DUBOKE HIDROGEOLO KE STRUKTURE

Dr. Veselin Dragi i , red. prof.

Sa aspekta vodonosnosti, izdvajaju se slede e geolo ke sredine: * rastresite i poluvezane sedimentne stene, uslojenost i ija je osnovna karakteristika

*

vrste stene (magmatske, metamorfne i sedimentne) razli itog stepena ispucalosti, odnosno karstifikovanosti *Vodonosna sredina predstavlja geolo ku sredinu (stena, sloj, sediment, formacija) koju karakteri u visoke vrednosti koeficijenata filtracije i specifi ne izda nosti. Dobro su vodopropusne, akumuliraju i odaju slobodne podzemne vode. Obuhvataju ljunkove, peskove, karstifikovane karbonatne i intenzivno ispucale stene.

Geolo ko telo ili geolo ka struktura unutar ijih granica ostaje neprekidan karakter rasprostranjenja, uslova formiranja rezervi i hemijskog sastava podzemnih voda, predstavlja hidrogeolo ku strukturu.

U su tini, hidrogeolo ke strukture predstavljaju (tipske) geolo ke sredine u kojima se formiraju izdani
Osnovna klasifikacija hidrogeolo kih struktura zasnovana je na stepenu poznavanja uslova hranjenja i isticanja podzemnih voda. Sve hidrogeolo ke strukture dele na: y otvorene, y poluotvorene i y zatvorene Pojedini autori izdvajaju 4 tipa hidrogeolo kih struktura: y otvorene, y poluotvorene y poluzatvorene i y zatvorene

Slika 1. ematski prikaz hidrogeolo kih struktura a) otvorene; b) poluzatvorene; c) zatvorene. 1 - vodonosna sredina; 2 - vodonepropusne stene; 3 - padavine

preko povr ine terena. Hidrogeolo ka struktura kod koje su u potpunosti poznate i zone hranjenja i zone isticanja. U zatvorenim delovima ovih struktura naj e e su formirane izdani pod pritiskom (arteske izdani). U ovim strukturama formirane su izdani sa slobodnim nivoom. . jezera ili mora. Isticanje iz izdani se naj e e vr i na kontaktu sa vodonepropusnom podinom ili direktno na dnu re nih tokova. Hidrogeolo ka struktura kod koje su zone hranjenja poznate ili delom poznate. Intenzivno hranjenje izdani odvija se po celoj povr ini njenog rasprostranjenja i izdan je u direktnom kontaktu sa atmosferom.‡ Otvorena hidrogeolo ka struktura. ‡ Poluzatvorena hidrogeolo ka struktura. a zone isticanja delimi no ili potpuno pokrivene.

a samim tim nema ni vodozamene. Hidrogeolo ka struktura kod koje je vodonosna sredina potpuno izolovana vodonepropusnim stenama i obi no se nalazi na velikim dubinama. Podzemne vode u ovim sredinama su naj e e visoke mineralizacije.‡ Poluotvorena hidrogeolo ka struktura. . Vodonosna sredina je samo delom pokrivena slabije vodopropusnim ili vodonepropusnim stenama. Hidrogeolo ka struktura kod koje je zona isticanja u potpunosti poznata i uslovljena kontaktom vodonosne sredine sa vodonepropusnom podinom. ali u njoj formirana izdan naj e e ima slobodni nivo. Nema kontakta sa atmosferom niti sa drugim vodonosnim sredinama. sa povi enim sadr ajima vodonik-sulfida i gasnih ugljovodonika. dok je zona hranjenja uglavnom ili delom poznata. ‡ Zatvorena hidrogeolo ka struktura.

Slika 2. (4) zatvorene . Tipovi hidrogeolo kih struktura (Kre i . (3) poluzatvorene. (2) poluotvorene. 2008) (1) otvorene.

) . 1977.Slika 3. ematski prikaz odnosa izdani pod pritiskom i izdani sa slobodnim nivooom (Prema USBR.

IZDANI SA NIVOOM POD PRITISKOM (ARTESKE IZDANI) .

pri otkrivanju vodonosne sredine bu enjem. ‡ To je izdan formirana u vodonosnoj geolo koj sredini koja je prekrivena vodonepropusnom ili relativno vodonepropusnom sredinom. .‡ Izdan pod pritiskom (confined aquifer) ili arteska izdan (artesian aquifer). Karakteri e se pritiskom koji uslovljava izdizanje nivoa podzemnih voda iznad donjeg nivoa vodonepropusne povlate. Generalno. predstavlja izdan u kojoj se podzemne vode nalaze pod pritiskom ve im od atmosferskog.

Osnovna karakteristika im je da se. nivo podzemnih voda izdi e iznad nivoa vodonepropusne povlate. ali se njihov nivo uvek izdigne iznad gornje granice vodonosne sredine. Nabu ene podzemne vode ne izbijaju uvek na povr inu terena.y Formirane su u vodonosnim stenama u ijoj su neposrednoj povlati vodonepropusne ili relativno vodonepropusne stene. godine izbu en prvi bunar u Evropi. pri otkrivanju vodonosne sredine bu enjem. a ovaj termin se koristi i za vodonepropusnu podinu/podlogu izdani (i sa slobodnim nivoom). Ovakva izdan se. vremenom. ³ograni avaju i/sputavaju i sloj´). u doma oj praksi. obuhva ene sve vodonosne sredine u kojima se voda nalazi pod pritiskom. Takvi bunari su kasnije nazivani su arteskim. koji je davao vodu pod pritiskom. a ovim terminom su. Pomenuti naziv ³arteske´. y y y y . Vodonepropusna povlata se u medjunarodnoj literaturi naj e e ozna ava kao (eng. ove izdani su dobile po provinciji Artoa (Artois) u ju noj Francuskoj (stari naziv Artesia). esto imenuje kao ³subarteska´. gde je 1126.) confining bed (prev.

Slika 4. Trodimenzionalni prikaz odnosa izdani sa slobodnim nivoom i izdani pod pritiskom

‡

Vodonepropusna podina. Relativno vodonepropusna geolo ka formacija koja le i ispod vodonosne sredine ili vodonosnog sloja. Vodonepropusna povlata. Relativno vodonepropusna geolo ka formacija koja le i iznad vodonosne sredine ili vodonosnog sloja. Arteski bunar. Bunar koji kaptira podzemne vode sa arteskim pritiskom koji se nalazi iznad povr ine terena. Arteski izvor. Izvor koji isti e iz arteske izdani. Pojava ovih izvora na povr inu terena naj e e je vezana za razlomne strukture ili mesta gde je erozijom otkrivena arteska izdan (re ni tokovi i druge vodne akumulacije). Isticanje vode kod ovih izvora esto je pra eno gasovima. Subarteska izdan. Generalno, to je izdan kod koje se nivo nalazi iznad vodonosne sredine (izdan pod pritiskom), ali ispod povr ine terena, to onemogu ava slobodno izlivanje vode na povr inu terena. Subarteski bunar. Bunar koji kaptira subartesku izdan, odnosno izdan sa pritiskom nedovoljnim da izdigne vodu iznad povr ine terena da bi do lo do samoizliva.

‡

‡

‡

‡

‡

‡

Arteski pritisak. Visina pijezometarskog pritiska u arteskom vodonosnom sloju iznad neke referentne kote (ta ke). Arteski sistem ili sistem pod pritiskom. Sistem koji uslovljava formiranje arteskih, tj. voda pod pritiskom. ine ga vodonosna (izdanska) zona, vodonepropusna podina i povlata, oblast savremenog hranjenja i dreniranja, oblast formiranja i rasprostranjenja pritisaka podzemnih voda. Geostati ki pritisak ili litostati ki pritisak; pritisak stena. Vertikalno optere enje u Zemljinoj kori koje nastaje kao posledica sile gravitacije, a manifestuje se kao pritisak vi ih na ni e le e e stenske mase. Pod dejstvom ovog pritiska dolazi do zbijanja i o vr avanja pritisnutih stena. Arteska povr ina. Visina pijezometarske povr ine u arteskom vodonosnom sloju iznad neke referentne kote (ta ke). Karta povr ine pritisaka ili karta izopijesta. Karta na kojoj je prikazana pijezometarska povr ina arteske izdani, pomo u konturnih linija ± hidroizopijesti.

‡

‡

‡

‡

*Otkrivanjem vodonosne sredine bu enjem. *Oblast hranjenja (i formiranja pritiska) i oblast rasprostranjenja se ne poklapaju i esto su znatno udaljene jedna od druge.Op te karakteristike izdani pod pritiskom su: *Vodonosna sredina/izdanska zona je potpuno zasi enu slobodnim podzemnim vodama i ograni ena je vodonepropusnom podinom i povlatom. Veli ina ovog pritiska (visina dizanja vode) zavisi od polo aja slobodnog nivoa izdani (u delu sa slobodnim nivoom) i dubine posmatrane/nabu ene ta ke u (delu) izdani pod pritiskom. *U delovima terena gde vodonosne stene izbijaju na povr inu terena. izdi u iznad nivoa povlate. egzistuje izdan sa slobodnim nivoom. podzemne vode se. pod pritiskom. . Nadizdanska zona (zona aeracije) izostaje. Deo izdani pod pritiskom je uvek hipsometrijski ni i u odnosu na deo sa slobodnim nivoom.

.serije slojeva u sedimentnim basenima (arteski baseni). . * .fleksure. manje su podlo ne zaga enju sa povr ine terena.rasedne zone .sinklinale.* Izdani pod pritiskom egzistuju u sredinama razli itih strukturnih tipova poroznosti: me uzrnskoj. Temperatura podzemnih voda. u okviru arteskih basena (koji predstavaljaju strukture u okviru kojih su naj e e formirane izdani pod pritiskom). U odnosu na izdani sa slobodnim nivoom. izra ena je i vertikalna hidrohemijska zonalnost. .monoklinale. s obzirom na postojanje vodonepropusne povlate. raste sa dubinom njihovog zaleganja Pored temperaturne. pukotinskoj i kavernoznoj. Predispozicija za njihovo formiranje je odredjena geolo ko-tektonska forma terena: . * Re im nivoa i kvaliteta podzemnih voda je znatno stabilniji u odnosu na izdani sa slobodnim nivoom. po pravilu.

a porni prostor. * Prisustvo gasova. na ra un naprezanja stenskih masa. u seizmi ki aktivnim oblastima. stene koje su manje podlo ne sabijanju. dok je ovaj fenomen znatno manje izra en kod peskova i ljunkova. odnosno. *Geostati ko optere enje stenskih masa u povlati (krovini) vodonosne sredine. koji postoje u vodonosnim sredinama u kojima je proces ³sabijanja´ stena zavr en. kao rezultat formiranja novih minerala. koji ispunjavaju vode dostigao relativnu postojanost i ne menja se. magmatske aktivnosti i dr. Pod uticajem geostati kih pritisaka. *Izmene poroznosti stenskih masa. . najvi e se sabijaju gline.Faktori koji izazivaju pritisak podzemnih voda su: *Hidrostati ki pritisci. u zonama raseda. koje se manifestuje utiskivanjem vode iz (pod te inom) sabijenih sedimenata u vodonosne stene. *Geodinami ki faktori.

Slika 5. Arteske izdani u stenskim kompleksima razli ite strukture poroznosti .

Slika 6. ematizovani profil izdani sa slobodnim nivoom i pod pritiskom . oblast rasprostranjenja pritisaka i oblast dreniranja izdani.ELEMENTI IZDANI POD PRITISKOM Elementi izdani pod pritiskom su: * * * * izdanska zona. oblast savremenog hranjenja i formiranja pritisaka.

nivo pod pritiskom (pijezometarski nivo).unutra nja oblast hranjenja. c . 2 .oblast dreniranja.pijezometarski pritisci u presecima I i II.debljina izdani .Slika 7.bezvodne stene. 4 . 3 .vodonosne stene.slobodni nivo izdani. a . b . 5 .oblast rasprostranjenja pritisaka. Elementi izdani pod pritiskom 1 . H2 . H1.pravac kretanja podzemnih voda.spolja nja oblast hranjenja. m . a¶ .

‡ ‡ ‡ . Unutra nju oblast hranjenja predstavlja deo samog vodonosnog horizonta (sredine). iz spoljne oblasti. koja je pokrivena vodonepropusnom povlatom i podinom.‡ Izdansku zonu ini vodonosna sredina potpuno zasi ena podzemnim vodama. Debljina izdanske zone (m) predstavlja vertikalno rastojanje izme u gornje i donje granice izdanske zone u posmatranoj ta ki. Spoljna oblast hranjenja je van granica arteske vodonosne sredine. slivaju u oblast prihranjivanja i formiranje pritisaka. povr inske i podzemne vode se. gde se vr i infiltracija povr inskih i voda od atmosferskih padavina. Oblast rasprostranjenja izdani (rasprostranjenja pritisaka) obuhvata deo terena izme u oblasti hranjenja i oblasti dreniranja. Oblast savremenog hranjenja i formiranja prtitisaka ine unutra nja i spolja nja oblast (slika 7). Pod dejstvom sile te e. atmosferske. a koje ine gornju i donju granicu izdani. a karakteri e se pritiscima/nivoima podzemnih voda iznad povlate vodonosne sredine.

pravac kretanja podzemnih voda.otkriveno dreniranje.submarinsko dreniranje. f . a . obuhvata skup svih prirodnih otkrivenih (uzlazni izvori) i skrivenih dreniranja: u rastresite kvartarne nanose. po pravilu.bezvodne stene.po rasedu. f .vodonosne stene.izdan.u druge vodonosne sredine pod pritiskom.bu otina sa nivoom pod pritiskom. b . b. dna jezera i mora i sl. e.po kontaktu sa vodonepropusnim stenama.Oblast dreniranja obuhvata delove terena na kojima vodonosne stene izbijaju na povr inu. d.u aluvijalne nanose. 6 . c .skriveno dreniranje. Oblast dreniranja. 1 . 4 .pijezometarski nivo. a koji su hipsometrijski ni i u odnosu na unutra nju oblast hranjenja. Otkriveno i skriveno prirodno dreniranje izdani pod pritiskom (Klimentov. c .u koritu reke. 1980) a. 7 ± uzlazni izvor . d . 3 . Slika 8. 5 . korita reka. 2 . e .

. Arteski baseni: y y y y y Arteski Arteski Arteski Arteski Arteski baseni u glacijalni sedimentima baseni u rasednim strukturama baseni u nanosnim lepezama predgornih zona baseni platformnih oblasti baseni sinklinalnog tipa...Arteski basen: Geolo ka (hidrogeolo ka) struktura sinklinalnog tipa. esto velikih razmera. u kojoj se nalaze vodonosni slojevi pokriveni ili proslojeni sa vodonepropusnim i koji sadr e vodu pod pritiskom. .

Slika 9. b . ematski prikaz razli itih tipova arteskih basena a .arteski basen s vodonosnim horizontom u vidu monoklinale. d . pri normalnom obliku reljefa. c .arteski basen s dva vodonosna horizonta.arteski basen s dva vodonosna horizonta pri inversnom obliku reljefa .arteski basen s jednim vodonosnim horizontom.

yU najpli oj. koji se s dubinom smenjuju sa sulfatima (SO42-). odnosno zoni intenzivne vodozamene. yPromena katjonskog sastava s pove anjem dubine manje je izra ena. yU anjonskom sastavu podzemnih voda gornje zone preovla uju hidrokarbonati (HCO3-). a posebno oksido-redukcionim uslovima. yS pove anjem dubine javlja se i odgovaraju a zakonomernost i nekih drugih komponenti hemijskog sastava. K i Ra pove ava. U gornjoj zoni preovla uju Ca i Mg a u najdubljim Na i Ca. . Si. koje s dubinom postepeno prelaze u mineralizovane. a u najdubljim horizontima sa hloridima. naj e e se menjaju i mineralizacija i op ti hemijski sastav. Pona anje pojedinih komponenti hemijskog sastava odre eno je fizi ko-hemijskim uslovima koji na dubinama tamo vladaju. Hidrohemijska zonalnost je karakteristi na za mnoge geolo ke strukture. a sadr aj Br. S dubinom. a na ve im dubinama u visokomineralizovane. Tako se sa dubinom sadr aj Fe.HIDROHEMIJSKA ZONALNOST Hidrodinami ka zonalnost naj e e je pra ena hidrohemijskom zonalno u. Ba smanjuje. nalaze se malomineralizovane vode. odnosno rasolne vode. Mn.

inverzije.granica izme u hidrogeohemijskih zona. u odnosu na hidrohemijsku zonalnost. 2 . B . u nekim slu ajevima postoje i zna ajna odstupanja.visokomineralizovanih (rasolnih) voda.mineralizovanih voda. No. C . ema hidrogeohemijske zonalnosti arteskih basena (Kirjuhin. tj.fundament arteskog basena . Korotkov & Pavlov.‡ Najbolje izra ena hidrohemijska zonalnost kontatovana je u: y arteskim basenima y platformnim oblastima i y starim kristalastim titovima. B. 1988) A. ‡ Slika 10.hidrogeohemijske zone: A .malomineralizovanih voda. 1 . C . to je slu aj s naftnim i aridnim podru jima zemlje.

1993) .Slika 11. Hidrogeohemijska zonalnost Kanadskog kristalastog tita (Gascoyne & Kamieni.

‡Izotopi mogu biti prirodni i ve ta ki. Oni imaju isti redni broj. itd.. tj. utvr ivanjem pravaca i brzine kretanja podzemnih voda i zaga uju ih supstanci u njima. ali razli itu atomsku masu (npr. razdvajanju na lak e i te e frakcije. kiseonik 8O16. na ina prihranjivanja.STAROST VODA ‡Izotopski sastav podzemnih voda slu i za ocenu njihove starosti i porekla i. koriste i sklonost izotopskih parova odre enih elemenata ka frakcionaciji* (isotopic fractionation). ali razli it broj neutrona. . brzine kretanja (vodozamene).i dr. posredno.. 8O17 i 8O18 ima redni broj 8 i atomske mase 16. 17 i 18). uslova formiranja njihovih rezervi i kvaliteta. mogu eg intenziteta eksploatacije.. ‡Deo hidrogeologije koji se bavi odre ivanjem starosti. geneze. naziva se izotopska hidrogeologija ‡Izotopi su atomi koji imaju isti broj protona u atomskom jedru.

985 % i 0. beta i gama). odnosno izotopi koji ne podle u radioaktivnom raspadu. Mogu biti: ‡ prirodni i ‡ ve ta ki.035 % i 0. Kiseonik ima tri: 16O.2 %). ‡ ‡ ‡ ‡ .1 %). ali ne moraju. Radiogeni izotopi su izotopi koji nastaju raspadom radionuklida.‡ Izotopi koji poti u iz kosmosa i radioaktivnih materija koje se nalaze u Zemljinoj kori nazivaju se prirodni izotopi.76 %. 17O i 18O (99.9 % i 1. vodonik tako e tri: 1H i 2H (99. 0. a ugljenik dva stabilna izotopa: 12C i 13C (98. Radioaktivni izotopi koji se esto nazivaju radioizotopi ili nestabilni izotopi su nestabilna jezgra koja pri svojoj transformaciji emituju neku vrstu radioaktivnog zra enja (alfa. Brojniji su od radioaktivnih izotopa.015 %). Mogu biti radioaktivni. Stabilni izotopi su izotopi sa stabilnim atomskim jezgrima.

Od 1945. a esto i sa T. najvi e nastaje pri nuklearnim probama.5 godina) koji u jezgru sadr i jedan proton i dva neutrona. ‡ . godine nadalje. U vidu Ätritirane³ vode koristi se za trasiranje izdanskih tokova i za odre ivanje starosti vode. Tricijumska jedinica ± TJ (tritium unit . U prirodnim uslovima nastaje u atmosferi pri uzajamnom delovanju kosmi kih zraka sa azotom i kiseonikom. ukupno tri nukleona.‡ Tricijum je kratko ive i izotop vodonika (period poluraspada ± 12. i koji je direktno uklju en u molekul vode kao 1H3HO ili 1HTO. Obele ava se simbolom 1H3.TU) je jedinica kojom se izra ava broj atoma tricijuma u odnosu na broj atoma vodonika: 1TJ = 1 atom T na 108 atoma H.

2H/1H = 0. ve se menjaju usled izotopske frakcionacije.002. pod uticajem razli itih geohemijskih procesa. .Izotopski odnos predstavlja kvantitativni odnos najmanje i najvi e zastupljenog izotopa (18O/16O = 0. kod promene njihovih agregatnih stanja. U na elu.00015. koli ina D i 18O u prirodnim vodama menja se prilikom njihovog zagrevanja.011). Kod elemenata koji imaju vi e stabilnih izotopa. hla enja i. vode i sl. Koristi se za re avanje razli itih problema u geologiji. naro ito starosti stena. sledstveno. koli inski odnosi izotopa nisu stalni. 13C/12C = 0. fosila.

Pun naziv ovog standarda je (eng.Najstabilniji (najjednorodniji) izotopski sastav ima okeanska voda na dubinama ve im od 500m i upravo je iz te injenice proistekla ideja da se njen izotopski sastav usvoji kao standard/referenca. Standardna srednja okeanska voda (standard mean ocean water .) Standard Mean Ocean Water ili. na osnovu koga se sadr aj D i 18O u prirodnim vodama izra ava u relativnim jedinicama. Termin se odnosi na izotopski sastav okeanske vode na dubinama ve im od 500 m. . SMOW (H.Craig.SMOW). na osnovu koga se sadr aj deuterijuma (D) i izotopa kiseonika 18O u prirodnim vodama izra ava u relativnim jedinicama. koji je najstabilniji i koji je usvojen kao standard.). skra eno. 1963.

na osnovu slede ih relacija: D( Å) = [(D/1H)uzorka ± (D/1H)smow)]/ (D/1H)smow)·1000 18O( Å) = [(18O/16O)uzorka ± (18O/16O)smow)]/ (18O/16O)smow) ·1000 .Izotopski sastav vode ini izotopski sastav vodonika i kiseonika koji ulaze u sastav molekula vode. Izra ava se u promilima Å odstupanja od SMOW-a i prikazuje kao D za te ki vodonik (deuterijum) i 18O za te ki kiseonik.

pa se. Prilikom kondenzacije vode u atmosferi (oblacima) i formiranja padavina. Najmanja koncentracija D i 18O je u padavinama planinskih i oblasti sa hladnom klimom. Kao rezultat toga. y Oblaci imaju "lak i" izotopski sastav u odnosu na okeane koji (kroz proces isparavanja) "snabdevaju" atmosferu vodenom parom. u ostatku vode u oblacima smanjuje sadr aj te kih izotopa. y . odvija se obrnuti proces: te ki molekuli vode br e kondenzuju. vodena para je bogatija lakim izotopima vodonika i kiseonika. dok se njihove najve e koncentracije bele e u povr inskim i podzemnim vodama aridnih oblasti. a preostala voda u te noj fazi bogatija je te kim izotopima. formiraju i padavine. y Koncentracija te kih izotopa u prirodnim vodama smanjuje se sa pove anjem geografske irine i sa pove anjem nadmorske visine. a kao posledica ve pomenutog "efekta mase".Neki osnovni principi preraspodele lakih i te kih stabilnih izotopa vodonika i kiseonika u prirodnim vodama su: Prilikom isparavanja (pri kome "energizirani" molekuli vode prelaze iz te nog u stanje vodene pare) laki izotopi molekula vode (sa injeni od 1H i 16O) pokre u se i transformi u u paru mnogo br e od te kih. kao i u polarnom ledu.

izme u D i 18O: ‡ D=8 18O + 10 ‡Ova. Global Meteoric Water Line-GMWL). posebno kod termalnih. reka.Meteorska linija prirodnih voda ‡Na osnovu ispitivanja velikog broja uzoraka prirodnih voda (padavina. prikazane na slici 13. odnosno. postoje odstupanja od definisane linearne zavisnosti usled usporene vodozamene. ‡Kod podzemnih voda dubljih vodonosnih struktura. jezera) ustanovljena je linearna relacija izme u koncentracija deuterijuma i kiseonika-18 u njiuma. limearna relacija. grafi ki je prikazana u vidu "Globalne meteorske linije voda" (eng. . zagrevanja voda i dr.

Globalna meteorska linija voda (Craig.) . 1963.Slika 12.

y U najve em broju slu ajeva u GMWL se "uklapaju" i podzemne vode plitkih izdani. Stoga je GMWL standard i referenca za interpretaciju rezultata savremenih regionalnih i lokalnih izotopskih ispitivanja podzemnih voda i odre ivanja njihovog (meteorskog) porekla i uslova kretanja. kod dubokih izdani (koje su. a posebno kod geotermalnih nalazi ta sa temperaturama fluida od 80oC i vi e. sa termalnim vodama). s obzirom na njihovu blisku prostornu i hidrauli ku vezu sa padavinama i povr inskim vodama. odnosno od inicijalnog (meteorskog) sastava. y Me utim.y Uo ljivo je da se najve i broj ta aka gotovo savr eno uklapa u liniju definisanu relacijom. . naj e e. izotopski sastav voda odstupa od GMWL.

Primeri regionalnih meteorskih linija voda .Tabela 1.

Siva linija pokazuje trend za Otavu. Odnos 18O i 2H u padavinama. Podaci su normalizovani prema VSMOW. Crna linija pokazuje srednji trend padavina na globalnom nivou (Craig. suvi klimat). Kanada (velike oscilacije u temperaturi. Plava linija pokazuje trend padavina za severni Oman (topli.Slika 13. vla ni klimat). Adaptirano od Clark & Fritz (1997) . 1961).

1995). to ukazuje na hladnije klimatske uslove u periodu mla eg pleistocena. Preuzeto iz U. Voda iz zasi enih izdani ima manje koncentracije te kih izotopa.Slika 14. . kada su vode formirane. Odnos kiseonikovih i vodonikovih izotopa u uzorcima podzemnih voda iz plitkih nezasi enih izdani i dubokih zasi enih izdani u ju nim visoravnima SAD. Geological Survey (Dutton.S.

STAROST PODZEMNIH VODA ‡ Geolo ka starost je vreme koje je proteklo od bilo kog geolo kog doga aja (formiranja mora. ‡ Izotopska starost koja se naziva i radiometrijska je starost stena.). odre ena na osnovu kvantitativne odredbe sadr aja radioaktivnih elemenata (pretka) i produkata njihovog raspada (potomka). Starost mo e biti relativna i apsolutna. stvaranja jednog sloja ili formacije. fosila i drugih geolo kih objekata u godinama ili milionima godina. izumiranja jednih i nastanka drugih organizama i dr. . minerala.

D ± broj atoma Änaslednika³ u vreme izrade analize (sekundarni izotopi) i P ± preostali broj atoma Äroditelja³ u isto vreme (primarni izotopi). ± konstanta radioaktivnog raspada. minerala.Jedna ina za odre ivanje starosti je zasnovana na zakonu radioaktivnog raspada. po kojoj se odre uje apsolutna starost stena. fosila i drugih geolo kih oblika (vidi: apsolutna starost): 1 ¨ D¸ T ! ln© 1  ¹ Pº ª gde su: T ± apsolutna starost. .

do njenog uzorkovanja na mestu isticanja ili ispumpavanja. odnosno pre infiltracije. ± sadr aj radioaktivnog izotopa u po etnom vremenu (t = 0) i ± konstanta raspada radioaktivnog izotopa.Starost podzemnih voda predstavlja vreme koje je proteklo od poslednjeg kontakta vode sa atmosferom. Odre uje se radioizotopskom metodom saglasno jedna ini: Nt ! e N0 gde su: Nt N0 t ± sadr aj radioaktivnog izotopa u momentu vremena t. .

000 godina. koji nastaje u atmosferi pod dejstvom kosmi kog zra enja. Maksimalno mogu e odre ivanje starosti je u ovom trenutku oko 60 godina.730 40 godina. . ugljenikova metoda (carbon method). posebno u arheologiji. kao tzv. Obrazuje se u atmosferi pri uzajamnom delovanju kosmi kih zraka sa azotom. ‡ Ugljenik-14 ili radioaktivni ugljenik je radioaktivni izotop ugljenika . ukoliko je ona manja od 50. sa periodom poluraspada od 5. Metoda omogu ava odre ivanja pravca i brzine kretanja podzemnih voda.6C14.‡ Tricijumsko datiranje predstavlja odre ivanje starosti vode i drugih supstanci na osnovu merenja koncentracije tricijuma. Koristi se za odre ivanje starosti.

U sredini u kojoj nema razmene CO2. mogu e utvrditi (datirati) kada je kru enje ugljenika zaustavljeno (npr. koncentracija 14C opada tokom vremena (u skladu sa brzinom njegovog radioaktivnog raspada*). posredno. pa je. i tkivo ivotinja.Radioaktivni ugljenik se jo u vazduhu Äugra uje³ u molekule ugljendioksida (CO2). a potom. na osnovu preostale koncentracije ovog izotopa u nekom biolo kom uzorku. Kontinuitet nastajanja (u atmosferi) i nestajanja (radioaktivnim raspadom) dovodi do toga da je koncentracija ovog izotopa u ivim organizmima konstantna. . preko koga dospeva u tkivo biljaka. kada je ivotinja uginula).

Slika 15. Ca2+ i Na + sa promenama dubine podzemnih voda (prema Egger. 14C-. 1978) . Promene 3H-.

Navodnjavanje poljoprivrednih povr ina (naro ito u Vojvodini) III. jedinjenja.PRAKTI NI ASPEKTI DUBOKIH HIDROGEOLO KIH STRUKTURA I.Mineralne vode (najve i broj termomineralnih voda vezan je za duboke hidrogeolo ke strukture) IV. ‡ industrije ‡ fla iranje II.Hidrotermalna energija V.Dobijanje korisnih iz termomineralnih voda komponenata (elementi.Vodosnabdevanje ‡ snabdevanje gradova. gasovi) .

HIDROGEOTERMALNOST DUBOKIH HIDROGEOLO KIH STRUKTURA .

nazivaju se geotermalni resursi. Resursi toplotne energije koji se sre u u prirodnim uslovima (vrela voda. naziva se geotermalna toplota. kojima dolazi do osloba anja toplote. smanjuje se potro nja elektri ne energije. Kori enjem u zagrevanju staklenika. jer se njihovim kori enjem daleko manje zaga uje ivotna sredina u odnosu na fosilna goriva. Predstavljaju pogodne energetske izvore u ekolo kom pogledu. Izvori geotermalne energije su razli iti procesi unutar Zemlje. Spada u tzv. ili alternativne izvore energije. bez obzira na njeno poreklo. vrele suve stene). ‡ ‡ . iste obnovljive. para i gasovi.‡ Geotermalna energija predstavlja toplotnu energiju Zemlje (hidrogeotermalna. plastenika i stambenih objekata. te nih i gasovitih goriva. Toplota koju sadr i planeta Zemlja u svojoj unutra njosti. petrogeotermalna) koja se mo e koristiti kao toplota za njeno direktno kori enje ili za pretvaranje u druge vidove energije.

Niskotemperaturna sa T<100 0C .Le i ta geotermalne energije se prema temperaturi dele na: . hidrogeolo kim i geotermalnim karakteristikama. u kome je geotermalna toplota koncentrisana u toj meri da se mo e koristiti kao energetski izvor. naziva se geotermalni sistem. .Srednjetemperaturna sa 100 0C>T<200 0C Deo Zemljine kore sa specifi nim geolo kim.

. istra nim bu enjem ili aviotermalnim ispitivanjima iz vazduha.‡ Podru je na Zemljinoj povr ini sa prete no pozitivnim geotermalnim anomalijama. ‡ Onaj deo Zemljine kore u kome se pored konduktivnog prenosa geotermalne toplote kroz vodonepropusne stenske mase vr i konvektivni prenos geotermalne toplote kroz vodopropusne stenske mase. ispunjene hidrogeotermalnim fluidima. komparativan sa drugim konvencionalnim izvorima energije. dok anomalna pove anja temperature Zemljine kore u pojedinim podru jima. predstavljaju geotermalne anomalije. nazivaju se geotermalne zone. utvr ena na osnovu temperaturnih merenja sa povr ine terena. naziva se hidrotermalni sistem. u kojoj se sre u brojne savremene i paleogeotermalne pojave. koji se mogu racionalno eksploatisati i koristiti kao energetski izvor.

podrazumevaju fenomeni formiranja i pojavljivanja termalnih voda. The grey shaded strata are water-saturated izvor. Recharge falling on the limestone aquifer outcrop slowly down-dip. Hidrotermalnost (ili hidrogeotermalnost) pojam pod kojim se. podrazumevaju fenomeni formiranja i pojavljivanja termalnih voda. limestone. Fault Mudstone . Figure 2. i posti u vi u temperaturu sa pove anjem increasing depth. Brzina kojom se podzemna voda fault.Hidrotermalnost (ili hidrogeotermalnost) je je pojam pod kojim najkra em. emerging as a warm spring. u se. u najkra em. Small quantities of water are able to exit the aquifer system via a µshort-circuiting¶ dubine. Deo voda se drenira iz izdani predisponiran rasednom strukturom. The ascent along a high permeability fault may be so rapid that the water does not substantially kre e uz rased mo e biti tolika da se voda ne ohladi u ve oj meri. Rainfall recharge Dip slope springs Gro un dwa te r flow Lim esto ne Scarp slope springs Cool Artesian (overflowing) well Piezometric suface NonWarm artesian well spring Mudstone Tem Warmer pro peratu gre re i ssiv n ely creas e d ow nwa s r ds Warm Slika 16. ematizovani profil kroz hidrogeolo ki sistem.5 Schematic cross section through a groundwater system. equilibrating with progressively higher temperatures with ows Padavine koje dospevaju na kre njake se postepeno infiltriraju. te se na povr ini pojavljuje kao topao cool during its re-ascent.

Na elno. generalno sve vode sa temperaturom ve om od srednje godi nje temperature mesta. god < T < 35 0C).Termalne vode. ‡Hipertermalne vode ili visokotermalne vode obuhvataju grupu ermalnih voda sa temperaturom ve om od temperature ove jeg tela (T > 42 0C). dok gornja granica prelazi 100oC. Za umereni klimatski pojas donja temeperaturna granica iznosi 20 0C. ‡Termomineralne vode su generalno sve termalne vode sa visokim sadr ajima rastvorenih mineralnih soli. . termalne vode su (podzemne) vode ija je donja temperaturna granica odre ena srednjom godi njom temperaturom oblasti u kojoj se pojavljuju. esto se nazivaju pravim termalnim vodama. ‡Hipotermalne vode ili subtermalne vode obuhvataju grupu termalnih voda sa temperaturom ve om od srednje godi nje temperature mesta. a manjom od temperature ljudskog tela (tsr. Pojedini autori uzimaju kao donju granicu T=20 0C.

fumarole i druge vidove isticanja termalnih voda. pregrejanih para i gasova. gejzire. Predstavlja sme u voda razli itog porekla (meteorske.‡ Hidrotermalni rastvor (hydrothermal solution). Termin se odnosi na termalne izvore. koji se obi no sre u u savremenim vulkanskim oblastima. Pregrejani rastvor koji nastaje u hidrotermalnoj fazi. Iz njih se esto odla u sulfidna le i ta pra ena plemenitim metalima. to uslovljava njegovo kondenzovanje. Hidrotermalne pojave (hydrothermal phenomena). u uslovima kada temperatura gasovitog fluida padne ispod kriti ne temperature. okeanske i magmatogene vode). ‡ .

Zbog izlu ivanja sulfida kao koloida koji su karakteristi ne crne boje. gde je temperatura hidrotermalnog rastvora oko 350 0C. Sli na hidrotermalna polja se nalaze i u Isto nopacifi kom riftu. olovo. . Hidrotermalni rastvori* su ustvari morska voda koja se poniranjem du pukotina i raseda blizu rifta zagreva.‡ Hidrotermalne pojave u okeanskim riftovima zna ajne su za razumevanje alteracija stena okeanskog dna. Me u njima dominiraju bakar. cink i gvo e. i potom u vidu toplih izvora Ävra a³ nose i rastvoreni sumpor i metale izlu ene iz bazaltne magme. Crni dimnjaci se javljaju uglavnom u riftovima sa brzim irenjem plo a. ove pojave se nazivaju ÄCrni Dimnjaci³ (balck smokers). Hidrotermalne pojave u srednjeokeanskom riftu su prvi put otkrivene u podru ju Galapagosa 1977.

U sebi nose ve e koli ine rastvorenih mineralnih materija. salinitetom do 256 Å i izuzetno visokim sadr ajima jona metala (npr. Karakteri u se temperaturama do 56 0C. nose i u sebi rastvoreni sumpor i metale (olovo. usled ega zadobijaju belu boju. nazvani su crnim dimnjacima. Hidrotermalne pojave u u vidu toplih izvora sa temperaturom 100 ± 350 0C koje se javljaju u isto nopacifi kom grabenu. rasoli na dnu Crvenog Mora). Termin u upotrebi u engleskoj tehni koj terminologiji kojim se opisuju rasolne vode koje obi no isti u na morskom ili okeanskom dnu. Javljaju se u uglavnom u riftovima sa brzim irenjem plo a. ‡ ‡ . Hidrotermalne pojave u srednjeokeanskom riftu u vidu toplih izvora. cink i gvo e) izlu ene iz bazaltne magme. Usled izlu ivanja sulfida u koloidnom stanju. zbog karakteristi ne crne boje.‡ Beli dimnjaci (white smokers). Crni dimnjaci black smokers). Predstavljaju morsku vodu koja se nakon poniranja du raseda i pukotina u zoni rifta zagreva i potom u vidu vrelih izvora isti e na okeanskom dnu (u riftnim dolinama). od ega najvi e barita i silicije. bakar. Hipertermalni rasol ili visokotermalni rasol.

Slika 17. Nastanak ³crnih dimnjaka´ u riftovima sa brzim razmicanjem plo a .

Na elno. izdvajaju se tri geotemperaturne zone zemljine kore: * gornja ili spoljna (najpli a) zona.Toplotni re im Zemlje uslovljen je sun evom radijacijom i toplotom iz unutra njosti planete. od ispod 0oC do preko 100 oC (pregrejane vode). variraju u irokom dijapazonu. koja se naziva jo i zonom postojanih godi njih temperatura ili neutralnim slojem * duboka ili unutra nja zona u kojoj je toplotni re im odre en endogenim procesima. Temperature podzemnih voda. ve je istaknuto. u kojo je osnovni izvor toplote sun eva energija * prelazna (srednja) zona. .

na godi njem ili vi egodi njem nivouu.. a godi nja do 20 . po sezonama. .8-2. (vi e)godi njih) kolebanja temperatura. Razlika izme u maksimalne i minimalne temperature naziva se amplitudom (dnevnih. do dubine 0.40 m. Cikli na kolebanja temperature zavise od promena intenziteta sun eve radijacije u toku dana. sezonskih. ovodnjenosti terena i dr. ra lanjenosti reljefa. Karakter raspodele toplote zavisi od: vrsta vegetacije. litolo kog sastava stenskih masa.0 m. Dnevna kolebanja temperatura u ovoj zoni manifestuju se. u proseku.‡ Gornju zonu karakteri e nestabilan temperaturni re im.

prakti no. Temperatura je bliska srednjoj godi njoj temperaturi stena koje le e iznad ovog pojasa i neznatno odstupa od srednje godi nje temperature vazduha konkretne oblasti. izostaju godi nja kolebanja temperature. U njoj. . Kao gornja granica neutralnog pojasa usvaja se dubina na kojoj godi nja amplituda kolebanja temperature ne prelaze 0.‡ Srednja zona formira se u delu vertikalnog profila zemljine kore koji je u opsegu dubina ispod uticaja sun eve radijacije i iznad dubinskog (endogenog) toplotnog toka.1).1oC (tabela 15.

radijuma i kalijuma (radiogena toplotna energija). Za ovu zonu je vezano formiranje termalnih voda koje se odlikuju stabilnijim temperaturnim re imom u odnosu na podemne vode gornje zone. torijuma. a toplota se osloba a na ra un: radioaktivnog raspada urana. gravitacione diferencijacije elemenata/komponenti koji ulaze u hemijski/mineralo ki sastav dubokih delova Zemlje. rotacione energije Zemlje.‡ Duboku geotemperaturnu zonu karakteri e odre eni trend pove anja temperature sa dubinom. osloba anja energije/toplote pri tektonskim pokretima. .

U okviru geosinklinalnih nevulkanskih oblasti. naj e e. i y (neo)tektonski aktivne. pojave termalnih voda su naj e e vezane za zone markantnijih razloma. visokotermalne ugljokisele-azotne vode. Na povr ini terena se naj e e pojavljuju u vidu gejzira . Za oblasti savremenog vulkanizma vezane su. Formirane su u okviru dubokih (arteskih) horizonata. geosinklinalne oblasti Termalne vode platformnih oblasti naj e e su visoko mineralizovane/rasolne i imaju karakter mineralnih industrijskih voda. koje su na ve im dubinama pregrejane i do preko 300 oC.Pojavljivanje termalnih voda Pojave termalnih voda naj e e su vezane za: y oblasti savremene ili skoro zavr ene vulkanske aktivnosti.

0 14.Tabela 2.6 15.6 Prakti ni aspekt fenomena hidro(geo)termalnosti je taj da se unutra nja toplota zemlje eksploati e uz pomo vode.9 13.2 15.0 15. . kao (iz)nosioca te toplote. Gornje granice dubina pojasa postojanih temperatura nekih evropskih gradova Grad Edinburg Beograd Pariz Cirih Kijev Sankt Peterburg Brisel Dubina zaleganja (m) 11.0 15.

iz kojih se. preko odgovaraju eg sistema bu otina. Dry (hot) rock). zemljina toplota eksploati e upumpavanjem hladnih i ekstrakcijom zagrejanih (toplotom stene) voda. Dry steam fields) ± to su visokotemperaturna nalazi ta u kojima je poroznost stena mala pa je mala i koli ina vode koja prolazi kroz izvor toplote (npr.Na osnovu mehanizma mogu e ekstrakcije/eksploatacije toplote. to omogu uje njihovu direktnu aplikaju u sistemima grejanja.Nalazi ta ³vla ne pare´ (eng. s obzirom na odsustvo podzemnih voda. u kojima su temperature voda 50-80oC. a deo se produkuje kao ³te na termalna voda´. izdvajaju se 4 tipa hidrogeotermalnih resursa : 1. 4. Low-temperature fields).Nalazi ta tipa ³suva (topla) stena´ (eng. ve a koli ina vode prolazi kroz izvor toplote. 2. pri emu deo vode vaporira.Nisko-temperaturna nalazi ta (eng. Wet steam fields).visokotemperaturna nalazi ta u kojima.mlado magmatsko telo) i u celosti vaporira (produkuje se u vodenu paru).Nalazi ta ³suve pare´ (eng. u odnosu na prethodni tip. . 3.

. sa nekoliko hiljada registrovanih hidrotermalnih pojava. Lukovska banja (60oC) i dr. Nacionalni park Jeloustoun (Vajoming. po temperaturi isti u: Jo ani ka banja (78 oC). SAD) koji predstavlja svetski kuriozitet. uglavnom niskotermalnih voda. Poluostrvo Kam atka (Rusija). Novi Zeland. Vranjska banja (oko 100 oC).Najpoznatiji svetski hidrogeotermalni regioni vezani su za oblasti savremenog vulkanizma: y y y y Ostrva Island. U Srbiji postoji veliki broj prirodnih ili bu enjem otkrivenih pojava. me u kojima se. Sijarinska banja (71 oC). Bogati (75oC).

Zagrevanje izvorske vode (White.) Slika 19. Model me anja voda (Fournier & Truesdell. 1974. 1967) .Slika 18.

.Slika 20. Podzemne vode koje se infiltriraju kroz ispucale stene se zagrevaju uz pomo magme i podi u kroz druge pukotine. prouzrokovaju i hidrotermalni metamorfizam u stenama kroz koje se kre u.

koji se obi no sre u u savremenim vulkanskim oblastima. y fumarole i druge vidove isticanja termalnih voda. pregrejanih para i gasova u savremenim vulkanskim oblastima. y ³Beli dimnjaci´. Tu spadaju : y gejziri. y ³Crni dimnjaci´. .. kao i pojave isticanja na dnu mora i okeana. pregrejanih para i gasova.Hidrotermalne pojave su pojave isticanja ³vrelih´ voda..

(b) Kada pritisak nadja a blokadu na vratu gejzira. podzemne vode doti u u podzemne rezervoare i bivaju zagrejane od strane toplih magmatskih stena. Vodena para biva zarobljena i pritisak raste.Slika 21. (a) Pre erupcije gejzira. dolazi do erupcije podzemnih voda i pare. .

Javljaju se u savremenim vulkanskim oblastima i predstavljaju postvulkanske pojave (gejziri.Termin koji se u engleskoj tehni koj terminologiji odnosi na izvore sa vrelom (klju alom) vodom pra enom pregrejanom parom i gasovima. To su izvori sa temperaturom vode. solfatare. Ova vrsta izvora sre e se u savremenim vulkanskim oblastima. ‡*Klju aju i izvori (boiling springs) . solfatare. fumarole. . fumarole. ili u oblastima gde je vulkanska oblast skoro zavr ena. ‡Gejziri predstavljaju grupu intermitentnih termalnih izvora koji se manifestuje ritmi nim izbijanjem vrele vode i pregrejane pare.Klju aju i izvori (vreli ili topli izvori) y y y y y gejziri. blizu ta ke klju anja. sofioni i mofete. sofioni i mofete).

Pre dvadeset osam godina nije niko ni znao za ovo mesto. a dr i se da ih bar jo toliko ima u daljim krajevima. a ima ih i takvih koji iznose i talo e umesto gejzirita kre ni kamen.Koje vrelih izvora koje raznih malih i velikih gejzira ima ovde oko 10 000. tra e i sre e. a 1871 godine prvi put su se uverili. Amerikanski su geolozi saznali za ovo tek 1869 godine. ega nigde na drugome mestu na zemlji nema.. . i to je taj uveni ÄNarodni Jelavstonski Park³. koja se uliva u reku Misuri. kao god bigar... s raznovrsnim skladovima gejzirita.. da se ovde nalazi ne to. Odmah je zatim ovo mesto progla eno za dr avno dobro..´Najvi e gejzira ima u Sjedinjenim Ameri kim Dr avama i to izme u oblasti Vjominga i Montane u gornjem slivu reke Jelavstone.Gejziri: S. to su se razmileli bili ak u ove puste krajeve. Ima ih u grupama ili poizdvajanih.. Mo da je pred neobi nim prizorom onih silnih vodoskoka njegovih zadivljen zastao po neki od onih odva nih rudara. koji su jo sasvim bez stanovnika. pritoku Misisipinu. ali je s propa u njihovom propao i glas. 1897: Strana 149: . Po neki izbacuju tako ogromne mase vode i s takvom silinom da u ovom pogledu prevazilaze i sam Veliki Gejzir na Islandu´. da su zaista imali ra ta i do i.. Radovanovi .

Basen ili dolina sa brojnim pojavama gejzira i izbijanja pregrejane vodene pare. .‡ Gejzirit. ‡ Gejzirski konus koji se naziva i gejzirska humka predstavlja naslage koje se stvaraju odlaganjem gejzirita oko kratera gejzira u vidu konusa. koja se stvara izdvajanjem silicijuma iz gejzira i drugih toplih izvora. tzv. silicijumska siga je opalska stena bele ili svetlobele boje. ‡ Gejzirski basen.

NH3. ‡ ‡ . bornu i druge kiseline. odnosno naslaga fumarola svetlo sumpora. CH4. HCl. CO.‡ Fumarole su postvulkanske pojave koja se manifestuje izbijanjem pregrejanih para i gasova. temperature preko 180 0C. pre svega CO2 i H2S. ‡ Mofete su postvulkanske pojave koje se manifestuju gasnom emanacijom ugljendioksida i azota u aktivnim vulkanskim oblastima. sumpornu. H2S. sa temperaturom 100±180 0C. Produkt. Temperatura pomenutih fluida je ni a od 100 0C. Solfatare su postvulkanske pojave koje se manifestuju eskalacijom pregrejane vodene pare i vulkanskih gasova.Naziv za ugljen-dioksid koji izbija iz mofeta. SO2). ute boje koja poti e od istalo enog Termin se odnosi borno-kiselinske fumarole u oblasti Toskane u Italiji nazivaju se sofioni. Fumarole sa temperaturom manjom od 100 0C nazivaju se hladne fumarole. Sadr i gasove (CO2. *Mofetit . nazivaju se ute naslage. HF. Na povr ini terena se esto vr i odlaganje ve ih koli ina samorodnog sumpora. sumporastu.

Geotermalna energija akumulirana u suvim (vrelim i toplim) neporoznim ili slaboporoznim stenama.Vidovi geotermalne energije ‡Geotermalna energija mo e biti: y hidrogeotermalna (toplota vode i vodene pare) i y petrogeotermalna (toplota suvih stena. geotermalna energija suvih stena) i ‡Petrogeotermalna energija ili toplota suvih stena (heat dry rocks). tj. u stenama na velikim dubinama. .

‡Glavni spolja nji izvor toplotne energije predstavlja Sun eva radijacija. . .endotermne hemijske reakcije. ili van nje. .Izvori geotermalne energije ‡Izvori geotermalne energije su razli iti procesi unutar Zemlje. Mogu biti: y spolja nji i y unutra nji.trenje izme u blokova Zemljine kore i .promene agregatnih stanja. .zemljotresi. . u kojima dolazi do osloba anja toplote koja u estvuje u njenom toplotnom bilansu.gravitaciona diferencijacija.raspadanje radioaktivnih elemenata. ‡Unutra nji izvori geotermalne energije su raznovrsniji i pbuhvataju slede e procese u Zemljinoj kori: .

6x1024 MJ. 2004). .4x1021 MJ (Dicson & Faneli.Pojedinim procesima u unutra njosti Zemlje osloba a se geotermalna energija (Stacey & Loper.3 TW toplote Ukupna toplota akumulirana u unutra njosti Zemlje je reda 12. y Zemljotresima i tektonskim kretanjima osloba a se oko 9. 1988): y Procena je da se raspadom radioaktivnih elemenata dobija 22 TW toplote. a u Zemljinoj kori 5.7 TW toplote y Hla enjem Zemljine kore osloba a se 10.

Th i K. Glavni radioaktivni izotopi koji se nalaze u stenama. Tabela 3.Glavni izvor unutra nje toplote Zemlje predstavlja spontano raspadanje radioaktivnih elemenata u njenoj unutra njosti. od konstanti proizvodnje toplote za U. a toplota koja se pri tom osloba a. . njihovo vreme poluraspada i proizvodnja toplote (Rybach 1976) Koli ina radiogene toplote zavisi od yradioaktivne energije i yvremena poluraspada radioaktivnih elemenata i yvremena poluraspada. naziva se radiogena toplota. tj.

Prenos geotermalne toplote Preno enje toplote sa jednog na drugo telo putem provo enja, naziva se kondukcija toplote ili termalna kondukcija. Ona se javlja kod vrstih, te nih i gasovitih tela preno enjem sa molekula na molekul, pri emu se deli i materije ne kre u. Za razliku od kondukcije, konvekcija predstavlja kretanje fluida (gasovi, te nost ili rastopljene stene, odnosno magme) kao reakcija na temperaturu, koja proizvodi varijacije u gustini izme u razli itih delova fluida. Njom se vr i preno enje toplote u slu ajevima kada se fluid kre e i sa sobom nosi odre enu koli inu toplote.

Slika 22. Konceptualni modeli hidrotermalno-konvekcionih sistema u kojima se pojavljuju niskotemperaturne geotermalne vode. (a) Zona raseda; (b) obodno podru je antiklinale; (c) duboki rezervoar.

Upravo je proporcionalna geotermalnom gradijentu i toplotnoj provodljivosti stena: q=gde su: q T T ± geotermalni toplotni tok [W/m2]. ± toplotna provodljivost ili koeficijent provo enja [W/m0C] i ± geotermalni gradijent [0C/m]. .Koli ina toplote koja u jedinici vremena prolazi kroz jedinicu povr ine naziva se gustina toplotnog toka.

‡ Brzina prostiranja ili izjedna avanja temperature kroz materijal gustine = 1 kg/m3. naziva se termalna difuzivnost. Mo e se izraziti kao koli nik koeficijenta toplotne provodljivosti ( ) i proizvoda gustine stene i specifi nog toplotnog kapaciteta ( c): ! [m2/s] c . specifi nog toplotnog kapaciteta c = J/kg0C i toplotne provodljivosti = W/m0C.

strukture i teksture. poroznosti itd. odnosno od mesta sa vi om ka mestu sa ni om temperaturom. Kvantitativno se izra ava koeficijentom provodljivosti toplote ( ). koji predstavlja koli inu toplote koja protekne u jedinici vremena kroz jedinicu povr ine. Toplotna provodljivost stena zavisi od toplotne provodljivosti minerala. pri temperaturnoj razlici od jednog stepena Celzijusovog na jedinicu du ine: q ! T gde su: ± termalna provodljivost [W/m0C].‡ Termalna provodljivost ili toplotna provodljivost predstavlja sposobnost tela da provodi toplotnu energiju od punkta do punkta. q ± toplotni tok [W/m2] i T ± geotermalni gradijent [0C/m]. ‡ .

a koli ina toplote potrebna da se masa od 1 kg zagreje za 1 0K. . naziva se specifi na toplota (kJ/kg0K). naziva se termalna otpornost ( ): ! ‡ 1 [m0K/W] Koli ina toplote koju treba dovesti telu date mase da bi se zagrejalo za jedan temperaturni stepen predstavlja toplotni kapacitet (J/0C).‡ Recipro na vrednost termalne provodljivosti ( ).

esto se izra ava u 0C/1000 m. Brzina porasta temperature sa dubinom. 2008 GS ! gde su: Gs H H T Ts Hh T  TS ± geotermalni stepen [m/0C]. ± dubina do granice sezonskih promena temperature [m]. Usled male promene veli ine temperature sa dubinom. naziva se geotermalni stepen: Banks. U Zemljinoj kori temperatura normalno raste sa dubinom.Prognoziranje temperaturnih uslova u Zemljinoj kori Veli ina prira taja temperature Zemlje sa dubinom ispod granice sezonskih promena temperature (dT/dh). odnosno geotermalni gradijent je pozitivan dT/dh > 0. ± temperatura na dubini H [ 0C] i ± srednja godi nja temperatura na povr ini Zemlje [0C]. . ± dubina na kojoj je izmerena temperatura [m]. naziva se geotermalni gradijent.

Kori enje geotermalne energije ‡Kori enje geotermalne energije Zemlje ograni eno je na oblasti gde geolo ki uslovi omogu avaju prenos toplotne energije sa velikih dubina ka povr ini Zemlje (vodom ili parom) ili na oblasti gde je bu enjem mogu e do i do toplih stenskih masa i upumpavanjem vode kao fluida koristiti njihovu geotermalnost (HDR-sistemi). staklenika i plastenika. y Naj e e i najstarije kori enje geotermalne energije je u balneolo korekreativne svrhe y Toplifikacija naselja. y Proizvodnja elektri ne energije .

Slika 24. Sistem za eksploataciju geotermalne energije iz vrelih suvih stena . Kori enje visokotemperaturnog geotermalnog fluida za napajanje turbine Slika 25.

.

.Geotermoelektrane ili geotermalne elektrane su elektri ne centrale koje kao resurs za proizvodnju elektri ne energije koriste termalnu vodu. poreklom iz unutra njosti zemlje. ili vodenu paru.

Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u SAD (Lund et al.Tabela 4.. 2005) .

2005) Tabela 6.Tabela 5.. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Meksiku (Gutierrez et al. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa na Filipinima (Benito et al.. 2005) .

Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Italiji (Cappetti et al. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Indoneziji (Ibrahim et al. 2005) ...Tabela 7. 2005) Tabela 8.

Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Japanu (Kawazoe et al.Tabela 9.. 2005) .

Tabela 10. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa na Islandu (Ragnarsson. 2005) . Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa na Novom Zelandu (Dunstall 2005) Tabela 11.

Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Rusiji (Kononov et al. 2005) .Tabela 12.. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Centralnoj Americi Tabela 13.

Direktno kori enje niskotemperaturnog geotermalnog fluida za grejanje Aktuelni svetski lider u neposrednom iskori avanju geotermalne energije je dr ava (vulkansko ostrvo) Island. koja. bezmalo. Kori enje srednjetemperaturnog geotermalnog fluida za napajanje binarnog sistema Slika 29.Slika 28. . sve svoje energetske potrebe namiruje na ovaj na in.

.

60 80.0 12.5 8.65 113.4 77.57 34.18 18.1 B. Selo Be ej Vranjska Banja Sijarinska Banja Jo ani ka Banja Lukovska Banja Kur umlija Svrha kori enja D/B D/B B I I G A D/B G D F F B B F D I/F/D/B/G D/B D/B D/B D/B Izda nost l/s 5.2 Kula .0 10.03 46.1 Kikinda . Petrovac .7 7.20 49. 9.21 50.4 17.16 30. Kori enje hidrogeotermalne energije u Srbiji Temperatura oC Lokalnost Kanji a .3 8.0 19.5 16.62 13.2 15.0 Ulazna 41 65 50 53 51 46 45 54 63 50 51 51 51 41 43 65 96 76 78 67 68 Izlazna 26 26 25 25 26 25 24 25 24 27 26 26 23 25 26 24 50 25 40 35 25 Iskori ena energija TJ/god.0 11.2 Prigrevica Srbobran Kikinda .7 6.26 21.43 .2 Mokrin Vrbas Temerin B.89 72.5 4.8 21.2 10.2 Kula .0 20.3 20.12 34.1 Kanji a .33 60.65 28. P.81 50.0 9.26 39.0 14. Petrovac .4 B.91 467.29 104.1 Kula .Tabela 14.0 7.02 46.78 85.

0 10.82 9.Tabela 14.0 130.0 47.0 10.88 3.80 50.0 15.0 4. 70.0 Ulazna 53 56 52 43 44 36 48 43 42 38 36 37 36 34 30 40 36 34 31 30 53 Izlazna 25 25 28 24 25 25 26 24 24 27 25 25 30 25 24 30 28 28 24 24 48 Iskori ena energija TJ/god. Kori enje hidrogeotermalne energije u Srbiji .0 15.0 8.40 17.74 72.65 117.0 20.84 15.0 60. Trep a Debrc .0 3.16 31.54 7.0 5.0 15.nastavak Temperatura oC Lokalnost Mladenovac Palanka N.54 23.1 UKUPNO Svrha kori enja B B B B D/B B B D/B D/B D/B B D/B B B B B B B B B D Izda nost l/s 19. Pazar Mataruge Ribarska Banja Pe ka Banja Ilid a (Pe ) Bujanova ka Banja Gamzigrad Ov ar Banja Vrnja ka Banja Ni ka Banja Pribojska Banja Klokot Kovilja a Brestova ka Banja Raj inovi a Banja Bukovi ka Banja Prolom Banja G.96 8.0 50.25 94.87 13.79 92.0 17.44 11.89 2335 .0 70.17 53.0 15.78 17.5 7.0 13.80 102.0 37.97 55.73 5.

trajno ispu ta u neki recipijent. Voda se nakon oduzimanja toplote (ako se koristi za grejanje) ili posle zagrevanja (ako se koristi za hla enje). ili se vra a u izdan. Eksploatacionog bunara sa pumpom kojom se crpi voda iz bunara i 2. sastoji se od: 1.Naj e i sistemi kori enja geotermalne energije iz subtermalnih fluida (do pribli no 25 0C). Voda se mo e vra ati u istu izdan ili neku drugu izdan. . Toplotne pumpe Primenom ovog sistema voda slu i kao sredstvo za prenos geotermalne toplote iz terena do toplotne pumpe. kroz drugi (injekcioni) bunar.

kako ne bi do lo do hidrauli ke i termodinami ke reakcije. iz razloga to ona ima ni u temperaturu od vode koja se crpi. u najbli i . To zna i da u eksploatacioni bunar ne sme da dospe voda koja se utiskuje kroz injekcioni bunar.jednog eksploatacionog bunara iz koga se voda crpi i .Postrojenje za eksploataciju geotermalne toplote iz vode se naj e e sastoji od: . esti su slu ajevi da se iskori ena voda ne vra a u izdan. ve recipijent. Ako se to desi onda se smanjuje energetska efikasnost pumpe. Eksploatacioni i injekcioni bunar se moraju izvesti na odre enom rastojanju.jednog injekcionog bunara kroz koji se iskori ena voda delimi no ohla ena vra a u izdan.

H2S (HS-). Tu spadaju CO2. J. one se mogu komercijalno eksploatisati. koje mogu imati va no genetsko i lekovito zna enje. Zavisno od njihove koncentracije i koli ine voda.Komponente hemijskog sastava mineralnih i podzemnih voda uop te. Rb.INDUSTRIJSKE MINERALNE VODE *Specifi ne komponente ili specifi ni sastojci . Br. As i dr. . iako u njima nisu zastupljene u ve im koncentracijama. Rn.

Litijum . Brom .B.Cu. Volfram . . Germanijum .Pod industrijskim mineralnim vodama podrazumevaju se podzemne vode koje sadr e odredjene mineralne komponente u koncentracijama rentabilnim za izdvajanje i dalju (industrijsku) preradu. Ugljendioksid .J. Rubidijum .Br.NaCl. Soli kalcijuma (Ca). Jedinjenja bora . Uran . Naj e e se radi o slede im komponentama: y y y y y y y y y y y y y Jod .Li.Ge. Amonijumhlorid (NH4Cl) i sl. Bakar .W.U.Rb.CO2. Kuhinjska so . Jedna od postoje ih klasifikacija industrijskih mineralnih voda data je u slede oj tabeli.

5 . Iz termalnih voda Karlovih Vari ( e ka) dobijaju se kalcijum-fluorid i glauberova so. naj e e se eksploati u jod. a u SAD soli kalijuma.5) 500 10 5 1 10 . 1984) Tip vode Jodne Bromne Jodo-bromne Borne Jodo-borne Stroncijumske Litijumske Rubidijumske Cezijumske Radijumske Komponente Jod (J) Brom (Br) Jod (J) + Brom (Br) Bor (B) Jod (J) + Bor (B) Stroncijum (Sr) Litijum (Li) Rubidijum (Rb) Cezijum (Cs) Radijum (Ra) Minimalna koncentracija (mg/l) 18 200 J (10) Br (200) 250 J (65) B(162.Od oko 30 komponenti koje je mogu e eksploatisati iz visokomineralizovanih (rasolnih) voda. U Italiji i Japanu se iz ovakvih voda izdvajaju jedinjenja bora i amonijumhlorid. brom i bor. Tabela 15. Klasifikacija industrijskih mineralnih voda (Bondarenko & Kulikov.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful