UPRAVNO PRAVO

1.LJUDI U UPRAVI:PRETHODNA PITANJA
Preovladavajucu skupinu u upravnim organizacijama cine upravni sluzbenici,tj.ljudi koji obavljaju rad,intelektualni ili fizicki,u tim organizacijama kao svoje trajno I glavno zanimanje. Osim upravnih sluzbenika u upravnim su organizacijama zaposleni: -politicki funkcioneri,tj.ljudi koji sun a formalno utvrdjen nacin predtavnici politickih odlucujucih tijela,odnosno politicki pripadnici relevantnog sloja stanovnistva(biraca), a da im funkcija u konkratnoj upravnoj org.nije profesija,narocito: -clanovi predstavnicki skupstina, -clanovi odlucujucih kolegijalnih organa gradjana u upr. -funkcioneri koje neposredno biraju biraci. -Privremeni saradnici,tj.ljudi koji u upravnim org. rade privremeno bilo zato sto su potrebe org. za poslovima koje oni rade vremenski predvidljivo ogranicene,bilo zbog toga sto poslovi sto ih taki saradnici obavljaju po svojoj prirodi nemaju profesionalni karakter. Upravni se sluzbenici u sirem smislu dijele na: 1 drzavni sluzbenici,su osobe visoke,vise ili srednje strucne spreme u drz.tijelima,koji obavljaju poslove iz djelokruga tih tijela utvrdjene propisima. 2 namjestenici,su osobe srednje ili nize str spreme koji u drz.tijelima rade na pomocnotehnickim poslovima idr poslovima cije je obavljanje potrebno radi kvalitetnog obavljanja poslova iz djelikruga drz. Tijela.

2SLUZBENICKI SISTEMI
Sluzbenicki system je cjeloviti skup logocki povezanih kategorija u koje se radna mjesta,odnosno upravni sluzbenici razvrstavaju prema unaprijed utvrdjenim kriterijumima,a koje su temelj za njihovo nagradjivanje I okvir za kretanje u sluzbi.Sluzbenicki sistem obuhvata sistem klasifikacije,platni sistem isistem napredovanja. Svrha sluzbenickog sistema je da osigira maksimum srsishodnosti sa stanovista cjeline upr. org. I maksimum pravednosti prema pojedinom sluzbeniku.

3.NAPREDOVANJE U SLUZBI:OTVORNI I AUTOMATSKI SISTEM NAPREDOVNJA
Napredovanje,tj.postupno prelazenje na sve odgovornije polozaje na ljestvici radnih mjesta I postizanje sve povoljnije situacije sopsvenom razvrstavanju I u odgovarajucem stepenu plate. Napredovanja mozemo svesti na dvije osn. Grupe: 1 otvoreni sistem napredovanja u kojem sluzbenik napreduje najprije na temelju ocjene njegovih sposobnosti za odgovorniji polozaj,odnosno uslova za povoljnije sopstveno razvrstavanje,od strane pojedinaca ili tijela ovlasceni da donesu odg.odluke. 2 automatski sistem napredovanja u kojem sluzbenik napreduje prema odr objektivnim kriterijumima.Primljena njih je uglavnom nezavisna od volje pojedinaca ili tijela ovlascenih da donesu odg formalna rjesenja. Otvoreni je sistem napredovanja prilagodjeniji sistemu klasifikacija radnih mjesta,automatski sistemu klasifikacije sluzbenika. Svrha sistema napredovanja je s jedne strane da potakne sluzbenike na sto bolji radni ucinak I na vlastito usavrsavanje,a s druge,d aim pruzi sigurnost u pogledu njihivog napredovanja u sluzbi.U praksi se primjenjuju razlicite kombinacije oba sistema. Subjektivne ocjene odredjenih svojstava sluzbenika,tu se postavlja problem metode ocjenjivanja.Naime,kako postici optimalno zadovoljavanje dva,u poslednjoj liniji povezana zahtjeva:sto vece objektivnosti ocjene I sto vece ekonomicnosti procesa ocjenjivanja

4.KADROVSKA POLITIKA
Sistemsku djelatnost oko popunjavanja radnih mjesta u upr.org. sluzbenicima I stvaranja odg.uslova rada za njih,s dvostrukim ciljem postizanja maksimalne djelotvornosti org.,optimalnog razvoja I sopstvenog zadovoljstva ljudi koji u njoj rade,zovemo politikom osoblja(kadrovska politika). Politiku osoblja mozemo podijeliti na 3 osnovne grupe poslova: -posove u vezi s primanjem u sluzbu I razmjestajem sluzbenika na pojedina radna mjesta,

Ovlascivanje ili uskracivanje-Zabranjeno je povlascivanje ili uskracivanje drz.Postupak zbog povrede sluzbene obaveze I organi nadlezni za postupanje u tom postupku utvrdjuju se zakonom. 6.skupstine RCG.vlade RCG I ustavnog suda RCG.kvaliteta rada I ostvarenih rezultata rada.duznosti I odgovornosti staresina drzavnog organa I lice koje zasnovalo radni odnos imenovanjem.U vrsenju poslova drzavni sluzbenik nesme privatni interes stavljati ispred javnog interesa a vrsenje poslova koristiti za sticanje imovinske ili neimovinske koristi.zakonom I propisom.Drz.POJAM DRZAVNOG SLUZBENIKA U CRNOGORSKOM PRAVU Drzavni sluzbenik je lice koje je zasnovalo radni odnos u drzavnom organu.ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA U DRZAVNOM ORGANU U drz.sluzbenik ima pravo na napredovanje u sluzbi.efikasnu I svrsishodnu upotrebu javnih sredstava kojima upravlja ili koja koristi u radu.sluzbenika kandidatima su.organu moze da zasnuje radni odnos lice koje je: -je drzavljanin CG -je punoletno -je zdrastveno sposobno -ima propisanu skolsku spremu .sluzbenik ima pravo na sindikalno organizovanje u skladu sa opstim propisima o radu. Strucno usavrsavanje-Drz.Drz.Staresina drz.sluzbenik je obavezan da izbegne konflikt interesa. Napredovanje u sluzbi-Drz.sluzbenika I namestenika-Drz. Zastita prava drz.Namestenik vrsi administrativne.org.organa.U pogledu ostvarivanja odredjenih prava. Zakonitost I odgovornost-Drz.strucnost I efikasnost svog rada.organu ili trecem licu.sluzbenik moze.organa stara se o obezbedjenju uslova za strucno usavrsavanje drz.nacionalne. Sluzbenicka etika-Drz.utvrdjene nadleznosti drz.Odgovoran je za stetu koju svojim nezakonitim ili nepravilnim radom nanese drz.Drzavnim organom msatra se organ drzavne uprave.Ovaj kodeks utvrdjuje ministarstvo nadlezno za poslove uprave.obukom I pomoci u sopstvenoj izgradnji sluzbenika u suzbi.pripadnostima po polu ili na osnovu drugog razloga suprotno zakonom I ustavom utvrdjenim pravima I slobodama.drugi drzavni organ I sluzbe predsednika RCG.-poslovi u vezi sa struc.organa.strucne I dr poslove kojima se ostvaruju.odnosno postavljanjem u drzavnom organu. 7.kkoje zavisi od strucnih I radnih sposobnosti.propisima.sluzbenik ima prava koja su odredjena zakonom I dr.propisom nisu drugacije uredjena.po pribavljenom misljenju drzavnih sluzbenika.zakona.ustavom.Odgovoran je za zakonitost.rasne ili verske pripadnosti.sluzbenik pridrzava se Etickog kodeksa drzavnih sluzbenika I namestenika.a posebno zbog politicke.Niko ne sme vrsiti bilo kakav pritisak na drz. 5.sluzbenik ima pravo u postupku odlucivanja o pravima I obavezama na zastitu svojih prava.u skladu sa javnim interesom.koja ovim zakonom ili dr.pod uslovima utvrdjenim zakonom. Rasporedjivanje-Drz. Povreda sluzbene obaveze-Utvrdjuje se zakonom I dr.Drz.opstih akata I dr.sluzbenik zasniva radni odnos na osnovu javnog oglasavanja.sluzbenika da nesto cini ili ne cini suprotno propisima. -poslovi u vezi sa stvaranjem optimalnih uslova za rad sluzbenika u upr. Jednaka dostupnost-U zaposljavanju drz.propisa.biti rasporedjen na drugo radno mesto.PRAVA I OBAVEZE DRZAVNOG SLUZBENIKA I NAMESTENIKA Na drzavnog sluzbenika primenjuju se opsti propisi o radu u pogledu prava.sluzbenika u njegovim pravima.Odgovoran je za zakonitu. Sindikalno organizovanje-Drz.sluzbenik vrsi poslove na osnovu ustava.Drzavnim sluzebenikom se ne smatra poslanik I lice koje bira ili imenuje skupstina RCG.sluzbenika.racunovodstveno-finansiske I pomocno-tehnicke poslove cije je obavljanje potrebno za blagovremeno I kvalitetno vrsenje poslova iz delokruga drz.obaveze I odgovornosti.sluzbenik ima pravo I obavezu da se strucno usavrsava. Drzavni sluzbenik vrsi upravne.propisima. Politicka neutralnost I nepristrasnost-Drzavni sluzbenik vrsi poslove politicki neutralno I nepristrasno.pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta.

Provera sposobnosti vrsi se putem usmenog intervjua.organu pod uslovima utvrdjenim posebnim zakonom I medjunarodnim kovencijama.najmanje 5 god radnog iskustva I polozen strucni ispit. Postupak obavezne provere-Lice sa liste kandidata podlezu obaveznoj proveri sposobnosti za vrsenje poslova radnog mesta.RUKOVODECA RADNA MESTA Rukovodeca lica su: -u ministarstvu.ako je: -radno mesto utvrdjeno aktom o unutrasnoj organizaciji I sistematizaciji -radno mesto slobodno -drzavni organ za to obezbedio finansiska sredstva.organa ne izvrsi izbor izmedju kandidata sa liste za izbor duzan je da organ za upravljanje kadrovima obavesti o razlozima za takvu odluku.javni oglas se moze ponoviti.Javni oglas se objavljuje u skladu sa opstim propisima o radu.sluzbenika iz istog organa. Uslovi za rukovodeca lica-Rukovodece lice mora imati visoku skolsku spremu.U tom slucaju javni oglas se ponavlja.-nije osudjivano za krivicno delo koje ga cini nepodobnim za vrsenje sluzbe u drzavnom organu -ispunjava druge uslove utvrdjene zakonom I dugim propisima.Ukoliko staresina drz.organu moze se popuniti rasporedom drz. Lista za izbor-Organ za upravljanje kadrovima sacinjava listu za izbor kandidata koj su postigli zadovoljavajuce rezultate u postupku provere sposobnosti. Postupak imenovanja-Rukovodece lice zasniva radni odnos na osnovu javnog konkursa.pomocnik staresine slusbe.Ovaj postupak se moze obaviti putem provere u pisanom obliku.Oblik I nacin provere sposobnosti utvrdjuje organ za upravljanje kadrovima. Rukovodeca lica u dr.sacinjava listu kandidata koji ispunjavaju uslove konkursa.Organ za upravljanje kadrovima.popuna se moze izvsiti preuzimanje drz.Postupak provere sposobnosti moze se obaviti u vise faza u kojima se broj kandidata postepeno smanjuje.JAVNI KONKURS I ODLUKA O IZBORU DRZAVNIH SLUZBENIKA Javni oglas sprovodi organ uprave nadlezan za upravljanje kadrovima.Javni oglas obavezno sadrzi: -naziv drzavnog organa I mesto vrsenja poslova -naziv radnog mesta.odnosno o organizaciji sluzbe.organa putem internog oglasa.Rok za podnosenje prijava na javni oglas nemoze biti kraci od 8 ni duzi od 15 dana od dana objavljivanja javnog oglasa.Drugi uslovi za rukovodeca lica utvrdjuju se aktom o unutrasnjoj organizaciji I sistematizaciji.pomocnik staresine orrgana uprave -u sluzbi koju obrazuje vlada. -uslove za zasnivanje radnog odnosa -dokaze koje kandidat mora priloziti uz prijavu -rok I adresu za obavestavanje o prijavi -ime lica koje daje informacije u postupku javnog oglasa.Lista kadidata .Kada se u postupku provere sposobnosti ustanovi da niko od kandidata nije postigao zadovoljavajuce rezultate.1 ovog cl. Strani drzavljani ili lice bez drzavljanstva moze da zasnuje radni odnos u drz.kojem obavezno prisustvuje staresina drzavnog organa u kome se zasniva radni odnos.Uslove I postupak sprovodjenja internog oglasa utvrdjuje vlada RCG na predlog ministarstva nadleznog za poslove uprva. 9.sluzbenika iz drugog drz.na osnovu prijava.Odluka o zasnivanju radnog odnosa moze se doneti. 10. Organ za upravljanje kadrovima.usmenim intervjuom ili na drugi nacin.O izboru odlucuje staresina drzavnog organa.INTERNO TRZISTE RADA-INTERNI KONKURS Radno mesto u drz. Odluka o izboru drzavnog sluzbenika-Lista za izbor dostavlja se staresini drzavnog organa.na osnovu prijava sacinjava listu kandidata koji ispunjavaju uslove oglasa.Ako se radno mesto ne popuni na nacin iz st.sekretar ministarstva I pomocnik ministra -u organu uprave.drzavnim organima I sluzbama odredjuju se propisom o osnivanju organa. 8.

sluzbenika u pravosudnim organima.visoka skolska sprema I najmanje 8 god.I to : 1.radnog iskustva.organa ne predlozi za imenovanje.Zvanje se stice zasnivanjem radnog odnosa.visoka skolska sprema I najmanje 4 god.odnosno o organizaciji sluzbe.radnog iskustva.carinske poslove I dr.radnog iskustva.obezbedjenja pritvorenih I osudjenih lica. 3.ZVANJA DRUZAVNIH SLUZBENIKA I NAMESTENIKA Drz.Staresina organa postavlja glavnog inspektora.radnog iskustva. -visi namestenik III.Ovo resenje u dugom drzavnom organu donosi organ. Razresenje rukovodeceg lica-Rukovodece lice se razresava: -ako to samo zahteva -ako dva puta u toku mandata dobije ocenu rada ³nezadovoljava´ u skladu sa ovim zakonom -istekom mandata -prestankom radnog odnosa.sluzbenik vrsi poslove u odredjenom zvanju.odnosno lice ovlasceno propisom o osnivanju organa.-samostalni savetnik II.Ako staresina drz.visa skolska sprema I najmanje 1 god. -savetnik III.organima koji vrse poslove diplomatije.Treci razred: -namestenik I.U tom slucaju knkurs se ponavlja.radnog iskustva.ove poslove utvrdjuje vlada.uz saglasnost vlade.na period od 4 god.policije.zvanje drz.odnosno postavlja na period od 5 god I po isteku tog roka moze biti ponovo imenovano.Treci razred: -savetnik I. Staresina prgana postavlja sluzbenika u zvanje inspektora na period od 4 god.radnog iskustva. 3. -samostalni savetnik I. -visi namestenik II. -samostalni namestenik II. -savetnik II.visa skolska sprema I najmannje 4 god.visoka skolska sprema I najmanje 2 god.visoka skolska sprema I najmanje 4 god radnog iskustva.Rukovodece lice imenuje se. -visi savetnik II.visoka skolska sprema I najmanje 3 god.radnog iskustva.donosi vlada.radnog iskustva.radnog iskustva. -namestenik II.visoka skolska sprema I najmanje 6 god.glavni inspector I glavno ovlasceno sluzbeno lice.kada je to zbog prirode poslova neophodno.Prvi razred: -samostalni namestenik I. -visi savetnik III. . Imenovanje I postavljenje-Resenje o imenovanju.visoka skolska sprema I najmanje 10 god radnog iskustva.uprave I sluzbi koju osniva vlada.propisom kada je tozakonom odredjeno.visoka skolska sprema I najmanje 1 god.visoka skolska sprema I najmanje 3 god.radnog iskustva.inspector III i ovlasceno sluzbeno lice III.radnog iskustva.radnog iskustva.postavljenu I razreseenju rukovodeceg lica u organu drz.na predlog staresine organa drzavne uprave.inspector I i ovlasceno sluzbeno lice I. -samostalni savetnik III.visa skolska sprema I najmanje 4 god. -samostalni namestenik III.Propisom o osnivanju sluzbe mogu se utvrditi I dr.visoka skolska sprema I najmanje 8 godina radnog iskustva. Zvanja namestenika I uslovi-rasporedjuju seu pet razreda: 1.radnog iskustva.zvanja .visa skolska sprema I najmanje 8 god.inspector II i ovlasceno sluzbeno lise II.mogu se utvrditi zakonom ili dr.odnosno postavljenje.Drugi razred: -visi savetnik I.poslove sa posebnim ovlascenjimai obavezam. Posebna zvanja-izuzetno.visa skolska sprema I najmanje 8 god.odnosno sluzbe.dostavlja se staresini drzavnog organa radi utvrdjivanja predloga za imenovanje.visoka skolska sprema I najmanje 2 god.Drugi razred: -visi namestenik I.Zvanjem drz.Prvi razred: -savetnik staresine. 2.radnogiskustva. 2.Upostupku sprovodjenja javnog konkursa primenjuju se odredbe ovog zakona koje uredjuju javni odnos.odnosno postavljeno.visoka skolska sprema I najmanje 4 god radnog iskustva.odnosno postavljenje lice sa liste kadidata duzan je da organ za upravljanje kadrovima obvesti o razlozima za takvu odluku.visoka skolska sprema I najamanje 1 god. 11.sluzbenika rasporedjuju se u 3 razreda.

Tezi su: 1.LAKSI I TEZI DISCIPLINSKI PREKRAJI I DISCIPLINSKE MJERE Disciplniski prekrsaju mogu biti laksi I tezi.srednja skolska sprema I najmanje 3 god.Izuzetno.zloupotreba sluzbenog polozaja 5.a najduze 5 god od prestanka sluzbe.osnovna skola.radnog iskustva.Drz.Obaveza cuvanja sluzbene tajne traje I po prestanku radnog odnosa.dolazak na posao u napitom stanju.opijanje u toku rad ili koriscenje opojnih droga 9.neuredno cuvanje sluzbenih spisa ili podataka 3.povreda radnih obaveza koje su propisima.ko se radi o podacima bez kojih nije moguce utvrditi cinjenicno stanje I donijeti zakonitu odluku.publicisticku djelatnos kao I poslove za kulturno umjetnicke.radnog iskustva.srednja skolska sprema I najmanje 1 god.prekrsaji. Drz.odbijanje drzavnog sluzbenika I zaposlenog da izvrsava radne obaveze I duznosti 3.neizvrsavanje ili nesavesno.ponavljanje laksih disc.odnosno oznake sa licnim imenom 5. 4.organa moze drz.sluzbene ili dr. 14.davanje netacnih podataka koji su od uticaja za donosenje odluke 10.sluzbenik moze bez posebne dozvole vrsiti naucno-istrazivacki I pedagoski rad.radnog iskustva. 13.bez obzira na nacin na koji je saznao.-namestenik III.povreda propisa o konfliktu interesa 13.nezakonito raspolaganje sredstvima 4.DISCIPLINSKI POSTUPAK .radnog iskustva. 12.nenosenje slzubenog odela.radnja na poslu ili u vezi sa poslom sa obilezjima krivicnog djela koja se goni po sluzbenoj duznosti 14.neobavestavanje o propustima u vezi sa zastitom na radu 6.Peti razred: -namestenik.neblagovremeno ili nemarno vrsenje suzbenih obaveza 2. -namestenik VI.povreda radnih obaveza koja ima teze posledice za stranke ili drzavni organ 12.sluzbenik u vrsenju poslova ne smije primate poklone vece vrijednosti.SLUZBENA TAJNA Drz.prekrsaja 11. -koji su stetni za ugled organa.srednja skolska sprema I najmanje 2 god.neopravdano izostajanje sa posla do dva radna dana u toku jedne godine 4. -koji su od uticaja na nepristrasnost obavljanja njegovih poslov.shodno propisima o konfliktu interesa.odavanje poslovne. Zvanje namestenika moze da sadrzi I zanimanje namestenika.oosloboditi obaveze cuvanja sluzbene tajne u sudskom ili upravnom postupku.visa skolska sprema I najmanje 1 god.nedolazak na posao u odredjeno vreme I odlazak sa posla pre isteka radnog vremena 2.sportske humanitarne I druge slizce organizacije.sluzbenik obavezan je da cuva sluzbenu tajnu utvrdjenu zakonom ili drugim propisom.odnosno etickim kodeksom drzavnih sluzbenika utvrdjeni kao laksi disc.KONFLIKT INTERESA Drz.propisima 6. -u kojima je moguca zloupotreba informacija koje nijesu javno dostupne.tajne utvrdjene zakonom ili dr.sluzbenika. 5.nasilnicko ili uvredljivo ponasanje u odnosu prema strankama ili saradnicima na poslu 8.Cetvrti razred: -namestenik IV.obaveze cuvanja sluzbene tajne moze trajati I duze kada je to odredjeno zakonom. Laksi su: 1.povreda radnih obaveza koje su propisima utvrdjene kao tezi disciplinski prekrsaji. 15. Staresina drz.izrazavanje politickih uverenja u vrsenju poslova 7.sluzbenik ne smije da vrsi poslove: -koji mogu da izazovu sukob izmedju javnog interesa I njegovih privatnih interesa. -namestenik V.

Trece lice moze traziti naknadu stete I od onog ko je prouzrokovao stetu ako je steta naneta namerno.prekrsaja.Drz.a za srednju skolsku spremu traje 6 meseci. Postupak ostvarivanja materijalne odgovornosti-U postupku odlucivanja materijalne odgovornosti za stetu drzavnog sluzbenika.moze napredovati ako: -ispunjava propisane uslove za vise zvanje -dobije odgovarajucu ocenu rada.namerno ili iz krajenje nepaznje prouzrokovao drzavnom organu.Ocenjivanje radaRadne I strucne sposobnosti Ocenjivanje rada drz.napreduje u vise zvanje u okviru istog razreda.sluzbenik napreduje u pocetno zvanje u okviru viseg rareda u slucaju kada u periodu od 5 god pet puta dobije ocenu ³odlican´.sluzbenik moze napredovati u pocetno zvanje u okviru viseg razreda ako ispunjava uslove iz st.preko advokata. Drz.zastupnika ili predstavnika sindikata.primenjuju se odredbe ovog zakona koje uredjuju disc. Napredovanje u visi platni razred-Drz.postupku.PRIPRAVNICI Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u drzavnom organu radi osposobljavanja za samostalno vrsenje poslova.sluzbenika vrsi se u cilju pracenja njegovog rada I pravilnog odlucivanja o njegovom napredovanju.sluzbenik.sluzbenik. 16.postupak.ako je steta nastala zbog disc.sluzbenika vrsi se u odnosu na: -postignute rezultate rada -samostalnost I kreativnost u vrsenju poslova -ostvarenu saradnju sa strankama I saradnicima na poslu. RCG odgovara za stetu koju drzavni sluzbenik.sluzbenik napreduje u visi platni razred. U slucaju kada rukovodece lice dva puta u toku mandata dobije ocenu ³nezadovoljava´ staresina organa pokrece postupak za njegovo resenje.ODGOVORNOST DRZAVNIH SLUZBENIKA Materijalna odgovornost-Drz.sluzbenik napreduje jedan steepen vise zvanje u okviru istog razreda u slucaju kada u periodu od 5 godina 5 puta dobije najmanje ocenu ³dobar´ili kada 3 puta uzastopno dobije ocenu ³odlican´.samo izuzetno u pocetno zvanje u okviru viseg razreda pod uslovima utvrdjenim ovim zakonom. Period napredovanja I ocena potrebna za napredovanje-Drz. .sluzbenik napreduje u visi platni razred pod uslovima utvrdjenim ovim zakonom. Pripravnik se osposobljava po programu koji utvrdjuje organ za upravljanje kadrovima. Ocenjivanje rada drz. Napredovanje u vise zvanje-Drz.i ako se poslovi njegovog radnog mesta mogu vrsiti u tom zvanju.materijalno je odgovoran za stetu koju je na radu ili u vezi sa radom protiv pravno. Drz.ako u periodu od 3 godine za svoj rad dobije 3 puta ocenu ³dobar´ili 2 puta ocenu ³odlican´.moze se braniti sam.U disciplinskom postupku se mora odrzati rasprava na kojoj drzavni sluzbenik ima pravo na odbranu.na radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trecem licu. 17. Ocjene rada rukovodecih lica su: -³zadovoljava´ I -³nezadovoljava´. Drz. O naknadi stete moze se odlucivati I u disc. U disciplinskom postupku primenjuju se odredbe zakona kojim se uredjuje opsti upravni postupak za pitanja koja nijesu uredjena ovim zakonom. 18.sluzbenik. Pripravnicki staz za visoku I visu skolsku spremu traje najmanje 12 meseci.U postupku razresenja obavezno se pribavlja izjasnjene rukovodeceg lica.Napredovanje Drz.sluzbenik.OCENJIVANJE I NAPREDOVANJE (KARIJERA)DRZAVNIH SLUZBENIKA 1.1 ovog cl. 2.

u skladu sa opstim propisima o radu.od kojih je jedan clan predstavnik sindikata. Prestanak radnog odnosa zbog strucnog ispita-Drz. Predsednika I clanove Komisije za zalbe imenuje I razresava Vlada. U slucaju st. Prestanak radnog odnosa po sili zakona-Radni odnos drz.i ne mogu biti ponovo imeovani.u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke.primljen ili zavrsetkom posla za cije je izvrsenje zanovao radni odnos na odredjeno vreme. Prestanak radnog odnosa sporazumom-Radni odnos moze prestati na osnovu pisanog sporazuma drz. Rad Komisije-u postupku odlucivanja po zalbi.I staresine drz.moze pokrenuti spor pred nadleznim osnovnim sudom.moze pokrenuti upravni spor.pre istekamandata.Komisija za zalbe primenjuje Zakon o opstem upravnom postupku.pored slucajeva predvidjenih opstim propisima o radu.kad bude imenovan. 20. O zalbi protiv zakljucka o privremenom udaljenju sa radnog mesta Komisija za zalbe odlucuje u roku od 5 dana od dana prijema zalbe.Izvestaj se dostavlja I ministarstvu nadleznom za poslove uprave.nema pravo na sudsku zastitu.organa. O zalbi Komisija za zalbe mora odluciti najkasnije u roku od 15 dana od dana podnosenja zalbe. Na odluku Komisije za zalbe povodom zalbe na zakljucak o privremenom udaljenju sa radnog mesta drz. Predsednik I clanovi Komisije za zalbe imenuju se na period od 4 god.sluzbeniku prestaje radni odnos istekom roka u kome je bio obavezan da polozi strucni ispit.sluzbenika.osim u slucaju kada se radi o sporu povodom zasnivanja radnog odnosa.organa. 22.1 ovog cl. Sporazumom se utvrdjuje dan prestanka radnog odnosa. Komisija za zalbe duzna je da jednom godisnje Vladi podnese izvestaj o radu. odlucuje Komisija za zalbe. Postupak po tuzbi je hitan.ZASTITA PRAVA DRZAVNIH SLUZBENIKA-KOMISIJA ZA ZALBE.odnosno postavljen na duznost koja je prema propisima nespojiva sa drz.POJAM I VRSTE AKATA UPRAVE . Predsednik I clan Komisije za zalbe moze se razresiti.na predlog ministrstva nadleznog za poslove uprave. Nacin rada Komisije za zalbe uredjuje se poslovnikom Komisije. 2.sluzbenik.sluzbenika.Sudska zastita-protiv odluke Komisije za zalbe drz.PRESTANAK RADNOG ODNOSA Prestanak radnog odnosa na odredjeno vreme-Radni odnos na odredjeno vreme prestaje itekom vremena na koje je drzavni sluzbenik. Ulozena tuzba ne odlaze izvrsenje odluke Komisije za zalbe.sluzbom I u drugm slucajevima predvidjenim ovim zakonom.radnog iskustva. Imenovanje I razresenje Komisije-Komisija za zalbe ima predsednikai 6 clanova. Za predsenika I clana Komisije za zalbe moze se imenovati lice koje je diplomirani pravnik I ima najmanje 5 god.sluzbenik. Na odluku Komisije za zalbe povodom zalbe na resenje o naknadi stete drzavni sluzbenik.19.sluzbeniku prestaje po sili zakona.a radni odnos je zasnovao pod uslovom da strucni ispit polozi. Prestanak radnog odnosa na osnovu otkaza-Radni odnos moze prestati na osnovu otkaza staresine drz. Zalba se podnosi u roku od 8 dana od dana prijema odluke.sluzbeniku radni odnos prestaje ako u odredjenom roku ne polozi strucni ispit.drz.SUDSKA ZASTITA 2.ako ovim zakonom nije drukcije odredjeno.Komisija za zalbeNadleznost komisije Po zalbi protiv odluke o pravima I obavezama iz rada I po osnovu rada drz.ako to sam zatrazi ili ako poslove ne vrsi uredni I savesno.

Pravilnikom se razradjuju pojedine odredbe zakona I propisa vlade radi njihovog izvrsavanja.postojece opste pravne situacije koje iz njih proizilaze.naredba I upustvo.Normtativne akte donose skupstina I vlada. Strucno upustvo sadrzi pravila za strucno organizovanje sluzbe I za strucni rad zaposlenih u organima drz. Osnovno obilezje akata uprave je to sto ih donosi uprava kada je to zakonom I dr.uprave.POJAM I OBELEZJA UPRAVNOG AKTA Upravni akti su osnovna vrsta pojedinacnih pravnih akata koje u vrsenju upravne delatnosti donosi uprava. 24.propisa naredjuje ili zabranjuje postupanje u odr.samo kada su za to ovlasceni.uprave I dr.sud u upravnom sporu ne odlucuje samo ozakonitosti upravnog akta.Podela akata uprave pociva na razlikovanju pravnih akata od materijalnih akata I njihovoj daljoj klasifikaciji prema razlicitim standardima.propisa.UPRAVNI PROPISI Su opsti pravni akti koje kao normativne akte donosi uprava.sup o svojoj sadrzini akti-pravila. 23.uprave u primenjuvanju zzakona kojima se obezbedjuje uspesno izvrsavanje poslova. Objasnjenjem se daje misljenje koje se odnosi na primenu pojedinih odredaba zakona I dr.situaciji koja ima opsti znacaj.ustanova I dr.propisima odredjeno.Akti uprave su svi pravni akti I materijalne radnje koje uprava donosi ili preduzima u vrsenju upravne delatnosti.kada vrse poverene poslove drz. Prema nasim propisima u normativne podzakonske opste akte koje mogu donositi organi uprave spdaju:pravilnik.Prema nasem zakonu o upravnom sporu.slucaj I odr.uprave u izvrsavanju pojedinih odredaba zakona I dr.Pravni akti uprave su izjave vlja organa uprave kojima se zeli proizvesti neko pravno dejstvo. Pravni poredak. Upravni akt je akt koim drz. Primena nacela zakonitosti u pravnoj drzavi podrazumeva da se upravnim aktom primennjuje zakon na pojedinacan slucaj.U vrsenju upravne delatnosti. Uputstvom se propisuje nacin rada I vrsenje poslova org. .zakona I dr.Zakon se moze neposredno izvrsiti tek nakon donosenja upravnog akta.organ ili organizacija koja raspolaze javnim ovlascenjima resava u nekom pravu.uprave.pojedinca ili pravnog lica u kakvoj upravnoj stvari.Njih donosi funkcioner koji rukovodi organom drz.Pojedinacni pravni akti su akti kojima se propisuje neko pojedinacno I konkretno pravilo za odr.odnosno ukidaju. Obaveznom instrukcijom uredjuju se obavezna pravila u nacinu rad I postupanju organa.a mogu ih donositi I organi uprave.obavezi ili pravnom interesu odr.organizacija.Prema situaciji koju regulisu pravni akti se dalje dele na opste I pojedinacne.Ovim aktim se stvaraju nove ili menjaju.To su akti kojima se propisuje neko opste I apstraktno pravilo za neodredjen broj slucajeva I neodredjen broj lica.drz.kao I preduzeca.I pravni akti uprave se mogu dalje deliti na opste pravne akte uprave (normativni akti uprave nazivaju se upravni propisi) I pojedinacne pravne akte uprave (najznacajniji su upravni akti I upravni ugovori).ustanova I dr.to I materijalni akti uprave obuhvataju brojne I raznovrsne materijalne radnje uprave. Pravni akti-su izjave volje ucinjene sa namerom da se proizvedu odredjeni pozitivni ili negativni pravni efekti.kao I preduzeca.osim pravnih. Naredbom se radi izvrsavanja pojedinih odredaba.lice.uprava donosi I ivrsi brojne I razlicite akte I radnje koji se razlikuju kako po vrsti I oblicima.obuhvata I materijalne akte. Normativni akti-ili akti opsteg karaktera.uprave.Oni mogu donositi I obavezne instrukcije I strucna upustva I davati objasnjenja.propisa.tako I po pravnoj prirodi.vec I o zakonitosti drugog pojedinacnog akta kada je to zakonom odredjeno.odnosno ljudske materijalne radnje.organima I organizacijama koje vrse poverene poslove drz.organizacija kada vrse poverene poslove drz.koje se nazivaju upravne radnje.donose ih gunkcioneri sporazumno ako sun a to ovlasceni zakonom.

Upravna stvar proizilazi iz okolnosti da se upravni akti izdaju povodom donosenja upravnih odluka. c.ali ne samo u pojedinacnom slucaju.odnosno pravilo da upr.I to: a.ostvarivanju prav.Konkretno pravo ili obaveza se realizuje donosenjem upravnog akta. Jednostranost ukazuje na to das u upravni akti rezultat izjave volje jednog subjekta.bilo da ih ukida. U sirem smislu upravna stvar se odnosi na svako upravno odlucivanje pre svega.odnosno da je normativna sadrzina akta iskljucivo stvar njegovog donosioca.U uzem smislu upravna stvar predstavlja pravnu situaciju u kojoj se resava o: a.akata uprave na akte vlasti I na akte poslovanja .Ona nuzno ne podrazumeva autoritativnost.upr.s tim sto akti vlasti podlezu pravnom rezimu upravnog prava.Ponekad se autoritativnost izjednacava sa jednostranoscu. b. Autoritativnost.Izvrsenost onih upravnih akata kojima je priznato neko pravo nema obelezja prinudnog izvrsenja se javlja kao proceduralna situacija na osnovu koje lice kome je priznato neko pravo moze da pristupi njegovoj realizaciji.utvrdjivanju neke obaveze ili.Bitno je da li izjavljena volja utice na uoblicavanje normativne sadrzine upravnog akta kojim se regulise upravni pravni odnos.vec I u okviru zakonom utvrdjenih ovlascenja.zajednice.Podrazumeva I mogucnost sudske zastite u sluc.interesa nekog lica u pojedinacnom slucaju.ili b.tj.odnosno da su nezakonitim upr.akt mora biti donet ne samo na osn.Zahtev se moze podneti samo protiv upravnog akta.Odluka u upravnom aktu neposredno proizvodi pravna dejstva na pojedinacne pravne situacije.Upravna stvar nije izricito zakonski definisana ali se na osnovu ustavnih I zakonskih tekstova na posredan nacin upravna stvar moze odrediti kao ona stvar.zakona.konkretnu pravnu situaciju.vec jednokratna I neponovljiva. Konkretnost proizilazi iz okolnosti da se upravni akt odnosi na odr. Odlucivanje u pojednicanom slucaju moze imati dva potpuno razlicita modaliteta. Pravno dejstvo proizilazi iz okolnosti da upravni akt proizvodi neposredne promene u odnosu na pravni poredak.odlucivanje o priznavanju prava.obavezama ili pravnim interesima pojedinaca ili prav.aktom povredjena neka njegova prava. Prema nasim zakonima za upravnu stvar bitno je da se radi o pravnom I konkretnom odlucivanju u pojedinacnom slucaju.ili kada uprava .akti se moraju doneti u posebnom postupku koji je propisan zakonom.Da bi se obezbedila zasnovanost na zakonu.da neko lice smatra da je upr.a akti poslovanja podlazu rezimu gradj.akta moguce samo ukoliko postoji zakonski osnov za to.odlucivanje o utvrdjivanju obaveze neke stranke.akti u trenutku donosenja su zakoniti.Ova situacija nije trajna I ponovljiva.Karakteristicna je za one upravne akte kojima se utvrdjuje neka obaveza.Sudska kontrola uprave na nivou SCG ostvaruje seu posebnom postupku za odlucivanje o zahtevu za ocenu zakonitosti konacnih upravnih akata institucija drz.bilo da ih menja.dok autoritativnost obavezno podrazumeva I jednostranst. Upravne stvari su konkretne pravne situacije koje se resavaju u upravnom postupku putem upravnih akata I one cine glavni predmet upravnog postupka.Svi upr.bilo da ih uspostavlja.obavezama I pravnim interesima.licna stanja gradjana.Broj subjekata kkoji ucestvuju u donosenju jednog akta nije bitan.akt koji se odnosi na njega nezakonit.u kojoj se resava o pravima.priznavanju nekog prava ili. Moze se izvrsiti podela pojedinacnih prav.Postoji ne samo kada se odlucuje o pravima.lica u pojedinacnom slucaju. Izvrsnost proizilazi iz okolnosti da se upravni akt kojim se utvrdjuju obaveze za stranku mmogu prinudno izvrsiti. Jednostranost postoji kada jedna strana u pravnom odnosu odredjuje prava I obaveze druge strane.Znaci primenu principa zakonitosti u donosenju upr.prava.vec I u onim situacijama koje su vezane za tzv.akata.Jednostranost oznacava situaciju u kojoj jedna strana u pravnom odnosu odredjuje prava I obaveze druge strane.bitno obilezje upravnog akta.podrazumeva da se vrsenje upravne delatnosti svodi na vrsenje upravne vlasti. Zasnovanost na zakonu ±proizilazi iz okolnosti da je donosenje upr.pravna situacija.

akt proizvodi u prav.Oni se donose po sluzbenoj duznosti I po zahtevu stranke.Jer se njihovo dejstvo proteze vremenski u proslost sve do trenutka kada su de factio ispunjeni uslovi predvidjeni zakonom. Donosilac upravnog akta proizilazi iz okolnosti da upravni akt moze doneti samo ovlasceni donosilac.akata imaju samo drz.Mogu se donositi samo povodom zahteva stanke. .Mogu da budu konstitutivni I deklarativni.u slucaju da donosilac upr.Oni se samo donose po sluzbenoj duznosti. 5.KONSTITUTIVNI I DEKLARATIVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od okolnosti da li se upr.niti se namecu neke obaveze. 6. Upravni akt je pojedinacni pravni akt uprave sa neposrednim pravnim dejstvom kojim se.Donose se kako po zahtevu stranke.njima se niti sticu neka prava.situaciju. 3. Vrste konstitutivnih upr. Konstitutivni upravni akt je upr.situacije b.utvdjuje neka obaveza 25.Ova promena moze da ima nekoliko modaliteta: a.akata: 1.u konkretnom slucaju. 26.Ovlascenje za donosenje upr.drz.da je njime odbijen zahtev stranke.formalni I neformalni.ima uzeti da upr.poretku il se upr. 8.akt koji sam po sebi ne stvara novu prav.pogresni upravni akti.u svim slucajevima kada uprava donosi ili preduzima svoje odluke.Pozitivni upravni akt je upravni akt kojim se proizvodi neka promena u prav.situacije.Vremski deluju od trenutaka donosenja pa za ubuduce.vezani I slobodni.upravni akti koji se donose po sluzbenoj duznosti I upravni akti koji se donose po zahtevu stranke.upravni akti u formi resenja I upravni akti u frmi zakljucka i 9.situacije c.pre svega org.Imaju tzv.poretku.Negativan je onaj upr. Deklarativni upravni akt je upr. Cutanje uprave je pravna konstrukcija na osnvu koje se.akt koji sam po sebi ne stvara novu pravnu situaciju.Uvek su deklarativni.povratno dejstvo.na osnovu zakona:ili a.ukidanje postojece prav.trajni I trenutni.POZITIVNI I NEGATIVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od pravnog dejstva koje upr. 27.poretku. 2.menjanje postojece prav.akt donet I da je negativan.uprave.konstitutivni I deklarativni.tako I sluzbenoj duznosti.organi koji su zakonom ovalsceni da resavaju u upravnim stavrima.akt negativan jer se njime odbija zahtev stranke.situacija.pozitivni I negativni.Samo oni mogu steci svojstvo pravosnaznosti.priznaje neko pravo ili b.akta povodom zahteva stranke ne donese nikakav akt.donosi svoje propise.aktom samo konstauje postojanje nekog stanja.akt iz kojeg izvire namera odrzavanja postojeceg stanja. Negativni upravni akt je upravni akt kojim se odbija promena u prav.akt koji u stvari ne postoji I b.fikciju da je doneti upr.vec samo konstatuje ispunjenje zakonskih uslova da je nastala nova prav.Vremenski deluju od trenutka kada su ispunjeni uslovi predvidjeni zakonom.VRSTE UPRAVNIH AKATA Mogu se razlikovati sl.jednostavni I slozeni.aktom stvara novo stanje u prav.situaciju.poretku.vrste upr. 4.Postoji u svim vidovima aktivnosti uprave.organi.akte ili radnje. 7.akta sadrzi u sebi: a.stvaranje nove prav.akata: Prema modalitetu promene koje izazivaju u pravnom poretku.da je doneti upr.mogu se razlikovati konstitutivni upr.Cutanje uprave o postojanju negativnog upr.ali I dr. tj.akti koji stvaraju od konstitutivnik koji menjaju I oni koji ukidaju neku prav.

posledice kao I oni kojima se utvrdj. 28.akata. Nepostovanje pravila o donosenju zbirnih upr.akti u kojima lica na koje se odnose nisu unapred konkretno odredjena.Donosenjem slobodnih upr.ali koja sup o nekom osnovu odrediva. Slobodni upr.akt koji donosi jedan ovlasceni donosilac.prav.Prema tome da li izazivaju poviljne ili nepovoljne pravne posledice u odnosu na stranku konstitutivni upr.drzavi nije apsolutno slobodno.dok su slobodni upr. Vezani upr.akti kod kojih je doslo do pogresne primene slobodne ocene nazivaju se necelishodni upr.Moze nastati I tako sto jedan organ donosi akt. 2. Zbirni upr. 29.akti kojima se priznaju sposobnosti ili svojstva.akti mogu biti favorabilni ili onerozni.akt je upr.Sadrzina upr.a dr.akt kod cijeg donosenja postoji sloboda u proceni da li akt treba doneti ili ne.akt kod kojeg je zakonom unapred odredjeno kada se ima doneti I kakava mora biti njegova sadrzina.pravno vezane delove.akti kojima se priznaju prava I obaveze.u kom slucaju upr.akt je upr.akata: Prema sadrzini mogu se razlikovati oni kojima se utvrdj.donosilac mora imati ovlascenje za donosenje slobodnih upr.Karakteristicno je da svi ucesnici u njegovom donosenju zele isti prav.Mesoviti upr.u kom slucaju prvi ne moze pristupiti donosenju upr.ovlascenje slobodnih upr.akta moze biti propisana zakonom ili se moze ostaviti donosiocu das am odredi sadrzinu prema sopstevenom nahodjenju.akta ukoliko nije prethodno pribavio saglasnost drugog.akta moze biti propisana zakonom ili se moze ostaviti donosiocu da sam oceni kada ce akt biti doneti.kao I to da bez obzira koliko subjekata ucestvuje u donosenju zbirnog upr.pri donosenju akata po slobodnoj oceni ne sme se prekoraciti ovlascenje za donosenje takvih akata I 5.kakava ce biti njegova sadrzina.Zbirni upr.akti moraju se doneti u zakonom propisanom postupku. Tzv.akti.Moze nastati tako sto jedan org. Prema sadrzini mogu biti naredjenja.Bitno je da se misljenje dr.odnosi.org.Svaki slobodni upr. Vezani upr. Jednostavni upr. Slobodni upr.akata smatra se tezom povredom zakonitosti.akata uvek je prav.akata ne sme biti upotrebljeno suprotno cilju zbog kojeg je to ovlascenje dato.naknadno daje saglasnost. .cinjenice koje imaju prav.akta.generalni upr.slobodni upr.akta.trazi.VEZANI I SLOBODNI UPRAVNI AKTI Inicijativa za donosenje upr.akt moze biti donet tako sto jedan organ predlaze izdavanje upr.akt je donosilac zakonom ovlascen da po svojoj slobodnoj oceni u konkretnom slucaju odredi da li ce uopste doneti upr.efekat.Inicijativa za njegovo donosenje I njegova sadrzina strogo su odredjene zakonom.potvrda ili odobrenje nije dato.akt.odnosno koliko je subjekata ucestvovalo u resavanju konkretne upravne stvari.akt.Njihovo donosenje u prav. 4.JEDNOSTAVNI I ZBIRNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od okolnosti koliko je ovlascenih subjekata ucestvovalo u donosenju konkretnog upravnog akta. 3.ako ga donese.akt predstavlja upr.a drugi ga izdaje.akti.Dva organa mogu zajednicki izdati jedan upr.akt ne moze stupiti na snagu ako saglasnost.donosi akt tek nakon pribavljanja prethodne saglasnosti odd r.akt-akt u cijem donosenju ucestvuju dva ili vise ovlascenih donosilaca.organa.Naredjenjima se izdaju konkretne zapovesti da se nesto cini ili konkretne zabrane da se nesto ne sme ciniti« Vrste deklarativnih upr.akti uvek I konstitutivni upr.akt ima I tzv.akti su upr. za sta je predvidjena mogucnost upotrebe vanrednog pravnog sredstva.akti su najcesce istovremeno I deklarativni.potvrdu ili odobrenje.akata mora se postovati forma akta.vezano sledecim momentima: 1.pri donosenju slobodnih upr.uvek se odredjuje jedan od njih koji se formalno ima smatrati donosiocem tog akta.

ali koja je suprotna javnom interesu.Opste je pravilo da se nedostaci upr.bilo tako sto ce se nacinjena greska ispraviti.Protivpravnost moze biti dvojaka-moze biti neposredna I posredna.Ove greske se najcesce javljaju kao greske u pisanju I racunanju.Pravna greska moze se javiti u vidu neposredne I posredne povrede zakona.akti u trenutku njihovog donosenja prav.Ispravljanje se moze izvrsiti putem stavljanja tzv.akata:nezakoniti I necelishodni upr.30.sto znaci da necelishodni upravni akt moze biti zakonit.Pravna situacija se mora sanirati.jezicki ne razgovetan.POGRESNI UPRAVNI AKTI Pravno defektni-sadrze neki nedostatak.Razlikuju se 2 vrste p.Nedostatak faktickog-tehnickog karaktera znaci da postoji greska u izjavljenoj volji.Njegov nedostatak je u tome sto sadrzi gresku u samoj volji.koji je pocepan.akata. Necelishodan upravni akt je onaj koji sadrzi pravnu gresku koja nije neposredno protivna zakonu.bilo tako sto ce se.akta otkloniti.propisa koji je zasnovan na zakonu.Nazivaju se jos I relativno nistavni upravni akti.Protivpravnost ima oblik indirektne povrede zakona.Nedostatak upr.ukoliko sanacija nije moguca takav upr.beleske o ispravci na samom aktu koji sadrzi gresku. Nezakoniti upravni akt je upravni akt koji sadrzi pravnu gresku koja je neposredno protivna zakonu ili drugom propisu koji je zasnovan na zakonu.NEZAKONITI I NECELISHODNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od vrste pravne greske koju upravni akt sadrzi.perfektni.akt sadrzi.Necelishodnost znaci da slobodna ocena nije pravilno upotrebljena.akta ce se utvrdjivati I otklanjati samo ukoliko to neko to trazi.akt ukloniti iz prav. Postoji zakonska pretpostvka da su upr.dok teska povreda zakona izaziva istavost upravnog akta.Nedostatak neispravnog upravnog akta je u tome sto sadrzi gresku u izjavljenoj volji.pod uslovom da se u roku neutvrdi njegova nezakonitost.Prema tezini pravne greske mogu se dalje deliti na:rusljive I nistave upravne akte. Nepostojeci upravni akt-je akto koje je donelo lice koje nije ovlasceno za njegovo donosenje. Direktna protivpravnost postoji u slucaju kada je upravnim aktom izvrsena neposredna povreda zakona. 31.Upravni akti mogu imati nedostatak faktickog ili nedostatak pravnog karaktera.Otklanjaju se tako sto postoji obaveza donosenja posebnog akta o ipravci.Neuredan je onaj akt koji se iz nekog razloga ne moze procitati.Mogu vremenom konvalidirati.Pogresan upr.iako ima nedostatak u pogledu celishodnosti.koji cini sastavni deo upravnog akta koji sadrzi gresku.dok nedostatak pravnog karaktera znaci da postoji greska u samoj volji. Rusljivi upravni akt-Onaj koji sadzri laksu povredu zakona ili dr. .RUSLJIVI I NISTAVI UPRAVNI AKT Ova podela polazi od tezine pravne greske koju upravni akt sadrzi.NEISPRAVNI I PROTIVPRAVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od vrste nedostataka koju upr.Ako se utvrdi nezakonitost u predvidjenom roku. Neispravni upravni akt-je onaj upravni akt koji sadrzi gresku faktickog karaktera. 33.Laksa povreda zakona izaziva rusljivost upravnog zakona.neuredni upravni akti.p upr. Protivpravan upravan akt-je onaj upravni akt koji sadrzi gresku pravnog karaktera. 32.akt je opsti naziv za svaki upr.Necelishodnost se moze javiti samo kod slobodnih upravnih akata-kiji su doneti na osnovu diskecionog ovlascnja.Nedostatak se otklanja tako sto se akt dovodi u red.poretka.dok indirektna protivpravnost postoji u slucaju kada je upravnim aktom izvrsena posredna povreda zakona.Kod njih postoje okolnosti koje Ih cine prakticno neupotrebljivim.steci punu pravnu snagu.Mogu se razlikovati I posebene vrste pogresnih upr.akt koji sadrzi bilo kakav nedostatak.tj.akti. Posebna vrsta neispravnih akata su tzv.bice uklonjen iz pravnog poretka.takav akt se moze srusiti tj.

Izvrsnost oznacava svojstvo upr. Oglasavanje nistavim kao akta deklarativnog karaktera ima za posledicu stavljanje van pravne snage svih efekata koji je nistav akt proizveo I to od momenta njegovog donosenja pa za ubuduce.PRAVOSNAZNOST.akt).pozitivni upr. Pravno dejstvo upravnog akta ogleda se u tome sto se njegovim donosenjem.nepromenjivost.oglasavanje nistavim.Nazivaju se jos I apsolutno nistavi upravni akti.akti uvek sticu svojstvo pravosnaznosti.Ne postoje smetnje u pogledu njegove realizacije.propisa koji je zasnovan na zakonu.menjanje I 4.spora.Ne iskljucuje mogucnost podizanja tuzbe u upr.Anticipirano dejstvo upravnog akta postoji kada upravni akt neproizvodi svoje dejstvo odmah.bez obzira na to koju vrstu nedostataka sadrzi. 35.Za uklanjanje ovih akata koriste se odgovarajuca pravna sredstva.Svaki pogresan upravni akt mora biti uklonjen.sporu.akta:su formalna pravosnaznost (vezuje stranku I oznacava procesnu nemogucnost stranke da pravnim sredstvima pobija neki upr.vanredna pravna sredstva u upravnom postupku odnosno tuzba u upravnom sporu. Svi pozitivni upr.kao sto su zalba ili tzv.Mogu se razlikovati dve vrste izvrsnosti.Pravilo je da se zakonitost upravnog akta ceni prema trenutku donosenja.akta da semoze pristupiti njegovom faktickom izvrsenju.akta I oznacava nemogucnost org.niti se moze menjati odluka o odredjivanju neke obaveze.Odluka o priznavanju prava ne moze se naknadno menjati. Dve vrste pravosnaznosti upr. Uklanjanje pogresnih upravnih akata moze imati sledece modalitete: 1.ukidanje.Nikada ne mogu konvalidirati.sto znaci da se jednom donete odluke vise ne mogu menjati.uklanjanje pogresnih upravnih akata upravnim putem od uklanjanja tih upravnih akata sudskim putem.UKLANJANJE POGRESNIH UPRAVNIH AKATA Pod uklanjanjem pogresnih upravnih akata podraumevaju se svi pravni nacini stavljanja upravnih odluka koje su sadrzane u pogresnim upravnim aktima van pravne snage. Osnovno pravno dejstvo upravnog akta ogleda se u njegovoj obaveznosti. U tehnickom smislu uklanjanje ovih akata vrsi se tako sto se donosi nov upravni akt kojim se van pravne snage stavlja dejstvo akta koji se ima ukloniti.Pretpostavka zakona u zakonitosti upravnog akta odnosi se na upravne akte koji su doneti prema ranijim vazecim propisima.KONACNOST I IZVRSNOST UPRAVNOG AKTA Pravosnaznost je svojstvo upr. 34. 3. 2.iako nisu formalo postalo nezakoniti nazivaju se suprotni upravni akti.sto znaci da protek vremena ne utice na otklanjanje nezakonitosti koju sadrzi.Predstavlja uslov za pokretanje upr.Negativni upr.Prestaju da vaze realizacijom ovlascenja.akta koje oznacava njegovu prav.Trazli se saglasnost lica na koje se odnose posledice ukidnja ili izmene suprotnog akta. 36.ponistavanje. Konacnost oznacava svojstvo upr.ukida ili menja vec doneti upr.akti mogu da postanu pravosnazni.a imajuci u vidu da je takav akt povoljan po .PRAVNO DEJSTVO UPRAVNOG AKTA Upravni akt se smatra zakonitim sve dok se ne utvrdi suprotno.akta u situaciji kada se protiv njega ne moze koristiti zalba kao redovno pravno sredstvo u upravnom postupku.vec posle odredjenog vremena. Prestanak pravnog dejstva upravnog akta oznacava trenutak u vremenu kada prestaje obaveznost upravnog akta. Razlikuju se tzv. Pocetak pravnog dejstva upravnog akta oznacava trenutak u vremenu kada upravni akt stupa na pravnu snagu odnosno kad nastupa obaveznost upravnog akta.Nije dopusteno njegovo retroaktivno dejstvo.odnosno promene u postojecem pravnom poretku.akti nikada ne sticu pravosnaznost.akt) I materijalna (vezuje donosioca upr.Nistavi upravni akt-je onaj koji sadrzi tesku povredu zakona ili dr.U slucaju kada je akt donet po zahtevu stranke.da naknadno ponistava. Upravni akti koji su sticajem promenjenih okolnosti dosli u situaciji das u suprotni novom zakonu.odnosno stupanjem na snagu proizvode odgovarajuci efekti.

stranku.akata.akt u osnovi jednostrani akt.tehnol.stvari:racunarski primerene I racunarski ne primerene upr.prikupljanje.postupak u oblastima kao sto su finansije.pruza gradjanima tzv.stvari moze posluziti kao pomocno I tehnicko sredstvo za brzo I pouzdano pretarazivanje I prenos relevantnih podataka I informacija.akta ce zavisiti od same stranke.informacija koje su relevantne za resavanje date upr.tehnol. Zalba o upr.UPRAVNI AKTI I KOMPJUTERSKA TEHNOLOGIJA Primena komp.akte I radnje uprave koje nemaju neposredno pravno dejstvo.memorisanje. mogucnost programiranja upr.ugovore se moze reci da prestavljaju jednu posebnu kategoriju pravnih akata koja idejeno vuce svoj koren iz dualisticke deobe prava na javno I privatno.akt nije prav.a koji nemaju neposredno prav.dejstvo.radnji: a.saopstavanje.memorisanju.stvari koje odlikuje jednostavnost.stvarima.Dok je upr.prenosenju I prezentaciji odgovarjucih cinjenicnih I prav. c.Racunarske primerene upr. b.mogu nazvati I upr.prinudne radnje.ugovor imao biti na podrucju javnog prava.Upr.donosi ili obavlja.suspenzivno dejstvo.Pri donosenju upr.prikupljanje.U slucaju kada je akt donet po sluzbenoj duznosti.tako I dvostrani.radnje.tako I razlicitosti prav. 7801 .upr.ivrsenje upr. 39.posao koji sklapaju org.masovnost I mogucnost formalizacije. b.tehn. Razlika izmedju upr. 37.prav.obrada upr. d.na podrucju gradjanskog prava. 38.statusom kao I pojedinac. Upotreba racunara se sastoji u prikupljanju.odlaze izvrsenje resenja.odluka I donosenje automatskih upr.memorisanje I pretrazivanje o pravnim izvorima. c.radnje se moze reci da predstavljaju materijalne akte I radnje kojima upr.akata prvenstveno je vezana za skraceni upr.se javlja u ulozi privatnopravne licnosti sasitim prav.akta moze se sprovesti I prinudnim putem.Moguce je razlikovati dve vrste upr.te da bi upr.ugovori kao gradjansko pravni akti mogu biti kako jednostrani.zatim PIO.akta I ugovora posledica kako razlicitosti parvnih rezima kojma su regulisani.primanje izjava i d.a imajuci u vidu da je takav akt nepovoljan po stranku.Obuhvataju pojed.ono sto je ugovor na podrucju privatnog prava.pretrazivanje I obrada podataka o cinjenicama koje su pravno relevantne za odlucivanje u upr.UPRAVNE RADNJE Pod materijalnim aktima uprave podrazumeva se ukupnost mnogobrojnih I pojedinacnih akata I radnji koje upr.postupku ima tzv.Pri zkljucivanju ugovora drz.stvari predstavljaju one upr.akata ona se javlja u svojstvu javnopravnog subjekta.javne usluge.to se materijalni akti upr.ekspertni sistem.stvari. u procesu donosenja upravnih akata moze se sistematizovati u sledece oblasti: a. Mogu se razlikovati sledece osnovne kategorije upr.kod ovakvih upr.UPRAVNI UGOVORI Za upr.drz.stvari.efekata koje proizvode.izracunavanje plata itd.izvrsenje upr. Za upr.dokumentovanje. Komp.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful