DUBOKE HIDROGEOLO KE STRUKTURE

Dr. Veselin Dragi i , red. prof.

Sa aspekta vodonosnosti, izdvajaju se slede e geolo ke sredine: * rastresite i poluvezane sedimentne stene, uslojenost i ija je osnovna karakteristika

*

vrste stene (magmatske, metamorfne i sedimentne) razli itog stepena ispucalosti, odnosno karstifikovanosti *Vodonosna sredina predstavlja geolo ku sredinu (stena, sloj, sediment, formacija) koju karakteri u visoke vrednosti koeficijenata filtracije i specifi ne izda nosti. Dobro su vodopropusne, akumuliraju i odaju slobodne podzemne vode. Obuhvataju ljunkove, peskove, karstifikovane karbonatne i intenzivno ispucale stene.

Geolo ko telo ili geolo ka struktura unutar ijih granica ostaje neprekidan karakter rasprostranjenja, uslova formiranja rezervi i hemijskog sastava podzemnih voda, predstavlja hidrogeolo ku strukturu.

U su tini, hidrogeolo ke strukture predstavljaju (tipske) geolo ke sredine u kojima se formiraju izdani
Osnovna klasifikacija hidrogeolo kih struktura zasnovana je na stepenu poznavanja uslova hranjenja i isticanja podzemnih voda. Sve hidrogeolo ke strukture dele na: y otvorene, y poluotvorene i y zatvorene Pojedini autori izdvajaju 4 tipa hidrogeolo kih struktura: y otvorene, y poluotvorene y poluzatvorene i y zatvorene

Slika 1. ematski prikaz hidrogeolo kih struktura a) otvorene; b) poluzatvorene; c) zatvorene. 1 - vodonosna sredina; 2 - vodonepropusne stene; 3 - padavine

Intenzivno hranjenje izdani odvija se po celoj povr ini njenog rasprostranjenja i izdan je u direktnom kontaktu sa atmosferom. ‡ Poluzatvorena hidrogeolo ka struktura. Hidrogeolo ka struktura kod koje su zone hranjenja poznate ili delom poznate. jezera ili mora. . Isticanje iz izdani se naj e e vr i na kontaktu sa vodonepropusnom podinom ili direktno na dnu re nih tokova. preko povr ine terena. Hidrogeolo ka struktura kod koje su u potpunosti poznate i zone hranjenja i zone isticanja. a zone isticanja delimi no ili potpuno pokrivene. U zatvorenim delovima ovih struktura naj e e su formirane izdani pod pritiskom (arteske izdani). U ovim strukturama formirane su izdani sa slobodnim nivoom.‡ Otvorena hidrogeolo ka struktura.

sa povi enim sadr ajima vodonik-sulfida i gasnih ugljovodonika. Hidrogeolo ka struktura kod koje je zona isticanja u potpunosti poznata i uslovljena kontaktom vodonosne sredine sa vodonepropusnom podinom. Podzemne vode u ovim sredinama su naj e e visoke mineralizacije. Nema kontakta sa atmosferom niti sa drugim vodonosnim sredinama. . a samim tim nema ni vodozamene. Vodonosna sredina je samo delom pokrivena slabije vodopropusnim ili vodonepropusnim stenama. Hidrogeolo ka struktura kod koje je vodonosna sredina potpuno izolovana vodonepropusnim stenama i obi no se nalazi na velikim dubinama. ‡ Zatvorena hidrogeolo ka struktura. ali u njoj formirana izdan naj e e ima slobodni nivo.‡ Poluotvorena hidrogeolo ka struktura. dok je zona hranjenja uglavnom ili delom poznata.

Slika 2. 2008) (1) otvorene. Tipovi hidrogeolo kih struktura (Kre i . (2) poluotvorene. (3) poluzatvorene. (4) zatvorene .

Slika 3. ematski prikaz odnosa izdani pod pritiskom i izdani sa slobodnim nivooom (Prema USBR.) . 1977.

IZDANI SA NIVOOM POD PRITISKOM (ARTESKE IZDANI) .

pri otkrivanju vodonosne sredine bu enjem. Generalno. Karakteri e se pritiskom koji uslovljava izdizanje nivoa podzemnih voda iznad donjeg nivoa vodonepropusne povlate. .‡ Izdan pod pritiskom (confined aquifer) ili arteska izdan (artesian aquifer). predstavlja izdan u kojoj se podzemne vode nalaze pod pritiskom ve im od atmosferskog. ‡ To je izdan formirana u vodonosnoj geolo koj sredini koja je prekrivena vodonepropusnom ili relativno vodonepropusnom sredinom.

Pomenuti naziv ³arteske´. y y y y .y Formirane su u vodonosnim stenama u ijoj su neposrednoj povlati vodonepropusne ili relativno vodonepropusne stene.) confining bed (prev. pri otkrivanju vodonosne sredine bu enjem. Osnovna karakteristika im je da se. u doma oj praksi. esto imenuje kao ³subarteska´. ³ograni avaju i/sputavaju i sloj´). vremenom. a ovaj termin se koristi i za vodonepropusnu podinu/podlogu izdani (i sa slobodnim nivoom). obuhva ene sve vodonosne sredine u kojima se voda nalazi pod pritiskom. a ovim terminom su. gde je 1126. nivo podzemnih voda izdi e iznad nivoa vodonepropusne povlate. Ovakva izdan se. koji je davao vodu pod pritiskom. godine izbu en prvi bunar u Evropi. Nabu ene podzemne vode ne izbijaju uvek na povr inu terena. Vodonepropusna povlata se u medjunarodnoj literaturi naj e e ozna ava kao (eng. ali se njihov nivo uvek izdigne iznad gornje granice vodonosne sredine. Takvi bunari su kasnije nazivani su arteskim. ove izdani su dobile po provinciji Artoa (Artois) u ju noj Francuskoj (stari naziv Artesia).

Slika 4. Trodimenzionalni prikaz odnosa izdani sa slobodnim nivoom i izdani pod pritiskom

‡

Vodonepropusna podina. Relativno vodonepropusna geolo ka formacija koja le i ispod vodonosne sredine ili vodonosnog sloja. Vodonepropusna povlata. Relativno vodonepropusna geolo ka formacija koja le i iznad vodonosne sredine ili vodonosnog sloja. Arteski bunar. Bunar koji kaptira podzemne vode sa arteskim pritiskom koji se nalazi iznad povr ine terena. Arteski izvor. Izvor koji isti e iz arteske izdani. Pojava ovih izvora na povr inu terena naj e e je vezana za razlomne strukture ili mesta gde je erozijom otkrivena arteska izdan (re ni tokovi i druge vodne akumulacije). Isticanje vode kod ovih izvora esto je pra eno gasovima. Subarteska izdan. Generalno, to je izdan kod koje se nivo nalazi iznad vodonosne sredine (izdan pod pritiskom), ali ispod povr ine terena, to onemogu ava slobodno izlivanje vode na povr inu terena. Subarteski bunar. Bunar koji kaptira subartesku izdan, odnosno izdan sa pritiskom nedovoljnim da izdigne vodu iznad povr ine terena da bi do lo do samoizliva.

‡

‡

‡

‡

‡

‡

Arteski pritisak. Visina pijezometarskog pritiska u arteskom vodonosnom sloju iznad neke referentne kote (ta ke). Arteski sistem ili sistem pod pritiskom. Sistem koji uslovljava formiranje arteskih, tj. voda pod pritiskom. ine ga vodonosna (izdanska) zona, vodonepropusna podina i povlata, oblast savremenog hranjenja i dreniranja, oblast formiranja i rasprostranjenja pritisaka podzemnih voda. Geostati ki pritisak ili litostati ki pritisak; pritisak stena. Vertikalno optere enje u Zemljinoj kori koje nastaje kao posledica sile gravitacije, a manifestuje se kao pritisak vi ih na ni e le e e stenske mase. Pod dejstvom ovog pritiska dolazi do zbijanja i o vr avanja pritisnutih stena. Arteska povr ina. Visina pijezometarske povr ine u arteskom vodonosnom sloju iznad neke referentne kote (ta ke). Karta povr ine pritisaka ili karta izopijesta. Karta na kojoj je prikazana pijezometarska povr ina arteske izdani, pomo u konturnih linija ± hidroizopijesti.

‡

‡

‡

‡

. egzistuje izdan sa slobodnim nivoom. izdi u iznad nivoa povlate. *Otkrivanjem vodonosne sredine bu enjem.Op te karakteristike izdani pod pritiskom su: *Vodonosna sredina/izdanska zona je potpuno zasi enu slobodnim podzemnim vodama i ograni ena je vodonepropusnom podinom i povlatom. podzemne vode se. Nadizdanska zona (zona aeracije) izostaje. *Oblast hranjenja (i formiranja pritiska) i oblast rasprostranjenja se ne poklapaju i esto su znatno udaljene jedna od druge. Deo izdani pod pritiskom je uvek hipsometrijski ni i u odnosu na deo sa slobodnim nivoom. pod pritiskom. *U delovima terena gde vodonosne stene izbijaju na povr inu terena. Veli ina ovog pritiska (visina dizanja vode) zavisi od polo aja slobodnog nivoa izdani (u delu sa slobodnim nivoom) i dubine posmatrane/nabu ene ta ke u (delu) izdani pod pritiskom.

po pravilu. s obzirom na postojanje vodonepropusne povlate. . * Re im nivoa i kvaliteta podzemnih voda je znatno stabilniji u odnosu na izdani sa slobodnim nivoom.* Izdani pod pritiskom egzistuju u sredinama razli itih strukturnih tipova poroznosti: me uzrnskoj.rasedne zone . U odnosu na izdani sa slobodnim nivoom. Temperatura podzemnih voda. manje su podlo ne zaga enju sa povr ine terena.fleksure. .monoklinale. u okviru arteskih basena (koji predstavaljaju strukture u okviru kojih su naj e e formirane izdani pod pritiskom). . pukotinskoj i kavernoznoj. * . raste sa dubinom njihovog zaleganja Pored temperaturne. Predispozicija za njihovo formiranje je odredjena geolo ko-tektonska forma terena: .sinklinale. izra ena je i vertikalna hidrohemijska zonalnost.serije slojeva u sedimentnim basenima (arteski baseni).

u zonama raseda. u seizmi ki aktivnim oblastima. koje se manifestuje utiskivanjem vode iz (pod te inom) sabijenih sedimenata u vodonosne stene. magmatske aktivnosti i dr. a porni prostor. * Prisustvo gasova. koji ispunjavaju vode dostigao relativnu postojanost i ne menja se. *Geostati ko optere enje stenskih masa u povlati (krovini) vodonosne sredine. *Geodinami ki faktori. Pod uticajem geostati kih pritisaka. odnosno. *Izmene poroznosti stenskih masa. kao rezultat formiranja novih minerala. koji postoje u vodonosnim sredinama u kojima je proces ³sabijanja´ stena zavr en. . najvi e se sabijaju gline. stene koje su manje podlo ne sabijanju. dok je ovaj fenomen znatno manje izra en kod peskova i ljunkova. na ra un naprezanja stenskih masa.Faktori koji izazivaju pritisak podzemnih voda su: *Hidrostati ki pritisci.

Slika 5. Arteske izdani u stenskim kompleksima razli ite strukture poroznosti .

ELEMENTI IZDANI POD PRITISKOM Elementi izdani pod pritiskom su: * * * * izdanska zona. ematizovani profil izdani sa slobodnim nivoom i pod pritiskom . oblast savremenog hranjenja i formiranja pritisaka. oblast rasprostranjenja pritisaka i oblast dreniranja izdani. Slika 6.

oblast rasprostranjenja pritisaka. m . Elementi izdani pod pritiskom 1 . a¶ .Slika 7. a .unutra nja oblast hranjenja. 4 . H1.bezvodne stene.pravac kretanja podzemnih voda.oblast dreniranja. b .slobodni nivo izdani. H2 .debljina izdani . c . 5 .spolja nja oblast hranjenja.nivo pod pritiskom (pijezometarski nivo). 2 .pijezometarski pritisci u presecima I i II. 3 .vodonosne stene.

koja je pokrivena vodonepropusnom povlatom i podinom.‡ Izdansku zonu ini vodonosna sredina potpuno zasi ena podzemnim vodama. Oblast savremenog hranjenja i formiranja prtitisaka ine unutra nja i spolja nja oblast (slika 7). povr inske i podzemne vode se. gde se vr i infiltracija povr inskih i voda od atmosferskih padavina. Pod dejstvom sile te e. ‡ ‡ ‡ . iz spoljne oblasti. atmosferske. slivaju u oblast prihranjivanja i formiranje pritisaka. a koje ine gornju i donju granicu izdani. Unutra nju oblast hranjenja predstavlja deo samog vodonosnog horizonta (sredine). Debljina izdanske zone (m) predstavlja vertikalno rastojanje izme u gornje i donje granice izdanske zone u posmatranoj ta ki. a karakteri e se pritiscima/nivoima podzemnih voda iznad povlate vodonosne sredine. Oblast rasprostranjenja izdani (rasprostranjenja pritisaka) obuhvata deo terena izme u oblasti hranjenja i oblasti dreniranja. Spoljna oblast hranjenja je van granica arteske vodonosne sredine.

7 ± uzlazni izvor . e . 1980) a. obuhvata skup svih prirodnih otkrivenih (uzlazni izvori) i skrivenih dreniranja: u rastresite kvartarne nanose. 2 .u aluvijalne nanose. f .Oblast dreniranja obuhvata delove terena na kojima vodonosne stene izbijaju na povr inu. d.po rasedu. f . 1 .u druge vodonosne sredine pod pritiskom. b .submarinsko dreniranje.pravac kretanja podzemnih voda. e. Oblast dreniranja. a koji su hipsometrijski ni i u odnosu na unutra nju oblast hranjenja.pijezometarski nivo. korita reka. Slika 8. d .izdan. po pravilu. 5 . c .bu otina sa nivoom pod pritiskom. 3 . b.bezvodne stene.u koritu reke.otkriveno dreniranje.po kontaktu sa vodonepropusnim stenama. a . dna jezera i mora i sl. c . 6 .vodonosne stene. Otkriveno i skriveno prirodno dreniranje izdani pod pritiskom (Klimentov.skriveno dreniranje. 4 .

. Arteski baseni: y y y y y Arteski Arteski Arteski Arteski Arteski baseni u glacijalni sedimentima baseni u rasednim strukturama baseni u nanosnim lepezama predgornih zona baseni platformnih oblasti baseni sinklinalnog tipa.Arteski basen: Geolo ka (hidrogeolo ka) struktura sinklinalnog tipa. u kojoj se nalaze vodonosni slojevi pokriveni ili proslojeni sa vodonepropusnim i koji sadr e vodu pod pritiskom... esto velikih razmera. .

pri normalnom obliku reljefa. b .arteski basen s dva vodonosna horizonta pri inversnom obliku reljefa .arteski basen s vodonosnim horizontom u vidu monoklinale. ematski prikaz razli itih tipova arteskih basena a .arteski basen s dva vodonosna horizonta.Slika 9.arteski basen s jednim vodonosnim horizontom. c . d .

K i Ra pove ava. a u najdubljim horizontima sa hloridima. a na ve im dubinama u visokomineralizovane. Hidrohemijska zonalnost je karakteristi na za mnoge geolo ke strukture. Ba smanjuje. nalaze se malomineralizovane vode. Tako se sa dubinom sadr aj Fe.HIDROHEMIJSKA ZONALNOST Hidrodinami ka zonalnost naj e e je pra ena hidrohemijskom zonalno u. a sadr aj Br. U gornjoj zoni preovla uju Ca i Mg a u najdubljim Na i Ca. yPromena katjonskog sastava s pove anjem dubine manje je izra ena. odnosno zoni intenzivne vodozamene. odnosno rasolne vode. yU najpli oj. koje s dubinom postepeno prelaze u mineralizovane. yS pove anjem dubine javlja se i odgovaraju a zakonomernost i nekih drugih komponenti hemijskog sastava. Si. Pona anje pojedinih komponenti hemijskog sastava odre eno je fizi ko-hemijskim uslovima koji na dubinama tamo vladaju. S dubinom. naj e e se menjaju i mineralizacija i op ti hemijski sastav. . Mn. koji se s dubinom smenjuju sa sulfatima (SO42-). a posebno oksido-redukcionim uslovima. yU anjonskom sastavu podzemnih voda gornje zone preovla uju hidrokarbonati (HCO3-).

malomineralizovanih voda. u odnosu na hidrohemijsku zonalnost. 1988) A. B . C . B. C .fundament arteskog basena . inverzije.hidrogeohemijske zone: A . ema hidrogeohemijske zonalnosti arteskih basena (Kirjuhin.‡ Najbolje izra ena hidrohemijska zonalnost kontatovana je u: y arteskim basenima y platformnim oblastima i y starim kristalastim titovima. ‡ Slika 10. Korotkov & Pavlov.mineralizovanih voda. tj. 2 .visokomineralizovanih (rasolnih) voda.granica izme u hidrogeohemijskih zona. 1 . to je slu aj s naftnim i aridnim podru jima zemlje. No. u nekim slu ajevima postoje i zna ajna odstupanja.

1993) .Slika 11. Hidrogeohemijska zonalnost Kanadskog kristalastog tita (Gascoyne & Kamieni.

. 17 i 18).i dr. Oni imaju isti redni broj. itd. utvr ivanjem pravaca i brzine kretanja podzemnih voda i zaga uju ih supstanci u njima. brzine kretanja (vodozamene). geneze. 8O17 i 8O18 ima redni broj 8 i atomske mase 16. ‡Deo hidrogeologije koji se bavi odre ivanjem starosti. kiseonik 8O16. ali razli it broj neutrona. tj. . koriste i sklonost izotopskih parova odre enih elemenata ka frakcionaciji* (isotopic fractionation). uslova formiranja njihovih rezervi i kvaliteta.. posredno. ‡Izotopi mogu biti prirodni i ve ta ki. naziva se izotopska hidrogeologija ‡Izotopi su atomi koji imaju isti broj protona u atomskom jedru.STAROST VODA ‡Izotopski sastav podzemnih voda slu i za ocenu njihove starosti i porekla i. razdvajanju na lak e i te e frakcije. na ina prihranjivanja.. mogu eg intenziteta eksploatacije. ali razli itu atomsku masu (npr.

Stabilni izotopi su izotopi sa stabilnim atomskim jezgrima. Mogu biti: ‡ prirodni i ‡ ve ta ki. Brojniji su od radioaktivnih izotopa.015 %). 17O i 18O (99.9 % i 1. Kiseonik ima tri: 16O.2 %).‡ Izotopi koji poti u iz kosmosa i radioaktivnih materija koje se nalaze u Zemljinoj kori nazivaju se prirodni izotopi.035 % i 0. 0. Radiogeni izotopi su izotopi koji nastaju raspadom radionuklida.1 %). vodonik tako e tri: 1H i 2H (99. Radioaktivni izotopi koji se esto nazivaju radioizotopi ili nestabilni izotopi su nestabilna jezgra koja pri svojoj transformaciji emituju neku vrstu radioaktivnog zra enja (alfa. odnosno izotopi koji ne podle u radioaktivnom raspadu.76 %. ‡ ‡ ‡ ‡ . a ugljenik dva stabilna izotopa: 12C i 13C (98. Mogu biti radioaktivni.985 % i 0. beta i gama). ali ne moraju.

Tricijumska jedinica ± TJ (tritium unit . najvi e nastaje pri nuklearnim probama.‡ Tricijum je kratko ive i izotop vodonika (period poluraspada ± 12. U vidu Ätritirane³ vode koristi se za trasiranje izdanskih tokova i za odre ivanje starosti vode. ukupno tri nukleona. ‡ .TU) je jedinica kojom se izra ava broj atoma tricijuma u odnosu na broj atoma vodonika: 1TJ = 1 atom T na 108 atoma H. godine nadalje. i koji je direktno uklju en u molekul vode kao 1H3HO ili 1HTO. Obele ava se simbolom 1H3.5 godina) koji u jezgru sadr i jedan proton i dva neutrona. a esto i sa T. Od 1945. U prirodnim uslovima nastaje u atmosferi pri uzajamnom delovanju kosmi kih zraka sa azotom i kiseonikom.

Kod elemenata koji imaju vi e stabilnih izotopa. fosila. Koristi se za re avanje razli itih problema u geologiji. 13C/12C = 0. hla enja i. 2H/1H = 0. sledstveno. kod promene njihovih agregatnih stanja. koli inski odnosi izotopa nisu stalni. naro ito starosti stena.011). vode i sl. pod uticajem razli itih geohemijskih procesa.00015. koli ina D i 18O u prirodnim vodama menja se prilikom njihovog zagrevanja.002. U na elu. . ve se menjaju usled izotopske frakcionacije.Izotopski odnos predstavlja kvantitativni odnos najmanje i najvi e zastupljenog izotopa (18O/16O = 0.

skra eno. SMOW (H. na osnovu koga se sadr aj D i 18O u prirodnim vodama izra ava u relativnim jedinicama. na osnovu koga se sadr aj deuterijuma (D) i izotopa kiseonika 18O u prirodnim vodama izra ava u relativnim jedinicama.Najstabilniji (najjednorodniji) izotopski sastav ima okeanska voda na dubinama ve im od 500m i upravo je iz te injenice proistekla ideja da se njen izotopski sastav usvoji kao standard/referenca. Termin se odnosi na izotopski sastav okeanske vode na dubinama ve im od 500 m. koji je najstabilniji i koji je usvojen kao standard.) Standard Mean Ocean Water ili.Craig. 1963. Pun naziv ovog standarda je (eng. .). Standardna srednja okeanska voda (standard mean ocean water .SMOW).

Izotopski sastav vode ini izotopski sastav vodonika i kiseonika koji ulaze u sastav molekula vode. Izra ava se u promilima Å odstupanja od SMOW-a i prikazuje kao D za te ki vodonik (deuterijum) i 18O za te ki kiseonik. na osnovu slede ih relacija: D( Å) = [(D/1H)uzorka ± (D/1H)smow)]/ (D/1H)smow)·1000 18O( Å) = [(18O/16O)uzorka ± (18O/16O)smow)]/ (18O/16O)smow) ·1000 .

pa se. formiraju i padavine.Neki osnovni principi preraspodele lakih i te kih stabilnih izotopa vodonika i kiseonika u prirodnim vodama su: Prilikom isparavanja (pri kome "energizirani" molekuli vode prelaze iz te nog u stanje vodene pare) laki izotopi molekula vode (sa injeni od 1H i 16O) pokre u se i transformi u u paru mnogo br e od te kih. Kao rezultat toga. vodena para je bogatija lakim izotopima vodonika i kiseonika. y Koncentracija te kih izotopa u prirodnim vodama smanjuje se sa pove anjem geografske irine i sa pove anjem nadmorske visine. a kao posledica ve pomenutog "efekta mase". y Oblaci imaju "lak i" izotopski sastav u odnosu na okeane koji (kroz proces isparavanja) "snabdevaju" atmosferu vodenom parom. Prilikom kondenzacije vode u atmosferi (oblacima) i formiranja padavina. odvija se obrnuti proces: te ki molekuli vode br e kondenzuju. Najmanja koncentracija D i 18O je u padavinama planinskih i oblasti sa hladnom klimom. u ostatku vode u oblacima smanjuje sadr aj te kih izotopa. y . kao i u polarnom ledu. a preostala voda u te noj fazi bogatija je te kim izotopima. dok se njihove najve e koncentracije bele e u povr inskim i podzemnim vodama aridnih oblasti.

odnosno. reka.Meteorska linija prirodnih voda ‡Na osnovu ispitivanja velikog broja uzoraka prirodnih voda (padavina. postoje odstupanja od definisane linearne zavisnosti usled usporene vodozamene. grafi ki je prikazana u vidu "Globalne meteorske linije voda" (eng. izme u D i 18O: ‡ D=8 18O + 10 ‡Ova. posebno kod termalnih. jezera) ustanovljena je linearna relacija izme u koncentracija deuterijuma i kiseonika-18 u njiuma. . limearna relacija. zagrevanja voda i dr. prikazane na slici 13. ‡Kod podzemnih voda dubljih vodonosnih struktura. Global Meteoric Water Line-GMWL).

1963.) .Slika 12. Globalna meteorska linija voda (Craig.

y Me utim. y U najve em broju slu ajeva u GMWL se "uklapaju" i podzemne vode plitkih izdani. odnosno od inicijalnog (meteorskog) sastava. a posebno kod geotermalnih nalazi ta sa temperaturama fluida od 80oC i vi e. kod dubokih izdani (koje su. Stoga je GMWL standard i referenca za interpretaciju rezultata savremenih regionalnih i lokalnih izotopskih ispitivanja podzemnih voda i odre ivanja njihovog (meteorskog) porekla i uslova kretanja. sa termalnim vodama). s obzirom na njihovu blisku prostornu i hidrauli ku vezu sa padavinama i povr inskim vodama. .y Uo ljivo je da se najve i broj ta aka gotovo savr eno uklapa u liniju definisanu relacijom. izotopski sastav voda odstupa od GMWL. naj e e.

Tabela 1. Primeri regionalnih meteorskih linija voda .

1961). Siva linija pokazuje trend za Otavu. Kanada (velike oscilacije u temperaturi.Slika 13. Adaptirano od Clark & Fritz (1997) . Podaci su normalizovani prema VSMOW. vla ni klimat). Plava linija pokazuje trend padavina za severni Oman (topli. suvi klimat). Odnos 18O i 2H u padavinama. Crna linija pokazuje srednji trend padavina na globalnom nivou (Craig.

1995). Preuzeto iz U. Geological Survey (Dutton. .S. Odnos kiseonikovih i vodonikovih izotopa u uzorcima podzemnih voda iz plitkih nezasi enih izdani i dubokih zasi enih izdani u ju nim visoravnima SAD. Voda iz zasi enih izdani ima manje koncentracije te kih izotopa. kada su vode formirane. to ukazuje na hladnije klimatske uslove u periodu mla eg pleistocena.Slika 14.

fosila i drugih geolo kih objekata u godinama ili milionima godina. Starost mo e biti relativna i apsolutna. odre ena na osnovu kvantitativne odredbe sadr aja radioaktivnih elemenata (pretka) i produkata njihovog raspada (potomka). minerala. stvaranja jednog sloja ili formacije. izumiranja jednih i nastanka drugih organizama i dr.). ‡ Izotopska starost koja se naziva i radiometrijska je starost stena. .STAROST PODZEMNIH VODA ‡ Geolo ka starost je vreme koje je proteklo od bilo kog geolo kog doga aja (formiranja mora.

. D ± broj atoma Änaslednika³ u vreme izrade analize (sekundarni izotopi) i P ± preostali broj atoma Äroditelja³ u isto vreme (primarni izotopi). fosila i drugih geolo kih oblika (vidi: apsolutna starost): 1 ¨ D¸ T ! ln© 1  ¹ Pº ª gde su: T ± apsolutna starost.Jedna ina za odre ivanje starosti je zasnovana na zakonu radioaktivnog raspada. po kojoj se odre uje apsolutna starost stena. ± konstanta radioaktivnog raspada. minerala.

do njenog uzorkovanja na mestu isticanja ili ispumpavanja. odnosno pre infiltracije. ± sadr aj radioaktivnog izotopa u po etnom vremenu (t = 0) i ± konstanta raspada radioaktivnog izotopa. .Starost podzemnih voda predstavlja vreme koje je proteklo od poslednjeg kontakta vode sa atmosferom. Odre uje se radioizotopskom metodom saglasno jedna ini: Nt ! e N0 gde su: Nt N0 t ± sadr aj radioaktivnog izotopa u momentu vremena t.

Metoda omogu ava odre ivanja pravca i brzine kretanja podzemnih voda.000 godina. ‡ Ugljenik-14 ili radioaktivni ugljenik je radioaktivni izotop ugljenika . koji nastaje u atmosferi pod dejstvom kosmi kog zra enja. ugljenikova metoda (carbon method). ukoliko je ona manja od 50. kao tzv. Obrazuje se u atmosferi pri uzajamnom delovanju kosmi kih zraka sa azotom. .730 40 godina. Koristi se za odre ivanje starosti. sa periodom poluraspada od 5.6C14. Maksimalno mogu e odre ivanje starosti je u ovom trenutku oko 60 godina.‡ Tricijumsko datiranje predstavlja odre ivanje starosti vode i drugih supstanci na osnovu merenja koncentracije tricijuma. posebno u arheologiji.

Radioaktivni ugljenik se jo u vazduhu Äugra uje³ u molekule ugljendioksida (CO2). U sredini u kojoj nema razmene CO2. posredno. preko koga dospeva u tkivo biljaka. a potom. Kontinuitet nastajanja (u atmosferi) i nestajanja (radioaktivnim raspadom) dovodi do toga da je koncentracija ovog izotopa u ivim organizmima konstantna. pa je. i tkivo ivotinja. na osnovu preostale koncentracije ovog izotopa u nekom biolo kom uzorku. . mogu e utvrditi (datirati) kada je kru enje ugljenika zaustavljeno (npr. kada je ivotinja uginula). koncentracija 14C opada tokom vremena (u skladu sa brzinom njegovog radioaktivnog raspada*).

1978) . Ca2+ i Na + sa promenama dubine podzemnih voda (prema Egger.Slika 15. 14C-. Promene 3H-.

‡ industrije ‡ fla iranje II.Navodnjavanje poljoprivrednih povr ina (naro ito u Vojvodini) III. jedinjenja.Dobijanje korisnih iz termomineralnih voda komponenata (elementi.Vodosnabdevanje ‡ snabdevanje gradova. gasovi) .Hidrotermalna energija V.PRAKTI NI ASPEKTI DUBOKIH HIDROGEOLO KIH STRUKTURA I.Mineralne vode (najve i broj termomineralnih voda vezan je za duboke hidrogeolo ke strukture) IV.

HIDROGEOTERMALNOST DUBOKIH HIDROGEOLO KIH STRUKTURA .

Predstavljaju pogodne energetske izvore u ekolo kom pogledu. para i gasovi. te nih i gasovitih goriva. plastenika i stambenih objekata. Kori enjem u zagrevanju staklenika. petrogeotermalna) koja se mo e koristiti kao toplota za njeno direktno kori enje ili za pretvaranje u druge vidove energije. kojima dolazi do osloba anja toplote. Izvori geotermalne energije su razli iti procesi unutar Zemlje. iste obnovljive. naziva se geotermalna toplota. Resursi toplotne energije koji se sre u u prirodnim uslovima (vrela voda. smanjuje se potro nja elektri ne energije. nazivaju se geotermalni resursi. ili alternativne izvore energije. Toplota koju sadr i planeta Zemlja u svojoj unutra njosti.‡ Geotermalna energija predstavlja toplotnu energiju Zemlje (hidrogeotermalna. ‡ ‡ . jer se njihovim kori enjem daleko manje zaga uje ivotna sredina u odnosu na fosilna goriva. bez obzira na njeno poreklo. vrele suve stene). Spada u tzv.

naziva se geotermalni sistem.Srednjetemperaturna sa 100 0C>T<200 0C Deo Zemljine kore sa specifi nim geolo kim. . hidrogeolo kim i geotermalnim karakteristikama.Niskotemperaturna sa T<100 0C .Le i ta geotermalne energije se prema temperaturi dele na: . u kome je geotermalna toplota koncentrisana u toj meri da se mo e koristiti kao energetski izvor.

. naziva se hidrotermalni sistem. nazivaju se geotermalne zone. ispunjene hidrogeotermalnim fluidima. u kojoj se sre u brojne savremene i paleogeotermalne pojave. ‡ Onaj deo Zemljine kore u kome se pored konduktivnog prenosa geotermalne toplote kroz vodonepropusne stenske mase vr i konvektivni prenos geotermalne toplote kroz vodopropusne stenske mase. istra nim bu enjem ili aviotermalnim ispitivanjima iz vazduha. utvr ena na osnovu temperaturnih merenja sa povr ine terena. dok anomalna pove anja temperature Zemljine kore u pojedinim podru jima. predstavljaju geotermalne anomalije. komparativan sa drugim konvencionalnim izvorima energije. koji se mogu racionalno eksploatisati i koristiti kao energetski izvor.‡ Podru je na Zemljinoj povr ini sa prete no pozitivnim geotermalnim anomalijama.

u se. The grey shaded strata are water-saturated izvor. Small quantities of water are able to exit the aquifer system via a µshort-circuiting¶ dubine. Recharge falling on the limestone aquifer outcrop slowly down-dip. podrazumevaju fenomeni formiranja i pojavljivanja termalnih voda. te se na povr ini pojavljuje kao topao cool during its re-ascent.Hidrotermalnost (ili hidrogeotermalnost) je je pojam pod kojim najkra em. Rainfall recharge Dip slope springs Gro un dwa te r flow Lim esto ne Scarp slope springs Cool Artesian (overflowing) well Piezometric suface NonWarm artesian well spring Mudstone Tem Warmer pro peratu gre re i ssiv n ely creas e d ow nwa s r ds Warm Slika 16. i posti u vi u temperaturu sa pove anjem increasing depth. Figure 2. Hidrotermalnost (ili hidrogeotermalnost) pojam pod kojim se. u najkra em. ematizovani profil kroz hidrogeolo ki sistem. Brzina kojom se podzemna voda fault. Deo voda se drenira iz izdani predisponiran rasednom strukturom.5 Schematic cross section through a groundwater system. limestone. podrazumevaju fenomeni formiranja i pojavljivanja termalnih voda. equilibrating with progressively higher temperatures with ows Padavine koje dospevaju na kre njake se postepeno infiltriraju. The ascent along a high permeability fault may be so rapid that the water does not substantially kre e uz rased mo e biti tolika da se voda ne ohladi u ve oj meri. emerging as a warm spring. Fault Mudstone .

dok gornja granica prelazi 100oC. ‡Hipertermalne vode ili visokotermalne vode obuhvataju grupu ermalnih voda sa temperaturom ve om od temperature ove jeg tela (T > 42 0C). god < T < 35 0C). ‡Termomineralne vode su generalno sve termalne vode sa visokim sadr ajima rastvorenih mineralnih soli. Pojedini autori uzimaju kao donju granicu T=20 0C. . esto se nazivaju pravim termalnim vodama.Termalne vode. Na elno. a manjom od temperature ljudskog tela (tsr. Za umereni klimatski pojas donja temeperaturna granica iznosi 20 0C. ‡Hipotermalne vode ili subtermalne vode obuhvataju grupu termalnih voda sa temperaturom ve om od srednje godi nje temperature mesta. termalne vode su (podzemne) vode ija je donja temperaturna granica odre ena srednjom godi njom temperaturom oblasti u kojoj se pojavljuju. generalno sve vode sa temperaturom ve om od srednje godi nje temperature mesta.

u uslovima kada temperatura gasovitog fluida padne ispod kriti ne temperature. okeanske i magmatogene vode). Hidrotermalne pojave (hydrothermal phenomena). koji se obi no sre u u savremenim vulkanskim oblastima. pregrejanih para i gasova.‡ Hidrotermalni rastvor (hydrothermal solution). Predstavlja sme u voda razli itog porekla (meteorske. to uslovljava njegovo kondenzovanje. gejzire. fumarole i druge vidove isticanja termalnih voda. Iz njih se esto odla u sulfidna le i ta pra ena plemenitim metalima. Pregrejani rastvor koji nastaje u hidrotermalnoj fazi. Termin se odnosi na termalne izvore. ‡ .

. Hidrotermalne pojave u srednjeokeanskom riftu su prvi put otkrivene u podru ju Galapagosa 1977. Zbog izlu ivanja sulfida kao koloida koji su karakteristi ne crne boje. i potom u vidu toplih izvora Ävra a³ nose i rastvoreni sumpor i metale izlu ene iz bazaltne magme. cink i gvo e.‡ Hidrotermalne pojave u okeanskim riftovima zna ajne su za razumevanje alteracija stena okeanskog dna. Crni dimnjaci se javljaju uglavnom u riftovima sa brzim irenjem plo a. Sli na hidrotermalna polja se nalaze i u Isto nopacifi kom riftu. Hidrotermalni rastvori* su ustvari morska voda koja se poniranjem du pukotina i raseda blizu rifta zagreva. olovo. ove pojave se nazivaju ÄCrni Dimnjaci³ (balck smokers). gde je temperatura hidrotermalnog rastvora oko 350 0C. Me u njima dominiraju bakar.

‡ Beli dimnjaci (white smokers). nazvani su crnim dimnjacima. usled ega zadobijaju belu boju. Hipertermalni rasol ili visokotermalni rasol. od ega najvi e barita i silicije. Termin u upotrebi u engleskoj tehni koj terminologiji kojim se opisuju rasolne vode koje obi no isti u na morskom ili okeanskom dnu. bakar. U sebi nose ve e koli ine rastvorenih mineralnih materija. Karakteri u se temperaturama do 56 0C. Hidrotermalne pojave u srednjeokeanskom riftu u vidu toplih izvora. nose i u sebi rastvoreni sumpor i metale (olovo. salinitetom do 256 Å i izuzetno visokim sadr ajima jona metala (npr. Crni dimnjaci black smokers). ‡ ‡ . rasoli na dnu Crvenog Mora). Predstavljaju morsku vodu koja se nakon poniranja du raseda i pukotina u zoni rifta zagreva i potom u vidu vrelih izvora isti e na okeanskom dnu (u riftnim dolinama). cink i gvo e) izlu ene iz bazaltne magme. zbog karakteristi ne crne boje. Javljaju se u uglavnom u riftovima sa brzim irenjem plo a. Usled izlu ivanja sulfida u koloidnom stanju. Hidrotermalne pojave u u vidu toplih izvora sa temperaturom 100 ± 350 0C koje se javljaju u isto nopacifi kom grabenu.

Nastanak ³crnih dimnjaka´ u riftovima sa brzim razmicanjem plo a .Slika 17.

izdvajaju se tri geotemperaturne zone zemljine kore: * gornja ili spoljna (najpli a) zona. Temperature podzemnih voda. koja se naziva jo i zonom postojanih godi njih temperatura ili neutralnim slojem * duboka ili unutra nja zona u kojoj je toplotni re im odre en endogenim procesima. . variraju u irokom dijapazonu. u kojo je osnovni izvor toplote sun eva energija * prelazna (srednja) zona. od ispod 0oC do preko 100 oC (pregrejane vode). ve je istaknuto.Toplotni re im Zemlje uslovljen je sun evom radijacijom i toplotom iz unutra njosti planete. Na elno.

u proseku.. Cikli na kolebanja temperature zavise od promena intenziteta sun eve radijacije u toku dana. do dubine 0. ra lanjenosti reljefa. sezonskih. na godi njem ili vi egodi njem nivouu. Karakter raspodele toplote zavisi od: vrsta vegetacije.0 m. (vi e)godi njih) kolebanja temperatura.8-2. ovodnjenosti terena i dr.40 m. . Dnevna kolebanja temperatura u ovoj zoni manifestuju se. a godi nja do 20 . Razlika izme u maksimalne i minimalne temperature naziva se amplitudom (dnevnih.‡ Gornju zonu karakteri e nestabilan temperaturni re im. po sezonama. litolo kog sastava stenskih masa.

1). Kao gornja granica neutralnog pojasa usvaja se dubina na kojoj godi nja amplituda kolebanja temperature ne prelaze 0. prakti no. U njoj.1oC (tabela 15. Temperatura je bliska srednjoj godi njoj temperaturi stena koje le e iznad ovog pojasa i neznatno odstupa od srednje godi nje temperature vazduha konkretne oblasti. izostaju godi nja kolebanja temperature. .‡ Srednja zona formira se u delu vertikalnog profila zemljine kore koji je u opsegu dubina ispod uticaja sun eve radijacije i iznad dubinskog (endogenog) toplotnog toka.

Za ovu zonu je vezano formiranje termalnih voda koje se odlikuju stabilnijim temperaturnim re imom u odnosu na podemne vode gornje zone. rotacione energije Zemlje.‡ Duboku geotemperaturnu zonu karakteri e odre eni trend pove anja temperature sa dubinom. a toplota se osloba a na ra un: radioaktivnog raspada urana. radijuma i kalijuma (radiogena toplotna energija). osloba anja energije/toplote pri tektonskim pokretima. . gravitacione diferencijacije elemenata/komponenti koji ulaze u hemijski/mineralo ki sastav dubokih delova Zemlje. torijuma.

naj e e. i y (neo)tektonski aktivne. Formirane su u okviru dubokih (arteskih) horizonata. geosinklinalne oblasti Termalne vode platformnih oblasti naj e e su visoko mineralizovane/rasolne i imaju karakter mineralnih industrijskih voda. visokotermalne ugljokisele-azotne vode. Za oblasti savremenog vulkanizma vezane su. pojave termalnih voda su naj e e vezane za zone markantnijih razloma. U okviru geosinklinalnih nevulkanskih oblasti. Na povr ini terena se naj e e pojavljuju u vidu gejzira . koje su na ve im dubinama pregrejane i do preko 300 oC.Pojavljivanje termalnih voda Pojave termalnih voda naj e e su vezane za: y oblasti savremene ili skoro zavr ene vulkanske aktivnosti.

Gornje granice dubina pojasa postojanih temperatura nekih evropskih gradova Grad Edinburg Beograd Pariz Cirih Kijev Sankt Peterburg Brisel Dubina zaleganja (m) 11. .9 13.6 Prakti ni aspekt fenomena hidro(geo)termalnosti je taj da se unutra nja toplota zemlje eksploati e uz pomo vode.2 15.0 15.0 15.Tabela 2.0 14. kao (iz)nosioca te toplote.6 15.

visokotemperaturna nalazi ta u kojima. zemljina toplota eksploati e upumpavanjem hladnih i ekstrakcijom zagrejanih (toplotom stene) voda. pri emu deo vode vaporira.Nalazi ta ³suve pare´ (eng. 2. 3. izdvajaju se 4 tipa hidrogeotermalnih resursa : 1. Low-temperature fields). . u odnosu na prethodni tip. Wet steam fields). Dry steam fields) ± to su visokotemperaturna nalazi ta u kojima je poroznost stena mala pa je mala i koli ina vode koja prolazi kroz izvor toplote (npr. to omogu uje njihovu direktnu aplikaju u sistemima grejanja.Nisko-temperaturna nalazi ta (eng.Nalazi ta tipa ³suva (topla) stena´ (eng.mlado magmatsko telo) i u celosti vaporira (produkuje se u vodenu paru). 4. s obzirom na odsustvo podzemnih voda.Na osnovu mehanizma mogu e ekstrakcije/eksploatacije toplote.Nalazi ta ³vla ne pare´ (eng. ve a koli ina vode prolazi kroz izvor toplote. preko odgovaraju eg sistema bu otina. Dry (hot) rock). a deo se produkuje kao ³te na termalna voda´. iz kojih se. u kojima su temperature voda 50-80oC.

sa nekoliko hiljada registrovanih hidrotermalnih pojava.Najpoznatiji svetski hidrogeotermalni regioni vezani su za oblasti savremenog vulkanizma: y y y y Ostrva Island. Poluostrvo Kam atka (Rusija). Lukovska banja (60oC) i dr. uglavnom niskotermalnih voda. Nacionalni park Jeloustoun (Vajoming. Novi Zeland. Vranjska banja (oko 100 oC). . U Srbiji postoji veliki broj prirodnih ili bu enjem otkrivenih pojava. SAD) koji predstavlja svetski kuriozitet. Sijarinska banja (71 oC). Bogati (75oC). me u kojima se. po temperaturi isti u: Jo ani ka banja (78 oC).

) Slika 19. Model me anja voda (Fournier & Truesdell. 1974. 1967) .Slika 18. Zagrevanje izvorske vode (White.

prouzrokovaju i hidrotermalni metamorfizam u stenama kroz koje se kre u. Podzemne vode koje se infiltriraju kroz ispucale stene se zagrevaju uz pomo magme i podi u kroz druge pukotine.Slika 20. .

pregrejanih para i gasova u savremenim vulkanskim oblastima. Tu spadaju : y gejziri. pregrejanih para i gasova.. . koji se obi no sre u u savremenim vulkanskim oblastima.. kao i pojave isticanja na dnu mora i okeana.Hidrotermalne pojave su pojave isticanja ³vrelih´ voda. y ³Crni dimnjaci´. y ³Beli dimnjaci´. y fumarole i druge vidove isticanja termalnih voda.

(a) Pre erupcije gejzira. (b) Kada pritisak nadja a blokadu na vratu gejzira. podzemne vode doti u u podzemne rezervoare i bivaju zagrejane od strane toplih magmatskih stena. .Slika 21. Vodena para biva zarobljena i pritisak raste. dolazi do erupcije podzemnih voda i pare.

solfatare. sofioni i mofete. blizu ta ke klju anja. . solfatare.Klju aju i izvori (vreli ili topli izvori) y y y y y gejziri. fumarole. To su izvori sa temperaturom vode. Javljaju se u savremenim vulkanskim oblastima i predstavljaju postvulkanske pojave (gejziri. ‡*Klju aju i izvori (boiling springs) .Termin koji se u engleskoj tehni koj terminologiji odnosi na izvore sa vrelom (klju alom) vodom pra enom pregrejanom parom i gasovima. ili u oblastima gde je vulkanska oblast skoro zavr ena. fumarole. ‡Gejziri predstavljaju grupu intermitentnih termalnih izvora koji se manifestuje ritmi nim izbijanjem vrele vode i pregrejane pare. Ova vrsta izvora sre e se u savremenim vulkanskim oblastima. sofioni i mofete).

pritoku Misisipinu. koji su jo sasvim bez stanovnika. s raznovrsnim skladovima gejzirita... a 1871 godine prvi put su se uverili. a dr i se da ih bar jo toliko ima u daljim krajevima.Gejziri: S.. koja se uliva u reku Misuri. a ima ih i takvih koji iznose i talo e umesto gejzirita kre ni kamen.. Po neki izbacuju tako ogromne mase vode i s takvom silinom da u ovom pogledu prevazilaze i sam Veliki Gejzir na Islandu´. Amerikanski su geolozi saznali za ovo tek 1869 godine. tra e i sre e.. ega nigde na drugome mestu na zemlji nema... Pre dvadeset osam godina nije niko ni znao za ovo mesto. Odmah je zatim ovo mesto progla eno za dr avno dobro. 1897: Strana 149: . Radovanovi .Koje vrelih izvora koje raznih malih i velikih gejzira ima ovde oko 10 000. i to je taj uveni ÄNarodni Jelavstonski Park³. Mo da je pred neobi nim prizorom onih silnih vodoskoka njegovih zadivljen zastao po neki od onih odva nih rudara. Ima ih u grupama ili poizdvajanih.´Najvi e gejzira ima u Sjedinjenim Ameri kim Dr avama i to izme u oblasti Vjominga i Montane u gornjem slivu reke Jelavstone. to su se razmileli bili ak u ove puste krajeve. da se ovde nalazi ne to. kao god bigar. ali je s propa u njihovom propao i glas. da su zaista imali ra ta i do i. .

koja se stvara izdvajanjem silicijuma iz gejzira i drugih toplih izvora. Basen ili dolina sa brojnim pojavama gejzira i izbijanja pregrejane vodene pare. tzv.‡ Gejzirit. silicijumska siga je opalska stena bele ili svetlobele boje. ‡ Gejzirski basen. ‡ Gejzirski konus koji se naziva i gejzirska humka predstavlja naslage koje se stvaraju odlaganjem gejzirita oko kratera gejzira u vidu konusa. .

Produkt. HCl. odnosno naslaga fumarola svetlo sumpora. SO2). pre svega CO2 i H2S. *Mofetit . nazivaju se ute naslage. CH4. sa temperaturom 100±180 0C. Solfatare su postvulkanske pojave koje se manifestuju eskalacijom pregrejane vodene pare i vulkanskih gasova. HF.Naziv za ugljen-dioksid koji izbija iz mofeta. ‡ ‡ . H2S. Temperatura pomenutih fluida je ni a od 100 0C. sumporastu. Fumarole sa temperaturom manjom od 100 0C nazivaju se hladne fumarole. bornu i druge kiseline. ute boje koja poti e od istalo enog Termin se odnosi borno-kiselinske fumarole u oblasti Toskane u Italiji nazivaju se sofioni.‡ Fumarole su postvulkanske pojave koja se manifestuje izbijanjem pregrejanih para i gasova. CO. sumpornu. Sadr i gasove (CO2. ‡ Mofete su postvulkanske pojave koje se manifestuju gasnom emanacijom ugljendioksida i azota u aktivnim vulkanskim oblastima. NH3. temperature preko 180 0C. Na povr ini terena se esto vr i odlaganje ve ih koli ina samorodnog sumpora.

Geotermalna energija akumulirana u suvim (vrelim i toplim) neporoznim ili slaboporoznim stenama. tj. u stenama na velikim dubinama. geotermalna energija suvih stena) i ‡Petrogeotermalna energija ili toplota suvih stena (heat dry rocks).Vidovi geotermalne energije ‡Geotermalna energija mo e biti: y hidrogeotermalna (toplota vode i vodene pare) i y petrogeotermalna (toplota suvih stena. .

trenje izme u blokova Zemljine kore i . . . .endotermne hemijske reakcije.promene agregatnih stanja. . . ‡Glavni spolja nji izvor toplotne energije predstavlja Sun eva radijacija. ili van nje.raspadanje radioaktivnih elemenata.zemljotresi. ‡Unutra nji izvori geotermalne energije su raznovrsniji i pbuhvataju slede e procese u Zemljinoj kori: .Izvori geotermalne energije ‡Izvori geotermalne energije su razli iti procesi unutar Zemlje. Mogu biti: y spolja nji i y unutra nji.gravitaciona diferencijacija. u kojima dolazi do osloba anja toplote koja u estvuje u njenom toplotnom bilansu.

. 1988): y Procena je da se raspadom radioaktivnih elemenata dobija 22 TW toplote. a u Zemljinoj kori 5.Pojedinim procesima u unutra njosti Zemlje osloba a se geotermalna energija (Stacey & Loper. 2004).7 TW toplote y Hla enjem Zemljine kore osloba a se 10.4x1021 MJ (Dicson & Faneli. y Zemljotresima i tektonskim kretanjima osloba a se oko 9.6x1024 MJ.3 TW toplote Ukupna toplota akumulirana u unutra njosti Zemlje je reda 12.

Glavni izvor unutra nje toplote Zemlje predstavlja spontano raspadanje radioaktivnih elemenata u njenoj unutra njosti. naziva se radiogena toplota. Th i K. Glavni radioaktivni izotopi koji se nalaze u stenama. . njihovo vreme poluraspada i proizvodnja toplote (Rybach 1976) Koli ina radiogene toplote zavisi od yradioaktivne energije i yvremena poluraspada radioaktivnih elemenata i yvremena poluraspada. Tabela 3. tj. a toplota koja se pri tom osloba a. od konstanti proizvodnje toplote za U.

Prenos geotermalne toplote Preno enje toplote sa jednog na drugo telo putem provo enja, naziva se kondukcija toplote ili termalna kondukcija. Ona se javlja kod vrstih, te nih i gasovitih tela preno enjem sa molekula na molekul, pri emu se deli i materije ne kre u. Za razliku od kondukcije, konvekcija predstavlja kretanje fluida (gasovi, te nost ili rastopljene stene, odnosno magme) kao reakcija na temperaturu, koja proizvodi varijacije u gustini izme u razli itih delova fluida. Njom se vr i preno enje toplote u slu ajevima kada se fluid kre e i sa sobom nosi odre enu koli inu toplote.

Slika 22. Konceptualni modeli hidrotermalno-konvekcionih sistema u kojima se pojavljuju niskotemperaturne geotermalne vode. (a) Zona raseda; (b) obodno podru je antiklinale; (c) duboki rezervoar.

Upravo je proporcionalna geotermalnom gradijentu i toplotnoj provodljivosti stena: q=gde su: q T T ± geotermalni toplotni tok [W/m2].Koli ina toplote koja u jedinici vremena prolazi kroz jedinicu povr ine naziva se gustina toplotnog toka. ± toplotna provodljivost ili koeficijent provo enja [W/m0C] i ± geotermalni gradijent [0C/m]. .

specifi nog toplotnog kapaciteta c = J/kg0C i toplotne provodljivosti = W/m0C.‡ Brzina prostiranja ili izjedna avanja temperature kroz materijal gustine = 1 kg/m3. naziva se termalna difuzivnost. Mo e se izraziti kao koli nik koeficijenta toplotne provodljivosti ( ) i proizvoda gustine stene i specifi nog toplotnog kapaciteta ( c): ! [m2/s] c .

Toplotna provodljivost stena zavisi od toplotne provodljivosti minerala. strukture i teksture. koji predstavlja koli inu toplote koja protekne u jedinici vremena kroz jedinicu povr ine. odnosno od mesta sa vi om ka mestu sa ni om temperaturom. pri temperaturnoj razlici od jednog stepena Celzijusovog na jedinicu du ine: q ! T gde su: ± termalna provodljivost [W/m0C]. ‡ . Kvantitativno se izra ava koeficijentom provodljivosti toplote ( ). q ± toplotni tok [W/m2] i T ± geotermalni gradijent [0C/m]. poroznosti itd.‡ Termalna provodljivost ili toplotna provodljivost predstavlja sposobnost tela da provodi toplotnu energiju od punkta do punkta.

naziva se termalna otpornost ( ): ! ‡ 1 [m0K/W] Koli ina toplote koju treba dovesti telu date mase da bi se zagrejalo za jedan temperaturni stepen predstavlja toplotni kapacitet (J/0C). a koli ina toplote potrebna da se masa od 1 kg zagreje za 1 0K. naziva se specifi na toplota (kJ/kg0K).‡ Recipro na vrednost termalne provodljivosti ( ). .

± dubina na kojoj je izmerena temperatura [m]. odnosno geotermalni gradijent je pozitivan dT/dh > 0. Usled male promene veli ine temperature sa dubinom. Brzina porasta temperature sa dubinom. U Zemljinoj kori temperatura normalno raste sa dubinom. ± temperatura na dubini H [ 0C] i ± srednja godi nja temperatura na povr ini Zemlje [0C]. ± dubina do granice sezonskih promena temperature [m].Prognoziranje temperaturnih uslova u Zemljinoj kori Veli ina prira taja temperature Zemlje sa dubinom ispod granice sezonskih promena temperature (dT/dh). 2008 GS ! gde su: Gs H H T Ts Hh T  TS ± geotermalni stepen [m/0C]. esto se izra ava u 0C/1000 m. . naziva se geotermalni stepen: Banks. naziva se geotermalni gradijent.

staklenika i plastenika. y Naj e e i najstarije kori enje geotermalne energije je u balneolo korekreativne svrhe y Toplifikacija naselja. y Proizvodnja elektri ne energije .Kori enje geotermalne energije ‡Kori enje geotermalne energije Zemlje ograni eno je na oblasti gde geolo ki uslovi omogu avaju prenos toplotne energije sa velikih dubina ka povr ini Zemlje (vodom ili parom) ili na oblasti gde je bu enjem mogu e do i do toplih stenskih masa i upumpavanjem vode kao fluida koristiti njihovu geotermalnost (HDR-sistemi).

Sistem za eksploataciju geotermalne energije iz vrelih suvih stena .Slika 24. Kori enje visokotemperaturnog geotermalnog fluida za napajanje turbine Slika 25.

.

Geotermoelektrane ili geotermalne elektrane su elektri ne centrale koje kao resurs za proizvodnju elektri ne energije koriste termalnu vodu. poreklom iz unutra njosti zemlje. . ili vodenu paru.

Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u SAD (Lund et al.Tabela 4.. 2005) .

. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa na Filipinima (Benito et al. 2005) . Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Meksiku (Gutierrez et al.Tabela 5.. 2005) Tabela 6.

Tabela 7. 2005) . Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Indoneziji (Ibrahim et al. 2005) Tabela 8.. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Italiji (Cappetti et al..

2005) .. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Japanu (Kawazoe et al.Tabela 9.

Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa na Islandu (Ragnarsson. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa na Novom Zelandu (Dunstall 2005) Tabela 11.Tabela 10. 2005) .

Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Rusiji (Kononov et al. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Centralnoj Americi Tabela 13.Tabela 12. 2005) ..

koja. sve svoje energetske potrebe namiruje na ovaj na in. Kori enje srednjetemperaturnog geotermalnog fluida za napajanje binarnog sistema Slika 29. . bezmalo. Direktno kori enje niskotemperaturnog geotermalnog fluida za grejanje Aktuelni svetski lider u neposrednom iskori avanju geotermalne energije je dr ava (vulkansko ostrvo) Island.Slika 28.

.

65 113.18 18.0 7.62 13.89 72.1 Kanji a .20 49.1 Kikinda .60 80. Petrovac .02 46.4 B.57 34.4 77. Selo Be ej Vranjska Banja Sijarinska Banja Jo ani ka Banja Lukovska Banja Kur umlija Svrha kori enja D/B D/B B I I G A D/B G D F F B B F D I/F/D/B/G D/B D/B D/B D/B Izda nost l/s 5. Petrovac .7 7.21 50.2 15. Kori enje hidrogeotermalne energije u Srbiji Temperatura oC Lokalnost Kanji a .2 10.0 11.81 50.03 46.Tabela 14.0 12.12 34.0 Ulazna 41 65 50 53 51 46 45 54 63 50 51 51 51 41 43 65 96 76 78 67 68 Izlazna 26 26 25 25 26 25 24 25 24 27 26 26 23 25 26 24 50 25 40 35 25 Iskori ena energija TJ/god.0 10.0 9.2 Mokrin Vrbas Temerin B.4 17.5 16.1 Kula .91 467.2 Kula .8 21.33 60.65 28.5 8.5 4.2 Prigrevica Srbobran Kikinda .0 20.26 39.29 104.1 B.2 Kula .26 21. P.43 .7 6.78 85.0 14. 9.3 20.3 8.16 30.0 19.

Tabela 14.0 15.0 37.16 31.25 94.0 60.0 47.0 20.0 8.0 4.0 130.0 15.40 17.0 15.73 5.84 15.97 55.87 13.17 53.65 117.0 5.0 Ulazna 53 56 52 43 44 36 48 43 42 38 36 37 36 34 30 40 36 34 31 30 53 Izlazna 25 25 28 24 25 25 26 24 24 27 25 25 30 25 24 30 28 28 24 24 48 Iskori ena energija TJ/god.1 UKUPNO Svrha kori enja B B B B D/B B B D/B D/B D/B B D/B B B B B B B B B D Izda nost l/s 19. 70.0 13.79 92.0 17.80 50. Kori enje hidrogeotermalne energije u Srbiji .54 23.0 10.0 15.54 7.44 11.78 17.80 102.96 8. Trep a Debrc .0 50.0 70.0 3.88 3.82 9. Pazar Mataruge Ribarska Banja Pe ka Banja Ilid a (Pe ) Bujanova ka Banja Gamzigrad Ov ar Banja Vrnja ka Banja Ni ka Banja Pribojska Banja Klokot Kovilja a Brestova ka Banja Raj inovi a Banja Bukovi ka Banja Prolom Banja G.nastavak Temperatura oC Lokalnost Mladenovac Palanka N.89 2335 .0 10.5 7.74 72.

ili se vra a u izdan. Eksploatacionog bunara sa pumpom kojom se crpi voda iz bunara i 2. . sastoji se od: 1. kroz drugi (injekcioni) bunar. trajno ispu ta u neki recipijent.Naj e i sistemi kori enja geotermalne energije iz subtermalnih fluida (do pribli no 25 0C). Voda se nakon oduzimanja toplote (ako se koristi za grejanje) ili posle zagrevanja (ako se koristi za hla enje). Voda se mo e vra ati u istu izdan ili neku drugu izdan. Toplotne pumpe Primenom ovog sistema voda slu i kao sredstvo za prenos geotermalne toplote iz terena do toplotne pumpe.

jednog eksploatacionog bunara iz koga se voda crpi i . iz razloga to ona ima ni u temperaturu od vode koja se crpi. esti su slu ajevi da se iskori ena voda ne vra a u izdan.jednog injekcionog bunara kroz koji se iskori ena voda delimi no ohla ena vra a u izdan. Eksploatacioni i injekcioni bunar se moraju izvesti na odre enom rastojanju. ve recipijent.Postrojenje za eksploataciju geotermalne toplote iz vode se naj e e sastoji od: . Ako se to desi onda se smanjuje energetska efikasnost pumpe. To zna i da u eksploatacioni bunar ne sme da dospe voda koja se utiskuje kroz injekcioni bunar. kako ne bi do lo do hidrauli ke i termodinami ke reakcije. u najbli i .

koje mogu imati va no genetsko i lekovito zna enje. .Komponente hemijskog sastava mineralnih i podzemnih voda uop te. Rb. iako u njima nisu zastupljene u ve im koncentracijama. Tu spadaju CO2. J. As i dr. one se mogu komercijalno eksploatisati. Zavisno od njihove koncentracije i koli ine voda.INDUSTRIJSKE MINERALNE VODE *Specifi ne komponente ili specifi ni sastojci . Rn. Br. H2S (HS-).

Rb. Germanijum .B. Jedna od postoje ih klasifikacija industrijskih mineralnih voda data je u slede oj tabeli. . Naj e e se radi o slede im komponentama: y y y y y y y y y y y y y Jod .Br. Litijum . Ugljendioksid .J.NaCl. Soli kalcijuma (Ca).W. Rubidijum . Brom . Kuhinjska so .Pod industrijskim mineralnim vodama podrazumevaju se podzemne vode koje sadr e odredjene mineralne komponente u koncentracijama rentabilnim za izdvajanje i dalju (industrijsku) preradu.Cu. Bakar . Uran .Li. Jedinjenja bora .CO2.Ge.U. Volfram . Amonijumhlorid (NH4Cl) i sl.

Iz termalnih voda Karlovih Vari ( e ka) dobijaju se kalcijum-fluorid i glauberova so.5) 500 10 5 1 10 . 1984) Tip vode Jodne Bromne Jodo-bromne Borne Jodo-borne Stroncijumske Litijumske Rubidijumske Cezijumske Radijumske Komponente Jod (J) Brom (Br) Jod (J) + Brom (Br) Bor (B) Jod (J) + Bor (B) Stroncijum (Sr) Litijum (Li) Rubidijum (Rb) Cezijum (Cs) Radijum (Ra) Minimalna koncentracija (mg/l) 18 200 J (10) Br (200) 250 J (65) B(162. brom i bor.5 . U Italiji i Japanu se iz ovakvih voda izdvajaju jedinjenja bora i amonijumhlorid. a u SAD soli kalijuma. Klasifikacija industrijskih mineralnih voda (Bondarenko & Kulikov. naj e e se eksploati u jod.Od oko 30 komponenti koje je mogu e eksploatisati iz visokomineralizovanih (rasolnih) voda. Tabela 15.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful