UPRAVNO PRAVO

1.LJUDI U UPRAVI:PRETHODNA PITANJA
Preovladavajucu skupinu u upravnim organizacijama cine upravni sluzbenici,tj.ljudi koji obavljaju rad,intelektualni ili fizicki,u tim organizacijama kao svoje trajno I glavno zanimanje. Osim upravnih sluzbenika u upravnim su organizacijama zaposleni: -politicki funkcioneri,tj.ljudi koji sun a formalno utvrdjen nacin predtavnici politickih odlucujucih tijela,odnosno politicki pripadnici relevantnog sloja stanovnistva(biraca), a da im funkcija u konkratnoj upravnoj org.nije profesija,narocito: -clanovi predstavnicki skupstina, -clanovi odlucujucih kolegijalnih organa gradjana u upr. -funkcioneri koje neposredno biraju biraci. -Privremeni saradnici,tj.ljudi koji u upravnim org. rade privremeno bilo zato sto su potrebe org. za poslovima koje oni rade vremenski predvidljivo ogranicene,bilo zbog toga sto poslovi sto ih taki saradnici obavljaju po svojoj prirodi nemaju profesionalni karakter. Upravni se sluzbenici u sirem smislu dijele na: 1 drzavni sluzbenici,su osobe visoke,vise ili srednje strucne spreme u drz.tijelima,koji obavljaju poslove iz djelokruga tih tijela utvrdjene propisima. 2 namjestenici,su osobe srednje ili nize str spreme koji u drz.tijelima rade na pomocnotehnickim poslovima idr poslovima cije je obavljanje potrebno radi kvalitetnog obavljanja poslova iz djelikruga drz. Tijela.

2SLUZBENICKI SISTEMI
Sluzbenicki system je cjeloviti skup logocki povezanih kategorija u koje se radna mjesta,odnosno upravni sluzbenici razvrstavaju prema unaprijed utvrdjenim kriterijumima,a koje su temelj za njihovo nagradjivanje I okvir za kretanje u sluzbi.Sluzbenicki sistem obuhvata sistem klasifikacije,platni sistem isistem napredovanja. Svrha sluzbenickog sistema je da osigira maksimum srsishodnosti sa stanovista cjeline upr. org. I maksimum pravednosti prema pojedinom sluzbeniku.

3.NAPREDOVANJE U SLUZBI:OTVORNI I AUTOMATSKI SISTEM NAPREDOVNJA
Napredovanje,tj.postupno prelazenje na sve odgovornije polozaje na ljestvici radnih mjesta I postizanje sve povoljnije situacije sopsvenom razvrstavanju I u odgovarajucem stepenu plate. Napredovanja mozemo svesti na dvije osn. Grupe: 1 otvoreni sistem napredovanja u kojem sluzbenik napreduje najprije na temelju ocjene njegovih sposobnosti za odgovorniji polozaj,odnosno uslova za povoljnije sopstveno razvrstavanje,od strane pojedinaca ili tijela ovlasceni da donesu odg.odluke. 2 automatski sistem napredovanja u kojem sluzbenik napreduje prema odr objektivnim kriterijumima.Primljena njih je uglavnom nezavisna od volje pojedinaca ili tijela ovlascenih da donesu odg formalna rjesenja. Otvoreni je sistem napredovanja prilagodjeniji sistemu klasifikacija radnih mjesta,automatski sistemu klasifikacije sluzbenika. Svrha sistema napredovanja je s jedne strane da potakne sluzbenike na sto bolji radni ucinak I na vlastito usavrsavanje,a s druge,d aim pruzi sigurnost u pogledu njihivog napredovanja u sluzbi.U praksi se primjenjuju razlicite kombinacije oba sistema. Subjektivne ocjene odredjenih svojstava sluzbenika,tu se postavlja problem metode ocjenjivanja.Naime,kako postici optimalno zadovoljavanje dva,u poslednjoj liniji povezana zahtjeva:sto vece objektivnosti ocjene I sto vece ekonomicnosti procesa ocjenjivanja

4.KADROVSKA POLITIKA
Sistemsku djelatnost oko popunjavanja radnih mjesta u upr.org. sluzbenicima I stvaranja odg.uslova rada za njih,s dvostrukim ciljem postizanja maksimalne djelotvornosti org.,optimalnog razvoja I sopstvenog zadovoljstva ljudi koji u njoj rade,zovemo politikom osoblja(kadrovska politika). Politiku osoblja mozemo podijeliti na 3 osnovne grupe poslova: -posove u vezi s primanjem u sluzbu I razmjestajem sluzbenika na pojedina radna mjesta,

utvrdjene nadleznosti drz.sluzbenika I namestenika-Drz. Sindikalno organizovanje-Drz.pripadnostima po polu ili na osnovu drugog razloga suprotno zakonom I ustavom utvrdjenim pravima I slobodama. 6.POJAM DRZAVNOG SLUZBENIKA U CRNOGORSKOM PRAVU Drzavni sluzbenik je lice koje je zasnovalo radni odnos u drzavnom organu. Jednaka dostupnost-U zaposljavanju drz.U vrsenju poslova drzavni sluzbenik nesme privatni interes stavljati ispred javnog interesa a vrsenje poslova koristiti za sticanje imovinske ili neimovinske koristi.sluzbenik ima pravo na sindikalno organizovanje u skladu sa opstim propisima o radu.kkoje zavisi od strucnih I radnih sposobnosti.duznosti I odgovornosti staresina drzavnog organa I lice koje zasnovalo radni odnos imenovanjem. Ovlascivanje ili uskracivanje-Zabranjeno je povlascivanje ili uskracivanje drz.-poslovi u vezi sa struc.nacionalne.Drzavnim organom msatra se organ drzavne uprave.Odgovoran je za zakonitost.sluzbenika da nesto cini ili ne cini suprotno propisima.organa.org.sluzbenik je obavezan da izbegne konflikt interesa.biti rasporedjen na drugo radno mesto.zakona.propisima. Zakonitost I odgovornost-Drz.propisima. -poslovi u vezi sa stvaranjem optimalnih uslova za rad sluzbenika u upr.Odgovoran je za stetu koju svojim nezakonitim ili nepravilnim radom nanese drz. 7.organa.Drz.rasne ili verske pripadnosti. Strucno usavrsavanje-Drz. Rasporedjivanje-Drz.Staresina drz.sluzbenik vrsi poslove na osnovu ustava.skupstine RCG.racunovodstveno-finansiske I pomocno-tehnicke poslove cije je obavljanje potrebno za blagovremeno I kvalitetno vrsenje poslova iz delokruga drz.drugi drzavni organ I sluzbe predsednika RCG. Drzavni sluzbenik vrsi upravne.kvaliteta rada I ostvarenih rezultata rada.propisom nisu drugacije uredjena.Ovaj kodeks utvrdjuje ministarstvo nadlezno za poslove uprave.organa stara se o obezbedjenju uslova za strucno usavrsavanje drz. Zastita prava drz.sluzbenik ima pravo I obavezu da se strucno usavrsava.organu ili trecem licu. 5.sluzbenik ima prava koja su odredjena zakonom I dr.Namestenik vrsi administrativne.sluzbenik moze.po pribavljenom misljenju drzavnih sluzbenika.opstih akata I dr.a posebno zbog politicke.sluzbenika u njegovim pravima.PRAVA I OBAVEZE DRZAVNOG SLUZBENIKA I NAMESTENIKA Na drzavnog sluzbenika primenjuju se opsti propisi o radu u pogledu prava.sluzbenik ima pravo u postupku odlucivanja o pravima I obavezama na zastitu svojih prava.Postupak zbog povrede sluzbene obaveze I organi nadlezni za postupanje u tom postupku utvrdjuju se zakonom.vlade RCG I ustavnog suda RCG. Sluzbenicka etika-Drz.sluzbenika kandidatima su.u skladu sa javnim interesom.pod uslovima utvrdjenim zakonom.obukom I pomoci u sopstvenoj izgradnji sluzbenika u suzbi.Niko ne sme vrsiti bilo kakav pritisak na drz.pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta.efikasnu I svrsishodnu upotrebu javnih sredstava kojima upravlja ili koja koristi u radu.U pogledu ostvarivanja odredjenih prava.odnosno postavljanjem u drzavnom organu.sluzbenik ima pravo na napredovanje u sluzbi.koja ovim zakonom ili dr. Napredovanje u sluzbi-Drz.zakonom I propisom.sluzbenik zasniva radni odnos na osnovu javnog oglasavanja.sluzbenika.Drzavnim sluzebenikom se ne smatra poslanik I lice koje bira ili imenuje skupstina RCG.strucne I dr poslove kojima se ostvaruju.Drz.ustavom. Politicka neutralnost I nepristrasnost-Drzavni sluzbenik vrsi poslove politicki neutralno I nepristrasno.strucnost I efikasnost svog rada.organu moze da zasnuje radni odnos lice koje je: -je drzavljanin CG -je punoletno -je zdrastveno sposobno -ima propisanu skolsku spremu . Povreda sluzbene obaveze-Utvrdjuje se zakonom I dr.propisa.ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA U DRZAVNOM ORGANU U drz.Drz.Odgovoran je za zakonitu.sluzbenik pridrzava se Etickog kodeksa drzavnih sluzbenika I namestenika.obaveze I odgovornosti.

O izboru odlucuje staresina drzavnog organa. 9.Ukoliko staresina drz.Kada se u postupku provere sposobnosti ustanovi da niko od kandidata nije postigao zadovoljavajuce rezultate.Organ za upravljanje kadrovima.Postupak provere sposobnosti moze se obaviti u vise faza u kojima se broj kandidata postepeno smanjuje.RUKOVODECA RADNA MESTA Rukovodeca lica su: -u ministarstvu. Postupak obavezne provere-Lice sa liste kandidata podlezu obaveznoj proveri sposobnosti za vrsenje poslova radnog mesta. Rukovodeca lica u dr.Javni oglas se objavljuje u skladu sa opstim propisima o radu.sekretar ministarstva I pomocnik ministra -u organu uprave.odnosno o organizaciji sluzbe.organu pod uslovima utvrdjenim posebnim zakonom I medjunarodnim kovencijama.organa ne izvrsi izbor izmedju kandidata sa liste za izbor duzan je da organ za upravljanje kadrovima obavesti o razlozima za takvu odluku.ako je: -radno mesto utvrdjeno aktom o unutrasnoj organizaciji I sistematizaciji -radno mesto slobodno -drzavni organ za to obezbedio finansiska sredstva.Rok za podnosenje prijava na javni oglas nemoze biti kraci od 8 ni duzi od 15 dana od dana objavljivanja javnog oglasa.Oblik I nacin provere sposobnosti utvrdjuje organ za upravljanje kadrovima.Drugi uslovi za rukovodeca lica utvrdjuju se aktom o unutrasnjoj organizaciji I sistematizaciji.INTERNO TRZISTE RADA-INTERNI KONKURS Radno mesto u drz.Ovaj postupak se moze obaviti putem provere u pisanom obliku. Odluka o izboru drzavnog sluzbenika-Lista za izbor dostavlja se staresini drzavnog organa. Uslovi za rukovodeca lica-Rukovodece lice mora imati visoku skolsku spremu.Ako se radno mesto ne popuni na nacin iz st.organu moze se popuniti rasporedom drz.Uslove I postupak sprovodjenja internog oglasa utvrdjuje vlada RCG na predlog ministarstva nadleznog za poslove uprva. 8. 10.najmanje 5 god radnog iskustva I polozen strucni ispit. Organ za upravljanje kadrovima. Strani drzavljani ili lice bez drzavljanstva moze da zasnuje radni odnos u drz.kojem obavezno prisustvuje staresina drzavnog organa u kome se zasniva radni odnos.1 ovog cl.Provera sposobnosti vrsi se putem usmenog intervjua.JAVNI KONKURS I ODLUKA O IZBORU DRZAVNIH SLUZBENIKA Javni oglas sprovodi organ uprave nadlezan za upravljanje kadrovima. Postupak imenovanja-Rukovodece lice zasniva radni odnos na osnovu javnog konkursa.popuna se moze izvsiti preuzimanje drz.na osnovu prijava sacinjava listu kandidata koji ispunjavaju uslove oglasa.Javni oglas obavezno sadrzi: -naziv drzavnog organa I mesto vrsenja poslova -naziv radnog mesta.Odluka o zasnivanju radnog odnosa moze se doneti.sacinjava listu kandidata koji ispunjavaju uslove konkursa.javni oglas se moze ponoviti.organa putem internog oglasa.sluzbenika iz drugog drz.pomocnik staresine orrgana uprave -u sluzbi koju obrazuje vlada.Lista kadidata .sluzbenika iz istog organa. Lista za izbor-Organ za upravljanje kadrovima sacinjava listu za izbor kandidata koj su postigli zadovoljavajuce rezultate u postupku provere sposobnosti. -uslove za zasnivanje radnog odnosa -dokaze koje kandidat mora priloziti uz prijavu -rok I adresu za obavestavanje o prijavi -ime lica koje daje informacije u postupku javnog oglasa.pomocnik staresine slusbe.drzavnim organima I sluzbama odredjuju se propisom o osnivanju organa.usmenim intervjuom ili na drugi nacin.U tom slucaju javni oglas se ponavlja.-nije osudjivano za krivicno delo koje ga cini nepodobnim za vrsenje sluzbe u drzavnom organu -ispunjava druge uslove utvrdjene zakonom I dugim propisima.na osnovu prijava.

odnosno lice ovlasceno propisom o osnivanju organa. Zvanja namestenika I uslovi-rasporedjuju seu pet razreda: 1.odnosno postavljenje lice sa liste kadidata duzan je da organ za upravljanje kadrovima obvesti o razlozima za takvu odluku.ZVANJA DRUZAVNIH SLUZBENIKA I NAMESTENIKA Drz.zvanja . Staresina prgana postavlja sluzbenika u zvanje inspektora na period od 4 god.Drugi razred: -visi savetnik I. -visi savetnik II.radnog iskustva.sluzbenika u pravosudnim organima. Imenovanje I postavljenje-Resenje o imenovanju. 2.sluzbenika rasporedjuju se u 3 razreda.glavni inspector I glavno ovlasceno sluzbeno lice.sluzbenik vrsi poslove u odredjenom zvanju.mogu se utvrditi zakonom ili dr.-samostalni savetnik II.Treci razred: -namestenik I.odnosno o organizaciji sluzbe.radnog iskustva.Prvi razred: -samostalni namestenik I.radnog iskustva.Prvi razred: -savetnik staresine.Treci razred: -savetnik I.Zvanje se stice zasnivanjem radnog odnosa.visoka skolska sprema I najmanje 8 godina radnog iskustva.radnog iskustva. -samostalni savetnik I.radnog iskustva. -savetnik III. 3.radnog iskustva.propisom kada je tozakonom odredjeno. -samostalni namestenik III.obezbedjenja pritvorenih I osudjenih lica.U tom slucaju knkurs se ponavlja. 2.radnog iskustva.radnog iskustva.odnosno sluzbe.visoka skolska sprema I najmanje 1 god.kada je to zbog prirode poslova neophodno.Propisom o osnivanju sluzbe mogu se utvrditi I dr.Rukovodece lice imenuje se.Ako staresina drz. Razresenje rukovodeceg lica-Rukovodece lice se razresava: -ako to samo zahteva -ako dva puta u toku mandata dobije ocenu rada ³nezadovoljava´ u skladu sa ovim zakonom -istekom mandata -prestankom radnog odnosa.visoka skolska sprema I najmanje 2 god.radnog iskustva.odnosno postavlja na period od 5 god I po isteku tog roka moze biti ponovo imenovano.visa skolska sprema I najmanje 8 god.visoka skolska sprema I najmanje 6 god.visa skolska sprema I najmanje 8 god.odnosno postavljenje.radnog iskustva.organa ne predlozi za imenovanje.odnosno postavljeno.visoka skolska sprema I najmanje 2 god.I to : 1.radnog iskustva.visoka skolska sprema I najmanje 3 god.na period od 4 god. -visi namestenik III.inspector II i ovlasceno sluzbeno lise II.Ovo resenje u dugom drzavnom organu donosi organ. -samostalni namestenik II.inspector I i ovlasceno sluzbeno lice I.organima koji vrse poslove diplomatije.visoka skolska sprema I najmanje 4 god radnog iskustva.radnogiskustva.na predlog staresine organa drzavne uprave. Posebna zvanja-izuzetno.dostavlja se staresini drzavnog organa radi utvrdjivanja predloga za imenovanje. -samostalni savetnik III.Zvanjem drz.Drugi razred: -visi namestenik I.visoka skolska sprema I najamanje 1 god.visoka skolska sprema I najmanje 3 god.visa skolska sprema I najmanje 4 god.visa skolska sprema I najmannje 4 god. .postavljenu I razreseenju rukovodeceg lica u organu drz.Upostupku sprovodjenja javnog konkursa primenjuju se odredbe ovog zakona koje uredjuju javni odnos. 11.inspector III i ovlasceno sluzbeno lice III.radnog iskustva. 3.visa skolska sprema I najmanje 1 god.radnog iskustva.visoka skolska sprema I najmanje 10 god radnog iskustva. -namestenik II.zvanje drz.visoka skolska sprema I najmanje 4 god radnog iskustva. -visi namestenik II.uz saglasnost vlade.ove poslove utvrdjuje vlada.poslove sa posebnim ovlascenjimai obavezam.donosi vlada.policije.Staresina organa postavlja glavnog inspektora.uprave I sluzbi koju osniva vlada.carinske poslove I dr.visoka skolska sprema I najmanje 4 god.visoka skolska sprema I najmanje 8 god. -visi savetnik III. -savetnik II.

Tezi su: 1.nezakonito raspolaganje sredstvima 4.zloupotreba sluzbenog polozaja 5.neizvrsavanje ili nesavesno.povreda propisa o konfliktu interesa 13.DISCIPLINSKI POSTUPAK .obaveze cuvanja sluzbene tajne moze trajati I duze kada je to odredjeno zakonom.-namestenik III. 5.sluzbenik moze bez posebne dozvole vrsiti naucno-istrazivacki I pedagoski rad.Izuzetno.sluzbenik obavezan je da cuva sluzbenu tajnu utvrdjenu zakonom ili drugim propisom.sluzbenik ne smije da vrsi poslove: -koji mogu da izazovu sukob izmedju javnog interesa I njegovih privatnih interesa.shodno propisima o konfliktu interesa.srednja skolska sprema I najmanje 1 god.Cetvrti razred: -namestenik IV.radnog iskustva.opijanje u toku rad ili koriscenje opojnih droga 9. -namestenik VI.odbijanje drzavnog sluzbenika I zaposlenog da izvrsava radne obaveze I duznosti 3.prekrsaji.srednja skolska sprema I najmanje 3 god.KONFLIKT INTERESA Drz.dolazak na posao u napitom stanju.radnog iskustva. 13.Obaveza cuvanja sluzbene tajne traje I po prestanku radnog odnosa.neblagovremeno ili nemarno vrsenje suzbenih obaveza 2. -u kojima je moguca zloupotreba informacija koje nijesu javno dostupne.neobavestavanje o propustima u vezi sa zastitom na radu 6.publicisticku djelatnos kao I poslove za kulturno umjetnicke.radnog iskustva. 4.a najduze 5 god od prestanka sluzbe.osnovna skola. Drz.ponavljanje laksih disc.sluzbenika.sportske humanitarne I druge slizce organizacije.radnog iskustva. Staresina drz.SLUZBENA TAJNA Drz. -koji su stetni za ugled organa.propisima 6.povreda radnih obaveza koja ima teze posledice za stranke ili drzavni organ 12. 15. -koji su od uticaja na nepristrasnost obavljanja njegovih poslov. 14.odnosno etickim kodeksom drzavnih sluzbenika utvrdjeni kao laksi disc.nenosenje slzubenog odela.Drz.povreda radnih obaveza koje su propisima utvrdjene kao tezi disciplinski prekrsaji.LAKSI I TEZI DISCIPLINSKI PREKRAJI I DISCIPLINSKE MJERE Disciplniski prekrsaju mogu biti laksi I tezi.sluzbenik u vrsenju poslova ne smije primate poklone vece vrijednosti.oosloboditi obaveze cuvanja sluzbene tajne u sudskom ili upravnom postupku. Zvanje namestenika moze da sadrzi I zanimanje namestenika.prekrsaja 11.davanje netacnih podataka koji su od uticaja za donosenje odluke 10.neuredno cuvanje sluzbenih spisa ili podataka 3. 12.Peti razred: -namestenik.srednja skolska sprema I najmanje 2 god.nedolazak na posao u odredjeno vreme I odlazak sa posla pre isteka radnog vremena 2.organa moze drz.radnja na poslu ili u vezi sa poslom sa obilezjima krivicnog djela koja se goni po sluzbenoj duznosti 14.sluzbene ili dr.bez obzira na nacin na koji je saznao. -namestenik V.tajne utvrdjene zakonom ili dr.izrazavanje politickih uverenja u vrsenju poslova 7.ko se radi o podacima bez kojih nije moguce utvrditi cinjenicno stanje I donijeti zakonitu odluku.neopravdano izostajanje sa posla do dva radna dana u toku jedne godine 4.povreda radnih obaveza koje su propisima.nasilnicko ili uvredljivo ponasanje u odnosu prema strankama ili saradnicima na poslu 8.odavanje poslovne. Laksi su: 1.visa skolska sprema I najmanje 1 god.odnosno oznake sa licnim imenom 5.

Trece lice moze traziti naknadu stete I od onog ko je prouzrokovao stetu ako je steta naneta namerno.a za srednju skolsku spremu traje 6 meseci.OCENJIVANJE I NAPREDOVANJE (KARIJERA)DRZAVNIH SLUZBENIKA 1.ODGOVORNOST DRZAVNIH SLUZBENIKA Materijalna odgovornost-Drz.primenjuju se odredbe ovog zakona koje uredjuju disc.Ocenjivanje radaRadne I strucne sposobnosti Ocenjivanje rada drz.sluzbenik.sluzbenik moze napredovati u pocetno zvanje u okviru viseg razreda ako ispunjava uslove iz st.na radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trecem licu. Pripravnicki staz za visoku I visu skolsku spremu traje najmanje 12 meseci.Drz.sluzbenik napreduje u visi platni razred pod uslovima utvrdjenim ovim zakonom.namerno ili iz krajenje nepaznje prouzrokovao drzavnom organu.1 ovog cl. Pripravnik se osposobljava po programu koji utvrdjuje organ za upravljanje kadrovima.i ako se poslovi njegovog radnog mesta mogu vrsiti u tom zvanju. Period napredovanja I ocena potrebna za napredovanje-Drz.U postupku razresenja obavezno se pribavlja izjasnjene rukovodeceg lica.sluzbenik. U slucaju kada rukovodece lice dva puta u toku mandata dobije ocenu ³nezadovoljava´ staresina organa pokrece postupak za njegovo resenje.prekrsaja. Drz.preko advokata. Napredovanje u vise zvanje-Drz.sluzbenik. Napredovanje u visi platni razred-Drz.postupku. O naknadi stete moze se odlucivati I u disc.sluzbenik. Ocenjivanje rada drz.Napredovanje Drz.sluzbenik napreduje jedan steepen vise zvanje u okviru istog razreda u slucaju kada u periodu od 5 godina 5 puta dobije najmanje ocenu ³dobar´ili kada 3 puta uzastopno dobije ocenu ³odlican´.PRIPRAVNICI Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u drzavnom organu radi osposobljavanja za samostalno vrsenje poslova.materijalno je odgovoran za stetu koju je na radu ili u vezi sa radom protiv pravno.sluzbenika vrsi se u cilju pracenja njegovog rada I pravilnog odlucivanja o njegovom napredovanju. U disciplinskom postupku primenjuju se odredbe zakona kojim se uredjuje opsti upravni postupak za pitanja koja nijesu uredjena ovim zakonom. 16.U disciplinskom postupku se mora odrzati rasprava na kojoj drzavni sluzbenik ima pravo na odbranu. Drz.sluzbenik napreduje u pocetno zvanje u okviru viseg rareda u slucaju kada u periodu od 5 god pet puta dobije ocenu ³odlican´.ako u periodu od 3 godine za svoj rad dobije 3 puta ocenu ³dobar´ili 2 puta ocenu ³odlican´.postupak. 17.moze napredovati ako: -ispunjava propisane uslove za vise zvanje -dobije odgovarajucu ocenu rada.ako je steta nastala zbog disc. . Postupak ostvarivanja materijalne odgovornosti-U postupku odlucivanja materijalne odgovornosti za stetu drzavnog sluzbenika.napreduje u vise zvanje u okviru istog razreda. RCG odgovara za stetu koju drzavni sluzbenik.samo izuzetno u pocetno zvanje u okviru viseg razreda pod uslovima utvrdjenim ovim zakonom.sluzbenika vrsi se u odnosu na: -postignute rezultate rada -samostalnost I kreativnost u vrsenju poslova -ostvarenu saradnju sa strankama I saradnicima na poslu.zastupnika ili predstavnika sindikata.sluzbenik napreduje u visi platni razred. 2. 18.moze se braniti sam. Drz. Ocjene rada rukovodecih lica su: -³zadovoljava´ I -³nezadovoljava´.

Predsednik I clanovi Komisije za zalbe imenuju se na period od 4 god.PRESTANAK RADNOG ODNOSA Prestanak radnog odnosa na odredjeno vreme-Radni odnos na odredjeno vreme prestaje itekom vremena na koje je drzavni sluzbenik. Sporazumom se utvrdjuje dan prestanka radnog odnosa.Komisija za zalbe primenjuje Zakon o opstem upravnom postupku. Na odluku Komisije za zalbe povodom zalbe na zakljucak o privremenom udaljenju sa radnog mesta drz.sluzbenik.pored slucajeva predvidjenih opstim propisima o radu. Na odluku Komisije za zalbe povodom zalbe na resenje o naknadi stete drzavni sluzbenik.i ne mogu biti ponovo imeovani. Prestanak radnog odnosa sporazumom-Radni odnos moze prestati na osnovu pisanog sporazuma drz.sluzbenik.Izvestaj se dostavlja I ministarstvu nadleznom za poslove uprave. Rad Komisije-u postupku odlucivanja po zalbi.moze pokrenuti spor pred nadleznim osnovnim sudom.moze pokrenuti upravni spor.organa. O zalbi Komisija za zalbe mora odluciti najkasnije u roku od 15 dana od dana podnosenja zalbe. Za predsenika I clana Komisije za zalbe moze se imenovati lice koje je diplomirani pravnik I ima najmanje 5 god. Postupak po tuzbi je hitan.sluzbeniku radni odnos prestaje ako u odredjenom roku ne polozi strucni ispit.sluzbenika. Predsednik I clan Komisije za zalbe moze se razresiti.drz. O zalbi protiv zakljucka o privremenom udaljenju sa radnog mesta Komisija za zalbe odlucuje u roku od 5 dana od dana prijema zalbe.primljen ili zavrsetkom posla za cije je izvrsenje zanovao radni odnos na odredjeno vreme.ZASTITA PRAVA DRZAVNIH SLUZBENIKA-KOMISIJA ZA ZALBE.ako ovim zakonom nije drukcije odredjeno.radnog iskustva.I staresine drz. U slucaju st.sluzbenika.a radni odnos je zasnovao pod uslovom da strucni ispit polozi.u skladu sa opstim propisima o radu.pre istekamandata. 20.odnosno postavljen na duznost koja je prema propisima nespojiva sa drz.od kojih je jedan clan predstavnik sindikata. Prestanak radnog odnosa po sili zakona-Radni odnos drz.nema pravo na sudsku zastitu.organa.19.Komisija za zalbeNadleznost komisije Po zalbi protiv odluke o pravima I obavezama iz rada I po osnovu rada drz. Prestanak radnog odnosa zbog strucnog ispita-Drz. Imenovanje I razresenje Komisije-Komisija za zalbe ima predsednikai 6 clanova. Komisija za zalbe duzna je da jednom godisnje Vladi podnese izvestaj o radu. odlucuje Komisija za zalbe. Prestanak radnog odnosa na osnovu otkaza-Radni odnos moze prestati na osnovu otkaza staresine drz. Ulozena tuzba ne odlaze izvrsenje odluke Komisije za zalbe.sluzbeniku prestaje radni odnos istekom roka u kome je bio obavezan da polozi strucni ispit.na predlog ministrstva nadleznog za poslove uprave.SUDSKA ZASTITA 2. Nacin rada Komisije za zalbe uredjuje se poslovnikom Komisije. 22.ako to sam zatrazi ili ako poslove ne vrsi uredni I savesno.osim u slucaju kada se radi o sporu povodom zasnivanja radnog odnosa.sluzbeniku prestaje po sili zakona.sluzbom I u drugm slucajevima predvidjenim ovim zakonom.kad bude imenovan. Predsednika I clanove Komisije za zalbe imenuje I razresava Vlada.1 ovog cl. Zalba se podnosi u roku od 8 dana od dana prijema odluke.u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke. 2.POJAM I VRSTE AKATA UPRAVE .Sudska zastita-protiv odluke Komisije za zalbe drz.

odnosno ukidaju.Zakon se moze neposredno izvrsiti tek nakon donosenja upravnog akta. Pravni akti-su izjave volje ucinjene sa namerom da se proizvedu odredjeni pozitivni ili negativni pravni efekti. Osnovno obilezje akata uprave je to sto ih donosi uprava kada je to zakonom I dr.odnosno ljudske materijalne radnje.uprave.uprave u primenjuvanju zzakona kojima se obezbedjuje uspesno izvrsavanje poslova.postojece opste pravne situacije koje iz njih proizilaze.obuhvata I materijalne akte.naredba I upustvo.a mogu ih donositi I organi uprave. Normativni akti-ili akti opsteg karaktera.to I materijalni akti uprave obuhvataju brojne I raznovrsne materijalne radnje uprave. Strucno upustvo sadrzi pravila za strucno organizovanje sluzbe I za strucni rad zaposlenih u organima drz. Objasnjenjem se daje misljenje koje se odnosi na primenu pojedinih odredaba zakona I dr.sup o svojoj sadrzini akti-pravila. Prema nasim propisima u normativne podzakonske opste akte koje mogu donositi organi uprave spdaju:pravilnik.organima I organizacijama koje vrse poverene poslove drz.Pravni akti uprave su izjave vlja organa uprave kojima se zeli proizvesti neko pravno dejstvo.vec I o zakonitosti drugog pojedinacnog akta kada je to zakonom odredjeno.UPRAVNI PROPISI Su opsti pravni akti koje kao normativne akte donosi uprava.ustanova I dr.Normtativne akte donose skupstina I vlada.U vrsenju upravne delatnosti.uprava donosi I ivrsi brojne I razlicite akte I radnje koji se razlikuju kako po vrsti I oblicima.propisima odredjeno. Obaveznom instrukcijom uredjuju se obavezna pravila u nacinu rad I postupanju organa.propisa.slucaj I odr. Upravni akt je akt koim drz.To su akti kojima se propisuje neko opste I apstraktno pravilo za neodredjen broj slucajeva I neodredjen broj lica.organizacija kada vrse poverene poslove drz.Akti uprave su svi pravni akti I materijalne radnje koje uprava donosi ili preduzima u vrsenju upravne delatnosti. Pravilnikom se razradjuju pojedine odredbe zakona I propisa vlade radi njihovog izvrsavanja. .lice.uprave.Prema nasem zakonu o upravnom sporu.propisa.organ ili organizacija koja raspolaze javnim ovlascenjima resava u nekom pravu.koje se nazivaju upravne radnje.uprave.Oni mogu donositi I obavezne instrukcije I strucna upustva I davati objasnjenja.POJAM I OBELEZJA UPRAVNOG AKTA Upravni akti su osnovna vrsta pojedinacnih pravnih akata koje u vrsenju upravne delatnosti donosi uprava.tako I po pravnoj prirodi.pojedinca ili pravnog lica u kakvoj upravnoj stvari. Pravni poredak.kada vrse poverene poslove drz.kao I preduzeca.uprave u izvrsavanju pojedinih odredaba zakona I dr.organizacija.donose ih gunkcioneri sporazumno ako sun a to ovlasceni zakonom. 24.kao I preduzeca.Njih donosi funkcioner koji rukovodi organom drz.samo kada su za to ovlasceni.uprave I dr. Naredbom se radi izvrsavanja pojedinih odredaba.sud u upravnom sporu ne odlucuje samo ozakonitosti upravnog akta. Uputstvom se propisuje nacin rada I vrsenje poslova org.Ovim aktim se stvaraju nove ili menjaju.propisa naredjuje ili zabranjuje postupanje u odr.Prema situaciji koju regulisu pravni akti se dalje dele na opste I pojedinacne.situaciji koja ima opsti znacaj.obavezi ili pravnom interesu odr.drz.Podela akata uprave pociva na razlikovanju pravnih akata od materijalnih akata I njihovoj daljoj klasifikaciji prema razlicitim standardima.Pojedinacni pravni akti su akti kojima se propisuje neko pojedinacno I konkretno pravilo za odr. Primena nacela zakonitosti u pravnoj drzavi podrazumeva da se upravnim aktom primennjuje zakon na pojedinacan slucaj.I pravni akti uprave se mogu dalje deliti na opste pravne akte uprave (normativni akti uprave nazivaju se upravni propisi) I pojedinacne pravne akte uprave (najznacajniji su upravni akti I upravni ugovori).ustanova I dr.osim pravnih.zakona I dr. 23.

akta moguce samo ukoliko postoji zakonski osnov za to.akti u trenutku donosenja su zakoniti.vec I u onim situacijama koje su vezane za tzv.Konkretno pravo ili obaveza se realizuje donosenjem upravnog akta.Da bi se obezbedila zasnovanost na zakonu.odlucivanje o utvrdjivanju obaveze neke stranke.zajednice.odnosno da su nezakonitim upr.obavezama ili pravnim interesima pojedinaca ili prav.Znaci primenu principa zakonitosti u donosenju upr.bilo da ih uspostavlja.akti se moraju doneti u posebnom postupku koji je propisan zakonom.odnosno da je normativna sadrzina akta iskljucivo stvar njegovog donosioca.Upravna stvar nije izricito zakonski definisana ali se na osnovu ustavnih I zakonskih tekstova na posredan nacin upravna stvar moze odrediti kao ona stvar.a akti poslovanja podlazu rezimu gradj. Prema nasim zakonima za upravnu stvar bitno je da se radi o pravnom I konkretnom odlucivanju u pojedinacnom slucaju.upr.Broj subjekata kkoji ucestvuju u donosenju jednog akta nije bitan.ili kada uprava . Odlucivanje u pojednicanom slucaju moze imati dva potpuno razlicita modaliteta.Postoji ne samo kada se odlucuje o pravima.dok autoritativnost obavezno podrazumeva I jednostranst.bitno obilezje upravnog akta. Upravna stvar proizilazi iz okolnosti da se upravni akti izdaju povodom donosenja upravnih odluka.U uzem smislu upravna stvar predstavlja pravnu situaciju u kojoj se resava o: a.akt mora biti donet ne samo na osn.I to: a.ili b.bilo da ih menja.da neko lice smatra da je upr.Odluka u upravnom aktu neposredno proizvodi pravna dejstva na pojedinacne pravne situacije.odnosno pravilo da upr.Zahtev se moze podneti samo protiv upravnog akta.aktom povredjena neka njegova prava. Konkretnost proizilazi iz okolnosti da se upravni akt odnosi na odr.vec jednokratna I neponovljiva.obavezama I pravnim interesima.pravna situacija.bilo da ih ukida. Zasnovanost na zakonu ±proizilazi iz okolnosti da je donosenje upr.Podrazumeva I mogucnost sudske zastite u sluc.konkretnu pravnu situaciju. Upravne stvari su konkretne pravne situacije koje se resavaju u upravnom postupku putem upravnih akata I one cine glavni predmet upravnog postupka.s tim sto akti vlasti podlezu pravnom rezimu upravnog prava.zakona.ostvarivanju prav. c.ali ne samo u pojedinacnom slucaju.lica u pojedinacnom slucaju.akata uprave na akte vlasti I na akte poslovanja .tj.podrazumeva da se vrsenje upravne delatnosti svodi na vrsenje upravne vlasti. U sirem smislu upravna stvar se odnosi na svako upravno odlucivanje pre svega.Izvrsenost onih upravnih akata kojima je priznato neko pravo nema obelezja prinudnog izvrsenja se javlja kao proceduralna situacija na osnovu koje lice kome je priznato neko pravo moze da pristupi njegovoj realizaciji.akt koji se odnosi na njega nezakonit.Ponekad se autoritativnost izjednacava sa jednostranoscu.Svi upr.prava. Jednostranost ukazuje na to das u upravni akti rezultat izjave volje jednog subjekta. Izvrsnost proizilazi iz okolnosti da se upravni akt kojim se utvrdjuju obaveze za stranku mmogu prinudno izvrsiti. Jednostranost postoji kada jedna strana u pravnom odnosu odredjuje prava I obaveze druge strane. Pravno dejstvo proizilazi iz okolnosti da upravni akt proizvodi neposredne promene u odnosu na pravni poredak.Ova situacija nije trajna I ponovljiva.licna stanja gradjana. Moze se izvrsiti podela pojedinacnih prav. Autoritativnost.akata.odlucivanje o priznavanju prava.Jednostranost oznacava situaciju u kojoj jedna strana u pravnom odnosu odredjuje prava I obaveze druge strane.Ona nuzno ne podrazumeva autoritativnost.utvrdjivanju neke obaveze ili.Bitno je da li izjavljena volja utice na uoblicavanje normativne sadrzine upravnog akta kojim se regulise upravni pravni odnos.u kojoj se resava o pravima.priznavanju nekog prava ili.interesa nekog lica u pojedinacnom slucaju.Karakteristicna je za one upravne akte kojima se utvrdjuje neka obaveza. b.vec I u okviru zakonom utvrdjenih ovlascenja.Sudska kontrola uprave na nivou SCG ostvaruje seu posebnom postupku za odlucivanje o zahtevu za ocenu zakonitosti konacnih upravnih akata institucija drz.

akte ili radnje.situacije c.aktom samo konstauje postojanje nekog stanja.pre svega org.organi koji su zakonom ovalsceni da resavaju u upravnim stavrima.vec samo konstatuje ispunjenje zakonskih uslova da je nastala nova prav. Deklarativni upravni akt je upr. Konstitutivni upravni akt je upr.niti se namecu neke obaveze.Ovlascenje za donosenje upr.Uvek su deklarativni.mogu se razlikovati konstitutivni upr.da je njime odbijen zahtev stranke. Upravni akt je pojedinacni pravni akt uprave sa neposrednim pravnim dejstvom kojim se.Donose se kako po zahtevu stranke.akti koji stvaraju od konstitutivnik koji menjaju I oni koji ukidaju neku prav.u svim slucajevima kada uprava donosi ili preduzima svoje odluke.trajni I trenutni.Negativan je onaj upr. tj.akt koji sam po sebi ne stvara novu prav.vezani I slobodni.na osnovu zakona:ili a.ima uzeti da upr.da je doneti upr.aktom stvara novo stanje u prav.situacija.Mogu se donositi samo povodom zahteva stanke.upravni akti koji se donose po sluzbenoj duznosti I upravni akti koji se donose po zahtevu stranke.akta povodom zahteva stranke ne donese nikakav akt.organi.akata: 1.uprave.situacije.priznaje neko pravo ili b. 4.Postoji u svim vidovima aktivnosti uprave.Cutanje uprave o postojanju negativnog upr. 8.Mogu da budu konstitutivni I deklarativni.akt proizvodi u prav.Ova promena moze da ima nekoliko modaliteta: a.POZITIVNI I NEGATIVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od pravnog dejstva koje upr.u konkretnom slucaju. Donosilac upravnog akta proizilazi iz okolnosti da upravni akt moze doneti samo ovlasceni donosilac.Vremski deluju od trenutaka donosenja pa za ubuduce.akt iz kojeg izvire namera odrzavanja postojeceg stanja.poretku.povratno dejstvo. 2. 6. 3.akt koji sam po sebi ne stvara novu pravnu situaciju.situaciju.drz. 5.poretku il se upr.vrste upr.njima se niti sticu neka prava.akata: Prema modalitetu promene koje izazivaju u pravnom poretku.Samo oni mogu steci svojstvo pravosnaznosti.Pozitivni upravni akt je upravni akt kojim se proizvodi neka promena u prav.konstitutivni I deklarativni.u slucaju da donosilac upr.formalni I neformalni.Oni se samo donose po sluzbenoj duznosti.tako I sluzbenoj duznosti.jednostavni I slozeni. .Oni se donose po sluzbenoj duznosti I po zahtevu stranke.situacije b.ali I dr. 7.situaciju.VRSTE UPRAVNIH AKATA Mogu se razlikovati sl.menjanje postojece prav.upravni akti u formi resenja I upravni akti u frmi zakljucka i 9.utvdjuje neka obaveza 25.akt koji u stvari ne postoji I b.ukidanje postojece prav. Negativni upravni akt je upravni akt kojim se odbija promena u prav.poretku.akata imaju samo drz.donosi svoje propise.KONSTITUTIVNI I DEKLARATIVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od okolnosti da li se upr.Vremenski deluju od trenutka kada su ispunjeni uslovi predvidjeni zakonom.Jer se njihovo dejstvo proteze vremenski u proslost sve do trenutka kada su de factio ispunjeni uslovi predvidjeni zakonom.pozitivni I negativni.stvaranje nove prav.fikciju da je doneti upr.akta sadrzi u sebi: a.akt donet I da je negativan.pogresni upravni akti. Vrste konstitutivnih upr.poretku. 26.Imaju tzv. 27.akt negativan jer se njime odbija zahtev stranke. Cutanje uprave je pravna konstrukcija na osnvu koje se.

vezano sledecim momentima: 1.donosi akt tek nakon pribavljanja prethodne saglasnosti odd r. Nepostovanje pravila o donosenju zbirnih upr.ako ga donese.Mesoviti upr.akta.Dva organa mogu zajednicki izdati jedan upr.akti mogu biti favorabilni ili onerozni.akta moze biti propisana zakonom ili se moze ostaviti donosiocu da sam oceni kada ce akt biti doneti.akt-akt u cijem donosenju ucestvuju dva ili vise ovlascenih donosilaca.akt je donosilac zakonom ovlascen da po svojoj slobodnoj oceni u konkretnom slucaju odredi da li ce uopste doneti upr.Njihovo donosenje u prav.kakava ce biti njegova sadrzina.Zbirni upr.dok su slobodni upr.naknadno daje saglasnost.akti.akt moze biti donet tako sto jedan organ predlaze izdavanje upr. Tzv.Moze nastati tako sto jedan org.akata uvek je prav. Zbirni upr.drzavi nije apsolutno slobodno.akata.ovlascenje slobodnih upr.efekat. 3.Bitno je da se misljenje dr.a dr.potvrdu ili odobrenje.akti kod kojih je doslo do pogresne primene slobodne ocene nazivaju se necelishodni upr.akt ima I tzv.Karakteristicno je da svi ucesnici u njegovom donosenju zele isti prav.Naredjenjima se izdaju konkretne zapovesti da se nesto cini ili konkretne zabrane da se nesto ne sme ciniti« Vrste deklarativnih upr.organa.VEZANI I SLOBODNI UPRAVNI AKTI Inicijativa za donosenje upr.uvek se odredjuje jedan od njih koji se formalno ima smatrati donosiocem tog akta.akti moraju se doneti u zakonom propisanom postupku.akti uvek I konstitutivni upr.ali koja sup o nekom osnovu odrediva.pravno vezane delove.akta moze biti propisana zakonom ili se moze ostaviti donosiocu das am odredi sadrzinu prema sopstevenom nahodjenju.Prema tome da li izazivaju poviljne ili nepovoljne pravne posledice u odnosu na stranku konstitutivni upr.u kom slucaju prvi ne moze pristupiti donosenju upr.akata smatra se tezom povredom zakonitosti. 28.akata mora se postovati forma akta.akt.generalni upr.akt.org.u kom slucaju upr. Vezani upr.posledice kao I oni kojima se utvrdj.cinjenice koje imaju prav.akti su upr.akt kod kojeg je zakonom unapred odredjeno kada se ima doneti I kakava mora biti njegova sadrzina.prav. Slobodni upr.akt je upr.JEDNOSTAVNI I ZBIRNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od okolnosti koliko je ovlascenih subjekata ucestvovalo u donosenju konkretnog upravnog akta.pri donosenju akata po slobodnoj oceni ne sme se prekoraciti ovlascenje za donosenje takvih akata I 5.akt je upr.a drugi ga izdaje.Svaki slobodni upr.akti su najcesce istovremeno I deklarativni.akt kod cijeg donosenja postoji sloboda u proceni da li akt treba doneti ili ne. 4.akta ukoliko nije prethodno pribavio saglasnost drugog.Sadrzina upr.akt predstavlja upr.potvrda ili odobrenje nije dato. Vezani upr.akata ne sme biti upotrebljeno suprotno cilju zbog kojeg je to ovlascenje dato.trazi. za sta je predvidjena mogucnost upotrebe vanrednog pravnog sredstva. Jednostavni upr.slobodni upr. 2.Moze nastati I tako sto jedan organ donosi akt.akti.odnosi. Slobodni upr.akti u kojima lica na koje se odnose nisu unapred konkretno odredjena.akti kojima se priznaju prava I obaveze.akta.akti kojima se priznaju sposobnosti ili svojstva. .odnosno koliko je subjekata ucestvovalo u resavanju konkretne upravne stvari. 29.kao I to da bez obzira koliko subjekata ucestvuje u donosenju zbirnog upr.Donosenjem slobodnih upr. Prema sadrzini mogu biti naredjenja.pri donosenju slobodnih upr.donosilac mora imati ovlascenje za donosenje slobodnih upr.Inicijativa za njegovo donosenje I njegova sadrzina strogo su odredjene zakonom.akata: Prema sadrzini mogu se razlikovati oni kojima se utvrdj.akt koji donosi jedan ovlasceni donosilac.akt ne moze stupiti na snagu ako saglasnost.

akt koji sadrzi bilo kakav nedostatak.30.Nedostatak neispravnog upravnog akta je u tome sto sadrzi gresku u izjavljenoj volji.beleske o ispravci na samom aktu koji sadrzi gresku.RUSLJIVI I NISTAVI UPRAVNI AKT Ova podela polazi od tezine pravne greske koju upravni akt sadrzi. Direktna protivpravnost postoji u slucaju kada je upravnim aktom izvrsena neposredna povreda zakona.bice uklonjen iz pravnog poretka.Protivpravnost ima oblik indirektne povrede zakona.Nedostatak faktickog-tehnickog karaktera znaci da postoji greska u izjavljenoj volji.Ako se utvrdi nezakonitost u predvidjenom roku.Mogu se razlikovati I posebene vrste pogresnih upr.iako ima nedostatak u pogledu celishodnosti.tj.akt sadrzi. Postoji zakonska pretpostvka da su upr.Necelishodnost znaci da slobodna ocena nije pravilno upotrebljena. Necelishodan upravni akt je onaj koji sadrzi pravnu gresku koja nije neposredno protivna zakonu.Ispravljanje se moze izvrsiti putem stavljanja tzv.Nedostatak upr.NEISPRAVNI I PROTIVPRAVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od vrste nedostataka koju upr. 32.koji cini sastavni deo upravnog akta koji sadrzi gresku.steci punu pravnu snagu.Kod njih postoje okolnosti koje Ih cine prakticno neupotrebljivim.Mogu vremenom konvalidirati.Pravna greska moze se javiti u vidu neposredne I posredne povrede zakona. Protivpravan upravan akt-je onaj upravni akt koji sadrzi gresku pravnog karaktera.Upravni akti mogu imati nedostatak faktickog ili nedostatak pravnog karaktera. Posebna vrsta neispravnih akata su tzv.jezicki ne razgovetan.dok teska povreda zakona izaziva istavost upravnog akta.Pravna situacija se mora sanirati.dok indirektna protivpravnost postoji u slucaju kada je upravnim aktom izvrsena posredna povreda zakona.Otklanjaju se tako sto postoji obaveza donosenja posebnog akta o ipravci.Neuredan je onaj akt koji se iz nekog razloga ne moze procitati.bilo tako sto ce se nacinjena greska ispraviti.sto znaci da necelishodni upravni akt moze biti zakonit.akti u trenutku njihovog donosenja prav.Necelishodnost se moze javiti samo kod slobodnih upravnih akata-kiji su doneti na osnovu diskecionog ovlascnja.Nazivaju se jos I relativno nistavni upravni akti.ali koja je suprotna javnom interesu.koji je pocepan. Nepostojeci upravni akt-je akto koje je donelo lice koje nije ovlasceno za njegovo donosenje.Ove greske se najcesce javljaju kao greske u pisanju I racunanju.perfektni.Razlikuju se 2 vrste p.Njegov nedostatak je u tome sto sadrzi gresku u samoj volji.Pogresan upr.propisa koji je zasnovan na zakonu.akta ce se utvrdjivati I otklanjati samo ukoliko to neko to trazi.ukoliko sanacija nije moguca takav upr.akt ukloniti iz prav. 33. Nezakoniti upravni akt je upravni akt koji sadrzi pravnu gresku koja je neposredno protivna zakonu ili drugom propisu koji je zasnovan na zakonu.Opste je pravilo da se nedostaci upr.akti. Neispravni upravni akt-je onaj upravni akt koji sadrzi gresku faktickog karaktera.POGRESNI UPRAVNI AKTI Pravno defektni-sadrze neki nedostatak. Rusljivi upravni akt-Onaj koji sadzri laksu povredu zakona ili dr.akta otkloniti.Protivpravnost moze biti dvojaka-moze biti neposredna I posredna.akata:nezakoniti I necelishodni upr.NEZAKONITI I NECELISHODNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od vrste pravne greske koju upravni akt sadrzi.akata.pod uslovom da se u roku neutvrdi njegova nezakonitost.neuredni upravni akti.Laksa povreda zakona izaziva rusljivost upravnog zakona.p upr.Prema tezini pravne greske mogu se dalje deliti na:rusljive I nistave upravne akte. .akt je opsti naziv za svaki upr.dok nedostatak pravnog karaktera znaci da postoji greska u samoj volji.bilo tako sto ce se.takav akt se moze srusiti tj.poretka. 31.Nedostatak se otklanja tako sto se akt dovodi u red.

menjanje I 4.Svaki pogresan upravni akt mora biti uklonjen. Konacnost oznacava svojstvo upr.akta koje oznacava njegovu prav.Prestaju da vaze realizacijom ovlascenja.a imajuci u vidu da je takav akt povoljan po .Trazli se saglasnost lica na koje se odnose posledice ukidnja ili izmene suprotnog akta.odnosno promene u postojecem pravnom poretku.akta I oznacava nemogucnost org. 2.Mogu se razlikovati dve vrste izvrsnosti.Nikada ne mogu konvalidirati.Ne postoje smetnje u pogledu njegove realizacije.akti nikada ne sticu pravosnaznost.odnosno stupanjem na snagu proizvode odgovarajuci efekti.akta u situaciji kada se protiv njega ne moze koristiti zalba kao redovno pravno sredstvo u upravnom postupku. 3.PRAVOSNAZNOST.Ne iskljucuje mogucnost podizanja tuzbe u upr.akti mogu da postanu pravosnazni. 34. U tehnickom smislu uklanjanje ovih akata vrsi se tako sto se donosi nov upravni akt kojim se van pravne snage stavlja dejstvo akta koji se ima ukloniti.sporu.akta:su formalna pravosnaznost (vezuje stranku I oznacava procesnu nemogucnost stranke da pravnim sredstvima pobija neki upr.kao sto su zalba ili tzv.akt). Uklanjanje pogresnih upravnih akata moze imati sledece modalitete: 1.vec posle odredjenog vremena.oglasavanje nistavim.Nistavi upravni akt-je onaj koji sadrzi tesku povredu zakona ili dr. Razlikuju se tzv.ukida ili menja vec doneti upr.Nije dopusteno njegovo retroaktivno dejstvo.da naknadno ponistava.Pretpostavka zakona u zakonitosti upravnog akta odnosi se na upravne akte koji su doneti prema ranijim vazecim propisima. Dve vrste pravosnaznosti upr. Pravno dejstvo upravnog akta ogleda se u tome sto se njegovim donosenjem.KONACNOST I IZVRSNOST UPRAVNOG AKTA Pravosnaznost je svojstvo upr. Prestanak pravnog dejstva upravnog akta oznacava trenutak u vremenu kada prestaje obaveznost upravnog akta.nepromenjivost.Za uklanjanje ovih akata koriste se odgovarajuca pravna sredstva. Osnovno pravno dejstvo upravnog akta ogleda se u njegovoj obaveznosti.akta da semoze pristupiti njegovom faktickom izvrsenju.Nazivaju se jos I apsolutno nistavi upravni akti. 36. Svi pozitivni upr.Anticipirano dejstvo upravnog akta postoji kada upravni akt neproizvodi svoje dejstvo odmah.vanredna pravna sredstva u upravnom postupku odnosno tuzba u upravnom sporu.niti se moze menjati odluka o odredjivanju neke obaveze.akti uvek sticu svojstvo pravosnaznosti.Predstavlja uslov za pokretanje upr.ukidanje.spora.iako nisu formalo postalo nezakoniti nazivaju se suprotni upravni akti.Negativni upr.uklanjanje pogresnih upravnih akata upravnim putem od uklanjanja tih upravnih akata sudskim putem. Izvrsnost oznacava svojstvo upr.akt) I materijalna (vezuje donosioca upr.Odluka o priznavanju prava ne moze se naknadno menjati.bez obzira na to koju vrstu nedostataka sadrzi.sto znaci da protek vremena ne utice na otklanjanje nezakonitosti koju sadrzi. Upravni akti koji su sticajem promenjenih okolnosti dosli u situaciji das u suprotni novom zakonu.pozitivni upr. 35.Pravilo je da se zakonitost upravnog akta ceni prema trenutku donosenja.U slucaju kada je akt donet po zahtevu stranke.ponistavanje.propisa koji je zasnovan na zakonu. Oglasavanje nistavim kao akta deklarativnog karaktera ima za posledicu stavljanje van pravne snage svih efekata koji je nistav akt proizveo I to od momenta njegovog donosenja pa za ubuduce.PRAVNO DEJSTVO UPRAVNOG AKTA Upravni akt se smatra zakonitim sve dok se ne utvrdi suprotno. Pocetak pravnog dejstva upravnog akta oznacava trenutak u vremenu kada upravni akt stupa na pravnu snagu odnosno kad nastupa obaveznost upravnog akta.sto znaci da se jednom donete odluke vise ne mogu menjati.UKLANJANJE POGRESNIH UPRAVNIH AKATA Pod uklanjanjem pogresnih upravnih akata podraumevaju se svi pravni nacini stavljanja upravnih odluka koje su sadrzane u pogresnim upravnim aktima van pravne snage.

akata ona se javlja u svojstvu javnopravnog subjekta.na podrucju gradjanskog prava.Obuhvataju pojed.efekata koje proizvode.primanje izjava i d.drz.stvari.obrada upr. Mogu se razlikovati sledece osnovne kategorije upr.Dok je upr.tehnol.stvarima.memorisanju.UPRAVNI AKTI I KOMPJUTERSKA TEHNOLOGIJA Primena komp.zatim PIO.javne usluge.kod ovakvih upr.tako I dvostrani.akta moze se sprovesti I prinudnim putem.stvari. u procesu donosenja upravnih akata moze se sistematizovati u sledece oblasti: a.ekspertni sistem.stvari koje odlikuje jednostavnost.dejstvo.a koji nemaju neposredno prav. 37.ugovori kao gradjansko pravni akti mogu biti kako jednostrani. c. c.Pri donosenju upr. 7801 . 39. Komp.akata prvenstveno je vezana za skraceni upr.a imajuci u vidu da je takav akt nepovoljan po stranku.U slucaju kada je akt donet po sluzbenoj duznosti.tako I razlicitosti prav.akt u osnovi jednostrani akt.radnje.akt nije prav.posao koji sklapaju org. 38. b. d. Upotreba racunara se sastoji u prikupljanju.memorisanje I pretrazivanje o pravnim izvorima.to se materijalni akti upr.donosi ili obavlja.Moguce je razlikovati dve vrste upr.ugovore se moze reci da prestavljaju jednu posebnu kategoriju pravnih akata koja idejeno vuce svoj koren iz dualisticke deobe prava na javno I privatno.tehn.statusom kao I pojedinac.prav.pruza gradjanima tzv.akte I radnje uprave koje nemaju neposredno pravno dejstvo.prinudne radnje.stvari predstavljaju one upr.memorisanje.stvari:racunarski primerene I racunarski ne primerene upr.upr.stvari moze posluziti kao pomocno I tehnicko sredstvo za brzo I pouzdano pretarazivanje I prenos relevantnih podataka I informacija.dokumentovanje.akta I ugovora posledica kako razlicitosti parvnih rezima kojma su regulisani.akata. Razlika izmedju upr.se javlja u ulozi privatnopravne licnosti sasitim prav.radnji: a.suspenzivno dejstvo.informacija koje su relevantne za resavanje date upr.UPRAVNI UGOVORI Za upr.pretrazivanje I obrada podataka o cinjenicama koje su pravno relevantne za odlucivanje u upr.masovnost I mogucnost formalizacije.ono sto je ugovor na podrucju privatnog prava.te da bi upr.postupku ima tzv.ugovor imao biti na podrucju javnog prava.stranku. Zalba o upr.Racunarske primerene upr.prikupljanje.Upr. b.saopstavanje.ivrsenje upr.postupak u oblastima kao sto su finansije.akta ce zavisiti od same stranke.tehnol. Za upr.Pri zkljucivanju ugovora drz.odlaze izvrsenje resenja.prenosenju I prezentaciji odgovarjucih cinjenicnih I prav.UPRAVNE RADNJE Pod materijalnim aktima uprave podrazumeva se ukupnost mnogobrojnih I pojedinacnih akata I radnji koje upr.izracunavanje plata itd.izvrsenje upr.prikupljanje. mogucnost programiranja upr.mogu nazvati I upr.odluka I donosenje automatskih upr.radnje se moze reci da predstavljaju materijalne akte I radnje kojima upr.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful