Bolesti krvi Anemija I leukemija

Bolesti krvi, razlikuju se prema tome koje su ih pojave uzrokovale. Uzroci mogu biti slede i: 1. Nedostatak hemoglobina dovodi do slabokrvnosti tj. Anemije 2. Poreme aj zgru avanja krvi dovodi do krvarenja ili hemoragije 3. Tumorske pomene belih krvnih zrnca dovodi do leukemije 4. Poreme aji u stvaranju krvnih zrnaca - u tkivima i organima

Afibrinogenemija 6. Punokrvnost akutna eritroblastoza 5. Pancitopenija . Dovodi do: Bledo e. Hemoliti na anemija ili hemoglobinemija 4. nesvestice. lupanje srca. Biermerova anemija 2. umora. Perniciozna anemija 3. Agamaglobulinemija 7. gubitka daha. slabosti. Agranulacitoza 8. Anemija se javlja iz dva razloga: a)Poreme aj u proizvodnji samog hemoglobina b)Poreme aj u toku sazrevanja eritrocita Tipovi anemije: 1.ANEMIJA smanjena koli ina hemoglobina u krvotoku.

Istovremeno javlja se potpun nedostatak eluda ne kiseline.1. zatim razni vitamini i lekovi izva eni iz jetre. . pa i na jedan milion. fosfor. arsen kalcijum. ‡ U krvi se nalaze velika crvena krvna zrnaca megalociti. u kojoj broj krvnih zrnaca pada na 1 500 000. pomanjkanje apetita. te ko varenjen hrane i op te slabljenje. Biermerova anemija ‡ Brimerova anemija je posebna vrsta malokrvnosti. ‡ Za le enje anemije upotrebljavaju se lekovi koji sadr e gvo e. koji su prelazna forma mladih krvnih zrnaca.

lupanjem srca i bledilom. jetre i vitaminom V12 (B12). . Po inje malaksalo u koja se poja ava zamaranjem.2. ‡ Danas se i ova te ka bolest uspe no le i preparatima gvo a.Kod ove bolesti dolazi do ekstremnog smanjenja krvnih zrnaca I hemoglobina. razvija se postepeno i sporo napreduje. Bolest je podmukla. Perniciozna anemija ‡ Perniciozna anemija je naj e a megaloblastna anemija.

usled nedostatka enzima. javlja se uvek utica. koja mo e biti bla a ili ja a. ‡ Le enje se sastoji u le enju bolesti koja je prouzrokovala raspadanje crvenih krvnih zrnaca. a ima i slu ajeva gde je uzrok potpuno nepoznat. Hemoliti na anemija ili hemoglobinemija ‡ Ova malokrvnost mo e nastati za vreme nekih trovanja. za vreme nekih zaraznih bolesti. za vreme smrzavanja ili jakog nazeba.3. Pored smanjenja broja krvnih zrnaca i smanjenja koli ine hemoglobina u krvi. Bo-lest je dosta opasna i le enje treba da se sprovede u bolnici .

Crvenilo je naro ito izra eno na nosu. dok je. ‡ Le enje je vrlo te ko i sastoji se u zra enju rendgenskim zracima. naprotiv. Punokrvnost akutna eritroblastoza ‡ Malokrvnost je esto oboljenje. davanju radioaktivnog fosfora. elu i jabu icama. koja se. pu tanju krvi i va enju slezine. ‡ Prolazna punokrvnost mo e nastati usled jakog ili dugotrajnog znojenja. .4. proliva i povra anja. U krvi se nalazi i velik broj mladih crvenih krvnih zrnaca. ina e. ‡ Kod prave punokrvnosta boja lica je vrlo crvena. Kod ove bolesti broj crvenih krvnih zrnaca raste iznad normale. Prava punokrvnost nastaje usled ubrzanog stvaranja crvenih krvnih zrnaca. mogu na i samo u ko tanoj sr i i slezini. dok se punokrvnost retko vi a. ko a trbuha i grudi bleda.

5. ali postoje i afibrinogenemije ste ene u toku ivota. koje se s vremena na vreme obnavljaju. ‡ Afibrinogenemija je opasna bolest. Afibrinogenemija ‡ Bolest se prepoznaje po estim i opasnim krvarenjima. U cilju le enje daju se injekcije fibrinogena i transfuzije. . ‡ Ova bolest je obi no uro ena.

sem gamaglobulina. a utvr uje se pregledom krvi. Agamaglobulinemija ‡ Kod ove bolesti mogu se u krvi nalaziti svi elementa u normalnom stanju i u normalnim koli inama. ‡ Bolesnici kojima nedostaje gamaglobulin su naj e e deca. sulfonilamidi) i davanja gamaglobulina . ‡ Kada se utvrdi postojanje agamaglobulinemije. jer ih nisu stvarala u toku prvih godina ivota. osnovno le enje sastoji se od borbe protiv infekcije (antibiotici. Specijalnim ispitivanjem utvr eno je da ta deca nemaju antitela protiv izvesnih zaraznih bolesti.6.

Infekcija u ustima se veoma brzo iri pa dolazi do stvaranja nekroti nih rana. Agranulacitoza ‡ Agranulocitoza je bolest belih krvnih zrnaca. sa potpunim gubitkom telesne snage. . veoma va nih za borbu organizma prot.iv raznih zaraznih bolesti. Dolazi do znatnog opadanja broja neutrofilnih belih krvnih zrnaca. ‡ Po etak bolesti je brutalan.7. ‡ Leukopenija (smanjen broj belih krvnih zrnaca) nastupa od samog po etka bolesti. visokom temperaturom i anginom.

hematurija (krv u mokra i). zatim podlivi krvi u ustima. .8. a daju se i velike koli ine antibiotika i brojne transfuzije. koja nastaje kao posledica sasvim pravilne upotrebe nekih lekova. Primenjuje se andro-geno-i kortiko-terapija. krvarenja iz materice itd. a trajanje oboljenja je du e. stepena oboljenja i ja ine prate e infekcije. hroni na. znaci oboljenja su bla i. Pancitopenija ‡ Kod ove bolesti javljaju se obilna krvarenja. naro ito iz nosa. naro ito antibiotika koji uspe no deluju protiv prate e infekcije. kod koje je po etak manje buran. Bolesnik je veoma brzo prekriven modricama i krvari na sve na ine. ‡ Le enje je veoma raznoliko i zavisi od uzroka bolesti. ‡ Postoje dve vrste pancitopenije: produ ena.

bele se bore protiv infekcija. * O leukemiji govorimo kada ko tana sr proizvodi veliki broj abnormalnih belih krvnih zrnaca. Krvne elije proizvodi ko tana sr . leukemiju esto nazivaju rakom krvi. i 7. I dok su crvene krvne elije zadu ene za preno enje kiseonika iz plu a u sve delove tela. De aci ne to e e oboljevaju od devoj ica. Krv se sastoji od krvnih elija i plazme u kojoj su one raspr ene. . godine ivota a naj e e oko 4. Bolest se uglavnom javlja izme u 2. a razlikujemo crvena (eritrociti) i bela (leukociti) krvna zrnca i trombocite (krvne plo ice).LEUKEMIJA ‡ Iako je zapravo re o raku ko tane sr i.

* Naju estaliji tipovi leukemija: ‡ Akutna limfoidna leukemija .javlja se i kod odraslih i kod dece. pogotovo one iznad 65 godina. ‡ Hroni na mijeloidna leukemija . ‡ Akutna mijeloidna leukemija .uglavnom kod odraslih .deca retko obolevaju. ‡ Hroni na limfoidna leukemija .naju estalija kod male dece. Poga a i odrasle.‡ Leukemija je ili akutna ili hroni na. javlja se kod odraslih iznad 55 godina. Leukemija mo e nastati od dve glavne vrste belih krvnih zrnacalimfoidnih i mijeloidnih.

simptomi nalik gripu. ote ene desni sklone krvarenju. o te eni ili osetljivi limfni vorovi. a kada se pojave. ‡ Simptomi: groznica i dr. slabost i zamor. uglavnom su slabi u po etku i postepeno se pogor avaju. posebno no u i/ili bol u kostima i zglobovima. este infekcije. sitne crvene ta ke pod ko om. . Gubitak apetita/te ine.‡ Kod akutne leukemije simptomi se pojavljuju i pogor avaju brzo. sklonost krvarenju i povredama. znojenje. dok se kod hroni ne ne moraju pojaviti du i period.

U nekim slu ajevima splenektomija (uklanjanje slezine) mo e biti deo le enja. Tako e se primenjuje radioterapija i/ili transplantacija ko tane sr i ili biolo ka terapija.Le enje: ‡ Ve ina obolelih le i se hemoterapijom. .

Akutna limfoidna leukemija Akutna limfocitna leukemija je bolest koja se karakteri e prisustvom nezrelih i abnormalnih limfocita u krvi ili ko tanoj sr i. ‡ Ova bolest brzo napreduje. ak 90% ali i kod odraslih. . Mnogi je karakteri u i kao malignu bolest krvi. javlja se e e kod dece. pa je u zavisnosti od doba I le enje specifi no.

malaksalost. Usled proizvodnje nefunkcionalnih crvenih krvnih zrnaca nastaje anemija. To se obavlja u nekoliko faza. koja mo e biti razli itog intenziteta i manifestuje se kao slabost. vrtoglavica i bledilo ko e. U prvoj fazi se uni tavaju maligne elije dok se posle toga obi no sprovodi preventivno zra enje centralnog nervnog sistema uz istovremeno davanje citostatika radi spre avanja pojave leukemije centralnog nervnog sistema.op tim i nejasnim znacima. ‡ Simptomi: Po etak bolesti je obi no nagao i po inje . ‡ Le enje: Danas se u le enju leukemije primenjuju kombinacije vi e citostatika.

Ukoliko ko tana sr ne mo e proizvesti dovoljno crvenih krvnih zrnaca koje bi prenosile kiseonik.bebe . mo e do i do razvoja anemije. Osoba postaje osjetljiva na krvarenje i infekcije zbog toga to je smanjen broj normalnih krvnih zrnaca. mogu prouzrokovati blokiranje krvnih ila. ali obi no poga a odrasle osobe. Ova vrsta leukemije se mo e pojaviti kod djece i adolescenata.Akutna mijeloidna leukemija ‡ AML se pojavljuje kada nastane blok u sazrevanju mijeloidne loze te se stvaraju i nakupljaju nezrela zrnca . Kad se nakupi preveliki broj mijeloidnih zrnaca u krvi. .

jetri i drugim organima.Hroni na limfoidna leukemija ‡ Hroni na limfocitna leukemija je hroni no maligno limfoproliferativno oboljenje koje nastaje zbog monoklonske proliferacije i akumulacije limfocita u kostnoj sr i. . ‡ Uzrok nastanka limfocitne hroni ne leukemije nije poznat. U nastanku ove leukemije ulogu imaju genski faktori. perifernoj krvi. slezini. limfnim lezdama.

Pregledom krvi utvr uje se znatno pove anje broja belih krvnih zrnaca. Danas postoje veoma dobri hemijski lekovi. a vr i se i kalemljenje ko tane sr i. koritko-terapiji itd. . bolesnik postepeno slabi i mr avi.‡ Simptomi:Po etak bolesti je podmukao. dok je broj krvnih plo ica smanjen.Bolest se esto komplikuje raznim infekcijama. borbi protiv infekcije (antibiotici). koje su veoma opasne. ‡ Le enje: Le enje se sastoji u transfuzijama krvi. a dolazi lekaru zato to ima pove ane lezde. Javlja se dijareja i voda u trbuhu.

jaka krvarenja. ali se na lak e ti tanje ispod levog rebranog luka (slezina). Mokra a postaje tamna. nisu retke ni akutne krize. ‡ Simptomi:Bolesnik. anemija koja se brzo pogor ava. koje nastupaju sa tri osnovna znaka: visoka temperatura koja je osetljiva na antibiotike. a talog ima boju cigle. neprimetan. Mogu e su komplikacije : jaki bolovi u slezini.HRONI NA MIJELOIDNA LEUKEMIJA ‡ Po etak bolesti je veoma blag. modrice i naro ito tromboze. krvarenja koja postaju obilna. tako re i. zapaljenje plu ne maramice sa leve strane.Ponekad se javljaju bubre ne krize sa bolovima. . koji je malo oslabio. Lekar lako utvr uje da je slezina uve ana.

Le enje: ‡ Le enje se sastoji od radio terapije i uzimanje nekih specifi nih lekova (misulban. a daju se i transfuzije krvi. mileran itd). Bolesnik se mora redovno kontrolisati kod lekara specijaliste hematologa. Za vreme akutnih faza primenjuje se i kortiko terapija. . Dok traje pobolj anje op teg stanja bolesnik mo e bez opasnosti da obavlja neke lak e poslove.

odr i dobro op te stanje bez znakova oboljenja. a ne na mogu nost da se od nje umre. . Cilj le enja je ne samo da se produ i ivot bolesnika ve i da se pobolj a kvalitet pre ivljavanja tj.‡ U ovom seminarskom radu obradili smo neke od bolesti krvi koje se danas esto javljaju. ‡ Va no je usresrediti pa nju na to kako se ivi s bole u opasnom po ivot.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful