturni razvoj, gde ostaje takoe pet godina. 1999. godine Asebillo dolazi na mesto Gradskog arhitekte Barselone, u ijem svojstvu je i prisustvovao skupu Odrivi prostorni razvoj gradova odranom u Beogradu 25. i 26. januara.

Acebillo je posetiocima skupa predstavio i plan eleznike stanice: pet nivoa komercijalnog prostora, neposredna veza ka gradskom metrou, primena optimalnih tehnologija... Obala, na koju je Barselona bila zaboravila kao i mi na svoju, sada je aktivno ukljuena u ivot grada. Dve velike gradske plae dobile su i drutvo vetaki zagraenog kupalita. Nadstrenica koja kupae titi od sunca zapravo je skup solarnih ploa Barselona na svakom koraku prati ideju korienja obnovljivih izvora energije. Kako bilo, Barselona je pre samo dve i po decenije bila u problemima nalik onima u kojima je Beograd danas... Barselona je danas gde Beograd nee biti nikada ukoliko se nastavi sa forsiranjem individualnih ideja, planiranjem samo i iskljuivo po potrebi investitora, i samo za narednih godinu, dve ili pet. U tom sluaju, ni Gaudi ne pomae
www.buildmagazin.com

Kao preduslove za odrivi razvoj Barselone, njeni arhitekti i urbanisti su poetkom 80-ih imenovali naputanje zastarelih koncepata i okretanje potrebama savremenog grada, primenu novih tehnolokih reenja i energetske efikasnosti. Decenija je bila potrebna da spreme grad za Olimpijadu 92, a svaki turista koji danas u Barseloni provede dan (ak i ako nije odavde) shvati da bi tako trebalo da funkcionie svaki savremeni grad.

Prva meunarodna potvrda njegovog rada, i rada njegovih saradnika arhitekata i urbanista, bila je dodela organizacije Olimpijskih igara Barseloni 1992. godine. Tako je Acebillo, zajedno sa svojim kolegama, na nedvosmilsen nain pokazao da je mogue jedan veliki evropski grad pod bremenom zastarelih reenja, tradicije, ubrazanog rasta, itd, za samo deceniju dovesti u red najvitalnijih gradova Evrope i sveta. 1999. godine RIBA na londonskoj konferenciji dodeljuje jedinstvenu Zlatnu medalju za tu godinu, ne pojedincu, ve gradu Barseloni. Naravno, prof. Acebillo je bio jedan od imenovanih primalaca nagrade u ime grada. Njegovo izlaganje u Beogradu nije zasluivalo panju gradskih i dravnih zvaninika

Gaudi i...?
Samo naivni identitet Barselone izjednauju sa jednim arhitektom. Objekti Gaudija, ali i Nuvela, Kalatrave i drugih autora, dobijaju na smislu tek onda kada grad u kome se nalaze nudi kvalitetan sadraj i lakou korienja svim svojim stanovnicima, ali i gostima.

66

promo
PVC OKOVI & ALUMINIJUSKE OGRADE II GELENDERI PVC OKOVI & ALUMINIJUSKE OGRADE GELENDERI

LYCTUM
LYCTUM doo posluje u saradnji sa grupom TEMPO 96 iz Skoplja. Osnovna delatnost rme je prodaja aluminijumskih prola i okova za ograde i gelendere. Od vrhunskih proizvoaa sa kojima sarauje izdvajamo sledee: Ni-TA, SARAY, G-U, WinkHAUS i HAUTAU
Aluminijumske ograde i gelenderi doskora nisu u dovoljnoj meri bili zastupljeni na tritu Srbije, bar ne u onoj meri u kojoj to svakako zasluuju. Budui da je prvenstveni razlog neinformisanost trita, ali i itave populacije o njima, ovom prilikom vam predstavljamo sve njihove prednosti u odnosu na sline proizvode iz ove kategorije, izraene od srodnih materijala, tj. metala.

Posebna prednost aluminijumske bravarije u funkciji ograda i gelendera jeste jednostavna ugradnja, i ono to je - korisnicima posebno vano lako odravanje.

Oni su tako dizajnirani i konstruisani da vam omogue jednostavno kombinovanje nekoliko razliitih modela prola ograda i gelendera. Na ovaj nain sloboda prilikom izbora i ugradnje vae ograde iz snova zaista nema ogranienja. U elji da popularizuje i predstavi u pravom svetlu ograde i gelendere od aluminijuma, ne samo u Srbiji ve i na tritu itave bive SFRJ, Lyctum na domaem tritu nastupa sa najniim cenama u brani. Ovo je mogue zahvaljujui partnerskom dogovoru sa rmom Ni-TA iz Istanbula, znaajnim imenom iz ove grane bravarije u graevinarstvu.

Okovi za PVC stolariju

Sekundarna delatnost Lyctuma je uvoz okova za PVC stolariju: G-U odlian kvalitet, veoma niske cene okova za PVC stolariju WinkHAUS okov za PVC stolariju vrhunskog kvaliteta HAUTAU klizni sistemi za otvaranje (popularni kombi sistem) ITO brave, cilindri i usporivai za vrata LYCTUM rukohvati za aluminijumska vrata: bela, mat i visoki sjaj, Elephant 3D arke za PVC vrata, ruice za prozore.

Okruite se luksuzom
Izgled aluminijumskih ograda i gelendera, koji imaju sve estetske i kvalitativne odlike luksuza, svrstava ove proizvode u klasu materijala kao to su inox i prohrom, ali je u isto vreme cena daleko pristupanija.

Aluminijum, kao materijal pogodan za oblikovanje, obezbeuje irok asortiman ovih proizvoda (oblika, duina, prola...), a naroito okova za ograde i gelendere. Okove za aluminijumske ograde takoe moete pronai u raznovrsnoj ponudi preduzea Lyctum.

Lyctum eli da bude lider na tritu Srbije u svim segmentima svog poslovanja. U skladu sa tim, sve dodatne informacije moete pronai na sveobuhvatnoj internet prezentaciji ili se obratiti putem telefona direktno direktoru prodaje Ratku Prokiu

LYCTUM doo
Slobodana Glumca 8 b 11080 Zemun, Altina tel/fax: +381 11 19 15 84 mob: +381 65 668 72 00 64 668 72 88 64 668 72 89 e-mail: info@lyctum.com web: www.lyctum.com

68

www.buildmagazin.com

promo
AROLIJA KVALITETNOG GRAEVINARSTVA

ISOMAT REENJA
ISOMAT je grka kompanija osnovana 1980. godine sa ciljem da proizvodi i plasira proizvode modernog graevinarstva, u potpunosti u skladu sa visokim zahtevima struke i trita. Od sredine 2005. godine, ISOMAT je zakoraio na tlo Srbije osnivanjem sopstvene rme ISOMAT d.o.o Beograd
Iako su se na podruju Srbije proizvodi Isomat-a uspeno koristili jo pre deset godina, tek sada se podruje primene Isomatovih proizvoda otvorilo i upotpunilo. Da se ne radi o isto komercijalnoj rmi kojoj je iskljuivi cilj prodaja svojih proizvoda, govori nam veoma profesionalno prolisana struktura zaposlenih. Kombinacija iskusnih i mladih strunjaka specijalista za pojedine grupe graevinske hemije, voenih kvalitetnim menaderskim kadrom, dokazala je da je Isomat d.o.o. Beograd, za samo dve godine svog rada, postao jedna od vodeih kompanija na prostoru Srbije, pa i Balkana. Odlike ovih proizvoda su: visoka otpornost na vlagu potpuna hidroizolacija i u uslovima negativnog pritiska izuzetna prionljivost na podloge kao to su beton, cigla, malter... jednostavna i brza primena tehniki saveti klijentima u pogledu obezbeivanja optimalnih reenja za dati problem, u fazi projektovanja, izgradnje ili sanacije objekata svih namena i kapaciteta dopremanje materijala do klijenata sopstvenim prevoznim sredstvima prilagoenim zahtevima urbanih propisa, sa mogunou prevoza do najudaljenijih destinacija na podruju Srbije

Proizvodi
Isomat se u svetu graevinske hemije pre
svega prepoznaje po proizvodnji hidroizolacionih materijala (premaza) na cementnoj osnovi. Ovi materijali uspeno se primenjuju za zatitu od vode na svim onim mestima na objektu gde po samoj prirodi stvari nastaju problemi kao posledica razliitih uticaja vode (kapilarne i atmosferske vlage, itd).

problemima, koji su zaposlenima u Isomat-u doneli veliko iskustvo, sada i Vama stoje na usluzi. Kada se uz sposobnost zaposlenih doda i irok spektar proizvoda iz ponude ove kompanije, to za klijente nedvosmisleno znai bru izgradnju sa manjim rizikom i znaajnim utedama, a za krajnje korisnike objekata komfor, maksimalnu sigurnost od vode i vlage, i samim tim i zdraviji ivot. Vie o Isomat-u i njegovom celokupnom proizvodnom programu i ponudi moete saznati na njihovom sajtu

Delatnost
Osnovna delatnost privrednog drutva Isomat d.o.o. Beograd, jeste skladitenje i distribucija visokokvalitetnih proizvoda graevinske hemije, iji program precizno odgovara svim zahtevima savremenih neimara. Na ovaj nain kompanija daje znaajan doprinos visokim standardima kvaliteta. Koncepcijski i organizaciono Isomat d.o.o. Beograd obezbeuje kvalitetne usluge kao to su:

Isomat je industrijska kompanija koja proizvodi, i snabdeva graevinski sektor, sledeim grupama proizvoda: hidroizolacionim materijalima aditivima za betone i maltere lepkovima i fug masama materijalima za popravke gotovim malterima cementnim kouljicama, industrijskim podovima
Zajedno sa svojim klijentima, u kompaniji Isomat d.o.o. pronalaze najekasnija reenja u svim fazama procesa izgradnje. Strunost potvrena uspeno reenim mnogobrojnim
www.buildmagazin.com

ISOMAT doo Graevinska hemija i malteri Zrenjaninski put 86 11210 Beograd tel: +381 11 27 10 141 tel/fax: +381 11 27 10 045 e-mail: info@isomat.co.yu web: www.isomat.co.yu

69

transmaterijali
RCI lina karta krova
Svi znaju da svetle povrine reektuju svetlost i zagrevaju se manje nego druge isto vai za svetle krovove. Standardni tamni krovovi u gradovima akumuliraju toplotu preko dana, doprinosei zagrevanju koje na engleskom nazivaju urban heat island eect (efekat vrelog urbanog ostrva). Letnje temperature u gradovima su 1,50-60C vie u odnosu na okolinu, a prema istraivanju laboratorije Lawrence Berkeley (LBNL) tek oko 1% ove razlike je uticaj vozila, raznih ureaja itd, dok ostalih 99% ine povrine koje akumuliraju solarnu energiju (krovovi, ulice...). Ovo za posledicu ima manji komfor, veu potronju energije i prouzrokuje zdravstvene probleme, jer uveanje temperature utie na tetni uticaj smoga (prema LBNL smanjenje temperature za samo 20C umanjuje koncentraciju smoga za 10-20% ). Hladni krov mora imati dve kljune karakteristike: sposobnost reeksije (odbijanja) i emisije (oslobaanja) akumulirane toplote, poto svaka povrina ipak upije izvesnu koliinu. Organizacija CRRC (Cool Roof Rating Council) objavljuje ove indekse za proizvode za krovove, meutim njih objedinjuje tek SRI (Solar Reectance Index). Etiketa Energy Star za krovove zahteva SRI od najmanje 0,65 (od 0 do 1). Tako se npr. bojeni krovovi od polimernih materijala, koji su dobri emiteri toplote, bolje kotiraju nego metalni, koji vie reektuju, ali due zadravaju toplotu. Poto CRRC ne daje objedinjen index, LEED sistem ima kalkulator koji dva parametra prikazuje kroz SRI, ocenjujui krovove skalom 0-100 (ciljanini index do 78 za ravne krovove, i 29 za strme). Obe osobine krova se menjaju vremenom (neistoe, patina...), tako da CRRC nudi poetne, i vrednosti nakon trogodinje upotrebe. Energy star i druge oznake, u cilju podsticanja koncepta hladnih krovova, dozvoljavaju upotrebu svojih simbola i na novim proizvodima koji nisu proli trogodinju potvrdu, tj. samo na osnovu poetnih vrednosti. Reektujui materijali na kosom krovu naruavaju izgled objekta, te su proizvoai razvili boje koje ine da izgledaju kao standardni, pritom odbijajui infracrveno zraenje uzronika toplote. Tako su danas proizvodi sposobni da dostignu LEED-ov ciljani indeks za kose krovove od 29 i to u svim standardnim bojama. Prednost hladnih krovova je dvojaka jer utiu na komfor objekta, a njihovom irokom upotrebom bi se znatno smanjila temperatura i zagaenje u gradovima.

Savitljivi beton
Bez obzira na vrstu agregata, beton je relativno krt materijal, i moe trpeti sile savijanja i istezanja tek 10 puta manje od sila pritiska. Zato koristimo elinu armaturu, a poslednjih godina sve ee i kratka vlakna ija je glavna uloga da poboljaju otpornost na sile svih vrsta. Vlakna koristimo najee radi postizanja posebnih vizuelnih efektata, i tada se uglavnom koriste najlonska ili polipropilenska. Prilikom izbora vrste vlakana u odreenom sluaju, najvanije je obratiti panju na njihovu kompatibilnost sa vrstom cementa od koga spravljamo beton. Trenutno se ispituje upotreba traka i platana namesto neravnomerno i neplanski rasporeenih kratkih vlakana. Istraivai Instituta za graevinarstvo i graevinsku mehaniku univerziteta Kolumbija (SAD) veruju da e ovom metodom uspeti da postignu rezultate u vrstoama kao kod betona armiranog elinim ipkama. Na taj nain bie mogue izvoditi npr. tanke zidove, zastore od betona sa staklenim agregatom, ploe za stolove i kuhinjske radne povrine, svetlarnike...

70

www.buildmagazin.com

promo

REMO SPECIJALNE I KRUNE OPLATE

U prolom broju smo vam predstavili REMO OPLATE, projektanta, proizvoaa i montaera oplatnih i skelskih sistema, ali i strunog nadzornika na gradilitu... Ovoga puta posebno vas upoznajemo sa njihovim krunim oplatama koje za konkurenciju vezuje kvalitet, ali izdvaja najpovoljnija cena Remo radi za vas
Proizvodnja Remo oplata odvija se u nekoliko zemalja centralne i jugoistone Evrope, a poslovanje kompanije se odvija i na tritima Afrike i Bliskog Istoka. Isti princip koji vai za ceo svet vai i za nae trite kada su u pitanju Remo oplate najvii kvalitet, najkonkurentnija cena! Kada se ovde doda i ono to smo ve istakli najkonkurentnija cena na tritu, onda je jasno da su Remo oplate pravi partner za vas!

Krune oplate Remo

Iako se u ponudi ove rme nalaze i klasini sistemi ramovskih oplata, o kojima smo vie pisali u prethodnom broju Build magazina u okviru teme broja, zbog svega prethodno navedenog Remo ponuda posebnu prednost iskazuje na zadacima projektovanja, izrade i montae nestandardnih oplatnih sistema i oplata za primenu prilikom izvoenja specijalnih objekata. Zato vam ovoga puta posebno predstavljamo specijalne krune oplate Remo najvieg kvaliteta i stepena pouzdanosti.

Napomenuemo samo izgradnje dve krune brane u Aliru koje su u toku. Radove na oba ova projekta izvodi Hidrotehnika, a kompletnu oplatu projektuje, proizvodi i isporuuje Remo. Za izvoenje ova dva poduhvata bilo je neophodno izraditi specijalnu oplatu za velike armirano-betonske zidne povrine, krune rezervoare, prelive, ahtove... Na svakom od ovih posebnih objekata Remo oplate se pokazuju kao odlino reenje
NAJPOVOLJNIJA PONUDA NA TRITU
REMO OPLATE nude irok spektar usluga koje su tu da bi vama obezbedile brzo i bezbedno izvoenje objekata svih vrsta. Meutim, u ovoj internacionalnoj kompaniji posebno istiu cenu usluga koja je znaajno povoljnija od konkurencije, pri tom podrazumevajui potpuno isti kvalitet, kako projekata, tako i montae oplatnih sistema. Ovo se podjednako odnosi na klasine ramovske oplatne sisteme kao i na specijalne vrste oplata za izgradnju brana, tunela, mostova, vijadukta, rezervoara i drugih objekata posebne namene

Remo e za vas izraditi kompletan projekat oplate i sve pratee opreme, kao i sve dodatne projekte montae i premetanja oplate. Bez obzira na vrstu objekta, njihov projektantski tim e izvriti kompletan statiki proraun za svaku oplatu posebno, a proizvodni kapaciteti Remo su vie nego sposobni da u najkraem roku, a prema projektu istog tima ili narudbini, izrade svaki od eventualno neophodnih nestandardnih elemenata i kompletnih specijalnih oplata. Ovim se postie optimizacija cene i vremena transporta i montae oplate. Uz to, svaki projektantski i izvoaki poduhvat reava se posebno, uz punu podrku originalnoj ideji i doslednosti u njenom sprovoenju.

U poslednje vreme, kada se sve vie panje posveuje ivotnoj sredini i ouvanju prirodnih resursa, mnoge zemlje i regioni sveta pristupaju realizaciji obimnih infrastrukturnih projekata koji bi trebalo da ispune ovaj vaan zadatak. Tu spadaju hidrocentrale, kruni rezervoari za preiavanje otpadnih voda, postrojenja za proizvodnju vode...

Remo oplate imaju bogata iskustva na

projektovanju i izvoenju oplatnih sistema za svaki od ovih infrastrukturnih objekata. Mnogobrojni hidrotehniki objekti, ne samo u Srbiji i Evropi ve i na tlu Afrike i Bliskog Istoka, izvedeni su kvalitetno, pouzdano i povoljno, upravo zahvaljujui Remo reenjima oplatnih sistema.
www.buildmagazin.com

REMO OPLATE
Viegradska 6 11000 Beograd tel/fax: 381 11 361 62 33 mob: 381 64 640 57 32 e-mail: remoformwork@eunet.yu web: www.remoformwork.com

71

promo

ROLOMATIK
Preduzee ROLOMATIK osnovano je 1990. godine. Upornim radom, nakon dve godine, izgraena je nova proizvodna radionica u sklopu porodine kue. Ve 1996. godine zapo2 eta je izgradnja moderne proizvodne hale od 1.000m2. Nastavljajui trend razvoja i osvajajui trite kvalitetom svojih proizvoda i korektnim poslovnim odnosima prema svojim kupcima i dobavljaima, ROLOMATIK je sada moderno preduzee koje zapoljava vie od 80 dobro obuenih radnika, od ega je 7 mainskih i graevinskih inenjera. Proizvodni 2 pogon je smeten na 2.500m2, a poslovni partneri e biti doekani u modernoj poslovnoj zgradi koja na najbolji nain predstavlja renome i ugled jednog od vodeih proizvoaa u svojoj brani
Rolomatik je nastao kao preduzee za proizvodnju aluminijumskih rolo vrata i vremenom je izrastao u lidera u proizvodnji industrijskih i garanih vrata. Od 2005. godine je i autorizovani distributer jednog od najveih severno-amerikih proizvoaa industrijskih i garanih vrata Richards Wilcox iz Kanade. Naravno, uz dobra vrata potrebni su kvalitetni i pouzdani pogoni koji se uvoze od poznate amerike kompanije Chamberlain Lift-Master sa kojima Rolomatik sarauje ve dugi niz godina i iji je distributer za pogone svih namena, kako za garana i industrijska vrata tako i za kapije dvorita i industrijskih objekata. Od 1996. godine Rolomatik u svoj program ukljuuje proizvodnju i montau aluminijumske bravarije i staklenih fasada, a od 2000. godine proizvodi i montira PVC stolariju. Preduzee Rolomatik zahvaljujui izuzetno velikom iskustvu i strunim kadrovima moe da odgovori i najkompleksnijim zahtevima u proizvodnji i montai fasada od aluminijuma, stakla ili alubonda. Koristei najnovije sisteme ugradnje i vrhunski kvalitetne materijale izuzetno atraktivnog dizajna, Rolomatik u svakom pogledu izlazi u susret svojim kupcima i korisnicima usluga.

Nadnaslov

U vlasnitvu ROLOMATIK-a je i vie hidraulinih platformi razliitih tipova za montane radove na visini. O kvalitetu izvedenih radova i zadovoljstvu investitora izvoenjem i pristupu u obavljanju preuzetih obaveza, govori i broj izvedenih objekata u prethodnih par godina

Svi proizvodi iz proizvodnog programa Rolomatik atestirani su u institutu IMS i na Mainskom fakultetu u Niu, a za sve radove poseduju licencu Ministarstva urbanizma i graevine Srbije. Koristei savremene materijale zvanino sertikovane i proverenog kvaliteta, Rolomatik ugrauje samo ono to je najbolje u industrijskoj gradnji i pored funkcionalnosti garantuje dugotrajnost i pouzdanost ugraenih elemenata na svim objektima na kojima izvodi graevinske radove. Tim struno obuenih radnika spreman je da izvri radove po najzahtevnijim projektima uz maksimalno potovanje predvienih rokova

Rolomatik nudi svojim kupcima najkvalitetnije proizvode, to dokazuje veliki broj industrijskih objekata svih vrsta, auto-salona najpoznatijih auto-brendova i porodinih objekata. Gotovo je nemogue pronai grad u Srbiji u kom nisu ugraena barem jedna Rolomatik vrata. Deo referentne liste su reprezentativni objekti koji su ugradnjom industrijskih ili garanih vrata pored funkcionalnosti ulepali svoj enterijer i eksterijer i na najbolji nain predstavljaju rad preduzea Rolomatik.

Pratei trendove i potrebe trita u graevinarstvu poslednjih godina, Rolomatik se u saradnji sa komapnijom Kingspan bavi isporukom i ugradnjom fasadnih i krovnih termoizolovanih panela. Poseduju sertikate vajcarske rme Sika za izvonje hidroizolacija na ravnim krovovima, a ugrauju i krovne pokrivae od trapeznih limova. Da bi radovi bili kompletni, znaajano mesto u proizvodnji zauzima i pogon za izradu elinih konstrukcija i bravarskih radova.
www.buildmagazin.com

31250 Bajina Bata Buinsko polje 252, PF 14 tel: +381 31 869 007 869 018 869 418 fax: +381 31 869 407 e-mail: info@rolomatik.com web: www.rolomatik.com

ROLOMATIK

72

promo

ELINE KONSTRUKCIJE
FORTEX d.o.o. iz Jagodine osnovan je 1998. godine kao preduzee za izradu crne bravarije. Danas je u ponudi rme izrada elinih konstrukcija raznih namena: hala, krovnih konstrukcija, antenskih stubova i pratee opreme za bazne stanice, ali i nosaa antena, nadstrenica, ograda, kapija, gelendera, vrata za hale... Preduzee se nalazi na porodinom imanju, na samo kilometar od centra Jagodine i dva od auto-puta Beograd-Ni, to omuguava jednostavnu komunikaciju sa bilo kojim delom Srbije
ELINE KONSTRUKCIJE FORTEX DOO je izvodio mnogobrojne eline konstrukcije u Jagodini, ali i ire. Njihova referenc lista u najkraem: spratne i krovne konstrukcije Univerziteta u Novom Pazaru konstrukcije krova tribina i ograda stadiona u Jagodini krovne konstrukcije objekta u Jagodini: Tron (500+2000+700m2), Trifun 2005, Agrotehnika, pomona hala Juhora... elina konstrukcija kafea Selekt, hale Gebi, Pojate, magacina Textil u Jagodini

CRNA BRAVARIJA FORTEX

Fortex zapoljava 10-15 ljudi, preteno varilaca i bravara, kao i dva diplomirana mainska inenjera, to garantuje preciznu, brzu i pouzdanu izradu i montau uz potovanje rokova. Preduzee takoe poseduje i svu potrebnu opremu za rad u radionici i na terenu: vie raznih aparata za zavarivanje, za autogeno seenje debljih limova, mainu za savijanje cevi, strug, stubne builice, kao i viljukar i kombivozilo. Za montae na veim visinama Fortex koristi auto-dizalicu nosivosti 45 tona i dohvata 33 metra. Pored pokretne imovine preduzee poseduje i plac od 25 ari sa radionicom i pokrivenim radnim prostorom od 500m2, kao i upravnu zgradu sa kancelarijama.
Kao glavni izvoa ili podizvoa radova, Fortex je bio prisutan na vie lokacija i objekata u Srbiji, a ovo su samo neki od njih:

reetkasti i stubni antenski stubovi na vie lokacija na Kosovu RBS nosai i montane ograde baznih stanica mobilne i ksne telefonije na vie lokacija po Srbiji crna bravarija (ograde, stepenita, platforme...) na objektima Maxi diskonta u Jagodini, Parainu, Kragujevcu, Pirotu, Kruevcu, Poarevcu, kao i gelenderi, nadstrenice, pregrade... za stambeno-poslovni kompleks Plavua i stambene zgrade Prima Invest u Jagodini, stambene zgrade Kruna nekretnine u Novom Sadu... konstrukcije kaveza i crna bravarija Zoolokog vrta u Jagodini Dugogodinje iskustvo, kvalitet i korektno poslovanje preporuuje Fortex da postane i Va partner
www.buildmagazin.com

Privredno drutvo za promet

FORTEX doo

Karaoreva bb 35000 Jagodina tel: +381 35 228 154 252 344 tel/fax: +381 35 252 346 e-mail: construction@nadlanu.com www.fortex.co.rs

74

OPLATNI SISTEM PERI UP

PERI OPLATE su dobro poznat brend graevinarima i svim itaocima Build-a, kao jedno od najpoznatijih imena u proizvodnji i plasiranju sopstvenih oplatnih sistema. Danas vas upoznajemo sa oplatnim sistemom Peri Up
U prolom broju predstavili smo vam Peri Maximo (slika gore), Peri Lico, Peri RCS, a danas upoznajte jo jedan proizvod iz ponude Peri oplata to je Peri Up oplatni sistem. Meu njegovim brojnim prednostima izdvajamo samo one najkarakteristinije: lagani elementi male teine pojedinanih sistemskih elemenata omoguavaju brzu i sigurnu montau: vertikala UVR 200 samo 10,1kg i horizontala UH 150 samo 4,8kg jednostavna i brza montaa svi sistemski delovi bezbedno su povezani kajlama i osiguraima visok stepen sigurnosti pri montai sviPeri Up sistemski elementi su meusobno kompatibilni. Samim tim se jednostavno realizuju radne platforme, stepenita i sigurnosne ograde premetanje kranom postavljeni tornjevi se pomou Rosett osiguraa i kuka mogu kompletno premetati kranom

promo

Za Peri Up Rosett tornjeve postoje ispitani proraunski modeli u zavisnosti od tipa, ime je izrada kompleksnog statistikog modela za proraun izlina. Peri Up Rosett je sistemska skela koja ispunjava sve uslove stabilnosti i sigurnosti na radu prema evropskim normama EN 12810 i EN 12811

Peri Up rozetna nalazi se u razmacima od po 50cm i prua mogunost povezivanja u svim pravcima

gradilite Delta City Beograd

Peri Up Rosett toranj za podupiranje

Svako savremeno gradilite, kod nas i u svetu, ima potrebu za univerzalno primenjivim nosivim skelama, koje pokrivaju razliite segmente rada. Peri Up je prilagodljiva nosiva skela koja u potpunosti odgovara na sve zahteve i potrebe jednog gradilita.

Peri Up Rosett toranj za podupiranje, zahvaljujui svojoj varijabilnoj osnovnoj dimenziji od 1,5m do 3,0m, prua mogunost optimalnog prilagoavanja irine i duine. Pomou malog broja elemenata kontinuirano se postiu sve visine podupiranja. Nosivi toranj se moe proiriti i na taj nain preuzima velika optereenja i idealno se prilagoava geometriji graevine shodno situaciji.
www.buildmagazin.com

PERI OPLATE doo

Jurija Gagarina 81 11070 Novi Beograd tel: +381 11 215 31 48 215 35 49 fax: +381 11 318 59 62 e-mail: ofce@peri.co.yu www.peri.co.yu

75

promo
Jedno od najveih gradilita u ovom delu Evrope, a svakako najvee u Beogradu i Srbiji, jeste Univerzitetsko naselje kompleks stambenih objekata koji bi trebao da ugosti takmiare Univerzijade koja e biti odrana u Beogradu 2009. U novobeogradskom Bloku 67 angaovano je ak 2.500 radnika koji grade 1.800 stanova! Sigurnost radnika, kao veoma vaan faktor, mora se dokazati najkasnije u trenutku kada treba postaviti skelu za radove na fasadama...
Izvoai radova, po pravilniku o zatiti na radu pri izvoenju graevinskih radova po lanu 73, duni su da po postavljanju radne skele priloe tehniku dokumentaciju, koja sadri, izmeu ostalog: analizu optereenja dispoziciju konstrukcije skele proraun oslanjanja skele ateste o ispravnosti upotrebljenih materijala i komponenata Firma Wilhelm Layher GmbH & Co. KG iz Nemake uspeno posluje na srpskom tritu blizu etiri godine, preko zastupnitva rme Sciurus iz Beograda. Oni su za gorepomenuto gradilite izradili kompletno tehniko reenje sklapanja skela za dva veoma sloena objekta, kako bi pruili izvoau radova tehniku podrku najvieg nivoa.

LAYHER BLITZ SKELA NA NAJVEEM GRADILITU U SRBIJI

UNIVERZITETSKO NASELJE U BEOGRADU

LAYHER U SRBIJI Firma LAYHER GmbH & Co. KG iz Nemake uspeno posluje na srpskom tritu blizu etiri godine preko zastupnitva rme SCIURUS doo, Beograd. Ovih dana Layher Internacional GmbH iz Nemake otvara kerka-rmu u Beogradu. Cilj je da se tritu jo bolje odgovori na sve veu potranju za najkvalitetnijom i najtraenijom skelom. Pored poveane ponude skela na lageru, namera je da se unaprede i tehnika podrka i izrada reenja skela. Na predstojeem Sajmu graevinarstva u Beogradu, bie izloene mnoge novine koje je rma LAYHER razvijala u proteklih nekoliko meseci, i koje predstavljaju jo jedan dokaz da je LAYHER apsolutni svetski lider u domenu skela, to podvlae i svojim motom: MI SMO ORIGINAL DOBRODOLI

Ponuda obuhvata i mnoge razliite komponente: vie vrsta nonih obrtnih vretena stopa, ramove u razliitih duina i irina, zatim pet razliitih vrsta podova (elik, aluminijum, per-pod, drvo i novi Fipro-pod, pod od staklenih vlakana) sa odgovarajuim ogradama i dijagonalama, mnogobrojne vrste konzola, reetkaste nosae, zavrne ograde i razne zatitne mree, platna i ploe. Na zgradi GP04 naroito se pokazao veoma iroki asortiman razliitih konzola iste ove skele, ali i veliko iskustvo tehnikog kadra u Nemakoj. Njima je najvei izazov predstavljalo prilagoavanje Layher Blitz skele razliitim dubinama balkona i razliitim dimenzijama u irini i visini delova skele. I na kraju, zahvaljujui njenim izvanrednim osobinama, od pripreme na gradilitu, izrade tane eme, postavljanja skele, do izvoenja projekta... sve se odvijalo na najviem nivou.

Layher Blitz skela od elika, duboko toplo pocinkovana, najsavremenija je ramovska skela na svetu, koja se montira u najkraem roku. Na isti nain su obraeni i podovi od perforiranog elika, ime garantuju mnogogodinju upotrebu. Layher Blitz skela poseduje, naravno, sve potrebne evropske i domae ateste

Na zgradi GP06 (koja je zbog mnogih ispusta, uglova i upusta, veoma zahtevna za prilagoavanje skele objektu), sve svoje prednosti pokazala je upravo Layher Blitz skela od elika, irine rama 0,73m. Osnovnu prednost u odnosu na druge skele pruaju joj razliite duine polja, od 1,57m do 4,14m, koje Layher nudi u svom asortimanu. Tesna saradnja sa tehnikim kadrom izvoaa radova, rmom Deneza M Inenjering iz Beograda, omoguila je perfektno uklapanje, planiranje i postavljanje skele, veoma eksibilnu isporuku skele, obuku radnika Deneze na gradilitu, pripremu elaborata i projekta skele, kako trai zakonodavstvo i tehnika podrka za budua pitanja vezana za Layher Blitz skelu.

Bul. Arsenija arnojevia 78 11070 Novi Beograd tel: +381 11 212 96 88 fax: +381 11 313 35 83 mob: +381 63 322 799 e-mail: mail@sciurus.co.yu web: www.sciurus.co.yu www.skele.co.yu www.buildmagazin.com

SCIURUS doo

76

promo
J. U. A. FRISCHEIS VAM PREDSTAVLJA

MAXCOMPACT PLOE
Firma J.u.A. Frischeis doo iz Nove Pazove u svojoj ponudi, izmeu ostalog, ima i MaxCompact ploe, iju su primenu arhitekte ve prepoznale i za koje je interesovanje iz dana u dan sve vee. Kao rma evropskih razmera, J.u.A. Frischeis je ovaj materijal ugraivao u stotine ekskluzivnih objekata irom Evrope, kao to su trgovaki centri, poslovne zgrade, stadioni, bolnice, metroi itd. Prednosti primene MaxCompact Interior ploa
Prednosti MaxCompact Interior ploa su: izuzetno otporane na uticaj raznih hemijskih sredstava i vlage optimalna postojanost boja otpornost na udare tupim ili otrim predmetom otpornost na savijanje dekorativnost dugotrajnost zioloki su nekodljive i ekoloki prihvatljive bez tekih metala, azbesta nizak nivo tetnih gasova u sluaju poara jednostavna ugradnja jednostavno odravanje otpornost na hemikalije otpornost na udarce vatrootpornost za rentgenske zrake

Prednosti MaxCompact Exterior ploa: dugotrajnost otpornost na ekstremne vremenske uslove optimalna postojanost boja otpornost na povrinske ogrebotine otpornost na baze i blage kiseline otpornost na udar tupim/otrim predmetom otpornost na savijanje dekorativnost otpornost na ivotinjske fekalije jednostavno ienje (grati) otpornost na ekstremno visoke i niske temperature zioloki su nekodljive i ekoloki prihvatljive bez tekih metala, azbesta nizak nivo tetnih gasova u sluaju poara jednostavna ugradnja nije nuno odravanje

Primena MaxCompact Interior ploa

MaxCompact ploe su posebno namenjene za primenu u enterijerima i to za izradu: nametaja kompletnih WC i tu kabina oblaganje zidova izradu pregradnih zidova pultova i radnih stolova kuhinja, svlaionica... apoteka, bolnica laboratorija... Visoki kvalitet MaXCompacta potvruje garancija na materijal do 30 godina

MaxCompact ploe za postojano oblaganje vaih zidova

MaxCompact ploe su laminati (HPL) presovani pod visokim pritiskom prema standardu EN 438 TIP CGF, koji su dodatno zatieni i vrlo uspeno podnose razliite ekstremne vremenske uslove. Takve vremenske uslove podnose zahvaljujui dvostranoj zatiti akril-poliuretanske smole. Zapaljivost materijala od kog su nainjene ploe je zanemariva, materijal se ne topi, ne eksplodira i dugo zadrava svoju stabilnost. Jednostavno se odrava standardnim sredstvima za ienje. eone povrine i rubove ne treba bojiti, niti naknadno posebno tititi. S obzirom na izbor od preko 300 boja i dekora, kao i mogunost oblikovanja i savijanja materijala, otvara se mogunost projektovanja i izuzetno zahtevnih reenja.

Primena MaxCompact Exterior ploa

Zahvaljujui trajnosti, visokoj otpornosti i jednostavnom odravanju, MaxExterior ploe su posebno pogodne za izradu: fasada, balkonskih i dvorinih ograda nadstrenica razliitih namena ploa za natpise reklamnih panoa batenskog nametaja dejih igralita, vrtia, itd. za oblaganje balkona.

J.u.A. FRISCHEIS Industrijska zona Berbernica bb 22330 Nova Pazova Tel: +381 0 22 32 81 25 Fax: +381 0 22 32 81 26 e-mail: sasa.brankovic@frischeis.com web: www.frischeis.com www.buildmagazin.com

77

promo CEVNE I RAMOVSKE SKELE

WYOMING

WYOMING doo iz Beograda je kompanija ve poznata na tritu po kompletnoj ponudi ramovskih i cevnih skela. Sada, i u Build magazinu, detaljno predstavljamo njihovu ponudu oba ova tipa skela, uz sve pratee neophodne elemente jednog bezbednog i funkcionalnog skelskog sistema

Elementi za ramovske skele

Ramovske skele preduzea Wyoming d.o.o. su tipa Portale 105-108 A Boccole i namenjene su za rad na objektima visokogradnje. Pripadajui elementi za ramovske skele su izraeni prema vaeim standardima i propisima i atestirani su na Mainskom fakultetu u Beogradu, na Katedri za mehanizaciju: ramovi horizontale dijagonale male horizontale parapeti (elementi ograde) osigurai radne povrine sa i bez otvora tokovi i stope merdevine kuke za ankerisanje skele Svi cevni elementi skele zatieni su od korozije bojom po RAL 3020.

GRAEVINSKI PODUPIRAI dozvoljena radna nosivost je data prema rezultatima ispitivanja izvrenih u IMS za koecijent sigurnosti od 2,5

H min [m]
1,6 2,0 2,2 2,8

H max [m]
2,9 3,6 4,0 4,5

nosivost [kN]
8,4 16,8 5,6 16,8 13 19,2 10,8 19,2

masa [kg]
7,8 9,7 16,2 17,5

Cevi koje se koriste za formiranje cevnih fasadnih skela Wyoming nabavlja od pouzdanih isporuioca uz obavezne pripadajue ateste: materijal .0361 (St 37-2) dimenzije cevi 48,3x3,5 i 48,3x3,6mm Ostali elementi cevnih fasadnih skela: spojnice ortogonalne (ksne) i obrtne, nastavci i stope, ispitani su u validnim laboratorijama za ta poseduju odgovarajue ateste.

rondela prolisana navoj sa maticom za no podeavanje (navoj je zavaren na spoljnu cev) antikorozivna zatita podupiraa po RAL 3020 potapanjem u boju ispitani i sertikovani u Institutu za ispitivanje materijala u Beogradu

Elementi za cevne fasadne skele

Elementi za cevne fasadne skele koje proizvodi preduzee Wyoming d.o.o. izraeni su po vaeim standardima i propisima, a na osnovu specikacija potrebnih elemenata za izradu. Od elemenata koji se isporuuju po specikaciji za fasadnu skelu, pravilnom montaom, odravanjem i demontaom, kupac dobija pouzdanu, ekonominu i sigurnu u radu cevnu konstrukciju, koja se odlikuje visokim kvalitetom.

Podupirai laki
U ponudi kompanije Wyoming ovi podupirai su u ponudi sa ravnom ili orebrenom ploicom: izraeni od elinih cevi i limova C.0361 (St 37-2) unutranja cev 48.3mm spoljanja cev 56mm orebrene ili ravne ploice dimenzija 3,5120120mm osigura 12mm
www.buildmagazin.com WYOMING doo Vodovodska 160 tel/fax: +381 11 2509 676 mob: +381 63 633 616 633 642 e-mail: wyoming@eunet.yu web: www.wyoming.co.yu

78

promo
Brend MEVA je nastao je prema zahtevima trita za visokokvalitetnom oplatom prilagodljivom svakom projektu. MEVA (MEtall VErarbeitung) je ovu ideju poela da realizuje jo 1970. godine. Uvoenjem MEVINE ramovske oplate na trite dolo se do ekonomine i tehniki zrelije alternative u oblasti oplata. Time je realizovan koncept kransko-nezavisne oplate
Meva se ubrzo razvila u inovativnog i vodeeg proizvoaa u ovom segmentu. Mnogi proizvodi i pronalasci Meve postaju svetski standard, to je potvreno patentima. U to spadaju: zatvoreni ramovski proli, multi-funkcionalna rebra u ramovima i prva jednodelna eksibilna spojnica. Novi razvoj i dalja usavravanja baziraju se na viegodinjem proizvodnom iskustvu. Iz prakse sa gradilita irom sveta proistiu impulsi za novi i dalji razvoj Mevinih proizvoda.
Proizvodni program Meve: zidna oplata oplata za runu manipulaciju EkoAs laka aluminijumska oplata AluFix univerzalna sistemska oplata AluStar/StarTec teka elina oplata Mammut 350 kruna oplata Arcus, RundFix, Polygonal oplata krunih stubova Circo oplata stubova CaroFalt jednostrana oplata Konzola STB

RAMOVSKA OPLATA NEZAVISNA OD KRANA

MEVA
Zatita ramova se vri u oblinjoj fabrici Mercedesovih automobila. Nakon grundiranja ACC metodom, ramovi se plasticiraju posebnim lakom, otpornim na udarce i oteenja.

Meva je razvila i usavrila zatvoreni ramovski prol koji je robustan i otporan na torziju. Osim toga, beton se manje vezuje za ram, to olakava ienje i odravanje opreme. Dvostruki zatitni nanos i unutranja zatita ramovskih prola zatita od korozije, manje zadravanje betona i lake ienje. Da bi se ove prednosti omoguile, Meva koristi najmodernije tehnologije, kao na primer tehnologiju zatite karoserije u automobilskoj industriji ACC (Autophoretic coating) ili KTL (katodno nanoenje zatite).
BAUMANN NAJBOLJA PONUDA SVETSKIH PROIZVOAA Firmu BAUMANN iz Beograda predstavili smo vam u prolom broju Build magazina, u okviru teme broja skele i oplate. Tom prilikom predstavili smo njihovu ponudu ramovskih, modulskih i aluminijumskih skela poznatog proizvoaa Altrad Baumann. Meutim, pored ovog skelskog sistema i Mevinog koncepta ramovske oplate nezavisne od krana, koju vam predstavljamo sada, BAUMANN iz Beograda u ponudi ima i programe SBH rovne eline podgrade i oplate, kao i Altrad Plettac Assco ramovske, modulske i aluminijumske skele

Oplate ploe: sistemska oplata ploe, padajua glava MevaDec konvencionalna oplata ploe MevaFlex sistemski stolovi SDT nosea skela MEP

Mevina spojnica omoguava jak spoj ramova, izravnjavanje i izjednaavanje sa par udaraca ekiem. Spojnica se moe postaviti i jednom rukom u sluaju montae sa merdevina napravljena je kao jedinstven sklop. Spojnicu je mogue postaviti na bilo kom delu rama, to je ogromna prednost kod nagiba terena. U svim sistemima oplate, umesto blaujke, koristi se Alkus ploa od polimera na koju Meva, kao jedini proizvoa ove oplate, daje garanciju od 7 godina

Radne skele: radna platforma LAB 130 sklapajua platforma KAB 190 toranj Space sistemi penjue oplate penjua oplata KLK 230 automatsko penjanje MAC voeno penjanje

BAUMANN doo Generalni zastupnik Meve za Srbiju Kraljice Katarine 95 11000 Beograd tel: +381 11 25 42 955 fax: +381 11 25 42 955 mob: +381 63 786 78 43 e-mail: vladimir5@gmx.de web: www.altradbaumann.co.yu

www.buildmagazin.com

79

energetska ekasnost

NET ZERO ENERGIJA

Net-zero-energy
Iako SAD uporno odbijaju da ratikuju sporazum iz Kjota, pojedine drave u okviru Saveza ine sve da unaprede odnos prema okolini i planeti uopte. Tako Kalifornija, iako lanica SAD, zapravo ima sklop zakona koji su otriji od onih u mnogim zelenim dravama (putem kablovske TV i u Srbiji smo mogli videti kako u Los Anelesu funkcionie najsavreniji sistem na svetu za razvrstavanje i reciklau otpada). U vezi sa graenjem, Kalifornija kao drava insistira na konceptu poznatom kao net-zero-energy, to je inae ideja koja se retko gde primenjuje zakonski, naroito na nivou drave. Dakle, ta je net-zero-energy? Prosto, govori se o principu: koliko napravi toliko potroi. Energetski status zero (nula) za neki objekat tako podrazumeva da e taj objekat potroiti onoliko energije koliko i proizvede. Ovo se odnosi na ukupnu godinju potronju energije, jer je ovaj princip zbog razliitih klimatskih uslova skoro nemogue primeniti na nivou nedelje ili meseca.

KALIFORNIJSKI SNOVI KALIFORNIJSKI SNOVI

Kalifornija je jedna od najbogatijih drava u sastavu SAD. Poznata je po svetskim prestonicama industrije ipova (San Francisko, Silikonska dolina) i lmske industrije (Los Aneles, Holivud), ali i po klimi veitog prolea, plaama, talasima, guverneru varcenegeru... Kod nas se malo ili nimalo zna ak i o stranim poarima koji su leta 2007. bez kua ostavili stotine hiljada ljudi u Kaliforniji, ali posebno to da je Kalifornija jedna od ekoloki najsvesnijih drava sveta
Kalifornijskoj komisiji za energiju je jo 2002. dato u zadatak da procenjuje i predvia sve okolnosti u energetskoj industriji, u vezi sa proizvodnjom, prenosom, isporukom i distribucijom, potrebama i cenama... U istom dokumentu reeno je: Komisija e koristiti ove procene i predvianja da razvije energetske planove koji e sauvati bogatsva, tititi okolinu, osigurati dugorono snabdevanje energijom, ojaati dravnu ekonomiju i zatititi sigurnost i zdravlje graana. Aktivnost rada Komisije do poslednjeg Izvetaja decembra 2007. ogleda se u skoro 50 odranih javnih radionica i skupova, objavljenih 70 dopunskih izvetaja i pojedinanih prezentacija, i primljenih nekoliko hiljada komentara graana.

Poglavlje 24
Kalifornijska komisija za energiju (CEC) svake druge godine objavljuje Integrisani izvetaj energetskih planova (IEPR) u kom predstavlja preporuke korienja energije u dravi, ukljuujui izmene Poglavlja 24 koje se odnosi na energetsku ekasnost zgrada. Izvetaj iz decembra 2007. godine preporuuje primenu net-zero-energy za stambene objekte do 2020, a za komercijalne do 2030. Zakoni nee morati posebno da se prilagoavaju odredbama Izvetaja, jer se vaei ve kreu ka ovom cilju, a svaka preporuka iz Poglavlja 24 automatski aurira zakon (inae, zakonodavni sistem Kalifornije poznat je po svojoj ekasnosti, npr. svaka inicijativa graana potvrena odreenim brojem potpisa, ulazi direktno u zakonski sistem, bez dodatnog odluivanja na viim instancama). Meutim, budui da Izvetaj vai samo za nove projekte, CEC trai naine da proiri zakonske odrednice kako bi njima obuhvatio i unapreenje energetske ekasnosti na ve izgraenim objektima. Slina inicijativa ve se primenjuje u San Francisku i Berkliju, a tim nekolicine dravnih zakonodavaca ispituje ekonomske aspekte izvodljivosti jedne ovakve ideje.

EKSPERIMENT U PUSTINJI
Trenutno je u toku eksperiment u Borego Springsu, u okruenju Sonoran pustinje, na oko 140km od San Dijega. Ovaj kalifornijski gradi od 3.000 ljudi poznat je u SAD kao najtoplije naselje, sa prosenim letnjim temperaturama 37-42C. Ovakvi uslovi su opredelili Clarum Homes da, u saradnji sa Ministarstvom za energiju SAD, izgradi etiri ekperimentalne kue (na slici je jedna od njih) koje bi u narednih nekoliko meseci trebalo da pokau ponaanje razliitih konstruktivnih sklopova i vrsta oblaganja zidova, i naroito postignut stepen termoizolacije.

Osnovni cilj eksperimenta je da bude dostignut net-zero-energy standard, uz to da se potronja energije za hlaenje smanji za 90%! Meutim, eksperiment u Borego Springsu, iji su rezultati neprekidno praeni i prezentovani na Internetu, treba da pokae i odnos postignutih rezultata toplotne izolacije kod razliitih vrsta oblaganja sa jedne strane, i cene, trajnosti materijala, akumulirane energije na drugoj. Takoe, on e morati da pokae koji od etiri sistema je najpogodniji za eksploataciju i tipsku gradnju energetski ekasnih kua, i tek kada se uporede svi ovi podaci, bie odreen jedan od ova etiri objekta, koji e initi sledeu atraktivnu ponudu rme Clarum Homes

80

www.buildmagazin.com

energetska ekasnost
Kalifornijski ZEH projekti
Ministarstvo energije SAD i Nacionalna laboratorija obnovljivih izvora energije (NREL) pre nekoliko godina pokrenuli su projekat Zero Energy Homes (ZEH) za podsticanje gradnje objekata koji koriste solarnu energiju za obezbeivanje struje i grejanje vode. Ovi objekti su takoe prikljueni na energetsku mreu, ali nulti nivo potronje postiu na godinjem nivou. Iako su ZEH objekti graeni i u Nevadi i Arizoni, Kalifornija se opet pokazala kao drava koja prednjai u zelenoj gradnji: Leta 2002. Centex je izgradio Kuu 21. veka u naselju Los Olivos (Livermore). Ova ZEH kua proizvodi na godinjem nivou 90-100% energije koju troi Juna 2003. izgraeno je naselje Morrison Homes u Elk Grove-u, ijim zavretkom e 10% stambenih jedinica bie veoma blizu ZEH standarda Avgusta 2003. rma Clarum Homes izgradila je 177 individualnih kua, 80 objekata za kolektivno stanovanje i 132 apartmana u naselju Vista Montaa u Watsonville-u (na slici dole). Na svim kuama su primenjeni standardi Poglavlja 24 CEC-ovog izvetaja, a itavo naselje je u stanju da proizvede najmanje 50% neophodne energije Brojne pogodnosti koje ova kua prua svojim stanarima posledica su primene najsavremenijih ispitanih i dokazanih materijala i tehnologija: napajanje elektrinom energijom i grejanje vode sistemom solarnih ploa, prozori sa poveanom apsorpcijom suneve energije, sakupljanje i korienje kinice, satelitski kontrolisana irigacija, gradnja recikliranim materijalima, prirodni podovi, dobro zaptivene spojnice, sistemi za pranje vea koji tede vodu, sistemi za usisavanje i ventilaciju, primena eko-boja, cement-fasadni postojani paneli, opcija da se uvede i sistem korienja otpadnih voda...

Pored toga to je neuporedivo ekasnija u tednji energije, komfor Enviro kue je po mnogim karakteristikama vii nego u objektima klasine gradnje. Ova kua, koja ve poseduje ZEH sertikat, dobila je od Amerike agencije za zatitu okoline oznaku Energy Star koja podrazumeva primenu viih standarda od onih iz Poglavlja 24

KALIFORNIJA ZA KJOTO
SAD su odgovorne za etvrtinu svetskog zagaenja ugljen-dioksidom, ali uporno odbijaju da potpiu Sporazum iz Kjota. Njime su zemlje potpisnice (ukupno 141) prihvatile do sada najstroa ogranienja vezana za zatitu ivotne sredine, i morae da smanje emitovanje gasova sa efektom staklene bate. Svakoj industrijskoj zemlji nametnuto je drugaije ogranienje, a u prvoj fazi nisu ukljuene zemlje u razvoju: Kina, Indija i Brazil, gde ivi vie od treine svetske populacije. Australija takoe nije potpisala, ali tvrdi da je jedna od retkih koje su na dobrom putu da ispune uslove Sporazuma, pored Velike Britanije, vedske, Novog Zelanda i moda Nemake. Vlade Australije i SAD slau se da e Sporazum imati smisla tek kad se ukljue i drugi veliki zagaivai poput Kine i Indije.

Enviro Home
Graevinska kompanija Clarum Homes je osnovana 1994. kao porodina rma, ali ve od 1999. godine u svoje objekte standardno ugrauju sisteme za korienje solarne energije za proizvodnju neophodne elektrine energije, kao i za grejanje vode za domainstvo. Zahvaljujui insistiranju na neprekidnom poboljavanju zahtevanih standarda zelene gradnje iz Poglavlja 24, danas je Clarum najuspenija amerika kompanija za projektovanje i izvoenje zelenih kua. Tako se, pored brojnih ve izgraenih objekata, u njihovoj ponudi nalazi nekoliko tipova energetski ekasnih kua, od kojih je jedna i Enviro Home. Enviro Home (enviro/enviroment okruenje; home kua) je specijalno dizajnirana, opremljena i graena tako da proizvodi i uva energiju iz obnovljivih izvora, uz to manji uticaj na okolinu.

Leta 2007. strani poari pogodili su Kaliforniju koja je pozvala Vladu SAD da preuzme svoj deo odgovornosti za globalno zagrevanje koje je prepoznato kao jedan od znaajnih uzroka nezaustavljive stihije koja je bez kua ostavila stotine hiljada ljudi

www.buildmagazin.com

promo

INSPIRACIJA IVOTA
MVARCH arhitektonski studio predstavlja novu energiju ii MVARCH arhitektonski studio predstavlja novu energiju visoki kvalitet dizajna ii projektovanja. Doivljavajui arvisoki kvalitet dizajna projektovanja. Doivljavajui arhitekturu kao spoj umetnosti ii ivota, kao veiti izazov za hitekturu kao spoj umetnosti ivota, kao veiti izazov za traenje ii stvaranje, MVARCH studio projektuje objekte ija traenje stvaranje, MVARCH studio projektuje objekte ija je funkcionalnost prilagoena potrebama ii duhu klijenta je funkcionalnost prilagoena potrebama duhu klijenta
Predanost poslu, kvalitet, kreativnost, praenje trendova i uvoenje novih standarda, ispotovani rokovi, zadovoljstvo klijenata... to su samo neki od pokazatelja pravca kome tei ovaj arhitektonski studio, gde inovacije i dizajn nemaju alternativu. arhitektonski studio da u svakom projektu postigne maksimum. Posveenost profesiji i specinim poslovnim idejama i eljama klijenata siguran je put za kvalitetnu i uspenu saradnju, ali i preduslov svakog savremenog arhitektonskog projekta!

MVARCH

ARHITEKTONSKI STUDIO ARHITEKTONSKI STUDIO

Menadment srce svakog projekta

Zaposleni u arhitektonskom studiju

Energija ideja
Arhitektonski studio MVARCH svojim klijentima nudi najvii nivo svih usluga neophodnih za kvalitetan, funkcionalan i ekasan zavretak investicije bilo kog poslovnovnog ili stambenog objekta, porodinog doma ili rezidencije. Svojim idejama i iskustvom steenim na brojnim investicionim poduhvatima oni e izai u susret vaim eljama, ali e istovremeno pokuati da vam u estetskom i funkcionalnom smislu ponude i vie.

MVARCH iz Beograda istiu da je dobar

menadment svakog projekta ponaosob zapravo srce svakog posla kome pristupe. Dobra organizacija predstavlja garant uspeha u ispunjenju standarda postavljenih od strane klijenta. Evropski standard i svetski kvalitet jesu pojmovi koji inspiriu ovaj

Prostor koji nas okruuje u velikoj meri utie na kvalitet ivljenja i poslovanja. Arhitektonski studio MVARCH istie da su klijenti zapravo njihovi partneri sa kojima grade savremene prostore, i samim tim omoguavaju jedan lepi ivot i stvaraju jo lepu budunost. Iskusan, dobro organizovan i uigran tim

Arhitektonski studio Uroa Trojanovia 6 11000 Beograd tel/fax: +381 11 26 81 914 24 27 183 mob: +381 65 2340 916 63 340 916 ofce@mvarchstudio.com www.mvarchstudio.com

MVARCH

MVARCH-a eli da Vam ponudi i predstavi iroku paletu svojih usluga koje prate najvie standarde rada i poslovanja: projektovanje, menadment, enterijer, konsalting, investicije...

82

www.buildmagazin.com

Jedva ~ekamo: pumpanje betona do ekstremnih visina!

Zamislite gra|evinu, milju visoku, pored koje bi svi neboderi izgledali kao patuljci. Postoje konkretni planovi koji ~ekaju svoju realizaciju za Milju Visoku Kulu u Jedahu. Jedva ~ekamo. Sa novim re{enjima za betonske pumpe, pumpe za materijale visoke gustine, tunelske i rudarske ma{ine kao i mnoga druga re{enja. www.putzmeister.com Va{ Putzmeister partner u Srbiji D.S. IN@ENJERING Industrijska 18 11224 Vr~in Beograd Srbija Tel: +381 11 8055463 Fax: +381 11 8055470 www.d.s.inzenjering.co.yu

50 godina vizije budu}nosti!

arhitektura ENERGETSKA EFIKASNOST U HI-TECH ARHITEKTURI

NORMAN FOSTER
ator u Astani
Astana, novi glavni grad Kazahstana, nakon Palate mira i pomirenja, dobie jo jedan objekat na kom su kao autori potpisani Norman Foster i Partneri. Zabavno-komercijalni centar Khan Shatyry, kao i drugi Fosterovi objekti, projektovan je prema principima energetske ekasnosti, i konstrukcija, oslonjena na kosi jarbol i presvuena ETFE folijama, mora da izdri otre klimatske uslove podneblja. Tako je postignuto da unutranjost opne, forme atora, bude ispunjena svetlom, dok su posetioci istovremeno zatieni od vruina ili hladnoe.

Unutar atora visine 200m, na 100.000m2 smeten je poslovni prostor, park, bazen, reka i vodopad, kafei, restorani, bioskopi... Na vrhu je vidikovac sa pogledom na park ispod, ali i na itav grad.

Kristalno ostrvo
Slino Fosterovo delo, po formi i funkciji, nastae na teritoriji nekadanjeg SSSR, meutim, ovo e biti jedan od najambicioznijih poduhvata u itavom svetu. Kristalno ostrvo, sa povrinom od 2,5 miliona kvadrata, uskoro bi trebalo da postane najvee gradilite u ZND, a u njegovom centru niie objekat visok 450m moda novi simbol grada.

sa unutranje strane fasadne eline strukture, ublaavajui tako uticaj ekstremnih moskovskih temperatura. Zahvaljujui veoma stabilnom konstruktivnom sklopu, bilo je mogue olakati fasadu, ime su dobijene velike svetle povrine preko kojih e itava unutranjost biti osvetljena. Ugraeni sistemi u samoj fasadnoj konstrukciji mogu uticati na klimu objekta kada su zimi potpuno zavoreni znatno e se podii temperatura objekta, a kada su otvoreni zgrada e imati prirodnu ventilaciju

Zamiljen kao grad unutar grada, ovaj objekat e imati muzeje, pozorita, bioskope i druge sadraje, kako bi obezbedio priliv gostiju iz itave Moskve tokom itavog dana. Lokacija je na 7,5km od Kremlja, na obali reke Moskve, odakle e se pruati pogled na itav grad. Bie tu i 3.000 hotelskih soba, 900 stambenih apartmana, kancelarije, prodavnice i sve drugo to bi trebalo da uini da ovaj mini-grad bude odriva investicija. Energetska ekasnost zgrade, sa reenjima za obnavljanje energije uz nisku emisiju ugljenika, potpomognuta je batama rasporeenim
www.buildmagazin.com

promo

IDPROJEKT VISOKOGRADNJA
Arhitektura je klju svega.
Atinska povelja 1933-1942.
REFERENC LISTA AD idprojekt u oblasti visokogradnje ima bogata iskustva na projektovanju objekata razliitih namena: stambeno-poslovni objekti koje ini niz realizovanih objekata u Iniji i idu adaptacija i dogradnja kola O Ilija Biranin u Zemunu, Muzika kola Mokranjac u Beogradu... kompleksi graninih prelaza robnocarinski terminal Sombor, kao i est graninih prelaza u procesu projektovanja industrijski objekti poljoprivredni kompleks Albatros u idu, poljoprivredni kompleks u Banotru, sanacija i dogradnja kompleksa Uljare u idu... turistiki projekti hotel na Kopaoniku, vizitor centar na Goliji... u inostranstvu trno-poslovni centar od 40.000m u Moskvi, Rusija

Arhitektura je rezultat okolnosti sredine, vremena i prostora: drutveno-ekonomski uslovi (koji utiu i na formiranje drutvene svesti i odnose meu ljudima), nivo i raspored ekonomskih i proizvodnih potencijala, institucije... Zatim su tu funkcija, konstrukcija i forma, kao jednako vani i neodvojivi elementi arhitektonsko-konstruktivnog oblikovanja i stvaralatva. U skladu sa svim zahtevima savremenog trita, ciljevi sektora visokogradnje u AD idprojektu usmereni su ka unapreenju poslovne i strune saradnje stalnim usvajanjem novih znanja i vetina zaposlenih, kao i primenom novih tehnologija. U oblasti visokogradnje, zbog stalnog unapreenja naina i kvaliteta projektovanja, idprojektu su poveravani poslovi na projektovanju objekata pod zatitom od izuzetnog znaaja, kao i graninih prelaza, benzinskih stanica, hotela, poslovnih i stambenih objekata... Puno poverenje i zadovoljstvo korisnika objekata idprojekta potvreno je dobrim rezultatima ankete (sprovedene u skladu sa zahtevima standarda ISO

9001:2000). Meu ostvarenim brojnim uspenim saradnjama sa investitorima svakako je potrebno pomenuti: Gradsku upravu Beograd, Ministarstvo nansija, odn. Upravu carina, Srbija ume, Telekom Srbija...

Panja u svakom detalju

U estetici i ambijentu urbanog prostora osim izgleda objekata vaan je potpun doivljaj eksterijera. Mnotvo urbanih celina i elemenata, poput ulica, trgova, fontana, vrtova, parkova, ali i urbanog mobilijara, projektovano je u idprojektu. Najreprezentativnija reenja postignuta su projektima ureenja Centralnog trga u Rumi, platoom ispred banke u centru ida, ureenjem kompleksa bazena u idu, Kragujevcu... Ukupan doivljaj i percepcija objekata dopunjeni su sjajnim enterijerima. Prostori su dizajnirani u skladu sa najaktuelnijim svetskim trendovima: maksimalna panja posveena je svetlu kao dominantnom dizajnerskom parametru topline, uz pravilan odabir zavrne obrade zidova, podnih obloga i nametaja.

Kreativnost i udobnost postignuta je u enterijerima stambenih objekata; poslovnost i praktinost u prostorijama Telekoma, enterijeru alter-sale RUJP u Bau, kao i u kancelarijama idprojekta; preglednost i tradicionalnost u enterijeru Galerije slika Sava umanovi u idu...

idprojekt u sektoru visokogradnje zapoljava 13 radnika: est arhitekata, etiri statiara i tri graevinska tehniara. Odgovornih projektanata je pet: dva odgovorna projektanta arhitekte i tri odgovorna graevinska inenjera. Svi projektanti koriste kompjuterske programe za realizaciju svojih projektantskih ideja i skica

AD IDPROJEKT
Kneza Miloa 2 22240 id tel: +381 22 712 044 712 004 710 317 fax: +381 22 716 020 e-mail: sidprojekt@ptt.yu www.sidprojekt.co.yu www.buildmagazin.com

85

promo

KONTEJNERI ZA NAJIRU UPOTREBU KONTEJNERI ZA NAJIRU UPOTREBU

EUROMODUL

Fabrika kontejnera i proizvoda za opremanje urbanih prostora EUROMODUL iz Nove Pazove poznata je na tritu kao jedan od vodeih proizvoaa kontejnera evropskog kvaliteta stambenih, radnih, sanitarnih, tehnikih... U jednom od prethodnih brojeva Build magazina Milan opi, direktor Euromodula u Novoj Pazovi, upoznao nas je sa pokretanjem proizvodnje 2005. i postignutim odlinim rezultatima koji su prole godine stavili Euromodul na prvo mesto meu proizvoaima kontejnera u Srbiji

Savremena upotreba kontejnera

Gospodin opi tada nas je upoznao i sa proizvodnom ponudom Euromodula i razvojem kontejnera uopte: Kontejneri su, do sada, najee upotrebljavani na gradilitima i to kao pojedinani objekti povrine od 15 do 30m2 (kancelarijski, stambeni ili sanitarni objekat), ali su iroke upotrebne mogunosti doprinele razvoju visokokvalitetnog proizvoda sa odlinim termoizolacionim karakteristikama. Upotreba industrijski izraenih sendvi panela i drugih savremenih graevinskih materijala omoguila je brzu izradu kvalitetnih objekata razliitih namena zasnovanih na konceptu modularne gradnje: poslovni prostori, ambulante, kole i obdanita, prodajni saloni, radionice, skladita i sl. Meusobnim spajanjem osnovnih jedinica u nizu i na sprat, omoguena je brza i ekasna izgradnja kompleksa povrine i po nekoliko stotina kvadrata...

opi nam je tada predstavio i nekoliko posebnih ponuda koje tritu predstavlja Euromodul, zahvaljujui kojima se Euromodul naao i na tritima zemalja regiona, ali i zemljama EU, tj. Nemake i Holandije...

kontejner EMNP

Jedan od njih je kontejner namenjen za javne toalete, opremljen kvalitetnom sanitarnom opremom i obloen razliitim tipovima zavrnih obloga. Dizajneri i projektanti Euromodula dizajnirali su i patentirali izradu tzv. samoisteih javnih toaleta koji se u potpunosti uklapaju u standarde hotelske higijene, a primenu najee nalaze u ekonomski razvijenim zemljama. U ponudi je i prefabrikovana kua Futura, za iju izradu se ak 98% radova obavlja u proizvodnim pogonima u okviru fabrike. Osnovu ponudu ine standardni modeli kontejnera projektovani i proizvedeni prema potrebama kupaca, za najiru upotrebu na bilo kojoj lokaciji

EUROMODUL
Industrijska zona bb 22330 STARA PAZOVA tel: +381 22 328 004 tel/fax: +381 22 328 003 tel: info@euromodul.co.yu web: www.euromodul.co.yu

86

www.buildmagazin.com

pogled

INSTITUT IMS BEOGRAD

Institut IMS je jedna od vodeih multidisciplinarnih nauno-istraivakih organizacija, koja prua usluge u svim oblastima graevinarstva. Osnovan je pre 79 godina kako bi zadovoljio rastue potrebe jugoslovenske graevinske industrije na polju ispitivanja materijala. Tokom godina IMS je prerastao u kompleksnu instituciju sa irokim spektrom aktivnosti, prepoznatljivu i cenjenu irom sveta, o emu svedoe brojne reference

Politika instituta IMS

Rukovodstvo Instituta IMS opredelilo se za sistem menadmenta kvalitetom baziran na upravljanju procesima, a prema zahtevima standarda SRPS ISO 9001:2001, po kome je Institut IMS sertifikovan. Svoju kompetentnost Institut IMS je potvrdio najveim obimom akreditacija kod Akreditacionog tela Srbije (ATS), akreditovanjem ispitnih i metrolokih laboratorija i Sertifikacionog tela.

DELATNOST INSTITUTA IMS

laboratorijska ispitivanja materijala i proizvoda sertikacija proizvoda i procesa izrada i kontrola svih faza projektne dokumentacije i priprema tendera nauno-istraivacka delatnost i razvoj u svim oblastima graevinarstva razvoj i primena tehnologija graenja i sistema prednaprezanja konsalting usluge i struni nadzor ispitivanje i istraivanje graevinskih i mainskih konstrukcija kontrolisanje mainske opreme

Ciljevi Instituta za ispitivanje materijala

Intenzivan rad na inoviranju propisa u oblasti graevinarstva i usklaivanju sa direktivama Evropske unije i savremenim naunim dostignuima i njihovo uvoenje u inenjersku praksu. Cilj Instituta IMS je odravanje vodee inovativne, istraivako-razvojne i eksperimentalne uloge u procesu tranzicije, odnosno pribliavanja graevinske i metalske industrije i energetike Srbije zahtevima i standardima prisutnim u evropskim zemljama. Akreditovanje laboratorije prema IMSa SRPS ISO/IEC 17025:2006: laboratorija za ispitivanje materijala laboratorija za ispitivanje metala laboratorija za puteve i geotehniku laboratorija za ispitivanje konstrukcija. U postupku su trenutno akreditacije prema SRPS ISO/IEC 17025:2006 za: metroloka laboratorija sila, tvrdoa, pritisak i moment sile metroloka laboratorija za akustiku i vibracije.

Akreditovano je i sertifikaciono telo za proizvode prema SRPS EN 45011 (SRPS ISO/IEC Uputstvo 65)

INSTITUT IMS A.D. Bul. vojvode Miia 43 11000 Beograd tel: +381 11 2650 322 fax: +381 11 3692 772 3692 782 e-mail: ofce@institutims.co.yu www.institutims.co.yu

www.buildmagazin.com

87

fokus LIDER U INDUSTRIJI GRAEVINSKE HEMIJE

BASF
BASF Admixture Systems Europe
Sektor za graevinsku hemiju u okviru grupacije BASF (BASFs Construction Chemicals division) vodei je snabdeva proizvodima graevinske hemije za industriju graevinarstva. Stalne inovacije i nalaenje odgovarajuih reenja obezbeuju kupcima ove kompanije da budu jo uspeniji. Poslovanje je usmereno na dva proizvodna segmenta: Admixture Systems (Sistemi dodataka) za proizvodnju gotovog betona, prefabrikovanih elemenata i betonske galanterije Construction Systems (Graevinski sistemi) nude irok asortiman proizvoda za sportske i industrijske podove, premaza i fasadnih maltera, razdelnih spojnica, proizvoda za zatitu drveta, kao i specijalne maltere za popravke i injektiranje, lepkove za ploice i hidroizolacione membrane Sektor za graevinsku hemiju ima 7.100 zapoljenih, proizvodne pogone i prodajne centre u preko 50 zemalja sveta, a u 2007. godini ostvario je promet od 2,1 milijarde evra. Kompanija BASF Admixture Systems Europe posveena je kvalitetnim reenjima za inenjerske probleme kojima se unapreuje industrija betona. Putem stalnog istraivanja i razvoja u smeru novih proizvoda, sistema, metoda primene i opreme, oni betonu dodaju novu vrednost. Kao deo kompanije BASF Construction Chemicals, BASF Admixture Systems Europe posluje irom Zapadne i Istone Evrope, u Turskoj, na Srednjem i Bliskom Istoku, u Indiji i u Africi. Struktura je razgranata po tritima tako da kupci mogu da se oslone na podrku neke od regionalnih kompanija koje uivaju podrku itave globalne grupacije. Najiri asortiman tehnoloki naprednih hemijskih dodataka i najbolja tehnika podrka od strane meunarodnog lidera na tritu ine BASF Admixture Systems Europe.

U svetu hemije, kompanija BASF je globalni lider u proizvodnji hemijskih proizvoda visokog kvaliteta, bez kojih se savremeni ivot ne moe zamisliti. Proizvodni program obuhvata hemikalije, plastiku, proizvode za oplemenjivanje, sredstva za zatitu bilja, ne hemikalije, naftu i gas. Pomou inteligentnih reenja i inovativnih tehnologija, kompanija BASF pomae svojim kupcima u preko 170 zemalja sveta da budu uspeni, povezujui poslovanje sa drutvenom odgovornou i zatitom okoline i doprinosei reavanju globalnih izazova kao to su zatita klime i energetska ekasnost. Preko svog predstavnitva u Beogradu, kompanija BASF je u Srbiji prisutna vie od 20 godina. Sa 19 zaposlenih, rma BASF Srbija doo ima za cilj da na lokalnom tritu Srbije, Makedonije i Republike Srpske realizuje osnovnu ideju koncerna BASF: da bude vodea hemijska kompanija na svetu The Chemical Company. Ove godine, rma BASF Srbija doo na lokalnom tritu poinje prodaju aditiva za beton koji ine Sistem dodataka (Admixture Systems) Sektora za graevinsku hemiju (Construction Chemicals) grupacije BASF
unapreivanje performansi betona za kupce. Filozoja istraivanja i razvoja kompanije BASF Admixture Systems Europe zasnovana je na ekasnom ciklusu, u kojem istraivanje sinteze polimera stvara osnovu za razvoj koji je podstaknut potranjom i koji sa svoje strane nameu zahtevi trita. Interakcija ova tri elementa je usmerena ka konanom cilju, a to je produenje ivotnog veka graevina pomou proizvodne tehnologije. Trino iskustvo i strunost specijalizovanih timova u istraivanju i razvoju omoguavaju kompaniji BASF Admixture Systems Europe da sagleda individualne zahteve kupaca i da stvori specina reenja imajui u vidu trite na kojem posluju. Meunarodno iskustvo i profesionalno znanje (know-how) znae da kompanija moe da stvori lokalna reenja zasnovana na najboljim reenjima iz globalne prakse. Pratei najnovije trendove i tehnologije, razvojna strategija BASF-a odraava potrebu da se stvara za budunost. Ova tehnoloka platforma orijentisana ka budunosti daje podrku sutinskoj delatnosti plasiranju inovacija za industriju betona. Postoji nekoliko segmenata u tehnologiji betona, podeljenih prema primeni, u kojima BASF Admixture Systems Europe nudi svoja reenja i usluge: gotov (transportovan) beton beton u prefabrikovanim elementima proizvodnja betonske galanterije izgradnja podzemnih objekata
www.buildmagazin.com

Strunost i iskustvo
Stalne inovacije predstavljaju klju uspeha kompanije. Strunost u istraivanju i razvoju (R&D) obezbeuje konkurentnu prednost u stvaranju monih reenja za razvoj proizvoda. Cilj je jasan: stvaranje materijala koji su usklaeni sa potrebama krajnjih korisnika. Od molekularnog nivoa, do gotovih dodataka betonu, u centru svega onoga to rade lei

88

fokus
Gotov (transportovan) beton
Poslovanje sa gotovim (transportovanim) betonom predstavlja raznovrstan i zahtevan sektor koji namee svoje sopstvene potrebe i izazove. Operacije vezane za gotove betone su uvek lokalne, pri emu kljuni inioci, kao to su nansijski resursi i prevoz, igraju glavnu ulogu u donoenju odluka. Kompanija BASF Admixture Systems Europe je svesna da u industriji koja se stalno menja i prilagoava postoji prostor i potreba za inovacijama. Kompanija BASF je ovde kako bi dodala vrednost, donosei tritu koristi nove tehnologije koja moe da unapredi svako poslovanje. Nudei tehnike, kao i usluge pruanja podrke na licu mesta, tehniki servis kompanije je uvek spreman da prui savet, ime ukazuje na put ka optimizaciji receptura kojima se ostvaruju maksimalna ugradljivost i maksimalne karakteristike betona.

Beton u prefabrikaciji
Sektor betona u prefabrikovanim elementima je industrija orijentisana ka procesu koja se suoava sa jedinstvenim zajednikim ogranienjima, od pritisaka koje stvaraju vremenski rokovi do pitanja zatite ivotne sredine, bezbednosti zaposlenih, kontrole kvaliteta i trokova proizvodnje koja zahteva veliku koliinu energije. Bez obzira koji se elementi proizvode, da bi i dalje ostali konkurentni treba konstantno unapreivati celokupan proces, kao i poveavati kvalitet i produktivnost u okviru uskih proizvodnih programa uz paralelno smanjivanje trokova. BASF je u cilju unapreivanja celokupnog procesa putem tehnolokih inovacija razvio kljune brendove kao to su Melment i Glenium, koji doprinose lakoj proizvodnji, ali dodatno unapreuju i estetiku elemenata.

U cilju podsticanja produktivnosti i ograniavanja proizvodnih nedostataka u okviru visokoautomatizovanog procesa, kompanija BASF je investirala u pronalaenje i davanje reenja za industriju proizvodnje betonske galanterije. Kako bi podrali proizvodnju betonske galanterije i zadovoljili njene potrebe za optimizacijom proizvodnje i unapreenjem karakteristika nalnih proizvoda, BASF je uveo novi FIT 4Value proizvodni program, koji je pogodan za sve proizvode betonske galanterije koji se izrauju od betona vlanih kao zemlja (polusuvi betoni) kao to su: betonski elementi za poploavanje, blokovi, cevi, krovne ploe i uplje ploe. Kljuni element FIT 4Value koncepta su proizvodi RheoFIT. To su dodaci koji su projektovani za razliite specine zahteve industrije betonske galanterije. FIT 4Value vodi rauna o etiri sutinska elementa za proizvodnju betonske galanterije: ekonominost, svojstva, estetika i trajnost. Svojstva potiskivanja vode ovih viestruko korisnih dodataka za optimizaciju sadraja vode u specijalnim proizvodima od polusuvog betona pomau i kod proizvodnog procesa i kod ostvarivanja kvaliteta zavrnog proizvoda (izmeu ostalog, napredna hemijska tehnologija smanjuje propustljivost proizvoda betonske galanterije i na taj nain spreava procvetavanje bojenih betona visoke klase).

Proizvodna tehnologija BASF-a u oblasti gotovih betona ukljuuje kljune brendove, od plastikatora Pozzolith-a i superplastikatora Rheobuild-a preko najnovije generacije Glenium tehnologije. Sistem Delvo olakava rad i omoguava najbolju praksu u kontroli otpada koji se odlae u ivotnu sredinu sa nultom proizvodnjom otpada.

BASF Zero Energy System, koji je ostvario prodor za industriju prefabrikovanog betona, optimizuje energiju koja je potrebna za prefabrikovane elemente od betona tako to je ubrzao proces hidratacije bez potrebe za eksternom toplotom. Na osnovu izuzetnih performansi molekula Glenium-a, Zero Energy System koristi beton Rheodynamic za bolju produktivnost i vii kvalitet, kao i za eliminaciju vibracija to dovodi do smanjivanja operativnih trokova. Razvijeni su i dopunski proizvodi za lake skidanje oplata i kalupa, kao i za bolji izgled i kvalitet povrinskog sloja betona. Asortiman sredstava za premazivanje oplata Rheonish omoguava lako i isto oslobaanje izlivenih elemenata iz oplata, smanjujui stvaranje rupica od vazdunih mehurova. Totalna kontrola performansi (Total Performance Control) najnoviji je koncept, nastao na osnovu kreativnog pristupa gotovom betonu. Ova generacija polimera daje visoku ranu vrstou i dugo zadravanje konzistencije (slump-a) kod betona sa niskim odnosom vode i cementa (vodocementni faktor). Sa pojavom Glenium-a koji pripada novoj generaciji dodataka, kompanija BASF nastavlja svoju posveenost pruanja podrke razvoju industrije gotovog betona, donosei graevinarstvu beton koji se lake i sigurnije ugrauje, zahtevajui uz to i manje radne snage. Trajniji proizvod sa utedama prilikom upotrebe zvui primamljivo i dovodi vas u poziciju da svojim kupcima moete da pruite dodatne koristi.

Prenoenje BASF tehnologije na sektor proizvodnje betonske galanterije dovodi do optimalnog korienja ljudi, materijala i maina i zahvaljujui strunosti pomae u unapreenju poslovanja kupaca.

Betonska galanterija
Industrija betonske galanterije koja zahteva intenzivno obezbeivanje kapitala i kojoj je vreme veoma bitno je jo jedna tradicionalna industrija sa velikim proizvodnim obimom. Na visokorazuenom, ali zapostavljenom, tritu rmama moe da bude teko da svoju ponudu uine drugaijom. Ipak, ovaj sektor koji je blisko povezan sa samim procesom proizvodnje ima visok potencijal. Tehnoloki napreci znae da je polusuvi beton boljeg kvaliteta sada ve realnost. Sada je po prvi put mogue ostvariti bolju estetiku i ivost boja, lake vaenje iz kalupa i odsustvo izbijanja soli (procvetavanja).
www.buildmagazin.com

Izgradnja podzemnih objekata

Izgradnja podzemnih objekata (infrastrukturnih, vojnih...) posao je koji ukljuuje brojne projekte iz itavog sveta, voene od strane visokostrunih specijalista, a koji zahteva velike nansijske investicije i striktne vremenske rokove. Brze promene u tehnologiji torkret-betona i visoki stepen prihvatanja mokrog postupka torkretiranja doveli su do promene u tehnikama nanoenja, a samim tim i do promena u opremi. Dodavanjem elika i plastinih vlakana dolo je takoe i do promene u mehanikim svojstvima betona.

89

fokus
Kompanija BASF Admixture Systems Europe nudi kompletan asortiman usluga, od strunog konsaltinga do profesionalnog rukovoenja projektima. Koristei svoje inenjersko i znanje o materijalima, kao i poznavanje proizvoda koji dovode do delotvornih, specijalno prilagoenih reenja, BASF ume i moe da se brzo i delotvorno izbori sa problemima. Inovativni proizvodi, sistemi i tehnologija opreme predstavljaju direktan rezultat ovog znanja i iskustva. Kljuni brend u okviru sektora izgradnje podzemnih objekata je Meyco, koji je razvijen tako da deluje u svim podzemnim uslovima, pri buenju i probijanju u mekim i tvrdim stenama, kao i pri korienju mainskih sistema za buenje tunela. Primene su brojne i ukljuuju torkret-beton, TBM proizvode (maine za buenje), maltere za injektiranje, vodootporne membrane i protivpoarnu zatitu za tunele. U oblasti rudarstva, Meyco proizvodi i oprema mogu da se koriste kod zapunjavanja, zatite od abrazije, torkret-betona, ventilacije i tankih potpornih membrana. Sinergija pristupa svih sistema kompanije BASF Construction Chemical obezbeuje ekasno, trokovno delotvorno i produktivno poslovanje, tako to nudi strunost i pouzdanu mreu irom sveta.

PALETA PROIZVODA ZA SAVREMENE BETONE IZ BASF-A

BASF Srbija doo nudi paletu dodataka za beton koji poseduju sertikate IMS-a. Glenium 51 superplastikator nove generacije na bazi polikarboksilata, namenjen je velikom smanjenju koliine vode potrebne za pripremu betona. Glenium 51 je razvijen u skladu sa zahtevima normi EN 934-2: 3.1-3.2. prema potrebama klijenata, kada se insistira na dugotrajnosti i drugim posebnim svojstvima betona kao to su visoka poetna i konana vrstoa i odlian izgled povrine. Podruje primene Glenium 51: proizvodnja i ugradnja betona pri vrlo niskom vodocementnom faktoru visoke poetne (18-24h) i konane vrstoe proizvodnja samougraujuih (SCC) betona Prednosti primene Glenium 51: reoplastian beton s najmanjim moguim odnosom vode i cementa bez segregacije i izdvajanja vode (bleeding) potrebno je kratko vreme vibriranja ak i u sluaju jako armiranog betona redukovanje procesa negovanja tokom ovravanja, u smislu potrebnog vremena ili temperature, uz mogunost izostavljanja negovanja pomou pare tokom ovravanja omoguava izvrstan izgled povrine betona u poreenju s tradicionalnim superplastikatorima, dodavanjem aditiva Glenium 51 poboljavaju se tehnika svojstva betona: poetna i konana vrstoa i modul elastinosti; vrstoa prijanjanja za elik, dubina karbonatizacije, vodonepropusnost, otpornost na hemijski agresivne materije, skupljanje i puzanje (teenje) Glenium Sky 510 superplastikator na bazi polikarboksilatnog etera za proizvodnju transportnog betona visokog kvaliteta sa niskim vodocementnim faktorom i izvanrednom ugradivou. Saglasan EN934-2: 3.1-3.2
www.buildmagazin.com

Podruje primene Glenium Sky 510: koristi za proizvodnju transportnog betona visokog kvaliteta Glenium Sky 510 se moe koristiti u kombinaciji s Glenium Stream aditivima za proizvodnju reodinaminog betona sa sposobnou samougradnje, ak i kod vrlo gusto postavljene armature Prednosti primene Glenium Sky 510: sposobnost isporuke betona visokog kvaliteta (bri razvoj vrstoe, poboljan izgled povrine betona, vea trajnost) u svakom trenutku na gradilitu i mestu ugradnje proizvodnja betona sa niskim vodocementnim faktorom koji odgovara EN 206-1, bez gubitka na ugradivosti jedan proizvod za razliite primene sigurnost da beton odgovara originalnoj specikaciji Melmet L 10/30 visokodelotvoran sintetski superplastikator za kvalitetno i lako izvoenje svih vrsta betoniranja Podruje primene Melmet L 10/30: proizvodnja betona visokog kvaliteta proizvodnja plastinog betona koji se lako ugrauje bez segregacije, ak i kod vrlo gusto postavljene armature proizvodnja pumpanog betona Prednosti primene Melmet L 10/30: visoka rana i konana vrstoa, poveana vodonepropusnost, otpornost na hemikalije i smrzavanje proizvodnja betona s niskim vodocementnim faktorom koji odgovara EN 206-1 bez gubitka na ugradivosti znatno smanjenje sklonosti segregaciji i odvajanju vode iz betona (krvarenju); takoe, pri ugradnji pumpom znatno se smanjuje njen radni pritisak a zaepljenja cevovoda prava su retkost

BASF partner kakvog zasluujete

U kompaniji BASF Admixture Systems Europe pronaiete strunog i profesionalnog partnera koji e optimizovati korienje betona u svakoj moguoj situaciji. Poveavanjem kvaliteta i trajnosti, sigurnosti i estetike, BASF radi u okviru odgovornosti prema ivotnoj sredini i u okviru ekonomskih realnosti industrije. U kompaniji istiu da veruju u promovisanje nove tehnologije betona od ega e koristi imati itava industrija, a maksimalno uveavanje performansi betona lei u sreditu svega onoga to ine. Ostvarujui uspeh putem inovacija, kompanija BASF Admixture Systems dodaje vrednost betonu, uz poruku tritu i klijentima granice su na izazov

90

fokus
Melcret SPA aerant sa svojstvima plastikatora i usporivaa Podruje primene Melcret SPA: vienamenski aditiv posebno projektovan za betone standardnog sastava agregata (0-16mm i 0-32mm i do 500kg/m3 cementa) za primenu u niskogradnji kombinovano delovanje ravnomerno je i ciljano rasporeeno na kontrolisano poboljanje svojstava sveeg betona Prednosti koje prua Melcret SPA kao: plastikator i dispergator, posebno za cemente sa dodatkom zgure ili pucolana, omoguuje bolje iskorienje hidraulikog vezivanja, sigurniji transport i laku ugradnju aerant, omoguuje sigurnu proizvodnju betona s ciljanom koliinom uvuenog vazduha, koja obezbeuje otpornost na cikluse zamrzavanja i odmrzavanja, uz i bez prisustva soli za otapanje usporiva vezivanja, omoguuje siguran transport na vee udaljenosti, komplikovanu i dugotrajnu ugradnju, kao i sigurno betoniranje pri visokim letnjim temperaturama Melfriz -18 dodatak za betoniranje pri niskim temperaturama Podruje primene Melfriza -18: za izvoenje svih vrsta betoniranja u hladnim vremenskim uslovima Prednosti primene Melfriza -18: potrebna otpornost protiv smrzavanja betona, dostizanjem vrstoe na pritisak od 5N/mm2, postie se dodavanjem Melfriza -18 u sveu masu betona mnogo bre, jer se zbog breg porasta toplote hidratacije hidarulikog veziva ubrzava proces vezivanja, odnosno ovravanja betona podie se temperatura sveeg betona, te se time spreava opasnost od nastajanja estica leda (ledena soiva) zbog plasticirajueg delovanja Melfriz-a -18, postie se laka ugradljivost i vea gustina mase sveeg i ovrslog betona, te se time poboljava konana vrstoa i vodonepropusnost Glenium ACE 30 bitna komponenta sistema Zero Energy System u okviru kontrole (tednje) korienja energije. Nova generacija superplastikatora na bazi polikarboksil etera, bez sadraja hlorida. U sudelovanju sa reodinaminim betonom, slui za optimizaciju proizvodnje prefabrikovanih betonskih konstruktivnih elemenata. Saglasan EN 934-2: 3.1-3.2 Podruje primene Glenium ACE 30: izada prefabrikovanih betonskih elemenata s reoplastinim betonom tene konzistencije, bez pojave segregacije i uz mali odnos vode i cementa i, kao posledica, velike poetne i konane vrstoe zajedno s proizvodom Glenium Stream spravljanje reodinaminog betona, sa sposobnou samozbijanja, ak i u prisustvu guste armature, bez pomoi vibriranja, za izadu prefabrikovanih elemenata Prednosti primene Glenium ACE 30: usled brzog prijanjanja molekula na estice cementa, kombinovanog s delotvornim uinkom rasprivanja, poveana povrina zrna cementa je izloena reakciji s vodom kao rezultat ovog uinka, mogue je postii ranije razvijanje hidratacijske toplote, brzo razvijanje proizvoda hidratacije i, kao posledicu, vee vrstoe nakon vrlo kratkog vremena proizvodnja reoplastinog i reodinaminog betona s malim odnosom vode i cementa optimizacija procesa negovanja tokom ovravanja, u smislu potrebnog vremena ili temperature eliminacija energije inae potrebne za ugradnju, zbijanje i negovanje betona (nulta energija Zero Energy) poveana produktivnost poboljani trajnost i izgled povrine betona u poreenju s tradicionalnim superplastikatorima, poboljana su tehnika svojstva betona kao to su poetna i konana vrstoa na pritisak i vrstoa na savijanje, prijanjanje na elik, modul elastinosti, skupljanje, puzanje i nepropusnost Pozzolith 20 R usporiva vezivanja betona, bez hlorida, saglasan EN 934-2: T8 Podruje primene Pozzolith 20 R: betoniranje velikih povrina bez dilat. fuga premoavanje prekida betoniranja betoniranje na viim temperaturama transport betona na velike udaljenosti Prednosti primene Pozzolith 20 R: koi reakciju cementa, krajnja granica ugradivosti (poetak ovravanja) betona se odlae, usporavajue delovanje poveava konanu vrstou betona i smanjuje skupljanje Pozzolit 90 kasan plastikator, saglasan EN 934-2: T2 Podruje primene Pozzolith 90: poboljanje konzistencije opte poboljanje kvaliteta gotovog betona. Prednosti primene Pozzolith 90: optimizacija potrebne koliine cementa jer poveava disperzivnost istog olakava spravljanje i ugraivanje betona Dodaci za beton iz ponude kompanije BASF donose savremena reenja koja unapreuju industriju betona i donose veliku prednost u poslovanju svim kupcima ovih proizvoda

BASF Srbija d.o.o.

Trie Kaclerovia 27 L 11010 Beograd, Srbija tel: +381 11 30 93 419 fax: +381 11 30 93 401 mob: +381 63 245 075 e-mail: aleksandar.tanovic@basf.com web: www.basf.co.yu

U prolom broju Build-a predstavili smo vam Smart Dynamic Construction TM koncept iz BASF-a, zasnovan na RheoMATRIX 100 molekulima, koji znaajno unapreuje

proizvodnju visokotenih betona. Fotograja iznad je snimljena na prezentaciji novog koncepta i njegove komparativne prednosti u odnosu na standardne betone

www.buildmagazin.com

91

promo
ISOBAU Hellas S.A. je vodea kompanija u Grkoj za proizvodnju poliuretanskih panela, trapezoidnih pokrivaa, limova i lake konstrukcije, sa dugogodinjim iskustvom iza sebe, savremenim modelima upravljanja, sopstvenom tehnologijom i modernim, u potpunosti automatizovanim linijama za proizvodnju. Proizvodi Isobau imaju mnotvo namena u montanim objektima za industriju, skladita, aerodrome, sklonita, sportske objekte, izlobene prostore, hladnjae, kancelarije...

POLIURETANSKI PANELI

ISOBAU

Kompanija je osnovana 1982. kao privatno akcionarsko drutvo, a ve do 1990. Isobau se proirio u Isobau Hellas S.A. i KMS Buildings S.A. Od tada, ove dve kompanije su izgradile i razvile svoje poslovanje i postale mona ekonomska sila u Grkoj, sa fabrikama u mestima Inota, Viotia i Menidi, Atika i kancelarijama u Marusi. Posveenost stalnom razvoju i proirenju poslovanja kroz investicije i obuku zaposlenih, predstavlja klju uspeha rme Isobau. Glavne kancelarije kompanije se nalaze u Marusi, gde je sedite Uprave i gde se donose sve vane odluke vezane za budunost kompanije. Fabrike se nalaze u mestima Inota, u okviru Industrijske zone Viotia, na zemljitu povrine 50.000m2, od kojih je 7.500m2 pod krovom, uz 6.000m2 povrine novih zgrada za proizvodne pogone.

Neprekidan rad na poveavanju prodaje kako bi u potpunosti izali u susret potrebama svojih kupaca, verujui da ovo moe biti ostvarivo samo uz stalno poboljanje kvaliteta usluga i obavljanje istih u to kraem vremenskom periodu

Izvoz kompanije neprestano se poveava, praen velikim uspehom, kako na Balkanu tako i na irem evropskom i meunarodnom tritu Kontrolitemo razvoj u tehnologiji poliuretanskih panela delimino, i u graevinskim proizvodima uopteno, uvek teei da budemo prvi u strunosti i iskustvu Svoje zapoljene kompanija Isobau vidi kao svoje najvee bogatstvo, i mnogo se ulae u obuku zapoljenih, kao i na stalno unapreenje njihovog radnog okruenja, kroz nabavku najsavremenije opreme koja garantuje bezbednost na radu Isobau neprekidno unapreuje poslovanje Kompanije i proizvodnu opremu, i kontroliemo stanje Beogradska kancelarija kompanije Isobau otvorena je 2005. godine i njen prevashodni cilj je bio da sva trita bive Jugoslavije informie i detaljnije upozna sa specikacijama materijala, karakteristikama svojih proizvoda ali i sa samim brendom koji u Groj ve dugo predstavlja sinonim za uspenu kompaniju i kvalitetan proizvod

Isobau koristi najbolje mogue tehnoloke sisteme za proizvodnju, pakovanje i skladitenje, sa stalnom proizvodnom linijom i moguom proizvodnjom od vie hiljada kvadratnih metara panela na dan. Sistem kontrole kvaliteta razvijen u ovoj kompaniji, u skladu je sa meunarodnim standardima kvaliteta i dodeljen mu je ISO 9001:2000 Medjunarodni sertikat o kvalitetu Ekoloki sistem kompanije Isobau usaglaen je sa ekolokim propisima i sa grkim i evropskim zakonima, i dodeljen mu je ISO 14001:1996 Ekoloki sertikat Isobau prua pun asortiman proizvoda i boja u skladu sa razliitim potrebama svojih kupaca. Takoe, poseduje i irok asortiman pomonog materijala i opreme, kao i posebne artikle. Svi Isobau proizvodi u skladu su sa dananjim propisima, sa postignutom tehnikom savrenou, dobrim izgledom i prihvatljivom cenom, u kombinaciji sa iscrpnom tehnikom podrkom i potpunim instrukcijama za transport, skladitenje i upotrebu
www.buildmagazin.com

Cilj kompanije Isobau jeste da ojaa vodeu poziciju u Grkoj i da stekne znaajan udeo na stranom tritu, pre svega na Balkanu. Vodei se ovim ciljem, poslovanje kompanije danas karakteriu mnogobrojni usvojeni i postavljeni standardi: Isobau obavlja detaljna prouavanja promena potreba svojih kupaca i stvarajui odgovarajue uslove za njihovo brzo zadovoljenje

ISOBAU HELLAS S.A.

Predstavnitvo Beograd Vile Ravijojle 11 11000 Beograd tel: +381 11 367 90 19 fax: +381 11 367 90 18

e-mail: isobausrb@isobau.gr web: www.isobau.gr

92

SISTEM KOJI NEE IZNEVERITI

Lensim-Neoton je meovito grko-srpsko preduzee osnovano 1998. godine, sa osnovnim opredeljenjem da graevinsko trite Srbije snabdeva savremenim materijalima i na taj nain doprinese, zajedno sa rmama koje slede slinu poslovnu lozoju, promeni zastarelog tehnolokog pristupa u nekim veoma bitnim graevinskim operacijama, kao i graevinarstvu uopte
Zavisno od pozicije na objektu bira se adekvatni hidroizolacioni sistem (aditivi, penetranti, elastini polimer-cementni premazi, poliuretanski i akrilni premazi, bitumenski materijali, gumirane membrane...).

LENSIM-NEOTON

promo

Pri koncipiranju sistema za odreeni projekat, Lensim-Neoton se oslanja na tehnologiju i materijale inostranih rmi sa kojima ostvaruje uspenu saradnju, kao to su ICS Penetron Internacional Ltd, Tekto Hellas, Isomat S.A, Elastotet, itd. Termoizolacija objekata primenom lakog termoizolacionog betona i maltera.

Vremenom je zahtev trita diktirao direktno angaovanje rme na primeni materijala koje uvozi, tako da se poev od 2002. godine sve intenzivnije bave izvoenjem radova na podruju hidro i termoizolacije objekata, poboljanju i zatiti betona, kao i na izradi raznih tipova podnih povrina.

Iskustvo Lensim-Neotona i svetske reference navedenih rmi omoguuju da sa izuzetnom pouzdanou svakom investitoru mogu da ponude materijale i tehnologiju, kao i kompletnu realizaciju sledeih radova:

Izrada podnih povrina nagibni i ravnajui slojevi, industrijski podovi cementnog, epoksidnog ili poliuretanskog tipa.

Hidroizolacija kompletnih objekata podzemni delovi objekta, sanitarni vorovi i balkoni, bazeni, fasadni delovi, ravni krovovi i krovne bate, zakoeni krovovi svih tipova... Kroz konsultacije sa projektantima, investitorima, generalnim izvoaima i ostalim podizvoaima, u Lensim-Neotonu se trude da sistemi koje implementiraju uvek imaju optimalan odnos kvalitet-cena, da kvalitet izvedenih radova i ugraenih materijala uvek bude besprekoran, a poseban akcenat stavljaju na koncept maksimalnog skraenja dinamike radova.

Sanacija problemi nastali usled neadekvatnog odabira materijala, loe ugradnje ili protoka vremena

LENSIM NEOTON
Goce Deleva 42 11070 Novi Beograd tel: +381 11 26 91 696 26 93 811 ofce@lensim.co.yu www.lensim.co.yu

94

www.buildmagazin.com

promo
KAINDL LAMINATNI PODOVI I KRONOPOL OSB PLOE

ARTINVEST
ARTINVEST se bavi uvozom, veleprodajom, maloprodajom i distribucijom repromaterijala za proizvodnju nametaja i gotovog nametaja. U svom veleprodajnom centru ARTINVEST je obezbedio sve uslove da lako i brzo udovolji zahtevima svih svojih klijenata, kao i da se suoi sa najveim izazovima. U funkciji ispunjenja zahteva klijenata je i dobra logistika - komercijala, magacin, transport, koja je vrlo ekasna, od poruivanja robe do isporuke
Artinvest je trasirao svoj put pre skoro etrnaest godina, kada je denisao svoju buduu poslovnu politiku na polju distribucije proizvoda za nametaj i opremanje enterijera. Danas je Artinvest prepoznat kao ime koje nudi iskljuivo najsavremenije i najkvalitetnije proizvode, koji su iroko prihvaeni u proizvodnji nametaja razvijenih zemalja, ali i kao mesto gde moete pronai irok izbor proizvoda za izgradnju i opremanje enterijera.
Naravno, za sve to vreme trite je prolazilo kroz mnoge trenutne i dugorone promene, zahtevajui pritom neprekidno prilagoavanje. Ipak, Artinvest je u arenilu evropske i svetske ponude ostao dosledan svom opredeljenju da tritu ponudi iskljuivo kvalitet. Tako su i nastali dobri poslovni i partnerski odnosi sa vodeim evropskim i svetskim kompanijama, zahvaljujui kojima Artinvest danas nudi ono najbolje iz njihove produkcije i to, u veem delu asortimana, po najboljim cenama.
ARTINVEST VAM PREDSTAVLJA FIRME KAINDL I KRONOPOL KAINDL program ini kolekcija laminatnih podova irokog spektra boja i nijansi: Kaindl Classic One 7mm (1380x193) 3335 bukva tekstura drveta, 37301 hrast, 37415 bukva daska, 37302 tamni hrast, 37368 bor, 37485 trenja Kaindl Natural Touch 8mm (1380x116) bor tamni 37372, bor svetli 37378 NOVO!!! Kaindl One 10mm (1380x116) tamni hrast 37896 V ivica, svetli orah 39704 V ivica, zebrano 37683 V ivica, orah tamni 37658 V ivica, sivi hrast 37574 V ivica KRONOPOL OSB ploe (Oriented Strand Board) najvieg kvaliteta, u vie dimenzija, sa ravnim ili naljebljenim ivicama, u Artinvestu moete pronai po najpovoljnijim cenama

Artinvest i sve proizvode iz njihove ponude moete pronai na Ibarskoj magistrali, u Toinom Bunaru u Zemunu, u ulici Jovanke Radakovi u Beogradu, na Smederevskom putu i na Kanarevom brdu. Doekae vas sloganom: Kua za Vau kuu

Artinvest predstavlja ponudu ploastih

materijala u vie od 100 dezena univera, preko 70 dezena kuhinjskih radnih ploa, HDF, MDF, zatim furnirani program i preko 3000 artikla iz programa okova renomiranih italijanskih proizvoaa. Jednom reju, sve to je potrebno za ozbiljnu proizvodnju nametaja i prodaju repromaterijala za opremanje enterijera.

Artinvest, pored veleprodaje i dva salona nametaja Arti, u Parainu i Kruevcu, ima i razvijenu maloprodajnu mreu koju ini pet maloprodajnih mesta u Beogradu i okolini Beograda. Lokacije maloprodaje rasporeene su tako da kupcima omogue jednostavno pronalaenje i maksimalnu utedu prilikom organizovanja transporta robe na svoje gradilite.
www.buildmagazin.com

ARTINVEST doo Distributivni centar repromaterijala za proizvodnju nametaja, laminatnih podova i gotovog nametaja Panevaki put 53 11210 Beograd tel: +381 11 331 89 57 271 02 88 fax: +381 11 271 10 80 e-mail: veleprodaja@artinvest.co.yu web: www.artinvesthome.com

93

promo
Pie: autor Simprolit sistema, PhD (DTech) Milan Devi, DCivEng Akademik Meunarodne Akademije tehnolokih nauka Inostrani lan Ruske Akademije tehnolokih nauka Doktor tehnologije graenja i inenjeringa u graevinarstvu Diplomirani graevinski inenjer

SIMPROLIT

EKOLOKA GRADNJA, BIONIKI KREATIVNI INENJERING I

SISTEM

Green Building Challenge ekoloka (zelena) gradnja

Svaki sistem mora biti u harmoniji sa prirodom, oponaati je i regenerisati. Potrebna je krajnja opreznost u primeni sistema razliitih od prirodnih, jer priroda je stvarana milionima godina i informacija njenog razvoja mora biti putokaz za sisteme koji raunaju na dugovenost i ekoloku stabilnost. Promene su nelinearne i mala izmena jednog resursa moe dovesti do velikih izmena drugih.

Narastajui ekoloki problemi doveli su do saznanja o neophodnosti preorijenacije oveanstva na put razvoja usmeren ka postizanju harmonije uzajamnih odnosa sa prirodom. Ekologizacija naina miljenja je neosporno prvi i osnovni korak u ekologizaciji uzajamnog odnosa oveka i prirode, jer samo postojanim ekolokim obrazovanjem i vaspitanjem moe zaiveti ekoloka etika. Predznaci globalne ekoloke katastrofe inicirali su najvaniju aktivnost oveanstva u savremenoj epohi saznanje da put razvitka mora biti u harmoninim odnosima sa prirodom i njenim resursima. A upravo ovo postizanje harmonije u uzajamnim odnosima sa prirodom ne moe biti ostvareno bez ekologizacije pristupa gradnji, koji potom za rezultat daje ekologizaciju normi i pravila, poev od globalne postavke razvoja sistema, preko njegovog projektovanja i realizacije.
Pri tome je proces izdvajanja energije iz ekosistema nepovratan i kod njega se ne moe govoriti o kruenju energije pretvaranjem iz jednog oblika u drugi u obratni tok vraa se zanemarljivo mala koliina energije ne vie od 0,2%! U cilju ouvanja ekosistema, a time i oveanstva, jo juna 1992. godine odrana je konferencija OUN u Rio de aneiru Planeta Zemlja vezana za razvoj i ouvanje okolne sredine. Konferenciji su prisustvovali najvii rukovodioci 179 zemalja sveta, kao i mnogobrojne meunarodne dravne i nevladine organizacije. Konferencija je pokazala da se socijalnoekonomski problemi razvoja ne mogu vie odvojeno posmatrati od njihovog uticaja na ovekovu okolinu. Prihvaen je Program mera za XXI vek sa pozivom svim zemljama sveta za ekostabilnim razvojem, da bi se zadovoljile postojee potrebe, ali ne podvrgavajui riziku sposobnost i mogunost buduih pokolenja da i one zadovolje svoje potrebe.

Vi ne moete reiti probleme istim nainom miljenja koji je i stvorio te probleme Albert Ajntajn

Energija, vazduh i voda su osnovni izvori i uslovi postojanja ekosistema. I dok se pravilnim ekolokim miljenjem i postupanjem vazduh i voda mogu obnavljati, energija sa tehnolokim razvojem oveanstva postaje deficitarna komponenta ekosistema. Interesantan je podatak da se, pri dobijanju iz prirodnih sistema korisne produkcije, na njenu jedinicu troi sve vie energije na jednog oveka Kkal/dan: u kamenom dobu oko 4.000, u feudalnom dobu 12.000, u industrijskoj epohi 70.000, dok se danas, u najrazvijenijim zemljama, troi i preko 250.000!

94

www.buildmagazin.com

promo
Upravljanje i organizacija su kljuni aspekti razvoja ekostabilne gradnje, koja treba da reava ne samo tehnike probleme, ve i pratea socijalna, ekonomska, pravna i politika pitanja. Zbog toga je ekostabilna gradnja vrlo sloen mehanizam sa veoma velikim brojem meusobnih dejstava svakog od elemenata ponaosob. Prepreke ka progresu u ekostabilnoj gradnji najee su: profesionalna i konzervativna inercija koja titi status-kvo nedostatak razumevanja problema meu profesionalnim uesnicima u projektovanju i gradnji nepostojanje normativnih dokumenata i manje deklarativne, a vie konkretne podrke drave i drutva trina kretanja, kupovna mo stanovnitva nedovoljni, nekompletni ili nekorektno iskazani izvorni podaci politiko proteiranje lokalnih ili inostranih proizvoaa nepostojanje ili neprimenjivanje paketa kazneno-vaspitnih mera zbog prikrivanja ili neistinitog prikazivanja izvornih podataka koji bitno utiu na donoenje odluka kod izbora materijala ili funkcionisanja sistema.

BIONIKA
Ako mislite godinu unapred sadite penicu Ako mislite deset godina unapred, sadite drvee Ako mislite sto godina unapred vaspitajte oveka.

Bionics, Biomimetics, Biomimicry, Bionical Creativity Engineering

Bionika (od grke rei bion osnovni elemenat ivota, ivei) je najee usvojen naziv za novu primenjenu nauku o tehnikim reenjima zasnovanim na osnovnim principima organizacije, osobina, funkcija i struktura ive prirode. Osnovna oblast izuavanja bionike predstavljaju ivotne forme u prirodi i njihovi analozi u industrijskoj proizvodnji, idejama i reenjima. Arhitekturno-graevinska bionika izuava zakone formiranja i obrazovanja struktura ivih organizama, polazei od osnovnih principa stvaralatva ive prirode - ekonomije materijala, ekonomije energije i postizanja maksimalne u datim uslovima dugovenosti.

Kineski pesnik 500 g. pne

U kompleksu programa mera navedeni su i predlozi mera i zahteva za ostvarivanjem ekostabilne (ekoloke, zelene) gradnje: ekostabilno projektovanje i izgradnja politika, prijem reenja, upravljanje ekostabilno korienje energije, statistika korienja energije, energija pri zagrevanju i pri hlaenju, graevinska zika, prozori i zatita od sunca, ekoloki efekti poboljanja toplotnog reima ekoloki graevinski materijali, instrumenti i metode izbora adekvatnih graevinskih materijala, tetni sastojci, smanjenje ekolokog optereenja od betona, revitalizacija postojeih objekata, prepreke i procesi na putu recirkulacije ocene ivotnog ciklusa objekata, zelene ocene objekata, instrumenti ocene i dugovenost objekata, ekoloki status objekata, nacionalni sistem ekolokog ocenjivanja kao izvor normativnih trebovanja za zelenu gradnju, uporeivanje rezultata zelenih objekata pri korienju raznih metoda ocene program rada za ekostabilnu - ekoloki opravdanu gradnju (Sustainable Construction Agenda).
www.buildmagazin.com

95

promo
Tu spada i istraivanje novih materijala, arhitekturnih formi i konstruktivnih sistema, koji nee sadrati samo lepotu i harmoniju prirode, ve i potovati osnovni postulat izgradnje ivih struktura minimum energije uz maksimalnu dugovenost. Na taj nain, ne samo da e se dobiti mnogofunkcionalne ive arhitektonske strukture (pametna kua i sl.), ve e se realizovati i osnovni zadatak ekoloke gradnje ostvarivanje harmonije sa prirodom i aktivno ouvanje ivotne sredine. konstrukcija rasporeuje se u pravcima dejstva postojanog optereenja poveanje opte stabilnosti i prijem povremenih optereenja vri se nenosivim strukturama, koje u datom trenutku smanjuju optereenje na nosivi sistem, pridajui mu nov kvalitet ukupnog poveanja stabilnosti uz minimalno korienja energije racionalan raspored nosivih i nenosivih materijala sve konstrukcije ive prirode (elije, tkiva i celi organizmi) odravaju formu na raun toga to uporedo sa vrstim skeletom postoji elastian sistem sastavljen od opni ispunjenim viskoznom protoplazmom meusobna podela funkcija obino svaki element ponaosob ima striktno odreenu funkciju (nosivu, termozatitnu, transportnu), pri emu se neretko vie funkcija vre jednim elementom (polifunkcionalnost). Na osnovu tih principa bionike funkcioniu i elementi konstruktivnih sistema u graevinarstvu stubovi na pritisak, grede i meuspratne ploe na zatezanje, ljuske i kupole kao membrane i sferne strukture i sl. Na osnovu istih tih principa sazdan je i Simprolit sistem sistem ekoloke gradnje kreiran primenom osnovnih postulata Bionike (Bionikog kreativnog inenjeringa).

Principi prirode
Primena prirodnih principa sazdavanja konstruktivnih struktura ivih organizama i njihovo preslikavanje na konstruktivna reenja objekata otvara veoma iroke horizonte ka efektivnim pravcima usavravanja graevinarstva, poev od osnovnih struktura, pa sve do funkcionisanja izgraenih objekata po principima minimuma korienja energije (u prirodi opstaju samo oni sistemi koji u svom funkcionisanju koriste minimum raspoloivih resursa i energije).

Koliko god se oveji um starao da uz pomo raznih orua postigne idealan cilj, nikada on nee nai izum, lepi, laki i bri od izuma prirode, jer u njenim izumima nema niega nedostajueg i niega suvinog Leonardo da Vini

Poslednjih godina bionika potvruje da je veina ljudskih patenata ve zapatentovano prirodom! Priroda milenijumima, a ljudi od ne tako davnih vremena grade po istim zakonima, primenjujui u postupku stvaranja optimalna konstruktivna reenja preraspodelu funkcija, prijem optereenja, dugovenost, ekonomiju materijala i ekonomiju energije. A s obzirom da su ivi objekti sazdani prirodom daleko savreniji od onih koje ovek stvara, osnovni zadatak na putu razvitka nauno-tehnikog progresa predstavlja upravo osvajanje svih prednosti i karakteristika ivih struktura.

Pri svem raznoobrazju struktura stvorenih prirodom u toku mnogomilenijumskog izbora, u osnovi konstruisanja izdvajaju se neki opti principi: karakteristike formi i oblika maksimalna vrstoa i dugovenost konstrukcije u prirodi obezbeuje se pre svega krivoobraznim formama odvojen prijem statikih i dinamikih optereenja statika optereenja primaju se pasivnim materijalima, za ije funkcionisanje se ne troi energija. Povremena i dinamika optereenja prihvataju se ueem aktivnih materijala za koje se dozvoljava troenje energije (tipa miia) razmetaj nosivog materijala u pravcu prostiranja glavnih optereenja nosivi materijal kod pasivnih prirodnih

96

www.buildmagazin.com

promo
ni zid od Simprolit SBDS30 blokova moe da ponese vertikalno optereenje od preko 30 (trideset) spratova! Sa druge strane, od Simprolit blokova ili Simprolit SOP ili SUP ploa formira se oplata za horizontalne betonske elemente (serklae, nadvratnike, natprozornike, meuspratne i krovne ploe), a u svaki trei Simprolit blok u za to posebno predvienim kanalima montira se horizontalna armatura, to sve zajedno, sa ugraenim betonom, ini siguran sistem za prijem i prenos bonih optereenja (horizontalno stalno i pokretno optereenje, kao i vertikalno povremeno optereenje u vidu sila dejstva vetra i seizmike). zamrznut, ve je posle 28 dana postigao istu vstou kao i kontrolni uzorak na sobnoj temperaturi jer je sadejstvo toplote hidratacije pri ovravanju betona u sadejstvu sa termikim karakteristikama, hidrofobnou i otpornou na mraz zidova Simprolit blokova stvorilo autostabilan termiki sistem bioniki slian sistemu polarnih ivih bia).

Paralele prirode i Simprolit sistema 1.a. iva priroda:

Skelet kimenjaka sazdan je po optem principu i sastoji se iz dve osnovne grupe: osni i dodatni skelet. U osni skelet spadaju sve kosti koje se nalaze u sredini i obrazuju nosivi sistem tela kosti glave, vrata, kimenog stuba, rebra i grudna kost. Dodatni skelet ine kod svih ivih bia kljune kosti, lopatice, kosti ruku, kosti bedra i kosti nogu. Osnovna funkcija skeleta je nosivost, kako mase tela, tako i optereenja koje telo prima. Pri tome, u prenoenju stalnog optereenja (sopstvene teine tela) uestvuje vertikalni sistem kostiju (kosti vrata, kimenog stuba, bedra i nogu), a povremeno optereenje teretom prenosi se posredno (preko kostiju ruku i lopatica) opet do vertikalnog sistema kostiju kimenog stuba, bedra i nogu.

3.a. iva priroda:

Oko skeleta i mesa ivih organizama nalazi se koa koja izmeu ostalog vri termiku i baktericidnu zatitu ivog sistema kojeg okruuje, uestvuje u metabolizmu i transportu gasova (koa die)

2.a. iva priroda:

Oko skeleta kimenjaka nalazi se sistem miia i krvnih sudova (meso) koji, izmeu ostalog: vri i funkcije odravanja kostiju u neophodnom poloaju; zatite kostiju od bonih udaraca i preloma; elastinost i duktilnost motornog sistema; termozatite tela od visokih i niskih temperatura i dr.

3.b. Simprolit sistem:

Simprolit masa oko betonskih stubia unutar Simprolit blokova i sami Simprolit blokovi kao ogradni (fasadni) zidovi takoe vre termiku zatitu (otpornost na poar preko 180 minuta, otpornost na mraz preko 100 ciklusa, letnja stabilnost zidova, termoizolacija i spolja zimi i unutar objekta leti), hidrofoban je i na njemu se ne stvaraju bu i gljivice, a to je najvanije, Simprolit zidovi diu, po emu su jedinstven graevinski termoizolacioni materijal koji tu karakteristiku zadrava u svim klimatskim zonama (Preporuke Instituta graevinske fizike RASN RF o primeni Simprolit sistema na celoj teritoriji Ruske Federacije).

2.b. Simprolit sistem:

Simprolit masa u Simprolit blokovima takoe vri analogne funkcije navedene kod strukture ive prirode: vri funkciju formiranja otvora u koji se naliva nosivi beton ili montira armatura, titi ugraen beton od bonih udaraca i preloma (zid od Simprolit blokova ispunjen betonom ne moe se razbiti macolom, jer silinu udara na sebe primaju zidovi blokova od Simprolit mase i amortizuju ga, tako da je preostala energija nedovoljna da oteti ili razbije betonski stub unutar bloka); svojom elastinou i duktilnou amortizuje bone deformacije od seizmikih sila i seizmikog pomeranja nosivog konstruktivnog sistema (za razliku od svih ostalih sistema sa AB skeletom i ispunom od raznih materijala); titi ne samo betonske stubove unutar blokova, ve i ceo objekat od ekstremno visokih i niskih temperatura, stvarajui prirodni zatitni mehanizam (Pri ispitivanju u IMK Graevinskog fakulteta u Beogradu, Simprolit blok je napunjen sveim betonom bez dodataka aditiva protiv zamrzavanja i odmah stavljen u zamrziva sa temperaturom -260C, pri emu beton ne samo da nije
www.buildmagazin.com

1.b. Simprolit sistem:

Nosivu ulogu u Simprolit sistemu na sebe preuzima beton kojim se u procesu gradnje zapunjavaju blokovi, kao i armatura koja se po potrebi umee u upljine Simprolit blokova. Ako bi se izidan zid od Simprolit blokova snimio rentgenom, na slici bi se video sistem vertikalnih betonskih stubova, gusto rasporeenih na svakih pola duine bloka. Ovi stubovi sposobni su da prime ogromno vertikalno optereenje po Studiji IMK Graevinskog fakulteta u Beogradu, fasad-

Ve iz navedenih primera sa oiglednim bionikim paralelama izmeu Ekosistema (ive prirode) i Simprolit sistema, prepoznatljive su neograniene mogunosti izgradnje arhitektonskih objekata u punoj harmoniji sa prirodom i u skladu sa principima gradnje budunosti ekoloke gradnje primenom Simprolit sistema

97

promo
EKOLOKA GRADNJA GREEN BUILD

TEHNOLOGIJA BUDUNOSTI
ILI
U TA TREBA DA SE UVERITE KADA KUPUJETE ILI GRADITE DOM ZA SVOJU DECU I UNUKE

SIMPROLIT

Otpor prolasku toplote kroz zid

Otpor prolasku toplote kroz zid predstavlja odnos debljine zida u metrima i koeficijenta toplotne provodljivosti () materijala od kojeg je sazidan zid, uvean koeficijentima prelaza toplote iz prostorije na zid i sa zida ka spolja. Oigledno je da je taj koeficijent normiran za zidove bez prozora, vrata, izlaza na terasu, vitraa i tome slino. S obzirom da debljina zida ne moe da se uveava po obodu objekta na taj nain da, na primer, zid bez otvora ima debljinu 70cm, zid sa jednokrilnim prozorom 75cm, zid sa dvokrilnim prozorom 80cm, zid sa izlazom na terasu 85cm i tome sl, ti gubici toplote reavaju se dodavanjem rebara radijatorima ili drugim dodatnim izvorima toplote i uveanjem njihove snage, to u krajnjem vodi ka neizbenom poveanju utroka energije neophodne za zagrevanje objekta. Simprolit fasadni blokovi imaju jedinstvenu mogunost da pri istoj debljini, pomou umetaka, poveaju termoizolaciju zida i na taj nain kompenzuju gubitak toplote, proizaao od isprojektovanih fasadnih otvora. Na primer, zid aerodroma u Anadiru i zid aerodroma u Moskvi imaju istu debljinu od 30cm, s tim to se umecima raznih debljina otpor prolasku toplote u istom bloku moe poveati za vie od 50%. Na taj nain, zid debljine 30cm, od Simprolit blokova SBS-30 bez umetaka, po termotehnikim karakteristikama odgovara zidu od pune opeke debljine 204cm, a zid takoe debljine 30cm, od Simprolit blokova SBDS-30 (S-P-P12), po termotehnikim karakteristikama odgovara zidu od pune opeke debljine 309cm.

Zahtevi za poveanjem toplotne zatite stambenih i industrijskih objekata postali su vaan segment dravne regulative u veini zemalja sveta. Ti zahtevi su opravdani i sa take gledita zatite ovekove okoline, racionalnog iskorienja neobnovljivih prirodnih resursa, umanjenja efekta staklene bate zbog oteenja zatitnog ozonskog omotaa zemlje, i umanjenja emisije ugljen-dioksida i drugih tetnih gasova u atmosferu. Sa druge strane, to je u svakodnevnu graevinsku praksu uvelo razliite sisteme utopljavanja objekata i proizvodnju razliitih tipova graevinskih termoizolacionih materijala. I dok ozbiljni svetski proizvoai u svojim informacionim materijalima i na svojim web-sajtovima istiu i mnogobrojna ogranienja i upozorenja kod primene svog materijala u svakom konkretnom sluaju, postoji nemalo proizvoaa koji na sajmovima, izlobama, prezentacijama i drugim skupovima rasprostranjuju svoje informacione kataloge (za tanost kojih, na alost, po postojeim zakonima niko ne odgovara), u kojima istiu samo pozitivna, sakrivajui negativna svojstva i ogranienja u primeni svoje produkcije. Stoga se pred investitorom i krajnjim kupcem izgraenog prostora postavlja sloen zadatak da iz svih mnogobroj-

Paropropusnost
Paropropusnost i onemoguavanje pojave kondenza zidova predstavljaju jednu od najvanijih karakteristika fasadnih zidova koja utie na eksploatacione karakteristike objekta u celini, poev od ekolokih uslova ivljenja u njima, pa sve do njihove dugovenosti. Veoma su bitni i redosled slojeva i njihova debljina. Da bi se kod vieslojnih konstrukcija onemoguila pojava kondeza, najee se primenjuju razliiti vidovi parnih brana, to opet za posledicu ima hermetizaciju t.j. nedisanje konstrukcije. Iz tog razloga, kod objekata sa vieslojnim paronepropusnim zidovima izmena vazduha mora se obezbediti dvosmernom ventilacijom. Suprotno tome, kod paropropusnih zidova omoguena je prirodna ventilacija.

nih materijala na tristu izaberu upravo onaj materijal koji bi po svim parametrima odgovarao njihovim zahtevima. Pri tome, trebalo bi da postoji moralna i profesionalna obaveza proizvoaa da u potpunosti i do tanina informiu kupca o apsolutno svim karakteristikama svog proizvoda. A da bi kupac znao kakvu informaciju treba da zahteva, u daljem tekstu su nabrojane i popularno objanjene karakteristike kako zidova pojedinano, tako i njihovog ponaanja u objektu u celini, to posebno odreuje dugovenost, funkcionalnost i ekonominost tog objekta u eksploataciji

98

www.buildmagazin.com

promo
Letnja stabilnost
Letnja stabilnost zida obezbeuje optimalnu temperaturnu stabilnost u objektu tokom leta. S obzirom da se u nae vreme u celom svetu poveava stepen srednje godinje temperature usled globalnog otopljenja, ova karakteristika je veoma vana, ne samo za regione sa toplom klimom, u kojima trokovi energije na hlaenje prostorija leti bivaju skoro isti, pa ak i vei od trokova energije za grejanje zimi. Kod zidova od Simprolit blokova, tamo gde je koeficijent letnje stabilnosti normiran u rasponu od 10 (zidovi bez direktnog osunenja) do 15 (zidovi sa indrektnim osunenjem) letnja stabilnost je nekoliko puta bolja! Na taj nain, bez obzira na postignutu odreenu temperaturu vazduha u prostoriji, dolazi do strujanja vazduha unutar prostorije i nastaje oseanje promaje i hladnoe nastaje oseaj nekonfornosti. Posledice su evidentne: osim vee potronje toplote (odmah se ukljuuje grejno telo na viu temperaturu), to je jo dodatno i neekoloki, jer na taj nain izazvana cirkulacija vazduha u prostoriji podie sa poda prainu, koja se pokazala kao jedan od izazvaa alergija, bolesti respiratornih organa i drugih bolesti, posebno kod dece. Kod Simprolit blokova problem nekomfornosti ne postoji!

Toplotni kapacitet sposobnost akumulacije toplote

Toplotni kapacitet zida odreuje njegovu sposobnost akumulacije toplote iz vazduha u prostoriji i, posledino, odavanja toplote posle iskljuenja izvora grejanja. Sa jedne strane, zidovi sa veim toplotnim kapacitetom dugo se zagrevaju do normalne temperature, a sa druge strane, pri iskljuenju izvora grejanja, oni se dugo i hlade to je znaajno kada se radi o nekontinuiranom grejanju tj. periodinim ukljuenjima i iskljuenjima grejanja. Veliki toplotni kapacitet zidova uglavnom nije poeljan kod objekata izgraenih u toplim klimatskim regionima, jer se tamo tokom dana zidovi zagrevaju toplim vazduhom, pa nou vraaju toplotu u prostoriju do takvog stepena, da je prosto nemogue spavati. Zidovi od Simprolit blokova imaju optimalan odnos toplotnog kapaciteta zahvaljujui betonu kojim se popunjavaju otvori bez dna kod Simprolit blokova.

Hidrofobnost
Hidrofobnost definie sposobnost materijala za zidove da ne upijaju vodu. Na primer, u sluaju poplava, betonski zidovi ili zidovi od opeke upijaju vlagu do samog plafona.

Konfortabilnost
Konfortabilnost takoe predstavlja vanu termofiziku karakteristiku zida, posebno zimi. Ukoliko je temperaturna razlika izmeu vazduha u prostoriji i povrine zida vea od 3 stepena, tada se vazduh pored zida hladi i pada nanie, podiui pri tome topao vazduh ka plafonu.

Zidovi od elijastih betonskih blokova (siporeksa) upijaju vlagu ne samo kod vanrednih situacija, ve i na samo gradilite stiu sa 20%-30% proizvodne vlanosti (neki proizvoai preporuuju da se zidovi od elijastih betona ne malteriu od 12 do 16 meseci posle ugradnje, sve dok blokovi ne izgube svoju otpusnu vlanost po izlasku iz proizvodnje), a zatim upijaju vlagu i u procesu graenja, poevi od zidanja malterom, preko malterisanja, pa sve do kvaenja kiom tih zidova do momenta njihove zatite fasadnom vodonepropusnom bojom. Treba podvui da sadraj vlage u zidu utie, ne samo na ekoloku mikroklimu objekta, ve i direktno umanjuje otpornost na mraz, termoizolacionu sposobnost, nosivost i na kraju dugovenost tog objekta.
www.buildmagazin.com

99

promo
Dugovenost
Dugovenost fasadnih zidova mora se obezbediti primenom materijala koji imaju neophodnu ukupnu otpornost i to: otpornost na mraz, hidrofobnost, biootpornost, otpornost na koroziju, otpornost na visoke temperature, postojanost pri ciklinim temperaturnim kolebanjima i drugim razarajuim dejstvima okolne sredine. U suprotnom, zahteva se specijalna zatita elemenata konstrukcije koji su izvedeni od nedovoljno otpornih materijala.

Zid od Simprolit blokova ne upija vlagu, to se mora uzeti u obzir u procesu malterisanja dok kod ostalih zidova vlaga iz maltera jednim delom isparava, a ostatak vlage upija zid malter kod Simprolit blokova u potpunosti se sui ka spolja! Zbog toga se malterisanje Simprolit blokova izvodi u tankom sloju, ukoliko se malterie cementnim ili cementnopeanim malterom. Ukoliko je pak, iz arhitektonskih razloga, potreban deblji malter, preporuuje se dodatak fibrinskih vlakana u malter. U oba sluaja malter se polako sui i daje mogunost fine obrade tog istog sloja maltera posle nekoliko asova, to ne samo da umanjuje kotanje materijala, ve i cenu rada pri zidanju, kako fasadnih, tako i pregradnih zidova od Simprolit blokova.

Otpornost na mraz direktno utie na dugovenost, pri emu je pogreno miljenje da broj ciklusa zamrzavanja i otapanja u potpunosti odgovara broju godina kod dugovenosti, s obzirom da u toku iste godine, u zavisnosti od klimatskih regiona, moe biti i nekoliko ciklusa zamrzavanja i otapanja. Na otpornost na mraz konstrukcije utiu takoe i druge fizike karakteristike materijala i zida u celini, kao to su: homogenost, modul elastinosti, koeficijent deformacije pri visokim i niskim temperaturama, amplituda kolebanja maksimalne i minimalne temperature itd.

I dok izolacioni materijali u tablama u ruskim uslovima imaju dugovenost u proseku manje od 25 godina, a elijasti betoni (gasbeton, penobeton) manje od 35 godina, Simprolit i Simprolit elementi imaju dugovenost vie od 50 godina.

Otpornost na dejstvo poara

Otpornost zida na dejstvo poara definie se njegovom karakteristikom da zadrava termoizolacionu sposobnost i celovitost za sve vreme trajanja poara, pri emu se tokom ispitivanja temperatura poveava po normiranoj poarnoj krivoj do preko 11000C.

Otpornost na mraz
Otpornost zida na mraz predstavlja njegovu sposobnost da pri zasienju vlagom izdri odreeni broj ciklusa zamrzavanja i otapanja, bez gubitaka termoizolacionih karakteristika, celovitosti, razaranja i znaajnog smanjenja vrstoe. Osnovni razlog razaranja materijala pod uticajem niskih temperatura je u irenju vode, koja pri zamrzavanju popunjava meusobno povezane pore u materijalu. Pri tome zasienje zidova vodom moe proistei ne samo zbog direktnog natapanja kiom, ve i zbog velike vlanosti sa kojom materijal dolazi iz proizvodnje, njegovog uvanja pod otvorenim nebom, kondenzacije vlage unutar fasadnih zidova, prekomernog vlaenja fasadnih zidova i tome slino.

100

www.buildmagazin.com

promo
Simprolit sistem je trenutno najoptimalniji sistem gradnje u svetu koji istovremeno zadovoljava sve neophodne karakteristike dugovene, energoefektivne i ekoloke gradnje i to:
Simprolit je najdugoveniji meu analozima. I dok izolacioni materijali u tablama (mineralna vuna, ekstrudirani i ekspandirani polistirol) u ruskim uslovima imaju dugovenost u proseku 20-25 godina, elijasti betoni (gasbeton, penobeton) od 20-30 godina, Simprolit i Simprolit elementi imaju dugovenost vie od 50 godina. Simprolit blok debljine svega 20cm zadovoljava sve klimatske regione Balkana, dok Simprolit blok 30cm zadovoljava sve regione u Rusiji; Simprolit monolit zapreminske mase 160kg/m3 u suvom stanju ima koecijent toplotne provodljivosti =0,044 W/mK. PREDNOST PRIMENE SIMPROLIT BLOKOVA: Simprolit fasadni blokovi imaju jedinstvenu mogunost da pri istoj debljini, pomou umetaka, poveaju termoizolaciju zida i na taj nain kompenzuju gubitak toplote proizaao od isprojektovanih fasadnih otvora. Otpornost na mraz Simprolit blokova je vea od 100 ciklusa zamrzavanja u surovim uslovima ruske zime. Simprolit blokovi ne upijaju vodu, pri ispitivanju u Moskvi Simprolit zidovi su imali vlanost <1%. Simprolit monolit je negoriv materijal i ima klasu gorivosti NG! Pregrada od Simprolit SOP ploa d= 8cm na drvenom rotilju otporna je na poar 120 minuta (EI120) EI180, otpornost na dejstvo poara Simprolit fasadnih i pregradnih blokova vea je od 3 asa. Lakoa, nosivost, i duktilnost konstrukcije obezbeuje visoku aseizminost Simprolit sistema. PRIMER: analiziran je 10-spratni objekat dimenzija 50mx20m, koji je u prvom sluaju izgraen najee primenjivanom metodom, a u drugom sluaju od Simprolit elemenata. Teina objekta u prvom sluaju iznosila je priblino 15.240 tona, a u drugom sluaju 7.000 tona. Proizilazi da je seizmika sila preko 2 puta manja u drugom sluaju, tj. da su objekti izgraeni Simprolit sistemom 2 puta otporniji na seizmika dejstva. Optimalno sadejstvo termoizolacije spolja i iznutra ini Simprolit zidove zimi toplim, a leti prohladnim. Zidovi od Simprolit blokova, zapunjeni betonom i armirani, imaju visok stepen nosivosti - za klasu vei nego zidovi od drugih termoizolacionih blokova. Objekti izidani Simprolit blokovima daleko su konfortabilniji od analognih sistema. Zidovi od Simprolit blokova postiu optimalan odnos toplotnog kapaciteta zahvaljujui mogunosti kombinovanja ispune unutar samog Simprolit bloka. Zidovi od Simrpolit blokova diu, a izbegnuta je i opasnost od kondenzata i prekomernog vlaenja konstrukcije zida. Simprolit sistem je jedan od retkih graevinskih sistema u kojem zidovi diu, ne upijaju vodu, nemaju pojavu gljivica i bui i neagresivni su
www.buildmagazin.com

DUGOVENOST

Po Certikatu NIISF RAASN

TERMOIZOLACIJA

Preporuka NIISF RAASN; Ispitano u Institutu IMS u Beogradu i Institutu za materijale i konstrukcije Graevinskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu Po Certikatu NIISF RAASN Ispitano u Institutu NII Mosstroy Sertikovano u Ruskoj Federaciji Ispitano u Institutu IMS u Beogradu

OTPORNOST NA MRAZ HIDROFOBNOST

OTPORNOST NA POAR

ASEIZMINOST

Rezultati analize Centra perspektivnih tehnologija u Moskvi

LETNJA STABILNOST NOSIVOST

NII Mosstroy Institut za materijale i konstrukcije Graevinskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu GOST 30949-96 NII Mosstroy Rezultati analize Centra perspektivnih tehnologija u Moskvi Ispitano u Institutu u Kazanju Tatarstan, Ruska Federacija Sertikovano u Ruskoj Federaciji

KONFORTABILNOST TOPLOTNI KAPACITET PAROPROPUSNOST

EKOLOGINOST

101

promo
Otpornost objekta na seizmika dejstva
Otpornost objekta na seizmika dejstva (aseizminost) pre svega zavisi od njegove visine, njegove ukupne teine (seizmika sila predstavlja masu objekta, umnoenu raznim korektivnim koeficijentima), konstruktivnog sistema koji na sebe prima seizmika dejstva, a pre svega od seizmikog regiona u kojem se nalazi. Savremeni graevinski materijali da bi bili konkuretni na tritu pored zahtevanih fizikih i mehanikih, hemijskih i drugih svojstava, morali da zadovolje i vrlo znaajan zahtev u smislu ekonominosti, kako proizvodnje i ugradnje materijala, tako i kasnije eksploatacije objekta.

Ekonominost primene Simprolit sistema

Ekonominost primene Simprolit blokova sa strane Investitora najvie se ogleda u dobijenoj korisnoj povrini (i proporcionalno tome, umanjenje krajnje cene po 1m2), pa ak i mogunost zarade Investitora po svakom dunom metru fasadnog zida izidanog Simproli blokovima. Razmotrimo najee primenjivane sisteme zidanja spoljnih zidova: Zahtevana otpornost zidova na poar definisana je normativima raznih zemalja i zavisi od mnogih faktora, poev od stepena drutvenog znaaja objekta, definisanog ekonomskim, socijalnim i ekolokim posledicama njegovog razruenja, tipa objekta, stepena poarnog rizika, kulturno-istorijskog znaaja, brojnosti ljudi u objektu i potrebnog vremena za njihovu evakuaciju, vrednosti opreme u objektu, od spratnosti objekta, ukljuujui organizovanost i sposobnost poarne slube da za odreeno vreme i sa odreenom mehanizacijom ugasi poar. U proseku, normirana otpornost zidova na poar kree se u predelima: kancelarijske pregrade 0-15min, pregradni zidovi 15-30min, zidovi izmeu stanova 1,5-2 asa, meuspratne ploe 1-2 asa, krovne ploe 0,5-1,5 asa itd. Simprolit monolit je negoriv materijal i ima klasu gorivosti NG! Pregrada od Simprolit SOP ploa debljine 8cm na drvenom rotilju ima otpornost na poar 120 minuta (EI120). Simprolit SPB-60 pregradni blokovi debljine 12cm imaju otpornost na poar vie od 3 asa. Pri ispitivanju zida od Simprolit fasadnih blokova SBS-30, debljine 30cm, posle 3 asa dejstva poara pri temperaturi veoj od 11000C sa jedne strane zida, temperatura na drugoj strani zida bila je svega 640C, a proraunska otpornost na poar vea od 7,5 asova!

siporeks d=25cm

vazduni sloj 3cm obzida puna opeka 12cm unutranji malter 3cm spoljanji malter 2cm

ukupna debljina dz= 45cm

giter blok d=20cm stiropor 3cm vazduni sloj 2cm obzida puna opeka 12cm unutranji malter 3cm spoljanji malter 2cm

ukupna debljina dz= 42cm

siporeks blok d=29cm vazduni sloj i lepak za fasadu 1cm, utopljeno spolja stiroporom 3cm, unutranji malter 3cm, spoljanji malter 1,5cm

ukupna debljina dz= 37,5cm

www.buildmagazin.com

102

promo
Ne ulazei u analizu ni dugovenost navedenih sistema gradnje, ni njihove ekologinosti, pa ni u analizu veeg kotanja izvoenja vieslojnih zidova zbog poveanog broja radnih taktova, konstatujmo samo da najmanja ukupna debljina tih zidova iznosi 37,5cm. Primenom Simprolit blokova SBDS20, ukupna debljina zida je dz=22,5cm (Simprolit blok 20cm, unutranji malter 1,5cm i spoljanji malter najvie 1,0cm). Dakle, razlika u debljini iznosi 37,5-22,5=15cm, odnosno: = 0,15m2/m zida, i to u korist Simprolita! Cena materijala zida od Simprolit blokova, zajedno sa ispunom od betona i armaturom u svakom treem redu iznosi oko 25,0evra/m2 fasadnog zida, odnosno, za spratnu visinu objekta od 3,0m cena materijala iznosi 3x25=75evra/m dunom fasadnog zida visine 3,0 metra. Ako je prodajna cena prostora 800evra/ m2 (a znatno je vea!), Investitor dodatno dobija 0,15x800=120,0 evra po dunom metru fasadnog zida. Kada iz utede Investitor isplati materijal (75evra/m zida) i radnu ruku (~15 evra/m zida), sledi da zidanjem fasadnih zidova objekta Simprolit blokovima, Investitor fasadne zidove dobija potpuno besplatno! Pri tome jo i zarauje ~30,0 evra po svakom dunom metru izidanog zida! Zidovi besplatni + dodatna zarada = jeftinije od toga nema i ne moe biti!

SIMPROLIT SISTEM GRADNJE ZA DUGOVENOST Simprolit sistem gradnje kod izvoenja novih, kao i utopljavanja i nadogradnje postojeih objekata, obezbeuje: ekoloki ekonomian kvalitetan dugovean stambeni prostor

SIMPRO HOLDINGS ltd SIMPROLIT doo

Kostolaka 67/II 11000 Beograd tel/fax: +381 11 397 67 70 397 67 71 397 67 65 e-mail: md@simprolit.com ofceyu@simprolit.com www.simprolit.com www.simprolit.ru

ZA NAS, NAU DECU I UNUKE!

Ekonomski efekti primene Simprolit sistema u graevinarstvu

EKONOMIJA INVESTITORA Vie od 10% dodatne povrine pri istim spoljanjim dimenzijama objekta, skraeni rokovi izgradnje, manja koliina armature i betona, manje pozicija pri izgradnji, manja potreba za strunom radnom snagom, ekonomija ukupnih sredstava, kvalitet. Lakoa horizontalnog i vertikalnog transporta, jednostavnost, velika brzina gradnje, minimalno korienje oplate, izbegavanje skele kod fasadnih radova, rad i u zimskim uslovima. Dugovean, siguran, kvalitetan i jeftin stambeni prostor! Ekonomija sredstava pri eksploataciji objekta.
www.buildmagazin.com

EKONOMIJA IZVOAA EKONOMIJA KORISNIKA

103

enterijerpromo
Voda, u pokretu ili mirovanju, predstavlja poseban izazov u kreiranju prostora. Uvoenjem vode u enterijer stvaramo specinu atmosferu, ulivamo mu dodatnu energiju, oplemenjujemo ga, jednom reju inimo da pulsira kao da ima duu
Kada je re o eksterijeru (vrtu, parku, bati ili javnoj gradskoj povrini), mogu se izgraditi mnogi razliiti tipovi vodenih povrina. Sa druge strane, zbog ogranienosti prostora i specinih uslova, u zatvorenom prostoru su uglavnom suene mogunosti primene raznovrsnih vodenih elemenata. Neretko se u tenji za savremenim opremanjem stana, poslovnog ili ugostiteljskog objekta, pretera sa korienjem hladnih materijala, jednolinih boja i uniformnog nametaja, ime se dobija neeljeni efekat sterilnosti i monotonosti. Zato, darivanjem osnovnog elementa prirode vaem okruenju, svaki novi dan moe da zapone umirujuim uborom vode. Enterijer zahteva i podstie kreativna reenja i traganje za raznovrsnim vodenim elementima, a njihov izbor pre svega zavisi od veliine prostora i raspoloivih sredstava... Zatim treba razmisliti o moguim oblicima, boji, materijalu i vrsti vodenih elemenata.

VODA U ENTERIJERU
Vodeni zidovi
mogu biti napravljeni od kamena, drveta, gline ili razliitih vrsta metala, naroito bakra. U Italiji, paniji i Francuskoj koriste se najee klasini mediteranski vodeni zidovi izraeni od livenog betona koji se odlikuju velikom postojanou. Ukoliko se proceni da je vodeni zid najbolje reenje za odreeni enterijer, treba izabrati najadekvatnije mesto na kojem e ovaj element doi do punog izraaja. Pri tome treba imati u vidu kako e izgledati okupan dnevnom svetlou ili nou, obasjan vestakim osvetljenjem. Neosporno je da svetlucanje i ubor vode, koja se graciozno sliva niz vodeni zid, nikoga nee ostaviti ravnodunim.

Marija ivanovi dipl. in. pejzane arhitekture

Da bismo oplemenili prostor jaim uborom, koristimo vodene zidove kod kojih se voda pumpa pod jaim pritiskom i ne klizi po povrini nego se u jednom trenutku odvaja od njega, pruajui dramatian, snaan efekat, dok pada u rezervoar ili jezerce. Zid na kome e biti postavljen ovakav vodeni element treba uiniti vodonepropusnim, odnosno zatititi ga specijalnim materijalima. Veliki je broj preporuka vezanih za vodene zidove, ali njih ne moramo praviti sami jer postoji veliki broj proizvoaa koji e se pobrinuti o njihovom dizajnu, postavljanju i servisu.

Fontane se mogu nabaviti gotove, sa svom prateom opremom, ili napraviti od starih upova, interesantnih posuda od peene gline, kovanog gvoa, raznobojnog mermera, itd. Postoje razliiti oblici fontana kod kojih se voda moe javiti u vidu mlazeva razliitih oblika, u vidu penuavih gejzira, prelivnih zavesa ili tankih mlazeva koji klize niz matovito obraene povrine. Oslanjajui se na sopstvenu matu, kreativnost i volju, treba se bez straha upustiti u avanturu pravljenja fontane iz bajke, od kamena, koljki, starog bakinog kraga... Naravno, pri tome treba voditi rauna da se ona uklopi u enterijer u pogledu oblika, boje i materijala.

104

www.buildmagazin.com

promoenterijer

VODENI ZIDOVI mogu se veoma uspeno i efektno primenjivati i u eksterijeru, na velikim zidnim platnima, pa i na celom objektu

svetlo koje dopire iz akvarijuma stvorie intiman i oputajui ambijent u vaem prostoru

Stubovi sa mehuriima

od stakla ili pleksiglasa, ispunjeni su tenou u kojoj lebde jednobojni ili viebojni mehuri razliitih veliina. U veernjim asovima ova vodena vragolija moe imati ulogu gigantskih lampi koje diskretno osvetljavaju prostoriju, dok pokret mehuria ini da se cela prostorija pretvori u igru svetlosti i senke.

Akvarijum se izdvaja od drugih vodenih elemenata po tome to podrazumeva poseban biotop. Zato se mora voditi rauna o adekvatnom odravanju biljnog i ivotinjskog sveta u njemu. Stalnu obavezu odravanja akvarijuma (meu kojima mogu biti i oni dinovski zapremine preko 100m3), nadjaava zadovoljstvo uivanja u neposrednom dodiru sa vodenim ekranom i slikama koje svakodnevno emituje.

Budui da je re o takozvanoj statinoj povrini vode, ne mora da se insistira na prisustvu ore i potpunoj imitaciji prirode, ve se geometrijskim oblikovanjem vodenog ogledala dobija na gracioznosti, kakva je ostvarivana u italijanskim renesansnim i baroknim parkovima, ali i arapskim vrtovima. Vano je pratiti ta se zbiva u enterijeru sa vetakim jezerom, ili bilo kojim drugim vodenim elementom, onda kada nestane svetlosti dana... Pod snopovima podvodnih reektora, svetleih lopti i plamena svea, otkriva se novi ivot ovih vodenih oaza. Savremeno graditeljstvo, zahvaljujui dostupnosti novih materijala i tehnologija, oslobaa se starih predrasuda i traga za novim izazovima. Vodene povrine u enterijeru su jedna od novina koje, uz vertikalno ozelenjavanje, zelene krovove i krovne vrtove, ine osnovu odrivog graditeljstva

Akvarijumi

omoguavaju da ljubitelji podvodnog sveta uivaju u njegovom bogatstvu u toplini svog doma. Ne postoje stroga pravila o tome gde se moe postaviti akvarijum, niti postoje stroga pravila odnosa njegove veliine i prostora u kom e se nai.

Vetaka jezera u enterijeru podrazumevaju konsultaciju strunjaka, jer se velika panja mora usmeriti na njihovu konstrukciju, izolaciju povrina, instalaciju za dovod i odvod vode i vrste i naine osvetljenja. Strunjaci kau da ne treba preterivati u pogledu veliine jezera, jer mala jezera prirodnih oblika, bogata vodenim biljem poput lokvanja, trske, irisa i drugog rastinja, ostavljaju u enterijeru podjednako snaan utisak kao i ona vea.

AQUA CODE
aquacode.org aquacode@vector.net +381 64 111 00 65 +381 11 394 13 77 www.buildmagazin.com 105

promo

ARCUS FOTELJA
koliko to kota... sad u ba da se izuvam... pogledaj ove ludake... mo' misliti kako to moe da masira obina zujalica... itd. Zatim sam dobio u zadatak da napiem lanak o Malom princu. Dogovorio sam sastanak sa g. Stojanoviem na njihovom tandu za vreme Sajma turizma u Beogradu. Pokuao sam da zapodenem razgovor i na brzinu zavrim posao, ali me je Bane prekinuo: Jeste li nekad seli u fotelju? Ne moete da piete o neemu to niste probali kako radi!... I tako sam, silom prilika, promenio jato. Poetna, pretpostavljena, neprijatnost vrlo brzo je nestala. Sajamska kupola nada mnom u kojoj sam bio reio da uivam, odjednom mi se nije inila toliko zanimljivom, i moram da priznam, sklopio sam oi... Prva pomisao: OK... nije zujalica... Arcus fotelja i nije zamiljena samo kao relaksirajua fotelja kada ukljuite neki od programa. Njen zadatak je ekspresna ali sasvim ozbiljna terapeutska masaa, i moram priznati da sam bio prilino iznenaen energijom, nainom i tehnikom kojom je obavlja. Fotelja je poda mnom oivljavala... Neko vreme sam se opirao uitku razmiljajui kako li izgleda mehanizam ispod luksuzne kone presvlake i zamiljao sam poluge, klavirske

DOM JESTE TAMO GDE JE SRCE

Imali ste prilike da vidite Arcus fotelje iz ponude MALOG PRINCA, ali, da li ste probali masau u njima
Mislim da neu pogreiti ako posetioce naih sajamskih izlobi podelim u dve grupe: onu koja obie hale, pogleda sa veom ili manjom panjom ta ima, ta se nudi, raspita se o novinama, cenama, poneto moda kupi ili ne kupi, nije ni vano. Ova grupa posetilaca nekoliko puta e proi pored tanda Malog Princa i pogledae one iz druge grupe ljude koji uivaju u masai na foteljama kakve smo nekada mislili da emo svi imati posle 2000, i samo e odmahnuti glavom i otii kui... Greka! Moram da priznam da sam do sada bio jedan od onih koji se, sada smem iskreno rei, nisu usuivali da sednu u Arcus fotelje. Prolazio sam pored njih kao lisica pored groa, nalazei stotine izgovora: ma bogtepitaj

ekie koji savreno sinhronizovano i precizno trae prava mesta na mojim leima, elektromotore i sl. Ali kada je zatim neto prolo niz kimu, nekakav talas koji se zavrio tek na potiljku... svaki pokuaj da razotkrijem tu misteriju ispod uglaene spoljanjosti Arcus fotelje je obesmiljen. Lake je razmiljati o njoj kao o svom privatnom masaeru, mladiu ili devojci, ta ko voli...

Desetominutna magija se zavrila. Ustao sam, razmenio dve rei sa g. Stojanoviem, uzeo sam materijal i napustio Sajam. Kasnije sam tek razmiljao o njegovim reima da je fotelja namenjena apsolutno svima, da zdravlje predstavlja standard a ne luksuz, da se uz nju dobija garancija i na pet godina... Kasnije sam se tek setio da je neko pominjao kako su pogodne za hotele, masane centre, kozmetike salone, ozbiljne rme, ustanove, institucije koje misle na svoje zaposlene, klijente, korisnike... Iskreno, i sad me je briga gde sve moe da se koristi Arcus fotelja ja hou jednu samo za sebe! Seate li se amerikih lmova i serija u kojima likovi sanjaju, a esto i dobiju, svoju kosmiku fotelju? Od malena sam to smatrao nekakvim njihovim statusnim simbolom nerazumljivim ostalom svetu. E, pa ja vie nisam ostali svet. Ja sam seo u Arcus fotelju. Jeste li vi?

MALI PRINC doo kolska 91 21203 Veternik tel: + 381 21 503 918 fax: + 381 21 65 000 95 mob: + 381 63 500 014 e-mail: m.princ@eunet.yu web: www.maliprincns.co.yu www.arcushealth.com

ARCUS fotelje moete pogledati i u izlobeno-prodajnim salonima u Novom Sadu, Somborska 55 i Beogradu, Zeleni Venac 14

106

www.buildmagazin.com

promo

SISTEMI GREJANJA
Prvi naftni udar krajem 70-ih podigao je svest o znaaju elektrine energije, kao najistijeg vida energije. Skandinavske zemlje, bogate hidroenergetskim potencijalima, odavno su razvile sisteme grejanja koji maksimalno racionalno koriste energiju Norveki radijator
GLAMOX 3001, ve peta generacija radijatora rme ADAX, ekasno koristi zakone termodinamike i najnovija dostignua elektronike. Radi na principu konvekcije greja zagrevan elektrinom energijom, velike aktivne povrine i provodnosti, greje prostor prirodnom cirkulacijom vazduha. Ugraeni elektronski termostat, tanosti 0,30C (10 puta precizniji od standardnog), donosi utede do 15%! Fleksibilnost sistema, moderan dizajn i uklapanje u svaki prostor, omoguuje opremanje vaeg stambenog ili poslovnog prostora etapno i u skladu sa dizajnerskim zahtevima. Ekonomija, ekologija i estetika su tri osnovne prednosti koje koje vam prua Norveki radijator GLAMOX 3001.
ELEKTRINO PODNO GREJANJE, RASKO BEZ KOGA NE MOETE!

ROVEX INENJERING

Elektrino podno grejanje

Da li ste ikada etali bosi po sunanoj plai i osetili topli pesak pod nogama? Ako jeste, onda ste osetili kako radi podno grejanje najekonominiji vid grejanja, koji zahteva temperaturu od samo 21-230C! Velikom grejnom povrinom sistem ravnomerno rasporeuje temperaturu od poda ka plafonu, ime je optimalno prilagoen naem organizmu, grejui periferne krvne sudove u nogama. Podno grejanje omoguuje postavljanje ekolokih i zdravih podloga koje ne skupljaju prainu i ne zadravaju alergene na toplim kamenim ili keramikim podovima vae dete moe se igrati na podu bez opasnosti od prehlade!

Udobno ravnomerno rasporeena toplota, bez praine i buke koju proizvode drugi sistemi. Dizajn po elji korisnika, bez obzira da li se radi o dodatnom ili o osnovnom sistemu. Sve vrste podova kamen, drvo, keramika... Ne vide se ventilatori, termostat se postavlja na zid (cevovodi, loita i bojleri nisu potrebni). Sigurno elektrini provodnici su zatieni uzemljenim omotaem i bilo kakvo oteenje prouzrokuje iskakanje zatitnog elementa i prekid napajanja. Elektromagnetna zraenja su svedena na minimum i gotovo da ih nema. Pouzdano najkvalitetniji materijali (ivotni vek preko 30 godina). Bez pokretnih delova koji se mogu habati, ne zahteva nikavo odravanje. Garancija proizvoaa je 10 godina. Najekasniji sistem grejanja na tritu! Cenu ugradnje u eksploataciji svodi na minimum. Elektronski termostat omoguuje jednostavno podeavanje i programiranje sistema u skladu sa ritmom vaeg ivota i navika

Norveki radijator svaki prostor greje u skladu sa vaim potrebama, rasporedom i nainom ivota, koristei energiju ekasnije od TA pei ili sistema na gas. Statistike pokazuju da porodica u stanu najvie provede od 17h do 8h ujutro, kada je period intenzivnog grejanja samo 6 asova (17-23h). GLAMOX 3001 prilagoava se ovakvom ili bilo kom drugom rasporedu!

Kod elektrinog podnog grejanja iz ponude Rovex Inenjeringa, struja prolazi kroz provodni materijal koji predaje toplotu podu, a zatim se ona ravnomerno prenosi u prostoriju. Temperatura poda regulie se direktno preko termostata sa osetljivom podnom sondom. Svaka prostorija ima svoj termostat i regulie temperaturu po potrebi. Podno grejanje je spor sistem relativno sporo greje ali se isto tako sporo i hladi. Ono se moe postaviti ispod svih vrsta podloga, a preporuka je da sistem instalirate ispod dobrog provodnih materijala kao to su kamen i keramika. Elektrino podno grejanje potpuno je sigurno sa stanovita eksploatacije, sistem je znatno jeftiniji i ekasniji i ne zahteva nikakvo odravanje. U sluaju eventualnog kvara zahteva minimalne zahvate na podu, za razliku od vodenog podnog grejanja.
www.buildmagazin.com

Zamislite izlazak iz kade u hladno jutro na ploice zagrejane na 30C... Rovex Inenjering vam prua mogunost jednostavnog i konfornog sistema grejanja vaeg doma uz pomo najnovije tehnologije podnog grejanja

ROVEX INENJERING
Bul. Mihajla Pupina 10 z/np 26 11070 Novi Beograd tel/fax: +381 11 3115 208 2136 840 3139 557 mob: +381 63 698 015 e-mail: prodaja@rovex.co.yu web: www.rovex.co.yu

107

transmaterijali
ETFE - kada gradite snove
Na fotograjama moete videti PTW Bubble Building i Olimpijski stadion u njenoj neposrednoj blizini, obe u Pekingu, izgraene povodom predstojeih letnjih Igara. Ovi fascinantni objekti, ali i kazahstanski Khan Shatyry (slika dole, vie na str. 37.), i mnogi drugi, izvedeni su uspeno zahvaljujui jednom materijalu ETFE smolama. ETFE (etilen-tetraoroetilen) je oropolimer izuzetnih karakteristika: nizak koecijent trenja, visoka otpornost na vremenske uslove, hemijske uticaje i UV zraenje, zanemarljiva apsorpcija vlage, izvanredne karakteristike pri ekstremnim temperaturama, uz odline vizuelne i estetske kvalitete. Kada se tu doda i lakoa oblikovanja, mogunost lameliranja, lepljenja, topljenja, itd, jasno je zato ovaj materijal ima najiru primenu u savremenom graevinarstvu. ETFE je na tritu dostupan u nekoliko modikovanih oblika, u vidu folija ili praha, zavisno od proizvoaa i potreba kupca. Smole prolaze konvencionalne, ali i najsavremenije procese u proizvodnji: injektiranje, kompresiju, miksovanje, ekstruziju... Na taj nain osigurava se visoka mehanika vrstoa uz otpornost na hemijske uticaje svih vrsta. Zadravanje viskoznosti pri upotrebi postie se nepotpunim suenjem proizvoda. Primena ovih smola je praktino neograniena: izrada noseih kablova, ojaavanje i sana-

cija betonskih konstrukcija, zatita izloenih konstruktivnih elemenata, zatita provodnika u ekstremnim uslovima, zaptivanje specijalnih prostorija (laboratorija, specijalnih ahtova, itd)... Takoe, ETFE se koristi i u elektroindustriji, dizajnu proizvoda...

promo
Sistemi centralnog usisavanja razvijaju se u svetu ve nekoliko decenija, dok na naem tritu dobrim delom predstavljaju nepoznanicu. Upoznajemo vas sa jednim od ovih sistema prednosti ete lako i sami prepoznati
Veliki poslovni objekti i kompleksi odnose prevagu nad individualnim, iz poznatih razloga: manjak prostora, cena zemljita, trokovi infrastrukture i graenja... Dodatno, savremeni objekti podrazumevaju primenu koncepta energetske ekasnosti, pomou inovativnih tehnologija, materijala i sistemskih reenja. Sistem centralnog usisavanja (SCU) je zato nezaobilazni standard u hotelima, industrijskim objektima, poslovnim i javnim zgradama, ali i objektima za kolektivno i individualno stanovanje, zgradama, kuama, vilama...

SISTEMI CENTRALNOG USISAVANJA

DISAN
POLYCO DONOSI STANDARDE Od 2006. godine DISAN sistemi su dostupni i na naem tritu! Partner ove vodee kompanije iz oblasti centralnog usisavanja za Srbiju i za Crnu Goru je rma POLYCO iz Mladenovca. Ovo preduzee prua kompletnu uslugu: od konsaltinga i projektovanja, do isporuke i implementacije sistema centralnog usisavanja u va objekat. Ovim su naem tritu postali dostupni visokokvalitetni proizvodi, sa izuzetnim inovativnim potencijalom, velikim mogunostima primene i sa odgovorima na sve zahteve. Struni tim rme POLYCO, u saradnji sa partnerom iz Italije, dae vam sve odgovore u pogledu projektovanja, distribucije i ugradnje sistema centralnog usisavanja

trokova, uz praenje odgovornog odnosa pojedinaca prema zajednikom dobru sistem ograniava eksploataciju u svakom trenutku na jednu petinu od ukupnog broja stambenih jedinica primena KNX standarda za inteligentne zgrade koji objedinjuje tri evropska standarda (EHS, BatiBUS, EIB)

Princip rada Disan sistema

Usisani vazduh ide kroz sistem prema centralnom usisivau brzinom od 100km/h! Pri ulasku u usisiva nailazi na ciklonski levak gde se odvajaju vee i tee neistoe to titi glavni lter. Vazduh zatim prolazi kroz veliki cartridge lter povrine 5.400-20.000cm2, koji zadrava i najsitnije estice, nakon ega dodatni ciklon odvaja prainu u plastinu vreu. Ipak, postoji mogunost da, detaljnim procesom ltriranja u usisanom vazduhu ostanu mikroskopski male estice, sposobne da se provuku kroz svaki lter. One se, zajedno sa ltriranim vazduhom, izbacuju van usisavanih prostorija. Utinice Disan sistema imaju led-lampu koja sija kada sistem nije operativan iz bilo kog razloga: programirano vreme za kuni red, trenutno optereenje, servisiranje centralnog ureaja... Kompletni podaci za svaku stambenu jedinicu i itav sistem prate se i obrauju pomou specijalno dizajniranog mikroprocesora (fotograja ispod, levo) u raunaru na kom se prati Disan.

SCU uteda energije

Kako radi SCU? Ukratko: instaliraju se usisne cevi (poput onih za vodu ili strujne kablove) povezane na jedan centralni usisiva negde u objektu. Kada se crevo za usisavanje stavi u utinicu bilo gde u objektu, centralni usisiva se automatski ukljuuje i poinjete da usisavate! Dakle, SCU se sastoji od: PVC cevi obino se postavljaju u zid ili se razvode po podu/plafonu utinice na zidu ili podu centralni usisiva trajno postavljen na zid u nekoj od pomonih prostorija (garai, ostavi, dnu stepenita, podrumu...) eksibilno crevo i pribor za usisavanje Odmah su vidljive i sve prednosti SCU: pojednostavljeno odravanje nije potrebno prenositi usisiva iz prostorije u prostoriju, usisna snaga statinog ureaja je viestruko vea, skupljanje praine iz celog objekta na jedno mesto, vei kapacitet vree i jednostavnije pranjenje... zdravstveni aspekti nema buke i izbacivanja najsitnijih estica prljavtine i grinja kroz izduv usisivaa, izbegavanje sindroma bolesnih zgrada... energetska ekasnost kompatibilnost sa drugim sistemima pametnih zgrada kratko vreme amortizacije.

bioskopi, pozorita multi-cinema Dietrich-Theater, Neu-Ulm (3.000m2) velika i mala preduzea Swarovski AG, istraivaka laboratorija, Vatens, Tirol obrazovne ustanove Busan Education Information Center (ROK) Koreja, Lomonosov Univerzitet, Moskva.

Disan sistemi, zahvaljujui svojim originalnim i pouzdanim reenjima koja prave znaajnu utedu energije potrebne za odravanje higijene prostora, pravo su reenje za poslovne objekte svih vrsta Poslednjih godina instalirano je preko 20.000 sistema Disan irom sveta: hoteli, restorani, vile dvorac-hotel Altomonte (Kalabrija), nekoliko hotela u banji Abano-Montegrotto (Veneto), Chang Fu Gong (Peking), Armonia (Atina) luksuzne rezidencije Trofana Royal, Austrija, ekskluzivni hotel na Alpima veliki turistiki kompleksi Hotel Princesa Yaiza (Kanarska Ostrva) jedna od najprestinijih instalacija u istoriji SCU banke, poslovni objekti Casse Rurali del Trentino (4.500 m2) bazeni, sportski centri SC Trento
www.buildmagazin.com

Disan je pronaao reenja koja, za razliku

od standardnih SCU, optimizuju upotrebu sistema time znaajno doprinosei energetskoj ekasnosti, odn. utedi trokova: profesionalno odravanje (ne)odgovornost pojedinca svodi na minimum Disan neprekidno nadgleda i prepoznaje gde su cevi otvorene i u kom vremenskom intervalu, izraenom u sekundama, radi to preciznije i pravinije raspodele

POLYCO doo
Kneza Lazara 9 11400 Mladenovac tel: +381 11 8230 248 tel/fax: +381 11 8233 219 e-mail: info@polyco.co.yu web: www.polyco.co.yu

109

promo
OBEZBEDITE SEBI KOMFOR II SOFISTICIRANOST OBEZBEDITE SEBI KOMFOR SOFISTICIRANOST

DOMIS ENTERIJERI
Domis Enterijeri doo je preduzee koje se bavi uvozom i prodajom materijala za zavrne radove u graevinarstvu. Sa razvojem trita i prodajnih regiona razvija se i preduzee Domis Enterijeri koje pratei potrebe trita iri prodajni asortiman
Jo od samih poetaka preduzee Domis enterijeri postavilo je sebi nekoliko smernica u poslovanju, deniui ih kroz tri pojma vizija, misija i cilj preduzea: Vizija lagerom i konkurentnim cenama ispuniti zahteve trita. Na ovaj nain, domae trite postaje bogatije kvalitetnim proizvodima dostupnim na vie lokacija, po povoljnijim cenama, to doprinosi optem poboljanju graevinske privrede, i posebno kvalitetu stanovanja i ivljenja. Misija preko izvoaa, pruiti krajnim klijentima mogunost da prostor oko sebe uine lepim. Kvalitetnim i lako dostupnim materijalima i proizvodima, svako moe oplemeniti svoj stambeni ili poslovni prostor, i uiniti ga prijatnijim i zdravijim, ali je neophodno dodatno informisati kompletno trite kako bi oni uli i u svakodnevnu najiru primenu.
DOMIS ENTERIJERI SPECIJALNA PONUDA ZA INVESTITORE, IZVOAE I DALJU PRODAJU Preduzee DOMIS ENTERIJERI od poetka rada prati mnoge renomirane graevinske rme u njihovim zavrnim radovima, pre svega zahvaljujui velikom izboru proizvoda i materijala za izgradnju, ugradnju izolacije, pokrivake radove, oblaganje i zavrne radove u enterijeru... to je jednostavnija nabavka to je vee smanjenje trokova za izvoae radova, samim tim i cena izvedenih radova je nia a konkurentnost pred krajnjim korisnikom bolja.

staklene prizme

polirani graniti
Cilj omoguiti domaem tritu (izvoaima, projektantima, krajnjim korisnicima) dostupnost materijala renomiranih proizvoaa iz celog sveta. Novine, kao to su bambus-parket, razni laminati i sl, postale su hit u celom svetu. Vie nije neophodno ekati i po nekoliko godina da neka novina stigne do nas, Domis enterijeri su jedni od onih koji nam omoguavaju da idemo u korak sa celim svetom, bar kada su u pitanju graevinski materijali i opremanje prostora.

Kako bi svojim kupcima obezbedili kompletan asortiman neophodan u izgradnji i opremanju prostora, ponuda Domis enterijera podrazumeva irok spektar proizvoda i materijala za spoljanju i unutranju upotrebu: proizvodi od prirodnih i industrijskih materijala za poploavanje i oblaganje polirani granit, laminatni pod, keramike ploice, bambus-parket (na fotograji)... materijali i proizvodi za unutranje i spoljanje oblaganje i pokrivanje lexan ploe, krovne folije, bituwel ploe, OSB ploe, tegola, gips-ploe, laminat, lamperiju, alu-lamperiju, medijapan i aluminijumske lajsne (na fotograji) izolacioni materijali stiropor, stirodur, staklena vuna, stiropor plafoni, kondor... metalni proizvodi za izgradnju i opremanje objekata aluminijumske ograde stolarija i stepenita sigurnosna vrata, aluminijumska i PVC stolarija, tavanska stepenita i harmonika vrata... Posetite sajt Domis enterijera i upoznajte se sa najnovijim akcijama

Lexan ploe
Svakako da je jedan od osnovnih preduslova za tako neto mogunost da se od jednog dobavljaa i na jednom mestu pronae sve ono to je potrebno za izvoenje radova. Upravo ovo e vam omoguiti Domis enterijeri zahvaljujui velikom lageru i logistik-centru na 2.500 metara kvadratnih, kapaciteta 1.400 paletnih mesta. Kako bi izali u susret svojim partnerima i kupcima, naroito izvoaima radova, u DOMIS ENTERIJERIMA nude specijalne uslove za izvoae, investitore i dalju prodaju

DOMIS ENTERIJERI prodajna mesta: Beograd Smederevski put 18 d tel: +381 11 347 3 925 Novi Sad Temerinski put 7 a tel: +381 21 64 16 792 Laarak Sremska Mitrovica 1. novembra 10 tel: +381 22 671 119 671 396 fax: +381 22 670 125 e-mail: domisenterijeri@ptt.yu web: www.domisenterijeri.com

Domis maloprodaja
www.buildmagazin.com

110

promo TOTALSTONE PANELI

INSPIRISANI PRIRODOM
Preduzee za trgovinu i usluge MDS TOTALSTONE iz Beograda je ekskluzivni zastupnik i distributer visokodekorativnih eksterijernih i enterijernih panela za oblaganje zidova, renomiranog panskog proizvoaa TOTAL Panel System. MDS TotalStone na trite Srbije plasira tri proizvodne linije svog partnera
U savremenom ureenju prostora sukobljavaju se elje za kvalitetom i udobnou prirodnih materijala, i obaveza i potreba da sauvamo svoje prirodno okruenje i resurse.

Total Stone su paneli koji verno reprodukuju teksturu i boju kamena, cigle, kriljca, krenjaka... Paneli, lukovi, stubovi i svodovi iz ove proizvodne linije, omoguie vam da svakom prostoru, bio on klasian ili moderan, date linu notu.

Total Wood je ime koje se odnosi na drvene (imitacija) panele, grede, konzole Visoko cenei prirodno drvo, ne oteujui ga i ne troei, u preduzeu MDS Total Stone nude vam proizvode kojima ete u potpunosti postii efekat topline, elegancije

i otmenosti koji daje drvo. Uz Total Wood proizvode, tedite prirodu, ali i novac, koji biste dali na, po pravilu skupe, prirodne materijale.

Total Design su paneli sa teksturama betona i drugih materijala koji se primenjuju na fasadama. Izraeni su po najviim tehnolokim standardima i ine lakim ureenje, renoviranje ili restauraciju povrina i itavog vaeg prostora, bez obzira na namenu i veliinu. Inspirisani prirodom, koristei tehnologiju nove generacije, dizajnirani su proizvodi koji uvaju prirodna bogatstva. Inspirisani prirodom, nude vam praktine, jednostavne za upotrebu i montau, vizuelno savrene, panele visokog kvaliteta. Inspirisani prirodom, uinite da va dom, restoran, poslovni prostor, postane atraktivniji, dinaminiji, totalno drugaiji. Dozvolite da TotalStone bude totalno reenje i za vas

UPOZNAJTE JEDINSTVENOST UPOZNAJTE TOTAL STONE Brojne su karakteristike kojima moemo opisati proizvode iz ponude preduzea MDS TOTAL STONE. Predoavamo najvanije: laki teina izmeu 5 i 6 kg/m2 tanki prosena debljina oko 1cm vrsti meavina poliesterske smole i staklene vune zatitni, vodootporni i izolacioni dugotrajni bez habanja i bez promene usled UV zraenja otporni niska kontrakcija i minimalna ekspanzija

prilagodljivi lako nanoenje na svaku povrinu pogodni ne zahtevaju odravanje ili ienje multifunkcionalni mogu sluiti i kao oplata za cement praktini brza i jednostavna instalacija, koja ne zahteva graevinsku dozvolu samostalni/samonosei ne treba im oslanjajua struktura Kada se uz sve ovo uzme u obzir i da je estetski kvalitet ovih proizvoda na najviem moguem nivou, jasno je da se radi o jednom zaista ekskluzivnom i inovativnom materijalu dostupnom na naem tritu

Biraninova 28 b 11000 Beograd tel/fax: +381 11 244 22 43 mob: +381 63 850 94 45 e-mail: mds.totalstone@yahoo.com ww.totalstone.co.rs

MDS TOTALSTONE doo

www.buildmagazin.com

111

promo

FORMICA COMPACT
Preduzee ELTOP iz Paneva predstavlja tritu savremene panele za unutranje i spoljanje oblaganje objekata. Specijalne karakteristike Formica Compact panela ine ovaj materijal idealnim za vienamenske aplikacije kako u zatvorenim, tako i na otvorenim prostorima. Takoe, moe se primenjivati na objektima sa velikom frekvencijom korisnika, kao to su sportski centri, bolnice, kole gde e u potpunosti ispuniti sve zahtevane karakteristike koje se odnose na kvalitet samog materijala, ali i estetske kvalitete elemenata

PANELI ZA UNUTRANJE I SPOLJANJE OBLAGANJE PANELI ZA UNUTRANJE I SPOLJANJE OBLAGANJE

Zbog visoke otpornosti na oteenja, vremenske uslove, otpornosti na vatru i vodu, primena je neograniena. Dodatno, ovi materijali su izuzetno zahvalni za odravanje tokom dugog perioda korienja. Dostupnost u debljinama od 4 do 20 milimetara, mogunost izbora velikog broja dezena i zavrnih obrada stavljaju ovaj materijal u sam svetski vrh kvalitetnih reenja za spoljanju i unutranju primenu.

Posebno veliku primenu, Formica Compact ima u toaletnim prostorijama sa kabinama, ormarima i kupatilskim vorovima. Otporan je na sve vrste bakterija, a lako ienje ini ga idealnim za ovu namenu.

Formica Compact oblaganje enterijera i eksterijera

Formica Compact Exterior ploe za spoljanje oblaganje, poseduju izuzetnu otpornost na vremenske promene i na UV zrake. Bilo na ventiliranim fasadama ili na zidovima i pregradama, materijal obezbeuje vodootpornost i vlagootpornost.

Vrata izraena od Formica Compact-a, garantuju otpornost i dugotrajnost, ispunjavajui sve, od najosnovnijih do najspecinijih zahteva, kao to je otpornost na vatru ili x-zrake. Specijalna proizvodnja materijala u debljinama 2 i 3 milimetra za zavrna oblaganja

ELTOP Miloa Obrenovia bb 26000 Panevo tel/fax: +381 13 51 29 18 51 27 55 web: www.eltop.co.yu

112

www.buildmagazin.com

promo

PROJEKTNO FINANSIRANJE
za izgradnju stambenih i poslovnih objekata

OSNOVNE PREDNOSTI PROJEKTNOG FINANSIRANJA KOD ERSTE BANK: sigurna investicija, kako za investitora tako i za Banku bra gradnja dovoljna koliina novca za izgradnju bra prodaja stanova povoljni stambeni krediti Banke sigurnost za kupce stanova sigurno dobija uknjien stan investitor nije prinuen da u toku gradnje prodaje stanove po nioj ceni jer kupac nema rizik, a investitor ima sredstva za gradnju akcenat je stavljen na analizu projekta, a ne na analizu preduzea projekat otplauje sam sebe (investitor nita ne plaa Banci dok se objekat ne zavri, a vraanje kredita po dobijanju upotrebne dozvole je od priliva ostvarenih prodajom jedinica iz objekta koji je predmet kreditiranja) projekat ne angauje dodatni kolateral investitora

Projektno nansiranje, novi proizvod u ponudi Erste Bank namenjen je nansiranju novoosnovanih i ve postojeih rmi

Period korienja kredita je usklaen sa dinamikom gradnje, tako da se za momenat nansiranja rauna trenutak dobijanja prijave radova i uloenih 20-30% od vrednosti investicije, a sredstva iz kredita se putaju nakon zavrenih privremenih situacija overenih od strane nadzornog organa. Dinamika otplate je usklaena sa dinamikom prodaje, to jest moe zapoeti tek nakon zavretka perioda gradnje. Otplata se vri iz priliva od prodatih stanova, poslovnih prostora i garaa koji se nalaze na namenskim raunima u Erste Bank. Takoe, obezbeena je mogunost i za zika lica da pod povoljnijim uslovima dou do stambenih kredita u objektima iju izgradnju nansira Banka: banka odobrava stambene kredite (uz mogunost odloenog poetka otplate) zikim licima za kupovinu stanova, u objektima iju gradnju banka kreditira sredstva od prodatih jedinica se uplauju na dinarski i devizni namenski depozitni raun korisnika kredita investitora banka nansira izgradnju objekta, pa je tako sutinski i vlasnik objekta sredstva od prodatih stanova ne mogu se tretirati kao sredstva koja pripadaju investitoru sve do dobijanja upotrebne dozvole! sredstva od prodatih stanova koristie se za otplatu kredita od momenta kad objekat dobije upotrebnu dozvolu ovakvom konstrukcijom kupci su zatieni
www.buildmagazin.com

Osnivai rmi mogu biti: pravna lica zika lica sa iskustvom u oblasti graevinarstva U ponudi su sledei modeli nansiranja: nansiranje izgradnje stambenih i poslovnih objekata namenjenih daljoj prodaji na tritu nansiranje izgradnje stambenih i poslovnih objekata namenjenih rentiranju nansiranje izgradnje turistikih objekata Erste Bank projektnim nansiranjem eli da pomogne svojim klijentima u izgradnji objekata koji e zatim biti predmet prodaje ili rentiranja na tritu, i to, kako na podruju veih gradova u Srbiji, tako i na podrujima priznatih turistikih centara. Iznosi kredita zbog veliine i ozbiljnosti samih projekata mogu biti i do 80% od ukupne vrednosti projekta.

ERSTE BANK
Bulevar Mihajla Pupina 85b 11070 Novi Beograd tel: +381 64 87 47 623 87 47 419 Erste telefon: 0800 201 201 e-mail: projektno@erstebank.co.yu web: www.erstebank.co.yu

114

promo
DRAMIN se skoro 40 godina SAVREMENI GRAEVINSKI MATERIJALI bavi prizvodnjom savremenih graevinskih materijala. Proizvodi po kojima je najpoznatiji jesu hidroizolacioni premazi (penetrati, tene folije, trajno eksibilni premazi), aditivi za betone, polimerni i epoksidni industrijski podovi, hidrofobni bezbojni premazi, opravdava steeni naziv tena folija. Nakon mikroarmirani kitovi, ekspan- Dramin materijali premazivanja podova i zidova, premaz koji je dirajue i injekcione mase, Izolit Penetrat zauzima poseban znaaj u u obliku paste, pretvara se suenjem u foliju, brzovezujui materijali i sl. proizvodnom programu Dramina. Ovaj veoma elastinu, vodonepropusnu do pritiska

DRAMIN

Moderno trite stvara nove potrebe u graevinarstvu, na koje razvojni sektor Dramina odgovara stalnim unapreenjem postojeih i formiranjem novih proizvoda. Fleksibilnost, otpornost na habanje, savojna i pritisna vrstoa, ilavost, vodonepropusnost i vodoodbojnost, otpornost na baze, kiseline i hemijske agense, brzina i vreme vezivanja, gustina, ph vrednost, specina teina, otpornost na visoke i niske temperature... sve su to osobine koje se redovno kontroliu u njihovoj laboratoriji, putem uzorkovanja iz proizvodnih pogona, kao i kontrolom na terenu.

Dramin, zahvaljujui svom savremenom proizvodnom programu i strunom kadru, moe da odgovori na svaki zahtev prilikom gradnje novih i sanacije postojeih objekata i to u svim fazama gradnje. Dokaz kvaliteta predstavljaju mnogobrojni stambeni, poslovni i objekti od nacionalnog znaaja prilikom ije gradnje su primenjeni proizvodi kompanije Dramin.

penetracioni premaz za hidroizolaciju stambenih i industrijskih objekata, bazena, rezervoara pripremljen je kao gotov proizvod, spreman za ugradnju, pa nije potrebno dodavati cement i kvarcno punilo na samom gradilitu ime je znatno umanjena mogunost nastajanja greaka usled odabira neadekvatnih punila, loijeg umeavanja smese i sl. Nanesen na zidove i podove objekta, Izolit Penetrat ih ini vodo i vlagonepropusnim do pritiska vode od 7bara. Poseduje i zdravstveni atest, zahvaljujui emu se veoma esto primenjuje i za zatitu bazena u postrojenjima za preradu vode. Za razliku od klasinih-bitumenskih izolacija, Izolit Penetrat ima praktino neogranien vek trajanja. Izolit Foliex najnoviji hidroizolacioni premaz u ponudi, jeste proizvod nastao kao rezultat viegodinjeg ispitivanja potreba trita i primene najsavremenijih tehnologija i sirovina. U pitanju je jednokomponentni trajnoeksibilni premaz koji u potpunosti

vode 3 bar, i sa izuzetnom athezijom za gotovo sve vrste podloga (beton, malter, gips karton, blok, opeka...) Zbog izuzetno lake i brze ugradnje, trajnosti i irokog spektra graevinskih materijala na koje se moe primeniti, Izolit Foliex postaje praktino nezamenljivo reenje u modernom graevinarstvu.

Program industrijskih podova izdvajaju se samorazlivajue epoksidni podovi, visokopunjeni epoksi podovi i epoksidni premazi. U pitanju su najsavremeniji podovi otporni na velika mehanika optereenja, habanja, dejstva agresivnih medija i sl. U potpunosti zadovoljavaju zahteve HCCP normativa, pa se kao takvi veoma esto koriste u pogonima za preradu mesa, mlekarama, supermarketima, farmaceutskoj industriji, kao i u ostalim granama hemijske i prehrambene industrije. Zbog velikih mehanikih vrstoa, Dramin epoksidni podovi i premazi nalaze primenu i u magacinima, veleprodajnim objektima, benzinskim stanicama, kao i u svim drugim objektima gde se zahteva lako odravanje podova, otpornost na velika optereenja, trajnost, ali i estetski kvalitet

DRAMIN
DRAMIN redovno izlae svoj proizvodni program na beogradskom Sajmu graevinarstva, na centralnom mestu, u hali broj 3. Brojna priznanja i nagrade kako za kvalitet proizvoda, tako i za marketinki nastup su jo jedna potvrda upenog poslovanja rme. Ovom prilikom vas pozivaju da ih posetite i na ovogodinjem Sajmu graevinarstva, kako bi vam jo potpunije predstavili proizvodni program i visok kvalitet proizvoda, iz njihove ponude, uz poznatu parolu kompanije: Mi drimo vodu i kad majstori odu... Ugrinovaki put 7 11080 Zemun tel: +381 316 13 41 316 15 62 mob: +381 63 DRAMIN fax: +381 11 3161 341 e-mail: ofce@dramin.eu web: www.dramin.eu

www.buildmagazin.com

115

mehanizacija
Habanje se sa pravom smaHabanje se sa pravom smatra neprijateljem prota tra neprijateljem prota br.1. Usled habanja se troe br.1. Usled habanja se troe mnogobrojni pokretni skupi mnogobrojni pokretni skupi delovi ii oprema mehanizadelovi oprema mehanizacije u graevinarstvu, rucije u graevinarstvu, rudarstvu ii srodnim granama darstvu srodnim granama industrije. Deo potroen industrije. Deo potroen habanjem mora se zamehabanjem mora se zameniti novim, to predstavlja niti novim, to predstavlja jo vei izdatak, ali donosi ii jo vei izdatak, ali donosi druge probleme... druge probleme...

ICI OBRADA I NAVARIVANJE ICI OBRADA I NAVARIVANJE MOBILNIM MAINAMA NA LICU MESTA MOBILNIM MAINAMA NA LICU MESTA

NEPRIJATELJ PROFITA BR. 1

ICI d.o.o. je rma
koja se bavi reparaturom pohabanih, prsnutih i polomljenih delova sa velikim uspehom potvrenim brojnim referencama u svim velikim sistemima u Srbiji. Predstavljamo vam, ukratko, dve tehnologije iz ponude ove rme kojima se postiu velike utede u borbi protiv habanja:

HABANJE

maina za razbuivanje na utovarivau

Razbuivanjem i navarivanjem razlokanih rupa na licu mesta postie se: smanjeno vreme zastoja radom mobilnom mainom na licu mesta, predobrada, navarivanje, zavrna obrada trokovi reparature znaajno nii od trokova demontae, transporta, nabavke i montae novog dela nema slabljenja osnovnog materijala zbog umetanja aure (biksnovanje) zavrna obrada je na meru sa tanou od par stotih milimetra uz zadravanje saosnosti svih rupa razlokane rupe mogu biti i na rastojanju od 3 metra. Maksimalni prenik obrade 400mm. Habanje pojedinih delova maina ili opreme vie ne predstavlja problem ije otklanjanje zahteva velika ulaganja. Uz tehnologije koje obezbeuje ICI moete produiti vek mehanizaciji prilikom izgradnje puteva, na vaem gradilitu, rovokopu, kamenolomu...

delovi koje je mogue uspeno reparirati navarivanjem

Prilikom zamene potroenog dela mehanizacije mora se ekati na isporuku po nekoliko dana, pa ak i nedelja. Za sve to vreme maina ili oprema imaju prazan hod, a jo nepovoljnija varijanta je kada morate da ih sa mesta rada otpremite u servis. Korienjem postojeih znanja steenih iskustvom i dostignuima u metalurgiji i mainstvu, kao i korienjem savremenih tehnologija, maina i materijala, danas je mogue napraviti velike utede i napraviti znaajan pomak u borbi protiv habanja!

reparaturno navarivanje polomljenih i pohabanih delova razbuivanje i navarivanje razlokanih rupa iz jednog stezanja na licu mesta mobilnom mainom npr. na centralnom leaju, ukama kaika itd. Reparaturnim navarivanjem postie se:

navaren deo traje i do nekoliko puta due od novog, u proseku 300% dui vek trajanja trokovi reparature navarivanjem znaajno nii od cene novog dela navarivanje kvalitetnim dodatnim materijalom moe raditi potpuno neiskusan zavariva nema zastoja zbog ekanja na rezervne delove iskustvo rme ICI d.o.o. i vodeih proizvoaa garantuje uspeh u pravilnom izboru odgovarajue tvrde legure za navarivanje za kupce su besplatni saveti, demonstracije, tehnologija maina za razbuivanje na kaiki zavarivanja.
www.buildmagazin.com

ICI doo
Bul. Mihajla Pupina 119 11070 Novi Beograd tel/fax: +381 11 31 10 739 mob: +381 64 86 17 800 e-mail: info@ici.co.yu web: www.ici.co.yu

117

promo

SIMPROLIT
Autor Simprolit sistema Phd (DTech) Milan Devi, D.Civ.Eng. Akademik Ruske akademije tehnolokih nauka Akademik Meunarodne akademije tehnolokih nauka Doktor tehnologije graenja i inenjeringa u graevinarstvu Graevinski inenjer konstruktor

SISTEM GRADNJE
Posle reskog poskupljenja energenata, kristalno je postala jasna injenica da cena eksploatacije izgraenog kvadratnog metra prostora, ukoliko se ne preduzmu odgovarajue mere, u relativno kratkom roku previsuje samu cenu gradnje. Polazei od te, a i od injenice da je cena energenata, posebno za komunalno-stambeni kompleks, socijalna kategorija koja zahteva ne male subvencije iz dravnog budeta, normativnim i drugim dokumentima u znaajnoj meri poveani su i zahtevi za toplotnom izolacijom graevinskih objekata posebno fasadnih zidova, svetlo-prozranih konstrukcija i krovova. Kao brz i, inilo se, adekvatan odgovor poveanim zahtevima za toplotnom izolacijom objekata, pojavila su se mnogobrojna reanja toplotne zatite zidova u vidu mnogoslojnih konstrukcija sastavljenih od osnovnog graevinskog materijala (opeke, blokova, betonskih zidova i panela) i termoizolacionih materijala (ekspandiranog i ekstrudiranog stiropora, poliuretana, mineralne i staklene vune i sl.). Istovremeno, na trite su se vratili skoro zaboravljeni blokovi sa povienim termoizolacionim svojstvima od elijastih betona (gazosilikatni blokovi tipova Ytong i Siporex), penobetonski blokovi, keramzitobetonski blokovi i dr. Nalije medalje
Danas, posle vie godina njihove primene, sve su brojniji rezultati istraivanja naunih i drugih akreditovanih laboratorija koji pokazuju da je ira primena najveeg broja ovih reenja bila prilino ishitrena, bez dovoljno rezultata ispitivanja, ne samo materijala, ve i kompleksnog preseka (mnogoslojni zidovi, ravni krovovi) za razne klimatske faktore i sl.

isto preslikavanje arhitektonskih reenja detalja iz zemalja proizvoaa izolacionih materijala, nevodei rauna o specifinom klimatu, izuzetno visokoj vlanosti tokom cele godine, ekstermalnim temperaturama (ne samo leto-zima ve i dan-no), ve je posle par godina eksploatacije poelo da prijavljuje nadostatke obloga puca, zidovi promrzavaju, toplotna izolacija gori, troi se i u nemalo sluajeva delovi, pa i celi zidovi, rue se.

118

www.buildmagazin.com

promo
Ono o emu je malo ko vodio rauna, a to e, gledano na dui rok, neizostavno prouzrokovati nemale materijalne, pa i druge posledice je apsolutno zanemarivanje dugovenosti primenjenih termoizolacionih materijala (t.j. njihove sposobnosti da tokom odreenog broja godina zadre svoja termofizika svojstva), kako pojedinano, tako i u primenjenom arhitektonskom detalju. Pri svemu tome, zaboravlja sa na najvanije pri skoro svim reenjima mnogoslojnih zidova, na krai ili dui rok, zidovi prestaju da diu, to je osnovna pretpostavka komfornog i ekolokog ivotnog prostora. Naprotiv, potpomognuto silnim lobiranjem proizvoaa nekih termoizolacionih materijala, sve vie uzima maha projektovanje tzv. ekolokih pasivnih kua koje za polazite imaju potpunu paroizolaciju fasadnih zidova iznutra (ime se, u stvari, vetaki uveava dugovenost primenjenih izolacionih materijala u vieslojnim zidovima) i primenu kompletne izmene vazduha preko ventilacionih sistema unutar objekta.

Oigledno je da se radi o igri reima i zameni teza, te da je ekologija ivljenja u takvim objektima ravna ekologiji ivota oveka u akvarijumu, kojem su ubacili cevku da die, pri emu mu zimi greju, a leti hlade vazduh (to, naravno, ima i svoju cenu!). Polazei od svega navedenog, autor sistema je pred sebe i svoje saradnike postavio zadatak: isprojektovati i materijal i elemente od njega izraene i ispitati ih to je maksimalno vie mogue za sve klimatske uslove Ruske Federacije, tako da postigne maksimalno povoljan odnos termozikih karakteristika kao to su: paropropusnost, dugovenost, otpornost na mraz, otpornost na ekstremne temperature, hidrofobnost, otpornost na poar, nosivost i dr. Pri svemu tome, fasadni zidovi morali su ostati jednoslojni, a njihova debljina ista za sve klimatske regione Ruske Federacije.

Kao rezultat istraivanja, stvoren je Simprolit sistem gradnje, koji za osnovu ima patentiran Simprolit polistirolbeton, poseban vid dobro poznatog polistirolbetona (EPS betona).

Oblasti primene Simprolit sistema Izvoenje radova ispod nivoa terena

izvoenje utopljenih temeljnih zidova izvoenje ipova u veno zamrzlom tlu rastereenje obalnih zidova i AB krila mostova zamena slabonosivog sloja zemlje i aplikacija dodatnog optereenja bez dopunskih uticaja na dubinske slojeve kod puteva, pruga, temeljnih ploa izvoenje vibro-seizmo zavese za amortizaciju prenoenja kroz zemlju vibracija od metroa, zemljotresa i drugih dinamikih udara.

www.buildmagazin.com

119

promo
Izvoenje objekata visokogradnje
U delu izvoenja objekata visokogradnje Simprolit sistem obuhvata iroku paletu konstruktivnih elemenata i specifinih tehnologija izvoenja u fazi izgradnje objekata.

Simprolit elementi i konstrukcije: Simprolit blokovi za nosee zidove: SBDS30, SBD30, SBDS25, SBD25, SBDS20, SBD20 Simprolit blokovi za fasadne zidove: SBS30, SB30, SBS25, SB25, SBS20 Simprolit blokovi za zbornu meuspratnu i krovnu konstrukciju: SBPP16, SBPP20, SBPP24 Simprolit blokovi za pregradne zidove i oblaganje fasada: SPB12, SPBS12, SPBS15, SPB8r, SPB8k, SPB10 Simprolit meuspratne konstrukcije Simprolit krovovi: sa istovremenim slojem za pad i utopljavanjem, inverzni krov, Simprolit ventilisani krov Simprolit protivpoarni zidovi Simprolit slojevi za izravnanje (kouljica) Simprolit zvuko-termo-izolaciona podna konstrukcija Simprolit nadvratnici i natprozornici Simprolit protivpoarne razdelnice Simprolit ventilacioni kanali Simprolit elementi za dimnjake kanale Simprolit troslojne ploe za utopljavanje objekata (SUP3, SUP5, SUP8, SUP10, SUP12, SUP15) Simprolit jednoslojne ploe za utopljavanje, oblaganje fasade prizemlja i za protivpoarnu zatitu objekata i dr.

Specine tehnologije izvoenja

U Simprolit sistemu razvijene su brojne tehnologije primene Simprolit elemenata kod reavanja specifinih zahteva graenja. Upoznajte neke od njih... Primenom Simprolit sistema gradnje blokovima kao trajno ugraene oplate, bez dodatnih stubova i greda, bez primene teke mehanizacije za dizanje tereta, u svim klimatskim uslovima, mogu se u veoma kratkom roku izvesti, kako maloetani objekti, tako i viespratni objekti do 30 spratova. Primenom Simprolit sistema gradnje oplatom od Simprolit ploa reava se do skoro nereiva ili veoma skupa i tehnoloki sloena skoro duplo poveana protivpoarna zatita veoma visokih objekata (nebodera) meuspratnih ploa, stubova, pregradnih i fasadnih zidova. Primenom Simprolit tehnologije fasadnih zidova i panela reava se zahtev za poveanom dugovenou termoizolacije na fasadnim zidovima, tj. da dugovenost primenjenog materijala za utopljavanje fasade bude najmanje jednaka dugovenosti osnovnog materijala i ne manje od 50 godina.

Simprolit ventilisani krovovi predstavljaju izuzetno kvalitetan i siguran sistem za odvoenje pare iz utopljenih ravnih krovova, posebno u podrujima sa visokim sadrajem vlanosti u vazduhu, kao i kod objekata sa visokom tehnolokom temperaturom ili enormno velikom vlanou prostora ispod krovne ploe. Ispitivanja u NIISF RAASN pokazala su da se standardna dugovenost izolacionog materijala od 10 godina primenjenog u Simprolit sistemu uveala na ne manje od 25 godina.

120

www.buildmagazin.com

promo
Simprolit sistem rastereenje konstrukcija sa korodiranom armaturom i umanjenim noseim svojstvima - zgrada, mostova, potpornih zidova (primena Simprolit monolita pri sanaciji peakog i tramvajskog mosta na saobraajnoj petlji Autokomanda u Beogradu reila je zahtev olakanja konstrukcije usled deliminog gubitka nosivosti armature zbog korozije, a ugradnja Simprolit monolita preko 100m peakih staza mosta izvedena je u roku od tri dana) Simprolit LKV sistem nadziivanja zgrada bez iseljenja stanara i bez poveanog zahteva za grejanje objekta. Radovi se izvode bez teke podizne tehnike, a postojei objekat je u svim fazama izvoenja maksimalno zatien od atmosferskih padavina. Posebno treba istai da kod Simprolit LKV sistema nadziivanja starih objekata nije potrebna dodatna koliina toplote za grejanje dograen prostor se greje uteenom energijom posle utopljavanja postojee fasade Simprolit SUP i SOP ploama. Simprolit tehnologija olakanja montanih elemenata greda, meuspratnih i krovnih ploa reava i pitanja njihove vatrootpornosti, termoizolacije i zvukoizolacije. Simprolit tehnologija izvoenja jeftinih a energoefektivnih i ekoloki podobnih poljoprivrednih objekata (zidovi diu, otporni su na poveanu unutranju vlanost i temperaturu) kao to su: staje, mini-farme, hladnjae za sezonsko voe, objekti za inicijalnu preradu mesa i mleka itd. po gotovo svim zahtevanim parametrima daleko su ispred analoga. Simprolit tehnologija brzog izvoenja objekata za masovno zbrinjavanje ljudi, posebno u oblastima vanrednih situacija, kao i Simprolit tehnologija izvoenja seizmo-otpornih konstrukcija su u fazi zavrnih ispitivanja pokazale izuzetno povoljne rezultate. Simprolit tehnologija izvoenja objekata za proizvodnju i distribuciju elektrine energije primenjuje se kod termocentrala, transformatorskih podstanica, prostorija sa parnim turbinama i svuda tamo gde se zahteva odsustvo kondenza i ujedno visoka vatrootpornost. Simprolit tehnologija izvoenja plivajuih objekata (splavova, platformi, plivajuih vetakih ostrva) poela je sa primenom jo pre pet godina samo u Beogradu, na rekama Dunav i Sava, izgraena su dva splava-restorana i jedan splav-diskoteka uz primenu Simprolit elemenata. Simprolit tehnologija izolacije cevovoda u naftno-gasnoj industriji je povoljno prola preliminarna ispitivanja Simprolit ne samo da titi cevi od zamrzavanja ili pregrevanja, ve ih istovremeno titi i od korozije. Simprolit tehnologija izvoenja olakanih i utopljenih prostornih konstrukcija (hangari, sportski objekti kao i objekti za posebno zahtevne proizvodne tehnologije) je u fazi eksperimentalnih ispitivanja. Simprolit tehnologija izvoenja objekata specijalnih namena razvija se u vie podruja, a upravo se u Simprolit sistemu projektuje jedan od pet hramova Ruske pravoslavne crkve, planiranih za gradnju u Crnoj Gori, Italiji, Indiji, Dominikanskoj Republici i Ukrajini.

Simprolit sistem utiskivanje ipova u veno zamrzlom tlu sa posledinom zatitom od zamrzavanja ne zahteva teku opremu za njihovo pobijanje na veliku dubinu.

Simprolit sistem u irem smislu obuhvata:

Simprolit know-how tehnologiju proizvodnje Simprolit elemenata visoko isplativu primenu Simprolit sistema u svim fazama gradnje specifina svojstva primene materijala i konstruktivnih elemenata Simprolit sistema u gradnji i eksploataciji, posebno kod objekata sa visokim zahtevima otpornosti konstrukcije na razne ekstremne uticaje.
www.buildmagazin.com

121

promo
Prema ekonomskim pokazateljima iz vie biznis planova koji su uraeni od strane kupaca licence za proizvodnju i verifikovani od strane njihovih banaka, za liniju sa proizvodnjom od na primer 100m3 Simprolit blokova i 150m2 Simprolit ploa u smeni, ulaganja u opremu su manja od 100.000 EUR, a rok isplativosti celog projekta (zajedno sa obrtnim sredstvima za tromesenu proizvodnju i kupovinu licence) je manji od dve godine. Prag rentabilnosti ovakvog naina proizvodnje je izuzetno povoljan i ispod je 20%, proizvodnja ne zahteva visokokvalifikovanu radnu snagu, profit je iznad uobiajenog u oblasti proizvodnje graevinskog materijala naravno, pri uslovima 100% realizacije proizvedenih elemenata. Bez obzira na relativno mala ulaganja u opremu, meseno se za konkretnu liniju proizvede 2500m3 blokova, to je, primera radi, dovoljno da se od njih izvedu 25 kua od po 160m2!

Po zahtevu zainteresovanih kupaca licence iz Australije, Engleske, Irske, Portugala i Arapskih Emirata, zajedno sa fabrikom Metalika iz Srbije u fazi je projektovanje i ispitivanje poluautomatske maine, koja e u smeni proizvoditi oko 600m3 Simprolit blokova i oko 1.000m2 Simprolit ploa.

Simprolit know-how tehnologija proizvodnje Simprolit elemenata

Od poetka razvoja Simprolit sistema pa sve do nedavno (kada se naglo poveala tranja za Simprolit elementima, ukljuujui i projekte pred realizacijom sa velikom koliinom predvienih Simprolit elemenata), Simprolit elementi proizvode se u tzv. manuelnom reimu, bez odsustva automatskih procesa. Objektivno, u poreenju bilo sa poluautomatskom, bilo sa potpuno automatizovanom proizvodnjom, ovaj nain proizvodnje je najprihvatljiviji u poetnom stadijumu osvajanja trita, s obzirom da zahteva minimalna ulaganja uz maksimalne ekonomske pokazatelje pod uslovima jeftine radne snage i postojanja dovoljno velikih proizvodnih povrina.

Prednost ovakvog naina proizvodnje je i u mobilnosti proizvodne opreme veoma brzo i lako poligon za proizvodnju se moe organizovati na bilo kom gradilitu. Primera radi, rma Cyvas General Trade je iz Moskve transportnim avionom prebacila opremu na uhotku (blizu Aljaske), tamo proizvela sve potrebne Simprolit elemente, njima izgradila aerodromski terminal u Anadiru i opremu vratila zatim u Krasnojarsk (Sibir). U vrlo kratkom, za te uslove, roku Anadir je dobio prelep objekat, jedan od najlepih aerodromskih terminala u Ruskoj Federaciji.

Ekonomska efektivnost Simprolit sistema

Ekonomski efekat primene Simprolit sistema u graevinarstvu dobit svih uesnika u gradnji i eksploataciji objekata Primenom Simprolit sistema, profitiraju svi uesnici u gradnji objekata investitor, izvoa i krajnji korisnik, a kao rezultat dobija se dugovean, ekoloki podoban i komforan ivotni i radni prostor.

122

www.buildmagazin.com

promo
Drugi primer je takoe oigledan zahvaljujui primeni Simprolit sistema investitor aerodroma Domodedovo u Moskvi dobio je jo itav jedan sprat, bez dodatnog ojaavanja nosive konstrukcije! Ili podatak da je pri zameni projektovanog na Simprolit sistem investitor trnog centra u Moskvi dobio dodatnih 2.400m2.! Izvoa je takoe dobitnik u Simprolit sistemu za izgradnju objekata u Simprolit sistemu i predaju objekta Investitoru potrebno mu je daleko manje angaovanja u okviru standardne trine cene izvoenja. Dobija se na brojnim pozicijama: poev od smanjenja horizontalnog i vertikalnog transporta materijala preko minimalne upotrebe teke mehanizacije za dizanje materijala za ugradnju odsustva ili minimalnog korienja oplate i potrebe za strunom radnom snagom u odnosu na klasine metode mogunosti izvoenja radova pri ma kojim klimatskim uslovima pa sve do odsustva skele za fasadne radove (jer se fasadni zidovu u Simprolit sistemu spolja mogu samo gletovati, sa visee platforme ili ljuljke). Kupac krajnji korisnik izgraenog prostora je takoe dobitnik u Simprolit sistemu, jer dobija na eksploataciju: dugotrajan ekoloki podoban a pri svemu tome i jeftin stambeni prostor

Investitor dobija u svim fazama investiranja poev od smanjenja ukupnih trokova finansiranja, preko smanjenja vremena ulaganja sredstava zbog skraenih rokova gradnje, pa sve do ekstra profita u odnosu na klasini sistem gradnje zbog dobijanja dodatnih besplatnih kvadratnih metara prodajne povrine objekata. Primera radi, velika graevinska firma koja zapoinje sa gradnjom stambenog reona u irem centru Moskve (sa oko 136.000m2 fasade) zamenom projektovanih sa zidovima Simprolit sistema dobila bi dodatno (potpuno besplatno) jo 11.500 m2 prodajne stambene povrine! Stoga je razumljiva i ponuda jednog od licencnih proizvoaa Simprolit elemenata u Moskvi bilo kom investitoru da mu besplatno izvede sve fasadne zidove na objektu, sa karakteristikama u skladu sa najviim zahtevima toplotne i protivpoarne otpornosti, a da za uzvrat dobije u vlasnitvo samo razliku povrine koja se ostvari u odnosu na projektovanu a na koju Investitor, pri postojeim sistemima gradnje, i ne moe da rauna.

PRIMENA ELEMENATA SIMPROLIT SISTEMA U REAVANJU ZAHTEVA VISOKE PROTIVPOARNE OTPORNOSTI OBJEKATA

Posle tragedije u Njujorku, drastino su poveani zahtevi za vatrootpornou konstruktivnih elemenata nebodera visine do i iznad 100m meuspratnih i krovnih ploa, elemenata nosee konstrukcije, pregradnih zidova i dr. Simprolit sistem ima reenja za sve te zahteve pregradne zidove otporne na dejstvo poara vie od tri asa (EI180), montane pregrade na drvenoj i metalnoj podkonstrukciji otporne na poar najmanje 2 asa (EI120), ploe u vidu zarobljene oplate i poaro-zatitnog sloja konstruktivnih elemenata otporne na poar na preko 2h (EI180) i dr. Nedavno je od strane strunjaka koji su ispitivali elemente Simprolit sistema i lino se uverili u njegove blistave karakteristike pokrenuta inicijativa da se sa autorom Simprolit sistema i njegovim saradnicima formira posebno zajedniko struno telo pri NII Mosstroy-u, a koje e implementirati reenja Simprolit sistema u praksu gradnje nebodera do i preko 100m

SIMPROLIT d.o.o.
Kostolaka 67/2 11000 Beograd tel/fax: +381 11 397 67 70 397 67 71 e-mail: md@simprolit.com ofceyu@simprolit.com web: www.simprolit.com www.simprolit.ru www.simprolit.rs www.buildmagazin.com

123

oglasi

124

www.buildmagazin.com

oglasi

www.buildmagazin.com

125

oglasi

NOVO
od broja 5!

oglasite se u rubrici

OGLASI
(011) 3571 509

126

www.buildmagazin.com

oglasi

Venac Petrove Gore 7, 25000 Sombor tel: 025/425 321 mob: 063/439 695, 063/439 697, 063/1038 900 fax: 025/425 320 e-mail: schuering@eunet.yu www.schuering.de

Delatnost:
Maine za obradu plastine i aluminijumske stolarije Okretno-nagibni okov i pribor za plastinu i drvenu stolariju Nagibno-klizni okov, harmonika vrata, podizno-klizni okov arke za plastina vrata Brave za vrata jednozatvorne, viezatvorne, automatske i panik Cilindri obini i sigurnosni za plastinu i aluminijumsku stolariju Elektromagnetni prihvatnici Ringle (zasuni) za plastinu stolariju Ankeri za ugradnju plastine stolarije Vijana roba za okivanje, armiranje i ugradnju plastine i aluminijumske stolarije Ukrasne obloge i elementi za opivanje plastine stolarije Runi alat i pribor za plastinu stolariju Glodala i burgije etke za radne stolove

www.buildmagazin.com

127

promo
IENJE I ODRAVANJE VAEG PROSTORA

SECUT

SECUT ve pet godina prua usluge redovnog ienja i odravanja poslovnih i stambenih objekata, generalnog ienja nakon zavrnih radova u graevinarstvu, pranje fasada sistemom uadi, pranja i zatite tvrdih podnih obloga, pranja mekih podnih obloga, industrijska ienja, pranja i usisavanja velikih otvorenih i zatvorenih povrina (hala, industrijskih pogona, garaa, parking prostora, itd.) Secut oprema i osoblje
Preduzee je uspostavilo, dokumentovalo, sprovodi, odrava i stalno poboljava Sistem menadmenta kvalitetom (QMS), u skladu sa zahtevima standarda JUS ISO 9001:2001. ienje i odravanje podrazumeva upotrebu maina i opreme renomiranih svetskih proizvoaa: Orbis, RCM, WAP Alto Group, Tenant, Wirbel, Filmop i Vermop. Isto vai i za hemijska sredstva za mainsko i runo pranje svih vrsta povrina: Werner & Mertz Tana, Kiehl, Hagleitner. Sredstva su odgovarajuih PH vrednosti, prijatnog mirisa i poseduju sertifi kate proizvoaa ali i kvalifi kovanih ustanova u Republici Srbiji (kvalitet/ISO 9001:2000, ekoloka ispravnost/ISO 14001).

VISINSKE RADOVE (pranje staklenih, mermernih i aluminijumskih fasada sistemom uadi) vri osoblje koje poseduje sertikat Instituta zatite na radu da su obueni za rad na visinima i lekarsko uverenje da su sposobni za rad na visinama. Radnici su u stalnom radnom odnosu, a obuka za izvoenje visinskih radova sprovedena je pod nadzorom instruktora alpinizma i specijalnih jedinica MUP RS

ienje i zatita tvrdih podnih obloga posebno se prilagoava za: granit, PVC, linoleum, parket, beton, teraco, keramike ploice, industrijske podove, pa se tako npr. ienje prirodnog mermera odvija u dve faze: I faza: radikalno mainsko pranje sa uklanjanjem svih vrsta neistoa i naslaga starih premaza; ispiranje istom vodom; mainsko pranje osnovnim sredstvom; suenje. II faza: popunjavanje pora grundiranje; suenje; nanoenje 2. sloja premaza uz suenje izmeu nanoenja slojeva; suenje; poliranje opcija za akrilne premaze. Kristalizacija prirodnog mermera i kamena iz posebne Secut ponude radi se u osam faza: uklanjanje krutih neistoa mainsko temeljno ienje sredstvom odgovarajue Ph vrednosti; ispiranje; suenje; tretman monoetkarom uz poseban lc i specijalno hemijsko sredstvo, bez upotrebe vode; usisavanje praine ponovljen tretman monoetkarom, s tim to se menja vrsta lca; usisavanje praine; poliranje lcem od eline vune, bez upotrebe hemijskih sredstava i vode.

ienje svih vrsta podloga

ienje tekstilnih podnih obloga odvija se po razraenim procedurama za svaku od vrsta mekih podnih obloga (na primer redosled faza rada prilikom pranja tepiha i itisona): dubinsko usisavanje; mainsko pranje (monoetkara) sa hemijskim sredstvom odgovarajue Ph vrednosti; tretman jakih zaprljanja i skidanja eka (opcija); dubinska ekstrakcija (ekstrakciona maina i hemijsko sredstvo odgovarajue Ph vrednosti); suenje; tretman za rese (opcija).

ienje velikih povrina (parking prostora, garaa, skladita, industrijskih pogona, itd.), uz posebnu mogunost odravanja i u zimskom periodu, obavljaju strune ekipe Secuta koristei adekvatnu mehanizaciju.

Secut ponuda daje se po uvidu u stanje

objekta koji treba oistiti. Predvieno je odobravanje popusta u skladu sa veliinom prostora, dok stalni klijenti uivaju popust na sve usluge dodatnih ienja. Secut imenuje rukovodioca tima koji e organizovati i nadgledati vrenje usluga prema vaim zahtevima i potrebama

Osoblje preduzea Secut je uniformisano

sa vidno istaknutim logoom preduzea, i obueno za rad (poseduje sertikat Instituta zatite na radu da je osposobljeno za rukovanje mainama i opremom za pranje). Osoblje koje isti obavezano je da u strogoj diskreciji obavlja svoj posao i potuje klijentove aktivnosti, striktno je zabranjeno gledanje papira/dokumenata koji lee na radnim povrinama, njihovo otvaranje ili korienje, kao i korienje nametaja i opreme koja nije namenjena za ienje. Svaki naeni predmet ili stvar obavezno se prijavljuje i predaje bez zadravanja kao i svaka teta na nametaju i opremi pre poetka ienja.

SECUT LISTA KLIJENATA

Poslovni centar Ue, MPC Holding, Eurobank EFG tedionica a.d, Hypo Alpe Adria Bank, Erste Bank, NLB LHB banka, UNIQA osiguranje, stambeni kompleks OAZA, IMMOCENTAR, TC Rodi, European Constructions, RUDNAP, Direct Group, Ekonomist magazim, Futro ICB d.o.o, EFG Property Services, T-future d.o.o, Japan International Cooperation Agency, EFG leasing a.d, EZ Srbija d.o.o, ARCWS d.o.o, Progres AD, hoteli Moskva i Hyatt, Master centar Novi Sad, Telekom Podgorica, hotel Splendid Beii...

Preduzee za pruanje usluga

SECUT doo

Bulevar Mihaila Pupina 6 11070 Novi Beograd tel: +381 11 30 10 901 22 000 36 fax: +381 11 30 10 819 ofce@secut.co.yu www.secut.co.yu

128

www.buildmagazin.com

informator graevinske industrije

building construction directory

naruite besplatan primerak

(narudbenica na sledeoj strani)

www.constructionserbia.com www.gradjevinarstvo.co.yu

Infonet Group Izvorska 41, Beograd tel/fax: +381 11 35 71 509 +381 11 35 71 510 info@gradjevinarstvo.co.yu

Predstavljanje u BUILD magazinu

Trite Nijedan asopis nema bolju pokrivenost industrije sa najveim obrtom kapitala u Srbiji Izdava Renomirani izdava sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti i tema koje e privui veliki broj redovnih italaca Besplatna distribucija Izvoai radova, proizvoai materijala, trgovci, projektanti, inenjeri, preduzetnici... BUILD magazin je jedini asopis o graevinarstvu koji ne eka da bude kupljen, on direktno stie do vaeg potencijalnog komitenta Internet Kompletan sadraj predstavljen je i na www.buildmagazin.com Oglaavanje BUILD magazin vam omoguava najefektnije predstavljanje vaih proizvoda i usluga na tritu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet Infonet Group, Izvorska 41, Beograd, tel: +381 (0)11 3571 509, 3571 510 info@buildmagazin.com

(narudbenicu itko popuniti i poslati faksom, potom ili elektronskom potom) Preduzee Ime i prezime

za naa izdanja

Funkcija Adresa Mesto Telefon Telefon Mob. tel. Fax E-mail Web PIB Opis delatnosti Mat. br. ( ( ( ( ) ) ) )

Broj zaposlenih
1 do 10 11 do 25 26 do 50 51 do 100 101 do 500 vie od 500

narudbenica

Popunite ako elite dostavu na kunu adresu Ulica i broj Mesto DA, moete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost DA, elim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD DA, elim da dobijam besplatan primerak kataloga Graevinarstvo i opremanje*
* samo za preduzea

m.p.
tanost podataka overava

RESTORAN MAA BUDVA

LEPLJENE LAMELIRANE DRVENE KONSTRUKCIJE

PROJEKTOVANJE IZRADA TRANSPORT MONTAA

PIRAMIDA DOO Promenada 11 22000 Sremska Mitrovica tel: +381 22 636 205 639 205 fax: +381 22 611 081 www.piramidasm.co.yu sm@piramida neobee.net

SPORTSKA DVORANA OREVI BEOGRAD