P. 1
UPRAVNO PRAVO

UPRAVNO PRAVO

|Views: 263|Likes:
Published by stilpg

More info:

Published by: stilpg on Jan 29, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/24/2014

pdf

text

original

UPRAVNO PRAVO

1.LJUDI U UPRAVI:PRETHODNA PITANJA
Preovladavajucu skupinu u upravnim organizacijama cine upravni sluzbenici,tj.ljudi koji obavljaju rad,intelektualni ili fizicki,u tim organizacijama kao svoje trajno I glavno zanimanje. Osim upravnih sluzbenika u upravnim su organizacijama zaposleni: -politicki funkcioneri,tj.ljudi koji sun a formalno utvrdjen nacin predtavnici politickih odlucujucih tijela,odnosno politicki pripadnici relevantnog sloja stanovnistva(biraca), a da im funkcija u konkratnoj upravnoj org.nije profesija,narocito: -clanovi predstavnicki skupstina, -clanovi odlucujucih kolegijalnih organa gradjana u upr. -funkcioneri koje neposredno biraju biraci. -Privremeni saradnici,tj.ljudi koji u upravnim org. rade privremeno bilo zato sto su potrebe org. za poslovima koje oni rade vremenski predvidljivo ogranicene,bilo zbog toga sto poslovi sto ih taki saradnici obavljaju po svojoj prirodi nemaju profesionalni karakter. Upravni se sluzbenici u sirem smislu dijele na: 1 drzavni sluzbenici,su osobe visoke,vise ili srednje strucne spreme u drz.tijelima,koji obavljaju poslove iz djelokruga tih tijela utvrdjene propisima. 2 namjestenici,su osobe srednje ili nize str spreme koji u drz.tijelima rade na pomocnotehnickim poslovima idr poslovima cije je obavljanje potrebno radi kvalitetnog obavljanja poslova iz djelikruga drz. Tijela.

2SLUZBENICKI SISTEMI
Sluzbenicki system je cjeloviti skup logocki povezanih kategorija u koje se radna mjesta,odnosno upravni sluzbenici razvrstavaju prema unaprijed utvrdjenim kriterijumima,a koje su temelj za njihovo nagradjivanje I okvir za kretanje u sluzbi.Sluzbenicki sistem obuhvata sistem klasifikacije,platni sistem isistem napredovanja. Svrha sluzbenickog sistema je da osigira maksimum srsishodnosti sa stanovista cjeline upr. org. I maksimum pravednosti prema pojedinom sluzbeniku.

3.NAPREDOVANJE U SLUZBI:OTVORNI I AUTOMATSKI SISTEM NAPREDOVNJA
Napredovanje,tj.postupno prelazenje na sve odgovornije polozaje na ljestvici radnih mjesta I postizanje sve povoljnije situacije sopsvenom razvrstavanju I u odgovarajucem stepenu plate. Napredovanja mozemo svesti na dvije osn. Grupe: 1 otvoreni sistem napredovanja u kojem sluzbenik napreduje najprije na temelju ocjene njegovih sposobnosti za odgovorniji polozaj,odnosno uslova za povoljnije sopstveno razvrstavanje,od strane pojedinaca ili tijela ovlasceni da donesu odg.odluke. 2 automatski sistem napredovanja u kojem sluzbenik napreduje prema odr objektivnim kriterijumima.Primljena njih je uglavnom nezavisna od volje pojedinaca ili tijela ovlascenih da donesu odg formalna rjesenja. Otvoreni je sistem napredovanja prilagodjeniji sistemu klasifikacija radnih mjesta,automatski sistemu klasifikacije sluzbenika. Svrha sistema napredovanja je s jedne strane da potakne sluzbenike na sto bolji radni ucinak I na vlastito usavrsavanje,a s druge,d aim pruzi sigurnost u pogledu njihivog napredovanja u sluzbi.U praksi se primjenjuju razlicite kombinacije oba sistema. Subjektivne ocjene odredjenih svojstava sluzbenika,tu se postavlja problem metode ocjenjivanja.Naime,kako postici optimalno zadovoljavanje dva,u poslednjoj liniji povezana zahtjeva:sto vece objektivnosti ocjene I sto vece ekonomicnosti procesa ocjenjivanja

4.KADROVSKA POLITIKA
Sistemsku djelatnost oko popunjavanja radnih mjesta u upr.org. sluzbenicima I stvaranja odg.uslova rada za njih,s dvostrukim ciljem postizanja maksimalne djelotvornosti org.,optimalnog razvoja I sopstvenog zadovoljstva ljudi koji u njoj rade,zovemo politikom osoblja(kadrovska politika). Politiku osoblja mozemo podijeliti na 3 osnovne grupe poslova: -posove u vezi s primanjem u sluzbu I razmjestajem sluzbenika na pojedina radna mjesta,

vlade RCG I ustavnog suda RCG.propisima.propisima.ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA U DRZAVNOM ORGANU U drz. Jednaka dostupnost-U zaposljavanju drz.sluzbenik ima pravo na sindikalno organizovanje u skladu sa opstim propisima o radu. Rasporedjivanje-Drz. Strucno usavrsavanje-Drz.duznosti I odgovornosti staresina drzavnog organa I lice koje zasnovalo radni odnos imenovanjem. Sindikalno organizovanje-Drz.Odgovoran je za zakonitu. Zastita prava drz.pod uslovima utvrdjenim zakonom.kvaliteta rada I ostvarenih rezultata rada.sluzbenik ima pravo I obavezu da se strucno usavrsava.sluzbenik vrsi poslove na osnovu ustava.propisa.PRAVA I OBAVEZE DRZAVNOG SLUZBENIKA I NAMESTENIKA Na drzavnog sluzbenika primenjuju se opsti propisi o radu u pogledu prava.a posebno zbog politicke.organu ili trecem licu.org. 7. Sluzbenicka etika-Drz. Napredovanje u sluzbi-Drz.Niko ne sme vrsiti bilo kakav pritisak na drz.organa.sluzbenika u njegovim pravima.sluzbenika I namestenika-Drz.u skladu sa javnim interesom.U vrsenju poslova drzavni sluzbenik nesme privatni interes stavljati ispred javnog interesa a vrsenje poslova koristiti za sticanje imovinske ili neimovinske koristi.koja ovim zakonom ili dr.efikasnu I svrsishodnu upotrebu javnih sredstava kojima upravlja ili koja koristi u radu.Drz.rasne ili verske pripadnosti.sluzbenika.nacionalne.-poslovi u vezi sa struc.Ovaj kodeks utvrdjuje ministarstvo nadlezno za poslove uprave.Drz.Staresina drz.odnosno postavljanjem u drzavnom organu.propisom nisu drugacije uredjena. Drzavni sluzbenik vrsi upravne.sluzbenik pridrzava se Etickog kodeksa drzavnih sluzbenika I namestenika.skupstine RCG.sluzbenik zasniva radni odnos na osnovu javnog oglasavanja.Postupak zbog povrede sluzbene obaveze I organi nadlezni za postupanje u tom postupku utvrdjuju se zakonom.drugi drzavni organ I sluzbe predsednika RCG. Zakonitost I odgovornost-Drz. -poslovi u vezi sa stvaranjem optimalnih uslova za rad sluzbenika u upr.zakonom I propisom.U pogledu ostvarivanja odredjenih prava.racunovodstveno-finansiske I pomocno-tehnicke poslove cije je obavljanje potrebno za blagovremeno I kvalitetno vrsenje poslova iz delokruga drz.sluzbenika kandidatima su.pripadnostima po polu ili na osnovu drugog razloga suprotno zakonom I ustavom utvrdjenim pravima I slobodama.Drzavnim organom msatra se organ drzavne uprave.organu moze da zasnuje radni odnos lice koje je: -je drzavljanin CG -je punoletno -je zdrastveno sposobno -ima propisanu skolsku spremu .sluzbenik je obavezan da izbegne konflikt interesa. Politicka neutralnost I nepristrasnost-Drzavni sluzbenik vrsi poslove politicki neutralno I nepristrasno.Drzavnim sluzebenikom se ne smatra poslanik I lice koje bira ili imenuje skupstina RCG. 6.sluzbenik ima pravo na napredovanje u sluzbi.utvrdjene nadleznosti drz.organa.opstih akata I dr.Drz.strucne I dr poslove kojima se ostvaruju.Odgovoran je za zakonitost.organa stara se o obezbedjenju uslova za strucno usavrsavanje drz.biti rasporedjen na drugo radno mesto.po pribavljenom misljenju drzavnih sluzbenika. Ovlascivanje ili uskracivanje-Zabranjeno je povlascivanje ili uskracivanje drz.sluzbenik ima prava koja su odredjena zakonom I dr.Namestenik vrsi administrativne.strucnost I efikasnost svog rada.zakona.kkoje zavisi od strucnih I radnih sposobnosti. 5.obaveze I odgovornosti.sluzbenika da nesto cini ili ne cini suprotno propisima.obukom I pomoci u sopstvenoj izgradnji sluzbenika u suzbi.pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta.sluzbenik ima pravo u postupku odlucivanja o pravima I obavezama na zastitu svojih prava.ustavom.sluzbenik moze.POJAM DRZAVNOG SLUZBENIKA U CRNOGORSKOM PRAVU Drzavni sluzbenik je lice koje je zasnovalo radni odnos u drzavnom organu.Odgovoran je za stetu koju svojim nezakonitim ili nepravilnim radom nanese drz. Povreda sluzbene obaveze-Utvrdjuje se zakonom I dr.

10.Javni oglas se objavljuje u skladu sa opstim propisima o radu.organu moze se popuniti rasporedom drz.organa putem internog oglasa.organa ne izvrsi izbor izmedju kandidata sa liste za izbor duzan je da organ za upravljanje kadrovima obavesti o razlozima za takvu odluku.RUKOVODECA RADNA MESTA Rukovodeca lica su: -u ministarstvu. Postupak obavezne provere-Lice sa liste kandidata podlezu obaveznoj proveri sposobnosti za vrsenje poslova radnog mesta.1 ovog cl.Ovaj postupak se moze obaviti putem provere u pisanom obliku. Odluka o izboru drzavnog sluzbenika-Lista za izbor dostavlja se staresini drzavnog organa.Javni oglas obavezno sadrzi: -naziv drzavnog organa I mesto vrsenja poslova -naziv radnog mesta.sacinjava listu kandidata koji ispunjavaju uslove konkursa.pomocnik staresine slusbe.organu pod uslovima utvrdjenim posebnim zakonom I medjunarodnim kovencijama. Rukovodeca lica u dr.-nije osudjivano za krivicno delo koje ga cini nepodobnim za vrsenje sluzbe u drzavnom organu -ispunjava druge uslove utvrdjene zakonom I dugim propisima.sekretar ministarstva I pomocnik ministra -u organu uprave.Ako se radno mesto ne popuni na nacin iz st.Kada se u postupku provere sposobnosti ustanovi da niko od kandidata nije postigao zadovoljavajuce rezultate. Postupak imenovanja-Rukovodece lice zasniva radni odnos na osnovu javnog konkursa.INTERNO TRZISTE RADA-INTERNI KONKURS Radno mesto u drz.sluzbenika iz drugog drz.drzavnim organima I sluzbama odredjuju se propisom o osnivanju organa.JAVNI KONKURS I ODLUKA O IZBORU DRZAVNIH SLUZBENIKA Javni oglas sprovodi organ uprave nadlezan za upravljanje kadrovima.Uslove I postupak sprovodjenja internog oglasa utvrdjuje vlada RCG na predlog ministarstva nadleznog za poslove uprva.Odluka o zasnivanju radnog odnosa moze se doneti.Drugi uslovi za rukovodeca lica utvrdjuju se aktom o unutrasnjoj organizaciji I sistematizaciji. 8.Provera sposobnosti vrsi se putem usmenog intervjua. 9.Ukoliko staresina drz.na osnovu prijava. Uslovi za rukovodeca lica-Rukovodece lice mora imati visoku skolsku spremu.Postupak provere sposobnosti moze se obaviti u vise faza u kojima se broj kandidata postepeno smanjuje.na osnovu prijava sacinjava listu kandidata koji ispunjavaju uslove oglasa.Rok za podnosenje prijava na javni oglas nemoze biti kraci od 8 ni duzi od 15 dana od dana objavljivanja javnog oglasa.popuna se moze izvsiti preuzimanje drz. Strani drzavljani ili lice bez drzavljanstva moze da zasnuje radni odnos u drz.usmenim intervjuom ili na drugi nacin.Organ za upravljanje kadrovima.O izboru odlucuje staresina drzavnog organa.Lista kadidata .najmanje 5 god radnog iskustva I polozen strucni ispit.pomocnik staresine orrgana uprave -u sluzbi koju obrazuje vlada. Lista za izbor-Organ za upravljanje kadrovima sacinjava listu za izbor kandidata koj su postigli zadovoljavajuce rezultate u postupku provere sposobnosti.U tom slucaju javni oglas se ponavlja.sluzbenika iz istog organa.ako je: -radno mesto utvrdjeno aktom o unutrasnoj organizaciji I sistematizaciji -radno mesto slobodno -drzavni organ za to obezbedio finansiska sredstva.kojem obavezno prisustvuje staresina drzavnog organa u kome se zasniva radni odnos.odnosno o organizaciji sluzbe. -uslove za zasnivanje radnog odnosa -dokaze koje kandidat mora priloziti uz prijavu -rok I adresu za obavestavanje o prijavi -ime lica koje daje informacije u postupku javnog oglasa.javni oglas se moze ponoviti. Organ za upravljanje kadrovima.Oblik I nacin provere sposobnosti utvrdjuje organ za upravljanje kadrovima.

obezbedjenja pritvorenih I osudjenih lica.odnosno postavljenje. 2. -visi savetnik III.visoka skolska sprema I najmanje 2 god.visa skolska sprema I najmannje 4 god.sluzbenika u pravosudnim organima.inspector II i ovlasceno sluzbeno lise II.visoka skolska sprema I najmanje 10 god radnog iskustva. 3.uz saglasnost vlade.visoka skolska sprema I najmanje 8 god. -visi namestenik II.Ovo resenje u dugom drzavnom organu donosi organ. 2.visa skolska sprema I najmanje 8 god. -savetnik III.odnosno o organizaciji sluzbe.Rukovodece lice imenuje se.Upostupku sprovodjenja javnog konkursa primenjuju se odredbe ovog zakona koje uredjuju javni odnos.visoka skolska sprema I najmanje 2 god.visoka skolska sprema I najmanje 1 god.I to : 1. Staresina prgana postavlja sluzbenika u zvanje inspektora na period od 4 god.radnog iskustva.visoka skolska sprema I najamanje 1 god. -savetnik II.radnog iskustva.Drugi razred: -visi namestenik I.odnosno lice ovlasceno propisom o osnivanju organa.na predlog staresine organa drzavne uprave.postavljenu I razreseenju rukovodeceg lica u organu drz. .uprave I sluzbi koju osniva vlada.organima koji vrse poslove diplomatije. -samostalni namestenik II.ZVANJA DRUZAVNIH SLUZBENIKA I NAMESTENIKA Drz.odnosno postavljeno. 11.visa skolska sprema I najmanje 4 god.radnog iskustva.odnosno sluzbe. 3. Imenovanje I postavljenje-Resenje o imenovanju.radnog iskustva.carinske poslove I dr.visoka skolska sprema I najmanje 4 god. Posebna zvanja-izuzetno.Treci razred: -namestenik I.poslove sa posebnim ovlascenjimai obavezam.visoka skolska sprema I najmanje 4 god radnog iskustva.visoka skolska sprema I najmanje 4 god radnog iskustva.radnog iskustva.radnog iskustva.U tom slucaju knkurs se ponavlja.Drugi razred: -visi savetnik I.inspector III i ovlasceno sluzbeno lice III. -samostalni savetnik III.radnog iskustva.Prvi razred: -savetnik staresine.donosi vlada.visa skolska sprema I najmanje 1 god.Zvanjem drz.sluzbenik vrsi poslove u odredjenom zvanju.radnog iskustva.Prvi razred: -samostalni namestenik I.dostavlja se staresini drzavnog organa radi utvrdjivanja predloga za imenovanje.Treci razred: -savetnik I.radnog iskustva. Zvanja namestenika I uslovi-rasporedjuju seu pet razreda: 1.zvanja .inspector I i ovlasceno sluzbeno lice I.radnog iskustva.visoka skolska sprema I najmanje 8 godina radnog iskustva. -visi namestenik III. -namestenik II.Zvanje se stice zasnivanjem radnog odnosa. Razresenje rukovodeceg lica-Rukovodece lice se razresava: -ako to samo zahteva -ako dva puta u toku mandata dobije ocenu rada ³nezadovoljava´ u skladu sa ovim zakonom -istekom mandata -prestankom radnog odnosa.odnosno postavlja na period od 5 god I po isteku tog roka moze biti ponovo imenovano.kada je to zbog prirode poslova neophodno.propisom kada je tozakonom odredjeno.policije.radnog iskustva.Propisom o osnivanju sluzbe mogu se utvrditi I dr.visa skolska sprema I najmanje 8 god.zvanje drz.visoka skolska sprema I najmanje 3 god.ove poslove utvrdjuje vlada.visoka skolska sprema I najmanje 3 god. -samostalni namestenik III.Staresina organa postavlja glavnog inspektora.Ako staresina drz.radnog iskustva.glavni inspector I glavno ovlasceno sluzbeno lice.visoka skolska sprema I najmanje 6 god.radnog iskustva. -visi savetnik II.radnogiskustva.odnosno postavljenje lice sa liste kadidata duzan je da organ za upravljanje kadrovima obvesti o razlozima za takvu odluku. -samostalni savetnik I.mogu se utvrditi zakonom ili dr.sluzbenika rasporedjuju se u 3 razreda.organa ne predlozi za imenovanje.-samostalni savetnik II.na period od 4 god.

-namestenik V.povreda radnih obaveza koje su propisima.neopravdano izostajanje sa posla do dva radna dana u toku jedne godine 4.srednja skolska sprema I najmanje 3 god. -namestenik VI.-namestenik III. Drz.radnog iskustva.visa skolska sprema I najmanje 1 god.odnosno oznake sa licnim imenom 5. Staresina drz.prekrsaja 11.LAKSI I TEZI DISCIPLINSKI PREKRAJI I DISCIPLINSKE MJERE Disciplniski prekrsaju mogu biti laksi I tezi.Cetvrti razred: -namestenik IV.neblagovremeno ili nemarno vrsenje suzbenih obaveza 2.Peti razred: -namestenik.radnog iskustva.odbijanje drzavnog sluzbenika I zaposlenog da izvrsava radne obaveze I duznosti 3.organa moze drz.sluzbenik moze bez posebne dozvole vrsiti naucno-istrazivacki I pedagoski rad.radnog iskustva.sluzbenik obavezan je da cuva sluzbenu tajnu utvrdjenu zakonom ili drugim propisom.KONFLIKT INTERESA Drz.ponavljanje laksih disc.povreda propisa o konfliktu interesa 13.nenosenje slzubenog odela. -koji su stetni za ugled organa.nedolazak na posao u odredjeno vreme I odlazak sa posla pre isteka radnog vremena 2. 13.sluzbene ili dr.odavanje poslovne. 14. Tezi su: 1.srednja skolska sprema I najmanje 2 god.publicisticku djelatnos kao I poslove za kulturno umjetnicke.tajne utvrdjene zakonom ili dr. Laksi su: 1.davanje netacnih podataka koji su od uticaja za donosenje odluke 10.obaveze cuvanja sluzbene tajne moze trajati I duze kada je to odredjeno zakonom.nezakonito raspolaganje sredstvima 4. 12.bez obzira na nacin na koji je saznao.ko se radi o podacima bez kojih nije moguce utvrditi cinjenicno stanje I donijeti zakonitu odluku.odnosno etickim kodeksom drzavnih sluzbenika utvrdjeni kao laksi disc.osnovna skola.SLUZBENA TAJNA Drz.sluzbenik ne smije da vrsi poslove: -koji mogu da izazovu sukob izmedju javnog interesa I njegovih privatnih interesa.a najduze 5 god od prestanka sluzbe.srednja skolska sprema I najmanje 1 god.Obaveza cuvanja sluzbene tajne traje I po prestanku radnog odnosa.oosloboditi obaveze cuvanja sluzbene tajne u sudskom ili upravnom postupku.Izuzetno.sportske humanitarne I druge slizce organizacije.Drz. -u kojima je moguca zloupotreba informacija koje nijesu javno dostupne.zloupotreba sluzbenog polozaja 5.radnog iskustva. Zvanje namestenika moze da sadrzi I zanimanje namestenika.neizvrsavanje ili nesavesno.shodno propisima o konfliktu interesa.dolazak na posao u napitom stanju.DISCIPLINSKI POSTUPAK .povreda radnih obaveza koje su propisima utvrdjene kao tezi disciplinski prekrsaji.propisima 6. -koji su od uticaja na nepristrasnost obavljanja njegovih poslov. 4.izrazavanje politickih uverenja u vrsenju poslova 7.sluzbenik u vrsenju poslova ne smije primate poklone vece vrijednosti.nasilnicko ili uvredljivo ponasanje u odnosu prema strankama ili saradnicima na poslu 8.neobavestavanje o propustima u vezi sa zastitom na radu 6.sluzbenika.povreda radnih obaveza koja ima teze posledice za stranke ili drzavni organ 12.opijanje u toku rad ili koriscenje opojnih droga 9.neuredno cuvanje sluzbenih spisa ili podataka 3.prekrsaji. 5.radnja na poslu ili u vezi sa poslom sa obilezjima krivicnog djela koja se goni po sluzbenoj duznosti 14. 15.

Ocjene rada rukovodecih lica su: -³zadovoljava´ I -³nezadovoljava´. Drz.preko advokata.a za srednju skolsku spremu traje 6 meseci.sluzbenika vrsi se u cilju pracenja njegovog rada I pravilnog odlucivanja o njegovom napredovanju.sluzbenik napreduje u pocetno zvanje u okviru viseg rareda u slucaju kada u periodu od 5 god pet puta dobije ocenu ³odlican´. RCG odgovara za stetu koju drzavni sluzbenik.Ocenjivanje radaRadne I strucne sposobnosti Ocenjivanje rada drz.namerno ili iz krajenje nepaznje prouzrokovao drzavnom organu. 16.U postupku razresenja obavezno se pribavlja izjasnjene rukovodeceg lica.1 ovog cl. Pripravnicki staz za visoku I visu skolsku spremu traje najmanje 12 meseci.ODGOVORNOST DRZAVNIH SLUZBENIKA Materijalna odgovornost-Drz. 2.OCENJIVANJE I NAPREDOVANJE (KARIJERA)DRZAVNIH SLUZBENIKA 1.sluzbenik. . Drz.sluzbenik napreduje u visi platni razred. Period napredovanja I ocena potrebna za napredovanje-Drz. Postupak ostvarivanja materijalne odgovornosti-U postupku odlucivanja materijalne odgovornosti za stetu drzavnog sluzbenika.Drz. Napredovanje u vise zvanje-Drz. Napredovanje u visi platni razred-Drz. Pripravnik se osposobljava po programu koji utvrdjuje organ za upravljanje kadrovima.i ako se poslovi njegovog radnog mesta mogu vrsiti u tom zvanju.prekrsaja.Trece lice moze traziti naknadu stete I od onog ko je prouzrokovao stetu ako je steta naneta namerno.U disciplinskom postupku se mora odrzati rasprava na kojoj drzavni sluzbenik ima pravo na odbranu. U disciplinskom postupku primenjuju se odredbe zakona kojim se uredjuje opsti upravni postupak za pitanja koja nijesu uredjena ovim zakonom.na radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trecem licu. 18.sluzbenik napreduje jedan steepen vise zvanje u okviru istog razreda u slucaju kada u periodu od 5 godina 5 puta dobije najmanje ocenu ³dobar´ili kada 3 puta uzastopno dobije ocenu ³odlican´.Napredovanje Drz. O naknadi stete moze se odlucivati I u disc.postupak.sluzbenik napreduje u visi platni razred pod uslovima utvrdjenim ovim zakonom.materijalno je odgovoran za stetu koju je na radu ili u vezi sa radom protiv pravno.sluzbenik.zastupnika ili predstavnika sindikata.primenjuju se odredbe ovog zakona koje uredjuju disc.moze napredovati ako: -ispunjava propisane uslove za vise zvanje -dobije odgovarajucu ocenu rada.sluzbenik.samo izuzetno u pocetno zvanje u okviru viseg razreda pod uslovima utvrdjenim ovim zakonom.sluzbenik moze napredovati u pocetno zvanje u okviru viseg razreda ako ispunjava uslove iz st.napreduje u vise zvanje u okviru istog razreda.postupku. 17.sluzbenik. Ocenjivanje rada drz.ako je steta nastala zbog disc. Drz. U slucaju kada rukovodece lice dva puta u toku mandata dobije ocenu ³nezadovoljava´ staresina organa pokrece postupak za njegovo resenje.PRIPRAVNICI Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u drzavnom organu radi osposobljavanja za samostalno vrsenje poslova.sluzbenika vrsi se u odnosu na: -postignute rezultate rada -samostalnost I kreativnost u vrsenju poslova -ostvarenu saradnju sa strankama I saradnicima na poslu.moze se braniti sam.ako u periodu od 3 godine za svoj rad dobije 3 puta ocenu ³dobar´ili 2 puta ocenu ³odlican´.

SUDSKA ZASTITA 2.pored slucajeva predvidjenih opstim propisima o radu.sluzbenik.organa.odnosno postavljen na duznost koja je prema propisima nespojiva sa drz.pre istekamandata.sluzbeniku radni odnos prestaje ako u odredjenom roku ne polozi strucni ispit. Na odluku Komisije za zalbe povodom zalbe na resenje o naknadi stete drzavni sluzbenik. 2. Komisija za zalbe duzna je da jednom godisnje Vladi podnese izvestaj o radu.od kojih je jedan clan predstavnik sindikata.organa. 22. O zalbi protiv zakljucka o privremenom udaljenju sa radnog mesta Komisija za zalbe odlucuje u roku od 5 dana od dana prijema zalbe.Izvestaj se dostavlja I ministarstvu nadleznom za poslove uprave. Sporazumom se utvrdjuje dan prestanka radnog odnosa.i ne mogu biti ponovo imeovani.sluzbenik. Prestanak radnog odnosa sporazumom-Radni odnos moze prestati na osnovu pisanog sporazuma drz.nema pravo na sudsku zastitu.u skladu sa opstim propisima o radu. Postupak po tuzbi je hitan. 20.sluzbeniku prestaje po sili zakona.sluzbenika.Komisija za zalbe primenjuje Zakon o opstem upravnom postupku. Prestanak radnog odnosa po sili zakona-Radni odnos drz. Predsednik I clan Komisije za zalbe moze se razresiti.u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke.drz.a radni odnos je zasnovao pod uslovom da strucni ispit polozi. Prestanak radnog odnosa na osnovu otkaza-Radni odnos moze prestati na osnovu otkaza staresine drz. Ulozena tuzba ne odlaze izvrsenje odluke Komisije za zalbe.na predlog ministrstva nadleznog za poslove uprave. odlucuje Komisija za zalbe. Za predsenika I clana Komisije za zalbe moze se imenovati lice koje je diplomirani pravnik I ima najmanje 5 god. Nacin rada Komisije za zalbe uredjuje se poslovnikom Komisije. U slucaju st. Predsednik I clanovi Komisije za zalbe imenuju se na period od 4 god.moze pokrenuti spor pred nadleznim osnovnim sudom.moze pokrenuti upravni spor.ako ovim zakonom nije drukcije odredjeno. Prestanak radnog odnosa zbog strucnog ispita-Drz.sluzbom I u drugm slucajevima predvidjenim ovim zakonom.radnog iskustva.POJAM I VRSTE AKATA UPRAVE . Zalba se podnosi u roku od 8 dana od dana prijema odluke. Rad Komisije-u postupku odlucivanja po zalbi. Predsednika I clanove Komisije za zalbe imenuje I razresava Vlada.sluzbenika.primljen ili zavrsetkom posla za cije je izvrsenje zanovao radni odnos na odredjeno vreme. Na odluku Komisije za zalbe povodom zalbe na zakljucak o privremenom udaljenju sa radnog mesta drz.ako to sam zatrazi ili ako poslove ne vrsi uredni I savesno.sluzbeniku prestaje radni odnos istekom roka u kome je bio obavezan da polozi strucni ispit.ZASTITA PRAVA DRZAVNIH SLUZBENIKA-KOMISIJA ZA ZALBE.1 ovog cl.Sudska zastita-protiv odluke Komisije za zalbe drz.osim u slucaju kada se radi o sporu povodom zasnivanja radnog odnosa.Komisija za zalbeNadleznost komisije Po zalbi protiv odluke o pravima I obavezama iz rada I po osnovu rada drz.19.kad bude imenovan.PRESTANAK RADNOG ODNOSA Prestanak radnog odnosa na odredjeno vreme-Radni odnos na odredjeno vreme prestaje itekom vremena na koje je drzavni sluzbenik.I staresine drz. O zalbi Komisija za zalbe mora odluciti najkasnije u roku od 15 dana od dana podnosenja zalbe. Imenovanje I razresenje Komisije-Komisija za zalbe ima predsednikai 6 clanova.

uprave.propisa. Uputstvom se propisuje nacin rada I vrsenje poslova org.naredba I upustvo.propisa.Podela akata uprave pociva na razlikovanju pravnih akata od materijalnih akata I njihovoj daljoj klasifikaciji prema razlicitim standardima.uprave I dr.obuhvata I materijalne akte. .obavezi ili pravnom interesu odr.uprave. 24.Zakon se moze neposredno izvrsiti tek nakon donosenja upravnog akta.organima I organizacijama koje vrse poverene poslove drz.ustanova I dr.POJAM I OBELEZJA UPRAVNOG AKTA Upravni akti su osnovna vrsta pojedinacnih pravnih akata koje u vrsenju upravne delatnosti donosi uprava.Oni mogu donositi I obavezne instrukcije I strucna upustva I davati objasnjenja.odnosno ljudske materijalne radnje.Pravni akti uprave su izjave vlja organa uprave kojima se zeli proizvesti neko pravno dejstvo.ustanova I dr.drz. Prema nasim propisima u normativne podzakonske opste akte koje mogu donositi organi uprave spdaju:pravilnik.zakona I dr.kada vrse poverene poslove drz.uprave u primenjuvanju zzakona kojima se obezbedjuje uspesno izvrsavanje poslova. Objasnjenjem se daje misljenje koje se odnosi na primenu pojedinih odredaba zakona I dr. Normativni akti-ili akti opsteg karaktera.osim pravnih.vec I o zakonitosti drugog pojedinacnog akta kada je to zakonom odredjeno.organizacija kada vrse poverene poslove drz.uprava donosi I ivrsi brojne I razlicite akte I radnje koji se razlikuju kako po vrsti I oblicima. Upravni akt je akt koim drz. Strucno upustvo sadrzi pravila za strucno organizovanje sluzbe I za strucni rad zaposlenih u organima drz.uprave u izvrsavanju pojedinih odredaba zakona I dr.situaciji koja ima opsti znacaj.slucaj I odr.tako I po pravnoj prirodi.sup o svojoj sadrzini akti-pravila.Prema nasem zakonu o upravnom sporu.lice.I pravni akti uprave se mogu dalje deliti na opste pravne akte uprave (normativni akti uprave nazivaju se upravni propisi) I pojedinacne pravne akte uprave (najznacajniji su upravni akti I upravni ugovori). Pravilnikom se razradjuju pojedine odredbe zakona I propisa vlade radi njihovog izvrsavanja.To su akti kojima se propisuje neko opste I apstraktno pravilo za neodredjen broj slucajeva I neodredjen broj lica.Akti uprave su svi pravni akti I materijalne radnje koje uprava donosi ili preduzima u vrsenju upravne delatnosti. Pravni poredak.kao I preduzeca. Pravni akti-su izjave volje ucinjene sa namerom da se proizvedu odredjeni pozitivni ili negativni pravni efekti. 23. Obaveznom instrukcijom uredjuju se obavezna pravila u nacinu rad I postupanju organa.to I materijalni akti uprave obuhvataju brojne I raznovrsne materijalne radnje uprave.Pojedinacni pravni akti su akti kojima se propisuje neko pojedinacno I konkretno pravilo za odr.Normtativne akte donose skupstina I vlada.Njih donosi funkcioner koji rukovodi organom drz.UPRAVNI PROPISI Su opsti pravni akti koje kao normativne akte donosi uprava.propisima odredjeno.Ovim aktim se stvaraju nove ili menjaju. Primena nacela zakonitosti u pravnoj drzavi podrazumeva da se upravnim aktom primennjuje zakon na pojedinacan slucaj.U vrsenju upravne delatnosti.uprave.postojece opste pravne situacije koje iz njih proizilaze.propisa naredjuje ili zabranjuje postupanje u odr.donose ih gunkcioneri sporazumno ako sun a to ovlasceni zakonom.kao I preduzeca.samo kada su za to ovlasceni. Naredbom se radi izvrsavanja pojedinih odredaba.pojedinca ili pravnog lica u kakvoj upravnoj stvari.organizacija. Osnovno obilezje akata uprave je to sto ih donosi uprava kada je to zakonom I dr.sud u upravnom sporu ne odlucuje samo ozakonitosti upravnog akta.koje se nazivaju upravne radnje.organ ili organizacija koja raspolaze javnim ovlascenjima resava u nekom pravu.Prema situaciji koju regulisu pravni akti se dalje dele na opste I pojedinacne.odnosno ukidaju.a mogu ih donositi I organi uprave.

Znaci primenu principa zakonitosti u donosenju upr.akata uprave na akte vlasti I na akte poslovanja .obavezama I pravnim interesima.utvrdjivanju neke obaveze ili.odlucivanje o utvrdjivanju obaveze neke stranke. Zasnovanost na zakonu ±proizilazi iz okolnosti da je donosenje upr.pravna situacija.Da bi se obezbedila zasnovanost na zakonu.Broj subjekata kkoji ucestvuju u donosenju jednog akta nije bitan.Sudska kontrola uprave na nivou SCG ostvaruje seu posebnom postupku za odlucivanje o zahtevu za ocenu zakonitosti konacnih upravnih akata institucija drz.akata.Bitno je da li izjavljena volja utice na uoblicavanje normativne sadrzine upravnog akta kojim se regulise upravni pravni odnos.bilo da ih uspostavlja.ostvarivanju prav.vec jednokratna I neponovljiva.odnosno da je normativna sadrzina akta iskljucivo stvar njegovog donosioca.zajednice.bilo da ih ukida.licna stanja gradjana.Ova situacija nije trajna I ponovljiva.U uzem smislu upravna stvar predstavlja pravnu situaciju u kojoj se resava o: a.Svi upr.Zahtev se moze podneti samo protiv upravnog akta.Odluka u upravnom aktu neposredno proizvodi pravna dejstva na pojedinacne pravne situacije. Izvrsnost proizilazi iz okolnosti da se upravni akt kojim se utvrdjuju obaveze za stranku mmogu prinudno izvrsiti. Pravno dejstvo proizilazi iz okolnosti da upravni akt proizvodi neposredne promene u odnosu na pravni poredak.obavezama ili pravnim interesima pojedinaca ili prav.Podrazumeva I mogucnost sudske zastite u sluc.s tim sto akti vlasti podlezu pravnom rezimu upravnog prava.vec I u onim situacijama koje su vezane za tzv.odlucivanje o priznavanju prava. Konkretnost proizilazi iz okolnosti da se upravni akt odnosi na odr.Ona nuzno ne podrazumeva autoritativnost.odnosno da su nezakonitim upr.dok autoritativnost obavezno podrazumeva I jednostranst.Upravna stvar nije izricito zakonski definisana ali se na osnovu ustavnih I zakonskih tekstova na posredan nacin upravna stvar moze odrediti kao ona stvar. Odlucivanje u pojednicanom slucaju moze imati dva potpuno razlicita modaliteta.Izvrsenost onih upravnih akata kojima je priznato neko pravo nema obelezja prinudnog izvrsenja se javlja kao proceduralna situacija na osnovu koje lice kome je priznato neko pravo moze da pristupi njegovoj realizaciji.priznavanju nekog prava ili.akti se moraju doneti u posebnom postupku koji je propisan zakonom. c.podrazumeva da se vrsenje upravne delatnosti svodi na vrsenje upravne vlasti. b.zakona.akt koji se odnosi na njega nezakonit.bilo da ih menja.tj.Jednostranost oznacava situaciju u kojoj jedna strana u pravnom odnosu odredjuje prava I obaveze druge strane.aktom povredjena neka njegova prava. Upravna stvar proizilazi iz okolnosti da se upravni akti izdaju povodom donosenja upravnih odluka.akti u trenutku donosenja su zakoniti.Ponekad se autoritativnost izjednacava sa jednostranoscu.u kojoj se resava o pravima.interesa nekog lica u pojedinacnom slucaju. Moze se izvrsiti podela pojedinacnih prav. Autoritativnost.ali ne samo u pojedinacnom slucaju.bitno obilezje upravnog akta.da neko lice smatra da je upr.vec I u okviru zakonom utvrdjenih ovlascenja.odnosno pravilo da upr.I to: a.a akti poslovanja podlazu rezimu gradj.konkretnu pravnu situaciju.ili b.akt mora biti donet ne samo na osn. Upravne stvari su konkretne pravne situacije koje se resavaju u upravnom postupku putem upravnih akata I one cine glavni predmet upravnog postupka.Postoji ne samo kada se odlucuje o pravima. Jednostranost postoji kada jedna strana u pravnom odnosu odredjuje prava I obaveze druge strane. Jednostranost ukazuje na to das u upravni akti rezultat izjave volje jednog subjekta.ili kada uprava .lica u pojedinacnom slucaju.prava. Prema nasim zakonima za upravnu stvar bitno je da se radi o pravnom I konkretnom odlucivanju u pojedinacnom slucaju. U sirem smislu upravna stvar se odnosi na svako upravno odlucivanje pre svega.upr.Konkretno pravo ili obaveza se realizuje donosenjem upravnog akta.Karakteristicna je za one upravne akte kojima se utvrdjuje neka obaveza.akta moguce samo ukoliko postoji zakonski osnov za to.

konstitutivni I deklarativni.ukidanje postojece prav.Uvek su deklarativni.akt koji u stvari ne postoji I b.akt donet I da je negativan. Negativni upravni akt je upravni akt kojim se odbija promena u prav.pogresni upravni akti.vec samo konstatuje ispunjenje zakonskih uslova da je nastala nova prav.situacije b.Mogu se donositi samo povodom zahteva stanke.pre svega org. Deklarativni upravni akt je upr. Cutanje uprave je pravna konstrukcija na osnvu koje se.KONSTITUTIVNI I DEKLARATIVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od okolnosti da li se upr.formalni I neformalni. 3.stvaranje nove prav.Imaju tzv.akata: Prema modalitetu promene koje izazivaju u pravnom poretku. 5.da je njime odbijen zahtev stranke.aktom samo konstauje postojanje nekog stanja. 26.uprave.tako I sluzbenoj duznosti.Cutanje uprave o postojanju negativnog upr.akata imaju samo drz.u svim slucajevima kada uprava donosi ili preduzima svoje odluke. .Oni se samo donose po sluzbenoj duznosti.drz.situaciju.vezani I slobodni.na osnovu zakona:ili a. 8.da je doneti upr.fikciju da je doneti upr. Upravni akt je pojedinacni pravni akt uprave sa neposrednim pravnim dejstvom kojim se.poretku.situaciju.organi.utvdjuje neka obaveza 25.Jer se njihovo dejstvo proteze vremenski u proslost sve do trenutka kada su de factio ispunjeni uslovi predvidjeni zakonom. 6.Vremenski deluju od trenutka kada su ispunjeni uslovi predvidjeni zakonom.Postoji u svim vidovima aktivnosti uprave.upravni akti u formi resenja I upravni akti u frmi zakljucka i 9.Pozitivni upravni akt je upravni akt kojim se proizvodi neka promena u prav.povratno dejstvo.akte ili radnje.menjanje postojece prav.akt koji sam po sebi ne stvara novu pravnu situaciju.VRSTE UPRAVNIH AKATA Mogu se razlikovati sl.Samo oni mogu steci svojstvo pravosnaznosti.pozitivni I negativni.Ovlascenje za donosenje upr.donosi svoje propise.situacija. 4.akta povodom zahteva stranke ne donese nikakav akt. 27.poretku.akt negativan jer se njime odbija zahtev stranke.niti se namecu neke obaveze.akta sadrzi u sebi: a.Ova promena moze da ima nekoliko modaliteta: a.u konkretnom slucaju.u slucaju da donosilac upr.akt koji sam po sebi ne stvara novu prav.ali I dr.mogu se razlikovati konstitutivni upr.akt iz kojeg izvire namera odrzavanja postojeceg stanja.situacije. Vrste konstitutivnih upr.akt proizvodi u prav.vrste upr.aktom stvara novo stanje u prav.akti koji stvaraju od konstitutivnik koji menjaju I oni koji ukidaju neku prav.jednostavni I slozeni.POZITIVNI I NEGATIVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od pravnog dejstva koje upr.Donose se kako po zahtevu stranke.Vremski deluju od trenutaka donosenja pa za ubuduce.poretku il se upr.Oni se donose po sluzbenoj duznosti I po zahtevu stranke. 7.organi koji su zakonom ovalsceni da resavaju u upravnim stavrima. tj.Mogu da budu konstitutivni I deklarativni.Negativan je onaj upr.ima uzeti da upr.priznaje neko pravo ili b.trajni I trenutni.akata: 1. 2.upravni akti koji se donose po sluzbenoj duznosti I upravni akti koji se donose po zahtevu stranke. Konstitutivni upravni akt je upr.situacije c. Donosilac upravnog akta proizilazi iz okolnosti da upravni akt moze doneti samo ovlasceni donosilac.poretku.njima se niti sticu neka prava.

Zbirni upr.u kom slucaju upr.VEZANI I SLOBODNI UPRAVNI AKTI Inicijativa za donosenje upr.akta moze biti propisana zakonom ili se moze ostaviti donosiocu da sam oceni kada ce akt biti doneti.potvrdu ili odobrenje.ali koja sup o nekom osnovu odrediva. Tzv.akt koji donosi jedan ovlasceni donosilac. Vezani upr.naknadno daje saglasnost.Dva organa mogu zajednicki izdati jedan upr.pravno vezane delove.slobodni upr.akt kod cijeg donosenja postoji sloboda u proceni da li akt treba doneti ili ne. 29.akti kojima se priznaju prava I obaveze. .akt je upr.potvrda ili odobrenje nije dato.akti kod kojih je doslo do pogresne primene slobodne ocene nazivaju se necelishodni upr.akata uvek je prav.Bitno je da se misljenje dr. 4.u kom slucaju prvi ne moze pristupiti donosenju upr.org. 3.Moze nastati I tako sto jedan organ donosi akt.a drugi ga izdaje.akata smatra se tezom povredom zakonitosti.Karakteristicno je da svi ucesnici u njegovom donosenju zele isti prav. 28.ako ga donese.akata.posledice kao I oni kojima se utvrdj.Donosenjem slobodnih upr.Prema tome da li izazivaju poviljne ili nepovoljne pravne posledice u odnosu na stranku konstitutivni upr. Vezani upr.kao I to da bez obzira koliko subjekata ucestvuje u donosenju zbirnog upr.kakava ce biti njegova sadrzina.pri donosenju akata po slobodnoj oceni ne sme se prekoraciti ovlascenje za donosenje takvih akata I 5.uvek se odredjuje jedan od njih koji se formalno ima smatrati donosiocem tog akta.akata mora se postovati forma akta.cinjenice koje imaju prav.Moze nastati tako sto jedan org.akti mogu biti favorabilni ili onerozni. 2.akta ukoliko nije prethodno pribavio saglasnost drugog.akti.Njihovo donosenje u prav.akt je donosilac zakonom ovlascen da po svojoj slobodnoj oceni u konkretnom slucaju odredi da li ce uopste doneti upr.JEDNOSTAVNI I ZBIRNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od okolnosti koliko je ovlascenih subjekata ucestvovalo u donosenju konkretnog upravnog akta.akt-akt u cijem donosenju ucestvuju dva ili vise ovlascenih donosilaca.akt.Mesoviti upr.Inicijativa za njegovo donosenje I njegova sadrzina strogo su odredjene zakonom.akt predstavlja upr.organa.akata ne sme biti upotrebljeno suprotno cilju zbog kojeg je to ovlascenje dato.akt ne moze stupiti na snagu ako saglasnost.akta moze biti propisana zakonom ili se moze ostaviti donosiocu das am odredi sadrzinu prema sopstevenom nahodjenju.donosi akt tek nakon pribavljanja prethodne saglasnosti odd r.akta. Nepostovanje pravila o donosenju zbirnih upr.akti u kojima lica na koje se odnose nisu unapred konkretno odredjena.odnosno koliko je subjekata ucestvovalo u resavanju konkretne upravne stvari.akti kojima se priznaju sposobnosti ili svojstva.odnosi.akti su upr.efekat. za sta je predvidjena mogucnost upotrebe vanrednog pravnog sredstva.Naredjenjima se izdaju konkretne zapovesti da se nesto cini ili konkretne zabrane da se nesto ne sme ciniti« Vrste deklarativnih upr.ovlascenje slobodnih upr.generalni upr.akt ima I tzv. Prema sadrzini mogu biti naredjenja.vezano sledecim momentima: 1.pri donosenju slobodnih upr.akata: Prema sadrzini mogu se razlikovati oni kojima se utvrdj.akt je upr.akt kod kojeg je zakonom unapred odredjeno kada se ima doneti I kakava mora biti njegova sadrzina. Jednostavni upr.akt.prav.Svaki slobodni upr.trazi.drzavi nije apsolutno slobodno.akti moraju se doneti u zakonom propisanom postupku.Zbirni upr.akti su najcesce istovremeno I deklarativni. Slobodni upr.a dr.donosilac mora imati ovlascenje za donosenje slobodnih upr.akta.Sadrzina upr.dok su slobodni upr. Slobodni upr.akt moze biti donet tako sto jedan organ predlaze izdavanje upr.akti uvek I konstitutivni upr.akti.

. Protivpravan upravan akt-je onaj upravni akt koji sadrzi gresku pravnog karaktera.dok teska povreda zakona izaziva istavost upravnog akta.Necelishodnost znaci da slobodna ocena nije pravilno upotrebljena.Protivpravnost moze biti dvojaka-moze biti neposredna I posredna.sto znaci da necelishodni upravni akt moze biti zakonit.tj.dok indirektna protivpravnost postoji u slucaju kada je upravnim aktom izvrsena posredna povreda zakona.akta otkloniti.ali koja je suprotna javnom interesu.Nedostatak neispravnog upravnog akta je u tome sto sadrzi gresku u izjavljenoj volji. Necelishodan upravni akt je onaj koji sadrzi pravnu gresku koja nije neposredno protivna zakonu.ukoliko sanacija nije moguca takav upr.Pravna greska moze se javiti u vidu neposredne I posredne povrede zakona.iako ima nedostatak u pogledu celishodnosti.beleske o ispravci na samom aktu koji sadrzi gresku.Protivpravnost ima oblik indirektne povrede zakona.NEZAKONITI I NECELISHODNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od vrste pravne greske koju upravni akt sadrzi.Opste je pravilo da se nedostaci upr.Ako se utvrdi nezakonitost u predvidjenom roku. Nepostojeci upravni akt-je akto koje je donelo lice koje nije ovlasceno za njegovo donosenje.Neuredan je onaj akt koji se iz nekog razloga ne moze procitati.koji je pocepan.dok nedostatak pravnog karaktera znaci da postoji greska u samoj volji.bilo tako sto ce se nacinjena greska ispraviti.akt je opsti naziv za svaki upr.Ove greske se najcesce javljaju kao greske u pisanju I racunanju.poretka. Direktna protivpravnost postoji u slucaju kada je upravnim aktom izvrsena neposredna povreda zakona.akt ukloniti iz prav.30.Otklanjaju se tako sto postoji obaveza donosenja posebnog akta o ipravci.Razlikuju se 2 vrste p.Kod njih postoje okolnosti koje Ih cine prakticno neupotrebljivim.steci punu pravnu snagu.Nedostatak faktickog-tehnickog karaktera znaci da postoji greska u izjavljenoj volji. Postoji zakonska pretpostvka da su upr.Nazivaju se jos I relativno nistavni upravni akti.takav akt se moze srusiti tj.NEISPRAVNI I PROTIVPRAVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od vrste nedostataka koju upr. Rusljivi upravni akt-Onaj koji sadzri laksu povredu zakona ili dr.akt koji sadrzi bilo kakav nedostatak. Nezakoniti upravni akt je upravni akt koji sadrzi pravnu gresku koja je neposredno protivna zakonu ili drugom propisu koji je zasnovan na zakonu.Necelishodnost se moze javiti samo kod slobodnih upravnih akata-kiji su doneti na osnovu diskecionog ovlascnja.RUSLJIVI I NISTAVI UPRAVNI AKT Ova podela polazi od tezine pravne greske koju upravni akt sadrzi.akata.Njegov nedostatak je u tome sto sadrzi gresku u samoj volji.Upravni akti mogu imati nedostatak faktickog ili nedostatak pravnog karaktera.Prema tezini pravne greske mogu se dalje deliti na:rusljive I nistave upravne akte.Ispravljanje se moze izvrsiti putem stavljanja tzv.Pogresan upr. Neispravni upravni akt-je onaj upravni akt koji sadrzi gresku faktickog karaktera.Laksa povreda zakona izaziva rusljivost upravnog zakona. Posebna vrsta neispravnih akata su tzv. 31. 33.Mogu se razlikovati I posebene vrste pogresnih upr.Nedostatak upr.POGRESNI UPRAVNI AKTI Pravno defektni-sadrze neki nedostatak.akt sadrzi.koji cini sastavni deo upravnog akta koji sadrzi gresku.Nedostatak se otklanja tako sto se akt dovodi u red.neuredni upravni akti.Pravna situacija se mora sanirati.bice uklonjen iz pravnog poretka.jezicki ne razgovetan.akti u trenutku njihovog donosenja prav.propisa koji je zasnovan na zakonu.Mogu vremenom konvalidirati.bilo tako sto ce se.akti. 32.akta ce se utvrdjivati I otklanjati samo ukoliko to neko to trazi.pod uslovom da se u roku neutvrdi njegova nezakonitost.perfektni.p upr.akata:nezakoniti I necelishodni upr.

PRAVOSNAZNOST.Ne postoje smetnje u pogledu njegove realizacije. Pocetak pravnog dejstva upravnog akta oznacava trenutak u vremenu kada upravni akt stupa na pravnu snagu odnosno kad nastupa obaveznost upravnog akta.odnosno promene u postojecem pravnom poretku.spora.akta da semoze pristupiti njegovom faktickom izvrsenju.bez obzira na to koju vrstu nedostataka sadrzi. Razlikuju se tzv.nepromenjivost.Ne iskljucuje mogucnost podizanja tuzbe u upr.Prestaju da vaze realizacijom ovlascenja. Pravno dejstvo upravnog akta ogleda se u tome sto se njegovim donosenjem.akti mogu da postanu pravosnazni.oglasavanje nistavim.Pretpostavka zakona u zakonitosti upravnog akta odnosi se na upravne akte koji su doneti prema ranijim vazecim propisima. 34.akta koje oznacava njegovu prav.Anticipirano dejstvo upravnog akta postoji kada upravni akt neproizvodi svoje dejstvo odmah. Svi pozitivni upr.vanredna pravna sredstva u upravnom postupku odnosno tuzba u upravnom sporu.Odluka o priznavanju prava ne moze se naknadno menjati.Negativni upr. 3.Trazli se saglasnost lica na koje se odnose posledice ukidnja ili izmene suprotnog akta.uklanjanje pogresnih upravnih akata upravnim putem od uklanjanja tih upravnih akata sudskim putem.niti se moze menjati odluka o odredjivanju neke obaveze.da naknadno ponistava.PRAVNO DEJSTVO UPRAVNOG AKTA Upravni akt se smatra zakonitim sve dok se ne utvrdi suprotno.menjanje I 4.kao sto su zalba ili tzv.vec posle odredjenog vremena.odnosno stupanjem na snagu proizvode odgovarajuci efekti.Nije dopusteno njegovo retroaktivno dejstvo.ukidanje. 36. 35.ukida ili menja vec doneti upr.U slucaju kada je akt donet po zahtevu stranke.UKLANJANJE POGRESNIH UPRAVNIH AKATA Pod uklanjanjem pogresnih upravnih akata podraumevaju se svi pravni nacini stavljanja upravnih odluka koje su sadrzane u pogresnim upravnim aktima van pravne snage. Upravni akti koji su sticajem promenjenih okolnosti dosli u situaciji das u suprotni novom zakonu.akti uvek sticu svojstvo pravosnaznosti.akta:su formalna pravosnaznost (vezuje stranku I oznacava procesnu nemogucnost stranke da pravnim sredstvima pobija neki upr.akta I oznacava nemogucnost org. Oglasavanje nistavim kao akta deklarativnog karaktera ima za posledicu stavljanje van pravne snage svih efekata koji je nistav akt proizveo I to od momenta njegovog donosenja pa za ubuduce.sto znaci da se jednom donete odluke vise ne mogu menjati. Konacnost oznacava svojstvo upr.a imajuci u vidu da je takav akt povoljan po .sporu.Za uklanjanje ovih akata koriste se odgovarajuca pravna sredstva.Predstavlja uslov za pokretanje upr.Svaki pogresan upravni akt mora biti uklonjen.akt).ponistavanje.Nistavi upravni akt-je onaj koji sadrzi tesku povredu zakona ili dr.propisa koji je zasnovan na zakonu.akti nikada ne sticu pravosnaznost.Mogu se razlikovati dve vrste izvrsnosti.akta u situaciji kada se protiv njega ne moze koristiti zalba kao redovno pravno sredstvo u upravnom postupku.akt) I materijalna (vezuje donosioca upr.Nikada ne mogu konvalidirati.KONACNOST I IZVRSNOST UPRAVNOG AKTA Pravosnaznost je svojstvo upr.iako nisu formalo postalo nezakoniti nazivaju se suprotni upravni akti. 2.pozitivni upr. U tehnickom smislu uklanjanje ovih akata vrsi se tako sto se donosi nov upravni akt kojim se van pravne snage stavlja dejstvo akta koji se ima ukloniti. Izvrsnost oznacava svojstvo upr. Prestanak pravnog dejstva upravnog akta oznacava trenutak u vremenu kada prestaje obaveznost upravnog akta.Nazivaju se jos I apsolutno nistavi upravni akti. Dve vrste pravosnaznosti upr. Uklanjanje pogresnih upravnih akata moze imati sledece modalitete: 1.sto znaci da protek vremena ne utice na otklanjanje nezakonitosti koju sadrzi. Osnovno pravno dejstvo upravnog akta ogleda se u njegovoj obaveznosti.Pravilo je da se zakonitost upravnog akta ceni prema trenutku donosenja.

Pri zkljucivanju ugovora drz.stvarima.izracunavanje plata itd.Obuhvataju pojed.memorisanje I pretrazivanje o pravnim izvorima.donosi ili obavlja. Mogu se razlikovati sledece osnovne kategorije upr. b.upr.Dok je upr.postupku ima tzv.stvari.akta moze se sprovesti I prinudnim putem.akata.javne usluge.zatim PIO.akte I radnje uprave koje nemaju neposredno pravno dejstvo. Zalba o upr.tehnol.prikupljanje.ugovore se moze reci da prestavljaju jednu posebnu kategoriju pravnih akata koja idejeno vuce svoj koren iz dualisticke deobe prava na javno I privatno. c.odluka I donosenje automatskih upr.memorisanje.memorisanju.obrada upr.prikupljanje.pruza gradjanima tzv.stvari:racunarski primerene I racunarski ne primerene upr.te da bi upr.stranku. Komp. 39. 38. b. 37.akata ona se javlja u svojstvu javnopravnog subjekta. d.Moguce je razlikovati dve vrste upr.efekata koje proizvode.dokumentovanje.odlaze izvrsenje resenja.tehnol.radnje se moze reci da predstavljaju materijalne akte I radnje kojima upr.radnji: a.tako I razlicitosti prav.ugovori kao gradjansko pravni akti mogu biti kako jednostrani.a koji nemaju neposredno prav.prav.prinudne radnje.tako I dvostrani. c.tehn.to se materijalni akti upr.informacija koje su relevantne za resavanje date upr.ugovor imao biti na podrucju javnog prava.stvari.izvrsenje upr.ivrsenje upr.ono sto je ugovor na podrucju privatnog prava.primanje izjava i d.UPRAVNE RADNJE Pod materijalnim aktima uprave podrazumeva se ukupnost mnogobrojnih I pojedinacnih akata I radnji koje upr.posao koji sklapaju org.akt nije prav.akt u osnovi jednostrani akt.mogu nazvati I upr.radnje.UPRAVNI UGOVORI Za upr.saopstavanje. Za upr. mogucnost programiranja upr.suspenzivno dejstvo.prenosenju I prezentaciji odgovarjucih cinjenicnih I prav.akata prvenstveno je vezana za skraceni upr.postupak u oblastima kao sto su finansije.Racunarske primerene upr.akta I ugovora posledica kako razlicitosti parvnih rezima kojma su regulisani.UPRAVNI AKTI I KOMPJUTERSKA TEHNOLOGIJA Primena komp.drz. u procesu donosenja upravnih akata moze se sistematizovati u sledece oblasti: a.dejstvo.U slucaju kada je akt donet po sluzbenoj duznosti.statusom kao I pojedinac.masovnost I mogucnost formalizacije.pretrazivanje I obrada podataka o cinjenicama koje su pravno relevantne za odlucivanje u upr.akta ce zavisiti od same stranke.ekspertni sistem. Upotreba racunara se sastoji u prikupljanju.a imajuci u vidu da je takav akt nepovoljan po stranku. 7801 .stvari predstavljaju one upr.Pri donosenju upr.kod ovakvih upr.stvari koje odlikuje jednostavnost.stvari moze posluziti kao pomocno I tehnicko sredstvo za brzo I pouzdano pretarazivanje I prenos relevantnih podataka I informacija.Upr.se javlja u ulozi privatnopravne licnosti sasitim prav. Razlika izmedju upr.na podrucju gradjanskog prava.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->