Duboke strukture - Dragisic

DUBOKE HIDROGEOLO KE STRUKTURE

Dr. Veselin Dragi i , red. prof.

Sa aspekta vodonosnosti, izdvajaju se slede e geolo ke sredine: * rastresite i poluvezane sedimentne stene, uslojenost i ija je osnovna karakteristika

*

vrste stene (magmatske, metamorfne i sedimentne) razli itog stepena ispucalosti, odnosno karstifikovanosti *Vodonosna sredina predstavlja geolo ku sredinu (stena, sloj, sediment, formacija) koju karakteri u visoke vrednosti koeficijenata filtracije i specifi ne izda nosti. Dobro su vodopropusne, akumuliraju i odaju slobodne podzemne vode. Obuhvataju ljunkove, peskove, karstifikovane karbonatne i intenzivno ispucale stene.

Geolo ko telo ili geolo ka struktura unutar ijih granica ostaje neprekidan karakter rasprostranjenja, uslova formiranja rezervi i hemijskog sastava podzemnih voda, predstavlja hidrogeolo ku strukturu.

U su tini, hidrogeolo ke strukture predstavljaju (tipske) geolo ke sredine u kojima se formiraju izdani
Osnovna klasifikacija hidrogeolo kih struktura zasnovana je na stepenu poznavanja uslova hranjenja i isticanja podzemnih voda. Sve hidrogeolo ke strukture dele na: y otvorene, y poluotvorene i y zatvorene Pojedini autori izdvajaju 4 tipa hidrogeolo kih struktura: y otvorene, y poluotvorene y poluzatvorene i y zatvorene

Slika 1. ematski prikaz hidrogeolo kih struktura a) otvorene; b) poluzatvorene; c) zatvorene. 1 - vodonosna sredina; 2 - vodonepropusne stene; 3 - padavine

Intenzivno hranjenje izdani odvija se po celoj povr ini njenog rasprostranjenja i izdan je u direktnom kontaktu sa atmosferom. ‡ Poluzatvorena hidrogeolo ka struktura. U zatvorenim delovima ovih struktura naj e e su formirane izdani pod pritiskom (arteske izdani). preko povr ine terena. Isticanje iz izdani se naj e e vr i na kontaktu sa vodonepropusnom podinom ili direktno na dnu re nih tokova. U ovim strukturama formirane su izdani sa slobodnim nivoom. . jezera ili mora. Hidrogeolo ka struktura kod koje su zone hranjenja poznate ili delom poznate. Hidrogeolo ka struktura kod koje su u potpunosti poznate i zone hranjenja i zone isticanja.‡ Otvorena hidrogeolo ka struktura. a zone isticanja delimi no ili potpuno pokrivene.

ali u njoj formirana izdan naj e e ima slobodni nivo. Hidrogeolo ka struktura kod koje je zona isticanja u potpunosti poznata i uslovljena kontaktom vodonosne sredine sa vodonepropusnom podinom. ‡ Zatvorena hidrogeolo ka struktura. a samim tim nema ni vodozamene. Nema kontakta sa atmosferom niti sa drugim vodonosnim sredinama.‡ Poluotvorena hidrogeolo ka struktura. Vodonosna sredina je samo delom pokrivena slabije vodopropusnim ili vodonepropusnim stenama. Hidrogeolo ka struktura kod koje je vodonosna sredina potpuno izolovana vodonepropusnim stenama i obi no se nalazi na velikim dubinama. sa povi enim sadr ajima vodonik-sulfida i gasnih ugljovodonika. . Podzemne vode u ovim sredinama su naj e e visoke mineralizacije. dok je zona hranjenja uglavnom ili delom poznata.

(3) poluzatvorene. (4) zatvorene .Slika 2. 2008) (1) otvorene. (2) poluotvorene. Tipovi hidrogeolo kih struktura (Kre i .

ematski prikaz odnosa izdani pod pritiskom i izdani sa slobodnim nivooom (Prema USBR. 1977.Slika 3.) .

IZDANI SA NIVOOM POD PRITISKOM (ARTESKE IZDANI) .

‡ Izdan pod pritiskom (confined aquifer) ili arteska izdan (artesian aquifer). Karakteri e se pritiskom koji uslovljava izdizanje nivoa podzemnih voda iznad donjeg nivoa vodonepropusne povlate. ‡ To je izdan formirana u vodonosnoj geolo koj sredini koja je prekrivena vodonepropusnom ili relativno vodonepropusnom sredinom. predstavlja izdan u kojoj se podzemne vode nalaze pod pritiskom ve im od atmosferskog. . Generalno. pri otkrivanju vodonosne sredine bu enjem.

vremenom. esto imenuje kao ³subarteska´. obuhva ene sve vodonosne sredine u kojima se voda nalazi pod pritiskom. Ovakva izdan se. koji je davao vodu pod pritiskom.) confining bed (prev. gde je 1126. ³ograni avaju i/sputavaju i sloj´). Pomenuti naziv ³arteske´. ove izdani su dobile po provinciji Artoa (Artois) u ju noj Francuskoj (stari naziv Artesia). pri otkrivanju vodonosne sredine bu enjem. Vodonepropusna povlata se u medjunarodnoj literaturi naj e e ozna ava kao (eng. y y y y . a ovaj termin se koristi i za vodonepropusnu podinu/podlogu izdani (i sa slobodnim nivoom). ali se njihov nivo uvek izdigne iznad gornje granice vodonosne sredine. Nabu ene podzemne vode ne izbijaju uvek na povr inu terena. a ovim terminom su. u doma oj praksi. nivo podzemnih voda izdi e iznad nivoa vodonepropusne povlate.y Formirane su u vodonosnim stenama u ijoj su neposrednoj povlati vodonepropusne ili relativno vodonepropusne stene. Osnovna karakteristika im je da se. Takvi bunari su kasnije nazivani su arteskim. godine izbu en prvi bunar u Evropi.

Slika 4. Trodimenzionalni prikaz odnosa izdani sa slobodnim nivoom i izdani pod pritiskom

‡

Vodonepropusna podina. Relativno vodonepropusna geolo ka formacija koja le i ispod vodonosne sredine ili vodonosnog sloja. Vodonepropusna povlata. Relativno vodonepropusna geolo ka formacija koja le i iznad vodonosne sredine ili vodonosnog sloja. Arteski bunar. Bunar koji kaptira podzemne vode sa arteskim pritiskom koji se nalazi iznad povr ine terena. Arteski izvor. Izvor koji isti e iz arteske izdani. Pojava ovih izvora na povr inu terena naj e e je vezana za razlomne strukture ili mesta gde je erozijom otkrivena arteska izdan (re ni tokovi i druge vodne akumulacije). Isticanje vode kod ovih izvora esto je pra eno gasovima. Subarteska izdan. Generalno, to je izdan kod koje se nivo nalazi iznad vodonosne sredine (izdan pod pritiskom), ali ispod povr ine terena, to onemogu ava slobodno izlivanje vode na povr inu terena. Subarteski bunar. Bunar koji kaptira subartesku izdan, odnosno izdan sa pritiskom nedovoljnim da izdigne vodu iznad povr ine terena da bi do lo do samoizliva.

‡

‡

‡

‡

‡

‡

Arteski pritisak. Visina pijezometarskog pritiska u arteskom vodonosnom sloju iznad neke referentne kote (ta ke). Arteski sistem ili sistem pod pritiskom. Sistem koji uslovljava formiranje arteskih, tj. voda pod pritiskom. ine ga vodonosna (izdanska) zona, vodonepropusna podina i povlata, oblast savremenog hranjenja i dreniranja, oblast formiranja i rasprostranjenja pritisaka podzemnih voda. Geostati ki pritisak ili litostati ki pritisak; pritisak stena. Vertikalno optere enje u Zemljinoj kori koje nastaje kao posledica sile gravitacije, a manifestuje se kao pritisak vi ih na ni e le e e stenske mase. Pod dejstvom ovog pritiska dolazi do zbijanja i o vr avanja pritisnutih stena. Arteska povr ina. Visina pijezometarske povr ine u arteskom vodonosnom sloju iznad neke referentne kote (ta ke). Karta povr ine pritisaka ili karta izopijesta. Karta na kojoj je prikazana pijezometarska povr ina arteske izdani, pomo u konturnih linija ± hidroizopijesti.

‡

‡

‡

‡

Op te karakteristike izdani pod pritiskom su: *Vodonosna sredina/izdanska zona je potpuno zasi enu slobodnim podzemnim vodama i ograni ena je vodonepropusnom podinom i povlatom. *U delovima terena gde vodonosne stene izbijaju na povr inu terena. *Otkrivanjem vodonosne sredine bu enjem. podzemne vode se. *Oblast hranjenja (i formiranja pritiska) i oblast rasprostranjenja se ne poklapaju i esto su znatno udaljene jedna od druge. Veli ina ovog pritiska (visina dizanja vode) zavisi od polo aja slobodnog nivoa izdani (u delu sa slobodnim nivoom) i dubine posmatrane/nabu ene ta ke u (delu) izdani pod pritiskom. pod pritiskom. Deo izdani pod pritiskom je uvek hipsometrijski ni i u odnosu na deo sa slobodnim nivoom. . egzistuje izdan sa slobodnim nivoom. izdi u iznad nivoa povlate. Nadizdanska zona (zona aeracije) izostaje.

pukotinskoj i kavernoznoj. U odnosu na izdani sa slobodnim nivoom.serije slojeva u sedimentnim basenima (arteski baseni). u okviru arteskih basena (koji predstavaljaju strukture u okviru kojih su naj e e formirane izdani pod pritiskom).monoklinale. . s obzirom na postojanje vodonepropusne povlate. manje su podlo ne zaga enju sa povr ine terena. Temperatura podzemnih voda. izra ena je i vertikalna hidrohemijska zonalnost.sinklinale. raste sa dubinom njihovog zaleganja Pored temperaturne.rasedne zone . po pravilu. . . Predispozicija za njihovo formiranje je odredjena geolo ko-tektonska forma terena: . * .fleksure.* Izdani pod pritiskom egzistuju u sredinama razli itih strukturnih tipova poroznosti: me uzrnskoj. * Re im nivoa i kvaliteta podzemnih voda je znatno stabilniji u odnosu na izdani sa slobodnim nivoom.

koji postoje u vodonosnim sredinama u kojima je proces ³sabijanja´ stena zavr en. kao rezultat formiranja novih minerala. na ra un naprezanja stenskih masa. u zonama raseda. . stene koje su manje podlo ne sabijanju. najvi e se sabijaju gline. *Geodinami ki faktori. *Izmene poroznosti stenskih masa. a porni prostor. u seizmi ki aktivnim oblastima. koje se manifestuje utiskivanjem vode iz (pod te inom) sabijenih sedimenata u vodonosne stene. dok je ovaj fenomen znatno manje izra en kod peskova i ljunkova. *Geostati ko optere enje stenskih masa u povlati (krovini) vodonosne sredine. koji ispunjavaju vode dostigao relativnu postojanost i ne menja se. magmatske aktivnosti i dr. * Prisustvo gasova. Pod uticajem geostati kih pritisaka.Faktori koji izazivaju pritisak podzemnih voda su: *Hidrostati ki pritisci. odnosno.

Arteske izdani u stenskim kompleksima razli ite strukture poroznosti .Slika 5.

oblast rasprostranjenja pritisaka i oblast dreniranja izdani. Slika 6. oblast savremenog hranjenja i formiranja pritisaka.ELEMENTI IZDANI POD PRITISKOM Elementi izdani pod pritiskom su: * * * * izdanska zona. ematizovani profil izdani sa slobodnim nivoom i pod pritiskom .

slobodni nivo izdani. a¶ . m .Slika 7.debljina izdani . 3 . 5 .bezvodne stene.nivo pod pritiskom (pijezometarski nivo).unutra nja oblast hranjenja.oblast rasprostranjenja pritisaka. c .pravac kretanja podzemnih voda. b . a . Elementi izdani pod pritiskom 1 .pijezometarski pritisci u presecima I i II. H1. H2 .spolja nja oblast hranjenja. 4 .oblast dreniranja.vodonosne stene. 2 .

atmosferske. ‡ ‡ ‡ . Debljina izdanske zone (m) predstavlja vertikalno rastojanje izme u gornje i donje granice izdanske zone u posmatranoj ta ki.‡ Izdansku zonu ini vodonosna sredina potpuno zasi ena podzemnim vodama. Spoljna oblast hranjenja je van granica arteske vodonosne sredine. Pod dejstvom sile te e. a karakteri e se pritiscima/nivoima podzemnih voda iznad povlate vodonosne sredine. slivaju u oblast prihranjivanja i formiranje pritisaka. Oblast rasprostranjenja izdani (rasprostranjenja pritisaka) obuhvata deo terena izme u oblasti hranjenja i oblasti dreniranja. iz spoljne oblasti. Unutra nju oblast hranjenja predstavlja deo samog vodonosnog horizonta (sredine). gde se vr i infiltracija povr inskih i voda od atmosferskih padavina. a koje ine gornju i donju granicu izdani. povr inske i podzemne vode se. Oblast savremenog hranjenja i formiranja prtitisaka ine unutra nja i spolja nja oblast (slika 7). koja je pokrivena vodonepropusnom povlatom i podinom.

Oblast dreniranja.u druge vodonosne sredine pod pritiskom. obuhvata skup svih prirodnih otkrivenih (uzlazni izvori) i skrivenih dreniranja: u rastresite kvartarne nanose. f .u koritu reke. f .Oblast dreniranja obuhvata delove terena na kojima vodonosne stene izbijaju na povr inu. 6 . dna jezera i mora i sl.po rasedu.submarinsko dreniranje. b. 1 . d. c .pijezometarski nivo.bu otina sa nivoom pod pritiskom. e.skriveno dreniranje. 1980) a. e . Slika 8. c . korita reka.po kontaktu sa vodonepropusnim stenama. 2 .u aluvijalne nanose. b . po pravilu. 3 . Otkriveno i skriveno prirodno dreniranje izdani pod pritiskom (Klimentov.bezvodne stene.pravac kretanja podzemnih voda.izdan. d .otkriveno dreniranje. a koji su hipsometrijski ni i u odnosu na unutra nju oblast hranjenja.vodonosne stene. 5 . a . 7 ± uzlazni izvor . 4 .

Arteski baseni: y y y y y Arteski Arteski Arteski Arteski Arteski baseni u glacijalni sedimentima baseni u rasednim strukturama baseni u nanosnim lepezama predgornih zona baseni platformnih oblasti baseni sinklinalnog tipa.Arteski basen: Geolo ka (hidrogeolo ka) struktura sinklinalnog tipa. u kojoj se nalaze vodonosni slojevi pokriveni ili proslojeni sa vodonepropusnim i koji sadr e vodu pod pritiskom. esto velikih razmera.... .

c .arteski basen s dva vodonosna horizonta. ematski prikaz razli itih tipova arteskih basena a . pri normalnom obliku reljefa.arteski basen s dva vodonosna horizonta pri inversnom obliku reljefa . b .arteski basen s vodonosnim horizontom u vidu monoklinale.Slika 9. d .arteski basen s jednim vodonosnim horizontom.

a u najdubljim horizontima sa hloridima. Mn. Pona anje pojedinih komponenti hemijskog sastava odre eno je fizi ko-hemijskim uslovima koji na dubinama tamo vladaju. K i Ra pove ava. yU anjonskom sastavu podzemnih voda gornje zone preovla uju hidrokarbonati (HCO3-). a posebno oksido-redukcionim uslovima. a na ve im dubinama u visokomineralizovane. yPromena katjonskog sastava s pove anjem dubine manje je izra ena. odnosno rasolne vode. odnosno zoni intenzivne vodozamene.HIDROHEMIJSKA ZONALNOST Hidrodinami ka zonalnost naj e e je pra ena hidrohemijskom zonalno u. koji se s dubinom smenjuju sa sulfatima (SO42-). a sadr aj Br. S dubinom. Si. nalaze se malomineralizovane vode. . Hidrohemijska zonalnost je karakteristi na za mnoge geolo ke strukture. naj e e se menjaju i mineralizacija i op ti hemijski sastav. yS pove anjem dubine javlja se i odgovaraju a zakonomernost i nekih drugih komponenti hemijskog sastava. Tako se sa dubinom sadr aj Fe. U gornjoj zoni preovla uju Ca i Mg a u najdubljim Na i Ca. yU najpli oj. koje s dubinom postepeno prelaze u mineralizovane. Ba smanjuje.

B .mineralizovanih voda. u odnosu na hidrohemijsku zonalnost.malomineralizovanih voda. 1 . to je slu aj s naftnim i aridnim podru jima zemlje.granica izme u hidrogeohemijskih zona. 1988) A.fundament arteskog basena . ema hidrogeohemijske zonalnosti arteskih basena (Kirjuhin. ‡ Slika 10.hidrogeohemijske zone: A . 2 .visokomineralizovanih (rasolnih) voda. No. Korotkov & Pavlov. tj. u nekim slu ajevima postoje i zna ajna odstupanja. C .‡ Najbolje izra ena hidrohemijska zonalnost kontatovana je u: y arteskim basenima y platformnim oblastima i y starim kristalastim titovima. inverzije. C . B.

Slika 11. Hidrogeohemijska zonalnost Kanadskog kristalastog tita (Gascoyne & Kamieni. 1993) .

. razdvajanju na lak e i te e frakcije.. 17 i 18). 8O17 i 8O18 ima redni broj 8 i atomske mase 16. koriste i sklonost izotopskih parova odre enih elemenata ka frakcionaciji* (isotopic fractionation).STAROST VODA ‡Izotopski sastav podzemnih voda slu i za ocenu njihove starosti i porekla i. geneze. naziva se izotopska hidrogeologija ‡Izotopi su atomi koji imaju isti broj protona u atomskom jedru. utvr ivanjem pravaca i brzine kretanja podzemnih voda i zaga uju ih supstanci u njima. ali razli itu atomsku masu (npr. ‡Izotopi mogu biti prirodni i ve ta ki. ali razli it broj neutrona. ‡Deo hidrogeologije koji se bavi odre ivanjem starosti. posredno. kiseonik 8O16. uslova formiranja njihovih rezervi i kvaliteta.i dr. tj.. mogu eg intenziteta eksploatacije. Oni imaju isti redni broj. brzine kretanja (vodozamene). itd. . na ina prihranjivanja.

035 % i 0. ali ne moraju. Stabilni izotopi su izotopi sa stabilnim atomskim jezgrima.1 %). Radioaktivni izotopi koji se esto nazivaju radioizotopi ili nestabilni izotopi su nestabilna jezgra koja pri svojoj transformaciji emituju neku vrstu radioaktivnog zra enja (alfa. beta i gama). 17O i 18O (99. odnosno izotopi koji ne podle u radioaktivnom raspadu. a ugljenik dva stabilna izotopa: 12C i 13C (98. Kiseonik ima tri: 16O. Mogu biti: ‡ prirodni i ‡ ve ta ki.76 %.985 % i 0. Brojniji su od radioaktivnih izotopa. vodonik tako e tri: 1H i 2H (99.015 %).2 %). 0. ‡ ‡ ‡ ‡ . Radiogeni izotopi su izotopi koji nastaju raspadom radionuklida.9 % i 1. Mogu biti radioaktivni.‡ Izotopi koji poti u iz kosmosa i radioaktivnih materija koje se nalaze u Zemljinoj kori nazivaju se prirodni izotopi.

TU) je jedinica kojom se izra ava broj atoma tricijuma u odnosu na broj atoma vodonika: 1TJ = 1 atom T na 108 atoma H. i koji je direktno uklju en u molekul vode kao 1H3HO ili 1HTO. U vidu Ätritirane³ vode koristi se za trasiranje izdanskih tokova i za odre ivanje starosti vode. Obele ava se simbolom 1H3. ukupno tri nukleona. Od 1945.5 godina) koji u jezgru sadr i jedan proton i dva neutrona. U prirodnim uslovima nastaje u atmosferi pri uzajamnom delovanju kosmi kih zraka sa azotom i kiseonikom. a esto i sa T. godine nadalje.‡ Tricijum je kratko ive i izotop vodonika (period poluraspada ± 12. Tricijumska jedinica ± TJ (tritium unit . najvi e nastaje pri nuklearnim probama. ‡ .

13C/12C = 0. 2H/1H = 0. Koristi se za re avanje razli itih problema u geologiji. naro ito starosti stena. hla enja i.00015. pod uticajem razli itih geohemijskih procesa. U na elu.002. Kod elemenata koji imaju vi e stabilnih izotopa.011). koli ina D i 18O u prirodnim vodama menja se prilikom njihovog zagrevanja.Izotopski odnos predstavlja kvantitativni odnos najmanje i najvi e zastupljenog izotopa (18O/16O = 0. fosila. ve se menjaju usled izotopske frakcionacije. . sledstveno. vode i sl. koli inski odnosi izotopa nisu stalni. kod promene njihovih agregatnih stanja.

Standardna srednja okeanska voda (standard mean ocean water . Pun naziv ovog standarda je (eng.Najstabilniji (najjednorodniji) izotopski sastav ima okeanska voda na dubinama ve im od 500m i upravo je iz te injenice proistekla ideja da se njen izotopski sastav usvoji kao standard/referenca. skra eno.Craig. koji je najstabilniji i koji je usvojen kao standard.). . na osnovu koga se sadr aj deuterijuma (D) i izotopa kiseonika 18O u prirodnim vodama izra ava u relativnim jedinicama. 1963. Termin se odnosi na izotopski sastav okeanske vode na dubinama ve im od 500 m. na osnovu koga se sadr aj D i 18O u prirodnim vodama izra ava u relativnim jedinicama.SMOW). SMOW (H.) Standard Mean Ocean Water ili.

na osnovu slede ih relacija: D( Å) = [(D/1H)uzorka ± (D/1H)smow)]/ (D/1H)smow)·1000 18O( Å) = [(18O/16O)uzorka ± (18O/16O)smow)]/ (18O/16O)smow) ·1000 . Izra ava se u promilima Å odstupanja od SMOW-a i prikazuje kao D za te ki vodonik (deuterijum) i 18O za te ki kiseonik.Izotopski sastav vode ini izotopski sastav vodonika i kiseonika koji ulaze u sastav molekula vode.

odvija se obrnuti proces: te ki molekuli vode br e kondenzuju. formiraju i padavine. vodena para je bogatija lakim izotopima vodonika i kiseonika. a kao posledica ve pomenutog "efekta mase". Prilikom kondenzacije vode u atmosferi (oblacima) i formiranja padavina.Neki osnovni principi preraspodele lakih i te kih stabilnih izotopa vodonika i kiseonika u prirodnim vodama su: Prilikom isparavanja (pri kome "energizirani" molekuli vode prelaze iz te nog u stanje vodene pare) laki izotopi molekula vode (sa injeni od 1H i 16O) pokre u se i transformi u u paru mnogo br e od te kih. u ostatku vode u oblacima smanjuje sadr aj te kih izotopa. kao i u polarnom ledu. Najmanja koncentracija D i 18O je u padavinama planinskih i oblasti sa hladnom klimom. Kao rezultat toga. y Oblaci imaju "lak i" izotopski sastav u odnosu na okeane koji (kroz proces isparavanja) "snabdevaju" atmosferu vodenom parom. dok se njihove najve e koncentracije bele e u povr inskim i podzemnim vodama aridnih oblasti. a preostala voda u te noj fazi bogatija je te kim izotopima. y Koncentracija te kih izotopa u prirodnim vodama smanjuje se sa pove anjem geografske irine i sa pove anjem nadmorske visine. pa se. y .

. grafi ki je prikazana u vidu "Globalne meteorske linije voda" (eng. odnosno. reka. zagrevanja voda i dr. izme u D i 18O: ‡ D=8 18O + 10 ‡Ova. limearna relacija. postoje odstupanja od definisane linearne zavisnosti usled usporene vodozamene. prikazane na slici 13.Meteorska linija prirodnih voda ‡Na osnovu ispitivanja velikog broja uzoraka prirodnih voda (padavina. jezera) ustanovljena je linearna relacija izme u koncentracija deuterijuma i kiseonika-18 u njiuma. ‡Kod podzemnih voda dubljih vodonosnih struktura. posebno kod termalnih. Global Meteoric Water Line-GMWL).

Globalna meteorska linija voda (Craig.Slika 12.) . 1963.

y Me utim. izotopski sastav voda odstupa od GMWL. y U najve em broju slu ajeva u GMWL se "uklapaju" i podzemne vode plitkih izdani. s obzirom na njihovu blisku prostornu i hidrauli ku vezu sa padavinama i povr inskim vodama. Stoga je GMWL standard i referenca za interpretaciju rezultata savremenih regionalnih i lokalnih izotopskih ispitivanja podzemnih voda i odre ivanja njihovog (meteorskog) porekla i uslova kretanja. odnosno od inicijalnog (meteorskog) sastava. sa termalnim vodama).y Uo ljivo je da se najve i broj ta aka gotovo savr eno uklapa u liniju definisanu relacijom. kod dubokih izdani (koje su. . naj e e. a posebno kod geotermalnih nalazi ta sa temperaturama fluida od 80oC i vi e.

Tabela 1. Primeri regionalnih meteorskih linija voda .

Podaci su normalizovani prema VSMOW. Plava linija pokazuje trend padavina za severni Oman (topli. Adaptirano od Clark & Fritz (1997) .Slika 13. Odnos 18O i 2H u padavinama. vla ni klimat). 1961). suvi klimat). Siva linija pokazuje trend za Otavu. Crna linija pokazuje srednji trend padavina na globalnom nivou (Craig. Kanada (velike oscilacije u temperaturi.

Slika 14. Odnos kiseonikovih i vodonikovih izotopa u uzorcima podzemnih voda iz plitkih nezasi enih izdani i dubokih zasi enih izdani u ju nim visoravnima SAD. Geological Survey (Dutton.S. to ukazuje na hladnije klimatske uslove u periodu mla eg pleistocena. kada su vode formirane. Preuzeto iz U. . Voda iz zasi enih izdani ima manje koncentracije te kih izotopa. 1995).

.STAROST PODZEMNIH VODA ‡ Geolo ka starost je vreme koje je proteklo od bilo kog geolo kog doga aja (formiranja mora. odre ena na osnovu kvantitativne odredbe sadr aja radioaktivnih elemenata (pretka) i produkata njihovog raspada (potomka). minerala. ‡ Izotopska starost koja se naziva i radiometrijska je starost stena. izumiranja jednih i nastanka drugih organizama i dr. stvaranja jednog sloja ili formacije. fosila i drugih geolo kih objekata u godinama ili milionima godina.). Starost mo e biti relativna i apsolutna.

fosila i drugih geolo kih oblika (vidi: apsolutna starost): 1 ¨ D¸ T ! ln© 1  ¹ Pº ª gde su: T ± apsolutna starost. po kojoj se odre uje apsolutna starost stena. D ± broj atoma Änaslednika³ u vreme izrade analize (sekundarni izotopi) i P ± preostali broj atoma Äroditelja³ u isto vreme (primarni izotopi). ± konstanta radioaktivnog raspada. .Jedna ina za odre ivanje starosti je zasnovana na zakonu radioaktivnog raspada. minerala.

± sadr aj radioaktivnog izotopa u po etnom vremenu (t = 0) i ± konstanta raspada radioaktivnog izotopa. odnosno pre infiltracije. do njenog uzorkovanja na mestu isticanja ili ispumpavanja. Odre uje se radioizotopskom metodom saglasno jedna ini: Nt ! e N0 gde su: Nt N0 t ± sadr aj radioaktivnog izotopa u momentu vremena t. .Starost podzemnih voda predstavlja vreme koje je proteklo od poslednjeg kontakta vode sa atmosferom.

sa periodom poluraspada od 5.730 40 godina. ugljenikova metoda (carbon method). Obrazuje se u atmosferi pri uzajamnom delovanju kosmi kih zraka sa azotom. Metoda omogu ava odre ivanja pravca i brzine kretanja podzemnih voda. ukoliko je ona manja od 50. Maksimalno mogu e odre ivanje starosti je u ovom trenutku oko 60 godina. koji nastaje u atmosferi pod dejstvom kosmi kog zra enja. Koristi se za odre ivanje starosti.‡ Tricijumsko datiranje predstavlja odre ivanje starosti vode i drugih supstanci na osnovu merenja koncentracije tricijuma.000 godina. posebno u arheologiji. kao tzv. ‡ Ugljenik-14 ili radioaktivni ugljenik je radioaktivni izotop ugljenika .6C14. .

koncentracija 14C opada tokom vremena (u skladu sa brzinom njegovog radioaktivnog raspada*).Radioaktivni ugljenik se jo u vazduhu Äugra uje³ u molekule ugljendioksida (CO2). kada je ivotinja uginula). U sredini u kojoj nema razmene CO2. i tkivo ivotinja. pa je. preko koga dospeva u tkivo biljaka. Kontinuitet nastajanja (u atmosferi) i nestajanja (radioaktivnim raspadom) dovodi do toga da je koncentracija ovog izotopa u ivim organizmima konstantna. . a potom. mogu e utvrditi (datirati) kada je kru enje ugljenika zaustavljeno (npr. na osnovu preostale koncentracije ovog izotopa u nekom biolo kom uzorku. posredno.

14C-. Ca2+ i Na + sa promenama dubine podzemnih voda (prema Egger.Slika 15. Promene 3H-. 1978) .

Vodosnabdevanje ‡ snabdevanje gradova.Navodnjavanje poljoprivrednih povr ina (naro ito u Vojvodini) III. ‡ industrije ‡ fla iranje II. jedinjenja.PRAKTI NI ASPEKTI DUBOKIH HIDROGEOLO KIH STRUKTURA I.Mineralne vode (najve i broj termomineralnih voda vezan je za duboke hidrogeolo ke strukture) IV.Dobijanje korisnih iz termomineralnih voda komponenata (elementi. gasovi) .Hidrotermalna energija V.

HIDROGEOTERMALNOST DUBOKIH HIDROGEOLO KIH STRUKTURA .

plastenika i stambenih objekata. Izvori geotermalne energije su razli iti procesi unutar Zemlje. iste obnovljive. jer se njihovim kori enjem daleko manje zaga uje ivotna sredina u odnosu na fosilna goriva. kojima dolazi do osloba anja toplote. ili alternativne izvore energije. nazivaju se geotermalni resursi. petrogeotermalna) koja se mo e koristiti kao toplota za njeno direktno kori enje ili za pretvaranje u druge vidove energije. vrele suve stene). smanjuje se potro nja elektri ne energije. Predstavljaju pogodne energetske izvore u ekolo kom pogledu. Resursi toplotne energije koji se sre u u prirodnim uslovima (vrela voda.‡ Geotermalna energija predstavlja toplotnu energiju Zemlje (hidrogeotermalna. te nih i gasovitih goriva. Kori enjem u zagrevanju staklenika. para i gasovi. naziva se geotermalna toplota. Toplota koju sadr i planeta Zemlja u svojoj unutra njosti. bez obzira na njeno poreklo. Spada u tzv. ‡ ‡ .

naziva se geotermalni sistem.Niskotemperaturna sa T<100 0C . . u kome je geotermalna toplota koncentrisana u toj meri da se mo e koristiti kao energetski izvor.Srednjetemperaturna sa 100 0C>T<200 0C Deo Zemljine kore sa specifi nim geolo kim.Le i ta geotermalne energije se prema temperaturi dele na: . hidrogeolo kim i geotermalnim karakteristikama.

istra nim bu enjem ili aviotermalnim ispitivanjima iz vazduha. dok anomalna pove anja temperature Zemljine kore u pojedinim podru jima. komparativan sa drugim konvencionalnim izvorima energije. ‡ Onaj deo Zemljine kore u kome se pored konduktivnog prenosa geotermalne toplote kroz vodonepropusne stenske mase vr i konvektivni prenos geotermalne toplote kroz vodopropusne stenske mase. u kojoj se sre u brojne savremene i paleogeotermalne pojave.‡ Podru je na Zemljinoj povr ini sa prete no pozitivnim geotermalnim anomalijama. naziva se hidrotermalni sistem. nazivaju se geotermalne zone. koji se mogu racionalno eksploatisati i koristiti kao energetski izvor. ispunjene hidrogeotermalnim fluidima. predstavljaju geotermalne anomalije. . utvr ena na osnovu temperaturnih merenja sa povr ine terena.

Rainfall recharge Dip slope springs Gro un dwa te r flow Lim esto ne Scarp slope springs Cool Artesian (overflowing) well Piezometric suface NonWarm artesian well spring Mudstone Tem Warmer pro peratu gre re i ssiv n ely creas e d ow nwa s r ds Warm Slika 16. Fault Mudstone .5 Schematic cross section through a groundwater system. The ascent along a high permeability fault may be so rapid that the water does not substantially kre e uz rased mo e biti tolika da se voda ne ohladi u ve oj meri. The grey shaded strata are water-saturated izvor.Hidrotermalnost (ili hidrogeotermalnost) je je pojam pod kojim najkra em. Brzina kojom se podzemna voda fault. equilibrating with progressively higher temperatures with ows Padavine koje dospevaju na kre njake se postepeno infiltriraju. podrazumevaju fenomeni formiranja i pojavljivanja termalnih voda. podrazumevaju fenomeni formiranja i pojavljivanja termalnih voda. Figure 2. i posti u vi u temperaturu sa pove anjem increasing depth. Hidrotermalnost (ili hidrogeotermalnost) pojam pod kojim se. Recharge falling on the limestone aquifer outcrop slowly down-dip. Deo voda se drenira iz izdani predisponiran rasednom strukturom. emerging as a warm spring. u najkra em. te se na povr ini pojavljuje kao topao cool during its re-ascent. u se. limestone. ematizovani profil kroz hidrogeolo ki sistem. Small quantities of water are able to exit the aquifer system via a µshort-circuiting¶ dubine.

dok gornja granica prelazi 100oC. ‡Hipotermalne vode ili subtermalne vode obuhvataju grupu termalnih voda sa temperaturom ve om od srednje godi nje temperature mesta. Za umereni klimatski pojas donja temeperaturna granica iznosi 20 0C.Termalne vode. Pojedini autori uzimaju kao donju granicu T=20 0C. ‡Hipertermalne vode ili visokotermalne vode obuhvataju grupu ermalnih voda sa temperaturom ve om od temperature ove jeg tela (T > 42 0C). ‡Termomineralne vode su generalno sve termalne vode sa visokim sadr ajima rastvorenih mineralnih soli. termalne vode su (podzemne) vode ija je donja temperaturna granica odre ena srednjom godi njom temperaturom oblasti u kojoj se pojavljuju. god < T < 35 0C). esto se nazivaju pravim termalnim vodama. generalno sve vode sa temperaturom ve om od srednje godi nje temperature mesta. Na elno. a manjom od temperature ljudskog tela (tsr. .

Predstavlja sme u voda razli itog porekla (meteorske. fumarole i druge vidove isticanja termalnih voda. koji se obi no sre u u savremenim vulkanskim oblastima. gejzire. pregrejanih para i gasova. Hidrotermalne pojave (hydrothermal phenomena).‡ Hidrotermalni rastvor (hydrothermal solution). to uslovljava njegovo kondenzovanje. okeanske i magmatogene vode). ‡ . u uslovima kada temperatura gasovitog fluida padne ispod kriti ne temperature. Termin se odnosi na termalne izvore. Iz njih se esto odla u sulfidna le i ta pra ena plemenitim metalima. Pregrejani rastvor koji nastaje u hidrotermalnoj fazi.

Crni dimnjaci se javljaju uglavnom u riftovima sa brzim irenjem plo a. olovo. Me u njima dominiraju bakar. ove pojave se nazivaju ÄCrni Dimnjaci³ (balck smokers).‡ Hidrotermalne pojave u okeanskim riftovima zna ajne su za razumevanje alteracija stena okeanskog dna. gde je temperatura hidrotermalnog rastvora oko 350 0C. Sli na hidrotermalna polja se nalaze i u Isto nopacifi kom riftu. cink i gvo e. Hidrotermalni rastvori* su ustvari morska voda koja se poniranjem du pukotina i raseda blizu rifta zagreva. Zbog izlu ivanja sulfida kao koloida koji su karakteristi ne crne boje. . i potom u vidu toplih izvora Ävra a³ nose i rastvoreni sumpor i metale izlu ene iz bazaltne magme. Hidrotermalne pojave u srednjeokeanskom riftu su prvi put otkrivene u podru ju Galapagosa 1977.

‡ ‡ . Karakteri u se temperaturama do 56 0C. Crni dimnjaci black smokers).‡ Beli dimnjaci (white smokers). Predstavljaju morsku vodu koja se nakon poniranja du raseda i pukotina u zoni rifta zagreva i potom u vidu vrelih izvora isti e na okeanskom dnu (u riftnim dolinama). bakar. Hidrotermalne pojave u u vidu toplih izvora sa temperaturom 100 ± 350 0C koje se javljaju u isto nopacifi kom grabenu. nazvani su crnim dimnjacima. nose i u sebi rastvoreni sumpor i metale (olovo. rasoli na dnu Crvenog Mora). Hidrotermalne pojave u srednjeokeanskom riftu u vidu toplih izvora. usled ega zadobijaju belu boju. Hipertermalni rasol ili visokotermalni rasol. zbog karakteristi ne crne boje. salinitetom do 256 Å i izuzetno visokim sadr ajima jona metala (npr. Termin u upotrebi u engleskoj tehni koj terminologiji kojim se opisuju rasolne vode koje obi no isti u na morskom ili okeanskom dnu. U sebi nose ve e koli ine rastvorenih mineralnih materija. cink i gvo e) izlu ene iz bazaltne magme. Usled izlu ivanja sulfida u koloidnom stanju. Javljaju se u uglavnom u riftovima sa brzim irenjem plo a. od ega najvi e barita i silicije.

Slika 17. Nastanak ³crnih dimnjaka´ u riftovima sa brzim razmicanjem plo a .

ve je istaknuto. . u kojo je osnovni izvor toplote sun eva energija * prelazna (srednja) zona. izdvajaju se tri geotemperaturne zone zemljine kore: * gornja ili spoljna (najpli a) zona. variraju u irokom dijapazonu. koja se naziva jo i zonom postojanih godi njih temperatura ili neutralnim slojem * duboka ili unutra nja zona u kojoj je toplotni re im odre en endogenim procesima.Toplotni re im Zemlje uslovljen je sun evom radijacijom i toplotom iz unutra njosti planete. od ispod 0oC do preko 100 oC (pregrejane vode). Temperature podzemnih voda. Na elno.

. u proseku. litolo kog sastava stenskih masa. Razlika izme u maksimalne i minimalne temperature naziva se amplitudom (dnevnih. Dnevna kolebanja temperatura u ovoj zoni manifestuju se. do dubine 0..40 m.0 m. ra lanjenosti reljefa. na godi njem ili vi egodi njem nivouu. po sezonama. (vi e)godi njih) kolebanja temperatura. sezonskih. ovodnjenosti terena i dr. Cikli na kolebanja temperature zavise od promena intenziteta sun eve radijacije u toku dana.8-2. a godi nja do 20 .‡ Gornju zonu karakteri e nestabilan temperaturni re im. Karakter raspodele toplote zavisi od: vrsta vegetacije.

1). U njoj. izostaju godi nja kolebanja temperature.1oC (tabela 15. Temperatura je bliska srednjoj godi njoj temperaturi stena koje le e iznad ovog pojasa i neznatno odstupa od srednje godi nje temperature vazduha konkretne oblasti. Kao gornja granica neutralnog pojasa usvaja se dubina na kojoj godi nja amplituda kolebanja temperature ne prelaze 0.‡ Srednja zona formira se u delu vertikalnog profila zemljine kore koji je u opsegu dubina ispod uticaja sun eve radijacije i iznad dubinskog (endogenog) toplotnog toka. prakti no. .

osloba anja energije/toplote pri tektonskim pokretima. gravitacione diferencijacije elemenata/komponenti koji ulaze u hemijski/mineralo ki sastav dubokih delova Zemlje. radijuma i kalijuma (radiogena toplotna energija). . a toplota se osloba a na ra un: radioaktivnog raspada urana. torijuma.‡ Duboku geotemperaturnu zonu karakteri e odre eni trend pove anja temperature sa dubinom. Za ovu zonu je vezano formiranje termalnih voda koje se odlikuju stabilnijim temperaturnim re imom u odnosu na podemne vode gornje zone. rotacione energije Zemlje.

i y (neo)tektonski aktivne. U okviru geosinklinalnih nevulkanskih oblasti. pojave termalnih voda su naj e e vezane za zone markantnijih razloma. Na povr ini terena se naj e e pojavljuju u vidu gejzira . Formirane su u okviru dubokih (arteskih) horizonata. Za oblasti savremenog vulkanizma vezane su. koje su na ve im dubinama pregrejane i do preko 300 oC. naj e e. geosinklinalne oblasti Termalne vode platformnih oblasti naj e e su visoko mineralizovane/rasolne i imaju karakter mineralnih industrijskih voda. visokotermalne ugljokisele-azotne vode.Pojavljivanje termalnih voda Pojave termalnih voda naj e e su vezane za: y oblasti savremene ili skoro zavr ene vulkanske aktivnosti.

0 15.0 14. kao (iz)nosioca te toplote.9 13.6 15.0 15.Tabela 2. . Gornje granice dubina pojasa postojanih temperatura nekih evropskih gradova Grad Edinburg Beograd Pariz Cirih Kijev Sankt Peterburg Brisel Dubina zaleganja (m) 11.2 15.6 Prakti ni aspekt fenomena hidro(geo)termalnosti je taj da se unutra nja toplota zemlje eksploati e uz pomo vode.

zemljina toplota eksploati e upumpavanjem hladnih i ekstrakcijom zagrejanih (toplotom stene) voda.visokotemperaturna nalazi ta u kojima. . 4. 2. Dry steam fields) ± to su visokotemperaturna nalazi ta u kojima je poroznost stena mala pa je mala i koli ina vode koja prolazi kroz izvor toplote (npr. 3. Dry (hot) rock). ve a koli ina vode prolazi kroz izvor toplote.Nalazi ta ³vla ne pare´ (eng.Nisko-temperaturna nalazi ta (eng. izdvajaju se 4 tipa hidrogeotermalnih resursa : 1.mlado magmatsko telo) i u celosti vaporira (produkuje se u vodenu paru). Wet steam fields).Na osnovu mehanizma mogu e ekstrakcije/eksploatacije toplote. u odnosu na prethodni tip. a deo se produkuje kao ³te na termalna voda´. Low-temperature fields). s obzirom na odsustvo podzemnih voda. u kojima su temperature voda 50-80oC.Nalazi ta tipa ³suva (topla) stena´ (eng.Nalazi ta ³suve pare´ (eng. to omogu uje njihovu direktnu aplikaju u sistemima grejanja. iz kojih se. pri emu deo vode vaporira. preko odgovaraju eg sistema bu otina.

Lukovska banja (60oC) i dr. po temperaturi isti u: Jo ani ka banja (78 oC). SAD) koji predstavlja svetski kuriozitet. Sijarinska banja (71 oC). Novi Zeland. Vranjska banja (oko 100 oC). Poluostrvo Kam atka (Rusija). U Srbiji postoji veliki broj prirodnih ili bu enjem otkrivenih pojava. Nacionalni park Jeloustoun (Vajoming. me u kojima se. sa nekoliko hiljada registrovanih hidrotermalnih pojava. Bogati (75oC). . uglavnom niskotermalnih voda.Najpoznatiji svetski hidrogeotermalni regioni vezani su za oblasti savremenog vulkanizma: y y y y Ostrva Island.

Model me anja voda (Fournier & Truesdell.) Slika 19. Zagrevanje izvorske vode (White. 1974.Slika 18. 1967) .

Podzemne vode koje se infiltriraju kroz ispucale stene se zagrevaju uz pomo magme i podi u kroz druge pukotine.Slika 20. prouzrokovaju i hidrotermalni metamorfizam u stenama kroz koje se kre u. .

. pregrejanih para i gasova. Tu spadaju : y gejziri. y ³Crni dimnjaci´. koji se obi no sre u u savremenim vulkanskim oblastima. pregrejanih para i gasova u savremenim vulkanskim oblastima. y ³Beli dimnjaci´. kao i pojave isticanja na dnu mora i okeana.Hidrotermalne pojave su pojave isticanja ³vrelih´ voda.. y fumarole i druge vidove isticanja termalnih voda. .

Slika 21. (a) Pre erupcije gejzira. dolazi do erupcije podzemnih voda i pare. (b) Kada pritisak nadja a blokadu na vratu gejzira. . podzemne vode doti u u podzemne rezervoare i bivaju zagrejane od strane toplih magmatskih stena. Vodena para biva zarobljena i pritisak raste.

‡Gejziri predstavljaju grupu intermitentnih termalnih izvora koji se manifestuje ritmi nim izbijanjem vrele vode i pregrejane pare. Ova vrsta izvora sre e se u savremenim vulkanskim oblastima.Termin koji se u engleskoj tehni koj terminologiji odnosi na izvore sa vrelom (klju alom) vodom pra enom pregrejanom parom i gasovima. fumarole. blizu ta ke klju anja. fumarole. sofioni i mofete). ili u oblastima gde je vulkanska oblast skoro zavr ena. solfatare. To su izvori sa temperaturom vode. solfatare. . ‡*Klju aju i izvori (boiling springs) . Javljaju se u savremenim vulkanskim oblastima i predstavljaju postvulkanske pojave (gejziri. sofioni i mofete.Klju aju i izvori (vreli ili topli izvori) y y y y y gejziri.

Amerikanski su geolozi saznali za ovo tek 1869 godine. a ima ih i takvih koji iznose i talo e umesto gejzirita kre ni kamen.. s raznovrsnim skladovima gejzirita. da su zaista imali ra ta i do i...Gejziri: S. ali je s propa u njihovom propao i glas.. 1897: Strana 149: . ega nigde na drugome mestu na zemlji nema. Radovanovi . Mo da je pred neobi nim prizorom onih silnih vodoskoka njegovih zadivljen zastao po neki od onih odva nih rudara. da se ovde nalazi ne to. Odmah je zatim ovo mesto progla eno za dr avno dobro. . i to je taj uveni ÄNarodni Jelavstonski Park³.. pritoku Misisipinu. kao god bigar. Ima ih u grupama ili poizdvajanih. koji su jo sasvim bez stanovnika. Pre dvadeset osam godina nije niko ni znao za ovo mesto. a 1871 godine prvi put su se uverili.. Po neki izbacuju tako ogromne mase vode i s takvom silinom da u ovom pogledu prevazilaze i sam Veliki Gejzir na Islandu´. a dr i se da ih bar jo toliko ima u daljim krajevima.Koje vrelih izvora koje raznih malih i velikih gejzira ima ovde oko 10 000. koja se uliva u reku Misuri.. to su se razmileli bili ak u ove puste krajeve. tra e i sre e.´Najvi e gejzira ima u Sjedinjenim Ameri kim Dr avama i to izme u oblasti Vjominga i Montane u gornjem slivu reke Jelavstone.

tzv. Basen ili dolina sa brojnim pojavama gejzira i izbijanja pregrejane vodene pare. ‡ Gejzirski konus koji se naziva i gejzirska humka predstavlja naslage koje se stvaraju odlaganjem gejzirita oko kratera gejzira u vidu konusa. koja se stvara izdvajanjem silicijuma iz gejzira i drugih toplih izvora. silicijumska siga je opalska stena bele ili svetlobele boje.‡ Gejzirit. . ‡ Gejzirski basen.

‡ Mofete su postvulkanske pojave koje se manifestuju gasnom emanacijom ugljendioksida i azota u aktivnim vulkanskim oblastima.Naziv za ugljen-dioksid koji izbija iz mofeta. CH4. CO. pre svega CO2 i H2S. ute boje koja poti e od istalo enog Termin se odnosi borno-kiselinske fumarole u oblasti Toskane u Italiji nazivaju se sofioni. Produkt. bornu i druge kiseline. sumporastu. sa temperaturom 100±180 0C. Sadr i gasove (CO2. Temperatura pomenutih fluida je ni a od 100 0C. Na povr ini terena se esto vr i odlaganje ve ih koli ina samorodnog sumpora.‡ Fumarole su postvulkanske pojave koja se manifestuje izbijanjem pregrejanih para i gasova. HCl. Fumarole sa temperaturom manjom od 100 0C nazivaju se hladne fumarole. temperature preko 180 0C. HF. ‡ ‡ . H2S. *Mofetit . SO2). nazivaju se ute naslage. odnosno naslaga fumarola svetlo sumpora. sumpornu. Solfatare su postvulkanske pojave koje se manifestuju eskalacijom pregrejane vodene pare i vulkanskih gasova. NH3.

u stenama na velikim dubinama. . geotermalna energija suvih stena) i ‡Petrogeotermalna energija ili toplota suvih stena (heat dry rocks).Vidovi geotermalne energije ‡Geotermalna energija mo e biti: y hidrogeotermalna (toplota vode i vodene pare) i y petrogeotermalna (toplota suvih stena. Geotermalna energija akumulirana u suvim (vrelim i toplim) neporoznim ili slaboporoznim stenama. tj.

.trenje izme u blokova Zemljine kore i .zemljotresi.gravitaciona diferencijacija. u kojima dolazi do osloba anja toplote koja u estvuje u njenom toplotnom bilansu. . Mogu biti: y spolja nji i y unutra nji. .endotermne hemijske reakcije. ‡Unutra nji izvori geotermalne energije su raznovrsniji i pbuhvataju slede e procese u Zemljinoj kori: . .promene agregatnih stanja. ili van nje.raspadanje radioaktivnih elemenata. .Izvori geotermalne energije ‡Izvori geotermalne energije su razli iti procesi unutar Zemlje. ‡Glavni spolja nji izvor toplotne energije predstavlja Sun eva radijacija.

a u Zemljinoj kori 5.7 TW toplote y Hla enjem Zemljine kore osloba a se 10.Pojedinim procesima u unutra njosti Zemlje osloba a se geotermalna energija (Stacey & Loper. 1988): y Procena je da se raspadom radioaktivnih elemenata dobija 22 TW toplote. y Zemljotresima i tektonskim kretanjima osloba a se oko 9. . 2004).3 TW toplote Ukupna toplota akumulirana u unutra njosti Zemlje je reda 12.4x1021 MJ (Dicson & Faneli.6x1024 MJ.

Tabela 3. tj. njihovo vreme poluraspada i proizvodnja toplote (Rybach 1976) Koli ina radiogene toplote zavisi od yradioaktivne energije i yvremena poluraspada radioaktivnih elemenata i yvremena poluraspada.Glavni izvor unutra nje toplote Zemlje predstavlja spontano raspadanje radioaktivnih elemenata u njenoj unutra njosti. od konstanti proizvodnje toplote za U. . a toplota koja se pri tom osloba a. Th i K. naziva se radiogena toplota. Glavni radioaktivni izotopi koji se nalaze u stenama.

Prenos geotermalne toplote Preno enje toplote sa jednog na drugo telo putem provo enja, naziva se kondukcija toplote ili termalna kondukcija. Ona se javlja kod vrstih, te nih i gasovitih tela preno enjem sa molekula na molekul, pri emu se deli i materije ne kre u. Za razliku od kondukcije, konvekcija predstavlja kretanje fluida (gasovi, te nost ili rastopljene stene, odnosno magme) kao reakcija na temperaturu, koja proizvodi varijacije u gustini izme u razli itih delova fluida. Njom se vr i preno enje toplote u slu ajevima kada se fluid kre e i sa sobom nosi odre enu koli inu toplote.

Slika 22. Konceptualni modeli hidrotermalno-konvekcionih sistema u kojima se pojavljuju niskotemperaturne geotermalne vode. (a) Zona raseda; (b) obodno podru je antiklinale; (c) duboki rezervoar.

Koli ina toplote koja u jedinici vremena prolazi kroz jedinicu povr ine naziva se gustina toplotnog toka. . Upravo je proporcionalna geotermalnom gradijentu i toplotnoj provodljivosti stena: q=gde su: q T T ± geotermalni toplotni tok [W/m2]. ± toplotna provodljivost ili koeficijent provo enja [W/m0C] i ± geotermalni gradijent [0C/m].

‡ Brzina prostiranja ili izjedna avanja temperature kroz materijal gustine = 1 kg/m3. Mo e se izraziti kao koli nik koeficijenta toplotne provodljivosti ( ) i proizvoda gustine stene i specifi nog toplotnog kapaciteta ( c): ! [m2/s] c . naziva se termalna difuzivnost. specifi nog toplotnog kapaciteta c = J/kg0C i toplotne provodljivosti = W/m0C.

pri temperaturnoj razlici od jednog stepena Celzijusovog na jedinicu du ine: q ! T gde su: ± termalna provodljivost [W/m0C]. ‡ . koji predstavlja koli inu toplote koja protekne u jedinici vremena kroz jedinicu povr ine. Kvantitativno se izra ava koeficijentom provodljivosti toplote ( ). poroznosti itd. odnosno od mesta sa vi om ka mestu sa ni om temperaturom. Toplotna provodljivost stena zavisi od toplotne provodljivosti minerala. strukture i teksture.‡ Termalna provodljivost ili toplotna provodljivost predstavlja sposobnost tela da provodi toplotnu energiju od punkta do punkta. q ± toplotni tok [W/m2] i T ± geotermalni gradijent [0C/m].

a koli ina toplote potrebna da se masa od 1 kg zagreje za 1 0K. . naziva se termalna otpornost ( ): ! ‡ 1 [m0K/W] Koli ina toplote koju treba dovesti telu date mase da bi se zagrejalo za jedan temperaturni stepen predstavlja toplotni kapacitet (J/0C). naziva se specifi na toplota (kJ/kg0K).‡ Recipro na vrednost termalne provodljivosti ( ).

Usled male promene veli ine temperature sa dubinom. naziva se geotermalni stepen: Banks. . ± temperatura na dubini H [ 0C] i ± srednja godi nja temperatura na povr ini Zemlje [0C]. ± dubina na kojoj je izmerena temperatura [m].Prognoziranje temperaturnih uslova u Zemljinoj kori Veli ina prira taja temperature Zemlje sa dubinom ispod granice sezonskih promena temperature (dT/dh). ± dubina do granice sezonskih promena temperature [m]. naziva se geotermalni gradijent. Brzina porasta temperature sa dubinom. U Zemljinoj kori temperatura normalno raste sa dubinom. odnosno geotermalni gradijent je pozitivan dT/dh > 0. esto se izra ava u 0C/1000 m. 2008 GS ! gde su: Gs H H T Ts Hh T  TS ± geotermalni stepen [m/0C].

y Proizvodnja elektri ne energije .Kori enje geotermalne energije ‡Kori enje geotermalne energije Zemlje ograni eno je na oblasti gde geolo ki uslovi omogu avaju prenos toplotne energije sa velikih dubina ka povr ini Zemlje (vodom ili parom) ili na oblasti gde je bu enjem mogu e do i do toplih stenskih masa i upumpavanjem vode kao fluida koristiti njihovu geotermalnost (HDR-sistemi). y Naj e e i najstarije kori enje geotermalne energije je u balneolo korekreativne svrhe y Toplifikacija naselja. staklenika i plastenika.

Slika 24. Kori enje visokotemperaturnog geotermalnog fluida za napajanje turbine Slika 25. Sistem za eksploataciju geotermalne energije iz vrelih suvih stena .

.

poreklom iz unutra njosti zemlje.Geotermoelektrane ili geotermalne elektrane su elektri ne centrale koje kao resurs za proizvodnju elektri ne energije koriste termalnu vodu. ili vodenu paru. .

Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u SAD (Lund et al. 2005) .Tabela 4..

Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Meksiku (Gutierrez et al. 2005) Tabela 6. 2005) .Tabela 5.. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa na Filipinima (Benito et al..

2005) Tabela 8. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Italiji (Cappetti et al... Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Indoneziji (Ibrahim et al. 2005) .Tabela 7.

Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Japanu (Kawazoe et al.Tabela 9. 2005) ..

Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa na Novom Zelandu (Dunstall 2005) Tabela 11. 2005) . Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa na Islandu (Ragnarsson.Tabela 10.

2005) . Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Centralnoj Americi Tabela 13.Tabela 12.. Proizvodnja elektri ne energije iz geotermalnih resursa u Rusiji (Kononov et al.

Slika 28. koja. Direktno kori enje niskotemperaturnog geotermalnog fluida za grejanje Aktuelni svetski lider u neposrednom iskori avanju geotermalne energije je dr ava (vulkansko ostrvo) Island. Kori enje srednjetemperaturnog geotermalnog fluida za napajanje binarnog sistema Slika 29. bezmalo. . sve svoje energetske potrebe namiruje na ovaj na in.

.

60 80.4 77.0 7.8 21.1 B.0 12.3 8.2 Mokrin Vrbas Temerin B.65 28.03 46.2 Kula .43 .0 20.57 34.2 15.2 Prigrevica Srbobran Kikinda .4 B.20 49.0 14.33 60.0 Ulazna 41 65 50 53 51 46 45 54 63 50 51 51 51 41 43 65 96 76 78 67 68 Izlazna 26 26 25 25 26 25 24 25 24 27 26 26 23 25 26 24 50 25 40 35 25 Iskori ena energija TJ/god.16 30.Tabela 14.29 104.7 6.65 113.89 72.21 50.02 46.4 17.5 4.18 18. 9.0 19.0 10. Selo Be ej Vranjska Banja Sijarinska Banja Jo ani ka Banja Lukovska Banja Kur umlija Svrha kori enja D/B D/B B I I G A D/B G D F F B B F D I/F/D/B/G D/B D/B D/B D/B Izda nost l/s 5.7 7.0 11.1 Kula .0 9.26 39. Kori enje hidrogeotermalne energije u Srbiji Temperatura oC Lokalnost Kanji a .2 10.62 13.5 16. Petrovac .78 85.91 467.1 Kanji a .12 34.1 Kikinda .26 21.3 20. P.81 50. Petrovac .5 8.2 Kula .

96 8.0 15.44 11.0 4.0 13.1 UKUPNO Svrha kori enja B B B B D/B B B D/B D/B D/B B D/B B B B B B B B B D Izda nost l/s 19.78 17.74 72.0 130.Tabela 14. Trep a Debrc . 70. Kori enje hidrogeotermalne energije u Srbiji .0 17.0 15.80 50.54 23.82 9.89 2335 .0 15. Pazar Mataruge Ribarska Banja Pe ka Banja Ilid a (Pe ) Bujanova ka Banja Gamzigrad Ov ar Banja Vrnja ka Banja Ni ka Banja Pribojska Banja Klokot Kovilja a Brestova ka Banja Raj inovi a Banja Bukovi ka Banja Prolom Banja G.16 31.0 20.73 5.0 10.nastavak Temperatura oC Lokalnost Mladenovac Palanka N.0 3.0 60.88 3.0 37.80 102.79 92.40 17.0 10.0 70.0 47.0 15.84 15.0 5.0 8.5 7.65 117.87 13.54 7.0 Ulazna 53 56 52 43 44 36 48 43 42 38 36 37 36 34 30 40 36 34 31 30 53 Izlazna 25 25 28 24 25 25 26 24 24 27 25 25 30 25 24 30 28 28 24 24 48 Iskori ena energija TJ/god.97 55.0 50.25 94.17 53.

sastoji se od: 1.Naj e i sistemi kori enja geotermalne energije iz subtermalnih fluida (do pribli no 25 0C). trajno ispu ta u neki recipijent. Voda se mo e vra ati u istu izdan ili neku drugu izdan. Voda se nakon oduzimanja toplote (ako se koristi za grejanje) ili posle zagrevanja (ako se koristi za hla enje). ili se vra a u izdan. . Eksploatacionog bunara sa pumpom kojom se crpi voda iz bunara i 2. kroz drugi (injekcioni) bunar. Toplotne pumpe Primenom ovog sistema voda slu i kao sredstvo za prenos geotermalne toplote iz terena do toplotne pumpe.

u najbli i . kako ne bi do lo do hidrauli ke i termodinami ke reakcije. ve recipijent.jednog injekcionog bunara kroz koji se iskori ena voda delimi no ohla ena vra a u izdan. Ako se to desi onda se smanjuje energetska efikasnost pumpe. Eksploatacioni i injekcioni bunar se moraju izvesti na odre enom rastojanju. esti su slu ajevi da se iskori ena voda ne vra a u izdan.Postrojenje za eksploataciju geotermalne toplote iz vode se naj e e sastoji od: . To zna i da u eksploatacioni bunar ne sme da dospe voda koja se utiskuje kroz injekcioni bunar. iz razloga to ona ima ni u temperaturu od vode koja se crpi.jednog eksploatacionog bunara iz koga se voda crpi i .

koje mogu imati va no genetsko i lekovito zna enje. Rb. Br. J.Komponente hemijskog sastava mineralnih i podzemnih voda uop te.INDUSTRIJSKE MINERALNE VODE *Specifi ne komponente ili specifi ni sastojci . . Zavisno od njihove koncentracije i koli ine voda. Tu spadaju CO2. As i dr. Rn. iako u njima nisu zastupljene u ve im koncentracijama. one se mogu komercijalno eksploatisati. H2S (HS-).

Litijum .J. Uran .Pod industrijskim mineralnim vodama podrazumevaju se podzemne vode koje sadr e odredjene mineralne komponente u koncentracijama rentabilnim za izdvajanje i dalju (industrijsku) preradu.NaCl. Kuhinjska so .Li. Jedna od postoje ih klasifikacija industrijskih mineralnih voda data je u slede oj tabeli. Rubidijum .CO2. Soli kalcijuma (Ca). Volfram .Cu. Brom .Br. Bakar . Jedinjenja bora .W. .B. Ugljendioksid . Naj e e se radi o slede im komponentama: y y y y y y y y y y y y y Jod .U.Rb. Amonijumhlorid (NH4Cl) i sl.Ge. Germanijum .

U Italiji i Japanu se iz ovakvih voda izdvajaju jedinjenja bora i amonijumhlorid. 1984) Tip vode Jodne Bromne Jodo-bromne Borne Jodo-borne Stroncijumske Litijumske Rubidijumske Cezijumske Radijumske Komponente Jod (J) Brom (Br) Jod (J) + Brom (Br) Bor (B) Jod (J) + Bor (B) Stroncijum (Sr) Litijum (Li) Rubidijum (Rb) Cezijum (Cs) Radijum (Ra) Minimalna koncentracija (mg/l) 18 200 J (10) Br (200) 250 J (65) B(162. Iz termalnih voda Karlovih Vari ( e ka) dobijaju se kalcijum-fluorid i glauberova so. a u SAD soli kalijuma.5 . naj e e se eksploati u jod.Od oko 30 komponenti koje je mogu e eksploatisati iz visokomineralizovanih (rasolnih) voda.5) 500 10 5 1 10 . Tabela 15. brom i bor. Klasifikacija industrijskih mineralnih voda (Bondarenko & Kulikov.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful