Decak i sanke - Dragan Lakicevic

Bio je zimski raspust. Decak je ocekivao sneg, radovao mu se, ali je zbog necega bio
tuzan. Nije imao sanke.
Prosle godine sankao se u staroj babinoj karlici. Ali, jednoga dana, karlica nalete na
brezuljak u snegu, odskoci i razbi se uzduz, i napola. To je znacilo da je odrastao i karlica
mu je bila mala.
Sad, medjutim, nije imao ni karlicu.
Nebo je bilo sve belje, sneg se osecao u vazduhu. On sanke nije imao.
Sedeo je, sam, na bregu, pod kruskom i gledao planine u daljini, oblake nad stenovitim
vrhovima.
Odjednom, nesto ga prenu i on ugleda, uzanim sumskim putem ide covek.
Brada, stap, torba na ledjima.
Sneg cekas - rece nepoznati, a oci ima kao otac, kao deda.
Otkud znas da cekam sneg?
Sve ga ceka. I suma, i trave i ptice.
Ali oni se ne sankaju - rece decak.
Svako se snegu na svoj nacin raduje, a ko se raduje, taj i strepi. Ako nemas sanke, ti ih
napravi. Nadji stare daske u pojati. Uzmi dve jednake. Jedan ugao zaoblis sekiricom,
kruzno, drugu napspram nje isto tako, odozgo prikucas. Videces same ce se napraviti.
Nepoznati ode, decak poslusa. Sekirica laksa nego lane. Ekseri se ne krive. Baka se ne
ljuti. Ostrugao cadj i paucinu. Provrtio rupu za uzicu. Napravio sare.
Potpisao se na njima - majstor za sanke.
Uto, spazi, spusta se noc. Kratak je zimski san. Brda potamnela, trava plavicasta. Ostar
miris ispuni mu nos i grudi. Pred kucom zaigrase pahulje.
Covek sa bradom, stapom i torbom na ledjima, bio je Sveti Sava.

Slikarka Zima - Desanka Maksimovic

Jedne godine slikarka Zima krete po svetu da raznese darove deci. Nije imala, istina, nista
narocito da im daruje, ali je preko lepa u dokolici bila smislila da im naslika nocu po
prozorima puno srebrnih suma, zvercica i kuca.
Slikarki Zimi bilo je to lako, mahne jedanput svojom studenom kicicom, a stvori se na
prozoru srebrni list, paprati ili sledjena jelova grancica. Mahne drugi put i ukaze se
sledjena reka koja kao da tece ispod vrba pod snegom. Mahne treci put i nikne dvorac sav
od biljura, u kome umesto svetiljaka sijaju srebrne zvezde.
Kako se ovim slikama bila procula, cim se po selima i gradovima saznalo da opet dolazi,
deca su joj izlazila daleko u susret. Ona im je dobrocudno dozvoljavala da se valjaju i
skacu po skutovima njene bunde. A i sto ne bi! Cim bi ih deca iscepala i isprljala, istog
casa su nicali drugi novi, kao da je neka carobnica.
Predvece stigne ona u neko selo kad su deca vec spavala. Kuc! - Kuc! Pokuca na prvi
prozor tiho kao kad mraz pucketa. Iz sobe se zaculo samo duboko decje disanje. Spavaju
vec. Pomisli Zima, sad cu im na prozoru ostaviti sliku, pa neka se raduju sutra kad se
probude, i pocne sarati po oknu sapcuci:
Naslikacu borove
srebrom okovane
i srebrne dvorove
i srebrne grane.
Sletece na borove
ptica svetlih krila,
uci ce u dvorove
srebrnasta vila.
Ne sme samo mama
naloziti peci,
jer ce odmah
s prozora pobeci.
Dovrsivsi rad, posla je dalje. Usput cu kako je zove neki vrt:
Zimo, dobra Zimo,
hladnoca je ljuta
daj mi malo svoga
mekanoga skuta.
Ona otcepi levi skut svoje haljine, pokri vrt, pa podje dalje. Stvori se taf pred drugom
kucicom, pa opet kuc, kuc, na prozor, a deca i tamo spavaju. Ukrasivsi i tu prozore, podje
dalje. Ukraj puta su stajali cetinari i molili:

Zimo, dobra Zimo

pogledaj na jele
daj im malo svoje
odecice bele.
Ona im odmah dade na glave bele subare i na zelene siroke sake navuce im bele rukavice,
pa zadovoljna sto je ucinila dobro delo, nastavi put, zureci da naslika sto vise prozora i da
sto vise dece obraduje. A kad je jutro svanulo i deca se izbudila, nasla su po prozorima
srebrne slike sto ih je nocu isarala Zima.
Samo deca nisu stigla da ih se dovoljno nauzivaju, svih njih brzo je nestalo, neke je
otopilo Sunce, neke vatra u peci, na neke su decica naslonila noseve i svojim dahom ih
izbrisala, kako se slikarka i bojala.

Cvrcak i mravi - Ezop

U zimsko su doba mravi suili ito koje je bilo od vlage nabreklo. Dodje gladan cvrak i
stade od njih traiti hrane. Mravi mu tada rekoe:
- "Zato leti nisi sakupljao hranu?"
On im ree:
- "Nisam imao vremena jer sam stalno pevao."
Nasmejavi se, oni mu rekoe:
- "Ako si u letnje doba svirao, onda zimi plei."
Pouka ove prie jeste sledea: Ko radi taj i ima. Naizgled sve je jasno: mrav je vredan i
dobar, cvrak lenj i lo, ali ako "zagrebemo" malo ispod povrine, otkrivaju se u toj basni
i druge pouke. Otkriva se da u njoj nema ba pravih negativaca, jer svetu je potreban
"cvrak" sa svojom pesmom i bezbrinou.
Alternativan nastavak basne:
Stisnula hladnoa, izmueni mrav se uvukao u svoj skromni dom, do zadnjeg kutka
napunjen hranom. Tek to je zatvorio vrata, zauo je napolju cvrka.
- "Brrr smrznuu se"
- "O, koga ja to vidim, sviraa bez kaputa?! Hajde, hajde udji i zasviraj, bre e nam
proi ovi hladni dani, a sledee godine radiemo zajedno na poljani"

- "Zasviraj, pesmu prijateljsku!" - oglasie se ostali u mravinjaku.

I za tren zapevae uz cvrka, a mravinjak postade dvorana za ples.
Imati meru u radu i zabavi je kljuc za dobar zivot.

Vrabac i laste - Lav Tolstoj

Jednom sam stajao u dvoritu i posmatrao lastino gnezdo pod strehom. Obe laste odletee
dok sam ja jo bio tu i gnezdo ostade prazno. U meuvremenu, dok su one bile odsutne, s
krova slete vrabac, uskoi u gnezdo, osvrnu se, zamaha krilima i sakri se u gnezdu, zatim
promoli otud glavicu i zacvrkuta.
Ubrzo zatim dolete do gnezda lasta. Ona se ustremi u gnezdo, ali im ugleda gosta,
zapita, zalepra krilima u mestu i odlete. Vrabac je sedeo i cvrkutao. Najednom dolete
jato lasta, sve laste doletee do gnezda, pogledae vrapca i ponovo odletee.
Vrabac se nije plaio, okretao je glavu i cvrkutao. Laste su ponovo doletale do gnezda,
neto su radile i opet odletale. Laste nisu ponovo uzaludno doletale, svaka je u kljunu
donosila blato i pomalo zamazivala otvor na gnezdu. Opet su doletale i odletale laste, sve
vie i vie zamazivale gnezdo i otvor je postajao sve ui.
U poetku se vrapcu video vrat, zatim samo glava, zatim kljuni, a onda se vie nita nije
videlo, laste su ga zazidale, odletele i cvrkuui stale da krue oko kue.

Svitac trai prijatelja - Su Ju in

Jedne letnje veeri izlete svitac iz trave, podie svoj plaviasti fenjer i poe da tri tamoamo. ta li to trai? Prijatelja on trai! Jer svi imaju po nekog, imaju mnogo prijatelja, a
on jednog jedinog.
A kakva je srea imati prijatelja i igrati se s njim! Tako je poeleo da i on ima bar jednog
prijatelja i poe da ga trai. Leteo je tako, leteo kad u u travi neko utanje. Izdie fenjer
da pogleda ta je i spazi skakavca kako uzbueno uri nekud. Skakaviu, skakaviu pozva ga svitac. ta hoe? Odazva se skakavac. eli li da mi postane prijatelj? elim.
E, pa onda hajde da se igramo. Obradova se svitac.
Dobro, saglasi se skakavac, ali malo kasnije moram da potraim svog bratia. Vrlo je
nestaan. Negde se izgubio, a ve je mrak. Jo se nije vratio kui pa je majka vrlo
zabrinuta. Poslala me je da ga pronaem. A ti si doao u pravi as. Hajde, osvetli mi put i
pomozi mi da ga pronaem. E, ne mogu da ti svetlim, odgovori svitac.
Moram da idem da traim prijatelja. Diui svoj plaviasti fenjeri, svitac odlete dalje.
Opet je leteo tako okolo kad u u travi neki um. Podie fenjer da vidi ta je to, kad

ugleda jednog mrava koji je grabio napred, nosei veliki tovar. Hej, ti, pozva ga svitac.
Mrav se odazva. Hoe li da mi bude prijatelj? Hou, odgovori mrav. Onda poi sa
mnom da se igramo. Dobro, saglasi se mrav. Samo ekaj da donesem kui ovaj tovar.
Ba si dobrodoao jer sam zalutao. Hajde pomozi mi da pronaem put. Ali svitac ree:
"Ne mogu da ti pomognem, jer moram da traim prijatelja." Sa tim reima podie svoj
fenjeri i ode dalje. Jedne letnje veeri svitac je opet trao tamo-amo sa svojim
uzdignutim plavim fenjeriem. ta li on to opet trai? Jo trai prijatelja. Pa zar ga nije
ve naao? Nije.
Draga deco, vi svi znate kako se moe stei prijatelj. Nauite i svica, jer on stalno leti
unaokolo traei ga. Kako je samo umoran!

Stari sultan - Braa Grim

Imao neki seljak vernog psa, kojeg je zvao Sultan. Sultan je ve bio star i pogubio sve
zube, pa nije mogao gotovo nita da jede. Stajao je jednom pred kuom seljak sa svojom
enom pred kuom i govorio:"Sutra u ubiti starog Sultana, taj vie nije od nikakve
koristi." ena kojoj je bilo ao verne ivotinje odgovori:" Kad nas je tolike godine verno
sluio i ostao nam odan, mogli bi smo iz saaljenja da ga hranimo. Ne budi budala, ree
seljak, taj vie nema ni jednog jedinog zuba u ustima, ni jedan lopov ga se ne boji, ne
treba nam."
Ako nas je sluio dobijao je dobro i da jede. Jadni pas, koji je nedaleko leao na Suncu i
sve to uo, rastui se to e mu sutra osvanuti poslednji dan. On je imao dobrog prijatelja
vuka, pa se uvee uunja u umu i potui se na sudbinu koja ga eka. "Sluaj roae, ree
vuk, budi samo hrabar ja u ti pomoi u tvojoj nevolji. Sutra rano tvoj gospodar ide sa
enom u polje. Nikog nee biti kod kue, oni e poneti i svoje malo dete sa sobom.
Dok rade, oni obino ostave dete u hladovini iza ivice. Ti lezi kraj njega kao da ga
uva. Onda u ja izai iz ume i ukrasti ga. Ti brzo potri zamnom kao da hoe da mi
ga otme. Ja u ga ispustiti, a ti ga onda odnesi roditeljima, neka misle da si ga spasao.
Bie ti toliko zahvalni da ti nee nita naao uiniti. Naprotiv, bie u milosti i nee
dozvoliti da ti ita nedostaje." Psu se ovaj predlog dopade, pa sve izvedoe kao to su se
dogovorili. Otac zakuka kad vide da mu vuk odnosi dete, ali kad mu ga stari Sultan vrati,
on se obradova pogladi ga i ree:" Nee ti niko skinuti ni dlaicu s glave, ivee u
milosti i hranie se kod nas dok si iv. A svojoj eni ree, idi odmah kui i napravi
starom Sultanu poparu za koju mu ne trebaju zubi.
Donesi mu jastuk iz mog kreveta da mu bude leaj." Od tada je starom Sultanu bilo tako
dobro kako je mogao samo poeleti. Uskoro potom poseti ga vuk i obradova se to je sve
tako dobro ispalo. " Ali, roae zamuri na jedno oko ako ja ponekad tvome gospodaru
ukradem koju podeblju ovcu. Danas se teko izlazi na kraj. Na to ne raunaj, odgovori
pas. A ja ostajem veran svome gospodaru i to neu dopustiti. Vuk je mislio da ovo nije

reeno ozbiljno, pa se dounja te noi i htede da odnese ovcu. Ali seljak, kome je verni
Sultan odao vukovu nameru, saeka ga u zasedi pa mu toljagom dobro proelja dlaku.
Vuk mmorade da bei, pa doviknu psu:" ekaj ti neverni drue, zbog ovog e se
pokajati. " Drugog jutra posla vuk svinju u umu da pozove psa kako bi izravnali raune.
Stari pas Sultan nije mogao bolju pratnju, pa dovede maka kome je jedna noga bila
prebijena. Kad su krenuli jadni maak je epao i od bola pruio rep u vis. Vuk i njegov
pratilac bili su ve na zakazanom mestu, ali kad ugledae protivnike kako dolaze, uini
im se sablja od makovog uzdignutog repa i kako je ovaj skakutao na tri noge, pomislie
da to on sakuplja kamenice da ih gaa. Obojica se uplaie, pa vepar zaroni u lie a vuk
skoi na drvo. Kad pas i maak stigoe, zaudie se to nikoga nema.
Ali, vepar nije mogao sasvim da se sakrije u lie, malo su mu ui virile. Dok se maak
ispitujui osvrtao, strignu vepar uima, a on, pomislivi da je to mi, skoi na njega i
bezduno ga ugrize. Vepar skoi i pobee silno dreei:" Eno vam krivica na drvetu. "
Pas i maak pogledae gore i videe vuka postienog to se pokazao toliki plaljivac pa
prihvati mir koji mu je pas ponudio.

Deseto Dingiskanovo pismo - Vesna Parun

Miki, moj Miki, iv sam i zdrav,
al nisam vie ona ista
strana junaina Dingiskan,
o kome priaju uda trista!
Miki, moj brate, vrue te molim
poalji malo novca i hrane.
Nai e jedan dolar zaiven
u starom madracu barba Frane.
U onog bavara sa Oljaka
to ti je jednom stao na rep!
(Djed Rok ima dva zlatna onjaka,
babi Pim-bako ne diraj u dep!).
P.S.
aljem ti jedan davni portret
moje odbjegle supruge Fani.
Ta slika je sve to imam od nje
i ovi crveni tulipani!...

Ima jedno mesto - ljubivoje Rumovi

Ima jedno mesto
iza sedam mora
gde ceo svet spava,
spavati se mora.
Ima u tom mestu
gospoica prava
koja nikad, nikad
ne eli da spava.
Ima jedno selo
iza sedam gora
gde sva deca jedu
jer se jesti mora.
Ima u tom selu
jedno roze cvee,
jedan junak mamin
koji jesti nee.
Ja predlaem za njih dvoje
da se nau, da se spoje.
Pa neka se cveka
sa suprugom neka.

Radost zbog koljke - Milenko Ratkovi

U naem susedstvu stanovao je debeli apotekar. Njegova apoteka bila je jedina u naem
kraju, pa je dobro zaraivao. U njegovoj kui bilo je svega to se novcem moglo kupiti.
Imao je jedinog sina, razmaenog i plaljivog Borisa.
Deak je svakodevno zahtevao as ovo, as ono. Ponekad bi se danima kmezio, sve dok
nebi dobio ono to je traio. Tako je naterao oca da mu kupi bickl, a neto kasnije i deiji
auto. Oko novog auta okupilo se mnogo radoznale dece. Auto se pokretao pedalama, ali
Borisu nije bilo potrebno da se napree jer smo ga mi gurali. Kad sam ga zamolio da i ja
malo vozim auto, nadmeno mi je rekao : "Ne moe ! Jo si mali". Uvredio me je time to
je kazao da sam mali. Jer, on je nepunu godinu bio stariji od mene.
Nekim starijim deacima je dozvoljavao da voze auto, sve dok jednog dana nije otpao
zadnji toak. Opet je Boris svakog dana plaui ispraao i doekivao oca. Neznam ta je
traio, samo sam uo apotekarove rei: Poruio sam iz Nemake strpi se dok ne stigne.
Drugi na sused, zidarrski radnik, imao je istog tolikog sina. Ne seam se deakovog

imena, ali zvali smo ga Vezica. Taj nadimak dobio je zato to je jednoga dana radosno
dotrao da nam se pohvali: " Tata mi je kupio nove vezice! " A cipele ? Upitali smo,
videi da su mu sasvim dotrajale. Cipele e mi kupiti kada bude imao vie para.
Pogledajte vezice zar nisu lepe? Poeli smo da ga zadirkujemo, ali tim nismo pomutili
njegovo zadovoljstvo. Otiao je Borisu da i njemu pokae vezice. Boris nije mogao
shvatiti da se neko moe radovati novim vezicama, pa ga je oamario i oterao. Jednom mi
je moj drug Vezica, sav srean pokazao koljku koju mu je dao neki deak. Takvih
koljki nalazili smo dosta na morskoj obali. Posmatrao sam ga sa aljenjem.
Kada sam otiao kui, kazao sam majci da mi je ao tog nesrenog siromaka. ato
misli da je nesrean? Upitala je majka. Zato to nema igraakla. Raduje se kad dobije
obinu koljku, rekao sam i dodao, a Boris ima ta god zaeli. Vidi sine. Na to e majka.
Bogatstvo ne donosi uvek sreu i zadovoljstvo. I ako Boris ima skupocene igrake, uvek
je nezadovoljan i plaljiv. A onaj siromah ume da se raduje svemu, pa i obinoj koljki.
To je prava srea!

Deak sa zlatom lipe u kosi - Dobrica Eri

Deak sa zlatom lipe u kosi
Kome ne saznadoh ni ime
Sedi na betonu i prosi
Na uglu danove i Nemanjine.
Dan zimski, leden, i sneg lepra
Luda koava duva sve jae
Deak, plavook, bled i mrav
Cvokoe zubima, drhti i plae.
Iz dva oka, dve ljubiice
Koje mokrom aicom brie
Kaplju mu suze niz celo lice
Kao plave kapljice kie.
Prolaznici mu bace po paru
Uurbani kao i svakog jutra
Ja stojim i plaem na trotoaru
Ali suze mi kaplju unutra.
Boe, je l` tvoja ruka dotakla
Ove glavice zlatokose
Svet je sigurno na rubu pakla
Kad i aneli moraju da prose.
Nae mi se pri ruci neka
Kutija, u koju deai sede

Kupih mu pare vrueg bureka

Ali on ne htede odmah da jede.
Gleda as onaj burek, as mene
I pri tom greje ozeble ruke
Ja gledam u one plavetne zene
I vidim svoje male unuke.
Kupih mu zatim kapu i ale
Njemu ne bee ni malo, ni krivo
Al` tada ipak presta da plae
I poe da jede bojaljivo.
Saznadoh da je sa Kosmeta
Sa je uenik prvog razreda
I da e otii idueg leta
Tamo daleko... kod svog eda.
Sav plav ko umska ljubiica
Liio mi je na Malog princa
Samo to ovaj malia nije
Bio iz bajke, ve sa Slavije.
I onda uh rei potresne
I sav utonuh u plave zene
iko, ti pie sekine pesme
Napii jednu i za mene.
Obeah mu, i sada ne smem
Da slaem one plave cvetove
Rekoh mu da e sekine pesme
Dogodine biti njegove.
I odoh, ko da me koava nosi
Kroz jecanje crkvenog zvona
A deak sa zlatom lipe u kosi
Ostade u kutiji od kartona.
Traio sam ga, potom, dugo
I jo ga traim, ve tri meseca
I onde, i na svakom drugom
Mestu u gradu, gde prose deca.
Moda se negde preselio
Moda ga vie niko ne tera
Da prosi, pa se razveselio

I otiao s ticama sa severa.

Samo ponekad u noi bljesne
Glasak iz plave uspomene
iko, ti pie sekine pesme
Napii jednu i za mene...
Ako vidite deaka, plavih
Oiju, nalik na granicu cvetnu
Recite mu da mi se javi
Da ga vidim i da mu dam pesmu.

Sanovnik

Dragan Luki

Neka se probude deca,

tumaimo san:
Ko je sanjao zeca
trae ceo dan.
Ko je sanjao mrava
imae posla dosta.
Ko je sanjao reku
prei e preko mosta.
Ko je sanjao dimnjak
nai e dva dinara.
Ko je sanjao loptu
geometriju odgovara.
Ko nije imao snova
ne treba nita da pita
i danas ovu pesmu
ne mora da proita.

Djeca - Slobodan Vucinic

Djeca su isto kao zvijezde,
svakom iz oka proljece sija,
djeca su najsjajniji biseri,
djeca su citava galaksija.
Djeca su najljepsi cvrkut ptice
djeca su snaga bistrog izvora,
djeca su mirisne ljubicice,

djeca su suncana majska zora.

Djeca su pcele na cvijetu,
pupoljci uvijek puni meda,
djeca su pjesma po svijetu,
djeca su gradjani prvog reda.

Mali div - Jova Jovanovic- Zmaj

Ja sam sada najveci
u svoj okolini;
svi ste moja decica,
tako mi se cini.
Ima ljudi visokih,
al' ovakvih nema:
i moj otac sad bi mu
bio do kolena.
Popo sam se na drvo,
to je cela tajna;
al' ta moja visina
nece biti trajna.
Moram sici, gladan sam,
kraj ce biti hvali,
pa cu opet, ka i pre,
biti kepec mali.

Mama, zasto nemas vremena? - M. Petrov

Mama, zasto nemas
vremena za mene?
I da li su zauzete
tako druge zene?
Stalno negde zuris,
na sastanak hitan,
ja u svemu tome
najmanje sam bitan.
Na sat stalno gledas,
nervozna si, ljuta,
a ja tuzno molim,

po hiljadu puta.
Mama, sedi malo,
da pricamo nezno,
"Ne, ne mogu, sine,
to je neizbezno.
Moram vec da podem,
cekaju me tamo,
ne moze se ono
zavrsiti samo."
Mama, mila moja,
kako si mi draga,
drzi me za ruku,
ti si moja snaga.
Mama, nemoj ici,
oci su mi tuzne.
Mama, bez tebe su
sve nedelje ruzne.
"Sine, moram ici,
posao me ceka.
ti ostani tu,
nije vazno, neka."
Mama, samo malo,
zastani kraj vrata
da ti sklopim nezno
ruke oko vrata.
A ti me jos onda,
poljupcem nagradi,
znas da meni to
nikad ne dosadi.
Zagrli me cvrsto,
pomiluj mi lice
i videces moje
suze radosnice.
Mama, vreme leti,
godine ce proci,
a ti da ih vratis
vise neces moci.

A kad vreme prode,

videces i sama:
najmanje od svega
ti si bila mama.
Ja cu da porastem,
krenem na put pravi,
a ostacu zeljan
paznje i ljubavi.

Princeza na zrnu graska- Andersen

Bio jednom jedan princ, koji je hteo da se ozeni pravom princezom. Isao je svud po svetu
i sreo mnoge princeze, ali se uvek se naslo nesto sto je ukazivalo na to da ipak nisu prave
princeze. Tuzan, vratio se kuci. Jedne noci, dok je napolju besnela oluja, neko je zalupao
na dvorsku kapiju.
Na ulazu je stajala mlada devojka, mokra kao mis, sva blatnjava i prljava.
Ali, ona rece da je prava princeza. Mozda je istina, a mozda i nije - pomislila je kraljica i
naredila da se brzo spremi postelja za devojku. Preko dvadeset duseka stavila je dvadeset
perina, a ispod svega toga, tri suva zrna graska. Da bi legla, devojka se morala lestvicama
popeti na postelju i tako je provela noc. Sledeceg jutra upita je kraljica kako je spavala.
Strasno, odgovori joj devojka. Nesto tvrdo se nalazilo u mojoj postelji i uzasno me
zuljalo. Sasvim sam slomljena. Cele noci oka nisam sklopila.
Sada je kraljica bila uverena da su nasli pravu princezu, jer niko drugi nebi osetio tri zrna
graska, skrivena ispod svih tih duseka i perina.
Vrlo zadovoljno, kraljica je saopstila sinu dobru vest i on zaprosi princezu. Od tada su
ziveli zajedno dugo i srecno.

Kad bi mi neko rekao - Ljubivoje Rsumovic

Kad bi mi neko rekao
kako je zivot stekao,
kojim je parama platio
i posto bi ga vratio.
Kad bi mi neko rekao
kako je vazduh stekao,
kome je pisma pisao
da moli da bi disao.

Kad bi mi neko rekao

kako je sunce stekao,
kojim se smehom smejao
da bi se dzabe grejao.
Kad bi mi neko rekao
kako je vodu stekao,
na kojim je mukama bio
da bi besplatno pio.
Kad bi mi neko rekao
kako je zemlju stekao,
kome je dusu prodao
da bi po zemlji hodao.
Kad bi mi neko rekao
kako je majku stekao,
kojim je nebom kruzio
da bi oca zasluzio.

Svoj djeci svijeta - Enes Kievi

Da sam ja bio prvi na mjesecu
Ja poeta
Prvo bi pozdravio svu djecu svijeta
A kad bi me stariji pitali
Kako je gore ima li sto zivo
Ne bi se ponasao kao neko kozmonaut
Niti bi odgovorio ni plavo ni sivo
Nego bih za taj znacajni historijski datum
Objavio cijelom svijetu ultimatum
Rijec rat odmah pod hitno brisati
Uciti djecu u skolama ljubav
S velikim slovom pisati
Neka se ne govori u ime mnozine
Neka se nitko ne boji istine
Neka se nitko usudi reci
Ti si manji a ja sam veci
Neka se ne kaze moje i tvoje
Neka se izmjesaju sve boje
Sto postoje
Neka se umjesto bombi
Prave svemirske bombone
I povezat cemo planete kao sarene balone
Neka ponesu djecu u njedra vasione

Da sam ja bio prvi na mjesecu

Ja poeta
Prvo bih pozdravio svu djecu svijeta
I nikako ne bih sici htio
Dok svijet ne ispuni moj ultimatum
Pa makar umro sa mnom
I taj znacajni datum

Daj mi krila jedan krug - Vladimir Andric

More ima barku,
jedro i katarku.
More, more, budi drug
daj mi barku jedan krug!
Tako mi se baza
sirom morskih staza...
Lasta ima krila
leti sve do Nila.
Lasto, lasto, budi drug,
daj mi krila jedan krug!
Da obidjem lug,
da odem na jug...
Kad mrav zrno srusi,
cuju zecje usi.
Zece, zece, budi drug,
daj mi usi jedan krug!
Da oslusnem i ja
kako zito klija...
U ribe peraja
srebrnoga sjaja.
Ribo, ribo, budi drug
daj peraja jedan krug!
Da me zelja mine,
da vidim dubine...
Nocu kraj zivica
svetli fenjer svica.
Svice, svice, budi drug
daj mi fenjer jedan krug!
Pozajmi mi moc,
da osvetlim noc...

Na nebu se zvezde
kao ptice gnezde.
Nebo, nebo, budi drug
daj mi zvezdu jedan krug!
Bicu lepsi jos,
kad stavim taj bros.

Gnjavi me teca - Ljubivoje Rsumovic

Gnjavi me teca
gnjavi me tetka
gnjavi me cesalj
masna i cetka.
Gnjavi me brica
koji me brije
i brat od strica
koji me bije.
Gnjavi me macka
kad lovi misa
gnjavi me mokro
kad pada kisa.
Gnjavi me ujak
gnjavi me tata
svi samo mene
a niko brata.
Gnjavi me medved
jer hoce meda
gnjavi me pcela
jer mu ga ne da.
Gnjavi me deda
pa me bas gnjavi
deda je zbilja
gnjavator pravi.
Moram jos reci
radi dojma
koga ja gnjavim
nemam pojma.

Oktobar - Bozidar Timotijevic

(odlomak)
Oktobar dolazi na nasa vrata pun srebra i zlata. Zato, ako zelis minjudjuse od srebra,
uzmi ih od oktobarske mesecine. Ako ti treba prsten od zlata, zamoli oktobarsko sunce da
ti ga iskuje. A ako ti je po volji svecana haljina za svaku priliku, mozes je sasiti od
oktobarskog lisca.
Lepse dezene ne mozes naci ni u Parizu ni u Londonu, a bogme ni kod cuvene Mice
krojacice. Svi veliki slikari, pre nego su postali veliki, prvo su isli u oktobarsku skolu
slikanja, cuvenu od pamtiveka! Zato, brzo otrci u prvi sumarak, velika rasprodaja
najfinijeg prirodnog tekstila je pocela. Posle toga kad oktobar prodje radnja se zatvara sve
do proleca.
Ako si vec posao do sumske prodavnice tekstila, pogledaj usput malo oko sebe. Oktobar
je mesec velikih promena. U polju i zabranima nema vise malih sarenih lepotica, ptica
pevacica. Otisle su na jug i napustile nas kao da smo mi krivi sto je sunce utanjilo i
zacicijasilo.
A tamo gde idu, tamo im garantuju punu letnju sezonu, bez oblacka na nebu, uz prepune
trpeze buba, muva i crvica i uz sve druge pogodnosti zimskog letovanja. Putnici za tu
veliku seobu pticijeg naroda su mnogobrojni.
Osim lasta, roda, zdralova, divljih gusaka i pataka, tu su jos i cvorci, strnadice, pirge,
cesljugari, zebe, vivci, sevrljuge, seve, vindulinke, cipe, grmuse, voljici, zvizdaci, slavuji,
crven perke, smugavci, modrovoljke, drozdovi, svrake i mnogi drugi pernati lepotani za
koje nikada nismo ni culi, a kamo ih videli ...

Kad bi meni dali - Brana Crnevi

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potroio sam.
Pola dana ja bih dao nekom
ko je dobar, a sluajno sam.
Igrali bi, priali bi neto.
Trali bi, skakali bi veto
ja i dobar, a sluajno sam.
Kad bi meni dali kiobran,
ja ga ne bih potroio sam.
Pola mesta ja bih dao nekom

ko je dobar, a sluajno sam.

Kiilo bi, dok mi koraamo,
pola tamo, a pola ovamo.
Stavili bi dan pod kiobran
ja i dobar, a sluajno sam.
Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potroio sam.

Kad si sretan udri dlanom ti o dlan

Kad si sretan udri dlanom ti o dlan
Kad si sretan udri dlanom ti o dlan
Kad si sretan i kad eli s drugim djelit sreu tu,
Kad si sretan udri dlanom ti o dlan.

Kad si sretan prstima pucketaj ti

Kad si sretan prstima pucketaj ti
Kad si sretan i kad eli s drugim djelit sreu tu,
Kad si sretan prstima pucketaj ti.
Kad si sretan koljena potapaj ti
Kad si sretan koljena potapaj ti
Kad si sretan i kad eli s drugim djelit sreu tu,
Kad si sretan koljena potapaj ti.
Kad si sretan lupi nogama o pod
Kad si sretan lupi nogama o pod
Kad si sretan i kad eli s drugim djelit sreu tu,
Kad si sretan lupi nogama o pod.
Kad si sretan ti povii tad "Hura"
Kad si sretan ti povii tad "Hura"
Kad si sretan i kad eli s drugim djelit sreu tu,
Kad si sretan ti povii tad "Hura"
Kad si sretan ti ponovi ovo sve,
Kad si sretan ti ponovi ovo sve,
Kad si sretan i kad eli s drugim djelit sreu tu,
Kad si sretan ti ponovi ovo sve

Hura!
Redosled
1. dlanopljes
2. prstopuc
3. kolenotap
4. nogotup
5. hura
6. pa sve nanovo

Majka je majka, najlepsa bajka...

Pevali smo im od obdanista na svaki 8. mart secate se, zar ne?
"Odakle nam usi? Rodila ih majka,
Odakle nam ruke? Rodila ih majka,
Odakle nam oci? Rodila ih majka,
Sve na svetu rodila je majka.
U svom zivotu ja sam sre(o/la)
Mnoge, mnoge dobre zene,
Al' je samo jedna majka
Htela da rodi bas mene!
Dobra mama (klap-klap-kalp)
Lepa mama (klap-klap-klap)
Samo jedna (klap-klap-klap) nasa mama (klap-klap-klap)
Blago vama (klap-klap-klap)
Blago nama (klap-klap-klap)
Blago svima (klap-klap-klap) sa mamama! (KLAP-KLAP)"

Dete i Leptir
Dete:
Leptiricu, sarenicu,
hodi k meni amo!
Evo imam lepu ruzu,
pomirisi samo.
Leptir:
Ja bih doso, al se bojim

kakve igle klete;

stisnuces me, probosces me,
p' onda, zbogom svete!
Dete:
Necu, lepko, necu, lepko,
zivota mi moga.
Samo hocu da izbrojim
kol'ko imas noga.
Leptir:
E, pa to ti mogu kazat
i izdalje malko:
Leptir ima sest nozica,
- a sad zbogom, ranko!
J. J. Zmaj

Manica
Ina i Tino su se voljeli igrati na livadi. Jednog dana vidjeli su u travi veliku zelenu
gusjenicu. Bila je dlakava i izgledala je strano.
- Bljak, kako je runa! Zgazit u ju! - viknuo je Tino.
- Nemoj, Tino, pa nije ti nita skrivila. Igrat emo se malo dalje. - rekla je Ina.
Uspjela ga je nagovoriti da pusti gusjenicu na miru. Naveer je Ina priala tati o toj
gusjenici i kako ju je Tino htio zgaziti. Tata je uzeo s police jednu knjigu i rekao Ini da
mu sjedne u krilo. Knjiga je bila puna slika. Tata je okretao listove dok nije pronaao ono
to je traio. Pokazao je Ini slike. Na jednoj slici vidjela je stranu zelenu gusjenicu koja
je sjedila na listu. Na sljedeoj slici gusjenica se omatala nekakvim tankim koncem. Kao
da joj je hladno ili kao da se eljela sakriti. A na zadnjoj slici je iz tog smotuljka u kojeg
se sakrila gusjenica izaao prekrasan areni leptir.
- to je ovo, tata! Otkuda sad ovaj lijepi leptir? Pa gdje je ona uasna gusjenica? - zbunila
se Ina.
Tata joj je objasnio.
- Vidi, miiu, gusjenica se pretvorila u leptira. To nije arolija, to se tako stvarno
dogaa. Ako netko zgazi runu gusjenicu, to je isto kao da je zgazio lijepog leptira u
kojeg bi se ona pretvorila.

Nakon nekoliko dana Ina i Tino su se opet igrali na livadi. Sjedili su u travi. Tino je
tapom kopao rupu u zemlji a Ina je napravila vjeni od tratinica i maslaaka i stavila
ga na glavu.
- Gle, Tino! Svia li ti se moj vjeni?
Kad ju je Tino pogledao, zaudio se.
- Stvarno je lijep! Ali, otkuda ti sad ta uta manica na glavi? Pa nisi ju imala malo prije.
- rekao je.
- Kakva manica? - zaudila se sad i Ina.
- Pa ova! - rekao je Tino i prstom htio dodirnuti manicu.
Ali im je doao prstom do nje, manica je - odletjela! Kad ju je Ina vidjela, pljesnula je
rukama i veselo povikala:
- To je ona tvoja runa gusjenica koju si htio zgaziti! Ja sam ju spasila! To je moja
Manica!
Ispriala je zbunjenom Tinu to je vidjela u knjizi i to ju je tata nauio.
A uta Manica sa plavim i bijelim tokama na krilima je malo kruila iznad njih a zatim
odletjela dalje, i jo dalje, sve dok ju vie nisu mogli vidjeti.
(Ivica Smolec)

Protesna pesma - Miroslav Antic

Svasta umem,
Stvarno umem.
Samo - sebe ne razumem.
Ja cuvao, ljudi, ovce
tamo negde nakraj sveta,
mojoj deci kajmak smeta,
luk im smeta...
Sve im smeta.
Ja do skole pesacio
i po kisi i po snegu,
moje kceri ko kneginje,
ko da se u svili legu:
jednom smrknu,
dvaput kinu
i beze u limuzinu.

Svasta umem.
Stvarno umem.
Samo - sebe ne razumem.
Ja krcio s ocem sumu.
Plik do plika dlan mi ospe.
Mome sinu - gospodinu
tesko i da djubre prospe.
Kad mu mati nesto rezi,
mislim: zensko pa nek rezi.
A on odmah: kupi stvari
i od kuce u svet bezi.
Jos mi zvrlja neka pisma
oprostajna,
puna bola.
Ispadenemo pred njim krivi
mi i skola.
Trazi novac, kuka, moli
nema cime stan da plati,
a ja sasav,
pa ga pustim
da se mirno kuci vrati.
I sve divno, divno umem,
samo - sebe ne razumem.
Sve sam ovo za njih steko.
Niko hvala nije reko.
Ko da moram da se zboram
i da ledja vecno krivim
zbog princeva i princeza.
Ko da samo zato zivim.
A ja zivim, jer se nadam
da me i sad negde ceka
jedna suma iz detinjstva
i vedrica vruceg mleka,
i tisina ispod brega,
i plav lepet pticijih krila,
i ogromne zute zvezde
kao sto je moja bila.
Al' putevi zatravljeni.
Nad njima se magle tope.
Odavno su zatrpane
moje bose decje stope.

Isao sam i ja u svet

bez rezanja,
bez bezanja.
Isao sam da odrastem.
Sad sve mogu.
Sad sve umem.
Ali sta mi sve to vredi
kad sam sebe ne razumem.

Kad bi meni dali - Branislav Crncevic

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrosio sam.
Pola dana ja bih dao nekom
ko je dobar, a slucajno sam.
Igrali bi, pricali bi nesto,
trcali bi, skakali bi vesto
ja i dobar, a slucajno sam.
Kad bi meni dali kisobran,
ja ga ne bih potrosio sam.
Pola mesta ja bih dao nekom
ko je dobar a slucajno sam.
Kisilo bi, dok mi koracamo,
pola tamo a pola ovamo.
Stavili bi dan pod kisobran
ja i dobar, a slucajno sam.
Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrosio sam.
Barbara
LJutito mee - Brana Crnevi
Mesec obukao izmice ute,
oblaci obukli plave kapute
pa cele noi nebom jezde.
Dole u umi, jedno mee
zamiljeno, ve tree vee,
gleda u zvezde.
Mee se ljuti ve trei dan
to ga teraju u zimski san

i zamiljeno stalno uti.

Tata se ljuti, mama se ljuti
i svi mu vele:
- Otkad postoji med i pele,
otkad postoji sunce i vee,
nismo videli takvo mee.
-"ta e da radi - mama ga pita kad lie sasvim, sasvim pouti
i sneg napada iznad rita?"
A mee uti.
-"ta e da radi - baka mu veli kad svet od snega sasvim pobeli?"
Tata se ljuti, mama se ljuti,
a mee uti.
Odjednom mee ljutito reklo
ta ga je peklo:
-"Neu da spavam, neu i taka.
Zato ne spavaju zec i maka?
I ptica iznad naih glava
zato ne spava?"
A oda tiho, tiho ree:
-"Ba mi je krivo to sam mee."
Sad mama uti, i tata uti,
i svi su strano zabrinuti.
Mee se ljuti:
-"Uzeu - kae - trotinet,
idem me' decu, meu svet.
Neu da spavam. Neu i taka!
to ne spavaju zec i maka?"
Mesec obukao izmice ute,
oblaci obukli plave kapute
pa cele noi nebom jezde.
A jedno mee ve tree vee
Nee da spava. Gleda u zvezde.

A. Kraljevi - to je smjeak
Smjeak je jedna
arobna stvar.
Smijeak je isti
Boji dar!
Smjeak je poput hipnoze,
smjekom tjeramo strane viroze,
smjekom tjeramo crne slutnje
i smirujemo ljudske pomutnje.

Smjekom tjeramo strahove slijepe

to nam se za srca lijepe.
Smjekom opratamo,
sa smjekom matamo,
uz smijeak zamolimo,
sa smjekom volimo.
A gunalice - neka gunaju
i sebi u bradu zvrndaju,
nek vjeno prigovaraju
i u pol glasa brundaju.
Mrgudi neka se mrgode,
smjeak je samo za vedre ljude.
Kaem vam:
smjeak je jedna
arobna stvar.
Smjeak je isti
Boji dar!

Arsen Dedi - Nije lako bubamarcu

Nije lako bubamarcu

zum, zum, zum, zum
Bubamarinom mukarcu
zum, zum, zum, zum
Izmeu tolikih bubamara
zum, zum, zum, zum
Iste boje, istih ara
nai koja je njegova Mara
zum, zum, zum, zum
Bubamarac mora vrijeme gubiti
i sve bube redom ljubiti
Buba Daru, buba Klaru, buba Baru
zum, zum, zum, zum
Buba Daru, buba Klaru, buba Baru
zum, zum, zum, zum
Dok ne nadje svoju Maaaaaaaru
zum, zum, zum, zum

Nedjeljka Lupis - Mati

Kad ti je teko,
mati zajedno s tobom pati.
Ona je spremna,
sve to ima, za tebe dati.
Sve puteve
ona eli da ti skrati,
u tuzi osmijeh,
na lice ti vrati.
Sve vrline koje ima,
dala ti je mati,
kad odraste da ih moe,
ti drugima dati.
Majana
Moderator
Brau ne donose rode
Jednog dana reio moj tata

Za roendan da mi kupi brata

Pitao je u duanu
Gde prodaju suvu hranu
I kupus iz Srema
Al' rekli su mu nema
Traio je u Banatu
I u jednom internatu
Obiao Crnu Goru
Ronio po plavom moru
Posetio one vode
to somove proizvode
Gde se aran sprema
Al' rekli su mu nema
Onda jednog lepog dana
Doe mama nasmejana
Pravo iz porodilita
Kao da to nije nita
I ree sa vrata
Donosim ti brata
A tata
A tata zborit ode
Dosta je bilo bajke
Brau ne donose rode
Ve ih raaju majke
(Ljubivoje Rumovi)
a moe i ovako:

Jednog dana resio moj tata

za rodjendan da mi kupi brata.
Pitao je u ducanu gde prodaju suvu hranu
i kupus iz Srema, ali rekli su mu: "Nema."
Jednog dana resio moj tata
za rodjendan da mi kupi brata.
Pitao je u Banatu, trazio u internatu
isao do Srema, ali rekli su mu: "Nema."
Onda jednog lepog dana
dodje mama nasmejana

pravo iz porodilista kao da to nije nista

i rece sa vrata: "Donosim ti brata."
A tata?
A tata k'o tata
A tata zbori opet: "Dosta je bilo bajke.
Bracu ne donose rode vec ih radjaju majke.
(Dragan Lakovi)

Sve to raste...
Sve sto raste htelo bi da raste
- Neka raste i treba da raste!
Sve sto cveta htelo bi da cveta...
- Neka cveta i treba da cveta!
Neka gleda sve sto ima oko,
svako krilo nek leti visoko!
Leteti, leteti, lepo je leteti!
Ziveti, ziveti, lepo je ziveti!

Sve sto leti htelo bi da leti...

- Neka leti, i treba da leti!
Sve sto peva htelo bi da peva...
- Neka peva, i treba da peva
Neka skace sve sto ima nogu,
neka trci svi koji to mogu!
Skakati, skakati, lepo je skakati!
Ziveti, ziveti, lepo je ziveti!
Sve sto trci htelo bi da trci...
- Neka trci, i treba da trci!
Sve sto kljuca htelo bi da kljuca...
- Neka kljuca, i treba da kljuca!
Neka peva sve sto ima glas,
niko lepse, vedrije od nas.
Pevati, pevati, lepo je pevati
! Ziveti, ziveti, lepo je ziveti!
(Dusan Radovic)

Moja mama
Moja mama divno prica svake noci,
O nekakvim princevima sto ce doci,
zatim pocne da mi peva neke pesme,
Sasvim tiho jer se nocu jace ne sme.
i princeza ima jedna u toj prici,
mama kaze da na mene ona lici....
A izmisli cini mi se vrlo cesto,
Imena i prezimena i sve resto,
Zatim pocne da mi peva neke pesme,
Sasvm tiho jer se nocu jace ne sme.
I sve tako dok ne zaspi,
Dok ne zaspi ona sama,
A ja tiho, sasvim tiho,
kazem tati:Spava mama
( Deciji hor "Kolibri" )

Joca - Mika Antic

- Jesi l cuo da ce sutra padati dinari s neba?
- Nisam
- A jel verujes da ima tica sto donosi kolace?
- Ne verujem.
- Jesi l cuo da ima negde gde je stalno leto?
- Nisam.
- A je l verujes da u radiju zive mali ljudi?
- Ne verujem.
- Mars odavde iz naseg sokaka,
kad ne umes da sanjas.
Da te pokrljam na pola - kao lebac.
Eto!

Kad sam bio veliki - Miroslav Anti

Kad sam ja bio veliki,

ba sam pravio mnoga uda!
Peo sam se,
na primer,
na razna brdovita brda
i - svuda!
Istukao sam jednog divljeg lava
- bez pruta.
Bio sam na Mesecu dva puta,
a moda i tri puta.
Posle sam i na juni pol plovio.
Tu sam durbinom kita primetio.
Nije ni trepnuo
- a ve sam ga ulovio!
Ostalim sam kitovima zapretio.
Kad sam ja bio veliki,
tata je morao svaki dan da se umiva.
Pobedio sam jednog gusara.
Pobedio sam jednog diva!
Pobedio sam... jo jednog diva!
I svaki div je plak'o.
I sve tako...
Kad sam ja bio veliki,
mogao sam celu ulicu da istuem.
Mogao sam sa kue krov da skinem.
Mogao sam svakog kera za uho da povuem.
Mogao sam slona za surlu da utinem.
A moda: i dva slona da utinem!
Kad sam ja bio veliki,
niko nije smeo da me po mleko alje!
Kad sam ja bio veliki...
Kad sam ja bio veliki...
E - ne znam dalje.

Materina maza - Jovan Jovanovi Zmaj

Ima dete u selu,
Ime mu je Laza,
Al' ga zovu drukije Materina maza.
Kad sva deca ustanu,
On i onda spava,
Kad mu kau: Ustani!
Njega boli g'ava.
Kad ustane, ne ume
Da se sam obue,
Ne sme da se umije,
Ite vode vrue.
Kad ga ulja cipela,
On cipelu tue,
Tad ga ruka zaboli,
Pa onda jaue.
Kad mu dadu jabuku,
On bi hteo ljiva,
Kad mu prue pogau,
Onda bi koljiva.
Kad se malo ogrebe,
Plae i zapeva:
Jao, jao, pomagaj,
Izi e mi c'eva!
Kad je suvo, zamesi
Blata pa se kalja,
Kad ga mati pokara,
Legne pa se valja.
Kad mu uspu tarane,
On bi jeo riba,
Kad se ribe najede,
Tad ga boli tiba.
Pa zato ga ne zovu
Po imenu: Laza,
Veem jadno, alosno:
materina maza!

Kao nekad u snu Leontina

Gledam kako leptir cvetu
Poljupcima boju menja
Imal ta na ovom svetu
Lepe od ta dva stvorenja

Ima to smo ja i ira

Nita kao mi ne mirie
Sto cvetova i leptira
U grudima nasim die
sergej_jesenjin
aba ita novine

Sedi aba sama

Na listu lokvanja,
Od arkoga sunca
titom se zaklanja.
Da novine ita,
To vam slika kae,
Al' ne mo' da nae
to joj oi trae.
Znate ve o emu
abe brigu vode:
Hoe li se skoro
Odseliti rode.
(Cika Jovan Jovanovi - Zmaj)

Mira Alekovi - Balada o bajci

Bajka moe da se rodi

kad god srce jako eli,
kad god dejoj dui godi
kad se s matom sprijatelji,
da se seli u kraj neki
gde je toplo, tiho gde je,
zbog deaka koga voli,
devojice to se smeje,
kad sneg veje, kad se ledi,
a ti ima prijatelje,
pa putuje, pa putuje
i sa njima snove sanja,
zemlju svoju volim, voli,
makar bila i najmanja
jer ta zemlja samo raste
onda kad je ljudi vole,
viena iz deje mate,
iz ljubavi neke rane,
seje bajke srebrnaste,
sipa snove zlatotkane.

Vetar dadilja Desanka Maksimovi

Poe neki siromah vetar da trai slubu. Idui kroz selo, nudio se seljacima da im uva
decu, ali mu niko, kako vetar nije bio ljudski stvor, ne hte dete poveriti. ta e, kud e,
iako je najvie voleo da se s decom zabavlja, on pokua da radi i druge poslove: pogodi
se kod nekog gazde tvrdice da mu razvije lie na vonjaku. Kako je to tek trei put u
ivotu radio, ne poe mu za rukom da sve pupoljke razvije i kad po svrenom poslu ode
da primi nadnicu, zli gazda podviknu:
Moj dragi prijane,
ti ne zna zanata!
Prstom nisi taknuo
mnoge donje grane.
Kupi se na vrata!
Kod drugog se seljaka pogodi da mu plevi batu. upajui korov morao je iupati I
poneku pitomu stabljiku. To se, istina, svakom dogodi, ali i ovaj je gazda bio zao, pa kad
vetar zatrai nadnicu, on se razdra:
Moj neveti brale,
ne razume ti se
oko batenskoga

ni posla ni bilja,
pa budi dadilja,
to ti je i otac.
a i deda bio,
moj prijane mio!
Prepao se siromah vetar pa i ne saeka kraj seljakove pridike, ve zadi niz selo u umu i
uze se tamo nuditi bilju i zverinju za pomonika. Kad ugleda hrast na kome stoji jo
lanjsko suvo lie, rekne:
Da li staro lie
treba, ika hraste,
malo da se strese?
Zbog njega ti, iko,
novi list ne raste,
ne ukazuje se.
Gde ugleda na bukvi staro granje, rekne:
Kako li bi bilo,
teto, kad bi granje
slomljeno i suvo
malo ti oduvo?
Gde ugleda samog zeia, stane da ga ljuka pevuei:
Malome bukvaku
odneli su baku,
odneli su deku
ne dam svoga zeku.
Malome ljiviku
odneli su iku
u goru daleku
ne dam svoga zeku.
Drvee je odgovaralo bez volje, neko da eka starog poznanika, Razvigorca, koji mu
svake godine u prolee pomae prilikom listanja, neko da voli samo da obavlja svoje
poslove, a zeije majke su se izgovarale da su sirote i da ne mogu da uzimaju dadilje. U
zlo doba, pri kraju dana, ponudi se on hrastu na obronku jaruge:
Da li ima dece,
da ti decu niham,
da im pevam tiho?
Razmisli hrast nekoliko asaka pa mu ree:
Imam tri sinia,
treba da se gaje:
ostali su siroti,
bez bake i naje.

Treba da se ljukaju,
treba u zaranke
da im peva blage
umske uspavanke.
Hrastovi sinii stadoe izvirivati na svog budueg uvara i mahati mu umiljato zelenim
apicama. Vetar se obradova to mu prijateljski mau i ostade kod njih. Najzad je bio
naao posao koji voli. Skide odmah kabanicu, obesi je o zalomljenu suvu granu pa sede
uz prue smiljajui ime da ga zabavi. Deca kao svaka deca, pa su i hrastii hteli da im
vetar, koga nazvae Dujom, togod pria. Pokua vetar da izvrda, jer je vie voleo da
peva, ali deca hrastova hoe poto-poto priu. Duja onda poe neto to je jo od svoje
bake bio uo:
Ukraj vode, kraj potoka,
hoda roda beloboka,
beloboka, rujna kljuna.
Pue negde puka puna.
Nema vie ukraj vode
beloboke nae rode.
Duja to pria, a prue uglas plae, ao mu rode. Onda on poe neto smeno, kako se
medved enio pa nije mogao da nae devojku prema sebi, i hrastii se odmah razveselie.
inei se da je tobo zanet nekim poslom, otac hrast je sve to sluao da vidi hoe li Duja
dobro obavljati svoju dunost. uvi kako se hrastii slatko smeju i osetiv da su Duju ve
zavoleli, rei da ga zadri u slubi dok god deca ne odrastu.
Tako je Duja priao pruu smene prie, ujutro mu retkim eljem raeljavao kosu da je
ne bi upao, uvee mu pevao uspavanku da zaspi. Uskoro ga upoznae sva umska deca I
njihovi roditelji. Malo, malo pa e tek koja bukva doviknuti:
Dujo, dobri brale,
poljukaj mi dete,
nemam jadna kad,
ovicama moram
izatkati hlad.
Duja priskoi bukvinoj deci pa je uspava uz pesmu kojom je obino i hrastie
uspavljivao:
Ljuka, ljuka, ljuka,
daleko u gori
strani medved njuka:
ne dam dece ja
za prolena dana
obasjana dva.
Tek to on uspava male bukve, a eto ti zove breza da uspava njenu decu dok ona ne
zavri vezeni zastira za panj na kome su joj deca ruavala. On priskoi i tamo pevuei:

Ljulja, ljulja, ljulja,

daleko u gori
kurjak se ulja:
ne dam dece ja
za sunce, ni zvezde,
ni meseca dva.
Tada hrastii budu ljubomorni pa udare u pla, a on brzo ostavi breze pa potra njima, jo
izdaleka ih umirujui:
Nija, nija, nija,
daleko kroz goru
prikrada se lija:
ne dam dece ja
ni za letnja dva
lepa veera.
I da bi pokazao da su mu oni miliji od breza i bukava, odmah na ovu nadovee druge
uspavanke, sve do same noi. Tada ih umije sveim mirisima, pokrije krajikom svoje
dolame pa uljuka. A kad bude zora, povie ispod hrastovog debla:
Ko hoe da bude
najvii u gaju
prvi mora spaziti
sunce na roaju.
Ko hoe sve leto
da lista i buja
mora na stan primiti
drozda i slavuja.
Hrastii se probude i stanu se peti na prste da prvi vide raanje sunca, i tako svakog jutra
pomalo porastu. A to su vie rasli, sve vie su pevaica na stan primali. Uskoro su
postali snano hrae zelene, granate krune kome nije trebalo vie pevati uspavanke, ali
su Duju iz zahvalnosti to ih je odgojio ostavili i dalje kod sebe te se na njihovim rukama
u starosti odmarao.

Ljubivoje Rumovi - djeja poezija

Dopisna ljubav
Devojica Radmila Ili iz Zrenjanina dopisivala
se dugo sa jednim deakom iz Pariza. Deak je
nedavno zatraio od Radmile da mu poalje
sliku, poto se drugaije ne mogu videti zbog
svakodnevnih obaveza u osnovnim kolama.

Radmila se toliko obradovala i zbunila da je

poslala sliku u kolu, a ona otila u Pariz.
Frtalj do oka
Agencije javljaju da je Risto Dimovski iz
Skoplja konstruisao asovnik koji radi na
principu njegove supruge Ljupke. Kada eli da
zna koliko je sati, Risto pogleda u Ljupku, a
Ljupka mu, rairenim rukama, pokae. Na
primer, ako rairi ruke u visini ramena to znai
da je tano petnaest do tri. Risti Dimovskom
nije jasno zato ga kolege u kancelariji
zaueno gledaju kada im kae da je zakasnio
na posao jer mu je asovnik otiao na pijacu.

Ljubivoje Rumovi - Ruke moje majke

Zbog njih svetovi postoje
anju polja kad oite
Veu rane kad osvoje
Uvek nene lekovite
Lakoradne voljne ile
Sveumejke i sveznajke
Golubice viekrile
To su ruke moje majke
One kuu nose diu
One Sunce s neba skinu
arobne pa svuda stiu
Odane pa ure brinu
Lakoradne voljne ile
Sveumejke i sveznajke
Golubice viekrile
To su ruke moje majke

O tebi govori basna

Anticki mudraci dobro su smislili na koji nacin ljudima moze istina da se govori pravo u
oci, a da to ne bude uvrjedljivo. Prikazivali su im ogledalo u kome su prikazivane
svakojake zivotinje i neobicni predmeti. Bila je to zanimljiva i poucna slika. Mudraci su
ovo ogledalo nazvali basnom. I zavisno od toga da li su se zivotinje ponasale glupo ili
mudro, ljudi su, gledajuci ih, morali da misle: "Ova basna govori o tebi." Na taj nacin
niko nije mogao da se uvrjedi. Uzecemo jedan primer Hansa Kristijana Andersena.

Bila dva visoka brda, a na vrhu svakog od njih stajao je po jedan zamak. Dolinom je trcao
pas njuskajuci zemlju, kao da je trazio miseve ili prepelice; htio je da utoli glad.
Odjednom se u jednom zamku oglasi truba koja je javljala da treba sjedati za sto. Pas
potrca na brdo da bi se tom prilikom najeo, ali kad vec bjese na polovini puta, truba
prestade da trubi na tom brdu, ali zato se razlijeze glas trube sa druge strane. Tada pas
pomisli: "Prije no sto stignem, ovi ce vec zavrsiti rucak, a tamo rucak tek pocinje." On
strca dolje i poce da se penje na drugo brdo. Tada ipak druga truba prestade da trubi, a
oglasi se prva. Pas ponovo potrca dolje, pa opet gore, i tako je trcao tamo-amo, dok
najzad ne ucutase obje trube i rucak se ne zavrsi u oba zamka.
Sad pogodi sta su drevni mudraci imali na umu kada su sastavljali ovu basnu, i ko je onaj
glupak koji do zamora trci, ne postigavsi nista ni na jednoj ni na drugoj strani?
sandrina

Brojalice
Brojalice su stare govorne igre, cesto sastavljene od besmislenih rijeci koje se dobro
rimuju i izgovaraju ujednacenim i prijatnim ritmom.
Neke brojalice imaju sve odlike cijelovite igre, koja ima svoj uvod ili pripremu za igru,
glavni dio, sa pravilima igrovnih postupaka i kraj, kojim se ostvaruju igrovni zadaci.
Lakoca izgovaranja rimovanih rijeci u brojalici budi kod dijeteta potrebu za pjevusenjem
tih rijeci, a onda i za pronalazenjem poznatih melodija kojima ce "obojiti" cijeli teks
brojalice. Tako na kraju mnoge brojalice dobijaju muzicku obradu, cime se olaksava
njihovo dalje prenosenje medju dijecom.
Postoje brojalice sa odredjenim i jasno iskazanim sadrzajem, i one takozvane, smisaone
besmislice. Medju djecom, velikom i malom, najpopularnije su brojalice koje cine
kombinacju ova dva tipa.
Posebnu vrijednost imaju brojalice koje su po zastupljenosti nekih glasova, dobra vjezba
za artikulaciju tih glasova.
Enci, Benci, Na Kamenci...
Enci, benci, na kameni,
tuje sjede dva mladenci,
ene, bene, van !
En, ten, tini,
sava raka tini,
sava raka, tika, taka,
bija, baja, buf !
Kara duka,

kara zec,
trci zec !
Bukva, bukva, kvan, kvan,
jedan ide s kola van !
Elem, belem, cedile,
mjesi mama lepinje.
Jednu meni dala,
velika joj hvala !
ii, uo, oo, ar,
cestom ide dimnjacar.
aa, uu, oo, in,
pored vode pjeva mlin !
Kreke, kreke, kreke, kreke,
stale zabe blizu rijeke.
Klepe, klepe, klepe, klepe,
roda kaze: al su lepe.
Cule zabe rodu,
pa hop, hop ! u vodu.
Eni, meni, seni,
seni cokolada,
bur, bur, limunada.
Enika, menika, sekunde,
abus, dabus, domine,
trus, pikus, caja, vaja,
buba nikolaja.
Od komore do komore,
tuc, muc,
sareno, vareno jaje.
Placko stalno place,
ujelo ga mace.
Jedan kovac konja kuje,
kolko cavli potrebuje ?
To mi reci ti,
ako znades brojati.
U vrticu ljubica,
na njoj mala bubica.

Poljubila cvijet,
pa ode u svijet.
Leti, leti pticica,
oko malog klipica.
Ptica pjeva: - Ciri- biri,
ko ne slusa, neka zmiri.

AZBUKA
Avram
Bogdan
Vodu
Gaze
Duboku.
aci
Evropski
ive
Zimi
I
Jeseni
Kao
Leti.
Ljubomir
Marko
Nenad
Njego
Odoe
Pravo
Rudniku.
Sretoe
Tasu
iria.
Uzee
Fijaker
Htedoe
Celom
arijom
Dabe
etati.
Ova brojalica je bila popularna krajem devetnaestog vijeka u Paracinu.Sa njom su djeca
ucila redoslijed slova u nasoj azbuci. Izgovaranjem ove brojalice dobija se prijatna
zvucna slika.
Par - Nepar

Par- nepar,
cica- maca,
rundov- bundov,
ras-par-dis.
Ova brojalica se igra na dva nacina:
- Jedan igrac izgovara brojalicui, u isto vrijeme,dodiruje po jednog igraca. Onaj ko je
dodirnut sa izgovaranjem poslednjeg sloga izlazi iz igre. Ovo se ponavlja dok ne ostane
jedan igrac.
- Igraci se, njprije,opredjele za par ili nepar. Zatim svi zajedno izgovaraju brojalicu i, kod
poslednje rijeci, podizu jedan ( ili dva ) ispruzena prsta u vis. Ukoliko je dogovor bio za
par, a neki igrac podigne jedan prst, on izlazi iz igre. Sve se ponavlja dok ne ostane jedan
igrac.

Desanka Maksimovic - pesnik sveta

Detinjstvo moje, osusena roso,
posipala sam za sobom sitan proso,
da bih po njemu mogla da se vratim,
ali su godine proso pozobale

Bila je pesnikinja, prosvetni radnik, mislilac, ambasador mira. Svoj dugi zivot ispunila je
brojnim stihovima i nesebicnom ljubavlju prema ljudima. Dobila je mnoga priznanja i
nagrade za svoju poeziju, kako ljubavnu tako i rodoljubivu, ali vaznije od svega je sto
smo je voleli. Ko jos nije cuo za njene pesme Strepnja, Sreca, Uspavanka, U zimski dan,
Nemam vise vremena. Od prve zbirke Pesme pa do nasih dana ona je sedam decenija
bogatila i usavrsavala liriku koja ima sva tradicionalna obelezja: ispovedna, osecajna,
deskriptivna i, cesto, rodoljubiva. Pretezno je pisala jednom umerenom varijantom
slobodnog stiha, ali vrlo muzikalnom. Njene pesme su bila njena deca. Pamtimo je kao
milu, staru damu sa sesirom toplog osmeha a jos ce mnogo generacije recitovati:
Ne merim vreme vise na sate
ni po suncevom vrelom hodu
dan mi je kad njegove se oci vrate
i noc ka ponovo od mene odu.
Maxa

Ala su to grdne muke - Jovan Jovanovic Zmaj

Ala su to grdne muke
Tako gledat u jabuke!
Jabuke su tako blizu
Samo usta da zagrizu.
A lepe su rumene su,
Samo ruke da su duze
Kad bi mogle da se pruze!
Ali da je trska kaka,
Il udica i pecaljka,
Ili vetar da nasrlja,
Pa da koju dokotrlja.
Ala su to grdne muke
Tako gledat u jabuke!
Maxa

Paija kola - Jovan Jovanovi Zmaj

Jeste l' uli, kumo,
Verujte, bez ale Otvara se kola
Za paie male.
Tako je i bilo,
Verujte, bez ale Otvorila s' kola
Za paie male.
Svi paii doli,
Na skamijam' stoje;
Stari patak metno
Naoare svoje.
Sve ih je upiso
U katalog, male,
Pa ih je prozivo Verujte, bez ale.
Pa se onda eto
S ozbiljnou krutom;
Uio ih, uio

I knjigom i prutom.
Uio ih, uio
Od srede do petka,
Al' se nisu odmakli
Dalje od poetka.
Nije bilo uspeha
Uiteljskom trudu,
Cela muka njegova
Ostade zaludu.
Nita vie ne naui
Paurlija ta,
Nego to je i pre znala:
Ga, ga, ga, ga, ga!

Treba ruke prati - Jovan Jovanovic Zmaj

Pre i pose jela
Treba ruke prati!
Nemoj da te na to
Opominje mati!
Jer prljavim rukama
Zagadi se jelo!
Pa se tako bolest
Prenese u telo!
Otilija, [nd]
Ne ljuti se, mama - S. Labudovic
Mama je na mene ljuta
Sto sam opet izgubio
Jedno dugme
Sa kaputa.
Ne ljuti se, draga mama,
Nisam neko dete besno:
To ja rastem
Brzo rastem
Pa mi u kaputu tesno.
Ako mi je dugme palo
Sad sam veci -

Bar toliko
Koliko je dugme malo.

Strana pria - Jovan Jovanovi Zmaj

Najstarija, Vita,
Neto strano ita,
O nekoj adaji
to se nou sjaji.
A deca se boje
I od senke svoje,
Uzvereno glede,
Neki ak i blede.
Strana je to pria!
Veli mali Via.
Kao da je zbilja!
Veli mali Ilja.
Istina je cela!
Veli mala Lela.
Laza jedva die,
Znoj sa ela brie.
Vlajko bei oi:
ta e sada doi!
I Kastor je uvo
Okrenuo k Viti,
I on bi da uje
ta e dalje biti.
Samo neko zaspa,
Pa ve i zahrka Evo, pogledajte
Acka, paticvrka.
ta se njega tie
Adaja iz prie!

Kakve je boje potok - Grigor Vitez

Potoku koji sumom tece
Oprezno pridje jedan jelen
I napivsi se vode rece:
-Potok je kao suma zelen.
Kraj stijena potok dalje tece
O kamena se lomec rebra,

Skakutajuci zeko rece:

-Potok je ovaj sav od srebra.
Kroz polje potok dalje tece
Pod vedro nebo izisav,
A lastavica ozgo rece:
-Potok je kao nebo plav.
I potok dalje tece, tece,
Nad njim oblaci bijeli stoje,
Lebdeci bijeli leptir rece:
-Potok je ovaj bijele boje.
S mnostvom zvijezda dodje vece,
Ugasi svoje boje dan,
Plasljiva srna tiho rece:
-Gle, sav je potok ozvjezdan.
Malisani, procitali ste pesmicu. Nabacite osmeh pa da istrazujemo
Kakve je boje potok u ovoj pesmi? Zasto je zelen? Zasto srebrn? Zasto plav? Zasto
ozvezdan? Kakav bi jos mogao da bude potok? Zasto takav?
Hajde da napravimo pesmu pomocu opisnih prideva ( ne zaboraviote na osmeh ). Ja cu
poceti, a vi nastavite.
Kakvi su mravi?
Mravi su garavi.
Kakva je trava?
Zelena je, nije plava.
Kakva je reka? ...
Ja volim da izmisljam. Na primer: Kakav je potok? Potok je: skakutav, brzav :-) ,
grgoljiv, suskav, mrduljav, bistrookast, vrckast ;-) itd Ako to volite i vi, izmisljajte.
Kakvo je nebo?

Svet - Jovan Jovanovi Zmaj

Ala j' lep
ovaj svet,
onde potok,
ovde cvet;
tamo njiva,
ovde sad,
eno sunce,
evo hlad!
Tamo Dunav,

zlata pun,
onde trava,
ovde bun.
Slavuj pesmom
ljulja lug,
ja ga sluam
i moj drug.

Ima jedno mesto - Ljubivoje Rsumovic

Ima jedno mesto
iza sedam mora
gde ceo svet spava
spavati se mora
Ima u tom mestu
gospodjica prava
koja nikad nikad
ne zeli da spava
Ima jedno selo
iza sedam gora
gde sva deca jedu
jer se jesti mora
Ima u tom selu
ledno roze cvece
jedan junak mamin
koji jesti nece
Ja predlazem za njih dvoje
da se nadju da se spoje
Ne treba ih prutom biti
vec ih treba ozeniti
Pa neka se cvecka
sa suprugom necka

Daj mi krila jedan krug - Vladimir Andric

More ima barku,
jedro i katarku.
More, more, budi drug,
daj mi barku jedan krug!
Tako mi se baza
sirom morskih staza...

Lasta ima krila

leti sve do Nila.
Lasto, lasto, budi drug
daj mi krila jedan krug!
Da obidjem lug,
da odem na jug...
Kad mrav zrno srusi,
cuju zecje usi.
Zece, zece, budi drug
daj mi usi jedan krug!
Da oslusnem i ja
kako zito klija...
U ribe peraja
srebrnoga sjaja.
Ribo, ribo, budi drug
daj peraja jedan krug!
Da me zelja mine,
da vidim dubine...
Nocu kraj zivica
svetli fenjer svica.
Svice, svice, budi drug
daj mi fenjer jedan krug!
Pozajmi mi moc
da osvetlim noc.
Na nebu se zvezde
kao ptice gnezde.
Nebo, nebo, budi drug
daj mi zvezdu jedan krug!
Bicu lepsi jos,
kad stavim taj bros...

Ljubavna - Spasoje Labudovi

Na ulici sretoh Anu,
a bio je kisan dan.
Pozdravih je,
upitah je:
Posto, Ana, kisobran?
Skupo je mnogo, rece Ana.

Posto pola kisobrana?

Osmehom je lepa Ana
razvedrila pola neba:
za dvoje pod kisobranom
ona rece
ljubav treba.

Prica o devojcicama - Dusan Radovic

Bila jedna devojcica.
I jos jedna devojcica.
I jos jedna devojcica.
Koliko je to sada ukupno devojcica?
Ukupno cetiri.
Zato sto je bila jos jedna, poslednja devojcica.
One su imale jednu macku.
I jos jednu macku.
I jos jednu.
Koliko je to sada ukupno macaka?
Ukupno tri.
Zato sto jedna devojcica nije imala macku.
To je svega cetiri devojcice i tri macke.
Jedna macka nedostaje!
Koja macka nedostaje?
Sve macke koje postoje one vec postoje.
Ne moze ni jedna macka da nedostaje.
Pa gde je onda ta jedna macka koja nedostaje?
Ona ne postoji.
Ali ako i nju uracunamo, onda je sve u redu.
Cetiri macke i cetiri devojcice.
Cetiri i cetiri.
Bas je zgodno.
Pogodna klima, podstaknuta masta, secanja, asocijacije. Dusan Radovic je znao da je
kreativnost osnovni oblik zivota i covekovog postojanja; kreativnost doprinosi covekovoj
slobodi i sreci. Mozda ce i skole jednog dana imati 'pogodnu klimu' podstaknutu mastom,

secanjima, asocijacijama. Mozda ce neko vec shvatiti da je kreativnost ono svojstvo

licnosti koje je podlozno vaspitanju i razvojnosti.

Domaci zadatak - Dragan Lukic

Vratila se Jasna iz skole, a mama je upitala:-kako je bilo u skoli , Jasna?
-Lepo rece Jasna, ostavi torbu, dohvati sendvic i podje da se igra.
-A sta imas za domaci zadatak?
-Nista.
Ni sutradan Jasna nije imala nista za zadatak, ni prekosutra, i jednoga dana mama je
posla u skolu. Pozdravila se sa uciteljicom i upitala je:
-Dali je tacno da vi svojim djacima nista ne zadajete za domaci zadatak?
-Svaki dan zadajem domaci zadatak- rekla je uciteljica.
Onda su pozvali Jasnu. Mama je upitala:
-Jasna kako si mogla da mi kazes da ti uciteljica nije zadavala domace zadatke?
-Pa... nije - rece Jasna.
-Uciteljica je uvek govorila: Deco, napisite celu stranu slovo A. Ali meni nije nista rekla.
Od tada Jasnina uciteljica ovako zadaje domaci zadatak: Deco, kod kuce napisite celu
stranu slovo E. I ti Jasna, napisi to isto.
Deco, kod kuce ispisite celu stranicu slovo O. I ti Jasna ispisi...

Izokrenuta prica - Branko Copic

Tek je brdo izaslo iza Sunca, a krevet skoci iz prostranog cice, navuce noge na opanke,
stavi glavu na kapu i otvori kucu na vratima.
"Gle nocas je je zemlja dobro pokvasila kisu!", zacudjeno progundje brk sucuci cicu, pa
brzim dvoristem pozuri niz korake, istjera stalu iz kravei rece:
Rogata livado, idi pasi u zelenoj kravi, a ja cu noge pod put, pa cu poci u drva da
donesem sume."Cica stavi rame na sjekiru i namignu babom na svoje oko.
"Bako, skuvaj u jajetu cetiri lonca dok se posao vrati s cice.
Danas ce rucak slatko pojesti starca."
Put raspali niz cicu dizuci svojom sirokom prasinom oblake opanaka. Od toga se uplasise
neka kola, pa u trku izvrnuse konje, a uzda ispusti kocijasa i bubnu ledinom o ledja.
Dogadjaj se uplasi od ovoga neobicnog cice i opruzi polje preko nogu jureci brze nego
brdo preko zeca. Najzad, kad je bacio sebe ispred pogleda, od zuba mu zacvokota strah i
glava mu se dize na kosi:iz obliznjeg vuka virila je krvolocna suma! "Au, sad je bostan
obrao cicu!" Obuzet ludim starcem, nas ti strah preskoci preko caksira i podera trn, pa
brze od polja pretrca preko zasijane zvijezde.
Pred kucnom babom doceka ga vjerni prag. "Tako mi svetog vuka, eno nedjelje u sumi!",
viknu glasina hrapavim cicom. Kuca se prepade, uskoci u babu i zabravi kljuc vratima, a
siroto drvo pope se na cicu i gore se uhvati granom za ruke ocekujuci dvoriste da dojuri u
vuka.

Draga djeco, ova je prica pretrpejela zemljotres, pa je u njoj sve ispreturano. Pokusajte da
svaku rijec vratite na njeno mjesto. : )

Au sto je skola zgodna- Ljubivoje Rsumovic

Au sto je skola zgodna,
leci lenjost i samocu,
ko da mi je kuca rodna,
steta sto ne radi nocu!
Kad nisam u svojoj skoli,
mene moja dusa boli,
nema one druzine,
da delimo uzine.
Au sto je skola sjajna,
u klupama par do para,
svaki sapat, svaka tajna,
jednu novu ljubav stvara.
Kad nisam u svojoj skoli,
mene moja dusa boli,
nema one skikom
koju nedam nikom!

Sanjarenje-Nedeljko Popadi
.

Ponekad sanjam da imam krila

i sedam svojih tovara zlata.
Da mogu svakom, ko dobra vila
staviti dukat, tiho, kraj vrata.
Sanjarim: tapi arobni imam
i menjam, tako, svet preko noi...
Sanjarim kako bolesne primam
i kako svakom mogu pomoi.
I tako rastem, snovima voen.
Pomalo tuan, jer nemam krila.
Ali ja takav, kakav sam roen,
bar imam srce kao ta vila.

Tako ne mogu nikom pomoi

Jer nemam tapi da zlato delim
i nikom neu do praga doi.
Ali bar sanjam. Ali bar elim.

Bajka o labudu - Desanka Maksimovic

Zivela na vrhu planine mala Snezana, kraljica zime. Na nozicama je imala cipele od
srebra, bila je ogrnuta belim plastom, poprskanim sneznim zvezdicama, na glavi je nosila
ledenu krunu koja se prelivala u bezbroj boja kada suncev zrak na nju padne. Kralljici
zime nije bilo hladno ni na vrhu planine. Spavala je u sneznom gnezdu, golisava se
valjala po smetovima, vozila se po jezeru na nekoj crnoj ptici tuzno oborene glave.
Kako je Snezana bila vrlo mala, mogla je sasvim udobno da joj sedne u krilo. Padale su
na to jezero i druge ptice, divlje patke i guske, ali su one bile suvise male da bi mogle
maloj kraljici zime sluziti umesto camcica.
Cesto je Snezana mislila zasto li je crna ptica tuzna, zasto uvek obori glavu, i jednom je
upita: - Moj crni camcicu, zasto si uvek toliko tuzan? Kako, mala kraljice znas da sam
tuzan? Tiho pevusi ploveci jezerom: kad te na obali ugledam, uvek ti radosno mahnem
krilom- odgovori ptica okoliseci.
Tuzan si, tuzan camcicu, uvek sumorno obaras glavu i gledas u vodu. Reci mi sta te mori,
mozda cu ti pomoci - rece Snezana. Ali ptica ne odgovori nista, samo jos vise obori glavu
i zaplovi brze. Snezana toga dana nije htela vise da navaljuje pitanjima, ali cvrsto u sebi
odluci da dozna tajnu crne ptice.
Stalno je krisom posmatrala iz svog sneznog gnezda nebi li videla sta radi kad je sama.
Tako posle nekoliko dana opazi da je ptica jos vise pogla glavu, kao da se zagledala u
svoju sliku u vodi, i plovi lagano, lagano rekao bi covek ne mice se.
Samo kad nekoliko trenutaka Snezana okrene pogled na drugu stranu i opet ga vrati na
jezero, opazi da se ptica malo odmakla sa mesta gde je bila. Brzo se iz svog gnezda spusti
do jezera, pa je ponovo upita: Camcicu moj crni, reci mi zasto si tuzan? Ja sam kraljica
sve ove beline, kraljica sam zime i sneznih pahuljica. Zar ne verujes u moju moc? Hajde
provozaj me jezerom, pa ces mi onda reci svoju tajnu. Ptica tiho doplovi glatkom
povrsinom vode ne dizuci na njoj ni jednog talasica, pruzi svoje krilo i kada Snezana sede
na njega, otisnu se polako prema sredini jezera.
Okolo je sve bilo belo, belele su se grane stabla drveca, beleli se oblaci na nebu, belele se
veverice sto su katkad skakale s grane na granu, blistala se od beline Snezana, kraljica
zime.
Mala kraljice, odvec sam uzbudjena i nemogu ti reci sta me tisti, - prozbori najzad ptica,
ali dovece dodji opet na obalu pa ces cuti.
Celog dana je Snezana bila nemirna i jedva cekala da padne noc. Kad se smrklo, otisla je
na obalu jezera gde je crna ptica vec cekala.

Skrivena u noci, ispovedala se tiho kraljici zime.

Sve je oko mene belo, i drvece i nebo i zveri, i ti mala kraljice, samo sam ja od noci
crnja. Zato me mori tuga.
Cuvsi to Snezana radosno rece: kad ti je to jedina nevolja, camcicu ne brini! Ucinicu da i
ti postanes beo, zaplovi nocas na sredinu jezera i cekaj.
Posle ovoga kraljica je otisla do ledene kule, na stenje, gde je zivela Srebrna Zvezda ,
majka svih pahuljica. Mogla joj je i zapovediti, ali Srebrna Zvezda je bila veoma, veoma,
stara pa je Snezana zbog toga umiljato zamoli:
Dobra Srebrna Zvezdo, ti sto si mojoj majci odecu tkala, posalji nocas na pticu sto stoji
sred jezera jato pahuljica i njima zauvek pokrij njeno perje.
Ucini da se sutra probudi sva bela kao sneg mog prestola.
Tako je molila Snezana, a crna je ptica uzdrhtalo cekala na sred jezera. Kada bi oko
ponoci, san pticu savlada, ona polozi glavu na krilo i ostade tako nepomicna. A, istog
casa pade jato pahuljica i svu je zaveja, te u trenu postade bela kao sneg na prestolu
kraljice zime. Ujutru Snezana opazi da vodom plovi beli labud, prvi na svetu. Drugi su se
posle toga radjali i umirali, ali taj pravi jos i sad zivi i po istom jezeru vozi Snezanu,
kraljicu zime.

Ma kakva divota - Moo Odalovi

Majka me stalno kupa.

I stalno ista teta.
Malo manje me kupa,
a vie izlupeta.
Prstom proveri vodu.
Za sekundu me svue.
Zguva me kao krpu,
pa tipa, grebe, tue.
Sapun po meni leti
ko na Olimpijadi,
a svuda me stamota
i spreda i pozadi.
Ruke joj kao mikser.
Od mene pravi penu.
Zar tata nije mogao
da nae neniju enu?
Baca na mene pekir
kao na palog boksera,
pa brie, cedi, stee

bez pravila i smera.

Evo me, letim u krevet!
Otkud mi ove gae?
Zar me je ve obukla;
obukla, nego ta e...

Kisa - Dragomir Djordjevic

Kad se oblak
nebom stusti
kisa pljusti,
samo pljusti.
Iznad sela,
iznad grada,
kisa pada,
samo pada.
Preko breza,
preko lipa,
kisa sipa,
samo sipa.
Bila trava,
bila trska.
kisa prska,
samo prska.
Ina rode
i na caplje,
kisa kaplje,
samo kaplje.
Ina snaje,
i na prije,
kisa lije,
samo lije.
Bile tresnje
il' orasi,
kisa kvasi,
samo kvasi.

Mamina kecelja-Moo Odalovi

Na maminoj kecelji,
sve neke fleke;
manje od mene,
vise od seke.
Pricaju vrapci,
na svakoj granida nasu kucu,
kecelja hrani.

Kako? Zasto? - Emsura Hamzi

Mama, sta to znaci

kad se dvoje ljube,
o kako zivotinje
peru svoje zube?!
Sta je tako mracno
kada padne mrak.
zasto vetar duva,
gde spava oblak?!
kako se to zaljubi,
pa se onda zeni,
kada ce se ovo
desiti i meni?!
Cemu sluzi pinceta,
sta su "strucna lica",
i kako se desava
Vencanje kod ptica?!
Otkud puzu rogovi,
zasto kucu nosi,
sto zecevi ne nazebu
kada skacu bosi?!
Ko lisici isplete
onoliki rep,
sto se majmun smeje

kada nije lep?!

Gde odlaze laste
kada nisu s nama,
i sta znaci "dokon"
objasni mi, mama!
Iz zbirke "Kuca za dugu"

Mati - Jovan Jovanovic Zmaj

Labudici mali
jos ne mogu znati
kolko im vredi
njina dobra mati.
Ona brigu brine,
bdi nad njima svima,
kraj sebe ih vodi,
na ledja ih prima.
Nocu ih pokriva
perjem svojih krila,
da joj ne ozebe
porodica mila.
Kad ih kogod dirne,
ne zna sta je sala,
pa za njih bi mati
glavu svoju dala.
Materina ljubav
nije prazna bajkavi bar, deco, znate
sta vam vredi majka.

Lav i mis - Ezop

Dok je lav spavao, pretrci preko njega mis. Lav se probudi, uhvati misa i htede da ga
pojede. Mis zacvile i rece lavu: - Molim te, postedi me , a ja cu ti se kad -tad oduziti.
Lav se nasmeja i pusti misa.

I zaista, posle nekog vremena, lav se nadje u nevolji. Lovci, koji su ga dugo proganjali,
uhvate ga u veliku mrezu. Zacuje mis lava koji je bespomocno rikao, dodje i pregrize
mrezu.
Lav se ponovo nadje na slobodi, a mis mu rece:
"Ti si mi se onda smejao i nisi verovao da i slabi mogu pomoci jakima."

Djeca - Slobodan Vucinic

Djeca su isto kao zvijezde,
svakom iz oka proljece sija,
djeca su najsjajniji biseri,
djeca su citava galaksija.
Djeca su najljepsi cvrkut ptice
djeca su snaga bistrog izvora,
djeca su mirisne ljubicice,
djeca su suncana majska zora.
Djeca su pcele na cvijetu,
pupoljci uvijek puni meda,
djeca su pjesma po svijetu,
djeca su gradjani prvog reda.

Mali div - Jova Jovanovic- Zmaj

Ja sam sada najveci
u svoj okolini;
svi ste moja decica,
tako mi se cini.
Ima ljudi visokih,
al' ovakvih nema:
i moj otac sad bi mu
bio do kolena.
Popo sam se na drvo,
to je cela tajna;
al' ta moja visina
nece biti trajna.

Moram sici, gladan sam,

kraj ce biti hvali,
pa cu opet, ka i pre,
biti kepec mali.

Mama, zasto nemas vremena? - M. Petrov

Mama, zasto nemas
vremena za mene?
I da li su zauzete
tako druge zene?
Stalno negde zuris,
na sastanak hitan,
ja u svemu tome
najmanje sam bitan.
Na sat stalno gledas,
nervozna si, ljuta,
a ja tuzno molim,
po hiljadu puta.
Mama, sedi malo,
da pricamo nezno,
"Ne, ne mogu, sine,
to je neizbezno.
Moram vec da podem,
cekaju me tamo,
ne moze se ono
zavrsiti samo."
Mama, mila moja,
kako si mi draga,
drzi me za ruku,
ti si moja snaga.
Mama, nemoj ici,
oci su mi tuzne.
Mama, bez tebe su
sve nedelje ruzne.
"Sine, moram ici,
posao me ceka.

ti ostani tu,
nije vazno, neka."
Mama, samo malo,
zastani kraj vrata
da ti sklopim nezno
ruke oko vrata.
A ti me jos onda,
poljupcem nagradi,
znas da meni to
nikad ne dosadi.
Zagrli me cvrsto,
pomiluj mi lice
i videces moje
suze radosnice.
Mama, vreme leti,
godine ce proci,
a ti da ih vratis
vise neces moci.
A kad vreme prode,
videces i sama:
najmanje od svega
ti si bila mama.
Ja cu da porastem,
krenem na put pravi,
a ostacu zeljan
paznje i ljubavi.

Princeza na zrnu graska- Andersen

Bio jednom jedan princ, koji je hteo da se ozeni pravom princezom. Isao je svud po svetu
i sreo mnoge princeze, ali se uvek se naslo nesto sto je ukazivalo na to da ipak nisu prave
princeze. Tuzan, vratio se kuci. Jedne noci, dok je napolju besnela oluja, neko je zalupao
na dvorsku kapiju.
Na ulazu je stajala mlada devojka, mokra kao mis, sva blatnjava i prljava.

Ali, ona rece da je prava princeza. Mozda je istina, a mozda i nije - pomislila je kraljica i
naredila da se brzo spremi postelja za devojku. Preko dvadeset duseka stavila je dvadeset
perina, a ispod svega toga, tri suva zrna graska. Da bi legla, devojka se morala lestvicama

popeti na postelju i tako je provela noc. Sledeceg jutra upita je kraljica kako je spavala.
Strasno, odgovori joj devojka. Nesto tvrdo se nalazilo u mojoj postelji i uzasno me
zuljalo. Sasvim sam slomljena. Cele noci oka nisam sklopila.
Sada je kraljica bila uverena da su nasli pravu princezu, jer niko drugi nebi osetio tri zrna
graska, skrivena ispod svih tih duseka i perina.
Vrlo zadovoljno, kraljica je saopstila sinu dobru vest i on zaprosi princezu. Od tada su
ziveli zajedno dugo i srecno.

Kad bi mi neko rekao - Ljubivoje Rsumovic

Kad bi mi neko rekao
kako je zivot stekao,
kojim je parama platio
i posto bi ga vratio.
Kad bi mi neko rekao
kako je vazduh stekao,
kome je pisma pisao
da moli da bi disao.
Kad bi mi neko rekao
kako je sunce stekao,
kojim se smehom smejao
da bi se dzabe grejao.
Kad bi mi neko rekao
kako je vodu stekao,
na kojim je mukama bio
da bi besplatno pio.
Kad bi mi neko rekao
kako je zemlju stekao,
kome je dusu prodao
da bi po zemlji hodao.
Kad bi mi neko rekao
kako je majku stekao,
kojim je nebom kruzio
da bi oca zasluzio.

Raznolije iz "Nevena"
Draga deco, i pre vaseg polaska u skolu, vase mame, tate, bake i deke citali su vam
pesme Cika Jove Zmaja. Da li ste znali da je on daleke 1880. godine u Becu pokrenuo
casopis za decu "Neven"? Redovno je slao pesme, price, lekarske savete, pouke, otkrica o
zivotinjama i naucna saznanja u Novi Sad gde ih je stampar, Arsa Pajevic, stampao.
Tekstove je slao sve do smrti, cak i kada je bio bolestan. Pored Cika Jovinih pesama,
najradije je citana rubrika "Raznolije". U njima je pisao o vasioni, razlicitim narodima i
vladarima, biljkama, zivotinjama, naucnim otkricima i eksperimentima.

Vlakna paucine
Istrazivaci prirode uocili su da svaki pauk ima na sebi cetiri zlezdice pune malih otvora
koje covek golim okom ne moze opaziti. Kad pauk mrezu prede, on onda iz svakog iz
ovih otvora istiskuje po jedno tanano vlakance. Sva ta vlakanca (a otvora na svakoj zlezdi
ima hiljadu), sastave se u jedno vlakno, u jedan konac, od koga pauk prede svoju mrezu.
Ali, ima i tako malenih paukova koji nisu veci od jednog zrnca peska. I ti, kao i drugi
paukovi pustaju iz svojih zlezda preko cetiri hiljade vlakanaca, koja kad se sastave
postaju onaj koncic koje nase oko jedva moze da opazi. Cudite se i divite se majci
prirodi; njoj nista nije preveliko, njoj nista nije premaleno.
Izvor: Citanka za drugi razred osnovne skole, "Eduka" Beograd

Svoj djeci svijeta - Enes Kievi

Da sam ja bio prvi na mjesecu
Ja poeta
Prvo bi pozdravio svu djecu svijeta
A kad bi me stariji pitali
Kako je gore ima li sto zivo
Ne bi se ponasao kao neko kozmonaut
Niti bi odgovorio ni plavo ni sivo
Nego bih za taj znacajni historijski datum
Objavio cijelom svijetu ultimatum
Rijec rat odmah pod hitno brisati
Uciti djecu u skolama ljubav
S velikim slovom pisati
Neka se ne govori u ime mnozine
Neka se nitko ne boji istine
Neka se nitko usudi reci
Ti si manji a ja sam veci
Neka se ne kaze moje i tvoje

Neka se izmjesaju sve boje

Sto postoje
Neka se umjesto bombi
Prave svemirske bombone
I povezat cemo planete kao sarene balone
Neka ponesu djecu u njedra vasione
Da sam ja bio prvi na mjesecu
Ja poeta
Prvo bih pozdravio svu djecu svijeta
I nikako ne bih sici htio
Dok svijet ne ispuni moj ultimatum
Pa makar umro sa mnom
I taj znacajni datum

Daj mi krila jedan krug - Vladimir Andric

More ima barku,
jedro i katarku.
More, more, budi drug
daj mi barku jedan krug!
Tako mi se baza
sirom morskih staza...
Lasta ima krila
leti sve do Nila.
Lasto, lasto, budi drug,
daj mi krila jedan krug!
Da obidjem lug,
da odem na jug...
Kad mrav zrno srusi,
cuju zecje usi.
Zece, zece, budi drug,
daj mi usi jedan krug!
Da oslusnem i ja
kako zito klija...
U ribe peraja
srebrnoga sjaja.
Ribo, ribo, budi drug
daj peraja jedan krug!
Da me zelja mine,
da vidim dubine...
Nocu kraj zivica
svetli fenjer svica.

Svice, svice, budi drug

daj mi fenjer jedan krug!
Pozajmi mi moc,
da osvetlim noc...
Na nebu se zvezde
kao ptice gnezde.
Nebo, nebo, budi drug
daj mi zvezdu jedan krug!
Bicu lepsi jos,
kad stavim taj bros.

Nije lako biti pustolov - Vladimir Andric

Odlomak iz knjige "Pustolov"
Mladi moji prijatelji, lepo je biti Pustolov, ali nije lako. Kao izdanak stare pustolovne
porodice, ja to odlicno znam. Jos dedinog dede deda srecno je skitao od gudura
Obrenovca do Juznih mora i nazad, i opet tamo (i opet ovamo, i onda opet tamo)...

Ja ne bih ni umeo nista drugo nego pustolov da budem. A sta je najprijatnije u tom
zanatu? Tesko mogu da se opredelim... Divno je sankati se na sneznoj lavini niz
Himalaje. Ili propadati dugo, dugo (bez nade) u provaliju bez dna.
Kako je tek nezaboravno kada vas proguta tamna, mukla i zla pecina. A onda, iz pecinske
memle skoknuti na svez vazduh i usput podmazati Severni pol (da ne skripi). Boraviti u
skripcu, radi zdravlja i provoda.
Jahati besne slonove, kitove, dzinovske talase i vesticije metle. Poraniti da prodzaras
vulkane i zalijes dzunglu. Napojiti amazonske pirane, okupati foke i pingvine, pa se onda
spokojno brckati u zivom blatu. Ili maziti u krilu bodljikavo prase...

Gnjavi me teca - Ljubivoje Rsumovic

Gnjavi me teca
gnjavi me tetka
gnjavi me cesalj
masna i cetka.
Gnjavi me brica
koji me brije
i brat od strica
koji me bije.

Gnjavi me macka
kad lovi misa
gnjavi me mokro
kad pada kisa.
Gnjavi me ujak
gnjavi me tata
svi samo mene
a niko brata.
Gnjavi me medved
jer hoce meda
gnjavi me pcela
jer mu ga ne da.
Gnjavi me deda
pa me bas gnjavi
deda je zbilja
gnjavator pravi.
Moram jos reci
radi dojma
koga ja gnjavim
nemam pojma.

Oktobar - Bozidar Timotijevic

(odlomak)
Oktobar dolazi na nasa vrata pun srebra i zlata. Zato, ako zelis minjudjuse od srebra,
uzmi ih od oktobarske mesecine. Ako ti treba prsten od zlata, zamoli oktobarsko sunce da
ti ga iskuje. A ako ti je po volji svecana haljina za svaku priliku, mozes je sasiti od
oktobarskog lisca.
Lepse dezene ne mozes naci ni u Parizu ni u Londonu, a bogme ni kod cuvene Mice
krojacice. Svi veliki slikari, pre nego su postali veliki, prvo su isli u oktobarsku skolu
slikanja, cuvenu od pamtiveka! Zato, brzo otrci u prvi sumarak, velika rasprodaja
najfinijeg prirodnog tekstila je pocela. Posle toga kad oktobar prodje radnja se zatvara sve
do proleca.
Ako si vec posao do sumske prodavnice tekstila, pogledaj usput malo oko sebe. Oktobar
je mesec velikih promena. U polju i zabranima nema vise malih sarenih lepotica, ptica

pevacica. Otisle su na jug i napustile nas kao da smo mi krivi sto je sunce utanjilo i
zacicijasilo.
A tamo gde idu, tamo im garantuju punu letnju sezonu, bez oblacka na nebu, uz prepune
trpeze buba, muva i crvica i uz sve druge pogodnosti zimskog letovanja. Putnici za tu
veliku seobu pticijeg naroda su mnogobrojni.
Osim lasta, roda, zdralova, divljih gusaka i pataka, tu su jos i cvorci, strnadice, pirge,
cesljugari, zebe, vivci, sevrljuge, seve, vindulinke, cipe, grmuse, voljici, zvizdaci, slavuji,
crven perke, smugavci, modrovoljke, drozdovi, svrake i mnogi drugi pernati lepotani za
koje nikada nismo ni culi, a kamo ih videli ...

Kad bi meni dali - Brana Crnevi

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potroio sam.
Pola dana ja bih dao nekom
ko je dobar, a sluajno sam.

Igrali bi, priali bi neto.

Trali bi, skakali bi veto
ja i dobar, a sluajno sam.
Kad bi meni dali kiobran,
ja ga ne bih potroio sam.
Pola mesta ja bih dao nekom
ko je dobar, a sluajno sam.
Kiilo bi, dok mi koraamo,
pola tamo, a pola ovamo.
Stavili bi dan pod kiobran
ja i dobar, a sluajno sam.
Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potroio sam.

Bajka o asti - Nikola Borovanin

U neka davna vremena ivjee ljudi bistrog uma i plemenite due. Lutali godinama po
razliitim krajevima traei mjesto za svoj dom. Kad dooe do Velike Rijeke, rijeie da
tu i ostanu. Podigoe svoje kue, napravie svoje selo, i izradie veliko, brojno i zdravo
potomstvo. Izabrae sebi i kralja po imenu Razum. Dobie i vjeru, jezik i pismo. I tako
nastade narod. Bijee nadaleko poznat po svojoj estitosti i mudrosti.
Vrijeme je prolazilo. ivot im bijee bogat. Ali sve to je dobro, privue i zavidne ljude.
Iz vrlo udaljenih krajeva, gdje su vladale nesloga i mrnja, a kraljica im bila Zavist,
krenue da napadaju ovaj narod. Ruili su im kue, otimali djecu, palili knjige
No, narod bijee hrabar i neustraiv. Zato Zavist rijei da ubije Razum. Tako i bi. Narod
osta bez kralja te odlui da vlast pripadne njegovoj eni. Ona se zvala ast. Imala je
kerku Slobodu i sina ivot. I umjesto da bez razuma narod propadne, oni su sa asti
postali jo jai. ast je vladala poteno i dostojanstveno. Bila je skromna, iskrena i
pravedna. Kerka joj je u svemu pomagala. Sloboda je bila najljepa djevojka na svijetu i
voljena u narodu.
Zavist, ve bijesna, pokua da ubije i ast, ali bez uspjeha. Zatim pokua da otme
Slobodu, ali je i ona bila neuhvatljiva. Narod ih je dobro uvao, ba kao to se uva
najvei zavjet predaka. No, Zavist nije mirovala. Traila je put do zla. Tako nagovori
ivot da se odrekne majke i sestre dobijajui za uzvrat obeanje vjenu slavu i vlast.
ivot je povjerovao. Na prevaru zatvori ast i Slobodu u kutiju zaborava. Postade kralj.
Narod se uplai novog kralja jer ivot bez asti i Slobode je ivot sa strahom. Tada su
istina i nada daleko, a tuga i zlo prve komije. Zavist je imala kerku La koja se po
nagovoru majke uda za kralja. Uz nju ivot postade jo suroviji, a narod nesreniji. ivot
i La dobie kerku Prevaru i sina Zaborava. Dooe jo crnji dani. Narod je propadao
svakim danom sve vie. Od razumnog, asnog i slobodnog, ostade samo prevareni narod.
I zaboravljen.
Ne proe mnogo, a Zavist odlui da ode odatle jer vie nije imala na emu da im zavidi.
Sa njom odoe i kerka La i unuk Prevara jer im je, ovakav kakav je, ivot dosadio. Kad
je kralj ostao sam, sa sinom Zaboravom, osjeti neizmjernu tugu i pokajanje za ono to je
uinio svom narodu, te pade u postelju. Sin se saali nad svojim ocem te odlui da nae
kutiju zaborava. Nije je bilo teko nai.
Bila je na putu, zaboravljena. Obradovao se, ali ju je uzalud pokuavao otvoriti. Sjedio je
tuan danima pored oeve postelje nadajui se da e nekim udom ozdraviti.
Jednog dana vidje ga mali djeak zlatne kose i upita ga:
Poznaje li ti ast i Slobodu?
Ne, ja sam se rodio poslije njih, odgovori Zaborav, ali ih poznaje moj otac ivot.

Sluaj me dobro, ree zlatokosi, ako eli da ivot ozdravi, mora ispuniti tri zadatkaelje. Tako e se kutija zaborava otvoriti.
Prva elja: Uini da ivot zauvijek zaboravi na Zavist, La i Prevaru.
Druga elja: Vrati narodu ast i Slobodu!
Trea elja: Ne dozvoli da jezik tvog naroda padne u zaborav!
Zaborav sve tako uini, pa se ivot iznova probudi. Uz njega su i ast i Sloboda ivjeli
dugo i sreno. ive i danas ali ih treba uvati od kutije zaborava.
-Ovu bajku je napisao Nikola Borovanin ucenik 6/1 razreda OS "Vasa Carapic" iz Belog
Potoka kod Beograda. Za nju je dobio i "Veliku nagradu Drustva Sveti Sava 2011" iz
Beograda.

Manica
Ina i Tino su se voljeli igrati na livadi. Jednog dana vidjeli su u
travi veliku zelenu gusjenicu. Bila je dlakava i izgledala je strano.
- Bljak, kako je runa! Zgazit u ju! - viknuo je Tino.
- Nemoj, Tino, pa nije ti nita skrivila. Igrat emo se malo dalje. - rekla je Ina.
Uspjela ga je nagovoriti da pusti gusjenicu na miru. Naveer je Ina
priala tati o toj gusjenici i kako ju je Tino htio zgaziti. Tata je
uzeo s police jednu knjigu i rekao Ini da mu sjedne u krilo. Knjiga je
bila puna slika. Tata je okretao listove dok nije pronaao ono to je
traio. Pokazao je Ini slike. Na jednoj slici vidjela je stranu zelenu
gusjenicu koja je sjedila na listu. Na sljedeoj slici gusjenica se
omatala nekakvim tankim koncem. Kao da joj je hladno ili kao da se
eljela sakriti. A na zadnjoj slici je iz tog smotuljka u kojeg se
sakrila gusjenica izaao prekrasan areni leptir.
- to je ovo, tata! Otkuda sad ovaj lijepi leptir? Pa gdje je ona uasna gusjenica? - zbunila
se Ina.
Tata joj je objasnio.
- Vidi, miiu, gusjenica se pretvorila u leptira. To nije arolija,
to se tako stvarno dogaa. Ako netko zgazi runu gusjenicu, to je isto
kao da je zgazio lijepog leptira u kojeg bi se ona pretvorila.
Nakon nekoliko dana Ina i Tino su se opet igrali na livadi. Sjedili
su u travi. Tino je tapom kopao rupu u zemlji a Ina je napravila

vjeni od tratinica i maslaaka i stavila ga na glavu.

- Gle, Tino! Svia li ti se moj vjeni?
Kad ju je Tino pogledao, zaudio se.
- Stvarno je lijep! Ali, otkuda ti sad ta uta manica na glavi? Pa nisi ju imala malo prije.
- rekao je.
- Kakva manica? - zaudila se sad i Ina.
- Pa ova! - rekao je Tino i prstom htio dodirnuti manicu.
Ali im je doao prstom do nje, manica je - odletjela! Kad ju je Ina vidjela, pljesnula je
rukama i veselo povikala:
- To je ona tvoja runa gusjenica koju si htio zgaziti! Ja sam ju spasila! To je moja
Manica!
Ispriala je zbunjenom Tinu to je vidjela u knjizi i to ju je tata nauio.
A uta Manica sa plavim i bijelim tokama na krilima je malo kruila
iznad njih a zatim odletjela dalje, i jo dalje, sve dok ju vie nisu
mogli vidjeti.
(Ivica Smolec)

Vetar dadilja Desanka Maksimovi

Poe neki siromah vetar da trai slubu. Idui kroz selo, nudio se
seljacima da im uva decu, ali mu niko, kako vetar nije bio ljudski
stvor, ne hte dete poveriti. ta e, kud e, iako je najvie voleo da se
s decom zabavlja, on pokua da radi i druge poslove: pogodi se kod
nekog gazde tvrdice da mu razvije lie na vonjaku. Kako je to tek
trei put u ivotu radio, ne poe mu za rukom da sve pupoljke razvije i
kad po svrenom poslu ode da primi nadnicu, zli gazda podviknu:
Moj dragi prijane,
ti ne zna zanata!
Prstom nisi taknuo
mnoge donje grane.
Kupi se na vrata!
Kod drugog se seljaka pogodi da mu plevi batu. upajui korov morao
je iupati I poneku pitomu stabljiku. To se, istina, svakom dogodi, ali
i ovaj je gazda bio zao, pa kad vetar zatrai nadnicu, on se razdra:
Moj neveti brale,
ne razume ti se
oko batenskoga
ni posla ni bilja,
pa budi dadilja,
to ti je i otac.

a i deda bio,
moj prijane mio!
Prepao se siromah vetar pa i ne saeka kraj seljakove pridike, ve
zadi niz selo u umu i uze se tamo nuditi bilju i zverinju za
pomonika. Kad ugleda hrast na kome stoji jo lanjsko suvo lie, rekne:
Da li staro lie
treba, ika hraste,
malo da se strese?
Zbog njega ti, iko,
novi list ne raste,
ne ukazuje se.
Gde ugleda na bukvi staro granje, rekne:
Kako li bi bilo,
teto, kad bi granje
slomljeno i suvo
malo ti oduvo?
Gde ugleda samog zeia, stane da ga ljuka pevuei:
Malome bukvaku
odneli su baku,
odneli su deku
ne dam svoga zeku.
Malome ljiviku
odneli su iku
u goru daleku
ne dam svoga zeku.
Drvee je odgovaralo bez volje, neko da eka starog poznanika,
Razvigorca, koji mu svake godine u prolee pomae prilikom listanja,
neko da voli samo da obavlja svoje poslove, a zeije majke su se
izgovarale da su sirote i da ne mogu da uzimaju dadilje. U zlo doba, pri
kraju dana, ponudi se on hrastu na obronku jaruge:
Da li ima dece,
da ti decu niham,
da im pevam tiho?
Razmisli hrast nekoliko asaka pa mu ree:
Imam tri sinia,
treba da se gaje:
ostali su siroti,
bez bake i naje.
Treba da se ljukaju,
treba u zaranke
da im peva blage
umske uspavanke.
Hrastovi sinii stadoe izvirivati na svog budueg uvara i mahati
mu umiljato zelenim apicama. Vetar se obradova to mu prijateljski mau
i ostade kod njih. Najzad je bio naao posao koji voli. Skide odmah
kabanicu, obesi je o zalomljenu suvu granu pa sede uz prue smiljajui

ime da ga zabavi. Deca kao svaka deca, pa su i hrastii hteli da im

vetar, koga nazvae Dujom, togod pria. Pokua vetar da izvrda, jer je
vie voleo da peva, ali deca hrastova hoe poto-poto priu. Duja onda
poe neto to je jo od svoje bake bio uo:
Ukraj vode, kraj potoka,
hoda roda beloboka,
beloboka, rujna kljuna.
Pue negde puka puna.
Nema vie ukraj vode
beloboke nae rode.
Duja to pria, a prue uglas plae, ao mu rode. Onda on poe neto
smeno, kako se medved enio pa nije mogao da nae devojku prema sebi, i
hrastii se odmah razveselie. inei se da je tobo zanet nekim
poslom, otac hrast je sve to sluao da vidi hoe li Duja dobro obavljati
svoju dunost. uvi kako se hrastii slatko smeju i osetiv da su Duju
ve zavoleli, rei da ga zadri u slubi dok god deca ne odrastu.
Tako je Duja priao pruu smene prie, ujutro mu retkim eljem
raeljavao kosu da je ne bi upao, uvee mu pevao uspavanku da zaspi.
Uskoro ga upoznae sva umska deca I njihovi roditelji. Malo, malo pa e
tek koja bukva doviknuti:
Dujo, dobri brale,
poljukaj mi dete,
nemam jadna kad,
ovicama moram
izatkati hlad.
Duja priskoi bukvinoj deci pa je uspava uz pesmu kojom je obino i hrastie
uspavljivao:
Ljuka, ljuka, ljuka,
daleko u gori
strani medved njuka:
ne dam dece ja
za prolena dana
obasjana dva.
Tek to on uspava male bukve, a eto ti zove breza da uspava njenu
decu dok ona ne zavri vezeni zastira za panj na kome su joj deca
ruavala. On priskoi i tamo pevuei:
Ljulja, ljulja, ljulja,
daleko u gori
kurjak se ulja:
ne dam dece ja
za sunce, ni zvezde,
ni meseca dva.
Tada hrastii budu ljubomorni pa udare u pla, a on brzo ostavi breze pa potra njima, jo
izdaleka ih umirujui:
Nija, nija, nija,
daleko kroz goru

prikrada se lija:
ne dam dece ja
ni za letnja dva
lepa veera.
I da bi pokazao da su mu oni miliji od breza i bukava, odmah na ovu
nadovee druge uspavanke, sve do same noi. Tada ih umije sveim
mirisima, pokrije krajikom svoje dolame pa uljuka. A kad bude zora,
povie ispod hrastovog debla:
Ko hoe da bude
najvii u gaju
prvi mora spaziti
sunce na roaju.
Ko hoe sve leto
da lista i buja
mora na stan primiti
drozda i slavuja.
Hrastii se probude i stanu se peti na prste da prvi vide raanje
sunca, i tako svakog jutra pomalo porastu. A to su vie rasli, sve vie
su pevaica na stan primali. Uskoro su postali snano hrae zelene,
granate krune kome nije trebalo vie pevati uspavanke, ali su Duju iz
zahvalnosti to ih je odgojio ostavili i dalje kod sebe te se na
njihovim rukama u starosti odmarao.

O tebi govori basna

Anticki mudraci dobro su smislili na koji nacin ljudima moze istina
da se govori pravo u oci, a da to ne bude uvrjedljivo. Prikazivali su im
ogledalo u kome su prikazivane svakojake zivotinje i neobicni predmeti.
Bila je to zanimljiva i poucna slika. Mudraci su ovo ogledalo nazvali
basnom. I zavisno od toga da li su se zivotinje ponasale glupo ili
mudro, ljudi su, gledajuci ih, morali da misle: "Ova basna govori o
tebi." Na taj nacin niko nije mogao da se uvrjedi. Uzecemo jedan primer
Hansa Kristijana Andersena.
Bila dva visoka brda, a na vrhu svakog od njih stajao je po jedan
zamak. Dolinom je trcao pas njuskajuci zemlju, kao da je trazio miseve
ili prepelice; htio je da utoli glad. Odjednom se u jednom zamku oglasi
truba koja je javljala da treba sjedati za sto. Pas potrca na brdo da bi
se tom prilikom najeo, ali kad vec bjese na polovini puta, truba
prestade da trubi na tom brdu, ali zato se razlijeze glas trube sa druge
strane. Tada pas pomisli: "Prije no sto stignem, ovi ce vec zavrsiti
rucak, a tamo rucak tek pocinje." On strca dolje i poce da se penje na
drugo brdo. Tada ipak druga truba prestade da trubi, a oglasi se prva.
Pas ponovo potrca dolje, pa opet gore, i tako je trcao tamo-amo, dok
najzad ne ucutase obje trube i rucak se ne zavrsi u oba zamka.
Sad pogodi sta su drevni mudraci imali na umu kada su sastavljali ovu

basnu, i ko je onaj glupak koji do zamora trci, ne postigavsi nista ni

na jednoj ni na drugoj strani?

Domaci zadatak - Dragan Lukic

Vratila se Jasna iz skole, a mama je upitala:-kako je bilo u skoli , Jasna?
-Lepo rece Jasna, ostavi torbu, dohvati sendvic i podje da se igra.
-A sta imas za domaci zadatak?
-Nista.
Ni sutradan Jasna nije imala nista za zadatak, ni prekosutra, i jednoga
dana mama je posla u skolu. Pozdravila se sa uciteljicom i upitala je:
-Dali je tacno da vi svojim djacima nista ne zadajete za domaci zadatak?
-Svaki dan zadajem domaci zadatak- rekla je uciteljica.
Onda su pozvali Jasnu. Mama je upitala:
-Jasna kako si mogla da mi kazes da ti uciteljica nije zadavala domace zadatke?
-Pa... nije - rece Jasna.
-Uciteljica je uvek govorila: Deco, napisite celu stranu slovo A. Ali meni nije nista rekla.
Od tada Jasnina uciteljica ovako zadaje domaci zadatak: Deco, kod kuce napisite celu
stranu slovo E. I ti Jasna, napisi to isto.
Deco, kod kuce ispisite celu stranicu slovo O. I ti Jasna ispisi...

Izokrenuta prica - Branko Copic

Tek je brdo izaslo iza Sunca, a krevet skoci iz prostranog cice,
navuce noge na opanke, stavi glavu na kapu i otvori kucu na vratima.
"Gle nocas je je zemlja dobro pokvasila kisu!", zacudjeno progundje brk
sucuci cicu, pa brzim dvoristem pozuri niz korake, istjera stalu iz
kravei rece:
Rogata livado, idi pasi u zelenoj kravi, a ja cu noge pod put, pa cu
poci u drva da donesem sume."Cica stavi rame na sjekiru i namignu babom
na svoje oko.
"Bako, skuvaj u jajetu cetiri lonca dok se posao vrati s cice.
Danas ce rucak slatko pojesti starca."
Put raspali niz cicu dizuci svojom sirokom prasinom oblake opanaka.
Od toga se uplasise neka kola, pa u trku izvrnuse konje, a uzda ispusti
kocijasa i bubnu ledinom o ledja.
Dogadjaj se uplasi od ovoga neobicnog cice i opruzi polje preko nogu

jureci brze nego brdo preko zeca. Najzad, kad je bacio sebe ispred
pogleda, od zuba mu zacvokota strah i glava mu se dize na kosi:iz
obliznjeg vuka virila je krvolocna suma! "Au, sad je bostan obrao cicu!"
Obuzet ludim starcem, nas ti strah preskoci preko caksira i podera trn,
pa brze od polja pretrca preko zasijane zvijezde.
Pred kucnom babom doceka ga vjerni prag. "Tako mi svetog vuka, eno
nedjelje u sumi!", viknu glasina hrapavim cicom. Kuca se prepade, uskoci
u babu i zabravi kljuc vratima, a siroto drvo pope se na cicu i gore se
uhvati granom za ruke ocekujuci dvoriste da dojuri u vuka.
Draga djeco, ova je prica pretrpejela zemljotres, pa je u njoj sve
ispreturano. Pokusajte da svaku rijec vratite na njeno mjesto. : )

Bajka o labudu - Desanka Maksimovic

Zivela na vrhu planine mala Snezana, kraljica zime. Na nozicama je
imala cipele od srebra, bila je ogrnuta belim plastom, poprskanim
sneznim zvezdicama, na glavi je nosila ledenu krunu koja se prelivala u
bezbroj boja kada suncev zrak na nju padne. Kralljici zime nije bilo
hladno ni na vrhu planine. Spavala je u sneznom gnezdu, golisava se
valjala po smetovima, vozila se po jezeru na nekoj crnoj ptici tuzno
oborene glave.
Kako je Snezana bila vrlo mala, mogla je sasvim udobno da joj sedne u
krilo. Padale su na to jezero i druge ptice, divlje patke i guske, ali
su one bile suvise male da bi mogle maloj kraljici zime sluziti umesto
camcica.
Cesto je Snezana mislila zasto li je crna ptica tuzna, zasto uvek obori
glavu, i jednom je upita: - Moj crni camcicu, zasto si uvek toliko
tuzan? Kako, mala kraljice znas da sam tuzan? Tiho pevusi ploveci
jezerom: kad te na obali ugledam, uvek ti radosno mahnem krilomodgovori ptica okoliseci.
Tuzan si, tuzan camcicu, uvek sumorno obaras glavu i gledas u vodu.
Reci mi sta te mori, mozda cu ti pomoci - rece Snezana. Ali ptica ne
odgovori nista, samo jos vise obori glavu i zaplovi brze. Snezana toga
dana nije htela vise da navaljuje pitanjima, ali cvrsto u sebi odluci da
dozna tajnu crne ptice.
Stalno je krisom posmatrala iz svog sneznog gnezda nebi li videla sta
radi kad je sama. Tako posle nekoliko dana opazi da je ptica jos vise
pogla glavu, kao da se zagledala u svoju sliku u vodi, i plovi lagano,
lagano rekao bi covek ne mice se.
Samo kad nekoliko trenutaka Snezana okrene pogled na drugu stranu i
opet ga vrati na jezero, opazi da se ptica malo odmakla sa mesta gde je
bila. Brzo se iz svog gnezda spusti do jezera, pa je ponovo upita:
Camcicu moj crni, reci mi zasto si tuzan? Ja sam kraljica sve ove

beline, kraljica sam zime i sneznih pahuljica. Zar ne verujes u moju

moc? Hajde provozaj me jezerom, pa ces mi onda reci svoju tajnu. Ptica
tiho doplovi glatkom povrsinom vode ne dizuci na njoj ni jednog
talasica, pruzi svoje krilo i kada Snezana sede na njega, otisnu se
polako prema sredini jezera.
Okolo je sve bilo belo, belele su se grane stabla drveca, beleli se
oblaci na nebu, belele se veverice sto su katkad skakale s grane na
granu, blistala se od beline Snezana, kraljica zime.
Mala kraljice, odvec sam uzbudjena i nemogu ti reci sta me tisti, prozbori najzad ptica, ali dovece dodji opet na obalu pa ces cuti.
Celog dana je Snezana bila nemirna i jedva cekala da padne noc. Kad se
smrklo, otisla je na obalu jezera gde je crna ptica vec cekala.
Skrivena u noci, ispovedala se tiho kraljici zime.
Sve je oko mene belo, i drvece i nebo i zveri, i ti mala kraljice, samo sam ja od noci crnja.
Zato me mori tuga.
Cuvsi to Snezana radosno rece: kad ti je to jedina nevolja, camcicu ne
brini! Ucinicu da i ti postanes beo, zaplovi nocas na sredinu jezera i
cekaj.
Posle ovoga kraljica je otisla do ledene kule, na stenje, gde je zivela
Srebrna Zvezda , majka svih pahuljica. Mogla joj je i zapovediti, ali
Srebrna Zvezda je bila veoma, veoma, stara pa je Snezana zbog toga
umiljato zamoli:
Dobra Srebrna Zvezdo, ti sto si mojoj majci odecu tkala, posalji nocas
na pticu sto stoji sred jezera jato pahuljica i njima zauvek pokrij
njeno perje.
Ucini da se sutra probudi sva bela kao sneg mog prestola.
Tako je molila Snezana, a crna je ptica uzdrhtalo cekala na sred
jezera. Kada bi oko ponoci, san pticu savlada, ona polozi glavu na krilo
i ostade tako nepomicna. A, istog casa pade jato pahuljica i svu je
zaveja, te u trenu postade bela kao sneg na prestolu kraljice zime.
Ujutru Snezana opazi da vodom plovi beli labud, prvi na svetu. Drugi su
se posle toga radjali i umirali, ali taj pravi jos i sad zivi i po istom
jezeru vozi Snezanu, kraljicu zime.

Alisa u zemlji uda

1.
Pisac:
Luis Kerol engleski je pisac. Napisao je mnoge fantastine pripovetke
za decu. Njegove pripovetke razvedravaju i zabavljaju deiju matu.
Mnoge su mu riei bez odreenog znaenja a reenice nemaju loginog
smisla.

Mesto dogaaja: na obali, u zeijoj jazbini

Vrijeme dogaaja: leto
Likovi:
-glavni:
Alica- radoznala, ima dobro srce i sposobna da suosea s drugim,
uporna, ponosna, puna ljubavi.Svia mi se to ima dobro srce.
-sporedni: sestra,beli zec, maza, kneginja, kralj, kraljica, gospoa kornjaa, Bill.
Kratki sadraj:
Bio
je letni dan, Alisina sestra je itala Alisi priu. Alisa se igrala sa
makom, popela se na drvo i zaspala. U nezinim fantastinim snovima
pojavi se zec. Imao je pantalone, majicu i sat na ruci. Zec je kasnio i
odjednom nestane u rupi. Alisa potri za njim. Kada je ula u sobu
videla je stvari kako lete. Kad se spustila videla je kako zec ulazi
kroz vrata. Pomaknula je zavesicu ali nije mogla proi kroz vrata jer su
bila premala. Kvaka joj je rekla da popije vodu iz ae na stolu te da
e postati malena. Alisa je tako uradila i smanjila se. Kvaka joj kae
da pojede deli kolaa i opet e biti velika. Uzela je klju i poela
plakati jer vie nee moi proi kroz vrata. Zatim joj je kvaka rekla da
ispije ostatak vode iz boice. Ona popije i smanji se. Toliko se
smanjila da je upala u boicu i plutajui proe kroz kljuanicu. Tamo je
videla raznih neobinih ivotinja npr.orla koji pui lulu, dva
blizanca, koljke i golemu ribu. Proetala se malo dalje i tada spazi
leptire koji imaju krila od kruha i maslaca. Zatim je vidjela crvenu
ruu koja ima oi usta i nos.Razgovarala je s njom i pola dalje. Dola
je do raskriija gdje ima puno natpisa. Kad se odluila na koju e
stranu ii susrela je crva koji sijedi na gljivi i pui. Crv joj je
ponudio da okusi gljivu i da e postati velika. To je uinila te postala
opet postala velika. Tada susretne Oujskog zeca s luckastim klobukom.
Sjeli su za stol i pili aj.Kada je Alica krenula dalje susrela je
Cerigradsku maku i maka je uputila kamo e ii.Alica je stigla u
kraljiin vrt i u njemu se pojavi zec s trubom a iza njega kraljica i
vojnici od karata. Konji su igrali kriket loptica je bila je a palica
je bila ptica. Kraljica je htijela Alicu ubiti ali ona je imala jo malo
kolaa pojela ga te postala velika. Onda pome djelovati druga strana
keksa i ona opet se smanji. Pome bjeati, a vojska od karata je
slijediti. I tad se od straha probudi i vidi da je sve bio samo san.

Lesin veliki prijatelj

Naa velika kuja Lesi ima vrlo udnog prijatelja. Taj prijatelj je

velika aba, koja ima obiaj da vrlo zadovoljno sedi na velikom listu
lokvanja, u bari i krekee.
Sedi tako Lesi na zelenoj livadi, pored bare, sa svojim tenetomi sa
puno ljubavi gleda abu Kreku. A znateli zato? Jednom prilikomLesino
tene, igrajui se, upalo u baru. Majka Lesi je upravo otila u
kupovinu. tene je bilo jo sasvim maleno i nije znalo da pliva.
Prakalo se i plakalo od jada, a to je ula Kreka. Odmah je shvatila da
je tene u opsnosti i poela je da krekee to je glasnije mogla.
Skakala je tamo-amo i pravila stranu galamu. Majka Lesi iz daleka je
ula kreketanje i pomisli da se neto deava. Potrala je prema kanalu
kao bez due i stgla u poslednjem trenutku da spase svoje tene. Moete
misliti koliko je bila zahvalna Kreki.
Eto, sad razumete kako je poelo to veliko prijateljstvo izmeu Lesi i Kreke.

Nije lako biti pustolov - Vladimir Andric

Odlomak iz knjige "Pustolov"
Mladi moji prijatelji, lepo je biti Pustolov, ali nije lako. Kao
izdanak stare pustolovne porodice, ja to odlicno znam. Jos dedinog dede
deda srecno je skitao od gudura Obrenovca do Juznih mora i nazad, i opet
tamo (i opet ovamo, i onda opet tamo)...Ja ne bih ni umeo nista drugo nego pustolov da
budem. A sta je
najprijatnije u tom zanatu? Tesko mogu da se opredelim... Divno je
sankati se na sneznoj lavini niz Himalaje. Ili propadati dugo, dugo (bez
nade) u provaliju bez dna.
Kako je tek nezaboravno kada vas proguta tamna, mukla i zla pecina. A
onda, iz pecinske memle skoknuti na svez vazduh i usput podmazati
Severni pol (da ne skripi). Boraviti u skripcu, radi zdravlja i provoda.
Jahati besne slonove, kitove, dzinovske talase i vesticije metle.
Poraniti da prodzaras vulkane i zalijes dzunglu. Napojiti amazonske
pirane, okupati foke i pingvine, pa se onda spokojno brckati u zivom
blatu. Ili maziti u krilu bodljikavo prase...

Radost zbog koljke - Milenko Ratkovi

U naem susedstvu stanovao je debeli
apotekar. Njegova apoteka bila je jedina u naem kraju, pa je dobro
zaraivao. U njegovoj kui bilo je svega to se novcem moglo kupiti.
Imao je jedinog sina, razmaenog i plaljivog Borisa.
Deak je svakodevno zahtevao as ovo, as ono. Ponekad bi se danima
kmezio, sve dok nebi dobio ono to je traio. Tako je naterao oca da mu
kupi bickl, a neto kasnije i deiji auto. Oko novog auta okupilo se
mnogo radoznale dece. Auto se pokretao pedalama, ali Borisu nije bilo
potrebno da se napree jer smo ga mi gurali. Kad sam ga zamolio da i ja
malo vozim auto, nadmeno mi je rekao : "Ne moe ! Jo si mali". Uvredio
me je time to je kazao da sam mali. Jer, on je nepunu godinu bio
stariji od mene.
Nekim starijim deacima je dozvoljavao da voze auto, sve dok jednog
dana nije otpao zadnji toak. Opet je Boris svakog dana plaui ispraao
i doekivao oca. Neznam ta je traio, samo sam uo apotekarove rei:
Poruio sam iz Nemake strpi se dok ne stigne. Drugi na sused,
zidarrski radnik, imao je istog tolikog sina. Ne seam se deakovog
imena, ali zvali smo ga Vezica. Taj nadimak dobio je zato to je jednoga
dana radosno dotrao da nam se pohvali: " Tata mi je kupio nove vezice!
" A cipele ? Upitali smo, videi da su mu sasvim dotrajale. Cipele e
mi kupiti kada bude imao vie para.
Pogledajte vezice zar nisu lepe? Poeli smo da ga zadirkujemo, ali
tim nismo pomutili njegovo zadovoljstvo. Otiao je Borisu da i njemu
pokae vezice. Boris nije mogao shvatiti da se neko moe radovati novim
vezicama, pa ga je oamario i oterao. Jednom mi je moj drug Vezica, sav
srean pokazao koljku koju mu je dao neki deak. Takvih koljki
nalazili smo dosta na morskoj obali. Posmatrao sam ga sa aljenjem.
Kada sam otiao kui, kazao sam majci da mi je ao tog nesrenog
siromaka. ato misli da je nesrean? Upitala je majka. Zato to nema
igraakla. Raduje se kad dobije obinu koljku, rekao sam i dodao, a
Boris ima ta god zaeli. Vidi sine. Na to e majka. Bogatstvo ne
donosi uvek sreu i zadovoljstvo. I ako Boris ima skupocene igrake,
uvek je nezadovoljan i plaljiv. A onaj siromah ume da se raduje svemu,
pa i obinoj koljki. To je prava srea!

Kad dedica ne zna da pria prie - ani Rodari

ivela jednom devojica koja se
zvala utokapica. Ne, crvenkapica! Ah, da, crvenkapica. Mama je posla i
rekla joj, sluaj, zelenkapice... Ne, crvenkapice! Ah, da crvenkapice.
Poi kod tetke i odnesi joj ovaj krompir.
Ne, "idi kod bake i odnesi joj ruak!" Dobro. "Devojica krene u umu
i sretne irafu." Sve si pobrkao! Srela je vuka a ne irafu. I onda je
vuk upita: "Koliko je est puta osam?" Nije istina! Vuk je pitao: "Kuda
si pola?"
Ima pravo. A crnokapica mu odgovori... Bila je crvenkapica, crvena,
crvena! Da, i odgovorila je: "Idem na pijacu da kupim paradajz..."
Ni govora! "Idem kod bake jer je bolesna, ali sam zalutala. "Tako je. A konj joj ree...
Kakav konj? Bio je vuk!
Tano. I rekao je ovako: "Idi tramvajem broj 75, sii na treoj
stanici, skreni desno, onde su ti stepenice i tu kupi gumu za vakanje."
Dedice, pa ti uopte ne zna da pria prie. Sve pogreno pria,
sve izokrene. Ali vakau gumu morae da mi kupi. Dobro, evo ti
novac.
I deda nastavi da ita novine.

UTORAK VECE MA STA MI RECE

U Novom Sadu svanulo vece
ma sta mi rece
Juzna Morava uzvodno tece
Ma sta mi rece
Na svakom drvetu klikeri zvece
Ma sta mi rece
U Stipu mece ustipke pece
Ma sta mi rece
U brzom vozu sisali kozu

Ma sta mi rece
I kao trece
Zemlja se nocas ne okrece
niti sta radi niti spava
Zemlja veceras zabusava
Ma sta mi rece
LJubivoje Rsumovic

IMA JEDNO MESTO

Ima jedno mesto
iza sedam mora
gde ceo svet spava
spavati se mora
Ima u tom mestu
gospodjica prava
koja nikad nikad
ne zeli da spava
Ima jedno selo
iza sedam gora
gde sva deca jedu
jer se jesti mora
Ima u tom selu
ledno roze cvece
jedan junak mamin
koji jesti nece
Ja predlazem za njih dvoje
da se nadju da se spoje
Ne treba ih prutom biti
vec ih treba ozeniti
Pa neka se cvecka
sa suprugom necka
LJubivoje Rsumovic

JESENJA PESMA
Sve je poslo naopacke
za vrapce i za macke
kad je jesen okacila
svoje zute znacke
Kad je vetar zapevao
novembarske tacke
Dusan Radovic

DECA SU UKRAS SVETA - Ljubivoje Rsumovic

Nema sveta ni planete
Gde ne moze stici dete,
Jer sve decje staze vode
Od igre do slobode.
Cvece je ukras baste
Leptir je ukras cveta,
A deca puna maste
Deca su
Ukras sveta...
Lepe pesme tihe tajne
Sve ljubavi vazne sjajne,
Neka planu nek' se rode
Od igre do slobode.
Cvece je ukras baste
Leptir je ukras cveta,
A deca puna maste
Deca su
Ukras sveta.

DAJ MI KRILA JEDAN KRUG - Vladimir Andric

More ima barku,
jedro i katarku.
More, more, budi drug,
daj mi barku jedan krug!

Tako mi se baza
sirom morskih staza...
Lasta ima krila
leti sve do Nila.
Lasto, lasto, budi drug
daj mi krila jedan krug!
Da obidjem lug,
da odem na jug...
Kad mrav zrno srusi,
cuju zecje usi.
Zece, zece, budi drug
daj mi usi jedan krug!
Da oslusnem i ja
kako zito klija...
U ribe peraja
srebrnoga sjaja.
Ribo, ribo, budi drug
daj peraja jedan krug!
Da me zelja mine,
da vidim dubine...
Nocu kraj zivica
svetli fenjer svica.
Svice, svice, budi drug
daj mi fenjer jedan krug!
Pozajmi mi moc
da osvetlim noc.
Na nebu se zvezde
kao ptice gnezde.
Nebo, nebo, budi drug
daj mi zvezdu jedan krug!
Bicu lepsi jos,
kad stavim taj bros...

NIJE ONA JEDINA NA SVETU - Dobrica Eric

Ja tugujem i sta je tu smesno,
zaljubih se, prvo pa pogresno.
Nije meni sto mi dusa pati
vec sto ona nece da me shvati.

Ja suzama pojim zedne cvrcke,

a nju drugi vuce za kovrcke.
Ja je kitim cvecem, belom radom,
a Dragan je kljuka cokoladom.
Ja joj pisem ceduljice kratke,
ona pise Zoranu zadatke.
Ja je sanjam medju maslaccima,
a ona se jurca s decacima.
Ja joj sricem pesme rimovane,
ona cita strip i sund-romane.
Ja je zovem da beremo cvece,
ona nece, po sokaku sece.
Nece pesme, nece cvece, nece
cak ni voce, pa sta ona hoce?
Rekao sam brezi i topoli
da je ona najlepsa u skoli.
Sad cu rei svakom poljskom cvetu:
nije ona jedina na svetu!

DETE - Ljubivoje Rsumovic

Dete nije dete
Igracka za strine i tete
Dete je dete
Da ga volite i razumete.
Necete mi verovati
I veliki pesnik Gete
Nekada je bio beba
I veoma nemirno dete.
Brkati hajduk Veljko
Sto je zlotvoru prasio pete
U pocetku je sisao palac

I bio nemoguce dete.

Junaci kosmosa
Sto lete na druge planete
Prvo su sedeli na nosama
A posle su seli u rakete.
Dete nije dete
Igracka za strine i tete
Dete je dete
Da ga volite i razumete.

PLAVA ZVEZDA - Miroslav Antic

Iza suma, iza gora, iza reka, iza mora,
zbunja, trava,
opet nocas tebe ceka cudna neka zvezda plava,
zvezda prava.
Cak i ako ne verujes,
probaj toga da se setis.
Kad zazmuris i kad zaspis, ti pokusaj da je cujes,
da odletis,
da je stignes i uhvatis i sacuvas kad se vratis.
Ali pazi:
ako nije sasvim plava, sasvim prava,
mora lepse da se spava, da se sanja do svitanja,
mora dalje da se luta,
trista puta,
petsto puta,
mora druga da se nadje... treca... peta...
mora u snu da se zadje na kraj sveta
i jos dalje iza kraja - do beskraja.
Mora biti takve zvezde.
Sto se cudis?
Pazi samo da je negde ne ispustis dok se budis.
Pazi samo da se negde ne izgubi,
ne povredi.
Takva zvezda u zivotu mnogo znaci, mnogo vredi.

Ja ti necu reci sta je ova zvezda plava,

zvezda sjajna.
Kad je nadjes - sam ces znati.
Sad je tajna.

BAJAGI NESTO DRUGO - Mile Stankovic

Nije tmina, nego mrak,
nije igra, nego ples,
nije vreca, nego dzak,
nije srdzba, nego bes.
Nije sija, nego vrat,
nije narav, nego cud,
nije cas, nego sat,
nije sasav, nego lud.
Nije brdo, nego breg,
nije kuca, nego dom,
nije barjak, nego steg,
nije truntav, nego trom.
Nije blesak, nego sjaj,
al je konac, al je kraj!

DAJ MI KRILA JEDAN KRUG - Vladimir Andric

More ima barku,
jedro i katarku.
More, more, budi drug,
daj mi barku jedan krug!
Tako mi se baza
sirom morskih staza...
Lasta ima krila
leti sve do Nila.
Lasto, lasto, budi drug
daj mi krila jedan krug!
Da obidjem lug,
da odem na jug...
Kad mrav zrno srusi,

cuju zecje usi.

Zece, zece, budi drug
daj mi usi jedan krug!
Da oslusnem i ja
kako zito klija...
U ribe peraja
srebrnoga sjaja.
Ribo, ribo, budi drug
daj peraja jedan krug!
Da me zelja mine,
da vidim dubine...
Nocu kraj zivica
svetli fenjer svica.
Svice, svice, budi drug
daj mi fenjer jedan krug!
Pozajmi mi moc
da osvetlim noc.
Na nebu se zvezde
kao ptice gnezde.
Nebo, nebo, budi drug
daj mi zvezdu jedan krug!
Bicu lepsi jos,
kad stavim taj bros...

DRUGARSTVO

Medju drugovima nema tajne,

medju drugovima nema svadje,
cak i one stvari beznacajne
medju drugovima lepse su i sladje.

Svi treba da znaju sta drugarstvo znaci

zajedno smo lepsi, zajedno smo jaci!

Medju drugaricama nema tajne,

mada vrlo cesto ima svadje
drugarice su najcesce sjajne,
al` i tuzibaba poneka se nadje.

Svi treba da znaju sta drugarstvo znaci

zajedno smo lepsi, zajedno smo jaci!

ZAKLEO SE BUMBAR
Zakleo se bumbar u cvet i u med,
da ce na livadi da napravi red...
Nece tu da vrslja od sad bilo ko ni zeka, ni jaga ni koza ni vo!..

Nek znaju i stranci: zirafa, zebra i los,

svakoga ko pase gricnuce za nos!..

Jer oni su zbilja nevaspitan svet;

cupajuci travu podeu i cvet!!!

Radivoje Vasic

SVAKI DAN SE SUNCE RADJA

Nesto se lepo dogodilo

na istoku se sunce rodilo
na jugu je slatnu krunu naslo
na zapadu ponovo zaslo.

Svaki dan se to dogadja

svaki dan se sunce radja
po nebeskoj hoda stazi
sija, greje i zalazi.

Ima nesto sjajnije

toplije, znacajnije
onaj dan i onaj sat
kad se nekom rodi brat.

Ima nesto trajnije

lepse i znacajnije
kad se sreca nekom zgodi
pa mu majka sestru rodi.

Svaki dan se to dogadja

svaki dan se sunce radja

po nebeskoj hoda stazi
sija, greje i zalazi.

LJ. Rsumovic

Lepa Kata
Bila jednom jedna Kata
Iz Perleza blizu ente,
Lepa kao sa plakata
Pa i lepa na momente.
Imala je oi plave
Original morska plavet,
Nosila ih posred glave
Tako da ti stane pamet.
Imala je lepa Kata
Uz lepotu sto dukata,
Pa je bila tata-mata
Za sve momke iz Banata
LJ.Rsumovic

MIS
Mis je dobio grip
pa je seo u dzip
i prevalio put dugacak
da ga pregleda doktor macak
Doktor pacijenta pipnu
pacijent nesto zucnu
dok mu ledja stipnu
zatim ga u celo kucnu
sa moje tacke gledista

nije ti nista
to kaza, to kaza
pa ga smaza ...........

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Po shumi shirom, bez staze, puta,

Jezurka Jezic lovi i luta.
Lovom se bavi obnoc i obdan,
s' trista kopalja naoruzan.
I vuk i medo, pa chak i ovca,
poznaju jeza, staroga lovca.
Jastreb ga shtuje, vuk mu se sklanja,
zmija ga, sharka, po svu noc sanja.
Pred njim dan hoda, shiri se strava,
njegovim tragom putuje slava.
...................................

Kad je bio mrak

Kad je bio mrak,
Kad je bio mrak,
pojurila macka misa
cak, cak, cak.
- a da l' ga je progutala,
il' ga nije progutala,
to ni ona nije znala
- jer je bio mrak,
jer je bio mrak...

JESENJA BAJKA
Da opisem jesen
Ko Milica ja ne umem
Cime sam zanesen
Zesto ni sam ne razumem
I ja vidim breze
Sve u sjajnom zutom ruhu
Al mi ruka veze
Slova sto bruje u uhu
Cas peva nebo cas vrane
Kroz sunce i kisu
I vetar svira kroz grane
Melodiju tisu
Cujem kako lisce vene
I znam da ga boli
Ono isto sto i mene
S jeseni u skoli

Dragan Borisavljevic

MALA PRINCEZA - Dragan Pavlovic

Mala, prelepa princezo
gde je strasni vitez tvoj?
Nemam uopste pojma,
otisao je u nekakav ljuti boj.
U glavi su mu vestice i ale,
a i daske mu bar dve fale.
Mojoj lutki je danas rodjendan,
a on je otisao na neki megdan.
Kolace treba da sprema,
bas sada, nigde ga nema.

Sada je nasao da juri vestice,

i umesto biciklom otisao pesice.
Dacu ja njemu zmajeve i ale,
dobice i daske, da mu ne fale.
Prosla su vec dva i po sata,
gde se smuca taj ekspert-bata.
Tako mi plave zvezde sa neba
dobice batine, to njemu treba.
Iz zbirke pesama za decu "Od kreveca do skole"

----------------------------------------------------------------------------------------------------------Pooh spati, Boga zvati

i andjele dozivati.
Bog se desi na nebesi,
nebesa se otvorie
asna krsta iznesoe.
Boe krsti ovo mesto,
gde ja spim, da zaspim,
Da nikakvog zla ne snim.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------Ja sam mala

patka slatka
ime mi je Lela
Povazdan se
brckam, kupam
pa sam zato bela
Haljinicu sto
vidite, sasila mi
moja mama
da se sa njom

ja prosetam do
Kalemegdana
Ako mi se
deca smeju
recite im
neka cute jer i
male patke
slatke
mogu biti
vrlo ljute
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Zasto se slonovi miseva boje?

da li zato sto su iste boje?
ili mozda ne vide bas najbolje.
Zasto papagaj ume da prica?
a nije dete, ni teta, a ni cica
mozda nam se samo cini da prica.
Zasto dete niko ne razume?
pa ga grde da nista ne ume,
zato sto odrasli pametne glume.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Moj je tata - tata mata

on dobro sa strujom barata;
Moj je tata - tata mata
srce mu kuca kraj radio aparata;
Moj je tata - tata mata
i mama kaze da su mu ruke od zlata;

Moj je tata - tata mata

iako ga deda zove mlata zamlata.

DECA SU UKRAS SVETA Nema sveta ni planete

Gde ne moze stici dete,
Jer sve decje staze vode
Od igre do slobode.
Cvece je ukras baste
Leptir je ukras cveta,
A deca puna maste
Deca su
Ukras sveta...
Lepe pesme tihe tajne
Sve ljubavi vazne sjajne,
Neka planu nek' se rode
Od igre do slobode.
Cvece je ukras baste
Leptir je ukras cveta,
A deca puna maste
Deca su
Ukras sveta.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------tek sto jutro zorom poce vedro

i dan razvi svoje belo jedro
al vec vece evo pali svice
celom svetu sklapa trepavice
vuk ti rece dobro vece
vuk ti rece dobro vece:)

USPAVANKA
Laku noc, laku noc i snovi ce doc
i lagani san, jer nestace dan.

R: Laku noc, snivaj sne, slusaj pesmice te,

snivaj san, laku noc i snovi ce doc.
Spavaj, spavaj zlato ti, dok mati ti bdi,
slusaj pesmica poj, ti decace moj.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ne bi mace naraslo u macku,

Na spavanje da udari tacku.
Ne bi kuce naraslo u kucka,
Da ne spava posle svakog rucka.
U snu i prasac raste k'o kvasac,
U snu i prasac raste k'o kvasac.
U snu i prasac raste k'o kvasac,
U snu i prasac raste k'o kvasac.
Ne bi potok narast'o u reku,
Da potoci i u snu ne teku.
Nocu sova neprestano sovi,
Mesec spava dok, fol, nebom plovi.
U snu i prasac raste k'o kvasac,
U snu i prasac raste k'o kvasac.
U snu i prasac raste k'o kvasac,
U snu i prasac raste k'o kvasac.
Buji - baji moje malo prase,
Ninala - pavala moja mala gica.
Buji - baji.
U snu i prasac raste k'o kvasac,
U snu i prasac raste k'o kvasac.
U snu i prasac raste k'o kvasac,
U snu i prasac raste k'o kvasac.
Branko Kockica

Carstvo i drugarstvo - Branko Kockica

U svetu postoji jedno carstvo
u njemu caruje drugarstvo
U njemu je sve lepo
u njemu je sve nezno
u njemu se svet raduje
(2x)
Tamo su kuce od cokolade
prozori su od marmelade
tamo svako radi ono sta hoce
tamo raste svako voce

Kocka do kockice - Branko Kockica

Kocka do kocke kockica,
Kroz prostor i kroz vreme,
I uvek nova pitanja i uvek nove teme.
I tako dan za danom
Pred kockastim ekranom.
Tatatatira tatatatira!
Koliko vedrih dana,
Sa ove strane ekrana.
Druguju svi drugari
I uce razne stvari.
I tako dan za danom
Pred kockastim ekranom.
Tatatatira tatatatira!
Kocka do kocke kockica
Nas uci bez mnogo muke.
Tamo drugari pruzaju

Jedni drugima ruke

I tako dan za danom
Pred kockastim ekranom.
Tatatatira tatatatira!
Kocka do kocke kockica!

Slatki genije - Branko Kockica

Skripi mi grlo, krci mi stomak,
Skrkucu zubi, vapi mi jetra.
Ja sam jako sladaj moimak.
Tamanim torte od pola metra.
Ja ceznem za njom,ceznem za njom
Za torticom.
Ja ceznem za njom, ceznem za njom
Za torticom.
Ja sam genije za slatke stvari,
Kad nesto slatko da smazem hocu.
Samo za torte tiba mi mari.
Pa mesim danju, a pecem nocu.
Sta sta, sta sta sta sta?
Torte, torte.
Sta sta, sta sta sta sta?
Torte, torte.
Ja ceznem za njom, ceznem za njom
Za torticom.
Ja ceznem za njom, ceznem za njom
Za torticom.
Mislim na vasu tibu i gusu,
Nudim vam torte u pola cene.
Sladite svoje srce i dusu,
Ako sta ostane posle mene.
Od cega, cega cega?
Od torte, od torte.
Od cega, cega cega?

Od torte, od torte.
Ja ceznem za njom, ceznem za njom
Za torticom.
Ja ceznem za njom, ceznem za njom
Za torticom.
Ja ceznem za njom, ceznem za njom
Za torticom.
Ja ceznem za njom, ceznem za njom
Za torticom.
Ja ceznem za njom, ceznem za njom
Za torticom.
Ja ceznem za njom, ceznem za njom
Za torticom.

Krompir - Branko Kockica

Krompir mi je uvek bio
Omiljena tema.
Ja ga smazem iz tanjira,
Uvek bez problema.
Njam - njam.
Bilo da je przen, pecen,
Ili mozda baren,
U mome zivotu nikad nije
Zanenaren.
Njam - njam.
Cemu da ja pricam,
Recicu vam kratko:
I kad jedam slano,
Najedem se slatko.
Mogu o tom da vam pricam
Ceo dan i noc.
Ali, evo, u tri reci,
Krompir je moc!
Njam - njam.

Cemu da ja pricam,
Recicu vam kratko:
I kad jedam slano,
Najedem se slatko.
Cemu da ja pricam,
Recicu vam kratko:
I kad jedam slano,
Najedem se slatko.
Njam - njam.

Deda mraz - Branko Kockica

Sto severac tako duva?
Poludeo vetrokaz.
Iz daljine s poklonima,
To dolazi deda mraz.
Deda mraze, deda mraze,
Bas si pravi super deka.
Deda mraze, deda mraze,
Tebe svako rado ceka.
Volim decu vrednu, dobru.
Zbog njih nosim svoju torbu.
Volim i nestasne male,
Jer znam da se samo sale.
Deda mraze, deda mraze,
Bas si pravi super deka.
Deda mraze, deda mraze,
Tebe svako rado ceka.
Dobro dos'o deda mraze,
U tvom dzaku svega ima.
Kada tvoje sanke stignu,
Svako dete poklon prima.
Deda mraze, deda mraze,
Bas si pravi super deka.
Deda mraze, deda mraze,
Tebe svako rado ceka.

Mene svako rado ceka.

Enes Kievi Velik kao dijete

Znas li sto cu ja postati
kada odrastem,
za tvoju ljepotu svijete?
Ja kada odrastem
jako veliki,
ja cu postati dijete.
Najljepse je kad odrastes,
a ostanes djecji stvor,
pa svi misle da si velik
zato sto si profesor.
Sto si doktor od imena,
strucnjak za raketea ne znaju da si velik
zato sto si dijete.
Mozes biti pilot, rudar...
slavni pisac knjiga djetetu je svaki pos'o
lagan kao igra.
Ma nosio ja u glavi
i sve fakultete,
kad odrastem jako velik,
ja cu ostat' dijete.

,
,
.
,

 .
,
.

,
, ,
` !

,

.
,
` ,
j `
` .
,
;
,
.

NEE MAKA DA SE SIGRAMO

Ala je ta
maka!
Ceo dan je grdim;
al' sad mi je dolo
da se ve rasrdim!
Nosim je ovamo,
nosim je onamo,
pokaem joj knjigu:
"Hajde da itamo!"
U knjizi su slike,
ona i ne gledi.
"Pa kad nee da ita,
a ti malo predi!"
Nee ni da prede
- a jo kako umeto god reem ini se
ko da ne razume..
Ogrnem joj ebe,
strese ga sa sebe;

ja joj pruim lutku,

ona je ogrebe.
"Ako hoe, evo ti
moj eiric mali!"
Tek joj metnuh naglavu,
a ona ga svali.
Pa zar vredi takav stvor
da se s njime druim...
Dolo mi je, boga mi,
da je majci tuim.
ika Jova Zmaj

,

.

,

.

Za malo veu decu - Rastko Petrovi

PTICE LJUBAVI
Pronai e sasvim iste principe
kod ljubavi i ptica
isto su krojeni u biti
dok si ranjiv,mlad
i jo u svojoj ljusci,
proba li leteti
- rasprsnue se
o tlo realnosti
kao i jaje
kad ti prvo
areno paperje odrastanja
pokrije nejaka krila

pomislie da si neka nova,

neka najlepa ptica
dostojna - odmah svega
ne postoji
- odmah svega
postoji
- polako pomalo
moe ipsasti iz
gnezda sa te litice,
pokuavajui da poleti
prerano
arena, paperjasta ptico
tek dovrenog detinjstva
ali si na sreu
svoju i moju
suvie lagana da se potpuno
razbije o hridi...
Ostae sasvim iva,
ali razlupane naivne glave,
krvavih snova
i polomljenog krila,
ptico moja malena
i nee znati
ta je to letenje
mislie da je tvoj pad
bio sasvim jedan let,
i bie ti mrsko
da proba opet
- da!
ba kao i u ljubavi
plaie se,
ili nee moi,
nee vie imati ime!
ne uri!
puevi puzavci ure,
puevi, to sluzavo ljube
zemlju... a ti e ljubiti nebo!
to nije priroda ptica
da budu pourivane

na let! ne!
tek kada sazri za letenje,
kad preraste stvari Zemlje,
i naui da neverovatno
postoji, samoonda
kada se pravi od elemenata
u koje istinski veruje ti,
i u koje istinski veruje tvoje nebo,
- letee!

Sanaj o letenju,
ali leti,
ne onda,
kada si sigurna u svoja krila
ve u iskrenost
svoga neba
i ako naui da prvo
krila u tebi
treba da dobiju
paperja nenosti
tek tad
i vetar pone da te nosi
a ne oduva
moi e tad da leti,
moi e tad da voli
ptice i ljubav,
isto su krojeni,
i isto slobodni
u svojim bezgraninim
svodovima
ptici je koren u nebu,
a ljubavi je koren
u tom tvom nebu
- koje e sresti
jednim velikim svilenim
strpljenjem

neba se legu iz
plave enje za letenjem!
zapamti malena ptico!
bez neba svog,
ne moe leteti,
nego samo padati!
ekaj ga!
ne gledaj ti mene!
ja letim kroz oluje,
poklonim po kom nebu
svoje plaviasto perce,
i ono me isprati
grcajui kiu,
i preoravajui oblacima
putanju mojih letova
putanju mojih krila
odranih
ako me bude posluala
ptico malena
moda savlada
i vetinu
sletanja na oblak
ali ako malena ptica
i samo posumnja u mogunost
letenja,
zauvek gubi pravo na let
ekaj, mataj i veruj...
nebo za tvoja krila
e doi ptico moja malena
ako toliko jako
i uporno bude verovala,
samo e se
jednog trena osvestiti
u najlepem letu
letu bez granica
u ljubavi bez granica.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------Uzmi veliki ekser

i onog sto nebom hita
zakucaj cvrsto na gradom
da nikud ne odskita.

Uzmi veliki ekser,

sacekaj da padne vece,
zakucaj Dunav za pesak
da nikud ne otece.

Uzmi veliki ekser,

pa kada zavrsis sve to,
zakucaj JULI za zemlju
da uvek bude leto.

UZMI VELIKI ESER,

PA RADOSCU NAORUZAN,
ZAKUCAJ SVAKI SVOJ OSMEH,
DA NIKAD NE BUDES TUZAN!!!

Ti i ja-Vrapii

Kad skolsko zvono zvoni

ja prvi bi u skoli sjurio da vidim
ta plava oka dva
i tad u drugom planu su profe i profani
na sedmom nebu tad bi bio ja
Sve petice i trojke, cetvorke ili dvojke
za ljubav sve bih dao i mnogo vise jos
al' ona mi se ruga i gleda moga druga
a meni paznje ne daje ni gros
Ti i ja, ti i ja
bas bi bili dobar par
ti i ja, ti i ja
pogledaj me jednom bar
On ima oci plave, cuperak na vrh glave
simpatican i sladak i ima pjegav nos
za njega sve bih dala o samo kad bih znala
da ja njemu vredim makar gros
Al' kad skolsko zvono zvoni
ja prva bi u skoli sjurila da vidim
ta plava oka dva
i tad u drugom planu su profe i profani
na sedmom nebu tad bi bila ja

ZABA CITA NOVINE - Jovan Jovanovic Zmaj

Sedi zaba sama

Na listu lokvanja,
Od zarkoga sunca
Stitom se zaklanja.
Da novine cita,
To vam slika kaze,
Al' ne moz' da nadje
Sto joj oci traze.

Znate vec o cemu

Zabe brigu vode:
Hoce li se skoro
Odseliti rode.

KAD SAM BIO VELIKI - Miroslav Antic

Kad sam ja bio veliki,

bas sam pravio mnoga cuda!
Peo sam se,
na primer,
na razna brdovita brda
i - svuda!
Istukao sam jednog divljeg lava
- bez pruta.
Bio sam na Mesecu dva puta,
a mozda i tri puta.
Posle sam i na juzni pol plovio.
Tu sam durbinom kita primetio.
Nije ni trepnuo
- a vec sam ga ulovio!
Ostalim sam kitovima zapretio.
Kad sam ja bio veliki,
tata je morao svaki dan da se umiva.
Pobedio sam jednog gusara.
Pobedio sam jednog diva!
Pobedio sam... jos jednog diva!
I svaki div je plak'o.
I sve tako...
Kad sam ja bio veliki,
mogao sam celu ulicu da istucem.
Mogao sam sa kuce krov da skinem.
Mogao sam svakog kera za uho da povucem.
Mogao sam slona za surlu da ustinem.
A mozda: i dva slona da ustinem!
Kad sam ja bio veliki,

niko nije smeo da me po mleko salje!

Kad sam ja bio veliki...
Kad sam ja bio veliki...
E - ne znam dalje.

Jezeva kucica
Po umi, irom, bez staze, puta
Jeurka Jei povazdan luta.
Lovom se bavi esto ga vide,
s trista kopalja na juri ide.
I vuk i medo, pa ak i ovca,
poznaju jea, slavnoga lovca.
Jastreb ga tuje, vuk mu se sklanja,
zmija ga arka po svu no sanja.
Pred njim dan hoda, iri se strava,
njegovim tragom putuje slava.

Jednoga dana, vidjeli nismo,

Jei je, kau, dobio pismo.

Medeno pismo, priao meca,
stiglo u torbi potara zeca.
[Adresa kratka, slova k'o jaja:
Za druga Jea
Na kraju gaja".
U pismu pie:
"Jeurka, brate, sanjam te esto i
mislim na te.
Evo ti piem iz kamenjara guskinim perom.
Divno li ara!
Doi na ruak u moju logu, pouri samo,
ne ali nogu.
Sa punim loncem i masnim brkom
ekat u na te, pouri trkom.
Njeno te grli medena lica

i pozdrav alje lisica Mica"

Je se veseli: Na gozbu, veli,
tu ale nema, hajd da se sprema.
Jeurka Jei lukavo kilji,
pregleda bodlje i svaku ilji.
- Ako bi usput dolo do boja,
]nek bude spremna obrana moja.

Sunani krug se u zenit dig'o

kad je Jeurka do lije stig'o.
Pred kuom- logom, kamenog zida,
Jeurka Jei svoj eir skida,
klanja se, smjeka, kavalir pravi,
biranom frazom lisicu zdravi:
- Dobar dan, lijo, vrlino ista,

klanjam se tebi, sa bodlja trista.

Nek perje pijetla krasi tvoj dom,
koko nek sjedi u loncu tvom!
Guskino krilo lepeza tvoja,
a jastuk meki patkica koja.
ivjela vjeno u miru, srei,
nikada lave ne ula psei.
I jo ti ovo na kraju velim:
ja sam za ruak trbuhom cijelim!
Otpoe ruak aroban, bajni.
I je i lija od masti sjajni.
Jelo za jelom samo se nie,
Jeurka esto zdravicu die:
u zdravlje lije i njene kue,
za pogibiju loveva ue.
Nie se ruak etverosatni,

zategnu trbuh k'o bubanj ratni.

Evo i noi, nad umom cijelom

nadvi se suton sa modrim velom
Promakne samo leptiri koji
i vjetar nonik listove broji.
Utihnu uma, nestade graje,
maaka divljih oi se sjaje.
Skitnica svitac svjetiljku pali,
arobnim sjajem putanju ali.
A sova huknu svoj ratni zov:
- Dr'te se, ptice, poinje lov!

Jei se die, njukicu brie.

-Ja moram kui, dosta je vie.
Dobro je bilo, na stranu ala,

lisice draga, e, ba ti hvala.

-Moja je kua vrsta k'o grad,
prenoi u njoj Kuda e sad?
Tako ga lija na konak sladi
a je se brani, ta da se radi:
-Zahvaljujem se pozivu tvom,
al' mi je drai moj skromni dom!
-Ostani kume, lija sve gue,
moli ga, zove, za ruku vue.
Al' je tvrdoglav, osta pri svom
- Drai je meni moj skromni dom!
ute i umom je mjeri put,
kroz granje mjesec svijetli mu put.
Ide je, guna, dok zvijezde sjaju:
- Kuico moja, najljepi raju!

Ostade lija, misli se: Vraga,

to mu je kua toliko draga?
Kad jei tako udi za njom,
bit' e to, bogme, bogati dom.
Jo ima moda od perja pod,
peene eve krase mu svod.
Ta kua, vjerujem obiljem sja.
Poi u, kradom da vidim ja.
VUK
Pouri lija, neujna sjena,
paperje meko noga je njena.
Dok juri tako uz grobni muk,
pred njom na stazi, stvori se vuk.
-Grrr, kuda uri, kai-der lovcu;
moda si negdje pronala ovcu?

- Idem da doznam lija sve duva zato je kuu toliko uva.

-Eh, kua, trice! veli vuk zao.
-Ta ja bih svoju za jagnje dao!
Poi u s tobom jer volim alu,
hou da vidim jea budalu!

Dok jure dalje brzo k'o strijela,

srete ih medo, prijatelj pela.
- Sumnjiva urba medo ih gleda moda ste nali jezero meda?
- Ne, nego matu golica moju,
zato je voli kuicu svoju.
-Kuica, glupost! Moje mi njuke,
svoju bih dao za gnjile kruke.

Za sati meda dat' u je svakom!

govori medo na jelo lakom.
-Poi u s vama, jer volim alu,
hou da vidim jea budalu!

Sve troje jure k'o divlja rijeka,

odjednom- evo- kaljuga neka.
Divlja se svinja u njojzi banja,
pospano kilji i jelo sanja.
- Hr-nji, junaci, sumnjiva trka,
negdje se, valjda bogovski krka?!
- Poskoi svinja, uz mnogo graje,
a vuk joj na to odgovor daje:
-Traimo razlog, blatnjava zvijezdo,
zato je voli roeno gnijezdo!

-Roeno gnijezdo! Tako mi sala,

za pola ruka ja bih ga dala!
Poi u s vama jer volim alu,
hou da vidim jea- budalu!

Svi jure slono ka cilju svom,

kuda god prou prasak i lom!
Pristigli jea, glede: on stade
kraj neke stare bukove klade.
Pod kladom rupa, tamna i gluha,
prostirka u njoj od lia suha.
Tu Jei ue, pliva u srei,
uti i pipa gdje li e lei.
Namjesti krevet, od pedlja dui,
zijevnu, pa lee i noge prui.
Sav blaen, sretan, nie bez broja:

- Kuico draga, slobodo moja!

Palato divna, drvenog svoda,
kolijevko meka, lisnatog poda,
uvijek u vjeran ostati tebi,
nizato ja te mijenjao ne bi'!
U tebi ivim bez brige, straha
i branit u te do zadnjega daha!

Medvjed i svinja i s njima vuja

grmnue gromko prava oluja:
- Budalo jeu, bodljivi soju,
zar tako cijeni straaru svoju?!
Koliba tvoja prava je baba,
krov ti je truo, prostirka slaba.
tenara to je, tijesna i gluha,
sigurno u njoj ima i buha!

Kuicu takvu, hvalio mali,

za ruak dobar svakom bi dali!
Rekoe tako, njih troje, ljuti,
dok mudra lija po strani uti.

]Die se Jei , oi mu sjaje,

gostima udnim odgovor daje:
- Ma kakav bio moj rodni prag,
on mi je ipak mio i drag.
Prost je i skroman, ali je moj,
tu sam slobodan i gazda svoj.
Vrijedan sam, radim bavim se lovom
i mirno ivim pod svojim krovom.
To samo hulje, nosi ih vrag,
za ruak daju svoj rodni prag!
Zbog toga samo, lude vas troje

estite kue nemate svoje.

ivite, ujem, od skitnje, pljake
i svrit ete naopake!
To slua lija, pa sudi zdravo:
-Sad vidim i ja, je ima pravo!
To re e, klisnu jednom uviku,
]a ono troje digoe viku:
- Je nema pravo, na stranu ala:
a i ti, lijo, ba si budala!

ta dalje bjee, kakav je kraj?

Pria ui to, potanko, znaj.
Krvnika vuka, jadna mu majka
umlati brzo seljaka hajka.
Trapavog medu, oh, kuku, lele,

do same smrti izbole pele

I divlja svinja pade k'o kruka,
smae je zimus lovaka puka. [
Po umi danas, bez staze, puta
Jeurka Jei lovi i luta.
Vjetak i majstor u poslu svom,
radi i uva roeni dom.

Svadili se mii
na proljetnoj kii
Jedan mrtav pade
Drugi bjeat stade
Trei skoi hopa
Zove crnog popa
mia da zakopa
Kihne pop
pade snop
Preplai se mrtav mi
Sad ge vie ne vidi
Poao djed Petar
da ustavi vjetar
kapom, tapom,
kaputom i prutom.
Al' se vjetar ne da
i obori djeda.
Zeko poljem skakue
ne ulje ga papue

Moe veli i bolje

da potri niz polje.
Kad pas negdje zalaje
sva livada mala je
A kad lovac zapuca
jadno srce zakuca
Tri zeko niz polje
dok nije nevolje
Stani zeko - seka moli
da ti metnem na rep soli.
Ja sam palac debeljak
rastom malen ali jak
kaiprst kae put
i prijeti mi kad je ljut
srednjak je u srijedi
taj za dvojicu vrijedi
prstenjak je potenjak
i premda nosi zlatni pas
on je ipak sav uz nas
a peti je mali
taj se svima hvali
i drva sam nosio
i travicu kosio
po svjetu sam putovao
s ljudima se rukovao
i knjige sam listao
svud sam brate pristao
samo niko da me hvali
zato to sam mali.
Grigor Vitez

LIJINO PISMO
Jednoga dana, vidjeli nismo,
Jei je, kau, dobio pismo.
Medeno pismo, priao meca,
stiglo u torbi potara zeca.
Adresa kratka, slova k'o jaja:
"Za druga Jea
Na kraju gaja".

U pismu pie:
"Jeurka, brate, sanjam te esto i
mislim na te.
Evo ti piem iz kamenjara guskinim perom.
Divno li ara!
Dodji na ruak u moju logu, pouri samo,
ne ali nogu.
Sa punim loncem i masnim brkom
ekat u na te, pouri trkom.
Njeno te grli medena lica
i pozdrav alje lisica Mica"
Je se veseli: - Na gozbu, veli,
tu ale nema, hajd da se sprema.
Jeurka Jei lukavo kilji,
pregleda bodlje i svaku ilji.
- Ako bi usput dolo do boja,
nek bude spremna obrana moja.

Patak i aba
Ako ste dokolni,
Proitajte ovo:
Stari patak ukraj bare
Drao je slovo.
Sluale ga abe
Velike i male,
Slatke su mu rei
Jedva doekale.
Govorio patak
O vrlini mira,
I da niko nikog
Ne treba da dira
Svako ima prava
Da slobodno ivi,
Niko ne sme tlait one
to mu nisu krivi.
Sloga, mir i ljubav
Blagoslov je pravi,

zato neka niko

Nikoga ne gnjavi.
Sluale su abe
Ovo krasno slovo
Kad patak uuta,
Desilo se ovo:
Jedan abac mali
Poblie je stao A patak ga zgrabi,
Pa ga progutao
Iz ovog se neto
I nauit dade:
Hulje lepo zbore,
Al' nitkovski rade
Jovan Jovanovi Zmaj

U novom kaputu
Dobio je kaput nov
pa eta po sredi,
kad opazi sirotinju ni da je pogledi.
Ko sam, ja sam - misli on
ta ja za kog marim!
Nek zavide koji dru
u traljama starim!
Dva sirotna deteta
stajala kraj puta,
dva sirotna deteta,
bez toplih kaputa.
Kad je holi kaputlija
do'o do njih blizu,
oni su ga gledali, zavideli nisu.
Moj oholko, tvom kaputu
cena zdravo bledi, isto srce, bez zavisti,

mnogo vie vredi.

J.J.Zmaj

Milan Mii - Tri prolena cveta

Dobro jutro! Dobar dan!
Proleni sam cveti ran.
Prolee je dolo tek,
a s njim i ja - kukurek.
Dobro jutro! Dobar dan!
Proleni sam cveti ran.
Poznaje me trava svaka:
ja sam bela visibaka.
Dobro jutro! Dobar dan!
Proleni sam cveti ran.
Svako dete mene zna:
ljubiica - to sam ja.

Balada o rumenim veknama

U zimska jutra na nasem satu
kad sedam puta nakovanj zvekne
posalje mama mene i tatu
po dve velike rumene vekne.
A kad rumenke zagreju sake
i miris hleba topli sal svije,
ko vreli kesten korica prsne
i nosic vekne u dlan se skrije.
Svaka je vekna peceno prase
pa putem grickam nosice meke,
njuskice tople sto slatko krase
obraze sjajne rumene vekne.
Kad se vratimo sa injem u kosi

u kuci strogo zapita mama:

-Ko u dzepu miseve nosi
sto vekne grizu po ulicama?
Dragan Luki

Grdila je mala Anka,

svoju macu mezimicu,
ti si cico nevaljala,
jedna prava gotovanka.
Sinoc mi je mis pregrizao,
carapicu novu belu,
ti ni repom makla nisi,
prespavala noc si celu.
A sada si dotrcala,
hoces tanjir toplog mleka,
al da znades,
dobit neces,
ne voli te tvoja seka.

Djurdjevak
Djurdjevak u basti rastao,
a Djura se bastom sece,
veliki buket nabrao,
i poklonio majci cvece.
Onda se setio Djurdje
i poklonio i njoj cvet,
a Djurdja, Djuri s osmehom,
poklonila bombona pet.
Majka mu mesila djevrek,
topao, mirisan krug,
Djuro, ti si mamino srce,
dobar i pazljiv drug.

BEGUNCI OD KUE
Begunci od kue
Ne biraju sredstva
Oni samo sede
I smiljaju bekstva
Na sve strane sveta
U sva lepa mesta
Mogu ako hoe
Da se smeste smesta
Kad ujete negde
Da kripuu ljunci
Budite sigurni
To bee begunci
Samo da se sklone
U vatru u vodu
Ali van okvira
U neku slobodu
Rum

Proleno jutro u umi

Na brezi se njiu viti
latari
Novim liem hrast se kiti
prastari.
Protrala mlada srna
proplankom.
Pobedjena no je crna
osvankom.
Zraci sunca umu celu
zaliju.
Zazviduka kos veselu
ariju.

umskih ptica zazvonie

horovi,
i Suncu se poklonie
borovi.
Momilo Tei

Devojice
Kuno kolsko
Vaspitanje
Nalau mi
Nepipanje
Al me opet
Neto tera
inim ono
to ne smeram
Moram ipak
Da ih pipnem
Dodirnem bar
Ili tipnem
Ba ne mogu
Da odolim
Da pokaem
Da ih volim
Boidar Vasiljevi

Zaljubljeni dud
Prospe milion
Cvetova belih
Za ljubav jednoj
Nestanoj peli.
Boidar Vasiljevi

Zaljubljeni tvor
Od svih stvorova
Kraljica tvorova
Ree mi ubav
Stvoren za ljubav
Mada smrduckam
Dok geguckam
Srean stvor
roenjem tvor
Tome shodno
Oseam srodno
Padam na teme
Na njene parfeme
Boidar Vasiljevi

KAD JE VIDIM
Kad je vidim
Kako tri
Meni dua
Namah cvri
Nisam siguran
U takvom stanju
Cvri li kao cvrak
Ili kao varak
U tiganju
Boidar Vasiljevi

Mama je glagol od glagola raditi

Raditi, podojiti, poviti, pokriti,
prii, obii, opet podojiti;
stalno je tu, nee se prehladiti mama je glagol od glagola raditi.
Doruak, ruak, uina, veera,
dvadeset slatkih i pet bez eera;
minut nadoknaditi, nesanicu zaraditi mama je glagol od glagola raditi.
Posoli, dosoli, zamesi, podmesi,
dobar dan, izvoli, pobogu, gde si?
Koprivu vaditi, ruu saditi mama je glagol od glagola raditi.
Pometi, poleti, opleti rukavicu,
okrpi sinu desnu nogavicu,
tabletu popiti, oblogu hladiti mama je glagol od glagola raditi.
A tata nita nee pa nee,
da bar ponekad kupi cvee;
stalno recituj, treba mu dosaditi mama je glagol od glagola raditi.
Moo Odalovi

KAKO SE RAAJU DECA

Neka deca se rode iz jaja
kao to su deca papagaja
Deca koka
Deca svraka
Dadevnjaka
Mama samo snese jaje svee
Iz jajeta dete se izlee
Drugu decu poraaju mame
Kao to su ljupka deca lame
Deca ovce
Deca zeca
Deca konja
Vuka deca
Takve mame prvo bebu svaku
Dugo dugo nose u stomaku
Ima dece koju rodi seme
Kao to su deca hrizanteme
Deca maka
Deca ira
Ovsa prosa
I krompira
U toplu se zemlju seme stavi
Dete izninkne cvetuljak pravi
Ima dece to u mati se rode
Izmiljene to su bajke zgode
Deca pesme
Prie drame
I jo neke
Zavrzlame
Takvu decu ak i deca mogu
Da raaju u rimii i slogu
Boidar Vasiljevi

MAGARENCETOVO PITANJE
Pitam se pitam
Dok se kopitam
emu uva dva
Kad i jednim
Dobro ujem
Nareenja sva
Osim ako nije
To istina suta
to na jedno ujem
Da drugo isputa
Boidar Vasiljevi

VRAARA
Vraara je nema zbora
Od vetice malo gora
Jo joj samo metla fali
Da raspali
Kad se seti
I poleti
Niko ne zna takve prie
Prazne prie da prorie
Po pepelu dara
Neuke oara
Tandara mandara
Brkata vraara
Rei su joj pravi med
Iz oiju seva led

Vraara je prava zloba

Dok prebira zrna boba
I priprema svoje rerne
Za Marice lakoverne
Boidar Vasiljevi

POGLED UPLAENE SRNE

Siguran sam da treba
malo vie da ui
i da e biti najbolji pravnik.
Aman, ljudi, pa Marina voli...
Ti da uti balonjo! Drveni advokat.
Sigurna sam da treba
malo vie da ui
i da e biti najbolji inspektor.
Aman, ljudi, pa Marina voli...
Ti da uti balonjo! Drveni advokat.
Kako da je spasem,
nju niko nita ne pita,
a ona gleda kao uplaena srna!
Brzo u sve izgovoriti:
Tiina, Marina mnogo voli
da svira tamburu i pie pesme!
Onda jo bre pobei
i zakljuati se u kupatilu.
Aman, za aman, ljudi...
Nedeljko Terzi

SRDA
Ja se esto namrtim
I stanem za vrata,
Pak se srdim i srdim
Po dva, po tri sata.
Pitaju me i otac,
I tetka i mama:
"ta je tebi Evice?"
-Ja ne znam ni sama.
A kad elo razvedrim
(To me stane truda),

Onda pitam samu sebe:

"to si bila luda?"
Jova Zmaj

kolovanje
kola
nije za vola.
Iz nje se neto
poneti mora.
*
Nikad kao nekad
Nemam kike, ve frizuru
i ne kape, nego krunu.
Nemam sope, ve palatu,
carski dvorac sav u zlatu.
Jo se, usto, druim s princem,
ne marim za nae klince.
I tako se lepo ivi,
dani svetli, nikad sivi.
Al docnije sve je drugo,
nekad runo, nekad milo.
No , nikada nee biti
kao to je negda bilo.
*

Knjiga
Zvezda u noi,
putokaz u tami,
sa njom nikada
nismo sami.

Nikola Mati

ZLATNI SAN
Verujem, da u bogat biti
da u gladne hraniti,
sirotinji hleba dati,
bolesne leiti.
Slepima druge oi dati,
areniji svet da gledaju.
Gluvima da uju
ptiiju pesmu, pomoiu !
Da sam bogat, sve bih dao !
Sav novac, i veliko blago,
da najlepi stvorim svet:
sa srenijom deicom,
miriljavim cveem,
najlepim batama.
Svet sa toplijim suncem,
blistavijim mesecom
i sa lepim zvezdama,
i ogledalo njihovo da bude
reka sa najbistriom vodom.
Sve bih dao, sve bih dao !
Nek sam opet siromah,
siromah i srean,
da doivim ovaj
zlatni san.
Dragan Jovanovi

Snene pahuljice
Mama, zna li mi rei
ta su pahuljice snene?
Da nisu one zvezde pomrle od mraza
i postale tako srebrnasto bele i hladne?

Da nisu one bledo cvee s Meseca

razvejano nestanim vetrom?
Da nije na nebu suvie hladno
pa ozebli beli leptiri
dolaze na starom suncu da se ogreju?
Mama, zna li mi rei
ta su to pahuljice snene?
Desanka Maksimovi

Kia
Teko je naslikati kiu
i pogoditi koje je boje:
moda je siva kao u mia
moda je zelena kao zova,
moda je bela kao mleko,
moda je arena kao duga
iznad vrta.
Zato je dete neko
od neba do zemlje i krovova
povuklo nekoliko raznobojnih
crta.
Desanka Maksimovi

U zasedi iza petnaeste

Nije rano da saznamo sami
Sta je ono lepo sto nas mami
Sto nas tajno ceka pored ceste
U zasedi iza petnaeste
Kad osetis da ti srca lupa
Kao neka vodenica tupa
Sta je ne znam ali nesto jeste
U zasedi iza petnaeste
Pa se oci nadju na mukama
Zaboravis kuda sa rukama
Nigde mira da se noge smeste

U zasedi iza petnaeste

Nikad nije rano da se sazna
Da je prva ljubav neprolazna
ljubav ceka pozurite gde ste
U zasedi iza petnaeste
Ljubivoje Rsumovic

Smrt lia
ta to, mama, tako tuno pria vetar
kad od njegove prie
lie bledi i opada?
Moda priaju vetrovi da su selice
pomrle od umora
i podavile se u dalekom moru?
Moda su doneli vetri
na svom krilu
uplaeni krik dralova?
ta to, mama, tako tuno pria vetar
kad od njegove prie
lie bledi i opada?
Moda vetar pria da se sunce umorilo
i palo u vodu
i da nikad vie nee doi?
Ko bi mi mogao rei
zato lie bledi i opada?
Desanka Maksimovi

Bezobrazne cipele
Isprobala sam sve redom
tetkine minke i parfeme
senke za obraze
i lepe mirisne kreme,
i obukla roze haljinu
koja je traila visoke pete.
Zaeljala sam kosu u punu
i bila sam visoko dete.

Samo, cipele su bile bezobrazne,

traile su stopala jaa,
i ja sam zavrila na podu
a minka se razlila od plaa.
Uporno sam zahtevala
da se cipele dobro istuku,
jer, zbog njih ja sam pala
i umalo slomila ruku.
Sofija oki

Tata, nemoj da bude lovac

Autor: Nedeljko Popadi
Tata,nemoj
da bude lovac:
pogledaj moje tuno lice...
Tata,prodaj nekome
puku.
Tata,ta su ti krive ptice?
Tata,moe da bude lekar.
Moe
da kopa rudnike crne.
Tata,moe da bude pekar.
Tata,te su ti
krive srne?
Tata,ne kupuj vie metke.
Tata,molim te dozovi
sebe.
Tata,shvati,puca u nekog
- ko ne moe u tebe!

Pile
Pile je uti cveti
u pakovanju lepom,
poinje majunim kljunom,
a zvarava repom.

Bora Bogdanovi

,
,
;
o , ,
.

;
,
.
,
;
,
.
,
,
,
- .
, ,
!
- .
-

, ,
!
,

,
;
, ,
, !

, , , ,
.

.

,
:
,
- , !

, ,
;
,
;
,
;

,
,
.
,
, ,
!

ZECOVI

U
OAJANJU
Davno je to bilo, - ko bi vreme znao,
Kad je zecovima ivot dodijao,
" Jadan je to ivot!" - povikae zeke,
" Sve strepi i trne od nevolje neke,
Nikad nema mira, ni danju ni noi,
Ne zna kad e lovac s hrtovima doi!"
Svi pooe, dakle, zbog veite strave,
Da u vodu skoe pa da se udave.
Kad je dola rulja, duha tako slaba,
Do jezera, - tu je bilo mnogo aba.
A malene abice kad spazie zeke,
U najveem strahu povikae: " Kreke!"
Poskakae, jadne, strmoglavim skokom
Da se spasu u svom jezeru dubokom.
Jedno zee ree: " Prijatelji moji,
Gle, zar ima koga ko se i nas boji!
E, hvala ti , Boe!
Hajdmo, brao, natrag, jo se ivet moe!"
Jovan Jovanovi Zmaj

Bosiljka DUBLJEVIC
SUMSKO OGLEDALO
Iso meda uz recicu,
brao kruske za decicu,
u vodu se zagledao,
zamumlao, pobegao.
Spazila ga veverica,
dugorepa lepotica,
nasred puta istrcala
pa pitala:
-"Kuda zuris, medvedicu?

Da li koga lovca vide,

il' vukova copor ide,
ili, mozda, suma gori?"
Medo drhti, jedva zbori:
"Tise, tise, veverice,
cuce reka iz sumice!
Bas je jutros progutala
jednog medu sirotana,
u vodi mu, eno, glava."
Nasmeja se veverica,
dugorepa lepotica:
-"Mora da si pospan bio
kada si se uplasio
od recice, od bistrice,
gde svak vidi svoje lice:
meda-medu, zeka-zeku,
veverica-vevericu,
a i sunce kad se rodi
sebe vidi u toj vodi."

Lave majka mu stara

Lave majka mu stara
Proglasi mene za cara
Pa onda iz nekog hlada
Gledaj kako se vlada
Izdau naredbe stroge
Da prasci peru noge
Zebre da peru zube
I da se tigrovi ljube
Narediu lukavoj liji
Da vie ne lovi patke
Nisu ni one krive
to su glupe i slatke
Lave majka mu stara
Proglasi mene za cara
Pa onda iz nekog hlada
Gledaj kako se vlada.
Rum

ta je strano
Strano je kad neko plae
a niko ga ne pita
- zato plae.

Namerno i sluajno
NAMRENO je tukao sestru
a SLUAJNO je udario.
NAMERNO je bacio kamen
a SLUAJNO je razbio prozor.
NARMENO se popeo
a SLUAJNO je pao.
NAMRENO je neto dirao
a SLUAJNO je pokvario.
Nije krivo NAMRENO
krivo je SLUAJNO.

Rat
Stambolskoj princezi
stiga o je gost,
princ takoe,
al prilino prost:
akao je nos!
Zbog toga je
- tra-ta-ta-tadolo do rata.
Osvojen je jedan-minderluk;
proboden je jedan-praziluk;
obeen je jedan-iviluk.

Veliki i mali
Jedva ekamo da porastemo
i da se seamo
kako je bilo lepo
kad smo bili mali.
Duko Radovi

Jovan J. Zmaj......Stara baka

Godine su mnoge a ledja nejaka
Godine su teske zgurila se baka
Ali ipak voli i pjesmu i salu
Uvijek ima pricu za djecicu malu.
Kad je djeca sretnu u ruku je ljube
A ona se smjesi "Hvala ti golube" !
Pa se onda smjeste ispod brsna zove
Pa poteku price sve nove i nove.
Zamirise zova od sunceva zraka
Uzivaju djeca uziva i baka......

O stidu i sramoti
Jedan se stideo da pita gde je klozet.
I ta je bilo?
Nita. Upikio se u gae.
Jedan se stideo da kae gde ga boli.
I ta je bilo?
Nita. Nisu ga izleili.
Jedan se stideo da kupi u radnji gae.
I ta je bilo?
Nita. Iao je bez gaa.
Jedan se stideo da kae devojci da je voli.
I ta je bilo.
Nita. Udala se za drugog.

Duko Radovi

ADVOKAT
Na jasenu sesti sprat,
stoji tabla
-ADVOKAT.
Kancelarija je nova,
strucnu pomoc pruza sova.
Stonoga
je savet htela:
-Gde fabrika je cipela?
Ove su mi skroz sarene,
redom
bulje svi u mene,
jedna manja-druga veca,
zulja me pedeset treca,
hocu
iste sve cipele,
jednobojne-i to bele!
-U nasega lava cara,
ima
dva-tri obucara,
kod njih idi pa naruci.
-Dobra sovo me naucimolio
je mis stidljivo
-stalno mi se pije pivo!
-Svi misevi koji piju
kod
macka na terapiju,
od straha ce da prestanu!
Dosao je red na
vranu:
-Strasno sam se razbolela,
vec dva dana nisam jela!
-Losa
ti je krvna slika.
Cvarke da iz jelovnika
izvacis, i to iz prve,
jedi
samo sveze crve.
A kod bika neprilika:
-Mene muci nocna mora,

stalno
sanjam matadora!
-Nocne more da prestanu
spavaj, sanjaj, al po
danu.
A i ja sam jednu noc
zamolila za pomoc:
-da ostvarim hocu
zelje!
-Slusaj svoje roditelje
i dok rastes- budi dete!
-rece
sova i odlete.
LJiljana Milanovic

im se rodim
im se rodim
petlju stisnem
Otvorim usta
Naglas vrisnem
Mami babici
Suncu svima
Vrisnem da me
Veoma ima
Vritim jer znam
Da neko ume
Svaki moj vrisak
Da razume.
Boidar Vasiljevi

, , ,

 .
,
.
, ,
, .
, ,
.
, ,
.

, ,
, , .
, ,
.
, ' :
"
".
:
", ,
.
.
!
, ,
.

, .

"
: , ,
, .
,
.
- ,
.

'
'.
- , ,
,
, , ,
:
- , , ,

 , .
,
!
,
.
, ,
.
:
!
, .
.
,
:
,
.
,
' .

,


.
, ,
.
,
.
:
- ' , , !

, .
- , .
, ,
, , .
- ' ,
?

, :
- ,
' !
- , ,
, , .
' ,

- !
,
.
, , :
- , !

, : ,
?
,
' , , .
,
.
, .
, .

, ,
.
,
, .
-, , - ;
?
- .
-, , ! .
- !
,
!

' ,
, .
- ?
- , ,
.
-, ! ,
.
' !
.
- , ,
!


' ,
- - .
,
.
- -, , ,
, ?!
- , ,
:
- , ,
!
- ! ,
!
,
- !

,
!
, :
.
, ,
.
, ,
.
, ,
, .
, , :
- , !
, ,
, ,
,
'!
,
!


:
- , ,
?!
,
, .

 , ,
!
, ,
!
, , ,
.

, ,
:
- ,
.
, ,
.
,
.
, ,
!
,
.
, , ,
!
, :
- , !
, ,
:
- , :
, , !

, ?
, , .
,
.
, , , ,

' ,
.
, ,
.
,
.

Pesme o Boiu
Ja sam mali Iva,
idem preko njiva,
njive se zelene,
gazde se vesele.
***
Ja sam mali Pera,
ujela me kera,
za nogu,
za ruku,
daj gazda jabuku,
ako nema jabuku,
daj onda kruku,
ako nema kruku,
razbiu ti njuku.
***
Ja sam mali korina,
daj gazda ta ima,
malo vina, rakije,
Boi ti kod kapije.

NA PRVOM ASU
Ja ponekad sebe
U snu zaboravim
Pa kada prozovu
Neu da se javim
Tu je moja torba
Odelo i glava
Pa zar moram i ja
Pustite da spavam
ta me tu gurkate
Nisam valjda blesa
Ja dobro znam ko sam
Vrlo dobro gde sam

Uiteljica nek
Proziva do sutra
Ja jo uvek nisam
Stigao do jutra
Ja jo uvek nisam
Stigao iz svog sna
A ovaj pred vama
Ne to nisam ja
Ja jo uvek sanjam
A ovaj to blene
Nek dobije slabu
Umesto mene.
Boidar Vasiljevi

SRCE DEJE
Kakvo treba ovog sveta
da je srce u deteta?
Kao ljiljan nek je isto
Kao rosa nek je bistro
Ko ljubica nek je smerno
Ko zrcalo nek je verno
J. J. Zmaj

apat mora
Oduvjek je apat mora
bio poput razgovora,
poput prie nesvrene,
poput prie zamrene,
ko pjesma bez prvog retka
i bez pravog zavretka.
Kad podnevni vjetar snen
pljuska vodom o kamen,

esto mi se tada ini,

da to dolje u tiini,
u dnu male uvale
more pere prozore
na rakovoj hridi
da rak bolje vidi
kada dobar lov
uvlai pod krov.
Kada se more zapjeni
pa mi oi zasjeni
mislim: to u jatima,
u kienim svatima,
ribe s pjesmom prolaze,
po djevojku odlaze
po kneevu erkulijepu crvenperku,
pa u dugoj povorci
zvone sitni praporci.
Oduvjek je apat mora
bio poput razgovora,
ko pjesma bez prvog retka,
kao pria bez svretka.
Naisha-Kapidi-Hadi

NOSIM SVE TORBE A NISAM MAGARAC

Ja se ne volim ni s kim tui
i nikad neu da dotaknem
kad me nagovaraju i kau:
ne smije dodirnuti njegovo uho.
Kad nas uitelj pusti iz kole
najprije idemo svi u redu,
a poslije, im nas ne vidi vie,
tuku se s onima iz drugog sela.
Ja ne volim o tome niti govoriti.
Meni je najdrae kad idemo kui
a netko vikne: Tko e bit magarac?
Ja onda kaem: Metnite na me torbe!
I svi na moja ramena povjeaju.
A meni nije teko, jer znam da nosim
i Jelinu torbu. Mogao bih za nju

da nosim, sigurno, trideset i tri torbe.

Al nikom ne bih priznao da sve nosim
zbog Jele!...Koji moda o meni misle da sam
magarac pravi, znam: vara se i ne zna...
magarac, to svi ve znaju, imade dugake ui.
(Dragutin Tadijanovic)

KAD BI MENI DALI -Branislav Crnevi

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potroio sam.
Pola dana ja bih dao nekom
ko je dobar,a sluajno sam.
Igrali bi,priali bi neto,
trali bi,skakali bi veto
ja i dobar,a sluajno sam.
Kad bi meni dali kiobran,
ja ga ne bih potroio sam.
Pola mesta ja bih dao nekom
ko je dobar,a sluajno sam.
Kad bi meni dali jedan dan
ja ga ne bih potroio sam

BIO JEDNOM JEDAN VUK -Ljubivoje Rumovi

Bio jednom jedan vuk
i bio je zbilja dobar
miran kao mrtvi muk
pitom kao neki sobar
za to niko nije znao
mislili su da je zao
Imao je divne elje
divno srce u grudima
eleo je prijatelje
meu psima i ljudima
za to niko nije znao
mislili su da je zao
Voleo je ak i ovce

pa i one jarce muke

nije znao ni za lovce
ni za zamke ni za puke
za to niko nije znao
mislili su da je zao
Poao je da im kae
da ne moe tako vie
videe ga neke strae
opalie i ubie
nikom nije bilo ao
mislili su da je zao.

PORTVOVANJE -Hari Grejem

Tukui dete na poene
otac i kaplju ui doli:
''Kada te bijem,znaj da mene
to vie nego tebe boli!''
Dreavo dete postade tie,
pa ree ocu:''Ako je tako,
samo nastavi-jae i vie.
Ja u se snai kojekako.''

KAD BI...
Kad bi jelen imo krila,
to bi brza ptica bila.
Kad bi lutka znala iti,
mogla bi mi valja biti.
Kad bi lebac pado s neba,
svak bi imo kolko treba.
Kad bi mlekom tekla Sava,
sir bi bio zabadava.
Kad bi uvek bio maj,
peima bi bio kraj.
Kad bi Dunav bio vreo,
svak bi riblje orbe jeo.

Kad bi... al' to ne mo' biti,

o tom nemoj govoriti!
J.J.Zmaj

PLAVI ZEC - Duan Radovi

Tri sam zemlje prelazio,
i tri gore pregazio,
i tri mora preplovio dok ga nisam ulovio.
Plavog zeca,
udnog zeca,
jedinog na svetu!
Ovaj zec
zna da svira,
ovaj zec
zna da plete,
ovaj zec
ruak kuva,
ovaj zec
kuu mete.
Ovaj zec
plesti ume,
ovaj zec
eti ume,
ovaj zec
iti, piti,
i francuski govoriti
- sve razume!
Plavi zec,
cudni zec,
jedini na svetu!
Ja ga htedoh vama dati
da vas mije,
da vam ije,
da vam kroji,
da vam broji,
da vam plete,
da vam mete,

da vam kuva,
da vas uva,
da vam peva,
slike ara
i francuski razgovara.
Plavi zec,
udni zec,
jedini na svetu!
Stavih zeca u torbak
pa pourim svojoj kui.
Al' kad bismo ispred kue
stade zei da apue:
- Pusti me, love,
hrabri love,
da oeljam kosu,
da umijem lice,
da iseem nokte,
da ispravim stas,
da udesim glas.
Nek' vide deca
plavog zeca,
udnog zeca,
jedinog na svetu!
Pustih zeca iz torbaka
al' se zec ne oelja,
al' se zec ne umi,
nit' isee nokte,
nit' ispravi stas,
nit' dotera glas.
Vec pobee, oj nesreo,
na kraj sveta, oj nevoljo!
Plavi zec,
udni zec,
jedini na svetu!

Jedna je maka klavir svirala

i svaku dirku redom je dirala
i napamet je znala note
i topila se od divote.
I svirala je stvari fine

i valcere i sonatine
zanosila se muzikom lepom
sa dve, tri i etiri noge
a sluila se ak i repom.
Tako je divno gudila
da se i sama udila.
Jednog je dana tako
svirala cica-maca
kad iznenada lako
cak! - pukne jedna ica
jer klavir je bio star;
a to je bila strana stvar.
Maka dva dana nije spavala
samo je klavir natimavala
i traila je icu svud;
uzalud bee svaki trud.
Deda se zvao GLISA.
I unuk se zvao GLISA.
Kad unuka pitaju: Ciji si?
On kaze: Ja sam GLISIN GLISA.
Baka se zvala DESA.
I unuka se zvala DESA.
Kad unuku pitaju: Cija si?
Ona kaze: Ja sam DESINA DESA.
DESINA DESA i GLISIN GLISA idu u istu skolu.
U isti razred. Sede zajedno, iraju se zajedno.
Sada ih dece ovako zovu:
nju - GLISINOG GLISE DESINA DESA,
a njega - DESINE DESE GLISIN GLISA!
Tako i treba. Nek se zna ko je ciji.
A svako je neciji...i jos neciji.
Dusko Radovic: Svako je neciji

----------------------------------------------------------------------------------------------------------Laza Tuibaba
Rado idem ja u kolu,
tu uim da piem,
al zbog Dabi Laze
doe mi da zbriem!
Omiljen sam u razredu,
sve drutvo me voli,
al to sedim sa Lazom
-to me strano boli.
A znate li zato
mrzim druga Lazu?
U razredu vai
za maminu mazu.
Rei u vam poverljivo
ta tog Lazu rui,
ma ta mi uradili
-uitelju tui!
Zato mrzim Dabi Lazu,
kog zovemo Daba,
on drugove cenit ne zna
jer je tuibaba
Drago Nikoli

BALADA O KOKICAMA
Poneo sam iz doline ute
ozarene ranim suncokretom
mnoge plave veeri prosute
kokicama k'o ljivinim cvetom.
Kad se svici zapale u itu
i redua testo za hleb natre,
kokali smo kokice u situ
i igrali bosi oko vatre:
Kokajte se, kokice

koga volim, doi e

donee mi lonie
i srebrne zvonie!
Dve - tri zvezde na jablanu zebu
sve dok nam se vatra ne razgori
i kokice ne prsnu po nebu
pod kojim se naa pesma ori.
Veeri su sada nevesele
pa se grejem na tom davnom aru,
jo miriem te krunice bele
i jo ujem onu pesmu staru:
Kokajte se, kokice
koga volim, doi e
donee mi lonie
i srebrne zvonie!
Svi su davno doli i otili
s vetrovima to tiho pevue,
a snegovi, prerano naili
zavejae sito na dnu due.
Meu onim dragim sitnicama
o kojima ovek esto sniva
uvam i to sito s kokicama
to se bele kao cvet od ljiva.

******

NIJE ONA JEDINA NA SVETU

(za deake)
Ja tugujem i ta je tu smeno,
zaljubih se, prvo pa pogreno.
Nije meni to mi dua pati
ve to ona nee da me shvati.

Ja suzama pojim edne cvrke,

a nju drugi vue za kovrke.
Ja je kitim cveem, belom radom,
a Dragan je kljuka okoladom.
Ja joj piem ceduljice kratke,
ona pie Zoranu zadatke.
Ja je sanjam meu maslacima,
a ona se jurca s deacima.
Ja joj sriem pesme rimovane,
ona ita strip i und-romane.
Ja je zovem da beremo cvee,
ona nee, po sokaku ee.
Nee pesme, nee cvee, nee
ak ni voe, pa ta ona hoe?
Rekao sam brezi i topoli
da je ona najlepa u koli.
Sad u rei svakom poljskom cvetu:
nije ona jedina na svetu!
Dobrica Eri

PRINCEZA
Lepa princeza
Cica iz Grivca
srete na balu
mladoga princa.
I zaljubi se
Cica u princa.
I zaljubi se
princ u Cicu.
I onda njena
majka - carica
donese prekrasnu

venanicu...
I ree Cici
s rosom u oku:
- Ustani, keri,
da pusti stoku!
Dobrica Eri

Prva ljubav - Vrapii

Kad kolsko zvono zvoni, ja prvi bih u koli
izjurio da vidim ta plava oka dva
i tad u drugom planu sve profe i profani
na sedmom nebu tad bih bio ja.
Sve petice i trojke, etvorke ili dvojke
za ljubav sve bih dao i mnogo vie jo
ali ona mi se ruga i gleda moga druga
a meni panje ne daje ni gro.
Ti i ja, ti i ja ba bi bili dobar par
Ti i ja, ti i ja pogledaj me jednom bar.
On ima oi plave, uperak na vrh glave
simpatian i sladak, i ima pjegav nos
za njega sve bih dala, samo kad bih znala
da ja njemu vrijedim makar gro.
Al` kad kolsko zvono zvoni, ja prva bih u koli
izjurila da vidim ta plava oka dva
i tad u drugom planu sve profe i profani
na sedmom nebu tad bih bila ja.
Ti i ja, ti i ja ba bi bili dobar par
ti i ja, ti i ja pogledaj me jednom bar.

ZLATNI SAN
Verujem, da u bogat biti
da u gladne hraniti,

sirotinji hleba dati,

bolesne leiti.
Slepima druge oi dati,
areniji svet da gledaju.
Gluvima da uju
ptiiju pesmu, pomoiu !
Da sam bogat, sve bih dao !
Sav novac, i veliko blago,
da najlepi stvorim svet:
sa srenijom deicom,
miriljavim cveem,
najlepim batama.
Svet sa toplijim suncem,
blistavijim mesecom
i sa lepim zvezdama,
i ogledalo njihovo da bude
reka sa najbistriom vodom.
Sve bih dao, sve bih dao !
Nek sam opet siromah,
siromah i srean,
da doivim ovaj
zlatni san.
Dragan Jovanovi

Baka na ringipilu
Zvee dukati
i uti svila
na poljanetu
kod ringipila.
Tu se od dece
ne moze prii.]
Tu su devojke
i mladii.
Tu je sve to

nije u ljuljci,
pa cak i ene
i oveuljci.
Svi to ne dre
vinske zdravice
bruje oko te
udne spravice.

Jedna baka
s torbom u krilu
sat je letela
na ringipilu.
Prvo je baku
bilo stah malo.
Sve se oko nje
uskovitlalo.
Bilo je bar
trista sunaca,
dvesta Topola,
sto Oplenaca.
Ali taj strah
brzo ieze.
Sad krug za krugom

veze li veze.
I sto se toak
bre okree,
baka sve vie
trepti od sree.
Leti i misli
da svi njoj kliu
pa zaboravlja
na svog iu.

"to mi je lepo
kad zamurim...
Reko je: Idi,
ali pouri.
Uh, nee, valjda,
lanina pui
Pouri, veli,
idemo kui.
Kakvoj kui,
neka, neka...
Kad mi je ovako
lepo, nek eka.
Ceo mi ivot

prodje kod koza.

Neka mi se jednom
dua navoza.
Letim isto
ko bubamara...
Neu da silazim
dok imam para"

Zvee dukati
i uti svila
Bruji svet oko
ringipila.
Plamte trobojke,
grme trubai.
Kliu u zraku
sreni letai.

Neki iica
krakat ko roda
probi se kroz
obru naroda.
Zakloni oi
od sunca kapom,

pa baku s torbom
raspali tapom:

- Ja te tri sata
ekam kod kola
a ti mi jae
tog djavola

Popucae
trube od pleha
i zaceni se
narod od smeha.
Baka se izbei:

"Joj, stoj Moj Stevo

Spasavaj, sveta
Paraskevo"

Rasrdjen iica
psuje i preti
i udara je
kad god proleti.

- Ozari, stari
- Al' ia etka
- Zvizni ga torbom
po glavi, tetka

Popucae baki trpila:

"Zar sam te zato
prala, krpila."
Pa ciknu: - Stevo,
nesreo jedna
Baci tu motku,
narod te gleda
Onog mi sunca
i ovog zraka:
im sidjem - idem
na razvod braka

- Ohooo Z'ustavi
- Teraj jo malo
- Raspali, ile
- Dosta, budalo

Sve ivo kao

da dobi krila
zgrte se oko
ringipila...
DOBRICA ERI

BIO JEDNOM JEDAN PETAR

Bio jednom jedan Petar
najder moler i tapetar
Sekretar za juni vetar
Nosio je uvek metar
Uza se
Merio je avione
Bombone i luftbalone
Primadone i salone
Pa i svoje pantalone
Niza se
Imao je Petar stila
Cipele od krokodila
Koulju od roze tila
Sa flekama od mastila
Uza se
Imao je zbilja dara
Pravio je kvar do kvara
Voleo je sok od nara
Al najvie da odmara
Niza se
Ljubivoje Rumovi

BEGUNCI OD KUE
Begunci od kue
Ne biraju sredstva
Oni samo sede
I smiljaju bekstva
Na sve strane sveta
U sva lepa mesta
Mogu ako hoe
Da se smeste smesta
Kad ujete negde
Da kripuu ljunci
Budite sigurni
To bee begunci
Samo da se sklone
U vatru u vodu
Ali van okvira
U neku slobodu
Rum

NOSIM SVE TORBE A NISAM MAGARAC

Ja se ne volim ni s kim tui
i nikad neu da dotaknem
kad me nagovaraju i kau:
ne smije dodirnuti njegovo uho.
Kad nas uitelj pusti iz kole
najprije idemo svi u redu,
a poslije, im nas ne vidi vie,
tuku se s onima iz drugog sela.

Ja ne volim o tome niti govoriti.

Meni je najdrae kad idemo kui
a netko vikne: Tko e bit magarac?
Ja onda kaem: Metnite na me torbe!
I svi na moja ramena povjeaju.
A meni nije teko, jer znam da nosim
i Jelinu torbu. Mogao bih za nju
da nosim, sigurno, trideset i tri torbe.
Al nikom ne bih priznao da sve nosim
zbog Jele!...Koji moda o meni misle da sam
magarac pravi, znam: vara se i ne zna...
magarac, to svi ve znaju, imade dugake ui.
(Dragutin Tadijanovic)

Ruke
Vole moje ruke
da crtaju rue,
da olovku prue,
da uberu jabuke,
da sade topole,
da prave svirajku...
al najvie vole
da zagrle majku.
Momilo Tei

Maramica
Otila je na esmicu
i oprala maramicu.
Dok na vrbi maramica
ljuka se i sui,
odmara se mala Mica
i tiho pevui...
Momilo Tei

Slikarka
Proaputala breza bela,
stidljivo bruje lisna klatna:
"Moja je buza zastarelacelog je leta bila zelena
a ja volim da bude zlatna."
Gorda bukva ali se rodi,
dok se lako ljulja u pasu:
"Moja haljina nije u modicelog je leta bila zelena
a meni se svia crvena."
Hrast se javi sa modrog stenja,
on bi hteo kaput da menja,
koji mu stalno bee zelenne zamera njegovom kroju,
ali hoe kafenu boju...
Jesen uze etku i boje,
sede u brze koije svoje,
dojuri brzo, to bre moe,
i sad danima, sa puno ara,
umama ruho boji i ara.
Momilo Tei

Kucina kuca
Nasa kuca zivi
U rodjenoj kuci,
Kuca joj je tolika,
Mogu i ja uci.
Jedanput sam uso,
Usao sam bome,
I kuca se zdravo
Radovala tome.
Jedanput sam uso,
Vise necu uci,
Neka sedi sama,
U toj svojoj kuci.

Znate l' zasto necu?

Ima mnogo buva, Uf, toliko buva,
Da vas bog sacuva!
Jovan Jovanovic Zmaj

----------------------------------------------------------------------------------------------------------Sklupcao se mali jez,

pa sad mirno spava.
Boc, boc iglicama,
ne diraj ga rucicama!
Bode, bode jez,
bice suza, ....bez!

Skae vrabac u polju

pogodite koga volim
jedan dva,
jedan dva,
tebe volim ja.

JEDNA SLATKA ADAJA TEREZA

Jedna slatka adaja Tereza
nalovila je gomilu princeza.
Obukla kecelju, obula patofne
i pee od njih princez krofne.
Rum

TUICA JEDNOG ZMAJA

U mome celom zmajevskom veku
ljudi me love i glavu mi seku,
a ja im njupnem carsku ker
odmah mi kau da sam zver.

Rum

LJUTA JULKA
Bio petak, dugi dan,
dobro jutro, pa dobar dan, pa dobro vee...
I niko ne doe u Julkin stan
da vidi ta to kuva i ta pee.
Julka preturi igrake
naopake,
skoi u krevet naglavake
i zaspa,
ljuta na make, na take
i, uopte, na svakakve ake.
Duan Radovi

Laku no, deco

Tek to jutro zorom poe vedro
i dan razvi svoje belo jedro,
al' ve vee evo pali svice,
celom svetu sklapa trepavice!
Vuk ti ree : dobro vee!
Vuk ti ree : dobro vee!
----------------------------------------------------------------------------------------------------------Oednelo plavo more
pa za vodu stalno moli
od oblaka kapi trai
da bar malo edj utoli.
udio se oblak beli

ta je moru ljudi moji,

kad sa svojom vodom moe ,
sve planine da napoji?
More ima dosta vode,
zapljuskuje sa svih strana,
al ta vredi plavom moru
kad je morska voda slana.

Prva ljubav
Ja sam tuzan a njima je smesno
zaljubih se prvo pa pogresno,
nije meni sto mi srce pati
vec sto ona nece da me shvati.
Ja je kitim cvecem belom radom
a nju Dragan rani cokoladom
ja joj pisem ceduljice kratke
ona pise Zoranu zadatke.
Rekao sam brezi i topoli
sa je ona najlepsa u skoli
sad cu reci svakom poljskom cvetu
nije ona jedina na svetu.
Dobrica Eric

LUTKE RACUNAJU
Svako vece ja se mucim
svoje lutke da naucim,
nek se zna:jedan i jedan
da su dva.
One lepo ruke skrste
i gledaju moje prste,

da se zna:
jedan i jedan
jesu dva.
Poslusne su moje lutke,
sve na klupi sede cutke,
svaka zeli vec da zna:
jedan i jedan da su dva.
Ali,sto cu,sve su glupe,
iako su vrlo skupe,
jer nijedna
da mi zna:
jedan i jedan
da su dva.
D.Maksimovic

SUTRA
Sutra, kad se probudis, seti se prvo
kako smo se dogovorili jasuci na onom
istom konju.
Zazvizdis kao da se nista nece dogoditi.
Zatim pogledas jednim okom da li je
o n o na svom mestu.
Ako jeste, zvizdis i dalje.
Oblacis se, doruckujes i razgovaras.
Ponasas se neupadljivo. Kao da se nista
nece dogoditi.
Ako je o n o na svom mestu.
Ti nista ne mislis i nista ne smeras,
zevas jer ti je dosadno.
Pa kad svi pocnu da zevaju, jer pomisle
da je ovo obican dan, kad ih uhvati svakodnevna
dosada i mrzovolja, kad jos jednom
zaborave da ti postojis, iskradi se, kao sto
smo se dogovorili jasuci na onom istom konju.
Docepaj se onoga i bezi. Kad ti se
ucini da si dovoljni trcao, uzmi stabljiku
suncokreta i izmeri tri duzine stabljike
suncokreta srednje visine.
Okreni se prema jugoistoku i baci o n o
iz sve snage.

Ako padne izmedju tri pecurke od kojih

je jedna treca i najvaznija, odmeri tri stope
u najpogodnijem pravcu i kopaj.
Tu ces naci moju poruku za prekostura.

Kosava
Bas je sasava ova kosava!
Preskace preko nasipa,
snegom nam vrata zasipa,
ne stedi starce ni babe,
zvizdi kroz sve tarabe,
progoni ptice i zverke,
cepa oblake na cuperke,
smetove zita na putu,
jauce u kruni duda,
mirise u svakom kutu.
Bas je suluda
ova kosava!
Bestraga joj glava!
Momcilo Tesic

MALI DJEAK
Jednom je jedan mali djeak otiao u kolu.
Bio je jako mali djeak.
A to je bila prilino velika kola.
Ali, kad je mali djeak
otkrio da moe da ue u svoju uionicu
pravo iz dvorita,
bio je srean.
I kola mu vie nije izgledala
toliko velika.
Jednoga jutra
kada je doao u kolu,
uiteljica ree:
Danas emo crtati.
Divno! pomislio je mali djeak.
Volio je da crta.
Mogao je sve da nacrta:
lavove i tigrove,

pilie i krave,
vozove i amce.
I izvadio je bojice
i poeo da crta.
Ali, uiteljica je rekla
Saekajte! Jo nije vrijeme da ponete!
I ekala je dok svi ne budu spremni.
Sada emo rekla je uiteljica,
Da crtamo cvijee.
Divno! pomislio je mali djeak,
volio je da crta cvijee.
I poeo je da crta lijepo cvijee
ruiastim, narandastim i plavim bojama.
Ali uiteljica je rekla
ekajte! Pokazau vam kako.
I nacrtala je cvijet na tabli.
Bio je crven sa zelenom drkom.
Evo! rekla je uiteljica.
Sada moete da ponete.
Mali djeak gledao je uiteljicin cvijet.
Onda je pogledao svoj cvijet.
Vie mu se sviao njegov cvijet.
Ali, to nije rekao,
samo je okrenuo list
i nacrtao cvijet kao uiteljiin.
Bio je crven sa zelenom drkom.
Jednoga dana
kada je mali djeak
potpuno sam,
otvorio dvorina vrata,
uiteljica je rekla:
Danas emo praviti neto od gline.
Divno!-pomislio je mali djeak,
volio je glinu.
Umio je da pravi sve stvari od gline:
Zmije i Snjeka Bijelia
Slonove i mieve,
Automobile i kamione.
I poeo je da gnjei

svoj grumen gline.

Ali uiteljica je rekla
Saekajte! Jo nije vrijeme za poetak!
I saekala je dok svi ne budu spremni.
Sada emo rekla je uiteljica
Da pravimo iniju.
Divno! pomislio je mali djeak,
Volio je da pravi inije
Svih oblika i veliina.
Ali uiteljica je rekla:
ekajte! Ja u vam pokazati kako se to radi.
I pokazala je svima kako da naprave
jednu duboku iniju.
Evo! rekla je uiteljica.
Sada moete da ponete.
Mali djeak gledao je uiteljicinu iniju.
A onda je pogledao svoju.
Njegova mu se vie dopadala.
Ali to nije rekao.
Ponovo je zamijesio veliku loptu od svoje gline,
I napravio iniju kao uiteljicinu.
To je bila duboka inija.
Vrlo brzo
Mali djeak je nauio da eka
I da gleda,
I da sve pravi isto kao uiteljica.
A onda ubrzo zatim
Vie nije znao sam da pravi stvari.
Tada se dogodilo
Da se mali djeak sa svojom porodicom
Preselio u neki drugi grad.
I mali djeak
Morao je da ide u drugu kolu.
Ta kola bila je jo vea
nego ona tamo,
I nisu postojala dvorina vrata koja su vodila
Pravo do njegove uionice.
Morao je da se penje uz nekoliko stepenica
I da ide dugim hodnikom
Da bi stigao do svoje uionice.
I ba prvog dana

Kad je tu stigao, uiteljica je rekla:

Danas emo da crtamo.
Divno!-pomislio je mali djeak,
I ekao je da mu uiteljica
kae ta da radi.
Ali uiteljica nita nije rekla.
Samo je etala uionicom.
Kad je stigla do malog djeaka
Upitala je: Zar ne eli da nacrta neku sliku?
elim odgovorio je mali djeak. ta da crtam?
Ne znam dok ne nacrta rekla je uiteljica.
Kako u to da nacrtam? zapitao je mali djeak.
Kako god eli rekla je uiteljica.
A kojom bojom pitao je mali djeak.
Bilo kojom rekla je uiteljica.
Ako svi crtaju isto
i koriste iste boje,
kako bih znala ko je koji crte nacrtao,
i iji je koji?
Ne znam rekao je mali djeak
I poeo je da crta ruiasto, narandasto
i plavo cvijee.
Volio je svoju novu kolu
Iako ona nije imala dvorina vrata
Koja su vodila do njegove uionice!
Helen E. Bakli

DAJ MI KRILA JEDAN KRUG

More ima barku,
jedro i katarku.
More, more, budi drug,
daj mi barku jedan krug!
Tako mi se baza
sirom morskih staza...
Lasta ima krila
leti sve do Nila.
Lasto, lasto, budi drug

daj mi krila jedan krug!

Da obidjem lug,
da odem na jug...
Kad mrav zrno srusi,
cuju zecje usi.
Zece, zece, budi drug
daj mi usi jedan krug!
Da oslusnem i ja
kako zito klija...
U ribe peraja
srebrnoga sjaja.
Ribo, ribo, budi drug
daj peraja jedan krug!
Da me zelja mine,
da vidim dubine...
Nocu kraj zivica
svetli fenjer svica.
Svice, svice, budi drug
daj mi fenjer jedan krug!
Pozajmi mi moc
da osvetlim noc.
Na nebu se zvezde
kao ptice gnezde.
Nebo, nebo, budi drug
daj mi zvezdu jedan krug!
Bicu lepsi jos,
kad stavim taj bros...
Vladimir Andric

KO ME RODIO
Mama kaze da sam devet meseci
u njenom stomaku bila i
da me ona u porodilistu rodila.
Baka prica da me je ona licno
ispred ulaznih vrata pronasla
kada je ujutru iz stana izasla.

Njena labava prica nije opstala,

ne daje ni malo tacan odgovor
kako sam stvarno nastala.
Tata kaze da me donela roda,
kao sa mnom dugo letela
pa pravo u krevetac sletela.
Mozda je njega donela roda,
u drustvu ili sama, ali ja znam
da me rodila moja Mama.
Dragan Pavlovic

ZASTO
Dobio sam pismo od jedne devojcice iz daleka
umotano u novinski papir.
Na procelju naslov, crnim mastilom ispisan
"Hoce li biti rata?"
I pita devojcica iz daleka
"Zasto mi kradu detinjstvo?"
A ja ne znam sta da joj otpisem,
... jer kako mogu znati
zasto nema belih koverata
pa mi pisma mora slati
umotana u novinski papir.
Decija dusa

Vetar
Pod oblake u visinu sivi prah sa ceste bijem.
Pod oblake u visinu sivi prah sa ceste bijem.
Poljem trcim, cestom kasem, stabla njisem, granom masem,
oblak teram, svud zavirim, pa se deco opet smirim.
Kroz dolinu i planinu u svom letu ja se smijem.
Kroz dolinu i planinu u svom letu ja se smijem.

Poljem trcim, cestom kasem, stabla njisem, granom masem,

oblak teram, svud zavirim, pa se deco opet smirim.

Knjiga
Knjiga je najveci prijatelj nas, ona te sprema da mnogo znas.
Knjiga nama saznanja daruje svak, zato je covak da ceni zna.
Knjige te mudrosti sirok je krug, zato je knjiga nas dobar drug.
Knjiga je bogatstvo svakom od nas, knjiga je svetlost i uma spas.
U susret danu cveca
U srcu plamti sreca i pesme drage poj.
Na svecanosti cveca hajdemo djace moj.
Sve brze, blize dan cveca stize , radosti nosi deci svoj.
Sve brze, blize dan cveca stize , radosti nosi deci svoj.
U oku iskra blista za cvetni divni soj,
jer cvet je radost ista za zivot tvoj i moj.
Za cvecem deca jure ko vrednih pcela roj
i sa svih strana zure u saren decji stroj.
____________________________________________
Jedna je maka na klaviru svirala
i svaku tipku redom je dirala
i napamet je znala note
i topila se od divote.
I svirala je stvari fine
i valcere i sonatine
zanosila se pesmom lepom
sa dve, tri i etiri noge
a sluila se ak i repom.
Tako je divno gudila
da se i sama udila.

Jednog je dana tako

svirala cica-maca
kad iznenada lako
cak - pukne jedna ica
jer klavir je bio star;
a to je bila strana stvar.
Maka dva dana nije spavala
samo je klavir natimavala
i traila je icu svud;
uzalud bee svaki trud.

Sta ja vidim
Mala deca, mala ladja, malo more.
Malo jedro i katarka nad njim gore.
Malo vetra, mali vali, mala luka.
Mala krma, mala muka, mala ruka.
Sve je malo te izgleda kao sala.
Kad je tako nek i pesma bude mala.
J. J. Zmaj.

SEMAFOR
as je crven, as je ut,
as je vedar, as je ljut.
Prvo oko znai : STOJ !
Da ne bude posle joj !
Drugo oko znai : PAZI !
Moe neto da te zgazi.
Tree znai : SREAN PUT !
Ne zameri to sam ljut.
Ivica Rori Vanja

Na slavi kod Lava

U pecini kralja Lava.

Bila slava.
Tu je bilo raznih jela.
Od sto fela.
Kraj ostalih zivotinja,
bese tu i svinja.
Svinja njuska tamo-amo,
Pa onda rece, cujte samo.
Rece sta, zar tu nema mekinja!
J.J.Zmaj
----------------------------------------------------------------------------------------------------------U dvoritu jednom sretnem tatu pjetao
s piliima svojim prvi put proetao
pravio se vaan, krilima je lupao
pa u bunar upao i sav se okupao.
Kukuriku kokoda, to je prava nezgoda.
Smijali se pilii ulo se do neba
Ba si tata eprtlja , tako ti i treba !!

Otkud meni ova snaga

Otkud meni ova snaga
Gde bih stek'o te miie
Da mi hrana nije draga
Da mi nije drago pie
Volim brate lepo sesti
Volim brate dobro jesti
Volim se sa niclom sresti
Il' za stolom il' na cesti
Otkud meni ova sila
Ovaj pogled ljuta zmija
Da mi hrana nije mila
Takorei najmilija
Volim brate lepo sesti
Volim brate dobro jesti

Tamo gde se klopa smesti

I mene e nos odvesti
Otkud meni ovo zdravlje
Gde bih na'o takva plua
Da ne volim mleko kravlje
I cicvaru dok je vrua
Volim brate lepo sesti
Il' za stolom il' na cesti
Volim se sa hranom sresti
pa makar je mor'o jesti.
Ljubia Rumovi

Koje je bolje
Jedan mali decko
Nije nist uzivo
Sve je shvatao tuzno,
Sve je shvatao krivo.
Mucila ga cesto
I ta miso crna:
Zasto nijedna ruza
Da nije bez trna?
Taj je decko imo
Veseloga druga
Koga nije lako
Obrala tuga.
A zasto ga nije?
Verujte mi zato,
Jer je svasta lepse,
Veselije shvatao.
Pa i on sad rece:
"Radujem se, druze,
Sto se i na trnu
Mogu naci ruze!"
J.J.Zmaj

Nije pravo
Nije pravo, seko
Sama srces mleko,
A sirota cica,
To joj glad golica.
I ona bi htela
Tog napitka bela.
Tebi dade mati,
Ti ces cici dati,
Da budete siti
I cucaljka i ti.
*****
Obelezja
Po svom perju
ptica
Po cistoti
domacica
Po svom kusu so,
Po rogov, ma vo,
Po toploti leto,
Po lajanju pseto,
Po govoru ludaPoznaju se svuda
J.J.Zmaj
____________________________________________
I ruke raam onom to ruke nema,
i srce sadim u stenu i elik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...

Beskraj

Broj poruka: 95214

Godina: 35
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
Datum upisa: 20.03.2009
Naslov: Re: Pesme za decu Pon Okt 11 2010, 17:41
Gusan
Kaplje kisa kapljicama kap, kap, kap.
Gazi gusan baricama sljap, sljap, sljap.
Vrat je dugi nakrivio ga, ga, ga
oba krila rasirio nek se zna.
Posao je da se kupa repic kus
veselo po vodi lupa pljus, pljus, pljus.
____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'
http://www.youtube.com/watch?v=Tbc_ikzk85I

midjika

Broj poruka: 8462

Godina: 36
Location: Beograd
Humor: pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa: 03.03.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Pon Okt 11 2010, 17:46
uran i vrabac
Po dvoritu uran ee,
vazdan puka i blebee,
glavom vije, iri rep,
misli: Boe, al' sam lep!
Sve se iri, sve se meri,

kinuri se, kooperi,

ali jedno
zlo ga jedi,
to ga niko,
al' ba niko,
i ne gledi;
psi prolaze,
al' ne haju,
nee da ga
ni zalaju!
Samo jedan vrabac kleti
sa tarabe dole sleti
pored urka naduvena
da mu natre pod nos rena!
Poe pred njim skakutati
pa mu poe cvrkutati:
"Zalud, strie, duva, deva,
ne izduva ega nema!
Lepi soko nego vrana,
lepi paun od urana!"
Razljuti se uran ludi
pa jo vie iri grudi,
poe krestom klimatati,
kril'ma biti, ziparati!
A vrabac se samo smije
pa mu veli ko i prije:
"Lepi soko nego vrana,
lepi paun od urana!"
A na uran ta da radi?
Sve se vema goropadi,
p' onda ode da ne gledi
toga vrapca to ga jedi.
Opet puka i blebee,
digne glavu pa se ee:
sve se iri, sve se meri,
kinuri se, kooperi, al' badava,
jer ga svako ismejava.
A to rek'o vrabac ili,
ve su i psi nauili
pa sad laju sa svih strana:
"Lepi paun od urana!"
Lupe i pas Lupe:

uti, zeljo, uti,

na me se ne ljuti!
dono sam ti krasnu
kobasicu masnu.
Pas:
Ne bih, huljo, ja zauto
da mi deset dade,
jer ja vidim ta ti hoe,
ti hoe da krade.
Verno pseto laje, laje
i lajati ne prestaje.
Ne treba mu kobasica,
od lupea dara,
dunost mu je uvat kuu
i svog gospodara.
____________________________________________
I ruke raam onom to ruke nema,
i srce sadim u stenu i elik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...

midjika

Broj poruka: 8462

Godina: 36
Location: Beograd
Humor: pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa: 03.03.2010
Naslov: Re: Pesme za decu et Okt 14 2010, 12:24
Balada o zaboravnom dedi
U takvoj se sedoj glavi,
Kao sto je deda Savi,
Sve moguce zaboravi.

Zanimanje mu je, vec, u stvari,

Zaboravljanje svih stvari.
U parku zaboravlja dane,
Novine i kisobrane.
Ode u bioskop, zaboravi film da gleda.
Obuva se, na levoj nozi evo cipele desne
I cudi se deda:
Cipele stare, a tesne?!
Uvece, deda Sava,
Zaboravi kako se spava.
Zakasni na rucak, zaboravi koliko je sati,
U prodavnici uzme kusur, i zaboravi da plati.
U tramvaju se zaboravio, preko svih mera,
Hteo je umesto karte da uzme konduktera.
Cesto obuce kosulju preko kaputa,
Posle otputuje, umesto da se vrati s puta.
U zaboravnosti njemu je lako
Da cele novine procita naopako.
Umesto da povuce decu, povuce sebe za usi,
Govori glasno, kad treba govoriti tise,
Jednom je poceo lovku da pusi,
A lulom da pise.
Juce je milicioner zbunjen stao
Ispred deda Save
I promucao:
Na ulicu vas necu pustiti bez glave!
Milovan Vitezovic
____________________________________________
I ruke raam onom to ruke nema,
i srce sadim u stenu i elik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...

midjika

Broj poruka: 8462

Godina: 36
Location: Beograd
Humor: pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa: 03.03.2010
Naslov: Re: Pesme za decu et Okt 14 2010, 12:24
Ucionica nocu
Davno su otisli kuci i ucenici i ucitelji stari
i hartijice se rastrcale izmedju krovova-kuca.
Ocajno zuji muva izmedju prozorskih krila.
Inace sve je mirno do jutra, do sutra, do svanuca.
Danas su, cudo jedno, svi prozori ostali celi,
a klupe - ko da su zemljotres prozivele.
U skolu nocu samo mrak i tisina dodju,
inace cute i crne table i krede bele.
RAdoznao Mesec u tihu ucionicu gleda
i placu Pera i Joca na tabli nacrtani i prikovani.
Tek sutra ce im sundjer slobodu da vrati,
inace - plakace jos ako redar STeva ne urani.
Do sutra ce porasti kreda napola ispisana
i sto ce nocas za odmor da prekrsti noge.
Pospane klupe sanjace djacke poverenicke snove...
I tako prolazi skolska noc, jedna noc ko druge mnoge.
Juraj Tusjak(iz Slovacke knjizevnosti)
____________________________________________
I ruke raam onom to ruke nema,
i srce sadim u stenu i elik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...

midjika

Broj poruka: 8462

Godina: 36
Location: Beograd
Humor: pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa: 03.03.2010
Naslov: Re: Pesme za decu et Okt 14 2010, 12:25
Najbolji petao
Petao pesmom decu uspavljuje,
petao pesmom zoru najavljuje...
Al zasto ponekad usred noci
zazvoni njegova pesma, snena?
Da Vjolca vidi kako mesec
spava u krosnji starog klena.
Zelim da imam sarenog petla
da kukurice svakoga sata:
kad majka treba mleko da skuva,
kad za slatkise ide tata!
Al da bi sestra uzela metlu,
moracu trubu kupiti petlu.
Vehbi Kikaj(iz Albanske knjizevnosti)
____________________________________________
I ruke raam onom to ruke nema,
i srce sadim u stenu i elik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...

midjika

Broj poruka: 8462

Godina: 36
Location: Beograd
Humor: pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa: 03.03.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Pet Okt 15 2010, 00:16
Nadjena djevojcica
Kraj staze, prasnjava, sama,
u nas se zagledala;
sve sto je kazati znala,
rjec jedna bijase: mama!
Ne znamo gladno to ptice
iz gnjezda kojega pade.
Zivo je. Za red ne znade
Place. Smije se. Vice.
Dlanom po obrazu lupa
brkate particane,
i s kapa njihovih stane
crvenu zvijezdu da cupa.
I nesto guguce, sitnim
kazuje prstom u nesto.
Rijec odgonetamo vjesto
slusamo korakom hitrim.
Moc male tiranke raste...
Da vatre joj bude i mljeka.
osvojismo sela daleka,
oborismo jele i hraste.
Uz nju sve uspjeva. Ona
tvrde nam cvorove drjesi:
kroz nju vedrina se smjeski
nasega bataljona.
Vladimir Nazor
____________________________________________
I ruke raam onom to ruke nema,

i srce sadim u stenu i elik,

ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...

midjika

Broj poruka: 8462

Godina: 36
Location: Beograd
Humor: pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa: 03.03.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Pet Okt 15 2010, 00:22
Tek mnogo ruku moze
sto jedno srce zeli
Velike snage nemam da stvaram velika dela,
al imam veliku ljubav koja mi kazuje put,
da mnogo malih dela veliko cine delo,
da srecom cvasti moze i zabaceni kut,
i da se svako od nas bogatim moze zvati,
jer svako ima nesto sto moze drugom dati.
Tek mnogo ruku moze sto jedno srce zeli.
Ja se toga ne stidim. Vremena stalni hod
zdruzice sve napore. Na njivi opstega truda
sitni napori nasi donece bogat rod.
Ako ni jedno delo ne mognem svojim zvati,
dosta je ako dadem sve sto sam mogo dati.
____________________________________________
I ruke raam onom to ruke nema,
i srce sadim u stenu i elik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...

midjika

Broj poruka: 8462

Godina: 36
Location: Beograd
Humor: pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa: 03.03.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Pet Okt 15 2010, 14:58
Zamislite
Zamislite, deco, jedno veliko more,
i u tom moru jednu veliku lau,
i na lai okrugle prozore,
i na jednom prozoru - princezu Nau.
Zamislite, sad, deco, to isto more,
i u tom moru istu veliku lau,
i na lai iste okrugle prozore,
i na drugom prozoru - razbojnika Kau.
Zamislite onda: bura ide,
vetrova fijuk i talasi,
i jedan talas princezu skide
i poe mladi ivot da gasi.
Zamislite, deco, sto talasa,
veih sto puta od svake princeze,
moe i ajkula svakoga asa
na modrom talasu da se doveze.
Strahom i bolom obuzet,
pojavi se otac princezin
i ree:
- Onaj bie mi zet,
ko spase mladi ivot njezin!
Zamislite, deco, puna laa,
sve oficiri, prinevi, admirali...
I svi ute, svi drhte, samo Kaa

skoi - i more ga zali.

Kaa izvali stranu psovku na raun vetra,
na adresu ivota, na ime mora,
izbee smrti miolovku
i spase princezu iz valova.
Zamislite sad: otac taj,
kralj sigurno, a car verovatno,
podie Kau u zagrljaj
i poljubi ga nonalantno.
- Ovo je ker moja, a ena vaa princeza mila Naa!
- A ja sam, s doputenjem,
izvinite na smetnji, razbojnik Kaa!
Umiri se more, zataji vetar, stade laa...
Puni straha, puni stida, prepuni jeze svi gledahu u pravcu princeze.
- Hrabri Kaa, ree bleda princeza,
ja sam vaa Naa...
Izvinite, tata, na ovom svetu
svata se dogaa!
____________________________________________
I ruke raam onom to ruke nema,
i srce sadim u stenu i elik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...

Beskraj

Broj poruka: 95214

Godina: 35
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
Datum upisa: 20.03.2009
Naslov: Re: Pesme za decu Ned Okt 17 2010, 17:45

Slon lepotan - [b]Decije Pesme [/b]

Slon lepotan dondolan
I slonica mica
Vencali se jednog dana
Ispod krosnji od banana.
To je bila ljubav stara
Ometana od sumara
I ostalih iz prasume
Poprilicne, brojne sume.
Vencanje je proslo sretno
Izvedeno vrlo spretno
U prisustvu sumske vlasti
I zvanica od pocasti.
Slon lepotan dondolan ...
Medveda su sa severa
Zamolili za devera
A za duznost starog svata
Zirafinog mladjeg brata.
Zadovoljni svi su bili
Najeli se i napili
Ljutila se samo puma
Zasto nije bila kuma.
____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'
http://www.youtube.com/watch?v=Tbc_ikzk85I

Beskraj

Broj poruka: 95214

Godina: 35
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
Datum upisa: 20.03.2009
Naslov: Re: Pesme za decu Ned Nov 14 2010, 17:57

Grigor Vitez - Kako ivi Antuntun

U desetom selu
ivi Antuntun.
U njega je malko
Neobian um.
On posao svaki
Na svoj nain radi:
Jaja za leenje
On u vrtu sadi.
Kad se jako smrai,
On mrak grabi loncem.
Razlupano jaje
On zaiva koncem.
Da l' je jelo slano,
On to uhom slua.
A ribu da pjeva
Nauiti kua.
Na livadu tjera
Bicikl da pase.
Da mu mie lovi,
On zatvori prase.
Guske sijenom hrani,
Snijegom soli ovce.
A nasadi kvoku
Da mu lee novce.
Kad kroz ito ide
On sjeda u un.
Sasvim na svoj nain
ivi Antutun.
____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=Tbc_ikzk85I

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Pon Nov 15 2010, 17:09
TRAIM RAZUMEVANJE
Mama, nemoj me ljubiti
Tata, neu se izgubiti
Bako, nemoj me maziti
Deko, nemoj me paziti
To nije fer
Traim jedan "sutromer"
Sutra u poi sam
Na ulici u paziti
Trotoarom u gaziti
U skolu u ui
I uiteljicu pozdraviti
Trazim razumevanje
Od svih Vas
Ja postajem
AK PRVAK.
CVETANA SAMARDI - CECA

Beskraj

Broj poruka: 95214

Godina: 35
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
Datum upisa: 20.03.2009
Naslov: Re: Pesme za decu et Dec 02 2010, 13:25
Lako je prutu
Jao jao jao jao jao jao
Lako je prutu da se sokoli
Dok bije decu njega ne boli
Nije mi zao kad neki trut
Za svoje zasluge dobije prut
Nije mi zao kad pekmez kevin
Dobije prutom makar i nevin
Nije mi zao ni kad na mene
Armija pruca opasnog krene
Ali ne mogu da prebolim
Tata me bije a ja ga volim
Jao jao jao jao jao jao
Lako je prutu da se sokoli
Dok bije decu njega ne boli
Jao jao jao jao
Njega ne boli.
____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'
http://www.youtube.com/watch?v=Tbc_ikzk85I

Beskraj

Broj poruka: 95214

Godina: 35
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
Datum upisa: 20.03.2009
Naslov: Re: Pesme za decu Sub Dec 11 2010, 15:45
KAKO IVI ANTUNTUN
U desetom selu
ivi Antuntun.
U njega je malko
Neobian um.
On posao svaki
Na svoj nain radi:
Jaja za leenje
On u vrtu sadi.
Kad se jako smrai,
On mrak grabi loncem.
Razlupano jaje
On zaiva koncem.
Da l' je jelo slano,
On to uhom slua.
A ribu da pjeva
Nauiti kua.
Na livadu tjera
Bicikl da pase.
Da mu mie lovi,
On zatvori prase.
Guske sijenom hrani,
Snijegom soli ovce.
A nasadi kvoku

Da mu lee novce.
Kad kroz ito ide
On sjeda u un.
Sasvim na svoj nain
ivi Antutun.
GRIGOR VITEZ

Oi
Tvoje su oi dva sveta nova
pune nenosti i snova
radosti, dragosti to alje
malenim rukama prima
jo vie daje nego to uzima.
Tvoje je srce leptiri mali
to moje srce svaki dan razgali
igrom i pesmom tu nije kraj
tek sa snom dolazi smiraj.
Dani su puni radosti, sree,
kao da nikad protei nee,
ko reka jure u beskraj
mile ruice u topli zagrljaj.
Svilenkasti uvojci viore se
zlaana kosa golica me
srei mojoj nema kraja
u detinjim vragolijama.

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Sub Dec 11 2010, 18:57
ZIMA
Severac jutros snegom
novo ime pie
pokriva mali po svuda pravi

Sunca nema vie

topli dani su nestali
smrznuti vrapci suureni
na grani stoje zagrljeni
srebrno inje kiti ih sad
severac danas se ljuti,
opasno zvidi i javlja
zima je stigla u na grad.

Beskraj

Broj poruka: 95214

Godina: 35
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
Datum upisa: 20.03.2009
Naslov: Re: Pesme za decu Sre Dec 29 2010, 15:13

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'
http://www.youtube.com/watch?v=Tbc_ikzk85I

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd

Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.

Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu et Dec 30 2010, 21:46
UZBUNA
Danas mi sivi
letei orao
svojim pitanjem
probi oblak.
Naas je na potoku
neko dig'o graju
mesec se kupao
ribe mu zlaanu
ukrale odeu.
eva se jutros
u bunu hvali
kako je miu
odgrizla rep mali.
Leptiri se na cvetu
uz veliku buku posvaali.
U kronji buni se una
gnezdo joj puno
malih rakuna.
Od jutros bledi i mrai Sunce
od muke ne zna kome e pre,
zato nebom juri nasumce.
CECILIJA CVETANA SAMARDI

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Pon Jan 03 2011, 11:54

PITANJA
Postoje li pitanja
na koje nismo dali odgovore?
Jo uvek razmiljam
i pitam se do zore?
Ali mi to nikad nisi rekao?
Od mene si beao
jurei za leptirima,
zelenim guterima
i vilinim konjicima.
Jurio si da pravi venie
ispletene od sree.
Nisi mi rekao koliko ti je ao?
to nebo nije zeleno?
to rosa se sui
kad Sunce ustane?
to leptiri ive smo jedan dan?
to guteri bee pod kamen?
to grlica u gnezdu jaja lee?
to vilini konjici imaju providna krila?
Da li sam dobra majka bila?
Nita ti nisam otkrila!

Odleteo si od mene
u daleki svet
da trai odgovore
na pitanja koja te more.
Oprosti majci koja te mnogo
u pustim noima zove
i smilja odgovore sve do zore.
Znam samo da umem da volim
i gledam te dok mi se oi ne zamore.

CECILIJA CVETANA SAMARDI

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Pon Jan 03 2011, 12:20
Zbrka
Jesam li ja to samo sanjala
da li je to san ili java bila?
U nekoj zemlji digla se zbrka
pa je nastala opta frka.
Da li to Sunce juri na sumce?
Da li to Mesec je pojeo keks?

Da li to mravi spavaju na travi?

Pele jedu med, deca seju sladoled,
medvedi se smeju, dok leptiri hodaju,
Salvete jure konfete, tamo prozori lete,
vatra juri vodu, oblak u pantalonama
klanja se svima nama.
Kakva je to pometnja i nigde nije red?
Pradedu unuk pojeo ruak ceo.
Veverici je rep postao beo.
Pometnja, graja , cika i vriska,
ta se to zbiva pitam dok snivam?

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Pon Jan 03 2011, 15:17
TA SE TO ZBIVA?
U Dunavu uhvatili oveka
mislei da je Antun Tun.
Pitali hrka kakva je
Grka baklava ?
Badava, pojeo sam je ja!!!
Mi kroz rupu gleda
sve od reda.
Nee da spava
hoe da gleda kako se bore
slon i mi." U ta ti viri?"
Takva je i taka
ne spavaju ni zec ni maka.
To nije ala srela se
kornjaa i je sa Himalaja.
ali je sada kraj

naljuti se crveni zmaj.

Hu,hu, pogledao mi sovu
ona trepnu i mia maznu.
"Poruku aljem na hiljadu strana
meni je negde otila mama"pie nam gladna stonoga.
"To nije kraj meni je neko
groe pojeo"- ali se
gavran od muke pobeleo.
U prirodi svata se zbiva
samo osluni kakva tu muzika svira.

CECILIJA CVETANA SAMARDI

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Sub Jan 08 2011, 23:46
Vetar vragolan
Danima me brige more
i ne spavam sve do zore.
Pitanje mi ne da mira
ko to danju, a i nou,
stalno naim krajem
besomuno vizitira?
Vragolan po ceo dan luta
nema kape ni kaputa
ari i bez vatre pali.
Sanjar bez manira,
kad bi ste ga
samo upoznali?

Taj ne smo to snove sniva,

ume da se igra,
ve zvidi, stenje, grebe
pobegoh pod ebe.
Pustim krajem juri
i eire skida,
stoleima zemljom
nestaje i skita.
CECILIJA CVETANA SAMARDI

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Ned Jan 09 2011, 23:12
DOGODILO SE

Stojei na ogradi
divila sam se tebi
prelepom bodljikavom,
arenom kaktusu.
Pu je polako klizao
merei kilometre
puevskim stopalom.
Nije napravio lom,
nije se dotakao kaktusa,
sputao se niz stabljiku
zelenog bambusa.
Bilo bi dumbusa
tamo u Italiji
gde vulkan radi

i svi ive u nadi

da e preiveti.
Mirna je puina,
dobro je na brodu,
tu svi piju ampanjac,
prate modu i ele
do Kanade da odu.
Tamo peku lososa
na kamenju kod mosta.
Velika topla pe seje svoju toplinu
da se ne smrznu tamo kod eskima,
gde je veita zima i mnogo snega ima.
Stojim kod ograde i smiljam
kakve e jo zgode da se dogode.
CECILIJA CVETANA SAMARDI

Beskraj

Broj poruka: 95214

Godina: 35
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
Datum upisa: 20.03.2009
Naslov: Re: Pesme za decu Ned Jan 16 2011, 19:40
DVA AKREPA
Dva akrepa, ni gluva ni slepa,
podjednako i runa i lepa,
srela su se pre nedelju dana
u ulici Ljutice Bogdana.
Sve je polo nesluenim tokom:
muki akrep kresnuo je okom,
akrepica simpatiju vrnu spusti pogled u zemljicu crnu.
Za minutu ili neto vie
njih se dvoje ludo zaljubie.

Zbunjen sam k'o pile u kuini ta je ljubav kadra da uini!

Ljubivoje Rumovi
____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'
http://www.youtube.com/watch?v=Tbc_ikzk85I

Beskraj

Broj poruka: 95214

Godina: 35
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
Datum upisa: 20.03.2009
Naslov: Re: Pesme za decu Uto Jan 18 2011, 20:57
CIPELE
Jedne cipele male
nisu znale
da treba da budu iste.
Celog se jutra ludirale.
Nisu pazile
gde su gazile,
kamenie po putu utirale.
Po blatu se brljale,
pa se isprljale.
Jedne cipele male
itavog dugog dana nisu stale,
pa su od umora uvee

s nogu spale.
A kad je palo vee,
neko ree:
'' Gledajte ove cipelice
ala im je prljavo lice !''
Duan urii
____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'
http://www.youtube.com/watch?v=Tbc_ikzk85I

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Uto Jan 18 2011, 23:05
HTELA BIH

Htela bih da radost podelim

poletim krilima belim,
ponesem teret vekova
i ostanem u TVOJIM rukama,
finim i nenim.

Bog se javi!
Milost i sreu podari.
Htela bih milosti
za naputenu decu,
da i oni dobiju
malog plianog mecu.
Htela bih vazduh bez dima,
ljubavi da svako dete
uz roditelje, mnogo ima.
Volela bih da svi
oko nae plave zemlje
od sree i radosti
u nebeske visine polete.
Dala bih zagrljaj svoj naputenoj deci
sreni da uivaju na naoj zelenoj planeti.
Bog se javi i svima neto po elji podari.

"TAMO GDE TAMI DODIRUJE NEBO I NENO MILUJE DUGU"

--------------------------------------------------------------------CECILIJA CVETANA SAMARDI

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Ned Jan 23 2011, 19:35
PTICA
Kada bih postala ptica
bila bih srenog lica
sputala bih se sa litica
i letela na krilima vetra.
Ih da sam ja ptica!
Nikada stala ne bih
Klancima bih jurila ,
Orlove nadmudrila,
Grlicama jaja odnosila,
Sa izvora vode pila.
Ih da sam ja ptica!
Prve pupoljke odnosila.
Vevericu dih nadmudrila
Orahe joj otimala.
Lenike gladnim ptiima dala.
Ih da sam a ptica!
Kad bi ja bila ptica
svakoga dana
sunovratila bih se sa litica.
Legla bih jaja i ptie odgajala.
Svaki dan bih radosno pevala.

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu et Jan 27 2011, 22:01
LEPTIRI
Leptiriu maleni
krilo ti se areni,
poleti ka meni
srce mi razvedri.
Hajde, hajde doi
osmeh e pomoi,
da zajedno usreimo
jedno dete milo.
Pouri, ne dui,
poleti i na dlan mu sleti.
Oko malo zamalo je zaspalo.
Leptiriu maleni tebi se divimo.

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Pet Jan 28 2011, 13:35
U ZIMU LJUTU

U zimu ljutu
pahulje bele
posvuda cvetie
razvejale.
Miris se svei
svuda iri
u granama klike
arena eva,
to prolee zove
u svoje snove.
U blizini uje se kos
i on nam peva
iako je bos.
Svadljiva senica
PROMOLI kljun
zei pobee u bun.
U zimu ljutu
medved spava
u svom kutu
meie uva
u toplom kaputu.

PRAH
Meseeva roso, ti
to golica Sunce
Da izae na istoku
I buka se u potoku.
Pije rosu u budku.
Juri vetar na poroplanku.
Grli srnu dok joj od borovnice
Grlo trne, njeno lane
Tek roeno na noge da stane.
Jelena da ih grli rogovima.
Prirodi da klavir tima.
Travu da mazi.
Liju da koko trai.
Vuka da krvi sre.
Jazavca da sue brke.
Zeca da bude prvak trke.

Meseeva roso!
Prah ti se po stazi pros'o!
Bei u hlad!
Jer nastae nesklad.
Beskraj e pui bez tvog praha
Samo da zna, eto ti jada!

Bajka

Broj poruka: 1375

Location: u srcu
Humor: smejem se
Datum upisa: 26.06.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Ned Feb 13 2011, 22:30
DEVOJCICE I DECACI
Devojcice znaju da cute
i znaju tajnu da kriju,
a decaci znaju da mute
i znaju da se biju.
DEVOJCICE znaju da vole
da drugom paznja godi,
a decaci nikad ne odole
i tako se ljubav rodi.
A kada se ljubav desi
onda ne znas ko si gde si,
zivot nema vise reda
drugacije izgleda.

Bajka

Broj poruka: 1375

Location: u srcu
Humor: smejem se
Datum upisa: 26.06.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Pon Feb 14 2011, 14:03
Lako je prutu
Jao jao jao jao jao jao
Lako je prutu da se sokoli
Dok bije decu njega ne boli
Nije mi zao kad neki trut
Za svoje zasluge dobije prut
Nije mi zao kad pekmez kevin
Dobije prutom makar i nevin
Nije mi zao ni kad na mene
Armija pruca opasnog krene
Ali ne mogu da prebolim
Tata me bije a ja ga volim
Jao jao jao jao jao jao
Lako je prutu da se sokoli
Dok bije decu njega ne boli
Jao jao jao jao
Njega ne boli.

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Pon Feb 14 2011, 19:15

NA TAMIU
Poetkom leta bio je jun
guske su pohrlile
napunile ribarev un.
Ribar ih tera veslom
zagakale i napravile lom.
Na Tamiu u vrbaku
aran vae vaku.
aplje digle graju
hoe na vodi da skijaju.
Na obali skupili se ljudi
gledaju soma kako
na talasima dubi.
Belouka blizu amca
plee i bei od mamca.
Alasi bacili mree
dok tuka u mulju
riblja jaja lee.
Na rotilju peku arana
uz veselu muziku
da razgale duu,blago nama.

Bajka

Broj poruka: 1375

Location: u srcu
Humor: smejem se
Datum upisa: 26.06.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Pon Feb 14 2011, 22:19
Gusenica
Gusenica jedna bila je tuzna
mislila je da je jako ruzna.
Zato je stalno suze lila
i od ogledala se krila.

Posto od suza vajde ne bi

skupi hrabrost i obeca sebi,
da ce cim zora svane
pred ogledalo da stane.
I dok je biserna zora svanjavala
leptirica je lepotom...
sve opcinjavala.

Bajka

Broj poruka: 1375

Location: u srcu
Humor: smejem se
Datum upisa: 26.06.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Sre Feb 16 2011, 15:51
Uz'o deda svog unuka,
Metn'o ga na krilo,
Pa uz gusle pevao mu
Sto je nekad bilo.
Pevao mu srpsku slavu
I srpske junake,
Pevao mu ljute bitke,
Muke svakojake.
Dedi oko zablistalo
Pa suzu proliva,
I unuku svome rece
Da gusle celiva.
Dete gusle poljubilo
P' onda pita zivo:
"Je li, deda, zasto sam ja
Te gusle celiv'o?"
"Ti ne shvatas, Srpce malo,

Mi stariji znamo,
Kad porastes, kad razmislis,
Kaz'ce ti se samo!"

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Sre Feb 16 2011, 17:56
U JASTUKU
U sred srede baba vunu prede
U sred noi mi u sklopku skoi
U sred dana nana nasmejana
U sred kotla vrela voda kljua
U sred vrata jedna brava mala
U sred ume vetar juri lie
U sred noi samo jedan jastuk
U sred jastuka puno snova ima
U sred polja maka juri hrka
U sred knjige samo jedna taka
Taka, taka, takica, taka,
i gotova pesmica i kraj....!

Bajka

Broj poruka: 1375

Location: u srcu
Humor: smejem se

Datum upisa: 26.06.2010

Naslov: Re: Pesme za decu et Feb 17 2011, 14:22
LAKO JE TEBI
Lako je tebi kad ima brata
pa moe da te titi i brani.
Kad se u dvoritu igrate rata,
on uvek stoji na tvojoj strani.
Od svih je bolji.
Od svih je jai.
Zato brat tako mnogo znai.
Lako je tebi kad ima brata:
sme da se pravi vaan pred svima.
U bioskopu nema karata,
on samo trepne i - ve ih ima.
Na utakmici nigde mesta,
on samo migne - tri klinca digne.
Poznaje svakog konduktera.
Poznaje svakog poslastiara.
Ima u gradu trista drugara.
Meni je teko jer nemam brata
pa pazim s kim se igram rata,
jer nije svako na mojoj strani
spreman da uvek ba mene brani.
A kad se s drugom decom potuem,
obino deblji kraj izvuem.
Kod kue radim sam za dvoje
i to je moje i to nije moje:
i ugalj vuem,
i rublje skupim,
i sobu spremim,
i mleko kupim...
I tako: poto nemam brata
moram da budem vredan sam,
da budem dvostruko vredan sam
i da odrastem sasvim sam.
Od svega to na svetu znam
najstranije je kad si sam.

M.Antic

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Ned Feb 20 2011, 12:15
PUT OKO SVETA
Put oko sveta
koji nema kraj,
lepra misao
u mojoj glavi,
spremam se
na put pravi,
da obiem svet
vidim pingvine,
dremljive sove,
gladne vukove
i medvede prave.
Put oko sveta
moda me dovede
na putanji i do tebe.

Bajka

Broj poruka: 1375

Location: u srcu
Humor: smejem se
Datum upisa: 26.06.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Ned Feb 20 2011, 20:44
Petlicu pevacu
Sutra me probudi
Pre nego sto ptice
Iz gnezda poskacu ,
Pre dece i ljudi
Vikni glasom jasnim
Prvi dan u skoli
Da ti ne zakasnim

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Ned Feb 20 2011, 20:55
Ne, nemojte me pitati!
Zato leptir ima krila?
Zato majmun jede banane?
Koliko ima do Himalaja?
Zato deci prija graja?
Ne, nemojte me pitati,
nita to ne umem odgovoriti?
Ve samo sluajte
moje odgovore!
To je to!

Bajka

Broj poruka: 1375

Location: u srcu
Humor: smejem se
Datum upisa: 26.06.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Pon Feb 21 2011, 22:19
Mama kaze da sam devet meseci
u njenom stomaku bila i
da me ona u porodilistu rodila.
Baka prica da me je ona licno
ispred ulaznih vrata pronasla
kada je ujutru iz stana izasla.
Njena labava prica nije opstala,
ne daje ni malo tacan odgovor
kako sam stvarno nastala.
Tata kaze da me donela roda,
kao sa mnom dugo letela
pa pravo u krevetac sletela.
Mozda je njega donela roda,
u drustvu ili sama, ali ja znam
da me rodila moja Mama.

tanjasmu1

Broj poruka: 340

Godina: 39
Humor: ...smeh je cudotvorna sila....koju ja stalno..primenjujem....
Datum upisa: 04.02.2011
Naslov: Re: Pesme za decu Pon Feb 21 2011, 23:39

IGRACKICE MOJE.....
ZBOGOM LUTKO
ZBOGOM KAMIONU
NISTE VISE SAMNOM U FAZONU.....
STA DA RADIM...SEPTEMBAR CE DOCI
TADA MORAM JA U SKOLU POCI.....
ZDRAVO SKOLO
ZDRAVO KNJIGE MOJE
TESKO DECI...KOJA TE SE BOJE..
SKOLA ZOVE...
I JA MORAM POCI
A PO PODNE
OPET CU VAM DOCI......

Bajka

Broj poruka: 1375

Location: u srcu
Humor: smejem se
Datum upisa: 26.06.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Uto Feb 22 2011, 21:54
MACE - J. J. Zmaj
Ja sam malo mace
sto maukom place,
ne zna samo sta ce.
Stojim, stojim, stojim,
a nesto se bojim,
da ne skoci otkud
kakav velik mis.

Mogo bi me tuci,
za brkove vuci.
Aratos ga bilo,
to mi nije milo.
Al' da otkud vidim
misicicka mala,
kom je mila sala,
s' njim bi se moja sapa
apa-rapa-zdrapa,
rado poigrala.

midjika

Broj poruka: 8462

Godina: 36
Location: Beograd
Humor: pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa: 03.03.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Uto Feb 22 2011, 22:36
Sta ja vidim
Mala deca - mala ladja- malo more Malo jedro i katarka nad njom gore.
Malo vetra - mali vali - mala luka Mala krma - mala muka - mala ruka.
Sve je malo, te izgleda kao sala;
Kad je tako, nek i pesma bude mala.
Jovan Jovanovic Zmaj

Nije tmina, nego mrak,

nije igra, nego ples,
nije vreca, nego dzak,
nije srdzba, nego bes.
Nije sija, nego vrat,
nije narav, nego cud,
nije cas, nego sat,
nije sasav, nego lud.
Nije brdo, nego breg,
nije kuca, nego dom,
nije barjak, nego steg,
nije truntav, nego trom.
Nije blesak, nego sjaj,
al je konac, al je kraj!

Caki

Broj poruka: 258

Godina: 50
Location: Zemun
Humor: volim
Datum upisa: 21.01.2011
Naslov: Re: Pesme za decu Pet Feb 25 2011, 20:35
APRIL
Kad april na vrata kuca
meni kao da citav svemir
u ocima svetluca,
smesim se tada svima
i hoce me bas svaka rima.
Zaboravim i kako se

dani i noci broje,

ne znam gde knjige i stvari
po kuci mi stoje,
ne secam se
ni jedne jedine
lekcije
iz skole,
sve mi se cini
da ni vazno nije,
da ce nekako
same sebe da nauce,
sad kad mene
druge
muke muce.
Kad april vec otvori vrata,
nista ne smeju da me pitaju
ni mama ni tata.
A hteli bi da znaju
zasto bez cilja lutam,
kao da po oblacima plutam,
zasto mi se cini
da ne hodam,
vec verujem da letim.
I ako vec letim
zasto mislim da ceo svet
treba sa mnom da poleti.

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Pet Feb 25 2011, 22:35

MESEEVA ROSA
U ovom stvarnom svetu
e, mi smo opet tu,
rekoe ljubiice
pogledaj Nas u lice.
alim i nee me oterati,
moj naklon, rae
zec i utee da nae Alisu.
Ima i mene, ree
lala i ode da spava.
Ko se to tamo duri
reci toj curi
volimo je i mi mali rovci!
Tako beei od njih
nalete na leje
koje u neto bleje.
Njima svima znana
muzika po bati hita.
To povetarac skita.
Batovan mali
po bati se hvali.
Meseeva rosa
eno ide bosa.
Dobro si nam dola!
CECILIJA

Bajka

Broj poruka: 1375

Location: u srcu
Humor: smejem se
Datum upisa: 26.06.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Pon Feb 28 2011, 16:33
Zmija jednom rece lavu:
"Nije vazno sto si car,

ipak, mogao bi biti

pametniji, malo bar."
Zivotinjski car se ljuti,
zatresla se sva Afrika.
Otvorio celjust mocnu,
zacula se stracna rika.
"Ova zmija pojma nema,
tako prica samo slep!
Ne zna da je u zivotu,
najvaznije biti lep!"

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Pon Feb 28 2011, 22:28
OLUJA
Grom para nebo
munja svojom potporom
osvetljava na tren
svu okolinu i kraj.
Munje se igraju
i zovu vetrove
da im se pridrue.
Igra ne prestaje,
pomamaljene kapi kie
tiho dobuju po bespuu.
Grom se opet

grli sa oblacima,
pokisli vrapci se njiu
na mokrim granama.
Cecilija

Bajka

Broj poruka: 1375

Location: u srcu
Humor: smejem se
Datum upisa: 26.06.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Sre Mar 02 2011, 11:56
Nije tmina, nego mrak,
nije igra, nego ples,
nije vreca, nego dzak,
nije srdzba, nego bes.
Nije sija, nego vrat,
nije narav, nego cud,
nije cas, nego sat,
nije sasav, nego lud.
Nije brdo, nego breg,
nije kuca, nego dom,
nije barjak, nego steg,
nije truntav, nego trom.
Nije blesak, nego sjaj,
al je konac, al je kraj!

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Ned Mar 06 2011, 19:53
ZAMIRISALO PROLEE NA TEBE
Zamirisalo prolece
na tebe.
Zatitrale visibabe
na Suncu.
Sanjivi gavran
grake.
Zumbuli pupe
u grmu.
Jorgovan se
klati u dolu.
Snena ljubiica
srena pita.
Kakva je boja
njenog lica?
Veseli povetarac
poljem miris iri.
Zamirisalo prolee
na tebe, da mi zlato
na livadi ne ozebe.

Bajka

Broj poruka: 1375

Location: u srcu
Humor: smejem se
Datum upisa: 26.06.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Ned Mar 06 2011, 19:56

Nasega staroga doktora Jana

telefon zove s Kalemegdana:
-"Doktore dragi, hitno je vrlo,
imamo gosta, boli ga grlo!"
"Imate gosta?
Da nije stranac?"
"Pravo ste rekli. Jest.
Afrikanac!"
"Doci cu brzo, za jedan sat
kazite samo, na koji sprat?"
"Na kome spratu? Tesko je reci,
boli ga citav - drugi i treci!"
Cudom se cudi nas doktor Jan:
Kakav bolesnik? Je l' trospratan?!"
"Doktore, jeste, to nije varka,
zovemo, znate, iz zoo-parka.
zirafu jednu boli nam vrat,
a to je - drugi i treci sprat!"

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Ned Mar 06 2011, 20:25
APAT
ta li to apuu
snene visibabe?

to li razvigor
umom juri i
vesele prie pria?
Velika jela u dolini
bistrim pogledom prati
koliko je sati?
Sova huknu
strmoglavivi se
sa grane u jaruge.
Vuica ui kraj rupe
eka ljubiice da napupe.
Mali zekan vragolan
juri umom ceo dan.
Kukurek se smei
ne zna ega da se seti.
ta li apuu
snene visibabe?
Na potoku lane
popilo lokvu.

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Pon Mar 07 2011, 13:23
LANE MOJE
Sunce danas

neno puta
zlaane zrake.
Oblaci
pobegoe
u klisure.
Visibabe izvirile
ispod snega
nenim mirisom mame.
Lane skakue pored srne
od njihove ljubavi sve trne.
Na as sivi soko kriknu
i u visinu se vinu,
vrtoglavo sleti na istinu
zgrabi malog zeca iz buna.
Studena voda ubori i pravi vir
umom ovladao neki mir,
vetar se primiri i oslunu.
U grmu una prhnu.

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Pet Mar 18 2011, 19:35
IGRA LEPTIRA
U prolenoj igri leptira
kovitlac ih je uznemirio

krila im je ukrstio
korake poveo na isti put
latice cvea napunio nektarom
slasti im podario
ali poslao Sunce, pa im je
dan skratilo, onako nemirni,
nisu pazili, po vlanoj travi gazili,
nade im sprilo i ivot otealo.
U prolenoj igri leptira
koja je trajala samo jedan dan.

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Ned Apr 10 2011, 10:59
TREN
Mirisi cvetni
prohujae livadom,
pelice zazujae,
leptiri se uskovitlae,
zabruja drevni vetar
i napravi mete.
Vrelo nastalo,
kao kolo,
pojuri umom,
ponese radosti
i blistav sjaj,
probuenih ptica,
plavih ljubiica,
jaglaca i narcisa.

Svea mirisna trava,

sa meteom od mrava,
bubica i mnogih zujalica,
pokrenu zov prolea
sva je srea tu sa nama.

Andjeo

Broj poruka: 22
Godina: 33
Location: Nebo i tu kraj tebe
Humor: ..:))))))))......
Datum upisa: 09.04.2011
Naslov: Re: Pesme za decu Pet Apr 22 2011, 16:21
Imam jagnje maleno
runo mu je svileno.
Povazdan se igram s njim
kao s drugom iskrenim.
Sveze trave nakosim
pa ja njemu donosim
Iznesem mu na dlanu
svome milom bekanu
Kad se beko najeo
on poskoci veselo
Zvonce zvoni cin cin cin
Ja u u igru hajd sa njim.
Ko je ovo napisao ne znam.Moje dete je tu pesmicu naucila baka, a ona je se seca iz
skole:)

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Pet Apr 22 2011, 19:52
Andjeo ::
Imam jagnje maleno
runo mu je svileno.
Povazdan se igram s njim
kao s drugom iskrenim.
Sveze trave nakosim
pa ja njemu donosim
Iznesem mu na dlanu
svome milom bekanu
Kad se beko najeo
on poskoci veselo
Zvonce zvoni cin cin cin
Ja u u igru hajd sa njim.
Ko je ovo napisao ne znam.Moje dete je tu pesmicu naucila baka, a ona je se seca iz
skole:)
Lii mi da je pisao JJ Zmaj.

Beskraj

Broj poruka: 95214

Godina: 35
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
Datum upisa: 20.03.2009
Naslov: Re: Pesme za decu Pon Maj 09 2011, 20:06
GODINA

Januar se smei svima,

Al' ta vredi kad je zima.
I Februar zime ima,
pokriva nas snegovima.
U Martu se biljke smee,
jer im zima hladna bee.
U Aprilu i u Maju,
veselo nam procvetaju.
Juni ima svoje udi,
al' ga ipak vole ljudi.
Juli deci nosi raspust,
takoe i mesec Avgust.
Jer Septembar kada doe,
u kolu se tada poe.
U oktobru sve se uti
i ve duva vetar ljuti.
Novembar mu drutvo pravi,
hoe zimu da najavi.
Hladni Decembar na kraju stie,
a godina nova, sve je blie i blie.
aklina "Nina" Suvajac

OD EGA SU SAZDANI SNOVI

Od zelene bajke
koja ui na jstuku
od plaviaste svile.
Od purpurnih cvetova

koji seupliu oko nogu

dok juri ka meni.
Od magliaste beline
koja ti osvetljava put
ka zelenim livadama.
Tamo te ekam
rairenih ruku i puna
neostvarenih nada.
Ljuljaka ukraena
trakama ispisanim
porukama moje ljubavi.
Velikim cvetnim tepihom
gazim i ekam sa osmehom
srene devojice, pune miline.
Snovi su puni srebrne meseine
bate sa raznobojnim cvetovima
kao iz mate arenim klupama.
Poljupcima koji donose radost
kutiju za venu mladost
i tebe sa nasmejanim obrazima.
CECILIJA

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Ned Jul 10 2011, 23:21
OD EGA SU SAZDANI SNOVI?

Snovi su
rupiasti jastuci,
u njima se zaglave
maleni oveuljci
oni nam apuu,
apuu i neno
zbore tajne leprave
vitice pesama
o nenim ljubavima,
onim to nikad ne prestaju
i ne prekidaju lance sree.
CECILIJA

Nella_broken_hart

Broj poruka: 478

Godina: 19
Location: Beograd
Datum upisa: 05.07.2011
Naslov: Re: Pesme za decu Pon Jul 11 2011, 02:59
Im jedno stv renje gl dno
koje jede slov. Stv rno?
Stvrno.
Njvie v li d it pesme
i d jede rei b sne.
Specij litet mu je suglsnik Ce,
voli i smogl snike sve.
Ako ovoj p smi fli slovo ili red,
z to n sm j kriv - kriv je slovojed!
Milo Stefanovi

Nella_broken_hart

Broj poruka: 478

Godina: 19
Location: Beograd
Datum upisa: 05.07.2011
Naslov: Re: Pesme za decu Pon Jul 11 2011, 03:00
Moj ded nem zube, p mi se li:
Jeo sm okoldu ko mli
i sd mi evo pol zub fli!
ovek tek kd ostri,
shvti neke stvri:
okold nije zdrv, poto zube kvri!
Ded, ded, nisi u prvu,
evo, bk e rei istinu prvu:
okoldu moemo slobodno d deremo,
ko zubie, nkon jel, dobro operemo!
Milo Stefanovi

midjika

Broj poruka: 8462

Godina: 36
Location: Beograd
Humor: pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa: 03.03.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Pon Jul 11 2011, 03:01

Nella_broken_hart ::
Im jedno stv renje gl dno
koje jede slov. Stv rno?
Stvrno.
Njvie v li d it pesme
i d jede rei b sne.
Specij litet mu je suglsnik Ce,
voli i smogl snike sve.
Ako ovoj p smi fli slovo ili red,
z to n sm j kriv - kriv je slovojed!
Milo Stefanovi

prelepo
____________________________________________
I ruke raam onom to ruke nema,
i srce sadim u stenu i elik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...

Nella_broken_hart

Broj poruka: 478

Godina: 19
Location: Beograd
Datum upisa: 05.07.2011
Naslov: Re: Pesme za decu Pon Jul 11 2011, 03:02
U prirodi se neto dogaa,
svaka travka ponovo se raa,
meda se iz sna polako budi,
a aba u bari poinje da sudi.

Hajte deco sa svih strana,

prolee je sad pred vama.
Lasta nam se smei s krova,
a u umi lista jova,
arenilo na sve strane,
dolo sunce kiti grane!
Milo Stefanovi

Nella_broken_hart

Broj poruka: 478

Godina: 19
Location: Beograd
Datum upisa: 05.07.2011
Naslov: Re: Pesme za decu Pon Jul 11 2011, 03:07
Kockica
U svetu postoji jedno carstvo
U njemu caruje drugarstvo
U njemu je sve lepo
U njemu je sve neno
U njemu se sve raduje
Tamo su kue od okolade
Prozori su od marmelade
Tamo svako radi ono ta hoe
Tamo raste svako voe

Nella_broken_hart

Broj poruka: 478

Godina: 19
Location: Beograd
Datum upisa: 05.07.2011
Naslov: Re: Pesme za decu Pon Jul 11 2011, 03:09
Kad je bio mrak,
kad je bio mrak,
pojurila maka mia
ak, ak, ak.
Pojurila maka mia
ak, ak, ak,
- a da l ga je progutala,
il ga nije progutala,
to ni ona nije znala
- jer je bio mrak,
jer je bio mrak
Duan Radovi

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu et Jul 14 2011, 12:08
MILOST
Traim milost
za moju duu,
ranjenu od rei
koju ni svetlost
nebeska ne

moe da izlei.
Traim milost
za izgubljene snove
sve dece sveta,
to im je uskraeno
da se raduju
sa roditeljima
kojih vie nema.
Traim milost
za unitene mladunce,
ptice, ribe, kornjae,
medvede, konje i ostala
iva bia na zemlji
to su nepravedno pobijeni.
Traim milost
za svo drvee sveta
jer ne ume da govori
ni moli da prestane sea
a vazduh je sve zbog toga
zagaeniji i gori.
Milost e doi
kada svi ljudi
ponu da vole prirodu
i da se brinu o njoj.
Deca e biti srena
od naih zagrljaja
i tako dalje,sve bie koko valja.
CECILIJA

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd

Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.

Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Uto Jul 26 2011, 12:34
KADA BI SVET POGLEDAO UNAPRED...
Kad bi svet pogledao unapred
pozvala bih poslastiare
da naprave kue od okolade.
Kad bi svet pogledala oima deteta
prozirne bi bile zavese veselja, smeha i sree.
Kad bi svet bio pun arenih balona
svi bi se igrali i ne bi se bojali niega, pa ni slona.
Kad bi svet bio napravljen od bajki
sva bi deca bila srena u krilu njihovih majki.
Kad bi svet pogledali unapred
izmenili bi redosled, pojurili bi u cirkus, a ne u kolu.
Kad bi svet pogledali unapred
bilo bi ljubavi po celoj planeti u nedogled.
CECILIJA

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Pet Jul 29 2011, 14:24
CIPELICE
Jutro ih je uvilo
u plat noi.
Snovima darivalo,

veseljem zabavljalo,
snenim svicima
srce kralo.
Zanesene,
odnesoe ih,
u zemlju gde
nema zlih ljudi,
bojei nebo,
purpurom,
da je ne
probudi.
Tamo su kue
od okolade,
drvea se grle
ptice ka nebu hrle.
Mesec se smei,
rebus pokuava
da rei, zgonetke
uvija i postavlja,
za one to zalutaju
u njegove bajkovite ume.
Cipelice crvene,
probudile se,
kraj kreveta
Bosonoge.
CECILIJAKod:
[code]

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Ned Jul 31 2011, 22:30

OD EGA SU SAZDANI SNOVI

Snovi su sazdani od vihora,
lakih patuljaka koji lebde nad nama,
uvaju da ne odlutamo dalje nego to treba.
Misli do plavog neba! Da! Da! Da!
Da li do zelenih cvetnih poljana?
Na kojima su stalno bele rade rascvetane,
kamilica peva uto - belim cvetovima.
Narcisi se stalno ogledaju da vide koliko su lepi.
Perunika se sa svetlou igra.
Vragolasto se pita kada e no?
Leptiri se uznemire kada pele provire.
Boje razne poljanom se prazne,
Sunce ih mami dok su lepi dani.
Beli tulipani stalno su pospani.
Celu no srea kuca, kuca....
Srea kuca, a ja se ne budim,
ne, ne elim da se vratim
u prazna zelena polja bez tebe,
nejlepi su moji snovi u prelepoj boji.
CECILIJA 31.07.11.

Beskraj

Broj poruka: 95214

Godina: 35
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
Datum upisa: 20.03.2009
Naslov: Re: Pesme za decu Uto Avg 09 2011, 21:57
Jezev odgovor
Die se Jeic , oci mu sjaje,
gostima cudnim odgovor daje:

- Ma kakav bio moj rodni prag,

on mi je ipak mio i drag.
Prost je i skroman, ali je moj,
tu sam slobodan i gazda svoj.
Vrijedan sam, radim bavim se lovom
i mirno ivim pod svojim krovom.
To samo hulje, nosi ih vrag,
za rucak daju svoj rodni prag!
Zbog toga samo, lude vas troje
cestite kuce nemate svoje.
ivite, cujem, od skitnje, pljacke
i svrit cete naopacke!
To slua lija, pa sudi zdravo:
-Sad vidim i ja, je ima pravo!
To re e, klisnu jednom cuviku,
a ono troje digoe viku:
- Je nema pravo, na stranu ala:
a i ti, lijo, ba si budala!
____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'
http://www.youtube.com/watch?v=Tbc_ikzk85I

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Uto Avg 30 2011, 21:21
JESEN
Raspukla se jabuka

od silne jedrine.
U kronji vrabac
nestano prhne.
Zraak Sunca,
u listu, na trenutak
bljesne i sine.
Grlica na grani
u oblake setnu
pesmu vine.
Neujna jesen
sputa se
u zelene nizine.
Oblaci tmurni
nebom jezde
od njih se nou
ne vide zvezde.
Vetar sve vie
krila iri,
dok magla, jutrom ,
srameljivo viri.
Leptiri tuno
krue po cveu,
sanjivo trae
druga i sreu.
Laste se po
ici skupljaju,
rode i divlje guske
eljno ekaju.
To jesen svoje
nene snove sniva,
za sve je priroda
po vazdan kriva.
CECILIJA 30.08.11. Za moju drugaricu Draganu ali to sniva u venosti.

Bajka

Broj poruka: 1375

Location: u srcu

Humor: smejem se
Datum upisa: 26.06.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Uto Sep 20 2011, 16:28
Hteo bih d pitm:
D li je bolje d se igrm s drugom
ili d se igrm sm?
Opet bih d pitm:
D li je bolje d sendvi podelim s drugom
ili d g pojedem sm?
to pitm kd znm,
u ivotu nije lepo kd si sm!
Milo Stefanovi

DOTAKNI OBLAKE UPLAKANE

Vetar je noas
razbio oblake uplakane....
Kronje su kiile
a zvezde molile...
i ljutile se na Sunce
to bez dozvole,
jo ne sija jae,
da oblak ne plae,
duga da se stvara
i lie sa svima razgovara...

Dok leto puzei moli

jesen za jo malo Sunca
i to due da traje.
Vetar je noas
umirivao oblake razmaene.
CECILIJA 20.09.11.

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Uto Sep 20 2011, 17:04
JESEN JE
Pada tako
list po list,
nastade
zlatan put.
Sunce ogrne
plat ut
ljive ubrane
jabuke jedre
nive zrele.
Pada tako
list po list.
Vetar dune

osta put ist.

Jesen je.
CECILIJA

tanjasmu1

Broj poruka: 340

Godina: 39
Humor: ...smeh je cudotvorna sila....koju ja stalno..primenjujem....
Datum upisa: 04.02.2011
Naslov: Re: Pesme za decu Uto Sep 27 2011, 14:01
...ne cuti kao stara...mudra sova...
ako neces da pricas...
...napisi mi bar nekoliko slova....
...lukava si kao ridja....teta Lija...
ali ja sam primetio...
...kada me vidis...oko ti zasija....
....kada ti pridjes na odmoru u skoli...
...pretvoris se u nevino lane...
...a znam dobro...da te i Joca voli...
...nemoj da cutis kao mudra sova....
napisi mi tedve reci....
.....to je samo...sedam slova...

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010

Naslov: Re: Pesme za decu Uto Sep 27 2011, 20:18

OSMEH JESENI
Obula si ute cipele,
bacila sandale,
stavila nalice male
i smeila se Suncu.
Okitila si se platom
smeih boja i skute
blatnjave pokrila matom
i smeila se Suncu.
Oslikala si predele
od Dunava do Avale,
travnjake naarala
i smeila se Suncu.
Napunila si ambare,
bave groem, koare
jabukama, krukama, ljivama
i smeila se Suncu.
CECILIJA 27.09.11.

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Ned Okt 23 2011, 15:26
JESEN

Raspukla se jabuka
od silne jedrine.
U kronji vrabac
nestano prhne.
Zraak Sunca,
u listu, na trenutak
bljesne i sine.
Grlica na grani
u oblake setnu
pesmu vine.
Neujna, nestana vila
sputa se preko njiva
u zelene nizine.
Oblaci tmurni
nebom jezde
od njih se nou
ne vide zvezde.
Vetar sve vie
iri krila,
dok magla, jutrom ,
srameljivo viri.
Leptiri tuno
krue po cveu,
sanjivo trae
druga i sreu.
Laste se po
ici skupljaju, a
rode i divlje guske
eljno ekaju.
To zlatna vila svoje
nene snove sniva,
za sve je priroda
povazdan kriva,
zaista, kriom sve udesila.
CECILIJA 30.09.11.

Caki

Broj poruka: 258

Godina: 50
Location: Zemun
Humor: volim
Datum upisa: 21.01.2011
Naslov: Re: Pesme za decu Ned Okt 23 2011, 17:44
UTEHA
Danas si zalostan.
E, pa sta?
Pozajmicu ti svoj smeh
i jedno zvonce.
Danas si bosonog.
E, pa sta?
Pozajmicu ti svoje cipele
i strucak zimzelena.
Danas si umoran.
E, pa sta?
Pozajmicu ti svoj san
i jednu golubicu belu.
H.L.Davi

Caki

Broj poruka: 258

Godina: 50
Location: Zemun
Humor: volim
Datum upisa: 21.01.2011
Naslov: Re: Pesme za decu Ned Okt 23 2011, 18:08
STA GOLIJAT MOZE
Golijat moze tramvaj iznad kuce da

digne,
Golijat moze pticu u letu da stigne,
Golijat moze sedam mora da ispije,
Golijat moze kita rukom da ubije,
Golijat moze zemlju da okrene,
samo ne moze njegova gruba ruka
da zasadi ljubicice ni dva struka.
Halfdaan Rasmusen

CECILIJA

Broj poruka: 1635

Godina: 54
Location: Beograd
Humor: Smej se i kad ti se plae, samo tako e ulepati i drugima dan.
Datum upisa: 01.11.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Ned Okt 23 2011, 18:30
JESEN 1
Jesen se nadvila,
raskona, puna lepote,
bulevari ukaju od lia,
svuda ima poutele trave,
a cvee polako vene
kao suza kad krene ...
A, ova jesenja no,
puna patnji i nadanja,
ti u zagrljaju druge,
a moje srce puno tuge..
kao suza kad klizne..
Molim ti se jeseni
ogrni me platom
i podari mi ljubavi,
samo jednu kap ....

kao suza kad stane.

CECILIJA 23.10.11.

Caki

Broj poruka: 258

Godina: 50
Location: Zemun
Humor: volim
Datum upisa: 21.01.2011
Naslov: Re: Pesme za decu Ned Okt 23 2011, 21:56
SANJA
Bila jednom jedna Sanja
i danas joj pamtim ime
i secam se one zime
kad je meni tako mila bila
da se zauvek
u moje srce svila.
Imala je pogled
sto obara s nogu
imala je zelje razne
i najlepse pricale je snove
bas k'o da si u javi
Nudio sam Sanji
cokolade slasne
pricao joj basne
kupovao zvake
pevao joj pesme strasne
Sanja nije htela zvake
probala je cokolade slasne
rekla da prijaju joj basne
da su joj i moje neispricane price
jasne

da voli ona pesme strasne

ali da je njena zelja veca
od svega sto moze
da se isprica i kupi
da ta zelja kao mesec raste
a da joj je ime
sreca malo veca
Eto zato se ta Sanja
u moje srce svila
i nadom ga ispunila
da je ona
zelju svoju ispunila
da je nasla srecu
od mene malo vecu
Caki

Caki

Broj poruka: 258

Godina: 50
Location: Zemun
Humor: volim
Datum upisa: 21.01.2011
Naslov: Re: Pesme za decu Sre Nov 02 2011, 10:32
Pisem pesme
jednoj Ani
Ti me gledas
pa bi reko
-Pisati se ne sme
jednoj Ani tako
Priznaj reko bi
ali neces
Pogled tvoj
ipak

sve mi rece
-Pesma treba
vise da se pece
da se vaja
tek
isklesana tako
bice prava
sakrivena od
zaborava
U to sustavo
majsko vece
pesmom ovom
koje tece
eto tako ti mi rece
Samo da znas
ja cu pesmu
Ani dati
Ana ce je svojom
zvati
sve ce moje rime
u uvojke plave njene
da se sloze
tu ce da se mnoze
Zaborava pesmi
nece biti
u srcu ce je Ana kriti
Posveceno mom drugu iz detinjstva Predragu i njegovoj Ani

Caki

Broj poruka: 258

Godina: 50
Location: Zemun
Humor: volim
Datum upisa: 21.01.2011

Naslov: Re: Pesme za decu Uto Nov 08 2011, 08:37

Caki ::
APRIL
Kad april na vrata kuca
meni kao da citav svemir
u ocima svetluca,
smesim se tada svima
i hoce me bas svaka rima.
Zaboravim i kako se
dani i noci broje,
ne znam gde knjige i stvari
po kuci mi stoje,
ne secam se
ni jedne jedine
lekcije
iz skole,
sve mi se cini
da ni vazno nije,
da ce nekako
same sebe da nauce,
sad kad mene
druge
muke muce.
Kad april vec otvori vrata,
nista ne smeju da me pitaju
ni mama ni tata.
A hteli bi da znaju
zasto bez cilja lutam,
kao da po oblacima plutam,
zasto mi se cini
da ne hodam,
vec verujem da letim.
I ako vec letim
zasto mislim da ceo svet
treba sa mnom da poleti.

Tako je to sa aprilima. Zaboravila sam da napisem ime autora.

Pesma je nastala kao secanje na aprile, nama svima, u secanju tako mile.
A.S.
Caki

meseceva rosa

Broj poruka: 9089

Location: u jutrima koja sanjare...
Datum upisa: 25.08.2010
Naslov: Re: Pesme za decu Pet Dec 09 2011, 22:48

,
,
,
, .

, ,

.
,
- ,

( )

Reila sam danas,

da pomognem mami,
ja sam prava domaica,
to pomae dami.
Nije mi ba jasno,
to silno spremanje,

mislim da je,ipak
bolje,tatino dremanje.

drbob
Vip

Broj poruka: 42
Godina: 56
Localisation: tamo gde je nekad bio raj
Datum upisa: 11.02.2007
Naslov: Re: DEJE PESME Pon Feb 19, 2007 3:43 pm
I mama se zeica
napravila strogom,
pripretila zeiima,
ona babarogom.
Mnogo su se uplaili,
ti zeii mali,
i taticu zekana,
upomo su zvali.
Tatica ih pogleda,
na okupu svi su,
''mamica ih samo plai
kada dobri nisu''.

drbob
Vip

Broj poruka: 42
Godina: 56
Localisation: tamo gde je nekad bio raj
Datum upisa: 11.02.2007

Naslov: Re: DEJE PESME Sre Feb 21, 2007 8:59 am

Metlicu sam uzjahala
vetica sam Veca,
pa u da odletim
pravo do Meseca.
I tapi sam ja uzela,
pa sam stara baka,
ne bojim se vie
vetica i mraka.
A kad sam se naminkala,
ja sam prava dama,
svojoj lutki Maji
postala sam mama.

Ako stece pamet, nece se ozeniti

Jedan otac htio da ozeni sina vrlo mlada, no je htio da cuje savjet od jednoga svog
najmilijeg prijatelja, te podje k njemu, i rece mu: - Sta bi ti sjetovao, moj po bogu
brate, bih li ozenio, ove jeseni mog jedinka sina? - Ja, da sam tobom, - odgovori mu
- ne bih ni jos za koju godinu, dok dajbudi stece malo vise snage, a i pameti. - Ti si
covjek lud; - odgovori mu otac - bolan, ja ga bas zato i zenim doklen je premlad i
lud, jer ako moj sin stece pameti, nece se nikad ozeniti.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:39
Baba i smrt
Bila nekakva baba odvec srdita, a imala unucad vrlo opaku i nemirnu, te se s njima
jedan dan uguste zainadi; a oni na nju kamenjem. Dodija se babi,te pocne u placu i
u jedu proklinjati sebe, i od jada zavice:
- O smrti, dje si, zaboga, uzmi me s ovoga svijeta!
U taj cas prikaze se strasna smrt, pa zavice:
- Evo me, ko me ono zvase?
Baba se prepane i pokaja se sto rece, pa progovori:
- Eno ono moje najstarije unuce!

Naslov: Odg: Narodne prie

Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:39
Car i dijete
Setase se jednom nekakav car, pa se srete s jednim djetetom i, onako u sali, zapita
ga:
- Dje ti ides, dijete?
Dete nesto bilo zlovoljno, pa mu oprcito odgovori:
- Ne znam.
Caru bi zao, te zapovjedi da uhvate ono dijete i da ga zatvore u tamnicu, koje
odmah sluge ucine. Nakon dva-tri dana caru se razali zasto ono dijete stavi u
tamnicu, a opet pomisli: ko zna dje je ono hodilo, sta li dauradi. Pa podje k djetetu u
tamnicu i upita ga:
- Zasto mi, dijete, odgovori onomadne da ne znas dje ides?
A on caru:
- Vidis i sam da nijesam znao: ko se nadao, ko li je znao da ja idem u tamnicu?

Naslov: Odg: Narodne prie

Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:39
Ciganin i car
Ciganin se prijavi caru za posluznika kod konja. Pogode se neka mu plati svaki muz
koji se boji svoje zene sto dukata.Poslije nekoliko dana dodje i rece Ciganin caru:
- Evo u bosci imam prelijepu djevojku od petnaest godina; ako te begenise, ja ti je
poklanjam na dar.
Car prihvati:
- Dovedi mi je, ali se cuvaj da ne bi doznala moja carica.
Sad Ciganin pruzi ruku i rece:
- Daj sto dukata: i ti se bojis zene, a carska se rijec ne porice.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:40
Ciganin i dinja
Prodavao covek dinje, pa naidje i jedan Ciganin. Covek se htede nasaliti, pa mu
rece:
- A bre, Cigo, ako me odmah brzo slazes, dacu ti jednu dinju.
- Sta ce mi dva dinja, mulim gazda, dosta je i jedna, - odgovori Ciganin.
- Pa jednu sam ti i kazao.
- Bodjidusa, kazao si mi da ces mi dati dva dinja.
- Lazes, Cigo!
- Pa kad lazem, daj mi taj dinja sto si mi ga obecao za laz! - rece Ciganin, i odnese
dinju.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:40
Kako Ciganin nauci konja gladovati
Nekakome Ciganinu ucini se tesko hraniti konja, za to zamisli da ga nauci
gladovati,, i tako mu prestane davati i sto je za jelo. Kad konj posle nekoliko dana
crkne od gladi, Ciganin rekne: "Hej nesrece moje! taman kad ga naucih gladovati,
onda crce."
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:40
Cobance prevarilo popa
Putovao nekud pop podalje iz svoje nurije, pa doje u neznano selo.
Iznad sela nadje jedno cobance, pa zeleci da u dobru kucu dodje u konak, upitace
cobance:
- Ko u ovom selu najbolje stoji, dijete?
- Petar kovac, - odgovori dijete - povaznad je uz nakovanj.
- Ne pitam te to, no ko je u ovome selu najjaci.

- U moga strica: vo Zimonja. Nema u cijelu selu nijednoga vola da mu more dobosti
ja utegnuti.
- Ama, ne pitam te ni to, no ti meni kazi ko je najstariji u ovom selu.
- Dub nasred sela, sto se poda nj iskupljaju seoska goveda, - odgovori mu dijete.
Pop se na to naljuti, pa ce djetetu:
- Hajde, dijete, s djavolom!
- I ti, pope, s bogom! - rece mu dijete.
Posto se pop odmace od djeteta, predomisli se, pa ce mu doviknuti:
- Ne bilo ti, dijete, ono sto ti rekoh!
- Ni tebi, pope, ono sto ja tebi rekoh! - doviknu mu dijete, a pop se ugrize za gubicu.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:40
Djavolak
Uzeo kaludjer Svetogorac malo dijete musko, dok jos nije znalo za se, pa ga odnio u
Svetu Goru i onamo ga othranio i naucio knjizi. Kad mu je bilo vec oko osamnaest
godina, onda ga poved uza se kao djaka, i podje amo u svijet da pise. Kad dodju u
prvo selo, a to djevojke uhvatile kolo pa igraju, valjada je bila nedjelja ili kakvo
veselje. Kad ugleda djak djevojke, zacudi se kakva su to stvorenja, pa onako malo
kao veselo i zacudjeno upita kaludjera:
- Sta je ono, duhovnice, sta je ono?
A kaljudjer, kao namrgodjen, odgovori mu:
- Ne gledaj onamo, sinko, niti pitaj sta je: ono je djavo.
Onda djak najumiljatijim glasom rece:
- Dela, duhovnice, boga ti, da kupimo onoga jednog djavolka, pa da ga povedemo
namastiru.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:41
Djevojka, udovica i pustenica
Bio covek neozenjen, pa ga jedni nudili djevojkom, drugi udovicom, treci
pustenicom. Sad on nije znao, koju ce uzeti; zasto su po sebi sve tri bile dobre i
lijepe; nego otida nekakom starcu, da ga pita: ili je bolje uzeti djevojku, ili udovicu,
ili pustenicu; a starac mu kaze: "Sinko! ja ti na to ne umijem nista kazati, nego idi
premudrome (t.j. Solomunu), on ce ti znati kazati, sta je bolje; pa dodji poslije, da
mi kazes, sta ti je rekao." Onda covek otide k Solomunovu dvoru. Kad dodje pred
dvor, pitaju ga sluge, sta ce, a on im kaze, da ide premudrome. Onda ga uzme jedan
sluga, te ga uvede u dvor, pa pruzi ruku na jedno dijete, koje bijase uzjalo na stap,
pa trci po dvoru. "Eno ono je premudri." Covek se zacudi, pa pomisli u sebi: "Sta
ce ono dijete meni znati kazati! Ali vec kad sam dosao dovde, ajde da vidim, sta ce
reci!" Pa se onda uputi k Solomonu; a kad dodje k njemu, on stane lijepo sa svojim
konjem, pa ga zapita, sta ce, a covek mu kaze sve redom sta je i kako je. Onda mu
premudri odgovori: "Ako uzmes djevojku, ti znas, ako uzmes udovicu, ona zna; ako
li uzmes pustenicu, cuvaj se moga konja!" pa se onda okrene, a coveka malo predre

krajem stapa preko nogu, i stane opet trkati po dvoru. Onda covek pomisli u sebi:
"Bas sam prava budala! ja mator covek, pa sam dosao djetetu, da me svjetuje, kako
cu se zeniti;" pa se vrati na trag, i otide onom starcu, da ga pita, kome ga je svjet!
Kad dodje starcu, i vicuci na njega i srdeci se kaze mu sve kako je prosao s
premudrijem; onda mu starac rece: "E moj sinko! nije to premudri nista onako
rekao: ako uzmes djevojku, ti znas, t.j. ona ce drzati, da ti sve znas bolje od nje, pa
ce te slusati kakogodj ti oces; ako uzmes udovicu, ona zna, t.j. ona je vec jednom
bila zena, pa sad misli da sve zna; zato nece te ceti slusati, nego ce sve ceti da ti
zapovijeda; ako li uzmes pustenicu, cuvaj se moga konja (pa tebe stapom preko
nogu), t.j. cuvaj se da te ne ozeze onako, kao sto je i prvog muza ozegla.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:41
Dobro hvala
Sastanu se dvojica siromaha, dva glavna prijatelja, koji se nijesu zadugo vidjeli.
Posto se najprije za zdravlje upitaju,upitase jedan drugoga:
- Kako mi sad zivotaris?
- Dobro, odgovara drugi. Sto imam para- sve mi je u zitu, sto imam zita - sve mi je u
brasnu, sto imam brasna - sve mi je u hljebu, a sto imam hljeba- sve mi je u trbuhu.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:41
Dobro je dje i zenu poslusati
Otide jednom nekakav cipcija kod svog age, pa mu nije imao sta drugo da ponese ne
peskes nego samo jedan par piladi. Kad dodje do age, pokloni mu se po obicaju i u
ruku poljubi, a aga, tek sto ga vidi dje nosi par piladi, rece:
- Ej valaj, rajo, kako si?
- Dobro u tvoje zdravlje, moj lijepi aga! - odgovori mu.
- A jesi li, bolan, vec sto donio nego to dvoje zgureni piladi?
- Bogme, aga, nijesam, nego da ti pravo kazem, hocah ponijeti i malo masla, pa mi,
da oprostis, zena ne dade,govoreci mi da nemamo u kuci no nesto malo.
Aga se pogladi po bradi, pa rece:
- Valaj, ko zenu slusa, on je gori od zene, i zato ne valja zenu nikada slusati.
Nakon nekoliko doba opet dodje nesto poslom do age i ponese mu malo masla, a on
ga upita:
- Bolan, jesi li mi vic sto donio nego ovi fildzan masla?
- Ne, aga moj, nego da ti pravo kazem, davase mi jutros, da oprostis, moja zena
jedan dobar par kokosi i deset puta mi rece: "Na, ponesi ovo nasemu dobrome agi",
a ja, kako mi ti ono rece skoro, ne htjede zenu poslusati.
Na koje mu aga rece:
- Dobro je kadikad i zenu poslusati.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:43

E lijo, sad si dolijala

U nekoj zemlji oglasi se lazljiv vrac. Car od one zemlje dozove ga preda se i
iznesavsi u zavezanoj vreci lisicu, rece mu:
- Ako pogodis sta je u toj vreci, pravi si vrac, i necu ti nista; ali ako ne pogodis,
pogubicu te.
Onda on, zamislivsi se malo, rece sam sebi:
- E lijo, sad si dolijala|
Cuvsi to car, odmah povice:
- Pogodi, lisica i jest|
I tako ga otpustise kao pravog vraca.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:43
Ere poje vrbu
Islo dvanaest Era putem, pa dodju na neku vodu, i tu ugledaju krivu vrbu nagnutu
nad vodom. Onda ce jedan reci:
- Ene, drugovi, ozednela ona vrba pa ne moze da dohvati vodu. Hajde da je
napojimo - sevap je.
- Pa kako cemo, - upitaju ostali - kad je debela i visoka?
- Pa eto kako, ja cu se uhvatiti za vrh od vrbe, a jedan od vas meni za noge, a treci
ovome drugome, a cetvrti trecem, i tako redom, dok se svi pohvatate jedan za
drugoga, i tako cemo je saviti i napojiti.
Tako i ucine. Kad su se svi pohvatali, povika prvi:
- Jeste li se svi pohvatali?
- Jesmo, - odgovore oni.
- E, onda drzite se vi cvrsto, dok ja pljunem u ruke da priuzimem za grane, gotov
sam ih ispustiti, - pa usti vrbu da bi pljunuo u ruke, a oni se otisnu svi u vodu da se
podave, osim prvoga koji je znao plivati.
On ispliva, pa kad stane na obalu, okrene se da vidi sta je sa ostalima, pa videvsi da
nema nijednoga, rece:
- Ih, pobogu! Umalo sto ne bi zlo!
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:44
Ero i kadija
Cuvao Ero kadijina goveda, pa imao i svoju jednu kravu, te isla s kadijinim
govedima. Jadan put se dogodi, te se pobode kadijina krava s Erinom, pa Erina
krava ubode kadijinu na mjesto. Onda Erobrze bolje otrci kadiji:
- "Cestiti efendija! tvoja krava ubola moju kravu."
- Pa ko je kriv, more! je li je ko nacerao?"
- Nije niko, nego se pobole same."
- "Ej, vala, more! marvi nema suda."
Onda Ero:

- "Ama cujes li ti, efendija! sto ja kazem: moja krava ubola, tvoju
kravu."
- "A a! more! stani dok pogledam u citap!" pa se segne rukom, da dovati citap, a
Ero te za ruku:
- "Ne ces, Bog i Bozja vjera! Kad nijesi gledao mojoj u citap, neces ni tvojoj."
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:44
Ero i Turcin
Orao Turcin ralicom po strani iznad nekake cuprije, a Ero putem cerao nekoliko
konja natovareni. Kad se Ero prikuci blizu, onda Turcin stane vikati: "Ca saronja,
ca! i ti imas pamet, Ero je nema." U tom Erododje na cupriju, pa nacera konja
preko cuprije, a njega stane pomaganja: " jaog mene do Boga miloga! Sto cu sad?"
A Turcin, kad to cuje, brze bolje ustavi volove, pa strci k njemu: "Sta je more Ero?
Sta je?" - "Od mene do Boga miloga! eto odose meni konji, a ja ostado za vodom."
-"Ajde more i ti za konjma." -"Ne smijem, gospodaru! Bog i Bozja vera, ja tuda za
zivot preci." Be ajde more ne luduj! kako ne smijes preci preko cuprije, kuda ide
svijet i konji natovareni prelaze." - Ajja! Ero nece niposto, nego jednako jauce i
lelece. Onda Turcin: "Ajde more sta ces dati, da te prenesem ja na ledjima?" - A sto
istes, gospodaru?" "Daces mi dvanaest perpera." - Ajde de!" - Uprti Turcin Eru, te
prenese preko cuprije, a kad ga spusti na onoj strani, onda se Ero stane pipati po
njedrima: "Nemam, gospodaru, ni perpere, Bog i Bozja vera!" A Turcin: "Kako
nemas, bre, ana seni sitim! Zasto lazes kurvo? Odi opet na ledja." Ero uzjase opet
Turcina, te ga jos jednom prejase preko cuprije; pa ga onda zbaci Turcin na
zemlju: "Eto, kurvo! crkni tu, kad nemas cim da platis," pa onda otide svojim
volivima i pocne opet orati; a Ero onda skoci, pa preko cuprije: "Ej Turcine!gledaj
kako i tvoj saronja ima pamet, a Ero je nema! Ele on tebe prejaha dvaput preko
cuprije."
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:44
Gradi ko ima, a krade ko nema
Nekakav zendjio covek gradio kucu, pak je htio da ucini jednu stvar sto drugi
nikada nije ucinio i da tim dokaze svijetu svoje bogatstvo, te izmisli i nacini alku na
avlinskim vratima srebrnu pa pozlacenu, i zapise na vratima velikim slovima:
"Ovako cini ko ima".
Podje putem nekakav covek siromah pa kad vidi sto nikad prije nije cuo ni vidio,
donese po noci jedno gvozdje te razvrati alku na vratima i ponese, a zapise:
"Ovako cini ko nema".
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:44
Hero i car

Hero je svake godine nosio caru peskes iz svoje basce od najboljeg voca, a jedne
godine kaze zeni:
- Evo sjutra nosim caru dunja, kad su dobro rodile i dosta goleme.
Zena mu rece:
- Nemoj dunja, jazuk je, valjace nasoj djeci dojduce zime, nego mu ponesi smokava
jedan kosic: milije ce caru biti no dunje.
On je poslusa i ubere jedan kosic od najboljih smokava. Evo ga k caru, a car je bio
vec rucao, a od dobre volje, pa rece Heru:
- Aferim, Hero, sjedi sprama mene.
Kad Hero sjede pokleknuvsi na koljena, a savi ruke na prsi i cara smjerio u oci, car
prifati oni kocis smokava, pa s jednom po jednom Hera u glavu sto vise i bolje
mogase. Hero, svaki put kojom ga je car smokvom u glavu zvestio, rekao je da car
cuje:
- Jarebi sucur!
Zacudi se car, pa prestane udarati smokvama, i upita Hera:
- Ma, bolan, jesi li lud? Ja te smokvama bijem, a ti svakom: "Jarebi sucur!" Kazi
mi zasto?
- He, he, cestiti care, da sam ja tebi donio na peskes dunja, kao sto sam bio naumio,
ti bi mene jutros ubio; ali mi zena ne dade, bog joj svakog dobra dao, kao sto joj je i
pamet mimo ikakva isana!
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:44
I to ce proci
Sve ce proci, i najvece zlo kao i najvece dobro.
Nekakav putnik dodje u jedno selo u kome je gospodar imao prekrasan dvor, pa
kod dvora jednoga svog roba uhvatio u jaram te orao po njemu. Kad putnik to cuje,
bi mu vrlo zao, i, otisavsi gospodaru na oranje, stane mu govoriti da to nije pravo, i
zaiste da bi mu prodao onog roba da se onako ne muci; ali prije nego mu gospodar
odgovori, okosi se na nj rob govoreci:
- Sta je tebi stalo za to? I to ce proci.
Putnik se nadje u cudu, pa okrene svojijem putem. Kad se putnik poslije dugog
vremena vrati natrag, i dosavsi opet u ono selo, dozna od seljaka da je car, cuvsi
kako je gospodar svoga roba mucio, gospodara pogubio, a njegov dvor i ostalo sve
imanje dao robu. Putniku bude vrlo milo, i digne se k robu i stane mu cestitati
zahvaljujuci bogu sto se tako dogodilo. Ali rob, ne mareci nista za to, odgovori mu:
- I to ce proci.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:44
Junacko srce
Izruzila zena muza, a on pribjegao u komsiluk i okupio plakati. Slegose se komsije
oko njega:
- Sto jecis, bolan? Koja ti je gadna rana?

A on jecajuc:
- Izruzila me zena, pa mi ne moze junacko srce odoliti.

Naslov: Odg: Narodne prie

Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:45
Kako je postala krtica
Nekakav seljak hteo da prisvoji tudju njivu, pa svoga sincica zakopao u zemlju,
posto ga je najpre naucio sto ce odgovoriti kad se zapita.
Sudije i parnicari dodju na njivu, i tu onaj sto je hteo nepravdom tudje da prigrabi
rekne:
- O crna zemljo, ti sama kazi cija si!
- Tvoja sam, tvoja! - zacuje se detinji glas iz zemlje.
Pravi gazda, cuvsi to, trgne se. I sudija presudi da njiva pripada onom koji je
nepravedno trazi.
Sud se razidje.
Onda otac s motikom u rukama navali kopati zemlju da izvadi dete, ali deteta
nema! Zove ga. Dete se odziva, ali sve dalje bezi. I tako se pretvori u krticu.
Tako je, vele, postala prva krtica.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:46
Klincorba
Pripovijedaju da je dosao soldat babi u kucu i iskao da mu da stogod za jelo, a ona
mu kazala da nema nista u kuci za jelo. Onda soldat rece:
- A ti mi daj barem tiganj i malo vode da nacinim klincorbu.
Baba mu to da, a on uzme tiganj i metne u njega gvozden klin, pa nalije vode i
metne na vatru. Kad se voda ugrije, a on zaiste od babe malo soli, i baba mu da, te
je posoli. Kad voda uzavri, a on zaiste malo brasna; baba mu da i to: samo da vidi
od cuda kako ce to biti klincorba, te saspe u onu vodu i zamete; potom zaiste jedno
jaje, te i njega razbije u onaj skrob; onda zaiste jos malo masti, te ono zamasti; pa
onda skine s vatre i klin izvadi napolje, a klincorbu izjede.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:46
Kreci, oce igumane!
Umirao jedan stari iguman u zendjilu manastiru, pa od zalosti, kada vidi da ce
umrijeti, pocne plakati. Upita ga jedan od najstarijih kaludjera, koji je kao u ruci
drzao da ce on po smrti igumana starjesinom postati:
- Sto ti je, oce igumane, te tako places?
Odgovori mu on:
- Kako necu plakati, kad promislim kako cete vi jadni kaludjeri bez mene posto ja

umrem, kako li ce ovi nas manastir bez dobra upravitelja kao sto sam ja?
A oni mu kaludjer odgovori, kao da place:
- Kreci ti, oce igumane, ne misli se nista za manastir.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:46
Krepao kotao
Izmisli jedan prosti seljanin, kako bi prevario nekog kamatnika trgovca u varosi,
koji mu je dosta krivice uradio, i podje jedan dan u trgovca moleci ga:" Gospodaru,
molim te, uzajmi mi kotao rakijnski, da nesto rakije ispecem, a do danasnjega dana
donijecu ti ga i dobiti nanj talijer." Slakomi se trgovac i uzajmi mu kotao, a
seljanin sedmi dan podje trgovcu i odnese jedan preko mjere mali kotlic rakijnski
govoreci:" Znas, sta je gospodaru?" "Sta?" zapita trgovac. Bogme se okotio tvoj
kotao" odgovori seljanin, "i evo sam ti zdrijebe od njega donio, jer je u mene
zdrijeban i dosao, a ja tvojega ne cu." Bravo! bravo!" odgovori trgovac, "po tome se
vidi, da si covjek posten, fala ti!" "Nego molim te, gospodaru" pridoda seljanin,
"neka jos koji dan u mene postoji kotao, jer ga onako bolesna ne mogu spraviti."
"Dobro dokle" odgovori mu trgovac. Poslije desetak dana dotrci uplasen seljanin k
trgovcu, pa mu rece: "Gospodaru, ne znas nesrece?" "Koje?" zapita trgovac.
"Krepao kotao." "Kako krepao, niciji sine!" prodere se trgovac, "kako moze kotao
krepati?" "Eto kako" prihvati seljanin, "stogodj se koti, valja i da krepa." I na ovaj
nacin,kad trgovac potjera seljanina na sud i u sudu dobije razlog, i uzme veliki
kotao za mali.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:46
Ero s onoga svijeta
Kopao Turcin s Turkinjom kukuruze, pa na podne otide Turcin da prepne i da
napoji konja, a Turkinja otane odmarajuci u hladu. U tom udari odnekud Ero:
"Pomozi Bog, kado!" -"Bog ti pomogao, kmete! a odakle si ti, kmete?" -"Ja sam,
kado! s onoga svijeta." - Jeli Boga ti! a nijesi li vidjeo tamo moga Muju, koji je
umro prije nekoliko mjeseci?" -"O! kako ga ne bi vidjeo! on je moj prvi komsija."
-"Pa kako je, Boga ti!Kako zivi?" -"Bala Bogu! zdravo je, ali se Bogme dosta muci
bez asluka: Nema zasto da kupi duvana, niti ima cim da plati kavu u drustvu". -"A
oces li ti opet natrag? ne bi li mu mogao ponijeti, da mu posljem malo asluka?"
-"Bi, zasto ne bi, ja idem sad upravo tamo." -Onda Turkinja otrci tamo, dje joj se
muz bio skinuo od vrucine, te uzme kesu s novcima, i stogodj bude novaca u njoj, da
Eri, da ponese Muji. Ero dokopa novce, pa metne u njedra, pa bjezi uz potok. Tek
sto Ero zamakne uz potok, al' eto ti Turcina dje vodi konja da napoji, a Turkinja te
pridagnja: "Da vidis, moj covece! tuda sad prodje jedan kmet s onoga svijeta, pa
kaze za nasega Muju, da se muci bez asluka: nema za sta da kupi duvana niti ima
cim da plati kavu u drustvu; te sam mu ja dala ono novaca, sto je bilo u tvojoj kesi,
da mu ponese." A Turcin: "Pa kud ode? Kud ode?" A kad mu zena kaze, da je

otisao uz potok, onda on brze bolje skoci na gola konja, pa poceraj, uz potok. Kad se
obazre Ero i vidi Turcina, dje trci za njim, a on onda bjezi! Kad dodje pod brdom u
jednu vodenicu, a on utrci u nutra, pa povice videnicaru: "Bjezi, jadna ti majka!
Eno Turcina da te posijece; vec daj meni tvoju kapu, a na tebi moju, pa bjezi uz
brdo tuda oko vodenice." Vodenicar, videci Turcina dje trci na konju, poplasi se, i
ne imajuci kad pitati, zasto ce i kroz sto da ga posijece, da Eri svoju kapu a Erinu
baci na glavu, pa iznad vodenice bjezi uz brdo. Ero metne vodenicarevu kapu na
glavu, pa jos uzme malo brasna, te se pospe, i nacini se pravi vodenicar. U tom i
Turicin dotrci pred vodenicu, pa sjase s konja i uleti u vodenicu: "Kamo more taki i
tako covek, sto je sad tu usao u vodenicu?" A Ero mu kaze: "Eno ga vidis, dje utece
uz brdo." Onda Turcin: "Drzi mi more konja." - Ero uzme konja, a Turcin uz brdo
za vodenicarem, ovamo, onamo po bukviku. Kad ga vec stigne i uvati, a on: "Kamo,
k...o! novci, sto si prevariomoju zenu, te uzeo da poneses Muju na oni svijet?"
Vodenicar se stane krstiti i snebivati: "Bog s tobom, gospodaru! ja niti sam vidjeo
tvoje zene, ni Muje, ni novaca." I tako im prodje citavo po sata, dok se osvijeste, i
vide sta je. Onda Turcin potrci na vrat na nos k vodenici; kad tamo, ali oces! Ero
uzjao konja, pa otisao bez traga, a Turicin savija sipke, pa pjesice k zeni. Kad ga
zena opazi bez konja, a ona povice: "Kamo, covece! sta uradi?" - Veli: "Tamo njoj
mater! ti si mu poslala novaca, da kupi kave i duvana, a ja sam mu poslao i konja,
da ne ide pjesice.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:46
Nasredin dijeli ovnove
Zarobilo devet gorskih hajduka deset ovnova, pa stali da ih dijele.
Dijeli, pa dijeli, kako god pocmu, na svakog dolazi po jedan, a samo na jednog po
dva ovna. Takvu kavgu zametnuse i da ce oruzje trgnuti, kad li nanese sreca
Nasredina kraj njiha. Kad ga oni vide, viknu ga:
- De, hodzo, pejgambera ti, naredi kraj inatu i kavgi, razdijeli ovnove kako te tvoja
pravica uci, pa kako ti reces, nam ce pravo biti.
Sad udje hodza u druzinu i rece:
- Ako zaista na moju rijec pristanete, kako po pravu i pravici recem, i ako mi nece
niko zlobiti, to cu pravo podijeliti.
Svi hajduci ucinise kletvu, a to bi Nasredinu drago, pa ce ovako:
- Vas devet i jedan ovan je deset; ja jedan i devet ovnova - to je opet deset.
To rekavsi, ostavi hajducima jednoga ovna, a ostalo devet sa sobom ocera.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:47
Nasrudin i pas
Jednom Nasrudin hodja usao nekuda kroz selo, pa na njega naleti pas njegova
komsije. Hodza, da se obrani, potegne sjekiru, udari psa u glavu, a pas otegne

repinu.
Komsije ode kadiji, pa mu se potuzi. Odmah dovedu Nasrudina, te mu rece kadija:
- Sto nisi drzalicom udario psa, vec sjekirom?
Na sto ce mu Nasrudin:
- Da je htio pas mene repom ujesti, i ja bih njega udario drzalicom.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:47
Nasredin u bostanu
Prolazio Nasredin hodza kraj bostandzijina bostana. Zapele mu lijepe dinje i
karpuze za oci, pa ne mogo srcu odoliti, preskoci plot pa ih stane u torbetinu trpati.
Al' eto ti bostandzije:
- More, hodzo, sta radis u mom bostanu?
Nasredin, kako prihvatio dinju da ju utrgne, okamenio se kraj nje i izbuljio oci u
bostanziju:
- More, bostanzijo, vitar me donio.
- Ako te je vitar donio, sto drzis dinju u ruci? - pita bostandzija.
- Drzim se da me dalje ne odnese, - veli hodza.
- Ma kad se drzis da te dalje ne odnese, zasto ih trpas u torbu? - pita opet
bostandzija.
- Beli, ni sam ne znam sto to od straha radim - doklopi hodza.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:47
Nesretniku se ne moze pomoci
Za nekakoga coeka govorilo se da je nesrecan i da mu se nikako ne moze pomoci.
Jedan bogat coek namisli ogledati, dali je istina, pa uzme jednu kesu novaca te
metne na brvinu preko koje je malo po tom valjano da predje onaj nesretnik. Kad
nesretnik dodje blizu k brvini, on rekne u sebi: "Dosta sam puta preko ove brvine
prelazio, hajde sad da ogledam, dali mogu zmureci preko nje preci," i tako
zazmurivsi predje preko brvine i prekoraci kesu s novcima.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:47
Nije vjera tvrda u jacega
Udruze se tri vola, te se dogovore i otidu u planinu veliku, dje su dosta trave i vode
nasli. Tu se nastane. Dodje vuk da ih pokolje, ali oni se pribiju jedan uz drugoga; pa
docekaju vuka na rogove, te im vuk ne mogne nista. Vuk se domisli, pa upotrebi
lukavstvo. Privuce se blizu Bijelonje, pa ga zovnu i rece mu: - Dogovorite se ti i
Rudanja, te mi izdajete Galonju, i nemojte ga braniti, a to je i za vas korisno, jer ce
ostati sva pasa vama dvojici. Bijelonja pristane na vukov savjet, pa jos i Rudonju
nagovori, te vuku izdadu Galonju. Posto vuk smiri Galonju, opet prizove Bijelonju i
posavetuje ga da mu ovaj izda Rudonju, pa da za njega samoga sva pasa ostane.

Bijelonj pristane i Rudonju vuku izda. Posto vuk i Rudonju smiri, onda kidise put
Bijelonje. Bijelonja mu rece: - Zar ces pogaziti vjeru, vuce? Vuk mu odgovori: - Nije
vjera tvrda u jacega!
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:47
Nijesam bas iz Sarajeva
Nekakav Turcin, dosavsi u berbernicu da se obrije, kaze na pitanje da je iz
Sarajeva. Berberin od djavolstva stane hvaliti kako su Sarajlije svi junaci, i da se
oni nigda ne dadu kvasiti, nego suvu kosu briju. Turcinu to bude milo i, pokazavsi
da je i on junak, pristane da ga brije nenakvasena; ali kad ga stane vrlo boljeti i vise
ne mogne trpeti, onda rece:
"Nakvasi malo, nijesam bas iz Sarajeva, nego poblizu odande".
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:48
Pomoz' bog, zla zeno
Udarivsi nekakvi putnici pored mnogo zena koje su u drustvu sjedjele, jedan od njih
rece sale radi:
- Sad cu ja poznati koja je zla zena medju ovim zenama; - pa onda, kad im se
prikuce, rece: - Pomoz' bog, zla zeno!
A jedna izmedju njih, koja je upravo bila zla, odmah odgovori:
- A kako sam ti zlo ucinila, jela te bolest!
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:48
Pustio bih ja njega, ali nece on mene
Nekakav Turcin svrne s puta u potok da se napije vode, pa ga uhvati hajduk, a on
onda dozvavsi svoga druga, koji je bio ostao na putu, kaze mu:
- Hodi, uhvatio sam hajduka|
Drug mu odgovori:
- Kad si ga uhvatio, a ti ga povedi amo.
Onda mu on kaze:
- Ama nece da ide.
Kad mu drug na to rece: "Ako nece da ide, a ti ga pusti", a on mu odgovori:
- Pustio bih ja njega, ali nece on mene.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:48
Ravnodusnost
U nekom gradu bio jedan kadija, kome bijese drago mita uzeti, pa u cem bilo.
Jednoga mu dana neko donese pitu na pesces, a to opazi jedan njegov komsija, pa ce

kadiji kojega srete:

- Efendija, pronese se pita.
- Pa ste je meni stalo?
- Ama, eno se u tvoja vrata unese!
- E pa sta je tebi stalo? - odgovori ravnodusni kadija.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:48
Recept
U stara su vremena doktori bili svuda i ljekari i apatkari, kao sto su jos u Turskoj;
ali je u riscanskoj Evropi danas obicaj, da doktor bolesniku samo napise, sta mu
treba, pak se s onom njegovom ceduljom, koja se zove recept, ide u apateku, te
apatekar lijek nacini. U T*** jedan put ustavi jedan seljak kola sa dva vola pred
apatekom, pak skinuvsi s nji velika sobna vrata, unese ih unutra. Apatekar,
izbecivsi oci na njega, rece mu: "Sta ces ti, brate, ovdje s tim vratima? Majstor, sto
pravi vrata, sjedi malo dalje tamo na desno." Ali mu seljak odgovori: "Ovim
vratima, gospodine, ne treba nikakav drugi majstor osim vas, jer su ona zdrava i
citava, nego samo gledajte, sta pise na njima: juce je bio gospodin doktor kod moje
bolesne zene, i ceo je da joj napise nekakav lijek, pak nijesmo mogli naci ni pera ni
artije ni mastila, nego samo malo krede, te je eto napisaorecept na sobnim vratima;
nego vas molim, gospodine, gledajte sta pise, te mi brze nacinite." Apatekar, cudeci
se i smijuci tolikomu receptu, nacini mu odma lijek.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:48
Salio se, ne salio
Vozio Bacvanin Grka u Pestu. Jedan dan kupi Grk od cobana na putu mlado
jagnje. Kad dodje u vece u krcmu na konak, Grk rece Bacvaninu: "More kocijasu,
zakolji to jagnje i oderi, a ja cu ga zgotoviti, pak cemo zajedno jesti."Bacvanin rado
pristane u taj ortakluk. Kad Grk zgotovi jagnje, ucini mu se malo za obojicu, zato
rece Bacvaninu: "More kocijasu, ovo je za nas dvojicu malo, nego ajde da spavamo,
pa koji lepsi san usni, onaj sam neka pojede sve. "Bacvanin pristane na to, pak
legnu spavati. Posto Grk zaspi, Bacvanin ustane, pak uzevsi leba iz svoje torbe,
metne gvozdenjak s kuvanim jagnjetom preda se, i pojede sve; pa onda ostavivsi
gvozdenjak prazan na svoje mesto, legne i on, te zaspi. Kad se Grk probudi, on
povice Bacvanina: "Ej, more, kocijasu! ustaj, kazuj sta si snio?" Probudivsi se,
Bacvanin mu odgovori: "Ti si, gospodaru, stariji, ti si gospodar; kazuj ti najpre.
"Onda Grk pocne: "Ja sam snio gde se otvorilo nebo, pa tamo sedi Bog na prestolu
svome, to je tako lepo, da se ne moze kazati; pa onda Bog spusti od ozgo velike
merdivene, pa zovne i mene da idem gore" - "Stani, gospodaru, dosta je, povice
Bacvanin, ja sam gledao kad si ti gore posao, pak pomislim, da ne ces vise amo ni
doci; pa onda uzmem, te pojedem sve meso." - "Sta more bre, povice Grk poplasen,
ja se salim, more!" - "Bogme, gospodaru, odgovori Bacvanin, ti se salio ili ne salio,
ja sam za istinu primio."

Naslov: Odg: Narodne prie

Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:48
Seljanin kod kadije na sudu
Dosao jedan seljanin kod kadije da se tuzi na nekakava Turcina sto nece da mu
isplati dug od jedne kobile, pa kad vidje da kadina nece njemu dati pravo nego
Turcinu, koji se zakle da je kobilu platio, ostade kao od kamena spram kadije.
Kadija, kao bajagi da bi ga osvijestio, zapitace raju:
- Ima li, rajo, sad kod vas hajduka?
- Ima, efendija, javnijeh malo, tajnijeh mnogo, kao ovdje kod vas u gradu.
- Pa, bolan, sta ih ne bijete, nego ih trpite?
- Bogme, efendija, nije lasno hajduka nadvladati nego od straha, kad ga koji mirni i
posteni ovako kao ja, sretne na putu, ovako mu se pokloni i skine kapu - kao ja tebi,
efendija.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:49
Slovo ize, ali sirca nize
Zapisao kaludjer na sircu ( dje se reze) ize (i) da bi pozno ako djak osijece malo od
sirca. Kad kaludjer izidje iz sobe, onda djak uzme sirac, osjece povecu krisku, pa
zapise opet onako ize kao sto je i bilo. Kad dodje kaludjer, pogleda sirac i uzme u
ruke:
"Vaistinu slovo ize, ali sirca nize".
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:49
Sveti Arandjeo i baba
Baba se pet puta udavala, pa posto je umrla, krenula bogu na istinu. U putu je sreo
sveti Arandjeo, pa ce joj:
- Kudijen si posla, baba?
- Bogme, sinko, u raj.
- A kako ces ti, baba, u raj kad si se pet puta udavala. Vuci se u pakao natrag!
- A oklen ti znas da sam se ja pet puta udavala?
- Kako necu znati kad sam ti ja svakome covjeku dusu izvadio?
Baba se razljuti pa ce:
- Ha, nijesam prije ni znala krvnika. Mici mi se, krvnice, s ociju. Da im ti nijesi dusu
vadio, ne bih se ja pet puta
udavala.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:49
Tamni vilajet

Pripovjeda se kako je nekakav car, dosavsi s vojskom na kraj svijeta, posao u tamni
vilajet, gdje se nikad nista ne vidi. Ne znajuci kako ce se natrag vratiti, ostave ondje
zdrebad od kobila da bi ih kobile iz one pomrcine izvele. Kad su usli u tamni vilajet
i isli po njemu, sve su po nogama osjecali nekako ositno kamenje, i iz mraka nesto
povice: - Ko ovog kamenja ponese- kajace se, a ko ne ponese- kajace se! Gdjekoji
pomisli: - Kad cu se kajati, zasto da ga nosim? A gdjekoji: - Daj barem jedan da
ponesem. Kad se vrate iz tame na svijet, a to ono sve bilo drago kamenje. Onda oni
koji nijesu ponijeli stanu se kajati sto nijesu, a oni sto su ponijeli sto nijesu vise.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:49
Ti ces svirati
Kad je nekakav covek polazio nekud na put, komsije i poznanici navale na njega, pa
jedan veli donesi mi ovo, drugi veli donesi mi ono, a nijedan ne daje novaca; onda
nekakvo dete izadje preda nj i pruzivsi mu paru, rekne:
- Na ti, molim te, ovu paru, te mi kupi i donesi sviralu.
A on mu na to odgovori:
- Ti ces, sinko, svirati.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:53
Utopio se pop sto nije ruku dao
Ukrcaju se u jedan cun pet sest prostaka i jedan pop da se prevezu preko jedne
rijeke ili blata, dok na jedan mah puhne zestoki vjetar i izvrne se cun te svi u blato.
Po sreci svi su znali plivati do samoga popa, dok nacnu se topiti, te se svaki od njih
uhvati za cun i prepliju na drugu sranu. Kad se vrate kuci, kazu i popadiji sve kako
je bilo, i dsa se pop bez pameti i bez potrebe utopio. Stane u sav plac popadija
kukati kao kome je nevolja, pak ih zapita: "Kako se utopi?" A oni joj odgovore:
"Kad se izvrnu cun, i mi svi u vodu panusmo, svi jednogrlce zavikasmo: "Daj pope
ruku! daj
pope ruku!" i on mogase lasno dati tek da hocase, ma ne dade i u toliko se utopi.
"Znam ja kukava kucavica" rece popadija "da je tako, ma da ste mu zavikali: "Na,
pope, ruku, hocase skapulati, jer je vazda (tesko mene!) naucio uzimati, a ne davati.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:53
Zedja i vino
Spopane teska zedja jednoga seljaka posto je bio na poklade mesne objedovao, a ne
imajuci od kuda da kupi, srecom vidi jednoga svoga susjeda dje nosi punanu bocu
vina iz jedne krcme doma za veceru, a seljanin zedan i zeljan vina, podje za njim,
dokle ga pristigne, pak mu otkrije da je zeljan vina i da je vrlo ozednjao tako da bi
cijelu bouc da ne predusi oblicke popio. "Valaj ne ces" odgovori mu susjed. Tadar
rece mu zednji seljanin: "A ti ovako: ajde peri mi ako svu ne popijem, a ti mi pljuni

u brke." "Ocu" rece susjed i dade mu bocu vina punu u ruke, a seljanin pritegne
onako
zeljan i zedan i svojski odvali vise od pole, pak posto se dboro napije, odagna i rece:
"Sad da ti je prosto, pljuni mi u brke, kad si me ovako napojio." "Valaj nije pravo
ja tebe nego ti mene, kad sam ovaki magarac," odgovori susjed, i su po boce vina
krene uzdisuci svojoj kuci.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:53
Zlatnici
U Sarajevu jedan Civutin izgubi zasivenu kesu novaca, pak pusti telala,i obrece dati
s blagoslovom sto grosa onome, koji je bude nasao. Posto telal vicuci prodje po
sokacima, eto ti jednog seljaka, gde nosi kesu: "Evo trgovce, valja da su ovo tvoji
novci, sto si izgubio." Civutin pun radosti spopadne kesu, pak je otpori i stane novce
brojiti; ali mu se odma okrene radost na zalost, kada pomisli, da mu valja dati sto
grosa onome, sto je nasao; i stane misliti, kako bi mu ji ne dao. Tako posto izbroji
novce, rece seljaku: "Ti si dakle, pobratime, izvadio tvoji sto grosa, jer je u kesi bilo
osam stotina grosa, a sad nema vise od sedam stotina grosa, a sad nema vise od
sedam stotina? Dobro si cinio! Fala ti!" Siroma se covek upropasti kad cuje to, i vise
mu bude zao na bedu, nego za obreceni sto grosa; zato se stane kleti i preklinjati, da
se on novaca nije ni dotakao, nego da ji je onako doneo, kao sto ji je nasao; Civutin
pak ostane tvrdo pri svome. I tako se malo po malo svade, i oteraju se kadiji na sud.
Posto se obojica zakunu: Civutin, da je u kesi bilo osam stotina grosa a sad nema do
sedam stotina; seljak pak, da se on novaca nije ni dodeo, nego da mu je onako
doneo, kao sto je i nasao; onda im mudri kadija, poznavsi sta je i kako je, presudi
ovako: "Vi obojica imate pravo: ti si, trgovce, izgubio osam stotina grosa, a ti si, ero,
nasao samo sedam stotina; tako to nisu novci toga trgovca, nego nekakvoga drugog
coveka. Ti dakle, ero, nosi te novce kuci, pa ji ostavi, dok ne dodje onaj, koje je
izgubio samo sedam stotina grosa; a ti, trgovce, cekaj, dok ti se ne javi onaj, koji je
nasao osam stotina grosa."
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:53
Zla zena sacuvala muza
Zapanula bijahu dva brata na kraj puta da cekaju krvnika koji im je ponedavno
oca ubio, i koji se ta dan s pazara vracao. Kad ga upaze na jedan puskomet,
priprave se da ga ubiju, ali on imadjijase jos jednoga druga koji mu rece: "Brzaj,
ako Boga znas, mrce; ne cemo nocas nikad kuci doci," a krvnik mu odgovori:
"Meni se, brate, duse mi! ne mili u pustu kucu uljesti za to sto imam nesretnu zenu,
i prosta Turska sablja ma ne njezin jezik, i ko bi me ubio, dusu bi stekao." Ovo
cujuci dva brata, rece stariji: "Vaistinu, ako ovako zlu zenu ima, bolje bismo mu
ucinili da ga ubijemo,nego ajde da ga ostavimo." I tako ga puste i vec mu o glavi
nijesu radili.

Naslov: Odg: Narodne prie

Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:53
Znam i ja kao bog, da smijem kazati
Jedan seljak imao nekoliko jaradi, pa slao za njima sincica od desetak godina. Sincic
se jednom u pasi baci kamenom te jedno jare uvrh glave i namrtvo ubije. Kad poslje
domacin vidje jare, reci ce:
- Bog zna sta mu je bilo!
A dijete ce u sebi:
- Znam i ja kao bog, da smijem kazati.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:53

. ,
, .
, .
, ,
, .
: " ,
, , ,
!"
, : " , ,
?" : "
! , ."
, ,
,
, ,
: ,
, , :
. , ,
. ,
. ,
: " , ,
. ." ,
: " ." ,
, ,
, ,
,
. ,
, ,
. ,
, .
: " ,
, , ."

 , .
,
. ,
. , .
: " , ,
." , ,
, . .
, .
,
. , :
.
.

.
. ,
. ,
: " , ." : "
, ."
. , ,
.
.
,
, .
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:54

, . ,
, :
, . ,
, ; ,
, , ;
, ,
.
, , ,
, , .
, , .
. , ,
, ,
, , .
: " , ,
?" : " , ,
, ."
: " , .
,

." ; , ,
, , ,
.
, , .
, , , :
. , ;
, ;
. ,
, : " ,
." , .
, ; ,
, .
, : " , .
, , : "!

." ,
. : " ,
." ,
, . : " ,
, , :
", ." ,
." ,
: ", ." : " ?"
,
. : " ,"
: " ,
, , ."
, . , ,
, .
,
; , .
, .
.
, : "
, ."
, .
, : " ,
." ,
, , .
: " : ", ,"
: " ," : "
," . ,
, : ", !" : "
, ?" : ", ,
"

: " ." , : "

, , ,
, ." ,
, ; , ,
, .
, : ,
, . ,
. .
, : "
."
, , : " ;
, ."
, , : " ?"
. : " , : ", ,"
: " ."
: " ! !" ."
, , : ", !" :
" , ?" : " , ,
; ,
." : " ; ,
." , .
, ! , ,
. ,
, , , .
, ,
, , ,
. , :
" ?" . " ."
, , .
,
.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:54

:
. ,
,
: " ,
. ,
, ."
, ,
.
, ,

 , ,
. ,
. ,
, ,
, , ,
.
, , ,
; ,
. . ,
,
: " ! ,
."
, : ", ,
." , ,
: "
",
, . ,
, , ,
, , ,
, ,
, , ,
.
, , , ,
,
, , .
, .
, , ,
, ,
, : " , ! ,
!." ,
, ,
, , ,
.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:54

,
,
.
, : "
, ,
, ."
,
, , ,

 .
: ", ."
, ,
, "
"
, ."
, ,
, ,
;
,
. , ,
.
: " , ,
."
,
, .
, ,
, ,
.
, ,
,
,
. ,
, ,
, : " ?" "
?" ,
, . ,
,
, ,
, ,
, ,
. , ,
, , ,
, : "
, ,
." .
, ,
: " ,
." "?" . " ",
, .
, : " , ,
; ,
, , ."
, , ,
, , ,
. !

Naslov: Odg: Narodne prie

Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:54

,
, ,

. ,
. , ,
.
.
,
: " ,
, ."
: "! ,
?" : " !
."
,
, ,
. , :
" ,
, ,
."
,
,
, ,
, .
: " ? ."
: " , , ,

,
, ,
; ,
, ,
,
."
.

, ,

.
, ,
: " , ?"
. ,
, ,

 , ,
, ,
, , ,

. , ,
. , ,
, ,
, ,

.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:55

. ,
. ,
.
,
.
, ,
, : ", , !
!" : "
? , .
."
, : " , :
( ) ?" : "." "
?" "." " " ; "

; ,
; ; , ,
,
, ,
,
." : " ,
, , ; ,
." .
,
,
.
, . : "
?" : "
." ,
,
. ,
.

 .
, ,
, ,
. ,
,
. ,
, . ,
;
, ,
.
.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:55

.
. , ,

, ,
. ,
, ,
; , , :
"! , , ,
." : " ,
!" ,
.
,
, . ,
? , :
" , ? ." : " ,
. .
.
. , ,
. ,
: ", , ? ." :
" , ,
. ,
,
.
. ,
, " " ",
." ,
, , ,
,
. ,

 , . ,
, ,
. , , ,
, ,
, , ,
.
; ,
. ,
, ,
, , ,
: "" , " ,
." , : " ?" :
" ." : "
, ?" : " ." ", ',
, " ." ,
, . ,

.
, , .
. , ,
, : " ."
, , ,
, : " ?"
. , !
.
. , .
, , . ,
, , : "
? , ." "!"
, " ; ."
, ,
, .
, , .
, .
, , , ,
. " " " : ."
,
. ,
, . , ,
, . ,
, . "
!" , " ,
." " , ," , "
, ." ,
. ,
, , : " !"

 , ,
. " "" ,
: " , ." " , ,
." ,
, , , .
, ,
, ,
. , ,
, , ,
. ,
, . , ,
, ! , .
, , ,
, .
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:55

,
.
, : " , ,
, ." ,
, ""
" ?" : " :
, , ."
: " ,
,
, ." ,
, ,
, :
, .
. ,
, ,
. ' , : " ,
!" ,
, , : " ,
, ."
, , , : ", ,
, , ;
,
." :
,
, . , :
" , :
." , ,

, . ,
, . ,
. , : " ,
, , ,
, : " !"
, ,
. ,
: " ?" : " ,
, , ,
." ,
, ,
, .
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:55

,
, .
, ,
. ,
, . ,
, ; , ;
: ", ,
." "?" , : "
."
, , , ,
.
,
, .
, ,
.
, , ,
, .
, ,
. , ,
, ,
, , . ,
.

,
. ,
, .
, ,
. ,
,

 . ,
, , , : "
! : ,
." : "
, ." .
,
, , , . : "
, . ,
, , : : ,
,
, , ,
, ."
, , ,
, ,
, , .
, , ,
. ,
, ,
, ,
, . ,
, ,
, , "
", , " , ,
?" ,
, : "
, , ,
, ." :
"", ,
. , ,
; , ,
, . ,
, , :
" ! ", : "
, ,
, , ."
, , ,
, . , ,
, ,
. : " , ,
, ."
, , , ,
, .
, : " ?
?" "" , "
, ,
: ,

, ." , ,
, , , ,
.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:55

. ,
, : "
! ,
". ,
, . , ,
, ,
, , ;
, ,
, . ,
, ,
, : "
, ,
." ,
, :
" :
, ." ,
,

,
: "
; ,
." ,
, ,
, ,
, ,
, , .
,
, ,
, , ,
, .
,
, : " , !
, ,
, ;
, , ."
, ,
, . ,
: " ! ! ,

 ,
, ;
!" , ,
, ,
, , ,
, .


: " ; , ,
. , ,
, ,
, : , ? ?
; ."
,
, , :
, , .
,
,
, , ,
, : " ; ,
, ." , .
, , , ,
,
, ,
.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:56

, , .
, , ,
,
, .
, ,
, : " , ,
; , ."
: " ,
, ."
, . ,
, .
, , .
, , .
, , , .
, , , ,
. ,

 ; , .
,
. : "
, ,
." ,
, .
, .
, ,
. , ,
, , ,
, .
, . ,
. ,
: " ? .
, .
." ,
.
, .
, ;
, , ,
, ,
, ,
, ;
,
, , .
, : " , , !
, , , ,
, ,
." , .
, . ,
,
. , ,
, , , .
, "" : ,
, ,
." ,
, : ", ,
; , ?" ,
, " ," " ."
: " ?" ,
, "" " , ,
: ."
, , ,
: " .
:
. ,

: ,
, , ; ,
, ,
, , ;
, :
, .
, .
, !" ,
, , .
, . .
: " ",
, , ,
, ,
. , ,
.
, . ,
.
, . ,
, , . ,
. , , ,
. , ,
. , .
, , .
, : , .
, , ,
, . ,
, ! , ,
, , ,
: " ! ,
." : " ,
, , ."
, , : "
! ,
." : "
, , ,
." , : "
! ? ,
." : " ,
, ,
." .
, , .
, ,
: " , ? ?"
: " ! ."
: " , ." ,
.

 : " , :
,
, , ,
." .
, .
; .
.
, ,
, :
, .
. , : " , !
?" : " !
.
." ,
. , : "
." , ,
, . : "
, ;
, ." ,
, .
, ,
, . ,
: ", ?" : ",
." ,
,
, ,
, : "
." . ,
. , ,
: " ?" : "."
: " ?" : " ."
. ,
, : ", ,
." ,
. , ,
: " ?" : "."
. " ?" : " ."
, , : ?
:
, ;
." ,
: ", , ."
.
, ,
, .

 , .
, ;
: ", , ." ,
, , ,
, . ,
, : " , , ? !"
: " ?
." . ,
, : " ! !"
, : "
?" : "." : " ?"
: " ; ."
, . ,
, ,
.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:56

, .
.
, .
, , ,
: "!"
." : " ,
, ." ;
. ,
; , .
, , , :
", , , !" ,
, ,
: "!" , ,
: " ,
, ." , ,
; . ,
, , , ,
, , ! !
, . ,
, ,
. , ,
. ,
. : " , , ."
. , : " ?"
: " , ,
, ! ,

." , .
, , , , .
, ,
. , ;
, .
, , ,
, . : "
, ." , : "
?" : " , ,
, , ! ,
." : " , ,
, ... ." !
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:56

, . ,
, . ,
. ,
, ,
. ,
, , ,
: " , ?"
: " , ,
." : " , , ,
." ,
. , ,
.
, , ,
, ,
. , , : "
, ; ,
, ; ,
. , ,
, ,
, ." ,
, , .
, , . ,
, . ,
, " " "
, , ; ,
, ,
." : " , !
?"
.

 , ,
, ,
, .

, ,
, . ,
. ,
. : " ,
? ?" : " ,
." : ",
, ?"
. ,
, ,
, .
, . ,
? ?
,
, , ,
.
, .
:
, ,
. , ,
.
, , . ,
, , ,
. , ?
,
, ,
, ,
. , ,
, , ,

, , ,
,
, ,
. . ,
. ,

! , ,
, ,
, , , " "
, " ,
, , ,
." , : " ,
; , ,

 ; ,
, , ,
,
, ; ,
, ,
."
, .
. ,
, : " !
, ." ,
. .
, , ,
. ,
, "" , " ,
, ."
, : "
, , , ."
, .
,
, ,
. ,
, , .
,
. , .
.
, ,
, . , ,
, ,
, .
, , .
, .
.
,
, , ,
, ,

. ,
. : "" " ." ""
" , " ."" " "
; " ,
, , , ."
. ,
, . ,
, , , , ,
. ,
,

 .
.
;
, .
,
, , ,
. ,
; ,
, ,
, : ", , ." ,
, : " " "
?" ,
. ,
, ; .
, ,
, " " " ,
, ." ,
. , , ,
.
, ,
, ,
, ,
,
, " " "
." , ,
, ,
. , ,
, !
, .
, ,
, . ,
. ,
, ,
. ,
, , ,
, ,
. , .
, . ,
.
: ", , , ,
, ; ,
. : ""
", " ,
. ,
: ", , ;
, ,

 , . ,
." , .
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:56

, :
, , . ,
, , ,
, .
, ,
, .
,
, .
, ,
, , : "
?" : ",
." : " ?" : " ,
."
, , ,
.
, : "
, ! , ."
, , , ,
. , ,
, , , ,
, , .
, ,
. , ,
. , ,
. ,
,
,
. , ,
. , , .
,
, ,
, .
,
. .
", ,
; !"
: ", , ." : "
, ." , ,
. ,

 : " ,
" : ", ?"
, : " ."
: ", ; ."
: " ." : " ,
." :
" ; . ' : "
." : " , , ?
." : ,
, .
,
, . ,
. ,
: " , , ."
, ,
.
,
.
, , .
, ,
,
, .
, , , .
, ,
,
. ,
, .
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:57

,
: ,
. , ,
, ,
. ,
, ,
. ,
;
: " ,
." , , ,
, , :
,
,
. ,

 , ,
. ,
, , ,
, . ,
, ,
. ,
,
. , ;
! ,
. ,
, ,
,
,
.
,
, .
, .
: " ,
,
, , ;
, , ! , ,
, ." , ,
. ,
, ,
,
. , ,
; .
, ,
, ,
. ,
.
, , , ,
, .
, , ;
, , .
,
,
. .
, . :
", , ,
, , ,
." : ", ! ,
, :
, ,
." ,
,

 . ,
.
, , ,
. , ,
, , .
.
, . ,
. ,
. , ,
, ,
.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:57

, ,
,
. ,
, ,
, ;
: ", , ,
,
, ,
,
, ,
,
." , ,
,
.
, .
, , , ,
, . , (
), ,
, . ,
, ,
,
, ,

, .
, ,
, ,
, . ,
,
. , ,
, .

 , ,

, .
,
, , , ,
, .
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:57

, ,
. , .
,

, .
. ,
. , ,
;
.
, .
, ,
, , ,
,
, .
, ,
.

, ,
, , . ,
, ,
. , ,
; , ;
, ,
, ,
; , ,
, , ,
, .
. ,
,
, , .
,
, .
, ,
, . ,
. , ,

 , , , .
: ", ; ,
." " ?" , : "
, ' ."
, .
,
. , ,
. , ,
, , ,
, . ,
, , ,
.
, ,
, . ,
: , ,
. , ,
, .
.
, , ,
, , .
, , .
? , ;
. , : , .
, , ,
,
, .
, , ,
, . , ,
, ,
. .
, . ,
. ## .
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:58

, .
, .
, : " ."
.
, , . ,
: " , !" : "
! ? ?" " , , ?
?" : " ,
, ,

 , ." " ", , "

, , , ,
." : "
, ." , , ,
.
, .
, , : " ."
: " , , , ,
!" : " ,
." ,
. ,
, , ! ,
, , ,
. , , ,
,
.
, , ,

,
, .
, ,
, . ,
, .
,
, ,
. ,
. ,
, ,
, , .
,
, ,
, , .
, , ,
, ,
, . ,
, ,
. ,
, ,
. ,
, ,
.
, ,
. ,
, ,
, .
, .

 , , ,
, ,
. ,
, ,
. ,
, , .
, , .
: "! !
, , ."
, ,

.
, ,

. ,
, ,
,

, , ,
.
. , ,
,
.
, .
, . : " ,
!" : " !" " ?""
, , ."
: " , , ?
, ." , ,
.
, .
, , ,
" " , "
, ."
, : " , , ?
, "
, .
, , ,
, , , " " ,
" , ." ,
, .
, ,
, ,
, , :
" !" " ?" "," ",
, , ."

 , ,
. ,
, ,
. , : "
!"" ?" : " ,
, ,
. " , ,
, , .
, , ,
,
.
, .
, ,
, , ,
,
. ,
. ,
, , ,
.
, ,
, ,
: ,
. ,
, ,
, : "
: ! !"
,
, ,
, ,
, ,
, . : "
, , ,
." ,
. , ,
. ,
,
, , :
,
: " ,
, , :
."
,
, ,
.
,
, .

Naslov: Odg: Narodne prie

Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:58

. ,
, , .
: " !" : " ."
" ?" , : "
?" " ?" , : "
." " ?" ; : "
, ."
: ", , ,
, ,
." : ",
,
." ;
. ,
, . ,
, . : "
, ."
, .
, ,
. , ,
.
, , : "
, " . , ,
,
. : ,
, . ,
. !
, , , , .
, ,
, , ,
, . .
. , ,
.
. , ,
.
, ,
, : ,
. ,
, : "
." , ,
, . :
", , , ,

 , .
. ,
. :
" , , ?" : "
, ." ,
, , . ,
, , ,
, : " , ?" :
" , !" : ", , ,
." . , ,
, : ",
!" ,
.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:58

.
; ,
,
. , : ,, ,
, ,
?" " ." .
", , ,
,
, , : "
" ;
, ."
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:58
? !
, ,
,
, , ..
, ,
, .
, , , , ,
, . , : "
." ,
: " ?" "" .
", , ."
: " , , ?" " "

, "
, !"
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:58

,
. ,
,
. : ", ,
, !" ", ", , "
, ,
." " , ", ,
, , : ",
, ." " ", , "
." .
, , : ",
." " ?" ,
: "." : " , ."
, .
: ", ." " ?"
, , : " , ."
, : ",
." " ?" ,
, : " , ."
,
, : ",
! ?" "
?" , , : " ,
." , ,
. :
", , , ,
." ,
, : ", !
." " ?" ,
, : " , , ,
, ."
, : "! ,
!" , :
", , ! !" ,
, ! : " !"
, ,
: ", , !"
, : " !"
.

Naslov: Odg: Narodne prie

Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:58

,
, ,
, ,
, , ,
.
, .
, , ,
, ,
.
, , ,
. ,
,
. ,
.
, ,
,
, ,
: " ." ,
: " ! ?
!"
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:59

,
, ,
, . , ,
, ,
. : "
;" : " ;" : " ;" : "
;" : " ;" " ,
?" " ." , ,
.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 21:59

,
, ,

 . : ", ,
,
. ." : "
." : " , ,
." " " , :
" ?" "
" , : " ,
, , ?" "
" , : " ?
?" " " , : "
, ." " , ,
;" " " , "
, , ." : "
, , , , ."
, .
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 22:00

, , .
: "", , ,
.
, ,
, , ,
.
, , ,
. ,
, , : " ,
, ."
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 22:01


,
. ,
, ,
,
. , , , .
,
.
, ,
, : ", ,
, ."

Naslov: Odg: Narodne prie

Poruka od: LEX 28.09.2007. 22:01

,
. ,
, ,
. , ,
, ,
, : " , !"
, ,
: " ." ,
, : ",
, ." ,
, : ", , ."
, : " ,
?" : " ",
: ", , ."
, : ", ,
, ."
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 22:01

, ,
,
, , , :
" , ?" : " ,
." : "
?" : "
." ,
. , ,
, ,
, ,
. ,
: " ?" : "!
, ." "
?" , " ", "
, ."
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 22:01


,
, , ,
.
, ,
. ,
,
,
: " , ! , ,
, ."
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 22:01

,
.
, , ,
. ,
,
, : " , ,

, ,
." ,
.
, , .
, : " , ?"
, , ,
, ,
. , : " ?"
: " , !
."

,
. ,
, . , : "
, ."
,
, , .
, . ,
: " ."
, . ,
, , .
: " ? ?"

 , : ", , !
,
." ,

,
.
, .
, : " , ,
, ,
, ."
, : "
, , ."


,
, : " ,
." "' , ,
!" , " ,
." , ,
, ,
: " !"
, ,
, : " , ."


, .
, ,
: ", , ; ,"
: ,. , , !
, ,
, ." , : ",
, ,
." .

,
. , :

" !" : " ! ?"

: " !" " ," ,
: " ?" ", , "
, " ." : " ,
." ,
, , ,
. ( ) , :
" , !" , . .
, : "!" :
" ?" " ?" , :
" , ." " ,
," ,


.
. ,
, : " , ,
!" : " ?
!" " " , " :
, ." " , ", ,
: " , , ,
, ." "" , "
; ,
, ."


,
. , , :
"', !
, ."
,
, ,
: " ,
." ,
, : " ,
."
, ,
. ,
,
, : "

 , ,
, ."


, ,
; . ,
,
, ,
. : "
, , ,
, ,
." , ,
, . ,
.
, , : " !
." ", , , ", ,
: " , ,
." : ", , , , ." "
, ? " , : ",
", .

. ,
, ,
, , ,
, ,
, ,
. ,
,
, ,
: "! ".
,
( ) (), ,
. , ,
, , ,
, . , :
" , ."


, ,
, , .
, ,
, , .
, :
" ?" : " ." :
" , ?" : ",
." , , : "
, !" : " ,
, ."
, ;
, . , ,
.
,
: . :
; : ; : . .
: " !
; .
,
. , :
, , , ;
. , ; , !
; ' . , ,
, , .
, , , ,
, , ,
, , , .
! , ."

,
, ,
.
, ,
, , .
: " ", : " !" : "
?" : ", , ."
, , : " ;
, , ." , ,
, : " , , , ,

 , , ."
, , ,
, , ,
,
, . ,
, , .
,
, ,
.
: "! , , ."
; " , , ... ,
, , , ."
-
,
( ), ,
, , ,
, , ,
. ,
,
; , : " ,
? , ; ,
, ?" ,
, , , ,
, , : " ,
, , ,
." : "!
." .
, , ;
,
. , ,
. , ,
, : " ,
; , ;
: ,
; , ,
, ;
, , ." ,
, ,
, , .
, : " ,
!" ,
: " ! ,
, ? !" :

" ." :
", , ! ,
, ; , , ,
; ,
." , ,
. , ,
, , , ;
, ,
. , , ,
. ,
, ; ,
, , .
, , , ,
; , , ,
. : " , ,
, " : "
."-" ?" .- " ,
," .
, !
.
, ,
. ,

, ,
. .
, ,
: " !" : "
!" .


. , ,

. , : "
, ,
,"
.

 ,
, . :
" , , , ;
."
, , ,
,
, ,
.

, , ,
:
, ;
, .
, , ,
.
?
, .
, ,
, , .

,
,
, .
, .

, ,
. ,
. - :
, . , !
! , . , , .
: , , : !
, , ! , , ,
: , ! ,
.


, .
, , : , ,
! : , , .
: : ! : !

, . ,
, : !
. :
, ?
, .

,
.
, . ,
; ,
, : , , !
, .
, . : , ,
, !

,
, ,
. : , !
,
! : , , !
, -
. ,
. ,
, ,
!
, : ,
, ;

, ,
.

, !
,
; ,

.
, , ! , .
, ,
, . : , , ,
! '
? , , ,
, ,
, !


,
. , ,
? ,
,
, ,
, . , ,
, . ,
. ,
: , .
, ,
, : , ,
.
, , :
,
. ,
, .
, : ? ,
. , ,
, ,
,
, .


.
. , : , ,
, , .
. ,
, : , ,
, ' , , .
, . ,
, ,
; ,
. , : , ,
! , ? , :
, , , ; . :
, .
; ,
. . ,
, , . ,
; .
" , , , !" - ",
, , ,
."

, ,
.
, : , ,
. ,
;
;
. , , : , ,
, , ,
? ! !
,
; ,
; .
- . :
;
,
; , ,
: : , , ,
, , ; ,
. , , ,

 ; , ,


-
, : , ,
! , ,
? , ? .
. , , :
, , ,
,
.
, ,
: ! , ,

!" , ,
, , , ,
, . ,
,
, : , , !
!' , : ,
, ! , ,
, !'

,
, ,
: , , ,
! , ,
? : , ,
, .
.
, : ? .
? . :
!


, ,
; . ,

 ,
,
. :
, , ,
,
. , ,
. ,
.
, - , : , ,
! , , , , .
: , ,
. : , , , , . ,
, ! . : , ,
", .

,
, , ,
,
, , ,
.
, .
, , ,
, ,
.
, - ,
. ,
,
. ,
.
, ,
,
, ,
: . ,
: ! ?
!

, :
, , , , ,
, ,
. ,

 ,
, .
, ! :
,
, ,
. , ? !
, , ,
. ,
. ,
, ,
,
, , :
, ? : ,
! ,
.
, : ? :

.
, : -
, , , , , ,
.

, : ", ,
." .
. : "
." :" , , ,
?" : " , ."
, ,
, .
, : " ?"
, ,
. , ,
,
, , .
.
. .
: " ."
: " , , ?" :
" . :"

,"" ,
." ,
:" ! !"
, , : " ,
?" : "
." :" ."
, ,
.
. . ,
. , : "
." : " , , .
, ,
." , :" !
! !" :" ; ,
." ,
, :" !
, ." ,
,
, , . - , .
.
, ,
: " ! !" : "
, , , !" :
" , ! ? ,
." , , ,
, , ;
, ,
, : "! ! !"
, , ,
, ,
. , , : "!
!" .
, : "
, ! ; ,
;" ,
, , .
, ! ,
: , , ,
. , ,
: ", ! , ,
: ; . ." ,
. ,
, ; ; ,

 , , :
: " , ! !
! !
, ;
; ,
: ,
, , , !!
, ! , ; ,
( , ):
, ; , ;
, , ,
, ; ,
, , ,
, ." ,
, , .
, , .
, , ,
. , , . ,
, .
, , ; ,
, , , ,
, ;
, ; ,
, , ,
. , , ,
. , : " , !"
" ". " ! , ;
, , ( ,
, )."
, , ,
. ,
, , ,
,
! ,
, .
, , ,
, , .
, , ,
, ,
. , ,
, ,
, , .
, , ,
, .
, , , .
, . ,

 , : "! , ?
, ?" "! ! (
) , ,
, ? , , ;
! ." " !
!" , , ,
.
.
, , ,
. , : "'
!" " ." " ?" ",
; , ."
, , ,
. ,
, .
, , , ;
, , ;
. , :
; , .
, , : ", !
." ,
, , ; :
; : " ." , ,
, . ,
; ,
, , ,
. ,
, : ", ! ? ,
, , ,
." : , : "
! ." , , ,
, : " ! ,
; :
, ,
, , .
, ; ,
, . ,
, . ,
, . :
, ? : ! ,
. , .
, , ,
, . ,

 , .
, , , ,
, , .
, , ; !
, . , .
, ,
, . ,
. , ,
, , ,
, . ,
, . ,
, , .
, , ;
. , ,
, , . : '
! : ; . ,
,
! , ! ,
: , , , , ,
, . ,
, .
! , ! ,
, , ,
, . ,
, , ,
. , , , , ,
, , , .
, . ,
! . :
, , ,
; . ,
. , .
, ; , ,
. , : ?
, ; .
; , , ,
; , , ,
, , .. , .. ;
, : , .. . ." ,
, .
, , .
.
, , ,

 (
). , ,
, ,
, , .
, ,
, ,
, !
, , ;
, , ,
. ! : " , ? ,
, , ,
. ,
: " ?" : "
, ! ? ?
, "
: "! , ."
, , . .
, ,
; ! ;
: " ()
, , !"
, , ,
( ); ,
,
, , ,
; , ;
, , ,
, .
, , : " ?"
: " .'" "! () ! ,
, , , .
, ." , ,
; ( ,
), ;
, .
?
,
, .
, , ,
. ,
; , ,
. ,
; .

; : " ,
." : " ." ,
. , .
. , ,
, ,
. , .
, ;
, . ,
; . , ,
! ,
, . ! , !
. , ,
. .
, : " , ,
?" : ", ; ,
." ,
.
.
, .
, , ,
, . , ,
. : " , ;
." : " ." : "
." , . . ,
. : " ." : " ."
: " ." .
, . : " ."
: " , ." : "
, ." : "
." : " ;" : "
.'' . ; :
, , ,
. , , ,
, .
, .: " , , ,
." .
, , , ,
. , ;
, , . ,
: " ! , :
, ."
, ,
. , , ,

 , , . ,
, ; ,
; , , ,
, ;
.
.
,

; ,
. ,
. ,
. ,
.
, ,
. .
,
, , : "
, ,
, ." ,
, ;
. ,

. .
, .
, ,
. ,
. ,
, , .
, .
, .

! , :
.
. , ,
. ,
,

. ,
, ,
. ,
.
, ,
, . ,

 ,
;
, ,
,
. ,
,
. ,
, , ,
..... : "
," .
,
. : "
, ."
, "
, ?"
. ,
, : "!
." , ,
. ,
, : "
?" : "
, ." : "
? ." : " ;
." ,
.
; .
, . ,
, ;
: ,. ";
, :
" ." ,
: " ? ."
: " , ."
, ,
, .
, .
, , :
", , ! . ?
?" : "
." ,
, .
, : " ?"
. : " ?" :
"." , ! ,
. ,
, ,

 , ;
: ", , ! , !
? !" : " .
; ."
. , ,
, .
. ,
, . ,
,
. , : ", ,
, ."
, ,
, .
, : " ! !"
,
, .
: "
. ,
, ;
: "" ?
, .""
, ,
, , .
, . ,
; ,
.
, ,
: "" !
!"" ,
, ,
. , :
.
, ! ,
,
, ,
." .
.
, ,
. ,
, .
,
. ,
.

, , .
, .
, ,
,
, ,
, ,
,
. ,
, , ,
, ,
. ,
, . ,
,
. ,
,
, , ,
: "
." ,
, : " ."
, ,
, , ,
, , ,
.

. ,
.
.
,
.
.
, :
.
,
, .
,
, ; ,
, ,
.
, ,
, ,
.

.
, ,
, , ,
, .

 ,
,
, .
, ,
,
, ,
, ,
,
, .
, ,
.
.

. ,
. . ,
. , ,
,
. : ", ,
!" , ,
, .
, , : " !
." : " ,
. ."
, : " ;
; ."
.
, , .
: " ,
: , , ,
. , ."
, : " , ! ?"
.
: "
?" : " ,
." : " , , ,
, ."
: " , , ,
! ." .
: "! , :. ."
, , : "
." , .
, :
" . , ,

 , ." ,
.
, .
,
: " ,
." ,
,
.
: " , , .
, ."
, , , "
.
, , , ,
. : "
,
." .
, : "
, , ."
. ,
, : : "
, ?" :
" !"
.
: " ! ,
."
. ,
. : " , , !"
: " ." ,
: , .
, . :
: " ! !" : ",
: , : , ,
." , ,
. : "
, ."
. : " , , !
? ." ,
. : " ,
."
. . ,
,
: " ;
, ." ,
,
. : "
." , ,

 ; : " !
, !" : "
. ,
, , ; ,
; ." ,
, : " ."
: " , ! , !"
.


, .
: "
!" : " ,
." , ,
, , ,
. .
, : ,
, .
; , ,
. , ,
, .
, , ,
.
. ,
, ; :
.
. ,
. ,
. ,
, ,
. ,
, ,

. , ,
. ,
. , ,
, .
, , ,
, ,
, . : "
?" , ,
.
, .

 , ;
.
,
. ,
. ,
, , ,
, , : " , !
?" : " ,
: , ;
, , ,
."
. ,
, ,
, : " ; ,
,
." : ,
,
. , , ,
, , :
" ! ! !" .
, .
: " ? ?"
, ,
. , . ,
, , .
, .
, : ,
: " ! ! !"
: . : "
: ,
." . ,
: " ?" : "
, ."
:
. , ,
, , ,
. ,
. , ,
, ,
: " ! ! !" :
. : " ,
, ." .
, , : " ?"
: " , ,
, ."
, .

 , , ,
, .
: " ! ,
. . ,
, , ,
, ." ,
, , , .
, , ,
, . ,
. ,
, , ,
, ,
. ,
, .
, ;
, : " ,
, , !" .
, : "
!" . ,
, :
! , ,

: " ! ! ; ."
, ,
. : " , ! ;
." ,
. : " , !
; ." ,
; , ,
.
, ;
. , ,
.
, : " !
; ,
, , ." ,
, .
.
, : " ! ,
, , ,
." .
. ,
: " ! , ,
, , ."
.
, : " !

 ?" .
,
. , ,
, , .
. , .
, ; , ;
: " ?
?" : " , , ."
, , .
, : " ,
;
." , ,
, ,
. ,
. : " ,
, , ,
. " . ,
, ;
: " ! ? !"
: " , .
,
. , ,
; , , .
, :
, ,
, . ,
, ."
, , .
, : "
!" : " , ; ?"
: " ." : " .
, ; ,
." ,
, , ,
: " ." ,
: ", ,
." ,
.
." ,
, ,
. , ,
. ,
, ,
, : "
?" : " , ."
: " , ;

 : !"
: " !"
. ,
. , ,
, : " !" : "
, ." :
" !" , ,
. , ,
, ,
.
. ,
, , :
" ?" : " ,
." : " ,
; : !"
: " !"
.
. ,
, , : "
!" : " ,
, ." : " !"
, , .
, ,
, ,
. , ;
,
, , : "
?" : " , ."
: " , ;
, : !"
: " !"
.
, . , ,
: " !"
: " ,
." : " ,
, ." :
", .
." : " , , ,
." : "
!" :
" , ." ,
, .
, , .
, ,
. , :

" ." , ,
. ,
: " ? ?"
: " , , , ."
, .
, , ,
: " , ." ,
, : "
, , ." :
" . ,
." , ,
; , .
,
.
.
,
. , .
, .
, ,
,
. ,
, , .
, . ;
, : " , ,
?" ,
,
; . ,
.
,
, .
, : " , . ."
, : " !
!" ,
. , :
" , , ,
." ,
,
. ,
;
,
, ,
. , : " ,
, : ,

 ?" : ", ,
," .
,
. ,
. .
,
.
.
, , ,
.
: " , , ?
?" : ",
."
,
.
: " .
?"
: " !
. ,
." , ;
, , : ",
, ,
, ." : " ,
." , ,
, ," " ,
, , :
", , !" , : "
." ,
,

. , : " !"
. ,
, : " ?" :
" ". : " ?" :
" ." : " ,
." ,
,
. , :
" ?" : " ,
." : " ," .
, .
, , ,
, ,
. ,
, . ,
, .


. ,
; , ,
, ,
. : " , ,
? ?"
: ",
." ,
. ,
, . ;
, , : ",
, ,
, ." :
" , ?"
, , , , "
" , ,
, : ", , !"
, : "
, ." ,
, ,
. ,
: " !"
. , ,
: " ?" : " ."
: " ?" : " ."
: " , . "
, , ,
, .
, : " ?" :
" , "
: " ", ,
, .
, ,
. ,
, .
, ,
.
.
, .
, , ,
, .
: " , , ?
, ?" :
", ."
, , ,
. ,

 . .
, , : ",
, , ,
, ."
: " , ."
; , ,
, " " , ,
, : ",
, !" , : "
, ."
, ,
,
. , : " !"
. ,
, : " ?"
: " ." : " ?"
: " ." : "
, ." ,
, , ,
. ,
: " ?" : "
, ." :
" ," .
. ,
,
: " , ? ?
?" : " ,
. , ,
; ,
, ." : "
, , ,
." : " ."
, .
,
. .
: " , , ,
, , ;
." , ,
, , .
, ,
: ", , ,
, ." : "
, ." , ;
: " ?"

 : " , ."
: " , ,
."
, : " ,
, ." , ,
, , , :
, ; :
" ?" : " ."
: " ;" ,
.
: " ?
." ,
, .
, ,
, ,
, , .
, , ,
. ,
,
, ,
, , .
.
. : ",
? ; .
: ,
."
, ! ,
.
. ,
, ,
: " ."
: " ,
." .
,
: " , ."
, ; : "
, ." .
, .
. ,
. ,
: " ,
. , .
, .
. ,

 , , ,
."
: " ?" :
" ." ,
, .
: " ?"
: " , ."
: " ,
, ."
,
. ,
: " , , !" :
" ."
. : "! ." :
" , , ?" " ,"
, . : "
, ,
. . ,
. ,
, ."
.
, , ,
. :
. : "
. ." ,
. ,
, . .
, .
, : ", , ."
, .
, : " : ,
. ,
, .
, , ."
: , .
, , : " ?"
, ,
, . ,
, ,
! ,
, ,
. ,
: ,
, ,
. .
, ,

 , : " ,
, ." ,
, .
; , ,
; ,
, ,
,
.
.
,
. , ,
.
: ", ."
, ,
. : " !
?
. : ,
, , , ."
: " ! ,
, , ."
, .
, : "!
, , ."
, ,
, .
: ", ."
, ,
:
", ! , ,
, ." , ,
, : " ,
, , ,
." , ,
.
, ,
. , :
" ! , ,
, ." ,
. , ,
, .
,
,
. ,

 .
. , ,
: " ?" : " ,
." ,
. ,
. ;
,
. ,
, , .
, ,
, . ,
:
. :
" , , ?" : " , ,
, .
, ,
."
, : "
." : ", ,
, ,
." ,
, ,
. ,
,
, . ,
, ,
, .
.
. . ,
.
, , : ",
." ,
. ,
, ,
. ,
: ", ? , ."
, , : "
, ! ; ."
, .
.

. , ,
. .


, .
: "
; , ,
."
,
! : " ,
, ;
, . ,
." .
, ,
. , : " !
, . ,
,
, , , ,
. ,
." : "
,
." ,
,
. ,
: " ,
, , ."
, , ,
, : " ,
." ,
, .
, : "
,
."
,
: " ,
." , ,
, : ,
, , , , , .
, : " ,
."
, : " !
, ."
.
. ,
: " ?" ,
: " ."
: " , ? ?"
: " ! ,
. ,

 ." ,
, ,
: " , ,
, ." ,
.
: ", , :
." :
" , , ." : " ,
,
." , ,
,
. , ,
.
, , : "
? ?" : "
, . " .
, , ,
.
.
,
. : " , ,
, !"
, , , , ,
, .
, ,
: " ." :
" , ?" ","
, " ,
."
. .
, .
, , ,
. : ", , ,
?" ,
,
, " " ",
, ,
. , ,
." ,
e, : " ,
." . ,
, ,
,

, , .
: " , !
,
,
."
. ,
.
. ,
. ,
, :
" , ?" : " , ,
," ,
, " " " ,
, ,
" ,
: " , ,
, ."
, , , :
"! ." : " , ,
; , ?"
: ", , , ,
." , ,
: " ! ,
." ,
.

. , ,
: " , !" :
" , . ?"
, ,
,
. ,
, , ,
, , : " ."
: ", , ; ,
?" : ", , ,
, ." ,
, : " !
, ?"
: " , ,
, ,
." ,
. ,
,
. : "
, , ,

." , , , , ,
, , ,
! : "! ."
: " ! ,
?" : ", , ,
, ." ,
; : " ,
, .
, ,
, , ,
." . ,
; ,
, , .
, : " ! ,
, ",
. : "
, ,
."
. , ,
, : " , !
, ."
.
, ,
.
, ,
: " , !
, ." ,
,
, .
,
,
. ,
, ,
, . ,
, : " , ! ,
." ,
, ,
.
.
, .
, . ,
. ,
, . :
", ." , : " , ,

 ." , : " , ,
."
. ,
: " ,
, ." ,
,
,
. .
.
, .
, ,
,
.
, ,
. ,
; ,
;
,
,
. , : "
, ."
, ,
, : " ,
, ."
, ,
: " ;
."
. , .
.
, , ,
, : ",
." , ,
, ,
, , : " ,
, ." ,
; , .
: , , ,
: " ? ."
, : " ? ,
, ."
,
, , : "
?" : "
."
: " , ;
."

 , . ,
, . ,
, : " ,
, ,
." , .
;
, ,
, , : "
, ."
, : ",
." ,
, .
: " ,
." , .
:
, , : "
!" , ,
, .
, ,
,
.
, , .
, : ;
: " !" ,
. :
" ?" : " ,
, ,
." : " ; , ;
." ,
. , ,
: " !"
: " ! , :
, ."
,

. , : "
!" ,
: ", ? ?"
: " , !"
, : " ; , ",
;
, ,
.
. ,
, .

 .
, ,
. ,
. ,
, , .
.
, ,
: " , !
?" .
, , : "
, ." : " !"
. ,
, .
,
. ,
: " ." : "
." ,
, . : "
, ,
."
. ,
, ; :
" , ."
, , : "
, , ."
, ,
. ,
: " , , ?" : " ,
", ,
, " " " ".
: " , , ",
.
, : " , ,
, , ,
, ."

. , : ", , ,
."
. ;
, . ,
; ,
, . ,
.
. : "

 ."
: " ." ,
, : ",
, , ." : ",
, : , ."
, ,
: " , , ."
. , : "
; ,
, ,
, , .
, ,
,
, ."
.
: ", , ."
, :
,
; ,
, . ,
, : "
? , ." : "
, , ;"
, : "
. ,
." ,
; : ", , ,
." ,
. , : "
, ,
, ; ,
, .
,
, , .
, ,
. ,
. ,
, ,
. ,
.
, , :
: , .
, .
, ,
,
, , ,

 .
, ,
. ,
, , .
, ,
, ,
, ,
. ,
, ,
,
, ,
;
." ,
, ;
, , .
, ,
, ,
.
, : "
, ." ,
,
, ,
. ,
, ,
: " ?"
, , ,
. ,
: " ,
." ,
, .
, ,
,
,
.
. ,

.
.
, ,
. : , ,
, , .
: " ? ,
, !" :

", , ,
. ." :
" , , ,
." ,
: " , ,
." :
, , , ,
, , : "
;" .
, ,
, ,
. : "
." ;

. " ," ,
: " ." : " ?"
: " ." :
" ?" : " ."
" ?" , : ", ."
,
, .
, : " ?"
, .
, .
, , ,
.
,
, ,
: " , ,
." : "
?" : " ".
: " , ! ?"
: " ." : " ?"
: " ." .
. ,
, : "
," ; ,
, , .
, : " !" : "
!" ,
, , ,
.
, : " ,
, ,
; ."
, ,

 .
, ,
, .
: " , ?" :
" , , , ,
." : ",
, , ,
,
."
. ,
.
, . :
" , , ,
." ,
. , : " ! !
!" : " ?" .
, : " , ,
." , . ,
, ,
. : "
, ,
, , ."
. ,
: , ,
, . ,
. ,
. , :
" ! ! , ."
, ,
, : " , ."
, , ;
. , ,
, . .
, , : " !
! , ."
, , ,
. : "
, ." , ,
, ,
, ,
, ,
. , ,
. , .
, , : " !
! , ."
,

 : " , ."
, .
: " ?"
. : "
, .
, .
,
, . ,
. ;
. , ,
." , : "
,
: ,
.
, , .
, , , ."
: " ;
, ,
, ,
." : "
,
; ." :
" ,
, ." : "
?" : "
; , ,
, ." , .
, : " ?" : "
, ." , ,
, : " ! !
, ." , ,
, , .
, : " , , !
?" : ", : ,
, ,
." , : ", , ,
; , ."
. , ,
. ,
.
, : " , , !
?" : " : ,
; ,
, ,
." , ,
, , ,

 .
,
. , .
, : "
?" : ", ."
, , : " , ,
. ." : ",
, ." ,
, .
, , .
: " ?" : "."
, , , :
", , , ".
, .
, .
, ,
: ,
. ,
. ,
,
. , : "
, ." .
,
. : "
, ."
. ,
.
: " , ."
, ,
, : " ."
. , , ,
: " ?" : "
, ." ,
: , , , .
: " , ."
. ,
. : " ?"
: " , ."
, : ,
, , , ,
; , , , ,
, . : " ."
: " ?"
: " ,

." : "! ;
: , ."
,
. .
, .
. ,
: " : , ?"
: " ? :
, ,
, ." :
. ,
. ,
, . ,
.
, : " .
, ." ,

, : " ,
." , , ,
: " ; ,
."
, ,
: " , ."
, , ,
: " ; , ."
, ,
. ,

, " " " ."
: " , ."
? ,
.
. .
, , ,
, . , : "
, , !" ,
, , .
, .
, .

.
. ,
: ,
, ;
, ,

: " ," .
, , :
, .
, :
, .
, , , ,
, , .
, , , .
, , , ,
! , . ,
. ,
, ,
. ,
, !
! :
"! :
,
; ,
, .
,
.
, .
." , ,
, , ,
, ,
: , ,
. :
" : , ,
." ,
.

.
, ,
. , : "
, , ,
, ."
, : " !
!"
. : " , !"
: " ! ?
." : "
." ,
.
, ,

 . : "",
. , ,
,
, . : " !
, , ."
.
: "
." , : "
, , ,
,
." ,
.
, : " , ,
; ,
. ,
, , , ,
." , .
,
;
, : " , ,
." , ,
. ,
. ,
, .
, ,
. ,
: , ,
. , ,
, " " , "
.
, . " ,

, .
.

.
.
,
, . ,
.
, ,
.
. , ,
. ,
, : ", ."

 , , ,
: " ,
,
, ." : ", , ."
. ;
, , ,
: " ."
: ,
. ,
, . ,
, .
: ", ." , ,
.
; .
,
: " ."
; :
,
, ,
, . ,
, . ,
, : "
." ,
, , : ", ,
." ,
. ,
, : " ,
, ,
." .
, ,
, ,
, ,
. ,
,
, : " , , ?" :
" , ."
, ;
, , .
,
: " , ,
?" : " ,
, ." ,
. , ,
, .
. , ,
, . ,

 , .
, , : " ;
." .
: " ?" :
" , .
, . ,
!" : " ;
. ?"
: " ,
." : "
. ?" : "
." : " ;
.
." : "
." : " . ?"
: " ." :
" .
?" : " ." :
" . ." :
" .
." : " ;
." .
,
, ,
.

.
.
,
: " ,
!"
,
,
, "" " ! ,
." " " , " ,
?" ,
, : " ,
."
. , ,
, :
", , ."
: " , ."
, ,
, .


, .
: " , ." ,
,
. : "
, ,
."
.
, ,

. ,
,
, ; ? .
, : "
,
,
; !"
. , ,
, ,
, : " ! ?"
: " ." , ,
. ,
: . ,
: " !" " !" ,
, .
, , .
,
, ,
, ,
,
!

.

, ,
, ,
. ,
,
, ,
. ,
, , .
, ,
, , ,
, , :
" ?" : " ,

." :" ,
, ."
. , : " ,
, ,
." ,
, , . ,
, , ,
, : " ,
,
." ,
,
, .
: " !"
, : "! !
!" " , ?"
: " , ."
: ": "" "", ." : "
" , : " ,
, ."
.
;
. "!"
" ."
: " ."
,
: " !"
: "
! ! ,

, , ."
,
. !

.
, ,
.
. ,
, , ,
. ,
. ,
, ,
,
, ,
.
, ,

 .
, ,
, . ,
. ,
; : " ?
, ."
: " ! ,
,
, , ,
." " ?"
. " ,
, ."
, : "
," : " ;" ,
.

,
.

.
:
, : " ,
, ;
,
, ,
."
, , ,
, ,
,
: "' , , !" ,
.
: " , , , ,
, ; :
, ; ,
; ,
." ,
,
, ,
,
, , :
" !" ,
. ,
,
?

 , .
: " , ,
,
, , ." ,
,
.
, ,
, , ,
, : "
, ." ,
.
, ,
, .

.
, ,
:
,
,
.
, ,
, .
, ,
, , ,
.
?
,
,
. ,
,
, , : "'! ?
! ."
: " ?" ", ,
,
." "
?" , : " ,
, ,
; ,
, :
, , ,
, , ,
."
. ,
. , ,

 , ,
, ,
, : !
,
, .
, ,

, : " !
, ." "" , "
? , , ,
, ."
: " ! , .
." ,
, .
, : " !
."
, " " "".
: " ,
,
,
." , ,
, ,
, ,
, , .

.
,
,
, ,
. , , ,
.
,
.
,
. .
, ,
: " ,
, , ,
,
."
, : "
, , , ."
, .
, ,

 . , ,
. , ,
,
, ,
. , ,
, ,
, ,
,
; ,
, , ,
, , .

.
,
,
.
; .
. ,.
?" , : "
." : "
, ,
, ."
. ,
. ,
, ,

, : " , , : ""
, .""
, : ."
; ,
: " , ."
, : ",
?" : " ,
." ,
, : " ,
;
, ."
.
. ,
: "
,
."
.
, : "

 ."
.

"
, ."
. ,
; ,
: ", , ?"
" , ."
: "
?" ,
, : "
." : " ."
, .
: " ! ,
,
,
." . ,
: " ,
." : " , ,
." ,
,
: " , ,
." ,
.
, : " ?" : "
." : " ?
?"
: " , , ,
:
." , .

.
.
;
, .
, ,
.
,
, ,
. ,
: " ! ?"
. ,
,
, : " ,

 ." : "
, ."
, ,
; .
, : " !" .
: "
."
.
, ,
, .
, ,

,
, . ,
,
,
.
, .
, .
,
,
, , ,
, ,
. : " !
?" , , ,
, . ,
,
.
,
; ,
,
;
: "
, ." ,
. ,
,
.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 22:39
.

: " ,
."
: "

 ?
,
: , ,
. , ,
,
, ."
, .
. , :
" , , , ."
,
;
, , :
"' " , : " !"
: " !" : "
!" ,

, : "
." , . ;
.
,
,
, , ,
;
: "
, , ,
, ,
; , ,
." , ;
, , .
,

, .
, ;
, ,
;
: " , !" ,
, ,
. , , ,
. ! ,
,
: " , ;
,
,
, , :
, ."
,

. , ,
,
: " , !"
. ,
, ,
.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 22:39
.
.
,
. , ,
, , : "
, ,
, !
! ,
: , ,
,
,
, ,
,
."
, , .
: " ,
," , .

, ,
, .

. :
, , ,
, , , ?
,
, ,
: " , ." ,
, ,
,
, : " ,
, ."
, ,
, ,
, ,
: .
: " ,

 , ." ,
, ,
. ,
, .
, ,
. , ,
, ,
.
, ,

, : " ."
, ,
, , .
, ,
, ,
, .
,
, .
, , ,
.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 22:40
.
,
.
, : " ,
."
: " , , ; ;
, ,
, , ,
: ,
, ,
." ,
: , ,
, .
, : "!
, ,
: , , ."
: " !
, , ;
, , .
." .
,
, .

 , ,
,
: "! ." ,
, : .
,
, ,
: " , ! ,
, ,
." ,
, . ,
, ,
. , ,
.
,
. ,
.
,
, ; , ,
. ,
: " !" ,
, ,
, , ,

. ,
, .
, , ,
, .
, , , ,
, : " !
." : " ,
." " ?" , : "
, ,
." , ,
. , ,
, , ,
, .
. " !" .
. ,
. : " ,
."
: ,
.
, ,
; , , !

Naslov: Odg: Narodne prie

Poruka od: LEX 28.09.2007. 22:40
.

, .
, : " , ,
,
,
,
; ,
." , ,
. ,
, ,
,
,
,
. ,
, ,
. ,
,
. : "
, ,
,
,
, ,
,
, .
, ,
, ;
,
, ,
."
,
, ,
; , ,
,
, ,
, ,
. ,
, ,
, ?
; ,
. ,
, ,
, : " !

 , ." ,
.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 22:40
.
,
,
, .
: "!
, ,
, , ,
,
, ,
, ,
, ,

; , ,
, ,
,
, , , ,
; ,
; ."

, , , ,
.
,
. , , :
" ?" '! : " ?
?" , ,
. ,
, .
, ,
, . .
. ,
, ,
.
, . ,
, ,
,
, . ,
. ,
,
,
. , ,

 .
, ,
.
: , , , ,
,
, .
? ,

. .
,
,
.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 22:40
.
,
, : "! ,
, ."
,
, ,
, .
, .
.
.

: ,
, .
: "
, , ."
,
, ,
. ,
, .
: " " "
, ."
:
, .
, ,
,
, ,
,
.

, .

 ; ,
, ,
.
, ,
: " , , ,
, ,
,
." ,
,
. ,
: ,
, , ,
, .

: " !
, ."
, : "
, , !"

, , , !
,
, : "!
, ,
." ,
. , ,
,
,
. ,
, ,
, , ,
. , ,
.
,
: "
: ,
." , ,
,
, : " , , ,
."
, .
, ;
, , ,
, .
, ,
, .
, ,

 : "
, ,
." ,

.
.
, ,
.
, ,
,
.
.

, , , , ,
.
.
, .
,
. ,
;
, .
: ", ." : ,.,
!" , ,
,
, .
, ,
,
,
.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 22:40
.

, ,
, ,
, , ,
. ,
,
.
, ,

;
.
,

 ,
,
,
, .
,

,
.
, ,
,
,
, : "
, , ,
."

,
. ,
. !
,
: " ,
, ,
, ,
, ,
, ."
, .
, ,

. ,
,
, ,
, ,
. ,
,
, .
,

, .
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 22:41
.
,
.

. : ", ,

 ." : " ,
, ? ?" : ", ,
, ,
, , ,
." . "
, ."
, , ,
. ,
.
, .
.
,
, . ,
,
. ,
. ; ,
, , ,
. ,
: " , ,
;
." .
, , ,
. ,
, ,
, . ,
. ,
, ,
; , , ,

, , ,
; , ,
, .
,
.
, ,
.
.
, : " , , ;
, , , ,
, ,
, , ;
, , ,
, ?"
,
, . ,
, : " , ;

; ?" "" .
, .
, , , .
, ,
, : ",
." .
,
. : " !
, ." ,
: " , !
, , , ,
." .
.
, . ,
, ; ,
, , : "
."
, , ,
, : " ! ,
." , , ,
, . ,
,
, ,
. , ,
" " " , .
" " , ."
, : "
, , ,
." " !" " ." "
, ." .
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 22:41
.
,
. ,
. : ",
; , ,
." : "
, ! ?" " ," , "
, , ."
.
, , :
" ! ,
. ? ,

 , , ,
. ,
, , .
.
, : " , ." ,
, ,
, ; ,
,
. , ,
: " ,
, ." : "
!" . ,
. ,
, .
, ,
, ,
. , ,
,
, , .
, ,
, , ,
. , .
, ,
, ,
, .
, .
, ,
.
,
.
, ,
, : ",
;
." ,
, . : "!
, , ."
, .
, ,
. ,
, ,
, ,
. , ,
, .
, ,
! .
: "! ."

 : " , ."
, .
, : "! !"
, ,
: " , , ,
, , !"
, .
. ,
, , ,
: " !
?" , .
, : " ?"

. : " ?
."
. ,
,
. , ,
, " , !"
.
: " ."
: " , ", : "
, ."
, : " ,
, ."
,
, , ,
. : " ,"
. ,
, ,
. .
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 22:41
.
, ,
, ,
;
, .
, .
, ,
,
. ,
.
, ,

 . , ! ,
. ,
, , : " ;
, ! ." , : "
?" :
"." "," , " ." ,
, , ,
. " ? !" ;
: " , ! ."
.
, ! , , , ,
, , , , ;
, . ,
. "" .
, : " , ;
, ."
, . "" "
; ."
, , !
.
; , .
, : " !
?" : "
." ", ," , " ."
, : "! !
." ", !" .
, , ,
, , , .
, . " !
? , ." ", ,"
. , : " " ";
." ,
. ,
. ,
, .
.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 22:41

, .
,
,
. : " , ?"
? ,

 . : " ?"
. ,
. , ,
, ;
. , ,
, ,
, . ,
, .
, , ,
. " " " , ."
? , ,
. "" , " ."
, , .
: " ?"
. .
,
, .
: ", !
, , ."
,
, ,
, ,
.
, ,
.
,
, .
, , : "
" , " ." ,
, , : "
, ,
." , ;
, ;
,
,
.
. ,
,
.
,
. ,
.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 22:41

 .
. ,
; ,
, ,
; .
,
. , , ,
. .
,
, .
. ,
,
,
.
, ,
.
, .
,
, , " " "
, ." : " ,
; , ,
; , ,
,
." : , ,
: " ."
, . ,
, .
, ,
, : " ."
,
: " ."
, : " ?"
,
. ,
, , " ,
.
, , .
.
, : "
."
, ,
.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 22:42

 .
.

.
.
, .
,

, .
.
, : "
, , ."
, , ;
, .
, ,
,
. ,
.
, ,
,
,
. ,

. ,
: " ,
." ,
, . ,
.
, : "
, ."
, , .
( ,
.)
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 22:42
.
,
;
, ;
.
, ,
, .

 ,
, .
, ,
,
, ,

, . ,
, . ,
, .
, ,
: "" " ;
,
, ."
, .
, ,
. ,
,
. : " ?" :
" ;
, ,
,
."
.
,
.
, , .
, : "
." :
" , , !"
, .
, . ,
,
.
, ;
,
.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 22:42
.

.
.
.
.

 ,
, . ,
;

.
,
, .
;
,

, , .
,
. ,
, : "
." ,
, ;
: " ,
? ."
.

, ,
, .
,
. ,
,

. ,
,
. .
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 22:42
.
, .
. ,
.
.
, ,
.
, , !
, ,
, . ,
.
, , :
" ! " : " ." :

" ." : " ;

." : " ,
." : " , ."
: " ." : " ."
: " , ."
: " ." : "
." : " , ." : "
, ." : " ,
." ,
,
: " , ."
: , ."
, ; : "
,
.
, ,
, ?"
: " ."
. : "
?" : " ."
: " ."
. , :
" , !" : "
, !" : "
?" , : "
, ,
. , ,
." : "
." : " , ." :
" ?" : ",
, ." : "!
." : " , ."
: ", ?" : " ,
, ." : "
." : " ,
." : ", ?" : "
: ." : ", !"
: " , ." :
" ?"
: " , ,
." : " ."
: " , ." : ", ?"
: " ,
." : " ."
: " , ." : " ?"
: " , ,

 ." : "
." : " , .
, , ."
, , ,
.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 22:42
.
, ,
,
. ,
, .
, .
, , .
,
. , ,
. ,
.
, ,
. ,
, ,
,
, .
, :
, ,
:
", ! :
", .

, : ", !
: ."
, ,
, . ,
.
: ", ! :
.'' ,

, , .
: " , ."
,
,
: ", ! :
." ,
, ,

 . ,
: ", ! :
." .
,
,
,
. ,
.
. ,
, . ,
, , .
, ,
, . "
?" , : ", ."
, .
, , : " ,
, ."
, , . ,
: ", , ." , ,
. , : ", ,
." , ,
. ,
, . ,
; " , ."
, : " , , ?" :
", , ." : " ,
;" .
, ,

. . ,
, ,
. ,
, . ,
;
; .
, . .
, ,
, .
, .
: ", , , ."
; : , ;
."
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 22:43

 .
, . ,
. ,
. ""
" ." .
, ,
, , , , ,
. .
", , ".
: " !" : " ."
: " " . ,
,
: " ,
, , ,
, , ." :
" . , ,
, ."
: " ." : " ,
; ?"
: " !"
, , , , , ,
, , . ,
, ' ,
, ; .
, ,
: "', , ."
: "
, ." : " ."
: " ." : " ;
?" :
", !" .
, , '
, ,
.
, : " !"
, : "
." : "
, ,
, ."
: " , ;
, ." , :
", , !"
. ,
. ,
: " , ?

 ,
. : " ."
, ,
.
. ,
, ;
. , : "
, ."
. , ,
, :
, ,
, ,
. ; ,
.
, .
,
, , ;
, ; ,
. : " ,
." .
, ! , ,
; ,
; ,
. , .
, : ", ! "
, ,
. ,
, ,

. ,
, , "" " ,
, " .
, .
: " , ",
,
: , ,
,
, ' , ,
. , ,
,
, .
, .
, , '
, .
, , '
; ,

, , .
, , ,
,
, ,
. ,
, , , . : "
, , ." :
" , ." : "
." "" " ,
, ?" : ",
, ." " , , "
, , .
, ,
; : " , ."
. "" "
, ."
,
, , :
"" " ,
, : ,
." : " ,
, ,
." ,
. ,
,
, : "
." ,
, , ,
, , ,
! : !
, ,
, . '
! ,
, .
, , .
,

; ,
, : "
," .
, ;
,
. , ,
. .

, ,

 ,
, , ,
, ,
, ,
:
. , ,
.
, .
, , ,
, ,
.
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 22:43
:
,
;
, ,
, , ,
, , ,
. ,
.

,
, ,
: ?
: " ,
,
, ,
: ,
", . , :
"
: , ",
. . : ", ,
, , ?"
: "
, , , , ;
,
, :
, ." ,
: " , .
",
, .
, ,
, .
, : "

 , ?"
", ." .
, ,
: " , ,
", ,
, .
, ,
,
. ,
, ,
, .
Naslov: Odg: Narodne prie
Poruka od: LEX 28.09.2007. 22:43
, : "
, ; " " ,
, ,
,
, " " , ." ,
; ,
, ,
, : " ,
!" , ,
!
, ,
,
, ,
. ,
.
. ,
. , , ,
: " , ."
, : " ,
,
." :
, , , .
, , ; ?" : "
." . "
, ."
: " , , ,"
; .
, : " , ,
, , . ,
,
." , ,

 . ,
, .
, , ,
, ,
. ; !
, , , : "
? ?"
: " ,
." : "" "
! ,
, ,
, , ."
, ,
. ,
, : "
, , ."
: ,
, : ", , ."
, ,
, : " " " ,
, , , ,
; ,
, . :
. , ,
! , ! ,
: "" " , ?
." : " ." : " ."
: " , :
?" :
" , ."
: " ." ,
: " ." , ,
, : " , ." " , !" "
?" " ." . : "
, , ,
, ,
, , , ."
, ,
,
, : " ,
, ,
,
." .
: "
, , ." ,
, , ;

 . ,
, , : " "
"?" : " ,
; , ."
. ' !
, . ,
, : " ." :
", ", : "
, ?" : "
, ." .
, , , .
" , ." . " , !"
, .
, , ,
. : "" " ,
: ,
, ,
, !
! , ,
." : " ,
, ", :
, !
, : " "
" , , ,
."
. ,
, ' : "
." , '
, , ,
. : " , , , ?"
: " ."
, , : "
, !" : " ", .
: " , ?"
: " , ;
, ." : "
."
, : "
, !" : " , !"
. ,
. ,
: " , , , ,
, ."
,
. ,
, "" ", ,

 , ."
.
.
, : " , , ?"
, : ", , !" :
" , , " "
. " ,
, . ,
: " ,
", : " ,
, , ,
, ." , ,
.
. ,
, .
, : " "
" ?"
, : " ,
,
, ." , ,
, .
: " - ,
, , ?"
, : "" "
." , ,
, , :
", !"
, : "
? ,
, , ."
, ,
,
, , .
: " ,
, ,"
,
, , ,
: " , ,
!"
, , , " "
" ; "
, : ",
, !" ,
,
, ,
. !

, ,
,
.

,
. : " ;" : "
;" : " ."
: " , , ",
. ,
, , ,
, .
: " , ."

. , , : ",
, .
. : " ,
, ,
, , ."
,
, . ,
: " , ?" : " ,
." .
, : " !
, "
, : " ,
, ! , ."
, .
, ,
, : " " .
, , .
: " ,
, ," : "
, , ,
, ,
: ."
, , .
, ,
, .
, ,
, ,
,
, !
, ,
.
, , ,
.

Ivica i Marica
sreda, 16 februar 2011 14:47
Ocena korisnika:
/1
Loe

Najbolje

U stara vremena iveo je u tronoj kolibici uz ivicu ume siromani drvosea sa svojom
decom, Ivicom i Maricom. Njihova majka odavno ve bee umrla, pa se otac oenio i
doveo deci maehu, zlu i sebinu enu koja ih nije volela. Porodica je ivela u takvoj
oskudici i bedi, da im je jednog dana ostao samo komad hleba. Te veeri, kada su Ivica i
Marica ve bili legli, ree ena drvosei:
"Ovako se dalje ne moe! Sutra neemo imati ni pareta hleba i svi emo uskoro pomreti
od gladi."
"Pa ta da inimo?" upita je on.
"Odveemo decu ujutru u najdublju umu", ree ena, "i ostaviemo ih tamo, pa neka se
sama snalaze."
Otac se opirao, govorio kako su to njegova voljena deca, ali uzalud. ena ga je najzad
ubedila i on obea da e je posluati.
Deca, meutim, nisu spavala jer su bila gladna, tako da su ula ceo razgovor. Marica je
briznula u pla, ali ju je brat umirio apatom, govorei da e on ve neto smisliti.
Kad su otac i maeha zaspali, deak se iunjao iz kolibe i sakupio u depove pregrti
belih kamenia, a potom se neopaeno vratio u postelju.
"Ne brini", apnuo je sestrici,"ovi kamenii e nam pokazati kako da se iz ume vratimo
kui."
Deca su se zagrlila i bezbrino zaspala. U zoru ih je probudio maehin glas:"Ustajte,
lenjivci! Idemo u umu da sakupimo drva. Sad nemojte da jedete jer urimo, nego
ponesite ovo pare hleba i pojedite ga u umi kad obavimo posao." Marica je stisnula
ispod pazuha komad hleba, a Ivica je proverio da li su mu kamenii jo uvek u depu.
Idui kroz umu deak je neopaeno zaostajao i iza sebe bacao kamenie. Kad su stigli
do najdubljeg estara, otac zapali veliku vatru, a maeha ree: "Ostanite pored vatre i
grejte se, a mi odosmo da seemo drva." Deca su se grejala uz vatru i ubrzo zaspala. Kad
su se probudila, sunce ve bee uveliko zalo i umu je obavila nona tama. Marica se
uplai i stade plakati, ali joj Ivica ree: "Ne brini, sestrice! Kad izae Mesec ja u te
odvesti kui."
I odista. im se Mesec pojavio zablistae oni beli kamenii koje je Ivica bacao idui od

kue, te deca krenue njihovim tragom i posle izvesnog vremena stigoe do kunog
praga.
Kad ih je maeha ugledala rekla je, inei se neveta:"Deco! Deco! Zato ste tako dugo
ostali u umi? Zar ne znate da smo brinuli za vas?"
Otac se, naravno, obradovao i izgrlio svoju deicu. Od tada su opet izvesno vreme iveli
jedva sastavljajui kraj s krajem, a onda je naila beda i nematina vee nego ikada ranije.
"Ostao nam je jo samo jedan hleb", ree maeha ocu jedne veeri tiho, ali su Ivica i
Marica ipak uli ove rei. "Ujutru emo ih odvesti jo dublje u umu, jer ovako emo
uskoro svi etvoro pomreti od gladi."
Drvosea nije hteo da pristane jer je voleo svoju decu, ali je bio slabog karaktera i nije
umeo da se odupre svojoj svirepoj eni.
Deca su sve to sluala i Ivica je ponovo umirio svoju malu sestru, ali kada je hteo da
izae i sakupi ispred kue kamenie, uvideo je da su vrata zakljuana.
"Mirno spavaj", rekao je Marici, "a ja u ujutru ve neto da smislim."
Ujutru ih je maeha rano probudila i sve je bilo kao i prethodnog puta, samo je Ivica
umesto kamenia ovoga puta za sobom bacao mrvice hleba, nadajui se da e mu to biti
putokaz za povratak iz ume.
Meutim, kada je pala no i pojavio se Mesec, deca su htela da se vrate kui, ali baenih
mrvica vie nije bilo na putu, jer su ih jo za dana bile pojele gladne ptiice.
"Samo hrabro", ree Ivica prestraenoj Marici, "videe da emo ipak pronai put koji
vodi kui."
I tako su deca hodala svu no i itav sledei dan jedui umske jagode da kako-tako
preive, ali put ka svojoj kui nisu nala. Umorna i izmuena prespavala su pored nekog
stabla i te druge noi, a onda su treeg jutra nastavila uporno da hodaju nadajui se da e
nekako izai iz guste ume bez staze i puta.

U podne toga dana, meutim, desi se neto

neobino. Poneti pesmom jedne divne bele ptiice koja kao da im je htela neto objasniti,
maliani krenue za njom i u jednom trenutku ugledae pred sobom kuicu. Ali samo
kakvu! Tako neto deca nisu mogla ni zamisliti, jer kuica je bila lepa i arena, a
sagraena sva od kolaa, okolade, bombona i ostalih slatkia, tako da gladna deica
navalie da otkidaju i grickaju slatkie.
Nisu jo bili ni utolili glad, kad zaue glas iz kue:
"Ko to gricka moju kuicu?"
Sledeeg trena pojavi se na vratima strahovito runa starica, te joj deca drhtei rekoe:
"Gladni smo, bakice, nemoj da se ljuti!"

Starica se nasmei, uze ih za ruke i povede u kuu govorei:"Ne bojte se, deice, sad u
da vam pripremim dobar ruak."
Vlasnica kue od slatkia, meutim, nije bila dobra bakica ve opaka i lukava vetica.
Poto je nahranila decu i dala im postelju da se odmore, zatvorila je ve sledeeg jutra
Ivicu u kavez govorei:
"Tako! Sad u te hraniti u kavezu da se malo ugoji, pa e za koji dan postati dobar
zalogaj!"
Marica je ostala na slobodi jer onako mala, slaba i uplaena nije predstavljala nikakvu
opasnost za veticu, niti je bila u stanju da pobegne, nego je istila, spremala i posluivala
staru. Kad je prolo nekoliko dana ree stara Marici:
"Raspali dobro vatru i zagrej vodu, jer danas u skuvati i pojesti tvoga brata."
Nesrena devojica je dugo i gorko plakala dodajui drva na vatru, a onda je zaula
stariin piskavi glas:
"Zar ta vatra jo nije raspaljena?"
"Pa ne znam kako..." poela je da muca Marica. "Pokai mi ti!"
Starica je nestrpljivo i ljutito prila, otvorila irom vrata i zagledala se u razjareni oganj.
Marica je samo na to ekala, pa je svom snagom gurnula veticu u vatru i bre-bolje
zatvorila vrata.
Kad se malo pribrala pronala je klju od katanca na kavezu i oslobodila Ivicu. Deca su
se dugo grlila i plakala od sree, a onda su pretraila kuu i u njoj nala puno blaga i
novaca. Onda su Ivica i Marica krenuli umom i posle izvesnog vremena doli su do
njenog ruba. Tamo su ugledali neki put i prolaznici su im kazali kako da stignu do svoje
kue.
U meuvremenu je njihov otac danonono tugovao za svojom izgubljenom decom,
plakao i alio toliko da ga je opaka ena napustila. Kad je drvosea sa kunog praga
ugledao Ivicu i Maricu kako se vraaju, njegovoj srei nije bilo kraja. Pomou novca koji
su deca donela uspeli su da srede ivot i da radei dugo ive zajedno, sreni i zadovoljni.
Braa Grim

Oraii - Palii
Ocena korisnika:
Loe

/7
Najbolje

Sedelo je jednom nekoliko pastira pod orahom. Jedni su istili pasulj da sprave od njega
orbu za ruak, drugi su loili vatru i udeavali mesto gde e postaviti lonac, a dvojica su
tresli orahe, skidali sa njih gornju zelenu kouljicu i skupljali ih u torbu. Taj orah nije
dotle raao i obani su u udu posmatrali kako mu je prvi rod krupan i teak. Kad je ve
torba bila puna, primete oni kako iz nje jedan beo veliki orah iskoi i otkotrlja se ak do
jarka, a za njim ih pobee jo nekoliko.
obani se radoznalo okupe oko torbe. Jedan ree:
Sigurno smo prepunili, pa se presipaju.
Drugi se naali:
Moda je zemljotres, pa ih izgoni iz torbe.
Trei predloi:
Zaveite torbu, pa da vidimo ta e biti.
Najmlai pastir poslua druga i zaveza je, ali su se orasi u njoj premetali, tiskali, zveckali,
te se pastiri, koji se esto ni vukova ne plae, uplaie. Utom su se iz torbe uli glasovi:
Pastiri, pastiri,
zato vas je strah?
Pustite nas da vam
oistimo grah.
Tek sad se deaci prepadnu pa se poizmaknu dalje, dogovarajui se ta da ine sa tim
neobinim orasima. Ali to su se ni vie izmicali, glasovi su postajali sve jai:
Pastiri,
odreite
Mi
da skuvate orbu.

emo

pastiri,
torbu.
pomoi

vam

Onda najmlae pastire, koje je zavezalo torbu, ree hrabrei ostale:

ta ste se prepali! Ja sam je zavezao, ja u je i odreiti. Ne mogu nam nita, pa neka su
u
njima
i
sami
avoli.
Rekavi to, odrei torbu i prosu orahe na travu. A oni se stanu kotrljati i skakutati,
pevajui
glasno:
Pustite
iz
i
i

nas
nama

iz
oklopa
se
planini

po

ljuske,
kleta,
polju
eta.

Kad

to
Moramo

u
ih

najmlae
pastire,
pustiti
jadnike,
pa

ree
ko

su

drugovima:
da
su.

Pomislite kako bi nama bilo da nas neko zatvori u ljusku od oraha.

Ostali su samo utali, bojali su se da iz oraha ne izae kakva napast. Ali malo pastire, ne
pitajui ih vie, uze prvi orah koji mu doe pod ruku i razbi ga kamenom, a iz njega
iskoi oveuljak mali kao palac, ogrnut zelenom dolamicom, i pope se pastiru na rame.
Kad su drugi videli kako se nevina, smena stvorenja kriju u orasima i oni se dadu na
posao. Zaas je cela torba oraha bila razbijena i izalo iz nje itavo kolo oraia-palia.
Prvo su se poigrali po travi, ispreskakali se i isprevrtali preko glave, pa se setili i svoga
obeanja. Posedali su brzo oko aice graha, oistili je, stavili u lonac da se kuva. Videi
da se vatra utiala, sto oraia-palia pojuri u umu da donese iverja, i vrati se svaki sa
po dve iverice. Oganj je zaas opet buknuo i poela orba da se kuva. Svrivi posao,
maliani su nastavili igru, veselo podvriskujui. Najzad su kao vrapci poskakali na grane
oraha da se malo odmore.
Tada ih pastire, elei da sazna ko ih je zatvorio u ljuske od oraha, upita:
Recite mi, oraii-palii, gde ste bili pre nego to ste se nali u svojim kavezima?
Maliani se i sad pesmom odazvae, jer su jedino tako umeli da govore:
Pod zemljom smo lutali
ve vekova pet,
pre nego to opet smo
ugledali svet.
Ali pastiretu ni ovo nije bilo dovoljno, pa je dalje pitalo:
Recite mi, oraii-palii, kako ste utonuli u zemlju?
Opet je hor maliana sa grane odgovorio:
Zemljotres je proguto
na maleni grad,
naa sela i ume
i na cvetni sad.
A posle ta je bilo? nestrpljivo upade pastire.

Kroz stablo smo oraha

staze prokopali,
i do ploda doprli
jer smo tako mali.
Otpevavi poslednji stih, oraii-palii poskau sa grana i uredivi se kao vojska,
odmariraju veselo u planinu. O svom ivotu i poreklu nisu hteli vie nita da kau, samo
su polazei rekli pastiretu da ih uvek, ako bude u nudi, zove.
A ono je tako i inilo. Kad mu se zagube ovce, vikne samo: "Gde ste, oraii-palii?"
A oni dolete sa prutovima i zaas pronau pogubljeno stado. Kad mu treba da naloi
vatru, njih se samo seti, a oni, svaki sa iverkom ispod pazuha, dotre i naloe. A kad je
mali obanin ostario i stekao unuice, oraii-palii su ih zabavljali: ljuljali ih i pevali
im, da ne plau.
Tako se mali narod oduio pastiretu to se nekad prvo smilovalo na njega i pustilo ga iz
ljuske na slobodu.
Desanka Maksimovi

Krokodil
etvrtak, 30 jun 2011 16:02
Ocena korisnika:
/9
Loe

Najbolje

Bili su, deco, jednom jedan mu Krokodil i njegova ena Krokodilka.

I oni su imali jednog sina Krokodokodila. I taj Krokodokodil nita

nije hteo da slua i bio je vrlo nevaljao.
I njegov otac Krokodil naljuti se jednog dana na Krokodokodila i odvede ga u umu da ga
pojedu neke druge ivotinje.
I on ga je tako vezao za jedno drvo i ostavio da ga pojedu.

I tako je, jednoga dana, mali Krokodokodil ostao sam u umi kod tog jednog drveta.
I ekao je da ga neko pojede. Zato to nije bio dobar.
I, jednoga dana, doe kod tog drveta, jedan mi i Krokodokodil kae tom miu:
Pojedi me, pojedi me! Ja nisam bio dobar!
A mi se uplai tog krokodokodilskog glasa i pobegne pod jedan list.
A Krokodokodil mu ponovo ree:
Pojedi me, pojedi me!
A mi kae ispod onog lista:
Ne mogu da te pojedem.
A zato ne moe da me pojede?
Zato to ne mogu... jedan put sam u jednoj upi jeo jednog krokodila, ali to nije bio
pravi krokodil, pa sam se ubo na jednu icu.
I mi ode.
A onda doe u tu umu, drugoga dana, jedna zmija. A mali Krokodokodil kae zmiji:
Pojedi me! Nisam bio dobar i sad me pojedi!
A zmija se uplai tog krokodokodilskog glasa i pobegne ak na drvo.
A Krokodokodil joj ponovo kae:
Zmijo, pojedi me!
A zmija kae sa grane:
Neu da te pojedem!
I zmija ode.
I onda, treeg dana, doe kod tog drveta jedan mrav i popne se Krokodokodilu na jednu
nogu. Jer je mislio da je to zemlja. A Krokodokodil kae:
Mrave, pojedi me! Nisam bio dobar i sada neko treba da me pojede.
A mrav kae:
Gladan sam i hou da te pojedem, samo mi kai gde si?
A Krokodokodil kae:
Tu sam, ispod tebe.Ti stoji na mojoj nozi.
A mrav kae:
Dobro, onda u te pojesti od noge.
A Krokodokodil kae:
Hvala ti, pojedi me celog. Kad nisam bio dobar...
I tako je mrav jeo Krokodokodila ceo dan, a kada je bilo vee, Krokodokodil pita mrava:
Mrave, jesi li me pojeo?
Nisam, sad u.
A kad je prola no i jo jedan dan, Krokodokodil pita mrava:
Mrave, jesi li me pojeo?
A mravu dosadno da jede tolikog Krokodokodila pa kae:
Jesam, pojeo sam te, sada moe da ide kui!

I Krokodokodil onda ode svojoj kui. I kae da ga je mrav pojeo i da e sada stalno biti
dobar.
I bio je dobar i vie ga niko nije pojeo.
Duan Radovi

Pria o malom prstu

Ocena korisnika:
Loe

/ 13
Najbolje

Maloj deci je dosadno.

Protiv deje dosade izmiljene su igrake.
Jedna igraka su makaze. Makazama se mogu sei: knjige, haljine i prsti.
Druga igraka je eki. ekiem se mogu kucati: ekseri, zidovi i takoe prsti.
Trea igraka su ibice. ibicama se mogu izgoreti: haljine, prostirke i opet prsti.
Deca su mala, a prsti su najmanji.
Bio je tako jednom jedan prst i zvao se ura. Imao je mnogo brae.
Jednom su braa povela uru u fioku. ura je iao poslednji i prikletio je nokat.
Drugi put su ga vodili u rernu. Da vide da li je vrue. I ura se ispekao.
Trei put igrali su se iglom. Svi su se izmakli, a ura se izbo.
uro, uro, nisi ti valjda najgori prst?
Jeste!
Kad treba da se aka nos hajde ti, uro.
Kad treba u hladnu vodu guraj uru.
A kad treba zamoiti dva prsta u pekmez, onda su to neki drugi prsti a ne ura.
Tog uru imaju sva deca. To je onaj peti, najmanji.

Patuljkova tajna
Ocena korisnika:
Loe

/6
Najbolje

iveo je u planini neki stari patuljak koji je znao sve tajne ptica, gmizavaca, izvora i bilja
u njoj. Znao je as kad koji izvor u gori postaje ivotvoran, as kad e koja ptica umreti,
koje trave oveka usreavaju. Znao je i po emu e pogoditi as svoje smrti.
Jednog jutra rano poe kroz goru kao neki vladar kroz svoje carstvo. Suve granice su
puckarale pod njegovim nogama i rosa ga do pojasa kupala, jer je vrlo, vrlo mali bio. Na
granama su ve pevale razbuene ptice, izvori su glasno uborili, i mirisala svud
borovina i paprat.
Najednom, u crnim granama etinara vide patuljak sivu priliku tetreba gde lepra krilima
budei se iz sna nonog. Oko njegovog vrata blistala se ogrlica zelenomodrog perja, a
kada zamaha krilima uini se kao da se ogre nekim belim ogrtaem. Patuljak opazi kako
tetreb jo jednom rairi crni lepezasti rep, kako radosno pogleda u nebo ispod svoje
crvene obrve i prhnu negde nad borje.
Patuljak tad uzdahnu i proaputa tuno:
"Tetreb e danas poginuti. Belo perje nad njegovim ramenima jutros je potamnelo.

Potom se uplaeno osvrte oko sebe da ga ko nije uo, jer nikom nije hteo govoriti nijedne
svoje tajne.
Onda poe dalje niz planinu skakuui lako s kamena na kamen i skrivajui se iza debala.
Iao je na najhladniji izvor da se umije. U daljini se ula voda gde klokoe i penua preko
stenja. Da je drugi putnik tuda naiao, nita neobino ne bi uo, ali u pesmi izvora
patuljak u neke neobine zvuke, koji se javljaju samo jednom u sto godina, u asu kad
izvor postaje ivotvoran, kad njegova voda moe da podmladi za itav ljudski vek onoga
ko je se napije.
Zato patuljak kao bez due jurnu tamo. Bio je ve prilino star i hteo je da se podmladi.
Ali ne stie na vreme: u asu kad on zamoi ake u izvor, njegova voda postade opet
obina planinska voda. I patuljak stade tuno gledati svoju belu bradu, i misliti da li e
moi doiveti iduih sto godina, da se na izvoru podmladi. Poe sumorno razgledati oko
sebe, po stablima borova, da moda nije poteklo mleko umesto smole, jer bi to bio znak
da je dolo vreme njegove smrti. Ali tog asa je jo tekla mirisna smola niz stabla drvea
u planini, i patuljak odahnu spokojno.
Kako je ve bilo podne, sede na neki panj oko koga su rasle jagode i dobro se narua. Pri
tom miljae:
- Treba bar da uoi Ivanjdana uvrebam as kada se rascveta koji zlatni cvet paprati i da ga
uberem, pa u biti srean cele ove godine, ako me smrt ne zadesi.
Jedino je on znao tu tajnu o zlatnom cvetu paprati, koji se rascvetava samo jednom u
godini dana, usred ivanjske noi, i potom odmah uvene. Ali ko uspe da ga ubere, cele
godine, a nekad i celog ivota, bude srean. Samo, patuljak je uvao ovu tajnu kao i sve
ostale, i bio je reen da je drugome kae jedino u asu svoje smrti.
Mislio je on tako o papratovom cvetu i sraunavao po sunevoj senci kada e doi
Ivanjdan, kad najednom se tre i prislunu: negde u gori, u stablu nekog starog bora, u
gde mili crv i pomisli:
- Stari bor e veeras umreti, crv e ga oboriti. teta, on je nikao u istom asu kad sam se
ja rodio.
Oko patuljka su vrdali guterovi, sunale se zmije, savijene u koture kao votanice. Ali
on ih se nije plaio, i sa uivanjem je posmatrao jednu arku na steni kako glavu uzdie i
motri. Njen vrat se blago povijao kao vrat labuda i oi se prelivale rosno na suncu.
- Sirotica, - pomisli patuljak, - uiva na suncu a i ne sluti da e je do veeri ubiti. Vidim
crvenu pegu u njenom oku.
vrljao je patuljak tako ceo dan. Obiao je sve svoje poznanike vukove, medvede,
zeeve, a u samo vee svrati u pohode nekom svom prijatelju patuljku. Bio je to as kad
su se lovci i pastiri vraali kuu, i patuljci iz prikrajka posmatrahu ko e se pomoliti
stazom.
Prvi se ukazae neki lovci. Preko puke su nosili ubijenog jutronjeg tetreba i pevali su na
sav glas. Malo posle naioe obani nosei onu mrtvu arku, koja se sunala po podne na
steni. Patuljak se onda pozdravi od svog prijatelja i poe da vidi da li je crv ve oborio

stari bor. I nae zbilja drvo gde lei na zemlji, a ptice oko njega tuno lete i bubice mu
mile po stablu i korenu.
Poe tada patuljak sumoran kui, a uz njega pristade neki detli kljucajui stalno u stabla
borova, kao da hoe neto da mu kae. Patuljak se osvrte, i, gle, vide da umesto smole niz
koru borova tee mleko.
- To bee znak da stari patuljak treba da ide sa ovog sveta.
Kad vide to, on stade razmiljati kome bi svoju tajnu kazao i tako ga usreio za ceo ivot.
I seti se male obanice, koja je svakog dana gonila koze kroz planinu. On je prieka na
savijutku putanje, i kad se devojica pojavi sa svojim stadom, stade pred nju, pa joj ree:
- Hoe li celog ivota da bude srena?
Ona se uplai kad vide tako malog oveka i htede da bei, ali on joj ree smeei se:
- Ne boj se, i sluaj ta u ti kazati. Ako hoe celog ivota da bude srena, uzberi zlatni
cvet paprati. On se otvara samo uoi Ivanjdana i odmah posle uvene. Niko ga sem mene
nije do sada video; ali ja u za nekoliko asaka umreti i tebi predajem svoju tajnu.
Tako on ree i zavue se u dubini ume, a devojica otra veselo niz stazu te razglasi
tajnu i ostalim obanima. I uoi Ivanjdana odoe svi u umu, svaki uzbra po jedan zlatan
cvet i zakiti se njime.
I od tada svi obani na svetu su sreni.
Desanka Maksimovi

obane
Ocena korisnika:
Loe

/3
Najbolje

Bilo jednom jedno obane koje se sa svojih mudrih odgovora na svako pitanje nadaleko
proulo.
To se prouje do kralja te zemlje, te on, da bi se u to uverio, naredi da deak doe.
Kad se obane pojavilo, on mu ree:
"Ako odgovori na tri pitanja to ti ih postavim, smatrau te svojim roenim detetom i
ivee sa mnom u kraljevskom zamku."
Deak upita:
"Kako glase ta tri pitanja?"

Kralj ree:
"Prvo je: koliko ima kapi vode u moru?".
"Gospodaru", odgovori obane, "naredite da se sve reke na zemlji zajaze tako da nijedna
kapljica ne utee u more pre nego to je ja ne izbrojim, pa u vam rei koliko kapi ima u
moru."
Kralj nastavi:
"Drugo pitanje glasi: koliko zvezda ima na nebeskom svodu?"
"Dajte mi veliki tabak belog papira", ree obane pa na papiru naini toliko grdno sitnih
takica da su se jedva mogle i videti a kamoli prebrojati, no bi onome ko bi pokuao
brojiti oi ispale. Potom e obane:
"Na nebu ima toliko zvezdica koliko je na ovom papiru takica: ostaje samo da ih
prebrojite."
Kako, meutim, to niko nije bio kadar da uini, to onda kralj prozbori:
"Tree pitanje glasi: koliki je sekund venosti?"
Nato e obane:
"U Istonoj Pomeraniji nalazi se dijamantsko brdo, koje se u visinu, irinu i u dubinu
protee na po sat hoda.
Svake stote godine na njega dolee jedna ptiica i o njega otri svoj mali kljun.
A kad itavo brdo, brusei ga, sravni sa zemljom, protekne prvi sekund venosti."
Tad kralj ree:
"Kao pravi mudrac, ti si reio sva tri pitanja. Ubudue e sa mnom iveti u kraljevskom
zamku, a ja u te smatrati svojim roenim detetom."
Braa Grim

Laku no
nedelja, 10 april 2011 15:09
Ocena korisnika:
/2
Loe

Najbolje

Jednog predveerja pre nego to e se sakriti za breg, Sunce ree:

- Danas mnogo proputovah i izmorih se. Ve je vreme da legnem. Spava mi se. Laku
no!
ula ga roda u vrbovom gnezdu, pa ree svojim malima:
- Sunce odlazi na spavanje. I abe se skrivaju u barama. I nama je, deco, vreme da
legnemo. Laku no!
Na livadi je kosio kosac. Kad je uo poslednje rodine rei, ostavio je kosu, iskopao rupu
u sveem senu i rekao:
- Livado, danas sam mnogo kosio i umorio se. Sunce zae. Rode se sabrae po gnezdima.
Ve je vreme da i ja legnem. Laku no!
Na kraju livade grickao je travu zec. Kad je video da je kosac legao u seno, naulio je ui
i rekao:
- Lepo sam se najeo mlade deteline. Eno, kosac ne kosi. Sunce zae. Rode se sakupie u
gnezdima. Vreme je da i ja legnem. Laku no!
Kad je to ula jarebica, brzo je pod svoja krila sakupila jarebie i rekla:
- Eno, na sused zec ode na spavanje. Sunce zae. Kosac vie ne kosi. Rode se prikupie
u gnezdima. Vreme je i nama da legnemo. Laku no!
Ostao je samo laki vetri da njie jo nepokoenu travu na livadi i da svim zaspalim
stanovnicima polja apue snene prie. A meseina, kao kakva dobra majka, pokri celo
polje svojim srebrnim pokrivaem.
Vidoe Podgorec

Lepo je biti dete

sreda, 16 novembar 2011 15:30
Ocena korisnika:
/ 19
Loe

Najbolje

Po ceo dan Mara viri kroz plot svoga dvorita u oblinji park. Daleko u krugu gde stoji
pesak deca se igraju. Do Mare dopiru zvonki razdragani glasovi. uje se kako zvone
limene kantice na svojim drkama, pucketaju tokovi kolica na pesku i skau lopte
negde na utabanoj stazi. A Mara nema ni brata ni sestre niti kakve male susede da bi
se s njima poigrala. I to je najgore, mama polazei zakljua kapiju, da dete ne bi
moglo samo izai na ulicu.
Viri tako Mara kroz pukotinu plota i ini joj se da uje kako lopte skakuui
deklamuju:
Lepo li je skakati
po uzanoj stazi,
po travi se valjati.
Pazi, Maro, pazi!
A kante zveckaju:
Lepo se je brkati
po esmenoj vodi,

po pesku se brljati.
Hodi, Maro, hodi!
Kad se mama vrati kui, jedva odvoji Maru od plota. Ponekad pokua s detetom da se
igra, ali ne ume. Ne znaju to sve mame. Kad je bila mala, nije to nauila, jer ni nju nije
imao ko da vodi na deje igralite niti joj je ko kupovao igrake.
Nou kad se umorna iza sna trgne, uini se mami kao da u detinjem disanju uje
uzdahe:
Ja sam jote sasvim mala,
s decom bi se poigrala,
izmeu cvea na slobodi.
U igru me, mama, vodi!
Pre nego poe na rad, mama nae poneku staru stvar, da detetu bude igraka: prui
mu probueni lonac ili sie u podrum da iznese zarali obru sa bureta. Mara drvenim
patrljkom goni neko vreme obru po pokaldrmljenom dvoritu, ali kako nema
dovoljno prostora, obru svaki as udari u zid, plot ili prag i preturi se. Zato se ona
brzo zadovolji svojom igrakom pa se kao iak opet uhvati za plot i ostane tako dok
se mama ne vrati. A mami se svaku no ini kako uzdie i moli je da je odvede u park
meu decu, pa smilja kako bi to mogla uiniti.
Nedeljom, istina, i siromane i zaposlene majke vode svoju decu u park, ali se Marinoj
mami, koja preko nedelje kod drugog radi toliko nagomila posla u svojoj kui, da sve
to mora nedeljom da posvrava. Kad bi inae okrpila i oprala Marino rublje, kad bi
izvetrila i isunala kuu, poistila i popravila sve to se preko nedelje uprlja.

Ali je dete svaki dan molilo da ga izvede u igru meu drugu decu, te mama jedne
nedelje ustane rano, rano, i uze da umotava neke krpe od Marine stare haljine u
vrsto klupe. Kad se Mara probudi, kraj nje je stajala krpena, crvena lopta, a obru
od bureta bio je izriban i svetlio se kao nov i kraj njega stojala nova novcata palica
odeljana od mladog pruta.
Sem toga, ve je dvorite bilo poieno i suila se na jasnom suncu iza kue Marina
koulja i arape.
Mama uze dete za ruku i povede ga u park. Iz njene kotunjave, nesavitljive ake
detinja aica je svaki as klizila i sitni detinji koraci su jedva stizali mamu, koja je i u
etnji brzo koraala. A u parku je ve vrilo od dece. Pesak u krugu je liio na ogroman
aren mravinjak.
Mama sede na prvu klupu bojei se da Mara ne poeli sjajne i zvonke kupovne
igrake dece to su se u velikom krugu igrala. Gonei, meutim, svoj veliki obru
dete se brzo nae tamo i stade oarano. Okolo su trali drveni konjii, crveni, uti, i
plavi. Zajapurene devojice punile su peskom svoje kante. Svetla lica gumenih lopti
poskakivala i valjala se po travi.
Jurile su sve vrste tokova i kolica i kola. I Mari se inilo da se sve te igrake i deca u
horu vesele:
Lepo li je dete biti,
dan u igri provoditi,
i imati lopte nove
i konjie i tokove.

Mara se zagleda u belu devojicu to je u naruju drala ogromnu loptu i vozila u

kolicima lutku. Bilo bi tako lepo poigrati se loptom koja ume da odskae. Marina je,
istina, bila velika, ali gde bi pala, tu bi se i zaustavila, inila se nekako bolesna i
umorna. Bela devojica utom svoju loptu ispusti i Mara potra da se njome malo
poigra. Pod ruicama oseti glatku elastinu gumu i uini joj se da dri neko ivo bie
koje die. Ali ta je radost bila kratka. Bela devojica se ustremi i ote joj svoju igraku.
Na stazi su stajala bez gospodara kolica natovarena peskom, i Mara htede da ih malo
povoza. Ali samo to je tri koraka koraila, pojavi se rumeni deak i uze joj ih. Ona
onda ugleda na klupi lutku koju je merila do sada jer se njena sopstvenica prljala
graenjem kue od peska. Bilo je neobino slatko drati porculansku, u svilu obuenu
lutku; meutim, neije je ruke istrgoe iz Marinih ruku: uvarica devojice se bojala
da je Mara ne pokvari.
I tako, ega god bi se dotakla, otimali su joj, a okolo su igrake u horu zveckale:
Lepo li je biti dete:
to elite, to i smete:
kupuju vam mama, baka
svakog dana igraaka.
Mari se sve to toliko tuno uini da udari u glasan, gorak pla. Mama dotra, uze je na
ruke i odnese na klupu daleko od glavnog kruga. elei da je razveseli ona joj
pokazivae kako se i njenom loptom moe lepo igrati bacajui uvis i doekujui je u
ruke, zatim joj pokaza kako i njen obru moe daleko da se kotrlja a da ne padne.
U blizini su se igrala jo neka deca ije igrake su kao i Marine bile domaa
rukotvorina i stare u podrumu baene stvari. To su bile olje bez drke i okrnjene
tacne, slomljene maice i viljuke, raznizane, razne boje i oblika inuve, krpene
lutke i lopte. Devojica to se igrala tipaljkom za rublje i oljom bez drke prui Mari
olju pozvavi je da struu pesak iz jarka pokraj staze. To Maru utei, jer se na olji
smejala neka beba, a tipaljkom se moglo vrlo dobro eprkati po zemlji. Uskoro se
njima dvema pridruie i druga deca sa svojim krnjavim igrakama i naini se veseo
agor kao i u velikom krugu. Deaci kopajui starim kutlaama naine itavu kulu od
peska, a krpane lopte kao da dobie mala krila u rukama veselih devojica. ak je i
poneko dete iz velikog kruga ostavljalo svoje lakovane igrake prilazilo deci to su se
igrala oko Mare.
A mama je oslukivala kako nedaleko iza granja zveckaju limene kantice:
Lepo li je dete biti,
dan u igri provoditi,
i imati lopte nove
i konjie i tokove.

Desanka Maksimovi

Medvedova enidba
petak, 14 oktobar 2011 14:16
Ocena korisnika:
/ 49
Loe

Najbolje

Ustade jednog jutra medved Dundo vrlo rano. Otra brzo na potok i ogleda se u viru.
Verovatno je bio zadovoljan svojom slikom, jer se glasno nasmejao i otrao u umu
pevajui:
U medveda Dunda
povelika bunda,
staje suvog zlata,
hiljadu dukata.
etiri ubare
vrede silne pare,
a izme duboke
teke do tri oke.
Sva e arna uma
sii za njim s uma:
veverica lepa,
lija dugog repa.

Tako pevajui nae se u kraju gde su ivele lisice. Izae pred njega stara lija pa ga zapita
to je tako veseo i otkud je zalutao u njen kraj, a Dundo se pokloni do zemlje, pa ree:

Pametnice, lijo,
daj mi svoju ker,
ja sam najsnanija
u planini zver:
ruka mi je buzdovan,
brdo su mi lea;
u asu u smrviti
svakog ko je vrea.
A stara lija se lukavo nasmei pa odgovori:
Sve je lepo,
sve je krasno,
al' si, medo,
stig kasno:
kerka mi se mala
prekjue udala
za suseda svoga
lisca repatoga.

Sirotom medi bilo je u prvom trenutku vrlo teko, ali se brzo utei mislei: "I bolje to se
ve udala; nisam valjda lud da se enim takvom dugorepatom zverkom." I na um mu
pade da njegov sused zec ima vrlo umiljatu ker pa poe da nju prosi. Zec je okopavao
kupus i nije ni primetio medveda kad je naiao. Ugledavi ga onako veselog, zaueno
upita kojim dobrom je doao. Medo se i pred njim pokloni i ree:
Sused-zee, uj me sad:
s tvojom kerkom ja sam rad
da se oenim,
s tobom orodim.
Zec baci motiku kojom je okopavao kupus pa pljesnu rukama:
Ba si udan, medo, stvor:
sav si truntav,
sav si spor,
kao da sto kila nosi,
a zeevu kerku prosi.
Uzdahnu Dundo kad ovo u, ali se opet brzo utei, govorei sam sebi: "Lud sam i bio to
sam prosio ker brzonogog starca; i ona sigurno voli mnogo da tri, pa bih mogao uz nju

negde vrat slomiti." Pa se seti da krezubi vuk ima jedinicu, te poe da nju zatrai. Vuka
zatee gde se pred kuom suna pa ga oslovi:
Strie-vue,
ker mi daj!
Ako nee,
dobro znaj,
napae te
sav na rod.
A vuk nemarno zevnu pa odgovori:
Moja kerka ne gleda
veseljaka medveda.
Medved zimi spava
otekne mu glava,
medovinu pije
od mraza se krije.
A mi smo vuci-halauci,
hrabra srca, zuba ljuta,
svako nam se sklanja s puta;
ne pijemo nikad meda,
niti se bojimo snega,
niti se bojimo leda.
Dundu je najtee bilo to ga je vuk odbio, ali stee srce i pomisli: "ta e meni vukova
jedinica. Morao bih svaki dan da sluam prie o vujem junatvu." Utom skoi s drveta
veverica. Bila je sjajne dlake i okretna, pa se medi mnogo svide, te je zaustavi:
Veverice lepa,
udaj se za mene,
biemo lep par;
kruice medene
dau ti na dar.
Ali ona gotovo i ne zastade, samo mu u prolazu dobaci:
Poi zbogom, medvede,
veverice ne jedu
medenih kruaka;
lenikom se hrane
sa zelene grane.

ta e, kud e, poe medved dalje gunajui u sebi: "Nisam ni lud da se enim

vevericom, morao bih ovako veliki po ceo dan skakati po drveu." Utom naie na lasicu
pa joj ree to je mogao umiljatije:
Lasice malena,
budi moja ena!
nosiu te na dlanu
kroz zelenu poljanu.
Igrau ti kolo
svaki boji dan.
Uzbrau ti cvet
jo neuzabran.
Lasica ga pogleda zaueno pa mu odvrati:
Ti si, dragi medo, slep:
hrapav ima glas,
trapav ima stas;
a lasu malenu
hteo bi za enu.
Pomisli medved postieno: "Tako mi i treba. Umesto da zaprosim svoju susedu
medvedicu, obraam se raznim uobraenim palicama", i nae natrag kui koliko ga noge
nose. Kad tamo, a medvedica sedi pred svojom peinom i cedi med. Dundo joj se obrati
laskajui:
Susedice medvedice,
udaj se za mene!
Sluaemo ptice
sred gore zelene.
Ii emo svuda
zajedno u lov.
Stvoriemo sebi
ispod bukve krov.
Njegova suseda nije nita bolje ni oekivala, pa brzo ostavi posao i potra mu u susret,
pevajui:
U medveda Dunda
povelika bunda,
staje suvog zlata
hiljadu dukata.
I posle su dugo iveli sreni i zadovoljni.

Desanka Maksimovi

Pria o reci
petak, 23 septembar 2011 14:21
Ocena korisnika:
/6
Loe

Najbolje

Jo pre hiljadu i vie godina, kad se starom Izvoru rodilo stotinu najmlaih keri, padnu
na kamen u blizini dve ptice pa stanu priati jedna s drugom. Priale su one tako od jutra
do podne o lepotama zemlje, a Izvorove keri, kapljice, gutale su im svaku re. Kad su
ptice odletele, nastao je kraj Izvora veliki mete, kapljice su skakale, prskale okolnu
mahovinu, inilo se da je voda prosto provrela od neke radosti. To su se Izvorove keri
dogovarale da i one odu u svet i vide lepote o kojima su ptice priale. Ali bez doputenja
starog Izvora nisu smele da krenu, zato starije nagovore onu stotinu najmlaih da salete
oca da ih pusti. Ove mu se obese o vrat kao ogrlica pa umiljato zaubore:
Oj, dobri oe, pusti nas, pusti,
kroz estar gusti,
do dolje zelene,
tamo nas eka
velika reka
u nepoznati dalek kraj
da s nama krene.
Jedva se Izvor oslobodi zagrljaja svojih keri pa se povue pod ile da o njihovoj molbi
razmilja. Promiljao je tako do uvee kad se zau njegov ozbiljni glas:
Ne ludujte, keri malene,
ne odlazite u svet od mene!
Ispreie se pred vas brda,
kra i kamena cela krda,
nee vam lako dati puta.
Upoznaete vrlo brzo
kako je zemlja tvrda
i ljuta.
Ali se kapljice nisu dale urazumiti. Sada je sa dna izronilo stotinu njegovih najstarijih
keri mazno mu se obraajui:

Pusti nas, oe,

i ptica puta poletarce,
i gnevna oluja povetarce,
i guje stare
putaju mlade
u estare,
i medved puta svoje mee
da stri u dolju
kud potok tee.
Blai je od tebe i vuk sami,
puta da vuii svet upoznaju.
Pusti nas, oe, svet nas mami!

Izvor se sad jo dublje povue, ak u tamne bunare u zemlji, a njegove keri skoro
nepomino ekahu kakvu e odluku doneti. Da je putnik tada naiao, udio bi se to je
tako zanemeo veno razgovorni, stari Izvor. Tek pred vee se pomoli ispod ila njegova
srebrna brada i u se glas:
Kapljice keri,
i ovde u umi ima lepote.
U svetu kud urite,
ljudi krote,
mora i reke,
stavljaju im uzde i okov.
Kajaete se gorko, duboko,
krenete li u kraje daleke.
Samo mudri saveti oevi nisu mnogo pomogli. Idueg jutra, dok je starac jo spavao,
iskrade se prvo sto najmlaih kapljica pa kroz ljunak otisne niz brdo. Po njihovom
srebrnom tragu spusti se sto drugih. I tako sto po sto pa se naini potoi i potra koliko
ga noge nose. Na nekoliko stotina metara susrete se sa drugim malim potokom pa
zagrlivi se, sjure u podnoje prve kose. Tamo je modrim koritom derala nekakva
neobuzdana reka i Izvorove keri joj se zajedno sa ostalim kapljicama bace u naruje. U
poetku, dok jo nisu bile istroile snagu, krile su sve to im se nalo na putu. Planina se
horila od njihovog obesnog podvikivanja:
Mrmorimo, uborimo,
dok grlo ne umorimo.
Igrajmo, skaimo,
stene plaimo,
livade rubimo,
umimo, trubimo.
Hujimo, umimo
dok gore ne zagluvimo.

Kikoimo se, askajmo,

uborimo, praskajmo,
hrae obarajmo,
peine stvarajmo,
rovimo, vajajmo.
Trajalo je to vie nedelja i onda se Izvorove keri zamorie i na putu im se stadoe
javljati sve vee prepreke. Ispred sto najmlaih isprei se ogromna neprobojna stena.
One se uhvate za ruke i stanu juriati, ali ona osta nepomina. Tada jedna od njih uze da
se ali svojim starijim sestrama:
Oj, sestrice, oj!
Na putu nam stoji
tvrd kamena sloj.
Kao odgovor na njihovu molbu u se jo oajniji glas jedne od starijih Izvorovih keri:
I moj, sestre, put
naporan je vrlo,
svu me kupa znoj.
S tree strane se ulo isto takvo dovikivanje:
Hej, sestrice, hej!
Na mom putu brdo,
presede nam smej.
Kako su se prepreke iz dana u dan mnoile, Izvorove keri su pomiljale da se vrate kui.
Kad druge kapljice pridremaju, one se uhvate za ruke da bi pole uz potok. Ali hoe! Po
sto puta su uinile korak napred i po sto puta se vratile dva natrag. Ova malodunost je,
sreom, kratko trajala, a i starije iskusnije kapljice su priale da se jo nijedan potoi
nije vratio u detinjstvo. One se, sirotice, postide pa opet zapnu iz sve snage da juriaju
na stene pred sobom. U kamenu se uskoro naoe pukotine, te potok uskoro odvali
nekoliko manjih stena i prodre na drugu stranu u dolinu. To je bio valjda najradosniji
dan u ivotu kapljica begunica. Proteui se lenjo na suncu zaubore:
Sestrice kapljice,
sad se odmarajmo,
dremajmo, spavajmo,
sanjajmo mir.
Brda smo oborile,
nova smo stvorile,
stene smo digle,
najzad smo stigle
umorne u vir.

Vir je leao u poljani, ba pred uem u veliku plovnu reku. Odmorivi se u njemu, sestre
zaborave napore svoga dugog putovanja i veselo se izmeaju sa irokom vodom na koju
su naile. Ona je bila mutna i troma i nekoliko milijardi bistrih kapljica razbistri je i
oive.
Meutim, jo nije bio kraj naporima naih putnica. U dalji se ukaza nekoliko brodova i
obesne kaplje planinke pristigle iz drugih reka stanu da se dogovaraju kako da ih
prevrnu, dok ih Izvorove keri ne uutkae pesmom punom poleta:
Dolazi brod uglja pun,
putnika laa i za njom un.
Zasuimo, sestre, zelene rukave,
prenesimo ih ak do irine
morske plave.
Nikada tako brzo brodovi nisu ili kao toga jutra, noeni mladim rukama Izvorovih keri,
te se posle nekoliko dana nau na morskoj puini zajedno s njima. Ali jo istog sata
sunce uasno pripee na iroku povrinu mora podiui kaplje planinke pod oblake. I kao
nekim udom, ti oblaci u svom lutanju nad zemljom zastanu upravo nad bukvom starog
Izvora i kako su bili mnogo umorni, spuste ih na nju i po okolnom drveu i mahovini.
Samo priroda je bila tako udesna da su kapljice begunice to su ih oblaci opet vraali
umi zaboravljale svoj raniji ivot i ponovo udele na put. Tako se to ponavlja otkad je
uma, reka i oblaka.

Desanka Maksimovi

Vetar dadilja
utorak, 16 avgust 2011 14:41
Ocena korisnika:
/8
Loe

Najbolje

Poe neki siromah vetar da trai slubu. Idui kroz selo, nudio se seljacima da im uva
decu, ali mu niko, kako vetar nije bio ljudski stvor, ne hte dete poveriti. ta e, kud e,

iako je najvie voleo da se s decom zabavlja, on pokua da radi i druge poslove: pogodi
se kod nekog gazde tvrdice da mu razvije lie na vonjaku. Kako je to tek trei put u
ivotu radio, ne poe mu za rukom da sve pupoljke razvije i kad po svrenom poslu ode
da primi nadnicu, zli gazda podviknu:
Moj dragi prijane,
ti ne zna zanata!
Prstom nisi taknuo
mnoge donje grane.
Kupi se na vrata!
Kod drugog se seljaka pogodi da mu plevi batu. upajui korov morao je iupati i
poneku pitomu stabljiku. To se, istina, svakom dogodi, ali i ovaj je gazda bio zao, pa kad
vetar zatrai nadnicu, on se razdra:
Moj neveti brale,
ne razume ti se
oko batenskoga
ni posla ni bilja,
pa budi dadilja,
to ti je i otac
a i deda bio,
moj prijane mio!
Prepao se siromah vetar pa i ne saeka kraj seljakove pridike, ve zadi niz selo u umu i
uze se tamo nuditi bilju i zverinju za pomonika. Kad ugleda hrast na kome stoji jo
lanjsko suvo lie, rekne:
Da li staro lie
treba, ika hraste,
malo da se strese?
Zbog njega ti, iko,

novi list ne raste,

ne ukazuje se.

Gde ugleda na bukvi staro granje, rekne:

Kako li bi bilo,
teto, kad bi granje
slomljeno i suvo
malo ti oduvo?
Gde ugleda samog zeia, stane da ga ljuka pevuei:
Malome bukvaku
odneli su baku,
odneli su deku
ne dam svoga zeku.
Malome ljiviku
odneli su iku
u goru daleku
ne dam svoga zeku.
Drvee je odgovaralo bez volje, neko da eka starog poznanika, Razvigorca, koji mu
svake godine u prolee pomae prilikom listanja, neko da voli samo da obavlja svoje
poslove, a zeije majke su se izgovarale da su sirote i da ne mogu da uzimaju dadilje.
U zlo doba, pri kraju dana, ponudi se on hrastu na obronku jaruge:
Da li ima dece,
da ti decu niham,
da im pevam tiho?
Razmisli hrast nekoliko asaka pa mu ree:

Imam tri sinia,

treba da se gaje:
ostali su siroti,
bez bake i naje.
Treba da se ljukaju,
treba u zaranke
da im peva blage
umske uspavanke.
Hrastovi sinii stadoe izvirivati na svog budueg uvara i mahati mu umiljato zelenim
apicama. Vetar se obradova to mu prijateljski mau i ostade kod njih. Najzad je bio
naao posao koji voli. Skide odmah kabanicu, obesi je o zalomljenu suvu granu pa sede
uz prue smiljajui ime da ga zabavi. Deca kao svaka deca, pa su i hrastii hteli da im
vetar, koga nazvae Dujom, togod pria. Pokua vetar da izvrda, jer je vie voleo da
peva, ali deca hrastova hoe poto-poto priu. Duja onda poe neto to je jo od svoje
bake bio uo:
Ukraj vode, kraj potoka,
hoda roda beloboka,
beloboka, rujna kljuna.
Pue negde puka puna.
Nema vie ukraj vode
beloboke nae rode.
Duja to pria, a prue uglas plae, ao mu rode. Onda on poe neto smeno, kako se
medved enio pa nije mogao da nae devojku prema sebi, i hrastii se odmah razveselie.
inei se da je tobo zanet nekim poslom, otac hrast je sve to sluao da vidi hoe li Duja
dobro obavljati svoju dunost. uvi kako se hrastii slatko smeju i osetiv da su Duju ve
zavoleli, rei da ga zadri u slubi dok god deca ne odrastu.
Tako je Duja priao pruu smene prie, ujutro mu retkim eljem raeljavao kosu da je
ne bi upao, uvee mu pevao uspavanku da zaspi. Uskoro ga upoznae sva umska deca i
njihovi
roditelji.
Malo,
malo
pa
e
tek
koja
bukva
doviknuti:
Dujo, dobri brale,

poljukaj mi dete,
nemam jadna kad,
ovicama moram
izatkati hlad.
Duja priskoi bukvinoj deci pa je uspava uz pesmu kojom je obino i hrastie
uspavljivao:
Ljuka, ljuka, ljuka,
daleko u gori
strani medved njuka:
ne dam dece ja
za prolena dana
obasjana dva.

Tek to on uspava male bukve, a eto ti zove breza da uspava njenu decu dok ona ne
zavri vezeni zastira za panj na kome su joj deca ruavala. On priskoi i tamo pevuei:
Ljulja, ljulja, ljulja,
daleko u gori
kurjak se ulja:
ne dam dece ja
za sunce, ni zvezde,
ni meseca dva.
Tada hrastii budu ljubomorni pa udare u pla, a on brzo ostavi breze pa potra njima, jo
izdaleka ih umirujui:
Nija, nija, nija,
daleko kroz goru

prikrada se lija:
ne dam dece ja
ni za letnja dva
lepa veera.
I da bi pokazao da su mu oni miliji od breza i bukava, odmah na ovu nadovee druge
uspavanke, sve do same noi. Tada ih umije sveim mirisima, pokrije krajikom svoje
dolame pa uljuka. A kad bude zora, povie ispod hrastovog debla:
Ko hoe da bude
najvii u gaju
prvi mora spaziti
sunce na roaju.
Ko hoe sve leto
da lista i buja
mora na stan primiti
drozda i slavuja.
Hrastii se probude i stanu se peti na prste da prvi vide raanje sunca, i tako svakog jutra
pomalo porastu. A to su vie rasli, sve vie su pevaica na stan primali. Uskoro su
postali snano hrae zelene, granate krune kome nije trebalo vie pevati uspavanke, ali
su Duju iz zahvalnosti to ih je odgojio ostavili i dalje kod sebe te se na njihovim rukama
u starosti odmarao.

Desanka Maksimovi

Ki vilinog konjica
Ocena korisnika:
Loe

/6
Najbolje

Poite kroza umu stazom pravo, onda skrenite desno, pa kod jaruge levo zaobiite
umarevu kuu, i opet krenite desno, pa kad najzad udarite jo jednom ulevo, u pravcu
stare bukve, tamo je panj gde ivi ki vilinog konjica. Ona je mala, mala devojica,
vesela i prozrana kao vilin konjic. Svi do poslednjeg stvora u njenoj okolini vole je i
maze. Bube, pauci, komarci, svici, mravi i patuljci rado se s njom igraju. Kad poe
daleko u umu, patuljci je uvaju da se ne uplai vuka ili medveda.
Kad padne mrak, svici dolete da joj svetle. Kad zadrema, komarci i pele zuje, da je to
pre uspavaju. Ako joj se voza, mravi od aica ira naprave kolica pa se po njih dvadeset
upregne, da bi mogli juriti kao strela. Ako zaeli da se ljulja, pauci naine zaas ljuljake,
obese ih o kakvu granicu, i mala ki vilinog konjica se njie na njoj po itav dan.
Ali se jednog jutra mala nestanica iskrade od svojih drugova i sama pobee na reku.
Htelo joj se da se malo po vodi provoza. Sedne na list bukve to je stajao u vodi kraj
obale i otisne se na njemu kao na amiu niz talase. Plovila je tako ona, plovila, i bila
mnogo vesela, posmatrajui krajeve kroz koje je tekla reka. Zeevi sa obale su je
zadivljeno gledali, nikad nisu videli tako male devojice. Patke to ih je sretala duboko su
joj se klanjale, a ptice letele kraj nje obalom.
Sve je bilo ne moe biti lepe, ali nesrea se uvek iznenada dogodi. Naiavi na nekakvu
maticu, amac joj se prevrne i ona upadne u reku te se udavi. A posle nekog vremena
talasi izbace na obalu telo male keri vilinog konjica. Tuda sluajno naie vrabac, njen
sused, pa kad vidi da je sirota mala devojica umrla, prhnu odmah da javi njenim
prijateljima. Tako se glas o njenoj smrti rairi brzo po umi, i patuljci brzo otre da
odnesu glas njenom ocu, vilinom konjicu. Trali su to su igda mogli i nau ga kraj
nekog potoka. im u ta se dogodilo njegovoj devojici, vilin konjic pojuri na livadu
gde je lealo njeno telo, ali se patuljcima inilo da ne leti dovoljno brzo.
Vilin konjic je nemilosrdan ree prvi patuljak glasno plaui on ne ali svoju ker.
On sada razmilja o nainu kako e je oiveti primeti drugi.
im su stigli na livadu kraj reke i im je vilin konjic oslunuo srce male utopljenice,
zamolio je patuljke da odmah pronau istoni vetar i dovedu ga na livadu, jer ako ga pre
veeri ne nau i devojica zanoi obamrla, niko joj vie ne moe pomoi.
uvi ovo, pojure patuljci i svi njeni drugi prijatelji da trae istoni vetar, ali, kao za
pakost, od njega ni traga ni glasa, jer je ve bilo prevalilo podne. Jedva u zlo doba, kad se
sunce stalo kloniti zalasku, nau ga u jaruzi, zavukao se i uti.
Mala ki vilinog konjica je umrla, hajde brzo do nje, jer e skoro no doviknu mu
patuljci.
I vetar je mnogo voleo ljubimicu patuljaka i buba, pa se odmah digne iz jaruge i brzo, za
tren oka, nae se na livadi. Ugledavi ga, vilin konjic ga zagrli preklinjui:

 Oivi moju malu ker, molim ti se, oivi to pre, jer e za koji as zai sunce i bie
kasno.
Oivi
mi
je,
ti
jedini
to
moe
uiniti.
A istoni vetar stade prvo tiho, tiho, pa onda sve jae duvati u krioca obamrle devojice,
ne bi li ih pokrenuo. Zanjiha se od njegova daha okolna trava, potom umica oko livade,
a krila male devojice jo leahu nepomina. Njeni drugari, mislei da je ni vetar ne
moe oiveti, stanu plakati neuteno. Uto on jo jednom iz sve snage dunu, a njena krilca
se lagano pokrenu, oi joj se zaueno otvore kao kod dece probuene iz dubokog sna.
Oivela je, oivela! poviu radosno njeni prijatelji patuljci, a vilin konjic je uze u
naruje
i
obasu
je
poljupcima.
Kad se istoni vetar opet vratio u jarugu, posade mravi svoju ljubimicu u kolica nainjena
od irove aice i povezu je njenoj kui. Kraj kola pou svici sa svojim sveicama, jer je
ve padao mrak, bube udese najlepu svirku, a vilin konjic se vrati na potok kraj koga je
obino
noivao.
Desanka Maksimovi

Tri patuljka
Ocena korisnika:
Loe

/9
Najbolje

Daleko negde u planini ivela je siromana seoska porodica. Roditelji

su po ceo dan orali, kopali i eli kod drugoga, da bi svoju decu ishranili.
Za to vreme, deca, dva manja deaka, ostajala su kod kue sama i
igrala se. Njihove igre nisu bile sline igrama varoke dece. Ovi
maliani su pravili sviralice od vrbova prua, pleli kotarice, pravili
vodenice na potoku to je tekao pored kue. Ponekad su zidali kuice
kraj
obale
ili
krili
staze
kroza
bunje.
Jednog dana rano ujutro odu Stojan i Milan, tako su se zvala deca
seljaka, na potok i ponu graditi vodenicu. Prvo naprave branu
nagomilavajui kamenje i pesak sa muljem. Pod slap to je padao sa
brane stave poduu motku na ijoj su sredini bila lepezasto
pozabadana mala drvca kao pauci na tokovima. Motku naslone na
drvene rave, zabodene s obe strane reke. Tako je voda padajui
okretala toak, i nije ga mogla odneti. Ovaj posao bio je gotov tek
uvee, i deca se vrate kui kad je ve uveliko pao mrak. Izjutra rano
otrae da ispitaju da li vodenica i dalje radi. Kad imaju ta videti: na
onom mestu gde su je sagradili niega nema. Potok samo tee kao to
je i pre tekao. Potre deca niz vodu da vide da se nije toak gdegod

zaustavio, zakaio za kamen. Tako idui niz vodu, daleko naiu na

svoju vodenicu, stoji ista istovetna, samo na sasvim drugom kraju
potoka.
Deca prosto nisu mogla da dou sebi. Pokuaju da opet vrate toak na
staro mesto, ali on se nije dao izvaditi iz raava kao daje prikovan.
Zato se Milan i Stojan tuni vrate kui, udei se ta e to biti, ali ne
mogui
da
se
dosete.
A

evo

ta

se

dogodilo.

Kraj seljakove kue u najguoj umi ivela su tri patuljka: Sedobradi,

Crnobradi i Riobradi. Dok su deca pravila svoju vodenicu, patuljci su
virili
iza
grma,
a
im
su
otili
kui,
Sedobradi
ree:
Hajde da deiju vodenicu premestimo na drugo mesto. Mogli bismo
na
njoj
brano
mleti.
Crnobradi
patuljak
pristade
odmah,
ali
Riobradi
primeti:
Pristajem na to samo ako noas ne bude meseine, jer vi znate: vidi li
nas na zlom poslu ma koje ljudsko oko, odmah u se ja pretvoriti u
grumen zlata, Sedobradi u grumen srebra, a Crnobradi u grumen uglja.
Kako te noi nije bilo meseine, patuljci slobodno iziu na reku i
premeste deiju vodenicu, udesivi je isto onako kako su je deca bila
udesila, pa samelju na njoj vreu brana za sutradan.
Za nekoliko dana deca naprave na obali kamenu malu kuu, ograde je
pruem, i kroz dvorite proseku stazu reajui ljunak do ljunka.
Uvee, kad su bili gotovi, odu kui jedva ekajui jutro da opet idu na
igru.
Ali im su deca otila kui, patuljci, koji su virili iza buna, iziu na
obalu reke i kuicu prenesu daleko u umu i sakriju je meu bunje.
Kako su bili vrlo mali, mislili su da se sva trojica u njoj nastane.
Kad ujutru deca dou na obalu i vide da im nema kuice, stanu je
traiti po okolini. I zbilja je nau meu bunjem, stoji ista onakva kakvu
su je ona sazidala, i oko nje isti plot i ista staza od ljunka. Pokuaju
deca da je vrate na staro mesto, ali se ni kamen ni drvce ne daju s
mesta
mai,
kao
da
su
prikovani.
Deca se plaui vrate kui i ree se da idui put uvaju strau pored
svoje rukotvorine, te da vide ko to prenosi na drugo mesto ono to ona
nameste kraj potoka. I tako, kad posle nekoliko dana sazidaju malu
hlebarnicu, samo askom svrate kui, da bi zavarala trag, i odmah opet
kradom
dou
da
vrebaju
lopove.
Te veeri meseina je sijala kao dan i napolju se sve videlo. Opazivi
meseinu, Riobradi nije isprva hteo da ide u krau, plaei se da ga
kakvo ljudsko oko ne opazi, ali ga druga dvojica nagovore:
Deca sad uveliko spavaju rekoe oni pa moemo spokojno u

krau. Video si kako je lepa mala hlebarnica, treba da je prenesemo

kraj
kuice,
pa
da
u
njoj
peemo
hleb.
Tako i Riobradi pristade, te pou u krau. Ali tek to su oni poeli da
prenose hlebarnicu, deca ih ugledae, pa se Riobradi pretvori u
grumen zlata, Sedobradi u grumen srebra, Crnobradi u grumen uglja.

Deca sve to blago odnesu kui i posle su sa svojim roditeljima iveli

spokojno
i
imala
ime
da
se
koluju.

Desanka Maksimovi

Vuk i sedam jaria

nedelja, 13 mart 2011 14:00
Ocena korisnika:
/ 15
Loe

Najbolje

U blizini ume ivela je koza koja je imala sedam lepih i nestanih jaria. Jednoga dana,
kad je koza pola da nabavi hranu, pozvala je svoje jarie i kazala im je:
"Deice, ja idem po hranu, a vi budite dobri i nemojte nikome da otvarate vrata, jer bi
mogao doi vuk koji hoe da vas pojede. Ako bi se ipak pojavio neko ko eli da ue,
zatraite da mu najpre vidite apu pa ako je crna, to je sigurno vuk. Tada ne verujte
njegovim priama i ne otvarajte."
"Dobro mama", viknue jarii uglas, "idi i za nas ne brini."
Kada je koza otila jarii su nastavili da se igraju, pa su se uskoro toliko zaneli da nisu
vie mislili na mamine rei.
Vuk je, meutim, bio u blizini sakriven iza velikog drveta i video je kad je koza otila.
Saekao je jo izvesno vreme, a onda se uputio njenoj kui.
Provirio je kroz prozor, ugledao bezbrine jarie zanete igranjem i sledeeg trena
zakucao je na vrata.
"Ko je?" zapitali su jarii.

"Ja sam, deice, vaa mama. Donela sam vam puno lepih stvari, pa otvarajte!"
Jarii su poleteli ka vratima ali sedmo, najmanje jare, zaustavilo je ostale viknuvi: "Ne!
Ti nisi naa mama! Ona ima lep i umilan glas, a tvoj je dubok i hrapav."
Vuk se razljutio i otiao da nabavi kredu koju je rastopio i progutao. Glas mu je tada
postao mek i umilan, pa je pohitao natrag i ponovo zakucao na vrata.
"Ko je?" upitali su jarii.
"Ja sam, vaa mama. Donela sam vam puno lepih stvari, pa mi zato otvorite vrata!"
uzvratio je vuk umilnim glasom.
Jarii su pojurili ka vratima verujui da je to mamin glas ali najmanje, sedmo jare,
preduhitri ostale i stade uz vrata viknuvi:
"Ako si ti naa mama, onda stavi uz prozor apu da vidimo kakve je boje."
Vuk die svoju mrku apu, a jarii povikae prestraeno: "Ti nisi naa mama i neemo da
ti otvorimo vrata!"
Razljueni vuk polete ka mlinu. Sav je drhtao od besa to ne moe da nadmudri male
jarie. im stie u mlin, on zavue apu u vreu brana te apa postade potpuno bela.
Onda pojuri natrag i po trei put zakuca jariima na vrata.
Sve je bilo kao i prethodna dva puta, ali kad jarii zatraie da posetilac umilnog glasa
pokae na prozoru apu, vuk prui onu belu, te maliani povikae:
"Ima umilan glas i belu apu! To je naa mama, i sad emo da joj otvorimo."
Jarii otvorie irom vrata, a razjareni i gladni vuk baci se na njih bez milosti. Maliani
pokuae da mu izmaknu te poskakae ispod stola, iza stolice, u veliki kredenac, u korito,
u pe koja nije gorela, u sanduk s drvima ... ali ih vuk pronae i proguta sve redom sem
onog najmanjeg, sedmog jareta, koje je nekako uspelo da mu neopaeno umakne i sakrije
se u unutranjost velikog starinskog sata.
Vuk se zasitio progutavi onih est jaria, pa je izaao iz kue i ubrzo zaspao u senci
starog hrasta.
Onda je naila koza koja je namah shvatila sav uas to se u njenoj kui zbio. Trala je,
zvala svoju decu i dozivala, sve dok se najzad nije pojavio onaj malian iz sata i
prestraenim glasom ispriao mami ta se zbilo. Ne asei ni asa hrabra koza je
makazama rasporila vuku trbuh iz koga su iskoili jo uvek ivi i zdravi jarii. Onda je uz
pomo svoje dece napunila vuku trbuh velikim kamenjem i zaila.
Kad se vuk probudio osetio je strahovitu e i krenuo ka vodi da se napije.
"ta je to tako teko u mome elucu?" pitao se gegajui. "Kao da sam se najeo kamenja, a
ne jaria!"
Kad je stigao do vode nagnuo se da pije, ali je ono kamenje preteglo i prevrnulo ga u
duboku vodu u kojoj se, nevaljalac, utopio.
Teko je opisati radost koze i njenih sedam jaria koji su se uhvatili u kolo i radosno
zaigrali.

Princeza na zrnu graka

nedelja, 20 februar 2011 17:45
Ocena korisnika:
/3
Loe

Najbolje

iveo tako jednom princ koji je hteo da se oeni princezom, ali je hteo da bude siguran da
je ona prava pravcata princeza. Obiao je i proputovao itav svet i video mnoge princeze,
ali nikako nije bio siguran da li su prave. Uvek mu je na njima neto smetalo i dovodilo
ga u sumnju, pa se vratio kui sam i pokunjen.
Jedne veeri vladalo je uasno nevreme pa je grmelo, sevalo i kia je lila kao iz kabla. I
ba u tome stranom asu neko je zakucao na vrata kraljevskog doma. Kad su otvorili
kapije, ugledali su princezu. Ali kako je samo izgledala! Voda se slivala niz njenu kosu i
odeu, ulivala se u vrhove cipelica i na pete curila napolje a ona je, u takvom bednom
stanju, tvrdila da je prava princeza i zamolila je da tu prenoi.
"Doznaemo mi ve kakva si ti princeza!" pomisli kraljica-majka ali ne ree nita ve
dade znak da devojku zadre.
Kraljica ode u gostinsku sobu, ukloni sa postelje svu posteljinu i stavi na dno jedno
obino, malo zrno graka. Zatim uze dvadeset dueka i narea ih po krevetu jedan na
drugi, pa preko njih jo dvadeset perina od guijeg paperja tako da zrnce ostade na
samom dnu. Onda se vrati po gou, odvede je u gostinsku sobu i poele joj laku no.

Osvanu dan. Stari kralj, kraljica i princ

naoe se ujutru sa svojom goom koju kraljica odmah upita je li dobro spavala.
"Oh ne, nikako! Jedva da sam i trenula prole noi!" uzdahnu goa.

"Ne znam ta je bilo u toj postelji, ali znam da sam leala na neem tako tvrdom da me je
svu no uljalo i ostavilo mi po telu modrice."
"Eto meni neveste!" uzviknu princ uvi ove rei.
Stari kralj i kraljica najzad odahnue.
Sada su svi bili sigurni da su naili na pravu pravcatu princezu jer je kroz dvadeset
dueka i isto toliko perjanih jastuka osetila ... zrno graka!
Toliko nean nije mogao biti niko drugi do prava princeza.
Onda su, naravno, priredili svadbu i veliko slavlje, jer nije mala stvar kad se princ eni
pravom pravcatom a ne bilo kakvom princezom.
A ono zrno graka? upitaete. Pa zrno su, naravno, odneli u muzej i bie da se tamo jo
uvek nalazi ukoliko ga nije uzeo neki pakosnik koji ne veruje u ovu pravu pravcatu
istinitu bajku.

Devojica sa ibicama
sreda, 16 februar 2011 13:39
Ocena korisnika:
/ 29
Loe

Najbolje

Sputalo se vee uoi Nove godine. Hladnoa je bivala sve vea i

surovija, a po toj hladnoi i mraku ila je jedna siromana devojica gologlava i
bosonoga. Kad je toga jutra izala iz kue imala je na nogama papue, ali su one bile
toliko velike jer ih je ranije nosila njena majka, da ih je izgubila prelazei ulicu.
Primetivi da ih je izgubila devojica se vratila po njih, ali jednu papuu nije mogla da
nae, a drugu je dograbio neki pakosni deak koji se s njom egaio.
I tako je sirotica hodala crvenih i promrzlih noica. U staroj kecelji nosila je ibice koje je
itavog dana pokuavala da proda, ali nijednu nije prodala. Hodala je gladna i promrzla
dok su joj pahuljice padale na lepe plave kovrde po vratu. Svi prozori su bili osvetljeni

jer se narod spremao za novogodinje slavlje, pa je iz kua dopirao miris peenja i slatkih
kolaa.
U jednom uglu izmeu dve kue devojica nae zaklon, sede i skupi se. Podvukla je noge
poda se, ali je samo jo jae oseala studen a kui nije smela, jer kako ouhu da izae
pred oi bez ijednog novia pazara. Uostalom, i kod kue je bilo hladno jer je vetar
duvao kroz pukotine na krovu.

Ruice su joj bile tako promrzle da devojica izvadi jednu ibicu i

zapali je da ih ugreje. Buknu jasan i topao plamen kao kakva mala svea, i devojici se
uini da u toj noi sve oko nje postaje nekako udesno. Kao da je odjednom ugledala
veliku zaarenu pe, te isprui u tom pravcu noge da ih zagreje. U tom asu, meutim,
plamen ibice se ugasi, pe nestade i devojica ostade u ledenoj tami s izgorelim
palidrvcem u ruci.
Ona kresnu i drugu ibicu koja obasja zid, a taj zid odjednom postade proziran te joj se
uini da je tamo ugledala sto postavljen za novogodinju veeru. Na stolu bee peena
guska punjena jabukama i ljivama i, to je bilo jo udnije, skoi odjednom ta guska i
stade se gegatii po stolu, a odatle na pod i pravo ka gladnoj devojici. U tom asu iica
izgore, a mala se nae u tami i mrazu.
Devojica pohita da zapali novo palidrvce sve jednako elei da ne izgubi onu gusku to
se tako opojno puila. Nae se u odaji jo mnogo lepoj i raskonijoj od prethodne.
Sedela je pod okienom jelkom, iznad nje je na zelenim granama gorelo na hiljade svea.
Ukrasi te divne jelke kao da su svi od reda blagonaklono gledali u devojicu. Ona pouri
da im prui ruke, ali se ibica u njenim ukoenim prstiima ugasi. Sveice sa jelke kao da
krenue nekud u nebo i osue se u bezbroj zvezda, a jedna od njih pade ostavljajui za
sobom dugi trag.
"Sad neko umire", ree devojica, jer je tome bee pouila baka koju je mnogo volela ali
koja je ve odavno bila mrtva.
Devojica zapali novu ibicu i ugleda pred sobom baku kako u tom sjaju sva blista
ozarena od dobrote i ljubavi.
"Bako!" viknu mala. "Znam da e i ti nestati kad ibica izgori, kao to su nestale i
uarena pe i ona divna punjena guska i raskona jelka. Molim te, bako, ne ostavljaj me

ovde, nego me povedi sa sobom!"

Devojica brzo
zapali itav preostali sveanj ibica i nae se u sjaju i toploti kako nikad ranije ne bee
iskusila. U toj svetlosti blistala je voljena baka kao po danu, ali vea i lepa nego ikad
ranije. Onda se baka sagnula, podigla neno devojicu u svoje naruje i ponela je nekud
gore. Visoko. Tamo gde nije bilo ni hladnoe ni gladi ni straha.
Kada su sledeeg jutra naili ulicom prvi prolaznici, nali su devojicu sklupanu na
ploniku uza zid, rumenih obraza i s osmehom na usnama. Bila je mrtva, smrznuta u
surovoj hladnoi te poslednje noi stare godine, sa svenjem izgorelih ibica koje kao da
nije elela da ispusti iz ruku.
"Htela je da se ogreje", ree neko pokazujui na ibice, ali niko nije nikada saznao ta je
sve devojica nala u njihovom sjaju.
Hans Kristijan Andersen
Poslednje aurirano (etvrtak, 30 jun 2011 15:59)

Bajka o labudu
subota, 15 januar 2011 19:43
Ocena korisnika:
/ 30
Loe

Najbolje

ivela je na vrhu planine

mala Sneana, kraljica zime.
Na noicama je imala cipelice od srebra, bila je ogrnuta belim platom
poprskanim snenim zvezdicama, a na glavi nosila ledenu kapu koja se
prelivala u bezbroj boja kad Sunev zrak na nju padne.
Kraljici zime nije bilo hladno ni na vrhu planine. Spavala je u snenom
gnezdu, goliava se valjala po smetovima, loptala se po ceo dan sa
pahuljicama, vozila se po jezeru na jednoj crnoj ptici tuno oborene
glave. Kako je Sneana bila vrlo mala, mogla je sasvim udobno da joj
sedne na krilo.
Sletale su na to jezero i druge ptice, divlje patke i guske, ali one su bile
isuvie male da bi maloj kraljici zime mogle sluiti umesto amia.
esto je Sneana mislila zato li je crna ptiica tuna, zato uvek obara
glavu, pa je jednom upita:
Moj crni amiu, zato si uvek toliko tuan?
Mala kraljice, odve sam sad uzbuena i ne mogu ti reu ta me
titi prozbori najzad ptica ali dovee doi opet na obalu pa
e uti.
Celoga dana Sneana je bila nemirna, jedva ekajui da padne no.
Kad se smrklo otula je na obalu jezera gde je crna ptica ve ekala.
Skrivena u noi, ispovedala se tiho kraljici zime.
- Sve je oko mene belo: i drvee, i nebo, i zveri, i ti, mala kraljice,
samo sam ja od noi crnja. Zato me mori tuga.
uvi to, Sneana radosno ree:
- Kad ti je to jedina nevolja, amiu, ne brini! Uiniu da postane
i ti beo. Zaplovi noas na sredinu jezera i ekaj.
Posle ovoga, kraljica je otila do ledene kule meu stenjem, gde je
ivela Srebrna zvezda, majka svih pahuljica. Mogla joj je zapovediti, ali
Srebrna zvezda je bila vrlo stara pa je Sneana zbog toga umiljato
zamoli:
Dobra Srebrna zvezdo, ti koja si jo mojoj majci odeu tkala,
poalji noas na pticu to stoji sred jezera jato pahuljica i pokri
-

njima zauvek njeno crno perje. Uini da se sutra probudi sva bela
kao sneg moga prestola.
Tako je molila Sneana, a crna ptica je uzdrhtalo ekala nasred jezera.
Kad bi oko ponoi, san savlada pticu, ona poloi glavu na krilo, i ostade
tako nepomina. A istoga asa pade jato pahuljica i svu je zaveja, te u
trenu postade bela kao sneg na prestolu kraljice zime.
Ujutru Sneana opazi da vodom plovi beli labud, prvi na svetu. Drugi su
se posle toga raali i umirali, ali taj prvi jo i sad ivi i po istom jezeru
vozi Sneanu, kraljicu zime.
Desanka Maksimovi

Jesenja pesma - Duan Radovi

sreda, 26 oktobar 2011 13:23
Ocena korisnika:
/9
Loe

Sve je polo naopake,

Za vrapce i make,
Kad je jesen okaila
Svoje ute znake,
Kad je vetar zapevao
Novembarske take...

Najbolje

Panja! Panja!
Velika jesenja kupoprodaja!

Prodajemo suncobrane
- kupujemo kiobrane!
Prodajemo staro lie
- kupujemo pahuljice.
Prodajemo trotinete
- kupujemo sanke!
Kupujemo ubare
- prodajemo mane!

Prodaemo sanke
- kupiemo rukavice.
Prodaemo sejalice,
- kupiemo grejalice.
Prodaemo sladoled
- popiemo aj!
Jer!
Sve je polo strmoglavce!
Za ptice i cvee,
Kad je sunce odustalo
Na krov da nam slee.
Kao da je uto ljuto,
Kao da nas nee!

Duan Radovi

Ptiija Nova godina - Desanka Maksimovi

utorak, 15 novembar 2011 18:06
Ocena korisnika:
/8
Loe

Najbolje

Godina e nova, a senice Senke

i gugutke Sive, golubice Belke,
ostale bez jelke.

Imaju u umi i jele i smreke,

ali bez ukrasa, bez sveice neke,

bez srebra i zlata i bez igraaka

kojim jelke kite deci mama, baka.

I no utom pade. Kad eto ti uda,

umom divne jelke zasijae svuda.

Ne od lanog srebra i lanoga zlata,

pravih su ih zvezda okitila jata.

A na vrhu svake stoji srp meseca,

kao na jelkama to imaju deca.

arobnjak je valjda to u umi bio

i za ptice mesec jasni umnoio.

Iz neba vedroga domamio neno

srebrnasto inje i pahulje snene.

Poveao ptije igrakice razne:

iarke, irove, puje kue prazne.

I ja sam vam bila sa senicom Senkom,

i gugutkom Sivom, golubicom Belkom,
pod njihovom jelkom.

Desanka Maksimovi

Pahulje
subota, 10 decembar 2011 19:00
Ocena korisnika:
/3
Loe

Najbolje

Veju, veju pahulje

mraz po staklu ara
stie Nova godina
a odlazi stara.

Puno knjiga na stolu

lopta, lutka bela
to je Nova godina
darove donela.

Susret s Deda-Mrazom - Nikola Drenovac

subota, 10 decembar 2011 19:11
Ocena korisnika:
/ 14
Loe

Najbolje

Danas sam sreo Deda-Mraza

U drvoredu, izmeu staza.
Utinuo me za obraze,
A ja mu rekoh:"Deda-Mraze,
Dobro mi do'o, zdravo, deda!
Ja volim tvoje prste od leda.
Donesi sutra, za deju sreu,
Pahulja belih punu vreu.
Pokrij snegom prljave staze,
Sve nek se beli, Deda-Mraze!
U ogledala i ledare
Pretvori one mutne bare.
Prospi pahulje na sve strane,
Zvezdama belim okiti grane!
Iz tvoje vree nek' veje, sipa,
Kad trim, neka se uje kripa!..."

Nikola Drenovac

Deda Mraz - Aleksandar Petrovi

subota, 10 decembar 2011 19:08
Ocena korisnika:
/ 15
Loe

Dok sve spava

ove noi,
deda mraz e
tiho doi;
proetae
s bradom belom
svakim gradom,
svakim selom!

Dok sve spava

ove noi,
deda mraz e
tiho doi
i donee
pune vree
igraaka
smeha, sree!

Najbolje

Aleksandar Petrovi

Deda Mraz - Dragomir orevi

subota, 10 decembar 2011 19:02
Ocena korisnika:
/ 11
Loe

Godinama moj stric Laza

Izigrava Deda-Mraza
Mada bane iznenada
Izdaje ga lana brada

Kapu mu je dao tata

Deda kaput od pre rata

Najbolje

Brkove mu strina stavi

Samo mu je stomak pravi

Ispod moje brade viri mana

Na leima dak od brana
Visok snaan prav i krepak
Mirie na oho-lepak

Familija sva se sjati

Ponaanje moje prati
Naroito onu fazu
Kad prilazim Deda-Mrazu

Ja otkria svoja skrivam

Pretvaram se da uivam
I ne skidam osmeh s lica Mnogo volim moga strica.

Dragomir orevi

Uoi velikog praznika - Grigor Vitez

subota, 10 decembar 2011 18:56
Ocena korisnika:
/1
Loe

Najbolje

U nebo lete
I rascvetavaju se rakete
Crvene, ute, zelene, bijele...

A to ele,
A to ele,
Zvijezde crvene, zelene, bijele?...

Crvena - da svi ljudi ive u slobodi,

Zelena - da ita rastu, da sve dobro rodi,
Bijela - da mir vlada meu narodima
Svima, svima...

Grigor Vitez

Bik i zec
Ocena korisnika:

/ 23

Loe

Najbolje

Spazi bik zeca gde kao strela bei preko polja, pa mu pozavide na brzini.
Kad se jednom sastadoe, ree mu:
- Blago tebi kad si tako brz! Ti moe da umakne i najopasnijem neprijatelju! Nita u
ivotu ne bih vie eleo nego da sam i sam tako brz. Tada bih mogao da pobegnem od
svakog neprijatelja.
Nasmeja se zec uvi bika, pa e mu rei:
- Luda je tvoja elja prijatelju! Dao bih ja rado svoju brzinu za tvoje otre i snane
rogove. Bolje ponosno se boriti s neprijateljem, nego celog veka sramno pred njim beati.

Lav, magarac i lisica

Lav, magarac i lisica pou zajedno u lov. Dogovorili su se da na ravne asti podele sve
to ulove.
Kada su dovoljno nalovili, lav ree magarcu da pametno razdeli dobitak.
Magarac podeli sve na tri dela, rekavi onda da prvo biraju lav i lisica, a da e on uzeti
treinu koja posle njih ostane.
- Zar je to pametna deoba? - ree ljutito lav.
- Sad u ja tebe nauiti pameti! - Zatim tresnu magarca o zemlju i raspara mu utrobu.
- Deli ti sad - ree lav lisici.
Lisica natovari sve na jednu gomilu, a za sebe ostavi samo jednog zeia.
- He, he, premudra lisico! Ko te naui da deli tako pametno? - upita je lav.
- Magarea glupost - odgovori lija.

Lav i mi
Lav je bio umoran. On lee u hlad da se odmori i zaspa. Prolazei tuda, mi rei da pretri
preko lava. Meutim, lav se probudi i epa mia.
- Je li, malecki ? Zar se ti, kod tolike irine, usuuje da preko mojih lea pravi put? ta
emo sada, govori? - viknu lav.
- Moni lave - odgovori mi umiljato. - Mnogo sam pogreio, priznajem. Molim te da mi
oprosti. Nikada vie neu to da uinim, ovo je prvi i poslednji put. Uostalom pomisli:
kakva bi to slava bila za lava da ubije mia?
Lav se nasmeja i pusti mia zdravog i itavog. Posle nekoliko dana, lav se nesreno
uhvati u jaku mreu koju su postavili lovci. Nije mogao da se izvue, pa je rikao od jada i
srdbe.
To je uo mi. Odmah je dotrao. Kada je ugledao svog dobrotvora u mrei, nije gubio
vreme. Poeo je da grize uad i malo po malo nainio dovoljno veliki otvor kroz koji se
lav izvukao i tako izbavio.
- Kakve se udne stvari dogaaju na ovom svetu! - ree lav. - Ko bi ikad pomislio da i
mi moe da spase lava od smrti!

Ovan i jelen
Ovnu dosadi da ivi pod neprekidnom panjom pastira. Jednog dana ugrabi priliku, udalji
se od stada i ode u planinu.
Tu sretne jednog odraslog jelena, koji se iznenadi to vidi ovna samog u umi.
Jelen zapita ovna ta radi tu i kuda je krenuo. Ovan iskreno ispria ta je naumio.
Ree da mu je dosta pastira, jer pastir je muitelj: strie i muze ovce, pa ih ak i prodaje
ili kolje i jede.
Jelen se na tu priu osmehnu:
- Bezazleno stvorenje - ree on ovnu - posluaj ta u ti ja rei, a govoriu ti iz istog

prijateljstva, za tvoje dobro.

Koliko god pastiri prodavali i klali ovce, ipak e ovaca biti vie na svetu, nego kad ponu
vukovi da ih kolju.
Vidi li moje rogove? Vei su i jai od tvojih! Ipak, da me brze noge ne spasu od vukova,
rogovi mi ne bi pomogli.
Ovce bez uvara i pastira, to je kao da ih nema. Ukratko, tebe prijatelju, ako se ne vrati
stadu, eka pogibija.
im te prvi vuk stigne, uvidee da sam ti govorio istinu.
Ovan se razmisli, zatim zahvali jelenu i vrati se svojem stadu.

Vuk i jagnje
Dolo jedno jagnje na potok da se napije svee vode. Mirno je i tiho pilo, nikom nije
smetalo, nikoga nije uznemiravalo. Odjednom se, odozgo iz ume, pojavio vuk, besan
nasilnik eqan jagnjeeg mesa.
- Kako se usuuje da muti vodu, koju pijem?- zaurlao je. - Bie kanjen za takvu
besprimernu drskost!
- Gospodine vue, - odgovori jagnje smireno- nemojte se estiti, priberite se, razmislite:
kako vam ja mogu mutiti vodu, kada sam itavih dvadeset koraaja nizvodno. Potok tee
od vas ka meni, vidite li?
- Muti? Muti, kad ja kaem! - urliknu nasilnik.- A rekao bih i da si ti onaj to je o meni,
prole godine, po svim panjacima zlo govorio!
- Prole godine, gospodine? Prole godine nisam bio ni roen, ja sam jo sisane, odgovori jagnje.
- Ako nisi ti, onda je tvoj stariji brat! - grmeo je dalje vuk.
- Stariji brat, gospodine? Moja majka se ovog prolea prvi put ojagnjila, ja nemam brata!
- Svejedno, to je onda bio neko iz tvog naroda! - uporno je vikao vuk. - Svi vi, a i obani i
psi, neprekidno me ogovarate, uo sam, svuda se pria! Sad e mi platiti! - pa dograbi
jagnje i odnese ga u svoju jazbinu. Prodrao ga tamo...
Zasuzio je zec koji je sve to iz prikrajka posmatrao, ao mu bilo jagnjeta, kroz suze je
rekao:
La kao istinu nasilnik ima,krivdom se slui, vara u svemu,

slabije gazi, hrani se njima,

al kraj e doi, jednom i njemu!

Maak i petao
Imala baba u umi kuu i u kui petla i maka. Kad je baba umrla, ostali su u kui samo
maak i petao. Oni su se lepo slagali i voleli kao braa.
Jednoga dana poe maak u umu da trai togod za ruak. Petlu ree:
- Ne ali se da izlazi iz kue dok ja ne doem, jer moe doi lisica, pa e te odneti.
Petao ree da nee izlaziti, a maak ode u umu. im maak ode, doe lija pod prozor i
stade pevati:
Petliu, petliu,
crveni fesiu,
zeleni repiu,
donela ti teta
penice belice,
hodi pojedi!
Prevari se petao, izlete kroz prozor, a lija ga zgrabi za vrat, pa pobee u umu.
Stade petao kukati:
Maco, braco,
lija mene davi,
hodi me izbavi!
Kad maak iz ume u petlovo dozivanje, on potra u pravcu odakle je glas dolazio, pa
sustie lisicu i stade je grebati po licu i oima. Lisica se uplai, ispusti petla i pobee. A
maak odvede petla kui.
Drugog dana poao je maak opet u umu da trai togod za ruak, a petlu ree:
- Ne ali se da izlazi iz kue dok ja ne doem, jer moe doi lija da te odnese.
Petao ree da nee izlaziti, a maak ode u umu. im maak ode, doe lija, stade pod
prozor i poe pevati:
Petliu, petliu,
crveni fesiu,
zeleni repiu,
donela ti teta
penice belice,
hodi pojedi!
Prevari se petao, izlete kroz prozor, a lija ga zgrabi za vrat, pa pobee u umu.
Petao opet poe kukati:
Maco, braco,
lija mene davi,
hodi me izbavi!

Kad to u maak iz ume, on opet potra u pravcu odakle je glas dolazio, sustie lisicu i
poe je grebati po licu i oima. Lisica se uplai, ispusti petla i pobee. Maak opet
dovede petla kui.
Treeg dana poe opet maak u umu da trai togod za ruak, a petlu ree:
- Ne ali se da izlazi iz kue dok ja ne doem. Moe doi lisica da te odnese, a ja neu
uti, jer u ii daleko.
Petao ree da nee izlaziti, a maak ode u umu. im ode maak. doe lija pod prozor i
stade pevati:
Petliu, petliu,
crveni fesiu,
zeleni repiu,
donela ti teta
penice belice,
hodi pojedi!
Ali petao ne htede izai. Tad se lija sakri iza kue, pa opet zapeva:
Petliu, petliu,
crveni fesiu,
zeleni repiu,
donela ti teta
penice belice,
hodi pojedi!
Ne moe petao da miruje, nego sve vie naginje glavu kroz prozor da vidi gde to lija
peva.
A lija njega za vrat cap-carap, pa pobee u umu.
Petao je opet dozivao maka:
Maco, braco,
lija mene davi,
hodi me izbavi!
Maak ga nije uo.
Narodna pria

Basne
Senica i drvo
U mome dvoritu ivi drvo. Njegova kapa je zelena i ogromna, a struk mu je uzan i
rapav.
Na drvo slete senica. Ona je arena i vesela i ima malo rumeno oko.
Naroito se ponosi zlatnim percima koja se kao dukat ute na njenim krilcima.
ta
hoe?
upita
drvo.
- Hou da se nastanim u tvom hladu - ree senica pomirljivo.
- Ne moe! - namrgodi se drvo.

Senica odlete.
Sutradan je padala kia. Zatim je sinulo sunce. Posle su odnekud dopuzale gusenice.
One
su
halapljive.
Drvo
ne
moe
da
ih
se
oslobodi.
Jedu gusenice. Grickaju. Kvare kapu drveta.
- Upomo! Senice, upomo! - povika drvo.
Senica je dobra. ula je drvo pa je doletela i odmah se dala na posao.
Kljuc! Kljuc! Sve je manje gusenica. arena senica je oistila zelenu kapu, posle je

oistila kljuni i arena perca.

Drvo
je
- to se ne nastani kod mene?

tada

upita:

Senica se malo nekala seajui se kako je nekada bila odbijena. Ali je ipak svila gnezdo
na drvetu.
Od toga dana ive slono u mome dvoritu drvo sa zelenom kapom i senica sa zlatnim
percima.
Petar
Stoki

Vuk i ovca
Vuk, koga su psi izujedali, leao je na obali reke.
Tada u blizini ugleda ovcu, pa je zamoli da se smiluje i donese mu malo vode.
- Rado bih to i lako uinila - odgovori ovca - no, iako si sav izjedan i osakaen, ipak si
vuk.
Bojim se da si i sada vie gladan nego edan.

Lav i zec
Lav, traei ta bi pojeo za ruak, vide zeca koji je spavao u bunju.
Lako je mogao da ga uhvati, ali istog asa malo dalje opazi jelena.
Lav skoi i potra za jelenom, a na to se zec probudi i pobee.
I jelen je bio bri od lava.
Lav se vrati zecu, ali ga na onom mestu vie nije zatekao.
Maui glavom, lav poe da se vajka:
- Eto ti! Hou jelena, a neu zeca!

Cvrak i mrav
Cvrak usred zime zakuca na prozor kue u kojoj je stanovao mrav.
Kad mrav otvori prozor, cvrak ga zamoli za nekoliko zrna ita da se nahrani, da ne
bi od gladi umro.

- A ta si radio letos? - upita mrav cvrka.

- Svirao sam.
- Svirao si? Onda igraj sada da te glad proe - odgovori mrav.

Medved i pele
Medved se prikrade konicama. Iz jedne konice uze sae sa medom i
poe da se sladi.
Izleti pela pa ga ubode u njuku.
Medved se naljuti, podigne konicu i udari je o zemlju.
Tada izlete sve pele i, razdraene, navale da ga bodu bez milosti.
Zaletale su mu se koja u oi, koja u ui, te medved nae da bei
branei se koliko je mogao.
- Zar mi nije bilo bolje da pretrpim ubod jedne pele - gunao je on nego to sam elei osvetu izazvao protiv sebe ceo roj?

Lisica i gavran
Gavran je negde naao povei komad sira i stojei na grani drveta drao je vrsto sir
u kljunu.
Lisica to opazi i poto se privukla drvetu poe da hvali gavrana.
- Ti si veoma lepa ptica - ree ona - i ima prekrasno perje!
Niko na svetu ne bi bio tako savren kao ti, samo kada bi umeo da peva!
Gavranu se nije svidelo da pored tolike svoje lepote ima i neki nedostatak.
Da bi uverio lisicu da ume i da peva, on otvori kljun i zagrakta.
Sir mu ispade iz kljuna, lisica zgrabi plen i pobee.
- E, moj gavrane - mislila je ona - ima ti i sjaja i glasa, ali nema pameti.

svi se secamo Ezopovih prica, mozda jos neko voli ovu :

,
.
, .
'' , , !'',
. , ,
.
. .

 ,
, ,
'', , !'', .
.
, .
.