Bolesti krvi Anemija I leukemija

Bolesti krvi, razlikuju se prema tome koje su ih pojave uzrokovale. Uzroci mogu biti slede i: 1. Nedostatak hemoglobina dovodi do slabokrvnosti tj. Anemije 2. Poreme aj zgru avanja krvi dovodi do krvarenja ili hemoragije 3. Tumorske pomene belih krvnih zrnca dovodi do leukemije 4. Poreme aji u stvaranju krvnih zrnaca - u tkivima i organima

ANEMIJA smanjena koli ina hemoglobina u krvotoku. Punokrvnost akutna eritroblastoza 5. Agranulacitoza 8. Perniciozna anemija 3. Dovodi do: Bledo e. Biermerova anemija 2. nesvestice. Afibrinogenemija 6. Anemija se javlja iz dva razloga: a)Poreme aj u proizvodnji samog hemoglobina b)Poreme aj u toku sazrevanja eritrocita Tipovi anemije: 1. gubitka daha. Agamaglobulinemija 7. slabosti. Pancitopenija . Hemoliti na anemija ili hemoglobinemija 4. umora. lupanje srca.

‡ Za le enje anemije upotrebljavaju se lekovi koji sadr e gvo e. pa i na jedan milion. koji su prelazna forma mladih krvnih zrnaca.1. u kojoj broj krvnih zrnaca pada na 1 500 000. ‡ U krvi se nalaze velika crvena krvna zrnaca megalociti. . zatim razni vitamini i lekovi izva eni iz jetre. Istovremeno javlja se potpun nedostatak eluda ne kiseline. pomanjkanje apetita. arsen kalcijum. fosfor. Biermerova anemija ‡ Brimerova anemija je posebna vrsta malokrvnosti. te ko varenjen hrane i op te slabljenje.

2. lupanjem srca i bledilom. Po inje malaksalo u koja se poja ava zamaranjem. . jetre i vitaminom V12 (B12). Perniciozna anemija ‡ Perniciozna anemija je naj e a megaloblastna anemija. razvija se postepeno i sporo napreduje.Kod ove bolesti dolazi do ekstremnog smanjenja krvnih zrnaca I hemoglobina. ‡ Danas se i ova te ka bolest uspe no le i preparatima gvo a. Bolest je podmukla.

usled nedostatka enzima. za vreme smrzavanja ili jakog nazeba. Hemoliti na anemija ili hemoglobinemija ‡ Ova malokrvnost mo e nastati za vreme nekih trovanja. koja mo e biti bla a ili ja a. ‡ Le enje se sastoji u le enju bolesti koja je prouzrokovala raspadanje crvenih krvnih zrnaca. javlja se uvek utica. a ima i slu ajeva gde je uzrok potpuno nepoznat. Bo-lest je dosta opasna i le enje treba da se sprovede u bolnici . za vreme nekih zaraznih bolesti. Pored smanjenja broja krvnih zrnaca i smanjenja koli ine hemoglobina u krvi.3.

‡ Le enje je vrlo te ko i sastoji se u zra enju rendgenskim zracima. Crvenilo je naro ito izra eno na nosu. davanju radioaktivnog fosfora. elu i jabu icama. proliva i povra anja. Prava punokrvnost nastaje usled ubrzanog stvaranja crvenih krvnih zrnaca. Punokrvnost akutna eritroblastoza ‡ Malokrvnost je esto oboljenje. ‡ Kod prave punokrvnosta boja lica je vrlo crvena. U krvi se nalazi i velik broj mladih crvenih krvnih zrnaca.4. ko a trbuha i grudi bleda. pu tanju krvi i va enju slezine. ina e. . dok se punokrvnost retko vi a. dok je. Kod ove bolesti broj crvenih krvnih zrnaca raste iznad normale. naprotiv. koja se. ‡ Prolazna punokrvnost mo e nastati usled jakog ili dugotrajnog znojenja. mogu na i samo u ko tanoj sr i i slezini.

‡ Afibrinogenemija je opasna bolest.5. ‡ Ova bolest je obi no uro ena. ali postoje i afibrinogenemije ste ene u toku ivota. koje se s vremena na vreme obnavljaju. U cilju le enje daju se injekcije fibrinogena i transfuzije. . Afibrinogenemija ‡ Bolest se prepoznaje po estim i opasnim krvarenjima.

‡ Bolesnici kojima nedostaje gamaglobulin su naj e e deca. osnovno le enje sastoji se od borbe protiv infekcije (antibiotici. ‡ Kada se utvrdi postojanje agamaglobulinemije. jer ih nisu stvarala u toku prvih godina ivota. a utvr uje se pregledom krvi.6. sulfonilamidi) i davanja gamaglobulina . Specijalnim ispitivanjem utvr eno je da ta deca nemaju antitela protiv izvesnih zaraznih bolesti. Agamaglobulinemija ‡ Kod ove bolesti mogu se u krvi nalaziti svi elementa u normalnom stanju i u normalnim koli inama. sem gamaglobulina.

veoma va nih za borbu organizma prot.7. Infekcija u ustima se veoma brzo iri pa dolazi do stvaranja nekroti nih rana.iv raznih zaraznih bolesti. sa potpunim gubitkom telesne snage. . ‡ Leukopenija (smanjen broj belih krvnih zrnaca) nastupa od samog po etka bolesti. ‡ Po etak bolesti je brutalan. Dolazi do znatnog opadanja broja neutrofilnih belih krvnih zrnaca. visokom temperaturom i anginom. Agranulacitoza ‡ Agranulocitoza je bolest belih krvnih zrnaca.

.8. naro ito antibiotika koji uspe no deluju protiv prate e infekcije. krvarenja iz materice itd. Bolesnik je veoma brzo prekriven modricama i krvari na sve na ine. Pancitopenija ‡ Kod ove bolesti javljaju se obilna krvarenja. hematurija (krv u mokra i). zatim podlivi krvi u ustima. naro ito iz nosa. koja nastaje kao posledica sasvim pravilne upotrebe nekih lekova. kod koje je po etak manje buran. a daju se i velike koli ine antibiotika i brojne transfuzije. ‡ Postoje dve vrste pancitopenije: produ ena. stepena oboljenja i ja ine prate e infekcije. hroni na. znaci oboljenja su bla i. ‡ Le enje je veoma raznoliko i zavisi od uzroka bolesti. Primenjuje se andro-geno-i kortiko-terapija. a trajanje oboljenja je du e.

bele se bore protiv infekcija. leukemiju esto nazivaju rakom krvi. I dok su crvene krvne elije zadu ene za preno enje kiseonika iz plu a u sve delove tela. Krvne elije proizvodi ko tana sr . De aci ne to e e oboljevaju od devoj ica. Krv se sastoji od krvnih elija i plazme u kojoj su one raspr ene. a razlikujemo crvena (eritrociti) i bela (leukociti) krvna zrnca i trombocite (krvne plo ice). Bolest se uglavnom javlja izme u 2. . i 7. * O leukemiji govorimo kada ko tana sr proizvodi veliki broj abnormalnih belih krvnih zrnaca.LEUKEMIJA ‡ Iako je zapravo re o raku ko tane sr i. godine ivota a naj e e oko 4.

‡ Hroni na mijeloidna leukemija . Leukemija mo e nastati od dve glavne vrste belih krvnih zrnacalimfoidnih i mijeloidnih.uglavnom kod odraslih . ‡ Akutna mijeloidna leukemija . pogotovo one iznad 65 godina. ‡ Hroni na limfoidna leukemija .naju estalija kod male dece. javlja se kod odraslih iznad 55 godina.‡ Leukemija je ili akutna ili hroni na. Poga a i odrasle.javlja se i kod odraslih i kod dece.deca retko obolevaju. * Naju estaliji tipovi leukemija: ‡ Akutna limfoidna leukemija .

slabost i zamor. sitne crvene ta ke pod ko om. Gubitak apetita/te ine. . ote ene desni sklone krvarenju. posebno no u i/ili bol u kostima i zglobovima. a kada se pojave. dok se kod hroni ne ne moraju pojaviti du i period. sklonost krvarenju i povredama.‡ Kod akutne leukemije simptomi se pojavljuju i pogor avaju brzo. znojenje. ‡ Simptomi: groznica i dr. simptomi nalik gripu. uglavnom su slabi u po etku i postepeno se pogor avaju. este infekcije. o te eni ili osetljivi limfni vorovi.

Le enje: ‡ Ve ina obolelih le i se hemoterapijom. U nekim slu ajevima splenektomija (uklanjanje slezine) mo e biti deo le enja. Tako e se primenjuje radioterapija i/ili transplantacija ko tane sr i ili biolo ka terapija. .

ak 90% ali i kod odraslih. Mnogi je karakteri u i kao malignu bolest krvi. pa je u zavisnosti od doba I le enje specifi no.Akutna limfoidna leukemija Akutna limfocitna leukemija je bolest koja se karakteri e prisustvom nezrelih i abnormalnih limfocita u krvi ili ko tanoj sr i. ‡ Ova bolest brzo napreduje. javlja se e e kod dece. .

Usled proizvodnje nefunkcionalnih crvenih krvnih zrnaca nastaje anemija. ‡ Simptomi: Po etak bolesti je obi no nagao i po inje . To se obavlja u nekoliko faza. vrtoglavica i bledilo ko e. malaksalost. koja mo e biti razli itog intenziteta i manifestuje se kao slabost. ‡ Le enje: Danas se u le enju leukemije primenjuju kombinacije vi e citostatika.op tim i nejasnim znacima. U prvoj fazi se uni tavaju maligne elije dok se posle toga obi no sprovodi preventivno zra enje centralnog nervnog sistema uz istovremeno davanje citostatika radi spre avanja pojave leukemije centralnog nervnog sistema.

. Ova vrsta leukemije se mo e pojaviti kod djece i adolescenata. Osoba postaje osjetljiva na krvarenje i infekcije zbog toga to je smanjen broj normalnih krvnih zrnaca. mogu prouzrokovati blokiranje krvnih ila. mo e do i do razvoja anemije.bebe .Akutna mijeloidna leukemija ‡ AML se pojavljuje kada nastane blok u sazrevanju mijeloidne loze te se stvaraju i nakupljaju nezrela zrnca . ali obi no poga a odrasle osobe. Ukoliko ko tana sr ne mo e proizvesti dovoljno crvenih krvnih zrnaca koje bi prenosile kiseonik. Kad se nakupi preveliki broj mijeloidnih zrnaca u krvi.

perifernoj krvi.Hroni na limfoidna leukemija ‡ Hroni na limfocitna leukemija je hroni no maligno limfoproliferativno oboljenje koje nastaje zbog monoklonske proliferacije i akumulacije limfocita u kostnoj sr i. U nastanku ove leukemije ulogu imaju genski faktori. slezini. . jetri i drugim organima. ‡ Uzrok nastanka limfocitne hroni ne leukemije nije poznat. limfnim lezdama.

‡ Le enje: Le enje se sastoji u transfuzijama krvi.Pregledom krvi utvr uje se znatno pove anje broja belih krvnih zrnaca.‡ Simptomi:Po etak bolesti je podmukao. dok je broj krvnih plo ica smanjen. a vr i se i kalemljenje ko tane sr i. bolesnik postepeno slabi i mr avi. a dolazi lekaru zato to ima pove ane lezde. borbi protiv infekcije (antibiotici). koritko-terapiji itd. Javlja se dijareja i voda u trbuhu. Danas postoje veoma dobri hemijski lekovi. .Bolest se esto komplikuje raznim infekcijama. koje su veoma opasne.

ali se na lak e ti tanje ispod levog rebranog luka (slezina). neprimetan. tako re i. Lekar lako utvr uje da je slezina uve ana. nisu retke ni akutne krize. modrice i naro ito tromboze.Ponekad se javljaju bubre ne krize sa bolovima. zapaljenje plu ne maramice sa leve strane. krvarenja koja postaju obilna.HRONI NA MIJELOIDNA LEUKEMIJA ‡ Po etak bolesti je veoma blag. jaka krvarenja. a talog ima boju cigle. koji je malo oslabio. Mokra a postaje tamna. . koje nastupaju sa tri osnovna znaka: visoka temperatura koja je osetljiva na antibiotike. anemija koja se brzo pogor ava. Mogu e su komplikacije : jaki bolovi u slezini. ‡ Simptomi:Bolesnik.

mileran itd). a daju se i transfuzije krvi. Bolesnik se mora redovno kontrolisati kod lekara specijaliste hematologa. Dok traje pobolj anje op teg stanja bolesnik mo e bez opasnosti da obavlja neke lak e poslove. .Le enje: ‡ Le enje se sastoji od radio terapije i uzimanje nekih specifi nih lekova (misulban. Za vreme akutnih faza primenjuje se i kortiko terapija.

Cilj le enja je ne samo da se produ i ivot bolesnika ve i da se pobolj a kvalitet pre ivljavanja tj. ‡ Va no je usresrediti pa nju na to kako se ivi s bole u opasnom po ivot.‡ U ovom seminarskom radu obradili smo neke od bolesti krvi koje se danas esto javljaju. odr i dobro op te stanje bez znakova oboljenja. . a ne na mogu nost da se od nje umre.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful