Komparacija predkolskog vaspitanja u paniji i kod nas

2011

SADRAJ

UVOD ......................................................................................................................... 3 1 Sistem predkolskog vaspitanja kod nas .............................................................. 4

1.1 1.2 Ciljevi i zadaci predkolskog obrazovanja u Srbiji .................................................... 6 Ostvarivanje programa u deijim vrtidima .............................................................. 7

Komparacija naeg i panskog predkolskog obrazovanja .................................... 8

2.1 2.2 Ciljevi i zadaci panskog programa predkolskog vaspitanja .................................. 10 Ostvarivanje predkolskog vaspitanja u paniji .................................................... 11

ZAKLJUAK ............................................................................................................... 13 LITERATURA.............................................................................................................. 14

UVOD
Predkolsko vaspitanje je od izuzetne vanosti za dete. Znanje, vaspitanje i usmerenja koje dete dobija sa 3, 4 i 5 godina, kroz boravak u vrtiu, predstavlja osnovu za dalje uenje, razvoj linosti, radne navike i elju za znanjem. teta koja se u ovom uzrastu moe naneti nepravilnim vaspitanjem, retko kasnije moe da se ispravi. Ukoliko se osujeti detetova elja da zna, ui i ivi, malo je verovatno da e se ta elja kasnije javiti u istom intenzitetu. U savremenim uslovima ivota, sve je jasnije da je pozitivan rast i razvoj jedne zemlje u direktnoj vezi sa zdravim i dobro obrazvanim lanovima drutva. Sa druge strane, nedovoljna razvijenost, moe se objasniti neadekvatnom brigom o ranom razvoju dece. Mnoge meunarodne organizacije su radile, i dalje rade na stimulisanju daljeg razvoja i diskusijama o razvoju dece predkolskog uzrasta. Tri decenije naunih istraivanja o zdravlju ljudi su pokazale da se mentalni rast odvija najbre tokom prvih osam godina ovekovog ivota. Nedavne studije su pokazale da se tokom prve godine ivota mozak razvija bre nego to se ranije mislilo i da je uticaj rane ivotne sredine na razvoj mozga trajan. U prolosti se pretpostavljalo da razvoj mozga zavisi od uroene genetske konfiguracije. Ta pretpostavka se sada razvila i obuhvatila je efekat interakcije izmeu iskustva i gena. Istovremeno, istraivanje Programa rane brige i razvoja dece (ECCD) 1 irom sveta tokom poslednjih decenija, pruilo je dosta dokaza da ECCD moe. da pobolja uspeh u osnovnoj i srednjoj koli, da povea izgled deteta za veu produktivnost i budui prihod, da smanji verovatnou da pojedinac postane teret javnom budetu za pruanje zdravstvenih i socijalnih usluga, da podigne status ena i umanji nejednakost izmeu polova, da pomogne da se postigne vea drutvena pravednost da povea samopotovanje, motivaciju i drutvenu sposobnost u komunikaciji.

U okviru drutvenog razvoja, kvalitetna rana briga o deci e omoguiti razvoj pojedinaca koji su sposobni da pozitivnije doprinesu drutvu i time ekonomskom razvoju i kao rezultat, ve navedenih faktora, bie manje verovatno da e u ivotu postati teret drutvu. Svaki sistem, pa i sistem predkolskog vaspitanja unapreuje se tako to se iz drugih sitema uzimaju pozitivne ideje i praktini primeri, koji se kasnije implementiraju u sopstvne

Early Childhood Care for Development (ECCD)

sadraje. U tom smislu, u ovom radu e i biti govora o predkoslkim sistemima obrazovanja i vaspitanja dece predkolskog uzrasta kod nas i u paniji, sa ciljem da se uoe slinosti i razlike, te da se podstaknu na promene svi koji uestvuju u radu sa predkoskom decom.

1 Sistem predkolskog vaspitanja kod nas

Predkolsko obrazovanje i vaspitanje u Srbiji ima dugu tradiciju. Ono se poelo razvijati jo u periodu izmeu prvog i drugog svetskog rata, a svoje masovno i dosledno sprovoenje na naim prostorima otpoelo je po zavretku Drugog svetskog rata. Period socijalizma, bio je period masovnog graenja deijih vrtia, a sve to sa namerom da se ena oslobodi i da joj se omogui da nesmetano radi. Savremeni ivot, takoe zahteva od ene da nesmetano radi, te su ustanove za predkosko zbrinjavanje dece od izuzetnog znaaja, kako za porodice, tako i za drutvo u celini. U Srbiji dete moe poeti sa predkolskim vaspitanjem sa navrenih godinu i i po dana, tj. odlaskom u jaslice. U jaslicama se zbrinjavaju deca od 1,5 3 godine ivota. Ove ustanove se bave najvie uvanjem dece, ali i elementarna znanja pruaju ba one. Deca se obuavaju da budu samostalna, da vode rauna o higijeni i da usvoje elementarne kulturne navike. Ipak, sa pravim predkolksim obrazovanjem i vaspitanjem otpoinje se tek u

predkoslkim ustanovama u kojima deca borave u periodu od tri do est sedam godina. Takve ustanove nazivaju se deiji vrtii . Rad u ovim ustanovama organizovan je po uzrasnim grupama dece mlaa grupa: deca od 3 4 godine, srednja grupa: deca od 4 5 godina i starija grupa (predkolci), deca od 5 7 godina, odnosno do polaska u kolu. Rad u vrtiu je programiran prema uzrastu dece ali i prema njihovim obrazovno vaspitnim mogunostima. Boravak traje od 7 8 asova, pa do 18 asova, u zavisnosti od radnog vremena roditelja. Za to vreme deca se bave razliitim aktivnostima. Dorukuju, igraju se , sprovode se razne kreativne radionice, organizuju se razliite aktivnosti za razvoj: govornih, likovnih, muzikih, matematikih i drugih sposobnosti. Osim doruka, u vrtiu je deci omogueno i da ruaju i uinaju. Najvei deo svog vremena deca provode u sobama, odeljenjima za boravak dece, koji su razliito opremljeni u zavisnosti od materijalnog stanja vrtia, ali imaju svoj nametaj stolice i stolove, igrake, takozvane kutke, opremljene materijalima za odreenu delatnost dece. esto se u vrtiima nalaze kreveti na rasklapanje, u kojima deca mogu odspavati ukoliko su umorni. 4

Pripremni predkolski program je postao obavezan poev od kolske 2006/07. godine. Prema odredbi lana 85 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Slubeni glasnik RS62/03, 64/03, 58/04 i 62/04) pripremni predkolski program ostvaruje se kao program pripreme za polazak u osnovnu kolu u okviru predkolskog vaspitanja i obrazovanja. U godini pred polazak u kolu, ostvarivanje programa traje etiri sata dnevno, najmanje est meseci. Pripremni predkolski program je deo obaveznog obrazovanja i vaspitanja u devetogodinjem trajanju. lanom 89. istog zakona definisan je upis dece starosti od pet i po do est i po godina u deji vrti, odnosno osnovnu kolu, radi pohaanja pripremnog predkolskog programa. Propisana je obaveza dejeg vrtia, iji je osniva jedinica lokalne samouprave, odnosno osnovne kole, iji je osniva Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, da upiu dete radi pohaanja pripremnog predkolskog programa. To konkretno znai da privatni deji vrtii nee moi da organizuju ostvarivanje pripremnog predkolskog programa. Predkolskim obrazovanjem (za decu od 3-7 godina) rukovodi se na optinskom nivou i ono se finansira iz prihoda optine i nadoknada koje plaaju roditelji. Predkolsko obrazovanje je dobrovoljno, ali se od jeseni 2006. uvodi jedna godina obaveznog predkolskog obrazovanja. Predkolske ustanove u Srbiji pokrivaju decu uzrasta od 0-7 godina, u okviru 3 razliite strukture koje se delimino preklapaju: jaslice za decu uzrasta od 0-3 godine, u kojima rade vaspitai i medicinske sestre, vrtii za decu uzrasta od 3-7 godina i predkolska priprema za decu u poslednjoj godini pre kole, t.j. uzrasta od 6-7 godina, u kojima rade vaspitai. Najee se sve tri vrste predkolskog obrazovanja nude u okviru iste ustanove. Sistem predkolskog obrazovanja ne obuhvata vie od 25-30 procenata dece i nije obavezan. Od septembra 2006. godine, najmanje 6 meseci predkolskog postaje obavezno za decu staru 6 godina, a ovo obrazovanje je besplatno i finansira se iz dravnog budeta. Stoga je trenutno najvei izazov obezbediti logistiku, prostor i vaspitae za dodatni masovan priliv estogodinjaka koji do sada nisu bili ukljueni u sistem. Do sada je predkolski program regulisan kroz dva modela od kojih predkolske ustanove biraju jedan (jedan je vie orijentisan ka detetu, a drugi ka vaspitau), ali je trenutno u pripremi novi, jedinstveni program. U poslednjih deset godina, u Srbiji se, osim dravnih predkolskih ustanova otvaraju i privatni vrtii u kojima roditelji finansiraju kompletne trokove boravka dece.

1.1 Ciljevi i zadaci predkolskog obrazovanja u Srbiji

Predkolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje se u skladu sa zakonom kojim se ureuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, ratifikovanim meunarodnim konvencijama i zakonom, polazei od razvojnih, obrazovnih, kulturnih i socijalnih potreba dece i porodica sa decom predkolskog uzrasta. Delatnost predkolskog vaspitanja i obrazovanja, jeste vaspitanje i obrazovanje dece predkolskog uzrasta. Pod predkolskim uzrastom, u smislu zakona, podrazumeva se uzrast dece od est meseci do polaska u osnovnu kolu. Delatnost predkolskog vaspitanja i obrazovanja obavlja se u predkolskoj ustanovi (dejem vrtiu), u skladu sa Zakonom. U okviru delatnosti predkolskog vaspitanja i obrazovanja obezbeuje se i rad sa decom sa smetnjama u razvoju, rad sa decom sa posebnim sposobnostima i ostvarivanje drugih programa, zavisno od potreba i interesa dece predkolskog uzrasta. U deijem vrtiu mogu se organizovati i drugi oblici rada, odnosno mogu da se ostvaruju posebni programi u oblasti predkolskog vaspitanja i obrazovanja (kao to je uenje stranog jezika, razliite dramske radionice, balet i sl). Deji vrti, radi ostvarivanja vaspitanja i obrazovanja dece predkolskog uzrasta, obavlja i delatnost kojom se obezbeuje ishrana, nega i preventivno-zdravstvena i socijalna zatita dece predkolskog uzrasta. Ciljevi predkolskog vaspitanja i obrazovanja jesu podsticanje fizikog, intelektualnog, socio-emocionalnog razvoja, komunikacije i stvaralatva dece, kao i sticanje iskustava i izgraivanje znanja o sebi, drugim ljudima i svetu potrebnih za dalje obrazovanje i vaspitanje i ukljuivanje u drutvenu zajednicu. Zadaci predkolskog vaspitanja i obrazovanja odnose se na: A) stvaranje uslova za kvalitetan ivot, igru i uenje: 1. kreiranjem sredine za uenje i razvoj prilagoene potrebama, mogunostima i interesovanjima dece; 2. negovanjem igre kao naina izraavanja i specifinog oblika uenja deteta predkolskog uzrasta; 3. podsticanjem vlastite aktivnosti deteta kao naina sticanja saznanja o sebi i svetu oko sebe i razvoja svojih sposobnosti i vetina; 4. podsticanje skladnog psihofizikog razvoja dece: 6

5. negovanjem fizikog zdravlja i podsticanjem razvoja motorikih sposobnosti; 6. podsticanjem socijalizacije dece, razvijanjem odnosa sa drugima i sticanjem iskustava i saznanja o drugim ljudima; 7. podsticanjem usvajanja osnovnih drutvenih normi i moralnih vrednosti; 8. podsticanjem razvoja govora, govornog stvaralatva i komunikativnih sposobnosti dece; 9. podsticanjem saznajnog razvoja, negovanjem deje radoznalosti i pozitivne motivacije za uenje; 10. negovanjem i bogaenjem dejeg emocionalnog izraavanja, razvojem pozitivne slike o sebi i negovanjem emocionalne stabilnosti; 11. potovanjem deje individualnosti i podsticanjem osamostaljivanja; 12. podsticanjem razvoja dejih kreativnih potencijala i stvaralakog izraavanja pomou umetnikih medija i kroz igru; razvijanjem higijenskih, kulturnih i radnih navika; 13. razvijanjem odgovornog odnosa prema ivotnoj sredini i njenim pojedinanim komponentama; 14. pripremanje dece za polazak u osnovnu kolu.

1.2 Ostvarivanje programa u deijim vrtiima

Vaspitno-obrazovni rad u deijim vrtiima u Srbiji ostvaruje se na srpskom jeziku. Za pripadnike nacionalnih manjina vaspitno-obrazovni rad ostvaruje se na maternjem jeziku ili dvojezino, ako se za to opredeli najmanje 50% od broja dece u vaspitnoj grupi, odnosno meovitoj vaspitnoj grupi. Deo programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja ili program u celini moe da se ostvaruje i na stranom jeziku. Roditelj, usvojitelj ili staratelj opredeljuje se za jezik na kojem e dete sticati predkolsko vaspitanje i obrazovanje. Vaspitno-obrazovni rad sa decom koja koriste jezik znakova ostvaruje se po prilagoenom ili posebnom programu i izvodi se na jeziku znakova i pomou sredstava tog jezika, zavisno od potreba i mogunosti dece.Statutom dejeg vrtia utvruje se jezik na kojem se ostvaruje vaspitno-obrazovni rad. Deji vrti, osnovna kola koja ostvaruje predkolski program i drugi oblici organizovanja vode evidenciju o svom radu, u skladu sa zakonom. Oni vode evidenciju o

vaspitno-obrazovnom radu, i to: dnevnik vaspitnog rada i nege, dnevnik vaspitno-obrazovnog rada i knjigu rada strunog saradnika, a deji vrti i letopis dejeg vrtia. Na osnovu evidencije koju vodi deji vrti, izdaje javne isprave o pohaanju pripremnog predkolskog programa, i to: prevodnicu o prelasku deteta iz jednog u drugi deji vrti, odnosno osnovnu kolu koja ostvaruje pripremni predkolski program, i uverenje o zavrenom pripremnom predkolskom programu. Opte osnove predkolskog programa sadre: shvatanja o detetu i njegovom razvoju; znaaj i funkciju predkolskog vaspitanja i obrazovanja; opte i specifine ciljeve predkolskog vaspitanja i obrazovanja; zadatke predkolskog vaspitanja i obrazovanja; naela vaspitnoobrazovnog rada; principe saradnje sa porodicom i drutvenom sredinom i osnove za razliite programske modele u vaspitno-obrazovnoj praksi. U okviru predkolskog programa mogu da se ostvaruju i posebni programi prema mogunostima dejeg vrtia, u skladu sa potrebama i interesima dece i roditelja i jedinice lokalne samouprave. Deji vrti moe da ostvaruje i posebne programe koji nisu sastavni deo predkolskog programa, a kojima se zadovoljavaju potrebe i interesi dece i roditelja. Predkolski program moe da se ostvaruje i kao program prema posebnim pedagokim naelima i specijalizovan program. Druga organizacija, odnosno fiziko lice, moe da ostvaruje posebne programe u oblasti predkolskog vaspitanja i obrazovanja, ako ispunjava propisane standarde za ostvarivanje posebnih programa i dobije odobrenje Ministarstva. Predkolskim programom utvruju se: ciljevi, vrste, obim, oblici i trajanje vaspitnoobrazovnog rada. Predkolski program, zavisno od uzrasta dece, obuhvata: program vaspitnog rada i nege sa decom do tri godine, kao i program vaspitno-obrazovnog rada sa decom od tri godine do polaska u osnovnu kolu, koji ukljuuje i pripremni predkolski program.

2 Komparacija naeg i panskog predkolskog obrazovanja

Predkolsko obrazovanje u paniji ima mnogo duu tradiciju, nego u Srbiji. Ono se, kao organizovani vid vaspitanja i obrazovanja, pojavilo, kraljevskim dekretom jo u XVII veku. Ipak, u razliitim oblicima i razliitim putevima razvoja ilo je do danas. Nove tendencije se pojavljuju 1990-ih godina, i to kao izraz potrebe da se formalno obrazovanje proiri na stanovnitvo mlae od est godina, ali to nije bilo obavezno, poto se zasnivalo na razliitim teorijama konstruktivizma.

I u paniji se dete smatra kao bie sa posebnim karakteistikama koje ima tipine razvojne faze koje je definisao Pijae: senzomotorna i preoperativna faza u ranom detinjstvu. Dete ima bioloki, psiholoki i socijalno razliite faze svog razvika, I u paniji se predkolsko vaspitanje odvija u dva obrazovna ciklusa: prva faza od 0 3 godine druga faza - od 3 6 godina

I kod njih je, kao i kod nas ovo obrazovanje besplatno a nije obavezno. Kod nas se organizuje u zavisnosti od nacionalnih manjina, a u paniji u zavisnosti od religijske pripadnosti pojedinaca. U poslednjih nekoliko godina i u paniji, kao i kod nas se sa sve vie entuzijazma govori o promeni naela organizacije predkolskog programa obrazovanja i vaspitanja. To je posledica sve veeg shvatanja i uvaavanja znaaja ovog obrazovanja. Iz tog razloga, i u paniji se poelo sa davanjem niza smernica za poboljanje kvaliteta obrazovanja uopte, a naroito predkolskog obrazovanja i vaspitanja. Meu optim ciljevima se sve vie panje obraa na poboljanje predkolskog vaspitanja i obrazovanja. paniji se istie sledee: programi ovog vaspitanja bi trebalo da ohrabruju uenike da misle na nov nain. Drugim reima, sve vie se daje znaaj razvoju kreativnosti i mate. Ovo ima za cilj da se obezbedi da deca imaju iroke vidike i mogunosti izraavanja linih stavova. To bi takoe pomoglo da znaajno unaprede svoje za meusobno komuniciranje, kako u slikovno, tako i verbalno. Sledei cilj kome tei panski sistem je da se postigne da deca mogu da sazrevaju od ranog uzrasta pokazivati slobodno svoje sposobnosti. To jest, da oni mogu postepeno postajati gospodari svojih vetina. Na primer, da unaprede svoje vetine u psihomotornoj oblasti. Decu ne treba ukalupljivati, ve naglasak u obrazovanju i vaspitanju bi trebalo da bude u svakoj od stvari za koju svako pojedinano dete pokazuje interesovanje i elju bilo da je uradi ili dodirne. U ovoj fazi, mogue je otkriti da deca mogu da ue o drugim dogaajima koji mogu biti od koristi kasnije. Zato su deca u kontaktu sa sportskim dogaajima, umetnosti, socijalnim interakcijama i vrednostima. Sve ovo bi trebalo da dovede do stimulisanja humane koegzistencije i solidarnosti kod dece. To generie vrstu meusobne podrke meu njima, to postepeno postaje kontinuirani proces meusobne saradnje.

Poslednjih godina je jedan od osnovnih ciljeva predkolskih ustanova, koji se sistematski sprovodio, jeste da se ojaa veza izmeu predkolskih organizacija, kole i roditelja. U paniji, kao i kod nas sve vie se tei inkluzivnom predkolskom obrazovanju, to znai da se u rad predkolskih ustanova ukljuuju i deca koja imaju smetnje u fizikom, mentalnom ili socijalnom razvoju. Za njih se pripremaju posebni programi u okviru redovnih grupa, organizuje posebnih programa i aktivnosti ija je jedina svrha da pomogne u reavanju ove vrste problema koji mogu da utiu na decu. Ciljevi predkolskog obrazovanja u paniji su podeljeni na primarne i sekundarne. Osnovno je da se ustanove odreene slabosti dece i da se, tokom rada sa njima te slabosti postepeno jaaju i poboljavaju tokom vremena. Teie se stavlja na prevenciju problematinih situacija u budunosti. Vidimo da je panski sistem predkolskog vaspitanja veoma slian naem. Odreene postavke sistema su gotovo identine. Ono to bi se moglo navesti kao izvesna razlika jeste otvorenost panskog sistema prema detetu, dok na plan i program deluje konzervativnije i zatvorenije.

2.1 Ciljevi i zadaci panskog programa predkolskog vaspitanja

Osnovni cilj panskog predkolskog vaspitanja jeste da se postigne sveobuhvatni i skladan razvoj pojedinca na razliitim nivoima. fizikom, motornom, emotivnom, afektivnom, socijalno, i kognitivnom nivou uenja, kao i da se tei optimalnom razvoju linosti. 2 Ciljevi i zadaci nisu zatvoreni, niti dati definitivno, ve je njihova namera da daju smernice predkolskom obrazovanju dece. Dakle, oni su otvoreni i fleksibilni i uvaavaju sve specifine odlike odreenih sredina. Osnovni zadaci. poznavanje svog tela i razlikovanje sebe od drugih kao i potovanje razlika

PROYECTO DE DECRETO /2007, por el que se establece el currculo del segundo ciclo de la

Educacin Infantil en la Comunidad de Castilla y Len. STECyL-i (2006). Consultado el consultado el 16 de febrero de 2008.

10

da deca na ovom uzrastu potuju i istrauju svoje okruenje, kako porodino, tako i prirodno i drutveno

da se dete postepeno osamostaljuje u svojim dnevnim aktivnostima da steknu vetine afektivnih reakcija da u interakciji sa drugima, postepeno stiu obrasce koegzistencije i drutvenih odnosa, kao i vebe za mirno reavanje konflikata da deca razvijaju vetine komunikacije na razliite naine i razliitim oblicima izraavanja da steknu osnove logiko matematikog miljenja, pismenosti, pokreta, gesta i ritma

Predkolsko obrazovanje bi trebalo da i u paniji, kao i kod nas ima sveobuhvatan pristup i ono podrazumeva da se deca obuavaju u odreenim oblastima, koje uglavnom podrazumevaju sledee tri: saznanje o sebi i sopstvenoj linoj autonomij znanje o ivotnoj sredini jezik, komunikacija predstavljanja

2.2 Ostvarivanje predkolskog vaspitanja u paniji

Deca starosti od 3 do 6 godina u paniji imaju mogunost pohaanja predkolskog programa koji nije obavezan i potpuno je besplatan za decu. . Ovaj predkolski program je integralni deo obrazovnog sistema koji postoji u gotovo svakoj osnovnoj koli, a postoji i nekoliko posebnih predkoskih sutanova koje panci nazivaju Colegios Infantiles. Deca iji se roditelji odlue da bi trebalo da pohaaju predkolski program, prijavljuju se u jesen one godine kada pute tri godine ivota. U zavisnosti od uzrasta deca imaju razliite faze obrazovanja ba kao i kod nas. Svake godine prelaze u stariju grupu. Tako da predkolsko obrazovanje traje tri akademske godine. Posle toga dete ide u kolu. S tim to u kolu mogu ii i ona deca koja nisu pohaala predkolski program, to je razliito od zakonskih reenja u Srbiji. Nain rada u predkolskim ustanovama se ne razlikuje bitno od naeg rada. sobe za prijem dece su lepo opremljene i imaju razliite kutke za razliite oblasti. I u paniji se, kao i kod nas trude da se deca tokom ovog programa prirpeme za dalje kolovanje.

11

U paniji se neguje okruenje koje e svoj deci stvoriti iste mogunosti i koje kod njih neguje psihomotorni i afektivni razvoj. Ovaj program je sraunat tako da prepozna i podstie sposobnosti dece, to je osnov i predkolskog sistema kod nas. Razliiti istraivai doli su do zakljuka, a u paniji se sa tim slau da na deiji razvoj ima veliki uticaj sredina u kojoj odrastaju. U porodici deca stiu osnove svog inicijalnog i kontinualnog obrazovanja, odnosno dobijaju obrazac mentalne reprezentacije, apstrakcije i osnov za razvoj jezika. Svemu tome znatno doprinosi i boravak dece u vrtiima. Sistem sticanja znanja potrebno je osloboditi svake prisile, ak i po cenu toga da deca manje ue i manje naue, jer, smatra se da je svako znanje steeno prisilom, znanje kratkog veka.

12

ZAKLJUAK

Vidimo da i na i panski sistem predkolskog vaspitanja i obrazovanja imaju veoma velike slinosti. Osim to panski sistem ima veu tradiciju i to je on organizovan prema religioznim grupacijama, a deca polaze u kolu ve sa 6 godina (kod nas sa 6,5), oba ova sistema u svojoj sutini organizovana su prema zakonitostima koje su ustanovili naunici poput Pijaea, Vigotskog, Monteskjeri i drugih. Oba sistema, smatraju da je u ranom detinjstvu igra osnovni nain uenja, te se svi postupci zasnivaju na igri. Boravak dece u vrtiima u paniji i kod nas, ukoliko izuzmemo razlike uslovljene materijalnim statusom, nema bitnijih razliitosti. Sistem rada, ne razlikuje se mnogo. Ipak, u sadrini rada ima izvesnih razliitosti, koje smo u ovom radu sagledali. I u paniji, i kod nas se ciljevi i zadaci slau u tome da je potrebno povezati predkolsko i kolsko obrazovanje, ali i da je potrebno u rad predkoslkih ustanova, to vie, ukljuiti i roditelje dece. Inkluzivno vaspitanje i obrazovanje je tendencija i jednog i drugog predkolskog sistema. Za razliku od naeg sistema, panski je dalje odmakao u radu na razvoju linosti i autonomije deteta, saznavanju deijih prava, oblastima koje su kod nas tek u zaecima. Takoe, panski sistem se u velikoj meri bazira na zatiti ivotne sredine, oblasti koja je kod nas, takoe u povoju. Razvoj matematikih pojmova, u panskom sistemu je sporadian i tek u drugom planu, dok je kod nas on, uz razvoj govornih sposobnosti primaran.

Tendencija je, da se u toku priprema za ulazak u zajednicu Evropskih drava, ovakve razlike sve vie smanjuju i da se programi rada sve vie usaglaavaju i ujednauju. To e biti posao kojim e se baviti pedagozi u narednom periodu.

13

LITERATURA

1. Montessori, M. (1965) Early Years Study, Ontario, Canadian Institute for Advanced Researcah 2. Osnove programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrastaa od tri do sedam godina, Prosvetni glasnik br. 6/96 3. Osnove programa vaspitno obrazovnog rada sa decom uzrasta do tri godine Prosvetni glasnik broj 1/94 4. Pei i sar. (1998) Pedagogija u akciji, IPA, Beograd 5. Pei, M. i sar. 1982, Osnovne karakteristike vaspitno obrazvonog procesa u deijim vrtiima Srbije, Glavni izvetaj, Beograd, filozofski fakultet 6. Ustanove za decu predkolskog uzrasta, Republiki zavod za statistiku, Beograd, 1999. 7. PROYECTO DE DECRETO /2007, por el que se establece el currculo del segundo ciclo de la Educacin Infantil en la Comunidad de Castilla y Len. STECyL-i (2006). Consultado el consultado el 16 de febrero de 2008. 8. Cuadernos de Educacin. El Constructivismo en la Educacin Infantil. Santillana. Consultado el consultado el 9 de febrero de 2008.

14