DUBOKE HIDROGEOLO KE STRUKTURE

Dr. Veselin Dragi i , red. prof.

Sa aspekta vodonosnosti, izdvajaju se slede e geolo ke sredine: * rastresite i poluvezane sedimentne stene, uslojenost i ija je osnovna karakteristika

*

vrste stene (magmatske, metamorfne i sedimentne) razli itog stepena ispucalosti, odnosno karstifikovanosti *Vodonosna sredina predstavlja geolo ku sredinu (stena, sloj, sediment, formacija) koju karakteri u visoke vrednosti koeficijenata filtracije i specifi ne izda nosti. Dobro su vodopropusne, akumuliraju i odaju slobodne podzemne vode. Obuhvataju ljunkove, peskove, karstifikovane karbonatne i intenzivno ispucale stene.

Geolo ko telo ili geolo ka struktura unutar ijih granica ostaje neprekidan karakter rasprostranjenja, uslova formiranja rezervi i hemijskog sastava podzemnih voda, predstavlja hidrogeolo ku strukturu.

U su tini, hidrogeolo ke strukture predstavljaju (tipske) geolo ke sredine u kojima se formiraju izdani
Osnovna klasifikacija hidrogeolo kih struktura zasnovana je na stepenu poznavanja uslova hranjenja i isticanja podzemnih voda. Sve hidrogeolo ke strukture dele na: y otvorene, y poluotvorene i y zatvorene Pojedini autori izdvajaju 4 tipa hidrogeolo kih struktura: y otvorene, y poluotvorene y poluzatvorene i y zatvorene

Slika 1. ematski prikaz hidrogeolo kih struktura a) otvorene; b) poluzatvorene; c) zatvorene. 1 - vodonosna sredina; 2 - vodonepropusne stene; 3 - padavine

a zone isticanja delimi no ili potpuno pokrivene. . Isticanje iz izdani se naj e e vr i na kontaktu sa vodonepropusnom podinom ili direktno na dnu re nih tokova. U ovim strukturama formirane su izdani sa slobodnim nivoom.‡ Otvorena hidrogeolo ka struktura. Hidrogeolo ka struktura kod koje su zone hranjenja poznate ili delom poznate. Intenzivno hranjenje izdani odvija se po celoj povr ini njenog rasprostranjenja i izdan je u direktnom kontaktu sa atmosferom. jezera ili mora. U zatvorenim delovima ovih struktura naj e e su formirane izdani pod pritiskom (arteske izdani). preko povr ine terena. Hidrogeolo ka struktura kod koje su u potpunosti poznate i zone hranjenja i zone isticanja. ‡ Poluzatvorena hidrogeolo ka struktura.

ali u njoj formirana izdan naj e e ima slobodni nivo. Vodonosna sredina je samo delom pokrivena slabije vodopropusnim ili vodonepropusnim stenama.‡ Poluotvorena hidrogeolo ka struktura. ‡ Zatvorena hidrogeolo ka struktura. . Hidrogeolo ka struktura kod koje je vodonosna sredina potpuno izolovana vodonepropusnim stenama i obi no se nalazi na velikim dubinama. Nema kontakta sa atmosferom niti sa drugim vodonosnim sredinama. Hidrogeolo ka struktura kod koje je zona isticanja u potpunosti poznata i uslovljena kontaktom vodonosne sredine sa vodonepropusnom podinom. dok je zona hranjenja uglavnom ili delom poznata. sa povi enim sadr ajima vodonik-sulfida i gasnih ugljovodonika. Podzemne vode u ovim sredinama su naj e e visoke mineralizacije. a samim tim nema ni vodozamene.

(4) zatvorene . (2) poluotvorene. Tipovi hidrogeolo kih struktura (Kre i .Slika 2. 2008) (1) otvorene. (3) poluzatvorene.

) . 1977. ematski prikaz odnosa izdani pod pritiskom i izdani sa slobodnim nivooom (Prema USBR.Slika 3.

IZDANI SA NIVOOM POD PRITISKOM (ARTESKE IZDANI) .

pri otkrivanju vodonosne sredine bu enjem. Generalno. ‡ To je izdan formirana u vodonosnoj geolo koj sredini koja je prekrivena vodonepropusnom ili relativno vodonepropusnom sredinom. predstavlja izdan u kojoj se podzemne vode nalaze pod pritiskom ve im od atmosferskog. .‡ Izdan pod pritiskom (confined aquifer) ili arteska izdan (artesian aquifer). Karakteri e se pritiskom koji uslovljava izdizanje nivoa podzemnih voda iznad donjeg nivoa vodonepropusne povlate.

ali se njihov nivo uvek izdigne iznad gornje granice vodonosne sredine. koji je davao vodu pod pritiskom. pri otkrivanju vodonosne sredine bu enjem. esto imenuje kao ³subarteska´. ³ograni avaju i/sputavaju i sloj´). Ovakva izdan se. gde je 1126. y y y y .) confining bed (prev. a ovim terminom su. Pomenuti naziv ³arteske´. Vodonepropusna povlata se u medjunarodnoj literaturi naj e e ozna ava kao (eng. nivo podzemnih voda izdi e iznad nivoa vodonepropusne povlate. godine izbu en prvi bunar u Evropi. obuhva ene sve vodonosne sredine u kojima se voda nalazi pod pritiskom. ove izdani su dobile po provinciji Artoa (Artois) u ju noj Francuskoj (stari naziv Artesia). Osnovna karakteristika im je da se. Nabu ene podzemne vode ne izbijaju uvek na povr inu terena. u doma oj praksi. a ovaj termin se koristi i za vodonepropusnu podinu/podlogu izdani (i sa slobodnim nivoom).y Formirane su u vodonosnim stenama u ijoj su neposrednoj povlati vodonepropusne ili relativno vodonepropusne stene. vremenom. Takvi bunari su kasnije nazivani su arteskim.

Slika 4. Trodimenzionalni prikaz odnosa izdani sa slobodnim nivoom i izdani pod pritiskom

‡

Vodonepropusna podina. Relativno vodonepropusna geolo ka formacija koja le i ispod vodonosne sredine ili vodonosnog sloja. Vodonepropusna povlata. Relativno vodonepropusna geolo ka formacija koja le i iznad vodonosne sredine ili vodonosnog sloja. Arteski bunar. Bunar koji kaptira podzemne vode sa arteskim pritiskom koji se nalazi iznad povr ine terena. Arteski izvor. Izvor koji isti e iz arteske izdani. Pojava ovih izvora na povr inu terena naj e e je vezana za razlomne strukture ili mesta gde je erozijom otkrivena arteska izdan (re ni tokovi i druge vodne akumulacije). Isticanje vode kod ovih izvora esto je pra eno gasovima. Subarteska izdan. Generalno, to je izdan kod koje se nivo nalazi iznad vodonosne sredine (izdan pod pritiskom), ali ispod povr ine terena, to onemogu ava slobodno izlivanje vode na povr inu terena. Subarteski bunar. Bunar koji kaptira subartesku izdan, odnosno izdan sa pritiskom nedovoljnim da izdigne vodu iznad povr ine terena da bi do lo do samoizliva.

‡

‡

‡

‡

‡

‡

Arteski pritisak. Visina pijezometarskog pritiska u arteskom vodonosnom sloju iznad neke referentne kote (ta ke). Arteski sistem ili sistem pod pritiskom. Sistem koji uslovljava formiranje arteskih, tj. voda pod pritiskom. ine ga vodonosna (izdanska) zona, vodonepropusna podina i povlata, oblast savremenog hranjenja i dreniranja, oblast formiranja i rasprostranjenja pritisaka podzemnih voda. Geostati ki pritisak ili litostati ki pritisak; pritisak stena. Vertikalno optere enje u Zemljinoj kori koje nastaje kao posledica sile gravitacije, a manifestuje se kao pritisak vi ih na ni e le e e stenske mase. Pod dejstvom ovog pritiska dolazi do zbijanja i o vr avanja pritisnutih stena. Arteska povr ina. Visina pijezometarske povr ine u arteskom vodonosnom sloju iznad neke referentne kote (ta ke). Karta povr ine pritisaka ili karta izopijesta. Karta na kojoj je prikazana pijezometarska povr ina arteske izdani, pomo u konturnih linija ± hidroizopijesti.

‡

‡

‡

‡

izdi u iznad nivoa povlate. Deo izdani pod pritiskom je uvek hipsometrijski ni i u odnosu na deo sa slobodnim nivoom.Op te karakteristike izdani pod pritiskom su: *Vodonosna sredina/izdanska zona je potpuno zasi enu slobodnim podzemnim vodama i ograni ena je vodonepropusnom podinom i povlatom. podzemne vode se. Veli ina ovog pritiska (visina dizanja vode) zavisi od polo aja slobodnog nivoa izdani (u delu sa slobodnim nivoom) i dubine posmatrane/nabu ene ta ke u (delu) izdani pod pritiskom. . *Otkrivanjem vodonosne sredine bu enjem. *Oblast hranjenja (i formiranja pritiska) i oblast rasprostranjenja se ne poklapaju i esto su znatno udaljene jedna od druge. pod pritiskom. Nadizdanska zona (zona aeracije) izostaje. *U delovima terena gde vodonosne stene izbijaju na povr inu terena. egzistuje izdan sa slobodnim nivoom.

manje su podlo ne zaga enju sa povr ine terena.* Izdani pod pritiskom egzistuju u sredinama razli itih strukturnih tipova poroznosti: me uzrnskoj. Predispozicija za njihovo formiranje je odredjena geolo ko-tektonska forma terena: . . u okviru arteskih basena (koji predstavaljaju strukture u okviru kojih su naj e e formirane izdani pod pritiskom). izra ena je i vertikalna hidrohemijska zonalnost.rasedne zone . po pravilu. s obzirom na postojanje vodonepropusne povlate. .monoklinale. pukotinskoj i kavernoznoj. * Re im nivoa i kvaliteta podzemnih voda je znatno stabilniji u odnosu na izdani sa slobodnim nivoom. Temperatura podzemnih voda. raste sa dubinom njihovog zaleganja Pored temperaturne. . U odnosu na izdani sa slobodnim nivoom. * .fleksure.sinklinale.serije slojeva u sedimentnim basenima (arteski baseni).

koji ispunjavaju vode dostigao relativnu postojanost i ne menja se. stene koje su manje podlo ne sabijanju. *Izmene poroznosti stenskih masa.Faktori koji izazivaju pritisak podzemnih voda su: *Hidrostati ki pritisci. u zonama raseda. koje se manifestuje utiskivanjem vode iz (pod te inom) sabijenih sedimenata u vodonosne stene. odnosno. Pod uticajem geostati kih pritisaka. kao rezultat formiranja novih minerala. koji postoje u vodonosnim sredinama u kojima je proces ³sabijanja´ stena zavr en. * Prisustvo gasova. najvi e se sabijaju gline. na ra un naprezanja stenskih masa. . *Geodinami ki faktori. magmatske aktivnosti i dr. *Geostati ko optere enje stenskih masa u povlati (krovini) vodonosne sredine. a porni prostor. u seizmi ki aktivnim oblastima. dok je ovaj fenomen znatno manje izra en kod peskova i ljunkova.

Arteske izdani u stenskim kompleksima razli ite strukture poroznosti .Slika 5.

oblast rasprostranjenja pritisaka i oblast dreniranja izdani. oblast savremenog hranjenja i formiranja pritisaka. ematizovani profil izdani sa slobodnim nivoom i pod pritiskom . Slika 6.ELEMENTI IZDANI POD PRITISKOM Elementi izdani pod pritiskom su: * * * * izdanska zona.

3 . H1.spolja nja oblast hranjenja. 4 .nivo pod pritiskom (pijezometarski nivo). 2 . a¶ .oblast dreniranja. m .unutra nja oblast hranjenja. c . a .debljina izdani .pijezometarski pritisci u presecima I i II.vodonosne stene. b . 5 .pravac kretanja podzemnih voda.bezvodne stene.slobodni nivo izdani.oblast rasprostranjenja pritisaka. H2 .Slika 7. Elementi izdani pod pritiskom 1 .

gde se vr i infiltracija povr inskih i voda od atmosferskih padavina. a koje ine gornju i donju granicu izdani.‡ Izdansku zonu ini vodonosna sredina potpuno zasi ena podzemnim vodama. slivaju u oblast prihranjivanja i formiranje pritisaka. koja je pokrivena vodonepropusnom povlatom i podinom. povr inske i podzemne vode se. Pod dejstvom sile te e. a karakteri e se pritiscima/nivoima podzemnih voda iznad povlate vodonosne sredine. Debljina izdanske zone (m) predstavlja vertikalno rastojanje izme u gornje i donje granice izdanske zone u posmatranoj ta ki. Oblast rasprostranjenja izdani (rasprostranjenja pritisaka) obuhvata deo terena izme u oblasti hranjenja i oblasti dreniranja. ‡ ‡ ‡ . atmosferske. iz spoljne oblasti. Unutra nju oblast hranjenja predstavlja deo samog vodonosnog horizonta (sredine). Oblast savremenog hranjenja i formiranja prtitisaka ine unutra nja i spolja nja oblast (slika 7). Spoljna oblast hranjenja je van granica arteske vodonosne sredine.

6 .pravac kretanja podzemnih voda. Slika 8.izdan.bezvodne stene. f . 5 . c .otkriveno dreniranje. a koji su hipsometrijski ni i u odnosu na unutra nju oblast hranjenja. obuhvata skup svih prirodnih otkrivenih (uzlazni izvori) i skrivenih dreniranja: u rastresite kvartarne nanose.submarinsko dreniranje. c .u aluvijalne nanose. a .po rasedu. f .pijezometarski nivo. e.Oblast dreniranja obuhvata delove terena na kojima vodonosne stene izbijaju na povr inu.u koritu reke. po pravilu. 1980) a. d.po kontaktu sa vodonepropusnim stenama. Otkriveno i skriveno prirodno dreniranje izdani pod pritiskom (Klimentov. b . e . 2 . 1 . 4 . Oblast dreniranja.bu otina sa nivoom pod pritiskom.vodonosne stene. dna jezera i mora i sl. korita reka. d . 3 . 7 ± uzlazni izvor .skriveno dreniranje.u druge vodonosne sredine pod pritiskom. b.

.. .Arteski basen: Geolo ka (hidrogeolo ka) struktura sinklinalnog tipa. esto velikih razmera. u kojoj se nalaze vodonosni slojevi pokriveni ili proslojeni sa vodonepropusnim i koji sadr e vodu pod pritiskom.. Arteski baseni: y y y y y Arteski Arteski Arteski Arteski Arteski baseni u glacijalni sedimentima baseni u rasednim strukturama baseni u nanosnim lepezama predgornih zona baseni platformnih oblasti baseni sinklinalnog tipa.

arteski basen s vodonosnim horizontom u vidu monoklinale.Slika 9. b . d .arteski basen s jednim vodonosnim horizontom. ematski prikaz razli itih tipova arteskih basena a . pri normalnom obliku reljefa. c .arteski basen s dva vodonosna horizonta.arteski basen s dva vodonosna horizonta pri inversnom obliku reljefa .

K i Ra pove ava. yU anjonskom sastavu podzemnih voda gornje zone preovla uju hidrokarbonati (HCO3-). odnosno rasolne vode. a u najdubljim horizontima sa hloridima. Mn. Tako se sa dubinom sadr aj Fe. Ba smanjuje. S dubinom. yS pove anjem dubine javlja se i odgovaraju a zakonomernost i nekih drugih komponenti hemijskog sastava. yU najpli oj. Hidrohemijska zonalnost je karakteristi na za mnoge geolo ke strukture. Si.HIDROHEMIJSKA ZONALNOST Hidrodinami ka zonalnost naj e e je pra ena hidrohemijskom zonalno u. . nalaze se malomineralizovane vode. a na ve im dubinama u visokomineralizovane. U gornjoj zoni preovla uju Ca i Mg a u najdubljim Na i Ca. naj e e se menjaju i mineralizacija i op ti hemijski sastav. a sadr aj Br. yPromena katjonskog sastava s pove anjem dubine manje je izra ena. koje s dubinom postepeno prelaze u mineralizovane. koji se s dubinom smenjuju sa sulfatima (SO42-). odnosno zoni intenzivne vodozamene. a posebno oksido-redukcionim uslovima. Pona anje pojedinih komponenti hemijskog sastava odre eno je fizi ko-hemijskim uslovima koji na dubinama tamo vladaju.

ema hidrogeohemijske zonalnosti arteskih basena (Kirjuhin. to je slu aj s naftnim i aridnim podru jima zemlje. No. ‡ Slika 10.‡ Najbolje izra ena hidrohemijska zonalnost kontatovana je u: y arteskim basenima y platformnim oblastima i y starim kristalastim titovima. tj. 2 .visokomineralizovanih (rasolnih) voda. u nekim slu ajevima postoje i zna ajna odstupanja.malomineralizovanih voda.granica izme u hidrogeohemijskih zona. C . u odnosu na hidrohemijsku zonalnost. 1 . Korotkov & Pavlov. B. C . B . inverzije.hidrogeohemijske zone: A .mineralizovanih voda.fundament arteskog basena . 1988) A.

Slika 11. Hidrogeohemijska zonalnost Kanadskog kristalastog tita (Gascoyne & Kamieni. 1993) .

tj. naziva se izotopska hidrogeologija ‡Izotopi su atomi koji imaju isti broj protona u atomskom jedru. ‡Izotopi mogu biti prirodni i ve ta ki. 17 i 18). ali razli it broj neutrona. itd... ‡Deo hidrogeologije koji se bavi odre ivanjem starosti. brzine kretanja (vodozamene). utvr ivanjem pravaca i brzine kretanja podzemnih voda i zaga uju ih supstanci u njima. mogu eg intenziteta eksploatacije.STAROST VODA ‡Izotopski sastav podzemnih voda slu i za ocenu njihove starosti i porekla i. posredno. ali razli itu atomsku masu (npr.. koriste i sklonost izotopskih parova odre enih elemenata ka frakcionaciji* (isotopic fractionation). 8O17 i 8O18 ima redni broj 8 i atomske mase 16. razdvajanju na lak e i te e frakcije. geneze. uslova formiranja njihovih rezervi i kvaliteta.i dr. na ina prihranjivanja. kiseonik 8O16. Oni imaju isti redni broj. .

Mogu biti: ‡ prirodni i ‡ ve ta ki. a ugljenik dva stabilna izotopa: 12C i 13C (98. ‡ ‡ ‡ ‡ .76 %. Stabilni izotopi su izotopi sa stabilnim atomskim jezgrima. Mogu biti radioaktivni. Kiseonik ima tri: 16O. Radiogeni izotopi su izotopi koji nastaju raspadom radionuklida.035 % i 0.9 % i 1. vodonik tako e tri: 1H i 2H (99. odnosno izotopi koji ne podle u radioaktivnom raspadu. beta i gama).985 % i 0.‡ Izotopi koji poti u iz kosmosa i radioaktivnih materija koje se nalaze u Zemljinoj kori nazivaju se prirodni izotopi. Radioaktivni izotopi koji se esto nazivaju radioizotopi ili nestabilni izotopi su nestabilna jezgra koja pri svojoj transformaciji emituju neku vrstu radioaktivnog zra enja (alfa.015 %). ali ne moraju. 0. 17O i 18O (99. Brojniji su od radioaktivnih izotopa.1 %).2 %).

5 godina) koji u jezgru sadr i jedan proton i dva neutrona.‡ Tricijum je kratko ive i izotop vodonika (period poluraspada ± 12. ukupno tri nukleona.TU) je jedinica kojom se izra ava broj atoma tricijuma u odnosu na broj atoma vodonika: 1TJ = 1 atom T na 108 atoma H. najvi e nastaje pri nuklearnim probama. Obele ava se simbolom 1H3. Tricijumska jedinica ± TJ (tritium unit . a esto i sa T. godine nadalje. ‡ . U vidu Ätritirane³ vode koristi se za trasiranje izdanskih tokova i za odre ivanje starosti vode. i koji je direktno uklju en u molekul vode kao 1H3HO ili 1HTO. U prirodnim uslovima nastaje u atmosferi pri uzajamnom delovanju kosmi kih zraka sa azotom i kiseonikom. Od 1945.

vode i sl. sledstveno. 2H/1H = 0. naro ito starosti stena. U na elu. pod uticajem razli itih geohemijskih procesa. 13C/12C = 0. Kod elemenata koji imaju vi e stabilnih izotopa. kod promene njihovih agregatnih stanja.011).002. ve se menjaju usled izotopske frakcionacije.00015. koli inski odnosi izotopa nisu stalni. koli ina D i 18O u prirodnim vodama menja se prilikom njihovog zagrevanja.Izotopski odnos predstavlja kvantitativni odnos najmanje i najvi e zastupljenog izotopa (18O/16O = 0. Koristi se za re avanje razli itih problema u geologiji. hla enja i. . fosila.

SMOW).Najstabilniji (najjednorodniji) izotopski sastav ima okeanska voda na dubinama ve im od 500m i upravo je iz te injenice proistekla ideja da se njen izotopski sastav usvoji kao standard/referenca. koji je najstabilniji i koji je usvojen kao standard.) Standard Mean Ocean Water ili.Craig. na osnovu koga se sadr aj D i 18O u prirodnim vodama izra ava u relativnim jedinicama. skra eno.). Standardna srednja okeanska voda (standard mean ocean water . . Pun naziv ovog standarda je (eng. Termin se odnosi na izotopski sastav okeanske vode na dubinama ve im od 500 m. SMOW (H. na osnovu koga se sadr aj deuterijuma (D) i izotopa kiseonika 18O u prirodnim vodama izra ava u relativnim jedinicama. 1963.

Izotopski sastav vode ini izotopski sastav vodonika i kiseonika koji ulaze u sastav molekula vode. Izra ava se u promilima Å odstupanja od SMOW-a i prikazuje kao D za te ki vodonik (deuterijum) i 18O za te ki kiseonik. na osnovu slede ih relacija: D( Å) = [(D/1H)uzorka ± (D/1H)smow)]/ (D/1H)smow)·1000 18O( Å) = [(18O/16O)uzorka ± (18O/16O)smow)]/ (18O/16O)smow) ·1000 .

a kao posledica ve pomenutog "efekta mase". odvija se obrnuti proces: te ki molekuli vode br e kondenzuju. u ostatku vode u oblacima smanjuje sadr aj te kih izotopa. kao i u polarnom ledu. y Koncentracija te kih izotopa u prirodnim vodama smanjuje se sa pove anjem geografske irine i sa pove anjem nadmorske visine. Najmanja koncentracija D i 18O je u padavinama planinskih i oblasti sa hladnom klimom. Prilikom kondenzacije vode u atmosferi (oblacima) i formiranja padavina. y . a preostala voda u te noj fazi bogatija je te kim izotopima. vodena para je bogatija lakim izotopima vodonika i kiseonika. y Oblaci imaju "lak i" izotopski sastav u odnosu na okeane koji (kroz proces isparavanja) "snabdevaju" atmosferu vodenom parom. dok se njihove najve e koncentracije bele e u povr inskim i podzemnim vodama aridnih oblasti. formiraju i padavine. Kao rezultat toga.Neki osnovni principi preraspodele lakih i te kih stabilnih izotopa vodonika i kiseonika u prirodnim vodama su: Prilikom isparavanja (pri kome "energizirani" molekuli vode prelaze iz te nog u stanje vodene pare) laki izotopi molekula vode (sa injeni od 1H i 16O) pokre u se i transformi u u paru mnogo br e od te kih. pa se.

Global Meteoric Water Line-GMWL). grafi ki je prikazana u vidu "Globalne meteorske linije voda" (eng.Meteorska linija prirodnih voda ‡Na osnovu ispitivanja velikog broja uzoraka prirodnih voda (padavina. posebno kod termalnih. zagrevanja voda i dr. limearna relacija. izme u D i 18O: ‡ D=8 18O + 10 ‡Ova. reka. ‡Kod podzemnih voda dubljih vodonosnih struktura. odnosno. postoje odstupanja od definisane linearne zavisnosti usled usporene vodozamene. jezera) ustanovljena je linearna relacija izme u koncentracija deuterijuma i kiseonika-18 u njiuma. prikazane na slici 13. .

Slika 12. 1963.) . Globalna meteorska linija voda (Craig.

naj e e. y Me utim. Stoga je GMWL standard i referenca za interpretaciju rezultata savremenih regionalnih i lokalnih izotopskih ispitivanja podzemnih voda i odre ivanja njihovog (meteorskog) porekla i uslova kretanja. s obzirom na njihovu blisku prostornu i hidrauli ku vezu sa padavinama i povr inskim vodama. kod dubokih izdani (koje su. y U najve em broju slu ajeva u GMWL se "uklapaju" i podzemne vode plitkih izdani. odnosno od inicijalnog (meteorskog) sastava. a posebno kod geotermalnih nalazi ta sa temperaturama fluida od 80oC i vi e. izotopski sastav voda odstupa od GMWL. .y Uo ljivo je da se najve i broj ta aka gotovo savr eno uklapa u liniju definisanu relacijom. sa termalnim vodama).

Primeri regionalnih meteorskih linija voda .Tabela 1.

Siva linija pokazuje trend za Otavu. Crna linija pokazuje srednji trend padavina na globalnom nivou (Craig. Adaptirano od Clark & Fritz (1997) . Odnos 18O i 2H u padavinama. Kanada (velike oscilacije u temperaturi.Slika 13. Podaci su normalizovani prema VSMOW. 1961). vla ni klimat). suvi klimat). Plava linija pokazuje trend padavina za severni Oman (topli.

1995). Voda iz zasi enih izdani ima manje koncentracije te kih izotopa.Slika 14. Preuzeto iz U. . Geological Survey (Dutton. Odnos kiseonikovih i vodonikovih izotopa u uzorcima podzemnih voda iz plitkih nezasi enih izdani i dubokih zasi enih izdani u ju nim visoravnima SAD. kada su vode formirane.S. to ukazuje na hladnije klimatske uslove u periodu mla eg pleistocena.

stvaranja jednog sloja ili formacije. ‡ Izotopska starost koja se naziva i radiometrijska je starost stena.). odre ena na osnovu kvantitativne odredbe sadr aja radioaktivnih elemenata (pretka) i produkata njihovog raspada (potomka). minerala. . izumiranja jednih i nastanka drugih organizama i dr. fosila i drugih geolo kih objekata u godinama ili milionima godina. Starost mo e biti relativna i apsolutna.STAROST PODZEMNIH VODA ‡ Geolo ka starost je vreme koje je proteklo od bilo kog geolo kog doga aja (formiranja mora.

D ± broj atoma Änaslednika³ u vreme izrade analize (sekundarni izotopi) i P ± preostali broj atoma Äroditelja³ u isto vreme (primarni izotopi). ± konstanta radioaktivnog raspada. fosila i drugih geolo kih oblika (vidi: apsolutna starost): 1 ¨ D¸ T ! ln© 1  ¹ Pº ª gde su: T ± apsolutna starost.Jedna ina za odre ivanje starosti je zasnovana na zakonu radioaktivnog raspada. minerala. po kojoj se odre uje apsolutna starost stena. .

do njenog uzorkovanja na mestu isticanja ili ispumpavanja. odnosno pre infiltracije. .Starost podzemnih voda predstavlja vreme koje je proteklo od poslednjeg kontakta vode sa atmosferom. Odre uje se radioizotopskom metodom saglasno jedna ini: Nt ! e N0 gde su: Nt N0 t ± sadr aj radioaktivnog izotopa u momentu vremena t. ± sadr aj radioaktivnog izotopa u po etnom vremenu (t = 0) i ± konstanta raspada radioaktivnog izotopa.

730 40 godina. kao tzv. posebno u arheologiji. Koristi se za odre ivanje starosti. koji nastaje u atmosferi pod dejstvom kosmi kog zra enja.6C14. sa periodom poluraspada od 5. . ugljenikova metoda (carbon method).‡ Tricijumsko datiranje predstavlja odre ivanje starosti vode i drugih supstanci na osnovu merenja koncentracije tricijuma. Obrazuje se u atmosferi pri uzajamnom delovanju kosmi kih zraka sa azotom. ‡ Ugljenik-14 ili radioaktivni ugljenik je radioaktivni izotop ugljenika . Maksimalno mogu e odre ivanje starosti je u ovom trenutku oko 60 godina. Metoda omogu ava odre ivanja pravca i brzine kretanja podzemnih voda.000 godina. ukoliko je ona manja od 50.

U sredini u kojoj nema razmene CO2. posredno. . koncentracija 14C opada tokom vremena (u skladu sa brzinom njegovog radioaktivnog raspada*). i tkivo ivotinja. kada je ivotinja uginula).Radioaktivni ugljenik se jo u vazduhu Äugra uje³ u molekule ugljendioksida (CO2). pa je. Kontinuitet nastajanja (u atmosferi) i nestajanja (radioaktivnim raspadom) dovodi do toga da je koncentracija ovog izotopa u ivim organizmima konstantna. a potom. na osnovu preostale koncentracije ovog izotopa u nekom biolo kom uzorku. mogu e utvrditi (datirati) kada je kru enje ugljenika zaustavljeno (npr. preko koga dospeva u tkivo biljaka.

14C-. 1978) . Ca2+ i Na + sa promenama dubine podzemnih voda (prema Egger. Promene 3H-.Slika 15.

‡ industrije ‡ fla iranje II.PRAKTI NI ASPEKTI DUBOKIH HIDROGEOLO KIH STRUKTURA I.Dobijanje korisnih iz termomineralnih voda komponenata (elementi. jedinjenja.Vodosnabdevanje ‡ snabdevanje gradova.Navodnjavanje poljoprivrednih povr ina (naro ito u Vojvodini) III.Mineralne vode (najve i broj termomineralnih voda vezan je za duboke hidrogeolo ke strukture) IV.Hidrotermalna energija V. gasovi) .

HIDROGEOTERMALNOST DUBOKIH HIDROGEOLO KIH STRUKTURA .

nazivaju se geotermalni resursi. ili alternativne izvore energije. kojima dolazi do osloba anja toplote. Toplota koju sadr i planeta Zemlja u svojoj unutra njosti. te nih i gasovitih goriva. Predstavljaju pogodne energetske izvore u ekolo kom pogledu. Spada u tzv. jer se njihovim kori enjem daleko manje zaga uje ivotna sredina u odnosu na fosilna goriva. Resursi toplotne energije koji se sre u u prirodnim uslovima (vrela voda. vrele suve stene). para i gasovi. iste obnovljive. bez obzira na njeno poreklo.‡ Geotermalna energija predstavlja toplotnu energiju Zemlje (hidrogeotermalna. smanjuje se potro nja elektri ne energije. plastenika i stambenih objekata. Kori enjem u zagrevanju staklenika. ‡ ‡ . naziva se geotermalna toplota. Izvori geotermalne energije su razli iti procesi unutar Zemlje. petrogeotermalna) koja se mo e koristiti kao toplota za njeno direktno kori enje ili za pretvaranje u druge vidove energije.

Niskotemperaturna sa T<100 0C .Srednjetemperaturna sa 100 0C>T<200 0C Deo Zemljine kore sa specifi nim geolo kim. naziva se geotermalni sistem. hidrogeolo kim i geotermalnim karakteristikama. u kome je geotermalna toplota koncentrisana u toj meri da se mo e koristiti kao energetski izvor. .Le i ta geotermalne energije se prema temperaturi dele na: .

. koji se mogu racionalno eksploatisati i koristiti kao energetski izvor. nazivaju se geotermalne zone.‡ Podru je na Zemljinoj povr ini sa prete no pozitivnim geotermalnim anomalijama. ispunjene hidrogeotermalnim fluidima. u kojoj se sre u brojne savremene i paleogeotermalne pojave. ‡ Onaj deo Zemljine kore u kome se pored konduktivnog prenosa geotermalne toplote kroz vodonepropusne stenske mase vr i konvektivni prenos geotermalne toplote kroz vodopropusne stenske mase. naziva se hidrotermalni sistem. utvr ena na osnovu temperaturnih merenja sa povr ine terena. dok anomalna pove anja temperature Zemljine kore u pojedinim podru jima. predstavljaju geotermalne anomalije. istra nim bu enjem ili aviotermalnim ispitivanjima iz vazduha. komparativan sa drugim konvencionalnim izvorima energije.

Rainfall recharge Dip slope springs Gro un dwa te r flow Lim esto ne Scarp slope springs Cool Artesian (overflowing) well Piezometric suface NonWarm artesian well spring Mudstone Tem Warmer pro peratu gre re i ssiv n ely creas e d ow nwa s r ds Warm Slika 16. Figure 2. Recharge falling on the limestone aquifer outcrop slowly down-dip. limestone. Brzina kojom se podzemna voda fault. The ascent along a high permeability fault may be so rapid that the water does not substantially kre e uz rased mo e biti tolika da se voda ne ohladi u ve oj meri. u se. podrazumevaju fenomeni formiranja i pojavljivanja termalnih voda. ematizovani profil kroz hidrogeolo ki sistem. Small quantities of water are able to exit the aquifer system via a µshort-circuiting¶ dubine. The grey shaded strata are water-saturated izvor. i posti u vi u temperaturu sa pove anjem increasing depth. Hidrotermalnost (ili hidrogeotermalnost) pojam pod kojim se.Hidrotermalnost (ili hidrogeotermalnost) je je pojam pod kojim najkra em. Deo voda se drenira iz izdani predisponiran rasednom strukturom. u najkra em. te se na povr ini pojavljuje kao topao cool during its re-ascent. emerging as a warm spring. equilibrating with progressively higher temperatures with ows Padavine koje dospevaju na kre njake se postepeno infiltriraju.5 Schematic cross section through a groundwater system. Fault Mudstone . podrazumevaju fenomeni formiranja i pojavljivanja termalnih voda.

a manjom od temperature ljudskog tela (tsr. generalno sve vode sa temperaturom ve om od srednje godi nje temperature mesta. esto se nazivaju pravim termalnim vodama. ‡Hipotermalne vode ili subtermalne vode obuhvataju grupu termalnih voda sa temperaturom ve om od srednje godi nje temperature mesta.Termalne vode. Pojedini autori uzimaju kao donju granicu T=20 0C. . Za umereni klimatski pojas donja temeperaturna granica iznosi 20 0C. termalne vode su (podzemne) vode ija je donja temperaturna granica odre ena srednjom godi njom temperaturom oblasti u kojoj se pojavljuju. ‡Termomineralne vode su generalno sve termalne vode sa visokim sadr ajima rastvorenih mineralnih soli. ‡Hipertermalne vode ili visokotermalne vode obuhvataju grupu ermalnih voda sa temperaturom ve om od temperature ove jeg tela (T > 42 0C). god < T < 35 0C). Na elno. dok gornja granica prelazi 100oC.

Iz njih se esto odla u sulfidna le i ta pra ena plemenitim metalima. ‡ .‡ Hidrotermalni rastvor (hydrothermal solution). Termin se odnosi na termalne izvore. to uslovljava njegovo kondenzovanje. u uslovima kada temperatura gasovitog fluida padne ispod kriti ne temperature. Pregrejani rastvor koji nastaje u hidrotermalnoj fazi. okeanske i magmatogene vode). gejzire. Hidrotermalne pojave (hydrothermal phenomena). koji se obi no sre u u savremenim vulkanskim oblastima. Predstavlja sme u voda razli itog porekla (meteorske. pregrejanih para i gasova. fumarole i druge vidove isticanja termalnih voda.

olovo. Hidrotermalni rastvori* su ustvari morska voda koja se poniranjem du pukotina i raseda blizu rifta zagreva. ove pojave se nazivaju ÄCrni Dimnjaci³ (balck smokers). Sli na hidrotermalna polja se nalaze i u Isto nopacifi kom riftu. i potom u vidu toplih izvora Ävra a³ nose i rastvoreni sumpor i metale izlu ene iz bazaltne magme. Zbog izlu ivanja sulfida kao koloida koji su karakteristi ne crne boje. Hidrotermalne pojave u srednjeokeanskom riftu su prvi put otkrivene u podru ju Galapagosa 1977. Me u njima dominiraju bakar. gde je temperatura hidrotermalnog rastvora oko 350 0C. Crni dimnjaci se javljaju uglavnom u riftovima sa brzim irenjem plo a.‡ Hidrotermalne pojave u okeanskim riftovima zna ajne su za razumevanje alteracija stena okeanskog dna. cink i gvo e. .

Crni dimnjaci black smokers). Predstavljaju morsku vodu koja se nakon poniranja du raseda i pukotina u zoni rifta zagreva i potom u vidu vrelih izvora isti e na okeanskom dnu (u riftnim dolinama). Hidrotermalne pojave u u vidu toplih izvora sa temperaturom 100 ± 350 0C koje se javljaju u isto nopacifi kom grabenu. Hidrotermalne pojave u srednjeokeanskom riftu u vidu toplih izvora. rasoli na dnu Crvenog Mora). Javljaju se u uglavnom u riftovima sa brzim irenjem plo a. salinitetom do 256 Å i izuzetno visokim sadr ajima jona metala (npr. Hipertermalni rasol ili visokotermalni rasol. zbog karakteristi ne crne boje. cink i gvo e) izlu ene iz bazaltne magme. U sebi nose ve e koli ine rastvorenih mineralnih materija. Termin u upotrebi u engleskoj tehni koj terminologiji kojim se opisuju rasolne vode koje obi no isti u na morskom ili okeanskom dnu. nazvani su crnim dimnjacima. Karakteri u se temperaturama do 56 0C. ‡ ‡ . usled ega zadobijaju belu boju. bakar.‡ Beli dimnjaci (white smokers). Usled izlu ivanja sulfida u koloidnom stanju. od ega najvi e barita i silicije. nose i u sebi rastvoreni sumpor i metale (olovo.

Nastanak ³crnih dimnjaka´ u riftovima sa brzim razmicanjem plo a .Slika 17.

variraju u irokom dijapazonu. ve je istaknuto. izdvajaju se tri geotemperaturne zone zemljine kore: * gornja ili spoljna (najpli a) zona. Temperature podzemnih voda. koja se naziva jo i zonom postojanih godi njih temperatura ili neutralnim slojem * duboka ili unutra nja zona u kojoj je toplotni re im odre en endogenim procesima. u kojo je osnovni izvor toplote sun eva energija * prelazna (srednja) zona. Na elno.Toplotni re im Zemlje uslovljen je sun evom radijacijom i toplotom iz unutra njosti planete. od ispod 0oC do preko 100 oC (pregrejane vode). .

do dubine 0. na godi njem ili vi egodi njem nivouu.0 m.. Dnevna kolebanja temperatura u ovoj zoni manifestuju se. u proseku. po sezonama. litolo kog sastava stenskih masa.8-2. ra lanjenosti reljefa.40 m. Razlika izme u maksimalne i minimalne temperature naziva se amplitudom (dnevnih. sezonskih. Karakter raspodele toplote zavisi od: vrsta vegetacije. . (vi e)godi njih) kolebanja temperatura. ovodnjenosti terena i dr. Cikli na kolebanja temperature zavise od promena intenziteta sun eve radijacije u toku dana.‡ Gornju zonu karakteri e nestabilan temperaturni re im. a godi nja do 20 .

.1).1oC (tabela 15. Kao gornja granica neutralnog pojasa usvaja se dubina na kojoj godi nja amplituda kolebanja temperature ne prelaze 0. U njoj. izostaju godi nja kolebanja temperature.‡ Srednja zona formira se u delu vertikalnog profila zemljine kore koji je u opsegu dubina ispod uticaja sun eve radijacije i iznad dubinskog (endogenog) toplotnog toka. Temperatura je bliska srednjoj godi njoj temperaturi stena koje le e iznad ovog pojasa i neznatno odstupa od srednje godi nje temperature vazduha konkretne oblasti. prakti no.

rotacione energije Zemlje. gravitacione diferencijacije elemenata/komponenti koji ulaze u hemijski/mineralo ki sastav dubokih delova Zemlje. a toplota se osloba a na ra un: radioaktivnog raspada urana. osloba anja energije/toplote pri tektonskim pokretima. torijuma. Za ovu zonu je vezano formiranje termalnih voda koje se odlikuju stabilnijim temperaturnim re imom u odnosu na podemne vode gornje zone. . radijuma i kalijuma (radiogena toplotna energija).‡ Duboku geotemperaturnu zonu karakteri e odre eni trend pove anja temperature sa dubinom.

Pojavljivanje termalnih voda Pojave termalnih voda naj e e su vezane za: y oblasti savremene ili skoro zavr ene vulkanske aktivnosti. naj e e. pojave termalnih voda su naj e e vezane za zone markantnijih razloma. koje su na ve im dubinama pregrejane i do preko 300 oC. Za oblasti savremenog vulkanizma vezane su. geosinklinalne oblasti Termalne vode platformnih oblasti naj e e su visoko mineralizovane/rasolne i imaju karakter mineralnih industrijskih voda. Formirane su u okviru dubokih (arteskih) horizonata. Na povr ini terena se naj e e pojavljuju u vidu gejzira . U okviru geosinklinalnih nevulkanskih oblasti. i y (neo)tektonski aktivne. visokotermalne ugljokisele-azotne vode.

. Gornje granice dubina pojasa postojanih temperatura nekih evropskih gradova Grad Edinburg Beograd Pariz Cirih Kijev Sankt Peterburg Brisel Dubina zaleganja (m) 11.6 15.2 15.6 Prakti ni aspekt fenomena hidro(geo)termalnosti je taj da se unutra nja toplota zemlje eksploati e uz pomo vode.0 15.0 14.0 15.Tabela 2.9 13. kao (iz)nosioca te toplote.

a deo se produkuje kao ³te na termalna voda´.Nalazi ta ³vla ne pare´ (eng. Dry (hot) rock). to omogu uje njihovu direktnu aplikaju u sistemima grejanja. Low-temperature fields). 4. 2. preko odgovaraju eg sistema bu otina. zemljina toplota eksploati e upumpavanjem hladnih i ekstrakcijom zagrejanih (toplotom stene) voda. .Nalazi ta tipa ³suva (topla) stena´ (eng. u kojima su temperature voda 50-80oC.Na osnovu mehanizma mogu e ekstrakcije/eksploatacije toplote.Nalazi ta ³suve pare´ (eng. Dry steam fields) ± to su visokotemperaturna nalazi ta u kojima je poroznost stena mala pa je mala i koli ina vode koja prolazi kroz izvor toplote (npr. u odnosu na prethodni tip. Wet steam fields). ve a koli ina vode prolazi kroz izvor toplote. pri emu deo vode vaporira. izdvajaju se 4 tipa hidrogeotermalnih resursa : 1.Nisko-temperaturna nalazi ta (eng. iz kojih se.visokotemperaturna nalazi ta u kojima.mlado magmatsko telo) i u celosti vaporira (produkuje se u vodenu paru). 3. s obzirom na odsustvo podzemnih voda.

Lukovska banja (60oC) i dr. Poluostrvo Kam atka (Rusija). uglavnom niskotermalnih voda. U Srbiji postoji veliki broj prirodnih ili bu enjem otkrivenih pojava. Sijarinska banja (71 oC). Bogati (75oC). sa nekoliko hiljada registrovanih hidrotermalnih pojava. SAD) koji predstavlja svetski kuriozitet. Nacionalni park Jeloustoun (Vajoming. Novi Zeland. . po temperaturi isti u: Jo ani ka banja (78 oC).Najpoznatiji svetski hidrogeotermalni regioni vezani su za oblasti savremenog vulkanizma: y y y y Ostrva Island. Vranjska banja (oko 100 oC). me u kojima se.

) Slika 19. 1974. 1967) . Model me anja voda (Fournier & Truesdell.Slika 18. Zagrevanje izvorske vode (White.

Slika 20. prouzrokovaju i hidrotermalni metamorfizam u stenama kroz koje se kre u. . Podzemne vode koje se infiltriraju kroz ispucale stene se zagrevaju uz pomo magme i podi u kroz druge pukotine.

Tu spadaju : y gejziri. y ³Crni dimnjaci´. y ³Beli dimnjaci´. pregrejanih para i gasova u savremenim vulkanskim oblastima. y fumarole i druge vidove isticanja termalnih voda.. pregrejanih para i gasova.Hidrotermalne pojave su pojave isticanja ³vrelih´ voda. koji se obi no sre u u savremenim vulkanskim oblastima.. . kao i pojave isticanja na dnu mora i okeana.

Vodena para biva zarobljena i pritisak raste. (b) Kada pritisak nadja a blokadu na vratu gejzira. (a) Pre erupcije gejzira. .Slika 21. dolazi do erupcije podzemnih voda i pare. podzemne vode doti u u podzemne rezervoare i bivaju zagrejane od strane toplih magmatskih stena.

blizu ta ke klju anja.Klju aju i izvori (vreli ili topli izvori) y y y y y gejziri. ‡Gejziri predstavljaju grupu intermitentnih termalnih izvora koji se manifestuje ritmi nim izbijanjem vrele vode i pregrejane pare. sofioni i mofete.Termin koji se u engleskoj tehni koj terminologiji odnosi na izvore sa vrelom (klju alom) vodom pra enom pregrejanom parom i gasovima. sofioni i mofete). fumarole. fumarole. ‡*Klju aju i izvori (boiling springs) . ili u oblastima gde je vulkanska oblast skoro zavr ena. To su izvori sa temperaturom vode. Javljaju se u savremenim vulkanskim oblastima i predstavljaju postvulkanske pojave (gejziri. solfatare. solfatare. . Ova vrsta izvora sre e se u savremenim vulkanskim oblastima.

Radovanovi . koji su jo sasvim bez stanovnika. Odmah je zatim ovo mesto progla eno za dr avno dobro. Ima ih u grupama ili poizdvajanih. a ima ih i takvih koji iznose i talo e umesto gejzirita kre ni kamen.Koje vrelih izvora koje raznih malih i velikih gejzira ima ovde oko 10 000.´Najvi e gejzira ima u Sjedinjenim Ameri kim Dr avama i to izme u oblasti Vjominga i Montane u gornjem slivu reke Jelavstone. ali je s propa u njihovom propao i glas.. Pre dvadeset osam godina nije niko ni znao za ovo mesto. Po neki izbacuju tako ogromne mase vode i s takvom silinom da u ovom pogledu prevazilaze i sam Veliki Gejzir na Islandu´. tra e i sre e.. a dr i se da ih bar jo toliko ima u daljim krajevima.. . Amerikanski su geolozi saznali za ovo tek 1869 godine. ega nigde na drugome mestu na zemlji nema.. da se ovde nalazi ne to. to su se razmileli bili ak u ove puste krajeve. i to je taj uveni ÄNarodni Jelavstonski Park³.Gejziri: S. a 1871 godine prvi put su se uverili. 1897: Strana 149: .. kao god bigar. Mo da je pred neobi nim prizorom onih silnih vodoskoka njegovih zadivljen zastao po neki od onih odva nih rudara. koja se uliva u reku Misuri. pritoku Misisipinu... da su zaista imali ra ta i do i. s raznovrsnim skladovima gejzirita.

Basen ili dolina sa brojnim pojavama gejzira i izbijanja pregrejane vodene pare.‡ Gejzirit. tzv. koja se stvara izdvajanjem silicijuma iz gejzira i drugih toplih izvora. . silicijumska siga je opalska stena bele ili svetlobele boje. ‡ Gejzirski basen. ‡ Gejzirski konus koji se naziva i gejzirska humka predstavlja naslage koje se stvaraju odlaganjem gejzirita oko kratera gejzira u vidu konusa.

HCl. CO. HF. sumporastu. pre svega CO2 i H2S. nazivaju se ute naslage. *Mofetit . Fumarole sa temperaturom manjom od 100 0C nazivaju se hladne fumarole. SO2). Solfatare su postvulkanske pojave koje se manifestuju eskalacijom pregrejane vodene pare i vulkanskih gasova. NH3. bornu i druge kiseline. temperature preko 180 0C.‡ Fumarole su postvulkanske pojave koja se manifestuje izbijanjem pregrejanih para i gasova. odnosno naslaga fumarola svetlo sumpora. ‡ ‡ . Sadr i gasove (CO2. CH4. Na povr ini terena se esto vr i odlaganje ve ih koli ina samorodnog sumpora. ‡ Mofete su postvulkanske pojave koje se manifestuju gasnom emanacijom ugljendioksida i azota u aktivnim vulkanskim oblastima. ute boje koja poti e od istalo enog Termin se odnosi borno-kiselinske fumarole u oblasti Toskane u Italiji nazivaju se sofioni. sumpornu. H2S. sa temperaturom 100±180 0C. Produkt. Temperatura pomenutih fluida je ni a od 100 0C.Naziv za ugljen-dioksid koji izbija iz mofeta.

Geotermalna energija akumulirana u suvim (vrelim i toplim) neporoznim ili slaboporoznim stenama. u stenama na velikim dubinama. .Vidovi geotermalne energije ‡Geotermalna energija mo e biti: y hidrogeotermalna (toplota vode i vodene pare) i y petrogeotermalna (toplota suvih stena. tj. geotermalna energija suvih stena) i ‡Petrogeotermalna energija ili toplota suvih stena (heat dry rocks).

u kojima dolazi do osloba anja toplote koja u estvuje u njenom toplotnom bilansu.zemljotresi. .Izvori geotermalne energije ‡Izvori geotermalne energije su razli iti procesi unutar Zemlje. . ‡Glavni spolja nji izvor toplotne energije predstavlja Sun eva radijacija.gravitaciona diferencijacija. Mogu biti: y spolja nji i y unutra nji.raspadanje radioaktivnih elemenata.promene agregatnih stanja. ili van nje. .trenje izme u blokova Zemljine kore i . . ‡Unutra nji izvori geotermalne energije su raznovrsniji i pbuhvataju slede e procese u Zemljinoj kori: .endotermne hemijske reakcije. .

1988): y Procena je da se raspadom radioaktivnih elemenata dobija 22 TW toplote.3 TW toplote Ukupna toplota akumulirana u unutra njosti Zemlje je reda 12. 2004).7 TW toplote y Hla enjem Zemljine kore osloba a se 10. y Zemljotresima i tektonskim kretanjima osloba a se oko 9.6x1024 MJ.Pojedinim procesima u unutra njosti Zemlje osloba a se geotermalna energija (Stacey & Loper.4x1021 MJ (Dicson & Faneli. a u Zemljinoj kori 5. .

naziva se radiogena toplota. Glavni radioaktivni izotopi koji se nalaze u stenama. Th i K.Glavni izvor unutra nje toplote Zemlje predstavlja spontano raspadanje radioaktivnih elemenata u njenoj unutra njosti. njihovo vreme poluraspada i proizvodnja toplote (Rybach 1976) Koli ina radiogene toplote zavisi od yradioaktivne energije i yvremena poluraspada radioaktivnih elemenata i yvremena poluraspada. . Tabela 3. tj. a toplota koja se pri tom osloba a. od konstanti proizvodnje toplote za U.

Prenos geotermalne toplote Preno enje toplote sa jednog na drugo telo putem provo enja, naziva se kondukcija toplote ili termalna kondukcija. Ona se javlja kod vrstih, te nih i gasovitih tela preno enjem sa molekula na molekul, pri emu se deli i materije ne kre u. Za razliku od kondukcije, konvekcija predstavlja kretanje fluida (gasovi, te nost ili rastopljene stene, odnosno magme) kao reakcija na temperaturu, koja proizvodi varijacije u gustini izme u razli itih delova fluida. Njom se vr i preno enje toplote u slu ajevima kada se fluid kre e i sa sobom nosi odre enu koli inu toplote.

Slika 22. Konceptualni modeli hidrotermalno-konvekcionih sistema u kojima se pojavljuju niskotemperaturne geotermalne vode. (a) Zona raseda; (b) obodno podru je antiklinale; (c) duboki rezervoar.

Upravo je proporcionalna geotermalnom gradijentu i toplotnoj provodljivosti stena: q=gde su: q T T ± geotermalni toplotni tok [W/m2]. ± toplotna provodljivost ili koeficijent provo enja [W/m0C] i ± geotermalni gradijent [0C/m]. .Koli ina toplote koja u jedinici vremena prolazi kroz jedinicu povr ine naziva se gustina toplotnog toka.

specifi nog toplotnog kapaciteta c = J/kg0C i toplotne provodljivosti = W/m0C.‡ Brzina prostiranja ili izjedna avanja temperature kroz materijal gustine = 1 kg/m3. Mo e se izraziti kao koli nik koeficijenta toplotne provodljivosti ( ) i proizvoda gustine stene i specifi nog toplotnog kapaciteta ( c): ! [m2/s] c . naziva se termalna difuzivnost.

odnosno od mesta sa vi om ka mestu sa ni om temperaturom.‡ Termalna provodljivost ili toplotna provodljivost predstavlja sposobnost tela da provodi toplotnu energiju od punkta do punkta. ‡ . pri temperaturnoj razlici od jednog stepena Celzijusovog na jedinicu du ine: q ! T gde su: ± termalna provodljivost [W/m0C]. strukture i teksture. koji predstavlja koli inu toplote koja protekne u jedinici vremena kroz jedinicu povr ine. Toplotna provodljivost stena zavisi od toplotne provodljivosti minerala. Kvantitativno se izra ava koeficijentom provodljivosti toplote ( ). q ± toplotni tok [W/m2] i T ± geotermalni gradijent [0C/m]. poroznosti itd.

‡ Recipro na vrednost termalne provodljivosti ( ). a koli ina toplote potrebna da se masa od 1 kg zagreje za 1 0K. naziva se specifi na toplota (kJ/kg0K). naziva se termalna otpornost ( ): ! ‡ 1 [m0K/W] Koli ina toplote koju treba dovesti telu date mase da bi se zagrejalo za jedan temperaturni stepen predstavlja toplotni kapacitet (J/0C). .

naziva se geotermalni gradijent. naziva se geotermalni stepen: Banks. Brzina porasta temperature sa dubinom.Prognoziranje temperaturnih uslova u Zemljinoj kori Veli ina prira taja temperature Zemlje sa dubinom ispod granice sezonskih promena temperature (dT/dh). odnosno geotermalni gradijent je pozitivan dT/dh > 0. esto se izra ava u 0C/1000 m. ± dubina do granice sezonskih promena temperature [m]. ± temperatura na dubini H [ 0C] i ± srednja godi nja temperatura na povr ini Zemlje [0C]. U Zemljinoj kori temperatura normalno raste sa dubinom. . 2008 GS ! gde su: Gs H H T Ts Hh T  TS ± geotermalni stepen [m/0C]. Usled male promene veli ine temperature sa dubinom. ± dubina na kojoj je izmerena temperatura [m].

Kori enje geotermalne energije ‡Kori enje geotermalne energije Zemlje ograni eno je na oblasti gde geolo ki uslovi omogu avaju prenos toplotne energije sa velikih dubina ka povr ini Zemlje (vodom ili parom) ili na oblasti gde je bu enjem mogu e do i do toplih stenskih masa i upumpavanjem vode kao fluida koristiti njihovu geotermalnost (HDR-sistemi). y Naj e e i najstarije kori enje geotermalne energije je u balneolo korekreativne svrhe y Toplifikacija naselja. y Proizvodnja elektri ne energije . staklenika i plastenika.

Slika 24. Sistem za eksploataciju geotermalne energije iz vrelih suvih stena . Kori enje visokotemperaturnog geotermalnog fluida za napajanje turbine Slika 25.

.

poreklom iz unutra njosti zemlje. ili vodenu paru. .Geotermoelektrane ili geotermalne elektrane su elektri ne centrale koje kao resurs za proizvodnju elektri ne energije koriste termalnu vodu.

2005) .Tabela 4.. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u SAD (Lund et al.

2005) Tabela 6.. 2005) .. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Meksiku (Gutierrez et al.Tabela 5. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa na Filipinima (Benito et al.

.Tabela 7. 2005) Tabela 8. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Indoneziji (Ibrahim et al.. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Italiji (Cappetti et al. 2005) .

Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Japanu (Kawazoe et al.Tabela 9.. 2005) .

Tabela 10. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa na Islandu (Ragnarsson. 2005) . Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa na Novom Zelandu (Dunstall 2005) Tabela 11.

Tabela 12. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Rusiji (Kononov et al. 2005) . Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Centralnoj Americi Tabela 13..

Slika 28. koja. Kori enje srednjetemperaturnog geotermalnog fluida za napajanje binarnog sistema Slika 29. sve svoje energetske potrebe namiruje na ovaj na in. Direktno kori enje niskotemperaturnog geotermalnog fluida za grejanje Aktuelni svetski lider u neposrednom iskori avanju geotermalne energije je dr ava (vulkansko ostrvo) Island. . bezmalo.

.

0 10.1 Kikinda .1 B.8 21.29 104.4 17.02 46.12 34.57 34.03 46. Kori enje hidrogeotermalne energije u Srbiji Temperatura oC Lokalnost Kanji a .0 20.18 18.60 80.0 Ulazna 41 65 50 53 51 46 45 54 63 50 51 51 51 41 43 65 96 76 78 67 68 Izlazna 26 26 25 25 26 25 24 25 24 27 26 26 23 25 26 24 50 25 40 35 25 Iskori ena energija TJ/god. Petrovac .20 49.7 6.0 12.43 .26 39.Tabela 14.2 Kula .91 467.2 15.89 72.81 50.2 Mokrin Vrbas Temerin B.5 4.3 8.1 Kula .1 Kanji a .4 77. Petrovac .21 50.62 13.65 28.2 Prigrevica Srbobran Kikinda .5 16. Selo Be ej Vranjska Banja Sijarinska Banja Jo ani ka Banja Lukovska Banja Kur umlija Svrha kori enja D/B D/B B I I G A D/B G D F F B B F D I/F/D/B/G D/B D/B D/B D/B Izda nost l/s 5.26 21.33 60.0 19.65 113.0 7.2 Kula .16 30.7 7.0 11.3 20.5 8.4 B.0 9. 9.78 85.2 10. P.0 14.

97 55. Pazar Mataruge Ribarska Banja Pe ka Banja Ilid a (Pe ) Bujanova ka Banja Gamzigrad Ov ar Banja Vrnja ka Banja Ni ka Banja Pribojska Banja Klokot Kovilja a Brestova ka Banja Raj inovi a Banja Bukovi ka Banja Prolom Banja G. Kori enje hidrogeotermalne energije u Srbiji .0 60.74 72.0 3.96 8.0 15.0 4.73 5.0 130.0 37.0 5.40 17.80 102.5 7.0 10.0 47.1 UKUPNO Svrha kori enja B B B B D/B B B D/B D/B D/B B D/B B B B B B B B B D Izda nost l/s 19.79 92.89 2335 .0 50.88 3.0 10.0 70.82 9.44 11.0 15.54 23.nastavak Temperatura oC Lokalnost Mladenovac Palanka N.Tabela 14.0 17.80 50.0 15.0 20.84 15. Trep a Debrc .54 7.0 15.0 Ulazna 53 56 52 43 44 36 48 43 42 38 36 37 36 34 30 40 36 34 31 30 53 Izlazna 25 25 28 24 25 25 26 24 24 27 25 25 30 25 24 30 28 28 24 24 48 Iskori ena energija TJ/god.16 31.17 53.65 117.25 94. 70.87 13.0 8.0 13.78 17.

ili se vra a u izdan.Naj e i sistemi kori enja geotermalne energije iz subtermalnih fluida (do pribli no 25 0C). Voda se mo e vra ati u istu izdan ili neku drugu izdan. . Eksploatacionog bunara sa pumpom kojom se crpi voda iz bunara i 2. sastoji se od: 1. Voda se nakon oduzimanja toplote (ako se koristi za grejanje) ili posle zagrevanja (ako se koristi za hla enje). kroz drugi (injekcioni) bunar. trajno ispu ta u neki recipijent. Toplotne pumpe Primenom ovog sistema voda slu i kao sredstvo za prenos geotermalne toplote iz terena do toplotne pumpe.

Eksploatacioni i injekcioni bunar se moraju izvesti na odre enom rastojanju. To zna i da u eksploatacioni bunar ne sme da dospe voda koja se utiskuje kroz injekcioni bunar. ve recipijent. u najbli i . kako ne bi do lo do hidrauli ke i termodinami ke reakcije. Ako se to desi onda se smanjuje energetska efikasnost pumpe.jednog eksploatacionog bunara iz koga se voda crpi i . iz razloga to ona ima ni u temperaturu od vode koja se crpi. esti su slu ajevi da se iskori ena voda ne vra a u izdan.Postrojenje za eksploataciju geotermalne toplote iz vode se naj e e sastoji od: .jednog injekcionog bunara kroz koji se iskori ena voda delimi no ohla ena vra a u izdan.

H2S (HS-). one se mogu komercijalno eksploatisati. Zavisno od njihove koncentracije i koli ine voda. .Komponente hemijskog sastava mineralnih i podzemnih voda uop te. Rb. Br.INDUSTRIJSKE MINERALNE VODE *Specifi ne komponente ili specifi ni sastojci . As i dr. Rn. Tu spadaju CO2. iako u njima nisu zastupljene u ve im koncentracijama. koje mogu imati va no genetsko i lekovito zna enje. J.

Soli kalcijuma (Ca).Pod industrijskim mineralnim vodama podrazumevaju se podzemne vode koje sadr e odredjene mineralne komponente u koncentracijama rentabilnim za izdvajanje i dalju (industrijsku) preradu.Li.J. Volfram . Bakar .NaCl. Kuhinjska so . . Amonijumhlorid (NH4Cl) i sl. Ugljendioksid .Ge.B.CO2.Rb. Uran .W. Litijum . Brom . Jedinjenja bora . Rubidijum . Jedna od postoje ih klasifikacija industrijskih mineralnih voda data je u slede oj tabeli.Br. Germanijum .U.Cu. Naj e e se radi o slede im komponentama: y y y y y y y y y y y y y Jod .

Klasifikacija industrijskih mineralnih voda (Bondarenko & Kulikov. a u SAD soli kalijuma. brom i bor. naj e e se eksploati u jod.5) 500 10 5 1 10 . 1984) Tip vode Jodne Bromne Jodo-bromne Borne Jodo-borne Stroncijumske Litijumske Rubidijumske Cezijumske Radijumske Komponente Jod (J) Brom (Br) Jod (J) + Brom (Br) Bor (B) Jod (J) + Bor (B) Stroncijum (Sr) Litijum (Li) Rubidijum (Rb) Cezijum (Cs) Radijum (Ra) Minimalna koncentracija (mg/l) 18 200 J (10) Br (200) 250 J (65) B(162. Iz termalnih voda Karlovih Vari ( e ka) dobijaju se kalcijum-fluorid i glauberova so.5 . U Italiji i Japanu se iz ovakvih voda izdvajaju jedinjenja bora i amonijumhlorid. Tabela 15.Od oko 30 komponenti koje je mogu e eksploatisati iz visokomineralizovanih (rasolnih) voda.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful