STUDIJSKI PROGRAM ENERGETIKA, ELEKTRONIKA I TELEKOMUNIKACIJE

ISPIT IZ OSNOVA ELEKTROTEHNIKE 2.
Novi Sad, 13. jul 2011.

I kolokvijum
















































1. Na slici 1 je prikazana ravna, tanka, žičana kontura, u
obliku dva spojena polukruga poluprečnika a i b. U konturi
postoji struja jačine I. Kontura leži u x-y ravni zadatog
koordinatnog sistema. Odredite vektor magnetske indukcije u
tački A, koja leži na z-osi. Sredina je vazduh.
Brojne vrednosti: I=3A; a=4cm; b=z
A
=6cm; µ
0
=4t·10
-7
H/m.

2. Na slici 2a je prikazano magnetsko kolo elektromagneta sa
kotvom. Jezgro elektromagneta i kotva su načinjeni od
različitih materijala. Idealizovane krive magnetisanja ovih
materijala date su na slici 2b. Elektromagnet je načinjen od
materijala 1 a kotva od materijala 2. Površina poprečnog
preseka elektromagneta je S
1
=2cm
2
a kotve S
2
=1,8cm
2
. Dužine
njihovih središnjih linija su ℓ
1
=30cm i ℓ
2
=20cm, respektivno.
Efektivna površina preseka procepa je S
0
=2,5cm
2
. Širina
procepa je ℓ
0
=0,2mm. Da bi elektromagnet privukao kotvu, u
procepima treba ostvariti magnetsko polje indukcije B
0
=1,6T.
(a) Odrediti potrebnu vrednost pobude elektromagneta, NI. (b)
Izračunati energiju koja se utroši na uspostavljanje magnetskog
polja u kotvi i jezgru elektromagneta. Ostali podaci:
H
11
=1000A/m; B
11
=1,2T; H
12
=2500A/m; B
12
=1,6T;
H
22
=500A/m; B
22
=2T.
KRATKI ZADACI. (U zadacima, gde nisu zadate brojne
vrednosti, sve veličine smatrati zadatim u opštim brojevima.)
1. Na slici 3 je prikazan deo dugog, tankog solenoida,
načinjenog od gusto namotanih zavojaka tanke žice na
feromagnetskom jezgru. Jezgro je kružnog poprečnog preseka
poluprečnika a. N’ je podužni broj zavijaka solenoida, u
kojima postoji vremenski promenljiva struja i(t). Primenjujući
uopšteni Amperov zakon izvedite izraz za trenutnu vrednost
intenzitet vektora jačine magnetskog polja solenoida, H(t).
2. Neka je struja, koja postoji u namotaju solenoida iz
prethodnog zadatka, sinusna funkcija vremena, amplitude I
m
i
učestanosti f. Histerezisna petlja jezgra solenoida, koja
odgovara ovoj amplitudi struje, data je na slici 4. Izračunajte
gustinu srednje snage gubitaka, usled histerezisa, u nekoj
tački jezgra solenoida.
3. Faradejev točak, čija je skica data na slici 5, rotira
konstantnom ugaonom brzinom e u homogenom magnetskom
polju indukcije B

, upravne na njegovu ravan. Izračunajte
napon između kliznih kontakata 1 i 2, U
12
.
4. Izvedite izraz za spoljašnju podužnu samoinduktivnost
dugog, pravog, vazdušnog dvožičnog voda (čiji je deo
prikazan na slici 6). Poluprečnik provodnika voda je a.
Rastojanje između osa provodnika voda je D>>a.
5. Ukratko, objasnite površinski efekat (kada se i zašto javlja,
šta utiče na stepen izraženosti efekta, koje su njegove
negativne posledice i kako se suzbijaju).

Slika 1.
Slika 2b.
Slika 3. Slika 4.
Slika 5.
Slika 6.
a

N'
i(t)
a
b
z
I
O
A
x
y
z
A
elektromagnet
kotva

2

1

0
NI
H
B(H)
H
22
H
12
B
22

B
11

2
1
H
11
B
12

Slika 2a.

B
H
H
m
B
m
2
1
a
e
B

B


D
STUDIJSKI PROGRAM ENERGETIKA, ELEKTRONIKA I TELEKOMUNIKACIJE
ISPIT IZ OSNOVA ELEKTROTEHNIKE 2
Novi Sad, 13. jul 2011.

II kolokvijum































KRATKI ZADACI

















1. U kolu sa tri međusobno spregnuta kalema, prikazanom
na slici 1, poznato je: L
1
=50mH, L
2
=18mH, L
3
=12,5mH,
M=10mH, k
1
=k
2
=0,9 i Z=(10-j3)Ω. Struja strujnog
generatora je prostoperiodična funkcija vremena, amplitude
I
m
=7,07A, početne faze ψ=-π/2, kružne učestanosti
ω=400rad/s. Strujni kalem idealnog vatmetra priključen je
na red sa kalemom induktivnosti L
2
,

a njegov naponski
kalem je priključen izmeđi krajeva kalema induktivnosti L
1
.
(Referentni smerovi struje i napona vatmetra označeni su sa
+(s) i +(n), respektivno.) Odrediti:
a) pokazivanje idealnog vatmetra;
b) kompleksnu snagu strujnog generatora.

2. Na slici 2 je prikazana električna šema za merenje snage
trofaznog prijemnika uz pomoć dva vatmetra u Aronovoj
spezi.
(a) Odredite, u opštim brojevima, pokazivanja oba
vatmetra. Pri izračunavanju koristite fazorski dijagram na
kome ste prikazali fazore faznih napona mreže i fazore svih
veličina od kojih zavise pokazivanja vatmetara. Smatrati da
je prijemnik pretežno induktivan.
(b) Pokažite da se na osnovu pokazivanja vatmetara može
odrediti aktivna i reaktivna snaga prijemnika.
(c) Izračunajte moduo i argument impedanse prijemnika
ako su, nakon priključivanja na mrežu faznog napona
U
f
=240V, pokazivanja vatmetara: P
1
=4608W i P
2
=3456W.
1. Zadati su vam parametri prostog, paralelnog,
rezonantnog kola sa slike 3: R=10kΩ, L=4mH i C=4nF.
Izračunajte antirezonantnu kružnu učestanost, faktor
dobrote i širinu propusnog opsega kola, pa skicirajte
grafik krive selektivnosti.
2. Proverite da li se RLC kolo, iz prethodnog zadatka,
sme priključiti na prostoperiodični napon amplitude
U
m
=100V, kružne učestanosti jednake antirezonantnoj
učestanosti kola, ako je dozvoljena efektivna vrednost
struje kroz kalem jednaka 50mA.
3. Na slici 4 je prikazana skica dvofaznog sistema za
dobijanje obrtnog magnetskog polja. (a) Napišite kakav
mora biti odnos između amplituda i početnih faza struja
i
1
(t) i i
2
(t). (b) Pokažite da je magnetsko polje ostvareno
ovim sistemom obrtno.
Slika 1.
Slika 2.
Slika 3.
Slika 4.
L
2
L
1
L
3

W
I
g

Z
+ (n)
+
(s)
M
k
1
k
2
W
1
Z
+
Z
Z
1
2
3
+
W
2
L
C

R
y
) (
1
t i
) (
2
t i
x
) (
1
t i
) (
2
t i
Prvi kolokvijum.

Rešenje 1. zadatka.
Indukcija segmenta 1.

1
0.
x
B =



( )
0
1 3
2 2
2
1
( ),
2
3, 84 .
A
y y
A
y
I a z
B i
a z
B T
µ
t
µ
·
= ·
+
=
 


( )
2
0
1 3
2 2
2
1
( ),
4
4 .
z z
A
z
I a
B i
a z
B T
µ
µ
= ·
+
=
 


Indukcija segmenta 2.
Pošto je segment 2 istog oblika kao segment 1, to se indukcija segmenta 2 može odrediti na osnovu indukcije
segmenta 1, zamenom vrednosti poluprečnika segmenata. Pri tome treba voditi računa o smeru pojedinih
komponenti vektora magnetske indukcije.

2
0.
x
B =



( )
0
2 3
2 2
2
2
( ),
2
3, 54 .
A
y y
A
y
I b z
B i
b z
B T
µ
t
µ
·
= · ÷
+
=
 


( )
2
0
2 3
2 2
2
2
( ),
4
5, 55 .
z z
A
z
I b
B i
b z
B T
µ
µ
= ·
+
=
 


Indukcija segmenta 3.

0
3
2 2 2 2
2
2 ( ),
4
1, 52 .
y
A
A A
z
I b a
B i
z
b z a z
B T
µ
t
µ
| |
| = · · ÷
|
+ +
\ .
=
 


Rezultantni vektor magnetske indukcije u tački A.

1 2 3
.
A
B B B B = + +
   

1, 82 ( ) 9, 55 ( ) ,
9, 72 .
A y z
A
B i i T
B T
µ
µ
( = · + ·
¸ ¸
=
  


a
b
z
I
O
A
x
y
z
A
1
3
2
Slika 1. Oznake segmenata
konture.
Rešenje 2. zadatka.













a) Na osnovu zakona o održanju magnetskog fluksa sledi da je:

1 1 2 2 0 0
, B S B S B S = =

pa se iz zadate vrednosti indukcije u procepima izračunaju vrednosti indukcija u jezgru elektromagneta i kotvi.

0 0
1
1
0 0
2
2
2 ,
2, 22 .
B S
B T
S
B S
B T
S
= =
= =

Jačine magnetskog polja u procepima, jezgru elektromagneta i kotvi, izračunamo na osnovu magnetskih
karakteristika materijala.

6 0
0
1, 273 10 / ,
o
B
H A m
µ
= = ·

12 11
1 1 11 11
12 11
( ) 4000 / ,
H H
H B B H A m
B B
÷
= ÷ + =
÷


22
2 2
22
555 / .
H
H B A m
B
= =

Sada napišemo odgovarajuću jednačinu po Amperovom zakonu i izračunamo traženu pobudu.

1 1 0 0 2 2
2 ,
1820, 2 .
H H H NI
NI Azav
+ + =
=
  

b) Gustina energije utrošene na uspostavljanje magnetskog polja u jezgru elektromagneta:



1 11 11 1 11 11 1 11 1 11
3
1
1 1
( ) ( )( )
2 2
2600 / .
m
m
w B H B B H B B H H
w J m
= + ÷ + ÷ ÷
=



elektromagnet
kotva

2

1

0
NI
1 1
, H B
 

0 0
, H B
 

2 2
, H B
 

H
B(H)
H
22
H
12
B
22
B
11
2
1
H
11
B
12
H
B(H)
B
1
B
11
1
H
11 H
1


Gustina energije utrošene na uspostavljanje magnetskog polja u kotvi:

3
2 2 2
1
1232,1 / .
2
m
w B H J m = =

Energija utrošena na uspostavljanje magnetskog polja u jezgru elektromagneta i kotvi:

1 1 1 2 2 2
178 .
m m m
W w S w S mJ = · + · =  



Drugi kolokvijum.


Rešenje 1. zadatka.

Pošto je vatmetar idealni instrument, kolo se može uprostiti, kako je to prikazano na donjoj slici.












Najpre izračunamo međuinduktivnosti M
1
i M
2
i kompleksni predstavnik struje strujnog generatora.

0
1
2
90
22, 5 ,
13, 5 ,
4, 98 .
j
g
M mH
M mH
I e A
÷
=
=
= ·


a) Rešavanjem uprošćenog kola dobijamo:

0
0
22,78
167,4
2, 48 ,
41, 99 ,
102, 64 .
j
w
j
w
w
I e A
U e V
P W
÷
= ·
= ·
= ÷



b) Napon između krajeva generatora i njegova kompleksna snaga:

0
0
32,1
57,9
23, 27 ,
115,88 .
j
g
j
g
U e V
S e VA
÷
= ·
= ·

L
2
L
1
L
3

I
g

Z
M
M
1
M
2
I
w

I
1
=0
U
w



Rešenje 2. zadatka.

a) Posle svođenja na jednu fazu i izračunavanja jačina struja u opštim brojevima, skiciramo fazorski dijagram.





















Na osnovu fazorskog dijagrama odredimo pokazivanja vatmetara, u opštim brojevima:

( )
( )
0
1 1 1
0
2 1 1
3 cos 30 ,
3 cos 30 .
w
w
P U I
P U I
¢
¢
= +
= ÷


b) Transformišemo izraze za pokazivanja vatmetara koristeći trigonometrijske relacije za kosinus zbira i razlike
dva ugla i pokažemo da je:

1 2 1 1
2 1 1 1
3 cos ,
3 sin .
3
w w
w w
P P U I P
Q
P P U I
¢
¢
+ = =
÷ = =


c) Aktivna, reaktivna i prividna snaga prijemnika:

8064 ,
1995 ,
8307 .
r
P W
Q VA
S VA
=
= ÷
=


Moduo i argument impedanse prijemnika:
2
1
0
9
62, 4 ,
13, 9 .
U
Z
S
Q
arctg
P
¢
= = O
= = ÷

φ
fazna
osa

U
1
U
2
U
3
U
32
=U
w2

U
12
=U
w1

I
3
= I
w2

I
1
= I
w1

φ

ako je dozvoljena efektivna vrednost struje kroz kalem jednaka 50mA. R L C 1. Proverite da li se RLC kolo. faktor dobrote i širinu propusnog opsega kola. respektivno. amplitude Im=7. 2. jul 2011. L2=18mH.STUDIJSKI PROGRAM ENERGETIKA. rezonantnog kola sa slike 3: R=10kΩ. paralelnog. 2. Smatrati da je prijemnik pretežno induktivan. Strujni kalem idealnog vatmetra priključen je na red sa kalemom induktivnosti L2. + 1 2 Z W1 Z Z 3 + W2 Slika 2. kružne učestanosti ω=400rad/s. 13. (a) Napišite kakav mora biti odnos između amplituda i početnih faza struja i1(t) i i2(t). prikazanom na slici 1.07A. (b) Pokažite da se na osnovu pokazivanja vatmetara može odrediti aktivna i reaktivna snaga prijemnika. Struja strujnog generatora je prostoperiodična funkcija vremena. ELEKTRONIKA I TELEKOMUNIKACIJE ISPIT IZ OSNOVA ELEKTROTEHNIKE 2 Novi Sad. poznato je: L1=50mH. y i2 (t ) x i2 (t ) i1 (t ) Slika 4. a njegov naponski kalem je priključen izmeđi krajeva kalema induktivnosti L1. (b) Pokažite da je magnetsko polje ostvareno ovim sistemom obrtno. pokazivanja oba vatmetra. pa skicirajte grafik krive selektivnosti. (c) Izračunajte moduo i argument impedanse prijemnika ako su. U kolu sa tri međusobno spregnuta kalema.5mH. II kolokvijum 1. iz prethodnog zadatka. L3=12. L=4mH i C=4nF. Zadati su vam parametri prostog. u opštim brojevima. k1=k2=0. i1 (t ) Slika 3. početne faze ψ=-π/2. Na slici 2 je prikazana električna šema za merenje snage trofaznog prijemnika uz pomoć dva vatmetra u Aronovoj spezi. Na slici 4 je prikazana skica dvofaznog sistema za dobijanje obrtnog magnetskog polja. pokazivanja vatmetara: P1=4608W i P2=3456W. nakon priključivanja na mrežu faznog napona Uf=240V. (a) Odredite. M=10mH. Pri izračunavanju koristite fazorski dijagram na kome ste prikazali fazore faznih napona mreže i fazore svih veličina od kojih zavise pokazivanja vatmetara. .) Odrediti: a) pokazivanje idealnog vatmetra. 3.9 i Z=(10-j3)Ω. sme priključiti na prostoperiodični napon amplitude Um=100V. kružne učestanosti jednake antirezonantnoj učestanosti kola. Izračunajte antirezonantnu kružnu učestanost. b) kompleksnu snagu strujnog generatora. (Referentni smerovi struje i napona vatmetra označeni su sa +(s) i +(n). KRATKI ZADACI + (s) W + (n) Z L1 M L2 k2 L3 Ig k1 Slika 1.

82  (iy )  9.     BA  B1  B2  B3 . zadatka. to se indukcija segmenta 2 može odrediti na osnovu indukcije segmenta 1.84 T .    (iy ). . Indukcija segmenta 2. 2 b zA O a 3 1 y I B1 y  3.  I B2 z  0  4 b2  (iz ). z A  I B1 y  0  2 a  zA a 2 z 3 2 2 A   (iy ).Prvi kolokvijum. Rešenje 1.   Rezultantni vektor magnetske indukcije u tački A. Oznake segmenata konture.  I B2 y  0  2 b  zA b 2 2  zA  3 2  (iy ). b 2 2  zA  3 2 B2 z  5. zamenom vrednosti poluprečnika segmenata.55  (iz )  T . Indukcija segmenta 1.54 T . Pri tome treba voditi računa o smeru pojedinih komponenti vektora magnetske indukcije. Pošto je segment 2 istog oblika kao segment 1. a 2 a 2 2  zA  3 2  (iz ). Indukcija segmenta 3.52 T .  I B1z  0  4 B1z  4 T .   BA  9. 72 T .  B1x  0.  B2 x  0. x Slika 1.    BA  1.55T .  I  b a  B3  2  0   2 2 2 2 4 z A  b  z A a  zA  B2 z  1. B2 y  3.

22T . B1 NI ℓ1 elektromagnet B(H) 2 B22 B12 B11 1 ℓ0 ℓ2 H H22 H11 H12   H 0 . B1  B2  B0 S0  2T . B0   H 2 . NI  1820. B2 kotva a) Na osnovu zakona o održanju magnetskog fluksa sledi da je: B1S1  B2 S2  B0 S0 . H0  o B0  1. 273106 A / m. zadatka. izračunamo na osnovu magnetskih karakteristika materijala.   H1 . b) Gustina energije utrošene na uspostavljanje magnetskog polja u jezgru elektromagneta: B(H) 1 1 1 wm1  B11 H11  ( B1  B11 ) H11  ( B1  B11 )( H1  H11 ) 2 2 3 wm1  2600 J / m . 2 Azav. pa se iz zadate vrednosti indukcije u procepima izračunaju vrednosti indukcija u jezgru elektromagneta i kotvi.Rešenje 2. B12  B11 H 22 B2  555 A / m. B22 H2  Sada napišemo odgovarajuću jednačinu po Amperovom zakonu i izračunamo traženu pobudu. S2 Jačine magnetskog polja u procepima. H1  H12  H11 ( B1  B11 )  H11  4000 A / m. H11  2 H 0  0  H 2  2  NI . jezgru elektromagneta i kotvi. B1 B11 H11 H1 H . S1 B0 S0  2.

9 VA. S g  115. 64 W . kako je to prikazano na donjoj slici. zadatka. 48  e  j 22. I g  4.88  e j 57. U w  41.Gustina energije utrošene na uspostavljanje magnetskog polja u kotvi: wm 2  1 B2 H 2  1232.99  e j167. Drugi kolokvijum. 0 0 0 0 0 . M 1  22.5 mH .98  e j 90 A. Pošto je vatmetar idealni instrument. kolo se može uprostiti.1 J / m3 .5 mH . Rešenje 1.78 A.4 V . 2 Energija utrošena na uspostavljanje magnetskog polja u jezgru elektromagneta i kotvi: Wm  wm1  S11  wm 2  S2  2  178 mJ . M 2  13.1 V . a) Rešavanjem uprošćenog kola dobijamo: I w  2. Pw  102. Iw I1=0 M Z Uw L1 L2 M2 Ig L3 M1 Najpre izračunamo međuinduktivnosti M1 i M2 i kompleksni predstavnik struje strujnog generatora. 27  e j 32. b) Napon između krajeva generatora i njegova kompleksna snaga: U g  23.

skiciramo fazorski dijagram. reaktivna i prividna snaga prijemnika: P  8064 W . 3 c) Aktivna. 4 . zadatka. b) Transformišemo izraze za pokazivanja vatmetara koristeći trigonometrijske relacije za kosinus zbira i razlike dva ugla i pokažemo da je: Pw1  Pw 2  3U1 I1 cos   P. Pw 2  0 1 1  3U I cos  30    . Moduo i argument impedanse prijemnika: 9U 2 Z  1  62. U32=Uw2 U12=Uw1 U3 I3= Iw2 φ fazna osa φ U1 I1= Iw1 U2 Na osnovu fazorskog dijagrama odredimo pokazivanja vatmetara.Rešenje 2. a) Posle svođenja na jednu fazu i izračunavanja jačina struja u opštim brojevima. u opštim brojevima: Pw1  3U1 I1 cos 300   . Q  1995VAr . S Q   arctg  13. S  8307 VA.90. Pw 2  Pw1  3U1 I1 sin   Q . P .