Bolesti krvi Anemija I leukemija

Bolesti krvi, razlikuju se prema tome koje su ih pojave uzrokovale. Uzroci mogu biti slede i: 1. Nedostatak hemoglobina dovodi do slabokrvnosti tj. Anemije 2. Poreme aj zgru avanja krvi dovodi do krvarenja ili hemoragije 3. Tumorske pomene belih krvnih zrnca dovodi do leukemije 4. Poreme aji u stvaranju krvnih zrnaca - u tkivima i organima

nesvestice. Perniciozna anemija 3. lupanje srca. Biermerova anemija 2. Agranulacitoza 8. umora. Punokrvnost akutna eritroblastoza 5. Anemija se javlja iz dva razloga: a)Poreme aj u proizvodnji samog hemoglobina b)Poreme aj u toku sazrevanja eritrocita Tipovi anemije: 1. Pancitopenija . Afibrinogenemija 6. Agamaglobulinemija 7. gubitka daha. slabosti.ANEMIJA smanjena koli ina hemoglobina u krvotoku. Hemoliti na anemija ili hemoglobinemija 4. Dovodi do: Bledo e.

‡ U krvi se nalaze velika crvena krvna zrnaca megalociti. Istovremeno javlja se potpun nedostatak eluda ne kiseline.1. pomanjkanje apetita. arsen kalcijum. . pa i na jedan milion. zatim razni vitamini i lekovi izva eni iz jetre. u kojoj broj krvnih zrnaca pada na 1 500 000. te ko varenjen hrane i op te slabljenje. Biermerova anemija ‡ Brimerova anemija je posebna vrsta malokrvnosti. koji su prelazna forma mladih krvnih zrnaca. ‡ Za le enje anemije upotrebljavaju se lekovi koji sadr e gvo e. fosfor.

lupanjem srca i bledilom. ‡ Danas se i ova te ka bolest uspe no le i preparatima gvo a. jetre i vitaminom V12 (B12).2. Perniciozna anemija ‡ Perniciozna anemija je naj e a megaloblastna anemija. razvija se postepeno i sporo napreduje.Kod ove bolesti dolazi do ekstremnog smanjenja krvnih zrnaca I hemoglobina. . Bolest je podmukla. Po inje malaksalo u koja se poja ava zamaranjem.

Pored smanjenja broja krvnih zrnaca i smanjenja koli ine hemoglobina u krvi. Bo-lest je dosta opasna i le enje treba da se sprovede u bolnici . usled nedostatka enzima. za vreme nekih zaraznih bolesti. ‡ Le enje se sastoji u le enju bolesti koja je prouzrokovala raspadanje crvenih krvnih zrnaca. za vreme smrzavanja ili jakog nazeba. javlja se uvek utica. a ima i slu ajeva gde je uzrok potpuno nepoznat. koja mo e biti bla a ili ja a. Hemoliti na anemija ili hemoglobinemija ‡ Ova malokrvnost mo e nastati za vreme nekih trovanja.3.

elu i jabu icama. ina e. dok je. U krvi se nalazi i velik broj mladih crvenih krvnih zrnaca. davanju radioaktivnog fosfora. . ‡ Kod prave punokrvnosta boja lica je vrlo crvena. koja se. naprotiv. Punokrvnost akutna eritroblastoza ‡ Malokrvnost je esto oboljenje. Crvenilo je naro ito izra eno na nosu. Kod ove bolesti broj crvenih krvnih zrnaca raste iznad normale. proliva i povra anja. Prava punokrvnost nastaje usled ubrzanog stvaranja crvenih krvnih zrnaca. pu tanju krvi i va enju slezine. ‡ Prolazna punokrvnost mo e nastati usled jakog ili dugotrajnog znojenja.4. ko a trbuha i grudi bleda. dok se punokrvnost retko vi a. mogu na i samo u ko tanoj sr i i slezini. ‡ Le enje je vrlo te ko i sastoji se u zra enju rendgenskim zracima.

‡ Afibrinogenemija je opasna bolest. ‡ Ova bolest je obi no uro ena. ali postoje i afibrinogenemije ste ene u toku ivota.5. koje se s vremena na vreme obnavljaju. Afibrinogenemija ‡ Bolest se prepoznaje po estim i opasnim krvarenjima. . U cilju le enje daju se injekcije fibrinogena i transfuzije.

6. sulfonilamidi) i davanja gamaglobulina . ‡ Kada se utvrdi postojanje agamaglobulinemije. Agamaglobulinemija ‡ Kod ove bolesti mogu se u krvi nalaziti svi elementa u normalnom stanju i u normalnim koli inama. ‡ Bolesnici kojima nedostaje gamaglobulin su naj e e deca. Specijalnim ispitivanjem utvr eno je da ta deca nemaju antitela protiv izvesnih zaraznih bolesti. sem gamaglobulina. jer ih nisu stvarala u toku prvih godina ivota. a utvr uje se pregledom krvi. osnovno le enje sastoji se od borbe protiv infekcije (antibiotici.

veoma va nih za borbu organizma prot. ‡ Po etak bolesti je brutalan. visokom temperaturom i anginom. . Infekcija u ustima se veoma brzo iri pa dolazi do stvaranja nekroti nih rana. ‡ Leukopenija (smanjen broj belih krvnih zrnaca) nastupa od samog po etka bolesti. sa potpunim gubitkom telesne snage. Agranulacitoza ‡ Agranulocitoza je bolest belih krvnih zrnaca.iv raznih zaraznih bolesti.7. Dolazi do znatnog opadanja broja neutrofilnih belih krvnih zrnaca.

8. koja nastaje kao posledica sasvim pravilne upotrebe nekih lekova. a daju se i velike koli ine antibiotika i brojne transfuzije. zatim podlivi krvi u ustima. a trajanje oboljenja je du e. naro ito iz nosa. krvarenja iz materice itd. naro ito antibiotika koji uspe no deluju protiv prate e infekcije. ‡ Postoje dve vrste pancitopenije: produ ena. hroni na. stepena oboljenja i ja ine prate e infekcije. Primenjuje se andro-geno-i kortiko-terapija. Pancitopenija ‡ Kod ove bolesti javljaju se obilna krvarenja. kod koje je po etak manje buran. Bolesnik je veoma brzo prekriven modricama i krvari na sve na ine. hematurija (krv u mokra i). . ‡ Le enje je veoma raznoliko i zavisi od uzroka bolesti. znaci oboljenja su bla i.

bele se bore protiv infekcija. godine ivota a naj e e oko 4.LEUKEMIJA ‡ Iako je zapravo re o raku ko tane sr i. Krv se sastoji od krvnih elija i plazme u kojoj su one raspr ene. I dok su crvene krvne elije zadu ene za preno enje kiseonika iz plu a u sve delove tela. * O leukemiji govorimo kada ko tana sr proizvodi veliki broj abnormalnih belih krvnih zrnaca. Bolest se uglavnom javlja izme u 2. Krvne elije proizvodi ko tana sr . leukemiju esto nazivaju rakom krvi. . a razlikujemo crvena (eritrociti) i bela (leukociti) krvna zrnca i trombocite (krvne plo ice). De aci ne to e e oboljevaju od devoj ica. i 7.

‡ Hroni na limfoidna leukemija . Poga a i odrasle.naju estalija kod male dece. * Naju estaliji tipovi leukemija: ‡ Akutna limfoidna leukemija . pogotovo one iznad 65 godina. javlja se kod odraslih iznad 55 godina.javlja se i kod odraslih i kod dece. ‡ Akutna mijeloidna leukemija .uglavnom kod odraslih .deca retko obolevaju. ‡ Hroni na mijeloidna leukemija . Leukemija mo e nastati od dve glavne vrste belih krvnih zrnacalimfoidnih i mijeloidnih.‡ Leukemija je ili akutna ili hroni na.

slabost i zamor. ‡ Simptomi: groznica i dr. Gubitak apetita/te ine. sitne crvene ta ke pod ko om.‡ Kod akutne leukemije simptomi se pojavljuju i pogor avaju brzo. znojenje. ote ene desni sklone krvarenju. este infekcije. . o te eni ili osetljivi limfni vorovi. simptomi nalik gripu. dok se kod hroni ne ne moraju pojaviti du i period. a kada se pojave. uglavnom su slabi u po etku i postepeno se pogor avaju. posebno no u i/ili bol u kostima i zglobovima. sklonost krvarenju i povredama.

. U nekim slu ajevima splenektomija (uklanjanje slezine) mo e biti deo le enja. Tako e se primenjuje radioterapija i/ili transplantacija ko tane sr i ili biolo ka terapija.Le enje: ‡ Ve ina obolelih le i se hemoterapijom.

pa je u zavisnosti od doba I le enje specifi no.Akutna limfoidna leukemija Akutna limfocitna leukemija je bolest koja se karakteri e prisustvom nezrelih i abnormalnih limfocita u krvi ili ko tanoj sr i. . Mnogi je karakteri u i kao malignu bolest krvi. javlja se e e kod dece. ak 90% ali i kod odraslih. ‡ Ova bolest brzo napreduje.

koja mo e biti razli itog intenziteta i manifestuje se kao slabost. vrtoglavica i bledilo ko e. Usled proizvodnje nefunkcionalnih crvenih krvnih zrnaca nastaje anemija. malaksalost. ‡ Le enje: Danas se u le enju leukemije primenjuju kombinacije vi e citostatika. To se obavlja u nekoliko faza.op tim i nejasnim znacima. ‡ Simptomi: Po etak bolesti je obi no nagao i po inje . U prvoj fazi se uni tavaju maligne elije dok se posle toga obi no sprovodi preventivno zra enje centralnog nervnog sistema uz istovremeno davanje citostatika radi spre avanja pojave leukemije centralnog nervnog sistema.

mo e do i do razvoja anemije. . Osoba postaje osjetljiva na krvarenje i infekcije zbog toga to je smanjen broj normalnih krvnih zrnaca. Ukoliko ko tana sr ne mo e proizvesti dovoljno crvenih krvnih zrnaca koje bi prenosile kiseonik. Kad se nakupi preveliki broj mijeloidnih zrnaca u krvi. ali obi no poga a odrasle osobe. mogu prouzrokovati blokiranje krvnih ila.Akutna mijeloidna leukemija ‡ AML se pojavljuje kada nastane blok u sazrevanju mijeloidne loze te se stvaraju i nakupljaju nezrela zrnca . Ova vrsta leukemije se mo e pojaviti kod djece i adolescenata.bebe .

slezini. limfnim lezdama. U nastanku ove leukemije ulogu imaju genski faktori. . ‡ Uzrok nastanka limfocitne hroni ne leukemije nije poznat.Hroni na limfoidna leukemija ‡ Hroni na limfocitna leukemija je hroni no maligno limfoproliferativno oboljenje koje nastaje zbog monoklonske proliferacije i akumulacije limfocita u kostnoj sr i. jetri i drugim organima. perifernoj krvi.

a dolazi lekaru zato to ima pove ane lezde. dok je broj krvnih plo ica smanjen. borbi protiv infekcije (antibiotici). .Pregledom krvi utvr uje se znatno pove anje broja belih krvnih zrnaca. Danas postoje veoma dobri hemijski lekovi. Javlja se dijareja i voda u trbuhu. koje su veoma opasne.Bolest se esto komplikuje raznim infekcijama. bolesnik postepeno slabi i mr avi.‡ Simptomi:Po etak bolesti je podmukao. koritko-terapiji itd. ‡ Le enje: Le enje se sastoji u transfuzijama krvi. a vr i se i kalemljenje ko tane sr i.

. nisu retke ni akutne krize. koje nastupaju sa tri osnovna znaka: visoka temperatura koja je osetljiva na antibiotike. zapaljenje plu ne maramice sa leve strane. krvarenja koja postaju obilna. a talog ima boju cigle. neprimetan. ali se na lak e ti tanje ispod levog rebranog luka (slezina). Mogu e su komplikacije : jaki bolovi u slezini.HRONI NA MIJELOIDNA LEUKEMIJA ‡ Po etak bolesti je veoma blag. modrice i naro ito tromboze. jaka krvarenja. ‡ Simptomi:Bolesnik. koji je malo oslabio. tako re i. anemija koja se brzo pogor ava. Mokra a postaje tamna. Lekar lako utvr uje da je slezina uve ana.Ponekad se javljaju bubre ne krize sa bolovima.

Bolesnik se mora redovno kontrolisati kod lekara specijaliste hematologa. mileran itd). Za vreme akutnih faza primenjuje se i kortiko terapija. Dok traje pobolj anje op teg stanja bolesnik mo e bez opasnosti da obavlja neke lak e poslove. a daju se i transfuzije krvi.Le enje: ‡ Le enje se sastoji od radio terapije i uzimanje nekih specifi nih lekova (misulban. .

‡ U ovom seminarskom radu obradili smo neke od bolesti krvi koje se danas esto javljaju. a ne na mogu nost da se od nje umre. Cilj le enja je ne samo da se produ i ivot bolesnika ve i da se pobolj a kvalitet pre ivljavanja tj. ‡ Va no je usresrediti pa nju na to kako se ivi s bole u opasnom po ivot. odr i dobro op te stanje bez znakova oboljenja. .