Bolesti krvi Anemija I leukemija

Bolesti krvi, razlikuju se prema tome koje su ih pojave uzrokovale. Uzroci mogu biti slede i: 1. Nedostatak hemoglobina dovodi do slabokrvnosti tj. Anemije 2. Poreme aj zgru avanja krvi dovodi do krvarenja ili hemoragije 3. Tumorske pomene belih krvnih zrnca dovodi do leukemije 4. Poreme aji u stvaranju krvnih zrnaca - u tkivima i organima

Afibrinogenemija 6. gubitka daha. Dovodi do: Bledo e. Agranulacitoza 8. lupanje srca. Hemoliti na anemija ili hemoglobinemija 4. Pancitopenija . Biermerova anemija 2. slabosti. Perniciozna anemija 3. Punokrvnost akutna eritroblastoza 5. nesvestice. Anemija se javlja iz dva razloga: a)Poreme aj u proizvodnji samog hemoglobina b)Poreme aj u toku sazrevanja eritrocita Tipovi anemije: 1. umora.ANEMIJA smanjena koli ina hemoglobina u krvotoku. Agamaglobulinemija 7.

koji su prelazna forma mladih krvnih zrnaca. fosfor. pa i na jedan milion.1. te ko varenjen hrane i op te slabljenje. ‡ U krvi se nalaze velika crvena krvna zrnaca megalociti. pomanjkanje apetita. zatim razni vitamini i lekovi izva eni iz jetre. ‡ Za le enje anemije upotrebljavaju se lekovi koji sadr e gvo e. u kojoj broj krvnih zrnaca pada na 1 500 000. arsen kalcijum. Istovremeno javlja se potpun nedostatak eluda ne kiseline. . Biermerova anemija ‡ Brimerova anemija je posebna vrsta malokrvnosti.

2. Bolest je podmukla. . lupanjem srca i bledilom. ‡ Danas se i ova te ka bolest uspe no le i preparatima gvo a.Kod ove bolesti dolazi do ekstremnog smanjenja krvnih zrnaca I hemoglobina. jetre i vitaminom V12 (B12). Perniciozna anemija ‡ Perniciozna anemija je naj e a megaloblastna anemija. razvija se postepeno i sporo napreduje. Po inje malaksalo u koja se poja ava zamaranjem.

za vreme smrzavanja ili jakog nazeba. Bo-lest je dosta opasna i le enje treba da se sprovede u bolnici . javlja se uvek utica. za vreme nekih zaraznih bolesti. koja mo e biti bla a ili ja a. ‡ Le enje se sastoji u le enju bolesti koja je prouzrokovala raspadanje crvenih krvnih zrnaca. Pored smanjenja broja krvnih zrnaca i smanjenja koli ine hemoglobina u krvi. usled nedostatka enzima. a ima i slu ajeva gde je uzrok potpuno nepoznat.3. Hemoliti na anemija ili hemoglobinemija ‡ Ova malokrvnost mo e nastati za vreme nekih trovanja.

mogu na i samo u ko tanoj sr i i slezini. Kod ove bolesti broj crvenih krvnih zrnaca raste iznad normale. koja se. Punokrvnost akutna eritroblastoza ‡ Malokrvnost je esto oboljenje. elu i jabu icama. davanju radioaktivnog fosfora. ‡ Le enje je vrlo te ko i sastoji se u zra enju rendgenskim zracima. Crvenilo je naro ito izra eno na nosu.4. proliva i povra anja. pu tanju krvi i va enju slezine. dok se punokrvnost retko vi a. naprotiv. . U krvi se nalazi i velik broj mladih crvenih krvnih zrnaca. Prava punokrvnost nastaje usled ubrzanog stvaranja crvenih krvnih zrnaca. ‡ Prolazna punokrvnost mo e nastati usled jakog ili dugotrajnog znojenja. ko a trbuha i grudi bleda. ina e. ‡ Kod prave punokrvnosta boja lica je vrlo crvena. dok je.

koje se s vremena na vreme obnavljaju. Afibrinogenemija ‡ Bolest se prepoznaje po estim i opasnim krvarenjima. ‡ Ova bolest je obi no uro ena. . ‡ Afibrinogenemija je opasna bolest.5. ali postoje i afibrinogenemije ste ene u toku ivota. U cilju le enje daju se injekcije fibrinogena i transfuzije.

osnovno le enje sastoji se od borbe protiv infekcije (antibiotici. sulfonilamidi) i davanja gamaglobulina . Specijalnim ispitivanjem utvr eno je da ta deca nemaju antitela protiv izvesnih zaraznih bolesti. ‡ Kada se utvrdi postojanje agamaglobulinemije.6. Agamaglobulinemija ‡ Kod ove bolesti mogu se u krvi nalaziti svi elementa u normalnom stanju i u normalnim koli inama. a utvr uje se pregledom krvi. ‡ Bolesnici kojima nedostaje gamaglobulin su naj e e deca. sem gamaglobulina. jer ih nisu stvarala u toku prvih godina ivota.

‡ Leukopenija (smanjen broj belih krvnih zrnaca) nastupa od samog po etka bolesti. ‡ Po etak bolesti je brutalan. .7. veoma va nih za borbu organizma prot. Agranulacitoza ‡ Agranulocitoza je bolest belih krvnih zrnaca. visokom temperaturom i anginom. Dolazi do znatnog opadanja broja neutrofilnih belih krvnih zrnaca. sa potpunim gubitkom telesne snage.iv raznih zaraznih bolesti. Infekcija u ustima se veoma brzo iri pa dolazi do stvaranja nekroti nih rana.

‡ Le enje je veoma raznoliko i zavisi od uzroka bolesti. hroni na. hematurija (krv u mokra i). krvarenja iz materice itd. a trajanje oboljenja je du e. koja nastaje kao posledica sasvim pravilne upotrebe nekih lekova. naro ito iz nosa. Primenjuje se andro-geno-i kortiko-terapija.8. Pancitopenija ‡ Kod ove bolesti javljaju se obilna krvarenja. ‡ Postoje dve vrste pancitopenije: produ ena. Bolesnik je veoma brzo prekriven modricama i krvari na sve na ine. zatim podlivi krvi u ustima. stepena oboljenja i ja ine prate e infekcije. znaci oboljenja su bla i. a daju se i velike koli ine antibiotika i brojne transfuzije. kod koje je po etak manje buran. . naro ito antibiotika koji uspe no deluju protiv prate e infekcije.

i 7. * O leukemiji govorimo kada ko tana sr proizvodi veliki broj abnormalnih belih krvnih zrnaca. leukemiju esto nazivaju rakom krvi. Krvne elije proizvodi ko tana sr . . godine ivota a naj e e oko 4. Bolest se uglavnom javlja izme u 2. Krv se sastoji od krvnih elija i plazme u kojoj su one raspr ene. bele se bore protiv infekcija.LEUKEMIJA ‡ Iako je zapravo re o raku ko tane sr i. De aci ne to e e oboljevaju od devoj ica. a razlikujemo crvena (eritrociti) i bela (leukociti) krvna zrnca i trombocite (krvne plo ice). I dok su crvene krvne elije zadu ene za preno enje kiseonika iz plu a u sve delove tela.

Poga a i odrasle. ‡ Hroni na mijeloidna leukemija .javlja se i kod odraslih i kod dece.‡ Leukemija je ili akutna ili hroni na.uglavnom kod odraslih . ‡ Hroni na limfoidna leukemija .naju estalija kod male dece. javlja se kod odraslih iznad 55 godina. Leukemija mo e nastati od dve glavne vrste belih krvnih zrnacalimfoidnih i mijeloidnih. * Naju estaliji tipovi leukemija: ‡ Akutna limfoidna leukemija . ‡ Akutna mijeloidna leukemija .deca retko obolevaju. pogotovo one iznad 65 godina.

slabost i zamor. . a kada se pojave. uglavnom su slabi u po etku i postepeno se pogor avaju. sklonost krvarenju i povredama. o te eni ili osetljivi limfni vorovi. dok se kod hroni ne ne moraju pojaviti du i period. posebno no u i/ili bol u kostima i zglobovima. Gubitak apetita/te ine. ote ene desni sklone krvarenju. este infekcije. simptomi nalik gripu. znojenje. ‡ Simptomi: groznica i dr. sitne crvene ta ke pod ko om.‡ Kod akutne leukemije simptomi se pojavljuju i pogor avaju brzo.

Le enje: ‡ Ve ina obolelih le i se hemoterapijom. . Tako e se primenjuje radioterapija i/ili transplantacija ko tane sr i ili biolo ka terapija. U nekim slu ajevima splenektomija (uklanjanje slezine) mo e biti deo le enja.

.Akutna limfoidna leukemija Akutna limfocitna leukemija je bolest koja se karakteri e prisustvom nezrelih i abnormalnih limfocita u krvi ili ko tanoj sr i. Mnogi je karakteri u i kao malignu bolest krvi. javlja se e e kod dece. ak 90% ali i kod odraslih. pa je u zavisnosti od doba I le enje specifi no. ‡ Ova bolest brzo napreduje.

U prvoj fazi se uni tavaju maligne elije dok se posle toga obi no sprovodi preventivno zra enje centralnog nervnog sistema uz istovremeno davanje citostatika radi spre avanja pojave leukemije centralnog nervnog sistema.op tim i nejasnim znacima. malaksalost. koja mo e biti razli itog intenziteta i manifestuje se kao slabost. Usled proizvodnje nefunkcionalnih crvenih krvnih zrnaca nastaje anemija. ‡ Le enje: Danas se u le enju leukemije primenjuju kombinacije vi e citostatika. ‡ Simptomi: Po etak bolesti je obi no nagao i po inje . To se obavlja u nekoliko faza. vrtoglavica i bledilo ko e.

ali obi no poga a odrasle osobe.bebe . mogu prouzrokovati blokiranje krvnih ila. Ukoliko ko tana sr ne mo e proizvesti dovoljno crvenih krvnih zrnaca koje bi prenosile kiseonik.Akutna mijeloidna leukemija ‡ AML se pojavljuje kada nastane blok u sazrevanju mijeloidne loze te se stvaraju i nakupljaju nezrela zrnca . mo e do i do razvoja anemije. . Osoba postaje osjetljiva na krvarenje i infekcije zbog toga to je smanjen broj normalnih krvnih zrnaca. Ova vrsta leukemije se mo e pojaviti kod djece i adolescenata. Kad se nakupi preveliki broj mijeloidnih zrnaca u krvi.

limfnim lezdama. . ‡ Uzrok nastanka limfocitne hroni ne leukemije nije poznat. jetri i drugim organima. perifernoj krvi. U nastanku ove leukemije ulogu imaju genski faktori.Hroni na limfoidna leukemija ‡ Hroni na limfocitna leukemija je hroni no maligno limfoproliferativno oboljenje koje nastaje zbog monoklonske proliferacije i akumulacije limfocita u kostnoj sr i. slezini.

Javlja se dijareja i voda u trbuhu. koritko-terapiji itd. Danas postoje veoma dobri hemijski lekovi. bolesnik postepeno slabi i mr avi. a vr i se i kalemljenje ko tane sr i.Pregledom krvi utvr uje se znatno pove anje broja belih krvnih zrnaca.Bolest se esto komplikuje raznim infekcijama. ‡ Le enje: Le enje se sastoji u transfuzijama krvi.‡ Simptomi:Po etak bolesti je podmukao. dok je broj krvnih plo ica smanjen. koje su veoma opasne. a dolazi lekaru zato to ima pove ane lezde. borbi protiv infekcije (antibiotici). .

jaka krvarenja. koji je malo oslabio. tako re i. anemija koja se brzo pogor ava. neprimetan. a talog ima boju cigle. ‡ Simptomi:Bolesnik. krvarenja koja postaju obilna.Ponekad se javljaju bubre ne krize sa bolovima. . koje nastupaju sa tri osnovna znaka: visoka temperatura koja je osetljiva na antibiotike. Mogu e su komplikacije : jaki bolovi u slezini. zapaljenje plu ne maramice sa leve strane. nisu retke ni akutne krize. Mokra a postaje tamna. modrice i naro ito tromboze. ali se na lak e ti tanje ispod levog rebranog luka (slezina).HRONI NA MIJELOIDNA LEUKEMIJA ‡ Po etak bolesti je veoma blag. Lekar lako utvr uje da je slezina uve ana.

. Bolesnik se mora redovno kontrolisati kod lekara specijaliste hematologa. Dok traje pobolj anje op teg stanja bolesnik mo e bez opasnosti da obavlja neke lak e poslove. mileran itd). a daju se i transfuzije krvi.Le enje: ‡ Le enje se sastoji od radio terapije i uzimanje nekih specifi nih lekova (misulban. Za vreme akutnih faza primenjuje se i kortiko terapija.

Cilj le enja je ne samo da se produ i ivot bolesnika ve i da se pobolj a kvalitet pre ivljavanja tj. .‡ U ovom seminarskom radu obradili smo neke od bolesti krvi koje se danas esto javljaju. ‡ Va no je usresrediti pa nju na to kako se ivi s bole u opasnom po ivot. odr i dobro op te stanje bez znakova oboljenja. a ne na mogu nost da se od nje umre.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful