UPRAVNO PRAVO

1.LJUDI U UPRAVI:PRETHODNA PITANJA
Preovladavajucu skupinu u upravnim organizacijama cine upravni sluzbenici,tj.ljudi koji obavljaju rad,intelektualni ili fizicki,u tim organizacijama kao svoje trajno I glavno zanimanje. Osim upravnih sluzbenika u upravnim su organizacijama zaposleni: -politicki funkcioneri,tj.ljudi koji sun a formalno utvrdjen nacin predtavnici politickih odlucujucih tijela,odnosno politicki pripadnici relevantnog sloja stanovnistva(biraca), a da im funkcija u konkratnoj upravnoj org.nije profesija,narocito: -clanovi predstavnicki skupstina, -clanovi odlucujucih kolegijalnih organa gradjana u upr. -funkcioneri koje neposredno biraju biraci. -Privremeni saradnici,tj.ljudi koji u upravnim org. rade privremeno bilo zato sto su potrebe org. za poslovima koje oni rade vremenski predvidljivo ogranicene,bilo zbog toga sto poslovi sto ih taki saradnici obavljaju po svojoj prirodi nemaju profesionalni karakter. Upravni se sluzbenici u sirem smislu dijele na: 1 drzavni sluzbenici,su osobe visoke,vise ili srednje strucne spreme u drz.tijelima,koji obavljaju poslove iz djelokruga tih tijela utvrdjene propisima. 2 namjestenici,su osobe srednje ili nize str spreme koji u drz.tijelima rade na pomocnotehnickim poslovima idr poslovima cije je obavljanje potrebno radi kvalitetnog obavljanja poslova iz djelikruga drz. Tijela.

2SLUZBENICKI SISTEMI
Sluzbenicki system je cjeloviti skup logocki povezanih kategorija u koje se radna mjesta,odnosno upravni sluzbenici razvrstavaju prema unaprijed utvrdjenim kriterijumima,a koje su temelj za njihovo nagradjivanje I okvir za kretanje u sluzbi.Sluzbenicki sistem obuhvata sistem klasifikacije,platni sistem isistem napredovanja. Svrha sluzbenickog sistema je da osigira maksimum srsishodnosti sa stanovista cjeline upr. org. I maksimum pravednosti prema pojedinom sluzbeniku.

3.NAPREDOVANJE U SLUZBI:OTVORNI I AUTOMATSKI SISTEM NAPREDOVNJA
Napredovanje,tj.postupno prelazenje na sve odgovornije polozaje na ljestvici radnih mjesta I postizanje sve povoljnije situacije sopsvenom razvrstavanju I u odgovarajucem stepenu plate. Napredovanja mozemo svesti na dvije osn. Grupe: 1 otvoreni sistem napredovanja u kojem sluzbenik napreduje najprije na temelju ocjene njegovih sposobnosti za odgovorniji polozaj,odnosno uslova za povoljnije sopstveno razvrstavanje,od strane pojedinaca ili tijela ovlasceni da donesu odg.odluke. 2 automatski sistem napredovanja u kojem sluzbenik napreduje prema odr objektivnim kriterijumima.Primljena njih je uglavnom nezavisna od volje pojedinaca ili tijela ovlascenih da donesu odg formalna rjesenja. Otvoreni je sistem napredovanja prilagodjeniji sistemu klasifikacija radnih mjesta,automatski sistemu klasifikacije sluzbenika. Svrha sistema napredovanja je s jedne strane da potakne sluzbenike na sto bolji radni ucinak I na vlastito usavrsavanje,a s druge,d aim pruzi sigurnost u pogledu njihivog napredovanja u sluzbi.U praksi se primjenjuju razlicite kombinacije oba sistema. Subjektivne ocjene odredjenih svojstava sluzbenika,tu se postavlja problem metode ocjenjivanja.Naime,kako postici optimalno zadovoljavanje dva,u poslednjoj liniji povezana zahtjeva:sto vece objektivnosti ocjene I sto vece ekonomicnosti procesa ocjenjivanja

4.KADROVSKA POLITIKA
Sistemsku djelatnost oko popunjavanja radnih mjesta u upr.org. sluzbenicima I stvaranja odg.uslova rada za njih,s dvostrukim ciljem postizanja maksimalne djelotvornosti org.,optimalnog razvoja I sopstvenog zadovoljstva ljudi koji u njoj rade,zovemo politikom osoblja(kadrovska politika). Politiku osoblja mozemo podijeliti na 3 osnovne grupe poslova: -posove u vezi s primanjem u sluzbu I razmjestajem sluzbenika na pojedina radna mjesta,

pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta.Odgovoran je za zakonitu.po pribavljenom misljenju drzavnih sluzbenika.obaveze I odgovornosti.racunovodstveno-finansiske I pomocno-tehnicke poslove cije je obavljanje potrebno za blagovremeno I kvalitetno vrsenje poslova iz delokruga drz. Ovlascivanje ili uskracivanje-Zabranjeno je povlascivanje ili uskracivanje drz.vlade RCG I ustavnog suda RCG.POJAM DRZAVNOG SLUZBENIKA U CRNOGORSKOM PRAVU Drzavni sluzbenik je lice koje je zasnovalo radni odnos u drzavnom organu.organa stara se o obezbedjenju uslova za strucno usavrsavanje drz.Drz.koja ovim zakonom ili dr. 7.rasne ili verske pripadnosti.Drzavnim sluzebenikom se ne smatra poslanik I lice koje bira ili imenuje skupstina RCG.odnosno postavljanjem u drzavnom organu.propisima. Strucno usavrsavanje-Drz.sluzbenika.Drz.sluzbenik zasniva radni odnos na osnovu javnog oglasavanja.Namestenik vrsi administrativne.zakona.organa.U vrsenju poslova drzavni sluzbenik nesme privatni interes stavljati ispred javnog interesa a vrsenje poslova koristiti za sticanje imovinske ili neimovinske koristi.zakonom I propisom.org. Povreda sluzbene obaveze-Utvrdjuje se zakonom I dr.U pogledu ostvarivanja odredjenih prava.Odgovoran je za stetu koju svojim nezakonitim ili nepravilnim radom nanese drz.sluzbenik moze.propisom nisu drugacije uredjena.sluzbenik pridrzava se Etickog kodeksa drzavnih sluzbenika I namestenika.sluzbenik ima pravo na napredovanje u sluzbi.ustavom.strucnost I efikasnost svog rada.organu moze da zasnuje radni odnos lice koje je: -je drzavljanin CG -je punoletno -je zdrastveno sposobno -ima propisanu skolsku spremu .sluzbenika da nesto cini ili ne cini suprotno propisima. Zakonitost I odgovornost-Drz.sluzbenik ima pravo u postupku odlucivanja o pravima I obavezama na zastitu svojih prava.sluzbenik ima pravo na sindikalno organizovanje u skladu sa opstim propisima o radu.u skladu sa javnim interesom.propisa.sluzbenika kandidatima su.pripadnostima po polu ili na osnovu drugog razloga suprotno zakonom I ustavom utvrdjenim pravima I slobodama. Rasporedjivanje-Drz.Niko ne sme vrsiti bilo kakav pritisak na drz.organu ili trecem licu.pod uslovima utvrdjenim zakonom.propisima.sluzbenik je obavezan da izbegne konflikt interesa. -poslovi u vezi sa stvaranjem optimalnih uslova za rad sluzbenika u upr.Drzavnim organom msatra se organ drzavne uprave. Drzavni sluzbenik vrsi upravne. 5.sluzbenik ima pravo I obavezu da se strucno usavrsava.opstih akata I dr. Politicka neutralnost I nepristrasnost-Drzavni sluzbenik vrsi poslove politicki neutralno I nepristrasno.Staresina drz.Odgovoran je za zakonitost.Ovaj kodeks utvrdjuje ministarstvo nadlezno za poslove uprave.sluzbenik vrsi poslove na osnovu ustava.utvrdjene nadleznosti drz. Napredovanje u sluzbi-Drz. Zastita prava drz. Jednaka dostupnost-U zaposljavanju drz.organa.-poslovi u vezi sa struc.ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA U DRZAVNOM ORGANU U drz.duznosti I odgovornosti staresina drzavnog organa I lice koje zasnovalo radni odnos imenovanjem. Sindikalno organizovanje-Drz.efikasnu I svrsishodnu upotrebu javnih sredstava kojima upravlja ili koja koristi u radu.strucne I dr poslove kojima se ostvaruju.biti rasporedjen na drugo radno mesto.PRAVA I OBAVEZE DRZAVNOG SLUZBENIKA I NAMESTENIKA Na drzavnog sluzbenika primenjuju se opsti propisi o radu u pogledu prava.kvaliteta rada I ostvarenih rezultata rada.kkoje zavisi od strucnih I radnih sposobnosti.drugi drzavni organ I sluzbe predsednika RCG. 6.Drz.obukom I pomoci u sopstvenoj izgradnji sluzbenika u suzbi. Sluzbenicka etika-Drz.sluzbenik ima prava koja su odredjena zakonom I dr.a posebno zbog politicke.sluzbenika u njegovim pravima.Postupak zbog povrede sluzbene obaveze I organi nadlezni za postupanje u tom postupku utvrdjuju se zakonom.nacionalne.sluzbenika I namestenika-Drz.skupstine RCG.

Uslovi za rukovodeca lica-Rukovodece lice mora imati visoku skolsku spremu. Postupak obavezne provere-Lice sa liste kandidata podlezu obaveznoj proveri sposobnosti za vrsenje poslova radnog mesta. Strani drzavljani ili lice bez drzavljanstva moze da zasnuje radni odnos u drz.Ako se radno mesto ne popuni na nacin iz st.JAVNI KONKURS I ODLUKA O IZBORU DRZAVNIH SLUZBENIKA Javni oglas sprovodi organ uprave nadlezan za upravljanje kadrovima.Rok za podnosenje prijava na javni oglas nemoze biti kraci od 8 ni duzi od 15 dana od dana objavljivanja javnog oglasa.Organ za upravljanje kadrovima.organa ne izvrsi izbor izmedju kandidata sa liste za izbor duzan je da organ za upravljanje kadrovima obavesti o razlozima za takvu odluku.organu moze se popuniti rasporedom drz.organa putem internog oglasa.usmenim intervjuom ili na drugi nacin.1 ovog cl.sluzbenika iz istog organa.O izboru odlucuje staresina drzavnog organa.popuna se moze izvsiti preuzimanje drz.Uslove I postupak sprovodjenja internog oglasa utvrdjuje vlada RCG na predlog ministarstva nadleznog za poslove uprva.RUKOVODECA RADNA MESTA Rukovodeca lica su: -u ministarstvu.drzavnim organima I sluzbama odredjuju se propisom o osnivanju organa.najmanje 5 god radnog iskustva I polozen strucni ispit.Ovaj postupak se moze obaviti putem provere u pisanom obliku. 8.na osnovu prijava sacinjava listu kandidata koji ispunjavaju uslove oglasa.Ukoliko staresina drz. -uslove za zasnivanje radnog odnosa -dokaze koje kandidat mora priloziti uz prijavu -rok I adresu za obavestavanje o prijavi -ime lica koje daje informacije u postupku javnog oglasa.ako je: -radno mesto utvrdjeno aktom o unutrasnoj organizaciji I sistematizaciji -radno mesto slobodno -drzavni organ za to obezbedio finansiska sredstva.Javni oglas obavezno sadrzi: -naziv drzavnog organa I mesto vrsenja poslova -naziv radnog mesta.Oblik I nacin provere sposobnosti utvrdjuje organ za upravljanje kadrovima. Rukovodeca lica u dr.sluzbenika iz drugog drz. Organ za upravljanje kadrovima.organu pod uslovima utvrdjenim posebnim zakonom I medjunarodnim kovencijama.Drugi uslovi za rukovodeca lica utvrdjuju se aktom o unutrasnjoj organizaciji I sistematizaciji.sacinjava listu kandidata koji ispunjavaju uslove konkursa.Provera sposobnosti vrsi se putem usmenog intervjua.pomocnik staresine slusbe.Javni oglas se objavljuje u skladu sa opstim propisima o radu.odnosno o organizaciji sluzbe.Lista kadidata .javni oglas se moze ponoviti.kojem obavezno prisustvuje staresina drzavnog organa u kome se zasniva radni odnos.Odluka o zasnivanju radnog odnosa moze se doneti.-nije osudjivano za krivicno delo koje ga cini nepodobnim za vrsenje sluzbe u drzavnom organu -ispunjava druge uslove utvrdjene zakonom I dugim propisima.INTERNO TRZISTE RADA-INTERNI KONKURS Radno mesto u drz. 10.Postupak provere sposobnosti moze se obaviti u vise faza u kojima se broj kandidata postepeno smanjuje.Kada se u postupku provere sposobnosti ustanovi da niko od kandidata nije postigao zadovoljavajuce rezultate.sekretar ministarstva I pomocnik ministra -u organu uprave.na osnovu prijava. Postupak imenovanja-Rukovodece lice zasniva radni odnos na osnovu javnog konkursa.U tom slucaju javni oglas se ponavlja. 9.pomocnik staresine orrgana uprave -u sluzbi koju obrazuje vlada. Odluka o izboru drzavnog sluzbenika-Lista za izbor dostavlja se staresini drzavnog organa. Lista za izbor-Organ za upravljanje kadrovima sacinjava listu za izbor kandidata koj su postigli zadovoljavajuce rezultate u postupku provere sposobnosti.

radnog iskustva.Rukovodece lice imenuje se.carinske poslove I dr.visoka skolska sprema I najmanje 8 god.Upostupku sprovodjenja javnog konkursa primenjuju se odredbe ovog zakona koje uredjuju javni odnos.inspector II i ovlasceno sluzbeno lise II. -samostalni namestenik III.visoka skolska sprema I najmanje 2 god.mogu se utvrditi zakonom ili dr.inspector III i ovlasceno sluzbeno lice III.radnog iskustva.glavni inspector I glavno ovlasceno sluzbeno lice. Posebna zvanja-izuzetno.visoka skolska sprema I najamanje 1 god.Treci razred: -savetnik I.Ovo resenje u dugom drzavnom organu donosi organ.visoka skolska sprema I najmanje 4 god radnog iskustva.propisom kada je tozakonom odredjeno.Staresina organa postavlja glavnog inspektora.na predlog staresine organa drzavne uprave.visa skolska sprema I najmanje 1 god.kada je to zbog prirode poslova neophodno.-samostalni savetnik II.Treci razred: -namestenik I. -savetnik II. Staresina prgana postavlja sluzbenika u zvanje inspektora na period od 4 god.ZVANJA DRUZAVNIH SLUZBENIKA I NAMESTENIKA Drz.organima koji vrse poslove diplomatije.Propisom o osnivanju sluzbe mogu se utvrditi I dr.inspector I i ovlasceno sluzbeno lice I. -visi savetnik III.postavljenu I razreseenju rukovodeceg lica u organu drz.visoka skolska sprema I najmanje 3 god.odnosno postavljenje lice sa liste kadidata duzan je da organ za upravljanje kadrovima obvesti o razlozima za takvu odluku.odnosno sluzbe.Drugi razred: -visi savetnik I.visa skolska sprema I najmannje 4 god.uprave I sluzbi koju osniva vlada.visoka skolska sprema I najmanje 8 godina radnog iskustva.donosi vlada.odnosno postavljenje.organa ne predlozi za imenovanje.sluzbenika u pravosudnim organima.dostavlja se staresini drzavnog organa radi utvrdjivanja predloga za imenovanje.radnog iskustva.radnog iskustva. 2.visoka skolska sprema I najmanje 4 god.zvanja .uz saglasnost vlade.radnog iskustva. -samostalni savetnik I.visoka skolska sprema I najmanje 2 god.visoka skolska sprema I najmanje 3 god.policije.radnogiskustva.visoka skolska sprema I najmanje 4 god radnog iskustva. -visi namestenik II. -visi namestenik III. Zvanja namestenika I uslovi-rasporedjuju seu pet razreda: 1.radnog iskustva.visa skolska sprema I najmanje 8 god.visoka skolska sprema I najmanje 6 god.ove poslove utvrdjuje vlada.sluzbenik vrsi poslove u odredjenom zvanju. 2.Prvi razred: -savetnik staresine.radnog iskustva.sluzbenika rasporedjuju se u 3 razreda.odnosno lice ovlasceno propisom o osnivanju organa. -samostalni savetnik III.Drugi razred: -visi namestenik I.U tom slucaju knkurs se ponavlja. 3. 3.odnosno o organizaciji sluzbe.radnog iskustva.radnog iskustva.I to : 1.obezbedjenja pritvorenih I osudjenih lica.radnog iskustva.odnosno postavlja na period od 5 god I po isteku tog roka moze biti ponovo imenovano.visoka skolska sprema I najmanje 1 god.poslove sa posebnim ovlascenjimai obavezam. 11. -savetnik III. -visi savetnik II.Ako staresina drz.zvanje drz.radnog iskustva.na period od 4 god. -namestenik II.Prvi razred: -samostalni namestenik I.radnog iskustva. -samostalni namestenik II. .visa skolska sprema I najmanje 4 god.radnog iskustva.odnosno postavljeno. Razresenje rukovodeceg lica-Rukovodece lice se razresava: -ako to samo zahteva -ako dva puta u toku mandata dobije ocenu rada ³nezadovoljava´ u skladu sa ovim zakonom -istekom mandata -prestankom radnog odnosa. Imenovanje I postavljenje-Resenje o imenovanju.visa skolska sprema I najmanje 8 god.Zvanjem drz.visoka skolska sprema I najmanje 10 god radnog iskustva.Zvanje se stice zasnivanjem radnog odnosa.

SLUZBENA TAJNA Drz. Laksi su: 1.izrazavanje politickih uverenja u vrsenju poslova 7. Zvanje namestenika moze da sadrzi I zanimanje namestenika.odnosno etickim kodeksom drzavnih sluzbenika utvrdjeni kao laksi disc.radnja na poslu ili u vezi sa poslom sa obilezjima krivicnog djela koja se goni po sluzbenoj duznosti 14.sluzbenik u vrsenju poslova ne smije primate poklone vece vrijednosti.LAKSI I TEZI DISCIPLINSKI PREKRAJI I DISCIPLINSKE MJERE Disciplniski prekrsaju mogu biti laksi I tezi.neopravdano izostajanje sa posla do dva radna dana u toku jedne godine 4.nezakonito raspolaganje sredstvima 4.radnog iskustva.Peti razred: -namestenik.davanje netacnih podataka koji su od uticaja za donosenje odluke 10.publicisticku djelatnos kao I poslove za kulturno umjetnicke.obaveze cuvanja sluzbene tajne moze trajati I duze kada je to odredjeno zakonom.nasilnicko ili uvredljivo ponasanje u odnosu prema strankama ili saradnicima na poslu 8.povreda propisa o konfliktu interesa 13.povreda radnih obaveza koje su propisima.radnog iskustva. 14.Drz.povreda radnih obaveza koja ima teze posledice za stranke ili drzavni organ 12.neblagovremeno ili nemarno vrsenje suzbenih obaveza 2. 4.osnovna skola.visa skolska sprema I najmanje 1 god. -u kojima je moguca zloupotreba informacija koje nijesu javno dostupne.ponavljanje laksih disc.sluzbenik ne smije da vrsi poslove: -koji mogu da izazovu sukob izmedju javnog interesa I njegovih privatnih interesa. Drz.neuredno cuvanje sluzbenih spisa ili podataka 3. Tezi su: 1.zloupotreba sluzbenog polozaja 5.odbijanje drzavnog sluzbenika I zaposlenog da izvrsava radne obaveze I duznosti 3.organa moze drz. -koji su od uticaja na nepristrasnost obavljanja njegovih poslov.nedolazak na posao u odredjeno vreme I odlazak sa posla pre isteka radnog vremena 2.opijanje u toku rad ili koriscenje opojnih droga 9.srednja skolska sprema I najmanje 3 god. 5.neizvrsavanje ili nesavesno.odavanje poslovne. -namestenik VI.prekrsaja 11.propisima 6.bez obzira na nacin na koji je saznao.nenosenje slzubenog odela.KONFLIKT INTERESA Drz. -koji su stetni za ugled organa.ko se radi o podacima bez kojih nije moguce utvrditi cinjenicno stanje I donijeti zakonitu odluku.Cetvrti razred: -namestenik IV.radnog iskustva. Staresina drz.srednja skolska sprema I najmanje 2 god.srednja skolska sprema I najmanje 1 god.Izuzetno.tajne utvrdjene zakonom ili dr. -namestenik V.DISCIPLINSKI POSTUPAK .shodno propisima o konfliktu interesa.prekrsaji.sportske humanitarne I druge slizce organizacije.Obaveza cuvanja sluzbene tajne traje I po prestanku radnog odnosa.a najduze 5 god od prestanka sluzbe. 13.sluzbenika. 12.neobavestavanje o propustima u vezi sa zastitom na radu 6.sluzbenik moze bez posebne dozvole vrsiti naucno-istrazivacki I pedagoski rad.odnosno oznake sa licnim imenom 5.sluzbene ili dr.povreda radnih obaveza koje su propisima utvrdjene kao tezi disciplinski prekrsaji.sluzbenik obavezan je da cuva sluzbenu tajnu utvrdjenu zakonom ili drugim propisom.-namestenik III.oosloboditi obaveze cuvanja sluzbene tajne u sudskom ili upravnom postupku.radnog iskustva. 15.dolazak na posao u napitom stanju.

Drz.U postupku razresenja obavezno se pribavlja izjasnjene rukovodeceg lica.U disciplinskom postupku se mora odrzati rasprava na kojoj drzavni sluzbenik ima pravo na odbranu. Ocjene rada rukovodecih lica su: -³zadovoljava´ I -³nezadovoljava´.na radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trecem licu. Pripravnicki staz za visoku I visu skolsku spremu traje najmanje 12 meseci.ODGOVORNOST DRZAVNIH SLUZBENIKA Materijalna odgovornost-Drz. Drz. Drz.sluzbenik. 16. Postupak ostvarivanja materijalne odgovornosti-U postupku odlucivanja materijalne odgovornosti za stetu drzavnog sluzbenika.namerno ili iz krajenje nepaznje prouzrokovao drzavnom organu.sluzbenik napreduje u visi platni razred pod uslovima utvrdjenim ovim zakonom.1 ovog cl.postupku. Drz.a za srednju skolsku spremu traje 6 meseci.zastupnika ili predstavnika sindikata. 17. 18.materijalno je odgovoran za stetu koju je na radu ili u vezi sa radom protiv pravno.PRIPRAVNICI Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u drzavnom organu radi osposobljavanja za samostalno vrsenje poslova. Period napredovanja I ocena potrebna za napredovanje-Drz. Ocenjivanje rada drz.primenjuju se odredbe ovog zakona koje uredjuju disc.moze napredovati ako: -ispunjava propisane uslove za vise zvanje -dobije odgovarajucu ocenu rada.sluzbenika vrsi se u odnosu na: -postignute rezultate rada -samostalnost I kreativnost u vrsenju poslova -ostvarenu saradnju sa strankama I saradnicima na poslu. 2. Napredovanje u visi platni razred-Drz.sluzbenika vrsi se u cilju pracenja njegovog rada I pravilnog odlucivanja o njegovom napredovanju.sluzbenik napreduje u visi platni razred. Napredovanje u vise zvanje-Drz.sluzbenik.Ocenjivanje radaRadne I strucne sposobnosti Ocenjivanje rada drz.Trece lice moze traziti naknadu stete I od onog ko je prouzrokovao stetu ako je steta naneta namerno.ako u periodu od 3 godine za svoj rad dobije 3 puta ocenu ³dobar´ili 2 puta ocenu ³odlican´. RCG odgovara za stetu koju drzavni sluzbenik. Pripravnik se osposobljava po programu koji utvrdjuje organ za upravljanje kadrovima. U slucaju kada rukovodece lice dva puta u toku mandata dobije ocenu ³nezadovoljava´ staresina organa pokrece postupak za njegovo resenje.sluzbenik napreduje u pocetno zvanje u okviru viseg rareda u slucaju kada u periodu od 5 god pet puta dobije ocenu ³odlican´.sluzbenik.i ako se poslovi njegovog radnog mesta mogu vrsiti u tom zvanju.moze se braniti sam.ako je steta nastala zbog disc. O naknadi stete moze se odlucivati I u disc.Napredovanje Drz.napreduje u vise zvanje u okviru istog razreda.sluzbenik moze napredovati u pocetno zvanje u okviru viseg razreda ako ispunjava uslove iz st. .sluzbenik.preko advokata.postupak.sluzbenik napreduje jedan steepen vise zvanje u okviru istog razreda u slucaju kada u periodu od 5 godina 5 puta dobije najmanje ocenu ³dobar´ili kada 3 puta uzastopno dobije ocenu ³odlican´.samo izuzetno u pocetno zvanje u okviru viseg razreda pod uslovima utvrdjenim ovim zakonom.prekrsaja.OCENJIVANJE I NAPREDOVANJE (KARIJERA)DRZAVNIH SLUZBENIKA 1. U disciplinskom postupku primenjuju se odredbe zakona kojim se uredjuje opsti upravni postupak za pitanja koja nijesu uredjena ovim zakonom.

na predlog ministrstva nadleznog za poslove uprave. 22.u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke.ako ovim zakonom nije drukcije odredjeno.moze pokrenuti spor pred nadleznim osnovnim sudom.1 ovog cl.moze pokrenuti upravni spor.Komisija za zalbe primenjuje Zakon o opstem upravnom postupku. Predsednika I clanove Komisije za zalbe imenuje I razresava Vlada. Postupak po tuzbi je hitan. Rad Komisije-u postupku odlucivanja po zalbi. O zalbi Komisija za zalbe mora odluciti najkasnije u roku od 15 dana od dana podnosenja zalbe.SUDSKA ZASTITA 2.od kojih je jedan clan predstavnik sindikata.i ne mogu biti ponovo imeovani.sluzbom I u drugm slucajevima predvidjenim ovim zakonom.Izvestaj se dostavlja I ministarstvu nadleznom za poslove uprave. 2. Predsednik I clanovi Komisije za zalbe imenuju se na period od 4 god.sluzbeniku radni odnos prestaje ako u odredjenom roku ne polozi strucni ispit. Prestanak radnog odnosa zbog strucnog ispita-Drz.organa.Sudska zastita-protiv odluke Komisije za zalbe drz. Prestanak radnog odnosa sporazumom-Radni odnos moze prestati na osnovu pisanog sporazuma drz. Na odluku Komisije za zalbe povodom zalbe na resenje o naknadi stete drzavni sluzbenik. Komisija za zalbe duzna je da jednom godisnje Vladi podnese izvestaj o radu. Za predsenika I clana Komisije za zalbe moze se imenovati lice koje je diplomirani pravnik I ima najmanje 5 god. odlucuje Komisija za zalbe. Ulozena tuzba ne odlaze izvrsenje odluke Komisije za zalbe.ako to sam zatrazi ili ako poslove ne vrsi uredni I savesno.kad bude imenovan. Zalba se podnosi u roku od 8 dana od dana prijema odluke.odnosno postavljen na duznost koja je prema propisima nespojiva sa drz.Komisija za zalbeNadleznost komisije Po zalbi protiv odluke o pravima I obavezama iz rada I po osnovu rada drz. O zalbi protiv zakljucka o privremenom udaljenju sa radnog mesta Komisija za zalbe odlucuje u roku od 5 dana od dana prijema zalbe. Prestanak radnog odnosa na osnovu otkaza-Radni odnos moze prestati na osnovu otkaza staresine drz.nema pravo na sudsku zastitu.sluzbenik. Na odluku Komisije za zalbe povodom zalbe na zakljucak o privremenom udaljenju sa radnog mesta drz.sluzbenika.ZASTITA PRAVA DRZAVNIH SLUZBENIKA-KOMISIJA ZA ZALBE.sluzbeniku prestaje po sili zakona. Predsednik I clan Komisije za zalbe moze se razresiti.I staresine drz.a radni odnos je zasnovao pod uslovom da strucni ispit polozi.pre istekamandata.radnog iskustva. Sporazumom se utvrdjuje dan prestanka radnog odnosa.sluzbenik.primljen ili zavrsetkom posla za cije je izvrsenje zanovao radni odnos na odredjeno vreme. Prestanak radnog odnosa po sili zakona-Radni odnos drz. 20.pored slucajeva predvidjenih opstim propisima o radu.u skladu sa opstim propisima o radu.POJAM I VRSTE AKATA UPRAVE .sluzbeniku prestaje radni odnos istekom roka u kome je bio obavezan da polozi strucni ispit. U slucaju st.drz.osim u slucaju kada se radi o sporu povodom zasnivanja radnog odnosa.PRESTANAK RADNOG ODNOSA Prestanak radnog odnosa na odredjeno vreme-Radni odnos na odredjeno vreme prestaje itekom vremena na koje je drzavni sluzbenik.organa.sluzbenika.19. Imenovanje I razresenje Komisije-Komisija za zalbe ima predsednikai 6 clanova. Nacin rada Komisije za zalbe uredjuje se poslovnikom Komisije.

zakona I dr.Prema nasem zakonu o upravnom sporu.sud u upravnom sporu ne odlucuje samo ozakonitosti upravnog akta. Normativni akti-ili akti opsteg karaktera.kada vrse poverene poslove drz. Primena nacela zakonitosti u pravnoj drzavi podrazumeva da se upravnim aktom primennjuje zakon na pojedinacan slucaj. Upravni akt je akt koim drz. Obaveznom instrukcijom uredjuju se obavezna pravila u nacinu rad I postupanju organa.ustanova I dr.obavezi ili pravnom interesu odr.postojece opste pravne situacije koje iz njih proizilaze.a mogu ih donositi I organi uprave. Prema nasim propisima u normativne podzakonske opste akte koje mogu donositi organi uprave spdaju:pravilnik. Pravni poredak.sup o svojoj sadrzini akti-pravila. Naredbom se radi izvrsavanja pojedinih odredaba.Akti uprave su svi pravni akti I materijalne radnje koje uprava donosi ili preduzima u vrsenju upravne delatnosti.organ ili organizacija koja raspolaze javnim ovlascenjima resava u nekom pravu.I pravni akti uprave se mogu dalje deliti na opste pravne akte uprave (normativni akti uprave nazivaju se upravni propisi) I pojedinacne pravne akte uprave (najznacajniji su upravni akti I upravni ugovori).organima I organizacijama koje vrse poverene poslove drz.koje se nazivaju upravne radnje.propisa.propisima odredjeno.slucaj I odr.tako I po pravnoj prirodi.samo kada su za to ovlasceni.uprava donosi I ivrsi brojne I razlicite akte I radnje koji se razlikuju kako po vrsti I oblicima.uprave u primenjuvanju zzakona kojima se obezbedjuje uspesno izvrsavanje poslova.Pojedinacni pravni akti su akti kojima se propisuje neko pojedinacno I konkretno pravilo za odr.ustanova I dr.kao I preduzeca.U vrsenju upravne delatnosti.uprave u izvrsavanju pojedinih odredaba zakona I dr.vec I o zakonitosti drugog pojedinacnog akta kada je to zakonom odredjeno. 23.POJAM I OBELEZJA UPRAVNOG AKTA Upravni akti su osnovna vrsta pojedinacnih pravnih akata koje u vrsenju upravne delatnosti donosi uprava.Normtativne akte donose skupstina I vlada.kao I preduzeca.Njih donosi funkcioner koji rukovodi organom drz.Podela akata uprave pociva na razlikovanju pravnih akata od materijalnih akata I njihovoj daljoj klasifikaciji prema razlicitim standardima.drz.Prema situaciji koju regulisu pravni akti se dalje dele na opste I pojedinacne.odnosno ljudske materijalne radnje.situaciji koja ima opsti znacaj. Pravni akti-su izjave volje ucinjene sa namerom da se proizvedu odredjeni pozitivni ili negativni pravni efekti.propisa.UPRAVNI PROPISI Su opsti pravni akti koje kao normativne akte donosi uprava.propisa naredjuje ili zabranjuje postupanje u odr.uprave.to I materijalni akti uprave obuhvataju brojne I raznovrsne materijalne radnje uprave.odnosno ukidaju. Uputstvom se propisuje nacin rada I vrsenje poslova org. .naredba I upustvo.To su akti kojima se propisuje neko opste I apstraktno pravilo za neodredjen broj slucajeva I neodredjen broj lica. 24.uprave I dr.Zakon se moze neposredno izvrsiti tek nakon donosenja upravnog akta.uprave.osim pravnih.organizacija.organizacija kada vrse poverene poslove drz. Strucno upustvo sadrzi pravila za strucno organizovanje sluzbe I za strucni rad zaposlenih u organima drz.Oni mogu donositi I obavezne instrukcije I strucna upustva I davati objasnjenja. Osnovno obilezje akata uprave je to sto ih donosi uprava kada je to zakonom I dr. Pravilnikom se razradjuju pojedine odredbe zakona I propisa vlade radi njihovog izvrsavanja.Ovim aktim se stvaraju nove ili menjaju.donose ih gunkcioneri sporazumno ako sun a to ovlasceni zakonom.lice.pojedinca ili pravnog lica u kakvoj upravnoj stvari. Objasnjenjem se daje misljenje koje se odnosi na primenu pojedinih odredaba zakona I dr.Pravni akti uprave su izjave vlja organa uprave kojima se zeli proizvesti neko pravno dejstvo.obuhvata I materijalne akte.uprave.

aktom povredjena neka njegova prava.Postoji ne samo kada se odlucuje o pravima.akti se moraju doneti u posebnom postupku koji je propisan zakonom.dok autoritativnost obavezno podrazumeva I jednostranst.Podrazumeva I mogucnost sudske zastite u sluc.Da bi se obezbedila zasnovanost na zakonu.zakona.tj.pravna situacija.Broj subjekata kkoji ucestvuju u donosenju jednog akta nije bitan.ali ne samo u pojedinacnom slucaju.a akti poslovanja podlazu rezimu gradj.U uzem smislu upravna stvar predstavlja pravnu situaciju u kojoj se resava o: a.bilo da ih ukida.bilo da ih uspostavlja.Karakteristicna je za one upravne akte kojima se utvrdjuje neka obaveza. Moze se izvrsiti podela pojedinacnih prav.s tim sto akti vlasti podlezu pravnom rezimu upravnog prava.Upravna stvar nije izricito zakonski definisana ali se na osnovu ustavnih I zakonskih tekstova na posredan nacin upravna stvar moze odrediti kao ona stvar.akata uprave na akte vlasti I na akte poslovanja .odlucivanje o utvrdjivanju obaveze neke stranke.Jednostranost oznacava situaciju u kojoj jedna strana u pravnom odnosu odredjuje prava I obaveze druge strane.Sudska kontrola uprave na nivou SCG ostvaruje seu posebnom postupku za odlucivanje o zahtevu za ocenu zakonitosti konacnih upravnih akata institucija drz.vec I u onim situacijama koje su vezane za tzv.odnosno da je normativna sadrzina akta iskljucivo stvar njegovog donosioca.Bitno je da li izjavljena volja utice na uoblicavanje normativne sadrzine upravnog akta kojim se regulise upravni pravni odnos.Ponekad se autoritativnost izjednacava sa jednostranoscu.Zahtev se moze podneti samo protiv upravnog akta.odnosno pravilo da upr.konkretnu pravnu situaciju.Svi upr.obavezama ili pravnim interesima pojedinaca ili prav.odlucivanje o priznavanju prava.Znaci primenu principa zakonitosti u donosenju upr. Upravna stvar proizilazi iz okolnosti da se upravni akti izdaju povodom donosenja upravnih odluka.akt koji se odnosi na njega nezakonit. Autoritativnost.utvrdjivanju neke obaveze ili.Ova situacija nije trajna I ponovljiva.Konkretno pravo ili obaveza se realizuje donosenjem upravnog akta.u kojoj se resava o pravima.vec I u okviru zakonom utvrdjenih ovlascenja.akta moguce samo ukoliko postoji zakonski osnov za to.priznavanju nekog prava ili.obavezama I pravnim interesima. Zasnovanost na zakonu ±proizilazi iz okolnosti da je donosenje upr.bilo da ih menja.interesa nekog lica u pojedinacnom slucaju.ili kada uprava .prava. Upravne stvari su konkretne pravne situacije koje se resavaju u upravnom postupku putem upravnih akata I one cine glavni predmet upravnog postupka.akti u trenutku donosenja su zakoniti.ili b.I to: a. Konkretnost proizilazi iz okolnosti da se upravni akt odnosi na odr.vec jednokratna I neponovljiva.akata.zajednice.Ona nuzno ne podrazumeva autoritativnost.da neko lice smatra da je upr. Izvrsnost proizilazi iz okolnosti da se upravni akt kojim se utvrdjuju obaveze za stranku mmogu prinudno izvrsiti.akt mora biti donet ne samo na osn.podrazumeva da se vrsenje upravne delatnosti svodi na vrsenje upravne vlasti.Izvrsenost onih upravnih akata kojima je priznato neko pravo nema obelezja prinudnog izvrsenja se javlja kao proceduralna situacija na osnovu koje lice kome je priznato neko pravo moze da pristupi njegovoj realizaciji.licna stanja gradjana. c.ostvarivanju prav. U sirem smislu upravna stvar se odnosi na svako upravno odlucivanje pre svega.Odluka u upravnom aktu neposredno proizvodi pravna dejstva na pojedinacne pravne situacije.upr. Pravno dejstvo proizilazi iz okolnosti da upravni akt proizvodi neposredne promene u odnosu na pravni poredak.odnosno da su nezakonitim upr.bitno obilezje upravnog akta. Prema nasim zakonima za upravnu stvar bitno je da se radi o pravnom I konkretnom odlucivanju u pojedinacnom slucaju. b. Jednostranost postoji kada jedna strana u pravnom odnosu odredjuje prava I obaveze druge strane. Jednostranost ukazuje na to das u upravni akti rezultat izjave volje jednog subjekta.lica u pojedinacnom slucaju. Odlucivanje u pojednicanom slucaju moze imati dva potpuno razlicita modaliteta.

Deklarativni upravni akt je upr. Upravni akt je pojedinacni pravni akt uprave sa neposrednim pravnim dejstvom kojim se.vec samo konstatuje ispunjenje zakonskih uslova da je nastala nova prav.Mogu da budu konstitutivni I deklarativni.aktom samo konstauje postojanje nekog stanja.u svim slucajevima kada uprava donosi ili preduzima svoje odluke. tj.KONSTITUTIVNI I DEKLARATIVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od okolnosti da li se upr.akt koji u stvari ne postoji I b. 2.Vremski deluju od trenutaka donosenja pa za ubuduce.menjanje postojece prav.vrste upr.donosi svoje propise.situaciju.Imaju tzv.Ovlascenje za donosenje upr.u konkretnom slucaju.POZITIVNI I NEGATIVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od pravnog dejstva koje upr. Negativni upravni akt je upravni akt kojim se odbija promena u prav. 3.Negativan je onaj upr. 26.akata imaju samo drz.Postoji u svim vidovima aktivnosti uprave.Cutanje uprave o postojanju negativnog upr.poretku il se upr.Samo oni mogu steci svojstvo pravosnaznosti.akata: 1.pogresni upravni akti.akt proizvodi u prav. .akt koji sam po sebi ne stvara novu pravnu situaciju.akt koji sam po sebi ne stvara novu prav.VRSTE UPRAVNIH AKATA Mogu se razlikovati sl. 7.Vremenski deluju od trenutka kada su ispunjeni uslovi predvidjeni zakonom.ima uzeti da upr.akta sadrzi u sebi: a.Oni se donose po sluzbenoj duznosti I po zahtevu stranke.Oni se samo donose po sluzbenoj duznosti.tako I sluzbenoj duznosti.trajni I trenutni. 4.pre svega org. 5.da je doneti upr.pozitivni I negativni.stvaranje nove prav.njima se niti sticu neka prava.situacija.povratno dejstvo. Donosilac upravnog akta proizilazi iz okolnosti da upravni akt moze doneti samo ovlasceni donosilac.niti se namecu neke obaveze.poretku. Vrste konstitutivnih upr. 8.Ova promena moze da ima nekoliko modaliteta: a. Konstitutivni upravni akt je upr.akt donet I da je negativan.ali I dr.Jer se njihovo dejstvo proteze vremenski u proslost sve do trenutka kada su de factio ispunjeni uslovi predvidjeni zakonom.aktom stvara novo stanje u prav.akti koji stvaraju od konstitutivnik koji menjaju I oni koji ukidaju neku prav.situacije. Cutanje uprave je pravna konstrukcija na osnvu koje se.situaciju.da je njime odbijen zahtev stranke.ukidanje postojece prav.jednostavni I slozeni.u slucaju da donosilac upr.situacije c.organi koji su zakonom ovalsceni da resavaju u upravnim stavrima.Mogu se donositi samo povodom zahteva stanke.uprave.formalni I neformalni.Donose se kako po zahtevu stranke.Uvek su deklarativni.na osnovu zakona:ili a.Pozitivni upravni akt je upravni akt kojim se proizvodi neka promena u prav. 6.akt iz kojeg izvire namera odrzavanja postojeceg stanja.akta povodom zahteva stranke ne donese nikakav akt.organi.vezani I slobodni.fikciju da je doneti upr.poretku.drz.akte ili radnje.utvdjuje neka obaveza 25. 27.akata: Prema modalitetu promene koje izazivaju u pravnom poretku.poretku.upravni akti u formi resenja I upravni akti u frmi zakljucka i 9.mogu se razlikovati konstitutivni upr.situacije b.priznaje neko pravo ili b.akt negativan jer se njime odbija zahtev stranke.konstitutivni I deklarativni.upravni akti koji se donose po sluzbenoj duznosti I upravni akti koji se donose po zahtevu stranke.

akt koji donosi jedan ovlasceni donosilac.prav.akt je donosilac zakonom ovlascen da po svojoj slobodnoj oceni u konkretnom slucaju odredi da li ce uopste doneti upr.akt moze biti donet tako sto jedan organ predlaze izdavanje upr.org.ovlascenje slobodnih upr.odnosno koliko je subjekata ucestvovalo u resavanju konkretne upravne stvari.akti.Zbirni upr.akata ne sme biti upotrebljeno suprotno cilju zbog kojeg je to ovlascenje dato.naknadno daje saglasnost.drzavi nije apsolutno slobodno.akta.akata. 4.akti u kojima lica na koje se odnose nisu unapred konkretno odredjena.VEZANI I SLOBODNI UPRAVNI AKTI Inicijativa za donosenje upr. Slobodni upr.akt ne moze stupiti na snagu ako saglasnost.slobodni upr.posledice kao I oni kojima se utvrdj. Slobodni upr.Dva organa mogu zajednicki izdati jedan upr.akti kojima se priznaju sposobnosti ili svojstva.Njihovo donosenje u prav. Vezani upr.akti kod kojih je doslo do pogresne primene slobodne ocene nazivaju se necelishodni upr. Zbirni upr.akti moraju se doneti u zakonom propisanom postupku.akti.donosi akt tek nakon pribavljanja prethodne saglasnosti odd r.uvek se odredjuje jedan od njih koji se formalno ima smatrati donosiocem tog akta.akt.u kom slucaju upr.pravno vezane delove. 3.generalni upr.Prema tome da li izazivaju poviljne ili nepovoljne pravne posledice u odnosu na stranku konstitutivni upr.Sadrzina upr.akata: Prema sadrzini mogu se razlikovati oni kojima se utvrdj. Vezani upr.u kom slucaju prvi ne moze pristupiti donosenju upr.Moze nastati I tako sto jedan organ donosi akt.akata smatra se tezom povredom zakonitosti.Svaki slobodni upr.ako ga donese.Naredjenjima se izdaju konkretne zapovesti da se nesto cini ili konkretne zabrane da se nesto ne sme ciniti« Vrste deklarativnih upr. 2.akata uvek je prav.akt.akt ima I tzv.donosilac mora imati ovlascenje za donosenje slobodnih upr. za sta je predvidjena mogucnost upotrebe vanrednog pravnog sredstva.kao I to da bez obzira koliko subjekata ucestvuje u donosenju zbirnog upr. Tzv.akt-akt u cijem donosenju ucestvuju dva ili vise ovlascenih donosilaca.Donosenjem slobodnih upr.efekat.a drugi ga izdaje.akata mora se postovati forma akta.odnosi.akti mogu biti favorabilni ili onerozni.akt kod cijeg donosenja postoji sloboda u proceni da li akt treba doneti ili ne.ali koja sup o nekom osnovu odrediva.organa.Inicijativa za njegovo donosenje I njegova sadrzina strogo su odredjene zakonom.akta moze biti propisana zakonom ili se moze ostaviti donosiocu da sam oceni kada ce akt biti doneti. 28.akta moze biti propisana zakonom ili se moze ostaviti donosiocu das am odredi sadrzinu prema sopstevenom nahodjenju. . Prema sadrzini mogu biti naredjenja.akt je upr.Karakteristicno je da svi ucesnici u njegovom donosenju zele isti prav.pri donosenju akata po slobodnoj oceni ne sme se prekoraciti ovlascenje za donosenje takvih akata I 5.akt predstavlja upr. Jednostavni upr.akt kod kojeg je zakonom unapred odredjeno kada se ima doneti I kakava mora biti njegova sadrzina.JEDNOSTAVNI I ZBIRNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od okolnosti koliko je ovlascenih subjekata ucestvovalo u donosenju konkretnog upravnog akta.akt je upr. Nepostovanje pravila o donosenju zbirnih upr.akti su najcesce istovremeno I deklarativni.kakava ce biti njegova sadrzina.potvrdu ili odobrenje.cinjenice koje imaju prav.a dr.akti uvek I konstitutivni upr.trazi.Bitno je da se misljenje dr.akta.potvrda ili odobrenje nije dato.akti kojima se priznaju prava I obaveze.Moze nastati tako sto jedan org.vezano sledecim momentima: 1.pri donosenju slobodnih upr.akti su upr.akta ukoliko nije prethodno pribavio saglasnost drugog.dok su slobodni upr. 29.Mesoviti upr.

bilo tako sto ce se nacinjena greska ispraviti. 33.propisa koji je zasnovan na zakonu.akata:nezakoniti I necelishodni upr.bilo tako sto ce se.Otklanjaju se tako sto postoji obaveza donosenja posebnog akta o ipravci.Upravni akti mogu imati nedostatak faktickog ili nedostatak pravnog karaktera. 32.Prema tezini pravne greske mogu se dalje deliti na:rusljive I nistave upravne akte.Protivpravnost ima oblik indirektne povrede zakona.sto znaci da necelishodni upravni akt moze biti zakonit.Neuredan je onaj akt koji se iz nekog razloga ne moze procitati.dok nedostatak pravnog karaktera znaci da postoji greska u samoj volji. Neispravni upravni akt-je onaj upravni akt koji sadrzi gresku faktickog karaktera.Ako se utvrdi nezakonitost u predvidjenom roku.akata.akta otkloniti.Nazivaju se jos I relativno nistavni upravni akti.Pravna greska moze se javiti u vidu neposredne I posredne povrede zakona.30.Pravna situacija se mora sanirati.koji cini sastavni deo upravnog akta koji sadrzi gresku.Nedostatak neispravnog upravnog akta je u tome sto sadrzi gresku u izjavljenoj volji.Nedostatak faktickog-tehnickog karaktera znaci da postoji greska u izjavljenoj volji.Kod njih postoje okolnosti koje Ih cine prakticno neupotrebljivim.Laksa povreda zakona izaziva rusljivost upravnog zakona.Mogu vremenom konvalidirati.steci punu pravnu snagu.poretka.perfektni. Rusljivi upravni akt-Onaj koji sadzri laksu povredu zakona ili dr. .ukoliko sanacija nije moguca takav upr.akt koji sadrzi bilo kakav nedostatak.NEZAKONITI I NECELISHODNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od vrste pravne greske koju upravni akt sadrzi. Postoji zakonska pretpostvka da su upr.akt ukloniti iz prav. Nepostojeci upravni akt-je akto koje je donelo lice koje nije ovlasceno za njegovo donosenje.Necelishodnost znaci da slobodna ocena nije pravilno upotrebljena.dok indirektna protivpravnost postoji u slucaju kada je upravnim aktom izvrsena posredna povreda zakona.tj.ali koja je suprotna javnom interesu.Ispravljanje se moze izvrsiti putem stavljanja tzv. 31. Posebna vrsta neispravnih akata su tzv.beleske o ispravci na samom aktu koji sadrzi gresku.Necelishodnost se moze javiti samo kod slobodnih upravnih akata-kiji su doneti na osnovu diskecionog ovlascnja.Razlikuju se 2 vrste p.koji je pocepan. Direktna protivpravnost postoji u slucaju kada je upravnim aktom izvrsena neposredna povreda zakona.Ove greske se najcesce javljaju kao greske u pisanju I racunanju.akt sadrzi. Necelishodan upravni akt je onaj koji sadrzi pravnu gresku koja nije neposredno protivna zakonu.neuredni upravni akti.RUSLJIVI I NISTAVI UPRAVNI AKT Ova podela polazi od tezine pravne greske koju upravni akt sadrzi.akti u trenutku njihovog donosenja prav.Protivpravnost moze biti dvojaka-moze biti neposredna I posredna.akt je opsti naziv za svaki upr. Protivpravan upravan akt-je onaj upravni akt koji sadrzi gresku pravnog karaktera.jezicki ne razgovetan.Pogresan upr.akta ce se utvrdjivati I otklanjati samo ukoliko to neko to trazi. Nezakoniti upravni akt je upravni akt koji sadrzi pravnu gresku koja je neposredno protivna zakonu ili drugom propisu koji je zasnovan na zakonu.Nedostatak upr.Mogu se razlikovati I posebene vrste pogresnih upr.akti.bice uklonjen iz pravnog poretka.NEISPRAVNI I PROTIVPRAVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od vrste nedostataka koju upr.POGRESNI UPRAVNI AKTI Pravno defektni-sadrze neki nedostatak.p upr.dok teska povreda zakona izaziva istavost upravnog akta.takav akt se moze srusiti tj.Nedostatak se otklanja tako sto se akt dovodi u red.Opste je pravilo da se nedostaci upr.iako ima nedostatak u pogledu celishodnosti.Njegov nedostatak je u tome sto sadrzi gresku u samoj volji.pod uslovom da se u roku neutvrdi njegova nezakonitost.

a imajuci u vidu da je takav akt povoljan po . 34.akt).uklanjanje pogresnih upravnih akata upravnim putem od uklanjanja tih upravnih akata sudskim putem.ukidanje. Pocetak pravnog dejstva upravnog akta oznacava trenutak u vremenu kada upravni akt stupa na pravnu snagu odnosno kad nastupa obaveznost upravnog akta.Pretpostavka zakona u zakonitosti upravnog akta odnosi se na upravne akte koji su doneti prema ranijim vazecim propisima.ukida ili menja vec doneti upr.Trazli se saglasnost lica na koje se odnose posledice ukidnja ili izmene suprotnog akta.bez obzira na to koju vrstu nedostataka sadrzi.akt) I materijalna (vezuje donosioca upr.akti uvek sticu svojstvo pravosnaznosti. 35.kao sto su zalba ili tzv.Svaki pogresan upravni akt mora biti uklonjen.sporu.akta koje oznacava njegovu prav. 36.ponistavanje. Izvrsnost oznacava svojstvo upr.vec posle odredjenog vremena.iako nisu formalo postalo nezakoniti nazivaju se suprotni upravni akti.pozitivni upr.vanredna pravna sredstva u upravnom postupku odnosno tuzba u upravnom sporu.akta u situaciji kada se protiv njega ne moze koristiti zalba kao redovno pravno sredstvo u upravnom postupku.odnosno stupanjem na snagu proizvode odgovarajuci efekti. Prestanak pravnog dejstva upravnog akta oznacava trenutak u vremenu kada prestaje obaveznost upravnog akta.odnosno promene u postojecem pravnom poretku.UKLANJANJE POGRESNIH UPRAVNIH AKATA Pod uklanjanjem pogresnih upravnih akata podraumevaju se svi pravni nacini stavljanja upravnih odluka koje su sadrzane u pogresnim upravnim aktima van pravne snage.Ne iskljucuje mogucnost podizanja tuzbe u upr.Anticipirano dejstvo upravnog akta postoji kada upravni akt neproizvodi svoje dejstvo odmah. Osnovno pravno dejstvo upravnog akta ogleda se u njegovoj obaveznosti.Mogu se razlikovati dve vrste izvrsnosti.Predstavlja uslov za pokretanje upr. Svi pozitivni upr.U slucaju kada je akt donet po zahtevu stranke. Oglasavanje nistavim kao akta deklarativnog karaktera ima za posledicu stavljanje van pravne snage svih efekata koji je nistav akt proizveo I to od momenta njegovog donosenja pa za ubuduce.spora.Pravilo je da se zakonitost upravnog akta ceni prema trenutku donosenja.PRAVNO DEJSTVO UPRAVNOG AKTA Upravni akt se smatra zakonitim sve dok se ne utvrdi suprotno.Ne postoje smetnje u pogledu njegove realizacije.akta:su formalna pravosnaznost (vezuje stranku I oznacava procesnu nemogucnost stranke da pravnim sredstvima pobija neki upr.sto znaci da se jednom donete odluke vise ne mogu menjati. Upravni akti koji su sticajem promenjenih okolnosti dosli u situaciji das u suprotni novom zakonu. Dve vrste pravosnaznosti upr.Nije dopusteno njegovo retroaktivno dejstvo.Za uklanjanje ovih akata koriste se odgovarajuca pravna sredstva.Nikada ne mogu konvalidirati.Negativni upr. U tehnickom smislu uklanjanje ovih akata vrsi se tako sto se donosi nov upravni akt kojim se van pravne snage stavlja dejstvo akta koji se ima ukloniti. 2.propisa koji je zasnovan na zakonu. 3. Razlikuju se tzv.Prestaju da vaze realizacijom ovlascenja. Pravno dejstvo upravnog akta ogleda se u tome sto se njegovim donosenjem.KONACNOST I IZVRSNOST UPRAVNOG AKTA Pravosnaznost je svojstvo upr.Nistavi upravni akt-je onaj koji sadrzi tesku povredu zakona ili dr.akta da semoze pristupiti njegovom faktickom izvrsenju.oglasavanje nistavim.akta I oznacava nemogucnost org.da naknadno ponistava.sto znaci da protek vremena ne utice na otklanjanje nezakonitosti koju sadrzi.PRAVOSNAZNOST.Nazivaju se jos I apsolutno nistavi upravni akti. Konacnost oznacava svojstvo upr.menjanje I 4.akti mogu da postanu pravosnazni.Odluka o priznavanju prava ne moze se naknadno menjati.niti se moze menjati odluka o odredjivanju neke obaveze.nepromenjivost.akti nikada ne sticu pravosnaznost. Uklanjanje pogresnih upravnih akata moze imati sledece modalitete: 1.

radnji: a.Racunarske primerene upr.odlaze izvrsenje resenja.ugovore se moze reci da prestavljaju jednu posebnu kategoriju pravnih akata koja idejeno vuce svoj koren iz dualisticke deobe prava na javno I privatno.pruza gradjanima tzv.tako I dvostrani.stvari moze posluziti kao pomocno I tehnicko sredstvo za brzo I pouzdano pretarazivanje I prenos relevantnih podataka I informacija.ono sto je ugovor na podrucju privatnog prava.prikupljanje.akata ona se javlja u svojstvu javnopravnog subjekta. 38.na podrucju gradjanskog prava.memorisanju. u procesu donosenja upravnih akata moze se sistematizovati u sledece oblasti: a.izracunavanje plata itd. 39. Komp. Razlika izmedju upr. c.postupak u oblastima kao sto su finansije.akta I ugovora posledica kako razlicitosti parvnih rezima kojma su regulisani. Za upr.tehnol.a koji nemaju neposredno prav.donosi ili obavlja. d.prav.akt u osnovi jednostrani akt.akte I radnje uprave koje nemaju neposredno pravno dejstvo.primanje izjava i d.tehnol.odluka I donosenje automatskih upr.posao koji sklapaju org.stvari. b.Obuhvataju pojed.kod ovakvih upr.dokumentovanje.stvarima.stvari predstavljaju one upr.memorisanje.upr.prikupljanje.ugovori kao gradjansko pravni akti mogu biti kako jednostrani.a imajuci u vidu da je takav akt nepovoljan po stranku.dejstvo. c.UPRAVNI AKTI I KOMPJUTERSKA TEHNOLOGIJA Primena komp.akta ce zavisiti od same stranke.stvari.stvari:racunarski primerene I racunarski ne primerene upr.obrada upr.saopstavanje.informacija koje su relevantne za resavanje date upr. 7801 .statusom kao I pojedinac.mogu nazvati I upr.pretrazivanje I obrada podataka o cinjenicama koje su pravno relevantne za odlucivanje u upr. Upotreba racunara se sastoji u prikupljanju.efekata koje proizvode. b.ekspertni sistem.javne usluge.drz.suspenzivno dejstvo.akta moze se sprovesti I prinudnim putem. mogucnost programiranja upr. 37.te da bi upr.memorisanje I pretrazivanje o pravnim izvorima.Upr.radnje.akata prvenstveno je vezana za skraceni upr.zatim PIO.UPRAVNE RADNJE Pod materijalnim aktima uprave podrazumeva se ukupnost mnogobrojnih I pojedinacnih akata I radnji koje upr. Mogu se razlikovati sledece osnovne kategorije upr.Pri zkljucivanju ugovora drz.masovnost I mogucnost formalizacije.UPRAVNI UGOVORI Za upr.se javlja u ulozi privatnopravne licnosti sasitim prav.tehn.stranku.ivrsenje upr.Dok je upr. Zalba o upr.ugovor imao biti na podrucju javnog prava.Pri donosenju upr.Moguce je razlikovati dve vrste upr.prinudne radnje.tako I razlicitosti prav.prenosenju I prezentaciji odgovarjucih cinjenicnih I prav.to se materijalni akti upr.akt nije prav.U slucaju kada je akt donet po sluzbenoj duznosti.radnje se moze reci da predstavljaju materijalne akte I radnje kojima upr.stvari koje odlikuje jednostavnost.postupku ima tzv.izvrsenje upr.akata.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful