P. 1
Duboke strukture - Dragisic

Duboke strukture - Dragisic

|Views: 216|Likes:

More info:

Published by: Dejan City-Pesnik Neskovic on Jan 30, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PPS, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/12/2015

pdf

text

original

DUBOKE HIDROGEOLO KE STRUKTURE

Dr. Veselin Dragi i , red. prof.

Sa aspekta vodonosnosti, izdvajaju se slede e geolo ke sredine: * rastresite i poluvezane sedimentne stene, uslojenost i ija je osnovna karakteristika

*

vrste stene (magmatske, metamorfne i sedimentne) razli itog stepena ispucalosti, odnosno karstifikovanosti *Vodonosna sredina predstavlja geolo ku sredinu (stena, sloj, sediment, formacija) koju karakteri u visoke vrednosti koeficijenata filtracije i specifi ne izda nosti. Dobro su vodopropusne, akumuliraju i odaju slobodne podzemne vode. Obuhvataju ljunkove, peskove, karstifikovane karbonatne i intenzivno ispucale stene.

Geolo ko telo ili geolo ka struktura unutar ijih granica ostaje neprekidan karakter rasprostranjenja, uslova formiranja rezervi i hemijskog sastava podzemnih voda, predstavlja hidrogeolo ku strukturu.

U su tini, hidrogeolo ke strukture predstavljaju (tipske) geolo ke sredine u kojima se formiraju izdani
Osnovna klasifikacija hidrogeolo kih struktura zasnovana je na stepenu poznavanja uslova hranjenja i isticanja podzemnih voda. Sve hidrogeolo ke strukture dele na: y otvorene, y poluotvorene i y zatvorene Pojedini autori izdvajaju 4 tipa hidrogeolo kih struktura: y otvorene, y poluotvorene y poluzatvorene i y zatvorene

Slika 1. ematski prikaz hidrogeolo kih struktura a) otvorene; b) poluzatvorene; c) zatvorene. 1 - vodonosna sredina; 2 - vodonepropusne stene; 3 - padavine

preko povr ine terena. Intenzivno hranjenje izdani odvija se po celoj povr ini njenog rasprostranjenja i izdan je u direktnom kontaktu sa atmosferom. jezera ili mora. Hidrogeolo ka struktura kod koje su u potpunosti poznate i zone hranjenja i zone isticanja.‡ Otvorena hidrogeolo ka struktura. Isticanje iz izdani se naj e e vr i na kontaktu sa vodonepropusnom podinom ili direktno na dnu re nih tokova. U zatvorenim delovima ovih struktura naj e e su formirane izdani pod pritiskom (arteske izdani). U ovim strukturama formirane su izdani sa slobodnim nivoom. . Hidrogeolo ka struktura kod koje su zone hranjenja poznate ili delom poznate. ‡ Poluzatvorena hidrogeolo ka struktura. a zone isticanja delimi no ili potpuno pokrivene.

dok je zona hranjenja uglavnom ili delom poznata. Podzemne vode u ovim sredinama su naj e e visoke mineralizacije. Vodonosna sredina je samo delom pokrivena slabije vodopropusnim ili vodonepropusnim stenama. sa povi enim sadr ajima vodonik-sulfida i gasnih ugljovodonika. ali u njoj formirana izdan naj e e ima slobodni nivo.‡ Poluotvorena hidrogeolo ka struktura. ‡ Zatvorena hidrogeolo ka struktura. . a samim tim nema ni vodozamene. Hidrogeolo ka struktura kod koje je zona isticanja u potpunosti poznata i uslovljena kontaktom vodonosne sredine sa vodonepropusnom podinom. Hidrogeolo ka struktura kod koje je vodonosna sredina potpuno izolovana vodonepropusnim stenama i obi no se nalazi na velikim dubinama. Nema kontakta sa atmosferom niti sa drugim vodonosnim sredinama.

2008) (1) otvorene. (4) zatvorene . Tipovi hidrogeolo kih struktura (Kre i . (2) poluotvorene.Slika 2. (3) poluzatvorene.

ematski prikaz odnosa izdani pod pritiskom i izdani sa slobodnim nivooom (Prema USBR.Slika 3.) . 1977.

IZDANI SA NIVOOM POD PRITISKOM (ARTESKE IZDANI) .

. Karakteri e se pritiskom koji uslovljava izdizanje nivoa podzemnih voda iznad donjeg nivoa vodonepropusne povlate. Generalno. ‡ To je izdan formirana u vodonosnoj geolo koj sredini koja je prekrivena vodonepropusnom ili relativno vodonepropusnom sredinom. pri otkrivanju vodonosne sredine bu enjem.‡ Izdan pod pritiskom (confined aquifer) ili arteska izdan (artesian aquifer). predstavlja izdan u kojoj se podzemne vode nalaze pod pritiskom ve im od atmosferskog.

Nabu ene podzemne vode ne izbijaju uvek na povr inu terena. vremenom. Takvi bunari su kasnije nazivani su arteskim. pri otkrivanju vodonosne sredine bu enjem. Vodonepropusna povlata se u medjunarodnoj literaturi naj e e ozna ava kao (eng. gde je 1126. a ovaj termin se koristi i za vodonepropusnu podinu/podlogu izdani (i sa slobodnim nivoom). Pomenuti naziv ³arteske´. koji je davao vodu pod pritiskom. Ovakva izdan se. ³ograni avaju i/sputavaju i sloj´). ali se njihov nivo uvek izdigne iznad gornje granice vodonosne sredine. godine izbu en prvi bunar u Evropi.y Formirane su u vodonosnim stenama u ijoj su neposrednoj povlati vodonepropusne ili relativno vodonepropusne stene.) confining bed (prev. esto imenuje kao ³subarteska´. y y y y . a ovim terminom su. u doma oj praksi. nivo podzemnih voda izdi e iznad nivoa vodonepropusne povlate. Osnovna karakteristika im je da se. ove izdani su dobile po provinciji Artoa (Artois) u ju noj Francuskoj (stari naziv Artesia). obuhva ene sve vodonosne sredine u kojima se voda nalazi pod pritiskom.

Slika 4. Trodimenzionalni prikaz odnosa izdani sa slobodnim nivoom i izdani pod pritiskom

‡

Vodonepropusna podina. Relativno vodonepropusna geolo ka formacija koja le i ispod vodonosne sredine ili vodonosnog sloja. Vodonepropusna povlata. Relativno vodonepropusna geolo ka formacija koja le i iznad vodonosne sredine ili vodonosnog sloja. Arteski bunar. Bunar koji kaptira podzemne vode sa arteskim pritiskom koji se nalazi iznad povr ine terena. Arteski izvor. Izvor koji isti e iz arteske izdani. Pojava ovih izvora na povr inu terena naj e e je vezana za razlomne strukture ili mesta gde je erozijom otkrivena arteska izdan (re ni tokovi i druge vodne akumulacije). Isticanje vode kod ovih izvora esto je pra eno gasovima. Subarteska izdan. Generalno, to je izdan kod koje se nivo nalazi iznad vodonosne sredine (izdan pod pritiskom), ali ispod povr ine terena, to onemogu ava slobodno izlivanje vode na povr inu terena. Subarteski bunar. Bunar koji kaptira subartesku izdan, odnosno izdan sa pritiskom nedovoljnim da izdigne vodu iznad povr ine terena da bi do lo do samoizliva.

‡

‡

‡

‡

‡

‡

Arteski pritisak. Visina pijezometarskog pritiska u arteskom vodonosnom sloju iznad neke referentne kote (ta ke). Arteski sistem ili sistem pod pritiskom. Sistem koji uslovljava formiranje arteskih, tj. voda pod pritiskom. ine ga vodonosna (izdanska) zona, vodonepropusna podina i povlata, oblast savremenog hranjenja i dreniranja, oblast formiranja i rasprostranjenja pritisaka podzemnih voda. Geostati ki pritisak ili litostati ki pritisak; pritisak stena. Vertikalno optere enje u Zemljinoj kori koje nastaje kao posledica sile gravitacije, a manifestuje se kao pritisak vi ih na ni e le e e stenske mase. Pod dejstvom ovog pritiska dolazi do zbijanja i o vr avanja pritisnutih stena. Arteska povr ina. Visina pijezometarske povr ine u arteskom vodonosnom sloju iznad neke referentne kote (ta ke). Karta povr ine pritisaka ili karta izopijesta. Karta na kojoj je prikazana pijezometarska povr ina arteske izdani, pomo u konturnih linija ± hidroizopijesti.

‡

‡

‡

‡

Op te karakteristike izdani pod pritiskom su: *Vodonosna sredina/izdanska zona je potpuno zasi enu slobodnim podzemnim vodama i ograni ena je vodonepropusnom podinom i povlatom. . Nadizdanska zona (zona aeracije) izostaje. pod pritiskom. podzemne vode se. egzistuje izdan sa slobodnim nivoom. Veli ina ovog pritiska (visina dizanja vode) zavisi od polo aja slobodnog nivoa izdani (u delu sa slobodnim nivoom) i dubine posmatrane/nabu ene ta ke u (delu) izdani pod pritiskom. Deo izdani pod pritiskom je uvek hipsometrijski ni i u odnosu na deo sa slobodnim nivoom. *U delovima terena gde vodonosne stene izbijaju na povr inu terena. *Oblast hranjenja (i formiranja pritiska) i oblast rasprostranjenja se ne poklapaju i esto su znatno udaljene jedna od druge. izdi u iznad nivoa povlate. *Otkrivanjem vodonosne sredine bu enjem.

Temperatura podzemnih voda. U odnosu na izdani sa slobodnim nivoom. po pravilu. u okviru arteskih basena (koji predstavaljaju strukture u okviru kojih su naj e e formirane izdani pod pritiskom). Predispozicija za njihovo formiranje je odredjena geolo ko-tektonska forma terena: .sinklinale. . . pukotinskoj i kavernoznoj.* Izdani pod pritiskom egzistuju u sredinama razli itih strukturnih tipova poroznosti: me uzrnskoj. raste sa dubinom njihovog zaleganja Pored temperaturne. manje su podlo ne zaga enju sa povr ine terena. * Re im nivoa i kvaliteta podzemnih voda je znatno stabilniji u odnosu na izdani sa slobodnim nivoom. s obzirom na postojanje vodonepropusne povlate.serije slojeva u sedimentnim basenima (arteski baseni). * . .monoklinale.rasedne zone .fleksure. izra ena je i vertikalna hidrohemijska zonalnost.

a porni prostor. kao rezultat formiranja novih minerala. koji postoje u vodonosnim sredinama u kojima je proces ³sabijanja´ stena zavr en. * Prisustvo gasova. u zonama raseda. . *Geodinami ki faktori. Pod uticajem geostati kih pritisaka. najvi e se sabijaju gline. u seizmi ki aktivnim oblastima. dok je ovaj fenomen znatno manje izra en kod peskova i ljunkova. stene koje su manje podlo ne sabijanju. koje se manifestuje utiskivanjem vode iz (pod te inom) sabijenih sedimenata u vodonosne stene.Faktori koji izazivaju pritisak podzemnih voda su: *Hidrostati ki pritisci. *Geostati ko optere enje stenskih masa u povlati (krovini) vodonosne sredine. koji ispunjavaju vode dostigao relativnu postojanost i ne menja se. *Izmene poroznosti stenskih masa. odnosno. na ra un naprezanja stenskih masa. magmatske aktivnosti i dr.

Slika 5. Arteske izdani u stenskim kompleksima razli ite strukture poroznosti .

ELEMENTI IZDANI POD PRITISKOM Elementi izdani pod pritiskom su: * * * * izdanska zona. oblast rasprostranjenja pritisaka i oblast dreniranja izdani. oblast savremenog hranjenja i formiranja pritisaka. Slika 6. ematizovani profil izdani sa slobodnim nivoom i pod pritiskom .

nivo pod pritiskom (pijezometarski nivo).oblast rasprostranjenja pritisaka. c . a . 5 .pijezometarski pritisci u presecima I i II.vodonosne stene. Elementi izdani pod pritiskom 1 . 3 .Slika 7.unutra nja oblast hranjenja. H2 .debljina izdani .spolja nja oblast hranjenja.oblast dreniranja. 2 .pravac kretanja podzemnih voda. b . 4 .slobodni nivo izdani. H1.bezvodne stene. m . a¶ .

Oblast savremenog hranjenja i formiranja prtitisaka ine unutra nja i spolja nja oblast (slika 7). Unutra nju oblast hranjenja predstavlja deo samog vodonosnog horizonta (sredine). a karakteri e se pritiscima/nivoima podzemnih voda iznad povlate vodonosne sredine. gde se vr i infiltracija povr inskih i voda od atmosferskih padavina. iz spoljne oblasti. Oblast rasprostranjenja izdani (rasprostranjenja pritisaka) obuhvata deo terena izme u oblasti hranjenja i oblasti dreniranja. Debljina izdanske zone (m) predstavlja vertikalno rastojanje izme u gornje i donje granice izdanske zone u posmatranoj ta ki. slivaju u oblast prihranjivanja i formiranje pritisaka.‡ Izdansku zonu ini vodonosna sredina potpuno zasi ena podzemnim vodama. ‡ ‡ ‡ . Pod dejstvom sile te e. atmosferske. Spoljna oblast hranjenja je van granica arteske vodonosne sredine. koja je pokrivena vodonepropusnom povlatom i podinom. a koje ine gornju i donju granicu izdani. povr inske i podzemne vode se.

bu otina sa nivoom pod pritiskom. e . 7 ± uzlazni izvor . b .otkriveno dreniranje.pravac kretanja podzemnih voda. 4 . e. a . d. 1 . d .pijezometarski nivo. dna jezera i mora i sl.skriveno dreniranje.po kontaktu sa vodonepropusnim stenama. Otkriveno i skriveno prirodno dreniranje izdani pod pritiskom (Klimentov. c .u druge vodonosne sredine pod pritiskom. 3 . po pravilu. c . 1980) a. 6 .submarinsko dreniranje. a koji su hipsometrijski ni i u odnosu na unutra nju oblast hranjenja. 5 . Oblast dreniranja.u aluvijalne nanose.vodonosne stene.u koritu reke. 2 .Oblast dreniranja obuhvata delove terena na kojima vodonosne stene izbijaju na povr inu.izdan. b.bezvodne stene. f . korita reka. Slika 8.po rasedu. obuhvata skup svih prirodnih otkrivenih (uzlazni izvori) i skrivenih dreniranja: u rastresite kvartarne nanose. f .

.. esto velikih razmera.. Arteski baseni: y y y y y Arteski Arteski Arteski Arteski Arteski baseni u glacijalni sedimentima baseni u rasednim strukturama baseni u nanosnim lepezama predgornih zona baseni platformnih oblasti baseni sinklinalnog tipa.Arteski basen: Geolo ka (hidrogeolo ka) struktura sinklinalnog tipa.. u kojoj se nalaze vodonosni slojevi pokriveni ili proslojeni sa vodonepropusnim i koji sadr e vodu pod pritiskom.

arteski basen s vodonosnim horizontom u vidu monoklinale. pri normalnom obliku reljefa. c . d .arteski basen s dva vodonosna horizonta pri inversnom obliku reljefa . b .arteski basen s jednim vodonosnim horizontom.arteski basen s dva vodonosna horizonta.Slika 9. ematski prikaz razli itih tipova arteskih basena a .

Si. a posebno oksido-redukcionim uslovima. a na ve im dubinama u visokomineralizovane. odnosno rasolne vode. yPromena katjonskog sastava s pove anjem dubine manje je izra ena.HIDROHEMIJSKA ZONALNOST Hidrodinami ka zonalnost naj e e je pra ena hidrohemijskom zonalno u. koji se s dubinom smenjuju sa sulfatima (SO42-). odnosno zoni intenzivne vodozamene. Mn. yU najpli oj. koje s dubinom postepeno prelaze u mineralizovane. Pona anje pojedinih komponenti hemijskog sastava odre eno je fizi ko-hemijskim uslovima koji na dubinama tamo vladaju. . a u najdubljim horizontima sa hloridima. Ba smanjuje. Hidrohemijska zonalnost je karakteristi na za mnoge geolo ke strukture. yS pove anjem dubine javlja se i odgovaraju a zakonomernost i nekih drugih komponenti hemijskog sastava. S dubinom. a sadr aj Br. yU anjonskom sastavu podzemnih voda gornje zone preovla uju hidrokarbonati (HCO3-). U gornjoj zoni preovla uju Ca i Mg a u najdubljim Na i Ca. naj e e se menjaju i mineralizacija i op ti hemijski sastav. Tako se sa dubinom sadr aj Fe. K i Ra pove ava. nalaze se malomineralizovane vode.

visokomineralizovanih (rasolnih) voda.mineralizovanih voda. B .malomineralizovanih voda.‡ Najbolje izra ena hidrohemijska zonalnost kontatovana je u: y arteskim basenima y platformnim oblastima i y starim kristalastim titovima. u odnosu na hidrohemijsku zonalnost. B. C .fundament arteskog basena . Korotkov & Pavlov. 1 . ‡ Slika 10. inverzije. ema hidrogeohemijske zonalnosti arteskih basena (Kirjuhin.hidrogeohemijske zone: A . to je slu aj s naftnim i aridnim podru jima zemlje. 2 .granica izme u hidrogeohemijskih zona. tj. 1988) A. No. C . u nekim slu ajevima postoje i zna ajna odstupanja.

Slika 11. 1993) . Hidrogeohemijska zonalnost Kanadskog kristalastog tita (Gascoyne & Kamieni.

ali razli itu atomsku masu (npr. geneze. ‡Deo hidrogeologije koji se bavi odre ivanjem starosti.STAROST VODA ‡Izotopski sastav podzemnih voda slu i za ocenu njihove starosti i porekla i. utvr ivanjem pravaca i brzine kretanja podzemnih voda i zaga uju ih supstanci u njima. koriste i sklonost izotopskih parova odre enih elemenata ka frakcionaciji* (isotopic fractionation). ali razli it broj neutrona. mogu eg intenziteta eksploatacije.i dr. na ina prihranjivanja. tj. ‡Izotopi mogu biti prirodni i ve ta ki. Oni imaju isti redni broj. uslova formiranja njihovih rezervi i kvaliteta. 17 i 18). posredno. naziva se izotopska hidrogeologija ‡Izotopi su atomi koji imaju isti broj protona u atomskom jedru. brzine kretanja (vodozamene). kiseonik 8O16.. 8O17 i 8O18 ima redni broj 8 i atomske mase 16. . itd.. razdvajanju na lak e i te e frakcije..

Brojniji su od radioaktivnih izotopa.015 %). 17O i 18O (99. beta i gama). Mogu biti radioaktivni. Stabilni izotopi su izotopi sa stabilnim atomskim jezgrima. odnosno izotopi koji ne podle u radioaktivnom raspadu.2 %). ali ne moraju. 0.985 % i 0. Radioaktivni izotopi koji se esto nazivaju radioizotopi ili nestabilni izotopi su nestabilna jezgra koja pri svojoj transformaciji emituju neku vrstu radioaktivnog zra enja (alfa. a ugljenik dva stabilna izotopa: 12C i 13C (98.035 % i 0. vodonik tako e tri: 1H i 2H (99.9 % i 1. Mogu biti: ‡ prirodni i ‡ ve ta ki. ‡ ‡ ‡ ‡ .‡ Izotopi koji poti u iz kosmosa i radioaktivnih materija koje se nalaze u Zemljinoj kori nazivaju se prirodni izotopi. Radiogeni izotopi su izotopi koji nastaju raspadom radionuklida.76 %. Kiseonik ima tri: 16O.1 %).

Obele ava se simbolom 1H3. Tricijumska jedinica ± TJ (tritium unit .‡ Tricijum je kratko ive i izotop vodonika (period poluraspada ± 12. Od 1945. U prirodnim uslovima nastaje u atmosferi pri uzajamnom delovanju kosmi kih zraka sa azotom i kiseonikom.TU) je jedinica kojom se izra ava broj atoma tricijuma u odnosu na broj atoma vodonika: 1TJ = 1 atom T na 108 atoma H. U vidu Ätritirane³ vode koristi se za trasiranje izdanskih tokova i za odre ivanje starosti vode.5 godina) koji u jezgru sadr i jedan proton i dva neutrona. i koji je direktno uklju en u molekul vode kao 1H3HO ili 1HTO. godine nadalje. ‡ . a esto i sa T. najvi e nastaje pri nuklearnim probama. ukupno tri nukleona.

Izotopski odnos predstavlja kvantitativni odnos najmanje i najvi e zastupljenog izotopa (18O/16O = 0. 2H/1H = 0.002. fosila.00015. U na elu. Koristi se za re avanje razli itih problema u geologiji. koli inski odnosi izotopa nisu stalni. hla enja i. 13C/12C = 0. vode i sl. pod uticajem razli itih geohemijskih procesa. kod promene njihovih agregatnih stanja. ve se menjaju usled izotopske frakcionacije. Kod elemenata koji imaju vi e stabilnih izotopa. .011). koli ina D i 18O u prirodnim vodama menja se prilikom njihovog zagrevanja. naro ito starosti stena. sledstveno.

Craig.SMOW). SMOW (H. na osnovu koga se sadr aj deuterijuma (D) i izotopa kiseonika 18O u prirodnim vodama izra ava u relativnim jedinicama.). skra eno.) Standard Mean Ocean Water ili.Najstabilniji (najjednorodniji) izotopski sastav ima okeanska voda na dubinama ve im od 500m i upravo je iz te injenice proistekla ideja da se njen izotopski sastav usvoji kao standard/referenca. . 1963. Pun naziv ovog standarda je (eng. Termin se odnosi na izotopski sastav okeanske vode na dubinama ve im od 500 m. Standardna srednja okeanska voda (standard mean ocean water . koji je najstabilniji i koji je usvojen kao standard. na osnovu koga se sadr aj D i 18O u prirodnim vodama izra ava u relativnim jedinicama.

Izra ava se u promilima Å odstupanja od SMOW-a i prikazuje kao D za te ki vodonik (deuterijum) i 18O za te ki kiseonik.Izotopski sastav vode ini izotopski sastav vodonika i kiseonika koji ulaze u sastav molekula vode. na osnovu slede ih relacija: D( Å) = [(D/1H)uzorka ± (D/1H)smow)]/ (D/1H)smow)·1000 18O( Å) = [(18O/16O)uzorka ± (18O/16O)smow)]/ (18O/16O)smow) ·1000 .

vodena para je bogatija lakim izotopima vodonika i kiseonika. y Oblaci imaju "lak i" izotopski sastav u odnosu na okeane koji (kroz proces isparavanja) "snabdevaju" atmosferu vodenom parom. a preostala voda u te noj fazi bogatija je te kim izotopima. pa se. u ostatku vode u oblacima smanjuje sadr aj te kih izotopa. Prilikom kondenzacije vode u atmosferi (oblacima) i formiranja padavina. Kao rezultat toga. formiraju i padavine. Najmanja koncentracija D i 18O je u padavinama planinskih i oblasti sa hladnom klimom. odvija se obrnuti proces: te ki molekuli vode br e kondenzuju. dok se njihove najve e koncentracije bele e u povr inskim i podzemnim vodama aridnih oblasti. y Koncentracija te kih izotopa u prirodnim vodama smanjuje se sa pove anjem geografske irine i sa pove anjem nadmorske visine. kao i u polarnom ledu. y .Neki osnovni principi preraspodele lakih i te kih stabilnih izotopa vodonika i kiseonika u prirodnim vodama su: Prilikom isparavanja (pri kome "energizirani" molekuli vode prelaze iz te nog u stanje vodene pare) laki izotopi molekula vode (sa injeni od 1H i 16O) pokre u se i transformi u u paru mnogo br e od te kih. a kao posledica ve pomenutog "efekta mase".

. limearna relacija. postoje odstupanja od definisane linearne zavisnosti usled usporene vodozamene. jezera) ustanovljena je linearna relacija izme u koncentracija deuterijuma i kiseonika-18 u njiuma. grafi ki je prikazana u vidu "Globalne meteorske linije voda" (eng. reka. posebno kod termalnih. ‡Kod podzemnih voda dubljih vodonosnih struktura. izme u D i 18O: ‡ D=8 18O + 10 ‡Ova.Meteorska linija prirodnih voda ‡Na osnovu ispitivanja velikog broja uzoraka prirodnih voda (padavina. Global Meteoric Water Line-GMWL). zagrevanja voda i dr. odnosno. prikazane na slici 13.

) . 1963. Globalna meteorska linija voda (Craig.Slika 12.

sa termalnim vodama). . kod dubokih izdani (koje su. s obzirom na njihovu blisku prostornu i hidrauli ku vezu sa padavinama i povr inskim vodama. odnosno od inicijalnog (meteorskog) sastava. Stoga je GMWL standard i referenca za interpretaciju rezultata savremenih regionalnih i lokalnih izotopskih ispitivanja podzemnih voda i odre ivanja njihovog (meteorskog) porekla i uslova kretanja. naj e e.y Uo ljivo je da se najve i broj ta aka gotovo savr eno uklapa u liniju definisanu relacijom. y Me utim. izotopski sastav voda odstupa od GMWL. y U najve em broju slu ajeva u GMWL se "uklapaju" i podzemne vode plitkih izdani. a posebno kod geotermalnih nalazi ta sa temperaturama fluida od 80oC i vi e.

Primeri regionalnih meteorskih linija voda .Tabela 1.

1961). Odnos 18O i 2H u padavinama. Siva linija pokazuje trend za Otavu. vla ni klimat). Kanada (velike oscilacije u temperaturi. Plava linija pokazuje trend padavina za severni Oman (topli. Adaptirano od Clark & Fritz (1997) .Slika 13. Crna linija pokazuje srednji trend padavina na globalnom nivou (Craig. Podaci su normalizovani prema VSMOW. suvi klimat).

1995). Odnos kiseonikovih i vodonikovih izotopa u uzorcima podzemnih voda iz plitkih nezasi enih izdani i dubokih zasi enih izdani u ju nim visoravnima SAD. Voda iz zasi enih izdani ima manje koncentracije te kih izotopa. kada su vode formirane.S.Slika 14. to ukazuje na hladnije klimatske uslove u periodu mla eg pleistocena. Preuzeto iz U. . Geological Survey (Dutton.

STAROST PODZEMNIH VODA ‡ Geolo ka starost je vreme koje je proteklo od bilo kog geolo kog doga aja (formiranja mora. . fosila i drugih geolo kih objekata u godinama ili milionima godina. minerala. odre ena na osnovu kvantitativne odredbe sadr aja radioaktivnih elemenata (pretka) i produkata njihovog raspada (potomka). ‡ Izotopska starost koja se naziva i radiometrijska je starost stena. stvaranja jednog sloja ili formacije.). izumiranja jednih i nastanka drugih organizama i dr. Starost mo e biti relativna i apsolutna.

fosila i drugih geolo kih oblika (vidi: apsolutna starost): 1 ¨ D¸ T ! ln© 1  ¹ Pº ª gde su: T ± apsolutna starost. D ± broj atoma Änaslednika³ u vreme izrade analize (sekundarni izotopi) i P ± preostali broj atoma Äroditelja³ u isto vreme (primarni izotopi). po kojoj se odre uje apsolutna starost stena. . minerala. ± konstanta radioaktivnog raspada.Jedna ina za odre ivanje starosti je zasnovana na zakonu radioaktivnog raspada.

. Odre uje se radioizotopskom metodom saglasno jedna ini: Nt ! e N0 gde su: Nt N0 t ± sadr aj radioaktivnog izotopa u momentu vremena t. do njenog uzorkovanja na mestu isticanja ili ispumpavanja. odnosno pre infiltracije.Starost podzemnih voda predstavlja vreme koje je proteklo od poslednjeg kontakta vode sa atmosferom. ± sadr aj radioaktivnog izotopa u po etnom vremenu (t = 0) i ± konstanta raspada radioaktivnog izotopa.

kao tzv. . Koristi se za odre ivanje starosti.730 40 godina.6C14. koji nastaje u atmosferi pod dejstvom kosmi kog zra enja.000 godina. ugljenikova metoda (carbon method). Metoda omogu ava odre ivanja pravca i brzine kretanja podzemnih voda. ‡ Ugljenik-14 ili radioaktivni ugljenik je radioaktivni izotop ugljenika . sa periodom poluraspada od 5. Obrazuje se u atmosferi pri uzajamnom delovanju kosmi kih zraka sa azotom. posebno u arheologiji. Maksimalno mogu e odre ivanje starosti je u ovom trenutku oko 60 godina.‡ Tricijumsko datiranje predstavlja odre ivanje starosti vode i drugih supstanci na osnovu merenja koncentracije tricijuma. ukoliko je ona manja od 50.

U sredini u kojoj nema razmene CO2. i tkivo ivotinja. na osnovu preostale koncentracije ovog izotopa u nekom biolo kom uzorku. pa je. posredno. preko koga dospeva u tkivo biljaka. a potom. mogu e utvrditi (datirati) kada je kru enje ugljenika zaustavljeno (npr. koncentracija 14C opada tokom vremena (u skladu sa brzinom njegovog radioaktivnog raspada*). .Radioaktivni ugljenik se jo u vazduhu Äugra uje³ u molekule ugljendioksida (CO2). kada je ivotinja uginula). Kontinuitet nastajanja (u atmosferi) i nestajanja (radioaktivnim raspadom) dovodi do toga da je koncentracija ovog izotopa u ivim organizmima konstantna.

Promene 3H-. Ca2+ i Na + sa promenama dubine podzemnih voda (prema Egger. 14C-. 1978) .Slika 15.

Hidrotermalna energija V.Mineralne vode (najve i broj termomineralnih voda vezan je za duboke hidrogeolo ke strukture) IV. ‡ industrije ‡ fla iranje II.PRAKTI NI ASPEKTI DUBOKIH HIDROGEOLO KIH STRUKTURA I.Dobijanje korisnih iz termomineralnih voda komponenata (elementi.Vodosnabdevanje ‡ snabdevanje gradova. jedinjenja. gasovi) .Navodnjavanje poljoprivrednih povr ina (naro ito u Vojvodini) III.

HIDROGEOTERMALNOST DUBOKIH HIDROGEOLO KIH STRUKTURA .

te nih i gasovitih goriva. vrele suve stene). kojima dolazi do osloba anja toplote. plastenika i stambenih objekata. para i gasovi. iste obnovljive. Toplota koju sadr i planeta Zemlja u svojoj unutra njosti. naziva se geotermalna toplota. bez obzira na njeno poreklo. smanjuje se potro nja elektri ne energije. Kori enjem u zagrevanju staklenika. ili alternativne izvore energije. jer se njihovim kori enjem daleko manje zaga uje ivotna sredina u odnosu na fosilna goriva.‡ Geotermalna energija predstavlja toplotnu energiju Zemlje (hidrogeotermalna. nazivaju se geotermalni resursi. ‡ ‡ . Izvori geotermalne energije su razli iti procesi unutar Zemlje. petrogeotermalna) koja se mo e koristiti kao toplota za njeno direktno kori enje ili za pretvaranje u druge vidove energije. Spada u tzv. Predstavljaju pogodne energetske izvore u ekolo kom pogledu. Resursi toplotne energije koji se sre u u prirodnim uslovima (vrela voda.

naziva se geotermalni sistem. .Niskotemperaturna sa T<100 0C .Srednjetemperaturna sa 100 0C>T<200 0C Deo Zemljine kore sa specifi nim geolo kim. u kome je geotermalna toplota koncentrisana u toj meri da se mo e koristiti kao energetski izvor.Le i ta geotermalne energije se prema temperaturi dele na: . hidrogeolo kim i geotermalnim karakteristikama.

predstavljaju geotermalne anomalije. utvr ena na osnovu temperaturnih merenja sa povr ine terena.‡ Podru je na Zemljinoj povr ini sa prete no pozitivnim geotermalnim anomalijama. komparativan sa drugim konvencionalnim izvorima energije. istra nim bu enjem ili aviotermalnim ispitivanjima iz vazduha. koji se mogu racionalno eksploatisati i koristiti kao energetski izvor. ispunjene hidrogeotermalnim fluidima. ‡ Onaj deo Zemljine kore u kome se pored konduktivnog prenosa geotermalne toplote kroz vodonepropusne stenske mase vr i konvektivni prenos geotermalne toplote kroz vodopropusne stenske mase. naziva se hidrotermalni sistem. u kojoj se sre u brojne savremene i paleogeotermalne pojave. . nazivaju se geotermalne zone. dok anomalna pove anja temperature Zemljine kore u pojedinim podru jima.

i posti u vi u temperaturu sa pove anjem increasing depth. te se na povr ini pojavljuje kao topao cool during its re-ascent. Recharge falling on the limestone aquifer outcrop slowly down-dip. Deo voda se drenira iz izdani predisponiran rasednom strukturom. u najkra em. The ascent along a high permeability fault may be so rapid that the water does not substantially kre e uz rased mo e biti tolika da se voda ne ohladi u ve oj meri. Figure 2. emerging as a warm spring.Hidrotermalnost (ili hidrogeotermalnost) je je pojam pod kojim najkra em. Brzina kojom se podzemna voda fault. Fault Mudstone . Hidrotermalnost (ili hidrogeotermalnost) pojam pod kojim se. limestone. Small quantities of water are able to exit the aquifer system via a µshort-circuiting¶ dubine. The grey shaded strata are water-saturated izvor. podrazumevaju fenomeni formiranja i pojavljivanja termalnih voda. equilibrating with progressively higher temperatures with ows Padavine koje dospevaju na kre njake se postepeno infiltriraju. ematizovani profil kroz hidrogeolo ki sistem.5 Schematic cross section through a groundwater system. u se. Rainfall recharge Dip slope springs Gro un dwa te r flow Lim esto ne Scarp slope springs Cool Artesian (overflowing) well Piezometric suface NonWarm artesian well spring Mudstone Tem Warmer pro peratu gre re i ssiv n ely creas e d ow nwa s r ds Warm Slika 16. podrazumevaju fenomeni formiranja i pojavljivanja termalnih voda.

god < T < 35 0C). generalno sve vode sa temperaturom ve om od srednje godi nje temperature mesta.Termalne vode. Na elno. termalne vode su (podzemne) vode ija je donja temperaturna granica odre ena srednjom godi njom temperaturom oblasti u kojoj se pojavljuju. esto se nazivaju pravim termalnim vodama. ‡Hipertermalne vode ili visokotermalne vode obuhvataju grupu ermalnih voda sa temperaturom ve om od temperature ove jeg tela (T > 42 0C). ‡Hipotermalne vode ili subtermalne vode obuhvataju grupu termalnih voda sa temperaturom ve om od srednje godi nje temperature mesta. Za umereni klimatski pojas donja temeperaturna granica iznosi 20 0C. . dok gornja granica prelazi 100oC. ‡Termomineralne vode su generalno sve termalne vode sa visokim sadr ajima rastvorenih mineralnih soli. Pojedini autori uzimaju kao donju granicu T=20 0C. a manjom od temperature ljudskog tela (tsr.

okeanske i magmatogene vode). to uslovljava njegovo kondenzovanje. gejzire. u uslovima kada temperatura gasovitog fluida padne ispod kriti ne temperature.‡ Hidrotermalni rastvor (hydrothermal solution). Hidrotermalne pojave (hydrothermal phenomena). Termin se odnosi na termalne izvore. ‡ . koji se obi no sre u u savremenim vulkanskim oblastima. Pregrejani rastvor koji nastaje u hidrotermalnoj fazi. pregrejanih para i gasova. Iz njih se esto odla u sulfidna le i ta pra ena plemenitim metalima. Predstavlja sme u voda razli itog porekla (meteorske. fumarole i druge vidove isticanja termalnih voda.

olovo. ove pojave se nazivaju ÄCrni Dimnjaci³ (balck smokers). Crni dimnjaci se javljaju uglavnom u riftovima sa brzim irenjem plo a. cink i gvo e. Zbog izlu ivanja sulfida kao koloida koji su karakteristi ne crne boje. Sli na hidrotermalna polja se nalaze i u Isto nopacifi kom riftu.‡ Hidrotermalne pojave u okeanskim riftovima zna ajne su za razumevanje alteracija stena okeanskog dna. i potom u vidu toplih izvora Ävra a³ nose i rastvoreni sumpor i metale izlu ene iz bazaltne magme. Me u njima dominiraju bakar. Hidrotermalni rastvori* su ustvari morska voda koja se poniranjem du pukotina i raseda blizu rifta zagreva. . Hidrotermalne pojave u srednjeokeanskom riftu su prvi put otkrivene u podru ju Galapagosa 1977. gde je temperatura hidrotermalnog rastvora oko 350 0C.

od ega najvi e barita i silicije. salinitetom do 256 Å i izuzetno visokim sadr ajima jona metala (npr. Karakteri u se temperaturama do 56 0C. Usled izlu ivanja sulfida u koloidnom stanju. bakar. rasoli na dnu Crvenog Mora). nazvani su crnim dimnjacima. cink i gvo e) izlu ene iz bazaltne magme. U sebi nose ve e koli ine rastvorenih mineralnih materija. Hidrotermalne pojave u srednjeokeanskom riftu u vidu toplih izvora. Crni dimnjaci black smokers).‡ Beli dimnjaci (white smokers). ‡ ‡ . zbog karakteristi ne crne boje. Predstavljaju morsku vodu koja se nakon poniranja du raseda i pukotina u zoni rifta zagreva i potom u vidu vrelih izvora isti e na okeanskom dnu (u riftnim dolinama). Hidrotermalne pojave u u vidu toplih izvora sa temperaturom 100 ± 350 0C koje se javljaju u isto nopacifi kom grabenu. nose i u sebi rastvoreni sumpor i metale (olovo. Hipertermalni rasol ili visokotermalni rasol. usled ega zadobijaju belu boju. Javljaju se u uglavnom u riftovima sa brzim irenjem plo a. Termin u upotrebi u engleskoj tehni koj terminologiji kojim se opisuju rasolne vode koje obi no isti u na morskom ili okeanskom dnu.

Nastanak ³crnih dimnjaka´ u riftovima sa brzim razmicanjem plo a .Slika 17.

variraju u irokom dijapazonu. ve je istaknuto. u kojo je osnovni izvor toplote sun eva energija * prelazna (srednja) zona. Na elno.Toplotni re im Zemlje uslovljen je sun evom radijacijom i toplotom iz unutra njosti planete. koja se naziva jo i zonom postojanih godi njih temperatura ili neutralnim slojem * duboka ili unutra nja zona u kojoj je toplotni re im odre en endogenim procesima. izdvajaju se tri geotemperaturne zone zemljine kore: * gornja ili spoljna (najpli a) zona. Temperature podzemnih voda. od ispod 0oC do preko 100 oC (pregrejane vode). .

‡ Gornju zonu karakteri e nestabilan temperaturni re im. litolo kog sastava stenskih masa. na godi njem ili vi egodi njem nivouu. do dubine 0. . u proseku. (vi e)godi njih) kolebanja temperatura.8-2. Dnevna kolebanja temperatura u ovoj zoni manifestuju se. ovodnjenosti terena i dr. sezonskih. ra lanjenosti reljefa.40 m. Karakter raspodele toplote zavisi od: vrsta vegetacije. a godi nja do 20 . po sezonama.0 m. Cikli na kolebanja temperature zavise od promena intenziteta sun eve radijacije u toku dana. Razlika izme u maksimalne i minimalne temperature naziva se amplitudom (dnevnih..

prakti no. Temperatura je bliska srednjoj godi njoj temperaturi stena koje le e iznad ovog pojasa i neznatno odstupa od srednje godi nje temperature vazduha konkretne oblasti. U njoj.1). . izostaju godi nja kolebanja temperature. Kao gornja granica neutralnog pojasa usvaja se dubina na kojoj godi nja amplituda kolebanja temperature ne prelaze 0.‡ Srednja zona formira se u delu vertikalnog profila zemljine kore koji je u opsegu dubina ispod uticaja sun eve radijacije i iznad dubinskog (endogenog) toplotnog toka.1oC (tabela 15.

. Za ovu zonu je vezano formiranje termalnih voda koje se odlikuju stabilnijim temperaturnim re imom u odnosu na podemne vode gornje zone. a toplota se osloba a na ra un: radioaktivnog raspada urana.‡ Duboku geotemperaturnu zonu karakteri e odre eni trend pove anja temperature sa dubinom. rotacione energije Zemlje. radijuma i kalijuma (radiogena toplotna energija). osloba anja energije/toplote pri tektonskim pokretima. gravitacione diferencijacije elemenata/komponenti koji ulaze u hemijski/mineralo ki sastav dubokih delova Zemlje. torijuma.

Pojavljivanje termalnih voda Pojave termalnih voda naj e e su vezane za: y oblasti savremene ili skoro zavr ene vulkanske aktivnosti. naj e e. koje su na ve im dubinama pregrejane i do preko 300 oC. Na povr ini terena se naj e e pojavljuju u vidu gejzira . geosinklinalne oblasti Termalne vode platformnih oblasti naj e e su visoko mineralizovane/rasolne i imaju karakter mineralnih industrijskih voda. U okviru geosinklinalnih nevulkanskih oblasti. visokotermalne ugljokisele-azotne vode. pojave termalnih voda su naj e e vezane za zone markantnijih razloma. Za oblasti savremenog vulkanizma vezane su. i y (neo)tektonski aktivne. Formirane su u okviru dubokih (arteskih) horizonata.

0 14.Tabela 2.6 Prakti ni aspekt fenomena hidro(geo)termalnosti je taj da se unutra nja toplota zemlje eksploati e uz pomo vode. kao (iz)nosioca te toplote. .0 15. Gornje granice dubina pojasa postojanih temperatura nekih evropskih gradova Grad Edinburg Beograd Pariz Cirih Kijev Sankt Peterburg Brisel Dubina zaleganja (m) 11.0 15.6 15.9 13.2 15.

u kojima su temperature voda 50-80oC.Nalazi ta ³vla ne pare´ (eng.visokotemperaturna nalazi ta u kojima. a deo se produkuje kao ³te na termalna voda´. 3. zemljina toplota eksploati e upumpavanjem hladnih i ekstrakcijom zagrejanih (toplotom stene) voda. Dry steam fields) ± to su visokotemperaturna nalazi ta u kojima je poroznost stena mala pa je mala i koli ina vode koja prolazi kroz izvor toplote (npr. ve a koli ina vode prolazi kroz izvor toplote.Nisko-temperaturna nalazi ta (eng. s obzirom na odsustvo podzemnih voda.mlado magmatsko telo) i u celosti vaporira (produkuje se u vodenu paru). izdvajaju se 4 tipa hidrogeotermalnih resursa : 1.Nalazi ta ³suve pare´ (eng. 2.Nalazi ta tipa ³suva (topla) stena´ (eng. preko odgovaraju eg sistema bu otina. . iz kojih se. Wet steam fields). to omogu uje njihovu direktnu aplikaju u sistemima grejanja. Low-temperature fields).Na osnovu mehanizma mogu e ekstrakcije/eksploatacije toplote. pri emu deo vode vaporira. Dry (hot) rock). 4. u odnosu na prethodni tip.

Sijarinska banja (71 oC). Nacionalni park Jeloustoun (Vajoming. sa nekoliko hiljada registrovanih hidrotermalnih pojava. Poluostrvo Kam atka (Rusija). po temperaturi isti u: Jo ani ka banja (78 oC). . Vranjska banja (oko 100 oC). uglavnom niskotermalnih voda. Lukovska banja (60oC) i dr. U Srbiji postoji veliki broj prirodnih ili bu enjem otkrivenih pojava. Bogati (75oC). me u kojima se.Najpoznatiji svetski hidrogeotermalni regioni vezani su za oblasti savremenog vulkanizma: y y y y Ostrva Island. SAD) koji predstavlja svetski kuriozitet. Novi Zeland.

Slika 18. Model me anja voda (Fournier & Truesdell. 1974. 1967) . Zagrevanje izvorske vode (White.) Slika 19.

Slika 20. Podzemne vode koje se infiltriraju kroz ispucale stene se zagrevaju uz pomo magme i podi u kroz druge pukotine. prouzrokovaju i hidrotermalni metamorfizam u stenama kroz koje se kre u. .

koji se obi no sre u u savremenim vulkanskim oblastima.. kao i pojave isticanja na dnu mora i okeana.. pregrejanih para i gasova. y ³Beli dimnjaci´. . Tu spadaju : y gejziri. y ³Crni dimnjaci´.Hidrotermalne pojave su pojave isticanja ³vrelih´ voda. pregrejanih para i gasova u savremenim vulkanskim oblastima. y fumarole i druge vidove isticanja termalnih voda.

dolazi do erupcije podzemnih voda i pare. (b) Kada pritisak nadja a blokadu na vratu gejzira. . podzemne vode doti u u podzemne rezervoare i bivaju zagrejane od strane toplih magmatskih stena.Slika 21. Vodena para biva zarobljena i pritisak raste. (a) Pre erupcije gejzira.

fumarole. Ova vrsta izvora sre e se u savremenim vulkanskim oblastima. solfatare. .Termin koji se u engleskoj tehni koj terminologiji odnosi na izvore sa vrelom (klju alom) vodom pra enom pregrejanom parom i gasovima.Klju aju i izvori (vreli ili topli izvori) y y y y y gejziri. ‡Gejziri predstavljaju grupu intermitentnih termalnih izvora koji se manifestuje ritmi nim izbijanjem vrele vode i pregrejane pare. ili u oblastima gde je vulkanska oblast skoro zavr ena. To su izvori sa temperaturom vode. solfatare. ‡*Klju aju i izvori (boiling springs) . blizu ta ke klju anja. sofioni i mofete. sofioni i mofete). Javljaju se u savremenim vulkanskim oblastima i predstavljaju postvulkanske pojave (gejziri. fumarole.

Pre dvadeset osam godina nije niko ni znao za ovo mesto. a 1871 godine prvi put su se uverili. Amerikanski su geolozi saznali za ovo tek 1869 godine. pritoku Misisipinu..Koje vrelih izvora koje raznih malih i velikih gejzira ima ovde oko 10 000.Gejziri: S... koja se uliva u reku Misuri.´Najvi e gejzira ima u Sjedinjenim Ameri kim Dr avama i to izme u oblasti Vjominga i Montane u gornjem slivu reke Jelavstone.. to su se razmileli bili ak u ove puste krajeve. kao god bigar. da su zaista imali ra ta i do i.. ali je s propa u njihovom propao i glas.. a dr i se da ih bar jo toliko ima u daljim krajevima. Ima ih u grupama ili poizdvajanih. . a ima ih i takvih koji iznose i talo e umesto gejzirita kre ni kamen. 1897: Strana 149: . Odmah je zatim ovo mesto progla eno za dr avno dobro. koji su jo sasvim bez stanovnika. da se ovde nalazi ne to.. tra e i sre e. Po neki izbacuju tako ogromne mase vode i s takvom silinom da u ovom pogledu prevazilaze i sam Veliki Gejzir na Islandu´. Mo da je pred neobi nim prizorom onih silnih vodoskoka njegovih zadivljen zastao po neki od onih odva nih rudara. Radovanovi . s raznovrsnim skladovima gejzirita. i to je taj uveni ÄNarodni Jelavstonski Park³. ega nigde na drugome mestu na zemlji nema.

silicijumska siga je opalska stena bele ili svetlobele boje. ‡ Gejzirski konus koji se naziva i gejzirska humka predstavlja naslage koje se stvaraju odlaganjem gejzirita oko kratera gejzira u vidu konusa. tzv. ‡ Gejzirski basen.‡ Gejzirit. Basen ili dolina sa brojnim pojavama gejzira i izbijanja pregrejane vodene pare. . koja se stvara izdvajanjem silicijuma iz gejzira i drugih toplih izvora.

H2S. ute boje koja poti e od istalo enog Termin se odnosi borno-kiselinske fumarole u oblasti Toskane u Italiji nazivaju se sofioni. HCl. sa temperaturom 100±180 0C. sumpornu. Sadr i gasove (CO2. Fumarole sa temperaturom manjom od 100 0C nazivaju se hladne fumarole. pre svega CO2 i H2S. temperature preko 180 0C.‡ Fumarole su postvulkanske pojave koja se manifestuje izbijanjem pregrejanih para i gasova. SO2). sumporastu. ‡ ‡ . Temperatura pomenutih fluida je ni a od 100 0C. nazivaju se ute naslage. ‡ Mofete su postvulkanske pojave koje se manifestuju gasnom emanacijom ugljendioksida i azota u aktivnim vulkanskim oblastima. CH4. Na povr ini terena se esto vr i odlaganje ve ih koli ina samorodnog sumpora. bornu i druge kiseline.Naziv za ugljen-dioksid koji izbija iz mofeta. Solfatare su postvulkanske pojave koje se manifestuju eskalacijom pregrejane vodene pare i vulkanskih gasova. HF. Produkt. CO. odnosno naslaga fumarola svetlo sumpora. *Mofetit . NH3.

tj. Geotermalna energija akumulirana u suvim (vrelim i toplim) neporoznim ili slaboporoznim stenama. geotermalna energija suvih stena) i ‡Petrogeotermalna energija ili toplota suvih stena (heat dry rocks).Vidovi geotermalne energije ‡Geotermalna energija mo e biti: y hidrogeotermalna (toplota vode i vodene pare) i y petrogeotermalna (toplota suvih stena. . u stenama na velikim dubinama.

‡Unutra nji izvori geotermalne energije su raznovrsniji i pbuhvataju slede e procese u Zemljinoj kori: .promene agregatnih stanja. ‡Glavni spolja nji izvor toplotne energije predstavlja Sun eva radijacija.raspadanje radioaktivnih elemenata.zemljotresi. . Mogu biti: y spolja nji i y unutra nji.Izvori geotermalne energije ‡Izvori geotermalne energije su razli iti procesi unutar Zemlje. u kojima dolazi do osloba anja toplote koja u estvuje u njenom toplotnom bilansu.trenje izme u blokova Zemljine kore i . .endotermne hemijske reakcije. . . ili van nje. .gravitaciona diferencijacija.

3 TW toplote Ukupna toplota akumulirana u unutra njosti Zemlje je reda 12. 1988): y Procena je da se raspadom radioaktivnih elemenata dobija 22 TW toplote.Pojedinim procesima u unutra njosti Zemlje osloba a se geotermalna energija (Stacey & Loper. y Zemljotresima i tektonskim kretanjima osloba a se oko 9.6x1024 MJ.7 TW toplote y Hla enjem Zemljine kore osloba a se 10. a u Zemljinoj kori 5.4x1021 MJ (Dicson & Faneli. 2004). .

njihovo vreme poluraspada i proizvodnja toplote (Rybach 1976) Koli ina radiogene toplote zavisi od yradioaktivne energije i yvremena poluraspada radioaktivnih elemenata i yvremena poluraspada. . naziva se radiogena toplota. tj. Tabela 3. Th i K.Glavni izvor unutra nje toplote Zemlje predstavlja spontano raspadanje radioaktivnih elemenata u njenoj unutra njosti. od konstanti proizvodnje toplote za U. Glavni radioaktivni izotopi koji se nalaze u stenama. a toplota koja se pri tom osloba a.

Prenos geotermalne toplote Preno enje toplote sa jednog na drugo telo putem provo enja, naziva se kondukcija toplote ili termalna kondukcija. Ona se javlja kod vrstih, te nih i gasovitih tela preno enjem sa molekula na molekul, pri emu se deli i materije ne kre u. Za razliku od kondukcije, konvekcija predstavlja kretanje fluida (gasovi, te nost ili rastopljene stene, odnosno magme) kao reakcija na temperaturu, koja proizvodi varijacije u gustini izme u razli itih delova fluida. Njom se vr i preno enje toplote u slu ajevima kada se fluid kre e i sa sobom nosi odre enu koli inu toplote.

Slika 22. Konceptualni modeli hidrotermalno-konvekcionih sistema u kojima se pojavljuju niskotemperaturne geotermalne vode. (a) Zona raseda; (b) obodno podru je antiklinale; (c) duboki rezervoar.

Upravo je proporcionalna geotermalnom gradijentu i toplotnoj provodljivosti stena: q=gde su: q T T ± geotermalni toplotni tok [W/m2]. . ± toplotna provodljivost ili koeficijent provo enja [W/m0C] i ± geotermalni gradijent [0C/m].Koli ina toplote koja u jedinici vremena prolazi kroz jedinicu povr ine naziva se gustina toplotnog toka.

Mo e se izraziti kao koli nik koeficijenta toplotne provodljivosti ( ) i proizvoda gustine stene i specifi nog toplotnog kapaciteta ( c): ! [m2/s] c . naziva se termalna difuzivnost. specifi nog toplotnog kapaciteta c = J/kg0C i toplotne provodljivosti = W/m0C.‡ Brzina prostiranja ili izjedna avanja temperature kroz materijal gustine = 1 kg/m3.

odnosno od mesta sa vi om ka mestu sa ni om temperaturom. Toplotna provodljivost stena zavisi od toplotne provodljivosti minerala. strukture i teksture. pri temperaturnoj razlici od jednog stepena Celzijusovog na jedinicu du ine: q ! T gde su: ± termalna provodljivost [W/m0C]. q ± toplotni tok [W/m2] i T ± geotermalni gradijent [0C/m]. ‡ . koji predstavlja koli inu toplote koja protekne u jedinici vremena kroz jedinicu povr ine. Kvantitativno se izra ava koeficijentom provodljivosti toplote ( ). poroznosti itd.‡ Termalna provodljivost ili toplotna provodljivost predstavlja sposobnost tela da provodi toplotnu energiju od punkta do punkta.

naziva se specifi na toplota (kJ/kg0K). .‡ Recipro na vrednost termalne provodljivosti ( ). a koli ina toplote potrebna da se masa od 1 kg zagreje za 1 0K. naziva se termalna otpornost ( ): ! ‡ 1 [m0K/W] Koli ina toplote koju treba dovesti telu date mase da bi se zagrejalo za jedan temperaturni stepen predstavlja toplotni kapacitet (J/0C).

± dubina na kojoj je izmerena temperatura [m]. . odnosno geotermalni gradijent je pozitivan dT/dh > 0. U Zemljinoj kori temperatura normalno raste sa dubinom. Brzina porasta temperature sa dubinom. ± dubina do granice sezonskih promena temperature [m]. 2008 GS ! gde su: Gs H H T Ts Hh T  TS ± geotermalni stepen [m/0C]. ± temperatura na dubini H [ 0C] i ± srednja godi nja temperatura na povr ini Zemlje [0C]. esto se izra ava u 0C/1000 m. naziva se geotermalni gradijent.Prognoziranje temperaturnih uslova u Zemljinoj kori Veli ina prira taja temperature Zemlje sa dubinom ispod granice sezonskih promena temperature (dT/dh). Usled male promene veli ine temperature sa dubinom. naziva se geotermalni stepen: Banks.

y Proizvodnja elektri ne energije .Kori enje geotermalne energije ‡Kori enje geotermalne energije Zemlje ograni eno je na oblasti gde geolo ki uslovi omogu avaju prenos toplotne energije sa velikih dubina ka povr ini Zemlje (vodom ili parom) ili na oblasti gde je bu enjem mogu e do i do toplih stenskih masa i upumpavanjem vode kao fluida koristiti njihovu geotermalnost (HDR-sistemi). y Naj e e i najstarije kori enje geotermalne energije je u balneolo korekreativne svrhe y Toplifikacija naselja. staklenika i plastenika.

Sistem za eksploataciju geotermalne energije iz vrelih suvih stena . Kori enje visokotemperaturnog geotermalnog fluida za napajanje turbine Slika 25.Slika 24.

.

ili vodenu paru. poreklom iz unutra njosti zemlje.Geotermoelektrane ili geotermalne elektrane su elektri ne centrale koje kao resurs za proizvodnju elektri ne energije koriste termalnu vodu. .

Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u SAD (Lund et al.Tabela 4.. 2005) .

Tabela 5. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Meksiku (Gutierrez et al. 2005) Tabela 6. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa na Filipinima (Benito et al... 2005) .

2005) . Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Indoneziji (Ibrahim et al..Tabela 7. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Italiji (Cappetti et al. 2005) Tabela 8..

Tabela 9. 2005) . Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Japanu (Kawazoe et al..

Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa na Islandu (Ragnarsson.Tabela 10. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa na Novom Zelandu (Dunstall 2005) Tabela 11. 2005) .

Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Rusiji (Kononov et al.Tabela 12. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Centralnoj Americi Tabela 13.. 2005) .

. Direktno kori enje niskotemperaturnog geotermalnog fluida za grejanje Aktuelni svetski lider u neposrednom iskori avanju geotermalne energije je dr ava (vulkansko ostrvo) Island. bezmalo. koja.Slika 28. sve svoje energetske potrebe namiruje na ovaj na in. Kori enje srednjetemperaturnog geotermalnog fluida za napajanje binarnog sistema Slika 29.

.

Petrovac .2 Kula .1 Kanji a .29 104.20 49.65 28. P.0 7.0 Ulazna 41 65 50 53 51 46 45 54 63 50 51 51 51 41 43 65 96 76 78 67 68 Izlazna 26 26 25 25 26 25 24 25 24 27 26 26 23 25 26 24 50 25 40 35 25 Iskori ena energija TJ/god.57 34.4 77.0 11.21 50.89 72.03 46.65 113.43 .60 80. 9.3 8.0 20.81 50.7 7.1 Kula .1 Kikinda .0 10. Kori enje hidrogeotermalne energije u Srbiji Temperatura oC Lokalnost Kanji a .2 15. Selo Be ej Vranjska Banja Sijarinska Banja Jo ani ka Banja Lukovska Banja Kur umlija Svrha kori enja D/B D/B B I I G A D/B G D F F B B F D I/F/D/B/G D/B D/B D/B D/B Izda nost l/s 5.18 18.2 Mokrin Vrbas Temerin B.8 21.91 467.0 9.2 10.33 60. Petrovac .7 6.5 4.5 8.0 19.4 17.2 Prigrevica Srbobran Kikinda .26 21.3 20.0 14.1 B.16 30.12 34.2 Kula .02 46.5 16.26 39.78 85.Tabela 14.0 12.4 B.62 13.

82 9. Pazar Mataruge Ribarska Banja Pe ka Banja Ilid a (Pe ) Bujanova ka Banja Gamzigrad Ov ar Banja Vrnja ka Banja Ni ka Banja Pribojska Banja Klokot Kovilja a Brestova ka Banja Raj inovi a Banja Bukovi ka Banja Prolom Banja G.84 15.0 10.0 5.0 4.89 2335 .0 15.0 50.0 17.25 94.54 23.0 Ulazna 53 56 52 43 44 36 48 43 42 38 36 37 36 34 30 40 36 34 31 30 53 Izlazna 25 25 28 24 25 25 26 24 24 27 25 25 30 25 24 30 28 28 24 24 48 Iskori ena energija TJ/god.74 72.Tabela 14.87 13.96 8.0 15.17 53. Kori enje hidrogeotermalne energije u Srbiji .nastavak Temperatura oC Lokalnost Mladenovac Palanka N.80 50.0 8.0 3.0 20.1 UKUPNO Svrha kori enja B B B B D/B B B D/B D/B D/B B D/B B B B B B B B B D Izda nost l/s 19.0 70.88 3.54 7. 70.65 117.0 15.0 130.78 17.5 7.73 5.0 10.80 102.97 55. Trep a Debrc .0 37.0 15.0 60.44 11.79 92.40 17.0 47.0 13.16 31.

Voda se nakon oduzimanja toplote (ako se koristi za grejanje) ili posle zagrevanja (ako se koristi za hla enje). sastoji se od: 1. Toplotne pumpe Primenom ovog sistema voda slu i kao sredstvo za prenos geotermalne toplote iz terena do toplotne pumpe. kroz drugi (injekcioni) bunar.Naj e i sistemi kori enja geotermalne energije iz subtermalnih fluida (do pribli no 25 0C). trajno ispu ta u neki recipijent. Voda se mo e vra ati u istu izdan ili neku drugu izdan. . Eksploatacionog bunara sa pumpom kojom se crpi voda iz bunara i 2. ili se vra a u izdan.

kako ne bi do lo do hidrauli ke i termodinami ke reakcije. To zna i da u eksploatacioni bunar ne sme da dospe voda koja se utiskuje kroz injekcioni bunar. iz razloga to ona ima ni u temperaturu od vode koja se crpi.Postrojenje za eksploataciju geotermalne toplote iz vode se naj e e sastoji od: . esti su slu ajevi da se iskori ena voda ne vra a u izdan.jednog eksploatacionog bunara iz koga se voda crpi i . Ako se to desi onda se smanjuje energetska efikasnost pumpe. u najbli i . Eksploatacioni i injekcioni bunar se moraju izvesti na odre enom rastojanju. ve recipijent.jednog injekcionog bunara kroz koji se iskori ena voda delimi no ohla ena vra a u izdan.

J. As i dr. Tu spadaju CO2.Komponente hemijskog sastava mineralnih i podzemnih voda uop te. iako u njima nisu zastupljene u ve im koncentracijama. Rn. Br. .INDUSTRIJSKE MINERALNE VODE *Specifi ne komponente ili specifi ni sastojci . Zavisno od njihove koncentracije i koli ine voda. Rb. H2S (HS-). koje mogu imati va no genetsko i lekovito zna enje. one se mogu komercijalno eksploatisati.

Uran .CO2. Bakar .Rb.Ge. Germanijum .Br. Jedinjenja bora . Naj e e se radi o slede im komponentama: y y y y y y y y y y y y y Jod . Litijum .Pod industrijskim mineralnim vodama podrazumevaju se podzemne vode koje sadr e odredjene mineralne komponente u koncentracijama rentabilnim za izdvajanje i dalju (industrijsku) preradu. Soli kalcijuma (Ca).Li.NaCl. Jedna od postoje ih klasifikacija industrijskih mineralnih voda data je u slede oj tabeli. Rubidijum . Ugljendioksid .W.B.J. . Volfram . Amonijumhlorid (NH4Cl) i sl. Kuhinjska so .Cu.U. Brom .

1984) Tip vode Jodne Bromne Jodo-bromne Borne Jodo-borne Stroncijumske Litijumske Rubidijumske Cezijumske Radijumske Komponente Jod (J) Brom (Br) Jod (J) + Brom (Br) Bor (B) Jod (J) + Bor (B) Stroncijum (Sr) Litijum (Li) Rubidijum (Rb) Cezijum (Cs) Radijum (Ra) Minimalna koncentracija (mg/l) 18 200 J (10) Br (200) 250 J (65) B(162. Klasifikacija industrijskih mineralnih voda (Bondarenko & Kulikov. naj e e se eksploati u jod. brom i bor. a u SAD soli kalijuma.5) 500 10 5 1 10 . U Italiji i Japanu se iz ovakvih voda izdvajaju jedinjenja bora i amonijumhlorid. Tabela 15. Iz termalnih voda Karlovih Vari ( e ka) dobijaju se kalcijum-fluorid i glauberova so.5 .Od oko 30 komponenti koje je mogu e eksploatisati iz visokomineralizovanih (rasolnih) voda.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->