P. 1
bolesti krvi

bolesti krvi

|Views: 333|Likes:
Published by miss_sv

More info:

Published by: miss_sv on Jan 29, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PPT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/03/2014

pdf

text

original

Bolesti krvi Anemija I leukemija

Bolesti krvi, razlikuju se prema tome koje su ih pojave uzrokovale. Uzroci mogu biti slede i: 1. Nedostatak hemoglobina dovodi do slabokrvnosti tj. Anemije 2. Poreme aj zgru avanja krvi dovodi do krvarenja ili hemoragije 3. Tumorske pomene belih krvnih zrnca dovodi do leukemije 4. Poreme aji u stvaranju krvnih zrnaca - u tkivima i organima

Pancitopenija . lupanje srca. Afibrinogenemija 6. Biermerova anemija 2. Perniciozna anemija 3. Agranulacitoza 8. umora. gubitka daha. Punokrvnost akutna eritroblastoza 5. slabosti. nesvestice. Dovodi do: Bledo e. Agamaglobulinemija 7. Hemoliti na anemija ili hemoglobinemija 4.ANEMIJA smanjena koli ina hemoglobina u krvotoku. Anemija se javlja iz dva razloga: a)Poreme aj u proizvodnji samog hemoglobina b)Poreme aj u toku sazrevanja eritrocita Tipovi anemije: 1.

u kojoj broj krvnih zrnaca pada na 1 500 000. fosfor. pomanjkanje apetita. pa i na jedan milion. arsen kalcijum. ‡ U krvi se nalaze velika crvena krvna zrnaca megalociti. te ko varenjen hrane i op te slabljenje. Biermerova anemija ‡ Brimerova anemija je posebna vrsta malokrvnosti. Istovremeno javlja se potpun nedostatak eluda ne kiseline.1. . koji su prelazna forma mladih krvnih zrnaca. zatim razni vitamini i lekovi izva eni iz jetre. ‡ Za le enje anemije upotrebljavaju se lekovi koji sadr e gvo e.

‡ Danas se i ova te ka bolest uspe no le i preparatima gvo a. . Po inje malaksalo u koja se poja ava zamaranjem. razvija se postepeno i sporo napreduje. jetre i vitaminom V12 (B12). lupanjem srca i bledilom.Kod ove bolesti dolazi do ekstremnog smanjenja krvnih zrnaca I hemoglobina. Perniciozna anemija ‡ Perniciozna anemija je naj e a megaloblastna anemija. Bolest je podmukla.2.

koja mo e biti bla a ili ja a. Bo-lest je dosta opasna i le enje treba da se sprovede u bolnici . Pored smanjenja broja krvnih zrnaca i smanjenja koli ine hemoglobina u krvi.3. za vreme nekih zaraznih bolesti. a ima i slu ajeva gde je uzrok potpuno nepoznat. javlja se uvek utica. usled nedostatka enzima. ‡ Le enje se sastoji u le enju bolesti koja je prouzrokovala raspadanje crvenih krvnih zrnaca. za vreme smrzavanja ili jakog nazeba. Hemoliti na anemija ili hemoglobinemija ‡ Ova malokrvnost mo e nastati za vreme nekih trovanja.

Crvenilo je naro ito izra eno na nosu. . naprotiv. U krvi se nalazi i velik broj mladih crvenih krvnih zrnaca. Prava punokrvnost nastaje usled ubrzanog stvaranja crvenih krvnih zrnaca.4. Kod ove bolesti broj crvenih krvnih zrnaca raste iznad normale. davanju radioaktivnog fosfora. dok je. ‡ Kod prave punokrvnosta boja lica je vrlo crvena. mogu na i samo u ko tanoj sr i i slezini. koja se. ina e. ko a trbuha i grudi bleda. proliva i povra anja. pu tanju krvi i va enju slezine. ‡ Prolazna punokrvnost mo e nastati usled jakog ili dugotrajnog znojenja. dok se punokrvnost retko vi a. elu i jabu icama. ‡ Le enje je vrlo te ko i sastoji se u zra enju rendgenskim zracima. Punokrvnost akutna eritroblastoza ‡ Malokrvnost je esto oboljenje.

Afibrinogenemija ‡ Bolest se prepoznaje po estim i opasnim krvarenjima. ‡ Ova bolest je obi no uro ena. U cilju le enje daju se injekcije fibrinogena i transfuzije. . koje se s vremena na vreme obnavljaju. ali postoje i afibrinogenemije ste ene u toku ivota. ‡ Afibrinogenemija je opasna bolest.5.

6. ‡ Bolesnici kojima nedostaje gamaglobulin su naj e e deca. osnovno le enje sastoji se od borbe protiv infekcije (antibiotici. jer ih nisu stvarala u toku prvih godina ivota. sem gamaglobulina. a utvr uje se pregledom krvi. Specijalnim ispitivanjem utvr eno je da ta deca nemaju antitela protiv izvesnih zaraznih bolesti. ‡ Kada se utvrdi postojanje agamaglobulinemije. sulfonilamidi) i davanja gamaglobulina . Agamaglobulinemija ‡ Kod ove bolesti mogu se u krvi nalaziti svi elementa u normalnom stanju i u normalnim koli inama.

veoma va nih za borbu organizma prot.iv raznih zaraznih bolesti. Agranulacitoza ‡ Agranulocitoza je bolest belih krvnih zrnaca. Dolazi do znatnog opadanja broja neutrofilnih belih krvnih zrnaca. sa potpunim gubitkom telesne snage. Infekcija u ustima se veoma brzo iri pa dolazi do stvaranja nekroti nih rana.7. ‡ Leukopenija (smanjen broj belih krvnih zrnaca) nastupa od samog po etka bolesti. visokom temperaturom i anginom. ‡ Po etak bolesti je brutalan. .

Primenjuje se andro-geno-i kortiko-terapija. Pancitopenija ‡ Kod ove bolesti javljaju se obilna krvarenja. znaci oboljenja su bla i. ‡ Le enje je veoma raznoliko i zavisi od uzroka bolesti. koja nastaje kao posledica sasvim pravilne upotrebe nekih lekova. naro ito iz nosa. Bolesnik je veoma brzo prekriven modricama i krvari na sve na ine.8. zatim podlivi krvi u ustima. hroni na. krvarenja iz materice itd. a daju se i velike koli ine antibiotika i brojne transfuzije. naro ito antibiotika koji uspe no deluju protiv prate e infekcije. ‡ Postoje dve vrste pancitopenije: produ ena. kod koje je po etak manje buran. stepena oboljenja i ja ine prate e infekcije. . a trajanje oboljenja je du e. hematurija (krv u mokra i).

leukemiju esto nazivaju rakom krvi. godine ivota a naj e e oko 4. bele se bore protiv infekcija. * O leukemiji govorimo kada ko tana sr proizvodi veliki broj abnormalnih belih krvnih zrnaca. a razlikujemo crvena (eritrociti) i bela (leukociti) krvna zrnca i trombocite (krvne plo ice).LEUKEMIJA ‡ Iako je zapravo re o raku ko tane sr i. Krvne elije proizvodi ko tana sr . De aci ne to e e oboljevaju od devoj ica. i 7. . Krv se sastoji od krvnih elija i plazme u kojoj su one raspr ene. Bolest se uglavnom javlja izme u 2. I dok su crvene krvne elije zadu ene za preno enje kiseonika iz plu a u sve delove tela.

uglavnom kod odraslih .‡ Leukemija je ili akutna ili hroni na. * Naju estaliji tipovi leukemija: ‡ Akutna limfoidna leukemija . ‡ Akutna mijeloidna leukemija . Leukemija mo e nastati od dve glavne vrste belih krvnih zrnacalimfoidnih i mijeloidnih. ‡ Hroni na limfoidna leukemija .javlja se i kod odraslih i kod dece. pogotovo one iznad 65 godina. ‡ Hroni na mijeloidna leukemija .naju estalija kod male dece.deca retko obolevaju. Poga a i odrasle. javlja se kod odraslih iznad 55 godina.

. Gubitak apetita/te ine. simptomi nalik gripu. dok se kod hroni ne ne moraju pojaviti du i period. sitne crvene ta ke pod ko om. ‡ Simptomi: groznica i dr. ote ene desni sklone krvarenju. posebno no u i/ili bol u kostima i zglobovima. sklonost krvarenju i povredama. a kada se pojave. slabost i zamor. znojenje. uglavnom su slabi u po etku i postepeno se pogor avaju. este infekcije. o te eni ili osetljivi limfni vorovi.‡ Kod akutne leukemije simptomi se pojavljuju i pogor avaju brzo.

Le enje: ‡ Ve ina obolelih le i se hemoterapijom. . Tako e se primenjuje radioterapija i/ili transplantacija ko tane sr i ili biolo ka terapija. U nekim slu ajevima splenektomija (uklanjanje slezine) mo e biti deo le enja.

ak 90% ali i kod odraslih. pa je u zavisnosti od doba I le enje specifi no. ‡ Ova bolest brzo napreduje. javlja se e e kod dece. Mnogi je karakteri u i kao malignu bolest krvi.Akutna limfoidna leukemija Akutna limfocitna leukemija je bolest koja se karakteri e prisustvom nezrelih i abnormalnih limfocita u krvi ili ko tanoj sr i. .

Usled proizvodnje nefunkcionalnih crvenih krvnih zrnaca nastaje anemija. koja mo e biti razli itog intenziteta i manifestuje se kao slabost. ‡ Le enje: Danas se u le enju leukemije primenjuju kombinacije vi e citostatika. ‡ Simptomi: Po etak bolesti je obi no nagao i po inje . vrtoglavica i bledilo ko e. To se obavlja u nekoliko faza. malaksalost. U prvoj fazi se uni tavaju maligne elije dok se posle toga obi no sprovodi preventivno zra enje centralnog nervnog sistema uz istovremeno davanje citostatika radi spre avanja pojave leukemije centralnog nervnog sistema.op tim i nejasnim znacima.

Kad se nakupi preveliki broj mijeloidnih zrnaca u krvi. ali obi no poga a odrasle osobe.Akutna mijeloidna leukemija ‡ AML se pojavljuje kada nastane blok u sazrevanju mijeloidne loze te se stvaraju i nakupljaju nezrela zrnca . mo e do i do razvoja anemije. Ukoliko ko tana sr ne mo e proizvesti dovoljno crvenih krvnih zrnaca koje bi prenosile kiseonik.bebe . mogu prouzrokovati blokiranje krvnih ila. . Ova vrsta leukemije se mo e pojaviti kod djece i adolescenata. Osoba postaje osjetljiva na krvarenje i infekcije zbog toga to je smanjen broj normalnih krvnih zrnaca.

. slezini.Hroni na limfoidna leukemija ‡ Hroni na limfocitna leukemija je hroni no maligno limfoproliferativno oboljenje koje nastaje zbog monoklonske proliferacije i akumulacije limfocita u kostnoj sr i. U nastanku ove leukemije ulogu imaju genski faktori. perifernoj krvi. ‡ Uzrok nastanka limfocitne hroni ne leukemije nije poznat. limfnim lezdama. jetri i drugim organima.

Pregledom krvi utvr uje se znatno pove anje broja belih krvnih zrnaca. a dolazi lekaru zato to ima pove ane lezde. borbi protiv infekcije (antibiotici). koritko-terapiji itd.‡ Simptomi:Po etak bolesti je podmukao. Javlja se dijareja i voda u trbuhu. ‡ Le enje: Le enje se sastoji u transfuzijama krvi. Danas postoje veoma dobri hemijski lekovi. a vr i se i kalemljenje ko tane sr i. dok je broj krvnih plo ica smanjen. . bolesnik postepeno slabi i mr avi. koje su veoma opasne.Bolest se esto komplikuje raznim infekcijama.

Mokra a postaje tamna. modrice i naro ito tromboze. Lekar lako utvr uje da je slezina uve ana. a talog ima boju cigle. nisu retke ni akutne krize. .HRONI NA MIJELOIDNA LEUKEMIJA ‡ Po etak bolesti je veoma blag. zapaljenje plu ne maramice sa leve strane.Ponekad se javljaju bubre ne krize sa bolovima. anemija koja se brzo pogor ava. tako re i. koji je malo oslabio. krvarenja koja postaju obilna. koje nastupaju sa tri osnovna znaka: visoka temperatura koja je osetljiva na antibiotike. ‡ Simptomi:Bolesnik. neprimetan. jaka krvarenja. Mogu e su komplikacije : jaki bolovi u slezini. ali se na lak e ti tanje ispod levog rebranog luka (slezina).

Bolesnik se mora redovno kontrolisati kod lekara specijaliste hematologa. . a daju se i transfuzije krvi. Za vreme akutnih faza primenjuje se i kortiko terapija.Le enje: ‡ Le enje se sastoji od radio terapije i uzimanje nekih specifi nih lekova (misulban. Dok traje pobolj anje op teg stanja bolesnik mo e bez opasnosti da obavlja neke lak e poslove. mileran itd).

Cilj le enja je ne samo da se produ i ivot bolesnika ve i da se pobolj a kvalitet pre ivljavanja tj. a ne na mogu nost da se od nje umre. . odr i dobro op te stanje bez znakova oboljenja. ‡ Va no je usresrediti pa nju na to kako se ivi s bole u opasnom po ivot.‡ U ovom seminarskom radu obradili smo neke od bolesti krvi koje se danas esto javljaju.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->