UPRAVNO PRAVO

1.LJUDI U UPRAVI:PRETHODNA PITANJA
Preovladavajucu skupinu u upravnim organizacijama cine upravni sluzbenici,tj.ljudi koji obavljaju rad,intelektualni ili fizicki,u tim organizacijama kao svoje trajno I glavno zanimanje. Osim upravnih sluzbenika u upravnim su organizacijama zaposleni: -politicki funkcioneri,tj.ljudi koji sun a formalno utvrdjen nacin predtavnici politickih odlucujucih tijela,odnosno politicki pripadnici relevantnog sloja stanovnistva(biraca), a da im funkcija u konkratnoj upravnoj org.nije profesija,narocito: -clanovi predstavnicki skupstina, -clanovi odlucujucih kolegijalnih organa gradjana u upr. -funkcioneri koje neposredno biraju biraci. -Privremeni saradnici,tj.ljudi koji u upravnim org. rade privremeno bilo zato sto su potrebe org. za poslovima koje oni rade vremenski predvidljivo ogranicene,bilo zbog toga sto poslovi sto ih taki saradnici obavljaju po svojoj prirodi nemaju profesionalni karakter. Upravni se sluzbenici u sirem smislu dijele na: 1 drzavni sluzbenici,su osobe visoke,vise ili srednje strucne spreme u drz.tijelima,koji obavljaju poslove iz djelokruga tih tijela utvrdjene propisima. 2 namjestenici,su osobe srednje ili nize str spreme koji u drz.tijelima rade na pomocnotehnickim poslovima idr poslovima cije je obavljanje potrebno radi kvalitetnog obavljanja poslova iz djelikruga drz. Tijela.

2SLUZBENICKI SISTEMI
Sluzbenicki system je cjeloviti skup logocki povezanih kategorija u koje se radna mjesta,odnosno upravni sluzbenici razvrstavaju prema unaprijed utvrdjenim kriterijumima,a koje su temelj za njihovo nagradjivanje I okvir za kretanje u sluzbi.Sluzbenicki sistem obuhvata sistem klasifikacije,platni sistem isistem napredovanja. Svrha sluzbenickog sistema je da osigira maksimum srsishodnosti sa stanovista cjeline upr. org. I maksimum pravednosti prema pojedinom sluzbeniku.

3.NAPREDOVANJE U SLUZBI:OTVORNI I AUTOMATSKI SISTEM NAPREDOVNJA
Napredovanje,tj.postupno prelazenje na sve odgovornije polozaje na ljestvici radnih mjesta I postizanje sve povoljnije situacije sopsvenom razvrstavanju I u odgovarajucem stepenu plate. Napredovanja mozemo svesti na dvije osn. Grupe: 1 otvoreni sistem napredovanja u kojem sluzbenik napreduje najprije na temelju ocjene njegovih sposobnosti za odgovorniji polozaj,odnosno uslova za povoljnije sopstveno razvrstavanje,od strane pojedinaca ili tijela ovlasceni da donesu odg.odluke. 2 automatski sistem napredovanja u kojem sluzbenik napreduje prema odr objektivnim kriterijumima.Primljena njih je uglavnom nezavisna od volje pojedinaca ili tijela ovlascenih da donesu odg formalna rjesenja. Otvoreni je sistem napredovanja prilagodjeniji sistemu klasifikacija radnih mjesta,automatski sistemu klasifikacije sluzbenika. Svrha sistema napredovanja je s jedne strane da potakne sluzbenike na sto bolji radni ucinak I na vlastito usavrsavanje,a s druge,d aim pruzi sigurnost u pogledu njihivog napredovanja u sluzbi.U praksi se primjenjuju razlicite kombinacije oba sistema. Subjektivne ocjene odredjenih svojstava sluzbenika,tu se postavlja problem metode ocjenjivanja.Naime,kako postici optimalno zadovoljavanje dva,u poslednjoj liniji povezana zahtjeva:sto vece objektivnosti ocjene I sto vece ekonomicnosti procesa ocjenjivanja

4.KADROVSKA POLITIKA
Sistemsku djelatnost oko popunjavanja radnih mjesta u upr.org. sluzbenicima I stvaranja odg.uslova rada za njih,s dvostrukim ciljem postizanja maksimalne djelotvornosti org.,optimalnog razvoja I sopstvenog zadovoljstva ljudi koji u njoj rade,zovemo politikom osoblja(kadrovska politika). Politiku osoblja mozemo podijeliti na 3 osnovne grupe poslova: -posove u vezi s primanjem u sluzbu I razmjestajem sluzbenika na pojedina radna mjesta,

-poslovi u vezi sa struc.obukom I pomoci u sopstvenoj izgradnji sluzbenika u suzbi, -poslovi u vezi sa stvaranjem optimalnih uslova za rad sluzbenika u upr.org.

5.POJAM DRZAVNOG SLUZBENIKA U CRNOGORSKOM PRAVU
Drzavni sluzbenik je lice koje je zasnovalo radni odnos u drzavnom organu.U pogledu ostvarivanja odredjenih prava,duznosti I odgovornosti staresina drzavnog organa I lice koje zasnovalo radni odnos imenovanjem,odnosno postavljanjem u drzavnom organu.Drzavnim sluzebenikom se ne smatra poslanik I lice koje bira ili imenuje skupstina RCG.Drzavnim organom msatra se organ drzavne uprave,drugi drzavni organ I sluzbe predsednika RCG,skupstine RCG,vlade RCG I ustavnog suda RCG. Drzavni sluzbenik vrsi upravne,strucne I dr poslove kojima se ostvaruju,ustavom,zakonom I propisom,utvrdjene nadleznosti drz.organa.Namestenik vrsi administrativne,racunovodstveno-finansiske I pomocno-tehnicke poslove cije je obavljanje potrebno za blagovremeno I kvalitetno vrsenje poslova iz delokruga drz.organa.

6.PRAVA I OBAVEZE DRZAVNOG SLUZBENIKA I NAMESTENIKA
Na drzavnog sluzbenika primenjuju se opsti propisi o radu u pogledu prava,obaveze I odgovornosti,koja ovim zakonom ili dr.propisom nisu drugacije uredjena. Politicka neutralnost I nepristrasnost-Drzavni sluzbenik vrsi poslove politicki neutralno I nepristrasno,u skladu sa javnim interesom. Sluzbenicka etika-Drz.sluzbenik pridrzava se Etickog kodeksa drzavnih sluzbenika I namestenika.Ovaj kodeks utvrdjuje ministarstvo nadlezno za poslove uprave,po pribavljenom misljenju drzavnih sluzbenika.U vrsenju poslova drzavni sluzbenik nesme privatni interes stavljati ispred javnog interesa a vrsenje poslova koristiti za sticanje imovinske ili neimovinske koristi.Drz.sluzbenik je obavezan da izbegne konflikt interesa. Zakonitost I odgovornost-Drz.sluzbenik vrsi poslove na osnovu ustava,zakona,opstih akata I dr.propisa.Odgovoran je za zakonitost,strucnost I efikasnost svog rada.Odgovoran je za zakonitu,efikasnu I svrsishodnu upotrebu javnih sredstava kojima upravlja ili koja koristi u radu.Odgovoran je za stetu koju svojim nezakonitim ili nepravilnim radom nanese drz.organu ili trecem licu. Jednaka dostupnost-U zaposljavanju drz.sluzbenika kandidatima su,pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta.Drz.sluzbenik zasniva radni odnos na osnovu javnog oglasavanja. Napredovanje u sluzbi-Drz.sluzbenik ima pravo na napredovanje u sluzbi,kkoje zavisi od strucnih I radnih sposobnosti,kvaliteta rada I ostvarenih rezultata rada. Zastita prava drz.sluzbenika I namestenika-Drz.sluzbenik ima prava koja su odredjena zakonom I dr.propisima.Niko ne sme vrsiti bilo kakav pritisak na drz.sluzbenika da nesto cini ili ne cini suprotno propisima.Drz.sluzbenik ima pravo u postupku odlucivanja o pravima I obavezama na zastitu svojih prava. Ovlascivanje ili uskracivanje-Zabranjeno je povlascivanje ili uskracivanje drz.sluzbenika u njegovim pravima,a posebno zbog politicke,nacionalne,rasne ili verske pripadnosti,pripadnostima po polu ili na osnovu drugog razloga suprotno zakonom I ustavom utvrdjenim pravima I slobodama. Povreda sluzbene obaveze-Utvrdjuje se zakonom I dr.propisima.Postupak zbog povrede sluzbene obaveze I organi nadlezni za postupanje u tom postupku utvrdjuju se zakonom. Rasporedjivanje-Drz.sluzbenik moze,pod uslovima utvrdjenim zakonom,biti rasporedjen na drugo radno mesto. Strucno usavrsavanje-Drz.sluzbenik ima pravo I obavezu da se strucno usavrsava.Staresina drz.organa stara se o obezbedjenju uslova za strucno usavrsavanje drz.sluzbenika. Sindikalno organizovanje-Drz.sluzbenik ima pravo na sindikalno organizovanje u skladu sa opstim propisima o radu.

7.ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA U DRZAVNOM ORGANU
U drz.organu moze da zasnuje radni odnos lice koje je: -je drzavljanin CG -je punoletno -je zdrastveno sposobno -ima propisanu skolsku spremu

-nije osudjivano za krivicno delo koje ga cini nepodobnim za vrsenje sluzbe u drzavnom organu -ispunjava druge uslove utvrdjene zakonom I dugim propisima. Strani drzavljani ili lice bez drzavljanstva moze da zasnuje radni odnos u drz.organu pod uslovima utvrdjenim posebnim zakonom I medjunarodnim kovencijama.Odluka o zasnivanju radnog odnosa moze se doneti,ako je: -radno mesto utvrdjeno aktom o unutrasnoj organizaciji I sistematizaciji -radno mesto slobodno -drzavni organ za to obezbedio finansiska sredstva.

8.INTERNO TRZISTE RADA-INTERNI KONKURS
Radno mesto u drz.organu moze se popuniti rasporedom drz.sluzbenika iz istog organa.Ako se radno mesto ne popuni na nacin iz st.1 ovog cl.popuna se moze izvsiti preuzimanje drz.sluzbenika iz drugog drz.organa putem internog oglasa.Uslove I postupak sprovodjenja internog oglasa utvrdjuje vlada RCG na predlog ministarstva nadleznog za poslove uprva.

9.JAVNI KONKURS I ODLUKA O IZBORU DRZAVNIH SLUZBENIKA
Javni oglas sprovodi organ uprave nadlezan za upravljanje kadrovima.Javni oglas se objavljuje u skladu sa opstim propisima o radu.Rok za podnosenje prijava na javni oglas nemoze biti kraci od 8 ni duzi od 15 dana od dana objavljivanja javnog oglasa.Javni oglas obavezno sadrzi: -naziv drzavnog organa I mesto vrsenja poslova -naziv radnog mesta, -uslove za zasnivanje radnog odnosa -dokaze koje kandidat mora priloziti uz prijavu -rok I adresu za obavestavanje o prijavi -ime lica koje daje informacije u postupku javnog oglasa. Organ za upravljanje kadrovima,na osnovu prijava sacinjava listu kandidata koji ispunjavaju uslove oglasa. Postupak obavezne provere-Lice sa liste kandidata podlezu obaveznoj proveri sposobnosti za vrsenje poslova radnog mesta.Postupak provere sposobnosti moze se obaviti u vise faza u kojima se broj kandidata postepeno smanjuje.Ovaj postupak se moze obaviti putem provere u pisanom obliku,usmenim intervjuom ili na drugi nacin.Oblik I nacin provere sposobnosti utvrdjuje organ za upravljanje kadrovima. Lista za izbor-Organ za upravljanje kadrovima sacinjava listu za izbor kandidata koj su postigli zadovoljavajuce rezultate u postupku provere sposobnosti.Kada se u postupku provere sposobnosti ustanovi da niko od kandidata nije postigao zadovoljavajuce rezultate,javni oglas se moze ponoviti. Odluka o izboru drzavnog sluzbenika-Lista za izbor dostavlja se staresini drzavnog organa.O izboru odlucuje staresina drzavnog organa.Ukoliko staresina drz.organa ne izvrsi izbor izmedju kandidata sa liste za izbor duzan je da organ za upravljanje kadrovima obavesti o razlozima za takvu odluku.U tom slucaju javni oglas se ponavlja.

10.RUKOVODECA RADNA MESTA
Rukovodeca lica su: -u ministarstvu,sekretar ministarstva I pomocnik ministra -u organu uprave,pomocnik staresine orrgana uprave -u sluzbi koju obrazuje vlada,pomocnik staresine slusbe. Rukovodeca lica u dr.drzavnim organima I sluzbama odredjuju se propisom o osnivanju organa,odnosno o organizaciji sluzbe. Uslovi za rukovodeca lica-Rukovodece lice mora imati visoku skolsku spremu,najmanje 5 god radnog iskustva I polozen strucni ispit.Drugi uslovi za rukovodeca lica utvrdjuju se aktom o unutrasnjoj organizaciji I sistematizaciji. Postupak imenovanja-Rukovodece lice zasniva radni odnos na osnovu javnog konkursa.Organ za upravljanje kadrovima,na osnovu prijava,sacinjava listu kandidata koji ispunjavaju uslove konkursa.Provera sposobnosti vrsi se putem usmenog intervjua,kojem obavezno prisustvuje staresina drzavnog organa u kome se zasniva radni odnos.Lista kadidata

dostavlja se staresini drzavnog organa radi utvrdjivanja predloga za imenovanje,odnosno postavljenje.Ako staresina drz.organa ne predlozi za imenovanje,odnosno postavljenje lice sa liste kadidata duzan je da organ za upravljanje kadrovima obvesti o razlozima za takvu odluku.U tom slucaju knkurs se ponavlja.Upostupku sprovodjenja javnog konkursa primenjuju se odredbe ovog zakona koje uredjuju javni odnos. Imenovanje I postavljenje-Resenje o imenovanju,postavljenu I razreseenju rukovodeceg lica u organu drz.uprave I sluzbi koju osniva vlada,donosi vlada,na predlog staresine organa drzavne uprave,odnosno sluzbe.Ovo resenje u dugom drzavnom organu donosi organ,odnosno lice ovlasceno propisom o osnivanju organa,odnosno o organizaciji sluzbe.Rukovodece lice imenuje se,odnosno postavlja na period od 5 god I po isteku tog roka moze biti ponovo imenovano,odnosno postavljeno. Razresenje rukovodeceg lica-Rukovodece lice se razresava: -ako to samo zahteva -ako dva puta u toku mandata dobije ocenu rada ³nezadovoljava´ u skladu sa ovim zakonom -istekom mandata -prestankom radnog odnosa.

11.ZVANJA DRUZAVNIH SLUZBENIKA I NAMESTENIKA
Drz.sluzbenik vrsi poslove u odredjenom zvanju,ove poslove utvrdjuje vlada.Zvanje se stice zasnivanjem radnog odnosa.Zvanjem drz.sluzbenika rasporedjuju se u 3 razreda,I to : 1.Prvi razred: -savetnik staresine,glavni inspector I glavno ovlasceno sluzbeno lice,visoka skolska sprema I najmanje 10 god radnog iskustva, -samostalni savetnik I,inspector I i ovlasceno sluzbeno lice I,visoka skolska sprema I najmanje 8 godina radnog iskustva,-samostalni savetnik II,inspector II i ovlasceno sluzbeno lise II,visoka skolska sprema I najmanje 4 god radnog iskustva, -samostalni savetnik III,inspector III i ovlasceno sluzbeno lice III,visoka skolska sprema I najmanje 4 god radnog iskustva. 2.Drugi razred: -visi savetnik I,visoka skolska sprema I najmanje 3 god.radnog iskustva, -visi savetnik II,visoka skolska sprema I najmanje 2 god.radnog iskustva, -visi savetnik III,visoka skolska sprema I najamanje 1 god.radnog iskustva. 3.Treci razred: -savetnik I,visa skolska sprema I najmanje 8 god.radnog iskustva, -savetnik II,visa skolska sprema I najmannje 4 god.radnog iskustva, -savetnik III,visa skolska sprema I najmanje 1 god.radnog iskustva. Staresina prgana postavlja sluzbenika u zvanje inspektora na period od 4 god.Staresina organa postavlja glavnog inspektora,uz saglasnost vlade,na period od 4 god. Posebna zvanja-izuzetno,zvanje drz.sluzbenika u pravosudnim organima,organima koji vrse poslove diplomatije,policije,obezbedjenja pritvorenih I osudjenih lica,carinske poslove I dr.poslove sa posebnim ovlascenjimai obavezam,mogu se utvrditi zakonom ili dr.propisom kada je tozakonom odredjeno.Propisom o osnivanju sluzbe mogu se utvrditi I dr.zvanja ,kada je to zbog prirode poslova neophodno. Zvanja namestenika I uslovi-rasporedjuju seu pet razreda: 1.Prvi razred: -samostalni namestenik I,visoka skolska sprema I najmanje 8 god.radnogiskustva, -samostalni namestenik II,visoka skolska sprema I najmanje 6 god.radnog iskustva, -samostalni namestenik III,visoka skolska sprema I najmanje 4 god.radnog iskustva. 2.Drugi razred: -visi namestenik I,visoka skolska sprema I najmanje 3 god.radnog iskustva, -visi namestenik II,visoka skolska sprema I najmanje 2 god.radnog iskustva, -visi namestenik III,visoka skolska sprema I najmanje 1 god.radnog iskustva. 3.Treci razred: -namestenik I,visa skolska sprema I najmanje 8 god.radnog iskustva, -namestenik II,visa skolska sprema I najmanje 4 god.radnog iskustva,

-namestenik III,visa skolska sprema I najmanje 1 god.radnog iskustva. 4.Cetvrti razred: -namestenik IV,srednja skolska sprema I najmanje 3 god.radnog iskustva, -namestenik V,srednja skolska sprema I najmanje 2 god.radnog iskustva, -namestenik VI,srednja skolska sprema I najmanje 1 god.radnog iskustva, 5.Peti razred: -namestenik,osnovna skola. Zvanje namestenika moze da sadrzi I zanimanje namestenika.

12.KONFLIKT INTERESA
Drz.sluzbenik ne smije da vrsi poslove: -koji mogu da izazovu sukob izmedju javnog interesa I njegovih privatnih interesa, -koji su od uticaja na nepristrasnost obavljanja njegovih poslov, -u kojima je moguca zloupotreba informacija koje nijesu javno dostupne, -koji su stetni za ugled organa. Drz.sluzbenik moze bez posebne dozvole vrsiti naucno-istrazivacki I pedagoski rad,publicisticku djelatnos kao I poslove za kulturno umjetnicke,sportske humanitarne I druge slizce organizacije.Drz.sluzbenik u vrsenju poslova ne smije primate poklone vece vrijednosti,shodno propisima o konfliktu interesa.

13.SLUZBENA TAJNA
Drz.sluzbenik obavezan je da cuva sluzbenu tajnu utvrdjenu zakonom ili drugim propisom,bez obzira na nacin na koji je saznao.Obaveza cuvanja sluzbene tajne traje I po prestanku radnog odnosa,a najduze 5 god od prestanka sluzbe.Izuzetno,obaveze cuvanja sluzbene tajne moze trajati I duze kada je to odredjeno zakonom. Staresina drz.organa moze drz.sluzbenika,oosloboditi obaveze cuvanja sluzbene tajne u sudskom ili upravnom postupku,ko se radi o podacima bez kojih nije moguce utvrditi cinjenicno stanje I donijeti zakonitu odluku.

14.LAKSI I TEZI DISCIPLINSKI PREKRAJI I DISCIPLINSKE MJERE
Disciplniski prekrsaju mogu biti laksi I tezi. Laksi su: 1.nedolazak na posao u odredjeno vreme I odlazak sa posla pre isteka radnog vremena 2.neuredno cuvanje sluzbenih spisa ili podataka 3.neopravdano izostajanje sa posla do dva radna dana u toku jedne godine 4.nenosenje slzubenog odela,odnosno oznake sa licnim imenom 5.neobavestavanje o propustima u vezi sa zastitom na radu 6.povreda radnih obaveza koje su propisima,odnosno etickim kodeksom drzavnih sluzbenika utvrdjeni kao laksi disc.prekrsaji. Tezi su: 1.neizvrsavanje ili nesavesno,neblagovremeno ili nemarno vrsenje suzbenih obaveza 2.odbijanje drzavnog sluzbenika I zaposlenog da izvrsava radne obaveze I duznosti 3.nezakonito raspolaganje sredstvima 4.zloupotreba sluzbenog polozaja 5.odavanje poslovne,sluzbene ili dr.tajne utvrdjene zakonom ili dr.propisima 6.izrazavanje politickih uverenja u vrsenju poslova 7.nasilnicko ili uvredljivo ponasanje u odnosu prema strankama ili saradnicima na poslu 8.dolazak na posao u napitom stanju,opijanje u toku rad ili koriscenje opojnih droga 9.davanje netacnih podataka koji su od uticaja za donosenje odluke 10.ponavljanje laksih disc.prekrsaja 11.povreda radnih obaveza koja ima teze posledice za stranke ili drzavni organ 12.povreda propisa o konfliktu interesa 13.radnja na poslu ili u vezi sa poslom sa obilezjima krivicnog djela koja se goni po sluzbenoj duznosti 14.povreda radnih obaveza koje su propisima utvrdjene kao tezi disciplinski prekrsaji.

15.DISCIPLINSKI POSTUPAK

U disciplinskom postupku se mora odrzati rasprava na kojoj drzavni sluzbenik ima pravo na odbranu.Drz.sluzbenik,moze se braniti sam,preko advokata,zastupnika ili predstavnika sindikata. U disciplinskom postupku primenjuju se odredbe zakona kojim se uredjuje opsti upravni postupak za pitanja koja nijesu uredjena ovim zakonom.

16.ODGOVORNOST DRZAVNIH SLUZBENIKA
Materijalna odgovornost-Drz.sluzbenik,materijalno je odgovoran za stetu koju je na radu ili u vezi sa radom protiv pravno,namerno ili iz krajenje nepaznje prouzrokovao drzavnom organu. RCG odgovara za stetu koju drzavni sluzbenik,na radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trecem licu.Trece lice moze traziti naknadu stete I od onog ko je prouzrokovao stetu ako je steta naneta namerno. Postupak ostvarivanja materijalne odgovornosti-U postupku odlucivanja materijalne odgovornosti za stetu drzavnog sluzbenika,primenjuju se odredbe ovog zakona koje uredjuju disc.postupak. O naknadi stete moze se odlucivati I u disc.postupku,ako je steta nastala zbog disc.prekrsaja.

17.OCENJIVANJE I NAPREDOVANJE (KARIJERA)DRZAVNIH SLUZBENIKA
1.Ocenjivanje radaRadne I strucne sposobnosti Ocenjivanje rada drz.sluzbenika vrsi se u cilju pracenja njegovog rada I pravilnog odlucivanja o njegovom napredovanju. Ocenjivanje rada drz.sluzbenika vrsi se u odnosu na: -postignute rezultate rada -samostalnost I kreativnost u vrsenju poslova -ostvarenu saradnju sa strankama I saradnicima na poslu. Ocjene rada rukovodecih lica su: -³zadovoljava´ I -³nezadovoljava´. U slucaju kada rukovodece lice dva puta u toku mandata dobije ocenu ³nezadovoljava´ staresina organa pokrece postupak za njegovo resenje.U postupku razresenja obavezno se pribavlja izjasnjene rukovodeceg lica. 2.Napredovanje Drz.sluzbenik,napreduje u vise zvanje u okviru istog razreda,samo izuzetno u pocetno zvanje u okviru viseg razreda pod uslovima utvrdjenim ovim zakonom. Drz.sluzbenik napreduje u visi platni razred pod uslovima utvrdjenim ovim zakonom. Napredovanje u vise zvanje-Drz.sluzbenik,moze napredovati ako: -ispunjava propisane uslove za vise zvanje -dobije odgovarajucu ocenu rada. Drz.sluzbenik moze napredovati u pocetno zvanje u okviru viseg razreda ako ispunjava uslove iz st.1 ovog cl.i ako se poslovi njegovog radnog mesta mogu vrsiti u tom zvanju. Period napredovanja I ocena potrebna za napredovanje-Drz.sluzbenik napreduje jedan steepen vise zvanje u okviru istog razreda u slucaju kada u periodu od 5 godina 5 puta dobije najmanje ocenu ³dobar´ili kada 3 puta uzastopno dobije ocenu ³odlican´. Drz.sluzbenik napreduje u pocetno zvanje u okviru viseg rareda u slucaju kada u periodu od 5 god pet puta dobije ocenu ³odlican´. Napredovanje u visi platni razred-Drz.sluzbenik napreduje u visi platni razred,ako u periodu od 3 godine za svoj rad dobije 3 puta ocenu ³dobar´ili 2 puta ocenu ³odlican´.

18.PRIPRAVNICI
Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u drzavnom organu radi osposobljavanja za samostalno vrsenje poslova. Pripravnicki staz za visoku I visu skolsku spremu traje najmanje 12 meseci,a za srednju skolsku spremu traje 6 meseci. Pripravnik se osposobljava po programu koji utvrdjuje organ za upravljanje kadrovima.

19.PRESTANAK RADNOG ODNOSA
Prestanak radnog odnosa na odredjeno vreme-Radni odnos na odredjeno vreme prestaje itekom vremena na koje je drzavni sluzbenik,primljen ili zavrsetkom posla za cije je izvrsenje zanovao radni odnos na odredjeno vreme. Prestanak radnog odnosa sporazumom-Radni odnos moze prestati na osnovu pisanog sporazuma drz.sluzbenika,I staresine drz.organa. Sporazumom se utvrdjuje dan prestanka radnog odnosa. Prestanak radnog odnosa na osnovu otkaza-Radni odnos moze prestati na osnovu otkaza staresine drz.organa,u skladu sa opstim propisima o radu. Prestanak radnog odnosa zbog strucnog ispita-Drz.sluzbeniku radni odnos prestaje ako u odredjenom roku ne polozi strucni ispit,a radni odnos je zasnovao pod uslovom da strucni ispit polozi. U slucaju st.1 ovog cl.drz.sluzbeniku prestaje radni odnos istekom roka u kome je bio obavezan da polozi strucni ispit. Prestanak radnog odnosa po sili zakona-Radni odnos drz.sluzbeniku prestaje po sili zakona,pored slucajeva predvidjenih opstim propisima o radu,kad bude imenovan,odnosno postavljen na duznost koja je prema propisima nespojiva sa drz.sluzbom I u drugm slucajevima predvidjenim ovim zakonom.

20.ZASTITA PRAVA DRZAVNIH SLUZBENIKA-KOMISIJA ZA ZALBE;SUDSKA ZASTITA
2.Komisija za zalbeNadleznost komisije Po zalbi protiv odluke o pravima I obavezama iz rada I po osnovu rada drz.sluzbenika, odlucuje Komisija za zalbe. Zalba se podnosi u roku od 8 dana od dana prijema odluke. Imenovanje I razresenje Komisije-Komisija za zalbe ima predsednikai 6 clanova,od kojih je jedan clan predstavnik sindikata. Predsednika I clanove Komisije za zalbe imenuje I razresava Vlada,na predlog ministrstva nadleznog za poslove uprave. Za predsenika I clana Komisije za zalbe moze se imenovati lice koje je diplomirani pravnik I ima najmanje 5 god.radnog iskustva. Predsednik I clanovi Komisije za zalbe imenuju se na period od 4 god.i ne mogu biti ponovo imeovani. Predsednik I clan Komisije za zalbe moze se razresiti,pre istekamandata,ako to sam zatrazi ili ako poslove ne vrsi uredni I savesno. Nacin rada Komisije za zalbe uredjuje se poslovnikom Komisije. Komisija za zalbe duzna je da jednom godisnje Vladi podnese izvestaj o radu.Izvestaj se dostavlja I ministarstvu nadleznom za poslove uprave. Rad Komisije-u postupku odlucivanja po zalbi,Komisija za zalbe primenjuje Zakon o opstem upravnom postupku,ako ovim zakonom nije drukcije odredjeno. O zalbi Komisija za zalbe mora odluciti najkasnije u roku od 15 dana od dana podnosenja zalbe. O zalbi protiv zakljucka o privremenom udaljenju sa radnog mesta Komisija za zalbe odlucuje u roku od 5 dana od dana prijema zalbe. 2.Sudska zastita-protiv odluke Komisije za zalbe drz.sluzbenik,moze pokrenuti upravni spor,u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke. Ulozena tuzba ne odlaze izvrsenje odluke Komisije za zalbe,osim u slucaju kada se radi o sporu povodom zasnivanja radnog odnosa. Postupak po tuzbi je hitan. Na odluku Komisije za zalbe povodom zalbe na zakljucak o privremenom udaljenju sa radnog mesta drz.sluzbenik,nema pravo na sudsku zastitu. Na odluku Komisije za zalbe povodom zalbe na resenje o naknadi stete drzavni sluzbenik,moze pokrenuti spor pred nadleznim osnovnim sudom.

22.POJAM I VRSTE AKATA UPRAVE

U vrsenju upravne delatnosti,uprava donosi I ivrsi brojne I razlicite akte I radnje koji se razlikuju kako po vrsti I oblicima,tako I po pravnoj prirodi. Osnovno obilezje akata uprave je to sto ih donosi uprava kada je to zakonom I dr.propisima odredjeno.Podela akata uprave pociva na razlikovanju pravnih akata od materijalnih akata I njihovoj daljoj klasifikaciji prema razlicitim standardima.Akti uprave su svi pravni akti I materijalne radnje koje uprava donosi ili preduzima u vrsenju upravne delatnosti. Pravni akti-su izjave volje ucinjene sa namerom da se proizvedu odredjeni pozitivni ili negativni pravni efekti.Pravni akti uprave su izjave vlja organa uprave kojima se zeli proizvesti neko pravno dejstvo.Prema situaciji koju regulisu pravni akti se dalje dele na opste I pojedinacne,I pravni akti uprave se mogu dalje deliti na opste pravne akte uprave (normativni akti uprave nazivaju se upravni propisi) I pojedinacne pravne akte uprave (najznacajniji su upravni akti I upravni ugovori). Pravni poredak,osim pravnih,obuhvata I materijalne akte,odnosno ljudske materijalne radnje,to I materijalni akti uprave obuhvataju brojne I raznovrsne materijalne radnje uprave,koje se nazivaju upravne radnje.

23.UPRAVNI PROPISI
Su opsti pravni akti koje kao normativne akte donosi uprava. Normativni akti-ili akti opsteg karaktera,sup o svojoj sadrzini akti-pravila.To su akti kojima se propisuje neko opste I apstraktno pravilo za neodredjen broj slucajeva I neodredjen broj lica.Ovim aktim se stvaraju nove ili menjaju,odnosno ukidaju,postojece opste pravne situacije koje iz njih proizilaze.Normtativne akte donose skupstina I vlada,a mogu ih donositi I organi uprave,samo kada su za to ovlasceni. Prema nasim propisima u normativne podzakonske opste akte koje mogu donositi organi uprave spdaju:pravilnik,naredba I upustvo.Oni mogu donositi I obavezne instrukcije I strucna upustva I davati objasnjenja. Pravilnikom se razradjuju pojedine odredbe zakona I propisa vlade radi njihovog izvrsavanja. Naredbom se radi izvrsavanja pojedinih odredaba,zakona I dr.propisa naredjuje ili zabranjuje postupanje u odr.situaciji koja ima opsti znacaj. Uputstvom se propisuje nacin rada I vrsenje poslova org.drz.uprave,kao I preduzeca,ustanova I dr.organizacija kada vrse poverene poslove drz.uprave u izvrsavanju pojedinih odredaba zakona I dr.propisa.Njih donosi funkcioner koji rukovodi organom drz.uprave,donose ih gunkcioneri sporazumno ako sun a to ovlasceni zakonom. Obaveznom instrukcijom uredjuju se obavezna pravila u nacinu rad I postupanju organa,kao I preduzeca,ustanova I dr.organizacija,kada vrse poverene poslove drz.uprave u primenjuvanju zzakona kojima se obezbedjuje uspesno izvrsavanje poslova. Strucno upustvo sadrzi pravila za strucno organizovanje sluzbe I za strucni rad zaposlenih u organima drz.uprave I dr.organima I organizacijama koje vrse poverene poslove drz.uprave. Objasnjenjem se daje misljenje koje se odnosi na primenu pojedinih odredaba zakona I dr.propisa.

24.POJAM I OBELEZJA UPRAVNOG AKTA
Upravni akti su osnovna vrsta pojedinacnih pravnih akata koje u vrsenju upravne delatnosti donosi uprava.Pojedinacni pravni akti su akti kojima se propisuje neko pojedinacno I konkretno pravilo za odr.slucaj I odr.lice. Primena nacela zakonitosti u pravnoj drzavi podrazumeva da se upravnim aktom primennjuje zakon na pojedinacan slucaj.Zakon se moze neposredno izvrsiti tek nakon donosenja upravnog akta. Upravni akt je akt koim drz.organ ili organizacija koja raspolaze javnim ovlascenjima resava u nekom pravu,obavezi ili pravnom interesu odr.pojedinca ili pravnog lica u kakvoj upravnoj stvari.Prema nasem zakonu o upravnom sporu,sud u upravnom sporu ne odlucuje samo ozakonitosti upravnog akta,vec I o zakonitosti drugog pojedinacnog akta kada je to zakonom odredjeno.

Sudska kontrola uprave na nivou SCG ostvaruje seu posebnom postupku za odlucivanje o zahtevu za ocenu zakonitosti konacnih upravnih akata institucija drz.zajednice.Zahtev se moze podneti samo protiv upravnog akta. Konkretnost proizilazi iz okolnosti da se upravni akt odnosi na odr.konkretnu pravnu situaciju.Ova situacija nije trajna I ponovljiva,vec jednokratna I neponovljiva.Konkretno pravo ili obaveza se realizuje donosenjem upravnog akta. Autoritativnost,bitno obilezje upravnog akta,podrazumeva da se vrsenje upravne delatnosti svodi na vrsenje upravne vlasti. Jednostranost postoji kada jedna strana u pravnom odnosu odredjuje prava I obaveze druge strane.Ponekad se autoritativnost izjednacava sa jednostranoscu.Jednostranost oznacava situaciju u kojoj jedna strana u pravnom odnosu odredjuje prava I obaveze druge strane.Ona nuzno ne podrazumeva autoritativnost,dok autoritativnost obavezno podrazumeva I jednostranst. Moze se izvrsiti podela pojedinacnih prav.akata uprave na akte vlasti I na akte poslovanja ,s tim sto akti vlasti podlezu pravnom rezimu upravnog prava,a akti poslovanja podlazu rezimu gradj.prava. Jednostranost ukazuje na to das u upravni akti rezultat izjave volje jednog subjekta,odnosno da je normativna sadrzina akta iskljucivo stvar njegovog donosioca.Broj subjekata kkoji ucestvuju u donosenju jednog akta nije bitan.Bitno je da li izjavljena volja utice na uoblicavanje normativne sadrzine upravnog akta kojim se regulise upravni pravni odnos. Pravno dejstvo proizilazi iz okolnosti da upravni akt proizvodi neposredne promene u odnosu na pravni poredak.Odluka u upravnom aktu neposredno proizvodi pravna dejstva na pojedinacne pravne situacije,bilo da ih uspostavlja,bilo da ih menja,bilo da ih ukida. Zasnovanost na zakonu ±proizilazi iz okolnosti da je donosenje upr.akta moguce samo ukoliko postoji zakonski osnov za to.Znaci primenu principa zakonitosti u donosenju upr.akata,odnosno pravilo da upr.akt mora biti donet ne samo na osn.zakona,vec I u okviru zakonom utvrdjenih ovlascenja.Svi upr.akti u trenutku donosenja su zakoniti.Da bi se obezbedila zasnovanost na zakonu,upr.akti se moraju doneti u posebnom postupku koji je propisan zakonom.Podrazumeva I mogucnost sudske zastite u sluc.da neko lice smatra da je upr.akt koji se odnosi na njega nezakonit,odnosno da su nezakonitim upr.aktom povredjena neka njegova prava. Izvrsnost proizilazi iz okolnosti da se upravni akt kojim se utvrdjuju obaveze za stranku mmogu prinudno izvrsiti.Karakteristicna je za one upravne akte kojima se utvrdjuje neka obaveza.Izvrsenost onih upravnih akata kojima je priznato neko pravo nema obelezja prinudnog izvrsenja se javlja kao proceduralna situacija na osnovu koje lice kome je priznato neko pravo moze da pristupi njegovoj realizaciji. Upravna stvar proizilazi iz okolnosti da se upravni akti izdaju povodom donosenja upravnih odluka.Upravna stvar nije izricito zakonski definisana ali se na osnovu ustavnih I zakonskih tekstova na posredan nacin upravna stvar moze odrediti kao ona stvar,tj.pravna situacija,u kojoj se resava o pravima,obavezama ili pravnim interesima pojedinaca ili prav.lica u pojedinacnom slucaju. Prema nasim zakonima za upravnu stvar bitno je da se radi o pravnom I konkretnom odlucivanju u pojedinacnom slucaju.U uzem smislu upravna stvar predstavlja pravnu situaciju u kojoj se resava o: a.priznavanju nekog prava ili, b.utvrdjivanju neke obaveze ili, c.ostvarivanju prav.interesa nekog lica u pojedinacnom slucaju. Upravne stvari su konkretne pravne situacije koje se resavaju u upravnom postupku putem upravnih akata I one cine glavni predmet upravnog postupka. Odlucivanje u pojednicanom slucaju moze imati dva potpuno razlicita modaliteta,I to: a.odlucivanje o priznavanju prava,ili b.odlucivanje o utvrdjivanju obaveze neke stranke. U sirem smislu upravna stvar se odnosi na svako upravno odlucivanje pre svega,ali ne samo u pojedinacnom slucaju.Postoji ne samo kada se odlucuje o pravima,obavezama I pravnim interesima,vec I u onim situacijama koje su vezane za tzv.licna stanja gradjana,ili kada uprava

donosi svoje propise.Postoji u svim vidovima aktivnosti uprave,u svim slucajevima kada uprava donosi ili preduzima svoje odluke,akte ili radnje. Donosilac upravnog akta proizilazi iz okolnosti da upravni akt moze doneti samo ovlasceni donosilac.Ovlascenje za donosenje upr.akata imaju samo drz.organi,pre svega org.uprave,ali I dr.drz.organi koji su zakonom ovalsceni da resavaju u upravnim stavrima. Upravni akt je pojedinacni pravni akt uprave sa neposrednim pravnim dejstvom kojim se,u konkretnom slucaju,na osnovu zakona:ili a.priznaje neko pravo ili b.utvdjuje neka obaveza

25.VRSTE UPRAVNIH AKATA
Mogu se razlikovati sl.vrste upr.akata: 1.pozitivni I negativni, 2.konstitutivni I deklarativni, 3.vezani I slobodni, 4.jednostavni I slozeni, 5.formalni I neformalni, 6.trajni I trenutni, 7.upravni akti koji se donose po sluzbenoj duznosti I upravni akti koji se donose po zahtevu stranke, 8.upravni akti u formi resenja I upravni akti u frmi zakljucka i 9.pogresni upravni akti.

26.POZITIVNI I NEGATIVNI UPRAVNI AKTI
Ova podela polazi od pravnog dejstva koje upr.akt proizvodi u prav.poretku.Pozitivni upravni akt je upravni akt kojim se proizvodi neka promena u prav.poretku.Donose se kako po zahtevu stranke,tako I sluzbenoj duznosti.Mogu da budu konstitutivni I deklarativni.Samo oni mogu steci svojstvo pravosnaznosti.Ova promena moze da ima nekoliko modaliteta: a.stvaranje nove prav.situacije b.menjanje postojece prav.situacije c.ukidanje postojece prav.situacije. Negativni upravni akt je upravni akt kojim se odbija promena u prav.poretku.Negativan je onaj upr.akt iz kojeg izvire namera odrzavanja postojeceg stanja,njima se niti sticu neka prava,niti se namecu neke obaveze.Mogu se donositi samo povodom zahteva stanke.Uvek su deklarativni. Cutanje uprave je pravna konstrukcija na osnvu koje se,u slucaju da donosilac upr.akta povodom zahteva stranke ne donese nikakav akt,ima uzeti da upr.akt donet I da je negativan, tj.da je njime odbijen zahtev stranke.Cutanje uprave o postojanju negativnog upr.akta sadrzi u sebi: a.fikciju da je doneti upr.akt koji u stvari ne postoji I b.da je doneti upr.akt negativan jer se njime odbija zahtev stranke.

27.KONSTITUTIVNI I DEKLARATIVNI UPRAVNI AKTI
Ova podela polazi od okolnosti da li se upr.aktom stvara novo stanje u prav.poretku il se upr.aktom samo konstauje postojanje nekog stanja. Konstitutivni upravni akt je upr.akt koji sam po sebi ne stvara novu pravnu situaciju.Oni se donose po sluzbenoj duznosti I po zahtevu stranke.Vremski deluju od trenutaka donosenja pa za ubuduce. Deklarativni upravni akt je upr.akt koji sam po sebi ne stvara novu prav.situaciju,vec samo konstatuje ispunjenje zakonskih uslova da je nastala nova prav.situacija.Oni se samo donose po sluzbenoj duznosti.Vremenski deluju od trenutka kada su ispunjeni uslovi predvidjeni zakonom.Imaju tzv.povratno dejstvo.Jer se njihovo dejstvo proteze vremenski u proslost sve do trenutka kada su de factio ispunjeni uslovi predvidjeni zakonom. Vrste konstitutivnih upr.akata: Prema modalitetu promene koje izazivaju u pravnom poretku,mogu se razlikovati konstitutivni upr.akti koji stvaraju od konstitutivnik koji menjaju I oni koji ukidaju neku prav.situaciju.

Prema tome da li izazivaju poviljne ili nepovoljne pravne posledice u odnosu na stranku konstitutivni upr.akti mogu biti favorabilni ili onerozni. Prema sadrzini mogu biti naredjenja,akti kojima se priznaju sposobnosti ili svojstva,akti kojima se priznaju prava I obaveze.Naredjenjima se izdaju konkretne zapovesti da se nesto cini ili konkretne zabrane da se nesto ne sme ciniti« Vrste deklarativnih upr.akata: Prema sadrzini mogu se razlikovati oni kojima se utvrdj.cinjenice koje imaju prav.posledice kao I oni kojima se utvrdj.prav.odnosi.

28.VEZANI I SLOBODNI UPRAVNI AKTI
Inicijativa za donosenje upr.akta moze biti propisana zakonom ili se moze ostaviti donosiocu da sam oceni kada ce akt biti doneti.Sadrzina upr.akta moze biti propisana zakonom ili se moze ostaviti donosiocu das am odredi sadrzinu prema sopstevenom nahodjenju. Vezani upr.akti su najcesce istovremeno I deklarativni,dok su slobodni upr.akti uvek I konstitutivni upr.akti. Vezani upr.akt je upr.akt kod kojeg je zakonom unapred odredjeno kada se ima doneti I kakava mora biti njegova sadrzina.Inicijativa za njegovo donosenje I njegova sadrzina strogo su odredjene zakonom. Slobodni upr.akt je donosilac zakonom ovlascen da po svojoj slobodnoj oceni u konkretnom slucaju odredi da li ce uopste doneti upr.akt,ako ga donese,kakava ce biti njegova sadrzina.Njihovo donosenje u prav.drzavi nije apsolutno slobodno.Svaki slobodni upr.akt ima I tzv.pravno vezane delove.Donosenjem slobodnih upr.akata uvek je prav.vezano sledecim momentima: 1.donosilac mora imati ovlascenje za donosenje slobodnih upr.akata, 2.slobodni upr.akti moraju se doneti u zakonom propisanom postupku, 3.pri donosenju slobodnih upr.akata mora se postovati forma akta, 4.pri donosenju akata po slobodnoj oceni ne sme se prekoraciti ovlascenje za donosenje takvih akata I 5.ovlascenje slobodnih upr.akata ne sme biti upotrebljeno suprotno cilju zbog kojeg je to ovlascenje dato. Slobodni upr.akti kod kojih je doslo do pogresne primene slobodne ocene nazivaju se necelishodni upr.akti.Mesoviti upr.akt predstavlja upr.akt kod cijeg donosenja postoji sloboda u proceni da li akt treba doneti ili ne.

29.JEDNOSTAVNI I ZBIRNI UPRAVNI AKTI
Ova podela polazi od okolnosti koliko je ovlascenih subjekata ucestvovalo u donosenju konkretnog upravnog akta,odnosno koliko je subjekata ucestvovalo u resavanju konkretne upravne stvari. Jednostavni upr.akt je upr.akt koji donosi jedan ovlasceni donosilac.Zbirni upr.akt-akt u cijem donosenju ucestvuju dva ili vise ovlascenih donosilaca.Karakteristicno je da svi ucesnici u njegovom donosenju zele isti prav.efekat,kao I to da bez obzira koliko subjekata ucestvuje u donosenju zbirnog upr.akta,uvek se odredjuje jedan od njih koji se formalno ima smatrati donosiocem tog akta. Tzv.generalni upr.akti su upr.akti u kojima lica na koje se odnose nisu unapred konkretno odredjena,ali koja sup o nekom osnovu odrediva. Zbirni upr.akt moze biti donet tako sto jedan organ predlaze izdavanje upr.akta,a drugi ga izdaje.Dva organa mogu zajednicki izdati jedan upr.akt.Moze nastati tako sto jedan org.donosi akt tek nakon pribavljanja prethodne saglasnosti odd r.organa,u kom slucaju prvi ne moze pristupiti donosenju upr.akta ukoliko nije prethodno pribavio saglasnost drugog.Moze nastati I tako sto jedan organ donosi akt,a dr.naknadno daje saglasnost,potvrdu ili odobrenje,u kom slucaju upr.akt ne moze stupiti na snagu ako saglasnost,potvrda ili odobrenje nije dato.Bitno je da se misljenje dr.org.trazi. Nepostovanje pravila o donosenju zbirnih upr.akata smatra se tezom povredom zakonitosti, za sta je predvidjena mogucnost upotrebe vanrednog pravnog sredstva.

30.POGRESNI UPRAVNI AKTI
Pravno defektni-sadrze neki nedostatak.Pogresan upr.akt je opsti naziv za svaki upr.akt koji sadrzi bilo kakav nedostatak.Mogu se razlikovati I posebene vrste pogresnih upr.akata. Postoji zakonska pretpostvka da su upr.akti u trenutku njihovog donosenja prav.perfektni.Nedostatak upr.akta ce se utvrdjivati I otklanjati samo ukoliko to neko to trazi.Opste je pravilo da se nedostaci upr.akta otkloniti.Pravna situacija se mora sanirati,bilo tako sto ce se nacinjena greska ispraviti,bilo tako sto ce se,ukoliko sanacija nije moguca takav upr.akt ukloniti iz prav.poretka.

31.NEISPRAVNI I PROTIVPRAVNI UPRAVNI AKTI
Ova podela polazi od vrste nedostataka koju upr.akt sadrzi.Upravni akti mogu imati nedostatak faktickog ili nedostatak pravnog karaktera.Nedostatak faktickog-tehnickog karaktera znaci da postoji greska u izjavljenoj volji,dok nedostatak pravnog karaktera znaci da postoji greska u samoj volji. Neispravni upravni akt-je onaj upravni akt koji sadrzi gresku faktickog karaktera.Nedostatak neispravnog upravnog akta je u tome sto sadrzi gresku u izjavljenoj volji.Ove greske se najcesce javljaju kao greske u pisanju I racunanju.Otklanjaju se tako sto postoji obaveza donosenja posebnog akta o ipravci,koji cini sastavni deo upravnog akta koji sadrzi gresku.Ispravljanje se moze izvrsiti putem stavljanja tzv.beleske o ispravci na samom aktu koji sadrzi gresku. Posebna vrsta neispravnih akata su tzv.neuredni upravni akti.Kod njih postoje okolnosti koje Ih cine prakticno neupotrebljivim.Neuredan je onaj akt koji se iz nekog razloga ne moze procitati,koji je pocepan,jezicki ne razgovetan.Nedostatak se otklanja tako sto se akt dovodi u red. Protivpravan upravan akt-je onaj upravni akt koji sadrzi gresku pravnog karaktera.Njegov nedostatak je u tome sto sadrzi gresku u samoj volji.Protivpravnost moze biti dvojaka-moze biti neposredna I posredna.Razlikuju se 2 vrste p.p upr.akata:nezakoniti I necelishodni upr.akti.

32.NEZAKONITI I NECELISHODNI UPRAVNI AKTI
Ova podela polazi od vrste pravne greske koju upravni akt sadrzi.Pravna greska moze se javiti u vidu neposredne I posredne povrede zakona. Direktna protivpravnost postoji u slucaju kada je upravnim aktom izvrsena neposredna povreda zakona,dok indirektna protivpravnost postoji u slucaju kada je upravnim aktom izvrsena posredna povreda zakona. Nezakoniti upravni akt je upravni akt koji sadrzi pravnu gresku koja je neposredno protivna zakonu ili drugom propisu koji je zasnovan na zakonu.Prema tezini pravne greske mogu se dalje deliti na:rusljive I nistave upravne akte. Necelishodan upravni akt je onaj koji sadrzi pravnu gresku koja nije neposredno protivna zakonu,ali koja je suprotna javnom interesu.Protivpravnost ima oblik indirektne povrede zakona,sto znaci da necelishodni upravni akt moze biti zakonit,iako ima nedostatak u pogledu celishodnosti.Necelishodnost se moze javiti samo kod slobodnih upravnih akata-kiji su doneti na osnovu diskecionog ovlascnja.Necelishodnost znaci da slobodna ocena nije pravilno upotrebljena. Nepostojeci upravni akt-je akto koje je donelo lice koje nije ovlasceno za njegovo donosenje.

33.RUSLJIVI I NISTAVI UPRAVNI AKT
Ova podela polazi od tezine pravne greske koju upravni akt sadrzi.Laksa povreda zakona izaziva rusljivost upravnog zakona,dok teska povreda zakona izaziva istavost upravnog akta. Rusljivi upravni akt-Onaj koji sadzri laksu povredu zakona ili dr.propisa koji je zasnovan na zakonu.Mogu vremenom konvalidirati,tj.steci punu pravnu snagu,pod uslovom da se u roku neutvrdi njegova nezakonitost.Ako se utvrdi nezakonitost u predvidjenom roku,takav akt se moze srusiti tj.bice uklonjen iz pravnog poretka.Nazivaju se jos I relativno nistavni upravni akti.

Nistavi upravni akt-je onaj koji sadrzi tesku povredu zakona ili dr.propisa koji je zasnovan na zakonu.Nikada ne mogu konvalidirati,sto znaci da protek vremena ne utice na otklanjanje nezakonitosti koju sadrzi.Nazivaju se jos I apsolutno nistavi upravni akti.

34.UKLANJANJE POGRESNIH UPRAVNIH AKATA
Pod uklanjanjem pogresnih upravnih akata podraumevaju se svi pravni nacini stavljanja upravnih odluka koje su sadrzane u pogresnim upravnim aktima van pravne snage.Svaki pogresan upravni akt mora biti uklonjen,bez obzira na to koju vrstu nedostataka sadrzi.Za uklanjanje ovih akata koriste se odgovarajuca pravna sredstva,kao sto su zalba ili tzv.vanredna pravna sredstva u upravnom postupku odnosno tuzba u upravnom sporu. Razlikuju se tzv.uklanjanje pogresnih upravnih akata upravnim putem od uklanjanja tih upravnih akata sudskim putem. U tehnickom smislu uklanjanje ovih akata vrsi se tako sto se donosi nov upravni akt kojim se van pravne snage stavlja dejstvo akta koji se ima ukloniti. Uklanjanje pogresnih upravnih akata moze imati sledece modalitete: 1.ponistavanje, 2.ukidanje, 3.menjanje I 4.oglasavanje nistavim. Oglasavanje nistavim kao akta deklarativnog karaktera ima za posledicu stavljanje van pravne snage svih efekata koji je nistav akt proizveo I to od momenta njegovog donosenja pa za ubuduce.

35.PRAVNO DEJSTVO UPRAVNOG AKTA
Upravni akt se smatra zakonitim sve dok se ne utvrdi suprotno.Pretpostavka zakona u zakonitosti upravnog akta odnosi se na upravne akte koji su doneti prema ranijim vazecim propisima.Pravilo je da se zakonitost upravnog akta ceni prema trenutku donosenja. Upravni akti koji su sticajem promenjenih okolnosti dosli u situaciji das u suprotni novom zakonu,iako nisu formalo postalo nezakoniti nazivaju se suprotni upravni akti.Trazli se saglasnost lica na koje se odnose posledice ukidnja ili izmene suprotnog akta. Pravno dejstvo upravnog akta ogleda se u tome sto se njegovim donosenjem,odnosno stupanjem na snagu proizvode odgovarajuci efekti,odnosno promene u postojecem pravnom poretku. Osnovno pravno dejstvo upravnog akta ogleda se u njegovoj obaveznosti. Pocetak pravnog dejstva upravnog akta oznacava trenutak u vremenu kada upravni akt stupa na pravnu snagu odnosno kad nastupa obaveznost upravnog akta.Nije dopusteno njegovo retroaktivno dejstvo.Anticipirano dejstvo upravnog akta postoji kada upravni akt neproizvodi svoje dejstvo odmah,vec posle odredjenog vremena. Prestanak pravnog dejstva upravnog akta oznacava trenutak u vremenu kada prestaje obaveznost upravnog akta.Prestaju da vaze realizacijom ovlascenja.

36.PRAVOSNAZNOST,KONACNOST I IZVRSNOST UPRAVNOG AKTA
Pravosnaznost je svojstvo upr.akta koje oznacava njegovu prav.nepromenjivost. Svi pozitivni upr.akti mogu da postanu pravosnazni.Negativni upr.akti nikada ne sticu pravosnaznost.pozitivni upr.akti uvek sticu svojstvo pravosnaznosti,sto znaci da se jednom donete odluke vise ne mogu menjati.Odluka o priznavanju prava ne moze se naknadno menjati,niti se moze menjati odluka o odredjivanju neke obaveze. Dve vrste pravosnaznosti upr.akta:su formalna pravosnaznost (vezuje stranku I oznacava procesnu nemogucnost stranke da pravnim sredstvima pobija neki upr.akt) I materijalna (vezuje donosioca upr.akta I oznacava nemogucnost org.da naknadno ponistava,ukida ili menja vec doneti upr.akt). Konacnost oznacava svojstvo upr.akta u situaciji kada se protiv njega ne moze koristiti zalba kao redovno pravno sredstvo u upravnom postupku.Ne iskljucuje mogucnost podizanja tuzbe u upr.sporu.Predstavlja uslov za pokretanje upr.spora. Izvrsnost oznacava svojstvo upr.akta da semoze pristupiti njegovom faktickom izvrsenju.Ne postoje smetnje u pogledu njegove realizacije.Mogu se razlikovati dve vrste izvrsnosti.U slucaju kada je akt donet po zahtevu stranke,a imajuci u vidu da je takav akt povoljan po

stranku,izvrsenje upr.akta ce zavisiti od same stranke.U slucaju kada je akt donet po sluzbenoj duznosti,a imajuci u vidu da je takav akt nepovoljan po stranku,ivrsenje upr.akta moze se sprovesti I prinudnim putem. Zalba o upr.postupku ima tzv.suspenzivno dejstvo,odlaze izvrsenje resenja.

37.UPRAVNI AKTI I KOMPJUTERSKA TEHNOLOGIJA
Primena komp.tehnol. u procesu donosenja upravnih akata moze se sistematizovati u sledece oblasti: a.prikupljanje,memorisanje,pretrazivanje I obrada podataka o cinjenicama koje su pravno relevantne za odlucivanje u upr.stvarima, b.prikupljanje,memorisanje I pretrazivanje o pravnim izvorima, c.prav.ekspertni sistem, d.tehn.obrada upr.akata. mogucnost programiranja upr.odluka I donosenje automatskih upr.akata prvenstveno je vezana za skraceni upr.postupak u oblastima kao sto su finansije,zatim PIO,izracunavanje plata itd.Moguce je razlikovati dve vrste upr.stvari:racunarski primerene I racunarski ne primerene upr.stvari.Racunarske primerene upr.stvari predstavljaju one upr.stvari koje odlikuje jednostavnost,masovnost I mogucnost formalizacije. Upotreba racunara se sastoji u prikupljanju,memorisanju,prenosenju I prezentaciji odgovarjucih cinjenicnih I prav.informacija koje su relevantne za resavanje date upr.stvari. Komp.tehnol.kod ovakvih upr.stvari moze posluziti kao pomocno I tehnicko sredstvo za brzo I pouzdano pretarazivanje I prenos relevantnih podataka I informacija.

38.UPRAVNE RADNJE
Pod materijalnim aktima uprave podrazumeva se ukupnost mnogobrojnih I pojedinacnih akata I radnji koje upr.donosi ili obavlja,a koji nemaju neposredno prav.dejstvo.Obuhvataju pojed.akte I radnje uprave koje nemaju neposredno pravno dejstvo,to se materijalni akti upr.mogu nazvati I upr.radnje. Za upr.radnje se moze reci da predstavljaju materijalne akte I radnje kojima upr.pruza gradjanima tzv.javne usluge. Mogu se razlikovati sledece osnovne kategorije upr.radnji: a.dokumentovanje, b.saopstavanje, c.primanje izjava i d.prinudne radnje.

39.UPRAVNI UGOVORI
Za upr.ugovore se moze reci da prestavljaju jednu posebnu kategoriju pravnih akata koja idejeno vuce svoj koren iz dualisticke deobe prava na javno I privatno,te da bi upr.ugovor imao biti na podrucju javnog prava,ono sto je ugovor na podrucju privatnog prava. Razlika izmedju upr.akta I ugovora posledica kako razlicitosti parvnih rezima kojma su regulisani,tako I razlicitosti prav.efekata koje proizvode.Dok je upr.akt u osnovi jednostrani akt,ugovori kao gradjansko pravni akti mogu biti kako jednostrani,tako I dvostrani.Pri zkljucivanju ugovora drz.se javlja u ulozi privatnopravne licnosti sasitim prav.statusom kao I pojedinac.Pri donosenju upr.akata ona se javlja u svojstvu javnopravnog subjekta.Upr.akt nije prav.posao koji sklapaju org.drz.upr.na podrucju gradjanskog prava.

7801