DUBOKE HIDROGEOLO KE STRUKTURE

Dr. Veselin Dragi i , red. prof.

Sa aspekta vodonosnosti, izdvajaju se slede e geolo ke sredine: * rastresite i poluvezane sedimentne stene, uslojenost i ija je osnovna karakteristika

*

vrste stene (magmatske, metamorfne i sedimentne) razli itog stepena ispucalosti, odnosno karstifikovanosti *Vodonosna sredina predstavlja geolo ku sredinu (stena, sloj, sediment, formacija) koju karakteri u visoke vrednosti koeficijenata filtracije i specifi ne izda nosti. Dobro su vodopropusne, akumuliraju i odaju slobodne podzemne vode. Obuhvataju ljunkove, peskove, karstifikovane karbonatne i intenzivno ispucale stene.

Geolo ko telo ili geolo ka struktura unutar ijih granica ostaje neprekidan karakter rasprostranjenja, uslova formiranja rezervi i hemijskog sastava podzemnih voda, predstavlja hidrogeolo ku strukturu.

U su tini, hidrogeolo ke strukture predstavljaju (tipske) geolo ke sredine u kojima se formiraju izdani
Osnovna klasifikacija hidrogeolo kih struktura zasnovana je na stepenu poznavanja uslova hranjenja i isticanja podzemnih voda. Sve hidrogeolo ke strukture dele na: y otvorene, y poluotvorene i y zatvorene Pojedini autori izdvajaju 4 tipa hidrogeolo kih struktura: y otvorene, y poluotvorene y poluzatvorene i y zatvorene

Slika 1. ematski prikaz hidrogeolo kih struktura a) otvorene; b) poluzatvorene; c) zatvorene. 1 - vodonosna sredina; 2 - vodonepropusne stene; 3 - padavine

Hidrogeolo ka struktura kod koje su u potpunosti poznate i zone hranjenja i zone isticanja. ‡ Poluzatvorena hidrogeolo ka struktura. U zatvorenim delovima ovih struktura naj e e su formirane izdani pod pritiskom (arteske izdani). jezera ili mora. Intenzivno hranjenje izdani odvija se po celoj povr ini njenog rasprostranjenja i izdan je u direktnom kontaktu sa atmosferom. . a zone isticanja delimi no ili potpuno pokrivene.‡ Otvorena hidrogeolo ka struktura. Isticanje iz izdani se naj e e vr i na kontaktu sa vodonepropusnom podinom ili direktno na dnu re nih tokova. Hidrogeolo ka struktura kod koje su zone hranjenja poznate ili delom poznate. U ovim strukturama formirane su izdani sa slobodnim nivoom. preko povr ine terena.

Nema kontakta sa atmosferom niti sa drugim vodonosnim sredinama. Hidrogeolo ka struktura kod koje je vodonosna sredina potpuno izolovana vodonepropusnim stenama i obi no se nalazi na velikim dubinama. Podzemne vode u ovim sredinama su naj e e visoke mineralizacije.‡ Poluotvorena hidrogeolo ka struktura. . Vodonosna sredina je samo delom pokrivena slabije vodopropusnim ili vodonepropusnim stenama. a samim tim nema ni vodozamene. ali u njoj formirana izdan naj e e ima slobodni nivo. Hidrogeolo ka struktura kod koje je zona isticanja u potpunosti poznata i uslovljena kontaktom vodonosne sredine sa vodonepropusnom podinom. ‡ Zatvorena hidrogeolo ka struktura. sa povi enim sadr ajima vodonik-sulfida i gasnih ugljovodonika. dok je zona hranjenja uglavnom ili delom poznata.

2008) (1) otvorene. (2) poluotvorene.Slika 2. Tipovi hidrogeolo kih struktura (Kre i . (4) zatvorene . (3) poluzatvorene.

ematski prikaz odnosa izdani pod pritiskom i izdani sa slobodnim nivooom (Prema USBR.Slika 3. 1977.) .

IZDANI SA NIVOOM POD PRITISKOM (ARTESKE IZDANI) .

Generalno. ‡ To je izdan formirana u vodonosnoj geolo koj sredini koja je prekrivena vodonepropusnom ili relativno vodonepropusnom sredinom. Karakteri e se pritiskom koji uslovljava izdizanje nivoa podzemnih voda iznad donjeg nivoa vodonepropusne povlate. pri otkrivanju vodonosne sredine bu enjem. predstavlja izdan u kojoj se podzemne vode nalaze pod pritiskom ve im od atmosferskog. .‡ Izdan pod pritiskom (confined aquifer) ili arteska izdan (artesian aquifer).

koji je davao vodu pod pritiskom. Vodonepropusna povlata se u medjunarodnoj literaturi naj e e ozna ava kao (eng. gde je 1126. Osnovna karakteristika im je da se. nivo podzemnih voda izdi e iznad nivoa vodonepropusne povlate. y y y y . vremenom. u doma oj praksi. obuhva ene sve vodonosne sredine u kojima se voda nalazi pod pritiskom. pri otkrivanju vodonosne sredine bu enjem. Takvi bunari su kasnije nazivani su arteskim. esto imenuje kao ³subarteska´. Nabu ene podzemne vode ne izbijaju uvek na povr inu terena. Ovakva izdan se.) confining bed (prev.y Formirane su u vodonosnim stenama u ijoj su neposrednoj povlati vodonepropusne ili relativno vodonepropusne stene. a ovim terminom su. ove izdani su dobile po provinciji Artoa (Artois) u ju noj Francuskoj (stari naziv Artesia). a ovaj termin se koristi i za vodonepropusnu podinu/podlogu izdani (i sa slobodnim nivoom). Pomenuti naziv ³arteske´. ali se njihov nivo uvek izdigne iznad gornje granice vodonosne sredine. godine izbu en prvi bunar u Evropi. ³ograni avaju i/sputavaju i sloj´).

Slika 4. Trodimenzionalni prikaz odnosa izdani sa slobodnim nivoom i izdani pod pritiskom

‡

Vodonepropusna podina. Relativno vodonepropusna geolo ka formacija koja le i ispod vodonosne sredine ili vodonosnog sloja. Vodonepropusna povlata. Relativno vodonepropusna geolo ka formacija koja le i iznad vodonosne sredine ili vodonosnog sloja. Arteski bunar. Bunar koji kaptira podzemne vode sa arteskim pritiskom koji se nalazi iznad povr ine terena. Arteski izvor. Izvor koji isti e iz arteske izdani. Pojava ovih izvora na povr inu terena naj e e je vezana za razlomne strukture ili mesta gde je erozijom otkrivena arteska izdan (re ni tokovi i druge vodne akumulacije). Isticanje vode kod ovih izvora esto je pra eno gasovima. Subarteska izdan. Generalno, to je izdan kod koje se nivo nalazi iznad vodonosne sredine (izdan pod pritiskom), ali ispod povr ine terena, to onemogu ava slobodno izlivanje vode na povr inu terena. Subarteski bunar. Bunar koji kaptira subartesku izdan, odnosno izdan sa pritiskom nedovoljnim da izdigne vodu iznad povr ine terena da bi do lo do samoizliva.

‡

‡

‡

‡

‡

‡

Arteski pritisak. Visina pijezometarskog pritiska u arteskom vodonosnom sloju iznad neke referentne kote (ta ke). Arteski sistem ili sistem pod pritiskom. Sistem koji uslovljava formiranje arteskih, tj. voda pod pritiskom. ine ga vodonosna (izdanska) zona, vodonepropusna podina i povlata, oblast savremenog hranjenja i dreniranja, oblast formiranja i rasprostranjenja pritisaka podzemnih voda. Geostati ki pritisak ili litostati ki pritisak; pritisak stena. Vertikalno optere enje u Zemljinoj kori koje nastaje kao posledica sile gravitacije, a manifestuje se kao pritisak vi ih na ni e le e e stenske mase. Pod dejstvom ovog pritiska dolazi do zbijanja i o vr avanja pritisnutih stena. Arteska povr ina. Visina pijezometarske povr ine u arteskom vodonosnom sloju iznad neke referentne kote (ta ke). Karta povr ine pritisaka ili karta izopijesta. Karta na kojoj je prikazana pijezometarska povr ina arteske izdani, pomo u konturnih linija ± hidroizopijesti.

‡

‡

‡

‡

Veli ina ovog pritiska (visina dizanja vode) zavisi od polo aja slobodnog nivoa izdani (u delu sa slobodnim nivoom) i dubine posmatrane/nabu ene ta ke u (delu) izdani pod pritiskom. Nadizdanska zona (zona aeracije) izostaje. izdi u iznad nivoa povlate. *Otkrivanjem vodonosne sredine bu enjem. egzistuje izdan sa slobodnim nivoom. pod pritiskom. . *U delovima terena gde vodonosne stene izbijaju na povr inu terena. podzemne vode se. *Oblast hranjenja (i formiranja pritiska) i oblast rasprostranjenja se ne poklapaju i esto su znatno udaljene jedna od druge. Deo izdani pod pritiskom je uvek hipsometrijski ni i u odnosu na deo sa slobodnim nivoom.Op te karakteristike izdani pod pritiskom su: *Vodonosna sredina/izdanska zona je potpuno zasi enu slobodnim podzemnim vodama i ograni ena je vodonepropusnom podinom i povlatom.

Temperatura podzemnih voda.rasedne zone . Predispozicija za njihovo formiranje je odredjena geolo ko-tektonska forma terena: . u okviru arteskih basena (koji predstavaljaju strukture u okviru kojih su naj e e formirane izdani pod pritiskom). pukotinskoj i kavernoznoj. . U odnosu na izdani sa slobodnim nivoom. manje su podlo ne zaga enju sa povr ine terena.* Izdani pod pritiskom egzistuju u sredinama razli itih strukturnih tipova poroznosti: me uzrnskoj.monoklinale.serije slojeva u sedimentnim basenima (arteski baseni). raste sa dubinom njihovog zaleganja Pored temperaturne. s obzirom na postojanje vodonepropusne povlate. po pravilu.fleksure. . * Re im nivoa i kvaliteta podzemnih voda je znatno stabilniji u odnosu na izdani sa slobodnim nivoom. izra ena je i vertikalna hidrohemijska zonalnost. * .sinklinale. .

* Prisustvo gasova. koji postoje u vodonosnim sredinama u kojima je proces ³sabijanja´ stena zavr en.Faktori koji izazivaju pritisak podzemnih voda su: *Hidrostati ki pritisci. magmatske aktivnosti i dr. . u zonama raseda. kao rezultat formiranja novih minerala. u seizmi ki aktivnim oblastima. stene koje su manje podlo ne sabijanju. koji ispunjavaju vode dostigao relativnu postojanost i ne menja se. *Geodinami ki faktori. *Geostati ko optere enje stenskih masa u povlati (krovini) vodonosne sredine. odnosno. najvi e se sabijaju gline. dok je ovaj fenomen znatno manje izra en kod peskova i ljunkova. koje se manifestuje utiskivanjem vode iz (pod te inom) sabijenih sedimenata u vodonosne stene. Pod uticajem geostati kih pritisaka. na ra un naprezanja stenskih masa. *Izmene poroznosti stenskih masa. a porni prostor.

Slika 5. Arteske izdani u stenskim kompleksima razli ite strukture poroznosti .

oblast rasprostranjenja pritisaka i oblast dreniranja izdani. Slika 6.ELEMENTI IZDANI POD PRITISKOM Elementi izdani pod pritiskom su: * * * * izdanska zona. oblast savremenog hranjenja i formiranja pritisaka. ematizovani profil izdani sa slobodnim nivoom i pod pritiskom .

5 . a .pijezometarski pritisci u presecima I i II.nivo pod pritiskom (pijezometarski nivo). 4 . b . H1. m . Elementi izdani pod pritiskom 1 .unutra nja oblast hranjenja. 3 .pravac kretanja podzemnih voda. 2 .slobodni nivo izdani.debljina izdani .bezvodne stene.Slika 7. c . a¶ .oblast rasprostranjenja pritisaka.vodonosne stene.oblast dreniranja.spolja nja oblast hranjenja. H2 .

gde se vr i infiltracija povr inskih i voda od atmosferskih padavina. Pod dejstvom sile te e. Spoljna oblast hranjenja je van granica arteske vodonosne sredine.‡ Izdansku zonu ini vodonosna sredina potpuno zasi ena podzemnim vodama. slivaju u oblast prihranjivanja i formiranje pritisaka. koja je pokrivena vodonepropusnom povlatom i podinom. a koje ine gornju i donju granicu izdani. Debljina izdanske zone (m) predstavlja vertikalno rastojanje izme u gornje i donje granice izdanske zone u posmatranoj ta ki. ‡ ‡ ‡ . Oblast rasprostranjenja izdani (rasprostranjenja pritisaka) obuhvata deo terena izme u oblasti hranjenja i oblasti dreniranja. atmosferske. a karakteri e se pritiscima/nivoima podzemnih voda iznad povlate vodonosne sredine. iz spoljne oblasti. Oblast savremenog hranjenja i formiranja prtitisaka ine unutra nja i spolja nja oblast (slika 7). Unutra nju oblast hranjenja predstavlja deo samog vodonosnog horizonta (sredine). povr inske i podzemne vode se.

otkriveno dreniranje.u aluvijalne nanose. c . 4 . d. dna jezera i mora i sl.po kontaktu sa vodonepropusnim stenama.bezvodne stene.vodonosne stene. c . 1980) a.izdan. b. po pravilu.skriveno dreniranje. e. Oblast dreniranja. 6 . e .pijezometarski nivo.u druge vodonosne sredine pod pritiskom. 3 . 2 . obuhvata skup svih prirodnih otkrivenih (uzlazni izvori) i skrivenih dreniranja: u rastresite kvartarne nanose. f . f .u koritu reke.submarinsko dreniranje.po rasedu. 1 . b .pravac kretanja podzemnih voda. a .Oblast dreniranja obuhvata delove terena na kojima vodonosne stene izbijaju na povr inu. Slika 8. korita reka. a koji su hipsometrijski ni i u odnosu na unutra nju oblast hranjenja.bu otina sa nivoom pod pritiskom. 7 ± uzlazni izvor . 5 . d . Otkriveno i skriveno prirodno dreniranje izdani pod pritiskom (Klimentov.

. Arteski baseni: y y y y y Arteski Arteski Arteski Arteski Arteski baseni u glacijalni sedimentima baseni u rasednim strukturama baseni u nanosnim lepezama predgornih zona baseni platformnih oblasti baseni sinklinalnog tipa. u kojoj se nalaze vodonosni slojevi pokriveni ili proslojeni sa vodonepropusnim i koji sadr e vodu pod pritiskom. esto velikih razmera..Arteski basen: Geolo ka (hidrogeolo ka) struktura sinklinalnog tipa...

b . pri normalnom obliku reljefa.Slika 9.arteski basen s dva vodonosna horizonta pri inversnom obliku reljefa .arteski basen s jednim vodonosnim horizontom. d . c .arteski basen s vodonosnim horizontom u vidu monoklinale.arteski basen s dva vodonosna horizonta. ematski prikaz razli itih tipova arteskih basena a .

odnosno rasolne vode. koji se s dubinom smenjuju sa sulfatima (SO42-). a na ve im dubinama u visokomineralizovane. yS pove anjem dubine javlja se i odgovaraju a zakonomernost i nekih drugih komponenti hemijskog sastava.HIDROHEMIJSKA ZONALNOST Hidrodinami ka zonalnost naj e e je pra ena hidrohemijskom zonalno u. S dubinom. a u najdubljim horizontima sa hloridima. koje s dubinom postepeno prelaze u mineralizovane. nalaze se malomineralizovane vode. . Si. odnosno zoni intenzivne vodozamene. yU anjonskom sastavu podzemnih voda gornje zone preovla uju hidrokarbonati (HCO3-). Pona anje pojedinih komponenti hemijskog sastava odre eno je fizi ko-hemijskim uslovima koji na dubinama tamo vladaju. a sadr aj Br. Tako se sa dubinom sadr aj Fe. yU najpli oj. yPromena katjonskog sastava s pove anjem dubine manje je izra ena. a posebno oksido-redukcionim uslovima. K i Ra pove ava. Hidrohemijska zonalnost je karakteristi na za mnoge geolo ke strukture. U gornjoj zoni preovla uju Ca i Mg a u najdubljim Na i Ca. Ba smanjuje. naj e e se menjaju i mineralizacija i op ti hemijski sastav. Mn.

1 . ema hidrogeohemijske zonalnosti arteskih basena (Kirjuhin. C .malomineralizovanih voda.fundament arteskog basena . B . u odnosu na hidrohemijsku zonalnost. 1988) A. inverzije. 2 .hidrogeohemijske zone: A . No. tj.‡ Najbolje izra ena hidrohemijska zonalnost kontatovana je u: y arteskim basenima y platformnim oblastima i y starim kristalastim titovima. ‡ Slika 10.mineralizovanih voda. u nekim slu ajevima postoje i zna ajna odstupanja.visokomineralizovanih (rasolnih) voda. B. Korotkov & Pavlov. to je slu aj s naftnim i aridnim podru jima zemlje.granica izme u hidrogeohemijskih zona. C .

1993) .Slika 11. Hidrogeohemijska zonalnost Kanadskog kristalastog tita (Gascoyne & Kamieni.

naziva se izotopska hidrogeologija ‡Izotopi su atomi koji imaju isti broj protona u atomskom jedru. ‡Deo hidrogeologije koji se bavi odre ivanjem starosti.. ali razli it broj neutrona. koriste i sklonost izotopskih parova odre enih elemenata ka frakcionaciji* (isotopic fractionation). geneze.. 8O17 i 8O18 ima redni broj 8 i atomske mase 16.i dr. tj. itd. 17 i 18). brzine kretanja (vodozamene). . Oni imaju isti redni broj.STAROST VODA ‡Izotopski sastav podzemnih voda slu i za ocenu njihove starosti i porekla i. kiseonik 8O16. ali razli itu atomsku masu (npr. ‡Izotopi mogu biti prirodni i ve ta ki. na ina prihranjivanja. posredno.. uslova formiranja njihovih rezervi i kvaliteta. mogu eg intenziteta eksploatacije. utvr ivanjem pravaca i brzine kretanja podzemnih voda i zaga uju ih supstanci u njima. razdvajanju na lak e i te e frakcije.

a ugljenik dva stabilna izotopa: 12C i 13C (98. Mogu biti radioaktivni. Radiogeni izotopi su izotopi koji nastaju raspadom radionuklida.‡ Izotopi koji poti u iz kosmosa i radioaktivnih materija koje se nalaze u Zemljinoj kori nazivaju se prirodni izotopi. odnosno izotopi koji ne podle u radioaktivnom raspadu.76 %. ali ne moraju. Brojniji su od radioaktivnih izotopa. 0. Radioaktivni izotopi koji se esto nazivaju radioizotopi ili nestabilni izotopi su nestabilna jezgra koja pri svojoj transformaciji emituju neku vrstu radioaktivnog zra enja (alfa.985 % i 0.2 %). Stabilni izotopi su izotopi sa stabilnim atomskim jezgrima. Kiseonik ima tri: 16O.1 %). beta i gama). vodonik tako e tri: 1H i 2H (99.015 %). 17O i 18O (99.035 % i 0. ‡ ‡ ‡ ‡ . Mogu biti: ‡ prirodni i ‡ ve ta ki.9 % i 1.

i koji je direktno uklju en u molekul vode kao 1H3HO ili 1HTO. a esto i sa T. U prirodnim uslovima nastaje u atmosferi pri uzajamnom delovanju kosmi kih zraka sa azotom i kiseonikom.TU) je jedinica kojom se izra ava broj atoma tricijuma u odnosu na broj atoma vodonika: 1TJ = 1 atom T na 108 atoma H. Obele ava se simbolom 1H3. godine nadalje.5 godina) koji u jezgru sadr i jedan proton i dva neutrona. najvi e nastaje pri nuklearnim probama.‡ Tricijum je kratko ive i izotop vodonika (period poluraspada ± 12. Od 1945. Tricijumska jedinica ± TJ (tritium unit . ‡ . ukupno tri nukleona. U vidu Ätritirane³ vode koristi se za trasiranje izdanskih tokova i za odre ivanje starosti vode.

2H/1H = 0. . pod uticajem razli itih geohemijskih procesa. kod promene njihovih agregatnih stanja. sledstveno. naro ito starosti stena. koli ina D i 18O u prirodnim vodama menja se prilikom njihovog zagrevanja. 13C/12C = 0. Kod elemenata koji imaju vi e stabilnih izotopa. vode i sl. Koristi se za re avanje razli itih problema u geologiji.00015. hla enja i. U na elu.002. ve se menjaju usled izotopske frakcionacije. fosila.011).Izotopski odnos predstavlja kvantitativni odnos najmanje i najvi e zastupljenog izotopa (18O/16O = 0. koli inski odnosi izotopa nisu stalni.

na osnovu koga se sadr aj D i 18O u prirodnim vodama izra ava u relativnim jedinicama.Craig. koji je najstabilniji i koji je usvojen kao standard. Pun naziv ovog standarda je (eng. 1963. SMOW (H.SMOW). . na osnovu koga se sadr aj deuterijuma (D) i izotopa kiseonika 18O u prirodnim vodama izra ava u relativnim jedinicama.). skra eno. Standardna srednja okeanska voda (standard mean ocean water . Termin se odnosi na izotopski sastav okeanske vode na dubinama ve im od 500 m.Najstabilniji (najjednorodniji) izotopski sastav ima okeanska voda na dubinama ve im od 500m i upravo je iz te injenice proistekla ideja da se njen izotopski sastav usvoji kao standard/referenca.) Standard Mean Ocean Water ili.

Izotopski sastav vode ini izotopski sastav vodonika i kiseonika koji ulaze u sastav molekula vode. na osnovu slede ih relacija: D( Å) = [(D/1H)uzorka ± (D/1H)smow)]/ (D/1H)smow)·1000 18O( Å) = [(18O/16O)uzorka ± (18O/16O)smow)]/ (18O/16O)smow) ·1000 . Izra ava se u promilima Å odstupanja od SMOW-a i prikazuje kao D za te ki vodonik (deuterijum) i 18O za te ki kiseonik.

vodena para je bogatija lakim izotopima vodonika i kiseonika. u ostatku vode u oblacima smanjuje sadr aj te kih izotopa. kao i u polarnom ledu. y . Prilikom kondenzacije vode u atmosferi (oblacima) i formiranja padavina. y Oblaci imaju "lak i" izotopski sastav u odnosu na okeane koji (kroz proces isparavanja) "snabdevaju" atmosferu vodenom parom. y Koncentracija te kih izotopa u prirodnim vodama smanjuje se sa pove anjem geografske irine i sa pove anjem nadmorske visine. a preostala voda u te noj fazi bogatija je te kim izotopima. pa se.Neki osnovni principi preraspodele lakih i te kih stabilnih izotopa vodonika i kiseonika u prirodnim vodama su: Prilikom isparavanja (pri kome "energizirani" molekuli vode prelaze iz te nog u stanje vodene pare) laki izotopi molekula vode (sa injeni od 1H i 16O) pokre u se i transformi u u paru mnogo br e od te kih. a kao posledica ve pomenutog "efekta mase". Kao rezultat toga. Najmanja koncentracija D i 18O je u padavinama planinskih i oblasti sa hladnom klimom. formiraju i padavine. dok se njihove najve e koncentracije bele e u povr inskim i podzemnim vodama aridnih oblasti. odvija se obrnuti proces: te ki molekuli vode br e kondenzuju.

limearna relacija. zagrevanja voda i dr. jezera) ustanovljena je linearna relacija izme u koncentracija deuterijuma i kiseonika-18 u njiuma. odnosno. postoje odstupanja od definisane linearne zavisnosti usled usporene vodozamene. grafi ki je prikazana u vidu "Globalne meteorske linije voda" (eng. posebno kod termalnih. . prikazane na slici 13. izme u D i 18O: ‡ D=8 18O + 10 ‡Ova. Global Meteoric Water Line-GMWL). ‡Kod podzemnih voda dubljih vodonosnih struktura.Meteorska linija prirodnih voda ‡Na osnovu ispitivanja velikog broja uzoraka prirodnih voda (padavina. reka.

Globalna meteorska linija voda (Craig.Slika 12.) . 1963.

sa termalnim vodama).y Uo ljivo je da se najve i broj ta aka gotovo savr eno uklapa u liniju definisanu relacijom. y Me utim. Stoga je GMWL standard i referenca za interpretaciju rezultata savremenih regionalnih i lokalnih izotopskih ispitivanja podzemnih voda i odre ivanja njihovog (meteorskog) porekla i uslova kretanja. kod dubokih izdani (koje su. odnosno od inicijalnog (meteorskog) sastava. a posebno kod geotermalnih nalazi ta sa temperaturama fluida od 80oC i vi e. naj e e. izotopski sastav voda odstupa od GMWL. y U najve em broju slu ajeva u GMWL se "uklapaju" i podzemne vode plitkih izdani. . s obzirom na njihovu blisku prostornu i hidrauli ku vezu sa padavinama i povr inskim vodama.

Tabela 1. Primeri regionalnih meteorskih linija voda .

Slika 13. Plava linija pokazuje trend padavina za severni Oman (topli. suvi klimat). Podaci su normalizovani prema VSMOW. Odnos 18O i 2H u padavinama. Siva linija pokazuje trend za Otavu. Kanada (velike oscilacije u temperaturi. Adaptirano od Clark & Fritz (1997) . 1961). vla ni klimat). Crna linija pokazuje srednji trend padavina na globalnom nivou (Craig.

Voda iz zasi enih izdani ima manje koncentracije te kih izotopa. Odnos kiseonikovih i vodonikovih izotopa u uzorcima podzemnih voda iz plitkih nezasi enih izdani i dubokih zasi enih izdani u ju nim visoravnima SAD. kada su vode formirane. to ukazuje na hladnije klimatske uslove u periodu mla eg pleistocena. .S.Slika 14. 1995). Geological Survey (Dutton. Preuzeto iz U.

). odre ena na osnovu kvantitativne odredbe sadr aja radioaktivnih elemenata (pretka) i produkata njihovog raspada (potomka).STAROST PODZEMNIH VODA ‡ Geolo ka starost je vreme koje je proteklo od bilo kog geolo kog doga aja (formiranja mora. ‡ Izotopska starost koja se naziva i radiometrijska je starost stena. izumiranja jednih i nastanka drugih organizama i dr. . Starost mo e biti relativna i apsolutna. minerala. stvaranja jednog sloja ili formacije. fosila i drugih geolo kih objekata u godinama ili milionima godina.

po kojoj se odre uje apsolutna starost stena. fosila i drugih geolo kih oblika (vidi: apsolutna starost): 1 ¨ D¸ T ! ln© 1  ¹ Pº ª gde su: T ± apsolutna starost. .Jedna ina za odre ivanje starosti je zasnovana na zakonu radioaktivnog raspada. ± konstanta radioaktivnog raspada. minerala. D ± broj atoma Änaslednika³ u vreme izrade analize (sekundarni izotopi) i P ± preostali broj atoma Äroditelja³ u isto vreme (primarni izotopi).

Starost podzemnih voda predstavlja vreme koje je proteklo od poslednjeg kontakta vode sa atmosferom. do njenog uzorkovanja na mestu isticanja ili ispumpavanja. odnosno pre infiltracije. ± sadr aj radioaktivnog izotopa u po etnom vremenu (t = 0) i ± konstanta raspada radioaktivnog izotopa. Odre uje se radioizotopskom metodom saglasno jedna ini: Nt ! e N0 gde su: Nt N0 t ± sadr aj radioaktivnog izotopa u momentu vremena t. .

koji nastaje u atmosferi pod dejstvom kosmi kog zra enja. ugljenikova metoda (carbon method). ukoliko je ona manja od 50. Obrazuje se u atmosferi pri uzajamnom delovanju kosmi kih zraka sa azotom. ‡ Ugljenik-14 ili radioaktivni ugljenik je radioaktivni izotop ugljenika . Maksimalno mogu e odre ivanje starosti je u ovom trenutku oko 60 godina. Koristi se za odre ivanje starosti.730 40 godina.‡ Tricijumsko datiranje predstavlja odre ivanje starosti vode i drugih supstanci na osnovu merenja koncentracije tricijuma.000 godina.6C14. sa periodom poluraspada od 5. posebno u arheologiji. . kao tzv. Metoda omogu ava odre ivanja pravca i brzine kretanja podzemnih voda.

pa je. kada je ivotinja uginula). a potom. na osnovu preostale koncentracije ovog izotopa u nekom biolo kom uzorku. . koncentracija 14C opada tokom vremena (u skladu sa brzinom njegovog radioaktivnog raspada*). posredno. U sredini u kojoj nema razmene CO2. mogu e utvrditi (datirati) kada je kru enje ugljenika zaustavljeno (npr. i tkivo ivotinja.Radioaktivni ugljenik se jo u vazduhu Äugra uje³ u molekule ugljendioksida (CO2). Kontinuitet nastajanja (u atmosferi) i nestajanja (radioaktivnim raspadom) dovodi do toga da je koncentracija ovog izotopa u ivim organizmima konstantna. preko koga dospeva u tkivo biljaka.

Slika 15. Promene 3H-. Ca2+ i Na + sa promenama dubine podzemnih voda (prema Egger. 1978) . 14C-.

Dobijanje korisnih iz termomineralnih voda komponenata (elementi.PRAKTI NI ASPEKTI DUBOKIH HIDROGEOLO KIH STRUKTURA I.Hidrotermalna energija V.Mineralne vode (najve i broj termomineralnih voda vezan je za duboke hidrogeolo ke strukture) IV. ‡ industrije ‡ fla iranje II.Vodosnabdevanje ‡ snabdevanje gradova.Navodnjavanje poljoprivrednih povr ina (naro ito u Vojvodini) III. jedinjenja. gasovi) .

HIDROGEOTERMALNOST DUBOKIH HIDROGEOLO KIH STRUKTURA .

naziva se geotermalna toplota. Izvori geotermalne energije su razli iti procesi unutar Zemlje. petrogeotermalna) koja se mo e koristiti kao toplota za njeno direktno kori enje ili za pretvaranje u druge vidove energije. Kori enjem u zagrevanju staklenika. kojima dolazi do osloba anja toplote. bez obzira na njeno poreklo. ‡ ‡ .‡ Geotermalna energija predstavlja toplotnu energiju Zemlje (hidrogeotermalna. Resursi toplotne energije koji se sre u u prirodnim uslovima (vrela voda. jer se njihovim kori enjem daleko manje zaga uje ivotna sredina u odnosu na fosilna goriva. nazivaju se geotermalni resursi. vrele suve stene). ili alternativne izvore energije. plastenika i stambenih objekata. para i gasovi. te nih i gasovitih goriva. smanjuje se potro nja elektri ne energije. Toplota koju sadr i planeta Zemlja u svojoj unutra njosti. Predstavljaju pogodne energetske izvore u ekolo kom pogledu. Spada u tzv. iste obnovljive.

hidrogeolo kim i geotermalnim karakteristikama.Srednjetemperaturna sa 100 0C>T<200 0C Deo Zemljine kore sa specifi nim geolo kim. naziva se geotermalni sistem.Niskotemperaturna sa T<100 0C . .Le i ta geotermalne energije se prema temperaturi dele na: . u kome je geotermalna toplota koncentrisana u toj meri da se mo e koristiti kao energetski izvor.

u kojoj se sre u brojne savremene i paleogeotermalne pojave. nazivaju se geotermalne zone. ‡ Onaj deo Zemljine kore u kome se pored konduktivnog prenosa geotermalne toplote kroz vodonepropusne stenske mase vr i konvektivni prenos geotermalne toplote kroz vodopropusne stenske mase. naziva se hidrotermalni sistem.‡ Podru je na Zemljinoj povr ini sa prete no pozitivnim geotermalnim anomalijama. predstavljaju geotermalne anomalije. koji se mogu racionalno eksploatisati i koristiti kao energetski izvor. dok anomalna pove anja temperature Zemljine kore u pojedinim podru jima. komparativan sa drugim konvencionalnim izvorima energije. utvr ena na osnovu temperaturnih merenja sa povr ine terena. ispunjene hidrogeotermalnim fluidima. . istra nim bu enjem ili aviotermalnim ispitivanjima iz vazduha.

limestone. emerging as a warm spring. The grey shaded strata are water-saturated izvor. Rainfall recharge Dip slope springs Gro un dwa te r flow Lim esto ne Scarp slope springs Cool Artesian (overflowing) well Piezometric suface NonWarm artesian well spring Mudstone Tem Warmer pro peratu gre re i ssiv n ely creas e d ow nwa s r ds Warm Slika 16. equilibrating with progressively higher temperatures with ows Padavine koje dospevaju na kre njake se postepeno infiltriraju. i posti u vi u temperaturu sa pove anjem increasing depth.5 Schematic cross section through a groundwater system.Hidrotermalnost (ili hidrogeotermalnost) je je pojam pod kojim najkra em. te se na povr ini pojavljuje kao topao cool during its re-ascent. Fault Mudstone . ematizovani profil kroz hidrogeolo ki sistem. u najkra em. Small quantities of water are able to exit the aquifer system via a µshort-circuiting¶ dubine. u se. Hidrotermalnost (ili hidrogeotermalnost) pojam pod kojim se. Recharge falling on the limestone aquifer outcrop slowly down-dip. Brzina kojom se podzemna voda fault. podrazumevaju fenomeni formiranja i pojavljivanja termalnih voda. Figure 2. Deo voda se drenira iz izdani predisponiran rasednom strukturom. podrazumevaju fenomeni formiranja i pojavljivanja termalnih voda. The ascent along a high permeability fault may be so rapid that the water does not substantially kre e uz rased mo e biti tolika da se voda ne ohladi u ve oj meri.

dok gornja granica prelazi 100oC. generalno sve vode sa temperaturom ve om od srednje godi nje temperature mesta. Pojedini autori uzimaju kao donju granicu T=20 0C. termalne vode su (podzemne) vode ija je donja temperaturna granica odre ena srednjom godi njom temperaturom oblasti u kojoj se pojavljuju. ‡Termomineralne vode su generalno sve termalne vode sa visokim sadr ajima rastvorenih mineralnih soli. ‡Hipotermalne vode ili subtermalne vode obuhvataju grupu termalnih voda sa temperaturom ve om od srednje godi nje temperature mesta. Za umereni klimatski pojas donja temeperaturna granica iznosi 20 0C. god < T < 35 0C). Na elno.Termalne vode. . a manjom od temperature ljudskog tela (tsr. ‡Hipertermalne vode ili visokotermalne vode obuhvataju grupu ermalnih voda sa temperaturom ve om od temperature ove jeg tela (T > 42 0C). esto se nazivaju pravim termalnim vodama.

gejzire. Pregrejani rastvor koji nastaje u hidrotermalnoj fazi. ‡ . Hidrotermalne pojave (hydrothermal phenomena). to uslovljava njegovo kondenzovanje. Termin se odnosi na termalne izvore. Predstavlja sme u voda razli itog porekla (meteorske. Iz njih se esto odla u sulfidna le i ta pra ena plemenitim metalima. u uslovima kada temperatura gasovitog fluida padne ispod kriti ne temperature. okeanske i magmatogene vode). fumarole i druge vidove isticanja termalnih voda. koji se obi no sre u u savremenim vulkanskim oblastima. pregrejanih para i gasova.‡ Hidrotermalni rastvor (hydrothermal solution).

ove pojave se nazivaju ÄCrni Dimnjaci³ (balck smokers). olovo. Hidrotermalni rastvori* su ustvari morska voda koja se poniranjem du pukotina i raseda blizu rifta zagreva. Crni dimnjaci se javljaju uglavnom u riftovima sa brzim irenjem plo a. Me u njima dominiraju bakar. i potom u vidu toplih izvora Ävra a³ nose i rastvoreni sumpor i metale izlu ene iz bazaltne magme. gde je temperatura hidrotermalnog rastvora oko 350 0C. cink i gvo e. Zbog izlu ivanja sulfida kao koloida koji su karakteristi ne crne boje. Sli na hidrotermalna polja se nalaze i u Isto nopacifi kom riftu. Hidrotermalne pojave u srednjeokeanskom riftu su prvi put otkrivene u podru ju Galapagosa 1977.‡ Hidrotermalne pojave u okeanskim riftovima zna ajne su za razumevanje alteracija stena okeanskog dna. .

Hidrotermalne pojave u u vidu toplih izvora sa temperaturom 100 ± 350 0C koje se javljaju u isto nopacifi kom grabenu. U sebi nose ve e koli ine rastvorenih mineralnih materija. Crni dimnjaci black smokers). Usled izlu ivanja sulfida u koloidnom stanju. salinitetom do 256 Å i izuzetno visokim sadr ajima jona metala (npr. zbog karakteristi ne crne boje. cink i gvo e) izlu ene iz bazaltne magme. bakar. od ega najvi e barita i silicije. nazvani su crnim dimnjacima. Predstavljaju morsku vodu koja se nakon poniranja du raseda i pukotina u zoni rifta zagreva i potom u vidu vrelih izvora isti e na okeanskom dnu (u riftnim dolinama). usled ega zadobijaju belu boju. Javljaju se u uglavnom u riftovima sa brzim irenjem plo a. Termin u upotrebi u engleskoj tehni koj terminologiji kojim se opisuju rasolne vode koje obi no isti u na morskom ili okeanskom dnu. Karakteri u se temperaturama do 56 0C. Hidrotermalne pojave u srednjeokeanskom riftu u vidu toplih izvora. nose i u sebi rastvoreni sumpor i metale (olovo. ‡ ‡ .‡ Beli dimnjaci (white smokers). Hipertermalni rasol ili visokotermalni rasol. rasoli na dnu Crvenog Mora).

Nastanak ³crnih dimnjaka´ u riftovima sa brzim razmicanjem plo a .Slika 17.

Na elno. od ispod 0oC do preko 100 oC (pregrejane vode). . koja se naziva jo i zonom postojanih godi njih temperatura ili neutralnim slojem * duboka ili unutra nja zona u kojoj je toplotni re im odre en endogenim procesima. ve je istaknuto. u kojo je osnovni izvor toplote sun eva energija * prelazna (srednja) zona.Toplotni re im Zemlje uslovljen je sun evom radijacijom i toplotom iz unutra njosti planete. variraju u irokom dijapazonu. izdvajaju se tri geotemperaturne zone zemljine kore: * gornja ili spoljna (najpli a) zona. Temperature podzemnih voda.

. u proseku. sezonskih. (vi e)godi njih) kolebanja temperatura. Razlika izme u maksimalne i minimalne temperature naziva se amplitudom (dnevnih. a godi nja do 20 .. ovodnjenosti terena i dr.8-2. Karakter raspodele toplote zavisi od: vrsta vegetacije. po sezonama.40 m. do dubine 0. litolo kog sastava stenskih masa.‡ Gornju zonu karakteri e nestabilan temperaturni re im. Cikli na kolebanja temperature zavise od promena intenziteta sun eve radijacije u toku dana. ra lanjenosti reljefa.0 m. Dnevna kolebanja temperatura u ovoj zoni manifestuju se. na godi njem ili vi egodi njem nivouu.

1).‡ Srednja zona formira se u delu vertikalnog profila zemljine kore koji je u opsegu dubina ispod uticaja sun eve radijacije i iznad dubinskog (endogenog) toplotnog toka. U njoj. prakti no. Temperatura je bliska srednjoj godi njoj temperaturi stena koje le e iznad ovog pojasa i neznatno odstupa od srednje godi nje temperature vazduha konkretne oblasti.1oC (tabela 15. . izostaju godi nja kolebanja temperature. Kao gornja granica neutralnog pojasa usvaja se dubina na kojoj godi nja amplituda kolebanja temperature ne prelaze 0.

gravitacione diferencijacije elemenata/komponenti koji ulaze u hemijski/mineralo ki sastav dubokih delova Zemlje. osloba anja energije/toplote pri tektonskim pokretima. radijuma i kalijuma (radiogena toplotna energija). a toplota se osloba a na ra un: radioaktivnog raspada urana. . torijuma.‡ Duboku geotemperaturnu zonu karakteri e odre eni trend pove anja temperature sa dubinom. Za ovu zonu je vezano formiranje termalnih voda koje se odlikuju stabilnijim temperaturnim re imom u odnosu na podemne vode gornje zone. rotacione energije Zemlje.

pojave termalnih voda su naj e e vezane za zone markantnijih razloma. U okviru geosinklinalnih nevulkanskih oblasti. visokotermalne ugljokisele-azotne vode. geosinklinalne oblasti Termalne vode platformnih oblasti naj e e su visoko mineralizovane/rasolne i imaju karakter mineralnih industrijskih voda. koje su na ve im dubinama pregrejane i do preko 300 oC. naj e e.Pojavljivanje termalnih voda Pojave termalnih voda naj e e su vezane za: y oblasti savremene ili skoro zavr ene vulkanske aktivnosti. Formirane su u okviru dubokih (arteskih) horizonata. Na povr ini terena se naj e e pojavljuju u vidu gejzira . i y (neo)tektonski aktivne. Za oblasti savremenog vulkanizma vezane su.

6 15. .2 15. Gornje granice dubina pojasa postojanih temperatura nekih evropskih gradova Grad Edinburg Beograd Pariz Cirih Kijev Sankt Peterburg Brisel Dubina zaleganja (m) 11. kao (iz)nosioca te toplote.0 15.0 14.Tabela 2.9 13.6 Prakti ni aspekt fenomena hidro(geo)termalnosti je taj da se unutra nja toplota zemlje eksploati e uz pomo vode.0 15.

Low-temperature fields). 4.Nalazi ta ³suve pare´ (eng. iz kojih se. ve a koli ina vode prolazi kroz izvor toplote. 3. Dry steam fields) ± to su visokotemperaturna nalazi ta u kojima je poroznost stena mala pa je mala i koli ina vode koja prolazi kroz izvor toplote (npr. . to omogu uje njihovu direktnu aplikaju u sistemima grejanja. 2. s obzirom na odsustvo podzemnih voda. Wet steam fields). zemljina toplota eksploati e upumpavanjem hladnih i ekstrakcijom zagrejanih (toplotom stene) voda. izdvajaju se 4 tipa hidrogeotermalnih resursa : 1.visokotemperaturna nalazi ta u kojima.Na osnovu mehanizma mogu e ekstrakcije/eksploatacije toplote. u odnosu na prethodni tip. pri emu deo vode vaporira.mlado magmatsko telo) i u celosti vaporira (produkuje se u vodenu paru). u kojima su temperature voda 50-80oC. preko odgovaraju eg sistema bu otina.Nalazi ta tipa ³suva (topla) stena´ (eng.Nalazi ta ³vla ne pare´ (eng.Nisko-temperaturna nalazi ta (eng. Dry (hot) rock). a deo se produkuje kao ³te na termalna voda´.

Najpoznatiji svetski hidrogeotermalni regioni vezani su za oblasti savremenog vulkanizma: y y y y Ostrva Island. Poluostrvo Kam atka (Rusija). Lukovska banja (60oC) i dr. uglavnom niskotermalnih voda. U Srbiji postoji veliki broj prirodnih ili bu enjem otkrivenih pojava. Nacionalni park Jeloustoun (Vajoming. Sijarinska banja (71 oC). po temperaturi isti u: Jo ani ka banja (78 oC). sa nekoliko hiljada registrovanih hidrotermalnih pojava. Vranjska banja (oko 100 oC). SAD) koji predstavlja svetski kuriozitet. Novi Zeland. . me u kojima se. Bogati (75oC).

Model me anja voda (Fournier & Truesdell. Zagrevanje izvorske vode (White. 1974.Slika 18.) Slika 19. 1967) .

. prouzrokovaju i hidrotermalni metamorfizam u stenama kroz koje se kre u.Slika 20. Podzemne vode koje se infiltriraju kroz ispucale stene se zagrevaju uz pomo magme i podi u kroz druge pukotine.

pregrejanih para i gasova. Tu spadaju : y gejziri. . kao i pojave isticanja na dnu mora i okeana. y ³Beli dimnjaci´. y ³Crni dimnjaci´. koji se obi no sre u u savremenim vulkanskim oblastima. pregrejanih para i gasova u savremenim vulkanskim oblastima... y fumarole i druge vidove isticanja termalnih voda.Hidrotermalne pojave su pojave isticanja ³vrelih´ voda.

dolazi do erupcije podzemnih voda i pare. . podzemne vode doti u u podzemne rezervoare i bivaju zagrejane od strane toplih magmatskih stena. (b) Kada pritisak nadja a blokadu na vratu gejzira. Vodena para biva zarobljena i pritisak raste.Slika 21. (a) Pre erupcije gejzira.

sofioni i mofete). ‡*Klju aju i izvori (boiling springs) . solfatare. blizu ta ke klju anja.Termin koji se u engleskoj tehni koj terminologiji odnosi na izvore sa vrelom (klju alom) vodom pra enom pregrejanom parom i gasovima. ili u oblastima gde je vulkanska oblast skoro zavr ena.Klju aju i izvori (vreli ili topli izvori) y y y y y gejziri. solfatare. . Javljaju se u savremenim vulkanskim oblastima i predstavljaju postvulkanske pojave (gejziri. fumarole. ‡Gejziri predstavljaju grupu intermitentnih termalnih izvora koji se manifestuje ritmi nim izbijanjem vrele vode i pregrejane pare. To su izvori sa temperaturom vode. Ova vrsta izvora sre e se u savremenim vulkanskim oblastima. fumarole. sofioni i mofete.

a dr i se da ih bar jo toliko ima u daljim krajevima. Mo da je pred neobi nim prizorom onih silnih vodoskoka njegovih zadivljen zastao po neki od onih odva nih rudara.. da se ovde nalazi ne to. a 1871 godine prvi put su se uverili. Ima ih u grupama ili poizdvajanih. da su zaista imali ra ta i do i. koja se uliva u reku Misuri.. .. ega nigde na drugome mestu na zemlji nema. Pre dvadeset osam godina nije niko ni znao za ovo mesto.. s raznovrsnim skladovima gejzirita... koji su jo sasvim bez stanovnika. i to je taj uveni ÄNarodni Jelavstonski Park³.Gejziri: S. 1897: Strana 149: . tra e i sre e. ali je s propa u njihovom propao i glas.´Najvi e gejzira ima u Sjedinjenim Ameri kim Dr avama i to izme u oblasti Vjominga i Montane u gornjem slivu reke Jelavstone. Radovanovi .. Odmah je zatim ovo mesto progla eno za dr avno dobro. to su se razmileli bili ak u ove puste krajeve.Koje vrelih izvora koje raznih malih i velikih gejzira ima ovde oko 10 000. Amerikanski su geolozi saznali za ovo tek 1869 godine. kao god bigar. Po neki izbacuju tako ogromne mase vode i s takvom silinom da u ovom pogledu prevazilaze i sam Veliki Gejzir na Islandu´. pritoku Misisipinu. a ima ih i takvih koji iznose i talo e umesto gejzirita kre ni kamen.

‡ Gejzirit. tzv. ‡ Gejzirski basen. Basen ili dolina sa brojnim pojavama gejzira i izbijanja pregrejane vodene pare. . ‡ Gejzirski konus koji se naziva i gejzirska humka predstavlja naslage koje se stvaraju odlaganjem gejzirita oko kratera gejzira u vidu konusa. silicijumska siga je opalska stena bele ili svetlobele boje. koja se stvara izdvajanjem silicijuma iz gejzira i drugih toplih izvora.

HCl. Produkt. sa temperaturom 100±180 0C. odnosno naslaga fumarola svetlo sumpora. Na povr ini terena se esto vr i odlaganje ve ih koli ina samorodnog sumpora. nazivaju se ute naslage. H2S. ute boje koja poti e od istalo enog Termin se odnosi borno-kiselinske fumarole u oblasti Toskane u Italiji nazivaju se sofioni. CO. sumporastu.Naziv za ugljen-dioksid koji izbija iz mofeta. Sadr i gasove (CO2. CH4. *Mofetit . sumpornu. SO2). HF. Temperatura pomenutih fluida je ni a od 100 0C.‡ Fumarole su postvulkanske pojave koja se manifestuje izbijanjem pregrejanih para i gasova. Solfatare su postvulkanske pojave koje se manifestuju eskalacijom pregrejane vodene pare i vulkanskih gasova. Fumarole sa temperaturom manjom od 100 0C nazivaju se hladne fumarole. ‡ Mofete su postvulkanske pojave koje se manifestuju gasnom emanacijom ugljendioksida i azota u aktivnim vulkanskim oblastima. pre svega CO2 i H2S. bornu i druge kiseline. NH3. temperature preko 180 0C. ‡ ‡ .

.Vidovi geotermalne energije ‡Geotermalna energija mo e biti: y hidrogeotermalna (toplota vode i vodene pare) i y petrogeotermalna (toplota suvih stena. tj. u stenama na velikim dubinama. Geotermalna energija akumulirana u suvim (vrelim i toplim) neporoznim ili slaboporoznim stenama. geotermalna energija suvih stena) i ‡Petrogeotermalna energija ili toplota suvih stena (heat dry rocks).

Izvori geotermalne energije ‡Izvori geotermalne energije su razli iti procesi unutar Zemlje. . ‡Unutra nji izvori geotermalne energije su raznovrsniji i pbuhvataju slede e procese u Zemljinoj kori: . ili van nje. u kojima dolazi do osloba anja toplote koja u estvuje u njenom toplotnom bilansu.promene agregatnih stanja. . ‡Glavni spolja nji izvor toplotne energije predstavlja Sun eva radijacija. .endotermne hemijske reakcije.gravitaciona diferencijacija.trenje izme u blokova Zemljine kore i .raspadanje radioaktivnih elemenata. . . Mogu biti: y spolja nji i y unutra nji.zemljotresi.

2004). 1988): y Procena je da se raspadom radioaktivnih elemenata dobija 22 TW toplote.4x1021 MJ (Dicson & Faneli.Pojedinim procesima u unutra njosti Zemlje osloba a se geotermalna energija (Stacey & Loper. . y Zemljotresima i tektonskim kretanjima osloba a se oko 9.3 TW toplote Ukupna toplota akumulirana u unutra njosti Zemlje je reda 12.6x1024 MJ. a u Zemljinoj kori 5.7 TW toplote y Hla enjem Zemljine kore osloba a se 10.

tj. a toplota koja se pri tom osloba a. od konstanti proizvodnje toplote za U. njihovo vreme poluraspada i proizvodnja toplote (Rybach 1976) Koli ina radiogene toplote zavisi od yradioaktivne energije i yvremena poluraspada radioaktivnih elemenata i yvremena poluraspada.Glavni izvor unutra nje toplote Zemlje predstavlja spontano raspadanje radioaktivnih elemenata u njenoj unutra njosti. naziva se radiogena toplota. Tabela 3. Glavni radioaktivni izotopi koji se nalaze u stenama. . Th i K.

Prenos geotermalne toplote Preno enje toplote sa jednog na drugo telo putem provo enja, naziva se kondukcija toplote ili termalna kondukcija. Ona se javlja kod vrstih, te nih i gasovitih tela preno enjem sa molekula na molekul, pri emu se deli i materije ne kre u. Za razliku od kondukcije, konvekcija predstavlja kretanje fluida (gasovi, te nost ili rastopljene stene, odnosno magme) kao reakcija na temperaturu, koja proizvodi varijacije u gustini izme u razli itih delova fluida. Njom se vr i preno enje toplote u slu ajevima kada se fluid kre e i sa sobom nosi odre enu koli inu toplote.

Slika 22. Konceptualni modeli hidrotermalno-konvekcionih sistema u kojima se pojavljuju niskotemperaturne geotermalne vode. (a) Zona raseda; (b) obodno podru je antiklinale; (c) duboki rezervoar.

Koli ina toplote koja u jedinici vremena prolazi kroz jedinicu povr ine naziva se gustina toplotnog toka. . ± toplotna provodljivost ili koeficijent provo enja [W/m0C] i ± geotermalni gradijent [0C/m]. Upravo je proporcionalna geotermalnom gradijentu i toplotnoj provodljivosti stena: q=gde su: q T T ± geotermalni toplotni tok [W/m2].

‡ Brzina prostiranja ili izjedna avanja temperature kroz materijal gustine = 1 kg/m3. naziva se termalna difuzivnost. specifi nog toplotnog kapaciteta c = J/kg0C i toplotne provodljivosti = W/m0C. Mo e se izraziti kao koli nik koeficijenta toplotne provodljivosti ( ) i proizvoda gustine stene i specifi nog toplotnog kapaciteta ( c): ! [m2/s] c .

‡ Termalna provodljivost ili toplotna provodljivost predstavlja sposobnost tela da provodi toplotnu energiju od punkta do punkta. pri temperaturnoj razlici od jednog stepena Celzijusovog na jedinicu du ine: q ! T gde su: ± termalna provodljivost [W/m0C]. koji predstavlja koli inu toplote koja protekne u jedinici vremena kroz jedinicu povr ine. Kvantitativno se izra ava koeficijentom provodljivosti toplote ( ). q ± toplotni tok [W/m2] i T ± geotermalni gradijent [0C/m]. poroznosti itd. ‡ . odnosno od mesta sa vi om ka mestu sa ni om temperaturom. strukture i teksture. Toplotna provodljivost stena zavisi od toplotne provodljivosti minerala.

. naziva se specifi na toplota (kJ/kg0K). a koli ina toplote potrebna da se masa od 1 kg zagreje za 1 0K.‡ Recipro na vrednost termalne provodljivosti ( ). naziva se termalna otpornost ( ): ! ‡ 1 [m0K/W] Koli ina toplote koju treba dovesti telu date mase da bi se zagrejalo za jedan temperaturni stepen predstavlja toplotni kapacitet (J/0C).

± temperatura na dubini H [ 0C] i ± srednja godi nja temperatura na povr ini Zemlje [0C]. . Usled male promene veli ine temperature sa dubinom. U Zemljinoj kori temperatura normalno raste sa dubinom. ± dubina do granice sezonskih promena temperature [m]. esto se izra ava u 0C/1000 m. 2008 GS ! gde su: Gs H H T Ts Hh T  TS ± geotermalni stepen [m/0C]. ± dubina na kojoj je izmerena temperatura [m]. Brzina porasta temperature sa dubinom. odnosno geotermalni gradijent je pozitivan dT/dh > 0.Prognoziranje temperaturnih uslova u Zemljinoj kori Veli ina prira taja temperature Zemlje sa dubinom ispod granice sezonskih promena temperature (dT/dh). naziva se geotermalni gradijent. naziva se geotermalni stepen: Banks.

Kori enje geotermalne energije ‡Kori enje geotermalne energije Zemlje ograni eno je na oblasti gde geolo ki uslovi omogu avaju prenos toplotne energije sa velikih dubina ka povr ini Zemlje (vodom ili parom) ili na oblasti gde je bu enjem mogu e do i do toplih stenskih masa i upumpavanjem vode kao fluida koristiti njihovu geotermalnost (HDR-sistemi). y Proizvodnja elektri ne energije . y Naj e e i najstarije kori enje geotermalne energije je u balneolo korekreativne svrhe y Toplifikacija naselja. staklenika i plastenika.

Slika 24. Sistem za eksploataciju geotermalne energije iz vrelih suvih stena . Kori enje visokotemperaturnog geotermalnog fluida za napajanje turbine Slika 25.

.

Geotermoelektrane ili geotermalne elektrane su elektri ne centrale koje kao resurs za proizvodnju elektri ne energije koriste termalnu vodu. ili vodenu paru. poreklom iz unutra njosti zemlje. .

. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u SAD (Lund et al.Tabela 4. 2005) .

2005) Tabela 6.Tabela 5. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Meksiku (Gutierrez et al.. 2005) .. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa na Filipinima (Benito et al.

.Tabela 7. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Italiji (Cappetti et al. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Indoneziji (Ibrahim et al. 2005) . 2005) Tabela 8..

Tabela 9. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Japanu (Kawazoe et al.. 2005) .

Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa na Novom Zelandu (Dunstall 2005) Tabela 11. 2005) .Tabela 10. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa na Islandu (Ragnarsson.

Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Rusiji (Kononov et al. 2005) .Tabela 12. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Centralnoj Americi Tabela 13..

koja. Direktno kori enje niskotemperaturnog geotermalnog fluida za grejanje Aktuelni svetski lider u neposrednom iskori avanju geotermalne energije je dr ava (vulkansko ostrvo) Island. . bezmalo. Kori enje srednjetemperaturnog geotermalnog fluida za napajanje binarnog sistema Slika 29.Slika 28. sve svoje energetske potrebe namiruje na ovaj na in.

.

91 467.12 34.2 Prigrevica Srbobran Kikinda . Selo Be ej Vranjska Banja Sijarinska Banja Jo ani ka Banja Lukovska Banja Kur umlija Svrha kori enja D/B D/B B I I G A D/B G D F F B B F D I/F/D/B/G D/B D/B D/B D/B Izda nost l/s 5.65 28.2 15.0 14.0 20.29 104.0 10.81 50.16 30.4 77.5 4.0 19.8 21.1 Kikinda .Tabela 14.4 17.2 10.21 50.0 11.7 6. P. Petrovac .3 8.62 13.26 21.78 85.1 B. Kori enje hidrogeotermalne energije u Srbiji Temperatura oC Lokalnost Kanji a .57 34.2 Kula .0 12.2 Mokrin Vrbas Temerin B.2 Kula .33 60.20 49.0 9.65 113.02 46.60 80.03 46.18 18. Petrovac .1 Kanji a .26 39.43 .0 7.1 Kula .5 8. 9.4 B.7 7.3 20.0 Ulazna 41 65 50 53 51 46 45 54 63 50 51 51 51 41 43 65 96 76 78 67 68 Izlazna 26 26 25 25 26 25 24 25 24 27 26 26 23 25 26 24 50 25 40 35 25 Iskori ena energija TJ/god.89 72.5 16.

Trep a Debrc .0 130.82 9.54 23.88 3.54 7.78 17.0 20.40 17.79 92.0 8.73 5.0 50. Pazar Mataruge Ribarska Banja Pe ka Banja Ilid a (Pe ) Bujanova ka Banja Gamzigrad Ov ar Banja Vrnja ka Banja Ni ka Banja Pribojska Banja Klokot Kovilja a Brestova ka Banja Raj inovi a Banja Bukovi ka Banja Prolom Banja G.89 2335 .44 11.74 72. Kori enje hidrogeotermalne energije u Srbiji .17 53. 70.0 10.0 70.84 15.0 10.0 4.nastavak Temperatura oC Lokalnost Mladenovac Palanka N.0 5.0 15.25 94.0 17.5 7.87 13.0 15.0 15.0 13.0 3.0 Ulazna 53 56 52 43 44 36 48 43 42 38 36 37 36 34 30 40 36 34 31 30 53 Izlazna 25 25 28 24 25 25 26 24 24 27 25 25 30 25 24 30 28 28 24 24 48 Iskori ena energija TJ/god.Tabela 14.80 102.97 55.0 60.80 50.16 31.96 8.65 117.0 15.1 UKUPNO Svrha kori enja B B B B D/B B B D/B D/B D/B B D/B B B B B B B B B D Izda nost l/s 19.0 37.0 47.

Naj e i sistemi kori enja geotermalne energije iz subtermalnih fluida (do pribli no 25 0C). . Voda se mo e vra ati u istu izdan ili neku drugu izdan. trajno ispu ta u neki recipijent. Eksploatacionog bunara sa pumpom kojom se crpi voda iz bunara i 2. Toplotne pumpe Primenom ovog sistema voda slu i kao sredstvo za prenos geotermalne toplote iz terena do toplotne pumpe. ili se vra a u izdan. Voda se nakon oduzimanja toplote (ako se koristi za grejanje) ili posle zagrevanja (ako se koristi za hla enje). sastoji se od: 1. kroz drugi (injekcioni) bunar.

Postrojenje za eksploataciju geotermalne toplote iz vode se naj e e sastoji od: . u najbli i . iz razloga to ona ima ni u temperaturu od vode koja se crpi. kako ne bi do lo do hidrauli ke i termodinami ke reakcije. esti su slu ajevi da se iskori ena voda ne vra a u izdan.jednog injekcionog bunara kroz koji se iskori ena voda delimi no ohla ena vra a u izdan. Ako se to desi onda se smanjuje energetska efikasnost pumpe. Eksploatacioni i injekcioni bunar se moraju izvesti na odre enom rastojanju.jednog eksploatacionog bunara iz koga se voda crpi i . To zna i da u eksploatacioni bunar ne sme da dospe voda koja se utiskuje kroz injekcioni bunar. ve recipijent.

Rn. one se mogu komercijalno eksploatisati. J. H2S (HS-). . Br. iako u njima nisu zastupljene u ve im koncentracijama. As i dr. Zavisno od njihove koncentracije i koli ine voda.INDUSTRIJSKE MINERALNE VODE *Specifi ne komponente ili specifi ni sastojci .Komponente hemijskog sastava mineralnih i podzemnih voda uop te. koje mogu imati va no genetsko i lekovito zna enje. Rb. Tu spadaju CO2.

Jedna od postoje ih klasifikacija industrijskih mineralnih voda data je u slede oj tabeli. Kuhinjska so .Rb. Brom . Ugljendioksid . . Germanijum .Li.Cu.J. Litijum . Naj e e se radi o slede im komponentama: y y y y y y y y y y y y y Jod .B.NaCl.Ge.Pod industrijskim mineralnim vodama podrazumevaju se podzemne vode koje sadr e odredjene mineralne komponente u koncentracijama rentabilnim za izdvajanje i dalju (industrijsku) preradu. Amonijumhlorid (NH4Cl) i sl. Soli kalcijuma (Ca).U. Bakar .W. Jedinjenja bora . Volfram . Uran .Br.CO2. Rubidijum .

Iz termalnih voda Karlovih Vari ( e ka) dobijaju se kalcijum-fluorid i glauberova so.5 .5) 500 10 5 1 10 . Tabela 15. naj e e se eksploati u jod. 1984) Tip vode Jodne Bromne Jodo-bromne Borne Jodo-borne Stroncijumske Litijumske Rubidijumske Cezijumske Radijumske Komponente Jod (J) Brom (Br) Jod (J) + Brom (Br) Bor (B) Jod (J) + Bor (B) Stroncijum (Sr) Litijum (Li) Rubidijum (Rb) Cezijum (Cs) Radijum (Ra) Minimalna koncentracija (mg/l) 18 200 J (10) Br (200) 250 J (65) B(162. a u SAD soli kalijuma. Klasifikacija industrijskih mineralnih voda (Bondarenko & Kulikov. U Italiji i Japanu se iz ovakvih voda izdvajaju jedinjenja bora i amonijumhlorid. brom i bor.Od oko 30 komponenti koje je mogu e eksploatisati iz visokomineralizovanih (rasolnih) voda.