Bolesti krvi Anemija I leukemija

Bolesti krvi, razlikuju se prema tome koje su ih pojave uzrokovale. Uzroci mogu biti slede i: 1. Nedostatak hemoglobina dovodi do slabokrvnosti tj. Anemije 2. Poreme aj zgru avanja krvi dovodi do krvarenja ili hemoragije 3. Tumorske pomene belih krvnih zrnca dovodi do leukemije 4. Poreme aji u stvaranju krvnih zrnaca - u tkivima i organima

gubitka daha.ANEMIJA smanjena koli ina hemoglobina u krvotoku. umora. Biermerova anemija 2. slabosti. Agamaglobulinemija 7. Pancitopenija . lupanje srca. Anemija se javlja iz dva razloga: a)Poreme aj u proizvodnji samog hemoglobina b)Poreme aj u toku sazrevanja eritrocita Tipovi anemije: 1. Dovodi do: Bledo e. Afibrinogenemija 6. nesvestice. Agranulacitoza 8. Perniciozna anemija 3. Punokrvnost akutna eritroblastoza 5. Hemoliti na anemija ili hemoglobinemija 4.

Istovremeno javlja se potpun nedostatak eluda ne kiseline. zatim razni vitamini i lekovi izva eni iz jetre. u kojoj broj krvnih zrnaca pada na 1 500 000. Biermerova anemija ‡ Brimerova anemija je posebna vrsta malokrvnosti. te ko varenjen hrane i op te slabljenje.1. pomanjkanje apetita. koji su prelazna forma mladih krvnih zrnaca. ‡ Za le enje anemije upotrebljavaju se lekovi koji sadr e gvo e. . arsen kalcijum. fosfor. ‡ U krvi se nalaze velika crvena krvna zrnaca megalociti. pa i na jedan milion.

razvija se postepeno i sporo napreduje. lupanjem srca i bledilom. . Po inje malaksalo u koja se poja ava zamaranjem.Kod ove bolesti dolazi do ekstremnog smanjenja krvnih zrnaca I hemoglobina. jetre i vitaminom V12 (B12). Bolest je podmukla.2. Perniciozna anemija ‡ Perniciozna anemija je naj e a megaloblastna anemija. ‡ Danas se i ova te ka bolest uspe no le i preparatima gvo a.

Bo-lest je dosta opasna i le enje treba da se sprovede u bolnici . ‡ Le enje se sastoji u le enju bolesti koja je prouzrokovala raspadanje crvenih krvnih zrnaca. za vreme smrzavanja ili jakog nazeba. javlja se uvek utica. usled nedostatka enzima. za vreme nekih zaraznih bolesti. Pored smanjenja broja krvnih zrnaca i smanjenja koli ine hemoglobina u krvi. koja mo e biti bla a ili ja a.3. Hemoliti na anemija ili hemoglobinemija ‡ Ova malokrvnost mo e nastati za vreme nekih trovanja. a ima i slu ajeva gde je uzrok potpuno nepoznat.

4. dok je. ‡ Le enje je vrlo te ko i sastoji se u zra enju rendgenskim zracima. koja se. ko a trbuha i grudi bleda. Prava punokrvnost nastaje usled ubrzanog stvaranja crvenih krvnih zrnaca. U krvi se nalazi i velik broj mladih crvenih krvnih zrnaca. Kod ove bolesti broj crvenih krvnih zrnaca raste iznad normale. Punokrvnost akutna eritroblastoza ‡ Malokrvnost je esto oboljenje. ina e. elu i jabu icama. pu tanju krvi i va enju slezine. proliva i povra anja. naprotiv. dok se punokrvnost retko vi a. mogu na i samo u ko tanoj sr i i slezini. ‡ Kod prave punokrvnosta boja lica je vrlo crvena. davanju radioaktivnog fosfora. ‡ Prolazna punokrvnost mo e nastati usled jakog ili dugotrajnog znojenja. Crvenilo je naro ito izra eno na nosu. .

‡ Ova bolest je obi no uro ena. Afibrinogenemija ‡ Bolest se prepoznaje po estim i opasnim krvarenjima. ali postoje i afibrinogenemije ste ene u toku ivota. U cilju le enje daju se injekcije fibrinogena i transfuzije. ‡ Afibrinogenemija je opasna bolest.5. koje se s vremena na vreme obnavljaju. .

a utvr uje se pregledom krvi. osnovno le enje sastoji se od borbe protiv infekcije (antibiotici. Specijalnim ispitivanjem utvr eno je da ta deca nemaju antitela protiv izvesnih zaraznih bolesti.6. ‡ Kada se utvrdi postojanje agamaglobulinemije. sem gamaglobulina. sulfonilamidi) i davanja gamaglobulina . ‡ Bolesnici kojima nedostaje gamaglobulin su naj e e deca. Agamaglobulinemija ‡ Kod ove bolesti mogu se u krvi nalaziti svi elementa u normalnom stanju i u normalnim koli inama. jer ih nisu stvarala u toku prvih godina ivota.

. ‡ Po etak bolesti je brutalan. ‡ Leukopenija (smanjen broj belih krvnih zrnaca) nastupa od samog po etka bolesti. Dolazi do znatnog opadanja broja neutrofilnih belih krvnih zrnaca.iv raznih zaraznih bolesti. Agranulacitoza ‡ Agranulocitoza je bolest belih krvnih zrnaca.7. veoma va nih za borbu organizma prot. visokom temperaturom i anginom. sa potpunim gubitkom telesne snage. Infekcija u ustima se veoma brzo iri pa dolazi do stvaranja nekroti nih rana.

krvarenja iz materice itd. ‡ Le enje je veoma raznoliko i zavisi od uzroka bolesti. koja nastaje kao posledica sasvim pravilne upotrebe nekih lekova. Bolesnik je veoma brzo prekriven modricama i krvari na sve na ine. naro ito antibiotika koji uspe no deluju protiv prate e infekcije. zatim podlivi krvi u ustima.8. hematurija (krv u mokra i). a daju se i velike koli ine antibiotika i brojne transfuzije. Primenjuje se andro-geno-i kortiko-terapija. znaci oboljenja su bla i. stepena oboljenja i ja ine prate e infekcije. a trajanje oboljenja je du e. ‡ Postoje dve vrste pancitopenije: produ ena. naro ito iz nosa. kod koje je po etak manje buran. hroni na. . Pancitopenija ‡ Kod ove bolesti javljaju se obilna krvarenja.

godine ivota a naj e e oko 4. i 7. Krv se sastoji od krvnih elija i plazme u kojoj su one raspr ene. * O leukemiji govorimo kada ko tana sr proizvodi veliki broj abnormalnih belih krvnih zrnaca. I dok su crvene krvne elije zadu ene za preno enje kiseonika iz plu a u sve delove tela. leukemiju esto nazivaju rakom krvi. Bolest se uglavnom javlja izme u 2.LEUKEMIJA ‡ Iako je zapravo re o raku ko tane sr i. bele se bore protiv infekcija. Krvne elije proizvodi ko tana sr . . De aci ne to e e oboljevaju od devoj ica. a razlikujemo crvena (eritrociti) i bela (leukociti) krvna zrnca i trombocite (krvne plo ice).

* Naju estaliji tipovi leukemija: ‡ Akutna limfoidna leukemija . Poga a i odrasle.uglavnom kod odraslih . javlja se kod odraslih iznad 55 godina.deca retko obolevaju. pogotovo one iznad 65 godina.naju estalija kod male dece. ‡ Akutna mijeloidna leukemija . ‡ Hroni na mijeloidna leukemija . ‡ Hroni na limfoidna leukemija .javlja se i kod odraslih i kod dece. Leukemija mo e nastati od dve glavne vrste belih krvnih zrnacalimfoidnih i mijeloidnih.‡ Leukemija je ili akutna ili hroni na.

sklonost krvarenju i povredama. Gubitak apetita/te ine. slabost i zamor. posebno no u i/ili bol u kostima i zglobovima. sitne crvene ta ke pod ko om. znojenje. ‡ Simptomi: groznica i dr.‡ Kod akutne leukemije simptomi se pojavljuju i pogor avaju brzo. . uglavnom su slabi u po etku i postepeno se pogor avaju. dok se kod hroni ne ne moraju pojaviti du i period. este infekcije. a kada se pojave. simptomi nalik gripu. o te eni ili osetljivi limfni vorovi. ote ene desni sklone krvarenju.

.Le enje: ‡ Ve ina obolelih le i se hemoterapijom. U nekim slu ajevima splenektomija (uklanjanje slezine) mo e biti deo le enja. Tako e se primenjuje radioterapija i/ili transplantacija ko tane sr i ili biolo ka terapija.

Akutna limfoidna leukemija Akutna limfocitna leukemija je bolest koja se karakteri e prisustvom nezrelih i abnormalnih limfocita u krvi ili ko tanoj sr i. . javlja se e e kod dece. ak 90% ali i kod odraslih. pa je u zavisnosti od doba I le enje specifi no. ‡ Ova bolest brzo napreduje. Mnogi je karakteri u i kao malignu bolest krvi.

To se obavlja u nekoliko faza.op tim i nejasnim znacima. U prvoj fazi se uni tavaju maligne elije dok se posle toga obi no sprovodi preventivno zra enje centralnog nervnog sistema uz istovremeno davanje citostatika radi spre avanja pojave leukemije centralnog nervnog sistema. koja mo e biti razli itog intenziteta i manifestuje se kao slabost. malaksalost. ‡ Le enje: Danas se u le enju leukemije primenjuju kombinacije vi e citostatika. ‡ Simptomi: Po etak bolesti je obi no nagao i po inje . Usled proizvodnje nefunkcionalnih crvenih krvnih zrnaca nastaje anemija. vrtoglavica i bledilo ko e.

mogu prouzrokovati blokiranje krvnih ila. Ukoliko ko tana sr ne mo e proizvesti dovoljno crvenih krvnih zrnaca koje bi prenosile kiseonik. mo e do i do razvoja anemije. . Ova vrsta leukemije se mo e pojaviti kod djece i adolescenata. ali obi no poga a odrasle osobe. Kad se nakupi preveliki broj mijeloidnih zrnaca u krvi.bebe . Osoba postaje osjetljiva na krvarenje i infekcije zbog toga to je smanjen broj normalnih krvnih zrnaca.Akutna mijeloidna leukemija ‡ AML se pojavljuje kada nastane blok u sazrevanju mijeloidne loze te se stvaraju i nakupljaju nezrela zrnca .

slezini. U nastanku ove leukemije ulogu imaju genski faktori. ‡ Uzrok nastanka limfocitne hroni ne leukemije nije poznat. .Hroni na limfoidna leukemija ‡ Hroni na limfocitna leukemija je hroni no maligno limfoproliferativno oboljenje koje nastaje zbog monoklonske proliferacije i akumulacije limfocita u kostnoj sr i. perifernoj krvi. jetri i drugim organima. limfnim lezdama.

koritko-terapiji itd. koje su veoma opasne.Bolest se esto komplikuje raznim infekcijama. Javlja se dijareja i voda u trbuhu. bolesnik postepeno slabi i mr avi. Danas postoje veoma dobri hemijski lekovi. a vr i se i kalemljenje ko tane sr i. a dolazi lekaru zato to ima pove ane lezde.Pregledom krvi utvr uje se znatno pove anje broja belih krvnih zrnaca. dok je broj krvnih plo ica smanjen. ‡ Le enje: Le enje se sastoji u transfuzijama krvi. . borbi protiv infekcije (antibiotici).‡ Simptomi:Po etak bolesti je podmukao.

‡ Simptomi:Bolesnik. modrice i naro ito tromboze. krvarenja koja postaju obilna. koje nastupaju sa tri osnovna znaka: visoka temperatura koja je osetljiva na antibiotike. tako re i. .Ponekad se javljaju bubre ne krize sa bolovima. ali se na lak e ti tanje ispod levog rebranog luka (slezina). nisu retke ni akutne krize. a talog ima boju cigle. Mogu e su komplikacije : jaki bolovi u slezini. Mokra a postaje tamna. Lekar lako utvr uje da je slezina uve ana. jaka krvarenja. koji je malo oslabio. anemija koja se brzo pogor ava. neprimetan.HRONI NA MIJELOIDNA LEUKEMIJA ‡ Po etak bolesti je veoma blag. zapaljenje plu ne maramice sa leve strane.

Za vreme akutnih faza primenjuje se i kortiko terapija. a daju se i transfuzije krvi. . Dok traje pobolj anje op teg stanja bolesnik mo e bez opasnosti da obavlja neke lak e poslove. mileran itd).Le enje: ‡ Le enje se sastoji od radio terapije i uzimanje nekih specifi nih lekova (misulban. Bolesnik se mora redovno kontrolisati kod lekara specijaliste hematologa.

Cilj le enja je ne samo da se produ i ivot bolesnika ve i da se pobolj a kvalitet pre ivljavanja tj. odr i dobro op te stanje bez znakova oboljenja.‡ U ovom seminarskom radu obradili smo neke od bolesti krvi koje se danas esto javljaju. a ne na mogu nost da se od nje umre. . ‡ Va no je usresrediti pa nju na to kako se ivi s bole u opasnom po ivot.