UPRAVNO PRAVO

1.LJUDI U UPRAVI:PRETHODNA PITANJA
Preovladavajucu skupinu u upravnim organizacijama cine upravni sluzbenici,tj.ljudi koji obavljaju rad,intelektualni ili fizicki,u tim organizacijama kao svoje trajno I glavno zanimanje. Osim upravnih sluzbenika u upravnim su organizacijama zaposleni: -politicki funkcioneri,tj.ljudi koji sun a formalno utvrdjen nacin predtavnici politickih odlucujucih tijela,odnosno politicki pripadnici relevantnog sloja stanovnistva(biraca), a da im funkcija u konkratnoj upravnoj org.nije profesija,narocito: -clanovi predstavnicki skupstina, -clanovi odlucujucih kolegijalnih organa gradjana u upr. -funkcioneri koje neposredno biraju biraci. -Privremeni saradnici,tj.ljudi koji u upravnim org. rade privremeno bilo zato sto su potrebe org. za poslovima koje oni rade vremenski predvidljivo ogranicene,bilo zbog toga sto poslovi sto ih taki saradnici obavljaju po svojoj prirodi nemaju profesionalni karakter. Upravni se sluzbenici u sirem smislu dijele na: 1 drzavni sluzbenici,su osobe visoke,vise ili srednje strucne spreme u drz.tijelima,koji obavljaju poslove iz djelokruga tih tijela utvrdjene propisima. 2 namjestenici,su osobe srednje ili nize str spreme koji u drz.tijelima rade na pomocnotehnickim poslovima idr poslovima cije je obavljanje potrebno radi kvalitetnog obavljanja poslova iz djelikruga drz. Tijela.

2SLUZBENICKI SISTEMI
Sluzbenicki system je cjeloviti skup logocki povezanih kategorija u koje se radna mjesta,odnosno upravni sluzbenici razvrstavaju prema unaprijed utvrdjenim kriterijumima,a koje su temelj za njihovo nagradjivanje I okvir za kretanje u sluzbi.Sluzbenicki sistem obuhvata sistem klasifikacije,platni sistem isistem napredovanja. Svrha sluzbenickog sistema je da osigira maksimum srsishodnosti sa stanovista cjeline upr. org. I maksimum pravednosti prema pojedinom sluzbeniku.

3.NAPREDOVANJE U SLUZBI:OTVORNI I AUTOMATSKI SISTEM NAPREDOVNJA
Napredovanje,tj.postupno prelazenje na sve odgovornije polozaje na ljestvici radnih mjesta I postizanje sve povoljnije situacije sopsvenom razvrstavanju I u odgovarajucem stepenu plate. Napredovanja mozemo svesti na dvije osn. Grupe: 1 otvoreni sistem napredovanja u kojem sluzbenik napreduje najprije na temelju ocjene njegovih sposobnosti za odgovorniji polozaj,odnosno uslova za povoljnije sopstveno razvrstavanje,od strane pojedinaca ili tijela ovlasceni da donesu odg.odluke. 2 automatski sistem napredovanja u kojem sluzbenik napreduje prema odr objektivnim kriterijumima.Primljena njih je uglavnom nezavisna od volje pojedinaca ili tijela ovlascenih da donesu odg formalna rjesenja. Otvoreni je sistem napredovanja prilagodjeniji sistemu klasifikacija radnih mjesta,automatski sistemu klasifikacije sluzbenika. Svrha sistema napredovanja je s jedne strane da potakne sluzbenike na sto bolji radni ucinak I na vlastito usavrsavanje,a s druge,d aim pruzi sigurnost u pogledu njihivog napredovanja u sluzbi.U praksi se primjenjuju razlicite kombinacije oba sistema. Subjektivne ocjene odredjenih svojstava sluzbenika,tu se postavlja problem metode ocjenjivanja.Naime,kako postici optimalno zadovoljavanje dva,u poslednjoj liniji povezana zahtjeva:sto vece objektivnosti ocjene I sto vece ekonomicnosti procesa ocjenjivanja

4.KADROVSKA POLITIKA
Sistemsku djelatnost oko popunjavanja radnih mjesta u upr.org. sluzbenicima I stvaranja odg.uslova rada za njih,s dvostrukim ciljem postizanja maksimalne djelotvornosti org.,optimalnog razvoja I sopstvenog zadovoljstva ljudi koji u njoj rade,zovemo politikom osoblja(kadrovska politika). Politiku osoblja mozemo podijeliti na 3 osnovne grupe poslova: -posove u vezi s primanjem u sluzbu I razmjestajem sluzbenika na pojedina radna mjesta,

vlade RCG I ustavnog suda RCG.organa stara se o obezbedjenju uslova za strucno usavrsavanje drz.duznosti I odgovornosti staresina drzavnog organa I lice koje zasnovalo radni odnos imenovanjem. Napredovanje u sluzbi-Drz. Sluzbenicka etika-Drz.organa.U vrsenju poslova drzavni sluzbenik nesme privatni interes stavljati ispred javnog interesa a vrsenje poslova koristiti za sticanje imovinske ili neimovinske koristi.ustavom.utvrdjene nadleznosti drz. Strucno usavrsavanje-Drz.skupstine RCG.a posebno zbog politicke.kkoje zavisi od strucnih I radnih sposobnosti.kvaliteta rada I ostvarenih rezultata rada.obaveze I odgovornosti.zakonom I propisom.pod uslovima utvrdjenim zakonom.opstih akata I dr.sluzbenika u njegovim pravima.Ovaj kodeks utvrdjuje ministarstvo nadlezno za poslove uprave.propisom nisu drugacije uredjena.sluzbenik ima pravo na napredovanje u sluzbi.organu ili trecem licu.sluzbenik pridrzava se Etickog kodeksa drzavnih sluzbenika I namestenika.strucnost I efikasnost svog rada.sluzbenika da nesto cini ili ne cini suprotno propisima.propisima.sluzbenika.sluzbenik ima pravo na sindikalno organizovanje u skladu sa opstim propisima o radu. Zakonitost I odgovornost-Drz.sluzbenika kandidatima su. Jednaka dostupnost-U zaposljavanju drz. Povreda sluzbene obaveze-Utvrdjuje se zakonom I dr.obukom I pomoci u sopstvenoj izgradnji sluzbenika u suzbi. Sindikalno organizovanje-Drz.Drz.Postupak zbog povrede sluzbene obaveze I organi nadlezni za postupanje u tom postupku utvrdjuju se zakonom.Namestenik vrsi administrativne.ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA U DRZAVNOM ORGANU U drz.Drzavnim sluzebenikom se ne smatra poslanik I lice koje bira ili imenuje skupstina RCG.u skladu sa javnim interesom. Ovlascivanje ili uskracivanje-Zabranjeno je povlascivanje ili uskracivanje drz.propisima.odnosno postavljanjem u drzavnom organu.pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta.strucne I dr poslove kojima se ostvaruju.racunovodstveno-finansiske I pomocno-tehnicke poslove cije je obavljanje potrebno za blagovremeno I kvalitetno vrsenje poslova iz delokruga drz.biti rasporedjen na drugo radno mesto.Odgovoran je za zakonitu.organu moze da zasnuje radni odnos lice koje je: -je drzavljanin CG -je punoletno -je zdrastveno sposobno -ima propisanu skolsku spremu . 6.Staresina drz.propisa.org.Odgovoran je za stetu koju svojim nezakonitim ili nepravilnim radom nanese drz.POJAM DRZAVNOG SLUZBENIKA U CRNOGORSKOM PRAVU Drzavni sluzbenik je lice koje je zasnovalo radni odnos u drzavnom organu.PRAVA I OBAVEZE DRZAVNOG SLUZBENIKA I NAMESTENIKA Na drzavnog sluzbenika primenjuju se opsti propisi o radu u pogledu prava.sluzbenik je obavezan da izbegne konflikt interesa.sluzbenik ima pravo I obavezu da se strucno usavrsava.U pogledu ostvarivanja odredjenih prava.efikasnu I svrsishodnu upotrebu javnih sredstava kojima upravlja ili koja koristi u radu.sluzbenika I namestenika-Drz.Niko ne sme vrsiti bilo kakav pritisak na drz.sluzbenik moze.Drzavnim organom msatra se organ drzavne uprave.po pribavljenom misljenju drzavnih sluzbenika. 7. Zastita prava drz.koja ovim zakonom ili dr.zakona.Drz. -poslovi u vezi sa stvaranjem optimalnih uslova za rad sluzbenika u upr.nacionalne.Odgovoran je za zakonitost.sluzbenik ima pravo u postupku odlucivanja o pravima I obavezama na zastitu svojih prava. 5. Drzavni sluzbenik vrsi upravne.sluzbenik vrsi poslove na osnovu ustava.pripadnostima po polu ili na osnovu drugog razloga suprotno zakonom I ustavom utvrdjenim pravima I slobodama. Rasporedjivanje-Drz.sluzbenik ima prava koja su odredjena zakonom I dr.rasne ili verske pripadnosti.-poslovi u vezi sa struc.drugi drzavni organ I sluzbe predsednika RCG.organa.sluzbenik zasniva radni odnos na osnovu javnog oglasavanja. Politicka neutralnost I nepristrasnost-Drzavni sluzbenik vrsi poslove politicki neutralno I nepristrasno.Drz.

8.pomocnik staresine slusbe.-nije osudjivano za krivicno delo koje ga cini nepodobnim za vrsenje sluzbe u drzavnom organu -ispunjava druge uslove utvrdjene zakonom I dugim propisima. Postupak obavezne provere-Lice sa liste kandidata podlezu obaveznoj proveri sposobnosti za vrsenje poslova radnog mesta.Rok za podnosenje prijava na javni oglas nemoze biti kraci od 8 ni duzi od 15 dana od dana objavljivanja javnog oglasa.organu pod uslovima utvrdjenim posebnim zakonom I medjunarodnim kovencijama.Ukoliko staresina drz.drzavnim organima I sluzbama odredjuju se propisom o osnivanju organa.pomocnik staresine orrgana uprave -u sluzbi koju obrazuje vlada.na osnovu prijava.najmanje 5 god radnog iskustva I polozen strucni ispit.sluzbenika iz istog organa.organu moze se popuniti rasporedom drz.javni oglas se moze ponoviti. Postupak imenovanja-Rukovodece lice zasniva radni odnos na osnovu javnog konkursa.Javni oglas se objavljuje u skladu sa opstim propisima o radu.Kada se u postupku provere sposobnosti ustanovi da niko od kandidata nije postigao zadovoljavajuce rezultate.organa putem internog oglasa.JAVNI KONKURS I ODLUKA O IZBORU DRZAVNIH SLUZBENIKA Javni oglas sprovodi organ uprave nadlezan za upravljanje kadrovima. Lista za izbor-Organ za upravljanje kadrovima sacinjava listu za izbor kandidata koj su postigli zadovoljavajuce rezultate u postupku provere sposobnosti.Oblik I nacin provere sposobnosti utvrdjuje organ za upravljanje kadrovima.Provera sposobnosti vrsi se putem usmenog intervjua. 10. -uslove za zasnivanje radnog odnosa -dokaze koje kandidat mora priloziti uz prijavu -rok I adresu za obavestavanje o prijavi -ime lica koje daje informacije u postupku javnog oglasa.usmenim intervjuom ili na drugi nacin.organa ne izvrsi izbor izmedju kandidata sa liste za izbor duzan je da organ za upravljanje kadrovima obavesti o razlozima za takvu odluku.popuna se moze izvsiti preuzimanje drz.Drugi uslovi za rukovodeca lica utvrdjuju se aktom o unutrasnjoj organizaciji I sistematizaciji. 9.Ovaj postupak se moze obaviti putem provere u pisanom obliku.sekretar ministarstva I pomocnik ministra -u organu uprave.sluzbenika iz drugog drz. Uslovi za rukovodeca lica-Rukovodece lice mora imati visoku skolsku spremu.Ako se radno mesto ne popuni na nacin iz st. Rukovodeca lica u dr.1 ovog cl.kojem obavezno prisustvuje staresina drzavnog organa u kome se zasniva radni odnos.U tom slucaju javni oglas se ponavlja.Odluka o zasnivanju radnog odnosa moze se doneti. Odluka o izboru drzavnog sluzbenika-Lista za izbor dostavlja se staresini drzavnog organa.Javni oglas obavezno sadrzi: -naziv drzavnog organa I mesto vrsenja poslova -naziv radnog mesta. Strani drzavljani ili lice bez drzavljanstva moze da zasnuje radni odnos u drz.Lista kadidata .Organ za upravljanje kadrovima.INTERNO TRZISTE RADA-INTERNI KONKURS Radno mesto u drz.ako je: -radno mesto utvrdjeno aktom o unutrasnoj organizaciji I sistematizaciji -radno mesto slobodno -drzavni organ za to obezbedio finansiska sredstva.na osnovu prijava sacinjava listu kandidata koji ispunjavaju uslove oglasa.odnosno o organizaciji sluzbe.RUKOVODECA RADNA MESTA Rukovodeca lica su: -u ministarstvu.Uslove I postupak sprovodjenja internog oglasa utvrdjuje vlada RCG na predlog ministarstva nadleznog za poslove uprva.sacinjava listu kandidata koji ispunjavaju uslove konkursa.O izboru odlucuje staresina drzavnog organa.Postupak provere sposobnosti moze se obaviti u vise faza u kojima se broj kandidata postepeno smanjuje. Organ za upravljanje kadrovima.

dostavlja se staresini drzavnog organa radi utvrdjivanja predloga za imenovanje.radnog iskustva. 2.radnog iskustva.visoka skolska sprema I najmanje 4 god radnog iskustva.visoka skolska sprema I najmanje 4 god.inspector I i ovlasceno sluzbeno lice I.radnog iskustva.visoka skolska sprema I najmanje 6 god.radnog iskustva.organima koji vrse poslove diplomatije. -savetnik III.obezbedjenja pritvorenih I osudjenih lica.policije.organa ne predlozi za imenovanje.visoka skolska sprema I najmanje 1 god.carinske poslove I dr.sluzbenika rasporedjuju se u 3 razreda.visoka skolska sprema I najmanje 3 god.sluzbenik vrsi poslove u odredjenom zvanju.odnosno postavljenje.Prvi razred: -samostalni namestenik I.glavni inspector I glavno ovlasceno sluzbeno lice. . -samostalni savetnik III. 3.Zvanje se stice zasnivanjem radnog odnosa.visa skolska sprema I najmanje 4 god.postavljenu I razreseenju rukovodeceg lica u organu drz.visoka skolska sprema I najmanje 2 god.Rukovodece lice imenuje se. Imenovanje I postavljenje-Resenje o imenovanju. -namestenik II.Ako staresina drz. -samostalni namestenik III.visoka skolska sprema I najmanje 10 god radnog iskustva.na predlog staresine organa drzavne uprave.U tom slucaju knkurs se ponavlja.visoka skolska sprema I najamanje 1 god.radnog iskustva.Drugi razred: -visi savetnik I.odnosno postavljeno.zvanja .radnogiskustva.-samostalni savetnik II.Zvanjem drz.odnosno sluzbe.Treci razred: -namestenik I.uprave I sluzbi koju osniva vlada.Prvi razred: -savetnik staresine.Propisom o osnivanju sluzbe mogu se utvrditi I dr. Posebna zvanja-izuzetno.radnog iskustva.odnosno o organizaciji sluzbe. 2.inspector III i ovlasceno sluzbeno lice III.sluzbenika u pravosudnim organima. 11.visa skolska sprema I najmanje 8 god.radnog iskustva.propisom kada je tozakonom odredjeno.inspector II i ovlasceno sluzbeno lise II. -samostalni namestenik II.odnosno lice ovlasceno propisom o osnivanju organa. -samostalni savetnik I. -visi savetnik II.radnog iskustva. -visi savetnik III.radnog iskustva.Drugi razred: -visi namestenik I.visa skolska sprema I najmanje 8 god.visoka skolska sprema I najmanje 4 god radnog iskustva.Upostupku sprovodjenja javnog konkursa primenjuju se odredbe ovog zakona koje uredjuju javni odnos.I to : 1.na period od 4 god. Razresenje rukovodeceg lica-Rukovodece lice se razresava: -ako to samo zahteva -ako dva puta u toku mandata dobije ocenu rada ³nezadovoljava´ u skladu sa ovim zakonom -istekom mandata -prestankom radnog odnosa.radnog iskustva. -visi namestenik II. Zvanja namestenika I uslovi-rasporedjuju seu pet razreda: 1.visoka skolska sprema I najmanje 8 god.mogu se utvrditi zakonom ili dr.Treci razred: -savetnik I.visa skolska sprema I najmannje 4 god.radnog iskustva.visoka skolska sprema I najmanje 2 god. Staresina prgana postavlja sluzbenika u zvanje inspektora na period od 4 god.zvanje drz. 3.radnog iskustva.visa skolska sprema I najmanje 1 god.Staresina organa postavlja glavnog inspektora.uz saglasnost vlade.ZVANJA DRUZAVNIH SLUZBENIKA I NAMESTENIKA Drz.ove poslove utvrdjuje vlada. -savetnik II.visoka skolska sprema I najmanje 3 god.Ovo resenje u dugom drzavnom organu donosi organ.visoka skolska sprema I najmanje 8 godina radnog iskustva.donosi vlada.odnosno postavljenje lice sa liste kadidata duzan je da organ za upravljanje kadrovima obvesti o razlozima za takvu odluku.radnog iskustva.odnosno postavlja na period od 5 god I po isteku tog roka moze biti ponovo imenovano. -visi namestenik III.poslove sa posebnim ovlascenjimai obavezam.kada je to zbog prirode poslova neophodno.

Drz.obaveze cuvanja sluzbene tajne moze trajati I duze kada je to odredjeno zakonom. 12.neizvrsavanje ili nesavesno.oosloboditi obaveze cuvanja sluzbene tajne u sudskom ili upravnom postupku.neopravdano izostajanje sa posla do dva radna dana u toku jedne godine 4. -namestenik V.LAKSI I TEZI DISCIPLINSKI PREKRAJI I DISCIPLINSKE MJERE Disciplniski prekrsaju mogu biti laksi I tezi.radnog iskustva.neblagovremeno ili nemarno vrsenje suzbenih obaveza 2.osnovna skola.shodno propisima o konfliktu interesa.sluzbenik obavezan je da cuva sluzbenu tajnu utvrdjenu zakonom ili drugim propisom.srednja skolska sprema I najmanje 3 god. -namestenik VI.SLUZBENA TAJNA Drz.organa moze drz.publicisticku djelatnos kao I poslove za kulturno umjetnicke.sluzbene ili dr.nasilnicko ili uvredljivo ponasanje u odnosu prema strankama ili saradnicima na poslu 8. 5.prekrsaja 11. Laksi su: 1. Zvanje namestenika moze da sadrzi I zanimanje namestenika.opijanje u toku rad ili koriscenje opojnih droga 9. Staresina drz.Cetvrti razred: -namestenik IV.neuredno cuvanje sluzbenih spisa ili podataka 3.sluzbenik ne smije da vrsi poslove: -koji mogu da izazovu sukob izmedju javnog interesa I njegovih privatnih interesa.Peti razred: -namestenik.nedolazak na posao u odredjeno vreme I odlazak sa posla pre isteka radnog vremena 2.Drz.odnosno etickim kodeksom drzavnih sluzbenika utvrdjeni kao laksi disc. 15.povreda propisa o konfliktu interesa 13.zloupotreba sluzbenog polozaja 5.radnog iskustva.DISCIPLINSKI POSTUPAK .radnog iskustva.prekrsaji.odavanje poslovne. 4. -u kojima je moguca zloupotreba informacija koje nijesu javno dostupne.povreda radnih obaveza koje su propisima.visa skolska sprema I najmanje 1 god.Izuzetno.sluzbenika. 14.radnog iskustva.izrazavanje politickih uverenja u vrsenju poslova 7. -koji su od uticaja na nepristrasnost obavljanja njegovih poslov.dolazak na posao u napitom stanju.srednja skolska sprema I najmanje 1 god.povreda radnih obaveza koje su propisima utvrdjene kao tezi disciplinski prekrsaji.ko se radi o podacima bez kojih nije moguce utvrditi cinjenicno stanje I donijeti zakonitu odluku.Obaveza cuvanja sluzbene tajne traje I po prestanku radnog odnosa.bez obzira na nacin na koji je saznao.sluzbenik u vrsenju poslova ne smije primate poklone vece vrijednosti.radnja na poslu ili u vezi sa poslom sa obilezjima krivicnog djela koja se goni po sluzbenoj duznosti 14.nenosenje slzubenog odela.odbijanje drzavnog sluzbenika I zaposlenog da izvrsava radne obaveze I duznosti 3.neobavestavanje o propustima u vezi sa zastitom na radu 6.nezakonito raspolaganje sredstvima 4.odnosno oznake sa licnim imenom 5.davanje netacnih podataka koji su od uticaja za donosenje odluke 10.sluzbenik moze bez posebne dozvole vrsiti naucno-istrazivacki I pedagoski rad.srednja skolska sprema I najmanje 2 god. 13.propisima 6. Tezi su: 1. -koji su stetni za ugled organa.KONFLIKT INTERESA Drz.a najduze 5 god od prestanka sluzbe.tajne utvrdjene zakonom ili dr.povreda radnih obaveza koja ima teze posledice za stranke ili drzavni organ 12.sportske humanitarne I druge slizce organizacije.ponavljanje laksih disc.-namestenik III.

sluzbenik moze napredovati u pocetno zvanje u okviru viseg razreda ako ispunjava uslove iz st.Napredovanje Drz.moze se braniti sam. Pripravnik se osposobljava po programu koji utvrdjuje organ za upravljanje kadrovima. Drz.na radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trecem licu. U slucaju kada rukovodece lice dva puta u toku mandata dobije ocenu ³nezadovoljava´ staresina organa pokrece postupak za njegovo resenje.Drz. U disciplinskom postupku primenjuju se odredbe zakona kojim se uredjuje opsti upravni postupak za pitanja koja nijesu uredjena ovim zakonom.sluzbenik.Ocenjivanje radaRadne I strucne sposobnosti Ocenjivanje rada drz.a za srednju skolsku spremu traje 6 meseci. Pripravnicki staz za visoku I visu skolsku spremu traje najmanje 12 meseci.samo izuzetno u pocetno zvanje u okviru viseg razreda pod uslovima utvrdjenim ovim zakonom. Period napredovanja I ocena potrebna za napredovanje-Drz. Napredovanje u visi platni razred-Drz. Drz. Drz.zastupnika ili predstavnika sindikata.sluzbenik.sluzbenika vrsi se u cilju pracenja njegovog rada I pravilnog odlucivanja o njegovom napredovanju.moze napredovati ako: -ispunjava propisane uslove za vise zvanje -dobije odgovarajucu ocenu rada.OCENJIVANJE I NAPREDOVANJE (KARIJERA)DRZAVNIH SLUZBENIKA 1.Trece lice moze traziti naknadu stete I od onog ko je prouzrokovao stetu ako je steta naneta namerno.preko advokata.1 ovog cl.U disciplinskom postupku se mora odrzati rasprava na kojoj drzavni sluzbenik ima pravo na odbranu.ODGOVORNOST DRZAVNIH SLUZBENIKA Materijalna odgovornost-Drz.sluzbenik napreduje u visi platni razred.primenjuju se odredbe ovog zakona koje uredjuju disc.U postupku razresenja obavezno se pribavlja izjasnjene rukovodeceg lica. RCG odgovara za stetu koju drzavni sluzbenik. O naknadi stete moze se odlucivati I u disc.sluzbenik napreduje u visi platni razred pod uslovima utvrdjenim ovim zakonom.sluzbenika vrsi se u odnosu na: -postignute rezultate rada -samostalnost I kreativnost u vrsenju poslova -ostvarenu saradnju sa strankama I saradnicima na poslu.napreduje u vise zvanje u okviru istog razreda.namerno ili iz krajenje nepaznje prouzrokovao drzavnom organu.ako je steta nastala zbog disc.sluzbenik napreduje jedan steepen vise zvanje u okviru istog razreda u slucaju kada u periodu od 5 godina 5 puta dobije najmanje ocenu ³dobar´ili kada 3 puta uzastopno dobije ocenu ³odlican´.postupku.sluzbenik napreduje u pocetno zvanje u okviru viseg rareda u slucaju kada u periodu od 5 god pet puta dobije ocenu ³odlican´. Napredovanje u vise zvanje-Drz.PRIPRAVNICI Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u drzavnom organu radi osposobljavanja za samostalno vrsenje poslova. Postupak ostvarivanja materijalne odgovornosti-U postupku odlucivanja materijalne odgovornosti za stetu drzavnog sluzbenika.prekrsaja.postupak. Ocenjivanje rada drz. . 17.materijalno je odgovoran za stetu koju je na radu ili u vezi sa radom protiv pravno.i ako se poslovi njegovog radnog mesta mogu vrsiti u tom zvanju.sluzbenik.ako u periodu od 3 godine za svoj rad dobije 3 puta ocenu ³dobar´ili 2 puta ocenu ³odlican´. 16. Ocjene rada rukovodecih lica su: -³zadovoljava´ I -³nezadovoljava´.sluzbenik. 18. 2.

Sporazumom se utvrdjuje dan prestanka radnog odnosa. 22.moze pokrenuti spor pred nadleznim osnovnim sudom. Predsednika I clanove Komisije za zalbe imenuje I razresava Vlada.radnog iskustva.sluzbenika.ako to sam zatrazi ili ako poslove ne vrsi uredni I savesno. Na odluku Komisije za zalbe povodom zalbe na zakljucak o privremenom udaljenju sa radnog mesta drz. odlucuje Komisija za zalbe.19.drz.Komisija za zalbeNadleznost komisije Po zalbi protiv odluke o pravima I obavezama iz rada I po osnovu rada drz.a radni odnos je zasnovao pod uslovom da strucni ispit polozi. O zalbi protiv zakljucka o privremenom udaljenju sa radnog mesta Komisija za zalbe odlucuje u roku od 5 dana od dana prijema zalbe. Predsednik I clanovi Komisije za zalbe imenuju se na period od 4 god. Prestanak radnog odnosa na osnovu otkaza-Radni odnos moze prestati na osnovu otkaza staresine drz. 2. Postupak po tuzbi je hitan.ako ovim zakonom nije drukcije odredjeno. Nacin rada Komisije za zalbe uredjuje se poslovnikom Komisije.PRESTANAK RADNOG ODNOSA Prestanak radnog odnosa na odredjeno vreme-Radni odnos na odredjeno vreme prestaje itekom vremena na koje je drzavni sluzbenik.primljen ili zavrsetkom posla za cije je izvrsenje zanovao radni odnos na odredjeno vreme. Prestanak radnog odnosa sporazumom-Radni odnos moze prestati na osnovu pisanog sporazuma drz. 20.organa. Na odluku Komisije za zalbe povodom zalbe na resenje o naknadi stete drzavni sluzbenik.odnosno postavljen na duznost koja je prema propisima nespojiva sa drz.sluzbenika.sluzbom I u drugm slucajevima predvidjenim ovim zakonom.u skladu sa opstim propisima o radu.nema pravo na sudsku zastitu.Izvestaj se dostavlja I ministarstvu nadleznom za poslove uprave. Za predsenika I clana Komisije za zalbe moze se imenovati lice koje je diplomirani pravnik I ima najmanje 5 god.kad bude imenovan. Prestanak radnog odnosa po sili zakona-Radni odnos drz. Ulozena tuzba ne odlaze izvrsenje odluke Komisije za zalbe.pre istekamandata.na predlog ministrstva nadleznog za poslove uprave.sluzbeniku radni odnos prestaje ako u odredjenom roku ne polozi strucni ispit. Predsednik I clan Komisije za zalbe moze se razresiti. Rad Komisije-u postupku odlucivanja po zalbi.i ne mogu biti ponovo imeovani. Zalba se podnosi u roku od 8 dana od dana prijema odluke. O zalbi Komisija za zalbe mora odluciti najkasnije u roku od 15 dana od dana podnosenja zalbe. Komisija za zalbe duzna je da jednom godisnje Vladi podnese izvestaj o radu.I staresine drz. Prestanak radnog odnosa zbog strucnog ispita-Drz.pored slucajeva predvidjenih opstim propisima o radu.1 ovog cl.sluzbenik.sluzbenik.moze pokrenuti upravni spor. U slucaju st.Komisija za zalbe primenjuje Zakon o opstem upravnom postupku.sluzbeniku prestaje radni odnos istekom roka u kome je bio obavezan da polozi strucni ispit. Imenovanje I razresenje Komisije-Komisija za zalbe ima predsednikai 6 clanova.POJAM I VRSTE AKATA UPRAVE .od kojih je jedan clan predstavnik sindikata.u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke.Sudska zastita-protiv odluke Komisije za zalbe drz.SUDSKA ZASTITA 2.organa.ZASTITA PRAVA DRZAVNIH SLUZBENIKA-KOMISIJA ZA ZALBE.sluzbeniku prestaje po sili zakona.osim u slucaju kada se radi o sporu povodom zasnivanja radnog odnosa.

Strucno upustvo sadrzi pravila za strucno organizovanje sluzbe I za strucni rad zaposlenih u organima drz.Pojedinacni pravni akti su akti kojima se propisuje neko pojedinacno I konkretno pravilo za odr.sud u upravnom sporu ne odlucuje samo ozakonitosti upravnog akta.uprave I dr.kao I preduzeca.Prema situaciji koju regulisu pravni akti se dalje dele na opste I pojedinacne.organizacija kada vrse poverene poslove drz.uprave.Normtativne akte donose skupstina I vlada.donose ih gunkcioneri sporazumno ako sun a to ovlasceni zakonom.obavezi ili pravnom interesu odr.vec I o zakonitosti drugog pojedinacnog akta kada je to zakonom odredjeno.uprave.UPRAVNI PROPISI Su opsti pravni akti koje kao normativne akte donosi uprava.Njih donosi funkcioner koji rukovodi organom drz.Oni mogu donositi I obavezne instrukcije I strucna upustva I davati objasnjenja.naredba I upustvo. Osnovno obilezje akata uprave je to sto ih donosi uprava kada je to zakonom I dr. Pravni poredak.koje se nazivaju upravne radnje. Prema nasim propisima u normativne podzakonske opste akte koje mogu donositi organi uprave spdaju:pravilnik.osim pravnih.Podela akata uprave pociva na razlikovanju pravnih akata od materijalnih akata I njihovoj daljoj klasifikaciji prema razlicitim standardima.samo kada su za to ovlasceni.uprave u izvrsavanju pojedinih odredaba zakona I dr.zakona I dr.postojece opste pravne situacije koje iz njih proizilaze. Naredbom se radi izvrsavanja pojedinih odredaba.To su akti kojima se propisuje neko opste I apstraktno pravilo za neodredjen broj slucajeva I neodredjen broj lica.organizacija.uprave.organ ili organizacija koja raspolaze javnim ovlascenjima resava u nekom pravu.Ovim aktim se stvaraju nove ili menjaju.slucaj I odr.uprave u primenjuvanju zzakona kojima se obezbedjuje uspesno izvrsavanje poslova. 24.obuhvata I materijalne akte.tako I po pravnoj prirodi.Pravni akti uprave su izjave vlja organa uprave kojima se zeli proizvesti neko pravno dejstvo. Obaveznom instrukcijom uredjuju se obavezna pravila u nacinu rad I postupanju organa.propisima odredjeno.uprava donosi I ivrsi brojne I razlicite akte I radnje koji se razlikuju kako po vrsti I oblicima. Pravni akti-su izjave volje ucinjene sa namerom da se proizvedu odredjeni pozitivni ili negativni pravni efekti.kada vrse poverene poslove drz.Zakon se moze neposredno izvrsiti tek nakon donosenja upravnog akta.sup o svojoj sadrzini akti-pravila.drz.pojedinca ili pravnog lica u kakvoj upravnoj stvari. 23.I pravni akti uprave se mogu dalje deliti na opste pravne akte uprave (normativni akti uprave nazivaju se upravni propisi) I pojedinacne pravne akte uprave (najznacajniji su upravni akti I upravni ugovori).Akti uprave su svi pravni akti I materijalne radnje koje uprava donosi ili preduzima u vrsenju upravne delatnosti.POJAM I OBELEZJA UPRAVNOG AKTA Upravni akti su osnovna vrsta pojedinacnih pravnih akata koje u vrsenju upravne delatnosti donosi uprava. Objasnjenjem se daje misljenje koje se odnosi na primenu pojedinih odredaba zakona I dr.ustanova I dr.kao I preduzeca.lice.organima I organizacijama koje vrse poverene poslove drz.propisa. Upravni akt je akt koim drz. Primena nacela zakonitosti u pravnoj drzavi podrazumeva da se upravnim aktom primennjuje zakon na pojedinacan slucaj.odnosno ukidaju.ustanova I dr.propisa.situaciji koja ima opsti znacaj.to I materijalni akti uprave obuhvataju brojne I raznovrsne materijalne radnje uprave. Pravilnikom se razradjuju pojedine odredbe zakona I propisa vlade radi njihovog izvrsavanja. .propisa naredjuje ili zabranjuje postupanje u odr.U vrsenju upravne delatnosti. Normativni akti-ili akti opsteg karaktera.a mogu ih donositi I organi uprave.odnosno ljudske materijalne radnje. Uputstvom se propisuje nacin rada I vrsenje poslova org.Prema nasem zakonu o upravnom sporu.

odnosno pravilo da upr.Sudska kontrola uprave na nivou SCG ostvaruje seu posebnom postupku za odlucivanje o zahtevu za ocenu zakonitosti konacnih upravnih akata institucija drz.aktom povredjena neka njegova prava.Broj subjekata kkoji ucestvuju u donosenju jednog akta nije bitan.bilo da ih ukida.Da bi se obezbedila zasnovanost na zakonu.Podrazumeva I mogucnost sudske zastite u sluc.odnosno da je normativna sadrzina akta iskljucivo stvar njegovog donosioca. Upravna stvar proizilazi iz okolnosti da se upravni akti izdaju povodom donosenja upravnih odluka. b.Ona nuzno ne podrazumeva autoritativnost. Konkretnost proizilazi iz okolnosti da se upravni akt odnosi na odr. Moze se izvrsiti podela pojedinacnih prav.prava. Jednostranost postoji kada jedna strana u pravnom odnosu odredjuje prava I obaveze druge strane.a akti poslovanja podlazu rezimu gradj. c.akata uprave na akte vlasti I na akte poslovanja .akta moguce samo ukoliko postoji zakonski osnov za to.Upravna stvar nije izricito zakonski definisana ali se na osnovu ustavnih I zakonskih tekstova na posredan nacin upravna stvar moze odrediti kao ona stvar.konkretnu pravnu situaciju.ili b.vec I u onim situacijama koje su vezane za tzv.vec I u okviru zakonom utvrdjenih ovlascenja.Znaci primenu principa zakonitosti u donosenju upr. Upravne stvari su konkretne pravne situacije koje se resavaju u upravnom postupku putem upravnih akata I one cine glavni predmet upravnog postupka.Odluka u upravnom aktu neposredno proizvodi pravna dejstva na pojedinacne pravne situacije.bitno obilezje upravnog akta.I to: a.bilo da ih menja.priznavanju nekog prava ili.odlucivanje o utvrdjivanju obaveze neke stranke.bilo da ih uspostavlja.utvrdjivanju neke obaveze ili.obavezama ili pravnim interesima pojedinaca ili prav. U sirem smislu upravna stvar se odnosi na svako upravno odlucivanje pre svega.akti u trenutku donosenja su zakoniti.zakona. Zasnovanost na zakonu ±proizilazi iz okolnosti da je donosenje upr.Jednostranost oznacava situaciju u kojoj jedna strana u pravnom odnosu odredjuje prava I obaveze druge strane.vec jednokratna I neponovljiva.akt mora biti donet ne samo na osn.akti se moraju doneti u posebnom postupku koji je propisan zakonom.licna stanja gradjana.da neko lice smatra da je upr.s tim sto akti vlasti podlezu pravnom rezimu upravnog prava.Ova situacija nije trajna I ponovljiva. Pravno dejstvo proizilazi iz okolnosti da upravni akt proizvodi neposredne promene u odnosu na pravni poredak. Odlucivanje u pojednicanom slucaju moze imati dva potpuno razlicita modaliteta.pravna situacija. Prema nasim zakonima za upravnu stvar bitno je da se radi o pravnom I konkretnom odlucivanju u pojedinacnom slucaju.akata. Izvrsnost proizilazi iz okolnosti da se upravni akt kojim se utvrdjuju obaveze za stranku mmogu prinudno izvrsiti.podrazumeva da se vrsenje upravne delatnosti svodi na vrsenje upravne vlasti.odlucivanje o priznavanju prava.Ponekad se autoritativnost izjednacava sa jednostranoscu. Autoritativnost.obavezama I pravnim interesima.lica u pojedinacnom slucaju.Postoji ne samo kada se odlucuje o pravima.upr.odnosno da su nezakonitim upr.zajednice.dok autoritativnost obavezno podrazumeva I jednostranst. Jednostranost ukazuje na to das u upravni akti rezultat izjave volje jednog subjekta.akt koji se odnosi na njega nezakonit.interesa nekog lica u pojedinacnom slucaju.ali ne samo u pojedinacnom slucaju.Karakteristicna je za one upravne akte kojima se utvrdjuje neka obaveza.ili kada uprava .Bitno je da li izjavljena volja utice na uoblicavanje normativne sadrzine upravnog akta kojim se regulise upravni pravni odnos.Svi upr.ostvarivanju prav.U uzem smislu upravna stvar predstavlja pravnu situaciju u kojoj se resava o: a.u kojoj se resava o pravima.Konkretno pravo ili obaveza se realizuje donosenjem upravnog akta.Izvrsenost onih upravnih akata kojima je priznato neko pravo nema obelezja prinudnog izvrsenja se javlja kao proceduralna situacija na osnovu koje lice kome je priznato neko pravo moze da pristupi njegovoj realizaciji.tj.Zahtev se moze podneti samo protiv upravnog akta.

na osnovu zakona:ili a.Oni se samo donose po sluzbenoj duznosti.aktom samo konstauje postojanje nekog stanja.Donose se kako po zahtevu stranke.donosi svoje propise.Imaju tzv.mogu se razlikovati konstitutivni upr.organi.situacije.POZITIVNI I NEGATIVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od pravnog dejstva koje upr. 6.upravni akti u formi resenja I upravni akti u frmi zakljucka i 9.drz.menjanje postojece prav.poretku.tako I sluzbenoj duznosti.poretku.priznaje neko pravo ili b.Mogu se donositi samo povodom zahteva stanke.Vremski deluju od trenutaka donosenja pa za ubuduce.formalni I neformalni.Oni se donose po sluzbenoj duznosti I po zahtevu stranke.situaciju.u konkretnom slucaju. 3.pozitivni I negativni. Negativni upravni akt je upravni akt kojim se odbija promena u prav. 7.jednostavni I slozeni.Cutanje uprave o postojanju negativnog upr.vrste upr.akt iz kojeg izvire namera odrzavanja postojeceg stanja.Negativan je onaj upr. .da je njime odbijen zahtev stranke. 5.akta sadrzi u sebi: a.situacija. tj.utvdjuje neka obaveza 25.njima se niti sticu neka prava.Mogu da budu konstitutivni I deklarativni. 26. 8.Uvek su deklarativni. 27.Postoji u svim vidovima aktivnosti uprave.akt koji sam po sebi ne stvara novu pravnu situaciju.da je doneti upr.povratno dejstvo.ukidanje postojece prav. Upravni akt je pojedinacni pravni akt uprave sa neposrednim pravnim dejstvom kojim se.ima uzeti da upr.aktom stvara novo stanje u prav.akt koji sam po sebi ne stvara novu prav.akt negativan jer se njime odbija zahtev stranke. 4. Deklarativni upravni akt je upr.u svim slucajevima kada uprava donosi ili preduzima svoje odluke.akta povodom zahteva stranke ne donese nikakav akt. Konstitutivni upravni akt je upr.situaciju.vec samo konstatuje ispunjenje zakonskih uslova da je nastala nova prav.akt proizvodi u prav.vezani I slobodni.KONSTITUTIVNI I DEKLARATIVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od okolnosti da li se upr. Vrste konstitutivnih upr.akata: Prema modalitetu promene koje izazivaju u pravnom poretku.konstitutivni I deklarativni.pre svega org.akte ili radnje.u slucaju da donosilac upr. Cutanje uprave je pravna konstrukcija na osnvu koje se.VRSTE UPRAVNIH AKATA Mogu se razlikovati sl.situacije c.stvaranje nove prav.Ovlascenje za donosenje upr.akt koji u stvari ne postoji I b.trajni I trenutni.Ova promena moze da ima nekoliko modaliteta: a.Pozitivni upravni akt je upravni akt kojim se proizvodi neka promena u prav.fikciju da je doneti upr.akt donet I da je negativan.Samo oni mogu steci svojstvo pravosnaznosti.poretku il se upr.upravni akti koji se donose po sluzbenoj duznosti I upravni akti koji se donose po zahtevu stranke.akata: 1.situacije b. 2.Vremenski deluju od trenutka kada su ispunjeni uslovi predvidjeni zakonom. Donosilac upravnog akta proizilazi iz okolnosti da upravni akt moze doneti samo ovlasceni donosilac.akti koji stvaraju od konstitutivnik koji menjaju I oni koji ukidaju neku prav.pogresni upravni akti.organi koji su zakonom ovalsceni da resavaju u upravnim stavrima.uprave.poretku.ali I dr.niti se namecu neke obaveze.akata imaju samo drz.Jer se njihovo dejstvo proteze vremenski u proslost sve do trenutka kada su de factio ispunjeni uslovi predvidjeni zakonom.

pravno vezane delove.donosi akt tek nakon pribavljanja prethodne saglasnosti odd r.organa.potvrdu ili odobrenje.akt je upr.Zbirni upr.akata: Prema sadrzini mogu se razlikovati oni kojima se utvrdj.u kom slucaju upr.akt.cinjenice koje imaju prav. .Moze nastati I tako sto jedan organ donosi akt.Naredjenjima se izdaju konkretne zapovesti da se nesto cini ili konkretne zabrane da se nesto ne sme ciniti« Vrste deklarativnih upr. Prema sadrzini mogu biti naredjenja.dok su slobodni upr.Dva organa mogu zajednicki izdati jedan upr. Jednostavni upr.kakava ce biti njegova sadrzina.akti u kojima lica na koje se odnose nisu unapred konkretno odredjena.ako ga donese.prav.Karakteristicno je da svi ucesnici u njegovom donosenju zele isti prav.Moze nastati tako sto jedan org.org.akt je upr.akt ima I tzv.VEZANI I SLOBODNI UPRAVNI AKTI Inicijativa za donosenje upr.akt. 29. Tzv. 2.Inicijativa za njegovo donosenje I njegova sadrzina strogo su odredjene zakonom.JEDNOSTAVNI I ZBIRNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od okolnosti koliko je ovlascenih subjekata ucestvovalo u donosenju konkretnog upravnog akta. 3.ovlascenje slobodnih upr.Sadrzina upr.akti.kao I to da bez obzira koliko subjekata ucestvuje u donosenju zbirnog upr.akata uvek je prav.akta moze biti propisana zakonom ili se moze ostaviti donosiocu das am odredi sadrzinu prema sopstevenom nahodjenju.akt je donosilac zakonom ovlascen da po svojoj slobodnoj oceni u konkretnom slucaju odredi da li ce uopste doneti upr.akti mogu biti favorabilni ili onerozni. Vezani upr.Mesoviti upr.akta ukoliko nije prethodno pribavio saglasnost drugog. Slobodni upr.ali koja sup o nekom osnovu odrediva.pri donosenju akata po slobodnoj oceni ne sme se prekoraciti ovlascenje za donosenje takvih akata I 5. Zbirni upr.akti su najcesce istovremeno I deklarativni.akt kod cijeg donosenja postoji sloboda u proceni da li akt treba doneti ili ne.akt predstavlja upr. 4.akata ne sme biti upotrebljeno suprotno cilju zbog kojeg je to ovlascenje dato.vezano sledecim momentima: 1.Donosenjem slobodnih upr.slobodni upr.posledice kao I oni kojima se utvrdj. 28.drzavi nije apsolutno slobodno.donosilac mora imati ovlascenje za donosenje slobodnih upr. Nepostovanje pravila o donosenju zbirnih upr.u kom slucaju prvi ne moze pristupiti donosenju upr.akti kojima se priznaju prava I obaveze.akt koji donosi jedan ovlasceni donosilac.Svaki slobodni upr.naknadno daje saglasnost.akti su upr.akt-akt u cijem donosenju ucestvuju dva ili vise ovlascenih donosilaca.akti moraju se doneti u zakonom propisanom postupku.akti kojima se priznaju sposobnosti ili svojstva. Vezani upr.efekat.akta.odnosi.akt ne moze stupiti na snagu ako saglasnost.akata mora se postovati forma akta.Njihovo donosenje u prav.trazi. Slobodni upr.akt moze biti donet tako sto jedan organ predlaze izdavanje upr.akta.uvek se odredjuje jedan od njih koji se formalno ima smatrati donosiocem tog akta.Prema tome da li izazivaju poviljne ili nepovoljne pravne posledice u odnosu na stranku konstitutivni upr. za sta je predvidjena mogucnost upotrebe vanrednog pravnog sredstva.odnosno koliko je subjekata ucestvovalo u resavanju konkretne upravne stvari.akata.akti kod kojih je doslo do pogresne primene slobodne ocene nazivaju se necelishodni upr.a dr.akata smatra se tezom povredom zakonitosti.generalni upr.pri donosenju slobodnih upr.akti.akt kod kojeg je zakonom unapred odredjeno kada se ima doneti I kakava mora biti njegova sadrzina.akta moze biti propisana zakonom ili se moze ostaviti donosiocu da sam oceni kada ce akt biti doneti.a drugi ga izdaje.potvrda ili odobrenje nije dato.Bitno je da se misljenje dr.akti uvek I konstitutivni upr.

akt je opsti naziv za svaki upr.beleske o ispravci na samom aktu koji sadrzi gresku.ali koja je suprotna javnom interesu.Prema tezini pravne greske mogu se dalje deliti na:rusljive I nistave upravne akte.bilo tako sto ce se nacinjena greska ispraviti.bice uklonjen iz pravnog poretka.p upr.akt koji sadrzi bilo kakav nedostatak.Upravni akti mogu imati nedostatak faktickog ili nedostatak pravnog karaktera.Kod njih postoje okolnosti koje Ih cine prakticno neupotrebljivim. 33.akti.RUSLJIVI I NISTAVI UPRAVNI AKT Ova podela polazi od tezine pravne greske koju upravni akt sadrzi.Razlikuju se 2 vrste p.akt ukloniti iz prav.takav akt se moze srusiti tj. Direktna protivpravnost postoji u slucaju kada je upravnim aktom izvrsena neposredna povreda zakona.akti u trenutku njihovog donosenja prav.propisa koji je zasnovan na zakonu.akta otkloniti.Protivpravnost moze biti dvojaka-moze biti neposredna I posredna.30.Nedostatak se otklanja tako sto se akt dovodi u red.Nedostatak faktickog-tehnickog karaktera znaci da postoji greska u izjavljenoj volji.Opste je pravilo da se nedostaci upr.bilo tako sto ce se.akata:nezakoniti I necelishodni upr. .koji je pocepan. Protivpravan upravan akt-je onaj upravni akt koji sadrzi gresku pravnog karaktera.Pogresan upr.Necelishodnost znaci da slobodna ocena nije pravilno upotrebljena.sto znaci da necelishodni upravni akt moze biti zakonit. Necelishodan upravni akt je onaj koji sadrzi pravnu gresku koja nije neposredno protivna zakonu.POGRESNI UPRAVNI AKTI Pravno defektni-sadrze neki nedostatak.Protivpravnost ima oblik indirektne povrede zakona.jezicki ne razgovetan.Laksa povreda zakona izaziva rusljivost upravnog zakona.akata. Postoji zakonska pretpostvka da su upr.Mogu se razlikovati I posebene vrste pogresnih upr.perfektni.pod uslovom da se u roku neutvrdi njegova nezakonitost.Mogu vremenom konvalidirati.Necelishodnost se moze javiti samo kod slobodnih upravnih akata-kiji su doneti na osnovu diskecionog ovlascnja.steci punu pravnu snagu.akt sadrzi.NEISPRAVNI I PROTIVPRAVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od vrste nedostataka koju upr.Otklanjaju se tako sto postoji obaveza donosenja posebnog akta o ipravci.NEZAKONITI I NECELISHODNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od vrste pravne greske koju upravni akt sadrzi.Ako se utvrdi nezakonitost u predvidjenom roku.Njegov nedostatak je u tome sto sadrzi gresku u samoj volji.Nedostatak neispravnog upravnog akta je u tome sto sadrzi gresku u izjavljenoj volji.dok nedostatak pravnog karaktera znaci da postoji greska u samoj volji.dok teska povreda zakona izaziva istavost upravnog akta.Pravna situacija se mora sanirati.poretka.Ove greske se najcesce javljaju kao greske u pisanju I racunanju. Rusljivi upravni akt-Onaj koji sadzri laksu povredu zakona ili dr. Neispravni upravni akt-je onaj upravni akt koji sadrzi gresku faktickog karaktera.tj. Nepostojeci upravni akt-je akto koje je donelo lice koje nije ovlasceno za njegovo donosenje. Posebna vrsta neispravnih akata su tzv. 32.koji cini sastavni deo upravnog akta koji sadrzi gresku.akta ce se utvrdjivati I otklanjati samo ukoliko to neko to trazi.Ispravljanje se moze izvrsiti putem stavljanja tzv.iako ima nedostatak u pogledu celishodnosti.neuredni upravni akti.Pravna greska moze se javiti u vidu neposredne I posredne povrede zakona.Nazivaju se jos I relativno nistavni upravni akti.ukoliko sanacija nije moguca takav upr. Nezakoniti upravni akt je upravni akt koji sadrzi pravnu gresku koja je neposredno protivna zakonu ili drugom propisu koji je zasnovan na zakonu.Nedostatak upr.Neuredan je onaj akt koji se iz nekog razloga ne moze procitati. 31.dok indirektna protivpravnost postoji u slucaju kada je upravnim aktom izvrsena posredna povreda zakona.

akt).bez obzira na to koju vrstu nedostataka sadrzi.akt) I materijalna (vezuje donosioca upr.odnosno promene u postojecem pravnom poretku.Prestaju da vaze realizacijom ovlascenja.menjanje I 4.propisa koji je zasnovan na zakonu.akta I oznacava nemogucnost org.Odluka o priznavanju prava ne moze se naknadno menjati. Pocetak pravnog dejstva upravnog akta oznacava trenutak u vremenu kada upravni akt stupa na pravnu snagu odnosno kad nastupa obaveznost upravnog akta.Predstavlja uslov za pokretanje upr.akti nikada ne sticu pravosnaznost.sporu.Anticipirano dejstvo upravnog akta postoji kada upravni akt neproizvodi svoje dejstvo odmah.ponistavanje.Nikada ne mogu konvalidirati.pozitivni upr. Upravni akti koji su sticajem promenjenih okolnosti dosli u situaciji das u suprotni novom zakonu. Konacnost oznacava svojstvo upr. Izvrsnost oznacava svojstvo upr.Pretpostavka zakona u zakonitosti upravnog akta odnosi se na upravne akte koji su doneti prema ranijim vazecim propisima. Osnovno pravno dejstvo upravnog akta ogleda se u njegovoj obaveznosti. Svi pozitivni upr.oglasavanje nistavim.odnosno stupanjem na snagu proizvode odgovarajuci efekti.Pravilo je da se zakonitost upravnog akta ceni prema trenutku donosenja.Nije dopusteno njegovo retroaktivno dejstvo.spora. Razlikuju se tzv. 34.Ne postoje smetnje u pogledu njegove realizacije.akta u situaciji kada se protiv njega ne moze koristiti zalba kao redovno pravno sredstvo u upravnom postupku. 36. Uklanjanje pogresnih upravnih akata moze imati sledece modalitete: 1.da naknadno ponistava. 3.ukidanje.akti mogu da postanu pravosnazni.akta:su formalna pravosnaznost (vezuje stranku I oznacava procesnu nemogucnost stranke da pravnim sredstvima pobija neki upr.ukida ili menja vec doneti upr.akti uvek sticu svojstvo pravosnaznosti.a imajuci u vidu da je takav akt povoljan po .akta koje oznacava njegovu prav.KONACNOST I IZVRSNOST UPRAVNOG AKTA Pravosnaznost je svojstvo upr.vanredna pravna sredstva u upravnom postupku odnosno tuzba u upravnom sporu.sto znaci da se jednom donete odluke vise ne mogu menjati.Ne iskljucuje mogucnost podizanja tuzbe u upr.UKLANJANJE POGRESNIH UPRAVNIH AKATA Pod uklanjanjem pogresnih upravnih akata podraumevaju se svi pravni nacini stavljanja upravnih odluka koje su sadrzane u pogresnim upravnim aktima van pravne snage. U tehnickom smislu uklanjanje ovih akata vrsi se tako sto se donosi nov upravni akt kojim se van pravne snage stavlja dejstvo akta koji se ima ukloniti.Negativni upr.PRAVOSNAZNOST.Nistavi upravni akt-je onaj koji sadrzi tesku povredu zakona ili dr. Dve vrste pravosnaznosti upr.sto znaci da protek vremena ne utice na otklanjanje nezakonitosti koju sadrzi.niti se moze menjati odluka o odredjivanju neke obaveze.vec posle odredjenog vremena.Trazli se saglasnost lica na koje se odnose posledice ukidnja ili izmene suprotnog akta. Prestanak pravnog dejstva upravnog akta oznacava trenutak u vremenu kada prestaje obaveznost upravnog akta.uklanjanje pogresnih upravnih akata upravnim putem od uklanjanja tih upravnih akata sudskim putem.PRAVNO DEJSTVO UPRAVNOG AKTA Upravni akt se smatra zakonitim sve dok se ne utvrdi suprotno.kao sto su zalba ili tzv.Svaki pogresan upravni akt mora biti uklonjen. Oglasavanje nistavim kao akta deklarativnog karaktera ima za posledicu stavljanje van pravne snage svih efekata koji je nistav akt proizveo I to od momenta njegovog donosenja pa za ubuduce. Pravno dejstvo upravnog akta ogleda se u tome sto se njegovim donosenjem. 2.Mogu se razlikovati dve vrste izvrsnosti.Nazivaju se jos I apsolutno nistavi upravni akti.Za uklanjanje ovih akata koriste se odgovarajuca pravna sredstva.akta da semoze pristupiti njegovom faktickom izvrsenju. 35.iako nisu formalo postalo nezakoniti nazivaju se suprotni upravni akti.nepromenjivost.U slucaju kada je akt donet po zahtevu stranke.

odluka I donosenje automatskih upr.informacija koje su relevantne za resavanje date upr.pruza gradjanima tzv.Racunarske primerene upr.kod ovakvih upr.Pri zkljucivanju ugovora drz.stvari moze posluziti kao pomocno I tehnicko sredstvo za brzo I pouzdano pretarazivanje I prenos relevantnih podataka I informacija.suspenzivno dejstvo.javne usluge.Upr.Dok je upr.memorisanje.ugovor imao biti na podrucju javnog prava.prav. Komp.statusom kao I pojedinac.postupku ima tzv.masovnost I mogucnost formalizacije.prikupljanje.izvrsenje upr.se javlja u ulozi privatnopravne licnosti sasitim prav.prenosenju I prezentaciji odgovarjucih cinjenicnih I prav.tako I razlicitosti prav.a koji nemaju neposredno prav.ekspertni sistem.akt nije prav. Upotreba racunara se sastoji u prikupljanju.stvari.radnje.memorisanje I pretrazivanje o pravnim izvorima.radnji: a. 37. b.tehnol.Obuhvataju pojed. c.obrada upr.prikupljanje. d.odlaze izvrsenje resenja.akata prvenstveno je vezana za skraceni upr.stvarima. 39.Pri donosenju upr. Zalba o upr.ugovore se moze reci da prestavljaju jednu posebnu kategoriju pravnih akata koja idejeno vuce svoj koren iz dualisticke deobe prava na javno I privatno.memorisanju.stvari predstavljaju one upr.UPRAVNE RADNJE Pod materijalnim aktima uprave podrazumeva se ukupnost mnogobrojnih I pojedinacnih akata I radnji koje upr.tako I dvostrani. c.UPRAVNI UGOVORI Za upr.akta I ugovora posledica kako razlicitosti parvnih rezima kojma su regulisani.stvari.te da bi upr.mogu nazvati I upr.na podrucju gradjanskog prava.upr.akata ona se javlja u svojstvu javnopravnog subjekta.pretrazivanje I obrada podataka o cinjenicama koje su pravno relevantne za odlucivanje u upr.akte I radnje uprave koje nemaju neposredno pravno dejstvo.Moguce je razlikovati dve vrste upr.akata.izracunavanje plata itd. u procesu donosenja upravnih akata moze se sistematizovati u sledece oblasti: a. Za upr.akta moze se sprovesti I prinudnim putem.ono sto je ugovor na podrucju privatnog prava. b.akta ce zavisiti od same stranke.akt u osnovi jednostrani akt.saopstavanje.tehnol.primanje izjava i d.postupak u oblastima kao sto su finansije.drz.radnje se moze reci da predstavljaju materijalne akte I radnje kojima upr. Mogu se razlikovati sledece osnovne kategorije upr.donosi ili obavlja.to se materijalni akti upr.zatim PIO. mogucnost programiranja upr.prinudne radnje.stvari:racunarski primerene I racunarski ne primerene upr.U slucaju kada je akt donet po sluzbenoj duznosti.efekata koje proizvode.a imajuci u vidu da je takav akt nepovoljan po stranku.stvari koje odlikuje jednostavnost.dejstvo. Razlika izmedju upr.posao koji sklapaju org.ugovori kao gradjansko pravni akti mogu biti kako jednostrani.UPRAVNI AKTI I KOMPJUTERSKA TEHNOLOGIJA Primena komp. 7801 .stranku.ivrsenje upr. 38.dokumentovanje.tehn.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful