P. 1
AKUPRESURA

AKUPRESURA

|Views: 1,163|Likes:
Published by Cat Net

More info:

Published by: Cat Net on Jan 30, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/10/2013

pdf

text

original

AKUPRESURA

MASA A

Masa a je jedan od najstarijih i najjednostavnijih na ina le enja. Ime joj poti e od arapske re i ³MASSA´, to zna i "dodir". Dodir je su tina i osnova masa e. Dodir zna i vezu, odnos sa onim sto je izvan nas. Za oveka je dodir od bitne va nosti jer pru a sigurnost, toplinu, zadovoljstvo, ugodnost i vra a ivotnu snagu. Dodir nam govori da nismo sami. Dodir je govor kojim se instinktivno slu imo da iska emo na a ose anja, da poka emo drugima da ih cenimo, volimo i elimo. Masa a je poznata od najstarijih vremena. Spominje se u svim kulturama od Indije, Gr ke, Kine, Egipta i Rima, pa sve do Bliskog istoka. Koreni masa e poti u od isto no kineske kulture koja je pre 4700 godina, koristila masa u za ubla avanje bola nastalog od te kog fizi kog posla. U tradicionalnoj kineskoj medicini postoji specifi na vrsta masa e poznata kao REFLEKSOLOGIJA, koja se zasniva na refeksnim ta kama na stopalima i akama i primenjuje se i danas.

1

Jo pre 5000 godina u grobnicama Starih Egip ana pronadjeni su crte i koji opisuju masa u stopala. U starom Egiptu je takodje razvijen poseban sistem masa e ± tzv. ³VENTUZE´, koji se koristi i danas. SHIATSU je vrsta masa e koja se koristi vi e od 1500 godina u Japanu. U tradicionalnoj indijskoj medicini postoji vrsta masa e, poznata kao AYURVEDA, koja se praktikovala i praktikuje uz upotrebu razli itih aromati nih ulja (Aromaterapija). U staroj Gr koj i Rimu masa a je bila jedan od glavnih na ina le enja i otklanjanja bola. Julije Cezar je koristio masa u, radi ubla avanja nervne napetosti. Prvi pisani dokumenti u Evropi datiraju sa po etka 19. veka. U zapadnoj medicini najpoznatija je VEDSKA tehnika masa e. Ona se vezuje za ime vedskog lekara, dr.Per Henrika Linga, tvorca vedske masa e. Doktor Ling je preuzeo tehnike tradicionalne masa e Kine, Indije, Egipta, Gr ke i Rima i na osnovu vlastitog znanja anatomije i fiziologije prilagodio je masa u potrebama savremenog oveka. Koreni zapadnog tipa masa e nalaze se u anatomiji i fiziologiji. U ovekovom organizmu ni ta ne funkcioni e odvojeno i samostalno, ve je sve usko me usobno povezano. Postoji niz pozitivnih efekata koji uti u na celokupno zdravstveno stanje. Prilikom masa e nadra uju se receptori na ko i i potko nom tkivu, kao efekat mehani kog delovanja, a isto tako se indirektnim delovanjem, odnosno refleksnim putevima, uti e na bu enje celog organizma. To zna i da masa a odli no deluje na na e zdravlje i raspolo enje: - pobolj ava i ubrzava krvotok i limfotok, - pobolj ava elasti nost i regeneraciju ko e, - opu ta mi i e, - usporava i produbljuje disanje, - podsti e probavu, - ubrzava metabolizam, - pospe uje izbacivanje tetnih materija iz organizma, - smanjuje bol i napetost, - deluje na unutra nje organe.
2

Osnova masa e na Istoku je tradicionalna kineska medicina, koja ka e da kroz telo prolaze takozvani MERIDIJANI ili vertikalne linije kroz koje proti e ivotna energija ³ I´. Sama bolest predstavlja poreme aj ili blokiranje toka energije, tako da masa a mo e pomo i ponovnim uspostavljanjem tog protoka, a time i ubla avanjem simptoma bolesti. Masa a ne mo e da izle i sve bolesti, ali sigurno mo e da popravi op te stanje organizma, ubla i tegobe i ubrza proces oporavka. Svakom oveku je potrebno opu tanje i beg od svakodnevnice. Glavobolja, gr evi, nesanica, napetost, stres, sve te tegobe se mogu ubla iti masa om! Pri a o masa i po inje dodirom. Pa nja i ose ajnost, malo vremena i energije, dobar par ruku, to je sve sto je potrebno za masa u. Masa a je dvosmerni tok dodira ruku i tela, me usobna razmena energije izme u terapeuta i pacijenta. Dodir bi trebalo da predstavlja poverenje izme u terapeuta i pacijenta, koji e opustiti pacijenta i prepustiti ga arima masa e. Dobro izvedena masa a ne dopire samo pod ko u, ona prodire ak i dublje od mi i a i kostiju, ona prodire duboko u Va u du u! Dobra masa a stvara ose aj ugodnosti, poverenja i radosti! Masa a je podeljena na tri osnovne vrste: MEDICINKSO TERAPEUTSKA MASA A SPORTSKA MASA A RELAKSACIONA (HIGIJENSKO KOZMETI KA) MASA A. Sprovodjenjem masa e obuhvataju i celo telo izvodimo kompletnu relaksacionu masa u. Masiraju i samo pojedine delove tela izvodimo, tzv. parcijalnu masa u. Da bi se upotpunio efekat psihofizi kog opu tanja i ozdravljenja, sama masa a se upotpunjuje eteri nim uljima, miri ljavim tapi ima, prijatnim ambijentom, opu taju om muzikom, toplim vulkanskim kamenjem, poludragim kamenjem, kristalima«

3

Na osnovu toga masa a se danas deli na: AROMATERAPIJA IACU AJURVEDA REFLEKSOLOGIJA AKUPRESURA LIMFNA DRENA A MASA A VULKANSKIM KAMENJEM I KRISTALIMA Zbog svih pozitivnih reakcija na kompletan organizam, jasno je za to je masa a odavno postala neizbe an deo svakodnevnice, to u svrhe li ne higijene, to u svrhu le enja i u ivanja! Bez obzira na to o kojoj je vrsti masa e re , njen rezultat mora biti telesno i duhovno rastere enje i duboka relaksacija. Masa a je najlak i put za postizanje opu tanja i o uvanja zdravlja! Iako blagotvorna, masa a se ne sme raditi kod slede ih stanja. Kontraindikacije su: - povi ena temperatura tela, - gnojni procesi i promene na ko i, - sve vrste opekotina na ko i, - krvarenje raznih organa i tkiva (Hemofilije, menstrualnog ciklusa ), - zapaljenje vena i limfnih puteva ( Varikozni sindrom ), - malignitet i sve vrste tumora, - neposredno nakon hirur kih zahvata, - psihijatrijski bolesnici, - zapaljenski procesi u organizmu, - dijabeti ari - sr ani bolesnici.

4

AKUPRESURA

Akupresura je "starija sestra" akupunkture. Ona koristi iste ta ke (i meridijane) kao i akupunktura, ali se umesto igala koriste palac i ka iprst. Efekat je isti. Pritiskanje na prave ta ke osloba a od mnogih nevolja. Akupresura ne samo da ubla ava bol ve i skra uje vreme bolesti, otklanja funkcionalne poreme aje organa, elimini e organske posledice neuroza (uznemirenost, uzrujanost, kao i stanja stresa). Svako ko ispunjava pravila akupresure koja se lako pamte mo e pomo i sebi. Poznavanje najva nijih ta aka na telu i lekovite indikacije - to je ono to treba da zna bolesnik. Akupresura otklanja bol i le i bolesti koje su izazvane poreme ajima nervnog sistema, a to je u na e grozni avo vreme - svaka druga bolest. Ali, pre svega, ona je pouzdano, sigurno i efikasno sredstvo protiv bola i to bez ikakvih ne eljenih efekata. Akupresura ne zadaje bol od uboda igle, ne izaziva krvarenja i isklju uje uno enje infekcije prilikom pritiskanja prstima na telo. Ona je JEDNOSTAVNA, POUZDANA i SIGURNA. Akupresura je metoda SAMOLE ENJA. Koristi se 1030 ta aka - mesta akupunkture na ovekovom telu, ali istovremeno otkrivanje specijalnih, punih tajni ta aka do sada nije zavr eno. Uporedo sa osnovnim linijama (meridijanima) i davno ispitanim ta kama neprestano se otkrivaju nove "specijalne" ta ke koje, (pri delovanju na njih, daju pozitivan efekat kod odre enih poreme aja funkcionalnog rada organa oveka. Ovde se mo e ubrojati otkrivanje novih anesteti kih ta aka koje se lokalizuju delovanjem na usnu koljku.

5

Koje vrste ta aka postoje Mesta na kojima se nalaze ta ka akupunkture i akupresure poznata su odavno. One se nalaze na 14 linija (meridijana) koje su ve davno ispitane. Ti meridijani imaju odre ene nazive kao - "Sr ani bolesnik", "Trostepeni zagreva " ili "Meridijan-glavni" i pri tom uvek ukazuju na tri vrste ta aka: "Harmonizuju e ta ke" - koje se nalaze u po etku i na kraju linije (meridijana). Delovanjem na njih medotom akupresure zapa aju se harmonizuju i odjeci tog delovanja u svim organima koji se odnose na taj meridijan. "Stimulativna ta ka" - na svakoj liniji (meridijanu) postoji samo jedna ta ka. Akupresura ove ta ke aktivira reakciju i funkcionalnost organa koji pripadaju ovom meridijanu. "Umiruju a ta ka" - postoji tako e samo jedna na svakoj liniji (meridijanu). Potiskuje, umiruje, otklanja stanje nervoze. Ose aji prilikom njene akupresure su najprijatniji. Olak anje donosi uspe na akupresura sistema takozvanih "Signalnih ta aka". Svaki osnovni organ ima svoju signalnu ta ku. Pravilna, po svim pravilima izvedena akupresura ove ta ke doprinosi trenutnom pobolj anju stanja oveka (smanjenju ose aja slabosti) i posebno smanjenju bola (bolnog sindroma). Poslednjih godina otkriven je itav niz ta aka, takozvanih "specijalnih ta aka", koje se odnose na strogo odre ene bolesti. Lekovito delovanje akupresure Ko ho e ili mo e sam sebi da pomogne ne mora da zna i koristi itav sistem meridijana i ta aka akupresure. Za postizanje efikasnog le enja dovoljno je znati gde se nalazi koja ta ka i trajanje delovanja na nju. Akupresura poma e protiv osnovnih bolesti sada njosti. U njih ne spadaju bolesti kao to su boginje, kuga, kolera ije su infekcije skoro pobe ene.

6

U sada nje vreme ljudi pate od prekomerne uzrujanosti, naprezanja i stresa. Kao njihova posledica javlja se iscrpljenost organizma, poti tenost, insuficijencija srca i krvotoka, hipotonija i ravnodu nost. Pogre no stimulisanje nesvesnih (vegetativnih) nerava mo e dovesti do potpune izmene funkcionisanja organa tj. do infarkta, arterioskleroze, ira eluca itd. Sem toga ovde spadaju jednostavnija, ali mu na stanja - poreme aj sna, glavobolja, zubobolja. Sve to treba spre iti. Akupresura je oru je pomo u kojeg se ove anstvo titi od svih vrsta stresova. Ona uspostavlja ravnote u nervnog sistema. Koja ta ka se odnosi na koju bolest Svaki sistem organa ovekovog organizma ima vrstu vezu sa odre enim ta kama akupresure. Isto tako su vrste veze ta aka akupresuresa ne eljenim funkcionalnim poreme ajima organizma (npr. sa visokim krvnim pritiskom, astmom ili gripoznim stanjem). Dole su navedene slike najva nijih ta aka akupresure, koje prilikom delovanja na njih i zavisno od situacije, dovode do izle enja nekih naj e e manifestovanih bolesti. To mogu biti i "Umiruju a ta ka" (kod poreme aja sna) i "Stimulativna ta ka" (kod niskog krvnog pritiska) i "Harmonizuju a ta ka" (kod stanja uznemirenosti i op te nervoze) i "Signalna ta ka" (kod bolova u zglobo¬vima). Ipak, le enje se ne primenjuje nezavisno od razli itog porekla ta ke. Kako pravilno na i ta ku akupresure Navedene slike prikazuju precizno mesta na kojima se nalaze ta ke samo u slu aju kada anatomski podaci sadr e samo osnovne, op te podatke. Skoro uvek se de ava da tra ena ta ka akupresure reaguje na jak pritisak o trim (jasnim) bolnim signalom, (impulsom) to je izdvaja na tra enom delu tela.

7

Imaju i u vidu individualnosti u gra i tela i njegove razlike u praksi, ta ke akupresure ne nalaze se kod svakog oveka na ta no navedenom mestu na slici. Otstupanja mesta na kojem se nalaze ta ke mogu biti u razli itim varijantama, zato je na slikama isprekidanim ta kastim linijama ozna ena veli ina tog Otstupanja, koja odra avaju individualne karakteristike. Kako delovati na ta ku akupresure Kinezi dele stepen delovanja na isceliteljske ta ke na tri oblika. 1. Kod o trih bolova i kod primarnog le enja preporu uje se primena lake, kru ne masa e ta ke. Masa a se izvodi vrhom ka iprsta, a njeno trajanje je 1-5 minuta. 2. Kod hroni nih bolesti, zavisno od op teg stanja najbolje je i najsigurnije primeniti ta kastu masa u umerene snage. Preporu uje se vi ekratna masa a u toku dana. Trajanje akupresure do trideset sekundi (zavisno od situacije). 3. Jako pritiskanje izvodi se uglavnom palcem, mada su u nekim slu ajevima mogu e i druge varijante. Kada se tra ena ta ka na e na telu vrhom ka iprsta ili palca lako dodirivati ko u, zatim po eti prstom kru na kretanja tako da pomeraju ko u u odnosu na tkivo ko e ili mi i a u ritmu dva obrta u sekundi. Pri tom treba obratiti pa nju da prst stalno ostaje u istoj, potrebnoj ta ki tela.Kod simetri nog delovanja na ta ke akupresure treba biti posebno pa ljiv.

8

SI. 1. Mesta na kojima se nalaze ta ke akupresure

9

Kontraindikacije To mo e biti veoma redak slu aj. Akupresura u svom elementarno pojednostavljenom obliku ne mo e zameniti neophodno medicinsko le enje (npr. operacija apendicitisa ili gnojnog apendicitisa) ali se mo e primenjivati kao dopunsko le enje koje ubla ava bol i kao davanje prve medicinske pomo i. Kontraindikacije akupresure su kod: - te kih organskih bolesti srca i krvotoka, - trudno e, - kod jakog premora. Akupresura je kontraindikovana kod bilo kakvih lokalnih obolenja ko e i u takvim slu ajevima treba sa ekati do potpunog izle enja ko ne bolesti. Prilikom iznenadne promene stanja zdravlja oveka i njegovog ose anja u toku izvo enja akupresure odmah treba prekinuti, mada se to de ava izuzetno retko. Na taj na in vi sve radite pravilno. Sedite ili lezite na le a, opustite se. Pazite da ne postoje nikakvi nadra iva i (razgovor sa uku anima, telefonski poziv isl.) i privremeno se odvojte od svega. Vrh ka iprsta lagano stavite na potrebnu ta ku tela (tra enu ta ku akupresure). Lagano pritiskuju i ko u po nite istovremeno izvoditi kru ne pokrete prstom, paze i pri tom da se prst prilikom kretanja ne pomeri sa date ta ke. Trajanje akupresure od polovine do pet minuta. Delovanje uvek dolazi brzo i dugo se ose a. AKUPRESURA SE MO E PONAVLJATI NEKOLIKO PUTA U TOKU DANA.

10

INDIKACIJE Astma (ote ano disanje, ka alj, odvikavanje od pu enja) Osobine - specijalna ta ka. Delovanje - pritiskanje se izvodi ka iprstom lagano u trajanju do jednog minuta. Pritiskanje se mo e ponoviti u bilo koje vreme. U slu aju odvikavanja od pu enja akupresura se izvodi prilikom pojave elje za pu enjem. U datom slu aju izvodi se kratkotrajna, ali intezivna (do bola) akupresura. Po eljno je izvo enje ovakve terapije kod hipotonije (sni enog krvnog pritiska)

SI. 2. Astma, ote ano disanje, ka alj

11

Bolesti o iju (treperenje pred o ima, podrhtavanje kapaka, bol u o ima) Osobine - Umiruju a ta ka. Delovanje - laka akupresura udubIjenja o iju redosledom oble enim brojevima. U toku akupresure o i su zatvorene.

SI. 3. Bolesti o iju

12

Stimulisanje apetita Osobine - Stimulativna ta ka. Delovanjem na ta ku stimuli u se apetit i razmena materija. Delovanje - pritiskanje, zavisno od situacije primenjuje se nekoliko puta u toku dana. Pre jela izvodi se ritmi no po 20 sekundi umerenom ja inom pritiskanjem noktom palca na male prste, naizmeni no na obema rukama.

SI. 4. Stimulisanje apetita

13

Slabljenje apetita Osobine - Umiruju a ta ka. Delovanje - pritiskanje. Primenjuje se u obliku lake masa e prilikom pojave apetita. Trajanje - 30 sekundi. Akupresure se izvode naizmeni no na obema rukama. Delovanje na ta ku slabi apetiti i reguli e (stabilizuje) razmenu materija.

SI. 5. Slabljenje apetita

14

Bolovi u u noj kesi (kolike) Osobine - Umiruju a ta ka. Delovanje - laka akupresura ka iprstima obeju ruku istovremeno. Trajanje akupresure do pobolj anja stanja. Primena je efikasna i kao preventivno sredstvo.

SI. 6. Bolovi u u noj kesi

15

Glavobolja (bolovi u potilja nom delu) Osobine - Specijalna simetri na ta ka. Delovanje - ritmi na i sinhronizovana jaka akupresura obema rukama. Akupresura se mo e izvoditi ili ka iprstima ili palcima obe ruke.

SI. 7. Glavobolja (bolovi u potiIja nom delu)

16

Glavobolja (bolovi u eonom delu) Osobine - Umiruju a (simetri na) ta ka. Delovanje - laka akupresura obavezno sinhronizovana sa obe strane pomo u pal eva. U toku akupresure o i obavezno zatvoriti.

SI. 8. Glavobolja (bolovi u eonom delu)

17

Glavobolja (migrena) Osobine - Umiruju a (simetri na) ta ka. Delovanje - pritisnuv i ta ku izme u ka iprsta i palca na ruci koja se masira, izvoditi laku, ritmi nu akupresuru ka iprstom. Trajanje akupresure do 5 minuta.

SI. 9. Glavobolja (migrena)

18

Hipertonija (povi en krvni pritisak) Osobine - Harmonizuju a ta ka. Delovanje - laka akupresura ka iprstom. Trajanje akupresure - do 5 minuta. Obavezno mirovanje. U slu ju du e primene treba napraviti pauzu od nedelju dana.

Sl. 10 Hipertonija

19

Nesvestica Osobine - Harmonizuju a ta ka. Delovanje - jaka, intenzivna ali kratkotrajna akupresura ka iprstom. Ako je potrebno kombinovati sa akupresurom ta ke (kod hipertonije), koja se izvodi noktom palca intezivnim pritiskanjem predela nokatnog udubljenja malog prsta suprotne ruke.

SI. 11. Nesvestica

20

Grip Osobine: 2 - Stimulativna ta ka 3 - Umiruju a ta ka. Delovanje - akupresura se izvodi u lakom obliku vrhovima ka iprsta sinhronizovano sa obe strane. Naizmeni no masirati svaku ta ku u trajanju od jednog minuta.

SI. 12. Grip

21

Distonija Osobine - Specijalna ta ka. Delovanje - obuhvatiti rukama stopalo i izvoditi akupresuru palcem umerenom snagom. Akupresuru treba izvoditi ujutru ili uve e sa dugim intervalima. Blagotvorno delovanje daje izvo enje dodatne akupresure - lako grickanje zubima (sekuti ima) vrha jezika u ritmu 20 x 1 sekunda.

Sl. 13. Distonija

22

eluda no-stoma ni bolovi (poreme aji eluca) Osobine - Harmonizuju a ta ka. Delovanje - samo lagana, ali duga, strpljiva akupresura. Po eljno je izvo enje akupresure le e i u krevetu. Izvodi se ka iprstima obe ruke. U izvo enju akupresure kod dijareje obavezno sinhronizovati obe strane.

SI. 14. eluda no stoma ni bolovi

23

e Osobine - umiruju a ta ka (jedina ta ka na sluzoko i u organizmu oveka). Delovanje - akupresura ta ke na sluzoko i, koja se nalazi otprilike na 1cm od vrha jezika, izvodi se lakim grickanjem (u ovoj ta ki) prednjim zubima (sekuti ima) u ritmu 20x1 sek. Osobenost ta ke sastoji se u tome to do sada u organizmu oveka nisu odre ene (lokalizovane) druge ta ke na sluzoko i. Zato je ova ta ka koja se nalazi na centralnoj liniji (meridijanu) tela jedinstvena. Ni u oblasti nosa, usne upljine i grkljana, kao ni na polnim organima ili crevima ne postoje zone akupunkture i akupresure, kao to ne reflektuju ta ke akupresure ni bogate nervima zone povi enih bolnih ose aja. Jako stimulisanje ovog regiona ostvaruje se pomo u delovanja na nervni sistem.

24

Zubobolja Osobine - Specijalna ta ka. Delovanje - jaka, intezivna akupresura u ritmu od 10 sek. pomo u ka iprsta.

SI. 15. Zubobolja

25

Katar (upala) gornjih disajnih puteva Osobine - Specijalna (simetri na) ta ka. Delovanje - sesti mirno, zatvoriti o i. Akupresura se izvodi umerenom ja inom ka iprstima obe ruke (palci podupiru podbradak). Trajanje akupresure - 64 kru na pokreta (8 puta po 8 kru nih pokreta).

Sl. 16. Katar gornjih disajnih puteva

26

Intezivna cirkulacija Osobine - Stimulativna ta ka. Delovanje - intezivna (do bola), ali kratkotrajna akupresura noktom palca malog prsta suprotne ruke. Koristi se tako e kod hipotonije (sni enog krvnog pritiska) pri emu se preporu uje izvo enje akupresure ujutru u krevetu. Mirovanje obavezno.

SI. 17. lntezivna cirkulacija

27

Poreme aji krvotoka (za epljenje krvnih sudova, slaba cirkulacija) Osobine - Stimulativna ta ka. Delovanje - uhvatiti srednji prst jedne ruke ka iprstom i palcem druge ruke. Akupresura se izvodi pritiskanjem prose nom ja inom noktom palca u ritmu rada srca. Akupresura se izvodi istovremeno na obema rukama menjaju i posle jednog minuta srednje prste ruku.

SI. 18. Poreme aji krvotoka

28

Plu na insuficijencija Osobine - Stimulativna (simetri na) ta ka. Delovanje - laka, kratkotrajna akupresura palcima obe ruke. Obavezno mirovanje.

SI. 19. Plu na insuficijencija

29

Kijavica Sve ta ke su simetri ne Delovanje - akupresura se izvodi u Iakom obliku vrhovima ka iprsta sinhronizovnno sa obe strane. Akupresura svakog para ta aka traje po jedan minut. Redosled izvo enja: 1-2-3-4. Akupresura poma e tako e kao preventivno sredstvo.

SI. 20. Kijavica

30

Znojenje Osobine - Specijalna ta ka. Delovanje - laka akupresura ka iprstom. Trajanje - do 3 minuta. Delovanje se ispoljava brzo pri akupresuri sa desne strane, dok je sa leve strane znatno du e.

SI. 21. Znojenje

31

Krsni I ijas Osobine - Harmonizuju a ta ka. Delovanje - izvodi se jaka akupresura pal evima istovremeno sa obe strane. Trajanje akupresure do dva minuta.

Sl. 22. Krsni i ijas

32

Upala vratnog nerva Osobine - Harmonizuju a ta ka. Delovanje - staviti ka iprste na ta ke, a pal evima pritisnuti na telo na tom mestu. Akupresura se izvodi ka iprstima sinhronizovano saobe strane, u po etku lakim pritiskanjem, zatim poja avaju i. Po potrebi akupresuru ponoviti.

SI. 23. Upala vratnog nerva

33

Starosni poreme aji (prelazni period) Osobine - Harmonizuju a ta ka. Delovanje - izvodi se laka akupresura vrhom ka iprsta, po mogu nosti ujutro uz po tovanje stanja mirovanja.

SI. 24. Starosni poreme aji

34

Poreme aji u toku menstruacije Osobine - Harmonizuju a ta ka. Delovanje - laka akupresura vi ekratno ponavljana u toku "kriti nih dana". Trajanje akupresure - do pobolj anja stanja.

Sl. 25. Pporeme aji u toku menstruacije

35

Polni poreme aji (impotencija kod mu karaca i frigidnost kod ena) Osobine - Specijalna ta ka Delovanje - izvodi se naizmeni nom blagom i jakom, intezivnom akupresurom pomo u ka iprsta. Po eljno je da akupresuru izvodi partner. Mirovanje neophodno.

SI. 26. Polni poreme aji

36

Polni poreme aji (slaba erekcija kod mu karaca) Osobine - Specijalna ta ka. Delovanje - laka akupresura ka iprstom. Po eljno je izvo enje akupresure od strane partnera. Mirovanje neophodno.

SI. 27. Slaba erekcija

37

Poreme aji sna Osobine - Specijalna (harmonizuju a) ta ka. Delovanje - laka akupresura ka iprstom. Dejstvo je efikasnije sa desne nego sa leve strane.

Sl. 28. Poreme aji sna

38

Bolovi reumatske prirode Osobine - Umiruju a ta ka. Delovanje - laka, ali duga akupresura (do sedam minuta) pomo u ka iprsta. Akupresura se izvodi neprekidno na obema rukama. Kod hroni nih bolova ta ka akupresure se bira sa bolne strane tela. Obavezno stanje mirovanja.

SI. 29. Bolesti reumatske prirode

39

Bolovi srca Osobine - Umiruju a ta ka. Delovanje - Akupresura se izvodi pal evima lagano uhvativ i aku ruke koja se masira ka iprstom i palcem. Akupresura treba da bude laka i najbolje je izvoditi u le e em polo aju. Potpuno mirovanje.

SI. 30. Bolesti srca

40

Strah (potisnuto stanje i op ta nervoza) Osobine - Harmonizuju a ta ka. Delovanje - akupresura se izvodi u sede em polo aju ka iprstima obe ruke sinhronizovano. Akupresura je laka i traje do pet minuta.

Sl. 31. Strah

41

Bolovi u zglobovima Osobine - Harmonizuju ata ka. Delovanje - akupresura se izvodi ka iprstom. Kod o trih bolova samo laka akupresura. Kod hroni nih bolesti jaka (intezivna) akupresura. Trajanje - do pojave pobolj anja stanja.

SI. 32. Bolesti u zglobovima

42

Umor Osobine - Stimulativna (specijalna) ta ka. Delovanje - uhvatiti mali prst desne ruke izme u ka iprsta i palca leve ruke. Vrhom palca izvodi se prema mogu nosti jaka (dozvoljeno jaka) akupresura. Procedura traje jedan sat. Preporu uje se ponovni postupak.

Sl. 33. Umor

43

Umor, znojenje (premorenost posle tr anja ili dugog hodanja) Osobine - Stimulativna ta ka. Delovanje - akupresura se izvodi prose nom snagom pomo u ka iprsta ne obuhvataju i pri tom golenja u noge koja se masira. Prema potrebi akupresura se ponavlja.

SI. 34. Umor, znojenje

44

Bol u u ima Osobine - Harmonizuju a ta ka. Delovanje - laka akupresura se izvodi ka iprstima. Rezultate daje samo u predelu obolelog uha. Trajanje - do pojave pobolj anja.

SI. 35. Bol u u ima

45

MASA A PO TA KAMA Principijelne osnove masa e po ta kama U osnovi masa e po ta kama je isti princip kao i u akupunkturi i ispaljivanju, samo sa tom razlikom to se prilikom masa e " ivotne ta ke" podvrgavaju delovanju vrhom prsta bez povrede ko e. Ukupno je takvih ta aka opisano oko 700, ali naj e e pimenjivanih je oko 150. Pritiskom prstima na strogo odre ene ta ke mo e se dozirano i usmenreno uticati na funkcije razli itih organa i sistema, regulisati procesi razmene i obnavljanja. Za tehniku masa e po ta kama ne mo e se obu iti za nekoliko dana. To zahteva pa nju, strpljivost, treniranje. Treba izbegavati delovanje na susedne oblasti na kojima se mogu nalaziti druge ta ke koje se ne smeju dodorivati. Pre masa e protrljajte ruke. To e aktivirati cirkulaciju krvi u va im rukama i zagrejati ih. Pa ljivo napipajte ta ku vrhom prsta. Obratite pa nju da se prilikom pritiska na nju pojavljuje ose aj bola ili iganja. To je veoma va no zapronala enje " ivotne ta ke". Pritiskanje ne srne biti grubo i naglo, ne sme ostavljati modrice. Pritiskanje treba izvoditi pa ljivo, vertikalno u odnosu na ko u i strogo na potrebnu ta ku. To mo e biti: ‡ dodirivanje - lagano neprekidno milovanje, ‡ lako pritiskanje pri kojem se koristi te ina prsta ili ake, ‡ duboko pritiskanje pri kojem se na ko i u predelu ta ke ispod prsta formira primetno udubljenje.

46

Sl. 36. Grip

47

Sl. 37. Glavobolja

48

Sl. 38. Rinitis

49

Sl. 39. Bolovi u predelu ela

50

Sl. 40. Angina

51

Sl. 41. Bolovi u predelu uha

52

Sl. 42. Bolovi u gornjovili noj upljini

53

Sl. 43. Zubobolja

54

Sl. 44. Bolovi u predelu ramenog zgloba

55

Sl. 45. Spazmati ni bolovi u predelu stomaka

56

Sl. 46. I ijas, lumbago

57

Sl. 47. Masa a po ta kama kod povi enog arterijskog pritiska

58

Sl. 48. Bolovi u predelu laktnog zgloba

59

Sl. 49. Bolovi u predelu zgloba kolena

Kretanje prsta mo e biti horizontalno-kru no u smeru kretanja kazaljke na satu ili vibriraju e, ali uvek bez zaustavljanja. Pritiskanje se izvodi jastu i em palca i srednjeg prsta. Koriste se dve metode: 1- umiruju a - neprekidno delovanje ujedna enim, laganim, kru nim kretanjem uz postepeni porast pritiska i zadr avanje prsta u dubini. Postupak se ponavlja 3-4 puta uz vra anje svaki put u po etni polo aj ne odvajaju i prst od ta ke. Trajanje: 3-5 minuta. 2 - toniziraju a - kratkotrajno jako pritiskanje i brzo, naglo odvajanje prsta od ta ke. Trajanje 1/2-1 minut.

60

Pre po etka izvo enja masa e po ta kama preporu uje se: zauzeti udoban polo aj, opustiti se, skoncentrisati se i usredsrediti na masa u. Pozitivan uticaj procedure o ituje se razli ito: kod nekog odmah, kod nekog nakon nekoliko seansi. Masa a po ta kama je indikovana kako zaodrasle tako i za decu stariju od jedne godine. Ali postoje i kontraindikacije: maligne i benigne neoformacije, jake groznice, aktivne forme tuberkuloze, ir eluca i duodenuma, nagla iscrpljenost, bolesti krvi, trudno a, te ka obolenja srca, bubrega i plu a. Odre ivanje ta aka 1. Ispod petog vratnog pr eijena koji je najvi e isturen prilikom saginjanja glave napred. 2. Na tri prsta u stranu od sredine linije le a na nivou izme u drugog i tre eg grudnog pr ljena. 3. Ispod druge ta ke za jedan pr ljen. 4. Prema spolja od nokatnog udubljenja prvog prsta na 3mm. 5. Na spoljnoj strani podlaktice iznad glavice lakatne kosti. 6. Izme u prvog i drugog prsta, bli e drugom. 7. Vrh temena, na liniji koja spaja vrhove usnih koljki. 8. Na 1,5cm. prema spoljnoj strani eonog ugla u kosmatom delu glave. 9. Prema spolja i nagore od potilja ne kosti. 10. Na sredini izme u obrva. 11. Gornja ta ka usne brazde. 12. Tri prsta ispod spoljne ta ke lakatnog pregiba. 13. Prema napred i nagore od ugla donje vilice. 14. U jamici iznad gornje usne. 15. Iznad sredine obrve. 16. U centru ureza grudne kosti. 17. Na prednjem pregibu stope u udubljenju. 18. Izme u drugog i tre eg prsta noge.

61

19. Izme u prvog i drugog prsta noge. 20. Prema napred i nagore od vrha "kozli a" uha. 21. U udubljenju sa zadnje strane od usne resice. 22. Iznad sredine lopatice. 23. Na sredini rastojanja izme u ogranka grudne kosti oblika ma a i pupka. 24. Jedan prst od pupka. 25. Dva prsta ni e od a ice kolena na spoljnoj povr ini golenja e. 26. U udubljenju izme u prvog i drugog prsta noge, iznad devetneste ta ke. 27. U nivou struka za dva prsta sa strane od srednje linije le a. 28. U predelu krsta. 29. Unutra nji deo podkolenske jamice. 30. U centru podkolenske jamice. 31. Na lakatnom zglobu. 32. Tri prsta iznad pregiba lakatne kosti i korena ake. 33. U mestu prelaska lisnog mi i a u Ahilove ile. Napomena: kod gripa, angine, glavobolje (ako zahvata itavu glavu), rinitisa, kod spazmati nih bolova u predelu stomaka, i ijasa (ako je bol prisutan sa obe strane) treba masirati simetri ne ta ke. Crte i prikazuju ta ke masa e za svaku bolest. Masa a po ta kama kod povi enog krvnog pritiska Ta ke 1 i 2 masiraju se stimulativnom metodom, dubokim pritiskanjem i sa vibracijama u toku 1/2-1 minuta. To dovodi do pobolj anja op teg stanja i sni enja arterijskog pritiska. Ostale ta ke ove grupe masiraju se umuruju om metodom, lakim pritiskanjem i kru no usporavaju im tempom.

62

Masa a po ta kama kod ateroskleroze Pritiskanje sa sporim kru nim kretanjem u toku 3-5 minuta svake ta ke (vidi si. 59.).

Sl. 50. Masa a po ta kama kod ateroskleroze

63

Masa a po ta kama kod opstipacije U toku izvo enja masa e ne smeju se uzimati laksativi. Treba izvoditi 2-3 seanse dnevno u toku dve nedelje: - atoni ne opstipacije - kao rezultat smanjenja tonusa mi i a creva. Masa a se izvodi toniziraju om metodom, dubokim pritiskanjem i sa vibracijama u toku 1/2-2 minuta. - spazmati ne opstipacije - opstipacije zbog spazma glatkih mi i a creva. Metoda - umiruju a, lako pritiskanje sa kru nim kretanjem usporavaju eg tempa 3-5 minuta.

Sl. 51. Masa a po ta kama kod opstipacija

64

Sl. 52. Masa a po ta kama kod spazmati ne opstipacije

Masa a po ta kama kod polnih poreme aja Pre po etka masa e po ta kama potrebno je posti i ravnote u psihi kog stanja. Svakodnevno delovanje (2-3 puta dnevno) na ta ke daje pozitivan uticaj na polnu funkciju. Delovanje na ta ke izvodi se toniziraju om metodom, dubokim kru nim pritiskanjem 1/2-1 minut i umiruju om metodom, laganim milovanjem.

65

66

67

68

69

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->