P. 1
Osnovi_finansija

Osnovi_finansija

|Views: 430|Likes:
Published by Dejan Loncarevic

More info:

Published by: Dejan Loncarevic on Feb 02, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/02/2013

pdf

text

original

Sections

  • Osnovni elementi svakog finansijskog sistema su:
  • U okviru makrofinansija izdvajaju se:
  • Posebna oblast u okviru mikrofinansije su:
  • FO=(OJP/BPD)*100
  • Osnovne karakteristike javnih prihoda:
  • VRSTE POREZA:
  • Prema materijalnom osnovu oporezivanja,poreze delimo na:
  • Javne rashode mozemo podeliti na :
  • TRECI DEO: MONETARNE FINANSIJE
  • Ponuda novca
  • Bilans stanja centralne banke
  • MB= Go + R
  • M1=m*MB
  • Obrazac za izracunavanje monetarnog multiplikatora izgleda ovako:
  • m= (1+ g)/(g+or+vr)
  • M*V = P*U
  • B=(P*U)/M
  • Mpon= (P*U)/B
  • Mtra= (P*U)/B
  • Ik= (∑k pond* ik)/(∑k pond)
  • Najznacajniji i najvazniji faktori koji uticu na rast cena(inflaciju):
  • Kanali transmisionih mehanizama :
  • Finansijski Instrumenti trzista kapitala
  • Forvardi, Fjucersi i Opcije
  • Formula za izracunavanje vrednosti akcija :
  • C = D1 / (i-r)

Skripta za prvi kolokvijum iz predmeta: “Osnovi finansija” by ZVONCICA ☺

PRVI DEO: POJAM FINANSIJA I FINANSIJSKIH SISTEMA
- Osnovcu koncepta finansija- cini novac i njegovo cirkulisanje kroz privredni
sistem drzave. Bez novca ne postoji niti jedna vrsta finansija,a jos manje finansijskog sistema.

- Pojam reci moneta (novac)- potice iz Rimskog carstva i vezan je za boginju
Junonu Moneta, ciji je hram bio na mestu kovanice novca u Antickom Rimu. Junona znaci jedan,jedinstven,ujedinjenj,a Moneta znaci instrukcija,opomena,naredba(od latinske reci moneres). Nasa rec novac potice od prideva nov i smatra se da je u srpski jezik uvedena kada je neka nova moneta zamenila dotadasnju,staru monetu. Za novu monetu je receno novac i nakon toga je ova rec opsteprihvacena za sve naredne srpske i druge monete. Sinonim za novac je turcizam pare.

-Istorija novca- Sa razvojem trgovine pojavljuje se i novac,mada ne odmah u
obliku u kakvom ga danas poznajemo. U razlicitim istorijskim periodima funkciju novca obavljali su razliciti predmeti(robni novac) kao sto su krzno,skoljke,duvan,so,alkohol.Stalnim koriscenjem odredjenog predmeta u razmeni,postepeno se kod ucesnika u trgovini gubila svest o njegovim upotrebnim svojstvima i sve vaznija postaje njegova vrednost kao sredstva razmene-njegova prometna vrednost. Da bi neka roba bila univerzalno sredstvo razmene,bilo je neophodno da ispuni nekoliko bitnih uslova: da bude standardizovana(da bi joj se lakse odredila vrednost),opsteprihvacena,deljiva,laka za nosenje i da ne bude lako kvarljiva. Vec oko 2500. godine pne. razliciti plemeniti metali kao sto su zlato, srebro i bakar,koristili su se u Egiptu i Maloj Aziji za placanje robe i usluga.

Uvodjenjem kovanog novca,placanje se moglo vrsiti odbrojavanjem tacnog iznosa novca,a ne njegovim merenjem. Novac koji nema svoju unutrasnju vrednost naziva se nezamenjivi papirni novac i vredi onoliko koliko se njime moze kupiti u odredjenom trenutku. Veoma dugo se relativna vrednost neke valute odredjivala u odnosu na plemenite metale,a najcesce u odnosu na zlato i srebro. Danas to nije slucaj, jer su podloga odredjenih valuta (samo) stabilnost i ekonomski integritet drzava koje ih izdaju. Uporedo sa papirnim novcem u opticaju je ostao do danasnjih dana i kovani novac. Za razliku od prvobitnog kovanog novca,danasnje kovanice ne kuju se od plemenitih metala i nemaju vrednost koja proizilazi iz vrednosti materijala od koga su iskovane,vec iz kupovne moci koju novcici obezbedjuju. Naziv dinar potice od rimskog novicica denar ili denarius,koji je u anticko doba vazio i na teritoriji danasnje Srbije. Srpski dinar se prvi put u dokumentima pominje pocetkom 13. veka i od ovog perioda dinar kuju svi srpski vladari. Izdavanje papirnih novcanica u Srbiji zapocinje osnivanjem Privilegovane narodne banke Kraljevine Srbije 1884. godine,kada je u Briselu stampana prva novcanica u apoenu od 100 dinara. Zakljucno sa 1918. godinom novcanice sa dinarskom denominacijom stampaju se u inostranstvu. Narodna banka Srbije emituje dinare sa obelezjima Republike Srbije. Stoti deo dinara je jedna para, naziv koji se odomacio zahvaljujuci turskom srebrnom novcicu para (arapska rec bara znaci srebro).

-Funkcije novca- Novac,bez obzira u kom obliku bio, obavlja nekoliko vaznih
funkcija: • novac je mera vrednosti (obracunska jedinica)-opsti ekvivalent; vrednost svake robe moze se izraziti novcem; • novac je sredstvo razmene-moze se razmeniti za bilo koju robu ili usluge; • novac je sredstvo placanja-njime se placaju dobra i usluge; • novac je sredstvo ocuvanja vrednosti(blago)- moze se cuvati, sredeti, ne mora se potrositi u istom trenutku kada je stecen; • svetsko merilo vrednosti(svetski novac)- pojedine svetske valute(novac) najrazvijenih zemalja sluze kao sredstva placanja u medjunarodnoj trgovini

(trgovini izmedju razlicitih zemalja) i to su: americki dolar, evro,japanski jen ili svajcarski franak. Savremeni novac cine i depoziti koji se nalaze na tekucim racunima privrednih subjekata kod poslovnih banaka- tzv. ziralni novac. Ziralni novac takodje sluzi kao sredstvo placanja kojim preduzeca izmiruju svoje obaveze elektronskim putem, prenosom novca sa jednog na drugi racun. Upotreba novca kao sredstva razmene znatno smanjuje transakcione troskove i povecava ekonomsku efikasnost.Za novac kazemo da je sredstvo ocuvanja vrednosti, iako ne bas uvek najbolje. U ovoj funkciji se pored novca mogu naci i druge vrste imovine, kao sto su, na primer, nakit, stan, kuca, zemljiste, hartije od vrednosti. Novac je najlikvidniji deo imovine i moze se upotrebiti odmah za placanje. Za pojedine svetske valute se cesto kaze da predstavljaju medjunarodno(svetsko) sredstvo placanja. Radi se o novcu najrazvijenijih i najstabilnijih privreda koji se koristi za placanja izmedju razlicitih drzava.

-Finansije- se javljaju sa pojavom novca, robne proizvodnje i robno-novcanih
odnosa. Bez novca nema ni finansija. Sve dok postoji novac postojace i finansije i finansijski odnosti, jer se sva sredstva reprodukcije u jednom momentu nalaze u novcanom obliku. Finansije obuhvataju raznovrsne novcane operacije i placanja: odobravanje, koriscenje i vracanje kredita,emisiju novca, placanje premija osiguranja, naplatu stete, kupoprodaju valute, placanje poreza, doprinosa, carina, racuna za struju. Opstije receno, finansije se odnose na poslove prikupljanja( stednje), koriscenja(investiranja) i vracanja novca u koji su ukljuceni pojedinci,preduzeca i drzava.

Finansijiski sistem zauzima centralni deo privrednog sistema jedne zemlje.
Sastoji se iz vise slozenih elemenata koji omogucuju nesmetan tok finansijskih sredstava izmedju razlicitih subjekata. On cini krvotok ekonomskog zivota drustva kroz koji proticu finansijske transakcije. Sto je finansijski sistem jedne drzave razvijeniji i zdraviji, to je vise nivo blagostanja i zivotnog standarda u njoj. Osnovni elementi svakog finansijskog sistema su:

• finansijska trzista, • finansijske institucije i • finansijski instrumenti -Nauka o finansijama- Finansije predstavljaju najstariju disciplinu ekonomske nauke. U prvoj polovini 19.veka izdvaja se kao posebna nauka-nauka o finansijama. Nauka o finansijama izucava pojave, odnose i institucije u vezi sa prikupljanjem, raspodelom, trosenjem i upravljanjem novcanim sredstvima u cilju zadovoljenja opstih i zajednickih potreba drustva. Svi procesi,pojave i odnosi kojima se ona bavi imaju ekonomski karakter. U okviru makrofinansija izdvajaju se: • javne finansije,koje se bave izucavanjem aktivnosti drzave u vezi sa finansiranjem i upravljanjem novcem javnog sektora; • monetarne finansije,cije je podrucje istrazivanje centralna banka i njena monetarna politika, a oblasti analize: emisija novca, regulisanje novcane mase u opticaju, uticaj novcane mase na stabilnost privrednog sistema i druge; • medjunarodne finansije, koje nas uvode u svet deviznog kursa, poslova finansiranja i investiranja van teritorije jedne zemlje, rizika tog poslovanja i upoznaju nas sa problematikom platnog bilansa; • bankarstvo, kao oblast makrofinansija istrazuje delatnostm organizaciju i poslovanje banaka; • osiguranje, pokriva delatnost,organizaciju i poslovanje osiguravajucih organizacija. Posebna oblast u okviru mikrofinansije su: • poslovne(korporativne) finansije, koje se bave problemima pribavljanja novcanih sredstava, njihovog upravljanja i investiranja i sve to na nivou preduzeca kao privrednog subjekta i

Drugacije receno. Na ovim trzistima banke imaju mnogo manju ulogu od one koju su imale u pocetnim fazama razvoja finansija. koje se bave efikasnim upravljanjem finansijama pojedinca. a manji znacaj ima trgovina hartijama od vrednosti.finansijske sisteme u kojima kljucnu ulogu imaju berze i investicije u hartije od vrednosti i 2. a manju ulogu u rom procesu imaju berze i trgovina hartijama od vrednosti. trzisno orijentisane. oslobadjanja finansijskih transakcija drzavnog uticaja.zemalja mozemo svrstati u dve velike grupe: 1. Kada je centralno-planski sistem doziveo slom. jos uvek je nerazvijen. -Finansijske sisteme. Trzisno orijentisan finansijski sistem je onaj na cijem finansijskom trzistu dominantnu ulogu imaju berze i oblici finansiranja i investiranja preko hartija od vrednosti. ali se-kao druga strana medalje-pojavilo rastuce zaduzivanje u inostranoj valuti i veca izlozenost promenljivim i nepredvidivim .ostvaruje se najvecim delom preko bankarskog sektora. osamdesetih i devedesetih godina 20. Bankocentricno orijentisan finansijski sistem je onaj na cijem finansijskom trzistu dominantnu ulogu imaju banke. sto nije bilo tesko zahvaljujuci talasu finansijske liberalizacije. tj. Srbija je nakon Drugog svetskog rata delila sudbinu drzava koje su imale(manje ili vise izrazen) centralno-planski sistem privredjivanja. a najveca zrtva netrzisnih mehanizama bila su upravo finansijska trzista. i pored promena koje se u njemu odvijaju. Finansijski sistem Srbije. Trgovina hartijama od vrednosti je na veoma niskom nivou. lakseg zaduzivanja privrede i stanovnistva.pocetkom novog vea osnovane su nove privatne banke .povezivanje subjekata sa viskom i manjkom finansijskih sredstava. u procesu tranzicije poslovne banke su uglavnom privatizovane.• licne (personalne) finansije. koje pruzaju samo osnovne bankarske usluge. U njemu najznacajniju ulogu imaju banke. finansijske sisteme u kojima dominiraju banke. veka. osnovna funkcija finansijskog sistema. Nakon sankcija tokom devedesetih godina. Ovakve promene dovele su do ponude novih bankarskih usluga. bankarski orijentisane. dominantno u inostranom vlasnistvu.

kratkorocnim duznickim instrumentima preduzeca i. povremeno. godine kada pocinje trgovanje akcijama iz procesa privatizacije.dobrovoljni penzijski fondovi. Posebna zamerka se moz uputiti poslovnim finansijama. Srbija se nalazi na zacelju liste zemalja. na berzi se obavlja veliki broj transakcija male vrednosti. Teze su se formirali drugi segmenti finansijskog sistema: trzista akcija. Ocigledno je da ce se ovi segmenti finansijskog trzista razviti tek sa poboljsanjem privredne situacije i zivotnog standarda. godine odrzano prvo trgovanje akcijama iz svojinske transformacije. prema razlicitim relativnim pokazateljima ovog sektora. a mnogo manje emisijom hartija od vrednosti(akcija i obveznica). sto znaci da se do potrebnih finansijskih sredstava dolazi pretezno uzajmljivanjem od banaka. kratkorocnih dugovnih instrumenata i finansijskih derivata. Od kada je obnovljen rad Beogradske berze.medjunarodnim finansijskim tokovima. pa samim tim nema ni nekih inovativnijih hartija od vrednosti koje bi investitorima bile atraktivnije( kao sto su konvertibilne obveznice. Preduzeca ne koriste mogucnosti za zastitu razlicitih vrsta finansijskih rizika( rizika deviznog kursa narocito).na primer). ali je taj razvoj gotovo u potpunosti koncentrisan u bankarskom sekturu. Investicioni fondovi. Dakle 99% trgovine finansijskim instrumentima u Srbiji obavlja se mimo berze. Sekundarne trgovine akcijama nije bilo. drzavnim obveznicama malih vrednosti.Izgradnja bankarskog sistema se odigravala veoma brzo. Broj emitovanih korporativnih obveznica je simbolican. Slicne tendencije se mogu uociti i kod dobrovoljnog penzijskog fonda. obveznica.na njoj se trgovalo uglavnom kratkorocnim hartijama od vrednosti. DRUGI DEO: JAVNE FINANSIJE . ulaganje na berzi i u hartije od vrednosti i nakon deset godina tranzicije ostaju u velikoj meri egzoticni pojmovi i privilegija za odabrane.tacnije kratkorocnim pozajmicama novca. Finansijski sistem se razvija. Finansijski sistem Srbije ostao je bankocentrican. Razvoj osiguranja se odvija sporo i. pa je tek u aprilu 2000. osiguranje. Prvo berzansko trgovanje ozivljava tek 2001. sto je najbolji dokaz nedovoljnog razvoja finansijskog sistema Srbije.

ogromnu vecinu privrednih delatnosti obavljala je centralna drzavna vlast. Najznacajnije karakteristike svake drzave su: njeno stanovnistvo. poput bivseg Sovjetskog Saveza. U SAD-u postoji tzv. suverena vlast i medjunarodno priznanje od strane drugih drzava. tj. Vremenom postaje ocigledno da je i trziste nesavrseno i da ne moze efikasnod a obavlja svoje funkcije bez pomoci drzave. godine. cime se ukazuje na to da drzava regulise politicki i pravni polozaj svojih gradjana.potrosaci u ovakvim okolnostima nemaju veliki izbor.Drzava predstavlja osnovni i najznacajniji oblik politickog organizovanja drustva.a neke drzava. U mnogim zemljama. Ona je suvereno telo sa jasno definisanim i medjunarodno priznatim granicama i ima potpunu vlast na svojoj teritoriji i nad stanovnistvom koje tu zivi. To je posebna vrsta politicke organizacije koja obuhvata najvisu vlast nad stanovnistvom koje zivi na odredjenoj teritoriji. Rec drzava etimoloski potice od glagola drzati(vlast. bivse Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije i ostalih tzv. a okolnosti u kojima samo nekoliko preduzeca snabdeva trziste-oligopol. Danas je takva situacija u gotovo svim drzavama. jer su od osamdesetih godina 20.Monopolska i oligopolska preduzeca mogu znatno da uticu na cenu svojih proizvoda i usluga na trzistu. a u romanskim i germanskim jezicima od latinske reci status sto priblizno oznacava stanje. Situacija kada postoji samo jedno preduzece na trzistu koje se bavi proizvodnjom odredjenog proizvoda ili pruzanjem usluga zove se monopol. Ponekad se moze desiti da ovakva preduzeca primene agresivnu pretecu strategiju smanjenja cena svojih proizvoda u slucaju da se pojave . centralno-planskih privreda. definisana teritorija. prevodjenje drzavnih preduzeca na privatna. mesovita privreda.a ustanovljeni su na konferenciji u Montevideu (Urugvaj).1933. Osnovne karakteristike suverene drzave nesto su oko cega nema spora. Ovo su neophodni uslovi prema kojima jedna teritorija moze biti proglasena drzavom. veka i one drzave koje su se do tada pretezno oslanjale na drzavnu imovinu sprovele proces privatizacije.narocito ako se radi o proizvodima koji se koriste svakodnevno.teritoriju). Ekonomska uloga drzave znatno se menjala tokom istorije.sto znaci da neke privredne aktivnosti obavljaju privatne firme.ljude.

Trece. Drzavna proizvodnja je zastupljena u raznim sektorima. tj. Jedna od svakako najvaznijih aktivnosti drzave je da uspostavi stabilan pravni okvir u kome ce preduzeca i pojedinci moci da stupaju u ekonomske odnose. kroz uzimanje novca od jednih i davanje drugim pojedincima. postoje odredjena dobra koje trziste jednostavno ne zeli da obezbedi ili ne obezbedjuje u dovoljnoj meri. kao i privatna.invalide. Uzimanje znaci da drzava nekog oporezuje. proizvode oderedjena dobra i usluge kojim zadovoljavaju interese drustva. Javne finansije. a davanje znaci da se nekom transferise novac iz budzeta. Taj uticaj se ispoljava najcesce preko subvencija(novac koji se iz drzavnog budzeta daje firmama). Drugo.ali se u savremenim trzistnim privredama ta proizvodnja najcesce ogranicava na dobra i usluge za koje privatni sektor nije zainteresovan u dovoljnoj meri. stampanje novca ili odbrana zemlje. Iako postoje bitne razlike izmedju drzavne proizvodnjeu pojedinim zemljama.preko visine poreza koji direktno ili indirektno namece. tj. komunalne usluge. izucavaju finansijsku stranu delatnosti drzave. kao naucna disciplina. Ovu aktivnost drzava ostvaruje preko pruzanja beneficija najsiromasnijim i najugrozenijimslojevima drustva i kroz socijalno osiguranje koje podrazumeva izdatke za penzionere. I tu drzava mora da regulise pravila ponasanja svih ucesnika. Drzava moze preko zakona i propisa imati dominantan uticaj na odluke privatnih proizvodjaca o tome da li ce i koji ce proizvod proizvoditi. koja u novoj situaciji ne bi mogla da opstanu i bila bi istisnuta sa trzista.konkurentna preduzeca. Aktivna uloga drzave se ostvaruje kroz poslove preraspodele bruto domaceg proizvoda. Takva dobra se zovu cista javna dobra. pojedinci svojim aktivnostima mogu jedni drugima nametati odredjene troskove koji se nazivaju negativni eksterni efekti i predstavljaju jos jedan problem za cije se resenje mora angazovati drzava. kredita koje odobrava pojedinim preduzecima i bankama.vodosnabdevanje.kao i putem mnogih propisa i pravilnika koje donose drzavni organi. Najznacajniji deo javnih finansija bavi se upravljanjem javnim . Drzava prikulja i trosi finansijska sredstva radi ostvarivanja ciljeva od javnog interesa.bolesne i nezaposlene.obicno se kao primer navodi proizvodnja elektricne energije. Drzavna preduzeca. kojom ce se delatnoscu baviti.

od koristi koje pojedinac i drustvo u celini imaju od toga.dazbinski)-OJP i ukupnog bruto domaceg proizvoda-BDP: FO=(OJP/BPD)*100 Ovako iskazano fiskalno opterecenje naziva se globalno fiskalno opterecenje jer se odnosi na citavu zemlju i na jednu kalendarsku godinu. Osnovna uloga fiskalne politike ogleda se u pravilnoj alokaciji raspodeli i stabilizacji privrede. u periodima recesije kada vodi ekspanzivnu monetarnu i .a tu politiku nazivamo fiskalna politika. uz monetarnu. Da bi drzava. zavisice od nacina ulaganja prikupljenih sredstava.koliko i od koga treba prikupiti novcana sredstva.sektora. Stvarni pritisak ili poreski teret ce zavisiti.Drzava je u situaciji da pospesuje ili usporava rast pojedinih privrednih grana. finansijsko pravo i finansijsku politiku i kao takva je u tesnoj vezi sa ostalim naukama i naucnim disciplinama.mogla da izvrsi svoje funkcije neophodno je da prvo obezbedi odredjena sredstva(prikupi prihode) i potom ih koristi za odredjene namene(kada ima rashode).prihodima i javnim rashodima.kako izvrsiti njihovu raspodelu na pojedine korisnike.poslovanje preduzeca. One nam daju odgovor na pitanje kako. nezavisno od svog drustveno-politickog uredjenja. kao i putem pruzanja socijalne pomoci najugrozenijim slojevima.pre svega. Fiskalna politika je.najvazniji deo ekonomske politike zemlje. Nauka o javnim finansijama ima vrlo kompleksnu strukturu: teoretski deo(nauka o finansijama). odnosno. pravilnom raspodelom moze da smanji socijalne pritiske i to preko uvodjenja progresivnih poreskih stopa za imucnije pojedince.kakao ih sto vise racionalno upotrebiti da bi se efikasnije obavila osnovna uloga drzave. To znaci da se fiskalno opterecenje(FO) izracunava kao kolicnik ukupnih javnih prihoda koji su fiskalnog tipa(obavezni. Fiskalnom politikom se sluzi i onda kada zeli da stabilizuje privredu. raznim poreskim oslobadjanjima i olaksicama. rast i razvoj zemlje. Javne finansije uticu na privredni standard.na zivotni Drzavni uticaj u privredi meri se preko odnosa ukupnih javnih prihoda i bruto domaceg prizvoda. Javni prihodi i javni rashodi cine osnovne komponente izucavanja javnih finansija.

Kada privredna aktivnost opada(privreda je u recesiji. Ovim merama se umanjuje ukupna traznja.ulaznoj fazi privrednog ciklusa obicno su problem inflatorni pritisci.donacije.smanjuje poreze i pokusava na taj nacin da pospesi traznju ili onda kada zeli da umiri previse ekspanzivnu privredu kojoj preti inflacija tako sto vodi restriktivnu politku i povecava poreze. tj.a neobavezni su subvencije.sto znaci povecanje poreza i smanjenje javnih rashoda. drzavnih ustanova i preduzeca i kapitalni prihodi. • sluze za zadovoljavanje javnih potreba (potrebu od opsteg interesa) • najcesce nema direktne protivkandidate po placanju ovih obaveza. odredjenih davanja bez karakteristika obaveznosti.fiskalnu politiku.doprinosi. Osnovne karakteristike javnih prihoda: • najcesce se iskazuju i prikupljaju u novcu. .dobrovoljnim ili nefiskalnim prihodima.a neobavezni prihodi nedazbinskim.kao sto su porezi.onda se preporucuje ekspanzivna fiskalna politika. Karakter obaveznih prohoda imaju porezi. porast opsteg nivoa cena. Javni prihodi predstavljaju prihode drzave koje ona ostvaruje od subjekata na svojoj teritoriji po osnovu suverene vlasti koju ima. tj. • ubiraju se u redovnim intervalima (narocito porezi).a manji deo je dobrovoljni. Obavezni prihodi se nazivaju dazbinskim ili fiskalnim prihodima.pa je ocekivano da se cene stabilizuju.carine. Tada fiskalna politika treba da zauzme restriktivni smer.belezi se pad bruto domaceg proizvoda). Ukupne javne prihode jedne drzave mozemo podeliti na obavezne i neobavezne prihode.takse. a drugi nastaju na osnovu dobrovoljnih transfera. Neki od tih javnih prihoda predstavlja obavezne transfere koji se regulisu zakonom. U ekspanzivnoj.prihodi od drzavne imovine. • imaju prinudni karakter (obavezna davanja).naknade. redje vanredno.

investicije. bez neposredne protivusluge.• najveci deo ovih prihoda drzava prikuplja na osnovu svoje poreske vlasti.a manji deo na osnovu svojih privrednih aktivnosti-derivativni(izvedeni) karakter. Oni predstavljaju vrlo mocan instrument kojim drzava deluje na proizvodnju. a u cilju zadovoljavanja finansijskih potreba drzave. • prikupljaju se od privrede(pravnih lica) i stanovnistva(fizickih lica). da svima bude nedvosmisleno . ne bi smeo da utice na ekonomske odluke poreskih obveznika) • administrativna jednostavnost (Sustina ovog principa je da se svi troskovi i komplikovane procedure u vezi sa utvrdjivanjem i placanjem poreske obaveze svedu na najmanju mogucu meru) • fleksibilnost (Poreski prihodi bi trebalo da se automatski uskladjuju sa kretanjem dohotka.u smislu horizontalne i vertikalne pravednosti(ravnomernosti). • najcesce im namena nije unapred utvrdjena(nedestinirani) Porezi predstavljaju novcana sredstva koja drzava i njeni organi prinudno uzimaju od subjekata pod svojom poreskom vlascu. Postoji 5 najpozeljnijih karakteristika dobro postavljenog poreskog sistem: • ekonomska efikasnost (Smatra se da poreski sistem ne bi trebalo da ometa pravilnu alokaciju resursa. uvoz. raspodelu. a vertikalna pravednost ukazuje da bi subjekti sa vecom plateznom moci trebalo da placaju visi porez) • politicka odgovornost (Shodno ovom pravilu. drzava bi trebalo da primenjuje transparentne poreze. izvoz.Horizontalna ravnomernost nalaze da subjekti iste platezne moci snose jednak poreski teret. kao i na ostale privredne agregate. Porezi imaju ogroman znacaj u ekonomskom i politickom zivotu svake zemlje. potrosnju. bez posebnih mera kao sto je promena poreske stope) • pravednost (Smatra se da bi porezi trebalo da budu pravedni.zapravo.

Predstavljaju dominantnu vrstu javnih prihoda u poreskom sistemu i koriste se za finansiranje redovnih javnih raskoda. 5.prihod od kapitala) ili samo jedan objekat obveznikove imovine(npr. Analiticki i sinteticki porezi.njegovoj ukupnoj ekonomskoj snazi. Fundirani i nefundirani porezi. Neposredni(direktni) i posredni(indirektni) porezi-Ako se poreska snaga poreskog obveznika iskazuje u imovini.Analitickim porezima se oporezuje samo jedna vrsta prihoda(npr.Objektivni ili realni porezi pogadjaju prihode ili imovinu poreskog obveznika prema faktickom(realnom) stanju pojedinacnih prihoda.dohotku ili prihodu. ne vodeci racuna o licnosti poreskog obveznika. Subjektivni ili personalni porezi vode racuna o licnosti obveznika i njegovoj ukupnoj ekonomskoj snazi. 2.predstavljeno ko ce snositi poreski teret i po kom osnovu.socijalnim ili porodicnim prilikama. 3. Redovni i vanredni(neredovni) porezi. 4.a ako je obveznikova poreska snaga manifestovana kroz potrosnju radi se o posrednim ili indirektnim porezima.a kod sintetickih poreza se obuhvata celokupna obveznikova imovina. Porez na prihod je prema ovom principu transparentan i dobar potez) VRSTE POREZA: 1.njegovom zdravstvenom stanju i clanovima njegove porodice.kuca).Funidranim porezima se oporezuju fundirani prihodi-prihodi od imovine ili kapitala(prihodi koji se . Vanredni se naplacuju u vanrednim okolnostima najcesce kao posledica nekih elementarnih nepogoda ili ratova. Objektivni(realni) i dubjektivni(personalni) porezi.Redovni porezi se naplacuju u redovnim vremenskim intervalima. onda se radi o neposrednim ili direktnim porezima.

a kod specificnih poreza u jedinicama mere. Nisu sva fizicka ili pravna lica poreski obveznici nego samo kojima zakon to nalaze. porez na dodatu vrednost. 7. Poreski obveznik je lice (fizicko ili pravno) koje je po sili zakona obavezno da plati porez.naplacuju ili ukidaju poresku obavezu ili u ciju korist se porezi naplacuju. Ad valorem i ad specificatum.ostvaruju bez rada).a nefundiranim-prihodi koji se ostvaruju licnim radom(plate. penzije) 6. Prema materijalnom osnovu oporezivanja.u statici(posedovanju) i dinamici(prometu). Centralne poreze zakonom uvodi centralna vlast u drzavi i oni obezbedjuju ostvarivanje makroekonomskih ciljeva drzave. • porez na prihod: porez na dohodak fizickih lica i porez na dohodak pravnih lica(porez na dobit preduzeca) i • porez na potrosnju(ili porez na rashod): porez na promet.koji se odnose na fizicka i pravna lica koja imaju aktivnu ulogu u oporezivanju.uvode. Elemente poreze(oporezivanja) mozemo klasifikovati na licne(personalne).u novcu. .Kod ad valorem poreza poreska osnovica se iskazuje vrednosno. Centalni i lokalni porezi-Lokalne poreze uvode lokalni organi i radi se o porezima koji imaju manji znacaj i predstavljaju prihode opstine.finansijski organi i javna teela koa na osnovu ustavnih ovlascenja propisuju. Poresku vlast cine politicko-teritorijalne zajednice.poreze delimo na: • porez na imovinu.i predmetne(materijalne) elemente koji se odnose na objektnu stranu samog procesa. akcize.

tj. Osnovni i najznacajniji cilj poreske politike. carine. Poreska stopa je procentualni iznos poreza koji se primenjuje na poresku osnovicu da bi se dobio iznos poreza za placanje. Pored poreza u grupu javnih prihoda spadaju doprinosi. da postoji protiv naknada za njihovo placanje. politike prikupljanja javnih prihoda. osnovicu za placanje doprinosa cini bruto zarada ili neka druga naknada. Da bi se porez obracunao i naplatio neophodno je da se u novcu (nekad u mernim jednicama) iskaze poreski objekat. Osnovne karakteristike taksi su da nastaju na zahtev fizickog ili pravnog lica. Doprinosi posle poreza predstavljaju najznacajniji instrument prikupljanja sredstava za finansiranje javnih potreba. sastoji se u obezbedjivanju dovoljnih sredstava za finansiranje javnih rashoda. javni zajmovi. Takse su prihodi koje drzava prima na osnovu usluga koje pruzaju organi drzavne administracije fizickim i pravnim licima. .na to koliko ce sati raditi.Poreska osnovica predstavlja kvantitativno iskazanu vrednost poreskog objekta. prihodi drzavnih ustanova i preduzeca i ostali javni prihodi. Efekti oporezivanja su brojni jer uticu na veliki broj odluka koje pojedinac i preduzece mogu doneti.predstavljaju prinudno placanje. Na primer. a stope doprinosa su uvek proporcionalne. takse. Kod specificnih poreza stopa se primenjuje u apsolutnom iznosu. razliciti i cesto neocekivani.placa ih odredjeni broj ljudi koji ce imati neku protivnaknadu. Naziva se fiskalni cilj oporezivanja i on predstavlja primarnu obavezu oporezivanja.porez na prihod moze uticati na to dali ce pojedinac odluciti da se skoluje i nadje sebi posao ili ce ostati kod kuce da podize decu. Efekti oporezivanja mogu biti zaista brojni. ne predstavljaju prihod budzeta. Oni imaju neke karakteristike koje ih razlikuju od ostalih javnih prihoda: njihova namena je unapred utvrdjena.koliko ce novca stedeti i kada ce se penzionisati. naknade. Zakonodavac u velikom broju slucajeva moze da utice na ishod uvodjenja nekog poreskog oblika.

stambene i poslovne zgrade.doprinosa. zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju i drugi gradjevinski oblici. Javni zajam je jedan od osnovnih vanrednih prihoda drzace i koristi se za pokrice debalansa u budzetu. pre svega. kada drzava proda gradjevinske objekte. Nepokretnosti na koje se poreska obaveza odnosti su:zemljiste. budzeta i sluze kao instrument zastite politike koji utice na formiranje uvoznih cena. Poreski sistem predstavlja skup poreza. stedni . poklonoprimci nasledjuju. Naknade predstavljaju noviji oblik javnih prihoda uveden. vraca se i teret ovakvog zajma najcesce se prebacuje na sledece generacije.da se placaju u novcu. zbog potrebe resavanja odredjenih ekonomskih. Karakteristike javnog zajma su da je to. Kapitalni prihodi Drzava ostvaruje kapitalne prihode po osnovu prodaje kapitalnih dobara. Prihodi drzavnih ustanova i preduzeca. da je vanredan.vrlo su neelastican oblik prihoda i placaju se za usluge nematerijalne prirode. ekoloskih. Drugim recima. odnosno prime na poklon kao i na odredjene nasledjenje ili primljene na poklon pokretne stvari ( gotov novac.naknada i svih ostalih javnih prihoda koji su uvedeni na teritoriji jedne zemlje i kojima se ostvaruju ciljevi poreske politike.Odredjene drzavne ustanove neprofitnog karaktera mogu ostvariti izvesne prihode na osnovu svojih delatnosti.zemljiste i bilo koju drzavnu imovinu. Carine predstavljaju vrstu fiskalnih prihoda koju drzava naplacuje prilikom prelaska robe preko drzavne granice. Porez na nasledje i poklon kao pred oporezivanju ima prava na nepokretnostima koje naslednici. destiniran prihod drzave.poslovne prostorije. tj. Porez na imovinu podrazumeva prikupljanje prihoda na osnovu nepokretne imovine poreskog obveznika.onda se u budzet sliju sredstva koja se karakterisu kao kapitalni prihodi. Carine su prihod ventralne vlasti. garaze.pre svega.taksi. tj.odnosno njihovi delovi.stanovi. na dobrovoljnoj osnovi. urbanih i drugih nefiskalnih ciljeva.

. Akcize se razlikuju medju zemljama po proizvodima koje obuhvataju. Radi se o posebnim porezima kojima se oporezuju pojedinacna. odnosno potreba koje su od javnog. donosi stabilan prihod i smatra se da je pravican u poreskom smislu. a ticu se zadovoljenja potreba od opsteg interesa. depoziti u bankama. Akcize . Osnovni . ali tako da porez placen u prethodnoj fazi ne ulazi u poresku osnovicu u sledecoj fazi oporezivanja potrosnje. novcana potrazivanja. upotraba ili zakupa nepokretnosti. zatim proizvodi stetni za zdravlje ljudi ili proizvodi koji ugrozavaju covekovu okolinu. a i po stopama koje se primenjuju. posebno poreza. uz izmene i dopune.).godine. udeli u pravnom licu i dr. Porez na dodatu vrednost – Rec je o posebnom obliku poreza cija je sustina da se proizvod oporezuje u svim fazama prometa. prava intelektualne svojine. Rec je o porezu koji tereti konacni finansijski rezultat – dobit koju ostvari preduzece kao poreski obveznik. Javni rashodi predstavljaju izdatke koje drzava ima za podmirenje kolektivnih potreba. plovnom objektu…) Porez na dohodak gradjana (fizickih lica) je jedan od najslozenijih i najznacajnijih oblika javnih prihoda. kao i drugi proizvodi koji ne pripadaju ovim grupama. Ovaj poreski oblik spada u neposredne (direktne) poreze i vrlo je izdasan. primenjuje od 1992. prava svojine nad upotrebljavanom motornom vozilu. prava intelektualne svojine. opsteg interesa drustva. Porez na dobit pravnih lica u Srbiji se. tacno dobra i usluge. Drzava ima izdatke koji proizilaze iz njene osnovne uloge. Porez na prenos apsolutnih prava je oblik poreza na imovinu u dinamici koji podrazumeva poreske obaveze po osnovu prenosa prava uz naknadu ( npr. Svoje izdatke ona pokriva iz prikupljenih javnih prihoda. U Srbiji je regulisan Zakonom o porezu na dohodak gradjana.ulozi. koje drugacije zovemo trosarine. neki proizvodi luksuzne potrosnje. Ovim porezom se oporezuje veliki broj pojedinacnih proizvoda koji sluze svakodnevnoj prehrambenoj potrosnji i koje je tesko supstituisati.prava svojine. predstavljaju najstariji oblik poreza na potrosnju.

Konsolidovani javni rashodi predstavljaju ukupne rashode javnog sektora. ne obavezuju drzavu zakonima ) mogu se smanjti u kratkom roku i to su najcesce rashodi koji se. Prava velicina javnog sektora ( merena javnim rashodima) dobija se kada posmatramo konsolidovane javne rashode. tako i na nizim. kako na centralnom nivou (nivou Republike Srbije u nasem slucaju ). stabilni su i redovno se pojavljuju. socijalna politika i politicki pritisci a potom i ostale karakteristike specificne za svaku specificnu drzavu i njenu politiku ( npr. Mogucnost za smanjenje i pokrice javnih rashoda – Smanjenje rashoda moze da se ogleda u smanjenim drzavnim investicijama za javna dobra. a materijalni se koriste za nabavku sredstava koji su neophodni za javnu sluzbu).Veliki broj faktora uzrokuje povecanje javnih rashoda. lokalnim nivoima vlasti. Uzroci porasta javnih rashoda. Najpre su to demografski ( povecanje broja stanovnika ili teritorije). Pojedini rashodi koji su diskrecione prirode ( njih drzava sama bira. kao i razvoj u oblasti tehnicko-tehnoloskih karakteristika vojne opreme i naoruzanja. • licni i materijalni ( licnim rashodima se finansiraju plate zaposlenih u organima uprave. dok oni koji nemaju ove karakteristike spadaju u vanredne drzavne izdatke ). Javne rashode je moguce . na zalost ticu kapitalnih izdataka za infrastrukturu. izrazito socijalne drzave. Javne rashode mozemo podeliti na : • redovne i vanredne (redovni javni rashodi se mogu unapred predvideti. glomazni drzavni aprat. poput ulaganja u infrastrukturu.cilj javnih rashoda jeste podmirivanje zajednickih potreba drustva sto se po pravilu obavlja u novcu. drzave u ratu). tehnicki razvoj. kao i u drzavnim fondovima (zdravstveni i penzioni fond). policiji ili vojsci. ekonomski. Kao najcesci uzroci povecanja javnih rashoda pominju se prosirena intervencija savremene drzave u privredi i oblasti socijalnih odnosa. sto ce ponovo izazvati nezadovoljstvo veceg broja stanovnistva. Kao subjekt trosenja moze se pojaviti drzava ili uze lokano telo ili samouprava.

naprotiv. a kojim se. Savremano shvatanje pokrica javnih rashoda nalaze da se vanredni javni rashodi pokrivaju vanrednim javnim prihodima poput poreza. neminovno je povecanje drzavnih izdataka. postoji budzetska ravnoteza. planiraju javni prihodi i rashodi. posebno propisanim procedurama. Prodaja dela imovine predstavlja trajni gubitak vlasnistva i nije racionalno to raditi zarad pokrica tekuce prekomerne potrosnje. a usvaja ga skupstina. U njemu se daje pregled javnih prihoda i javnih rashoda centralne vlasti za sledecu fiskalnu godinu. ako su prihodi veci od rashoda postoji budzetski suficit. Zaduzivanja drzave u praksi znaci emisiju drzavnih obveznica i zapisa ili zaduzivanja kod poslovnih banaka. Treba jos imati u vidu da zaduzivanje izdavanjem drzavnih obveznica ili neposrednim zaduzivanjem drzave kod poslovnih banaka dovodi do efekta istiskivanja. smanjenja nezaposlenosti. najcesce za period od godinu dana. sistematski izradjen dokument koji priprema ministarstvo finansija u saradnji sa drugim ministarstvima. Drzavni budzet je najcesce jednogodisnji. Primarna emisija predstavlja zaduzivanje drzave kod centralne banke koja stampa dodatne kolicine novca za tu svrhu.smanjiti narocito u periodima konjunkture. pa se privatni sektor (preduzeca i gradjana) mogu suociti sa manjkom ponude finansijskih sredstava i visim kamatnim stopama. Budzet predstavlja jedan od najznacajnijih i najvaznijih finansijskih dokumenata koji donosi parlament svake zemlje kao najvise zakonodavno telo. a u slucaju vecih javnih rashoda od javnih prihoda prisutan je budzetski deficit. . kada dolazi do povecane proizvodnje. U periodima krize. pa ce trpeti i privredni rast. potrosnje. Rec je o tome da radi finansiranja javnih rashoda drzava prikuplja slobodna sredstva na finansijskom trzistu. traznje i investicije ce biti manji. kada postoji razvijeno trziste koje samo regulise proizvodne odnose i koje doprinosi povecanju javnih prihoda. srednjorocnim i dugorocnim zajmovima koji ce se koristiti prvenstveno za vece investicije i kapitalna ulaganja. Radi se o primarnoj emisiji i/ili prodaji drzavne imovine. Kao posledica. privrednog rasta. ali i javnim zajmovima u uslovima normalnog privrednog ciklusa. Ako su u budzetu prihodi jednaki rashodima. Javne rashode treba finansirati javnim zaduzivanjima.

Budzet se donosi prema proceduri propisanoj za donosenje zakona. drzava mora da se zaduzi na domacem ili stranom finansijskom trzistu i da ovim sredstvima dopuni nedostajuce prihode za pokrice rashoda. a do tada je drzavi dozvoljeno da se zaduzuje i pokriva prekomerne rashode. Procedura nastanka budzeta podrazumeva skup postupaka i pravila vezanih za izradu.Budzetski deficit moze nastati kao posledica manjeg iznosa prikupljenih prihoda u odnosu na planirane prihode ili zbog vece potrosnje u odnosu na planiranu. Predlog budzeta za koji se glasa moze biti razlicit od inicijalno predlozenog od strane vlade. akciza i drugih drzavnih nameta. sto znaci da su opterecenja privredi i gradjanima bila prevelika. a najcesce se usvaja u decembru tekuce za narednu godinu. Drugim recima. Dalje. Javni dug predstavlja ukupne (nagomilane. Usvajanje budzeta treba da se zavrsi pre pocetka godine na koju se odnosi. Budzet se sastavlja uz postovanje odredjenih principa i nacela cija se sustina sastoji u sledecem: • U budzet treba ukljuciti sve javne prihode i rashode i treba izbegavati kvazibudzete. Ukoliko postoji deficit budzeta. akumulirane) obaveze drzave u visegodisnjem periodu. donosenje. taksi. Dok deficit generise inflaciju. . Savremene drzave kao fiskalnu meru stabilizacije najcesce koriste smanjenje rashoda jer se to smatra efikasnijim instrumentom za suzbijanje inflatornog efekta prevelike javne potrosnje. Skupstina raspravlja o predlogu budzeta i potom se o njegovom usvajanju glasa. suficit budzeta znaci da su privreda i gradjani ustupali drzavi preveliki deo svog dohotka. izvrsavanje i kontrolu budzeta. Ako postoji budzetski deficit. bice pokriven suficitom u fazi prosperiteta. jer je u medjuvremenu pretrpeo izmene i dopune u toku skupstinske rasprave sa kojima se vlada slozila. Suficit moze nastati i kao proizvod ekspanzivne faze u kojoj se privreda nalazi i tada suficit treba da se izdvoji kao rezerva za pokrice deficita u godinama opadanja privredne aktivnosti. Suficit u budzetu predstavlja visak prihoda u odnosu na rashode drzave i izaziva suprotne ekonomske efekte. postojanje suficita u budzetu ukazuje na mogucnost prevelikih poreza. suficit utice na pojavu deflacije (opadanje cena) i na taj nacin omogucava stabilizaciju privrede kroz smanjenje prekomerne traznje.

• Nivo javnih rashoda treba generalno da odgovara nivou javnih prihoda. modifikuju. M2 i M3 moze se razlikovati medju zemljama.M2 i M3. TRECI DEO: MONETARNE FINANSIJE Ponuda novca Novcana masa. Rebalans budzeta je uskladjivanje usvojenog budzeta sa stvarnim tokovima javnih prihoda i javnih rashoda.Definisanje novcane mase nije nimalo lak i jednostavan zadatak u eri finansijskih inovacija i pojave novih finansijskih aktiva koje bi mogle da se uzmu u obzir prilikom izracunavanja ukopne kolicine novca u privredi. • Budzet treba da bude usmeren ka buducnosti. treba uzeti u obzir trenutne i buduce prihode i rashode i ukupni ocekivani ekonomski razvoj i • Budzet treba da bude transparentan da bi sa njim bila upoznata sto sira javnost. prema slicnoj proceduri kao budzet i u njemu se iskazuju svi prihodi i rashodi u budzetskoj godini koja je istekla i za koju se pravi zavrsni racun. Zavrsnim racunom se predstavljaju rezultati budzetskog poslovanja u protekloj godini. Narodna banka Srbije (NBS) novcanu masu definise na sledeci nacin : . Zavrsni racun budzeta donosi se na kraju godine. Novcana masa predstavlja zbir svih finansijskih instrumenata koji obavljaju funkcije novca. To je kontrolni mehanizam pomocu koga se ocenjuje efikasnost izvrsne vlasti i sagledava se kako su se realizovali principi postavljeni na pocetku godine.M1. Zavrsni racun bi trebalo da se usvoji i objavi do polovine tekuce godine za prethodnu godinu. Mere novcane mase se i dalje vremenom.• Budzet treba bazirati na realisticnim pretpostavkama. a obuhvat razlicitih elemenata novcane mase u okviru Mo. i shodno promenama funkcija nekih finansijskih institucija. Grupisani su prema stepenu likvidnosti. Novcanu masu merimo preko monetarnih agregata koji se obelezavaju sa Mo.M1.

stanovnistva. ukljucujuci i novcana sredstva na racunima lokalnih nivoa vlasti (racuna sa kojih se moze vrsiti placanje bez ogranicenja). drugih preduzeca. Devizne rezerve centralne banke sluze najcesce za odrzavanje spoljne likvidnosti zemlje putem direktnog finansiranja neravnoteze u platnom bilansu ( npr. Drzavne hartije od vrednosti predstavljaju vrlo vaznu imovinu centralnih banaka. Njima se vrsi regulacija novcane mase i kamatnih stopa u bankarskom i finansijskom sistemu. neprofitnih organizacija u pasivi banaka). Centralna banka (kao i vecina banaka) odlucuje o kolicini ovih finansijskih instrumenata koje ce drzati u svom posedu i kontrolise ih putem operacija na otvorenom trzistu. drugih preduzeca. kada je .Mo= Dinarski primarni novac (monetarna baza). M3=M2 + Kratkorocni i dugorocni devizni depoziti (bez stare devizne stednje). javnih preduzeca. stanovnistva i neprofitnih organizacija.gotov novac u opticaju i dinarske rezerve banaka i rezerve drugih sektora ukoliko postoje kod NBS. M2=M1 + ostali kratkorocni i dugorocni dinarski depoziti ( drugih finansijskih organizacija. M1= Gotov novac u opticaju i sredstva na tekucim i drugim racunima vlasnika novcanih sredstava u pasivi banaka. javnih preduzeca. Bilans stanja centralne banke aktiva (imovina) hartije od vrednosti devizne rezerve krediti u bankama pasiva(obaveze) gotov novac u opticaju depoziti po vidjenju drzave depoziti po vidjenju banaka (obavezne rezerve) *(bilans stanja se pise kao T-konto i onda na levoj strani aktiva na desnoj pasiva) Hartije od vrednosti u aktivi bilansa stanja centralne banke predstavljaju najcesce one hartije koje izdaje drzava(ministarstvo finansija) kao jedan od nacina finansiranja javnih rashoda.

Kupovinom hartija od vrednosti centralna banka povecava rezerve banaka i time kolicinu primarnog novca.Centralna banka moze na deviznom trzistu da kupuje i prodaje devize. Tokovi kreiranja primarnog novca su: 1. Radi se samo o kolicini novca koju je centralna banka pustila u opticaj. to znaci da ce prodavcima deviza(poslovnim bankama) da prosledi odgovarajuci iznos nacionalne valute (dinara). Kupovina i prodaja hartija od vrednosti. sto znaci da odstampana gotovina koja jos nije u promentu ne cini niciju aktivu niti pasivu. naziva se drugacije monetarna baza. Primarni novac. za uticaj na devizni kurs i za ostale potrebe. Ove stavke se nalaze u pasivi bilansa stanja centralne banke tako da su u potpunostu pod njenom kontrolom. Gotov novac u opticaju predstavlja najvazniju stavku obaveza centralne banke i ona ima potpunu kontrolu nad njenom kolicinom. zlato. potrazavanja u stranoj valuti. dok je gotovina kojom raspolazu banke sastavni deo racuna rezervi banaka. predstavlja zbir gotovog novca u opticaju i ukupnih rezervi banaka. i zahtev za kreditom kod centralne banke cesto upucuje na pogresan zakljucak da su banke u vecem problemu nego sto je to zaista slucaj. Ukupna kolicina primarnog novca nalazi se u pasivi bilansa stanja centralne banke. a tokove njegovog formiranja nalazimo u aktivi ove institucije. Poslovne banke ne preferiraju ovu vrstu zaduzivanja jer imaju jeftinije alternativne izvore. Krediti koje centralna banka odobrava poslovnim bankama mogu biti razlicite namene. strane hartije od vrednosti. Kupovina i prodaja deviza na deviznom trzistu. Ako centralna banka kupuje devize. Gotov novac u opticaju u pasivi bilansa stanja predstavlja kolicinu gotovine kojom raspolaze javnost. a prodajom hartija od vrednosti povlaci novcana sredstva. pa se tako ni ne ubraju u novcanu masu.uvoz veci od izvoza). Ako centralna banka prodaje . 2. operacije na otvorenom trzistu. tj. specijalna prava vucenja. Devizne rezerve NBS cine efektivan strani novac. tzv. ali se najcesce radi o kreditima za pokrice njihove privremene nelikvidnosti.smanjuje kolicinu primarnog novca.

drugim recima. 3. tj. centralnoj banci placaju dinarima za devize koje su kupile od centralne banke. Drugi faktor predstavlja odluke deponenata o tome koji iznos novcanih sredstava ce drzati u gotovini.Centralna banka moze odobravati kredite komercijalnim bankama i tada. Monetarnu bazu (MB) mozemo predstaviti i kao: MB= Go + R gde su Go gotov novac u opticaju. Dakle. a R rezerve poslovnih banaka. Drugi element mehanizma je formiranje novcane mase M1 predstavlja monetarni multiplikator. a koji u depozitima kod banaka. posle izdvajanja jednog . Kada banke otplate uzeti kredit. Poslovne banke. m monetarni multiplikator i MB monetarna baza ili primarni novac. pored primarnog novca. Tu vezu predstavljamo na sledeci nacin: M1=m*MB gde je M1 novcana masa.devize. kolicina primarnog novca se smanjuje. prodajom hartija od vrednosti centralnoj banci). predstavlja drugi element formiranja novcane mase M1. monetarni multiplikator ukazuje na to koliko se menja novcana masa ako se monetarna baza promeni za jedinicu (na primer. Krediti komercijalnim bankama. naime. za jedan dinar). To je koeficijent koji promene u novcanoj masi povezuje sa promenatama u monetarnoj bazi (primarnom novcu). Monetarni multiplikator. de facto. Multiplikacija depozita je sposobnost banke da iracijalno uvecaju rezerve (na primer. povecava kolicinu primarnog novca. tada povlaci nacionalni novac. Prvi faktor koji utice na monetarni multiplikator je stopa obaveznih rezervi. smanjuje primarni novac. pokazuje kako se monetarna baza transformise u novcanu masu.

Obrazac za izracunavanje monetarnog multiplikatora izgleda ovako: m= (1+ g)/(g+or+vr) gde je g koeficijent gotovine. Ako banke odluce da povecaju obim viska rezervi kojom raspolazu. tj.dela u obavezne rezerve. docice ce do istih efekata kao i kod povecane stope obaveznih rezervi. Traznja za novcem u funkciji ocuvanja bogatstva moze biti podstaknuta motivom spekulacije ili portfolio motivom. Motivi traznje za novcem. tj. tj. koj zavisi od odluka deponenata o delu iznosa koji drze u gotovini i delu koji drze u depozitima kod banaka. Pored ovog. za odrzavanje likvidnosti transaktora. or koeficijent obaveznih rezervi koji je odredjen od strane centralne banke i vr koeficijent visaka rezervi koga odredjuju poslovne banke.banke smanjuju kreditiranje. tj. a koji deo u hartijama od vrednosti ili u realnoj imovini kako bi ocuvali njegovu vrednost. korisrete za izdavanje kredita koji se prenosom sa jednog na drugi racun u razlicitim bankama umnozava.jedna od osnovnih funkcija novca je da sluzi kao sredstvo placanja.Da bi se faktori uticaja na traznju novca sto bolje razumeli treba poci od poznate kvantne jednacine rezmene i iz nje izvedene teorije. Ovo se naziva motiv opreznosti ili predostroznosti traznje za novcem.multiplicira i tako povecava ukupnu novcanu masu. Treci faktor predstavlja odluka banaka o nacinu raspologanja viskom rezervi. njime se placaju dobra i usluge pri obavljanju transakcija. zbog na primer ocekivanja veceg odliva depozita. Faktori koji uticu na traznju novca. Traznja za novcem predstavlja kolicinu novca koja je potrebna za nesmetano obavljanje transakcija u zemlji. Ovo je transakcioni motiv traznje za novcem. a time i kolicinu novcane mase. Kvantitativna jednacina novca glasi: . ljudi ga koriste da bi njime povecali svoje bogatstvo ili kako bi ga upotrebili u buducnosti za neke vece kupovine. za ispunjenje njihovih tekucih obaveza. novac ima funkciju ocuvanja vrednosti.odlukom o tome koji deo svog dohotka ce ljudi drzati u formi novca.

P nivo cena i U agregatna proizvodnja(dohodak). tj. trzisnu vrednost svih proizvoda i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u toku godine. vec moze u znatoj meri da fluktuira.M*V = P*U gde su M ukupna kolicina novca(novcana masa). pa prethodni izraz mozemo malo imeniti: Mpon= (P*U)/B gde Mpon oznacava ponudu novca. V brzina opticaja novca. kvantitativna teorija traznje novca kaze da je traznja novca samo u funkciji BDP(dohotka) u zemlji. a veci broj transakcija iziskuje vecu tranju za novcem kojim bi se te transakcije obavile. u toku godine jedan dinar koristi za kupovinu robe i usluga u ekonomiji. Ako je ponuda novca jednaka traznji. onda mozemo reci da je ponuda novca jednaka traznji za novcem. Izraz 1/B mozemo smatrati konstantnim. onda izraz moze izgledati i ovako: Mtra= (P*U)/B gde je Mtra traznja za novcem. Ovo je ujedno i osnovni rezultat kvantitativne teorije novca. Prvi faktor traznje za novcem je obim transakcija u jednoj ekonomiji. u proseku. Brzina opticaja novca predstavlja parametar koji se dobija kada bruto domaci proizvod (P*U). Ako je trziste novca u ravnotezi. pa je onda Mtra=const *P*U. Kada se poveca novcana masa u istom smeru menja se i BDP. On zavisi od dohotka. Te fluktuacije ce zavisiti od razvijenosti institucija koje obavljaju transakcije u jednoj zemlji(razliciti mehanizmi placanja. Dakle. Relacija P*U predstavlja bruto domaci proizvod (BDP). Empirijski podaci pokazuju da brzina opticaja novca nije konstantna.koriscenje . Rast dohotka povecava nivo transakcije u jednoj ekonomiji. podelimo obimom novcane mase: B=(P*U)/M Brzina opticaja novca pokazuje koliko se puta.

porezi. a samim tim i nivoa transakcija).inflacija troskova. To je skup mera koje vlada i centralna banka preduzimaju kako bi uz sto nize troskove smanjile inflaciju. Kada cene rastu dolazi do smanjivanja kupovne snage(moci) novca. Najznacajniji i najvazniji faktori koji uticu na rast cena(inflaciju): • rast novcane mase(monetarna ekspanzija. visok nivo zaposlenosti.strukturna inflacija Efekti inflacije i mogucnosti za njeno suzbijanje – Inflacija se suzbija antiinflacionom ili stabilizacionom politikom. promena u monetarnoj politici(manje ili vise novca u opticaju) i oscilacija u privrednoj aktivnosti(na primer. a ik proizvodi i usluge koji se trose. Indeks potrosackih cena (Ip) za k proizvoda dobijamo prema sledecem obrascu: Ik= (∑k pond* ik)/(∑k pond) Gde su pond podeti (ucesca) pojedinih proizvoda u ukupnoj potrosnji.gubi se njegova realna vrednost kao sredstva za placanje. Najrasprostranjenija mera inflacije predstavlja indeks potrosackih cena ili CPI indeks. Sve ove promene brzine opticaja novca ujedno menjaju traznju za novcem. Ovaj indeks meri prosecnu promenu cena fiksne korpe robe i usluga koje domacinstva kupuju za zadovoljavanje svojih potreba. obicno se leci kombinacijom restriktivne monetarne i fiskalne politike (Ortodoksne mere) . Ako . sokovi na strani traznje)-inflacija traznje • rast troskova (sokovi na strani ponude. rast diviziong kursa). Inflacija predstavlja rast opsteg nivoa cena dobara i usluga u jednom vremenskom periodu.inovacija u toj oblasti poput platnih kartica).U zavisnosti od uzroka inflacije primenjuju se razlicite kombinacije mera. • strukturni faktori. Ako je inflacija izazvana povecanom traznjom. u fazi recesije brzina opticaja se smanjuje jer dolazi do smanjenja privredne aktivnosti.

a izvestaj o svom radu polazu samo skupstini. Centralna banka Engleske nastaje 1694. tj. cena . u vecoj kontroli deviznog kursa i novcane mase. lek se obicno trazi u zamrzavanju plata (Heterodoksne mere) . vezuje se za momenat kada ova institucija preuzima ulogu zajmodavca u krajnjoj instanci (krajnjoj nuzdi) i tada prestaje da budu bilo kakva konkurencija ostalim komercijalnim bankama. potrosnje i zaposlenosti. ali brzo i ostro smanjuju stopu inflacije. Centralne banke nastajale su ili evolutivnim procesom iz komercijalnih banaka ili tako sto ih je direktno osnivala drzava nekim svojim aktom (dekretom). politici koju vodi centralna banka. sok-terapija koje se primenjuju pri visim stopama inflacije i uz vece troskov. sto privredu moze dovesti do recesije – usporavanje ekonomske aktivnosti. Centralna banka – predstavlja vodecu monetarnu instituciju. Najvaznija funkcija u centralnoj banci pripada njenom guverneru koji predsedava sednicama saveta za monetarnu politiku. gradualisticke programe.je uzrok inflacije na strani povecanih troskova poslovanja. Najvaznije funkcije centralne banke su : • Implementacija monetarne politike • Emisija novca • Upravljanje kamatnim stopama. Najveci broj zemalja ima zakon o centralnoj banci i centralne banke najcesce posluju potpuno nezavisno od vlade. Jedna od najvaznijih uloga u suzbijanju i kontroli inflacije pripada monetarnoj politici. Tada. koja ima monopol nad izdavanjem novca. godine sa ciljem da prikupi sredstva kako bi se finansirali ratovi koje je Engleska vodila u to vreme. smanjenja prozivodnje. Inflacija se moze suzbiti uz tzv.u pravom smislu te reci. od obicnih komercijalnih banaka prerastaju u cuvare stabilnosti finansijskog sistema. i putem tzv. kreditima i deviznim kursom • Upravljanje deviznim rezervama • Odrzavanje spoljne likvidnosti . Nastanak centralnih banaka. gde si inflacija obara postepeno i uz nize troskove.

kako bi se izmirile obaveze domacih subjekata u stranim sredstvima placanja i tako bi se omogucio nesmetan platni promet sa inostranstvom. vrsi i regulatornu funkciju. To podrazumeva da je u obavezi da obezbedi sredstva na deviznom trzistu. zaduzena za odrzavanje spoljne likvidnosti zemje. centralna banka pomaze vladi u upravljanju javnim dugom. transakcije.• Supervizija banaka • Zajmovi u krajnjoj instanci – garant likvidnosti • Poslovi za racun vlade – bankar drzave • Istrazivanje i statisticke analize • Platni promet • Donosenje pravnih propisa (funkcija regulacije) Centralna banka je. nacinima upravljanja rizikom. Pruzanje usluga vladi u vidu kredita je u mnogim drzavama zabranjeno. adekvatnosti kapitala. obavlja placanje i naplate. Centralna banka kao banka svih banaka. Uglavnom sve centralne banke u Svetu imaju kljucnu ulogu u sistemu platnog prometa. kao i o organizaciji svoje unutrasnje kontrole. koja. Supervizija banaka – obuhvata preventivne mere u obliku propisa i obaveza koje centralna banka namece poslovnim bankama u cilju postizanja kontrole nad celokupnim finansijskim sistemom. medjutim. To podrazumeva da mora donositi propise koji regulisu . izmedju ostalog. Skoro sve centralne banke imaju posebna odeljenja koje se bave istrazivanjem i raznim statistickim analizama kako bi se monetarna politika sto adekvatnije sprovodila. centralna banka preuzima ulogu zajmodavca u kranjoj instanci. posle izvrsenog poravnanja. U sitacijama kada postoji pretnja da dodje do krize bankarskog sistema i kada je ugrozena finansijska stabilnost zemlje. organizuje aukcije za njihovu prodaju. One obavljaju poravnanje. tako sto banka daje kratkorocne kredite da bi popravila svoju likvidnost. Banka koja vrsi placanje salje instrukcije centralnoj banci. salje instrukciju banci u ciju korist je izvrseno placanje. kako za privatne. Poslovne banke imaju obavezu da dostavljaju centralnoj banci izvestaje o svom poslovanju.tako i za drzavne platne sisteme. tako sto emitije drzavne hartije od vrednosti.

rezerve ili . Ovi posredni targeti neposredno uticu na nivo cena i na stopu zaposlenosti. bira nekoliko velicina (varijabli). devizni kurs. na koje ce uticati. Time se snizava cena kapitala u zemlji i daje se vetar u ledja privredi kako bi se povecale investicije i ubrzala prozivodnja. Ekspanzivna monetarna politika podrazumeva povecanje ponude novca u zemlji i smanjenje kamatnih stopa. do cega dolazi usled smanjene ponude novca. Zbog toga se biraju nove varijable koje nazivamo operativnim targetima i na koje centralna banka svojim instrumentima nedvosmisleno neposredno utice. U nekim zemljama ove poslove obavljaju druge institucije. Ti operativni tagreti najcesce su monetarna baza. privredni rast.funkcionisanje finansijskih sistema. niska i predvidiva stopa inflacije. Centralna banka. stabilnost kamatnih stopa. ali savremena monetarna politika vecine centralnih banaka odredila stabilan nivo cena kao svoj primarni cilj.kratokrocne i dugorocne kamatne stope ili nominalna vrednost BDP. Ciljevi monetarne politike su se tokom istorije menjali. Te velicine nazivaju se posredni targeti (posredna sredstva za ostvarenje krajnjeg cilja). Monetarna politika predstvalja deo ekonomske politike zemlje koju sprovodi centralna banka preko razlicitih instrumenata. Sprovodi se u situaciji kada zahuhtala privredna aktivnost moze dovesti do inflacije. prikupljanja kredita. Ciljevi monetarne politike su: Visoka stopa zaposlenosti. to jest. Danas je osnovni cilj vecine centralnih banaka u svetu stabilnost cena. Ova politika se obicno koristi u vreme smanjene privredne aktivnosti i kada postoji opasnost da dodje do recesije. Postoje i razlicita shvatanja po pitanju regulatorne funkcije. Restriktivna monetarna politika podrazumeva prikupljanje novca i kapitala. Posredni targeti su najcesce monetarni agregati. Centralne banke ne mogu direktno uticati na posredne targete. posto donese odluku o krajnjim ciljevima svoje monetarne politike. sledstveno. stabilnost cena. rasta kamatnih stopa i. stabilnost finansijskih trzista i stabilnost deviznog trzista. a ne centralna banka.

Obavezne rezerve predstavljaju deo sredstava koje banke moraju izdvojiti iz svog kredinog potencijala i cuvati na racunu kod centralne banke. Jasno je da ce efekat ove transakcije u trenutku dospeca biti suprotan onom s’ pocetka. Centralna banka ima mogucnost davanja razlicitih vrsta kredita poslovnim bankama koje. te se zato i zovu privremene transakcije. Diskontna (Eskontna) politika podrazumeva odredjivanje uslova pod kojima centralna banka odobrava kredite poslovnim bankama. Instrumenti monetarne politike predstavljaju nacine koje centralna banka koristi da bi ostvarila postavljene ciljeve. Kamatna stopa po kojoj se obavljaju operacije centralne banke na otvorenom trzistu naziva se referentna kamatna stopa ili repo-stopa. Operacije na otvorenom trzistu se ogledaju u kupovini i prodaji drzavnih hartija od vrednosti u cilju promene obima novcane mase i visine kamatne stope. zauzvrat. Njeno kretanje uslovljava fluktuacije ostalih kamatnih stopa na trzistu. Osnovni nedostatak diskontne stope kao instrumenta mon. Jednostavnije receno. Grubo se mogu podeliti na direktne i indirektne. Ovaj instrument centralne banke danas predstavlja dopunski alat operacijama na otvorenom trzistu.polike je sto centralna banka ne moze da zna za koliko treba da menja visinu disokntne stope da bi postigla zeljeni efekat u promeni rezervi banaka. U roku dospeca kredita. . Posredne i operativne targete (sredstva).kamatne stope na trezorske zapise. narocito u razvijenim zemljama. REPO-operacije znace privremenu kupovinu hartija od vrednosti od strane centralne banke uz sporazum da ce ih prodavac otkupiti u odredjenom kratkom roku – od 1 do 15 dana. centralna banka ne moze tacno unapred da zna koliko ce banaka zatraziti kredite da bi mogla da predvidi rast novcane mase. centralna banka bira shodno mogucnostima da ih kontrolise. Operacije na otvorenom trzistu predstavljaju najzastupljeniji i najefikasniji instrument monetarne politike savremenih centralnih banaka. kod centralne banke diskontuju hartije od vrednosti. banke su u obavezi da otkupe hartije od vrednosti koje su deponovale i to po visoj nominalnoj vrednosti.

Federalna komisija za operacije na otvorenom trzistu (FOMC) i Federalni savetodavni odbor. 3. FED cine 12 americkih regionalnih banaka federalnih rezervi. povecava se kreditiranje. privredne aktivnosti i konacno agregatne traznje 4. medjubankarske pozajmice.nije rec o jednoj banci vec o sistemu banaka.razvijen je kreditni kanal. FED ima i nekoliko hiljada banaka clanica. Cilj monetarne politike Sistema federalnih rezervi je ostvarivanje maximalnog nivoa zaposlenosti i centralne stabilnosti. Promene referentne kamatne stope uticu na privredu i stanovnistvo putem promene vrednosti njihove imovine. raste zaduzenost i bruto domaci proizvod a time i nivo agregatne traznje. uticuci direktno na promene kratkotocnih.a time i realnih dugorocnih kamatnih stopa. U zemljama sa dominantnim ucescem banaka u strukturi finansijskog trzista. kao sto su agregatna traznja. Sistem federalnih rezervi (FED) predstavlja centralnu banku SAD. Obrnut efekat se dobija restriktivnom monetarnom politikom. Ciljna stopa inflacije u FED-u se nikad . Odbor Guvernera. On se ispoljava kroz razlicite kanale koji uticu na razlicite agregate i trzista. proizvodnja i cena. Mehanizam je izrazen i u nasoj zemlji. indirektno menjaju devizni kurs i neto iznos. Zapravo. 2. investicije. kredite.Transmisioni mehanizam monetarne politike predstavlja proces preko koga monetarna politika utice na makroekonomske agregate. Kanali transmisionih mehanizama : 1. Smanjenje ukupnog bogatstva utice na smanjenje potrosnje. promenjivom brzinom i intenzitetom. Promene referentne kamatne stope. Pri expanzivnoj monetarnoj politici dolazi do rasta rezervi banaka. Stepen prenosa promene referentne kamatne stope na trzisne kamatne stope nije uvek isti. Rast referentne kamatne stope utice na rast ostalih kamatnih stopa na finansijskom trzistu – na bankarske depozite.

Osnovni cilj monetarne politike ECB-a je odrzavanje cenovne stabilnosti radi ostvarivanja visokog nivoa zaposlenosti odrzivog i neinflatornog ekonomskog rasta. imaju nekoliko oblika. NBS je nezavisna i samostalna u svom radu i odgovara jedino Narodnoj Skupstini kojoj podnosi . ukljucujuci povecanje zaposlenosti i ekonomski rast. Operacije na otvorenom trzistu obavlja iskljucivo dilersko odeljenje pri banci u New York-u. Pored toga Banka mora odrzavati ekonomsku politike i ciljeve vlade. Odbor za monetarnu politiku i Odbor za finansijsku stabilnost.) a dopunjen i izmenjen 2010.nije brojcano izrazavala. ova Banka kontrolise targetina nivo inflacije. Instrumenti monetarne politike su operacije na otvorenom trzistu. Kao centralna i jedinstvena monetarna institucija. Najznacajniji instrument monetarne politike Engleske centralne banke predstavljaju operacije na otvorenom trzistu. Pored operacija na otvorenom trzistu FED koristi diskontnu stopu i politiku obaveznih rezervi kao dopunske instrumente monetarne politike. Razlikuju se po roku dospeca hartija koje se koriste kao predmet refinansiranja. Narodna Banka Srbije (NBS) – njena uloga. Banka Engleske predstavlja jednu od prvih centralnih banaka u svetu. Specificnost monetarne politike FED-a ogleda se u targetiranju i javnom objavljivanju targetirane kamatne stope i to prema poznatom “Tejlorovom pravilu”. stalne kreditne olaksice i obavezne rezerve. Osnovna uloga Banke je odrzavanje monetarne i finansijske stabilnosti koje predstavljuju bazicni uslov zdrave ekonomije.god.prekonocnu kamatnu stopu. Najvazniji instrumenti monetarne politike su operacije na otvorenom trzistu ciji je cilj uticaj na kamatnu stopu na federalne fondove tzv. Operacije na otvorenom trzistu kao najvazniji instrument monetarne politike. Organi upravljanja : Bord Direktora . Evropska Centralna Banka (ECB) – predstavlja centralnu banku zemalja clanica EMU. ECB-om upravlja Savet Guvernera i Izvrsni Odbor i Generalni savet. organizacija i ovlascenja odredjena su Ustavom Srbije i Zakonom o Narodnoj banci Srbije (2003.kamatne stope. Putem vec poznatog mehanizma uticaja na ostale kamatne stope u zemlji preko REPO. ECB i nacionalne centralne banke svih zemalja clanica EU cine zajedno Evropski sistem centralnih banaka – EVROSISTEM (ESCB). proceduri i dinamici koriscenja.

a da se posle 2 nedelje obavi suprotna transakcija. omogucuje funkcionisanje platnog prometa. Dvonedeljne REPO-transakcije podrazumevaju sporazum NBS .godisnji izvestaj o svom poslovanju. Narodnom Bankom Srbije rukovodi Guverner koji moze imati od 2-4 viceguvernera (zamenika).trzista predstavljaju organizovana trzista(mesta) na kojima se trguje finan. Uze posmatrano. Finansijska trzista omogucavaju usmeravanje finansijskih sredstava od sufictinih ka deficitnim jedinicama – od onih koji su ostvarili vece prihode u odnosu na troskove. Pored osnovnog cilja. Glavni instrument monetarne politike NBS u postizanju osn. upravlja deviznim rezervama. mozemo shvatiti kao sva trzista na kojima se susrecu ponuda i traznja za finansijskim instrumentima. po utvrdjenim pravilima formira cena. kao ukupnost svih finansijskih transakcija u zemlji. CETVRTI DEO: FINANSIJSKA TRZISTA Finansijska trzista. Pored operacija na otvorenom trzistu. vodi politiku kursa dinara. ka onima koji imaju vece troskove od stecenih prihoda. u najsirem smislu. kao i podrzavanje ekonomske politike Vlade u postizanju odrzivog privrednog rasta.a da banka (prodavac/kupac) hartije isporuci (plati).NBS koristi i dopunske instrumente monetarne politike. finan. obavlja poslove za Republiku Srbiju i vrsi superviziju finansijskih institucija.aktivom (instrumentima) i gde im se. da NBS kupi/proda hartije od vrednosti. Osnovne funkcije NBS su da utvrdjuje i sprovodi monetarnu politiku. sa druge strane. tj. NBS ima za cilj i ocuvanje finansijske stabilnosti.cilja predstavljaju dvonedeljne operacije na otvorenom trzistu kojima NBS odredjuje kamatnu stopu. Osnovni cilj NBS je odrzavanje stabilnosti cena.sa jedne strane i neke banke. Preduzeca uz pomoc finansijskih trzista dolaze do . izdaje novcanice i kovani novac. kao sto su kreditne i depozitne olaksice(stalne olaksice) i obavezne rezerve.

Kupoprodaja se obavlja putem elektronskih mreza – kompjuterski ili posredstvom banaka.instrumentima kao i berzanskom robom. Finansijska trzista obezbedjuju najefikasniji nacin alokacije sredstava jedne privrede putem odredjivanja cene tog koriscenja na FT-u. Drzava. i sek. Razlika izmedju prim. Ovo nazivamo funkcijom likvidnosti finansijskih trzista.mesto (u fiz. Ucesnici na finansijskim trzistima – sva fizicka i pravna lica koja iz nekog razloga ucestvuju u poslovima na fin.trzista na kojima se i odvija trgovina.smislu) gde se obavlja trgovina odredjenim finan. Pojam Van-berzanskog trzista vezuje se za obavljanje finansijskih transakcija van organizovanog – specijalizovanog mesta kao sto je berza. se prvi put emituju hartije od vrednosti.kapitala je duzi od godinu dana. FT imaju mobilizacionu f-ju. Na finansijskim trzistima moguce je kupovati i prodavati finansijske instrumente pre roka njihovog dospeca. bez fizickih granica.sektor). brokeri.kao i org. FT smanjuju transakcione troskove. usluzne finansijske institucije.bilo da njemu trguju ili da to trgovanje omogucuju i olaksavaju. preduzeca (javni i priv.neophodnih sredstava za rad. kao i subjekti iz inostranstva.transakciju. Ovu kategoriju cine. Na berzama se trguje po unpared utvrdjenim. pravilima i po odredjenom postupku. trzista je u tome sto kod prim. svi ucesnici ekon. .dileri.investicioni savetnici i investicione banke.razlika izmedju trzista novca i trzista kapitala je u tom sto kod trzista novca rok dospeca je manji od godinu dana a kod trz. Transakcioni troskovi nastaju prilikom trazenja druge strane sa kojom bi smo mogli da obavimo Finan. pre svega.kao npr.trzistu. a ujedno i f-ju razvoja privrede.sistema : Stanovnistvo. Osn. Ucesnici koji omogucavaju i olaksavaju ovaj vid trgovanja su. Berzansko trziste podrazumeva org. vrlo preciznim. a kod sekundarnog se prodaju hartije od vrednosti koje su vec bile emitovane.

fin.Potrazivanje i Finansijska prava – predstavljaju instrumente na fin. njima se trguje na robnim berzama.su depoziti.instrumenata • Ziralni novac – predstavlja jedan od pojavnih oblika novca uz papirni i kovani novac. Najvazniji fin. clanovi berze. (Valuta predstavalja samo efektivni strani novac. nisu vlasnici finan.opipljiva i ima mat.cine najvazniju i najbrojniju grupu fin.(neopipljiva) aktiva. aktiva je nevidljiva.prava ili ugovorene obaveze • Devizama se trguje na deviznom trzistu.subjekata kod poslovnih banaka. Radi se o novcu na tekucim racunima preduzeca i ostalih ekon.kovani i papirni. Devize predstavljaju sva potrazivanja u stranoj valuti prema inostranstvu.Brokeri – berzanski posredici. Za razliku od realne (fizicke) aktive koja je vidljiva.vrednost (kuca. Osnovne karakteristike hartija od vrednosti – Hartije od vrednosti predstavljaju najvecu grupu fin.instrumente. Najvecu grupu finansijskih institucija cine fin. Finansijski Instrumenti ili fin. koji posluju u svoje ime i za tudji racun.neopipljiva.instrumenata kojima se trguje na fin.posebnom segmentu fin.racunar…).trzistu. • Depoziti.vrste hartije(naziv). Oni su agenti svojim klijentima.trzista. ali se svrstavaju u fin.posrednici koji preuzimaju najznacajniju ulogu u procesu indirektnog finansiranja.nego to cine iskljucivo radi provizije.kao sto su oznake.instrumenata kojima trguju.trzistima.instrumenti su : • Hartije od vrednosti .a njena vrednost potice iz prava na ostvarenje nekog buduceg prihoda za njenog vlasnika.trzistu kojima se trguje na taj nacin sto se kreiraju odredjene hartije od vrednosti u cijoj osn. koji se nalazi u zemlji koja nije ujedno i zemlja njegovog porekla) • Zlato i plemeniti metali nisu u pravom smislu reci fin.potrazivanja. .aktiva predstavljaju predmet trgovanja na fin. Svaka hartija od vrednosti sadrzi neke formalne efekte.

Komercijalni zapisi ( kratkorocne hartije od vrednosti koje izdaju visokobonitetna preduzeca. • Prema mestu emitovanja – domace i strane hartije od vrednosti • Prema prirodi odnosa koje odrzavaju – osnovne i izvedene hartije od vrednosti Osnovne hartije od vrednosti odrzavaju osnovne odnose izmedju emitenta i investitora. dok izvedene hartije od vrednosti iskazuju izvedene odnose emitenta i investitora. .instrumentima ciji je rok dospeca do 1 god.i nefinan.instrumente duga diskontnog karaktera koje emituje ministarstvo finansija.mesto i datum emitovanja i sl. u pitanju je instr. ser.ime.banke i ostale finan.sediste i adresa emitenta.3. Finansijski instrumenti trzista novca Na trzistu novca trguje se fin.prava vlasnika. srednjerocne(1-5 god) i dugorocne (preko 5god) • Prema emitentu – drzavne hartije od vrednosti (drzava.).njeni organi. kao i ziralnim novcem.br i oznaka. Hartije od vrednosti mozemo podeliti prema vise kriterijuma: • Prema rocnosti – kratkorocne(do 1 god). rok od 7-365 dana.6 meseci i 1 godina. ) Certifikati o depozitu ( kratkorocne hartije od vrednosti.agencije) i hartije od vrednosti koje emituju preduzeca.institucije. Rokovi dospeca – 1. instr. duga i predstavljaju potvrdu o orocenom depozitu kod banke. Kratkorocne drzavne obveznice ( predstavljaju kratkorocne vrlo likvidne hartije od vrednosti. dakle kratkorocnim hartijama od vrednosti i to instrumentima duga. diskontna hartija od vrednosti. ).duga.

Finansijski Instrumenti trzista kapitala Obveznica je finan.Nominalni iznos duga – glavnicu 3.Drzavne obveznice .Hipotekarne obveznice • Prema roku dospeca : .Obveznice lokalnih organa vlasti . diskontnog karaktera sa osobinama koje su identicne komerc. Obveznica ima bar 3 bitna elementa: 1. Akceptiranje menice podrazumeva prihvatanje obaveze isplate iznosa koji je upisan na menici.o. najstarije na trzistu novca.instrument kojim se izdavalac obavezuje da u roku dospeca plati imaocu pozajmljeni iznos sredstava.Korporativne obveznice .Bankarski Akcepti ( overene menice.a neki od njih su: • Prema emitentu : . ).a razlikuje se jedino emitent.Nominalnu ili kuponsku kamatnu stopu Obveznice se mogu podeliti prema vise kriterijuma.).sa kamatom. duznicke hartije.zapisima.v.Rok dospeca – fiksiran datum kada se pozajmljeni iznos mora vratiti 2. Blagajnicki zapisi ( Duznicke h.

promenjivom kamatnom stopom • Prema poreklu: .obveznice sa fixnom .strane .obveznice bez kupona (diskontne) .dugorocne (preko 5 god) • Prema nacinu placanja kamate (amortizacija) : . instrumenti koji imaocima daju odredjena prava. .kratkorocne (do 1 god) . Vlasnik akcije ujedno je i vlasnik emitenta.anuitetne .sa kuponom .EVRO obveznice Akcije su vlasnicke hartije od vrednosti.------II-----. fin.konsoli • Prema tipu kamatne stope: .. srazmerno broju akcija koje poseduje.domace obvaznice . Mogu se podeliti na obicne i prioritetne.srednjorocne (od 1 do 5 god) .

Sadasnja vrednost je trentutna (sadasnja) vrednost buduceg novcanog iznosa (ili isplate) procenjena po datoj diskontnoj stopi. Postoji veliki broj razlicitih finansijskih derivata.vremenska vrednost novca ukazuje na cinjenicu da je novac vredniji danas. koje se zakljucuju u sadasnjosti (danas. Na terminskim trzistima se obavljaju terminski poslovi. a realizuju u nekom buducem trenutku. Buduca vrednosti je vrednost sadasnjeg novcanog iznosa (ili niza isplata) u nekom buducem vremenu. ali su svakako najznacajniji: Forvardi. Formula za izracunavanje vrednosti akcija : C = D1 / (i-r) . Fjucersi i Opcije. Dakle.). nego isti iznos u buducnosti. Diskontna stopa je kamatna stopa po kojoj se buduca vrednost izjednacava sa sadasnjom.Finansijski derivati ili izvedene hartije od vrednosti su finansijski instrumenti kojima se trguje na terminskim trzistima.transakcije. procenjena po nekoj diskontnoj stopi. jer ga je moguce uloziti i ostvariti prinos. koji predstavljaju finan.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->