Bolesti krvi Anemija I leukemija

Bolesti krvi, razlikuju se prema tome koje su ih pojave uzrokovale. Uzroci mogu biti slede i: 1. Nedostatak hemoglobina dovodi do slabokrvnosti tj. Anemije 2. Poreme aj zgru avanja krvi dovodi do krvarenja ili hemoragije 3. Tumorske pomene belih krvnih zrnca dovodi do leukemije 4. Poreme aji u stvaranju krvnih zrnaca - u tkivima i organima

Punokrvnost akutna eritroblastoza 5. Pancitopenija .ANEMIJA smanjena koli ina hemoglobina u krvotoku. gubitka daha. Agranulacitoza 8. Anemija se javlja iz dva razloga: a)Poreme aj u proizvodnji samog hemoglobina b)Poreme aj u toku sazrevanja eritrocita Tipovi anemije: 1. nesvestice. Agamaglobulinemija 7. umora. Afibrinogenemija 6. Perniciozna anemija 3. Biermerova anemija 2. Dovodi do: Bledo e. Hemoliti na anemija ili hemoglobinemija 4. slabosti. lupanje srca.

zatim razni vitamini i lekovi izva eni iz jetre. fosfor. ‡ Za le enje anemije upotrebljavaju se lekovi koji sadr e gvo e.1. arsen kalcijum. . te ko varenjen hrane i op te slabljenje. pomanjkanje apetita. koji su prelazna forma mladih krvnih zrnaca. u kojoj broj krvnih zrnaca pada na 1 500 000. Istovremeno javlja se potpun nedostatak eluda ne kiseline. Biermerova anemija ‡ Brimerova anemija je posebna vrsta malokrvnosti. pa i na jedan milion. ‡ U krvi se nalaze velika crvena krvna zrnaca megalociti.

2. Bolest je podmukla. lupanjem srca i bledilom. ‡ Danas se i ova te ka bolest uspe no le i preparatima gvo a. jetre i vitaminom V12 (B12). razvija se postepeno i sporo napreduje. Perniciozna anemija ‡ Perniciozna anemija je naj e a megaloblastna anemija. Po inje malaksalo u koja se poja ava zamaranjem.Kod ove bolesti dolazi do ekstremnog smanjenja krvnih zrnaca I hemoglobina. .

Pored smanjenja broja krvnih zrnaca i smanjenja koli ine hemoglobina u krvi. za vreme nekih zaraznih bolesti. javlja se uvek utica. Bo-lest je dosta opasna i le enje treba da se sprovede u bolnici .3. a ima i slu ajeva gde je uzrok potpuno nepoznat. ‡ Le enje se sastoji u le enju bolesti koja je prouzrokovala raspadanje crvenih krvnih zrnaca. usled nedostatka enzima. Hemoliti na anemija ili hemoglobinemija ‡ Ova malokrvnost mo e nastati za vreme nekih trovanja. koja mo e biti bla a ili ja a. za vreme smrzavanja ili jakog nazeba.

Punokrvnost akutna eritroblastoza ‡ Malokrvnost je esto oboljenje. dok se punokrvnost retko vi a. dok je. ko a trbuha i grudi bleda. proliva i povra anja. elu i jabu icama. ‡ Prolazna punokrvnost mo e nastati usled jakog ili dugotrajnog znojenja. mogu na i samo u ko tanoj sr i i slezini. pu tanju krvi i va enju slezine. U krvi se nalazi i velik broj mladih crvenih krvnih zrnaca. koja se. ina e. Kod ove bolesti broj crvenih krvnih zrnaca raste iznad normale. ‡ Kod prave punokrvnosta boja lica je vrlo crvena. naprotiv. Prava punokrvnost nastaje usled ubrzanog stvaranja crvenih krvnih zrnaca. ‡ Le enje je vrlo te ko i sastoji se u zra enju rendgenskim zracima. davanju radioaktivnog fosfora. . Crvenilo je naro ito izra eno na nosu.4.

Afibrinogenemija ‡ Bolest se prepoznaje po estim i opasnim krvarenjima. ali postoje i afibrinogenemije ste ene u toku ivota. ‡ Ova bolest je obi no uro ena.5. ‡ Afibrinogenemija je opasna bolest. . U cilju le enje daju se injekcije fibrinogena i transfuzije. koje se s vremena na vreme obnavljaju.

Specijalnim ispitivanjem utvr eno je da ta deca nemaju antitela protiv izvesnih zaraznih bolesti. Agamaglobulinemija ‡ Kod ove bolesti mogu se u krvi nalaziti svi elementa u normalnom stanju i u normalnim koli inama. sulfonilamidi) i davanja gamaglobulina . sem gamaglobulina. jer ih nisu stvarala u toku prvih godina ivota. ‡ Kada se utvrdi postojanje agamaglobulinemije.6. a utvr uje se pregledom krvi. osnovno le enje sastoji se od borbe protiv infekcije (antibiotici. ‡ Bolesnici kojima nedostaje gamaglobulin su naj e e deca.

. ‡ Po etak bolesti je brutalan.7. ‡ Leukopenija (smanjen broj belih krvnih zrnaca) nastupa od samog po etka bolesti. veoma va nih za borbu organizma prot. Infekcija u ustima se veoma brzo iri pa dolazi do stvaranja nekroti nih rana. visokom temperaturom i anginom. Dolazi do znatnog opadanja broja neutrofilnih belih krvnih zrnaca.iv raznih zaraznih bolesti. Agranulacitoza ‡ Agranulocitoza je bolest belih krvnih zrnaca. sa potpunim gubitkom telesne snage.

‡ Le enje je veoma raznoliko i zavisi od uzroka bolesti. stepena oboljenja i ja ine prate e infekcije. krvarenja iz materice itd. znaci oboljenja su bla i. hroni na. zatim podlivi krvi u ustima. Pancitopenija ‡ Kod ove bolesti javljaju se obilna krvarenja. hematurija (krv u mokra i). ‡ Postoje dve vrste pancitopenije: produ ena. koja nastaje kao posledica sasvim pravilne upotrebe nekih lekova. naro ito antibiotika koji uspe no deluju protiv prate e infekcije. . naro ito iz nosa. a trajanje oboljenja je du e. a daju se i velike koli ine antibiotika i brojne transfuzije. Bolesnik je veoma brzo prekriven modricama i krvari na sve na ine. Primenjuje se andro-geno-i kortiko-terapija.8. kod koje je po etak manje buran.

Krvne elije proizvodi ko tana sr . Bolest se uglavnom javlja izme u 2. godine ivota a naj e e oko 4. i 7.LEUKEMIJA ‡ Iako je zapravo re o raku ko tane sr i. I dok su crvene krvne elije zadu ene za preno enje kiseonika iz plu a u sve delove tela. * O leukemiji govorimo kada ko tana sr proizvodi veliki broj abnormalnih belih krvnih zrnaca. De aci ne to e e oboljevaju od devoj ica. Krv se sastoji od krvnih elija i plazme u kojoj su one raspr ene. leukemiju esto nazivaju rakom krvi. bele se bore protiv infekcija. a razlikujemo crvena (eritrociti) i bela (leukociti) krvna zrnca i trombocite (krvne plo ice). .

Poga a i odrasle.‡ Leukemija je ili akutna ili hroni na. Leukemija mo e nastati od dve glavne vrste belih krvnih zrnacalimfoidnih i mijeloidnih. pogotovo one iznad 65 godina. ‡ Hroni na mijeloidna leukemija . ‡ Hroni na limfoidna leukemija . * Naju estaliji tipovi leukemija: ‡ Akutna limfoidna leukemija .naju estalija kod male dece.javlja se i kod odraslih i kod dece.deca retko obolevaju. ‡ Akutna mijeloidna leukemija .uglavnom kod odraslih . javlja se kod odraslih iznad 55 godina.

. sklonost krvarenju i povredama. posebno no u i/ili bol u kostima i zglobovima. este infekcije. o te eni ili osetljivi limfni vorovi. Gubitak apetita/te ine. dok se kod hroni ne ne moraju pojaviti du i period. znojenje. sitne crvene ta ke pod ko om. a kada se pojave. ote ene desni sklone krvarenju. uglavnom su slabi u po etku i postepeno se pogor avaju.‡ Kod akutne leukemije simptomi se pojavljuju i pogor avaju brzo. slabost i zamor. ‡ Simptomi: groznica i dr. simptomi nalik gripu.

Le enje: ‡ Ve ina obolelih le i se hemoterapijom. U nekim slu ajevima splenektomija (uklanjanje slezine) mo e biti deo le enja. Tako e se primenjuje radioterapija i/ili transplantacija ko tane sr i ili biolo ka terapija. .

pa je u zavisnosti od doba I le enje specifi no.Akutna limfoidna leukemija Akutna limfocitna leukemija je bolest koja se karakteri e prisustvom nezrelih i abnormalnih limfocita u krvi ili ko tanoj sr i. . Mnogi je karakteri u i kao malignu bolest krvi. ak 90% ali i kod odraslih. javlja se e e kod dece. ‡ Ova bolest brzo napreduje.

op tim i nejasnim znacima. koja mo e biti razli itog intenziteta i manifestuje se kao slabost. vrtoglavica i bledilo ko e. Usled proizvodnje nefunkcionalnih crvenih krvnih zrnaca nastaje anemija. U prvoj fazi se uni tavaju maligne elije dok se posle toga obi no sprovodi preventivno zra enje centralnog nervnog sistema uz istovremeno davanje citostatika radi spre avanja pojave leukemije centralnog nervnog sistema. malaksalost. ‡ Simptomi: Po etak bolesti je obi no nagao i po inje . To se obavlja u nekoliko faza. ‡ Le enje: Danas se u le enju leukemije primenjuju kombinacije vi e citostatika.

mogu prouzrokovati blokiranje krvnih ila.Akutna mijeloidna leukemija ‡ AML se pojavljuje kada nastane blok u sazrevanju mijeloidne loze te se stvaraju i nakupljaju nezrela zrnca .bebe . . Kad se nakupi preveliki broj mijeloidnih zrnaca u krvi. Ova vrsta leukemije se mo e pojaviti kod djece i adolescenata. mo e do i do razvoja anemije. ali obi no poga a odrasle osobe. Ukoliko ko tana sr ne mo e proizvesti dovoljno crvenih krvnih zrnaca koje bi prenosile kiseonik. Osoba postaje osjetljiva na krvarenje i infekcije zbog toga to je smanjen broj normalnih krvnih zrnaca.

U nastanku ove leukemije ulogu imaju genski faktori. slezini. limfnim lezdama. perifernoj krvi.Hroni na limfoidna leukemija ‡ Hroni na limfocitna leukemija je hroni no maligno limfoproliferativno oboljenje koje nastaje zbog monoklonske proliferacije i akumulacije limfocita u kostnoj sr i. . jetri i drugim organima. ‡ Uzrok nastanka limfocitne hroni ne leukemije nije poznat.

Danas postoje veoma dobri hemijski lekovi. koje su veoma opasne. a vr i se i kalemljenje ko tane sr i.‡ Simptomi:Po etak bolesti je podmukao. koritko-terapiji itd.Pregledom krvi utvr uje se znatno pove anje broja belih krvnih zrnaca. ‡ Le enje: Le enje se sastoji u transfuzijama krvi. a dolazi lekaru zato to ima pove ane lezde. dok je broj krvnih plo ica smanjen. Javlja se dijareja i voda u trbuhu.Bolest se esto komplikuje raznim infekcijama. . bolesnik postepeno slabi i mr avi. borbi protiv infekcije (antibiotici).

Mokra a postaje tamna.HRONI NA MIJELOIDNA LEUKEMIJA ‡ Po etak bolesti je veoma blag. a talog ima boju cigle. ali se na lak e ti tanje ispod levog rebranog luka (slezina). neprimetan. krvarenja koja postaju obilna. . zapaljenje plu ne maramice sa leve strane. nisu retke ni akutne krize. jaka krvarenja. ‡ Simptomi:Bolesnik.Ponekad se javljaju bubre ne krize sa bolovima. Lekar lako utvr uje da je slezina uve ana. anemija koja se brzo pogor ava. Mogu e su komplikacije : jaki bolovi u slezini. koji je malo oslabio. modrice i naro ito tromboze. koje nastupaju sa tri osnovna znaka: visoka temperatura koja je osetljiva na antibiotike. tako re i.

. Za vreme akutnih faza primenjuje se i kortiko terapija. mileran itd). Bolesnik se mora redovno kontrolisati kod lekara specijaliste hematologa.Le enje: ‡ Le enje se sastoji od radio terapije i uzimanje nekih specifi nih lekova (misulban. a daju se i transfuzije krvi. Dok traje pobolj anje op teg stanja bolesnik mo e bez opasnosti da obavlja neke lak e poslove.

‡ Va no je usresrediti pa nju na to kako se ivi s bole u opasnom po ivot. Cilj le enja je ne samo da se produ i ivot bolesnika ve i da se pobolj a kvalitet pre ivljavanja tj. . a ne na mogu nost da se od nje umre. odr i dobro op te stanje bez znakova oboljenja.‡ U ovom seminarskom radu obradili smo neke od bolesti krvi koje se danas esto javljaju.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful