DUBOKE HIDROGEOLO KE STRUKTURE

Dr. Veselin Dragi i , red. prof.

Sa aspekta vodonosnosti, izdvajaju se slede e geolo ke sredine: * rastresite i poluvezane sedimentne stene, uslojenost i ija je osnovna karakteristika

*

vrste stene (magmatske, metamorfne i sedimentne) razli itog stepena ispucalosti, odnosno karstifikovanosti *Vodonosna sredina predstavlja geolo ku sredinu (stena, sloj, sediment, formacija) koju karakteri u visoke vrednosti koeficijenata filtracije i specifi ne izda nosti. Dobro su vodopropusne, akumuliraju i odaju slobodne podzemne vode. Obuhvataju ljunkove, peskove, karstifikovane karbonatne i intenzivno ispucale stene.

Geolo ko telo ili geolo ka struktura unutar ijih granica ostaje neprekidan karakter rasprostranjenja, uslova formiranja rezervi i hemijskog sastava podzemnih voda, predstavlja hidrogeolo ku strukturu.

U su tini, hidrogeolo ke strukture predstavljaju (tipske) geolo ke sredine u kojima se formiraju izdani
Osnovna klasifikacija hidrogeolo kih struktura zasnovana je na stepenu poznavanja uslova hranjenja i isticanja podzemnih voda. Sve hidrogeolo ke strukture dele na: y otvorene, y poluotvorene i y zatvorene Pojedini autori izdvajaju 4 tipa hidrogeolo kih struktura: y otvorene, y poluotvorene y poluzatvorene i y zatvorene

Slika 1. ematski prikaz hidrogeolo kih struktura a) otvorene; b) poluzatvorene; c) zatvorene. 1 - vodonosna sredina; 2 - vodonepropusne stene; 3 - padavine

U zatvorenim delovima ovih struktura naj e e su formirane izdani pod pritiskom (arteske izdani). ‡ Poluzatvorena hidrogeolo ka struktura. a zone isticanja delimi no ili potpuno pokrivene. Hidrogeolo ka struktura kod koje su zone hranjenja poznate ili delom poznate. Hidrogeolo ka struktura kod koje su u potpunosti poznate i zone hranjenja i zone isticanja. . jezera ili mora. U ovim strukturama formirane su izdani sa slobodnim nivoom. preko povr ine terena.‡ Otvorena hidrogeolo ka struktura. Intenzivno hranjenje izdani odvija se po celoj povr ini njenog rasprostranjenja i izdan je u direktnom kontaktu sa atmosferom. Isticanje iz izdani se naj e e vr i na kontaktu sa vodonepropusnom podinom ili direktno na dnu re nih tokova.

‡ Zatvorena hidrogeolo ka struktura. a samim tim nema ni vodozamene. dok je zona hranjenja uglavnom ili delom poznata. Nema kontakta sa atmosferom niti sa drugim vodonosnim sredinama.‡ Poluotvorena hidrogeolo ka struktura. Hidrogeolo ka struktura kod koje je zona isticanja u potpunosti poznata i uslovljena kontaktom vodonosne sredine sa vodonepropusnom podinom. Hidrogeolo ka struktura kod koje je vodonosna sredina potpuno izolovana vodonepropusnim stenama i obi no se nalazi na velikim dubinama. ali u njoj formirana izdan naj e e ima slobodni nivo. Podzemne vode u ovim sredinama su naj e e visoke mineralizacije. . sa povi enim sadr ajima vodonik-sulfida i gasnih ugljovodonika. Vodonosna sredina je samo delom pokrivena slabije vodopropusnim ili vodonepropusnim stenama.

Slika 2. (3) poluzatvorene. (2) poluotvorene. (4) zatvorene . 2008) (1) otvorene. Tipovi hidrogeolo kih struktura (Kre i .

Slika 3.) . 1977. ematski prikaz odnosa izdani pod pritiskom i izdani sa slobodnim nivooom (Prema USBR.

IZDANI SA NIVOOM POD PRITISKOM (ARTESKE IZDANI) .

‡ Izdan pod pritiskom (confined aquifer) ili arteska izdan (artesian aquifer). pri otkrivanju vodonosne sredine bu enjem. Generalno. predstavlja izdan u kojoj se podzemne vode nalaze pod pritiskom ve im od atmosferskog. . Karakteri e se pritiskom koji uslovljava izdizanje nivoa podzemnih voda iznad donjeg nivoa vodonepropusne povlate. ‡ To je izdan formirana u vodonosnoj geolo koj sredini koja je prekrivena vodonepropusnom ili relativno vodonepropusnom sredinom.

gde je 1126. obuhva ene sve vodonosne sredine u kojima se voda nalazi pod pritiskom. ali se njihov nivo uvek izdigne iznad gornje granice vodonosne sredine.) confining bed (prev. nivo podzemnih voda izdi e iznad nivoa vodonepropusne povlate. vremenom. Takvi bunari su kasnije nazivani su arteskim. ove izdani su dobile po provinciji Artoa (Artois) u ju noj Francuskoj (stari naziv Artesia). godine izbu en prvi bunar u Evropi. a ovim terminom su. Nabu ene podzemne vode ne izbijaju uvek na povr inu terena. Vodonepropusna povlata se u medjunarodnoj literaturi naj e e ozna ava kao (eng. Osnovna karakteristika im je da se. a ovaj termin se koristi i za vodonepropusnu podinu/podlogu izdani (i sa slobodnim nivoom). ³ograni avaju i/sputavaju i sloj´). Ovakva izdan se. koji je davao vodu pod pritiskom.y Formirane su u vodonosnim stenama u ijoj su neposrednoj povlati vodonepropusne ili relativno vodonepropusne stene. y y y y . u doma oj praksi. pri otkrivanju vodonosne sredine bu enjem. esto imenuje kao ³subarteska´. Pomenuti naziv ³arteske´.

Slika 4. Trodimenzionalni prikaz odnosa izdani sa slobodnim nivoom i izdani pod pritiskom

‡

Vodonepropusna podina. Relativno vodonepropusna geolo ka formacija koja le i ispod vodonosne sredine ili vodonosnog sloja. Vodonepropusna povlata. Relativno vodonepropusna geolo ka formacija koja le i iznad vodonosne sredine ili vodonosnog sloja. Arteski bunar. Bunar koji kaptira podzemne vode sa arteskim pritiskom koji se nalazi iznad povr ine terena. Arteski izvor. Izvor koji isti e iz arteske izdani. Pojava ovih izvora na povr inu terena naj e e je vezana za razlomne strukture ili mesta gde je erozijom otkrivena arteska izdan (re ni tokovi i druge vodne akumulacije). Isticanje vode kod ovih izvora esto je pra eno gasovima. Subarteska izdan. Generalno, to je izdan kod koje se nivo nalazi iznad vodonosne sredine (izdan pod pritiskom), ali ispod povr ine terena, to onemogu ava slobodno izlivanje vode na povr inu terena. Subarteski bunar. Bunar koji kaptira subartesku izdan, odnosno izdan sa pritiskom nedovoljnim da izdigne vodu iznad povr ine terena da bi do lo do samoizliva.

‡

‡

‡

‡

‡

‡

Arteski pritisak. Visina pijezometarskog pritiska u arteskom vodonosnom sloju iznad neke referentne kote (ta ke). Arteski sistem ili sistem pod pritiskom. Sistem koji uslovljava formiranje arteskih, tj. voda pod pritiskom. ine ga vodonosna (izdanska) zona, vodonepropusna podina i povlata, oblast savremenog hranjenja i dreniranja, oblast formiranja i rasprostranjenja pritisaka podzemnih voda. Geostati ki pritisak ili litostati ki pritisak; pritisak stena. Vertikalno optere enje u Zemljinoj kori koje nastaje kao posledica sile gravitacije, a manifestuje se kao pritisak vi ih na ni e le e e stenske mase. Pod dejstvom ovog pritiska dolazi do zbijanja i o vr avanja pritisnutih stena. Arteska povr ina. Visina pijezometarske povr ine u arteskom vodonosnom sloju iznad neke referentne kote (ta ke). Karta povr ine pritisaka ili karta izopijesta. Karta na kojoj je prikazana pijezometarska povr ina arteske izdani, pomo u konturnih linija ± hidroizopijesti.

‡

‡

‡

‡

Deo izdani pod pritiskom je uvek hipsometrijski ni i u odnosu na deo sa slobodnim nivoom. *Otkrivanjem vodonosne sredine bu enjem. Veli ina ovog pritiska (visina dizanja vode) zavisi od polo aja slobodnog nivoa izdani (u delu sa slobodnim nivoom) i dubine posmatrane/nabu ene ta ke u (delu) izdani pod pritiskom. egzistuje izdan sa slobodnim nivoom. .Op te karakteristike izdani pod pritiskom su: *Vodonosna sredina/izdanska zona je potpuno zasi enu slobodnim podzemnim vodama i ograni ena je vodonepropusnom podinom i povlatom. Nadizdanska zona (zona aeracije) izostaje. *U delovima terena gde vodonosne stene izbijaju na povr inu terena. pod pritiskom. izdi u iznad nivoa povlate. *Oblast hranjenja (i formiranja pritiska) i oblast rasprostranjenja se ne poklapaju i esto su znatno udaljene jedna od druge. podzemne vode se.

u okviru arteskih basena (koji predstavaljaju strukture u okviru kojih su naj e e formirane izdani pod pritiskom). * . po pravilu.rasedne zone . izra ena je i vertikalna hidrohemijska zonalnost. U odnosu na izdani sa slobodnim nivoom. .fleksure. manje su podlo ne zaga enju sa povr ine terena. raste sa dubinom njihovog zaleganja Pored temperaturne. Temperatura podzemnih voda. * Re im nivoa i kvaliteta podzemnih voda je znatno stabilniji u odnosu na izdani sa slobodnim nivoom. . Predispozicija za njihovo formiranje je odredjena geolo ko-tektonska forma terena: .serije slojeva u sedimentnim basenima (arteski baseni). . pukotinskoj i kavernoznoj. s obzirom na postojanje vodonepropusne povlate.sinklinale.* Izdani pod pritiskom egzistuju u sredinama razli itih strukturnih tipova poroznosti: me uzrnskoj.monoklinale.

u zonama raseda. Pod uticajem geostati kih pritisaka. koji postoje u vodonosnim sredinama u kojima je proces ³sabijanja´ stena zavr en. a porni prostor. *Geodinami ki faktori. . *Geostati ko optere enje stenskih masa u povlati (krovini) vodonosne sredine. koje se manifestuje utiskivanjem vode iz (pod te inom) sabijenih sedimenata u vodonosne stene. stene koje su manje podlo ne sabijanju. na ra un naprezanja stenskih masa. kao rezultat formiranja novih minerala. najvi e se sabijaju gline. koji ispunjavaju vode dostigao relativnu postojanost i ne menja se. *Izmene poroznosti stenskih masa. * Prisustvo gasova. odnosno. dok je ovaj fenomen znatno manje izra en kod peskova i ljunkova. u seizmi ki aktivnim oblastima. magmatske aktivnosti i dr.Faktori koji izazivaju pritisak podzemnih voda su: *Hidrostati ki pritisci.

Slika 5. Arteske izdani u stenskim kompleksima razli ite strukture poroznosti .

ematizovani profil izdani sa slobodnim nivoom i pod pritiskom .ELEMENTI IZDANI POD PRITISKOM Elementi izdani pod pritiskom su: * * * * izdanska zona. oblast rasprostranjenja pritisaka i oblast dreniranja izdani. oblast savremenog hranjenja i formiranja pritisaka. Slika 6.

m .pravac kretanja podzemnih voda. 5 . b .bezvodne stene.oblast dreniranja.spolja nja oblast hranjenja.Slika 7. a .pijezometarski pritisci u presecima I i II. H1. H2 .nivo pod pritiskom (pijezometarski nivo). a¶ .debljina izdani .unutra nja oblast hranjenja.slobodni nivo izdani.vodonosne stene. Elementi izdani pod pritiskom 1 . 4 .oblast rasprostranjenja pritisaka. 3 . 2 . c .

a karakteri e se pritiscima/nivoima podzemnih voda iznad povlate vodonosne sredine. Debljina izdanske zone (m) predstavlja vertikalno rastojanje izme u gornje i donje granice izdanske zone u posmatranoj ta ki. atmosferske. slivaju u oblast prihranjivanja i formiranje pritisaka. ‡ ‡ ‡ . gde se vr i infiltracija povr inskih i voda od atmosferskih padavina. Oblast savremenog hranjenja i formiranja prtitisaka ine unutra nja i spolja nja oblast (slika 7). Oblast rasprostranjenja izdani (rasprostranjenja pritisaka) obuhvata deo terena izme u oblasti hranjenja i oblasti dreniranja.‡ Izdansku zonu ini vodonosna sredina potpuno zasi ena podzemnim vodama. iz spoljne oblasti. Unutra nju oblast hranjenja predstavlja deo samog vodonosnog horizonta (sredine). a koje ine gornju i donju granicu izdani. povr inske i podzemne vode se. Spoljna oblast hranjenja je van granica arteske vodonosne sredine. Pod dejstvom sile te e. koja je pokrivena vodonepropusnom povlatom i podinom.

f . Otkriveno i skriveno prirodno dreniranje izdani pod pritiskom (Klimentov. Slika 8. 5 . 4 . a . po pravilu.bezvodne stene. e .u aluvijalne nanose. b . dna jezera i mora i sl. 6 .bu otina sa nivoom pod pritiskom. 1980) a. c . b.po rasedu. obuhvata skup svih prirodnih otkrivenih (uzlazni izvori) i skrivenih dreniranja: u rastresite kvartarne nanose. korita reka.u druge vodonosne sredine pod pritiskom. e. a koji su hipsometrijski ni i u odnosu na unutra nju oblast hranjenja.u koritu reke. 7 ± uzlazni izvor .pijezometarski nivo.Oblast dreniranja obuhvata delove terena na kojima vodonosne stene izbijaju na povr inu.skriveno dreniranje. 2 .izdan. Oblast dreniranja. d . c .otkriveno dreniranje.vodonosne stene. f .pravac kretanja podzemnih voda. 1 . 3 .po kontaktu sa vodonepropusnim stenama. d.submarinsko dreniranje.

Arteski baseni: y y y y y Arteski Arteski Arteski Arteski Arteski baseni u glacijalni sedimentima baseni u rasednim strukturama baseni u nanosnim lepezama predgornih zona baseni platformnih oblasti baseni sinklinalnog tipa.. . u kojoj se nalaze vodonosni slojevi pokriveni ili proslojeni sa vodonepropusnim i koji sadr e vodu pod pritiskom..Arteski basen: Geolo ka (hidrogeolo ka) struktura sinklinalnog tipa. esto velikih razmera..

b .arteski basen s jednim vodonosnim horizontom.arteski basen s dva vodonosna horizonta pri inversnom obliku reljefa .Slika 9. ematski prikaz razli itih tipova arteskih basena a . c .arteski basen s vodonosnim horizontom u vidu monoklinale.arteski basen s dva vodonosna horizonta. pri normalnom obliku reljefa. d .

nalaze se malomineralizovane vode. koje s dubinom postepeno prelaze u mineralizovane. odnosno zoni intenzivne vodozamene.HIDROHEMIJSKA ZONALNOST Hidrodinami ka zonalnost naj e e je pra ena hidrohemijskom zonalno u. yU anjonskom sastavu podzemnih voda gornje zone preovla uju hidrokarbonati (HCO3-). a u najdubljim horizontima sa hloridima. K i Ra pove ava. Mn. Hidrohemijska zonalnost je karakteristi na za mnoge geolo ke strukture. Tako se sa dubinom sadr aj Fe. a sadr aj Br. S dubinom. yU najpli oj. Ba smanjuje. a posebno oksido-redukcionim uslovima. yPromena katjonskog sastava s pove anjem dubine manje je izra ena. yS pove anjem dubine javlja se i odgovaraju a zakonomernost i nekih drugih komponenti hemijskog sastava. koji se s dubinom smenjuju sa sulfatima (SO42-). odnosno rasolne vode. Pona anje pojedinih komponenti hemijskog sastava odre eno je fizi ko-hemijskim uslovima koji na dubinama tamo vladaju. U gornjoj zoni preovla uju Ca i Mg a u najdubljim Na i Ca. Si. a na ve im dubinama u visokomineralizovane. . naj e e se menjaju i mineralizacija i op ti hemijski sastav.

inverzije. ‡ Slika 10. tj. 2 .‡ Najbolje izra ena hidrohemijska zonalnost kontatovana je u: y arteskim basenima y platformnim oblastima i y starim kristalastim titovima.granica izme u hidrogeohemijskih zona. 1 . to je slu aj s naftnim i aridnim podru jima zemlje. 1988) A.mineralizovanih voda. Korotkov & Pavlov. C . u nekim slu ajevima postoje i zna ajna odstupanja. B. No.visokomineralizovanih (rasolnih) voda.fundament arteskog basena . u odnosu na hidrohemijsku zonalnost. ema hidrogeohemijske zonalnosti arteskih basena (Kirjuhin.hidrogeohemijske zone: A . C .malomineralizovanih voda. B .

Slika 11. Hidrogeohemijska zonalnost Kanadskog kristalastog tita (Gascoyne & Kamieni. 1993) .

‡Deo hidrogeologije koji se bavi odre ivanjem starosti. itd. 8O17 i 8O18 ima redni broj 8 i atomske mase 16. uslova formiranja njihovih rezervi i kvaliteta. tj. posredno.. naziva se izotopska hidrogeologija ‡Izotopi su atomi koji imaju isti broj protona u atomskom jedru. koriste i sklonost izotopskih parova odre enih elemenata ka frakcionaciji* (isotopic fractionation). ali razli itu atomsku masu (npr. .i dr. kiseonik 8O16. ‡Izotopi mogu biti prirodni i ve ta ki. 17 i 18).STAROST VODA ‡Izotopski sastav podzemnih voda slu i za ocenu njihove starosti i porekla i. brzine kretanja (vodozamene). razdvajanju na lak e i te e frakcije. Oni imaju isti redni broj. mogu eg intenziteta eksploatacije. utvr ivanjem pravaca i brzine kretanja podzemnih voda i zaga uju ih supstanci u njima. ali razli it broj neutrona.. na ina prihranjivanja.. geneze.

Mogu biti: ‡ prirodni i ‡ ve ta ki.76 %. Kiseonik ima tri: 16O.985 % i 0. vodonik tako e tri: 1H i 2H (99.2 %).1 %). 17O i 18O (99. Brojniji su od radioaktivnih izotopa.9 % i 1. Radioaktivni izotopi koji se esto nazivaju radioizotopi ili nestabilni izotopi su nestabilna jezgra koja pri svojoj transformaciji emituju neku vrstu radioaktivnog zra enja (alfa. Mogu biti radioaktivni. Stabilni izotopi su izotopi sa stabilnim atomskim jezgrima. beta i gama). a ugljenik dva stabilna izotopa: 12C i 13C (98.015 %).035 % i 0. Radiogeni izotopi su izotopi koji nastaju raspadom radionuklida.‡ Izotopi koji poti u iz kosmosa i radioaktivnih materija koje se nalaze u Zemljinoj kori nazivaju se prirodni izotopi. 0. ‡ ‡ ‡ ‡ . odnosno izotopi koji ne podle u radioaktivnom raspadu. ali ne moraju.

‡ . a esto i sa T. godine nadalje. U prirodnim uslovima nastaje u atmosferi pri uzajamnom delovanju kosmi kih zraka sa azotom i kiseonikom. Obele ava se simbolom 1H3. i koji je direktno uklju en u molekul vode kao 1H3HO ili 1HTO. U vidu Ätritirane³ vode koristi se za trasiranje izdanskih tokova i za odre ivanje starosti vode.‡ Tricijum je kratko ive i izotop vodonika (period poluraspada ± 12. Od 1945. Tricijumska jedinica ± TJ (tritium unit .5 godina) koji u jezgru sadr i jedan proton i dva neutrona. najvi e nastaje pri nuklearnim probama.TU) je jedinica kojom se izra ava broj atoma tricijuma u odnosu na broj atoma vodonika: 1TJ = 1 atom T na 108 atoma H. ukupno tri nukleona.

ve se menjaju usled izotopske frakcionacije. Koristi se za re avanje razli itih problema u geologiji.011).002. U na elu. . fosila. 13C/12C = 0. sledstveno. koli ina D i 18O u prirodnim vodama menja se prilikom njihovog zagrevanja.00015. kod promene njihovih agregatnih stanja. 2H/1H = 0. pod uticajem razli itih geohemijskih procesa. naro ito starosti stena.Izotopski odnos predstavlja kvantitativni odnos najmanje i najvi e zastupljenog izotopa (18O/16O = 0. hla enja i. vode i sl. Kod elemenata koji imaju vi e stabilnih izotopa. koli inski odnosi izotopa nisu stalni.

na osnovu koga se sadr aj deuterijuma (D) i izotopa kiseonika 18O u prirodnim vodama izra ava u relativnim jedinicama. koji je najstabilniji i koji je usvojen kao standard. . Termin se odnosi na izotopski sastav okeanske vode na dubinama ve im od 500 m. SMOW (H. Standardna srednja okeanska voda (standard mean ocean water . 1963. skra eno. Pun naziv ovog standarda je (eng.Craig.) Standard Mean Ocean Water ili.SMOW).).Najstabilniji (najjednorodniji) izotopski sastav ima okeanska voda na dubinama ve im od 500m i upravo je iz te injenice proistekla ideja da se njen izotopski sastav usvoji kao standard/referenca. na osnovu koga se sadr aj D i 18O u prirodnim vodama izra ava u relativnim jedinicama.

Izra ava se u promilima Å odstupanja od SMOW-a i prikazuje kao D za te ki vodonik (deuterijum) i 18O za te ki kiseonik. na osnovu slede ih relacija: D( Å) = [(D/1H)uzorka ± (D/1H)smow)]/ (D/1H)smow)·1000 18O( Å) = [(18O/16O)uzorka ± (18O/16O)smow)]/ (18O/16O)smow) ·1000 .Izotopski sastav vode ini izotopski sastav vodonika i kiseonika koji ulaze u sastav molekula vode.

y Koncentracija te kih izotopa u prirodnim vodama smanjuje se sa pove anjem geografske irine i sa pove anjem nadmorske visine. pa se. dok se njihove najve e koncentracije bele e u povr inskim i podzemnim vodama aridnih oblasti. y Oblaci imaju "lak i" izotopski sastav u odnosu na okeane koji (kroz proces isparavanja) "snabdevaju" atmosferu vodenom parom. vodena para je bogatija lakim izotopima vodonika i kiseonika. u ostatku vode u oblacima smanjuje sadr aj te kih izotopa.Neki osnovni principi preraspodele lakih i te kih stabilnih izotopa vodonika i kiseonika u prirodnim vodama su: Prilikom isparavanja (pri kome "energizirani" molekuli vode prelaze iz te nog u stanje vodene pare) laki izotopi molekula vode (sa injeni od 1H i 16O) pokre u se i transformi u u paru mnogo br e od te kih. y . Kao rezultat toga. a kao posledica ve pomenutog "efekta mase". Prilikom kondenzacije vode u atmosferi (oblacima) i formiranja padavina. formiraju i padavine. kao i u polarnom ledu. a preostala voda u te noj fazi bogatija je te kim izotopima. odvija se obrnuti proces: te ki molekuli vode br e kondenzuju. Najmanja koncentracija D i 18O je u padavinama planinskih i oblasti sa hladnom klimom.

grafi ki je prikazana u vidu "Globalne meteorske linije voda" (eng. limearna relacija.Meteorska linija prirodnih voda ‡Na osnovu ispitivanja velikog broja uzoraka prirodnih voda (padavina. jezera) ustanovljena je linearna relacija izme u koncentracija deuterijuma i kiseonika-18 u njiuma. zagrevanja voda i dr. ‡Kod podzemnih voda dubljih vodonosnih struktura. izme u D i 18O: ‡ D=8 18O + 10 ‡Ova. Global Meteoric Water Line-GMWL). odnosno. postoje odstupanja od definisane linearne zavisnosti usled usporene vodozamene. posebno kod termalnih. reka. prikazane na slici 13. .

Slika 12. 1963. Globalna meteorska linija voda (Craig.) .

a posebno kod geotermalnih nalazi ta sa temperaturama fluida od 80oC i vi e. kod dubokih izdani (koje su. y U najve em broju slu ajeva u GMWL se "uklapaju" i podzemne vode plitkih izdani. naj e e. odnosno od inicijalnog (meteorskog) sastava. .y Uo ljivo je da se najve i broj ta aka gotovo savr eno uklapa u liniju definisanu relacijom. s obzirom na njihovu blisku prostornu i hidrauli ku vezu sa padavinama i povr inskim vodama. izotopski sastav voda odstupa od GMWL. Stoga je GMWL standard i referenca za interpretaciju rezultata savremenih regionalnih i lokalnih izotopskih ispitivanja podzemnih voda i odre ivanja njihovog (meteorskog) porekla i uslova kretanja. sa termalnim vodama). y Me utim.

Primeri regionalnih meteorskih linija voda .Tabela 1.

Kanada (velike oscilacije u temperaturi. Crna linija pokazuje srednji trend padavina na globalnom nivou (Craig. 1961). Odnos 18O i 2H u padavinama. vla ni klimat). suvi klimat). Adaptirano od Clark & Fritz (1997) .Slika 13. Plava linija pokazuje trend padavina za severni Oman (topli. Podaci su normalizovani prema VSMOW. Siva linija pokazuje trend za Otavu.

1995). kada su vode formirane.S. to ukazuje na hladnije klimatske uslove u periodu mla eg pleistocena. .Slika 14. Odnos kiseonikovih i vodonikovih izotopa u uzorcima podzemnih voda iz plitkih nezasi enih izdani i dubokih zasi enih izdani u ju nim visoravnima SAD. Geological Survey (Dutton. Voda iz zasi enih izdani ima manje koncentracije te kih izotopa. Preuzeto iz U.

stvaranja jednog sloja ili formacije. ‡ Izotopska starost koja se naziva i radiometrijska je starost stena. minerala.).STAROST PODZEMNIH VODA ‡ Geolo ka starost je vreme koje je proteklo od bilo kog geolo kog doga aja (formiranja mora. Starost mo e biti relativna i apsolutna. izumiranja jednih i nastanka drugih organizama i dr. . odre ena na osnovu kvantitativne odredbe sadr aja radioaktivnih elemenata (pretka) i produkata njihovog raspada (potomka). fosila i drugih geolo kih objekata u godinama ili milionima godina.

po kojoj se odre uje apsolutna starost stena. ± konstanta radioaktivnog raspada. D ± broj atoma Änaslednika³ u vreme izrade analize (sekundarni izotopi) i P ± preostali broj atoma Äroditelja³ u isto vreme (primarni izotopi).Jedna ina za odre ivanje starosti je zasnovana na zakonu radioaktivnog raspada. . fosila i drugih geolo kih oblika (vidi: apsolutna starost): 1 ¨ D¸ T ! ln© 1  ¹ Pº ª gde su: T ± apsolutna starost. minerala.

Starost podzemnih voda predstavlja vreme koje je proteklo od poslednjeg kontakta vode sa atmosferom. ± sadr aj radioaktivnog izotopa u po etnom vremenu (t = 0) i ± konstanta raspada radioaktivnog izotopa. . odnosno pre infiltracije. Odre uje se radioizotopskom metodom saglasno jedna ini: Nt ! e N0 gde su: Nt N0 t ± sadr aj radioaktivnog izotopa u momentu vremena t. do njenog uzorkovanja na mestu isticanja ili ispumpavanja.

posebno u arheologiji. kao tzv.6C14. sa periodom poluraspada od 5. Maksimalno mogu e odre ivanje starosti je u ovom trenutku oko 60 godina. Koristi se za odre ivanje starosti.‡ Tricijumsko datiranje predstavlja odre ivanje starosti vode i drugih supstanci na osnovu merenja koncentracije tricijuma. Metoda omogu ava odre ivanja pravca i brzine kretanja podzemnih voda. .730 40 godina. ugljenikova metoda (carbon method). Obrazuje se u atmosferi pri uzajamnom delovanju kosmi kih zraka sa azotom. koji nastaje u atmosferi pod dejstvom kosmi kog zra enja. ukoliko je ona manja od 50.000 godina. ‡ Ugljenik-14 ili radioaktivni ugljenik je radioaktivni izotop ugljenika .

koncentracija 14C opada tokom vremena (u skladu sa brzinom njegovog radioaktivnog raspada*). . pa je. kada je ivotinja uginula). a potom. mogu e utvrditi (datirati) kada je kru enje ugljenika zaustavljeno (npr. preko koga dospeva u tkivo biljaka. i tkivo ivotinja. Kontinuitet nastajanja (u atmosferi) i nestajanja (radioaktivnim raspadom) dovodi do toga da je koncentracija ovog izotopa u ivim organizmima konstantna. U sredini u kojoj nema razmene CO2. posredno. na osnovu preostale koncentracije ovog izotopa u nekom biolo kom uzorku.Radioaktivni ugljenik se jo u vazduhu Äugra uje³ u molekule ugljendioksida (CO2).

14C-.Slika 15. Ca2+ i Na + sa promenama dubine podzemnih voda (prema Egger. Promene 3H-. 1978) .

gasovi) .Hidrotermalna energija V. ‡ industrije ‡ fla iranje II. jedinjenja.PRAKTI NI ASPEKTI DUBOKIH HIDROGEOLO KIH STRUKTURA I.Navodnjavanje poljoprivrednih povr ina (naro ito u Vojvodini) III.Dobijanje korisnih iz termomineralnih voda komponenata (elementi.Mineralne vode (najve i broj termomineralnih voda vezan je za duboke hidrogeolo ke strukture) IV.Vodosnabdevanje ‡ snabdevanje gradova.

HIDROGEOTERMALNOST DUBOKIH HIDROGEOLO KIH STRUKTURA .

vrele suve stene). te nih i gasovitih goriva. Izvori geotermalne energije su razli iti procesi unutar Zemlje. Predstavljaju pogodne energetske izvore u ekolo kom pogledu. naziva se geotermalna toplota. Toplota koju sadr i planeta Zemlja u svojoj unutra njosti. Resursi toplotne energije koji se sre u u prirodnim uslovima (vrela voda. ‡ ‡ . kojima dolazi do osloba anja toplote. nazivaju se geotermalni resursi.‡ Geotermalna energija predstavlja toplotnu energiju Zemlje (hidrogeotermalna. smanjuje se potro nja elektri ne energije. iste obnovljive. Spada u tzv. bez obzira na njeno poreklo. para i gasovi. jer se njihovim kori enjem daleko manje zaga uje ivotna sredina u odnosu na fosilna goriva. petrogeotermalna) koja se mo e koristiti kao toplota za njeno direktno kori enje ili za pretvaranje u druge vidove energije. plastenika i stambenih objekata. Kori enjem u zagrevanju staklenika. ili alternativne izvore energije.

hidrogeolo kim i geotermalnim karakteristikama.Srednjetemperaturna sa 100 0C>T<200 0C Deo Zemljine kore sa specifi nim geolo kim.Niskotemperaturna sa T<100 0C . naziva se geotermalni sistem.Le i ta geotermalne energije se prema temperaturi dele na: . . u kome je geotermalna toplota koncentrisana u toj meri da se mo e koristiti kao energetski izvor.

u kojoj se sre u brojne savremene i paleogeotermalne pojave. predstavljaju geotermalne anomalije. ispunjene hidrogeotermalnim fluidima. koji se mogu racionalno eksploatisati i koristiti kao energetski izvor. ‡ Onaj deo Zemljine kore u kome se pored konduktivnog prenosa geotermalne toplote kroz vodonepropusne stenske mase vr i konvektivni prenos geotermalne toplote kroz vodopropusne stenske mase.‡ Podru je na Zemljinoj povr ini sa prete no pozitivnim geotermalnim anomalijama. utvr ena na osnovu temperaturnih merenja sa povr ine terena. . nazivaju se geotermalne zone. komparativan sa drugim konvencionalnim izvorima energije. dok anomalna pove anja temperature Zemljine kore u pojedinim podru jima. istra nim bu enjem ili aviotermalnim ispitivanjima iz vazduha. naziva se hidrotermalni sistem.

ematizovani profil kroz hidrogeolo ki sistem. Deo voda se drenira iz izdani predisponiran rasednom strukturom. Brzina kojom se podzemna voda fault. emerging as a warm spring. Rainfall recharge Dip slope springs Gro un dwa te r flow Lim esto ne Scarp slope springs Cool Artesian (overflowing) well Piezometric suface NonWarm artesian well spring Mudstone Tem Warmer pro peratu gre re i ssiv n ely creas e d ow nwa s r ds Warm Slika 16. u najkra em.5 Schematic cross section through a groundwater system. equilibrating with progressively higher temperatures with ows Padavine koje dospevaju na kre njake se postepeno infiltriraju. limestone. The ascent along a high permeability fault may be so rapid that the water does not substantially kre e uz rased mo e biti tolika da se voda ne ohladi u ve oj meri. Fault Mudstone . Recharge falling on the limestone aquifer outcrop slowly down-dip. podrazumevaju fenomeni formiranja i pojavljivanja termalnih voda. te se na povr ini pojavljuje kao topao cool during its re-ascent. i posti u vi u temperaturu sa pove anjem increasing depth. Small quantities of water are able to exit the aquifer system via a µshort-circuiting¶ dubine. The grey shaded strata are water-saturated izvor. Figure 2.Hidrotermalnost (ili hidrogeotermalnost) je je pojam pod kojim najkra em. podrazumevaju fenomeni formiranja i pojavljivanja termalnih voda. u se. Hidrotermalnost (ili hidrogeotermalnost) pojam pod kojim se.

termalne vode su (podzemne) vode ija je donja temperaturna granica odre ena srednjom godi njom temperaturom oblasti u kojoj se pojavljuju. Za umereni klimatski pojas donja temeperaturna granica iznosi 20 0C. a manjom od temperature ljudskog tela (tsr. ‡Hipotermalne vode ili subtermalne vode obuhvataju grupu termalnih voda sa temperaturom ve om od srednje godi nje temperature mesta. generalno sve vode sa temperaturom ve om od srednje godi nje temperature mesta. esto se nazivaju pravim termalnim vodama. ‡Termomineralne vode su generalno sve termalne vode sa visokim sadr ajima rastvorenih mineralnih soli. . god < T < 35 0C). Na elno. Pojedini autori uzimaju kao donju granicu T=20 0C.Termalne vode. dok gornja granica prelazi 100oC. ‡Hipertermalne vode ili visokotermalne vode obuhvataju grupu ermalnih voda sa temperaturom ve om od temperature ove jeg tela (T > 42 0C).

u uslovima kada temperatura gasovitog fluida padne ispod kriti ne temperature. okeanske i magmatogene vode). gejzire. Termin se odnosi na termalne izvore. Iz njih se esto odla u sulfidna le i ta pra ena plemenitim metalima.‡ Hidrotermalni rastvor (hydrothermal solution). ‡ . Pregrejani rastvor koji nastaje u hidrotermalnoj fazi. koji se obi no sre u u savremenim vulkanskim oblastima. pregrejanih para i gasova. fumarole i druge vidove isticanja termalnih voda. to uslovljava njegovo kondenzovanje. Hidrotermalne pojave (hydrothermal phenomena). Predstavlja sme u voda razli itog porekla (meteorske.

‡ Hidrotermalne pojave u okeanskim riftovima zna ajne su za razumevanje alteracija stena okeanskog dna. gde je temperatura hidrotermalnog rastvora oko 350 0C. Me u njima dominiraju bakar. cink i gvo e. olovo. Sli na hidrotermalna polja se nalaze i u Isto nopacifi kom riftu. i potom u vidu toplih izvora Ävra a³ nose i rastvoreni sumpor i metale izlu ene iz bazaltne magme. Crni dimnjaci se javljaju uglavnom u riftovima sa brzim irenjem plo a. Hidrotermalne pojave u srednjeokeanskom riftu su prvi put otkrivene u podru ju Galapagosa 1977. Zbog izlu ivanja sulfida kao koloida koji su karakteristi ne crne boje. . ove pojave se nazivaju ÄCrni Dimnjaci³ (balck smokers). Hidrotermalni rastvori* su ustvari morska voda koja se poniranjem du pukotina i raseda blizu rifta zagreva.

Predstavljaju morsku vodu koja se nakon poniranja du raseda i pukotina u zoni rifta zagreva i potom u vidu vrelih izvora isti e na okeanskom dnu (u riftnim dolinama). Hidrotermalne pojave u u vidu toplih izvora sa temperaturom 100 ± 350 0C koje se javljaju u isto nopacifi kom grabenu. usled ega zadobijaju belu boju. U sebi nose ve e koli ine rastvorenih mineralnih materija. Termin u upotrebi u engleskoj tehni koj terminologiji kojim se opisuju rasolne vode koje obi no isti u na morskom ili okeanskom dnu. ‡ ‡ . rasoli na dnu Crvenog Mora). Usled izlu ivanja sulfida u koloidnom stanju. Javljaju se u uglavnom u riftovima sa brzim irenjem plo a. Hidrotermalne pojave u srednjeokeanskom riftu u vidu toplih izvora. salinitetom do 256 Å i izuzetno visokim sadr ajima jona metala (npr. nazvani su crnim dimnjacima.‡ Beli dimnjaci (white smokers). cink i gvo e) izlu ene iz bazaltne magme. Hipertermalni rasol ili visokotermalni rasol. bakar. zbog karakteristi ne crne boje. Crni dimnjaci black smokers). nose i u sebi rastvoreni sumpor i metale (olovo. Karakteri u se temperaturama do 56 0C. od ega najvi e barita i silicije.

Slika 17. Nastanak ³crnih dimnjaka´ u riftovima sa brzim razmicanjem plo a .

Toplotni re im Zemlje uslovljen je sun evom radijacijom i toplotom iz unutra njosti planete. od ispod 0oC do preko 100 oC (pregrejane vode). Temperature podzemnih voda. Na elno. . koja se naziva jo i zonom postojanih godi njih temperatura ili neutralnim slojem * duboka ili unutra nja zona u kojoj je toplotni re im odre en endogenim procesima. izdvajaju se tri geotemperaturne zone zemljine kore: * gornja ili spoljna (najpli a) zona. variraju u irokom dijapazonu. ve je istaknuto. u kojo je osnovni izvor toplote sun eva energija * prelazna (srednja) zona.

‡ Gornju zonu karakteri e nestabilan temperaturni re im. Karakter raspodele toplote zavisi od: vrsta vegetacije. ovodnjenosti terena i dr. (vi e)godi njih) kolebanja temperatura. u proseku.40 m. Dnevna kolebanja temperatura u ovoj zoni manifestuju se.8-2. . Cikli na kolebanja temperature zavise od promena intenziteta sun eve radijacije u toku dana. do dubine 0. a godi nja do 20 . Razlika izme u maksimalne i minimalne temperature naziva se amplitudom (dnevnih. po sezonama.. na godi njem ili vi egodi njem nivouu. ra lanjenosti reljefa. litolo kog sastava stenskih masa. sezonskih.0 m.

Temperatura je bliska srednjoj godi njoj temperaturi stena koje le e iznad ovog pojasa i neznatno odstupa od srednje godi nje temperature vazduha konkretne oblasti. U njoj. izostaju godi nja kolebanja temperature.‡ Srednja zona formira se u delu vertikalnog profila zemljine kore koji je u opsegu dubina ispod uticaja sun eve radijacije i iznad dubinskog (endogenog) toplotnog toka.1). prakti no.1oC (tabela 15. . Kao gornja granica neutralnog pojasa usvaja se dubina na kojoj godi nja amplituda kolebanja temperature ne prelaze 0.

rotacione energije Zemlje. osloba anja energije/toplote pri tektonskim pokretima. radijuma i kalijuma (radiogena toplotna energija). gravitacione diferencijacije elemenata/komponenti koji ulaze u hemijski/mineralo ki sastav dubokih delova Zemlje. Za ovu zonu je vezano formiranje termalnih voda koje se odlikuju stabilnijim temperaturnim re imom u odnosu na podemne vode gornje zone. torijuma.‡ Duboku geotemperaturnu zonu karakteri e odre eni trend pove anja temperature sa dubinom. . a toplota se osloba a na ra un: radioaktivnog raspada urana.

naj e e.Pojavljivanje termalnih voda Pojave termalnih voda naj e e su vezane za: y oblasti savremene ili skoro zavr ene vulkanske aktivnosti. geosinklinalne oblasti Termalne vode platformnih oblasti naj e e su visoko mineralizovane/rasolne i imaju karakter mineralnih industrijskih voda. i y (neo)tektonski aktivne. Za oblasti savremenog vulkanizma vezane su. U okviru geosinklinalnih nevulkanskih oblasti. Na povr ini terena se naj e e pojavljuju u vidu gejzira . visokotermalne ugljokisele-azotne vode. Formirane su u okviru dubokih (arteskih) horizonata. pojave termalnih voda su naj e e vezane za zone markantnijih razloma. koje su na ve im dubinama pregrejane i do preko 300 oC.

Gornje granice dubina pojasa postojanih temperatura nekih evropskih gradova Grad Edinburg Beograd Pariz Cirih Kijev Sankt Peterburg Brisel Dubina zaleganja (m) 11.0 14.Tabela 2.0 15.6 15.2 15. kao (iz)nosioca te toplote.6 Prakti ni aspekt fenomena hidro(geo)termalnosti je taj da se unutra nja toplota zemlje eksploati e uz pomo vode. .0 15.9 13.

Low-temperature fields). 3. izdvajaju se 4 tipa hidrogeotermalnih resursa : 1. a deo se produkuje kao ³te na termalna voda´. .Nalazi ta tipa ³suva (topla) stena´ (eng.Na osnovu mehanizma mogu e ekstrakcije/eksploatacije toplote.Nisko-temperaturna nalazi ta (eng.mlado magmatsko telo) i u celosti vaporira (produkuje se u vodenu paru). zemljina toplota eksploati e upumpavanjem hladnih i ekstrakcijom zagrejanih (toplotom stene) voda.visokotemperaturna nalazi ta u kojima. preko odgovaraju eg sistema bu otina. s obzirom na odsustvo podzemnih voda. u odnosu na prethodni tip. 4. Dry (hot) rock). 2. to omogu uje njihovu direktnu aplikaju u sistemima grejanja.Nalazi ta ³vla ne pare´ (eng. Wet steam fields). u kojima su temperature voda 50-80oC.Nalazi ta ³suve pare´ (eng. Dry steam fields) ± to su visokotemperaturna nalazi ta u kojima je poroznost stena mala pa je mala i koli ina vode koja prolazi kroz izvor toplote (npr. pri emu deo vode vaporira. ve a koli ina vode prolazi kroz izvor toplote. iz kojih se.

Nacionalni park Jeloustoun (Vajoming. . U Srbiji postoji veliki broj prirodnih ili bu enjem otkrivenih pojava. Novi Zeland. me u kojima se. SAD) koji predstavlja svetski kuriozitet. sa nekoliko hiljada registrovanih hidrotermalnih pojava. Bogati (75oC). Lukovska banja (60oC) i dr. uglavnom niskotermalnih voda. Sijarinska banja (71 oC).Najpoznatiji svetski hidrogeotermalni regioni vezani su za oblasti savremenog vulkanizma: y y y y Ostrva Island. po temperaturi isti u: Jo ani ka banja (78 oC). Vranjska banja (oko 100 oC). Poluostrvo Kam atka (Rusija).

Model me anja voda (Fournier & Truesdell. 1974. Zagrevanje izvorske vode (White.Slika 18. 1967) .) Slika 19.

Podzemne vode koje se infiltriraju kroz ispucale stene se zagrevaju uz pomo magme i podi u kroz druge pukotine. prouzrokovaju i hidrotermalni metamorfizam u stenama kroz koje se kre u.Slika 20. .

. pregrejanih para i gasova u savremenim vulkanskim oblastima. koji se obi no sre u u savremenim vulkanskim oblastima. kao i pojave isticanja na dnu mora i okeana.. Tu spadaju : y gejziri. y fumarole i druge vidove isticanja termalnih voda. y ³Beli dimnjaci´.Hidrotermalne pojave su pojave isticanja ³vrelih´ voda. y ³Crni dimnjaci´. pregrejanih para i gasova..

dolazi do erupcije podzemnih voda i pare. . (b) Kada pritisak nadja a blokadu na vratu gejzira. podzemne vode doti u u podzemne rezervoare i bivaju zagrejane od strane toplih magmatskih stena. (a) Pre erupcije gejzira.Slika 21. Vodena para biva zarobljena i pritisak raste.

To su izvori sa temperaturom vode. ‡*Klju aju i izvori (boiling springs) . Javljaju se u savremenim vulkanskim oblastima i predstavljaju postvulkanske pojave (gejziri. sofioni i mofete. ‡Gejziri predstavljaju grupu intermitentnih termalnih izvora koji se manifestuje ritmi nim izbijanjem vrele vode i pregrejane pare. fumarole.Termin koji se u engleskoj tehni koj terminologiji odnosi na izvore sa vrelom (klju alom) vodom pra enom pregrejanom parom i gasovima. . Ova vrsta izvora sre e se u savremenim vulkanskim oblastima. blizu ta ke klju anja. ili u oblastima gde je vulkanska oblast skoro zavr ena. solfatare. sofioni i mofete).Klju aju i izvori (vreli ili topli izvori) y y y y y gejziri. solfatare. fumarole.

. koja se uliva u reku Misuri. da se ovde nalazi ne to.. s raznovrsnim skladovima gejzirita. koji su jo sasvim bez stanovnika. ali je s propa u njihovom propao i glas. tra e i sre e. Mo da je pred neobi nim prizorom onih silnih vodoskoka njegovih zadivljen zastao po neki od onih odva nih rudara.. Radovanovi .´Najvi e gejzira ima u Sjedinjenim Ameri kim Dr avama i to izme u oblasti Vjominga i Montane u gornjem slivu reke Jelavstone. a ima ih i takvih koji iznose i talo e umesto gejzirita kre ni kamen. pritoku Misisipinu. to su se razmileli bili ak u ove puste krajeve.... a dr i se da ih bar jo toliko ima u daljim krajevima. Po neki izbacuju tako ogromne mase vode i s takvom silinom da u ovom pogledu prevazilaze i sam Veliki Gejzir na Islandu´. kao god bigar.. a 1871 godine prvi put su se uverili. Amerikanski su geolozi saznali za ovo tek 1869 godine. Odmah je zatim ovo mesto progla eno za dr avno dobro.Koje vrelih izvora koje raznih malih i velikih gejzira ima ovde oko 10 000. Ima ih u grupama ili poizdvajanih. Pre dvadeset osam godina nije niko ni znao za ovo mesto.Gejziri: S. i to je taj uveni ÄNarodni Jelavstonski Park³. 1897: Strana 149: . da su zaista imali ra ta i do i. . ega nigde na drugome mestu na zemlji nema.

‡ Gejzirski basen.‡ Gejzirit. koja se stvara izdvajanjem silicijuma iz gejzira i drugih toplih izvora. silicijumska siga je opalska stena bele ili svetlobele boje. . Basen ili dolina sa brojnim pojavama gejzira i izbijanja pregrejane vodene pare. ‡ Gejzirski konus koji se naziva i gejzirska humka predstavlja naslage koje se stvaraju odlaganjem gejzirita oko kratera gejzira u vidu konusa. tzv.

sumporastu. temperature preko 180 0C. HCl. SO2). nazivaju se ute naslage. Solfatare su postvulkanske pojave koje se manifestuju eskalacijom pregrejane vodene pare i vulkanskih gasova. pre svega CO2 i H2S. odnosno naslaga fumarola svetlo sumpora. Temperatura pomenutih fluida je ni a od 100 0C. bornu i druge kiseline. Produkt. H2S. HF. Fumarole sa temperaturom manjom od 100 0C nazivaju se hladne fumarole. Sadr i gasove (CO2. ‡ Mofete su postvulkanske pojave koje se manifestuju gasnom emanacijom ugljendioksida i azota u aktivnim vulkanskim oblastima. *Mofetit . Na povr ini terena se esto vr i odlaganje ve ih koli ina samorodnog sumpora. ‡ ‡ . CO. sa temperaturom 100±180 0C. ute boje koja poti e od istalo enog Termin se odnosi borno-kiselinske fumarole u oblasti Toskane u Italiji nazivaju se sofioni. sumpornu. NH3.‡ Fumarole su postvulkanske pojave koja se manifestuje izbijanjem pregrejanih para i gasova.Naziv za ugljen-dioksid koji izbija iz mofeta. CH4.

u stenama na velikim dubinama. geotermalna energija suvih stena) i ‡Petrogeotermalna energija ili toplota suvih stena (heat dry rocks). tj. Geotermalna energija akumulirana u suvim (vrelim i toplim) neporoznim ili slaboporoznim stenama.Vidovi geotermalne energije ‡Geotermalna energija mo e biti: y hidrogeotermalna (toplota vode i vodene pare) i y petrogeotermalna (toplota suvih stena. .

Izvori geotermalne energije ‡Izvori geotermalne energije su razli iti procesi unutar Zemlje. .trenje izme u blokova Zemljine kore i .endotermne hemijske reakcije. .gravitaciona diferencijacija. ‡Glavni spolja nji izvor toplotne energije predstavlja Sun eva radijacija.raspadanje radioaktivnih elemenata. u kojima dolazi do osloba anja toplote koja u estvuje u njenom toplotnom bilansu. .zemljotresi. Mogu biti: y spolja nji i y unutra nji. . ili van nje. ‡Unutra nji izvori geotermalne energije su raznovrsniji i pbuhvataju slede e procese u Zemljinoj kori: .promene agregatnih stanja. .

y Zemljotresima i tektonskim kretanjima osloba a se oko 9.4x1021 MJ (Dicson & Faneli. 2004).Pojedinim procesima u unutra njosti Zemlje osloba a se geotermalna energija (Stacey & Loper. .3 TW toplote Ukupna toplota akumulirana u unutra njosti Zemlje je reda 12.6x1024 MJ. a u Zemljinoj kori 5. 1988): y Procena je da se raspadom radioaktivnih elemenata dobija 22 TW toplote.7 TW toplote y Hla enjem Zemljine kore osloba a se 10.

. a toplota koja se pri tom osloba a. Tabela 3.Glavni izvor unutra nje toplote Zemlje predstavlja spontano raspadanje radioaktivnih elemenata u njenoj unutra njosti. naziva se radiogena toplota. od konstanti proizvodnje toplote za U. Th i K. Glavni radioaktivni izotopi koji se nalaze u stenama. tj. njihovo vreme poluraspada i proizvodnja toplote (Rybach 1976) Koli ina radiogene toplote zavisi od yradioaktivne energije i yvremena poluraspada radioaktivnih elemenata i yvremena poluraspada.

Prenos geotermalne toplote Preno enje toplote sa jednog na drugo telo putem provo enja, naziva se kondukcija toplote ili termalna kondukcija. Ona se javlja kod vrstih, te nih i gasovitih tela preno enjem sa molekula na molekul, pri emu se deli i materije ne kre u. Za razliku od kondukcije, konvekcija predstavlja kretanje fluida (gasovi, te nost ili rastopljene stene, odnosno magme) kao reakcija na temperaturu, koja proizvodi varijacije u gustini izme u razli itih delova fluida. Njom se vr i preno enje toplote u slu ajevima kada se fluid kre e i sa sobom nosi odre enu koli inu toplote.

Slika 22. Konceptualni modeli hidrotermalno-konvekcionih sistema u kojima se pojavljuju niskotemperaturne geotermalne vode. (a) Zona raseda; (b) obodno podru je antiklinale; (c) duboki rezervoar.

Upravo je proporcionalna geotermalnom gradijentu i toplotnoj provodljivosti stena: q=gde su: q T T ± geotermalni toplotni tok [W/m2].Koli ina toplote koja u jedinici vremena prolazi kroz jedinicu povr ine naziva se gustina toplotnog toka. . ± toplotna provodljivost ili koeficijent provo enja [W/m0C] i ± geotermalni gradijent [0C/m].

specifi nog toplotnog kapaciteta c = J/kg0C i toplotne provodljivosti = W/m0C. Mo e se izraziti kao koli nik koeficijenta toplotne provodljivosti ( ) i proizvoda gustine stene i specifi nog toplotnog kapaciteta ( c): ! [m2/s] c . naziva se termalna difuzivnost.‡ Brzina prostiranja ili izjedna avanja temperature kroz materijal gustine = 1 kg/m3.

q ± toplotni tok [W/m2] i T ± geotermalni gradijent [0C/m]. Kvantitativno se izra ava koeficijentom provodljivosti toplote ( ). pri temperaturnoj razlici od jednog stepena Celzijusovog na jedinicu du ine: q ! T gde su: ± termalna provodljivost [W/m0C]. poroznosti itd. strukture i teksture.‡ Termalna provodljivost ili toplotna provodljivost predstavlja sposobnost tela da provodi toplotnu energiju od punkta do punkta. Toplotna provodljivost stena zavisi od toplotne provodljivosti minerala. odnosno od mesta sa vi om ka mestu sa ni om temperaturom. ‡ . koji predstavlja koli inu toplote koja protekne u jedinici vremena kroz jedinicu povr ine.

naziva se specifi na toplota (kJ/kg0K). naziva se termalna otpornost ( ): ! ‡ 1 [m0K/W] Koli ina toplote koju treba dovesti telu date mase da bi se zagrejalo za jedan temperaturni stepen predstavlja toplotni kapacitet (J/0C). a koli ina toplote potrebna da se masa od 1 kg zagreje za 1 0K. .‡ Recipro na vrednost termalne provodljivosti ( ).

± dubina do granice sezonskih promena temperature [m]. odnosno geotermalni gradijent je pozitivan dT/dh > 0.Prognoziranje temperaturnih uslova u Zemljinoj kori Veli ina prira taja temperature Zemlje sa dubinom ispod granice sezonskih promena temperature (dT/dh). Usled male promene veli ine temperature sa dubinom. Brzina porasta temperature sa dubinom. 2008 GS ! gde su: Gs H H T Ts Hh T  TS ± geotermalni stepen [m/0C]. ± dubina na kojoj je izmerena temperatura [m]. ± temperatura na dubini H [ 0C] i ± srednja godi nja temperatura na povr ini Zemlje [0C]. . naziva se geotermalni stepen: Banks. naziva se geotermalni gradijent. U Zemljinoj kori temperatura normalno raste sa dubinom. esto se izra ava u 0C/1000 m.

y Proizvodnja elektri ne energije . y Naj e e i najstarije kori enje geotermalne energije je u balneolo korekreativne svrhe y Toplifikacija naselja. staklenika i plastenika.Kori enje geotermalne energije ‡Kori enje geotermalne energije Zemlje ograni eno je na oblasti gde geolo ki uslovi omogu avaju prenos toplotne energije sa velikih dubina ka povr ini Zemlje (vodom ili parom) ili na oblasti gde je bu enjem mogu e do i do toplih stenskih masa i upumpavanjem vode kao fluida koristiti njihovu geotermalnost (HDR-sistemi).

Kori enje visokotemperaturnog geotermalnog fluida za napajanje turbine Slika 25. Sistem za eksploataciju geotermalne energije iz vrelih suvih stena .Slika 24.

.

poreklom iz unutra njosti zemlje. ili vodenu paru.Geotermoelektrane ili geotermalne elektrane su elektri ne centrale koje kao resurs za proizvodnju elektri ne energije koriste termalnu vodu. .

. 2005) . Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u SAD (Lund et al.Tabela 4.

2005) .. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa na Filipinima (Benito et al.. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Meksiku (Gutierrez et al.Tabela 5. 2005) Tabela 6.

Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Italiji (Cappetti et al. 2005) Tabela 8. 2005) ...Tabela 7. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Indoneziji (Ibrahim et al.

Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Japanu (Kawazoe et al.Tabela 9. 2005) ..

Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa na Islandu (Ragnarsson. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa na Novom Zelandu (Dunstall 2005) Tabela 11.Tabela 10. 2005) .

Tabela 12. 2005) .. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Rusiji (Kononov et al. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Centralnoj Americi Tabela 13.

Slika 28. sve svoje energetske potrebe namiruje na ovaj na in. bezmalo. Kori enje srednjetemperaturnog geotermalnog fluida za napajanje binarnog sistema Slika 29. Direktno kori enje niskotemperaturnog geotermalnog fluida za grejanje Aktuelni svetski lider u neposrednom iskori avanju geotermalne energije je dr ava (vulkansko ostrvo) Island. koja. .

.

0 10.8 21. 9.0 14.4 77.3 20.57 34.18 18.33 60.20 49.43 .4 B.5 8.03 46.2 10.29 104.0 20.7 7. Selo Be ej Vranjska Banja Sijarinska Banja Jo ani ka Banja Lukovska Banja Kur umlija Svrha kori enja D/B D/B B I I G A D/B G D F F B B F D I/F/D/B/G D/B D/B D/B D/B Izda nost l/s 5.0 7.4 17. Petrovac .91 467.5 4.26 39. Kori enje hidrogeotermalne energije u Srbiji Temperatura oC Lokalnost Kanji a .1 B.62 13.0 19.16 30.21 50.3 8. Petrovac .0 Ulazna 41 65 50 53 51 46 45 54 63 50 51 51 51 41 43 65 96 76 78 67 68 Izlazna 26 26 25 25 26 25 24 25 24 27 26 26 23 25 26 24 50 25 40 35 25 Iskori ena energija TJ/god.78 85.5 16.26 21.02 46.2 Kula .2 Kula .1 Kula .12 34.2 Mokrin Vrbas Temerin B.65 28.2 Prigrevica Srbobran Kikinda .2 15.0 12.1 Kanji a .60 80.89 72.0 9.7 6.0 11.1 Kikinda .65 113.81 50. P.Tabela 14.

16 31.0 13.0 15.87 13.0 Ulazna 53 56 52 43 44 36 48 43 42 38 36 37 36 34 30 40 36 34 31 30 53 Izlazna 25 25 28 24 25 25 26 24 24 27 25 25 30 25 24 30 28 28 24 24 48 Iskori ena energija TJ/god.0 20.1 UKUPNO Svrha kori enja B B B B D/B B B D/B D/B D/B B D/B B B B B B B B B D Izda nost l/s 19.88 3.25 94.0 15.0 17.89 2335 .74 72.0 60.0 47.nastavak Temperatura oC Lokalnost Mladenovac Palanka N.97 55.0 130.82 9. Pazar Mataruge Ribarska Banja Pe ka Banja Ilid a (Pe ) Bujanova ka Banja Gamzigrad Ov ar Banja Vrnja ka Banja Ni ka Banja Pribojska Banja Klokot Kovilja a Brestova ka Banja Raj inovi a Banja Bukovi ka Banja Prolom Banja G.65 117.0 8.40 17.0 37.Tabela 14.73 5.0 10.0 15.0 15.0 10.0 4.79 92.0 50.78 17.0 5.17 53.80 102.84 15.0 3.54 7.44 11.5 7.0 70. 70. Trep a Debrc .80 50. Kori enje hidrogeotermalne energije u Srbiji .54 23.96 8.

Voda se nakon oduzimanja toplote (ako se koristi za grejanje) ili posle zagrevanja (ako se koristi za hla enje). sastoji se od: 1. Toplotne pumpe Primenom ovog sistema voda slu i kao sredstvo za prenos geotermalne toplote iz terena do toplotne pumpe.Naj e i sistemi kori enja geotermalne energije iz subtermalnih fluida (do pribli no 25 0C). Eksploatacionog bunara sa pumpom kojom se crpi voda iz bunara i 2. trajno ispu ta u neki recipijent. . kroz drugi (injekcioni) bunar. Voda se mo e vra ati u istu izdan ili neku drugu izdan. ili se vra a u izdan.

ve recipijent. Eksploatacioni i injekcioni bunar se moraju izvesti na odre enom rastojanju.Postrojenje za eksploataciju geotermalne toplote iz vode se naj e e sastoji od: . To zna i da u eksploatacioni bunar ne sme da dospe voda koja se utiskuje kroz injekcioni bunar. kako ne bi do lo do hidrauli ke i termodinami ke reakcije. esti su slu ajevi da se iskori ena voda ne vra a u izdan. u najbli i . iz razloga to ona ima ni u temperaturu od vode koja se crpi.jednog eksploatacionog bunara iz koga se voda crpi i .jednog injekcionog bunara kroz koji se iskori ena voda delimi no ohla ena vra a u izdan. Ako se to desi onda se smanjuje energetska efikasnost pumpe.

koje mogu imati va no genetsko i lekovito zna enje. iako u njima nisu zastupljene u ve im koncentracijama. Zavisno od njihove koncentracije i koli ine voda. Br.Komponente hemijskog sastava mineralnih i podzemnih voda uop te. Rn. H2S (HS-). Tu spadaju CO2. As i dr.INDUSTRIJSKE MINERALNE VODE *Specifi ne komponente ili specifi ni sastojci . one se mogu komercijalno eksploatisati. J. Rb. .

Brom . Litijum .NaCl. Amonijumhlorid (NH4Cl) i sl.B.W.Li. Soli kalcijuma (Ca). Volfram . Naj e e se radi o slede im komponentama: y y y y y y y y y y y y y Jod .Pod industrijskim mineralnim vodama podrazumevaju se podzemne vode koje sadr e odredjene mineralne komponente u koncentracijama rentabilnim za izdvajanje i dalju (industrijsku) preradu. Uran . Rubidijum . Germanijum . .CO2.U.Ge.Br.Rb. Kuhinjska so . Jedna od postoje ih klasifikacija industrijskih mineralnih voda data je u slede oj tabeli. Bakar . Ugljendioksid .J.Cu. Jedinjenja bora .

Klasifikacija industrijskih mineralnih voda (Bondarenko & Kulikov.5) 500 10 5 1 10 . naj e e se eksploati u jod. 1984) Tip vode Jodne Bromne Jodo-bromne Borne Jodo-borne Stroncijumske Litijumske Rubidijumske Cezijumske Radijumske Komponente Jod (J) Brom (Br) Jod (J) + Brom (Br) Bor (B) Jod (J) + Bor (B) Stroncijum (Sr) Litijum (Li) Rubidijum (Rb) Cezijum (Cs) Radijum (Ra) Minimalna koncentracija (mg/l) 18 200 J (10) Br (200) 250 J (65) B(162. brom i bor. U Italiji i Japanu se iz ovakvih voda izdvajaju jedinjenja bora i amonijumhlorid. a u SAD soli kalijuma. Iz termalnih voda Karlovih Vari ( e ka) dobijaju se kalcijum-fluorid i glauberova so. Tabela 15.5 .Od oko 30 komponenti koje je mogu e eksploatisati iz visokomineralizovanih (rasolnih) voda.